P. 1
UCENJE I OBLICI

UCENJE I OBLICI

|Views: 2,932|Likes:
Published by Violeta Brajović

More info:

Published by: Violeta Brajović on Dec 05, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/24/2013

pdf

text

original

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU Fakultet Humanističkih nauka Odsek: pedagogija Smer: psihologija

UČENJE (OBLICI I VRSTE UČENJA) (Seminarski rad iz edukacijske psihologije)

Student: Samra Čakara Lejla Leković

Mentor: Doc. Dr V.Radomirović

Novi Pazar 23.11.2009.god.

usmereno cilju. Po Ganjeu. ili relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezutat njenog predhodnog doživljavanja ili aktivnosti. koja se odvija u toku klijentom-usmerene psihoterapije. Dakle. -postaje samopouzdaniji i samousmereni 2 . učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obra-zovanje. Po Radonjiću karakteristike učenja su: -ono je svesno. Učeći on se i menja. motornih veština ili stavova.. ono sto se nauči može se sastojati od intelektualnih veština..učenje je trajna. Celog života čovek uči a da i nije svestan toga. Učenje je i jedini način njihovog opstanka i razvoja. -učenje je vezano za ponavljanje. njeno ponašanje i nastajanje. U psihologiji postoje različite psihološke škole koje različito gledaju na učenje.klijent“ uči da: -sebe opaža na drugači način. Ali pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost. Po Ganjeu. učenje je serija sledecih koraka: -selektivna precepcija stimulusa -skladistenje u kratkotrajno pamćenje -dekodiranje -skladište u dugoročno pamćenje -prizivanje informacija iz drugog pamćenja -odgovor -učinak -feedback. Radonjić definiše učenje šire:. Kroz takozvano značajno učenje (significant learning).UVOD Putem učenja ljudi postaju ljudka bića i ličnosti. kongitivnih strategija. -potpunije svata sebe i svoja osećanja. . -cilj učenja je sticanje znanja i veština. verbalnih informacija. namerno.

-sve više onakav kakav bi želeo da bude -poszoje fleksibilni u svojim opažanjima -bira ostvarljive ciljeve -ponaša se zrelije -menja svoja bolesna ponašanja. -otvoreniji je za ono što se dešava u njemu i van njega -na konstruktivan način menja svoje osnovne oblike lično. 3 . čak i ona ukorenjena kao što je alkoholizam.

Profesor Stevanovic definise ucenje: „Ucenje je progresivno i relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem aktivnosti i sredine i izazvano potrebama individue koja se menja“ Prenosenje ucenja s generacije na generaciju naziva se uzduzno socijalno ucenje. Razlikujemo saznajno. oblikuju se kriterijumi prema kojima se procenjuje da li je resenje problema dobro ili lose itd. Ucenje je pretezno uslovljeno delatnoscu individue i to delatnoscu koja je izazvana potrebama individue i uticajem spoljasnje sredine na nju.OSNOVNI OBLICI UČENJA Centralni problem pedagoske psihologije je ucenje. Instrumentalno uslovljavanje. dok je sirenje kulture od jednog naroda na drugi od jedne grupe ljudi na drugu poprecno socijalno ucenje. kriterijume na osnovu kojih procenjuje da li je nesto dobro uradio ili nije. Pavlov. Takodje oblikuje nova merila. Ucenje i vezbanje je najefikasnije kada je individua zrela za tu aktivnost.ucenje eksperimentalno prvi je ispitivao Skiner. U motornom podrucju pojedinac uci nove sklopove pokreta kojima moze obaviti neku vestinu sto pre nije uspevao. U saznajnom podrucju te promene ogledaju se u saznanju novih cinjenica. Osnovni oblici ucenja su: • Klasicno uslovljavanje • Instrumentalno uslovljavanje • Ucenje putem uvidjanja Najjednostavniji oblik ucenja je klasicno uslovljavanje koga je eksperimentalno ispitivao ruski fiziolog I. Podrucja ucenja: Svaki pojedinac menja svoje ponasanje (spoljasnje i unutrasnje) na osnovu aktivnosti u razlicitim podrucjima.afektivno i motorno podrucje. Najvisi oblik ucenja je ucenje putem uvidjanja. koga je eksperimentalno ispitao nemacki psiholog Keler. 4 . npr. vec svako menjanje individue koja je posledica iskustva. Socijalizacija je takodje proizvod ucenja. pojedinosti koje se pre nisu znale. tek oko 67 godina dete je sposobno da savlada vestinu citanja i pisanja. uce se resenja problema. Sazrevanje je uslovljeno razvojem same strukture organizma. na cijim principima je osnovao novi oblik ucenja (programirano ucenje). Ucenje nije samo skolsko.

ucitelja ili drugih).U afektivnom podrucju pojedinac stice ili menja interesovanja. Upotreba informacije zasniva se na procesima percepsije. skolski ispiti) i realnim situacijama ( kulturnom ponasanju). U obrazovnovaspitnom radu ucenje. Tada je jasno da je pojedinac kod sebe razvio model ili regulator ponasanja u skladu sa situacijom i tada mu postaje potpuno jasno koliko zna i koliko moze. sta se zeli postici u zaivotu. Analizirajuci taj proces mogu se izdvojiti sledece faze: primanje-obrada i upotreba informacija. Pamcenje je proces zadrzavanja naucenog u cilju koriscenja tog sadrzaja posle ucenja. stavove. Poznavanje zahteva situacije je primarni proces u namernom ucenju. Medjutim znacaj ovoga podrucja ucenje na duzi rok je vrlo veliki. saznaje se kako treba reagovati i na kraju pojedinac je sposoban za autoregulaciju ponasanja. odnosno menja ponasanje ili se oducava odvikava od nekog ponasanja. upotreba i obrada informacija: Najjednostavnije receno ucenje je proces kojim pojedinac na osnovu aktivnosti srice nove mogucnosri ponasanja. estetske preferencije i sl. za sta ce se interesovati. to prvenstveno zavisi od afektivnih osobina pojedinaca. Primanje. pamcenje i zaboravljanje nam omogucava da pratimo sta se dogadja sa informacijama kao sadrzajima ucenja. predmeta. dogadjaja. Primanje informacija ukljucuje prvenstveno percepcijske procese i procese misljenje. Zaboravljanje je nemogucnost reprodukcije neucenog. Zapamcene informacije ili izgradjeni novi modeli ponasanja upotrebljavaju se u simuliranim situacijama (npr. vrednosni sistem. Dogadja 5 . pa mu spoljasnje povratne informacije vise nisu potrebne. Medjutim. afektivnim ucenjem pojedinac razvija odnos privlacenja ili odbijanja ideja. kada pojedinac u pocetnim fazama ucenja ne zna kako bi se trebalo ponasati on se tada ponasa nasumice ( uci pokusajima i pogresaka) i on svoje ponasanje regulise uz pomoc povratnih informacija iz spoljasnje sredine. Mnoga psiholoska istrazivanja ukazuju na to da se u vecini vaspitno-obazovnih ustanova kod nas posvecuje manja paznja afektivnom nego spoznajnom i motornom podrucju ucenja. odnosno gubljenje snage odgovaranja. Sa napredovanjem u ucenju poboljsava se saznavanje zahteva situacije. ljudi i drugih sadrzaja. Uopsteno receno. pamcenja i misljenja pomocu kojih se odredjuju zahtevi situacije. Obrada informacija se odvija u procesima misljenja i pamcenja na osnovu novih informacija i onih koji su vec sadrzani u fondu pamcenja. jer da li ce se zapoceti neko ucenje i kako ce ono biti. kako ce se prosudjivati odredjene dogadjaje i ideje. To saznanje je kriterijumski obrazac ili repertoar ponasanja za autoevaluaciju svog ponasanja. (dobije informacije od roditelja.

Verbalni repertoari pojavljuju se u tri glavna oblika (reci. slucajnom ucenju. To se najcesce dogadja zbog privlacnosti osobe ili zbog straha od nekog autoriteta.delovanje propagandne poruke na ponasanje pojedinca a da on toga nije svestan). a ucenje se ipak dogodi govori se o spontanom. Nehoticna imitacija se sastoji u indetifikaciji s nekom osobom ili situacijom bez namere pojedinca da se ponasa na odredjen nacin. Kad ne postoji namera da se nesto nauci.recenice. psihomotorne i kombinovane repertoare ponasanja.se da se kriterijski obrazac kod nekog pojedinca razvija brzo ili je prenesen iz predjasnje situacije ucenja. recenica i tekstova koje imaju razlicita znacenja u razlicitom kontekstu. namerno i nenamerno ucenje. Repertoari ili programi ponasanja: repertoar ponasanja cini nekoliko reakcija logicki i funkcionalno povezanih koji se mogu grupisati u odredjenu smislenu celinu. Najznacajnija karakteristika ovih oblika je znacenje pojedinih reci. Psihomotorni ili perceptivno-motorni repertoari ponasanja dele se na kontinuirane i diskretne (zasebne) zadatke. Kontinuirani zadatak ukljucuje niz fino graduiranih reakcija koji zavise od kvaliteta i inteziteta senzornih podataka. Kao primer takvih reakcija je voznja automobila. Svi ovi vidovi spontanog ucenja su po pravilu manje uspesniji od namernog ucenja jer se u njima informacije ne organizuju sto je slucaj u namernom ucenju.tekstovi). Postoji nekoliko tipova ovog oblika ucenja: • Klasicno uslovljavanje • Subperceptivno ucenje • Latentno ucenje • Nehoticna imitacija Subperceptivno ucenje je zadrzavanje tragova spoljanjih nadrazaja koji nisu u potpunosti presli prag svesti (npr. Latentno ucenje se sastoji u promenama struktura koje se ne manifestuju jer za to nema razloga a kada se razlog pojavi aktivira se program ponasanja. Kod namernog ucenja postoji namera i spremnost pojedinca da se prime i organizuju informacije sto znaci da pojedinac motivisan za izbor i prijem. te pojedinac u takvim situacijama zna kako bi se trebalo ponasati ali jos uvek ne postoji prikladan repertoar ponasanja. Informacije se najcesce primaju 6 . Obe vrste ucenja su u fazi eksperimentalnog istrazivanja pa jos uvek nisu u sirim razmerama prisutni u obrazovno-vaspitnom radu. obradu i upotrebu informacije. Razlikujemo: misaone-verbalne. Spontano. Repertoari mogu biti unutrasnje misaone aktivnosti ili spolja vidljive reakcije i ponasanja.

ali u obliku razlicitom od onoga u kojem su primljene • s novim smislom. razumeti smisao onog sto se cita 2. zapamtiti sadrzaj i smestiti ga u dugorocno pamcenje Upotreba informacija odnosno repertoara ponasanja u namernom ucenju je fleksibilnija na misaono-verbalnom podrucjunego na psihomotornom podrucju. Obrada obuhvata transformisanje. Zavisno od toga sta se uci i kakve osobine poseduje onaj koji uci.• putem cula. posmatranje neverbalnih prikaza i slusanjem. odnosno citanjem. Zadatak obrade informacija u namernom ucenju su: 1. to jest sa smislom koji je izveden znacajnijom obradom primljenih informacija. vida i sluha. 7 . izabrati reakciju iz postojeceg iskustva 3. formirati reakciju 4. povezivanje i pravljenje plana reprodukcije. U praksi misaono-verbalnoh ucenja informacije se upotrebljavaju na sledeci nacin: u jednakom obliku u kojem su primljene • s jednakim smislom. Obrada informacija kod namernog ucenja obavlja se na razlicitim nivoima i sa razlicitim zadacima.

Najveci broj znanja ucenici u skoli sticu smisaonim. organizuje i prilagodi uzrastu ucenika. verbalnim putem. uklapanje starog u novo znanje. 8 . vec da su to sve aktivni procesi. prevodjenje na svoj recnik reorganizacija radi uklapanja u kognitivne strukture su aktivnosti koje ukazuju na to da receptivno ucenje nije pasivno. zbog cega nastavni rad treba da bude kreativni rad. pojmovi i ideje koje treba da se inkorporiraju u kognitivne strukture ucenika. nove cinjenice. Nastavnik selekcionise. Smisaono ucenje zavisi od sledecih cinioca: od uzrasta. trajno i organizovano znanje. usvajaju se. interesovanja i sredinskih faktora odnosno socijalnog statusa i pripadnosti odredjenoj kulturi.RECEPTIVNO UCENJE Ovo ucenje nije verbalizovano i ucenje napamet. Dakle. procenjivanje zakona i informacija. ucenici internaliziju to znanje tako da ga kasnije mogu reprodukovati i primeniti. sa smislom. Gledano razvojno psiholoski. Ono sto se uci postoji u finalnom obliku. vec je to ucenje sa razumevanjem. intelektualnih sposobnosti. dete za ovo ucenje je sposobno onda kada je spremno za unutrasnje mentalne operacije i za verbalno prezentovanje gradiva bez konkretnih operacija. Za ovo ucenje potrebno je razumevanje jer ono daje uceniku jasno. Shvatanje zahteva. Osnovni zadatak svakog obrazovanja je da se informacije i ideje ucenicima reprezentuju smisaono i efikasno sto je osnovni uslov svakog receptivnog ucenja.

instrukcija pomaze ucenicima da indetifikuju elemente problemske situacije koji su vazni 9 . prezentuje preko masina za ucenje ili preko programiranih udzbenika i materijala. U procesu ucenja najveci znacaj kod ovog oblika ucenja ima instrukcija koja ima vise funkcija: 1. nesavitljivosti (kada podjemo od neke pretpostavke i ne mozemo nje da se oslobodimo). a za to razumevanje je potrebno izvesno iskustvo. Ucenje se odvija. modela programiranja: linearno Skinerovo i razgranato Krajderovo programirano ucenje. Cak ako su svi podaci poznati. Najvisi oblik ucenja predstavlja ucenje putem resavanja problema. Te podatke treba razumeti. Neposredno po davanju odgovora ucenik dobija obavestenje da li je taj odgovor tacan ili nije. Ucenje putem otkrica (stvaralacko ucenje)-odnosi se na nastavnu situaciju u kojoj ucenik uci pomocu datih instrukcija ali nije vodjen od stane nastavnika. Ucenik uci deo po deo pri cemu u svakom delu mu se postavi pitanje i trazi odgovor. Razlikujemo dva tipa. Genje smatra da najbolje rezultate u ucenju postizu oni ucenici koji uce putem otkrica. To iskustvo moze biti nepotpuno. Ako je tacan odgovor on prelazi na novi slozeniji deo. Najcesce smetnje u resavanju problema su u duhovnoj krutosti. U svakom problemu daju se izvesni podaci od kojih treba poci. mozda odnos izmedju njih i cilja odnosno odnosno zadatka nije jasan. On naglasava da ovaj oblik ucenja zahteva minimum vodjenja od strane nastavnika.PROGRAMIRANO UCENJE Programirano ucenje je takav oblik ucenja koji se sastoji u tome da se gradivo jednog predmeta raspodeljuje na niz sitnih jedinica delova. Kao sto postoje razliciti stepeni uvidjanja u raznim oblicima ucenja tako isto postoje i razni stepeni problema. U problemu treba uvideti taj odnos medju podacima pa onda traziti resenje. ako nije on se zadrzava na ranijem delu gradiva analizirajuci prirodu greske. Ovim oblikom ucenja potvrdjuje se bliska veza izmedju ucenja i misljenja i ucenja i stvaralastva. Poseban oblik ovog ucenja je ucenje putem uvidjanja. Neki psiholoziopisuju ovo ucenje da polazi od specificnih cinjenica preko otkrivanja opstih principa. jer ucenik u toku ucenja sam otkriva pravila i principe. zbog cega se i pojavljuje problem.

ucenici uspesnije i duze pamte takvo steceno znanje 10 . ali ukazuje na resenje problema 2. ucenici sticu tehniku otkrivanja u nastavi 2. da pomogne uceniku da shvati i indetifikuje zahteve koji su neophodni za uspesno resavanje problema Postoje sledeci alternativni oblici ovakvog ucenja: 1. nastavnik daje principe. koje nicim nije vodjeno) Bruner navodi sledece prednosti ucenja putem otkrica nad ostalim: 1. ovo ucenje pojacava intelektualne potencijale 3.2. nastavnik ne izlaze principe. ali ne ukazuje na nacin resenja zadatka 3. da razvije pravilnu direkciju ucenja 3. ovo ucenje pojacava unutrasnju motivaciju 4. nastavnik ne izlaze ni principe ni nacine resenja problema (to je pravo ucenje putem otkrivanja.

Takodje proizilazi iz ucenja ove skole i shvatanje da je ucenik pretezno pasivan u nastavnom procesu. koje moze imati razlicite oblike i dati razlicite rezultate. Eksperimenti u okviru ove skole pokazuju da se mnogi slozeniji sadrzaji mogu uciti i na mladjem uzrastu. Nacini ucenja i izvori informacija obuhvataju najekonomicnije metode ucenja zavisi od sadrzaja i individualnih osobina kao i savremena nastavna i tehnicka sredstva za najuspesniju prezentaciju gradiva. kao sistem sa autoregulacijom. odnosno da ucenje prethodi i ubrzava razvoj. 11 . Ove dve savremene skole sukobljavaju se oko problema da li je ucenje podredjeno razvoju ili razvoj ucenju. Moskovska skola stavlja teziste na proces ucenja u razvoju licnosti. dok Zenevska skola uci da brzina ucenja zavisi od stepena razvoja. Zenevska skola svojim eksperimentima dokazuje da se razvoj licnosti odvija po svojim zakonima. „metodu formiranja po etapama“ kod koje se ucenje vrsi na osnovu logicke analize znanja.UČENJE I RAZVOJ Od drugog svetskog rata do danasnjih dana vodi se borba izmedju dve psiholoske skole (Moskovske i Zenevske skole) po pitanju odnosa ucenja i razvoja. Moskovska skola smatra da razvoj pojedinca moze imati razliciti tok u zavisnosti od ucenja. Ova skola koristi tzv. Iz ucenja ove skole proizilazi zakljucak da ukoliko organizam nije zreo za ucenje nekih sadrzaja te sadrzaje ne treba uciti.

a upucuje na bitne odnose pojmova i cinjenica u nastavi koje ce ucenik samostalno sticati iz udzbenika ili drugih izvora. povremeno pruza uceniku povratne informacije o napredovanju Karakteristike istaknute pod brojem 2 i 3 govore o nastavniku kao organizatoru i regulatoru ucenja i nastave. navodi ih na uvid. na saznanje ucenjem otkrica. 12 . na otkrice bitnih informacija. Kao izvor informacija nastavnik treba da istice ono sto je najbitnije u nastavi. kako to treba savladati) 3. upucuje i instruira (sta treba uciti i gde se to gradivo nalazi.ULOGA NASTAVNIKA U SAVREMENOJ ORGANIZACIJI UCENJA I NASTAVE U savremenoj organizaciji ucenja i nastave nastavnik ima sledece tri znacajne uloge: 1. Na taj nacin nastavnik olaksava i ubrzava uspesnije snalazenje ucenika u nastavni sadrzajima i tako smanjuje verovatnocu javljanja gresaka i neracionalnosti u ucenju. U ulozi izvora informacija nastavnik primenjuje dva glavna postupka: 1. izvor je informacija 2. jednostavno izlaze informacije koje ucenik kasnije samostalno obradjuje 2.

. neformalno ili slobodno učenje-je takav vid učenje gde se znanje ne stiče u posebnim ustanovama vec na seminarima. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja. Osiguraj besplatne tečaje na internetu. informalno učenje. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem. Multimedijski model za unutašnji svet učenja: Uzmi najbolje svetsko znanje iz nekog područija. kompijutera. To su: 1. a civilizacja opstaje vekovima i usavršava se.. Učenjem se on prilagođava i napreduje kro zivot. Psiholozi sve više pažnje i vremena posvećuju učenju. 3. Postoje tri oblika učenja koja u dosadašnjem radu nismo pominjali.. 2. Učenje je proces koji danas zaokupira pažnju sve većeg broja istrazivača. namerno učenje je nešto što čoveka razlikuje od svih ostalih ljudskih bića. formalno učenje.. Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima.je učenje koje se dešava usput a da osoba nije ni svesna. U svaku školu i poslovnu organizaciju uvedi internet. 13 . a rezultati do kojih su došli su fascinantni.to je oblik učenja kojim se znanje i obrazovanje stiče u posebnim specijalizovanim obrazovnim ustanovama.ZAKLJUČAK Učenje je prisutano tokom celog zivota. a da toga nije ni bila svestna (putem mobilnih telefona. Karakteristika ovog oblika učenja je što se po završetku dobija sertifikat o naucenom ili stepen stručne spremnosti.) Učenje naročito svesno tj. Tu spadaju sva ona znanja koja osoba stiče savremenim sredstvima. To je proces koji se odvija u društvu i koji je veoma zavistan od društva. debatama. kursevima.

H. Beograd 14 . (2009) Uvod u andragogiju. Beograd Vučić. (2009) Razvojna psihologija. (2009) Edukacijska psihologija.LITERATURA: Musić. V. Sarajevo Radomirović. L.

................... 12 Literatura ................................... 3 Receptivno učenje ........................................ 10 Uloga nastavnika u savremenoj organizaciji učenja .......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................... 1 Osnovni oblici učenja ................................................................................................................................................................ 11 Zaklučak ...............................................SADRŽAJ: Uvod ... 7 Programirano učenje ...... 8 Učenje i razvoj ..... 13 15 .....................

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->