1.Pojam ukupnog prihoda U uslovima potpunog delovanja trzisnog mehanizma trzisna cena je ravna vrednosti tih proizvoda,tada vrednost proizvodnje postaje izraz rezultata poslovanja.Kako se pri delovanju ekonomskih zakona ne postize ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda,ekonomija ostvaruje prihod veci ili manji od vrednosti proizvoda. Ukupan prihod predstavlja novcani izraz realizovane proizvodnje I uslova na trzistu. On se sastoji od: 1. Vrednosti prodate robe 2. Vrednosti Izvrsenih usluga 3. Drugih prihoda ostvarenih poslovanjem 4. Vanrednih prihoda Ukupan prihod je jedan od izraza rezultata poslovanja preduzeca I on je finansijski rezultat poslovanja preduzeca I sastoji se od naplacenih iznosa za prodatu robu,gotove proizvode I izvrsene usluge I ostalih prihoda. Vrednost realizovane proizvodnje se utvrdjuje mnozenjem ukupne proizvodnje sa prodajnom cenom po jedinici proizvoda.Kako su ekementi vrednosti realizovane proizvodnje od njihove velicine zavisi ukupna vrednost realizovane proizvodnje.Svako povecanje prodajne cene bez promene Q utice na povecanje ukupnog prihoda I obratno. Vrednost izvrsenih I naplacenih, kako materijalnih tako I nematerijalnih usluga drugim preduzecimai pravnim licima je veoma znacajna za ukupan prihod. U nekim preduzecima ucesce ovog elementa u ukupnom prihodu je veliko,a u preduzecima koji se bave uslugama velicina vrednosti usluga je presudna za ukupni prihod. Treci element cine prihodi: Na osnovu ugovora o ulaganju sredstva za zajednicke poslove, Od kamate na pozajmljena sredstva, odnosno od kamate zaracunate na vrednost prodate robe ili kredita,Od kamate na deponovana sredstva po osnovu ucesca u fondu osnivaca banka,od vrednosti robe spostvene proizvodnje I sopstvenih usluga upotrebljenih za sopstvene investicione potrebe I dr.Vanredne prihode cine iznosi ostvareni: od zateznih kamata, od naknada steta, po osnovu utvrdjenih viskova materijala,sitnog inventara, nezavrsene proizvodnje,poluproizvoda,gotovih proizvoda I robe kao I od drugih prihoda ostvarenih poslovanjem. Velicina ukupnog prihoda je funkcija obima realizacije I cena po kojima se ona obavlja. U p = C = QCq , gde je Up- ukupan prihod, C- vrednost realizacije, Q- realizovana kolicina proizvoda, Cq- prodajna cena proizvoda. 1 Razlika izmedju bruto produkta I ukupnog prihoda javlja se zbog nejednakosti ritma priliva gotovih proizvoda I odliva gotove robe I ova razlika moze biti funkcija karaktera delatnosti, karaktera trzista, kolicine I vremena realizacije. Ukupan prihod se utvrdjuje samo na osnovu realizovane I neplacene proizvodnje. Pod ukupnim prihodom podrazumevaju se svi prihodi koje preduzeće ostvari u odredjenom vremenskom periodu, koji se prema odredjenim zakonskim propisima smatraju prihodima preduzeća. Ukupan prihod čine: • Poslovni prihodi, ostvaruju se iz poslovanja preduzeća, tj. iz njegove osnovne delatnosti (prihodi od prodaje; prihodi od prodaje proizvoda i usluga; prihodi od aktiviranja učinka i robe; promena vrednosti zaliha učinka; prihodi od premija, subvencija, dotacije, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina; drugi poslovni prihodi) Finansijski prihodi, su prihodi koje preduzeće ostvari iz odredjenih finansijskih transakcija u toku svoje poslovne aktivnosti (prihodi od kamata; od realizovane pozitivne kursne razlike; prihodi od dividendi; prihodi po osnovu učešća u dobiti; ostali finansijski prihodi) Neposredni i vanredni prihodi (prodaja i rashodovanje osnovnih sredstava; prodaja i rashodovanje nematerijalnih ulaganja; prodaja dugoročnih hartija od vrednosti; prodaja dugovnih učešća; prodaja materijala; prihodi iz ranijih godina...) Revalorizacioni prihodi, predstavljaju efekte revalorizacije u skladu sa zakonskim propisima (od osnovnih sredstava; od nematerijalnih ulaganja; od neuplaćenog a upisanog kapitala...) • • • 2. Faktori ukupnog prihoda Na velicinu I dinamiku ukupnog prihoda deluju brojni faktori.Zbog njihove brojnosti I neujednacenosti nuzno Ih je klasifikovati bar u nekim bitniijim oblezjima.Sa tog stanovista sve faktore ukupnog prihoda delimo na: - Faktore ekserne prirode - Faktore interne prirode U eksterne spadaju privredni sistem,trziste,priroda,a u interne, sredstva,kolektiv, organizacija proizvodnje,organizacija rada. Faktori eksterne prirode preko povecanja traznje, preko raznih stimulacija u izvozu I uvozu mogu da uticu na povecanje ili smanjenje proizvodnje, a samim tim I na povecanje prihoda.na obim proizvodnje pretezno uticu interni faktori kao sto su svezina I efikasnost tehnike,napori,obim posla,uslovi rada, efikasnost organizovanja rada I procesa reprodukcije u celini.Optimalim kombinovanjem ovih faktora proizvodnje povecava se obim proizvodnje cime se stvara realna osnova za povecanje prihoda.Na visinu prodajne cene uticu eksterni faktori mada u nekoj meri I interni. Visina cene formira se na slobodnom trzistu odnosom snaga ponude I traznje,visina je drustveno utvrdjena I kontrolisana. Na realizovanu vrednost usluga takodje uticu ovi faktori.Njihov uticaj posebno je znacajan za preduzeca koja se bave uslugama.Sto se tice treceg elementa ukupnog prihoda moglo bi se reci da na svaki deo ovog prihoda imaju razlicit uticaj razni faktori.U celini gledano svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovanja, ciji je jedan od izraza ukupan prihod , nadoknadi utrosene elemente reprodukcije. Znacaj ukupnog prihoda Velicina ukupnog prihoda treba da obezbedi ne samo tekuce poslovanje, egzistenciju nego I razvoj.On mora da obezbedi reprodukovanje utrosenih elemenata 2 proizvodnje I da obezbedi izvestan visak, dobitak cija visina opredeljuje tempo razvoja preduzeca kao I da izmiri sve obaveze prema drustvu kako bi normalno funkcionisao ekonomski I drustveni sistem. Utvrdjivanje ukupnog prihoda u teorijskom smislu ne predstavlja nikakav problem ali u praksi njegovo utvrdjivanje moze da bude ozbiljan problem zbog nesavrsenosti metoda utvrdjivanja I teskoca u razgranicavanju troskova realizovane proizvodnje. Struktura ukupnog prihoda zavisi od toga da li je rec o elementima njegovog formiranja ili se radi o elementima njegove raspodele.Ako je rec o strukturi ukupnog prihoda pri formiranju tada tu strukturu cine: Vrednost realizovane proizvodnje I izvrsenih usluga I vanredni prihodi.Kad se radi o strukturi ukupnog prihoda sa stanovista njegove raspodele uslovljena je utroscima elemenata proizvodnje I dobitkom, kao krajnjim izrazim finansijskog rezultata. Ukoliko je rec o vrednosti utroska elemenata proizvodnje tada I konkretna ekonomija ostvaruje I troskove ravne vrednostima.Zbog neravnoteze ponude I traznje na trzistu elemenata proizvodnje konkretna ekonomija nabavlja te elemente po cenama koje nisu ravne njihovim vrednostima pa ce ukupni troskovi biti drugaciji. Ovako utvrdjeni toskovi ucinjeni su u jednom poslovnom periodu za odredjeni obim proizvodnje. Visina dobitka formira se u suceljavanju prihoda I troskova poslovanja I utvrdjivanje dobitka svodi se na identifikovanje elemenata I faktora ukupnog prihoda I elemenata I faktora troskova poslovanja. U dinamici reprodukcije menjaju se ukupan prihod I obim proizvodnje I prodajne cene,a u troskovima poslovanja koa odbitnoj stavci menjaju se utrosci I cene elemenata proizvodnje. Utvrdjivanjem dejstva svih factora u dinamici koji deluju na ukupan prihod omogucuje da se prati njegova visina u odnosu na pocetni period.Uporedivost tih prihoda je moguca samo ukoliko ima istu strukturu u formiranju.Kako je ta struktura podlozna uticaju promena zakonskih propisa,to se uporedivost moze obezbediti samo ukoliko se uzme tzv. Ekonomski ukupan prihod,a to je vrednost realizovane proizvodnje roba I usluga na trzistu.Knjigovodjstveno utvrdjen ukupan prihod sadrzi promenljivu strukturu,jer pored ekonomskog rezultata sadrzi I vanredne prihode koji vremenom osciliraju kao razne poreske obaveze koje mogu da tokom vremena takodje osciliraju. Ukupan prihod utvrdjen za realizovanu robu I usluge tj. Ekonomski ukupan prihod je uporediv u sukcesiji perioda, cime se meri uspeh u poslovanju konkretne ekonomije izmedju dva perioda. Pojam dobitka Dobitak predstavlja jedan od finansiskih izraza rezultata funkcionisanja preduzeca. Pojavljuje se kada postoji pozitivna razlika izmedju prihoda kao reziltanta reprodukcije I troskova poslovanja kao oblika ulaganja za ostvarenje tih rezultata. U tom slucaju su troskovi poslovanja veci od ostvarenog prihoda I firma tada ostvaruje gubitak. Dobitak u ekonomskom smislu je realizovani visak vrednosti (Vv), a u tehnickom, racunovodstvenom smislu je razlika izmedju proizvedene (V) i utrosenih vrednosti (Tv). Dobitak bi bio raven visku vrednosti samo u slucaju perfektnog delovanja trzista gde postoji potpuna ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda I trzizistu elemenata proizvodnje. Tehnicka opremljenost I potrebna kvalifikovanost mora da bude ista za sve proizvodjace istog proizvoda I pri cemu je iskljuceno dejstvo subjektivnih faktora, sto znaci da nema suvisnih trosenja elemenata proizvodnje I da nema odstupanja prodajnih cena proizvoda I nabavnih cena elemenata proizvodnje od trzisnih cena. Kako ovi uslslovi se nerealizuju jer su stvar teorijskih pretpostavki, vrednost proizvodnje realizuje se kroz ukupan prihod a ukupna vrednost elemenata proizvodnje iskazuje ostvarenim troskovima. Ostvareni dobitak dobija se kao razlika izmedju prihoda I troskova poslivanja. Osnovni motiv formiranja, poslovanja I razvoja svake firme, jeste dobitak, odnosno maksimiranje dobitka. Dobitak je realizovani iznos vise viska vrednosti, saldirani iznos prihoda I troskova u poslovanju. On je redovno manji od dohodka za iznos troskova rada. Raspodelom dobitka najpre se obezbedjuju razvojni ciljevi a zatim I delimicno zajednicke I licne potrebe. Dobitak je potpuni izraz ekonomskog rezultata I formira se iskljucivo delovanjem objektivnih trzisnih zakonitosti. 3 Iznos dobitka po jedinici izvodi se podelom dobitka sa ostvarenim obimom proizvodnje, sto je znacajna analiticka kategorija u procesu poslovnog odlucivanja. Za zdravu poslovnu politiku izuzetno je znacajna kategorija granicne dobiti po jedinici proizvoda, koja se dobija podelom granicnog dobitka sa granicnim obimom proizvodnje. Koeficijen elasticnosti dobitka takodje je znacajan za racionalnu poslovnu politiku. Tu je rec o promenama dobitka po jedinici proizvoda u zavisnosti od promena troskova I promena prihoda, a ova promena prihoda I dobiti po jedinici proizvoda. Modeliranjem se moze utvrditi I maksimalni dobitak, kao gornja I dolnja granica dobitka u zavisnosti cene I troskova. Dobitak se ostvaruje po osnovu realizacije I po osnovu zajednickih ulaganja. Faktori dobitka Na velicinu dobitka uticu faktori: 1) Drustveni- uticu na dobitak preko cena proizvoda I cena elemenata proizvodnje I to dejstvom trzisnih ali I administrativnih mera. U ovu grupu faktora spada I obezvredjivanje sredstva za proizvodnju u dugom roku bilo zbog dejstva tehnickog progresa bilo zbog izmene kursa valuta. Na dobitak takodje uticu I angazovana sredstva I to preko kamate I preko visine suma angazovanih sredstava. 2) Prirodni- bolji ili losiji dati prirodni uslovi poslovanja uslovljavaju vece ili manje troskove u jedinici proizvoda a samim tim vecu ili manju dobit. 3) Tehnicki- bolja ili losija tehnicka opremljenost konkretnog od prosecnog proizvodjaca odredjenog proizvoda uslovice vece ili manje utroske elemenata proizvodnje a samim tim veci ili manji dobitak. 4) Organizaciono subjektivni- deluju na visinu ostvarene dobiti preko utrosaka elemenata proizvodnje, preko obima zaposlenosti kapaciteta, asortimana proizvodnje, odstupanja konkretnih nabavnih od prosecnih trzisnih cena proizvodnje I odstupanje konkretne prodajne od prosecne trzisne cene odredjenog proizvoda, Na visinu ostvarene dobiti po jedinici proizvoda takodje utice brzina obrta sredstava preko vece ili manje kamate kao cene za angazovanje kapitala u odredjenom roku. Elementi dobitka Velicina dobitka uslovljena je prihodom I troskovima poslovanja. U sukcesiji perioda menja se I prihod, menjaju se I troskovi pa je mokguce da se prati promena velicine dobitka. Ta promena moze da se prati u odnosu na pocetni period ili neki drugi u toku poslovanja. Promena velicine dobitka u pocetnom periodu oznacena je jedinicom, I menja se po koeficijentu kbdcq. U tom slucaju dobitak drugog perioda iznosi: DbII= DbI ± Dbc Kako je prihod umnozak proizvoda I cena, to je potrebno meriti tj. utvrditi dejstvo promene prihoda na dobitak I po osnovu promene obima I po osnovu cena proizvoda. Pod uticajem obima menja se dobitak konkretne ekonomije. Promena obima menja ne samo prihod vec I troskove poslovanja. Promena obima menja prihod I dobitak I iznosi: Dbqc=Db gKdbqc U sukcesiji perioda prihod, pa prema tome I dobitak, menja se pod uticaja dinamike cena proizvoda I usluga: Dbcq=Db gKdbcq Prema tome ukupna promena dobitka po osnovu dinamike obima I cena u ukupnom prihodu iskazuje se kao: Dvc=Dbqc ± Dbcq Troskovi poslovanja su drugi element koji utice na formiranje dobitka. Dobitak se menja u obrnutoj srazmeri sa promenama troskova tj, svako povecanje troskova smanjuje dobitak u istoj proporciji.Promena dobitka uslovljena promenom troskova iznosi: DbII= DbI ± Dbt 4 Posto su troskovi funkcija utrosko I cena elemenata proizvodnje to se promena dobitka prati preko promena troskova a ovi preko promena utroska I preko promena cena utrosenih elemenata. Sa promenom utroska elemenata proizvodnje, dolazi do promene troskova, sto se odrazava I na promenu dobitka. Preomena dobitka se u tom slucaju izracunava: Dbtu=Dbo gKdbtu Cene elemenata proizvodnje cine drugu komponentu troskova I troskovi pod uticajem cena elemenata se menjaju a njihova izmena menja dobitak na sledeci nacin: Dbtc=Dbq gKdbtc Dakle, promena dobitka uslovljenog izmenom troskova iznosi|: Dbt=Dbtu ± Dbtc Faktori formiranja dobitka Formiranje dobitka moguce je pratiti sa stanovista elemenata njegove structure. U tu svrhu posmatra se dejstvo drustvenih, tehnickih, prirodnih I faktora organizacione prirode na formiranje dobitka. Uticaj drustvenih faktora Karakter dejstva ovih faktora je takav da pojedinacna ekonomija na njih ne moze da deluje. Odtuda ovi faktori deluju na poslovni rezultat konkretne ekonomije kroz postojanje razlike izmedju rezultata prosecnog proizvodjaca I rezultata konkretne ekonomije uslovljene dejstvom drustvenih faktora. Ekonomskli karakter ovih faktora posmatra se preko dejstva trzista tj. traznje I preko dejstva drustvenih institucija tj. dejstva drzave, republike ili regijona kao mera ekonomske politike. Svi ovi faktori deluju na velicinu dobitka preko prihoda, preko troskova poslovanja I angazovanih poslovnih sredstava. Pod dejstvom neravnoteze izmedju ponude I traznje na trzistu proizvoda dolazi do odstupanja prodajnih cena od vrednosti proizvoda sto uslovljava postojanje razlike izmedju dobitka konkretne ekonomije I viska vrednosti koga ostvaruje prosecni proizvodjac pri perfektnom delovanju trtzisnog mehanizma. Uticaj prirodnih faktora Prirodni uslovi poslovanja manje ili vise pogoduju karakteru poslovanja konkretne ekonomije. Poslovanje u poljoprivredi, rudarstvu, energetici, turizmu preko klase zemljista, bogatstva ruda, debljine I nagiba sloja, dubine I bogatstva busotina, klimatski uslovi I ekoloski zahtevi je pod snaznim uticajem ovih faktora. Svi faktori mogu da pogoduju ili deluju negativno kao prirodna sredina I radna okolina, pa ce tada njihovi troskovi poslovanja biti visi ili nizi u odnosu na prosecnog proizvodjaca ili drugog proizvodjaca istog proizvoda koji imaju druge, razlicite prirodne uslove. Medjutim, njihovo negativno dejstvo zahteva dodatna ulaganja za normalizovanje uslova poslovanja, pa ce ta ulaganja povecati troskove poslovanja a samim tim negativno uticu na sami finansiski rezultat. Pod dejstvom ovih faktora menja se I poslovni rezultat odnosno dobitak, menjaju se I angazovana poslovna sredstva, pa se menja I rentabilnoist poslovanja. Dejstvo tehnickih faktora Dejstvo tehnicke strukture direktno uslovljava visinu utroska elemenata proizvodnje, pa time I troskove poslovanja. To isto dejstvo preko troskova elemenata proizvodnje odrazava se na visinu angazovanih poslovnih sredstava, pa samim tim I na rentabilnost poslovanja. Razni proizvodjaci istog proizvoda redovno imaju razlicitu strukturu sredstava, sto ce imati za posledicu razlicite utroske odnosno troskove po jedinici proizvoda a preko ovih pojavice se razlike u poslovnom rezultatu. Ako konkretni proizvodjac ima efikasnija sredstva od prosecnog proizvodjaca imace nize troskove, pa time I bolji poslovni rezultat, ali ako je njegova tehnika zastarela on ce imati vece utroske elemenata proizvodnje, odnosno troskove poslovanja pa ce to uticati na smanjenje finansiskog reziltata. Uticaj subjektivnih faktora 5 Ovo delovanje moze se posmatrati kroz efekat dejstva trzista, efekat mera u trosenju elemenata proizvodnje, kroz stepen koriscenja kapaciteta I preko kruzenja sredstva u reprodukciji. a) Dejstvo na trziste Ekonomija moze svojim nastupom na trzistu da deluje tako da ostvari povoljnu ili nepovoljniju cenu svojih proizvoda, a isto tako da nabavi elemente proizvodnje pod povoljnijim ili manje povoljnim cenama sto ce uticati na troskove poslovanja I na ekonomske rezultate ekonomije. Na trzistu gotovih proizvoda I usluga boljim poznavanje prilika na trzistu, kroz sistemsko pracenje odnosa taznje I ponude, kroz istrazivanje solventosti kupaca, kroz prodaje u nevreme, preko nacina pakovanja I transporta, mogu da ostvare povoljnije cene sopstvenih proizvoda od onih koje ostvaruje proizvodjac koji ne preduzima ove mere, sto ce imati za posledicu ostupanje dobitka konkretne ekonomije u odnosu na poslovne rezultate drugih ekonomija I u odnosu na poslovni rezultat prosecnog proizvodjaca. b) Organizaciono dejstvo na trosenje elemenata proizvodnje Dejstvom drustvenih, prirodnih I tehnickih faktora utrosci elemenata proizvodnje formiraju se kao objektivne velicine troskova. Ali stvarna trosenja elemenata proizvodnje redovno su veca od objektivno mogucih u svim onim slucajevima gde se odstupa od normi I narmativna utroska elemenata proizvodnje. To sa svoje strane povecava troskove I pri datom prihodu smanjuje se dobitak preduzeca. Odstupanje od objektivnih utroska nanize ugrozava se kvalitet I kvantitet proizvodnje. Njih je moguce smanjiti samo dugorocnim merama poslovne politike- izmenom tehnicke structure, uticajem na visinu traznje u dugom roku I izmenom kvaliteta proizvoda. U slucaju da stvatni utrosci budu veci od objektivno uslovljenih, konkretna ekonomija ce ostvarivati dobitak. c) Organizaciono dejstvo na obim proizvodnje Odstupanje obima proizvodnje od objektivno moguceg obima uslovljava pojavu fiksnih I relativno fiksnih troskova organizacionog karaktera. Pri smanjenju obima proizvodnje ukupni troskovi kapaciteta I pogonske spremnosti u celini se ne menjaju. Smanjenje obima proizvodnje uslovljava fiksne troskove datog proizvodnog programa tj. asortimana I fiksne troskove proistekle iz ostupanja stvarnog optimalnog programa. Nepotpuno koriscenje tehnickog potencijala ima za posledicu za pojavu organizacione komponente fiksnih troskova. Ova komponenta se menja u direktnoj proporciji sa stepenom ne koriscenja kapaciteta. U koliko ekonomija nije u prilici da potpuno koristi tehnmicke kapacitete I radne potencijale ona mora da trazi obim poslovanja u zoni koja je optimalna, ali kako je izuzetno tesko da se precizno utvrdi ova zona, preduzece posluje u nekoj zoni obima gde se pojavljuju suvisni, organizaciono uslovljeni relativno fiksni troskovi.Svaka proizvodnja na gornjoj granici konkretne zone obima ima za posledicu najnize troskove proizvodnje. Ako se obim proizvodnje spusti ispod te granice, relativno fiksni troskovi te zone se rastavljaju na objektivno I organizacionu komponentu. Pojova ovih troskova umanjice stvarni dobitak u odnosu na objektivno moguci. Dakle, sve troskovne komponente organizacionog karaktera umanjuju stvarni dobitak u odnosu na moguci I u odnosu na visak vrednosti koji ostvaruje prosecni proizvodjac. d) Dejstvo na kruzenje sredstva u reprodukcijji Tokovi sredstava u reprodukciji mogu biti pod naglasenim uticajem mera organizovanjem same reprodukcije. Povremeno akumuliranje sredstava u pojedinim fazama ciklus angazovanja ili produzenje vezanosti tih sredstava za pojedine faze, povecava angazovana sredstva uz iste ostvarene ekonomske rezultate. Karakteristike tih sredstava vezanih za ciklus reprodukcije moze da se posmatra sa stanovista obrtnih I osnovnih sredstava. Svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha materijala, svako usporenje toka procesa proizvodnje I svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha gotovih proizvoda, kao I svako zadrzavanje sredstava u novcanom obliku ima za posledicu povecanje kamata na 6 veca angazovana sredstva, sto ce stvarni dobitak smanjivati ispod objektivno moguceg pa samim tim I viska vrednosti. Gubitak komponente dobitka Svaki od faktora dobitka svojim dejstvom u ukupnoj masi dobitka formira I odgovarajucu velicinu koja predstavlja komponentu ukupne mase dobitka. Na process formiranja dobitka deluju objektivni I subjektivni faktori. Objektivni faktori su prirodni, tehnicki, I drustveni. Oni deluju kao objektivno dati u konkretnom preduzecu u datom vremenskom periodu, te formiraju odgovarajuce komponente dobitka koji su rezultat dejstva tih faktora. Obzirom da svako konkretno preduzece ima drugacije prirodne I tehnicke uslove proizvodnje, to ce se I troskovi objektivno uslovljeni razlikovati od objektivno uslovljhenih troskova drugih konkretnih proizvodjaca istog proizvoda. Pojava tih razlika imace za posledicu odstupanje dobitka konkretnog preduzeca u odnosu na dobitke drugih preduzeca tj. odstupanje dobitka konkretnog preduzeca od odstvarenog viska vrednosti prosecnog proizvodjaca. Na visinu ostvarene dobiti u konkretnom preduzecu pored objektivnih deluju I subjektivni faktori, a oni su u vezi sa nabavkom elemenata proizvodnje I realizaciju proizvoda na trzistu, zatim sa trosenjem sredstava u procesu proizvodnje u reprodukciji. Svi ti faktori subjektivne prirode formiraju odgovarajuce komponente dobitaka koje se oznacavaju koa organizaciono uslovljene tj. subjektivne komponente. Granice dobitka U praksi, sa promenom obima, zbog zakonite dinamike, pre svega degresije I progresije I degresije fiksnih troskova, maksimalni obim proizvodnje ne mora da se refektura u povecanju dobitka, niti, pak da, taj obim garantuje uspesnost poslovanja. Stoga je od posebnog znacaja za preduzece da utvrdi granice maksimalnog, minimalnog I optimalnog dobitka. Ako se kao cilj preduzeca postavi maksimiranje dobitka, tada treba tako komponovati proizvodne faktore ( obim proizvodnje, cene, prihod I troskove) da se on I ostvari. To maksimiranje moze da se posmatra po jedinici proizvoda I maksimiranje ukupnog rezultata. Optimalni dobitak preduzeca obezbedjuje zona zaposlenosti izmedju minimalnih troskova po jedinici I maksimalne ukupne dobiti. Drugim recima, optimalni obim proizvodnje se ostvaruje kada se izjednace pozitivni efekti rasta dobitka I negativni efekti smanjenja dobitka. Tu se ostvaruju I optimalni obim poslovanja I optimalni finansiski rezultat. Donja granica rentabilnog poslovanja ostvaruje se kada se izjednace ukupni troskovi I prihod, odnosno cena proizvoda. Sa daljim povecanjima cena proizvoda proizvodnje troskovi po jedinici padaju ispod cene proizvoda, I sve dok su prosecni troskovi ispod cene ukupni prihod je veci od ukupnih troskova. Ako se obim proizvodnje I dalje povecava, troskovi relativno fiksnog karaktera I zone degresije prelaze u zonu progresije I ponovo se izjednacavaju sa prihodom kada se ostvaruje I gornja granica rentabilnosti poslovanja. Svako dalje smanjenje proizvodnje ispod donje I povecanje proizvodnje iznad gornje tacke ovog obima, povecava gubitak I smanjuje reprodukcionu sposobnost preduzeca. Ako preduzece postoji I dalje ono ostvaruje gubitak. Pri tome ono mora da preuzme konkretne mere u cilju smanjenja gubitka, a zatima da ostvari pozitivan finansiski rezultat. U koliko sanacione mere ne daju odma konkretne rezultate, preduzece se nalazi u dilemi raditi I dalje sa gubitkom ili obustaviti proizvodnju. 7 Zakljucak U celini gledano, svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovajna, cije je jedan od izraza I ukupan prihod, nadoknadi utrosene mere reprodukcije. Znaci, iz ukupnog prihoda se nadoknadjuje vrednost utrosenih sredstava za proizvodnjusredstva za rad I predmeta rada, utrosena vrednost zivog rada I izvrsavaju obaveze po osnovu zakona I ugovorenih obaveza. U tome je ekonomski znacaj ukupnih prihoda. Dobitak je lajt motiv formiranja I rada preduzeca. NJegovom visinom obezbedjuju se uslovi za povecanjem svih objekta potrosnje: licne, zajednicke, investicione I opste. Dakle, njena visina garantuje I bolji standard, sigurnije poslovanje I pouzdani ekonomski razvoj. S obzirom na toliki znacaj preduzece nastoji da ostvari sto veci dobitak, koji se priblizava optimalni dobitak. 8
Sign up to vote on this title
UsefulNot useful