P. 1
Ukupan Prihod i Dobit-seminarski Rad Nedovrsen

Ukupan Prihod i Dobit-seminarski Rad Nedovrsen

|Views: 3,261|Likes:
Published by marijatoda

More info:

Published by: marijatoda on Nov 29, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/31/2013

pdf

text

original

1.

Pojam ukupnog prihoda

U uslovima potpunog delovanja trzisnog mehanizma trzisna cena je ravna vrednosti tih proizvoda,tada vrednost proizvodnje postaje izraz rezultata poslovanja.Kako se pri delovanju ekonomskih zakona ne postize ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda,ekonomija ostvaruje prihod veci ili manji od vrednosti proizvoda. Ukupan prihod predstavlja novcani izraz realizovane proizvodnje I uslova na trzistu. On se sastoji od: 1. Vrednosti prodate robe 2. Vrednosti Izvrsenih usluga 3. Drugih prihoda ostvarenih poslovanjem 4. Vanrednih prihoda Ukupan prihod je jedan od izraza rezultata poslovanja preduzeca I on je finansijski rezultat poslovanja preduzeca I sastoji se od naplacenih iznosa za prodatu robu,gotove proizvode I izvrsene usluge I ostalih prihoda. Vrednost realizovane proizvodnje se utvrdjuje mnozenjem ukupne proizvodnje sa prodajnom cenom po jedinici proizvoda.Kako su ekementi vrednosti realizovane proizvodnje od njihove velicine zavisi ukupna vrednost realizovane proizvodnje.Svako povecanje prodajne cene bez promene Q utice na povecanje ukupnog prihoda I obratno. Vrednost izvrsenih I naplacenih, kako materijalnih tako I nematerijalnih usluga drugim preduzecimai pravnim licima je veoma znacajna za ukupan prihod. U nekim preduzecima ucesce ovog elementa u ukupnom prihodu je veliko,a u preduzecima koji se bave uslugama velicina vrednosti usluga je presudna za ukupni prihod. Treci element cine prihodi: Na osnovu ugovora o ulaganju sredstva za zajednicke poslove, Od kamate na pozajmljena sredstva, odnosno od kamate zaracunate na vrednost prodate robe ili kredita,Od kamate na deponovana sredstva po osnovu ucesca u fondu osnivaca banka,od vrednosti robe spostvene proizvodnje I sopstvenih usluga upotrebljenih za sopstvene investicione potrebe I dr.Vanredne prihode cine iznosi ostvareni: od zateznih kamata, od naknada steta, po osnovu utvrdjenih viskova materijala,sitnog inventara, nezavrsene proizvodnje,poluproizvoda,gotovih proizvoda I robe kao I od drugih prihoda ostvarenih poslovanjem. Velicina ukupnog prihoda je funkcija obima realizacije I cena po kojima se ona obavlja. U p = C = QCq , gde je Up- ukupan prihod, C- vrednost realizacije, Q- realizovana kolicina proizvoda, Cq- prodajna cena proizvoda.

1

koji se prema odredjenim zakonskim propisima smatraju prihodima preduzeća. prihodi od dividendi. prihodi od aktiviranja učinka i robe. ostvaruju se iz poslovanja preduzeća. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina.) • • • 2. prodaja dugovnih učešća.) Revalorizacioni prihodi.napori.Njihov uticaj posebno je znacajan za preduzeca koja se bave uslugama. iz njegove osnovne delatnosti (prihodi od prodaje. a samim tim I na povecanje prihoda.uslovi rada.priroda. Faktori ukupnog prihoda Na velicinu I dinamiku ukupnog prihoda deluju brojni faktori. prodaja i rashodovanje nematerijalnih ulaganja. od neuplaćenog a upisanog kapitala. ciji je jedan od izraza ukupan prihod . prihodi od premija. prodaja materijala.. od nematerijalnih ulaganja. od realizovane pozitivne kursne razlike. Faktori eksterne prirode preko povecanja traznje.Razlika izmedju bruto produkta I ukupnog prihoda javlja se zbog nejednakosti ritma priliva gotovih proizvoda I odliva gotove robe I ova razlika moze biti funkcija karaktera delatnosti. prihodi iz ranijih godina. promena vrednosti zaliha učinka.organizacija rada. tj. ostali finansijski prihodi) Neposredni i vanredni prihodi (prodaja i rashodovanje osnovnih sredstava.Sto se tice treceg elementa ukupnog prihoda moglo bi se reci da na svaki deo ovog prihoda imaju razlicit uticaj razni faktori. drugi poslovni prihodi) Finansijski prihodi.U celini gledano svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovanja. egzistenciju nego I razvoj.. prihodi po osnovu učešća u dobiti.On mora da obezbedi reprodukovanje utrosenih elemenata 2 . regresa. prodaja dugoročnih hartija od vrednosti. karaktera trzista. Pod ukupnim prihodom podrazumevaju se svi prihodi koje preduzeće ostvari u odredjenom vremenskom periodu.na obim proizvodnje pretezno uticu interni faktori kao sto su svezina I efikasnost tehnike. efikasnost organizovanja rada I procesa reprodukcije u celini.Faktore interne prirode U eksterne spadaju privredni sistem. preko raznih stimulacija u izvozu I uvozu mogu da uticu na povecanje ili smanjenje proizvodnje.kolektiv.Optimalim kombinovanjem ovih faktora proizvodnje povecava se obim proizvodnje cime se stvara realna osnova za povecanje prihoda.. subvencija.. Visina cene formira se na slobodnom trzistu odnosom snaga ponude I traznje. dotacije.a u interne. kolicine I vremena realizacije.trziste.Sa tog stanovista sve faktore ukupnog prihoda delimo na: . Ukupan prihod se utvrdjuje samo na osnovu realizovane I neplacene proizvodnje. prihodi od prodaje proizvoda i usluga.obim posla.visina je drustveno utvrdjena I kontrolisana. su prihodi koje preduzeće ostvari iz odredjenih finansijskih transakcija u toku svoje poslovne aktivnosti (prihodi od kamata. nadoknadi utrosene elemente reprodukcije.Faktore ekserne prirode .Zbog njihove brojnosti I neujednacenosti nuzno Ih je klasifikovati bar u nekim bitniijim oblezjima. predstavljaju efekte revalorizacije u skladu sa zakonskim propisima (od osnovnih sredstava. organizacija proizvodnje. Ukupan prihod čine: • Poslovni prihodi. Na realizovanu vrednost usluga takodje uticu ovi faktori. sredstva.Na visinu prodajne cene uticu eksterni faktori mada u nekoj meri I interni. Znacaj ukupnog prihoda Velicina ukupnog prihoda treba da obezbedi ne samo tekuce poslovanje.

Utvrdjivanje ukupnog prihoda u teorijskom smislu ne predstavlja nikakav problem ali u praksi njegovo utvrdjivanje moze da bude ozbiljan problem zbog nesavrsenosti metoda utvrdjivanja I teskoca u razgranicavanju troskova realizovane proizvodnje.Kad se radi o strukturi ukupnog prihoda sa stanovista njegove raspodele uslovljena je utroscima elemenata proizvodnje I dobitkom. Utvrdjivanjem dejstva svih factora u dinamici koji deluju na ukupan prihod omogucuje da se prati njegova visina u odnosu na pocetni period. poslovanja I razvoja svake firme. Kako ovi uslslovi se nerealizuju jer su stvar teorijskih pretpostavki. kao krajnjim izrazim finansijskog rezultata.proizvodnje I da obezbedi izvestan visak. jeste dobitak. On je redovno manji od dohodka za iznos troskova rada. Dobitak bi bio raven visku vrednosti samo u slucaju perfektnog delovanja trzista gde postoji potpuna ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda I trzizistu elemenata proizvodnje.Zbog neravnoteze ponude I traznje na trzistu elemenata proizvodnje konkretna ekonomija nabavlja te elemente po cenama koje nisu ravne njihovim vrednostima pa ce ukupni troskovi biti drugaciji. Raspodelom dobitka najpre se obezbedjuju razvojni ciljevi a zatim I delimicno zajednicke I licne potrebe. Dobitak je realizovani iznos vise viska vrednosti. Ovako utvrdjeni toskovi ucinjeni su u jednom poslovnom periodu za odredjeni obim proizvodnje.Ako je rec o strukturi ukupnog prihoda pri formiranju tada tu strukturu cine: Vrednost realizovane proizvodnje I izvrsenih usluga I vanredni prihodi. Ostvareni dobitak dobija se kao razlika izmedju prihoda I troskova poslivanja. Ekonomski ukupan prihod. Visina dobitka formira se u suceljavanju prihoda I troskova poslovanja I utvrdjivanje dobitka svodi se na identifikovanje elemenata I faktora ukupnog prihoda I elemenata I faktora troskova poslovanja. Dobitak je potpuni izraz ekonomskog rezultata I formira se iskljucivo delovanjem objektivnih trzisnih zakonitosti.a u troskovima poslovanja koa odbitnoj stavci menjaju se utrosci I cene elemenata proizvodnje.jer pored ekonomskog rezultata sadrzi I vanredne prihode koji vremenom osciliraju kao razne poreske obaveze koje mogu da tokom vremena takodje osciliraju.Knjigovodjstveno utvrdjen ukupan prihod sadrzi promenljivu strukturu. Pojavljuje se kada postoji pozitivna razlika izmedju prihoda kao reziltanta reprodukcije I troskova poslovanja kao oblika ulaganja za ostvarenje tih rezultata. Pojam dobitka Dobitak predstavlja jedan od finansiskih izraza rezultata funkcionisanja preduzeca. racunovodstvenom smislu je razlika izmedju proizvedene (V) i utrosenih vrednosti (Tv).to se uporedivost moze obezbediti samo ukoliko se uzme tzv. vrednost proizvodnje realizuje se kroz ukupan prihod a ukupna vrednost elemenata proizvodnje iskazuje ostvarenim troskovima. Ukoliko je rec o vrednosti utroska elemenata proizvodnje tada I konkretna ekonomija ostvaruje I troskove ravne vrednostima. U dinamici reprodukcije menjaju se ukupan prihod I obim proizvodnje I prodajne cene. 3 . Dobitak u ekonomskom smislu je realizovani visak vrednosti (Vv). Ekonomski ukupan prihod je uporediv u sukcesiji perioda. U tom slucaju su troskovi poslovanja veci od ostvarenog prihoda I firma tada ostvaruje gubitak. Struktura ukupnog prihoda zavisi od toga da li je rec o elementima njegovog formiranja ili se radi o elementima njegove raspodele. cime se meri uspeh u poslovanju konkretne ekonomije izmedju dva perioda. Ukupan prihod utvrdjen za realizovanu robu I usluge tj.Kako je ta struktura podlozna uticaju promena zakonskih propisa. Tehnicka opremljenost I potrebna kvalifikovanost mora da bude ista za sve proizvodjace istog proizvoda I pri cemu je iskljuceno dejstvo subjektivnih faktora. saldirani iznos prihoda I troskova u poslovanju. Osnovni motiv formiranja.Uporedivost tih prihoda je moguca samo ukoliko ima istu strukturu u formiranju. a u tehnickom. odnosno maksimiranje dobitka. sto znaci da nema suvisnih trosenja elemenata proizvodnje I da nema odstupanja prodajnih cena proizvoda I nabavnih cena elemenata proizvodnje od trzisnih cena. dobitak cija visina opredeljuje tempo razvoja preduzeca kao I da izmiri sve obaveze prema drustvu kako bi normalno funkcionisao ekonomski I drustveni sistem.a to je vrednost realizovane proizvodnje roba I usluga na trzistu.

deluju na visinu ostvarene dobiti preko utrosaka elemenata proizvodnje. Na visinu ostvarene dobiti po jedinici proizvoda takodje utice brzina obrta sredstava preko vece ili manje kamate kao cene za angazovanje kapitala u odredjenom roku.bolja ili losija tehnicka opremljenost konkretnog od prosecnog proizvodjaca odredjenog proizvoda uslovice vece ili manje utroske elemenata proizvodnje a samim tim veci ili manji dobitak. odstupanja konkretnih nabavnih od prosecnih trzisnih cena proizvodnje I odstupanje konkretne prodajne od prosecne trzisne cene odredjenog proizvoda. pa prema tome I dobitak. preko obima zaposlenosti kapaciteta. 3) Tehnicki.uticu na dobitak preko cena proizvoda I cena elemenata proizvodnje I to dejstvom trzisnih ali I administrativnih mera. Promena velicine dobitka u pocetnom periodu oznacena je jedinicom. U tom slucaju dobitak drugog perioda iznosi: DbII= DbI ± Dbc Kako je prihod umnozak proizvoda I cena.bolji ili losiji dati prirodni uslovi poslovanja uslovljavaju vece ili manje troskove u jedinici proizvoda a samim tim vecu ili manju dobit. kao gornja I dolnja granica dobitka u zavisnosti cene I troskova. Faktori dobitka Na velicinu dobitka uticu faktori: 1) Drustveni. asortimana proizvodnje. Za zdravu poslovnu politiku izuzetno je znacajna kategorija granicne dobiti po jedinici proizvoda. Na dobitak takodje uticu I angazovana sredstva I to preko kamate I preko visine suma angazovanih sredstava. Pod uticajem obima menja se dobitak konkretne ekonomije. a ova promena prihoda I dobiti po jedinici proizvoda. Tu je rec o promenama dobitka po jedinici proizvoda u zavisnosti od promena troskova I promena prihoda. 4) Organizaciono subjektivni. 2) Prirodni. Modeliranjem se moze utvrditi I maksimalni dobitak. Promena obima menja ne samo prihod vec I troskove poslovanja. I menja se po koeficijentu kbdcq. Dobitak se menja u obrnutoj srazmeri sa promenama troskova tj. koja se dobija podelom granicnog dobitka sa granicnim obimom proizvodnje. svako povecanje troskova smanjuje dobitak u istoj proporciji. U ovu grupu faktora spada I obezvredjivanje sredstva za proizvodnju u dugom roku bilo zbog dejstva tehnickog progresa bilo zbog izmene kursa valuta.Promena dobitka uslovljena promenom troskova iznosi: DbII= DbI ± Dbt 4 . utvrditi dejstvo promene prihoda na dobitak I po osnovu promene obima I po osnovu cena proizvoda. to je potrebno meriti tj. Ta promena moze da se prati u odnosu na pocetni period ili neki drugi u toku poslovanja.Iznos dobitka po jedinici izvodi se podelom dobitka sa ostvarenim obimom proizvodnje. sto je znacajna analiticka kategorija u procesu poslovnog odlucivanja. Dobitak se ostvaruje po osnovu realizacije I po osnovu zajednickih ulaganja. Koeficijen elasticnosti dobitka takodje je znacajan za racionalnu poslovnu politiku. menjaju se I troskovi pa je mokguce da se prati promena velicine dobitka. Elementi dobitka Velicina dobitka uslovljena je prihodom I troskovima poslovanja. U sukcesiji perioda menja se I prihod. Promena obima menja prihod I dobitak I iznosi: Dbqc=Db gKdbqc U sukcesiji perioda prihod. menja se pod uticaja dinamike cena proizvoda I usluga: Dbcq=Db gKdbcq Prema tome ukupna promena dobitka po osnovu dinamike obima I cena u ukupnom prihodu iskazuje se kao: Dvc=Dbqc ± Dbcq Troskovi poslovanja su drugi element koji utice na formiranje dobitka.

Ako konkretni proizvodjac ima efikasnija sredstva od prosecnog proizvodjaca imace nize troskove. U tu svrhu posmatra se dejstvo drustvenih. dolazi do promene troskova. Uticaj drustvenih faktora Karakter dejstva ovih faktora je takav da pojedinacna ekonomija na njih ne moze da deluje. dejstva drzave. Sa promenom utroska elemenata proizvodnje. promena dobitka uslovljenog izmenom troskova iznosi|: Dbt=Dbtu ± Dbtc Faktori formiranja dobitka Formiranje dobitka moguce je pratiti sa stanovista elemenata njegove structure. Svi faktori mogu da pogoduju ili deluju negativno kao prirodna sredina I radna okolina. pa samim tim I na rentabilnost poslovanja. pa time I bolji poslovni rezultat. tehnickih. pa time I troskove poslovanja. preko troskova poslovanja I angazovanih poslovnih sredstava. klimatski uslovi I ekoloski zahtevi je pod snaznim uticajem ovih faktora. Uticaj prirodnih faktora Prirodni uslovi poslovanja manje ili vise pogoduju karakteru poslovanja konkretne ekonomije. Medjutim. njihovo negativno dejstvo zahteva dodatna ulaganja za normalizovanje uslova poslovanja. Pod dejstvom ovih faktora menja se I poslovni rezultat odnosno dobitak. odnosno troskove poslovanja pa ce to uticati na smanjenje finansiskog reziltata. pa se menja I rentabilnoist poslovanja. prirodnih I faktora organizacione prirode na formiranje dobitka. republike ili regijona kao mera ekonomske politike. dubine I bogatstva busotina. traznje I preko dejstva drustvenih institucija tj. energetici. pa ce tada njihovi troskovi poslovanja biti visi ili nizi u odnosu na prosecnog proizvodjaca ili drugog proizvodjaca istog proizvoda koji imaju druge. Preomena dobitka se u tom slucaju izracunava: Dbtu=Dbo gKdbtu Cene elemenata proizvodnje cine drugu komponentu troskova I troskovi pod uticajem cena elemenata se menjaju a njihova izmena menja dobitak na sledeci nacin: Dbtc=Dbq gKdbtc Dakle. menjaju se I angazovana poslovna sredstva.Posto su troskovi funkcija utrosko I cena elemenata proizvodnje to se promena dobitka prati preko promena troskova a ovi preko promena utroska I preko promena cena utrosenih elemenata. razlicite prirodne uslove. pa ce ta ulaganja povecati troskove poslovanja a samim tim negativno uticu na sami finansiski rezultat. Poslovanje u poljoprivredi. bogatstva ruda. debljine I nagiba sloja. sto se odrazava I na promenu dobitka. Svi ovi faktori deluju na velicinu dobitka preko prihoda. To isto dejstvo preko troskova elemenata proizvodnje odrazava se na visinu angazovanih poslovnih sredstava. ali ako je njegova tehnika zastarela on ce imati vece utroske elemenata proizvodnje. rudarstvu. sto ce imati za posledicu razlicite utroske odnosno troskove po jedinici proizvoda a preko ovih pojavice se razlike u poslovnom rezultatu. Dejstvo tehnickih faktora Dejstvo tehnicke strukture direktno uslovljava visinu utroska elemenata proizvodnje. Razni proizvodjaci istog proizvoda redovno imaju razlicitu strukturu sredstava. Pod dejstvom neravnoteze izmedju ponude I traznje na trzistu proizvoda dolazi do odstupanja prodajnih cena od vrednosti proizvoda sto uslovljava postojanje razlike izmedju dobitka konkretne ekonomije I viska vrednosti koga ostvaruje prosecni proizvodjac pri perfektnom delovanju trtzisnog mehanizma. Odtuda ovi faktori deluju na poslovni rezultat konkretne ekonomije kroz postojanje razlike izmedju rezultata prosecnog proizvodjaca I rezultata konkretne ekonomije uslovljene dejstvom drustvenih faktora. Ekonomskli karakter ovih faktora posmatra se preko dejstva trzista tj. Uticaj subjektivnih faktora 5 . turizmu preko klase zemljista.

svako usporenje toka procesa proizvodnje I svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha gotovih proizvoda. sto ce imati za posledicu ostupanje dobitka konkretne ekonomije u odnosu na poslovne rezultate drugih ekonomija I u odnosu na poslovni rezultat prosecnog proizvodjaca. Odstupanje od objektivnih utroska nanize ugrozava se kvalitet I kvantitet proizvodnje. Pri smanjenju obima proizvodnje ukupni troskovi kapaciteta I pogonske spremnosti u celini se ne menjaju. sve troskovne komponente organizacionog karaktera umanjuju stvarni dobitak u odnosu na moguci I u odnosu na visak vrednosti koji ostvaruje prosecni proizvodjac. kroz istrazivanje solventosti kupaca. b) Organizaciono dejstvo na trosenje elemenata proizvodnje Dejstvom drustvenih. Svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha materijala. Povremeno akumuliranje sredstava u pojedinim fazama ciklus angazovanja ili produzenje vezanosti tih sredstava za pojedine faze. U slucaju da stvatni utrosci budu veci od objektivno uslovljenih. preko nacina pakovanja I transporta. Nepotpuno koriscenje tehnickog potencijala ima za posledicu za pojavu organizacione komponente fiksnih troskova. konkretna ekonomija ce ostvarivati dobitak. Karakteristike tih sredstava vezanih za ciklus reprodukcije moze da se posmatra sa stanovista obrtnih I osnovnih sredstava. organizaciono uslovljeni relativno fiksni troskovi. Dakle. povecava angazovana sredstva uz iste ostvarene ekonomske rezultate. asortimana I fiksne troskove proistekle iz ostupanja stvarnog optimalnog programa. c) Organizaciono dejstvo na obim proizvodnje Odstupanje obima proizvodnje od objektivno moguceg obima uslovljava pojavu fiksnih I relativno fiksnih troskova organizacionog karaktera.Ovo delovanje moze se posmatrati kroz efekat dejstva trzista. Ova komponenta se menja u direktnoj proporciji sa stepenom ne koriscenja kapaciteta. kao I svako zadrzavanje sredstava u novcanom obliku ima za posledicu povecanje kamata na 6 . Pojova ovih troskova umanjice stvarni dobitak u odnosu na objektivno moguci. Ako se obim proizvodnje spusti ispod te granice. To sa svoje strane povecava troskove I pri datom prihodu smanjuje se dobitak preduzeca. efekat mera u trosenju elemenata proizvodnje. Na trzistu gotovih proizvoda I usluga boljim poznavanje prilika na trzistu. ali kako je izuzetno tesko da se precizno utvrdi ova zona. kroz stepen koriscenja kapaciteta I preko kruzenja sredstva u reprodukciji. kroz sistemsko pracenje odnosa taznje I ponude. uticajem na visinu traznje u dugom roku I izmenom kvaliteta proizvoda. prirodnih I tehnickih faktora utrosci elemenata proizvodnje formiraju se kao objektivne velicine troskova.izmenom tehnicke structure. Smanjenje obima proizvodnje uslovljava fiksne troskove datog proizvodnog programa tj. relativno fiksni troskovi te zone se rastavljaju na objektivno I organizacionu komponentu.Svaka proizvodnja na gornjoj granici konkretne zone obima ima za posledicu najnize troskove proizvodnje. Njih je moguce smanjiti samo dugorocnim merama poslovne politike. d) Dejstvo na kruzenje sredstva u reprodukcijji Tokovi sredstava u reprodukciji mogu biti pod naglasenim uticajem mera organizovanjem same reprodukcije. a isto tako da nabavi elemente proizvodnje pod povoljnijim ili manje povoljnim cenama sto ce uticati na troskove poslovanja I na ekonomske rezultate ekonomije. Ali stvarna trosenja elemenata proizvodnje redovno su veca od objektivno mogucih u svim onim slucajevima gde se odstupa od normi I narmativna utroska elemenata proizvodnje. mogu da ostvare povoljnije cene sopstvenih proizvoda od onih koje ostvaruje proizvodjac koji ne preduzima ove mere. preduzece posluje u nekoj zoni obima gde se pojavljuju suvisni. kroz prodaje u nevreme. a) Dejstvo na trziste Ekonomija moze svojim nastupom na trzistu da deluje tako da ostvari povoljnu ili nepovoljniju cenu svojih proizvoda. U koliko ekonomija nije u prilici da potpuno koristi tehnmicke kapacitete I radne potencijale ona mora da trazi obim poslovanja u zoni koja je optimalna.

sto ce stvarni dobitak smanjivati ispod objektivno moguceg pa samim tim I viska vrednosti. Donja granica rentabilnog poslovanja ostvaruje se kada se izjednace ukupni troskovi I prihod. Optimalni dobitak preduzeca obezbedjuje zona zaposlenosti izmedju minimalnih troskova po jedinici I maksimalne ukupne dobiti. Gubitak komponente dobitka Svaki od faktora dobitka svojim dejstvom u ukupnoj masi dobitka formira I odgovarajucu velicinu koja predstavlja komponentu ukupne mase dobitka. Drugim recima. niti. tada treba tako komponovati proizvodne faktore ( obim proizvodnje. Svi ti faktori subjektivne prirode formiraju odgovarajuce komponente dobitaka koje se oznacavaju koa organizaciono uslovljene tj. zbog zakonite dinamike. te formiraju odgovarajuce komponente dobitka koji su rezultat dejstva tih faktora. zatim sa trosenjem sredstava u procesu proizvodnje u reprodukciji. taj obim garantuje uspesnost poslovanja. Pojava tih razlika imace za posledicu odstupanje dobitka konkretnog preduzeca u odnosu na dobitke drugih preduzeca tj. povecava gubitak I smanjuje reprodukcionu sposobnost preduzeca. Tu se ostvaruju I optimalni obim poslovanja I optimalni finansiski rezultat. Oni deluju kao objektivno dati u konkretnom preduzecu u datom vremenskom periodu. tehnicki. U koliko sanacione mere ne daju odma konkretne rezultate. I drustveni. cene. sa promenom obima. odnosno cena proizvoda. prihod I troskove) da se on I ostvari. Na process formiranja dobitka deluju objektivni I subjektivni faktori. troskovi relativno fiksnog karaktera I zone degresije prelaze u zonu progresije I ponovo se izjednacavaju sa prihodom kada se ostvaruje I gornja granica rentabilnosti poslovanja. 7 .veca angazovana sredstva. a zatima da ostvari pozitivan finansiski rezultat. Svako dalje smanjenje proizvodnje ispod donje I povecanje proizvodnje iznad gornje tacke ovog obima. maksimalni obim proizvodnje ne mora da se refektura u povecanju dobitka. Ako se obim proizvodnje I dalje povecava. a oni su u vezi sa nabavkom elemenata proizvodnje I realizaciju proizvoda na trzistu. Ako preduzece postoji I dalje ono ostvaruje gubitak. Objektivni faktori su prirodni. subjektivne komponente. preduzece se nalazi u dilemi raditi I dalje sa gubitkom ili obustaviti proizvodnju. pak da. Granice dobitka U praksi. I sve dok su prosecni troskovi ispod cene ukupni prihod je veci od ukupnih troskova. Ako se kao cilj preduzeca postavi maksimiranje dobitka. Na visinu ostvarene dobiti u konkretnom preduzecu pored objektivnih deluju I subjektivni faktori. To maksimiranje moze da se posmatra po jedinici proizvoda I maksimiranje ukupnog rezultata. minimalnog I optimalnog dobitka. Obzirom da svako konkretno preduzece ima drugacije prirodne I tehnicke uslove proizvodnje. optimalni obim proizvodnje se ostvaruje kada se izjednace pozitivni efekti rasta dobitka I negativni efekti smanjenja dobitka. Stoga je od posebnog znacaja za preduzece da utvrdi granice maksimalnog. Pri tome ono mora da preuzme konkretne mere u cilju smanjenja gubitka. to ce se I troskovi objektivno uslovljeni razlikovati od objektivno uslovljhenih troskova drugih konkretnih proizvodjaca istog proizvoda. Sa daljim povecanjima cena proizvoda proizvodnje troskovi po jedinici padaju ispod cene proizvoda. pre svega degresije I progresije I degresije fiksnih troskova. odstupanje dobitka konkretnog preduzeca od odstvarenog viska vrednosti prosecnog proizvodjaca.

8 . Dobitak je lajt motiv formiranja I rada preduzeca. S obzirom na toliki znacaj preduzece nastoji da ostvari sto veci dobitak. U tome je ekonomski znacaj ukupnih prihoda. Dakle. zajednicke. Znaci. sigurnije poslovanje I pouzdani ekonomski razvoj.Zakljucak U celini gledano. svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovajna. koji se priblizava optimalni dobitak. investicione I opste. njena visina garantuje I bolji standard. nadoknadi utrosene mere reprodukcije. utrosena vrednost zivog rada I izvrsavaju obaveze po osnovu zakona I ugovorenih obaveza. cije je jedan od izraza I ukupan prihod. NJegovom visinom obezbedjuju se uslovi za povecanjem svih objekta potrosnje: licne. iz ukupnog prihoda se nadoknadjuje vrednost utrosenih sredstava za proizvodnjusredstva za rad I predmeta rada.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->