INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM

PAZARU
Fakultet Humanističkih nauka
Odsek: pedagogija
Smer: psihologija

UČENJE (OBLICI I VRSTE UČENJA)

(Seminarski rad iz edukacijske psihologije)

Student: Mentor:
Samra Čakara Doc. Dr V.Radomirović
Lejla Leković

Novi Pazar 23.11.2009.god.

 UVOD

Putem učenja ljudi postaju ljudka bića i ličnosti. Celog života čovek
uči a da i nije svestan toga. Učeći on se i menja. Učenje je i jedini način
njihovog opstanka i razvoja.
Po Radonjiću karakteristike učenja su:
-ono je svesno, namerno, usmereno cilju,
-cilj učenja je sticanje znanja i veština,
-učenje je vezano za ponavljanje.

Dakle, učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obra-zovanje. Ali

pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost,
njeno ponašanje i nastajanje.
Po Ganjeu, učenje je serija sledecih koraka:
-selektivna precepcija stimulusa
-skladistenje u kratkotrajno pamćenje
-dekodiranje
-skladište u dugoročno pamćenje
-prizivanje informacija iz drugog pamćenja
-odgovor
-učinak
-feedback.

Po Ganjeu, ono sto se nauči može se sastojati od intelektualnih veština,

verbalnih informacija, kongitivnih strategija, motornih veština ili stavova.
Radonjić definiše učenje šire:,,učenje je trajna, ili relativno trajna i
relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima
može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezutat
njenog predhodnog doživljavanja ili aktivnosti.

U psihologiji postoje različite psihološke škole koje različito gledaju

na učenje. Kroz takozvano značajno učenje (significant learning), koja se
odvija u toku klijentom-usmerene psihoterapije, ,,klijent“ uči da:
-sebe opaža na drugači način;
-potpunije svata sebe i svoja osećanja;
-postaje samopouzdaniji i samousmereni
-sve više onakav kakav bi želeo da bude
-poszoje fleksibilni u svojim opažanjima

1
-bira ostvarljive ciljeve
-ponaša se zrelije
-menja svoja bolesna ponašanja, čak i ona ukorenjena kao što je
alkoholizam.
-otvoreniji je za ono što se dešava u njemu i van njega
-na konstruktivan način menja svoje osnovne oblike lično.

2
 OSNOVNI OBLICI UČENJA

Centralni problem pedagoske psihologije je ucenje. Ucenje nije samo

skolsko, vec svako menjanje individue koja je posledica iskustva.
Socijalizacija je takodje proizvod ucenja.
Ucenje je pretezno uslovljeno delatnoscu individue i to delatnoscu
koja je izazvana potrebama individue i uticajem spoljasnje sredine na nju.
Sazrevanje je uslovljeno razvojem same strukture organizma, npr. tek oko 6-
7 godina dete je sposobno da savlada vestinu citanja i pisanja. Ucenje i
vezbanje je najefikasnije kada je individua zrela za tu aktivnost.
Profesor Stevanovic definise ucenje: „Ucenje je progresivno i
relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem aktivnosti i sredine
i izazvano potrebama individue koja se menja“
Prenosenje ucenja s generacije na generaciju naziva se uzduzno
socijalno ucenje, dok je sirenje kulture od jednog naroda na drugi od jedne
grupe ljudi na drugu poprecno socijalno ucenje.
Osnovni oblici ucenja su:
 Klasicno uslovljavanje
 Instrumentalno uslovljavanje
 Ucenje putem uvidjanja
Najjednostavniji oblik ucenja je klasicno uslovljavanje koga je
eksperimentalno ispitivao ruski fiziolog I. Pavlov.
Instrumentalno uslovljavanje,ucenje eksperimentalno prvi je ispitivao
Skiner, na cijim principima je osnovao novi oblik ucenja (programirano
ucenje). Najvisi oblik ucenja je ucenje putem uvidjanja, koga je
eksperimentalno ispitao nemacki psiholog Keler.
Podrucja ucenja: Svaki pojedinac menja svoje ponasanje (spoljasnje i
unutrasnje) na osnovu aktivnosti u razlicitim podrucjima. Razlikujemo
saznajno,afektivno i motorno podrucje. U saznajnom podrucju te promene
ogledaju se u saznanju novih cinjenica, pojedinosti koje se pre nisu znale,
uce se resenja problema, oblikuju se kriterijumi prema kojima se procenjuje
da li je resenje problema dobro ili lose itd.
U motornom podrucju pojedinac uci nove sklopove pokreta kojima
moze obaviti neku vestinu sto pre nije uspevao. Takodje oblikuje nova
merila, kriterijume na osnovu kojih procenjuje da li je nesto dobro uradio ili
nije.
U afektivnom podrucju pojedinac stice ili menja interesovanja, stavove,
vrednosni sistem, estetske preferencije i sl. Uopsteno receno, afektivnim

3
ucenjem pojedinac razvija odnos privlacenja ili odbijanja ideja, predmeta,
dogadjaja, ljudi i drugih sadrzaja. Mnoga psiholoska istrazivanja ukazuju na
to da se u vecini vaspitno-obazovnih ustanova kod nas posvecuje manja paznja
afektivnom nego spoznajnom i motornom podrucju ucenja. Medjutim znacaj
ovoga podrucja ucenje na duzi rok je vrlo veliki, jer da li ce se zapoceti neko
ucenje i kako ce ono biti, za sta ce se interesovati, sta se zeli postici u zaivotu,
kako ce se prosudjivati odredjene dogadjaje i ideje, to prvenstveno zavisi od
afektivnih osobina pojedinaca.
Primanje, upotreba i obrada informacija: Najjednostavnije receno
ucenje je proces kojim pojedinac na osnovu aktivnosti srice nove
mogucnosri ponasanja, odnosno menja ponasanje ili se oducava odvikava od
nekog ponasanja. Pamcenje je proces zadrzavanja naucenog u cilju
koriscenja tog sadrzaja posle ucenja. Zaboravljanje je nemogucnost
reprodukcije neucenog, odnosno gubljenje snage odgovaranja. U obrazovno-
vaspitnom radu ucenje, pamcenje i zaboravljanje nam omogucava da
pratimo sta se dogadja sa informacijama kao sadrzajima ucenja.
Analizirajuci taj proces mogu se izdvojiti sledece faze: primanje-obrada i
upotreba informacija.
Primanje informacija ukljucuje prvenstveno percepcijske procese i
procese misljenje.
Obrada informacija se odvija u procesima misljenja i pamcenja na
osnovu novih informacija i onih koji su vec sadrzani u fondu pamcenja.
Zapamcene informacije ili izgradjeni novi modeli ponasanja upotrebljavaju
se u simuliranim situacijama (npr. skolski ispiti) i realnim situacijama
( kulturnom ponasanju).
Upotreba informacije zasniva se na procesima percepsije, pamcenja i
misljenja pomocu kojih se odredjuju zahtevi situacije. Poznavanje zahteva
situacije je primarni proces u namernom ucenju. Medjutim, kada pojedinac u
pocetnim fazama ucenja ne zna kako bi se trebalo ponasati on se tada ponasa
nasumice ( uci pokusajima i pogresaka) i on svoje ponasanje regulise uz
pomoc povratnih informacija iz spoljasnje sredine. (dobije informacije od
roditelja, ucitelja ili drugih). Sa napredovanjem u ucenju poboljsava se
saznavanje zahteva situacije, saznaje se kako treba reagovati i na kraju
pojedinac je sposoban za autoregulaciju ponasanja, pa mu spoljasnje
povratne informacije vise nisu potrebne. Tada je jasno da je pojedinac kod
sebe razvio model ili regulator ponasanja u skladu sa situacijom i tada mu
postaje potpuno jasno koliko zna i koliko moze. To saznanje je kriterijumski
obrazac ili repertoar ponasanja za autoevaluaciju svog ponasanja. Dogadja
se da se kriterijski obrazac kod nekog pojedinca razvija brzo ili je prenesen

4
iz predjasnje situacije ucenja, te pojedinac u takvim situacijama zna kako bi
se trebalo ponasati ali jos uvek ne postoji prikladan repertoar ponasanja.
Repertoari ili programi ponasanja: repertoar ponasanja cini nekoliko
reakcija logicki i funkcionalno povezanih koji se mogu grupisati u odredjenu
smislenu celinu. Repertoari mogu biti unutrasnje misaone aktivnosti ili
spolja vidljive reakcije i ponasanja. Razlikujemo: misaone-verbalne,
psihomotorne i kombinovane repertoare ponasanja. Verbalni repertoari
pojavljuju se u tri glavna oblika (reci,recenice,tekstovi). Najznacajnija
karakteristika ovih oblika je znacenje pojedinih reci, recenica i tekstova koje
imaju razlicita znacenja u razlicitom kontekstu.
Psihomotorni ili perceptivno-motorni repertoari ponasanja dele se na
kontinuirane i diskretne (zasebne) zadatke. Kontinuirani zadatak ukljucuje
niz fino graduiranih reakcija koji zavise od kvaliteta i inteziteta senzornih
podataka. Kao primer takvih reakcija je voznja automobila.
Spontano, namerno i nenamerno ucenje. Obe vrste ucenja su u fazi
eksperimentalnog istrazivanja pa jos uvek nisu u sirim razmerama prisutni u
obrazovno-vaspitnom radu. Kad ne postoji namera da se nesto nauci, a
ucenje se ipak dogodi govori se o spontanom, slucajnom ucenju. Postoji
nekoliko tipova ovog oblika ucenja:
 Klasicno uslovljavanje
 Subperceptivno ucenje
 Latentno ucenje
 Nehoticna imitacija
Subperceptivno ucenje je zadrzavanje tragova spoljanjih nadrazaja
koji nisu u potpunosti presli prag svesti (npr.delovanje propagandne poruke
na ponasanje pojedinca a da on toga nije svestan);
Latentno ucenje se sastoji u promenama struktura koje se ne
manifestuju jer za to nema razloga a kada se razlog pojavi aktivira se
program ponasanja.
Nehoticna imitacija se sastoji u indetifikaciji s nekom osobom ili
situacijom bez namere pojedinca da se ponasa na odredjen nacin. To se
najcesce dogadja zbog privlacnosti osobe ili zbog straha od nekog autoriteta.
Svi ovi vidovi spontanog ucenja su po pravilu manje uspesniji od namernog
ucenja jer se u njima informacije ne organizuju sto je slucaj u namernom
ucenju.
Kod namernog ucenja postoji namera i spremnost pojedinca da se
prime i organizuju informacije sto znaci da pojedinac motivisan za izbor i
prijem, obradu i upotrebu informacije. Informacije se najcesce primaju
putem cula, vida i sluha, odnosno citanjem, posmatranje neverbalnih prikaza

5
i slusanjem. Obrada informacija kod namernog ucenja obavlja se na
razlicitim nivoima i sa razlicitim zadacima. Zavisno od toga sta se uci i
kakve osobine poseduje onaj koji uci. Obrada obuhvata transformisanje,
povezivanje i pravljenje plana reprodukcije. Zadatak obrade informacija u
namernom ucenju su:
1. razumeti smisao onog sto se cita
2. izabrati reakciju iz postojeceg iskustva
3. formirati reakciju
4. zapamtiti sadrzaj i smestiti ga u dugorocno pamcenje
Upotreba informacija odnosno repertoara ponasanja u namernom
ucenju je fleksibilnija na misaono-verbalnom podrucjunego na
psihomotornom podrucju. U praksi misaono-verbalnoh ucenja informacije se
upotrebljavaju na sledeci nacin:
 u jednakom obliku u kojem su primljene
 s jednakim smislom, ali u obliku razlicitom od onoga u
kojem su primljene
 s novim smislom, to jest sa smislom koji je izveden
znacajnijom obradom primljenih informacija.

6
 RECEPTIVNO UCENJE

Ovo ucenje nije verbalizovano i ucenje napamet, vec je to ucenje sa

razumevanjem, sa smislom. Za ovo ucenje potrebno je razumevanje jer ono
daje uceniku jasno, trajno i organizovano znanje. Najveci broj znanja ucenici
u skoli sticu smisaonim, verbalnim putem. Ono sto se uci postoji u finalnom
obliku, ucenici internaliziju to znanje tako da ga kasnije mogu reprodukovati
i primeniti. Shvatanje zahteva, procenjivanje zakona i informacija, uklapanje
starog u novo znanje, prevodjenje na svoj recnik reorganizacija radi
uklapanja u kognitivne strukture su aktivnosti koje ukazuju na to da
receptivno ucenje nije pasivno, vec da su to sve aktivni procesi.
Dakle, usvajaju se, nove cinjenice, pojmovi i ideje koje treba da se
inkorporiraju u kognitivne strukture ucenika. Gledano razvojno psiholoski,
dete za ovo ucenje je sposobno onda kada je spremno za unutrasnje
mentalne operacije i za verbalno prezentovanje gradiva bez konkretnih
operacija. Smisaono ucenje zavisi od sledecih cinioca: od uzrasta,
intelektualnih sposobnosti, interesovanja i sredinskih faktora odnosno
socijalnog statusa i pripadnosti odredjenoj kulturi. Osnovni zadatak svakog
obrazovanja je da se informacije i ideje ucenicima reprezentuju smisaono i
efikasno sto je osnovni uslov svakog receptivnog ucenja. Nastavnik
selekcionise, organizuje i prilagodi uzrastu ucenika, zbog cega nastavni rad
treba da bude kreativni rad.

7
 PROGRAMIRANO UCENJE

Programirano ucenje je takav oblik ucenja koji se sastoji u tome da se

gradivo jednog predmeta raspodeljuje na niz sitnih jedinica delova. Ucenik
uci deo po deo pri cemu u svakom delu mu se postavi pitanje i trazi odgovor.
Neposredno po davanju odgovora ucenik dobija obavestenje da li je taj
odgovor tacan ili nije. Ako je tacan odgovor on prelazi na novi slozeniji deo,
ako nije on se zadrzava na ranijem delu gradiva analizirajuci prirodu greske.
Ucenje se odvija, prezentuje preko masina za ucenje ili preko programiranih
udzbenika i materijala.
Razlikujemo dva tipa, modela programiranja: linearno Skinerovo i
razgranato Krajderovo programirano ucenje.
Najvisi oblik ucenja predstavlja ucenje putem resavanja problema.
Ovim oblikom ucenja potvrdjuje se bliska veza izmedju ucenja i misljenja i
ucenja i stvaralastva. Kao sto postoje razliciti stepeni uvidjanja u raznim
oblicima ucenja tako isto postoje i razni stepeni problema. U svakom
problemu daju se izvesni podaci od kojih treba poci. Te podatke treba
razumeti, a za to razumevanje je potrebno izvesno iskustvo. To iskustvo
moze biti nepotpuno, zbog cega se i pojavljuje problem. Cak ako su svi
podaci poznati, mozda odnos izmedju njih i cilja odnosno odnosno zadatka
nije jasan. U problemu treba uvideti taj odnos medju podacima pa onda
traziti resenje. Najcesce smetnje u resavanju problema su u duhovnoj
krutosti, nesavitljivosti (kada podjemo od neke pretpostavke i ne mozemo
nje da se oslobodimo). Neki psiholoziopisuju ovo ucenje da polazi od
specificnih cinjenica preko otkrivanja opstih principa. Poseban oblik ovog
ucenja je ucenje putem uvidjanja.
Ucenje putem otkrica (stvaralacko ucenje)-odnosi se na nastavnu
situaciju u kojoj ucenik uci pomocu datih instrukcija ali nije vodjen od stane
nastavnika. Genje smatra da najbolje rezultate u ucenju postizu oni ucenici
koji uce putem otkrica. On naglasava da ovaj oblik ucenja zahteva minimum
vodjenja od strane nastavnika, jer ucenik u toku ucenja sam otkriva pravila i
principe. U procesu ucenja najveci znacaj kod ovog oblika ucenja ima
instrukcija koja ima vise funkcija:
1. instrukcija pomaze ucenicima da indetifikuju elemente
problemske situacije koji su vazni
2. da razvije pravilnu direkciju ucenja

8
 3. da pomogne uceniku da shvati i indetifikuje zahteve koji su
neophodni za uspesno resavanje problema

Postoje sledeci alternativni oblici ovakvog ucenja:

1. nastavnik ne izlaze principe, ali ukazuje na resenje problema
2. nastavnik daje principe, ali ne ukazuje na nacin resenja
zadatka
3. nastavnik ne izlaze ni principe ni nacine resenja problema (to
je pravo ucenje putem otkrivanja, koje nicim nije vodjeno)

Bruner navodi sledece prednosti ucenja putem otkrica nad ostalim:

1. ucenici sticu tehniku otkrivanja u nastavi
2. ovo ucenje pojacava intelektualne potencijale
3. ovo ucenje pojacava unutrasnju motivaciju
4. ucenici uspesnije i duze pamte takvo steceno znanje

9
 UČENJE I RAZVOJ

Od drugog svetskog rata do danasnjih dana vodi se borba izmedju dve

psiholoske skole (Moskovske i Zenevske skole) po pitanju odnosa ucenja i
razvoja. Ove dve savremene skole sukobljavaju se oko problema da li je
ucenje podredjeno razvoju ili razvoj ucenju. Moskovska skola stavlja teziste
na proces ucenja u razvoju licnosti, dok Zenevska skola uci da brzina ucenja
zavisi od stepena razvoja. Zenevska skola svojim eksperimentima dokazuje
da se razvoj licnosti odvija po svojim zakonima, kao sistem sa
autoregulacijom. Iz ucenja ove skole proizilazi zakljucak da ukoliko
organizam nije zreo za ucenje nekih sadrzaja te sadrzaje ne treba uciti.
Takodje proizilazi iz ucenja ove skole i shvatanje da je ucenik pretezno
pasivan u nastavnom procesu.
Moskovska skola smatra da razvoj pojedinca moze imati razliciti tok u
zavisnosti od ucenja, koje moze imati razlicite oblike i dati razlicite
rezultate. Ova skola koristi tzv. „metodu formiranja po etapama“ kod koje se
ucenje vrsi na osnovu logicke analize znanja. Eksperimenti u okviru ove
skole pokazuju da se mnogi slozeniji sadrzaji mogu uciti i na mladjem
uzrastu, odnosno da ucenje prethodi i ubrzava razvoj. Nacini ucenja i izvori
informacija obuhvataju najekonomicnije metode ucenja zavisi od sadrzaja i
individualnih osobina kao i savremena nastavna i tehnicka sredstva za
najuspesniju prezentaciju gradiva.

10
 ULOGA NASTAVNIKA U SAVREMENOJ ORGANIZACIJI
UCENJA I NASTAVE

U savremenoj organizaciji ucenja i nastave nastavnik ima sledece tri

znacajne uloge:
1. izvor je informacija
2. upucuje i instruira (sta treba uciti i gde se to gradivo nalazi,
kako to treba savladati)
3. povremeno pruza uceniku povratne informacije o napredovanju
Karakteristike istaknute pod brojem 2 i 3 govore o nastavniku kao
organizatoru i regulatoru ucenja i nastave. Kao izvor informacija nastavnik
treba da istice ono sto je najbitnije u nastavi, a upucuje na bitne odnose
pojmova i cinjenica u nastavi koje ce ucenik samostalno sticati iz udzbenika
ili drugih izvora. Na taj nacin nastavnik olaksava i ubrzava uspesnije
snalazenje ucenika u nastavni sadrzajima i tako smanjuje verovatnocu
javljanja gresaka i neracionalnosti u ucenju. U ulozi izvora informacija
nastavnik primenjuje dva glavna postupka:
1. jednostavno izlaze informacije koje ucenik kasnije samostalno
obradjuje
2. navodi ih na uvid, na otkrice bitnih informacija, na saznanje
ucenjem otkrica.

11
 ZAKLJUČAK

Učenje je prisutano tokom celog zivota. Učenje je proces koji danas

zaokupira pažnju sve većeg broja istrazivača. Psiholozi sve više pažnje i
vremena posvećuju učenju, a rezultati do kojih su došli su fascinantni. To je
proces koji se odvija u društvu i koji je veoma zavistan od društva. Postoje
tri oblika učenja koja u dosadašnjem radu nismo pominjali. To su:
1. formalno učenje- to je oblik učenja kojim se znanje i
obrazovanje stiče u posebnim specijalizovanim obrazovnim
ustanovama. Karakteristika ovog oblika učenja je što se po
završetku dobija sertifikat o naucenom ili stepen stručne
spremnosti.
2. neformalno ili slobodno učenje-je takav vid učenje gde se
znanje ne stiče u posebnim ustanovama vec na seminarima,
debatama, kursevima...
3. informalno učenje- je učenje koje se dešava usput a da osoba
nije ni svesna. Tu spadaju sva ona znanja koja osoba stiče
savremenim sredstvima, a da toga nije ni bila svestna (putem
mobilnih telefona, kompijutera...)

Učenje naročito svesno tj. namerno učenje je nešto što čoveka

razlikuje od svih ostalih ljudskih bića. Učenjem se on prilagođava i
napreduje kro zivot, a civilizacja opstaje vekovima i usavršava se.

Multimedijski model za unutašnji svet učenja:

1. Uzmi najbolje svetsko znanje iz nekog područija.
2. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja.
3. Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima.
4. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem.
5. Osiguraj besplatne tečaje na internetu.
6. U svaku školu i poslovnu organizaciju uvedi internet.

12
 LITERATURA:

Musić, H. (2009) Uvod u andragogiju, Sarajevo

Radomirović, V. (2009) Razvojna psihologija, Beograd
Vučić, L. (2009) Edukacijska psihologija, Beograd

13
 SADRŽAJ:

Uvod ................................................................................... 1
Osnovni oblici učenja ................................................................ 3
Receptivno učenje .................................................................... 7
Programirano učenje ....................................................................................... 8
Učenje i razvoj ................................................................................................ 10
Uloga nastavnika u savremenoj organizaciji učenja ....................................... 11
Zaklučak .......................................................................................................... 12
Literatura .......................................................................................................... 13

14