INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU Fakultet Humanističkih nauka Odsek: pedagogija Smer: psihologija

UČENJE (OBLICI I VRSTE UČENJA) (Seminarski rad iz edukacijske psihologije)

Student: Samra Čakara Lejla Leković

Mentor: Doc. Dr V.Radomirović

Novi Pazar 23.11.2009.god.

UVOD Putem učenja ljudi postaju ljudka bića i ličnosti. Učenje je i jedini način njihovog opstanka i razvoja. njeno ponašanje i nastajanje.. -postaje samopouzdaniji i samousmereni 2 . Celog života čovek uči a da i nije svestan toga. -potpunije svata sebe i svoja osećanja..klijent“ uči da: -sebe opaža na drugači način. ono sto se nauči može se sastojati od intelektualnih veština.učenje je trajna. . motornih veština ili stavova. U psihologiji postoje različite psihološke škole koje različito gledaju na učenje. kongitivnih strategija. Ali pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost. Po Ganjeu. učenje je serija sledecih koraka: -selektivna precepcija stimulusa -skladistenje u kratkotrajno pamćenje -dekodiranje -skladište u dugoročno pamćenje -prizivanje informacija iz drugog pamćenja -odgovor -učinak -feedback. učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obra-zovanje. Radonjić definiše učenje šire:. Kroz takozvano značajno učenje (significant learning). -učenje je vezano za ponavljanje. ili relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezutat njenog predhodnog doživljavanja ili aktivnosti. namerno. Po Ganjeu. Dakle. Učeći on se i menja. verbalnih informacija. -cilj učenja je sticanje znanja i veština. usmereno cilju. Po Radonjiću karakteristike učenja su: -ono je svesno. koja se odvija u toku klijentom-usmerene psihoterapije.

čak i ona ukorenjena kao što je alkoholizam.-sve više onakav kakav bi želeo da bude -poszoje fleksibilni u svojim opažanjima -bira ostvarljive ciljeve -ponaša se zrelije -menja svoja bolesna ponašanja. -otvoreniji je za ono što se dešava u njemu i van njega -na konstruktivan način menja svoje osnovne oblike lično. 3 .

dok je sirenje kulture od jednog naroda na drugi od jedne grupe ljudi na drugu poprecno socijalno ucenje. Profesor Stevanovic definise ucenje: „Ucenje je progresivno i relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem aktivnosti i sredine i izazvano potrebama individue koja se menja“ Prenosenje ucenja s generacije na generaciju naziva se uzduzno socijalno ucenje.OSNOVNI OBLICI UČENJA Centralni problem pedagoske psihologije je ucenje. na cijim principima je osnovao novi oblik ucenja (programirano ucenje). 4 . vec svako menjanje individue koja je posledica iskustva. Pavlov. Ucenje i vezbanje je najefikasnije kada je individua zrela za tu aktivnost. Ucenje nije samo skolsko. pojedinosti koje se pre nisu znale. oblikuju se kriterijumi prema kojima se procenjuje da li je resenje problema dobro ili lose itd.ucenje eksperimentalno prvi je ispitivao Skiner. Podrucja ucenja: Svaki pojedinac menja svoje ponasanje (spoljasnje i unutrasnje) na osnovu aktivnosti u razlicitim podrucjima. Ucenje je pretezno uslovljeno delatnoscu individue i to delatnoscu koja je izazvana potrebama individue i uticajem spoljasnje sredine na nju. U motornom podrucju pojedinac uci nove sklopove pokreta kojima moze obaviti neku vestinu sto pre nije uspevao. Razlikujemo saznajno. uce se resenja problema.afektivno i motorno podrucje. tek oko 67 godina dete je sposobno da savlada vestinu citanja i pisanja. koga je eksperimentalno ispitao nemacki psiholog Keler. U saznajnom podrucju te promene ogledaju se u saznanju novih cinjenica. Takodje oblikuje nova merila. Osnovni oblici ucenja su: • Klasicno uslovljavanje • Instrumentalno uslovljavanje • Ucenje putem uvidjanja Najjednostavniji oblik ucenja je klasicno uslovljavanje koga je eksperimentalno ispitivao ruski fiziolog I. npr. Instrumentalno uslovljavanje. Sazrevanje je uslovljeno razvojem same strukture organizma. kriterijume na osnovu kojih procenjuje da li je nesto dobro uradio ili nije. Najvisi oblik ucenja je ucenje putem uvidjanja. Socijalizacija je takodje proizvod ucenja.

Medjutim znacaj ovoga podrucja ucenje na duzi rok je vrlo veliki. pa mu spoljasnje povratne informacije vise nisu potrebne. odnosno menja ponasanje ili se oducava odvikava od nekog ponasanja. ucitelja ili drugih). ljudi i drugih sadrzaja. pamcenja i misljenja pomocu kojih se odredjuju zahtevi situacije. jer da li ce se zapoceti neko ucenje i kako ce ono biti. Analizirajuci taj proces mogu se izdvojiti sledece faze: primanje-obrada i upotreba informacija. kada pojedinac u pocetnim fazama ucenja ne zna kako bi se trebalo ponasati on se tada ponasa nasumice ( uci pokusajima i pogresaka) i on svoje ponasanje regulise uz pomoc povratnih informacija iz spoljasnje sredine. pamcenje i zaboravljanje nam omogucava da pratimo sta se dogadja sa informacijama kao sadrzajima ucenja. Zaboravljanje je nemogucnost reprodukcije neucenog. stavove. kako ce se prosudjivati odredjene dogadjaje i ideje. upotreba i obrada informacija: Najjednostavnije receno ucenje je proces kojim pojedinac na osnovu aktivnosti srice nove mogucnosri ponasanja. predmeta. Tada je jasno da je pojedinac kod sebe razvio model ili regulator ponasanja u skladu sa situacijom i tada mu postaje potpuno jasno koliko zna i koliko moze.U afektivnom podrucju pojedinac stice ili menja interesovanja. saznaje se kako treba reagovati i na kraju pojedinac je sposoban za autoregulaciju ponasanja. Primanje. dogadjaja. Poznavanje zahteva situacije je primarni proces u namernom ucenju. Obrada informacija se odvija u procesima misljenja i pamcenja na osnovu novih informacija i onih koji su vec sadrzani u fondu pamcenja. U obrazovnovaspitnom radu ucenje. To saznanje je kriterijumski obrazac ili repertoar ponasanja za autoevaluaciju svog ponasanja. (dobije informacije od roditelja. Sa napredovanjem u ucenju poboljsava se saznavanje zahteva situacije. Dogadja 5 . to prvenstveno zavisi od afektivnih osobina pojedinaca. estetske preferencije i sl. Mnoga psiholoska istrazivanja ukazuju na to da se u vecini vaspitno-obazovnih ustanova kod nas posvecuje manja paznja afektivnom nego spoznajnom i motornom podrucju ucenja. odnosno gubljenje snage odgovaranja. Medjutim. afektivnim ucenjem pojedinac razvija odnos privlacenja ili odbijanja ideja. sta se zeli postici u zaivotu. vrednosni sistem. Upotreba informacije zasniva se na procesima percepsije. Primanje informacija ukljucuje prvenstveno percepcijske procese i procese misljenje. Zapamcene informacije ili izgradjeni novi modeli ponasanja upotrebljavaju se u simuliranim situacijama (npr. skolski ispiti) i realnim situacijama ( kulturnom ponasanju). za sta ce se interesovati. Uopsteno receno. Pamcenje je proces zadrzavanja naucenog u cilju koriscenja tog sadrzaja posle ucenja.

Latentno ucenje se sastoji u promenama struktura koje se ne manifestuju jer za to nema razloga a kada se razlog pojavi aktivira se program ponasanja. namerno i nenamerno ucenje.recenice. obradu i upotrebu informacije. Psihomotorni ili perceptivno-motorni repertoari ponasanja dele se na kontinuirane i diskretne (zasebne) zadatke. Verbalni repertoari pojavljuju se u tri glavna oblika (reci. Kod namernog ucenja postoji namera i spremnost pojedinca da se prime i organizuju informacije sto znaci da pojedinac motivisan za izbor i prijem. recenica i tekstova koje imaju razlicita znacenja u razlicitom kontekstu. Spontano. a ucenje se ipak dogodi govori se o spontanom. Kad ne postoji namera da se nesto nauci. slucajnom ucenju. Kontinuirani zadatak ukljucuje niz fino graduiranih reakcija koji zavise od kvaliteta i inteziteta senzornih podataka. te pojedinac u takvim situacijama zna kako bi se trebalo ponasati ali jos uvek ne postoji prikladan repertoar ponasanja.delovanje propagandne poruke na ponasanje pojedinca a da on toga nije svestan). Informacije se najcesce primaju 6 . To se najcesce dogadja zbog privlacnosti osobe ili zbog straha od nekog autoriteta. Svi ovi vidovi spontanog ucenja su po pravilu manje uspesniji od namernog ucenja jer se u njima informacije ne organizuju sto je slucaj u namernom ucenju.tekstovi). Nehoticna imitacija se sastoji u indetifikaciji s nekom osobom ili situacijom bez namere pojedinca da se ponasa na odredjen nacin. Razlikujemo: misaone-verbalne. Repertoari ili programi ponasanja: repertoar ponasanja cini nekoliko reakcija logicki i funkcionalno povezanih koji se mogu grupisati u odredjenu smislenu celinu. Obe vrste ucenja su u fazi eksperimentalnog istrazivanja pa jos uvek nisu u sirim razmerama prisutni u obrazovno-vaspitnom radu. Kao primer takvih reakcija je voznja automobila. Najznacajnija karakteristika ovih oblika je znacenje pojedinih reci. Postoji nekoliko tipova ovog oblika ucenja: • Klasicno uslovljavanje • Subperceptivno ucenje • Latentno ucenje • Nehoticna imitacija Subperceptivno ucenje je zadrzavanje tragova spoljanjih nadrazaja koji nisu u potpunosti presli prag svesti (npr. psihomotorne i kombinovane repertoare ponasanja. Repertoari mogu biti unutrasnje misaone aktivnosti ili spolja vidljive reakcije i ponasanja.se da se kriterijski obrazac kod nekog pojedinca razvija brzo ili je prenesen iz predjasnje situacije ucenja.

razumeti smisao onog sto se cita 2. U praksi misaono-verbalnoh ucenja informacije se upotrebljavaju na sledeci nacin: u jednakom obliku u kojem su primljene • s jednakim smislom. formirati reakciju 4. 7 . Zadatak obrade informacija u namernom ucenju su: 1. Obrada informacija kod namernog ucenja obavlja se na razlicitim nivoima i sa razlicitim zadacima. Obrada obuhvata transformisanje.• putem cula. vida i sluha. posmatranje neverbalnih prikaza i slusanjem. zapamtiti sadrzaj i smestiti ga u dugorocno pamcenje Upotreba informacija odnosno repertoara ponasanja u namernom ucenju je fleksibilnija na misaono-verbalnom podrucjunego na psihomotornom podrucju. to jest sa smislom koji je izveden znacajnijom obradom primljenih informacija. odnosno citanjem. Zavisno od toga sta se uci i kakve osobine poseduje onaj koji uci. ali u obliku razlicitom od onoga u kojem su primljene • s novim smislom. povezivanje i pravljenje plana reprodukcije. izabrati reakciju iz postojeceg iskustva 3.

intelektualnih sposobnosti. organizuje i prilagodi uzrastu ucenika. Ono sto se uci postoji u finalnom obliku. Gledano razvojno psiholoski. Najveci broj znanja ucenici u skoli sticu smisaonim. dete za ovo ucenje je sposobno onda kada je spremno za unutrasnje mentalne operacije i za verbalno prezentovanje gradiva bez konkretnih operacija. pojmovi i ideje koje treba da se inkorporiraju u kognitivne strukture ucenika.RECEPTIVNO UCENJE Ovo ucenje nije verbalizovano i ucenje napamet. Nastavnik selekcionise. Osnovni zadatak svakog obrazovanja je da se informacije i ideje ucenicima reprezentuju smisaono i efikasno sto je osnovni uslov svakog receptivnog ucenja. vec je to ucenje sa razumevanjem. 8 . Dakle. zbog cega nastavni rad treba da bude kreativni rad. verbalnim putem. nove cinjenice. trajno i organizovano znanje. Za ovo ucenje potrebno je razumevanje jer ono daje uceniku jasno. Smisaono ucenje zavisi od sledecih cinioca: od uzrasta. ucenici internaliziju to znanje tako da ga kasnije mogu reprodukovati i primeniti. sa smislom. interesovanja i sredinskih faktora odnosno socijalnog statusa i pripadnosti odredjenoj kulturi. usvajaju se. vec da su to sve aktivni procesi. uklapanje starog u novo znanje. procenjivanje zakona i informacija. Shvatanje zahteva. prevodjenje na svoj recnik reorganizacija radi uklapanja u kognitivne strukture su aktivnosti koje ukazuju na to da receptivno ucenje nije pasivno.

Najcesce smetnje u resavanju problema su u duhovnoj krutosti. mozda odnos izmedju njih i cilja odnosno odnosno zadatka nije jasan. U svakom problemu daju se izvesni podaci od kojih treba poci. Neki psiholoziopisuju ovo ucenje da polazi od specificnih cinjenica preko otkrivanja opstih principa. Ovim oblikom ucenja potvrdjuje se bliska veza izmedju ucenja i misljenja i ucenja i stvaralastva. Genje smatra da najbolje rezultate u ucenju postizu oni ucenici koji uce putem otkrica. Cak ako su svi podaci poznati. Ucenje se odvija. Te podatke treba razumeti. Kao sto postoje razliciti stepeni uvidjanja u raznim oblicima ucenja tako isto postoje i razni stepeni problema. ako nije on se zadrzava na ranijem delu gradiva analizirajuci prirodu greske. Najvisi oblik ucenja predstavlja ucenje putem resavanja problema. modela programiranja: linearno Skinerovo i razgranato Krajderovo programirano ucenje. U procesu ucenja najveci znacaj kod ovog oblika ucenja ima instrukcija koja ima vise funkcija: 1. Neposredno po davanju odgovora ucenik dobija obavestenje da li je taj odgovor tacan ili nije. Ako je tacan odgovor on prelazi na novi slozeniji deo. Razlikujemo dva tipa. Ucenje putem otkrica (stvaralacko ucenje)-odnosi se na nastavnu situaciju u kojoj ucenik uci pomocu datih instrukcija ali nije vodjen od stane nastavnika. Poseban oblik ovog ucenja je ucenje putem uvidjanja. To iskustvo moze biti nepotpuno. U problemu treba uvideti taj odnos medju podacima pa onda traziti resenje. jer ucenik u toku ucenja sam otkriva pravila i principe. instrukcija pomaze ucenicima da indetifikuju elemente problemske situacije koji su vazni 9 . a za to razumevanje je potrebno izvesno iskustvo. On naglasava da ovaj oblik ucenja zahteva minimum vodjenja od strane nastavnika. zbog cega se i pojavljuje problem. nesavitljivosti (kada podjemo od neke pretpostavke i ne mozemo nje da se oslobodimo). Ucenik uci deo po deo pri cemu u svakom delu mu se postavi pitanje i trazi odgovor. prezentuje preko masina za ucenje ili preko programiranih udzbenika i materijala.PROGRAMIRANO UCENJE Programirano ucenje je takav oblik ucenja koji se sastoji u tome da se gradivo jednog predmeta raspodeljuje na niz sitnih jedinica delova.

da pomogne uceniku da shvati i indetifikuje zahteve koji su neophodni za uspesno resavanje problema Postoje sledeci alternativni oblici ovakvog ucenja: 1. ovo ucenje pojacava intelektualne potencijale 3. ucenici uspesnije i duze pamte takvo steceno znanje 10 . ali ukazuje na resenje problema 2. nastavnik daje principe. koje nicim nije vodjeno) Bruner navodi sledece prednosti ucenja putem otkrica nad ostalim: 1. ucenici sticu tehniku otkrivanja u nastavi 2. ovo ucenje pojacava unutrasnju motivaciju 4. nastavnik ne izlaze ni principe ni nacine resenja problema (to je pravo ucenje putem otkrivanja. nastavnik ne izlaze principe. ali ne ukazuje na nacin resenja zadatka 3.2. da razvije pravilnu direkciju ucenja 3.

11 . dok Zenevska skola uci da brzina ucenja zavisi od stepena razvoja. kao sistem sa autoregulacijom. Moskovska skola smatra da razvoj pojedinca moze imati razliciti tok u zavisnosti od ucenja. Moskovska skola stavlja teziste na proces ucenja u razvoju licnosti. odnosno da ucenje prethodi i ubrzava razvoj. „metodu formiranja po etapama“ kod koje se ucenje vrsi na osnovu logicke analize znanja. Iz ucenja ove skole proizilazi zakljucak da ukoliko organizam nije zreo za ucenje nekih sadrzaja te sadrzaje ne treba uciti. Zenevska skola svojim eksperimentima dokazuje da se razvoj licnosti odvija po svojim zakonima. Eksperimenti u okviru ove skole pokazuju da se mnogi slozeniji sadrzaji mogu uciti i na mladjem uzrastu. Nacini ucenja i izvori informacija obuhvataju najekonomicnije metode ucenja zavisi od sadrzaja i individualnih osobina kao i savremena nastavna i tehnicka sredstva za najuspesniju prezentaciju gradiva. Ova skola koristi tzv. koje moze imati razlicite oblike i dati razlicite rezultate. Takodje proizilazi iz ucenja ove skole i shvatanje da je ucenik pretezno pasivan u nastavnom procesu.UČENJE I RAZVOJ Od drugog svetskog rata do danasnjih dana vodi se borba izmedju dve psiholoske skole (Moskovske i Zenevske skole) po pitanju odnosa ucenja i razvoja. Ove dve savremene skole sukobljavaju se oko problema da li je ucenje podredjeno razvoju ili razvoj ucenju.

a upucuje na bitne odnose pojmova i cinjenica u nastavi koje ce ucenik samostalno sticati iz udzbenika ili drugih izvora. Na taj nacin nastavnik olaksava i ubrzava uspesnije snalazenje ucenika u nastavni sadrzajima i tako smanjuje verovatnocu javljanja gresaka i neracionalnosti u ucenju. U ulozi izvora informacija nastavnik primenjuje dva glavna postupka: 1. upucuje i instruira (sta treba uciti i gde se to gradivo nalazi. na saznanje ucenjem otkrica. izvor je informacija 2. kako to treba savladati) 3. na otkrice bitnih informacija. jednostavno izlaze informacije koje ucenik kasnije samostalno obradjuje 2. navodi ih na uvid. 12 . povremeno pruza uceniku povratne informacije o napredovanju Karakteristike istaknute pod brojem 2 i 3 govore o nastavniku kao organizatoru i regulatoru ucenja i nastave.ULOGA NASTAVNIKA U SAVREMENOJ ORGANIZACIJI UCENJA I NASTAVE U savremenoj organizaciji ucenja i nastave nastavnik ima sledece tri znacajne uloge: 1. Kao izvor informacija nastavnik treba da istice ono sto je najbitnije u nastavi.

13 . Karakteristika ovog oblika učenja je što se po završetku dobija sertifikat o naucenom ili stepen stručne spremnosti. Osiguraj besplatne tečaje na internetu..) Učenje naročito svesno tj... Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima. neformalno ili slobodno učenje-je takav vid učenje gde se znanje ne stiče u posebnim ustanovama vec na seminarima.. a da toga nije ni bila svestna (putem mobilnih telefona. Psiholozi sve više pažnje i vremena posvećuju učenju. Multimedijski model za unutašnji svet učenja: Uzmi najbolje svetsko znanje iz nekog područija. 3.ZAKLJUČAK Učenje je prisutano tokom celog zivota. a rezultati do kojih su došli su fascinantni. formalno učenje. kursevima. Postoje tri oblika učenja koja u dosadašnjem radu nismo pominjali. Tu spadaju sva ona znanja koja osoba stiče savremenim sredstvima. Učenjem se on prilagođava i napreduje kro zivot. To je proces koji se odvija u društvu i koji je veoma zavistan od društva. debatama.je učenje koje se dešava usput a da osoba nije ni svesna. a civilizacja opstaje vekovima i usavršava se. U svaku školu i poslovnu organizaciju uvedi internet. Učenje je proces koji danas zaokupira pažnju sve većeg broja istrazivača. informalno učenje. kompijutera. To su: 1. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem. namerno učenje je nešto što čoveka razlikuje od svih ostalih ljudskih bića.to je oblik učenja kojim se znanje i obrazovanje stiče u posebnim specijalizovanim obrazovnim ustanovama. Dodaj najbolje ubrzane metode učenja. 2.

L. Sarajevo Radomirović.LITERATURA: Musić. Beograd Vučić. (2009) Razvojna psihologija. V. Beograd 14 . (2009) Edukacijska psihologija. H. (2009) Uvod u andragogiju.

. 10 Uloga nastavnika u savremenoj organizaciji učenja ................................................... 8 Učenje i razvoj .................................................................................. 7 Programirano učenje ................................................................................................................... 11 Zaklučak ........................SADRŽAJ: Uvod .............................................................. 13 15 ..................................................................................................................................................... 1 Osnovni oblici učenja ................................. 3 Receptivno učenje ...................................... 12 Literatura ...............................................................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful