P. 1
Prirucnik4r

Prirucnik4r

|Views: 2,431|Likes:
Published by Kasetofon

More info:

Published by: Kasetofon on Nov 30, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/06/2013

pdf

text

original

Maria Buzaši Marganić

PRIRUČNIK UZ UDŽBENIK LIKOVNA KULTURA ZA ČETVRTI RAZRED

Drage koleginice i kolege!
Negovanje slobodnog dečjeg izraza kroz igru i razvijanje stvaralačke mašte, kao i pokretanje dečje mašte je primarni uslov pristupanju likovnom stvaranju, a to se može postići slikovitim umetničkim pričanjem . Učitelj treba pružiti pomoć učeniku u realizaciji ideje u određenim materijalima. Dete treba da nauči izražajne mogućnosti određenih tehnika, ali i da eksperimentiše sa različitim nekonvencionalnim materijalima i tehnikama u svom stvaralaštvu. Kroz nastavu likovne kulture se trebaju razvijati sledeće karakteristike: 1. estetska inteligencija – takvo kreativno stvaralaštvo u kojem dolazi do izražaja spontanost, intuicija i samosvesnost sa elementima samoanalize i samopouzdanja 2. vizuelni senzibilitet i sposobnost uočavanja – ljubopitljivost, sposobnost brze percepcije koja je uslovljena prethodnim iskustvima i izoštravanja vida kao i razvijenom vizuelnom memorijom. 3. istrajnost, upornost i potreba za kvalitetom – svest da uloženi trud dovodi do postizanja „savršenog“ rešenja, spremnost na rad i napor u prebrođenja teškoća kao i autonomnost ličnosti 4. estetski sud, estetska osetljivost – sigurnost u procenjivanju harmonijskog dejstva sredstava umetničkog izraza, njihova svesna primena u likovnom stvaralaštvu; smenjivanje kovergentnog (spremnost na analizu, pronalaženje uzroka) i divergentnog mišljenja (originalnost, šarenlikost, redefinicija i kompleksnost) 5. stvaralačka fantazija – strukturisanje uočenog i doživljenog u cilju izražavanja jedne misli, koje često će označavati nekonvencionalno rešenje i eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama, kao i elementima izraza 6. veština, likovno znanje, izvođačke veštine – poznavanje karakteristika tehnika i medijuma izraza i njihova vešta primena u stvaralaštvu

2

Koncepcija udžbenika likovna kultura četvrti razred

Udžbenik je pisan uz uvažavanje zvaničnog nastavnog plana i programa. Udžbenik posebnu pažnju posvećuje opismenjavanju učenika kao primaoca likovnog dela kroz pažljivo odabrane, reprezentativne primere umetničkih dela. Koncepcija udžbenika je da se pojedini zadaci postave na sledeći način: 1. davanje informacija, 2. pojašnjenje zadatka, 3. praktični aspekti rešavanja likovnog problema (tehnika, likovni elemenat, i sl.), 4. isticanje zadatka. Drugim rečima uvod u nastavnu jedinicu počinje fokusiranjem likovnog problema na umetničkom delu, vizuelnom igrom i motivacionim sadržajem. Na kraju svakog zadatka (nastavne jedinice) se nalaze primeri učeničkih radova. Poneke nastavne jedinice su koncipirane na principu nastavnih listića.

Likovni medijumi i tehnike

Školska praksa se u pogledu likovne kulture svodi na crtanje i slikanje sa upoznavanjem nekoliko tehnika i materijala. Kreativan učitelj ohrabruje i ne guši originalnost učenika, te svakodnevno nudi šarolikost, te drukčije mogućnosti za umetničko stvaralaštvo. Učitelj treba da omogući učenicima eksperimentisanje sa što raznovrsnijim likovnim materijalima i tehnikama. Raznovrsnost materijala i tehnika daje učenicim a mogućnost da slobodno stvaraju, da nešto stvore i da steknu svestraniju likovnu kulturu.Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada. Zavisno od toga nastaju crtež, slika, grafika ili vajarsko delo.Različiti materijali i sredstva (glina, drvene bojice, tempere, kolaž, kreda, lepilo, makaze, raznobojne trake, različite vrste papira) i različite likovne tehnike utiču na: - razvoj fine motorike prstiju, dodira, koordinaciju oko-ruka - deca kroz likovno izražavanje rešavaju emocionalnu napetost - imaju osećaj sopstvene vrednosti nakon likovnog dela (sopstvenog proizvoda ) - sarađuju s drugom decom - razvijaju samostalnost - produbljuju koncentraciju - uče se čuvati i spremati materijale U likovnoj umetnosti postoje sledeći medijumi: crtanje slikanje vajanje

3

grafika novi mediji (film, fotografija, instalacija, računarska umetnost i sl.) Vrsta materijala i način njegove primene uticaće na uobličavanje likovnog dela. Materijal i način njegove upotrebe nazivamo tehnikom rada U likovnoj kulturi se koriste materijali i tehnike s obzirom na sledeće momente: prema uzrastu učenika prema naklonostima učenika prema zadatoj temi i likovnom problemu prema karakteru likovnog medijuma Crtanje detetu pruža zadovoljstvo od trenutka kad se prihvati olovke i otkrije njegovo svojstvo da ostavlja trag na papiru. Dete počinje da šara, zatim svojim šarama daje značenje, sve dok ne otkrije da se pomoću crteža mogu predstavljati likovi ili predmeti. Kroz proces usvajanja karakteristika pojedinih tehnika crtanja dete razvija sposobnost percepcije, zamišljanja i oblikovanja. Linije su osnovni izražajni elementi crtanja. Uz pomoć učitelja dete treba da usvoji izražajne mogućnosti klasičnih tehnika crtanja kao što su olovka, tuš i pero, lavirani tuš i sl. Ali isto tako mu treba omogućiti da eksperimentiše sa materijalima. Svaki materijal i sredstvo pomoću koje možemo povući linije može da posluži za crtanje. Dete tako može za crtanje da koristi trsku, čačkalicu, ali i lepak iz tube. Primere za eksperimentisanje materijalima možete videti u udžbeniku. Preporučene crtačke tehnike su: Olovka – mekana olovka (oznaka «V»); pomoću olovke je moguće povlačiti linije različitog senzibiliteta (od tvrdih do sasvim tananih) Olovke u boji Ugalj (ugljeni štapić) – učitelji izbegavaju ovu tehniku, mada mekoća linija i mogućnost senčenja ove tehnike daju podsticaj deci u stvaralaštvu; završeni rad se mora fiksirati, najpogodniji je lak za kosu Tuš i pero – ovladavanje tehnike znači da dete podstičemo na korišćenje i tzv. «unutrašnjih» linija Tuš i trska – posebna draž tehnike su krute linije, koje se mogu iskoristiti kod tema koje potenciraju teksturu Lavirani tuš – tehnika razređenog tuša omogućava tonsku obradu površina; kod rada uvek se počinje od najsvetlijih površina; često se koristi u kombinaciji sa tušem i perom Frotaž – je postupak dobijanja otisaka sa različitih predmeta koji imaju opipljiva ispupčenja. Preporučljivo je koristiti tanak papir koji se stavlja preko predmeta (novčić, kora drveta, kamenčić, džak) Flomaster – predstavlja dobar uvod u rad u tehnici tuš i pero; kod rada dete podsticati na rad sa jednom bojom i bogatstvom linija Lepilo – učenici crtaju sa lepilom a zatim rad posipaju nekim prahom (pesak, začini, strugotine, šećer, i sl.) Slikarstvo je likovni medijum boje. Dete od najranije dobi se oduševljava bojama koje ih okružuju i rado slika, mada u početku pomoću boja

4

auto-kit i sl. pa ih prostor-vazduh ne može s te strane obuhvatiti). pomoću ove tehnike je moguće napraviti blage prelaze boja. ova tehnika se može primeniti i u školskoj praksi. U stručnoj lireraturi se ova tehnika naziva suvi pastel Voštani pasteli – izrađuju se u obliku štapića na bazi voska i boje u prahu Voštani pastel i vodena boja – učenici prvo crtaju voštanim pastelom (ili svećom) zatim preko rada nanose sloj vodene boje.Volumena takođe određujemo kao obim ili zapremninu nekog tela u prostoru). koji nastaje urezivanjem. te sa poleđine lepe komadiće providnog papira u boji (celofan. isečci iz časopisa. danas je moguće u bolje snabdevenim prodavnicama kupiti vitraž boje i slikati na staklu. Reljef delimo na visoki. Dekolaž – tehnika rastavljanja jedne kompozicije i ponovnog ukomponovanja elemenata u novu celinu kroz promenu njihovog prvobitnog značenja Pastel je tehnika koja ostavlja mekan trag. Vajarstvo možemo podeliti na punu plastiku (prostor obilazi volumen (oblik predmeta) sa svih strana) i reljef (oblici se s jedne strane drže podloge. učenici prvo prave mrežu od lista iz bloka. pasulj. Preporučene slikarske tehnike su: Vodene boje Akvarel – je stručni naziv vodenih boja. oboje ga u crno. niski i ulegnuti. 1. po svojstvima je lazurna slikarska tehnika (slojevi boje naneseni jedna preko druge su providne) Gvaš – kombinovana tehnika vodenih boja i bele tempere (učitelj može umesto tempere da pripremi emulziju od dekstrina i cinkvajsa). ali i od različitog zrnja. Mozaik – u školskoj praksi se mozaik može praviti od kvadratića kolaž papira. klesanjem i udubljivanjem u materijalu u kojem radimo. razglednice i sl. širinom. kamenčića utisnutih u plastelin. Ulegnuti reljef. kataloga. «crtanjem» šiljastim alatom se odstranjuje sloj tempere i otkrivaju se šarene linije . starih kalendara. i sl). izrađuje se u obliku krede ili pisaljke. dužinom i visinom. Ulegnuti reljef nema izpupčenja. a preko sloj guste crne tempere. kod primene tehnike insistirati na gustoći korišćenih boja Tempere – slikarska tehnika. suvo lišće. 5 . tako su mu osnovni elementi pomoću kojih se izražavamo volumen (Volumen je prostorni oblik sa sve tri dimenzije. utiskivanjem. masni tragovi voštanog pastela ostaju nepokriveni Grataž – tehnika kod koje je na podlogu nanet gusti sloj voštanih pastela. Vajarstvo se koristi trodimenzionalnim prikazom oblika. Vitraž – tehnika prozora u boji sastavljenih od šarenih komadića stakla i povezanih olovnim trakama.crtaju. paus-papir koji se oboji flomasterima. u radu se koriste guste boje koje pokrivaju prethodni sloj slike Kolaž – za ovu tehniku se mogu osim papira u boji koristiti i različiti drugi materijali: krpice.

uglasti. čarapa napunjenih komadićima papira (krpa i sl. glinamol. 6 . Grafičke tehnike su pogodne da pripreme dete na sažimanje složenih pojava iz okoline u jednostavne celine (sinteza) ili da od jednostavnih. šišarka). testo) i metoda oblikovanja oduzimanjem materijala (drvo. granje Grafika je likovni medij gde se crtež ili slika otiskuje u više primeraka.Visoki reljef. i sl. Izvorni crtež se nanosi na podlogu – kliše. Neki metodičari smatraju da grafičke tehnike nisu primerene u nižem školskom uzrastu. Volumen može biti pun. ali se ipak za nju drže nekim svojim delom -izbočenja su vrlo izražena. sapun. Drugačije su mogućnosti obrade mekanih. 3. a zatim se prekrije tankim papirom u boji Drvo. zmaja i sl. orah. kamen). kartonskih kutijica. na kojem volumen neznatno ulazi u prostor. udubljeno-ispupčenu masu. prošupljen (šišarka). Prema načinu obrade. složen (Mikelanđelov David). starog sata. i veštačkim materijalima (delovi igračaka. plastelin. prazan (lopta od gline). šarafi. oblikovanja postoje razlike. Mobil je takođe puna plastika. itd. glavica maka. ali pokretna u prostoru. princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala Glinamol – vajarska tehnika . gde su oblici već gotovo nezavisni od podloge. Otisak se zove grafički list. Preporučene vajarske tehnike su: Plastelin – tehnika koja omogućava uvod u oblikovanje po principu dodavanja materijala Glina – vajarska tehnika . obli. jednostavan (lopta). raščlanjeni. opruge.. izbočenja na površini materijala su niska. ili tvrddih materijala.) Žica – pogodna za crtanje u prostoru Žica i papiri u boji – od žice se napravi kostur naprimer letilice. Zato je neki i nazivaju umetnošćom multioriginala. veliki. Građenje oblika od najlonskih kesa.) Tanak lim – koristi se za izradu reljefa Građenje oblika od kartona. mali. trodimenzionalni kolaž Vizuelne igre sa prirodnim (šapurina. odnosno matricu – sa koje je moguće otiskivati u više primeraka. Niski ili plitki reljef. princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala Testo – princip oblikovanja dodavanje i izvlačenjem materijala Sapun – tehnika koja omogućava oblikovanje po principu oduzimanja materijala Asamblaž – tehnika sastavljanja vajarske kompozicije od kutijica i sl. Punu plastiku delimo (prema odnosu prostora i volumena) na monolitnu masu. povrće.. tj. pokretana strujanjem vazduha ili nekom drugom energijom. statičan. a prostor samo plitko ulazi u volumen. mnogobrojnih delića sastave složene celine (na primer otiskivanje pomoću krompira). plošno istanjenu masu i linijski istanjenu masu. prošupljenu masu.2. U struci se to naziva metoda oblikovanja dodavanjem materijala (glina. dinamičan. plastičnih čaša i sl.

Preporučljivo je kod prvih grafičkih radova koristiti mekane materijale kao što je krompir. Kod visoke štampe se otiskivanje vrši sa ispupčene površine klišeja. Za dete predstavlja problem zamišljanje finalnog rada (obrnuta slika). od papira. dakle sve što se neće otiskivati. prirodnih materijala (naprimer presečena glavica kupusa) i sl. kod na grafičkom listu se otiskuju urezane linije. ili da bi shvatili princip visoke štampe. mreže. gtafički otisak se stvara prskanjem boje ili pomoću sundžera Indigo – omogućava kreativnu igru «crtanja na slepo» Otiskivanje pomoću krompira Otiskivanje kartonom – primeri u udžbeniku za drugi razred Izrada klišeja za visoku štampu od različitih materijala (pečati od vunice. postoji tehnika linoreza u boji – pošto se za svaku boju izrađuje poseban kliše. da bi na kraju savladali karakteristikama tehnike. Dete postepeno usvaja pojedine tehnike. čipki. Kasnije će dodavati teksture. panj i sl. bele konturne linije (pošto će gornji sloj biti otisnut). igra kompjuterske igrice. bakropis. raznih tekstila i tome sl. talasasti karton. i manje bele površine. plastelina. Kod visoke štampe mogu praviti klišeji od kartona. kartona se isecaju male šablone željenog motiva. tj. mora se odstraniti. praviti pečate od vunice. otiskivanje hrapavih predmeta. ali isto i izrada klišea iz aspekta materijala. Prema obradi klišeja postoje tri vrste štampe. S ciljem osavremenjavanja nastave važno je vizuelno opismenjavanje učenika. Klasične tehnike visoke štampe su drvorez i linorez. uvođenje u izražajne mogućnosti određene tehnike može da bude i prethodnim usvajanjem neke jednostavnije tehnike. U školskoj praksi se učenici mogu upoznati sa tehnikom monotipija i pošoar.Dete nije naviknuto da unapred isplanira konačan izgled likovnog rada. kora drveta. Ravna štampa označava takve tehnike štampe kod kojih ne postoje visinske razlike na klišeu. Frotaž – svako dete je isprobalo otisnuti novčić tako da je preko nje postavio tanak list i trljao je olovkom Monotipija – tehnika ravne štampe Pošoar – tehnika ravne štampe. tekstil. glinenoj ploči. dakle kako putem slike da saopšte poruku. Mlađem školskom uzrastu nije preporučljivo duboka štampa. Učenici će u početku urezivati tzv. plastelina i sl. džakovi. U nastavni proces treba uvesti takve sadržaje koji su podesni da učenici kroz praksu nauče elemente vizuelnih komunikacija. nije preporučljivo u nižem školskom uzrastu Novi medijumi . belih površina dletima. Duboka štampa predstavlja suprotni proces.dete se svakodnevno susreće sa statičnim i pokretnim slikama. Preporučene grafičke tehnike su: Vizuelne igre otiskivanja – u mokrom pesku. ali i kako da pročitaju neku vizuelnu poruku naptrimer TV reklame. 7 . Klasične tehnike duboke štampe su bakrorez. akvatinta. prema kreativnoj ideji učitelja i učenika) Linorez – kliše (linoleum) se izrađuje urezivanjem linija i odstranjivanjem tzv. Zbog toga za njega pojedine grafičke tehnike predstavljaju teškoću. Linorez se može postepeno uvoditi i u nižim razredima.

širenja. Vertikalna kompozicija 3. kako bi se određena ideja kondenzovala u određenom materijalu i time učinila trajnim. Francuski slikar Andri Matis (1869-1954) u članku “Beleške jednog slikara“ rekao je o kompoziciji: “Kompozicija je umetnost raspoređivanja (na dekorativan način) različitih elemenata kojima umetnik raspolaže da bi izrazio svoja osećanja. karikaturu. Radijalna kompozicija deluje čvrsto. Harmonija predstavlja odabiranje kvaliteta ili elemenata koji su međusobno bliski ili slični. gradacija. Pomoću kojeg likovnog elementa se može na najbolji mogući način izraziti ideja ili doživljaj. Ako škola ima mogućnosti učenici treba da upoznaju i kompjutersku grafiku u aplikaciji PAINT. U nastavne sadržaje treba uvesti fotografiju. harmonija. harmoničnošću i ima određen osećaj o njemu. od horizontalnog pravca do vertikalnog. Čovek oseća potrebu za skladom. od bele do crne boje). Deluje mirno i staložnjno. Vertikalna kompozicija je mnogo dinamičnija. strip.na bilbordu. Kompozicija Kompozicija predstavlja raspored likovnih elemenata u jednu skladnu celinu. Egipatski obeliks ili gotička katedrala naprimer izražavaju svojom kompozicijom neko stremljenjer ka visini koja u gledaocu izaziva osećaj rasta. kompaktno. tako da prenese ideju da ona bude jasna i posmatračima. Kroz ovaj vid stvaralaštva se razvija kreativnost i deca stiču svest o tome da kompjuter ne služi samo za igrice. pa ga može i izraziti. radijalna komp. put od prave linije do kružne. Horizontalna kompozicija 2. animirani film. zatvoreno. Radijalna kompozicija nastaje gradacijom veličina i smerova koji polaze iz jednog centra (cvetovi. od glatke površine do hrapave. fotomontažu. Postoji nekoliko kriterija za komponovanje. jer elemeti. Kako određeni likovni znaci treba da budu raspoređeni međusobno. 2. Po pravcu kretanja postoji: 1. videoklipu i sl. kretanja i nešto nebeskog uzdignuća Dijagonalna kompozicija je organizacija elemenata po dijagonalnom smeru i izaziva osećaj dinamike i pokreta van kontura slike 8 . Elementarni odnosi kompozicije su: repeticija. morske životinje). kristali. oblici i mase su raspoređene po vertikali što tera pogled na kretanje gore-dole ili obrnuto. Gradacija je postepeni prelaz iz jednog elementa ili kvaliteta u drugi kvalitet određenog likovnog elementa (npr. u analizi elemente filmske i video priče. Repeticija znači raspoređivanje istih elemenata u nizu ili u svim pravcima. Pitanje kompozicije se znači svodi na dva osnovna problema: 1. Dijagonalna kompozicija Horizontalna kompozicija označava organizovanje elemenata izraza u vodoravnom nizu sleva nadesno ili obrnuto.

sličnost. procenjivanje njihovih sposobnosti i davanje podsticaja za uspešnije rešavanje likovnog problema. Česti uzroci neuspeha u radu mogu imati korene i u učenikovoj okolini. Ako učenik ne želi da realizuje neku temu. naprimer ako učenik ne koristi čiste boje. Zapažanja o učenikovom radu u toku stvaralaštva a. ili mu je iskustvo na takvom nivou da jednostavno ne ume da se saživi sa temom. Kako reaguje na nove tehnike i materijale d. uočene pojave. Otvorenost. na primer njegova privlačnost ka kiču. Neki od navedenih uzroka mogu lakše da se otklone. Aspekti vrednovanja učenikovog rada: 1. stereotipi. likovnost) f. Ocena označava učiteljevo mišljenje (izraženo brojčano) o razvojnom stepenu učenika. mogući razlog može biti i nedovoljna motiviranost za rad. Tehnička umešnost b. Ako učitelj prepozna zastoje u razvoju učenika treba da pronađe njihove uzroke. kao i ocenjivanje celokupnog rada učenika u toku perioda. iskrenost. Aktivnost u analizi i samoanalizi (estetski sud) Ocena će predstavljati ogledalo dečjih sposobnosti – sposobnosti prikaza doživljaja. Uzroci mogu biti različiti. Motiviranost za stvaralaštvo c. Usredsređenost na rad (tolerancija. porodici. uzrok može da bude materijalne prirode (nema adekvatan slikarski pribor). Stepen ostvarenosti zadatka b. Aktivno praćenje rada učenika predstavlja osnovu za vrednovanje rada u završnom delu časa. tj.Ocenjivanje u nastavi likovne kulture Korektura u toku radnog dela časa će predstavljati aktivno praćenje rada učenika. ili u toku školske godine. i kao takva komunikacija uvek treba da ima pozitivan predznak. Izvesna rutina u radu e. neposrednost d. Prikaz emocija c. Vrednovanje dečjeg rada na kraju časa a. prethodno iskustvo sa posmatranog objekta (pojave) i predstavljanje zapamćenog 9 . a neki iziskuju dugoročniji pedagoški uticaj. pomoć drugima u radu) 2. Kreativni aspekti rada (različitost. Samo tako može učitelj odrediti adekvatne metode i pedagoške podsticaje koje će poboljšati učenikov razvoj na polju likovnog izražavanja.

rešenja već viđena. c. nedovoljno poznavanje i usvajanje karakteristika tehnike. Slikanje. bogatstvo boja. neoriginalan. bez likovnog istraživanja. doslikavanje. b. oblika. Dekolaž (naslojavanje. skučen. originalnost.To sam ja na drugi način. izuzetan senzibilitet za boje. neuobičajeno rešenje) 2. bogatstvo imaginacije) II Kolaž. skučen. b. bogatstvo ideja. c. docrtavanje. izvesni pokušaji zamišljanja. izvesno bogatstvo boja sa elementima naglašavanja. adekvatno korišćenje tehnike. oblika i kolorita) 2. frotaž. Osetljivost za boje (senzibilnost za boje. dekolaž i asamblaž. 1.). zadovoljavajuća tehnička umešnot u korišćenju akvarel tehnike i pokušaj eksperimentisanja sa izražajnim mogućnostima. nedovoljan osećaj za boje i kompoziciju boja. Menjamo svet . b. Slaba moć zamišljanja. Imaginacija ( kako zamišlja opisano. kako likovno predstavlja opisano. Neočekivan izbor boja. akvarijum ili tmurno nebo pred oluju. i uticaje boja) 3. v. akvarel Originalnost (neobičnost u radu. Tehnička umešnost (usvojeno znanje izražajnih mogućnosti tehnike. Slikarski materijali i tehnike.. Tema: Morsko dno. neobičan izbor boja. potpuna sloboda u izrazu. Maštovitost u radu ( neobičnost u organizovanju likovnih elemenata. c. Pokazuje izvesnu originalnost.Faktori koji negativno utiču na razvoj deteta: Opšti faktori: – Nesigurnost – Površnost – Imitativnost Likovni faktori: – Kič – Korišćenje likovno izražajnih elemenata – Nesavladavanje likovne tehnike Primeri 1. Slikanje. Originalnost (sloboda izraza. karakteristike akvarel tehnike. neobičan raspored motiva) Opisna formulacija ocene (a. neoriginalan. b. maštovito rešenje) 10 . b. izbor boja i oblika) Opisna formulacija ocene ( a. neobičnost motiva. sloboda u izrazu sa malo novog u likovnom izrazu. stilizacija oblika) Opisna formulacija ocene (a. eksperimentisanje sa izražajnim mogućnostima) Opisna formulacija ocene (a. Kombinovana tehnika 1.. isticanje bitnog pomoću boja) Opisna formulacija ocene (a. c. izuzetno poznavanje tehnike s obzirom na uzrast i spremnost na eksperimentisanje sa izražajnim mogućnostima 3.

radnju. likovnih i kompozicijskih elemenata. okolinu. doba dana. Bilo bi poželjno prikazivati vrhunska umetnička dela. Prikazana dela trebamo nakon prikazivanja skloniti. u 2. maštovit. i stvoriti osnovu za likovnu i estetsku kulturu deteta Umetnička dela pomažu sticanje znanja iz likovne kulture. izuzetna spremnost za iznalaženje optimalnog rešenja Estetska analiza umetničkih dela Po estetici umetnost proistiće iz društva i društveno je uslovljena. vreme i sl. lep koloristički odnos. pokazuje zadovoljavajući stepen kreativnog mišljenja i razigranosti oblicima i bojama. prepoznavanje. tj. odraz prirodne i društvene stvarnosti. predmete. Treba 11 . Treba da se trudimo da učenici što više stvari prepoznaju na umetničkom delu. (živa bića. v. godišnja doba. veštačke oblike. dakle usvajanje. razumevanje i primenu pojmova likovnog jezika. b. Na ovom nivou dečjeg razvoja naravno možemo govoriti samo o postavljanju osnova.). Ona je jedna forma svesti. u svim elementima maštovit i neobičan) 3. Kreativnost (spremnost za istraživanje i igru. biografskim podaci umetnika). tema rada treba da dođe u prvi plan. Ne učimo ih estetici niti istoriji umetnosti nego ih pripremamo za uzvajanje estetsko . b. U početku. nemaštovito. nije spreman za kreativnu igru i brzo se zadovoljava stereotipnim rešenjem.umetničke kulture. Analize treba da budu povezane sa nastavnim sadržajem praktičnog rada i sa obrađenom likovnom problematikom. kao motivacija za rešavanje nekog likovnog problema • kao uzor za neki proces rada ili konvenciju • za sticanje likovnog znanja prilikom estetske analize Jedno od najvažnijih zadataka likovne kulture u nižim razredima je: uvođenje dece u abecedu umetničkog i estetičkog upoznavanja sveta. otkrivanje mnogostrukih mogućnosti rešavanja određenog problema) Opisna formulacija ocene (a. Prilikom analize umetničkih dela treba da motivišemo učenike za primanje tih dela iznoseći podatke (naslov. Kroz nastavu se daju neki konkretni podaci i znanja ali ne u sistematičnom istorijskom niti teorijsko-naučnom kontekstu. Estetsku analizu trebamo tako usmeriti da deca mogu prepoznati sopstvene likovne probleme i da uoče njihovo umetničko rešavanje i da uočeno primene kod svojih crteža. i likovnih tehnika. Temeljnije upoznavanje umetničkih dela (estetska analiza) stvara osnovu za usvajanje pojmova i znanja koja će primeniti u sopstvenom stvaralaštvu. razredu predmet. estetski sadržaj i forma.Opisna formulacija ocene ( a. Sadržaj nastavnog časa estetske analize sačinjavaju upoznavanje glavnih karakteristike najpoznatijih vrsta likovnih medija kao i 1-2 dela poznatih umetnika. Dete uči reči i sintakse kojima može vršiti analizu viđenog. već viđeno. svojstveno i nezamenjivo sredstvo za stvaranje društva. Umetnička dela se na času likovne kulture mogu koristiti: • kao stimulacija. sredstvo upoznavanja i preoblikovanja stvarnosti. c. Treba da se suzdržavamo usko stručnog tumačenja estetske forme (kako u kontekstu istorijskih podataka tako i kod verbalno racionalne obrade) .

da vodi računa o kvaliteti odabranih dela. istorijske kompozicije. Uvek treba da se prilagođavamo uslovima sredine. veoma su dobre studije A.da odaberemo takva umetnička dela koja su sa sadržajem bliska dečjem krugu interesovanja i po svojoj temi su pogodni da probude zainteresovanost dece. Direra (crteži životinja i biljki ) kao i mrtve prirode sa voćem i cvećem. ili ih projektovati pomoću dijaprojektora(dijapozitivi) i videobima. studijski izleti. Učenici tako uočavaju i tumače predstavljene pojave i radnje kao da one nisu predstave već kao da posmatraju stvarne pojave i prizore. produbljenija. Na ovom stupnju još ne pravimo razliku između prikazane stvarnosti i slikovnog prikaza stvarnosti. grafike. portret. učiteljevi crteži na tabli. Za primere rada po prirodi. Projekcije vršiti samo u zamraćenoj učionici. Razgovor i analiza treba da bude i ovde u kontekstu sa praktičnim radom. Učenici već bi trebalo da razlikuju predstavljeniju objektivnu stvarnost od njenog umetničkog prikaza. Prikazana dela i u ovom slučaju treba da su bliska dečjim interesovanjima i svakodnevnom životu. da ukažu na vezu dramatike sadržaja tih dela i jezgrovitosti tehnike) Očigledna sredstva i postupci kod estetske analize Demonstraciona sredstva umetničkih dela su sledeća: originalna dela. Danas je moguće koristiti kvalitetne reprodukcije iz zbirke učitelja (kalendari. Učitelj može da organizuje i sa učenicima akciju sakupljanja reprodukcija umetničkih dela i pravljenja albuma po dogovorenim kriterijima (naprimer po medijima. “tajne radionice“. iz udžbenika. da budu odabrana samo vrhunska dela. kvalitetne reprodukcije. dijaskopa ili videobima. posete izložbi. (Scene iz svakodnevnog života. Učitelj može usmeriti pažnju učenika na već postavljena dela u hodniku. slike. pejsaž. Ovim načinom rada možemo predoćiti učenicima bogatstvo i raznolikost umetničkog stvaralaštva. po određenim umetnicima ) . istorijska kompozicija) kao i probleme nekih arhitektonskih i vajarskih tehnika. monografije umetnika. tehnike. U nedostatku originalnih dela bilo bi poželjno demonstrirati veće i kvalitetnije reprodukcije. za sticanje nekih znanja studioznog (analitičkog) crteža i slike npr. Učenici treba da traže i pronalaze sadržajnu poruku. knjige iz istorije umetnosti). Učitelj treba posebnu pažnju da posveti ovim albumima. razredu već treba da analizu usmerimo na tumačenje prikazanih pojava. revolucionarne slike. Mogu se pokazati i neka arhitektonska dela sa jednostavnijim građevinskim elementima kao i dela narodne umetnosti i primenjene umetnosti). projekcije pomoću episkopa. Treba da nauče najvažnije likovne motive (mrtva priroda. 12 . Po mogućnosti prikazujmo originalna dela (crteže. Bilo bi dobro ako im da neke sugestije za analizu po kojima će kasnije deca izneti svoj referat. posete ateljeu. njihov izraz lica. U 4. Kroz priču učitelja trebalo bi da upoznaju nekoliko karakteristika poznatijih likovnih tehnika. Ako je tema bliska deci to u mnogome olakšava izvlačenje pouka i usvajanje pojmova (što je i bio cilj analize ). Postupci demonstracije su sledeći: Prikazivanje originalnih dela na času. da analiziraju ciklus dela umetnika. (Zadaci prethodnog posmatranja i uočavanja i interesovanja). muzeju. razredu analiza treba da je detaljnija. građevine. U 3. medijum i estetske karakteristike umetničkog dela kao i kroz istorijsku određenost njihove najznačajnije uzajamne veze (Npr. figuralna kompozicija. Učenici bi trebalo da opišu pokrete likova. skulpture. tzv. U nastavi možemo koristiti i filmove. ponašanje itd. dela primenjene i narodne umetnosti). video zapise. Na izlazcima van učionice mogu se pokazati neke značajnije građevine ili skulpture. po tehnikama. Ista reprodukcija se može više puta pokazati u zavisnosti od likovnog problema. tj. skulpture.

a po čemu se razlikuju ovi likovni motivi. za prostorni prikaz pomoću mrtve prirode pouke sticane kroz estetstku analizu umetničkih dela. tehnika. a deca teze prepišu u svoje sveske. kao i od aspekata analize. i 3. razredu nije predviđen samostalni čas estetske analize. stilske karakteristike određenog doba i umetnika. estetske karakteristike i sl. a drugi čas posvetiti praktičnom radu. Artikulacija časa estetske analize u mnogome je slična artikulaciji teoretskih časova. Ako su blok časovi. Npr. Na ovim časovima je zadatak uvek rezimiranje i proširivanje znanja. Najvažniji zadatak časova estetske analize je sistematizacija. U 4. ili po jedno delo u 4 -5 medija ili po motivima. ) Primena pouka stečena na časovima estetske analize treba uvek da je dvosmerna. Tri glavne forme su moguće za vezu između sticanja znanja. Najoptimalnije bi bilo prikazati 4-6 dela sa opširnijom analizom. U izuetnim slučajevima moguće je prikazati i više dela kada se osvrćemo na neke estetske probleme (ove projekcije imaju za cilj širi pristup određenom problemu i analiza će biti površnija). U završnom delu učitelj rezimira najznačajnije pouke časa.istorijska pozadina. Broj projektovanih dela zavisi od cilja časa. karakteristike prikaza prostora i forme. Ako su dela nepoznata učenicima možemo uporediti ih sa već poznatim delima. Kada su blok časovi.slikovnu analizu dela sledi kratki pregled biografije umetnika. na drugom času učenici trebaju kroz praktičan rad uvežbavati stećena znanja na času estetske analize. ili korišćenje stečenog znanja u praktičnom radu na mrtvoj prirodi u estetskoj analizi umetničkih dela) Veza iz aspekta problema prikaza forme i prostora (npr. preporučuje se na prvom času estetska analiza.Artikulacija časa estetske analize umetničkih dela U 2. Ponovo naglašavamo kvaliteta analize je jedino važna. Dok u ostalim radnim okvirima prikazujemo jedno ili dva dela dotle na časovima estetske analize relativno više dela. Upoznajemo decu sa glavnim aspektima analize .). Treba da utvrdimo koji elementi čine mrtvu prirodu mrtvom prirodom ili pejsaž pejsažom. rezime. analize umetničkih dela i crtanja . a sdruge strane pouke i znanja sa časova praktičnog rada primenjujemo u estetskoj analizi. (Npr.2 dela manjeg broja umetnika ili po jedno delo više umetnika u sličnim medijima. Po isticanju cilja časa pristupamo projekciji (prikazivanju) određenih dela i njihovoj analizi po utvrđenim kriterijima (tema dela. produbljivanje znanja. kod tematskog prikaza pejsaža ili nekog zanimanja prikaz umetničkog dela sa perspektivnim rešenjem smanjivanja predmeta i figura ka dubini prostora ili obrnuto prepoznavanje pouka stečenih na časovima praktičnog rada po određenoj temi na nekim umetničkim delima. na današnjem času ćemo upoznati nekoliko dela naših poznatih slikara kroz nekoliko njihovih dela. medijum. Naglasak da bude na kvaliteti umesto kvantitete. Nakon uvodne informativne pripreme ističemo cilj časa. Umetnička dela demostriramo u vezi određenih likovnih problema i zadataka. društveno .) 13 . S jedne strane primenjujemo stečena znanja sa časova estetske analize u praktičnom radu. ili videćemo nekoliko mrtvih priroda i pejsaža. Podsećamo ih na pouke korišćene kod rešenja nekih ranijih zadataka. (kompozicija slike. Mogu u završnom delu neki učenici samostalno vršiti analizu kao neku vrstu uvežbavanja.slikanja: Veza iz aspekta teme. Čas počinjemo ukazivanjem na prethodno iskustvo. razredu na časovima estetske analize uglavnom prikazujemo ona dela koja su već učenici upoznali prilikom ranijih demostracija. po čemu su slični. Možemo pokazati 1 . Pouke može napisati i na tablu. gama boja i sl. ukazati na sličnosti i razlike između njih. znanje učenika u vezi određenog dela. Estetsko .

koji je motiv slike? • Gde se likovi (oblici.Veza po određenoj tehnici (npr. Primer analize umetničkih dela iz aspekta kompozicije: .Moguća pitanja koje obrađujemo • Opišite sliku. predmeti) nalaze? • Kakav je raspored oblika na kompoziciji? • Šta je predstavljeno u pozadini? • Ko ili šta se nalazi u centru kompozicije? • Potražite te zaustavljene pokrete! • Podelite sliku u svojim mislima na dva jednaka dela! Šta uočavamo ako uporedimo levu i desnu stranu slike? • Koje boje koristi umetnik? • Koja je uloga linija u kompoziciji? • Koja osećanja izaziva u nama umetnik? Kakva je atmosfera slike? • Napiši u nekoliko reči svoj utisak o slici! Važni ishodi estetske analize umetničkih dela: Učenici postepeno stiču naviku posmatranja i analize umetničkih dela Postepeno uče razumeti umetničku poruku Postepeno uče iskazati svoj estetski sud o određenom delu Učenici će steći znanja o kompoziciji i prostoru umetničkog dela Produbiće svoje znanje o izražajnim elementima umetničkog dela Razumeće likovnu umetnost u relaciji istorije i kulture 14 . kod rada tušem i perom prikazujemo umetnička rešenja ove tehnike) Kao domaći zadatak može se zadati skupljanje reprodukcija umetničkih dela ili pronalaženje sličnih dela iz albuma učenika. kao i njihova analiza.

Frotaž (površinske igre) 15 . DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ (površinski i trodimenzionalni kolaž) (6+4) 1. stvarati uslove da učenici na svakom času u procesu realizacije sadržaja koriste tehnike i sredstva likovno-vizuelnog izražavanja. usvoje znanja o boji. povezivanje opaženih informacija. NASTAVNI PLAN I PROGRAM ZA ČETVRTI RAZRED OSNOVNOG OBRAZOVANJA I VASPITANJA Operativni zadaci Učenici treba da: razlikuju i povezuju dvodimenzionalne i trodimenzionalne oblike. prepoznaju likovne tehnike. te mu pomagati u samostalnom izražavanju korišćenjem primerenih tehnika i sredstava. da osetljivost za likovne i vizuelne vrednosti koju stiču u nastavi. FROTAŽ. učenici primenjuju u radu i životu. asamblaž 2. dekolaž. savremene umetnosti. galerija. položaja oblika u prirodi. muzeja i čuvanje kulturnih dobara. stvaranje uslova za razumevanje prirodnih zakonitosti i društvenih pojava. grade iskustva i kriterijume prema zahtevima programa. usklade likovni rad sa drugim medijima (zvukom. boja. razvijati ljubav prema vrednostima izraženim u delima svih oblika umetnosti. razvijati učenikove potencijale u oblasti likovnosti i vizuelnosti. Zadaci: nastava likovne kulture ima zadatak da razvija sposobnost učenika za opažanje oblika. likovnih umetnosti i likovnih pojava u životu. razvijati motoričke sposobnosti učenika. literarnim izrazom i scenskim ambijentima).LIKOVNA KULTURA ČETVRTI RAZRED Cilj vaspitno-obrazovnog rada u nastavi likovne kulture jeste da se podstiče i razvija učenikovo stvaralačko mišljenje i delovanje u skladu sa demokratskim opredeljenjem društva i karakterom ovog nastavnog predmeta. likovnim tehnikama i kreativno praktično rade sa odnosima boja. razvijati senzibilitet za lepo pisanje. svetlina. veličina. pokretom. da razvija pamćenje. frotaž. Kolaž (dvodimenzionalni – površinski kolaž) Pojmovi: kolaž. što čini osnovu za uvođenje u vizuelno mišljenje. da stvara interesovanje i potrebu za posećivanje izložbi. razvijanje sposobnosti za prepoznavanje tradicionalne. SADRŽAJI PROGRAMA I KOLAŽ. moderne.

Dekolaž (naslojavanje. boja – prostor Pojmovi: volumen 16 . Linija – prostor 2. pastel. tempera III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4) Karakteristike akvarel tehnike Karakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i voštani pastel) Karakteristike tempera boja Pojmovi: materijali i tehnike IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4) Crvena + žuta = narandžasta Crvena + plava = ljubičasta Žuta + plava = zelena Pojmovi: osnovne boje.3. POVRŠINA. PROSTOR (16+8) 1.) II VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (6+4) Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj... BOJA. prošireni mediji.) Asamblaž (trodimenzionalni kolaž. instalacije.. kosoj ili uspravnoj liniji Organizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoru Organizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravni Pojmovi: akvarel.. Boja – prostor 5. 4. docrtavanje. doslikavanje. izvedene boje V LINIJA. volumen. površina.VOLUMEN. Volumen – prostor 4. Linija. Površina – prostor 3.

II Razumevanje trodimenzionalnih oblika i rad na njima Ova celina je logičan nastavak prethodne celine programa o asamblažu. Ovakva celina programa je u tesnoj vezi sa proširenim medijima u savremenoj umetnosti. Bez obzira na veštačke ili prirodne oblike koje učenici ugrađuju u svoj rad. To je istovremeno šansa za učenike da naprave neko novo rešenjem a i da se sam voditelj nastavnog procesa pripremi za procenu novonastalih ostvarenja. Izrada scene 4. Idejna rešenja za izradu maski 2. potrebno je da nastavnik ograniči broj materijala iste vrste da bi učenici lakše došli do svojih smisaonih rešenja. To će biti ujedno i prilika za prepoznavanje savremene umetnosti u muzejima i galerijama. Realizacija po grupama ili u celini Pojmovi: ambijent i scenski prostor NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA I Kolaž. U daljem radu takvi kolaži mogu da budu izvanredan materijal za odlepljivanje. misli se na povezivanje trodimenzionalnih oblika u nove za učenike smisaone celine. sa drugom sistematizacijom. stoga se počinje od površinskog kolaža. Samim tim. Praksa je pokazala da se u takvim situacijama često dobijaju duhovita rešenja. dekolaž i asamblaž Imajući u vidu nastavu likovne kulture u celini i savremeni pristup medijima pod nazivom prošireni mediji. kada se može početi s radom 17 . Izrada maski 3. frotaž. kostim 5. nameće se obaveza nastavniku da učenike povremeno vodi na izložbe koje se nalaze u njihovom neposrednom okruženju. ponovno lepljenje. Takvo iskustvo je primereno za učenike. Kada se radi o asamblažu. Takvi radovi mogu da budu podvedeni pod naziv dekolaža. odmah se misli na već postojeće izvesno iskustvo učenika o kolažu. smatra se da je ova celina najprimerenija za uvođenje učenika u nova iskustva. Predlog za koreografiju. muziku. doslikavanje. s tim što se najčešće vodi računa o primerenosti zahteva uzrasnim mogućnostima učenika pa su se u praksi najčešće tražila rešenja po logici šaljivog kolaža. Izrada scene 6. Da bi učenici sačinili frotaž mogu se koristiti prirodni i veštački oblici kao podloga preko koje će učenici stavljati tanji papir i potom sa olovkama koje u sebi imaju meki grafitni uložak prevlačiti preko papira da bi se odštampali najviši delovi (reljefnost – struktura materijala koji se nalazi ispod papira). Kada se priđe realizaciji sadržaja kolaža. To znači da su preuzimani različiti oblici kojima su stvarani neki novi oblici po ličnom nahođenju svakog učenika. te se od učenika traži izvesna doza upornosti što je moguće na tom uzrastu. docrtavanje.VI AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR (6+4) 1.

za razliku od akvarela koji podrazumeva al-prima rad. tempere ili gvaša. nanosi se više u vidu paste. čime će uputiti učenike da sami otkrivaju bogatstvo prirode. U takvom procesu biće od izuzetne važnosti da učenici rade po percepciji. posmatrajući pre svega prirodne oblike i boje. učenici mogu da crtaju sa olovkama. da vrše analizu kada će moći u svim tehnikama da izraze šta osećaju dok 18 . sa oznakom B. IV Osnovne i izvedene boje Učenici su do sada koristili sve boje bez poznavanja karakteristika boja. razreda. radi lakšeg intervenisanja u procesu rada. Uz dodatke bele pokrivajuće boje i mešanje drugih boja s belom. Takav pristup se može načiniti u svim situacijama kada se crtaju ili slikaju mimetički oblici. što podrazumeva dobro promišljanje koja će boja da se stavi na koju površinu. prostor U okviru ove celine računa se na povezivanje učenikovih iskustava o linijama. što znači da takva slika podnosi naslojavanje. Pre svega se misli na oblike koje možemo prepoznati u prirodi ili na oblike koje je čovek stvorio a ne prepoznajemo ih u prirodi. smatra se da je od posebne važno da nauče koje su karakteristike akvarela. koji mogu da sačine neki novi oblik u skladu sa njihovom maštom. koristili tempere kao slikarski materijal. već su slikali prema svom osećaju. Akvarel tehniku karakteriše lazurni način slikanja. površinama i volumenu u određenom prostoru. Posle tih iskustava učenici mogu uraditi i neke vežbe po percepciji ili apercepciji koristeći i osnovne i izvedene boje. III Slikarski materijali i tehnike Kako su učenici do 4. boja. oblik šolje. što znači da će mešanjem žute i crvene dobiti narandžastu. Na samom početku realizacije ove celine. uz pomoć mašte. V Linija. dobija se gvaš tehnika. Na primer. U ovoj celini bi trebalo da dobiju elementarna znanja o osnovnim i izvedenim bojama. i napokon mešanjem žute i plave da će dobiti izvedenu zelenu. a slika deluje sveže bez crne i bele boje. Zapravo. pa i u 4. prepoznajemo prema karakterističnim linijama. površina. ali najprimereniji je trodimenzionalni rad. U temperi se može više puta nanositi boja preko iste površine. Na nastavniku je da pronađe manje prirodne oblike. dobićemo nefigurativan oblik – apstraktni oblik. pronalaze prirodne oblike. Smatra se da s ovim znanjima učenik kasnije može uspešno da prati nastavu likovne kulture. Ako bismo izbrisali linije drške i karakterističnu liniju koja čini oblik šolje.polazeći od apstraktnih oblika nekog predmeta. Potom mogu da koriste i slikarske tehnike. uglavnom po logici apercepcije. razredu. volumen. U ovoj celini programa učenici razredne nastave prvi put osmišljenije treba da rade po percepciji. misli se na nefigurativne oblike koji se u daljem radu mogu suprotstaviti figurativnim oblicima. Tempera je pokrivajuća boja. Ne treba zaobići klasične materijale kao što je glina. što znači da se više koristi voda sa blagim toniranjem boje. ali su posebno zahvalni veštački materijali kao što su delovi dečjih igračaka. da će mešanjem plave i crvene dobiti ljubičastu kao izvedenu.

Najprimerenije je da svako dete ima svoj model koji će posmatrati. ambijent autobuske stanice. što se može pronaći u literaturi. ali je najvažnije da se ceo proces odvija kroz igru. dekolaž. svaki ambijent je karakterističan po nečemu. U duhu takvog zahteva. a samim tim i povezivanje ovakvog sadržaja sa drugim oblastima. instalacije. a u funkciji je opažanja i prenošenja nemimetičkog prenošenja posmatranog prirodnog oblika. docrtavanje. u celini gledano. ŠARENI LIKOVNI PUTOKAZI I KOLAŽ. Frotaž (površinske igre) 3. ambijent kuhinje. igrališta. kostim.. Kolaž (dvodimenzionalni – površinski kolaž) Pojmovi: kolaž.. Pored crtanja i slikanja.) II VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI (6+4) Komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj.. asamblaž 2.. FROTAŽ.. posebno je važno da se sa učenicima razgovara o karakteristikama pojedinih ambijenata. kosoj ili uspravnoj liniji Organizacija bojenih oblika u odnosu na ravan u prostoru 19 . pozorištem. Dakle. preporučuje se i rad u glini koja je najzahvalnija za razvoj motorike. Ambijent učionice.) 4. U toj igri učenici će doći do saznanja o iskustvima civilizacije. maske. doslikavanje. frotaž. učenici mogu da rade scenu. da se opredele za muziku. na nastavniku je da zajedno sa učenicima izvuče posebne detalje o nekom prepoznatljivom ambijentu. ambijent ulice. VI Ambijent – scenski prostor Ako se pođe od činjenice da svi živimo u nekom ambijentu. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ (površinski i trodimenzionalni kolaž) (6+4) 1. posebno sa književnošću. prošireni mediji. PREDLOG ORIJENTACIONOG NASTAVNOG PLANA I PROGRAMA UZ UDŽBENIK LIKOVNA KULTURA.. čime se postiže izbegavanje akademske postavke mrtvih priroda...posmatraju neki prirodni oblik. muzičkom kulturom. Asamblaž (trodimenzionalni kolaž. Dekolaž (naslojavanje.

Linija. PROSTOR (16+8) 1. boja – prostor Pojmovi: volumen VI AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR (6+4) 1.Organizacija trodimenzionalnih oblika u prostoru i na ravni Pojmovi: akvarel. POVRŠINA. Izrada scene 6. BOJA. pastel. Izrada scene 4. Površina – prostor 3.VOLUMEN. muziku. Boja – prostor 5. Linija – prostor 2. Idejna rešenja za izradu maski 2. volumen. tempera III SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE (6+4) Karakteristike akvarel tehnike Karakteristike pastelnih boja i kreda u boji (suvi pastel i voštani pastel) Karakteristike tempera boja Pojmovi: materijali i tehnike IV OSNOVNE I IZVEDENE BOJE (6+4) Crvena + žuta = narandžasta Crvena + plava = ljubičasta Žuta + plava = zelena Pojmovi: osnovne boje. Predlog za koreografiju. Realizacija po grupama ili u celini 20 .Volumen – prostor 4. Izrada maski 3. kostim 5. izvedene boje V LINIJA. površina.

.. KOLAŽ... 2. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: KOLAŽ TEMA: Ilustrovanje pesme SUPER RODE MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Kolaž 3. FROTAŽ. čas NASTAVNA CELINA: I. FROTAŽ. čas NASTAVNA CELINA: I. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: FROTAŽ TEMA: Slobodna tema MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Frotaž 7. KOLAŽ. KOLAŽ. čas NASTAVNA CELINA: I. 4.Pojmovi: ambijent i scenski prostor SEPTEMBAR 1. čas NASTAVNA CELINA: I. 6. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: ASAMBLAŽ TEMA: Slobodna tema MEDIJ: Građenje oblika TEHNIKA: Asamblaž ili pakovanje OKTOBAR 21 . KOLAŽ. 8. FROTAŽ. FROTAŽ. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ: DEKOLAŽ TEMA: To sam ja na drugi način MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Dekolaž 5.

čas NASTAVNA CELINA: II. čas NASTAVNA CELINA: I. 14.PAKOVANJE TEMA: Slobodna tema MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: Po izboru 11...VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: KOMPONOVANJE APSTRAKTNIH OBLIKA U PROSTORU PREMA POLOŽENOJ. 12. DEKOLAŽ I ASAMBLAŽ NASTAVNI SADRŽAJ:VEŽBE .VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ:VEZIVANJE OBLIKA U RAVNI – OBLO-ROGLJASTO TEMA: IZLOMLJENE I LUČNE FORME MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: razni crtački materijali NOVEMBAR 17. 16.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: POVRŠINSKO – PROSTORNO TEMA: Portret .Autoportret MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glina ili plastelin 13. KOLAŽ.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI 22 . KOSOJ ILI USPRAVNOJ LINIJI TEMA: Kompozicija geometrijskih oblika MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempere ili gvaš 15. čas NASTAVNA CELINA: II.9. FROTAŽ. čas NASTAVNA CELINA: II... čas NASTAVNA CELINA: II. 10.. 18.

.NASTAVNI SADRŽAJ: ORGANIZACIJA TRODIMENZIONALNIH OBLIKA U PROSTORU I NA RAVNI TEMA: OMILJENA ŽIVOTINJA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: Žica 19. ILUSTROVANJE MUZIČKE KOMPOZICIJE 23 . 22. 26. čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ: KARAKTERISTIKE PASTEL TEHNIKE TEMA: MRTVA PRIRODA SA VOĆEM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: pastel – suvi (ili krede u boji)i voštani 23. 24. AKVARIJUM.) 21. itd... čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ: KARAKTERISTIKE TEMPERA TEHNIKE TEMA: SLOBODNA TEMA.VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: ORGANIZACIJA TRODIMENZIONALNIH OBLIKA U PROSTORU I NA RAVNI TEMA: GRAD KNEZA LAZARA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: papirplastika (građenje od papirnatih kutija. čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ: KARAKTERISTIKE AKVAREL TEHNIKE TEMA: MORSKO DNO. 20 čas NASTAVNA CELINA: II.. TMURNO NEBO PRED OLUJU MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Akvarel DECEMBAR 25.

čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ:VEŽBE TEMA: SLIKAMO NA KAMENU MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 29... 32. 30. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: CRVENA + ŽUTA = NARANDŽASTA TEMA: MRTVA PRIRODA SA POVRĆEM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 33.MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 27. čas NASTAVNA CELINA: SLIKARSKI MATERIJALI I TEHNIKE NASTAVNI SADRŽAJ:VEŽBE TEMA: ČESTITKA ZA NOVU GODINU. ŠUMA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 24 .. 34. 28.. SLOBODNA TEMA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: grataž JANUAR 31. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: ŽUTA + PLAVA = ZELENA TEMA: APSTRAKTNA KOMPOZICIJA.

40. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: KONTRAST BOJA TEMA: ANALIZIRAMO UMETNIČKA DELA MEDIJ: Estetska analiza TEHNIKA: 41. 38. POVRŠINA. čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: TOPLO-HLADNO TEMA: MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 39.. BOJA..FEBRUAR 35. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: OBLICI I MATERIJALI TEMA: KOMPOZICIJA RAZLIČITIH MATERIJALA MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: tuš i pero 25 . čas NASTAVNA CELINA: OSNOVNE I IZVEDENE BOJE NASTAVNI SADRŽAJ: CRVENA + PLAVA = LJUBIČASTA TEMA: ZALAZAK SUNCA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: akvarel. ili pastel 37. 36..VOLUMEN. 42..

POVRŠINA. čas 26 . PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: POVRŠINA – PROSTOR TEMA: KORA DRVETA MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: lavirani tuš 45.VOLUMEN. BOJA. 50. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: BOJA – PROSTOR (TEKSTURA) TEMA: PRIRODNI OBLIK MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: slikarska tehnika po izboru 47.VOLUMEN TEMA: MOBILI .VOLUMEN.. 46.VOLUMEN.VOLUMEN.POKRETNE SKULPTURE MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: različiti materijali 51. POVRŠINA. 48.. BOJA. BOJA.. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA... čas NASTAVNA CELINA: LINIJA.MART 43. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. BOJA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: LINIJA – PROSTOR. 44. 52. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: POVRŠINA – PROSTOR TEMA: SUSRET SA MATISOM MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: gvaš 49. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. POVRŠINA. POVRŠINA.

BOJA. ŠIŠARKA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glina 57. POVRŠINA. POVRŠINA. POVRŠINA. POVRŠINA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA.VOLUMEN. 54. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ:VOLUMEN – PROSTOR TEMA: JEZGRO ORAHA.NASTAVNA CELINA: LINIJA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: VOLUMEN – PROSTOR TEMA: GULIVER MEDIJ: TEHNIKA: kartonplastika APRIL 53.VOLUMEN. POVRŠINA.56. BOJA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ:VOLUMEN – PROSTOR TEMA: KARTONSKA AMBALAŽA MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: glinamol 55. BOJA. PROSTOR 27 .VOLUMEN. BOJA.. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA.VOLUMEN. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. BOJA.. 58.VOLUMEN.. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ:VOLUMEN – PROSTOR TEMA: RELJEF ZA MOJU SOBU MEDIJ:Vajanje TEHNIKA: različiti materijali MAJ 59.. 60.

VOLUMEN. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR 28 .. posebno sa književnošću. pozorištem. NASTAVNI SADRŽAJ: AMBIJENT TEMA: RAZLIČITI AMBIJENTI MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: tuš i pero 67. muziku. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR Napomena: Nastavna celina je zamišljena kao realizacija jednog igrokaza sa lutkama od ideje. 66. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA. kostim. predlog za koreografiju. muzičkom kulturom.. 64.. BOJA.. BOJA.. 62. korelacija sa drugim oblastima. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: BOJA – PROSTOR TEMA: UMETNICI STVARAJU ŽIVOT MEDIJ: Estetska analiza TEHNIKA: / 65. Realizacija po grupama. scenografije. PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: BOJA – PROSTOR TEMA: MAGRITOVI PROSTORI MEDIJ: Estetska analiza. POVRŠINA.68..NASTAVNI SADRŽAJ: TEMA: KOMPOZICIJA STRUKTURE MEDIJ: Crtanje TEHNIKA: olovka 61.VOLUMEN. Slikanje TEHNIKA: / 63. izradu lutki. POVRŠINA. čas NASTAVNA CELINA: LINIJA.

različiti materijali 71.. 70. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: LUTKARSKO POZORIŠTE TEMA: IZRADA LUTKI ZA PREDSTAVU MEDIJ: KOMBINOVANI TEHNIKA: kombinovani .NASTAVNI SADRŽAJ: MASKA TEMA: POZORIŠNA MASKA MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: po izboru JUNI 69. 72. čas NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: TEMA: IZVOĐENJE PREDSTAVE PEPELJUGA MEDIJ: / TEHNIKA: / 29 . čas TEHNIKA: različiti materijali NASTAVNA CELINA: AMBIJENT – SCENSKI PROSTOR NASTAVNI SADRŽAJ: IZRADA SCENE TEMA: IZRADA SCENE MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: tempere 73. 74...

Faza otkrića. . Faza realizacije. SAZNANJE.VERIFIKACIJA Tok časa Uvodni deo 1. defincija lik. PROCENJIVANJE 30 .problema. stvaralaštva .Uočavanje lik. STVARANJE 4.Stvaralaštvo . PREPARACIJA 2 INKUBACIJA 3 ILUMINACIJA (NALAŽENJE REŠENJA) 4. igre -Igra i improvizacija 3. OTKRIĆE. motivacija za sledeći čas LIKOVNA K.Tehnička priprema 2. Faza podsticaja.Isticanje cilja časa Radni deo 4. OBLIKOVANJE.Motivacija . IGRA 3. oblikovanja .problema -Kritička procena informacije . 1.ARTIKULACIJA ČASA PREMA FAZAMA KREATIVNOSTI PSIHOLOGIJA 1. vrste .Verifikacija.Rad . Faza procenjivanja . Faza saznanja .priprema. PODSTICAJ. UČENJE 2. RAD 5.Domaći rad.Korektura Završni deo 5.

br. učenici su usvojili određena znanja o prostoru. kosoj ili uspravnoj liniji Prethodna situacija Normalna. oblicima i kompoziciji Zadaci časa .razvoj mašte i kombinatorike -ukazivati na odnose oblika. veličine.Povezivanje geometrijskih oblika u kompoziciju. Putem igre i potpune slobode u povezivawu oblika dobiće maštovite i originalne kombinacije i kompozicije Spretnost – učenik treba da stekne i trajno usvoji spretnost motoričkih pokreta Osećaj za prostor – učenik kroz rad stiče jedinstven osećaj za prostor i organizaciju prostora Maštovitost – podsticajnim kreativnim radom učenik stvara maštovitu kompoziciju 31 .Razvijanje likovne percepcije i apercepcije . KOSOJ ILIUSPRAVNOJ LINIJI TEMA: Kompozicija geometrijskih oblika MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempere ili gvaš OPŠTI PODACI O ČASU Pedagoški fakultet u Somboru Student Andrea Bođo. položaja kao i međusobnih odnosa -navikavanje na istrajnosti i upornost u radu Likovni problem. boji. ritam Tema Kompozicija geometrijskih oblika (Ukrasna salveta) Likovne sposobnosti Originalnost – učenik stvara originalnu kompoziciju oblika uravni Fleksibilnost – sposobnost traženja različitih puteva ostvarenja Redefinicija – učenici individualno reprodukuju dožilvljenu stvarnost kroz upoznate mogućnosti stvaraštva.Primeri priprema za čas likovne kulture NASTAVNA CELINA:VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI NASTAVNI SADRŽAJ: KOMPONOVANJE APSTRAKTNIH OBLIKA U PROSTORU PREMA POLOŽENOJ. boju i na ritam -upućivanje na različite mogućnosti transformacije prilikom komponovanja promene oblika. indeksa 62/2004 METODIČKI PODACI O ČASU Nastavni predmet Likovna kultura Nastavna celina VEZIVANJE OBLIKA U TRODIMENZIONALNOM PROSTORU I U RAVNI Nastavni sadržajKomponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj.

1. Zadaci su diferencirani i prilagođeni individualnim sposobnostima učenika. a po polu heterofene. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj ili uspravnoj liniji 32 . a napisani su na nastavnom listiću. trouglovi. pravougaonici. kvadrati. Diferencirani listić se daje svakom učeniku u grupi sa istim zahtevima ali se od njih očekuje da pokazu originalnost u kreativnom radu. Formirane grupe su po sposobnostim približno homogene. Grupa boljih učenika i njih ov interval sadrži dva različita oblika . kosoj ili uspravnoj liniji 2. trouglovi) u određenom prostoru Nastavna sredstva Reprodukcije umetničkih dela. kvadrati. Grupa potencionalno darovitih učenika – krugovi.Fluentnost – učenik treba da proizvedu što više ideja vezanih za rešewe postavljenog likovnog problema Likovni medij Slikanje Likovna tehnika Tempere Motiv: Površinski oblici Motivacioni sadržaj Slobodno kombinovanje pravilnih geometrijskih oblika (krugovi. radovi učenika Korelacija Matematika Izbor umetničkih dela Vinsent van Gog Viktor Vasareli Pit Mondrijan Pol Kle Izgled table Tema: Ukrasna salveta Medij: Slikanje Tehnika: Tempere Zadaci časa: • Izbor oblika • Izbor boja • Organizacija oblika i boja u maštovitu kompoziciju GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD Na osnovu prethodne provere sposobnosti učenici su podeljeni u 4 grupe.krugovi. Diferencirani zadaci se daju svakom učeniku unutar grupe. trouglovi. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj.

Grupa učenika sa smetnjama u razvoju – pravougaonici. tehničke umešnosti i estetske kvalitete Sugestije učitelja za prevazilaženje eventualnih grešaka i instrukcije za dalji rad TOK ČASA Uvodni deo časa (20 minuta) 1. odnosa boja i geometrijskih oblika na primerima umetničkih reprodukcija. Grupa prosečnih učenika i njihov interval sadrži samo jedan oblik – trouglovi. savetovanje i motivisanje učenika kroz individualne razgovore. prikupljaju informacije koje se kritički procenjuju. o njihovom međusobnom odnosu. kvadrati. podsticanje. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema uspravnoj liniji 4.u toku prilaska učenicima dodatna objašnjenja i saveti (ukazujem na elementarne propuste i podstičem na samostalno ispravljanje grešaka). .odabir dečjih likovnih ostvarenja za estetku analizu ZAVRŠNI DEO ČASA (10 minuta) Kolektivna analiza i estetko procenjivanje rezultata prema stepenu ostvarenog likovnog problema.tri korektivna pristupa . boji. bogatstva elemenata na motivu. .3.ističem cilj časa i objašnjavam zadatke grupama RADNI DEO ČASA (60 minuta) -Samostalan rad učenika na realizaciji teme. Kroz razgovor sa učenicima obnovićemo znanja usvojena na prošlom času. Da ponovimo gradivo: Šta je prosto? Prostor je sve ono što nas okružuje 33 . originalnosti. . o prostoru.Uočavanje oblika. dodatna motivacija . Faza saznavanja (preparacija) U ovoj fazi se identifikuje likovni problem. komponovanje apstraktnih oblika u prostoru prema položenoj liniji ARTIKULACIJA ČASA UVODNI DEO ČASA (20 minuta) -Razgovor o prostoru i uočavanje oblika u njemu.Praćenje. . .Razgovor o načinu raspoređivanja predmeta i oblika u prostoru i načinu povezivanja u celinu. Na prethodnim časovima smo govorili o liniji.

Na primer? Hodnik.. To su: Učenici crtaju na tablu krug. Hajde da promenimo izgled učionice se nalaze na učiteljevom stolu) Improvizacija u traženju kreativne ideje. Kombinujući ih na različite načine. Prostor u kojem se krećemo – ulica. platna. Koje su razlike između navedenih prostora? Kakav može da bude prostor? Unutrašnji – enterijer i spoljašnji – eksterijer A prema složenosti? Prostor može da bude jednostavan (učionica) i složen (školska zgrada) Prostor koji nas okružuje je ispunjen raznim oblicima. valjak. Trudimo se da zajedno stvorimo jednu zanimljivu kompoziciju. kuća.) Opišite koji predmeti se nalaze u učionici? Kakvog su oni oblika?Kako bi oplemenili našu učionicu? Učenici daju svoje predloge naprimer boje zidova. tavanicom Koje predmete si prepoznao/la na slici? Krevet. Kakav prostor je naslikao umetnik? Ovo je otvoren prostor ispunjen raznim oblicima. Na tablu lepimo odabrane oblike (ujedno proveravam u kojoj meri učenici raspoznajui oblike). Pogledajmo reprodukciju umetničkog dela (Van Gog Umetnikova soba). učionica. trougao. živim bićima Prostor jedne likovne kompozicije je ograničen dimenzijama papira. predmetima. livada. razmeštaj klupa ili njihov oblik trougla. Ako je njihov razmeštaj po nekim principu komponovanja onda oni oplemenjuju taj prostor i čine da se prijatno osećamo u tom okruženju. kocka. U prirodi i u umetnosti razlikujemeo osnovne površinske oblike. podom. Kakav prostor je naslikao umetnik? Zatvoren unutrašnji prostor Čime je ogranićen prostor sobe? Zidovima... park ili učionica – je ispunjen predmetima različitog oblika. a to su: (Na učiteljevom stolu se nalaze geometrijska tela: lopta. sto. učenici će putem igre i slobode u povezivanju oblika uneti svoj temperament i dobiti 34 .. Takav prostor je funkcionalno organizovan. kvadrat i pravougaonik (ili lepe aplikacije koje se nalaze na učiteljevom stolu) Postoje i trodimenzionalni oblici. kruga. stolica Pogledajmo sledeću reprodukciju umetničkog.

Kroz razgovor sa učenicima obnovićemo znanja usvojena na prošlom času. Faza podsticajne igre (inkubacija) Pogledajmo reprodukcije umetničkih slika. boje. prekrivanjem i prožimanjem oblika. Analizirajmo zajedno korišćene likovne elemente. učionica. (Igru možemo osmisliti da bude takmičarskog karaktera. tehniku). tablu podelimo na tri dela i formiramo tri grupe po mestu sedenja) Sada analizirajmo našu kompoziciju. Koje geometrijske oblike prepoznaješ na tom delu? Nakon analize umetničkih dela pokazujem radove učenika iz prethodnih generacija Izgled table Tema: Ukrasna salveta (stolnjak) Medij: Slikanje Tehnika: Tempere Zadaci: 1. Ako jedan oblik prekrijemo sa drugim šta primećujemo? 35 .maštovite kombinacije. Ako jedan oblik prekrijemo sa drugim šta primećujemo? Da je jedan ispred drugog. se može izvesti dodirivanjem. u dvodimenzionalnoj predstavi prostora. Koje su razlike između navedenih prostora? Kakav može da bude prostor? prožimanjem oblika. boji. Da ponovimo gradivo: Šta je prosto? Prostor je sve ono što nas okružuje Na primer? Hodnik. 2. iza drugog. faza otkrića U ovoj fazi se identifikuje likovni problem.. medij. livada. tj. Povezivanje oblika u ravni. oblike. Izbor boja 3.. Objašnjavam i pokazujem na aplikaciji. ako nije organizovana. o njihovom međusobnom odnosu. Na prethodnim časovima smo govorili o liniji. Organizacija oblika i boja u maštovitu kompoziciju Za svaku grupu na tablu napišem konkretne zadatke Objasnim svaki deo posebno (temu. Isticanje cilja časa 3. o prostoru.tj. prikupljaju informacije koje se kritički procenjuju. Izbor oblika 2. Objašnjavam i pokazujem na aplikaciji. Zaključujemeo da kompozicija može delovati i haotično.

preklapanjem ili prožimanjem tih oblika. vodi računa o povezanosti tih oblika. Završni deo časa (10 minuta) 5. nemojte koristiti previše bojada se ne bi pojavilo preveliko šarenilo. Tek tad pristupi bojenju tempera bojama. faza oblikovanja Dok učenici samostalno pristupaju realizaciji likovnog problema puštam muziku za štimung. Radni deo časa (60 minuta) 4. Dodatnom motivacijom u toku treće korekture podstičem ih da se ne zadovolje brzo dobijenim rezultatime.) Zajedničko za sve grupe Učenici (po prethodno odabranim kriterijima) treba da razmeste svoje oblike u jednu skladnu celinu. Svaki učenik će realizovati likovni problem prema svojim individualnim. Organizacija kompozicije Kakav odnos imaju u oblici kompoziciji? Da li kombinacija oblika čini celinu? Da li je postignut sklad u kompoziciji? 36 . Izabrana muzička kompozicija svojim ritmom deluje stimulativno na ispoljavanje dečje kreativnosti. Pažljivo odaberite boju pozadine. likovnim i kreativnim sposobnostima. 1. Izbor boja će biti slobodan. Prvo nacrtaj zadate oblike u raznim veličinama. S obzirom da su četiri grupe sa različitim zadacima potrebna je posebna analiza za svaku grupu. Po stepenu složenosti svakoj grupi posebno objašnjavam konkretne zadatke. slobodnim komponovanjem geometrijskih oblika. već da ulože dodatni napor kako bi došli do mogućeg najboljeg rešenja. Izbor oblika Kakvi su oblici korišćeni? Da li su jasno uočljivi oblici? Da li su oni skladno povezani? 2. prikazati igru boja i oblika za jednu ukrasnu salvetu (stolnjak i sl. Učenicima ne namećem svoje ideje i mišljenja već kroz razgovor o postavljenom problemu i zadacima navodim ih da uvide nepravilnosti i da ih isprave. Izbor boja Da li su boje skladne? Koje nijanse boja dominiraju? 3. Svakom učeniku prilazim i kroz individualni razgovor nastojim da dođe do maštovitog i estetskog rešenja. Korekture vršim u tri navrata. faza procenjivanja Završnu analizu radova vršimo prema stepenu ostvarenosti zadataka.Danas ćemo u tehnici tempera boja. Izaberi onu likovnu ideju koja te najviše zadovoljava. POvezivanje možeš izvesti dodirivanjem. Probaj različiti razmeštaj oblika.

primer UNIVERZITET U NOVOM SADU UČITELJSKI FAKULTET SOMBOR NASTAVNO ODELJENJE SUBOTICA STUDENT: Žaklina Stanković STRUČNI PODACI NASTAVNA CELINA: Osnovne i izvedene boje NASTAVNI SADRŽAJ: Crvena-žuta-narandžasta PRETHODNA SITUACIJA: Normalna.narandžaste. boje. VASPITNO-OBRAZOVNI ZADACI ČASA: -Usvajanje osnovnih znanja iz teorije boja: upoznavanje sa karakteristikama boje (nijansa. intenzitet). 2. -Omogućiti učenicima da osete radost pri elementarnom stvaralačkom radu. -Određivanje narandžaste boje u spektru boja i na slikarskom krugu boja.Da li su rešenja originalna? Na samom kraju učenici daju odgovore na pitanja: Koji su radovi originalni i maštoviti? Šta bi promenili na svojim radovima? Da li im se dopao današnji zadatak? Najavljujem aktivnosti za naredni čas i o potrebnom priboru. -Navikavanje na strpljivost i upornost -Razvijanje smisla za individualni likovni problem LIKOVNI PROBLEM: Da sami stvaraju izvedenu boju (narandžastu) iz osnovnih boja i njom predstavljaju ono što su uočili na mrtvoj prirodi. prostor 37 . Na prethodnim časovima učenici su usvojili određena znanja iz teorije boja i upoznali se sa osnovnim i izvedenim bojama. -Upoznavanje učenika sa načinom dobijanja izvedene boje . LIKOVNE SPOSOBNOSTI: Tačno opažanje postići kod učenika navodeći ih da zapažaju oblike. svetlost. kao i njihovom međusobnom uticaju (kontrast i kompozicija) i primena datih svojstava u rešavanju zadataka.

ilustrativno-demonstrivna metoda. posmatranje.Individualni (uvodni i završni deo časa) -Individualizovan (radni deo časa) . NASTAVNA SREDSTVA: tempera boje. CD .Marino Tartaglia: Autoportret 38 . povrća i voća.Frontalni (uvodni i završni deo časa) .Diferenciran ( radni deo časa) METODE RADA: Pokazivanje. Redefinicija doživljenu stvarnost i upoznate mogućnosti učenici treba da individualno reprodukuju na lični plan. redefinisanje. objašnjenje. radovi učenika KORELACIJA: Poznavanje prirode (biljni i životinjski svet). znanje. fotografije biljaka. slaganje. LIKOVNE METODE: Komponovanje. dobiće originalne i maštovite kompozicije. Fluentnost kod učenika postići motivisanjem na igru bojama i tako ih navesti da proizvedu što više nijansi narandžaste boje. Putem igre i potpuneslobode u slikanju oblika. pa će ujedno dodati i neke emocije. rekomponovanje. reprodukcije. muzička kultura (slušanjnje muzike) IZBOR UMETNIČKIH DELA: . razgovor.na mrtvoj prirodi. i iskustvo. variranje. metoda praktičnog rada. TEMA: Mrtva priroda sa povrćem LIKOVNI MEDIJ: Slikanje LIKOVNA TEHNIKA: tempera boje LIKOVNA OBLAST RADA: Tematski rad MOTIVACIONI SADRŽAJ: -Razgovor o bojama u prirodi i njihovim osobinama -Posmatranje razlika u nijansama boje na predmetima okoline -Slušanje tonske lestvice -Uočavanje nijansi boje na umetničkim delima -Analiza međusobnog uticaja boja OBLICI RADA: .

� Uočavanje i određivanje boja na slikarskom krugu boja.Đuzepe Arcimboldo: Jesen . One su u pogledu polne strukture heterogene.Vinsent van Gog: Autoportret (1889) .. formiram četiri grupe učenika približno istih sposobnosti.Đuzepe Arcimboldo: Povrće . I grupa: potencijalno darovitih II grupa : boljih III grupa: prosečnih učenika IV grupa : učenika sa smetnjama u razvoju ARTIKULACIJA ČASA Uvodni deo časa: (do 20 minuta) � Razgovor o godišnjem dobu (boje jeseni).Vinsent van Gog: Četrnaest suncokreta u vazi .Paul Klee:Vrt ruža . a napisani su na nastavnom listiću. a svaki učenik unutar grupe individualno rešava postavljeni problem. motivacije i tempa napredovanja. na biljnom i životinjskom svetu. � Upoznavanje sa načinom dobijanja narandžaste boje. � Prepoznavanje i uočavanje ove boje u prirodi.Emil Nolde: Crveni makovi GRUPE ZA DIFERENCIRANI RAD Na osnovu prethodne provere sposobnosti učenika i dobijenih rezultata. � Uočavanje narandžaste boje na umetničkim delima. zadaci su diferencirani i prilagođeni individualnim sposobnostima i mogućnostima učenika.Klod Monet: Procvetale jabuke .Pablo Pikaso: Žena . � Slušanje muzičke lestvice i gradacija narandžastih nijansi (tonovi narandžaste boje). Znači. Dodatna motivacija je mogućnost prelaska u napredniju grupu na idućem času ako učenik postigne nivo rada predviđen za napredniju grupu. Diferencirani zadaci se daju svakom učeniku unutar grupe. 39 .

Isticanje cilja časa i objašnjavanje zadatka. TOK ČASA UVODNI DEO ČASA: FAZA SAZNANJA (UČENJA) � U ovoj fazi likovni problem se identifikuje. Završni deo časa: (do 10 minuta) � Kolektivna analiza. cveće. � Koje je boje koristila? Koje su boje jeseni? (ŽUTA – kao sunce. stimulisanje učenika kroz individualni razgovor. nastalih u likovnim radovima. podsticanje. originalnosti. jesenje cveće.� � Uočavanje međusobnog uticaja boja uz demonstraciju i analizu na umetničkim delima. savetovanje. Izvršavanje korekture u tri navrata (nastavnik) U toku obilaska slede dodatna objašnjenja. Odabiranje adekvatnih likovnih radova učenika za estetsko procenjivanje. saveti. � Sugestije učitelja u vidu saveta i uputstva za prevazilaženje eventualnih grešaka. diskusija i estetsko procenjivanje radova prema stepenu ostvarenog likovnog problema. estetskih kvaliteta i tehničkoj spretnosti. prikupljaju se neophodne informacije koje se kritički procenjuju � Koje se sad godišnje doba? (Jesen!) � Jesen je kao vrsna slikarka upotrebila spektar boja i obojila prirodu. lišće 40 . lišće. ukazivati im na elementarne propuste i ispravljanje grešaka. Praćenje. kruške CRVENA – grožđe. Radni deo časa: ( do 60 minuta) � � � � � Samostalni rad učenika na realizaciji teme.

.? (crvene i žute) � Zato kažemo da je narandžasta boja ... olovka... mešam ih i novonastalu boju nanosim na papir..) � Kako se nazivaju te boje? (To su izvedene boje...) � Međutim. cveće) � Dok učenici nabrajaju boje jeseni otkrivam navedene boje na slikarskom krugu boja. kako? (Stvaramo nove boje mešanjem. svetlini. već i sami stvaramo neke nove boje. � Šta smo sada slušali? (Tonsku lestvicu – skalu) � Kako su tonovi u skali poređani? (Po visini – od najnižeg tona do najvišeg.. Prilog br.NARANDŽASTA – šargarepa. 3: Izvedene boje � Demonstracija: Na paletu istiskujem jednake količine crvene i žute boje. cvet.. � Koju smo boju dobili? (Narandžastu) Dakle. narandžastu boju možemo dobiti mešanjem osnovnih boja i to . 1: Krug boja � Pogledajte krug boja i recite mi koje su osnovne boje? (To su žuta.. intenzitetu. crvena i plava.? (izvedena boja) � Boja koju smo dobili na papiru je tzv.(džemper..) � Zašto su one osnovne (primarne) boje? (One se ne mogu dobiti mešanjem ni razlaganjem drugih boja. čista narandžasta boja. lišće.) Pogledajte sada ove različite nijanse narandžastih boja.) Prilog br.) � Demonstracija: Pogledajmo kako to izgleda u prirodi – fotografije Biljaka � I u životinjskom carstvu možemo uočiti različite nijanse ove boje. kada slikamo ne koristimo samo ove tri boje.. da li možemo � reći da su poređane kao i tonovi u lestvici? (Da) 41 .) � Da li su one identične narandžaste nijanse? (ne) � Po čemu se te boje razlikuju? ( po nijansi. Pogledajte oko sebe i pronađite predmete oko vas narandžaste boje � .. � Da bismo odgovorili kako nastaju te različite nijanse pomoći će nam muzika! � Saslušaćemo tonsku lestvicu..

otiskivanjem dobiju različite nijanse narandžaste boje. ISTICANJE CILJA ČASA: Na današnjem času ćemo poput ovih slikara. Nastavnik podstiče učenike da kroz kreativnu igru sa crvenom i žutom bojom: mešanjem.uprošćavanje oblika. vezivanje oblika i stvaranja novih originalnih likovnih kompozicija. prosipanjem. Nakon toga kreativna igra treba da se kreće u pravcu traženja sledećih mogućnosti: ritmičkog raspoređivanja oblika i boja.) � Znači. FAZA PODSTICANJA – IGRE: � U ovoj fazi sledi kreativna igra. naslikati mrtvu prirodu Povrće.uočavanje bitnog Izbor boja Organizacija kompozicije 42 . tako na paleti dodavanjem sve veće količine crvene ili žute boje stvaramo postepeno nijanse. � Otkrivam zapis sa table: TEMA: Mrtva priroda sa povrćem MEDIJ: Slikanje TEHNIKA: Tempera ZADACI: Tačno zapažanje . Pri kraju igre kada nastavnik utvrdi da je ostvaren poželjan psihološki nivo koji omogućava javljanje kreativne ideje ističe cilj časa. improvizacija u traženju kreativne ideje.Prilog br. 12: Nijanse naradžaste boje � Kako ćemo pomoću tempera boja dobiti ovakav niz? (Mešanjem različitih količina crvene i žute boje. a tamnije nijanse dodavanjem crne boje. što se u muzičkoj lestvici postepeno povećava visina tona. prskanjem. � Demonstracija: Pogledajmo reprodukcije umetničkih slika: uočimo nijanse narandžaste boje na umetničkim delima! Napominjem da se veći broj svetlijih nijansi dobija dodavanjem još i bele boje.

što vernije predstaviti prostor.oblike. povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu grupa u radu koristiti tri nijanse narandžaste boje. lepotu oblika.prvo se oker bojom skicira mrtva priroda u osnovnim konturama. šargarepa.povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu. 4. sličnosti. 3.boje. 2. grupa u radu koristiti dve nijanse narandžaste boje povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu. razlike. RADNI DEO ČASA FAZA OTKRIĆA (STVARALAŠTVA) 43 . Tačno zapažanje – posmatranje pripremljenih oblika za mrtvu prirodu ( ukrasne tikve. teksturu. luk).povezati oblike u skladnu kompozicionu celinu grupa u radu koristiti najmanje četiri nijanse narandžaste boje.boje. Organizacija kompozicije. 2. Podelim nastavne listiće sa zadacima za grupe.boje.boja.� Analiziramo zadatke koje treba ostvariti: 1. 3. klip kukuruza. a nakon toga u širokim potezima grade oblici i stvara originalna likovna kompozicija. � 1. što vernije predstaviti oblike. što vernije predstaviti prostor.svetlost.providnost.oblike. grupa u radu koristiti što više nijansi narandžaste boje (najmanje pet). ukazivanje na njihove karakteristike. Izbor boja i nijansi – trudimo se da mešanjem žute i crvene boje dobijemo što više nijansi narandžaste boje.

Korektura Vršim diferencijaciju unutar svake grupe. doživljaju. mašti i sposobnostima. 2. bogatstvo kolorita. • Prvo treba da pročitaju zadatak i da ga analiziraju. obilazim ih i vršim korekturu radova.svetlost. da pokušaju da svoj lični doživljaj prikažu bojom. Napominjem da se: niz narandžastih boja mora komponovati u vidu gradacije. zanimljivom.svetlost. da pokušaju predstaviti prostor. FAZA REALIZACIJE –OBLIKOVANJA • • • • 1. uočiti osobine oblika i pravilno ih rasporediti u prostoru. Kroz individualni razgovor sa učenicima nastojim da dođu do rešenja. Usmeravam ih i ukazujem na likovni problem. Učenici prvo posmatraju mrtvu prirodu .svetlost. osobine oblika(veličinu. 44 . mešanjem osnovnih boja dobiti različite nijanse narandžaste boje i komponovati ih u kompoziciju tako da jedna naglašava drugu. Boljim učenicima sugerišem da u radu koriste četiri nijanse narandžaste boje. providnost. da podstaknem njihovu maštu i kreativnost. mišljenja i ideja učenika. • Prilazim učenicima koji su nesigurni i ne uspevaju da dođu do rešenja likovnog problema ili ne razumeju zadatak svoje grupe. Dok učenici samostalno rade. uočavaju prostor. detalja. ponovo ga definišem i otklanjam nejasnoće. boju . • U prvo vreme posmatram na koji način realizuju likovni problem. a ukoliko ga ne shvate. da im temu učinim bliskom (povezati sa predmetima iz njihovog ličnog okruženja koji učenika interesuju). Skiciraju oker bojom u osnovnim konturama kompoziciju mrtve prirode.• Učenici rade samostalno po grupama. Rade na realizaciji teme prema svom opažanju. teksture. Prosečnim učenicima koji nisu u dovoljnoj meri originalni pomažem da samostalno dođu do rešenja likovnog problema. Korektura Pomažem učenicima koji zaostaju u radu ili su krenuli pogrešnim putem u rešavanju likovnog problema uz uvažavanje individualnih razlika. Talentovanim učenicima koji brzo i lako dolaze do rešenja likovnog problema sugerišem da na svom radu pokušaju da prikažu dubinu prostora. • Rade na realizaciji teme prema svom opažanju. da nisu iste valerske vrednosti i da nisu skoncentrisane na jednom mestu.mašti i nivou likovnih i kreativnih sposobnosti. navodeći ih na uspešniji rad i raznovrsnost pri rešavanju likovnog problema. teksturu).strukturu predmeta i njihove razlike. doživljaju.

za sve grupe važe ista pravila i zahtevi procene prilikom vrednovanja: PRIKAZIVANJE OBLIKA kakvi su oblici da li su jasno uočljivi da li se može uočiti tekstura oblika da li su skladno povezani IZBOR BOJA da li su boje skladne 45 . a likovni problem nije uspešno rešen.Slabijim učenicima koji prikazuju nejasne oblike koji se ” ulivaju” jedan u drugi i koriste prekomerno belu boju sugerišem da pažljivo posmatraju oblike i boje na mrtvoj prirodi i da budu strpljivi i istrajni u radu.OBLIK. estetsko procenjivanje likovnih radova treba da protiče u tolerantnom razgovoru i da doprinese izgrađivanju estetskih kriterijuma i motivacije za dalji stvaralački rad. BOJA. ZAVRŠNI DEO ČASA Faza procenjivanja u završnom delu časa nastavnik frontalnim radom sa celim odeljenjem vodi razgovor o postavljenom likovnom problemu (PROSTOR. Vršim izbor radova za estetsko procenjivanje. a u likovno estetskom smislu su maštoviti i originalni. pohvaljujem uspele pokušaje ili pojedine dobro realizovane zadatke. koji su odgovorili na postavljeni likovni problem. ohrabrujem učenike da i dalje istražuju nove mogućnosti i da slobodno izražavaju svoje ideje.SVETLOST. radove koji su dobro početi. Takođe. Zatim se radovi vrednuju prema kriterijumu originalnosti. za estetsko procenjivanje biramo radove iz svake grupe koji su u potpunosti likovno dobro rešeni. 3.Podstičem ih na dalji rad. tehničkoj umešnosti i estetskom kvalitetu. Korektura Prilazim učenicima koji su izgubili motivaciju za rad. ali nisu završeni i radove koji ne zadovoljavaju postavljene kriterijume. KOMPOZICIJA). održavam pažnju učenika i radnu atmosferu.

ili su se oblici utopili u nju da li su korišćene kontrasne boje da li oslikavaju svetlost.koje nijanse dominiraju koliko nijansi narandžaste boje uočavamo da li prijaju oku da li je izražen kontrast sa pozadinom. prozirnost i toplinu šta su propusti ORGANIZACIJA KOMPOZICIJE Da li je postignut sklad u kompoziciji Kako su komponovani oblici i boje Da li može da se uoči njihov pravac i smer Da li kompozicija čini celinu U kom radu je ispoljena originalnost -Na samom kraju časa učenici daju odgovore na pitanja: Šta bi promenili u radovima ? Koji je rad originalan i maštovit i zašto? Koji je rad u estetskom i tehničkom pogledu najbolji? 46 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->