1.

POJAM PRAVNE NORME, NJENA STRUKTURA I VRSTE PRAVNIH NORMI

- Kao najmanji deo prava javlja se pravna norma, ona predstavlja pravilo ponasanja koja organizuje svest
ljudi u skladu sa drustvenim uredjenjem datog drustva.
- Pravna norma (pravilo) predstavlja preobrazaj odredjenog moralnog shvatanja u pravnu normu koja je
zasticena organizovanom sankcijom drustva.
- Pravnu normu treba razlikovati od clana, pravnog akta ili zakona. Retko je moguce naci pravnu normu u
jednom clanu zakona. Obicno se njeni delovi nalaze na vise mesta i u vise razlicitih clanova.
- Za pravnu normu cesto se kaze da predstavlja pravilo ponasanja ljudi u drustvu za cije se krsenje
predvidja sankcija. Pravna norma se razlikuje od ostalih pravila ponasanja (obicajna, moralna…) upravo po
priridi sankcije kojom je zasticena.
- Sankcija pravne norme je drustveno organizovana, unapred predvidjena, propisana i obezbedjena silom
drzave. Pravna norma je objektivna, bezlicna i uopstena posto na apstraktan nacin regulise pravni odnos.
- Pravna norma ima tri elementa.
 Hipoteza (pretpostavka) – sadrzi jedan ili vise uslova koji treba da budu ispunjeni da bi doslo do
primene pravnog pravila.
 Dispozicija (pravilo ponasanja) – je onaj deo pravne norme koji sadrzi pravilo ponasanja koji
kazuje sta je dozvoljeno a sta nije, st aje pravo a sta krivo. Dispozicija zabranjuje neko
ponasanje, ovlascuje na neko ponasanje ili naredjuje neko ponasanje.
 Sankcija (kazna ili pravna mera) – je kazna koja je unapred propisana, predvidjena, poznata za
slucaj da dodje do povrede dispozicije ili hipoteze. Ovakva povreda naziva se prekrsaj ili delikt.

- U pravnoj teoriji postoji podela pravnih normi na: uslovne (apstraktne) su one koje su namenjene
situacijama koje tek treba da nastupe i bezuslovne (konkretne) su one koje se donose da bi se regulisale
situacije koje su vec nastale.

Vrste pravnih normi:

a) Materijalnopravne i procesnopravne – Materijalnopravne su one koje regulisu stvarne (realne i
materijalne) odnose subjekata u pravu. Procesnopravne regulisu postupak (proceduru) primene
normi materijalnog prava. Materijalnim pravnim pravilom apstraktno se formulise odredjena
situacija koka se inace stvarno moze desiti u zivotu. Pravna pravila koja regulisu postupak
primene materijalnog prava nazivaju se pravnim pravilima procesnog prava.
b) Imperativne i dispozitivne pravne norme – Prema stepenu obaveznosti dispozicije pravne norme
se dele na: imperativne koje su prinudne, one izricito obavezuju, I voljom subjekata njena se
primena ne moze iskljuciti. Iza ovih normi stoji vlast, naredjenje drzave stoga je njihovo
postovanje obavezno i voljom subjekata njihova se sadrzina ne moze menjati. Dispozitivne
norme se mogu zameniti slobodnom voljom subjekata dogovorenim pravilom. To je norma koja
ce se primeniti ako je subjekti nisu isljucili svojom voljom. One su zamenljive jer njihovu
sadrzinu subjekti prava mogu menjati.
c) Opste, posebne i pojedinacne pravne norme – Prema obimu primene imamo podelu na Opste
pravne norne odnose se na sve subjekte, proizvode dejstvo na sva lica I odnose se na
neodredjeni broj slucajeva, imaju karakter opste norme (npr. ko drugome pricini stetu mora de je
nadoknadi). Posebne pravne norme ticu se posebnih kategorija sujekata i proizvode dejstvo
samo na tu kategoriju lica. Regilisu posebne odnose na poseban nacin ili vaze na odradjenoj
teritoriji (npr. posebne norne su one koje vaze samo za javna preduzeca). Pojedinacne pravne
norme nastaju na osnovi opstih pravnih normi tj. izvode se iz njih i odnose se samo na
pojedinacan slucaj (poziv vojnog odseka, ili sudska odluka odnosno presuda kojom se kaznjava
konkretno lice).
d) Naredjujuce, zabranjujuce i ovlascujuce pravne norme – U zavisnosti od karaktera dispozicije
pravne norme se dele na: naredjujuce sadrze izricito naredjenje, dispoziciju koja zapoveda

1
 odredjeno ponasanje. Zabranjujuce pravne norme sadrze dispoziciju kojom se zabranjuje
odredjeno ponasanje. Ovlascujuce norme daju ovlascenje subjektima prava na odredjeno
ponasanje.
e) Potpune i nepotpune pravne norme – u zavisnosti od toga da li pravna norma sadrzi sve
elemente ili ne norme se dele na potpune (sadrze sve elemente) i nepotpune (one kojima
nedostaje hipoteza i sankcija ili samo sankcija).
f) Drzavne i nedrzavne pravne norme – prema tome ko je donosilac pravnih norni imamo podelu
na drzavne (pravne norme koje donosi drzava preko svojih ovlascenih organa) i nedrzavne (one
koje stvaraju autonomni subjekti npr. sindikati).
g) Pravne norme odredjenih pravnih grana – u zavisnosti od toga kojoj grani prava pripada
odredjena norma poprima karakter te grane. Npr. u sferu materijalnog prava spadaju grane:
krivicno, gradjansko, porodicno, nasledno… a u sferu procesnog prava spadaju: krivicno
procesno, gradjansko procesno i upravno procesno.

2. TUMACENJE PRAVA I SISTEM PRAVA

Pojam tumacenja
– Kad nastane konkretan slucaj koji je regulisan opstom pravnom normom njega treba podvesti pod
odgovarajucu opstu pravnu normu. U takvoj situaciji javlja se poptreba za tumacenjem pravne norme.
- Tumacenje predstavlja delatnost kojom se utvrdjuje znacenje jedne materijalne pojave, u ovom sliucaju
norme, kao materijalnog znaka, koja je doneta zato da bi se odredjena porika saopstila.
- Tumacenje prava predstavlja utvrdjivanje tacnog zancenja odnosno smisla pravnih normi. Tumacenju se
pristupa prilikom primene pravne norme. To cini sud ili organ uprave u cilju donosenja valjane pravne
odluke.
- Prilikom tumacenja jedne pravne norme da bi se valjano otkrila poruka koju ona sadrzi treba je povezati
sa normama sa kojima je u strukturalnoj i funkcionalnoj vezi. Ako je sadrzina pravne norme nejasna njeno
tumacenej moze dati jedino zakonodavac i ovo tumacenje se naziva autenticno tumacenje.

Vrste tumacenja
- Postupak tumacenja zapocinje utvrdjivanjem tacnog teksta pravne norme, zatim se prelazi na glavni
postupak tumacenja tj. na utvrdjivanje pravnog znacaja pravne norme.
a) Jezicko tumacenje – podrazumeva primenu pravila gramatike i sintakse na tekst pravne norme
radi utvrdjivanja jezickog znacenja pravne norme. Cesto jezicko znacenje nije jasno i odredjeno
pa se koriste i druga tumacenja
b) Logicko tumacenje – Ovo tumacenje se ogleda u utvrdjivanju znacenja pravne norme uz pomoc
logike. Njime se proverava znacenje pravne norme koje je ostvareno jezickim tumacenjem.
c) Sistemsko tumacenje – Vrsi se na taj nacin sto se njeno znacenje utvrdjuje prema mestu gde se
nalazi u pravnom sistemu i prema smisaonom povezivanju prema drugim normama.
d) Istorijsko tumacenje – ovde se uzimaju u obzir sve drustvene okolnosti kopje su bile od znacaja
u trenutku donosenja normi. Ovako se utvrdjuje istorijsko poreklo normi kao i uslovi u kojima je
doneta.
e) Ciljno (teleolosko) tumacenje – predstavlja utvrdjivanje sveukupnosti delopvanja norme,
posledice koje izaziva, njen drustveni i objektivni znacaj i svrhu.

Pravna praznina, analogija i razlog suprotnosti (pravno znacenje normi)

- Tumacenje pravnih normi ima poseban znacaj kada se ustanovi pravna praznina jer zakonodavac ne moze
normama da urede sve odnose koji su od interesa za drustvo. Ako nastupi slucaj koji nije regulisan
normom a dodje do spora sud se ne moze pozvati na pravnu prazninu vec mora doneti sudsku odluku. U
takvom slucaju sud ima kreatvnu ulogu, on ce traziti pravnu normu za slican slucaj, oslonice se na obicaje,
pozvace se na opsta nacela…Sud nije ovlascen da popunjava pravnu prazninu u krivicnon pravu (ovde vazi
nacelo nema dela, nema kazne ako zakonom delo nije propisano).

2
- Pravni prazninu sud popunjava analigijom ili razlogom suprotnosti. Analogija je nacin tumacenja kojim
se pravna praznina regilose tako sto se primenjuje norma za drugi slucaj koji je u svojim bitnim
elementima istovetan. Analogija moze biti zakonska i pravna. Razlog suprotnosti (argumentum a contrario)
– sustina je da za sve slucajeve koje odrtedjena norma en obuhvata a koji su slicni slucaju koji ona
obuhvata da se primeni suprotna norma (npr. zabrana parkiranja).

SISTEM PRAVA
- Sistem prava je skup pravnih normi sredjenih po odredjenim kriterijumima pravne doktrine ciju osnovu
cine opste pravne norme grupisane prema njihovoj srodnosti u pravne institute i grane prava.
- Osnovu sistema prava cine opste pravne norme a osnovni elemeni sistema sprava su pravni instituti
(pravne ustanove) i grane prava.
- Pravni institut se moze definisati kao skup pravnih mormi kojima se regulise jedan odredjeni drustveni
odnos.
- Vise pravnih instituta koji uredjuju srodne drustvene odnose cine granu prava a sve grane prava u jednoj
drzavi cine sistem prava. Najznacajnije grane su: ustavno pravo, upravno, krivicno, sudsko, radno,
ekolosko…
- U pravnoj teoriji se grane prava grupisu u vece celine odnosno u pravne oblasti u zavisnosti od srodnosti
pravnih normi koje sadrze:
 Jos u rimskom pravu izvrsena je podela na dve oblasti javno i privatno pravo. Ova podela se vrsi
na osnovu toga da li pravne norme uredjuju drzavu kao predstavnika i zastitnika javnog interesa,
odnosno da li uredjuju odnos javne vlasti i gradjanja (javno pravo) ili uredjuju i stite interese
gradjana kao pojedinaca(privatno pravo).
 Pravo se tradicionalno deli na materijalno i procesno pravo. Matrijalno sadrzi pravne norme
kojima se utvrdjuju prava I obaveze subjekata u pravu (fizicka i pravna lica). Procesno pravo
sadrzi pravne norme kojim a se propisuje nacin ostvarivanaj, odnosno primene materijalno
pravnih normi.
 Pravo se moze podeliti i na unutrasnje pravo i medjunarodno pravo u zavisnosti od toga da li se
uredjuju odnosi u jednoj drzavi ili se uredjuju odnosi izmedju dve ili vise odnosa ili
medjunarodnih organizacija.

3. POJAM PRAVNOG ODNOSA (osobine i elementi) I PRAVNE CINJENICE (pojam i vrste)

- Covek je drustevno bice jer zivi i radi u drustvu. Ziveci i radeci u drustvu on dolazi u kontakt sa ostalim
ljudima. Kontaktiranje sa drugim ljudima dovodi do uspostavljanja odredjenih odnosa medju ljudima koje
nazivamo drustevnim odnosima.
- Uspostavljanje odnosa medju ljudima moze biti razlicite prirode pa tako i postoje razliciti drustveni
odnosi (npr. simpatija, prijateljstvo, bracni i vanbracni odnosi, odnosi u razmeni, raspodeli ili potrosnji…)
- Stupanje u razlicite drustvene odnose moze biti voljno, nevoljno i prinudno. U drustvene odnose spadaju i
pravni odnosi.
- Pravni odnosi su zasticeni unapred propisanom drustveno organizovanom sankcijom cije je izvrsenje
obezbedjeno prinudnom silom drustva. Najznacajniji vid prinude drustva je drzava. Njeni organi su sudski
organi i pred njima subjekti jednog pravnog odnosa mogu traziti zastitu svojih prava.
- Pravni odnos se razlikuje od drugih drustveni odnosa po tome sto je regulisan pravnim pravilom i sto je
sankcionisan pravnim merama. Pravni odnos se razlikuje I po tome sto je to odnos iz koga proisticu prava i
obaveze. Pravna odnosi su utuzivi.
- Da bi doslo do nastanka pravnog odnosa potrebno je da budu ispunjene pretpostavke odnosno da postoje
elementi pravnog odnosa:
 Subjekt prava – pravni odnos moze nastati samo izmedju subjekata prava bilo da je rec o
fizickim ili pravnim licima.
 Subjektivna prava i obaveze – nastaju iz pravne norme kojom je odnos regulisan.

3
  Pravna norma – ona regulise jedan odnos i ako jedan drustevni odnos nije regulisan pravnim
pravilom on nema prirodu pravnog odnosa.
 Objekat prava – je ono povodom cega nastaju prava i obaveze strana u jednom ppravnom
odnosu. Objekat prava moze biti sve ono sto ima svoju vrednost koja se moze izraziti u
novcu.

PRAVNE CINJENICE
- Mnoge dogadjaje i ljudske radnje u obicnom zivotu nazivamo okolnostima ili cinjenicama (hodanje,
starenje, pevanje…) Sve cinjenice mozemo podeliti na obicne i pravne. Obicne su bez pravnog znacaja dok
one koje uticu na nastanak promenu ili prestanak nekog pravnog odnosa jesu pravne cinjenice.
- Normativna teorija prava definise pravne cinjenice kao okolnosti koje nastaju u zivou a za koje pravne
poredak vezuje nastanak, promenu ili prestanak pravnog odnosa.
- Postoje razlicite podele pravnih cinjenica:
Oborive pravne cinjenice – su one za koje se suprotno moze dokazati i Neoborive – one za koje se ne moze
suprotno dokazati.
U zavisnosti od roga da li je odredjena cinjenica rezultat ljudskog ponasanja ili ne, sve pravne cinjenice
delimo na dogadjaje (drustveno oboljenje, smrt, zemljotres…) i ljudske radnje (pricinjena steta, kleveta...).
Ljudske radnje se dele na dozvoljene i nedozvoljene. Dozvoljene se dele na radnje koje su saglasne pravu
(npr.samoodbrana) i voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da se zasnuje, promeni ili prekine
pravni odnos (npr. oprost duga, ponuda, ugovori…). Nedozvoljene radnje (odnosno delikti) su one radnje
kojima se krse pozitivni propisi. Postoji vise vrsta delikata u zavisnosti od posledica koje izazivaju
(krivicna dela, imovinski delikti, prestupi, prekrsaji).
- Protek vremena je vrlo bitna pravna cinjenica jer je u nmogim slucajevima nastanak promene i prestanak
pravnog odnosa veziva za protek vremena (npr. punoletstvo). Ako se protekom vremena gube prava i
prestaje pravni odnos to se naziva zastarelost a u obrnutom slucaju odrzaj.

4. PRAVNI AKT – pojam i vrste

- Pravni akt se definise kao akt izjavljene volje odnosno kao akt volje. Cilj takvog akta jeste donosenje
odluke. Izjavljena volja u okviru pravnog akta mora ima sadrzinu i formu.
- Pravni akt se u pravnoj teoriji shvata sire i uze. Sire poimanje obuhvata svaku izjavu volje koja proizvodi
neko pravno dejstvo (npr. zalba, tuzba…) U uzem smislu pravni akt je akt kojim se stvara pravna norma,
odnosno akt u kojem je sadrzana pravna norma.
- U zavisnosti od cilja koji se zeli postici i prirode akta koji ovlasceni subjekt donosi, pravnu normu moze
stvarati pojedinac ili kolektivni organ.
- Sadrzinu pravnog akta cini sadrzina pravila normi a forma zavisi od toga koji je subjekt nadlezan za
njegovo donosenje i postupak u kome se donosi akt.
- Pravne akte moze donositi drzava tj. njeni organi, kao i drugi organi i organizacije.
- Pravni akti se dele na drzavne i nedrzavne u zavisnosti od toga ko je ovlascen za njihovo donosenje. U
zavisnosti od postupka kojim se pravni akt donosi akte mozemo podeliti na ustav, zakon, podzakonski akt,
drugi opsti akt i ugovor.
- Polazeci od prirode pravnih normi koje su sadrzane u pravnim aktima oni se mogu podeliti na opste i
pojedinacne.
- Ako se zriterijum uzme vrsta normi koje pravni akti sadrze onda ih mozemo podeliti na potpune (sadrze i
dispoziciju i sankciju) i nepotpune (sadrze ili dispoziciju ili sankciju).

5. FORMALNI IZVORI PRAVA – pojam i vrste

4
- U pravnoj nauci cesto se govori o izvorima prava tj. o tome odakle ili iz cega izvire pravo. Izvori prava
mogu biti materijalnopravne prirode (tada se imaju u vidu materijalni uslovi zivota ljudi) i formalnopravne
prirode (tada se ima u vidu forma odnosno oblik u kome se pravne norme donose).
- Cinjenica je da ne postoji saglasnost u poimanju izvora prava. Po jednima to je oblik u kome se izrazava
pravo dok po drugima izraz izvori prava nije pogodan.
- Ako govorimo o izvorima prava u formalnom smislu rechi mozemo reci da su to medjunarodni i domaci
opsti pravni akti i kodifikovani obicaji. U nasem pravnom sistemu sudska praksa ima uticaj na stvaranje
prava ali nema karakter izvora prava.
- U anglosaksonskom pravnom sistemu sudska praksa ima znacaj izvora prava a kod nas postoji tendencija
ka tome. To znaci priznavanje sudovima da svojim odlikama mogu da kreiraju pravo a ne samo da ga
primenjuju i tumace.
- Danas je u vecoj meri izrazeno interesovanje za sudskom praksom kao izvorom prava. U kontinentalnom
pravo o ovom pitanju imamo dva suprotna stava: Po jednima sudskoj praksi treba priznati znacaj izvora
prava, jer usled dvostepenosti sudjenja stavovi visih sudova prodiru kao izvor prava, a po drugima sudskoj
praksi ne treba priznati ovaj karakter.
- Novi Ustav Srbije u formalne izvore prava ubraja domace i medjunarodne opste pravne akte. Ustav je na
hijerarhijskoj lestvici je sve te akte poredjao na sledeci nacin:
1) Ustav Srbije,
2) Opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i potvrdjeni medjunarodni ugovori,
3) Zakoni i drugi opsti akti javne vlasti,
4) Podzakonski opsti akti,
5) Drugi opsti pravni akti razlicitih subjekata koji su ovlascenji daih donose,
6) Kolektivni ugovori.

6. IZVORI PRAVA U ANGLOSAKSONSKOM PRAVNOM SISTEMU

a) Precedentno pravo (Common Law)

- Ovo pravo je u suprotnosti sa pravnim sistemom evropskih zemalja i ono se upotrebljava na
anglosaksonskom podruciju. Evropljani ovaj sistem nazivaju anglosaksonsko pravo (commom law), ili
opste ili obicajno pravo, dok svoj sistem nazivaju kontinentalnim ili pisanim pravom. U kontinentalnom
pravu formalni izvori prava su pisani zakoni i pisani opsti pravni akti. U sistemu precedentnog prava
osnovni izvor prava su precedentne sudske odluke.
- U kontinentalnom pravu zakone donosi poseban drzavni organ, skupstina ili parlamant dok u sistemu
precedentnog prava pravna pravila koja imju snagu zakona stvara sud (medjutim i ovaj sistem poznaje
zakone kao izvore prava koje donosi drzava a primenjuje ih sud.
- U kontinentalnom pravu donose se opsta pravna pravila koja ce se primenjivati na konkretne pojedinacne
slucajeve, tako sto ce se slucajevi podvoditi pod opstu pravnu normu. U sistemu precedentnog prava ne
polazi se od opste pravne norme vec od slucaja (cases – slucajevi). Ovde sud za konkretan slucaj trazi

5
resenje u precedentnoj sudskoj odluci koja je prvi put isti slucaj resila. Precedentna sudska odluka je prva
odluka suda kojom je resen odredjen slucaj i koja postaje pravilo za sve buduce iste slucajeve.

b) Pravo pravicnosti (Equity Law)

- Pored common law u anglosaksonskom pravu vazi i pravo pravicnosti jer se sa protekom vremena
precedentna odluka za isti slucaj u novim okolnostima pokazala nepravicnim. Stoga je osnovan tzv.
Kancelarov sud koji je donosio odluke koje su pravicnije u novim uslovima.
- Od XIX veka u Engleskoj se koriste oba prava.

7. POJEDINACNI PRAVNI AKTI – pojam i vrste

- Preko pojedinacne pravne norme vrsi se konkretna primena opste pravne norme kojom je regulisan
odredjen pravni odnos. Opste pravne norme se odnose previse uopsteno na sve subjekte pa da bi doslo do
njihove primene potrebno je doneti pojedinacne pravne akte kako bi se konkretno odredilo ponasanje
subjekata u odredjenoj situaciji.
- Pojedinacni pravni akt moze biti potpun ili nepotpun u zavisnosti od toga da li sadrzi samo dispoziciju,
samo sankciju ili oba.
- Pojedinacni pravni akt moze biti drzavni ili nedrzavni. Drzavne donose drzavni organi i to upravni organi
(donose resenja) i sudski organi (donose sudske odlike). Nedrzavne akte donose nedrzavni organi u koje
spadaju pojedinci ili organizacije ovlasceni da donose pojedinacne pravne akte.
- U pojedinacni pravni akt spada i pravni posao koji svojom voljom zaljucuju subjekti prava a na osnovu
opste pravne norme.
- Posebnu vrstu pojedinacnih pravnih akata cine akti amnestije, abolicije i pomilovanja.Amnestija i
pomilovanje predstavljaju pravne akte koji se odnose na osudjena lica tj. kojima je vec izrecena kazna.
Ovim aktima osudjena lica se potpuno ili delimicno oslobadjaju od kazne. Akt abolicije onemogucava
krivicno gonjenje i sprecava utvrdjivanje krivicne odgovornosti. Stoga se moze doneti samo pre izricanja
krivicne kazne.
- Organi koji su ovlasceni da donose ovakve akte su drzavni, ali vansudski organi, jer se time prakticno
zadire u sudsku vlast.

8. SUDKA FUNKCIJA, VRSTE SUDOVA (svojstva sudske funkcije, organizacija sudova u Srbiji i
njihova hijerarhija) I OSNOVNA NACELA SUDOVANJA

a) Svojstva sudske funkcije

- Sudska funkcija ima svoju dugu istoriju ali se kao drzavna institucuja koja predstavlja deo javne vlasti,
odvojena od politike i koja svoju funkciju obavlja samostalno i nezavisno javlja tek od skoro (tak posle
francuske revolucije).
- Medjutim odvojenost, samostalnost i objektivnost sudova nije apsolutno moguca jer su sudovi ipak
drzavni organi i kao takvi obicno slede opstu drzavnu politiku. Takodje sudije bira parlament ili ih pak

6
imenuju sef drzave sto indirektno utice na njihovu nezavisnost i stvara uslove za politizaciju sudova.
Pravni sistem se protiv ovoga pori putem razlicitih mehanizama (npr. stalnost sudske funkcije).
- Sudska vlast je drzavna javna vlast koja preko suda kao svog neutralnog organa presudjuje za slucaj spora
izmedju dve stranke ili u slucaju povrede zakona.
- Sudska vlast je ogranicena zakonom. Na sudu je kao organu sudske vlasti da konkretan slucaj podvede
pod odgovarajuce pravni pravilo, da izvrsi tumacenje pravnog pravila i da ga primeni donosenjem presude.

b) Organizacija sudova u Srbiji

- Sudovi se definisu kao samostalni organi javne vlasti cija je uloga da stite slobode i prava gradjana,
zakonom utvrdjena prava i interese subjekata u pravu i da obezbedjuju ustavnost i zakonitost.
- Sudsku funkciju obavljaju posebni drzavni organi, sudovi koji se nazivaju opstim sudovima jer su jednaki
za sve gradjane. Opsti sudovi se dele na: gradjanske, krivicne i specijalizovane (trgovinski, vojni,
maloletnicki…)
- Sobzirom na poslove koje vrse sudovi se dele na prvostepene (na njihove odluke se moze uloziti zalba) i
drugostepene sudove (odlucuju o zalbi na prvostepene odluke).
- Ustrojstvo sudova u Srbiji uredjeno je zakonom. Sudska vlast pripada sudovima, oni se osnivaju i ukidaju
zakonom i njihovu nadleznost odredjuje ustav i zakon. Sudovi su nezavisni i svaki uticaj na njih je
zabranjen. Zakonom je zabranjeno isnivanje privremenih i prekih sudova.
- U Srbiji postoje drzavni sudovi i nedzavni sudovi. Drzavni sudovi se dele na sudove opste nadleznosti
(opstinski, okruzni, apelacioni i vrhovni sud) i sudove posebne nadleznosti (trgovinski, visi trgovinski,
prekrsajni, visi prekrsajni i upravni sud).
- Posebnu vrstu cine nedrzavni sudovi u koje spadaju: mirovna veca, arbitraze i izabrani sudovi.
- Medijator (posrednik) ne spada u red ni jednih sudova, njega moze da cini jedan ili vise posrednika i
njihova uloga je da posreduju izmedju stranaka kako bi se spor resio mirnim putem. Koriste se kod
imovinskopravnih sporova, trgovinskih, porodicnih…Posredovanje ne moze biti u dva slucaja: 1) povodom
otkaza ugovora o radu i 2) povodom isplate minimalne zarade. Postupak medijacije je hitan, poverljiv i bez
prisustav javnosti. Postupak medijacije moze se okoncati na ri nacina: a) zakljucenjem sporazuma, b)
odlukom posrednika da prekine medijaciju ili c) odustajanjem jedne ili obe stranke od daljeg postupka.

c) Hijerarhija i nadleznost sudova

a) Hijerarhija sudova – Izmedju sudova postoji hijerarhijski odnos iz koga proistice
stepenovanje sudova. Da bi se obezbedilo pravicno sudjenje pravni sistem omogucava da
strana koja je nezadovoljna odlukom suda moze da se zali drugom sudu viseg stepena. Time
se obezbedjuje objektivnost, veca odgovornost i savesniji rad. Posto visi sud ima pravo 1)
da odluku prvostepenog suda vrati na prvostepeno odlucivanje , 2) da prvostepenu odluku
preinaci ili 3) da je potvrdi.
b) Nadleznost sudova – uredjena je zakonom.
1) Opstinski sud je sud prpg stepena. Sudi u gradjanskim sporovima, stambanim sporovima iz
radnih odnosa, za novcane kazne i kazne do 10 god.
2) Okruzni sud – sud prvog stepena. Sudi u krivicnim i gradjansko pravnim sporovima i to za
dela koja se smatraju drustveno opasnim delima.
3) Apelacioni sud – je drugostepeni sud koji odlucuje o zalbama na odluke opstinskih i
okruznih sudova.
4) Trgovinski sud – sudi u prvom stepenu u sporovima izmedju domacih i stranih privrednih
subjekata, u sporovima o autorskim pravima.
5) Visi trgovinski sud – je drigostepeni sud i odlucuje o zalbama na odluke trgovinskih
sudova.
6) Prekrsajni sud – je sud prvog stepena i sudi u prekrsajnim postupcima.
7) Visi prekrsajni sud – je drugostepeni sud i odlucije o zalbama na odluke prekrsajnih sudova.
8) Upravni sud – je sud prvog stepena i sudi u upravnim sporovima i vrsi druge poslove
odredjene zakonom.

7
 9) Vrhovni sud Srbije je najvisi sud cija se nadleznost deli na: 1) nadleznost u sudjenju
(odlucivanje o redovnim i vanrdenim lekovima) i nadleznost van sudjenja (davanje
misljenja o nacrtima zakona, pracenje rada drugih sudova…)

OSNOVNA NACELA SUDOVANJA

a) Nacelo samostalnosti i nezavisnosti – sudovi su samostalni i nezvisni i niko ne sme da utice
na njih. Njivove odluke ne mogu menjati drugi organi drzave.
b) Nacelo zakonitosti – u kontinentalnom pravu sudovi sude na osnovu ustava, zakona i drugih
pravnih akata. Osnov za donosenje odluke je zakon ili drugi opsti pravni akti.
c) Nacelo javnosti – rad sudova je javan i time dostupan javnosti, nacelo tajnosti rada je
izuzetak.
d) Nacelo kolegijalnosti – sudovi su zborni organi i sude u vecu, svako vece je sastavljeno od
neparnog broja sudija. Svako vece ima predsednika.
e) Nacelo jednakosti pred zakonom – zakon je za svakog isti bez diskriminacije.
f) Nacelo visestepenosti – na odluku prvostepenog suda nezadovoljna strana ima pravo zalbe
visem drugostepenom sudu.
g) Nacelo prava na odbranu – svako lice koje se nadje pred sudom ima pravo na odbranu, bilo
samo bilo preko punomocnika.
h) Nacelo prava na upotrebu svog jezika – lice liseno slobode mora biti obavesteno na jeziku
koje razume, o razlozima, o optuzbi koja mu se stavlja na teret.
i) Nacelo kontradiktornosti – sud je u obavezi da saslusa i jednu i drugu stranu.

9. FIZICKA LICA

a) Pojam, nastanak i prestanak fizickih lica

- Pod fizickim licem se podrazumeva zivo rodjeno ljudsko bice. Da bi jedni lice imalo status fizickog lica
mora da ispuni tri uslova: da ima ljudski oblik, da je nastalo prirodnim putem tj. rodjenjem i da je zivo
rodjeno. U momenty rodjenja fizicko lice postaje subjekt prava I to ostaje do svoje smrti.
- Ima slucajeva kada pravo stiti nerodjeno ali zaceto ljudsko bice odnosno fetus, tako da prekid trudnoce
mora biti po propisima. Pravni subjektivitet fizickog lica prestaje smrcu fizickog lica., ali fizicko lice moza
da izgubi pravni subjektivitet na osnovu sudske odluke koje se proglasavo za umrlo. Drugim recima fizicko
lice moze prestati na dva nacina smrcu i proglasenjem lica za umrlo (zakonodavac po pravilu trazi da
postoje indicije koje ukazuju na fizicki nestanak tj. smrt).
- Pravne posledice prestanka fizickog lica su: licna prava se gase (brak, imovina….)

b) Atributi fizickih lica

1) Ime – Ime fizickog lica sastoji se od licnog (rodjenog imena) i porodicnog imena (prezimena).Licno
ime sluzi za identifikaciju fizickog lica. Detetu ga daju roditelji i upisuje se u knjigu rodjenih. Pravo na
promenu licnog imena ima svako lice koje navrsi 15 god.
- Za fizicka lica postoje tri vrste maticnih knjiga: rodjenih, vencanih i umrlih a postoji i knjiga drzavljana.
2) Prebivaliste (domicil) i boraviste (rezidencija) – prebivaliste je mesto stalnog zivljenja odnosno mesto
u kome se lice nastanilo sa namerom da u njemu stalno zivi. Moze se imati samo jedno prebivaliste. Ono je
bitno jer u njemu fizicko lice ostvaruje svoja prava, ispunjava obaveze, vodi sporove…Lica moraju
prijaviti svoje prebivaliste kao i odjaviti ga prilikom promene. Mesto u kome fizicko lice privremeno
boravi naziva se boraviste i mora se prijaviti i odjaviti kod nadleznih organa.
3) Drzavljanstvo – oznacava javno pravnu vezu izmedju jednog fizickog lica i odredjene drzave.
Drzavljanin jedne drzave uziva u njoj sva politicka, gradjanska i socijalno-ekonomska prava.

8
- Drzavljanjstvo se stice od oca ili oba roditelja ili prema teritoriji drzave na kojoj je lice rodjeno. To su
redovni nacini sticanja drzavljanstva a postoje i dopunski nacini: prirodjenje (naturalizacija – podnosenje
zahteva za prijavu drzavljanstva) i sticanje drzavljanstva po osnovu medjunarodnog ugovora.
- Lica bez drzavljanstva nazivaju se Apatrid, lica sa dva Bipatrid a sa jednim Monopatrid.
- Drzavljanstvo moze prestati smrcu lica, odricanjem lica od drzavljanstva, oduzimanjem drzavljanstva i na
osnovu medjunarodnog ugovora.

c) Pravna, poslovna i delikatna sposobnost fizickih lica

1) Pravna sposobnost – definise se kao sposobnost fizickog lica da kao subjekt prava bude
nosilac prava i obaveza. Stice se rodjenjem a gubi se snrcu ili proglasenjem fizickog lica za
umrlo i tada se licna prava lica gase dok prava i obaveze imovinske prirode prelaze na
naslednike.
2) Poslovna sposobnost – je sposobnost fizickog lica da svojom voljom stvara prava I obaveze
odnosno da svojom voljom realizuje pravnu sposobnost. Sva fizicka lica nemaju poslovnu
sposobnost, jer je za nju potrebna psiho-fizicka zrelost (punoletstvo se dobija sa 18 god).
Usled ovoga fizicka lica se dele u tri kategorije:
 Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom a pre punoletstva emancipacijom. Ona
oznacava sposobnost fizickog lica da svojim svesnim i voljnim radnjama stupa u pravne
odnose.
 Delimocna poslovna sposobnost ovde spadaju maloletnici od 14 do 18 god kao i punoletna lica
kojima je sudskom odlukom poslovna sposobnost ogranicena. Ove kategorije lica imaju svog
zakonskog staratelja.
 Potpuno poslovno nesposobna lica ovde spadaju lica do 14 god kao i dusevno bolesna lica.
Ova kategorija ne moze zasnivati pravne odnose i njima sud postavlja staratelja, odnosno
zakonskog zastupnika.
3) Delikatna sposobnost – je sposobnost lica da odgovara za posledice svojih delikatnih radnji. To je
sposobnost lica da rasudjuje i ona se stice punoletstvom mada i lica od 14 do 18 god mogu biti ograniceno
delikatno sposobna i za njih je nadlezan maloletnicki sud.

10. PRAVNA LICA

a) Pojam pravnog lica

- Pravno lice nije rezultat prirodnog dogadjaja vec je rezultat drustvenih odnosa. Pravno lice je drustvena
tvorevina kojoj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu.
- Pojava pravnih lica uslovljena je pojavom robnonovcanih odnosa i delovanjem ekonomskih zakonitosti u
uslovima robne privrede. Koncetracija kapitala namece potrebu za stvaranjem odredjenih organizacionih
oblika udruzivanjem fizickih lica i njihovog kapitala. Javnost odnosno drzava priznala je svojstvo lica u
pravu novim subjektima ciju osnovu cini posebna imovina koja je odvojena od imovine njenih osnivaca.
- Sa stanovista savremenog norvatimistickog ucenja pravnim licem treba smatrati: 1) organizovan skup
fizickih lica, 2)skup koji ima svoju i posebnu imovinu koja se razlikuje od imovine clanova i 3) koja sluzi
za obavljanje neke delatnosti i 4) da joj pravni poredak priznaje svojstvo subjekta u pravu. Sva ova cetiri
uslova moraju biti ispunjena.
- Pravna lica kao i fizicka poseduju odredjene atribute kako bi se medjusobno razlikovala (polslovno ime,
sediste, delatnost i drzavljanstvo).

b) Vrste pravnih lica i njihov znacaj

- Koje ce vrste pravnih lica postojati u drustvu zavisi od drustveno-ekonomskih odnosa datog drustva i od
stepena razvoja njegove materijalne osnove.
- Prva podela je na organizacije i na samostalne imovine (fondovi, zaduzbine…) U prvom slucaju kao
subjekt prava javlja se organizacija a imovina kao njena ekonomska osnova. U drugom slucaju kao subjekt

9
prava pojavljuje se imovina a fizicka lica koja odlucuju ili raspolazu tom imovinom produkt su postojanja
same imovine.
- Druga podela pravnih lica izvrsena je na udruzenja i ustanove. Udruzenja cine njegovi clanovi povezani
zajednickim interesima (npr. udruzenje knkizevnika, lovaca…) Ustanova je pravno lice koje nema clanove
vec sluzi odredjenom cilju (npr. muzej, bolnica…).
- Treca podela izvrsena je na pravna lica u privredi (preduzeca i privredna drustva) i na one van privrede
(ustanove i udruzenja).
- Sozirom na cilj koja pravna lica ostvaruju ona se mogu podeliti na: drustveno-politicke zajednice (drzava,
grad, opstina), drustveno-politicke organizacije (partije odnosno stranke), neprofitne organizacije (komore i
sindikati) i profitne organizacije (preduzeca, drustva, udruzenja).
- Drustveni znacaj pravnih lica je ogroman. Posto prevazailaze ekonomsku moc i zivotni vek pojedinca,
pravna lica mogu da obavljaju siri spektar aktivnosti u dizem vremenskom intervalu nego pojedinac. Preko
njih se ostvaruju brojni drustveno-ekonomski, politicki, privredni, drustveni i socijalni ciljevi drustva.

c) Nastanak pravnih lica

- Pravno lice nastaje u postupku koji je unapred zakonom propisan ili predvidjen opstim aktom. U
zavisnosti od vrste pravnog lica zavisi i postupak njegovog nastanka.
- Tri su bitna momenta vezana za nastanak lica: 1) momenat organizovanja, slobodnog udruzivanja
odnosno donosenje odluke o organizovanu ili osnivanju tj. sistem poznat po nazivu sisitem slobodnog
udruzivanja, 2) momenat registracije, tj. sistem normativnog akta, 3) momenat odobrenja nadleznog organa
tj. sistem koncesije.
- Koji ce se momenat smatrati trenutkom nastanka pravnog lica zavisi od prirode samog lica.

d) Prestanak pravnih lica

- Pravna lica prestaju saglasno ustavu, zakonu i sktu koji je od znacaja za njihovo osnivanje.
- Pravna lica mogu prestati na vise nacina:
1) Na osnovu zakonskoh naredjenja, tj. na osnovu propisa koji nalaze prestanak postojanja
odredjenog oblika pravnog lica.
2) Ako je pravno lice osnovano da bi posluzilo ostvarenju kakvog cilja realizacijom tog cilja
prestaje osnova njegovog postojanja.
3) Pravno lice moze prestati usled statusnih promena ako se spoji sa drugim pravnim licem,
ako se podeli ili transformise u neki drugi oblik.
4) Pravno lice moze prestati i odlukom svojih clanova.
5) Pravno lice moze prestati zbog nistavosti upisa u odgovarajuci registar.

e) Sposobnosti pravnih lica

1) Pravne sposobnosti – pravno lice kao i fizicko ima pravnu sposobnost samo sto je ona po
svom obimu uza i u neposrednijoj je vezi sa delatnoscu kojom se bavi i sa ciljem zbog koga
se osniva. Pravno lice je nosilac samo odredjenih prava i obaveza koja su utvrdjena aktom o
osnivanju, statutom i zakonom. Pravnu sposobnost pravno lice stice momentom osnivanja, tj.
u momentu registracije.
2) Poslovna sposobnost – podrazumeva sposobnost pravnog lica da stupa u pravne odnose, da
svojom voljom stice prava i obaveze i da prenosi prava i obaveze. Ona se stice upisom u
odgovarajuci registar i duboko je vezana za delatnost kojom se to pravno lice bavi.
3) Delikatna sposobnost – pravna lica odgovaraju za stetne radnje koje prouzrokuju vrsenjem
svoje delatnosti. Ali za stetne radnje ne mogu krivicno odgovarati jer je krivicna
odgovaornost individualna a ne kolektivna. Ona odgovaraju za privredne prestupe i prekrsaje
i dr. Odgovornost pravnog lica je objektivna dok je odgovornost fizickog lica subjektivna.

11. OBJEKTI PRAVA – pojam i vrste

10
 a) Pojam
- Pravni odnosi mogu se zasnivati samo izmedju subjekata u pravu a povodom objekata u pravu. Pod
objektom prava moze se podrazumevati i ono sto sa stanovista prirodnih nauka nema karakter objekta (npr.
prava potrazivanja).
- U pravnom smislu reci pod objektom prava podrazumeva se sve ono sto moze biti predmet metamorfoze
vradnosti. Da bi jedan objekat prava imao to svojstvo on mora da ispuni sledece uslove: 1) da je objektivno
podoban za metamorfozu vrednosti, 2) da metamorfoza njegove vrednosti bude pravno dopustena i 3) da
vrednost objekta prava bude takva da se moze izraziti u novcu. Svi uslovi moraju biti ispunjeni.

b) Vrste
1) Stvari – stvari su ili proizvodi ljudskog rada ili materijalni delovi prirode koji se mogu
potciniti ljudskoj vlasti. To su objekti koji se mogu prisvajati i povodom kojih se mogu
zasnivati pravni odnosi. Posebne vrste stvari za koje vazi poseban pravni rezim su delovi
ljudskog tela (objekt prava moze biti samo onaj deo tela cije odvajanje ne ugrozava zivot i
zdravlje ljudi - npr. krv, kosa) i novac i HOV.
2) Ljudske radnje (cinidbe) – ljudske radnje spadaju u objekte gradjanskog prava. Ovde je rec
zapravo o ljudskom radu koji se izrazava u razlicitim cinjenjima odnosno uslugama. Da bi
dobila status objekta prava ljudska radnja mora ispuniti tri uslova: da je podobna za
metamorfozu, da ima svoju vrednost izrazenu u novcu i da je pravno dopustena.
3) Prava – to su najcesce obligaciona prava kao sto je npr. pravo potrazivanja.
4) Objekti industrijske svojine, autorskih i srodnih prava kao posebna vrsta objekata prava –
objekti industrijske svojine nazivaju se proizvodima ljudskog uma a objekti autorskih i
srodnih prava proizvodima ljudskog duha. Prvima se bavilo pravo industrijske svojine a
drugima autorsko pravo mada se danas cesce za obe stvari upotrebljava zajednicki naziv
intelektualna svojina.
5) Licna dobra – podrazumevaju odredjena svojstva fizickog lica koja su strogo vezana za
samu licnost coveka, koja nisu podobna za metamorfozu jer bi se promet takvih dobara
protivio moralnom shvatanju drustva (npr. ugled, status, cast). U licna dobra se ubrajaju:
licna prava (vezana za fizicki integritet i slobodu coveka) i licna imovinska prava (prava
imovinske prirode cije je vrsenje i trajanje neposredno vezano za licnost coveka). Licna
prava i licna imovinska prava su neprenosiva i prestaju smrcu fizickog lica. Sva ova dobra
mogu postati objekat prava u slucaju njihove povrede.

12. OBJEKTI INDUSTRIJSKE SVOJINE

- Proizvodi ljudskog uma predstavljaju inovacije, nova intelektualna resenja, vrednosti koje se mogu
primeniti u privrednoj, zanatskoj ili drugoj delatnosti. To su nova resenja koja omogucavaju privredni
razvoj. Izraz industrijska svojina prihvacen je kao izraz koji obuhvata pravnu zastitu patenata i inovacija u
nacionalnom i medjunarodnom pravu. Prema intetnzitetu inovacije imamo podelu na:

a) Pronalazak – to je novi izum, novo resenje nekog tehnickog problema koji se moze
primeniti u industrijskoj, zanatskoj ili drugoj delatnosti. Pronalazak i njegov pronalazac se
pravno stite registracijom. Pronalazacko pravo regulise ovu oblast.
- Lice koje je tvorac pronalaska naziva se pronalazac ili izumitelj. Pronalazac u odnosu na svoj izum
ima licno (moralno) pravo i imovinsko pravo.
- U zavosnosti od nivoa inventivnosti pronalazak se moze pravno zastititi kao patent ili kao mali
patent.
 Patent – se definise kao pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike. Da bi
to pravo bilo priznato pronalazak mora da ispuni tri uslova: 1) da je nov, 2) da ima inovativni
nivo i 3) da je industrijski primenljiv. Patent uziva zastitu na nacionalnom i medjunarodnom
planu i ta zastita je ogranicena na 20 god. Predmet pronalaska koji se stiti patentom moze biti

11
 proizvod ili postupak (patentom ne moze biti zasticen pronalazak protivan moralu drustva npr.
kloniranje ljudi).
– Nadlezni upravni organ vodi tri vrste registra: 1) registar prijave patenta, 2) registar patenata u
koji se
unose podaci o priznatom patentu i 3) registar sertifikata o dodatnoj zastiti.
– Pronalazac kao nosilac patenta moze putem ugovora o licenci ustupiti pravo na koriscenje svog
pronalaska drugom licu. Ukoliko pronalazac odbija licencu ili trazi neopravdane uslove ili ga
sam ne koristi
zakonodavac moze uvesti prinudnu licencu.
– Nosilac patenta moze se odreci svog patenta. Danom smrti ili prestankom pravnog lica pravo na
patent
prestaje da postoji osim ako je preslo na naslednike.
 Mali patent – predstavlja novi izum i pronalazak ali nizeg inventivnog nivoa od patenta. Naziva
se i mali pronalazak i ne moze se odnositi na postupak. Nosilac prava na mali patent moze
podneti zahtev za pretvaanje prijave malog patenta u prijavu patenta ili modela.
– Know-how ne predstavlja objekat industrijske svojine ali ipak uziva pravnu zastitu preko
pravila o
nelojalnoj konkurenciji i poslovnoj tajni. To je skup tehnicki i tehnoloskih saznanja i iskustava
koje su
stecene u praksi i mogi se primeniti u proizvodnji.
b) Zig – to je znak za razlikovanje robe i usluga koji se jos naziva zastitni znak ili marka. Zig
se registruje i tako uziva pravnu zastitu. Sluzi za obelezavanje robe i usluga pa tako postoje
robni i usluzni zigovi. Nas zakonodavac razlikuje individualni, kolektivni ili zig garancije.
c) Dizajn – je objekat industrijske svojine pod kojim se podrazumeva spoljasnji izgled
proizvoda, tj. ukupni vizuelni utisak koji proizvod ostavlja na informisanog potrosaca ili
korisnika. Da bi bio pravno zasticen on mora biti nov i mora biti individualne prirode, tj. da
ima individualnog tvorca. Dizajn moze biti trodimenzionalni (model) ili dvodimenzionalni
(uzorak) izgled celog proizvoda ili njegovog dela a odredjeni njegovom vizuelnim
karakeristikama, posebno linijama, konturama, bojama, oblikom, teksturom i materijalima.
Kreator dizajna maziva se autor ili nosilac prava na dizajn.
d) Oznake geografskog porekla – one obuhvataju dva pojma: ime porekla (naziv zemlje ili
regiona koji oznacava da proizvod odatle potice i da su kvaliteti proizvoda uslovljeni
geografskom sredinom) i geografsku oznaku (to je oznaka za identifikaciju robe kao robe
koja potice sa teritorije odredjene zemlje i koja ukazuje na odredjeni kvalitet i reputaciju).
Oba pojma sluze za blizu identifikaciju prirodnih, poljoprivrednih i industrijskih proizvoda.
e) Topografija i integrisana kola – topografija podrazumeva na bilo koji nacin prikazan
trodimenzionalni raspored elemenata od kojih je najmanje jedan aktivan i predstavlja
medjuvezu u integrisanom kolu. Integrisano kolo podrazumeva gotov proizvod ili
medjuproizvod u kome se ostvaruje odredjena elekronska funkcija i u kome su elementi
integralno formirani.
f) Pravo konkurencije – strogo uzevsi ne predstavlja objekat prava te mu nece biti posvecena
paznja.
13. POJAM STVARNOG PRAVA I POJAM I VRSTE STVARI
- Stvari cine jednu vrstu objekata prava koje su predmet metamorfoze na trzistu. Posto stvari nemaju svoju
volju one se ne mogu same razmenjivati. Njihovu razmenu vrse njihovi cuvari koji se na trzistu moraju
priznavati za vlasnike tih stvari.
- Na stvarima se osim prava svojine mogu uspostaviti i druga prava kao sto su pravo zaloge i pravo
sluzbenosti. Pitanja koja su vezana za utvrdjivanje prava koje se mogu imati na stvarima izucava stvarno
pravo. Norme stvarnog prava predstavljaju stvarno pravo u objektivnom smislu, a prava koja pripadaju
jednom licu na osnovu normi objektivnog stvarnog prava jesu subjektivna stvarna prava..

12
- Stvarana prava su apsolutna prava jer deluju prema svima (erga omnes) a to znaci da svako mora
postovati tudje stvarno prvao. To su pravo svojine, pravo zaloge i pravo sluzbenosti.

Stvari – pojam i vrste

a) Pojam stvari
- Pod stvarima u pravnom smislu reci podrazumevaju se proizvodi ljudskog rada i delovi prirode koji mogu
biti potcinjeni ljudskoj vlasti i na kojima moze biti uspostavljeno pravo svojine ili neko drugo stvarno
pravo. Da bi jedan objekat imao prirodu stvari u pravu moraju biti ispunjena dva uslova: 1) fizicki (da stvar
moze biti podvrgnuta ljudskoj vlasti) i 2) pravni (ekonomski i drustevni, sto znaci da objekat ima svoju
vrednost izrazenu u novcu).

b) Vrste stvari

1) Telesne i bestelesne stvari – podela potice iz rimskog prava I telesne su one koje se mogu
dotaci a bestelesne koje se ne mogu dotaci.
2) Stvari u prometu i stvari van prometa – podela je izvrsena na osnovu toga da li se pravo
svojine na odredjenoj stvari moze da promece na trzistu ili ne. Stvari u prometu dele se na:
 Pokretne i nepokretne stvari – pokretne su one koje se mogu premestati sa jednog mesta na
drugo a da se pritom njihova sustina ne ostetei. Kod nepovratnih to nije slucaj. Prenos svojine
na pokretnoj stvari vrse se predajom i nije potrebna forma ugovora dok se prenos na
nepokretnoj stvari vrsi upisom u registar i zahteva se ugovor.
 Potrosne i nepotrosne stvari – potrosne su one cija se sustina gubi jednokratnom upotrebom
(npr. hleb, kafa, pice) a nepotrosne su one cija se sustina ne gibi jednokratnom upotrebom
(npr. telefon, knjiga).
 Individualne i po rodu odredjene stvari – individualne su one stvari koje su pojedinacne i
tacno odredjene (npr. slika Monaliza). Po rodu odredjene ili genericne stvari su one koje su
odredjene po rodu i vrsti i po broju i kolicini (npr. psenica, sijalice, autogume).
 Zamenljive i nezamenljive stvari – ako se prilikom izvrsenja obaveze umesto jedne stvari
moze dati druga onada je zamenljiva a ako ne moze onda je nezamenljiva.
 Deljive i nedeljive stvari – deljive su one cijom se deobom neunistava njihova sustina a
dobijeni deo putem fizicke deobe ima srazmernu vrednost prema celini. Kod nedeljivih je
suprotno.
 Glavne i sporedne stvari – ova podela se vrsi kod onih stvari kod kojih vise stvari cini jednu
ekonomsku celinu a time i pravnu i kod kojih je jedna stvar ekonomski glavna (npr. brava) a
druga sporedna (kljuc).

c) Novac i hartije od vrednosti – posebne vrste stvari

1) Novac – novac je posebna vrsta stvari u pravu i ima znacajnu ulogu u trzisnoj privredi pa
stoga podleze posebnom pravnom rezimu. Novac ima brojne funkcije: merilo vrednosti,
sredstvo placanja, sredstvo tezauracije, obavlja funkciju opolodnje… Novac ima svojstvo
stvari u pravu, on je stvar u prometu, po rodu odredjena stvar, pokretna, potrosna,
zamenljiva i deljiva stvar.
2) Hartije od vrednosti – hov su pisane isprave ciji zakoniti imalac moze ostvariti ono
subjektivno pravo koje je oznaceno na hartiji. Sama hartija (sam papir) nema neku vrednost
ali vrednost ima pravo koje je upisano u hartiji. Primer hov u nasem pravu su: menica, cek,
akcija, obveznica… - Razlikujemo pravo na hartiju (pravo koje njen imalac ima i ono sto
moze biti pravo svojine) i pravo iz hartije (ono pravo koje je upisano u hartiju i ono je

13
 prometljivo i podobno za metamorfozu. – Prema nacinu oznacavanja imaoca hartije hov se
dele na: hartije na donosioca (lutrijski loz), hartije na ime (obveznica) i hartije po naredbi.
Hartije na donosioca prenose se predajom, hartije na ime cesijom a hartije po naredbi
indosamentom.
14. PRAVO SVOJINE, SVOJINSKA OVLASCENJA I VRSTE SVOJINE
- Pravo svojine je stvarno pravo koje se moze imati na stvarima. Pravo svojine je apsolutno stvarno pravo
koje deluje prema svima jer to pravo titulara svojine moraju svi postovati. Postovanje tog prava sastoji se u
obavezi svih lica da se uzdrze od povrede, ugrozavanja toga prava i njegovog osporavanja. Pravo svojine je
najsire pravo koje se moze imati na stvari ali to pravo ima svoje ogranicenje. Ta ogranicenja su 1) u
pogledu predmeta, tj. u stvarima na kojima se moze imati pravo svojine, 2) u pogledu sadrzine prava
svojine i 3) u pogledu subjekata koji mogu biti nosioci prava svojine.
- Objektivno stvarno pravo taksativno nabraja apsolutna stvarna prava a to su: pravo svojine, pravo zaloge i
pravo sluzbenosti.
- Pravo svojine u sebi sadrzi tri ovlascenja koja se nazivaju svojinska ovlascenja. To su: ovlascenja drzanja
(upotrba i koriscenje), ovlascenje plodouzivanja (uzivanje plodova stvari) i ovlascenje raspolagaja stvari
(ovlascenje otudjenja).

Vrste svojina

- Sobzirom na nacin koriscenja stvari imamo licnu i privatnu svojinu, sobzirom na broj subjekata koji
mogu imati pravo svojine na jednoj stvari postoji susvojina, zajednicka svojina i mesovita. Sobzirom na to
ko se moze javiti kao nosilac prava svojine postoje licna, drzavna, zadruzna i drustvena svojina.

a) Licna svojina – je oblik individualne svojine koja sadrzi sva svojinska ovlascenja kojima
vlasnik raspolaze. Ona je licna, pripada pojedincu i sluzi zadovoljenju njegovih licnih
potreba.
b) Privatna svojina – proistice iz licne svojine a poprima oblik privatne kada sluzi exploataciji
tudje radne snage, odnosno sticanju dobiti. Ona postaje privatna prema nacinu koriscenja
svojinskih ovlascenja, odnosno u koje svrhe sluzi.
c) Drzavna svojina – ovde se kao titular prava svojine javlja drzava. Njome upravlja drzava
kao i svaki drugi vlasnik preko nadleznih organa na nacin utvrdjen ustavom i zakonom.
Treba praviti razliku izmedju drzave kao javne vlasti (za nju vaze posebna pravila) i drzave
kao vlasnika (za nju vaze ista pravila kao i za sve). – Subjekt drzavne svojine je drzava a
objekte drzavne svojine cine javna dobra, prirodna bogatstva, dobra u opstoj upotrebi,
novac, hov… - Sadrzina drzavne svojine ima dve vrste ovlascenja i to javnopravna
(upravnopravna) i privatnopravna (gradjanskopravna). Zbog ovoga drzavna svojina je
mesovite pravne prirode.
d) Zadruzna svojina – to je poseban oblik prava svojine koja je nastala sa pojavom sitnih
robnih proizvodjaca (npr.seljaci, trgovci). Zadruznu svojinu cine ulozi zadrugara, sredstva
nastala delovanjem zadruge i druga sredstva. Zadruzna svojina se obrazuje iz uloga
zadrugara koji momentom njihovog unosenja u zadrugu prelaze iz licne ili privatne svojine
zadrugara u zadruznu svojinu. Za uzvrat zadrugari sticu pravo na udeo u zadrugu.
Novostvorena vrednost nastala delatnoscu zadruge je zadruzna svojina.
e) Drustvena svojina – to je onaj oblik svojina kod koje se keo titular javlja drustvo kao celina.
Danas se drustvena svojina transformise u privatnu.
f) Susvojina – je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica imaju pravo svojine na
istoj stvari, svako prema svom udelu. Svi suvlasnici zajedno imaju pravo svojine na celoj
stvari i prema trecim licima istupaju kao jedan vlasnik. Pravilo je da suvlasnik moze
raspolagati svojim delom bez saglasnosti ostalih suvlasnika ali kod prodaje ostali suvlasnici
imaju pravo prece kupovine. Do suvlasnistva najcesce se dolazi putem nasledja i ugovora
obligacione prirode. Susvojina je imovinska zajednica zbog cega suvlasnike povezuje samo

14
 imovinski interes. Ukoliko suvlasnici ne nadju zajednicki interes mogu zahtevati da se izvrsi
deoba cime ce dovesti do prestanka susvojine.
g) Zajednicka svojina – je takav oblik prava svojine kod kojeg dva ili vise lica koja se nazivaju
zajednicari imaju pravo svojine na istoj stvari ali njihovi udeli u pravu svjine nisu unapred
odredjeni, ni fakticki ni pravno. Zajednicari ne mogu raspolagati svojim udelima dok traje
pravni rezim zajednicke svojine. Oblici zajednicke svojine su: imovina bracnih drugova,
zajednicka svojina porodice…Podela zajednicke imovine moze se izvrsiti na dva nacina i to
1) sporazumom zajednicara i 2) sudskim putem.
h) Etazna svojina – je pravo svojine na posebnom delu zgrade koja moze postojati na stanu,
poslovnoj prostoriji, garazi ili garaznom mestu. Etazna svojina se stice kupovinom,
nasledjem, izgradnjom, zamenom ili poklonom. Imalac prava etazne svojine ovlascen je da
raspolaze svojim pravom kao iskljucivi vlasnik i moze da vrsi prepravke svog posebnog
dela zgrade pod uslovom da se tim zahvatom ne dira u etazno vlasnistvo drugih titulara.
Etazni vlasnici duzni su da ucestvuju u troskovima zajednickih delova zgrade.
i) Mesovita svojina – to je onaj oblik svojine koga cine razliciti oblici svojina kao sto su:
drzavna i privatna; privatna i zadruzna; svojina domaceg i stranog porekla ili spoj
pomenutih i drugih oblika svojina. Ona se javlja po pravilu kod privrednih drustava u koja
se udruzuju titulari razlicitih oblika svojine motivisani sticanjem zarade.
15. DERIVATNO STICANJE PRAVA SVOJINE

- To je takav nacin sticanja kod kojeg novi vlasnik svoje pravo svojine izvodi iz prava svojine svog
prethodnika. Za ovo su potrebna dva uslova: 1) da postoji pravni osnov, pravna podloga za prenos (to je
zakljuceni pravni posao na osnovu kojeg se vrsi prenos prava svojine) i 2) da postoji zakonit nacin prenosa
(on zavisi od stvari koja je predmet pravnog posla).
- Kada se pravo svojine stice njihovom predajom takva predaja moze biti fizicka (npr. predaja iz ruke u
ruku) ili simbolicna (npr. predaja kljuceva od stana).
- U uporednom pravu postoje dva sistema sticanja svojine na osnovu ugovora:
 Sistem predaje – kod ovog sistema zakljuceni ugovor predstavlja samo pravni osnov za prenos
pravne svojine ali se na osnovu njega ne vrsi stvarni prenos tog prava. Da bi doslo do stvarnog
prenosa potrebno je da vlasnik preda stvar pribaviocu.
 Translativni sistem – karakteristican je za francusku, pravo svojine prelazi na pribavioca na
osnovu punovaznog ugovora, nezavisno od cinjenice sto stvar koja je predmet zakljucenog
ugovora nije predata pribaviocu. Primenjuje se samo kod onih ugovora koji za predmet imaju
individualno odredjene stvari.

16. DRZAVINA

a) Pojam i osnovna pravila

- Drzavina je samostalni pravni institut, nije stvarno pravo ali se izucava u okviru stvarnog prava.
Drzavina ima veliki znacaj za pravo, jer je pretpostavka 1) da je drzalac stvari vlasnik dok se ne dokaze
suprotno, 2) drzalac uziva pravnu zastitu, 3) drzavina moza da utice na prestanak svojine.
- Pojam drzavine preuzet je iz rimskog prava ali je vremenom izgradjena moderna, objektivna koncepcija
drzavine.
- Drzavina se definise kao fakticka vlast, tj. kao ekonomska vlast na stvari za razliku od prava svojine koja
se definise kao pravna vlast na stvari. Da bi se nesto podvelo pod pojam drzavine nuzno je da drzavina
bude fakticki odnos fizickog posedovanja stvari i da posedovanje znaci istovremeno ekonomsko
iskoriscavanje same stvari. Pod drzavinom se podrazumeva i ona fakticka vlast koja se ne vrsi na osnovu
nekog subjektivnog prava (npr. kada kupimo ukradenu stvar bez znanja).

15
- U pravnoj teoriji pravi se razlika izmedju drzavine i detencije. Detenciju na stvari ima lice koje po
osnovu radnog ili slicnog odnosa vrsi fakticku vlast na stvari za drugo lice a duzno je da postupa po
upustvima ovog drugog lica (npr. konobar, kucna pomocnica…)
- Drzavina ima fakticku vlast samo na stvarima koje su u pravnom prometu (stvari izvan pravnog prometa
ne mogu biti drzavina npr. javna dobra, prirodna bogatstva…)
- Drzavina uziva pravnu zastitu i stiti se posebnim posesornim tuzbe. Ovde je osnovno pravilo da drzaoca
stvari ne sme niko da uznemirava u njegovoj drzavini osim vlasnika te stvari.
- Drzavina se gubi: 1) kada drzalac prestane da vrsi fakticku vlast ili 2) ako je privremeno sprecen da vrsi
fakticku vlast.

b) Vrste drzavina

1) Zakonita i nezakonita – zakonita je ona drzavina koja ima pravni osnov. Taj osnov mora biti
isti onaj koji je potreban za sticanje prava svojine. Nezakonita je ona do koje se doslo bez
pravnog osnova.
2) Savesna i nesavesna – savesna je ona kod koje drzalac veruje da je i vlasnik stvari a
nesavesna je ona kada drzalac stvari zna da nije vlasnik.
3) Svojinska i upotrebna – svojinska je takva drzavina kod koji drzalac stvari zeli, odnosno ima
volju da stvar drzi kao vlasnik. Upotrebna je takva gde drzlac nema volju da bude vlasnik ali
stvar drzi po nekom pravnom osnovu.

17. ZALOZNO PRAVO – pojam, nacela, vrste sa posebnim osvrtom na rucbu zalogu

a) Pojam i vrste zaloznog prava

- Zalozno pravo je stvarno pravo na tudjoj individualno odredjenoj stvari na osnovu koga poverilac moze
naplatiti svoje potrazivanje iz vrednosti zalozene stvari pod uslovom da duznik ne ispuni svoju obavezu o
dospelosti. Zalozno pravo je realno, tj. srvarnopravno sredstvo obezbedjenja koje poveriocu stvara
mogucnost i priza sigurnost u pogledu naplate.
- Lice koje daje stvarnu zalogu zalogodavac a lice koje uzima stvar u zalogu naziva se zalogoprimac.
- Pravo zaloge kao stvarno pravo deluje prema svima pa i prema vlasniku (promena licnosti vlasnika
zalozene stvari ne utice na pravo zaloge). Jedna stvar moze biti predmet zaloge za vise potrazivanja.
Potrazivanje moze biti novcano i nenovcano kao i buduce i uslovno. Delimicno vracanje duga ne dovodi do
prestanka zaloznog prava i ono se namiruje samo sudskim putem.
- Prema vrsti stvari na koju se zalozno pravo odnosi zaloga moze biti na pokretnim stvarima (rucna zaloga)
i na nepokretnim stvarina (hipoteka).
- Prema nacinu nastanka zaloznog prava ono moze biti ugovorno zalozno pravo, sudsko zalozno pravo i
zakonsko zalozno pravo.
- Pravni osnov za zasnivanje zaloznog prava nalazi se u izricito izjavljenoj volji duznika koja je dovela do
zakljucenja ugovora, a izuzetno pravni osnov moze biti sudska odluka ili sam zakon.

b) Nacela zaloznog prava

16
 1) Nacelo akcesornosti – zalozno pravo je sporedno pravo i zbog toga je i zavisno pravo od
potrazivanja iz osnovnog prava. Izuzetak od nacela akcesornosti je to sto se zaloznim
pravom moze obezbediti i zastarelo potrazivanje.
2) Nacelo oficijelnosti – zalozni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje samo iz zalozene
stvari po pravilu putem javne prodaje i preko suda.
3) Nacelo specijalnosti – zalozno pravo se moze konstituisati samo na individualno odredjenoj
stvari i za obezbedjenje tacno odredjenog potrazivanja.
4) Nacelo nedeljivosti – zalozno pravo je nedeljivo i zalozena stvar nalazi se u zalozi sve do
momenta isplate celokupnog duga.
5) Nacelo prioriteta – ukoliko na jednoj stvari postoji vise zaloznih prava tada se izmedju njih
odredjuje rang. Ranije konstituisano zalozno pravo ima prioritet u odnosu na kasnije
konstituisano pravo.
6) Nacelo publiciteta – zalozno pravo mora da bude spolja vidljivo oznaceno.

c) Rucna zaloga
- Objekat rucne zaloge moze biti svaka pokretna stvar (individualno odredjena i nepotrosna) koja se nalazi
u pravnom prometu. Zaloga najcesce nastaje zakljucenjem ugovora o zalozi i predajom stvari
zalogoprimcu u drzavinu povodom novcanog duga. Stvar moze punovazno dati u zalogu samo vlasnik.
- Kad dug dospe za namirenje a duznik ne vrati dug zalogoprimac svoje potrazivanje namiruje prodajom
stvari preko suda javnom aukcijom. Zalogoprimac je duzan da prethodno opomene duznika iz davanje
naknadnog roka.
- Prava i obaveze zalogoprimca su: 1) mora cuvati zaloznu stvar kao dobar domacin, tj. kao dobar
privrednik ali nema pravo da stvara korist, 2) zalogoprimac ne moze zadrzati zalozenu stvar u svojinu i
zalogoprimac odgovara za ostecenje ili propast stvri.
- Pravo rucne zaloge se gasi namirenjem duga zalogodavca ili usled odricanja zalogoprimca od zalozenog
prava, usled propasti zalozene stvari, i u rdugim slucajevima.

18. HIPOTEKA

- Hipoteka je zalozno pravo koje se uspostavlja na tudjoj nepokretnosti. Pravo se stice upisom u registar
nepokretnosti dok zalozna stvar ostaje u drzavini duznika.Razlikuje se od rucne zaloge jer duznik ne
predaje stvar u drzavinu poverioca vec zalozna nepokretnost ostaje u drzavini duznika i on moze pribrati
plodove koja ta stvar daje.
- Hipoteka je realno sredstvo obezbedjenja svakog potrazivanja, cak i buduceg i uslovljenog, pa i u stranoj
valuti samo sto stvar i dalje ostaje kod duznika. Publicitet zaloznog prava kod hipoteke se ostvaruje upisom
iste u registar nepokretnosti.
- Osnovno pravo hipotekarnog poverioca jeste da zahteva namirenje iz vrednosti zalozne nepokretnosti ako
dug nije izmiren. Hipotekarni poverilac ima pravo prvenstva u odnosu na obicne poverioce i u odnosu na
sve druge hipotekarne poverioce cije je zalozno pravo kasnije upisano u registar.
- Na jednoj nepokretnoj stvari moze biti uspostavljeno vise hipoteka ali najvise do visine njene vrednosti.
Obicno je vrednost zalozene nepokretnosti mnogo veca od iznosa potrazivanja.

17
- Predmet hipoteke moze biti: 1) nepokretna stvar (zemljiste, gradjevinski objekti), 2) deo nepokretnosti, 3)
susvojinski udeo, 4) poseban deo zgrade (stan, garaza…), 5) pravo koje se ima na zemljiste, i 6) objekat u
izgradnji.
- Hipoteka se moze uspostaviti na cetiri nacina:
 Ugovorna – koja nastaje na osnovu ugovaora o hipoteci, ili sudskog poravnanja,
 Jednostrana – koja nastaje davanjem zalozne izjave vlasnika nepokretnosti,
 Zakonska – koja nastaje po sili zakona i
 Sudska – koja nastaje na osnovu sudske odluke.

- Ugovor o hipoteci moze biti samostalan ugovor ili deo drugog ugovora kojim se uredjuje odredjeno
potrazivanje (ugovor o zajmu, kreditu…) Ugovor se obavezno zakljucuje u pisanoj fomi i sa overenim
potpisima.
- Ugovor i zalozna izjava su izvrsne isprave jer se na osnovu njih u registar nepokretnosti hipoteka upisuje
kao izvrsna, vansudska hipoteka. Obe isprave po nalogu zakona moraju da sadrze sledece odredbe:
1) jasno naznacenu izjavu vlasnika kojom neopozivo ovlascuje poverioca da ako dug ne bude
placen o dospelosti moze da naplati potrazivanje iz cene koju bude dobio prodajom
nepokretnosti,
2) izjavu vlasnika da je upozoren o posledicama neizmirenja duga,
3) izjavu vlasnika da je saglasan da poverioc moze da pristupi nepokretnosti radi kontrole,
4) izjavu treceg lica (ako ono postoji) koje ima neposrednu drzavinu a nije neposredni vlasnik, da
je svestan posledica ugovora o hipoteci.

- Prava vlasnika su da drzi predmet hipoteke, da ga upotrebljava, da pribira plodove koje predmet daje i
pravo da otudji predmet. Njegove obaveze su da ne sme fizicki menjati predmet, da bude domacin i
privrednik i da poveriocu omoguci pristup nepokretnosti.
- Prava poverioca su da trazi dodatno obezbedjenje ako je vrednost hipoteke smanjena, a ako mu se ne
obezbedi dodatno obezbedjenje ima pravo da zahteva naplatu celog duga i to bez odlaganja.

- Vansudski postupak namirenja pokrece se opomenom poverioca u pisanoj formi koju upucuje duzniku.
Ako u roku od 30 dana dug ne bude namiren poverilac upucuje opomenu o prodaji nepokretnosti duzniku a
registru nepokretnosti da se izvrsi zabelezba hipotekarne prodaje u korist poverioca.
- Hipotekarni poverilac ima pravo da svoje potrazivanje prema duzniku prenosi na treca lica. Sa prenosom
potrazivanja na trece lice prelazi i hipoteka kao akcesorno pravo.

- Hipoteka prestaje njenim ispisom iz registra uz prethodno ispunjenje sledecih uslova: 1) kad duznik
isplati dug, 2) kada se poverioc odrekne od duga, 3) kada se u istom licu stekne svojstvo i hipotekarnog
poverioca i duznika (konfuzija), 4) kad poverilac stekne pravo svojine na hipotekarnoj nepokretnosti, 5) u
slucaju propasti hipotekarne stvar, 6) u slucaju sudske javne prodaje i 7) u slucaju prodaje vansudskim
putem.

19. ZALOZNO PRAVO NA POKRETNIM STVARIMA UPISANIM U REGISTAR

- Nova sredstava obezbedjenja potrazivanja treba da omoguce iskoriscavanje kreditne sposobnosti

privrednog subjekta uz pomoc davanja u zalogu odredjene pokretne stvari ali da duznik u postupku
zalaganja ne izgubi drzavinu na zalozenim stvarima.

18
- U uporednom pravu navedeni zahtev ostvaruje se putem pravne ustanove trasta (trust) koji je
karakteristican za angloamericke pravne sisteme a u pravnim sistemima kontinentalnog prava taj zahtev se
ostvaruje sledecim pravnim institutima:
zadrzavanje prava svojine,
fiducijarni prenos prava svojine i
registrovana odnosno nedrzavinska zaloga.

- Kada je rec o domacem pravu donet je poseban zakon o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim
u registar.
- Pomenuti pravni instituti pruzaju zaloznom poveriocu garanciju povracaja kredita a duzniku koriscenje
zalozene stvari koja sluzi kao sredstvo realnog obezbedjenja a ujedno mu omogucava ostvarivanje prihoda
neophodnih za otplatu duga.
- Pravni osnov zasnivanja nedrzavinske zaloge predstavlja zakljucenje ugovora o zalozi a pravo poverioca
na stvar zalogodavca upisuje se u registar zaloznog prava. Ugovor mora biti u zakonskoj, pisanoj formi.
- Pravo upisa u registar mogu traziti zalozni poverilac ili zalogodavac. Pravno dejstvo upisa zaloznog prava
ogleda se u pravu poverioca da se moze naplatiti iz vrednosti predmeta zaloznog prava.
- Postupak upisa u registar zaloge pokrece se podnosenjem zahteva za upis. Zahtev se podnosi na
propisanom obrascu i zavodi se u agenciji za privredne registre. Registar zaloge je po svojoj prirodi javni
registar i njega cini jedinstvena elektronska baza podataka.
- Posto zalogodavac zadrzava drzavinu na predmetu zaloge proizilazi za njega zakonska obaveza da
predmet zaloznog prava cuva sa poznjom dobrog domacina, odnosno privrednika.
- Zalogodavac gubi pravo na drzavinu predmeta ukoliko o dospelosti ne ispuni svoju obavezu. Zalozni
poverioc ima pravo prvenstva naplate u odnosu na ostale poverioce i kasnije zalozne poverioce.
- Namirenje zapocinje kada zalozni poverilac obavesti duznika o nameri da dospelo potrazivanje namiri iz
vrednosti predmeta zalozenog prava. Zalozni poverilac duzan je da zatrazi upis u registar zaloge da je
zapoceo postupak namirenja.
- U slucaju da zalogodavac dobrovoljno ne izvrsi svoju obavezu poverioc moze da podnese zahtev sudu
radi donosenja resenja o oduzimanju predmeta.

- Zalozno pravo moze prestati: 1) ispaltom duga, 2) usled propasti predmeta zaloznog prava,3) javnom
prodajuom, 4) odricanjem poverioca od zaloznog prava, 5) u slucaju kofuzije, 6) u slucaju konsolidacije
(kad zalozni poverilac stekne pravo svojine na predmetu zaloznog prava). Po prestanku zaloznog prava ono
se brise iz registra zaloge.

19
 20. POJAM OBLIGACIONOG PRAVA, FORMALNI IZVORI I OSNOVNA NACELA

a) Pojam obligacionog prava

- Obligaciono pravo predstavlja skup ravnih normi kojima se regulisu obligacioni odnosi, koji su poznati i
pod nazivom duznicko-poverilacki odnosi. To su odnosi gde sa jedne strane imamo poverioca a sa druge
duznika. Obligaciono pravo regulise pravni saobracaj u kojem dobra materijalne prirode prelaze iz imovine
jednog lica u imovinu drugog, ili se vrsi rad, odnosno pruza usluga za drugog uz ili bez naknade.
- Obligaciono pravo regulise odnose izmedju fizickih lica (u nasem pravu subjekti obligacionih odnosa
mogu biti i pravna lica) povodom prometa materijalnih dobara i usluga na trzistu.

b) Formalni izvori obligacionog prava

1) Ustav – je najvisi pravni akt i on je istovremeno formalni izvor obligacionog prava. Ustav
Srbije utvrdjuje da republika uredjuje svojinske i obligacione odnose.
2) Zakon o obligacionim odnosima – donet je 1978 god i primenjuje se na obligacione odnose
koji nastaju izmedju fizickih lica i izmedju pravnih lica.
3) Posebni zakoni i drugi propisi – zbog specificnosti odredjenih obligacionih odnosa i potrebe
da ti odnosi budu posebno regulisani doneti su odredjeni zakoni koji se ubrajaju u formalne
izvore oblaigacionog prava (npr. zakon o hov, zakon o osiguranju, o turizmu…)
4) Opste i posebne uzanse – to su dopunski izvori obligacionog prava, to su kodifikovani
obicaji nastali u praksi koje ovlasceni subjekti uoblicavaju u jedan pisani akt.

Osnovna nacela obligacionog prava

1) Nacelo slobode uredjivanja obligacionih odnosa (nacelo autonomije volje, nacelo slobode
ugovaranja) – pod ovim nacelom se podrazumeva sloboda u odlucivanju o zasnivanju
obligacionog odnosa, o izboru druge strane, o vrsti i sadrzini odnosa, o izboru merodavnog
prava, o nadleznom sudu ili arbitrazi za slucaj spora, o promeni sadrzine ili prestanku
obligacionog odnosa. U osnovi ovog nacela je ideja o slobodi coveka da izrazava svoju
volju i da saglasno njoj deluje u drustvu. Ovo nacelo je kritikovano jer realnost pokazuje da
je volja cesto uslovljena ekonomskom moci i da jaca strana po pravilu namece slabijoj strani
svoju volju u zasnivanju obligacionog odnosa. – U pravnim sistemima postoje ogranicenja
ovog nacela kao sto su: prinudni propisi, javni poredak i dobri obicaji.
2) Nacelo ravnopravnosti ugovornih strana – podrazumeva: da strane po zakonu imaju
ravnopravan polozaj, za obe strane moraju vaziti ista pravna pravila kao i isti uslovi
prilikom zasnivanja obligacionog odnosa.
3) Nacelo savesnosti i postenja – podrazumeva da su strane jedna prema drugoj u dobroj veri
(bona fides), da teze ugovorenom cilju, da se medjusobno podrzavaju…Ova nacelo tice se
odanog vernog i moralnog ponasanja u zasnivanju i izvrsavanju obligacinog odnosa.
4) Nacelo zabrane zloupotrebe prava – svako vrsenje subjektivnog prava mora biti saglasno
cilju, ako se subjektivno pravo vrsi suprotno postavljenom cilju tada je rec o zloupotrebi
prava. Subjektivno nacelo ne moze se vrsiti sa namerom da se drugome nanese steta ili
pricini kakva nelagoda.
5) Nacelo zabrane uspostavljanja monopolskog polozaja – ugovori obligacionog prava mogu
posluziti i stvaranju monopolskog polozaja na trzistu. Takvi ugovori mogu da posluze
sprecavanju lojalne utakmice i pravni sitem se od ovoga brani donosenjem posebnih zakona
o zabrani nelojalne utakmice.
6) Nacelo ekvivalentnosti (nacelo davanja jednake vrednosti) – naziva se i nacelo jednakosti
uzajamnih davanja a proizvodi dejstvo kod dvostrano obaveznih ugovora kod kojih su obe
strane jedna drugoj istovremeno i duznik i poverilac. Mora postojati znak jednakosti u
pogledu vrednosti medjusobnih obaveza. Ovo nacelo ne vazi za ugovore o poklonu, ugovore
o osiguranju…

20
 7) Nacelo dispozitivnosti pravnih normi – ono omogucava stranama u obligacionom odnosu da
svoje odnose urede i drugacije od propisanog nacina a ako se drugacije ne dogovore veze ih
dispozitivna zakonska norma. Ovo nacelo proistice iz osnovnog nacela u obligacionom
pravu da su strane slobodne u uredjivanju svojih odnosa.
8) Nacelo postupanja sa paznjom dobrog domacina, uredog privrednika, odnosno strucnjaka –
svaka strana u obligacionom odnosu je duzna da se ponasa kao dobar domacin, odnosno
dobar privrednik a to znaci da se u izvrsavanju svojih obaveza ponasa onako kako bi se
ponasala da ih izvrsava u svoju korist. Lice koje se profesionalno bavi odredjenom
delatnoscu treba da se ponasa sa paznjom dobrog strucnjaka a to znaci da je duzan da se
ponasa prema pravilima struke.
9) Nacelo ponasanja saglasno dobrim poslovnim obicajima – nalaze ucesnicima obligacionih
odnosa da u pravnom prometu postupaju u skladu sa vec izgradjenim poslovnim obicajima,
koji nose atribut dobri jer su uobicajeni, objektivno opravdani i u praksi potvrdjeni.
21. POJAM I IZVORI OBLIGACIJA

a) Pojam obligacije – obligacioni odnos

- Izraz potice od latimskog glagola obligare sto zanaci obavezati se odnosno od latinske reci obligatio sto
znaci obaveza.
- Obligacija uvek nastaje izmedju dve strane, poverioca i duznika (duznicko-poverilacki odnosi).
Obligacija je obaveza i odnos izmedju poverioca i duznoka u kojem poverilac ima pravo da zahteva od
duznika odredjeno davanje, cinjenje ili necinjenje, a duznik ima obavezu da ono sto poverilac zahteva, da
to i ucini. Obaveza i obligacija su sinonimi ali obligacija i obligacioni odnosi nisu, jer jedan obligacioni
odnos moze da obuhvata vise obligacija.
- Obligacioni odnos ima svoj predmet (ono povodom cega je nastao obligacioni odnos, npr. stvar, pravo ili
radnja) i svoju sadrzinu (to su prava i obaveze koji proisticu iz obligacionog odnosa).
- Osnovni sastojci obligacionog odnosa su: duznik, poverilac, dug, potrazivanje, predmet i sadrzina.

b) Izvori obligacija

- Osnov iz kog proistice obaveza, odnosno nastaje obligacija naziva ze izvorom obligacija. To je pravna
cinjenica ili skup pravnih cinjenica iz kojih nastaje obligacija.
- U nasem pravu, prema zakonu o obligacionim odnosima obaveze mogu nastati iz: 1) ugovora, 2)
jednostrano izjavljene volje, 3) prouzrokovanja stete, 4) sticanja bez osnove, 5) poslovodstva bez naloga i
6) zakona. (1 i 2 predstavljaju regularne, odnosno redovne izvore obligacija; 3,4 i 5 predstavljaju
iregularne, odnos neredovne izvore obligacija dok 6 predstavlja posebnu vrstu izvora obligacija).

1) Ugovori – ugovor je saglasnost volja dve strane radi uspostavljanja, promene ili prestanka nekog
obligacionog odnosa.
2) Jednostrana izjava volje – predstavlja izjavu volje jednog subjekta koja je data na zakonom
propisan nacin i ima za posledicu zasnivanje obligacionog odnosa. To je izvor obaveze za lice
koje svojom voljom istice da preuzima obavezu (ne moze se stvarati obaveza drugom niti sebi
pravo). Npr. ponuda za zakljucenje ugovora, javno obecanje nagrade…
3) Prouzrokovanje stete – kasnije vise o tome.
4) Sticanje bez osnova (obogacenje bez osnova, pravno neosnovano obogacenje) – sticanje bez
osnova stvara obavezu da se ono sto je primljeno bez pravnog osnova vrati ili da se ako je to
nemoguce nadoknadi vrednost postignute koristi. Ovde moraju biti ispunjena tri uslova: a) da
postoji obogacenje odredjenog lica, b) da je obogacenje rezultiralo iz osiromasenja drugog lica i
c) da je do obogacenja doslo bez pravnog osnova.
5) Poslovodstvo bez naloga – definise se kao izvrsavanje ili vrsenje tudjeg posla za tudji racun ali
bez ovlascenja onog lica za koji se vrsi posao, tj. bez naloga. Lice koje vrsi posao naziva se

21
 poslovodja a lice za ciji je racun izvrsen posao naziva se vlastodavac. Vrsenje tudjih poslova
nije pravilo vec izuzetak, medjutim ima slucajeva kada je to dopusteno i tada predstavlja izvor
obligacija. To je posao koji se preduzima za drugog u nameri da se zastite interesi tog drugog uz
naknadu troskova. Posao se vrsi bez naloga sa namerom da se pomogne, ali o trosku onoga ciji
je posao, pod uslovom da posao ne trpi odlaganje. Prema zakonu o obligacionim odnosima
tudjem poslu se moze nezvanicno pristupiti: a) ako posao ne trpi odlaganje i b) ako postoji steta
ili propustanje ocigledne koristi.
– Poslovodja bez naloga ima odredjena prava i obaveze a to su: da zahteva od vlastodavca da ga
oslobodi svih
obaveza preuzetih u vezi posla, da vlastodavac preume sve poslove koji su zakljuceni u njegovo
ime, da mu
nadoknadi sve nuzne i korisne troskove, da mu nadoknadi pretrpljenu stetu i da mu da primerenu
nadoknadu za
trud.
6) Zakonske obligacije – nastaju neposredno po naredbi zakona. Ovde su misljenja strucnjaka
podeljena. Pojednima to je poseban izvor obligacija a po drugima on to nije vec zakon ima
karakter pravne podloge nastanka svih obligacija. Primeri zakonskih obligacija su: placanje
poreza, carina, obaveza roditelja da izdrzavaju maloletnu decu…

22. KARAKTERISTIKE OBLIGACIONOG ODNOSA I PODELA OBLIGACIJA

Karakteristike obligacionog odnosa su:

a) Obligacioni odnos je pravni odnos – ona je pravni jer je regulisan pravnom normom, utuziv je i
pravno je zasticen.
b) Obligacioni odnos je odnos izmedju tacno odredjenih lica – on je odredjen jer je uvek odredjena
i jedna i druga strana. Tacno se zna ko jepoverilac a ko duznik mada i na jednoj i na drugoj
strani moze biti vise lica.
c) Obligacioni odnos je relativan odnos – on je relativan jer su prava i obaveze iz tog odnosa
relativne prirode, jer dejstvuju samo prema licima koja su ovim odnosom obuhvacena. Odnos
utice samo na poverioca i duznika a ne na treca lica (izuzetak je npr. kad dve strane zakljuce
ugovor iz kog proistice pravo u korist treceg lica, npr. ugovor o osiguranju zivota).
d) Obligacioni odnos je odnos sa odredjenom sadrzinom – ona se sastoji u nekom davanju, cinjenju
ili ne cinjenu. Uvek se tacno znaju obaveze i prava. Uvek se tacno zna sta potrazuje poverilac a
sta duguje duznik.
e) Obligacioni odnos je imovinskopravni odnos – jer su predmet i sadrzaina obligacionog odnosa
imovinske prirode.
f) Obligacioni odnos je vremenski ogranicen odnos – to je odnos koji nasatje, menja se ili prestaje
na osnovu proteka vremena. Obligaciona prava su ogranicenog trajanja, tj. sa unapred
odredjenim trajanjem. Ako se protekom vremena gube neka prava takav protek vremena se u
pravu naziva zastarelost (to je jedan od nacina prestanka obligacija). Obligaciona prava
zastarevaju ako se ne ostvare u odredjenom roku, ona zastarevaju i usled njihovog ne vrsenja od
strane poverioca.

Podela obligacija

22
 1) Proste i slizena obligacije – prema broju lica kao i prema broju obaveza i prava obligacije
delimo na a) proste (po jedan poverilac i duznik i po jedno pravo i obaveze) i b) slozene
(vise lica na obe strane i vise prava i obaveza. Slozena obligacija moze biti zajednicka - gde
svaki od poverilaca moze da trazi od duznika samo deo koji mu pripada odnosno svaki od
duznika duguje poveriocu tacno odredjeni deo duga i moze biti solidarna - gde svaki od
poverilaca moze da trazi ceo iznos duga od suznika odnosno svaki od duznika duguje ceo
dug).
2) Samostalne i akcesorne obligacije – sobzirom na odnos koji moze postojati izmedju
trazbenih prava obaveze se dele na samostalne (odnos je nezavisan, glavni, obligacioni
odnos) i akcesorni (prateci, sporedni, zavisan od glavnog). Ako prestane glavni prestaje i
akcesorni obligacioni odnos.
3) Obligacije sa deljivim i nedeljivim predmetom – prema prirodi predmeta obligacionog
odnosa obligacija moze biti deljiva (predmet je deljiv pa se obaveza moze izvrsavati
periodicno u ratama, npr. tona psenice moze se vratiti u deset jednakih rata) i nedeljiva
(predmet je nedeljiv pa se obaveza mora izvrsiti u celini, npr. automobil).
4) Trenutne i trajne obligacije – prema vremenu trajanja izvrsenja obaveza obligacioni odnos
moze biti sa trnutnim izvrsenjem (obaveza se izvrsava odjednom) ili sa trajnim izvrsenjem
(obaveza se izvrsava u ratama). Prim. kupvina namestaja odjednom ili u ratama.
5) Licne i nelicne obligacije – prema vezanosti za licnost ugovorenih strana obligacija moze
biti licna i nelicna. Ako je obligacioni odnos nastao sobzirom na licna svojstva duznika ili
poverioca tada nastaje licni obligacioni odnos (npr. ugovor o izradi portreta). Licne
obligacije nastaju voljom strana a mogu nastati i po zakonskom naredjenju (npr. izdrzavanje
deteta od strane roditelja do punoletstva). Licne obligacije su redje od nelicnih. Licne su
neprenosive i ne mogu se nasledjivati dok nelicne mogu.

23. POJAM UGOVORA, AUTONOMJA VOLJE I NJENO OGRANICENJE

a) Pojam ugovora

- Ugovor predstavlja saglasnost volja dva ili vise lica kojom ova lica zele da postignu odredjeno pravno
dejstvo. Ugovor jr istovremeno i pravni posao koji nastaje saglasnoscu volja ugovornih strana koje su volju
izjavile sa namerom da uspostave odredjeni obligacioni odnos. Ugovor predstavlja i pravni instrument
kojim se obavlja promet materijalnih dobara i usluga na trzistu. Ugovorom se stvaraju prava i obaveze i
ugovor obe strane vezuje kao zakon.
- Ugovorom kao osnovnim izvorom obligacija bavi se ugovorno pravo. Sinonimi za ugovor su: dogovor,
sporazum, nagodba…ali se samo izraz ugovor koristi u zakonu.

b) Autonomija volje i njena ogranicenja

- Nacelo slobode uredjivanja obligacionog odnosa je nacelo na kome pociva ugovorno pravo. Ovo nacelo
polazi od stava da ce ugovorne strane valjanije same urediti svoj odnos od zakonodavca.

23
- Autonomija volje ogleda se u tome: 1) da strane slobodno odlucuju da li ce ili nece zakljuciti ugovor, 2)
da same biraju partnera, 3) da ugovaraju formu ugovora, 4) da same odredjuju sadrzunu i uslove ugovora i
5) da slobodnom voljom menjaju ili raskidaju ugovor.
- Osnovni prigovori autonomije volje su nejednaka snaga ugovornih strana pa stoga pravni sistem uvodi niz
ogranicenja: obavezna forma za pojedine ugovore, obavezno osiguranje, javni poredak, ugovor po
pristupu…Razlozi ogranicenja su sigurnost pravnog sistema, sigurnost ugovornih strana i sigurnost trecih
lica.

24. KLASIFIKACIJA UGOVORA

1) Imenovani i neimenovani ugovori – imenovani ugovori su oni koji su zakonom posebno

regulisani i ciji je naziv zakonom odredjen. Njihova svojstva i sadrzina su tipizirani i
zakonom uredjeni (npr. ugovor o prodaji, zakupu, zajmu…) Neimenovani ugovori su oni
koji nisu posebno zakonom uredjeni ali koji po opstim svojstvima i sadrzini odgovaraju
opstim pravilima ugovornog prava. Sadrzinu neimenovanih ugovora odredjuju saugovaraci.
2) Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni ugovori – jednostrano obavezni ugovori su oni
gde je obaveza samo na jednoj strani a pravo samo na drugoj. Bitno kod ovog ugovora je to
da ako predmet ugovora propadne obaveza prestaje. Dvostrano obavezni ugovori su oni kod
kojih i na jednoj i na drugoj strani postoji obaveza. Izmedju ovih obaveza postoji
medjuzavisnost. Obaveza moraju da se izvrse istovremeno i u koliko jedna strana ne izvrsi
svoju obavezu druga strana ima pravo da odbije ispunjenje svoje obaveze i da trazi raskid
ugovora i naknadnu stetu.
3) Teretni i dobrocini ugovori – teretni su oni kod kojih postoji obaveza naknade sa
saugovarace. Strana koja je nesto dala ima pravo na odgovarajucu naknadu (npr. ugovor o
prodaji, prevozu…) Dobrocini su oni kod kojih postoji obaveza jedne strane da nesto da,
ucini ili ne ucini a druga strana nema obavezu da za to da odgovarajucu naknadu (npr.
ugovor o poklonu).
4) Komutativni i aleatorni ugovori – Komutativni ugovori su oni kod kojih su u momentu
zakljucenja ugovora davanja unapred izvesna, tj. vrednosti obaveza stranama su poznate.
Kod komutativnih ugovora moze se traziti ponistaj za slucaj prekomernog ostecenja (npr.
ugovor o prevozu, o licenci…). Aleatorni ugovori su oni kod kojih u trenutku zakljucenja
ugovora stranama nisu unapred izvesna davanja. Zato se nazivaju i ugovorima na srecu (npr.
ugovor o lutriji, osiguranju…)
5) Konsensualni i formalni ugovori – Konsensualni (neformalni) ugovori su oni koji nastaju
prostom saglasnoscu ugovornih strana. Sporazum strana o bitnim elementima ugovora
dovoljan je da dovede do zakljucenja ugovora. Formalni ugovori su oni za cije zakljucenje
osim saglasnosti volja potrebna je i odgovarajuca forma, bilo da je zakonom predvidjena,
bilo da su je strane predvidele kao bitan uslov za punovaznost. Kod ove dve vrste ugovora
razlikuje se momenat zakljucenja (neformalni je zakljucen u momentu kada je postignuta
saglasnost volja, a formalni kada je ispunjena propisana i ugovorena forma).
6) Ugovori sa trajnim i trenutnim prestacijama – ugovor sa trenutnim prestacijama je onaj
ugovor kod koga se ispunjenje obaveza obavlja jednokratno. A kod ugovora sa trajnim
prestacijama ispunjenje obaveze vrsi se sukcesivno, u ratama.
7) Ugovor sa sporazunmo utvrdjenom sadrzinom i ugovori po pristupu – prvu vrstu ugovora
cine oni ciju sadrzinu ugovorne strane sporazumno utanace. Kod ugovora po pristupu nema
sporazumnog utvrdjivanja sadrzine vec jedna strana uredjuje elemente ugovora, dok drugoj
preostaje da takav ugovor prihvati ili odbije. Nazivaju se jos i tipski ugovori ili ugovori po
pristupu.
25. ELEMENTI UGOVORA

24
- Ugovor nastaje tj. zakljucuje se kad jedna strana ucini ponudu a druga strana izjavi svoju volju kojom
daje saglasnost da prihvata ponudu. U trenutku kada je ova saglasnost postignuta ugovor je zakljucen.
Saglasnost se mora postici o bitnim elementima ugovora.
- Pravna doktrina poznaje tri vrste elemenata ugovora:
 Prvu vrstu cine bitni elementi ugovora. To su oni elementi koji su neophodni i o kojima
se mora postici saglasnost. Svaki tip ugovora ima svoje bitne elemente, predvidjene
zakonom, mada i svaka od strana moze zakljucenje ugovora usloviti i nekim drugim
elementom koji tada postaje bitan element.
 Drugu grupu cine nebitni elementi ugovora koji se jos nazivaju prirodnim elementima, jer
proisticu iz prirode samog ugovora. Ovi elelemnti su regulisani zakonom ali ih
saugovaraci po zelji mogu drugacije urediti.
 Trecu grupu elemanata cine slucajni, sporedni elementi koje zakonodavac ne regulise a
koje strane mogu da utanace svojom voljom (npr. kapara).

- Ugovor je zakljucen kada je postignuta saglasnost o bitnim elementima. Ako se strane ne dogovore o
nebitnim elementima to ne utice na nastanak ugovora. Njihovu volju zamenjuju dispozitivne zakonske
norme. O prirodnim ili sporednim elementima strane se mogu sporazumeti i naknadno.

26. ZAKLJUCIVANJE UGOVORA

- Zakljucuvanje ugovora je proces koji traje izmedju ugovornih strana u kome obe strane preduzimaju
brojne pravne i fakticke radnje da bi dosle do pravnog cina koji nazivano zakljucenje ugovora. Zakljucenju
ugovora prethodi: poziv na pregovore, preliminarni pregovori, pregovori, ponuda i prihvat ponude, a
najznacajnija su ponuda i prihvat ponude.

a) Ponuda
- Ponuda je po svojoj prirodi jednostrano izjavljena volja ponudioca u kojoj je izrazena zelja da se zakljuce
ugovori. Svaka izjavljena volja nema svojstva ponude, a da bi to bila mora ispuniti odredjene uslove.
- Ponuda je predlog ugovora ucinjen odredjenom licu koji sadrzi sve bitne uslove predlozenog ugovora.
Prema zakonu o obligacionim odnosima svojstva ponude ima ona izjava volje koja predstavlja predlog za
zakljucenje ugovora, koja je ucinjena, po pravilu, odredjenom licu i koja sadrzi sve vidne elemente
ugovora koji se zeli zakljuciti. Ukratko, 1) ponuda mora da sadrzi bitne elemente ugovora, 2) mora
biti upucena odredjenom licu, 3) mora biti ozbiljna i jasna i 4) mora poticati od lica koje zeli da zakljuci
ugovor.
- Izlaganje robe sa naznacenom cenom smatra se ponudom, dok slanje kataloga, cenovnika, tarifa…nema
svojstvo ponude, vec svojstvo poziva da se ucini ponuda.

b) Pravna dejstva ponude

- Pre svega ucinjena ponude obavezuje njenog ponudioca. Ponuda obavezuje ponudioca u dva smera i to
da ostane pri ponudi i da pristupi zakljucenju ugovora pod uslovima datim u ponudi.
- Ponuda ne obavezuje ponudioca vremenski neograniceno. Ako je ponuda ucinjena medju prisutnim
licima ponuda obavezije ponudioca dok se ponudjeni ne izjasni, a on se mora izjasniri odmah. Ako je u
ponudi dat rok ponudilac je vezan pomudom do isteka datog roka. Ako je ponuda ucinjena medju odsutnim
licima tada vaze drugacija pravila, jer strane i njihove volje razdvaja vreme i prostor. Ako je ponudilac dao
rok ponuda ga obavezuje samo do datog roka. Ponudioc moze opozvati ponudu i pre isteka roka ali pod
uslovom da opoziv ponudjenom stigne pre ponude ili bar istovremeno sa njom. Ako ponudilac nije odredio
rok taj rok se odredjuje prema vremenu potrebnom da ponuda stigne, da je ponudjeni razmotri, odluci se i
posalje svoj odgovor.
- Smatra se da je ponuda data medju prisutnim licima kad su strane u direktnom kontaktu bilo prostorno
bilo putem sredstava komunikacije.

c) Prihvat ponude

25
- Prihvatanjen ponude dolazi do zakljucenja ugovora. Prihvat ponude predstavlja jednostranu izjavu volje
kojom se daje saglasnost na ucinjenu ponudu.
- Da bi jedna izjava imala svojstva prihvata ponude mora ispuniti sledece uslove: 1) da je saglasna ponudi,
2) da je data blagovremeno,3)da je prihvat ucinio ponudjeni ili ovlasceno lice i 4)da je prihvat upucen
ponudiocu ili ovlascenom licu
- Prihvat ponude moze biti iskazan direktno (recima, znacima…) i indirektno, odredjenim ponasanjem
(stavljanjem robe u korpu u samousluzu).
d) Trenutak zakljucenja ugovora
- Ovde imamo dva slucaja.
 ako je ponuda data medju prisutnim licima pa je ponudjeni dao prihvat odmah, ugovor se
smatra zakljucenim u trnutku izjave ponudjenog da ponudu prihvata. Ako je ponuda sadrzavala
rok izjava ponudjenog o prihvatu ponude do isteka datog roka smatra se valjanom.
 ako je ponuda data medju odsutnim licima teze je ustanoviti kada je saglasnost o prihvatu
ponude data. O tome postoje cetiri teorije:

1) Teorija izjave – ugovor je zakljucen kada ponudjeni zakljuci da prihvata ponudu

nezavisno od toga da li za nju ponudilac zna ili ne zna (francusko pravo).
2) Teorija odasiljanja – prihvat ponude je izvrsen u ternutku kada je ponudjeni odaslao
svoj prihvat (anglosaksonsko pravo).
3) Teorija prijema – prihvat ponude je izvrsen i saglasnost volja postignuta, a time i
ugovor zakljucen u trenutku kada je ponudilac primio prihvat ponude (nase pravo).
4) Teorija saznanja – do saglasnosti volja je doslo u trenutku kada je ponudilac saznao
za prihvat ponude ponudjenom (italijansko i spansko pravo)
- Trenutak zakljucenja ugovora je od znacaja za pravo jer od tog trenutka ugovor proizvodi pravno dejstvo
a za ugovorne strane nastaju prava i obaveze.

27. OPSTI USLOVI ZA ZAKLJUCENJE UGOVORA

a) Saglasnost volja ugovornih strana
- Kad jedna strana izjavi da prihvata ono sto druga strana nudi rec je o postignutoj saglasnosti izjavljenih
volja. Pod izjavljenom voljom treba podrazumevati svako ponasanje na osnovu koga se moze osnovano
zakljuciti da lice ima volju da zakljuci ugovor.
- Izjavljena volja mora biti data slobodno, mora biti ozbiljna i uperena na pravno dejstvo i mora biti
nedvosmislena. Volja moze biti izjavljena usmeno, pismeno, znacima, radnjama, ponasanjem.
- U pravnoj teoriji postoje dva shvatanja o tome kojoj volji treba priznati pravno dejstvo: onoj pravoj,
unutrasnjoj ili onoj izjavljenoj.
- Izjava volje tesno je povezana za pitanje ponude. Ugovor se smatra zakljucenim tek kada ponudjeni izjavi
da prihvata ucinjenu ponudu.

b) Predmet ugovora
- Sadrzinu ugovora cine prava i obaveze ugovornih strana koji nastaju njegovim zakljucenjem. Predmet
ugovora je razlog zbog cega nastaju ta prava i obaveze.
- Predmet ugovora moze biti neka stvar, pravo ili neka radnja. Zakon o obligacionim odnosima kaze da je
predmet ugovora obaveza koja proistice iz ugovora a nju cini davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje.
- Predmet je ono povodom cega nastaju prava i obaveze, a obaveze i prava predstavljaju sadrzinu ugovora.
Predmet moze biti stvar, radnja ili neko pravo a sadrzina ugovora je davanje, cinjenje ili uzdrzavanje (dare,
facere ili nonfacere). Predmet ugovora po pravilu postoji u trenutku zakljucenja ugovora.
- Predmet ugovora mora biti:
a. Moguc predmet – to je onaj predmet koji objektivno gledajuci moze da postoji kao predmet
ugovora. Predmet mora biti objektivno moguc a ne subjektivno moguc. Ako se duznik obaveze
na nesto sto je objektivno nemoguce obaveza je nistavna a time i ugovor. Predmet mora biti

26
 moguc u trenutku zakljucenja ugovora ali ako naknadno postane nemoguc tada se obligacija ili
gasi ili nastaje obaveza naknade stete.
b. Dopusten predmet – je onaj predmet ciji je promet pravom dozvoljen. Nedopusten je onaj
predmet koji se nalazi van prometa, tj. ciji je promet pravom zabranjen (npr. droga, otrovi i sl.)
c. Odredjen predmet – predmet ugovora mora biti odredjen ili bar odrediv dok je u suprotnom
nistav. Predmet ugovora je odrediv ako su u ugovoru sadrzani podaci na osnovu kojih ga je
moguce odrediti.

c) Osnov ugovora
- Osnov se poima kao izvor obligacija, kao odredba, kao pravna podloga, kao uslov…Kod ugovora se
osnov naziva kauza i predtsavlja pravni razlog koji je izazvao stvaranje obligacije. Osnov objasnjava zasto
je nastala obligacija.
- Svaki ugovor ima svoj osnov koji objasnjava zasto je nastala obaveza.
- Da bi obaveza nastala osnov mora da postoji i da bude dopusten. Ako pravnog razloga za nastlu obavezu
nema ili osnov postoji ali nedopusten ugovor je nistav.
- Pobude koje nagone strane na zakljucenje ugovora nisu isto sto i osnov ugovora (npr. potreba za novcem,
za stanovanjem, za putovanjem…) Ako je pobuda bila pravno nedopustena a pritom je druga strana bila
nesavesna (znala je za nedopustenost pobude) ugovor ce biti bez dejstva.
- Ugovori kod kojih se vidi osnov obaveze nazivaju se kauzalni ugovori a ugovori kod kojih se ne vidi
osnov obaveze, sto ne znaci da osnov ne postoji nazivaju se apstraktni.

28. USLOVI ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – mane volje

- Izjava volje koja je uperena na zakljucivanje ugovora mora biti bez pravnih mana, u protivnom, rec je o
manljivoj volji. Volja je manljiva, odnosno volja ima mane kada je data:
1) Pretnja – pod pretnjom se podrazumeva stavljanje u izgled odredjenog fizickog ili psihickog
nasilja, odnosno odredjenog zla ugovornoj strani ili nekom trecem licu do koga je ovoj
ugovornoj strani stalo. To kod ugovorne strane treba da izazove opravdani strah i da pod
uticajem tog straha ugovorna strana formira svoji volju, izajavi je i zakljuci ugovor. Stavljanje
u izgled nasilja ili nanosenje bola moze biti ucinjeno od druge ugovorne strane ili nekog treceg
lica. Zabog toga je takva volja manljiva a ugovor rusljiv u roku od jedne godine.
2) Prinuda – zakon o obligacionim odnosima posebno ne regulise primenu. Prinuda je vrsenje
odredjenog fizickog ili psihickog nasilja, tj. pricinjavanja fizickog ili psihickog bola pod cijim
dejstvom dolazi do formiranja volje da se ugovor zakljuci. Ugovor zakljucen pod prinudom je
rusljiv ugovor a ugovorna strana ima pravo da u roku od jedne godine od dana prestanka
prinude podnese zahtev za ponistaj ugovora.
3) Zabluda – zabluda se definise kao pogresna odnosno netacna predstava o nekoj cinjenici koja
je bila od znacaja za zakljucenje ugovora.
– U nasem pravu da bi zabluda uslovila manljivu volju ona mora biti bitna. Ona je bitna ako je
u svesti jedne strane pogresna predstava o bitnim svojstvima predmeta, o licu sa kojim se
zakljucuje ugovor ili u pogledu okolnosti koje su odlucujuce. Samo u slucaju bitne zablude
ugovorna strana u zabludi ima pravo da tarzi ponistaj ugovora. Zabluda mora biti i opravdana.
Opravdana zabluda je ona do koje je doslo i pored duzne brige ugovorne srane o svim
pitanjima znacajnim za zakljucenje ugovora.
4) Prevara – u osnovi prevare takodje lezi zabluda samo sto nju namerno izaziva jedna ugovorna
strana kod druge kako bi ovu privolela da zakljuci ugovor. Prevara mora da bude takve prirode
da se inace bez nje ugovor ne bi zakljucio. Prevara predstavlja prevarno ponasanje koje se
sastoji u liuavstvu, obmanjivanju, u davanju netacnih ili iskrivljenih podataka kako bi se druga
strana opredelila da zakljuci ugovor ili da prihvati teze uslove. Prevarena strana ima pravo da
trazi ponistaj ugovora i pravo da trazi naknadu pretrpljene stete.

27
 5) Nesporazum – da bi doslo do zakljucenja ugovora izjavljene volje moraju biti podudarne,
odnosno saglasne jer bez toga ugovora nema. Nesporazum je zapravao nedostatak saglasnosti
volja pa cim nje nema nema ni ugovora. Prema nasem zakonu pod nesporazumom se
podrazumeva nesaglasnost o prirodi ugovora ili o osnovu ugovora ili o predmetu obaveze, a
ugovorne strane zive u veri da su saglasne (npr. jedna strana zivi u veri da jednu stvar prodeje
a druga da je prima na poslugu tada ugovora nema).
- U svim navedenim slucajevima manljive volje, osim kod nesporazuma ugovor je rusljiv.

29. USLOV ZA PUNOVAZNOST UGOVORA – forma ugovora

- U nasem obligacionom pravu prihvacen je princip konsensualizma (konsensualni ugovori - su oni koji
nastaju momentom postignute saglasnosti volja dveju strana. Za njihovu punovaznost ne trazi se odredjena
forma. Zakljucenje ugovora ne podleze nikakvoj formi osim ako je zakonom drugacije predvidjeno).
- Posto je veci broj ugovora formalnog karaktera princip formalnosti dobija na znacaju. Kod ovih ugovora
zakonm je odredjena forma kao sredstvao zastite drustvenih interesa.
- Ugovori za koje zakon predvidja odredjenu formu mogu biti dopunjavani i menjani u istoj formi u kojoj
su zakljuceni.
- Forma ugovora moze biti odredjena zakonom, ali formu ugovora mogu odrediti i same strane. Formalni
ugovor koji nije zakljucen u propisanoj formi ili u ugovorenoj formi nema pravnog dejstva.
- U pravnoj teoriji se razlikuju ugovori kod kojih je pisana forma uslov za njihovu pinovaznost
(nepostovanje forme povlaci nistavost ugovora) i ugovori kod kojih forma ima samo dokzanu funkciju
(povreda forme ne povaci nistavost ugovora vec se ugovor dokazuje drugim sredstvima).
- Ako je rec o pisanoj formi ugovorne strane obavezuje samo ono sto je u pisanoj formi izrazeno. Usmene
nagodbe ih ne vezuju. Pravilo je da se na svakoj pisanoj strani stavi paraf ili potpis jer se smatra
obavezujucim samo ono sto se nalazi iznad potpisa ili parafa.
30. MODIFIKACIJA UGOVORA – uslov i rok

a) Uslov

- Uslov je buduca neizvesna okolnost od cijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak
ugovora. Uslov moze biti predvidjen zakonom ili voljom strana. Njegovo nastupanje mora biti objektivno,
neizvesno (ako je izvesno tada nije rec o uslovu).
- Uslov moze biti odlozni (suspenzivan) ili raskidni (rezolutivan). Odlozni uslov je onaj koji odlaze pravno
dejstvo ugovora. Ako se uslov ispuni ugovor deluje od trenutka njegovog zakljucenja. Raskidni uslov je
onaj cije nastupanje dovodi do prestanka ugovora. Kad se raskidni uslov ispuni ugovor prestaje da vazi.
- Nastupanje buduce okolnosti moze biti uslovljeno odnosno zavisno od volje subjekta (npr. ako budes
redovno pohadjao nastavu dobices na poklon knjigu). Buduca okolnost moze biti nezavisna od volje
ugovorne strane. Buduca okolnost moze zavisiti i od volje subjekata i biti istovremeno nezavisna od
njegove volje.
- Uslov mora biti dopusten (da nije suprotan propisima, javnom poretku i moralu) i mora biti moguc
(fakticki i pravno ostvariv).

b) Rok

- Rok je buduca izvesna okolnost od cijeg nastupanja ili nenastupanja zavisi nastanak ili prestanak dejstva
nekog pravnog posla. Rok kao i uslov moze biti raskidan i odlozan.
- Ako je rok odredjen u danima on pocinje teci prvog dana posle dogadjaja od kog se rok racuna a zavrsava
se istekom poslednjeg dana roka. Ako poslednji dan roka pada na neradni dan poslednji dan roka je sledeci
radni dan. Rok moze biti oznacen sa pocetkom meseca, sredinom ili krajem meseca.
- Izrazi odmah, prompt, brzo i hitno oznacavaju da se ugovor ima zavrsiti u roku od 8 dana od dana
zakljucenja ugovora, odnosno da se isporuka robe ima izvrsiti u tom roku. Ako rok isporuke nije odredjen
smatra se da je ugovorena promptna isporuka.

28
- Rok za ispunjenje obaveze koji ugovorne strane utanace kao bitan sastojak ugovora ne moze se
produzavati. On ima prirodu fixnog roka pa se ugovori sa takvim rokom nazivaju fizni ugovori. Ako
ugovor ne bude ispunjen do isteka fiksnog roka on se raskida po sili zakona (ex lege). Fixni rok se ili
ugovara kao bitan element ugovora, ili on to svojstvo dobija po prirodi samog posla.

31. PROUZROKOVANJE STETE

a) Pojam stete i vrste stete

- Pravilo je da ko drugome stetu pricini duzan je da je nadoknadi.U savremenim sistemima ,osim u

obligacionom pravu, ovo pitanje dobija sve vise mesta.
- Steta je umanjenje necije imovine(obicna steta) i sprecavanje njegovog uvecanja(izmakla korist),kao i
nanosenje drugome fizickog ili psihickog bola ili straha(nematerijalna steta).
- Steta moze biti :
Materijalna ili stvarna steta – postoji ako je doslo do unistenja ili ostecenja stvari , ako je
povecana pasiva a umanjena aktiva , ako je doslo do umanjenja prava , ako je doslo do izdataka
da bi se sprecila veca steta. Steta je i radnja koja dovodi do fizicke povrede licnosti koja je
onesposobljava za dalji rad. Stvarna steta je i gubitak izvesne dobiti.
Nematerijalna ili moralna ili neimovinska – Ona ne povlaci za sobom materijalne gubitke i
postoji kad je povredjeno licno dobro , ugled,status , pricinjen bol,patnja ,strah…

b) Vrste odgovornosti

- Kao osnov odgovornosti u pocetku je bio smatran princip krivice, jer je on nikao saglasno drusrvenom
zahtevu da svako odgovara za stetu koju je pricinio svojom krivicom (subjektivna odgovotnost). Ali sa
razvojem tehnicke civilizacije ovaj osnov se pokazao kao nedovoljan jer je sve cesce bilo tesko utvrditi
krivicu (npr. saobracajni udesi,zagadjenost prirode..). Stoga su se razvile brojne teorije koje su uvele
odgovornost za opasne stvari (drzalac opasne stvari i vrsilac opasne duznosti odgovorni bez utvrdjivanja
krivice- to je tzv. objektivna odgovornost).
- Postoji razlika izmedju ugovorne i vanugovorne (zakonske) odgovornosti. Prema prvom slucaju steta
proistice zbog povrede ugovornih obaveza ,a u drugom steta proistice zbog povrede zakona.
- Da bi lice bilo odgovorno za prouzrokovanu stetu moraju biti ispunjeni uslovi: u stvarnosti mora postojati
pricinjena steta, mora da postoji radnja iz koje je proistekla steta, da postoji krivica i da postoji uzrocna
veza izmedju radnje ili propustene radnje i pricinjene stete.

- Po zakonu o obligacionim odnosima postoje 4 tipa odgovornosti:

1) Odgovornost po osnovu krivice – ovde nije izvrsena definicija pojma krivice vec su utvrdjeni
stepeni krivice . Krivica se definise kao skrivljeno ponasanje odgovornog lica iz cijeg je
postupanja proistekla steta, bilo da je smisljena, bilo da je nesmisljena. Zakonom je definisano
2 stepena krivice: prvi kad je steta rezultat namerne radnje i drugo kad je steta rezultat
nepaznje. - Da bi jedno lice bilo odgovorno za
stetu ono mora biti sposobno za rasudjivanje , u suprotnom lice nije odgovorno( dusevno
bolesni , umno zaostali..). Takodje lice nije odgovorno ukoliko je steta pricinjena : usled
samoodbrane , u stanju nuzde , otklanjajuci opsanost od drugog , cinjeci dozvoljenu
samopomoc i prouzrokujuci stetu svojom radnjom ali uz pristanak ostecenog.

2) Odgovornost za drugog – Pravilo je da se za tudje radnje neodgovara ali postoje odredjena

odstupanja. Kod ovog oblika odgovornosti ne odgovara stetnik vec lice odgovorno za
stetnika( roditelji ili staratelji). Ovo je slucaj i kod odgovornosti subjekata privredjivanja za

29
 svoje zaposlene.Subjekti se mogu osloboditi odgovornosti ukoliko dokazu da je zaposleni
postupao kako treba a ako je zaposleni namerno pricinio stetu osteceni moze traziti naknadu
direktno od zaposlenog.

3) Odgovornost za stetu od opasne stvari ili opasne delatnosti – to je odgovornost bez krivice
odnosno objektivna odgovornost.Odgovornost postoji jer se pretpostavlja da postoji uzrocna
veza izmedju stete i opasne stvari ili delatnosti. Odgovornosti nema ukoliko nema uzrocne
veze. Opasna stvar je svaka ona stvar,pokretna ili nepokretna , ciji polozaj, ili upotreba ,ili
osobine,ili samo postojanje predstavlja opasnost za okolinu. Za stetu odgovara imalac opasne
stvari , i to ne vlasnik vec lice kome je opasna stvar poverena.

4) Posebni slucajevi odgovornosti za pricinjenu stetu – svrstani su u 2 grupe : prvu cine oni
slucajevi kad za nastalu stetu odgovara drzava (teroristicke akcije , javne demonstracije i javne
manifestacije) a Drugu grupu cine oni slucajevi kad za nastalu stetu odgovaraju zakonom
utvrdjeni subjekti( odgovornost organizatora priredbi , odgovornost zbog uskracenja
neophodne pomoci i odgovornost u vezi sa vrsenjem poslova od opsteg interesa.) . Poseban
slucaj odgovornosti je predvidjen i za preduzeca koja vrse komunalne i druge javne poslove.

Naknada stete

- Zakonom o obligacionom odnosima prihvacen je princip integralne naknade.Odgovorno lice je duzno da

uspostavi stanje kakvo je bilo pre nego sto je steta nastala , a ako je to nemoguce ,ili ako sud kaze da to nije
nuzno , sud ce dosuditi odgovarajucu sumu novca na ime naknade stete.
- Postoje posebna pravila za naknadu materijalne i za naknadu nematerijalne stete.
- Naknada stete moze se izvrsiti na 3 nacina:
 povracajem na predjasnje stanje ,
 naknadom u naturi i
 naknadom u novcu.
- U slucajevima materijalne stete zakonodavac se opredelio za 1. i 3. Visina naknade odredjuje se prema
cenama u vreme donosenja sudske odluke, osim ako zakonodavac naredjuje nesto drugo.
- U slucaju nematerijalne stete zakonom se predvidja naknada u vidu objavljivanja presude , u vidu vrsenja
ispravke i u vidu novcane naknade. Naknada nematerijalne stete se naziva i moralnom satisfakcijom.

32. CESIJA I PREUZIMANJE DUGA

a) Cesija

- Cesija je ustupanje tazbine,prenos tazbine,prenos prava potrazivanja s poverioca na trece lice. Naziv
potice od latinskog cestio sto znaci ustupanje. Cesija nastaje ugovorom izmedju poverioca kao nosioca
prava potrazivanja i treceg lica na koje se prenosi to pravo. Za valjanost ovog ugovora nije potrebna
saglasnost duznika jer obligacija ostaje ista i njegov polozaj se ne menja.Ipak on treba da bude obavesten.
- Ugovor o cesiji moze biti teretan i dobrocin.Teretan je ako poverilac ustupi potrazivanje trecem licu uz
nadoknadu a ako to nije slucaj radi se o dobrocinom cesijom(ugovor o poklonu).
- Kod cesije potoje 3 lica: cedent (lice koje prenosi), cesionar (lice na koje se prenosi) i cesus (duznik).
Cesija je ugovor na osnovu kojeg cedent prenosi na cesionara pravo potrazivanja koje ima prema duzniku.
Ugovor se zakljucuje voljom cedenta i cesionara ali on moze biti i formalan kad to zahteva zakon.

30
- Postoje tazabine koje se ne mogu prenositi: 1) tazbine cije je prenosenje zabranjeno zakonom, 2) tazbine
koje proisticu iz zabranjenih ugovora, 3) sporedne tazbine, 4) tazbine vezane za licnost poverioca
(npr.obaveza izdrzavanja), 5) tazbine koje proisticu iz ugovora iz cije prirode proizilazi da nisu
prenosive (ugovor o stipendiji djaka..).

-Iako je cesija ugovor izmedju poverioca i treceg lica ona proizvodi dejstvo i na duznika pa tako ovde
imamo 3 odnosa:
1) Odnos cedenta i cesionara – ovaj odnos je regulisan ugovorom i dispozitivnim zakonskim
normama. Ako je cesija teretna cedent odgovara cesionaru za postojanje potrazivanja ali ne i
za naplativost.
2) Odnos cedenta i cesusa – cim je izvrseno ustupanje potrazivanja usupalac gubi pravo da od
duznika trazi ispunjenje obaveze.
3) Odnos cesionara i cesusa – prijemnik stupa na mesto ranijeg poverioca i ima ista prava koja je
on imao prema duzniku.

b) Preuzimanje duga

- Preuzimanje duga moze se izvrsiti na osnovu ugovora izmedju duznika i treceg lica , uz pristanak
poverioca jer njemu nije svejedno ko mu duguje. Trece lice se naziva novi duznik ili preuzimalac a
prvobitni duznik stari duznik.
- Za preuzimanje duga potrebna su 2 uslova:
o zakljucenje ugovora – duznik i novi duznik zakljucuju ugovor o preuzimanju duga.
Razlozi su brojni , npr. trece lice zeli da tako nacini poklon duzniku ili da mu vrati neki
raniji dug…Ugovor se sklapa saglasnoscu volja a izuzetno formalno kad to trazi zakon.
o pristanak poverioca – ako poverioc ne da saglasnost onda preuzimanje duga ne postoji.
Tada postoji samo preuzimanje ispunjenja , odnosno to znaci da se trece lice obavezalo
prema duzniku da poveriocu izvrsi obavezu koju mu duznok duguje, to izvrsenje ne moze
da trazi poverilac nego samo duznik, jer je on sa trecim licem zakljucio ugovor.

- Dejstvo preuzimanja duga, treba razlikovati 3 odnosa:

1) odnos duznika i treceg lica – ovaj odnos se uredjuje ugovorom , razlozi za nastanak ugovora su
razliciti. Preuzimanjem duga trece lice sada duguje poveriocu.
2) odnos poverioca i duznika – preuzimanjem obaveze treceg lica , stari duznik se oslobadja
obaveze i poverilac prema njemu nema vise prava potrazivanja.( osim u slucaju da je novi
duznik prezaduzen a da to poverilac u vreme preuzimanja duga nije mogao znati, tada i novi
stari duznik duguju poveriocu , to je tzv.ugovor o pristupanju dugu).
3) odnos poverioca i treceg lica – preuzimanjem duga poveriocev duznik postaje trece lice .

33. ASIGNACIJA I USTUPANJE UGOVORA

a) Asignacija (upucivanje)

Pojam – Asignacija nastaje ugovorom kojim jedno lice (asignant, uputilac) ovlascije drugo lice (asignat)
da za njegov racun izvrsi nesto odredjenom trecem licu (asignatar, primalac uputa) i u isto vreme ovlascije

31
to trece lice da to izvrsenje primi u svoje ime. Asignatar stice pravo da zahteva od drugog lica, asignata,
ispunjenje tek kad asignat izjavi da prihvata uput.
- Cinidba koju treba da izvrsi asignat trecem licu obicno se sastoji u isplati novca ili davanju nekog
vrednosnog papira. Najcesce je to davanje kredita asignatoru. Asignant daje uput banci, asignatu, da
asignatoru da kredit na racun asignanta.
- Ovi ugovori se uglavnom zakljucuju saglasnoscu volja a izuzetno formalno kad to zakon naredjuje.

Dejstvo asignacije – proizvodi 3 odnosa:

1) odnos asignanta i asignata – pokazuje da asignant upucuje i ovlascuje asignata da izvrsi neku
cinidbu u korist treceg lica .razlozi za ovo su brojni(npr. asignant drzi novac na racunu
asignata… ili asignat daje poklon ili zajam asignantu..). Ovaj odnos se naziva i odnos pokrica.
2) odnos asignanta i asignatara – asignant moze i ne mora biti asignatorev duznik. Ovaj odnos se
naziva i valutni odnos .
3) odnos asignata i asignatora – ovaj odnos nastaje u momentu kad asignat da izjavu da prihvata
da izvrsi isplatu po osnovu asignacije, dati pristanak se vise ne moze opozvati. On moze da
odbije asignaciju ali tada mora da trpi odredjene posledice.

b) Ustupanje ugovora

Pojam - Ustupanje ugovora se vrsi sporazumno, putem ugovora. Sastoji se u tome sto jedna od ugovornih
strana zakljucuje ugovor sa trecim licem, na osnovu kojeg trece lice stupa u dvostrani ugovor na mesto
ustupaoca i u svemu postaje ugovorna strana u tom ugovoru. Na ustupanje treba da pristane i druga
ugovorna strana u dvostranom ugovoru i bez njenog bristanka nema ustupanja.
- Ugovor o ustupanju nastaje saglasnoscu volja strana ali ako je ugovor koji se ustupa po zakonu morao biti
u odredjenoj formi tada se i ugovor o ustupanju zakljucuje u toj formi.

Uslovi za ustupanje ugovora:

 1.da jedna od ugovorenih strana ,u dvostrano obaveznom ugovoru, zakljuci ugovor o ustupanju
sa trecim licem.
 2.da druga strana da svoj pristanak.
 3.da prava i obaveze iz dvostrano obaveznog ugovora koji se ustupa nisu ispunjeni pre
ustupanja.
 4.da ugovor koji se prenosi mora biti dvostrano obavezan.

Dejstvo ustupanja ugovora – proizvodi 3 odnosa:

1) odnos ustupioca i treceg lica – odredjen je ugovorom , ustupioc izlazi iz ugovora a trece lice
zauzima njegovo mesto. Ustupilac garantuje trecem licu za punovaznost ugovora koji se
ustupa.
2) odnos ustupioca i druge ugovorne strane – kad ustupioc ustupi ugovor on gubi sva prava i
svojstvo ugovorne strane u tom ugovoru.
3) odnos treceg lica i druge ugovorne strane – kad trece lice udje u ugovor ono ima sva prava i
preuzima sve obaveze prema drugoj ugovornoj strani.

- Razlika cesije i ustupanja ugovora je ta sto kod cesije dolazi do prenosa prava potrazivanja sa poverioca
na trece lice tj.ustupa se pravo potrazivanja i nije potrebna saglasnost duznika. Kod ugovora o ustupanja
vrsi se promena jedne od ugovornih strana , i ovde je potrebna saglasnost druge ugovorne strane.

32
34. NACINI PRESTANKA OBLIGACIJA

- Obligacija kao obligacionopravni odnos sa trazbenim pravom i obavezom ne zasniva se da be vecno

trajala vec da bi se posle odredjenog vremena ugasila.Neke obligacije se gase u istom trenutku i kad
nastanu(obligacije sa trenutnim izvrsenjem) a neke sa protekom odredjenog vremena.
- Obligacija se moze ugasiti na vise nacina:

a) Ispunjenje
- To je najcesci nacin gasenja obligacija jer se obligacije i stvaraju da bi se ispunile a do toga dolazi kad
duznik izvrsi svoju obavezu. Obavezu duznik moze ispuniti sam(neke vezane za licnost duznika mora licno
ispuniti) ili preko punomocnika.
- Obavezu moze ispuniti i jemac jer on ima pravo da isplati dug duznika cim obaveza dospe ako duznik to
ne moze.
- Ako je poverilac pod stecajem , isplata obaveze ne vrsi se njemu vec stecajnom upravniku.
- Za predmet ispunjenja tesno su vezana pitanja nacina i kvaliteta ispunjenja. Ako se duznik i poverilac o
tome nisu dogovorili onda se obaveza treba izvrsiti tako da se postigne cilj zbog koga je obligacija nastala
a kvalitet ispunjenja treba da bude srednjeg kvaliteta , i u skladu sa standardima.
- Duznik se sa poveriocem moze dogovoriti da umesto predmeta koji duguje isplatu izvrsi i nekim drugim
predmetom.
- Ako je predmet dugovanja novac pa se njgova vrednost vremenom promeni pitanje je koju sumu treba
duznik da vrat, vecu, manju ili istu. Ovde imamo dva resenja: Nominalisticka teorija po kojij treba vratiti
istu sumu koja je uzeta , a drugo resenje je Valoristicka teorija po kojoj treba vratiti sumu koja je po
vrednosti ista kao ona koja je prvobitno uzeta. Zakon se uglavnom drzi prve teorije.
- Mesto ispunjenja se odredjuje ugovorom ili prema vrsti obaveze ili prema svrsi pravnog posla.
- Ako se obaveza ispuni u svemu kako glasi tada se ona i gasi.
- Posebni nacini ispunjenja su : deponovanje stvari kod suda i prodaja dugovane stvari(putem javne prodaje
i slobodnom prodajom).

b) Prebijanje
- Drugacije se naziva i kompenzacija i oznacava naknadu, obestecenje, zamenu… Prebijanje postoji kad
dva lica imaju jedan prema drugom u isto vreme i polozaj poverioca i polozaj duznika, pa umesto da svako
prema ovom drugom ispuni obavezu vrsi se prebijanje dugova i to do iznosa duga odnosno trazbine koja je
manja.
- Do kompenzacije dolazi na 3 nacina:
o Zakonska kompenzacija – nastaje kada se steknu zakonski uslovi: da su obaveze
uzajamne , da su obaveze jednosrodne , da su obaveze dospele , da bar jedna strana
podnese zahtev za prebijanje. Zakonski se ne mogu kompenzovati stvari koje se ne mogu
pleniti(obaveza izdrzavanja) i stvari koje se moraju vratiti kao i naknada nematerijalne
stete.
o Sudska kompenzacija – nastaje na osnovu sudske odluke
o Ugovorna kompenzacija – nastaje ugovorom izmedju zainteresovanih liza.Ovako se sve
moze kompenzovati osim stvari cije prebijanje nije dozvoljeno normama imperativne
prirode.

c) Nemogucnost ispunjenja – moze biti:

o Prirodna (fizicka) nemogucnost – postoji kad propadne individualno odredjena stvar ili kad
obligaciju treba licno da izvrsi duznik a on to nije u stanju usled odredjenih okolnosti.
o Pravna nemogucnost – postoji kad duznik obavezu ne moze da izvrsi usled pravnih prepreka,
npr.kad stvar koju duznik treba da preda je expropisana ili je zakonom zabranjen njen promet.

33
- Da bi doslo do prestanka obligacije usled nemogucnosti ispunjenja trebaju biti ispunjeni odredjeni uslovi:
da je nemogucnost usledila zbog okolnosti za koje duznik nije odgovoran , da je nemogucnost nastala
nakon nastanka obligacije , da je nemogucnost trajna , da je nemogucnost potpuna a ne delimicna , da je
nemogucnost nastupila pre dospelosti obaveze..

d) Zastarelost
- Zastarelost je protek vremena posle koga poverilac gubi pravo da svoju trazbinu ostvari prinudnim putem.
Trazbina prestaje da bue pravna i pretvara se u prirodnu, moralnu trazbinu. Zastarelost pocinje da tece
prvog dana od dana dospelosti obaveze. Ne zastarevaju sva potrazivanja u istom roku. Nacelan, opsti rok je
10 godina.
35. POJMOVNO ODREDJENJE I PREDMET TRGOVINSKOG PRAVA

- Centralni pravni instituti trgovinskog prava su : trgovac (privredni subjekt) i trgovinski posao (posao
robnog prometa).
- Trgovinsko pravo razvilo se iz krila imovinskog (civilnog) prava, odnosno iz krila gradjanskog
(privatnog) prava, u vreme razvoja krupne robne privrede, kao dominirajuceg oblika privredjivanja.
- Ono je nastalo i iz potrebe da se posebnim pravilima i pravnim institutima obezbede, ubrzaju i razviju
pravne transakcije povodom robe, novca i hov, odnosno poslovi kojima se bave trgovci, industrijalci,
posrednici, bankari i drugi, u cilju zarade.

- Trgovinsko pravo podrazumeva granu imovinskog prava koje se bavi pravnim polozajem trgovca,
odnosno privrednih subjekata i njihovim poslovima.deo koji se bavi pravnim polozajem ovih subjekata
naziva se statusno trgovinsko pravo a deo koji se bavi poslovima obligaciono trgovinsko pravo.
- Trgovinsko pravo se moze posmatrati i kao grana prava (obuhvata vazece propise kojima se regulisu
statusna pitanja trgovaca i poslovi kojima se oni bave) i kao naucna disciplina (nauka o trgovinskom pravu
koja analizira propise i pravne institute).

Predmet trgovinskog prava – cine :

1) Trgovci (privredni subjekti) – to su lica koja obavljaju trgovinske poslove.to su individualni

trgovci i trgovacka drustva koja se bave trgovinskim poslovima kao i trgovacka preduzeca. U
nasem pravu to su : preduzetnik kao fizicko lice i privredno drustvo kao pravno lice. U
privredne subjekte ne spadaju lica koja se bave poljoprivredom,zanatstvom , slobodnim
profesijama i javnim poslovima. Statusno trgovinsko pravo se bavi : ko moze biti
trgovac,njihovim obelezjima ,strukturom,zastupanjem,registracijom…

2) Poslovi trgovinskog prava – to su poslovi robnog prometa .to su pravni poslovi trgovinske
prirode koji se obavljaju na trzistu izmedju trgovaca i trgovaca i njihovih klijenata. Ovi poslovi
su po prirodi obligacione prirode.

3) Odnos drzave i privrednih subjekata – drzava u svojstvu javne vlasti ima pravo da vrsi nadzor
nad radom ovih lica i pravo da propisima intervenise u privredi. Ova oblast prava naziva se
privredno pravo.

4) Banke i bankarski poslovi – ovaj deo prava naziva se bankarsko pravo i danas predstavlja
razlicitu granu od trgovinskog prava.

5) Hov – regulacija je vrlo visoka u oblasti prometa i poslova sa hov , trgovinsko pravo uredjuje i
propisuje odnose i pitanja vezana za promet hov na trzistu.

34
 6) Objekti industrijske svojine – pravila o objektima ind.svojine cine posebnu granu prava koja
zajedno sa autorskim pravom cini pravo intelektualne svojine. Doskora se i ova oblast smatrala
delom trgovinskog prava i ono je uredjivalo odnose i institute vezane za objekte
ind.svojine(npr.patent,tehnicko unapredjenje,uzorak,model… Takodje se kao predmet
trgovinskog prava nasao i zastitni znak firme,fabricka tajna ime i logo firme…

36. OSNOVNI I DOPUNSKI IZVORI TRGOVINSKOG PRAVA

-Pod izvorima trgovinskog prava podrazumevaju se oni oblici i forme u kojima su sadrzana pravila ove
grane prava, zbog cega se nazivaju formalnim izvorima prava. Pored njih postoje i drugi izvori prava (npr.
obicaji).
-Podela izvora se vrsi :
 prema subjektu koji ih donosi imamo: drzavni (ustav, zakon, poozakonski akt, propis..) ili
nedrzavni akt (uzanse, opsti uslovi poslovanja, ugovori..).
 prema oblasti koju pokrivaju imamo: izvori statusnog prava i izvori obligacionog prava.
 prema podrucju na koje proizvode dejstvo: savezni, republicki, regionalni…
 prema pravnoj snazi

-U uporednom pravu mogu se uociti 3 sistema izvora trgovinskog prava:

 Dualisticki, odnosno dvojni sistem – razdvaja pravaila za gradjanskopravne odnose od
pravila koja vaze za trgovinskopravne odnose (Frnacuska i Nemacka).
 Monisticki sistem – ne vrsi podvajanje i svi odnosi su regulisani jednim zakonom
(Svajcarska, SAD…)
 Parcijalni sistem – podrazumeva donosenje posebnih zakona za pojedine oblasti
privredjivanja : zeleznicki saobracaj, drumski i pomorski … ili za konkretne
pravnoorganizacione oblike: akcionarska drustva, ortacka..
-Ova podela je nacelna i globalna, u praksi se ovi sistemi kombinuju.

Osnovni izvori trgovinskog prava u nasem pravnom sistemu:

a) Ustav – sadrzi u posebnom poglavlju odredbe o ekonomskom uredjenju zemlje koje su od

znacaja za privredu i trgovinsko pravo.Ekonomsko uredjenje pociva na nacelima: 1) otvoreno i
slobodno trziste, 2) trzisna privreda, 3) sloboda preduzetnistva, 4) samostalnost privrednih
subjekata i 5) ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine. U Srbiji svi privredni subjekti
imaju jednaki pravni polozaj, zabranjeni su akti protiv slobodne konkurencije, strani privredni
subjekti imaju isti polozaj kao i domaci…
b) Medjunarodni opsti pravni akti – to su opste prihvacena pravila medjunarodnog prava i
ratifikovani medjunarodni ugovori.
c) Zakoni – Zakon o privrednim drustvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o
stecaju, Zakon o privatizaciji…

35
 d) Podzakonski i drugi opsti akti – sluze za dublju razradu zakonskih textova. Donosi ih Vlada ,
ministarstva, lokalne samouprave…Donose se u formi uredbe, odluke, pravilnika, statuta…

-Dopunski izvori trgovinskog prava :

a) Uzanse – naziv potice od latinske reci usus sto znaci obicaj. To su prikupljeni,sistematizovani i
objavljeni obicaji u pisanoj formi , nastali u praksi koji su stekli snagu autoriteta dugotrajnom
upotrebom. Njih donose profesionalna udruzenja i trgovinske komore.Da bi se razlikovale od
propisa oznacavaju se brojevima a ne clanovima. Najcesce se primenjuju kod zakljucivanja
ugovora..Postoje opste uzanse koje vaze za sve ugovore i posebne uzanse.
b) Poslovni (trgovacki)obicaji – to su nepisani, dopunski i najstariji izvori trgovinskog prava,
nastali u praksi. Poslovni obicaji se dele na opste, regionalne i mesne. U praksi mogu biti u
nesaglasnosti, a pravilo je da mesni imaju primat nad opstim.
c) Dobri poslovni obicaji – razlikuju se od obicaja jer u sebi sadrze moralnost , nisu u pisanoj
formi ali ih sudovi priznaju kao sto ih priznaju i koriste i sudovi casti u privrednim i drugim
komorama.
d) Opsti uslovi poslovanja – oni moraju biti objavljeni i ugovorene strane ih moraju postovati. Njih
uglavnom donose ekonomski jaki subjekti kao sto su banke , osiguravajuca drustva,poste ,
zeleznice… Zakonodavac regulise ovo da ne bi doslo do pojave monopolskog polozaja.
e) Formalni ugovori – su unapred pripremljeni formulari sa odredbama buduceg ugovora. Oni
olaksavaju zakljucenje ugovora i smanjuju neizvesnost.Njihova sadrzina je uvek ista. Losa
strana je to sto ih sastavlja jedna strana pa je autonomija volje druge strane svedena na
minimum. U praksi se javljaju 2 vrste ovih ugovora: tipski i ugovori po pristupu.
f) Sudska praksa i pravna nauka – u nasem i kontinentalnom pravu sudska praksa nije izvor prava
ali ima ulogu u kreiranju prva. Nauka takodje nije izvor ali utice na kreatore prava.
g) Trgovacke klauzule – to su trgovinski termini koji su od velikog znacaja posebno kad se posluje
sa stranim subjektima.Njih donose razne organizacije.
37. TRANZICIJA,TRANSFORMACIJA,PRIVATIZACIJA I RESTRUKTUIRANJE

a) Tranzicija i transformacija
- Proces tranzicije zajedno sa upravljackom i svojinskom transformacijom i privatizacijom, u bivsoj sfrj i
srj odvijao se drugacije nego u drugim socijalistickim zemljama. Razlozi za to bili su: raspad sfrj, ratovi,
ekonomski sunovrat, sankcije, promene vlasti u srj… Bitna razlika je bila i postojanje drustvene svojine
koja nije bila svojstvena drugim socijalistickim zemljama (osim Poljskoj). Takodje razlika je bila i u tome
sto je Srbija pristupila privatizaciji a da pre toga nije izvrsila denacionalizaciju.
- Upravljacka transformacija je kod nas poodmakla i ona podrazumeva promenu nacina upravljanja u
okviru postojecih privrednih subjekata. Napusteno je samoupravljanje i preslo se na profesionalno i
kompetentno upravljanje. Drustvena preduzeca su transformisana tako sto je nalagan izbor novih organa
upravljanja, skupstine, upravnog odbora, direktora kao i nedzornih organa.
- Drustvenim preduzecima, posto posluju sredstvima u drustvenoj svojini, nalozena je i svojinska
transformacija odnosno privatizacija. Svojinska transformacija je tesno povezana sa organizacionom
transformacijom, koja podrazumeva prelazak drustvenog odnosno drzavnog preduzeca u jedan od oblika
drustva kapitala.

b) Privatizacija
- Privatizacijom se naziva svojinska transformacija kapitala u drustvenoj i drzavnoj svojini putem novih
propisa. Novi propisi su doneti 2001god. i do danas su vise puta menjani i dopunjavani. Ovde se izdvajaju
kao najznacajniji 3 nova zakona: Zakon o privatizaciji , Zakon o Agenciji za privatizaciju i Zakon o
akcijskom fondu. Blizu razradu ovih zakona cine podzakonski akti, npr.uredba o prodaji kapitala i imovine
javnim tenderom, uredba o metodologiji procene vrednosti kapitala …

36
- Stub procesa privatizacije cini Zakon o privatizaciji koji definise privatizaciju kao promenu vlasnistva
drustvenog i drzavnog kapitala pod uslovima i u postupku koji su uredjeni zakonom. Predmet privatizacije
je i drzavni kapital iskazan u akcijama ili udelima .Predmet prodaje je 70% kapitala koji se privatizuje.
- Subjekti privatizacije su preduzeca ciji je kapital u drustvenoj ili drzavnoj svojini , kao i druga pravna
lica, stim da moraju imati sediste na teritoriji Srbije , dok je predmet privatizacije njihov kapital.
- Subjekti nadlezni za sprovodjenje postupka privatizacije su: Agencija za privatizaciju (promovise, inicira,
sprovodi i kontrolise postupak privatizacije), Akcijski fond i Centralni registar HOV.

- Prodaja kapitala ili imovine subjekta privatizacije vrsi se na dva nacina :

 Javni tender – zakonodavac ga definise kao javno prikupljanje ponuda potencijalnih
kupaca u skladu sa utvrdjenim uslovima ponude. U nasem pravu to je javni poziv za
podnosenje ponude. Postupak je sledeci: prvo se priprema javni tender , zatim se salje
potencijalnim kupcima , kupci podnose ponude , ponude se onda otvaraju i zakljucuje se
ugovor sa najpovoljnijim ponudiocem.
 Javna aukcija – to je javno nadmetanje potencijalnih kupaca u skladu sa utvrdjenim
uslovima prodaje. U ovom postupku utvrdjuju se cena i kupac sa kojim se zakljucuje
ugovor.
- U oba slucaja ugovor se smatra zakljucenim kad se ispune 2 uslova: kad ugovor potpisu Agencija i kupac
i kad ugovor bude overen kod suda.

- Treci nacin prenosa drustvenog i drzavnog kapitala, kojim se vrsi njegova privatizacija jeste prenos bez
nadoknade (poklon) ali samo dela kapitala koji ostane nakon prodaje, i to najvise do 30% njegove
vrednosti. Ovde je rec o besplatnim akcijama koje se daju zaposlenima i gradjanima.
- Postoje 2 slucaja kada se ne moze ostvariti pravo na besplatne akcije:
1) kod subjekata privatizacije u kojima je izvrseno restruktuiranje i 2) po osnovu kapitala koji je u
subjektima privatizacije nastao konverzijom potrazivanja Republike Srbije u trajni ulog.

- Odlike naseg sistema privatizacije su: 1) da je ona obavezna, 2) orocena, 3) prinudna, 4) postepena, 5)
javna, 6) da sadrzi i elemente denacionalizacije, 7) da je trzisne prirode …

-Karakteristike izmena i dopuna Zakona o privatizaciji iz 2007god. su: 1. produzen je rok za zavrsetak
privatizacije, 2. poostreni su uslovi za icesce u privatizaciji, 3. ubrzan je i pojednostavljen postupak, 4.
uvedeno je pokretanje postupka likvidacije subjekta privatizacije, 5. izvrsene su odgovarajuce izmene i
dopune u postupku restruktuiranja subjekta privatizacije, 6. uvedena je mogucnost raspodele viska od
prodaje zaposlenima, 7. pojacana je zastita zaposlenih nakon privatizacije…
c) Restruktuiranje
- Do restruktuiranja dolazi kad Agencija proceni da se prodaja kapitala i imovine ne moze izvrsiti bez
prethodnog restruktuiranja. Restruktuiranje se realizuje samostalno od Agencije ili od subjekata
privatizacije.
- Pod pojmom restruktuiranja podrazumevaju se :
o statusne i pravnoorganizacione promene ,promene unutrasnje organizacije i druge organizacione
promene.
o otpis glavnice duga ,pripadajuce kamate ili drugih potrazivanja u celini ili delimicno.
o otpustanje duga,u celini ili delimicno radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih
prodajom kapitsls ili imovine subjekata privatizacije.
o druge promene , npr.reprogramiranje duga,konverzija potrazivanja u kapital subjekta…

- Kada je rec o otpust duga to se desava uglavnom kod prezaduzenih preduzeca koja su trajno nesposobne
da izmire svoje novcane obaveze, koje cesto prevazilaze vrednost imovine preduzeca. Ovde se u svojstvu

37
drzavnih poverilaca javljaju javna preduzeca, poreska uprava … i oni su po zakonu duzni da otpuste dug i
da svoja potrazivanja namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine tog preduzeca.
- Program retstruktuiranja je osnovni dokument u sprovodjenju postupka privatizacije i restruktuiranja
preduzeca . Na inicijativu Agencije donosi ga organ upravljanja preduzeca. Saglasnost sa programom
moraju dati i poverioci preduzeca (barem vecina).
- Restruktuiranje je ustvari neka vrsta poravnanja koje ima za cilj zastitu subjekta privatizacije i poverilaca.

38. PRAVO NA BESPLATNE AKCIJE U POSTUPKU PRIVATIZACIJE U NASEM PRAVU

- Zakon ovde regulise 3 stvari: Prvo, ostvarivanje prava gradjana na novcanu naknadu povodom prodaje
akvija ili udela evidentiranih u Privatizacionom registru. Drugo, prenos bez naknade akcija preduzeca i
privrednih drustava koji su odredjeni zakonom (tzv. prenos besplatnih akcija). Trece, ostvarivanje prava
zaposlenih i bivsih zaposlenih u preduzecima na prenos bez naknade akcija tih preduzeca i privrednih
drustava.

- Status nosioca prava ostvaruju lica: 1) koja su navrsila 18god.zakljucno sa 31.12.2007., 2) da su na dan
stupanja zakona imala drzavljanstvo, 3) da su na dan 30.6.2007. imali prebivaliste na teritoriji srbije, 4) da
pravo na besplatne akcije nisu ostvarila, 5) da su upisana u evidenciju nosilaca prava.
- Nosilac prava na besplatne akcije stice pravo na:
 jednaki iznos novcane naknade i
 na jednaki broj akcija svakog preduzeca(NIS,Telekom , EPS,JAT,Aerodrom i Galenika).
- Pravo na sticanje nosioca prava je vezano za licnost , ne prenosivo je , ne moze se naslediti , zalagati …
- Rok za podnosenje prijava za ovo pravo ne sme biti kraci od 6 meseci i nakon isteka ovog roka ne moze
se vise steci pravo na besplatne akcije.
- Nosilac prava ostvaruje pravo na novcanu naknadu iz sredstava koja se ostvare prodajom akcija.Postupak
prodaje akcija i udela sprovodi Akcijski fond koji donosi odluku o nacinu prodaje akcija . Akcije otvorenih
ad se prodaju : 1) na organizovanom trzistu, 2) prihvatanjem ponude za preuzimanje ili 3) javnim
nadmetanjem. Akcije zatvorenh ad se prodaju samo javnim nadmetanjem.

- Cena po akciji ne sme biti niza od cene po kojoj je za odgovarajuci deo kapitala subjekta privatizacije
platio kupac u postupku privatizacije.
- Akcijski fond je duzan da akcije i udele proda najkasnije do 31.12.2008. Ova prodaja ne podleze placanju
poreza na promet apsolutnih prava.
- Nosilac prava moze da ostvari pravo na besplatne akcije u sledecim javnim preduzecima: Nis, Telekom
Srbija, JAT, Aerodrom i Galenika. U ovim preduzecima i drustvima kapital za sticanje besplatnih akcija
iznosi 15% od njihovog osnovnog kapitala. Besplatne akcije prenose se njihovi nosiocima prava u roku od
6 meseci posle sprovodjenja njihove privatizacije a najkasnije do 31.12.2010.god. u skladiu sa aktom
Vlade.
- Zaposleni i bivsi zaposleni u navedenim preduzecima po sprovedenoj privatizaciji ostvaruju pravo na
prenos besplatnih akcija i to u visini od 200evra po godini staza a najvise do 35 godina staza. Prenos akcija
mora se izvrsiti najkasnije 6 meseci po zavrsetku privatizacije.
- Za slucaj da je procenjena vrednost osnovnog kapitala preduzeca manja od 200miliona evra ,
zakonodavac je ostavio mogucnost Vladi da donese odluku da nosiocima prava i zaposlenima i bivsim
zaposlenima umesto prenosa besplatnih akcija isplati novcanu naknadu u visini procenjene trzisne
vrednosti takvih akcija.
- Ciljevi Zakona o podeli besplatnih akcija su : 1.odrziva visoka stopa privrednog razvoja , 2.prikupljanje
sredstava za izgradnju kljucne infrastrukture , 3.dinamican razvoj trzista kapitala i akcionarstva i 4.visok
priliv stranih investicija.
39. PRIVREDNI I NEPRIVREDNI SUBJEKTI

a) Pojmovno odredjenje

38
1. Privredni subjekt – U sirem smislu to je ono lice koje obavlja privredne delatnosti koje su
profitabilne prirode, kao i ono lice koje obavlja druge poslove od znacaja za profitabilne subjekte(privredne
komore,poslovna udruzenja..), odnosno i profitna i neprofitna lica. U uzem smislu privredni subjekt je
samo ono lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. To su fizicka i pravna lica ciji je cilj poslovanja
lukrativne prirode.
- Nas zakonodavac ga definise kao pravno ili fizicko lice koje obavlja delatnost proizvodnje i prometa roba
i usluga na trzistu radi sticanja dobiti i koje je registrovano u registru.

2. Neprivredni (gradjanski) subjekti – Razlikuju se od privrednih subjekata jer ovi podlezu pravilima
trgoviskog prava i osnivaju se radi sticanja dobiti, dok neprivredni subjekti podlezu gradjanskom pravu i
nastaju radi ispunjenja razlicitih ciljeva.
- Gradjanski subjekti su gradjanska drustva koja obavljaju poslove gradjanskog prava , ona nemaju pravni
subjektivitet, nad njima se ne moze pokrenuti stecaj. U skorije vreme se dolazi do sirenja trgovinskog
prava na tradicionalne poslove gradjanskog prava kao i na pravni status gradjanskih subjekata(npr.priznaje
im se svojstvo pravnih lica).
- Gradjanski,neprivredni subjekti mogu se organizovati u razlicitim organizacionopravnim oblicima:
gradjanska drustva, udruzenja, ustanove, zaduzbine, fondacije…

3. Privredna (trgovacko) drustva – To je lice koje ima pravni subjektivitet , koje se osniva osnivackim
aktom od strane pravnih ili fizickih lica, domacih ili stranih, radi obavljanja neke trgovinske delatnosti a
sve sa ciljem sticanja dobiti.

4. Preduzeca - U pravnoj teoriji preduzecu se ne priznaje pravni subjektivitet.Ono se analizira kao

ekonomska kategorija tj.kao privredna aktivnost ili preduzetnistvo.U odnose sa trecim licima ne stupa
preduzece vec nosilac preduzeca koji je pravno lice.
- Tradicionalna pravna teorija preduzecu nije priznavala svojstvo pravnog lica pa je zbog toga izostao
razvoj koncepcije prava preduzeca..Takodje teorija je razlicito posmatrala preduzece u objektivnom smislu
(def.: preduzece je skup objektivnih elemenata, telesnih i bestelesnih kojima se obavlja trgovinska
delatnost) i subjektivnom smislu (def: preduzece je delatnost trgovca ili skup lica cija je delatnost udruzena
radi sticanja ekonomskih ciljeva).
- Postoje i misljenja koja preduzece tretiraju kao predmet svojine odnosno kao objekt prava (npr.u Rusiji).
- Preduzece u ekonomskom smislu moze biti pravno organizovano kao kolektivni, zajednicki, ortacki
privredni subjekt za obavljanje neke privredne delatnosti (tzv. kolektivni preduzetnik), ali i u formi
privrednog subjekta fizickog lica –individualnog preduzeca (tzv. individualni preduzetnik).
- U trgovackom pravu zapadnih zemalja preduzece nije subjekt prava i nje pravno lice.U francuskoj teoriji
je isticano da je kod preduzeca subjekt sam trgovac ili trgovacko drustvo, dok pojam preduzeca sluzi da
obelezi trgovacku imovinu kojom trgovac obavlja delatnost.
- U socijalistickim pravnim sistemima preduzece se smatra pravnim licem.

b)Uporednopravni pristup

-Svaki pravni sistem svojim normama odredjuje koja su to lica privredni subjekti i pod kojim uslovima
sticu to svojstvo. U nacelu postoje 3 sistema:
 Germanski sistem – privrednim subjektima smtra organizacione oblike u vidu drustva i u vidu
udruzenja. Oba se mogu osnivati sa lukrativnim ili nelukrativnim ciljevima.Trgovacka su
drustva i udruzenja osnovana sa lukrativnim ciljem , i obrnuto.
 Romanski sistem – u privredne subjekte ubraja trgovacka drustva koja se bave trgovinskim
poslovima i individualnog trgovca.U francuskoj se za odredjivanje trgovackog drustva koristi
termin societe.Pod ovim pojmom podvodi se i gradjansko drustvo(drustvo-ugovor) i trgovacko
drustvo(drustvo-institucija).Obe vrste drustva se osnivaju ugovorom i kao takva sticu svojstvo
pravnog lica.

39
  Anglo-americki sistem – ovde imamo 2 podsistema:
- anglosaxonski koji poznaje company,koje odgovara evropskom drustvu kapitala , i partnership
,koji odgovara ortackom drustvu u kontinentalnom pravu.
- americki sistem koji poznaje corporation ,koja odgovara kontinentalnom trgovackom drustvu i
partnership.
40. KOMPANIJSKO PRAVO EVROPSKE UNIJE

- Uloga kompanijskog prava je da u trzisnoj privredi uredi pravni rezim osnivanja, rada i poslovanja, kao i
prestanka kompanija u interesu osnivaca, zaposlenih, poverilaca i potrosaca.
- Medjutim, savremeno kompanijsko pravo insistira na nacelu slobode osnivanja, minimumu zajednickih
standarda na medjunarodnom planu i na smanjenju opstih pravnih, odnosno administrativnih zabrana,
ogranicenja ili opterecenja kompanija radi ekonomskog razvoja i zaposljavanja.

- Osnovni cilj osnivackog Ugovora o EU je uspostavljanje jedinstvenog trzista, koji pociva na ostvarenju
tzv. cetiri slobode: 1) sloboda kretanja lica; 2) sloboda prometa robe; 3) sloboda pruzanja usluga i
organizovanja preduzeca i 4) sloboda kteranja kapitala. Za kompanijsko pravo je najbitnija sloboda
kretanja lica.

- Kompanijsko pravo EU zasniva se na nacelu nacionalnog tretmana tj.na principu nesmetanog poslovanja
kompanija na teritoriji jedne zemlje clanice iako je osnovana na teritoriji druge drzave clanice EU.
Kompanija osnovana u jednoj zemlji priznaje se u svim ostalim zemljamaEU.Osnovni cilj je obezbedjenje
slobodnog protoka roba,kapitala, usluga i ljudi na jedinstvenom trzistu EU.
- Komunitarno zakonodavstvo utvrdjuje minimalne jedinstvene uslove za jednak pristup trzistu druge
drzave clanice EU. Ovde je od bitnog znacaja da poverioci i investitori mogu da sa poverenjem posluju sa
kompanijama iz drugih drzava clanica.

- U proteklom periodu EU je razvila tzv. minimalne zajednicke principe u oblasti kompanijskog prava.
Direktivama EU u oblasti komunitarnog prava urtvrdjeni su minimalni ciljevi uskladjivanja koje treba
ostvariti, ostavljajuci da zakonodavstva clanica EU utvrde nacin primene evropskih komunitarnih propisa.

- Direktive kompanijskog prava su:

1. direktiva o koordinaciji zastitnih mera clanice i druge drzave. 2. direktiva o koordinaciji zastitnih mera u
pogledu akcionarskih drustava. 3. direktiva o merdzerima na nacionalnom planu. 4. direktiva o godisnjim
racunia kompanija.
5. direktiva o podeli akcionarskih drustava. 6. direktiva o konsolidovanim fin.izvestajima. 7. direktiva o
godisnjoj reviziji. 8. direktiva o prekoracenjima spajanja drustva kapitala. 9. direktiva o filijalama. 10.
direktiva o jednoclanim drustvima sa ogranicenom odgovornoscu. 11. direktiva o pravima akcionara….

- Evropsko kompanijsko pravo ima za cilj da olaksa uspostavljanje i ostvarivanje saradnje izmedju
pojedinih trgovackih drustava. Ono cak donosi i posebne propise za pojedine nove pravne oblike kao sto su
:
 Evropsko drustvo (evropska kompanija) – Pravilo o statutu evropske kompanije doneto je radi
stvaranja minimuma pravnih pretpostavki koje ce omoguciti prekogranicnu reorganizaciju
akcionarskih drustava iz razlicitih drzava clanica. Odredbe ovog pravila oslobadjaju evropsku
kompaniju potencijalnih prepreka koje postoje u unutrasnjem kompanijskom pravu drzava
clanica. Evropsko drustvo je dakle akcionarsko drustvo sa svojstvom pravnog lica, ciji se kapital
izrazava u akcijama, a njegovi vlasnici, akcionari odgovaraju za obaveze drustva u visini
upisanih akcija. Evropsko drustvo ima formu akcionarskog drustva one drzave clanice u kojoj
ima registrovano sediste. Svako evropsko drustvo ispred ili iza svog imena mora imati oznaku
SE kako bi se videlo da je to poseban pravni oblik na nivou Unije.

40
  Evropska grupacija ekonomskog interesa – Nastala je od grupacije ekonomskog interesa iz
francuskog prava. To je udruzenje koje nastaje na ugovornoj osnovi i kojim se uspostavlja
medjusobna saradnja privrednih drustava koja imaju sedista u razlicitim drzavama clanicama.
-Ona je instrument unapredjenja delatnosti svojih clanova na osnovu medjusobne
saradnje.Mogu je osnovati najmanje dva ili vise fizickih ili pravnih lica. Jedno lice moze biti
clan vise grupacija. Nijedna grupacija ne sme imati vise od 500 radnika. Ona se razlikuje od
privrednog drustva jer za cilj nema sticanje dobiti. Obavezni organi grupacije su skupstina i
jedan ili vise direktora.

 Evropsko zadruzno drustvo – Ono predstavlja nastavak stvaranja posebnih

pravnoorganizacionih oblika na nivou EU, koje treba da omoguci prekogranicno osnivanje,
spajanje ili reorganizovanje zadruga iz razlicitih drzava clanica.

41. PRIVREDNA DRUSTVA I NJIHOVA OBELEZJA

- Zakonom o privrednim drustvima dominantno se uredjuju privredna drustva kao pravna lica, koja mogu
biti organizovana u vise posebnih pravnoorganizacionih oblika, dok se individualni preduzetnici, kao
fizicka lica uredjuju sa samo pet zakonskih clanova.
- Zakonodavac pojmovno odredjuje privredno drustvo kao pravno lice, koje osnivaju osnivackim aktom
fizicka ili pravna lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.
- Zakonom o privrednim drustvima su predvidjena 4 pravnoorganizaciona oblika privrednih drustava:
ortacko , komanditno, drustvo sa ogranicenom odgovornoscu i akcionarsko (otvoreno i zatvoreno) drustvo.
Medjutim, posebnim zakonom mogu se uredjivati i posebne pravne forme drustava kao sto su banke,
osiguravajuce kompanije, javna preduzeca …
- U nekim pravnim sistemima postoje posebni zakoni za svaki pravnoorg.oblik (Nemacka,Austrija), u
nekim zemljama se donose posebni zakoni za drustva kapitala (Rusija) a u nekim posebni zakoni za
drustva lica i drustva kapitala (Engleska).

- U nasoj pravnoj teoriji se privredno drustvo uvek smatralo subjektom prava a ne objektom prava. Zbog
toga mu se uvek priznavalo svojstvo pravnog lica.
- U pravnoj teoriji prilikom pojmovnog odredjenja privrednog drustva posebno se isticu dva njegova
elementa: materijalni (imovina) i personalni (fizicka ica).

Obelezja privrednog drustva:

a) Privredno drustvo je organizovan skup fizickih lica – njgova pravna organizacija je uredjena
osnivackim i drugim aktima drustva. U aktima je odredjen njegov pravnoorgan.oblik , organi
upravljanja,imovina,atributi….

b) Privredno drustvo ima svoju delatnost – ono obavlja svoju trgovinsku delatnost a samo izuzetno
se moze registrovati i za obavljanje neke neprivredne delatnosti. Ono moze obavljati i vise
delatnosti ako je za njih registrovana.

c) Privredno drustvo ima svoju imovinu – pocetnu imovinu obezbedjuju osnivaci svojim
ulozima.Ulog moze bit novac, stvari , hov, prava potrazivanja … a nekad i rad i usluge. Imovinu
cine i naknadni ulozi novih clanova.

d) Privredno drustvo je profitabilan pravni oblik – cilj osnivanja privrednog drustva je obavljanje
privredne delatnosti kako bi se stekla dobit. Uvek ima lukrativne ciljeve a samo izuzetno
neprofitne ciljeve (npr. zastita ziv.sredine…)

41
 e) Privredno drustvo je samostalni pravni subjekt – nema apsolutne samostalnosti jer drzava
svojim propisima odredjuje nacine nastanka , odredjene pravne oblike… Ali je privredno
drustvo samostalno u : odluci o osnivanju , samostalno vodi poslovnu politiku , samostalno
organizuje svoje delove , samostalno bira svoj pravnoorganiz.oblik, samo bira ime, znak, logo,
samostalno bir organe upravljanja i na kraju samostalno je u sticanju dobiti akli i u snosenju
rizika.

- Zajednicka svojstva privrednih subjekata:

Sva privredna dustva imaju status pravnog lica.
Privredno drustvo ima status subjekta registracije.
Privredno drustvo je profitabilni pravni oblik.
Privredna drustva mogu obavljati poslove samo iz delatnosti za koju su registrovane.
Sva privredna drustva su medjusobno ravnopravna.
Sva privredna drustva moraju imati svoje atribute za identifikaciju.
Svi moraju postovati kolektivne ugovore i prava zaposlenih.
Sva privredna drustva morju imati organe upravljanja.
Svako privredno drustvo mora imati svoje tekuce racune.
Svako drustvo mora imati osnivacki akt i druge akte koje zakon zahteva.

42. PRAVNI POLOZAJ OGRANKA PRIVREDNOG DRUSTA

- Privredno drustvo predstavlja ekonomsku, pravnu i poslovnu celinu, te njegovi delovi ne mogu imati onu
samostalnost koju ima drustvo kao subjekt prava. Delovi privrednog drustva (branch, ogranak, filijala)
nemaju svojstvo pravnog lica, ali se osnivackim aktom moze odrediti da oni imaju odredjena ovlascenja u
pravnom smislu.
- Unutrasnja organizaciona struktura privrednog drustva utvrdjuje se osnivackim aktom. Delovi privrednog
drustva mogu biti oblikovani prema: vrsti posla, trhnickim i tehnoloskim pravilima, procesu rada, vrsti
delatnosti, broju zaposlenih… pa se delovi drustva se mogu javiti u vidu: fabrike, pogona, sektora, sluzbe,
referata, radne jedinice, odeljenja…
- U pravnij teoriji ogranak (deo) privrednog drustva najcesce se definise kao organizaciona jedinica drustva
koja ima odredjen stepen samostalnosti u odnosu na sediste drustva. Nas zakonodavac definise ogranak kao
organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica.
- U nasem pravu je dopusteno da privredno drustvo, kako domace tako i strano, obrazuje jedan ili vise
ogranaka, tj. posebnih delova drustva.

- Pravni polozaj ogranka je u nasem pravu uredjen nacelno, cime je prepusteno autonomiji osnivaca, tj.
nadleznom organu privrednog drustva da svojim aktima obrazuju unutrasnje organizacione delove, kao i da
tim aktima urede njihov naziv, mesto obavljanja delatnosti, zastupnike, njihova ovlascenja u pravnom
prometu sa trecim licima i druga pitanja koja su od znacaja za njihov status:
Prvo, osnivaci, odnosno nadlezni organi privrednog drustva, samostalno donose odluku da li ce
uopste imati ogranke i kojim pravnim aktom ce ih obrazovati (osnivackim, statutom).
Drugo, ogranak se moze organizovati u momentu osnivanja privrednog drustva, ali i nakon sto je
drustvo osnovano.
Trece, zakonodavac ne zabranjuje bilo kom pravnom obliku drustva da organizuje jedan ili vise
ogranaka.
Cetvrto, ogranak je poseban organizacioni deo privrednog drustva i taj deo nema svojstvo pravnog
lica.
Peto, ogranak ima mesto poslovanja, koje je po pravilu odvojeno od sedista privrednog drustva

42
 Sesto, ogranak ima zastupnike preko kojih istupa u pravnom prometu. Zastupnik ogranka nije
zastupnik privrednog drustva.
Sedmo, ogranak poslove sa trecim licima obavlja u ime i za racun privrednog drustva.
Osmo, ogranak prestaje na osnovu odluke nadleznog organa drustva.
Deveto, ogranak ne moze biti subjekt nad kojim se sprovodi postupak stecaja i likvidacije, jer
nema sopstvenu imovinu.
Deseto, ogranak se ne moze pojaviti u ulozi subjekta statusnih promena, jer nema kapacitet za
preduzimanje takvih radnji.
Jedanaesto, ogranak ne moze biti tuzen, vec se tuzba mora usmeriti prema privrednom drustvu ciji
je on deo.

- Ogranak se u nasem pravu poima:

- kao organizacioni deo koji nema svojstvo pravnog lica,
- nema sediste vec mesto poslovanja, koje je po pravilu dislocirano iz sedista drustva,
- ne moze imati svoju imovinu, niti svoju delatnost,
- za njegove preuzete obaveze prema trecim licima odgovara privredno drustvo celokupnom
svojom imovinom,
- nije poreski obveznik, vec je to privredno drustvo u cijem sastavu posluje,
- ne moze imati svoje organe upravljanja, osnivacki akt, svoje opste akte, niti svoje
poslovno ime, ali moze imati svoj naziv koji se stavlja ispod poslovnog imena drustva.

43. RAZVRSTAVANJE PRIVREDNIH DRUSTAVA

- Privredna durstva se mogu razvrstati prema razlicitim kriterijuma:

o Prvo, privredna drustva se mogu razvrstati prema nacinu odgovornosti vlasnika kapitala za
obaveze drustva. Na osnovu ovoga sva privredna drustva su razvrstana u drustva kapitala
(kompanije, korporacije) – kod ovog drustva akcenat se stavlja na kapital, kad drustvo nema
dovoljno sredstava da namiri svoje obaveze tada ide pod stecaj. U licnu imovinu vlasnika se ne
dira. Vlasnici snose rizik poslovanja samo do visine unetih uloga) i drustva lica (trgivacki
ortakluci) – ovde je situacija obrnuta. Kadadrustvo lica nije u stanju da namiri svoje obaveze, za
iste odgovaraju clanovi sredstvima u licnoj svojini, osim komanditora. Odgovornost ortaka je
solidarna i neogranicena.

o Drugo, privredna drustva se razvrstavaju i prema velicini (mala, srednja, i velika). Mala pravna
lica (mala preduzeca) su ona lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju
najmanje dva od sledeca tri kriterijuma: 1) da je prosecan broj zaposlenih do 50, 2) da je
godisnji ukupan prihod nizi od 2.500.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, 3) da je prosecna
vrednost imovine niza od 1.000.000 evra. Srednja pravna lica (srednja preduzeca) su ona lica
koja na dan sastavljanja finansijskih izvestaja ispunjavaju najmanje dva od sledeca tri
kriterijuma: 1) da je prosecan broj zaposlenih od 50 do 250, 2) da je godisnji ukupan prihod od
2.500.000 do 10.000.000 evra, 3) da je prosecna vrednost imovine od 1.000.000 do 5.000.000
evra. Velika pravna lica (velika preduzeca) su ona lica koja ispunjavaju sledece kriterijume: 1)

43
 da je prosecan broj zaposlenih veci od 250, 2) da je godisnji ukupan prihod veci od 10.000.000
evra, da je prosecna vrednost imovine veca od 5.000.000 evra.

o Trece, privredna drustva se mogu razvrstati i prema vremenu trajanja. Pravilo je da se drustva
osnivaju da bi trajnije obavljala privrednu delatnost radi sticanja dobiti. Medjutim, nekada se
drustva mogu osnivati i radi obavljanja nekog konkretnog posla ili stvarenja nekog odredjenog
cilja. U tom slucaju njihovo postojanje je vremenski ograniceno, jer nakon obavljenog posla ili
ispunjenog cilja prestaje da postoji.

o Cetvrto, privredna drustva mogu biti samostalna privredna drustva, preduzeca (samostalni
subjekti u smislu da su van svake grupacije preduzeca) ili mogu biti nesamostalna privredna
drustva, preduzeca (mogu se nalaziti u sastavu neke grupacije).

o Peto, privredna drustva se razvrstavaju i prema vrsti delatnosti, tako postoje privredna drustva u
oblasti industrije, saobracaja, trgovine…Medjutim, jedno drustvo moze obavljati i vise
delatnosti ako ispunjava propisane zakone, to su drustva sa vise delatnosti.

o Sesto, privredna drustva se razvrstavaju i s obzirom na poreklo kapitala, da li je domaceg ili

stranog porekla. Postoji i mesovito poreklo kapitala, tada se gleda ko je vecinski vlasnik. Ako je
vise od 50% domaci kaptal, onda je preduzece domaceg porekla i obrnuto.

o Sedmo, privredna drustva se razvrstavaju i prema broju osnivaca. Drustvo moze osnovati jedno
lice (fizicko ili pravno) – jednopersonalno drustvo, a moze ga osnovati vise lica –
visepersonalno drustvo.

o Osmo, u zavisnosti od nacina nastanka drustva, privredna drustva se dele na ona ona koja
nastaju slobodno, izrazenom voljom njegovih osnivaca, uz saglasnost nadleznog organa i ona
koja nastaju po sili zakona (ex lege).

o Deveto, polazeci od pravnog subjektiviteta, pravi se razlika izmedju drustva-ugovori (drustva

koja nemaju pravni subjektivitet) i drustva-institucije (drustva sa pravnim subjektivitetom).

o Deseto, polazeci od nacina iskazivanja kapitala, privredna drustva se mogu razvrstati na drustva
na udele (ortacko, komanditni i doo) i drustva na akcije (akcionarsko i komanditno drustvu na
akcije).

o Jedanaesto, polazeci od nacina osnivanja, drustva se dele na drustva sa javnim upisom akcija
(otvoreno akcionarsko i komanditno drustvo na akcije) i drustvo bez javnog upisa (ortacko,
komanditno, doo i zatvoreno akcionarsko drustvo).
44. OSNIVACI, OSNIVACKI AKT I DRUGI AKTI PRIVREDNOG DRUSTVA I
OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUSTVA – sistemi osnivanja, postupak osnivanja i
registracija i njeno objavljivanje

a) Sistem osnivanja
- Momenat nastanka privrednog drustva od posebnog je pravnog znacaja jer od tog trenutka lice postaje
subjekt u pravu i kao takvo nosilac prava i obaveza, tj. stice poslovnu sposobnost i moze stupati u pravne
odnose u svoje ime i za svoj racun.
- Pravo poznaje vise sistema osnivanja privrenih drustava:
1) Sistem slobodnog udruzivanja – ovaj sistem podrazumeva donosenje akta o osnivanju u
formi ugovora, pravila drustva ili statuta od strane osnivaca, koji na osnovu jednog od ovih

44
 akata donose odluku o osnivanju konkretnog pravnog oblika. Donosenjem takve odluke
smatra se da je pravno lice nastalo, osnovano. Iza toga sledi podnosenje prijave za upis u
odgovarajuci registar.
2) Sistem normativnog akta (normativni sistem) – prema ovom sistemu uslovi i postupak za
osnivanje privrednog drustva su unapred propisani zakonom. Drustvo je osnovano ako se
ispune propisani uslovi i ako se upis izvrsi na zakonom propisan nacin. Sluzbeno lice
(registrator) ceni da li su unapred propisani uslovi ispunjeni i konstatuje da je je drustvo
ispunilo uslove za registraciju. Momenat registracije smatra se momentom nastanka
privrednog drustva.
3) Zakonski sistem – u ovom sistemu privredno drustvo se osniva tako sto se za njegovo
osnivanje donosi poseban zakon ili se zakonom ovlascuje odredjeni drzavni organ da svojim
aktom osnuje drustvo (ovaj sistem je karakteristican za osnivanje privrednih drustava u
javnom sektoru privredjivanja, radi obavljanja delatnosti od javnog interesa).
4) Sistem saglasnosti – odredjena drustva zbog prirode delatnosti koju obavljaju , mogu se
osnivati samo uz prethodnu saglasnost (dozvolu), odnosno uz naknadnu gaglasnost
(odobrenje) nadleznog drzavnog organa. Njihovo osnivanje uslovljeno je izdavanjem
dozvole ili odobrenja. (Npr. ovaj sistem osnivanja zastupljen je kod osnivanja banaka,
osiguravajucih drustava i drugih finansijskih organizacija).
5) Sistem koncesije – ovo je poseban sistem prethodne saglasnosti (dozvole) koja se daje na
osnovu Zakona o koncesijama i Zakona o stranim ulaganjima. Za osnivanje privrednog
drustva (koncesionog preduzeca), zahteva se davanje koncesije (narocite dozvole) od strane
nadleznog drzavnog organa (moze se registrovati samo za zakonom odredjene delatnosti,
npr. exploatacija prirodnog bogatstva, izgradnja i exploatacija autoputa…)

b) Postupak osnivanja

- U odredbama Zakona o privrednim drustvima sadrzana su odredjena pravila koja se ticu postupka
osnivanja privrednih drustava, takodje za svaki konkretan pravni oblik privrednog drustva, ovaj zakon u
posebnim delovima sadrzi i detaljnija pravila.
- U nekim zemljama Evropske unije, kao i zemljama Centralne i Istocne evrope, poznate su: faza
osnivanja preddrustva i faza upisa u sudski registar. Zakljucenjem ugovora izmedju osnivaca, kojim se
uredjuju medjusobni odnosi osnivaca, do upisa u sudski registar naziva se preddrustvo. Ono nije pravno
lice ali kao oblik nastaje zakljucenjem ugovora.
- Preddrustvo se u uporednom pravu naziva i drustvo u osnivanju, koje pokriva vreme od potpisivanja
ugovora o osnivanju drustva do njegovog upisa u trgovacki registar.
- Nase pravo ne poznaje preddrustvo, vec osnivanje drustva je u jednoj fazi, njegovom registracijom u
registar. Ipak, da bi doslo do osnivanja privrednog drustva i obavljanja njegove registrovane delatnosti u
praksi, neophodno je da osnivaci prethodno obezbede: materijalna sredstva, donesu osnivacki akt, otvore
privremeni racun radi uplate novcanih sredstava na ime uloga u novcu, pribave druga dokumenta
zakonom propisana, i podnesu registracionu prijavu. Pored formalnih uslova za osnivanje privrednog
drustva mogu se posebnim propisima zahtevati i drugi uslovi (npr. postojenje dokaza o saglasnosti
nadleznog organa…)

c) Registracija i objavljivanje
- Kad se ispune formalni uslovi za osnivanje privrednog drustva, ovlasceno lice podnosi registracionu
prijavu, radi registracije podataka o privrednom drustvu u Registar i objavljivanja izvrsene registracije.
- Privredno drustvo stice svojstvo pravnog lica unosenjem podataka o tom drustvu u Registar, saglasno
Zakonu o registraciji privrednih subjekata. Registracija privrednog drustva predstavlja trenutak radjanja
pravnog lica, a ne momenat objavljivanja registracije.

45. IMOVINA PRIVREDNOG DRUSTVA

45
b) Pojam i formiranje imovine drustva

- Ekonomsku osnovu svakog lica cini njegova imovina. Imovinu cine sva prava koja, kao jedna celina,
ukupnost, pripadaju privrednom drustvu kao pravnom licu. Privredno drustvo ima svoju imovinu koja je
posebna, odvojena od imovine clanova drustva i namenske je prirode, jer sluzi za obavljanje registrovane
delatnosti i za namirenje obaveza privrednog drustva.
- Imovinu privrednog drustva formiraju njeni osnivaci. Na osnovu unetih uloga ortaci, odnosno clanovi
drustva sticu udeo u drustvu, a akcionari akcije drustva. Uneti ulozi postaju imovina privrednog drustva,
koje postaje njihov titular (vlasnik). Zbog toga imovina ne moze biti koriscena od ortaka, clanove i
akcionara kao njihova licna imovina.
- Novcane uloge privrednog drustva cine: 1) ulozi u stvarima, 2) ulozi u pravima, 3) ulozi u radu i
uslugama, i 4) udeli i akcije u drugim drustvima. Samostalni nacin procene nenovcanih uloga vrsi se od
strane samih ortaka, clanova drustva ili akcionara zatvorenog akcionarskog drustva. U slucaju da osnivaci
ne mogu da postignu sporazum o proceni u skladu sa osnivackim aktom, procenu poveravaju ovlascenom
procenjivacu koga sami biraju ili sud u vanparnicnom postupku. Zakonodavac namece obavezu nezavisne
procene nenovcanih uloga samo kod otvorenih akcionarskih drustava, jer kod njih dolazi do izrazaja javni
interes.
- Posto je imovina jedinstvena, privredno drustvo moze imati samo jednu imovinu, kojom odgovara za
svoje obaveze u izvrsnom, likvidacionom i stecajnom postupku. Privredno drustvo moze uvecati ili
umanjiti svoju imovinu.
- Imovina privrednog drustva mora biti vrednovana, tj. izrazena u novcu. Osnivaci drustva imaju obavezu
da nenovcane uloge novcano izraze zbog deobe dobiti, snosenja rizika, obavljanja vlasnicke funkcije…Jer
ortaci, clanovi i akcionari srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama, ucestvuju u upravljanju, u deobi
dobiti, u snosenju rizika, osim ako se drugacije nisu sporazumeli.

b) Struktura imovine drustva

- Strukturu imovine cine: pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novcana sredstva, hov i
drugaimovinska prava. Imovinu drustva cine i akcije i udeli koje ono ima u drugom pravnom licu.
Takodje, u imovinu ulaze i: pravo rucne zaloge, pravo hipoteke, pravo industrijske svojine i druga
imovinska prava. Ukratko, u imovinu ulaze: stvarna prava, obligaciona prava, prava intelektualne svojine
i druga imovinska prava. Obaveze privrednog drustva ne ulaze u imovinu. Ako su obaveze vece od
vrednosti imovine, ona cine drustvo prezaduzenim, sto moze moze dovesti do postupka stecaja.
Medjutim, ako postoji raskorak izmedju dospelih obaveza i raspolozivih sredstava u imovini za njihovo
izmirenje, ali je stvarna imovina drustva veca od obaveza, tada je rec o nelikvidnosti drustva, sto nije
razlog za otvaranje stecajnog postupka.
- Moze doci i do zloupotrebe privdernog drustva od strane komanditora, clanova drustva i akcionara. Do
zloupotrebe dolazi: 1) ako navedena lica zloupotrebe privredno drustvo za nezakonite ili prevarne ciljeva,
ili 2) ako navedena lica sa imovinom drustva raspolaze kao sa sopstvenom, tj. kao da privredno drustvo
ne postoji.

c) Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti

- Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti uredjen je Zakonom o privrednim drustvima, kroz
dva pitanja pojam i postupak.
a. Pojam – sticanje imovine znaci pribavljanje nove imovine, a raspolaganje imovinom
podrazumeva otudjenje postojece imovine privrednog drustva. Sticanje i raspolaganje
imovinom velike vrednosti od strane privrednog drustva ima za predmet: novac, nepokretnosti,
pokretne stvari i druga prava, a samo sticanje i raspolaganje ukljucuje u sebi narocito: prodaju,
razmenu, zalogu ili hipoteku.

46
 b. Postupak – imovina velike vrednosti moze se steci ili se njome moze raspolagati u zakonom
predvidjenom javnom i otvorenom postupku na sledeci nacin: 1) upravni odbor akcionarskog
drustva donosi odluku kojom preporucuje zakljucenje tog pravnog posla i sastavlja predlog
ugovora; 2) akcionarsko drustvo obavestava akcionare, najkasnije 30 dana pre dana koji je
odredjen za odrzavanje sednice skupstine akcionara, o predlogu pravnog posla sticanja ili
raspolaganja imovine velike vrednosti. – Odluku o zakljucenju pravnog
posla sticanja ili raspolaganja imovinom velike vrednosti donosi skupstina akcionara (redovna
ili vanredna). Uz zapisnik sa sednice na kojoj se donosi odluka o zakljucenju pravnog posla
obavezno se prilaze i primerak ugovora o sticanju ili raspolaganju imovinom velike vrednosti.

46. POSLOVNO IME – pojam, znacaj, upotreba i elementi poslovnog imena

a) Poslovno ime- pojam znacaj i upotreba

- Prema nasem Zakonu o privrednim drustvima, rec “firma” iz Zakona o preduzecima zamenjena je
izrazom “poslovno ime”. Nas zakonodavac poslovno ime definise kao naziv pod kojim privredno drustvo
posluje. Medjutim, “naziv” i “firma” u uporednom pravu nemaju istu namenu, te je korektnije reci da je
firma ime pod kojim preduzece posluje, a ne naziv. Rec naziv je rezervisan da oznaci: ustanovu, udruzenje,
oganak, radnju…, dok je rec firma rezervisana za privredne subjekte. Termin “firma” upotrebljava se u
pravu da oznaci ime ili da oznaci skup elemenata na osnovu kojih se vrsi identifikacija jednog privrednog
drustva.
- U odredjivanju poslovnog imena privrednog dustva osnivaci su slobodni u pogledu njegovog izbora.
Bitno je da svako drustvo mora imati svoje poslovno ime, koje je obavezi element osnivackog akta svakog
privrednog drustva. Ono mora biti takvo da na trzisu ne dovede do zabune u pogledu identiteta i delatnosti
kojom se bavi privredno drustvo.
- U nacelu poslovno ime moze biti: stvarno, realno (rec koja proistice iz predmeta poslovanja koja ima
neko realno znacenje, npr. Preporod, Celik…), moze biti izmisljeno, kreirano (npr. Emaj, Bagi…), moze
biti licno, tj. ime osnivaca (npr. Maja, Todor…) i moze biti mesavina pomenutih imena (npr. Matija-
Produkt, Mina-Model…). Sto je veca masta u kreiranju imena, to je njegov nosilac prepoznatljiviji na
trzistu.
- U nasem pravu poslovno ime obavezno sadrzi oznaku za pravnoorganizacioni model (npr. akcionarsko
drustvo) ili skracenicu (a.d. ili ad). Takodje, ako je nad privrednom drustvom pokrenut postupak stecaj, uz
poslovno ime se dodaje “u stecaju”, a ako je pokrenut postupak likvidacije, “u likvidaciji”.
- Poslovno ime se moze menjati, ali se promena mora izvrsiti na propisan nacin, u aktima drustva,
njegovim dokumentima i u registru privrednih subjekata.
- Nas zakonodavac nalaze da se poslovno ime privrednog drustva pise na srpskom jeziku i pismom koje je
u sluzbenoj upotrebi. Dopusteno je da poslovno ime bude i na stranom jeziku, odnosno moze da sadrzi i
pojedine strane reci, u sledecim slucajevima: 1) ako one cine ime, tj. poslovno ime ortaka, clana ili
akcionara, 2) ako su uobicajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovarajuce reci u srpskom jeziku
(kafic, market…), 3) ako se radi o recima na mrtvom jeziku (latinskom, starogrckom), 4) poslovno ime
moze biti na stranom jeziku ako je rec internacionalna.
- Poslovmi ime sluzi za: 1) odredjivanje lica sa kojim se stupa u pravni odnos, tj. zakljucuje posao; 2) da se
tacno utvrdi lice koje preuzima prava i obaveze, da se zna koje lice moze biti tuzilac ili tuzeni; 3) poslovno
ime je od znacaja i za drzavne organe (sudski, fiskalni, upravni…) kao i za primenu odgovarajucih propisa.
4) od znacaja je i zbog registracije drustva u Registar, jer je registracija uslov za sticanje svojstva pravne
licnosti.
- Privredno drustvo ima pravo i obavezu da se sluzi svojim poslovnim imenom. Ono mora biti istaknuto na
vidnom mestu, najcesce na poslovnim prostorijama. Oznacava se na fakturama, objavama, dokumentima
koja izlaze iz drustva.
- U nasem pravu poslovno pismo (memorandum) i drugi dokumenti nuzno je da sadrze sledece podatke:
poslovno ime drustva; pravnu formu drustva; sediste; registar u koji je drustvo registrovano i broj njegove

47
registracije; poslovno ime i sediste banke kod koje ima racun; broj racuna, PIB (poreski identifikacioni
broj).

b) Elementi poslovnog imena

1) Obavezni elementi – propisuje ih zakon. Tu spadaju: ime, oznaka delatnosti, sediste, oznaka
pravnog oblika drustva, oznacavanje posebnog statusa privrednog subjekta. – Prvi element
izbor imena pripada osnivacima, naravno uz ogranicenja pravna i moralna. Prvo, se
ogranicenje odnosi na nemogucnost izbora imena koje vidno odudara od delatnosti drustva, te
upucuje na delatnost kojom se drustvo ne bavi. Drugo, za subjekte koji se bave odredjenom
delatnoscu, uz ime mora da stoji rec koja tacno upucuje na vrstu delatnosti (npr. banka).
Pogrdne i moralno neprihvatljive reci ne mogu da se koriste kao ime. – Drugi obavezan
element jeste delatnost. Ona mora biti uneta u poslovno ime. Delatnost i ime ne mogu biti
jedno drugom suprotsta – Treci obavezan element je oznaka pravnog oblika drustva ili
njegova (ad, doo…) – Cetvrti obavezan element je sediste. To je mesto
iz koga se upravlja poslovima drustva. – Peti obavezan element je
oznacavanje poslovnog statusa drustva (u likvidaciji ili u stecaju).
2) Fakultativni elementi – oni blize i detaljnije oznacavaju privredni subjekt. Sto je poslovno
ime upecatljivije to je i privlacnije. U fakultativne elemente mogu se ubrojati: godina
osnivanja, crtez, karakteristican broj, logotip, slika, zastitni znak…
3) Elementi pod posebnim pravnim rezimom – to su elementi koji se mogu uneti u poslovno ime
uz dozvolu, u skladu sa propisima strane drzave. U te elemente spadaju tri kategorije imena,
tj. naziva: Prvu cine: naziv domace drzave ili jedinice lokalne samouprave, kao i njen grb,
zastava, i drugi amblemi. Drugu cine: simboli stranih drzava ili medjunarodnih organizacija.
Trecu cini ime ili deo imena fizickog lica (ziva ili druga znamenita licnost), cije se ime moze
uzeti samo uz njegovu saglasnost ili naslednika.
4) Zabranjeni elementi – to su oni elementi koji ne smeju uci u poslovno ime. Tu spada ime
drugog privrednog drustva, neistiniti podaci, pogrdni i nemoralni izrazi, znakovi za kontrolu
proizvoda…

47. ZASTITA POSLOVNOG IMENA I NJEGOVI PRINCIPI

a) Zastita poslovnog imena – Poslovno ime privrednig drustva u uporednom pravu uziva pravnu zastitu
po osnovu pravila iz vise oblasto prava: po pravilima trgovinskog prava, o nelojalnoj konkurenciji, o
industrijskoj svojini, autorskih prava i po pravilima krivicnog prava. To samo govori o znacaju
poslovnog imena.
- U nasem pravu poslovno ime privrednog drustva uziva visestruku zastitu: na osnovu zakona, po
osnovu podnosenja tuzbe od zainteresovanog lica, po osnovu nelojalne konkurencije i krivicnopravno.
- Po osnovu Zakona o registraciji privrednih subjekata, nakon prijema registracione prijave, Registrator
je duzan da proveri, da li je pod istim nazivom registrovan drugi privredni subjekt, odnosno da li je taj
naziv vec rezervisan.
- Zastita poslovnog imena ogleda se u sledecim mogucnostima: odbijanju prijave za registraciju istog
ili slicnog poslovnog imena i iste ili konkurentske delatnosti; brisanju kasnije registrovanog poslovnog
imena; zabrani upotrebe tudjeg poslovnog imena; naknadi pricinjene stete.
- U uporednom pravu kod zastite poslovnog imena postoje dve teorije:
 teorija firme kao subjektivnog prava, po kojoj se smatra da je rec o zastiti subjektivnog prava,
zbog cega samo lice ciji je subjektivni interes povredjen moze podneti tuzbu,
 teorija firme kao objektivnog prava, po kojoj je rec o zastiti objektivnog prava, objektivnog
interesa, zbog cega tuzbu moze podneti svako ko je ovlascen da stiti javni interes.

48
b) Principi (nacela) poslovnog imena – Na nacelima se temelji pravni rezim poslovnog imena,
stiti njegova namena i stvara pravna sigurnost ucesnika na trzistu. Nacela koja se propisuju i koja se
redovno navode u pravnoj literaturi su:
1) Nacelo istinitosti – podrazumeva da podaci uneti u poslovno ime odgovaraju stvarnom
stanju stvari, odnosno
da su podaci uneti u poslovno ime tacni, istiniti. Unosenje neistinitih podataka u poslovno ime ili
Registar
smatra se krivicnim delom. Da bi se ispostovao princip istinitosti, sve promene u vezi subjekta
koje zahtevaju
promenu poslovnog moraju biti uneti u Registar.
2) Nacelo javnosti – podrazumeva javno objavljivanje poslovnog imena, kako bi se treca
lica obavestila o
njenom postojanju i njenom nosiocu. Stoga se ono prilikom osnivanja privrednog drustva javno
objavljuje na
veb sajtu Agencije za privredne registre, javno istice na poslovnim prostorijama, na dokumentima,
upisuje u
Registar i u druge javne knjige.
3) Nacelo jedinstvenosti – privredno drustvo, kao i preduzetnik, predstavljaju jedinstveni pravni,
ekonomski i
poslovni subjekt. Oni mogu obavljati jednu ili vise delatnosti, na jednom lokalitetu ili na vise
razlicitih
lokaliteta. Privredno drustvo moze imati razlicite organizacione celine, tj. ogranke, na jednom ili
vise razlicitih
mesta. Nezavisno od navedenog, sve njih veze jedno poslovno ime koje je pravni izraz jednog
pravnog
personaliteta. Ogranci mogu imati svoj naziv, radi blizeg pravnog oznacavanja, ali naziv uvek
sledi ispod
poslovnog imena. Privredno drustvo moze imati samo jedno poslovno ime, nezavisno od toga
koliko ogranaka
ima i da li su na jednom mestu ili su dislocirani.
4) Nacelo iskljucivosti – stiti nosioca poslovnog imena da se samo on moze sluziti njime, da to pravo
moraju
postovati svi ostali subjekti i da mu to pravo omogucava da spreci ostale da se sluze njegovim
poslovnim
imenom.
5) Nacelo stalnosti – podrazumeva kontinuiranu upotrebu poslovnog imena dok ne nastupe pravni
razlozi za
njegovom promenom. Dugo trajanje jednog poslovnog imena pokazuje opravdanost postojanja
njenog nosioca,
njegovu konkurentsku sposobnost, uspeh, steceni ugled, postojanost, sto uliva poverenje kod trecih
lica.
6) Nacelo slobodnog izbora – slobodan izbor elemenata poslovnog imena, pre svega fakultativnih, ali
i
obaveznih, pripada osnivacima privrednog drustva. Medjutim, ovo nacelo ima i ogranicenja:
zabranjeni
elementi, obavezno unosenje naziva pravne forme ili skracenice…
7) Nacelo obaveznosti – svako privredno drustvo, pa i preduzetnik mora imati poslovno ime. Ono je
oznaka
individualnosti, bez koje se ne moze izvrsiti registracija u registar privrednih subjekata, niti steci
status

49
 privrednog subjekta. Nosilac poslovnog imena je obavezan da se njime sluzi i da se pod svojim
imenom
pojavljuje u pravnom prometu.
8) Nacelo prioriteta – pri registraciji privrednih subjekata, ako se ispostavi da postoji sukob interesa u
vezi sa
registracijom poslovnog imena, zakonom je po nacelu prioriteta pravo prvenstva dato ranije
podnetoj
registracionoj prijavi. Prvi u vremenu jaci u pravu.
48. DELATNOST PRIVREDNOG DRUSTVA I USLOVI ZA NJENO OBAVLJANJE

a) Poimanje delatnosti – Predmet poslovanja je siri pojam od pojma delatnosti. Pod

predmetom poslovanja se podrazumeva skup delatnosti kojim se drustvo bavi, odnosno skup
svih poslovnih aktivnosto kojim se trgovac bavi, dok je delatnost naziv samo za odredjenu
vrstu posla. Zakonom o privrednim delatnostima, dopusteno je obavljanje svake delatnosti
koja zakonom nije zabranjena ili nije u suprotnosti sa dobrim poslovnim obicajima.
- Delatnost se utvrdjuje osnivackim aktom i registruje se u odgovarajuci registar. Privredno drustvo
moze obavljati jednu ili vise delatnosti. Vrste delatnosti utvrdjuju se posebnim zakonom i
podzakonskim aktom. Medjutim, preduzetnik moze osmisliti i nove delatnosti van okvirapropisanih , te
ih registrivati, ali pod tri uslova: 1) da nisu zabranjene, 2) da su po svojoj prirodi privredne i 3) da se
njihovo obavljenje vrsi u cilju sticanja dobiti.
- Obavljanje odredjenih delatnosti potpada pod rezim posebnih propisa. To su delatnosti:
 za koje je potrebna prethodna saglasnost u formi dozvole, odobrenja
 koje se mogi obavljati samo u odredjenom pravnoorganizacionom obliku (bankarski poslovi –
banke; poslovi osiguranja – osiguravajuca drustva…)

- Jednom registrovana delatnost ne znaci da se trajno mora obavljati i da se ne moze menjati. Medjutim,
pozeljno je da sto duze jedno ime i njegova delatnost opstanu na trzistu, to dovodi do rasta ugleda
privrednog drustva, kao i poverenja u njega.
- Delatnost se moze prosirivati, suzavati, spajati sa drugom, menjati, ali se svaka promena mora uneti u
osnivacki akt privrednog drustva i Registar privrednih subjekata (saglasno nacelu istinitosti).
- Delatnost ima visestruki pravni znacaj:
 Prvo, delatnost je obavezan sastojak poslovnog imena (firme), bez cijeg odredjenja nema
registracije, niti sticanja statusa privrednog drustva,
 Drugo, delatnost odredjuje obim poslove sposobnosti lica koje se bavi privrednom delatnoscu, jer
moze zakljuciti pravne poslove samo iz okvira registrovane delatnosti. Ako zakljuci pravni posao
mimo svoje poslovne sposobnosti, postavlja se pitanje valjanosti takvog pravnog posla.

- Kod drustva kapitala zakon predvidja sledeca ogranicenja:

 prvo, drustvo kapitala ne moze da registruje delatnost, ako ne obezbedi min iznos
osnovnog kapitala koji se zakonom trazi;
 drugo, za obavljanje odredjenih delatnosti min iznos osnovnog kapitala moze biti drugim
propisima predvidjen u vecem iznosu od onog koji je Zakonom o privrednim drustvima
uredjen;
 trece, u skladu sa posebnim zakonom min iznos osnovnog kapitala moze biti nizi za
privredna drustva koja se osnivaju i posluju samo sa stranim licima.

b) Uslovi za obavljanje delatnosti – Obavljanju delatnosti privrednog drustva moze se

pristupiti uz ispunjenost propisanih uslova koji se zahtevaju (tehnicki, sanitarni,
kadrovski…)

50
 - Privredno drustvo moze obavljati delatnost u poslovnom prostoru koji ispunjava uslove u pogledu: 1)
tehnicke
opremljenosti, 2) zastite na radu, 3) zastite i unapredjenja zivotne sredine, 4) i drugih propisanih uslova.
- Nas zakonodavac predvidja flexibilno resenje: “ispunjenost prostornih uslova za obavljanje
registrovane delatnosti
proverava nadlezni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora”. Ovakvo zakonsko resenje ima
za posledicu
da privredno drustvo zapocinje obavljanje registrovane delatnosti i kad nije ispunilo propisane prostorne
uslove, a
da ce nadlezna inspekcijska sluzba u postupku redovne kontrole doneti odgovarajuci upravni akt
(resenje, zakljucak)
kojim ce konstatovati uocene nedostatke i naloziti njihovo otklanjanje u odredjenom roku.
- Ako privredno drustvo otpocne obavljanje neke delatnosti pre nego sto pribavi resenje nadleznog
organa, ono cini
privredni prestup.

49. SEDISTE PRIVREDNOG DRUSTVA

a) Pojam sedista – Privredno drustvo mora imati sediste i to samo jedno. Sediste privrednog
drustva uredjuje se osnivackim aktom i obavezno se registruje.
- Nas zakonodavac sediste definise kao “mesto iz koga se upravlja poslovima drustva”. To je mesto u
kome drustvo
ima organe uprave i administrativne sluzbe. Sediste se odredjuje osnivackim aktom i registruje se u
Registar
privrednih subjekata (Zakonom o privrednim drustvima).
- Kad drustvo obavlja svoju delatnost na vise mesta, sedistem se smatra ono koje je upisano u Registar.

b) Odredjivanje sedista – moguce je uociti tri sistema odredjivanja sedista drustva:

Sediste po mestu osnivanja – odredjuje se tako sto se uzima da je mesto osnivanja drustva sediste drustva,
pa se po njemu vrsi registracija drustva, a time i njegovo sediste. Pritom, drustvo moze obavljati delatnost
u drugom mestu ili upravljati poslovima drustva iz drugog mesta. Ono moze menjati mesto upravljanja ili
mesto delatnosti, ali to ne utice na sediste drustva.
Sediste po mestu upravljanja ili obavljanja delatnosti – odredjuje se tako sto se drustvo opredeljuje ili za
mesto iz koga upravlja drustvom ili za mesto u kome obavlja delatnost. Sediste po osnovu uprave ili po
osnovu delatnosti naziva se realno sediste.
Sediste po mestu oznacenom u osnivackom aktu ili statutu – je ono mesto koje je odredjeno kao sediste
drustva, pa se pretpostavlja da je ono istinito (realno, stvarno). Prema mestu koje je odredjeno kao sediste
drustva vrsi se registracija drustva. Sediste odredjeno na ovaj nacin naziva se statutarno sediste.
Realno i fiktivno sediste – mesto kao sediste drustva koje je oznaceno u pravnim aktima ne korespondira
uvek sa mestom u kome je realno sediste drustva smesteno. Da bi se treca lica zastitila, pruzeno im je pravo
da biraju izmedju statutarnog sedista (sediste koje je utvrdjeno u pravnom aktu) i realnog (stvarnog )
sedista. – Kad je rec o odnosu realnog i fiktivnog sedista treba poci od principa
realnosti: prvo, privredno drustvo moze imati samo jedno sediste; drugo, privredno drustvo moze imati
sediste u onom mestu u kome je sediste zakonom propisano; trece, sediste se obavezno mora uneti u

51
odgovarajuci registar privrednih subjekata; cetvrto, u slucaju da postoji realno (stvarno) i fiktivno (u sudski
registar upisano), merodavno je u sudsko registar upisano sediste.

c) Nacin promene sedista – Sediste privrednog drustva odredjuje se osnivackim aktom, uz

utvdjivanje organa koji je ovlascen da donese odluku o takvoj promeni. U osnivackom aktu
donosenje odluke o promeni sedista drustva moze se usloviti davanjem saglasnosti osnivaca.
Bez takve saglasnosti do promene sedista se ne moze doci. Svaka promena sedista mora biti
uneta u Registar privrednih subjekata.
d) Znacaj – znacaj sedista sa pravnog aspekta je visestruk: prema sedistu privrednog drustva
odredjuje se mesto zakljucenja ugivira, ako ugovorne strane nisu ugovorile mesto
zakljucenja ugovora; zatim, prema sedistu drustva odredjuje se: mesno nadlezan organ za
registraciju drustva, mesna nadleznost sudskih i upravnih organa, u parnicnom i
vanparnicnom postupku; mesna nadleznost organa za izmirivanje fiskalnih obaveza…

50. ZASTUPANJE PRIVREDNOG DRUSTVA – izvori prava, pojam i vrste

a) Izvori prava – Materiju o zastupanju regulise vise zakona: Zakon o obligacionim

odnosima, Zakon o privrednim drustvima, Zakon o stecajnom postupku, Zakon o opstem
upravnom postupku…Primarnu ulogu ima Zakon o privrednim drustvima.

b) Pojam – Sire shvatanje zastupanja obuhvata istupanje u ime i za racun zastupanog, kao i
ono zastupanje putem koga se deluje za racun drugog lica, a u svoje ime. Uze shavatanje
zastupanja smatra se samo ono istupanje kod koga je zastupnik ovlascen, po bilo kom
pravnom osnovu, da svojom izjavom volje preuzima prava i obaveze.
– Zastupanje je stoga pravno istupanje u ime i za racun privrednog drustva, sto
podrazumeva zakljucivanje pravnih poslova, vrsenje pravnih radnji, istupanje pred sudom i
drugim nadleznim organima na osnovu ovlascenja o zastupanju i u granicama datih
ovlascenja. Lice koje vrsi zastupanje naziva se zastupnik, a lice koje se zastupa naziva se
zastupani.
– Pravni osnov za davanje ovlascenja za zastupanje proizilazi iz: 1) zakona, 2) akta
privrednog drustva, 3) akta nadleznog organa ili 4) izjave volje zastupanog.
– Prema Zakonu o privrednim drustvima, privredno drustvo zastupa direktor, ortacko
drustvo-oratci, komanditno drustvo-komplementari, doo i ad-jedan ili vise direktora
(predsednik ili clanovi upravnog odbora). – Zastupanje privrednog drustva
se moze zasnovati na izjavi volje zastupanog (punomocje), punomocju po zaposlenju i aktu
nadleznog drzavnog i nedrzavnog organa.
– Zakonom o privrednim drustvima stavlja se u duznost zastupniku privrednog drustva da
postuje sva ogranicenja ovlascenja na zastupanje utvrdjena aktom, ugovorom ortaka ili
clanova drustva, statutom ili idlukom nadleznog organa drustva. U slucaju da zastupnik
prekoraci ogranicenja ovlascenja, odgovoran je za stetu koja se time prouzrokuje.
– Lice koje ima status zastupnika registruje se u Registar privrednih subjekata.

c) Vrste – U zavisnosti od pravnog osnova postoji vise vrsta zastupnika:

1) Zakonski zastupnik – status zakonskog zastupnika po sili zakona ima direktor, odnosno
predsednik upravnog odbora. On zastupa privredno drustvo kao organ koji obavlja funkciju
poslovodjenja. Medjutim, osnivackim aktom ili statutom moze se ovlascenje zakonskog
zastupnika ograniciti na odredjene pravne poslove.
2) Zastupnik na osnovu osnivackog akta ili statuta – osnivackim aktom ili statutom moze se
odrediti da pored direktora privredno drustvo zastupaju i druga lica. Ta druga lica se odredjuju
prema funkciji koju vrse u drustvu (npr. sekretar drusta, poslovodja ogranka, sef pravne

52
 sluzbe…) I ovim licima se mogu ograniciti ovlascenja u osnivackom aktu ili statutu. Svako
ogranicenje ovlascenja kao i prestanak ovlascenja mora se registrovati. Time se stite pravni
interesi zastupanog, trecih lica i obezbedjuje se sigurnost pravnog prometa
3) Punomocnik na osnovu ugovora o punomocju – pod punomocjem se podrazumeva
“ovlascenje za zastupanje koje vlastodavac pravnim poslom daje punomocniku”. Punomocnik
moze biti fizicko i pravno lice. Zastupnik privrednog drustva moze dati punomocje drugom
licu za zastupanje drustva smo pod dva uslova: 1) da je preneto ovlascenje iz kruga njegovih
ovlascenja, i 2) da je zakljucen ugovor o punomocju koji mora biti u pisanom obliku, potpisan,
a potpis overen kod suda. – Davalac punomocja naziva
se vlastodavac, a primalac ovlascenja naziva se punomocnik. – U Zakonu o
obligacionim odnosima uredjeno je pet oblika punomocja: opste (generalno), posebno
(specijalno), poslovno, punomocstvo po zaposlenju i punomoc trgovinskog putnika. Zakon
poznaje i jos jedno prokura.
– Punomocje prestaje prestankom pravnog lica u svojstvu punomocnika, odnosno smrcu
punomocnika.
4) Prokura – na osnovu Zakona o privrednim drustvima, prokura se definise kao zakonska forma
ovlascenja kojim privredno drustvo ovlascuje jedno ili vise lica za zakljucivanje pravnih
poslova i radnji u vezi sa delatnoscu drustva. Posebno ovlascenje koje se izdaje naziva se
prokura, a fizicko lice kome se daje prokura naziva se prokurista. Rec je o najsirem ovlascenju
iz Zakona o obligacionom odnosima. – Po zakonu prokurista je
ovlascen : 1) da zakljucuje ugovore, 2) da preduzima pravne radnje, 3) da obavlja pravne
poslove. Prokura se daje u velikim privrednim drustvima radi rasterecenja direktora od velikog
broja obaveza.
– Prokura moze biti pojedinacna, a to znaci moze se dati jednom licu ili vecem broju lica, ali
svaki prokurista ima sva ovlascenja koja prokura sadrzi po zakonu. Prokura moze biti i
zajednicka kada se daje vecem broju lica zajedno, zbog cega oni vrse prokuru zajedno.
– Prokura ne prestaje na osnovu smrti ili prestanka jednog clana ili akcionara drustva koje je
dalo prokuru. – Prokura se obavezno registruje u Registar.
5) Trgovinski putnik – je lice sa posebnim ovlascenjem, tj. fizicko lice sa kojim privredno
drustvo, odnosno preduzetnik, zakljucuje ugovor o punomocju, kojim ga ovlascuje da zakljuce
ugovore u ime i za racun vlastodavca o prodaji njegove robe. Trgovinski putnik je po pravilu
zaposlen kod vlastodavca, ali ne mora. Trgovinski putnik je samo ovlascen da prodaje robu
van prostorija vlastodavca i da vrsi one pravne radnje koje su u funkciji prodaje: da prikuplja
porudzbine, da zakljucuje ugovor o prodaji robe vlastodavca, da prima prigovore na racun
prodate robe zbog materijalnih nedostataka…Trgovinski putnik ne moze kupovati robu koju
prodaje, ne moze svoje ovlascenje preneti na drugog, ne moze prodavati robu lica koja su
konkurenti vlastodavcu, niti vrsiti prodaju robe u prostoru vlastodavca.
6) Punomocnik po zaposlenju ( punomocnik na osnovu radnog mesta) – to je takva vrsta
zastupnika koji rade na radnim mestima na kojima se zakljucuju ili izvrsvaju pravni poslovi
samim faktom da rade na takvom mestu. Takva lica moraju biti u radnom odnosu i moraju
raditi na takvom radnom mestu iz koga proistice po prirodi stvari njihovo ovlascenje da
zakljucuju ugovore, da vrse neke pravne radnje ili da ih izvrsavaju. (npr. lica koja rade na
salterima, trgovci u radnjama, komercijalni direktori…)
7) Punomocnik na osnovu posebnog akta – to je takva vrsta punomocnika, tj. zastupnika koji stice
taj status na osnovu posebnog akta. Taj akt moze biti akt drzavnog organa ili akt nedrzavnog
prgana.
51. DRZAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA – drzavna revizija i pravni status drzavne
revizorske institucije

a) Drzavna revizija – za razliku od revizije finansijskih izvestaja privrednih subjekata, koja se vrsi na
osnovu Zakona

53
 o racunovodstvu i revizijia, drzavna revizija je posebna vrsta revizije, koja se vrsi kod korisnika javnih
sredstava od
strane Drzavne revizorske institucije, na osnovu posebnog zakona.
- Subjekti drzavne revizije su: direktni i indirektni korisnici budzetskih sredstava Srbije, teritorijalne
autonomije i
lokalne samouprave; organizacije obaveznog socijalnog osiguranja; bidzetski fondovi; Narodna banka
Srbije; javna
preduzeca, privredna drustva i druga pravna lica; politicke stranke i drugi zakonom odredjeni subjekti
revizije.
- DRI vrsi reviziju u skladu sa opsteprihvacenim nacelima i pravilima revizije i u skladu sa odabraim
medjunarodno
prihvacenim standardima revizije. Subjekt revizije duzan je da revizorima stavi na raspolaganje sve
trazene podatke
i dokumenta koji su neophodni za planiranje i izvrsenje revizije.
- DRI otpocinje postupak revizije donosenjem zakljucka o sprovodjenju revizije, protiv kojeg je
dopusten prigovor,
u roku od osam dana od urucivenja zakljucka. O prigovoru odlucuje Savet DRI zakljuckom, uz tri
mogucnosti: 1)
da ga odbaci, 2) da ga odbije ili 3) da ga prihvati kao osnovan. Protiv zakljucka o odbacivanju
prigovora nije
dopusten prigovor.
- DRI ce bez odlaganja podneti zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka, odnosno krivicnu prijavu
nadleznom
organu, ako u postupku revizije otkrije materijalno znacajne radnje koje ukazuju na postojanje
elemenata prekrsaja,
odnosno krivicnog dela.

c) Pravni status Drzavne revizorske institucije – DRI je najvisi drzavni organ. To je

samostalna i nezavisna institucija , koja vrsi reviziju javnih sredstava u Srbiji. Ona ima
svojstvo pravnog lica, a za obavljanje poslova iz svoje nadleznosti odgovorna je Narodnoj
skupstini. Sediste DRI je u Beogradu. Akti kojima DRI vrsi svoju nadleznost revizije ne
mogu biti predmet osporavanja pred sudovima i drugim drzavnim organima.
- DRI obavlja sledece poslove: planira i obavlja reviziju; donosi podzakonske i druge akte radi
sprovodjenja zakona; zauzima stavove i daje misljenja; usvaja i objavljuje standarde revizije u vezi sa
javnim sredstvima; uredjuje program obrazovanja i ispitni program za sticanje zvanja drzavni revizor i
ovlasceni drzavni revizor, organizuje polaganje ispita za sticanje revizorskih zvanja i vodi registar lica
koja su stekla pomenuta zvanja; saradjuje sa medjunarodnim revizorskim i racunovodstvenim
organizacijama…
- DRI ima svoje organe: predsednik, potpredsednik, savet, a unutar svoje organizacije ima revizorske
sluzbe i pratece sluzbe. Predsednika DRI je generalni drzavni revizor i rukovodilac ove instituvije.
Potpredsednik DRI zamenjuje predsednika u slucaju njegove sprecenosti. Savet DRI je najvisi
kolegijalni organ, koji ima pet clanova (predsednik, potpredsednik i tri clana). Predsednik saveta je
istovremeno i predsednik DRI.
- Predsednika, potpredsednika i clanove Saveta DRI bira i razresava Narodna skupstina, a oni nakon
izbora polazu zakletvu pred Narodnom skupstinom, cime preuzimaju duznost. Clanovi saveta biraju se
na period od pet godina, a mogu biti birani najvise dva puta. Njima prestaje mandat pre isteka
vremena: podnosenjem ostavke, ispunjenjem uslova za penziju ili razresenjem.
- DRI ima sekretara koga biraj i razresava predsednik DRI na vremenski period od 6 godina. Sekretar
je funkcioner DRI, koji uskladjuje rad pratecih sluzbi, vodi poslovanje DRI i obavlja druge poslove.

54
 - DRI izvestava Narodnu skupstinu podnosenjem: 1) godisnjeg izvestaja o svom radu, 2) posebnih
izvestaja u toku godine, 3) izvestaja o reviziji zavrsnog racuna budzeta Srbije i drugih zakonom
odredjenih izvestaja.

52. DUZNOST PAZNJE U OBAVLJANJU POSLOVA PRIVREDNOG DRUSTVA

- Privredno drustvo je privredni subjekt sa jedinstvenim interesom, ineresom jednog ili vise vlasnika.
Medjutim, u stvarnosti osim interesa vlasnika u drustvu dolaze do izrazaja i drugi interesi: poverilaca,
zaposlenih, uprave i samog drustva. Navedeni interesi su u praksi cesto suprotstavljeni, a ponekad i
konfliktni. Zbog toga zakonodavac ima zadatak da te suprotstavljene interese uskladi, propisivanjem
odgovarajucih pravila.

a) Lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu

- U nasem pravu je usvojen anglosaksonski koncept duznosti odredjenih lica prema privrednom drustvu,
koji polazi od toga da je interes drustva jedini interes koji ta lica realizuju. Ta lica su: 1) svi ortaci ortackog
drustva i svi komplementari komanditnog drusta; 2) kontrolni clanovi drustva sa ogranicenom
odgovornoscu ili kontrolni clanovi akcionarskog drustva (to su lica koja sama ili zajedno ostvaruju
kontrolu nad upravljanjem drustva); 3) zastupnici drustva; 4) clanovi organa drustva kapitala; 5) clanovi
nadzornog organa i druga lica u drustvu kapitala; 6) lica koja imaju ugovorna ovlascenja da upravljaju
poslovima drustva i 7) likvidacioni upravnik drustva.

b) Postupanje sa paznjom dobrog privrednika (duznost poslovne paznje i pravilo poslovne

procene - prosudjivanje)
- Lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu moraju da obavljaju svoje poslove savesno, sa
paznjom dobrog privrednika i sa uverenjem da rade u najboljem interesu privrednog drustva. Lice koje
postupa u skladu sa svojim duznostima nije odgovorno za stetu koja iz takve procene nastane za drustvo.
Npr, ako zastupnik zakljuci rizican posao za drustvo, nece snositi odgovornost za nastalu stetu iz tog posla
ako je postupao sa odgovarajucom paznjom.

c) Duznost lojalnosti (nacelo lojalnosti)

- Zakonom je stavljeno u duznost odredjenim licima da postupaju savesno i lojalno prema privrednom
drustvu. Nacelo lojalnosti u nasem Zakonu o privrednim drustvima konkretizuje se: 1) u slucajevima
postojanja licnog interesa; 2) u postojanju sukoba interesa sa drustvom; 3) u slucaju zabrane konkurencije
privrednom drustvu.
1) Licni interes i privredno drustvo – u svim slucajevima u kojima lica koja imaju duznost prema
privrednom drustvu, a imaju licni interes, duguju lojalnost drustvu, a narocito: da ne koriste
imovinu drustva radi ostvarenja licnog interesa; da ne koriste povlascene informacije u drustvu

55
 radi licnog bogacenja; da ne zloupotrebljavaju pozicije u drustvu radi licnog bogacenja; da ne
koriste poslovne mogucnosti drusta radi ostvarenja svojih licnih potreba…
2) Zabrana ugovaranja u licnom interesu (odobravanje pravnog posla u kome postoji sukob
interesa sa drustvom) – povreda pravila sukoba interesa sa privrednim drustvom u slucaju
postojanja licnog interesa ili interesa povezanog lica, stvara obavezu naknade stete drustvu,
osim ako je tako zakljucen pravni posao odobren u dobroj veri: a) od svih drugih ortaka ili svih
komplementara koji nemaju licni interes; b) vecinom glasova clanova doo koji nemaju licni
interes; c) vecinom glasova clanova upravnog odbora koji nemaju licni interes u tom poslu (u
slucaju ad).
3) Zabrana konkurencije privrednom drustvu – lica koja imaju duznost prema privrednom drustvu
ne mogu biti, direktno ili indirektno, angazovana u drugom drustvu sa konkurentskom
delatnoscu, osim ako za to dobiju odobrenje nadlesnog organa drustva. Ako nije rec o drustvu
sa konkurentskom delatnoscu, zakonom se ne zabranjuje angazovanje lica koja imaju duznost
u drugom privrednom drustvu.
- Povreda sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom drustvu pravo da zahteva naknadu stete
od lica koje je prekrsilo zabranu.

d) Duznost cuvanja poslovne tajne

- Nas zakonodavac pod poslovnom tajnom podvodi “informaciju o poslovanju odredjenu osnivackim
aktom, za koju je ocigledno da bi prouzrokovala znatnu stetu privrednom drustvu ako dodje u posed trecem
licu”. Informacija o poslovanju, koja predstavlja tajnu drustva, moze biti odredjena, pored osnivackim
aktom, i posebnim aktom ili ugovorom ortaka, ili ugovorom slanova drustva, odnosno statutom ad.
- U pravnoj doktrini pravi se razlika izmedju proizvodne tajne (predstavljaju podaci o nepatentiranim
pronalascima i inovacijama u obavljanju delatnosti drustva, npr. know-how) i komercijalne tajne
(predstavljaju podaci o tome ko su poslovni partneri privrednog drustva ili podaci o finansijskom
poslovanju drustva). Medjutim, zakonom je odredjeno da poslovnu tajnu ne mogu da predstavljaju
informacije cije je objavljivanje obavezno, u skladu sa zakonom, ili koje su u vezi sa povredom zakona,
dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala, ali i nformacije za koje postoji osnovana sumnja na
postojanje korupcije.
- Lica na koja se odnosi duznost cuvanja poslovne tajne odgovorna su privrednom drustvu za pricinjenu
stetu.
53. RESAVANJE SPOROVA KOJI PROIZILAZE IZ ZAKONA O PRIVREDNIM DRUSTVIMA

a) Nadleznost za resavanje sporova

- U nasem pravu trgovinski sudovi imaju znacajnu ulogu u resavanju sporova vezanih za osnivanje,
registraciju i poslovanje privrednih drustava i drugih privrdnih subjekata. Zakon o privrednim drustvima
pretpostavlja nadleznost trgovinskih sudova u resavanju sporova kroz dve vrste gradjanskih sudskih
postupaka: parnicni i vanparnicni.
- Trgovinski sudovi su nadlezni za resavanje sporova koji proizadju iz trgovinskih pravnih poslova koje
zakljucuju privredni subjekti, oni su takodje nadlezni da odlucuju i o individualnim i derivatnim tuzbama
(koje podizu manjinski akcionari na oznovu Zakona o privrednim drustvima).

b) Vrtse postupaka

- Trgovinski sudovi postupaju u dve vrste postupaka: parnicnom (resavaju sporove iz trgovinskih i
imovinskopravnih odnosa, na osnovu Zakona o parnicnom postupku) i vanparnicnom (predmet sudske
zastite u ovom postupku moze biti: 1) pravo ortaka, clanova, akcionara da zatraze od suda da odredi
ovlascenog procenjivaca koji ce proceniti vrednost nenovcanog uloga; 2) pravo clanova drustva da zatraze
od suda da izda nalog nadleznom organu privrednog drustva da izvrsi duznost informisanja svojih clanova
o poslovanju i finansijskom stanju; 3) pravo akcionara da zatrazi od suda ostvarivanje prava na
obavestavanje u pogledu finan stanja i sticanja sopstvenih akcija drustva koje mu je uskraceno…)

56
- Pokrenut vanparnicni postupak pred trgovinskim sudom je hitan i sud prvog stepena je duzan da donese
odluku najkasnije u zakonskom roku od 60 dana od dana prijema zahteva. Nakon donosenja prvostepene
odluke, nezadovoljna strana moze izjaviti zalbu Visem trgovinskom sudu, u zakonskom roku od 8 dana.
Drugostepeni sud je duzan da odluci po podnetoj zalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana njenog
prijema.

c) Individualna i derivatna tuzba

- Zakonodavstvo poznaje dve vrste tuzbi koje mogu podneti manjinski akcionari: individualna i derivatna,
dok samo neka zakonodavstva posnaju i tzv. kolektivnu tuzbu.

1) Individualnu tuzbu – moze podneti u svoje ime i za svoj racun svaki ortak, clan ili akcionar kome je
povredjeno neko pravo ili pricinjena steta povredom duznosti organa drustva ili drugih lica koja su
odgovorna za povredu duznosti prema drustvu. Takodje, ovu tuzbu moze podneti vise lica zajedno u svoje
ime i za svoj racun.
- Primeri iz sudske prakse za individualnu tuzbu su: povreda prava ucestvovanja u radu skupstine, netacno
prikazivanje rezultata poslovanja drustva da bi se izbegla isplata dividendi, onemogucavanje ostvarivanja
prava glasa, povreda prava preceg upisa akcija…
- Lice koje moze biti tuzeno u sporu po podnetoj individualnoj tuzbi javlja se privredno drustvo zbog
nezakonite i stetne odluke skupstine drustva, odnosno drustvo i clanovi upravnog organa.

2) Kolektivna tuzba – to je takva tuzba koju podize jedan ili vise akcionara protiv drustva, njegovih
organa ili drugih lica koja su odgovorna za povredu duznosti prema drustvu, radi priznavanja nekog
individualnog prava koje im pripada, s tim da se dejstvo donete sudske odluke proteze i prema drugim
akcionarima koji su u istom pravnom polozaju.

3) Derivatnu tuzbu – je ovlasceno da podnese drustvo radi naknade pricinjene stete od strane lica koja
imaju duznost prema drustvu. Ako ovu tuzbu ne podnese privredno drustvo protiv naznacenih lica, tada se
kao tuzioci mogu javiti komanditor, clan ili akcionar privrednog drustva. Navedena lica su ovlascena da
podnesu tuzbu u svoje ime, a za racun drustva.
- U nasem pravu navedena lica mogu da podnesu derivatnu tuzbu pod uslovom da se prethodno
kumulativno ispune ovi uslovi: 1) da imaju svojstvo komanditora, clana ili akcionara u vreme podnosenja
tuzbe, 2) da pojedinacno ili zajedno poseduju zakonom propisani procenat od 5% ucesca u osnovnom
kapitalu drustva, 3) da su se pre podnosenja tuzbe obratili drustvu sa zahtevom da ono neposredno ostvari
naknadu za pricinjenu mu stetu, a ono to neucini u roku od
30 dana od dana dostavljanja zahteva.
- Ostavarena naknada stete po osnovu derivatne tuzbe pripada privrednom drustvu, a podnosilac tuzbe u
svoje ime, a za racun drustva, koji uspe u sporu, ima pravo samo na naknadu parnicnih troskova. U
protivnom, ako tuzba bude odbijena , sve troskove spora snosi lice koje je tuzbu podnelo.
54. JAVNOST RADA, INFORMISANJE I ZASTARELOST U PRAVU DRUSTVA

- Javnost rada znaci da je osnivanje, obavljanje delatnosti i prestanak rada privrednih drustava dostupan
javnosti. Registracija se vrsi u Registru, a osnivanje novih subjekata obajvljuje se na internet stranici
Agencije za privredne registre. Svaka statusna promena, kao i prestanak, registruju se i objavljuju.
- Saglasno principu javnosti rada, Zakonom se nalaze privrednim subjektima da vrse funkciju
obavestavanja svojih clanova, zaposlenih, poverilaca, a u tacno odredjenim slucajevima i Registar.
- Privrednim drustvima je stavljeno u duznost da svoje ortake, clanove ili akcionare informisu o svom
poslovanju i finansijskom stanju. U okviru tog informisanja, privredna drustva su duzna da navedenim
licima ucine dostupnim informacije i dokumenta koja se u skladu sa Zakonom o privrednim drustvima,
osnivackim aktom ili statutom moraju uciniti dostupnim.

57
- Za slucaj da nadlezni organ privrednog drustva propusti da izvrsi zakonsku duznost informisanja, ortaci,
clanovi drustva i akcionari imaju pravo podnosenja pisanog zahteva sudu, koji u vanparnicnom postupku
moze izdati nalog za postupanje privrednog drustva u skladu sa zakonom. Zakonom je uspostavljena
odgovornost nadleznog organa ili ovlascenog lica u drustvu, u obliku naknade stete, prema ortacima,
clanovima i akcionarima, za slucaj da ih ne informisu u skladu sa zakonom.
- Pravo na informisanje proizilazi iz principa javnosti rada privrednog drustva i njegovih organa, a
obuhvata pravo na trazenje informacija i pravo na uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju drustva.
Ortaci, clanovi i akcionari imaju individualno pravo na obavestavanje o: radu privrednog drustva i njegovih
organa; finansijskim izvestajima; izvestajima uprave; izvestajima nadzornog organa i revizora…
- Pravo na obavestavanje imaju i zaposleni, a nacin njihovog obavestavanja uredjuje se osnivackim ili
nekim drugim aktom drustva.
- Saglasno principu javnosti rada, osnivacki akt, opsti akto privrednog drustva, poslovne knjige, bilans
stanja, bilans uspeha i drugi izvestaji, ne mogu se proglasiti poslovnom tajnom.

Zastarelost u pravu drustva

- Zakonom o privrednim drustvima se odredjuje zastarelost za potrazivanja odredjenih lica: 1) ortaka,

clanova drustva i akcionara prema privrednom drustvu; 2) poverilaca drustva prema ortacima, clanovima
drustva ili akcionarima drustva, 3) privrednog drustva prema svojim ortacima, clanovima ili akcionarima
drustva, 4) privrednog drustva prema clanovima organa drustva, zastupniku ili likvidacionom upravniku.
- Takodje, zakonom se odredjuju i opsti rokovi zastarelosti, kao subjektivni rokovi – 180 dana oda dana
saznanja za osnov podizanja tuzbe ili, kao objektivan rok – 3 godine od dana dospelosti. Opsti zakonski
rokovi zastarelosti ce se primeniti ukoliko propisom za konkretno potrazivanje nije drukcije odredjeno –
posebni rokovi zastarelosti.

55. INDIVIDUALNI PREDUZETNIK (INDIVIDUAALNI TRGOVAC)

Zakonska definicija i zakonsko regulisanje individualnog preduzetnika

- Prema Zakonu o privrednom drustvu, preduzetnik se definise kao “fizicko lice koje je registrovano i koje
radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti, ukljucujuci umetnicke i
stare zanate i poslove domace radinosti”.
- Ova zakonska definicija moze se rasclaniti na sledece, preduzetnik:
1) je fizicko lice, 2) je registrovano fizicko lice, 3) moze obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti,
ukljucujuci umetnicke i stare zanate i poslove domace radinosti, 4) obavlja delattnost trajno, samostalno,
neposredno, licno kao glavno i redovno zanimanje, 5) obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Porde
navedenih elemenata koje sadrzi zakonska definicija, pojam individualnog preduzetnika obuhvata i druge
elemente: poslovno ime, sediste, uslove za obavljanje delatnosti, zastupanje, odgovornost, zastarelost,
likvidaciju…

Vrste individualnih preduzetnika

- U kontinentalnom pravu pravi se razlika izmedju dve vrste trgovaca, odnosno fizickih lica:
1) individualni trgovac i 2) imalac radnje (mali trgovac). Osnovne razlike izmedju ove dve vrste trgovaca
ogledaju se u: nacinu njihove registracije; pojedinim elementima njihovog pravnog statusa; vrsti delatnosti
koje mogu obavljati; obimu njihovog poslovanja; razlicitom nacinu vodjenja poslova; razlicitom nacinu
oporezivanja…

Pravna forma individualnog preduzetnika

- Preduzetnik je pravna forma privrednog subjekta, koji nema svojstvo pravnog lica. Rec je o fizickom licu
sa svojstvom preduzetnika, koji registruje, odnosno evidentira preduzetnicku delatnost kod nadleznog

58
organa. U nasem pravu individualni preduzetnik organizuje radnju za obavljanje samostalne delatnosti ili
neki drugi oblik poslovanja: radionicu, kancelariju, biro, servis, agenciju, studio, apoteku…
- Fizicko lice u svoje preduzece ne unosi ulog i ne izdvaja poseban deo svoje imovine radi obavljanja
registrovane delatnosti. Individualni preduzetnik za preuzete obaveze u pravnom prometu odgovara
neograniceno, celokupnom svojom imovinom.
- Uslovi za organizovanje radnje od strane fizickog lica su sledeci: 1) da ima opstu zdavstvenu sposobnost,
2) da je poslovno sposobno, 3) da mu pravnosnaznom sudskom odlukom nije zabranjeno obavljanje
odredjene delatnosti, 4) da ima opremu i kadrove koji su propisani za obavljanje delatnosti, kao i
odgovarajuci prostor.
- Individualni preduzetnik neposredno vodi radnju u svoje ime i za svoj racun. U radnji mogu raditi
zaposlena lica i clanovi porodicnog domacinstva, koji ne moraju da zasnuju radni odnos (roditelji, bracni
drug i deca).
- Dva ili vise fizickih lica mogu organizovati ortacku radnju pod zajednickim poslovnim imenom. Rec je o
pravnom obliku kolektivnog preduzetnistva, na koji se primenjuju pravila za individualnog preduzetnika.
- Individualni preduzetnik obavlja delatnost pod nazivom koji predstavlja njegovo poslovno ime. Poslovno
ime moze da sadrzi njegovo licno ime, ime nekog drugog lica ili poseban naziv uz obavezan dodatak
“preduzetnik” ili skracenicu “pr”. Poslovno ime ,ora biti istaknuto na vidnom mestu na svakom objektu u
kome se obavlja delatnost.
- Individualni preduzetnik mora imati sediste. To je mesto u kome obavlja delatnost. Ako za njegovu
delatnost nije potreban poseban prostor, onda je sediste radnje njegovo prebivaliste sa adresom stanovanja.
- Poslovodjenje individualni preduzetnik vrsi licno. On zastupa i upravlja radnjom. Medjutim, ako
privremeno prestane licno da vodi radnju, ona ne prestaje sa radom, jer se rad nastavlja preko poslovodje
(zaposleni ili clan porodice), uz ovlascenje preduzetnika u pisanom obliku.
- Preduzetnik se registruje u Registar (registraciona prijava i prilaze dokaz o identitetu – kopija licne karte
ili pasosa).

Prestanak individualnog preduzetnika

- Prestaje brisanjem iz registra, a to se vrsi podnosenjem zahteva za odjavu preduzetnicke delatnosti. Do
brisanja nece doci ako je nad ind preduz pokrenut postupak stecaja, kako ne bi doslo do izigravanja
poverilaca.
- Individ preduzetnik se brise iz registra u slucaju: 1) odjave, 2) smrti ili gubitka poslovne sposobnosti, 3)
neobavljanja delatnosti neprekidno jednu godinu, 4) isteka vremena, ako je registrovan na odredjeno
vreme, 5) obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida po odluci nadleznog organa, 6) kaznjavanja,
vise od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane uslove, 7) stecaja i likvidacije…

Znacaj individualnog preduzetnika

- Indiv preduzetnik je pogodan pravni oblik za trzisnu privredu, u kojoj preovladjuje sitna robna
proizvodnja. Kada razvijena trzisna privreda posustaje, indiv preduzetnistvo dobija na znacaju, jer jednim
delom pokrece nove privredne procese a drugim delom odrzava postojece. On je pravna forma koja je
prilagodljiva trzistu. To je cest pravni oblik jer ne zahteva znacajniji kapital, jednostavan je oblik za
poslovodjenje i upravljanje (odlucivanje je u rukama vlasnika, ne pretpostavlja dvojno knjigovodstvo, ne
podleze dvojnom oporezivanju, postupak registracije je krajnje pojednostavljen)
- I u nasoj poslovnoj praksi znacaj individualnog preduzetnika je visestruk. Poslovanjem preko radnje
preduzetnik vrsi samozaposljavanje sto je znacajno u tranzicionom periodu. Stvara materijalna dobra i
kulturne vrednosti. Zadovoljava one potrebe stanovnistva koji se ne mogu zadovoljitipreko privrednih
drustava, cime ucestvuje u razvoju privrede. Korisnik je bankarskih kredita, cime ucestvyje u razvoju
bankarstva.

56. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU

59
a) Nastanak, svojstva i znacaj
- Doo i ad ne samo sto se smatraju drustvima kapitala, vec i modernim formama trgovackog drustva.
- Mada je naziv doo skoro opsteprihvacen, smatra se da nije najsjanije resenje, jer se stice utisak da drustvo
odgovara ograniceno za svoje obaveze.
- Pravno i stvarno, drustvo odgovara celokupnom svojom imovinom bez ogranicenja, dok njegovi clanovi
imaju vid ogranicene odgovornosti, jer odgovaraju za obaveze drustva samo do visine svog uloga. Unoseci
ulog, cija je namena da donese njegovom clanu dobit, clan rizikuje da izgubi uneto, ako drustvo lose
posluje.
- Broj ovih drustava u odnosu na ad je tri puta veci, s tim sto po obimu kapitala, po broju zakljucenih
ugovora na trzistu i po broju zaposlenih zaostaje za ad.
- Karakteristika doo jeste da pokazuje slicnost i sa drustvom lica i sa drustvom kapitala, a svrstava se u
oblike drustva kapitala. Sa drustvom kapitala su slicnosti: drustvo odgovara svojom imovinom, a ne
clanovi drustva, a na clanu drustva je da snosi rizik unetog (ogranicena odgovornost). Sa drustvom lica
pokazuje slicnost, jer ga osnivaju lica koja vezuje uzajamno poverenje, a pristup novog clana, prenos udela
i prestanak drustva, vezano je za saglasnost clanova.
- U doo se unose manji ulozi, pa je oblik pogodan vecem broju fizickih lica. Autonomija clanova je sira
nego u ad, a manji broj clanova omogucava vecu kontrolu u pogledu raspolaganja udelima, cime se
izbegava izigravanje manjine. Unutrasnja organizacija prilagodjena je potrebama clanova koji svoje odnose
zasnivaju na poverenju. Medjutim, u cilju zastite trecih lica, nije dozvoljeno osnivanje ovih drustava u
oblasti bankarstva, pa i osiguranja.
- Opste karakteristike dustva su:
Prvo, to je oblik drustva sa statusom pravnog lica, koji stice to svojstvo momentom registracije. Drugo,
imovina drustva odvojena je od licne imovine clanova drustva, te ono odgovara za svoje obaveze svojom
imovinom, a ne njeni clanovi drustva. Trece, ulozi clanova mogu biti u svemu sto ima svoju vrednost, koja
se moze izraziti u novcu. Cetvrto, zbir vrednosti uloga clanova drustva cini osnovni kapital drustva. Peto,
svaki clan ima jedan udeo u drustvu po principu “jedan clan jedan udeo”, mada moze da se desii “jedan
clan, vise udela”. Sesto, posluje pod zajednickim poslovnim imenom uz obavezno unosenje skracenice
doo. Sedmo, oblik je pogodan za sve vrste delatnosti, osim za finansijske i bankarske poslove, koji s
formiraju u formi ad. Osmo, br clanova je ogranicen i krece se od jednog clana do 50. Deveto, osnovni
kapital u novcanom iznosu fiksiran je zakonom, udeli clanova su po pravilu jednaki. Deseto, osnivaci
mogu biti kako fizicka tako i pravna lica. Jedanaesto, upravljanje vrse po pravilu vlasnici.

b) Pojam, osnivanje i pravni status

Pojam – Doo, nas ga zakonodavac definise kao “privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih lica
i/ili fizickih lica, u svojstvu clanova drustva, radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim
poslovnim imenom.
- U pravnoj literaturi ono se definise kao drustvo u koje se udruzuje vise lica sa ciljem da pod zajednickom
firmom, uz odgovornost unapred ogranicenu na osnovni dug, ucestvuju u privradnom poduhvatu radi koga
se drustvo osniva.

Osnivanje – doo moze se osnivati samo simultanim nacinom, tj. bez javnog poziva i upisa uloga. Osnivaci
drustva mogu biti pravna i/ili fizicka lica, domaca i strana, koja osnivanjem sticu svojstvo clanova drustva.
Dok su osnivaci drustva ujedno i clanovi, dotle lica koja kasnije pristupe drustvu imaju samo svojstvo
clana drustva.
- Nas zakonodavac maximizira broj clanova ovog drustva na 50 clanova. Ako se broj clanova poveca do
100 i odrzi u periodu duzem od dodinu dana, tada je drustvo duzno da promeni postojeci pravni oblik u
zatvoreno ad. Ovo drustvo ne moze da posluje sa vecim brojem clanova, zbog njegovo pravne prirode
(licne osobine osnivaca, medjusobno poverenje, nacin upravljanja, rapolaganje udelima).

60
- Osnivanje drustva zapocinje donosenjem osnivackog akta, koji sadrzi minimum zakonom utvrdjenih
obaveznih elemenata. Osnivacki akt je pojedinacni pravni akt i predstavlja pravni temelj drustva, njime se
odredjuje jedna ili vise delatnosti koje ce drustvo obavljati, kao i sediste drustva.
- Troskove osnivanja drustva snosi drustvo, ili njegovi osnivaci sto se blize uredjuje asnivackim aktom.
- Doo moze imati i ugovor clanova drustva, kojim oni narocito uredjuju poslovanje drustva i upravljanje.
To je pojedinacni pravni akt. Ugovor se sastavlja u pisanoj formi i ima zakonom utvrdjenu sadrzinu.

Pravni status – Posle sprovodjenja svih neophodnih pravnih radnji u postupku osnivanja drustva,
ovlasceno lice podnosi registracionu prijavu uz koju obavezno prilaze: 1) dokaz o identitetu osnivaca; 2)
osnivacki akt (odluku ili ugovor) sa overenim potpisima osnivaca ; 3) potvrdu banke o uplati novcanog
uloga na privremeni racun; 4) sporazum osnivaca o procenjenoj vrednosti nenovcanog uloga; 5) odluku o
imenovanju zastupnika, ako nije odredjen osnivackim aktom; 6) overeni potpis zastupnika.
- Nas zakonodavac nalaze drustvu da cuva veci broj dokumenata i akata: osnivacki akt, ugovor clanova
drustva, resenje o registraciji , knjigu odluka, finan izvestaje…Drustvo je duzno da dokumente i akte cuva
u svom sedistu ili mestu koje je poznato i dostupno clanovima drustva (osnivacki akt i ugovor clanova
drustva cuva se trajno, a ostala dokumenta i akte namanje 5 god, a zatim se arhiviraju, u skladu sa
propisima o arhivskoj gradji).

57. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU

a) Osnovni kapital, ulozi i udeli

Osnovni kapital – formira se od uloga clanova. Osnivaci unose uloge u drustvo, gubeci pravo svojine nad
unerim. Nad ulozenim drustvo stice pravo svojine, a clan drustva stice pravo svojine nad drustvom, tj.udeo
u derustvu srazmerno unetom ulogu (npr. 1/8, 1/3,1/2)
- Ulog moze biti u stvarima (pokretnim i nepokretnim), novcu, hov, pravima (obligacionim i drugim
imovinskim pravima), kao i u izvrsenom radu i pruzenim uslugama drystvu. Nenovcani ulozi se procenjuju
u novcu, kako bi se znao procentualni iznos udela u osnovnom kapitalu. Ulozi su po pravilu medjusobno
jednaki. Jedan udeo moze imati vise vlasnika, ali jedan vlasnik (titular) ne moze imati vise udela u drustvu.
- Zakonom o privrednim drustvima utvrdjuje se minimalni novcani deo osnovnog kapitala drustva, koji
iznosi, na dan uplate, najmanje 500 eura.
- Osnovni kapital ima tri funkcije: 1) sluzi kao svojevrsni garantni fond za poverioce; 2) predstavlja
imovinsku vrednost pomocu koje se odredjuju udeli clanova drustva; 3) sluzi kao pocetna imovina za
poslovanje drustva posle njegovog osnivanja.

Ulozi – ulozi osnivaca doo mogu biti novcani i nenovcani, ukljucujuci izvrseni rad i pruzene usluge
drustvu. Upis uloga clanova drustva i njihova uplata (ulaganje u imovinu) vrse se u skladu sa osnivackim
aktom, odnosno zakljucenjem ugovora ili donosenjem odluke o osnivanju drustva.
- Nas zakonodavac ne regulise zakonski minimum novcanog uloga i prepusta da ono bude uredjeno
osnivackim aktom.
- Svi ulozi moraju biti upisani do podnosenja prijave za registraciju drustva, a novcani deo uplacen na
privremeni racun najmanje 50% od novcanog dela osnovnog kapitala, a ostatak na racun drustva, u roku od
2 godine od dana registracije.
- Osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva moze biti predvidjeno donosenje odluke o unosenju
dodatnih uloga. Dodatnim ulozima se omogucava drustvu da stice sopstvena sredstva od svojih clanova
(bez zaduzivanja drustva), a njihova namena najcesce sluzi za pokrivanje bibitaka drustva, ostvarivanje
odredjenog poduhvata u procesu proizvodnje, sirenju trzista…Dodatni ulozi mogu biti novcani i

61
nenovcani. Pretpostavka je da clanovi drustva ulazu dodatne uloge u drustvo srazmerno visini njihovog
udela.

Udeli – Zakonom o privrednim drustvima uspostavljen je princip “jedan udeo jedan clan” u doo. Clan
drustva moze imati jedan udeo, a ako naknadno stekne jos jedan ili vise udela, oni se spajaju sa postojecim
i zajedno cine jedan udeo clana drustva. Udeli mogu biti jednake vrednosti, ali i ne moraju. Sticanjem
udela clanovi sticu clanska prava u drustvu.
- Udeo moze pripadati jednom titularu ili vecem broju titulara (suvlasnici udela). Suvlasnici udela se u
odnosu na drustvo smatraju jednim clanom drustva, a u knjigu udela upisuje se puno ime i adresa svakog
od suvlasnika.
- Treba praviti razliku izmedju uloga i udela. Ulog je ono sto se unosi u drustvo, a udeo je srazmerni
(procentualni) deo koji clan drustva ima u odnosu na osnovni kapital drustva. Ulog predstavlja osnov za
sticanje udela u drustvu i ogleda se u odredjenoj imovinskoj, novcanoj ili nenovcanoj vrednosti, dok se
udeo ogleda u skupu imovinskih, upravljackih i drugih prava koja clan drustva ima u odnosu prema drugim
clanovima drustva.
- Doo obavezno vodi knjigu udela clanova drustva i duzno je da je drzi u svom sedistu. Obaveza drustva je
da podnese registru prijavu i potrebna dokumenta za svaku promenu podataka upisanih u knjigu udela, radi
registracije i objavljivanja. Clanovi drustva imaju pravo na uvid u knjigu udela.
- Povlacenje unetog uloga u drustvo nije dopusteno, ali moze biti predvidjeno u osnivackom aktu ili
ugovorom clanova drustva na dva nacina: 1) dobrovoljno, po osnovu istupanja clana iz drustva i 2)
prinudno, po osnovu iskljucenja clana iz drustva. Odluku o povlacenju i ponistenju udela donosi skupstina
clanova drustva. Povlacenjem udela prestaju clanska prava u drustvu, a clan ciji je udeo povucen i ponisten
ima pravo na naknadu njegove vrednosti.
- Ciljevi koji se postizu povlacenjem udela su: sprecavanje prinudnog namirenja poverilaca na imovini
clana nad kojim je otvoren stecaj; radi povecanja rentabilnosti ostalih udela u drustvu; pojacavanja
samofinansiranja drustva; sprecavanja ulaska u dsrustvo nepozeljnih lica po osnovu nasledja i poklona…

b) Povecanje i smanjenje osnovnog kapitala – doo moze da vrsi povecanje i smanjenje osnovnog
kapitala, kao i ad. Povecanje se moze izvrsiti na osnovu donete odluke skupstine i izmene osnivackog akta
na dva nacina: 1) nivim ulozima clanova drustva ili 2) pretvaranjem raspolozivih rezervi za ove namene u
osnovni kapital. Osnovni kapital drustva moze se i smanjiti na osnovu odluke skupstinem ali ne ispod
zakonom predvidjenog minimalnog iznosa.
- Zakonodavac obavezuje drustvo da izvrsi registraciju izvrsenog povecanja ili smanjenja osnovnog
kapitala, po pravilu jednom godisnje, u roku od 30 dana od dana odrzavanja godisnje skupstine clanova
drustva.
58. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU – organi drustva

a) Skupstina drustva – doo ima skupstinu, koju cine svi clanovi drustva. Zakonom se regulisu pitanja o:

Nadleznosti – skupstina clanova drustva odlucuje o: 1) odobravanju poslova zakljucenih u postupku

osnivanja, a pre njegove registracije; 2) izboru i resavanju direktora ili clanova upravnog odbora i
uredjivanju njihove naknade, tj. zarade; 3) odobravanju finansijskih izvestaja, donosenju odluke o vremenu
i iznosu plate clanovima drustva; 4) imenovanju internog revizora; 5) imenovanju likvidacionog
upravnika; 6) povecanju i smanjenju osnovnog kapitala drustva; 7) odlucivanju o dopunskim ulozima od
strane clanova drustva; 8) iskljucenju clana drustva, prijemu novog clana; 9) statusnim promenama,
promeni pravne forme i prestanku drustva…
Postupak sazivanja i odrzavanja skupstine – sednice skupstine se sazivaju po potrebi. One se obavezno
sazivaju samo kada je to zakonom, osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva odredjeno. Duznost
njenog sazivanja je na direktoru ili upravnom odboru. – Sednice skupstine se sazivaju pozivom, u pisanom
obliku. Poziv clanu drustva moze se uputiti i elekronskim putem, pod ulovom da postoji njegova pisana
saglasnost o tome.

62
– Skupstina se odrzava u mestu sedista drustva, a izvan njega, kada su clanovi drustva tako ugovorili ili
kada sama skupstina donese odluku o tome.
– Skupstina se moze odrzavati: sazivanjem sednice i bez sazivanja sednice. Skupstina se odrzava uz dva
ispunjena uslova: 1) ako se sa tim saglase svi prisutni clanovi i 2) ako se o tome u pisanoj formi ne
usprotive odsutni clanovi.
Vrste skupstine – zakonodavac pozaje dve vrste skupstina clanova drustva: 1) Redovna skupstina –
zakazuje se jednom godisnje (godisnja skupstina), a njena sednica mora da se odrzi najkasnije u roku od
sest meseci posle zavrsetka poslovne godine. Zakazuje se radi donosenja odluke o dva pitanja: odobravanje
finansijskih izvestaja i raspodela dobiti. 2) Vanredna skupstina – zakazuje se i odrzava izmedju godisnjih
skupstina.
– Zahtev za sazivanje sednice skupstine podnosi se direktoru ili upravnom odboru u bilo koje vreme od
zakonom ovlascenih lica: clan odbora, direktor drustva ili clan upravnog odbora. Vanredna sednica
skupstine mora se sazvati, ako je zahtevaju clanovi drustva koji imaju ili zastupaju 10% glasackih prava.
Postupak donosenja odluka – za odrzavanje skupstine i ponovno odlucivanje potrebno je da postoji
kvorum. Pod kvorumom se podrazumeva neophodno potreban broj glasova clanova drustva. Za prvi saziv
skupstine zakonodavac zahteva “vecinu od ukupnog broja glasova clanova drustva” (prosta vecina), za
drugi saziv, zakonski kvorum predstavlja “1/3 od ukupnog broja glasova clanova drustva”, osim ako
clanovi drustva nisu ugovorili veci broj glasova. Skupstina donosi svoj poslovnik kojim blize uredjuje
nacin rada i odlucivanje.
– Skupstina clanova drustva odlucuje donosenjem odluka. Skupstina odluke donosi prostom vecinom
glasova od utvrdjenog kvoruma. Zakonodavac je uspostavio dva izuzetka: prvi, kada clanovi drustva
odlucuju o pojedinim pitanjima jednoglasno i drugi, kada se donosi odluka skupstine koja umanjuje prava
jednog ili vise clanova u odnosu na prava bilo kog drugog clana drustva.
– O toku sednice skupstina vodi zapisnik koji mora da sadrzi minimum zakonom utvrdjenih podataka.
Odluke koje donosi skupstina obavezno se unose u zapisnik.
– Glasanje na skupstini clanova drustva je po pravilu javno, a moze i pisanim putem ili na drugi nacin
(tajno putem glasackih listica). Clan ne moze da glasa ako postoji sukob interesa sa drustvom – iskljucenje
prava glasa.

b) Direktor ili upravni odbor – doo moze imati direktora ili upravni odbor, sto se utvdjuje osnivackim
aktom drustva. Po Zakonu o privrednim drustvima direktor i upravni odbor se tretiraju kao jedan organ. U
praksi po pravilu mala drustva imaju direktora, a srednja i velika upravni odbor.
- Direktora i clanove uprvnog odbora bira skupstina na svojoj sednici, a izuzetno samo prvi direktor ili
clanovi upravnog odbora mogu biti odredjeni osnivackim aktom drustva. Broj clanova upravnog odbora
odredjuje se osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva i mora biti stalan.
- Upravni odbor ima predsednika, koji je kao i u slucaju direktora, zakonski zastupnik drustva. Posrednika
biraju clanovi upravnog odbora vecinom od ukupnog broja, osim ako nije ugovorena druga vecina.
- Direktor ili upravni odbor iskljucivo su nadlezni za ova pitanja: 1) zastupanje drustva i vodjenje poslova
drustva u skladu sa osnivackim aktom i ugovorom clanova drustva; 2) utvrdjivanje predloga poslovnog
plana; 3) sazivanje sednica skupstine i utvrdjivanje predloga dnevnog reda; 4) sprovodjenje odluka
skupstine; 5) zakljucenje ugovora o kreditu… Direktoru ili upravnom odboru je dozvoljeno da vrsenje
poslova delegira na druga lica ali ne i odlucivanje.
- Upravni odbor dustva radi i odlucuje na sednicama. Moze da odlucuje i bez sazivanja sednice, ako su dali
pisanu saglasnost svi clanovi upravnog odbora koji imaju pravo glas o tom pitanju.
- Skupstina moze razresiti direktora, clana ili sve clanove upravnog odbora u svako doba, bez postojanja
razloga za razresavanje. Nas zakonodavac ne predvidja razresenje diraktora ili clana upravnog odbora od
strane suda.
c) Interni revizor ili odbor revizora – interni revizor je fizicko lice, a odbor revizora je kolektivno telo
koje mora imati neparan broj , najamanje tri clana. Interni revizor i clanovi odbora revizora moraju da
ispunjavaju uslove utvrdjene Zakonom o racunovodstvu i reviziji.

63
- Internog revizora i clanove odbora revizora bira skupstina, osim ako nije drugacije ugovoreno izmedju
clanova drustva. Prvi inetrni revizor ili clan clan odbora revizora odredjuju se osnivackim aktom ili
posebnim aktom osnivaca.
- Zakonska ovlascenja internog reivora i odbora revizora su kontrolne i nadzorne prirode u pogledu
zakonitosti rada drustva. Oni su duzni da izvestavaju skupstinu o sledecem: racunovodstvu, izvestajima i
finan poslovanju drustva, uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonom, kvalifikovanosti, nezavisnosti i
sposobnosti revizora, ako ga drustvo ima… (Ako oni nisu dovoljno strucni za kontrolu i nadzor nad
drustvom, mogu angazovati druga strucna lica).
- Takodje, interni revizor ili odbor revizora ovlasceni su da: pregledaju sva dokumenta drustva i izvrse
proveru njihove verodostojnosti i podataka koji se nalaze u njima; zahtevaju izvestaje i objasnjenja od
direktora ili upravnog odbora i zaposlneih i da pregledaju stanje imovine drustva.

59. PRAVA I OBAVEZE CLANOVA DOO, PRESTANAK DRUSTVA I PRESTANAK

SVOJSTVA CLANA

a) Obaveze clanova drustva

- Clanovi doo iamju sledece obaveze: unosenje uloga; ispunjavanje drugih obaveza imovinske prirode;
dopunske uplate; lojalno postupanje prema drustvu.
- Obaveza unosenja uloga u drustvo je osnovna obaveza, koja se izvrsava saglano zakonu i osnivackom
aktu drustva. Pojedini ili svi clanovi drustva mogu da preuzmu obavezu da izvrse i druge obaveze
imovinske prirode (npr. zaposlenje drustva, pruzanje usluga drustvu…).
- Za razliku od naseg prava u pojedinim zemljama dopusteno je da se clanovi drustva sporazumeju o
dopunskim uplatama, njima se pokrivaju nastali gubici drustva, ali se mogu namenski usmeriti i za
osvajanje novih trzista, novih proizvoda i sl. (Unosenjem uloga clanovi obrazuju osnovni kapital drustva,
dok unosenjem dopunskih uplata uvecavaju ostalu imovinu drustva.)
- Radi izgradnje odnosa poverenja, clanovi drustva su duzni da se lojalno ponasaju prema drustvu.

b) Prestanak drustva i prestanak svojstva clanova drustva

Prestanak drustva – do prestanka doo dolazi na oznovu zakona i na osnovu osnivackog akta ili ugovora
clanova drustva. Zakonski osnov za prestanak drustva su: 1) istek vremena odredjenog osnivackim aktom;
2) doneta odluka skupstine clanova drustva ; 3) izvrsene statusne promene koje vode prestanku drustva; 4)
stecaj (bankrotstvo); 5) doneta pravnosnazna odluka kojom se utvrdjuje da je registracija drustva
bila nistava i odredjivanje
brisanja drustva.
- Doo moze prestati i po zahtevu manjinskih clanova drustva, a na osnovu odluke nadleznog suda.
- Drustvo moze prestati i smrcu ili gubitkom poslovne sposobnosti jednog clana drustva, ako drustvo ima
dva lica. Ako dodje do istupanja clanova iz drustva, doo ne moze opstati sa preostalim jednim clanom.

Prestanak svojstva clana drustva – prestanak clanstva ne znaci i prestanak drustva. Zakonodavac je utvrdio
najcesce razloge za prestanak svojstva clana drustva: 1) usled smrti fizickog lica (clana); 2) prestankom
pravnog lica (clana); 3) istupanjem (povlacenjem), u skladu sa osnivackim aktom ili ugovorom clanova
drustva; 4) istupanjem (povacenjem), uz povredu osnivackog akta ili ugovora clanova drustva; 5)
istupanjem (povlacenjem), u skladu sa sudskom odlukom; 6) iskljucenjem, u skladu sa sudskom odlukom;
7) iskljucenjem u skladu sa osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva; 8) prenosom udela drugom
licu.
- Svojstvo clana prestaje na osnovu njegove volje ili nezavisno od njegove volje, te su osnov za prestanak:
izrazena volja clana i objektivni osnov za prestanak svojstva clana.
- Clan drustva moze istupati iz drustva iz opravdanih razloga: 1) ako mu clanovi ili drustvo svojim
radnjama i postupcima nanose stetu; 2) ako je sprecen u ostavrivanju svojih prava u drustvu; 3) ako mu
neki clanovi drustva ili drustvo namecu nesrazmerne obaveze…

64
- Zakonom su oredvidjena tri osnova za istupanje clana iz drustva: nastupanjem razloga koji su predvidjeni
osnivackim aktom ili ugovorom clanova drustva; zbog povrede osnivackog akta ili ugovora clanova
drustva i na osnovu sudske odluke.
- Istupanje i iskljucenje clana iz drustva ima za posledicu prestanak njegovog clanstva u drustvu i gubljenje
drugih prava iz tog clanstva, ali pripada pravo na naknadu trzisne vrednosti njegovog udela. Medutim,
nema pravo na naknadu ako je na njegovo mesto stupio njegov naslednik, kada je prouzrokovao stetu
drustvu po osnovu istupanja iz drustva bez opravdanih razloga ili kada je iskljucen iz drustva iz opravdanih
razloga.
60. AKCIONARSKO DRUSTVO – nastanak, pojam, pravna regulativa i vrste

Nastanak, uloga i znacaj – Prvi oblici ad pojavili su se krajem XVI i pocetkom XVII veka, a najvecu
expanziju su doziveli u XX veku. Motivi za kreiranje ovog oblika drustva bili su prvenstveno ekonomske
prirode. Za realizaciju slozenih privrednih poduhvata bilo je nuzno prikupiti znacajna finansijska i druga
sredstva, koja su prevazilazila finansijsku snagu male grupe ljudi koja je osnivala doo ili neki drugi oblik
drustva. Bilo je potrebno zainteresovati i stimulisati veci broj ljudi da investira, tj. da se ukljuci u drustvo.
Rizik akcionara bio je, kao i kod doo, limitiran do visine unetog uloga u drustvo. Postojanje otvorenog ad i
berze na kojoj se trguje hov mogucili su akcionaru da realizuje dva cilja: 1) da stice prinos u obliku
diividende i 2) da na berzi prodaje akcije, sto mu omogucava izlazak iz drustva.
- Razvoj akcionarskog drustva moze se sagledati kroz tri faze:
U prvoj fazi, on je instrument liberalnog kapitaizma u kojoj se sa lakocom osniva i sa lakocom
funkcionise.
Druga faza zapocinje drzavnom intervencijom u privredi, povecanjem imperativnih normi koje
cvrsto postavljaju status ad, kako bi se izbegla zloupotreba vecinskog clanstva, zasitila manjina
u drustvu i drzavi omogucilo da u eri nacionalizacije privatnog sektora postane jedini clan ad.
Danas prolazi kroz trecu fazu izazova, postajuci organizacija koja je otvorena za mnoga preduzeca
u Evropi i svetu, i osnovni je subjekat povezivanja sa drugim privrednim subjektima u grupacije
drustva.
- A.d. je u stanju da prikupi ogromne sume kapitala, ostvari u praksi najskuplje privredne projekte, naraste
do te mere da prevazidje unutrasnje granice jedne drzave i postane multinacionalni (globalni) privredni
subjekt. Zbog toga, ad danas upravljaju globalnom ekonomijom.
- U trzisno razvijenim privredama, ad karakterise jos jedan element – koncetracija kapitala i centralizacija
svojine, sto dovodi do umanjenja njihovog broja, ali do jacanja njihove ekonomske moci do neslucenih
razmera.

Pojam i svojstva akcionarskih drustava – u pravnoj teoriji ad se poima kao udruzenje vise lica koja
ucestvuju svojim ulozima u osnovnom kapitalu koji je podeljen na akcije, kojim drustvo odgovara za svoje
obaveze, dok clanovi ne odgovaraju, vec samo snose rizik do visine unetog uloga.
- Zakon o privrednim drustvima ad se definise kao “privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih
i/ili fizickih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odredjene delatnosti, pod zajednickim poslovnim
imenom, ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije”.
- Ad je drustvo kapitala koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem (emitovanjem) akcija.
Ono je istovremeno udruzenje kapitala i clanova, koji pod zajednickim poslovnim imenom obavljaju
privrednu delatnost i posluju sa namerom da steknu dobit. Ono je veoma pogodno za sticanje dobiti,
posebno za pravna lica cija su ulaganja velika, pogodan je i za fizicka lica koja su zainteresovana za
ovakav vid stednje i ostvarivanja zarade kroz isplatu dividende.
- Osnovne karakteristike ad su: Prvo, to je drustvo kapitala, koje nastaje udruzivanjem kapitala i clanova.
Drugo, kapital drustva je podoban za prenos posredstvom akcija, koje se prodaju na berzi. Trece,
odgovornost drustva je potpuna, jer drustvo odgovara celokupnom svojom imovinom, dok akcionari snose
rizik do visine unetog kapitala. Cetvrto, ad je privredno (trgovacko) drustvo koje se bavi trgovinskim
poslovima radi sticanja dobiti. Peto, ono nastaje donosenjem osnivackog akta i registracijom, kada stice
svojstvo pravnog lica. Sesto, to je drustvo sa statusom pravnog lica. Sedmo, posluje pod realnim poslovnim

65
imenom koje sadrzi oznaku akc. drustvo ili skracenicu ad. Osmo, ulozi mogu biti u svemu sto ima
imovinsku verdnost, koja se moze izraziti u novcu. Deveto, kapital drustva je unapred odredjen i podeljen
na akcije, s tim sto je min novcani deo osnovnog kapitala utvrdjen zakonom. Deseto, drustvo osnivaju
najmanje dva lica (pravna ili fizicka). Jedanaesto, ad nastaje, posluje i prestaje u rezimu imperativnih
normi. Dvanaesto, clanstvo se menja prodajom akcija, sto ne utice na postojanje samog drustva.

Pravna regulativa – u uporednom pravu ad je regulisano razlicitim zakonima: Zakon o trgovackim

drustvima (npr. Hrvatska, Makedonija, Francuska), Zakon o privrednim drustvima (npr. Madjarska,
Slovenija, Crna Gora, Srbija), Zakon o ad (npr. Nemacka, Austrija, Ruska Federacija), Zakon o
obligacionim odnosima (npr. Svajcarska), Zakon o preduzecima (npr. Republika Srpska)…
- 1988. godine Zakonom o preduzecima, u nas sistem prvi put je uvedeno kao deonicarsko drustvo, sa
malim brojem odredaba, a pod nazivom ad sa vecim brojem odredaba uvedeno je Zakonom o preduzecima
iz 1996 godine. Danas je regulisano Zakonom o privrednim drustvima.

Vrste akcionarskih drustava – ad moze biti otvoreno i zatvoreno.Ukoliko osnivackim aktom nije
odredjena vrsta ad, smatrace se da je rec o otvorenom akcionarskom drustvu.

61. OTVORENO AKCIONARSKO DRUSTVO

- Pravni sistemi vecine zemalja ne prave razliku izmedju otvorenog i zatvorenog a.d. vec poznaju samo
otvoreno ad.
- Nase pravo poznaje otvoreno ad. pod kojim podrazumeva ono drustvo ciji osnivaci ucine javni poziv za
upis i uplatu ajcija u vreme njiegovog osnivanja ili takav poziv drustvo ucini posle njegovog osnivanja.
Otvoreno ad moze biti kotirano i nekotirano.

a) Osnivaci,osnivacki akt i statut

 Osnivaci – osnivaci ad.mogu biti i fizicka i pravna lica ,domaceg ili stranog porekla , kao i sama
drzava. Broj osnivaca ne moze biti manji od dva (izuzetno moze biti i jedan). Pojedina
zakonodavstva propisuju minimalni broj od 3,5ili 7 a za banke i finansijske organizacije min.10.
Nas zakon o privrednim drustvima ne propisuje minimalni broj osnivaca i dopusta jednoclana
ad.

 Osnivacki akt i statut – osnivanje ad.zapocinje donosenjem osnivackog akta ,koji sadrzi
minimum zakonom utvrdjenih obaveznih elemenata. On moze da sadrzi i fakultativne elemente.
On predstavlja temelj akcionarskog drustva. Ako se nekom osnnivacu ili trecem licu daju
posebne pogodnosti tokom osnivanja drustva to mora biti uneseno u osnivacki akt , i ako se daju
na odredjeno vreme mora biti unet i rok. Akcionarsko drustvo moze imati i statut koji nije
konstitutivni akt i ne deponuje se u registar privrednih subjekata.Statut ne mora biti javno
objavljen i on sluzi da bi se blize uredilo poslovanje i upravljanje drustvom. Statut donosi i
moze menjati samo upravni odbor. U slucaju nesaglasnosti osnivackog akta i statuta , primat
ima osnivacki akt.

b) Osnivanje i registracija

 Osnivanje – Otvoreno ad.se osniva sukcesivnim nacinom , odnosno u fazama. U prvoj fazi se
donosi osnovacki akt kojim se uredjuje osnovni kapital,njegova podela na akcije ,otkup akcija
od strane osnivaca i ponuda ostalih akcija na prodaju.U drugoj fazi se vrsi prodaja akcija putem
javnog poziva koji mora da sadrzi ime osnivaca,atribute drustva,nominalnu vredn.akcija,visinu
osnovnog kapitala…Javni poziv mora biti odobren od strane komisije za HOV.

66
 - Treca faza je odrzavanje osnivacke skupsitne , max 60dana od dana isteka roka za upis akcija. Svi
upisnici potpuno uplacenih akcija imaju pravo glasa na osnivackoj skupstini koju otvara najveci
akcionar. Skupstina mora imati kvorum i ukoliko ga nema mora se ponovo sazvati, a ukoliko ni tad
nema kvorum smatra se da je osnivanje drustva propalo.
- Osnivacka skupstina je ovlascena da: 1. utvrdi da li su akcije propisno upisane i uplacene, 2. bira
direktora
drustva, 3. odlucuje o posebnim pravima osnivaca, 4. procenjuje vrednost nenovcanih uloga, 5.
utrdjuje iznos
troskova osnivanja.. Svaka obicna akcija donosi jedan glas a odluke skupstine se donose vecinom
glasova.

 Registracija – to je poslednja faza osnivanja drustva. Registracionu prijavu podnosi lice koje su
osnivaci ovlastili i on uz prijavu podnosi: osnivacki akt sa potpisima osnivaca, izvestaj banke o
upisu akcija, izvestaj banke o deponovanim novcanim ulozima, dokaz o javnom pozivu…. Tek
kad se registruje ad. dobija status pravnog lica.

 Troskovi osnivanja – ad. snose njegovi osnivaci ili samo drustvo i to se blize odredjuje
osnivackim aktom. Ovi troskovi mogu biti placeni iz osnovnog kapitala drustva ili se mogu
uneti u drustvo kao deo uloga.

 Drzanje,cuvanje i pristup aktima i dokumentima – saglasno prvoj direktivi EU zakonodavac

nalaze drustvu da cuva veci broj dokumenata i akata. Drustvo ih mora cuvati u svom sedistu ili
nekom drugom mestu koje je dostupno svim akcionarima .osnivacki akt i njegove izmene
drustvo mora cuvati trajno a ostala dokumenta najmanje 5 godina. Akcionarima mora biti
odobren pristup svim dokumentima ili ce oni to pravo dobiti preko suda ukoliko im ga upravni
odbor uskrati.

c) Osnovni kapital
- Osnovni kapital otvorenog ad.podeljen je na akcije ,a formira se ulozima osnivaca i drugih lica koja
otkupljuju akcije prve emisije.Ulozi mogu biti u novcu,stvarima , u HOV i imovinskim pravima.U nasem
pravu novcani deo osnovnog kapitala ne moze biti manji od 25000evra.
- Ad. mora da odrzava vrednost osnovnog kapitala jer njgovo umanjenje povlaci za sobom pravne
posledice , npr. likvidacija. Stoga se osnovni kapital tj.njegova nominalna vrednost i broj akcija registruje i
ukoliko se njgova vrednost smanji zakonodavac nalaze da se ili obezbede sredstav u roku od 6 meseci ili da
drustvo promeni svoj pravnoorganizacioni oblik.
- Ulog u ad. se moze uneti u novcu(novcani ulog) ili u stvarima i pravima(nenovcani ulog). U otvorenom
ad. nisu dopusteni ulozi u radu i uslugama.
- Osnovna obaveza svih akcionara je uplata upisanih akcija. Ugovoreni novcani ulozi moraju se uplatiti
najmanje u visini 50% od nominalne vrednosti do registracije drustva a ostatak u roku od 2 godine.

- Najvaznije promene na kapitalu ad. su povecanje i smanjenje osnovnog kapitala.One se donose po odluci
skupstine ili upravnog odbora i kao takve ove odluke menjaju i osnivacki akt drustva.
Povecanje osnovnog kapitala nastaje kada su drustvu potrbna sredstva za nova investiranja.
Povecanje se postize izdavanjem novih akcija, putem konverzije (kad poverioci svoja
potrazivanja pretvore u akcije) i putem inkorporacije (kada se u osnovni kapital preliju sredstva
iz rezervi i dividendi).
Smanjenje osnovnog kapitala je drugi slucaj i odluku o smanjenju i ponistaju akcija donosi
samo skupstina . Smanjenje se moze izvrsiti na 3 nacina: 1. redovnim postupkom (ponistenje

67
 sopstvenih akcija, smanjenje nominalne vrednosti akcija…) 2. pojednostavljenim postupkom
(radi izravnjanja sa nizom vrednoscu neto imovine kako bi se pokrili gubici), i 3. u postupku
smanjenja radi pretvaranja u rezerve (radi pokrivanja buducih gubitaka).

62.UPRAVLJANJE I ORGANI UPRAVLJANJA AKCIONARSKOG DRUSTVA

- Otvoreno ad. je takav pravnoorganizacioni oblik u kojem je upravljanje kompleksne prirode.Vlasnici

kapitala (akcija) nisu kompetentni za upravljanjem ad. , osim toga u ovim drustvima je ogromna disperzija
vlasnistva i postoji cesta i brza promena vlasnicke strukture. Zbog toga u ad. dolazi do odvajanja vlasnistva
od upravljanja .Operativno upravljanje se prenosi na profesionalne menadzere dok vlasnici akcija
zadrzavaju pravo da preko skupstine akcionara odlucuju o najvaznijim pitanjima.
- U kontinentalnom pravu ,pored vlasnika i menadzera u upravljanju ucestvuju i zaposleni. Zapolseni su
fizicka lica koja sa poslodavcem zakljucuju ugovor i oni nemaju pravo upravljanja ali imaju pravo da
participiraju u upravljanju po osnovu radnog odnosa.U nasem pravu zaposleni imaju pravo na poseban
organ- savet zaposlenih koji postoji u drustvima sa preko 50 zaposlenih , i on daje misljenje i ucestvuje u
odlucivanju vezanom za socijalna i ekonomska prava zaposlenih. U drugim pravima postoji institut
radnickog delegata .
- Osim vlasnika , menadzera i zaposlenih za uspesno upravljanje ad.zainteresovani su i poverioci i klijenti.
- Upravljanje ad. se vrsi preko njegovih organa . U njih spadaju : skupstina , upravni odbor , izvrsni odbor ,
organ nadzora i sekretar. Svi organi su obavezni osim nadzornog koji oraju imati samo kotirana ad. i
posebna ad.(banke ,osiguravajuca drustva…).
- Nase zakonodavstvo se priklonilo ovom jednostepenom sistemu struktuiranja organa drustva gde je
skupstina akcionara najvisi organ i kao takav bira sve druge organe. U uporednom pravu postoji i
dvostepeni sistem gde skupstina bira clanove nadzornog odbora a on dalje bira upravni odbor. Postoje i
mesoviti sistemi struktuiranja organa ad.
- Zakonom o privrednim drustvima su predvidjeni obavezni organi ad. sa tacno utvrdjenim nadleznostima .
Odnos izmedju organa zasnovan je na dva principa : vlasnicki jer vlasnici imaju najsira ovlascenja u svom
vlasnickom organu-skupstini , i profesionalno-strucni princip koji se ispoljava kroz sastav
upravnog,izvrsnog i nadzornog odbora. Do skora je vladao jos jedan princip u ad. i to hijerarhija ali se on
danas malo drugacije sagledava.

a) Skupstina akcionara
- To je najvisi organ upravljanja ad. koju cine akcionari i to je jedini organ vlasnika.Vlasnici u skupstini
donose najvaznije odluke vezane za ulozeni kapital , njegovo raspolaganje i pitanja vezana za dobit
drustva. Ali skupstina nije strucno najvisi organ drustva.
- U savremenim uslovima skupstina akcionara zadrzava za sebe samo neke najznacajnije vlasnicko-
upravljacke funkcije i tako opredeljuje nadleznosti organa koji ce obavljati upravno-izvrsne i nadzorne
funkcije u drustvu.
- Skupstina bira upravni odbor koji dalje bira izvrsni odbor. Kako bi kontrolisala rad drustva i njenih
organa skupstina, zbog nedostatka sopstvene strucnosti , bira i nadzorni odbor.Skupstina akcionara se
pretvara u organ kontrole upravnog i izvrsnog odbora , kao i u organ zastite akcionara.

Vrste skupstina akcionara:

 redovna – godisnja skupstina se saziva i odrzava jednom godisnje i to najkasnije 6 meseci od
kraja poslovne godine. Nju saziva upravni odbor i odrzava se u sedistu drustva.

68
  vanredna – nju mogu sazivati upravni odbor ili neko drugo ovlasceno lice (npr.ako je drustvo u
procesu likvidacije vanrednu skupstinu ce sazvati likvidator drustva).Upravni odbor moze odbiti
zahtev za sazivanje vanredne skupstine ako ne ispunjava propisane zakonske uslove. Vanredna
skupstina se po zakonu obavezno saziva ako drustvo ostvaruje gubitke.
 skupstina koja se saziva po nalogu suda – sud moze sazvati i redovnu i vanrednu skupstinu. Ako
se godisnja skupstina ne sazove roku sud to moze naloziti , ili ako se vanredna skupstina ne
sazove 30 dana od dana podnosenja zahteva za njeno sazivanje.

Postupak sazivanja i odrzavanja skupstine akcionara – zapocinje slanjem pisanog pozima(postom ili
mailom) svakom akcionaru. Poziv dostavlja predsednik odbora ili drugi clan upravnog odbora. Danom
prijema poziva smatra se dan kad je poziv poslat.Poziv se moze uputiti i javnim obavestenjem. Uz poziv se
salje obavezno i odgovarajuci materijal za svaku tacku dnevnog reda. Clanovi skupstine mogu raspravljati i
odlucivati samo o tackama dnevnog reda dok se o drugim temama moze samo raspravljati (izuzetno
akcionari sa min.10%akcija mogu uvesti max 2 nove tacke dnevnog reda.). Radom skupstine predsedava
predsednik skupstine koji imenuje zapisnicara ,dva akcionara za overivace zapisnika i clanove komisije za
glasanje. Clanovi skupstine mogu glasati licno ili preko jednog punomocnika.

Informisanje akcionara, nadleznost skupstine i knjiga odluka – Zakonom o privrednim drustvima je

uspostavljeno posebno pravilo o informisanju clanova skupstine.Upravnom odboru je stavljano na duznost
da na godisnjoj skupstini stavi na raspolaganje azuran i kopletan izvestaj stanju i poslovima drustva a
posebno izvestaj o finansijskom stanju.
- U nadleznost skupstine ulaze normativne,imovinske,izborne ,statusne i druge funkcije. Ona odlucuje o :
izmenama osnivackog akta , povecanju ili smanjenju osnovnog kapitala , sticanju i raspolaganju
imovinom , raspodeli dobiti i pokricu gubitaka … Sve odluke donete na skupstini unose se u posebnu
knjigu odluka.

Kvorum za rad i glasanje – Da bi doslo do odrzavanja skupstine i punovanog odlucivanja potrebno je da

postoji kvorum. Zakonodavac je dispozitivnim normama utvrdio kvorum za odrzavanje sednice skupstine,
uz ostavljanje mogucnosti da akcionari osnivackim aktom odrede vecinu vecu od zakonom propisane.
Kvorum cine akcionari koji poseduju vecinu od ukupnog borja akcija sa pravom glasa. Ukoliko kvoruma
nema moze se sazvati ponovljena sednica gde je sada potreban kvorum 33% od ukupnog broja . U
skupstini se glasa po principu proporcionalnosti tj.akcionari glasaju srazmerno nominalnoj vrednosti
akcija: svaka izdata akcija ima pravo jednog glasa . pravo glasa stice se uplatom nimonalnog iznosa akcije
ili unosenjem stvari i prava u iznosu nom.vred.akcije.
- U uporednom pravu ugovor o glasanju se definise kao aporazum akcionara i akcionarskog drustva , kao i
izmedju svih akcionara da glasaju svojim akcijama na odredjeni nacin o odredjenim pitanjima.
- U nasem pravu je dopusteno da drustvo koje nema vise od 10 akcionara svoje skupstine moze odrzati
putem konferencijske veze.
- Glasanje na skupstini se obavlja javno , dizanjem ruke ili tajno kada je to zakonski definisano putem
glasackih listica. Tajno glasanje se praktikuje kod rustava koja imaju preko 100 akcionara ili kada to
zahtevaju manjinski akcionari koji poseduju bar 10% prisutnih akcija .
-Pravo akcionara moze u nekim slucajevima biti suspendovano a nekad akcionar moze biti i iskljucen iz
procesa glasanja.

Donosenje odluka – Skupstina moze donositi odluke samo o onim tackama dnevnog reda za koje postoji
kvorum. Pravilo je da se o uobicajenim pitanjima odluke donose vecinom glasova (>50%) a da se odluke o
bitnim pitanjima donose kvalifikovanom vecinom(>2/3glasova). Odluka stupa na snagu danom njenog
donosenja ,osim kad je u odluci odredjen neki drugi datum ili kad je zakonom izricito odredjeno da odluka
stupa na snagu kada se registruje i onjavi.
Odluka je rezultat izjasnjavanja akcionara o ponudjenom predlogu odluke i ona moze biti pozitivna i
negativna. Svaka odluka se unosi u zapisnik.

69
Pobijanje skupstinskih odluka – Zakonom o privrednim drustvima uveden je institut pobijanja odluka
skupstine akcionara. Pobijanje se vrsi pred nadleznim sudom , na osnovu opstih(razlozi predvidjeni
zakonom) i posebnih9razlozi vezani za izbor upravnog odbora,nadzornog odbora ili odbora revizora)
razloga. Pobijanje se vrsi po pravilima akcijskog prava.Tuzbu moze da podnese svaki akcionar koji je
glasao protiv odluke , kao i onaj akcionar koji nije bio propisno pozvan da prisustvuje skupstini , kao i
svaki clan upravnog ili nadzornog odbora. Tuzba se podnosi u roku od 30 dana od dana saznanja za
odluku.

b) Upravni odbor (odbor direktora)

- Upravni odbor otvorenog ad. je obavezni i kolegijalni organ drustva koji ima ulogu strucnog i
profesionalnog i operativnog organa.On obavlja operativne poslove drustva i donosi strateske
odluke.Predsednik upravnog odbora je ujedno i generalni direktor drustva.On je najvisi organ upravljanja i
on imenuje svoj izvrsni odbor. U sastav upravnog odbora ulaze samo neizvrsni i nezavisni clanovi .
- Zbog skandala u velikim kompanijama poput Enrona poteglo se pitanje neadekvatnosti upravnih odbora
kao osnovnog razloga kolapsa tih velikih korporacija. Takva percepcija je pokrenula reformu upravnog
odbora u pogledu njegove uloge i strukture.
- Sto se tice strukture i nacina izbora clanova upravnog odbora nas zakonodavac predvidja min.i max.
broj clanova i to najmanje 3 a max.15. Clanovi u.o. se biraju iz redova stranih i domacih lica , akcionara i
neakcionara , lica koja jesu i lica koja nisu u radnom odnosu sa drustvom.
-U uporednom pravu clanove u.o. u jednostepenom sistemu bira skupstina , a u dvostepenom sistemu
nadzorni odbor. U nasem pravu ih bira skupstina i to na godisnjoj a moze i na vanrednoj skupstini. Sistem
glasanja moze biti direktan, kada akcionari sa 51% glasova biraju sve clanove u.o. ili kumulativan , koji
omogucava da i mali akcionari imaju svoje predstavnike u upravnom odboru (ovakav nacin se izvodi iz
politickog koncepta manjina). U nasem pravu se koristi bas ovaj kumulativni nacin glasanja , ovde svaki
akcionar pri glasanju mnozi svoje glasove sa brojem clanova upravnog odbora i on te svoje glasove moze
dati jednom kandidatu ili ih raspodeliti na vise njih.
-Upravni odbor ima dve vrste clanova: neizvrsni (onaj koji nije clan izvrsnog odbora) i nezavisni (lice koje
nije pravno, imovinski,statusno ili svojinski povezano sa drustvom u poslednje 2 godine.).
-Mandat clanova upravnog odbora traje izmedju dve godisnje skupstine drustva a produzenje mandata se
vezuje za prihvatanje i usvajanje godisnjih finasijskih izvestaja i izvestaja u.o. o poslovanju drustva.
Mandat prestaje ako se ovi izvestaji ne usvoje.

Predsednik u.o. – ima veoma znacajnu ulogu.U francuskom pravu ima cak i licnu vlast i moze da zastupa
celo drustvo. Predsednika bira sam upravni odbor i on je ujedno i generalni direktor drustva.
-Clan u.o. a.d. moze da podnese ostavku uvek kad to nadje za potrebno. Ostavka mora biti u formi
pismenog obavestenja a podnosi se upravnom odboru. Clan u.u. takodje moze biti i razresen odlukom
skupstine akcionara bilo kad i to bez navodjenja razloga(to je opoziv diskrecione prirode) a drugi pravni
rezim za iskljucenje se naziva kontrolisani i on ostavlja mogucnost rasprave o razlozima razresenja clana
u.o.

Nadleznost upravnog odbora je da : obavlja funkciju upravljanja , da vodi odredjenu politiku drustva , da
obavlja svoje obaveze prema skupstini , da izvrsava sve odliuke skupstine … U sustini on ima dve vrste
poslova : poslovodjenje (Poslovi unutar drustva) i zastupanje(Poslovi prema trecim licima).

Nacini rada upravnog odbora-Upravni odbor moze poslovnikom blize odrediti svoj nacin rada . On je
duzan da odrzi bar 4 redovne sednice godisnje , od kojih jednu mora odrzati najkasnije dva meseca pre
godisnje skupstine akcionara. On moze na zahtev predsednika u.o. zasedati i vanredno. Sednice se mogu
odrzavati i putem konferencijske veze. U.o. mora obrazovati dve komisije sa min po 3 clana. To su
komisija za imenovanje i komisija za naknade , njihove nadleznosti su utvrdjene zakonom. Upravni odbor

70
kotiranog drustva ima obavezu da donese svoj kodeks ponasanja i to je unutrasnji akt koji predstavlja tzv.
Soft law jer njegove odredbe nisu pravno obavezujuce.

Donosenje odluka – odluke u.o. se donose na sednicama , putem glasanja gde svaki clan ima jedan glas .
Sto se tice kvoruma zakonodavac daje 4 osnovna pravila : 1.kvorum za rad cini vecina clanova , 2.za
donosenje odluke potrebna je vecina glasova prisutnih clanova , 3.odlucujuci glas u slucaju neresenog
glasanja ima predsednik i 4.ako neki clan ima sukob interesa po nekom pitanju njegov glas se iskljucuje iz
glasanja.

Imovinska odgovornost clanova u.o. i njihova poimanja – Clanovi u.o. podlezu imovinskoj
odgovornosti prema a.d. kada drustvu nanesu stetu povredom svojih duznosti ili ako povredom zakona
ucine sledece: izvrse povracaj uloga akcionaru , isplate kamate akcionaru , ako odobre zajam ili kredit …

c) Izvrsni odbor
- To je u nasem pravu obavezni organ otvorenog a.d.On je izvrsni organ upravnog odbora i njegove
clanove (izvrsne direktore) bira upravni odbor. Kao takve ih kad to pozeli upravni odbor moze i razresiti
duznosti. Takodje i izvrsni direktor kad god pozeli moze dati ostavku. Osnovne nadleznosti izvrsnog
odbora su da ispunjava i izvrsava odluke upravnog odbora i da odlucuje o svim pitanjima vezanim za
tekuce poslovanje drustva. Generalni direktor drustva je ujedno i predsednik izvrsnog odbora i on saziva
sednice , organizuje njegov rad i stara se o vodjenju zapisnika. Izvrsni odbor je odgovoran upravnom
odboru. Clanovi izvrsnog odbora imaju istu imovinsku odgovornost prema drustvu kao i clanovi upravnog
odbora.

d) Nadzor (nadzorni organ)

- Nadzor a.d. su u rukama organa odredjenih osnivackim aktom ili statutom drustva. Po zakonu nekotirana
drustva mogu a kotirana moraju imati internog revizora ili nadzorni odbor ili odbor revizora.
- U nasem pravu nadzorni organ je samostalan i njegova funkcija je da kontrolise zakonitost rada upravnog
odbora. Na svakoj godisnjoj skupstini akcionara nadzorni organ podnosi svoje izvestaje vezane za :
racunovodstvenu praksu , finansijske izvestaje , o uskladjenosti poslovanja drustva sa zakonom , o
ugovorima sa trecim licima ….
- Nadzorni odbor je ovlascen da pregleda sva dokumenta drustva , da ih proveravaju , da zahteva od u.o
izvestaje i objasnjenja , da pregledava imovinu drustva…
- Nadzorni odbor je u uporednom pravu obavezan ili fakultativan dok je u nasem pravu on
kolektivni organ sa najmanje 3 clana (moze i vise ali mora biti neparan broj). Predsednika i
clanove nadzornog odbora bira skupstina).
- Odbor revizora je kolektivni organ sa najmanje 3 clana , njegove clanove bira upravni odbor
iz reda svojih nezavisnih clanova.
- Interni revizor je fizicko lice koga bira upravni odbor iz reda svojih nezavisnih clanova.
- Strucni poverenik nije organ drustva .On je zastitnik prava manjinskih akcionara. On ne vrsi
generalni nadzor vec vrsi pregled finansijskih izvestaja i sagledava stanje u poslovnim knjigama
u zadnje 3 godine.
e) Sekretar
- On je poseban organ drustva i potice iz anglosaxonskog prava.Nas zakonodavac ga prihvata i predvidja
kao obavezan organ kotiranog i nekotiranog otvorenog a.d. Bira ga upravni odbor. Njegove duznosti su da
oragnizuje rad i prati izvrsenje odluka skupstine akcionara , upravnog i nadzornog odbora. On je
odgovoran za vodjenje knjige akcionara , pripremu sednica i vodjenje zapisnika skupstine i odbora.

71
63. PRAVA I OBAVEZE AKCIONARA I ZASTITA PRAVA MANJINSKIH AKCIONARA

a) Prava akcionara
- Prava akcionara se mogu klasifikovati u statusna i imovinska prava. Svaka obicna akcija daje akcionaru
ista prava, a to su: pravo pristupa aktima i dokumentima ad, pravo ucesca u radu skupstine, pravo glasa,
pravo na isplatu dividendi, pravo na ucesce u raspodeli likvidacionog viska, pravo prece kupovine novih
emisija akcija i pravo na raspolaganjem svih vrsta akcija.

1. Statusna prava – Prvo i najvaznije pravo je pravo upravljanja koje se ostvaruje kroz dva osnovna
prava : pravo na ucesce u radu skupstine i pravo glasa. Pravo ucesca u radu skupstine je clansko pravo i
nacelno se ne moze oduzeti. Ukljucuje obavezu skupstine da saslusa akcionara , pravo akcionara da
prisustvuje svim skupstinama , pravo na ucesce u rasprai, pravo da utice na dnevni red… Ovo pravo
pripada i imaocima preferencijanlnih akcija kao i drugim licima ako je to predvidjeno statutom i
osnivackim aktom drustva. Pravo glasa nije iskljucivo licno vec se moze ostvariti i preko punomocnika, a
nekad i pisanim putem. Ovo pravo nemaju vlasnici preferencijalnih akcija.

- Drugo statusno pravo je pravo na informisanje akcionara od strane nadleznih organa ad. i pravo na uvid u
poslovne knjige. U uporednom pravu ovo pravo se ispoljava kroz : trazenje obavestenja , trazenje uvida u
poslovne knjige i pravo na istragu. Ova prava nemaju samo akcionari vec i sira javnost , radi zastite trecih
lica.

2. Imovinska prava – Prvo i najvaznije je pravo na dividendu. Akcionari postaju poverioci drustva za
iznos pripadajuce dividende. Dividenda je udeo akcionara u godisnjoj dobiti drustva (izuzetno se dividende
mogu isplacivati i u toku godine- medjudividende). Preduslov za isplatu dividendi je da drustvo ostvari
dobit. Odluka o placanju dividendi mora da sadrzi:1. iznos dividendi i 2. dan dividendi za koji se sastavlja
lista akcionara ovlascenih za isplatu dividendi. Dividende se mogu isplacivati u novcu, akcijama ili drugim
hov, u akcijama drustva u drugim drustvima ili u nekoj drugoj imovini. Na akcije koje su delimicno
uplacene isplacuje se srazmerna delimicna dividenda.

- Drugo imovinsko pravo je pravo na povracaj uloga (ostatak likvidacionog ili stecajnog viska) u
postupcima prestanka drustva.

-Trece imovinsko pravo akcionara je pravo preceg upisa novoizdatih akcija (pravo prioritetnog upisa akcija
nove emisije).

- Cetvrto imovinsko pravo je pravo raspolaganja sopstvenim akcijama (prenos akcija: otudjenje, prenos
prava plodouzivanja, zalaganje..) i pravo preceg sticanja akcija.

b) Obaveze akcionara su: uplata novcanih i unosenje nenovcanih uloga, dodatne uplate i cinidbe,
duznosti prema drustvu…

72
c) Zastita prava manjinskih akcionara – jedno je od osnovnih nacela i meri demokraticnost u drustvu.
Osnovni principi zastite su: eticnost i pravednost, demokraticnost, ravnopravnost akcionara, dominacija
interesa drustva i lojalnost interesima drustva. Ovo pitanje je detalno uredjeno u Zakonu o privrednim
drustvima.
- Otvoreno ad. ima veliki broj akcionara, koji sadrze razlicitu vrednost akcija i medjusobno se cesto ni ne
poznaju … sve ovo moze uzrokovati pojavu konflikta interesa.
- U nasem pravu se pod manjinskim akcionarima podrazumeva manjina akcionara po broju glasova i po
ucescu u osnovnom kapitalu.
- U nasem zakonu uvedena su sledeca prava manjinskih akcionara: pravo na sazivanje skupstine , pravo da
uticu na dnevni red, pravo na sazivanje vanredne skupstine, pravo da uticu na izbor nezavisnih clanova
upravnog odbora (putem kumulativnog glasanja), pravo da putem strucnog poverenika traze uvid u
finasijske izvestaje i poslovne knjige …

64. ZATVORENO AKCIONARSKO DRUSTVO

- To je posebna vrsta ad. Ono sadrzi elemente drustva sa ogranicenom odgovornoscu. Ti elementi se
ogledaju u njegovoj zatvorenosti tj.otezanoj mogucnosti da neko pristupi drustvu. Pristupanje zatvorenom
ad. nije nezavisno od njegovih clanova. Posledica toga je manji broj clanova, manji kapital… sto je dovelo
i do ne poznavanja ovakvog oblika ad. u brojnim svetskim pravnim sistemima.

- Zatvoreno ad. je regulisano pretezno dispozitivnim a manje imperativnim normama. Ono je i pod slabim
nadzorom nadleznih drzavnih organa.

- Zatvoreno ad. je takvo privredno drustvo cije se akcije izdaju samo njegovim osnivacima ili ogranicenom
broju drugih lica. U nasem pravu zatvoreno ad. moze imati maximum 100 akcionara. Ulozi osnivaca mogu
biti u novcu, stvarima, pravima ili cak u izvrsenom radu i uslugama za drustvo.

- Zatvoreno ad. ne moze vrsiti upis akcija javnom ponudom. Ono se osniva simultano, odnosno
jednokratno donosenjem osnivackog akta. Zakonski uslov za osnivanje je obezbedjenje novcanog uloga od
najmanje 10000evra. Simultano osnivanje znaci da osnivaci odmah otkupe sve akcije i istovtemeno
postanu akcionari drustva.

- Osnivaci nemaju obavezu sazivanja osnivacke skupstine ali su duzni da donesu osnivacki akt u pisanoj
formi , a mogu doneti i statut. Uplata novcanih uloga se mora izvrsiti bar 50% do registracije a ostalo za
dve godine, dok se nenovcani ulozi moraju uneti u celini do registracije.

- Akcije zatvorenog ad. se mogu slobodno prenositi (ukoliko osnivacki akt nije to ogranicio) i taj prenos
akcija se vrsi na tzv. OTC trzistima i nije pod nadzorom Komisije za HOV.

- Upravljanje zatvorenim ad. je skoro identicno kao i kod otvorenog. Ovo drustvo ima univerzalnu
skupstinu (godisnju i vanredne), drustvo ima direktora ili upravni odbor a po zelji moze imati i izvrsni i
nadzorni organ.

73
- Vecina zatvorenih ad. se osniva sa namerom da se po isteku odredjenog vremena transformise u otvoreno
ad. Do toga dolazi prvom emisijom i prodajom akcija na organizovanom trzistu , ali do toga moze doci i po
sili zakona kada broj akcionara premasi zakonski maximum od 100 clanova.

65. PRESTANAK CLANSTVA I AKCIONARSKOG DRUSTVA

- Prestanak clanstva u otvorenom ad. je vrlo jednostavno ako se drustvo kotira na berzi. Potrebno je samo
prodati svoje akcije i tim pravnim poslom clanska i druga prava po osnovu akcija prelaze na pravnog
sledbenika. Za promet akcija potrebna je dozvola Komisije za HOV.

- Akcionarsko drustvo u osnovi prestaje iz razloga propisanih zakonom i razloga predvidjenih osnivackim
aktom.

- Razlozi predvidjeni zakonom su :

Protek vremena za koje je osnovano drustvo ,
Pravosnazna odluka skupstine akcionara koja se donosi kvalifikovanom vecinom ,
Pravosnazna odluka nadleznog suda kojim se utvrdjuje da je registracija bila nistava ,
Bankrotstvo (stecaj) ,
Drugi slucajevi .

- Ad. moze prestati na osnovu odluke suda, u zakonom predvidjenim slucajevima, a po zahtevu manjinskih
akcionara. To su slucajevi kad: se imovina drustva rasipa, kada upravni odbor radi nezakonito, ako su
akcionari blokirani u odlucivanju…

- Sudu stoje na raspolaganju dve mogucnosti:

 Da pokrene postupak prestanka drustva likvidacijom,
 Da preduzme druge mere, u slucaju da se radi o otklonjivom osnovu, i da ostavi rok do 1 godine
drustvu da otkloni nepravilnoasti. Ako rok prodje a nista se ne promeni sud ce ici na likvidaciju
drustva.
66. JEDNOCLANO DRUSTVO KAPITALA
- Nastanak jednoclanog drustva kapitala ima svoju dugu predistoriju. Pojava ovog drustva se vezuje za
vreme kad je drzava pocela da vrsi nacionalizaciju privrednih drustava sa privatnim kapitalom u pojedinim
oblastima. U francuskoj se pojava jednoclanog drustva vezuje za vreme prerastanja trgovacke radnje (koji
nije imao svojstvo pravnog lica) u posebnu ekonomsku i pravnu celinu sa svojstvom pravnog lica. Drustvo
kao pravna forma nastalo je kako bi se zastitila licna svojina imaoca radnje. Ogranicenje odgovornosti
imaoca radnje, tj.vlasnika angazovane imovine samo na tu izdvojenu imovinu bilo je moguce samo uz
kreaciju pravne licnosti za tu imovinu.
- Ideja se prvo razvila i prihvatila u Nemackoj pravnoj teoriji.

- U prilog protivljenja legalizaciji ideje o jednopersonalnom drustvu isticani su prigovori pravne priorode:
 da ona rusi teoriju o jedinstvenoj imovini jednog lica,
 da rusi ugovornu teoriju o drustvu ,
 da rusi teoriju o pravnom licu kao organizovanom skupu fizickih lica……

- Nasim Zakonom o privrednim drustvima predvidjeno je jednoclano drustvo sa ogranicenom

odgovornoscu kao i jednoclano akcionarsko drustvo, uz postojanje posebnih pravila za njihovo osnivanje i
rad.

- Savet Evropske zajednice doneo je Dvanaestu direktivu o jednoclanom drustvu sa ogranicenom

odgovornoscu. Ova direktiva je mala za cilj da stvori pretpostavke kojima se omogucava uspostavljanje
ogranicene odgovornosti trgovaca unutar jednistvenog trzista EU. Ova direktiva se odnosi na drustva sa

74
ogranicenom odgovornoscu u kontinenentalnom pravu, odnosno na akcionarska drustva u
anglosaksonskom pravu. Odredbe ove direktive primenjuju se i na jednoclana drustva koja osniva drzava
(javna preduzeca).

- Jednoclano drustvo kapitala je klasicna forma trgovackog drustva kapitala (doo. i ad.) ali sa nekim
specificnostima u osnivanju i poslovanju. Ovom pravnom formom pruza se mogucnost da clan drustva,
odnosno akcionar ne odgovara licnom imovinom za obaveze koje drustvo preuzima prema poveriocima.
- Pod jednoclanim drustvom kapitala se u uporednom pravu podrazumeva situacija kada se sve akcije ili
udeli jednog drustva kapitala steknu u vlasnistvu jednog clana drustva, a manje se podrazumeva osnivanje
trgovackog drustva od strane samo jednog clana drustva.

Osnivanje – Na osnovu zakona o privrednim drustvima, jednoclano drustvo kapitala se osniva osnivackim
aktom koji se donosi formi odluke.Odluka se donosi u pisanoj formi i mora biti potpisana i overena kod
suda. Osnovac moze biti fizicko ili pravno lice, domaceg ili stranog porekla.
- Dvanaestom direktivom EU omoguceno je da drustvo moze imati jednog clana od momenta osnivanja, ili
tako sto ce sve udele, odnosno akcije, steci jedno lice odnosno jedan clan drustva.
- Individualni preduzetnici nemaju mogucnost osnivanja jednoclanog drustva u nekoj od formi drustva lica
(Personalna drustva), kao sto ne postoji mogucnost za transformaciju postojeceg ortackog ili komanditnog
drustva u jednoclano drustvo jer su to drustva ugovori.
- U jednoclanom drustvu kapitala (doo. i ad.) jedini clan tog drustva ostvaruje nadleznosti skupstine
neposredno ili preko ovlascenog lica. Sve odluke koje donosi nuzan je da upise u zapisnik i knjigu odluka.
Svi ugovori koje zakljuci jedini clan drustva sa sopstvenim drustvom mora staviti u pisanom obliku i mora
ih uneti u knjige.
- Nakon osnivanja jednoclanog drustva kapitala nuzno je da se ta pravna cinjenica unese u odgovarajuci
registar koji je dalje dostupan svim zainteresovanim licima . Momentom registracije drustvo stice pravni
subjektivitet.
- Kada jednoclano drustvo kapitala stekne jednog ili vise novih clanova ono je duzno da uskladi svoju
pravnu organizaciju sa zakonom i da nastale promene registruje u odgovarajuci registar. Ono ce zadrzati
svojstvo pravnog lica ali ce se transformisati u viseclano drustvo kapitala.

Prestanak – Na osnovu Zakona o privrednim drustvima jednoclano drustvo sa ogranicenom odgovornoscu

uvek prestaje u slucaju stecaja ili likvidacije nad jedinim clanom koji nema pravnog naslednika, i naravno
drustvo prestaje smrcu fizickog lica koje je jedini akcionar.

Znacaj – Jednoclana drustva kapitala mogu biti od znacaja za individualne preduzetnike. Najpre kada on
zeli da svoju imovinu zastiti od imovine kojom zeli da obavlja privrednu delatnost. Takodje od velikog je
znacaja kad jedan clan treba da donese odluku da nastavi svoje poslovanje u obliku jednoclanog ad. ili
jednockanog doo. Na kraju treba istaci da je ova pravna forma izuzetno podesna za mala preduzeca.
67. JAVNA PREDUZECA

- Pod izrazom javni sektor podrazumeva se deo nacionalne privrede za cije funkcionisanje drzava ima
neposrednu odgovornost. Javni sektor privrede obuhvata centralnu i lokalnu drzavu, javne korporacije i
aktivnosti drugih javnih preduzeca. A u pravu EU pod tim izrazom se podvode sva preduzeca koja su u
drzavnoj imovini ili pod kontrolom drzave.
- Javni sektor privrede se od svog nastanka vezuje za monopol. Ali u savremenim uslovima sve vise se
odvija proces deregulacije tj. sve cesca i obimnija primena slobode preduzetnistva i konkurencije. U ovom
sektoru se sve vise podize nivo pravne organizacije i upravljanja i povecava se ekonomicnost i efikasnost
poslovanja. Ovo se pogotovo odnosi na bivse socijalisticke zemlje centralne i istocne evrope gde
deregulacija i privatizacija javnih preduzeca uzimaju maha.

75
- Javna preduzeca su osnovni subjekti javnog sektora privredjivanja koji obavljaju delatnost od
javnog(opsteg) interesa. Njihov znacaj je ogroman jer su eke delatnosti neprivlacne za privatnike zbog
velikog rizika , takodje u pojedinim delatnostima se zahteva visoka tajnost. Naravno u nekim delatnostima
se zahteva odrzavanje odredjenog obima i standarda proizvoda i usluga a to samo drzava moze da
garantuje.

- U uporednom pravu postoje razliciti kriterijumi za odredjivanje pojma javnog preduzeca kao sto su:
javnopravni subjekt u svojstvu osnivaca , obavljanje delatnosti od javnog interesa , svojina nad preduzecem
, javnopravna ovlascenja koja se daju preduzecu …
- U pravnoj teoriji nema jedinstvenog stava o poimanju javnog preduzeca. Po jednima , koji polaze od
svojinskog kriterija javno preduzece je onokoje je iskljucivo u svojini drzave , po drugima koji polaze od
kriterija delatnosti od javnog interesa pod javnim preduzecem podvode sva ona preduzeca koja takvu
delatnost obavljaju…
Javno preduzece je po svojoj pravnoj prirodi mesoviti pravni institut jer u sebi prozima elemente javnog
(upravnog) prava i elemente privatnog (posebno trgovackog) prava.
- U pravu EU pod javnim preduzecem se podvode sva preduzeca na koja javna vlast vrsi, neposredni ili
posredno, dominantan uticaj na osnovu svojine, finansijskog ucesca ili propisa koji se primenjuju na
njihovo poslovanje. To su preduzeca u kojima javna vlast drzi veci deo osnivackog kapitala ili kontrolise
vecinu glasova.
- Pravo EU polazi od principa neutralnosti po kojem ostavlja slobodu clanicama unije da svoje ekonomske
sisteme, zasnivaju na privatnim, javnim ili mesovitim svojinskim odnosima.

- Ekonomski razlog za osnivanje javnog preduzeca sredstvima iz javnih izvora ogleda se u nedovoljnoj
efikasnosti trzisnog mehanizma u obezbedjivanju javnih dobara i usluga. Javna preduzeca osnivaju
javnopravni subjekti, sredstvima iz javnih izvora, koja vrse neku od javnih sluzbi i cije se poslovanje
podvodi pod poseban pravni rezim. Javno preduzece ima dvostruku ulogu i to:
o da vrsi odredjenu javnu sluzbu i dobija pojedina ovlascenja koja imaju drzavni organi i
o da obavlja privrednu delatnost i da ima slican polozaj kao i privatno preduzece.

- Naziv javno preduzece je u pravu EU samo ekonomski izraz za pravnoorganizacioni oblik nekog od
oblika privrednog drustva kapitala,ciji su iskljucivi,vecinski ili manjinski vlasnici javnopravni subjekti,
odnosno koje obavlja neku delatnost od opsteg javnog interesa.

- U uporednom pravu javno preduzece moze imati oblik :

Javne korporacije – to je institut javnog prava sa posebnim pravnim subjektivitetom koja se osniva
posebnim zakonom, u delatnostima za koje je drzava posebno zainteresovana, koju finansira
drzava i ne moze se osnivati u obliku ad. Javna korporacija je odgovorna Vladi.
Drzavna kompanija – to je institut privatnog prava sa pravnim polozajem slicnim drugim
preduzecima, a drzavna kontrola se bazira na posedovanju akcija od strane drzave.

- U pravu EU ne postoji javno preduzece kao poseban pravnoorganizacioni oblik.

- U francuskoj su javna preduzeca organizovana kao u formi trgovackog preduzeca i mogu biti drustva sa
javnim kapitalom (nacionalizovana drustva) i drustva sa mesovitim kapitalom (nacionalna ili lokalna).
- U socijalistickim zemljama centralne i istocne evrope zakonodavac je definisao javno preduzece kao
poseban pravnoorganizacioni oblik i to kao drzavno odnosno javno preduzece.

Javna preduzeca u domacem pravu:

76
- Izvori prava: javno preduzece iako nije definisano Zakonom o privrednim drustvima iz 2004
zakonodavac ga je regulisao na osnovu posebnog zakona. Polovinom 2000 godine Srbija je donela nov
zakon o javim preduzecima i obavljanju delatnosti od javnog interesa , ovaj zakon je trpeo promene i
izmene 2002 i 2005 godine. Potreba za ovakvim zakonom je bila vrlo izrazena posto je u srbiji
registrovano preko 600 javnih preduzeca.

- U domacem zakonodavstvu se zahteva kumulativno ispunjenje dva uslova da bi se preduzece smatralo

javnim:
Zakonom se zahteva da preduzece obavlja delatnost od opsteg interesa (realni uslov).
Da je njgov osnivac drzava ili jedinica lokalne samouprave (formalni uslov).
- Zakonom o preduzecima, javno preduzece se definise kao: ono preduzece koje obavlja delatnost od
opsteg interesa, koje osniva drzava, odnosno jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina.

- U nasem zakonodavstvu javno preduzece predstavlja posebnu formu preduzeca koju karakterisu:
Osnivaci, osnivacki kapital, imovina preduzeca, obavljanje delatnosti od opsteg interesa, imenovanje
organa upravljanja i rukovodjenja i neka druga zakonska resenja.

- Javno preduzece se osniva i osluje u skladu sa Zakonom o javnim preduzecima i obavljanju delatnosti od
javnog interesa, kao i zakonom kojim se uredjuje obavljanje odredjene delatnosti od opsteg interesa. To su
delatnosti neophodne za: 1. zivot gradjana, 2. za rad i poslovanje preduzeca i 3. za drzavne organe.
- Cilj osnivanja i poslovanja javnog preduzeca se ogleda :
 u obezbedjivanju kontinuiranog i trajnog obavljanja delatnosti od opsteg interesa.
 urednom zadoovoljenju potreba korisnika.
 tehnicko-tehnoloskom ekonomskog sistema i usagladjenosti njegovog razvoja…
- Javno preduzece moze osnovati nadlezni organ drzave,autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave.
- Akt o osnivanju javnog preduzeca se moze doneti u pisanom obliku i to u vidu:
1. zakona, 2. odluke nadleznog drzavnog organa i 3. ugovora.
- Opsti akti javnog preduzeca su statut i drugi opsti akti utvrdjeni zakonom.

- Javno preduzece ima svojstvo pravnog lica i registruje se u Registru privrednih subjekata. Ono
predstavlja poseban pravnoorganizacioni oblik i spada u drustva kapitala. Javno preduzece odgovara za
svoje obaveze celokupnom svojom imovinom kao i svako drustvo kapitala. Sva prava i obaveze i
odgovornosti izmedju javnih preduzeca uredjuju se aktom o osnivanju javnog preduzeca, a pojedina prava i
obaveze mogu se urediti i posebnim ugovorom.
- Kljucna razlika izmedju javnog preduzeca i privrednog drustva ogleda se u tome sto je javno preduzece
subjekt sa elementima javnog prava a privredno drustvo subjekt privatnog prava.

- Organi upravljanja javnog preduzeca su :

1) upravni odbor (organ upravljanja),
2) direktor (organ poslovodjenja) i
3) nadzorni odbor (organ nadzora).
- Uloga drzave je da imenuje i razresava clanove upravnog odbora , direktora i clanove nadzornog odbora,
da odredjuje raspodelu dobiti , da donosi pla rada i razvoja , da odredjuje delatnost,ime,sediste…

- Zakonom o privatizaciji iz 2001 god. su uredjeni uslovi i postupak za promenu drzavnog kapitala.
Ministarstvo za privredu i privatizaciju je ovlasceno da inicira privatizaciju drustava sa vecinskim
drzavnim kapitalom.
- Izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji iz 2003 izmenjeno je zakonsko resenje vezano za pravo
zaposlenih na besplatne akcije javnih preduzeca.

77
- Noveliranim zakonom o javnim preduzecima iz 2005 promenjen je pristup u postupku privatizacije javnih
preduzeca i podeli besplatnih akcija :
o Prvo, procenat drzavnog kapitala koji se privatizuje odredjen je osnivackim aktom.
o Drugo, kapital za sticanje akcija bez naknade iznosi max 30% drzavnog kapitala koji se
privatizuje.
o Trece, moze se privatizovati najvise 15% drzavnog kapitala putem javnog tendera ili aukcije.

68. ZADRUGE

- U uporednom pravu zadruga je poseban i osnovni prvnoorganizacioni oblik za obavljanje poslova u

oblasti zadrugarstva, ciji je pravni polozaj regulisan posebnim zakonom. Zadruga je kao pravna forma
organizovanja karakteristicna za zanatstvo, poljoprivredu, ribarstvo, stambenu izgradnju i dr.
- Zadruge u zemljama germanske pravne tradicije su posebne pravne forme za preduzetnistvo i ne
predvidjaju se zadruge kao posebne forme trgovackog drustva.
- Zemlje romanske pravne tradicije omogucavaju osnivanje zadruga koje su po svojoj prirodi gradjanska
drustva, kao i osnivanje zadruga u nekom od pravnoorganizacionih oblika trgovackog drustva kada su
trgovacke prirode.
- Clanovi zadruga su po pravilu fizicka lica ali pojedina zakonodavstva (Rusija, Madjarska) dopustaju da se
opstim aktom zadruge predvidi mogucnost clanstva i pravnih lica.
- U stranom zakonodavstvu se odredjuje minimalni broj lica koji mogu da osnuju zadrugu.
- Osnovni principi na kojima se zasniva udruzivanje zadrugara u zadrugu su: zajednicki ekonomski interes,
ravnopravnost u odlucivanju , solidarnst, odgovornost, zajednicki rad, samopomoc, nezavisnost….
- Zadruga se osniva ugovorom o zdruzivanju zadrugara, kojim zadrugari uredjuju svoja medjusobna prava i
obaveze, kao i odgovornosti prema trecim licima.
- Zadruga ima svoj statut, koji predstavlja osnovni akt kojim se uredjuje organizacija, poslovanje,
privredjivanje, polozaj clanstva, ciljevi …
- Organi zadruge su:
o skupstina, kao najvisi organ,
o upravni odbor,
o nadzorni odbor,
o poslovodja (direktor).
- Zadruga odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Zadruzi se priznaje svojstvo pravnog
lica i stice se registracijom.
- Podela zadruga moze se izvrsiti po razlicitim kriterijumima:
 polazeci od delatnosti imamo: zanatske, potrosacke, stambene i dr.
 polazeci od ciljne funkcije imamo: profitne i neprofitne.
 po kriterijumu odgovornosti zadruga za obaveze zadruge imamo: zadruge sa ogranicenom i
neogranicenom odgovornoscu.

Evropsko zadruzno drustvo:

- Ono predstavlja nastavak stvaranja posebnih pravnoorganizacionih oblika na nivou EU, koje treba da
omoguci prekogranicno osnovanje, spajanje ili reorganizovanje zadruga iz razlicitih drzava clanica. Cilj
ovog drustva je zadovoljenje potreba njegovih clanova i razvoj njihovih ekonomskih i socijalnih aktivnosti,
posebno na osnovu zakljucenog ugovora izmedju zadrugara o nabavci dobara i usluga ili ostvarivanju
delatnosti poslovanja za koje je drustvo registrovano.
- Zadruga se moze osnovati na teritoriji EU u pravnoorganizacionom obliku evropskog zadruznog drustva.
Na ovo drustvo se primenjuju brojni izvori prava kao sto su:

78
 1) pravilo o statutu evropskog zdruzenog drustva,
2) odredbe statuta evropskog zadruznog drustva,
3) odredbe nacionalnih prava.
- Drustvo moze biti osnovano na vise nacina: moze ga osnovati 5 ili vise fizickih lica koja su nastanjena u
najmanje dve drzave clanice , moze ga osnovati 5 ili vise fizickih ili pravnih lica pod sulovom da su pravna
lica osnovana i registrovana u najmanje dve zemlje clanice …
- Broj clanova i visina uloga nisu limitirani (osim sto upisani kapital ne sme biti manji od 30.000 evra).
Upisani kapital je podeljen na uloge. Dopusteno je izdavanje vise klasa uloga drustva koji ostvaruju
razlicita prava kod raspodele dobiti. Statutom se utvrdjuje da min 25 % udela mora biti uplaceno do
momenta upisa a ostatak za 5 godina. Nenovcani udeli se moraju uneti do momenta upisa uloga. Udeli se
ne mogu unositi u vidu rada ili usliga drustvu. Zadrugari odgovaraju za obaveze zadruge samo do visine
svojih uloga .
- Drustvo se u svakoj drzavi clanici tretira isto i to je nacelo nediskriminacije. Registrovano sediste zadruge
se mora nalaziti na teritoriji EU.

69. BROKERSKO-DILERSKA DRUSTVA

- Osnovni izvor domaceg prava za osnivanje, poslovanje i nacin upravljanja borkersko-dilerskim drustvima
je Zakon o trzistu HOV i drugih finansijskih instrumenata.
- U nasem pravu se na berzanskom trzistu HOV kao clanovi berze mogu pojaviti brokeri i dileri samo ako
su organizovani u brokersko-dilerska drustva. To znaci da se ovakvi poslovi mogu obavljati iskljucivo u
formi kolektivnog preduzetnistva.
- U EU i SAD nije zabranjeno ni fizickim licima da se profesionalno bave trgovinom HOV pod uslovom da
pruzaju jednaku zastitu svojim klijentima i da je njihovo poslovanje pod nadzorom zvanicnih organa.
- Nas zakonodavac brokersko-dilerska drustva definise kao pravno lice koje je organizovano kao
akcionarsko drustvo, koje svoju delatnost obavlja na organizovanom trzistu HOV. Ovo drustvo mogu
osnivati pravna i fizicka lica, domaceg ili stranog porekla. Za njegovo osnovanje vazi sistem dozvole, koju
izdaje Komisija za HOV.

- U drzavama EU vazi sistem drzavne dozvole. Da bi se uspostavilo unutrasnje trziste HOV na nivou EU
bilo je nuzno da se uspostavi sistem izdavanja jedne dozvole koja bi vazila u svim clanicama. To je
postignuto donosenjem Direktive o investicionim uslugama u oblasti HOV. Rec je o sistemu jedinstvene
dozvole koja se naziva i evropski pasos. Ovaj sistem se zasniva na 4 mere:
1. jedinstvena dozvola,
2. monimalni uslovi poslovanja,
3. nacionalni tretman u domacoj drzavi i
4. nadzor drzave porekla.

- U osnivanju brokersko-dilerskih drustava zakonodavac utvrdjuje minimalni novcani osnovni kapital za

ova drustva koji iznosi od 50.000 do 300.000 evra, u zavisnosti od vrste delatnosti. Zahteva se i da taj
kapital bude u celosti uplacen pre registracije drustva. Takodje drusta moraju da ispune i uslove u pogledu
kadrovske i organizacione osposobljanosti i tehnicke opremljenosti.

- Komisija za HOV je duzna da donese resenje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti drustvu
najkasnije 30 dana od prijema zahteva. Takodje komisija izdaje i dozvole za rad fizickim licima za
obavljanje poslova brokera, investicionog savetnika i portfolio menadzera.
- Osnovni akti ovog drustva su : osnivacki akt, statut, pravila poslovanja i pravilnik o tarifi…
- Ovo drustvo moze obavljati poslove:
1. bankarske poslove,

79
 2. poslove market mejkera,
3. dilerske poslove,
4. poslove portfolio menadzera,
5. poslove agenta emisije,
6. poslove investicionog savetnika …
- U obavljanju svojih poslova ova drustva se moraju rukovoditi zakonskim nacelima i drugim nacelima
poput nacela ravnopravnosti klijenata, nacala postupanja u najboljem interesu klijenta, nacelu
transparentnosti, nacelo poslovne tajne…
- Brokersko dilerska drustva imaju organe kao i akcionarsko drustvo. U pogledu uprave ovog drustva
zakonodavac zahteva od Komisije za HOV da donese resenje o davanju prethodne saglasnosti za izbor
direktora i clanova upravnog odbora.
- Nadzor nad ovim drustvima vrsi Komisija za HOV i to najmanje dva puta godisnje .
- Banka, koja se naziva i ovlascena banka, koja dobije dozvolu Komisije za HOV, moze obavljati delatnost
brokersko-dilerskog drustva.

70. PRIVREDNE KOMORE

- Komore su udruzenja, odnosno korporativne organizacije, sa neprofitnim ciljem, sa svojstvom pravnog

lica. Prve trgovacke komore su nastale u Francuskoj jos u XVII veku. Zadatak tih komora je bio da
savetuju drzavne organe u njihovom sprovodjenju ekonomske politike.
- Oblik udruzivanja trgovaca u komore nije u svim zemljama isti. U jednim postoje jedinstvene trgovinske
ili trgovinsko-industrijske komore koje pokrivaju trgovce iz razlicitih privrednih grana, a u drugim
zemljama postoje jedinstvene komore za razlicite privredne grane.
- Komore, u zavisnosti na teriotoriju za koju se osnivaju, mogu biti :
 Lokalne (za grad ili uzu teritoriju),
 Regionalne (za oblast),
 Mesovite (za dve ili vise drzava),
 Medjunarodne (npr.Medjunarodna trgovinska komora u Parizu).
- U komore se udruzuju kako privredni subjekti sa svojstvom pravnog lica tako i fizicka lica koja obavljaju
neku od slobodnih profesija.

- Na osnovu kriterijuma subjekata koji se udruzuju imamo:

o trgovinske (privredne) komore i
o profesionalne komore

- Polazeci od kriterijuma nacina osnivanja komore, njihovog cilja i obaveznosti clanstva imamo:
 Javnopravne komore – one koje osniva drzava aktom vlasti , po pravilu zakonom.One
obavljaju poslove u javnom interesu , a clanstvo u njima je obavezno.
 Privatnopravne komore – njih osnivaju fizicka i pravna lica nedrzavnim aktom , najcesce
ugovorom , a obavljaju poslove u interesu svojih clanova s tim da im i drzava moze
odobriti odredjena ovlascenja.

- U nasoj pravnoj praksi sve cesce se postavljaju zahtevi da clanstvo u komorama ne bude obavezno, mada
je stanje u realnosti sistem polu-obaveznog clanstva.

80
- U nasem pravu privredne komore su oblik udruzivanja privrednih subjekata. U pogledu pravne prirode
komora je interesna, samostalna i poslovno-strucna organizacija koja povezuje zajednicke poslovne
interese svojih clanova na odredjenoj teritoriji, i ucestvuje u obezbedjivanju zajednickih interesa vaznih za
privredu Srbije. Komora je poseban pravnoorganizacioni oblik i ima svojstvo pravnog lica ali nije privredni
subjekt jer ne obavlja privrednu delatnost, pa se ne upisuje u registar privrednih subjekata.
- Privredne komore kod nas su organizovane po teritorijalnom principu: republicka, pokrajinska, gradska i
regionalna.
- Komora vodi registar svojih clanova, koji svi imaju jednaka prava i obaveze. Clanovi su privredna
drustva i individualni preduzetnici.
- Komorom upravljaju njeni clanovi preko izabranih predstavnika u njenim organima. Organi komore su:
skupstina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
- Pri svakoj komori postoji sud casti koji odlucuje o povredama dobrih poslovnih obicaja, narusavanju
jedinstvenog trzista i monopolistickim radnjama na tom trzistu, kao i neizvrsavanju obaveza clanova i
odluka komore.

71. BERZE

- Berze su nastale iz potrebe trgovaca za efikasnijom trgovinom. Pretece berzi su sajmovi i aukcije. Prvo su
nastale novcane berze u XII i XII veku, a prva robna berza je nastala u XIX veku u Engleskoj. Srbija je
prvu mestovitu berzu dobila 1984 godine- Beogradska berza.
- Berze su organizovano trziste na kome se trguje HOV, novcem, specijalnom robom po unapred
utvrdjenim pravilima. Berze su posebno mesto prostorije na kome se sastaju njeni clanovi da bi pod
odredjenim uslovima zakljucivali poslove kupovine i prodaje. Berzansko trziste se razlikuje od dugih
oblika trzista jer se na njemu ne nalazi fizicki prisutna roba koja je predmet trgovine. Na berzama se trguje
ivelikim kolicinama robe pa je to mesto gde se obrazuju cene koje se odrazavaju na istu vrstu robe i na
drugim oblicima trzista.
- Berze su nedobitne organizacije jer nikad ne trguju vec samo stvaraju uslove da se na njima fer trguje.
Posto njihova ciljna funkcija nije sticanje dobiti zbog toga se tretiraju kao neprivredni subjekti.

Vrste – Prema predmetu poslovanja berze se mogu podeliti na efektne berze (berze Hov) , novcane i
devizne berze, robne i mesovite berze. Prema obimu samostalnosti berze u odnosu na drzavu, berze se
mogu podelitina samostalne, nesamostalne i polusamostalne berze.Samostalne berze su organizovane kao
udruzenje svojih clanova, a clanovi vrse funkciju berzanskih posrednika. Nesamostalne berze su sustinski
drzavne ustanove i one nemaju clanove vec samo posrednike. Koji moraju da ispunjavaju stroge zakonske
uslove, oni obavljaju poslove samo za racun klijenta. Polusamostalne berze- drzava nad njima ima
upravljacka i kontrolna prava. Zavisno od toga da li je cilj obavljanja delatnosti sticanje dobiti, berze
mogu biti i dobitne i nedobitne.

81
- Postoje tri sistema za osnivanje berzi: 1. Normativni sistem- berza se osniva pod zakonom utvrdjenim
uslovima 2. Sistem drzavnog akta- berza se osniva na osnovu odluke nadleznog drzavnog organa 3.
Sistem dozvole (koncesije)- berza se osniva na osnovu zakonom utvrdjenih uslova i izdate dozvole od
strane nadleznog organa.
- Nas zakonodavac definise berzu kao pravnom lice koje je organozovano kao akcionarsko drustvo koje
obavlja delatnost organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima na
berzanskom trzistu. ’ -- Izvori prava za rad, osnivanje i poslovanje berze su: Zakon o trzistu HOV, Zakon o
privrednim drustvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata.
- Berzu u nasem pravu moze osnovati Republika, domace i strano, pravno i fizicko lice. Ona ne moze da
otpocne obavljanje delatnosti bez dobijanja dozvole za svoj rad koju izdaje komisija za Hov. Novcani deo
osnivackog kapitala berze je minimalno 1.000.000 evra u din protivvrednosti. Clanovi berze su brokersko
dilerska drustva i ovlascene banke.
- Delatnost berze je organizovanje trgovine HOV. Ona obuhvata sledece poslove: organizovanje javne
ponude hartija od vrednosti, povezivanje ponude i traznje HOV, objavljivanje informacija o traznji,
trzisnoj ceni i ponudi HOV.
- Berza moze obavljati svoj posao ako je: 1. Kadrovski osbosobljena, 2. organizaciono osbosopljena i 3.
Tehnicki osposobljena.
- Opsti akti berze su: status, pravila poslovanja, pravilnik o tarifi, pravilnik o listingu i kotaciji.
- Arbitraza berze se obrazuje radi resavanja sporova izmedju ucesnika na berzi na osnovu zakljucenih
poslova na berzi, ona ima listu arbitara koje bira skupstina berze. Odluka arbitraze je konacna.
- Komisija a Hov najmanje dva puta godisnje vrsi nadzor nad zakonitoscu poslovanja berze a iz zakonom
utvrdjenih razloga joj moze oduzeti dozvolu za rad.

72. NACIONALNA KORPORACIJA ZA OSIGURANJE STAMBENIH KREDITA I

CENTRALNI REGISTAR HOV

- Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita je kao poseban pravnoorganizacioni oblik

osnovana posebnim zakonom. Sredstva za osivanje i pocetak rada korporacije obezbedjena su u budzetu
Srbijen, u iznosu od najmanje 10.000.000 evra. Sredstva za rad korporacije obezbedjuju se iz njnih
prihoda, donacija, budzeta Srbije…
- Zakonom je dopusteno da se Korporacije organizuje u formu ad, saglasno Zakonu o privrednim
drustvima. Vrednost drzavnog kapitala u ukupnom kapitalu Korporacje ne moze biti manja od 51%.
- Korporacija je spacijalizovana za obavljanje poslovanja osiguranja potrzaivanja koja su obezbedjena
hipotekom. Drugi poslovi u vezi sa korporacijom su:
1) posredovanje u prenosu potrazivanja obezbedjenih hipotekom;
2) izdavanje Hov na osnovu uspostavljene hipoteke;
3) pruzanje strucne pomocu drzavnim organima u oblasti poboljsanja uslova stambene
gradnje;

82
 4) Obavljanje drugih poslova pod uslovima previdjenim statutom.

- Korporacija ima svojstvo pravnog lica koje stice pravom registracije. Za svoje obaveze odgovara
celokupnom svojom imovinom. Sediste korporacije je u BG. Organi korporacije su: upravni odbor,
direktor i nadzorni odbor, ciji mandat traje cetiri godine. Opsti akti korporacije su: statut, akt o organizaciji
i sistematizaciji radnih mesta, pravila poslovanja… Ovo je specificna organizacija koja ima elemente i
upravne i nedobitne organizacije, ali i elemetne dobitne organizacije.

Centralni registrar hartije od vrednosti – Uloga Centralnog registra HOV je da obavlja:

o poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima Hov i drugih finansijskih
instrumenata;
o Poslove o pravima trecih lica na hov i drugim finansijskim instrumentima;
o Poslove kliringa i saldiranja hov.

- U centralnom registru se otvaraju i vode sledeci racuni: 1. Racun HOV clanova centralnog registra; 2.
Racun deponovonaih HOV; 3. Emisioni racun.
- Centralni registar ima svojstvo pravnog lica i osniva se u pravnoj formi zatvirenog ad. Njegov novnaci
deo osnovnog kapitala ne moze biti manji od 50.000 u dinarskoj protiv vrednosti, a udeo drzavnig kapitala
ne moze biti manji od 51%. Njegovo sediste je u Bg.
- Clanovi centralnog registra mogu biti: Republika, Narodna banka Srbije, brokersko dilerska drustva,
berze, poslovne banke.
- Oragni Centralnog registra su: Skupstina i upravni odbor.
- Nadzor nad Centralnim registrom vrsi komisija za HOV o cemu sastavlja zapisnik. Narodna banka Srbije
vrsi nadzor u delu poslova koji se ticu obavljanja platnog prometa preko novcanih racuna. Sredstav za rad
obezbedjuju se iz naknade za obavljanje poslova u skladu sa njegovim pravilnikom o tarifi, kao i iz drugih
izvora.

73. KOMISIJA ZA ZASTITU KONKURENCIJE I KOMISIJA ZA HOV

- Komisija za zastitu konkurencije je osnovana zakonom, ima status pravnog lica sa sedistem u Beogradu.
Ona za rad odgovara narodnoj skupstini kojoj podnosi izvestaj jednom godisnje.Ova komisija je nedobitna
organizacija, jer njena ciljna funkcija nije sticanje dobiti.
- Komisija za zastitu konkurencije je nadlezna da:
1) resava o pravima i obavezama ucesnika na trzistu,

83
 2) ucestvuje u izradi propisa koje se donose u oblasti zastite konkurencije,
3) predlaze Vladi donosenje propisa za sprovodjenje Zakona o zastiti konkurencije,
4) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinacnim trzistima i u pojedinacnim
sektorima,
5) daje misljenje u vezi sa primenom propisa u oblasti zastite konkurencije,
6) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zastite konkurencije…

- Savet je jedini organ komisije za zastitu konkurencije, koji donosi odluke. Na celu saveta nalazi se
predsednik koji predstavlja i zastupa komisiju a u slucaju njegove sprecenosti to radi njegov zamenik.
- Savet komisije ima 5 clanova koje bira Narodna skupstina na predlog ovlascenih predlagaca. Za clana
saveta se ne moze predloziti: lice starije od 65 godina, lice koje je srodnik clana saveta u pravoj liniji,
poslanik u narodnoj skupstini, funkcioner politicke stranke. Clan saveta se bira na 5 godina, a isto lice
moze biti izabrano najvise 2 puta. Njegov mandat prestaje: 1. Istekom vremena na koje je izabran, 2.
razresenjem iz razloga predvidjenih zakonom, 3. smrcu. - Rad saveta je javan, a odluke donosi
vecinom prisutnih clanova. U slucaju jednake podele glasova odlucujuci glas je glas predsednika saveta.
- Komisija za zastitu konkurencije ima statut i druge akte, koje donosi Savet, kojima odredjuje unutrasnju
organizaciju i nacin rada komisije. Saglasnost na statut daje vlada.
- Sredstava za rad Komisije se obezbedjuju iz prihoda koje ona ostvaruje radom, ali i iz naknada, donacija,
prihoda od prodaje publikacija komisije... Visak prihoda nad rashodima se vraca u budzet Srbije, a visak
rashoda nad prihodima se pokriva iz budzeta Srbije.
- Komisija za HOV je nezavisna i samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica i sa sedistem u
Beogradu. Komisija je regulatorno telo u oblasti trzista Hov i drugih fin.instrumenata. Ona je nedobitna
organizacija i za svoj rad odgovara Narodnoj skupstini, a Vladu tromesecno informise o svom radu i
kretanjima na trzistu kapitala.
- Regulatorni organi su nastali radi sprecavanja malverzacija i prevara, koje su ucinjene na stetu kupaca
hov zbog nedostatka adekvatnih propoisa o trzistu hov.
- Komisija za hov ima 5 clanova, ukljucujuci i njenog predsednika, koga bira i razresava Narodna
skupstina. Mandat clanova traje 5 godina, a zakonom su utvrdjeni uslovi koje mora da ispunjava lice koje
se bira u svojstvu clana i predsednika.
- Komisija odlucuje na sednicama kojom rukovodi njen predsednik. Tri clana komisije cine kvorum, a
odluke se donose vecinom glasova.
- Komisija donosi statut i druge opste akte. Ona donosi tarifnik na osnovu koga obezbedjuje sredstva za
finansiranje svojih poslova i zadataka. Visak prihoda nad rashodima Komisija uplacuje u republicki
budzet, a manjak nadoknadjuje iz sopstevih rezervi i republickog budzeta.
- Registri koje vodi komisija za hov su javni.

84
74. OSNOVNA SVOJSTVA STECAJA – istorijat i izvori prava; pojam, uloge i vrste stecaja i
stecajni razlozi

- Razvoj stecajnog zakonodavstva je zapoceo u 16 v, a prvi stecajni zakon je donet 1542 u Engleskoj.
Sledeci veliki talas stecajnog zakonodavstav usledio je u 19 v. U 20 veku pocinje novi globalni pokret
reforme stecajnog zakonodavstva koji traje do danas.
- U nasoj zemlji je doneto nekoliko zakona u oblasti stecaja posle II svetskog rata.
- U uporednom pravu prestanak rada privrednog drustva po osnovu insolventnosti se oznacava sledecim
teriminima: prinudna likvidacija, bankrot, stecaj, insolventna likvidacija, sudska likvidacija. Nas
zakonodavac je do nedavno upotrebljavao samo termin stecaj a od nedavno pocinje da se upotrebljava i
izraz bankrotstvo.
- Stecaj je pravni institut kolektivnog, prinudnog, ravnomernog i pravicnog namirenja poverilaca
generalnim izvrsenjem na imovini stecajnog duznika, cime on prestaje da postoji kao pravni subjekt. Stecaj
predstavlja istovremeno, s jedne strane, stanje u kome duznik ne moze da izvrsava obaveze prema
poveriocima, i s druge strane prinudno izvrsenje potrazivanja svih poverilaca nad imovinom stecajnog
duznika., sto dovodi do gubljenja njegovog pravnog subjektiviteta.
- Postupak stecaja ima za cilj da obezbedi pravicno zadoviljenje poverilaca. Treba imati u vidu da se
stecajni postupak pokrece protiv insolventnog duzinka, zbog cega uspesno okoncanje tog postupka ne mora
da znaci i uspesno ostvarenje interesa stecajnih poverilaca. Pravilo je da se u stecajnom postupku namiri
samo odredjen procenat potrazivanja, odnosno stecaj se moze okoncati bez namiranja ikakvog procenta
potrazivanja stecajnih poverilaca.
- Razlikuju se dve vrtse stecaja
 dobrovoljni – kod dobrovoljnog stecaja sam duznik pokrece postupak stecaja i
 prinudni – kod prinudnog stecaja predlog za pokretanje stecaja podnose poverioci ili neko
drugo zakonom ovlasceno lice.

- U zavisnosti od vrste subjekta nad kojim se sprovodi stecaj on se moze podeliti na: 1. Individualni stecaj
(sprovodi se nad fizickim licima) i 2. Korporativni stecaj (sprovodi se nad pravnim licima). Osnovno
pravilo kod individualnog stecaja je nacelo novog finansijskog pocetka za stecajnog duznika, a njegov
osnovni cilj je da se fizickom licu pruzi nova prilika za poslovanje. Korporativni stecaj ima za cilj da
prikupi i unovci imovinu pravnog lica koja ce se raspodeliti poveriocima srazmerno visini njihovih
potrazivanja.
- Posebnu vrstu stecaja predstavlja medjunarodni stecaj - pod njega se podvodi svaki privredni subjekt nad
kojim je otvoren postupak stecaja, a koji ima imovinu u dve ili vise drzava.
- Posebnu vrstu stecaja predstavlja i stecaj male vrednosti. On se sprovodi kada je knjigovodstevna
vrednost imovine stecajnog duznika manja od 5.000.000 din. Postupak vodi stecajni sudija.

Stecajni razlozi
- Stecajni razlog predstavlja materijano pravno osnovu pokretanja stecajnog postupka. Pokretanje postupka
se vrsi na osnovu zahteva ovlascenog lica.
- U zavisnosti od nacina koji se upotrebljava za odredjivanje stecajnih razloga postoje dva nacina:
o Metod nabrajanja stecajnih razloga – ogleda se u nabrajanju radnji i okolnosti u vezi sa
duznikom, koje predstavljaju razlog za pokretanje postupka. Poverilac je bio duzan da
dokaze da je duznik izvrsio neku od stecajnih radnji, koje su zakonom nabrojane.
o Metod opsteg razloga – zakonodavac u formulaciji stecajnog razloga upotrebljava pravne
standarde, radi obuhvatanj avelikog broja konkretnih slucajeva i radnji stecajnog duznika,
koji dovode do otvaranja postupka stecaja. Od svih stecajnih razloga najznacajniji su:
prezaduzenost i nesposobnost za placanje.
- U nasem zakonodavstvu stecajni postupak se sprovodi nad duznikom koji je nesposoban za placanje.
Stecajni duznik je nesposoban za placanje: 1. Ako ne moze da odgovori svvojim obavezama u roku od 45

85
dana od dana dospelosti obaveze; 2. Ako je potpuno obustavio svoja placanja u roku od 30 dana; 3. Ako je
verovatno da obaveze nece moci da ispuni po dospecu.
- Nesposobnost za placanje podrazumeva takvo fin stanje duznika u kojem duznik nije posoban da izmiruje
dospele obaveze prema poveriocima. Ovaj stecajni razlog se oznacava koa univerzalni, osnovni i redovni.

75. STECAJNI POSTUPAK – pojam i nacela, stranke i drugi ucesnici

- Stecajni postupak predstavlja posebnu vrstu gradjanskog sudskog postupka. U nasem pravu on obuhvata
bankrotstvo i reorganizaciju, na koje se primenjuje Zakon o stecajnom postupku. Za sprovodjenje postupka
u prvom stepenu stvarno je nadlezan trgovinski sud, u drugom stepenu Visi trgovniski sud. Postupak
pokrece zakonom ovlasceni subjekat, a sud ga sprovodu pos luzbenoj duznosti. Postupak je po svojoj
prirodi hitan.
- Odluke u stecajnom postupku se donose u obliku resenja ili zakljucka. Resenjem se odlucuje u stecajnom
postupku, a zakljuckom se izdaje nalog sluzbenom licu ili organu da sprovodi postupak za izvrsenje
pojedinih radnji. Protiv resenja se moze izjaviti zalba, a protiv zakljucka podneti prigovor. Rok za zalbu je
8 dana a rok za podnosenje prigovora pet dand od dana objavljivanja zakljucka.
- Pravni institut stecaja zasniva se na vise nacela:
1) nacelo kolektivne zastite neprivilegovanih poverilaca – stecaj omogucava ravnomerno
namirenje potrazivanja poverilaca u zavisnosti od ukupne visine njihovih potrazivanja;
2) nacelo ravnopravnosti neprivilegovanih poverilaca – stecaj onemogucava nedozvoljene
transakcije i stavljanje pojedinih poverilaca u priviligovan polozaj u odnosu na druge
poverioce;
3) nacelo univerzalnosti – sva imovina stecajnog duznika mora biti predmet namirenja
stecajnih poverilaca;
4) nacelo sudskog vodjenja stecajnog postupka;
5) nacelo ekonomije postupka – stecajni postupak je po svojoj prirodi hitan;
6) nacelo srazmernosti – neprivilegovani poverici namiruju svoja potrazivanja srazmerno
njihovoj visini u odnosu na stecajnu masu;
7) nacelo izuzetnosti – stecaj se pokrece i sprovodi samo ako ne uspe reogranizacija duznika.

Stecajni duznik – lice nad cijom imovinom je otvoren postupak bankrotstva. U najvecem broju
zakonodavstava o stecaju usvojen je tzv. trgovacki stecaj – stecajni duznik moze biti privredni subjekt:
privredno drustvo, banka i druga finansijska institucija, drustvo za osiguranje, zadruga, preduzetnik.U
nasem zakonodavnstvu se podvodi pravno drustvo u preduzetnik.

Stecajni Poverilac – je stranka u stecajnom postupku koja je prijavila svoja potrazivanje, moze biti jedno
lice ili vise njih. U zavisnosti od vrste poverioca, poverioci stecajnog duznika se dele na stecajne, izlucne,
razlucne i poverioce stecajne mase. Prema prirodi poverioca oni se dela na privilegovane i neprivilegovane
(stecajni poverioci).

Izlucni poverilac – ono lice cija se stvar nalazi kod stecajnog duznika po nekom pravnom osnovu na koje
on ima stvarno ili licno pravo. Takva stvar ne ulazi u stecajnu masu. Zbog toga izlucni poverilac nije
stranka u stecajnom postupku.
- Izlucni poverilac moze da isktakne zahtev da se njegova stvar izluci iz stecajne mase i da se izvrsi njen
povracaj pod odredjenim uslovima. Stecajno pravo poznaje 3 posebna oblika povracaja stvari njihovom
vlasniku: 1. Podela imovine pravne zajednice; 2. Finansijski lizing; 3. Roba u prevozu.

86
Razlucni poverilac – poverioci koji imaju zalozno pravo ili pravo namirenja na stavri ili u pravu o kojima
se vode javne knjige ili registri, i imaju pravo na namirenje na toj stvari ili pravu. To su poverioci cija su
potrazivanja obezbedjena nekim od stavrnih sredstava obezbedjenja.
- Razlucni poverioci mogu zahtevati da se njihovo potrazivanje namiri iz vrednosti zalozene stvari ili prava
i to neavisno od toka stecajno postupka.
- Poverioci koji imaju drzavinu i pravo zadrzavanja stvari nisu u obavezi da predaju stvar stecajnom
duzniku dok im se ne ispalti njihivo razlucno pravo. U slucaju da je visina potrazivanja razlucnih
poverilaca veca od visine iznosa dobijenog unovcenjem stvari ili prava na kojima postoji razlucno pravo,
pravo na razliku u visini iznosa ostvaruju stecajni poverioci.

Treca lica – u stecajnom postupku u svojstvu trecih lica mogu da ucestvuju i pravna i fizicka lica -
solidarni duznici, jemci i sl.

76. ORGANI STECAJNOG POSTUKPA

a) Stecajno vece – stecajno vece je sastavljeno od trojice sudija od kojih je jedan predsednik veca.
Stecajno vece imenuje stecajnog upravnika i ono odlucuje o: 1) pokretanju prethodnog postupka; 2)
utvrdjuje postojanje razloga za pokretanje stecajnog postupka; 3) odlucuje o pokrrtanju stecajnog postopka;
4) imenuje i razresava stecajnog sudiju; 5) imenuje i razresava stecajnog upravnika; 6) odlucuje o
prigovorima protiv radnji stecajnog upravika; 7) odlucuje o prigivorima protiv odluka i zakljucaka
stecajnog sudije; 8) daje ovlasecenja stecajnom duzniku preduzetniku o licnoj upravi
b) Stecajni sudija – Nalazi se izmedju stecajnog veca i i stecajnog upravnika. On vrsi kontrolu i nadzor
nad radom stecajnog upravnika. On ima pravnicko obreazovanje i profesionallno iskustvo. On je
ovlasecan da odlucuje o sledecem: 1) uvodi u duznost stecajnog pravnika; 2) vrsi nadzor nad radom
stecajnog upravnika; 3) odreduje preliminarnu naknadu i nagradu stecjnom upravniku; 4) odobrava nacrt
plana reorganizacije; 5) odobrava nacrt resenja o glavnoj deobi stecajne mase. – U domacoj strucnoj
literaturi je izneto misljenje da treba ojacati polozaj i ulogu stecajnog sudije u zakonodavstvu.
c) Stecajni upravnik – centralna licnost u stecajnom postupku jer od njegove strucnosti, sposobnosti
zavisi u znacajnoj meri uspeh samog postupka. Njegove licne osobine i moralni kvalitetinsu od posebnog
znacaja za sprovodjenje ovog postupka. Stecajni upravnik ima razlicite uloge u stecajnom postupku. On je
prinudni, zakonski zastupnik stecajnog duznika. On ima pravo i duznost da upravlja i raspolaze stecajnom
masom duznika, radi zastite interesa stecajnih poverilaca. U naseim pravu, stecajni upravnik je jedan od
obaveznih i znacajnih oragana stecajnog postupka koja ima prava i obaveze organa upravljanja ili vlasnika
stecajnog duznika.
o Imenovanje i razresenje – U nasem pravu stecajni upravnik se imenuje resenjem o pokretanju
stecajog postupka, a moze biti imenovan i resenjem o pokretanju prethodnog stecajnog postupka,
ako je stecajno vece odredilo mere obezbedjenja stecajnom duzniku. Za stecajnog upravnika
moze biti imenovano lice koje ispuni zakonom utvrdjene uslove: 1.da je dobilo licencu za
obavljanje poslova stecajnog upravnika; 2. da ima status individulanog preduzetnika; 3. da ima tri
godine radnog iskustva. – Zakonom su utvrdjeni uslovi i nacin za razresenje stecajnog upravnika.
Predlog za rezresenje stecajnog upravnika moze dati stecajni sudija i odbor poverilaca.
Razresenje moze biti i na licni zahtev.
o Izdavanje i oduzimanje licence – Licencu moze dobiti lice koje ispunjava 2 uslova: Visoka
strucna sprema i Polozen strucni ispit za dobijanje licence . Licencu izdaje i obnavlja Agencija za
licenciranje stecajnih upravnika koja organizuje i sprovodi strucni ispit za dobijanje licence.
Licenca se obnavlja na zahtev stecajnog upravnika po isteku roka od dana njenog izdavanja pod
uslovom da je stecajni upravnik savesno obavljao svoj posao. – Agencija moze oduzeti licencu
stecajnom upravniku pre isteka roka od tri godine ako ne obavlja poslove u skladu sa zakonom.

87
 o Agencija za licenciranje stecajnih upravnika – agencija je osnovana zakonom, ima svojstvo
pravnog lica, sopstveni racun i sediste u BG. Ima zadatak da utvrdjuje neophodan optimalan test
znanja koji lica koja konkurisu za stecajne upravnike moraju da ispunjavaju. Najznacajniji
poslovo Agencije su: 1. izdaje, obnavlja i oduzima licencu 2. organizuje i sprovodi strucni ispit za
stecajnog upravnika; 3. vrsi nadzor nad radom i prati razvoj profesije stecajnog upravnika; 4. vodi
imenuk stecajnih upravnika
o Obavljanje poslova i odnos sa drugim organima stecajnog postupka – Stecajni upravnik obavlja
svoje poslove samostalno i sa paznjom dobrog strucanjaka, a u obavljanju poslova iz svoje
nadleznosti moze da angazuje strucna pravna i fizicka, domaca ili strana lica.
o Odgovornost za stetu i osiguranje od odgovornosti – ako stecajni upravnik pricini stetu
ucesnicima u stecajnom postupku namerno ili nepaznjom, on odgovara celokupnom svojom
imovinom.
o Nagrada za rad i naknada troskova – Stecajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i
naknadu stvarnih troskova. Konacnu visinu naknade stecajno vece odredjuje u vreme zakljucenja
stecajnog postupka.
d) Skupstina poverilaca – Skupstinu poverilaca cine svi stecajni poverioci, a formira se najkasnije na
prvom poverilackom rocistu. Razlucni poverioci mogu ucestvovati u skupstini samo do visine potrazivanja.
Prva skupstina poverilaca se moze zakazati na predlog stecajnog upravnika. Na toj sednici vrsi se izbor
predsednika skupstine i clanova odbora poveriala.
e) Odbor poverilica – je organ stecajnog postupka koji skupstina poverilaca bila na prvoj svojoj sednici
ili na prvom poverilackom rocistu. Broj clanova odbora poverilaca odredjuje skupstina, s tim da taj broj ne
moze biti od 9 clanova i uvek mora biti neparan.
- Predsednika odbora biraju clanovi odbora iz svojih redova. Predsednik odbora je duzan da zakaze
sedmicu kada to zahteva vise od polovine clanova odbora, a odluka se smatra donetom kada za nju glasa
vise od polovine clanova.
- Odbor poverilaca podnosi prigovore na zakljucke i radnje stecajnog sudije i stecajnog upravnika u roku
od 5 dana od dana saznanja za radnju.Na poziv odbora poverilaca sednicama odbora prisustvuje stecajni
upravnikali bez prava glasa.
77. REOGRANIZACIJA DUZNIKA (mere za sprecavanje bankrotstva)

a) plan reorganizacije – Pre sprovodjenja postupka stecaja obavezno se mora uciniti pokusaj
sprovodjenja mera reorganizacije, radi izbegavanja posledica koje izaziva bankrotstvo na imovini duznika,
ali i na zaposlene kod stecajnog duznika i na njegove poverioce.
- Pod reorganizacijom se podrazumeva preuredjenje duznika u pogledu njegove unutrasnje,
preavnoorganizacione, upravljacke i finansijske organizacije. Ona se zasniva na planu u pisanom obliku
kojim se na detaljni nacin odredjuje pod kojim uslovima ce potrazivanja biti namirena. Subjekt
reorganizacije su stecajni duznik i stecajni poverioci kao i stecajni upravnik.
- Zakon o stecajnom postupku pociva na nacelu obezbedjivanja najpoviljnijeg namirenja poverilaca, dva su
moguca pravca za ostvarenje tog cilja: 1. reorganizacija - u slucaju kada je oporavak stecajnog duznika
moguc i 2. bankrotstvo - u slucaju kada oporavak stecajnog duznika nije moguc.
- Plan reorganizacije predstavlja osnov za reorganizaciju stecajnog duznika, tj osnov za produzenje zivota
stecajnog duznika. Cilj plana reorganizacije je da se poboljsa imovinsko pravni polozaj stecajnog duznika i
poverilaca. Njegovom primenom u praksi se ostvaruje sanacija duznika, poboljsava se njegov imovinsko
pravni polozaj, obezbedjuje nastavak poslovanja.

b) Podnosenje plana reorganizacije i njegova sadrzina – Predlog plana reorganizacije podnose

Zakonom ovlasceni subjekti. On se podnosi posle pokretanja stecajnog postupka. U domacem pravu se
plan reorganizacije mora saciniti u pisanoj formi, moze se podneti istovremeno sa predlogom za pokretanje
stecajnog postupka pod uslovom da su ispunjeni ostali Zakonom utvrjdni uslovi.

88
- Sadrzaj plana reorganizacije u uporednom pravu sadrzi razlicite mere odnosno metode reorganizacije
duznika. Te mere se preduzimaju radi finansijske konsolidacije i upravljacke i druge stabilizacije duznika,
a mogu biti preduzete pojedinacno i kolektivno.

c) Mere za realizaciju plana reorganizacije – Zakonom o stecajnom postupku se uvodi institut

reorganizacije kao put i nacin za sprovodjenje stecajnog postupka. Sustina reorganizacije se ogleda u
visokom stepenu fleksibilnosti koja se obezbedjuje pregovorima izmedju duznika i poverilaca, kao i u
vecem broju mogucih nacina koji se mogu primeniti na stecajnog duznika radi prevazilazenja nepovoljne
finansijske situacije.
- Mere za realizaciju plana reorganizacije mogu biti ekonomske, tehnoloske, pravne, organizacione,
personalne, finansijske i dr.

d) Postupak donosenja plana reorganizacije – U nasem pravu plan reorgaznizacije mogu doneti
zakonom ovlasceni subjekti: 1.stecajni duznik, 2.stecajni upravnik, 3. poverioci koji imaju najmanje 30%
obezbedjenih potrazivanja, 4. stecajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbedjenih
potrazivanja, 5. lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stecajnog duznika.
- Plan reorganizacije se podnosi stecajnom sudiji najkasnije 90 dana od dana pokretanja stecajnog
postupka, a stecajni sudija moze da produzi ovaj zakonski rok najvise za 30 dana. Stecajni sudija je duzan
da zakaze rociste za razmatranje plana reorganizacije i glasanje poverilaca u roku od 20 dana od dana
njegovog donosenja. Na rociste za glasanje se pozivanju svi poverioci sa pravom glasa i duznik, a u slucaju
zakazivanja posebnog rocista za glasanje, poverioci mogu glasati i pisanim putem.
- Zakonom o stecajnom postupku pravo glasa je dato svim poveriocima srazmerno visini njihovih
potrzaivanja. Ako predlozeni plan reorganizacije nije dobio potrenban br glasova ili podneti plan na drugi
nacin ne ispunjiva uslove za njegovo usvajanje u tom slucaju stecajni sudija moze odobriti predlagacu
plana rok od 30 dana u kojem ce podneti izmenjeni plan i zakazati rociste za glasanje. U slucaju da se ne
usvoji i izmenjeni plan reorganizacije, nad stecajnim duznikom se sprovodi bankrotstvo.

e) Pravne posledice usvajanja i izvrsenje plana reorganizacije – Osnovna prvavna posledica je

promena pravnog polozaja stecajnog duznika. Usvajanjem plana iz poslovnog imena stecajnog duznika
brise se oznaka u stecaju. Inace, kada resenje stecajnog veca o potvrdi plana reorganizacije postane
pravnoslazno, stecajno vece donosi resenje o zakljucenje stecajnog postupka.
- Izvrsenje plana reorganizacije, kojim je stecajni duznik ispunio sve obaveze predvidjene planom
reorganizacije ima za posledicu: 1. da vlasnici akcijskog kapitala stecajnog duznika sticu vlasnicka prava
na kapitalu, 2. da prestaju sva potrazivanja poverilaca iz stecajnog postupka, 3. da se vrsi prodaja
drustvenog, odnosno drzavnog kapitala stecajnog kapitala stecajnog duznika u skladu sa priposima kojima
je utvredjena privatizacija.
f) Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i obustava njegove primene – Ako stecajni
duznik ne postupa po usvojenom planu reorganizacije svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes
moze dostaviti sudu obavestenje o neprimenjivanju usvojenog plana. Sud prosledjuje obavestenje
stecajnom duzniku i stecajnom upravniku u roku od 10 dana od sana prijema obavestenja. Ako sud utvrdi
da stecajni duznik ne postupa po odredbama reorganizacije moza da preduzme neku od sledecih mera: 1.
da nalozi stecajnom duzniku da u odrejdnom roku postupi po planu kao i da otkoni posledice nepostupanja
po planu; 2. da nalozi stecajom upravniku da preuzme komntrolu nad stecajnim duznikom; 3. da nalozi
nastavak postupka bankarstva stecajnog duznika; 4. da nalozi preuduzimanje drugih mera u cilju
otklanjanja posledica nepostupanja po planu.
- Medjutim, stecajni sudija ce u svakom slucaju doneti resenje o zapocinjanju bankrotstva ako stecajni
sud utvrdi da stecajni duznik: 1. primenjuje plan cije je usvajanje izdejstvovano na nezakonit nacin, 2.
postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, 3. ne saradjuje sa stecajnik upravnikom, 4. ne ispunjava
naloge stecajnog upravnika.

89
78. LICNA UPRAVA DUZNIKA – PREDUZETNIKA
- Nas zakonodavac uredjuje pravni institut licne uprave duznika, koji ima svojstvo preduzetnika , u okviru
reorganozacije duznika, odnosno mera za sprecavanje stecaja. Pod licnom upravom duznika podrazumeva
se stavljanje duznika-preduzetnika pod nadzor suda.
- U nasem pravu se dopusta stecajnom vecu da resenjem o pokretanju stecajnog postupka ovlasti stecajnog
duznika- preduzetnika da sam upravlja i raspolze stecajnom masom pod sledecim uslovima: 1) Ako
stecajni duznik to sam predlozi, 2) Ako se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak, 3) Ako je
verovatno da odredivanje licne uprave nece dovsti do ostecenja interesa poverilaca ni do produzavanja
stecajnog postupka. Licna uprava se ne moze odobriti ako je stecajni postupak pokrenuo nadlezni javni
tuzilac.
- Stecajno vece je duzno da donosenjem resenja o odredjivanju licne uprave stecajnom duzniku
istovremeno postavi stecajnog upravnika uz odredivanje poslova za ciju punovaznost je potrbna njihova
saglasnost.
- Stecajni duznik mora da sastavi popis imovine koja ulazi u stecajnu masu, popis poverilaca i pregled
imovine, a stecajni upravnik uvek moze da pregleda popis i pismeno obavesti stecajni sud da li je
sastavljen ispravno i na koje delove popisa stecajni poverioci mogu da izjave prigovor.
- Stecajno vece moze da obustavi licnu upravu na predlog: 1. Odbora poverilaca, 2. poverilaca koji je
pokrenuo stecajni postupak, 3. Stecajnog duznika, 4. Stecajnog upravnika, 5. Stecajnog sudije. Pre nego
sto donese odluku o obustavi licne imovine, duzno je da saslusa stecajnog duznika. Protiv donetog resenja
moze se izjaviti zalba, koju moze podneti odbor poverilaca.

79. LIKVIDACIJA PRIVREDNOG DRUSTVA

- Likvidacije je jedan od nacina za prestanak privrednog drustva, kada ono gubi svoj pravni subjektivitet, a
njegov ekonomski subjektivitet ostaje ocuvan. U procesnopravnom smislu pod likvidacijom se
podrazumeva postupak u kom se imovina drustva prikuplja i unovcava, kako bi se isplatila sva njegova
dugovanja, a preostala sredstva drustva raspodelila prema predvidjenim pravilima drustva, s tim da se posle
ovog postupka drustvo izbrise iz Registra.
- Do likvidacije privrednog drustva dolazi iz razloga koji nisu finansijsjke priroe, za razliku od stecaja do
koga dolazi zbog insolventnosti. Postupak likvidacije se sprovodi kad se pretpostavlja da se iz imovine
duznika mogu izmiriti njegove obaveze.
- U uporednom pravu postoje 3 pristupa u pokretanju likvidacije: 1) likvidaciju pokrecu i sprovode vlasnici
preduzeca 2) likvidaciju drustva sprovodi sud; 3) obustavljanje dobrovoljne ili prinudne likvidacije i
pokretanje postupka stecaja od strane njegovih duznika, poverilaca ili suda.
- Zakonom o privrednim drustvima uredjuje se likvidacija.

Pravni osnov za pokretanje postupka likvidacije - Nas zakonodavac zahteva ispunjenje 2 uslova za
pokretanje postupka likvidacije: 1. da drustvo ima dovoljno sredstava za pokrice svih svojih obaveza i 2. da
je ispunjen neki od zakonom utvrdjenih osnova za likvidaciju. Zakonski pravni akti mogu biti pojedinaci ili
generalni.
o Opsti zakonski osnovi za likvidaciju solventnog drustva su: 1. da je drustvu izrecena mera
zabrane vrsenja delatnosti zbog neipunjavanja uslova za njeno obavljanje, 2. da su prestali da
postoje uslovi za vrsenje delatnosti, 3. da je istekao rok za koji je drustvo osnovano, 4. da se br.
osnivaca sveo na jednog clana, a u roku od 6 meseci se ne pojavi novi clan…
o Posebni zakonski osnovi za likvidaciju sloventnog drustav su: 1. da se osnovni kapital drustva
smanji ispod vrednosti minimalnog novcanog osnovnog kapitala drustva, 2. da to zahtevaju
manjinski akcionari iz zakonom utvrdjenih razloga.
Pokretanje postupka likvidacije – Likvidacije se sprovodi na osnovu odluke ortaka, calnova ili akcionara
drustva. Odluka o likvidaciji ortackog i komanditnog drustav donosi se jednoglasnom odlukom svih ortaka,
odnosno komplementara. Odluka o likvidaciji je dipozitivne prirode. Odluka o likvidaciji doo donosi se
saglasnoscu svih clanova, a odluka o likvidaciji ad se donosi kvalifikovanom vecinom.

90
Sprovodjenje postupka likvidacije – Pojedinim zakonskim resenjima se nastoji da se ubrza i ucini
efikasnijim postupak likvidacije. Zakon o privrednim drustvima se na detaljniji nacin uredjuju dva
znacajna pitanja vezana za zastitu poverilaca drustva koje se likvidira: 1) Individualno obavestavanje
poznatih poverilaca i 2) Kolektivno obavestavanje- objava obavestavanje svim poveriocima.
o Drustvu u likvidaciji se nalaze da posalje poznatim poveriocima pisano obavestenje
(individualno obavestenje) sa Zakonom utvrdjenom sadrzinom i kopijiom upisa odluke o
likvidaciji u Registar, uz upozorenje da im potrazivanja biti prekludirano, ako ga ne prijave u
roku od 30 dana posle prijema odluke o osporavanju potrazivanja ne pokrenu postupak pred
nadleznim sudom radi utvrdjivanja postojanja tog potrazivanja.
o Drustvo u likvidaciji mora da objavi i kolektivno obavestenje o donetoj odluci o likvidaciji,
najmanje tri puta, uz posebno upozorenje poveriocima da ce im potrazivanja biti prekludirana
ako ih ne prijave u roku od 30 dana od objavljivanja poslednjeg obavestenja.
Status drustva u likvidaciji – Pokretanje postupka likvidacije izaziva niz pravnih posledica za privredno
drustvo: 1. drustvo zadrzava svojstvo pravnog lica do mementa okoncanja tog postutka i njegovog brisanja
iz registra; 2. drustvo moze da preduzima samo one poslove koji su u funkciji zavrsetka vec zapocetih
poslova kao i da zakljucuje nove ugovore, ako su oni po svojo priprodi takvi da ce spreciti nastajanje
stetnih posledica po imovinu drustva u postupku likvidacije; 3. drustvo u likvidaciji zadrzava svoje organe
upravljanja; 4. brisanjem drustva iz registra ono gubi svoj pravnio subjektivitet.
- Status drustavu likvidaciji je u nasem pravu utvrdjen kroz 3 pravila: 1. Za vreme likvidacije drustvo
nastavlja svoje postojanje kao i pre pokrenutog postupka likvidacije s tim da ono ne moze preuzimati nove
poslove osim poslova koji su saglasni ciljevima likvidacije; 2. Tokom likvidacije ne placaju se dividende
clanovima i akcionarima; 3. U toku postupka likvidacije poslovanje vode ista lica kao i pre postupka
likvidacije.

- U uporednom pravu likvidaciju sprovodi jedan likvidacioni upravnik ili vise likvidacionih upravnika, i
oni su clanovi drustva u likvidaciji. Ako ima vise likvidacionih upravnika zakonom im se nalaze da
obavljaju prava i duznosti zajedno, medjutim oni mogu postupati i samostalno. Likvidacioni upravnik
moze biti i lice mimo preduzeca.
- U nasem Zakonu o preduzecima izbor likvidacionih upravnika je prepusteno autonomiji clanova, odnosno
skupstini.
- Likvidator je, pre stupanja na duznost, duzan da da izjavu pred sudim kojom se obavezuje da ce
odgovorno i svesno obavljati sve poslove vezane za likvidaciju privrednog drustva.
- Likvidacioni upravnik obavlja sledece poslove: 1. Zavrsava tekuce poslovanje drustva 2. Naplacuje
potrazivanja 3. Izmiruje obaveze 4. Unovcava imovinu drustva.
- Likvidacionom upravniku pripada pravo na dve vrste naknade: 1. na privrmenu naknadu troskova, koje je
imao u sprovodjnjeu postupka likvidacije i 2. pravo na naknadu za njegov rad.
- Likvidacioni upravnik je duzan da sastavi bilans stanja najkasnije u roku od 3 meseca posle otvaranja
postupka likvidacije U bilans stanja se unosi stanje aktive i pasive drustva, neophodne radnje za
sprovodjenje likvidacije i vreme potrebno za zavrsetak likvidacije. Sva imovina drustva ukljucuje se u
bilansa stanja po njenoj trzisnoj ceni ili procenjenoj vrednosti. Bilans stanja se podnosi ortacima, odnosno
skupstini clanova ili akcionara na usvajanje.
- Ako likvidacija traje duze od godni dana, likvidacioni upravnik je duzan da podnese finansijski izvestaj
najkasnije u roku od tri meseca posle isteka svake poslovne godine. U slucaju da likvidacioni upravnik
utvrdi da imovina privrednoig drustava nije dovoljna da se podmire sva potrazivanja poverioca, duzan je da
odmah obustavi postupak dobrovoljne likvidacije i pokrene postupak prinudne likvidacije (stecaj,
bankrotstvo).
- Posle izmirenja dugova drustva u likvidaciji, likvidacioni upravnik je duzan da sastavi 3 dokumenta: 1.
Izvestaj o sprovedenoj likvidaciji 2. Zavrsni likvidacioni bilans 3. Predlog o podeli likvidacionog ostatka
drustva
Isplata vlasnika drustva i okoncanje likvidacije – Imovina privrednog drustva u likvidaciji koja
preostane posle izmirenja potrazivanja poverilaca i drugih potrazivanja raspodeljuje se od strane

91
likvidacionog upravnika ortacima, clanovima ili akcionarima drustva. Ako nije statutom drustva drugacije
predvidjeno, raspodela likvidacionog ostatka se vrsi na sledeci nacin: prvo, isplacuju se ortaci, clanovi ili
akcionari sa povlascenim akcijama koji imaju pravo prioriteta, drugo siplacuju se ortaci i clanovi drustva,
srazmerno udelima u drustvu i akcionari, srazmerno posedovanim akcijama u drustvu.
- Zakonom je dopusteno da likvidacioni upravnik okonca postupak likvidacije i bez odobrenja
finansijskog izvestaja i izvestaja o sprovodjenju postupka likvidacije od strane ortaka ili komplementara iz
dva razloga: 1. ako se ortaci ili komplementari nisu mogli sastati 2. ako se ne moze odrzati skupstina, zbog
nedostatka kvoruma.
80. NAZIV I POJAM TRGOVINSKOG (PRIVREDNOG) POSLA

a) Naziv – ugovori u privredi se oznacavaju razlicitim nazivima. U uporednom pravu - trgovinski poslovi,
trgovacki ugovori, komercijalni poslovi. U nasoj pravnoj teoriji - ugovori robnmog prometa, privredni
ugovori, poslovi robnog prometa. U Zakonu o obligacionim odnosima za ugovore koje privredni subjekti
zakljucuju na trzistu koristi se izraz “ugovori u privredi”.

b) Pojam – Ugovori u privredi su posebna vrsta pravnih poslova obligaciono pravne prirode, kojima se
obavlja promet materijalnih dobara i usluga na trzistu. To su pravni instrumenti putem kojih se obavlja
pravni promet na trzistu u kome ucestvuju privredni subjekti.
- Prema zakonu o obligacionim odnosima ugovorima o privredi se smatraju ugovori koje zakljucuju
preduzeca i druga pravna lica kao i fizicka, koja obavljaju neku privrednu delatnost (preduzetnici).
Zapravo to su oni ugovori koje zakljucuju subjekti koji se bave privrednom delatnoscu u cilju sticanja
zarade.
- Pod privrednom delatnoscu treba podrazumevati: proizvodnju, promet roba i vrsenje usluga na trzistu.
- U uporednom pravu u pojmovnom odredjenju trgovinskog posla poslo se od pojmovnog odredjenja
trgovca U prvo vreme trgovcem se smatralo svako lice koje se bavi trgovackim poslovima. Polazilo se od
statusa trgovca pa se i poslovi koje on obavlja nazivaju trgovacki poslovi - Subjektivni sistem odredjivanja
pojma trgovca.
Objektivni sistem odredjivanja trgovca - Priroda trgovackog posla odredjuje trgovca. Prema tome u
pojmovnom odredjivanju trgovinskih poslova formirala su se 2 pristupa: 1. Zakonodavac odredjuje koji se
poslovi smatraju trgovinskim poslovima , a lice koje ih obavlja dobija status trgovca. 2. Lice ima status
trgovca, ako to svojstvo priznaje zakon, a poslovi koje on obavlja u vidu redovnog zanimanja su trgovinski.
- Bitno je odrediti koji se posao smatra trgovinskim poslom zbog primene odgovarajucih pravnih pravila. U
nasem pravu na ugovore u privredi prvenstveno se primenjuju odredbe zakon o obligacionim odnosima,
osim ako za ugovore u privredi nije izricito drugacije odredjeno. To znaci da osim opstih pravila koji vaze
za obligacione ugovore u privredi vaze i posebna pravila.
- Ima slucajeva kada se neke odredbe Zakona o obligacionim odnosima ne mogu primeniti na ugovore o
privredi kao sto je slucaj sa prekomernim ostecenjem. Jer, privredni subjekti svoju delatnost obavljaju u
vidu redovnog zanimanja, pa se pretpostvavlja da moraju poznavati prilike na trzistu i odnose na njemu.

81. POSEBNA PRAVILA KOJA VAZE ZA UGOVORE U PRIVRDI (TRGOVINSKE

POSLOVE)
- Regulisanje obligacionih odnosa u uporednom pravu izvrseno je na dva nacina: putem jedinstvenog
rezima za sve subjekte i putem dvojakog rezima - jedan za gradjansko pravne odnose izmedju fizickih lica i
drugi za obligacione odnose u privredi.
- U zakonima o obligacionim odnosima zakonodavac se priklonio koncepciji jedinstvenog regulisanja
obligacionih odnosanezavisno od toga ko su ucesnici. Pravila ugovornog prava podjednako vaze i za
fizicka i za pravna lica. Da se iz gradjanskog razvije trgovinsko pravo je uslovljno time da se u zakonu u

92
obligacionim odnosima unesu odredjeni izuzeci koji ulaze samo za ugovore u privredi, jer je priroda tih
odnosa zahtevala drugacija i posebna resenja.

- Posebna pravila koja treba imati u vidu prilikom zakljucivanja ugovora u privredi:
a) Pregovori za zakljucivanje ugovora – zakljucivanje ugovora u privredi predstavlja slozen
postupak kome prethode brojne pravne radnje: poziv na pregovore, pristupanje pregovaranju,
davanje ekskluzivnog prava, sastavljanje pisma o namerama, davanje ponude, prihvatanje
ponude, zakljucivanje predugovora i zakljucenje ugovora. Koje ce od navedenih radnji biti
preuzete zavisi od konkretnog slucaja. - Pregovori se vode
pismeno i usmeno, oni nisu obavezujuci i mogu se prekinuti u svakom trenutku bez pravnih
posledica po pregovarace. To je faza u kojoj se trazi najpovoljniji partner i najpovoljnije resenje.
Pregovori se moraju voditi saglasno nacelu savesnosti i postenja. Pregovaranje bez namere da
se zakljuci ugovor i bezrazlozan prekid pregovora povlaci za sobom odgovornost koja se naziva
predugovorna odgovornost. Odgovornosti nema ako su obe strane odustale od pregovora
bezrazlozno ili su pregovarale bez namere da zakljuce dogovor. Troskove oko priprema za
zakljucenje ugovora snose svaka strana za sebe a zajednicke snose podjednako.
b) Odredjivanje nadleznog suda ili arbitraze – po okoncanju pregovora pristupa se uoblicavanju
ponude, a prihvatom ponude zakjlucuje se ugovor. Posto ugovori u privredi imaju brojne
specifickosti tako se formiraju trgovinski sudovi. Kod zajednickih ulaganje kapitala se cesto
javlja strani ulagac, strane u ugovoru odlucuju za arbitrazu kao posebnu vrstu suda,
specijalizovanu instituciju za slucaj spora. Ugovori sa elementima inostranosti podlazu po
pravilima medjunarodnog ugovornog prava. -
Arbitraze su nedrzavni sudovi. Strane zakljucuju sporazum o arbitrazi ili odredbom u ugovorom
ili posebnim sporazumom. Ugovorom je moguce predivdeti institucionalnu arbitrazu,
unutrasnju arbitrazu ili medjunarodnu ili povremenu ad hoc arbitrazu.
c) Uticaj drzave na zaklucivanje ugovora u privredi – uticaj drzave u oblasti ugovaranja u privredi
moze se izraziti trojako. Prvo propisivanjem obavezne dozvole ili obaveznog odobrenja od
strane drzavnog organa kao uslova za punovaznost ugovora. Drugo, drzava moze imperativnom
normom da propise obavezan nacin zakjlucivanja ugovora. Trece, drzava moze da zadrzi za
sebe diskreciono pravo da ceni ugovor sa stanovista bezbednosti i odbrane zemlje.
d) Memorandum – to je pravni papir na kome je odstampana ili utisnuta oznaka subjekta tj njegovi
znaci za identifikaciju. Ugovor se moze zakljuciti na memorandumu od strane pregovaraca ili od
njega ovlascenog lica. Sa memoranduom na kome je sacinjena ponuda ili prihvat ponude moze
se pojaviti i neovlasceno lice s toga je vazno da se u poslovanju sa memorandumom postupa sa
posebnom paznjom i da se uskrati mogucnost neovlascenim licima da dodju u kontakt sa
memorandumom
e) Pojacana paznja – u izvrsavanju gradjansko pravnih obligacionih odnosa zahteva se onakvo
ponasanje strana kakvo se pokazao svaki dobar domacin, otuda i standard “ponasanje sa
paznjom dobrog domacina”. U izvrsavanju ugovornih obaveza izmedju privrednih subjekata
zahteva se pojacana paznja. Da bi sistem i subjekti valjano funkcionisali strane se moraju
ponasati saglasno visem standardu. Ponasanje sa paznjom dobrog privrednika trzisno
poslovanje, ponasanje sa paznjom dobrog strucnjaka vezano jeza profesionalno ponasanje.
f) Formularni ugovori – na trzistu je kljucno biti brz i azuran zbog toga se ugovori u privredi
javljaju u vido formiranih ugovora. Tj u vidu formulara u koji su uneti svi elementi ugovora
koji se zeli zakljuciti. Druga strana ima malo mogucnosti da svojom voljom menja uslove. Ovi
ugovori su tipizirani. Pojava ekonomskih giganata je uslovila jos jednu vrstu formiranih
ugovora, a to su adhezioni ugovori kod kojih je sve unapred sadrzano a na drugoj strani je da
odbije ili prihvati.
g) Izvori prava – osim zakona o obligacionim odnosima za ugovore u privredi vaze i zakoni koji su
lex specialis. Tu su pre svega drugi izvori prava kao izvor posebnih pravila za ugovore u

93
 privredi osim toga tu spadaju uzanse kako opste i posebne koje vaze za posebne oblasti u
privredi.
h) Zatezna kamata – za ugovore u privredi ciju sadrzinu cine novcane obaveze vaze posebna
pravila za slucaj zakasnjenja u izvrsenju obaveze, zbog kasnjenja duznik duguje i zakonsku
kamatu- zateznu kamatu
i) Obezbedjenje ugovora – postoje stvarna i licna sredstva obezbedjenja. Stvarno sredstvo
obezbedjenja daje poveriocu pravo da stekne neko stavrno pravo na stvari duznika ili nekog
treceg lica (hipoteka, zaloga, kapara, kaucija). Licno sredstvo obezbedjenja je sredstvo koje
pruza vecu sigurnost poveriocu jer se duznik obezbedjuje putem jemstva, ugovorne kazne.
j) Bezgotovinska placanja – privredni subjekti vecinom vrse bezgotovinska placanja osnosno
sredstva prebacuju sa racuna jedne strane na rn druge strane. To prebacivanje se vrsi putem
naloga koji se daje banci u ovom odnosu ucestvuju: davalac naloga, primalac naloga i korisnik
naloga. Ako susredstva u istoj banci onda je to interni transfer, ako su sredstva u razlicitim
bankama onada je to medjubankarski transfer. Prenos se moze vrsiti i virmanom kojim davalac
nalaze da se za naznaceni iznos zaduzi njegov racun u korist racuna korisnika naloga.
k) Fiksni ugovori – prilikom zakljucivanja ugovora u privredi zbog vrste i cilja posla zbog kojih se
zakljucuju cesto se ugovara fiksni rok za izvrsavanje obaveza zbog cega se oni nazivaju fiksni
ugovori. Rok je bitan element ugovora. Nepostovanje roka dovodi do raskida ugovora po sili
zakona. Fiksim ugovorom se smatra i onaj ugovor u kome rok izvrsenja proizilazi iz prirode
samog zakljucenog ugovora.

82. UGOVOR O PRODAJI – pojam, izvori prava, ugovorne strane, svojstva i znacaj

- Pojavom novca kao merila vrednosti roba, nastaje novi instrumnet na trzistu koji omogucava raymenu
dobara podsredstvom novca, a to je ugovor o prodaji.

a) Svojstva ugovora i ugovorene strane – Putem ugovora o prodaji obavlja se metamorfoza vrednosti.
Ugovor o prodaji pretpostavlja 2 strane od kojih je jedna kupac a druga prodavac. Kupac je duznik, a
prodavac poverilac, oni su subjekti prodajnig odnosa i izmedju njih se zasniva duznicko-poverilacki
odnos. Ugovor o prodaji spada u red imenovanih ugovora kojima je zakon odredio ime, u red neformalnih
ugovora-osima ako ga strane ne ucine formalnim, u red dvostrano teretnih ugovorajer obaveza postoji i na
jednoj i na drugoj strani, u red kauzalnih jer se vidi razlkog nastanka obaveza, u red ugovora sa trenutnom
ili trajnim prestacijom u zavisnosti od toga kakav je nacin izvrsenja obaveze (jednokratan ili u ratama), ima
unapred utvrdjenu sadrzinu.

b) Pojam ugovora – Po zakonu o obligacionim odnosima Ugovoro prodaji je definisan kao ugovor
kojim se jedna strana, prodavac, obavezuje da drugoj strani, kupcu sreda stvar, tako da kupac stekne pravo
svojine, a kupac se obaveziuje da prodavcu plati cenu u novcu i preuzme stvar. Predmet prodaje moze biti i
neko pravo.

c) Domaci izvori prava – Osnovni izvor prava je Zakon o obligacionim odnosima, opste uzanse za
promet robom iz 1954 koje osteju kao izvor prava jedino ako su njihvu primenu strane iyricito ugovorile. U
izvore prave spadaju i neke posebne uzanse. Ovi izvori prava su i rezultat upliva izvora. Medjunarodnog
trgovinskog prava cija pravila prodiru u sva zakonodavsktva. Ovo je rezultat procesa harmonizacije prava
na medjunarodnom planu.

94
d) Medjunarodni izvori prava – Kada je rec o medjunarodnom ugovoru o prodaji robe kao primarni
izvor prava javlja se ugovor o medjunarodnoj prodaji robe koje su strane zakljucile. Pravila nacionalnog
obligacionog prava sluze kao dopunsko resenje za ono sto su ugovorene strane propustile da urede. Svaka
drzava ima posebne propise kojima regulise ugovor o medjunarodnoj prodaji robe pa se i oni smatrajju
izvorom prava.Ekonomski giganti koji medjunarodno posluju poceli su da sastavljaju formulare ugovora
sa istim odredbama dajuci mogucnost drugoj strani da pregovara o nekima od njih. Formularni ugovori
se postali novi vid izvora prava koji se nazaiva formularno pravo. Kako formirani ugovori nisu bili
medjusobno ujednaceni u cilju otklanjanja nedostataka medjunarodni formuni su su pristupili unifikaciji
prava nalazeci zajednicka resenja u toj praksi nudeci resenja u vidu jednobraznih tipskih ugovora i
opstih uslova poslovanja. Isti formi su poceli da vrse unifikacuju parvila o medjunarodnoj prodaji robe i
putem medjunarodnih konvencija koje su u prksi olaksale zakljucivenj ugovora o prodaji I obavljanje
medjunarodnog prometa. Organ UN UNCITRAL je doneo nekoliko konvencija od kojih je najznacajnija
Becka konvencija, koja u nasoj zemlji ima sta status lex specialis. Veoma je znacajna i Rimska konvencija
o merodanvonm pravu za ugovorene obaveze, ona vaziu svim zemljama clanicama EU. Pored navedenih
izvora prava od znacaja su I ugovori regionalnog i medjunarodnog karaktera kojima se postize unifikacija
medjunarodnog trgovonskog prava, njihova promena moze biti indirektna I diretkna. U medjunarodne
izvore ugovornog prava spadaju i model –zakon , koji predstavlja obrazac za izradu nacionlanog
zakona.Pravni vodici koje je evropska komisija promenila za zemlje u tranziciji.

e) Znacaj ugovora – Znacaj ugovora u prodaji je u tome sto kje to ugovor sa najduzaom tradicijom.
Njime se vrsi promet materijalnih dobara na trzistu i preko njega se oslikava trziste i moc neke privrede.

83. BITNI ELEMENTI UGOVORA O PRODAJI

- Kod ugovora o prodaji bitni elementi su predmet i cena. Ako nema saglasnosti oko predmeta i cene nema
ni ugovora. Sporedni elementi su: vreme izvrsenja obaveze, mesto isporuke, nacin placanja, prevoz, strane
se mogu ali i ne moraju dogovoriti. U ugovoru mora biti naznaceno o kom je predmetu rec, a cena moze
biti tacno podredjena ali i ne mora.
- Radi sigurnosti ugovor o prodaji se zakljucuje u pisanoj formi i treba da sadrzi sto veci broj odredbi o
pravima i obavezama.

a) Predmet ugovora - Predmet ugovora moze biti svaki predmet koji je dopusten da se prometuje na
trzistu, moze biti postojeca i buduca stvar. Moze biti individualno odredjena stvar i po rodu odredjena
stvar.
- Ako je promet roba pravom ogranicen (oruzje, medikamenti...) potrebna je posebna dozvola i da se
postuju propisi. Ako promet stvari nije dopusten ugovor je nistavan. Promet predmeta u ugovora moze biti
dopusten, pravom dopusten, ili zabranjen.
- Predmet ugovora ne moze biti: novac, HOV, delovi ljudskog tela.

95
 o Odredjivanje vrste – U ugovoru u prodaji se tacno mora odrediti vrsta robe koja se prodaje,
moraju se odrediti obelezja, specifike, svojstva stvari. Kad je predmet ugovora stvar odredjeneg
porekla kupac ne mora da prihvati druge stvari cak i ako su boljeg kavliteta. Ako su u ugovoru
stvari odredjene alternativno (npr. 100 pari cipela) pravo izbora pripada prodavcu. Prodavac je
duzan da obavesti kupca o svom izboru i od tog momenta svoj izbor ne moze vise menjati.
o Odredjivanje kolicine – vrsi se vaganjem, merenjem, prebrojavanjem. Kolicina je odredjena
uobicajenim mernim jedinicama- kg, litar, metar, broj. Ako je u ugovoru kolicina robe
odrejdena od od, onda se kolicina mora kretati u tim granicama, a ako je upotrebljeno cirka , oko
onda kolicina moze varirati za 5 % najvise od ugovorene kolicine. Ako nisu ugovorena tacna
kolicina onda je obaveza prodavca da ne varira vise od 2 % .Kada su stravi utvrdjene brojem
komada, odstupanje nije dozvoljeno.
o Odredivanje kvaliteta - Kvalitet se moze odrediti opisom, uzorkom, modelom, standardom,
specifikacijom, izrazom odobreni kvalitet…Ako je kvalitet predmeta ugovora odredjen opisno
ili putem uzorka, modela isporucena stvar mora biti saobrazna opisu, uzorku, modelu. Stvari se
mogu prodavati i po specifikaciji, to znaci da je unapred utvrdjena vrsta i kolicina predmeta.
Kvalitet kakva takva podrazumeva isporuku predmeta u zatecenom stanju, bez biranja. Vidjeno
odobreno podrazumeva da je kupac pregledao, video i sagasio se da mu bude isporucena ta
stvar. Uobicajen Kvalitet stvari je onaj koji je uobicajen u mestu prodavca.

b) Cena – je novcani izraz vrednosti predmeta ugovoara. Osim u novcu cena moze biti placena i cekom,
menicom, virmanom ili nekom drugom HOV.
- Cene odredjuju strane sporazumno, moze biti fiksna ali i promenljiva.
- Ako zbog brzine zakljucivanja ugovora cena nije odredjena, kupac je duzan platiti cenu koju je prodavac
redovno naplacivao u vreme zakljucenja ugovora, to je tekuca cena a ako se ne moze odrediti nju odredjuje
sud. Cenu moze propisati nadlezi organ kao minimalnu ili maksimalnu, ako je propisana minimalna ona
moze biti veca, a ako je propisana maksimalna ona ne moze biti veca od nje.
- Oderdivanje cene moze biti povereno trecem licu, ako ga ono ne odredi a ni same ga strane naknadno ne
odrede, smatran se da je ugovorena cena razumna cena. Cena moze biti promenljiva. U ugovoru o prodaji
se moze ugraditi odredba o kliznoj skali, ovo se obicno radi kada je u pitanju buduci proizvod ciji troskovi
proizvodnje podlezi promenama.

84. SADRZINA UGOVORA O PRODAJI – obaveze prodavca i obaveze kupca

Obaveze prodavca
1. Obaveza predaje (isporuke) stvari (robe) – ovo pitanje regulisano je Zakonom o obligacionim
odnosima. Zakonodavac pod prodajom podrazumeva urucenje stvari kupcu ili predaju isprave kojom se
stvar moze preuzeti. Posto su prodavac i kupac najcesce prostorno razdvojeni, na prodavcu je da preduzme
niz neophodnih radnji kako bi izvrsio svoju osnovnu obavezu predaje stvari, a obaveza kupca da sa svoje
strane preduzme sve neophodne mere da bi prodaja bila moguca. Zbog prostorne udeljenosti u praksi se
prihvata izraz isporuka. Prodavac je duzan da isporuci robu u ispravnom stanju.

- Za obavezu isporuke vezana su 3 pitanja: mesto, vreme i nacin isporuke.

o Mesto isporuke – odredjuju ga strane u ugovoru. Ako se strane nisu dogovorile o mestu isporuke
mesto je prebivaliste prodavca u casu zakljucivanja ugovora. Ako prodavac i kupac imaju
sediste u istom mestu, mesto prodaje je skladiste prodavca. Ako je sediste razlicito, predaja se
vrsi na utovarnoj stanici ili u luci ukrcaja. Ako je ugovorom predvidjen prevoz stvari stvar se
smatra predatom kada je prodavac urucio prevozniku ili spediteru ugovorenu stvar.Pitanje
momenta izvrsenja isporuke i mesta isporuke uredjuje se transportne klauzule

96
 o Vreme isporuke robe – Prodavac je duzan da izvrsi predaju u vreme kada je ugovorom
predvidjeno. Vreme predaje podrazumeva: rok, vremenski interval u kome kupac moze
zahtevati isporuku predmeta. Kod ugovora o prodaji u privredi se koriste termini odmah,
prompt, brzo i oznacavaju 8 dana od zakljucenja ugovora. Ako vreme predaje stvari nije
odredjeno ili odredivo tada se podrzaumeva razumen rok po zakljucenju ugovora, razuman rok
varira od slucaja do slucaja imajuci u vidu prostornu udaljnost, vrstu prevoza… Momenat
predaje je od velikog pravnog znacaja, jer se taj momenat smatra momentom izvrsenja obaveze i
prelaska rizika sa prodavca na kupca.
o Nacin isporuke stvari – predstavlja niz neophodnih radnji prodavca kako bi kupac dosao u posed
stvari kao sto je: izdavanje robe, pakovanje, predaja na prevoz. Nacin predaje se odredjuje
dogovorom dve strane. Nacin isporuke se razlikuje kada je rec o genericnoj stvari, individualno
odrejdnoj stvari ili tehnickoj robi. - Ako je u pitanju genericna stvar prodavac jr
duzan da izdvoji robu iz mase, da je izmeri, izbroji i da na jasan nacin oznaci da je ona
izdvojena ili individualizirana radi izvrsenja ugovora. -
Ako je stvar individualno odredjena o nacinu isporuke strane se ugovorom sporazumevaju.
- Ako je u pitanju tehnicki slozen proizvod ili prehrambeni proizvod tada za tu vrstu stvari vaze
posebni propisi o ambalazi, oznakama, potrebnoj dokumentacji: tehnicko uputstvo, garantni list,
atest, deklaracija...

2. Odgovornost za materijalne nedostatke – Ugovorom o prodaji prodavac se obavezuje da preda

ugovorenu stvar, a kupac se obavezuje da za to plati odgovarajucu cenu.
- Stvar ne sme imati materijalne nedostatke. Prodavac odgovara za materijalne nedostatke koje je stvar
imala u casu prelaska rizika na kupca, ali i za nedostatke koje se pojave po prelasku rizika na kupca, ako su
nedostatci ili nedostatak posledica uzorka koji je postojao pre prelaska rizika.
- Materijalni nedostatak stvari postoji u 4 slucaja: 1. Ako stvar nema potrebna svojstva za njegovu redovnu
upotrebu ili promet; 2. Ako stvar nema potrebna svojstva za narocitu upotrebu za koju je kupac nabavlja,
sto je moralo biti poznato prodavcu; 3. Ako stavr nema svojstva koja su izricito ili precutno dogovorena; 4.
Ako stvar nije ista kao model ili uzorak na osnovu kojih je ugovor zakljucen.
- Nedostaci za koje prodavac nece dogovarati: 1. Ako je u pitanju neznatan materijlani nedostatak; 2. Ako
su nedostaci mogli biti poznati kupcu; 3. lice cija je stavar prodata na javnoj prinudnoj prodaji ne odgovara
za nedostatke stvari; 4. prodavac ne odgovara ako se nedostaci pokazu po proteku 6 meseci od predaje
stvari.
- Kupac je duzan da na uobicajen nacin pregleda primljenu robu. O vidljivim nedostatcima je duzan
obavestiti prodasvca u roku od 8 dana, a kod ugovora u privredi odmah. Ako se nedostaci prikazu po
isteku roka od 6 meseci od predaje, prodavac se oslobadja odgovornosti. Prava kupca za materijalne
nedostatke su popravka stvari ako je ona moguca ili njihova zamena
3. Odgovornost za pravne nedostatke – prodavac je duzan da garantuje kupcu da stavr nema pravnih mana
i da drugo lice nece pravnim putem kupcu oduzeti stvar niti ga pravno uznemiravati.

Obaveze Kupca – na kupcu leze dve obaveze da plate cenu i preuzmu stvar:
1. Obaveza isplate cene – Cena je novcani izraz vrednosti predmeta ugovora o prodaji. Ona se ispalcuje u
mestu i vremenu kada je ugovorom predvidjeno ili u vreme i mesto kada se vrsi isporuka stvari. Kada se
kupovina vrsi u gotovom cena se placa odmah, cim se roba preuzme.
- U robnom prometu isplata cene se vrsi na osnovu fakture koju ispostavlja prodavac kupcu. Cena se moze
platiti unapred, istovremenosa isporukom ili posle isporuke.
- Izmedju privrednih subjekata placanje se uglavnom vrsi bezgotovinski. U pogledu roka placanja vaze
sledeca pravila: ako je rok odredjen izrazom odmah cena se placa prvog radnog dana po prijemu facture;
ako su isporuke robe sukcesivne cena se placa za svaku isporuku u casu prijema
2. Obaveza preuzimanja stvari – sastoji se u nizu potrebnih radnji kako bi predaja bila moguca. Prodavac
moze izjaviti da raskida ugovor ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar cija mu je
predaja ponudjena na uobicajen nacin ili ako se sumlja nece platiti cenu.

97
- Pitanje isporuke i prijema robe od pravnog je znacaja, jer se za ove radnje vezuje momenat prelaska rizika
sa prodavca na kupca. Pravilo je da rizik prelazi u onom momentu koji je odredjen kao momenat isporuke
stvari.
85. TRANSPORTNE KLAUZULE

- To su trgovinski termini kojima se sa malo reci precizira citav niz prava i obaveza izmedju prodavca i
kupca, a narocito: momenat i nacin predaje stvari, momenat prelaska rizika i momenat prelaska troskova sa
prodavca na kupca. Transpotrnim klauzulama se regulise i niz drugih odnosa izmedju saugovaraca kao sto
su pribavljanje transportnih dozlova, dozvola za uvoz, uverenje o poreklu robe…
- Najpoznatije transportne klauzule su INCOTERMS, koje je izradila medjunarodna trgovinska komora u
Parizu. Prva pravila su doneta 1936 godine, a potom su se vrsile revizije i osavremenjavala pravila.
- Cilj INCOTERMSa je da obezbede jednobrazno tumacenje trgovinskih termina koji se najcesce koriste u
medjunarodnoj praksi. Na taj nacin, izbegavaju se nejasnoce razlicitog tumacenja termina u razlicitim
zemljama.
- U Medjunarodnoj trgovini prema mestu isporuke razlikujemo tri vrste klauzula: 1. Klauzule za isporuku u
mestu 2. Klauzule za isporuku uz otpremu i 3. Kaluzule za isporuku u mestu opredeljenja

1. Klauzule za isporuku u mestu

o Franko fabrika (skladiste, rudnik i sl.) – Najpoznatija i najcesce primenjivana u praksi je franko
fabrika jer je najpovoljnija za prodavca. Prodavac ima obavezu da kupcu u predvidjenom roku
stavi na raspolaganje ugovorenu robu na oznacenom mestu prevoznim sredstvom koje je on
obezbedio. Stavljanjem na raspolaganje kupcu prodavac je izvrsio predaju i od tog trenutka rizik
prelazi na kupca.

2. Klauzule koje regulisu prodaju uz otpremu

o Franko Vagon (FOT, FOR) i ugovoreno mesto otpreme – koristi se kod prodaje robe koja se
prevozi zeleznicom od prodavca do kupca. Mesto isporuke je zeleznicka stanica. Prodavac je
duzan da obezbedi vagon, da izvrsi utovar o roku i da o tome obavesti prodavca. Od tog
trenutka rizik prelazi na kupca kao i svi troskovi koji slede.
o Franko uz bok broda (FAS) i dogovorena luka ukrcaja – ova klauzula se koristi kod pomorskog
transporta. Prodavac ima obavezu da na mestu koje je kupac oznacio dopremi robu uz bok
broda, bez obaveze da je utovari u brod. Brod obezbedjuje kupac, on vrsi utovar pribavlja
izvoznu dozvolu, placa carinu i snosi ostale troskove. Rizik prelazi sa prodavca na kupca u
trenutku dopreme uz bok broda.
o Franko Brod (FOB) i ugovorena luka otpreme – prodavac je duzan da isporuci robu na brod koji
je oznacio kupac u ugovorenoj luci i ugovorenom roku. Rizik i svi troskovi do momenta
stavljanja robe na brod padaju na teret prodavca, a od tog trenutka prelaze na kupca. Moze biti
ugovorena i obaveza slaganja robe tako da prodavac dok ne slozi robu nije izvrsio obavezu
isporuke. Na njegov teret pada utovar, slaganje, pribavljanje izvozne dozvole i placanje carine.
o Cena, osiguranje, vozarina (CIF) i ugovorena luka opredeljenja – prodavac je izvrsio svoju
obavezu isporuke prema ovoj klauzuli kada je roba presla ogradu broda, a ako je ugovoreno i
slaganje robe tada je potrebno da izvrsi i tu obavezu. Prodavac placa izvozne carine, takse,
osiguranje i vozarinu do prispeca robe u mesto opredeljenja. Kupac placa ostale troskove i
troskove istovara.
o Cena, vozarina (C&F) i ugovorena luka opredeljenja – ova klauzula ima istu sadrzinu kao i
klauzula CIF, s tim da prodavac nema obavezu da plati osiguranje robe.
o Franko aerodrom (FOB) i dogovoreni aerodrom otpreme – koristi se kod vazdusnog prevoza. Na
osnovu ove klauzule prodavac ima obavezu da stavi robu na raspolaganje avio- prevozniku na
ugovorenom aerodromu otpreme u ugovorenom roku, da ugovori prevoz na racun kupca do

98
 naznacenog aerodorma opredeljenja da pribavi izvoznu dozvolu i plati porez i takse vezane za
izvoz.
o Vozarina placena do… i mesto opredeljenja – koristi se kod svih vrsta prevoza robe i kod
kontenerskog. Prodavac je izvrsio svoju obavezu u trenutku kada je dopremio robu u mesto
opredeljenja u ugovorenom roku i predao je prvom prevozniku. Kako je rec u izvoznoj prodaji
prodavac snosi sve troskove vezane za izvoz i o izvrsenoj isporuci obavestava kupca.
o Vozarina i osiguranje placeno do mesta opredeljenja – Prodavac placa vozarinu i osiguranje
robe za vreme prevoza.
o Franko prevoznik i naznaceno mesto – moze se dogovoriti kod svih vidova prevoza. Pravila
koja vaze kod FOB vaze i ovde, s tim sto rizik i troskovi prelaze na kupca u trenutku kada je
prodavac predao robu na prevoz prvom prevozniku.

3. Klauzule koje regulisu ugovor o prispecu

o Franco brod – naznaceno mesto opredeljenja – prema ovoj kaluzuli prodavac ima obavezu da
isporuci robu prodavcu na palubi broda u mestu opredeljanje i do tog trenutka snosi rizik kao i
sve troskove u vezi robe. Prodavac je duzan da kupca obavesti o prispecu broda i da mu
obezbedi konosman i druga dokumenta neophodna neophodna da preuzimanje robe. Kupac ima
obavezu da preuzme robu, iskrca je na svoj rizik pribavi uvozna dokumnta.
o Franco obala – ocarinjeno ili neocarinjeno i ugovorena luka – prodavac ima obavezu da kupcu
stavi na raspolaganje robu na keju ili na obali dogovorene luke odakle kupac preuzima robu.
Rizik prelazi sa kupca na prodavca u momentu kada je ovaj bio duzan da je preuzme. Ako u
klauzuli stoji ocarinjeno prodavac je duzan da pribavi uvoznu dozvolu, plati carinu i ostale
dazbine u vezi sa uvozom robe. A ako stoji neocarinjeno obaveze tada padaju na kupca.
o Franco granica i mesto isporuke na granici – Prodavac ima obavezu da robu na raspolaganja
kupcu u mestu isporuke na granici, u ugovorenom roku uz svoj trosak i rizik, zatim da izda
ispravnu dozvolu na osnovu koje kupac moze da podigne robu, da plati vozarinu, da pribavi
izvoznu dozvolu… Rizik prelazi sa prodavca na kupca u momentu kada je kupac bio duzan da
preuzme robu.
o Isporuceno ocarinjeno i mesto opredeljenja – U ovom slucaju prodavac preuzima na sebe
najveci moguci rizik u pogledu rizika i u pogledu troskova, jer je njegova obaveza da kupcu
isporuci robu kupcu u zemlji uvoza u mestu opredeljenja u dogovoreom roku. Prodavac placa
carinu, pribavlja potrebne ispareve, uvoznu dozvolu i placa sve troskove vezano za uvoz robe
kao i vozarinu. Kupac je duzan da preuzme robu cim mu je prodavac stavi na raspolaganje.
o Isporuceno neocarinjeno i mesto opredeljenja – Na kupcu je da pribavi uvoznu dozvolu, da plati
carinu, porez i dazbine i da preuzme robu kada mu ona bude stavljena na raspolaganje.

86. DOCNJA UGOVORENIH STRANA KOD UGOVORA U PRODAJI

Docnja prodavca
- Prodavac pada u duznicku docnju ako na vreme ne isporuci kupcu robu. Zakasnjenje u izvrsenju obaveze
isporuke predstavlja docnju prodavca.
- Kupac u vezi sa tim ima dva prava: 1) da trazi ispunjene ugovora nadoknadu stete koju trpi zbog
zadocnjenja u izvrsenju ugovora i 2) da trazi raskid ugovora i naknadu stete zbog neispunjenja ugovora.
- Kupac ima pre svega pravo da trazi ispunjenje ugovora, dajuci naknadni rok prodavcu. Ako ni u tom roku
prodavac ne izvrsi obavezu kupac tek tada ima pravo da trazi raskid ugovora i naknadu stete. Medjutim,
kupac se moze i opredeliti za raskid ugovora i naknadu stete u dva slucaja: Prvo, ako iz ponasanja prodavac

99
proizilazi da on svoju obavezu nece izvrsiti ni u naknadnom roku i drugo, kada je rec o fiksnom ugovoru
gde je rok bitan element ugovora.
- Prodavac moze pasti i u poverilacku docnju kada on bez opravdanog razloga odbije da primi kupovnu
cenu ili ako ne preuzme neophodne radnje kako bi kupcu omogucio da izvrsi obavezu placanja.

Docnja Kupca
- Kupac moze pasti u docnju ako ne plati blagovremeno kupovnu cenu ili kad kasni sa prijemom robe. Ako
kupac nije blagovremeno platio kupovnu cenu, prodavcu stoje na raspolaganju pravna sredstva. Ova pravna
sretstva zavise od toga da li je on isporucio robu ili ne. Ako robu nije isporucio prodavac ima pravo da
zadrzi robu dok mu cena ne bude placena. Ako je prodavac vec isporucio robu on moze da zahteva
izvrsenje ugovora, tj da zahteva naplatu cene sudskim putem i naknadu stete koju trpi zbog docnje kupca.
- Kupac moze pasti u poverilacku docnju ako odbije prijem isporuke robe ili ako ne preduzme sve
neophodne radnje kako bi robu preuzeo od prodavca. Posto je kupac u docnji on snosi rizik za ostecenje ili
slucajnu propast stvari. Prodavac moze predati robu na cuvanje javnom skladistu ili licu koje dodeli sud.
Ako robu zadrzi na cuvanje kod sebe on snosi troskove cuvanja. Ako su troskovi nesrazmmerni vrednosti
robe on je moze predati na javno, namiriti troskove prodaje i ostatak deponovati kod suda.

87. GARACIJA ZA ISPRAVNO FUNKCIONISANJE STVARI

Pojam i subjekti odgovornosti - Garancija za ispravno funkcionisanje tehnicke robe podrazumeva jednu
posebnu vrstu materijalne odgovornosti garanta za slucaj neispravnog funkcionisanja tehnicke robe u toku
trajanja garantnog roka.
- Od momenta pojava garancija uocljive su sledece cinjenice: 1) povecanje broja subjekata odgovornosti-
garanata; 2) prosirivanje boroja proizvoda za koji se daje garancija; 3) produzavanje garantnog roka; 4)
povecanje broja pratecih dokumenata tehnicke robe; 5) poostravanje rezima pustanja u prodaju tehnicke
robe; 6) povecanje broja propisa kojima se ova oblast regulise.
- Imajuci u vidu broj propisa iz ove oblasti uocavaju se sledece razvojne faze zakonodavstva: U prvoj fazi,
propisima je istican zahtev zastite prava potrosaca, u drugoj fazi istican je zahtev poboljsanja kvaliteta
tehnickih proizoda, u trecoj fazi, istaknut je visok stepen odgovornosti proizvodjaca.
- Poostravanje uslova za pustanje u promet tehnicke robe razumljivo je iz vise razloga: nagli razvoj
tehnike i tehnologije, razvoj medjunarodnog trzista tehnicke robe; povecanje bezbednosti zivotne sredine,
zastite zdravlja ljudi; porast opsteg standarda stanovnistva… U nasem pravu su narocito znacajni Zakon o
obligacionim odnosima i zakon o standardizaciji koji regulisu ova pitanja.
- Kao subjekt odgovornosti javlja se garant. U nasem zakonu status gatanta imaju: prodavac, proizvodjac,
uvoznik i predstavnik strane firme.
Prodavac se javlja kao garant samo u slucaju kada u datom mestu proizvodjac nije obezbedio servis
zaodrzavanje. Proizvodjac, uvoznik i zastupnik su garanti po osnovu imperativnih propisa sto znaci da su
obavezni da uz odredjene tehnicke proizvode daju garantni list. Zakon o standardizaciji obavezuje da pre
pustanja u promet proizvoda, proizvodjac, uvoznik, zastipnik provere da li proizvod odgovara uslovima i
zahtevima odredjenih standarda, zatim propisima, tehnickim specifikacijama…
- Kupac se moze po osnovu garancije obratiti odgovarajucem garantu. Kupac se ne moze za isti nedostatak
obratiti i prodavcu i proizvodjacu.

Garantovani slucaj i obavezna dokumenta – garantovani slucaj je nedostatak koji mora biti u vezi sa
radom odnosno funkcionisanjem tehnickog proizvoda. Pod neispravnim funkcionisanjem podrazumeva se:
1. Prestanak funkcionisanja dela proizvoda ili u celini; 2. Pogresno funkcionisanje; 3. Funkcionisanje ispod
predvidjenog kapaciteta.

100
- Tehnicku robu prate: tehnicko uputstvo, uputstvo za upotrebu, garantni list, atest, deklaracija i spisak
servisera.
o Tehnicko uputstvo - sadrzi podatke o tehnickom ustrojstvu proizvoda, njegovim svojstvima,
odrzavanju i cuvanju, i o nacinu upotrebe.
o Spisak servisera - adresar servisnih radionica u kojima ce kupac moci da ostvari prava povodom
date garancije.
o Atest - je isprava o saglasnosti tehnicke robe standardima, propisima, tehnickim
specifikacijama. To je isprava da je proizvod ispitan i da odgovara datim standardima.
o Deklaracija je poseban dokument koji sadrzi izjavu proizvodjaca o proizvodu, tj. podatke o
identifikaciji proizvoda, usaglasenost sa standardima i propisima i naznaku ko je proizvodjac.
Deklaracija sadrzi i signale za opasnost, upozorenja.

Garantni list – Pismena isprava koja se izdaje uz tehnicku robu prilikom kupovine a kojom se garantuje
njeno ispravno funkcionisanje u datom garantnom roku. To je potvrda odnosno dokument koji izdaje
prodavac, proizvodjac, uvoznik ili zastupnik koja garantuje ispravno funkcionisanje robe i preuzimanje
obaveze za besplatno otklanjenje nedostatka ili zamene proizvoda u slucaju da je popravka nemoguca.
- Uobicajeno je da garantni list sadrzi: sopstveni broj, ime ili naziv garanta, sediste garanta, vrstu ili model
proizvoda, njegov fabricki broj, datum proizvodnje, datum prodaje pecat i potpis prodavca, uslove
garancije i garantni rok. Gubitak garantnog lista ne povlaci za sobom i gubitak prava po osnovu garancije
jer se garancija moze dokazati i na druge nacine. Garantni list nije prenosiv.

Garantni rok – je vremenski interval u kojem garant jemci za ispravno funkcionisanje tehnicke robe.
Zakon odredjuje minimalni garantni rok, a proizvodjac moze da odredi i duzi rok od zakonom
predvidjenog jer se garantni rok uskladjuje sa tehnickikm i tehnoloskim svojstvima proizvoda. Garantni
rok se iskazuje ili kao vremenski interval ili kao vremenski interval u kombinacijom sa mernom jedinicom:
br. kilometara, broj performansi, broj obrtaja. On pocinje da tece od momenta prodaje proizvoda.
Prava kupaca - To su pravo na opravku, redovno servisiranje, pravo na zamenu, pravo kupca da troskovi
materijala, rada, prenosa i prevoza stvari padnu na teret garanta.
88. ODGOVORNOST PROIZVODJACA STVARI SA NEDOSTATKOM

- Predstavlja posebnu vrstu materijalne odgovornosti.

- Do donosenja Zakona o odgovornosti proizvodjaca stvari sa nedostatkom (2005god), odgovornost za
stetu koju bi kupljena stvar prouzrokovala kupcu, padala je na teret prodavca.
- Prema pitanju odgovornosti za stetu koju bi prouzrokovala stvar sa nedostatkom nadlezni organi
Evropske unije opredelili su se za odgovornost proizvodjaca, a ne za odgovornost prodavca pa su u tu
svrhu doneli odgovarajuce direktive.
- Nas zakonodavac je izvrsio uskladjivanje domaceg zakonodavstva sa pomenutim resenjima i
preporukama, kako bi olaksao trgovinski promet izmedju nase zemlje i clanica Evropske unije i udovoljio
zahtevima o adekvatnoj zastiti potrosaca.
- Prema navedenom zakonu, pod proizvodjacem se smatra ono lice koje proizvodji: gotove proizvode,
sirovine i sastavne delove. Pod proizvodom zakonodavac podrazumeva stvar i energiju: Stvar je pokretna i
moze biti samostalna ili ugradjena u drugu stvar pokretnu ili nepokretnu. Energija je posebna vrsta stvari i
ona je proizvedena ili sakupljna sluzi za davanje svetlosti, kretanje ili toplotu. Smatra se da proizvod ima
nedostatak ako ne obezbedjuje sigurnost koja se sa pravom ocekuje kada se imaju u vidu sve okolnosti.
- Ako proizvod sa nedostatkom prouzrokuje stetu za nju odgovara proizvodjac. Ako je proizvod uvezen
radi prodaje za stetu odgovara uvoznik. Prodavac ce odgovarati u slucajevima kada se predstavlja kao
proizvodjac tako sto stavlja svoje ime i zastitni znak kao i ako proizvod ne sadrzi podatke o proizvodjacu i
ako uvezeni proizvod ne sadrzi podatke o uvozniku, nezavisno da li sadrzi podatke o proizvodjacu.

101
- Proizvodjac odgovara za statu nezavisno od toga da li je znao za nedostatak ili ne. Proizvodjac se moze
osloboditi odgovornosti u slucaju kada istekne rok zastarelosti potrazivanja naknade stete. Rok je tri godine
od kako je osteceni saznao za stetu odnosno 10 godina od kako je proizvodjac stavio proizvod u promet.

89. UGOVOR O POSREDOVANJU

- Ovaj ugovor spada u red ugovora o uslugama na trzistu. Ugovor o posredovanju je imenovan, dvostrani
ugovor, teretan, trajnijeg ili trenutnog karaktera, kauzalan, mestovit jer sadrzi elemente drugih ugovora.
On je neformalan, mada u praksi se najcesce zakljucuje u pisanom vidu radi lakseg dokazivanja njegovog
postojanja. Funkciju posrednika u privrednom poslovanju njacesce obavljaju posrednicke organizacij.
- U novije vreme uloga posrednika opada jer njegovu ulogu sve cesce obavljaju agencije narocito u
spoljnotrgovinskom poslovanju koje pored zastupanja obavljaju i poslove posredovanja.
- Strane u ugovoru o posredovanju su posrednik i nalogodavac. U nacelu posrednik moze biti fizicko i
pravno lice.
- U nasem pravu ugovor se definise kao ugovor o usluzi kojim se jedna strana, posrednik, obavezuje drugoj
strani, nalogodavcu, da ce nastojati da nadje i da ga dovede u vezu sa licem koje bi sa njim pregovaralo o
zakljucenju odredjenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu.
- Poznato je vise vrsta posrednika: posrednici u prodaji, berzanski posrednici, posrdnici kod osiguranja,
kod prevoza u turizmu. U nasem pravu materiju o posredovanju regulise Zakon o obligacionim odnosima,
Zakon o osiguranju, Zakon o trzistu hov.

102
- Uloga posrednika je da dovede u vezu da pronadje i spoji svog komitenta i trece lice radi pregovorao
zakljucivanju ugoovra. Posrednik ne zakljucuje ugovor. Znacaj ovog ugovora je u sigurnijem, brzem u
jeftinijem poslovanju. Posrednik bolje poznaje trziste, ucesnike na trzistu, njihove potrebe, interese, njhovu
imovinsku i kreditnu sposobnost.

Bitini elementi ugovora - to su one tacke o kojima se mora postici saglasnost inace ugovora nema. Usluga
posredovanja i provizija su bitni sastojci ovog ugovora.
- Posrednik istupa na trziste samostalno u svoje ume i za svoj racun. On pronalazi odgovarajuce lice za
svog nalogodavca, ali ne garantuje svom nalogodavcuda ce ugovor biti zakljucen. Ako jemci za ispunjenje
obaveze treceg lica tada se u ugovor o posredovanju unosi odredba pod nazivom star dal credere.
- Ugovor se zakljucuje tako sto nalogodavac daje nalog posredniku da izvsri odredjeno posredovanje, a
druga strana, posrednik, ako nalog ne odbije odmah smatra se da je izvsio prihvat ponude.
*Sadrzinu ugovora – cine prava i obaveze posrednika i nalogodavca.
Obaveze posrednika
o Obaveza pronalazenja i povezivanja – Posrednik je duzan da se pridrzava naloga i uputstva svog
nalogodavca i da odgovara za izbor treceg lica. Posrednik nije duzan da ucestvuje u
pregovorima osim ako je ugovorom na to izricito obavezan. Nalogodavac moze povuci svoj
nalog kad god on hoce.
o Obaveza obavestavanja – Posrednik je duzan da svog nalogodavca obavestava o svim znacajnim
cinjenicama za zakljucenje odredjenog ugovora: ko su potencijalni partneri, kakvo je stanje na
trzistu, kako se krecu cene…
o Obaveza zastite interesa klijenta – Delovanje posrednika mora biti objektivno i nepristrasno. On
mora da stiti interese obeju strana koje dovodi u vezu.
o Obaveza cuvanja poslovne tajne – Posrednik je duzan da cuva poslovnu tajnu iz domena
poslovanja: sadrzinu naloga, rezultate vec vodjenih pregovora, podatke iz sfere poslovne tajne
svoj nalogodavca. On je obavezan da cuva poslovnu tajnu i po zakljucenju ugovora.
o Obaveza vodjenja posrednickog dnevnika – Posrednik je duzan da vodi posebnu knjigu koja ima
javni karakter u koju hronoloski unosi sve znacajne podatke o pravnim poslovima, ova knjiga
mora biti overena od strane nadleznog drzavnog organa. Izvod iz posrednickog dnevnika se
naziva posrednicki list, koji izdaje posrednik sa svojim potpisom na zahtev strana.
o Obaveza vracanja Uzorka – Ako je nalogodavac dao posredniku uzorak ili model radi
obavljanja nalozenog mu posla, ona je taj uzorak po okoncanju posla duzan da vrati kao i druge
stvari koje su mu date na cuvanje.
Obaveze nalogodavca
o Obaveza placanja provizije – Nalogodavac je obavezan da plati proviziju za izvrsenu
posrednicku uslugu. Naknada moze biti ugovorena, a kada nije ona se odredjuje na nacin kako
je utvrdjeno tarifom posrednika ili prema obicaju. Cenu moze odrediti i sud. Ako je posrednik
dobio nalog od obeju strana on ima pravo da zahteva od svake strane po jednu polovinu
naknade. Posreniku ne pripada naknada ako nalogodavac i trece ne zakljuce ugovor.
o Obaveza placanja vanrednih troskova – Telefonski, telegrafski su redovni troskovi i njih
nalogpdavac posebno ne placa jer oni ulaze u proviziju. Ako se ovi troskovi posebno ugovore
tada posrednik ima pravo na proviziju.
o Obaveza saradnje – Nalogodavac je duzan da saradjuje sa posrednikom, da mu omoguci
redovne kontakte, da na vreme reaguje na njegova obavestenja i da ne zakljuci ugovor mimo
znanja posrednika.
- Ugovor o posredovanju prestaje kod ugovorene strane izvrse svoje obaveze. On moze prestati i
sporazumno kao i povlacenje naloga.
90. UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU
- Ovaj ugovor je poznat i pod nazivom ugovor o agenturi, jer se zastupnik cesto naziva i agentom.

103
- Ugovor o trgovinskom zastupanju spada u red ugovora o uslugama . on je imenovan, dvostran, teretan,
formalan, kauzalan i trajnije prirode. On se obavezno zakljucuje u pisanom obliku.
- Ugovorene strane su nalogodavac (vlastodavac ili klijent) i zastupnik koji se naziva agent.
- Ugovor o zastupanju se definise kao ugovor izmedju zastupnika i nalogodavca kojim se zastupnik
obavezuje da se stara da treca lica zakljucuju ugovore sa njegovim nalogodavcem, da u tom smislu
posreduje i po ovlascenju zakljucuje ugovore u ime i za racun svog nalogodavca, a nalogodavac se
obazevuje da za svaki zakljucen ugovor isplati proviziju.
- Zastupnik profesionalno i strucno vodi racuna o interesima svog nalogodavca.
- Da bi zastupnik mogao da zakljucuje ugovore u ime i za racun svog nalogodavca on mora imati
ovlascenje. To ovlascenje oze biti: specijalno ili generalno, na odredjeno ili neodredjeno vreme. Specijalno
ovlascenje je ono na osnovu koga je zastupnik ovlascen da zakljuci jedan ugovor ili vise unapred
odredjenih ugovora. Generalno je ono koje ovlascuje zastupnika da zakljuci sve ugovore odredjene vrste ili
odredjenu grupu ugovora. Ovlasecenje se moze dati sa dejstvom na ogranicenom prostoru i sa dejstvom na
podrucju cele zemlje.
- Jedan nalogodavac moze imati vise zastupnika na istom podrucju cak i za istu vrstu poslova, medjutim
jedan zastupnik za istu vrstu poslova na istom podrucju ne moze da obavlja svoju delatnost za vise
nalogodavaca.

Bitni elementi ugovora

- Bitan sastojak ugovora je ovlascenje koje nalogodavac daje zastupniku u vidu naloga. Obim ovlascenja i
vrsta ovlascenja odredjuju se ugovorom. Drugi bitan element je provizija, ona se odreduje ugovorom ali
moze biti odredjena i po tarifi zastupnika.
- Kod ugovora o trgovinskom zastupanjiu bitno je da postoji nalog, sam nalog ima karakter punomocja,
ovlascenja, jer se nalogom trgovinski zastupnik ovlascuje sa u ime i za racun nalogodavca posreduje.

* Sadrzina i prestanak ugovora - zavisi od toga koji je obim ovlascenja dat zastupniku i koja je vrsta
ovlascenja u pitanju.
Obaveze trgovinskog zastupnika
o Obaveza vrsenja poslova zastupanja – trgovinski zastupnik je obavezan da u vrsenju svoje
zastupnicke delatnosti obavlja niz pravnih u faktickih radnji. Zastupanje obuhvata i
posredovanje, da ucestvuje pri zakljucenje ugovora, da se stara o izvrsenju ugovora, da daje
strucna misljenja da daje izjave .
o Obaveza strucne zastite interesa nalogodavca – Kao lice od struke, znanja i iskusva, trgovinski
zastupnik je duzan da strucno i posfesionanalno brani interese svog nalogodavca.
o Obaveza obavestavanja – Zastupnik je duzan da redovno obavestava svog nalogodavca o svim
znacajnim okolinostima, potencijalnim klijentima, stanju na trzistu.
o Obaveza pridrzavanja uputstva i naloga – Trgovinski zastupnik se mora pridrzavati uputstva i ne
sme prekoraciti data ovlascenja.
o Obaveza cuvanja poslovne tajne – u toku zastupanja zastupnik saznaje poslovne tajne
komitenta, ali je obavezan da ih cuva.
o Obaveza vodjenja zastupnickog dnevnika i sastavljanja zakljucnica – Poslovna knjiga koju vodi
trgovinski zastupnik naziva se zastupnicki dnevnik, on mora biti ovrene od strane drzavnog
organa. U njemu se zapisuju svi ugovori koje je zastupnik zakljucio u ime i za racun svog
nalogodavca. Kad zakljuci ugovor sa trecim licem duzan je da satavi zakljucnicu u tri primerka
sa svojim potpisom.
o Obaveza polaganja racuna – zastupnik je duzan da nalogodavcu polaze racune o svom
poslovanju.
o Obaveza vracanja stvari

Obaveze nalogodavca

104
 o Obaveza pridrzavanja datog naloga –nalogodavac daje nalog svom zastupniku kojeg on mora de
se pridrzava.
o Obaveza predaje dokumenata, materijala i saradnje – da bi zastupnik mogao profesionalno i
strucno da obavlja svoj posao, nalogodavca je duzan da mu preda sve informacije, dokumanta,
uzorke, modele koje ce mu biti u koristi u vrsenju svoje duznosti.
o Obaveza placanja provizije (naknade) – Provizija je naknada koja predstavlja novcani iznos
vrednosti ucinjene zastupnicke usluge. Ako ona nije ugovorena ona se placa prema tarifi ili
prema obicaju.
o Obaveze naknade troskova – Nalogodavac nije duzan da zastupniku naknadi uobicajene
troskove koji su uracunati u proviziju. Medjutim nalogodavac ce dugovati neuobicajene
troskove koji su nastali u cilju zasitite interesa nalogodavca, kao i one troskove koji su nastali
izdavanjem naknadnih naloga.
91. UGOVOR O KOMISIONU
- Ovo je ugovor je usluzne prirode, on je uslovljen razvojem trzista i prodajom robe preko treceg lica.
Plasiranje i prodaja proizvoda na razlicitim podrucjima uslovila je pojavu komisionala, tj. lica koji ce u
svoje ime, a za racun svog komitenta prodavati njegovu robu ili je kupovati u svoje ime, a za njegov racun.
- Ovaj ugovor se zakljucuje izmedju dve strane od kojih je jedan nalogodavac (komitent), a druga
komisionar. Ovo je imenovan, dvostrani, teretan i neformalan ugovor, jer nastaje na osnovu usmenog
naloga koji komitent daje komisionar
- Komisionar je duzan ako primi robu da je cuva, odrzava, skladisti. Komisionar vrsi pravne radnje u svoje
ime a za racun komitenta, zbog cega dolazi do 3 vrste ugovora: 1. Izmedju komitenta i komisionara; 2.
Izmedju komisionara i treceg lica i 3. Izmedju treceg lica i komitenta.
- Ugovor o komisionu pocinje primanjem naloga. Ako komisionar ne zeli da prihvati nalog o tome treba
odmah da obavesti nalogodavca. Ugovor o komisionu se definise kao ugovor kojim se komisionar
obavezuje drugoj srani, komitentu a ce u svoje ime a za racun komintetna obaviti jedan ili vise poslova
koje mu komitent poveri, a komitent se obavezuje da mu plati naknadu. Znacaj ugovora o komisionu je
visestruk, njime se postize brzi promet i plasiranje robe na trzistu.
Bitni elementi ugovora - smatra se nalozen posao, odnosno nalozeni poasao koji ce komisionar po nalogu
komitenta obavljati i provizija. Nalog u sebi sadrzi ovlascenje kojim se komisionaru poverava obavljanje
jednog ili vise poslova. Provizija se odredjuej tarifom, ugovorom ili ugobicajenim nacinima.
* Sadrzina ugovora - u praksi se zakljucuje u pisanom obliku.
Obaveze komisionara
o Izvrsavanje naloga sa paznjom privrednika – za slucaj nejasnoca u pogledu sadrzine naloga
komisionar ce zahtevati naknadna objasnjenja od svog nalogodavca, sam ce obaviti svoj posao i
nece ga poveriti drugom licu. On ce poveriti komisioni posao drugom komisionaru ako je za to
ovlascen ili je u interesu komitenta. Komisionar pazljivo bira trece lice sa koji ce zakljuciti
ugovor, vodeci racuna o njegovoj kreditnoj sposobnosti.
o Postupanje po nalozima komitenta – komisionar je duzan da se pridrzava naloga svog
komitenta. Nepostovanje ovog naloga povlaci za sobom odgovornost za prouzrokovanu stetu
komitentu.Ako komisionar zakljuci ugovor pod uslovima koji su nepovoljniji od onih koji su u
nalogu komisionar je duzan da komitentu naknadi razliku u ceni kao i prouzrokovanu stetu.
Komitent moze odbiti da prihvati zakljuceni pravni posao, ako je isti zakljucen pod nepovoljnim
uslovima. Komitent moze dati 3 razlicite vrste naloga: imperativni (obicno sadrzi limitiranu
cenu bilo kod kupovine ili prodaje, ako komisionar odstupi komitent moze odbiti da prizna ovaj
ugovor), Indikativan (obavezuje komisionara, s tim da je ovlascen da odstupi od njegove
sadrzine kada to diktiraju trzisni uslovi ili interesi komitenta, ali je duzan da prethodno obavesi
komitenta) i fakultatitivni (sadrzi savete komitenta od kojih komisionar moze da odstupi u svako
doba, ali mora postupati kao savestan privrednik).
o Zastita interesa komitenta – kad primi robu mora odmah da utvrdi njeno stanje i da o tome
obavesti komitenta, treba istaci progovor ako za to postoje razlozi. Ako je neophodna brza

105
 prodaja zbog stanja u kome se roba nalazi komisionar je duzan da to uradi, a ako postoji nalog o
osiguranju komisionar je duzan da robu osigura. Komisionar ne sme da oda identitet
komisionara trecem lici i obruto. Nas zakonodavac ipak predvidja da je komisionar duzan da
saopsti identitet treceg lica komitentu da bi se izbegli spekulativni poslovi.
o Cuvanje komitentove robe – Komisionar odgovara za sva ostecenja na robi dok se ona nalazi
kod njega, kao i za njenu propast.
o Obaveza Obavestavanja – Ova obaveza daje mogucnost komitentu da kontrolise rad
komisionara I istovremeno da stiti svoje interese.
o Vodjenje knjiga – komisionar je duzan da hronoloski zavodi sve poslove po osnovu dobijenog
naloga.
o Polaganje Racuna komitentu – komisionar je duzan da prikaze sva primanja i sve izdatke koje je
imao u vezi izvrsavanja ugovora okomisionu, kao i da prilozi sva dokumenta kojima pravda
primljeno ili dato kao i druga propratna dokumetna.
o Predaja svih koristi – komisionar je duzan da prenese sve koristi i ocekivane i neocekivane jer je
komisionar istupao za racun komitenta.
Obaveze komitenta
o Placanje provizije – Pravo na nadoknadu komisionar stice u momentu kada je izvrsio komisoni
posao. Provizija je utvrdjena ugovornom ili tarifom komisionara. Komisionar moze zahtevati da
posle svakog delimicnog ispunjenja ugovora primi srazmerni deo naknade, ali obicno se
obracun vrsi po okoncanju posla.
o Naknada troskova – ponovi pricu iz prethodnih lekcija
o Preuzimanje obaveza od komisionara – Po okoncanju ugovora nastaje obaveza komitenta da
preuzme sve one obaveze koje je komisionar preuzeo na sebe u cilju uzvrsenja ugovora o
komisionu. Ispunjenjem obaveza ugovornih strana ugovor o komisionu prestaje. On moze
prestati i opozivom naloga, kao i usled propasti stvari.
Posebne vrste ugovora o komisionu
o Ugovor o konsignaciji – je komisioni ugovor o prodaji robe komitenta vezan za spoljno
trgovniski promet.Komitent dobija ime konsignant, salje svoju robu u inostranstvo na prodaju I
cuvanje drugom licu komisionaru- konsignatoru da sa svoje konsignavcije koja je u formi
skladista vrsi prodaju pobe.
o Ugovor o komisionu sa klauzulom star del credere – ovom klauzulom komisionar jemci svom
komitentu da ce lice sa kojim je zakljucio ugovor izvrsiti svoje obaveze, zbog ovoga komisionar
ima pravo na uvecanu provizij
o Samostalno istupanje komisionara – podrazumeva da on istupa u svojstvu kupca robe svog
komitenta ili u svojstvu prodavca svom komitentu. Ako dodje do ove situacije dodje tada dolazi
do zakljucenja ugovora o prod

92. UGOVOR O KONTROLI ROBE

- Stvar namenjena trzistu podleze razlicitim vrstama kontrole: 1. Kontrolu vrsi prodavac i svoj nalaz
prilaze dokumentima koja prate robu; 2. Kontrolu vrsi kupac; 3. Kontrolu mogu da vrse i razne druge
institucije; 4. Kontrolu mogu da vrse i razne vrste organziacija.
- Zakonodavac nalaze da se pojedine vrste roba ne mogu pustiit u promet ako ne zadovoljavaju minimalne
standarde kvaliteta.
- Predmet kontrole moze biti roba, usluga ili stvar koja nije namenjena prometu. Obim kontrole zavisi od
narucioca kontrole, ona moze biti potpuna ili delimicna. Kontrola moze biti sa garancijom ili bez garancije.

Bitni elementi ugovora i njegov znacaj - Ono oko cega se strane moraju dogovoriti i bez cega ugovora
nema je predmet kontrole, vrsta kontrole i provizija. Predmet kontrole je veoma raznolik, oni mogu biti
medikamenti, hrane, hemiski proizbodi ali i kontrola pakovanja, utovara, istovara…Najsigurnija kontrola je

106
ona koju obavljaju ovlascene kontrolne organizacije po medjunarodnim standardima i propisima. Ove
organziacije kao predmet kontrole imaju kompletnu kontrolu.
- Zanacaja ugovora o kontroli robe je izuzetno velik za razvoj tehnologije i udaljena trzista. Ovim
ugovorom prodavac otklanja svoju odgovornost, a kupac obezbedjuje da ce ugovoreno primiti.

* Sadrzina ugovora
Obaveze vrsioca kontrole
o Izvrsenje narucene kontrole – Vrsilac kontrole ima obavezu da izvrsi narucenu kontrolu onako
kako je ona ugovorena prema pravilima struke i obicajima. Kontrola se mora vrsiti objektivno,
nepristrasno i strucno. Za vreme vrsenja kontrole se vodi zapisnik u koji se unosi sve sto je
obaveljno, kao i nalazi do kojih se doslo.
o Vrsenje pravnih radnji po nalogu – narucilac kontrole moze izdati nalog da vrsilac kontrole
obavi i druge pravne radnje kao sto su: preuzimanje robe u ime i za narucioca, skladistenje robe
i sl.
o Obaveza izdavanja sertifikata – Sertifikat je pisana isprava koji sadrzi podatke o izvrsenoj
kontroli, sve nalaze i misljenje vrsioca kontrole. Po pravnoj prirodi sertifikat je jednostrana
izjava volje vrsioca kontrole. Setrifikat je i dokaz o izvrsenoj kontroli.
o Obaveza cuvanja robe od zamene – kontrola robe se vrsi na razlicitim mestima, tako da vrsilac
kontrole mora robu cuvati kao dobar domacin, a ne kao dobar strucnjak, jer njegova delatnost
nije cuvanje robe (kao npr. skladister). On mora da je cuva od ostecenja i da je cuva od zamene.
o Obaveza Obavestavanja – Vrsilac kontrole je duzan da blagovremeno obavestava narucioca
kontrole o znacajnim okolnostima, o nuzin I korisnim troskovima.
o Polaganje racuna – Po obavljenoj kontroli vrsilac kontrole ima obavezu da polozi racun u celini
nalogodavcu, ovo se odnosi na neuobicajne troskove.

Obaveze narucioca kontrole

o Omogucava vrsenje kontrole – u smislu da omogucava pristup robi, dostavljanje dokumentacije,
davanje uzorka, davanje instrukcija.
o Obaveza placanja naknade – naknada moze biti ugovorena ili prema tarifi ili vazecim poslovnim
obicajima
o Obaveza placanja posebnih troskova – Ako je vrsilac kontrole imao posebno ovlascenje po
kome se istupao kao zastupnik narucioca kontrole, tada postoji i obaveza placanja u posebno
ugovorene naknade.

Odgovornost vrsioca kontrole

- Odgovornost vrsioca kontrole zavisi od vrste kontrole koju vrsi. Kod obicne kontrole vrsioc kontrole
odgovara za svoj rad kao strucno lice. Ako je kontrola sa garancijom odgovornost vrsioca kontrole je veca.
Ako vrsioc kontrole poveri vrsenje kontrole trecem licu on odgovara za izbor tog lica, odnosno kao da je
sam vrsio kontrolu.
93. UGOVOR O SPEDICIJI
- Pojava ovog ugovora vezani su za prevoz robe na vecoj daljini. Ugovor o spediciji treba razlikovati od
ugovora u prevozu. Poslovi spedicije nisu isto sto i poslovi vozara.
- Ugovor je imenovan, dvostrano teretan, neformalan, kauzalan i specijalizovan ugovor o uslugama na
trzistu, izrasato iz ugovora o prvozu, kao posebnom ugovoru u privredi. Njime se obavlja domaca i
medjunarodna spedicija.
- Zakon o obligacionim odnosima, ugovor o spediji naziva ugovorom o otpremanju. Ovim ugovorom
otpremnik se obavezuje da radi prevoza odredjenih stvari zakljuci ugovor o prevozu u svoje ime a za racun
nalogodavca, kao i druge ugovore potrebne za izvrsenje prevoza i da obavi ostale uobicajene poslove i
radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odredjenu naknadu. Ugovorne strane su spediter

107
(otpremnik) i korisnik usluge (nalogodavac ili komitent). Na strani komitenta moze biti domace i strano
lice, kao i fizicko i pravno lice.
- Poslovi speditera su raznovrsni. Osnovna obaveza speditera je otprema stvari a to znaci da stvari pripremi
za prevoz, da stvari sortira, pakuje, obelezi, zakljuci ugovore o prevozu ili sam izvrsi prevoz, da obavi
poslove carinjenja, osiguranja, skladistenja, odnosno brojne radnje, poslove, pravne i fakticke koje sluze
otpremanju stvari za prevoz.
- Iz ugovora u spediciji nastaju dve vrste pravnih odnosa: 1. Pravni odnos izmedju speditera i komitenta i 2.
pravni odnos izmedju speditera i treceg lica.
Bitni elementi i vrste ugovora - Ono o cemu se strane moraju dogovoriti da bi ugovor bio zakljucen je
vrsta usluge speditera, tj. organizovanje otpreme i prevoza stvari. Naknada ne mora biti ugovorena, jer se
ona moze odrediti i na drugi nacin. Ugovor se zakljucuje izdavanjem spediterske potvrde koja ima karakter
dokaznog sredstva.
- Posebne vrste spedicije su: Del credere spedicija - je kad se spediter ugovorom obaveze da ce odgovarati
za rad trecih lica koja ucestvuju u realizaciji poslova spedicije; Fiksna (pausalna) spedicija - je ona kod
koje je ugovorena fiksna naknada, s tim sto spediter preuzima obavezu da obavi spediterske usluge ali i
skladistenje, kontrolu roba, osiguranje. Sve ove usluge uracunate su u fiksnu cenu; i Zbirna spedicija -
podrazumeva obavljanje spediterskih usluga istovremeno za vise komitenata, tako sto otpremu vrsi jednim
prevoznim sredstvom, zakljucuje jedan ugovor o prevozu, izdaje jednu prevoznu ispravu, uslugu vrsi uz
proviziju i posebnu naknadu, jer ovakvim poslovanjem vrsi ustede svojim komitentima.
*Sadrzina ugovora
Obaveze speditera
o Obaveza prijema i organizovanja prevoza stvari – po prijemu stvari spediter ima obavezu da
organizuje prevoz stvari. Spediter vrsi prijem robe od komitenta ili od treceg lica. Kad vrsi
prijem od komitenta spediter je duzan da ih pregleda spolja da ih izbroji, izvaga. U osnovi
spediter nema obavezu da pakuje stvari osim ako ugovorom nije drugacije odredjeno. Kad vrsi
prijem od treceg lica on je obavezan da preduzme sve mere i radnje koje su neophodne da bi
zastitio interes svog komitenta. Ako uoci neodstatke, manjkavosti duzan je da prikupi dokaze i
da ih prosledi komitentu. - Spediter je duzan da osigura stvari ako je tako dogovoreno i u
slucaju ako je za tu vrstu stvari osiguranje obavezno. Ugovorom se odredjuje pravac prevoza,
prevozno sredstvo i nacin prevoza. Ako spediter ima izricito ili precutno ovlascenje svog
nalogodavca da deo svojih poslova moze poveriti drugom spediteru, tada on samo odgovara za
izbor ovog lica ali i ne za njegov rad - ovo lice se naziva medjuspediter. Prilikom prijema stvari
spediter je duzan da izda speditersku potvrdu.
o Obaveza postupanja po nalozima – spediter je duzan da postupa po nalozima svog komitenta.
Ako smatra da su nalozi sa nedostatkom ili da je nemoguce po njima postupati, duzan je da
odmah o tome obavesti nalogodavcai da od njega trazi dodatna objasnjenja i uputstva.
o Obaveza zastite interesa komitenta – spediter je duzan da prilikom obavljanja svih pravnih i
faktickih radnji postupa u skladu sa intersima svog komitenta. On je duzan da blagovremeno
upozori o nedostacima naloga. Duzan je da obavesti o povoljnijem resenju u pogledu prevoznog
sredstva, prevoznog pravca…
o Obaveza polaganja racuna – spediter ima obavezu da polozi racun komitentu o svom radu,
prezentrira izvestaj o radu, obracun troskova, iznos provozije i ostalo.
Obaveze komitenta
o Obaveza predaje stvari na otpremu – osnovna obaveza komitenta se sastoji u blagovremenoj i
urednoj predaji stvari spediteru na prevoz. Uredna predaja podrazumeva ne samo predaju stvari
vec i predaju pratecih dokumenata neophodnih za prevoz, carinjenje, skladistenje…
o Obaveza placanja provizije – provizija se ugovara ili se odredjuje na bazi tarife speditera ili na
bazi nekog opsteg akta speditera u kojem su dati osnivi za izracunavanje visine provizije. Visina
provizije je srazmerna vrednosti izvrsenih usluga. Ako se spediterskoe usluge izvrsavaju
sukcestivno spediter ima pravo da zahteva naknadu za svaku izvrsenu uslugu.

108
 o Obaveza komitenta za naknadu troskova – pored toga sto ima obavezu da plati proviziju
komitent ima obavezu da plati spediteru sve troskove koje je ovaj imao u vezi obavljanja
spediterskih usluga.
94. UGOVOR O LICENCI
- Licenca je pravo koriscenja tudjeg izuma ili patenta uz odgovarajucu nadoknadu. Ovaj ugovor je
imenovan, formalan, dvostrano teretan (jer je naknada obavezan element), trajan.
- Ugovor o licenci je pojmovno odredjen Zakonom o obligacionim odnosima. To je ugovor kojim se jedna
strana - davaoc licence obavezuje drugoj stani - sticaocu licence da mu ustupi u celini ili delimicno pravo
iskoriscavanja pronalaska, tehnickog znanja i iskustva, ziga, dizajnerskog resenja, a druga strana se
obavezuje da za to plati nadoknadu.
- Ugovorne strane mogu biti davalac licence i sticalac licence. I na jednoj i na drugoj strani mogu biti
fizicka i pravna lica.
- Lice koje je kreator, stvaralac jednog objekta industrijske svojine naziva se izumitelj ili pronalazac.
Njegovo pravo na objekat je njegovo licno pravo i ono je neprenosivo. Medjutim, ekonomsko
iskoriscavanje objekata je pravo koje je prenosivo.Njegovo pravo da ekonomski eksploatise svoj izum je
vremenski ograniceno. To ogranicenje vrsi zakon. - Ugovor o licenci dobija sve vise na znacaju kako
se razvijaju tehnika i tehnologija i znanja iz oblasti prirodnih nauka.

Bitni elementi i vrste licenci

- Predmet licence je je pravo ekonomskog iskoriscavanja tudjeg objekta industrijske svojine. To moze biti
novi izum, pronalazak koji nije pravno zasticen.
- Izum koji je pravno zasticen naziva se patent. Predmet ugovora o licenci moze biti pravo iskoriscenja
tudjeg patenta. Roba koja je proizvedeba po licenci mora da nosi oznaku da je proizvedena po licenci.
- Predmet ugovora moze biti i koriscenje dizajnerskog resenja, ziga...
- Drugi bitan element ugovora je naknada, naknada se utvrdjuje ugovorom. Ugovorom se utvrduje ne samo
visina, vec i vreme ispalte kao i nacin isplate naknade.
- Licenca moze biti iskljuciva i neiskljuciva. Iskljuciva licenca se izricito ugovara. Ona daje sticaocu
licence iskljucivo pravo iskoriscavanja predmeta ugovora. Ako iskljuciva licenca nije izricito ugovorena
smatra se da je rec o neiskljucivoj licenci. U tom slucaju davalac licence zadrzava ostale mogucnosti
iskoriscavanja predmeta licence. U prvaom slucaju ce naknada biti veca u drugom manja.
- Licenca moze biti prostorno ogranicena i neogranicena. Ona se uglavnom poklapa sa drzavnom
teritorijom jedne zemlje.
- Licenca moze biti vremenski ogranicena i neogranicena.

* Sadrzina o prestanak ugovora

Obaveze davaoca licence: 1. da preda predmet licence u odredjenom roku; 2. da preda tehnicku
dokumentaciju neophodnu za primenu predmeta licence; 3. da daje uputstva i obavestenja potrebna za
uspesno iskoriscavanje predmeta licence; 4. da garantuje tehnicku izvodljivost i upotrebljivost predmeta
licence; 5. da jemci da pravo iskoriscavanja nema tereta i da nije ograniceno u koriscenju, i da pruza zastitu
u pogledu zahteva trecih lica

Sticalac licence je obavezan: 1. da iskoriscava predmet licence na nacin u obimu i granicama kako je
ugovoreno; 2. da ako je predmet licence iskoriscavanje neregistrovnog izuma ili tajno tehnicko znanje ili
iskustvo to cuva u tajnosti; 3. da roba koju proizvodi mara biti istog kvaliteta kao i roba davaoca
licence; 4. da robu obavezno obelezava da je proizvedena po licenci; 5. da plati naknadu koja je
jednokratna ili u ratama ili uslovljena obim koriscenja.

Prestanak ugovora
- Ugovor o licenci prestaje ispunjenjem obaveza iz ugovora.ako je ugovor zakljucen na odredjeno vreme
istekom predvidnjeg roka koriscenja licenca. Ugovor moze prestati i otkazom, na sta svaka strana ima

109
pravo, ali uz davanje otkaznog roka. Otkazni rok se utvrdjuje ugovorom, ako nije utvrdjen ugovorom
iznosi 6 meseci. Davalac licence ne moze dati otkaz u toku prve godine.

95. UGOVOR O PREVOZU ROBE ZELEZNICOM

- Ugovor o prevoznu zeleznicom je imenovna, dvostran, teretan ili sukcesivan, neformalan, mada mada
neki smatraju i da je formlanan. Pristalice shvatanja da je ugovor konsensualan, smatraju ga zakljucenim
kad se postigne saglasnost o bitnim elementima ugovora. Po njima, predaja robe na prevoz smatra se
realizacijom zakljucenog ugovora, a izdavanje tovarnog lista dokazom o zakljucenom ugovoru.
- U nacelu prevoz zeleznicom ragulise Zakon o obligacionim odnosima. Pod ugovorm o prevozu
zakonodavac podrazumeva takav ugovor kojim se prevozilac obavezuje da preveze na odredjeno mesto
neko lice ili neku stvar, a posiljalac se obavezuje da za to plati odredjenu naknadu. Zeleznicki prevozilac
prima robu na prevoz od posiljaoca a za vreme prevoza ima obavezu da je cuva, zatim da je preveze do
uputne stanice i da je preda primaocu.
- Ugovorene strane su zeleznicki prevozilac i posiljalac, dok je primalac lice koje nije strana u ugovoru.
Znacaj ugovora o prevozu zeleznicom je u ostvarivanju ekonomicnog prevoza uz male prevozne troskove
za odredjenu vrstu robe.
Bitni elementi, tovarni list i vrste ugovora - Bitni sastojci ugovora o prevozu robe zeleznicom su:
predmet prevoza, prevoznina i prevozna distanca.
- Zeleznicki prevozilac je duzan da po postignutoj saglasnosti sa posiljaocem o predmetu prevoza, vozarini
i prostornoj distanci primi robu na prevoz i za svaku posiljku izda posebno popunjen tovarni list - u njemu
deo podataka popunjava prevozilac a drugi deo podataka posuljalac, on sluzi kao daokaz da je ugovor
zakljucen. Ugovor je zaljucen i u slucaju da posiljaocu bude izdata potvrda o prijemu posiljke na prevoz.
- Tovarni list se sastavlja u vecem broju primeraka, original prati robu a duplikat se predaje posiljaocu.
Tovarni list mora da sadrzi mesto i datum sastavljanja, uputnu stanicu, oznacenje primaoca, naznacrnjr
vrste, kolicnie i tezine stvari, naznacenje posiljaoca.
- Prevoz zeleznicom moze biti unutrasnji i medjunarodni. Ako je kriterijum vreme razlikuje se: sporovozni,
brzovozni i ekspresni prevoz robe. Ako je kriterijum velicina stvari dele se na dencane (tezina do 5.000 kg)
ili obicne vagonske posiljke (tezina prelazi 5.000 kg).
Obaveze zeleznickog prevozioca
o Obaveza prijema robe na prevoz – zeleznica je duzna da primi svaku robu na prevoz od
otpremene do uputne stanice. Zeleznica moze odbiti prijem robe na prevoz ako posiljalac ne
postuje propise ili ako je prevoz nemoguc. Zeleznica nije duzna da primi robu na prevoz u
slucaju kada je zabrenjen prevoz odredjene robe ili kad je prevoz takve robe iskljucen iz
zeleznickog prevoza. Prilikom prijema robe na prevoz zelezina ima obavezu da utvrdi broj
komada dencane robe, da utvrdi tezinu da proveri da li su ispunjeni uslovi za prevoz.
o Obaveza da se izvrsi prevoz robe – na zeleznici je da preveze robu od otpremene do uputne
stanice prevoznim putem koji je dogovoren i to u dogovorenom roku. Rok se utvrduje tarifom ili
zakonom.
o Obaveza cuvanja robe – zeleznica je duzna da robu cuva i pre i za vreme prevoza sve do
trenutka njenog izdavanja. Ako primalac ne preuzme robu na vreme ne daje pravo zeleznici da
se brine o robi.

110
 o Obaveza Obavljanja carinskih i drugih radnji – zbog toga je neophodno da posiljalac uz robu
preda i adekvatnu domukentaciju da bi se mogli izvrsiti carinski poslovi.
o Obaveza izvrsavanja naknadnih naloga posiljalaca – posiljaca ima pravo da zahteva naknadnu
izmenu ugovora o zeleznickom prevozu a zeleznica ima obavezu da postupa po naknadnim
nalozima osim u slucaju: 1. ako izmena ugovora po prirodi stavri nije moguca, 2.ako bi zbog
izvrsavanja izmene doslo do poremecaja u saobracaju; 3. ako su promene u suprotnosti sa
vazecim propisima. - Ako nije izdat prenosivi teretni list posiljalac ima pravo da naknadno vrsi
izmene ugovora ali u pisanoj formi, sa obaveznom da naknadi troskove. Posiljalac moze
zahtevati da se: 1. Roba vrati u otpremnu stanicu; 2 .da se roba zaustavi u toku prevoza; 3. da se
odlozi izdavanje robe; 4. da se roba preda drugom primaocu; 5. da se roba izda u drugoj stanici;
6. da se roba vrati posiljaocu. Ko je imalac ovlascenog prenosivog lista moze da raspolaze
robom u toku prevoza.
o Obaveza obavestavanja o prispecu i predaja robe – cim roba stigne u uputnu stanicu zeleznica je
duzna da izvesti primaoca robe o tome i da mu odredi rok za podizanje prispele robe.Nacini
obavestavanja: preporuceno pismo, telegram, telefon, i raznosac obavestenja. Primalac je duzan
da potvrdi prijem robe i da izvrsi uplate koje su naznacene u tovarnom listu. Primalac moze da
odbije robu, a zeleznica odmah obavestava posiljaoca.
Obaveze posiljaoca
o Obaveza placanja prevoznine – Visina prevoznine utvrdjuje se u zeleznickoj tarifi koju obrazuje
zeleznica uz saglasnost drzave. Visina vozarine zavisi od prevoznog puta, vrste prevoza i vrste
robe. Prevozninu placa posiljalac, a moze i primalac.
o Obaveza naknade troskova – Zeleznica ima pravo na nakandu svih onih troskova koji su se
pojavili kao neocekivani i korisni za korisnika prevoza: placanje takse, carine, odrzavanja robe.
o Obaveza naknade stete – Ako je korisnik naneo stetu zeleznickom prevoznom sredstvu, osoblju
ili drugim licima koja je zeleznica angazovala zeleznica ima pravo na naknadu stete.
Odgovornost i oslobadjanje od odgovornosti zeleznice - Zeleznica odgovara kako za delimican tako i za
potpuni gubitak robe. On odgovara za ostecenja na robi koja nastaju od trenutka prijema robe do trenutka
njenog izdavanja. - Zeleznica se oslobadja odgovornosti u slucaju ako je gubitak ili ostecenje nastalo
pod sledecim okolnostima: 1. ako je vresen otvorenim kolima ili na osnovu propisa ili sporazuma strana; 2.
ako roba nije pakovana ili nedovoljno upakovana usled cega je doslo do ostecenja; 3. ako je utovar ili
istovar robe vrsio posiljalac na osnovu propisa ili sporazuma strana; 4. ako je roba potpuno ili delimicno
izgubljna zbog prirodnih svojstava robe; 5. ako je doslo da uginuca ili ostecenja zivih zivotinja u prevozu
- Zakonom je utvrdjen limit odgovornosti zeleznice, ako steta prelazi limit, zeleznica odgovara samo do
visine zakonom utvrdjenog limita. Zeleznica odgovara i za prekoracenje roka isporuke.

96. UGOVOR O MESTOVITOM PREVOZU ROBE

- Ovaj ugovor se jos naziva i ugovor o kombinovanom prevozu, ugovor o visegranskom prevozu. U ovom
slucaju prevoz robe se obavlja sa najmanje dva razlicita prevozna sredstva.
- Jednogranski prevoz se naziva direktni prevoz ili uzastopni prevoz. Prevoz robe se vrsi u istoj grani
saobracaja prevoznim sredstima iste vrste. Kod jednogranskog prevoza narucilac prevoza ima 2
mogucnosti: 1. da sa svakim prevoznikom u uzastopnom prevozu zakljuci ugovor o prevozu robe tako da
mu svaki prevoznik odgovara za jedan deo prevoza ili 2. da zakljuci ugovor sa prvim prevoznikom koji ce
zakljucivati ugovore o prevozu sa sledecim prevoznicima ali kao punomocnik narucioca prevoza.
- Visegranski prevoz je onaj u kome ucestvuju vise vozara iz razlicitih grana saobracaja. Visegranski
saobracaj moze vaziti po principu mrezaste odgovornosti (narucilac prevoza zakljucuje ugovor o prevozu
sa svakim prevoznikom posebno, pa mu svaki odgovara po pravilima saobracajnog prava u okviru koga
vris prevoz) ili na principu jedinstvene odgovornosti (zakljucuje ugovor sa jednim prevoznikom koji mu
odgovara po posebnim i jedinstvenim pravilima nezavisno od toga koliko je vozara ucestvovalo u prevozu)
- Za korisnika prevoza zakljucivanje vise ugovora radi prevoza iste robe pokazalo se kao skup i slozen
pravni posao pa se u praksi uglavnom zakljucuje jedan ugovor izmedju dve strane.

111
- Kombinovani prevoz odlikuju sledece spacificnosti: 1. ugovor zakljucuju samo dve strane, 2. ugovor se
odnosi na ceo prevoz nezavisno od vrste prevoznog sredstava, 3.Prevoz mora biti izvrsen sa najmanje dva
razlicita prevozna sredstva i dva razlicita prevoznika, 4. organizator izdaje jedinstvenu pravnu dozvolu, 5.
odgovornost organzatora je limitirana odredjenim pravilima.
- Po Zakonu o obligacionim odnosima ugovor o mesovitom prevozu robe se definise kao ugovor kojim se
jedna strana u svojstvu organizatora prevoza obavezuje drugoj strani u svojstvu narucioca prevoza da ce
organizovati prevoz stvari od mesta preuzimanja do mesta opredelenje podsrsdstvom najmanje dva
razlicita prevozna sredstva.
- Ugovorne strane su organizator prevoza i narucilac prevoza.

Bitni elementi ugovora - su predmet prevoza, prevozna relacije i vozarina.

- U nasem pravu ugovor o mesovitom prevozu nije posebno regulisan, vec zakoni koji regulisu prevoz
robe kopnenim, vazdusnim i vodenim putem, regulisu i pitanje prevoza robe kad ucestvuje vise prevoznika
razlicitim prevoznim sredstvima.
- Najznacajniji medjunarodni izvori prava su: 1. Jednobrazna pravila za ispravu medjunarodnog prevoza, 2.
Konvencija Un o medjunariodnom mulitimodalnom transportu robe, 3. Pravila o ispravi multimodalnog
prevoa iz 1990 god.
- Ovaj ugovor je od posebnog prevoza robe na velikom udaljenostima i to u slucaju kada jedan prevoznik
nije u mogucnosti da izvrsi ceo prevoz, tj. kada je potrebno vise prevoznika i vise transportnih sredstava.

Odgovornost organizatora mesovitog prevoza - spada u red najznacajnijih pitanja, za slucaj kada
nastupi steta. - Odgovornost organiztora moze biti ugovorena ili po sistemu mrezaste odgovornosti ili
po sistemu jedinstvene odgovrosnosti. U prvom slucaju organizator odgovara po pravilima one grane
saobracajnog prava na kome je doslo do ostecenja ili kvara robe. U drugom slucaju moze se odrediti da
organozator prevoza odgovara prema jedinstvenim pravilima koja vaze za kombinovani prevoz. Drugi vid
je mnogo povoljniji za narucioca zbog veceg stepena sigurnosti u pogledu nadoknade stete, za
organizatora prevoza je ovaj drugi vid nepovoljniji.
- U praksi se najcesce ugovra primena Konvencije UN o medjunarodnom multimodalnom prevozu robe iz
1980, ova konvencija uredjuje odgovornost organizatora prevoza robe na medjunarodnom planu.

97. UGOVOR O LIZINGU

- U poectnoj fazi svoga razvoja ugovor o lizingu je blizak ugovoru o zakupu. Vremenom se modifokovao
zbog raznovrsnosti predmeta ugovora (tehnicki slozena oprema, slozeno postrojenje). Nas zakonodavac je
doneo zakon samo o jednoj vrsti lizinga - finansijskom lizingu.
- Kada je rec o proizvodima manje vrednosti ugovor o lizingu se zakljucuje neposredno izmedju
proizvodajca robe i njegog korisnika. Ovo je pocetni oblik lizing posla. Kad su u pitanju skupi proizvodi
visoke tehnologije, potencijalni korisnik nije u mogucnosti da zakljuci ugovor o lizingu. On trazi
finansijera koji ce mu priteci u pomoc kupovinom takve robe koju ce mu dati na koriscenje uz naknadu u
ratama.

Ugovor o lizingu – definise se kao govor koji zakljucuju dve strane, od kojih je jedna davalac lizinga
(lessor) i koji se obavezuje drugoj strani, primaocu lizinga (lessee), da ce joj dati na koriscenje predmet
ugovora za odredjen peroid, koji davalac lizinga sam proizvodi ili nabavlja od treceg lica, a druga strana se
obavezuje da preuzme predmet lizinga da placa lizing naknadu u ratama i da po iteku ugovorenog roka
predmet ili vrati ili otkupi.
- Ugovor o direktnom lizingu se zakljucuje kada je predmet manje tehnicke slozenosti i manje vrednostu
(bela tehnika, automobili, tv aparati). Iz definicije proizilazi da ugovor o lizingu zakljucuju dve strane koje

112
ugovorom odredjuju svoja prava i obaveze. Dakle, ako je davalac lizinga istovremeno i proizvodjac i
isporucilac predmeta ugovora rec je o direktnom lizingu. U praksi se direktan lizing redje zakljucuje.
- Indirakta lizing podrazumeva 3 subjekta-dva ugovora- jedan predmet (i jednu zajednicku kauzu-jedan
osnov, ista svrha, isti cilj), sto ova dva ugovora cini medjusobno vezanim. Nedostatak jednog ugovora cini
besmislinim onaj drugi.
- U biti lizing posla lezi finansiranje slozene opreme i kompleksinih postrojenja.
- Odnos strana u lizing poslu je mnogo slozeniji. U lizing poslu je centralna licnost davalac lizinga jer on
finansira posao. On mora da zakljuci ugovor o kupovini sa proizvodjacem ili isporuciocem i da zaljuci
ugovor o lizingu sa primaocem lizinga. Ovaj posao se se naziva trostrani lizing (indirektni), a nas
zakonodoavac ga naziva posao finansijskog lizinga.
- Moze se reci da je to novi, neimenovan ugovor, autonoman, nikao u poslovnoj praksi, dvostran, teretan,
formalan, sa trajnim prestacijama, po mnogim elementima mesovit ugovor (kao sto su elementi ugovora o
zakupu, o prodaji, o kreditu…) i ugovor sa specificnom sadrzinom.

Izvori prava i vrste ugovora - Mnoge zemlje nemaju pravu regulativu u ovoj materiji. 1988 u Otavi je
doneta konvencija o medjunarodnom finansijskom lizingu, koja nije u celosti regulisala ovu materiju.
- U nasem pravu kao izvori prava sluze: Zakon o finansijskom lizingu, opsta pravila obligacionog i
ugovornog prava, carinski propisi.
o S obzirom na broj subjekata u lizing poslu ugovori se dele na direktan lizng i indirektan lizing.
o S obzirom na to da li je ugovoren bazicni rok, tj rok u kome se ne moze otkazati ugovori o
lizingu, postoji operativni i finansijski lizing.
o S obzirom na karakteristika predmeta ugovora o lizingu on moze biti: ugovor o lizingu
potrosnih dobara, ugovor o lizingu vec upotrebljivanih proizvoda., ugovor o lizingu pokretnih i
nepokretnih stvari.

Lizing posao - finansijski lizing – je jos poznat pod nazivom indirektni ili trostrani lizing.
- Strane u poslu finansijskog lizinga su:
 Isporucilac predmeta lizinga (kiji je istovremeno i proizvodac, tj. Prodavac koji zakljucuje
ugovor o isporuci, prodaji proizvoda sa davaocem lizinga).
 Davalac finansijskog lizinga (je po pravilu lizing drustvo, kompanija koja finansira lizing
posao i njome se bavi profesionalno, kao svojom redovnom delatnoscu radi zarade).
 Primalac lizinga, tj. korisnik finansijskog lizinga koji je inace bez sredstava.
- Posao finansijskog lizinga cine dva ugovora:
o Ugovor o isporuci – zakljucuju ga isporucilac predmeta lizinga i davalac lizinga. Ugovor u
osnovi predstavlja ugovor o kupoprodaji. Davalac lizinga na osnovu ugovora o isporucu koji
zakljucuje sa isporuciocem stice pravo svojine na predmetu lizinga uz obavezu da isporuciocu
plati ugovorenu cenu
o Ugovor o lizingu – zakljucuju ga davalac lizinga i primalac lizinga. Ovim se davalc lizinga
obavezujeda ce na primaoca lizinga preneti ovlascenje drzanja i koriscenja predmeta lizinga na
ugovoreno vreme, koje ne moze biti krace od dve godine. Primalac lizinga se obavezuje da mu
placa ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama. Bez ova dva ugovora nema finansijskog
lizinga. - Zakonodavac propisuje
obavezne elemente ovog ugovora a to su: 1. naznacenje predmeta lizinga, 2. iznos lizniga, 3.
iznos pojedinacnih naknada, 4. vreme placanja, 6. rok na koji je ugovor zakljucen.
- Isporucilac lizinga – On moze biti istovremeno i davalac lizinga – u tom slucaju dolazi do
direktnog lizinga. Isporucilac moze biti i pravno i fizicko lice. On je u pravnom odnosu sa
davaocem lizinga a u faktickom odnosu sa primaocem lizinga.
- Davaoc lizinga – Moze biti samo pravno lice u formi privrednog drustva. Da bi mogao da se
osnuje kao davalac lizinga on mora da ispunjava odredjene uslove koje zakon izricito nalaze:
1. Mora da obavlja iskljucivo poslove finansijskog lizinga 2.Njegov novcani deo osnovnog

113
 kapitala ne sme biti manji od 100.000 evra u din. protivvrednosti. 3. mora imati dozvolu NBS
za obavljanje poslova fnan. lizinga.
- Primalac lizinga – on je duzan da preuzme predmet lizinga od isporucioca na nacin u vreme i
mestu kako je predvidjeno ugovorom o finansijskom lizingu. Primalac lizinga ima obavezu
da predmet lizinga koristi sa paznjom dobrog privrednika i da koriscenje bude u skladu sa
ugovorom i namenom predmeta lizinga. On ima obavezu da predmet lizinga odrzava,
servisira i vrsi potrebne opravke.

- Zakonom su predvidjene stroge pravne posledice za slucaj neplacanja lizing naknade. Prilikom
zakljucenja ugovora o finansijskom lizingu primalac lizinga moze ugovoriti da po isteku ugovorenom roka
o koriscenju predmeta lizinga: 1. Predmet lizinga vrati 2. Predmet lziniga otkupi po nizoj ceni 3.
Koriscenje lizinga produzi.
- Ugovor o lizingu prestaje na sledece nacine: protekom roka na koji je zakljucen, propascu predmeta
lizinga, propascu lizinga usled dejstva vise sile.

Znacaj lizing posla – ogleda se u vise pravaca: 1. proizvodi velike vrednosti kroz lizing posao nalaze put
do potrosaca, sto putem klasicne prodaje ne bi bilo ostavrivo, 2. putem lizing posla vrsi se integracija
proizvodajca, trgovine, finansijskih organizacija i potrosaca, 3. lizing posao pokazuje da se do potrebnih
sredstava u privredi ne mora doci sticanjem prava svojine kupovinom ili kreditom, 4. lizing omogucava
dobit svim stranama u ovom poslu.

114
98. UGOVOR O FAKTORINGU

- Ugovor o faktoringu je nastao u spoljnotrgovniskoj razmeni , a zatim je prihvacen i u okviru unutrasnje

trgovine.
- Ugovor o faktoringu je pravni posao koji zakljucuje dve strane od kojih je jedna faktor a druga klijent,
kojim se klijent obavezuje da na faktora prenese svoja postojeca potrazuvanja ili buduca koja ima po
osnovu ugovora o prodaji ili vrsenja usluga, kako bi ih faktor naplatio u svoje ime i za svoj racun i da mu
za to plati naknadu (proviziju), a faktor se obavezuje da mu odmah isplati otkupljeno potrazivanje ili da mu
plati u odredjenom roku ili da mu plati u vidu kredita. Sustina ugovora o faktoringu je kupovina prava
potrazivanja.
- Savremeni ugovor o faktoringu je neimenovan, dvostran , teretan, sa trajnim prestacijama, autonoman
(nikao u praksi), formalan, tipski ugovor, ugovor intuitu personae, jer je osnovni preduslov dublje
poverenje izmedju ugovornih strana.
- Ugovorne strane su faktor i komitent. Faktor je po pravilu finansijski mocna organizacija, koja se poslom
faktoringa bavi samostalno ili kao clan medjunarodne poznate mreze za faktoring. One se mogu osnivati od
strane velikih svetskih banaka ili se same banke bave poslovima faktoringa u sklopu specijalizovanih
odeljenja. Klijent je prizvodjac, tj prodavac ili vrsilac usluga na trzistu.
- Izvori prava su izuzetno oskudni tek je 1988 godine u Otavi doneta Konvencija o medjunarodnom
faktoringu.
- Kao izvori prava pe primenjuju: opsti uslovi poslovanja factoring kompanije, njihovi tipski ugovori,
dispozitivne norme trgovinskog i obligacionog prava drzave cije je pravo merodavno, zatim trgovinski i
poslovni obicaji.

- Ugovori o faktoringu se razvrstavaju prema razlicitim kriterijumima:

Prema teritorijalnom principu razlikujemodomaci i medjunardni faktoring:
o Domaci faktoring nastaje zakljucivanjem ugovora o faktoringu izmedju domaceg faktora i
domaceg klijenta.
o Medjunarodni faktoring se zakljucuje izmedju cetiri lica i zakljucuju se tri ugovora - prvi
izmedju izvoznika i izvoznig faktora, drugi izmedju izmedju uvoznika i uvoznog faktora, i treci
izmedju izvoznog i uvoznog faktora.
Prema formi ugovor o faktoringu moze biti otvorenog ili zatvorenog tipa:
o Kad je u pitanju otvoreni oblik, komitent ugovorom o cesisji prenosi svoja potrazivanja na
faktora koja ima prema kupcu, a faktor mu odmah placa vrednost potrazivanja uz odgovarajuci
odbitak ili mu komitent prenosi samo pravo naplate, koju faktor vrsi u svoje ime a za racun
komitenta uz proviziju.
o Kad je u pitanju zatvoren oblik, tada je rec o prikrivanju postojanja faktora pred kupcam.
Izvoznik prodaje robu faktoru, zatim je preprodaje stranom kupcu na kredit, ali u ime i za racun
faktora, a od naplacenog iznodsa vraca kredit faktoru.
Prema predmetu ugovora o faktoringu vrsi se podela na pravi i nepravi faktoring:
o Pravi podrazumeva otkup dospelog potrzaivanja ili otkpu potrazivanja pre dospelosti.
o Svi ostali su nepravi.

Sadrzina ugovora - Naplata potrzaivanja je osnovni predmet ugovora o faktoringu. Na strani klijenta
nastaje obaveza prenosa prava potrzaivanja na faktora. Prenos se vrsi putem cesije. Sa prenosom glavnog
potrazivanja vrsi se i prenos sporednih potrazivanja. Za prenos prava saglasnost duznika nije potreban ali je
potrebno obavestiti ga o cesiji. Klijent moze preneti pored postojecih i buduca potrazivanja, takva cesija se
naziva “globalna cesija”.

115
- Faktor se obavezuje da vrsi naplatu. Medjutim ako je potrazivanje otkupio, faktor snosi rizik naplate, a
ako je preuzeo potrazivanje samo na naplatu, moze ali i ne mora da garantuje naplatu. Pored naplate
potrazivanja faktor preuzima obavezu i vodjenja knjigovodstva svom klijentu kao i odgovarajucu
evidjenciju o poreskim obavezama, o benitetu, i kreditnoj sopspbnosti duznika.
- Zakljucivanje ovih ugovora je veoma slozeno i podlozno zamkama u vidu klauzula koje nastoji da ugradi
ekonomski jaca strana.

Znacaj ugovora o faktoringu je visestruk – 1. njegovim zakljucenjem uvoz i izvoz robe brze se ostvaruje,
2. obrt kapitala je brzi, 3. troskovi poslovanja uvoznika i izvoznika se smanjuju, 4. brze se dolazi do
sredstava nego sto bi se doslo cekanjem realizacije potrazivanja, 5. medjunarodni promet je sigurniji.

116