BIBLIOTEKARSTVO IV Ispitna pitanja za školsku 2004/2005. godinu 1. Bibliografija - pojam, definicija, značaj. 2. Bibliografija - predmet i zadaci. 3.

Metode bibliografskog rada. 4. Principi izrade bibliografija. 5. Bibliografski opis - razvoj i uloga. 6. Bibliografski elementi za opis knjiga - u istorijskoj dimenziji i danas. Bibliografski elementi za opis starih i retkih knjiga. 7. Bibliografski elementi za opis serijskih publikacija - u istorijskoj dimenziji i danas. 8. Bibliografski elementi za opis članaka. 9. Bibliografski elementi za opis neknjižne građe. 10. Bibliografska anotacija - pojam i značaj. 11. Raspored bibliografske građe - vrste i uloga. 12. Bibliografski izvori (štampani, neštampani, živi) 13. Registri u bibliografijama. 14. Vrste bibliografija - po formalnom kriterijumu. 15. Vrste bibliografija - po hronološkom kriterijumu. 16. Vrste bibliografija - po načinu obrade. 17. Opšte nacionalne bibliografije - uloga i značaj. 18. Međunarodne bibliografije - uloga i značaj. 19. Retrospektivna bibliografija - uloga i značaj. 20. Tekuća bibliografija - uloga i značaj. 21. Zavičajna bibliografija - uloga i značaj. 22. Bibliografija periodike - uloga i značaj. 23. Bibliografija skrivena - uloga i značaj. 24. Personalna bibliografija - uloga i značaj. 25. Bibliografija bibliografija - uloga i značaj. 26. Smesice kao začetak srpske bibliografije. 27. Bibliografija u 18. veku. 28. Zaharije Orfelin kao bibliograf. 29. Dimitrije Davidović i njegov doprinos bibliografiji.

30. Georgije Magarašević kao bibliograf. 31. Antonije Arnovljev Arnot kao bibliograf. 32. Lukijan Mušicki kao bibliograf. 33. Pavle Josif Šafarik kao bibliograf. 34. Stojan Novaković i njegov bibliografski rad. 35. Miloš Popović kao bibliograf. 36. Đuro Daničić kao bibliograf. 37. Pavle Popović i njegov doprinos bibliografiji. 38. Georgije Mihailović i njegov rad na bibliografiji. 39. Srpska bibliografija: knjige 1868-1944. 40. Tekuća bibliografija Jugoslovenskog bibliografskog instituta. 41. Bibliografski institut u istorijskoj dimenziji i danas 42. Pavle Solarić i njegov bibliografski rad 43. Bibliografija stranih knjiga - razvoj, uloga i značaj 44. Bibliografija srbulja 45. Odnos bibliotekarstva, izdavaštva i knjižarstva na polju standardizacije 46. Bibliografsko citiranje

1. BIBLIOGRAFIJA-definicija pojam
Definicija bibliografije ne moze biti postavljena dok se ne prouci morfolosko, lekiskolosko,istorijsko,sociolosko i teorijsko znacenje ovog pojma.Polaziste svake analize je morfolosko poreklo reci:biblion (knjiga),grafein (pisati) koje upucuje na tumacenje bibliografije zaceto u 5. veku pre nase ere,kao postupak pisanja ili prepisivanja knjiga.Postupak prepisivanja zamenjen je u 17. veku postupkom opisivanja knjiga,sto je sadrzano i u opstim i uzestrucnim enciklopedijama i leksikonima.Godine 1885., Bertlo Marslen u Velikoj francuskoj enciklopediji uvodi pojam bibliografije kao nauke o knjigama sa gledista njihovog opisivanja i klasifikacije.Jos je 18.v. bibliografijom objedinjavao sva teoretska,istorijska,kataloska i merkantilna bavljenja knjigom,sto je ovaj pojam izjednacavalo sa bibliologijom,naukom o knjizi. Kroz vekove bibliografija je bila nazivana i srodnim imenima,koja su uvek isticala njen primenjeni karakter:katalog,indeks,biblioteka,leksikon,recnik,literatura,inventar,manuel, prirucnik, tezaurus,letopis,anali… Savremena ruska definicija bibl. bliska je ovim tumacenjima:”Bibl. je oblast znanja koja registruje stampane publikacije,prikazuje njihovu sadrzinu i daje sud o njihovom prakticnom,politickom i naucnom znacaju narocito kritickom beleskom o knjizi i piscu,odnosno ocenom njihove vrednosti.” Najobuhvatnija definicija bibl je ona uzeta iz americke enciklopedije: ”Bibl. je naziv za nauku,delatnost i najkarakteristicnije proizvode te delatnosti. -Kao nauka,bibl. je skup sredjenih znanja koja obradjuju knjige sa svih gledista,kako kao fizicke predmete,tako i kao nosioce ideja. -Kao delatnost,bibl. predstavlja tehniku za utvrdjivanje,sredjivanje i prezentiranje informacija o knjizi. -Kao karakteristican proizvod ove delatnosti bibl. je sistematizovan spisak knjiga zajednickog obelezja za odredjenu namenu.” Pojam bibliografije kod Srba terminoloski se utemeljuje u Letopisu Matice srpske.Njegov urednik Georgije Magarasevic sastavlja i objavljuje “Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” koje predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.U zasada najobimnijem i najpouzdanijem terminoloskom recniku na srpskom jeziku, Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva,Koste Grubacica, zapisano je:”Bibliograf-je onaj koji se strucno bavi bibliografijom,pise bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije.Zato bibliograf treba da bude dobar poznavalac knjige ,bibliotecke,stamparske i izdavacke delatnosti. Bibliografija kao naziv upotrebljavala se u znacenju najopstijeg pojma o knjizi (cak i prepisivanje i pisanje),narocito u smislu dobrog poznavanja knjige.Sada se upotrebljava vise u znacenju posebne naucne discipline i prakticne delatnosti na strucnom biblioteckom popisu i obradi publikacija ukljucujuci i rezultate te delatnosti tj. same popise publikacija koje su obradjene bibliografski.” Poput americke definicije valja istaci viseslojnost znacenja ovog pojma,polazeci od tvrdjenja da je bibl. nauka,u sta nas uverava njeno visevekovno trajanje,menjanje i dogradjivanje znacenja uskladjeno sa realnim izmenama u odnosu prema knjizi,biblioteci,klasifikaciji i razvoju nauka,i sto je najvaznije,ustanovljenje potpuno autohtonog naucnog metoda,bibliografskog metoda,na kome bibl. kao nauka pociva i “pozajmljuje” ga drugim naukama.

preko stampane knjige.preglednost i maksimalna potpunost opisivanja. .cija tacnost. primaran je formalni pristup koji u prvi plan postavlja pojavni vid obradjivanog nosioca informacija.kojoj se u 17.Prema ovome.odabranih po odredjenom kriterijumu.casopis. je onoliko naucna koliko je pouzdana i obuhvatna.interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njezin je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini.”Dakle tekst.U “Vili” koju je uredjivao.a u 19. Posebni zadaci koji zavise od vrste. pouzdanost.. i 18.namenjen javnosti i u tu svrhu umnozen bilo kakvom grafickom tehnikom.kakvi su npr. Vera Secanski. se obavezno bavi celokupnoscu proizvoda pismenosti.koja raspolaze metodoma bibliografije i klasifikacije. Svaka bibl.i kao samostalna nauka.:”Bibl.vise vredi.popisivanja. ubrajaju se istrazivacka akribicnost.ideoloske angazovanosti.”Kriterijum za odabir uslovljava sistematizaciju bibl.Metodoloski.podrazumeva istrazivanja na polju spoznavanja. istrazivanja i popisa moze uzeti bilo koji vid ljudskog stvaralastva iskazan u pisanoj formi tj.sto sve obezbedjuje i njenu naucnost. Rezultat bibl. U opste zadatke svake bibl. veku pridruzuje i casopis.Siroka.Stojan Novakovic je jasno naglasio sirinu i objektivnost bibl.dozvoljavaju razmisljanja o opravdanosti objektivnosti ili subjektivnosti.krece od rukopisne knjige.a ne knjigu sto ne iskljucuje i rukopis ako je kao dokument namnjen javnoj upotrebi-ali ne rukopise kao pojedinacne spise.a potom specijalizovan. u istorijskoj dimenziji.opisivanja i razvrstavanja gradje u skladu sa unapred zadatim programom.prvo opsti.S jedne strane bibl.knjigu.uskladjeni sa unapred zadatim pravilima koja treba jedinstveno primenjivati. u obliku rukopisnog ili stampanog teksta.a odgovoran pristup istrazivanjima i adekvatno obrazovanje preduslovi su koji se podrazumevaju za rad na svakoj vrsti bibliografije. magistarske i doktorske disertacije. istrazivanja je popis publikacija uredjen po nekom zajednickom obelezju.Nakon toga ona zakljucuje:”Bibl. tacnost.zadaci U odredjivanju predmeta bibl.strukture.principima i ciljevima rada. BIBLIOGRAFIJA-predmet.ustanovljene namene. doslednost. bibl.verovatno namerno neprecizna definicija kao predmet bibl. Potpuno je suprotan stav Vojislava Maksimovica po kome se za predmet ili objekat bibl. metod.opisujuci promenu predmeta bibl.veku.opseznosti ili potpunog nepostojanja anotacije. kao nauku utemeljuje bibl.u novije vreme i razlicitu neknjiznu gradju.dakle. obrade istice-“tekst.bibl.filozofske i politicke usmerenosti.def.opsega ili namene bibl.a sa druge strane metod klasifikacije. moze tumaciti kao grana bibliotekarstva koje metodoloski utemeljuje kao nauku.potpunost i doslednost zavise od stepena obrazovanja.ili prilog u publikaciji. prilog u strucnoj periodici i rezultati tzv.koja pored opstih postavlja pred bibliografa i neke specificne zadatke. 2.naucne discipline i savesnosti bibliografa.ali ne i rukopise koji ostaju predmet dokumentalistike i arhivistike.bibliografski i klasifikacioni i koristi ih u cilju sistematizacije ljudskog znanja i njegovih raznorodnih produkata. bi glasila:Bibliografija je nauka koja ime sopstvene naucne metode. malih poligrafija.tipa.vec namenjene publikovanju.kriticnosti ili suzdrzanosti od suda.Tako se bibl..

Stoga se kao izvori saznanja mogu navesti svi stampani.Odredjivanje teme i ispitivanja obima i dostupnosti materijala 2.Od uspesnosti sagledavanja teme.inicijalnih zahteva i namene omogucava bibliografu da se lakse opredeli za tip. recnika.istovremeno uporno opstaju ne samo negdasnja zvanicna pravila drustva bibl.sirine konsultovanja pomocne literature.3.struktur bibl.verovatno. i pravila bibl.a siguran put za njeno postizanje je opisivanje publikacija de visu kadgod je moguce.odluka o izboru pravila.Konacno oblikovanje bibl zahteva predmetno znanje bibliografa i doslednu primenu odabranog principa selekcije i klasifikacije gradje.pravila institucija i pojedinaca. umnogome su uslovljeni primenjenim pravilima bibl. . izvora).Odredjivanja pravila za opisivanje gradje 3.postovanje redosleda postupaka od veceg znacaja.potkrepljeni prednostima automatizovanja obrade i klasifikacije daju prednost medjunarodnim pravilima za bibl.predvidjanja eventualnih poteskoca i nejasnoca.. koje su uglavnom .Opremanje bibl.doduse formalne prirode i danas su najvise u upotrebi.sem kada su u pitanju retrospektivne i tekuce nacionalne bibl.razlicitih bibl.pa je stoga i predmet proucavanja posebne biblioloske discipline bibliografske heuristike (pronalazenje.skromni i neprovereni. Jasnost i upotrebljivost bibl. Postupak prikupljanja gradje za bibl.retko unapred utvrdjenim programima bibl. odgovarajucim indeksima i napomenama Odredjivanje predmeta bibl.kataloga.Pouzdanost bibl. opisa i klasifikacije.sinteticno i komparativno sagledavanje prikupljenih podataka.opisivanje i klasifikacija gradje 5.objasnjavajuci svoj postupak u uvodnim napomenama.strpljenja.u svom konacnom obliku bile rezultat kolektivnih napora.u dragocene izvore informacija i u dnevna desavanja.zahteva najvise znanja.ali nejednako rasprostranjeno koriste:Klasifikacija kongresne biblioteke.manje ili vise uspesna.periodike… zavisi i konacna preglednost i obuhvatnost bibl.jubilejima ili licnim interesovanjima.Selekcija. opisa.ipak.koja cesto mogu biti putokaz za pronalazenje novih bibl.nestampani i zivi izvori. jedinica.vec i . istrazivanja nacionalnih institucija.Medju rezultatima istrazivanja lakse je izvrsiti selekciju ako su siri i obuhvatniji.Razlikuju se nekoliko faza u toku formiranja bibl: 1. Sistematizaciju gradje odredjuju predmet i namena bibl.istrazivacke vestine i dara za analiticko. METODE BIBLIOGRAFSKOG RADA Metodologija rada na bibl.Mada zahtevi savremene obrade bibl.Danas se uporedo.Bibliograf treba da bude podjednako dobro upucen u predmet koji ga interesuje.leksikona.enciklopedija.alfabetski i hronoloski pristup.ostavljena je bibliografu koji treba da ih dosledno i jednoznacno upotrebljava za svaku bibl. uglavnom je uslovljeno trenutnim zahtevima odredjene naucne discipline. opis publikacija. preplice se sa pocetnom fazom.Prikupljanje gradje 4.analiziranje i sredjivanje raznih podataka iz bibl. ne razlikuje se od pristupa i procesa izrade drugih naucnoistrazivackih projekata mada je.Preciznost teme.nego ako su nedovoljno jasni.Bibliotecko-bibliografska klasifikacija i Univerzalna decimalna klasifikacija. jedinicu.Kolon klasifikacija.Bez obzira na razlicite mogucnosti rasporedjivanja gradje. osnovni je preduslov njene vrednosti. pojedinosti.prirucnika.

radu je prepoznatljiva odredjena rutina koja je rezultat duze prakse.prateca aparatura.ali se ipak nikad ne isticu kao zakljucni procesi u nastanku nekog naucnog ili knjizevnog dela.koji objedinjuje sve prethodne. 4. kao konacan proizvod bude sto pouzdanija i savesnija.Iako se na izgled ovo cini kao pogodno mesto za trazenje mana ovakvog pristupa.predgovor.jer ce na taj nacin oni bolje primiti bibl.da predstavlja spoj konkretnih cinjenica.bilo u vidu njenog predgovora ili uvoda.ili pogovor.Takav posao iziskuje i sposobnost da se popisivanj gradje rasporedi i da se izrade prateci elementi uz bibl.Bibliografi mogu predstaviti svoje metode u pisanom obliku gde su im u tu svrhu od velike pomoci razliciti oblici tekstovaprikazi.PRINCIPI IZRADE BIBLIOGRAFIJA Cesto se izrada neke bibl.koje ukljucuju uvodnu rec. Bibl.pomocna.iznimnih slucajeva ili sirine prostora koji se otvara predbuducim istrazivacima.pre svega.indeksi itd. su: -Raspored elemenata bibl.jos pogodnijom se namece provera bibl. putokaz su koriscenje bibl.registri. Bibliografija je konacna tek posto je zaokruzena indeksima i napomenama. je ..bibliograf uvek mora jasno da formulise metode i potupke koje je koristio prilikom izrade odredjene bibl. Principi koji moraju da se postuju u izradi svake bibl. opisa -Postovanje standarda -Doslednost u opisivanju -Tacnost i preciznost -Objektivnost .spisak koriscene literature i sadrzaj. slozen strucan posao koji zahteva raznovrsno znanje. radjena u skladu sa relevantnim strucnim zahtevima.Redigovanje bibl. obavlja mehanicki po ustaljenim postupcima koji proizilaze iz vec utvrdjenih normi. U bibl.marljivosti i obaveze da svaka bibl. Takodje.Tako predstavljeni oni se publikuju ili zasebno u knjigama ili u zajednickim zbornicima i periodicnim publikacijama.teorijskih i metodoloskih polazista. i opravdanje za bibliografa ukoliko je svestan izvesnih propusta.a koja igra vaznu ulogu u ustaljivanju vestina.treba da bude redovan postupak. i to ona koja podrazumeva da li je bibl.ali da to ucini tako da ih i ostali prepoznaju..ogledi.osvrti. i lakse se njom koristiti.pri cemu se bibliografi uvek opredele samo za jedan od dva priloga..recnickim rasporedom u bibl.treba da budu izraz vlastitih shvatanja svakog bibliografa koja nece izlaziti iz okvira teme bibl. Uvodne bolje nego zakljucne beleske.kao i naucni pristup izvorima i literaturi koji sadrze podatke o predmetu istrazivanja bibliografisanja.Traganje za najboljim nacinom sistematizacije rezultiralo je ukrstenim.a cesto se ovakvi tekstovi objavljuju uz bibl.Za razliku od Klasifikacije Kongresne biblioteke koja se zasniva na naucnim grupama oznacenim velikim slovima abecede. Svi kriterijumi za pretrazivanje koje ne moze da zadovolji zastupljena klasifikacija nadomestaju se registrima koji tako postaju neohodna.bilo u vidu pogovora.kao sto je objavljivanju bilo kog dela obavezno prethode lektura i korektura.rasprave i studije.kao sto su napomene.ostale pomenute klasifikacije pocivaju na numerickom obelezavanju ili na kombinaciji slovnog i brojnog sistema. Predgovor i pogovor moraju imati takvu sadrzinu koja je potpuno zasnovana na predmetu bibl.

-Potpunost,obuhvatnost -Etnicki -Jezicki -Teritorijalni -Nacionalni princip

5. BIBLIOGRAFSKI OPIS Bibl. jedinica,danas precizno formulisana medjunarodnim pravilima za bibliografski opis raznorodnih publikacija,menjala se kroz istoriju.Za Zaharija Orfelina,prvog srpskog bibliografa,koji pokrece Slaveno-serbski magazin,na cijim je stranicama prva srpska bibl.,opis je nepotpun i nedosledan i ukljucuje dva osnovna dela:formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Za kraj 18. veka karakteristicno je da svaka bibl. jedinica ne sadrzi mesto izdavanja,izdavaca i stampariju,ali je cesto snabdevena napomenom,koja bibliografiju uzdize od informativne do rekomendirane. Dimitrije Davidovic pokretac Novina serbskih u becu u Smesicama koje u svojim novinama redovno objavljuje,prosiruje bibl. opis belezeci detaljno i pedantno jezik i pismo publikacije,format,obim i sadrzinu knjige. Svega deceniju kasnije,Georgije Magarasevic,prosiruje materijalni opis podacima o razlicitoj paginaciji,formatu,tablama ilustracija i dodatnim prilozima,cak predstavljajuci jednu stranu knjigu.Na osnovni opis nastavlja se cak i napomena koja ukazuje na sadrzaj dela,sto je postupak kasnije razradjen kod Milosa Popovica. Opis Milosa Popovica je sadrzajniji,cak i tehnicki bolje resen od prethodnih.Gornje polje bibl. opisa bez odrednice,sa naslovom,imenom autora,mestom izdavanja i izdavacem,ili stamparijom,kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno od cesto bogate napomene.Sve raspolozive podatke preuzima sa naslovne strane,materijalni opis knjige je detaljan.U njemu se,sto je apsolutna novina,razdvaja rimska od arapske paginacije,daje tacan podatak o ilustracijama,a nekad i o propratnoj gradji. Napomena svoj procvat dozivljava u bibl. A.A.Arnota jer sadrzi nekad podatak o posveti,drugi put citat iz neke knjizevne kritike ili bibl.,podatak o dodatnoj delatnosti pisca,o postojanju rukopisa i mestu na kome se cuva,cak i poziv za dalje istrazivanje. Organizovano i institucionalizovano bibl. se razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Inicijativa sekretara drustva Mite Cenica najbolje se u narednih desetak godina otelotvorila u bibliografijama Djure Danicica i Stojana Novakovica. Glasnik Srpskog ucenog drustva po prvi put je udomio i opis visetomnih publikacija u nivoima.Zajednicki elementi za vise knjiga koje pripadaju jednoj ediciji nalaze se u gornjem polju bibl. opisa,a ulogu odrednice preuzima naslov edicije. Detaljna specifikacija elemenata ukljucenih u opis i njihova tacna pozicija objavljena je prvi put u Glasniku knjizara.Ovaj casopis je sistematizovao prethodna znanja,ne uticuci bitno na buduci razvoj bibl. Pruska (1899) i Anglosaksonska pravila (1908) usloznila su i kodifikovala bibl. opis,uticuci na lokalna pravila drugih zemalja,kod nas na formulisanje Pravila Drustva bibliotekara.

Sedamdesete godine bibl. praksi donose preciznost i sirinu u izboru podataka,razdvojenih uvek jednoznacnim simbolima,citljivim u masinskoj formi opisa.pod okriljem Medjunarodnog saveza biblioteckih drustava (IFLA) doneti su standardi za bibl. opis svakog tipa gradje posebno:ISBD (M)-1974.g.,preradjen 1978.g.;ISBD (G),(S),(NBM),(CM) 1977.g.;ISBD (A) 1980.g. Centralizovana katalogizacija osmisljena je kao izrada jedinstvenih kataloskih listica,sa klasifikacionom oznakom na osnovu obaveznog primerka stampanih stvari i zapoceta 1968.g. u Jugoslovenskom bibl. institutu. Centralizovana katalogizacija,zbog selektivnosti koja je bila njena osnovna osobina,preopsirnosti i neprilagodjenosti opisa potrebama svakog tipa biblioteke,kasnjenja obrade i distribucije listica u odnosu na vreme objavljivanja publikacije,nije bila dugog veka,ni u inostranstvi ni u Jugoslaviji. Ulogu centralizovane katalogizacije preuzela je potom katalogizacija na izvoru,osmisljena u Velikoj britaniji 1876.g. kao predlog da autori sami izrade listic koji bi pratio knjigu. U SFRJ se sprovodi od 1978.g. na osnovu projekta Desanke Stamatovic,koji je obuhvatio analizu ucesnika u procesu,organizaciju rada,njen znacaj za izdavace i biblioteke i uvid u prethodna iskustva.Sve publikacije (izuzev skolskih udzbenika, geografskih karata,muzikalija,rotoromana,religiozne propagandne literature i publikacija koje podlezu grupnoj obradi) dostavljene kao maketa nacionalnoj biblioteci,opremaju se jedinstvenim kataloskim listicem,koji sadrzi odrednice za imenski,predmetni i strucni katalog kao i za uputne kataloske listice,cime se omogucuje racionalizacija biblioteckog poslovanja,sirenje medjubibliotecke pozajmice i razmena.Pre nacionalnih biblioteka prednosti i znacaj katalogizacije na izvoru su sagledale pojedine izdavacke kuce i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju,a dosledno,strucno i kontinuirano do danas ih sprovode NBS,bibl. Matice srpske,Narodna i Univerzitetska bibl. Kosaova i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju. Medjunarodna pravila za bibl. opis bila su neophodan preduslov i centralizovane i katalogizacije na izvoru.Pojava ISBD-a uslovila je i uspostavljanje Medjunarodnog standardnog broja knjige (ISBN) i Medjunarodnog standardnog broja za serijske publikacije (ISSN) koji ostvaruju vaznu medjunarodnu realizaciju u bitnim aspektima informativne i izdavacke delatnosti.Svi pomenuti projekti za ujednacavanje opisa i kodifikovanje knjige na medjunarodnom nivou doprineli su osmisljavanju Univerzalne bibl. kontrole (UBC) 1974.g. i njenom kasnijem uspostavljanju 1978.g. Definisano je da ona obuhvata pouzdanu kontrolu i siroku razmenu bibl. informacija na jedinstvenom nacionalnom nivou.

6. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS KNJIGA Bibl. elementi za opis knjige su: 1.)Ime i prezime autora,ravnopravnih i podredjenih koautora,imena i prezimena drugih saradnika:izdavaca,priredjivaca,pisca napomena,predgovora,pogovora,ilustratora itd.Autorovo ime je jedan od najvaznijih podataka pri opisu knjige.Ukoliko ime nije navedeno u knjizi ili je prisutan pseudonim autora,ili skracenice autorovog imena,na pocetku se mora utvrditi ime autora i kao takvo uneti u opis.Ako se autorovo ime javlja u vise oblika,treba uzeti onaj koji je najpoznatiji i koji se najcesce koristi.Autorovo ime se najcesce

stavlja pri vrhu opisa kao odrednica i to tako sto se obicno prvo navede prezime,pa licno ime,pri cemu se razdvajaju zarezom. 2.)Stvarni naslov i dopuna stvarnom naslovu Stvarni naslov predstavlja sadrzaj knjige na neki primeren nacin (knjizna jedinica se ne moze opisati bez stvarnog naslova);ako ne postoji naslov treba ga izvesti iz sadrzine dela.Duge naslove je cesto potrebno skratiti,ali tako sto ce se voditi racuna o smislu koji ce taj naslov nakon skracivanja imati.Podnaslov,dopuna stvarnom naslovu,predstavlja literarnu vrstu:uvod,udzbenik,drama,istorijski roman,izbor pesama.Uz stvarni naslov cesto ide i posveta tj. podaci o nameni i poreklu dela,povod izlazenja dela,jubileji,podaci o organizaciji koja je to delo sastavila,narucila ili izdala,podatak da li je delo stampano kao rukopis,podaci o registrima,ilustracijama,prilozima itd 3.)Podaci o izdanju se obicno ne izostavljaju i uvek je najbolje da se navedu u onom obliku u kome su dati u knjizi.Ako ih nema u knjizi,a iz nekog drugog izvora se utvrdi o kom izdanju je rec ili da je u pitanju prestampano izdanje,i taj podatak se unosi u opis.Originalno izdanje je prvo izdato delo od strane autora,odnosno izdavaca;kasnija izdanja zadrzavaju mogucnost menjanja,mogu biti uvecana,skracena,poboljsana sa uvodima itd. 4.)Impresum se uvek daje u utvrdjenom redosledu:mesto izdavanja (ili stampe),ime izdavaca,ime stampara,godina izdanja.Stampari su tvorci materijalne (spoljasnje) strane knjige,dok su izdavaci najcesce zasluzni za oblikovanje sadrzajne strane knjige. Mesta izdavaca i stampara mogu biti razlicita,dok je godina izdanja razresena na razlicite nacine:arapskim brojevima,slovima cirilice.Godina objavljivanj predstavlja jedan od najvaznijih podataka u impresumu.Ukoliko se utvrdi da godina nije navedena mora se ustanoviti ako je to ikako moguce.Do problema razjasnjenja prave godine dolazi zbog toga sto se u knjizi cesto nalaze razlicite godine izdavanja,pri tome je jedna na naslovnoj strani,druga na poledjini naslovne strane ili u kolofonu.Zato je kod ovog podatka veoma vazno da bibliograf utvrdi kada je knjiga zaista objavljena i da tu godinu unese u impresum pored one sa naslovne strane,sve druge godine moze naznaciti i obrazloziti u napomeni.I godina objavljivanja je ponekad pogresno navedena iz razlicitih razloga,a najcesci je cenzura. 5.)Obim knjige se odredjuje prema broju svezaka iz kojih je delo sastavljeno,broju odstampanih strana u svakoj knjizi i broju priloga.Obim je obicno kod knjiga novijeg datuma,obelezen paginacijom arapskim brojevima,ali je potrebno obratiti paznju prilikom utvrdjivanja broja odstampanih strana kojim je brojevima obelezen predgovor tj. da li paginacija obuhvata sve stampane strane,dakle,glavni tekst,ali i uvod,predgovor,pogovor,dodatke,priloge,sadrzaj i dr. 6.)Format knjige danas je uobicajeno da se format izrazava preko visine i sirine knjige u centimetrima.Kod merenja formata presudnu ulogu ima visina knjige,a u slucaju da je sirina knjige veca od duzine,to onda predstavlja poprecni format.Iza opisa formata pri detaljnim opisima sledi: 7.)Tiraz 8.)Povez-koji moze biti:brosiran,tvrd i mek povez,poluplatno,platno,koza;zastitni omot,kvalitet papira 9.)Cena knjige 9.)Naslov zbirke u koju je ukljucena knjiga

11. jedinice -Recenzija sadrzi kriticko vrednovanje bibl.g.)Podaci specificni za gradju ili vrstu publikacije 4.nemaju oznacene stranice i dr.)Napomene 8. napomene: -Anotacija predstavlja dopunu opisa bibl..a na kraju opisa treba navesti u kojem je pismu stampana odredjena publikacija 2.)Pravopisne osobenosti naslovne strane pri opisu cuvamo. jedinici.a nastao je zato sto se ISBD(M) nije bavio starom knigom.da li je u pitanju rasprava. jedinice u vidu razlicitih podataka o samoj bibl.Antique.ako su uradjene rucno ili pomocu metoda koje produzuju tradiciju rucne izrade knjiga.prepisujemo malim i pri tome upotrebljavamo velika slova prema danasnjem pravopisu.navedenu koriscenu literaturu.)za njih postoje posebna pravila: 1.nelatinsko pismo se kod nas cesto prenosi na latinicu.)Bibliografska napomena tu idu podaci o sadrzini knjige koja se moze predstaviti ili uopsteno (da li knjiga ima predgovor.g. jedinice ISBD(A) je medjunarodni standard za bibl.Samo naslove koji su u celini ili delimicno pisani velikim slovima.kao i kasnije publikacije istog oblika. Postoji nekoliko vrsta bibl.Stamparske i druge greske ne ispravljamo.umetnickog.nemaju uvek tacan stvarni naslov i impresum. -Referat ili apstrakt predstavlja strucni izvod sadrzine glavnih teza ili zakljucaka odredjene bibl.)Stvarni naslov i podaci o odgovornosti –opsta oznaka gradeje 2..)Materijalni opis 6. inkunabule zbog raznih osobenosti (pre svega nemaju naslovni list u danasnjem obliku. opis starih i retkuh knjiga. jedinice sa idejnog.godina.vec skrecemo paznju na njih dodatnim znakom uzvika u zagradi.istorijski roman.)Podrucje rucnog otiska Bibl.politickog. bibliografiju na kraju.Taj prenos treba obaviti po pravilima transliteracije.)Izdavanje (mesto.da li je odredjeni broj primeraka na nekom posebnom papiru itd.Oznaka A predstavlja skracenicu od Ancien. 1.biografija) .zatim za starije tzv.)Podaci o tipu slova i stampi-cirilica.)Zbog teskoca pri reprodukciji nelatinskog pisma pisacim masinama i stampom.naucnog gledista -Izvod/rezime je sazet pregled celokupne sadrzine bibl.)Izdavacka celina 7.naziv stampanja dati u izvoru podataka izvan primarnog izvora podataka) 5.pa se osecala potreba da se i ta gradja obuhvati adekvatnim standardom.10.latinica.podaci o tehnici umnozavanja i sl.antoligija..g.ili se moze strucno sazeti.u njima su koriscene brojne skracenice.)Izdanje 3. .koji obuhvata ona dela koja su objavljena pre 1801.da li sadrzi autorov potpis. opis straih i retkih knjiga:ova uputstva se odnose na stampana dela posle 1500.dvobojna ili visebojna stampa.ISBD(A) je usvojen 1980. 12.)Podaci da li je izdanje bibliofilsko.ili dati u kracem rezimeu bilo na domacem ili stranom jeziku.

filozofske.izdavac.urednik rubrike itd).takodje.ili se podele na dva samostalna lista.normalna je pojava da se tokom godina neki od elemenata promene npr. Za opis casopisa i novina se koriste sledeci bibl.a ponekad i drugim stranama knjige.)Ako podatke sa naslovne strane (stvarni naslov) skracujemo. jedinice.urednik i sl.Vrlo cesto se iznad ili ispod naslova jedinice nalazi geslo preko koga se moze odrediti orjentacija ili sadrzina novina ili casopisa.i te podatke najcesce dobija vec iz naslova i podnaslova bibl.mesecno). Kod novina je situacija drugacija-paginacija pocinje u svakom broju od jedan.3. Kada opisuje sadrzinu casopisa (napomena) bibliograf navodi opstu oznaku politicke.kulturne orjentacije lista.a ponekad se mogu navesti i imena znacajnijih autora nekih priloga.Nekad se javlja potreba da bibliograf opise pojedini broj ili pojedino godiste i pri takvom opisu ce uzimati samo one elemente koji karakterisu taj broj..Najbitnije je da sve te promene budu zabelezene u opisu u odgovarajucem redosledu i sa naznakama kada je tacno (kog datuma) i u kom broju doslo do promene nekog elementa. 7.podrucje kojim se bavi.paginacija tece tokom cele godine i na taj nacin se moze odrediti broj strana za svaku godinu. godiste. opise knjiga za starija izdanja cesto dopunjavamo i fotografskim snimcima naslovne.bibliograf .Ukoliko postoji podrobniji opis casopisa i novina u posebnom delu opisa se navode i drugi faktori koji su odigrali znacajnu ulogu u oblikovanju spoljasnje i sadrzinske strane.odgovorni.nedeljno.izdavac. 5.mora podrobno ispitati gradju i koristiti se saznanjima literarnih . BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA Pod periodikom se podrazumevaju casopisi i novine koji se i po sadrzini i po nacinu objavljivanja razlikuju od knjiga.U slucaju detaljnijih opisa novina. Obim se kod periodike odredjuje u zavisnosti od karaktera bibl.kao i eventualnihprekida izlazenja.Takodje.)Cesto se izrazi koji se u opisima ponavljaju nadomestaju sa odgovarajucim skracenicama.bibliograf sledi drugaciji princip-pravi tekuci popis svih brojeva svih godista i za svaki navodi broj strana i priloga. jedinice.a oni su:vlasnik.podnaslov. vlasnik. -Vreme izdavanja (pocetak i kraj). -Mesto izdavanja.periodika izlazi u brojevima u nekom unapred neogranicenom periodu. -Obim -Format Svi ovi podaci su jednako bitni i uvek se navode u navedenom redosledu pri kratkom opisu periodike.pa promene naslov. -Periodicnost (kako izlazi:dnevno. S obzirom na cinjenicu da novine ili casopis izlaze neko duze vreme. elementi: -Naslov.Kada su u pitanju casopisi (revije).urednik(glavni.)Bibl.tj.Kod periodike je sadrzina sastavljena od mnogobrojnih priloga raznih autora.nekad se casopis ili novine udruze sa nekim drugim casopisom ili novinama.te se obim odredjuje tako sto se navode brojevi u godini i prosecan broj strana u jednom broju.skraceno mesto popunimo sa 3 tacke u zagradi 4.i utvrdjuje datum pocetka i zavrsetka izlazenja.

Dokumentacioni opis priloga iz casopisa. 8.te stoga pesme samo kratko opise.casopisa.Strane (br.strana objavljenog clanka)-kod novina se pored ili umesto broja navodi i datum Svim ovim podacima.pa se ponegde upotrebljava i sintagma audovizuelna gradja. Elementi opisa su: .ali mu jeste svrha da napravi sto potpuniju bibl.dijapozitive.ilustratora. 9.a ponekad i ime prevodioca.opis pocinje stvarnim naslovom.fotografije.Godina(datum). napomenama.bibl.kao i stvarni naslov i podnaslov.a samim tim je i mnogo lakse identifikovati je cak i kad publikacija u kojoj je prilog objavljen ima mnogobrojna godista bez sadrzaja po godinama.Broj(sveske).isto tako je i sa bibl.casopisima i zbornicima su :clanci..a jedinica se opisuje kao anonimna. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS CLANAKA Prilozi u novinama.To se desava onda kada se bibliograf zadovolji samo opstom oznakom literarne vrste opisanih jedinica i kada mu cilj ne predstavlja navodjenje naslova.g.knjige iz koje potice prilog -Mesto izdavanja novine ili casopisa (navodi se zbog potrebe da se naslov ne zameni nekim drugim slicnim naslovom ili da se medju mnogim slicnim naslovima moze ustanoviti gde izlazi revija) -Mesti izdavanja zbornika (uvek se navodi) -Godiste.Sadrzina clanaka. opisu. gde ponekad bibliografu nije svrha da navodi naslove veceg broja pesama nekog autora.kasete.) donosi elemente (i njihov raspored) za opis i odredjenje omedjene neknjizne gradje.govori islicna gradja koja ima svog autora.dvd.rasprava i ostalih priloga iz casopisa.a takodje donosi i sistem interpunkcije koji se u njemu primenjuje.mada ni ona nije sasvim odgovarajuca.magnetne trake.pregledan i jednostavan.vesti.ocene.rasprave.plakate.itd.igracke koje imaju odredjenu kreativnu sadrzinu.a moze biti i vrlo precizan i opsezan.i kulturnih istoricara da bi mogao da odredi sto priblizniju oznaku sadrzine i orjentacije listova. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS NEKNJIZNE GRADJE ISBD(NBM) (1977.novina i zbornika predstavlja skraceni bibl.kao sto su stvarni naslov i podnaslov.U svakom slucaju ISBD(NBM) obuhvata film. jedinica je sasvim dovoljno oznacena.gramofonske ploce.Sam pojam neknjizna gradja izaziva odredjene nepreciznosti i dileme. priredjivaca -Impresum:naslov novine. opis priloga iz casopisa.cd. opis casopisa moze biti vrlo kratak.Primer dokumentacionog opisa priloga u casopisima i zbornicima susrece se u licnim i literarno-istorijskim bibl.priredjivaca.bar sto se spoljasnje strane tice.ilustratora.novina i zbornika.novina i zbornika se navodi slicno kao i pri opisu knjige.Ponekad se pri opisu priloga ne navode neki elementi koji su najvazniji u bibl.Bibl.Ukoliko se ustanovi da se ne moze utvrditi autor priloga. Svi elementi za opis priloga se navode sledecim redosledom: -Ime autora (kada je navedeno ili ga je moguce utvrditi) -Stvarni naslov i podnaslov -Ime prevodioca.

)Podrucje ISBN i uslovi nabavke .)Izdavacka celina -Zajednicki stvarni naslov -Uporedni zajednicki stvarni naslov -Podnaslov izdavacke celine -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdavacku celinu -ISSN niza -Numeracija o izdvackoj celini -Podatak o kolu 7.Godina proizvodnje) 5.Proizvodjac.1.a sadrze za kakvu je upotrebu jedinica namenjena.koji se korisnici njime mogu sluziti.)Materijalni opis -Posebna oznaka gradje -Druge materijalne pojedinosti -Dimenzije jedinice -Podatak o propratnoj gradji 6.obavestenja o posebnoj tehnici i sl.)Izdanje -Podatak o izdanju -Uporedni podatak o izdanju -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje -Dodatni podatak o izdanju -Podaci o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju 3.)Podrucje napomene Napomene koje se pdnose na prethodne podatke u podrucjima 1-6 -Napomene o disertaciji -Napomene o broju izaslih primeraka -Napomene koje sadrze rezime obadjivaca.)Podrcje specificno za gradju/vrstu publikacije 4.)Izdavanje -Mesto izdavanja -Izdavac -Godina izdavanja (Mesto proizvodnje.)Podrucje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti -Glavni stvarni naslov -Opsta oznaka gradje -Uporedni stvarni naslov -Podnaslov -Podatak o odgovornosti -Sledeci podatak o odgovornosti 2. -Napomena o manje vaznim podacima o odgovornosti -Napomena o sadrzaju -Napomena o dodacima uz sadrzaj 8.

iz kojih pojedine elemente treba objasniti ili dopuniti -napomene sadrzinskog karaktera -napomene preuzete iz izvora van publikacije Precizirano je.neceloviti. U deskriptivnim bibl.bez obzira kako odredjivali njen oblik i smisao. jedinice. rada smatra se kao beleska ili objasnjenje ispod osnovne bibl.da je prvi tip napomena za monografske publikacije podatak o tirazu.u tom slucaju one bi samo nepotrebno uvecavale bibl.Informativni znacaj anotacije je takav da se ona ne sme posmatrati kao neko opterecenje za samu bibl. elementi skladno komponovani i ako iz njihovog glavnog smisla mozemo jasno shvatiti sadrzinu.Ako napomene nisu razudjene vec istovrsno profilisane. elementima.boja.Ona jedinici nadoknadjuje ono sto joj nisu doneli glavni bibl.kvalitet.Ako su bibl. anotacija se zadrzava na formalnom opisu samog primerka (vrsta. opis publikacija predvidjen je tip i redosled napomena: -napomene formalnog tipa vezane za prethodnih 7 podrucja bibl.velicini i mestu anotacije uz bibliografsku jedinicu.primedbu. Medjunarodnim standardima za bibl. jedinice.Ona treba da donese samo onoliko teksta koliko je dovoljno da bibl.rekomendirana.Jos na pocetku razvoja srpske bibl.10.Anotacija treba da bude kratka i precizna. opisa. napomena je kad kada bila vaznija od samih formalnih elemenata opisa.zatim objasnjenje pa i popis zaplenjenih stvari-Vujaklija.nego kao njen sastavni deo.napomenom preporucuje delo citaocu.Arnot u Magazinu za hudozestvo…).kao i od samog odnosa bibliografa.. BIBLIOGRAFSKA ANOTACIJA-NAPOMENA Anotirana bibl.prema njihovom karakteru odredjuje se i vrsta anotirane bibliografije:deskriptivna.referativna i kriticka.ali i dodatak koji se sastoji od sazete anotacije ili beleske. jedinica. Anotacija (od latinske reci annotatio) znaci napomenu.pored ostalog. jedinicu. Rekomendirana bibl.oblik poveza) sto je narocito vazno za stare i retke knjige.Smisao reci anotacija u okviru bibl. elemenata anotacija se formalno odvaja novim redom i oznacava zvezdicom ili nekim drugim grafickim znakom.ocuvanost hartije. javljaju se i razlicita shvatanja o pojmu.da je osmisli i ucini kompletnijom. elementi.cesto se naslovi pojedinih tekstova koje donosimo u bibl. jedinica postane punija i vise shvatljiva.kako bi.bibliograf mora da nekom prikladnom naznakom u anoyaciji pojasni bibl.U takvim slucajevima.podatak o prevodu dela.Posto anotacija predstavlja dodatak bibl.propagira ga u javnosti.pa ce on da zavisi od svakog konkretnog slucaja. jedinicu.tip stamparskog sloga.ona i formalno dobija mesto na kraju bibl.onda su anotacije sasvim izlisne. jedinica predstavlja slozeniju formu (od osnovne bibl.manje ili vise nejasni.U teoriji bibl. jedinicu.veka.a ako nije u pitanju originalno stavaralastvo.Sta vise. . jedinicama javljaju u krnjem obliku.bila sto vise uocljiva.Razlicito se tumace i metode u sastavljanju anotacije.dok je za serijske publikacije to podatak o peridicnosti izlazenja.koja je zametak anotirane u prvoj polovini 19. jedinice) jer sadrzi sve cinioce koje ima elementarna bibl.a suvisnim ponavljanjem glavnog sadrzaja opteretile bi ono sto ona vec predstavlja u svome bitnom znacenju.Od osnovnih bibl.Medjutim.takodje.karakter ilustracije.belesku.(Milos Popovic u Letopisu. Ne postoje cvrste granice koje odredjuju obim jedne anotacije.Moze se ipak zakljuciti da je upotreba anotacije veoma cesta i neophodna.

jedinica dobrim delom zavisi od rutine i vestine bibliografa.naslov teksta.istoriju i folklor i juznoslovenskog filologa. Kriticka (rezonovana) bibl. veka.a zatim sluzi i kao jedinstvena oznaka prilikom izrade indeksa ili registara.onda i rasporedjivanje zahteva osnovna i mnoga dopunska znanja o predmetu popisa.sto zavisi od oblika.sa objektivnim osvrtima na kvalitet dela. jedinica.Kolon klasifikacija..Posto kvalitet oblikovanja bibl. kao i od vrste bibl. RASPORED BIBLIOGRAFSKE GRADJE Vec oblikovane bibl.godina ili datum izdanja) -na temelju same sadrzine koju gradja donosi Uzimajuci u obzir jednu ili drugu od ovih osnova najuobicajeniji nacini rasporeda bibl. Biblotecko-bibl. materijala koji zelimo da popisemo. gradje. jedinica moze se obavljati na vise nacina. Ako imamo u vidu tu zavisnost kao glavno polaziste.bibl.pre svega.Na taj nacin one cine i konacnu formubibliografiju.vrste i namene same bibl. 11.onda se raspored bibl. Bez obzira koji smo raspored primenili.neophodno je da se prethodno izvrsi strucna klasifikacija svih bibl.. gradje prema njenoj sadrzini. .da bi se obavio raspored bibl. prema tematskim strucnim celinama ili predmetima kojima pripadaju tekstovi (uz paralelno postizanje alfabetskog i hronoloskog reda).tj.pa cak i na sire-na pojedine naucne discipline. razvila se postupno iz Glasnika srpske kraljevske akademije.naziv izdavaca.vrsi: -na osnovu nekog od elemenata koje daje sam bibl.Vremenom je stvoreno vise nacina klasifikovanja bibliotecko-bibliografske gradje od kojih se u danasnjoj upotrebi nalaze sledeca:UDK.proizvod je 20. jedinica mogu biti: 1)Alfabetski (abecedni ili azbucni) raspored gradje prema pocetnom slovu prezimena autora 2)Raspored prema pocetnom slovu naslova teksta 3)Hronoloski raspored prema vremenu objavljivanja pojedinih tekstova 4)Kombinacija alfabetskog i hronoloskog reda 5)Raspored gradje prema sadrzini.Priloga za knjizevnost.Rasoredjivanje bibl.Ovo obelezavanje brojevima najpre pokazuje kolicinu gradje koju smo obradili i prezentovali. klasifikacija.Klasifikacija Kongresne bibl. opis (prezime i ime autora.Referativna (rezimirana.jezik. rada.sadrzajna) bibl.rasporedjivanje gradje spada u zavrsnu.ali ne i konacnu fazu bibl. jedinice se obelezavaju rednim brojevima (arapskim ciframa). jedinice rasporedjuju se u krupnije celine koje tako dobijaju pregledniji izgled i puniji sadrzaj i znacaj.iako se primeri subjektivnih ocena kvaliteta i polemika o piscevim stavovima nalazimo i u ranijim radovima (Stojan Novakovic).narocito onda kada se on svodi na uze strucne celine.

preglede izdanja naucnih i strucnih ustanova i drustava.Nakon sto je u svom programskom tekstu opisao svrsishodnost bibl.cesto najnedostupniji.recnika.hronoloski.Zacetnik Serbskog letopisa Georgije Magarsevic vec je u prvom broju u dva priloga istakao svoju nameru da se bavi prikupljanjem biografskih i bibl.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih podataka. jedinice.u mnogo cemu srodni bibliografijama. teorije i prakse. Posrednicku ulogu ima i bibl.prijateljima.braca Jovanovic.sirenje polja napomena...Kao verna slika fonda jedne ili vise biblioteka.recenzija. podataka.razlicitih opstih i naucnih periodicnih glasila (tu su i dnevne novine). Kalimahove Tablice-katalog Aleksandrijske biblioteke bio je slican po svojoj sredjenosti sa bibl.izdavacke i knjizarske kataloge.smanjilo distancu izmedju kataloga i bibl.on predlaze da se u bibl. To je slucaj i sa katalozima znamenitih srpskih izdavaca.nestampane i zive.udzbenika.veka bili Grigorije Vozarovic.u nju ukljucuje: stampane i/ili centralne kataloge biblioteka.katalog je neophodna informativna spona izmedju korisnika i publikacije.stampara i knjizara. prirucnikom).Katalozi mletackog stampara Alda Manucija (16.ali je ona tematski. Zivi izvori.poznanicima istaknutih licnosti ili svedocima kljucnih drustvenih zbivanja.belezenje sigle biblioteke.oglasa izdavackih kuca.registre casopisa i perodicnih publikacija. Tretirajuci ovu vrstu izvora kao pomocnu literaturu.formalno.prirucnika.pristupacnija korisnicima.znacajni su izvori podataka.. izvora na:stampane. kataloga. U stampane izvore ukljucene su sve vrste enciklopedija.geografski.pokusaj pronalazenja zivih izvora moze biti u vidu javnog oglasa ili privatnim linijama.koriscenje obaveznog primerka za obe namene.povukao paralelu izmedju domace i strane bibl. svedoce o koriscenju cak strane teorije i prakse.vek) ili oni pripremljeni za sajmove knjiga medjunarodnog karaktera.i u katalogu i u bibl.Primarnost nekog izvora moze se odredjivati prema stepenu originalnosti koriscenih podataka i uzaludnost ovakve klasifikacije ogleda se vec u tome sto se ne objasnjava sta se podrazumeva pod sekundarnim izvorima. BIBLIOGRAFSKI IZVORI U teoriji bibl. Na samim pocecima razvoja srpske bibl. Usvajanje medjunarodnih pravila za bibliografski opis razlicitih vrsta publikacija.nevezane za fond odredjenih biblioteka. prisutna je podela izvora na primarne i sekundarne.Gavrilo Kovacevic.bibliografu najdragoceniji.Najpreglednije na moguce izvore u radu na bibliografiji u proslom veku ukazuje autor potpisan pseudonimom Semper u mesecniku Zora.kao i kompletna izdavacka produkcija (koja nema karakter prirucne referensne literature. Opravdanije je razvrstavanje bibl.dela fonda.Cak i kada se zagleda u dalju proslost i pocetke razvoja bibl.12.biobibliografija.danas pripadaju istoriji bibl.bibliografija.slozenije unutrasnje strukture.Vera Secanski.cuvane u drustvenim ili privatnim zbirkama.vec originalnih i naucnih ostvarenja). Katalozi. za to imamo primere.jer moze biti zametan put za uspostavljanje komunikacije sa rodjacima.te njegove napomene kroz bibl. i kataloske jedinice.leksikona.ili selektivno.biografija.karakter bibl. nacionalno.kao sto su tokom 19. radu koriste razni spisi .izbrisalo je razliku izmedju bibl.Geca Kon… Nestampani izvori odnose se na rukopise. uocava se njena velika bliskost sa katalogom (npr. i pocetkom 20.stampani i nestampani.arhivsku dokumentaciju ili na kserografisane materijale nedostupne siroj javnosti.jezicki odredjena.

biblioteka.U visestrukom znacenju registara u bibliografijama izdvaja se njihova pomoc u snalazenju prilikom sluzenja bibl.pojmovi i predmeti.kao i predmet koji obuhvataju.geografskih i mesnih imena.zatim pojam.Cesto se moze zapaziti da bibl.U nekim slucajevima.knjizarski katalozi.pored licnih imena.registri zadovoljavaju nasu radoznalost da li se u konkretnoj bibl.periodicna publikacija.u celosti ili prvenstveno po: .za koje je neposredno vezana odredjene bibl. ima samo jedan imenski registar. konkretnoj grupi korisnika.bibliografije (od Stojana Novakovica) i beleske pojedinih listova.u koje se unose.nestampani (Karlovacke i Novosadske gimnazije).inicijala i pseudonima -indeks prevodilaca -indeks periodocnih publikacija -indeks izdavaca i stampara -hronoloski indeks… Iz vecine naziva ovih indeksa (ili registara)vec se vidi njihova osnovna oznaka. Registar moze biti sredjen.Karakter registara ili indeksa.pa i geografski nazivi koje neka bibl.bez obzira na koga se odnose (autora.Registar moze biti: -Generalni registar-u kome su u jednom popisu kombinovani svi elementi koji treba da se pojave u registru.dogadjaja i drugih obradjenih predmeta.stampani (Matice srpske). Oni koji se najcesce javljaju uz razne tipove bibl. za kojim eventualno tragamo.u koji se unose sva imena koja se u njoj nalaze.treba raditi i adekvatan broj i vrstu registara.kada dobijaju ulogu pravog i neophodnog vodica. Zavisno od tih i drugih cinilaca.Slicni razlozi ili mali strucni zahtevi uslovljavaju i stvaranje i unakrsnih (ili kombinovanih) indeksa.. su: -imenski indeks imena -predmetni indeks stvari i pojmova -autorski indeks autora -strucni indeks -indeks geografskih naziva i pojmova -unakrsni indeks -indeks naslova -indeks sifara. -Specijalni registar.Registri su sastavni deo.. 13.naziv teksta itd.predmet.njihov broj i svrha zavise od: -vrste teksta koji bibl.prevodioca ili osobu o kojoj se pise). nalazi neki autor ili neko drugo ime.Oni pomazu brzem pronalazenju podataka koji nas interesuju.licnih imena. REGISTRI U BIBLIOGRAFIJAMA Registar je detaljni popis svih predmeta. popisujemo -sadrzine popisane gradje -oblika bibliografije -namene same bibl. obuhvata.a time i neophodna dopuna vrednosti svake bibliografije.sredjen prema razlicitim metodama uz koje se daje i podatak o njihovom mestu u publikaciji.

cijim adekvatnim i ujednacenim predstavljanjem i klasifikovanjem nastaje bibl.s manje ili vise uspeha.u principu.rekomendirane.redosled. elemenata imaju utvrdjen.celovit i jasan deo bibl..predmeta i ostale sadrzine nekog registra.koji su paginirani posebno ili kontinuirano.VRSTE BIBLIOGRAFIJA Bibliografska jedinica je svaki pojedinacan predmet bibliografske obrade bilo da je samostalna publikacija ili njen sastavni deo.023 I-1968 donet prema preporuci Medjunarodne organizacije za standardizaciju 1958.periodicnih publikacija.Bibl. elemenata.alfanumerickom redu rubrika (istorijskih dogadjaja.izvestaja…). ranije teoretski oblikovana.g.ona je elementarni. jedinica je skup tacnih i podrobnih elemenata. Anotirane imaju slozeniju formu i sadrzinu.Istovremeno.nudeci u napomenama opis fizickog stanja primerka.sa vise postovanja i . Koristeci bibl. serijske publikacije preporucuje se pored registara za pojedine volumene i kumulativni registri.cime u izvesnoj meri uticu na oblikovanje odnosa korisnika prema opisivanom primerku.U njoj opisi bibl. Stvaranje registara treba.Da bi se uspesno obavilo registrovanje imena. Elementarne su sklopljene od najbitnijih podataka koji pruzaju osnovna saznanja o obradjivanoj publikaciji.shvatiti kao neodvojiv deo celokupnog rada na bibl. Elementi bibl.Krug podataka koje obuhvata bibl.Kako je u nekim evropskim i americkim zemljama bibl.jedinice Bibl.priloga u zbornicima.standarda.a izostavljanje ili naglasavanje pojedinih je dozvoljeno ako se njime postize bolja smisaonost ili celovitost bibl.uskladjeno sa sistematizacijom samih bibl. jedinica.buduci starijeg datuma.. jedinice mogu biti. kao svrsishodna celina.dovoljnih da se neka publikacija ili neki deo moze identifikovati”.patenata.koji je informativno. elementima nazivamo osnovne delove iz kojih se sastoji svaka bibl.njihovo uoblicenje.licnih imena…) -hronoloskom.ispred brojeva u rubrikama registara treba stavljati identifikacijske podatke za odgovarajuce volumene ili delove doticne publikacije.neophodno je veliko opste znanje i specijalno poznavanje predmeta koji bibliografski popisujemo.sazetak ili kriticki osvrt. svojstven metod klasifikacije.precizan i logican raspored.kao ivestina u sluzenju primarnim i sekundarnim izvorima i odredjenom strucnom literaturom. Njime se objasnjava: ”Bibl.referativne i kriticke. neserijska publikacija ima vise volumena ili delova.clanaka periodicnih publikacija.preporuku.pregledno i potpuno sagledavaju. 14. jedinice Bibl.da nacine podelu bibl.pojmova.15.to su i njihove klasifikacije.A4. Uredjenje registara-ako knjiga ili dr. licnih imena.numerickom.toreticari su pokusavali. jedinica se predstavlja pomocu bibl.Za peridicne i dr. jedinica.interpunkciju i graficku obradu.definise standard JUS Z.-alfabetskom (azbucnom ili abecednom) redu rubrika -sistematskom redu rubrika (predmeta. Vrste bibl.: -elementarne ili registracione i -anotirane koje se dalje rasclanjuju na deskriptivne.16.Standarad precizira elemente za opis knjiga.

)Specijalne bibl. bile su neophodne kako bi se postigla terminoloska usaglasenost i jednoznacnost. drugog stepena (koje ukazuju na postojece bibl.Vera Secanski je sastavila podelu. (u spiskovima literature i napomenama) 3.) bibl. drugog stepena) -po vrsti izvora: 1.karakteru ili predmetu gradje) -po obuhvatu gradje: 1.Takodje. (u kojima je svaki opis uradjen prema vidjenom materijalu-de visu) 2. (bez obzira na formu.)Samostalne bibl.) bibl.koja je prisutna u domacoj teoriji i praksi. treceg stepena (koje ukazuju na postojece bibl.) bibl.a nju je kasnije preoblikovao Vojislav Maksimovic.karakter i predmet publikacije) 2.)Opste bibl. (u kojima su opisi preuzeti iz drugih primarnih izvora. (koje se odnose na sveukupnu izdavacku produkciju) 2.da biu redovnim razmacima mogle biti objedinjene takozvanim . monografija 2.)Sekundarne bibl.)Tekuce bibl.)bibl. (koje registruju deo knjizne produkcije) -po vrsti obuhvacenih publikacija: 1.)Primarne bibl.Izmene u klasifikaciji bibl.manje kriticnosti preuzimane u domacoj literaturi.leksikoni.Najvise uticaja imale su Flajsahova i Denisovljeva podela. svakog tipa neknjizne gradje posebno -po obliku: 1. novina. casopis.dakle:knjiga.enciklopedije itd. (bez obzira na formu koju imaju.Stoga bi bila prihvatljiva podela po sledeca tri kriterijuma: -u odnosu na obuhvacenu gradju -u odnosu na formalni raspored jedinica u bibliografiji -u odnosu na cilj bibliografije RAZVRSTAVANJE BIBLIOGRAFIJA PREMA OBUHVACENOJ GRADJI -po sadrzini gradje: 1.)bibl.)bibl.KOJA SE CESTO MOZE IZJEDNACITI SA FORMALNIM RASPOREDOM BIBLIOGRAFSKIH JEDINICA -po hronoloskom kriterijumu: 1. (razvrstane po formi.)Selektivne bibl. periodike 3. (koje prate savremenu izdavacku produkciju i objavljuju se u odredjenom vremenskom rasponu.priloga u nekoj publikaciji) 2.medju kojima su bibl. sastavnih delova publikacija 4.) PREMA SADRZINI BIBLIOGRAFIJE.) 4.)Iscrpne bibl.vec skoro trideset godina ..)Skrivene bibl.

(kada se odnoose na odredjenu oblast ljudskog znanja.podatke o nagradama ili vodjenim polemikama u cilju preporucivanja nekog dela) c)Referativne bibl.pa i njegova subjektivnost. (ciji je predmet interesovanja knjizna produkcija u skorijoj buducnosti) -po geografsko-jezickoj pripadnosti: 1. (kada je predmet bibl. (kada je predmet obrade licnost.. (cija napomena moze sadrzati deo recenzije. jedinica: 1. (koje obuhvataju stamparsku produkciju sireg geografskog lokaliteta odredjenog po nekim zajednickim karakteristikama) 3.)Autorske-personalne bibl.predmeta…) -po predmetu obrade.)Anotirane bibl. (zainteresovane za izdavacku produkciju jednog naroda ili jedne zemlje) 4.jezika.koje zbirno donose vec objavljivane. (u kojima znanje bibliografa-predmetnog specijaliste.)Perspektivne bibl. (koje su snabdevene napomenom) Prema karakteru napomene one se dalje dele na: a)Deskriptivne bibl.)Nacionalne bibl.najvise dolaze do izrazaja.)Zavicajne bibl. (bazirane na izdavackoj produkciji vise zemalja) 5. jedinice rasporedjene prema prezimenima obuhvacenih autora) 2.kao i po nacinu rasporeda bibl. (kojima je cilj da pruze osnovnu informaciju o publikaciji) 2.)Univerzalne bibl. (koje donose podatke o izdavackoj produkciji nekog ranijeg perioda) 3.)Registracione-indikativne bibl. odredjeni vremenski period.)Retrospektivne bibl.ili kada su bibl. (koje se mogu odnositi na jedan predmet.jer napomene predstavljaju male kriticke osvrte). (koje nisu omedjene ni po jednom kriterijumu:nacija.)strucne bibl.)Regionalne bibl. (kada su u rasporedjivanju gradje prisutni razliciti kriterijumi) PREMA CILJU I NAMENI BIBLIOGRAFIJE -po karakteru opisa: 1. (cija anotacija sadrzi opis samog primerka publikacije) b)Rekomendirane bibl.eventualno dopunjavane. . (koje donose kratak sazetak sadrzaja opisivane publikacije) d)Kriticke bibl.)predmetne bibl.podatke iz prethodnog perioda) 2.)Medjunarodne bibl.drzavnih granica.ili kada su jedinice rasporedjene po hronoloskom kriterijumu) 3. (zasnovane na izdavackoj produkciji vezanoj za uzi geografski lokalitet) 2.ili sveukupnu gradju deliti prema predmetu) 5.)unakrsne bibl.ili kada gradju razvrstavaju po strukama ustanovljenim nekom klasifikacijom) 4.)hronoloske bibl.kumulativnim tekucim bibl.

opsta nacionalna bibl.dalje.i da prikazu nacionalna naucna dostignuca.uz uvazavanje teritorijalnog i jezickog kljuca.po kojem ona obuhvata: -knjige stampane i izdate u jednoj zemlji. posmatrali u okvirima takozvanih istorijskih granica neke nacionalne teritorije (madjarski bibliografi). najblize je objasnjenju koje je 1902.sto nesumnjivo potvrdjuje njen znacaj i funkciju.To shvatanje je za druge bilo prihvatljivo samo onda kada su u pitanju tekuce nacionalne bibl. bibl.Tokom vremena njihova funkcija postaje sve slozenija. Naredne decenije donele su pojednostavljenje ili jednostrano tumacenje ove definicije. Sva razlicitost shvatanja pojma nacinalne bibl.Ona je svojevrsno ogledalo ukupnih stvaralackih napora i duhovnog napretka izrazenog stampanom reci.kako su to zahtevali poljski bibliografi.dok retrospektivne moraju da prikazu “kulturno bogatstvo jedne nacije i veze te nacije sa drugim narodima” .Na ovoj konferenciji neki bibliografi su polazili od toga da se nacionalna bibl.opisu i srede gradju za proucavanje i ocenu nacionalne kulture u njenom razvitku. je da prikupe.U nasem slucaju nisu prihvatljivi neki vec pomenuti elementi u odredjivanju pojma i predmeta nacionalne bibl. pruzila Kongresna biblioteka. Smilja Misic istice:”primarni zadatak nacionalnih retrospektivnih bibl.pri cemu su u razlicitim bibliografijama politicki.a pitanja na koja bibl. Za nacionalnu bibl.Pod ovim pojmom se podrazumeva u najsirem smislu vrlo slozen i izuzetno obiman bibliografski rad.Ona ne moze da se temelji samo na geografskom (teritorijalnom) principu (podrucje nase danasnje drzave).Njihova pojava predstavlja bitan argument za afirmaciju nacionalnih kultura.ali ujedno i nezamenljiv izvor informacija i saznanja iz svih oblasti ljudske delatnosti. -knjige kojima je ta zemlj predmet interesovanja..OPSTE NACIONALNE BIBLIOGRAFIJE Opsta bibl. javlja se kao jedna od komponenata probudjene nacionalne svesti. iskljucivo oslanja na princip “jedinstva jezika ili teritorije” (Luiz Malkles). -knjige autora koji su u njoj rodjeni i tu zive.17.nacionalne retro.g.ne samo u okviru pojedinih zemalja nego i na medjunarodnim skupovima. je osnova svake nacionalne kulture. pojavljuje se u posebnoj slozenosti i u nasoj visenacionalnoj i visejezickoj sredini. moze biti :tekuca i retrospektivna. daju dokumentaciju o doprinosu jedne nacije razvitku internacionalne kulture i nauke u odredjenom vremenskom .shvatajuci nacionalnu bibliografiju veoma siroko i kompleksno. treba da daju odgovor sve su slozenija.U krajnjem obliku on obuhvata popis pismene produkcije celog jednog naroda ili jedne zemlje (drzave) u manjem ili veoma velikom razdoblju-od pocetka stamparstva do naseg vremena. Savremeno tumacenje pojma nacionalne bibl. bila je ocigledna u izlaganjima bibliografa na Medjunarodnoj konferenciji u Varsavi 1957.teritorijalni.istorijski ili jezicki parametri bili dominantni.Zavisno od toga da li obradjuje savremenu knjiznu proizvodnju ili knjiznu proizvodnju odredjenog vremenskog perioda u proslosti.vec primenjuje u prvom redu etnicki odnosno nacionalni princip. -knjige stranaca pisane jezikom te zemlje.Saznanje o nuznosti izrade nacionalnih bibl.Bilo je i onih koji su nacionalnu bibl. se moze reci da je cest predmet teorijskih razmatranja znatnog broja bibliografa. Pitanje kriterijuma za odredjivanje predmeta nacionalne retrospektivne bibl.niti moze da obuhvata stampanu produkciju samo na jednom jeziku.g.

Iz shvatanja da pojedinacni napori ne mogu ni kvantitetom ni kvalitetom dostici novo uspeha kolektivnog angazovanja.A.pri tome najmanje igra ulogu pitanje u kojoj je zemlji neki autor ziveo”.stampani radovi na nacionalnom jeziku bez obzira gde su publikovani . Politicka.ona je popis svega sto je o odredjenoj drzavi i njenim ljudima objavljeno na bilo kome mestu i jeziku u svetu.ukljucujuci i dela pisana na zivim jezicima.teritorijalne i jezicke modifikacije. obuhvata.nacionalna..g.uslovljavaju nastanak medjunarodne bibliografije.Slicnog bibl. retkih i dragocenih knjiga sveta Georg Teodora Grese.Osnovna polazista se mogu svesti na nekoliko kljucnih zahteva. treba da obuhvati sva dela nacionalnih autora koji su svojom delatnoscu unapredili svoju nacionalnu kulturu i nauku.verska. poduhvata prihvatili su se Georg Draud i Martin Lipen.ali uz konstantu koja im neosporno daje zadatak ocuvanja nacionalnog kulturnog blaga i predstavljanja jedne nacije ostalima.veku opsta medjunarodna bibl. (projekat Jugoslovenskog bibl.donekle koriguju i prosiruju shvatanje tekuce i retrospektivne nacionalne bibl. u Briselu sa ciljem da sakuplja.razdoblju. instituta). Iz sasvim uslovljenih odnosa nastali su i razliciti kriterijumi u odredjivanju onoga sto nacionalna.njen tvorac je humanista svajcarac Konrad Gesner koji predstavlja 12000 knjiga od 3000 autora stampanih na latinskom. instituta 1895.a potom je uplovila u druge prirodne i primenjene nauke.ali ponekad i iskljucuju.zahvaljujuci brojnim sajamskim katalozima i podacima dobijenim od knjizara.predmet nacionalane bibl.bez obzira gde su objavljeni .nagli porast izdavacke produkcije.bez obzira na granice drzave u okviru kojih su ta dela stampana i bez obzira na kome su jeziku pisana.nacionalna bibl. obuhvata stampane radove na teritoriji jedne drzave.od kojih se mnogi medjusobno prozimaju i dopunjuju. u nasoj zemlji utkana su u principe na kojima pocivaju srpska retrospektivna (projekat NBS) i tekuca bibl.Misljenja savremenih teoreticara bibl.pre svega retrospektivna bibl. popisuje stampane tekstove stvorene samo na jednom jeziku. MEDJUNARODNA BIBLIOGRAFIJA Sredinom 16. F. Porast izdavacke produkcije i nagli razvoj razlicitih naucnih disciplina uslovljava da u 19.Naslov njegove opste medjunarodne bibl. je vise nego informativan i obuhvata period od 1500-1602.proistekli su i napori Anrija-Mari Lafontena i Pola Otlea za osnivanje Medjunarodnog bibl.kulturna previranja i prozimanja.bez obzira na kom su jeziku nastali .obradjuje i informise o . je: .Pedesetak godina kasnije nemac Johan Kles prosirio je jezicki kriterijum.grckom i hebrejskom jeziku do 1555.kao i njeno osavremenjavanje.popis stampanih publikacija na teritoriji jedne drzave koji su nastali na raznim jezicima stampani radovi gradjana te drzave koji su objavljeni bilo gde na u svetu .nacionalna bibl.Iz toga sledi: . ustukne pred strucnom. 18.zadrzavajuci opstost predmeta.g.Eberta i bibl.Retrospektivni karakter imale su i opsta medjunarodna bibl.Prva te vrste bila je iz oblasti hemije.Stoga nacionalna retrospektivna bibl.veka ucenost i svestranost bibliografa spojeni sa svescu o potrebi upoznavanja umetnickih i naucnih ostvarenja drugih naroda.g.

je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom. tekucih bibl.Sedamnaesti vek .veku. bibliograf obicno unapred zna vremenski okvir koji ce biti predmet njegovog istrazivanj.jer bi trebalo da predstavlja i bibl.antropoloskih.U granicama odredjenog perioda on se opredeljuje i za sam karakter bibliografije.Italijan Francesko Doni napustio je tradiciju koriscenja latinskog jezika i na zivom narodnom jeziku sacinio bibl.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje.autora Nikolasa Antonia.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.Medjunarodnog karaktera su bibl.nauku i kulturu.omedjena zadatim godinama. 19.Bibliografski institut.kada i ne bi trebalo da se obavljaju nova ili naknadna istrazivanj. na kraju). Retrospektivna nacionalna bibl. koja je obuhvatala cak i muzicku literaturu-La libreria del Doni Fiorentino. Kod srpskog naroda bibl.ovde treba samo uslovno prihvatiti nastojanje da se postigne bibl.Srpska bibliografija knjige 1868-1944) . potpunost.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20.nosi epitet prve evropske opste retrospektivne bibl.nesto sto je dovedeno do kraja.Pomenuti princip preuzeli su zatim i francuski bibliografi. su imale retrospektivni karakter jer su popisivale ona dela koja su nastala ranije ili cak mnogo pre nego sto se taj popis obavljao.objavljeno u 16. prevoda.ekonomskih.obrazovnih istrazivanja.Pavle Popovic i Dusan Budimirovic.Ona ima poseban znacaj.-Bibliotheca hispana.pored retrospektivne. Antonije Arnovljev Arnot. temelje.zapravo za izbor konkretnog predmeta popisivanja ili pak nastoji da u svoj rad ukljuci sve ono sto je dala pisana rec u odredjenom razdoblju.a posle II Svetskog rata Organizacija za UN za obrazovanje.Georgije Mihailovic.politickih. najcesce je opsteg tipa.Pokret opisivanja nacionalne produkcije knjiga na domacem jeziku zapocet je delom Dzona Bejla koji je proucavao i opisivao dela engleskih autora dok je bio verski begunac u Nemackoj. knjiga i clanaka (nije objavljena bibl. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA Najstarije bibl.tj. (Illustrium maioris britanniae scriptorum).. koje kao podtipove .posle I Svetskog rata imao je Medjunarodni institut za intelektualnu saradnju.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.Njegovo delo. Skup tekucih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija pouzdana je osnova za formiranje medjunarodne bibliografije.celokupnoj izdavackoj delatnosti i da sacini opstu internacionalnu bibl.socioloskih. (Novine serbske-Dimitrije Davidovic.hronoloski slozeno.Spaniji je doneo dvotomnu retrospektivnu nacionalnu bibl. U 18. veku nacionalno osvescivanje nije sporadicno sto utice i na razvoj nacionalnih bibl.jer ni jedan bibliograf nije do kraja siguran da su njegovim popisom obuhvaceni svi stampani ili rukopisni tekstovi koji se ticu samog predmeta.Lukijan Musicki.posto se podrzaumeva da je iscrpljena gradja koja se odnosi na konkretan predmet.Stojan Novakovic.dobijaju i tekucu i predmetnu bibl.U radu na retrospektivnoj bibl. u 18.Nastojanja slicna ovima.

a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije. najcesce je opsteg tipa.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.kako je sve nazivao svoj bibl.za period od 1868. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih.g. Pokusaji institucionalizovanja rada na bibl.g.vec nije ni sacuvana. Retrospektivna bibl. Bibl.bibliotekom.omedjena zadatim godinama.tacno datiranje.Arnota stampana je u Magazinu tokom 1838.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba.korektno skracivanje onih predugih.g.O organizovanom bibl.u azbucnom redosledu i dragocena po svojoj potpunosti jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.Ova bibl.Lukijana Musicki je svojim osmotrenijem.odmerenog. Pavla Popovica i Dusana Budimirovica Delo Stojana N. Njegova bibl. knjigospisom. Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl. i 1839. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.rasporedjenu hronoloski.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20. Kod srpskog naroda bibl. radu ostale su da . do Dositejevog Mezimca 1818.anotirana.serbskom.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom.RETROSPEKTIVNA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Retrospektivna nacionalna bibl.cije su objavljivanje omele ratne prilike. Sakupljena gradja. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.A. ne samo da nije objavljen.a na pocetku 20.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela. u 18.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje. u 19.g.v.te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskog pisca.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu. rad.g do 1905. nije nikada objavljena . za noviju knjizevnost 1741-1867.knjigopoznanije. Pedantno belezenje naslova.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.U bibl. A.bibliografijom.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.mozemo zakljuciti da je retrospektivna (1741-1839). Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu. doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl. se nalaze i brojne anotacije.tj. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.katalogom.g.” Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.

Stojana N.kako kaze Miodrag Zivanov. Sta treba pregledati.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela. za period od pojave prve srpske stamparije u 15.objektivna i znalacka analiza bibl.sistematizacija gradje (hronoloski).kriticnost.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20. 2. Za izradu ove bibl.18. veka” G. knjige 1868-1944. “Srpska bibl.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.pismo ili nacionalno poreklo autora.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica. Narodna bibl.)18.narocito dostupne arhivske gradje. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18.Musickog.pismenost.Ova bibl.g.svedoce.)od prve stampane knjige 1494.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.P.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.inicijala.s jedne strane.)1868-1944.80-90 %. Srbije izradjuje retrospektivnu bibl. i anotirana.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.veku do 1944. do kraja 17.Safarika.jednostavnost koriscenja.pseudonima i anonima.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.karaktera bibl.Potpunost ove bibliografije je. L.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene:Opsta bibliografija.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara. jedinica i potpunosti bibl.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.” S. i ispravki Djordja Rajkovica.Mihailovica. Novakovica od kojeg se bitno razlikuje samo zato sto se poziva na institucionalizovan rad pod okriljem drzave.Radnici na bibliografiji.)1801-1867. radjena je iskljucivo de visu. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1. on istice:prakticnost.g.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3. je u pripremi.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.g. To je. veka. U njoj ce Dusan Budimirovic odrzati radno predavanje “O narodnoj jugoslovenskoj bibl”. .)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova. 2.uredjenost.naucnost. pocev od 1954. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.Kao osnovne osobine dobre bibl. 3.vek. 4.nepotpunih imena. Bibl rad institucionalizovan je na Filozofskom faxu osnivanjem Bibl instituta zahvaljujuci obimnoj strucnoj i kadrovskoj podrsci NBS.zbog cega je ova bibl.s druge pak. izvora.Njegov tekst je parafraza predgovora “Srpskoj bibl.

veku kao popis pariskih izdanja 1643-1648.Poslednje dve decenije 18.g.pa je donekle i ona “zastarela” u odnosu na njen naziv.U cisto. su aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji u celini. vec predstavlja onaj momenat u istoriji bibl.ili u pojedinim naucnim oblastima. Motivi pokretanja tekuce nacionalne bibl.veka.dobijaju i uskostrucne okvire.U mnogome karakteristike tekucih bibl. moze kasnije biti polaziste za izradu opstih ili posebnih retrospektivnih bibl.veka obelezila je ruska tekuca bibl. tako da su dosta retke zemlje u kojima je ovaj rad dostigao pravu sveobuhvatnost i kontinuitet.da pravovremeno sazna najnovija dostignuca.a i mnoge strucne. su.Izrada tekucih bibl.odnosno naucne i specijalne bibl.bibliografskom smislu.sa podjednakom paznjom opisuje u njoj i stampane knjige stranih autora. utemeljio na teritorijalnom. bibl. takodje odredjuje vremenska komponenta.Isto tako je nezaobilazna i njihova dokumentarna vrednost za naredne generacije korisnika.tekuca bibl.bibl. izlazi perodicno..zato je mozda bolji i precizniji izraz periodicna publikacija jer se na taj nacin blize odredjuje njena vremenska oznaka.. vek-Antonije Arnovljev Arnot.Vecina nacionalnih bibl.ali i opstih.Tekuce bibl. i prve polovine 19.Autor prve potpuno tekuce bibl.kao i snhronizovan rad mnogih institucija.g. skrivale su se u onovremenim sajamskim izdavackim katalozima narocito u Nemackoj.Dimitrije Davidovic. TEKUCA BIBLIOGRAFIJA Osnovnu oznaku tekuce bibl. bolje receno. 19.do njenog publikovanja ipak protekne prilicno vremena. 19. jer registruju publikacije objavljene od vremena izlaska prosle (prethodne) sveske bibl. onda joj je potrebna i upucenost na konkretnu i svezu literaturu.to je jedan od bitnih razloga koji uslovljava izradu tekucih bibl. Bibliographia gallica universalis. koje su pokazivale sta je pisana rec saopstila u proslosti. One daju pravovremenu informaciju.pojavile su se u francuskoj u 17.zbog potrebe za aktuelnoscu.kojima je prevashodni cilj izrada serijskih tekucih bibl.pa pomalo lici na retrospektivnu bibl. institucije. samo u jednoj zemlji potrebni su brojni strucni timovi i izuzetni materijalni potencijali.Zato se i stvaraju specijalizovane bibl. su zapravo tekuce odnosno periodicne bibl.Braca Markides-Puljo.Tako je srpsku bibl. Za izradu tekucih bibl. zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj perodici krajem 18.. gradja koja se svakodnevno skuplja u bibl.napustale tradicionalni oblik knjige i pojavljivale se kao prilozi u periodici. institucijama.Ogromna pisana produkcija stvara osnovni problem oko blagovremene izrade tekuce bibl. koji sam po sebi znaci jednu kvalitetno novu fazu.. Orfelin zacetnik tekuce i perspektivne bibl. kao Bibliographia Parisina i knjiga stampanih u Francuskoj 16431653.Medjutim ako bilo koja nauka hoce sa bude u samom toku savremenih zbivanja.u ovom veku.Srpska tekuca. Prve tekuce nacionalne bibl.a ne na .delimicno i retrospektivna bibl. bio je Dimitrije Tirol –U Vozarovicevom almanahu Golubica.upucuju na najnovije radove iz jedne ili vise naucnih oblasti.koje su se objavljivale u uglednim serijskim publikacijama.20.vek vise su obelezile tekuce od retrospektivnih nacionalnih bibl.prirodno je da se najpre osecala potreba za izradom retro. Iako se vec u nastajanju stvara gradja za tekucu bibl.Bez timskog rada i institucionalnog povezivanja nemoguce je postici prave rezultate. (u Francuskoj je na to uticala revolucija). (Z.najbliza je pojmu tekuca bibl.a one takodje..Stefan Novakovic.najcesce strucnih.Pratio je i produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.

kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.g.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.Jovan Boskovic-svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov) vise je opteretio bibl..Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.) TEKUCA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji. veka-Pavle Popovic.prva polovina 20.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene. Za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora..Milosa Popovica i Jovana Subotica.iako je najcesce bio hronoloski redosled.nacionalnom i jezickom principu.srpaki zivalj je tako.a kasnije i trajnije u “Serbskom letopisu” pod nadzorom Georgija Magarsevica.ili casopis. U listu brace Markides-Puljo pod naslovom “Serbskija novini povsednevnija”.Teodora Pavlovica.istisnuo prevodioca iz odrednice i izgradio sistem uputnica.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga..Bibliografski institut. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo. 3..Danilo Zivaljevic-pratio tekucu produkciju 1893. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.sledece: 1.Strazilova.osnovni su motivi za pokretanje tekuce nacionalne bibliografije.veka.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.g.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.Backe vile. Moze se zakljuciti.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.a 2 su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne godine.jer je smanjio njenu preglednost.Dusan Posnikovic-nastavlja rad za period 1882-1884. .ni pozeljno. dobijaju svoje druge novine “Slaveno-serbskija vjedomosti”.javora.o bibl.a povremeno i o kulturnim zbivanjima. Slican nacin izvestavanja nastavljen je u “Novinama serbskim”.dva puta nedeljno tokom 1791-1792.g.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike.sto inace.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka. veka. U “Slaveno-serbskom magazinu”.ili “Mi smo s druge strane culi”. 3 pripadaju tekucoj godini.Davidovica i Frusica.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl.Ubrzo po uspostavljanju tekuce.od 5 knjiga predstavljenih 1766. kasnije usvojio Stojan Novakovic.izvestavan uglavnom o politickim desavanjima u Austriji i Francuskoj.Milosa Svetica. 2.Srpska tekuca bibl..g.uvodi tri novine:razresavao je pseudonime i inicijale. nije ni uobicajeno. principu.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju. (delimicno i retro) zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici s kraja 18. i prve polovine 19.u bibl.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine.Srbi.Tako se Zaharije Orfelin smatra rodonacelnikom i tekuce i perspektivne bibl.sto je za tekucu bibl.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.1792.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.Stojan Novakovic.Tekuca bibl zivela je i na stranicama Otadzbine.Djura Danicic.koje je uredjivao Stefan Novakovic.

Od dobro osmisljenih.kao i one iz duboke proslosti.cesto neprecizne i netacne u opisu. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.”pre dva dana”.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.veku Usmeravanje ka tekucoj bibl.Djuro Danicic radi bibl.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji. shvatan je sire nego sto se to danas cini.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.a potom po alfabetu.a ne na nacionalnom ili jezickom principu.otvoreno ili u naznakama. 5. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike.urednika A.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja Pojedine od ovih principa je zadrzao Stojan Novakovic..a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.. kasnije usvojio i Stojan Novakovic. veka.knjizestvo i modu”. zaceto je u “Magazinu za hudozestvo.)Vecina bibl. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl.Arnota kada je 1839.grupisanje novina i kalendara nezavisno od .)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba. u 19.ali neostvarenih pocetaka. se u 19. Organizovano i institucionalizovano bibl.On je pratio produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.slozenu po hronologiji. 2.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.. Srpska tekuca bibl.one su podsticale.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.1858. utemeljavao na teritorijalnom . koja je: -unutar hronoloskog.Odrednicu su cinili prezime i ime autora. zabelezio 5 naslova.Ova bibl.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane.koji nisu razresavani.sto je za tekucu bibl.A.ili inicijali. On je u Glasniku srpskog ucenog drustva objavljivao i tekucu bibl.sto je skroman.Novakoviceva bibl.na izradu bibl. srpske i hrvatske knjizevnosti.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19.)Srbske knjige godine 1857.Osim toga.znatno se razlikuje od prethodnih.g.Tako je srpsku bibl.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.Na inicijativu sekretara Mise Cenica. koja je objavljena u “Glasniku”.Zalagao se da publikacije bude vidjena i savesno opisana.vec i po sadrzinskim karakteristikama.. za godine 1856.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu. bio je Dimitrije Tirol u Vozarovicevom almanahu “Golubica”.gde ce s podjednakom paznjom beleziti i stampane knjige stranih autora. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.i to ne samo po formalnim.savesno uredjivana.vec i prevedenog dela.:”Bibl.1857.. Autor prve potpuno tekuce bibl.jer pocinje recima “ovih dana…”. Ubrzo po uspostavljanju tekuce.4. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.g.

Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.g. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.registraciona.Javor. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.g. -za serijske publikacije. obeznedjivali redovnu rubriku.g” nazivajuci ga prvim pokusajem da se prikupi sve sto se u nasoj zemlji stampa i to objavi”. 1935.. izlazi i Bibl.g.. roto stampe i stripova.bibl. NBS je uz pomoc Srpske kraljevske akademije objavila “Jugoslovenski bibl.. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.g. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta.uvodi tri novine:razresavao je pseudonima i inicijale.tekuca.popis novih knjiga i periodicnih publikacija Kraljevine SHS” koji je izlazio u Beogradu svakog meseca od 1926. u prvoj polovini 20. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949.brosure i muzikalije.donosi i izvesne vazne novine. godisnjak za 1933.Pavle Popovic doprineo je institucionalizovanju bibl.. Zivaljev pratio je tekucu produkciju 1893.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre.u tri serije: -za knjige. a od 1971.g.g. Danilo A.kao i vise puta ranije proistekla je iz angazovanja na retrospektivnoj bibl. .g.g. Novakovicev nastavljac Jovan Boskovic.dok su casopisi naucne orjentacije Juznoslovenski filolog.Pravde.).belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije.istisnuo prevodioca iz pdrednice i izgradio sistem uputnica.Prilog za knjiz.g.Strazilovo.monografija.primarna i samostalna. veka Profil i namena tekuce bibl.jer je umanjio njenu preglednost.nastavlja rad Jovana Boskovica za period 1882-1884.utemeljen na Zakonu o obaveznom primerku iz 1919..vise u vidu kritickih prikaza i oglasa. Tekuca bibl.Ovaj cin se istice kao pocetakm organizovanog belezenja srpske tekuce bibl.Belezenje novih naslova.negovano je u medjuratnom periodu na stranicama Politike.zaduzenog za izradu tekuce (za knjige.Bosanske vile Srpska tekuca bibl.jezik.g. zivela je i na stranicama casopisa Otadzbina.Stampe. istrazivanja i osnivanju Bibliografskog instituta na Filozofskom faxu 1920. Dragutin Posnikovic.nacionalna.a ne na autora) vise je opteretio bibl.Vremena.istoriju i folklor. Tekuca bibl.Jedan od prvih rezultata organizovanog rada na tekucoj bibl bio je “Bibliograf.svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl. zavisili su od istorijskih prilika-to pokazuju knjizevni pregledi objavljivani u “Krfskom zabavniku” od 1917-1918.

povremeno nazivana lokalnom ili regionalnom.na snazi Zakon o bibl.na neki manji ili veci region.”Nakon ustanovljenje geografske.Nekada to moze biti samo jedan grad ili gradsko podrucje sa njegovim zaledjem.naglaseni su vec u pravilima o radu maticnih biblioteka srezova i opstina. Tokom 19. Zavicajna bibl.veka sastavljani su povremeno pregledi serijskih publikacija odredjenog regiona ili etnosa. su samim svojim karakterom tematski uske.etnicke. 19. dobila je svoje verne poklonike i razvila se kao samostalna vrsta bibl.skrivena kroz istoriju pod skute tekuce.Zavicajnoj bibl.cime je posredno teoretski utemeljio pojam zavicajne bibl. bitno se razlikuje od ostalih bibl.zaseoci i zemljista oko njih).a vratio ga je 80tih god. u Glasniku SUD “Katalog spisa o Crnoj Gori na srpskom i stranim jezicima.Zavicajne bibl.istorijskog i nacionalnog principa. prvi je uveo Dimitrije Tirol.”Bibliografija. oslonac su cesto zavicajni fondovi cije je postojanje u opstinskim narodnim bibl. te predstavlja jedinstvo teritorijalnog.a nekad i personalne bibl. . veka arhimandrit Nicifor Ducic objavljujuci 1874. istrazivanja..istorijske i etnicke teritorije zavicaja.region cini i vise sitnijih celina (manji gradovi.mogu biti svedene i na veoma mali predmet popisivanja. je u Srbiji postala predmet sireg interesovanja pri reorganizaciji mreze narodnih biblioteka 1953.objavljena je u dva nastavka i obuhvata monografske. Tek 30-tih god.Obim gradje koji sakuplja maticna biblioteka i neophodnost i posebnost kataloga i bibliografija koje izradjuje.g.iskljucujuci dramska i lirska dela.retrospektivne. moze da obuhvata samo neki aspekt u pisanom obliku iz koga je obradjivan. delatnosti. veka zavicajna bibl.ali je od 1994.50-tih god.u ranim razdobljima njenu pojavu su prouzrokovala prelomna drustveno-istorijska zbivanja.U geografskom smislu. Teritorijalni princip u nacionalnu bibl.koji nijednim clanom ne ukazuje na postojanje zavicajnih fondova. ciji su tematski okviri svedeni na uze teritorijalno podrucje. 20.Desanka Stamatovic za zavicajnu bibl.g.Narocit oblik ove vrste predstavlja zavicajna bibl.jezicke i kulturne oznake.mada je Ducic naziva katalogom. kaze da je “nerazdvojni sastavni deo zavicajnog fonda i jedan od najodgovornijih i najstrucnijih zadataka zavicajnog odeljenja.sela. se rade i zato sto nema kompletnih opstih ili zato sto nema dovoljno strucnih snaga i materijalnih mogucnosti da se urade siri i obuhvatniji bibl. je zdrava klica nacionalne bibl.21.i serijske publikacije u hronoloskom redosledu.g.opisivan ili ocenjivan neki region.Ducic je naveo domace i strane publikacije. ZAVICAJNA (REGIONALNA) BIBLIOGRAFIJA Veoma su razliciti povodi i razlozi za nastajanje bibl.etnickog. bilo predvidjeno dosadasnjim zakonima o bibliotekama i njihovoj delatnosti.Pravilno je zamisljena i daje rezultate samo ako pociva na kriterijumima na kojima je postavljena nacionalna bibl.Ove bibl.koja objedinjuje sve radove o jednom kraju bez obzira na mesto objavljivanja.jezickog. U nekim slucajevima ova vrsta bibl. Zavicajna bibl.. se mogu svesti na kraci ili duzi vremenski period u kome su nastali neki tekstovi koji se neposredno ticu nekog regiona.region cesto ima i elemente zajednicke istorije kao i iste ili srodne etnografske.medju kojima je bilo i anonimnih.Postujuci jezik i pismo spisa. kada je upucen obavezujuci predlog o formiranju zavicajnih zbirki.sama izrada zavicajne bibl. periodike.koja su zahtevala dokazivanje nacionalnog identiteta.U nekim slucajevima ove vrste bibl. popisi. veka u subotickom casopisu “Knjizevni sever” ponovo je stampana jedna zavicajna bibliografija. 20.Pored identicnih geografskih obelezja.

mesecno.socioloski prepoznatljivo.vec i serijska publikacija-Serbska pcela.s druge. vek u kome su se razvile razlicite vrste bibl. na: -bibl.drustvenim i duhovnim proizvodima -dela onih autora koji su na neki nacin vezani za region.Predmet obrade Zaharija O. periodike. Osnovne odlike serijske publikacije su.koja mozda u bibl.ljudima. 1833-1960 Miodraga Zivanova 22.tromesecno.dnevno. je svedocanstvo o drustvenim dogadjajima i kulturnoj bastini jedne sredine i ljudi koji joj svojim poreklom ili stvaralastvom pripadaju. postaje putokaz u nbavnoj politici biblioteke.tehnicku.dok bibl.o prirodnim.Tako bibl.sportsku i dr.U tom smislu i dolazi u teoriji bibl. srodna su onima na kojima pociva nacionalna bibl. do podele periodike na zavicajnu. ..mada je prvi srpski casopis Slaveno-serbski magazin poceo da izlazi u vreme kada je Evropa imala vec stogodisnju tradiciju objavljivanja dnevnih listova.periodika koja je nastala na odredjenom prostoru dozivljava se kao mozaicka celina.a stampaju se u odredjenom vremenskim razmacima (godisnje. *primer dobre zavicajne bibl.tematski.sa dvomesecnom periodnoscu.Najcesce se odnosi na listove i casopise.Kao inventarska jedinica tretira se jedno godiste.ciji su prvi autori Bojtler i Gustmus.itd).poljoprivrednu. -tematska bibl. Zavicajna bibl.cije promene se povezuju sporednim jedinicama. literature o zavicaju -bibl.dakle.koji su zatvorenog tipa.nacionalnu.katalosku jedinicu cini jedan naslov.sumarsku.novu knjiznu i neknjiznu gradju. izdavacko-stamparske delatnosti -personalna bibl.pedagosku. nije dostupna.Polazista zavicajne bibl. periodiku.sacuvane fondove zavicajnog odeljenja.kalendari itd. periodike i u srpskim okvirima.ali su rezultati informativni i inspirativni.Tako imamo knjizevnu. Ustanovljena je i podela zavicajne bibl. jedinica moze biti celo glasilo.zatim razni godisnjaci.ili jedan tom serijala.Stoga je opisivanje periodike istrazivacki zahtevno.-Pancevacka bibl.s jedne strane.BIBLIOGRAFIJA PERIODIKE Periodika u biblioteckom smislu obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekucom numeracijom. korisniku biblioteke predstavlja.po kojoj je jedno glasilo formalno.Bez imalo kasnjenja zacela se bibl.polugodiste.jedno godiste.medicinsku.Gledano sa kulturno-istorijskog aspekta.tromesecje…svaka sveska ili njen jedan deo. Zavicajna bibl. 18.periodicnost izlazenja i postovanje unapred odredjene uredjivacke koncepcije.Ona okuplja: -sve sto je objavljeno i umnozeno stamparskom i drugom tehnikom na odredjenoj geografskoj teritoriji -sve sto je objavljeno o regionu. doneo je i bibl. u Magazinu nije samo monografska .tematskoj osnovi.Sam karakter periodike uslovljava i druge podele..a posebno prema strucnoj.ali periodicno izlazi i vecina nacionalnih bibl.stvaraocima i stvaralastvu.

urednika lista. pokusali su 70-tih god.uz prvu i poslednju godinu izlazenja. srpskih almanaha i kalendara). U vecini novina.veka urednici casopisa.gradje postaju ravnopravni predmet bibliografije.g izlazili u Engleskoj.ne sustezuci se od subjektivnih ocena.Vuka Dragovica. svoju bibl.Ova bibl.Branke Bulatovic. Godine 1842. Prvi medju njima koji je uz biblioteke istakao periodiku kao nosioca kulturnog napretka bio je Georgije Magarasevic.Hadzic.bibliografski i programski kvalifikuje svaki list.Tako su i u jednoj od najvaznijih tekucih bibl.i retki bibliografi osecaju potrebu da zasebno beleze nazive knjiga i periodike.g).g.30-tih god.analizom profila casopisa i sadrzinskom napomenom.zurnale.opisuje cak uzroke njihovog pokretanja i eventualnog gasenja.Popisivanjem tekuce jugoslovenske periodike od 1956. 70-tih god.mesecnika i godisnjaka polovine 19.opisujuci serijske publikacije istocnih i zapadnih slovenskih naroda.vec i sasvim specijalizovanih tekucih bibl.g. srpske stampe izmedju dva rata”.Fragmentarno popisivanje.najcesce naslovljavajuci rubrike sa Nove knjige i Novi listovi.cemu je osnovni uzrok nedovoljna odgovornost i savest izdavaca i stampara u dostavljanju obaveznog primerka NBS koji predstavlja osnovu za rad na tekucoj bibl.veka o periodici se govori u vidu poziva na prenumeraciju.veka opisi periodike vise nisu deo samo sirih i opstijih.podacima o stampariji. Teodor Pavlovic krajem cetvrte decenije 19. je obuhvatala samo osnovne podatke o listu.kalendari i novine nezaobilazni objekat opisa (on je nabrojao i analizirao sadrzaj 17 kalendara koji su mu poznati u 1870.Krajem 19.pismu i prilozima.uglavnom na osnovu fondova vecih biblioteka.Ovaj dobro zamisljen projekat nije uoblicen u stampanoj formi. 19.Jovan Subotic zapocinje upravo opisom “periodicnih publikacija koje na srpskom jeziku izvesno vreme izlaze” prosirujuci vec ranije ustanovljen opis imenom osnivaca.koja se ne moze pohvaliti kompletnoscu. kao npr. u Letopisu serbskom.Poslednje dve decenije pred II Svetski rat obilovale su bibl.veka svi pojavni vidovi bibl. jugoslovenske periodike”-Leksikografskog zavoda FNRJ i sitni prilozi u knjizevnim casopisima.mestm i pocetnom godinom izlazenja. institut u svojoj seriji. prilozima o srpskoj zurnalistici. da nastave rad na projektu koji je svojevremeno zapoceo Jovan Subotic pod naslovom “Jugoslovenska stampa 17681911.kao autori knjizevnih prikaza i oglasa. toga vremena koju je sastavio Stojan Novakovic.”Gradja za bibl. u listovima Otadzbina i Krfski zabavnik.U tekstu “Sredstva za napredak literature slavenske”.novine.on ih je razvrstao na letopise.Francuskoj i Rusiji. veka i Serbskom narodnom listu daje pregled broja i tematskog profila listova koji su tokom 1837.”.Urednik “Mlade Srbadije” A. . 19.ili knjizarskog oglasa o izlasku nove sveske ili promenama u urednistvu. Strucnjaci Univerzitetske bibl.Porast interesovanja bibliografa za periodiku paralelan je sa uvecanjem broja politicki i knjizevnih listova.pruzale su i “Gradje za bibl.Projekat Instituta za knjizevnost i umetnost posvecen periodici do sada je rezultirao knjigama Miodraga Matickog (Bibl. bavi se Jugoslovenski bibl.

23. istrazivanjima.Zaseban vid skrivene bibl.izdvojeno mesto i oblik.Ovom vrstom bibl. smatra se onaj oblik bibl.Personalna bibl.teran okolnostima i nema drugih mogucnosti nego da svoj istrazivacki bibl. Zivot Sv.Posto ima zasebno. tvorevinu.najcesce u formi fusnote na margini ili pak u obliku koriscene literature na kraju svakog teksta.ponekad bibliograf.pa su o njima vremenom nastali brojni tekstovi-personalna bibl.Postoje i takve licnosti koje nisu nista napisale.Ovim se ipak ne umanjuje njen vazan informativni znacaj.narocito onda ako se ona javila u obliku sireg spiska upotrebljene literature.Ako se neki autor bavio ne samo pisanjem vlastitih dela nego i priredjivanjem ili prevodjenjem tudjih. elementi o njima.decidnim saopstavanjem na koga se taj tekst odnosi i naznacavanjem imena autora kao i jos nekih bibl.Skrivena bibl. rad .. 24.Njena primena uslovljava da se ona najcesce iskazuje u delimicnom ili skracenom obliku. koja nije objavljena u obliku samostalne publikacije.Naprotiv.koji je rasporedjen u neki od raznih nacina klasifikovanja.radili Kod Srba se razvila iz autobibliografija istaknutih srpskih knjizevnika Joakima Vujica i Milovana Vidakovica koji su joj pribegli u merkantilne svrhe. Skrivena bibl.u pravom smislu. trazi i svojevrsnu klasifikaciju popisanih bibliografskih jedinica.onda se primenjuje najcesce ovaj klasifikacioni sistem: -samostalne knjige i separati -prilozi u periodici -priredjivacki rad -prevodilacka delatnost -literatura o autoru ciju smo bibl.Pod ovom vrstom se tako podrazumeva svaka ona bibl.a saroliko je rasuta na marginama neke studije ili se javlja kao njen dodatak.Ona je: -popis radova nekog autora -popis tekstova o tom autoru Obicno se za predmet bibl. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA Ovaj termin je mozda najmanje precizan i podroban u odnosu na ostale nazive za oznacavanje ostalih vrsta bibl. oznacavaju i dosta dugi ili prosireni naslovi starih rukopisnoh knjiga gde se posredno daju i osnovni bibl.ali su po necemu ostale istaknute i znacajne u istoriji nekog naroda.zapravo njegove pisane radove i tekstove ili literaturu o njemu.Domentijan). oznaka tog rukopisa (npr.samostalan ili izdvojen bibl.Cesto su to zapravo dela bez pravog naslova pa se on posredno saznaje na pocetku ili na kraju samog teksta. rad upravo zapocne koriscenjem neke skrivene bibl.Odomaceno je shvatanje da ona obuhvata u praksi samo ona lica koja su se pismeno iskazivala. jedinica. SaveTeodosije.u nekoj naucnoj studiji.koji su vezani za neki tekst (studija. u takvom slucaju obuhvata samo literaturu o njima. tako ne znaci.kako bi citaoce upoznali sa . jedinicu. rada koji se javlja kao dodatak u nekoj studiji ili clanku. zapravo predstavlja vec primenjenu bibl.makar i u nepotpunom obliku njenih bibl. rada uzimaju licnosti od izuzetnog ili pak posebnog znacaja u nekoj duhovnoj oblasti ili u javnom zivotu uopste.Ona se dvostruko ispoljava.bez svih potrebnih elemenata koji cine punu bibl. PERSONALNA BIBLIOGRAFIJA Ova vrsta bibliografija obuhvata samo jedno lice.monografija ili bilo koji drgi strucni i naucni rad) ona se cesto shvata samo kao pomocni materijal i sirim bibl.

naglo porastao.Musickog.Godisnjak ove najznacajnije srpske kulturne institucije neizostavno je donosio biobibl.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl. svojih redovnih i dopisnih clanova.pa se bibl.navodeci bibl.ali samo ako su istrazivanja sveobuhvatna i proverena sto ukljucuje: -detaljno upoznavanje sa biografskim podacima -proucavanje poznate objavljene gradje -uspostavljanje kontakata sa autorom licno. vek bibl.vec tek tada gube karakteristiku prigodnosti i teze sveobhvatnosti i potpunosti.To je pouzdan put za stvaranje cvrstog oslonca u izradi zavicajne i nacionalne bibl.Zmaja.ako su dostupni.sa clanovima njegove porodice.Ali i pre njih su se pojavile male personalne bibliografije koje su uklopljene u Safarikovo delo Istorija srpske knjizevnosti (na nemackom) i danas su neprevazidjen oslonac istrazivacima zivota i rada D.L. zapisi bili su kadkada uklopljeni u osnovni tekst. Od 1887.Vidakovica. skrivala se i u beleskama o smrti istaknutih kulturnih radnika ili u secanjima na njih.arhivskom gradjom i privatnim spisima. njegovih pripovedaka.ili na neki dr.sto se vidi iz priloga raznih knjizevnih casopisa.ako u njih ukljucujemo i preglede knjizevnog stvaralastva pojedinih autora povodom godisnjice ili dodeljivanja nagrada.ali samo pod uslovom da za njihovo koriscenje postoji odobrenje -Utvrdjivanje autorstva za anonimne radove.Vladan Djordjevic se oglasio svojim radom o Lazi Lazarevicu. studije srecu na stranama:Javora. Prva biobibl.Knjizevno stvaralastvo vise nije redak predmet interesovanja bibliografa..Personalna bibl. na srpskom jeziku bila je ona od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji. anotacija. prilozi ovog tipa ne samo da postaju brojniji.-Bibliografija Djure Jaksica-Silvija Djuric .prijateljima.M.a ako nije ziv.Nevena.rukopisnim delima.poznanicima.Atanasija Stojkovica.ili one potpisane inicijalima.bile su ceste u Novinama serbskim.Letopisu serbskom i Podunavci.Sedmice… Zakoracivsi u 20.Obradovica..Kratka personalna bibl.Nikolaja Simica.dotadasnjim opusom.Gligorija Jaksica i dr.savremenicima… -upoznavanje sa njegovom licnom bibliotekom.Posle II Svetskog rata interesovanje bibliografa se usmerava ka uglednim i zasluznim pojedincima te je broj i kvalitet personalnih bibl.pseudonimom.Bibl.veka u Otadzbini.g kada je postao hronicar zbivanja u Srpskoj kraljevskoj akademiji.a bogate trgovce i ostale blagonaklone darodavce podstakli da finansiraju stampanje preostale rukopisne gradje.ako je sacuvana. nacin *primer dobre personalne bibl.a ponekad dodati kao tipicna bibl.Danice.kritickih osvrta i pomena u razlicitim casopisima.Na izmaku 19.

bibl.pa cak i rogobatna” sintagma bibl.Tek studijama Dusana Pankovica i Aleksandre Vranes skrece ponovo paznju na sebe. . instituta publikovanih u dva toma istog naslova “Bibl.porast izdavacke produkcije.Ona oznacava sistematizovan popis vec uradjenih bibl.koji zapravo mogu da predstavljaju korpus ili zbirku bibl. jugoslovenskih bibl.Njeni tvorci bili su Filip Labe –Bibliotheca bibliothecarum 1664.sabiranje raznih bibl. istrazivanja.K.dakle vec u 17.Time po formi sticu ravnopravnost sa tekucim nacinalnim bibl. je i prilika da se uoce.izrada bibl.pa i isprave greske prethodnih bibliografa. Zivorada Jovanovica i zastala je nakon istrazivanja Jugoslovenskog bibl.onu fazu kada su vec obavljene mnoge bibl. rad (kod jednog naroda u celini ili samo u nekoj naucnoj oblasti).25. Najkrupniji.g i Antoan Tesije koji je u celom narednom vekunisu umali sledbenike. javila se i potreba i za razvojem ove podvrste. u Lajpcigu Bibliotheca bibliographica. i njihovo popisivanje uz strucnu ocenu. bibl.veka.koje su uradjene u jednom periodu ili uopste.poput dela Luiz Malkles i I. Klasicnu formu dao joj je Julius Pechold 1866. bibl. Sa utemeljenjem bibl.u kojima je najcesce gradje razvrstavana po predmetnom principu. u Srba razvila se tek 50-tih god 20.predstavlja poseban.Granjanje ljudskog znanja.Kirpiceve.ali za razlicite periode 1945-1955.”.g. veku. U godinama neposredno pre i posle II Svetskog rata.Neke od njih bile su snabdevene i opsirnim teoretsko-istorijskim uvodima. sto jos vise naglasava njihov znacaj. bibl. u jednoj zemlji ili u odredjenom narodu. BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Mada “stilski neskladna.prolazio bibl.a i pravi cilj u ovom slucaju je popis svih bibl.Ova vrsta bibl. dela.mozda i krajnji stepen bibl.u nekom periodu. u vise navrata radjena. Skromno naznacena radom Bibl.kasnije i po hronologiji i po abecedi prezimena autora-npr. na jednom mestu (popisivanjem osnovnih podataka o njima) posredno.naznace.cija je bibl.i kada se moze vrsiti sire grupisanje i sistematizovanje u krupnijim oblicima.na neko uze ili sire geografsko podrucje ili pak na nekog istaknutog autora.ali i indikativno pokazuje i osnovne faze kojima je.Vec i samo sabiranje bibl. bibl. Bez obzira koliko se to prakticno cini.1956-1960. koje se odnose na pojedinu naucnu ili umetnicku oblast.. Prve bibl. objavljuju se u vidu redovnih serijskih publikacija. predradnje i uradjene mnoge bibl. bile su zavrsene celine. jasno odrazava osnovnu oznaku ove vrste bibl.okrenutost bibliografa pojedinim predmetnim oblastima uslovili su njenu vecu zastupljenost. bibl.

recenzije izvesnih dela.i prve polovine 19. misli u Srbiji i reformatorskog opredeljenja da se nova izdanja najave i predstave publici.Jovana Subotica.Milosa Svetica.Stojana Novakovica. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.na analizu slaveno-serb.ili po saznanjima iz inostrane literature.na pocetke slovenske pismenosti.do potpunijih bibliografskih belezaka u periodici.poucitelne.ili zabavi proteklo je svega nekoliko godina.veroi spovedne.Teodora Pavlovica.Magarasevica.pre svega.to je samo ukazivalo na njenu svestranost i razumljivo nedovoljnu izdiferenciranost.Mada je u Slaveno-serbskom magazinu vise slicila knjizevnoj kritici i hronici.koja je sluzila knjizevnosti. tri pripadaju tekucoj godini.Od sadrzinski skromnih i retkih najava o novoobjavljenim knjigama zurnalima.Slican nacin izvestavanja nastavljen je i u Novinama serbskim Davidovica i Frusica i kasnije i trajnije u Serbskom letopisu.173 do zavrsne sveske obuhvatale su .koje su se skromno.zabavne.delimicno retrospektivna bibliografija zapoceta je u rubrikama smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici kraja 18. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.istoriceske. zapisima knjiga je.eventualno mesta izdavanja.Od pet knjiga predstavljenih 1766.Podstaknute odgovornoscu i nacionalnim osecanjem.”sitni prilozi”..po sopstvenom osecaju.imena autora i.g.Milosa Popovica.Linija tekuce bibl.veka Pavla Popovica i Urosa Dzonica.crkvene.26.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.astronomiceske.krunisana naporima Djure Danicica.Ovaj izraz je posle 70-tih g.Osim objavljenija u Novinama serbskim Davidovic donosi i Smesice.v.nastavila se preko brace Markides-Puljo.u najboljem slucaju.Georgija Magarasevica.Milosa Popovica.Tako Orfelinu pripada cast da bude rodonacelnik i tekuce i perspektivne bibl.Stefana Novakovica.Lukijana Musickog. letopisima i kalendarima na poslednjim stranama dvolisnih novina.odrzavale u rubrikama smesica ili knjizevnih vesti u srpskoj periodici 19.Teodora Pavlovica.lekarne.sto se kao postupak ponavlja i u Magazinu.a dve su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne god.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih pojavljuju se smesicedomodovne.te je citaocu nudjena samo signalna informacija.zivotopisne…. U prvim bibl.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.veka.koji ranije nije bio istican. 19.retrospektivna i tekuca.gazetama.ili slovenskih dijalekata.predstavljana pomocu naslova. veka... Frusic i Davidovic su posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima “Objavljenija”.Svaki od njih pridodao joj je nove kvalifikative.a najcesce knjizevne. jezika.SMESICE KAO ZACETAK SRPSKE BIBLIOGRAFIJE Srpska tekuca.politiceske.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.Milosa Stevica.koju je zacrtao Zaharije Orfelin.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.nauci.najcesce glavnih i odgovornih urednika povremenih glasila.Aleksandra Andrica.kojom su bile obuhvacene i monografske i serijske publikacije.Orfelinovi tekstovi “O knjigama” u nesacuvanom Kalendaru (1766) i “Izvestija o ucenih delah” u Magazinu(1768) ishodista su bibl.Jovana Subotica.Vasilija Cokrljana.ali uporno.Zapocete kao bibliografske u br.a potom i perspektivna i personalna bibliografija.iz bibliografskih belezaka su stasale.a s pocetka 20.pod nadzorom G.Znacajni su i braca Markides-Puljo sa svojim “Serbskija novini povsednevnija” i Stefan Novakovic sa “Slaveno-serbskija vjedomosti”.

Kao sto su u periodu do Stojana Novakovica dnevne novine.kao sastavni deo sada vrlo sadrzajnog podrucja materijalnog opisa.koja se i sama stihijski razvijala. 19.Pocetkom .knjizestvo i modu.Teodor Pavlovic je cak razdvojio arapsku od rimske paginacije i u opis ukljucio uporedni naslov na stranom jeziku.drugu polovinu 19.Do promene je doslo kod Dragutina Posnikovica.Autor. Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.listovi i casopisi odrzavali kontinuitet bibl.” S.jer je njegovo ime.u odrednicu izvukao i ime autora dela.takodje.On je. i pocetkom 20.veka.dok se ime pisca cak i ne navodi. za god.U odrednici je redovno stajalo ime prevodioca. Teritorijalni princip u pretrazivanju bibl.Kao rezultat neplanskog.uz podatke o paginaciji. Letopis Matice srpske je bibl.da skrenu paznju na izdavcku delatnost. Magazin za hudozestvo.a u napomenu je povremeno smestao i naslov dela u originalu. prilozima sa svojih stranica obelezio prvu polovinu. ilustracijama i dodatnim prilozima kod kasnijih bibliografa. bio je sporan stepen odgovornosti izmedju pisaca i prevodioca knjizevnog dela.kao kod Magarasevica.sadrzi cak i neophodne detaljne materijalne podatke.U tom vremenu bila su retka periodicna glasila koja nisu negovala bibl. Prvih pedesetak god. izraza”.ukupno 55 naslova.I kod Stojana Novakovica (70-tih god. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.koji u Bibl. srpske i hrvatske knjiz.osim u donjem polju bibl.i napomenu.dopunjujuci ga cak i nekim bografskim podacima.Zimzelen ne samo da su objavljivala radove bibl.Treba istaci da bibl. veka je vreme trazenja “bibl.Zora.cesto menjajuci ranije vec prihvacenu praksu opisivanja i osvetljavajuci je novim zahtevima.Srpskog ucenog drustva i Srpske kraljevske akademije.koji ce. posle Stojana Novakovica poprimilo je sasvim druga obelezja. Bavljenje bibl.najcesce o novim izdanjima.cinili su to i pred kraj 19.postojale su i znacajne razlike u tehnici opisivanja. sadrzine. opisa. Vec 20-tih god 19.a Glasnik Drustva srpske slovesnosti.Od najranijih pocetaka u srpskoj bibl. Prve srpske bibl.veka.nekada sadrzinske. Duze od oblikovanja materijalnog opisa trajalo je ustanovljavanje odrednice.biti zastupljen.veka) odrednica je glasila na ime prevodioca. opisivanja.Otadzbina.povremeno i teoretski neosmisljenog obavestavanja.preporucuju ga.vec su urednistva drugih listova podsticali na istu vrstu delatnosti.Novakovic joj je konacno odredio teoretske okvire i drustveni znacaj. nametnuo je Magarasevic isticanjem naziva mesta u kome su novi naslovi objavljeni. 1884. 1741-1867.one.koja je nekada formalne.Kod brace Markides-Puljo srecemo cak i format publikacije. 19. opis skoro redovno ispisivan jezikom i pismom originala. nastajale su iz zelje njihovih autora da preduprede slucajnost u izvestavanju o novim naslovima.predstavljaju i njegovu sardrzinu. ime prevodioca vise ne belezi u odrednici.mnogo pre nego sto bi se te promene pojavile u stampanim monografijama. nisu bitnije razradili.U predgovoru “Srpskoj bibl.dobija veci znacaj.vec u napomeni. Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.po prvi put.veka opis je potpuniji.Njegovi sledbenici dobili su cvrsto uporiste za oba toka (tekuci i retrospektivni) mada teoriju bibl.Pored toga sto beleze novo izdanje.navodio i u uputnim jedinicama. vec je u prvom br.kod njega.ali ipak on ime prevodioca stavlja u okrugle zagrade.ukratko.a povremeno i knjizevno-istorijske prirode.

ekonomski i zivotni uslovi.iako je najcesce bio hronoloski redosled. je zaceta zajedno sa prvim srpskim kalendarom i prvim casopisom.kada srpske novine u Becu stampaju Grci. karaktera.istoriju i folklor.”pre dva dana”.U Glasniku Srpske kraljevske akademije je vec bila odomacena.pocetkom 20..)Izuzetno je znacajno da su se bibl.nego zbog teskih politickih prilika u kojima je bilo nemoguce dobiti dozvolu za stampanje. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.g. 4. Srbije (znacajan Pavle Popovic). nije ni uobicajeno. g.krecuci se uzlaznom linijom.u bibl. objavljena je u Kalendaru 1766. su srdacno prigrlili Juznoslovenski filolog.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu.)Vecina bibl.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.(deo “O knjigama”).BIBLIOGRAFIJA U 18.jer pocinje recima “ovih dana…”.kada je Z.uredjivanja tekuce bibl.izvestavan uglavnom o politickim . Medjutim.. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slavenoserbski magazin. podstaknuta i zakonskim odredbama. veka bibl. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.srpaki zivalj je tako. Od 1768.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.ako se imaju u vidu teski politicki.ne sme se zanemariti cinjenica da je i pored relativno kasnih pocetaka krajem 18.Osim toga.sledece: 1.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.ne zato sto nema ucenih ljudi koji bi uredjivali.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl..ili casopis.g.Arnota doznajemo za njegovo postojanje..ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu. principu. veka dostigla isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina imala u Evropi.trebalo bi istaci da je to zaostajanje za evropskim zemljama bilo zanemarljivo.veka.na izradu bibl. 5.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19.ali je sada i naucno utemeljena. veka.g.o bibl. prihvatila se Narodna bibl. veku.Orfelin u Veneciji stampao Slaveno-serbski magazin.otvoreno ili u naznakama.sto inace. Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.Vuka.. Iako sam kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.dva puta nedeljno tokom 1791-1792.braca Georgije i Publije MarkidesPuljo.one su podsticale.kao i one iz duboke proslosti. veka.Prilozi za knjiz.jezik. veka i pocetkom 19. VEKU Kod srpskog naroda bibl. Moze se zakljuciti.20.tek u 18.period je zatisja u razvoju srpske zurnalistike.pa do 1791. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.U listu brace Markides-Puljo pod naslovom Serbskija novini povsednevnija.ili “Mi smo s druge strane culi”. Zaharije Orfelin je 1768.ni pozeljno. 3.30-tih god..sto je skroman.sto u odnosu na Evropu predstavlja znacajno kasnjenje. Njegova prva bibl. 2. 27.Ako se i prihvati stav da kod Srba nema puno istaknutih dela bibl.u kojima je srpski narod ipak nekako opstajao.g.vec i perspektivnu.

jer pojedine podatke.Iako su takva izvestija.kada se po prvi put oglasavaju izdanja drugih izdavaca i stamparija.i objavljenija o kalendarima bila su dobrodosla.Znao je da popularisati nauku ne moze samo putem clanaka u casopisu nego da bas u toj serijskoj .Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.vec vise usmenim putem. dobijaju svoje druge novine Slaveno-serbskija vjedomosti.g.podatak o povezu i ceni. pa je zato pisao knjige raznovrsne sadrzine. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slaveno-serbski magazin.da siri obrazovanje.svesno ili slucajno.kao i mnogi kasnije. Sopikova ustanovljuje tacan redosled podataka.sve do 40-tih god 19.preporuke svim skolama.narocito ako su u pitanju prevedena dela.cime ovi popisi vise dobijaju karakter bibl.Izdavacka delatnost Novakoviceva bila je sira od onoga sto je on oglasavao.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka. ZAHARIJE ORFELIN Zaharije Orfelin je 1768.posle skoro dve godine.postije redosled podataka u bibl.razdvajajuci ih uvek istim interpunkcijskim znacima.Njemu je bilo jasno da prosvecivanje mora postati celovit sistem.format.za koje je navodjen naslov.desavanjima u austriji i Francuskoj.Iz njegove ogromne “zudnje da se srpske knjige stampaju i sire medju citaoce” proistekli su i prvi ozbiljniji zameci srpske tekuce bibl.naucna.ali svakako prvi.On se opredelio za sluzenje idejama prosvetiteljstva koje je kroz svoj casopis i ostvarivao zalaganjem za elementarnu pismenost.navodeci prvo naslov.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata. g. Time je Novakovic zapoceo praksu koje ce se dugi niz godina pridrzavati urednici srpskih glasila. On je nedovoljno dosledan u obimu bibl.Naslov dela cesto skracuje ili netacno navodi.pritisnut materijalnom oskudicom.Ipak.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”. opisu.Srbi.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.koju propagira od trenutka kada je urednik odlucio da je stampa.ili kritickog izbora na koji je bio primoran s obzirom da je i njegov list. Po tome on deceniju pre ruskog bibl.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.izlazio na skucenom broju strana.sto je cesto ime prevodioca.rezultat trgovackih potreba.neosporno je da.pre svega.1792. 28. opisa.izostavlja.isticanja posvete mitropolitu Stratimirovicu.ipak se u njima zacinje bibl.Pa ipak. propagira knjiz.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.Svestan nepremostivog jaza izmedju znanja ucenih ljudi i neukosti naroda osmelio se da cinom izdavanja premosti taj jaz .za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.a povremeno i o kulturnim zbivanjima.te ostajemo u nedoumici da li je skromno izvestavanje bilo rezultata njegovog nemara.izlaska iz stampe.ukljucujuci medju njih i onaj o vrsti poveza.imena sakupljaca prenumeracija i mesto njihovog prebivanja.veka.filozofska i prakticna znanja.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine.poziva na prenumeraciju. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.do.i u skladu sa tim .pisanje jezikom sto blizem narodnom.ime autora.Za vreme kada su se vesti svake vrste tesko sirile pismenim.koje je uredjivao Stefan Novakovic.pa preko davanja izvestaja o cenzuri.poput imena pisca.

.Iako je formalno njegova bibl. Zabelezio je 4 udzbenika.iako o njoj stalno vodi racuna.pa je mogao jedinice poredjati po azbucnom redu.koju graficki ne odvaja od teksta.”Srpski bukvar i Novija serbska aritmetika predate” u stampu 1766.profilise svoj casopis ne zanemarujuci bibl.On je verno prepisao naslovnu stranu knjige..vec i perspektivnu.i zacetnik srpske bibl.O njegovim navodima vidi se da je Orfelin znao koje elem. Njegova zasluga za srpsku bibl.Vasilija Damjanovica.a on objasnjavajuci postupak za njihovu izradu kaze da evropski narodi imaju novine u kojima se govori o najnovijim naucnim i umetnickim dostignucima:da se u njima opisuju knjige i da u Srbiji nema takvih novina.belezi mesto i god.Po Vuku.Dakle on je u okviru god.Lukijan M. i da pod njom podrazumeva tekucu i perspektivnu bibl.Njegova ideja je da sledi evropsku praksu.Od 6 opisanih knjiga samo je za dve naveo sve neophodne elemente po kojima je moguce identifikovati knjigu.Arnota doznajemo za njegovo postojanje.ali kada ju je upoznao ona je postala nuzni sastavni element njegovih namera.g.Vuk navodi i njegov sadrzaj. Bibl nije njegov izum.Vuka. i Arnot cinom belezenja ovog kalendara u svojim bibl.naslov. metod ukljucivali su u sebe aktivan odnos prema knjizi i kao sadrzaju.ona je aktuelna. vesti. sredio azbucno i to je novi kvalifikativ ove prve srpske bibl.opisa koji mada je nepotpun i nedosledan ukljucuje dva osnovna dela :formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje. objavljena je u Kalendaru u poglavlju “O knjigama” 1766. Nazvavsi ih “Izvestija o ucenih delah” postaje popularizator nauke. svedoce o njegovom postojanju.Po njegovom tvrdjenju. Ne samo da Orfelin zasniva bibl. izdanja i format.Zamisao o bibl. je prva srpska knjiga koju je zabelezio Z.g. je u tome sto je prvi poceo da belezi knjige. smestenoj u napomenu koja objasnjava knjizevni rad Teofana Prokopovica autora Epitoma. treba uneti u opis knjige u bibl:naziv knjige.Nameravao je da popularise knjige da ih predstavi i priblizi publici. mogao bi nas taj podatak navesti na pogresan zakljucak da je on tezio retrospektivnoj bibl.Uzori su mu ruski casopisi. Greske u datiranju su rezultat okolnosti pod kojima je Orfelin radio. “Nova serbska aritmetika”.On se smatra zacetnikom nase bibl.a svetlo dana ugledale 1767. On u Veneciji u tipografiji Dimitrija Teodosija izdaje svoj Slaveno-serbski magazin. a potom srpske knjige.kriticar pisane reci.Kao pokretac i urednik. rodjena je u okviru sistema njegove prosvetititeljske delatnosti.za koja zapisuje samo naslov.Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.publikaciji treba obavestavati citaoce o novo izaslim knjigama.Posto sve navedene knjige nisu izasle 1767. Orfelin prvo popisuje ruske.Posle toga vodi belesku.g. vec daje primer bibl.a ne samo da ih najavi.Ove vesti se smatraju za prvu objavljenu i sacuvanu bibl.Zapocinje svoju bibl.Potvrda ovoj tezi nalazi se u cinjenici da su jos dve popisane knjige.g.odrednice nema. Liturgiku i jedan Prokopovicev Katihizis. opisom 6 knjiga.Njegova prva bibl.mesto izdanja i sediste stamparije nije navodio.pa i cenu.nacin slaganja i stampanja tabaka .sve knjige opisane u Magazinu izasle su iste godine.format. Iako sam Kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.prvu srp.Njegov rezon i bibl.dok je on pripremao svoj Magazin za stampanje.a ne njegove namere da pravi spisak knjiga izdatih pre njega. izdanja svoju bibl.a ne samo kao prema stamparskom proizvodu.jer je opisao knjige koje su se pojavile iz stampe.Orfelin.da bude aktuelan i da prikazuje najnovije knjige.On navodi 24 njegova dela.Godine. retrospektivna. On ce ostati i zapamcen i po kratkoj personalnoj bibl.

preporucuju ga.na pocetke slovenske pismenosti. Davidovic donosi i Smesice.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih. Stvaralastvo od Dositeja do Musickog zastupio je sa delima 13 autora (i originalnih stvaralaca i prevodioca).zivotopisne…. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.173 do zavrsne sveske obuhvatale su ukupno 55 naslova.koji ranije nije bio istican.Pored toga sto beleze novo izdanje.Ovom rubrikom sagledano je 10 knjiga.ipak smesice od br.”Knjizestvo slovensko”.Davidovica i Berica kao izdavace.na cijem pocetku izrazava veliko zadovoljstvo sto se na srpskom jeziku razvija knjizevnost dostojna hvale.na koje bi valjalo da se ugledaju domaci istoricari i bibliografi kako bi se ukljucili u opsta svetska zbivanja. jezika. DIMITRIJE DAVIDOVIC U pecatnji Joana Snirera u Becu pocinju da se stampaju Novine serbske ciji su urednici Dimitrije Frusic i Dimitrije Davidovic.predstavljaju i njegovu sardrzinu. mada ne u savkom broju. Solarica kao autora zemljopisa. 19.medju kojima posebnu paznju obratio na Jankovica kao prevodioca. pojavljuju se smesice domodovne. veroispovedne.Vidakovica.crkvene.od 1819.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”..kao uzor domacim knjizevnicima. podataka sadrze vrednosni sud i poziv na pretplatu. Smesice su na vreme donosile vesti o knjigama objavljenim najcesce na srpskom.posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima koje donose pod naslovom “Objavljenija”.astronomiceske.a najcesce knjizevne. U pitanju su “Istoricesko-kriticeske vedomosti k povestnici Poljskog knjizastva” od Josifa Maksimilijana Osolinskog.Osim Objavljenija u Novinama serb.politiceske.ukratko.one. kao tvorca gramatike i Prostonarodne pesmarice.117 uredjivanje lista preuzeo je samo Davidovic. Od broja 46 do 1819 g.ili slovenskih dijalekata. u okviru ove rubrike.Rusa i Luzickih Vinda.”sitni prilozi”.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.a kadkada i na stranim jezicima.Iako Davidovic nema pretenzija da bude i bibliografski precizan.zabavne.Popisana strana izdanja navode nas na zakljucak da su Davidovica interesovale one knjige kojima je srpstvo bilo dominantna ili uzgredna stvar.on vodi i rubriku “Knjizestvo srpsko”. Sredjene prema vrstama gramaticke i leksikoloske literature.Kod Frusica i Davidovica opisi su nepotpuni.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.Vuka S.Savu Mrkalja.v.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.g.Jedna od njih nije zabelezena ni po jednom od prethodno navedenh kriterijuma.gramatike i prevode Biblije ovaj popis sadrzi jedinstven raspored gradje prema veroispovesti na knjizevnost katolickih i pravoslavnih Slaveno-Srba.Iako su najcesci oglasi koji se odnose na jedan naslov .Oni su.On potom nastavlja sa pregledom literature Poljaka. Uporedo sa Smesicama knjizastvenim.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.recenzije izvesnih dela.lekarne.osim najosnovnijih bibl.nisu retki ni oni kojima je obuhvaceno vise knjiga.Obavezu izvestavanja o novim knjigama u svakom narednom broju on sve ozbiljnije shvata.Zapocete kao bibliografske u br.Ovaj izraz je posle 70-tih g.Od br.Musickog kao pesnika. Osim podele na recnike. 186-188 imaju mnoge odlike bibl.na analizu slaveno-serb.vec sto je apsolutna novina.po prvi put.29.ili.pa oglasi povremeno.istoriceske.Dosenovica kao pisca aritmetike.javnost ce biti upoznata sa oko 149 novih knjiga.jer oni ne pretenduju da budu bibliografi.poucitelne.Prethodni Davidovicev pokusaj . Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.

Vladislav Stojadinovic. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.osim toga.bila je jednako odgovoran.Medju onima o kojima zeli sto vise da sazna nalaze se i Zaharije O.vec je prvi koji napredak knjizevnosti postavlja u direktnu zavisnost od bibliografije. u nasim periodicnim glasilima.”Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba..On je u zacetku srpske bibl nailazio na probleme. Njegov posao.cak u ranijim vekovima.ali ih nikada nije definisao.daje nam za pravo da ga smatramo zacetnikom srpske retrospektivne bibl.sistematicnost i pouzdanost informacija o ranijoj tekucoj izdavackoj produkciji za njega su preduslov uspesnog razvoja knjizevnosti.g.Jovan Pavlovic.Nastavljajuci tradiciju istoimenih novina iz druge decenije toga veka. jedinica. GEORGIJE MAGARASEVIC Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.To je po njemu prvi ozbiljan korak ka nastajanju narodne knjige Plutarha serbskog.proglasu posvecuje vise paznje.u Kragujevcu.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl.zadugo.kroz ceo 19.upucivao domace autore na inostrana izdanja iz oblasti istorije knjizevnosti i bibl. Ako utisak ne vara on je u izradi svoje bibl.Ne samo da on istice koje kvalitete treba da ima bibl.U tom ranom periodu mozda je bilo dovoljno sto je pokrenuo rubriku Smesice koja je svoju opravdanost dokazala svojim dugim trajanjem.belezenje knjiga upotrebljavao je tri termina:”vesti”. pokrenuti Novine serbske koje ce prvo izlaziti jednom nedeljno.Zapoceo je sa izvestavanjem o izlasku “Nemacke gramatike” Dimitrija Tirola i “Etike” Dositejeve.Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.Da bi imenovao svoj rad.zabelezeni su svi vazniji naslovi iz tekuce produkcije.znanjem i umesnoscu.Gradja koju popisuje. vec je u prvom broju 1824. Bibl.U skupini od 433 oglasa do 1941. u istim novinama-Dimitrije Isailovic.entuzijazmom.sto u srpskoj bibl.cijem je profilisanju znacajno doprineo.g. Prva personalan bibl. nastavili su do kraja 19.nameravao je da u jednom pregledu da retrospektivu srp.v. pokazao izvesnu zurbu u zelji da sto pre obavesti.informise o izdatim knjigama.Stoga joj u drugom i za istoriju bibl.Jovan Muskatirovic.Jovan Zivkovic. 30.”naznacenija”.Kontinuitet.g.Zasluzan je i sto je. knjige. .”izvestija”.predmetno je omedjena na oblasti gramatike i leksikologije.a zatim da nastavi zapisivanje tekuce knjizarske produkcije.vek.posao. On ce ponovo.sva izdata dela nije imao pred sobom. Prema onome sto je napisano u uvodu.ili nije znao .doduse sa razlicitim zarom.Grigorije Terlajic.a kasnije svakodnevno.na tlu Srbije.ne znajuci da sam ponudi koristan savet.Milos Popovic. nece biti uobicajeno.od 1834.zametan i naporan posao. i dr. radova znamenitih ljudi kao sastavni deo pojedinih biografija.Vec samim svojim naslovom one terminoloski utemeljuju pojam bibliografije kod Srba.niti njihova razresenja teoretski uoblicio.belezenja knjiga objavljenih. vaznijem.Davidovic je objavljivao oglase pojedinaca-autora i kasnije knjizara-skoro u svakom broju. na srpskom jeziku bila je od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji.

poput drugih bibliografa..ali ne i stampariju.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih saznanja-naprotiv. U ostalim poglavljima formulacije su cesto uopstene i nedorecene.dok ostale grupe cine:”prozaici.uslovno receno.cesto i jedini.a zatim sva njegova dela.vec.Magarasevic po prvi put gradju ne rasporedjuje uobicajeno hronoloski. U ruskoj bibl.. . koja obuhvata 37 sutora odabrao je jednostavniji alfabetski princip koji nije do kraja primenio.Naslov dela.vec ih i ne rasporedjuje na isti nacin.ili alfabetski.ili podatke o zanimanju..Svoje “naznacenije” uredio je azbucno po imenima pisaca.Dosledan je u tome da prvo navodi autora.opisati.pojam za identifikaciju knjige.prema.klasiceski avtora prevoditelji.Za njega daleko vaznije izvestiti o postojanju autora.Posto je prvo navodio ime piscevo i ispod njega redjao dela.ovdeje prosiren i podnaslovom.Zabelezio je 60 dela od 38 autora od A do M.izdvajajuci tako odrednicu.voeni pisatelji”. objavljen je rad pod naslovom “Sredstva za napredak literature slavenske”. Izraziti slavenofil. mozemo okarakterisati kao retrospektivnu sa elementima biobibliografije. izdanja belezio je redovno.. Odajuci mu zasluzenu hvalu Dusan Pankovic se zaustavlja na ovom radu zanemarujuci priloge koji su se u Letopisu pojavljivali u narednim brojevima. 18 v.da bi se vec u prvoj castici nasao pregled ruske knjizevnosti. i kada nije autor monografije. vrstama u Srpskoj bibl.Uz ime autora belezi povremeno godinu rodjenja i smrti.Magarasevic je ovom prilikom istakao biblioteke.ukupno njih 14.koja je kod ranijih bibliografa zanemarena.unoseci tako biografske elemente radi kojih ovaj pregled ima odlike bibliografije.uneo u srpsku bibl. Stoga ovu bibl. Nazalost Magarasevic u tome nije dosledan.Iako nepotpisani.koji kod svih bibliografa toga vremena predstavlja osnovni.Magarasevic je kao prvi cilj svojih istrazivanja postavio popisivanje slavenskih spisatelja uopste.koji je podeljen u 4 dela.osim toga. Ni on.na autore koji su se odlikovali u “liriceskoj i povestvovalnoj poeziji za vremena Aleksandrova”.dok je u Ruskoj bibl.knjizevnim zanrovima.jer je njegovo slovensko opredeljenje u njima lako prepoznatljivo.Novina i neobicnost koju je on.njegove napomene uz tekst svedoce o poznavanju strane bibl.Pisac je zastupljen u bibl.Iz pisceve biografije najcesce pominje samo mesto stanovanja i zanimanje. opis.ne cak ni knjige.mestom i godinom izdavanja.pa su obuhvaceni i autori slavni u dramaticeskoj poeziji.g do Lureantskog kodeksa 1377. postaje rodonacelnik srpske biobibliografije.kulturna i drustvena glasila i stamparije kao njegove odlucujuce cinioce. knjige ukupno 10 predstavljao po knjiz.g. Najdosledniji i najpotpuniji opis je u prvom delu gde su potpisani najstariji pismeni slavenski pamjatnici.Uz ime autora stoji:”pisao je mnoge komedije i tragedije”.nego priustiti citaocu kompletniji bibl. podataka pruzena je samo opsta napomena. on nastavlja i pregled ruske literature.jer njegov opis ne samo da ne sadrzi uvek iste podatke.kako knjigu treba predstaviti.pre svega ruskih.u hronoloskom redosledu od Ostromirovog jevandjelja 1057.Mesto i god.ali je podela nesto razudjenija.U drugoj i trecoj castici za 1825.a dela jednog autora poredjao je hronoloski po redu izlazenja knjiga. teorije i prakse. jedinice.vec priloga u casopisu.upravo je u drugacijem pristupu sistematizacije gradje.nije imun na “skracivanje ili prosirivanje naslova”.Brinuci se za razvoj slovenske knjizevnosti.U drugoj castici Letopisa za 1825.a ne u obuhvatu bibl.to se moze smatrati da je izdvajao odrednicu.g.verovatno su autorsko cedo urednika Magarasevica.sto predstavlja napredak prema bibl.I pored brojnih nedostataka on je ipak nastavio liniju srpske retrospektivne bibl.koristeci strana iskustva.ali umesto potpunog bibl.dajuci joj jos i biografsku dimenziju.

koje karakterise Letopis za vreme dok je on bio urednik. Bibliografe srpske poznaje do u detalje:P.Solarica.Najzapazeniji rezultat njegovog publicistickog rada je “Srbska novina” ili “Magazin za hudozestvo.Treci deo rada u stvari je zanimljiv bibl. teorija ovo pripisivala. prilog. Zasluga Magarasevica.Safarika. paralelno se razvija.i sta koji pisac ima u rukopisu.format.na cemu trenutno radi:belezi sve knjige koje su napisali Srbi ili su napisane na srpskom jeziku.Ispravljao je pogreske svojih prethodnika u vanrednim beleskama.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.Mada u tome nije dosledan .U petnaestoj svesci. On je bio na izvoru informacija.nekad ime.a ne monografije. ANTONIJE ARNOVLJEV ARNOT A.Arnot je napisao retrospektivnu bibl.table ilistracija i dodatne priloge.bisernim izvorima istorijski korisnih podataka o knjigama i piscima.poljskim i srpskim knjigama. u prvi plan izbija mesto izdavanja.njegovo interesovanje i za retrospektivnu i za tekucu bibl.A.nudeci cak i kratku napomenu koja je sadrzavala odjek ovih dela u literarnoj javnosti. dosta neuobicajen nacin opisivanja.koji je svojstveniji izdavackom ili reklamnom katalogu.za koju je smatrano da se kod Srba pojavila dosta kasno.kome je bibl. i 1839.dok su ranije vesti o knjigama bile nabrajane bez reda.Sve do 1827.U njoj su imena pisaca i prevodilaca navedena samo za originalna poetska ostvarenja i prevode antickih pisaca.predmet obrade periodika. 1824. Osim toga. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.Orfelina.iako najbolje poznaje Becku i Budimsku knjiznu produkciju.. 31.zurnali i novine i to ponaosob ruski za god.sto je.g.vidljivo je u ovom radu.radio je kao publicist i profesor fizike u kragujevackom Liceumu.on je ipak opis prosirio pre Milosa Popovica.intelektualci i omladina. u Vestima se nekad na prvom mestu nalazi ime i prezime autora.Za danasnje bibl.uze gledano. stampano je “Soderzanie serbske letopisi ot godine 1825-1828.g. Bibl.do prelaska u Srbiju je ziveo u Budimu gde je veliki broj knjiga i stampan.Analizirani su letopisi.Svestrano obavesten.g. objavljivana je u Magazinu tokom 1838.prezime i ostali licni podaci izdavaca dela.ceski i srpski u sirem vremenskom zahvatu.je u zacinjanju analiticke bibliografije.poljski u 1822.Uz naslov originala casopisa u zagradi je zabelezen i prevod.g Magarasevic belezi i razlicitu paginaciju.u stvari.bez obzira na to sto je tematski vezana samo za jedan naslov casopisa.Arnot je po zanimanju bio advokat.sto potvrdjuje i podatak o ceni zabelezen u zagradama.”.prva analiticka bibliografija.sto je veoma redak slucaj.P.Od cetvrte castice za 1827.P.Zahvaljujuci smesicama mozemo da pomerimo vremensku granicu pojavljivanja prosirenog materijalnog opisa dvadesetak godina unazad.kome je.recenziju ili preporuku za citanje.sada ih je bilo lakse pronaci pod imenom mesta u kome su stampane.Magarasevic i rubriku Smesica u Letopisu znacajnije bibliografski uoblicava.knjizestvo i modu”. Njegova bibl.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .Berica cak i Z.jer vec 1826.Magarsevica.bez obzira gde su stampane.Ipak.U njegovo kuci su se okupljali knizevnici. koja obuhvata razdoblje od 1741 do 1839 god.G.objavljenoj 1828.po strukama.zna cak i gde se ciji rukopisi cuvaju.Slavenofilstvo.Od prvog broja Letopis u Smesicama javlja o ruskim.g.g.a nekad naslov.g. je poceo malo neobicno:umesto uvoda ili bilo kakvog pristupa stampao je kao moto pesmu Sime Miltinovica Sarjlije-Srbsko spisateljstvo .a dobar deo srpskih pisaca i inteligencije je u njegovo vreme tamo prebivao.

sudeci po 5 naslova.o godini rodjenja i smrti.kao i stampariju.vec i.ali bi. Ne znamo koliko je knjizevno blago Arnot popisao u svojo neobjavljenoj monografiji.U 47 brojeva u drugoj god.sa bibl-kritickim napomenama. Poznavalac dotadasnjeg rada na srpskoj bibl. Njegova bibl.dakle.povremeno podatkom o posveti.a za jos 26 pisaca je upucivao na Dodatak. ne samo da nije objavljena vec nije ni sacuvana te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskih pisaca.ali znamo da njen stampani deo.format knjige i br.koji su bibl.ispod treceg slova prezimena autora navode se naslov knjige i tackama razdvojeni naredni podaci:mesto. Redosled navodjenja podataka je nepromenjen za svaku jedinicu:Prezime i ime autora. .i sva ona srpska dela koja su do tog trenutka izasla.a zatim iza zareza podaci o njegovom zvanju.Ova bibl. je retrospektivna. stranica. izdanja.a poslednji Vuk Karadzic.pozivom za dalje istrazivanje.Bibliografska jedinica ne samo da je opremljena knjiz-kritickom beleskom.godina izdavanja.koje je zabelezio u 1839.nego je ispod piscevog imena redjao sva njegova dela. bi i pored truda Jovana Sterije i Drustva srpske slovesnosti.Arnot je uazbucio prezimena popisanih autora.od kojih je svaki objedinjavao sva svoja dela.ili jos opsirnije.predstavlja 85 naslova za koje nije znao cak ni Stojan N. jedinicu najcesce stavljali u hronoloski poredak.Arnot je popisao 62 pisca sa 195 bibliografskih jedinica. Tokom prve godine izlazenja casopisa iz rukopisa je Arnot odabrao 191 srpskog pisca. -belezi mesto i god. kriticara ili bibliografa.g.citatom nekog knjiz.kako je utvrdio Dusan Pankovic.U svom predgovoru Arnot je objasnio da njegova bibl. -naslov je navodio dosta verno i kad skracuje cini to dosta korektno delo se moze prepoznati.objavljena u zemlji i inostranstvu.sve to objedinjeno.na sta je i sam autor skrenuo paznju.podatkom o dodatnoj delatnosti pisca..Da nije bilo izvoda iz ovog dela u Magazinu prva srpska naucna bibl.po pravilu godinu i mesto rodjenja i vrlo cesto zanimanje ili zvanje piscevo.mozemo zakljuciti da je retrspektivna.format i broj strana.anotirana. od Stojana Novakovica ukljucujuci u nju knjige o nama izdate van nasih granica.u kojo ce se cesto naci i licni podaci o prevodiocu.Vec u pocetku pokazuje sve osobine svoga rada: -odrednicu nije izdvajao za svaku jed. izlazenja Magazina.Prezime i ime autora. Arnot je neogresivo zakljucio da su svi radovi iz ove oblasti pre njega nepotpuni i nedovoljno informativni i po kvantumu i po verodostojnosti podataka koje navode. sadrzava imena svih srpskih pisaca rasporedjenih po azbucnom redu. -kraj piscevog imena obicno pruzi po neki podatak iz biografije autora .A.citatom iz piscevog proglasa za samo delo.jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.cine odrednicu. Vec iz ovih napomena jasno se vidi da je.pri cemu je prvi autor Teodor Avramovic. u azbucnom redosledu i dragocena po svojo potpunosti. prerasla bi u tekucu da je Magazin nastavio da izlazi.za razliku od svojih prethodnika.potonula u nepravedan zaborav.podatkom o postojanju rukopisa i mestu njegovog cuvanja.A.Arnot je sire shvatao pojam srpske bibl.sireci opis cak i kritickom anotacijom.koji je imao nameru da stampa.s cijim je delima upoznao publiku.

a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.inace u upotrebi u Patrijarsiskoj biblioteci.pocev od Pavla Berica do Stojana N.Musicki je svojim osmotrenijem. Njegova bibl. On iza sebe nije ostavio ni slova o teoriji i metodologiji bibl.ispravkama i dopunama njegov.knjigopoznanije.kako je sve nazivao svoj bibl.arapskim brojevima. Ne samo da je celokupnu gradju sredio na 3 razl.Njih je dao kao medju naslove u okviru rasporeda bibl.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.unakrsnog sredjivanja gradje. Da je objavljena.g.g.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba.Grupe se u njegovoj klasifikaciji u nizu jedna iza druge bez ikakvog uzrocnog reda i medjusobnog odnosa. Oslanjao se i na druge bibl. bi sigurno uticala na buduce trudbenike na ovom polju.Pedantno belezenje naslova.dok cetvrta sveska pocinje recenicom “Osmotrenije serbskago knjizestva po hronologiceskomu redu”.a 5 je ostavio pod upitnikom.moze se zakljuciti da je prvo srocio sistem klasifikacije pa onda rasporedjivao raspolozivu gradju.Medjutim kada je prepisivac u cistopis preneo ovu klasifikaciju Musickom se zbog necega ucinila neprikladna i zeleo je da je dotera i izmeni.sto ukazuje na strucni raspored (u prve dve sveske). kao naucne discipline. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih.ispisan.bibliotekom.Kraj svake grupe na desnoj margini obelezena je stranica na kojoj su jedinice odnosno grupe..Grupe je zvao klase.u okruglim zagradama.U cistopisu na levoj margini rukom Lukijana M. prepoznaju se dva rukopisa.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika. rad. Nestampana.brz u drugoj svesci.sto predstavlja prvi pokusaj.Posto su neke stranice na kojima je samo ispisano zaglavlje. Svu bibl. do Dositejevog Mezimca 1818. Lukijana M.Klasifikaciju je sacinio sam i to je prva klasifikacija knjiga u srpskoj istoriji.razdjeljena po klasama jaze sut”. gradje.kod nas.korektno skracivanje onih predugih.ova bibliografija nije mogla bitno da utice i usmerava razvoj srpske bibl.Iz toga dalje sledi da je morao imati neki uzor ili se bar ispomagati necijom gotovom semom.On je prvo napisao odeljak u kome je podelio gradju po klasama. U samoj bibl..naziv grupe ili podgrupe. LUKIJAN MUSICKI Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl. nije nikada objavljena .Na prvoj strani trece sveske zapisano je “Osmotrenije serbskago knjizestva po azbucnom redu”.Grupe su obelezene rimskim brojevima i ta klasifikacija se kao sadrzaj u knjizi nalazi u obe sveske na pocetku.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.U sadrzaju klasifikacije nije navodio nazive podgrupe.a neke od njih imaju svoje podgrupe.ali je zato strucno na najbolji moguci nacin prakticno ostvario jednu bibliografiju.u kome je primenjena klasifikacija bibliotekara Vaplera. nacina nego je u okviru svakog vidno istakao i hronolosko i strucno obelezje svake jedinice.katalogom. gradju je svstao u 16 grupa.od kojih je jedan nervozan. knjigospisom.32.ova bibl.klasifikacija je svedena na 11 grupa.tacno datiranje.ostale prazne.ali ga nije kopirao) koji je mogao zadovoljiti prakticne zahteve.bibliografijom. sisteme i napravio je svoj sistem strucne klasifikacije (ucio od Vaplera. .Na trecoj strani prve sveske stoji “serbskaja slovesnost.serbskom.

jer svaka knjiga ne predstavlja i posebnu bibliografsku jedinicu. Delo je znacajno vise po svome uticaju na razvoj nase istoriografije nego po novim istorijskim istinama koje je donelo.nego srpska kultura.tri cirilicne knjige koje su stampane u Oficini Vicenca Vukovica iako nisu srpske.ali njihova dela nije naveo.Veneciji i drugde od 1764-1825. Iz ove njegove bibl. je skracivanje naslova.g.a tu su sigurno spadali L.Na prethodnim stranicama Istorije. i nema osobine bibliografije.a u blizini i ucenog Lukijana Musickog.Budimu.U njemu su opisane nase knjige stampane na srpskom jeziku u Becu.ni hronoloski ni abecedno. u Budimu knjigu. Knjige unesene u Pregled najnovije… u najvecem broju je ispravno datirao i opisao po svom ustaljenom postupku.ali je kao “uvod u proucavanje svih pitanja o Slovenima” znacila mnogo za slavisticku nauku.skracuje naslove. boravka u ovoj sredini izdao je 1826.Sve to je vezalo Safarika za ovu sredinu u kojo se zadrzao do 1833.I ovde.g.U trecem odeljku prvog dela svoje knjige. i Orfelinov Plac Serbije iz 1761.Na kraju spiska su imena jos 45 nasih pisaca.On je zeleo sto iscrpnije obavesti javnost o stanju u srpskoj knjizevnosti.kao i Arnot kasnije.U Sremskim Karlovcima je vec delovao tzv.tamo je za one prilike postojala i dosta bogata Mitropolijska biblioteka sa dobro uredjenim snabdevanjem ucenim delima i tadasnjim najboljim casopisima. knjige nije uvek opisivao po svom iskustvu.koje je on stao vredno pribirati. ne stice se utisak da je pisac i video sve knjige koje je opisao.Vrlo siroke osnove.kao i u vecine nasih bibliografa.g.g.proucavati i objavljivati.Gramatiku Meletija Smotrickog iz 1755.U samoj skoli zatekao je knjizevnika Milovana Vidakovica mladog i sposobnog Georgija Magarasevica. Posle 7 god.pa je zanemario precizno .belezi obavezno samo godinu i mesto izdanja i format.pre i izvan Pregleda najnovije srpske knjizevnosti.rukopisa i drugih raznovrsnih istorijskih dokumenata. Najveca mana ove bibl. Karlovacki krug.originalna i prevedena. dolazi u Novi Sad posto ga je patronat Gimnazije izabrao za profesora i direktora skole.g. Van Pregleda Safarik je opisao jos 17 srbulja. PAVEL JOZEF SAFARIK Godine 1819.zeleo da predstavi rad pisaca. Dakle predmet njegova interesovanja ne bi se reklo da je bibliografija.Pregled nije sredjen po bibliografskim nacelima.Magarasevic. takodje i mesto izdanja.g.kao i kod Arnota.onda ih je verovatno belezio prema obavestenjima ljudi u koje je imao poverenja.da navede sve knjige koje se vezuju za ime jednog autora bez obzira da li je taj delo napisao ili samo preveo.g.u dvadeset trecem paragrafu doneo je bibliografiju najnovije srpske knjizevnosti “Pregled najnovije srpske knjizevnosti”.dosao je u Novi Sad kao ucen mladi covek.zatim Zefarovicevu Stematografiju iz 1742.jedno veliko Vlasko jevandjelje iz 1512.Slovak rodom. i dao periodizaciju srpske knjizevnosti. tako opisane.vec po hronologiji pisaca i to ne bas dosledno. Bibliografski opis dela je vrlo siromasan:pod piscevim imenom navodi sva njegova dela.Istorija nije mogla da zadovolji potrebu za saznanjem o istini istorijske proslosti Slovena.33. Na njegovu odluku da se duze zadrzi u Ns svakako su uticale i biblioteke fruskogorskih i backih manastira sa obiljem knjiga.g.Safarik je prikazivao srpske rukopisne i stampane knjige izdate pre 1742.Zbog toga ovaj njegov Pregled najnovije srpske njiz. U Pregledu je naveo imena 69 srpskih pisaca i opisao 159 njihovih dela.Odusevljeni slavenofil.knjizevnik i predani vaspitac.ne moze se govoriti o odrednici u pravom smislu reci. I Safarik je.Musicki i G.I starije i novije.

Iz njih se postupno definisao i krug elemenata.Upredo sa knjiz.v. STOJAN NOVAKOVIC U vreme kada su u Evropi izlazili brojni listovi pokrenuti. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl.a potom po alfabetu. jedinice. knjiz.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.izmedju ostalog. radovi nemaju znacaj naucnog rada prvog reda. imao u rukama.Vilu i Maticu istaci S. Prestavsi sa uredjivanjem Vile.uglavnom bibl.jer se poslu bibliografskog belezenja.naglasavale znacaj zapisivanja svake nove bibl.On je tu.a deset je propusteno bez reci” odskakala je najvise po pomenutim Novakovicevim komentarima kojima se korak po korak izgradjivala teorija bibl.Muzeja od 1872. .g.Sudeci po tome da listove kritikuje za nesavesno preuzimanje neproverenih i ishitrenih podataka.prirode.Od zapisa u ranijoj periodici.Novakoviceva bibl.u Beogradu.u kojo su cesto “za jednu knjigu javljeno.a bibliotekar Nar.doprinosio i izvesnom iako skromnom.grupisanje novina i kalendara nezavisno od monografija.i s namerom da oglasavaju novosti u slovenskim knjiz. shvatan je sire nego sto se to danas cini.Tada on jos uvek ne poznaje dobro srpsku knjiz.ili inicijali. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.cime je. Vestima o domacoj donosi i one o stranoj beletristici.objavljivao je u Glasniku srpskog ucenog drustva 1869.narocito podatka o izdanju.knjiz i nauku pod imenom Vila. Njegovi pocetni bibl.izdvajala se od slicnih pregleda u onovremenoj periodici. srpske i hrvatske knjizevnosti. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije.koje opis neizostavno treba da sadrzi.nije svaku knjigu.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”. Ranije bibl.g.list za zabavu. interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njen je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini vise vredi”. pokrenuo je.i to ne samo po svojim formalnim vec i sustinskim.povremeno naslovljavane samo kao “Knjizevnost”.On je u Glasniku objavljivao i tekucu bibl. i diplomata Stojan N.koji nisu razresavani.sadrzinskim karakteristikama.odmerenog.kao i po dopunama preuzimanim iz zagrebackog Knjizevnika i novosadske Matice ili iz lista Bosiljak. svoje radove..ali je tek Novakoviceva uzgredna beleska u Vili ukazala na sirinu njenog predmeta:”Bibl.teoretskom uoblicavanju.ako je predmet razmatranja bila bibliografija.Novakovicevo je osnovno ubedjenje da publikacija treba da bude vidjena i savesno opisana.g..slozenu po hronologiji.:”Bibl.donosi i izvesne vazne novine.Redovna rubrika u ViliBibliografske i ostale vece i manje knjizevne beleske.g.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane.a ciju je vaznost.bibl i upravnik Nar.uz objave novih naslova belezio i licno vidjenje.bibliografsko belezenje knjiga. sadrzale su neretko i vrednosni sud o delu.u kojoj je u mladim godinama objavio najvise svojih priloga kao sekretar Srpskog ucenog drustva od 1867. 34.pristupalo “sa planom”.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.Danicu.kako ce to kasnije za Sedmicu. Retrospektivna bibl.buduci bibliograf.u Drzavnoj stampariji.za zivot jedne knjige i sveukupnu bibl.Ova bibl.Novakovic. u 19.Novakovic.Odrednicu su cinili prezime i ime autora.njima srodan. istakao tek S.vec i prevedenog dela. koju je zabelezio.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre.

Redjajuci publikacije prema vremenu izlazenja.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije. kao svojevrsne knjizevne statistike.U bibl.Danicic) bar kad se ima u vidu celovitost i obim njegovog poduhvata. sa 1246 dela).Andric.g. -drugi od 1832-1857 od ucesca Bg i Ns u toku koga se srpska knjiz razvija slabo i neravnomerno oscilirajuci izmedju napredovanja i opadanja (25g.Danicica.izdavaca i ostala koja se osim knjizevne radnje pominju u ovoj knjizi. -Imena knjiga bez imena pisceva ili bolje poznatih po imenu.kao i pisac kratkog pregleda srpske bibliografije od Lukijana Musickog do njegovog vremena. -najzad poslednjih 11 g.preko pobrojavanja raznih stampanih formi koje ona obuhvata svojim popisom i novijih srpskih bibliografskih tokova.danski naucnik Kristijan Molbeh.Jagica.Spasovica.” Taj rad je pisao kao nastavnik gimnazije.Arnot.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.Safarik.ruski bibliografi Kepen i Sopikov) i domaca (Danicica sledi u formi bibl. Pipina. sa 816 dela).Za pisanje Istorije on se mogao ugledati na Safarika.U deset tacaka ovoga predgovora on je dao za svoje doba veoma savremene poglede na karakter. Njegova bibl. Julius Pechold.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.predano proucavajuci principe naucnog rada u bibliotekarstvu.funkciju i smisao bibliografije uopste.za sastavljanje bibl.a istovremeno je drugim (sitnijim) ciframa pokazao koliko je dela stampano u svakoj pojedinoj godini.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom.Pregled po strukama izvrsen je na osnovu glavne klasifikacione podele na cetiri osnovne skupine: . prethodnici su mu malobrojni Musicki. sa 1143 dela).On je tako doneo: -Pregled po strukama knjizevnosti i nauke.doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl. naznacavajuci niz originalnih shvatanja-od definicije bibl. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu.zahvaljujuci njegovoj hronoloskoj sistematizaciji Pavel Apolonovic Rovinski razlikuje 3 peroda srpske izdavacke delatnosti: -od 1741-1832 g kada su srpske knjige stampane iskljucivo u austrougarskim zemljama i drugim mestima izvan Knezevine Srbije (91 g.Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom. se nalaze i brojne anotacije.a zastarelosti prirucnika u stranim okvirima. predstavlja stalan rast broja knjiga bez ikakvih oscilacija (11g.pripremajuci drugo izdanje “Istorije srpske knjiz.” (1871). -Spisak imena pisaca koje se pominju u ovoj knjizi.Solaric. za noviju knjizevnost 1741-1867.Koristeci teorijska i istorijska saznanja strana (kao eventualni uzori mogu se istaci nemacki teoreticar bibliotekarstva i bibliograf.svestan oskudice ovakvih knjiga u nasim.uspostavljao je glavnu i kontinuiranu brojnu oznaku bibliografskih jedinica. za noviju knjizevnost. opisa. -Gde je koja godina i koliko broji svezaka.sto redovno i savesno naglasava u napomeni) u oblasti knjizevnosti i bibl. -Imena istorijskih lica.Ti i jos neki elementi sadrzani su u znacajnom predgovoru koji predstavlja i Uvod u Srpsku bibl. je slozena po hronoloskom principu.rasporedjenu hronoloski.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.a Safarika u podacima o starim i retkim knjigama.do navodjenja glavnih vrsta bibliografije i isticanja osnovnih metoda koje je primenio u njenoj izradi.istarzujuci fondove Narodne biblioteke. On je bio jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih teoreticara biblografije.

nisu predmet bibliografije. predstavlja zanacajno dostignuce.g.Stojan N.opisao ih.stvarni naslov.odnosi na hrvatske publikacije koje nije obuhvatio jer bi to iziskivalo duzi boravak u Hrvatskoj sredini.zatim kriticke i polemicke napise koji su se ticali popisanog teksta i sl. je formulisao bibl.pisana je ozbiljno i studiozno.Njegovu monografiju su kritikovali.Beleska mu je nesto bolja.izdat 1536.ponaslov.U okviru njih formirao je vise grupa i podgrupa.godiste i broj sveske i knjige.Branko Musicki (dodate 62 bibl.pa joj je zato i dao prednost u vlastitom bibl.umetnost.g.a medju njima i jedan Minej. 35.U istom manastiru nasao je i tri stampane knjige.Ljubomir Stojanovic koji je uglavnom ukazivao na nepotpunost podataka. jedinicu.a osecao je i potrebu za razresavanjem inicijala i pseudonima. Jedinice) Dusan Djermekov (jos97 radova). Posebnu paznju pridavao je beleskama(anotacijama) uz bibl. objavio je u Backoj vili 1841.On je inace smatrao da je starija srpska knjizevnost bolje izucena i da je vreme da se nastavi sa pojedinacnim i detaljnim istrazivanjima.Marko Krecarevic (37 jed). Jed. delo je iznenadjujuce veliko i u istoriji srpske bibl. Celovitost i jedinstvenost bibl. principe.naslova anonimnih publikacija i istorijskih i neknjizevnih licnosti. Razlozi su jednostavni i za njega opravdani:na raspolaganju je imao biblioteke novijih knjiga (u Beogradu).Njega zanimaju starine koje se nalaze jos jedino po manastirima.g.broj strana.ukazao na izvore koje je koristio.Takav slucaj nije sa novijom literaturom. On predstavlja prvo casopise:Letopis Matice srpske i Vrazovo “Kolo”. Da njegov rad nije bio plod prolaznog zanosa svedoce njegovi radovi u “Pestanskobudimskom skoroteci”.U tako naslovljenoj rubrici objavio je nekoliko natpisa iz manastira Krusedola. od nazivom Bibliografija najmanje je to.One su sadrzavale pominjanje nekih izvora za odredjenu publikaciju.Format i tiraz nije belezio.Kao vrstan bibliograf je u teorijskim odredjenjima. U ovom predgovoru je objasnio i razloge zasto je za popisivanje uzeo noviju srpsku knjizevnost i zasto se vremenski ogranicio na 17411867.To se npr.a popisivanje starije knjizevnosti trazilo bi putovanje u ona mesta gde se nalaze odredjene publikacije cime bi se posao oko ovog perioda samo produzio.stamparija.naziv casopisa. Prve radove iz oblasti bibl.nauka.Opis casopisa je bogat.isticao koliki je znacaj pojedinih elemenata u bibliografskom opisu tekstova.Ono sto je Milos Popovic zapisao u svesci za 1841.).1842.Vladimir Krasic (38 jedinica u oblasti narodne knjiz).On je obrazlozio is svoju izradu registara imena pisaca. MILOS POPOVIC Rodjeni brat Djure Danicica.g.mesana izdanja. opis knjige mu je vrlo slab:sem formata ne pruza ni jedan drugi podatak o knjiz.Knjige je belezio onim pismom kojim su i stampane.osporavali i dopunjavali.pouka. U tom smislu se drzao principa o doslovnom prenosenju podataka koje daje sama publikacija (autor. .koji po onome sto jesu.Tada jos bibl.ime urednika i izdavaca.autenticno pismo i pravopis).Njegovo bibl. radu. nadilaze izvesne greske u opisu koje su kasnije ispravljali i dopunjavali Djordje Rajkovic (343 nove bibl.g. koja nije izlazila stalno.mesto i godina stampanja.koje odgovaraju tadasnjim teorijskim principima o klasifikaciji nauka i umetnosti.

Svoje bibliografske priloge on nije potpisivao punim imenom i prezimenom.mozda.ili prikaz novih knjiga. U ovom casopisu jos od prvog broja. ce njegov opis postati sadrzajniji.nije uspeo da stekne siroku citalacku publiku i svojim literarnim rubrikama ostavi dubljeg traga u srpskoj knjizevnosti.s puno prava moze da ponese ime tekuce bibl.a nekad pruza citaocu sasvim obicne.koje je prosirivao i zahvaljujuci licnim kontaktima ili preuzimanju iz drugih casopisa. Od tada redovno.Njegova bibl.ali korisne savete o nacinu na koji knjigu moze nabaviti i po kojoj ceni. je dakle rekomendirana tekuca bibl.ili stampare da im ih posalju.U njemu se. su belezene i knjige na ruskom.mestom izdavanja i izdavacem. Popovicev popis knjizevnih novosti.sa naslovom. .u ime ilirske uzajamnosti. Materijalni opis knjige je detaljan. U Podunavci.sto je apsolutna novina.a zatim Nove knjige ili Nova knjiga.ili.vrlo je opsirna.Selekcija koju je vrsio bila je uslovljena ideoloskom i kulturnom koncepcijom lista.najcesce o pismu izvornog teksta.ponekad i na madjarskom i nemackom jeziku.povremeno je sadrzinska.pa je tako ukljucen i uporedni naslov.kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno (stampano kurzivom) od cesto bogate napomene.svake subote.Zbog aktuelnosti vesti.Gornje polje bibl.On je opisao 119 knjiga.prosecno svake druge nedelje po jednu knjigu. 1843.Opis prosiruje svim podacima koje mu knjiga nudi.jos cesce ih je ostavljao nepotpisane.a nekad i o propratnoj gradji.Sve rasplozive podatke Popovic je preuzimao sa naslovne strane.pa je davao toliko koliko je trebalo da zadovolji znatizeljne i da udovolji svojoj obavezi i svojoj licnoj teznji da utice na knjizevne i kulturne tokove srpske i i srpskohrvatske.donosio je u malim zagradama. On je vodio racuna o koncepciji lista.okrece se pracenju tekuce izdavacke produkcije.najcesce u Beogradu.poljskom.g. iako je svoj prvi rad ove vrste samouvereno.zahvaljujuci tome i Popovic je mogao odrzavati obe rubrike.Popovic se sada ne usudjuje da svoje nove pokusaje na tom neobradjenom polju nanovo tako imenuje.Znacajno je naglasiti da su opisivane samo one knjige stampane na stranim jezicima koje govore ili o Slovenima ili samo o Srbima.kada belezi izlazak iz stampe Francuskog bukvara.o citaocima od kojih sve nije interesovala bibl.veoma retko Knjizevne vesti.cak jedinim casopisima navodila je urednike.Sada ih opreznije naslovljava Knjizevna izvestija. opisa bez odrednice.razdvaja rimska od arapske paginacije.ali znacajne vesti o upravo objavljenim monografskim i periodicnim izdanjima.U okviru bibl. ili Urednik.daje tacan podatak o ilustracijama.Zelja da knjige budu prikazane u cenjenim. U Podunavci.mada je bio informativno glasilo za srpsku kulturu.njegove Knjizevne vesti s pravom mogu biti okarakterisane kao tekuca bibl.odmah iza podataka o odgovornosti.savesnosti i ozbiljnosti s kojom je pristupao obradi svakog novog naslova. dodatka Srbskim novinama.popunjava na smenu dve rubrike “Pregled literature” i “Knjizevne vesti”.imenom autora.ili stamparijom.vec povremeno samo U.ceskom.ali ne i pretenciozno.autore.a kao stalnu rubriku uvodi Knjizevna izvestija.Cesto je formalnog tipa.pocevsi od broja 14.nazvao bibliografijom.i u Hrvatskoj.jer objasnjava nedorecene podatke iz osnovnog opisa.a katkada.Od sirine teritorije na koju je casopis stizao i od njegovog ugleda u drustvu zavisio je priliv publikacija. Popovic donosi malobrojne.U tom periodu. Ove preglede i vesti treba razlikovati od bibliografije objavljene u ovom listu.kao i zbog tacnosti i doslednosti u navodjenju podataka.Napomena kojom je snabdevena svaka jedinica.izdavace.a svoju primedbu.

Na osnovu dopisa koji je primio iz Zagreba. avg.obavezno imenica. Od dobro osmisljenih..jula do 10.ukazujuci i na njihovu sadrzinu.smesteni u uglaste zagrade.Na osnovu pregleda u broju 41 .g. . opisa je od Djure Danicica preuzeo Stojan Novakovic.da predstavi sadrzinu casopisa uz tacno navodjenje strana. za godine 1856.1843. moze se istaci njegova uloga u formiranju perspektivne bibl.g.dok su podaci koji se na njoj nalaze. odrednica.1857. se u 19.sto je praksa. koja je: -unutar hronoloskog.On ce naciniti prekid u objavljivanju svoje bibliografije kada je ustupio prostor novoj rubrici Korespondencija.DJURO DANICIC Organizovano i institucionalizovano bibl.savesno uredjivana.)Srbske knjige godine 1857.Karlovcu.Ovakvu formu bibl.g. sacinjen u Varsavi od strane Petra Dobrovskog (prenoseci njegove stavove bez ispravki i komentara). Danicic je bibl.ali neostvarenih pocetaka.on.1858.iz koga je mogla biti izvucena i karakteristicna rec.kojoj se kasnije priklonio i Stojan Novakovic.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.1844.izvucena je iznad bibl.U opisu je preslikana naslovna strana.Djuro Danicic radi bibl. 2.u stvari.krio pregled najnovijih knjiga ruske literature od 30.Invertovani red reci naglasen je zarezom.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja U propisnoj ustrojenoj bibl. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.prema teritorijalnom principu.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.pod kojom se .)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.1858. 36.znatno se razlikuje od prethodnih.Na inicijativu sekretara Mise Cenica.Dodati si takodje i podaci o: -formatu -broju strana -ilustracijama Napomena je imala namenu slicnu danasnjoj:da objasni odakle je preuzeto ime autora. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti. opisa i cine je prezime i ime autora/prevodioca.a za anonimno delo i casopis naslov.Zadru i Rijeci..ukoliko je naslov pocinjao neutralnim recicama ili pridevima.koja je ranije najcesce bila skrivena. razvrstava knjige i periodiku koja ce tek biti stampana u Zagrebu. koja je objavljena u Glasniku.prvi put tako i naslovio.cesto neprecizne i netacne u opisu.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.

za period od 1868.Prvih 76 numerisanih stranica potvrdjuju Popoviceve reci. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.potvrdjuje da rad na bibl.one ocigledno .pri kraju sveske navedene su i Pregledane biblioteke.vec zarezom.ili bibl.njegovih kolega. Istim rukopisom kojim su popunjene sve sveske.. Crne gore.g..uz koje su zabelezena imena saradnika na bibliografiji zaduzenih da ih pregledaju.Kako se spisak nigde ne zavrsava tackom.casopisa. Osim prethodno pobrojanih kataloga. Dnevnicku pedantnost potvrdjuje i uredan skup signatura na ukupno 45 strana. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine.izvestaja.bez obzira na namere svojih tvoraca. navedene su godine kada su se u taj posao ukljucili.a na pocetku 20.koje je svaki od njih analiticki obradjivao.Cvijanovica. Na drugoj stranici prve sveske stoji naznaka:”poceto u zimskom semestru 1904.nije bio sveobuhvatan.a ispod njih naslovi listova. pominje se Pokusaj za bibl. -Radnici na bibliografiji.pruza nesto celovitiju sliku ovog zamasnog projekta. -Sta treba pregledati.katalog Narodne bibl.zabelezeno je na jednom papiru i metodsko uputstvo o radu na bibliografiji.ili fondove biblioteka mu je potpunost i tacnost uskracena.Sevica.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica.bibliografija.Kada je . PAVLE POPOVIC Delo Stojana N.Ukupan broj kataloskih jedinica u svakoj godini odlican je pokazatelj ozbiljnosti ovog poduhvata.ali je uvek belezio za koje naslove.kako je naznaceno u naknadno upisanom naslovu.knjizarskih kataloga.spiskova i bibliografija.koji. Uz imena saradnika na bibl. nije bio okoncan.bibliotekara.koje su zahvacene bibliografijom.Pravnu bibl.g. Pavla Popovica.uz prethodne dve.Matice srpske.”.Na samom kraju je popis 11 skracenica koje se u bibliografiji upotrebljavaju.Na dva mesta u opstoj bibl.o kome nema detaljnih podataka.Tome u prilog govori i sveska Sta treba pregledati. studenata bio je zametak osnivanja Bibliografskog instituta 1920.Stajicev katalog.g do 1905. radu ostale su da svedoce. Andra Djordjevica kao i spiskove izdanja Kona.cije su objavljivanje omele ratne prilike. na Filozofskom fakultetu.ciji su naslovi pisani jezikom i pismom originala.edicija.koje predstavljaju nastavak prve knjige.ukazuju na publikacije pregledane u pojedinim bibliotekama. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.ili tacka zarezom. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.O organizovanom bibl. do 1905.jer po jedan list predstavlja jednu godinu od 1868.broj nacinjenih bibliografskih jedinica i spisak naslova pregledanih listova.Sakupljena gradja.Tek treca sveska Radnici na bibliografiji.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene: -Opsta bibliografija.Ispod naznake godine zabelezena su imena radnika na bibliografiji.i to popisom biografija.37.klasiranih u cetiri rubrike. Rad na retrospektivnoj bibl.u kojoj je popunjeno samo prve cetiri strane.Zavrsni pasus za svaku godinu cini rubrika Pregledani listovi. Saznanja sticana redovnim pracenjem periodike dopunjavana su i uvidom u kataloge Novosadske gimnazije.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu.bibl.g.

vidi se da je ovo delo bilo zamisljeno kao prva knjiga srpske retrospektivne bibl.g”. U dosta opsirnom i vrlo konstruktivnom predgovoru za ovu bibl. literature.nakon vise od 100 g.da njegova knjiga sadrzi sve poznate stampane knjige i objave 18. Srbije za period od pojave prve srpske stamparije u 15.koju je po zgaristu pozrtvovano i savesno sakupljao Pavle Popovic.Isto tako je pokazao i izvanredno poznavanje ruske i madjarske bibl.kako svedoci sam autor. 4.g. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18. Srpska bibl.Mihailovic je najpre dao kratak pregled srpskog bibl.Od zaista objavljenih 408.sigurno nije mislio da ce gradje Srpskog seminara svetlost dana ugledati tek u okviru “Srpske bibliografije 1867-1941.U bombardovanju Srpskog seminara 1914.18. obrade.Zato se i duze osecala potreba da se uradi nova i savremenija bibl.18. Srpske akademije nauka.u svom predgovoru.S.ukljucivani su postupno u retrospektivnu bibl. GEORGIJE MIHAILOVIC Sacuvani podaci. prema nepotpisanoj napomeni izdavaca.veka.48 nije vidjeno. Posebnu ulogu imao je Miras Kicovic kao glavni redaktor koji je znatno upotpunio i ispravio opise knjiga. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1. novih istrazivanja postala oskudna sadrzinom.Na osnovu njegovog primera.u izdanju Narodne biblioteke Srbije.G.a zastarela u nacinu bibl. stradala je i gradja za bibliografiju.koju je obrazovao Savet za nauku i kulturu NRS. delo.izradjuje Narodna bibl.g. .kao i od navodjenja konkretnih njihovih gresaka.zapoceta na podsticaj Instituta za proucavanje knjiz. rada koji se ticao popisa knjiga 18.na inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.vek.a zatim je pomenuo izvore kojima se sluzio.v.U svom predgovoru posebno naglasava da je Safarik jedini u srpsku bibl uneo i knjige rimokatolickih Srba i drugih Slovena stampane brzopisnom cirilicim.Mihailovica.on je istovremeno iskazao respekt i duzno postovanje za njihovo bibl.Pavle P. veka” G. do kraja 17. 2.a uz smernice Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl. Iako nije bezao od kritickog odnosa prema svojim prethodnicima.koja su obradjivala isti period.G. Kad od ovih jedinica odbijemo 5 fiktivnih ostaje stvarno 408.veka.bibl. radove Lukijana M.da bi onda podrobnije istakao principe na kojima je radio svoju knjigu.dela (Safarika i Novakovica).i G..koje su svojevremeno sakupljali Pavle Popovic i njegovi saradnici. Petra Kolenovica. veka.Safarika. 38..v.)1801-1867.veku do 1944.Mihailovic je smatrao ispravnim da te knjige unese u svoju knjigu (to je osnovna zamerka ovoj knjizi bibl kritike).)1868-1944. ovo napisao.saobrazivsi ih principima bibl. Koju u godinama nakon II Svetskog rata. koju je pripremala NBS.Takodje se istice da su ranija bibl.sve su verodostojno utvrdjene. i one cine ukupno 413 bibl jedinica.)18.Mihailovic je detaljno analizirao bibl.)od prve stampane knjige 1494.4 sumnjive jedinice unete su samo radi evidencije za kasnije istrazivanje.Novakovica kojima se pored ostalog sluzio prilikom izrade Srp.koja je .u kojima je takodje nalazio neke izvore za svoju bibl.obrade.ali sem 4 jedinice.. On kaze. 3.a i po savetu dr..

Izvesna skracenja u opisu (narocito naslova) uvedena su zbog ilustrovanja teksta naslovnom stranom knjige.proklamacije.narocito dostupne arhivske gradje.proklamacije i dr.SRPSKA BIBLIOGRAFIJA:1868-1944 “Srpska bibl.Anotacija se sastoji od ukazivanja na jezik i pismo publikacije.)katalozi nasih knjiga izdavanih od stamparija 4.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.kako kaze Miodrag Zivanov.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja. za 200 novih jedinica. 3.g postavljene su osnovne smernice rada i .sanitarna uputstva.novine.Potpunost ove bibliografije je.istorijske i teorijske dileme. gradjanskom ili brzopisnom cirilicom d)privilegije stampane o trosku Srba na latinskom jeziku. Lakse snalazenje u bibliografiji omoguceno je unakrsnim registrom odrednica.a stampane crkvenom.G.To je.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.s druge pak.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.Musickog. radjena je iskljucivo de visu.kako ne bi doslo do dupliranja.Od jula do oktobra 1954.pseudonima i anonima.izvestaji akcionarskih drustava 2.sadrzaj knjiga. i ispravki Djordja Rajkovica.samo ako su izdate na crkvenoslovenskom ili napred navedenom jeziku.veku stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom. veku putem stampe objavili na bilo kom jeziku: a)originalna dela srpskih pisaca. b)prevode stranih pisaca na jednu od varijanti tadasnjeg srpskog knjizevnog jezika.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.80-90 %.mada to.nacin opisivanja gradje.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu.kao sto su skolske knjige.najvazniju literaturu i skracenicu biblioteke u kojo je knjiga sacuvana.Mihailovic je obogatio srpsku bibl.)Sve sto su Srbi u 18.inicijala.)Izdanja drzavnih vlasti za upotrebu i obavestenje Srba.kalendari.imena koja se javljaju u tekstu jedinica i literature.bez obzira na versku pripadnost. L.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.naredbe.a stampane crkvenom ili gradjanskom cirilicom.Safarika.zakoni. odluku o formiranju Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.sopstvene nedoumice i uticaje recenzenata i izdavaca. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.kako kaze Mihailovic. objasnjava obuhvat.karaktera bibl.nepotpunih imena. knjige 1868-1944.18.osnovne izvore i svoje uzore i prethodnike. izvora. 39. i anotirana. 18.zbog cega je ova bibl.strucna pitanja.jula 1954.U ovom predgovoru Mihailovic objasnjava koju gradju bibliografija obuhvata: 1.g. c)knjige za crkvene potrebe i versku pouku.sistematizacija gradje (hronoloski).Savet za nauku i kulturu Srbije doneo je 19.Novakovica. jedinica i potpunosti bibl.P.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.s jedne strane.drustveni kontekst.Stojana N. e)sva ostala nasa izdanja u 18.kao:skolske knjige i skolski izvestaji.)jedan prevod srpskog pisca na ruski jezik Temeljno i pregledno Mihailovic u predgovoru bibl.objektivna i znalacka analiza bibl. Na neposrednu inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.Ova bibl.U odnosu na S.nije primereno naucnoj bibliografiji.v. je u pripremi.

g. opis je dat pismom originala. i Glasnika Narodne bilioteke za 1940.)1868-1944.g. teritorijalni princip kombinovan je sa nacionalnim.kao priloga Glasnika knjizara od 1934-1935.vek.teritorijalni princip sada ima prevagu.g. Svaka sveska bibl.).g zadatke Komisije preuzela je Narodna biblioteka Srbije.a osnovno pismo je cirilica. pruzili su Bosko Veljkovic (Prilog bibl. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948. (u radu Godisnja bibl. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.g.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.bibl. Za izradu ove bibl.g.odnosno njeno bibliografsko odeljenje.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.Od 1969.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4. 1945.) i Zivorad Jovanovic (Jugoslovenska bibl.Predvidjeno je da bude objavljena u 20 tomova. za 1938. veka.izvrsena periodizacija prema kojoj bi srpska retrospektivna bibl.TEKUCA INSTITUTA BIBLIOGRAFIJA JUGOSLOVENSKOG BIBLIOGRAFSKOG Zelja da se od retrospektivne bibl.)od prve stampane knjige 1494..)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930. Za razliku od jezickog principa.)18. Odluceno je da se najpre pristupi obradi knjiga iz poslednjeg perioda (1868-1944).jula 1960.ali sa pomenutim odstupanjima.veka.)Pojedinacne doprinose tekucoj bibl.Na njenoj izradi su angazovani:Milena Nikolic (od 1955. stigne do redovne tekuce bibl. 40. knjiga i periodika stampanih u Jugoslaviji u 1940.cemu je ustupak bilo i formulisanje latinicne odrednice i istih pravila opisivanja radi ujednacavanja bibl.).sto je i razumljivo s obzirom da taj period gotovo uopste nije bibliografski pokriven.g.g.g.Raspored gradje je abecedni..4.) Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.sto je dovelo do ponovnih istrazivanja istih biblioteckih fondova i sagledavanja onih koji prethodno nisu bili obuhvaceni.)1801-1867.Miodrag Zivanov (od 1960. do kraja 17.pretezno primenjivanog tokom 19. 3.20.u zelji da predstavlja celini sa retrospektivnim bibl.).)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5. bila podeljena po hronologiji na 4 dela :1.tada je samo delimicno ostvarena kroz mesecne sveske Jugoslovenske bibliografije.g.zaduzenog za izradu .g.2. opremljena je sveobuhvatnim.preciznim i pouzdanim imenskim i predmetnim registrom.g).g.koja okuplja gradju od 1928-1932.kojima ce se pridruziti i indeksi po drugim kriterijumima.Odrednica je uvek pisana latinicom. drugih jugoslovenskih republickih zajednica.a svaki tom ce sadrzati i 2 osnovna registra:autorski i predmetni.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.kasnije i Ksenija Lazic i Jelena Jelic (od 1964.g.pismo ili nacionalno poreklo autora. 2.

Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949.univerziteta i visoke skole Srbije imao je jedno odeljenje koje ce maja meseca 1948.g.objavljivanje putem biltena prinova priliva stranih knjiga nabavljenih u beogradskim bibliotekama i izrada centralnog kataloga knjiga Srbije. .tekuce (za knjige.da je broj sluzbenika bio nedovoljan za sve te postavljene zadatke.kasnije i sam sadrzaj knjige.a od 1965.primarna i samostalna.a UNESCO-voj konvenciji od 1958.g. Zadaci instituta bili su:izrada specijalnih bibl. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.bila je odmah prihvacena decimalna klasifikacija.Pred toga jedan broj honorarnih saradnika prikupljao je gradju za bibliografiju profesora Beogradskog univerziteta.g.da su finansijska sredstva bila vrlo skromna Bilten prinova izlazice sve do 1951. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta.ova tekuca bibl.njena kompletnost zavisi od odgovornosti izdavaca i stampara u popunjavanju obaveznog primerka. 41. Jugoslavije primenjuju se medjunarodna pravila za bibliografski opis svih obuhvacenih vrsta publikacij. -trece.nacionalna. (za period 1945-1949) na saveznom nivou. -Bibliografiju prevoda u SFRJ -i niz strucnih.g. u Bibl. Istovremeno. Od 1975.ali treba reci i da je: -prvo.vremenom pored originalnog naslova knjige unece se i prevod tog naslova.BIBLIOGRAFSKI INSTITUT U ISTORISKOJ DIMENZIJI I DANAS Komitet za naucne ustanove.Autorski i predmetni registri sastavni su deo pojedinacnih svezaka.g.personalnih..brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.vec preko nacionalnih biblioteka.jer se u to vreme smatrala jedino ispravna praksa sovjetskih biblioteka. sluzi i kao osnov za: .registraciona.tekuca. roto stampe i stripova. -za serijske publikacije. izlazi i Bibl..kumulativno.Kako se tekuca bibl. institut nije direktno zakonski regulisan.g.g.koji za Jugoslovenski bibl. Na prvi pogledovo su bili konkretni zadaci. Takodje.To odeljenje je imalo 4 sluzbenika koji su ada postali saradnici novog instituta (par meseci kasnije broj saradnika ce porasti na 8).Institut objavljuje bilten stranih casopisa sa prevedenim naslovima clanaka.mada postoje godista za koja nisu izradjeni. u sistematizaciji gradje siroko prihvacena Univerzalna decimalna klasifikacija.ili se objavljuju godisnje. izradjuje samo na osnovu vidjenog materijala.U pogledu grupisanja gradje u tim biltenima.“Bibliografiju zvanicnih publikacija” u cilju medjunarodne razmene (prema Briselskoj konvenciji od 1886.Institut bio u neadekvatnim prostorijama -drugo.modifikovana varijantom sovjetskog bibliotekara Tropovskog. a od 1971.g.brosure i muzikalije. prerasti u Bibliografski institut Srbije.retrospektivnih i medjunarodnih bibl.u tri serije: -za knjige.).

Taj trobroj.Sa njima su se pretresla brojna tehnicka strucna pitanja oko izrade bibliografije.Institut je izdavao i : -Bibliografiju Jugoslavije-(u petnaestodnevnim i msescnim sveskama)odnosi se na knjige.Godine 1949.cak se diskutovalo i o formatu i o boji korica.kao i sledeci bice odstampani u stampariji BIGZ-a uz neposrednu saradnju jednog broja bibliografa i majstora stamparije.svestan velike odgovornosti ovog poduhvata.Od 17 sluzbenika njihov broj raste na 33.Pocetkom 1950.Kasnije kada je Institut nabavio svoju stampariju. Pocetkom 1950. za podrucje cele Jugoslavije.Direkcija za informacije FNRJ izdavala je u periodu 1947-49. U to vreme sve vise sazreva ideja da bi Bibliografski institut bio najpozvaniji da publikuje tekucu bibl.razmena zvanicnih publikacija sa inostranstvom.g.ali su kasnile u odnosu na tekucu produkciju knjiga.Na taj nacin je omoguceno da vec u aprilu 1950.). opis publikacija.a 4 na specijalnim bibliografijama:radnickog pokreta.ali njene manjkavosti nisu mogle nadomestiti jednu bibl. Jugoslavije.Prvi trobroj bibl.bilo je logicno da se prihvati UDK.g uredbu o osnivanju Bibl. obrade. poduhvata angazuje po dva vrlo iskusna bibliografa iz Hrvatske i Slovenije.kada ce konacno biti smesten u zgradu na Terazijama.pedagosko. instituta FNRJ. .Bibliografskom odeljenju instituta bio je poveren najodgovorniji zadatak:priprema i publikovanje tekuce bibl. Borislav Blagojevic biva imenovan za direktora Instituta.koja je bila primenjivana u Sloveniji i u mnogim stranim publikacijama(nasa varijanta UDK).vodi se od 1950. gradje -izdavanje tekuce bibl.Uzora za takvu bibl.geoloskoj.Na kraju pristupilo se izradi pravila za bibl.koje su ostale nedovrsene ili u rukopisu.listovima i zbornicima -Bibliografija Jugoslavije koja se odnosi na serijske publikacije izlazi tromesecno od 1956.za koji se znalo da ce morati bez zastoja teci u kontinuitetu.vodeci racuna o svim fazama stampanja.g..posao je bio olaksan. Od 1952.Hrvatska i Slovenija izdavale su svoje godisnje bibl. Zbog svega toga se prionulo proucavanju svih relevantnih publikacija o teoriji bibl. izadje prvi trobroj Bibliografije knjiga.. i pravilima bibl.g. koja bi strucno dala pregled nase tekuce izdavacke delatnosti. -pruzanje biblioteckih informacija -vodjenje centralnog kataloga literature Jugoslavije .od kojih je 9 radilo na pripremi biltena. Tekuca bibl.doneta uredba o obaveznom primerku po kojoj su izdavaci i stampari biliduzni da dostave Institut obavezan primerak svih svojih izdanja.obradjivao je ceo kolektiv Instituta. sveske pod naslovom “Izdavcka delatnost FNRJ” (zamisljena kao tekuca bibl. ne bi mogla biti realizovana bez dobijanja knjiga i casopisa putem obaveznog primerka.g dolazi i do selidbe Instituta . pokrenut je Centralni katalog stranih knjiga i casopisa.g prof dr.Stoga je u decembru 1949.iako se smatralo da bi trebalo da ih bude 40 s obzirom na postavljene zadatke : -prikupljanje.g -Bibliografiju Jugoslavije koja se odnosi na clanke i priloge u casopisima.Institut se nije dvoumio da jos i pre realizacije takvog bibl.Posto se vec ranije odustalo od varijante Tropovskog. bilo je malo.g.istrazivanje i obradjivanje bibl. broj sluzbenika Instituta je povecan na 17.koji su se rado odazvali tom pozivu.brosure i muzikalije.Prvi koraci su bili i najtezi jer vecina sluzbenika tog odeljenja nije bila bibliografski obrazovana.g.Uskoro Savezno ministarstvo za nauku i kulturu donosi u septembru 1949.

PAVLE SOLARIC “Pominak knjizeski” prvo je bibl.uz dosledno koriscenje istih simbola.objavila je svoj katalog negde izmedju 1772-1774 god. institut izdaje i povremeno pojedinacna izdanja -Jugoslovenska retrospektivna bibl. Javlja se dilema da li je njegovo primarno opredeljenje bilo da sacini katalog izdanja D.jednom godisnje -Bibl.iako ostavlja terminolosku nedoumicu.JUBIN ce i posle raspada SFRJ obavljati pojedine funkcije nepostojece centralne biblioteke. Ova izdavacaka kuca o kojoj pise Solaric.rad koje kasnije nastaviti Jugoslovenski bibl. slozene po azbucnom redosledu naslova.Od 2003.licenca za prevod i izdavanje UDK tablica.nekada su se stampali uz svesku.stampanih Dimitrija i Pana Teodosija.kojim su obuhvacene slaveno-serbske knjige stamparije Teodosijevih.formatu. pojavljuju se i predmetni i imenski registar.Drugi deo ove knjige on je nazvao Katalog knjiga Slaveno-serbskih.g.izdao je 1810. .Knjige koje su ranijim katalogom Teodosijevih iz 1800..ali tada samo za SRJ.veku i prvi srpski katalog uopste.Isto naslov u narednoj bibl. zvanicnih publikacija SFRJ.mestu i godini izdavanja. u Veneciji.Solaric znao i video.Uz ove bibl.dakle. Jugoslovenski bibl.Dimitrije Teodosije.a po drugi put u poslednjoj godini toga veka-1800.izdavanje ISBN/ISSN broja.odrednica knjige i graficki je istaknut povlacenjem prva tri slova u levu marginu. Jugoslavije.a predgovor je istorijat srpskog stamparstva u Veneciji kako ga je P.drugi put o sadrzaju dela).On je prvi koji svome pregledu daje odlike prave bibl. jedinici nije ponavljan vec je obelezavan linijom.g.jasno ukazuje na sadrzaj.nekad o ilustraciji.Samo poglavlje koje nosi naziv katalog jeste bibliografija.g.sto predstavlja utemeljenje prakse pozivanja na druge izvore.periodike.a nekada su stampani i kumulativni.izlazi od 1971. i P. Ovaj Solaricev katalog razlikuje se od ostalih slicnih knjiga i po ozbiljnosti predgovora.-informacioni institut.sumnje i nedoumice svoga traganja za pocecima i razvojem srpske stampane reci.uz povremenu napomenu (ne uvek iste vrste.g JUBIN se nalazi u sastavu NBS. SRJ.Ni po kojoj osobini Pominak nije trgovacka knjiga radi trgovine knjigama.brosure i muzikalije 1945-1967 -Bibl. “Pominak knjizeski” gde je zapisao svoja znanja.Obavljao je i dalje bibliotecke poslove od nacionalnog znacaja:izrada tekuce bibl.redovno obuhvata naslov. Naslov. gradja-knjige. Teodosija ili bibliografiju srpske knjige. delo objavljeno kao samostalna monografska publikacija koja predstavlja izdavacku delatnost Dimitrija i Pana Teodosija .rodom Grk.autor.Prvi je objavio venecijanski stampar .dakle po nameni i po opisu knjiga. 42.podatak o jeziku dela.venecijanska stamparija Teodosijevih.a drugi njegov naslednik Pana Teodosije. vec bile obuhvacene oznacene su simbolom.Bibliografski opis.Naslov je. roto-stampe i stripova 1971-72 -Katalog strane periodike u bibliotekama SFRJ 1919-1968 -Katalog strane periodike u biltenu Jugoslavije 1957-1961 Ovo je bio sam pocetak kada se pocelo sistematski raditi natekucoj bibl.prvi put u 18.pismu i ceni. prevoda u SFRJ izlazi godisnje od 1969 -Bibl.(JUBIN).

nego je prvo dao sadrzaj dela.Zato je u njega srazmerno veliki broj nedatiranih bibl.Odrednicu nije izdvajao. Solaric je jedini pored L.on jednostavno godinu nije belezio.U svakoj jedinici je navodio kojom vrstom slova je knjiga stampana:gradjanskom ili crkvenom cirilicom ili glagoljicom.zatim naveo kolofon sa strane 273 Psaltira.Godinu izdanja je belezio samo ako ju je nalazio na koricama knjige. U Katalogu on je opisao 72 knjige.i to onako kako je na knjizi odstampano.Musickog zabelezio Orfelinovo delo “Zitije Petra Velikog.napisao vrlo zanimljivu anotaciju.”ali za razliku od L.on je pohitao da je bibliografski opise. Ocevidno je da je o pocecima rada stamparije Teodosijevih znao dosta.godinu i mesto izdanja.ali pravog autora nije uvek navodio.medju kojima je 8 hrvatskih.medju kojima je 7 hrvatskih..U opisu je redovno navodio mesto izdanja. Bibliografsku belesku nije gajio. jedinica:14.v.Taj opis je remek delo rane srpske bibliografije.Samo je jednom. .Prva je-da obelodani svoja saznanja o srpskom stamparstvu.Tajne Dimitrija T.Pisane podatke o svemu tome po svoj prilici nije imao u rukama.g u mletackoj stampariji Bartola Djinamija.a onda je prikazao graficka resenja slova-njihov oblik i brojnu vrednost.Redovno je zapisivao da li je delo prevedeno i sa kojeg jezika.On je prvi kod Srba napiso iskljucivo bibliografsko delo kao samostalnu knjigu. i 18.o knjizi Jevrema Lazarevica. opisa:naslov.Ako nije bio siguran u to.Zapravo u samom katalogu su navedene knjige stampane iskljucivo u tipografiji Teodosijevih. U tom kontekstu prikazao je i “Psaltir Davidov” poslednju knjigu ranog srpskog stamparstva objavljenu 1638.Kada su ga istrazivanja dovela do ove knjige.iako su izasle iz ove stamparije.a hrvatske je autor pominjao samo u okviru rasprave o pocecima i razvoju srpskog stamparstva.casopisa.v.novina ili kalendara.Format i obim knjige i cenu je obavezno unosio u opis.bilo da mu nisu stavili na uvid.M.kao i odsampavanja na njima mesta izdanja nije dokucio. Na pune 4 strane.on nije pobrojao samo konvencionalne elemente bibl. oko datiranja knjiga.Ovu je graficki odvojio od opisa. autora dela nije znao.format i broj strana. Solaric za nju tvrdi da je to najstarija slovenska knjiga.ukoliko su ih imali.kulturne i ekonomske uslove razvoja glagoljicke.Svi drugi.od kojih su 42 iz 18.Katalog je sredjen po azbucnom redu naslova knjiga. veku ne samo za Srbe nego i za Hrvate.a 3.i one su sve srpske.bolje reci da je to samo po izuzetku cinio.pa je za neke knjige napiso da su izdate u Moskvi.od Orfelina do Subotica.cirilicke i latinicne stampane knjige u 17.oba njena dela i traktat o razvoju srpskog stamparstva i Katalog izdatih knjiga u Teodosijevoj stampariji-plod su dve Solariceve zelje i jedne teznje.bilo da ih Teodosijevi nisu sacuvali. Cela knjiga . U ovoj knizi je opisao 80 knjiga.jedini pre Stojana N. je Pana Teodosije objavio u prvim godinama 19.ali nije znao sve i valjano.a drga da objasni drustvene i politicke.znakove interpunkcije.sastavljali su bibliografije i objavljivali ih u okviru neke knjige.Van kataloga opisao je jos 8 knjiga.

ispunjavale su skoro redovne rubrike vecine glasila toga doba.Stoga su pregledi ruske. Od 40-tih god 19. nisu ni retke ni beznacajne beleske o stranoj knjizevnosti.ceske.knjizevnost i folklor srba. naporima tokom celog 19.italijanske i bugarske knjige.Popovic je prvi sistematizovanoj gradji dao i odgovarajuce nadnaslove.Objavljuju se vesti o izlazecim ili vec izaslim srpskim knjigama ili knjigama koje se ticu Srba.g.vec i na ostle slovenske (ruske.u kojoj u nekoliko narednih brojeva predstavljaju knjige ceskih i poljskih autora (npr. U nacionalno romanticarskom zanosu naucnici se sve vise okrecu srpskom naucnom i umetnickom stvaralastvu.Predstavljajuci slovenske knjige. nema redovnih vesti o stranim knjigama jer Novine serbske prestaju da izlaze 1822.gazeta i almanaha.koja se ne odnosi na Srbe.Nakon perioda zatisja u parcenju strane knjizevnosti urednistvo casopisa Javor se odlucilo da pod naslovom “Iz slovenskih knjizevnosti” belezi novije vaznije proizvode iz svih naroda slovenskog plemena.Davidovic) otvaraju i sasvim zasebnu rubriku pod naslovom Knjizestvo slavensko.a zapostavljaju pracenje strane knjige.a duzina opisa kod jednih i drugih se bitno ne razlikuje.g.list za nauku i zabavu. podatak o knjizi (Ruska biblija) objavljenoj u inostranstvu.u najsirem smislu te reci.Madjarske i Nemacke javljaju se samo u rubrici Smesice i iskljucivo se odnose na tekucu produkciju. podacima.veka obecavsi da ce u svakom broju Serbskog letopisa pruzati kratka obavestenja o delima slavenskih spisatelja uopste.Beca.Sedmica..a nesto kasnije .Iste godine urednici (D. Milos Popovic objavljuje “Pregled literature” koji se ne odnosi vise samo na srpske .Priblizno je jednak broj popisanih domacih i stranih knjiga.ali bez prekida raste interesovanje za upoznavanje knjiga na stranim jezicima i stranih knjiga koje se odnose na istoriju.ali pojedinacne vesti o novim knjigama stampanim u inostranstvu.Od trenutka kada Magarasevic prestaje da uredjuje Letopis.postepeno.Od tada u srpskoj bibl.poljske). kada je u Novinama Serbskim u rubrici Smesice knjizestvene zabelezena prva knjiga na nemackom jeziku koju je napisao i u Pesti objavio Johan Caplovic. Josifa Dobrovskog).U vreme kada su periodicna glasila donosila vesti i prevode iz francuske i ruske literature.a u cilju poredjenja prevoda na srpskom i ruskom jeziku.vesti o stranim knjigama ne samo ruskim vec i onim iz Pozuna.Kod Stamatovica primaran je pregled zurnala.bile one posvecene Srbima ili ne.dok za clanke u casopisima postoji samo opsta napomena. opis strane periodike prosiruje podatkom o periodicnosti izlazenja.g. U periodu od 1819-1824.g.ceske i slovenacke knjizevnosti.43.promenama u urednistvu i prikazom sadrzine publikacija.a u tri broja cak i francuske.On ce pod naslovom “Znatniji spisatelji Ruski…” okupiti 19 ruskih autora.u svome knjizevnom delu orjentisao se prema madjarskoj i nemackoj knjizevnosti.g.Tako je u Serbskom Letopisu 1839. predstavljena najnovija ruska i poljska knjizevnost. Magarasevic samo jasnije uoblicava Davidoviceve pionirske pokusaje.g.Monografske publikacije zastupljene su kompletnim bibl. BIBLIOGRAFIJA STRANIH KNJIGA Pocev od 1819.a Serbski letopis se pojavljuje tek 1824.a bibl.Pise rad “Rusijsko knjizestvo” i objavljuje ga u svesci 1832.veka cesci su napisi o slavenskom knjizestvu koji su i bibliografski bolje potkrepljeni.Georgije Magarasevic programskim zapisom u prvoj svesci daje okvire bibl.Iste godine su Novine serbske u tzv. Istovremeno Pavle Stamatovic u Serbskoj pceli prati Magaraseviceve postupke.Retki su bili clanci posveceni iskljucivo analizi stranih knjizevnosti. Dodatku zabelezile i prvi bibl.

dok postoje predlozi za 1900.Neki od bibliografa.g. (za srpaku knjigu granica je pomerena na 1638.odredjuje stepen njihove vaznosti za kulturu jednog naroda.Bibliografski opis ukljucuje samo prezime i ime autora.kao medjasnu za novi vek.a srpske pisce usmere na prevodjenje umetnicki vrednih dela.koje joj bez saradnje sa stranim glasilima.nedovoljnosti pouzdanih formalnih podataka (poput imena autora ili prepisivaca.srbulje su i rukopisne i stampane knjige crkvenog karaktera na srpskoslovenskom jeziku.hrvatske.posebno u inostranstvu.Dok je sredinu 19 .do usvajanja Vukovog pravopisa.Originalana izdanja u Srbiji nisu razdvojena od prevoda ili studija posvecenih srpskim piscima u stranim zemljama.).Francuski bibliografski zbornik Revue des etudes slaves.veka karakterisalo interesovanje za nemacku.tipa poveza.upravo tako razvrstanim po geografskoj i nacionalnoj pripadnosti.slovackim.mesta i godine izdavanja).veka. Pojam srbulja se odomacio u tekstu Adama Dragosavljevica u 19.veku..veka pociva na principima kakve su osmislili i srpski bibliografi s pocetka 19.Ozbiljna paznja.mada uredjivan sredinomm 20.koji je uklonio dileme u vezi bibl.uglavnom hronoloski.Dok su inkunabule stampana izdanja do 1500.koji je cuvao odlike srpskog narodnog govora..je pocvecena njihovim paleografskim.vek..stampaju se redovno i bibliografski popisi srpskih i zasebno srpsko-hrvatskih izdanja.Tako je na medjunarodnom nivou i nastao opsti standard za bibl.U Novinama serbskim objavljen je 1816.Napomena cesto upucuje na sadrzinu sa ciljem da preporuci delo. veka ponudjena je zlatna sredina. rad O poravljanju slvenskih crkvenih knjiga.pouku i knjiz.BIBLIOGRAFIJA SRBULJA Stare i retke knjige zasticene su Zakonom o kulturnim dobrima koji.francusku i madjarsku knjiz.Unutar nacionalne zastupljena je i strucna podela.naslova sa naslovne strane.na samom kraju 19.ukrajinskim.listu za zabavu.vrste slova i iliminacija.g.namecu fleksibilniji pristup svakom opisivanom primerku.zagusen brojnim novim izdanjima u zemlji.hrvatskoj. opisivanje antikvarija ISBD(A).bugarskim..ortografskim i jezickim osobenostima.Traganje za pocecima srpskog stamparstva za cilj je imalo utvrdjivanje njegove uloge u formiranju i istorijskom razvitku srpske kulture.Ova revija donosi vesti iz svih slovenskih knjiz.ali ipak unutar tipskog opisa.redovni prilozi u svakom broju.g.g. nastajale u zelji da citaocima predstave strane knjizevnosti.uz povrsan pregled crkvenih knjiga bez pouzdanih podataka.izdavackim kucama i knjizevnicima ne mogu biti lako dostupne. Uz vesti o ruskim. slovenackim izdanjima.poljskim.stare srpske stampane knjige bile su predmet popisivanja bibliografa.naslov dela i eventualno knjizara kod koga se primerak moze nabaviti.u izucavanju srbulja.beloruskim.predmetno ogranicava svoja interesovanja. Dok su prethodne bibl..pre svega u pogledu tehnike pisanja i stampe.Otuda u Zori. opisa i ujednacio principe u radu.zadrzali su svoju .Kronika izvestava uporedo o slovenskoj (srpskoj. 44. Jos na samom pocetku 19.one koje objavljuje casopis Strazilovo bave se prevodnom knjizevnoscu.ceskim.veka.poput Pavla Solarica.kvaliteta i porekla hartije.ceskoj) i stranim (nemackoj i engleskoj) knjiz. 20.g.poljske i bugarske.a 70-te i 80-te god..koji je zapravo kratka hronika od Cirila i Metodija do patrijarha Makarija. Specificnosti prvih knjiga. pracenje slovenske knjiz.Starom i retkom knjigom na jugoslovenskim prostorima smatraju se publikacije di 1867.

postojecih stranih bibl.Narodnih novina.oblik naslova i vrsta inicijala.njegov tekst Pocetak opisanija srpski manastira prvi je bibl.iz manastira Bodjani.legendama koje o njemu kruze.meceni.jer je bavljenje njima iziskivalo dobro poznavanje kulturne proslosti srpskog naroda.sposobnost nepogresivog diferenciranja stamparija.Georgije Magarsevic.Safarik je pokazao suvereno poznavanje drustvene i kulturne istorije srpskog naroda.paznju samo na “zasnovima” srpskog stamparstva u Veneciji u 17.sveobuhvatni i pouzdani.materijalni opis pripada drugom nivou.tezili sto vecoj potpunosti. prilog o srbuljama sa jasnim i sazetim obrazlozenjem bavljenja ovom temom.istaknuti su radovi Stojana Novakovica.mestu.uskracujuci nam informacije o broju strana.I to ne samo stoga sto su mu zapisi brojni.ali su 30-tih godina o njima pisali Vuk Karadzic.prilozima u Serbskom letopisu.Beocin.predstavljajuci ne samo srpske.Sava Petkovic. rat i Zapisa.opisujuci cak i izgled primerka i karakteristicne zapise na njegovom pocetku i kraju. srpskih rukopisnih i stampanih knjiga.poput Lukijana Musickog i Georgija Magarasevica.stotim i hiljaditim delovima metra.izdavacu.arhimandriti Leonid i Nicifor Ducic. Na slican nacin poput Vuka i Magarasevica. Georgije Magarasevic je i u naslov svoga rada uneo sintagmu “staropecatne knjige”.stamparu.Glasnika Cetinjskog istorijskog drustva.Kako u opstoj istoriji bibl..dok su drugi.Dusan Pankovic.Zalazuci se da opis svakog manastira sadrzi podatke o mestu zidanja. srbulja dao je Pavel Jozef Safarik.predocava i tekst pogovora. prirucnika Sopikova i Smiridina.Kovilje.vec i ruske.godini izdanja.vec i zato sto je probleme koje drugi nisu ni primecivali on teoretski rasvetljavao. Istrazivanja nisu okoncana ni u nase doba (Dimitrije Bogdanovic.Adam Dragosavljevic.a prema zapisima i eventualnim ostecenjima i njen istorijski put i nacin na koji je nabavljena.Musicki je tsko popisao 23 stare srpske knjige koje je licno video u 24 manastira.izbrojani su i listovi i stranice. Saznanja o srbuljama cesta su u opisima crkvene i manastrirske imovine ukljucenim u putopisnu prozu.dimenzije su izrazene u desetim.formatu.samokriticnost i naucnu opreznost. Stare srpske knjige provlacile su paznju malobrojnih istrazivaca.Dejan Medakovic…).Obilazeci razne manastire. Najpouzdaniju i najsveobuhvatniju bibl.a pred II Sv.veku.natpisima i popisima.Mada se Vuk Karadzic nije bavio bibliografijom. Stare srpske knjige nijednom od bibliografa 19.on ce u njima naci tridesetak rukopisnih i tri stampane knjige.Karadzic je preduhitrio Georgija Magarasevica kome je ova beleska svojstvena.knjigama.U svojim knjizevno-istorijskim studijama.Pavel Jozef Safarik.Panta Sreckovic.tako i bibl.u izvodu ili celovit.u skladu sa svojim sveslavenskim opredeljenjem.navodeci pouzdane podatke o naslovu.veka nisu bile iskljuciv predmet interesovanja.Milos Popovic.srpske manastire i njihove riznice predstavljali su Dimitrije Krestic.Javora. .narocito na stranicama Glasnika Srpskog ucenog drustva.godini stampanja i pripadnosti knjige jednom manastiru.Brankovog kola. Tako Novakovic precizira odredjenje formata i opis straih knjiga daje u tri nivoa:istice naslov jezikom i pismom originala.narocito razvoja stamparstva.Naglasavajuci gde se knjige nalaze.ktitoru i zidaru.velicina slova.navodi datum stampanja.

i za katalog formulisu se i samostalno objavljuju prvi opsti principi koji vise nisu samo prateca tumacenja nacinjenih pregleda literature.bila je predmet organizovanog i sistematskog rada jos krajem 19.sadrzaj publikacije i odnos prema drugim radovima i zbivanjima.g.da bi kasnije uz izvesna prilagodjavanja..Jugoslavija je 1946.s jedne strane.dozivljavane.kao maksimalna nedostizna opterecenja. U grupu jugoslovenskih standarda spadaju: -Priprema rukopisa za stampanje -Naslovni listovi za knjige -Medjunarodno standardizovano numerisanje monografskih publikacija -Medjunarodno standardizovano numerisanje serijskih publikacija -Uoblicenje periodicnih publikacija -Bibliografska manseta -Uoblicenje clanaka u periodicnim publikacijama -Registar publikacije -Kratak sadrzaj periodicnih publikacija u drugih dokumenata -Bibliografsko citiranje.Prvi zakon o standardima formulisan je i usvojen 1960.proizvodi i usluge. rata. Procesi izrade kataloga i bibliografija se do srednjeg veka ne razlikuju.kada je osnovan i Savezni zavod za standardizaciju kao nosilac aktivnosti u vezi sa proglasavanjem standarda i tehnickim normiranjem kvaliteta.koje istovremeno.oblik i dimenziju. prihvacena od pruske vlade i svih nemackih biblioteka (Pruske instrukcije).sastav.priznavanje jedne mere kao norme. donela Uredbu o standardima i formiranju Savezne komisije za standarde.bibl.bila usvojena u skoro svim skandinavskim.politickih.ali i zbog geografskih.materijali. Standardizacija u oblasti bibliotecke delatnosti.u kojima su se .u razlicitim okruzenjima.opisivanje latentnih dokumenata Postoje i medjunarodni standardi. Medjunarodno udruzenje za standardizaciju (ISA) osnovano je 1926.dozivela je vrhunac krajem veka u instrukcijama Karla Diackog (1886.45.cesto se zasnivala na minimumu kvalitativnih i kvantitativnih preporuka.predstavljaju pouzdan oslonac bibliografima.kulturnih.Nemacka kataloska praksa .ali se istovremeno suocavaju sa nacelnim problemom da li je bitnije tacno predstaviti izgled naslovne strane..ekonomskih.Kako je bibliotekarstvo kao struka usko povezano sa izdavastvom. kao preteca ISO (International organisation for standardization) oformljene 1946. Nimalo ne kasneci za savremenim nastojanjima u svetu.zasnovana pre svega na bibliografijama nemackih knjiga stampanih do 1700.tehnoloskih uslovljavanja njenog razvoja.javno u praksi proverene preporuke.Standardi su strucno osmisljene.g.zbog raznorodnosti i sirine obuhvata struke.IZDAVASTVA I KNJIZARSTVA NA POLJU STANDARDIZACIJE Standardizacija.g.g.a narocito posle II Sv.Standardi su prevashodno namenjeni izdavacima i urednicima.shvacena kao normiranje.srednje i istocnoevropskim zemljama.) koja su 1899.kao ogranicenja.propisivanje uslova koje treba da ispunjavaju sirovine.s druge.propisivanje.za bibliografsko opisivanje svih vrsta publikacija.ODNOS BIBLIOTEKARSTVA.svodjenje na pojedinacnu meru.g.ili namenu. U 19.ne cudi sto pojedini standardi istovremeno obavezuju obe delatnosti sa zeljom da se postigne laksa i brza dostupnost publikacija i informacija korisnicima.veka.sa insistiranjem na alfabetskoj odrednici.g. veku i za bibl.velicinu. sredjivanje.usvojeni u jugoslovenskoj biblioteckoj teoriji i praksi.naucnim radnicima i bibliotekarima.

kao i sistem simbola.za neknjiznu gradju ISBD(NBM) 1977..obaveznom navodjenju izdavaca i paginacije. opisivanje pociva na stabilnoj shemi opisa kroz osam podrucja..u kojima postoji tacno utvrdjeno mesto za svaki pojedinacni podatak. veka.odrzala do 1961.g. u Briselu uz istaknuto ucesce Majkla Gormana..g.g.g. veka i u osnivanju drzavnih bibliografskih drustava i instituta sirom sveta.pravopisnih pravila.bez lingvistickih.opsteg i za svaku vrstu bibl.kartografsku gradju ISBD(CM) 1977.kreiranog 1970.g. Medjunarodni dogovor oko usvajanja opstih pravila za bibl.kada je kao osnovni uslov pred katalosku i bibl.izmedju ostalih i Antonio Panici.g. opisa prouzrokovala je formulisanje i objavljivanje dela Principi bibliografskog opisa Valtera Grega i Fredsona Bouersa 1949.g.prilagodjavajuci ga kasnije zahtevima zainteresovanih zemalja i uzdizuci ga na nivo medjunarodno prihvacenog standarda UNIMARC.za serijske publikacije ISBD(S) 1977.nije dostignut pre 70-tih god.i komponentne delove ISBD(CP) 1988. Medju pojedincima koji su unapredili kataloska pravila bio je i Carls Ejmi Kater.mestu i funkciji clana i predloga u autorskoj odrednici.objavio 91 pravilo. i kataloskih jedinica.1978.takodje..nacionalnih.priblizilo bibliografsko i katalosko opisivanje.staru i retku knjigu ISBD(A) 1980.posvetio se. praksu postavljena masinska citljivost bibl.kada je u Parizu odrzana Medjunarodna konferencija za katalogizaciju. opis svih tipova publikacija ISBD(G) donet je 1977.u nemackoj kataloskoj praksi prihvacena su nova pravila RAK 1977.kao predgovor katalogu Biblioteke Britanskog muzeja.Potreba za skracivanjem pojedinih bibl.Medjunarodni standard za bibl.g.g.g.g.Medjunarodni standard za bibl..omogucilo je unifikaciju opisivanja.. objavila nekoliko prirucnika sa pravilima za razlicite vrste bibliotecke gradje.muzikalije ISBD(PM) 1980. gradje. 20.i pored svega.g.geografskih ogranicenja. Prvi bibliografski format MARC koji je omogucavao masinski unos i obradu podataka konstruisala je Kongresna u saradnji sa drugim bibliotekama razvijajuci ga do nivoa standarda 1967.uz dopustenu subjektivnost bibliografa samo u podrucju napomena. Definisanje ISBD-a. olicavao se tokom 19.Usvajanjem Pariskih principa. i 20..g.Ono je. opisivanje.g. Porast interesovanja za bavljenje bibl.kao i konverziju podataka u masinski citljivu formu.preispitivano i dopunjavano do 1850. U teznji da objedini americku katalosku praksu Kongresna biblioteka je 1908. .g.Problemima korporativnog i anonimnog autorstva.Doneti su:standardi za monografske publikacije ISBD(M) 1974.g...transkripciji.bibliotekar Britanskog muzeja koji je 1841.

46.)knjige ili druge posebno izdate publikacije -citiranje publikacije kao celine -citiranje odredjene strane ili odlomka 2. citiranje je izradjen standard JUS Z.ali uglavnom nemaju istu svrhu.g.A4. (spiska literature) -da predstavlja zaglavlje prikaza ili recenzije -da predstavlja primedbu didatu tekstu (pri dnu strane ili sasvim na kraju teksta) -da se nalazi delom u samom tekstu.bibliotekara. BIBLIOGRAFSKO CITIRANJE Bibl.urednicima i izdavacima tekstova omoguci stvaranje bibl. citiranja takvog sadrzaja i oblika koji ce olaksati identifikaciju citiranih izvora i tako doprineti punom razumevanju i koriscenju tekstova od strane citalaca. citiranje je skup dovoljno tacnih i podrobnih podataka na osnovu kojih se neka citirana publikacija ili neki njen deo moze identifikovati.nastao revizijom standarda JUS Z.)citiranje priloga ili clanaka -citiranje priloga u knjizi ili drugoj posebnoj publikaciji -citiranje clanaka ili priloga u casopisu ili serijskoj publikaciji Bibl.primarne i sekundarne dokumente u kojima se citiraju druge publikacije Bibl. . citiranje i bibl. Svrha ovog standarada je da autorima.g). opis sastoje se od istih elemenata.A4. citiranje moze imati sledece oblike: -da cini deo indikativne ili analiticke bibl.prikazivacima.bibliografa i dokumentarista.Ovaj standard se odnosi na sve publikovane i nepublikovane.Za bibl.023 iz 1968.recenzentima.023 (1981.a delom u primedbi -da je potpuno ukljuceno u tekst Mogu se citirati: 1.)casopisi ili druge serijske publikacije -citiranje casopisa (ili serije) kao celine -citiranje dela zbirke ili odredjene sveske 3.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful