INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU Fakultet Humanističkih nauka Odsek: pedagogija Smer: psihologija

UČENJE (OBLICI I VRSTE UČENJA) (Seminarski rad iz edukacijske psihologije)

Student: Samra Čakara Lejla Leković

Mentor: Doc. Dr V.Radomirović

Novi Pazar 23.11.2009.god.

njeno ponašanje i nastajanje. Dakle.klijent“ uči da: -sebe opaža na drugači način. Kroz takozvano značajno učenje (significant learning). učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obra-zovanje. Radonjić definiše učenje šire:. U psihologiji postoje različite psihološke škole koje različito gledaju na učenje. verbalnih informacija. Po Radonjiću karakteristike učenja su: -ono je svesno. . usmereno cilju. Učeći on se i menja. kongitivnih strategija. Po Ganjeu.učenje je trajna. -potpunije svata sebe i svoja osećanja. Po Ganjeu. Učenje je i jedini način njihovog opstanka i razvoja. koja se odvija u toku klijentom-usmerene psihoterapije. ono sto se nauči može se sastojati od intelektualnih veština. -cilj učenja je sticanje znanja i veština.. Celog života čovek uči a da i nije svestan toga. motornih veština ili stavova. ili relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezutat njenog predhodnog doživljavanja ili aktivnosti. namerno. učenje je serija sledecih koraka: -selektivna precepcija stimulusa -skladistenje u kratkotrajno pamćenje -dekodiranje -skladište u dugoročno pamćenje -prizivanje informacija iz drugog pamćenja -odgovor -učinak -feedback.UVOD Putem učenja ljudi postaju ljudka bića i ličnosti.. Ali pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost. -postaje samopouzdaniji i samousmereni 2 . -učenje je vezano za ponavljanje.

3 .-sve više onakav kakav bi želeo da bude -poszoje fleksibilni u svojim opažanjima -bira ostvarljive ciljeve -ponaša se zrelije -menja svoja bolesna ponašanja. -otvoreniji je za ono što se dešava u njemu i van njega -na konstruktivan način menja svoje osnovne oblike lično. čak i ona ukorenjena kao što je alkoholizam.

vec svako menjanje individue koja je posledica iskustva. Profesor Stevanovic definise ucenje: „Ucenje je progresivno i relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem aktivnosti i sredine i izazvano potrebama individue koja se menja“ Prenosenje ucenja s generacije na generaciju naziva se uzduzno socijalno ucenje. Ucenje nije samo skolsko. Podrucja ucenja: Svaki pojedinac menja svoje ponasanje (spoljasnje i unutrasnje) na osnovu aktivnosti u razlicitim podrucjima. Takodje oblikuje nova merila. U motornom podrucju pojedinac uci nove sklopove pokreta kojima moze obaviti neku vestinu sto pre nije uspevao. kriterijume na osnovu kojih procenjuje da li je nesto dobro uradio ili nije. pojedinosti koje se pre nisu znale. U saznajnom podrucju te promene ogledaju se u saznanju novih cinjenica. Instrumentalno uslovljavanje.afektivno i motorno podrucje.ucenje eksperimentalno prvi je ispitivao Skiner. tek oko 67 godina dete je sposobno da savlada vestinu citanja i pisanja. Ucenje i vezbanje je najefikasnije kada je individua zrela za tu aktivnost. Ucenje je pretezno uslovljeno delatnoscu individue i to delatnoscu koja je izazvana potrebama individue i uticajem spoljasnje sredine na nju. na cijim principima je osnovao novi oblik ucenja (programirano ucenje). dok je sirenje kulture od jednog naroda na drugi od jedne grupe ljudi na drugu poprecno socijalno ucenje. Socijalizacija je takodje proizvod ucenja. Osnovni oblici ucenja su: • Klasicno uslovljavanje • Instrumentalno uslovljavanje • Ucenje putem uvidjanja Najjednostavniji oblik ucenja je klasicno uslovljavanje koga je eksperimentalno ispitivao ruski fiziolog I. uce se resenja problema. Razlikujemo saznajno. 4 . Sazrevanje je uslovljeno razvojem same strukture organizma. koga je eksperimentalno ispitao nemacki psiholog Keler.OSNOVNI OBLICI UČENJA Centralni problem pedagoske psihologije je ucenje. npr. Pavlov. Najvisi oblik ucenja je ucenje putem uvidjanja. oblikuju se kriterijumi prema kojima se procenjuje da li je resenje problema dobro ili lose itd.

Zapamcene informacije ili izgradjeni novi modeli ponasanja upotrebljavaju se u simuliranim situacijama (npr. Pamcenje je proces zadrzavanja naucenog u cilju koriscenja tog sadrzaja posle ucenja. Primanje informacija ukljucuje prvenstveno percepcijske procese i procese misljenje. Upotreba informacije zasniva se na procesima percepsije. Medjutim znacaj ovoga podrucja ucenje na duzi rok je vrlo veliki. odnosno menja ponasanje ili se oducava odvikava od nekog ponasanja. estetske preferencije i sl. pa mu spoljasnje povratne informacije vise nisu potrebne. pamcenja i misljenja pomocu kojih se odredjuju zahtevi situacije. Zaboravljanje je nemogucnost reprodukcije neucenog. Primanje. dogadjaja. za sta ce se interesovati. Tada je jasno da je pojedinac kod sebe razvio model ili regulator ponasanja u skladu sa situacijom i tada mu postaje potpuno jasno koliko zna i koliko moze. afektivnim ucenjem pojedinac razvija odnos privlacenja ili odbijanja ideja. Analizirajuci taj proces mogu se izdvojiti sledece faze: primanje-obrada i upotreba informacija. Sa napredovanjem u ucenju poboljsava se saznavanje zahteva situacije. saznaje se kako treba reagovati i na kraju pojedinac je sposoban za autoregulaciju ponasanja. to prvenstveno zavisi od afektivnih osobina pojedinaca. vrednosni sistem. Dogadja 5 . odnosno gubljenje snage odgovaranja. predmeta. ljudi i drugih sadrzaja. upotreba i obrada informacija: Najjednostavnije receno ucenje je proces kojim pojedinac na osnovu aktivnosti srice nove mogucnosri ponasanja. kada pojedinac u pocetnim fazama ucenja ne zna kako bi se trebalo ponasati on se tada ponasa nasumice ( uci pokusajima i pogresaka) i on svoje ponasanje regulise uz pomoc povratnih informacija iz spoljasnje sredine. kako ce se prosudjivati odredjene dogadjaje i ideje. (dobije informacije od roditelja. ucitelja ili drugih). Uopsteno receno. Mnoga psiholoska istrazivanja ukazuju na to da se u vecini vaspitno-obazovnih ustanova kod nas posvecuje manja paznja afektivnom nego spoznajnom i motornom podrucju ucenja. U obrazovnovaspitnom radu ucenje. Obrada informacija se odvija u procesima misljenja i pamcenja na osnovu novih informacija i onih koji su vec sadrzani u fondu pamcenja. To saznanje je kriterijumski obrazac ili repertoar ponasanja za autoevaluaciju svog ponasanja.U afektivnom podrucju pojedinac stice ili menja interesovanja. Poznavanje zahteva situacije je primarni proces u namernom ucenju. pamcenje i zaboravljanje nam omogucava da pratimo sta se dogadja sa informacijama kao sadrzajima ucenja. sta se zeli postici u zaivotu. skolski ispiti) i realnim situacijama ( kulturnom ponasanju). jer da li ce se zapoceti neko ucenje i kako ce ono biti. Medjutim. stavove.

Kao primer takvih reakcija je voznja automobila. Kod namernog ucenja postoji namera i spremnost pojedinca da se prime i organizuju informacije sto znaci da pojedinac motivisan za izbor i prijem.tekstovi). Razlikujemo: misaone-verbalne. Kad ne postoji namera da se nesto nauci.se da se kriterijski obrazac kod nekog pojedinca razvija brzo ili je prenesen iz predjasnje situacije ucenja. obradu i upotrebu informacije. Repertoari mogu biti unutrasnje misaone aktivnosti ili spolja vidljive reakcije i ponasanja. Obe vrste ucenja su u fazi eksperimentalnog istrazivanja pa jos uvek nisu u sirim razmerama prisutni u obrazovno-vaspitnom radu. slucajnom ucenju. Informacije se najcesce primaju 6 .delovanje propagandne poruke na ponasanje pojedinca a da on toga nije svestan). recenica i tekstova koje imaju razlicita znacenja u razlicitom kontekstu. Najznacajnija karakteristika ovih oblika je znacenje pojedinih reci. te pojedinac u takvim situacijama zna kako bi se trebalo ponasati ali jos uvek ne postoji prikladan repertoar ponasanja. psihomotorne i kombinovane repertoare ponasanja. Kontinuirani zadatak ukljucuje niz fino graduiranih reakcija koji zavise od kvaliteta i inteziteta senzornih podataka.recenice. Psihomotorni ili perceptivno-motorni repertoari ponasanja dele se na kontinuirane i diskretne (zasebne) zadatke. Nehoticna imitacija se sastoji u indetifikaciji s nekom osobom ili situacijom bez namere pojedinca da se ponasa na odredjen nacin. a ucenje se ipak dogodi govori se o spontanom. Postoji nekoliko tipova ovog oblika ucenja: • Klasicno uslovljavanje • Subperceptivno ucenje • Latentno ucenje • Nehoticna imitacija Subperceptivno ucenje je zadrzavanje tragova spoljanjih nadrazaja koji nisu u potpunosti presli prag svesti (npr. Spontano. Repertoari ili programi ponasanja: repertoar ponasanja cini nekoliko reakcija logicki i funkcionalno povezanih koji se mogu grupisati u odredjenu smislenu celinu. To se najcesce dogadja zbog privlacnosti osobe ili zbog straha od nekog autoriteta. Verbalni repertoari pojavljuju se u tri glavna oblika (reci. Svi ovi vidovi spontanog ucenja su po pravilu manje uspesniji od namernog ucenja jer se u njima informacije ne organizuju sto je slucaj u namernom ucenju. Latentno ucenje se sastoji u promenama struktura koje se ne manifestuju jer za to nema razloga a kada se razlog pojavi aktivira se program ponasanja. namerno i nenamerno ucenje.

vida i sluha. zapamtiti sadrzaj i smestiti ga u dugorocno pamcenje Upotreba informacija odnosno repertoara ponasanja u namernom ucenju je fleksibilnija na misaono-verbalnom podrucjunego na psihomotornom podrucju. posmatranje neverbalnih prikaza i slusanjem. razumeti smisao onog sto se cita 2. povezivanje i pravljenje plana reprodukcije. formirati reakciju 4. 7 . Zadatak obrade informacija u namernom ucenju su: 1. Obrada obuhvata transformisanje. Zavisno od toga sta se uci i kakve osobine poseduje onaj koji uci. U praksi misaono-verbalnoh ucenja informacije se upotrebljavaju na sledeci nacin: u jednakom obliku u kojem su primljene • s jednakim smislom. odnosno citanjem. Obrada informacija kod namernog ucenja obavlja se na razlicitim nivoima i sa razlicitim zadacima. ali u obliku razlicitom od onoga u kojem su primljene • s novim smislom. to jest sa smislom koji je izveden znacajnijom obradom primljenih informacija.• putem cula. izabrati reakciju iz postojeceg iskustva 3.

trajno i organizovano znanje. vec da su to sve aktivni procesi. Shvatanje zahteva. Nastavnik selekcionise. Dakle. dete za ovo ucenje je sposobno onda kada je spremno za unutrasnje mentalne operacije i za verbalno prezentovanje gradiva bez konkretnih operacija.RECEPTIVNO UCENJE Ovo ucenje nije verbalizovano i ucenje napamet. Smisaono ucenje zavisi od sledecih cinioca: od uzrasta. prevodjenje na svoj recnik reorganizacija radi uklapanja u kognitivne strukture su aktivnosti koje ukazuju na to da receptivno ucenje nije pasivno. Osnovni zadatak svakog obrazovanja je da se informacije i ideje ucenicima reprezentuju smisaono i efikasno sto je osnovni uslov svakog receptivnog ucenja. zbog cega nastavni rad treba da bude kreativni rad. organizuje i prilagodi uzrastu ucenika. interesovanja i sredinskih faktora odnosno socijalnog statusa i pripadnosti odredjenoj kulturi. nove cinjenice. Najveci broj znanja ucenici u skoli sticu smisaonim. vec je to ucenje sa razumevanjem. verbalnim putem. uklapanje starog u novo znanje. usvajaju se. 8 . ucenici internaliziju to znanje tako da ga kasnije mogu reprodukovati i primeniti. intelektualnih sposobnosti. procenjivanje zakona i informacija. pojmovi i ideje koje treba da se inkorporiraju u kognitivne strukture ucenika. Za ovo ucenje potrebno je razumevanje jer ono daje uceniku jasno. sa smislom. Ono sto se uci postoji u finalnom obliku. Gledano razvojno psiholoski.

Ucenik uci deo po deo pri cemu u svakom delu mu se postavi pitanje i trazi odgovor. Neki psiholoziopisuju ovo ucenje da polazi od specificnih cinjenica preko otkrivanja opstih principa. Ucenje se odvija. To iskustvo moze biti nepotpuno. U procesu ucenja najveci znacaj kod ovog oblika ucenja ima instrukcija koja ima vise funkcija: 1. Najvisi oblik ucenja predstavlja ucenje putem resavanja problema. a za to razumevanje je potrebno izvesno iskustvo. U problemu treba uvideti taj odnos medju podacima pa onda traziti resenje.PROGRAMIRANO UCENJE Programirano ucenje je takav oblik ucenja koji se sastoji u tome da se gradivo jednog predmeta raspodeljuje na niz sitnih jedinica delova. zbog cega se i pojavljuje problem. jer ucenik u toku ucenja sam otkriva pravila i principe. On naglasava da ovaj oblik ucenja zahteva minimum vodjenja od strane nastavnika. Razlikujemo dva tipa. Genje smatra da najbolje rezultate u ucenju postizu oni ucenici koji uce putem otkrica. Ovim oblikom ucenja potvrdjuje se bliska veza izmedju ucenja i misljenja i ucenja i stvaralastva. Cak ako su svi podaci poznati. prezentuje preko masina za ucenje ili preko programiranih udzbenika i materijala. Kao sto postoje razliciti stepeni uvidjanja u raznim oblicima ucenja tako isto postoje i razni stepeni problema. Ako je tacan odgovor on prelazi na novi slozeniji deo. Poseban oblik ovog ucenja je ucenje putem uvidjanja. U svakom problemu daju se izvesni podaci od kojih treba poci. Neposredno po davanju odgovora ucenik dobija obavestenje da li je taj odgovor tacan ili nije. Ucenje putem otkrica (stvaralacko ucenje)-odnosi se na nastavnu situaciju u kojoj ucenik uci pomocu datih instrukcija ali nije vodjen od stane nastavnika. Te podatke treba razumeti. Najcesce smetnje u resavanju problema su u duhovnoj krutosti. nesavitljivosti (kada podjemo od neke pretpostavke i ne mozemo nje da se oslobodimo). ako nije on se zadrzava na ranijem delu gradiva analizirajuci prirodu greske. modela programiranja: linearno Skinerovo i razgranato Krajderovo programirano ucenje. instrukcija pomaze ucenicima da indetifikuju elemente problemske situacije koji su vazni 9 . mozda odnos izmedju njih i cilja odnosno odnosno zadatka nije jasan.

ali ne ukazuje na nacin resenja zadatka 3. da pomogne uceniku da shvati i indetifikuje zahteve koji su neophodni za uspesno resavanje problema Postoje sledeci alternativni oblici ovakvog ucenja: 1. nastavnik ne izlaze principe. nastavnik daje principe.2. da razvije pravilnu direkciju ucenja 3. nastavnik ne izlaze ni principe ni nacine resenja problema (to je pravo ucenje putem otkrivanja. ovo ucenje pojacava intelektualne potencijale 3. ovo ucenje pojacava unutrasnju motivaciju 4. koje nicim nije vodjeno) Bruner navodi sledece prednosti ucenja putem otkrica nad ostalim: 1. ucenici uspesnije i duze pamte takvo steceno znanje 10 . ali ukazuje na resenje problema 2. ucenici sticu tehniku otkrivanja u nastavi 2.

Iz ucenja ove skole proizilazi zakljucak da ukoliko organizam nije zreo za ucenje nekih sadrzaja te sadrzaje ne treba uciti. Takodje proizilazi iz ucenja ove skole i shvatanje da je ucenik pretezno pasivan u nastavnom procesu. 11 . odnosno da ucenje prethodi i ubrzava razvoj. Eksperimenti u okviru ove skole pokazuju da se mnogi slozeniji sadrzaji mogu uciti i na mladjem uzrastu. Zenevska skola svojim eksperimentima dokazuje da se razvoj licnosti odvija po svojim zakonima. Moskovska skola stavlja teziste na proces ucenja u razvoju licnosti. Moskovska skola smatra da razvoj pojedinca moze imati razliciti tok u zavisnosti od ucenja. „metodu formiranja po etapama“ kod koje se ucenje vrsi na osnovu logicke analize znanja.UČENJE I RAZVOJ Od drugog svetskog rata do danasnjih dana vodi se borba izmedju dve psiholoske skole (Moskovske i Zenevske skole) po pitanju odnosa ucenja i razvoja. kao sistem sa autoregulacijom. dok Zenevska skola uci da brzina ucenja zavisi od stepena razvoja. Ova skola koristi tzv. koje moze imati razlicite oblike i dati razlicite rezultate. Ove dve savremene skole sukobljavaju se oko problema da li je ucenje podredjeno razvoju ili razvoj ucenju. Nacini ucenja i izvori informacija obuhvataju najekonomicnije metode ucenja zavisi od sadrzaja i individualnih osobina kao i savremena nastavna i tehnicka sredstva za najuspesniju prezentaciju gradiva.

a upucuje na bitne odnose pojmova i cinjenica u nastavi koje ce ucenik samostalno sticati iz udzbenika ili drugih izvora. kako to treba savladati) 3. navodi ih na uvid. upucuje i instruira (sta treba uciti i gde se to gradivo nalazi. Na taj nacin nastavnik olaksava i ubrzava uspesnije snalazenje ucenika u nastavni sadrzajima i tako smanjuje verovatnocu javljanja gresaka i neracionalnosti u ucenju. U ulozi izvora informacija nastavnik primenjuje dva glavna postupka: 1. na otkrice bitnih informacija.ULOGA NASTAVNIKA U SAVREMENOJ ORGANIZACIJI UCENJA I NASTAVE U savremenoj organizaciji ucenja i nastave nastavnik ima sledece tri znacajne uloge: 1. 12 . na saznanje ucenjem otkrica. izvor je informacija 2. jednostavno izlaze informacije koje ucenik kasnije samostalno obradjuje 2. povremeno pruza uceniku povratne informacije o napredovanju Karakteristike istaknute pod brojem 2 i 3 govore o nastavniku kao organizatoru i regulatoru ucenja i nastave. Kao izvor informacija nastavnik treba da istice ono sto je najbitnije u nastavi.

Učenjem se on prilagođava i napreduje kro zivot.. kursevima. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja. Karakteristika ovog oblika učenja je što se po završetku dobija sertifikat o naucenom ili stepen stručne spremnosti. To je proces koji se odvija u društvu i koji je veoma zavistan od društva. debatama.. Multimedijski model za unutašnji svet učenja: Uzmi najbolje svetsko znanje iz nekog područija. a da toga nije ni bila svestna (putem mobilnih telefona.. kompijutera. Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima. a civilizacja opstaje vekovima i usavršava se.ZAKLJUČAK Učenje je prisutano tokom celog zivota.to je oblik učenja kojim se znanje i obrazovanje stiče u posebnim specijalizovanim obrazovnim ustanovama. 13 . informalno učenje. Učenje je proces koji danas zaokupira pažnju sve većeg broja istrazivača. 3. Postoje tri oblika učenja koja u dosadašnjem radu nismo pominjali. To su: 1.je učenje koje se dešava usput a da osoba nije ni svesna.) Učenje naročito svesno tj. Tu spadaju sva ona znanja koja osoba stiče savremenim sredstvima.. Osiguraj besplatne tečaje na internetu. neformalno ili slobodno učenje-je takav vid učenje gde se znanje ne stiče u posebnim ustanovama vec na seminarima. a rezultati do kojih su došli su fascinantni. Psiholozi sve više pažnje i vremena posvećuju učenju. formalno učenje. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem. namerno učenje je nešto što čoveka razlikuje od svih ostalih ljudskih bića. U svaku školu i poslovnu organizaciju uvedi internet. 2.

LITERATURA: Musić. (2009) Uvod u andragogiju. Sarajevo Radomirović. Beograd Vučić. L. H. (2009) Edukacijska psihologija. Beograd 14 . V. (2009) Razvojna psihologija.

........................................................... 1 Osnovni oblici učenja ................................................................................................................................................................................................... 12 Literatura ............. 7 Programirano učenje .... 3 Receptivno učenje ........................................... 10 Uloga nastavnika u savremenoj organizaciji učenja ............................................................................................................................................ 11 Zaklučak .............................SADRŽAJ: Uvod .................................................... 8 Učenje i razvoj ............................................................................... 13 15 ....................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful