1.

Pojam ukupnog prihoda

U uslovima potpunog delovanja trzisnog mehanizma trzisna cena je ravna vrednosti tih proizvoda,tada vrednost proizvodnje postaje izraz rezultata poslovanja.Kako se pri delovanju ekonomskih zakona ne postize ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda,ekonomija ostvaruje prihod veci ili manji od vrednosti proizvoda. Ukupan prihod predstavlja novcani izraz realizovane proizvodnje I uslova na trzistu. On se sastoji od: 1. Vrednosti prodate robe 2. Vrednosti Izvrsenih usluga 3. Drugih prihoda ostvarenih poslovanjem 4. Vanrednih prihoda Ukupan prihod je jedan od izraza rezultata poslovanja preduzeca I on je finansijski rezultat poslovanja preduzeca I sastoji se od naplacenih iznosa za prodatu robu,gotove proizvode I izvrsene usluge I ostalih prihoda. Vrednost realizovane proizvodnje se utvrdjuje mnozenjem ukupne proizvodnje sa prodajnom cenom po jedinici proizvoda.Kako su ekementi vrednosti realizovane proizvodnje od njihove velicine zavisi ukupna vrednost realizovane proizvodnje.Svako povecanje prodajne cene bez promene Q utice na povecanje ukupnog prihoda I obratno. Vrednost izvrsenih I naplacenih, kako materijalnih tako I nematerijalnih usluga drugim preduzecimai pravnim licima je veoma znacajna za ukupan prihod. U nekim preduzecima ucesce ovog elementa u ukupnom prihodu je veliko,a u preduzecima koji se bave uslugama velicina vrednosti usluga je presudna za ukupni prihod. Treci element cine prihodi: Na osnovu ugovora o ulaganju sredstva za zajednicke poslove, Od kamate na pozajmljena sredstva, odnosno od kamate zaracunate na vrednost prodate robe ili kredita,Od kamate na deponovana sredstva po osnovu ucesca u fondu osnivaca banka,od vrednosti robe spostvene proizvodnje I sopstvenih usluga upotrebljenih za sopstvene investicione potrebe I dr.Vanredne prihode cine iznosi ostvareni: od zateznih kamata, od naknada steta, po osnovu utvrdjenih viskova materijala,sitnog inventara, nezavrsene proizvodnje,poluproizvoda,gotovih proizvoda I robe kao I od drugih prihoda ostvarenih poslovanjem. Velicina ukupnog prihoda je funkcija obima realizacije I cena po kojima se ona obavlja. U p = C = QCq , gde je Up- ukupan prihod, C- vrednost realizacije, Q- realizovana kolicina proizvoda, Cq- prodajna cena proizvoda.

1

regresa. Pod ukupnim prihodom podrazumevaju se svi prihodi koje preduzeće ostvari u odredjenom vremenskom periodu. prihodi od premija. od realizovane pozitivne kursne razlike. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina.kolektiv. egzistenciju nego I razvoj. iz njegove osnovne delatnosti (prihodi od prodaje.napori. su prihodi koje preduzeće ostvari iz odredjenih finansijskih transakcija u toku svoje poslovne aktivnosti (prihodi od kamata. promena vrednosti zaliha učinka.a u interne.Sto se tice treceg elementa ukupnog prihoda moglo bi se reci da na svaki deo ovog prihoda imaju razlicit uticaj razni faktori.. prihodi od prodaje proizvoda i usluga. od neuplaćenog a upisanog kapitala.na obim proizvodnje pretezno uticu interni faktori kao sto su svezina I efikasnost tehnike.Njihov uticaj posebno je znacajan za preduzeca koja se bave uslugama. prodaja dugoročnih hartija od vrednosti. nadoknadi utrosene elemente reprodukcije. Na realizovanu vrednost usluga takodje uticu ovi faktori. a samim tim I na povecanje prihoda.U celini gledano svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovanja. organizacija proizvodnje.Faktore ekserne prirode .Sa tog stanovista sve faktore ukupnog prihoda delimo na: ..Na visinu prodajne cene uticu eksterni faktori mada u nekoj meri I interni.trziste. od nematerijalnih ulaganja. ostali finansijski prihodi) Neposredni i vanredni prihodi (prodaja i rashodovanje osnovnih sredstava. prihodi od aktiviranja učinka i robe. preko raznih stimulacija u izvozu I uvozu mogu da uticu na povecanje ili smanjenje proizvodnje. predstavljaju efekte revalorizacije u skladu sa zakonskim propisima (od osnovnih sredstava.On mora da obezbedi reprodukovanje utrosenih elemenata 2 .Zbog njihove brojnosti I neujednacenosti nuzno Ih je klasifikovati bar u nekim bitniijim oblezjima. Faktori ukupnog prihoda Na velicinu I dinamiku ukupnog prihoda deluju brojni faktori. prodaja dugovnih učešća.. sredstva.obim posla.uslovi rada. Ukupan prihod se utvrdjuje samo na osnovu realizovane I neplacene proizvodnje.) Revalorizacioni prihodi. karaktera trzista. koji se prema odredjenim zakonskim propisima smatraju prihodima preduzeća. Znacaj ukupnog prihoda Velicina ukupnog prihoda treba da obezbedi ne samo tekuce poslovanje. Faktori eksterne prirode preko povecanja traznje. ciji je jedan od izraza ukupan prihod . dotacije.visina je drustveno utvrdjena I kontrolisana..organizacija rada. drugi poslovni prihodi) Finansijski prihodi. Ukupan prihod čine: • Poslovni prihodi.Razlika izmedju bruto produkta I ukupnog prihoda javlja se zbog nejednakosti ritma priliva gotovih proizvoda I odliva gotove robe I ova razlika moze biti funkcija karaktera delatnosti. prihodi od dividendi. subvencija. efikasnost organizovanja rada I procesa reprodukcije u celini. prihodi po osnovu učešća u dobiti. prihodi iz ranijih godina.) • • • 2.Optimalim kombinovanjem ovih faktora proizvodnje povecava se obim proizvodnje cime se stvara realna osnova za povecanje prihoda. kolicine I vremena realizacije. tj. Visina cene formira se na slobodnom trzistu odnosom snaga ponude I traznje. prodaja materijala.Faktore interne prirode U eksterne spadaju privredni sistem.priroda. prodaja i rashodovanje nematerijalnih ulaganja. ostvaruju se iz poslovanja preduzeća.

a u tehnickom. Struktura ukupnog prihoda zavisi od toga da li je rec o elementima njegovog formiranja ili se radi o elementima njegove raspodele. Ostvareni dobitak dobija se kao razlika izmedju prihoda I troskova poslivanja. cime se meri uspeh u poslovanju konkretne ekonomije izmedju dva perioda. odnosno maksimiranje dobitka. sto znaci da nema suvisnih trosenja elemenata proizvodnje I da nema odstupanja prodajnih cena proizvoda I nabavnih cena elemenata proizvodnje od trzisnih cena. saldirani iznos prihoda I troskova u poslovanju. Ukupan prihod utvrdjen za realizovanu robu I usluge tj. Dobitak je realizovani iznos vise viska vrednosti. Pojam dobitka Dobitak predstavlja jedan od finansiskih izraza rezultata funkcionisanja preduzeca. Utvrdjivanje ukupnog prihoda u teorijskom smislu ne predstavlja nikakav problem ali u praksi njegovo utvrdjivanje moze da bude ozbiljan problem zbog nesavrsenosti metoda utvrdjivanja I teskoca u razgranicavanju troskova realizovane proizvodnje.Zbog neravnoteze ponude I traznje na trzistu elemenata proizvodnje konkretna ekonomija nabavlja te elemente po cenama koje nisu ravne njihovim vrednostima pa ce ukupni troskovi biti drugaciji. U dinamici reprodukcije menjaju se ukupan prihod I obim proizvodnje I prodajne cene.Kako je ta struktura podlozna uticaju promena zakonskih propisa. Tehnicka opremljenost I potrebna kvalifikovanost mora da bude ista za sve proizvodjace istog proizvoda I pri cemu je iskljuceno dejstvo subjektivnih faktora. Dobitak bi bio raven visku vrednosti samo u slucaju perfektnog delovanja trzista gde postoji potpuna ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda I trzizistu elemenata proizvodnje.proizvodnje I da obezbedi izvestan visak.to se uporedivost moze obezbediti samo ukoliko se uzme tzv.a u troskovima poslovanja koa odbitnoj stavci menjaju se utrosci I cene elemenata proizvodnje. Dobitak u ekonomskom smislu je realizovani visak vrednosti (Vv). Utvrdjivanjem dejstva svih factora u dinamici koji deluju na ukupan prihod omogucuje da se prati njegova visina u odnosu na pocetni period.jer pored ekonomskog rezultata sadrzi I vanredne prihode koji vremenom osciliraju kao razne poreske obaveze koje mogu da tokom vremena takodje osciliraju. 3 . Raspodelom dobitka najpre se obezbedjuju razvojni ciljevi a zatim I delimicno zajednicke I licne potrebe. Ovako utvrdjeni toskovi ucinjeni su u jednom poslovnom periodu za odredjeni obim proizvodnje. kao krajnjim izrazim finansijskog rezultata. vrednost proizvodnje realizuje se kroz ukupan prihod a ukupna vrednost elemenata proizvodnje iskazuje ostvarenim troskovima.Ako je rec o strukturi ukupnog prihoda pri formiranju tada tu strukturu cine: Vrednost realizovane proizvodnje I izvrsenih usluga I vanredni prihodi. On je redovno manji od dohodka za iznos troskova rada.Kad se radi o strukturi ukupnog prihoda sa stanovista njegove raspodele uslovljena je utroscima elemenata proizvodnje I dobitkom.a to je vrednost realizovane proizvodnje roba I usluga na trzistu. dobitak cija visina opredeljuje tempo razvoja preduzeca kao I da izmiri sve obaveze prema drustvu kako bi normalno funkcionisao ekonomski I drustveni sistem. jeste dobitak. poslovanja I razvoja svake firme. Visina dobitka formira se u suceljavanju prihoda I troskova poslovanja I utvrdjivanje dobitka svodi se na identifikovanje elemenata I faktora ukupnog prihoda I elemenata I faktora troskova poslovanja.Knjigovodjstveno utvrdjen ukupan prihod sadrzi promenljivu strukturu. Pojavljuje se kada postoji pozitivna razlika izmedju prihoda kao reziltanta reprodukcije I troskova poslovanja kao oblika ulaganja za ostvarenje tih rezultata. Ekonomski ukupan prihod.Uporedivost tih prihoda je moguca samo ukoliko ima istu strukturu u formiranju. Dobitak je potpuni izraz ekonomskog rezultata I formira se iskljucivo delovanjem objektivnih trzisnih zakonitosti. Osnovni motiv formiranja. U tom slucaju su troskovi poslovanja veci od ostvarenog prihoda I firma tada ostvaruje gubitak. Ekonomski ukupan prihod je uporediv u sukcesiji perioda. Kako ovi uslslovi se nerealizuju jer su stvar teorijskih pretpostavki. racunovodstvenom smislu je razlika izmedju proizvedene (V) i utrosenih vrednosti (Tv). Ukoliko je rec o vrednosti utroska elemenata proizvodnje tada I konkretna ekonomija ostvaruje I troskove ravne vrednostima.

asortimana proizvodnje. Na dobitak takodje uticu I angazovana sredstva I to preko kamate I preko visine suma angazovanih sredstava. U sukcesiji perioda menja se I prihod. Promena obima menja ne samo prihod vec I troskove poslovanja. pa prema tome I dobitak. Ta promena moze da se prati u odnosu na pocetni period ili neki drugi u toku poslovanja.bolji ili losiji dati prirodni uslovi poslovanja uslovljavaju vece ili manje troskove u jedinici proizvoda a samim tim vecu ili manju dobit. koja se dobija podelom granicnog dobitka sa granicnim obimom proizvodnje. Dobitak se menja u obrnutoj srazmeri sa promenama troskova tj.uticu na dobitak preko cena proizvoda I cena elemenata proizvodnje I to dejstvom trzisnih ali I administrativnih mera.Iznos dobitka po jedinici izvodi se podelom dobitka sa ostvarenim obimom proizvodnje. preko obima zaposlenosti kapaciteta. U ovu grupu faktora spada I obezvredjivanje sredstva za proizvodnju u dugom roku bilo zbog dejstva tehnickog progresa bilo zbog izmene kursa valuta. I menja se po koeficijentu kbdcq. 3) Tehnicki. menja se pod uticaja dinamike cena proizvoda I usluga: Dbcq=Db gKdbcq Prema tome ukupna promena dobitka po osnovu dinamike obima I cena u ukupnom prihodu iskazuje se kao: Dvc=Dbqc ± Dbcq Troskovi poslovanja su drugi element koji utice na formiranje dobitka. utvrditi dejstvo promene prihoda na dobitak I po osnovu promene obima I po osnovu cena proizvoda.Promena dobitka uslovljena promenom troskova iznosi: DbII= DbI ± Dbt 4 . Tu je rec o promenama dobitka po jedinici proizvoda u zavisnosti od promena troskova I promena prihoda. Koeficijen elasticnosti dobitka takodje je znacajan za racionalnu poslovnu politiku. Na visinu ostvarene dobiti po jedinici proizvoda takodje utice brzina obrta sredstava preko vece ili manje kamate kao cene za angazovanje kapitala u odredjenom roku. Pod uticajem obima menja se dobitak konkretne ekonomije. 2) Prirodni. Dobitak se ostvaruje po osnovu realizacije I po osnovu zajednickih ulaganja. 4) Organizaciono subjektivni. Promena obima menja prihod I dobitak I iznosi: Dbqc=Db gKdbqc U sukcesiji perioda prihod. U tom slucaju dobitak drugog perioda iznosi: DbII= DbI ± Dbc Kako je prihod umnozak proizvoda I cena. kao gornja I dolnja granica dobitka u zavisnosti cene I troskova.bolja ili losija tehnicka opremljenost konkretnog od prosecnog proizvodjaca odredjenog proizvoda uslovice vece ili manje utroske elemenata proizvodnje a samim tim veci ili manji dobitak. Za zdravu poslovnu politiku izuzetno je znacajna kategorija granicne dobiti po jedinici proizvoda. Promena velicine dobitka u pocetnom periodu oznacena je jedinicom. menjaju se I troskovi pa je mokguce da se prati promena velicine dobitka.deluju na visinu ostvarene dobiti preko utrosaka elemenata proizvodnje. svako povecanje troskova smanjuje dobitak u istoj proporciji. to je potrebno meriti tj. odstupanja konkretnih nabavnih od prosecnih trzisnih cena proizvodnje I odstupanje konkretne prodajne od prosecne trzisne cene odredjenog proizvoda. a ova promena prihoda I dobiti po jedinici proizvoda. Faktori dobitka Na velicinu dobitka uticu faktori: 1) Drustveni. Modeliranjem se moze utvrditi I maksimalni dobitak. sto je znacajna analiticka kategorija u procesu poslovnog odlucivanja. Elementi dobitka Velicina dobitka uslovljena je prihodom I troskovima poslovanja.

Posto su troskovi funkcija utrosko I cena elemenata proizvodnje to se promena dobitka prati preko promena troskova a ovi preko promena utroska I preko promena cena utrosenih elemenata. pa time I bolji poslovni rezultat. prirodnih I faktora organizacione prirode na formiranje dobitka. dejstva drzave. Ako konkretni proizvodjac ima efikasnija sredstva od prosecnog proizvodjaca imace nize troskove. energetici. dubine I bogatstva busotina. Preomena dobitka se u tom slucaju izracunava: Dbtu=Dbo gKdbtu Cene elemenata proizvodnje cine drugu komponentu troskova I troskovi pod uticajem cena elemenata se menjaju a njihova izmena menja dobitak na sledeci nacin: Dbtc=Dbq gKdbtc Dakle. dolazi do promene troskova. Pod dejstvom neravnoteze izmedju ponude I traznje na trzistu proizvoda dolazi do odstupanja prodajnih cena od vrednosti proizvoda sto uslovljava postojanje razlike izmedju dobitka konkretne ekonomije I viska vrednosti koga ostvaruje prosecni proizvodjac pri perfektnom delovanju trtzisnog mehanizma. ali ako je njegova tehnika zastarela on ce imati vece utroske elemenata proizvodnje. Dejstvo tehnickih faktora Dejstvo tehnicke strukture direktno uslovljava visinu utroska elemenata proizvodnje. tehnickih. njihovo negativno dejstvo zahteva dodatna ulaganja za normalizovanje uslova poslovanja. To isto dejstvo preko troskova elemenata proizvodnje odrazava se na visinu angazovanih poslovnih sredstava. Svi ovi faktori deluju na velicinu dobitka preko prihoda. pa time I troskove poslovanja. pa samim tim I na rentabilnost poslovanja. traznje I preko dejstva drustvenih institucija tj. menjaju se I angazovana poslovna sredstva. sto se odrazava I na promenu dobitka. pa ce ta ulaganja povecati troskove poslovanja a samim tim negativno uticu na sami finansiski rezultat. bogatstva ruda. odnosno troskove poslovanja pa ce to uticati na smanjenje finansiskog reziltata. U tu svrhu posmatra se dejstvo drustvenih. Sa promenom utroska elemenata proizvodnje. promena dobitka uslovljenog izmenom troskova iznosi|: Dbt=Dbtu ± Dbtc Faktori formiranja dobitka Formiranje dobitka moguce je pratiti sa stanovista elemenata njegove structure. pa ce tada njihovi troskovi poslovanja biti visi ili nizi u odnosu na prosecnog proizvodjaca ili drugog proizvodjaca istog proizvoda koji imaju druge. Ekonomskli karakter ovih faktora posmatra se preko dejstva trzista tj. Medjutim. Uticaj prirodnih faktora Prirodni uslovi poslovanja manje ili vise pogoduju karakteru poslovanja konkretne ekonomije. Svi faktori mogu da pogoduju ili deluju negativno kao prirodna sredina I radna okolina. preko troskova poslovanja I angazovanih poslovnih sredstava. rudarstvu. turizmu preko klase zemljista. republike ili regijona kao mera ekonomske politike. Pod dejstvom ovih faktora menja se I poslovni rezultat odnosno dobitak. klimatski uslovi I ekoloski zahtevi je pod snaznim uticajem ovih faktora. Odtuda ovi faktori deluju na poslovni rezultat konkretne ekonomije kroz postojanje razlike izmedju rezultata prosecnog proizvodjaca I rezultata konkretne ekonomije uslovljene dejstvom drustvenih faktora. pa se menja I rentabilnoist poslovanja. razlicite prirodne uslove. Poslovanje u poljoprivredi. sto ce imati za posledicu razlicite utroske odnosno troskove po jedinici proizvoda a preko ovih pojavice se razlike u poslovnom rezultatu. debljine I nagiba sloja. Uticaj subjektivnih faktora 5 . Razni proizvodjaci istog proizvoda redovno imaju razlicitu strukturu sredstava. Uticaj drustvenih faktora Karakter dejstva ovih faktora je takav da pojedinacna ekonomija na njih ne moze da deluje.

prirodnih I tehnickih faktora utrosci elemenata proizvodnje formiraju se kao objektivne velicine troskova. Njih je moguce smanjiti samo dugorocnim merama poslovne politike. efekat mera u trosenju elemenata proizvodnje. d) Dejstvo na kruzenje sredstva u reprodukcijji Tokovi sredstava u reprodukciji mogu biti pod naglasenim uticajem mera organizovanjem same reprodukcije. uticajem na visinu traznje u dugom roku I izmenom kvaliteta proizvoda. sto ce imati za posledicu ostupanje dobitka konkretne ekonomije u odnosu na poslovne rezultate drugih ekonomija I u odnosu na poslovni rezultat prosecnog proizvodjaca.Ovo delovanje moze se posmatrati kroz efekat dejstva trzista. Ali stvarna trosenja elemenata proizvodnje redovno su veca od objektivno mogucih u svim onim slucajevima gde se odstupa od normi I narmativna utroska elemenata proizvodnje. sve troskovne komponente organizacionog karaktera umanjuju stvarni dobitak u odnosu na moguci I u odnosu na visak vrednosti koji ostvaruje prosecni proizvodjac. Svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha materijala. svako usporenje toka procesa proizvodnje I svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha gotovih proizvoda. Karakteristike tih sredstava vezanih za ciklus reprodukcije moze da se posmatra sa stanovista obrtnih I osnovnih sredstava. Pri smanjenju obima proizvodnje ukupni troskovi kapaciteta I pogonske spremnosti u celini se ne menjaju. U slucaju da stvatni utrosci budu veci od objektivno uslovljenih. Na trzistu gotovih proizvoda I usluga boljim poznavanje prilika na trzistu. kroz sistemsko pracenje odnosa taznje I ponude. organizaciono uslovljeni relativno fiksni troskovi. U koliko ekonomija nije u prilici da potpuno koristi tehnmicke kapacitete I radne potencijale ona mora da trazi obim poslovanja u zoni koja je optimalna. Smanjenje obima proizvodnje uslovljava fiksne troskove datog proizvodnog programa tj.Svaka proizvodnja na gornjoj granici konkretne zone obima ima za posledicu najnize troskove proizvodnje. kroz istrazivanje solventosti kupaca. mogu da ostvare povoljnije cene sopstvenih proizvoda od onih koje ostvaruje proizvodjac koji ne preduzima ove mere. Pojova ovih troskova umanjice stvarni dobitak u odnosu na objektivno moguci. kroz prodaje u nevreme. relativno fiksni troskovi te zone se rastavljaju na objektivno I organizacionu komponentu. a) Dejstvo na trziste Ekonomija moze svojim nastupom na trzistu da deluje tako da ostvari povoljnu ili nepovoljniju cenu svojih proizvoda. asortimana I fiksne troskove proistekle iz ostupanja stvarnog optimalnog programa. konkretna ekonomija ce ostvarivati dobitak. preko nacina pakovanja I transporta. povecava angazovana sredstva uz iste ostvarene ekonomske rezultate. Odstupanje od objektivnih utroska nanize ugrozava se kvalitet I kvantitet proizvodnje. Dakle. Povremeno akumuliranje sredstava u pojedinim fazama ciklus angazovanja ili produzenje vezanosti tih sredstava za pojedine faze. Nepotpuno koriscenje tehnickog potencijala ima za posledicu za pojavu organizacione komponente fiksnih troskova. kroz stepen koriscenja kapaciteta I preko kruzenja sredstva u reprodukciji. a isto tako da nabavi elemente proizvodnje pod povoljnijim ili manje povoljnim cenama sto ce uticati na troskove poslovanja I na ekonomske rezultate ekonomije. To sa svoje strane povecava troskove I pri datom prihodu smanjuje se dobitak preduzeca.izmenom tehnicke structure. kao I svako zadrzavanje sredstava u novcanom obliku ima za posledicu povecanje kamata na 6 . preduzece posluje u nekoj zoni obima gde se pojavljuju suvisni. Ova komponenta se menja u direktnoj proporciji sa stepenom ne koriscenja kapaciteta. b) Organizaciono dejstvo na trosenje elemenata proizvodnje Dejstvom drustvenih. ali kako je izuzetno tesko da se precizno utvrdi ova zona. c) Organizaciono dejstvo na obim proizvodnje Odstupanje obima proizvodnje od objektivno moguceg obima uslovljava pojavu fiksnih I relativno fiksnih troskova organizacionog karaktera. Ako se obim proizvodnje spusti ispod te granice.

To maksimiranje moze da se posmatra po jedinici proizvoda I maksimiranje ukupnog rezultata. maksimalni obim proizvodnje ne mora da se refektura u povecanju dobitka. subjektivne komponente. Optimalni dobitak preduzeca obezbedjuje zona zaposlenosti izmedju minimalnih troskova po jedinici I maksimalne ukupne dobiti. Gubitak komponente dobitka Svaki od faktora dobitka svojim dejstvom u ukupnoj masi dobitka formira I odgovarajucu velicinu koja predstavlja komponentu ukupne mase dobitka. Granice dobitka U praksi. Na process formiranja dobitka deluju objektivni I subjektivni faktori. 7 . odstupanje dobitka konkretnog preduzeca od odstvarenog viska vrednosti prosecnog proizvodjaca. tehnicki. Drugim recima. to ce se I troskovi objektivno uslovljeni razlikovati od objektivno uslovljhenih troskova drugih konkretnih proizvodjaca istog proizvoda. I drustveni. povecava gubitak I smanjuje reprodukcionu sposobnost preduzeca. cene. sa promenom obima. a zatima da ostvari pozitivan finansiski rezultat. zbog zakonite dinamike. Obzirom da svako konkretno preduzece ima drugacije prirodne I tehnicke uslove proizvodnje. Ako se obim proizvodnje I dalje povecava.veca angazovana sredstva. Na visinu ostvarene dobiti u konkretnom preduzecu pored objektivnih deluju I subjektivni faktori. Ako se kao cilj preduzeca postavi maksimiranje dobitka. Pojava tih razlika imace za posledicu odstupanje dobitka konkretnog preduzeca u odnosu na dobitke drugih preduzeca tj. optimalni obim proizvodnje se ostvaruje kada se izjednace pozitivni efekti rasta dobitka I negativni efekti smanjenja dobitka. taj obim garantuje uspesnost poslovanja. Svako dalje smanjenje proizvodnje ispod donje I povecanje proizvodnje iznad gornje tacke ovog obima. pre svega degresije I progresije I degresije fiksnih troskova. sto ce stvarni dobitak smanjivati ispod objektivno moguceg pa samim tim I viska vrednosti. te formiraju odgovarajuce komponente dobitka koji su rezultat dejstva tih faktora. Ako preduzece postoji I dalje ono ostvaruje gubitak. troskovi relativno fiksnog karaktera I zone degresije prelaze u zonu progresije I ponovo se izjednacavaju sa prihodom kada se ostvaruje I gornja granica rentabilnosti poslovanja. zatim sa trosenjem sredstava u procesu proizvodnje u reprodukciji. Svi ti faktori subjektivne prirode formiraju odgovarajuce komponente dobitaka koje se oznacavaju koa organizaciono uslovljene tj. tada treba tako komponovati proizvodne faktore ( obim proizvodnje. Tu se ostvaruju I optimalni obim poslovanja I optimalni finansiski rezultat. niti. Objektivni faktori su prirodni. Stoga je od posebnog znacaja za preduzece da utvrdi granice maksimalnog. Oni deluju kao objektivno dati u konkretnom preduzecu u datom vremenskom periodu. Pri tome ono mora da preuzme konkretne mere u cilju smanjenja gubitka. prihod I troskove) da se on I ostvari. pak da. U koliko sanacione mere ne daju odma konkretne rezultate. minimalnog I optimalnog dobitka. Donja granica rentabilnog poslovanja ostvaruje se kada se izjednace ukupni troskovi I prihod. odnosno cena proizvoda. a oni su u vezi sa nabavkom elemenata proizvodnje I realizaciju proizvoda na trzistu. Sa daljim povecanjima cena proizvoda proizvodnje troskovi po jedinici padaju ispod cene proizvoda. I sve dok su prosecni troskovi ispod cene ukupni prihod je veci od ukupnih troskova. preduzece se nalazi u dilemi raditi I dalje sa gubitkom ili obustaviti proizvodnju.

sigurnije poslovanje I pouzdani ekonomski razvoj. 8 . koji se priblizava optimalni dobitak. investicione I opste. svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovajna. U tome je ekonomski znacaj ukupnih prihoda. njena visina garantuje I bolji standard. Dakle. zajednicke. S obzirom na toliki znacaj preduzece nastoji da ostvari sto veci dobitak. iz ukupnog prihoda se nadoknadjuje vrednost utrosenih sredstava za proizvodnjusredstva za rad I predmeta rada. utrosena vrednost zivog rada I izvrsavaju obaveze po osnovu zakona I ugovorenih obaveza. Dobitak je lajt motiv formiranja I rada preduzeca.Zakljucak U celini gledano. nadoknadi utrosene mere reprodukcije. NJegovom visinom obezbedjuju se uslovi za povecanjem svih objekta potrosnje: licne. Znaci. cije je jedan od izraza I ukupan prihod.