1.

Pojam ukupnog prihoda

U uslovima potpunog delovanja trzisnog mehanizma trzisna cena je ravna vrednosti tih proizvoda,tada vrednost proizvodnje postaje izraz rezultata poslovanja.Kako se pri delovanju ekonomskih zakona ne postize ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda,ekonomija ostvaruje prihod veci ili manji od vrednosti proizvoda. Ukupan prihod predstavlja novcani izraz realizovane proizvodnje I uslova na trzistu. On se sastoji od: 1. Vrednosti prodate robe 2. Vrednosti Izvrsenih usluga 3. Drugih prihoda ostvarenih poslovanjem 4. Vanrednih prihoda Ukupan prihod je jedan od izraza rezultata poslovanja preduzeca I on je finansijski rezultat poslovanja preduzeca I sastoji se od naplacenih iznosa za prodatu robu,gotove proizvode I izvrsene usluge I ostalih prihoda. Vrednost realizovane proizvodnje se utvrdjuje mnozenjem ukupne proizvodnje sa prodajnom cenom po jedinici proizvoda.Kako su ekementi vrednosti realizovane proizvodnje od njihove velicine zavisi ukupna vrednost realizovane proizvodnje.Svako povecanje prodajne cene bez promene Q utice na povecanje ukupnog prihoda I obratno. Vrednost izvrsenih I naplacenih, kako materijalnih tako I nematerijalnih usluga drugim preduzecimai pravnim licima je veoma znacajna za ukupan prihod. U nekim preduzecima ucesce ovog elementa u ukupnom prihodu je veliko,a u preduzecima koji se bave uslugama velicina vrednosti usluga je presudna za ukupni prihod. Treci element cine prihodi: Na osnovu ugovora o ulaganju sredstva za zajednicke poslove, Od kamate na pozajmljena sredstva, odnosno od kamate zaracunate na vrednost prodate robe ili kredita,Od kamate na deponovana sredstva po osnovu ucesca u fondu osnivaca banka,od vrednosti robe spostvene proizvodnje I sopstvenih usluga upotrebljenih za sopstvene investicione potrebe I dr.Vanredne prihode cine iznosi ostvareni: od zateznih kamata, od naknada steta, po osnovu utvrdjenih viskova materijala,sitnog inventara, nezavrsene proizvodnje,poluproizvoda,gotovih proizvoda I robe kao I od drugih prihoda ostvarenih poslovanjem. Velicina ukupnog prihoda je funkcija obima realizacije I cena po kojima se ona obavlja. U p = C = QCq , gde je Up- ukupan prihod, C- vrednost realizacije, Q- realizovana kolicina proizvoda, Cq- prodajna cena proizvoda.

1

prihodi od prodaje proizvoda i usluga.a u interne. prodaja dugoročnih hartija od vrednosti.organizacija rada.) Revalorizacioni prihodi.Faktore ekserne prirode . prodaja dugovnih učešća. tj. prihodi od aktiviranja učinka i robe. od realizovane pozitivne kursne razlike. nadoknadi utrosene elemente reprodukcije. prihodi iz ranijih godina. prodaja i rashodovanje nematerijalnih ulaganja.kolektiv. od nematerijalnih ulaganja. ostvaruju se iz poslovanja preduzeća. ostali finansijski prihodi) Neposredni i vanredni prihodi (prodaja i rashodovanje osnovnih sredstava. preko raznih stimulacija u izvozu I uvozu mogu da uticu na povecanje ili smanjenje proizvodnje. prihodi od premija.On mora da obezbedi reprodukovanje utrosenih elemenata 2 . Na realizovanu vrednost usluga takodje uticu ovi faktori. a samim tim I na povecanje prihoda.priroda.Razlika izmedju bruto produkta I ukupnog prihoda javlja se zbog nejednakosti ritma priliva gotovih proizvoda I odliva gotove robe I ova razlika moze biti funkcija karaktera delatnosti.. Ukupan prihod čine: • Poslovni prihodi. su prihodi koje preduzeće ostvari iz odredjenih finansijskih transakcija u toku svoje poslovne aktivnosti (prihodi od kamata. Faktori ukupnog prihoda Na velicinu I dinamiku ukupnog prihoda deluju brojni faktori. efikasnost organizovanja rada I procesa reprodukcije u celini.trziste.napori. Visina cene formira se na slobodnom trzistu odnosom snaga ponude I traznje.Zbog njihove brojnosti I neujednacenosti nuzno Ih je klasifikovati bar u nekim bitniijim oblezjima. egzistenciju nego I razvoj. organizacija proizvodnje. sredstva. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina.Sa tog stanovista sve faktore ukupnog prihoda delimo na: ..Na visinu prodajne cene uticu eksterni faktori mada u nekoj meri I interni..) • • • 2. subvencija.Optimalim kombinovanjem ovih faktora proizvodnje povecava se obim proizvodnje cime se stvara realna osnova za povecanje prihoda. koji se prema odredjenim zakonskim propisima smatraju prihodima preduzeća. iz njegove osnovne delatnosti (prihodi od prodaje.obim posla.. promena vrednosti zaliha učinka. prihodi po osnovu učešća u dobiti. od neuplaćenog a upisanog kapitala. prodaja materijala. Ukupan prihod se utvrdjuje samo na osnovu realizovane I neplacene proizvodnje. Faktori eksterne prirode preko povecanja traznje. karaktera trzista. kolicine I vremena realizacije. drugi poslovni prihodi) Finansijski prihodi.uslovi rada. prihodi od dividendi.U celini gledano svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovanja. regresa. predstavljaju efekte revalorizacije u skladu sa zakonskim propisima (od osnovnih sredstava.Njihov uticaj posebno je znacajan za preduzeca koja se bave uslugama. dotacije.na obim proizvodnje pretezno uticu interni faktori kao sto su svezina I efikasnost tehnike.visina je drustveno utvrdjena I kontrolisana. Znacaj ukupnog prihoda Velicina ukupnog prihoda treba da obezbedi ne samo tekuce poslovanje. Pod ukupnim prihodom podrazumevaju se svi prihodi koje preduzeće ostvari u odredjenom vremenskom periodu.Faktore interne prirode U eksterne spadaju privredni sistem. ciji je jedan od izraza ukupan prihod .Sto se tice treceg elementa ukupnog prihoda moglo bi se reci da na svaki deo ovog prihoda imaju razlicit uticaj razni faktori.

On je redovno manji od dohodka za iznos troskova rada. saldirani iznos prihoda I troskova u poslovanju. Ekonomski ukupan prihod je uporediv u sukcesiji perioda. dobitak cija visina opredeljuje tempo razvoja preduzeca kao I da izmiri sve obaveze prema drustvu kako bi normalno funkcionisao ekonomski I drustveni sistem.a to je vrednost realizovane proizvodnje roba I usluga na trzistu.Uporedivost tih prihoda je moguca samo ukoliko ima istu strukturu u formiranju. Visina dobitka formira se u suceljavanju prihoda I troskova poslovanja I utvrdjivanje dobitka svodi se na identifikovanje elemenata I faktora ukupnog prihoda I elemenata I faktora troskova poslovanja.Zbog neravnoteze ponude I traznje na trzistu elemenata proizvodnje konkretna ekonomija nabavlja te elemente po cenama koje nisu ravne njihovim vrednostima pa ce ukupni troskovi biti drugaciji. Pojavljuje se kada postoji pozitivna razlika izmedju prihoda kao reziltanta reprodukcije I troskova poslovanja kao oblika ulaganja za ostvarenje tih rezultata. sto znaci da nema suvisnih trosenja elemenata proizvodnje I da nema odstupanja prodajnih cena proizvoda I nabavnih cena elemenata proizvodnje od trzisnih cena.proizvodnje I da obezbedi izvestan visak. Kako ovi uslslovi se nerealizuju jer su stvar teorijskih pretpostavki.to se uporedivost moze obezbediti samo ukoliko se uzme tzv. U dinamici reprodukcije menjaju se ukupan prihod I obim proizvodnje I prodajne cene. Raspodelom dobitka najpre se obezbedjuju razvojni ciljevi a zatim I delimicno zajednicke I licne potrebe. kao krajnjim izrazim finansijskog rezultata. Struktura ukupnog prihoda zavisi od toga da li je rec o elementima njegovog formiranja ili se radi o elementima njegove raspodele. Ekonomski ukupan prihod. Utvrdjivanjem dejstva svih factora u dinamici koji deluju na ukupan prihod omogucuje da se prati njegova visina u odnosu na pocetni period. a u tehnickom.Knjigovodjstveno utvrdjen ukupan prihod sadrzi promenljivu strukturu. 3 .jer pored ekonomskog rezultata sadrzi I vanredne prihode koji vremenom osciliraju kao razne poreske obaveze koje mogu da tokom vremena takodje osciliraju. Tehnicka opremljenost I potrebna kvalifikovanost mora da bude ista za sve proizvodjace istog proizvoda I pri cemu je iskljuceno dejstvo subjektivnih faktora. Dobitak je potpuni izraz ekonomskog rezultata I formira se iskljucivo delovanjem objektivnih trzisnih zakonitosti. racunovodstvenom smislu je razlika izmedju proizvedene (V) i utrosenih vrednosti (Tv). Osnovni motiv formiranja. Utvrdjivanje ukupnog prihoda u teorijskom smislu ne predstavlja nikakav problem ali u praksi njegovo utvrdjivanje moze da bude ozbiljan problem zbog nesavrsenosti metoda utvrdjivanja I teskoca u razgranicavanju troskova realizovane proizvodnje. Ukupan prihod utvrdjen za realizovanu robu I usluge tj.Kad se radi o strukturi ukupnog prihoda sa stanovista njegove raspodele uslovljena je utroscima elemenata proizvodnje I dobitkom. Pojam dobitka Dobitak predstavlja jedan od finansiskih izraza rezultata funkcionisanja preduzeca. Dobitak bi bio raven visku vrednosti samo u slucaju perfektnog delovanja trzista gde postoji potpuna ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda I trzizistu elemenata proizvodnje. vrednost proizvodnje realizuje se kroz ukupan prihod a ukupna vrednost elemenata proizvodnje iskazuje ostvarenim troskovima. jeste dobitak. Dobitak u ekonomskom smislu je realizovani visak vrednosti (Vv). odnosno maksimiranje dobitka. cime se meri uspeh u poslovanju konkretne ekonomije izmedju dva perioda.Ako je rec o strukturi ukupnog prihoda pri formiranju tada tu strukturu cine: Vrednost realizovane proizvodnje I izvrsenih usluga I vanredni prihodi. Ovako utvrdjeni toskovi ucinjeni su u jednom poslovnom periodu za odredjeni obim proizvodnje. Dobitak je realizovani iznos vise viska vrednosti. U tom slucaju su troskovi poslovanja veci od ostvarenog prihoda I firma tada ostvaruje gubitak.a u troskovima poslovanja koa odbitnoj stavci menjaju se utrosci I cene elemenata proizvodnje. Ostvareni dobitak dobija se kao razlika izmedju prihoda I troskova poslivanja. Ukoliko je rec o vrednosti utroska elemenata proizvodnje tada I konkretna ekonomija ostvaruje I troskove ravne vrednostima.Kako je ta struktura podlozna uticaju promena zakonskih propisa. poslovanja I razvoja svake firme.

kao gornja I dolnja granica dobitka u zavisnosti cene I troskova. I menja se po koeficijentu kbdcq.Iznos dobitka po jedinici izvodi se podelom dobitka sa ostvarenim obimom proizvodnje. Promena obima menja ne samo prihod vec I troskove poslovanja. 3) Tehnicki. Dobitak se menja u obrnutoj srazmeri sa promenama troskova tj. Elementi dobitka Velicina dobitka uslovljena je prihodom I troskovima poslovanja. Na dobitak takodje uticu I angazovana sredstva I to preko kamate I preko visine suma angazovanih sredstava. Promena obima menja prihod I dobitak I iznosi: Dbqc=Db gKdbqc U sukcesiji perioda prihod. Koeficijen elasticnosti dobitka takodje je znacajan za racionalnu poslovnu politiku. preko obima zaposlenosti kapaciteta. Pod uticajem obima menja se dobitak konkretne ekonomije. U ovu grupu faktora spada I obezvredjivanje sredstva za proizvodnju u dugom roku bilo zbog dejstva tehnickog progresa bilo zbog izmene kursa valuta.bolja ili losija tehnicka opremljenost konkretnog od prosecnog proizvodjaca odredjenog proizvoda uslovice vece ili manje utroske elemenata proizvodnje a samim tim veci ili manji dobitak. to je potrebno meriti tj. Na visinu ostvarene dobiti po jedinici proizvoda takodje utice brzina obrta sredstava preko vece ili manje kamate kao cene za angazovanje kapitala u odredjenom roku. Dobitak se ostvaruje po osnovu realizacije I po osnovu zajednickih ulaganja. U tom slucaju dobitak drugog perioda iznosi: DbII= DbI ± Dbc Kako je prihod umnozak proizvoda I cena. sto je znacajna analiticka kategorija u procesu poslovnog odlucivanja. 2) Prirodni. Promena velicine dobitka u pocetnom periodu oznacena je jedinicom. U sukcesiji perioda menja se I prihod. koja se dobija podelom granicnog dobitka sa granicnim obimom proizvodnje. odstupanja konkretnih nabavnih od prosecnih trzisnih cena proizvodnje I odstupanje konkretne prodajne od prosecne trzisne cene odredjenog proizvoda. svako povecanje troskova smanjuje dobitak u istoj proporciji.deluju na visinu ostvarene dobiti preko utrosaka elemenata proizvodnje. Ta promena moze da se prati u odnosu na pocetni period ili neki drugi u toku poslovanja. menja se pod uticaja dinamike cena proizvoda I usluga: Dbcq=Db gKdbcq Prema tome ukupna promena dobitka po osnovu dinamike obima I cena u ukupnom prihodu iskazuje se kao: Dvc=Dbqc ± Dbcq Troskovi poslovanja su drugi element koji utice na formiranje dobitka. Modeliranjem se moze utvrditi I maksimalni dobitak. 4) Organizaciono subjektivni. Tu je rec o promenama dobitka po jedinici proizvoda u zavisnosti od promena troskova I promena prihoda. a ova promena prihoda I dobiti po jedinici proizvoda. utvrditi dejstvo promene prihoda na dobitak I po osnovu promene obima I po osnovu cena proizvoda.bolji ili losiji dati prirodni uslovi poslovanja uslovljavaju vece ili manje troskove u jedinici proizvoda a samim tim vecu ili manju dobit.uticu na dobitak preko cena proizvoda I cena elemenata proizvodnje I to dejstvom trzisnih ali I administrativnih mera. menjaju se I troskovi pa je mokguce da se prati promena velicine dobitka. pa prema tome I dobitak. Faktori dobitka Na velicinu dobitka uticu faktori: 1) Drustveni. asortimana proizvodnje.Promena dobitka uslovljena promenom troskova iznosi: DbII= DbI ± Dbt 4 . Za zdravu poslovnu politiku izuzetno je znacajna kategorija granicne dobiti po jedinici proizvoda.

sto se odrazava I na promenu dobitka. Dejstvo tehnickih faktora Dejstvo tehnicke strukture direktno uslovljava visinu utroska elemenata proizvodnje. pa time I troskove poslovanja. pa ce ta ulaganja povecati troskove poslovanja a samim tim negativno uticu na sami finansiski rezultat. rudarstvu. republike ili regijona kao mera ekonomske politike. Uticaj subjektivnih faktora 5 . Ako konkretni proizvodjac ima efikasnija sredstva od prosecnog proizvodjaca imace nize troskove. preko troskova poslovanja I angazovanih poslovnih sredstava. Medjutim. sto ce imati za posledicu razlicite utroske odnosno troskove po jedinici proizvoda a preko ovih pojavice se razlike u poslovnom rezultatu. Poslovanje u poljoprivredi.Posto su troskovi funkcija utrosko I cena elemenata proizvodnje to se promena dobitka prati preko promena troskova a ovi preko promena utroska I preko promena cena utrosenih elemenata. prirodnih I faktora organizacione prirode na formiranje dobitka. dolazi do promene troskova. To isto dejstvo preko troskova elemenata proizvodnje odrazava se na visinu angazovanih poslovnih sredstava. promena dobitka uslovljenog izmenom troskova iznosi|: Dbt=Dbtu ± Dbtc Faktori formiranja dobitka Formiranje dobitka moguce je pratiti sa stanovista elemenata njegove structure. pa ce tada njihovi troskovi poslovanja biti visi ili nizi u odnosu na prosecnog proizvodjaca ili drugog proizvodjaca istog proizvoda koji imaju druge. Uticaj prirodnih faktora Prirodni uslovi poslovanja manje ili vise pogoduju karakteru poslovanja konkretne ekonomije. pa time I bolji poslovni rezultat. debljine I nagiba sloja. Sa promenom utroska elemenata proizvodnje. U tu svrhu posmatra se dejstvo drustvenih. Ekonomskli karakter ovih faktora posmatra se preko dejstva trzista tj. Svi faktori mogu da pogoduju ili deluju negativno kao prirodna sredina I radna okolina. pa samim tim I na rentabilnost poslovanja. odnosno troskove poslovanja pa ce to uticati na smanjenje finansiskog reziltata. klimatski uslovi I ekoloski zahtevi je pod snaznim uticajem ovih faktora. dubine I bogatstva busotina. turizmu preko klase zemljista. njihovo negativno dejstvo zahteva dodatna ulaganja za normalizovanje uslova poslovanja. tehnickih. dejstva drzave. Odtuda ovi faktori deluju na poslovni rezultat konkretne ekonomije kroz postojanje razlike izmedju rezultata prosecnog proizvodjaca I rezultata konkretne ekonomije uslovljene dejstvom drustvenih faktora. energetici. Preomena dobitka se u tom slucaju izracunava: Dbtu=Dbo gKdbtu Cene elemenata proizvodnje cine drugu komponentu troskova I troskovi pod uticajem cena elemenata se menjaju a njihova izmena menja dobitak na sledeci nacin: Dbtc=Dbq gKdbtc Dakle. Razni proizvodjaci istog proizvoda redovno imaju razlicitu strukturu sredstava. ali ako je njegova tehnika zastarela on ce imati vece utroske elemenata proizvodnje. pa se menja I rentabilnoist poslovanja. razlicite prirodne uslove. menjaju se I angazovana poslovna sredstva. Svi ovi faktori deluju na velicinu dobitka preko prihoda. Pod dejstvom neravnoteze izmedju ponude I traznje na trzistu proizvoda dolazi do odstupanja prodajnih cena od vrednosti proizvoda sto uslovljava postojanje razlike izmedju dobitka konkretne ekonomije I viska vrednosti koga ostvaruje prosecni proizvodjac pri perfektnom delovanju trtzisnog mehanizma. traznje I preko dejstva drustvenih institucija tj. bogatstva ruda. Uticaj drustvenih faktora Karakter dejstva ovih faktora je takav da pojedinacna ekonomija na njih ne moze da deluje. Pod dejstvom ovih faktora menja se I poslovni rezultat odnosno dobitak.

c) Organizaciono dejstvo na obim proizvodnje Odstupanje obima proizvodnje od objektivno moguceg obima uslovljava pojavu fiksnih I relativno fiksnih troskova organizacionog karaktera. Dakle. Pojova ovih troskova umanjice stvarni dobitak u odnosu na objektivno moguci. Odstupanje od objektivnih utroska nanize ugrozava se kvalitet I kvantitet proizvodnje. Na trzistu gotovih proizvoda I usluga boljim poznavanje prilika na trzistu. uticajem na visinu traznje u dugom roku I izmenom kvaliteta proizvoda.Svaka proizvodnja na gornjoj granici konkretne zone obima ima za posledicu najnize troskove proizvodnje. svako usporenje toka procesa proizvodnje I svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha gotovih proizvoda. ali kako je izuzetno tesko da se precizno utvrdi ova zona. To sa svoje strane povecava troskove I pri datom prihodu smanjuje se dobitak preduzeca.Ovo delovanje moze se posmatrati kroz efekat dejstva trzista. U koliko ekonomija nije u prilici da potpuno koristi tehnmicke kapacitete I radne potencijale ona mora da trazi obim poslovanja u zoni koja je optimalna. kroz stepen koriscenja kapaciteta I preko kruzenja sredstva u reprodukciji. Povremeno akumuliranje sredstava u pojedinim fazama ciklus angazovanja ili produzenje vezanosti tih sredstava za pojedine faze. preko nacina pakovanja I transporta. relativno fiksni troskovi te zone se rastavljaju na objektivno I organizacionu komponentu. Ali stvarna trosenja elemenata proizvodnje redovno su veca od objektivno mogucih u svim onim slucajevima gde se odstupa od normi I narmativna utroska elemenata proizvodnje. d) Dejstvo na kruzenje sredstva u reprodukcijji Tokovi sredstava u reprodukciji mogu biti pod naglasenim uticajem mera organizovanjem same reprodukcije. preduzece posluje u nekoj zoni obima gde se pojavljuju suvisni. konkretna ekonomija ce ostvarivati dobitak. Njih je moguce smanjiti samo dugorocnim merama poslovne politike. Karakteristike tih sredstava vezanih za ciklus reprodukcije moze da se posmatra sa stanovista obrtnih I osnovnih sredstava. Svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha materijala. sve troskovne komponente organizacionog karaktera umanjuju stvarni dobitak u odnosu na moguci I u odnosu na visak vrednosti koji ostvaruje prosecni proizvodjac. kroz istrazivanje solventosti kupaca. kroz sistemsko pracenje odnosa taznje I ponude. b) Organizaciono dejstvo na trosenje elemenata proizvodnje Dejstvom drustvenih. a) Dejstvo na trziste Ekonomija moze svojim nastupom na trzistu da deluje tako da ostvari povoljnu ili nepovoljniju cenu svojih proizvoda. efekat mera u trosenju elemenata proizvodnje. Nepotpuno koriscenje tehnickog potencijala ima za posledicu za pojavu organizacione komponente fiksnih troskova. Smanjenje obima proizvodnje uslovljava fiksne troskove datog proizvodnog programa tj. organizaciono uslovljeni relativno fiksni troskovi. Pri smanjenju obima proizvodnje ukupni troskovi kapaciteta I pogonske spremnosti u celini se ne menjaju. povecava angazovana sredstva uz iste ostvarene ekonomske rezultate. sto ce imati za posledicu ostupanje dobitka konkretne ekonomije u odnosu na poslovne rezultate drugih ekonomija I u odnosu na poslovni rezultat prosecnog proizvodjaca. Ova komponenta se menja u direktnoj proporciji sa stepenom ne koriscenja kapaciteta.izmenom tehnicke structure. Ako se obim proizvodnje spusti ispod te granice. kao I svako zadrzavanje sredstava u novcanom obliku ima za posledicu povecanje kamata na 6 . prirodnih I tehnickih faktora utrosci elemenata proizvodnje formiraju se kao objektivne velicine troskova. a isto tako da nabavi elemente proizvodnje pod povoljnijim ili manje povoljnim cenama sto ce uticati na troskove poslovanja I na ekonomske rezultate ekonomije. asortimana I fiksne troskove proistekle iz ostupanja stvarnog optimalnog programa. kroz prodaje u nevreme. mogu da ostvare povoljnije cene sopstvenih proizvoda od onih koje ostvaruje proizvodjac koji ne preduzima ove mere. U slucaju da stvatni utrosci budu veci od objektivno uslovljenih.

zatim sa trosenjem sredstava u procesu proizvodnje u reprodukciji. a zatima da ostvari pozitivan finansiski rezultat. U koliko sanacione mere ne daju odma konkretne rezultate. maksimalni obim proizvodnje ne mora da se refektura u povecanju dobitka. Sa daljim povecanjima cena proizvoda proizvodnje troskovi po jedinici padaju ispod cene proizvoda. a oni su u vezi sa nabavkom elemenata proizvodnje I realizaciju proizvoda na trzistu. Stoga je od posebnog znacaja za preduzece da utvrdi granice maksimalnog. povecava gubitak I smanjuje reprodukcionu sposobnost preduzeca. to ce se I troskovi objektivno uslovljeni razlikovati od objektivno uslovljhenih troskova drugih konkretnih proizvodjaca istog proizvoda. Tu se ostvaruju I optimalni obim poslovanja I optimalni finansiski rezultat. Ako preduzece postoji I dalje ono ostvaruje gubitak. Oni deluju kao objektivno dati u konkretnom preduzecu u datom vremenskom periodu. Na visinu ostvarene dobiti u konkretnom preduzecu pored objektivnih deluju I subjektivni faktori. tehnicki. sa promenom obima. Donja granica rentabilnog poslovanja ostvaruje se kada se izjednace ukupni troskovi I prihod. To maksimiranje moze da se posmatra po jedinici proizvoda I maksimiranje ukupnog rezultata. Pojava tih razlika imace za posledicu odstupanje dobitka konkretnog preduzeca u odnosu na dobitke drugih preduzeca tj. I sve dok su prosecni troskovi ispod cene ukupni prihod je veci od ukupnih troskova. Drugim recima. Granice dobitka U praksi. Ako se obim proizvodnje I dalje povecava. prihod I troskove) da se on I ostvari. sto ce stvarni dobitak smanjivati ispod objektivno moguceg pa samim tim I viska vrednosti. 7 . Optimalni dobitak preduzeca obezbedjuje zona zaposlenosti izmedju minimalnih troskova po jedinici I maksimalne ukupne dobiti. taj obim garantuje uspesnost poslovanja. Svako dalje smanjenje proizvodnje ispod donje I povecanje proizvodnje iznad gornje tacke ovog obima. subjektivne komponente. te formiraju odgovarajuce komponente dobitka koji su rezultat dejstva tih faktora. Svi ti faktori subjektivne prirode formiraju odgovarajuce komponente dobitaka koje se oznacavaju koa organizaciono uslovljene tj. zbog zakonite dinamike. Na process formiranja dobitka deluju objektivni I subjektivni faktori.veca angazovana sredstva. minimalnog I optimalnog dobitka. odnosno cena proizvoda. niti. Pri tome ono mora da preuzme konkretne mere u cilju smanjenja gubitka. cene. preduzece se nalazi u dilemi raditi I dalje sa gubitkom ili obustaviti proizvodnju. pre svega degresije I progresije I degresije fiksnih troskova. Obzirom da svako konkretno preduzece ima drugacije prirodne I tehnicke uslove proizvodnje. troskovi relativno fiksnog karaktera I zone degresije prelaze u zonu progresije I ponovo se izjednacavaju sa prihodom kada se ostvaruje I gornja granica rentabilnosti poslovanja. pak da. I drustveni. tada treba tako komponovati proizvodne faktore ( obim proizvodnje. optimalni obim proizvodnje se ostvaruje kada se izjednace pozitivni efekti rasta dobitka I negativni efekti smanjenja dobitka. odstupanje dobitka konkretnog preduzeca od odstvarenog viska vrednosti prosecnog proizvodjaca. Gubitak komponente dobitka Svaki od faktora dobitka svojim dejstvom u ukupnoj masi dobitka formira I odgovarajucu velicinu koja predstavlja komponentu ukupne mase dobitka. Objektivni faktori su prirodni. Ako se kao cilj preduzeca postavi maksimiranje dobitka.

U tome je ekonomski znacaj ukupnih prihoda. 8 . nadoknadi utrosene mere reprodukcije. cije je jedan od izraza I ukupan prihod. Dobitak je lajt motiv formiranja I rada preduzeca. koji se priblizava optimalni dobitak. njena visina garantuje I bolji standard. utrosena vrednost zivog rada I izvrsavaju obaveze po osnovu zakona I ugovorenih obaveza. svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovajna. Znaci. investicione I opste. zajednicke. sigurnije poslovanje I pouzdani ekonomski razvoj. Dakle. iz ukupnog prihoda se nadoknadjuje vrednost utrosenih sredstava za proizvodnjusredstva za rad I predmeta rada. NJegovom visinom obezbedjuju se uslovi za povecanjem svih objekta potrosnje: licne. S obzirom na toliki znacaj preduzece nastoji da ostvari sto veci dobitak.Zakljucak U celini gledano.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful