1.

Pojam ukupnog prihoda

U uslovima potpunog delovanja trzisnog mehanizma trzisna cena je ravna vrednosti tih proizvoda,tada vrednost proizvodnje postaje izraz rezultata poslovanja.Kako se pri delovanju ekonomskih zakona ne postize ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda,ekonomija ostvaruje prihod veci ili manji od vrednosti proizvoda. Ukupan prihod predstavlja novcani izraz realizovane proizvodnje I uslova na trzistu. On se sastoji od: 1. Vrednosti prodate robe 2. Vrednosti Izvrsenih usluga 3. Drugih prihoda ostvarenih poslovanjem 4. Vanrednih prihoda Ukupan prihod je jedan od izraza rezultata poslovanja preduzeca I on je finansijski rezultat poslovanja preduzeca I sastoji se od naplacenih iznosa za prodatu robu,gotove proizvode I izvrsene usluge I ostalih prihoda. Vrednost realizovane proizvodnje se utvrdjuje mnozenjem ukupne proizvodnje sa prodajnom cenom po jedinici proizvoda.Kako su ekementi vrednosti realizovane proizvodnje od njihove velicine zavisi ukupna vrednost realizovane proizvodnje.Svako povecanje prodajne cene bez promene Q utice na povecanje ukupnog prihoda I obratno. Vrednost izvrsenih I naplacenih, kako materijalnih tako I nematerijalnih usluga drugim preduzecimai pravnim licima je veoma znacajna za ukupan prihod. U nekim preduzecima ucesce ovog elementa u ukupnom prihodu je veliko,a u preduzecima koji se bave uslugama velicina vrednosti usluga je presudna za ukupni prihod. Treci element cine prihodi: Na osnovu ugovora o ulaganju sredstva za zajednicke poslove, Od kamate na pozajmljena sredstva, odnosno od kamate zaracunate na vrednost prodate robe ili kredita,Od kamate na deponovana sredstva po osnovu ucesca u fondu osnivaca banka,od vrednosti robe spostvene proizvodnje I sopstvenih usluga upotrebljenih za sopstvene investicione potrebe I dr.Vanredne prihode cine iznosi ostvareni: od zateznih kamata, od naknada steta, po osnovu utvrdjenih viskova materijala,sitnog inventara, nezavrsene proizvodnje,poluproizvoda,gotovih proizvoda I robe kao I od drugih prihoda ostvarenih poslovanjem. Velicina ukupnog prihoda je funkcija obima realizacije I cena po kojima se ona obavlja. U p = C = QCq , gde je Up- ukupan prihod, C- vrednost realizacije, Q- realizovana kolicina proizvoda, Cq- prodajna cena proizvoda.

1

organizacija rada. prihodi od aktiviranja učinka i robe. a samim tim I na povecanje prihoda. karaktera trzista. ostvaruju se iz poslovanja preduzeća.Optimalim kombinovanjem ovih faktora proizvodnje povecava se obim proizvodnje cime se stvara realna osnova za povecanje prihoda. subvencija.trziste. prihodi iz ranijih godina. Znacaj ukupnog prihoda Velicina ukupnog prihoda treba da obezbedi ne samo tekuce poslovanje. dotacije.) • • • 2. prodaja dugoročnih hartija od vrednosti. prihodi od prodaje proizvoda i usluga. Ukupan prihod čine: • Poslovni prihodi. tj. promena vrednosti zaliha učinka. regresa. od neuplaćenog a upisanog kapitala. Pod ukupnim prihodom podrazumevaju se svi prihodi koje preduzeće ostvari u odredjenom vremenskom periodu.Sto se tice treceg elementa ukupnog prihoda moglo bi se reci da na svaki deo ovog prihoda imaju razlicit uticaj razni faktori.napori. prihodi po osnovu učešća u dobiti. drugi poslovni prihodi) Finansijski prihodi.visina je drustveno utvrdjena I kontrolisana.Njihov uticaj posebno je znacajan za preduzeca koja se bave uslugama.obim posla. predstavljaju efekte revalorizacije u skladu sa zakonskim propisima (od osnovnih sredstava. ostali finansijski prihodi) Neposredni i vanredni prihodi (prodaja i rashodovanje osnovnih sredstava. nadoknadi utrosene elemente reprodukcije.. prihodi od premija. efikasnost organizovanja rada I procesa reprodukcije u celini. Ukupan prihod se utvrdjuje samo na osnovu realizovane I neplacene proizvodnje. Faktori ukupnog prihoda Na velicinu I dinamiku ukupnog prihoda deluju brojni faktori.kolektiv. prodaja i rashodovanje nematerijalnih ulaganja.. Visina cene formira se na slobodnom trzistu odnosom snaga ponude I traznje. prodaja materijala. egzistenciju nego I razvoj. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina. od realizovane pozitivne kursne razlike.) Revalorizacioni prihodi.Sa tog stanovista sve faktore ukupnog prihoda delimo na: .Razlika izmedju bruto produkta I ukupnog prihoda javlja se zbog nejednakosti ritma priliva gotovih proizvoda I odliva gotove robe I ova razlika moze biti funkcija karaktera delatnosti. preko raznih stimulacija u izvozu I uvozu mogu da uticu na povecanje ili smanjenje proizvodnje.priroda.uslovi rada. iz njegove osnovne delatnosti (prihodi od prodaje.U celini gledano svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovanja. prodaja dugovnih učešća. koji se prema odredjenim zakonskim propisima smatraju prihodima preduzeća.. su prihodi koje preduzeće ostvari iz odredjenih finansijskih transakcija u toku svoje poslovne aktivnosti (prihodi od kamata. ciji je jedan od izraza ukupan prihod . od nematerijalnih ulaganja.a u interne. organizacija proizvodnje. prihodi od dividendi. Na realizovanu vrednost usluga takodje uticu ovi faktori.na obim proizvodnje pretezno uticu interni faktori kao sto su svezina I efikasnost tehnike. kolicine I vremena realizacije. sredstva.Zbog njihove brojnosti I neujednacenosti nuzno Ih je klasifikovati bar u nekim bitniijim oblezjima.Faktore interne prirode U eksterne spadaju privredni sistem.Na visinu prodajne cene uticu eksterni faktori mada u nekoj meri I interni.On mora da obezbedi reprodukovanje utrosenih elemenata 2 ..Faktore ekserne prirode . Faktori eksterne prirode preko povecanja traznje.

Pojam dobitka Dobitak predstavlja jedan od finansiskih izraza rezultata funkcionisanja preduzeca. racunovodstvenom smislu je razlika izmedju proizvedene (V) i utrosenih vrednosti (Tv). Ostvareni dobitak dobija se kao razlika izmedju prihoda I troskova poslivanja.Ako je rec o strukturi ukupnog prihoda pri formiranju tada tu strukturu cine: Vrednost realizovane proizvodnje I izvrsenih usluga I vanredni prihodi. poslovanja I razvoja svake firme. sto znaci da nema suvisnih trosenja elemenata proizvodnje I da nema odstupanja prodajnih cena proizvoda I nabavnih cena elemenata proizvodnje od trzisnih cena. U tom slucaju su troskovi poslovanja veci od ostvarenog prihoda I firma tada ostvaruje gubitak. Utvrdjivanjem dejstva svih factora u dinamici koji deluju na ukupan prihod omogucuje da se prati njegova visina u odnosu na pocetni period. Pojavljuje se kada postoji pozitivna razlika izmedju prihoda kao reziltanta reprodukcije I troskova poslovanja kao oblika ulaganja za ostvarenje tih rezultata.a u troskovima poslovanja koa odbitnoj stavci menjaju se utrosci I cene elemenata proizvodnje.a to je vrednost realizovane proizvodnje roba I usluga na trzistu.Kad se radi o strukturi ukupnog prihoda sa stanovista njegove raspodele uslovljena je utroscima elemenata proizvodnje I dobitkom. vrednost proizvodnje realizuje se kroz ukupan prihod a ukupna vrednost elemenata proizvodnje iskazuje ostvarenim troskovima.jer pored ekonomskog rezultata sadrzi I vanredne prihode koji vremenom osciliraju kao razne poreske obaveze koje mogu da tokom vremena takodje osciliraju. saldirani iznos prihoda I troskova u poslovanju. Dobitak je potpuni izraz ekonomskog rezultata I formira se iskljucivo delovanjem objektivnih trzisnih zakonitosti. jeste dobitak.to se uporedivost moze obezbediti samo ukoliko se uzme tzv.Uporedivost tih prihoda je moguca samo ukoliko ima istu strukturu u formiranju. Dobitak bi bio raven visku vrednosti samo u slucaju perfektnog delovanja trzista gde postoji potpuna ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda I trzizistu elemenata proizvodnje. dobitak cija visina opredeljuje tempo razvoja preduzeca kao I da izmiri sve obaveze prema drustvu kako bi normalno funkcionisao ekonomski I drustveni sistem. Tehnicka opremljenost I potrebna kvalifikovanost mora da bude ista za sve proizvodjace istog proizvoda I pri cemu je iskljuceno dejstvo subjektivnih faktora. Osnovni motiv formiranja.proizvodnje I da obezbedi izvestan visak. kao krajnjim izrazim finansijskog rezultata. U dinamici reprodukcije menjaju se ukupan prihod I obim proizvodnje I prodajne cene.Zbog neravnoteze ponude I traznje na trzistu elemenata proizvodnje konkretna ekonomija nabavlja te elemente po cenama koje nisu ravne njihovim vrednostima pa ce ukupni troskovi biti drugaciji. On je redovno manji od dohodka za iznos troskova rada. Ovako utvrdjeni toskovi ucinjeni su u jednom poslovnom periodu za odredjeni obim proizvodnje. Ekonomski ukupan prihod je uporediv u sukcesiji perioda. odnosno maksimiranje dobitka. Utvrdjivanje ukupnog prihoda u teorijskom smislu ne predstavlja nikakav problem ali u praksi njegovo utvrdjivanje moze da bude ozbiljan problem zbog nesavrsenosti metoda utvrdjivanja I teskoca u razgranicavanju troskova realizovane proizvodnje. Visina dobitka formira se u suceljavanju prihoda I troskova poslovanja I utvrdjivanje dobitka svodi se na identifikovanje elemenata I faktora ukupnog prihoda I elemenata I faktora troskova poslovanja. Dobitak je realizovani iznos vise viska vrednosti. Ukoliko je rec o vrednosti utroska elemenata proizvodnje tada I konkretna ekonomija ostvaruje I troskove ravne vrednostima. Struktura ukupnog prihoda zavisi od toga da li je rec o elementima njegovog formiranja ili se radi o elementima njegove raspodele. Ekonomski ukupan prihod.Kako je ta struktura podlozna uticaju promena zakonskih propisa. cime se meri uspeh u poslovanju konkretne ekonomije izmedju dva perioda. Kako ovi uslslovi se nerealizuju jer su stvar teorijskih pretpostavki. Dobitak u ekonomskom smislu je realizovani visak vrednosti (Vv). 3 . Raspodelom dobitka najpre se obezbedjuju razvojni ciljevi a zatim I delimicno zajednicke I licne potrebe. a u tehnickom. Ukupan prihod utvrdjen za realizovanu robu I usluge tj.Knjigovodjstveno utvrdjen ukupan prihod sadrzi promenljivu strukturu.

U tom slucaju dobitak drugog perioda iznosi: DbII= DbI ± Dbc Kako je prihod umnozak proizvoda I cena. svako povecanje troskova smanjuje dobitak u istoj proporciji. Dobitak se ostvaruje po osnovu realizacije I po osnovu zajednickih ulaganja. asortimana proizvodnje. Faktori dobitka Na velicinu dobitka uticu faktori: 1) Drustveni. 4) Organizaciono subjektivni.bolji ili losiji dati prirodni uslovi poslovanja uslovljavaju vece ili manje troskove u jedinici proizvoda a samim tim vecu ili manju dobit. Promena obima menja ne samo prihod vec I troskove poslovanja. Promena velicine dobitka u pocetnom periodu oznacena je jedinicom.Promena dobitka uslovljena promenom troskova iznosi: DbII= DbI ± Dbt 4 . U sukcesiji perioda menja se I prihod. a ova promena prihoda I dobiti po jedinici proizvoda.bolja ili losija tehnicka opremljenost konkretnog od prosecnog proizvodjaca odredjenog proizvoda uslovice vece ili manje utroske elemenata proizvodnje a samim tim veci ili manji dobitak. utvrditi dejstvo promene prihoda na dobitak I po osnovu promene obima I po osnovu cena proizvoda. U ovu grupu faktora spada I obezvredjivanje sredstva za proizvodnju u dugom roku bilo zbog dejstva tehnickog progresa bilo zbog izmene kursa valuta. Elementi dobitka Velicina dobitka uslovljena je prihodom I troskovima poslovanja. Na dobitak takodje uticu I angazovana sredstva I to preko kamate I preko visine suma angazovanih sredstava. pa prema tome I dobitak. Promena obima menja prihod I dobitak I iznosi: Dbqc=Db gKdbqc U sukcesiji perioda prihod. sto je znacajna analiticka kategorija u procesu poslovnog odlucivanja. Za zdravu poslovnu politiku izuzetno je znacajna kategorija granicne dobiti po jedinici proizvoda. odstupanja konkretnih nabavnih od prosecnih trzisnih cena proizvodnje I odstupanje konkretne prodajne od prosecne trzisne cene odredjenog proizvoda. kao gornja I dolnja granica dobitka u zavisnosti cene I troskova.Iznos dobitka po jedinici izvodi se podelom dobitka sa ostvarenim obimom proizvodnje. Koeficijen elasticnosti dobitka takodje je znacajan za racionalnu poslovnu politiku. 2) Prirodni.deluju na visinu ostvarene dobiti preko utrosaka elemenata proizvodnje. Ta promena moze da se prati u odnosu na pocetni period ili neki drugi u toku poslovanja. Dobitak se menja u obrnutoj srazmeri sa promenama troskova tj. menjaju se I troskovi pa je mokguce da se prati promena velicine dobitka. menja se pod uticaja dinamike cena proizvoda I usluga: Dbcq=Db gKdbcq Prema tome ukupna promena dobitka po osnovu dinamike obima I cena u ukupnom prihodu iskazuje se kao: Dvc=Dbqc ± Dbcq Troskovi poslovanja su drugi element koji utice na formiranje dobitka. to je potrebno meriti tj. koja se dobija podelom granicnog dobitka sa granicnim obimom proizvodnje. Tu je rec o promenama dobitka po jedinici proizvoda u zavisnosti od promena troskova I promena prihoda. Modeliranjem se moze utvrditi I maksimalni dobitak. preko obima zaposlenosti kapaciteta.uticu na dobitak preko cena proizvoda I cena elemenata proizvodnje I to dejstvom trzisnih ali I administrativnih mera. I menja se po koeficijentu kbdcq. Na visinu ostvarene dobiti po jedinici proizvoda takodje utice brzina obrta sredstava preko vece ili manje kamate kao cene za angazovanje kapitala u odredjenom roku. Pod uticajem obima menja se dobitak konkretne ekonomije. 3) Tehnicki.

Uticaj drustvenih faktora Karakter dejstva ovih faktora je takav da pojedinacna ekonomija na njih ne moze da deluje. preko troskova poslovanja I angazovanih poslovnih sredstava. turizmu preko klase zemljista. dubine I bogatstva busotina. pa ce tada njihovi troskovi poslovanja biti visi ili nizi u odnosu na prosecnog proizvodjaca ili drugog proizvodjaca istog proizvoda koji imaju druge.Posto su troskovi funkcija utrosko I cena elemenata proizvodnje to se promena dobitka prati preko promena troskova a ovi preko promena utroska I preko promena cena utrosenih elemenata. Svi faktori mogu da pogoduju ili deluju negativno kao prirodna sredina I radna okolina. bogatstva ruda. sto ce imati za posledicu razlicite utroske odnosno troskove po jedinici proizvoda a preko ovih pojavice se razlike u poslovnom rezultatu. njihovo negativno dejstvo zahteva dodatna ulaganja za normalizovanje uslova poslovanja. traznje I preko dejstva drustvenih institucija tj. pa time I troskove poslovanja. Razni proizvodjaci istog proizvoda redovno imaju razlicitu strukturu sredstava. Ako konkretni proizvodjac ima efikasnija sredstva od prosecnog proizvodjaca imace nize troskove. Pod dejstvom ovih faktora menja se I poslovni rezultat odnosno dobitak. debljine I nagiba sloja. razlicite prirodne uslove. tehnickih. Ekonomskli karakter ovih faktora posmatra se preko dejstva trzista tj. pa samim tim I na rentabilnost poslovanja. Poslovanje u poljoprivredi. pa ce ta ulaganja povecati troskove poslovanja a samim tim negativno uticu na sami finansiski rezultat. klimatski uslovi I ekoloski zahtevi je pod snaznim uticajem ovih faktora. Dejstvo tehnickih faktora Dejstvo tehnicke strukture direktno uslovljava visinu utroska elemenata proizvodnje. Odtuda ovi faktori deluju na poslovni rezultat konkretne ekonomije kroz postojanje razlike izmedju rezultata prosecnog proizvodjaca I rezultata konkretne ekonomije uslovljene dejstvom drustvenih faktora. pa se menja I rentabilnoist poslovanja. Preomena dobitka se u tom slucaju izracunava: Dbtu=Dbo gKdbtu Cene elemenata proizvodnje cine drugu komponentu troskova I troskovi pod uticajem cena elemenata se menjaju a njihova izmena menja dobitak na sledeci nacin: Dbtc=Dbq gKdbtc Dakle. prirodnih I faktora organizacione prirode na formiranje dobitka. Medjutim. pa time I bolji poslovni rezultat. Uticaj prirodnih faktora Prirodni uslovi poslovanja manje ili vise pogoduju karakteru poslovanja konkretne ekonomije. promena dobitka uslovljenog izmenom troskova iznosi|: Dbt=Dbtu ± Dbtc Faktori formiranja dobitka Formiranje dobitka moguce je pratiti sa stanovista elemenata njegove structure. To isto dejstvo preko troskova elemenata proizvodnje odrazava se na visinu angazovanih poslovnih sredstava. dolazi do promene troskova. republike ili regijona kao mera ekonomske politike. Uticaj subjektivnih faktora 5 . menjaju se I angazovana poslovna sredstva. Svi ovi faktori deluju na velicinu dobitka preko prihoda. energetici. sto se odrazava I na promenu dobitka. rudarstvu. Pod dejstvom neravnoteze izmedju ponude I traznje na trzistu proizvoda dolazi do odstupanja prodajnih cena od vrednosti proizvoda sto uslovljava postojanje razlike izmedju dobitka konkretne ekonomije I viska vrednosti koga ostvaruje prosecni proizvodjac pri perfektnom delovanju trtzisnog mehanizma. dejstva drzave. U tu svrhu posmatra se dejstvo drustvenih. ali ako je njegova tehnika zastarela on ce imati vece utroske elemenata proizvodnje. Sa promenom utroska elemenata proizvodnje. odnosno troskove poslovanja pa ce to uticati na smanjenje finansiskog reziltata.

organizaciono uslovljeni relativno fiksni troskovi. b) Organizaciono dejstvo na trosenje elemenata proizvodnje Dejstvom drustvenih. To sa svoje strane povecava troskove I pri datom prihodu smanjuje se dobitak preduzeca. Ako se obim proizvodnje spusti ispod te granice. mogu da ostvare povoljnije cene sopstvenih proizvoda od onih koje ostvaruje proizvodjac koji ne preduzima ove mere. U koliko ekonomija nije u prilici da potpuno koristi tehnmicke kapacitete I radne potencijale ona mora da trazi obim poslovanja u zoni koja je optimalna. prirodnih I tehnickih faktora utrosci elemenata proizvodnje formiraju se kao objektivne velicine troskova. povecava angazovana sredstva uz iste ostvarene ekonomske rezultate. kroz istrazivanje solventosti kupaca. U slucaju da stvatni utrosci budu veci od objektivno uslovljenih. preduzece posluje u nekoj zoni obima gde se pojavljuju suvisni. a isto tako da nabavi elemente proizvodnje pod povoljnijim ili manje povoljnim cenama sto ce uticati na troskove poslovanja I na ekonomske rezultate ekonomije. c) Organizaciono dejstvo na obim proizvodnje Odstupanje obima proizvodnje od objektivno moguceg obima uslovljava pojavu fiksnih I relativno fiksnih troskova organizacionog karaktera. kroz stepen koriscenja kapaciteta I preko kruzenja sredstva u reprodukciji. Pojova ovih troskova umanjice stvarni dobitak u odnosu na objektivno moguci. Njih je moguce smanjiti samo dugorocnim merama poslovne politike.Ovo delovanje moze se posmatrati kroz efekat dejstva trzista. preko nacina pakovanja I transporta. Smanjenje obima proizvodnje uslovljava fiksne troskove datog proizvodnog programa tj. ali kako je izuzetno tesko da se precizno utvrdi ova zona. efekat mera u trosenju elemenata proizvodnje. Povremeno akumuliranje sredstava u pojedinim fazama ciklus angazovanja ili produzenje vezanosti tih sredstava za pojedine faze. a) Dejstvo na trziste Ekonomija moze svojim nastupom na trzistu da deluje tako da ostvari povoljnu ili nepovoljniju cenu svojih proizvoda. asortimana I fiksne troskove proistekle iz ostupanja stvarnog optimalnog programa. relativno fiksni troskovi te zone se rastavljaju na objektivno I organizacionu komponentu. Ali stvarna trosenja elemenata proizvodnje redovno su veca od objektivno mogucih u svim onim slucajevima gde se odstupa od normi I narmativna utroska elemenata proizvodnje. svako usporenje toka procesa proizvodnje I svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha gotovih proizvoda. konkretna ekonomija ce ostvarivati dobitak. Pri smanjenju obima proizvodnje ukupni troskovi kapaciteta I pogonske spremnosti u celini se ne menjaju. Na trzistu gotovih proizvoda I usluga boljim poznavanje prilika na trzistu. sto ce imati za posledicu ostupanje dobitka konkretne ekonomije u odnosu na poslovne rezultate drugih ekonomija I u odnosu na poslovni rezultat prosecnog proizvodjaca. Karakteristike tih sredstava vezanih za ciklus reprodukcije moze da se posmatra sa stanovista obrtnih I osnovnih sredstava. uticajem na visinu traznje u dugom roku I izmenom kvaliteta proizvoda. Ova komponenta se menja u direktnoj proporciji sa stepenom ne koriscenja kapaciteta. kroz prodaje u nevreme.izmenom tehnicke structure. kao I svako zadrzavanje sredstava u novcanom obliku ima za posledicu povecanje kamata na 6 . Svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha materijala. sve troskovne komponente organizacionog karaktera umanjuju stvarni dobitak u odnosu na moguci I u odnosu na visak vrednosti koji ostvaruje prosecni proizvodjac. kroz sistemsko pracenje odnosa taznje I ponude.Svaka proizvodnja na gornjoj granici konkretne zone obima ima za posledicu najnize troskove proizvodnje. Odstupanje od objektivnih utroska nanize ugrozava se kvalitet I kvantitet proizvodnje. Nepotpuno koriscenje tehnickog potencijala ima za posledicu za pojavu organizacione komponente fiksnih troskova. d) Dejstvo na kruzenje sredstva u reprodukcijji Tokovi sredstava u reprodukciji mogu biti pod naglasenim uticajem mera organizovanjem same reprodukcije. Dakle.

zbog zakonite dinamike. Obzirom da svako konkretno preduzece ima drugacije prirodne I tehnicke uslove proizvodnje. povecava gubitak I smanjuje reprodukcionu sposobnost preduzeca. to ce se I troskovi objektivno uslovljeni razlikovati od objektivno uslovljhenih troskova drugih konkretnih proizvodjaca istog proizvoda. Pri tome ono mora da preuzme konkretne mere u cilju smanjenja gubitka. sto ce stvarni dobitak smanjivati ispod objektivno moguceg pa samim tim I viska vrednosti. Gubitak komponente dobitka Svaki od faktora dobitka svojim dejstvom u ukupnoj masi dobitka formira I odgovarajucu velicinu koja predstavlja komponentu ukupne mase dobitka. Ako se obim proizvodnje I dalje povecava. troskovi relativno fiksnog karaktera I zone degresije prelaze u zonu progresije I ponovo se izjednacavaju sa prihodom kada se ostvaruje I gornja granica rentabilnosti poslovanja. sa promenom obima. pre svega degresije I progresije I degresije fiksnih troskova. odstupanje dobitka konkretnog preduzeca od odstvarenog viska vrednosti prosecnog proizvodjaca. Oni deluju kao objektivno dati u konkretnom preduzecu u datom vremenskom periodu. Ako preduzece postoji I dalje ono ostvaruje gubitak. Sa daljim povecanjima cena proizvoda proizvodnje troskovi po jedinici padaju ispod cene proizvoda. te formiraju odgovarajuce komponente dobitka koji su rezultat dejstva tih faktora. 7 . maksimalni obim proizvodnje ne mora da se refektura u povecanju dobitka. prihod I troskove) da se on I ostvari.veca angazovana sredstva. Pojava tih razlika imace za posledicu odstupanje dobitka konkretnog preduzeca u odnosu na dobitke drugih preduzeca tj. Svako dalje smanjenje proizvodnje ispod donje I povecanje proizvodnje iznad gornje tacke ovog obima. To maksimiranje moze da se posmatra po jedinici proizvoda I maksimiranje ukupnog rezultata. niti. I sve dok su prosecni troskovi ispod cene ukupni prihod je veci od ukupnih troskova. odnosno cena proizvoda. minimalnog I optimalnog dobitka. taj obim garantuje uspesnost poslovanja. Donja granica rentabilnog poslovanja ostvaruje se kada se izjednace ukupni troskovi I prihod. subjektivne komponente. zatim sa trosenjem sredstava u procesu proizvodnje u reprodukciji. Na visinu ostvarene dobiti u konkretnom preduzecu pored objektivnih deluju I subjektivni faktori. Optimalni dobitak preduzeca obezbedjuje zona zaposlenosti izmedju minimalnih troskova po jedinici I maksimalne ukupne dobiti. cene. I drustveni. Drugim recima. preduzece se nalazi u dilemi raditi I dalje sa gubitkom ili obustaviti proizvodnju. U koliko sanacione mere ne daju odma konkretne rezultate. Granice dobitka U praksi. pak da. Ako se kao cilj preduzeca postavi maksimiranje dobitka. optimalni obim proizvodnje se ostvaruje kada se izjednace pozitivni efekti rasta dobitka I negativni efekti smanjenja dobitka. tehnicki. Na process formiranja dobitka deluju objektivni I subjektivni faktori. a zatima da ostvari pozitivan finansiski rezultat. Svi ti faktori subjektivne prirode formiraju odgovarajuce komponente dobitaka koje se oznacavaju koa organizaciono uslovljene tj. Stoga je od posebnog znacaja za preduzece da utvrdi granice maksimalnog. Tu se ostvaruju I optimalni obim poslovanja I optimalni finansiski rezultat. a oni su u vezi sa nabavkom elemenata proizvodnje I realizaciju proizvoda na trzistu. tada treba tako komponovati proizvodne faktore ( obim proizvodnje. Objektivni faktori su prirodni.

investicione I opste. Dakle. nadoknadi utrosene mere reprodukcije. cije je jedan od izraza I ukupan prihod.Zakljucak U celini gledano. njena visina garantuje I bolji standard. svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovajna. Dobitak je lajt motiv formiranja I rada preduzeca. iz ukupnog prihoda se nadoknadjuje vrednost utrosenih sredstava za proizvodnjusredstva za rad I predmeta rada. zajednicke. U tome je ekonomski znacaj ukupnih prihoda. Znaci. utrosena vrednost zivog rada I izvrsavaju obaveze po osnovu zakona I ugovorenih obaveza. S obzirom na toliki znacaj preduzece nastoji da ostvari sto veci dobitak. sigurnije poslovanje I pouzdani ekonomski razvoj. koji se priblizava optimalni dobitak. 8 . NJegovom visinom obezbedjuju se uslovi za povecanjem svih objekta potrosnje: licne.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful