INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU Fakultet Humanističkih nauka Odsek: pedagogija Smer: psihologija

UČENJE (OBLICI I VRSTE UČENJA) (Seminarski rad iz edukacijske psihologije)

Student: Samra Čakara Lejla Leković

Mentor: Doc. Dr V.Radomirović

Novi Pazar 23.11.2009.god.

kongitivnih strategija. Radonjić definiše učenje šire:. -postaje samopouzdaniji i samousmereni 2 . Učenje je i jedini način njihovog opstanka i razvoja.. Po Ganjeu. U psihologiji postoje različite psihološke škole koje različito gledaju na učenje. Ali pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost. Celog života čovek uči a da i nije svestan toga. Dakle.učenje je trajna. koja se odvija u toku klijentom-usmerene psihoterapije. namerno. motornih veština ili stavova. njeno ponašanje i nastajanje. Po Ganjeu. -potpunije svata sebe i svoja osećanja. ili relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezutat njenog predhodnog doživljavanja ili aktivnosti. Kroz takozvano značajno učenje (significant learning). usmereno cilju. -cilj učenja je sticanje znanja i veština. verbalnih informacija. .klijent“ uči da: -sebe opaža na drugači način. učenje je serija sledecih koraka: -selektivna precepcija stimulusa -skladistenje u kratkotrajno pamćenje -dekodiranje -skladište u dugoročno pamćenje -prizivanje informacija iz drugog pamćenja -odgovor -učinak -feedback. Učeći on se i menja. -učenje je vezano za ponavljanje.UVOD Putem učenja ljudi postaju ljudka bića i ličnosti. ono sto se nauči može se sastojati od intelektualnih veština. Po Radonjiću karakteristike učenja su: -ono je svesno. učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obra-zovanje..

čak i ona ukorenjena kao što je alkoholizam.-sve više onakav kakav bi želeo da bude -poszoje fleksibilni u svojim opažanjima -bira ostvarljive ciljeve -ponaša se zrelije -menja svoja bolesna ponašanja. 3 . -otvoreniji je za ono što se dešava u njemu i van njega -na konstruktivan način menja svoje osnovne oblike lično.

Profesor Stevanovic definise ucenje: „Ucenje je progresivno i relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem aktivnosti i sredine i izazvano potrebama individue koja se menja“ Prenosenje ucenja s generacije na generaciju naziva se uzduzno socijalno ucenje. pojedinosti koje se pre nisu znale.OSNOVNI OBLICI UČENJA Centralni problem pedagoske psihologije je ucenje. npr. Podrucja ucenja: Svaki pojedinac menja svoje ponasanje (spoljasnje i unutrasnje) na osnovu aktivnosti u razlicitim podrucjima. dok je sirenje kulture od jednog naroda na drugi od jedne grupe ljudi na drugu poprecno socijalno ucenje. tek oko 67 godina dete je sposobno da savlada vestinu citanja i pisanja. uce se resenja problema. Socijalizacija je takodje proizvod ucenja. Takodje oblikuje nova merila. Osnovni oblici ucenja su: • Klasicno uslovljavanje • Instrumentalno uslovljavanje • Ucenje putem uvidjanja Najjednostavniji oblik ucenja je klasicno uslovljavanje koga je eksperimentalno ispitivao ruski fiziolog I.afektivno i motorno podrucje. Razlikujemo saznajno. Sazrevanje je uslovljeno razvojem same strukture organizma. Ucenje je pretezno uslovljeno delatnoscu individue i to delatnoscu koja je izazvana potrebama individue i uticajem spoljasnje sredine na nju. Instrumentalno uslovljavanje. vec svako menjanje individue koja je posledica iskustva. kriterijume na osnovu kojih procenjuje da li je nesto dobro uradio ili nije. oblikuju se kriterijumi prema kojima se procenjuje da li je resenje problema dobro ili lose itd. Najvisi oblik ucenja je ucenje putem uvidjanja. Ucenje i vezbanje je najefikasnije kada je individua zrela za tu aktivnost. 4 . U saznajnom podrucju te promene ogledaju se u saznanju novih cinjenica. Pavlov. koga je eksperimentalno ispitao nemacki psiholog Keler.ucenje eksperimentalno prvi je ispitivao Skiner. U motornom podrucju pojedinac uci nove sklopove pokreta kojima moze obaviti neku vestinu sto pre nije uspevao. Ucenje nije samo skolsko. na cijim principima je osnovao novi oblik ucenja (programirano ucenje).

saznaje se kako treba reagovati i na kraju pojedinac je sposoban za autoregulaciju ponasanja. Zaboravljanje je nemogucnost reprodukcije neucenog. Mnoga psiholoska istrazivanja ukazuju na to da se u vecini vaspitno-obazovnih ustanova kod nas posvecuje manja paznja afektivnom nego spoznajnom i motornom podrucju ucenja. predmeta. Medjutim znacaj ovoga podrucja ucenje na duzi rok je vrlo veliki. ljudi i drugih sadrzaja. (dobije informacije od roditelja. sta se zeli postici u zaivotu. kada pojedinac u pocetnim fazama ucenja ne zna kako bi se trebalo ponasati on se tada ponasa nasumice ( uci pokusajima i pogresaka) i on svoje ponasanje regulise uz pomoc povratnih informacija iz spoljasnje sredine. Tada je jasno da je pojedinac kod sebe razvio model ili regulator ponasanja u skladu sa situacijom i tada mu postaje potpuno jasno koliko zna i koliko moze. Zapamcene informacije ili izgradjeni novi modeli ponasanja upotrebljavaju se u simuliranim situacijama (npr. za sta ce se interesovati. Upotreba informacije zasniva se na procesima percepsije. pamcenja i misljenja pomocu kojih se odredjuju zahtevi situacije. odnosno menja ponasanje ili se oducava odvikava od nekog ponasanja. kako ce se prosudjivati odredjene dogadjaje i ideje. Obrada informacija se odvija u procesima misljenja i pamcenja na osnovu novih informacija i onih koji su vec sadrzani u fondu pamcenja. Dogadja 5 . pamcenje i zaboravljanje nam omogucava da pratimo sta se dogadja sa informacijama kao sadrzajima ucenja. pa mu spoljasnje povratne informacije vise nisu potrebne. odnosno gubljenje snage odgovaranja. Uopsteno receno. Primanje. Sa napredovanjem u ucenju poboljsava se saznavanje zahteva situacije. U obrazovnovaspitnom radu ucenje. stavove. estetske preferencije i sl. Medjutim. upotreba i obrada informacija: Najjednostavnije receno ucenje je proces kojim pojedinac na osnovu aktivnosti srice nove mogucnosri ponasanja. Poznavanje zahteva situacije je primarni proces u namernom ucenju.U afektivnom podrucju pojedinac stice ili menja interesovanja. jer da li ce se zapoceti neko ucenje i kako ce ono biti. afektivnim ucenjem pojedinac razvija odnos privlacenja ili odbijanja ideja. To saznanje je kriterijumski obrazac ili repertoar ponasanja za autoevaluaciju svog ponasanja. dogadjaja. vrednosni sistem. ucitelja ili drugih). to prvenstveno zavisi od afektivnih osobina pojedinaca. skolski ispiti) i realnim situacijama ( kulturnom ponasanju). Primanje informacija ukljucuje prvenstveno percepcijske procese i procese misljenje. Analizirajuci taj proces mogu se izdvojiti sledece faze: primanje-obrada i upotreba informacija. Pamcenje je proces zadrzavanja naucenog u cilju koriscenja tog sadrzaja posle ucenja.

Najznacajnija karakteristika ovih oblika je znacenje pojedinih reci. namerno i nenamerno ucenje. slucajnom ucenju. Verbalni repertoari pojavljuju se u tri glavna oblika (reci.tekstovi). Informacije se najcesce primaju 6 . Kod namernog ucenja postoji namera i spremnost pojedinca da se prime i organizuju informacije sto znaci da pojedinac motivisan za izbor i prijem. Nehoticna imitacija se sastoji u indetifikaciji s nekom osobom ili situacijom bez namere pojedinca da se ponasa na odredjen nacin.se da se kriterijski obrazac kod nekog pojedinca razvija brzo ili je prenesen iz predjasnje situacije ucenja. Razlikujemo: misaone-verbalne. Postoji nekoliko tipova ovog oblika ucenja: • Klasicno uslovljavanje • Subperceptivno ucenje • Latentno ucenje • Nehoticna imitacija Subperceptivno ucenje je zadrzavanje tragova spoljanjih nadrazaja koji nisu u potpunosti presli prag svesti (npr. Latentno ucenje se sastoji u promenama struktura koje se ne manifestuju jer za to nema razloga a kada se razlog pojavi aktivira se program ponasanja. Psihomotorni ili perceptivno-motorni repertoari ponasanja dele se na kontinuirane i diskretne (zasebne) zadatke. recenica i tekstova koje imaju razlicita znacenja u razlicitom kontekstu. obradu i upotrebu informacije. te pojedinac u takvim situacijama zna kako bi se trebalo ponasati ali jos uvek ne postoji prikladan repertoar ponasanja. psihomotorne i kombinovane repertoare ponasanja.delovanje propagandne poruke na ponasanje pojedinca a da on toga nije svestan). Kontinuirani zadatak ukljucuje niz fino graduiranih reakcija koji zavise od kvaliteta i inteziteta senzornih podataka.recenice. a ucenje se ipak dogodi govori se o spontanom. Kad ne postoji namera da se nesto nauci. Spontano. Svi ovi vidovi spontanog ucenja su po pravilu manje uspesniji od namernog ucenja jer se u njima informacije ne organizuju sto je slucaj u namernom ucenju. Kao primer takvih reakcija je voznja automobila. Obe vrste ucenja su u fazi eksperimentalnog istrazivanja pa jos uvek nisu u sirim razmerama prisutni u obrazovno-vaspitnom radu. To se najcesce dogadja zbog privlacnosti osobe ili zbog straha od nekog autoriteta. Repertoari mogu biti unutrasnje misaone aktivnosti ili spolja vidljive reakcije i ponasanja. Repertoari ili programi ponasanja: repertoar ponasanja cini nekoliko reakcija logicki i funkcionalno povezanih koji se mogu grupisati u odredjenu smislenu celinu.

to jest sa smislom koji je izveden znacajnijom obradom primljenih informacija. odnosno citanjem. Zavisno od toga sta se uci i kakve osobine poseduje onaj koji uci. Zadatak obrade informacija u namernom ucenju su: 1. 7 . zapamtiti sadrzaj i smestiti ga u dugorocno pamcenje Upotreba informacija odnosno repertoara ponasanja u namernom ucenju je fleksibilnija na misaono-verbalnom podrucjunego na psihomotornom podrucju. vida i sluha. izabrati reakciju iz postojeceg iskustva 3. razumeti smisao onog sto se cita 2. Obrada obuhvata transformisanje. U praksi misaono-verbalnoh ucenja informacije se upotrebljavaju na sledeci nacin: u jednakom obliku u kojem su primljene • s jednakim smislom. formirati reakciju 4. posmatranje neverbalnih prikaza i slusanjem. Obrada informacija kod namernog ucenja obavlja se na razlicitim nivoima i sa razlicitim zadacima. ali u obliku razlicitom od onoga u kojem su primljene • s novim smislom.• putem cula. povezivanje i pravljenje plana reprodukcije.

Za ovo ucenje potrebno je razumevanje jer ono daje uceniku jasno. trajno i organizovano znanje. interesovanja i sredinskih faktora odnosno socijalnog statusa i pripadnosti odredjenoj kulturi. Nastavnik selekcionise. prevodjenje na svoj recnik reorganizacija radi uklapanja u kognitivne strukture su aktivnosti koje ukazuju na to da receptivno ucenje nije pasivno. Gledano razvojno psiholoski. verbalnim putem.RECEPTIVNO UCENJE Ovo ucenje nije verbalizovano i ucenje napamet. vec je to ucenje sa razumevanjem. Dakle. zbog cega nastavni rad treba da bude kreativni rad. uklapanje starog u novo znanje. pojmovi i ideje koje treba da se inkorporiraju u kognitivne strukture ucenika. Ono sto se uci postoji u finalnom obliku. 8 . Shvatanje zahteva. vec da su to sve aktivni procesi. nove cinjenice. procenjivanje zakona i informacija. dete za ovo ucenje je sposobno onda kada je spremno za unutrasnje mentalne operacije i za verbalno prezentovanje gradiva bez konkretnih operacija. intelektualnih sposobnosti. usvajaju se. Smisaono ucenje zavisi od sledecih cinioca: od uzrasta. Najveci broj znanja ucenici u skoli sticu smisaonim. ucenici internaliziju to znanje tako da ga kasnije mogu reprodukovati i primeniti. sa smislom. organizuje i prilagodi uzrastu ucenika. Osnovni zadatak svakog obrazovanja je da se informacije i ideje ucenicima reprezentuju smisaono i efikasno sto je osnovni uslov svakog receptivnog ucenja.

U svakom problemu daju se izvesni podaci od kojih treba poci. Najvisi oblik ucenja predstavlja ucenje putem resavanja problema. U problemu treba uvideti taj odnos medju podacima pa onda traziti resenje. Ucenje se odvija. jer ucenik u toku ucenja sam otkriva pravila i principe.PROGRAMIRANO UCENJE Programirano ucenje je takav oblik ucenja koji se sastoji u tome da se gradivo jednog predmeta raspodeljuje na niz sitnih jedinica delova. Genje smatra da najbolje rezultate u ucenju postizu oni ucenici koji uce putem otkrica. prezentuje preko masina za ucenje ili preko programiranih udzbenika i materijala. modela programiranja: linearno Skinerovo i razgranato Krajderovo programirano ucenje. mozda odnos izmedju njih i cilja odnosno odnosno zadatka nije jasan. Kao sto postoje razliciti stepeni uvidjanja u raznim oblicima ucenja tako isto postoje i razni stepeni problema. On naglasava da ovaj oblik ucenja zahteva minimum vodjenja od strane nastavnika. Poseban oblik ovog ucenja je ucenje putem uvidjanja. Razlikujemo dva tipa. Cak ako su svi podaci poznati. nesavitljivosti (kada podjemo od neke pretpostavke i ne mozemo nje da se oslobodimo). instrukcija pomaze ucenicima da indetifikuju elemente problemske situacije koji su vazni 9 . Najcesce smetnje u resavanju problema su u duhovnoj krutosti. Ucenje putem otkrica (stvaralacko ucenje)-odnosi se na nastavnu situaciju u kojoj ucenik uci pomocu datih instrukcija ali nije vodjen od stane nastavnika. To iskustvo moze biti nepotpuno. Neposredno po davanju odgovora ucenik dobija obavestenje da li je taj odgovor tacan ili nije. Ucenik uci deo po deo pri cemu u svakom delu mu se postavi pitanje i trazi odgovor. Te podatke treba razumeti. a za to razumevanje je potrebno izvesno iskustvo. Ako je tacan odgovor on prelazi na novi slozeniji deo. U procesu ucenja najveci znacaj kod ovog oblika ucenja ima instrukcija koja ima vise funkcija: 1. zbog cega se i pojavljuje problem. Neki psiholoziopisuju ovo ucenje da polazi od specificnih cinjenica preko otkrivanja opstih principa. Ovim oblikom ucenja potvrdjuje se bliska veza izmedju ucenja i misljenja i ucenja i stvaralastva. ako nije on se zadrzava na ranijem delu gradiva analizirajuci prirodu greske.

ucenici uspesnije i duze pamte takvo steceno znanje 10 . ali ne ukazuje na nacin resenja zadatka 3. ovo ucenje pojacava unutrasnju motivaciju 4. ali ukazuje na resenje problema 2. nastavnik ne izlaze principe.2. da razvije pravilnu direkciju ucenja 3. nastavnik daje principe. da pomogne uceniku da shvati i indetifikuje zahteve koji su neophodni za uspesno resavanje problema Postoje sledeci alternativni oblici ovakvog ucenja: 1. ucenici sticu tehniku otkrivanja u nastavi 2. koje nicim nije vodjeno) Bruner navodi sledece prednosti ucenja putem otkrica nad ostalim: 1. nastavnik ne izlaze ni principe ni nacine resenja problema (to je pravo ucenje putem otkrivanja. ovo ucenje pojacava intelektualne potencijale 3.

Moskovska skola smatra da razvoj pojedinca moze imati razliciti tok u zavisnosti od ucenja. Ove dve savremene skole sukobljavaju se oko problema da li je ucenje podredjeno razvoju ili razvoj ucenju. Eksperimenti u okviru ove skole pokazuju da se mnogi slozeniji sadrzaji mogu uciti i na mladjem uzrastu. dok Zenevska skola uci da brzina ucenja zavisi od stepena razvoja. Moskovska skola stavlja teziste na proces ucenja u razvoju licnosti. odnosno da ucenje prethodi i ubrzava razvoj. Ova skola koristi tzv. 11 . Zenevska skola svojim eksperimentima dokazuje da se razvoj licnosti odvija po svojim zakonima. kao sistem sa autoregulacijom. Iz ucenja ove skole proizilazi zakljucak da ukoliko organizam nije zreo za ucenje nekih sadrzaja te sadrzaje ne treba uciti. „metodu formiranja po etapama“ kod koje se ucenje vrsi na osnovu logicke analize znanja. Nacini ucenja i izvori informacija obuhvataju najekonomicnije metode ucenja zavisi od sadrzaja i individualnih osobina kao i savremena nastavna i tehnicka sredstva za najuspesniju prezentaciju gradiva.UČENJE I RAZVOJ Od drugog svetskog rata do danasnjih dana vodi se borba izmedju dve psiholoske skole (Moskovske i Zenevske skole) po pitanju odnosa ucenja i razvoja. koje moze imati razlicite oblike i dati razlicite rezultate. Takodje proizilazi iz ucenja ove skole i shvatanje da je ucenik pretezno pasivan u nastavnom procesu.

izvor je informacija 2. kako to treba savladati) 3. povremeno pruza uceniku povratne informacije o napredovanju Karakteristike istaknute pod brojem 2 i 3 govore o nastavniku kao organizatoru i regulatoru ucenja i nastave. na saznanje ucenjem otkrica. U ulozi izvora informacija nastavnik primenjuje dva glavna postupka: 1.ULOGA NASTAVNIKA U SAVREMENOJ ORGANIZACIJI UCENJA I NASTAVE U savremenoj organizaciji ucenja i nastave nastavnik ima sledece tri znacajne uloge: 1. a upucuje na bitne odnose pojmova i cinjenica u nastavi koje ce ucenik samostalno sticati iz udzbenika ili drugih izvora. upucuje i instruira (sta treba uciti i gde se to gradivo nalazi. navodi ih na uvid. Na taj nacin nastavnik olaksava i ubrzava uspesnije snalazenje ucenika u nastavni sadrzajima i tako smanjuje verovatnocu javljanja gresaka i neracionalnosti u ucenju. Kao izvor informacija nastavnik treba da istice ono sto je najbitnije u nastavi. na otkrice bitnih informacija. 12 . jednostavno izlaze informacije koje ucenik kasnije samostalno obradjuje 2.

a rezultati do kojih su došli su fascinantni. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja. Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima..je učenje koje se dešava usput a da osoba nije ni svesna. a civilizacja opstaje vekovima i usavršava se. kompijutera. Multimedijski model za unutašnji svet učenja: Uzmi najbolje svetsko znanje iz nekog područija. namerno učenje je nešto što čoveka razlikuje od svih ostalih ljudskih bića.. debatama. neformalno ili slobodno učenje-je takav vid učenje gde se znanje ne stiče u posebnim ustanovama vec na seminarima. Karakteristika ovog oblika učenja je što se po završetku dobija sertifikat o naucenom ili stepen stručne spremnosti. 2.. Tu spadaju sva ona znanja koja osoba stiče savremenim sredstvima.to je oblik učenja kojim se znanje i obrazovanje stiče u posebnim specijalizovanim obrazovnim ustanovama. Osiguraj besplatne tečaje na internetu. formalno učenje. Psiholozi sve više pažnje i vremena posvećuju učenju. To je proces koji se odvija u društvu i koji je veoma zavistan od društva. informalno učenje.) Učenje naročito svesno tj. 13 .. Učenje je proces koji danas zaokupira pažnju sve većeg broja istrazivača. Postoje tri oblika učenja koja u dosadašnjem radu nismo pominjali. a da toga nije ni bila svestna (putem mobilnih telefona. 3. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem. kursevima. Učenjem se on prilagođava i napreduje kro zivot. To su: 1. U svaku školu i poslovnu organizaciju uvedi internet.ZAKLJUČAK Učenje je prisutano tokom celog zivota.

H. Sarajevo Radomirović. (2009) Uvod u andragogiju. Beograd Vučić. L. V. (2009) Edukacijska psihologija. (2009) Razvojna psihologija. Beograd 14 .LITERATURA: Musić.

........................................................................................ 12 Literatura ................... 11 Zaklučak ................................................................................................ 10 Uloga nastavnika u savremenoj organizaciji učenja ..................................................................................... 13 15 ............................ 7 Programirano učenje ................................................................... 1 Osnovni oblici učenja ................................................................................................................................................ 3 Receptivno učenje ......................................................................................SADRŽAJ: Uvod ................ 8 Učenje i razvoj .....................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful