INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU Fakultet Humanističkih nauka Odsek: pedagogija Smer: psihologija

UČENJE (OBLICI I VRSTE UČENJA) (Seminarski rad iz edukacijske psihologije)

Student: Samra Čakara Lejla Leković

Mentor: Doc. Dr V.Radomirović

Novi Pazar 23.11.2009.god.

Kroz takozvano značajno učenje (significant learning). U psihologiji postoje različite psihološke škole koje različito gledaju na učenje.. Po Ganjeu. -potpunije svata sebe i svoja osećanja. verbalnih informacija. -postaje samopouzdaniji i samousmereni 2 . Po Radonjiću karakteristike učenja su: -ono je svesno. usmereno cilju. -učenje je vezano za ponavljanje. Celog života čovek uči a da i nije svestan toga.UVOD Putem učenja ljudi postaju ljudka bića i ličnosti. učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obra-zovanje.učenje je trajna.. Radonjić definiše učenje šire:. koja se odvija u toku klijentom-usmerene psihoterapije. ono sto se nauči može se sastojati od intelektualnih veština. . učenje je serija sledecih koraka: -selektivna precepcija stimulusa -skladistenje u kratkotrajno pamćenje -dekodiranje -skladište u dugoročno pamćenje -prizivanje informacija iz drugog pamćenja -odgovor -učinak -feedback. Po Ganjeu.klijent“ uči da: -sebe opaža na drugači način. ili relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezutat njenog predhodnog doživljavanja ili aktivnosti. kongitivnih strategija. motornih veština ili stavova. Učeći on se i menja. namerno. Učenje je i jedini način njihovog opstanka i razvoja. -cilj učenja je sticanje znanja i veština. njeno ponašanje i nastajanje. Ali pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost. Dakle.

čak i ona ukorenjena kao što je alkoholizam. -otvoreniji je za ono što se dešava u njemu i van njega -na konstruktivan način menja svoje osnovne oblike lično.-sve više onakav kakav bi želeo da bude -poszoje fleksibilni u svojim opažanjima -bira ostvarljive ciljeve -ponaša se zrelije -menja svoja bolesna ponašanja. 3 .

Profesor Stevanovic definise ucenje: „Ucenje je progresivno i relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem aktivnosti i sredine i izazvano potrebama individue koja se menja“ Prenosenje ucenja s generacije na generaciju naziva se uzduzno socijalno ucenje. kriterijume na osnovu kojih procenjuje da li je nesto dobro uradio ili nije. Ucenje i vezbanje je najefikasnije kada je individua zrela za tu aktivnost. Sazrevanje je uslovljeno razvojem same strukture organizma. Socijalizacija je takodje proizvod ucenja. Razlikujemo saznajno. oblikuju se kriterijumi prema kojima se procenjuje da li je resenje problema dobro ili lose itd. Ucenje nije samo skolsko. Takodje oblikuje nova merila. uce se resenja problema. pojedinosti koje se pre nisu znale. Ucenje je pretezno uslovljeno delatnoscu individue i to delatnoscu koja je izazvana potrebama individue i uticajem spoljasnje sredine na nju. tek oko 67 godina dete je sposobno da savlada vestinu citanja i pisanja. Pavlov. vec svako menjanje individue koja je posledica iskustva. na cijim principima je osnovao novi oblik ucenja (programirano ucenje). U motornom podrucju pojedinac uci nove sklopove pokreta kojima moze obaviti neku vestinu sto pre nije uspevao. Najvisi oblik ucenja je ucenje putem uvidjanja. 4 . npr.afektivno i motorno podrucje. Osnovni oblici ucenja su: • Klasicno uslovljavanje • Instrumentalno uslovljavanje • Ucenje putem uvidjanja Najjednostavniji oblik ucenja je klasicno uslovljavanje koga je eksperimentalno ispitivao ruski fiziolog I. dok je sirenje kulture od jednog naroda na drugi od jedne grupe ljudi na drugu poprecno socijalno ucenje.ucenje eksperimentalno prvi je ispitivao Skiner. koga je eksperimentalno ispitao nemacki psiholog Keler. Podrucja ucenja: Svaki pojedinac menja svoje ponasanje (spoljasnje i unutrasnje) na osnovu aktivnosti u razlicitim podrucjima. Instrumentalno uslovljavanje. U saznajnom podrucju te promene ogledaju se u saznanju novih cinjenica.OSNOVNI OBLICI UČENJA Centralni problem pedagoske psihologije je ucenje.

Primanje informacija ukljucuje prvenstveno percepcijske procese i procese misljenje. ucitelja ili drugih). kada pojedinac u pocetnim fazama ucenja ne zna kako bi se trebalo ponasati on se tada ponasa nasumice ( uci pokusajima i pogresaka) i on svoje ponasanje regulise uz pomoc povratnih informacija iz spoljasnje sredine. to prvenstveno zavisi od afektivnih osobina pojedinaca. Dogadja 5 . sta se zeli postici u zaivotu. Medjutim znacaj ovoga podrucja ucenje na duzi rok je vrlo veliki. pamcenja i misljenja pomocu kojih se odredjuju zahtevi situacije. Medjutim. Primanje. pamcenje i zaboravljanje nam omogucava da pratimo sta se dogadja sa informacijama kao sadrzajima ucenja. ljudi i drugih sadrzaja. Poznavanje zahteva situacije je primarni proces u namernom ucenju.U afektivnom podrucju pojedinac stice ili menja interesovanja. dogadjaja. Analizirajuci taj proces mogu se izdvojiti sledece faze: primanje-obrada i upotreba informacija. estetske preferencije i sl. afektivnim ucenjem pojedinac razvija odnos privlacenja ili odbijanja ideja. upotreba i obrada informacija: Najjednostavnije receno ucenje je proces kojim pojedinac na osnovu aktivnosti srice nove mogucnosri ponasanja. Tada je jasno da je pojedinac kod sebe razvio model ili regulator ponasanja u skladu sa situacijom i tada mu postaje potpuno jasno koliko zna i koliko moze. U obrazovnovaspitnom radu ucenje. Mnoga psiholoska istrazivanja ukazuju na to da se u vecini vaspitno-obazovnih ustanova kod nas posvecuje manja paznja afektivnom nego spoznajnom i motornom podrucju ucenja. stavove. saznaje se kako treba reagovati i na kraju pojedinac je sposoban za autoregulaciju ponasanja. pa mu spoljasnje povratne informacije vise nisu potrebne. Zaboravljanje je nemogucnost reprodukcije neucenog. odnosno menja ponasanje ili se oducava odvikava od nekog ponasanja. Pamcenje je proces zadrzavanja naucenog u cilju koriscenja tog sadrzaja posle ucenja. predmeta. Uopsteno receno. vrednosni sistem. Obrada informacija se odvija u procesima misljenja i pamcenja na osnovu novih informacija i onih koji su vec sadrzani u fondu pamcenja. Zapamcene informacije ili izgradjeni novi modeli ponasanja upotrebljavaju se u simuliranim situacijama (npr. jer da li ce se zapoceti neko ucenje i kako ce ono biti. kako ce se prosudjivati odredjene dogadjaje i ideje. Upotreba informacije zasniva se na procesima percepsije. (dobije informacije od roditelja. odnosno gubljenje snage odgovaranja. To saznanje je kriterijumski obrazac ili repertoar ponasanja za autoevaluaciju svog ponasanja. Sa napredovanjem u ucenju poboljsava se saznavanje zahteva situacije. za sta ce se interesovati. skolski ispiti) i realnim situacijama ( kulturnom ponasanju).

psihomotorne i kombinovane repertoare ponasanja.delovanje propagandne poruke na ponasanje pojedinca a da on toga nije svestan). Kod namernog ucenja postoji namera i spremnost pojedinca da se prime i organizuju informacije sto znaci da pojedinac motivisan za izbor i prijem. Najznacajnija karakteristika ovih oblika je znacenje pojedinih reci. a ucenje se ipak dogodi govori se o spontanom. Kad ne postoji namera da se nesto nauci. Spontano. Kontinuirani zadatak ukljucuje niz fino graduiranih reakcija koji zavise od kvaliteta i inteziteta senzornih podataka. Obe vrste ucenja su u fazi eksperimentalnog istrazivanja pa jos uvek nisu u sirim razmerama prisutni u obrazovno-vaspitnom radu.recenice. te pojedinac u takvim situacijama zna kako bi se trebalo ponasati ali jos uvek ne postoji prikladan repertoar ponasanja.tekstovi). Repertoari mogu biti unutrasnje misaone aktivnosti ili spolja vidljive reakcije i ponasanja. Psihomotorni ili perceptivno-motorni repertoari ponasanja dele se na kontinuirane i diskretne (zasebne) zadatke. Svi ovi vidovi spontanog ucenja su po pravilu manje uspesniji od namernog ucenja jer se u njima informacije ne organizuju sto je slucaj u namernom ucenju. Repertoari ili programi ponasanja: repertoar ponasanja cini nekoliko reakcija logicki i funkcionalno povezanih koji se mogu grupisati u odredjenu smislenu celinu. Razlikujemo: misaone-verbalne. slucajnom ucenju. Informacije se najcesce primaju 6 . Verbalni repertoari pojavljuju se u tri glavna oblika (reci. Postoji nekoliko tipova ovog oblika ucenja: • Klasicno uslovljavanje • Subperceptivno ucenje • Latentno ucenje • Nehoticna imitacija Subperceptivno ucenje je zadrzavanje tragova spoljanjih nadrazaja koji nisu u potpunosti presli prag svesti (npr. Kao primer takvih reakcija je voznja automobila. Latentno ucenje se sastoji u promenama struktura koje se ne manifestuju jer za to nema razloga a kada se razlog pojavi aktivira se program ponasanja. To se najcesce dogadja zbog privlacnosti osobe ili zbog straha od nekog autoriteta.se da se kriterijski obrazac kod nekog pojedinca razvija brzo ili je prenesen iz predjasnje situacije ucenja. obradu i upotrebu informacije. recenica i tekstova koje imaju razlicita znacenja u razlicitom kontekstu. Nehoticna imitacija se sastoji u indetifikaciji s nekom osobom ili situacijom bez namere pojedinca da se ponasa na odredjen nacin. namerno i nenamerno ucenje.

U praksi misaono-verbalnoh ucenja informacije se upotrebljavaju na sledeci nacin: u jednakom obliku u kojem su primljene • s jednakim smislom. odnosno citanjem. 7 . vida i sluha. formirati reakciju 4. razumeti smisao onog sto se cita 2. to jest sa smislom koji je izveden znacajnijom obradom primljenih informacija. izabrati reakciju iz postojeceg iskustva 3.• putem cula. ali u obliku razlicitom od onoga u kojem su primljene • s novim smislom. zapamtiti sadrzaj i smestiti ga u dugorocno pamcenje Upotreba informacija odnosno repertoara ponasanja u namernom ucenju je fleksibilnija na misaono-verbalnom podrucjunego na psihomotornom podrucju. povezivanje i pravljenje plana reprodukcije. Zavisno od toga sta se uci i kakve osobine poseduje onaj koji uci. Obrada informacija kod namernog ucenja obavlja se na razlicitim nivoima i sa razlicitim zadacima. Zadatak obrade informacija u namernom ucenju su: 1. Obrada obuhvata transformisanje. posmatranje neverbalnih prikaza i slusanjem.

vec je to ucenje sa razumevanjem. Za ovo ucenje potrebno je razumevanje jer ono daje uceniku jasno. Smisaono ucenje zavisi od sledecih cinioca: od uzrasta.RECEPTIVNO UCENJE Ovo ucenje nije verbalizovano i ucenje napamet. Shvatanje zahteva. Nastavnik selekcionise. prevodjenje na svoj recnik reorganizacija radi uklapanja u kognitivne strukture su aktivnosti koje ukazuju na to da receptivno ucenje nije pasivno. interesovanja i sredinskih faktora odnosno socijalnog statusa i pripadnosti odredjenoj kulturi. vec da su to sve aktivni procesi. pojmovi i ideje koje treba da se inkorporiraju u kognitivne strukture ucenika. Najveci broj znanja ucenici u skoli sticu smisaonim. zbog cega nastavni rad treba da bude kreativni rad. Ono sto se uci postoji u finalnom obliku. Gledano razvojno psiholoski. Dakle. sa smislom. uklapanje starog u novo znanje. trajno i organizovano znanje. dete za ovo ucenje je sposobno onda kada je spremno za unutrasnje mentalne operacije i za verbalno prezentovanje gradiva bez konkretnih operacija. procenjivanje zakona i informacija. 8 . ucenici internaliziju to znanje tako da ga kasnije mogu reprodukovati i primeniti. nove cinjenice. verbalnim putem. organizuje i prilagodi uzrastu ucenika. Osnovni zadatak svakog obrazovanja je da se informacije i ideje ucenicima reprezentuju smisaono i efikasno sto je osnovni uslov svakog receptivnog ucenja. intelektualnih sposobnosti. usvajaju se.

Cak ako su svi podaci poznati. ako nije on se zadrzava na ranijem delu gradiva analizirajuci prirodu greske. Genje smatra da najbolje rezultate u ucenju postizu oni ucenici koji uce putem otkrica. mozda odnos izmedju njih i cilja odnosno odnosno zadatka nije jasan. a za to razumevanje je potrebno izvesno iskustvo. U svakom problemu daju se izvesni podaci od kojih treba poci. Kao sto postoje razliciti stepeni uvidjanja u raznim oblicima ucenja tako isto postoje i razni stepeni problema. jer ucenik u toku ucenja sam otkriva pravila i principe. Poseban oblik ovog ucenja je ucenje putem uvidjanja. Ako je tacan odgovor on prelazi na novi slozeniji deo. U problemu treba uvideti taj odnos medju podacima pa onda traziti resenje. modela programiranja: linearno Skinerovo i razgranato Krajderovo programirano ucenje. Razlikujemo dva tipa. Ovim oblikom ucenja potvrdjuje se bliska veza izmedju ucenja i misljenja i ucenja i stvaralastva. Neposredno po davanju odgovora ucenik dobija obavestenje da li je taj odgovor tacan ili nije. On naglasava da ovaj oblik ucenja zahteva minimum vodjenja od strane nastavnika. To iskustvo moze biti nepotpuno. Ucenje se odvija. Ucenik uci deo po deo pri cemu u svakom delu mu se postavi pitanje i trazi odgovor. prezentuje preko masina za ucenje ili preko programiranih udzbenika i materijala.PROGRAMIRANO UCENJE Programirano ucenje je takav oblik ucenja koji se sastoji u tome da se gradivo jednog predmeta raspodeljuje na niz sitnih jedinica delova. Najvisi oblik ucenja predstavlja ucenje putem resavanja problema. U procesu ucenja najveci znacaj kod ovog oblika ucenja ima instrukcija koja ima vise funkcija: 1. nesavitljivosti (kada podjemo od neke pretpostavke i ne mozemo nje da se oslobodimo). Neki psiholoziopisuju ovo ucenje da polazi od specificnih cinjenica preko otkrivanja opstih principa. Najcesce smetnje u resavanju problema su u duhovnoj krutosti. Ucenje putem otkrica (stvaralacko ucenje)-odnosi se na nastavnu situaciju u kojoj ucenik uci pomocu datih instrukcija ali nije vodjen od stane nastavnika. Te podatke treba razumeti. instrukcija pomaze ucenicima da indetifikuju elemente problemske situacije koji su vazni 9 . zbog cega se i pojavljuje problem.

koje nicim nije vodjeno) Bruner navodi sledece prednosti ucenja putem otkrica nad ostalim: 1. ovo ucenje pojacava intelektualne potencijale 3. da pomogne uceniku da shvati i indetifikuje zahteve koji su neophodni za uspesno resavanje problema Postoje sledeci alternativni oblici ovakvog ucenja: 1. nastavnik ne izlaze principe. nastavnik ne izlaze ni principe ni nacine resenja problema (to je pravo ucenje putem otkrivanja.2. da razvije pravilnu direkciju ucenja 3. nastavnik daje principe. ali ne ukazuje na nacin resenja zadatka 3. ali ukazuje na resenje problema 2. ucenici uspesnije i duze pamte takvo steceno znanje 10 . ovo ucenje pojacava unutrasnju motivaciju 4. ucenici sticu tehniku otkrivanja u nastavi 2.

Nacini ucenja i izvori informacija obuhvataju najekonomicnije metode ucenja zavisi od sadrzaja i individualnih osobina kao i savremena nastavna i tehnicka sredstva za najuspesniju prezentaciju gradiva. Zenevska skola svojim eksperimentima dokazuje da se razvoj licnosti odvija po svojim zakonima. Iz ucenja ove skole proizilazi zakljucak da ukoliko organizam nije zreo za ucenje nekih sadrzaja te sadrzaje ne treba uciti. Moskovska skola smatra da razvoj pojedinca moze imati razliciti tok u zavisnosti od ucenja. koje moze imati razlicite oblike i dati razlicite rezultate. kao sistem sa autoregulacijom. 11 . Moskovska skola stavlja teziste na proces ucenja u razvoju licnosti. Ova skola koristi tzv. dok Zenevska skola uci da brzina ucenja zavisi od stepena razvoja. Takodje proizilazi iz ucenja ove skole i shvatanje da je ucenik pretezno pasivan u nastavnom procesu. „metodu formiranja po etapama“ kod koje se ucenje vrsi na osnovu logicke analize znanja. Ove dve savremene skole sukobljavaju se oko problema da li je ucenje podredjeno razvoju ili razvoj ucenju.UČENJE I RAZVOJ Od drugog svetskog rata do danasnjih dana vodi se borba izmedju dve psiholoske skole (Moskovske i Zenevske skole) po pitanju odnosa ucenja i razvoja. Eksperimenti u okviru ove skole pokazuju da se mnogi slozeniji sadrzaji mogu uciti i na mladjem uzrastu. odnosno da ucenje prethodi i ubrzava razvoj.

Kao izvor informacija nastavnik treba da istice ono sto je najbitnije u nastavi. navodi ih na uvid.ULOGA NASTAVNIKA U SAVREMENOJ ORGANIZACIJI UCENJA I NASTAVE U savremenoj organizaciji ucenja i nastave nastavnik ima sledece tri znacajne uloge: 1. kako to treba savladati) 3. na saznanje ucenjem otkrica. povremeno pruza uceniku povratne informacije o napredovanju Karakteristike istaknute pod brojem 2 i 3 govore o nastavniku kao organizatoru i regulatoru ucenja i nastave. jednostavno izlaze informacije koje ucenik kasnije samostalno obradjuje 2. 12 . na otkrice bitnih informacija. U ulozi izvora informacija nastavnik primenjuje dva glavna postupka: 1. upucuje i instruira (sta treba uciti i gde se to gradivo nalazi. a upucuje na bitne odnose pojmova i cinjenica u nastavi koje ce ucenik samostalno sticati iz udzbenika ili drugih izvora. izvor je informacija 2. Na taj nacin nastavnik olaksava i ubrzava uspesnije snalazenje ucenika u nastavni sadrzajima i tako smanjuje verovatnocu javljanja gresaka i neracionalnosti u ucenju.

. neformalno ili slobodno učenje-je takav vid učenje gde se znanje ne stiče u posebnim ustanovama vec na seminarima. informalno učenje.. debatama. U svaku školu i poslovnu organizaciju uvedi internet.. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja. Osiguraj besplatne tečaje na internetu. namerno učenje je nešto što čoveka razlikuje od svih ostalih ljudskih bića.. To su: 1. 13 . a civilizacja opstaje vekovima i usavršava se. a da toga nije ni bila svestna (putem mobilnih telefona. Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima. Učenje je proces koji danas zaokupira pažnju sve većeg broja istrazivača. To je proces koji se odvija u društvu i koji je veoma zavistan od društva. Multimedijski model za unutašnji svet učenja: Uzmi najbolje svetsko znanje iz nekog područija. Postoje tri oblika učenja koja u dosadašnjem radu nismo pominjali. 2. kursevima. a rezultati do kojih su došli su fascinantni. Učenjem se on prilagođava i napreduje kro zivot.je učenje koje se dešava usput a da osoba nije ni svesna.to je oblik učenja kojim se znanje i obrazovanje stiče u posebnim specijalizovanim obrazovnim ustanovama. formalno učenje. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem. kompijutera.ZAKLJUČAK Učenje je prisutano tokom celog zivota. Karakteristika ovog oblika učenja je što se po završetku dobija sertifikat o naucenom ili stepen stručne spremnosti. Psiholozi sve više pažnje i vremena posvećuju učenju.) Učenje naročito svesno tj. 3. Tu spadaju sva ona znanja koja osoba stiče savremenim sredstvima.

Beograd Vučić. Sarajevo Radomirović.LITERATURA: Musić. Beograd 14 . L. (2009) Razvojna psihologija. H. (2009) Uvod u andragogiju. (2009) Edukacijska psihologija. V.

......................... 8 Učenje i razvoj .... 3 Receptivno učenje ................SADRŽAJ: Uvod ......................................................................................................................................................................... 1 Osnovni oblici učenja ......................................................................... 13 15 ............................................. 7 Programirano učenje .............................................. 10 Uloga nastavnika u savremenoj organizaciji učenja ................................................................. 11 Zaklučak ........................... 12 Literatura ....................................................................................................................................................................................