1.

Pojam ukupnog prihoda

U uslovima potpunog delovanja trzisnog mehanizma trzisna cena je ravna vrednosti tih proizvoda,tada vrednost proizvodnje postaje izraz rezultata poslovanja.Kako se pri delovanju ekonomskih zakona ne postize ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda,ekonomija ostvaruje prihod veci ili manji od vrednosti proizvoda. Ukupan prihod predstavlja novcani izraz realizovane proizvodnje I uslova na trzistu. On se sastoji od: 1. Vrednosti prodate robe 2. Vrednosti Izvrsenih usluga 3. Drugih prihoda ostvarenih poslovanjem 4. Vanrednih prihoda Ukupan prihod je jedan od izraza rezultata poslovanja preduzeca I on je finansijski rezultat poslovanja preduzeca I sastoji se od naplacenih iznosa za prodatu robu,gotove proizvode I izvrsene usluge I ostalih prihoda. Vrednost realizovane proizvodnje se utvrdjuje mnozenjem ukupne proizvodnje sa prodajnom cenom po jedinici proizvoda.Kako su ekementi vrednosti realizovane proizvodnje od njihove velicine zavisi ukupna vrednost realizovane proizvodnje.Svako povecanje prodajne cene bez promene Q utice na povecanje ukupnog prihoda I obratno. Vrednost izvrsenih I naplacenih, kako materijalnih tako I nematerijalnih usluga drugim preduzecimai pravnim licima je veoma znacajna za ukupan prihod. U nekim preduzecima ucesce ovog elementa u ukupnom prihodu je veliko,a u preduzecima koji se bave uslugama velicina vrednosti usluga je presudna za ukupni prihod. Treci element cine prihodi: Na osnovu ugovora o ulaganju sredstva za zajednicke poslove, Od kamate na pozajmljena sredstva, odnosno od kamate zaracunate na vrednost prodate robe ili kredita,Od kamate na deponovana sredstva po osnovu ucesca u fondu osnivaca banka,od vrednosti robe spostvene proizvodnje I sopstvenih usluga upotrebljenih za sopstvene investicione potrebe I dr.Vanredne prihode cine iznosi ostvareni: od zateznih kamata, od naknada steta, po osnovu utvrdjenih viskova materijala,sitnog inventara, nezavrsene proizvodnje,poluproizvoda,gotovih proizvoda I robe kao I od drugih prihoda ostvarenih poslovanjem. Velicina ukupnog prihoda je funkcija obima realizacije I cena po kojima se ona obavlja. U p = C = QCq , gde je Up- ukupan prihod, C- vrednost realizacije, Q- realizovana kolicina proizvoda, Cq- prodajna cena proizvoda.

1

Na realizovanu vrednost usluga takodje uticu ovi faktori.kolektiv.. kolicine I vremena realizacije. a samim tim I na povecanje prihoda. Pod ukupnim prihodom podrazumevaju se svi prihodi koje preduzeće ostvari u odredjenom vremenskom periodu. egzistenciju nego I razvoj. Faktori eksterne prirode preko povecanja traznje. prodaja materijala. prihodi iz ranijih godina. ostali finansijski prihodi) Neposredni i vanredni prihodi (prodaja i rashodovanje osnovnih sredstava. Visina cene formira se na slobodnom trzistu odnosom snaga ponude I traznje.Na visinu prodajne cene uticu eksterni faktori mada u nekoj meri I interni. od neuplaćenog a upisanog kapitala. ciji je jedan od izraza ukupan prihod .Zbog njihove brojnosti I neujednacenosti nuzno Ih je klasifikovati bar u nekim bitniijim oblezjima.na obim proizvodnje pretezno uticu interni faktori kao sto su svezina I efikasnost tehnike. tj.. Ukupan prihod se utvrdjuje samo na osnovu realizovane I neplacene proizvodnje.Faktore ekserne prirode ..organizacija rada. dotacije.priroda.. regresa.Sto se tice treceg elementa ukupnog prihoda moglo bi se reci da na svaki deo ovog prihoda imaju razlicit uticaj razni faktori. efikasnost organizovanja rada I procesa reprodukcije u celini. nadoknadi utrosene elemente reprodukcije.obim posla.Sa tog stanovista sve faktore ukupnog prihoda delimo na: . Znacaj ukupnog prihoda Velicina ukupnog prihoda treba da obezbedi ne samo tekuce poslovanje.) • • • 2. prodaja dugovnih učešća. od nematerijalnih ulaganja. kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina. prihodi od aktiviranja učinka i robe. sredstva.Optimalim kombinovanjem ovih faktora proizvodnje povecava se obim proizvodnje cime se stvara realna osnova za povecanje prihoda.Razlika izmedju bruto produkta I ukupnog prihoda javlja se zbog nejednakosti ritma priliva gotovih proizvoda I odliva gotove robe I ova razlika moze biti funkcija karaktera delatnosti. prihodi od premija. Ukupan prihod čine: • Poslovni prihodi. organizacija proizvodnje. drugi poslovni prihodi) Finansijski prihodi. Faktori ukupnog prihoda Na velicinu I dinamiku ukupnog prihoda deluju brojni faktori. iz njegove osnovne delatnosti (prihodi od prodaje.uslovi rada.a u interne. ostvaruju se iz poslovanja preduzeća. promena vrednosti zaliha učinka. prodaja i rashodovanje nematerijalnih ulaganja. koji se prema odredjenim zakonskim propisima smatraju prihodima preduzeća. prihodi od prodaje proizvoda i usluga.) Revalorizacioni prihodi. prodaja dugoročnih hartija od vrednosti. subvencija.U celini gledano svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovanja. karaktera trzista. su prihodi koje preduzeće ostvari iz odredjenih finansijskih transakcija u toku svoje poslovne aktivnosti (prihodi od kamata.Faktore interne prirode U eksterne spadaju privredni sistem. predstavljaju efekte revalorizacije u skladu sa zakonskim propisima (od osnovnih sredstava. preko raznih stimulacija u izvozu I uvozu mogu da uticu na povecanje ili smanjenje proizvodnje.napori. prihodi po osnovu učešća u dobiti.visina je drustveno utvrdjena I kontrolisana. prihodi od dividendi.On mora da obezbedi reprodukovanje utrosenih elemenata 2 .Njihov uticaj posebno je znacajan za preduzeca koja se bave uslugama. od realizovane pozitivne kursne razlike.trziste.

Osnovni motiv formiranja. U dinamici reprodukcije menjaju se ukupan prihod I obim proizvodnje I prodajne cene.Ako je rec o strukturi ukupnog prihoda pri formiranju tada tu strukturu cine: Vrednost realizovane proizvodnje I izvrsenih usluga I vanredni prihodi. Dobitak je potpuni izraz ekonomskog rezultata I formira se iskljucivo delovanjem objektivnih trzisnih zakonitosti.proizvodnje I da obezbedi izvestan visak.Kako je ta struktura podlozna uticaju promena zakonskih propisa. jeste dobitak. vrednost proizvodnje realizuje se kroz ukupan prihod a ukupna vrednost elemenata proizvodnje iskazuje ostvarenim troskovima. poslovanja I razvoja svake firme. Ukupan prihod utvrdjen za realizovanu robu I usluge tj. U tom slucaju su troskovi poslovanja veci od ostvarenog prihoda I firma tada ostvaruje gubitak. saldirani iznos prihoda I troskova u poslovanju. Tehnicka opremljenost I potrebna kvalifikovanost mora da bude ista za sve proizvodjace istog proizvoda I pri cemu je iskljuceno dejstvo subjektivnih faktora. Dobitak je realizovani iznos vise viska vrednosti.jer pored ekonomskog rezultata sadrzi I vanredne prihode koji vremenom osciliraju kao razne poreske obaveze koje mogu da tokom vremena takodje osciliraju. odnosno maksimiranje dobitka. cime se meri uspeh u poslovanju konkretne ekonomije izmedju dva perioda. Dobitak u ekonomskom smislu je realizovani visak vrednosti (Vv).Kad se radi o strukturi ukupnog prihoda sa stanovista njegove raspodele uslovljena je utroscima elemenata proizvodnje I dobitkom. sto znaci da nema suvisnih trosenja elemenata proizvodnje I da nema odstupanja prodajnih cena proizvoda I nabavnih cena elemenata proizvodnje od trzisnih cena. dobitak cija visina opredeljuje tempo razvoja preduzeca kao I da izmiri sve obaveze prema drustvu kako bi normalno funkcionisao ekonomski I drustveni sistem. Ukoliko je rec o vrednosti utroska elemenata proizvodnje tada I konkretna ekonomija ostvaruje I troskove ravne vrednostima. Visina dobitka formira se u suceljavanju prihoda I troskova poslovanja I utvrdjivanje dobitka svodi se na identifikovanje elemenata I faktora ukupnog prihoda I elemenata I faktora troskova poslovanja.Uporedivost tih prihoda je moguca samo ukoliko ima istu strukturu u formiranju. On je redovno manji od dohodka za iznos troskova rada.to se uporedivost moze obezbediti samo ukoliko se uzme tzv. Raspodelom dobitka najpre se obezbedjuju razvojni ciljevi a zatim I delimicno zajednicke I licne potrebe. Kako ovi uslslovi se nerealizuju jer su stvar teorijskih pretpostavki. 3 . Ekonomski ukupan prihod je uporediv u sukcesiji perioda. Utvrdjivanje ukupnog prihoda u teorijskom smislu ne predstavlja nikakav problem ali u praksi njegovo utvrdjivanje moze da bude ozbiljan problem zbog nesavrsenosti metoda utvrdjivanja I teskoca u razgranicavanju troskova realizovane proizvodnje. Ekonomski ukupan prihod. kao krajnjim izrazim finansijskog rezultata.a to je vrednost realizovane proizvodnje roba I usluga na trzistu. Ovako utvrdjeni toskovi ucinjeni su u jednom poslovnom periodu za odredjeni obim proizvodnje. Utvrdjivanjem dejstva svih factora u dinamici koji deluju na ukupan prihod omogucuje da se prati njegova visina u odnosu na pocetni period. Pojavljuje se kada postoji pozitivna razlika izmedju prihoda kao reziltanta reprodukcije I troskova poslovanja kao oblika ulaganja za ostvarenje tih rezultata.Zbog neravnoteze ponude I traznje na trzistu elemenata proizvodnje konkretna ekonomija nabavlja te elemente po cenama koje nisu ravne njihovim vrednostima pa ce ukupni troskovi biti drugaciji. Pojam dobitka Dobitak predstavlja jedan od finansiskih izraza rezultata funkcionisanja preduzeca.a u troskovima poslovanja koa odbitnoj stavci menjaju se utrosci I cene elemenata proizvodnje. Struktura ukupnog prihoda zavisi od toga da li je rec o elementima njegovog formiranja ili se radi o elementima njegove raspodele. Ostvareni dobitak dobija se kao razlika izmedju prihoda I troskova poslivanja. racunovodstvenom smislu je razlika izmedju proizvedene (V) i utrosenih vrednosti (Tv). Dobitak bi bio raven visku vrednosti samo u slucaju perfektnog delovanja trzista gde postoji potpuna ravnoteza ponude I traznje na trzistu proizvoda I trzizistu elemenata proizvodnje. a u tehnickom.Knjigovodjstveno utvrdjen ukupan prihod sadrzi promenljivu strukturu.

asortimana proizvodnje. odstupanja konkretnih nabavnih od prosecnih trzisnih cena proizvodnje I odstupanje konkretne prodajne od prosecne trzisne cene odredjenog proizvoda. Promena obima menja prihod I dobitak I iznosi: Dbqc=Db gKdbqc U sukcesiji perioda prihod. menja se pod uticaja dinamike cena proizvoda I usluga: Dbcq=Db gKdbcq Prema tome ukupna promena dobitka po osnovu dinamike obima I cena u ukupnom prihodu iskazuje se kao: Dvc=Dbqc ± Dbcq Troskovi poslovanja su drugi element koji utice na formiranje dobitka. pa prema tome I dobitak. 4) Organizaciono subjektivni.deluju na visinu ostvarene dobiti preko utrosaka elemenata proizvodnje. Koeficijen elasticnosti dobitka takodje je znacajan za racionalnu poslovnu politiku. menjaju se I troskovi pa je mokguce da se prati promena velicine dobitka. Modeliranjem se moze utvrditi I maksimalni dobitak. Promena obima menja ne samo prihod vec I troskove poslovanja. Faktori dobitka Na velicinu dobitka uticu faktori: 1) Drustveni. Pod uticajem obima menja se dobitak konkretne ekonomije. Ta promena moze da se prati u odnosu na pocetni period ili neki drugi u toku poslovanja. U ovu grupu faktora spada I obezvredjivanje sredstva za proizvodnju u dugom roku bilo zbog dejstva tehnickog progresa bilo zbog izmene kursa valuta. Elementi dobitka Velicina dobitka uslovljena je prihodom I troskovima poslovanja. utvrditi dejstvo promene prihoda na dobitak I po osnovu promene obima I po osnovu cena proizvoda. Dobitak se menja u obrnutoj srazmeri sa promenama troskova tj. svako povecanje troskova smanjuje dobitak u istoj proporciji. 2) Prirodni. Promena velicine dobitka u pocetnom periodu oznacena je jedinicom.bolja ili losija tehnicka opremljenost konkretnog od prosecnog proizvodjaca odredjenog proizvoda uslovice vece ili manje utroske elemenata proizvodnje a samim tim veci ili manji dobitak.uticu na dobitak preko cena proizvoda I cena elemenata proizvodnje I to dejstvom trzisnih ali I administrativnih mera. Dobitak se ostvaruje po osnovu realizacije I po osnovu zajednickih ulaganja. kao gornja I dolnja granica dobitka u zavisnosti cene I troskova.Promena dobitka uslovljena promenom troskova iznosi: DbII= DbI ± Dbt 4 .bolji ili losiji dati prirodni uslovi poslovanja uslovljavaju vece ili manje troskove u jedinici proizvoda a samim tim vecu ili manju dobit. Tu je rec o promenama dobitka po jedinici proizvoda u zavisnosti od promena troskova I promena prihoda. sto je znacajna analiticka kategorija u procesu poslovnog odlucivanja. U tom slucaju dobitak drugog perioda iznosi: DbII= DbI ± Dbc Kako je prihod umnozak proizvoda I cena. I menja se po koeficijentu kbdcq.Iznos dobitka po jedinici izvodi se podelom dobitka sa ostvarenim obimom proizvodnje. Na visinu ostvarene dobiti po jedinici proizvoda takodje utice brzina obrta sredstava preko vece ili manje kamate kao cene za angazovanje kapitala u odredjenom roku. Za zdravu poslovnu politiku izuzetno je znacajna kategorija granicne dobiti po jedinici proizvoda. koja se dobija podelom granicnog dobitka sa granicnim obimom proizvodnje. Na dobitak takodje uticu I angazovana sredstva I to preko kamate I preko visine suma angazovanih sredstava. 3) Tehnicki. a ova promena prihoda I dobiti po jedinici proizvoda. to je potrebno meriti tj. U sukcesiji perioda menja se I prihod. preko obima zaposlenosti kapaciteta.

dolazi do promene troskova. pa ce tada njihovi troskovi poslovanja biti visi ili nizi u odnosu na prosecnog proizvodjaca ili drugog proizvodjaca istog proizvoda koji imaju druge. pa samim tim I na rentabilnost poslovanja. pa ce ta ulaganja povecati troskove poslovanja a samim tim negativno uticu na sami finansiski rezultat. ali ako je njegova tehnika zastarela on ce imati vece utroske elemenata proizvodnje. turizmu preko klase zemljista. energetici. Ako konkretni proizvodjac ima efikasnija sredstva od prosecnog proizvodjaca imace nize troskove. Uticaj prirodnih faktora Prirodni uslovi poslovanja manje ili vise pogoduju karakteru poslovanja konkretne ekonomije. Razni proizvodjaci istog proizvoda redovno imaju razlicitu strukturu sredstava. rudarstvu. Poslovanje u poljoprivredi. debljine I nagiba sloja. sto ce imati za posledicu razlicite utroske odnosno troskove po jedinici proizvoda a preko ovih pojavice se razlike u poslovnom rezultatu.Posto su troskovi funkcija utrosko I cena elemenata proizvodnje to se promena dobitka prati preko promena troskova a ovi preko promena utroska I preko promena cena utrosenih elemenata. pa time I bolji poslovni rezultat. Odtuda ovi faktori deluju na poslovni rezultat konkretne ekonomije kroz postojanje razlike izmedju rezultata prosecnog proizvodjaca I rezultata konkretne ekonomije uslovljene dejstvom drustvenih faktora. dejstva drzave. republike ili regijona kao mera ekonomske politike. pa time I troskove poslovanja. To isto dejstvo preko troskova elemenata proizvodnje odrazava se na visinu angazovanih poslovnih sredstava. Preomena dobitka se u tom slucaju izracunava: Dbtu=Dbo gKdbtu Cene elemenata proizvodnje cine drugu komponentu troskova I troskovi pod uticajem cena elemenata se menjaju a njihova izmena menja dobitak na sledeci nacin: Dbtc=Dbq gKdbtc Dakle. Dejstvo tehnickih faktora Dejstvo tehnicke strukture direktno uslovljava visinu utroska elemenata proizvodnje. dubine I bogatstva busotina. U tu svrhu posmatra se dejstvo drustvenih. preko troskova poslovanja I angazovanih poslovnih sredstava. Svi ovi faktori deluju na velicinu dobitka preko prihoda. Uticaj subjektivnih faktora 5 . odnosno troskove poslovanja pa ce to uticati na smanjenje finansiskog reziltata. Pod dejstvom ovih faktora menja se I poslovni rezultat odnosno dobitak. menjaju se I angazovana poslovna sredstva. Uticaj drustvenih faktora Karakter dejstva ovih faktora je takav da pojedinacna ekonomija na njih ne moze da deluje. prirodnih I faktora organizacione prirode na formiranje dobitka. pa se menja I rentabilnoist poslovanja. sto se odrazava I na promenu dobitka. promena dobitka uslovljenog izmenom troskova iznosi|: Dbt=Dbtu ± Dbtc Faktori formiranja dobitka Formiranje dobitka moguce je pratiti sa stanovista elemenata njegove structure. razlicite prirodne uslove. tehnickih. bogatstva ruda. Sa promenom utroska elemenata proizvodnje. traznje I preko dejstva drustvenih institucija tj. klimatski uslovi I ekoloski zahtevi je pod snaznim uticajem ovih faktora. Pod dejstvom neravnoteze izmedju ponude I traznje na trzistu proizvoda dolazi do odstupanja prodajnih cena od vrednosti proizvoda sto uslovljava postojanje razlike izmedju dobitka konkretne ekonomije I viska vrednosti koga ostvaruje prosecni proizvodjac pri perfektnom delovanju trtzisnog mehanizma. njihovo negativno dejstvo zahteva dodatna ulaganja za normalizovanje uslova poslovanja. Medjutim. Svi faktori mogu da pogoduju ili deluju negativno kao prirodna sredina I radna okolina. Ekonomskli karakter ovih faktora posmatra se preko dejstva trzista tj.

relativno fiksni troskovi te zone se rastavljaju na objektivno I organizacionu komponentu. Pojova ovih troskova umanjice stvarni dobitak u odnosu na objektivno moguci. ali kako je izuzetno tesko da se precizno utvrdi ova zona. a isto tako da nabavi elemente proizvodnje pod povoljnijim ili manje povoljnim cenama sto ce uticati na troskove poslovanja I na ekonomske rezultate ekonomije. kroz stepen koriscenja kapaciteta I preko kruzenja sredstva u reprodukciji.Svaka proizvodnja na gornjoj granici konkretne zone obima ima za posledicu najnize troskove proizvodnje. Ali stvarna trosenja elemenata proizvodnje redovno su veca od objektivno mogucih u svim onim slucajevima gde se odstupa od normi I narmativna utroska elemenata proizvodnje.Ovo delovanje moze se posmatrati kroz efekat dejstva trzista. organizaciono uslovljeni relativno fiksni troskovi. U koliko ekonomija nije u prilici da potpuno koristi tehnmicke kapacitete I radne potencijale ona mora da trazi obim poslovanja u zoni koja je optimalna. kao I svako zadrzavanje sredstava u novcanom obliku ima za posledicu povecanje kamata na 6 . konkretna ekonomija ce ostvarivati dobitak. Na trzistu gotovih proizvoda I usluga boljim poznavanje prilika na trzistu. kroz prodaje u nevreme. a) Dejstvo na trziste Ekonomija moze svojim nastupom na trzistu da deluje tako da ostvari povoljnu ili nepovoljniju cenu svojih proizvoda. prirodnih I tehnickih faktora utrosci elemenata proizvodnje formiraju se kao objektivne velicine troskova. Dakle. preko nacina pakovanja I transporta. Povremeno akumuliranje sredstava u pojedinim fazama ciklus angazovanja ili produzenje vezanosti tih sredstava za pojedine faze.izmenom tehnicke structure. b) Organizaciono dejstvo na trosenje elemenata proizvodnje Dejstvom drustvenih. Njih je moguce smanjiti samo dugorocnim merama poslovne politike. preduzece posluje u nekoj zoni obima gde se pojavljuju suvisni. d) Dejstvo na kruzenje sredstva u reprodukcijji Tokovi sredstava u reprodukciji mogu biti pod naglasenim uticajem mera organizovanjem same reprodukcije. Pri smanjenju obima proizvodnje ukupni troskovi kapaciteta I pogonske spremnosti u celini se ne menjaju. Smanjenje obima proizvodnje uslovljava fiksne troskove datog proizvodnog programa tj. sto ce imati za posledicu ostupanje dobitka konkretne ekonomije u odnosu na poslovne rezultate drugih ekonomija I u odnosu na poslovni rezultat prosecnog proizvodjaca. uticajem na visinu traznje u dugom roku I izmenom kvaliteta proizvoda. Ako se obim proizvodnje spusti ispod te granice. kroz sistemsko pracenje odnosa taznje I ponude. Karakteristike tih sredstava vezanih za ciklus reprodukcije moze da se posmatra sa stanovista obrtnih I osnovnih sredstava. sve troskovne komponente organizacionog karaktera umanjuju stvarni dobitak u odnosu na moguci I u odnosu na visak vrednosti koji ostvaruje prosecni proizvodjac. c) Organizaciono dejstvo na obim proizvodnje Odstupanje obima proizvodnje od objektivno moguceg obima uslovljava pojavu fiksnih I relativno fiksnih troskova organizacionog karaktera. povecava angazovana sredstva uz iste ostvarene ekonomske rezultate. efekat mera u trosenju elemenata proizvodnje. mogu da ostvare povoljnije cene sopstvenih proizvoda od onih koje ostvaruje proizvodjac koji ne preduzima ove mere. kroz istrazivanje solventosti kupaca. U slucaju da stvatni utrosci budu veci od objektivno uslovljenih. Odstupanje od objektivnih utroska nanize ugrozava se kvalitet I kvantitet proizvodnje. To sa svoje strane povecava troskove I pri datom prihodu smanjuje se dobitak preduzeca. asortimana I fiksne troskove proistekle iz ostupanja stvarnog optimalnog programa. Svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha materijala. Nepotpuno koriscenje tehnickog potencijala ima za posledicu za pojavu organizacione komponente fiksnih troskova. Ova komponenta se menja u direktnoj proporciji sa stepenom ne koriscenja kapaciteta. svako usporenje toka procesa proizvodnje I svako odstupanje stvarnih od optimalnih zaliha gotovih proizvoda.

veca angazovana sredstva. Stoga je od posebnog znacaja za preduzece da utvrdi granice maksimalnog. Obzirom da svako konkretno preduzece ima drugacije prirodne I tehnicke uslove proizvodnje. troskovi relativno fiksnog karaktera I zone degresije prelaze u zonu progresije I ponovo se izjednacavaju sa prihodom kada se ostvaruje I gornja granica rentabilnosti poslovanja. Na process formiranja dobitka deluju objektivni I subjektivni faktori. Ako se obim proizvodnje I dalje povecava. Oni deluju kao objektivno dati u konkretnom preduzecu u datom vremenskom periodu. I sve dok su prosecni troskovi ispod cene ukupni prihod je veci od ukupnih troskova. Pri tome ono mora da preuzme konkretne mere u cilju smanjenja gubitka. zbog zakonite dinamike. Ako se kao cilj preduzeca postavi maksimiranje dobitka. Ako preduzece postoji I dalje ono ostvaruje gubitak. zatim sa trosenjem sredstava u procesu proizvodnje u reprodukciji. Svako dalje smanjenje proizvodnje ispod donje I povecanje proizvodnje iznad gornje tacke ovog obima. sa promenom obima. pre svega degresije I progresije I degresije fiksnih troskova. Drugim recima. Pojava tih razlika imace za posledicu odstupanje dobitka konkretnog preduzeca u odnosu na dobitke drugih preduzeca tj. tehnicki. a oni su u vezi sa nabavkom elemenata proizvodnje I realizaciju proizvoda na trzistu. Na visinu ostvarene dobiti u konkretnom preduzecu pored objektivnih deluju I subjektivni faktori. preduzece se nalazi u dilemi raditi I dalje sa gubitkom ili obustaviti proizvodnju. Sa daljim povecanjima cena proizvoda proizvodnje troskovi po jedinici padaju ispod cene proizvoda. odstupanje dobitka konkretnog preduzeca od odstvarenog viska vrednosti prosecnog proizvodjaca. povecava gubitak I smanjuje reprodukcionu sposobnost preduzeca. tada treba tako komponovati proizvodne faktore ( obim proizvodnje. I drustveni. prihod I troskove) da se on I ostvari. subjektivne komponente. U koliko sanacione mere ne daju odma konkretne rezultate. a zatima da ostvari pozitivan finansiski rezultat. minimalnog I optimalnog dobitka. Granice dobitka U praksi. sto ce stvarni dobitak smanjivati ispod objektivno moguceg pa samim tim I viska vrednosti. taj obim garantuje uspesnost poslovanja. maksimalni obim proizvodnje ne mora da se refektura u povecanju dobitka. te formiraju odgovarajuce komponente dobitka koji su rezultat dejstva tih faktora. pak da. Gubitak komponente dobitka Svaki od faktora dobitka svojim dejstvom u ukupnoj masi dobitka formira I odgovarajucu velicinu koja predstavlja komponentu ukupne mase dobitka. Svi ti faktori subjektivne prirode formiraju odgovarajuce komponente dobitaka koje se oznacavaju koa organizaciono uslovljene tj. Donja granica rentabilnog poslovanja ostvaruje se kada se izjednace ukupni troskovi I prihod. 7 . optimalni obim proizvodnje se ostvaruje kada se izjednace pozitivni efekti rasta dobitka I negativni efekti smanjenja dobitka. Tu se ostvaruju I optimalni obim poslovanja I optimalni finansiski rezultat. cene. Objektivni faktori su prirodni. to ce se I troskovi objektivno uslovljeni razlikovati od objektivno uslovljhenih troskova drugih konkretnih proizvodjaca istog proizvoda. To maksimiranje moze da se posmatra po jedinici proizvoda I maksimiranje ukupnog rezultata. odnosno cena proizvoda. niti. Optimalni dobitak preduzeca obezbedjuje zona zaposlenosti izmedju minimalnih troskova po jedinici I maksimalne ukupne dobiti.

8 . S obzirom na toliki znacaj preduzece nastoji da ostvari sto veci dobitak.Zakljucak U celini gledano. svako preduzece je duzno da iz rezultata poslovajna. nadoknadi utrosene mere reprodukcije. Dobitak je lajt motiv formiranja I rada preduzeca. cije je jedan od izraza I ukupan prihod. Znaci. investicione I opste. koji se priblizava optimalni dobitak. zajednicke. Dakle. njena visina garantuje I bolji standard. U tome je ekonomski znacaj ukupnih prihoda. utrosena vrednost zivog rada I izvrsavaju obaveze po osnovu zakona I ugovorenih obaveza. sigurnije poslovanje I pouzdani ekonomski razvoj. NJegovom visinom obezbedjuju se uslovi za povecanjem svih objekta potrosnje: licne. iz ukupnog prihoda se nadoknadjuje vrednost utrosenih sredstava za proizvodnjusredstva za rad I predmeta rada.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful