INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU Fakultet Humanističkih nauka Odsek: pedagogija Smer: psihologija

UČENJE (OBLICI I VRSTE UČENJA) (Seminarski rad iz edukacijske psihologije)

Student: Samra Čakara Lejla Leković

Mentor: Doc. Dr V.Radomirović

Novi Pazar 23.11.2009.god.

-cilj učenja je sticanje znanja i veština. učenje je proces koji se odvija kroz nastavu obra-zovanje. verbalnih informacija. Po Ganjeu. Ali pojam učenja nije samo sticanje znanja već se odnosi na celokupnu ličnost. koja se odvija u toku klijentom-usmerene psihoterapije. U psihologiji postoje različite psihološke škole koje različito gledaju na učenje. kongitivnih strategija. Po Ganjeu. namerno. učenje je serija sledecih koraka: -selektivna precepcija stimulusa -skladistenje u kratkotrajno pamćenje -dekodiranje -skladište u dugoročno pamćenje -prizivanje informacija iz drugog pamćenja -odgovor -učinak -feedback. Celog života čovek uči a da i nije svestan toga. motornih veština ili stavova. Učeći on se i menja. -postaje samopouzdaniji i samousmereni 2 . Kroz takozvano značajno učenje (significant learning). Radonjić definiše učenje šire:. ili relativno trajna i relativno specifična promena individue koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenom doživljavanju ili aktivnosti i koja je rezutat njenog predhodnog doživljavanja ili aktivnosti. njeno ponašanje i nastajanje.klijent“ uči da: -sebe opaža na drugači način.učenje je trajna.. Dakle. -učenje je vezano za ponavljanje. usmereno cilju. Učenje je i jedini način njihovog opstanka i razvoja.. Po Radonjiću karakteristike učenja su: -ono je svesno. -potpunije svata sebe i svoja osećanja. .UVOD Putem učenja ljudi postaju ljudka bića i ličnosti. ono sto se nauči može se sastojati od intelektualnih veština.

-otvoreniji je za ono što se dešava u njemu i van njega -na konstruktivan način menja svoje osnovne oblike lično.-sve više onakav kakav bi želeo da bude -poszoje fleksibilni u svojim opažanjima -bira ostvarljive ciljeve -ponaša se zrelije -menja svoja bolesna ponašanja. 3 . čak i ona ukorenjena kao što je alkoholizam.

kriterijume na osnovu kojih procenjuje da li je nesto dobro uradio ili nije. Razlikujemo saznajno. pojedinosti koje se pre nisu znale. Instrumentalno uslovljavanje. na cijim principima je osnovao novi oblik ucenja (programirano ucenje). Socijalizacija je takodje proizvod ucenja. Profesor Stevanovic definise ucenje: „Ucenje je progresivno i relativno trajno menjanje individue nastalo pod uticajem aktivnosti i sredine i izazvano potrebama individue koja se menja“ Prenosenje ucenja s generacije na generaciju naziva se uzduzno socijalno ucenje. Ucenje nije samo skolsko. Sazrevanje je uslovljeno razvojem same strukture organizma. Takodje oblikuje nova merila. Podrucja ucenja: Svaki pojedinac menja svoje ponasanje (spoljasnje i unutrasnje) na osnovu aktivnosti u razlicitim podrucjima. Pavlov. Ucenje i vezbanje je najefikasnije kada je individua zrela za tu aktivnost. oblikuju se kriterijumi prema kojima se procenjuje da li je resenje problema dobro ili lose itd. U motornom podrucju pojedinac uci nove sklopove pokreta kojima moze obaviti neku vestinu sto pre nije uspevao. npr.afektivno i motorno podrucje. dok je sirenje kulture od jednog naroda na drugi od jedne grupe ljudi na drugu poprecno socijalno ucenje. Osnovni oblici ucenja su: • Klasicno uslovljavanje • Instrumentalno uslovljavanje • Ucenje putem uvidjanja Najjednostavniji oblik ucenja je klasicno uslovljavanje koga je eksperimentalno ispitivao ruski fiziolog I. vec svako menjanje individue koja je posledica iskustva. 4 . Najvisi oblik ucenja je ucenje putem uvidjanja. U saznajnom podrucju te promene ogledaju se u saznanju novih cinjenica.ucenje eksperimentalno prvi je ispitivao Skiner. tek oko 67 godina dete je sposobno da savlada vestinu citanja i pisanja. Ucenje je pretezno uslovljeno delatnoscu individue i to delatnoscu koja je izazvana potrebama individue i uticajem spoljasnje sredine na nju. uce se resenja problema. koga je eksperimentalno ispitao nemacki psiholog Keler.OSNOVNI OBLICI UČENJA Centralni problem pedagoske psihologije je ucenje.

Dogadja 5 . Pamcenje je proces zadrzavanja naucenog u cilju koriscenja tog sadrzaja posle ucenja. pamcenja i misljenja pomocu kojih se odredjuju zahtevi situacije. (dobije informacije od roditelja. Tada je jasno da je pojedinac kod sebe razvio model ili regulator ponasanja u skladu sa situacijom i tada mu postaje potpuno jasno koliko zna i koliko moze. Medjutim.U afektivnom podrucju pojedinac stice ili menja interesovanja. saznaje se kako treba reagovati i na kraju pojedinac je sposoban za autoregulaciju ponasanja. to prvenstveno zavisi od afektivnih osobina pojedinaca. U obrazovnovaspitnom radu ucenje. pa mu spoljasnje povratne informacije vise nisu potrebne. sta se zeli postici u zaivotu. Obrada informacija se odvija u procesima misljenja i pamcenja na osnovu novih informacija i onih koji su vec sadrzani u fondu pamcenja. afektivnim ucenjem pojedinac razvija odnos privlacenja ili odbijanja ideja. dogadjaja. Sa napredovanjem u ucenju poboljsava se saznavanje zahteva situacije. za sta ce se interesovati. skolski ispiti) i realnim situacijama ( kulturnom ponasanju). Poznavanje zahteva situacije je primarni proces u namernom ucenju. Upotreba informacije zasniva se na procesima percepsije. stavove. Zapamcene informacije ili izgradjeni novi modeli ponasanja upotrebljavaju se u simuliranim situacijama (npr. kako ce se prosudjivati odredjene dogadjaje i ideje. ucitelja ili drugih). pamcenje i zaboravljanje nam omogucava da pratimo sta se dogadja sa informacijama kao sadrzajima ucenja. estetske preferencije i sl. odnosno menja ponasanje ili se oducava odvikava od nekog ponasanja. Uopsteno receno. Primanje. Zaboravljanje je nemogucnost reprodukcije neucenog. Primanje informacija ukljucuje prvenstveno percepcijske procese i procese misljenje. jer da li ce se zapoceti neko ucenje i kako ce ono biti. ljudi i drugih sadrzaja. odnosno gubljenje snage odgovaranja. upotreba i obrada informacija: Najjednostavnije receno ucenje je proces kojim pojedinac na osnovu aktivnosti srice nove mogucnosri ponasanja. vrednosni sistem. Medjutim znacaj ovoga podrucja ucenje na duzi rok je vrlo veliki. Mnoga psiholoska istrazivanja ukazuju na to da se u vecini vaspitno-obazovnih ustanova kod nas posvecuje manja paznja afektivnom nego spoznajnom i motornom podrucju ucenja. To saznanje je kriterijumski obrazac ili repertoar ponasanja za autoevaluaciju svog ponasanja. kada pojedinac u pocetnim fazama ucenja ne zna kako bi se trebalo ponasati on se tada ponasa nasumice ( uci pokusajima i pogresaka) i on svoje ponasanje regulise uz pomoc povratnih informacija iz spoljasnje sredine. Analizirajuci taj proces mogu se izdvojiti sledece faze: primanje-obrada i upotreba informacija. predmeta.

Razlikujemo: misaone-verbalne. Informacije se najcesce primaju 6 . Repertoari ili programi ponasanja: repertoar ponasanja cini nekoliko reakcija logicki i funkcionalno povezanih koji se mogu grupisati u odredjenu smislenu celinu. Kod namernog ucenja postoji namera i spremnost pojedinca da se prime i organizuju informacije sto znaci da pojedinac motivisan za izbor i prijem. Obe vrste ucenja su u fazi eksperimentalnog istrazivanja pa jos uvek nisu u sirim razmerama prisutni u obrazovno-vaspitnom radu. Najznacajnija karakteristika ovih oblika je znacenje pojedinih reci. Kao primer takvih reakcija je voznja automobila. namerno i nenamerno ucenje. te pojedinac u takvim situacijama zna kako bi se trebalo ponasati ali jos uvek ne postoji prikladan repertoar ponasanja. Psihomotorni ili perceptivno-motorni repertoari ponasanja dele se na kontinuirane i diskretne (zasebne) zadatke. psihomotorne i kombinovane repertoare ponasanja. Kontinuirani zadatak ukljucuje niz fino graduiranih reakcija koji zavise od kvaliteta i inteziteta senzornih podataka.delovanje propagandne poruke na ponasanje pojedinca a da on toga nije svestan).tekstovi).recenice. To se najcesce dogadja zbog privlacnosti osobe ili zbog straha od nekog autoriteta. Nehoticna imitacija se sastoji u indetifikaciji s nekom osobom ili situacijom bez namere pojedinca da se ponasa na odredjen nacin. Latentno ucenje se sastoji u promenama struktura koje se ne manifestuju jer za to nema razloga a kada se razlog pojavi aktivira se program ponasanja. Repertoari mogu biti unutrasnje misaone aktivnosti ili spolja vidljive reakcije i ponasanja. slucajnom ucenju. Verbalni repertoari pojavljuju se u tri glavna oblika (reci. Postoji nekoliko tipova ovog oblika ucenja: • Klasicno uslovljavanje • Subperceptivno ucenje • Latentno ucenje • Nehoticna imitacija Subperceptivno ucenje je zadrzavanje tragova spoljanjih nadrazaja koji nisu u potpunosti presli prag svesti (npr. obradu i upotrebu informacije. recenica i tekstova koje imaju razlicita znacenja u razlicitom kontekstu. Spontano. a ucenje se ipak dogodi govori se o spontanom. Kad ne postoji namera da se nesto nauci.se da se kriterijski obrazac kod nekog pojedinca razvija brzo ili je prenesen iz predjasnje situacije ucenja. Svi ovi vidovi spontanog ucenja su po pravilu manje uspesniji od namernog ucenja jer se u njima informacije ne organizuju sto je slucaj u namernom ucenju.

zapamtiti sadrzaj i smestiti ga u dugorocno pamcenje Upotreba informacija odnosno repertoara ponasanja u namernom ucenju je fleksibilnija na misaono-verbalnom podrucjunego na psihomotornom podrucju. vida i sluha. povezivanje i pravljenje plana reprodukcije. Zavisno od toga sta se uci i kakve osobine poseduje onaj koji uci. Obrada informacija kod namernog ucenja obavlja se na razlicitim nivoima i sa razlicitim zadacima. U praksi misaono-verbalnoh ucenja informacije se upotrebljavaju na sledeci nacin: u jednakom obliku u kojem su primljene • s jednakim smislom. razumeti smisao onog sto se cita 2. 7 . ali u obliku razlicitom od onoga u kojem su primljene • s novim smislom. Obrada obuhvata transformisanje. to jest sa smislom koji je izveden znacajnijom obradom primljenih informacija. posmatranje neverbalnih prikaza i slusanjem. odnosno citanjem.• putem cula. izabrati reakciju iz postojeceg iskustva 3. formirati reakciju 4. Zadatak obrade informacija u namernom ucenju su: 1.

Nastavnik selekcionise. Smisaono ucenje zavisi od sledecih cinioca: od uzrasta. Najveci broj znanja ucenici u skoli sticu smisaonim. trajno i organizovano znanje. uklapanje starog u novo znanje. vec da su to sve aktivni procesi. organizuje i prilagodi uzrastu ucenika. Shvatanje zahteva. ucenici internaliziju to znanje tako da ga kasnije mogu reprodukovati i primeniti. Dakle. Osnovni zadatak svakog obrazovanja je da se informacije i ideje ucenicima reprezentuju smisaono i efikasno sto je osnovni uslov svakog receptivnog ucenja. Ono sto se uci postoji u finalnom obliku.RECEPTIVNO UCENJE Ovo ucenje nije verbalizovano i ucenje napamet. sa smislom. dete za ovo ucenje je sposobno onda kada je spremno za unutrasnje mentalne operacije i za verbalno prezentovanje gradiva bez konkretnih operacija. Za ovo ucenje potrebno je razumevanje jer ono daje uceniku jasno. Gledano razvojno psiholoski. nove cinjenice. pojmovi i ideje koje treba da se inkorporiraju u kognitivne strukture ucenika. procenjivanje zakona i informacija. prevodjenje na svoj recnik reorganizacija radi uklapanja u kognitivne strukture su aktivnosti koje ukazuju na to da receptivno ucenje nije pasivno. 8 . verbalnim putem. usvajaju se. intelektualnih sposobnosti. vec je to ucenje sa razumevanjem. interesovanja i sredinskih faktora odnosno socijalnog statusa i pripadnosti odredjenoj kulturi. zbog cega nastavni rad treba da bude kreativni rad.

Cak ako su svi podaci poznati. modela programiranja: linearno Skinerovo i razgranato Krajderovo programirano ucenje. jer ucenik u toku ucenja sam otkriva pravila i principe. To iskustvo moze biti nepotpuno. Ovim oblikom ucenja potvrdjuje se bliska veza izmedju ucenja i misljenja i ucenja i stvaralastva. a za to razumevanje je potrebno izvesno iskustvo. zbog cega se i pojavljuje problem. Ucenje putem otkrica (stvaralacko ucenje)-odnosi se na nastavnu situaciju u kojoj ucenik uci pomocu datih instrukcija ali nije vodjen od stane nastavnika. U procesu ucenja najveci znacaj kod ovog oblika ucenja ima instrukcija koja ima vise funkcija: 1. Neki psiholoziopisuju ovo ucenje da polazi od specificnih cinjenica preko otkrivanja opstih principa. Ucenje se odvija. Neposredno po davanju odgovora ucenik dobija obavestenje da li je taj odgovor tacan ili nije. Ako je tacan odgovor on prelazi na novi slozeniji deo. U problemu treba uvideti taj odnos medju podacima pa onda traziti resenje. Najcesce smetnje u resavanju problema su u duhovnoj krutosti. Ucenik uci deo po deo pri cemu u svakom delu mu se postavi pitanje i trazi odgovor. instrukcija pomaze ucenicima da indetifikuju elemente problemske situacije koji su vazni 9 . ako nije on se zadrzava na ranijem delu gradiva analizirajuci prirodu greske. Te podatke treba razumeti. Genje smatra da najbolje rezultate u ucenju postizu oni ucenici koji uce putem otkrica.PROGRAMIRANO UCENJE Programirano ucenje je takav oblik ucenja koji se sastoji u tome da se gradivo jednog predmeta raspodeljuje na niz sitnih jedinica delova. Razlikujemo dva tipa. mozda odnos izmedju njih i cilja odnosno odnosno zadatka nije jasan. Kao sto postoje razliciti stepeni uvidjanja u raznim oblicima ucenja tako isto postoje i razni stepeni problema. nesavitljivosti (kada podjemo od neke pretpostavke i ne mozemo nje da se oslobodimo). U svakom problemu daju se izvesni podaci od kojih treba poci. On naglasava da ovaj oblik ucenja zahteva minimum vodjenja od strane nastavnika. Najvisi oblik ucenja predstavlja ucenje putem resavanja problema. Poseban oblik ovog ucenja je ucenje putem uvidjanja. prezentuje preko masina za ucenje ili preko programiranih udzbenika i materijala.

2. koje nicim nije vodjeno) Bruner navodi sledece prednosti ucenja putem otkrica nad ostalim: 1. da pomogne uceniku da shvati i indetifikuje zahteve koji su neophodni za uspesno resavanje problema Postoje sledeci alternativni oblici ovakvog ucenja: 1. ali ukazuje na resenje problema 2. nastavnik ne izlaze principe. ali ne ukazuje na nacin resenja zadatka 3. nastavnik daje principe. ucenici uspesnije i duze pamte takvo steceno znanje 10 . da razvije pravilnu direkciju ucenja 3. ovo ucenje pojacava unutrasnju motivaciju 4. ucenici sticu tehniku otkrivanja u nastavi 2. nastavnik ne izlaze ni principe ni nacine resenja problema (to je pravo ucenje putem otkrivanja. ovo ucenje pojacava intelektualne potencijale 3.

Ove dve savremene skole sukobljavaju se oko problema da li je ucenje podredjeno razvoju ili razvoj ucenju. Ova skola koristi tzv. Moskovska skola smatra da razvoj pojedinca moze imati razliciti tok u zavisnosti od ucenja. Eksperimenti u okviru ove skole pokazuju da se mnogi slozeniji sadrzaji mogu uciti i na mladjem uzrastu. dok Zenevska skola uci da brzina ucenja zavisi od stepena razvoja. „metodu formiranja po etapama“ kod koje se ucenje vrsi na osnovu logicke analize znanja. Moskovska skola stavlja teziste na proces ucenja u razvoju licnosti. Takodje proizilazi iz ucenja ove skole i shvatanje da je ucenik pretezno pasivan u nastavnom procesu. kao sistem sa autoregulacijom. Nacini ucenja i izvori informacija obuhvataju najekonomicnije metode ucenja zavisi od sadrzaja i individualnih osobina kao i savremena nastavna i tehnicka sredstva za najuspesniju prezentaciju gradiva. Iz ucenja ove skole proizilazi zakljucak da ukoliko organizam nije zreo za ucenje nekih sadrzaja te sadrzaje ne treba uciti. odnosno da ucenje prethodi i ubrzava razvoj.UČENJE I RAZVOJ Od drugog svetskog rata do danasnjih dana vodi se borba izmedju dve psiholoske skole (Moskovske i Zenevske skole) po pitanju odnosa ucenja i razvoja. koje moze imati razlicite oblike i dati razlicite rezultate. Zenevska skola svojim eksperimentima dokazuje da se razvoj licnosti odvija po svojim zakonima. 11 .

U ulozi izvora informacija nastavnik primenjuje dva glavna postupka: 1.ULOGA NASTAVNIKA U SAVREMENOJ ORGANIZACIJI UCENJA I NASTAVE U savremenoj organizaciji ucenja i nastave nastavnik ima sledece tri znacajne uloge: 1. upucuje i instruira (sta treba uciti i gde se to gradivo nalazi. navodi ih na uvid. na otkrice bitnih informacija. kako to treba savladati) 3. povremeno pruza uceniku povratne informacije o napredovanju Karakteristike istaknute pod brojem 2 i 3 govore o nastavniku kao organizatoru i regulatoru ucenja i nastave. Kao izvor informacija nastavnik treba da istice ono sto je najbitnije u nastavi. a upucuje na bitne odnose pojmova i cinjenica u nastavi koje ce ucenik samostalno sticati iz udzbenika ili drugih izvora. izvor je informacija 2. jednostavno izlaze informacije koje ucenik kasnije samostalno obradjuje 2. Na taj nacin nastavnik olaksava i ubrzava uspesnije snalazenje ucenika u nastavni sadrzajima i tako smanjuje verovatnocu javljanja gresaka i neracionalnosti u ucenju. na saznanje ucenjem otkrica. 12 .

Dodaj najbolje ubrzane metode učenja..) Učenje naročito svesno tj. Spoj se sa najboljim svetskim pojednostavljujućim obrascem. kursevima. 3. To je proces koji se odvija u društvu i koji je veoma zavistan od društva. kompijutera. Psiholozi sve više pažnje i vremena posvećuju učenju. Multimedijski model za unutašnji svet učenja: Uzmi najbolje svetsko znanje iz nekog područija. a da toga nije ni bila svestna (putem mobilnih telefona.. U svaku školu i poslovnu organizaciju uvedi internet. 13 . Poveži se sa najboljim svetskim medijskim stručnjacima.ZAKLJUČAK Učenje je prisutano tokom celog zivota. To su: 1. informalno učenje. Tu spadaju sva ona znanja koja osoba stiče savremenim sredstvima.. neformalno ili slobodno učenje-je takav vid učenje gde se znanje ne stiče u posebnim ustanovama vec na seminarima. Učenje je proces koji danas zaokupira pažnju sve većeg broja istrazivača. Karakteristika ovog oblika učenja je što se po završetku dobija sertifikat o naucenom ili stepen stručne spremnosti. Postoje tri oblika učenja koja u dosadašnjem radu nismo pominjali. formalno učenje. a rezultati do kojih su došli su fascinantni.je učenje koje se dešava usput a da osoba nije ni svesna. Osiguraj besplatne tečaje na internetu. debatama.. 2. namerno učenje je nešto što čoveka razlikuje od svih ostalih ljudskih bića. a civilizacja opstaje vekovima i usavršava se. Učenjem se on prilagođava i napreduje kro zivot.to je oblik učenja kojim se znanje i obrazovanje stiče u posebnim specijalizovanim obrazovnim ustanovama.

L. Beograd Vučić. (2009) Razvojna psihologija. (2009) Edukacijska psihologija. Beograd 14 . H. (2009) Uvod u andragogiju. Sarajevo Radomirović.LITERATURA: Musić. V.

............................................................................................... 8 Učenje i razvoj .................................................................... 10 Uloga nastavnika u savremenoj organizaciji učenja .......... 11 Zaklučak ...............................................................................................................SADRŽAJ: Uvod .......................................................... 7 Programirano učenje .................... 13 15 ............................................................................................................................ 3 Receptivno učenje ....................................................................... 1 Osnovni oblici učenja ......................................................................... 12 Literatura ....................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful