P. 1
TRGOVINSKO PRAVO -SKRIPTA

TRGOVINSKO PRAVO -SKRIPTA

|Views: 301|Likes:
Published by Filip Blagojević

More info:

Published by: Filip Blagojević on Dec 09, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/25/2013

pdf

text

original

1.

POJAM PRAVNE NORME, NJENA STRUKTURA I VRSTE PRAVNIH NORMI - Kao najmanji deo prava javlja se pravna norma, ona predstavlja pravilo ponasanja koja organizuje svest ljudi u skladu sa drustvenim uredjenjem datog drustva. - Pravna norma (pravilo) predstavlja preobrazaj odredjenog moralnog shvatanja u pravnu normu koja je zasticena organizovanom sankcijom drustva. - Pravnu normu treba razlikovati od clana, pravnog akta ili zakona. Retko je moguce naci pravnu normu u jednom clanu zakona. Obicno se njeni delovi nalaze na vise mesta i u vise razlicitih clanova. - Za pravnu normu cesto se kaze da predstavlja pravilo ponasanja ljudi u drustvu za cije se krsenje predvidja sankcija. Pravna norma se razlikuje od ostalih pravila ponasanja (obicajna, moralna…) upravo po priridi sankcije kojom je zasticena. - Sankcija pravne norme je drustveno organizovana, unapred predvidjena, propisana i obezbedjena silom drzave. Pravna norma je objektivna, bezlicna i uopstena posto na apstraktan nacin regulise pravni odnos. - Pravna norma ima tri elementa.  Hipoteza (pretpostavka) – sadrzi jedan ili vise uslova koji treba da budu ispunjeni da bi doslo do primene pravnog pravila.  Dispozicija (pravilo ponasanja) – je onaj deo pravne norme koji sadrzi pravilo ponasanja koji kazuje sta je dozvoljeno a sta nije, st aje pravo a sta krivo. Dispozicija zabranjuje neko ponasanje, ovlascuje na neko ponasanje ili naredjuje neko ponasanje.  Sankcija (kazna ili pravna mera) – je kazna koja je unapred propisana, predvidjena, poznata za slucaj da dodje do povrede dispozicije ili hipoteze. Ovakva povreda naziva se prekrsaj ili delikt. - U pravnoj teoriji postoji podela pravnih normi na: uslovne (apstraktne) su one koje su namenjene situacijama koje tek treba da nastupe i bezuslovne (konkretne) su one koje se donose da bi se regulisale situacije koje su vec nastale. Vrste pravnih normi: a) Materijalnopravne i procesnopravne – Materijalnopravne su one koje regulisu stvarne (realne i materijalne) odnose subjekata u pravu. Procesnopravne regulisu postupak (proceduru) primene normi materijalnog prava. Materijalnim pravnim pravilom apstraktno se formulise odredjena situacija koka se inace stvarno moze desiti u zivotu. Pravna pravila koja regulisu postupak primene materijalnog prava nazivaju se pravnim pravilima procesnog prava. b) Imperativne i dispozitivne pravne norme – Prema stepenu obaveznosti dispozicije pravne norme se dele na: imperativne koje su prinudne, one izricito obavezuju, I voljom subjekata njena se primena ne moze iskljuciti. Iza ovih normi stoji vlast, naredjenje drzave stoga je njihovo postovanje obavezno i voljom subjekata njihova se sadrzina ne moze menjati. Dispozitivne norme se mogu zameniti slobodnom voljom subjekata dogovorenim pravilom. To je norma koja ce se primeniti ako je subjekti nisu isljucili svojom voljom. One su zamenljive jer njihovu sadrzinu subjekti prava mogu menjati. c) Opste, posebne i pojedinacne pravne norme – Prema obimu primene imamo podelu na Opste pravne norne odnose se na sve subjekte, proizvode dejstvo na sva lica I odnose se na neodredjeni broj slucajeva, imaju karakter opste norme (npr. ko drugome pricini stetu mora de je nadoknadi). Posebne pravne norme ticu se posebnih kategorija sujekata i proizvode dejstvo samo na tu kategoriju lica. Regilisu posebne odnose na poseban nacin ili vaze na odradjenoj teritoriji (npr. posebne norne su one koje vaze samo za javna preduzeca). Pojedinacne pravne norme nastaju na osnovi opstih pravnih normi tj. izvode se iz njih i odnose se samo na pojedinacan slucaj (poziv vojnog odseka, ili sudska odluka odnosno presuda kojom se kaznjava konkretno lice).

1

d) Naredjujuce, zabranjujuce i ovlascujuce pravne norme – U zavisnosti od karaktera dispozicije
pravne norme se dele na: naredjujuce sadrze izricito naredjenje, dispoziciju koja zapoveda odredjeno ponasanje. Zabranjujuce pravne norme sadrze dispoziciju kojom se zabranjuje odredjeno ponasanje. Ovlascujuce norme daju ovlascenje subjektima prava na odredjeno ponasanje. e) Potpune i nepotpune pravne norme – u zavisnosti od toga da li pravna norma sadrzi sve elemente ili ne norme se dele na potpune (sadrze sve elemente) i nepotpune (one kojima nedostaje hipoteza i sankcija ili samo sankcija). f) Drzavne i nedrzavne pravne norme – prema tome ko je donosilac pravnih norni imamo podelu na drzavne (pravne norme koje donosi drzava preko svojih ovlascenih organa) i nedrzavne (one koje stvaraju autonomni subjekti npr. sindikati). g) Pravne norme odredjenih pravnih grana – u zavisnosti od toga kojoj grani prava pripada odredjena norma poprima karakter te grane. Npr. u sferu materijalnog prava spadaju grane: krivicno, gradjansko, porodicno, nasledno… a u sferu procesnog prava spadaju: krivicno procesno, gradjansko procesno i upravno procesno. 2. TUMACENJE PRAVA I SISTEM PRAVA Pojam tumacenja – Kad nastane konkretan slucaj koji je regulisan opstom pravnom normom njega treba podvesti pod odgovarajucu opstu pravnu normu. U takvoj situaciji javlja se poptreba za tumacenjem pravne norme. - Tumacenje predstavlja delatnost kojom se utvrdjuje znacenje jedne materijalne pojave, u ovom sliucaju norme, kao materijalnog znaka, koja je doneta zato da bi se odredjena porika saopstila. - Tumacenje prava predstavlja utvrdjivanje tacnog zancenja odnosno smisla pravnih normi. Tumacenju se pristupa prilikom primene pravne norme. To cini sud ili organ uprave u cilju donosenja valjane pravne odluke. - Prilikom tumacenja jedne pravne norme da bi se valjano otkrila poruka koju ona sadrzi treba je povezati sa normama sa kojima je u strukturalnoj i funkcionalnoj vezi. Ako je sadrzina pravne norme nejasna njeno tumacenej moze dati jedino zakonodavac i ovo tumacenje se naziva autenticno tumacenje. Vrste tumacenja - Postupak tumacenja zapocinje utvrdjivanjem tacnog teksta pravne norme, zatim se prelazi na glavni postupak tumacenja tj. na utvrdjivanje pravnog znacaja pravne norme. a) Jezicko tumacenje – podrazumeva primenu pravila gramatike i sintakse na tekst pravne norme radi utvrdjivanja jezickog znacenja pravne norme. Cesto jezicko znacenje nije jasno i odredjeno pa se koriste i druga tumacenja b) Logicko tumacenje – Ovo tumacenje se ogleda u utvrdjivanju znacenja pravne norme uz pomoc logike. Njime se proverava znacenje pravne norme koje je ostvareno jezickim tumacenjem. c) Sistemsko tumacenje – Vrsi se na taj nacin sto se njeno znacenje utvrdjuje prema mestu gde se nalazi u pravnom sistemu i prema smisaonom povezivanju prema drugim normama. d) Istorijsko tumacenje – ovde se uzimaju u obzir sve drustvene okolnosti kopje su bile od znacaja u trenutku donosenja normi. Ovako se utvrdjuje istorijsko poreklo normi kao i uslovi u kojima je doneta. e) Ciljno (teleolosko) tumacenje – predstavlja utvrdjivanje sveukupnosti delopvanja norme, posledice koje izaziva, njen drustveni i objektivni znacaj i svrhu. Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti (pravno znacenje normi) - Tumacenje pravnih normi ima poseban znacaj kada se ustanovi pravna praznina jer zakonodavac ne moze normama da urede sve odnose koji su od interesa za drustvo. Ako nastupi slucaj koji nije regulisan normom a dodje do spora sud se ne moze pozvati na pravnu prazninu vec mora doneti sudsku odluku. U

2

takvom slucaju sud ima kreatvnu ulogu, on ce traziti pravnu normu za slican slucaj, oslonice se na obicaje, pozvace se na opsta nacela…Sud nije ovlascen da popunjava pravnu prazninu u krivicnon pravu (ovde vazi nacelo nema dela, nema kazne ako zakonom delo nije propisano). - Pravni prazninu sud popunjava analigijom ili razlogom suprotnosti. Analogija je nacin tumacenja kojim se pravna praznina regilose tako sto se primenjuje norma za drugi slucaj koji je u svojim bitnim elementima istovetan. Analogija moze biti zakonska i pravna. Razlog suprotnosti (argumentum a contrario) – sustina je da za sve slucajeve koje odrtedjena norma en obuhvata a koji su slicni slucaju koji ona obuhvata da se primeni suprotna norma (npr. zabrana parkiranja). SISTEM PRAVA - Sistem prava je skup pravnih normi sredjenih po odredjenim kriterijumima pravne doktrine ciju osnovu cine opste pravne norme grupisane prema njihovoj srodnosti u pravne institute i grane prava. - Osnovu sistema prava cine opste pravne norme a osnovni elemeni sistema sprava su pravni instituti (pravne ustanove) i grane prava. - Pravni institut se moze definisati kao skup pravnih mormi kojima se regulise jedan odredjeni drustveni odnos. - Vise pravnih instituta koji uredjuju srodne drustvene odnose cine granu prava a sve grane prava u jednoj drzavi cine sistem prava. Najznacajnije grane su: ustavno pravo, upravno, krivicno, sudsko, radno, ekolosko… - U pravnoj teoriji se grane prava grupisu u vece celine odnosno u pravne oblasti u zavisnosti od srodnosti pravnih normi koje sadrze:  Jos u rimskom pravu izvrsena je podela na dve oblasti javno i privatno pravo. Ova podela se vrsi na osnovu toga da li pravne norme uredjuju drzavu kao predstavnika i zastitnika javnog interesa, odnosno da li uredjuju odnos javne vlasti i gradjanja (javno pravo) ili uredjuju i stite interese gradjana kao pojedinaca(privatno pravo).  Pravo se tradicionalno deli na materijalno i procesno pravo. Matrijalno sadrzi pravne norme kojima se utvrdjuju prava I obaveze subjekata u pravu (fizicka i pravna lica). Procesno pravo sadrzi pravne norme kojim a se propisuje nacin ostvarivanaj, odnosno primene materijalno pravnih normi.  Pravo se moze podeliti i na unutrasnje pravo i medjunarodno pravo u zavisnosti od toga da li se uredjuju odnosi u jednoj drzavi ili se uredjuju odnosi izmedju dve ili vise odnosa ili medjunarodnih organizacija. 3. POJAM PRAVNOG ODNOSA (osobine i elementi) I PRAVNE CINJENICE (pojam i vrste) - Covek je drustevno bice jer zivi i radi u drustvu. Ziveci i radeci u drustvu on dolazi u kontakt sa ostalim ljudima. Kontaktiranje sa drugim ljudima dovodi do uspostavljanja odredjenih odnosa medju ljudima koje nazivamo drustevnim odnosima. - Uspostavljanje odnosa medju ljudima moze biti razlicite prirode pa tako i postoje razliciti drustveni odnosi (npr. simpatija, prijateljstvo, bracni i vanbracni odnosi, odnosi u razmeni, raspodeli ili potrosnji…) - Stupanje u razlicite drustvene odnose moze biti voljno, nevoljno i prinudno. U drustvene odnose spadaju i pravni odnosi. - Pravni odnosi su zasticeni unapred propisanom drustveno organizovanom sankcijom cije je izvrsenje obezbedjeno prinudnom silom drustva. Najznacajniji vid prinude drustva je drzava. Njeni organi su sudski organi i pred njima subjekti jednog pravnog odnosa mogu traziti zastitu svojih prava. - Pravni odnos se razlikuje od drugih drustveni odnosa po tome sto je regulisan pravnim pravilom i sto je sankcionisan pravnim merama. Pravni odnos se razlikuje I po tome sto je to odnos iz koga proisticu prava i obaveze. Pravna odnosi su utuzivi. - Da bi doslo do nastanka pravnog odnosa potrebno je da budu ispunjene pretpostavke odnosno da postoje elementi pravnog odnosa:

3

Ako se zriterijum uzme vrsta normi koje pravni akti sadrze onda ih mozemo podeliti na potpune (sadrze i dispoziciju i sankciju) i nepotpune (sadrze ili dispoziciju ili sankciju). starenje.. prekrsaji). njeni organi. . 4 . Izjavljena volja u okviru pravnog akta mora ima sadrzinu i formu. U zavisnosti od postupka kojim se pravni akt donosi akte mozemo podeliti na ustav.Protek vremena je vrlo bitna pravna cinjenica jer je u nmogim slucajevima nastanak promene i prestanak pravnog odnosa veziva za protek vremena (npr. Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene. Nedozvoljene radnje (odnosno delikti) su one radnje kojima se krse pozitivni propisi. . imovinski delikti. Subjektivna prava i obaveze – nastaju iz pravne norme kojom je odnos regulisan.Pravne akte moze donositi drzava tj. odnosno akt u kojem je sadrzana pravna norma. PRAVNE CINJENICE .Pravni akt se u pravnoj teoriji shvata sire i uze.Mnoge dogadjaje i ljudske radnje u obicnom zivotu nazivamo okolnostima ili cinjenicama (hodanje.    Subjekt prava – pravni odnos moze nastati samo izmedju subjekata prava bilo da je rec o fizickim ili pravnim licima.Pravni akt se definise kao akt izjavljene volje odnosno kao akt volje. tuzba…) U uzem smislu pravni akt je akt kojim se stvara pravna norma. punoletstvo). . Objekat prava – je ono povodom cega nastaju prava i obaveze strana u jednom ppravnom odnosu.Pravni akti se dele na drzavne i nedrzavne u zavisnosti od toga ko je ovlascen za njihovo donosenje.. smrt.U zavisnosti od cilja koji se zeli postici i prirode akta koji ovlasceni subjekt donosi. U zavisnosti od roga da li je odredjena cinjenica rezultat ljudskog ponasanja ili ne. promeni ili prekine pravni odnos (npr. .Polazeci od prirode pravnih normi koje su sadrzane u pravnim aktima oni se mogu podeliti na opste i pojedinacne. .samoodbrana) i voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da se zasnuje. oprost duga. . promenu ili prestanak pravnog odnosa. Dozvoljene se dele na radnje koje su saglasne pravu (npr. ponuda. zakon. Pravna norma – ona regulise jedan odnos i ako jedan drustevni odnos nije regulisan pravnim pravilom on nema prirodu pravnog odnosa. ugovori…). Postoji vise vrsta delikata u zavisnosti od posledica koje izazivaju (krivicna dela. . kleveta. Objekat prava moze biti sve ono sto ima svoju vrednost koja se moze izraziti u novcu.Postoje razlicite podele pravnih cinjenica: Oborive pravne cinjenice – su one za koje se suprotno moze dokazati i Neoborive – one za koje se ne moze suprotno dokazati. zalba. prestupi. zemljotres…) i ljudske radnje (pricinjena steta. Sire poimanje obuhvata svaku izjavu volje koja proizvodi neko pravno dejstvo (npr. Ako se protekom vremena gube prava i prestaje pravni odnos to se naziva zastarelost a u obrnutom slucaju odrzaj. PRAVNI AKT – pojam i vrste . drugi opsti akt i ugovor. Cilj takvog akta jeste donosenje odluke. podzakonski akt. Obicne su bez pravnog znacaja dok one koje uticu na nastanak promenu ili prestanak nekog pravnog odnosa jesu pravne cinjenice. kao i drugi organi i organizacije.Normativna teorija prava definise pravne cinjenice kao okolnosti koje nastaju u zivou a za koje pravne poredak vezuje nastanak. pevanje…) Sve cinjenice mozemo podeliti na obicne i pravne.Sadrzinu pravnog akta cini sadrzina pravila normi a forma zavisi od toga koji je subjekt nadlezan za njegovo donosenje i postupak u kome se donosi akt. 4. sve pravne cinjenice delimo na dogadjaje (drustveno oboljenje. . pravnu normu moze stvarati pojedinac ili kolektivni organ. .). .

Cinjenica je da ne postoji saglasnost u poimanju izvora prava. 4) Podzakonski opsti akti. ili opste ili obicajno pravo.Danas je u vecoj meri izrazeno interesovanje za sudskom praksom kao izvorom prava. . 6) Kolektivni ugovori. U kontinentalnom pravu formalni izvori prava su pisani zakoni i pisani opsti pravni akti. U kontinentalnom pravo o ovom pitanju imamo dva suprotna stava: Po jednima sudskoj praksi treba priznati znacaj izvora prava. Izvori prava mogu biti materijalnopravne prirode (tada se imaju u vidu materijalni uslovi zivota ljudi) i formalnopravne prirode (tada se ima u vidu forma odnosno oblik u kome se pravne norme donose). 6.U pravnoj nauci cesto se govori o izvorima prava tj. To znaci priznavanje sudovima da svojim odlikama mogu da kreiraju pravo a ne samo da ga primenjuju i tumace. a po drugima sudskoj praksi ne treba priznati ovaj karakter. Po jednima to je oblik u kome se izrazava pravo dok po drugima izraz izvori prava nije pogodan.Novi Ustav Srbije u formalne izvore prava ubraja domace i medjunarodne opste pravne akte. o tome odakle ili iz cega izvire pravo. skupstina ili parlamant dok u sistemu precedentnog prava pravna pravila koja imju snagu zakona stvara sud (medjutim i ovaj sistem poznaje zakone kao izvore prava koje donosi drzava a primenjuje ih sud. .U kontinentalnom pravu zakone donosi poseban drzavni organ. FORMALNI IZVORI PRAVA – pojam i vrste . dok svoj sistem nazivaju kontinentalnim ili pisanim pravom. IZVORI PRAVA U ANGLOSAKSONSKOM PRAVNOM SISTEMU a) Precedentno pravo (Common Law) . Evropljani ovaj sistem nazivaju anglosaksonsko pravo (commom law).5. 3) Zakoni i drugi opsti akti javne vlasti. U sistemu precedentnog prava ne 5 . 2) Opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori.U kontinentalnom pravu donose se opsta pravna pravila koja ce se primenjivati na konkretne pojedinacne slucajeve.U anglosaksonskom pravnom sistemu sudska praksa ima znacaj izvora prava a kod nas postoji tendencija ka tome. 5) Drugi opsti pravni akti razlicitih subjekata koji su ovlascenji daih donose. Ustav je na hijerarhijskoj lestvici je sve te akte poredjao na sledeci nacin: 1) Ustav Srbije. . . tako sto ce se slucajevi podvoditi pod opstu pravnu normu.Ako govorimo o izvorima prava u formalnom smislu rechi mozemo reci da su to medjunarodni i domaci opsti pravni akti i kodifikovani obicaji. U sistemu precedentnog prava osnovni izvor prava su precedentne sudske odluke. . jer usled dvostepenosti sudjenja stavovi visih sudova prodiru kao izvor prava.Ovo pravo je u suprotnosti sa pravnim sistemom evropskih zemalja i ono se upotrebljava na anglosaksonskom podruciju. . . U nasem pravnom sistemu sudska praksa ima uticaj na stvaranje prava ali nema karakter izvora prava.

odvojena od politike i koja svoju funkciju obavlja samostalno i nezavisno javlja tek od skoro (tak posle francuske revolucije). Takodje sudije bira parlament ili ih pak 6 . SUDKA FUNKCIJA.Sudska funkcija ima svoju dugu istoriju ali se kao drzavna institucuja koja predstavlja deo javne vlasti. . Akt abolicije onemogucava krivicno gonjenje i sprecava utvrdjivanje krivicne odgovornosti. Opste pravne norme se odnose previse uopsteno na sve subjekte pa da bi doslo do njihove primene potrebno je doneti pojedinacne pravne akte kako bi se konkretno odredilo ponasanje subjekata u odredjenoj situaciji.Pored common law u anglosaksonskom pravu vazi i pravo pravicnosti jer se sa protekom vremena precedentna odluka za isti slucaj u novim okolnostima pokazala nepravicnim. Stoga se moze doneti samo pre izricanja krivicne kazne. samostalnost i objektivnost sudova nije apsolutno moguca jer su sudovi ipak drzavni organi i kao takvi obicno slede opstu drzavnu politiku.Amnestija i pomilovanje predstavljaju pravne akte koji se odnose na osudjena lica tj.Preko pojedinacne pravne norme vrsi se konkretna primena opste pravne norme kojom je regulisan odredjen pravni odnos. 7. . . Ovim aktima osudjena lica se potpuno ili delimicno oslobadjaju od kazne. Stoga je osnovan tzv. 8. Precedentna sudska odluka je prva odluka suda kojom je resen odredjen slucaj i koja postaje pravilo za sve buduce iste slucajeve. Nedrzavne akte donose nedrzavni organi u koje spadaju pojedinci ili organizacije ovlasceni da donose pojedinacne pravne akte. .U pojedinacni pravni akt spada i pravni posao koji svojom voljom zaljucuju subjekti prava a na osnovu opste pravne norme.Organi koji su ovlasceni da donose ovakve akte su drzavni. POJEDINACNI PRAVNI AKTI – pojam i vrste .Pojedinacni pravni akt moze biti drzavni ili nedrzavni. .Medjutim odvojenost. abolicije i pomilovanja. samo sankciju ili oba.Posebnu vrstu pojedinacnih pravnih akata cine akti amnestije.Od XIX veka u Engleskoj se koriste oba prava. organizacija sudova u Srbiji i njihova hijerarhija) I OSNOVNA NACELA SUDOVANJA a) Svojstva sudske funkcije .Pojedinacni pravni akt moze biti potpun ili nepotpun u zavisnosti od toga da li sadrzi samo dispoziciju. . Ovde sud za konkretan slucaj trazi resenje u precedentnoj sudskoj odluci koja je prvi put isti slucaj resila.polazi se od opste pravne norme vec od slucaja (cases – slucajevi). Drzavne donose drzavni organi i to upravni organi (donose resenja) i sudski organi (donose sudske odlike). VRSTE SUDOVA (svojstva sudske funkcije. kojima je vec izrecena kazna. . ali vansudski organi. jer se time prakticno zadire u sudsku vlast. b) Pravo pravicnosti (Equity Law) . Kancelarov sud koji je donosio odluke koje su pravicnije u novim uslovima.

Pravni sistem se protiv ovoga pori putem razlicitih mehanizama (npr. b) Nadleznost sudova – uredjena je zakonom. arbitraze i izabrani sudovi. vojni.Posebnu vrstu cine nedrzavni sudovi u koje spadaju: mirovna veca. visi prekrsajni i upravni sud). krivicne i specijalizovane (trgovinski. b) Organizacija sudova u Srbiji .Sudovi se definisu kao samostalni organi javne vlasti cija je uloga da stite slobode i prava gradjana.Ustrojstvo sudova u Srbiji uredjeno je zakonom. c) Hijerarhija i nadleznost sudova a) Hijerarhija sudova – Izmedju sudova postoji hijerarhijski odnos iz koga proistice stepenovanje sudova. .imenuju sef drzave sto indirektno utice na njihovu nezavisnost i stvara uslove za politizaciju sudova. Opsti sudovi se dele na: gradjanske. . 2) da prvostepenu odluku preinaci ili 3) da je potvrdi. Postupak medijacije je hitan. sudovi koji se nazivaju opstim sudovima jer su jednaki za sve gradjane. Sudska vlast pripada sudovima.Sudsku funkciju obavljaju posebni drzavni organi. Posto visi sud ima pravo 1) da odluku prvostepenog suda vrati na prvostepeno odlucivanje . za novcane kazne i kazne do 10 god. 1) Opstinski sud je sud prpg stepena. Drzavni sudovi se dele na sudove opste nadleznosti (opstinski. stalnost sudske funkcije). u sporovima o autorskim pravima. apelacioni i vrhovni sud) i sudove posebne nadleznosti (trgovinski.Medijator (posrednik) ne spada u red ni jednih sudova. 4) Trgovinski sud – sudi u prvom stepenu u sporovima izmedju domacih i stranih privrednih subjekata. . . maloletnicki…) . porodicnih…Posredovanje ne moze biti u dva slucaja: 1) povodom otkaza ugovora o radu i 2) povodom isplate minimalne zarade. stambanim sporovima iz radnih odnosa. Koriste se kod imovinskopravnih sporova. Postupak medijacije moze se okoncati na ri nacina: a) zakljucenjem sporazuma. 7) Visi prekrsajni sud – je drugostepeni sud i odlucije o zalbama na odluke prekrsajnih sudova. Sudi u krivicnim i gradjansko pravnim sporovima i to za dela koja se smatraju drustveno opasnim delima. poverljiv i bez prisustav javnosti. 3) Apelacioni sud – je drugostepeni sud koji odlucuje o zalbama na odluke opstinskih i okruznih sudova. Na sudu je kao organu sudske vlasti da konkretan slucaj podvede pod odgovarajuce pravni pravilo. njega moze da cini jedan ili vise posrednika i njihova uloga je da posreduju izmedju stranaka kako bi se spor resio mirnim putem.Sobzirom na poslove koje vrse sudovi se dele na prvostepene (na njihove odluke se moze uloziti zalba) i drugostepene sudove (odlucuju o zalbi na prvostepene odluke). okruzni. oni se osnivaju i ukidaju zakonom i njihovu nadleznost odredjuje ustav i zakon. Sudovi su nezavisni i svaki uticaj na njih je zabranjen. Zakonom je zabranjeno isnivanje privremenih i prekih sudova. 7 .U Srbiji postoje drzavni sudovi i nedzavni sudovi. 2) Okruzni sud – sud prvog stepena. visi trgovinski. 5) Visi trgovinski sud – je drigostepeni sud i odlucuje o zalbama na odluke trgovinskih sudova. zakonom utvrdjena prava i interese subjekata u pravu i da obezbedjuju ustavnost i zakonitost. Da bi se obezbedilo pravicno sudjenje pravni sistem omogucava da strana koja je nezadovoljna odlukom suda moze da se zali drugom sudu viseg stepena. Sudi u gradjanskim sporovima. .Sudska vlast je ogranicena zakonom. Time se obezbedjuje objektivnost. trgovinskih. .Sudska vlast je drzavna javna vlast koja preko suda kao svog neutralnog organa presudjuje za slucaj spora izmedju dve stranke ili u slucaju povrede zakona. da izvrsi tumacenje pravnog pravila i da ga primeni donosenjem presude. 6) Prekrsajni sud – je sud prvog stepena i sudi u prekrsajnim postupcima. b) odlukom posrednika da prekine medijaciju ili c) odustajanjem jedne ili obe stranke od daljeg postupka. prekrsajni. veca odgovornost i savesniji rad. .

Pravni subjektivitet fizickog lica prestaje smrcu fizickog lica.) b) Atributi fizickih lica 1) Ime – Ime fizickog lica sastoji se od licnog (rodjenog imena) i porodicnog imena (prezimena). g) Nacelo prava na odbranu – svako lice koje se nadje pred sudom ima pravo na odbranu. Osnov za donosenje odluke je zakon ili drugi opsti pravni akti. Da bi jedni lice imalo status fizickog lica mora da ispuni tri uslova: da ima ljudski oblik.Za fizicka lica postoje tri vrste maticnih knjiga: rodjenih. Detetu ga daju roditelji i upisuje se u knjigu rodjenih. 9) Vrhovni sud Srbije je najvisi sud cija se nadleznost deli na: 1) nadleznost u sudjenju (odlucivanje o redovnim i vanrdenim lekovima) i nadleznost van sudjenja (davanje misljenja o nacrtima zakona. bilo samo bilo preko punomocnika.Ima slucajeva kada pravo stiti nerodjeno ali zaceto ljudsko bice odnosno fetus. ispunjava obaveze. svako vece je sastavljeno od neparnog broja sudija. f) Nacelo visestepenosti – na odluku prvostepenog suda nezadovoljna strana ima pravo zalbe visem drugostepenom sudu. o razlozima.Licno ime sluzi za identifikaciju fizickog lica. . 8 .. c) Nacelo javnosti – rad sudova je javan i time dostupan javnosti. Drugim recima fizicko lice moze prestati na dva nacina smrcu i proglasenjem lica za umrlo (zakonodavac po pravilu trazi da postoje indicije koje ukazuju na fizicki nestanak tj. e) Nacelo jednakosti pred zakonom – zakon je za svakog isti bez diskriminacije.8) Upravni sud – je sud prvog stepena i sudi u upravnim sporovima i vrsi druge poslove odredjene zakonom. rodjenjem i da je zivo rodjeno. . 9. .Pravne posledice prestanka fizickog lica su: licna prava se gase (brak. nastanak i prestanak fizickih lica . vencanih i umrlih a postoji i knjiga drzavljana. Njivove odluke ne mogu menjati drugi organi drzave. Moze se imati samo jedno prebivaliste. 2) Prebivaliste (domicil) i boraviste (rezidencija) – prebivaliste je mesto stalnog zivljenja odnosno mesto u kome se lice nastanilo sa namerom da u njemu stalno zivi. d) Nacelo kolegijalnosti – sudovi su zborni organi i sude u vecu. imovina…. FIZICKA LICA a) Pojam. Ono je bitno jer u njemu fizicko lice ostvaruje svoja prava.Pod fizickim licem se podrazumeva zivo rodjeno ljudsko bice. i) Nacelo kontradiktornosti – sud je u obavezi da saslusa i jednu i drugu stranu. Pravo na promenu licnog imena ima svako lice koje navrsi 15 god. tako da prekid trudnoce mora biti po propisima. vodi sporove…Lica moraju prijaviti svoje prebivaliste kao i odjaviti ga prilikom promene. Mesto u kome fizicko lice privremeno boravi naziva se boraviste i mora se prijaviti i odjaviti kod nadleznih organa. nacelo tajnosti rada je izuzetak. smrt). zakona i drugih pravnih akata. o optuzbi koja mu se stavlja na teret. pracenje rada drugih sudova…) OSNOVNA NACELA SUDOVANJA a) Nacelo samostalnosti i nezavisnosti – sudovi su samostalni i nezvisni i niko ne sme da utice na njih. h) Nacelo prava na upotrebu svog jezika – lice liseno slobode mora biti obavesteno na jeziku koje razume. da je nastalo prirodnim putem tj. ali fizicko lice moza da izgubi pravni subjektivitet na osnovu sudske odluke koje se proglasavo za umrlo. U momenty rodjenja fizicko lice postaje subjekt prava I to ostaje do svoje smrti. Svako vece ima predsednika. b) Nacelo zakonitosti – u kontinentalnom pravu sudovi sude na osnovu ustava.

Ove kategorije lica imaju svog zakonskog staratelja. Koncetracija kapitala namece potrebu za stvaranjem odredjenih organizacionih oblika udruzivanjem fizickih lica i njihovog kapitala. Javnost odnosno drzava priznala je svojstvo lica u pravu novim subjektima ciju osnovu cini posebna imovina koja je odvojena od imovine njenih osnivaca. odricanjem lica od drzavljanstva.Sa stanovista savremenog norvatimistickog ucenja pravnim licem treba smatrati: 1) organizovan skup fizickih lica. poslovna i delikatna sposobnost fizickih lica 1) Pravna sposobnost – definise se kao sposobnost fizickog lica da kao subjekt prava bude nosilac prava i obaveza. jer je za nju potrebna psiho-fizicka zrelost (punoletstvo se dobija sa 18 god).3) Drzavljanstvo – oznacava javno pravnu vezu izmedju jednog fizickog lica i odredjene drzave. odnosno zakonskog zastupnika. 2) Poslovna sposobnost – je sposobnost fizickog lica da svojom voljom stvara prava I obaveze odnosno da svojom voljom realizuje pravnu sposobnost. Sva fizicka lica nemaju poslovnu sposobnost. . Ova kategorija ne moze zasnivati pravne odnose i njima sud postavlja staratelja. Usled ovoga fizicka lica se dele u tri kategorije:  Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom a pre punoletstva emancipacijom.Drzavljanstvo moze prestati smrcu lica. delatnost i drzavljanstvo).Drzavljanjstvo se stice od oca ili oba roditelja ili prema teritoriji drzave na kojoj je lice rodjeno.Lica bez drzavljanstva nazivaju se Apatrid. Stice se rodjenjem a gubi se snrcu ili proglasenjem fizickog lica za umrlo i tada se licna prava lica gase dok prava i obaveze imovinske prirode prelaze na naslednike. . lica sa dva Bipatrid a sa jednim Monopatrid.Pravna lica kao i fizicka poseduju odredjene atribute kako bi se medjusobno razlikovala (polslovno ime. .Pojava pravnih lica uslovljena je pojavom robnonovcanih odnosa i delovanjem ekonomskih zakonitosti u uslovima robne privrede. oduzimanjem drzavljanstva i na osnovu medjunarodnog ugovora.  Potpuno poslovno nesposobna lica ovde spadaju lica do 14 god kao i dusevno bolesna lica. . Sva ova cetiri uslova moraju biti ispunjena. Drzavljanin jedne drzave uziva u njoj sva politicka. gradjanska i socijalno-ekonomska prava.  Delimocna poslovna sposobnost ovde spadaju maloletnici od 14 do 18 god kao i punoletna lica kojima je sudskom odlukom poslovna sposobnost ogranicena. 3) Delikatna sposobnost – je sposobnost lica da odgovara za posledice svojih delikatnih radnji. To su redovni nacini sticanja drzavljanstva a postoje i dopunski nacini: prirodjenje (naturalizacija – podnosenje zahteva za prijavu drzavljanstva) i sticanje drzavljanstva po osnovu medjunarodnog ugovora. PRAVNA LICA a) Pojam pravnog lica . . 2)skup koji ima svoju i posebnu imovinu koja se razlikuje od imovine clanova i 3) koja sluzi za obavljanje neke delatnosti i 4) da joj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu. 10. Pravno lice je drustvena tvorevina kojoj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu. sediste. To je sposobnost lica da rasudjuje i ona se stice punoletstvom mada i lica od 14 do 18 god mogu biti ograniceno delikatno sposobna i za njih je nadlezan maloletnicki sud. . Ona oznacava sposobnost fizickog lica da svojim svesnim i voljnim radnjama stupa u pravne odnose. c) Pravna.Pravno lice nije rezultat prirodnog dogadjaja vec je rezultat drustvenih odnosa. b) Vrste pravnih lica i njihov znacaj 9 .

Pravno lice nastaje u postupku koji je unapred zakonom propisan ili predvidjen opstim aktom. 3) Pravno lice moze prestati usled statusnih promena ako se spoji sa drugim pravnim licem. U zavisnosti od vrste pravnog lica zavisi i postupak njegovog nastanka. slobodnog udruzivanja odnosno donosenje odluke o organizovanu ili osnivanju tj. . u momentu registracije. grad. statutom i zakonom.Druga podela pravnih lica izvrsena je na udruzenja i ustanove. drustveni i socijalni ciljevi drustva.Sozirom na cilj koja pravna lica ostvaruju ona se mogu podeliti na: drustveno-politicke zajednice (drzava. udruzenja). na osnovu propisa koji nalaze prestanak postojanja odredjenog oblika pravnog lica. privredni. . d) Prestanak pravnih lica . . 2) Ako je pravno lice osnovano da bi posluzilo ostvarenju kakvog cilja realizacijom tog cilja prestaje osnova njegovog postojanja. ako se podeli ili transformise u neki drugi oblik. sistem normativnog akta. sistem poznat po nazivu sisitem slobodnog udruzivanja. c) Nastanak pravnih lica . politicki. Posto prevazailaze ekonomsku moc i zivotni vek pojedinca. . Ona se stice upisom u odgovarajuci registar i duboko je vezana za delatnost kojom se to pravno lice bavi.Prva podela je na organizacije i na samostalne imovine (fondovi. 5) Pravno lice moze prestati zbog nistavosti upisa u odgovarajuci registar.. zakonu i sktu koji je od znacaja za njihovo osnivanje. Pravno lice je nosilac samo odredjenih prava i obaveza koja su utvrdjena aktom o osnivanju. tj.Pravna lica mogu prestati na vise nacina: 1) Na osnovu zakonskoh naredjenja. drustva. Udruzenja cine njegovi clanovi povezani zajednickim interesima (npr. Ali za stetne radnje ne mogu krivicno odgovarati jer je krivicna 10 . U drugom slucaju kao subjekt prava pojavljuje se imovina a fizicka lica koja odlucuju ili raspolazu tom imovinom produkt su postojanja same imovine. tj. zaduzbine…) U prvom slucaju kao subjekt prava javlja se organizacija a imovina kao njena ekonomska osnova.Koji ce se momenat smatrati trenutkom nastanka pravnog lica zavisi od prirode samog lica. muzej. 2) momenat registracije.Pravna lica prestaju saglasno ustavu. tj.Drustveni znacaj pravnih lica je ogroman.Tri su bitna momenta vezana za nastanak lica: 1) momenat organizovanja. 3) momenat odobrenja nadleznog organa tj. opstina). udruzenje knkizevnika.Koje ce vrste pravnih lica postojati u drustvu zavisi od drustveno-ekonomskih odnosa datog drustva i od stepena razvoja njegove materijalne osnove.Treca podela izvrsena je na pravna lica u privredi (preduzeca i privredna drustva) i na one van privrede (ustanove i udruzenja). drustveno-politicke organizacije (partije odnosno stranke). lovaca…) Ustanova je pravno lice koje nema clanove vec sluzi odredjenom cilju (npr. 3) Delikatna sposobnost – pravna lica odgovaraju za stetne radnje koje prouzrokuju vrsenjem svoje delatnosti. 2) Poslovna sposobnost – podrazumeva sposobnost pravnog lica da stupa u pravne odnose. . bolnica…). sistem koncesije. Preko njih se ostvaruju brojni drustveno-ekonomski. Pravnu sposobnost pravno lice stice momentom osnivanja. pravna lica mogu da obavljaju siri spektar aktivnosti u dizem vremenskom intervalu nego pojedinac. neprofitne organizacije (komore i sindikati) i profitne organizacije (preduzeca. e) Sposobnosti pravnih lica 1) Pravne sposobnosti – pravno lice kao i fizicko ima pravnu sposobnost samo sto je ona po svom obimu uza i u neposrednijoj je vezi sa delatnoscu kojom se bavi i sa ciljem zbog koga se osniva. da svojom voljom stice prava i obaveze i da prenosi prava i obaveze. . . . 4) Pravno lice moze prestati i odlukom svojih clanova.

da ima svoju vrednost izrazenu u novcu i da je pravno dopustena. Ovde je rec zapravo o ljudskom radu koji se izrazava u razlicitim cinjenjima odnosno uslugama. 11. krv.odgovaornost individualna a ne kolektivna. . Pod objektom prava moze se podrazumevati i ono sto sa stanovista prirodnih nauka nema karakter objekta (npr.Proizvodi ljudskog uma predstavljaju inovacije. To su objekti koji se mogu prisvajati i povodom kojih se mogu zasnivati pravni odnosi. . autorskih i srodnih prava kao posebna vrsta objekata prava – objekti industrijske svojine nazivaju se proizvodima ljudskog uma a objekti autorskih i srodnih prava proizvodima ljudskog duha.U pravnom smislu reci pod objektom prava podrazumeva se sve ono sto moze biti predmet metamorfoze vradnosti. Prvima se bavilo pravo industrijske svojine a drugima autorsko pravo mada se danas cesce za obe stvari upotrebljava zajednicki naziv intelektualna svojina. OBJEKTI PRAVA – pojam i vrste a) Pojam . nova intelektualna resenja. 2) Ljudske radnje (cinidbe) – ljudske radnje spadaju u objekte gradjanskog prava. cast). Da bi dobila status objekta prava ljudska radnja mora ispuniti tri uslova: da je podobna za metamorfozu. 3) Prava – to su najcesce obligaciona prava kao sto je npr. 4) Objekti industrijske svojine. koja nisu podobna za metamorfozu jer bi se promet takvih dobara protivio moralnom shvatanju drustva (npr. Izraz industrijska svojina prihvacen je kao izraz koji obuhvata pravnu zastitu patenata i inovacija u nacionalnom i medjunarodnom pravu.Lice koje je tvorac pronalaska naziva se pronalazac ili izumitelj. Licna prava i licna imovinska prava su neprenosiva i prestaju smrcu fizickog lica. 2) da metamorfoza njegove vrednosti bude pravno dopustena i 3) da vrednost objekta prava bude takva da se moze izraziti u novcu. Pronalazac u odnosu na svoj izum ima licno (moralno) pravo i imovinsko pravo. prava potrazivanja). Pronalazak i njegov pronalazac se pravno stite registracijom. Sva ova dobra mogu postati objekat prava u slucaju njihove povrede. OBJEKTI INDUSTRIJSKE SVOJINE . Posebne vrste stvari za koje vazi poseban pravni rezim su delovi ljudskog tela (objekt prava moze biti samo onaj deo tela cije odvajanje ne ugrozava zivot i zdravlje ljudi . To su nova resenja koja omogucavaju privredni razvoj. pravo potrazivanja. status. 12.npr. Pronalazacko pravo regulise ovu oblast.Pravni odnosi mogu se zasnivati samo izmedju subjekata u pravu a povodom objekata u pravu. novo resenje nekog tehnickog problema koji se moze primeniti u industrijskoj. U licna dobra se ubrajaju: licna prava (vezana za fizicki integritet i slobodu coveka) i licna imovinska prava (prava imovinske prirode cije je vrsenje i trajanje neposredno vezano za licnost coveka). vrednosti koje se mogu primeniti u privrednoj. zanatskoj ili drugoj delatnosti. ugled. kosa) i novac i HOV. Odgovornost pravnog lica je objektivna dok je odgovornost fizickog lica subjektivna. Prema intetnzitetu inovacije imamo podelu na: a) Pronalazak – to je novi izum. 5) Licna dobra – podrazumevaju odredjena svojstva fizickog lica koja su strogo vezana za samu licnost coveka. Ona odgovaraju za privredne prestupe i prekrsaje i dr. 11 . Da bi jedan objekat prava imao to svojstvo on mora da ispuni sledece uslove: 1) da je objektivno podoban za metamorfozu vrednosti. b) Vrste 1) Stvari – stvari su ili proizvodi ljudskog rada ili materijalni delovi prirode koji se mogu potciniti ljudskoj vlasti. Svi uslovi moraju biti ispunjeni. zanatskoj ili drugoj delatnosti.

f) Pravo konkurencije – strogo uzevsi ne predstavlja objekat prava te mu nece biti posvecena paznja. 2) registar patenata u koji se unose podaci o priznatom patentu i 3) registar sertifikata o dodatnoj zastiti. ukupni vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potrosaca ili korisnika. da ima individualnog tvorca. To je skup tehnicki i tehnoloskih saznanja i iskustava koje su stecene u praksi i mogi se primeniti u proizvodnji. Zig se registruje i tako uziva pravnu zastitu. teksturom i materijalima. Da bi bio pravno zasticen on mora biti nov i mora biti individualne prirode.. – Nosilac patenta moze se odreci svog patenta.  Patent – se definise kao pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike. d) Oznake geografskog porekla – one obuhvataju dva pojma: ime porekla (naziv zemlje ili regiona koji oznacava da proizvod odatle potice i da su kvaliteti proizvoda uslovljeni geografskom sredinom) i geografsku oznaku (to je oznaka za identifikaciju robe kao robe koja potice sa teritorije odredjene zemlje i koja ukazuje na odredjeni kvalitet i reputaciju). – Know-how ne predstavlja objekat industrijske svojine ali ipak uziva pravnu zastitu preko pravila o nelojalnoj konkurenciji i poslovnoj tajni. Kreator dizajna maziva se autor ili nosilac prava na dizajn. c) Dizajn – je objekat industrijske svojine pod kojim se podrazumeva spoljasnji izgled proizvoda. POJAM STVARNOG PRAVA I POJAM I VRSTE STVARI 12 . kloniranje ljudi). – Nadlezni upravni organ vodi tri vrste registra: 1) registar prijave patenta. b) Zig – to je znak za razlikovanje robe i usluga koji se jos naziva zastitni znak ili marka.  Mali patent – predstavlja novi izum i pronalazak ali nizeg inventivnog nivoa od patenta. Oba pojma sluze za blizu identifikaciju prirodnih. Dizajn moze biti trodimenzionalni (model) ili dvodimenzionalni (uzorak) izgled celog proizvoda ili njegovog dela a odredjeni njegovom vizuelnim karakeristikama.U zavosnosti od nivoa inventivnosti pronalazak se moze pravno zastititi kao patent ili kao mali patent. Nas zakonodavac razlikuje individualni. poljoprivrednih i industrijskih proizvoda. Danom smrti ili prestankom pravnog lica pravo na patent prestaje da postoji osim ako je preslo na naslednike. Sluzi za obelezavanje robe i usluga pa tako postoje robni i usluzni zigovi. e) Topografija i integrisana kola – topografija podrazumeva na bilo koji nacin prikazan trodimenzionalni raspored elemenata od kojih je najmanje jedan aktivan i predstavlja medjuvezu u integrisanom kolu. Patent uziva zastitu na nacionalnom i medjunarodnom planu i ta zastita je ogranicena na 20 god. oblikom. tj. 13. – Pronalazac kao nosilac patenta moze putem ugovora o licenci ustupiti pravo na koriscenje svog pronalaska drugom licu. Nosilac prava na mali patent moze podneti zahtev za pretvaanje prijave malog patenta u prijavu patenta ili modela. 2) da ima inovativni nivo i 3) da je industrijski primenljiv. Da bi to pravo bilo priznato pronalazak mora da ispuni tri uslova: 1) da je nov. Ukoliko pronalazac odbija licencu ili trazi neopravdane uslove ili ga sam ne koristi zakonodavac moze uvesti prinudnu licencu. Naziva se i mali pronalazak i ne moze se odnositi na postupak. Predmet pronalaska koji se stiti patentom moze biti proizvod ili postupak (patentom ne moze biti zasticen pronalazak protivan moralu drustva npr. bojama. kolektivni ili zig garancije. posebno linijama. konturama. tj. Integrisano kolo podrazumeva gotov proizvod ili medjuproizvod u kome se ostvaruje odredjena elekronska funkcija i u kome su elementi integralno formirani.

autogume). psenica. Novac ima brojne funkcije: merilo vrednosti. b) Vrste stvari 1) Telesne i bestelesne stvari – podela potice iz rimskog prava I telesne su one koje se mogu dotaci a bestelesne koje se ne mogu dotaci. hleb. Norme stvarnog prava predstavljaju stvarno pravo u objektivnom smislu.Pod stvarima u pravnom smislu reci podrazumevaju se proizvodi ljudskog rada i delovi prirode koji mogu biti potcinjeni ljudskoj vlasti i na kojima moze biti uspostavljeno pravo svojine ili neko drugo stvarno pravo. Potrosne i nepotrosne stvari – potrosne su one cija se sustina gubi jednokratnom upotrebom (npr. Njihovu razmenu vrse njihovi cuvari koji se na trzistu moraju priznavati za vlasnike tih stvari. pice) a nepotrosne su one cija se sustina ne gibi jednokratnom upotrebom (npr. Deljive i nedeljive stvari – deljive su one cijom se deobom neunistava njihova sustina a dobijeni deo putem fizicke deobe ima srazmernu vrednost prema celini. brava) a druga sporedna (kljuc).Na stvarima se osim prava svojine mogu uspostaviti i druga prava kao sto su pravo zaloge i pravo sluzbenosti... 13 . c) Novac i hartije od vrednosti – posebne vrste stvari • • • • • 1) Novac – novac je posebna vrsta stvari u pravu i ima znacajnu ulogu u trzisnoj privredi pa stoga podleze posebnom pravnom rezimu. a prava koja pripadaju jednom licu na osnovu normi objektivnog stvarnog prava jesu subjektivna stvarna prava. Zamenljive i nezamenljive stvari – ako se prilikom izvrsenja obaveze umesto jedne stvari moze dati druga onada je zamenljiva a ako ne moze onda je nezamenljiva.Stvarana prava su apsolutna prava jer deluju prema svima (erga omnes) a to znaci da svako mora postovati tudje stvarno prvao. Glavne i sporedne stvari – ova podela se vrsi kod onih stvari kod kojih vise stvari cini jednu ekonomsku celinu a time i pravnu i kod kojih je jedna stvar ekonomski glavna (npr. Po rodu odredjene ili genericne stvari su one koje su odredjene po rodu i vrsti i po broju i kolicini (npr. Stvari – pojam i vrste a) Pojam stvari .Stvari cine jednu vrstu objekata prava koje su predmet metamorfoze na trzistu. slika Monaliza). 2) Stvari u prometu i stvari van prometa – podela je izvrsena na osnovu toga da li se pravo • svojine na odredjenoj stvari moze da promece na trzistu ili ne. Stvari u prometu dele se na: Pokretne i nepokretne stvari – pokretne su one koje se mogu premestati sa jednog mesta na drugo a da se pritom njihova sustina ne ostetei. Individualne i po rodu odredjene stvari – individualne su one stvari koje su pojedinacne i tacno odredjene (npr. Pitanja koja su vezana za utvrdjivanje prava koje se mogu imati na stvarima izucava stvarno pravo. sto znaci da objekat ima svoju vrednost izrazenu u novcu). pravo zaloge i pravo sluzbenosti. Kod nedeljivih je suprotno. Posto stvari nemaju svoju volju one se ne mogu same razmenjivati. knjiga). To su pravo svojine. Kod nepovratnih to nije slucaj. Prenos svojine na pokretnoj stvari vrse se predajom i nije potrebna forma ugovora dok se prenos na nepokretnoj stvari vrsi upisom u registar i zahteva se ugovor. . . kafa. telefon. Da bi jedan objekat imao prirodu stvari u pravu moraju biti ispunjena dva uslova: 1) fizicki (da stvar moze biti podvrgnuta ljudskoj vlasti) i 2) pravni (ekonomski i drustevni. sijalice.

pravo zaloge i pravo sluzbenosti.Razlikujemo pravo na hartiju (pravo koje njen imalac ima i ono sto moze biti pravo svojine) i pravo iz hartije (ono pravo koje je upisano u hartiju i ono je prometljivo i podobno za metamorfozu. prirodna bogatstva.Sadrzina drzavne svojine ima dve vrste ovlascenja i to javnopravna (upravnopravna) i privatnopravna (gradjanskopravna). sobzirom na broj subjekata koji mogu imati pravo svojine na jednoj stvari postoji susvojina. PRAVO SVOJINE. zadruzna i drustvena svojina. Pravo svojine je najsire pravo koje se moze imati na stvari ali to pravo ima svoje ogranicenje. b) Privatna svojina – proistice iz licne svojine a poprima oblik privatne kada sluzi exploataciji tudje radne snage. – Prema nacinu oznacavanja imaoca hartije hov se dele na: hartije na donosioca (lutrijski loz). pokretna. hov… . Sobzirom na to ko se moze javiti kao nosilac prava svojine postoje licna. Zadruzna svojina se obrazuje iz uloga zadrugara koji momentom njihovog unosenja u zadrugu prelaze iz licne ili privatne svojine 14 . akcija. To su: ovlascenja drzanja (upotrba i koriscenje).Objektivno stvarno pravo taksativno nabraja apsolutna stvarna prava a to su: pravo svojine. dobra u opstoj upotrebi. zajednicka svojina i mesovita.Pravo svojine je stvarno pravo koje se moze imati na stvarima. 2) Hartije od vrednosti – hov su pisane isprave ciji zakoniti imalac moze ostvariti ono subjektivno pravo koje je oznaceno na hartiji. tj. Vrste svojina . Primer hov u nasem pravu su: menica. u stvarima na kojima se moze imati pravo svojine. 2) u pogledu sadrzine prava svojine i 3) u pogledu subjekata koji mogu biti nosioci prava svojine. hartije na ime (obveznica) i hartije po naredbi. – Subjekt drzavne svojine je drzava a objekte drzavne svojine cine javna dobra. hartije na ime cesijom a hartije po naredbi indosamentom. drzavna. zamenljiva i deljiva stvar. po rodu odredjena stvar. Pravo svojine je apsolutno stvarno pravo koje deluje prema svima jer to pravo titulara svojine moraju svi postovati. sredstva nastala delovanjem zadruge i druga sredstva. odnosno u koje svrhe sluzi. Zbog ovoga drzavna svojina je mesovite pravne prirode. Ona je licna. .Sobzirom na nacin koriscenja stvari imamo licnu i privatnu svojinu. Sama hartija (sam papir) nema neku vrednost ali vrednost ima pravo koje je upisano u hartiji. a) Licna svojina – je oblik individualne svojine koja sadrzi sva svojinska ovlascenja kojima vlasnik raspolaze. novac. odnosno sticanju dobiti. Postovanje tog prava sastoji se u obavezi svih lica da se uzdrze od povrede. ovlascenje plodouzivanja (uzivanje plodova stvari) i ovlascenje raspolagaja stvari (ovlascenje otudjenja). pripada pojedincu i sluzi zadovoljenju njegovih licnih potreba. cek. sredstvo tezauracije.seljaci. c) Drzavna svojina – ovde se kao titular prava svojine javlja drzava. Hartije na donosioca prenose se predajom. obavlja funkciju opolodnje… Novac ima svojstvo stvari u pravu. trgovci). potrosna. ugrozavanja toga prava i njegovog osporavanja. Njome upravlja drzava kao i svaki drugi vlasnik preko nadleznih organa na nacin utvrdjen ustavom i zakonom.Pravo svojine u sebi sadrzi tri ovlascenja koja se nazivaju svojinska ovlascenja. Zadruznu svojinu cine ulozi zadrugara. SVOJINSKA OVLASCENJA I VRSTE SVOJINE . obveznica… . Ta ogranicenja su 1) u pogledu predmeta. Ona postaje privatna prema nacinu koriscenja svojinskih ovlascenja.sredstvo placanja. 14. d) Zadruzna svojina – to je poseban oblik prava svojine koja je nastala sa pojavom sitnih robnih proizvodjaca (npr. Treba praviti razliku izmedju drzave kao javne vlasti (za nju vaze posebna pravila) i drzave kao vlasnika (za nju vaze ista pravila kao i za sve). on je stvar u prometu. .

To je takav nacin sticanja kod kojeg novi vlasnik svoje pravo svojine izvodi iz prava svojine svog prethodnika. Do suvlasnistva najcesce se dolazi putem nasledja i ugovora obligacione prirode. Za uzvrat zadrugari sticu pravo na udeo u zadrugu. Primenjuje se samo kod onih ugovora koji za predmet imaju individualno odredjene stvari. pravo svojine prelazi na pribavioca na osnovu punovaznog ugovora. privatna i zadruzna. Novostvorena vrednost nastala delatnoscu zadruge je zadruzna svojina. 15. pravna podloga za prenos (to je zakljuceni pravni posao na osnovu kojeg se vrsi prenos prava svojine) i 2) da postoji zakonit nacin prenosa (on zavisi od stvari koja je predmet pravnog posla). Zajednicari ne mogu raspolagati svojim udelima dok traje pravni rezim zajednicke svojine. Svi suvlasnici zajedno imaju pravo svojine na celoj stvari i prema trecim licima istupaju kao jedan vlasnik. . zajednicka svojina porodice…Podela zajednicke imovine moze se izvrsiti na dva nacina i to 1) sporazumom zajednicara i 2) sudskim putem. 16.Kada se pravo svojine stice njihovom predajom takva predaja moze biti fizicka (npr. predaja iz ruke u ruku) ili simbolicna (npr. Ukoliko suvlasnici ne nadju zajednicki interes mogu zahtevati da se izvrsi deoba cime ce dovesti do prestanka susvojine. . Etazna svojina se stice kupovinom.zadrugara u zadruznu svojinu. DRZAVINA a) Pojam i osnovna pravila 15 . DERIVATNO STICANJE PRAVA SVOJINE . Pravilo je da suvlasnik moze raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika ali kod prodaje ostali suvlasnici imaju pravo prece kupovine. svojina domaceg i stranog porekla ili spoj pomenutih i drugih oblika svojina. poslovnoj prostoriji. svako prema svom udelu. Za ovo su potrebna dva uslova: 1) da postoji pravni osnov. Danas se drustvena svojina transformise u privatnu. nasledjem. izgradnjom. predaja kljuceva od stana). nezavisno od cinjenice sto stvar koja je predmet zakljucenog ugovora nije predata pribaviocu. Imalac prava etazne svojine ovlascen je da raspolaze svojim pravom kao iskljucivi vlasnik i moze da vrsi prepravke svog posebnog dela zgrade pod uslovom da se tim zahvatom ne dira u etazno vlasnistvo drugih titulara. g) Zajednicka svojina – je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica koja se nazivaju zajednicari imaju pravo svojine na istoj stvari ali njihovi udeli u pravu svjine nisu unapred odredjeni. Etazni vlasnici duzni su da ucestvuju u troskovima zajednickih delova zgrade. e) Drustvena svojina – to je onaj oblik svojina kod koje se keo titular javlja drustvo kao celina. Ona se javlja po pravilu kod privrednih drustava u koja se udruzuju titulari razlicitih oblika svojine motivisani sticanjem zarade. Susvojina je imovinska zajednica zbog cega suvlasnike povezuje samo imovinski interes. h) Etazna svojina – je pravo svojine na posebnom delu zgrade koja moze postojati na stanu.U uporednom pravu postoje dva sistema sticanja svojine na osnovu ugovora:  Sistem predaje – kod ovog sistema zakljuceni ugovor predstavlja samo pravni osnov za prenos pravne svojine ali se na osnovu njega ne vrsi stvarni prenos tog prava. i) Mesovita svojina – to je onaj oblik svojine koga cine razliciti oblici svojina kao sto su: drzavna i privatna. f) Susvojina – je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica imaju pravo svojine na istoj stvari.  Translativni sistem – karakteristican je za francusku. ni fakticki ni pravno. Da bi doslo do stvarnog prenosa potrebno je da vlasnik preda stvar pribaviocu. Oblici zajednicke svojine su: imovina bracnih drugova. garazi ili garaznom mestu. zamenom ili poklonom.

3) drzavina moza da utice na prestanak svojine.Drzavina se definise kao fakticka vlast. Detenciju na stvari ima lice koje po osnovu radnog ili slicnog odnosa vrsi fakticku vlast na stvari za drugo lice a duzno je da postupa po upustvima ovog drugog lica (npr. b) Vrste drzavina 1) Zakonita i nezakonita – zakonita je ona drzavina koja ima pravni osnov.Drzavina ima fakticku vlast samo na stvarima koje su u pravnom prometu (stvari izvan pravnog prometa ne mogu biti drzavina npr.Drzavina je samostalni pravni institut. Ovde je osnovno pravilo da drzaoca stvari ne sme niko da uznemirava u njegovoj drzavini osim vlasnika te stvari. .Lice koje daje stvarnu zalogu zalogodavac a lice koje uzima stvar u zalogu naziva se zalogoprimac.Pojam drzavine preuzet je iz rimskog prava ali je vremenom izgradjena moderna. Taj osnov mora biti isti onaj koji je potreban za sticanje prava svojine. 16 . . 3) Svojinska i upotrebna – svojinska je takva drzavina kod koji drzalac stvari zeli. prirodna bogatstva…) . kucna pomocnica…) . Delimicno vracanje duga ne dovodi do prestanka zaloznog prava i ono se namiruje samo sudskim putem. Nezakonita je ona do koje se doslo bez pravnog osnova. tj.. jer je pretpostavka 1) da je drzalac stvari vlasnik dok se ne dokaze suprotno. Pod drzavinom se podrazumeva i ona fakticka vlast koja se ne vrsi na osnovu nekog subjektivnog prava (npr. . konobar. kao ekonomska vlast na stvari za razliku od prava svojine koja se definise kao pravna vlast na stvari. tj. 2) Savesna i nesavesna – savesna je ona kod koje drzalac veruje da je i vlasnik stvari a nesavesna je ona kada drzalac stvari zna da nije vlasnik. srvarnopravno sredstvo obezbedjenja koje poveriocu stvara mogucnost i priza sigurnost u pogledu naplate. nacela.Zalozno pravo je stvarno pravo na tudjoj individualno odredjenoj stvari na osnovu koga poverilac moze naplatiti svoje potrazivanje iz vrednosti zalozene stvari pod uslovom da duznik ne ispuni svoju obavezu o dospelosti. objektivna koncepcija drzavine. nije stvarno pravo ali se izucava u okviru stvarnog prava. . . 2) drzalac uziva pravnu zastitu. javna dobra. kada kupimo ukradenu stvar bez znanja). Potrazivanje moze biti novcano i nenovcano kao i buduce i uslovno. Zalozno pravo je realno. vrste sa posebnim osvrtom na rucbu zalogu a) Pojam i vrste zaloznog prava . odnosno ima volju da stvar drzi kao vlasnik. ZALOZNO PRAVO – pojam.U pravnoj teoriji pravi se razlika izmedju drzavine i detencije. Da bi se nesto podvelo pod pojam drzavine nuzno je da drzavina bude fakticki odnos fizickog posedovanja stvari i da posedovanje znaci istovremeno ekonomsko iskoriscavanje same stvari. 17.Drzavina se gubi: 1) kada drzalac prestane da vrsi fakticku vlast ili 2) ako je privremeno sprecen da vrsi fakticku vlast.Drzavina uziva pravnu zastitu i stiti se posebnim posesornim tuzbe. . Upotrebna je takva gde drzlac nema volju da bude vlasnik ali stvar drzi po nekom pravnom osnovu. Jedna stvar moze biti predmet zaloge za vise potrazivanja. Drzavina ima veliki znacaj za pravo.Pravo zaloge kao stvarno pravo deluje prema svima pa i prema vlasniku (promena licnosti vlasnika zalozene stvari ne utice na pravo zaloge).

. . tj. .Prema vrsti stvari na koju se zalozno pravo odnosi zaloga moze biti na pokretnim stvarima (rucna zaloga) i na nepokretnim stvarina (hipoteka). . b) Nacela zaloznog prava 1) Nacelo akcesornosti – zalozno pravo je sporedno pravo i zbog toga je i zavisno pravo od potrazivanja iz osnovnog prava. Zalogoprimac je duzan da prethodno opomene duznika iz davanje naknadnog roka.Pravo rucne zaloge se gasi namirenjem duga zalogodavca ili usled odricanja zalogoprimca od zalozenog prava.Razlikuje se od rucne zaloge jer duznik ne 17 . . Zaloga najcesce nastaje zakljucenjem ugovora o zalozi i predajom stvari zalogoprimcu u drzavinu povodom novcanog duga. Stvar moze punovazno dati u zalogu samo vlasnik. usled propasti zalozene stvari. Pravo se stice upisom u registar nepokretnosti dok zalozna stvar ostaje u drzavini duznika.Prava i obaveze zalogoprimca su: 1) mora cuvati zaloznu stvar kao dobar domacin. Ranije konstituisano zalozno pravo ima prioritet u odnosu na kasnije konstituisano pravo. 5) Nacelo prioriteta – ukoliko na jednoj stvari postoji vise zaloznih prava tada se izmedju njih odredjuje rang. 6) Nacelo publiciteta – zalozno pravo mora da bude spolja vidljivo oznaceno. sudsko zalozno pravo i zakonsko zalozno pravo.Pravni osnov za zasnivanje zaloznog prava nalazi se u izricito izjavljenoj volji duznika koja je dovela do zakljucenja ugovora.Kad dug dospe za namirenje a duznik ne vrati dug zalogoprimac svoje potrazivanje namiruje prodajom stvari preko suda javnom aukcijom.Hipoteka je zalozno pravo koje se uspostavlja na tudjoj nepokretnosti. HIPOTEKA .Prema nacinu nastanka zaloznog prava ono moze biti ugovorno zalozno pravo. 2) zalogoprimac ne moze zadrzati zalozenu stvar u svojinu i zalogoprimac odgovara za ostecenje ili propast stvri.. i u rdugim slucajevima. a izuzetno pravni osnov moze biti sudska odluka ili sam zakon. 2) Nacelo oficijelnosti – zalozni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje samo iz zalozene stvari po pravilu putem javne prodaje i preko suda. kao dobar privrednik ali nema pravo da stvara korist.Objekat rucne zaloge moze biti svaka pokretna stvar (individualno odredjena i nepotrosna) koja se nalazi u pravnom prometu. c) Rucna zaloga . 18. 3) Nacelo specijalnosti – zalozno pravo se moze konstituisati samo na individualno odredjenoj stvari i za obezbedjenje tacno odredjenog potrazivanja. 4) Nacelo nedeljivosti – zalozno pravo je nedeljivo i zalozena stvar nalazi se u zalozi sve do momenta isplate celokupnog duga. Izuzetak od nacela akcesornosti je to sto se zaloznim pravom moze obezbediti i zastarelo potrazivanje.

Prava poverioca su da trazi dodatno obezbedjenje ako je vrednost hipoteke smanjena. Publicitet zaloznog prava kod hipoteke se ostvaruje upisom iste u registar nepokretnosti. . 3) kada se u istom licu stekne svojstvo i hipotekarnog poverioca i duznika (konfuzija). . Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva u odnosu na obicne poverioce i u odnosu na sve druge hipotekarne poverioce cije je zalozno pravo kasnije upisano u registar. 3) susvojinski udeo.Osnovno pravo hipotekarnog poverioca jeste da zahteva namirenje iz vrednosti zalozne nepokretnosti ako dug nije izmiren. 3) izjavu vlasnika da je saglasan da poverioc moze da pristupi nepokretnosti radi kontrole. da ga upotrebljava. .Hipotekarni poverilac ima pravo da svoje potrazivanje prema duzniku prenosi na treca lica.predaje stvar u drzavinu poverioca vec zalozna nepokretnost ostaje u drzavini duznika i on moze pribrati plodove koja ta stvar daje. garaza…). Njegove obaveze su da ne sme fizicki menjati predmet. 2) kada se poverioc odrekne od duga. 4) poseban deo zgrade (stan.Na jednoj nepokretnoj stvari moze biti uspostavljeno vise hipoteka ali najvise do visine njene vrednosti. 5) pravo koje se ima na zemljiste. 2) izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga.Predmet hipoteke moze biti: 1) nepokretna stvar (zemljiste. 2) deo nepokretnosti.  Zakonska – koja nastaje po sili zakona i  Sudska – koja nastaje na osnovu sudske odluke. . 5) u slucaju propasti hipotekarne stvar. vansudska hipoteka. gradjevinski objekti). da bude domacin i privrednik i da poveriocu omoguci pristup nepokretnosti. 18 . ili sudskog poravnanja. Obe isprave po nalogu zakona moraju da sadrze sledece odredbe: 1) jasno naznacenu izjavu vlasnika kojom neopozivo ovlascuje poverioca da ako dug ne bude placen o dospelosti moze da naplati potrazivanje iz cene koju bude dobio prodajom nepokretnosti. kreditu…) Ugovor se obavezno zakljucuje u pisanoj fomi i sa overenim potpisima. da pribira plodove koje predmet daje i pravo da otudji predmet. .  Jednostrana – koja nastaje davanjem zalozne izjave vlasnika nepokretnosti. 4) izjavu treceg lica (ako ono postoji) koje ima neposrednu drzavinu a nije neposredni vlasnik. .Hipoteka je realno sredstvo obezbedjenja svakog potrazivanja.Hipoteka se moze uspostaviti na cetiri nacina:  Ugovorna – koja nastaje na osnovu ugovaora o hipoteci. pa i u stranoj valuti samo sto stvar i dalje ostaje kod duznika. . Ako u roku od 30 dana dug ne bude namiren poverilac upucuje opomenu o prodaji nepokretnosti duzniku a registru nepokretnosti da se izvrsi zabelezba hipotekarne prodaje u korist poverioca.Ugovor i zalozna izjava su izvrsne isprave jer se na osnovu njih u registar nepokretnosti hipoteka upisuje kao izvrsna. . Sa prenosom potrazivanja na trece lice prelazi i hipoteka kao akcesorno pravo.Vansudski postupak namirenja pokrece se opomenom poverioca u pisanoj formi koju upucuje duzniku. da je svestan posledica ugovora o hipoteci. a ako mu se ne obezbedi dodatno obezbedjenje ima pravo da zahteva naplatu celog duga i to bez odlaganja.Hipoteka prestaje njenim ispisom iz registra uz prethodno ispunjenje sledecih uslova: 1) kad duznik isplati dug.Ugovor o hipoteci moze biti samostalan ugovor ili deo drugog ugovora kojim se uredjuje odredjeno potrazivanje (ugovor o zajmu. . 6) u slucaju sudske javne prodaje i 7) u slucaju prodaje vansudskim putem. i 6) objekat u izgradnji. . Obicno je vrednost zalozene nepokretnosti mnogo veca od iznosa potrazivanja.Prava vlasnika su da drzi predmet hipoteke. 4) kad poverilac stekne pravo svojine na hipotekarnoj nepokretnosti. . . cak i buduceg i uslovljenog.

U uporednom pravu navedeni zahtev ostvaruje se putem pravne ustanove trasta (trust) koji je karakteristican za angloamericke pravne sisteme a u pravnim sistemima kontinentalnog prava taj zahtev se ostvaruje sledecim pravnim institutima: zadrzavanje prava svojine. . Pravno dejstvo upisa zaloznog prava ogleda se u pravu poverioca da se moze naplatiti iz vrednosti predmeta zaloznog prava. . .19. Ugovor mora biti u zakonskoj. 6) u slucaju konsolidacije (kad zalozni poverilac stekne pravo svojine na predmetu zaloznog prava).Posto zalogodavac zadrzava drzavinu na predmetu zaloge proizilazi za njega zakonska obaveza da predmet zaloznog prava cuva sa poznjom dobrog domacina. 19 . . fiducijarni prenos prava svojine i registrovana odnosno nedrzavinska zaloga. . .Pomenuti pravni instituti pruzaju zaloznom poveriocu garanciju povracaja kredita a duzniku koriscenje zalozene stvari koja sluzi kao sredstvo realnog obezbedjenja a ujedno mu omogucava ostvarivanje prihoda neophodnih za otplatu duga. pisanoj formi. 4) odricanjem poverioca od zaloznog prava.Pravni osnov zasnivanja nedrzavinske zaloge predstavlja zakljucenje ugovora o zalozi a pravo poverioca na stvar zalogodavca upisuje se u registar zaloznog prava. Zalozni poverioc ima pravo prvenstva naplate u odnosu na ostale poverioce i kasnije zalozne poverioce. odnosno privrednika. .Kada je rec o domacem pravu donet je poseban zakon o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar.Zalogodavac gubi pravo na drzavinu predmeta ukoliko o dospelosti ne ispuni svoju obavezu.Zalozno pravo moze prestati: 1) ispaltom duga. ZALOZNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR . 2) usled propasti predmeta zaloznog prava. Registar zaloge je po svojoj prirodi javni registar i njega cini jedinstvena elektronska baza podataka. . Zalozni poverilac duzan je da zatrazi upis u registar zaloge da je zapoceo postupak namirenja.Pravo upisa u registar mogu traziti zalozni poverilac ili zalogodavac.Nova sredstava obezbedjenja potrazivanja treba da omoguce iskoriscavanje kreditne sposobnosti privrednog subjekta uz pomoc davanja u zalogu odredjene pokretne stvari ali da duznik u postupku zalaganja ne izgubi drzavinu na zalozenim stvarima.Postupak upisa u registar zaloge pokrece se podnosenjem zahteva za upis. . Po prestanku zaloznog prava ono se brise iz registra zaloge.Namirenje zapocinje kada zalozni poverilac obavesti duznika o nameri da dospelo potrazivanje namiri iz vrednosti predmeta zalozenog prava. . 5) u slucaju kofuzije. Zahtev se podnosi na propisanom obrascu i zavodi se u agenciji za privredne registre. .3) javnom prodajuom.U slucaju da zalogodavac dobrovoljno ne izvrsi svoju obavezu poverioc moze da podnese zahtev sudu radi donosenja resenja o oduzimanju predmeta.

20 . za obe strane moraju vaziti ista pravna pravila kao i isti uslovi prilikom zasnivanja obligacionog odnosa. o izboru merodavnog prava. zakon o hov. ili se vrsi rad. odnosno pruza usluga za drugog uz ili bez naknade. zakon o osiguranju. Ustav Srbije utvrdjuje da republika uredjuje svojinske i obligacione odnose. FORMALNI IZVORI I OSNOVNA NACELA a) Pojam obligacionog prava . . koji su poznati i pod nazivom duznicko-poverilacki odnosi. POJAM OBLIGACIONOG PRAVA.Obligaciono pravo regulise odnose izmedju fizickih lica (u nasem pravu subjekti obligacionih odnosa mogu biti i pravna lica) povodom prometa materijalnih dobara i usluga na trzistu. To su odnosi gde sa jedne strane imamo poverioca a sa druge duznika. to su kodifikovani obicaji nastali u praksi koje ovlasceni subjekti uoblicavaju u jedan pisani akt. Osnovna nacela obligacionog prava 1) Nacelo slobode uredjivanja obligacionih odnosa (nacelo autonomije volje. o nadleznom sudu ili arbitrazi za slucaj spora.Obligaciono pravo predstavlja skup ravnih normi kojima se regulisu obligacioni odnosi. 3) Posebni zakoni i drugi propisi – zbog specificnosti odredjenih obligacionih odnosa i potrebe da ti odnosi budu posebno regulisani doneti su odredjeni zakoni koji se ubrajaju u formalne izvore oblaigacionog prava (npr. o turizmu…) 4) Opste i posebne uzanse – to su dopunski izvori obligacionog prava. – U pravnim sistemima postoje ogranicenja ovog nacela kao sto su: prinudni propisi. U osnovi ovog nacela je ideja o slobodi coveka da izrazava svoju volju i da saglasno njoj deluje u drustvu.20. b) Formalni izvori obligacionog prava 1) Ustav – je najvisi pravni akt i on je istovremeno formalni izvor obligacionog prava. 2) Zakon o obligacionim odnosima – donet je 1978 god i primenjuje se na obligacione odnose koji nastaju izmedju fizickih lica i izmedju pravnih lica. da se medjusobno podrzavaju…Ova nacelo tice se odanog vernog i moralnog ponasanja u zasnivanju i izvrsavanju obligacinog odnosa. o vrsti i sadrzini odnosa. o izboru druge strane. Obligaciono pravo regulise pravni saobracaj u kojem dobra materijalne prirode prelaze iz imovine jednog lica u imovinu drugog. o promeni sadrzine ili prestanku obligacionog odnosa. da teze ugovorenom cilju. nacelo slobode ugovaranja) – pod ovim nacelom se podrazumeva sloboda u odlucivanju o zasnivanju obligacionog odnosa. Ovo nacelo je kritikovano jer realnost pokazuje da je volja cesto uslovljena ekonomskom moci i da jaca strana po pravilu namece slabijoj strani svoju volju u zasnivanju obligacionog odnosa. 2) Nacelo ravnopravnosti ugovornih strana – podrazumeva: da strane po zakonu imaju ravnopravan polozaj. javni poredak i dobri obicaji. 3) Nacelo savesnosti i postenja – podrazumeva da su strane jedna prema drugoj u dobroj veri (bona fides).

a) Pojam obligacije – obligacioni odnos . ugovore o osiguranju… Nacelo dispozitivnosti pravnih normi – ono omogucava stranama u obligacionom odnosu da svoje odnose urede i drugacije od propisanog nacina a ako se drugacije ne dogovore veze ih dispozitivna zakonska norma. odnosno redovne izvore obligacija. Nacelo postupanja sa paznjom dobrog domacina. poverioca i duznika (duznicko-poverilacki odnosi). predmet i sadrzina. stvar. . Nacelo ekvivalentnosti (nacelo davanja jednake vrednosti) – naziva se i nacelo jednakosti uzajamnih davanja a proizvodi dejstvo kod dvostrano obaveznih ugovora kod kojih su obe strane jedna drugoj istovremeno i duznik i poverilac.4 i 5 predstavljaju iregularne. uredog privrednika. Lice koje se profesionalno bavi odredjenom delatnoscu treba da se ponasa sa paznjom dobrog strucnjaka a to znaci da je duzan da se ponasa prema pravilima struke. b) Izvori obligacija .Obligacioni odnos ima svoj predmet (ono povodom cega je nastao obligacioni odnos. . koji nose atribut dobri jer su uobicajeni. Obaveza i obligacija su sinonimi ali obligacija i obligacioni odnosi nisu. 5) poslovodstva bez naloga i 6) zakona. Ovo nacelo ne vazi za ugovore o poklonu.Osnovni sastojci obligacionog odnosa su: duznik. Takvi ugovori mogu da posluze sprecavanju lojalne utakmice i pravni sitem se od ovoga brani donosenjem posebnih zakona o zabrani nelojalne utakmice. Obligacija je obaveza i odnos izmedju poverioca i duznoka u kojem poverilac ima pravo da zahteva od duznika odredjeno davanje.Obligacija uvek nastaje izmedju dve strane.U nasem pravu. POJAM I IZVORI OBLIGACIJA 5) 6) 7) 8) 9) 21. da to i ucini. jer jedan obligacioni odnos moze da obuhvata vise obligacija. To je pravna cinjenica ili skup pravnih cinjenica iz kojih nastaje obligacija. cinjenje ili necinjenje. . 3) prouzrokovanja stete. ako se subjektivno pravo vrsi suprotno postavljenom cilju tada je rec o zloupotrebi prava. objektivno opravdani i u praksi potvrdjeni. Nacelo ponasanja saglasno dobrim poslovnim obicajima – nalaze ucesnicima obligacionih odnosa da u pravnom prometu postupaju u skladu sa vec izgradjenim poslovnim obicajima. odnos neredovne izvore obligacija dok 6 predstavlja posebnu vrstu izvora obligacija). prema zakonu o obligacionim odnosima obaveze mogu nastati iz: 1) ugovora. (1 i 2 predstavljaju regularne. 2) jednostrano izjavljene volje. Nacelo zabrane uspostavljanja monopolskog polozaja – ugovori obligacionog prava mogu posluziti i stvaranju monopolskog polozaja na trzistu. . a duznik ima obavezu da ono sto poverilac zahteva. Ovo nacelo proistice iz osnovnog nacela u obligacionom pravu da su strane slobodne u uredjivanju svojih odnosa. 4) sticanja bez osnove. odnosno nastaje obligacija naziva ze izvorom obligacija. npr. dug. potrazivanje. Subjektivno nacelo ne moze se vrsiti sa namerom da se drugome nanese steta ili pricini kakva nelagoda. 3. poverilac. 21 . Mora postojati znak jednakosti u pogledu vrednosti medjusobnih obaveza. pravo ili radnja) i svoju sadrzinu (to su prava i obaveze koji proisticu iz obligacionog odnosa).4) Nacelo zabrane zloupotrebe prava – svako vrsenje subjektivnog prava mora biti saglasno cilju.Osnov iz kog proistice obaveza. odnosno strucnjaka – svaka strana u obligacionom odnosu je duzna da se ponasa kao dobar domacin.Izraz potice od latimskog glagola obligare sto zanaci obavezati se odnosno od latinske reci obligatio sto znaci obaveza. odnosno dobar privrednik a to znaci da se u izvrsavanju svojih obaveza ponasa onako kako bi se ponasala da ih izvrsava u svoju korist.

bez naloga. 6) Zakonske obligacije – nastaju neposredno po naredbi zakona. Pojednima to je poseban izvor obligacija a po drugima on to nije vec zakon ima karakter pravne podloge nastanka svih obligacija.1) Ugovori – ugovor je saglasnost volja dve strane radi uspostavljanja. carina. Tacno se zna ko jepoverilac a ko duznik mada i na jednoj i na drugoj strani moze biti vise lica. – Poslovodja bez naloga ima odredjena prava i obaveze a to su: da zahteva od vlastodavca da ga oslobodi svih obaveza preuzetih u vezi posla. Ovde su misljenja strucnjaka podeljena. 5) Poslovodstvo bez naloga – definise se kao izvrsavanje ili vrsenje tudjeg posla za tudji racun ali bez ovlascenja onog lica za koji se vrsi posao. obaveza roditelja da izdrzavaju maloletnu decu… 22. c) Obligacioni odnos je relativan odnos – on je relativan jer su prava i obaveze iz tog odnosa relativne prirode. tj. b) Obligacioni odnos je odnos izmedju tacno odredjenih lica – on je odredjen jer je uvek odredjena i jedna i druga strana. Vrsenje tudjih poslova nije pravilo vec izuzetak. npr. Lice koje vrsi posao naziva se poslovodja a lice za ciji je racun izvrsen posao naziva se vlastodavac. ugovor o osiguranju zivota). da mu nadoknadi sve nuzne i korisne troskove. kad dve strane zakljuce ugovor iz kog proistice pravo u korist treceg lica. pravno neosnovano obogacenje) – sticanje bez osnova stvara obavezu da se ono sto je primljeno bez pravnog osnova vrati ili da se ako je to nemoguce nadoknadi vrednost postignute koristi. 22 . Odnos utice samo na poverioca i duznika a ne na treca lica (izuzetak je npr. Posao se vrsi bez naloga sa namerom da se pomogne. da mu nadoknadi pretrpljenu stetu i da mu da primerenu nadoknadu za trud. ali o trosku onoga ciji je posao. Primeri zakonskih obligacija su: placanje poreza. b) da je obogacenje rezultiralo iz osiromasenja drugog lica i c) da je do obogacenja doslo bez pravnog osnova. pod uslovom da posao ne trpi odlaganje. Ovde moraju biti ispunjena tri uslova: a) da postoji obogacenje odredjenog lica. 2) Jednostrana izjava volje – predstavlja izjavu volje jednog subjekta koja je data na zakonom propisan nacin i ima za posledicu zasnivanje obligacionog odnosa. ponuda za zakljucenje ugovora. Npr. 4) Sticanje bez osnova (obogacenje bez osnova. utuziv je i pravno je zasticen. medjutim ima slucajeva kada je to dopusteno i tada predstavlja izvor obligacija. Prema zakonu o obligacionim odnosima tudjem poslu se moze nezvanicno pristupiti: a) ako posao ne trpi odlaganje i b) ako postoji steta ili propustanje ocigledne koristi. To je izvor obaveze za lice koje svojom voljom istice da preuzima obavezu (ne moze se stvarati obaveza drugom niti sebi pravo). jer dejstvuju samo prema licima koja su ovim odnosom obuhvacena. promene ili prestanka nekog obligacionog odnosa. KARAKTERISTIKE OBLIGACIONOG ODNOSA I PODELA OBLIGACIJA Karakteristike obligacionog odnosa su: a) Obligacioni odnos je pravni odnos – ona je pravni jer je regulisan pravnom normom. To je posao koji se preduzima za drugog u nameri da se zastite interesi tog drugog uz naknadu troskova. da vlastodavac preume sve poslove koji su zakljuceni u njegovo ime. javno obecanje nagrade… 3) Prouzrokovanje stete – kasnije vise o tome.

Licne i nelicne obligacije – prema vezanosti za licnost ugovorenih strana obligacija moze biti licna i nelicna. npr. izdrzavanje deteta od strane roditelja do punoletstva). ugovor o izradi portreta). glavni. automobil). e) Obligacioni odnos je imovinskopravni odnos – jer su predmet i sadrzaina obligacionog odnosa imovinske prirode.d) Obligacioni odnos je odnos sa odredjenom sadrzinom – ona se sastoji u nekom davanju. Ako je obligacioni odnos nastao sobzirom na licna svojstva duznika ili poverioca tada nastaje licni obligacioni odnos (npr. f) Obligacioni odnos je vremenski ogranicen odnos – to je odnos koji nasatje. sporedni. Ako prestane glavni prestaje i akcesorni obligacioni odnos.gde svaki od poverilaca moze da trazi od duznika samo deo koji mu pripada odnosno svaki od duznika duguje poveriocu tacno odredjeni deo duga i moze biti solidarna . 2) 3) 4) 5) 23 . zavisan od glavnog). Prim. kupvina namestaja odjednom ili u ratama. Obligacije sa deljivim i nedeljivim predmetom – prema prirodi predmeta obligacionog odnosa obligacija moze biti deljiva (predmet je deljiv pa se obaveza moze izvrsavati periodicno u ratama. ona zastarevaju i usled njihovog ne vrsenja od strane poverioca. npr. Licne obligacije nastaju voljom strana a mogu nastati i po zakonskom naredjenju (npr. Uvek se tacno zna sta potrazuje poverilac a sta duguje duznik. Licne su neprenosive i ne mogu se nasledjivati dok nelicne mogu.gde svaki od poverilaca moze da trazi ceo iznos duga od suznika odnosno svaki od duznika duguje ceo dug). tj. tona psenice moze se vratiti u deset jednakih rata) i nedeljiva (predmet je nedeljiv pa se obaveza mora izvrsiti u celini. Ako se protekom vremena gube neka prava takav protek vremena se u pravu naziva zastarelost (to je jedan od nacina prestanka obligacija). obligacioni odnos) i akcesorni (prateci. Obligaciona prava zastarevaju ako se ne ostvare u odredjenom roku. Podela obligacija 1) Proste i slizena obligacije – prema broju lica kao i prema broju obaveza i prava obligacije delimo na a) proste (po jedan poverilac i duznik i po jedno pravo i obaveze) i b) slozene (vise lica na obe strane i vise prava i obaveza. cinjenju ili ne cinjenu. Samostalne i akcesorne obligacije – sobzirom na odnos koji moze postojati izmedju trazbenih prava obaveze se dele na samostalne (odnos je nezavisan. Slozena obligacija moze biti zajednicka . sa unapred odredjenim trajanjem. menja se ili prestaje na osnovu proteka vremena. Uvek se tacno znaju obaveze i prava. Obligaciona prava su ogranicenog trajanja. Trenutne i trajne obligacije – prema vremenu trajanja izvrsenja obaveza obligacioni odnos moze biti sa trnutnim izvrsenjem (obaveza se izvrsava odjednom) ili sa trajnim izvrsenjem (obaveza se izvrsava u ratama). Licne obligacije su redje od nelicnih.

ucini ili ne ucini a druga strana nema obavezu da za to da odgovarajucu naknadu (npr. ugovor o prodaji. .Osnovni prigovori autonomije volje su nejednaka snaga ugovornih strana pa stoga pravni sistem uvodi niz ogranicenja: obavezna forma za pojedine ugovore.Autonomija volje ogleda se u tome: 1) da strane slobodno odlucuju da li ce ili nece zakljuciti ugovor. Obaveza moraju da se izvrse istovremeno i u koliko jedna strana ne izvrsi svoju obavezu druga strana ima pravo da odbije ispunjenje svoje obaveze i da trazi raskid ugovora i naknadnu stetu. tj. Sadrzinu neimenovanih ugovora odredjuju saugovaraci. javni poredak. Kod komutativnih ugovora moze se traziti ponistaj za slucaj prekomernog ostecenja (npr. 4) Komutativni i aleatorni ugovori – Komutativni ugovori su oni kod kojih su u momentu zakljucenja ugovora davanja unapred izvesna. b) Autonomija volje i njena ogranicenja . nagodba…ali se samo izraz ugovor koristi u zakonu. prevozu…) Dobrocini su oni kod kojih postoji obaveza jedne strane da nesto da. vrednosti obaveza stranama su poznate. ugovor o prodaji. zajmu…) Neimenovani ugovori su oni koji nisu posebno zakonom uredjeni ali koji po opstim svojstvima i sadrzini odgovaraju opstim pravilima ugovornog prava. Izmedju ovih obaveza postoji medjuzavisnost.Nacelo slobode uredjivanja obligacionog odnosa je nacelo na kome pociva ugovorno pravo. Ugovor predstavlja i pravni instrument kojim se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na trzistu.Ugovorom kao osnovnim izvorom obligacija bavi se ugovorno pravo. Aleatorni ugovori su oni kod kojih u trenutku zakljucenja ugovora stranama nisu unapred izvesna davanja. ugovor o prevozu. sigurnost ugovornih strana i sigurnost trecih lica. osiguranju…) 24 . KLASIFIKACIJA UGOVORA 1) Imenovani i neimenovani ugovori – imenovani ugovori su oni koji su zakonom posebno regulisani i ciji je naziv zakonom odredjen. ugovor o lutriji. 2) da same biraju partnera. Dvostrano obavezni ugovori su oni kod kojih i na jednoj i na drugoj strani postoji obaveza. Strana koja je nesto dala ima pravo na odgovarajucu naknadu (npr. ugovor po pristupu…Razlozi ogranicenja su sigurnost pravnog sistema. Ovo nacelo polazi od stava da ce ugovorne strane valjanije same urediti svoj odnos od zakonodavca. ugovor o poklonu). o licenci…). Njihova svojstva i sadrzina su tipizirani i zakonom uredjeni (npr. 3) da ugovaraju formu ugovora. 24. POJAM UGOVORA. Ugovorom se stvaraju prava i obaveze i ugovor obe strane vezuje kao zakon. obavezno osiguranje.Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili vise lica kojom ova lica zele da postignu odredjeno pravno dejstvo. . Zato se nazivaju i ugovorima na srecu (npr. sporazum. Bitno kod ovog ugovora je to da ako predmet ugovora propadne obaveza prestaje. 4) da same odredjuju sadrzunu i uslove ugovora i 5) da slobodnom voljom menjaju ili raskidaju ugovor.23. AUTONOMJA VOLJE I NJENO OGRANICENJE a) Pojam ugovora . 2) Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni ugovori – jednostrano obavezni ugovori su oni gde je obaveza samo na jednoj strani a pravo samo na drugoj. 3) Teretni i dobrocini ugovori – teretni su oni kod kojih postoji obaveza naknade sa saugovarace. . zakupu. Sinonimi za ugovor su: dogovor. Ugovor jr istovremeno i pravni posao koji nastaje saglasnoscu volja ugovornih strana koje su volju izjavile sa namerom da uspostave odredjeni obligacioni odnos.

Ugovor nastaje tj. Njihovu volju zamenjuju dispozitivne zakonske norme. dok drugoj preostaje da takav ugovor prihvati ili odbije. Zakljucenju ugovora prethodi: poziv na pregovore. a formalni kada je ispunjena propisana i ugovorena forma). predvidjene zakonom. Kod ove dve vrste ugovora razlikuje se momenat zakljucenja (neformalni je zakljucen u momentu kada je postignuta saglasnost volja. bilo da je zakonom predvidjena. 2) mora biti upucena odredjenom licu. Ako se strane ne dogovore o nebitnim elementima to ne utice na nastanak ugovora. O prirodnim ili sporednim elementima strane se mogu sporazumeti i naknadno. To su oni elementi koji su neophodni i o kojima se mora postici saglasnost. a da bi to bila mora ispuniti odredjene uslove. jer proisticu iz prirode samog ugovora. Formalni ugovori su oni za cije zakljucenje osim saglasnosti volja potrebna je i odgovarajuca forma. A kod ugovora sa trajnim prestacijama ispunjenje obaveze vrsi se sukcesivno. Ovi elelemnti su regulisani zakonom ali ih saugovaraci po zelji mogu drugacije urediti.Pravna doktrina poznaje tri vrste elemenata ugovora:  Prvu vrstu cine bitni elementi ugovora. U trenutku kada je ova saglasnost postignuta ugovor je zakljucen. bilo da su je strane predvidele kao bitan uslov za punovaznost. 3) mora biti ozbiljna i jasna i 4) mora poticati od lica koje zeli da zakljuci ugovor. pregovori. po pravilu. ZAKLJUCIVANJE UGOVORA .Ugovor je zakljucen kada je postignuta saglasnost o bitnim elementima. 25.  Drugu grupu cine nebitni elementi ugovora koji se jos nazivaju prirodnim elementima. Prema zakonu o obligacionim odnosima svojstva ponude ima ona izjava volje koja predstavlja predlog za zakljucenje ugovora. . Nazivaju se jos i tipski ugovori ili ugovori po pristupu. Sporazum strana o bitnim elementima ugovora dovoljan je da dovede do zakljucenja ugovora.Ponuda je po svojoj prirodi jednostrano izjavljena volja ponudioca u kojoj je izrazena zelja da se zakljuce ugovori. 26. . Kod ugovora po pristupu nema sporazumnog utvrdjivanja sadrzine vec jedna strana uredjuje elemente ugovora. ELEMENTI UGOVORA . 7) Ugovor sa sporazunmo utvrdjenom sadrzinom i ugovori po pristupu – prvu vrstu ugovora cine oni ciju sadrzinu ugovorne strane sporazumno utanace. ponuda i prihvat ponude. preliminarni pregovori. a) Ponuda .  Trecu grupu elemanata cine slucajni. Ukratko. Svaki tip ugovora ima svoje bitne elemente. Saglasnost se mora postici o bitnim elementima ugovora. Svaka izjavljena volja nema svojstva ponude. .Ponuda je predlog ugovora ucinjen odredjenom licu koji sadrzi sve bitne uslove predlozenog ugovora. 1) ponuda mora da sadrzi bitne elemente ugovora. u ratama. koja je ucinjena. mada i svaka od strana moze zakljucenje ugovora usloviti i nekim drugim elementom koji tada postaje bitan element. odredjenom licu i koja sadrzi sve vidne elemente ugovora koji se zeli zakljuciti. zakljucuje se kad jedna strana ucini ponudu a druga strana izjavi svoju volju kojom daje saglasnost da prihvata ponudu.5) Konsensualni i formalni ugovori – Konsensualni (neformalni) ugovori su oni koji nastaju prostom saglasnoscu ugovornih strana. 6) Ugovori sa trajnim i trenutnim prestacijama – ugovor sa trenutnim prestacijama je onaj ugovor kod koga se ispunjenje obaveza obavlja jednokratno. sporedni elementi koje zakonodavac ne regulise a koje strane mogu da utanace svojom voljom (npr. kapara). 25 . a najznacajnija su ponuda i prihvat ponude.Zakljucuvanje ugovora je proces koji traje izmedju ugovornih strana u kome obe strane preduzimaju brojne pravne i fakticke radnje da bi dosle do pravnog cina koji nazivano zakljucenje ugovora.

a on se mora izjasniri odmah. O tome postoje cetiri teorije: 1) Teorija izjave – ugovor je zakljucen kada ponudjeni zakljuci da prihvata ponudu nezavisno od toga da li za nju ponudilac zna ili ne zna (francusko pravo).Da bi jedna izjava imala svojstva prihvata ponude mora ispuniti sledece uslove: 1) da je saglasna ponudi. Prihvat ponude predstavlja jednostranu izjavu volje kojom se daje saglasnost na ucinjenu ponudu.Ponuda ne obavezuje ponudioca vremenski neograniceno. cenovnika. Ponudioc moze opozvati ponudu i pre isteka roka ali pod uslovom da opoziv ponudjenom stigne pre ponude ili bar istovremeno sa njom. . Ako je ponuda ucinjena medju prisutnim licima ponuda obavezije ponudioca dok se ponudjeni ne izjasni. Ako je u ponudi dat rok ponudilac je vezan pomudom do isteka datog roka. Ako je ponudilac dao rok ponuda ga obavezuje samo do datog roka. Ako je ponuda ucinjena medju odsutnim licima tada vaze drugacija pravila. OPSTI USLOVI ZA ZAKLJUCENJE UGOVORA a) Saglasnost volja ugovornih strana . jer strane i njihove volje razdvaja vreme i prostor. 4) Teorija saznanja – do saglasnosti volja je doslo u trenutku kada je ponudilac saznao za prihvat ponude ponudjenom (italijansko i spansko pravo) . 3) Teorija prijema – prihvat ponude je izvrsen i saglasnost volja postignuta. b) Pravna dejstva ponude .3)da je prihvat ucinio ponudjeni ili ovlasceno lice i 4)da je prihvat upucen ponudiocu ili ovlascenom licu . tarifa…nema svojstvo ponude. 26 . d) Trenutak zakljucenja ugovora .Trenutak zakljucenja ugovora je od znacaja za pravo jer od tog trenutka ugovor proizvodi pravno dejstvo a za ugovorne strane nastaju prava i obaveze. . dok slanje kataloga. Ponuda obavezuje ponudioca u dva smera i to da ostane pri ponudi i da pristupi zakljucenju ugovora pod uslovima datim u ponudi. 2) Teorija odasiljanja – prihvat ponude je izvrsen u ternutku kada je ponudjeni odaslao svoj prihvat (anglosaksonsko pravo). da je ponudjeni razmotri.Smatra se da je ponuda data medju prisutnim licima kad su strane u direktnom kontaktu bilo prostorno bilo putem sredstava komunikacije. 27.Pre svega ucinjena ponude obavezuje njenog ponudioca. ugovor se smatra zakljucenim u trnutku izjave ponudjenog da ponudu prihvata.  ako je ponuda data medju odsutnim licima teze je ustanoviti kada je saglasnost o prihvatu ponude data.Ovde imamo dva slucaja.. odredjenim ponasanjem (stavljanjem robe u korpu u samousluzu). 2) da je data blagovremeno.Kad jedna strana izjavi da prihvata ono sto druga strana nudi rec je o postignutoj saglasnosti izjavljenih volja. Pod izjavljenom voljom treba podrazumevati svako ponasanje na osnovu koga se moze osnovano zakljuciti da lice ima volju da zakljuci ugovor. .  ako je ponuda data medju prisutnim licima pa je ponudjeni dao prihvat odmah. a time i ugovor zakljucen u trenutku kada je ponudilac primio prihvat ponude (nase pravo). Ako je ponuda sadrzavala rok izjava ponudjenog o prihvatu ponude do isteka datog roka smatra se valjanom. c) Prihvat ponude . vec svojstvo poziva da se ucini ponuda. Ako ponudilac nije odredio rok taj rok se odredjuje prema vremenu potrebnom da ponuda stigne.Prihvatanjen ponude dolazi do zakljucenja ugovora. odluci se i posalje svoj odgovor. znacima…) i indirektno.Izlaganje robe sa naznacenom cenom smatra se ponudom.Prihvat ponude moze biti iskazan direktno (recima.

za putovanjem…) Ako je pobuda bila pravno nedopustena a pritom je druga strana bila nesavesna (znala je za nedopustenost pobude) ugovor ce biti bez dejstva. Predmet ugovora je razlog zbog cega nastaju ta prava i obaveze.Izjava volje tesno je povezana za pitanje ponude. Volja moze biti izjavljena usmeno. rec je o manljivoj volji. u protivnom. . kao odredba. za stanovanjem. radnjama. Odredjen predmet – predmet ugovora mora biti odredjen ili bar odrediv dok je u suprotnom nistav. Volja je manljiva.Izjava volje koja je uperena na zakljucivanje ugovora mora biti bez pravnih mana. Moguc predmet – to je onaj predmet koji objektivno gledajuci moze da postoji kao predmet ugovora.Predmet je ono povodom cega nastaju prava i obaveze.Svaki ugovor ima svoj osnov koji objasnjava zasto je nastala obaveza. Osnov objasnjava zasto je nastala obligacija. . 28. a obaveze i prava predstavljaju sadrzinu ugovora. b. cinjenje. pravo ili neka radnja. kao uslov…Kod ugovora se osnov naziva kauza i predtsavlja pravni razlog koji je izazvao stvaranje obligacije.Predmet ugovora moze biti neka stvar. cinjenje ili uzdrzavanje (dare. potreba za novcem..Izjavljena volja mora biti data slobodno. znacima. sto ne znaci da osnov ne postoji nazivaju se apstraktni. Zakon o obligacionim odnosima kaze da je predmet ugovora obaveza koja proistice iz ugovora a nju cini davanje. c) Osnov ugovora . Stavljanje u izgled nasilja ili nanosenje bola moze biti ucinjeno od druge ugovorne strane ili nekog treceg lica. necinjenje ili trpljenje. Ako pravnog razloga za nastlu obavezu nema ili osnov postoji ali nedopusten ugovor je nistav.Predmet ugovora mora biti: a. mora biti ozbiljna i uperena na pravno dejstvo i mora biti nedvosmislena.) c. b) Predmet ugovora . odnosno volja ima mane kada je data: 1) Pretnja – pod pretnjom se podrazumeva stavljanje u izgled odredjenog fizickog ili psihickog nasilja. Predmet mora biti moguc u trenutku zakljucenja ugovora ali ako naknadno postane nemoguc tada se obligacija ili gasi ili nastaje obaveza naknade stete. . .Ugovori kod kojih se vidi osnov obaveze nazivaju se kauzalni ugovori a ugovori kod kojih se ne vidi osnov obaveze.Sadrzinu ugovora cine prava i obaveze ugovornih strana koji nastaju njegovim zakljucenjem. Predmet ugovora po pravilu postoji u trenutku zakljucenja ugovora. Dopusten predmet – je onaj predmet ciji je promet pravom dozvoljen. odnosno odredjenog zla ugovornoj strani ili nekom trecem licu do koga je ovoj ugovornoj strani stalo. ciji je promet pravom zabranjen (npr.Osnov se poima kao izvor obligacija. unutrasnjoj ili onoj izjavljenoj. kao pravna podloga. . . Predmet moze biti stvar. Ako se duznik obaveze na nesto sto je objektivno nemoguce obaveza je nistavna a time i ugovor. Ugovor se smatra zakljucenim tek kada ponudjeni izjavi da prihvata ucinjenu ponudu. tj. droga. izajavi je i zakljuci ugovor. To kod ugovorne strane treba da izazove opravdani strah i da pod uticajem tog straha ugovorna strana formira svoji volju. facere ili nonfacere).Pobude koje nagone strane na zakljucenje ugovora nisu isto sto i osnov ugovora (npr. Zabog toga je takva volja manljiva a ugovor rusljiv u roku od jedne godine. . Predmet mora biti objektivno moguc a ne subjektivno moguc. 27 . . USLOVI ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – mane volje .Da bi obaveza nastala osnov mora da postoji i da bude dopusten. . radnja ili neko pravo a sadrzina ugovora je davanje. ponasanjem.U pravnoj teoriji postoje dva shvatanja o tome kojoj volji treba priznati pravno dejstvo: onoj pravoj. Nedopusten je onaj predmet koji se nalazi van prometa. otrovi i sl. pismeno. Predmet ugovora je odrediv ako su u ugovoru sadrzani podaci na osnovu kojih ga je moguce odrediti.

4) Prevara – u osnovi prevare takodje lezi zabluda samo sto nju namerno izaziva jedna ugovorna strana kod druge kako bi ovu privolela da zakljuci ugovor. Prevara predstavlja prevarno ponasanje koje se sastoji u liuavstvu. 29. o licu sa kojim se zakljucuje ugovor ili u pogledu okolnosti koje su odlucujuce. 5) Nesporazum – da bi doslo do zakljucenja ugovora izjavljene volje moraju biti podudarne.U pravnoj teoriji se razlikuju ugovori kod kojih je pisana forma uslov za njihovu pinovaznost (nepostovanje forme povlaci nistavost ugovora) i ugovori kod kojih forma ima samo dokzanu funkciju (povreda forme ne povaci nistavost ugovora vec se ugovor dokazuje drugim sredstvima). obmanjivanju. Prevara mora da bude takve prirode da se inace bez nje ugovor ne bi zakljucio. Prema nasem zakonu pod nesporazumom se podrazumeva nesaglasnost o prirodi ugovora ili o osnovu ugovora ili o predmetu obaveze.su oni koji nastaju momentom postignute saglasnosti volja dveju strana. Formalni ugovor koji nije zakljucen u propisanoj formi ili u ugovorenoj formi nema pravnog dejstva. neizvesno (ako je izvesno tada nije rec o uslovu). Nesporazum je zapravao nedostatak saglasnosti volja pa cim nje nema nema ni ugovora.Uslov je buduca neizvesna okolnost od cijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak ugovora. Opravdana zabluda je ona do koje je doslo i pored duzne brige ugovorne srane o svim pitanjima znacajnim za zakljucenje ugovora. Samo u slucaju bitne zablude ugovorna strana u zabludi ima pravo da tarzi ponistaj ugovora. Kod ovih ugovora zakonm je odredjena forma kao sredstvao zastite drustvenih interesa. Njegovo nastupanje mora biti objektivno. Za njihovu punovaznost ne trazi se odredjena forma.U svim navedenim slucajevima manljive volje. . . . pricinjavanja fizickog ili psihickog bola pod cijim dejstvom dolazi do formiranja volje da se ugovor zakljuci. . Ona je bitna ako je u svesti jedne strane pogresna predstava o bitnim svojstvima predmeta. jedna strana zivi u veri da jednu stvar prodeje a druga da je prima na poslugu tada ugovora nema). Zakljucenje ugovora ne podleze nikakvoj formi osim ako je zakonom drugacije predvidjeno). 28 . a ugovorne strane zive u veri da su saglasne (npr. – U nasem pravu da bi zabluda uslovila manljivu volju ona mora biti bitna.Ako je rec o pisanoj formi ugovorne strane obavezuje samo ono sto je u pisanoj formi izrazeno. Uslov moze biti predvidjen zakonom ili voljom strana. odnosno saglasne jer bez toga ugovora nema. MODIFIKACIJA UGOVORA – uslov i rok a) Uslov .Ugovori za koje zakon predvidja odredjenu formu mogu biti dopunjavani i menjani u istoj formi u kojoj su zakljuceni. . Zabluda mora biti i opravdana. tj. Pravilo je da se na svakoj pisanoj strani stavi paraf ili potpis jer se smatra obavezujucim samo ono sto se nalazi iznad potpisa ili parafa. osim kod nesporazuma ugovor je rusljiv.2) Prinuda – zakon o obligacionim odnosima posebno ne regulise primenu.Forma ugovora moze biti odredjena zakonom. Usmene nagodbe ih ne vezuju. . u davanju netacnih ili iskrivljenih podataka kako bi se druga strana opredelila da zakljuci ugovor ili da prihvati teze uslove. Ugovor zakljucen pod prinudom je rusljiv ugovor a ugovorna strana ima pravo da u roku od jedne godine od dana prestanka prinude podnese zahtev za ponistaj ugovora. Prinuda je vrsenje odredjenog fizickog ili psihickog nasilja.U nasem obligacionom pravu prihvacen je princip konsensualizma (konsensualni ugovori .Posto je veci broj ugovora formalnog karaktera princip formalnosti dobija na znacaju. ali formu ugovora mogu odrediti i same strane. 30. Prevarena strana ima pravo da trazi ponistaj ugovora i pravo da trazi naknadu pretrpljene stete. 3) Zabluda – zabluda se definise kao pogresna odnosno netacna predstava o nekoj cinjenici koja je bila od znacaja za zakljucenje ugovora. USLOV ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – forma ugovora .

ako je povecana pasiva a umanjena aktiva . . odnosno da se isporuka robe ima izvrsiti u tom roku. ako je doslo do izdataka da bi se sprecila veca steta.Uslov moze biti odlozni (suspenzivan) ili raskidni (rezolutivan).zagadjenost prirode. prompt.to je tzv.Rok za ispunjenje obaveze koji ugovorne strane utanace kao bitan sastojak ugovora ne moze se produzavati. Stoga su se razvile brojne teorije koje su uvele odgovornost za opasne stvari (drzalac opasne stvari i vrsilac opasne duznosti odgovorni bez utvrdjivanja krivice.strah… b) Vrste odgovornosti .Steta je umanjenje necije imovine(obicna steta) i sprecavanje njegovog uvecanja(izmakla korist). ako je doslo do umanjenja prava . • Nematerijalna ili moralna ili neimovinska – Ona ne povlaci za sobom materijalne gubitke i postoji kad je povredjeno licno dobro . Raskidni uslov je onaj cije nastupanje dovodi do prestanka ugovora. 31. ovo pitanje dobija sve vise mesta. ako budes redovno pohadjao nastavu dobices na poklon knjigu).patnja .Steta moze biti : • Materijalna ili stvarna steta – postoji ako je doslo do unistenja ili ostecenja stvari . Ako se uslov ispuni ugovor deluje od trenutka njegovog zakljucenja. Stvarna steta je i gubitak izvesne dobiti. Ako ugovor ne bude ispunjen do isteka fiksnog roka on se raskida po sili zakona (ex lege). objektivna odgovornost). Ali sa razvojem tehnicke civilizacije ovaj osnov se pokazao kao nedovoljan jer je sve cesce bilo tesko utvrditi krivicu (npr. . . jer je on nikao saglasno drusrvenom zahtevu da svako odgovara za stetu koju je pricinio svojom krivicom (subjektivna odgovotnost). .U savremenim sistemima . Odlozni uslov je onaj koji odlaze pravno dejstvo ugovora.Kao osnov odgovornosti u pocetku je bio smatran princip krivice. b) Rok . Rok kao i uslov moze biti raskidan i odlozan.). Kad se raskidni uslov ispuni ugovor prestaje da vazi.. ugled. . Buduca okolnost moze biti nezavisna od volje ugovorne strane. . brzo i hitno oznacavaju da se ugovor ima zavrsiti u roku od 8 dana od dana zakljucenja ugovora. pricinjen bol.Pravilo je da ko drugome stetu pricini duzan je da je nadoknadi. 29 ..kao i nanosenje drugome fizickog ili psihickog bola ili straha(nematerijalna steta).Rok je buduca izvesna okolnost od cijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak dejstva nekog pravnog posla. ili on to svojstvo dobija po prirodi samog posla.osim u obligacionom pravu. javnom poretku i moralu) i mora biti moguc (fakticki i pravno ostvariv). Ako poslednji dan roka pada na neradni dan poslednji dan roka je sledeci radni dan.Uslov mora biti dopusten (da nije suprotan propisima. Rok moze biti oznacen sa pocetkom meseca.Ako je rok odredjen u danima on pocinje teci prvog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna a zavrsava se istekom poslednjeg dana roka.Nastupanje buduce okolnosti moze biti uslovljeno odnosno zavisno od volje subjekta (npr. PROUZROKOVANJE STETE a) Pojam stete i vrste stete . On ima prirodu fixnog roka pa se ugovori sa takvim rokom nazivaju fizni ugovori. Steta je i radnja koja dovodi do fizicke povrede licnosti koja je onesposobljava za dalji rad. Fixni rok se ili ugovara kao bitan element ugovora. sredinom ili krajem meseca.Izrazi odmah.status . Buduca okolnost moze zavisiti i od volje subjekata i biti istovremeno nezavisna od njegove volje. Ako rok isporuke nije odredjen smatra se da je ugovorena promptna isporuka. . saobracajni udesi.

Prema prvom slucaju steta proistice zbog povrede ugovornih obaveza .a u drugom steta proistice zbog povrede zakona. 2) Odgovornost za drugog – Pravilo je da se za tudje radnje neodgovara ali postoje odredjena odstupanja.Naknada stete moze se izvrsiti na 3 nacina:  povracajem na predjasnje stanje .ili samo postojanje predstavlja opasnost za okolinu. bilo da je smisljena.Po zakonu o obligacionim odnosima postoje 4 tipa odgovornosti: 1) Odgovornost po osnovu krivice – ovde nije izvrsena definicija pojma krivice vec su utvrdjeni stepeni krivice .. Ovo je slucaj i kod odgovornosti subjekata privredjivanja za svoje zaposlene. da postoji krivica i da postoji uzrocna veza izmedju radnje ili propustene radnje i pricinjene stete. Opasna stvar je svaka ona stvar. ..pokretna ili nepokretna . 3) Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne delatnosti – to je odgovornost bez krivice odnosno objektivna odgovornost. Krivica se definise kao skrivljeno ponasanje odgovornog lica iz cijeg je postupanja proistekla steta. Poseban slucaj odgovornosti je predvidjen i za preduzeca koja vrse komunalne i druge javne poslove.ili ako sud kaze da to nije nuzno .ili osobine. Takodje lice nije odgovorno ukoliko je steta pricinjena : usled samoodbrane .Postoji razlika izmedju ugovorne i vanugovorne (zakonske) odgovornosti.Postoje posebna pravila za naknadu materijalne i za naknadu nematerijalne stete.Da bi lice bilo odgovorno za prouzrokovanu stetu moraju biti ispunjeni uslovi: u stvarnosti mora postojati pricinjena steta. bilo da je nesmisljena. 30 . sud ce dosuditi odgovarajucu sumu novca na ime naknade stete. umno zaostali.Odgovorno lice je duzno da uspostavi stanje kakvo je bilo pre nego sto je steta nastala . Kod ovog oblika odgovornosti ne odgovara stetnik vec lice odgovorno za stetnika( roditelji ili staratelji). u stanju nuzde . ili upotreba . . i to ne vlasnik vec lice kome je opasna stvar poverena.Da bi jedno lice bilo odgovorno za stetu ono mora biti sposobno za rasudjivanje . .  naknadom u naturi i  naknadom u novcu. mora da postoji radnja iz koje je proistekla steta. Za stetu odgovara imalac opasne stvari .Subjekti se mogu osloboditi odgovornosti ukoliko dokazu da je zaposleni postupao kako treba a ako je zaposleni namerno pricinio stetu osteceni moze traziti naknadu direktno od zaposlenog. Naknada stete . u suprotnom lice nije odgovorno( dusevno bolesni . Zakonom je definisano 2 stepena krivice: prvi kad je steta rezultat namerne radnje i drugo kad je steta rezultat nepaznje. otklanjajuci opsanost od drugog . Odgovornosti nema ukoliko nema uzrocne veze. a ako je to nemoguce . . cinjeci dozvoljenu samopomoc i prouzrokujuci stetu svojom radnjom ali uz pristanak ostecenog. 4) Posebni slucajevi odgovornosti za pricinjenu stetu – svrstani su u 2 grupe : prvu cine oni slucajevi kad za nastalu stetu odgovara drzava (teroristicke akcije . javne demonstracije i javne manifestacije) a Drugu grupu cine oni slucajevi kad za nastalu stetu odgovaraju zakonom utvrdjeni subjekti( odgovornost organizatora priredbi .Odgovornost postoji jer se pretpostavlja da postoji uzrocna veza izmedju stete i opasne stvari ili delatnosti. odgovornost zbog uskracenja neophodne pomoci i odgovornost u vezi sa vrsenjem poslova od opsteg interesa. ciji polozaj. .).Zakonom o obligacionom odnosima prihvacen je princip integralne naknade.) .

Za valjanost ovog ugovora nije potrebna saglasnost duznika jer obligacija ostaje ista i njegov polozaj se ne menja. 5) tazbine koje proisticu iz ugovora iz cije prirode proizilazi da nisu prenosive (ugovor o stipendiji djaka. Trece lice se naziva novi duznik ili preuzimalac a prvobitni duznik stari duznik. 3) Odnos cesionara i cesusa – prijemnik stupa na mesto ranijeg poverioca i ima ista prava koja je on imao prema duzniku.Ugovor o cesiji moze biti teretan i dobrocin. Cesija je ugovor na osnovu kojeg cedent prenosi na cesionara pravo potrazivanja koje ima prema duzniku.Teretan je ako poverilac ustupi potrazivanje trecem licu uz nadoknadu a ako to nije slucaj radi se o dobrocinom cesijom(ugovor o poklonu).Ipak on treba da bude obavesten.Preuzimanje duga moze se izvrsiti na osnovu ugovora izmedju duznika i treceg lica . 32. odnosno to znaci da se trece lice obavezalo 31 . Visina naknade odredjuje se prema cenama u vreme donosenja sudske odluke.. 2) tazbine koje proisticu iz zabranjenih ugovora. . 3) sporedne tazbine. Ugovor se zakljucuje voljom cedenta i cesionara ali on moze biti i formalan kad to zahteva zakon.U slucajevima materijalne stete zakonodavac se opredelio za 1.. i 3. . u vidu vrsenja ispravke i u vidu novcane naknade. uz pristanak poverioca jer njemu nije svejedno ko mu duguje.prenos prava potrazivanja s poverioca na trece lice. . Naknada nematerijalne stete se naziva i moralnom satisfakcijom.U slucaju nematerijalne stete zakonom se predvidja naknada u vidu objavljivanja presude . 4) tazbine vezane za licnost poverioca (npr.prenos tazbine. Naziv potice od latinskog cestio sto znaci ustupanje. osim ako zakonodavac naredjuje nesto drugo. 2) Odnos cedenta i cesusa – cim je izvrseno ustupanje potrazivanja usupalac gubi pravo da od duznika trazi ispunjenje obaveze. Razlozi su brojni .obaveza izdrzavanja). Tada postoji samo preuzimanje ispunjenja . CESIJA I PREUZIMANJE DUGA a) Cesija .Kod cesije potoje 3 lica: cedent (lice koje prenosi). -Iako je cesija ugovor izmedju poverioca i treceg lica ona proizvodi dejstvo i na duznika pa tako ovde imamo 3 odnosa: 1) Odnos cedenta i cesionara – ovaj odnos je regulisan ugovorom i dispozitivnim zakonskim normama. Cesija nastaje ugovorom izmedju poverioca kao nosioca prava potrazivanja i treceg lica na koje se prenosi to pravo. .Postoje tazabine koje se ne mogu prenositi: 1) tazbine cije je prenosenje zabranjeno zakonom. npr.Za preuzimanje duga potrebna su 2 uslova: o zakljucenje ugovora – duznik i novi duznik zakljucuju ugovor o preuzimanju duga. b) Preuzimanje duga . Ako je cesija teretna cedent odgovara cesionaru za postojanje potrazivanja ali ne i za naplativost. trece lice zeli da tako nacini poklon duzniku ili da mu vrati neki raniji dug…Ugovor se sklapa saglasnoscu volja a izuzetno formalno kad to trazi zakon. . cesionar (lice na koje se prenosi) i cesus (duznik).).Cesija je ustupanje tazbine. o pristanak poverioca – ako poverioc ne da saglasnost onda preuzimanje duga ne postoji.

tada i novi stari duznik duguju poveriocu . uputilac) ovlascije drugo lice (asignat) da za njegov racun izvrsi nesto odredjenom trecem licu (asignatar. . da asignatoru da kredit na racun asignanta. Dejstvo asignacije – proizvodi 3 odnosa: 1) odnos asignanta i asignata – pokazuje da asignant upucuje i ovlascuje asignata da izvrsi neku cinidbu u korist treceg lica .). na osnovu kojeg trece lice stupa u dvostrani ugovor na mesto ustupaoca i u svemu postaje ugovorna strana u tom ugovoru..Dejstvo preuzimanja duga. Preuzimanjem duga trece lice sada duguje poveriocu. dati pristanak se vise ne moze opozvati. . putem ugovora. 32 . Asignant daje uput banci. 2) odnos poverioca i duznika – preuzimanjem obaveze treceg lica .Ustupanje ugovora se vrsi sporazumno. treba razlikovati 3 odnosa: 1) odnos duznika i treceg lica – ovaj odnos se uredjuje ugovorom . to izvrsenje ne moze da trazi poverilac nego samo duznik. asignant drzi novac na racunu asignata… ili asignat daje poklon ili zajam asignantu. ASIGNACIJA I USTUPANJE UGOVORA a) Asignacija (upucivanje) Pojam – Asignacija nastaje ugovorom kojim jedno lice (asignant. 33. asignata. Najcesce je to davanje kredita asignatoru.Ovi ugovori se uglavnom zakljucuju saglasnoscu volja a izuzetno formalno kad to zakon naredjuje.ugovor o pristupanju dugu). jer je on sa trecim licem zakljucio ugovor. .Cinidba koju treba da izvrsi asignat trecem licu obicno se sastoji u isplati novca ili davanju nekog vrednosnog papira. stari duznik se oslobadja obaveze i poverilac prema njemu nema vise prava potrazivanja. b) Ustupanje ugovora Pojam . ispunjenje tek kad asignat izjavi da prihvata uput. 3) odnos asignata i asignatora – ovaj odnos nastaje u momentu kad asignat da izjavu da prihvata da izvrsi isplatu po osnovu asignacije.( osim u slucaju da je novi duznik prezaduzen a da to poverilac u vreme preuzimanja duga nije mogao znati.razlozi za ovo su brojni(npr.prema duzniku da poveriocu izvrsi obavezu koju mu duznok duguje. primalac uputa) i u isto vreme ovlascije to trece lice da to izvrsenje primi u svoje ime. . to je tzv. asignatu. Na ustupanje treba da pristane i druga ugovorna strana u dvostranom ugovoru i bez njenog bristanka nema ustupanja.Ugovor o ustupanju nastaje saglasnoscu volja strana ali ako je ugovor koji se ustupa po zakonu morao biti u odredjenoj formi tada se i ugovor o ustupanju zakljucuje u toj formi. Ovaj odnos se naziva i valutni odnos . Asignatar stice pravo da zahteva od drugog lica. Ovaj odnos se naziva i odnos pokrica. Sastoji se u tome sto jedna od ugovornih strana zakljucuje ugovor sa trecim licem. On moze da odbije asignaciju ali tada mora da trpi odredjene posledice. 3) odnos poverioca i treceg lica – preuzimanjem duga poveriocev duznik postaje trece lice . razlozi za nastanak ugovora su razliciti. 2) odnos asignanta i asignatara – asignant moze i ne mora biti asignatorev duznik.

Mesto ispunjenja se odredjuje ugovorom ili prema vrsti obaveze ili prema svrsi pravnog posla.Razlika cesije i ustupanja ugovora je ta sto kod cesije dolazi do prenosa prava potrazivanja sa poverioca na trece lice tj.Ako je poverilac pod stecajem . . .Neke obligacije se gase u istom trenutku i kad nastanu(obligacije sa trenutnim izvrsenjem) a neke sa protekom odredjenog vremena. .To je najcesci nacin gasenja obligacija jer se obligacije i stvaraju da bi se ispunile a do toga dolazi kad duznik izvrsi svoju obavezu. Dejstvo ustupanja ugovora – proizvodi 3 odnosa: 1) odnos ustupioca i treceg lica – odredjen je ugovorom . Ovde imamo dva resenja: Nominalisticka teorija po kojij treba vratiti istu sumu koja je uzeta .  2. ustupioc izlazi iz ugovora a trece lice zauzima njegovo mesto. Zakon se uglavnom drzi prve teorije. i u skladu sa standardima. . i ovde je potrebna saglasnost druge ugovorne strane. Kod ugovora o ustupanja vrsi se promena jedne od ugovornih strana .Uslovi za ustupanje ugovora:  1. Ustupilac garantuje trecem licu za punovaznost ugovora koji se ustupa.ustupa se pravo potrazivanja i nije potrebna saglasnost duznika. .Obligacija kao obligacionopravni odnos sa trazbenim pravom i obavezom ne zasniva se da be vecno trajala vec da bi se posle odredjenog vremena ugasila.Ako je predmet dugovanja novac pa se njgova vrednost vremenom promeni pitanje je koju sumu treba duznik da vrat.  4.u dvostrano obaveznom ugovoru. 34. manju ili istu.da ugovor koji se prenosi mora biti dvostrano obavezan. Obavezu duznik moze ispuniti sam(neke vezane za licnost duznika mora licno ispuniti) ili preko punomocnika. isplata obaveze ne vrsi se njemu vec stecajnom upravniku. . a drugo resenje je Valoristicka teorija po kojoj treba vratiti sumu koja je po vrednosti ista kao ona koja je prvobitno uzeta.Obavezu moze ispuniti i jemac jer on ima pravo da isplati dug duznika cim obaveza dospe ako duznik to ne moze. . . vecu. zakljuci ugovor o ustupanju sa trecim licem.da prava i obaveze iz dvostrano obaveznog ugovora koji se ustupa nisu ispunjeni pre ustupanja. NACINI PRESTANKA OBLIGACIJA . 33 .  3. 2) odnos ustupioca i druge ugovorne strane – kad ustupioc ustupi ugovor on gubi sva prava i svojstvo ugovorne strane u tom ugovoru.Duznik se sa poveriocem moze dogovoriti da umesto predmeta koji duguje isplatu izvrsi i nekim drugim predmetom. 3) odnos treceg lica i druge ugovorne strane – kad trece lice udje u ugovor ono ima sva prava i preuzima sve obaveze prema drugoj ugovornoj strani.Za predmet ispunjenja tesno su vezana pitanja nacina i kvaliteta ispunjenja.da jedna od ugovorenih strana .da druga strana da svoj pristanak. Ako se duznik i poverilac o tome nisu dogovorili onda se obaveza treba izvrsiti tako da se postigne cilj zbog koga je obligacija nastala a kvalitet ispunjenja treba da bude srednjeg kvaliteta .Obligacija se moze ugasiti na vise nacina: a) Ispunjenje .

da je nemogucnost potpuna a ne delimicna . . .Zastarelost je protek vremena posle koga poverilac gubi pravo da svoju trazbinu ostvari prinudnim putem. da su obaveze dospele .kad stvar koju duznik treba da preda je expropisana ili je zakonom zabranjen njen promet. Zakonski se ne mogu kompenzovati stvari koje se ne mogu pleniti(obaveza izdrzavanja) i stvari koje se moraju vratiti kao i naknada nematerijalne stete. 34 .deo koji se bavi pravnim polozajem ovih subjekata naziva se statusno trgovinsko pravo a deo koji se bavi poslovima obligaciono trgovinsko pravo.Centralni pravni instituti trgovinskog prava su : trgovac (privredni subjekt) i trgovinski posao (posao robnog prometa). odnosno poslovi kojima se bave trgovci. odnosno iz krila gradjanskog (privatnog) prava. odnosno privrednih subjekata i njihovim poslovima. u vreme razvoja krupne robne privrede. d) Zastarelost . c) Nemogucnost ispunjenja – moze biti: o Prirodna (fizicka) nemogucnost – postoji kad propadne individualno odredjena stvar ili kad obligaciju treba licno da izvrsi duznik a on to nije u stanju usled odredjenih okolnosti. o Pravna nemogucnost – postoji kad duznik obavezu ne moze da izvrsi usled pravnih prepreka. opsti rok je 10 godina. 35. novca i hov. o Sudska kompenzacija – nastaje na osnovu sudske odluke o Ugovorna kompenzacija – nastaje ugovorom izmedju zainteresovanih liza.Trgovinsko pravo podrazumeva granu imovinskog prava koje se bavi pravnim polozajem trgovca. b) Prebijanje . ubrzaju i razviju pravne transakcije povodom robe. da su obaveze jednosrodne .Posebni nacini ispunjenja su : deponovanje stvari kod suda i prodaja dugovane stvari(putem javne prodaje i slobodnom prodajom). . Ne zastarevaju sva potrazivanja u istom roku. moralnu trazbinu.Ako se obaveza ispuni u svemu kako glasi tada se ona i gasi. zamenu… Prebijanje postoji kad dva lica imaju jedan prema drugom u isto vreme i polozaj poverioca i polozaj duznika. da je nemogucnost nastupila pre dospelosti obaveze. Zastarelost pocinje da tece prvog dana od dana dospelosti obaveze. . da je nemogucnost nastala nakon nastanka obligacije .Da bi doslo do prestanka obligacije usled nemogucnosti ispunjenja trebaju biti ispunjeni odredjeni uslovi: da je nemogucnost usledila zbog okolnosti za koje duznik nije odgovoran . .Do kompenzacije dolazi na 3 nacina: o Zakonska kompenzacija – nastaje kada se steknu zakonski uslovi: da su obaveze uzajamne .Ovako se sve moze kompenzovati osim stvari cije prebijanje nije dozvoljeno normama imperativne prirode. industrijalci... obestecenje. posrednici. bankari i drugi. . POJMOVNO ODREDJENJE I PREDMET TRGOVINSKOG PRAVA . da je nemogucnost trajna . kao dominirajuceg oblika privredjivanja. u cilju zarade.Ono je nastalo i iz potrebe da se posebnim pravilima i pravnim institutima obezbede. pa umesto da svako prema ovom drugom ispuni obavezu vrsi se prebijanje dugova i to do iznosa duga odnosno trazbine koja je manja. Trazbina prestaje da bue pravna i pretvara se u prirodnu. da bar jedna strana podnese zahtev za prebijanje.Trgovinsko pravo razvilo se iz krila imovinskog (civilnog) prava.Drugacije se naziva i kompenzacija i oznacava naknadu. npr. Nacelan.

tehnicko unapredjenje. slobodnim profesijama i javnim poslovima.Trgovinsko pravo se moze posmatrati i kao grana prava (obuhvata vazece propise kojima se regulisu statusna pitanja trgovaca i poslovi kojima se oni bave) i kao naucna disciplina (nauka o trgovinskom pravu koja analizira propise i pravne institute).svojine(npr. Statusno trgovinsko pravo se bavi : ko moze biti trgovac. obicaji). 3) Odnos drzave i privrednih subjekata – drzava u svojstvu javne vlasti ima pravo da vrsi nadzor nad radom ovih lica i pravo da propisima intervenise u privredi. 6) Objekti industrijske svojine – pravila o objektima ind. trgovinsko pravo uredjuje i propisuje odnose i pitanja vezana za promet hov na trzistu.fabricka tajna ime i logo firme… 36. Doskora se i ova oblast smatrala delom trgovinskog prava i ono je uredjivalo odnose i institute vezane za objekte ind.model… Takodje se kao predmet trgovinskog prava nasao i zastitni znak firme. zbog cega se nazivaju formalnim izvorima prava.njihovim obelezjima . Pored njih postoje i drugi izvori prava (npr.strukturom.. U privredne subjekte ne spadaju lica koja se bave poljoprivredom.zanatstvom . 4) Banke i bankarski poslovi – ovaj deo prava naziva se bankarsko pravo i danas predstavlja razlicitu granu od trgovinskog prava.to su individualni trgovci i trgovacka drustva koja se bave trgovinskim poslovima kao i trgovacka preduzeca. OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI TRGOVINSKOG PRAVA -Pod izvorima trgovinskog prava podrazumevaju se oni oblici i forme u kojima su sadrzana pravila ove grane prava. 5) Hov – regulacija je vrlo visoka u oblasti prometa i poslova sa hov . Ova oblast prava naziva se privredno pravo. U nasem pravu to su : preduzetnik kao fizicko lice i privredno drustvo kao pravno lice. -Podela izvora se vrsi : 35 .uzorak. Ovi poslovi su po prirodi obligacione prirode.zastupanjem.patent.registracijom… 2) Poslovi trgovinskog prava – to su poslovi robnog prometa . Predmet trgovinskog prava – cine : 1) Trgovci (privredni subjekti) – to su lica koja obavljaju trgovinske poslove.to su pravni poslovi trgovinske prirode koji se obavljaju na trzistu izmedju trgovaca i trgovaca i njihovih klijenata.svojine cine posebnu granu prava koja zajedno sa autorskim pravom cini pravo intelektualne svojine.

) ili nedrzavni akt (uzanse. zabranjeni su akti protiv slobodne konkurencije.. zakon.  Monisticki sistem – ne vrsi podvajanje i svi odnosi su regulisani jednim zakonom (Svajcarska. 3) sloboda preduzetnistva. poozakonski akt.. nastali u praksi koji su stekli snagu autoriteta dugotrajnom upotrebom. Zakon o stecaju. d) Opsti uslovi poslovanja – oni moraju biti objavljeni i ugovorene strane ih moraju postovati. prema subjektu koji ih donosi imamo: drzavni (ustav. osiguravajuca drustva.. ortacka. SAD…)  Parcijalni sistem – podrazumeva donosenje posebnih zakona za pojedine oblasti privredjivanja : zeleznicki saobracaj. pravilnika. odluke. U praksi mogu biti u nesaglasnosti. Osnovni izvori trgovinskog prava u nasem pravnom sistemu: a) Ustav – sadrzi u posebnom poglavlju odredbe o ekonomskom uredjenju zemlje koje su od znacaja za privredu i trgovinsko pravo. zeleznice… Zakonodavac regulise ovo da ne bi doslo do pojave monopolskog polozaja. statuta… -Dopunski izvori trgovinskog prava : a) Uzanse – naziv potice od latinske reci usus sto znaci obicaj. regionalni…  prema pravnoj snazi -U uporednom pravu mogu se uociti 3 sistema izvora trgovinskog prava:  Dualisticki.Njihova sadrzina je uvek ista. strani privredni subjekti imaju isti polozaj kao i domaci… b) Medjunarodni opsti pravni akti – to su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i ratifikovani medjunarodni ugovori. propis. u praksi se ovi sistemi kombinuju. -Ova podela je nacelna i globalna..poste . Poslovni obicaji se dele na opste. nastali u praksi.  prema podrucju na koje proizvode dejstvo: savezni. c) Dobri poslovni obicaji – razlikuju se od obicaja jer u sebi sadrze moralnost . c) Zakoni – Zakon o privrednim drustvima.sistematizovani i objavljeni obicaji u pisanoj formi .). Zakon o privatizaciji… d) Podzakonski i drugi opsti akti – sluze za dublju razradu zakonskih textova. Njih uglavnom donose ekonomski jaki subjekti kao sto su banke . Zakon o registraciji privrednih subjekata. b) Poslovni (trgovacki)obicaji – to su nepisani. a pravilo je da mesni imaju primat nad opstim. regionalne i mesne. 4) samostalnost privrednih subjekata i 5) ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine. Najcesce se primenjuju kod zakljucivanja ugovora. Njih donose profesionalna udruzenja i trgovinske komore. opsti uslovi poslovanja. Losa 36 .Postoje opste uzanse koje vaze za sve ugovore i posebne uzanse. ministarstva. 2) trzisna privreda. Oni olaksavaju zakljucenje ugovora i smanjuju neizvesnost. drumski i pomorski … ili za konkretne pravnoorganizacione oblike: akcionarska drustva. republicki. To su prikupljeni.Da bi se razlikovale od propisa oznacavaju se brojevima a ne clanovima. nisu u pisanoj formi ali ih sudovi priznaju kao sto ih priznaju i koriste i sudovi casti u privrednim i drugim komorama.  prema oblasti koju pokrivaju imamo: izvori statusnog prava i izvori obligacionog prava. lokalne samouprave…Donose se u formi uredbe.Ekonomsko uredjenje pociva na nacelima: 1) otvoreno i slobodno trziste. e) Formalni ugovori – su unapred pripremljeni formulari sa odredbama buduceg ugovora. dopunski i najstariji izvori trgovinskog prava. odnosno dvojni sistem – razdvaja pravaila za gradjanskopravne odnose od pravila koja vaze za trgovinskopravne odnose (Frnacuska i Nemacka). ugovori. Donosi ih Vlada . U Srbiji svi privredni subjekti imaju jednaki pravni polozaj.

stim da moraju imati sediste na teritoriji Srbije . 37. Akcijski fond i Centralni registar HOV.Upravljacka transformacija je kod nas poodmakla i ona podrazumeva promenu nacina upravljanja u okviru postojecih privrednih subjekata. uredba o metodologiji procene vrednosti kapitala … . U nasem pravu to je javni poziv za podnosenje ponude.PRIVATIZACIJA I RESTRUKTUIRANJE a) Tranzicija i transformacija . f) Sudska praksa i pravna nauka – u nasem i kontinentalnom pravu sudska praksa nije izvor prava ali ima ulogu u kreiranju prva. promene vlasti u srj… Bitna razlika je bila i postojanje drustvene svojine koja nije bila svojstvena drugim socijalistickim zemljama (osim Poljskoj). sprovodi i kontrolise postupak privatizacije). . upravnog odbora. Predmet privatizacije je i drzavni kapital iskazan u akcijama ili udelima . 37 . .Stub procesa privatizacije cini Zakon o privatizaciji koji definise privatizaciju kao promenu vlasnistva drustvenog i drzavnog kapitala pod uslovima i u postupku koji su uredjeni zakonom. npr. skupstine.Predmet prodaje je 70% kapitala koji se privatizuje.strana je to sto ih sastavlja jedna strana pa je autonomija volje druge strane svedena na minimum. TRANZICIJA. Napusteno je samoupravljanje i preslo se na profesionalno i kompetentno upravljanje. Nauka takodje nije izvor ali utice na kreatore prava. Svojinska transformacija je tesno povezana sa organizacionom transformacijom.Njih donose razne organizacije. Blizu razradu ovih zakona cine podzakonski akti.Drustvenim preduzecima.TRANSFORMACIJA. kupci podnose ponude . U ovom postupku utvrdjuju se cena i kupac sa kojim se zakljucuje ugovor. Ovde se izdvajaju kao najznacajniji 3 nova zakona: Zakon o privatizaciji . ponude se onda otvaraju i zakljucuje se ugovor sa najpovoljnijim ponudiocem. Takodje razlika je bila i u tome sto je Srbija pristupila privatizaciji a da pre toga nije izvrsila denacionalizaciju. Drustvena preduzeca su transformisana tako sto je nalagan izbor novih organa upravljanja. dok je predmet privatizacije njihov kapital. zatim se salje potencijalnim kupcima .Subjekti privatizacije su preduzeca ciji je kapital u drustvenoj ili drzavnoj svojini . U praksi se javljaju 2 vrste ovih ugovora: tipski i ugovori po pristupu.  Javna aukcija – to je javno nadmetanje potencijalnih kupaca u skladu sa utvrdjenim uslovima prodaje.Privatizacijom se naziva svojinska transformacija kapitala u drustvenoj i drzavnoj svojini putem novih propisa.Subjekti nadlezni za sprovodjenje postupka privatizacije su: Agencija za privatizaciju (promovise.uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom. u bivsoj sfrj i srj odvijao se drugacije nego u drugim socijalistickim zemljama. . inicira. Novi propisi su doneti 2001god. nalozena je i svojinska transformacija odnosno privatizacija. . Razlozi za to bili su: raspad sfrj. sankcije. ratovi. b) Privatizacija . .Prodaja kapitala ili imovine subjekta privatizacije vrsi se na dva nacina :  Javni tender – zakonodavac ga definise kao javno prikupljanje ponuda potencijalnih kupaca u skladu sa utvrdjenim uslovima ponude. koja podrazumeva prelazak drustvenog odnosno drzavnog preduzeca u jedan od oblika drustva kapitala.U oba slucaja ugovor se smatra zakljucenim kad se ispune 2 uslova: kad ugovor potpisu Agencija i kupac i kad ugovor bude overen kod suda. ekonomski sunovrat. direktora kao i nedzornih organa.Proces tranzicije zajedno sa upravljackom i svojinskom transformacijom i privatizacijom. . Postupak je sledeci: prvo se priprema javni tender . i do danas su vise puta menjani i dopunjavani. g) Trgovacke klauzule – to su trgovinski termini koji su od velikog znacaja posebno kad se posluje sa stranim subjektima. Zakon o Agenciji za privatizaciju i Zakon o akcijskom fondu. posto posluju sredstvima u drustvenoj svojini. kao i druga pravna lica.

Saglasnost sa programom moraju dati i poverioci preduzeca (barem vecina). .promene unutrasnje organizacije i druge organizacione promene.2007.zakljucno sa 31. Ovde je rec o besplatnim akcijama koje se daju zaposlenima i gradjanima. kojim se vrsi njegova privatizacija jeste prenos bez nadoknade (poklon) ali samo dela kapitala koji ostane nakon prodaje.JAT. 3. 3) prinudna.Nosilac prava na besplatne akcije stice pravo na:  jednaki iznos novcane naknade i  na jednaki broj akcija svakog preduzeca(NIS. uvedena je mogucnost raspodele viska od prodaje zaposlenima. uvedeno je pokretanje postupka likvidacije subjekta privatizacije. EPS. 2) da su na dan stupanja zakona imala drzavljanstvo.Pravo na sticanje nosioca prava je vezano za licnost . Ovde se u svojstvu drzavnih poverilaca javljaju javna preduzeca. ubrzan je i pojednostavljen postupak. 7) da je trzisne prirode … -Karakteristike izmena i dopuna Zakona o privatizaciji iz 2007god. o otpustanje duga. . npr. koje cesto prevazilaze vrednost imovine preduzeca.Status nosioca prava ostvaruju lica: 1) koja su navrsila 18god. 4) da pravo na besplatne akcije nisu ostvarila. Drugo.reprogramiranje duga. ostvarivanje prava gradjana na novcanu naknadu povodom prodaje akvija ili udela evidentiranih u Privatizacionom registru.Odlike naseg sistema privatizacije su: 1) da je ona obavezna. . 3) da su na dan 30. .6. Restruktuiranje se realizuje samostalno od Agencije ili od subjekata privatizacije. PRAVO NA BESPLATNE AKCIJE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE U NASEM PRAVU . imali prebivaliste na teritoriji srbije. 2. produzen je rok za zavrsetak privatizacije. o druge promene . . poreska uprava … i oni su po zakonu duzni da otpuste dug i da svoja potrazivanja namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine tog preduzeca.pripadajuce kamate ili drugih potrazivanja u celini ili delimicno. ne moze se naslediti .Postoje 2 slucaja kada se ne moze ostvariti pravo na besplatne akcije: 1) kod subjekata privatizacije u kojima je izvrseno restruktuiranje i 2) po osnovu kapitala koji je u subjektima privatizacije nastao konverzijom potrazivanja Republike Srbije u trajni ulog. zalagati … 38 . 5) javna. 38. 7.Program retstruktuiranja je osnovni dokument u sprovodjenju postupka privatizacije i restruktuiranja preduzeca . 4) postepena. 5. pojacana je zastita zaposlenih nakon privatizacije… c) Restruktuiranje . 2) orocena. o otpis glavnice duga .Telekom .konverzija potrazivanja u kapital subjekta… . .u celini ili delimicno radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih prodajom kapitsls ili imovine subjekata privatizacije. Trece. ..Restruktuiranje je ustvari neka vrsta poravnanja koje ima za cilj zastitu subjekta privatizacije i poverilaca. 6. 6) da sadrzi i elemente denacionalizacije. prenos bez naknade akcija preduzeca i privrednih drustava koji su odredjeni zakonom (tzv. ne prenosivo je .Treci nacin prenosa drustvenog i drzavnog kapitala. i to najvise do 30% njegove vrednosti. 4..Zakon ovde regulise 3 stvari: Prvo.2007. izvrsene su odgovarajuce izmene i dopune u postupku restruktuiranja subjekta privatizacije.Kada je rec o otpust duga to se desava uglavnom kod prezaduzenih preduzeca koja su trajno nesposobne da izmire svoje novcane obaveze. poostreni su uslovi za icesce u privatizaciji.Do restruktuiranja dolazi kad Agencija proceni da se prodaja kapitala i imovine ne moze izvrsiti bez prethodnog restruktuiranja.Aerodrom i Galenika). 5) da su upisana u evidenciju nosilaca prava. Na inicijativu Agencije donosi ga organ upravljanja preduzeca. . ostvarivanje prava zaposlenih i bivsih zaposlenih u preduzecima na prenos bez naknade akcija tih preduzeca i privrednih drustava.Pod pojmom restruktuiranja podrazumevaju se : o statusne i pravnoorganizacione promene . su: 1.12. prenos besplatnih akcija).

Privredna (trgovacko) drustva – To je lice koje ima pravni subjektivitet . . Besplatne akcije prenose se njihovi nosiocima prava u roku od 6 meseci posle sprovodjenja njihove privatizacije a najkasnije do 31. Privredni subjekt – U sirem smislu to je ono lice koje obavlja privredne delatnosti koje su profitabilne prirode.neprivredni subjekti mogu se organizovati u razlicitim organizacionopravnim oblicima: gradjanska drustva. odnosno i profitna i neprofitna lica.Rok za podnosenje prijava za ovo pravo ne sme biti kraci od 6 meseci i nakon isteka ovog roka ne moze se vise steci pravo na besplatne akcije.Nas zakonodavac ga definise kao pravno ili fizicko lice koje obavlja delatnost proizvodnje i prometa roba i usluga na trzistu radi sticanja dobiti i koje je registrovano u registru. ustanove.priznaje im se svojstvo pravnih lica). . Telekom Srbija. 2) prihvatanjem ponude za preuzimanje ili 3) javnim nadmetanjem. 2. radi obavljanja neke trgovinske delatnosti a sve sa ciljem sticanja dobiti. . zakonodavac je ostavio mogucnost Vladi da donese odluku da nosiocima prava i zaposlenima i bivsim zaposlenima umesto prenosa besplatnih akcija isplati novcanu naknadu u visini procenjene trzisne vrednosti takvih akcija.dinamican razvoj trzista kapitala i akcionarstva i 4. . U uzem smislu privredni subjekt je samo ono lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti.12. u skladiu sa aktom Vlade. . U skorije vreme se dolazi do sirenja trgovinskog prava na tradicionalne poslove gradjanskog prava kao i na pravni status gradjanskih subjekata(npr. koje se osniva osnivackim aktom od strane pravnih ili fizickih lica.).poslovna udruzenja. udruzenja. 39.Cena po akciji ne sme biti niza od cene po kojoj je za odgovarajuci deo kapitala subjekta privatizacije platio kupac u postupku privatizacije. 2. fondacije… 3.Postupak prodaje akcija i udela sprovodi Akcijski fond koji donosi odluku o nacinu prodaje akcija . .prikupljanje sredstava za izgradnju kljucne infrastrukture .Zaposleni i bivsi zaposleni u navedenim preduzecima po sprovedenoj privatizaciji ostvaruju pravo na prenos besplatnih akcija i to u visini od 200evra po godini staza a najvise do 35 godina staza.Gradjanski subjekti su gradjanska drustva koja obavljaju poslove gradjanskog prava . Aerodrom i Galenika..visok priliv stranih investicija. dok neprivredni subjekti podlezu gradjanskom pravu i nastaju radi ispunjenja razlicitih ciljeva.Ciljevi Zakona o podeli besplatnih akcija su : 1.12. .2008. Akcije otvorenih ad se prodaju : 1) na organizovanom trzistu.Akcijski fond je duzan da akcije i udele proda najkasnije do 31. JAT. Neprivredni (gradjanski) subjekti – Razlikuju se od privrednih subjekata jer ovi podlezu pravilima trgoviskog prava i osnivaju se radi sticanja dobiti. Akcije zatvorenh ad se prodaju samo javnim nadmetanjem. zaduzbine. Prenos akcija mora se izvrsiti najkasnije 6 meseci po zavrsetku privatizacije.Nosilac prava moze da ostvari pravo na besplatne akcije u sledecim javnim preduzecima: Nis.god. nad njima se ne moze pokrenuti stecaj. domacih ili stranih.Za slucaj da je procenjena vrednost osnovnog kapitala preduzeca manja od 200miliona evra .Nosilac prava ostvaruje pravo na novcanu naknadu iz sredstava koja se ostvare prodajom akcija. Ova prodaja ne podleze placanju poreza na promet apsolutnih prava. 3. ona nemaju pravni subjektivitet.. . U ovim preduzecima i drustvima kapital za sticanje besplatnih akcija iznosi 15% od njihovog osnovnog kapitala. .odrziva visoka stopa privrednog razvoja . 39 . . kao i ono lice koje obavlja druge poslove od znacaja za profitabilne subjekte(privredne komore.Gradjanski. To su fizicka i pravna lica ciji je cilj poslovanja lukrativne prirode. PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI a) Pojmovno odredjenje 1.2010.

ogranicenja ili opterecenja kompanija radi ekonomskog razvoja i zaposljavanja. i partnership . . .U socijalistickim pravnim sistemima preduzece se smatra pravnim licem. Za kompanijsko pravo je najbitnija sloboda kretanja lica. kolektivni preduzetnik). savremeno kompanijsko pravo insistira na nacelu slobode osnivanja. b)Uporednopravni pristup -Svaki pravni sistem svojim normama odredjuje koja su to lica privredni subjekti i pod kojim uslovima sticu to svojstvo. individualni preduzetnik).Postoje i misljenja koja preduzece tretiraju kao predmet svojine odnosno kao objekt prava (npr.U odnose sa trecim licima ne stupa preduzece vec nosilac preduzeca koji je pravno lice. zaposlenih.Trgovacka su drustva i udruzenja osnovana sa lukrativnim ciljem . Preduzeca . odnosno administrativnih zabrana.U francuskoj se za odredjivanje trgovackog drustva koristi termin societe. Oba se mogu osnivati sa lukrativnim ili nelukrativnim ciljevima.: preduzece je skup objektivnih elemenata. .Uloga kompanijskog prava je da u trzisnoj privredi uredi pravni rezim osnivanja. KOMPANIJSKO PRAVO EVROPSKE UNIJE .. .americki sistem koji poznaje corporation .  Anglo-americki sistem – ovde imamo 2 podsistema: . . ali i u formi privrednog subjekta fizickog lica –individualnog preduzeca (tzv.u Rusiji). rada i poslovanja. . telesnih i bestelesnih kojima se obavlja trgovinska delatnost) i subjektivnom smislu (def: preduzece je delatnost trgovca ili skup lica cija je delatnost udruzena radi sticanja ekonomskih ciljeva).U pravnoj teoriji preduzecu se ne priznaje pravni subjektivitet. minimumu zajednickih standarda na medjunarodnom planu i na smanjenju opstih pravnih.Tradicionalna pravna teorija preduzecu nije priznavala svojstvo pravnog lica pa je zbog toga izostao razvoj koncepcije prava preduzeca.Pod ovim pojmom podvodi se i gradjansko drustvo(drustvo-ugovor) i trgovacko drustvo(drustvo-institucija). .U trgovackom pravu zapadnih zemalja preduzece nije subjekt prava i nje pravno lice. 3) sloboda pruzanja usluga i organizovanja preduzeca i 4) sloboda kteranja kapitala. U nacelu postoje 3 sistema:  Germanski sistem – privrednim subjektima smtra organizacione oblike u vidu drustva i u vidu udruzenja. koji pociva na ostvarenju tzv.Preduzece u ekonomskom smislu moze biti pravno organizovano kao kolektivni.Takodje teorija je razlicito posmatrala preduzece u objektivnom smislu (def. zajednicki.koje odgovara evropskom drustvu kapitala . i obrnuto.Osnovni cilj osnivackog Ugovora o EU je uspostavljanje jedinstvenog trzista.Obe vrste drustva se osnivaju ugovorom i kao takva sticu svojstvo pravnog lica.Ono se analizira kao ekonomska kategorija tj. ortacki privredni subjekt za obavljanje neke privredne delatnosti (tzv.anglosaxonski koji poznaje company.U francuskoj teoriji je isticano da je kod preduzeca subjekt sam trgovac ili trgovacko drustvo.4. . dok pojam preduzeca sluzi da obelezi trgovacku imovinu kojom trgovac obavlja delatnost.Kompanijsko pravo EU zasniva se na nacelu nacionalnog tretmana tj. cetiri slobode: 1) sloboda kretanja lica.kao privredna aktivnost ili preduzetnistvo. kao i prestanka kompanija u interesu osnivaca. poverilaca i potrosaca. . 40.koja odgovara kontinentalnom trgovackom drustvu i partnership.Medjutim. 2) sloboda prometa robe.na principu nesmetanog poslovanja kompanija na teritoriji jedne zemlje clanice iako je osnovana na teritoriji druge drzave clanice EU.koji odgovara ortackom drustvu u kontinentalnom pravu. 40 .  Romanski sistem – u privredne subjekte ubraja trgovacka drustva koja se bave trgovinskim poslovima i individualnog trgovca.

Osnovni cilj je obezbedjenje slobodnog protoka roba. ciji se kapital izrazava u akcijama. 2.kapitala. 3.izvestajima. direktiva o konsolidovanim fin.  Evropsko zadruzno drustvo – Ono predstavlja nastavak stvaranja posebnih pravnoorganizacionih oblika na nivou EU.Komunitarno zakonodavstvo utvrdjuje minimalne jedinstvene uslove za jednak pristup trzistu druge drzave clanice EU.Zakonom o privrednim drustvima dominantno se uredjuju privredna drustva kao pravna lica. Obavezni organi grupacije su skupstina i jedan ili vise direktora. Odredbe ovog pravila oslobadjaju evropsku kompaniju potencijalnih prepreka koje postoje u unutrasnjem kompanijskom pravu drzava clanica. -Ona je instrument unapredjenja delatnosti svojih clanova na osnovu medjusobne saradnje. spajanje ili reorganizovanje zadruga iz razlicitih drzava clanica. PRIVREDNA DRUSTVA I NJIHOVA OBELEZJA . 10. . Nijedna grupacija ne sme imati vise od 500 radnika. direktiva o prekoracenjima spajanja drustva kapitala. direktiva o filijalama.Kompanija osnovana u jednoj zemlji priznaje se u svim ostalim zemljamaEU. To je udruzenje koje nastaje na ugovornoj osnovi i kojim se uspostavlja medjusobna saradnja privrednih drustava koja imaju sedista u razlicitim drzavama clanicama. 7. Ona se razlikuje od privrednog drustva jer za cilj nema sticanje dobiti. koja mogu biti organizovana u vise posebnih pravnoorganizacionih oblika. direktiva o koordinaciji zastitnih mera u pogledu akcionarskih drustava. . direktiva o jednoclanim drustvima sa ogranicenom odgovornoscu. minimalne zajednicke principe u oblasti kompanijskog prava. direktiva o godisnjoj reviziji. Ovde je od bitnog znacaja da poverioci i investitori mogu da sa poverenjem posluju sa kompanijama iz drugih drzava clanica. Jedno lice moze biti clan vise grupacija. direktiva o podeli akcionarskih drustava. .Mogu je osnovati najmanje dva ili vise fizickih ili pravnih lica.Evropsko kompanijsko pravo ima za cilj da olaksa uspostavljanje i ostvarivanje saradnje izmedju pojedinih trgovackih drustava. . 8. kao fizicka lica uredjuju sa samo pet zakonskih clanova. usluga i ljudi na jedinstvenom trzistu EU.  Evropska grupacija ekonomskog interesa – Nastala je od grupacije ekonomskog interesa iz francuskog prava. 11. koje treba da omoguci prekogranicno osnivanje. direktiva o koordinaciji zastitnih mera clanice i druge drzave.U proteklom periodu EU je razvila tzv.Direktive kompanijskog prava su: 1. Svako evropsko drustvo ispred ili iza svog imena mora imati oznaku SE kako bi se videlo da je to poseban pravni oblik na nivou Unije. Evropsko drustvo je dakle akcionarsko drustvo sa svojstvom pravnog lica. direktiva o godisnjim racunia kompanija. Evropsko drustvo ima formu akcionarskog drustva one drzave clanice u kojoj ima registrovano sediste. 4. a njegovi vlasnici. 41 . 9. direktiva o merdzerima na nacionalnom planu. ostavljajuci da zakonodavstva clanica EU utvrde nacin primene evropskih komunitarnih propisa. direktiva o pravima akcionara…. 41. Ono cak donosi i posebne propise za pojedine nove pravne oblike kao sto su :  Evropsko drustvo (evropska kompanija) – Pravilo o statutu evropske kompanije doneto je radi stvaranja minimuma pravnih pretpostavki koje ce omoguciti prekogranicnu reorganizaciju akcionarskih drustava iz razlicitih drzava clanica. Direktivama EU u oblasti komunitarnog prava urtvrdjeni su minimalni ciljevi uskladjivanja koje treba ostvariti. akcionari odgovaraju za obaveze drustva u visini upisanih akcija. dok se individualni preduzetnici. 6. 5.

zastita ziv.oblik (Nemacka. U aktima je odredjen njegov pravnoorgan. •Privredno drustvo ima status subjekta registracije.oblik.Austrija). Ono moze obavljati i vise delatnosti ako je za njih registrovana. samo bira ime. drustvo sa ogranicenom odgovornoscu i akcionarsko (otvoreno i zatvoreno) drustvo. koje osnivaju osnivackim aktom fizicka ili pravna lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. samostalno bir organe upravljanja i na kraju samostalno je u sticanju dobiti akli i u snosenju rizika. Imovinu cine i naknadni ulozi novih clanova. .U pravnoj teoriji prilikom pojmovnog odredjenja privrednog drustva posebno se isticu dva njegova elementa: materijalni (imovina) i personalni (fizicka ica). d) Privredno drustvo je profitabilan pravni oblik – cilj osnivanja privrednog drustva je obavljanje privredne delatnosti kako bi se stekla dobit.sredine…) e) Privredno drustvo je samostalni pravni subjekt – nema apsolutne samostalnosti jer drzava svojim propisima odredjuje nacine nastanka . 42 . b) Privredno drustvo ima svoju delatnost – ono obavlja svoju trgovinsku delatnost a samo izuzetno se moze registrovati i za obavljanje neke neprivredne delatnosti. znak. hov. . Uvek ima lukrativne ciljeve a samo izuzetno neprofitne ciljeve (npr. samostalno organizuje svoje delove . samostalno bira svoj pravnoorganiz. u nekim zemljama se donose posebni zakoni za drustva kapitala (Rusija) a u nekim posebni zakoni za drustva lica i drustva kapitala (Engleska). organi upravljanja. javna preduzeca … . •Privredna drustva mogu obavljati poslove samo iz delatnosti za koju su registrovane. prava potrazivanja … a nekad i rad i usluge. Obelezja privrednog drustva: a) Privredno drustvo je organizovan skup fizickih lica – njgova pravna organizacija je uredjena osnivackim i drugim aktima drustva. Zbog toga mu se uvek priznavalo svojstvo pravnog lica. . •Privredno drustvo je profitabilni pravni oblik.oblik . odredjene pravne oblike… Ali je privredno drustvo samostalno u : odluci o osnivanju .Zajednicka svojstva privrednih subjekata: •Sva privredna dustva imaju status pravnog lica. samostalno vodi poslovnu politiku .Zakonodavac pojmovno odredjuje privredno drustvo kao pravno lice.. stvari .atributi…. Medjutim.Ulog moze bit novac. komanditno. c) Privredno drustvo ima svoju imovinu – pocetnu imovinu obezbedjuju osnivaci svojim ulozima.imovina. •Sva privredna drustva su medjusobno ravnopravna. logo.U nasoj pravnoj teoriji se privredno drustvo uvek smatralo subjektom prava a ne objektom prava. •Svi moraju postovati kolektivne ugovore i prava zaposlenih.Zakonom o privrednim drustvima su predvidjena 4 pravnoorganizaciona oblika privrednih drustava: ortacko . posebnim zakonom mogu se uredjivati i posebne pravne forme drustava kao sto su banke.U nekim pravnim sistemima postoje posebni zakoni za svaki pravnoorg. . •Sva privredna drustva moraju imati svoje atribute za identifikaciju. osiguravajuce kompanije. •Sva privredna drustva morju imati organe upravljanja.

posebnih delova drustva. .Ogranak se u nasem pravu poima: . cime je prepusteno autonomiji osnivaca. zastupnike. koje je po pravilu odvojeno od sedista privrednog drustva  Sesto. sektora. . obrazuje jedan ili vise ogranaka. ogranak poslove sa trecim licima obavlja u ime i za racun privrednog drustva. ogranak je poseban organizacioni deo privrednog drustva i taj deo nema svojstvo pravnog lica.  Sedmo. ogranak ne moze biti subjekt nad kojim se sprovodi postupak stecaja i likvidacije. te njegovi delovi ne mogu imati onu samostalnost koju ima drustvo kao subjekt prava. odnosno nadlezni organi privrednog drustva. zakonodavac ne zabranjuje bilo kom pravnom obliku drustva da organizuje jedan ili vise ogranaka. . sluzbe. ali se osnivackim aktom moze odrediti da oni imaju odredjena ovlascenja u pravnom smislu. tj. njihova ovlascenja u pravnom prometu sa trecim licima i druga pitanja koja su od znacaja za njihov status:  Prvo. pravnu i poslovnu celinu. procesu rada. •Svako drustvo mora imati osnivacki akt i druge akte koje zakon zahteva.nema sediste vec mesto poslovanja. pogona. Delovi privrednog drustva (branch. Delovi privrednog drustva mogu biti oblikovani prema: vrsti posla. ogranak prestaje na osnovu odluke nadleznog organa drustva. radne jedinice. . koje je po pravilu dislocirano iz sedista drustva. Zastupnik ogranka nije zastupnik privrednog drustva.  Cetvrto.  Peto. referata. filijala) nemaju svojstvo pravnog lica. ogranak se moze organizovati u momentu osnivanja privrednog drustva. kako domace tako i strano. Nas zakonodavac definise ogranak kao organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica. . nadleznom organu privrednog drustva da svojim aktima obrazuju unutrasnje organizacione delove. 43 . samostalno donose odluku da li ce uopste imati ogranke i kojim pravnim aktom ce ih obrazovati (osnivackim.  Deveto.  Drugo. PRAVNI POLOZAJ OGRANKA PRIVREDNOG DRUSTA . . vec se tuzba mora usmeriti prema privrednom drustvu ciji je on deo. tj.ne moze imati svoju imovinu. broju zaposlenih… pa se delovi drustva se mogu javiti u vidu: fabrike.  Trece.  Osmo. ogranak ima zastupnike preko kojih istupa u pravnom prometu. ogranak. mesto obavljanja delatnosti. statutom). odeljenja… . ogranak ima mesto poslovanja. vrsti delatnosti. ogranak se ne moze pojaviti u ulozi subjekta statusnih promena. kao i da tim aktima urede njihov naziv.  Jedanaesto.Pravni polozaj ogranka je u nasem pravu uredjen nacelno. trhnickim i tehnoloskim pravilima.Privredno drustvo predstavlja ekonomsku.U pravnij teoriji ogranak (deo) privrednog drustva najcesce se definise kao organizaciona jedinica drustva koja ima odredjen stepen samostalnosti u odnosu na sediste drustva.•Svako privredno drustvo mora imati svoje tekuce racune. ogranak ne moze biti tuzen.  Deseto.U nasem pravu je dopusteno da privredno drustvo.kao organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica. jer nema sopstvenu imovinu. osnivaci. niti svoju delatnost. ali i nakon sto je drustvo osnovano. 42. jer nema kapacitet za preduzimanje takvih radnji.Unutrasnja organizaciona struktura privrednog drustva utvrdjuje se osnivackim aktom.

000. Kadadrustvo lica nije u stanju da namiri svoje obaveze.000 evra. preduzeca (mogu se nalaziti u sastavu neke grupacije).000 evra.000 evra.000 evra.- za njegove preuzete obaveze prema trecim licima odgovara privredno drustvo celokupnom svojom imovinom. nije poreski obveznik. 43. privredna drustva se mogu razvrstati prema nacinu odgovornosti vlasnika kapitala za obaveze drustva.Privredna durstva se mogu razvrstati prema razlicitim kriterijuma: o Prvo. vec je to privredno drustvo u cijem sastavu posluje. 2) da je godisnji ukupan prihod od 2. U licnu imovinu vlasnika se ne dira. korporacije) – kod ovog drustva akcenat se stavlja na kapital. 3) da je prosecna vrednost imovine niza od 1. u dinarskoj protivvrednosti. privredna drustva mogu biti samostalna privredna drustva.500. i velika). za iste odgovaraju clanovi sredstvima u licnoj svojini. 2) da je godisnji ukupan prihod nizi od 2. preduzeca (samostalni subjekti u smislu da su van svake grupacije preduzeca) ili mogu biti nesamostalna privredna drustva. 2) da je godisnji ukupan prihod veci od 10.000. RAZVRSTAVANJE PRIVREDNIH DRUSTAVA . da je prosecna vrednost imovine veca od 5. o Cetvrto. osnivacki akt. jer nakon obavljenog posla ili ispunjenog cilja prestaje da postoji. ali moze imati svoj naziv koji se stavlja ispod poslovnog imena drustva. Mala pravna lica (mala preduzeca) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledeca tri kriterijuma: 1) da je prosecan broj zaposlenih do 50.000 do 5. o Drugo. kad drustvo nema dovoljno sredstava da namiri svoje obaveze tada ide pod stecaj. 44 . Srednja pravna lica (srednja preduzeca) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledeca tri kriterijuma: 1) da je prosecan broj zaposlenih od 50 do 250. ne moze imati svoje organe upravljanja. U tom slucaju njihovo postojanje je vremenski ograniceno. Velika pravna lica (velika preduzeca) su ona lica koja ispunjavaju sledece kriterijume: 1) da je prosecan broj zaposlenih veci od 250. o Trece. osim komanditora. niti svoje poslovno ime.000. privredna drustva se mogu razvrstati i prema vremenu trajanja. Odgovornost ortaka je solidarna i neogranicena. Pravilo je da se drustva osnivaju da bi trajnije obavljala privrednu delatnost radi sticanja dobiti. svoje opste akte.000 evra. srednja. nekada se drustva mogu osnivati i radi obavljanja nekog konkretnog posla ili stvarenja nekog odredjenog cilja. Na osnovu ovoga sva privredna drustva su razvrstana u drustva kapitala (kompanije. 3) da je prosecna vrednost imovine od 1.000.000 do 10.500. Vlasnici snose rizik poslovanja samo do visine unetih uloga) i drustva lica (trgivacki ortakluci) – ovde je situacija obrnuta.000 evra.000. privredna drustva se razvrstavaju i prema velicini (mala.000. Medjutim.

o Peto. o Osmo. saobracaja. privredna drustva se razvrstavaju i prema broju osnivaca. pravila drustva ili statuta od strane osnivaca. u zavisnosti od nacina nastanka drustva.Momenat nastanka privrednog drustva od posebnog je pravnog znacaja jer od tog trenutka lice postaje subjekt u pravu i kao takvo nosilac prava i obaveza. tako postoje privredna drustva u oblasti industrije. onda je preduzece domaceg porekla i obrnuto. da li je domaceg ili stranog porekla. jedno drustvo moze obavljati i vise delatnosti ako ispunjava propisane zakone. uz saglasnost nadleznog organa i ona koja nastaju po sili zakona (ex lege). Iza toga sledi podnosenje prijave za upis u odgovarajuci registar. privredna drustva se dele na ona ona koja nastaju slobodno. privredna drustva se razvrstavaju i s obzirom na poreklo kapitala. 45 . komanditni i doo) i drustva na akcije (akcionarsko i komanditno drustvu na akcije). o Deveto. a moze ga osnovati vise lica – visepersonalno drustvo. 44.Pravo poznaje vise sistema osnivanja privrenih drustava: 1) Sistem slobodnog udruzivanja – ovaj sistem podrazumeva donosenje akta o osnivanju u formi ugovora. to su drustva sa vise delatnosti. trgovine…Medjutim. Momenat registracije smatra se momentom nastanka privrednog drustva. polazeci od nacina osnivanja. polazeci od pravnog subjektiviteta. privredna drustva se razvrstavaju i prema vrsti delatnosti. Drustvo moze osnovati jedno lice (fizicko ili pravno) – jednopersonalno drustvo. drustva se dele na drustva sa javnim upisom akcija (otvoreno akcionarsko i komanditno drustvo na akcije) i drustvo bez javnog upisa (ortacko. o Sedmo. osnovano. stice poslovnu sposobnost i moze stupati u pravne odnose u svoje ime i za svoj racun. OSNIVACI. Sluzbeno lice (registrator) ceni da li su unapred propisani uslovi ispunjeni i konstatuje da je je drustvo ispunilo uslove za registraciju. koji na osnovu jednog od ovih akata donose odluku o osnivanju konkretnog pravnog oblika. Donosenjem takve odluke smatra se da je pravno lice nastalo. Ako je vise od 50% domaci kaptal. o Jedanaesto. tada se gleda ko je vecinski vlasnik. postupak osnivanja i registracija i njeno objavljivanje a) Sistem osnivanja . 2) Sistem normativnog akta (normativni sistem) – prema ovom sistemu uslovi i postupak za osnivanje privrednog drustva su unapred propisani zakonom. o Deseto. 3) Zakonski sistem – u ovom sistemu privredno drustvo se osniva tako sto se za njegovo osnivanje donosi poseban zakon ili se zakonom ovlascuje odredjeni drzavni organ da svojim aktom osnuje drustvo (ovaj sistem je karakteristican za osnivanje privrednih drustava u javnom sektoru privredjivanja. polazeci od nacina iskazivanja kapitala. Drustvo je osnovano ako se ispune propisani uslovi i ako se upis izvrsi na zakonom propisan nacin. radi obavljanja delatnosti od javnog interesa). OSNIVACKI AKT I DRUGI AKTI PRIVREDNOG DRUSTVA I OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUSTVA – sistemi osnivanja. tj. komanditno. o Sesto. doo i zatvoreno akcionarsko drustvo). privredna drustva se mogu razvrstati na drustva na udele (ortacko. . izrazenom voljom njegovih osnivaca. Postoji i mesovito poreklo kapitala. pravi se razlika izmedju drustva-ugovori (drustva koja nemaju pravni subjektivitet) i drustva-institucije (drustva sa pravnim subjektivitetom).

. ovaj sistem osnivanja zastupljen je kod osnivanja banaka. takodje za svaki konkretan pravni oblik privrednog drustva.4) Sistem saglasnosti – odredjena drustva zbog prirode delatnosti koju obavljaju . Njihovo osnivanje uslovljeno je izdavanjem dozvole ili odobrenja. ukupnost. odvojena od imovine clanova drustva i namenske je prirode. koje postaje njihov titular (vlasnik). Uneti ulozi postaju imovina privrednog drustva. Zakljucenjem ugovora izmedju osnivaca. radi registracije podataka o privrednom drustvu u Registar i objavljivanja izvrsene registracije. i podnesu registracionu prijavu. neophodno je da osnivaci prethodno obezbede: materijalna sredstva. . odnosno clanovi drustva sticu udeo u drustvu. Pored formalnih uslova za osnivanje privrednog drustva mogu se posebnim propisima zahtevati i drugi uslovi (npr.Imovinu privrednog drustva formiraju njeni osnivaci. otvore privremeni racun radi uplate novcanih sredstava na ime uloga u novcu. Zbog toga imovina ne moze biti koriscena od ortaka. jer sluzi za obavljanje registrovane delatnosti i za namirenje obaveza privrednog drustva. osiguravajucih drustava i drugih finansijskih organizacija). do upisa u sudski registar naziva se preddrustvo. Imovinu cine sva prava koja. (Npr. . postojenje dokaza o saglasnosti nadleznog organa…) c) Registracija i objavljivanje . a akcionari akcije drustva. 2) ulozi u pravima.Nase pravo ne poznaje preddrustvo. kao i zemljama Centralne i Istocne evrope. odnosno uz naknadnu gaglasnost (odobrenje) nadleznog drzavnog organa. koje pokriva vreme od potpisivanja ugovora o osnivanju drustva do njegovog upisa u trgovacki registar.Novcane uloge privrednog drustva cine: 1) ulozi u stvarima. Ono nije pravno lice ali kao oblik nastaje zakljucenjem ugovora. npr. ovlasceno lice podnosi registracionu prijavu. exploatacija prirodnog bogatstva. njegovom registracijom u registar. Privredno drustvo ima svoju imovinu koja je posebna.Privredno drustvo stice svojstvo pravnog lica unosenjem podataka o tom drustvu u Registar. . . i 4) udeli i akcije u drugim drustvima. 5) Sistem koncesije – ovo je poseban sistem prethodne saglasnosti (dozvole) koja se daje na osnovu Zakona o koncesijama i Zakona o stranim ulaganjima.Preddrustvo se u uporednom pravu naziva i drustvo u osnivanju. Samostalni nacin procene nenovcanih uloga vrsi se od 46 . clanove i akcionara kao njihova licna imovina.U nekim zemljama Evropske unije. da bi doslo do osnivanja privrednog drustva i obavljanja njegove registrovane delatnosti u praksi. Za osnivanje privrednog drustva (koncesionog preduzeca). poznate su: faza osnivanja preddrustva i faza upisa u sudski registar. pribave druga dokumenta zakonom propisana. izgradnja i exploatacija autoputa…) b) Postupak osnivanja . saglasno Zakonu o registraciji privrednih subjekata. kao jedna celina. . donesu osnivacki akt. Ipak.Ekonomsku osnovu svakog lica cini njegova imovina. ovaj zakon u posebnim delovima sadrzi i detaljnija pravila.U odredbama Zakona o privrednim drustvima sadrzana su odredjena pravila koja se ticu postupka osnivanja privrednih drustava. Na osnovu unetih uloga ortaci. IMOVINA PRIVREDNOG DRUSTVA b) Pojam i formiranje imovine drustva . kojim se uredjuju medjusobni odnosi osnivaca. a ne momenat objavljivanja registracije. Registracija privrednog drustva predstavlja trenutak radjanja pravnog lica. zahteva se davanje koncesije (narocite dozvole) od strane nadleznog drzavnog organa (moze se registrovati samo za zakonom odredjene delatnosti.Kad se ispune formalni uslovi za osnivanje privrednog drustva. mogu se osnivati samo uz prethodnu saglasnost (dozvolu). pripadaju privrednom drustvu kao pravnom licu. vec osnivanje drustva je u jednoj fazi. 45. 3) ulozi u radu i uslugama.

likvidacionom i stecajnom postupku. snosenja rizika. . U slucaju da osnivaci ne mogu da postignu sporazum o proceni u skladu sa osnivackim aktom. sto moze moze dovesti do postupka stecaja. 46. Osnivaci drustva imaju obavezu da nenovcane uloge novcano izraze zbog deobe dobiti. pravo hipoteke. prava intelektualne svojine i druga imovinska prava. kao da privredno drustvo ne postoji. u imovinu ulaze: stvarna prava. osim ako se drugacije nisu sporazumeli. Imovinu drustva cine i akcije i udeli koje ono ima u drugom pravnom licu. pokretne stvari i druga prava. ali je stvarna imovina drustva veca od obaveza. izrazena u novcu. Zakonodavac namece obavezu nezavisne procene nenovcanih uloga samo kod otvorenih akcionarskih drustava. Pojam – sticanje imovine znaci pribavljanje nove imovine. pravo industrijske svojine i druga imovinska prava. procenu poveravaju ovlascenom procenjivacu koga sami biraju ili sud u vanparnicnom postupku. tada je rec o nelikvidnosti drustva. tj. 2) akcionarsko drustvo obavestava akcionare. – Odluku o zakljucenju pravnog posla sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti donosi skupstina akcionara (redovna ili vanredna). ona cine drustvo prezaduzenim. b. Do zloupotrebe dolazi: 1) ako navedena lica zloupotrebe privredno drustvo za nezakonite ili prevarne ciljeva. Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti od strane privrednog drustva ima za predmet: novac. najkasnije 30 dana pre dana koji je odredjen za odrzavanje sednice skupstine akcionara. u deobi dobiti. tj. ucestvuju u upravljanju. obavljanja vlasnicke funkcije…Jer ortaci.strane samih ortaka. kojom odgovara za svoje obaveze u izvrsnom. Ukratko. sto nije razlog za otvaranje stecajnog postupka. odnosno akcijama. clanova drustva ili akcionara zatvorenog akcionarskog drustva. a samo sticanje i raspolaganje ukljucuje u sebi narocito: prodaju.Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti uredjen je Zakonom o privrednim drustvima. kroz dva pitanja pojam i postupak. u snosenju rizika. c) Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti . o predlogu pravnog posla sticanja ili raspolaganja imovine velike vrednosti. . nepokretnosti. . razmenu. ako postoji raskorak izmedju dospelih obaveza i raspolozivih sredstava u imovini za njihovo izmirenje. Medjutim. u imovinu ulaze i: pravo rucne zaloge. znacaj. a. novcana sredstva. Postupak – imovina velike vrednosti moze se steci ili se njome moze raspolagati u zakonom predvidjenom javnom i otvorenom postupku na sledeci nacin: 1) upravni odbor akcionarskog drustva donosi odluku kojom preporucuje zakljucenje tog pravnog posla i sastavlja predlog ugovora. jer kod njih dolazi do izrazaja javni interes. clanova drustva i akcionara.pojam znacaj i upotreba 47 . b) Struktura imovine drustva . a raspolaganje imovinom podrazumeva otudjenje postojece imovine privrednog drustva. Ako su obaveze vece od vrednosti imovine. zalogu ili hipoteku.Moze doci i do zloupotrebe privdernog drustva od strane komanditora.Imovina privrednog drustva mora biti vrednovana.Strukturu imovine cine: pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima. obligaciona prava. ili 2) ako navedena lica sa imovinom drustva raspolaze kao sa sopstvenom. Obaveze privrednog drustva ne ulaze u imovinu. privredno drustvo moze imati samo jednu imovinu. hov i drugaimovinska prava. Takodje. clanovi i akcionari srazmerno svojim udelima. Uz zapisnik sa sednice na kojoj se donosi odluka o zakljucenju pravnog posla obavezno se prilaze i primerak ugovora o sticanju ili raspolaganju imovinom velike vrednosti. POSLOVNO IME – pojam.Posto je imovina jedinstvena. upotreba i elementi poslovnog imena a) Poslovno ime. Privredno drustvo moze uvecati ili umanjiti svoju imovinu.

tj.U nasem pravu poslovno pismo (memorandum) i drugi dokumenti nuzno je da sadrze sledece podatke: poslovno ime drustva. To je mesto 48 . 2) da se tacno utvrdi lice koje preuzima prava i obaveze. oganak. . 3) poslovno ime je od znacaja i za drzavne organe (sudski. Maja.Poslovno ime se moze menjati. dokumentima koja izlaze iz drustva. njegovim dokumentima i u registru privrednih subjekata. te je korektnije reci da je firma ime pod kojim preduzece posluje. Ono mora biti takvo da na trzisu ne dovede do zabune u pogledu identiteta i delatnosti kojom se bavi privredno drustvo. broj racuna. Mina-Model…). kreirano (npr. Drugo. Pogrdne i moralno neprihvatljive reci ne mogu da se koriste kao ime. moze biti licno. npr. . upravni…) kao i za primenu odgovarajucih propisa. Medjutim. Tu spadaju: ime. Ono mora biti istaknuto na vidnom mestu. b) Elementi poslovnog imena 1) Obavezni elementi – propisuje ih zakon. 2) ako su uobicajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovarajuce reci u srpskom jeziku (kafic. uz poslovno ime se dodaje “u stecaju”. . Takodje. odnosno moze da sadrzi i pojedine strane reci. Prvo. da se zna koje lice moze biti tuzilac ili tuzeni. oznaka pravnog oblika drustva. Delatnost i ime ne mogu biti jedno drugom suprotsta – Treci obavezan element je oznaka pravnog oblika drustva ili njegova (ad. a ako je pokrenut postupak likvidacije. u sledecim slucajevima: 1) ako one cine ime. doo…) – Cetvrti obavezan element je sediste. . . tj. MatijaProdukt. u aktima drustva.Prema nasem Zakonu o privrednim drustvima. radnju…. .U nacelu poslovno ime moze biti: stvarno. Preporod. clana ili akcionara. Ona mora biti uneta u poslovno ime. akcionarsko drustvo) ili skracenicu (a. ali se promena mora izvrsiti na propisan nacin. za subjekte koji se bave odredjenom delatnoscu. “u likvidaciji”.U nasem pravu poslovno ime obavezno sadrzi oznaku za pravnoorganizacioni model (npr.Privredno drustvo ima pravo i obavezu da se sluzi svojim poslovnim imenom. naravno uz ogranicenja pravna i moralna. poslovno ime ortaka. Nas zakonodavac poslovno ime definise kao naziv pod kojim privredno drustvo posluje. Bagi…).. . registar u koji je drustvo registrovano i broj njegove registracije. realno (rec koja proistice iz predmeta poslovanja koja ima neko realno znacenje. najcesce na poslovnim prostorijama. Emaj. ime osnivaca (npr. dok je rec firma rezervisana za privredne subjekte. oznacavanje posebnog statusa privrednog subjekta. starogrckom). koje je obavezi element osnivackog akta svakog privrednog drustva. Oznacava se na fakturama. banka). moze biti izmisljeno. ili ad). pravnu formu drustva. uz ime mora da stoji rec koja tacno upucuje na vrstu delatnosti (npr. “naziv” i “firma” u uporednom pravu nemaju istu namenu. market…). .d. Celik…). tj. – Prvi element izbor imena pripada osnivacima. zakljucuje posao. Sto je veca masta u kreiranju imena. 4) poslovno ime moze biti na stranom jeziku ako je rec internacionalna. jer je registracija uslov za sticanje svojstva pravne licnosti. sediste. rec “firma” iz Zakona o preduzecima zamenjena je izrazom “poslovno ime”.U odredjivanju poslovnog imena privrednog dustva osnivaci su slobodni u pogledu njegovog izbora. a ne naziv. PIB (poreski identifikacioni broj). Todor…) i moze biti mesavina pomenutih imena (npr. 4) od znacaja je i zbog registracije drustva u Registar. Dopusteno je da poslovno ime bude i na stranom jeziku. objavama. te upucuje na delatnost kojom se drustvo ne bavi. to je njegov nosilac prepoznatljiviji na trzistu.Poslovmi ime sluzi za: 1) odredjivanje lica sa kojim se stupa u pravni odnos. 3) ako se radi o recima na mrtvom jeziku (latinskom. sediste. Rec naziv je rezervisan da oznaci: ustanovu. Termin “firma” upotrebljava se u pravu da oznaci ime ili da oznaci skup elemenata na osnovu kojih se vrsi identifikacija jednog privrednog drustva. ako je nad privrednom drustvom pokrenut postupak stecaj. udruzenje. fiskalni. Bitno je da svako drustvo mora imati svoje poslovno ime. oznaka delatnosti. se ogranicenje odnosi na nemogucnost izbora imena koje vidno odudara od delatnosti drustva. – Drugi obavezan element jeste delatnost. poslovno ime i sediste banke kod koje ima racun.Nas zakonodavac nalaze da se poslovno ime privrednog drustva pise na srpskom jeziku i pismom koje je u sluzbenoj upotrebi.

pogrdni i nemoralni izrazi. stiti njegova namena i stvara pravna sigurnost ucesnika na trzistu. b) 1) 2) Principi (nacela) poslovnog imena – Na nacelima se temelji pravni rezim poslovnog imena. Unosenje neistinitih podataka u poslovno ime ili Registar smatra se krivicnim delom. odnosno da su podaci uneti u poslovno ime tacni. karakteristican broj. 4) Zabranjeni elementi – to su oni elementi koji ne smeju uci u poslovno ime. po kojoj se smatra da je rec o zastiti subjektivnog prava. To samo govori o znacaju poslovnog imena. javno istice na poslovnim prostorijama. neistiniti podaci. . – Peti obavezan element je oznacavanje poslovnog statusa drustva (u likvidaciji ili u stecaju). u skladu sa propisima strane drzave. cije se ime moze uzeti samo uz njegovu saglasnost ili naslednika. slika. na dokumentima. upisuje u 49 . odnosno da li je taj naziv vec rezervisan. kako bi se treca lica obavestila o njenom postojanju i njenom nosiocu.Po osnovu Zakona o registraciji privrednih subjekata. . o nelojalnoj konkurenciji.U uporednom pravu kod zastite poslovnog imena postoje dve teorije:  teorija firme kao subjektivnog prava. ZASTITA POSLOVNOG IMENA I NJEGOVI PRINCIPI a) Zastita poslovnog imena – Poslovno ime privrednig drustva u uporednom pravu uziva pravnu zastitu po osnovu pravila iz vise oblasto prava: po pravilima trgovinskog prava. Tu spada ime drugog privrednog drustva. Nacela koja se propisuju i koja se redovno navode u pravnoj literaturi su: Nacelo istinitosti – podrazumeva da podaci uneti u poslovno ime odgovaraju stvarnom stanju stvari. znakovi za kontrolu proizvoda… 47. po osnovu nelojalne konkurencije i krivicnopravno. Drugu cine: simboli stranih drzava ili medjunarodnih organizacija. tj.U nasem pravu poslovno ime privrednog drustva uziva visestruku zastitu: na osnovu zakona. kao i njen grb. zbog cega tuzbu moze podneti svako ko je ovlascen da stiti javni interes. da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt. U fakultativne elemente mogu se ubrojati: godina osnivanja. autorskih prava i po pravilima krivicnog prava. Stoga se ono prilikom osnivanja privrednog drustva javno objavljuje na veb sajtu Agencije za privredne registre. Nacelo javnosti – podrazumeva javno objavljivanje poslovnog imena. zbog cega samo lice ciji je subjektivni interes povredjen moze podneti tuzbu. zabrani upotrebe tudjeg poslovnog imena. 2) Fakultativni elementi – oni blize i detaljnije oznacavaju privredni subjekt. sve promene u vezi subjekta koje zahtevaju promenu poslovnog moraju biti uneti u Registar. zastitni znak… 3) Elementi pod posebnim pravnim rezimom – to su elementi koji se mogu uneti u poslovno ime uz dozvolu. objektivnog interesa. po osnovu podnosenja tuzbe od zainteresovanog lica. U te elemente spadaju tri kategorije imena. crtez. naknadi pricinjene stete. po kojoj je rec o zastiti objektivnog prava. istiniti.iz koga se upravlja poslovima drustva. nakon prijema registracione prijave. o industrijskoj svojini.  teorija firme kao objektivnog prava. naziva: Prvu cine: naziv domace drzave ili jedinice lokalne samouprave. logotip.Zastita poslovnog imena ogleda se u sledecim mogucnostima: odbijanju prijave za registraciju istog ili slicnog poslovnog imena i iste ili konkurentske delatnosti. . Trecu cini ime ili deo imena fizickog lica (ziva ili druga znamenita licnost). . Sto je poslovno ime upecatljivije to je i privlacnije. brisanju kasnije registrovanog poslovnog imena. Da bi se ispostovao princip istinitosti. zastava. Registrator je duzan da proveri. i drugi amblemi.

6) Nacelo slobodnog izbora – slobodan izbor elemenata poslovnog imena. ovo nacelo ima i ogranicenja: zabranjeni elementi. ali naziv uvek sledi ispod poslovnog imena. steceni ugled. Oni mogu obavljati jednu ili vise delatnosti. pripada osnivacima privrednog drustva. 4) Nacelo iskljucivosti – stiti nosioca poslovnog imena da se samo on moze sluziti njime. odnosno skup svih poslovnih aktivnosto kojim se trgovac bavi. Pod predmetom poslovanja se podrazumeva skup delatnosti kojim se drustvo bavi. njegovu konkurentsku sposobnost. 5) Nacelo stalnosti – podrazumeva kontinuiranu upotrebu poslovnog imena dok ne nastupe pravni razlozi za njegovom promenom. na jednom ili vise razlicitih mesta. radi blizeg pravnog oznacavanja. sve njih veze jedno poslovno ime koje je pravni izraz jednog pravnog personaliteta. na jednom lokalitetu ili na vise razlicitih lokaliteta. pa i preduzetnik mora imati poslovno ime. postojanost. kao i preduzetnik. Vrste delatnosti utvrdjuju se posebnim zakonom i 50 . Ogranci mogu imati svoj naziv. DELATNOST PRIVREDNOG DRUSTVA I USLOVI ZA NJENO OBAVLJANJE a) Poimanje delatnosti – Predmet poslovanja je siri pojam od pojma delatnosti. sto uliva poverenje kod trecih lica. Privredno drustvo moze obavljati jednu ili vise delatnosti. zakonom je po nacelu prioriteta pravo prvenstva dato ranije podnetoj registracionoj prijavi. bez koje se ne moze izvrsiti registracija u registar privrednih subjekata.Delatnost se utvrdjuje osnivackim aktom i registruje se u odgovarajuci registar. Medjutim. uspeh. 8) Nacelo prioriteta – pri registraciji privrednih subjekata. Zakonom o privrednim delatnostima. dok je delatnost naziv samo za odredjenu vrstu posla. niti steci status privrednog subjekta. dopusteno je obavljanje svake delatnosti koja zakonom nije zabranjena ili nije u suprotnosti sa dobrim poslovnim obicajima. Nezavisno od navedenog. Prvi u vremenu jaci u pravu.Registar i u druge javne knjige. . ako se ispostavi da postoji sukob interesa u vezi sa registracijom poslovnog imena. da to pravo moraju postovati svi ostali subjekti i da mu to pravo omogucava da spreci ostale da se sluze njegovim poslovnim imenom. Privredno drustvo moze imati samo jedno poslovno ime. ogranke. nezavisno od toga koliko ogranaka ima i da li su na jednom mestu ili su dislocirani. Ono je oznaka individualnosti. ekonomski i poslovni subjekt. tj. predstavljaju jedinstveni pravni. Nosilac poslovnog imena je obavezan da se njime sluzi i da se pod svojim imenom pojavljuje u pravnom prometu. ali i obaveznih. obavezno unosenje naziva pravne forme ili skracenice… 7) Nacelo obaveznosti – svako privredno drustvo. Privredno drustvo moze imati razlicite organizacione celine. 3) Nacelo jedinstvenosti – privredno drustvo. 48. Dugo trajanje jednog poslovnog imena pokazuje opravdanost postojanja njenog nosioca. pre svega fakultativnih.

.Delatnost se moze prosirivati. sanitarni. Medjutim. odobrenja  koje se mogi obavljati samo u odredjenom pravnoorganizacionom obliku (bankarski poslovi – banke. ono cini privredni prestup. u skladu sa posebnim zakonom min iznos osnovnog kapitala moze biti nizi za privredna drustva koja se osnivaju i posluju samo sa stranim licima. Medjutim. menjati.Privredno drustvo moze obavljati delatnost u poslovnom prostoru koji ispunjava uslove u pogledu: 1) tehnicke opremljenosti. kadrovski…) . niti sticanja statusa privrednog drustva. 51 .  trece.Delatnost ima visestruki pravni znacaj:  Prvo. . delatnost odredjuje obim poslove sposobnosti lica koje se bavi privrednom delatnoscu. drustvo kapitala ne moze da registruje delatnost. te ih registrivati. pozeljno je da sto duze jedno ime i njegova delatnost opstanu na trzistu. preduzetnik moze osmisliti i nove delatnosti van okvirapropisanih . ali se svaka promena mora uneti u osnivacki akt privrednog drustva i Registar privrednih subjekata (saglasno nacelu istinitosti). 2) da su po svojoj prirodi privredne i 3) da se njihovo obavljenje vrsi u cilju sticanja dobiti.Obavljanje odredjenih delatnosti potpada pod rezim posebnih propisa.Ako privredno drustvo otpocne obavljanje neke delatnosti pre nego sto pribavi resenje nadleznog organa.Kod drustva kapitala zakon predvidja sledeca ogranicenja:  prvo. b) Uslovi za obavljanje delatnosti – Obavljanju delatnosti privrednog drustva moze se pristupiti uz ispunjenost propisanih uslova koji se zahtevaju (tehnicki.  drugo. poslovi osiguranja – osiguravajuca drustva…) . To su delatnosti:  za koje je potrebna prethodna saglasnost u formi dozvole.Jednom registrovana delatnost ne znaci da se trajno mora obavljati i da se ne moze menjati. a da ce nadlezna inspekcijska sluzba u postupku redovne kontrole doneti odgovarajuci upravni akt (resenje.  Drugo. spajati sa drugom. za obavljanje odredjenih delatnosti min iznos osnovnog kapitala moze biti drugim propisima predvidjen u vecem iznosu od onog koji je Zakonom o privrednim drustvima uredjen. kao i poverenja u njega. Ako zakljuci pravni posao mimo svoje poslovne sposobnosti. bez cijeg odredjenja nema registracije. . . to dovodi do rasta ugleda privrednog drustva. . postavlja se pitanje valjanosti takvog pravnog posla. 3) zastite i unapredjenja zivotne sredine. suzavati. .podzakonskim aktom. jer moze zakljuciti pravne poslove samo iz okvira registrovane delatnosti. ali pod tri uslova: 1) da nisu zabranjene. 4) i drugih propisanih uslova. ako ne obezbedi min iznos osnovnog kapitala koji se zakonom trazi.Nas zakonodavac predvidja flexibilno resenje: “ispunjenost prostornih uslova za obavljanje registrovane delatnosti proverava nadlezni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora”. Ovakvo zakonsko resenje ima za posledicu da privredno drustvo zapocinje obavljanje registrovane delatnosti i kad nije ispunilo propisane prostorne uslove. 2) zastite na radu. delatnost je obavezan sastojak poslovnog imena (firme). zakljucak) kojim ce konstatovati uocene nedostatke i naloziti njihovo otklanjanje u odredjenom roku.

prema sedistu drustva odredjuje se: mesno nadlezan organ za registraciju drustva. Sediste privrednog drustva uredjuje se osnivackim aktom i obavezno se registruje. Pritom. SEDISTE PRIVREDNOG DRUSTVA a) Pojam sedista – Privredno drustvo mora imati sediste i to samo jedno. c) Nacin promene sedista – Sediste privrednog drustva odredjuje se osnivackim aktom. zatim. mesna nadleznost sudskih i upravnih organa. sedistem se smatra ono koje je upisano u Registar. merodavno je u sudsko registar upisano sediste. mesna nadleznost organa za izmirivanje fiskalnih obaveza… 50. stvarno). Svaka promena sedista mora biti uneta u Registar privrednih subjekata. Sediste se odredjuje osnivackim aktom i registruje se u Registar privrednih subjekata (Zakonom o privrednim drustvima). Prema mestu koje je odredjeno kao sediste drustva vrsi se registracija drustva. u parnicnom i vanparnicnom postupku. Sediste po osnovu uprave ili po osnovu delatnosti naziva se realno sediste.49.Nas zakonodavac sediste definise kao “mesto iz koga se upravlja poslovima drustva”. Da bi se treca lica zastitila. Sediste po mestu upravljanja ili obavljanja delatnosti – odredjuje se tako sto se drustvo opredeljuje ili za mesto iz koga upravlja drustvom ili za mesto u kome obavlja delatnost. Sediste po mestu oznacenom u osnivackom aktu ili statutu – je ono mesto koje je odredjeno kao sediste drustva. d) Znacaj – znacaj sedista sa pravnog aspekta je visestruk: prema sedistu privrednog drustva odredjuje se mesto zakljucenja ugivira. U osnivackom aktu donosenje odluke o promeni sedista drustva moze se usloviti davanjem saglasnosti osnivaca.Kad drustvo obavlja svoju delatnost na vise mesta. Ono moze menjati mesto upravljanja ili mesto delatnosti. Sediste odredjeno na ovaj nacin naziva se statutarno sediste. privredno drustvo moze imati samo jedno sediste. pruzeno im je pravo da biraju izmedju statutarnog sedista (sediste koje je utvrdjeno u pravnom aktu) i realnog (stvarnog ) sedista. u slucaju da postoji realno (stvarno) i fiktivno (u sudski registar upisano). pojam i vrste 52 . pa se po njemu vrsi registracija drustva. . sediste se obavezno mora uneti u odgovarajuci registar privrednih subjekata. cetvrto. ali to ne utice na sediste drustva. trece. Bez takve saglasnosti do promene sedista se ne moze doci. drugo. To je mesto u kome drustvo ima organe uprave i administrativne sluzbe. pa se pretpostavlja da je ono istinito (realno. – Kad je rec o odnosu realnog i fiktivnog sedista treba poci od principa realnosti: prvo. b) Odredjivanje sedista – moguce je uociti tri sistema odredjivanja sedista drustva: Sediste po mestu osnivanja – odredjuje se tako sto se uzima da je mesto osnivanja drustva sediste drustva. a time i njegovo sediste. ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUSTVA – izvori prava. privredno drustvo moze imati sediste u onom mestu u kome je sediste zakonom propisano. drustvo moze obavljati delatnost u drugom mestu ili upravljati poslovima drustva iz drugog mesta. ako ugovorne strane nisu ugovorile mesto zakljucenja ugovora. . uz utvdjivanje organa koji je ovlascen da donese odluku o takvoj promeni. Realno i fiktivno sediste – mesto kao sediste drustva koje je oznaceno u pravnim aktima ne korespondira uvek sa mestom u kome je realno sediste drustva smesteno.

ortacko drustvo-oratci. i 2) da je zakljucen ugovor o punomocju koji mora biti u pisanom obliku. – Punomocje prestaje prestankom pravnog lica u svojstvu punomocnika. istupanje pred sudom i drugim nadleznim organima na osnovu ovlascenja o zastupanju i u granicama datih ovlascenja. sef pravne sluzbe…) I ovim licima se mogu ograniciti ovlascenja u osnivackom aktu ili statutu. 2) akta privrednog drustva. Zakon o stecajnom postupku. osnivackim aktom ili statutom moze se ovlascenje zakonskog zastupnika ograniciti na odredjene pravne poslove. odnosno smrcu punomocnika. odgovoran je za stetu koja se time prouzrokuje. komanditno drustvo-komplementari. Ta druga lica se odredjuju prema funkciji koju vrse u drustvu (npr. – Pravni osnov za davanje ovlascenja za zastupanje proizilazi iz: 1) zakona. vrsenje pravnih radnji. – Zastupanje je stoga pravno istupanje u ime i za racun privrednog drustva. sekretar drusta. odnosno predsednik upravnog odbora. – Prema Zakonu o privrednim drustvima. da svojom izjavom volje preuzima prava i obaveze. b) Pojam – Sire shvatanje zastupanja obuhvata istupanje u ime i za racun zastupanog. Zakon o privrednim drustvima. a u svoje ime. punomocju po zaposlenju i aktu nadleznog drzavnog i nedrzavnog organa. Medjutim. Time se stite pravni interesi zastupanog. – Lice koje ima status zastupnika registruje se u Registar privrednih subjekata. poslovodja ogranka. statutom ili idlukom nadleznog organa drustva. U slucaju da zastupnik prekoraci ogranicenja ovlascenja. – Davalac punomocja naziva se vlastodavac. posebno (specijalno). a lice koje se zastupa naziva se zastupani. a potpis overen kod suda. 2) Zastupnik na osnovu osnivackog akta ili statuta – osnivackim aktom ili statutom moze se odrediti da pored direktora privredno drustvo zastupaju i druga lica. trecih lica i obezbedjuje se sigurnost pravnog prometa 3) Punomocnik na osnovu ugovora o punomocju – pod punomocjem se podrazumeva “ovlascenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomocniku”. 3) akta nadleznog organa ili 4) izjave volje zastupanog. Zastupnik privrednog drustva moze dati punomocje drugom licu za zastupanje drustva smo pod dva uslova: 1) da je preneto ovlascenje iz kruga njegovih ovlascenja. po bilo kom pravnom osnovu. – U Zakonu o obligacionim odnosima uredjeno je pet oblika punomocja: opste (generalno). kao i ono zastupanje putem koga se deluje za racun drugog lica. sto podrazumeva zakljucivanje pravnih poslova. privredno drustvo zastupa direktor. 53 . Lice koje vrsi zastupanje naziva se zastupnik. c) Vrste – U zavisnosti od pravnog osnova postoji vise vrsta zastupnika: 1) Zakonski zastupnik – status zakonskog zastupnika po sili zakona ima direktor. poslovno. a primalac ovlascenja naziva se punomocnik. Uze shavatanje zastupanja smatra se samo ono istupanje kod koga je zastupnik ovlascen. potpisan. – Zakonom o privrednim drustvima stavlja se u duznost zastupniku privrednog drustva da postuje sva ogranicenja ovlascenja na zastupanje utvrdjena aktom. Svako ogranicenje ovlascenja kao i prestanak ovlascenja mora se registrovati. Zakon o opstem upravnom postupku…Primarnu ulogu ima Zakon o privrednim drustvima. On zastupa privredno drustvo kao organ koji obavlja funkciju poslovodjenja. punomocstvo po zaposlenju i punomoc trgovinskog putnika. ugovorom ortaka ili clanova drustva. Zakon poznaje i jos jedno prokura. – Zastupanje privrednog drustva se moze zasnovati na izjavi volje zastupanog (punomocje). doo i ad-jedan ili vise direktora (predsednik ili clanovi upravnog odbora). Punomocnik moze biti fizicko i pravno lice.a) Izvori prava – Materiju o zastupanju regulise vise zakona: Zakon o obligacionim odnosima.

5) Trgovinski putnik – je lice sa posebnim ovlascenjem. a fizicko lice kome se daje prokura naziva se prokurista. privredna drustva i druga pravna lica. tj. teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.4) Prokura – na osnovu Zakona o privrednim drustvima. 6) Punomocnik po zaposlenju ( punomocnik na osnovu radnog mesta) – to je takva vrsta zastupnika koji rade na radnim mestima na kojima se zakljucuju ili izvrsvaju pravni poslovi samim faktom da rade na takvom mestu. tj. bidzetski fondovi. . zastupnika koji stice taj status na osnovu posebnog akta. kojim ga ovlascuje da zakljuce ugovore u ime i za racun vlastodavca o prodaji njegove robe. ne moze svoje ovlascenje preneti na drugog.Subjekti drzavne revizije su: direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava Srbije. komercijalni direktori…) 7) Punomocnik na osnovu posebnog akta – to je takva vrsta punomocnika. Trgovinski putnik je po pravilu zaposlen kod vlastodavca. Prokura moze biti i zajednicka kada se daje vecem broju lica zajedno. – Prokura ne prestaje na osnovu smrti ili prestanka jednog clana ili akcionara drustva koje je dalo prokuru. Narodna banka Srbije. 2) da preduzima pravne radnje. niti vrsiti prodaju robe u prostoru vlastodavca. Takva lica moraju biti u radnom odnosu i moraju raditi na takvom radnom mestu iz koga proistice po prirodi stvari njihovo ovlascenje da zakljucuju ugovore. lica koja rade na salterima. zakljucuje ugovor o punomocju. Rec je o najsirem ovlascenju iz Zakona o obligacionom odnosima. koja se vrsi kod korisnika javnih sredstava od strane Drzavne revizorske institucije. da zakljucuje ugovor o prodaji robe vlastodavca. . 3) da obavlja pravne poslove. (npr. organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. trgovci u radnjama. 54 . fizicko lice sa kojim privredno drustvo. prokura se definise kao zakonska forma ovlascenja kojim privredno drustvo ovlascuje jedno ili vise lica za zakljucivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnoscu drustva. ali svaki prokurista ima sva ovlascenja koja prokura sadrzi po zakonu. da vrse neke pravne radnje ili da ih izvrsavaju. – Prokura moze biti pojedinacna. ali ne mora. da prima prigovore na racun prodate robe zbog materijalnih nedostataka…Trgovinski putnik ne moze kupovati robu koju prodaje. politicke stranke i drugi zakonom odredjeni subjekti revizije.DRI vrsi reviziju u skladu sa opsteprihvacenim nacelima i pravilima revizije i u skladu sa odabraim medjunarodno prihvacenim standardima revizije. DRZAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA – drzavna revizija i pravni status drzavne revizorske institucije a) Drzavna revizija – za razliku od revizije finansijskih izvestaja privrednih subjekata. Trgovinski putnik je samo ovlascen da prodaje robu van prostorija vlastodavca i da vrsi one pravne radnje koje su u funkciji prodaje: da prikuplja porudzbine. ne moze prodavati robu lica koja su konkurenti vlastodavcu. javna preduzeca. odnosno preduzetnik. na osnovu posebnog zakona. drzavna revizija je posebna vrsta revizije. – Prokura se obavezno registruje u Registar. – Po zakonu prokurista je ovlascen : 1) da zakljucuje ugovore. koja se vrsi na osnovu Zakona o racunovodstvu i revizijia. Posebno ovlascenje koje se izdaje naziva se prokura. Prokura se daje u velikim privrednim drustvima radi rasterecenja direktora od velikog broja obaveza. Subjekt revizije duzan je da revizorima stavi na raspolaganje sve trazene podatke i dokumenta koji su neophodni za planiranje i izvrsenje revizije. a to znaci moze se dati jednom licu ili vecem broju lica. zbog cega oni vrse prokuru zajedno. Taj akt moze biti akt drzavnog organa ili akt nedrzavnog prgana. 51.

55 .DRI ima svoje organe: predsednik. ako u postupku revizije otkrije materijalno znacajne radnje koje ukazuju na postojanje elemenata prekrsaja. a oni nakon izbora polazu zakletvu pred Narodnom skupstinom.DRI izvestava Narodnu skupstinu podnosenjem: 1) godisnjeg izvestaja o svom radu. donosi podzakonske i druge akte radi sprovodjenja zakona. Predsednik saveta je istovremeno i predsednik DRI. odnosno krivicnu prijavu nadleznom organu. potpredsednik i tri clana). potpredsednik. Sekretar je funkcioner DRI. Akti kojima DRI vrsi svoju nadleznost revizije ne mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim drzavnim organima. koji uskladjuje rad pratecih sluzbi. Ona ima svojstvo pravnog lica. potpredsednika i clanove Saveta DRI bira i razresava Narodna skupstina. koja vrsi reviziju javnih sredstava u Srbiji. a za obavljanje poslova iz svoje nadleznosti odgovorna je Narodnoj skupstini. koji ima pet clanova (predsednik. . zauzima stavove i daje misljenja. Sediste DRI je u Beogradu. uredjuje program obrazovanja i ispitni program za sticanje zvanja drzavni revizor i ovlasceni drzavni revizor. To je samostalna i nezavisna institucija . a unutar svoje organizacije ima revizorske sluzbe i pratece sluzbe. Clanovi saveta biraju se na period od pet godina. Potpredsednik DRI zamenjuje predsednika u slucaju njegove sprecenosti. Predsednika DRI je generalni drzavni revizor i rukovodilac ove instituvije. . ispunjenjem uslova za penziju ili razresenjem. 2) posebnih izvestaja u toku godine. organizuje polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja i vodi registar lica koja su stekla pomenuta zvanja. uz tri mogucnosti: 1) da ga odbaci. 2) da ga odbije ili 3) da ga prihvati kao osnovan.DRI otpocinje postupak revizije donosenjem zakljucka o sprovodjenju revizije. odnosno krivicnog dela. usvaja i objavljuje standarde revizije u vezi sa javnim sredstvima.Predsednika. cime preuzimaju duznost. a mogu biti birani najvise dva puta. saradjuje sa medjunarodnim revizorskim i racunovodstvenim organizacijama… . u roku od osam dana od urucivenja zakljucka. protiv kojeg je dopusten prigovor. . Njima prestaje mandat pre isteka vremena: podnosenjem ostavke. savet. Protiv zakljucka o odbacivanju prigovora nije dopusten prigovor.DRI ima sekretara koga biraj i razresava predsednik DRI na vremenski period od 6 godina. vodi poslovanje DRI i obavlja druge poslove. . O prigovoru odlucuje Savet DRI zakljuckom..DRI obavlja sledece poslove: planira i obavlja reviziju. .DRI ce bez odlaganja podneti zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka. 3) izvestaja o reviziji zavrsnog racuna budzeta Srbije i drugih zakonom odredjenih izvestaja. c) Pravni status Drzavne revizorske institucije – DRI je najvisi drzavni organ. Savet DRI je najvisi kolegijalni organ.

6) lica koja imaju ugovorna ovlascenja da upravljaju poslovima drustva i 7) likvidacioni upravnik drustva. osim ako je tako zakljucen pravni posao odobren u dobroj veri: a) od svih drugih ortaka ili svih komplementara koji nemaju licni interes. a) Lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu . Ta lica su: 1) svi ortaci ortackog drustva i svi komplementari komanditnog drusta. b) Postupanje sa paznjom dobrog privrednika (duznost poslovne paznje i pravilo poslovne procene . 1) Licni interes i privredno drustvo – u svim slucajevima u kojima lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu. ineresom jednog ili vise vlasnika. . da ne koriste povlascene informacije u drustvu radi licnog bogacenja. duguju lojalnost drustvu. propisivanjem odgovarajucih pravila.Lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu moraju da obavljaju svoje poslove savesno. ako zastupnik zakljuci rizican posao za drustvo. Ako nije rec o drustvu sa konkurentskom delatnoscu.U nasem pravu je usvojen anglosaksonski koncept duznosti odredjenih lica prema privrednom drustvu. zaposlenih.52. 3) Zabrana konkurencije privrednom drustvu – lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu ne mogu biti.Povreda sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom drustvu pravo da zahteva naknadu stete od lica koje je prekrsilo zabranu. angazovana u drugom drustvu sa konkurentskom delatnoscu. Nacelo lojalnosti u nasem Zakonu o privrednim drustvima konkretizuje se: 1) u slucajevima postojanja licnog interesa. 2) kontrolni clanovi drustva sa ogranicenom odgovornoscu ili kontrolni clanovi akcionarskog drustva (to su lica koja sama ili zajedno ostvaruju kontrolu nad upravljanjem drustva). 5) clanovi nadzornog organa i druga lica u drustvu kapitala. a narocito: da ne koriste imovinu drustva radi ostvarenja licnog interesa. Navedeni interesi su u praksi cesto suprotstavljeni.Privredno drustvo je privredni subjekt sa jedinstvenim interesom. sa paznjom dobrog privrednika i sa uverenjem da rade u najboljem interesu privrednog drustva. DUZNOST PAZNJE U OBAVLJANJU POSLOVA PRIVREDNOG DRUSTVA . koji polazi od toga da je interes drustva jedini interes koji ta lica realizuju. u stvarnosti osim interesa vlasnika u drustvu dolaze do izrazaja i drugi interesi: poverilaca. c) vecinom glasova clanova upravnog odbora koji nemaju licni interes u tom poslu (u slucaju ad). c) Duznost lojalnosti (nacelo lojalnosti) . zakonom se ne zabranjuje angazovanje lica koja imaju duznost u drugom privrednom drustvu. 4) clanovi organa drustva kapitala. Medjutim. Zbog toga zakonodavac ima zadatak da te suprotstavljene interese uskladi. da ne zloupotrebljavaju pozicije u drustvu radi licnog bogacenja. nece snositi odgovornost za nastalu stetu iz tog posla ako je postupao sa odgovarajucom paznjom. 3) u slucaju zabrane konkurencije privrednom drustvu. da ne koriste poslovne mogucnosti drusta radi ostvarenja svojih licnih potreba… 2) Zabrana ugovaranja u licnom interesu (odobravanje pravnog posla u kome postoji sukob interesa sa drustvom) – povreda pravila sukoba interesa sa privrednim drustvom u slucaju postojanja licnog interesa ili interesa povezanog lica.Zakonom je stavljeno u duznost odredjenim licima da postupaju savesno i lojalno prema privrednom drustvu. 2) u postojanju sukoba interesa sa drustvom. direktno ili indirektno. Lice koje postupa u skladu sa svojim duznostima nije odgovorno za stetu koja iz takve procene nastane za drustvo. 3) zastupnici drustva. Npr. a imaju licni interes. uprave i samog drustva. 56 . a ponekad i konfliktni.prosudjivanje) . b) vecinom glasova clanova doo koji nemaju licni interes. stvara obavezu naknade stete drustvu. osim ako za to dobiju odobrenje nadlesnog organa drustva.

clanova. Medjutim. oni su takodje nadlezni da odlucuju i o individualnim i derivatnim tuzbama (koje podizu manjinski akcionari na oznovu Zakona o privrednim drustvima). pored osnivackim aktom. know-how) i komercijalne tajne (predstavljaju podaci o tome ko su poslovni partneri privrednog drustva ili podaci o finansijskom poslovanju drustva).Nas zakonodavac pod poslovnom tajnom podvodi “informaciju o poslovanju odredjenu osnivackim aktom. na osnovu Zakona o parnicnom postupku) i vanparnicnom (predmet sudske zastite u ovom postupku moze biti: 1) pravo ortaka. dok samo neka zakonodavstva posnaju i tzv. 53. ili koje su u vezi sa povredom zakona. koja predstavlja tajnu drustva. Informacija o poslovanju. ovu tuzbu moze podneti vise lica zajedno u svoje ime i za svoj racun. . 1) Individualnu tuzbu – moze podneti u svoje ime i za svoj racun svaki ortak. clan ili akcionar kome je povredjeno neko pravo ili pricinjena steta povredom duznosti organa drustva ili drugih lica koja su odgovorna za povredu duznosti prema drustvu. 3) pravo akcionara da zatrazi od suda ostvarivanje prava na obavestavanje u pogledu finan stanja i sticanja sopstvenih akcija drustva koje mu je uskraceno…) . odnosno statutom ad. ali i nformacije za koje postoji osnovana sumnja na postojanje korupcije.d) Duznost cuvanja poslovne tajne . RESAVANJE SPOROVA KOJI PROIZILAZE IZ ZAKONA O PRIVREDNIM DRUSTVIMA a) Nadleznost za resavanje sporova . nezadovoljna strana moze izjaviti zalbu Visem trgovinskom sudu. 2) pravo clanova drustva da zatraze od suda da izda nalog nadleznom organu privrednog drustva da izvrsi duznost informisanja svojih clanova o poslovanju i finansijskom stanju. kolektivnu tuzbu.Pokrenut vanparnicni postupak pred trgovinskim sudom je hitan i sud prvog stepena je duzan da donese odluku najkasnije u zakonskom roku od 60 dana od dana prijema zahteva. 57 .U pravnoj doktrini pravi se razlika izmedju proizvodne tajne (predstavljaju podaci o nepatentiranim pronalascima i inovacijama u obavljanju delatnosti drustva. Takodje. akcionara da zatraze od suda da odredi ovlascenog procenjivaca koji ce proceniti vrednost nenovcanog uloga. Drugostepeni sud je duzan da odluci po podnetoj zalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana njenog prijema.Zakonodavstvo poznaje dve vrste tuzbi koje mogu podneti manjinski akcionari: individualna i derivatna. u zakonskom roku od 8 dana. b) Vrtse postupaka . Zakon o privrednim drustvima pretpostavlja nadleznost trgovinskih sudova u resavanju sporova kroz dve vrste gradjanskih sudskih postupaka: parnicni i vanparnicni. c) Individualna i derivatna tuzba . ili ugovorom slanova drustva. zakonom je odredjeno da poslovnu tajnu ne mogu da predstavljaju informacije cije je objavljivanje obavezno. dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala. . moze biti odredjena.U nasem pravu trgovinski sudovi imaju znacajnu ulogu u resavanju sporova vezanih za osnivanje. npr. i posebnim aktom ili ugovorom ortaka.Lica na koja se odnosi duznost cuvanja poslovne tajne odgovorna su privrednom drustvu za pricinjenu stetu. registraciju i poslovanje privrednih drustava i drugih privrdnih subjekata. za koju je ocigledno da bi prouzrokovala znatnu stetu privrednom drustvu ako dodje u posed trecem licu”.Trgovinski sudovi postupaju u dve vrste postupaka: parnicnom (resavaju sporove iz trgovinskih i imovinskopravnih odnosa. Nakon donosenja prvostepene odluke. u skladu sa zakonom.Trgovinski sudovi su nadlezni za resavanje sporova koji proizadju iz trgovinskih pravnih poslova koje zakljucuju privredni subjekti. .

osnivackim aktom ili statutom moraju uciniti dostupnim. a za racun drustva. bilans stanja.Primeri iz sudske prakse za individualnu tuzbu su: povreda prava ucestvovanja u radu skupstine. a za racun drustva.Ostavarena naknada stete po osnovu derivatne tuzbe pripada privrednom drustvu. Svaka statusna promena. . 3) Derivatnu tuzbu – je ovlasceno da podnese drustvo radi naknade pricinjene stete od strane lica koja imaju duznost prema drustvu.Privrednim drustvima je stavljeno u duznost da svoje ortake. . Navedena lica su ovlascena da podnesu tuzbu u svoje ime. Ako ovu tuzbu ne podnese privredno drustvo protiv naznacenih lica. poverilaca. .Lice koje moze biti tuzeno u sporu po podnetoj individualnoj tuzbi javlja se privredno drustvo zbog nezakonite i stetne odluke skupstine drustva. clanovi drustva i akcionari imaju pravo podnosenja pisanog zahteva sudu. Zakonom je uspostavljena odgovornost nadleznog organa ili ovlascenog lica u drustvu. U okviru tog informisanja. bilans uspeha i drugi izvestaji. 2) da pojedinacno ili zajedno poseduju zakonom propisani procenat od 5% ucesca u osnovnom kapitalu drustva. Zastarelost u pravu drustva 58 . izvestajima nadzornog organa i revizora… . privredna drustva su duzna da navedenim licima ucine dostupnim informacije i dokumenta koja se u skladu sa Zakonom o privrednim drustvima. njegovih organa ili drugih lica koja su odgovorna za povredu duznosti prema drustvu. izvestajima uprave.Javnost rada znaci da je osnivanje. finansijskim izvestajima. prema ortacima. s tim da se dejstvo donete sudske odluke proteze i prema drugim akcionarima koji su u istom pravnom polozaju.Za slucaj da nadlezni organ privrednog drustva propusti da izvrsi zakonsku duznost informisanja. a u tacno odredjenim slucajevima i Registar. sve troskove spora snosi lice koje je tuzbu podnelo. osnivacki akt.Pravo na obavestavanje imaju i zaposleni. Ortaci.Saglasno principu javnosti rada. JAVNOST RADA. clanove ili akcionare informisu o svom poslovanju i finansijskom stanju. koji u vanparnicnom postupku moze izdati nalog za postupanje privrednog drustva u skladu sa zakonom. a osnivanje novih subjekata obajvljuje se na internet stranici Agencije za privredne registre. ima pravo samo na naknadu parnicnih troskova. zaposlenih. opsti akto privrednog drustva. U protivnom. a ono to neucini u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva. ne mogu se proglasiti poslovnom tajnom. a obuhvata pravo na trazenje informacija i pravo na uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju drustva. clanovima i akcionarima.Saglasno principu javnosti rada. obavljanje delatnosti i prestanak rada privrednih drustava dostupan javnosti. INFORMISANJE I ZASTARELOST U PRAVU DRUSTVA . odnosno drustvo i clanovi upravnog organa. registruju se i objavljuju. ortaci. kao i prestanak. tada se kao tuzioci mogu javiti komanditor. . 54. za slucaj da ih ne informisu u skladu sa zakonom. clanovi i akcionari imaju individualno pravo na obavestavanje o: radu privrednog drustva i njegovih organa. ako tuzba bude odbijena . clan ili akcionar privrednog drustva. Zakonom se nalaze privrednim subjektima da vrse funkciju obavestavanja svojih clanova.Pravo na informisanje proizilazi iz principa javnosti rada privrednog drustva i njegovih organa.. u obliku naknade stete. . Registracija se vrsi u Registru. poslovne knjige. . koji uspe u sporu. . clana ili akcionara u vreme podnosenja tuzbe. 3) da su se pre podnosenja tuzbe obratili drustvu sa zahtevom da ono neposredno ostvari naknadu za pricinjenu mu stetu. radi priznavanja nekog individualnog prava koje im pripada. 2) Kolektivna tuzba – to je takva tuzba koju podize jedan ili vise akcionara protiv drustva. a podnosilac tuzbe u svoje ime. netacno prikazivanje rezultata poslovanja drustva da bi se izbegla isplata dividendi. povreda prava preceg upisa akcija… .U nasem pravu navedena lica mogu da podnesu derivatnu tuzbu pod uslovom da se prethodno kumulativno ispune ovi uslovi: 1) da imaju svojstvo komanditora. a nacin njihovog obavestavanja uredjuje se osnivackim ili nekim drugim aktom drustva. onemogucavanje ostvarivanja prava glasa.

3) moze obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti. 2) poverilaca drustva prema ortacima. zastupanje.Individualni preduzetnik neposredno vodi radnju u svoje ime i za svoj racun. razlicitom nacinu oporezivanja… Pravna forma individualnog preduzetnika . koji nema svojstvo pravnog lica. biro.Dva ili vise fizickih lica mogu organizovati ortacku radnju pod zajednickim poslovnim imenom. . koji registruje.. . . apoteku… . Rec je o fizickom licu sa svojstvom preduzetnika. koji ne moraju da zasnuju radni odnos (roditelji. ime nekog drugog lica ili poseban naziv uz obavezan dodatak 59 . Porde navedenih elemenata koje sadrzi zakonska definicija. preduzetnik se definise kao “fizicko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti. clanovima ili akcionarima drustva. agenciju. .Preduzetnik je pravna forma privrednog subjekta. samostalno. . preduzetnik: 1) je fizicko lice. odgovornost. 4) obavlja delattnost trajno. ukljucujuci umetnicke i stare zanate i poslove domace radinosti”. .U kontinentalnom pravu pravi se razlika izmedju dve vrste trgovaca. studio. pojedinim elementima njihovog pravnog statusa. Rec je o pravnom obliku kolektivnog preduzetnistva. neposredno. sediste. clanova drustva i akcionara prema privrednom drustvu. Individualni preduzetnik za preuzete obaveze u pravnom prometu odgovara neograniceno. Osnovne razlike izmedju ove dve vrste trgovaca ogledaju se u: nacinu njihove registracije.Takodje. ukljucujuci umetnicke i stare zanate i poslove domace radinosti. na koji se primenjuju pravila za individualnog preduzetnika. kao i odgovarajuci prostor. zastupniku ili likvidacionom upravniku. zakonom se odredjuju i opsti rokovi zastarelosti. pojam individualnog preduzetnika obuhvata i druge elemente: poslovno ime. Opsti zakonski rokovi zastarelosti ce se primeniti ukoliko propisom za konkretno potrazivanje nije drukcije odredjeno – posebni rokovi zastarelosti. obimu njihovog poslovanja. odnosno fizickih lica: 1) individualni trgovac i 2) imalac radnje (mali trgovac). 4) da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti.Individualni preduzetnik obavlja delatnost pod nazivom koji predstavlja njegovo poslovno ime.Fizicko lice u svoje preduzece ne unosi ulog i ne izdvaja poseban deo svoje imovine radi obavljanja registrovane delatnosti. U nasem pravu individualni preduzetnik organizuje radnju za obavljanje samostalne delatnosti ili neki drugi oblik poslovanja: radionicu. clanovima drustva ili akcionarima drustva. INDIVIDUALNI PREDUZETNIK (INDIVIDUAALNI TRGOVAC) Zakonska definicija i zakonsko regulisanje individualnog preduzetnika . U radnji mogu raditi zaposlena lica i clanovi porodicnog domacinstva. vrsti delatnosti koje mogu obavljati. celokupnom svojom imovinom. bracni drug i deca). kao subjektivni rokovi – 180 dana oda dana saznanja za osnov podizanja tuzbe ili. 55. Poslovno ime moze da sadrzi njegovo licno ime. likvidaciju… Vrste individualnih preduzetnika . 3) da mu pravnosnaznom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje odredjene delatnosti. 2) da je poslovno sposobno.Uslovi za organizovanje radnje od strane fizickog lica su sledeci: 1) da ima opstu zdavstvenu sposobnost. 4) privrednog drustva prema clanovima organa drustva. servis. odnosno evidentira preduzetnicku delatnost kod nadleznog organa. uslove za obavljanje delatnosti. kao objektivan rok – 3 godine od dana dospelosti. 3) privrednog drustva prema svojim ortacima. licno kao glavno i redovno zanimanje. 5) obavlja delatnost radi sticanja dobiti. zastarelost.Zakonom o privrednim drustvima se odredjuje zastarelost za potrazivanja odredjenih lica: 1) ortaka. 2) je registrovano fizicko lice. razlicitom nacinu vodjenja poslova. kancelariju.Ova zakonska definicija moze se rasclaniti na sledece.Prema Zakonu o privrednom drustvu.

“preduzetnik” ili skracenicu “pr”. Poslovanjem preko radnje preduzetnik vrsi samozaposljavanje sto je znacajno u tranzicionom periodu.Prestaje brisanjem iz registra. jer se stice utisak da drustvo odgovara ograniceno za svoje obaveze. ne podleze dvojnom oporezivanju. .Indiv preduzetnik je pogodan pravni oblik za trzisnu privredu. 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti. vec i modernim formama trgovackog drustva. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU a) Nastanak. Stvara materijalna dobra i kulturne vrednosti. 60 . postupak registracije je krajnje pojednostavljen) . cime ucestvyje u razvoju bankarstva. dok njegovi clanovi imaju vid ogranicene odgovornosti. 6) kaznjavanja. vise od tri puta. onda je sediste radnje njegovo prebivaliste sa adresom stanovanja.Preduzetnik se registruje u Registar (registraciona prijava i prilaze dokaz o identitetu – kopija licne karte ili pasosa). 5) obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida po odluci nadleznog organa. vezano je za saglasnost clanova. .ora biti istaknuto na vidnom mestu na svakom objektu u kome se obavlja delatnost. . prenos udela i prestanak drustva. s tim sto po obimu kapitala. clan rizikuje da izgubi uneto. ako privremeno prestane licno da vodi radnju. To je cest pravni oblik jer ne zahteva znacajniji kapital. jer odgovaraju za obaveze drustva samo do visine svog uloga. cija je namena da donese njegovom clanu dobit. kako ne bi doslo do izigravanja poverilaca. Medjutim. ona ne prestaje sa radom. a to se vrsi podnosenjem zahteva za odjavu preduzetnicke delatnosti.Pravno i stvarno. indiv preduzetnistvo dobija na znacaju. jednostavan je oblik za poslovodjenje i upravljanje (odlucivanje je u rukama vlasnika.Broj ovih drustava u odnosu na ad je tri puta veci. Do brisanja nece doci ako je nad ind preduz pokrenut postupak stecaja. 4) isteka vremena. a ne clanovi drustva. a svrstava se u oblike drustva kapitala. On zastupa i upravlja radnjom.Mada je naziv doo skoro opsteprihvacen. Ako za njegovu delatnost nije potreban poseban prostor. za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove. Poslovno ime . . uz ovlascenje preduzetnika u pisanom obliku. Sa drustvom lica pokazuje slicnost. ako drustvo lose posluje. drustvo odgovara celokupnom svojom imovinom bez ogranicenja. smatra se da nije najsjanije resenje.Doo i ad ne samo sto se smatraju drustvima kapitala. a na clanu drustva je da snosi rizik unetog (ogranicena odgovornost).Karakteristika doo jeste da pokazuje slicnost i sa drustvom lica i sa drustvom kapitala. 56. a pristup novog clana. po broju zakljucenih ugovora na trzistu i po broju zaposlenih zaostaje za ad. 7) stecaja i likvidacije… Znacaj individualnog preduzetnika . .Poslovodjenje individualni preduzetnik vrsi licno. . To je mesto u kome obavlja delatnost.Individualni preduzetnik mora imati sediste. jer ga osnivaju lica koja vezuje uzajamno poverenje. Unoseci ulog.Individ preduzetnik se brise iz registra u slucaju: 1) odjave. On je pravna forma koja je prilagodljiva trzistu. ako je registrovan na odredjeno vreme. Zadovoljava one potrebe stanovnistva koji se ne mogu zadovoljitipreko privrednih drustava. svojstva i znacaj . jer jednim delom pokrece nove privredne procese a drugim delom odrzava postojece. Korisnik je bankarskih kredita. Sa drustvom kapitala su slicnosti: drustvo odgovara svojom imovinom. . Kada razvijena trzisna privreda posustaje.I u nasoj poslovnoj praksi znacaj individualnog preduzetnika je visestruk. cime ucestvuje u razvoju privrede. 3) neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu. u kojoj preovladjuje sitna robna proizvodnja. Prestanak individualnog preduzetnika . . ne pretpostavlja dvojno knjigovodstvo. jer se rad nastavlja preko poslovodje (zaposleni ili clan porodice).

kao i sediste drustva. . . ugovor clanova drustva. a manji broj clanova omogucava vecu kontrolu u pogledu raspolaganja udelima.Nas zakonodavac nalaze drustvu da cuva veci broj dokumenata i akata: osnivacki akt. ulozi clanova mogu biti u svemu sto ima svoju vrednost. Trece. br clanova je ogranicen i krece se od jednog clana do 50. Deseto.U pravnoj literaturi ono se definise kao drustvo u koje se udruzuje vise lica sa ciljem da pod zajednickom firmom. to je oblik drustva sa statusom pravnog lica. udeli clanova su po pravilu jednaki. zbir vrednosti uloga clanova drustva cini osnovni kapital drustva. imovina drustva odvojena je od licne imovine clanova drustva. u svojstvu clanova drustva. ili njegovi osnivaci sto se blize uredjuje asnivackim aktom. nije dozvoljeno osnivanje ovih drustava u oblasti bankarstva. . oblik je pogodan za sve vrste delatnosti. bez javnog poziva i upisa uloga. tj. Autonomija clanova je sira nego u ad. Dok su osnivaci drustva ujedno i clanovi. koja se moze izraziti u novcu. Osnivaci drustva mogu biti pravna i/ili fizicka lica.Troskove osnivanja drustva snosi drustvo. kojim oni narocito uredjuju poslovanje drustva i upravljanje. u skladu sa propisima o arhivskoj gradji). b) Pojam. . .. . 5) odluku o imenovanju zastupnika. 3) potvrdu banke o uplati novcanog uloga na privremeni racun. nas ga zakonodavac definise kao “privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih lica i/ili fizickih lica. u cilju zastite trecih lica. Sedmo. Cetvrto. vise udela”. Unutrasnja organizacija prilagodjena je potrebama clanova koji svoje odnose zasnivaju na poverenju. Osnivanje – doo moze se osnivati samo simultanim nacinom. koja osnivanjem sticu svojstvo clanova drustva. resenje o registraciji . 2) osnivacki akt (odluku ili ugovor) sa overenim potpisima osnivaca . Pravni status – Posle sprovodjenja svih neophodnih pravnih radnji u postupku osnivanja drustva. 4) sporazum osnivaca o procenjenoj vrednosti nenovcanog uloga. osnivaci mogu biti kako fizicka tako i pravna lica. Deveto. te ono odgovara za svoje obaveze svojom imovinom.Nas zakonodavac maximizira broj clanova ovog drustva na 50 clanova. 61 .U doo se unose manji ulozi. ovlasceno lice podnosi registracionu prijavu uz koju obavezno prilaze: 1) dokaz o identitetu osnivaca. Drugo. radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom.Opste karakteristike dustva su: Prvo. njime se odredjuje jedna ili vise delatnosti koje ce drustvo obavljati. 6) overeni potpis zastupnika. Medjutim. tada je drustvo duzno da promeni postojeci pravni oblik u zatvoreno ad. cime se izbegava izigravanje manjine. posluje pod zajednickim poslovnim imenom uz obavezno unosenje skracenice doo.Doo moze imati i ugovor clanova drustva. medjusobno poverenje. domaca i strana. koji s formiraju u formi ad. svaki clan ima jedan udeo u drustvu po principu “jedan clan jedan udeo”. Sesto. To je pojedinacni pravni akt. pa je oblik pogodan vecem broju fizickih lica. Ovo drustvo ne moze da posluje sa vecim brojem clanova. osnovni kapital u novcanom iznosu fiksiran je zakonom. koji stice to svojstvo momentom registracije. koji sadrzi minimum zakonom utvrdjenih obaveznih elemenata. Osnivacki akt je pojedinacni pravni akt i predstavlja pravni temelj drustva. uz odgovornost unapred ogranicenu na osnovni dug. Ugovor se sastavlja u pisanoj formi i ima zakonom utvrdjenu sadrzinu. a ostala dokumenta i akte namanje 5 god.Osnivanje drustva zapocinje donosenjem osnivackog akta. nacin upravljanja. pa i osiguranja. mada moze da se desii “jedan clan. Jedanaesto. finan izvestaje…Drustvo je duzno da dokumente i akte cuva u svom sedistu ili mestu koje je poznato i dostupno clanovima drustva (osnivacki akt i ugovor clanova drustva cuva se trajno. Ako se broj clanova poveca do 100 i odrzi u periodu duzem od dodinu dana. dotle lica koja kasnije pristupe drustvu imaju samo svojstvo clana drustva. ucestvuju u privradnom poduhvatu radi koga se drustvo osniva. a zatim se arhiviraju. osim za finansijske i bankarske poslove. ako nije odredjen osnivackim aktom. zbog njegovo pravne prirode (licne osobine osnivaca. a ne njeni clanovi drustva. Peto. rapolaganje udelima). osnivanje i pravni status Pojam – Doo. . upravljanje vrse po pravilu vlasnici. knjigu odluka. Osmo.

Udeli – Zakonom o privrednim drustvima uspostavljen je princip “jedan udeo jedan clan” u doo. ostvarivanje odredjenog poduhvata u procesu proizvodnje. dok se udeo ogleda u skupu imovinskih. Upis uloga clanova drustva i njihova uplata (ulaganje u imovinu) vrse se u skladu sa osnivackim aktom. . 3) sluzi kao pocetna imovina za poslovanje drustva posle njegovog osnivanja. 62 . sirenju trzista…Dodatni ulozi mogu biti novcani i nenovcani. .udeo u derustvu srazmerno unetom ulogu (npr. 2) predstavlja imovinsku vrednost pomocu koje se odredjuju udeli clanova drustva. Dodatnim ulozima se omogucava drustvu da stice sopstvena sredstva od svojih clanova (bez zaduzivanja drustva). novcu. u roku od 2 godine od dana registracije.Treba praviti razliku izmedju uloga i udela. koji iznosi. a udeo je srazmerni (procentualni) deo koji clan drustva ima u odnosu na osnovni kapital drustva. upravljackih i drugih prava koja clan drustva ima u odnosu prema drugim clanovima drustva. Clan drustva moze imati jedan udeo.Osnovni kapital ima tri funkcije: 1) sluzi kao svojevrsni garantni fond za poverioce.Udeo moze pripadati jednom titularu ili vecem broju titulara (suvlasnici udela). radi registracije i objavljivanja. Clanovi drustva imaju pravo na uvid u knjigu udela. 1/3. gubeci pravo svojine nad unerim. hov. Osnivaci unose uloge u drustvo. Ulog predstavlja osnov za sticanje udela u drustvu i ogleda se u odredjenoj imovinskoj. a u knjigu udela upisuje se puno ime i adresa svakog od suvlasnika.Ulog moze biti u stvarima (pokretnim i nepokretnim). kako bi se znao procentualni iznos udela u osnovnom kapitalu.Nas zakonodavac ne regulise zakonski minimum novcanog uloga i prepusta da ono bude uredjeno osnivackim aktom. oni se spajaju sa postojecim i zajedno cine jedan udeo clana drustva. Udeli mogu biti jednake vrednosti. a njihova namena najcesce sluzi za pokrivanje bibitaka drustva. Ulozi su po pravilu medjusobno jednaki. ali jedan vlasnik (titular) ne moze imati vise udela u drustvu.1/2) . Ulozi – ulozi osnivaca doo mogu biti novcani i nenovcani. ulozi i udeli Osnovni kapital – formira se od uloga clanova.Svi ulozi moraju biti upisani do podnosenja prijave za registraciju drustva. Pretpostavka je da clanovi drustva ulazu dodatne uloge u drustvo srazmerno visini njihovog udela. . kao i u izvrsenom radu i pruzenim uslugama drystvu. a novcani deo uplacen na privremeni racun najmanje 50% od novcanog dela osnovnog kapitala.Doo obavezno vodi knjigu udela clanova drustva i duzno je da je drzi u svom sedistu. pravima (obligacionim i drugim imovinskim pravima). 1/8. odnosno zakljucenjem ugovora ili donosenjem odluke o osnivanju drustva. Nad ulozenim drustvo stice pravo svojine.57. a clan drustva stice pravo svojine nad drustvom. a ostatak na racun drustva. ali i ne moraju. .Zakonom o privrednim drustvima utvrdjuje se minimalni novcani deo osnovnog kapitala drustva. Sticanjem udela clanovi sticu clanska prava u drustvu. . najmanje 500 eura.Osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva moze biti predvidjeno donosenje odluke o unosenju dodatnih uloga. tj. . novcanoj ili nenovcanoj vrednosti. Ulog je ono sto se unosi u drustvo. ukljucujuci izvrseni rad i pruzene usluge drustvu. na dan uplate. Jedan udeo moze imati vise vlasnika. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU a) Osnovni kapital. . a ako naknadno stekne jos jedan ili vise udela. Obaveza drustva je da podnese registru prijavu i potrebna dokumenta za svaku promenu podataka upisanih u knjigu udela. Suvlasnici udela se u odnosu na drustvo smatraju jednim clanom drustva. . Nenovcani ulozi se procenjuju u novcu.

3) odobravanju finansijskih izvestaja. zakonski kvorum predstavlja “1/3 od ukupnog broja glasova clanova drustva”. Pod kvorumom se podrazumeva neophodno potreban broj glasova clanova drustva. 8) iskljucenju clana drustva. a njena sednica mora da se odrzi najkasnije u roku od sest meseci posle zavrsetka poslovne godine. – Skupstina se odrzava u mestu sedista drustva. osim ako 63 . . kada su clanovi drustva tako ugovorili ili kada sama skupstina donese odluku o tome. One se obavezno sazivaju samo kada je to zakonom. kao i ad. a clan ciji je udeo povucen i ponisten ima pravo na naknadu njegove vrednosti. Povecanje se moze izvrsiti na osnovu donete odluke skupstine i izmene osnivackog akta na dva nacina: 1) nivim ulozima clanova drustva ili 2) pretvaranjem raspolozivih rezervi za ove namene u osnovni kapital. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU – organi drustva a) Skupstina drustva – doo ima skupstinu. sprecavanja ulaska u dsrustvo nepozeljnih lica po osnovu nasledja i poklona… b) Povecanje i smanjenje osnovnog kapitala – doo moze da vrsi povecanje i smanjenje osnovnog kapitala.Zakonodavac obavezuje drustvo da izvrsi registraciju izvrsenog povecanja ili smanjenja osnovnog kapitala. – Zahtev za sazivanje sednice skupstine podnosi se direktoru ili upravnom odboru u bilo koje vreme od zakonom ovlascenih lica: clan odbora. Osnovni kapital drustva moze se i smanjiti na osnovu odluke skupstinem ali ne ispod zakonom predvidjenog minimalnog iznosa. pod ulovom da postoji njegova pisana saglasnost o tome. Zakonom se regulisu pitanja o: Nadleznosti – skupstina clanova drustva odlucuje o: 1) odobravanju poslova zakljucenih u postupku osnivanja. po osnovu iskljucenja clana iz drustva. donosenju odluke o vremenu i iznosu plate clanovima drustva. ali moze biti predvidjeno u osnivackom aktu ili ugovorom clanova drustva na dva nacina: 1) dobrovoljno. zarade. – Skupstina se moze odrzavati: sazivanjem sednice i bez sazivanja sednice. 5) imenovanju likvidacionog upravnika. Poziv clanu drustva moze se uputiti i elekronskim putem. Za prvi saziv skupstine zakonodavac zahteva “vecinu od ukupnog broja glasova clanova drustva” (prosta vecina). po osnovu istupanja clana iz drustva i 2) prinudno. Vrste skupstine – zakonodavac pozaje dve vrste skupstina clanova drustva: 1) Redovna skupstina – zakazuje se jednom godisnje (godisnja skupstina). promeni pravne forme i prestanku drustva… Postupak sazivanja i odrzavanja skupstine – sednice skupstine se sazivaju po potrebi. direktor drustva ili clan upravnog odbora. 4) imenovanju internog revizora. pojacavanja samofinansiranja drustva. u pisanom obliku. 58. Povlacenjem udela prestaju clanska prava u drustvu. prijemu novog clana. 7) odlucivanju o dopunskim ulozima od strane clanova drustva. . 6) povecanju i smanjenju osnovnog kapitala drustva. 2) Vanredna skupstina – zakazuje se i odrzava izmedju godisnjih skupstina. Duznost njenog sazivanja je na direktoru ili upravnom odboru.Povlacenje unetog uloga u drustvo nije dopusteno. tj. Vanredna sednica skupstine mora se sazvati.. a izvan njega. – Sednice skupstine se sazivaju pozivom. 9) statusnim promenama. osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva odredjeno. a pre njegove registracije. 2) izboru i resavanju direktora ili clanova upravnog odbora i uredjivanju njihove naknade. Skupstina se odrzava uz dva ispunjena uslova: 1) ako se sa tim saglase svi prisutni clanovi i 2) ako se o tome u pisanoj formi ne usprotive odsutni clanovi. u roku od 30 dana od dana odrzavanja godisnje skupstine clanova drustva. Odluku o povlacenju i ponistenju udela donosi skupstina clanova drustva. za drugi saziv. ako je zahtevaju clanovi drustva koji imaju ili zastupaju 10% glasackih prava.Ciljevi koji se postizu povlacenjem udela su: sprecavanje prinudnog namirenja poverilaca na imovini clana nad kojim je otvoren stecaj. Postupak donosenja odluka – za odrzavanje skupstine i ponovno odlucivanje potrebno je da postoji kvorum. po pravilu jednom godisnje. koju cine svi clanovi drustva. radi povecanja rentabilnosti ostalih udela u drustvu. Zakazuje se radi donosenja odluke o dva pitanja: odobravanje finansijskih izvestaja i raspodela dobiti.

kvalifikovanosti. PRESTANAK DRUSTVA I PRESTANAK SVOJSTVA CLANA a) Obaveze clanova drustva .Upravni odbor dustva radi i odlucuje na sednicama. Moze da odlucuje i bez sazivanja sednice. clana ili sve clanove upravnog odbora u svako doba.Direktora i clanove uprvnog odbora bira skupstina na svojoj sednici. bez postojanja razloga za razresavanje. mogu angazovati druga strucna lica). PRAVA I OBAVEZE CLANOVA DOO. Skupstina odluke donosi prostom vecinom glasova od utvrdjenog kvoruma.Internog revizora i clanove odbora revizora bira skupstina. lojalno postupanje prema drustvu. – Skupstina clanova drustva odlucuje donosenjem odluka. – O toku sednice skupstina vodi zapisnik koji mora da sadrzi minimum zakonom utvrdjenih podataka.Upravni odbor ima predsednika. a moze i pisanim putem ili na drugi nacin (tajno putem glasackih listica). koji je kao i u slucaju direktora. Zakonodavac je uspostavio dva izuzetka: prvi. . a izuzetno samo prvi direktor ili clanovi upravnog odbora mogu biti odredjeni osnivackim aktom drustva. kada se donosi odluka skupstine koja umanjuje prava jednog ili vise clanova u odnosu na prava bilo kog drugog clana drustva. interni revizor ili odbor revizora ovlasceni su da: pregledaju sva dokumenta drustva i izvrse proveru njihove verodostojnosti i podataka koji se nalaze u njima.Takodje. . Clan ne moze da glasa ako postoji sukob interesa sa drustvom – iskljucenje prava glasa.Direktor ili upravni odbor iskljucivo su nadlezni za ova pitanja: 1) zastupanje drustva i vodjenje poslova drustva u skladu sa osnivackim aktom i ugovorom clanova drustva.Zakonska ovlascenja internog reivora i odbora revizora su kontrolne i nadzorne prirode u pogledu zakonitosti rada drustva. ako ga drustvo ima… (Ako oni nisu dovoljno strucni za kontrolu i nadzor nad drustvom. U praksi po pravilu mala drustva imaju direktora. sto se utvdjuje osnivackim aktom drustva. Oni su duzni da izvestavaju skupstinu o sledecem: racunovodstvu. kada clanovi drustva odlucuju o pojedinim pitanjima jednoglasno i drugi. Skupstina donosi svoj poslovnik kojim blize uredjuje nacin rada i odlucivanje. . . najamanje tri clana. dopunske uplate. Broj clanova upravnog odbora odredjuje se osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva i mora biti stalan. uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonom. . Odluke koje donosi skupstina obavezno se unose u zapisnik. . Posrednika biraju clanovi upravnog odbora vecinom od ukupnog broja. 2) utvrdjivanje predloga poslovnog plana. Prvi inetrni revizor ili clan clan odbora revizora odredjuju se osnivackim aktom ili posebnim aktom osnivaca. Nas zakonodavac ne predvidja razresenje diraktora ili clana upravnog odbora od strane suda. 64 . Interni revizor i clanovi odbora revizora moraju da ispunjavaju uslove utvrdjene Zakonom o racunovodstvu i reviziji.clanovi drustva nisu ugovorili veci broj glasova. ako su dali pisanu saglasnost svi clanovi upravnog odbora koji imaju pravo glas o tom pitanju. Po Zakonu o privrednim drustvima direktor i upravni odbor se tretiraju kao jedan organ. zahtevaju izvestaje i objasnjenja od direktora ili upravnog odbora i zaposlneih i da pregledaju stanje imovine drustva. – Glasanje na skupstini clanova drustva je po pravilu javno. osim ako nije drugacije ugovoreno izmedju clanova drustva. osim ako nije ugovorena druga vecina. 5) zakljucenje ugovora o kreditu… Direktoru ili upravnom odboru je dozvoljeno da vrsenje poslova delegira na druga lica ali ne i odlucivanje. . . c) Interni revizor ili odbor revizora – interni revizor je fizicko lice. 59. izvestajima i finan poslovanju drustva. nezavisnosti i sposobnosti revizora. ispunjavanje drugih obaveza imovinske prirode.Skupstina moze razresiti direktora. b) Direktor ili upravni odbor – doo moze imati direktora ili upravni odbor. 3) sazivanje sednica skupstine i utvrdjivanje predloga dnevnog reda. 4) sprovodjenje odluka skupstine. a odbor revizora je kolektivno telo koje mora imati neparan broj . a srednja i velika upravni odbor.Clanovi doo iamju sledece obaveze: unosenje uloga. zakonski zastupnik drustva.

pravna regulativa i vrste Nastanak.Istupanje i iskljucenje clana iz drustva ima za posledicu prestanak njegovog clanstva u drustvu i gubljenje drugih prava iz tog clanstva. . 2) doneta odluka skupstine clanova drustva .Doo moze prestati i po zahtevu manjinskih clanova drustva. Zakonski osnov za prestanak drustva su: 1) istek vremena odredjenog osnivackim aktom. limitiran do visine unetog uloga u drustvo.) .Svojstvo clana prestaje na osnovu njegove volje ili nezavisno od njegove volje. da se ukljuci u drustvo.Drustvo moze prestati i smrcu ili gubitkom poslovne sposobnosti jednog clana drustva. (Unosenjem uloga clanovi obrazuju osnovni kapital drustva. Bilo je potrebno zainteresovati i stimulisati veci broj ljudi da investira.Za razliku od naseg prava u pojedinim zemljama dopusteno je da se clanovi drustva sporazumeju o dopunskim uplatama. kada je prouzrokovao stetu drustvu po osnovu istupanja iz drustva bez opravdanih razloga ili kada je iskljucen iz drustva iz opravdanih razloga. sto mu omogucava izlazak iz drustva. u skladu sa osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva.Clan drustva moze istupati iz drustva iz opravdanih razloga: 1) ako mu clanovi ili drustvo svojim radnjama i postupcima nanose stetu. ali pripada pravo na naknadu trzisne vrednosti njegovog udela. njima se pokrivaju nastali gubici drustva. 6) iskljucenjem. doo ne moze opstati sa preostalim jednim clanom.Obaveza unosenja uloga u drustvo je osnovna obaveza. 2) ako je sprecen u ostavrivanju svojih prava u drustvu. 4) istupanjem (povacenjem). 2) prestankom pravnog lica (clana). . 3) ako mu neki clanovi drustva ili drustvo namecu nesrazmerne obaveze… . Postojanje otvorenog ad i berze na kojoj se trguje hov mogucili su akcionaru da realizuje dva cilja: 1) da stice prinos u obliku diividende i 2) da na berzi prodaje akcije. clanovi drustva su duzni da se lojalno ponasaju prema drustvu. . a najvecu expanziju su doziveli u XX veku. koja se izvrsava saglano zakonu i osnivackom aktu drustva. 5) doneta pravnosnazna odluka kojom se utvrdjuje da je registracija drustva bila nistava i odredjivanje brisanja drustva. zbog povrede osnivackog akta ili ugovora clanova drustva i na osnovu sudske odluke. 3) istupanjem (povlacenjem). a na osnovu odluke nadleznog suda. zaposlenje drustva. Zakonodavac je utvrdio najcesce razloge za prestanak svojstva clana drustva: 1) usled smrti fizickog lica (clana). novih proizvoda i sl. 3) izvrsene statusne promene koje vode prestanku drustva. kao i kod doo. 60. ako drustvo ima dva lica. pojam. . . Pojedini ili svi clanovi drustva mogu da preuzmu obavezu da izvrse i druge obaveze imovinske prirode (npr. pruzanje usluga drustvu…). 4) stecaj (bankrotstvo). uz povredu osnivackog akta ili ugovora clanova drustva. 8) prenosom udela drugom licu. b) Prestanak drustva i prestanak svojstva clanova drustva Prestanak drustva – do prestanka doo dolazi na oznovu zakona i na osnovu osnivackog akta ili ugovora clanova drustva. Medutim. 7) iskljucenjem u skladu sa osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva. Ako dodje do istupanja clanova iz drustva. . . Prestanak svojstva clana drustva – prestanak clanstva ne znaci i prestanak drustva. 5) istupanjem (povlacenjem). u skladu sa sudskom odlukom. AKCIONARSKO DRUSTVO – nastanak. Rizik akcionara bio je. u skladu sa sudskom odlukom.Razvoj akcionarskog drustva moze se sagledati kroz tri faze: 65 . te su osnov za prestanak: izrazena volja clana i objektivni osnov za prestanak svojstva clana. tj. koja su prevazilazila finansijsku snagu male grupe ljudi koja je osnivala doo ili neki drugi oblik drustva. nema pravo na naknadu ako je na njegovo mesto stupio njegov naslednik. Motivi za kreiranje ovog oblika drustva bili su prvenstveno ekonomske prirode..Radi izgradnje odnosa poverenja.Zakonom su oredvidjena tri osnova za istupanje clana iz drustva: nastupanjem razloga koji su predvidjeni osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva. uloga i znacaj – Prvi oblici ad pojavili su se krajem XVI i pocetkom XVII veka. dok unosenjem dopunskih uplata uvecavaju ostalu imovinu drustva. Za realizaciju slozenih privrednih poduhvata bilo je nuzno prikupiti znacajna finansijska i druga sredstva. ali se mogu namenski usmeriti i za osvajanje novih trzista.

dok akcionari snose rizik do visine unetog kapitala. Dvanaesto.Zakon o privrednim drustvima ad se definise kao “privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih i/ili fizickih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odredjene delatnosti. Zakon o preduzecima (npr. postajuci organizacija koja je otvorena za mnoga preduzeca u Evropi i svetu. Slovenija. Svajcarska). vec samo snose rizik do visine unetog uloga. Madjarska. Francuska). sa malim brojem odredaba. Pojam i svojstva akcionarskih drustava – u pravnoj teoriji ad se poima kao udruzenje vise lica koja ucestvuju svojim ulozima u osnovnom kapitalu koji je podeljen na akcije. Ono je istovremeno udruzenje kapitala i clanova. s tim sto je min novcani deo osnovnog kapitala utvrdjen zakonom. kako bi se izbegla zloupotreba vecinskog clanstva. Vrste akcionarskih drustava – ad moze biti otvoreno i zatvoreno. sto ne utice na postojanje samog drustva. drustvo ili skracenicu ad. Zakon o privrednim drustvima (npr. . koje nastaje udruzivanjem kapitala i clanova. ulozi mogu biti u svemu sto ima imovinsku verdnost.Ad je drustvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija. ono nastaje donosenjem osnivackog akta i registracijom. odgovornost drustva je potpuna.A. Ruska Federacija). drustvo osnivaju najmanje dva lica (pravna ili fizicka). . OTVORENO AKCIONARSKO DRUSTVO 66 . ad je privredno (trgovacko) drustvo koje se bavi trgovinskim poslovima radi sticanja dobiti. ad nastaje. koji pod zajednickim poslovnim imenom obavljaju privrednu delatnost i posluju sa namerom da steknu dobit. Sesto.Osnovne karakteristike ad su: Prvo. zasitila manjina u drustvu i drzavi omogucilo da u eri nacionalizacije privatnog sektora postane jedini clan ad.d. Srbija). Trece. Makedonija. Ono je veoma pogodno za sticanje dobiti. Peto. kojim drustvo odgovara za svoje obaveze. to je drustvo kapitala. Austrija. ad karakterise jos jedan element – koncetracija kapitala i centralizacija svojine. to je drustvo sa statusom pravnog lica. Hrvatska. . i osnovni je subjekat povezivanja sa drugim privrednim subjektima u grupacije drustva.  Druga faza zapocinje drzavnom intervencijom u privredi. je u stanju da prikupi ogromne sume kapitala. Zbog toga. .1988. ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije”. Zakon o ad (npr. posluje i prestaje u rezimu imperativnih normi. kapital drustva je unapred odredjen i podeljen na akcije. kada stice svojstvo pravnog lica. u nas sistem prvi put je uvedeno kao deonicarsko drustvo. ad danas upravljaju globalnom ekonomijom. Deveto. Sedmo. jer drustvo odgovara celokupnom svojom imovinom.  Danas prolazi kroz trecu fazu izazova. sto dovodi do umanjenja njihovog broja. Pravna regulativa – u uporednom pravu ad je regulisano razlicitim zakonima: Zakon o trgovackim drustvima (npr. . smatrace se da je rec o otvorenom akcionarskom drustvu. pogodan je i za fizicka lica koja su zainteresovana za ovakav vid stednje i ostvarivanja zarade kroz isplatu dividende. Cetvrto. posebno za pravna lica cija su ulaganja velika. Jedanaesto. kapital drustva je podoban za prenos posredstvom akcija. ali do jacanja njihove ekonomske moci do neslucenih razmera. Republika Srpska)… .Ukoliko osnivackim aktom nije odredjena vrsta ad. Drugo. posluje pod realnim poslovnim imenom koje sadrzi oznaku akc. Osmo. pod zajednickim poslovnim imenom. on je instrument liberalnog kapitaizma u kojoj se sa lakocom osniva i sa lakocom funkcionise. godine Zakonom o preduzecima. a pod nazivom ad sa vecim brojem odredaba uvedeno je Zakonom o preduzecima iz 1996 godine. Deseto. ostvari u praksi najskuplje privredne projekte. Danas je regulisano Zakonom o privrednim drustvima. Crna Gora. koje se prodaju na berzi.U trzisno razvijenim privredama. naraste do te mere da prevazidje unutrasnje granice jedne drzave i postane multinacionalni (globalni) privredni subjekt. clanstvo se menja prodajom akcija. povecanjem imperativnih normi koje cvrsto postavljaju status ad. dok clanovi ne odgovaraju. koja se moze izraziti u novcu. Nemacka. Zakon o obligacionim odnosima (npr. U prvoj fazi. 61.

Svaka obicna akcija donosi jedan glas a odluke skupstine se donose vecinom glasova. 5. i ako se daju na odredjeno vreme mora biti unet i rok. Pojedina zakonodavstva propisuju minimalni broj od 3. Broj osnivaca ne moze biti manji od dva (izuzetno moze biti i jedan).osnivacki akt i statut  Osnivaci – osnivaci ad.atribute drustva.otkup akcija od strane osnivaca i ponuda ostalih akcija na prodaju. Statut donosi i moze menjati samo upravni odbor. Otvoreno ad moze biti kotirano i nekotirano. utvrdi da li su akcije propisno upisane i uplacene. dobija status pravnog lica.nominalnu vredn. . b) Osnivanje i registracija  Osnivanje – Otvoreno ad.10.se osniva sukcesivnim nacinom . primat ima osnivacki akt. Registracionu prijavu podnosi lice koje su osnivaci ovlastili i on uz prijavu podnosi: osnivacki akt sa potpisima osnivaca. Nas zakon o privrednim drustvima ne propisuje minimalni broj osnivaca i dopusta jednoclana ad.visinu osnovnog kapitala…Javni poziv mora biti odobren od strane komisije za HOV.d. . odlucuje o posebnim pravima osnivaca. 4. U slucaju nesaglasnosti osnivackog akta i statuta . Svi upisnici potpuno uplacenih akcija imaju pravo glasa na osnivackoj skupstini koju otvara najveci akcionar. 3. 67 . utrdjuje iznos troskova osnivanja. max 60dana od dana isteka roka za upis akcija. 2. Tek kad se registruje ad. On predstavlja temelj akcionarskog drustva.  Registracija – to je poslednja faza osnivanja drustva. a) Osnivaci.5ili 7 a za banke i finansijske organizacije min. .Pravni sistemi vecine zemalja ne prave razliku izmedju otvorenog i zatvorenog a.Nase pravo poznaje otvoreno ad.Treca faza je odrzavanje osnivacke skupsitne . bira direktora drustva. odnosno u fazama. izvestaj banke o deponovanim novcanim ulozima.. izvestaj banke o upisu akcija.akcija.mogu biti i fizicka i pravna lica . U prvoj fazi se donosi osnovacki akt kojim se uredjuje osnovni kapital.zapocinje donosenjem osnivackog akta . procenjuje vrednost nenovcanih uloga. pod kojim podrazumeva ono drustvo ciji osnivaci ucine javni poziv za upis i uplatu ajcija u vreme njiegovog osnivanja ili takav poziv drustvo ucini posle njegovog osnivanja.njegova podela na akcije . kao i sama drzava. a ukoliko ni tad nema kvorum smatra se da je osnivanje drustva propalo. On moze da sadrzi i fakultativne elemente.U drugoj fazi se vrsi prodaja akcija putem javnog poziva koji mora da sadrzi ime osnivaca.domaceg ili stranog porekla .Osnivacka skupstina je ovlascena da: 1.. Skupstina mora imati kvorum i ukoliko ga nema mora se ponovo sazvati. Akcionarsko drustvo moze imati i statut koji nije konstitutivni akt i ne deponuje se u registar privrednih subjekata.Statut ne mora biti javno objavljen i on sluzi da bi se blize uredilo poslovanje i upravljanje drustvom. vec poznaju samo otvoreno ad. Ako se nekom osnnivacu ili trecem licu daju posebne pogodnosti tokom osnivanja drustva to mora biti uneseno u osnivacki akt .koji sadrzi minimum zakonom utvrdjenih obaveznih elemenata. dokaz o javnom pozivu….  Osnivacki akt i statut – osnivanje ad.

Povecanje se postize izdavanjem novih akcija.Osnovni kapital otvorenog ad.Vlasnici kapitala (akcija) nisu kompetentni za upravljanjem ad. Zbog toga u ad.One se donose po odluci skupstine ili upravnog odbora i kao takve ove odluke menjaju i osnivacki akt drustva. •Smanjenje osnovnog kapitala je drugi slucaj i odluku o smanjenju i ponistaju akcija donosi samo skupstina . nisu dopusteni ulozi u radu i uslugama. su povecanje i smanjenje osnovnog kapitala. 62. . Ovi troskovi mogu biti placeni iz osnovnog kapitala drustva ili se mogu uneti u drustvo kao deo uloga.U nasem pravu novcani deo osnovnog kapitala ne moze biti manji od 25000evra.stvarima . . likvidacija. c) Osnovni kapital .Ulozi mogu biti u novcu. osim toga u ovim drustvima je ogromna disperzija vlasnistva i postoji cesta i brza promena vlasnicke strukture.Najvaznije promene na kapitalu ad.podeljen je na akcije .cuvanje i pristup aktima i dokumentima – saglasno prvoj direktivi EU zakonodavac nalaze drustvu da cuva veci broj dokumenata i akata. npr. . Ugovoreni novcani ulozi moraju se uplatiti najmanje u visini 50% od nominalne vrednosti do registracije drustva a ostatak u roku od 2 godine. Akcionarima mora biti odobren pristup svim dokumentima ili ce oni to pravo dobiti preko suda ukoliko im ga upravni odbor uskrati. Smanjenje se moze izvrsiti na 3 nacina: 1.Ulog u ad. . je takav pravnoorganizacioni oblik u kojem je upravljanje kompleksne prirode. Drustvo ih mora cuvati u svom sedistu ili nekom drugom mestu koje je dostupno svim akcionarima .Ad.Otvoreno ad.a formira se ulozima osnivaca i drugih lica koja otkupljuju akcije prve emisije. mora da odrzava vrednost osnovnog kapitala jer njgovo umanjenje povlaci za sobom pravne posledice . dolazi do odvajanja vlasnistva 68 . smanjenje nominalne vrednosti akcija…) 2. Troskovi osnivanja – ad. pojednostavljenim postupkom (radi izravnjanja sa nizom vrednoscu neto imovine kako bi se pokrili gubici).osnivacki akt i njegove izmene drustvo mora cuvati trajno a ostala dokumenta najmanje 5 godina. i 3. se moze uneti u novcu(novcani ulog) ili u stvarima i pravima(nenovcani ulog). •Povecanje osnovnog kapitala nastaje kada su drustvu potrbna sredstva za nova investiranja. putem konverzije (kad poverioci svoja potrazivanja pretvore u akcije) i putem inkorporacije (kada se u osnovni kapital preliju sredstva iz rezervi i dividendi).njegova nominalna vrednost i broj akcija registruje i ukoliko se njgova vrednost smanji zakonodavac nalaze da se ili obezbede sredstav u roku od 6 meseci ili da drustvo promeni svoj pravnoorganizacioni oblik. u postupku smanjenja radi pretvaranja u rezerve (radi pokrivanja buducih gubitaka).Osnovna obaveza svih akcionara je uplata upisanih akcija. Stoga se osnovni kapital tj.  Drzanje.UPRAVLJANJE I ORGANI UPRAVLJANJA AKCIONARSKOG DRUSTVA . u HOV i imovinskim pravima. . U otvorenom ad. snose njegovi osnivaci ili samo drustvo i to se blize odredjuje osnivackim aktom. redovnim postupkom (ponistenje sopstvenih akcija.

i profesionalno-strucni princip koji se ispoljava kroz sastav upravnog.Zakonom o privrednim drustvima su predvidjeni obavezni organi ad.zainteresovani su i poverioci i klijenti. izvrsni odbor . koju cine akcionari i to je jedini organ vlasnika.savet zaposlenih koji postoji u drustvima sa preko 50 zaposlenih . Vrste skupstina akcionara:  redovna – godisnja skupstina se saziva i odrzava jednom godisnje i to najkasnije 6 meseci od kraja poslovne godine. .  skupstina koja se saziva po nalogu suda – sud moze sazvati i redovnu i vanrednu skupstinu.Vlasnici u skupstini donose najvaznije odluke vezane za ulozeni kapital . U njih spadaju : skupstina .osiguravajuca drustva…). i posebna ad.Poziv se moze uputiti i javnim obavestenjem. Svi organi su obavezni osim nadzornog koji oraju imati samo kotirana ad.Skupstina akcionara se pretvara u organ kontrole upravnog i izvrsnog odbora .). .10%akcija mogu uvesti max 2 nove tacke dnevnog reda.Upravni odbor moze odbiti zahtev za sazivanje vanredne skupstine ako ne ispunjava propisane zakonske uslove. i on daje misljenje i ucestvuje u odlucivanju vezanom za socijalna i ekonomska prava zaposlenih. Danom prijema poziva smatra se dan kad je poziv poslat. ili ako se vanredna skupstina ne sazove 30 dana od dana podnosenja zahteva za njeno sazivanje. organ nadzora i sekretar. Ako se godisnja skupstina ne sazove roku sud to moze naloziti . Do skora je vladao jos jedan princip u ad. Zapolseni su fizicka lica koja sa poslodavcem zakljucuju ugovor i oni nemaju pravo upravljanja ali imaju pravo da participiraju u upravljanju po osnovu radnog odnosa. . Clanovi skupstine mogu raspravljati i odlucivati samo o tackama dnevnog reda dok se o drugim temama moze samo raspravljati (izuzetno akcionari sa min. sa tacno utvrdjenim nadleznostima .Nase zakonodavstvo se priklonilo ovom jednostepenom sistemu struktuiranja organa drustva gde je skupstina akcionara najvisi organ i kao takav bira sve druge organe. U uporednom pravu postoji i dvostepeni sistem gde skupstina bira clanove nadzornog odbora a on dalje bira upravni odbor.U nasem pravu zaposleni imaju pravo na poseban organ. Vanredna skupstina se po zakonu obavezno saziva ako drustvo ostvaruje gubitke. Odnos izmedju organa zasnovan je na dva principa : vlasnicki jer vlasnici imaju najsira ovlascenja u svom vlasnickom organu-skupstini .izvrsnog i nadzornog odbora. .U savremenim uslovima skupstina akcionara zadrzava za sebe samo neke najznacajnije vlasnickoupravljacke funkcije i tako opredeljuje nadleznosti organa koji ce obavljati upravno-izvrsne i nadzorne funkcije u drustvu. njegovo raspolaganje i pitanja vezana za dobit drustva.pored vlasnika i menadzera u upravljanju ucestvuju i zaposleni.Operativno upravljanje se prenosi na profesionalne menadzere dok vlasnici akcija zadrzavaju pravo da preko skupstine akcionara odlucuju o najvaznijim pitanjima. Uz poziv se salje obavezno i odgovarajuci materijal za svaku tacku dnevnog reda. Ali skupstina nije strucno najvisi organ drustva. i to hijerarhija ali se on danas malo drugacije sagledava.ako je drustvo u procesu likvidacije vanrednu skupstinu ce sazvati likvidator drustva). upravni odbor . Radom skupstine predsedava 69 .U kontinentalnom pravu .(banke . zbog nedostatka sopstvene strucnosti .Osim vlasnika .od upravljanja .To je najvisi organ upravljanja ad. Nju saziva upravni odbor i odrzava se u sedistu drustva. Postoje i mesoviti sistemi struktuiranja organa ad. Postupak sazivanja i odrzavanja skupstine akcionara – zapocinje slanjem pisanog pozima(postom ili mailom) svakom akcionaru. a) Skupstina akcionara .Upravljanje ad. se vrsi preko njegovih organa . kao i u organ zastite akcionara. menadzera i zaposlenih za uspesno upravljanje ad.Skupstina bira upravni odbor koji dalje bira izvrsni odbor. Poziv dostavlja predsednik odbora ili drugi clan upravnog odbora. . U drugim pravima postoji institut radnickog delegata . .  vanredna – nju mogu sazivati upravni odbor ili neko drugo ovlasceno lice (npr. Kako bi kontrolisala rad drustva i njenih organa skupstina. bira i nadzorni odbor. .

On je najvisi organ upravljanja i on imenuje svoj izvrsni odbor.On obavlja operativne poslove drustva i donosi strateske odluke. .statusne i druge funkcije. Donosenje odluka – Skupstina moze donositi odluke samo o onim tackama dnevnog reda za koje postoji kvorum.U nasem pravu je dopusteno da drustvo koje nema vise od 10 akcionara svoje skupstine moze odrzati putem konferencijske veze.predsednik skupstine koji imenuje zapisnicara . Kvorum cine akcionari koji poseduju vecinu od ukupnog borja akcija sa pravom glasa. b) Upravni odbor (odbor direktora) .Upravni odbor otvorenog ad. Pobijanje se vrsi pred nadleznim sudom . Svaka odluka se unosi u zapisnik. Clanovi skupstine mogu glasati licno ili preko jednog punomocnika.akcije. . Ona odlucuje o : izmenama osnivackog akta . U sastav upravnog odbora ulaze samo neizvrsni i nezavisni clanovi . Odluka stupa na snagu danom njenog donosenja . Ukoliko kvoruma nema moze se sazvati ponovljena sednica gde je sada potreban kvorum 33% od ukupnog broja . Odluka je rezultat izjasnjavanja akcionara o ponudjenom predlogu odluke i ona moze biti pozitivna i negativna.Predsednik upravnog odbora je ujedno i generalni direktor drustva.Upravnom odboru je stavljano na duznost da na godisnjoj skupstini stavi na raspolaganje azuran i kopletan izvestaj stanju i poslovima drustva a posebno izvestaj o finansijskom stanju. uz ostavljanje mogucnosti da akcionari osnivackim aktom odrede vecinu vecu od zakonom propisane.Tuzbu moze da podnese svaki akcionar koji je glasao protiv odluke . Pobijanje skupstinskih odluka – Zakonom o privrednim drustvima uveden je institut pobijanja odluka skupstine akcionara. Tuzba se podnosi u roku od 30 dana od dana saznanja za odluku. povecanju ili smanjenju osnovnog kapitala . Tajno glasanje se praktikuje kod rustava koja imaju preko 100 akcionara ili kada to zahtevaju manjinski akcionari koji poseduju bar 10% prisutnih akcija . U skupstini se glasa po principu proporcionalnosti tj. na osnovu opstih(razlozi predvidjeni zakonom) i posebnih9razlozi vezani za izbor upravnog odbora. pravo glasa stice se uplatom nimonalnog iznosa akcije ili unosenjem stvari i prava u iznosu nom.U nadleznost skupstine ulaze normativne. nadleznost skupstine i knjiga odluka – Zakonom o privrednim drustvima je uspostavljeno posebno pravilo o informisanju clanova skupstine.Glasanje na skupstini se obavlja javno .nadzornog odbora ili odbora revizora) razloga. kao i svaki clan upravnog ili nadzornog odbora.akcionari glasaju srazmerno nominalnoj vrednosti akcija: svaka izdata akcija ima pravo jednog glasa . . . kao i izmedju svih akcionara da glasaju svojim akcijama na odredjeni nacin o odredjenim pitanjima.imovinske.vred.osim kad je u odluci odredjen neki drugi datum ili kad je zakonom izricito odredjeno da odluka stupa na snagu kada se registruje i onjavi.izborne . Pravilo je da se o uobicajenim pitanjima odluke donose vecinom glasova (>50%) a da se odluke o bitnim pitanjima donose kvalifikovanom vecinom(>2/3glasova).U uporednom pravu ugovor o glasanju se definise kao aporazum akcionara i akcionarskog drustva . Pobijanje se vrsi po pravilima akcijskog prava. raspodeli dobiti i pokricu gubitaka … Sve odluke donete na skupstini unose se u posebnu knjigu odluka. je obavezni i kolegijalni organ drustva koji ima ulogu strucnog i profesionalnog i operativnog organa. dizanjem ruke ili tajno kada je to zakonski definisano putem glasackih listica. sticanju i raspolaganju imovinom . Zakonodavac je dispozitivnim normama utvrdio kvorum za odrzavanje sednice skupstine. 70 . kao i onaj akcionar koji nije bio propisno pozvan da prisustvuje skupstini . Kvorum za rad i glasanje – Da bi doslo do odrzavanja skupstine i punovanog odlucivanja potrebno je da postoji kvorum. Informisanje akcionara.dva akcionara za overivace zapisnika i clanove komisije za glasanje. -Pravo akcionara moze u nekim slucajevima biti suspendovano a nekad akcionar moze biti i iskljucen iz procesa glasanja.

moze da podnese ostavku uvek kad to nadje za potrebno.o. -Clan u.kvorum za rad cini vecina clanova . Ostavka mora biti u formi pismenog obavestenja a podnosi se upravnom odboru. – ima veoma znacajnu ulogu.za donosenje odluke potrebna je vecina glasova prisutnih clanova . da obavlja svoje obaveze prema skupstini .o. Clan u.). kada akcionari sa 51% glasova biraju sve clanove u. podlezu imovinskoj odgovornosti prema a. u jednostepenom sistemu bira skupstina . -U uporednom pravu clanove u. od kojih jednu mora odrzati najkasnije dva meseca pre godisnje skupstine akcionara.o. -Mandat clanova upravnog odbora traje izmedju dve godisnje skupstine drustva a produzenje mandata se vezuje za prihvatanje i usvajanje godisnjih finasijskih izvestaja i izvestaja u.o. On moze na zahtev predsednika u.u. 3.o. putem glasanja gde svaki clan ima jedan glas . ili kumulativan . Sto se tice kvoruma zakonodavac daje 4 osnovna pravila : 1.i max. Donosenje odluka – odluke u.statusno ili svojinski povezano sa drustvom u poslednje 2 godine. Sednice se mogu odrzavati i putem konferencijske veze.d. a u dvostepenom sistemu nadzorni odbor. se donose na sednicama . zasedati i vanredno. koji omogucava da i mali akcionari imaju svoje predstavnike u upravnom odboru (ovakav nacin se izvodi iz politickog koncepta manjina). Nacini rada upravnog odbora-Upravni odbor moze poslovnikom blize odrediti svoj nacin rada . takodje moze biti i razresen odlukom skupstine akcionara bilo kad i to bez navodjenja razloga(to je opoziv diskrecione prirode) a drugi pravni rezim za iskljucenje se naziva kontrolisani i on ostavlja mogucnost rasprave o razlozima razresenja clana u.o. Takva percepcija je pokrenula reformu upravnog odbora u pogledu njegove uloge i strukture. Soft law jer njegove odredbe nisu pravno obavezujuce. Predsednik u.15.o.d. kada drustvu nanesu stetu povredom svojih duznosti ili ako povredom zakona ucine sledece: izvrse povracaj uloga akcionaru . broj clanova i to najmanje 3 a max. Predsednika bira sam upravni odbor i on je ujedno i generalni direktor drustva.o. U nasem pravu se koristi bas ovaj kumulativni nacin glasanja . Mandat prestaje ako se ovi izvestaji ne usvoje.o.o. Clanovi u. ovde svaki akcionar pri glasanju mnozi svoje glasove sa brojem clanova upravnog odbora i on te svoje glasove moze dati jednom kandidatu ili ih raspodeliti na vise njih. a. U nasem pravu ih bira skupstina i to na godisnjoj a moze i na vanrednoj skupstini. ako odobre zajam ili kredit … c) Izvrsni odbor 71 . Sistem glasanja moze biti direktan. o poslovanju drustva. On je duzan da odrzi bar 4 redovne sednice godisnje . da vodi odredjenu politiku drustva . Nadleznost upravnog odbora je da : obavlja funkciju upravljanja . Imovinska odgovornost clanova u. -Upravni odbor ima dve vrste clanova: neizvrsni (onaj koji nije clan izvrsnog odbora) i nezavisni (lice koje nije pravno. i njihova poimanja – Clanovi u. njihove nadleznosti su utvrdjene zakonom.U francuskom pravu ima cak i licnu vlast i moze da zastupa celo drustvo.ako neki clan ima sukob interesa po nekom pitanju njegov glas se iskljucuje iz glasanja.Sto se tice strukture i nacina izbora clanova upravnog odbora nas zakonodavac predvidja min. se biraju iz redova stranih i domacih lica . da izvrsava sve odliuke skupstine … U sustini on ima dve vrste poslova : poslovodjenje (Poslovi unutar drustva) i zastupanje(Poslovi prema trecim licima). isplate kamate akcionaru . 2. mora obrazovati dve komisije sa min po 3 clana. U. To su komisija za imenovanje i komisija za naknade . lica koja jesu i lica koja nisu u radnom odnosu sa drustvom. .o.odlucujuci glas u slucaju neresenog glasanja ima predsednik i 4.o. Upravni odbor kotiranog drustva ima obavezu da donese svoj kodeks ponasanja i to je unutrasnji akt koji predstavlja tzv. imovinski..Zbog skandala u velikim kompanijama poput Enrona poteglo se pitanje neadekvatnosti upravnih odbora kao osnovnog razloga kolapsa tih velikih korporacija. akcionara i neakcionara .

o ugovorima sa trecim licima ….On je izvrsni organ upravnog odbora i njegove clanove (izvrsne direktore) bira upravni odbor. 63. •. Po zakonu nekotirana drustva mogu a kotirana moraju imati internog revizora ili nadzorni odbor ili odbor revizora.Strucni poverenik nije organ drustva . PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA I ZASTITA PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA 72 . On je odgovoran za vodjenje knjige akcionara . d) Nadzor (nadzorni organ) . . Takodje i izvrsni direktor kad god pozeli moze dati ostavku. Njegove duznosti su da oragnizuje rad i prati izvrsenje odluka skupstine akcionara . upravnog i nadzornog odbora.d. pripremu sednica i vodjenje zapisnika skupstine i odbora.Nadzorni odbor je ovlascen da pregleda sva dokumenta drustva .. su u rukama organa odredjenih osnivackim aktom ili statutom drustva. njegove clanove bira upravni odbor iz reda svojih nezavisnih clanova. Osnovne nadleznosti izvrsnog odbora su da ispunjava i izvrsava odluke upravnog odbora i da odlucuje o svim pitanjima vezanim za tekuce poslovanje drustva.o izvestaje i objasnjenja . e) Sekretar .To je u nasem pravu obavezni organ otvorenog a.Nadzor a. Bira ga upravni odbor.Odbor revizora je kolektivni organ sa najmanje 3 clana . Predsednika i clanove nadzornog odbora bira skupstina).d. da zahteva od u. Clanovi izvrsnog odbora imaju istu imovinsku odgovornost prema drustvu kao i clanovi upravnog odbora. On ne vrsi generalni nadzor vec vrsi pregled finansijskih izvestaja i sagledava stanje u poslovnim knjigama u zadnje 3 godine.U nasem pravu nadzorni organ je samostalan i njegova funkcija je da kontrolise zakonitost rada upravnog odbora. da ih proveravaju .Nas zakonodavac ga prihvata i predvidja kao obavezan organ kotiranog i nekotiranog otvorenog a.d. •.Interni revizor je fizicko lice koga bira upravni odbor iz reda svojih nezavisnih clanova. o uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonom . Generalni direktor drustva je ujedno i predsednik izvrsnog odbora i on saziva sednice . da pregledava imovinu drustva… • . Kao takve ih kad to pozeli upravni odbor moze i razresiti duznosti. organizuje njegov rad i stara se o vodjenju zapisnika.On je poseban organ drustva i potice iz anglosaxonskog prava.Nadzorni odbor je u uporednom pravu obavezan ili fakultativan dok je u nasem pravu on kolektivni organ sa najmanje 3 clana (moze i vise ali mora biti neparan broj). •. Na svakoj godisnjoj skupstini akcionara nadzorni organ podnosi svoje izvestaje vezane za : racunovodstvenu praksu . .On je zastitnik prava manjinskih akcionara. finansijske izvestaje . Izvrsni odbor je odgovoran upravnom odboru.

Na akcije koje su delimicno uplacene isplacuje se srazmerna delimicna dividenda.Drugo imovinsko pravo je pravo na povracaj uloga (ostatak likvidacionog ili stecajnog viska) u postupcima prestanka drustva. Pravo ucesca u radu skupstine je clansko pravo i nacelno se ne moze oduzeti.U nasem zakonu uvedena su sledeca prava manjinskih akcionara: pravo na sazivanje skupstine . akcijama ili drugim hov. koji sadrze razlicitu vrednost akcija i medjusobno se cesto ni ne poznaju … sve ovo moze uzrokovati pojavu konflikta interesa. Dividenda je udeo akcionara u godisnjoj dobiti drustva (izuzetno se dividende mogu isplacivati i u toku godine. pravo na ucesce u rasprai. Preduslov za isplatu dividendi je da drustvo ostvari dobit. dan dividendi za koji se sastavlja lista akcionara ovlascenih za isplatu dividendi. trazenje uvida u poslovne knjige i pravo na istragu. radi zastite trecih lica.medjudividende). Ovo pravo nemaju vlasnici preferencijalnih akcija.) i pravo preceg sticanja akcija. zalaganje. . demokraticnost. pravo na isplatu dividendi. U uporednom pravu ovo pravo se ispoljava kroz : trazenje obavestenja . Osnovni principi zastite su: eticnost i pravednost. prenos prava plodouzivanja. dodatne uplate i cinidbe. pravo akcionara da prisustvuje svim skupstinama . pravo ucesca u radu skupstine. pravo da utice na dnevni red… Ovo pravo pripada i imaocima preferencijanlnih akcija kao i drugim licima ako je to predvidjeno statutom i osnivackim aktom drustva.. iznos dividendi i 2. a nekad i pisanim putem. Imovinska prava – Prvo i najvaznije je pravo na dividendu. Akcionari postaju poverioci drustva za iznos pripadajuce dividende. Ova prava nemaju samo akcionari vec i sira javnost . Ukljucuje obavezu skupstine da saslusa akcionara . i pravo na uvid u poslovne knjige. -Trece imovinsko pravo akcionara je pravo preceg upisa novoizdatih akcija (pravo prioritetnog upisa akcija nove emisije). .Prava akcionara se mogu klasifikovati u statusna i imovinska prava.U nasem pravu se pod manjinskim akcionarima podrazumeva manjina akcionara po broju glasova i po ucescu u osnovnom kapitalu. pravo da uticu na dnevni red. . u akcijama drustva u drugim drustvima ili u nekoj drugoj imovini. Statusna prava – Prvo i najvaznije pravo je pravo upravljanja koje se ostvaruje kroz dva osnovna prava : pravo na ucesce u radu skupstine i pravo glasa. pravo da uticu na izbor nezavisnih clanova upravnog odbora (putem kumulativnog glasanja). Odluka o placanju dividendi mora da sadrzi:1. pravo na ucesce u raspodeli likvidacionog viska. b) Obaveze akcionara su: uplata novcanih i unosenje nenovcanih uloga. pravo da putem strucnog poverenika traze uvid u finasijske izvestaje i poslovne knjige … 73 .Cetvrto imovinsko pravo je pravo raspolaganja sopstvenim akcijama (prenos akcija: otudjenje. Pravo glasa nije iskljucivo licno vec se moze ostvariti i preko punomocnika. Svaka obicna akcija daje akcionaru ista prava. dominacija interesa drustva i lojalnost interesima drustva. . ravnopravnost akcionara. . a to su: pravo pristupa aktima i dokumentima ad. pravo na sazivanje vanredne skupstine. ima veliki broj akcionara. Ovo pitanje je detalno uredjeno u Zakonu o privrednim drustvima. . 1. 2. pravo glasa. Dividende se mogu isplacivati u novcu.Otvoreno ad. duznosti prema drustvu… c) Zastita prava manjinskih akcionara – jedno je od osnovnih nacela i meri demokraticnost u drustvu.Drugo statusno pravo je pravo na informisanje akcionara od strane nadleznih organa ad.a) Prava akcionara . pravo prece kupovine novih emisija akcija i pravo na raspolaganjem svih vrsta akcija.

Zatvoreno ad. Ulozi osnivaca mogu biti u novcu. stvarima. OTC trzistima i nije pod nadzorom Komisije za HOV. . . a mogu doneti i statut. moze imati maximum 100 akcionara. Ti elementi se ogledaju u njegovoj zatvorenosti tj. u brojnim svetskim pravnim sistemima. Pristupanje zatvorenom ad. ne moze vrsiti upis akcija javnom ponudom. dok se nenovcani ulozi moraju uneti u celini do registracije. Ono je i pod slabim nadzorom nadleznih drzavnih organa.64. je takvo privredno drustvo cije se akcije izdaju samo njegovim osnivacima ili ogranicenom broju drugih lica. .Akcije zatvorenog ad. Uplata novcanih uloga se mora izvrsiti bar 50% do registracije a ostalo za dve godine. Zakonski uslov za osnivanje je obezbedjenje novcanog uloga od najmanje 10000evra. Ono sadrzi elemente drustva sa ogranicenom odgovornoscu. . je skoro identicno kao i kod otvorenog. . Posledica toga je manji broj clanova.otezanoj mogucnosti da neko pristupi drustvu.To je posebna vrsta ad. ZATVORENO AKCIONARSKO DRUSTVO .Razlozi predvidjeni zakonom su : 74 .Akcionarsko drustvo u osnovi prestaje iz razloga propisanih zakonom i razloga predvidjenih osnivackim aktom.Vecina zatvorenih ad. Ono se osniva simultano. nije nezavisno od njegovih clanova.Zatvoreno ad. Ovo drustvo ima univerzalnu skupstinu (godisnju i vanredne). je vrlo jednostavno ako se drustvo kotira na berzi. Za promet akcija potrebna je dozvola Komisije za HOV. 65. Do toga dolazi prvom emisijom i prodajom akcija na organizovanom trzistu . U nasem pravu zatvoreno ad.Upravljanje zatvorenim ad. se mogu slobodno prenositi (ukoliko osnivacki akt nije to ogranicio) i taj prenos akcija se vrsi na tzv. . manji kapital… sto je dovelo i do ne poznavanja ovakvog oblika ad. ali do toga moze doci i po sili zakona kada broj akcionara premasi zakonski maximum od 100 clanova. odnosno jednokratno donosenjem osnivackog akta. . pravima ili cak u izvrsenom radu i uslugama za drustvo. PRESTANAK CLANSTVA I AKCIONARSKOG DRUSTVA . se osniva sa namerom da se po isteku odredjenog vremena transformise u otvoreno ad. Potrebno je samo prodati svoje akcije i tim pravnim poslom clanska i druga prava po osnovu akcija prelaze na pravnog sledbenika.Prestanak clanstva u otvorenom ad. je regulisano pretezno dispozitivnim a manje imperativnim normama.Osnivaci nemaju obavezu sazivanja osnivacke skupstine ali su duzni da donesu osnivacki akt u pisanoj formi .Zatvoreno ad. . . drustvo ima direktora ili upravni odbor a po zelji moze imati i izvrsni i nadzorni organ. Simultano osnivanje znaci da osnivaci odmah otkupe sve akcije i istovtemeno postanu akcionari drustva.

To su slucajevi kad: se imovina drustva rasipa. odnosno na akcionarska drustva u anglosaksonskom pravu. . Pojava ovog drustva se vezuje za vreme kad je drzava pocela da vrsi nacionalizaciju privrednih drustava sa privatnim kapitalom u pojedinim oblastima.  da rusi ugovornu teoriju o drustvu . kada upravni odbor radi nezakonito. u zakonom predvidjenim slucajevima. uz postojanje posebnih pravila za njihovo osnivanje i rad. Ogranicenje odgovornosti imaoca radnje. i da ostavi rok do 1 godine drustvu da otkloni nepravilnoasti. 75 .Sudu stoje na raspolaganju dve mogucnosti:  Da pokrene postupak prestanka drustva likvidacijom. 66. ako su akcionari blokirani u odlucivanju… .  da rusi teoriju o pravnom licu kao organizovanom skupu fizickih lica…… . Ova direktiva je mala za cilj da stvori pretpostavke kojima se omogucava uspostavljanje ogranicene odgovornosti trgovaca unutar jednistvenog trzista EU. Drustvo kao pravna forma nastalo je kako bi se zastitila licna svojina imaoca radnje. a po zahtevu manjinskih akcionara. Ovom pravnom formom pruza se mogucnost da clan drustva. . U francuskoj se pojava jednoclanog drustva vezuje za vreme prerastanja trgovacke radnje (koji nije imao svojstvo pravnog lica) u posebnu ekonomsku i pravnu celinu sa svojstvom pravnog lica.Jednoclano drustvo kapitala je klasicna forma trgovackog drustva kapitala (doo. JEDNOCLANO DRUSTVO KAPITALA .U prilog protivljenja legalizaciji ideje o jednopersonalnom drustvu isticani su prigovori pravne priorode:  da ona rusi teoriju o jedinstvenoj imovini jednog lica. •Pravosnazna odluka skupstine akcionara koja se donosi kvalifikovanom vecinom . Ako rok prodje a nista se ne promeni sud ce ici na likvidaciju drustva.Nasim Zakonom o privrednim drustvima predvidjeno je jednoclano drustvo sa ogranicenom odgovornoscu kao i jednoclano akcionarsko drustvo.vlasnika angazovane imovine samo na tu izdvojenu imovinu bilo je moguce samo uz kreaciju pravne licnosti za tu imovinu. tj.Pod jednoclanim drustvom kapitala se u uporednom pravu podrazumeva situacija kada se sve akcije ili udeli jednog drustva kapitala steknu u vlasnistvu jednog clana drustva. i ad.Ideja se prvo razvila i prihvatila u Nemackoj pravnoj teoriji. •Bankrotstvo (stecaj) .Savet Evropske zajednice doneo je Dvanaestu direktivu o jednoclanom drustvu sa ogranicenom odgovornoscu. .Ad. moze prestati na osnovu odluke suda.) ali sa nekim specificnostima u osnivanju i poslovanju.Nastanak jednoclanog drustva kapitala ima svoju dugu predistoriju. Odredbe ove direktive primenjuju se i na jednoclana drustva koja osniva drzava (javna preduzeca). a manje se podrazumeva osnivanje trgovackog drustva od strane samo jednog clana drustva. odnosno akcionar ne odgovara licnom imovinom za obaveze koje drustvo preuzima prema poveriocima. . .  Da preduzme druge mere. . •Pravosnazna odluka nadleznog suda kojim se utvrdjuje da je registracija bila nistava . Ova direktiva se odnosi na drustva sa ogranicenom odgovornoscu u kontinenentalnom pravu. •Drugi slucajevi . u slucaju da se radi o otklonjivom osnovu.•Protek vremena za koje je osnovano drustvo .

Takodje od velikog je znacaja kad jedan clan treba da donese odluku da nastavi svoje poslovanje u obliku jednoclanog ad. 67.Osnivanje – Na osnovu zakona o privrednim drustvima. .Nakon osnivanja jednoclanog drustva kapitala nuzno je da se ta pravna cinjenica unese u odgovarajuci registar koji je dalje dostupan svim zainteresovanim licima . kao sto ne postoji mogucnost za transformaciju postojeceg ortackog ili komanditnog drustva u jednoclano drustvo jer su to drustva ugovori. i naravno drustvo prestaje smrcu fizickog lica koje je jedini akcionar. Po jednima . Na kraju treba istaci da je ova pravna forma izuzetno podesna za mala preduzeca. Ali u savremenim uslovima sve vise se odvija proces deregulacije tj. . JAVNA PREDUZECA . ili jednockanog doo.Javni sektor privrede se od svog nastanka vezuje za monopol. Njihov znacaj je ogroman jer su eke delatnosti neprivlacne za privatnike zbog velikog rizika . .) jedini clan tog drustva ostvaruje nadleznosti skupstine neposredno ili preko ovlascenog lica.U uporednom pravu postoje razliciti kriterijumi za odredjivanje pojma javnog preduzeca kao sto su: javnopravni subjekt u svojstvu osnivaca . Naravno u nekim delatnostima se zahteva odrzavanje odredjenog obima i standarda proizvoda i usluga a to samo drzava moze da garantuje.Odluka se donosi u pisanoj formi i mora biti potpisana i overena kod suda.Javna preduzeca su osnovni subjekti javnog sektora privredjivanja koji obavljaju delatnost od javnog(opsteg) interesa. U ovom sektoru se sve vise podize nivo pravne organizacije i upravljanja i povecava se ekonomicnost i efikasnost poslovanja. .Pod izrazom javni sektor podrazumeva se deo nacionalne privrede za cije funkcionisanje drzava ima neposrednu odgovornost. javnopravna ovlascenja koja se daju preduzecu … .U pravnoj teoriji nema jedinstvenog stava o poimanju javnog preduzeca. Ovo se pogotovo odnosi na bivse socijalisticke zemlje centralne i istocne evrope gde deregulacija i privatizacija javnih preduzeca uzimaju maha. domaceg ili stranog porekla. . odnosno akcije.Dvanaestom direktivom EU omoguceno je da drustvo moze imati jednog clana od momenta osnivanja. i ad. . Znacaj – Jednoclana drustva kapitala mogu biti od znacaja za individualne preduzetnike. Najpre kada on zeli da svoju imovinu zastiti od imovine kojom zeli da obavlja privrednu delatnost. koji polaze od svojinskog kriterija javno preduzece je onokoje je iskljucivo u svojini drzave . obavljanje delatnosti od javnog interesa . jednoclano drustvo kapitala se osniva osnivackim aktom koji se donosi formi odluke. ili tako sto ce sve udele. Svi ugovori koje zakljuci jedini clan drustva sa sopstvenim drustvom mora staviti u pisanom obliku i mora ih uneti u knjige.U jednoclanom drustvu kapitala (doo. .Individualni preduzetnici nemaju mogucnost osnivanja jednoclanog drustva u nekoj od formi drustva lica (Personalna drustva). Momentom registracije drustvo stice pravni subjektivitet. A u pravu EU pod tim izrazom se podvode sva preduzeca koja su u drzavnoj imovini ili pod kontrolom drzave. svojina nad preduzecem . takodje u pojedinim delatnostima se zahteva visoka tajnost. Osnovac moze biti fizicko ili pravno lice. sve cesca i obimnija primena slobode preduzetnistva i konkurencije.Kada jednoclano drustvo kapitala stekne jednog ili vise novih clanova ono je duzno da uskladi svoju pravnu organizaciju sa zakonom i da nastale promene registruje u odgovarajuci registar. Sve odluke koje donosi nuzan je da upise u zapisnik i knjigu odluka. javne korporacije i aktivnosti drugih javnih preduzeca. Prestanak – Na osnovu Zakona o privrednim drustvima jednoclano drustvo sa ogranicenom odgovornoscu uvek prestaje u slucaju stecaja ili likvidacije nad jedinim clanom koji nema pravnog naslednika. po drugima koji polaze od 76 . steci jedno lice odnosno jedan clan drustva. Javni sektor privrede obuhvata centralnu i lokalnu drzavu. . Ono ce zadrzati svojstvo pravnog lica ali ce se transformisati u viseclano drustvo kapitala.

Javna korporacija je odgovorna Vladi. . .kriterija delatnosti od javnog interesa pod javnim preduzecem podvode sva ona preduzeca koja takvu delatnost obavljaju… Javno preduzece je po svojoj pravnoj prirodi mesoviti pravni institut jer u sebi prozima elemente javnog (upravnog) prava i elemente privatnog (posebno trgovackog) prava. javnim ili mesovitim svojinskim odnosima. zasnivaju na privatnim. a drzavna kontrola se bazira na posedovanju akcija od strane drzave.Naziv javno preduzece je u pravu EU samo ekonomski izraz za pravnoorganizacioni oblik nekog od oblika privrednog drustva kapitala.Ekonomski razlog za osnivanje javnog preduzeca sredstvima iz javnih izvora ogleda se u nedovoljnoj efikasnosti trzisnog mehanizma u obezbedjivanju javnih dobara i usluga. Da je njgov osnivac drzava ili jedinica lokalne samouprave (formalni uslov). dominantan uticaj na osnovu svojine.U pravu EU ne postoji javno preduzece kao poseban pravnoorganizacioni oblik. odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina. koju finansira drzava i ne moze se osnivati u obliku ad.U domacem zakonodavstvu se zahteva kumulativno ispunjenje dva uslova da bi se preduzece smatralo javnim: Zakonom se zahteva da preduzece obavlja delatnost od opsteg interesa (realni uslov). Polovinom 2000 godine Srbija je donela nov zakon o javim preduzecima i obavljanju delatnosti od javnog interesa . • Drzavna kompanija – to je institut privatnog prava sa pravnim polozajem slicnim drugim preduzecima.Izvori prava: javno preduzece iako nije definisano Zakonom o privrednim drustvima iz 2004 zakonodavac ga je regulisao na osnovu posebnog zakona. .U uporednom pravu javno preduzece moze imati oblik : • Javne korporacije – to je institut javnog prava sa posebnim pravnim subjektivitetom koja se osniva posebnim zakonom.U pravu EU pod javnim preduzecem se podvode sva preduzeca na koja javna vlast vrsi. . . . Javna preduzeca osnivaju javnopravni subjekti. koje osniva drzava. javno preduzece se definise kao: ono preduzece koje obavlja delatnost od opsteg interesa. .Zakonom o preduzecima. . . odnosno koje obavlja neku delatnost od opsteg javnog interesa. To su preduzeca u kojima javna vlast drzi veci deo osnivackog kapitala ili kontrolise vecinu glasova. .vecinski ili manjinski vlasnici javnopravni subjekti.ciji su iskljucivi. Javna preduzeca u domacem pravu: . Javno preduzece ima dvostruku ulogu i to: o da vrsi odredjenu javnu sluzbu i dobija pojedina ovlascenja koja imaju drzavni organi i o da obavlja privrednu delatnost i da ima slican polozaj kao i privatno preduzece.Pravo EU polazi od principa neutralnosti po kojem ostavlja slobodu clanicama unije da svoje ekonomske sisteme. koja vrse neku od javnih sluzbi i cije se poslovanje podvodi pod poseban pravni rezim. ovaj zakon je trpeo promene i izmene 2002 i 2005 godine. finansijskog ucesca ili propisa koji se primenjuju na njihovo poslovanje. u delatnostima za koje je drzava posebno zainteresovana. neposredni ili posredno.U francuskoj su javna preduzeca organizovana kao u formi trgovackog preduzeca i mogu biti drustva sa javnim kapitalom (nacionalizovana drustva) i drustva sa mesovitim kapitalom (nacionalna ili lokalna). sredstvima iz javnih izvora.U socijalistickim zemljama centralne i istocne evrope zakonodavac je definisao javno preduzece kao poseban pravnoorganizacioni oblik i to kao drzavno odnosno javno preduzece. Potreba za ovakvim zakonom je bila vrlo izrazena posto je u srbiji registrovano preko 600 javnih preduzeca. 77 .

da odredjuje raspodelu dobiti .Opsti akti javnog preduzeca su statut i drugi opsti akti utvrdjeni zakonom.  tehnicko-tehnoloskom ekonomskog sistema i usagladjenosti njegovog razvoja… .Noveliranim zakonom o javnim preduzecima iz 2005 promenjen je pristup u postupku privatizacije javnih preduzeca i podeli besplatnih akcija : o Prvo. To su delatnosti neophodne za: 1. .Izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2003 izmenjeno je zakonsko resenje vezano za pravo zaposlenih na besplatne akcije javnih preduzeca. . . . a pojedina prava i obaveze mogu se urediti i posebnim ugovorom. za drzavne organe. imovina preduzeca. kao i zakonom kojim se uredjuje obavljanje odredjene delatnosti od opsteg interesa. moze se privatizovati najvise 15% drzavnog kapitala putem javnog tendera ili aukcije. o Trece.Uloga drzave je da imenuje i razresava clanove upravnog odbora . za rad i poslovanje preduzeca i 3.Organi upravljanja javnog preduzeca su : 1) upravni odbor (organ upravljanja). da donosi pla rada i razvoja . su uredjeni uslovi i postupak za promenu drzavnog kapitala.ime. procenat drzavnog kapitala koji se privatizuje odredjen je osnivackim aktom.Javno preduzece moze osnovati nadlezni organ drzave. imenovanje organa upravljanja i rukovodjenja i neka druga zakonska resenja.Akt o osnivanju javnog preduzeca se moze doneti u pisanom obliku i to u vidu: 1. 2. .Cilj osnivanja i poslovanja javnog preduzeca se ogleda :  u obezbedjivanju kontinuiranog i trajnog obavljanja delatnosti od opsteg interesa.autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.Javno preduzece se osniva i osluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzecima i obavljanju delatnosti od javnog interesa. o Drugo. ugovora. Sva prava i obaveze i odgovornosti izmedju javnih preduzeca uredjuju se aktom o osnivanju javnog preduzeca.Zakonom o privatizaciji iz 2001 god.  urednom zadoovoljenju potreba korisnika. .Kljucna razlika izmedju javnog preduzeca i privrednog drustva ogleda se u tome sto je javno preduzece subjekt sa elementima javnog prava a privredno drustvo subjekt privatnog prava. Javno preduzece odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom kao i svako drustvo kapitala.sediste… . osnivacki kapital. 2. . ZADRUGE 78 . obavljanje delatnosti od opsteg interesa. . zivot gradjana. direktora i clanove nadzornog odbora. kapital za sticanje akcija bez naknade iznosi max 30% drzavnog kapitala koji se privatizuje. . Ono predstavlja poseban pravnoorganizacioni oblik i spada u drustva kapitala.Javno preduzece ima svojstvo pravnog lica i registruje se u Registru privrednih subjekata. . da odredjuje delatnost.U nasem zakonodavstvu javno preduzece predstavlja posebnu formu preduzeca koju karakterisu: Osnivaci.. zakona. odluke nadleznog drzavnog organa i 3. Ministarstvo za privredu i privatizaciju je ovlasceno da inicira privatizaciju drustava sa vecinskim drzavnim kapitalom. 68. 2) direktor (organ poslovodjenja) i 3) nadzorni odbor (organ nadzora).

Zadruga je kao pravna forma organizovanja karakteristicna za zanatstvo.. Udeli se ne mogu unositi u vidu rada ili usliga drustvu. solidarnst. .Drustvo moze biti osnovano na vise nacina: moze ga osnovati 5 ili vise fizickih lica koja su nastanjena u najmanje dve drzave clanice . koji predstavlja osnovni akt kojim se uredjuje organizacija. .Zemlje romanske pravne tradicije omogucavaju osnivanje zadruga koje su po svojoj prirodi gradjanska drustva. potrosacke.Broj clanova i visina uloga nisu limitirani (osim sto upisani kapital ne sme biti manji od 30. odgovornost. ciljevi … . spajanje ili reorganizovanje zadruga iz razlicitih drzava clanica. kao i odgovornosti prema trecim licima. privredjivanje.U uporednom pravu zadruga je poseban i osnovni prvnoorganizacioni oblik za obavljanje poslova u oblasti zadrugarstva. 79 .Zadruga se osniva ugovorom o zdruzivanju zadrugara. . zajednicki rad. kojim zadrugari uredjuju svoja medjusobna prava i obaveze. posebno na osnovu zakljucenog ugovora izmedju zadrugara o nabavci dobara i usluga ili ostvarivanju delatnosti poslovanja za koje je drustvo registrovano. ribarstvo. Madjarska) dopustaju da se opstim aktom zadruge predvidi mogucnost clanstva i pravnih lica.000 evra). Nenovcani udeli se moraju uneti do momenta upisa uloga. poslovanje. ciji je pravni polozaj regulisan posebnim zakonom.Zadruga se moze osnovati na teritoriji EU u pravnoorganizacionom obliku evropskog zadruznog drustva. . ravnopravnost u odlucivanju . 2) odredbe statuta evropskog zadruznog drustva. stambene i dr. Statutom se utvrdjuje da min 25 % udela mora biti uplaceno do momenta upisa a ostatak za 5 godina. . kao najvisi organ. . samopomoc. 3) odredbe nacionalnih prava. polozaj clanstva.Ono predstavlja nastavak stvaranja posebnih pravnoorganizacionih oblika na nivou EU. . Zadruzi se priznaje svojstvo pravnog lica i stice se registracijom. Evropsko zadruzno drustvo: .  po kriterijumu odgovornosti zadruga za obaveze zadruge imamo: zadruge sa ogranicenom i neogranicenom odgovornoscu.Zadruge u zemljama germanske pravne tradicije su posebne pravne forme za preduzetnistvo i ne predvidjaju se zadruge kao posebne forme trgovackog drustva.Osnovni principi na kojima se zasniva udruzivanje zadrugara u zadrugu su: zajednicki ekonomski interes.Podela zadruga moze se izvrsiti po razlicitim kriterijumima:  polazeci od delatnosti imamo: zanatske. . moze ga osnovati 5 ili vise fizickih ili pravnih lica pod sulovom da su pravna lica osnovana i registrovana u najmanje dve zemlje clanice … . . o upravni odbor.Zadruga odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. poljoprivredu. nezavisnost….  polazeci od ciljne funkcije imamo: profitne i neprofitne. Cilj ovog drustva je zadovoljenje potreba njegovih clanova i razvoj njihovih ekonomskih i socijalnih aktivnosti. stambenu izgradnju i dr. koje treba da omoguci prekogranicno osnovanje. Zadrugari odgovaraju za obaveze zadruge samo do visine svojih uloga . . Dopusteno je izdavanje vise klasa uloga drustva koji ostvaruju razlicita prava kod raspodele dobiti. Na ovo drustvo se primenjuju brojni izvori prava kao sto su: 1) pravilo o statutu evropskog zdruzenog drustva.Clanovi zadruga su po pravilu fizicka lica ali pojedina zakonodavstva (Rusija.Organi zadruge su: o skupstina. Upisani kapital je podeljen na uloge. kao i osnivanje zadruga u nekom od pravnoorganizacionih oblika trgovackog drustva kada su trgovacke prirode.Zadruga ima svoj statut. o poslovodja (direktor). o nadzorni odbor. .U stranom zakonodavstvu se odredjuje minimalni broj lica koji mogu da osnuju zadrugu.

nacelu transparentnosti.000 evra.Drustvo se u svakoj drzavi clanici tretira isto i to je nacelo nediskriminacije. Za njegovo osnovanje vazi sistem dozvole. investicionog savetnika i portfolio menadzera. koju izdaje Komisija za HOV. 3. . dilerske poslove. •6.Osnovni akti ovog drustva su : osnivacki akt.Osnovni izvor domaceg prava za osnivanje. Ovo drustvo mogu osnivati pravna i fizicka lica. •3. Takodje drusta moraju da ispune i uslove u pogledu kadrovske i organizacione osposobljanosti i tehnicke opremljenosti. nadzor drzave porekla.U EU i SAD nije zabranjeno ni fizickim licima da se profesionalno bave trgovinom HOV pod uslovom da pruzaju jednaku zastitu svojim klijentima i da je njihovo poslovanje pod nadzorom zvanicnih organa. poslovanje i nacin upravljanja borkersko-dilerskim drustvima je Zakon o trzistu HOV i drugih finansijskih instrumenata.U obavljanju svojih poslova ova drustva se moraju rukovoditi zakonskim nacelima i drugim nacelima poput nacela ravnopravnosti klijenata. To znaci da se ovakvi poslovi mogu obavljati iskljucivo u formi kolektivnog preduzetnistva.Brokersko dilerska drustva imaju organe kao i akcionarsko drustvo. Zahteva se i da taj kapital bude u celosti uplacen pre registracije drustva. .U drzavama EU vazi sistem drzavne dozvole. Rec je o sistemu jedinstvene dozvole koja se naziva i evropski pasos. poslove market mejkera. . To je postignuto donosenjem Direktive o investicionim uslugama u oblasti HOV.U osnivanju brokersko-dilerskih drustava zakonodavac utvrdjuje minimalni novcani osnovni kapital za ova drustva koji iznosi od 50. statut. .U nasem pravu se na berzanskom trzistu HOV kao clanovi berze mogu pojaviti brokeri i dileri samo ako su organizovani u brokersko-dilerska drustva. poslove investicionog savetnika … .. poslove agenta emisije. nacala postupanja u najboljem interesu klijenta.Ovo drustvo moze obavljati poslove: •1. u zavisnosti od vrste delatnosti. Takodje komisija izdaje i dozvole za rad fizickim licima za obavljanje poslova brokera.Nas zakonodavac brokersko-dilerska drustva definise kao pravno lice koje je organizovano kao akcionarsko drustvo. jedinstvena dozvola. Ovaj sistem se zasniva na 4 mere: 1. U pogledu uprave ovog drustva zakonodavac zahteva od Komisije za HOV da donese resenje o davanju prethodne saglasnosti za izbor direktora i clanova upravnog odbora. . pravila poslovanja i pravilnik o tarifi… . 2. •5. bankarske poslove.Komisija za HOV je duzna da donese resenje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti drustvu najkasnije 30 dana od prijema zahteva. . domaceg ili stranog porekla. koje svoju delatnost obavlja na organizovanom trzistu HOV. 69. Registrovano sediste zadruge se mora nalaziti na teritoriji EU. nacelo poslovne tajne… . monimalni uslovi poslovanja. poslove portfolio menadzera. Da bi se uspostavilo unutrasnje trziste HOV na nivou EU bilo je nuzno da se uspostavi sistem izdavanja jedne dozvole koja bi vazila u svim clanicama. nacionalni tretman u domacoj drzavi i 4. . 80 .000 do 300. •4. •2. BROKERSKO-DILERSKA DRUSTVA .

.U nasem pravu privredne komore su oblik udruzivanja privrednih subjekata. Organi komore su: skupstina.  Medjunarodne (npr. . sa svojstvom pravnog lica. koja se naziva i ovlascena banka. 81 .U nasoj pravnoj praksi sve cesce se postavljaju zahtevi da clanstvo u komorama ne bude obavezno. . a u drugim zemljama postoje jedinstvene komore za razlicite privredne grane. . moze obavljati delatnost brokersko-dilerskog drustva. . nadzorni odbor i predsednik. 70. koji svi imaju jednaka prava i obaveze.  Privatnopravne komore – njih osnivaju fizicka i pravna lica nedrzavnim aktom .Medjunarodna trgovinska komora u Parizu). Zadatak tih komora je bio da savetuju drzavne organe u njihovom sprovodjenju ekonomske politike. . najcesce ugovorom .Privredne komore kod nas su organizovane po teritorijalnom principu: republicka.Komore. samostalna i poslovno-strucna organizacija koja povezuje zajednicke poslovne interese svojih clanova na odredjenoj teritoriji.Oblik udruzivanja trgovaca u komore nije u svim zemljama isti. Komora je poseban pravnoorganizacioni oblik i ima svojstvo pravnog lica ali nije privredni subjekt jer ne obavlja privrednu delatnost. njihovog cilja i obaveznosti clanstva imamo:  Javnopravne komore – one koje osniva drzava aktom vlasti .Na osnovu kriterijuma subjekata koji se udruzuju imamo: o trgovinske (privredne) komore i o profesionalne komore . a clanstvo u njima je obavezno.Banka. koja dobije dozvolu Komisije za HOV.  Mesovite (za dve ili vise drzava).Nadzor nad ovim drustvima vrsi Komisija za HOV i to najmanje dva puta godisnje . PRIVREDNE KOMORE .Komore su udruzenja. pokrajinska.Komora vodi registar svojih clanova. Clanovi su privredna drustva i individualni preduzetnici. a obavljaju poslove u interesu svojih clanova s tim da im i drzava moze odobriti odredjena ovlascenja. U jednim postoje jedinstvene trgovinske ili trgovinsko-industrijske komore koje pokrivaju trgovce iz razlicitih privrednih grana. sa neprofitnim ciljem. gradska i regionalna. mada je stanje u realnosti sistem polu-obaveznog clanstva.One obavljaju poslove u javnom interesu . . U pogledu pravne prirode komora je interesna.Komorom upravljaju njeni clanovi preko izabranih predstavnika u njenim organima. . po pravilu zakonom. i ucestvuje u obezbedjivanju zajednickih interesa vaznih za privredu Srbije. odnosno korporativne organizacije. . pa se ne upisuje u registar privrednih subjekata.Polazeci od kriterijuma nacina osnivanja komore. . u zavisnosti na teriotoriju za koju se osnivaju.U komore se udruzuju kako privredni subjekti sa svojstvom pravnog lica tako i fizicka lica koja obavljaju neku od slobodnih profesija. Prve trgovacke komore su nastale u Francuskoj jos u XVII veku. upravni odbor.  Regionalne (za oblast). mogu biti :  Lokalne (za grad ili uzu teritoriju)..

Pretece berzi su sajmovi i aukcije. domace i strano. Prvo su nastale novcane berze u XII i XII veku.Izvori prava za rad. Sistem drzavnog akta. Sistem dozvole (koncesije). Na berzama se trguje ivelikim kolicinama robe pa je to mesto gde se obrazuju cene koje se odrazavaju na istu vrstu robe i na drugim oblicima trzista.Berze su nedobitne organizacije jer nikad ne trguju vec samo stvaraju uslove da se na njima fer trguje. Prema obimu samostalnosti berze u odnosu na drzavu. Polusamostalne berze. Novcani deo 82 . narusavanju jedinstvenog trzista i monopolistickim radnjama na tom trzistu. novcane i devizne berze. nesamostalne i polusamostalne berze. Posto njihova ciljna funkcija nije sticanje dobiti zbog toga se tretiraju kao neprivredni subjekti. Zavisno od toga da li je cilj obavljanja delatnosti sticanje dobiti.Samostalne berze su organizovane kao udruzenje svojih clanova.Pri svakoj komori postoji sud casti koji odlucuje o povredama dobrih poslovnih obicaja.. a prva robna berza je nastala u XIX veku u Engleskoj. novcem.Beogradska berza.Berze su organizovano trziste na kome se trguje HOV. pravno i fizicko lice.berza se osniva pod zakonom utvrdjenim uslovima 2. specijalnom robom po unapred utvrdjenim pravilima. Zakon o registraciji privrednih subjekata. robne i mesovite berze. Koji moraju da ispunjavaju stroge zakonske uslove. oni obavljaju poslove samo za racun klijenta. . Zakon o privrednim drustvima. berze mogu biti i dobitne i nedobitne. Berze su posebno mesto prostorije na kome se sastaju njeni clanovi da bi pod odredjenim uslovima zakljucivali poslove kupovine i prodaje. kao i neizvrsavanju obaveza clanova i odluka komore. a clanovi vrse funkciju berzanskih posrednika.berza se osniva na osnovu odluke nadleznog drzavnog organa 3. Ona ne moze da otpocne obavljanje delatnosti bez dobijanja dozvole za svoj rad koju izdaje komisija za Hov. Berzansko trziste se razlikuje od dugih oblika trzista jer se na njemu ne nalazi fizicki prisutna roba koja je predmet trgovine. Normativni sistem. ’ -. . BERZE . Srbija je prvu mestovitu berzu dobila 1984 godine.Postoje tri sistema za osnivanje berzi: 1. Vrste – Prema predmetu poslovanja berze se mogu podeliti na efektne berze (berze Hov) . berze se mogu podelitina samostalne.Berzu u nasem pravu moze osnovati Republika. 71. osnivanje i poslovanje berze su: Zakon o trzistu HOV.Berze su nastale iz potrebe trgovaca za efikasnijom trgovinom. . .Nas zakonodavac definise berzu kao pravnom lice koje je organozovano kao akcionarsko drustvo koje obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na berzanskom trzistu. Nesamostalne berze su sustinski drzavne ustanove i one nemaju clanove vec samo posrednike. .drzava nad njima ima upravljacka i kontrolna prava.berza se osniva na osnovu zakonom utvrdjenih uslova i izdate dozvole od strane nadleznog organa.

Zakonom je dopusteno da se Korporacije organizuje u formu ad. 4) Obavljanje drugih poslova pod uslovima previdjenim statutom. . Clanovi berze su brokersko dilerska drustva i ovlascene banke.000.Korporacija je spacijalizovana za obavljanje poslovanja osiguranja potrzaivanja koja su obezbedjena hipotekom.Korporacija ima svojstvo pravnog lica koje stice pravom registracije. trzisnoj ceni i ponudi HOV. Vrednost drzavnog kapitala u ukupnom kapitalu Korporacje ne moze biti manja od 51%. ona ima listu arbitara koje bira skupstina berze. . .Opsti akti berze su: status. povezivanje ponude i traznje HOV. ali i elemetne dobitne organizacije.000 evra u din protivvrednosti. Za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.000 evra. 2) izdavanje Hov na osnovu uspostavljene hipoteke. . Sediste korporacije je u BG. pravilnik o tarifi. budzeta Srbije… . .Delatnost berze je organizovanje trgovine HOV. Centralni registrar hartije od vrednosti – Uloga Centralnog registra HOV je da obavlja: 83 . Opsti akti korporacije su: statut. 72. Ona obuhvata sledece poslove: organizovanje javne ponude hartija od vrednosti.Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita je kao poseban pravnoorganizacioni oblik osnovana posebnim zakonom. saglasno Zakonu o privrednim drustvima. organizaciono osbosopljena i 3. akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. pravila poslovanja.Arbitraza berze se obrazuje radi resavanja sporova izmedju ucesnika na berzi na osnovu zakljucenih poslova na berzi. Odluka arbitraze je konacna. pravilnik o listingu i kotaciji. 3) pruzanje strucne pomocu drzavnim organima u oblasti poboljsanja uslova stambene gradnje. objavljivanje informacija o traznji. Drugi poslovi u vezi sa korporacijom su: 1) posredovanje u prenosu potrazivanja obezbedjenih hipotekom. . ciji mandat traje cetiri godine.osnivackog kapitala berze je minimalno 1. donacija. pravila poslovanja… Ovo je specificna organizacija koja ima elemente i upravne i nedobitne organizacije. Sredstva za rad korporacije obezbedjuju se iz njnih prihoda.000. 2. Organi korporacije su: upravni odbor. Sredstva za osivanje i pocetak rada korporacije obezbedjena su u budzetu Srbijen. Tehnicki osposobljena. NACIONALNA KORPORACIJA ZA OSIGURANJE STAMBENIH KREDITA I CENTRALNI REGISTAR HOV . Kadrovski osbosobljena.Berza moze obavljati svoj posao ako je: 1. . u iznosu od najmanje 10. direktor i nadzorni odbor.Komisija a Hov najmanje dva puta godisnje vrsi nadzor nad zakonitoscu poslovanja berze a iz zakonom utvrdjenih razloga joj moze oduzeti dozvolu za rad.

o poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima Hov i drugih finansijskih
instrumenata;

o Poslove o pravima trecih lica na hov i drugim finansijskim instrumentima;
o Poslove kliringa i saldiranja hov. - U centralnom registru se otvaraju i vode sledeci racuni: 1. Racun HOV clanova centralnog registra; 2. Racun deponovonaih HOV; 3. Emisioni racun. - Centralni registar ima svojstvo pravnog lica i osniva se u pravnoj formi zatvirenog ad. Njegov novnaci deo osnovnog kapitala ne moze biti manji od 50.000 u dinarskoj protiv vrednosti, a udeo drzavnig kapitala ne moze biti manji od 51%. Njegovo sediste je u Bg. - Clanovi centralnog registra mogu biti: Republika, Narodna banka Srbije, brokersko dilerska drustva, berze, poslovne banke. - Oragni Centralnog registra su: Skupstina i upravni odbor. - Nadzor nad Centralnim registrom vrsi komisija za HOV o cemu sastavlja zapisnik. Narodna banka Srbije vrsi nadzor u delu poslova koji se ticu obavljanja platnog prometa preko novcanih racuna. Sredstav za rad obezbedjuju se iz naknade za obavljanje poslova u skladu sa njegovim pravilnikom o tarifi, kao i iz drugih izvora.

73.

KOMISIJA ZA ZASTITU KONKURENCIJE I KOMISIJA ZA HOV

- Komisija za zastitu konkurencije je osnovana zakonom, ima status pravnog lica sa sedistem u Beogradu. Ona za rad odgovara narodnoj skupstini kojoj podnosi izvestaj jednom godisnje.Ova komisija je nedobitna organizacija, jer njena ciljna funkcija nije sticanje dobiti. - Komisija za zastitu konkurencije je nadlezna da: 1) resava o pravima i obavezama ucesnika na trzistu, 2) ucestvuje u izradi propisa koje se donose u oblasti zastite konkurencije, 3) predlaze Vladi donosenje propisa za sprovodjenje Zakona o zastiti konkurencije, 4) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinacnim trzistima i u pojedinacnim sektorima, 5) daje misljenje u vezi sa primenom propisa u oblasti zastite konkurencije, 6) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zastite konkurencije…

84

- Savet je jedini organ komisije za zastitu konkurencije, koji donosi odluke. Na celu saveta nalazi se predsednik koji predstavlja i zastupa komisiju a u slucaju njegove sprecenosti to radi njegov zamenik. - Savet komisije ima 5 clanova koje bira Narodna skupstina na predlog ovlascenih predlagaca. Za clana saveta se ne moze predloziti: lice starije od 65 godina, lice koje je srodnik clana saveta u pravoj liniji, poslanik u narodnoj skupstini, funkcioner politicke stranke. Clan saveta se bira na 5 godina, a isto lice moze biti izabrano najvise 2 puta. Njegov mandat prestaje: 1. Istekom vremena na koje je izabran, 2. razresenjem iz razloga predvidjenih zakonom, 3. smrcu. - Rad saveta je javan, a odluke donosi vecinom prisutnih clanova. U slucaju jednake podele glasova odlucujuci glas je glas predsednika saveta. - Komisija za zastitu konkurencije ima statut i druge akte, koje donosi Savet, kojima odredjuje unutrasnju organizaciju i nacin rada komisije. Saglasnost na statut daje vlada. - Sredstava za rad Komisije se obezbedjuju iz prihoda koje ona ostvaruje radom, ali i iz naknada, donacija, prihoda od prodaje publikacija komisije... Visak prihoda nad rashodima se vraca u budzet Srbije, a visak rashoda nad prihodima se pokriva iz budzeta Srbije. - Komisija za HOV je nezavisna i samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica i sa sedistem u Beogradu. Komisija je regulatorno telo u oblasti trzista Hov i drugih fin.instrumenata. Ona je nedobitna organizacija i za svoj rad odgovara Narodnoj skupstini, a Vladu tromesecno informise o svom radu i kretanjima na trzistu kapitala. - Regulatorni organi su nastali radi sprecavanja malverzacija i prevara, koje su ucinjene na stetu kupaca hov zbog nedostatka adekvatnih propoisa o trzistu hov. - Komisija za hov ima 5 clanova, ukljucujuci i njenog predsednika, koga bira i razresava Narodna skupstina. Mandat clanova traje 5 godina, a zakonom su utvrdjeni uslovi koje mora da ispunjava lice koje se bira u svojstvu clana i predsednika. - Komisija odlucuje na sednicama kojom rukovodi njen predsednik. Tri clana komisije cine kvorum, a odluke se donose vecinom glasova. - Komisija donosi statut i druge opste akte. Ona donosi tarifnik na osnovu koga obezbedjuje sredstva za finansiranje svojih poslova i zadataka. Visak prihoda nad rashodima Komisija uplacuje u republicki budzet, a manjak nadoknadjuje iz sopstevih rezervi i republickog budzeta. - Registri koje vodi komisija za hov su javni.

74. OSNOVNA SVOJSTVA STECAJA – istorijat i izvori prava; pojam, uloge i vrste stecaja i stecajni razlozi - Razvoj stecajnog zakonodavstva je zapoceo u 16 v, a prvi stecajni zakon je donet 1542 u Engleskoj. Sledeci veliki talas stecajnog zakonodavstav usledio je u 19 v. U 20 veku pocinje novi globalni pokret reforme stecajnog zakonodavstva koji traje do danas. - U nasoj zemlji je doneto nekoliko zakona u oblasti stecaja posle II svetskog rata.

85

- U uporednom pravu prestanak rada privrednog drustva po osnovu insolventnosti se oznacava sledecim teriminima: prinudna likvidacija, bankrot, stecaj, insolventna likvidacija, sudska likvidacija. Nas zakonodavac je do nedavno upotrebljavao samo termin stecaj a od nedavno pocinje da se upotrebljava i izraz bankrotstvo. - Stecaj je pravni institut kolektivnog, prinudnog, ravnomernog i pravicnog namirenja poverilaca generalnim izvrsenjem na imovini stecajnog duznika, cime on prestaje da postoji kao pravni subjekt. Stecaj predstavlja istovremeno, s jedne strane, stanje u kome duznik ne moze da izvrsava obaveze prema poveriocima, i s druge strane prinudno izvrsenje potrazivanja svih poverilaca nad imovinom stecajnog duznika., sto dovodi do gubljenja njegovog pravnog subjektiviteta. - Postupak stecaja ima za cilj da obezbedi pravicno zadoviljenje poverilaca. Treba imati u vidu da se stecajni postupak pokrece protiv insolventnog duzinka, zbog cega uspesno okoncanje tog postupka ne mora da znaci i uspesno ostvarenje interesa stecajnih poverilaca. Pravilo je da se u stecajnom postupku namiri samo odredjen procenat potrazivanja, odnosno stecaj se moze okoncati bez namiranja ikakvog procenta potrazivanja stecajnih poverilaca. - Razlikuju se dve vrtse stecaja  dobrovoljni – kod dobrovoljnog stecaja sam duznik pokrece postupak stecaja i  prinudni – kod prinudnog stecaja predlog za pokretanje stecaja podnose poverioci ili neko drugo zakonom ovlasceno lice. - U zavisnosti od vrste subjekta nad kojim se sprovodi stecaj on se moze podeliti na: 1. Individualni stecaj (sprovodi se nad fizickim licima) i 2. Korporativni stecaj (sprovodi se nad pravnim licima). Osnovno pravilo kod individualnog stecaja je nacelo novog finansijskog pocetka za stecajnog duznika, a njegov osnovni cilj je da se fizickom licu pruzi nova prilika za poslovanje. Korporativni stecaj ima za cilj da prikupi i unovci imovinu pravnog lica koja ce se raspodeliti poveriocima srazmerno visini njihovih potrazivanja. - Posebnu vrstu stecaja predstavlja medjunarodni stecaj - pod njega se podvodi svaki privredni subjekt nad kojim je otvoren postupak stecaja, a koji ima imovinu u dve ili vise drzava. - Posebnu vrstu stecaja predstavlja i stecaj male vrednosti. On se sprovodi kada je knjigovodstevna vrednost imovine stecajnog duznika manja od 5.000.000 din. Postupak vodi stecajni sudija. Stecajni razlozi - Stecajni razlog predstavlja materijano pravno osnovu pokretanja stecajnog postupka. Pokretanje postupka se vrsi na osnovu zahteva ovlascenog lica. - U zavisnosti od nacina koji se upotrebljava za odredjivanje stecajnih razloga postoje dva nacina: o Metod nabrajanja stecajnih razloga – ogleda se u nabrajanju radnji i okolnosti u vezi sa duznikom, koje predstavljaju razlog za pokretanje postupka. Poverilac je bio duzan da dokaze da je duznik izvrsio neku od stecajnih radnji, koje su zakonom nabrojane. o Metod opsteg razloga – zakonodavac u formulaciji stecajnog razloga upotrebljava pravne standarde, radi obuhvatanj avelikog broja konkretnih slucajeva i radnji stecajnog duznika, koji dovode do otvaranja postupka stecaja. Od svih stecajnih razloga najznacajniji su: prezaduzenost i nesposobnost za placanje. - U nasem zakonodavstvu stecajni postupak se sprovodi nad duznikom koji je nesposoban za placanje. Stecajni duznik je nesposoban za placanje: 1. Ako ne moze da odgovori svvojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; 2. Ako je potpuno obustavio svoja placanja u roku od 30 dana; 3. Ako je verovatno da obaveze nece moci da ispuni po dospecu. - Nesposobnost za placanje podrazumeva takvo fin stanje duznika u kojem duznik nije posoban da izmiruje dospele obaveze prema poveriocima. Ovaj stecajni razlog se oznacava koa univerzalni, osnovni i redovni.

86

Stecajni duznik – lice nad cijom imovinom je otvoren postupak bankrotstva. 6) nacelo srazmernosti – neprivilegovani poverici namiruju svoja potrazivanja srazmerno njihovoj visini u odnosu na stecajnu masu. 87 .75. Postupak pokrece zakonom ovlasceni subjekat. 2. i imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu. . . Prema prirodi poverioca oni se dela na privilegovane i neprivilegovane (stecajni poverioci). U nasem pravu on obuhvata bankrotstvo i reorganizaciju. 4) nacelo sudskog vodjenja stecajnog postupka. .Izlucni poverilac moze da isktakne zahtev da se njegova stvar izluci iz stecajne mase i da se izvrsi njen povracaj pod odredjenim uslovima. stranke i drugi ucesnici . Postupak je po svojoj prirodi hitan. STECAJNI POSTUPAK – pojam i nacela. Takva stvar ne ulazi u stecajnu masu. Stecajno pravo poznaje 3 posebna oblika povracaja stvari njihovom vlasniku: 1. 2) nacelo ravnopravnosti neprivilegovanih poverilaca – stecaj onemogucava nedozvoljene transakcije i stavljanje pojedinih poverilaca u priviligovan polozaj u odnosu na druge poverioce. U zavisnosti od vrste poverioca. moze biti jedno lice ili vise njih. preduzetnik. Razlucni poverilac – poverioci koji imaju zalozno pravo ili pravo namirenja na stavri ili u pravu o kojima se vode javne knjige ili registri. a protiv zakljucka podneti prigovor. a zakljuckom se izdaje nalog sluzbenom licu ili organu da sprovodi postupak za izvrsenje pojedinih radnji. a sud ga sprovodu pos luzbenoj duznosti.Stecajni postupak predstavlja posebnu vrstu gradjanskog sudskog postupka. Izlucni poverilac – ono lice cija se stvar nalazi kod stecajnog duznika po nekom pravnom osnovu na koje on ima stvarno ili licno pravo. Resenjem se odlucuje u stecajnom postupku. Finansijski lizing. 3. Stecajni Poverilac – je stranka u stecajnom postupku koja je prijavila svoja potrazivanje. Zbog toga izlucni poverilac nije stranka u stecajnom postupku. To su poverioci cija su potrazivanja obezbedjena nekim od stavrnih sredstava obezbedjenja. zadruga.U nasem zakonodavnstvu se podvodi pravno drustvo u preduzetnik. poverioci stecajnog duznika se dele na stecajne. razlucne i poverioce stecajne mase. 3) nacelo univerzalnosti – sva imovina stecajnog duznika mora biti predmet namirenja stecajnih poverilaca. u drugom stepenu Visi trgovniski sud.Odluke u stecajnom postupku se donose u obliku resenja ili zakljucka. trgovacki stecaj – stecajni duznik moze biti privredni subjekt: privredno drustvo. 5) nacelo ekonomije postupka – stecajni postupak je po svojoj prirodi hitan. izlucne. Roba u prevozu.Razlucni poverioci mogu zahtevati da se njihovo potrazivanje namiri iz vrednosti zalozene stvari ili prava i to neavisno od toka stecajno postupka. 7) nacelo izuzetnosti – stecaj se pokrece i sprovodi samo ako ne uspe reogranizacija duznika. .Pravni institut stecaja zasniva se na vise nacela: 1) nacelo kolektivne zastite neprivilegovanih poverilaca – stecaj omogucava ravnomerno namirenje potrazivanja poverilaca u zavisnosti od ukupne visine njihovih potrazivanja. Rok za zalbu je 8 dana a rok za podnosenje prigovora pet dand od dana objavljivanja zakljucka. drustvo za osiguranje. Za sprovodjenje postupka u prvom stepenu stvarno je nadlezan trgovinski sud. na koje se primenjuje Zakon o stecajnom postupku. banka i druga finansijska institucija. U najvecem broju zakonodavstava o stecaju usvojen je tzv. Podela imovine pravne zajednice. Protiv resenja se moze izjaviti zalba.

7) odlucuje o prigivorima protiv odluka i zakljucaka stecajnog sudije. da ima tri godine radnog iskustva. 3) odlucuje o pokrrtanju stecajnog postopka. sopstveni racun i sediste u BG. Najznacajniji poslovo Agencije su: 1.. a moze biti imenovan i resenjem o pokretanju prethodnog stecajnog postupka. c) Stecajni upravnik – centralna licnost u stecajnom postupku jer od njegove strucnosti. Njegove licne osobine i moralni kvalitetinsu od posebnog znacaja za sprovodjenje ovog postupka. 76. 4) imenuje i razresava stecajnog sudiju. Licenca se obnavlja na zahtev stecajnog upravnika po isteku roka od dana njenog izdavanja pod uslovom da je stecajni upravnik savesno obavljao svoj posao. On vrsi kontrolu i nadzor nad radom stecajnog upravnika. Licencu izdaje i obnavlja Agencija za licenciranje stecajnih upravnika koja organizuje i sprovodi strucni ispit za dobijanje licence. o Imenovanje i razresenje – U nasem pravu stecajni upravnik se imenuje resenjem o pokretanju stecajog postupka. 6) odlucuje o prigovorima protiv radnji stecajnog upravika. On ima pravo i duznost da upravlja i raspolaze stecajnom masom duznika. ima svojstvo pravnog lica. Predlog za rezresenje stecajnog upravnika moze dati stecajni sudija i odbor poverilaca. Stecajno vece imenuje stecajnog upravnika i ono odlucuje o: 1) pokretanju prethodnog postupka. stecajni upravnik je jedan od obaveznih i znacajnih oragana stecajnog postupka koja ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika stecajnog duznika. o Agencija za licenciranje stecajnih upravnika – agencija je osnovana zakonom. 3. 2) vrsi nadzor nad radom stecajnog upravnika. obnavlja i oduzima licencu 2. 2. 4) odobrava nacrt plana reorganizacije. jemci i sl. – Zakonom su utvrdjeni uslovi i nacin za razresenje stecajnog upravnika. U naseim pravu. U slucaju da je visina potrazivanja razlucnih poverilaca veca od visine iznosa dobijenog unovcenjem stvari ili prava na kojima postoji razlucno pravo. izdaje. Razresenje moze biti i na licni zahtev. zakonski zastupnik stecajnog duznika. o Izdavanje i oduzimanje licence – Licencu moze dobiti lice koje ispunjava 2 uslova: Visoka strucna sprema i Polozen strucni ispit za dobijanje licence .da je dobilo licencu za obavljanje poslova stecajnog upravnika. sposobnosti zavisi u znacajnoj meri uspeh samog postupka. Ima zadatak da utvrdjuje neophodan optimalan test znanja koji lica koja konkurisu za stecajne upravnike moraju da ispunjavaju. Stecajni upravnik ima razlicite uloge u stecajnom postupku. 8) daje ovlasecenja stecajnom duzniku preduzetniku o licnoj upravi b) Stecajni sudija – Nalazi se izmedju stecajnog veca i i stecajnog upravnika. On je prinudni. organizuje i sprovodi strucni ispit za 88 . – Agencija moze oduzeti licencu stecajnom upravniku pre isteka roka od tri godine ako ne obavlja poslove u skladu sa zakonom. On ima pravnicko obreazovanje i profesionallno iskustvo. da ima status individulanog preduzetnika. Za stecajnog upravnika moze biti imenovano lice koje ispuni zakonom utvrdjene uslove: 1. ako je stecajno vece odredilo mere obezbedjenja stecajnom duzniku. 5) odobrava nacrt resenja o glavnoj deobi stecajne mase. pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju stecajni poverioci. 2) utvrdjuje postojanje razloga za pokretanje stecajnog postupka. radi zastite interesa stecajnih poverilaca. 3) odreduje preliminarnu naknadu i nagradu stecjnom upravniku. 5) imenuje i razresava stecajnog upravnika. Treca lica – u stecajnom postupku u svojstvu trecih lica mogu da ucestvuju i pravna i fizicka lica solidarni duznici.Poverioci koji imaju drzavinu i pravo zadrzavanja stvari nisu u obavezi da predaju stvar stecajnom duzniku dok im se ne ispalti njihivo razlucno pravo. – U domacoj strucnoj literaturi je izneto misljenje da treba ojacati polozaj i ulogu stecajnog sudije u zakonodavstvu. On je ovlasecan da odlucuje o sledecem: 1) uvodi u duznost stecajnog pravnika. ORGANI STECAJNOG POSTUKPA a) Stecajno vece – stecajno vece je sastavljeno od trojice sudija od kojih je jedan predsednik veca.

4. . a odluka se smatra donetom kada za nju glasa vise od polovine clanova. o Nagrada za rad i naknada troskova – Stecajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih troskova. domaca ili strana lica. Ona se zasniva na planu u pisanom obliku kojim se na detaljni nacin odredjuje pod kojim uslovima ce potrazivanja biti namirena. .Odbor poverilaca podnosi prigovore na zakljucke i radnje stecajnog sudije i stecajnog upravnika u roku od 5 dana od dana saznanja za radnju. Na toj sednici vrsi se izbor predsednika skupstine i clanova odbora poveriala. tj osnov za produzenje zivota stecajnog duznika.Zakon o stecajnom postupku pociva na nacelu obezbedjivanja najpoviljnijeg namirenja poverilaca. b) Podnosenje plana reorganizacije i njegova sadrzina – Predlog plana reorganizacije podnose Zakonom ovlasceni subjekti. poboljsava se njegov imovinsko pravni polozaj. upravljacke i finansijske organizacije.Pod reorganizacijom se podrazumeva preuredjenje duznika u pogledu njegove unutrasnje. vodi imenuk stecajnih upravnika o Obavljanje poslova i odnos sa drugim organima stecajnog postupka – Stecajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i sa paznjom dobrog strucanjaka.Predsednika odbora biraju clanovi odbora iz svojih redova.Na poziv odbora poverilaca sednicama odbora prisustvuje stecajni upravnikali bez prava glasa. . ali i na zaposlene kod stecajnog duznika i na njegove poverioce. 3. Cilj plana reorganizacije je da se poboljsa imovinsko pravni polozaj stecajnog duznika i poverilaca. a u obavljanju poslova iz svoje nadleznosti moze da angazuje strucna pravna i fizicka. s tim da taj broj ne moze biti od 9 clanova i uvek mora biti neparan. Konacnu visinu naknade stecajno vece odredjuje u vreme zakljucenja stecajnog postupka. . . Subjekt reorganizacije su stecajni duznik i stecajni poverioci kao i stecajni upravnik. a formira se najkasnije na prvom poverilackom rocistu. Predsednik odbora je duzan da zakaze sedmicu kada to zahteva vise od polovine clanova odbora. On se podnosi posle pokretanja stecajnog postupka. reorganizacija . Prva skupstina poverilaca se moze zakazati na predlog stecajnog upravnika. . dva su moguca pravca za ostvarenje tog cilja: 1. preavnoorganizacione. e) Odbor poverilica – je organ stecajnog postupka koji skupstina poverilaca bila na prvoj svojoj sednici ili na prvom poverilackom rocistu. U domacem pravu se plan reorganizacije mora saciniti u pisanoj formi.Plan reorganizacije predstavlja osnov za reorganizaciju stecajnog duznika. a mogu biti preduzete pojedinacno i kolektivno. 89 . Razlucni poverioci mogu ucestvovati u skupstini samo do visine potrazivanja. d) Skupstina poverilaca – Skupstinu poverilaca cine svi stecajni poverioci.Sadrzaj plana reorganizacije u uporednom pravu sadrzi razlicite mere odnosno metode reorganizacije duznika. Te mere se preduzimaju radi finansijske konsolidacije i upravljacke i druge stabilizacije duznika. REOGRANIZACIJA DUZNIKA (mere za sprecavanje bankrotstva) a) plan reorganizacije – Pre sprovodjenja postupka stecaja obavezno se mora uciniti pokusaj sprovodjenja mera reorganizacije. vrsi nadzor nad radom i prati razvoj profesije stecajnog upravnika.stecajnog upravnika.u slucaju kada oporavak stecajnog duznika nije moguc. bankrotstvo . Broj clanova odbora poverilaca odredjuje skupstina. o Odgovornost za stetu i osiguranje od odgovornosti – ako stecajni upravnik pricini stetu ucesnicima u stecajnom postupku namerno ili nepaznjom.u slucaju kada je oporavak stecajnog duznika moguc i 2. Njegovom primenom u praksi se ostvaruje sanacija duznika. radi izbegavanja posledica koje izaziva bankrotstvo na imovini duznika. moze se podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje stecajnog postupka pod uslovom da su ispunjeni ostali Zakonom utvrjdni uslovi. obezbedjuje nastavak poslovanja. on odgovara celokupnom svojom imovinom. 77.

da prestaju sva potrazivanja poverilaca iz stecajnog postupka. Ako predlozeni plan reorganizacije nije dobio potrenban br glasova ili podneti plan na drugi nacin ne ispunjiva uslove za njegovo usvajanje u tom slucaju stecajni sudija moze odobriti predlagacu plana rok od 30 dana u kojem ce podneti izmenjeni plan i zakazati rociste za glasanje. nad stecajnim duznikom se sprovodi bankrotstvo. . personalne.c) Mere za realizaciju plana reorganizacije – Zakonom o stecajnom postupku se uvodi institut reorganizacije kao put i nacin za sprovodjenje stecajnog postupka. e) Pravne posledice usvajanja i izvrsenje plana reorganizacije – Osnovna prvavna posledica je promena pravnog polozaja stecajnog duznika. Stecajni sudija je duzan da zakaze rociste za razmatranje plana reorganizacije i glasanje poverilaca u roku od 20 dana od dana njegovog donosenja. Ako sud utvrdi da stecajni duznik ne postupa po odredbama reorganizacije moza da preduzme neku od sledecih mera: 1. da nalozi nastavak postupka bankarstva stecajnog duznika. a stecajni sudija moze da produzi ovaj zakonski rok najvise za 30 dana. finansijske i dr. 3.Plan reorganizacije se podnosi stecajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja stecajnog postupka.Zakonom o stecajnom postupku pravo glasa je dato svim poveriocima srazmerno visini njihovih potrzaivanja. poverioci koji imaju najmanje 30% obezbedjenih potrazivanja. poverioci mogu glasati i pisanim putem. da nalozi stecajnom duzniku da u odrejdnom roku postupi po planu kao i da otkoni posledice nepostupanja po planu. da nalozi stecajom upravniku da preuzme komntrolu nad stecajnim duznikom. kojim je stecajni duznik ispunio sve obaveze predvidjene planom reorganizacije ima za posledicu: 1. 3. ne ispunjava naloge stecajnog upravnika. koji ima svojstvo preduzetnika . Usvajanjem plana iz poslovnog imena stecajnog duznika brise se oznaka u stecaju. . a u slucaju zakazivanja posebnog rocista za glasanje. primenjuje plan cije je usvajanje izdejstvovano na nezakonit nacin. stecajno vece donosi resenje o zakljucenje stecajnog postupka. u okviru reorganozacije duznika. .stecajni upravnik. 78. 5. postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana. lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stecajnog duznika. f) Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i obustava njegove primene – Ako stecajni duznik ne postupa po usvojenom planu reorganizacije svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes moze dostaviti sudu obavestenje o neprimenjivanju usvojenog plana.Izvrsenje plana reorganizacije. Na rociste za glasanje se pozivanju svi poverioci sa pravom glasa i duznik. organizacione. 4. 3. Sud prosledjuje obavestenje stecajnom duzniku i stecajnom upravniku u roku od 10 dana od sana prijema obavestenja. odnosno mera za sprecavanje stecaja. kada resenje stecajnog veca o potvrdi plana reorganizacije postane pravnoslazno. da nalozi preuduzimanje drugih mera u cilju otklanjanja posledica nepostupanja po planu. 2. Pod licnom upravom duznika podrazumeva se stavljanje duznika-preduzetnika pod nadzor suda. LICNA UPRAVA DUZNIKA – PREDUZETNIKA .Nas zakonodavac uredjuje pravni institut licne uprave duznika. 4. 90 . . 2. Sustina reorganizacije se ogleda u visokom stepenu fleksibilnosti koja se obezbedjuje pregovorima izmedju duznika i poverilaca.Mere za realizaciju plana reorganizacije mogu biti ekonomske. d) Postupak donosenja plana reorganizacije – U nasem pravu plan reorgaznizacije mogu doneti zakonom ovlasceni subjekti: 1. Inace. stecajni sudija ce u svakom slucaju doneti resenje o zapocinjanju bankrotstva ako stecajni sud utvrdi da stecajni duznik: 1. 2. stecajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbedjenih potrazivanja. odnosno drzavnog kapitala stecajnog kapitala stecajnog duznika u skladu sa priposima kojima je utvredjena privatizacija. 2. kao i u vecem broju mogucih nacina koji se mogu primeniti na stecajnog duznika radi prevazilazenja nepovoljne finansijske situacije. da vlasnici akcijskog kapitala stecajnog duznika sticu vlasnicka prava na kapitalu. tehnoloske. ne saradjuje sa stecajnik upravnikom. da se vrsi prodaja drustvenog.stecajni duznik.Medjutim. . 3. pravne. 4. U slucaju da se ne usvoji i izmenjeni plan reorganizacije.

Likvidacije je jedan od nacina za prestanak privrednog drustva. da to zahtevaju manjinski akcionari iz zakonom utvrdjenih razloga. da drustvo ima dovoljno sredstava za pokrice svih svojih obaveza i 2. Stecajnog upravnika. . 5. da su prestali da postoje uslovi za vrsenje delatnosti. 2) Ako se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak. koju moze podneti odbor poverilaca. poverilaca ili suda. Stecajnog sudije. LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUSTVA . Odbora poverilaca. . kada ono gubi svoj pravni subjektivitet. za razliku od stecaja do koga dolazi zbog insolventnosti. a u roku od 6 meseci se ne pojavi novi clan… o Posebni zakonski osnovi za likvidaciju sloventnog drustav su: 1. Protiv donetog resenja moze se izjaviti zalba.U uporednom pravu postoje 3 pristupa u pokretanju likvidacije: 1) likvidaciju pokrecu i sprovode vlasnici preduzeca 2) likvidaciju drustva sprovodi sud. . da se osnovni kapital drustva smanji ispod vrednosti minimalnog novcanog osnovnog kapitala drustva. calnova ili akcionara drustva. . a odluka o likvidaciji ad se donosi kvalifikovanom vecinom. duzno je da saslusa stecajnog duznika. 4. da je ispunjen neki od zakonom utvrdjenih osnova za likvidaciju. . Zakon o privrednim drustvima se na detaljniji nacin uredjuju dva znacajna pitanja vezana za zastitu poverilaca drustva koje se likvidira: 1) Individualno obavestavanje poznatih poverilaca i 2) Kolektivno obavestavanje. 2. .preduzetnika da sam upravlja i raspolze stecajnom masom pod sledecim uslovima: 1) Ako stecajni duznik to sam predlozi. 4. 79. o Opsti zakonski osnovi za likvidaciju solventnog drustva su: 1. 3. a stecajni upravnik uvek moze da pregleda popis i pismeno obavesti stecajni sud da li je sastavljen ispravno i na koje delove popisa stecajni poverioci mogu da izjave prigovor. da je drustvu izrecena mera zabrane vrsenja delatnosti zbog neipunjavanja uslova za njeno obavljanje.objava obavestavanje svim poveriocima. Zakonski pravni akti mogu biti pojedinaci ili generalni.Stecajni duznik mora da sastavi popis imovine koja ulazi u stecajnu masu. 3) obustavljanje dobrovoljne ili prinudne likvidacije i pokretanje postupka stecaja od strane njegovih duznika. odnosno komplementara. osnivaca sveo na jednog clana. da je istekao rok za koji je drustvo osnovano. Postupak likvidacije se sprovodi kad se pretpostavlja da se iz imovine duznika mogu izmiriti njegove obaveze. Pokretanje postupka likvidacije – Likvidacije se sprovodi na osnovu odluke ortaka. 3) Ako je verovatno da odredivanje licne uprave nece dovsti do ostecenja interesa poverilaca ni do produzavanja stecajnog postupka.. popis poverilaca i pregled imovine. kako bi se isplatila sva njegova dugovanja.U nasem pravu se dopusta stecajnom vecu da resenjem o pokretanju stecajnog postupka ovlasti stecajnog duznika. Pre nego sto donese odluku o obustavi licne imovine. poverilaca koji je pokrenuo stecajni postupak. Sprovodjenje postupka likvidacije – Pojedinim zakonskim resenjima se nastoji da se ubrza i ucini efikasnijim postupak likvidacije. Odluka o likvidaciji ortackog i komanditnog drustav donosi se jednoglasnom odlukom svih ortaka.Stecajno vece moze da obustavi licnu upravu na predlog: 1. U procesnopravnom smislu pod likvidacijom se podrazumeva postupak u kom se imovina drustva prikuplja i unovcava.Do likvidacije privrednog drustva dolazi iz razloga koji nisu finansijsjke priroe. da se br.Stecajno vece je duzno da donosenjem resenja o odredjivanju licne uprave stecajnom duzniku istovremeno postavi stecajnog upravnika uz odredivanje poslova za ciju punovaznost je potrbna njihova saglasnost. Odluka o likvidaciji je dipozitivne prirode. 3. 2. Odluka o likvidaciji doo donosi se saglasnoscu svih clanova. 91 . Stecajnog duznika. Pravni osnov za pokretanje postupka likvidacije .Nas zakonodavac zahteva ispunjenje 2 uslova za pokretanje postupka likvidacije: 1. a preostala sredstva drustva raspodelila prema predvidjenim pravilima drustva. 2. Licna uprava se ne moze odobriti ako je stecajni postupak pokrenuo nadlezni javni tuzilac. a njegov ekonomski subjektivitet ostaje ocuvan.Zakonom o privrednim drustvima uredjuje se likvidacija. s tim da se posle ovog postupka drustvo izbrise iz Registra.

duzan da da izjavu pred sudim kojom se obavezuje da ce odgovorno i svesno obavljati sve poslove vezane za likvidaciju privrednog drustva. 2. . isplacuju se ortaci. . Bilans stanja se podnosi ortacima. drugo siplacuju se ortaci i clanovi drustva. clanovima ili akcionarima drustva. Ako nije statutom drustva drugacije predvidjeno. Status drustva u likvidaciji – Pokretanje postupka likvidacije izaziva niz pravnih posledica za privredno drustvo: 1. 2. .Likvidacioni upravnik obavlja sledece poslove: 1.U uporednom pravu likvidaciju sprovodi jedan likvidacioni upravnik ili vise likvidacionih upravnika. na privrmenu naknadu troskova.U nasem Zakonu o preduzecima izbor likvidacionih upravnika je prepusteno autonomiji clanova. pravo na naknadu za njegov rad.Posle izmirenja dugova drustva u likvidaciji.Likvidator je. likvidacioni upravnik je duzan da podnese finansijski izvestaj najkasnije u roku od tri meseca posle isteka svake poslovne godine. clanovi ili akcionari sa povlascenim akcijama koji imaju pravo prioriteta. koje je imao u sprovodjnjeu postupka likvidacije i 2. bankrotstvo).Ako likvidacija traje duze od godni dana. raspodela likvidacionog ostatka se vrsi na sledeci nacin: prvo.Status drustavu likvidaciji je u nasem pravu utvrdjen kroz 3 pravila: 1. . .Likvidacioni upravnik je duzan da sastavi bilans stanja najkasnije u roku od 3 meseca posle otvaranja postupka likvidacije U bilans stanja se unosi stanje aktive i pasive drustva. srazmerno posedovanim akcijama u drustvu. Unovcava imovinu drustva. drustvo zadrzava svojstvo pravnog lica do mementa okoncanja tog postutka i njegovog brisanja iz registra. drustvo moze da preduzima samo one poslove koji su u funkciji zavrsetka vec zapocetih poslova kao i da zakljucuje nove ugovore. 4. Sva imovina drustva ukljucuje se u bilansa stanja po njenoj trzisnoj ceni ili procenjenoj vrednosti. drustvo u likvidaciji zadrzava svoje organe upravljanja. U toku postupka likvidacije poslovanje vode ista lica kao i pre postupka likvidacije. srazmerno udelima u drustvu i akcionari.Likvidacionom upravniku pripada pravo na dve vrste naknade: 1. 92 . i oni su clanovi drustva u likvidaciji. uz upozorenje da im potrazivanja biti prekludirano. . . Tokom likvidacije ne placaju se dividende clanovima i akcionarima. duzan je da odmah obustavi postupak dobrovoljne likvidacije i pokrene postupak prinudne likvidacije (stecaj. ako ga ne prijave u roku od 30 dana posle prijema odluke o osporavanju potrazivanja ne pokrenu postupak pred nadleznim sudom radi utvrdjivanja postojanja tog potrazivanja. medjutim oni mogu postupati i samostalno. ako su oni po svojo priprodi takvi da ce spreciti nastajanje stetnih posledica po imovinu drustva u postupku likvidacije. brisanjem drustva iz registra ono gubi svoj pravnio subjektivitet. Likvidacioni upravnik moze biti i lice mimo preduzeca. neophodne radnje za sprovodjenje likvidacije i vreme potrebno za zavrsetak likvidacije. najmanje tri puta. Predlog o podeli likvidacionog ostatka drustva Isplata vlasnika drustva i okoncanje likvidacije – Imovina privrednog drustva u likvidaciji koja preostane posle izmirenja potrazivanja poverilaca i drugih potrazivanja raspodeljuje se od strane likvidacionog upravnika ortacima. odnosno skupstini clanova ili akcionara na usvajanje. Za vreme likvidacije drustvo nastavlja svoje postojanje kao i pre pokrenutog postupka likvidacije s tim da ono ne moze preuzimati nove poslove osim poslova koji su saglasni ciljevima likvidacije. . 3. Ako ima vise likvidacionih upravnika zakonom im se nalaze da obavljaju prava i duznosti zajedno. Zavrsni likvidacioni bilans 3. pre stupanja na duznost. uz posebno upozorenje poveriocima da ce im potrazivanja biti prekludirana ako ih ne prijave u roku od 30 dana od objavljivanja poslednjeg obavestenja.o Drustvu u likvidaciji se nalaze da posalje poznatim poveriocima pisano obavestenje (individualno obavestenje) sa Zakonom utvrdjenom sadrzinom i kopijiom upisa odluke o likvidaciji u Registar. 3. Naplacuje potrazivanja 3. U slucaju da likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednoig drustava nije dovoljna da se podmire sva potrazivanja poverioca. Izvestaj o sprovedenoj likvidaciji 2. Zavrsava tekuce poslovanje drustva 2. o Drustvo u likvidaciji mora da objavi i kolektivno obavestenje o donetoj odluci o likvidaciji. Izmiruje obaveze 4. odnosno skupstini. . likvidacioni upravnik je duzan da sastavi 3 dokumenta: 1.

ako to svojstvo priznaje zakon. . Polazilo se od statusa trgovca pa se i poslovi koje on obavlja nazivaju trgovacki poslovi .U uporednom pravu u pojmovnom odredjenju trgovinskog posla poslo se od pojmovnog odredjenja trgovca U prvo vreme trgovcem se smatralo svako lice koje se bavi trgovackim poslovima. U Zakonu o obligacionim odnosima za ugovore koje privredni subjekti zakljucuju na trzistu koristi se izraz “ugovori u privredi”. a poslovi koje on obavlja u vidu redovnog zanimanja su trgovinski. Prema tome u pojmovnom odredjivanju trgovinskih poslova formirala su se 2 pristupa: 1. Zapravo to su oni ugovori koje zakljucuju subjekti koji se bave privrednom delatnoscu u cilju sticanja zarade. privredni subjekti svoju delatnost obavljaju u vidu redovnog zanimanja.Bitno je odrediti koji se posao smatra trgovinskim poslom zbog primene odgovarajucih pravnih pravila. jer je priroda tih odnosa zahtevala drugacija i posebna resenja.Ima slucajeva kada se neke odredbe Zakona o obligacionim odnosima ne mogu primeniti na ugovore o privredi kao sto je slucaj sa prekomernim ostecenjem. . ako se ortaci ili komplementari nisu mogli sastati 2. . zbog nedostatka kvoruma.Priroda trgovackog posla odredjuje trgovca.trgovinski poslovi.Zakonom je dopusteno da likvidacioni upravnik okonca postupak likvidacije i bez odobrenja finansijskog izvestaja i izvestaja o sprovodjenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara iz dva razloga: 1. 80. kojima se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na trzistu. privredni ugovori. . NAZIV I POJAM TRGOVINSKOG (PRIVREDNOG) POSLA a) Naziv – ugovori u privredi se oznacavaju razlicitim nazivima. . 2. b) Pojam – Ugovori u privredi su posebna vrsta pravnih poslova obligaciono pravne prirode. . trgovacki ugovori. a lice koje ih obavlja dobija status trgovca. poslovi robnog prometa. U nasoj pravnoj teoriji . Pravila ugovornog prava podjednako vaze i za fizicka i za pravna lica. Objektivni sistem odredjivanja trgovca . To su pravni instrumenti putem kojih se obavlja pravni promet na trzistu u kome ucestvuju privredni subjekti. Da se iz gradjanskog razvije trgovinsko pravo je uslovljno time da se u zakonu u obligacionim odnosima unesu odredjeni izuzeci koji ulaze samo za ugovore u privredi. koja obavljaju neku privrednu delatnost (preduzetnici). . Lice ima status trgovca. osim ako za ugovore u privredi nije izricito drugacije odredjeno. U uporednom pravu . 81.jedan za gradjansko pravne odnose izmedju fizickih lica i drugi za obligacione odnose u privredi. Zakonodavac odredjuje koji se poslovi smatraju trgovinskim poslovima . To znaci da osim opstih pravila koji vaze za obligacione ugovore u privredi vaze i posebna pravila..U zakonima o obligacionim odnosima zakonodavac se priklonio koncepciji jedinstvenog regulisanja obligacionih odnosanezavisno od toga ko su ucesnici.Prema zakonu o obligacionim odnosima ugovorima o privredi se smatraju ugovori koje zakljucuju preduzeca i druga pravna lica kao i fizicka. komercijalni poslovi. ako se ne moze odrzati skupstina.ugovori robnmog prometa. Jer. promet roba i vrsenje usluga na trzistu.Posebna pravila koja treba imati u vidu prilikom zakljucivanja ugovora u privredi: 93 .Regulisanje obligacionih odnosa u uporednom pravu izvrseno je na dva nacina: putem jedinstvenog rezima za sve subjekte i putem dvojakog rezima .Pod privrednom delatnoscu treba podrazumevati: proizvodnju. U nasem pravu na ugovore u privredi prvenstveno se primenjuju odredbe zakon o obligacionim odnosima. POSEBNA PRAVILA KOJA VAZE ZA UGOVORE U PRIVRDI (TRGOVINSKE POSLOVE) .Subjektivni sistem odredjivanja pojma trgovca. pa se pretpostvavlja da moraju poznavati prilike na trzistu i odnose na njemu.

Drugo. zbog kasnjenja duznik duguje i zakonsku kamatu. Sa memoranduom na kome je sacinjena ponuda ili prihvat ponude moze se pojaviti i neovlasceno lice s toga je vazno da se u poslovanju sa memorandumom postupa sa posebnom paznjom i da se uskrati mogucnost neovlascenim licima da dodju u kontakt sa memorandumom e) Pojacana paznja – u izvrsavanju gradjansko pravnih obligacionih odnosa zahteva se onakvo ponasanje strana kakvo se pokazao svaki dobar domacin. davanje ponude. Druga strana ima malo mogucnosti da svojom voljom menja uslove. zakljucivanje predugovora i zakljucenje ugovora. Da bi sistem i subjekti valjano funkcionisali strane se moraju ponasati saglasno visem standardu. Tu su pre svega drugi izvori prava kao izvor posebnih pravila za ugovore u privredi osim toga tu spadaju uzanse kako opste i posebne koje vaze za posebne oblasti u privredi. Pregovori se moraju voditi saglasno nacelu savesnosti i postenja. oni nisu obavezujuci i mogu se prekinuti u svakom trenutku bez pravnih posledica po pregovarace. Posto ugovori u privredi imaju brojne specifickosti tako se formiraju trgovinski sudovi. b) Odredjivanje nadleznog suda ili arbitraze – po okoncanju pregovora pristupa se uoblicavanju ponude. Strane zakljucuju sporazum o arbitrazi ili odredbom u ugovorom ili posebnim sporazumom. davanje ekskluzivnog prava. To je faza u kojoj se trazi najpovoljniji partner i najpovoljnije resenje. Prvo propisivanjem obavezne dozvole ili obaveznog odobrenja od strane drzavnog organa kao uslova za punovaznost ugovora. prihvatanje ponude. g) Izvori prava – osim zakona o obligacionim odnosima za ugovore u privredi vaze i zakoni koji su lex specialis. otuda i standard “ponasanje sa paznjom dobrog domacina”. drzava moze imperativnom normom da propise obavezan nacin zakjlucivanja ugovora.a) Pregovori za zakljucivanje ugovora – zakljucivanje ugovora u privredi predstavlja slozen postupak kome prethode brojne pravne radnje: poziv na pregovore.zateznu kamatu 94 . Ovi ugovori su tipizirani. specijalizovanu instituciju za slucaj spora. d) Memorandum – to je pravni papir na kome je odstampana ili utisnuta oznaka subjekta tj njegovi znaci za identifikaciju. Ugovori sa elementima inostranosti podlazu po pravilima medjunarodnog ugovornog prava. a to su adhezioni ugovori kod kojih je sve unapred sadrzano a na drugoj strani je da odbije ili prihvati. h) Zatezna kamata – za ugovore u privredi ciju sadrzinu cine novcane obaveze vaze posebna pravila za slucaj zakasnjenja u izvrsenju obaveze. c) Uticaj drzave na zaklucivanje ugovora u privredi – uticaj drzave u oblasti ugovaranja u privredi moze se izraziti trojako. Pregovaranje bez namere da se zakljuci ugovor i bezrazlozan prekid pregovora povlaci za sobom odgovornost koja se naziva predugovorna odgovornost. sastavljanje pisma o namerama. Odgovornosti nema ako su obe strane odustale od pregovora bezrazlozno ili su pregovarale bez namere da zakljuce dogovor. Trece. Ugovor se moze zakljuciti na memorandumu od strane pregovaraca ili od njega ovlascenog lica. Ugovorom je moguce predivdeti institucionalnu arbitrazu. Tj u vidu formulara u koji su uneti svi elementi ugovora koji se zeli zakljuciti.Pregovori se vode pismeno i usmeno. strane u ugovoru odlucuju za arbitrazu kao posebnu vrstu suda. Koje ce od navedenih radnji biti preuzete zavisi od konkretnog slucaja. Troskove oko priprema za zakljucenje ugovora snose svaka strana za sebe a zajednicke snose podjednako. . ponasanje sa paznjom dobrog strucnjaka vezano jeza profesionalno ponasanje. U izvrsavanju ugovornih obaveza izmedju privrednih subjekata zahteva se pojacana paznja. unutrasnju arbitrazu ili medjunarodnu ili povremenu ad hoc arbitrazu. drzava moze da zadrzi za sebe diskreciono pravo da ceni ugovor sa stanovista bezbednosti i odbrane zemlje. f) Formularni ugovori – na trzistu je kljucno biti brz i azuran zbog toga se ugovori u privredi javljaju u vido formiranih ugovora. pristupanje pregovaranju. Kod zajednickih ulaganje kapitala se cesto javlja strani ulagac. Arbitraze su nedrzavni sudovi. Pojava ekonomskih giganata je uslovila jos jednu vrstu formiranih ugovora. Ponasanje sa paznjom dobrog privrednika trzisno poslovanje. a prihvatom ponude zakjlucuje se ugovor.

prodavac. Medjunarodnog trgovinskog prava cija pravila prodiru u sva zakonodavsktva. u red neformalnih ugovora-osima ako ga strane ne ucine formalnim. Pravila nacionalnog obligacionog prava sluze kao dopunsko resenje za ono sto su ugovorene strane propustile da urede. kupcu sreda stvar. a) Svojstva ugovora i ugovorene strane – Putem ugovora o prodaji obavlja se metamorfoza vrednosti. opste uzanse za promet robom iz 1954 koje osteju kao izvor prava jedino ako su njihvu primenu strane iyricito ugovorile. Prenos se moze vrsiti i virmanom kojim davalac nalaze da se za naznaceni iznos zaduzi njegov racun u korist racuna korisnika naloga. ako su sredstva u razlicitim bankama onada je to medjubankarski transfer. oni su subjekti prodajnig odnosa i izmedju njih se zasniva duznicko-poverilacki odnos. a prodavac poverilac. primalac naloga i korisnik naloga. tako da kupac stekne pravo svojine. Predmet prodaje moze biti i neko pravo. Ovi izvori prava su i rezultat upliva izvora. To prebacivanje se vrsi putem naloga koji se daje banci u ovom odnosu ucestvuju: davalac naloga. b) Pojam ugovora – Po zakonu o obligacionim odnosima Ugovoro prodaji je definisan kao ugovor kojim se jedna strana. ugovorne strane. Svaka drzava ima posebne propise kojima regulise ugovor o medjunarodnoj prodaji robe pa se i oni smatrajju 95 . U izvore prave spadaju i neke posebne uzanse. Stvarno sredstvo obezbedjenja daje poveriocu pravo da stekne neko stavrno pravo na stvari duznika ili nekog treceg lica (hipoteka. obavezuje da drugoj strani. Ovo je rezultat procesa harmonizacije prava na medjunarodnom planu. d) Medjunarodni izvori prava – Kada je rec o medjunarodnom ugovoru o prodaji robe kao primarni izvor prava javlja se ugovor o medjunarodnoj prodaji robe koje su strane zakljucile. nastaje novi instrumnet na trzistu koji omogucava raymenu dobara podsredstvom novca. ima unapred utvrdjenu sadrzinu. UGOVOR O PRODAJI – pojam. Rok je bitan element ugovora. c) Domaci izvori prava – Osnovni izvor prava je Zakon o obligacionim odnosima. ugovorne kazne.Pojavom novca kao merila vrednosti roba. u red kauzalnih jer se vidi razlkog nastanka obaveza.i) Obezbedjenje ugovora – postoje stvarna i licna sredstva obezbedjenja. Ako susredstva u istoj banci onda je to interni transfer. a to je ugovor o prodaji. 82. a kupac se obaveziuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme stvar. kapara. Ugovor o prodaji pretpostavlja 2 strane od kojih je jedna kupac a druga prodavac. k) Fiksni ugovori – prilikom zakljucivanja ugovora u privredi zbog vrste i cilja posla zbog kojih se zakljucuju cesto se ugovara fiksni rok za izvrsavanje obaveza zbog cega se oni nazivaju fiksni ugovori. Ugovor o prodaji spada u red imenovanih ugovora kojima je zakon odredio ime. Fiksim ugovorom se smatra i onaj ugovor u kome rok izvrsenja proizilazi iz prirode samog zakljucenog ugovora. kaucija). j) Bezgotovinska placanja – privredni subjekti vecinom vrse bezgotovinska placanja osnosno sredstva prebacuju sa racuna jedne strane na rn druge strane. zaloga. Nepostovanje roka dovodi do raskida ugovora po sili zakona. svojstva i znacaj . u red dvostrano teretnih ugovorajer obaveza postoji i na jednoj i na drugoj strani. Kupac je duznik. Licno sredstvo obezbedjenja je sredstvo koje pruza vecu sigurnost poveriocu jer se duznik obezbedjuje putem jemstva. izvori prava. u red ugovora sa trenutnom ili trajnim prestacijom u zavisnosti od toga kakav je nacin izvrsenja obaveze (jednokratan ili u ratama).

Veoma je znacajna i Rimska konvencija o merodanvonm pravu za ugovorene obaveze. o Odredjivanje vrste – U ugovoru u prodaji se tacno mora odrediti vrsta robe koja se prodaje. a cena moze biti tacno podredjena ali i ne mora. njihova promena moze biti indirektna I diretkna. koja u nasoj zemlji ima sta status lex specialis. medikamenti. Ako promet stvari nije dopusten ugovor je nistavan. nacin placanja. Ako nema saglasnosti oko predmeta i cene nema ni ugovora. ili zabranjen. . prevoz. Organ UN UNCITRAL je doneo nekoliko konvencija od kojih je najznacajnija Becka konvencija.Ekonomski giganti koji medjunarodno posluju poceli su da sastavljaju formulare ugovora sa istim odredbama dajuci mogucnost drugoj strani da pregovara o nekima od njih. U ugovoru mora biti naznaceno o kom je predmetu rec. Formularni ugovori se postali novi vid izvora prava koji se nazaiva formularno pravo. mesto isporuke. BITNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI . moze biti postojeca i buduca stvar. Sporedni elementi su: vreme izvrsenja obaveze. e) Znacaj ugovora – Znacaj ugovora u prodaji je u tome sto kje to ugovor sa najduzaom tradicijom. svojstva stvari. Kako formirani ugovori nisu bili medjusobno ujednaceni u cilju otklanjanja nedostataka medjunarodni formuni su su pristupili unifikaciji prava nalazeci zajednicka resenja u toj praksi nudeci resenja u vidu jednobraznih tipskih ugovora i opstih uslova poslovanja. koji predstavlja obrazac za izradu nacionlanog zakona. Ako su u ugovoru 96 . Promet predmeta u ugovora moze biti dopusten. moraju se odrediti obelezja. Kad je predmet ugovora stvar odredjeneg porekla kupac ne mora da prihvati druge stvari cak i ako su boljeg kavliteta. a) Predmet ugovora . . Pored navedenih izvora prava od znacaja su I ugovori regionalnog i medjunarodnog karaktera kojima se postize unifikacija medjunarodnog trgovonskog prava. . Njime se vrsi promet materijalnih dobara na trzistu i preko njega se oslikava trziste i moc neke privrede.) potrebna je posebna dozvola i da se postuju propisi.Predmet ugovora ne moze biti: novac. HOV.. pravom dopusten.Kod ugovora o prodaji bitni elementi su predmet i cena.Radi sigurnosti ugovor o prodaji se zakljucuje u pisanoj formi i treba da sadrzi sto veci broj odredbi o pravima i obavezama.. specifike. Moze biti individualno odredjena stvar i po rodu odredjena stvar. 83.Ako je promet roba pravom ogranicen (oruzje. U medjunarodne izvore ugovornog prava spadaju i model –zakon .Pravni vodici koje je evropska komisija promenila za zemlje u tranziciji. Isti formi su poceli da vrse unifikacuju parvila o medjunarodnoj prodaji robe i putem medjunarodnih konvencija koje su u prksi olaksale zakljucivenj ugovora o prodaji I obavljanje medjunarodnog prometa.izvorom prava. delovi ljudskog tela. ona vaziu svim zemljama clanicama EU. strane se mogu ali i ne moraju dogovoriti.Predmet ugovora moze biti svaki predmet koji je dopusten da se prometuje na trzistu.

U ugovoru o prodaji se moze ugraditi odredba o kliznoj skali. to znaci da je unapred utvrdjena vrsta i kolicina predmeta. Posto su prodavac i kupac najcesce prostorno razdvojeni.kg. smatran se da je ugovorena cena razumna cena. Kvalitet kakva takva podrazumeva isporuku predmeta u zatecenom stanju. a ako je propisana maksimalna ona ne moze biti veca od nje. 84. menicom. Cena moze biti promenljiva. Uobicajen Kvalitet stvari je onaj koji je uobicajen u mestu prodavca. kupac je duzan platiti cenu koju je prodavac redovno naplacivao u vreme zakljucenja ugovora. Cenu moze propisati nadlezi organ kao minimalnu ili maksimalnu. moze biti fiksna ali i promenljiva. mesto prodaje je skladiste prodavca. . Prodavac je duzan da isporuci robu u ispravnom stanju. predaja se vrsi na utovarnoj stanici ili u luci ukrcaja. onda se kolicina mora kretati u tim granicama. a obaveza kupca da sa svoje strane preduzme sve neophodne mere da bi prodaja bila moguca. prebrojavanjem. modelom. Zbog prostorne udeljenosti u praksi se prihvata izraz isporuka. bez biranja. specifikacijom. video i sagasio se da mu bude isporucena ta stvar. a ako je upotrebljeno cirka . litar. to je tekuca cena a ako se ne moze odrediti nju odredjuje sud. Ako nisu ugovorena tacna kolicina onda je obaveza prodavca da ne varira vise od 2 % . SADRZINA UGOVORA O PRODAJI – obaveze prodavca i obaveze kupca Obaveze prodavca 1. Osim u novcu cena moze biti placena i cekom.stvari odredjene alternativno (npr. Kolicina je odredjena uobicajenim mernim jedinicama. Obaveza predaje (isporuke) stvari (robe) – ovo pitanje regulisano je Zakonom o obligacionim odnosima. na prodavcu je da preduzme niz neophodnih radnji kako bi izvrsio svoju osnovnu obavezu predaje stvari.Cene odredjuju strane sporazumno. . metar.Ako zbog brzine zakljucivanja ugovora cena nije odredjena.Oderdivanje cene moze biti povereno trecem licu. vreme i nacin isporuke. o Odredivanje kvaliteta . Kod ugovora o prodaji u privredi se koriste termini odmah. 97 . oko onda kolicina moze varirati za 5 % najvise od ugovorene kolicine. o Mesto isporuke – odredjuju ga strane u ugovoru.Kvalitet se moze odrediti opisom. 100 pari cipela) pravo izbora pripada prodavcu. broj. . ako ga ono ne odredi a ni same ga strane naknadno ne odrede. modela isporucena stvar mora biti saobrazna opisu. . b) Cena – je novcani izraz vrednosti predmeta ugovoara. virmanom ili nekom drugom HOV. o Odredjivanje kolicine – vrsi se vaganjem. standardom. modelu. Ako je sediste razlicito. Vidjeno odobreno podrazumeva da je kupac pregledao. Stvari se mogu prodavati i po specifikaciji. ako je propisana minimalna ona moze biti veca. izrazom odobreni kvalitet…Ako je kvalitet predmeta ugovora odredjen opisno ili putem uzorka. ovo se obicno radi kada je u pitanju buduci proizvod ciji troskovi proizvodnje podlezi promenama. Ako se strane nisu dogovorile o mestu isporuke mesto je prebivaliste prodavca u casu zakljucivanja ugovora. Zakonodavac pod prodajom podrazumeva urucenje stvari kupcu ili predaju isprave kojom se stvar moze preuzeti.Za obavezu isporuke vezana su 3 pitanja: mesto. vremenski interval u kome kupac moze zahtevati isporuku predmeta. Ako prodavac i kupac imaju sediste u istom mestu. merenjem. Ako je ugovorom predvidjen prevoz stvari stvar se smatra predatom kada je prodavac urucio prevozniku ili spediteru ugovorenu stvar. odstupanje nije dozvoljeno. Vreme predaje podrazumeva: rok. Ako je u ugovoru kolicina robe odrejdena od od. Prodavac je duzan da obavesti kupca o svom izboru i od tog momenta svoj izbor ne moze vise menjati.Kada su stravi utvrdjene brojem komada. uzorkom. uzorku.Pitanje momenta izvrsenja isporuke i mesta isporuke uredjuje se transportne klauzule o Vreme isporuke robe – Prodavac je duzan da izvrsi predaju u vreme kada je ugovorom predvidjeno.

istovremenosa isporukom ili posle isporuke. vrstu prevoza… Momenat predaje je od velikog pravnog znacaja. 2. . Prodavac moze izjaviti da raskida ugovor ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar cija mu je predaja ponudjena na uobicajen nacin ili ako se sumlja nece platiti cenu. 2. izbroji i da na jasan nacin oznaci da je ona izdvojena ili individualizirana radi izvrsenja ugovora. . Kada se kupovina vrsi u gotovom cena se placa odmah. 2.Ako je u pitanju genericna stvar prodavac jr duzan da izdvoji robu iz mase. ali i za nedostatke koje se pojave po prelasku rizika na kupca. potrebnoj dokumentacji: tehnicko uputstvo. . Pravilo je da rizik prelazi u onom momentu koji je odredjen kao momenat isporuke stvari.U robnom prometu isplata cene se vrsi na osnovu fakture koju ispostavlja prodavac kupcu. prodavac se oslobadja odgovornosti. jer se za ove radnje vezuje momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca. razuman rok varira od slucaja do slucaja imajuci u vidu prostornu udaljnost. Nacin isporuke se razlikuje kada je rec o genericnoj stvari. . Ako je u pitanju neznatan materijlani nedostatak. 3.Izmedju privrednih subjekata placanje se uglavnom vrsi bezgotovinski. U pogledu roka placanja vaze sledeca pravila: ako je rok odredjen izrazom odmah cena se placa prvog radnog dana po prijemu facture. jer se taj momenat smatra momentom izvrsenja obaveze i prelaska rizika sa prodavca na kupca. Prava kupca za materijalne nedostatke su popravka stvari ako je ona moguca ili njihova zamena 3. prodavac ne odgovara ako se nedostaci pokazu po proteku 6 meseci od predaje stvari. Ako vreme predaje stvari nije odredjeno ili odredivo tada se podrzaumeva razumen rok po zakljucenju ugovora.. Ona se ispalcuje u mestu i vremenu kada je ugovorom predvidjeno ili u vreme i mesto kada se vrsi isporuka stvari. .Ako je u pitanju tehnicki slozen proizvod ili prehrambeni proizvod tada za tu vrstu stvari vaze posebni propisi o ambalazi.Pitanje isporuke i prijema robe od pravnog je znacaja. da je izmeri. Obaveze Kupca – na kupcu leze dve obaveze da plate cenu i preuzmu stvar: 1. Ako stvar nema potrebna svojstva za njegovu redovnu upotrebu ili promet. Odgovornost za materijalne nedostatke – Ugovorom o prodaji prodavac se obavezuje da preda ugovorenu stvar. a kupac se obavezuje da za to plati odgovarajucu cenu.Nedostaci za koje prodavac nece dogovarati: 1.Materijalni nedostatak stvari postoji u 4 slucaja: 1. garantni list. . predaja na prevoz. . lice cija je stavar prodata na javnoj prinudnoj prodaji ne odgovara za nedostatke stvari. Cena se moze platiti unapred. . oznakama. a kod ugovora u privredi odmah. Ako je stvar individualno odredjena o nacinu isporuke strane se ugovorom sporazumevaju. Obaveza preuzimanja stvari – sastoji se u nizu potrebnih radnji kako bi predaja bila moguca.o prompt. O vidljivim nedostatcima je duzan obavestiti prodasvca u roku od 8 dana. 3. Ako stavr nema svojstva koja su izricito ili precutno dogovorena. sto je moralo biti poznato prodavcu. 98 . Ako stvar nije ista kao model ili uzorak na osnovu kojih je ugovor zakljucen. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke koje je stvar imala u casu prelaska rizika na kupca. 4. individualno odrejdnoj stvari ili tehnickoj robi. Ako su nedostaci mogli biti poznati kupcu. deklaracija. brzo i oznacavaju 8 dana od zakljucenja ugovora. 4. cim se roba preuzme. pakovanje. ako su nedostatci ili nedostatak posledica uzorka koji je postojao pre prelaska rizika. Nacin isporuke stvari – predstavlja niz neophodnih radnji prodavca kako bi kupac dosao u posed stvari kao sto je: izdavanje robe. . Odgovornost za pravne nedostatke – prodavac je duzan da garantuje kupcu da stavr nema pravnih mana i da drugo lice nece pravnim putem kupcu oduzeti stvar niti ga pravno uznemiravati.Kupac je duzan da na uobicajen nacin pregleda primljenu robu.Stvar ne sme imati materijalne nedostatke. Obaveza isplate cene – Cena je novcani izraz vrednosti predmeta ugovora o prodaji. Ako stvar nema potrebna svojstva za narocitu upotrebu za koju je kupac nabavlja. Nacin predaje se odredjuje dogovorom dve strane. Ako se nedostaci prikazu po isteku roka od 6 meseci od predaje. ako su isporuke robe sukcesivne cena se placa za svaku isporuku u casu prijema 2.. atest.

Prva pravila su doneta 1936 godine. o Vozarina placena do… i mesto opredeljenja – koristi se kod svih vrsta prevoza robe i kod kontenerskog. da ugovori prevoz na racun kupca do naznacenog aerodorma opredeljenja da pribavi izvoznu dozvolu i plati porez i takse vezane za izvoz. takse. Prodavac je duzan da obezbedi vagon. bez obaveze da je utovari u brod. izbegavaju se nejasnoce razlicitog tumacenja termina u razlicitim zemljama. pribavljanje izvozne dozvole i placanje carine. o Cena. vozarina (C&F) i ugovorena luka opredeljenja – ova klauzula ima istu sadrzinu kao i klauzula CIF. a ako je ugovoreno i slaganje robe tada je potrebno da izvrsi i tu obavezu. rudnik i sl.) – Najpoznatija i najcesce primenjivana u praksi je franko fabrika jer je najpovoljnija za prodavca.prevozniku na ugovorenom aerodromu otpreme u ugovorenom roku. momenat prelaska rizika i momenat prelaska troskova sa prodavca na kupca. osiguranje i vozarinu do prispeca robe u mesto opredeljenja. da izvrsi utovar o roku i da o tome obavesti prodavca. vozarina (CIF) i ugovorena luka opredeljenja – prodavac je izvrsio svoju obavezu isporuke prema ovoj klauzuli kada je roba presla ogradu broda. Rizik i svi troskovi do momenta stavljanja robe na brod padaju na teret prodavca. s tim da prodavac nema obavezu da plati osiguranje robe.85. o Franko aerodrom (FOB) i dogovoreni aerodrom otpreme – koristi se kod vazdusnog prevoza. Klauzule za isporuku u mestu o Franko fabrika (skladiste. a narocito: momenat i nacin predaje stvari. o Franko uz bok broda (FAS) i dogovorena luka ukrcaja – ova klauzula se koristi kod pomorskog transporta. Mesto isporuke je zeleznicka stanica. osiguranje. Klauzule za isporuku uz otpremu i 3. dozvola za uvoz. Moze biti ugovorena i obaveza slaganja robe tako da prodavac dok ne slozi robu nije izvrsio obavezu isporuke. Rizik prelazi sa prodavca na kupca u trenutku dopreme uz bok broda. Prodavac ima obavezu da kupcu u predvidjenom roku stavi na raspolaganje ugovorenu robu na oznacenom mestu prevoznim sredstvom koje je on obezbedio. Brod obezbedjuje kupac. on vrsi utovar pribavlja izvoznu dozvolu. Na taj nacin. Na njegov teret pada utovar. a potom su se vrsile revizije i osavremenjavala pravila. Klauzule koje regulisu prodaju uz otpremu o Franko Vagon (FOT. Kupac placa ostale troskove i troskove istovara. Klauzule za isporuku u mestu 2. Od tog trenutka rizik prelazi na kupca kao i svi troskovi koji slede. Na osnovu ove klauzule prodavac ima obavezu da stavi robu na raspolaganje avio.To su trgovinski termini kojima se sa malo reci precizira citav niz prava i obaveza izmedju prodavca i kupca. Transpotrnim klauzulama se regulise i niz drugih odnosa izmedju saugovaraca kao sto su pribavljanje transportnih dozlova. Prodavac ima obavezu da na mestu koje je kupac oznacio dopremi robu uz bok broda. uverenje o poreklu robe… . TRANSPORTNE KLAUZULE . a od tog trenutka prelaze na kupca. koje je izradila medjunarodna trgovinska komora u Parizu. Kaluzule za isporuku u mestu opredeljenja 1.Najpoznatije transportne klauzule su INCOTERMS. . o Franko Brod (FOB) i ugovorena luka otpreme – prodavac je duzan da isporuci robu na brod koji je oznacio kupac u ugovorenoj luci i ugovorenom roku. placa carinu i snosi ostale troskove. 2. Prodavac placa izvozne carine.Cilj INCOTERMSa je da obezbede jednobrazno tumacenje trgovinskih termina koji se najcesce koriste u medjunarodnoj praksi. Prodavac je izvrsio svoju obavezu u trenutku kada je dopremio robu u mesto 99 . o Cena. Stavljanjem na raspolaganje kupcu prodavac je izvrsio predaju i od tog trenutka rizik prelazi na kupca. . slaganje.U Medjunarodnoj trgovini prema mestu isporuke razlikujemo tri vrste klauzula: 1. FOR) i ugovoreno mesto otpreme – koristi se kod prodaje robe koja se prevozi zeleznicom od prodavca do kupca.

Klauzule koje regulisu ugovor o prispecu o Franco brod – naznaceno mesto opredeljenja – prema ovoj kaluzuli prodavac ima obavezu da isporuci robu prodavcu na palubi broda u mestu opredeljanje i do tog trenutka snosi rizik kao i sve troskove u vezi robe. zatim da izda ispravnu dozvolu na osnovu koje kupac moze da podigne robu.Prodavac pada u duznicku docnju ako na vreme ne isporuci kupcu robu. kupac se moze i opredeliti za raskid ugovora i naknadu stete u dva slucaja: Prvo. porez i dazbine i da preuzme robu kada mu ona bude stavljena na raspolaganje. Prodavac je duzan da kupca obavesti o prispecu broda i da mu obezbedi konosman i druga dokumenta neophodna neophodna da preuzimanje robe. o Isporuceno ocarinjeno i mesto opredeljenja – U ovom slucaju prodavac preuzima na sebe najveci moguci rizik u pogledu rizika i u pogledu troskova. Rizik prelazi sa kupca na prodavca u momentu kada je ovaj bio duzan da je preuzme. 86. Zakasnjenje u izvrsenju obaveze isporuke predstavlja docnju prodavca. da plati vozarinu. Prodavac placa carinu. da plati carinu. Kupac ima obavezu da preuzme robu.Prodavac moze pasti i u poverilacku docnju kada on bez opravdanog razloga odbije da primi kupovnu cenu ili ako ne preuzme neophodne radnje kako bi kupcu omogucio da izvrsi obavezu placanja. s tim sto rizik i troskovi prelaze na kupca u trenutku kada je prodavac predao robu na prevoz prvom prevozniku. pribavlja potrebne ispareve. Kako je rec u izvoznoj prodaji prodavac snosi sve troskove vezane za izvoz i o izvrsenoj isporuci obavestava kupca. uvoznu dozvolu i placa sve troskove vezano za uvoz robe kao i vozarinu. Ako u klauzuli stoji ocarinjeno prodavac je duzan da pribavi uvoznu dozvolu. Medjutim. u ugovorenom roku uz svoj trosak i rizik. kada je rec o fiksnom ugovoru gde je rok bitan element ugovora. o Isporuceno neocarinjeno i mesto opredeljenja – Na kupcu je da pribavi uvoznu dozvolu. A ako stoji neocarinjeno obaveze tada padaju na kupca. da pribavi izvoznu dozvolu… Rizik prelazi sa prodavca na kupca u momentu kada je kupac bio duzan da preuzme robu.opredeljenja u ugovorenom roku i predao je prvom prevozniku. . o Vozarina i osiguranje placeno do mesta opredeljenja – Prodavac placa vozarinu i osiguranje robe za vreme prevoza. o Franco granica i mesto isporuke na granici – Prodavac ima obavezu da robu na raspolaganja kupcu u mestu isporuke na granici. ako iz ponasanja prodavac proizilazi da on svoju obavezu nece izvrsiti ni u naknadnom roku i drugo. dajuci naknadni rok prodavcu. Kupac je duzan da preuzme robu cim mu je prodavac stavi na raspolaganje. jer je njegova obaveza da kupcu isporuci robu kupcu u zemlji uvoza u mestu opredeljenja u dogovoreom roku.Kupac u vezi sa tim ima dva prava: 1) da trazi ispunjene ugovora nadoknadu stete koju trpi zbog zadocnjenja u izvrsenju ugovora i 2) da trazi raskid ugovora i naknadu stete zbog neispunjenja ugovora. 3.Kupac ima pre svega pravo da trazi ispunjenje ugovora. DOCNJA UGOVORENIH STRANA KOD UGOVORA U PRODAJI Docnja prodavca . . 100 . Ako ni u tom roku prodavac ne izvrsi obavezu kupac tek tada ima pravo da trazi raskid ugovora i naknadu stete. o Franko prevoznik i naznaceno mesto – moze se dogovoriti kod svih vidova prevoza. o Franco obala – ocarinjeno ili neocarinjeno i ugovorena luka – prodavac ima obavezu da kupcu stavi na raspolaganje robu na keju ili na obali dogovorene luke odakle kupac preuzima robu. . iskrca je na svoj rizik pribavi uvozna dokumnta. plati carinu i ostale dazbine u vezi sa uvozom robe. Pravila koja vaze kod FOB vaze i ovde.

5) poostravanje rezima pustanja u prodaju tehnicke robe. Ako robu zadrzi na cuvanje kod sebe on snosi troskove cuvanja. Ako robu nije isporucio prodavac ima pravo da zadrzi robu dok mu cena ne bude placena. Ako kupac nije blagovremeno platio kupovnu cenu.Tehnicku robu prate: tehnicko uputstvo. Pod neispravnim funkcionisanjem podrazumeva se: 1. Pogresno funkcionisanje. njegovim svojstvima. u trecoj fazi. istaknut je visok stepen odgovornosti proizvodjaca.Kupac se moze po osnovu garancije obratiti odgovarajucem garantu. uvoznik i zastupnik su garanti po osnovu imperativnih propisa sto znaci da su obavezni da uz odredjene tehnicke proizvode daju garantni list. atest. 87. 4) povecanje broja pratecih dokumenata tehnicke robe. . namiriti troskove prodaje i ostatak deponovati kod suda. 3) produzavanje garantnog roka. . 2. o Tehnicko uputstvo . Prodavac se javlja kao garant samo u slucaju kada u datom mestu proizvodjac nije obezbedio servis zaodrzavanje. uputstvo za upotrebu.Kupac moze pasti u poverilacku docnju ako odbije prijem isporuke robe ili ako ne preduzme sve neophodne radnje kako bi robu preuzeo od prodavca. zatim propisima. Ako je prodavac vec isporucio robu on moze da zahteva izvrsenje ugovora. razvoj medjunarodnog trzista tehnicke robe. i o nacinu upotrebe.Garancija za ispravno funkcionisanje tehnicke robe podrazumeva jednu posebnu vrstu materijalne odgovornosti garanta za slucaj neispravnog funkcionisanja tehnicke robe u toku trajanja garantnog roka. proizvodjac. u drugoj fazi istican je zahtev poboljsanja kvaliteta tehnickih proizoda. Ova pravna sretstva zavise od toga da li je on isporucio robu ili ne. . U nasem zakonu status gatanta imaju: prodavac. odrzavanju i cuvanju. Funkcionisanje ispod predvidjenog kapaciteta.sadrzi podatke o tehnickom ustrojstvu proizvoda.Docnja Kupca . Garantovani slucaj i obavezna dokumenta – garantovani slucaj je nedostatak koji mora biti u vezi sa radom odnosno funkcionisanjem tehnickog proizvoda. Prestanak funkcionisanja dela proizvoda ili u celini.Poostravanje uslova za pustanje u promet tehnicke robe razumljivo je iz vise razloga: nagli razvoj tehnike i tehnologije. .Kao subjekt odgovornosti javlja se garant. GARACIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE STVARI Pojam i subjekti odgovornosti . zastite zdravlja ljudi. Prodavac moze predati robu na cuvanje javnom skladistu ili licu koje dodeli sud. 101 .Od momenta pojava garancija uocljive su sledece cinjenice: 1) povecanje broja subjekata odgovornostigaranata. Posto je kupac u docnji on snosi rizik za ostecenje ili slucajnu propast stvari. uvoznik. Proizvodjac. Kupac se ne moze za isti nedostatak obratiti i prodavcu i proizvodjacu. uvoznik i predstavnik strane firme. 3. deklaracija i spisak servisera. tj da zahteva naplatu cene sudskim putem i naknadu stete koju trpi zbog docnje kupca. Zakon o standardizaciji obavezuje da pre pustanja u promet proizvoda. propisima je istican zahtev zastite prava potrosaca. povecanje bezbednosti zivotne sredine. . prodavcu stoje na raspolaganju pravna sredstva. proizvodjac. 2) prosirivanje boroja proizvoda za koji se daje garancija. garantni list. porast opsteg standarda stanovnistva… U nasem pravu su narocito znacajni Zakon o obligacionim odnosima i zakon o standardizaciji koji regulisu ova pitanja. zastipnik provere da li proizvod odgovara uslovima i zahtevima odredjenih standarda.Imajuci u vidu broj propisa iz ove oblasti uocavaju se sledece razvojne faze zakonodavstva: U prvoj fazi.Kupac moze pasti u docnju ako ne plati blagovremeno kupovnu cenu ili kad kasni sa prijemom robe. 6) povecanje broja propisa kojima se ova oblast regulise. tehnickim specifikacijama… . Ako su troskovi nesrazmmerni vrednosti robe on je moze predati na javno. .

Prava kupaca . kilometara. proizvodjac. Garantni rok – je vremenski interval u kojem garant jemci za ispravno funkcionisanje tehnicke robe. ime ili naziv garanta. . Rok je tri godine od kako je osteceni saznao za stetu odnosno 10 godina od kako je proizvodjac stavio proizvod u promet. On pocinje da tece od momenta prodaje proizvoda. Smatra se da proizvod ima nedostatak ako ne obezbedjuje sigurnost koja se sa pravom ocekuje kada se imaju u vidu sve okolnosti. Gubitak garantnog lista ne povlaci za sobom i gubitak prava po osnovu garancije jer se garancija moze dokazati i na druge nacine. Prodavac ce odgovarati u slucajevima kada se predstavlja kao proizvodjac tako sto stavlja svoje ime i zastitni znak kao i ako proizvod ne sadrzi podatke o proizvodjacu i ako uvezeni proizvod ne sadrzi podatke o uvozniku. Zakon odredjuje minimalni garantni rok.Ako proizvod sa nedostatkom prouzrokuje stetu za nju odgovara proizvodjac. tj. . Pod proizvodom zakonodavac podrazumeva stvar i energiju: Stvar je pokretna i moze biti samostalna ili ugradjena u drugu stvar pokretnu ili nepokretnu. prenosa i prevoza stvari padnu na teret garanta. broj obrtaja. odgovornost za stetu koju bi kupljena stvar prouzrokovala kupcu. To je potvrda odnosno dokument koji izdaje prodavac. kako bi olaksao trgovinski promet izmedju nase zemlje i clanica Evropske unije i udovoljio zahtevima o adekvatnoj zastiti potrosaca. o Deklaracija je poseban dokument koji sadrzi izjavu proizvodjaca o proizvodu.Do donosenja Zakona o odgovornosti proizvodjaca stvari sa nedostatkom (2005god).To su pravo na opravku.je isprava o saglasnosti tehnicke robe standardima. Ako je proizvod uvezen radi prodaje za stetu odgovara uvoznik.Prema pitanju odgovornosti za stetu koju bi prouzrokovala stvar sa nedostatkom nadlezni organi Evropske unije opredelili su se za odgovornost proizvodjaca. Garantni list nije prenosiv. broj performansi.Proizvodjac odgovara za statu nezavisno od toga da li je znao za nedostatak ili ne. Garantni list – Pismena isprava koja se izdaje uz tehnicku robu prilikom kupovine a kojom se garantuje njeno ispravno funkcionisanje u datom garantnom roku. a ne za odgovornost prodavca pa su u tu svrhu doneli odgovarajuce direktive. a proizvodjac moze da odredi i duzi rok od zakonom predvidjenog jer se garantni rok uskladjuje sa tehnickikm i tehnoloskim svojstvima proizvoda. pravo na zamenu. vrstu ili model proizvoda.o Spisak servisera . uvoznik ili zastupnik koja garantuje ispravno funkcionisanje robe i preuzimanje obaveze za besplatno otklanjenje nedostatka ili zamene proizvoda u slucaju da je popravka nemoguca. .Predstavlja posebnu vrstu materijalne odgovornosti. pod proizvodjacem se smatra ono lice koje proizvodji: gotove proizvode. propisima. kretanje ili toplotu. Energija je posebna vrsta stvari i ona je proizvedena ili sakupljna sluzi za davanje svetlosti. usaglasenost sa standardima i propisima i naznaku ko je proizvodjac. sediste garanta. njegov fabricki broj.Prema navedenom zakonu. tehnickim specifikacijama. pravo kupca da troskovi materijala. rada. .Uobicajeno je da garantni list sadrzi: sopstveni broj. datum prodaje pecat i potpis prodavca. nezavisno da li sadrzi podatke o proizvodjacu. datum proizvodnje. ODGOVORNOST PROIZVODJACA STVARI SA NEDOSTATKOM . Proizvodjac se moze osloboditi odgovornosti u slucaju kada istekne rok zastarelosti potrazivanja naknade stete. redovno servisiranje. padala je na teret prodavca.adresar servisnih radionica u kojima ce kupac moci da ostvari prava povodom date garancije. To je isprava da je proizvod ispitan i da odgovara datim standardima. . . Deklaracija sadrzi i signale za opasnost. 102 . 88. sirovine i sastavne delove. uslove garancije i garantni rok. o Atest .Nas zakonodavac je izvrsio uskladjivanje domaceg zakonodavstva sa pomenutim resenjima i preporukama. podatke o identifikaciji proizvoda. Garantni rok se iskazuje ili kao vremenski interval ili kao vremenski interval u kombinacijom sa mernom jedinicom: br. . upozorenja.

.Strane u ugovoru o posredovanju su posrednik i nalogodavac.89. Usluga posredovanja i provizija su bitni sastojci ovog ugovora. teretan.to su one tacke o kojima se mora postici saglasnost inace ugovora nema.Ovaj ugovor spada u red ugovora o uslugama na trzistu. Zakon o osiguranju. Funkciju posrednika u privrednom poslovanju njacesce obavljaju posrednicke organizacij. . nalogodavcu. kauzalan. Zakon o trzistu hov. posrednik. Znacaj ovog ugovora je u sigurnijem. posrdnici kod osiguranja. UGOVOR O POSREDOVANJU . trajnijeg ili trenutnog karaktera. Posrednik bolje poznaje trziste. ucesnike na trzistu. njihove potrebe. U nacelu posrednik moze biti fizicko i pravno lice. mada u praksi se najcesce zakljucuje u pisanom vidu radi lakseg dokazivanja njegovog postojanja. . a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu.U nasem pravu ugovor se definise kao ugovor o usluzi kojim se jedna strana. brzem u jeftinijem poslovanju. njhovu imovinsku i kreditnu sposobnost. U nasem pravu materiju o posredovanju regulise Zakon o obligacionim odnosima. Ugovor o posredovanju je imenovan. . mestovit jer sadrzi elemente drugih ugovora.Uloga posrednika je da dovede u vezu da pronadje i spoji svog komitenta i trece lice radi pregovorao zakljucivanju ugoovra. Bitini elementi ugovora .U novije vreme uloga posrednika opada jer njegovu ulogu sve cesce obavljaju agencije narocito u spoljnotrgovinskom poslovanju koje pored zastupanja obavljaju i poslove posredovanja. da ce nastojati da nadje i da ga dovede u vezu sa licem koje bi sa njim pregovaralo o zakljucenju odredjenog ugovora. . On je neformalan. berzanski posrednici. dvostrani ugovor. kod prevoza u turizmu.Poznato je vise vrsta posrednika: posrednici u prodaji. interese. Posrednik ne zakljucuje ugovor. 103 . obavezuje drugoj strani.

ali ne garantuje svom nalogodavcuda ce ugovor biti zakljucen. kako se krecu cene… o Obaveza zastite interesa klijenta – Delovanje posrednika mora biti objektivno i nepristrasno. da u tom smislu posreduje i po ovlascenju zakljucuje ugovore u ime i za racun svog nalogodavca. o Obaveza saradnje – Nalogodavac je duzan da saradjuje sa posrednikom. Ako je posrednik dobio nalog od obeju strana on ima pravo da zahteva od svake strane po jednu polovinu naknade. Izvod iz posrednickog dnevnika se naziva posrednicki list. o Obaveza vracanja Uzorka – Ako je nalogodavac dao posredniku uzorak ili model radi obavljanja nalozenog mu posla. formalan. Posreniku ne pripada naknada ako nalogodavac i trece ne zakljuce ugovor. kauzalan i trajnije prirode. kakvo je stanje na trzistu. o Obaveza vodjenja posrednickog dnevnika – Posrednik je duzan da vodi posebnu knjigu koja ima javni karakter u koju hronoloski unosi sve znacajne podatke o pravnim poslovima. *Sadrzinu ugovora – cine prava i obaveze posrednika i nalogodavca. ova knjiga mora biti overena od strane nadleznog drzavnog organa. koji izdaje posrednik sa svojim potpisom na zahtev strana. a nalogodavac se obazevuje da za svaki zakljucen ugovor isplati proviziju. da mu omoguci redovne kontakte.Ugovorene strane su nalogodavac (vlastodavac ili klijent) i zastupnik koji se naziva agent. Cenu moze odrediti i sud. Ako jemci za ispunjenje obaveze treceg lica tada se u ugovor o posredovanju unosi odredba pod nazivom star dal credere. posrednik.Zastupnik profesionalno i strucno vodi racuna o interesima svog nalogodavca. ona je taj uzorak po okoncanju posla duzan da vrati kao i druge stvari koje su mu date na cuvanje.Ugovor se zakljucuje tako sto nalogodavac daje nalog posredniku da izvsri odredjeno posredovanje.Ugovor o trgovinskom zastupanju spada u red ugovora o uslugama . podatke iz sfere poslovne tajne svoj nalogodavca. 90. a druga strana. . .Ugovor o posredovanju prestaje kod ugovorene strane izvrse svoje obaveze. . Naknada moze biti ugovorena. 104 . Nalogodavac moze povuci svoj nalog kad god on hoce. On se obavezno zakljucuje u pisanom obliku. . UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU . . jer se zastupnik cesto naziva i agentom. a kada nije ona se odredjuje na nacin kako je utvrdjeno tarifom posrednika ili prema obicaju. o Obaveza cuvanja poslovne tajne – Posrednik je duzan da cuva poslovnu tajnu iz domena poslovanja: sadrzinu naloga. dvostran. Obaveze nalogodavca o Obaveza placanja provizije – Nalogodavac je obavezan da plati proviziju za izvrsenu posrednicku uslugu. On pronalazi odgovarajuce lice za svog nalogodavca. da na vreme reaguje na njegova obavestenja i da ne zakljuci ugovor mimo znanja posrednika. o Obaveza obavestavanja – Posrednik je duzan da svog nalogodavca obavestava o svim znacajnim cinjenicama za zakljucenje odredjenog ugovora: ko su potencijalni partneri.Ovaj ugovor je poznat i pod nazivom ugovor o agenturi. On moze prestati i sporazumno kao i povlacenje naloga. on je imenovan. telegrafski su redovni troskovi i njih nalogpdavac posebno ne placa jer oni ulaze u proviziju. On je obavezan da cuva poslovnu tajnu i po zakljucenju ugovora. On mora da stiti interese obeju strana koje dovodi u vezu. rezultate vec vodjenih pregovora. ako nalog ne odbije odmah smatra se da je izvsio prihvat ponude. o Obaveza placanja vanrednih troskova – Telefonski. Posrednik nije duzan da ucestvuje u pregovorima osim ako je ugovorom na to izricito obavezan. Ako se ovi troskovi posebno ugovore tada posrednik ima pravo na proviziju.. . Obaveze posrednika o Obaveza pronalazenja i povezivanja – Posrednik je duzan da se pridrzava naloga i uputstva svog nalogodavca i da odgovara za izbor treceg lica. teretan.Ugovor o zastupanju se definise kao ugovor izmedju zastupnika i nalogodavca kojim se zastupnik obavezuje da se stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem.Posrednik istupa na trziste samostalno u svoje ume i za svoj racun.

Obaveze trgovinskog zastupnika o Obaveza vrsenja poslova zastupanja – trgovinski zastupnik je obavezan da u vrsenju svoje zastupnicke delatnosti obavlja niz pravnih u faktickih radnji.Da bi zastupnik mogao da zakljucuje ugovore u ime i za racun svog nalogodavca on mora imati ovlascenje. on mora biti ovrene od strane drzavnog organa. . potencijalnim klijentima. o Obaveza vracanja stvari Obaveze nalogodavca o Obaveza pridrzavanja datog naloga –nalogodavac daje nalog svom zastupniku kojeg on mora de se pridrzava. Bitni elementi ugovora . dokumanta. na odredjeno ili neodredjeno vreme.Kod ugovora o trgovinskom zastupanjiu bitno je da postoji nalog. o Obaveza obavestavanja – Zastupnik je duzan da redovno obavestava svog nalogodavca o svim znacajnim okolinostima. o Obaveza strucne zastite interesa nalogodavca – Kao lice od struke. sam nalog ima karakter punomocja. Zastupanje obuhvata i posredovanje. medjutim jedan zastupnik za istu vrstu poslova na istom podrucju ne moze da obavlja svoju delatnost za vise nalogodavaca. . jer se nalogom trgovinski zastupnik ovlascuje sa u ime i za racun nalogodavca posreduje. 105 . o Obaveza placanja provizije (naknade) – Provizija je naknada koja predstavlja novcani iznos vrednosti ucinjene zastupnicke usluge. Obim ovlascenja i vrsta ovlascenja odredjuju se ugovorom. * Sadrzina i prestanak ugovora . da ucestvuje pri zakljucenje ugovora. Generalno je ono koje ovlascuje zastupnika da zakljuci sve ugovore odredjene vrste ili odredjenu grupu ugovora. o Obaveza cuvanja poslovne tajne – u toku zastupanja zastupnik saznaje poslovne tajne komitenta.Bitan sastojak ugovora je ovlascenje koje nalogodavac daje zastupniku u vidu naloga. stanju na trzistu. Specijalno ovlascenje je ono na osnovu koga je zastupnik ovlascen da zakljuci jedan ugovor ili vise unapred odredjenih ugovora. Kad zakljuci ugovor sa trecim licem duzan je da satavi zakljucnicu u tri primerka sa svojim potpisom. da daje strucna misljenja da daje izjave . znanja i iskusva. o Obaveza vodjenja zastupnickog dnevnika i sastavljanja zakljucnica – Poslovna knjiga koju vodi trgovinski zastupnik naziva se zastupnicki dnevnik. Ako ona nije ugovorena ona se placa prema tarifi ili prema obicaju. o Obaveza polaganja racuna – zastupnik je duzan da nalogodavcu polaze racune o svom poslovanju. To ovlascenje oze biti: specijalno ili generalno. U njemu se zapisuju svi ugovori koje je zastupnik zakljucio u ime i za racun svog nalogodavca. Ovlasecenje se moze dati sa dejstvom na ogranicenom prostoru i sa dejstvom na podrucju cele zemlje. o Obaveza predaje dokumenata. o Obaveza pridrzavanja uputstva i naloga – Trgovinski zastupnik se mora pridrzavati uputstva i ne sme prekoraciti data ovlascenja. ona se odreduje ugovorom ali moze biti odredjena i po tarifi zastupnika. nalogodavca je duzan da mu preda sve informacije. ali je obavezan da ih cuva. Drugi bitan element je provizija.Jedan nalogodavac moze imati vise zastupnika na istom podrucju cak i za istu vrstu poslova. ovlascenja. trgovinski zastupnik je duzan da strucno i posfesionanalno brani interese svog nalogodavca. materijala i saradnje – da bi zastupnik mogao profesionalno i strucno da obavlja svoj posao. da se stara o izvrsenju ugovora. uzorke.. modele koje ce mu biti u koristi u vrsenju svoje duznosti.zavisi od toga koji je obim ovlascenja dat zastupniku i koja je vrsta ovlascenja u pitanju.

Komisionar pazljivo bira trece lice sa koji ce zakljuciti ugovor. Ovo je imenovan. ako je isti zakljucen pod nepovoljnim uslovima. 2. ako komisionar odstupi komitent moze odbiti da prizna ovaj ugovor). 106 . Plasiranje i prodaja proizvoda na razlicitim podrucjima uslovila je pojavu komisionala. njime se postize brzi promet i plasiranje robe na trzistu. Ako komisionar ne zeli da prihvati nalog o tome treba odmah da obavesti nalogodavca. Komisionar vrsi pravne radnje u svoje ime a za racun komitenta. on je uslovljen razvojem trzista i prodajom robe preko treceg lica. sam ce obaviti svoj posao i nece ga poveriti drugom licu.Ovaj ugovor se zakljucuje izmedju dve strane od kojih je jedan nalogodavac (komitent). Komitent moze odbiti da prihvati zakljuceni pravni posao. . Izmedju komitenta i komisionara. dvostrani. Provizija se odredjuej tarifom. Indikativan (obavezuje komisionara. Izmedju komisionara i treceg lica i 3.Ovo je ugovor je usluzne prirode. s tim da je ovlascen da odstupi od njegove sadrzine kada to diktiraju trzisni uslovi ili interesi komitenta. o Zastita interesa komitenta – kad primi robu mora odmah da utvrdi njeno stanje i da o tome obavesti komitenta. kao i one troskove koji su nastali izdavanjem naknadnih naloga. Ako je neophodna brza prodaja zbog stanja u kome se roba nalazi komisionar je duzan da to uradi. a druga komisionar.Ugovor o komisionu pocinje primanjem naloga. komitentu a ce u svoje ime a za racun komintetna obaviti jedan ili vise poslova koje mu komitent poveri. Nas zakonodavac ipak predvidja da je komisionar duzan da saopsti identitet treceg lica komitentu da bi se izbegli spekulativni poslovi. Znacaj ugovora o komisionu je visestruk. o Obaveza Obavestavanja – Ova obaveza daje mogucnost komitentu da kontrolise rad komisionara I istovremeno da stiti svoje interese. a za racun svog komitenta prodavati njegovu robu ili je kupovati u svoje ime. treba istaci progovor ako za to postoje razlozi. Komitent moze dati 3 razlicite vrste naloga: imperativni (obicno sadrzi limitiranu cenu bilo kod kupovine ili prodaje. lica koji ce u svoje ime. odrzava. Medjutim nalogodavac ce dugovati neuobicajene troskove koji su nastali u cilju zasitite interesa nalogodavca. Izmedju treceg lica i komitenta. skladisti. Ugovor o komisionu se definise kao ugovor kojim se komisionar obavezuje drugoj srani. ali je duzan da prethodno obavesi komitenta) i fakultatitivni (sadrzi savete komitenta od kojih komisionar moze da odstupi u svako doba. ugovorom ili ugobicajenim nacinima.Komisionar je duzan ako primi robu da je cuva. On ce poveriti komisioni posao drugom komisionaru ako je za to ovlascen ili je u interesu komitenta. a komitent se obavezuje da mu plati naknadu. Nepostovanje ovog naloga povlaci za sobom odgovornost za prouzrokovanu stetu komitentu. . a za njegov racun. 91. UGOVOR O KOMISIONU . teretan i neformalan ugovor. ali mora postupati kao savestan privrednik). Komisionar ne sme da oda identitet komisionara trecem lici i obruto. kao i za njenu propast. o Cuvanje komitentove robe – Komisionar odgovara za sva ostecenja na robi dok se ona nalazi kod njega.smatra se nalozen posao. vodeci racuna o njegovoj kreditnoj sposobnosti. zbog cega dolazi do 3 vrste ugovora: 1.Ako komisionar zakljuci ugovor pod uslovima koji su nepovoljniji od onih koji su u nalogu komisionar je duzan da komitentu naknadi razliku u ceni kao i prouzrokovanu stetu. jer nastaje na osnovu usmenog naloga koji komitent daje komisionar . * Sadrzina ugovora .u praksi se zakljucuje u pisanom obliku.o Obaveze naknade troskova – Nalogodavac nije duzan da zastupniku naknadi uobicajene troskove koji su uracunati u proviziju. odnosno nalozeni poasao koji ce komisionar po nalogu komitenta obavljati i provizija. o Postupanje po nalozima komitenta – komisionar je duzan da se pridrzava naloga svog komitenta. Nalog u sebi sadrzi ovlascenje kojim se komisionaru poverava obavljanje jednog ili vise poslova. a ako postoji nalog o osiguranju komisionar je duzan da robu osigura. tj. Obaveze komisionara o Izvrsavanje naloga sa paznjom privrednika – za slucaj nejasnoca u pogledu sadrzine naloga komisionar ce zahtevati naknadna objasnjenja od svog nalogodavca. Bitni elementi ugovora .

Provizija je utvrdjena ugovornom ili tarifom komisionara.Predmet kontrole moze biti roba. o Ugovor o komisionu sa klauzulom star del credere – ovom klauzulom komisionar jemci svom komitentu da ce lice sa kojim je zakljucio ugovor izvrsiti svoje obaveze. 2. ona moze biti potpuna ili delimicna. Posebne vrste ugovora o komisionu o Ugovor o konsignaciji – je komisioni ugovor o prodaji robe komitenta vezan za spoljno trgovniski promet.Ono oko cega se strane moraju dogovoriti i bez cega ugovora nema je predmet kontrole. hrane.konsignatoru da sa svoje konsignavcije koja je u formi skladista vrsi prodaju pobe. o Naknada troskova – ponovi pricu iz prethodnih lekcija o Preuzimanje obaveza od komisionara – Po okoncanju ugovora nastaje obaveza komitenta da preuzme sve one obaveze koje je komisionar preuzeo na sebe u cilju uzvrsenja ugovora o komisionu. Obim kontrole zavisi od narucioca kontrole. Obaveze komitenta o Placanje provizije – Pravo na nadoknadu komisionar stice u momentu kada je izvrsio komisoni posao. . ali obicno se obracun vrsi po okoncanju posla. Kontrola moze biti sa garancijom ili bez garancije. hemiski proizbodi ali i kontrola pakovanja.Zanacaja ugovora o kontroli robe je izuzetno velik za razvoj tehnologije i udaljena trzista. * Sadrzina ugovora Obaveze vrsioca kontrole o Izvrsenje narucene kontrole – Vrsilac kontrole ima obavezu da izvrsi narucenu kontrolu onako kako je ona ugovorena prema pravilima struke i obicajima. Ispunjenjem obaveza ugovornih strana ugovor o komisionu prestaje. salje svoju robu u inostranstvo na prodaju I cuvanje drugom licu komisionaru.o Vodjenje knjiga – komisionar je duzan da hronoloski zavodi sve poslove po osnovu dobijenog naloga.Stvar namenjena trzistu podleze razlicitim vrstama kontrole: 1. Ove organziacije kao predmet kontrole imaju kompletnu kontrolu. . Ovim ugovorom prodavac otklanja svoju odgovornost. kao i da prilozi sva dokumenta kojima pravda primljeno ili dato kao i druga propratna dokumetna. zbog ovoga komisionar ima pravo na uvecanu provizij o Samostalno istupanje komisionara – podrazumeva da on istupa u svojstvu kupca robe svog komitenta ili u svojstvu prodavca svom komitentu. Kontrolu mogu da vrse i razne druge institucije. Kontrolu vrsi kupac. Ako dodje do ove situacije dodje tada dolazi do zakljucenja ugovora o prod 92.Zakonodavac nalaze da se pojedine vrste roba ne mogu pustiit u promet ako ne zadovoljavaju minimalne standarde kvaliteta. kao i usled propasti stvari. On moze prestati i opozivom naloga. Bitni elementi ugovora i njegov znacaj . o Polaganje Racuna komitentu – komisionar je duzan da prikaze sva primanja i sve izdatke koje je imao u vezi izvrsavanja ugovora okomisionu. 107 . . UGOVOR O KONTROLI ROBE . oni mogu biti medikamenti. utovara. Predmet kontrole je veoma raznolik. usluga ili stvar koja nije namenjena prometu. Kontrolu mogu da vrse i razne vrste organziacija. o Predaja svih koristi – komisionar je duzan da prenese sve koristi i ocekivane i neocekivane jer je komisionar istupao za racun komitenta. Kontrola se mora vrsiti objektivno. 4. istovara…Najsigurnija kontrola je ona koju obavljaju ovlascene kontrolne organizacije po medjunarodnim standardima i propisima. a kupac obezbedjuje da ce ugovoreno primiti. 3. Komisionar moze zahtevati da posle svakog delimicnog ispunjenja ugovora primi srazmerni deo naknade.Komitent dobija ime konsignant. vrsta kontrole i provizija. Kontrolu vrsi prodavac i svoj nalaz prilaze dokumentima koja prate robu.

da stvari sortira. Obaveza izdavanja sertifikata – Sertifikat je pisana isprava koji sadrzi podatke o izvrsenoj kontroli.Odgovornost vrsioca kontrole zavisi od vrste kontrole koju vrsi.o o o o o nepristrasno i strucno. Odgovornost vrsioca kontrole . Obaveze narucioca kontrole o Omogucava vrsenje kontrole – u smislu da omogucava pristup robi. dvostrano teretan. dostavljanje dokumentacije. tada postoji i obaveza placanja u posebno ugovorene naknade. Ugovor o spediciji treba razlikovati od ugovora u prevozu. . skladister).Ono o cemu se strane moraju dogovoriti da bi ugovor bio zakljucen je vrsta usluge speditera. Naknada ne mora biti ugovorena. o nuzin I korisnim troskovima.Zakon o obligacionim odnosima. jer njegova delatnost nije cuvanje robe (kao npr. organizovanje otpreme i prevoza stvari. izrasato iz ugovora o prvozu. Setrifikat je i dokaz o izvrsenoj kontroli. . Ako vrsioc kontrole poveri vrsenje kontrole trecem licu on odgovara za izbor tog lica. . kauzalan i specijalizovan ugovor o uslugama na trzistu. Ovim ugovorom otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjenih stvari zakljuci ugovor o prevozu u svoje ime a za racun nalogodavca. Obaveza cuvanja robe od zamene – kontrola robe se vrsi na razlicitim mestima. tako da vrsilac kontrole mora robu cuvati kao dobar domacin. ugovor o spediji naziva ugovorom o otpremanju. Ako je kontrola sa garancijom odgovornost vrsioca kontrole je veca. Njime se obavlja domaca i medjunarodna spedicija. UGOVOR O SPEDICIJI .Poslovi speditera su raznovrsni. kao i nalazi do kojih se doslo. zakljuci ugovore o prevozu ili sam izvrsi prevoz. Kod obicne kontrole vrsioc kontrole odgovara za svoj rad kao strucno lice. odnosno kao da je sam vrsio kontrolu.Ugovor je imenovan. kao posebnom ugovoru u privredi.Pojava ovog ugovora vezani su za prevoz robe na vecoj daljini. pravni odnos izmedju speditera i treceg lica. sve nalaze i misljenje vrsioca kontrole. obelezi. davanje uzorka. da obavi poslove carinjenja. pakuje. poslove. On mora da je cuva od ostecenja i da je cuva od zamene. Bitni elementi i vrste ugovora . osiguranja. Obaveza Obavestavanja – Vrsilac kontrole je duzan da blagovremeno obavestava narucioca kontrole o znacajnim okolnostima. Poslovi spedicije nisu isto sto i poslovi vozara. Osnovna obaveza speditera je otprema stvari a to znaci da stvari pripremi za prevoz.Iz ugovora u spediciji nastaju dve vrste pravnih odnosa: 1. davanje instrukcija. Po pravnoj prirodi sertifikat je jednostrana izjava volje vrsioca kontrole. Za vreme vrsenja kontrole se vodi zapisnik u koji se unosi sve sto je obaveljno. Polaganje racuna – Po obavljenoj kontroli vrsilac kontrole ima obavezu da polozi racun u celini nalogodavcu. skladistenja. pravne i fakticke koje sluze otpremanju stvari za prevoz. 93. o Obaveza placanja naknade – naknada moze biti ugovorena ili prema tarifi ili vazecim poslovnim obicajima o Obaveza placanja posebnih troskova – Ako je vrsilac kontrole imao posebno ovlascenje po kome se istupao kao zastupnik narucioca kontrole. neformalan. Vrsenje pravnih radnji po nalogu – narucilac kontrole moze izdati nalog da vrsilac kontrole obavi i druge pravne radnje kao sto su: preuzimanje robe u ime i za narucioca. . odnosno brojne radnje. a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. a ne kao dobar strucnjak. Na strani komitenta moze biti domace i strano lice. Ugovorne strane su spediter (otpremnik) i korisnik usluge (nalogodavac ili komitent). Pravni odnos izmedju speditera i komitenta i 2. skladistenje robe i sl. kao i fizicko i pravno lice. tj. jer se 108 . ovo se odnosi na neuobicajne troskove. kao i druge ugovore potrebne za izvrsenje prevoza i da obavi ostale uobicajene poslove i radnje.

Ako se spediterskoe usluge izvrsavaju sukcestivno spediter ima pravo da zahteva naknadu za svaku izvrsenu uslugu. prezentrira izvestaj o radu. skladistenje… o Obaveza placanja provizije – provizija se ugovara ili se odredjuje na bazi tarife speditera ili na bazi nekog opsteg akta speditera u kojem su dati osnivi za izracunavanje visine provizije. To je ugovor kojim se jedna strana . o Obaveza komitenta za naknadu troskova – pored toga sto ima obavezu da plati proviziju komitent ima obavezu da plati spediteru sve troskove koje je ovaj imao u vezi obavljanja spediterskih usluga. s tim sto spediter preuzima obavezu da obavi spediterske usluge ali i skladistenje. o Obaveza postupanja po nalozima – spediter je duzan da postupa po nalozima svog komitenta.sticaocu licence da mu ustupi u celini ili delimicno pravo iskoriscavanja pronalaska. dvostrano teretan (jer je naknada obavezan element). Ugovor se zakljucuje izdavanjem spediterske potvrde koja ima karakter dokaznog sredstva. ziga. UGOVOR O LICENCI . Spediter vrsi prijem robe od komitenta ili od treceg lica.ovo lice se naziva medjuspediter. tako sto otpremu vrsi jednim prevoznim sredstvom. Sve ove usluge uracunate su u fiksnu cenu.Licenca je pravo koriscenja tudjeg izuma ili patenta uz odgovarajucu nadoknadu. o Obaveza zastite interesa komitenta – spediter je duzan da prilikom obavljanja svih pravnih i faktickih radnji postupa u skladu sa intersima svog komitenta.Ugovor o licenci je pojmovno odredjen Zakonom o obligacionim odnosima.je kad se spediter ugovorom obaveze da ce odgovarati za rad trecih lica koja ucestvuju u realizaciji poslova spedicije. dizajnerskog resenja. izdaje jednu prevoznu ispravu. prevoznog pravca… o Obaveza polaganja racuna – spediter ima obavezu da polozi racun komitentu o svom radu. Ovaj ugovor je imenovan. zakljucuje jedan ugovor o prevozu. On je duzan da blagovremeno upozori o nedostacima naloga. izvaga. Ako uoci neodstatke. . tehnickog znanja i iskustva.davaoc licence obavezuje drugoj stani . duzan je da odmah o tome obavesti nalogodavcai da od njega trazi dodatna objasnjenja i uputstva. Duzan je da obavesti o povoljnijem resenju u pogledu prevoznog sredstva. obracun troskova. Kad vrsi prijem od treceg lica on je obavezan da preduzme sve mere i radnje koje su neophodne da bi zastitio interes svog komitenta. carinjenje. prevozno sredstvo i nacin prevoza. . U osnovi spediter nema obavezu da pakuje stvari osim ako ugovorom nije drugacije odredjeno.Posebne vrste spedicije su: Del credere spedicija . Kad vrsi prijem od komitenta spediter je duzan da ih pregleda spolja da ih izbroji. osiguranje. Obaveze komitenta o Obaveza predaje stvari na otpremu – osnovna obaveza komitenta se sastoji u blagovremenoj i urednoj predaji stvari spediteru na prevoz. iznos provozije i ostalo. kontrolu roba. .ona moze odrediti i na drugi nacin. trajan. Fiksna (pausalna) spedicija . 94. Ugovorom se odredjuje pravac prevoza. Uredna predaja podrazumeva ne samo predaju stvari vec i predaju pratecih dokumenata neophodnih za prevoz. Prilikom prijema stvari spediter je duzan da izda speditersku potvrdu. manjkavosti duzan je da prikupi dokaze i da ih prosledi komitentu. *Sadrzina ugovora Obaveze speditera o Obaveza prijema i organizovanja prevoza stvari – po prijemu stvari spediter ima obavezu da organizuje prevoz stvari. 109 . Ako spediter ima izricito ili precutno ovlascenje svog nalogodavca da deo svojih poslova moze poveriti drugom spediteru. Ako smatra da su nalozi sa nedostatkom ili da je nemoguce po njima postupati. uslugu vrsi uz proviziju i posebnu naknadu. a druga strana se obavezuje da za to plati nadoknadu. formalan. tada on samo odgovara za izbor ovog lica ali i ne za njegov rad . i Zbirna spedicija podrazumeva obavljanje spediterskih usluga istovremeno za vise komitenata.je ona kod koje je ugovorena fiksna naknada.Spediter je duzan da osigura stvari ako je tako dogovoreno i u slucaju ako je za tu vrstu stvari osiguranje obavezno. jer ovakvim poslovanjem vrsi ustede svojim komitentima. Visina provizije je srazmerna vrednosti izvrsenih usluga.

naknada se utvrdjuje ugovorom. . pronalazak koji nije pravno zasticen.Ugovorne strane mogu biti davalac licence i sticalac licence. * Sadrzina o prestanak ugovora Obaveze davaoca licence: 1.Ugovor o licenci prestaje ispunjenjem obaveza iz ugovora. Otkazni rok se utvrdjuje ugovorom. 2.Drugi bitan element ugovora je naknada.. 3. ekonomsko iskoriscavanje objekata je pravo koje je prenosivo. ako nije utvrdjen ugovorom iznosi 6 meseci.Predmet licence je je pravo ekonomskog iskoriscavanja tudjeg objekta industrijske svojine. . da preda tehnicku dokumentaciju neophodnu za primenu predmeta licence. da robu obavezno obelezava da je proizvedena po licenci. 110 .Ugovor o licenci dobija sve vise na znacaju kako se razvijaju tehnika i tehnologija i znanja iz oblasti prirodnih nauka. Roba koja je proizvedeba po licenci mora da nosi oznaku da je proizvedena po licenci. . da preda predmet licence u odredjenom roku. Ona se uglavnom poklapa sa drzavnom teritorijom jedne zemlje. da iskoriscava predmet licence na nacin u obimu i granicama kako je ugovoreno.Njegovo pravo da ekonomski eksploatise svoj izum je vremenski ograniceno. Njegovo pravo na objekat je njegovo licno pravo i ono je neprenosivo. 4. Medjutim. I na jednoj i na drugoj strani mogu biti fizicka i pravna lica. stvaralac jednog objekta industrijske svojine naziva se izumitelj ili pronalazac.Licenca moze biti prostorno ogranicena i neogranicena. da roba koju proizvodi mara biti istog kvaliteta kao i roba davaoca licence. U prvaom slucaju ce naknada biti veca u drugom manja. ziga.Izum koji je pravno zasticen naziva se patent. 4. 5. i da pruza zastitu u pogledu zahteva trecih lica Sticalac licence je obavezan: 1.Lice koje je kreator. Ugovorom se utvrduje ne samo visina. da jemci da pravo iskoriscavanja nema tereta i da nije ograniceno u koriscenju. . 2. . Ako iskljuciva licenca nije izricito ugovorena smatra se da je rec o neiskljucivoj licenci. da garantuje tehnicku izvodljivost i upotrebljivost predmeta licence. Iskljuciva licenca se izricito ugovara. na sta svaka strana ima pravo. Ona daje sticaocu licence iskljucivo pravo iskoriscavanja predmeta ugovora. To ogranicenje vrsi zakon.Licenca moze biti vremenski ogranicena i neogranicena.Predmet ugovora moze biti i koriscenje dizajnerskog resenja. da ako je predmet licence iskoriscavanje neregistrovnog izuma ili tajno tehnicko znanje ili iskustvo to cuva u tajnosti. vec i vreme ispalte kao i nacin isplate naknade. Prestanak ugovora . Predmet ugovora o licenci moze biti pravo iskoriscenja tudjeg patenta. U tom slucaju davalac licence zadrzava ostale mogucnosti iskoriscavanja predmeta licence. . To moze biti novi izum. Bitni elementi i vrste licenci . ali uz davanje otkaznog roka.. Davalac licence ne moze dati otkaz u toku prve godine. . da daje uputstva i obavestenja potrebna za uspesno iskoriscavanje predmeta licence. 3.Licenca moze biti iskljuciva i neiskljuciva.. .ako je ugovor zakljucen na odredjeno vreme istekom predvidnjeg roka koriscenja licenca. da plati naknadu koja je jednokratna ili u ratama ili uslovljena obim koriscenja. Ugovor moze prestati i otkazom. 5.

. Pristalice shvatanja da je ugovor konsensualan. brzovozni i ekspresni prevoz robe. Zeleznicki prevozilac prima robu na prevoz od posiljaoca a za vreme prevoza ima obavezu da je cuva. vozarini i prostornoj distanci primi robu na prevoz i za svaku posiljku izda posebno popunjen tovarni list . Znacaj ugovora o prevozu zeleznicom je u ostvarivanju ekonomicnog prevoza uz male prevozne troskove za odredjenu vrstu robe.000 kg). dok je primalac lice koje nije strana u ugovoru. 4.Bitni sastojci ugovora o prevozu robe zeleznicom su: predmet prevoza. UGOVOR O PREVOZU ROBE ZELEZNICOM . 3. Po njima. teretan ili sukcesivan. da se roba preda drugom primaocu. dvostran.000 kg) ili obicne vagonske posiljke (tezina prelazi 5. Obaveze zeleznickog prevozioca o Obaveza prijema robe na prevoz – zeleznica je duzna da primi svaku robu na prevoz od otpremene do uputne stanice. Prilikom prijema robe na prevoz zelezina ima obavezu da utvrdi broj komada dencane robe. 5. da utvrdi tezinu da proveri da li su ispunjeni uslovi za prevoz.Tovarni list se sastavlja u vecem broju primeraka.U nacelu prevoz zeleznicom ragulise Zakon o obligacionim odnosima. o Obaveza cuvanja robe – zeleznica je duzna da robu cuva i pre i za vreme prevoza sve do trenutka njenog izdavanja. original prati robu a duplikat se predaje posiljaocu. 2. Bitni elementi. da se roba vrati posiljaocu. 2 . Zeleznica moze odbiti prijem robe na prevoz ako posiljalac ne postuje propise ili ako je prevoz nemoguc.95. mada mada neki smatraju i da je formlanan. predaja robe na prevoz smatra se realizacijom zakljucenog ugovora. naznacrnjr vrste. .ako bi zbog izvrsavanja izmene doslo do poremecaja u saobracaju. Tovarni list mora da sadrzi mesto i datum sastavljanja. Ko je imalac ovlascenog prenosivog lista moze da raspolaze robom u toku prevoza. Ako je kriterijum velicina stvari dele se na dencane (tezina do 5. a izdavanje tovarnog lista dokazom o zakljucenom ugovoru. naznacenje posiljaoca. . o Obaveza izvrsavanja naknadnih naloga posiljalaca – posiljaca ima pravo da zahteva naknadnu izmenu ugovora o zeleznickom prevozu a zeleznica ima obavezu da postupa po naknadnim nalozima osim u slucaju: 1.Ako nije izdat prenosivi teretni list posiljalac ima pravo da naknadno vrsi izmene ugovora ali u pisanoj formi. kolicnie i tezine stvari. ako su promene u suprotnosti sa vazecim propisima. . Posiljalac moze zahtevati da se: 1. 3. ako izmena ugovora po prirodi stavri nije moguca.Zeleznicki prevozilac je duzan da po postignutoj saglasnosti sa posiljaocem o predmetu prevoza. o Obaveza Obavljanja carinskih i drugih radnji – zbog toga je neophodno da posiljalac uz robu preda i adekvatnu domukentaciju da bi se mogli izvrsiti carinski poslovi. tovarni list i vrste ugovora .Ugovorene strane su zeleznicki prevozilac i posiljalac. o Obaveza da se izvrsi prevoz robe – na zeleznici je da preveze robu od otpremene do uputne stanice prevoznim putem koji je dogovoren i to u dogovorenom roku.Ugovor o prevoznu zeleznicom je imenovna. oznacenje primaoca. a posiljalac se obavezuje da za to plati odredjenu naknadu. Ako je kriterijum vreme razlikuje se: sporovozni. Rok se utvrduje tarifom ili zakonom. neformalan. zatim da je preveze do uputne stanice i da je preda primaocu. Roba vrati u otpremnu stanicu.Prevoz zeleznicom moze biti unutrasnji i medjunarodni. da se odlozi izdavanje robe.da se roba zaustavi u toku prevoza. Ako primalac ne preuzme robu na vreme ne daje pravo zeleznici da se brine o robi. . uputnu stanicu. Pod ugovorm o prevozu zakonodavac podrazumeva takav ugovor kojim se prevozilac obavezuje da preveze na odredjeno mesto neko lice ili neku stvar. sa obaveznom da naknadi troskove.u njemu deo podataka popunjava prevozilac a drugi deo podataka posuljalac. Ugovor je zaljucen i u slucaju da posiljaocu bude izdata potvrda o prijemu posiljke na prevoz. on sluzi kao daokaz da je ugovor zakljucen. Zeleznica nije duzna da primi robu na prevoz u slucaju kada je zabrenjen prevoz odredjene robe ili kad je prevoz takve robe iskljucen iz zeleznickog prevoza. . prevoznina i prevozna distanca. smatraju ga zakljucenim kad se postigne saglasnost o bitnim elementima ugovora. 6. 111 . da se roba izda u drugoj stanici.

zeleznica odgovara samo do visine zakonom utvrdjenog limita. 2. Kod jednogranskog prevoza narucilac prevoza ima 2 mogucnosti: 1. 3. ako steta prelazi limit. Obaveze posiljaoca o Obaveza placanja prevoznine – Visina prevoznine utvrdjuje se u zeleznickoj tarifi koju obrazuje zeleznica uz saglasnost drzave. telegram. a zeleznica odmah obavestava posiljaoca. ako je utovar ili istovar robe vrsio posiljalac na osnovu propisa ili sporazuma strana. 2.o Obaveza obavestavanja o prispecu i predaja robe – cim roba stigne u uputnu stanicu zeleznica je duzna da izvesti primaoca robe o tome i da mu odredi rok za podizanje prispele robe. 96.Zakonom je utvrdjen limit odgovornosti zeleznice. U ovom slucaju prevoz robe se obavlja sa najmanje dva razlicita prevozna sredstva. Odgovornost i oslobadjanje od odgovornosti zeleznice . a moze i primalac.Kombinovani prevoz odlikuju sledece spacificnosti: 1. Prevoz robe se vrsi u istoj grani saobracaja prevoznim sredstima iste vrste. Zeleznica odgovara i za prekoracenje roka isporuke. da zakljuci ugovor sa prvim prevoznikom koji ce zakljucivati ugovore o prevozu sa sledecim prevoznicima ali kao punomocnik narucioca prevoza.Nacini obavestavanja: preporuceno pismo.Zeleznica se oslobadja odgovornosti u slucaju ako je gubitak ili ostecenje nastalo pod sledecim okolnostima: 1.su predmet prevoza. Visina vozarine zavisi od prevoznog puta. 5.Ovaj ugovor se jos naziva i ugovor o kombinovanom prevozu. . Primalac moze da odbije robu. da sa svakim prevoznikom u uzastopnom prevozu zakljuci ugovor o prevozu robe tako da mu svaki prevoznik odgovara za jedan deo prevoza ili 2. On odgovara za ostecenja na robi koja nastaju od trenutka prijema robe do trenutka njenog izdavanja. .Za korisnika prevoza zakljucivanje vise ugovora radi prevoza iste robe pokazalo se kao skup i slozen pravni posao pa se u praksi uglavnom zakljucuje jedan ugovor izmedju dve strane. ugovor o visegranskom prevozu. ako roba nije pakovana ili nedovoljno upakovana usled cega je doslo do ostecenja. 5. o Obaveza naknade troskova – Zeleznica ima pravo na nakandu svih onih troskova koji su se pojavili kao neocekivani i korisni za korisnika prevoza: placanje takse.Ugovorne strane su organizator prevoza i narucilac prevoza. odrzavanja robe. . vrste prevoza i vrste robe. ako je vresen otvorenim kolima ili na osnovu propisa ili sporazuma strana. . carine. 4. odgovornost organzatora je limitirana odredjenim pravilima. Visegranski saobracaj moze vaziti po principu mrezaste odgovornosti (narucilac prevoza zakljucuje ugovor o prevozu sa svakim prevoznikom posebno. Prevozninu placa posiljalac. telefon.Visegranski prevoz je onaj u kome ucestvuju vise vozara iz razlicitih grana saobracaja. organizator izdaje jedinstvenu pravnu dozvolu. ako je roba potpuno ili delimicno izgubljna zbog prirodnih svojstava robe. 3.Zeleznica odgovara kako za delimican tako i za potpuni gubitak robe. . Bitni elementi ugovora . osoblju ili drugim licima koja je zeleznica angazovala zeleznica ima pravo na naknadu stete. o Obaveza naknade stete – Ako je korisnik naneo stetu zeleznickom prevoznom sredstvu. prevozna relacije i vozarina. 112 . pa mu svaki odgovara po pravilima saobracajnog prava u okviru koga vris prevoz) ili na principu jedinstvene odgovornosti (zakljucuje ugovor sa jednim prevoznikom koji mu odgovara po posebnim i jedinstvenim pravilima nezavisno od toga koliko je vozara ucestvovalo u prevozu) .Jednogranski prevoz se naziva direktni prevoz ili uzastopni prevoz. 4. UGOVOR O MESTOVITOM PREVOZU ROBE . Primalac je duzan da potvrdi prijem robe i da izvrsi uplate koje su naznacene u tovarnom listu. ugovor se odnosi na ceo prevoz nezavisno od vrste prevoznog sredstava.Po Zakonu o obligacionim odnosima ugovor o mesovitom prevozu robe se definise kao ugovor kojim se jedna strana u svojstvu organizatora prevoza obavezuje drugoj strani u svojstvu narucioca prevoza da ce organizovati prevoz stvari od mesta preuzimanja do mesta opredelenje podsrsdstvom najmanje dva razlicita prevozna sredstva. i raznosac obavestenja. ugovor zakljucuju samo dve strane. ako je doslo da uginuca ili ostecenja zivih zivotinja u prevozu . .Prevoz mora biti izvrsen sa najmanje dva razlicita prevozna sredstva i dva razlicita prevoznika.

Pravila o ispravi multimodalnog prevoa iz 1990 god. Jednobrazna pravila za ispravu medjunarodnog prevoza. 113 . isti cilj). . . Iz definicije proizilazi da ugovor o lizingu zakljucuju dve strane koje ugovorom odredjuju svoja prava i obaveze. .jedan predmet (i jednu zajednicku kauzu-jedan osnov. Ugovor o lizingu – definise se kao govor koji zakljucuju dve strane.U poectnoj fazi svoga razvoja ugovor o lizingu je blizak ugovoru o zakupu. regulisu i pitanje prevoza robe kad ucestvuje vise prevoznika razlicitim prevoznim sredstvima. 97. primaocu lizinga (lessee). Konvencija Un o medjunariodnom mulitimodalnom transportu robe. . tv aparati). za slucaj kada nastupi steta. Dakle.Ugovor o direktnom lizingu se zakljucuje kada je predmet manje tehnicke slozenosti i manje vrednostu (bela tehnika. On trazi finansijera koji ce mu priteci u pomoc kupovinom takve robe koju ce mu dati na koriscenje uz naknadu u ratama. a nas zakonodoavac ga naziva posao finansijskog lizinga. da ce joj dati na koriscenje predmet ugovora za odredjen peroid.spada u red najznacajnijih pitanja. vec zakoni koji regulisu prevoz robe kopnenim. Odgovornost organizatora mesovitog prevoza .Kada je rec o proizvodima manje vrednosti ugovor o lizingu se zakljucuje neposredno izmedju proizvodajca robe i njegog korisnika. Drugi vid je mnogo povoljniji za narucioca zbog veceg stepena sigurnosti u pogledu nadoknade stete.U praksi se najcesce ugovra primena Konvencije UN o medjunarodnom multimodalnom prevozu robe iz 1980. U praksi se direktan lizing redje zakljucuje. kada je potrebno vise prevoznika i vise transportnih sredstava. . slozeno postrojenje). Kad su u pitanju skupi proizvodi visoke tehnologije.Odnos strana u lizing poslu je mnogo slozeniji. U drugom slucaju moze se odrediti da organozator prevoza odgovara prema jedinstvenim pravilima koja vaze za kombinovani prevoz. ova konvencija uredjuje odgovornost organizatora prevoza robe na medjunarodnom planu. . Nedostatak jednog ugovora cini besmislinim onaj drugi. sto ova dva ugovora cini medjusobno vezanim. UGOVOR O LIZINGU . Ovo je pocetni oblik lizing posla.finansijskom lizingu.U nasem pravu ugovor o mesovitom prevozu nije posebno regulisan. za organizatora prevoza je ovaj drugi vid nepovoljniji. 2.Najznacajniji medjunarodni izvori prava su: 1.U biti lizing posla lezi finansiranje slozene opreme i kompleksinih postrojenja. a druga strana se obavezuje da preuzme predmet lizinga da placa lizing naknadu u ratama i da po iteku ugovorenog roka predmet ili vrati ili otkupi. On mora da zakljuci ugovor o kupovini sa proizvodjacem ili isporuciocem i da zaljuci ugovor o lizingu sa primaocem lizinga. U prvom slucaju organizator odgovara po pravilima one grane saobracajnog prava na kome je doslo do ostecenja ili kvara robe. ako je davalac lizinga istovremeno i proizvodjac i isporucilac predmeta ugovora rec je o direktnom lizingu. koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica. Nas zakonodavac je doneo zakon samo o jednoj vrsti lizinga . potencijalni korisnik nije u mogucnosti da zakljuci ugovor o lizingu. . U lizing poslu je centralna licnost davalac lizinga jer on finansira posao.. 3. Vremenom se modifokovao zbog raznovrsnosti predmeta ugovora (tehnicki slozena oprema. . tj. vazdusnim i vodenim putem. ista svrha. od kojih je jedna davalac lizinga (lessor) i koji se obavezuje drugoj strani. .Odgovornost organiztora moze biti ugovorena ili po sistemu mrezaste odgovornosti ili po sistemu jedinstvene odgovrosnosti.Indirakta lizing podrazumeva 3 subjekta-dva ugovora. automobili.Ovaj ugovor je od posebnog prevoza robe na velikom udaljenostima i to u slucaju kada jedan prevoznik nije u mogucnosti da izvrsi ceo prevoz. Ovaj posao se se naziva trostrani lizing (indirektni).

- Moze se reci da je to novi, neimenovan ugovor, autonoman, nikao u poslovnoj praksi, dvostran, teretan, formalan, sa trajnim prestacijama, po mnogim elementima mesovit ugovor (kao sto su elementi ugovora o zakupu, o prodaji, o kreditu…) i ugovor sa specificnom sadrzinom. Izvori prava i vrste ugovora - Mnoge zemlje nemaju pravu regulativu u ovoj materiji. 1988 u Otavi je doneta konvencija o medjunarodnom finansijskom lizingu, koja nije u celosti regulisala ovu materiju. - U nasem pravu kao izvori prava sluze: Zakon o finansijskom lizingu, opsta pravila obligacionog i ugovornog prava, carinski propisi. o S obzirom na broj subjekata u lizing poslu ugovori se dele na direktan lizng i indirektan lizing. o S obzirom na to da li je ugovoren bazicni rok, tj rok u kome se ne moze otkazati ugovori o lizingu, postoji operativni i finansijski lizing. o S obzirom na karakteristika predmeta ugovora o lizingu on moze biti: ugovor o lizingu potrosnih dobara, ugovor o lizingu vec upotrebljivanih proizvoda., ugovor o lizingu pokretnih i nepokretnih stvari. Lizing posao - finansijski lizing – je jos poznat pod nazivom indirektni ili trostrani lizing. - Strane u poslu finansijskog lizinga su:  Isporucilac predmeta lizinga (kiji je istovremeno i proizvodac, tj. Prodavac koji zakljucuje ugovor o isporuci, prodaji proizvoda sa davaocem lizinga).  Davalac finansijskog lizinga (je po pravilu lizing drustvo, kompanija koja finansira lizing posao i njome se bavi profesionalno, kao svojom redovnom delatnoscu radi zarade).  Primalac lizinga, tj. korisnik finansijskog lizinga koji je inace bez sredstava. - Posao finansijskog lizinga cine dva ugovora: o Ugovor o isporuci – zakljucuju ga isporucilac predmeta lizinga i davalac lizinga. Ugovor u osnovi predstavlja ugovor o kupoprodaji. Davalac lizinga na osnovu ugovora o isporucu koji zakljucuje sa isporuciocem stice pravo svojine na predmetu lizinga uz obavezu da isporuciocu plati ugovorenu cenu o Ugovor o lizingu – zakljucuju ga davalac lizinga i primalac lizinga. Ovim se davalc lizinga obavezujeda ce na primaoca lizinga preneti ovlascenje drzanja i koriscenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, koje ne moze biti krace od dve godine. Primalac lizinga se obavezuje da mu placa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama. Bez ova dva ugovora nema finansijskog lizinga. - Zakonodavac propisuje obavezne elemente ovog ugovora a to su: 1. naznacenje predmeta lizinga, 2. iznos lizniga, 3. iznos pojedinacnih naknada, 4. vreme placanja, 6. rok na koji je ugovor zakljucen. - Isporucilac lizinga – On moze biti istovremeno i davalac lizinga – u tom slucaju dolazi do direktnog lizinga. Isporucilac moze biti i pravno i fizicko lice. On je u pravnom odnosu sa davaocem lizinga a u faktickom odnosu sa primaocem lizinga. - Davaoc lizinga – Moze biti samo pravno lice u formi privrednog drustva. Da bi mogao da se osnuje kao davalac lizinga on mora da ispunjava odredjene uslove koje zakon izricito nalaze: 1. Mora da obavlja iskljucivo poslove finansijskog lizinga 2.Njegov novcani deo osnovnog kapitala ne sme biti manji od 100.000 evra u din. protivvrednosti. 3. mora imati dozvolu NBS za obavljanje poslova fnan. lizinga. - Primalac lizinga – on je duzan da preuzme predmet lizinga od isporucioca na nacin u vreme i mestu kako je predvidjeno ugovorom o finansijskom lizingu. Primalac lizinga ima obavezu da predmet lizinga koristi sa paznjom dobrog privrednika i da koriscenje bude u skladu sa ugovorom i namenom predmeta lizinga. On ima obavezu da predmet lizinga odrzava, servisira i vrsi potrebne opravke.

114

- Zakonom su predvidjene stroge pravne posledice za slucaj neplacanja lizing naknade. Prilikom zakljucenja ugovora o finansijskom lizingu primalac lizinga moze ugovoriti da po isteku ugovorenom roka o koriscenju predmeta lizinga: 1. Predmet lizinga vrati 2. Predmet lziniga otkupi po nizoj ceni 3. Koriscenje lizinga produzi. - Ugovor o lizingu prestaje na sledece nacine: protekom roka na koji je zakljucen, propascu predmeta lizinga, propascu lizinga usled dejstva vise sile. Znacaj lizing posla – ogleda se u vise pravaca: 1. proizvodi velike vrednosti kroz lizing posao nalaze put do potrosaca, sto putem klasicne prodaje ne bi bilo ostavrivo, 2. putem lizing posla vrsi se integracija proizvodajca, trgovine, finansijskih organizacija i potrosaca, 3. lizing posao pokazuje da se do potrebnih sredstava u privredi ne mora doci sticanjem prava svojine kupovinom ili kreditom, 4. lizing omogucava dobit svim stranama u ovom poslu.

98.

UGOVOR O FAKTORINGU

- Ugovor o faktoringu je nastao u spoljnotrgovniskoj razmeni , a zatim je prihvacen i u okviru unutrasnje trgovine. - Ugovor o faktoringu je pravni posao koji zakljucuje dve strane od kojih je jedna faktor a druga klijent, kojim se klijent obavezuje da na faktora prenese svoja postojeca potrazuvanja ili buduca koja ima po

115

osnovu ugovora o prodaji ili vrsenja usluga, kako bi ih faktor naplatio u svoje ime i za svoj racun i da mu za to plati naknadu (proviziju), a faktor se obavezuje da mu odmah isplati otkupljeno potrazivanje ili da mu plati u odredjenom roku ili da mu plati u vidu kredita. Sustina ugovora o faktoringu je kupovina prava potrazivanja. - Savremeni ugovor o faktoringu je neimenovan, dvostran , teretan, sa trajnim prestacijama, autonoman (nikao u praksi), formalan, tipski ugovor, ugovor intuitu personae, jer je osnovni preduslov dublje poverenje izmedju ugovornih strana. - Ugovorne strane su faktor i komitent. Faktor je po pravilu finansijski mocna organizacija, koja se poslom faktoringa bavi samostalno ili kao clan medjunarodne poznate mreze za faktoring. One se mogu osnivati od strane velikih svetskih banaka ili se same banke bave poslovima faktoringa u sklopu specijalizovanih odeljenja. Klijent je prizvodjac, tj prodavac ili vrsilac usluga na trzistu. - Izvori prava su izuzetno oskudni tek je 1988 godine u Otavi doneta Konvencija o medjunarodnom faktoringu. - Kao izvori prava pe primenjuju: opsti uslovi poslovanja factoring kompanije, njihovi tipski ugovori, dispozitivne norme trgovinskog i obligacionog prava drzave cije je pravo merodavno, zatim trgovinski i poslovni obicaji. - Ugovori o faktoringu se razvrstavaju prema razlicitim kriterijumima: Prema teritorijalnom principu razlikujemodomaci i medjunardni faktoring: o Domaci faktoring nastaje zakljucivanjem ugovora o faktoringu izmedju domaceg faktora i domaceg klijenta. o Medjunarodni faktoring se zakljucuje izmedju cetiri lica i zakljucuju se tri ugovora - prvi izmedju izvoznika i izvoznig faktora, drugi izmedju izmedju uvoznika i uvoznog faktora, i treci izmedju izvoznog i uvoznog faktora. Prema formi ugovor o faktoringu moze biti otvorenog ili zatvorenog tipa: o Kad je u pitanju otvoreni oblik, komitent ugovorom o cesisji prenosi svoja potrazivanja na faktora koja ima prema kupcu, a faktor mu odmah placa vrednost potrazivanja uz odgovarajuci odbitak ili mu komitent prenosi samo pravo naplate, koju faktor vrsi u svoje ime a za racun komitenta uz proviziju. o Kad je u pitanju zatvoren oblik, tada je rec o prikrivanju postojanja faktora pred kupcam. Izvoznik prodaje robu faktoru, zatim je preprodaje stranom kupcu na kredit, ali u ime i za racun faktora, a od naplacenog iznodsa vraca kredit faktoru. Prema predmetu ugovora o faktoringu vrsi se podela na pravi i nepravi faktoring: o Pravi podrazumeva otkup dospelog potrzaivanja ili otkpu potrazivanja pre dospelosti. o Svi ostali su nepravi. Sadrzina ugovora - Naplata potrzaivanja je osnovni predmet ugovora o faktoringu. Na strani klijenta nastaje obaveza prenosa prava potrzaivanja na faktora. Prenos se vrsi putem cesije. Sa prenosom glavnog potrazivanja vrsi se i prenos sporednih potrazivanja. Za prenos prava saglasnost duznika nije potreban ali je potrebno obavestiti ga o cesiji. Klijent moze preneti pored postojecih i buduca potrazivanja, takva cesija se naziva “globalna cesija”. - Faktor se obavezuje da vrsi naplatu. Medjutim ako je potrazivanje otkupio, faktor snosi rizik naplate, a ako je preuzeo potrazivanje samo na naplatu, moze ali i ne mora da garantuje naplatu. Pored naplate potrazivanja faktor preuzima obavezu i vodjenja knjigovodstva svom klijentu kao i odgovarajucu evidjenciju o poreskim obavezama, o benitetu, i kreditnoj sopspbnosti duznika. - Zakljucivanje ovih ugovora je veoma slozeno i podlozno zamkama u vidu klauzula koje nastoji da ugradi ekonomski jaca strana.

116

brze se dolazi do sredstava nego sto bi se doslo cekanjem realizacije potrazivanja. 3. medjunarodni promet je sigurniji. 2. obrt kapitala je brzi. 5. 117 . 4.Znacaj ugovora o faktoringu je visestruk – 1. njegovim zakljucenjem uvoz i izvoz robe brze se ostvaruje. troskovi poslovanja uvoznika i izvoznika se smanjuju.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->