BIBLIOTEKARSTVO IV Ispitna pitanja za školsku 2004/2005. godinu 1. Bibliografija - pojam, definicija, značaj. 2. Bibliografija - predmet i zadaci. 3.

Metode bibliografskog rada. 4. Principi izrade bibliografija. 5. Bibliografski opis - razvoj i uloga. 6. Bibliografski elementi za opis knjiga - u istorijskoj dimenziji i danas. Bibliografski elementi za opis starih i retkih knjiga. 7. Bibliografski elementi za opis serijskih publikacija - u istorijskoj dimenziji i danas. 8. Bibliografski elementi za opis članaka. 9. Bibliografski elementi za opis neknjižne građe. 10. Bibliografska anotacija - pojam i značaj. 11. Raspored bibliografske građe - vrste i uloga. 12. Bibliografski izvori (štampani, neštampani, živi) 13. Registri u bibliografijama. 14. Vrste bibliografija - po formalnom kriterijumu. 15. Vrste bibliografija - po hronološkom kriterijumu. 16. Vrste bibliografija - po načinu obrade. 17. Opšte nacionalne bibliografije - uloga i značaj. 18. Međunarodne bibliografije - uloga i značaj. 19. Retrospektivna bibliografija - uloga i značaj. 20. Tekuća bibliografija - uloga i značaj. 21. Zavičajna bibliografija - uloga i značaj. 22. Bibliografija periodike - uloga i značaj. 23. Bibliografija skrivena - uloga i značaj. 24. Personalna bibliografija - uloga i značaj. 25. Bibliografija bibliografija - uloga i značaj. 26. Smesice kao začetak srpske bibliografije. 27. Bibliografija u 18. veku. 28. Zaharije Orfelin kao bibliograf. 29. Dimitrije Davidović i njegov doprinos bibliografiji.

30. Georgije Magarašević kao bibliograf. 31. Antonije Arnovljev Arnot kao bibliograf. 32. Lukijan Mušicki kao bibliograf. 33. Pavle Josif Šafarik kao bibliograf. 34. Stojan Novaković i njegov bibliografski rad. 35. Miloš Popović kao bibliograf. 36. Đuro Daničić kao bibliograf. 37. Pavle Popović i njegov doprinos bibliografiji. 38. Georgije Mihailović i njegov rad na bibliografiji. 39. Srpska bibliografija: knjige 1868-1944. 40. Tekuća bibliografija Jugoslovenskog bibliografskog instituta. 41. Bibliografski institut u istorijskoj dimenziji i danas 42. Pavle Solarić i njegov bibliografski rad 43. Bibliografija stranih knjiga - razvoj, uloga i značaj 44. Bibliografija srbulja 45. Odnos bibliotekarstva, izdavaštva i knjižarstva na polju standardizacije 46. Bibliografsko citiranje

1. BIBLIOGRAFIJA-definicija pojam
Definicija bibliografije ne moze biti postavljena dok se ne prouci morfolosko, lekiskolosko,istorijsko,sociolosko i teorijsko znacenje ovog pojma.Polaziste svake analize je morfolosko poreklo reci:biblion (knjiga),grafein (pisati) koje upucuje na tumacenje bibliografije zaceto u 5. veku pre nase ere,kao postupak pisanja ili prepisivanja knjiga.Postupak prepisivanja zamenjen je u 17. veku postupkom opisivanja knjiga,sto je sadrzano i u opstim i uzestrucnim enciklopedijama i leksikonima.Godine 1885., Bertlo Marslen u Velikoj francuskoj enciklopediji uvodi pojam bibliografije kao nauke o knjigama sa gledista njihovog opisivanja i klasifikacije.Jos je 18.v. bibliografijom objedinjavao sva teoretska,istorijska,kataloska i merkantilna bavljenja knjigom,sto je ovaj pojam izjednacavalo sa bibliologijom,naukom o knjizi. Kroz vekove bibliografija je bila nazivana i srodnim imenima,koja su uvek isticala njen primenjeni karakter:katalog,indeks,biblioteka,leksikon,recnik,literatura,inventar,manuel, prirucnik, tezaurus,letopis,anali… Savremena ruska definicija bibl. bliska je ovim tumacenjima:”Bibl. je oblast znanja koja registruje stampane publikacije,prikazuje njihovu sadrzinu i daje sud o njihovom prakticnom,politickom i naucnom znacaju narocito kritickom beleskom o knjizi i piscu,odnosno ocenom njihove vrednosti.” Najobuhvatnija definicija bibl je ona uzeta iz americke enciklopedije: ”Bibl. je naziv za nauku,delatnost i najkarakteristicnije proizvode te delatnosti. -Kao nauka,bibl. je skup sredjenih znanja koja obradjuju knjige sa svih gledista,kako kao fizicke predmete,tako i kao nosioce ideja. -Kao delatnost,bibl. predstavlja tehniku za utvrdjivanje,sredjivanje i prezentiranje informacija o knjizi. -Kao karakteristican proizvod ove delatnosti bibl. je sistematizovan spisak knjiga zajednickog obelezja za odredjenu namenu.” Pojam bibliografije kod Srba terminoloski se utemeljuje u Letopisu Matice srpske.Njegov urednik Georgije Magarasevic sastavlja i objavljuje “Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” koje predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.U zasada najobimnijem i najpouzdanijem terminoloskom recniku na srpskom jeziku, Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva,Koste Grubacica, zapisano je:”Bibliograf-je onaj koji se strucno bavi bibliografijom,pise bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije.Zato bibliograf treba da bude dobar poznavalac knjige ,bibliotecke,stamparske i izdavacke delatnosti. Bibliografija kao naziv upotrebljavala se u znacenju najopstijeg pojma o knjizi (cak i prepisivanje i pisanje),narocito u smislu dobrog poznavanja knjige.Sada se upotrebljava vise u znacenju posebne naucne discipline i prakticne delatnosti na strucnom biblioteckom popisu i obradi publikacija ukljucujuci i rezultate te delatnosti tj. same popise publikacija koje su obradjene bibliografski.” Poput americke definicije valja istaci viseslojnost znacenja ovog pojma,polazeci od tvrdjenja da je bibl. nauka,u sta nas uverava njeno visevekovno trajanje,menjanje i dogradjivanje znacenja uskladjeno sa realnim izmenama u odnosu prema knjizi,biblioteci,klasifikaciji i razvoju nauka,i sto je najvaznije,ustanovljenje potpuno autohtonog naucnog metoda,bibliografskog metoda,na kome bibl. kao nauka pociva i “pozajmljuje” ga drugim naukama.

moze tumaciti kao grana bibliotekarstva koje metodoloski utemeljuje kao nauku. ubrajaju se istrazivacka akribicnost.Siroka.kriticnosti ili suzdrzanosti od suda.koja pored opstih postavlja pred bibliografa i neke specificne zadatke. Svaka bibl. istrazivanja je popis publikacija uredjen po nekom zajednickom obelezju.veku.odabranih po odredjenom kriterijumu. bibl.sto sve obezbedjuje i njenu naucnost. Rezultat bibl. u obliku rukopisnog ili stampanog teksta. malih poligrafija.filozofske i politicke usmerenosti. kao nauku utemeljuje bibl.principima i ciljevima rada.preglednost i maksimalna potpunost opisivanja.popisivanja.Tako se bibl.kakvi su npr. bi glasila:Bibliografija je nauka koja ime sopstvene naucne metode. U opste zadatke svake bibl.uskladjeni sa unapred zadatim pravilima koja treba jedinstveno primenjivati. obrade istice-“tekst.”Kriterijum za odabir uslovljava sistematizaciju bibl.casopis. doslednost.bibliografski i klasifikacioni i koristi ih u cilju sistematizacije ljudskog znanja i njegovih raznorodnih produkata.kojoj se u 17.u novije vreme i razlicitu neknjiznu gradju.. veku pridruzuje i casopis. tacnost.Nakon toga ona zakljucuje:”Bibl.opisujuci promenu predmeta bibl. metod. i 18.strukture. u istorijskoj dimenziji.verovatno namerno neprecizna definicija kao predmet bibl.preko stampane knjige.i kao samostalna nauka.zadaci U odredjivanju predmeta bibl.prvo opsti. istrazivanja i popisa moze uzeti bilo koji vid ljudskog stvaralastva iskazan u pisanoj formi tj.vise vredi.a potom specijalizovan.cija tacnost..opseznosti ili potpunog nepostojanja anotacije.dozvoljavaju razmisljanja o opravdanosti objektivnosti ili subjektivnosti.opsega ili namene bibl.Metodoloski. prilog u strucnoj periodici i rezultati tzv.Prema ovome. pouzdanost.”Dakle tekst.tipa.krece od rukopisne knjige.opisivanja i razvrstavanja gradje u skladu sa unapred zadatim programom.naucne discipline i savesnosti bibliografa. Posebni zadaci koji zavise od vrste.koja raspolaze metodoma bibliografije i klasifikacije. primaran je formalni pristup koji u prvi plan postavlja pojavni vid obradjivanog nosioca informacija.podrazumeva istrazivanja na polju spoznavanja.vec namenjene publikovanju.:”Bibl.a u 19.knjigu.def.ili prilog u publikaciji.a ne knjigu sto ne iskljucuje i rukopis ako je kao dokument namnjen javnoj upotrebi-ali ne rukopise kao pojedinacne spise.dakle.Stojan Novakovic je jasno naglasio sirinu i objektivnost bibl.ustanovljene namene.ideoloske angazovanosti.potpunost i doslednost zavise od stepena obrazovanja.ali ne i rukopise koji ostaju predmet dokumentalistike i arhivistike.U “Vili” koju je uredjivao. Potpuno je suprotan stav Vojislava Maksimovica po kome se za predmet ili objekat bibl. 2.S jedne strane bibl.bibl.a sa druge strane metod klasifikacije. je onoliko naucna koliko je pouzdana i obuhvatna. Vera Secanski.interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njezin je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini.a odgovoran pristup istrazivanjima i adekvatno obrazovanje preduslovi su koji se podrazumevaju za rad na svakoj vrsti bibliografije.namenjen javnosti i u tu svrhu umnozen bilo kakvom grafickom tehnikom. magistarske i doktorske disertacije. se obavezno bavi celokupnoscu proizvoda pismenosti. . BIBLIOGRAFIJA-predmet.

leksikona.Odredjivanja pravila za opisivanje gradje 3. jedinicu. Jasnost i upotrebljivost bibl.ostavljena je bibliografu koji treba da ih dosledno i jednoznacno upotrebljava za svaku bibl. i pravila bibl.potkrepljeni prednostima automatizovanja obrade i klasifikacije daju prednost medjunarodnim pravilima za bibl.objasnjavajuci svoj postupak u uvodnim napomenama.odluka o izboru pravila.strpljenja.Mada zahtevi savremene obrade bibl.ali nejednako rasprostranjeno koriste:Klasifikacija kongresne biblioteke.a siguran put za njeno postizanje je opisivanje publikacija de visu kadgod je moguce.Bez obzira na razlicite mogucnosti rasporedjivanja gradje.Selekcija.u dragocene izvore informacija i u dnevna desavanja.sinteticno i komparativno sagledavanje prikupljenih podataka.sirine konsultovanja pomocne literature.Razlikuju se nekoliko faza u toku formiranja bibl: 1.struktur bibl.inicijalnih zahteva i namene omogucava bibliografu da se lakse opredeli za tip.Kolon klasifikacija.postovanje redosleda postupaka od veceg znacaja. .Opremanje bibl. opisa i klasifikacije. METODE BIBLIOGRAFSKOG RADA Metodologija rada na bibl.Od uspesnosti sagledavanja teme.istrazivacke vestine i dara za analiticko. izvora). ne razlikuje se od pristupa i procesa izrade drugih naucnoistrazivackih projekata mada je.alfabetski i hronoloski pristup.sem kada su u pitanju retrospektivne i tekuce nacionalne bibl.Prikupljanje gradje 4. osnovni je preduslov njene vrednosti.doduse formalne prirode i danas su najvise u upotrebi.koja cesto mogu biti putokaz za pronalazenje novih bibl.skromni i neprovereni.Stoga se kao izvori saznanja mogu navesti svi stampani.jubilejima ili licnim interesovanjima. umnogome su uslovljeni primenjenim pravilima bibl.istovremeno uporno opstaju ne samo negdasnja zvanicna pravila drustva bibl. recnika.retko unapred utvrdjenim programima bibl.pravila institucija i pojedinaca.Preciznost teme.3.enciklopedija.Bibliograf treba da bude podjednako dobro upucen u predmet koji ga interesuje. koje su uglavnom .razlicitih bibl.kataloga. preplice se sa pocetnom fazom. odgovarajucim indeksima i napomenama Odredjivanje predmeta bibl.opisivanje i klasifikacija gradje 5.Odredjivanje teme i ispitivanja obima i dostupnosti materijala 2. pojedinosti.Medju rezultatima istrazivanja lakse je izvrsiti selekciju ako su siri i obuhvatniji. opis publikacija.manje ili vise uspesna.ipak.u svom konacnom obliku bile rezultat kolektivnih napora. istrazivanja nacionalnih institucija.predvidjanja eventualnih poteskoca i nejasnoca.zahteva najvise znanja.. Sistematizaciju gradje odredjuju predmet i namena bibl. jedinica. uglavnom je uslovljeno trenutnim zahtevima odredjene naucne discipline.nego ako su nedovoljno jasni.verovatno.Danas se uporedo. Postupak prikupljanja gradje za bibl.analiziranje i sredjivanje raznih podataka iz bibl.nestampani i zivi izvori.Bibliotecko-bibliografska klasifikacija i Univerzalna decimalna klasifikacija.periodike… zavisi i konacna preglednost i obuhvatnost bibl.vec i .Konacno oblikovanje bibl zahteva predmetno znanje bibliografa i doslednu primenu odabranog principa selekcije i klasifikacije gradje.Pouzdanost bibl.prirucnika.pa je stoga i predmet proucavanja posebne biblioloske discipline bibliografske heuristike (pronalazenje. opisa.

rasprave i studije. U bibl.Iako se na izgled ovo cini kao pogodno mesto za trazenje mana ovakvog pristupa. 4.pomocna.bilo u vidu njenog predgovora ili uvoda. obavlja mehanicki po ustaljenim postupcima koji proizilaze iz vec utvrdjenih normi.Takav posao iziskuje i sposobnost da se popisivanj gradje rasporedi i da se izrade prateci elementi uz bibl. i opravdanje za bibliografa ukoliko je svestan izvesnih propusta.PRINCIPI IZRADE BIBLIOGRAFIJA Cesto se izrada neke bibl.jer ce na taj nacin oni bolje primiti bibl.marljivosti i obaveze da svaka bibl.treba da bude redovan postupak. Bibl. Svi kriterijumi za pretrazivanje koje ne moze da zadovolji zastupljena klasifikacija nadomestaju se registrima koji tako postaju neohodna.. radjena u skladu sa relevantnim strucnim zahtevima.iznimnih slucajeva ili sirine prostora koji se otvara predbuducim istrazivacima. Uvodne bolje nego zakljucne beleske.indeksi itd. je .ostale pomenute klasifikacije pocivaju na numerickom obelezavanju ili na kombinaciji slovnog i brojnog sistema.kao i naucni pristup izvorima i literaturi koji sadrze podatke o predmetu istrazivanja bibliografisanja.bilo u vidu pogovora. slozen strucan posao koji zahteva raznovrsno znanje.jos pogodnijom se namece provera bibl. Bibliografija je konacna tek posto je zaokruzena indeksima i napomenama. Predgovor i pogovor moraju imati takvu sadrzinu koja je potpuno zasnovana na predmetu bibl.treba da budu izraz vlastitih shvatanja svakog bibliografa koja nece izlaziti iz okvira teme bibl. kao konacan proizvod bude sto pouzdanija i savesnija. su: -Raspored elemenata bibl..Za razliku od Klasifikacije Kongresne biblioteke koja se zasniva na naucnim grupama oznacenim velikim slovima abecede.prateca aparatura.da predstavlja spoj konkretnih cinjenica. i lakse se njom koristiti..kao sto je objavljivanju bilo kog dela obavezno prethode lektura i korektura. Takodje.Traganje za najboljim nacinom sistematizacije rezultiralo je ukrstenim. Principi koji moraju da se postuju u izradi svake bibl.recnickim rasporedom u bibl.koji objedinjuje sve prethodne.registri.teorijskih i metodoloskih polazista.spisak koriscene literature i sadrzaj. opisa -Postovanje standarda -Doslednost u opisivanju -Tacnost i preciznost -Objektivnost .ogledi.Redigovanje bibl.pre svega.predgovor.a koja igra vaznu ulogu u ustaljivanju vestina.pri cemu se bibliografi uvek opredele samo za jedan od dva priloga.ili pogovor. radu je prepoznatljiva odredjena rutina koja je rezultat duze prakse.Tako predstavljeni oni se publikuju ili zasebno u knjigama ili u zajednickim zbornicima i periodicnim publikacijama.a cesto se ovakvi tekstovi objavljuju uz bibl.koje ukljucuju uvodnu rec.osvrti. i to ona koja podrazumeva da li je bibl.ali da to ucini tako da ih i ostali prepoznaju.Bibliografi mogu predstaviti svoje metode u pisanom obliku gde su im u tu svrhu od velike pomoci razliciti oblici tekstovaprikazi.kao sto su napomene.ali se ipak nikad ne isticu kao zakljucni procesi u nastanku nekog naucnog ili knjizevnog dela. putokaz su koriscenje bibl.bibliograf uvek mora jasno da formulise metode i potupke koje je koristio prilikom izrade odredjene bibl.

-Potpunost,obuhvatnost -Etnicki -Jezicki -Teritorijalni -Nacionalni princip

5. BIBLIOGRAFSKI OPIS Bibl. jedinica,danas precizno formulisana medjunarodnim pravilima za bibliografski opis raznorodnih publikacija,menjala se kroz istoriju.Za Zaharija Orfelina,prvog srpskog bibliografa,koji pokrece Slaveno-serbski magazin,na cijim je stranicama prva srpska bibl.,opis je nepotpun i nedosledan i ukljucuje dva osnovna dela:formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Za kraj 18. veka karakteristicno je da svaka bibl. jedinica ne sadrzi mesto izdavanja,izdavaca i stampariju,ali je cesto snabdevena napomenom,koja bibliografiju uzdize od informativne do rekomendirane. Dimitrije Davidovic pokretac Novina serbskih u becu u Smesicama koje u svojim novinama redovno objavljuje,prosiruje bibl. opis belezeci detaljno i pedantno jezik i pismo publikacije,format,obim i sadrzinu knjige. Svega deceniju kasnije,Georgije Magarasevic,prosiruje materijalni opis podacima o razlicitoj paginaciji,formatu,tablama ilustracija i dodatnim prilozima,cak predstavljajuci jednu stranu knjigu.Na osnovni opis nastavlja se cak i napomena koja ukazuje na sadrzaj dela,sto je postupak kasnije razradjen kod Milosa Popovica. Opis Milosa Popovica je sadrzajniji,cak i tehnicki bolje resen od prethodnih.Gornje polje bibl. opisa bez odrednice,sa naslovom,imenom autora,mestom izdavanja i izdavacem,ili stamparijom,kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno od cesto bogate napomene.Sve raspolozive podatke preuzima sa naslovne strane,materijalni opis knjige je detaljan.U njemu se,sto je apsolutna novina,razdvaja rimska od arapske paginacije,daje tacan podatak o ilustracijama,a nekad i o propratnoj gradji. Napomena svoj procvat dozivljava u bibl. A.A.Arnota jer sadrzi nekad podatak o posveti,drugi put citat iz neke knjizevne kritike ili bibl.,podatak o dodatnoj delatnosti pisca,o postojanju rukopisa i mestu na kome se cuva,cak i poziv za dalje istrazivanje. Organizovano i institucionalizovano bibl. se razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Inicijativa sekretara drustva Mite Cenica najbolje se u narednih desetak godina otelotvorila u bibliografijama Djure Danicica i Stojana Novakovica. Glasnik Srpskog ucenog drustva po prvi put je udomio i opis visetomnih publikacija u nivoima.Zajednicki elementi za vise knjiga koje pripadaju jednoj ediciji nalaze se u gornjem polju bibl. opisa,a ulogu odrednice preuzima naslov edicije. Detaljna specifikacija elemenata ukljucenih u opis i njihova tacna pozicija objavljena je prvi put u Glasniku knjizara.Ovaj casopis je sistematizovao prethodna znanja,ne uticuci bitno na buduci razvoj bibl. Pruska (1899) i Anglosaksonska pravila (1908) usloznila su i kodifikovala bibl. opis,uticuci na lokalna pravila drugih zemalja,kod nas na formulisanje Pravila Drustva bibliotekara.

Sedamdesete godine bibl. praksi donose preciznost i sirinu u izboru podataka,razdvojenih uvek jednoznacnim simbolima,citljivim u masinskoj formi opisa.pod okriljem Medjunarodnog saveza biblioteckih drustava (IFLA) doneti su standardi za bibl. opis svakog tipa gradje posebno:ISBD (M)-1974.g.,preradjen 1978.g.;ISBD (G),(S),(NBM),(CM) 1977.g.;ISBD (A) 1980.g. Centralizovana katalogizacija osmisljena je kao izrada jedinstvenih kataloskih listica,sa klasifikacionom oznakom na osnovu obaveznog primerka stampanih stvari i zapoceta 1968.g. u Jugoslovenskom bibl. institutu. Centralizovana katalogizacija,zbog selektivnosti koja je bila njena osnovna osobina,preopsirnosti i neprilagodjenosti opisa potrebama svakog tipa biblioteke,kasnjenja obrade i distribucije listica u odnosu na vreme objavljivanja publikacije,nije bila dugog veka,ni u inostranstvi ni u Jugoslaviji. Ulogu centralizovane katalogizacije preuzela je potom katalogizacija na izvoru,osmisljena u Velikoj britaniji 1876.g. kao predlog da autori sami izrade listic koji bi pratio knjigu. U SFRJ se sprovodi od 1978.g. na osnovu projekta Desanke Stamatovic,koji je obuhvatio analizu ucesnika u procesu,organizaciju rada,njen znacaj za izdavace i biblioteke i uvid u prethodna iskustva.Sve publikacije (izuzev skolskih udzbenika, geografskih karata,muzikalija,rotoromana,religiozne propagandne literature i publikacija koje podlezu grupnoj obradi) dostavljene kao maketa nacionalnoj biblioteci,opremaju se jedinstvenim kataloskim listicem,koji sadrzi odrednice za imenski,predmetni i strucni katalog kao i za uputne kataloske listice,cime se omogucuje racionalizacija biblioteckog poslovanja,sirenje medjubibliotecke pozajmice i razmena.Pre nacionalnih biblioteka prednosti i znacaj katalogizacije na izvoru su sagledale pojedine izdavacke kuce i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju,a dosledno,strucno i kontinuirano do danas ih sprovode NBS,bibl. Matice srpske,Narodna i Univerzitetska bibl. Kosaova i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju. Medjunarodna pravila za bibl. opis bila su neophodan preduslov i centralizovane i katalogizacije na izvoru.Pojava ISBD-a uslovila je i uspostavljanje Medjunarodnog standardnog broja knjige (ISBN) i Medjunarodnog standardnog broja za serijske publikacije (ISSN) koji ostvaruju vaznu medjunarodnu realizaciju u bitnim aspektima informativne i izdavacke delatnosti.Svi pomenuti projekti za ujednacavanje opisa i kodifikovanje knjige na medjunarodnom nivou doprineli su osmisljavanju Univerzalne bibl. kontrole (UBC) 1974.g. i njenom kasnijem uspostavljanju 1978.g. Definisano je da ona obuhvata pouzdanu kontrolu i siroku razmenu bibl. informacija na jedinstvenom nacionalnom nivou.

6. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS KNJIGA Bibl. elementi za opis knjige su: 1.)Ime i prezime autora,ravnopravnih i podredjenih koautora,imena i prezimena drugih saradnika:izdavaca,priredjivaca,pisca napomena,predgovora,pogovora,ilustratora itd.Autorovo ime je jedan od najvaznijih podataka pri opisu knjige.Ukoliko ime nije navedeno u knjizi ili je prisutan pseudonim autora,ili skracenice autorovog imena,na pocetku se mora utvrditi ime autora i kao takvo uneti u opis.Ako se autorovo ime javlja u vise oblika,treba uzeti onaj koji je najpoznatiji i koji se najcesce koristi.Autorovo ime se najcesce

stavlja pri vrhu opisa kao odrednica i to tako sto se obicno prvo navede prezime,pa licno ime,pri cemu se razdvajaju zarezom. 2.)Stvarni naslov i dopuna stvarnom naslovu Stvarni naslov predstavlja sadrzaj knjige na neki primeren nacin (knjizna jedinica se ne moze opisati bez stvarnog naslova);ako ne postoji naslov treba ga izvesti iz sadrzine dela.Duge naslove je cesto potrebno skratiti,ali tako sto ce se voditi racuna o smislu koji ce taj naslov nakon skracivanja imati.Podnaslov,dopuna stvarnom naslovu,predstavlja literarnu vrstu:uvod,udzbenik,drama,istorijski roman,izbor pesama.Uz stvarni naslov cesto ide i posveta tj. podaci o nameni i poreklu dela,povod izlazenja dela,jubileji,podaci o organizaciji koja je to delo sastavila,narucila ili izdala,podatak da li je delo stampano kao rukopis,podaci o registrima,ilustracijama,prilozima itd 3.)Podaci o izdanju se obicno ne izostavljaju i uvek je najbolje da se navedu u onom obliku u kome su dati u knjizi.Ako ih nema u knjizi,a iz nekog drugog izvora se utvrdi o kom izdanju je rec ili da je u pitanju prestampano izdanje,i taj podatak se unosi u opis.Originalno izdanje je prvo izdato delo od strane autora,odnosno izdavaca;kasnija izdanja zadrzavaju mogucnost menjanja,mogu biti uvecana,skracena,poboljsana sa uvodima itd. 4.)Impresum se uvek daje u utvrdjenom redosledu:mesto izdavanja (ili stampe),ime izdavaca,ime stampara,godina izdanja.Stampari su tvorci materijalne (spoljasnje) strane knjige,dok su izdavaci najcesce zasluzni za oblikovanje sadrzajne strane knjige. Mesta izdavaca i stampara mogu biti razlicita,dok je godina izdanja razresena na razlicite nacine:arapskim brojevima,slovima cirilice.Godina objavljivanj predstavlja jedan od najvaznijih podataka u impresumu.Ukoliko se utvrdi da godina nije navedena mora se ustanoviti ako je to ikako moguce.Do problema razjasnjenja prave godine dolazi zbog toga sto se u knjizi cesto nalaze razlicite godine izdavanja,pri tome je jedna na naslovnoj strani,druga na poledjini naslovne strane ili u kolofonu.Zato je kod ovog podatka veoma vazno da bibliograf utvrdi kada je knjiga zaista objavljena i da tu godinu unese u impresum pored one sa naslovne strane,sve druge godine moze naznaciti i obrazloziti u napomeni.I godina objavljivanja je ponekad pogresno navedena iz razlicitih razloga,a najcesci je cenzura. 5.)Obim knjige se odredjuje prema broju svezaka iz kojih je delo sastavljeno,broju odstampanih strana u svakoj knjizi i broju priloga.Obim je obicno kod knjiga novijeg datuma,obelezen paginacijom arapskim brojevima,ali je potrebno obratiti paznju prilikom utvrdjivanja broja odstampanih strana kojim je brojevima obelezen predgovor tj. da li paginacija obuhvata sve stampane strane,dakle,glavni tekst,ali i uvod,predgovor,pogovor,dodatke,priloge,sadrzaj i dr. 6.)Format knjige danas je uobicajeno da se format izrazava preko visine i sirine knjige u centimetrima.Kod merenja formata presudnu ulogu ima visina knjige,a u slucaju da je sirina knjige veca od duzine,to onda predstavlja poprecni format.Iza opisa formata pri detaljnim opisima sledi: 7.)Tiraz 8.)Povez-koji moze biti:brosiran,tvrd i mek povez,poluplatno,platno,koza;zastitni omot,kvalitet papira 9.)Cena knjige 9.)Naslov zbirke u koju je ukljucena knjiga

)Podaci specificni za gradju ili vrstu publikacije 4.da li je u pitanju rasprava.. jedinice sa idejnog.koji obuhvata ona dela koja su objavljena pre 1801.Taj prenos treba obaviti po pravilima transliteracije.)Podaci o tipu slova i stampi-cirilica.)Materijalni opis 6. napomene: -Anotacija predstavlja dopunu opisa bibl.politickog.prepisujemo malim i pri tome upotrebljavamo velika slova prema danasnjem pravopisu.nemaju uvek tacan stvarni naslov i impresum..)Napomene 8.da li sadrzi autorov potpis.Stamparske i druge greske ne ispravljamo.navedenu koriscenu literaturu. Postoji nekoliko vrsta bibl.u njima su koriscene brojne skracenice.ako su uradjene rucno ili pomocu metoda koje produzuju tradiciju rucne izrade knjiga.da li je odredjeni broj primeraka na nekom posebnom papiru itd. jedinice u vidu razlicitih podataka o samoj bibl.vec skrecemo paznju na njih dodatnim znakom uzvika u zagradi.latinica.dvobojna ili visebojna stampa.godina.)Zbog teskoca pri reprodukciji nelatinskog pisma pisacim masinama i stampom. .nemaju oznacene stranice i dr. 11.a na kraju opisa treba navesti u kojem je pismu stampana odredjena publikacija 2.10. jedinici. 12. jedinice -Recenzija sadrzi kriticko vrednovanje bibl.naziv stampanja dati u izvoru podataka izvan primarnog izvora podataka) 5.kao i kasnije publikacije istog oblika.ili se moze strucno sazeti.)Stvarni naslov i podaci o odgovornosti –opsta oznaka gradeje 2.umetnickog.)Pravopisne osobenosti naslovne strane pri opisu cuvamo.ili dati u kracem rezimeu bilo na domacem ili stranom jeziku.ISBD(A) je usvojen 1980.podaci o tehnici umnozavanja i sl.g.nelatinsko pismo se kod nas cesto prenosi na latinicu.biografija) .Samo naslove koji su u celini ili delimicno pisani velikim slovima. opis straih i retkih knjiga:ova uputstva se odnose na stampana dela posle 1500..)za njih postoje posebna pravila: 1.)Izdavanje (mesto.Antique. bibliografiju na kraju.a nastao je zato sto se ISBD(M) nije bavio starom knigom.pa se osecala potreba da se i ta gradja obuhvati adekvatnim standardom.)Izdanje 3.istorijski roman.antoligija.g. jedinice ISBD(A) je medjunarodni standard za bibl.Oznaka A predstavlja skracenicu od Ancien.naucnog gledista -Izvod/rezime je sazet pregled celokupne sadrzine bibl. 1. -Referat ili apstrakt predstavlja strucni izvod sadrzine glavnih teza ili zakljucaka odredjene bibl.g.)Bibliografska napomena tu idu podaci o sadrzini knjige koja se moze predstaviti ili uopsteno (da li knjiga ima predgovor.)Podaci da li je izdanje bibliofilsko. opis starih i retkuh knjiga. inkunabule zbog raznih osobenosti (pre svega nemaju naslovni list u danasnjem obliku.)Podrucje rucnog otiska Bibl.zatim za starije tzv.)Izdavacka celina 7.

Ukoliko postoji podrobniji opis casopisa i novina u posebnom delu opisa se navode i drugi faktori koji su odigrali znacajnu ulogu u oblikovanju spoljasnje i sadrzinske strane.3. godiste.)Ako podatke sa naslovne strane (stvarni naslov) skracujemo. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA Pod periodikom se podrazumevaju casopisi i novine koji se i po sadrzini i po nacinu objavljivanja razlikuju od knjiga.paginacija tece tokom cele godine i na taj nacin se moze odrediti broj strana za svaku godinu. S obzirom na cinjenicu da novine ili casopis izlaze neko duze vreme.urednik rubrike itd).mora podrobno ispitati gradju i koristiti se saznanjima literarnih . Za opis casopisa i novina se koriste sledeci bibl. 7. jedinice. vlasnik.a ponekad i drugim stranama knjige.)Bibl. jedinice.nekad se casopis ili novine udruze sa nekim drugim casopisom ili novinama. elementi: -Naslov.odgovorni.Vrlo cesto se iznad ili ispod naslova jedinice nalazi geslo preko koga se moze odrediti orjentacija ili sadrzina novina ili casopisa.izdavac. -Obim -Format Svi ovi podaci su jednako bitni i uvek se navode u navedenom redosledu pri kratkom opisu periodike.podnaslov.)Cesto se izrazi koji se u opisima ponavljaju nadomestaju sa odgovarajucim skracenicama.skraceno mesto popunimo sa 3 tacke u zagradi 4.kulturne orjentacije lista.Kada su u pitanju casopisi (revije).i utvrdjuje datum pocetka i zavrsetka izlazenja. Kod novina je situacija drugacija-paginacija pocinje u svakom broju od jedan.te se obim odredjuje tako sto se navode brojevi u godini i prosecan broj strana u jednom broju.pa promene naslov.mesecno).i te podatke najcesce dobija vec iz naslova i podnaslova bibl.takodje.Najbitnije je da sve te promene budu zabelezene u opisu u odgovarajucem redosledu i sa naznakama kada je tacno (kog datuma) i u kom broju doslo do promene nekog elementa.Nekad se javlja potreba da bibliograf opise pojedini broj ili pojedino godiste i pri takvom opisu ce uzimati samo one elemente koji karakterisu taj broj.urednik(glavni. -Periodicnost (kako izlazi:dnevno. opise knjiga za starija izdanja cesto dopunjavamo i fotografskim snimcima naslovne. Obim se kod periodike odredjuje u zavisnosti od karaktera bibl.urednik i sl. -Vreme izdavanja (pocetak i kraj).U slucaju detaljnijih opisa novina.bibliograf .izdavac.nedeljno.kao i eventualnihprekida izlazenja.ili se podele na dva samostalna lista.normalna je pojava da se tokom godina neki od elemenata promene npr.Kod periodike je sadrzina sastavljena od mnogobrojnih priloga raznih autora.a oni su:vlasnik.periodika izlazi u brojevima u nekom unapred neogranicenom periodu.Takodje.podrucje kojim se bavi. 5. -Mesto izdavanja.bibliograf sledi drugaciji princip-pravi tekuci popis svih brojeva svih godista i za svaki navodi broj strana i priloga. Kada opisuje sadrzinu casopisa (napomena) bibliograf navodi opstu oznaku politicke.filozofske.a ponekad se mogu navesti i imena znacajnijih autora nekih priloga.tj..

opis casopisa moze biti vrlo kratak.bibl.rasprava i ostalih priloga iz casopisa. opisu.dvd.i kulturnih istoricara da bi mogao da odredi sto priblizniju oznaku sadrzine i orjentacije listova.magnetne trake.Ukoliko se ustanovi da se ne moze utvrditi autor priloga.dijapozitive.Sadrzina clanaka.mada ni ona nije sasvim odgovarajuca. opis priloga iz casopisa.U svakom slucaju ISBD(NBM) obuhvata film. 8. Dokumentacioni opis priloga iz casopisa. 9.Ponekad se pri opisu priloga ne navode neki elementi koji su najvazniji u bibl.casopisima i zbornicima su :clanci.Broj(sveske).plakate.Godina(datum).ocene.rasprave. Elementi opisa su: .bar sto se spoljasnje strane tice.Primer dokumentacionog opisa priloga u casopisima i zbornicima susrece se u licnim i literarno-istorijskim bibl.To se desava onda kada se bibliograf zadovolji samo opstom oznakom literarne vrste opisanih jedinica i kada mu cilj ne predstavlja navodjenje naslova. Svi elementi za opis priloga se navode sledecim redosledom: -Ime autora (kada je navedeno ili ga je moguce utvrditi) -Stvarni naslov i podnaslov -Ime prevodioca. gde ponekad bibliografu nije svrha da navodi naslove veceg broja pesama nekog autora.knjige iz koje potice prilog -Mesto izdavanja novine ili casopisa (navodi se zbog potrebe da se naslov ne zameni nekim drugim slicnim naslovom ili da se medju mnogim slicnim naslovima moze ustanoviti gde izlazi revija) -Mesti izdavanja zbornika (uvek se navodi) -Godiste.g. napomenama..a jedinica se opisuje kao anonimna. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS CLANAKA Prilozi u novinama. priredjivaca -Impresum:naslov novine.pa se ponegde upotrebljava i sintagma audovizuelna gradja.ilustratora. jedinica je sasvim dovoljno oznacena.) donosi elemente (i njihov raspored) za opis i odredjenje omedjene neknjizne gradje.priredjivaca.gramofonske ploce.cd.itd.kao i stvarni naslov i podnaslov.Bibl.a samim tim je i mnogo lakse identifikovati je cak i kad publikacija u kojoj je prilog objavljen ima mnogobrojna godista bez sadrzaja po godinama.ilustratora.vesti.novina i zbornika.a moze biti i vrlo precizan i opsezan.isto tako je i sa bibl.Sam pojam neknjizna gradja izaziva odredjene nepreciznosti i dileme.ali mu jeste svrha da napravi sto potpuniju bibl.casopisa.kao sto su stvarni naslov i podnaslov.Strane (br.novina i zbornika se navodi slicno kao i pri opisu knjige.a ponekad i ime prevodioca.govori islicna gradja koja ima svog autora.igracke koje imaju odredjenu kreativnu sadrzinu.a takodje donosi i sistem interpunkcije koji se u njemu primenjuje.pregledan i jednostavan.te stoga pesme samo kratko opise. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS NEKNJIZNE GRADJE ISBD(NBM) (1977.kasete.strana objavljenog clanka)-kod novina se pored ili umesto broja navodi i datum Svim ovim podacima.fotografije.opis pocinje stvarnim naslovom.novina i zbornika predstavlja skraceni bibl.

)Izdavacka celina -Zajednicki stvarni naslov -Uporedni zajednicki stvarni naslov -Podnaslov izdavacke celine -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdavacku celinu -ISSN niza -Numeracija o izdvackoj celini -Podatak o kolu 7.)Podrucje ISBN i uslovi nabavke .)Podrcje specificno za gradju/vrstu publikacije 4.Proizvodjac.)Materijalni opis -Posebna oznaka gradje -Druge materijalne pojedinosti -Dimenzije jedinice -Podatak o propratnoj gradji 6.)Podrucje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti -Glavni stvarni naslov -Opsta oznaka gradje -Uporedni stvarni naslov -Podnaslov -Podatak o odgovornosti -Sledeci podatak o odgovornosti 2.Godina proizvodnje) 5.)Podrucje napomene Napomene koje se pdnose na prethodne podatke u podrucjima 1-6 -Napomene o disertaciji -Napomene o broju izaslih primeraka -Napomene koje sadrze rezime obadjivaca.koji se korisnici njime mogu sluziti.)Izdanje -Podatak o izdanju -Uporedni podatak o izdanju -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje -Dodatni podatak o izdanju -Podaci o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju 3. -Napomena o manje vaznim podacima o odgovornosti -Napomena o sadrzaju -Napomena o dodacima uz sadrzaj 8.1.)Izdavanje -Mesto izdavanja -Izdavac -Godina izdavanja (Mesto proizvodnje.obavestenja o posebnoj tehnici i sl.a sadrze za kakvu je upotrebu jedinica namenjena.

Anotacija treba da bude kratka i precizna.Smisao reci anotacija u okviru bibl. Medjunarodnim standardima za bibl.bez obzira kako odredjivali njen oblik i smisao. jedinicu. jedinicu.a suvisnim ponavljanjem glavnog sadrzaja opteretile bi ono sto ona vec predstavlja u svome bitnom znacenju. U deskriptivnim bibl.zatim objasnjenje pa i popis zaplenjenih stvari-Vujaklija.tip stamparskog sloga.Sta vise.a ako nije u pitanju originalno stavaralastvo.napomenom preporucuje delo citaocu. jedinice.Ako su bibl. jedinicu.karakter ilustracije. elementima.koja je zametak anotirane u prvoj polovini 19..ona i formalno dobija mesto na kraju bibl. elementi skladno komponovani i ako iz njihovog glavnog smisla mozemo jasno shvatiti sadrzinu.Informativni znacaj anotacije je takav da se ona ne sme posmatrati kao neko opterecenje za samu bibl. opisa.velicini i mestu anotacije uz bibliografsku jedinicu.onda su anotacije sasvim izlisne.bibliograf mora da nekom prikladnom naznakom u anoyaciji pojasni bibl.dok je za serijske publikacije to podatak o peridicnosti izlazenja.oblik poveza) sto je narocito vazno za stare i retke knjige.iz kojih pojedine elemente treba objasniti ili dopuniti -napomene sadrzinskog karaktera -napomene preuzete iz izvora van publikacije Precizirano je.nego kao njen sastavni deo. jedinica.primedbu.neceloviti. jedinicama javljaju u krnjem obliku. Rekomendirana bibl.Od osnovnih bibl.prema njihovom karakteru odredjuje se i vrsta anotirane bibliografije:deskriptivna. rada smatra se kao beleska ili objasnjenje ispod osnovne bibl. anotacija se zadrzava na formalnom opisu samog primerka (vrsta.U takvim slucajevima.ocuvanost hartije.referativna i kriticka. BIBLIOGRAFSKA ANOTACIJA-NAPOMENA Anotirana bibl.ali i dodatak koji se sastoji od sazete anotacije ili beleske.takodje. .manje ili vise nejasni.kako bi.pa ce on da zavisi od svakog konkretnog slucaja.pored ostalog.Posto anotacija predstavlja dodatak bibl. Ne postoje cvrste granice koje odredjuju obim jedne anotacije.podatak o prevodu dela.propagira ga u javnosti.boja.Ona treba da donese samo onoliko teksta koliko je dovoljno da bibl. elemenata anotacija se formalno odvaja novim redom i oznacava zvezdicom ili nekim drugim grafickim znakom.da je osmisli i ucini kompletnijom.u tom slucaju one bi samo nepotrebno uvecavale bibl. napomena je kad kada bila vaznija od samih formalnih elemenata opisa. jedinica postane punija i vise shvatljiva.U teoriji bibl. opis publikacija predvidjen je tip i redosled napomena: -napomene formalnog tipa vezane za prethodnih 7 podrucja bibl.rekomendirana. javljaju se i razlicita shvatanja o pojmu.kao i od samog odnosa bibliografa.Arnot u Magazinu za hudozestvo…).10. jedinica predstavlja slozeniju formu (od osnovne bibl.veka.Ako napomene nisu razudjene vec istovrsno profilisane.cesto se naslovi pojedinih tekstova koje donosimo u bibl.da je prvi tip napomena za monografske publikacije podatak o tirazu.Ona jedinici nadoknadjuje ono sto joj nisu doneli glavni bibl.Jos na pocetku razvoja srpske bibl. jedinice.Moze se ipak zakljuciti da je upotreba anotacije veoma cesta i neophodna.Razlicito se tumace i metode u sastavljanju anotacije.belesku. Anotacija (od latinske reci annotatio) znaci napomenu. elementi.kvalitet. jedinice) jer sadrzi sve cinioce koje ima elementarna bibl.(Milos Popovic u Letopisu.bila sto vise uocljiva.Medjutim.

istoriju i folklor i juznoslovenskog filologa.neophodno je da se prethodno izvrsi strucna klasifikacija svih bibl.Posto kvalitet oblikovanja bibl.bibl.godina ili datum izdanja) -na temelju same sadrzine koju gradja donosi Uzimajuci u obzir jednu ili drugu od ovih osnova najuobicajeniji nacini rasporeda bibl.pa cak i na sire-na pojedine naucne discipline.Kolon klasifikacija.tj. Bez obzira koji smo raspored primenili.pre svega. jedinica.rasporedjivanje gradje spada u zavrsnu. 11. gradje.a zatim sluzi i kao jedinstvena oznaka prilikom izrade indeksa ili registara. prema tematskim strucnim celinama ili predmetima kojima pripadaju tekstovi (uz paralelno postizanje alfabetskog i hronoloskog reda).Referativna (rezimirana.jezik. materijala koji zelimo da popisemo.sto zavisi od oblika.naslov teksta. veka. razvila se postupno iz Glasnika srpske kraljevske akademije.Klasifikacija Kongresne bibl. jedinice rasporedjuju se u krupnije celine koje tako dobijaju pregledniji izgled i puniji sadrzaj i znacaj.naziv izdavaca. Ako imamo u vidu tu zavisnost kao glavno polaziste. RASPORED BIBLIOGRAFSKE GRADJE Vec oblikovane bibl.proizvod je 20. Biblotecko-bibl.onda se raspored bibl.vrste i namene same bibl. .sa objektivnim osvrtima na kvalitet dela.ali ne i konacnu fazu bibl.Vremenom je stvoreno vise nacina klasifikovanja bibliotecko-bibliografske gradje od kojih se u danasnjoj upotrebi nalaze sledeca:UDK. opis (prezime i ime autora.Na taj nacin one cine i konacnu formubibliografiju.Priloga za knjizevnost. jedinica mogu biti: 1)Alfabetski (abecedni ili azbucni) raspored gradje prema pocetnom slovu prezimena autora 2)Raspored prema pocetnom slovu naslova teksta 3)Hronoloski raspored prema vremenu objavljivanja pojedinih tekstova 4)Kombinacija alfabetskog i hronoloskog reda 5)Raspored gradje prema sadrzini.iako se primeri subjektivnih ocena kvaliteta i polemika o piscevim stavovima nalazimo i u ranijim radovima (Stojan Novakovic). jedinice se obelezavaju rednim brojevima (arapskim ciframa).onda i rasporedjivanje zahteva osnovna i mnoga dopunska znanja o predmetu popisa.vrsi: -na osnovu nekog od elemenata koje daje sam bibl... klasifikacija. jedinica dobrim delom zavisi od rutine i vestine bibliografa.sadrzajna) bibl. gradje prema njenoj sadrzini.Rasoredjivanje bibl.da bi se obavio raspored bibl.Ovo obelezavanje brojevima najpre pokazuje kolicinu gradje koju smo obradili i prezentovali. jedinica moze se obavljati na vise nacina. Kriticka (rezonovana) bibl. rada.narocito onda kada se on svodi na uze strucne celine. kao i od vrste bibl.

jezicki odredjena.poznanicima istaknutih licnosti ili svedocima kljucnih drustvenih zbivanja.braca Jovanovic.arhivsku dokumentaciju ili na kserografisane materijale nedostupne siroj javnosti. Opravdanije je razvrstavanje bibl.Geca Kon… Nestampani izvori odnose se na rukopise. BIBLIOGRAFSKI IZVORI U teoriji bibl.udzbenika.u mnogo cemu srodni bibliografijama.prirucnika.Kao verna slika fonda jedne ili vise biblioteka.veka bili Grigorije Vozarovic..Gavrilo Kovacevic. Na samim pocecima razvoja srpske bibl..kao sto su tokom 19.preglede izdanja naucnih i strucnih ustanova i drustava.Vera Secanski. radu koriste razni spisi . Kalimahove Tablice-katalog Aleksandrijske biblioteke bio je slican po svojoj sredjenosti sa bibl.Nakon sto je u svom programskom tekstu opisao svrsishodnost bibl.Najpreglednije na moguce izvore u radu na bibliografiji u proslom veku ukazuje autor potpisan pseudonimom Semper u mesecniku Zora.hronoloski.stampara i knjizara.izdavacke i knjizarske kataloge. teorije i prakse.razlicitih opstih i naucnih periodicnih glasila (tu su i dnevne novine).recnika. U stampane izvore ukljucene su sve vrste enciklopedija.jer moze biti zametan put za uspostavljanje komunikacije sa rodjacima.cesto najnedostupniji. Zivi izvori.. i pocetkom 20.katalog je neophodna informativna spona izmedju korisnika i publikacije.prijateljima.sirenje polja napomena. prisutna je podela izvora na primarne i sekundarne.12.Cak i kada se zagleda u dalju proslost i pocetke razvoja bibl.u nju ukljucuje: stampane i/ili centralne kataloge biblioteka.kao i kompletna izdavacka produkcija (koja nema karakter prirucne referensne literature.ili selektivno. jedinice.biografija.belezenje sigle biblioteke.izbrisalo je razliku izmedju bibl. Posrednicku ulogu ima i bibl. podataka.znacajni su izvori podataka.geografski.povukao paralelu izmedju domace i strane bibl.nevezane za fond odredjenih biblioteka.stampani i nestampani.vek) ili oni pripremljeni za sajmove knjiga medjunarodnog karaktera. za to imamo primere.cuvane u drustvenim ili privatnim zbirkama.Zacetnik Serbskog letopisa Georgije Magarsevic vec je u prvom broju u dva priloga istakao svoju nameru da se bavi prikupljanjem biografskih i bibl.ali je ona tematski. nacionalno.smanjilo distancu izmedju kataloga i bibl. i kataloske jedinice.koriscenje obaveznog primerka za obe namene.Katalozi mletackog stampara Alda Manucija (16. Usvajanje medjunarodnih pravila za bibliografski opis razlicitih vrsta publikacija. uocava se njena velika bliskost sa katalogom (npr.vec originalnih i naucnih ostvarenja).leksikona.pristupacnija korisnicima.recenzija.i u katalogu i u bibl.formalno.karakter bibl. izvora na:stampane.oglasa izdavackih kuca.pokusaj pronalazenja zivih izvora moze biti u vidu javnog oglasa ili privatnim linijama.dela fonda. prirucnikom).te njegove napomene kroz bibl.nestampane i zive. Tretirajuci ovu vrstu izvora kao pomocnu literaturu.biobibliografija. svedoce o koriscenju cak strane teorije i prakse.registre casopisa i perodicnih publikacija.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih podataka.danas pripadaju istoriji bibl. Katalozi. To je slucaj i sa katalozima znamenitih srpskih izdavaca.Primarnost nekog izvora moze se odredjivati prema stepenu originalnosti koriscenih podataka i uzaludnost ovakve klasifikacije ogleda se vec u tome sto se ne objasnjava sta se podrazumeva pod sekundarnim izvorima. kataloga.slozenije unutrasnje strukture.bibliografu najdragoceniji.on predlaze da se u bibl.bibliografija.

treba raditi i adekvatan broj i vrstu registara.biblioteka.kada dobijaju ulogu pravog i neophodnog vodica.Oni pomazu brzem pronalazenju podataka koji nas interesuju. nalazi neki autor ili neko drugo ime.stampani (Matice srpske).licnih imena. REGISTRI U BIBLIOGRAFIJAMA Registar je detaljni popis svih predmeta. za kojim eventualno tragamo.sredjen prema razlicitim metodama uz koje se daje i podatak o njihovom mestu u publikaciji.U nekim slucajevima.registri zadovoljavaju nasu radoznalost da li se u konkretnoj bibl.knjizarski katalozi.inicijala i pseudonima -indeks prevodilaca -indeks periodocnih publikacija -indeks izdavaca i stampara -hronoloski indeks… Iz vecine naziva ovih indeksa (ili registara)vec se vidi njihova osnovna oznaka.bibliografije (od Stojana Novakovica) i beleske pojedinih listova.periodicna publikacija..naziv teksta itd.predmet.nestampani (Karlovacke i Novosadske gimnazije). 13.Slicni razlozi ili mali strucni zahtevi uslovljavaju i stvaranje i unakrsnih (ili kombinovanih) indeksa..geografskih i mesnih imena.Cesto se moze zapaziti da bibl.prevodioca ili osobu o kojoj se pise).bez obzira na koga se odnose (autora.dogadjaja i drugih obradjenih predmeta.pojmovi i predmeti.pored licnih imena. ima samo jedan imenski registar.u koje se unose. Registar moze biti sredjen.njihov broj i svrha zavise od: -vrste teksta koji bibl. obuhvata. popisujemo -sadrzine popisane gradje -oblika bibliografije -namene same bibl.Registar moze biti: -Generalni registar-u kome su u jednom popisu kombinovani svi elementi koji treba da se pojave u registru.a time i neophodna dopuna vrednosti svake bibliografije. Oni koji se najcesce javljaju uz razne tipove bibl.kao i predmet koji obuhvataju.u koji se unose sva imena koja se u njoj nalaze.Registri su sastavni deo.u celosti ili prvenstveno po: . konkretnoj grupi korisnika. Zavisno od tih i drugih cinilaca.U visestrukom znacenju registara u bibliografijama izdvaja se njihova pomoc u snalazenju prilikom sluzenja bibl.Karakter registara ili indeksa.za koje je neposredno vezana odredjene bibl. su: -imenski indeks imena -predmetni indeks stvari i pojmova -autorski indeks autora -strucni indeks -indeks geografskih naziva i pojmova -unakrsni indeks -indeks naslova -indeks sifara.zatim pojam.pa i geografski nazivi koje neka bibl. -Specijalni registar.

koji je informativno. svojstven metod klasifikacije.alfanumerickom redu rubrika (istorijskih dogadjaja.Standarad precizira elemente za opis knjiga.numerickom..uskladjeno sa sistematizacijom samih bibl.sa vise postovanja i .priloga u zbornicima.16.u principu.15.nudeci u napomenama opis fizickog stanja primerka.toreticari su pokusavali. Elementarne su sklopljene od najbitnijih podataka koji pruzaju osnovna saznanja o obradjivanoj publikaciji.buduci starijeg datuma. jedinica.definise standard JUS Z. licnih imena. serijske publikacije preporucuje se pored registara za pojedine volumene i kumulativni registri.Krug podataka koje obuhvata bibl.023 I-1968 donet prema preporuci Medjunarodne organizacije za standardizaciju 1958.periodicnih publikacija.referativne i kriticke.standarda.cime u izvesnoj meri uticu na oblikovanje odnosa korisnika prema opisivanom primerku. Anotirane imaju slozeniju formu i sadrzinu. jedinica je skup tacnih i podrobnih elemenata.cijim adekvatnim i ujednacenim predstavljanjem i klasifikovanjem nastaje bibl. elemenata.patenata.preporuku.clanaka periodicnih publikacija. jedinica.ona je elementarni. Elementi bibl. Uredjenje registara-ako knjiga ili dr. Koristeci bibl.kao ivestina u sluzenju primarnim i sekundarnim izvorima i odredjenom strucnom literaturom.shvatiti kao neodvojiv deo celokupnog rada na bibl.neophodno je veliko opste znanje i specijalno poznavanje predmeta koji bibliografski popisujemo.jedinice Bibl. ranije teoretski oblikovana.g.predmeta i ostale sadrzine nekog registra.ispred brojeva u rubrikama registara treba stavljati identifikacijske podatke za odgovarajuce volumene ili delove doticne publikacije.Da bi se uspesno obavilo registrovanje imena. jedinica se predstavlja pomocu bibl. jedinice Bibl.da nacine podelu bibl.pregledno i potpuno sagledavaju. elemenata imaju utvrdjen.dovoljnih da se neka publikacija ili neki deo moze identifikovati”.a izostavljanje ili naglasavanje pojedinih je dozvoljeno ako se njime postize bolja smisaonost ili celovitost bibl. neserijska publikacija ima vise volumena ili delova. jedinice mogu biti. Njime se objasnjava: ”Bibl.koji su paginirani posebno ili kontinuirano.: -elementarne ili registracione i -anotirane koje se dalje rasclanjuju na deskriptivne.Za peridicne i dr.s manje ili vise uspeha.Kako je u nekim evropskim i americkim zemljama bibl.precizan i logican raspored.pojmova.U njoj opisi bibl. 14.-alfabetskom (azbucnom ili abecednom) redu rubrika -sistematskom redu rubrika (predmeta. Vrste bibl.celovit i jasan deo bibl.sazetak ili kriticki osvrt.izvestaja…).rekomendirane.Bibl.redosled.A4. kao svrsishodna celina.to su i njihove klasifikacije. elementima nazivamo osnovne delove iz kojih se sastoji svaka bibl.licnih imena…) -hronoloskom.njihovo uoblicenje. Stvaranje registara treba.VRSTE BIBLIOGRAFIJA Bibliografska jedinica je svaki pojedinacan predmet bibliografske obrade bilo da je samostalna publikacija ili njen sastavni deo..Istovremeno.interpunkciju i graficku obradu.

enciklopedije itd. (koje registruju deo knjizne produkcije) -po vrsti obuhvacenih publikacija: 1.Izmene u klasifikaciji bibl. svakog tipa neknjizne gradje posebno -po obliku: 1..KOJA SE CESTO MOZE IZJEDNACITI SA FORMALNIM RASPOREDOM BIBLIOGRAFSKIH JEDINICA -po hronoloskom kriterijumu: 1. novina.manje kriticnosti preuzimane u domacoj literaturi.) PREMA SADRZINI BIBLIOGRAFIJE.koja je prisutna u domacoj teoriji i praksi.)Opste bibl.)Specijalne bibl. drugog stepena (koje ukazuju na postojece bibl. (u kojima je svaki opis uradjen prema vidjenom materijalu-de visu) 2.priloga u nekoj publikaciji) 2.)bibl. (u kojima su opisi preuzeti iz drugih primarnih izvora.)Samostalne bibl.)Sekundarne bibl. (bez obzira na formu koju imaju.)bibl. bile su neophodne kako bi se postigla terminoloska usaglasenost i jednoznacnost.a nju je kasnije preoblikovao Vojislav Maksimovic.karakter i predmet publikacije) 2.)Skrivene bibl.)Iscrpne bibl.vec skoro trideset godina . (razvrstane po formi.medju kojima su bibl.) bibl.Najvise uticaja imale su Flajsahova i Denisovljeva podela. (koje se odnose na sveukupnu izdavacku produkciju) 2.da biu redovnim razmacima mogle biti objedinjene takozvanim . casopis.karakteru ili predmetu gradje) -po obuhvatu gradje: 1.) 4. (u spiskovima literature i napomenama) 3.Takodje.dakle:knjiga.)bibl. (koje prate savremenu izdavacku produkciju i objavljuju se u odredjenom vremenskom rasponu.) bibl.) bibl.Stoga bi bila prihvatljiva podela po sledeca tri kriterijuma: -u odnosu na obuhvacenu gradju -u odnosu na formalni raspored jedinica u bibliografiji -u odnosu na cilj bibliografije RAZVRSTAVANJE BIBLIOGRAFIJA PREMA OBUHVACENOJ GRADJI -po sadrzini gradje: 1. (bez obzira na formu. sastavnih delova publikacija 4. periodike 3.Vera Secanski je sastavila podelu.leksikoni.)Primarne bibl.)Tekuce bibl. monografija 2.)Selektivne bibl. drugog stepena) -po vrsti izvora: 1. treceg stepena (koje ukazuju na postojece bibl.

)Zavicajne bibl.ili kada su bibl. (koje su snabdevene napomenom) Prema karakteru napomene one se dalje dele na: a)Deskriptivne bibl.najvise dolaze do izrazaja. (koje se mogu odnositi na jedan predmet. (koje donose podatke o izdavackoj produkciji nekog ranijeg perioda) 3.ili kada su jedinice rasporedjene po hronoloskom kriterijumu) 3. (cija napomena moze sadrzati deo recenzije. (u kojima znanje bibliografa-predmetnog specijaliste. jedinice rasporedjene prema prezimenima obuhvacenih autora) 2. (kada je predmet obrade licnost.jezika. (ciji je predmet interesovanja knjizna produkcija u skorijoj buducnosti) -po geografsko-jezickoj pripadnosti: 1.ili kada gradju razvrstavaju po strukama ustanovljenim nekom klasifikacijom) 4. (koje donose kratak sazetak sadrzaja opisivane publikacije) d)Kriticke bibl. (kada su u rasporedjivanju gradje prisutni razliciti kriterijumi) PREMA CILJU I NAMENI BIBLIOGRAFIJE -po karakteru opisa: 1.ili sveukupnu gradju deliti prema predmetu) 5.)Perspektivne bibl.)Univerzalne bibl.kumulativnim tekucim bibl. (koje obuhvataju stamparsku produkciju sireg geografskog lokaliteta odredjenog po nekim zajednickim karakteristikama) 3.)Medjunarodne bibl.)hronoloske bibl. (kada se odnoose na odredjenu oblast ljudskog znanja.)strucne bibl.predmeta…) -po predmetu obrade.podatke iz prethodnog perioda) 2. (bazirane na izdavackoj produkciji vise zemalja) 5.. (kada je predmet bibl.koje zbirno donose vec objavljivane.)Anotirane bibl.pa i njegova subjektivnost.)Autorske-personalne bibl.podatke o nagradama ili vodjenim polemikama u cilju preporucivanja nekog dela) c)Referativne bibl. (zasnovane na izdavackoj produkciji vezanoj za uzi geografski lokalitet) 2.drzavnih granica. (zainteresovane za izdavacku produkciju jednog naroda ili jedne zemlje) 4.kao i po nacinu rasporeda bibl.)Regionalne bibl. jedinica: 1.eventualno dopunjavane. odredjeni vremenski period.jer napomene predstavljaju male kriticke osvrte). .)Registracione-indikativne bibl.)Nacionalne bibl.)unakrsne bibl. (kojima je cilj da pruze osnovnu informaciju o publikaciji) 2.)Retrospektivne bibl. (cija anotacija sadrzi opis samog primerka publikacije) b)Rekomendirane bibl. (koje nisu omedjene ni po jednom kriterijumu:nacija.)predmetne bibl.

treba da daju odgovor sve su slozenija.uz uvazavanje teritorijalnog i jezickog kljuca.niti moze da obuhvata stampanu produkciju samo na jednom jeziku. -knjige stranaca pisane jezikom te zemlje. Smilja Misic istice:”primarni zadatak nacionalnih retrospektivnih bibl.po kojem ona obuhvata: -knjige stampane i izdate u jednoj zemlji.a pitanja na koja bibl.teritorijalni.Tokom vremena njihova funkcija postaje sve slozenija.opisu i srede gradju za proucavanje i ocenu nacionalne kulture u njenom razvitku. bila je ocigledna u izlaganjima bibliografa na Medjunarodnoj konferenciji u Varsavi 1957.dok retrospektivne moraju da prikazu “kulturno bogatstvo jedne nacije i veze te nacije sa drugim narodima” .shvatajuci nacionalnu bibliografiju veoma siroko i kompleksno.U nasem slucaju nisu prihvatljivi neki vec pomenuti elementi u odredjivanju pojma i predmeta nacionalne bibl. pojavljuje se u posebnoj slozenosti i u nasoj visenacionalnoj i visejezickoj sredini.Ona je svojevrsno ogledalo ukupnih stvaralackih napora i duhovnog napretka izrazenog stampanom reci. Naredne decenije donele su pojednostavljenje ili jednostrano tumacenje ove definicije.nacionalne retro.dalje. -knjige kojima je ta zemlj predmet interesovanja.Zavisno od toga da li obradjuje savremenu knjiznu proizvodnju ili knjiznu proizvodnju odredjenog vremenskog perioda u proslosti.g. daju dokumentaciju o doprinosu jedne nacije razvitku internacionalne kulture i nauke u odredjenom vremenskom .U krajnjem obliku on obuhvata popis pismene produkcije celog jednog naroda ili jedne zemlje (drzave) u manjem ili veoma velikom razdoblju-od pocetka stamparstva do naseg vremena.Njihova pojava predstavlja bitan argument za afirmaciju nacionalnih kultura.pri cemu su u razlicitim bibliografijama politicki. Pitanje kriterijuma za odredjivanje predmeta nacionalne retrospektivne bibl.opsta nacionalna bibl.To shvatanje je za druge bilo prihvatljivo samo onda kada su u pitanju tekuce nacionalne bibl. pruzila Kongresna biblioteka.vec primenjuje u prvom redu etnicki odnosno nacionalni princip.17. je osnova svake nacionalne kulture. moze biti :tekuca i retrospektivna.kako su to zahtevali poljski bibliografi.ne samo u okviru pojedinih zemalja nego i na medjunarodnim skupovima. posmatrali u okvirima takozvanih istorijskih granica neke nacionalne teritorije (madjarski bibliografi). Za nacionalnu bibl.Na ovoj konferenciji neki bibliografi su polazili od toga da se nacionalna bibl. bibl.Bilo je i onih koji su nacionalnu bibl.g. iskljucivo oslanja na princip “jedinstva jezika ili teritorije” (Luiz Malkles). -knjige autora koji su u njoj rodjeni i tu zive.ali ujedno i nezamenljiv izvor informacija i saznanja iz svih oblasti ljudske delatnosti.i da prikazu nacionalna naucna dostignuca. javlja se kao jedna od komponenata probudjene nacionalne svesti.istorijski ili jezicki parametri bili dominantni..Ona ne moze da se temelji samo na geografskom (teritorijalnom) principu (podrucje nase danasnje drzave). je da prikupe. Savremeno tumacenje pojma nacionalne bibl.Pod ovim pojmom se podrazumeva u najsirem smislu vrlo slozen i izuzetno obiman bibliografski rad.Saznanje o nuznosti izrade nacionalnih bibl. se moze reci da je cest predmet teorijskih razmatranja znatnog broja bibliografa.sto nesumnjivo potvrdjuje njen znacaj i funkciju.OPSTE NACIONALNE BIBLIOGRAFIJE Opsta bibl. najblize je objasnjenju koje je 1902. Sva razlicitost shvatanja pojma nacinalne bibl.

kulturna previranja i prozimanja. F.Misljenja savremenih teoreticara bibl.ukljucujuci i dela pisana na zivim jezicima.uslovljavaju nastanak medjunarodne bibliografije. je vise nego informativan i obuhvata period od 1500-1602. obuhvata. u Briselu sa ciljem da sakuplja.od kojih se mnogi medjusobno prozimaju i dopunjuju.Slicnog bibl.njen tvorac je humanista svajcarac Konrad Gesner koji predstavlja 12000 knjiga od 3000 autora stampanih na latinskom.A.popis stampanih publikacija na teritoriji jedne drzave koji su nastali na raznim jezicima stampani radovi gradjana te drzave koji su objavljeni bilo gde na u svetu .Retrospektivni karakter imale su i opsta medjunarodna bibl.stampani radovi na nacionalnom jeziku bez obzira gde su publikovani .predmet nacionalane bibl.zadrzavajuci opstost predmeta.veka ucenost i svestranost bibliografa spojeni sa svescu o potrebi upoznavanja umetnickih i naucnih ostvarenja drugih naroda.zahvaljujuci brojnim sajamskim katalozima i podacima dobijenim od knjizara.Osnovna polazista se mogu svesti na nekoliko kljucnih zahteva.nacionalna.nagli porast izdavacke produkcije.g.Naslov njegove opste medjunarodne bibl. ustukne pred strucnom.veku opsta medjunarodna bibl.. instituta 1895. popisuje stampane tekstove stvorene samo na jednom jeziku.nacionalna bibl.Pedesetak godina kasnije nemac Johan Kles prosirio je jezicki kriterijum.bez obzira gde su objavljeni . MEDJUNARODNA BIBLIOGRAFIJA Sredinom 16.ali ponekad i iskljucuju.Iz toga sledi: .ona je popis svega sto je o odredjenoj drzavi i njenim ljudima objavljeno na bilo kome mestu i jeziku u svetu.Iz shvatanja da pojedinacni napori ne mogu ni kvantitetom ni kvalitetom dostici novo uspeha kolektivnog angazovanja. u nasoj zemlji utkana su u principe na kojima pocivaju srpska retrospektivna (projekat NBS) i tekuca bibl.bez obzira na granice drzave u okviru kojih su ta dela stampana i bez obzira na kome su jeziku pisana.teritorijalne i jezicke modifikacije.Stoga nacionalna retrospektivna bibl. instituta).pri tome najmanje igra ulogu pitanje u kojoj je zemlji neki autor ziveo”. (projekat Jugoslovenskog bibl.razdoblju.proistekli su i napori Anrija-Mari Lafontena i Pola Otlea za osnivanje Medjunarodnog bibl. treba da obuhvati sva dela nacionalnih autora koji su svojom delatnoscu unapredili svoju nacionalnu kulturu i nauku.grckom i hebrejskom jeziku do 1555.a potom je uplovila u druge prirodne i primenjene nauke. retkih i dragocenih knjiga sveta Georg Teodora Grese. 18.kao i njeno osavremenjavanje. je: .verska.g. Porast izdavacke produkcije i nagli razvoj razlicitih naucnih disciplina uslovljava da u 19.bez obzira na kom su jeziku nastali . poduhvata prihvatili su se Georg Draud i Martin Lipen.pre svega retrospektivna bibl.Prva te vrste bila je iz oblasti hemije.g. Politicka. Iz sasvim uslovljenih odnosa nastali su i razliciti kriterijumi u odredjivanju onoga sto nacionalna.obradjuje i informise o .ali uz konstantu koja im neosporno daje zadatak ocuvanja nacionalnog kulturnog blaga i predstavljanja jedne nacije ostalima.Eberta i bibl.donekle koriguju i prosiruju shvatanje tekuce i retrospektivne nacionalne bibl. obuhvata stampane radove na teritoriji jedne drzave.nacionalna bibl.

(Illustrium maioris britanniae scriptorum). u 18.kada i ne bi trebalo da se obavljaju nova ili naknadna istrazivanj.posto se podrzaumeva da je iscrpljena gradja koja se odnosi na konkretan predmet.hronoloski slozeno. koja je obuhvatala cak i muzicku literaturu-La libreria del Doni Fiorentino.Stojan Novakovic.obrazovnih istrazivanja. koje kao podtipove .Pavle Popovic i Dusan Budimirovic.jer bi trebalo da predstavlja i bibl. potpunost.U granicama odredjenog perioda on se opredeljuje i za sam karakter bibliografije.Pokret opisivanja nacionalne produkcije knjiga na domacem jeziku zapocet je delom Dzona Bejla koji je proucavao i opisivao dela engleskih autora dok je bio verski begunac u Nemackoj. prevoda.posle I Svetskog rata imao je Medjunarodni institut za intelektualnu saradnju.ovde treba samo uslovno prihvatiti nastojanje da se postigne bibl.Srpska bibliografija knjige 1868-1944) .nauku i kulturu.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20.Lukijan Musicki. bibliograf obicno unapred zna vremenski okvir koji ce biti predmet njegovog istrazivanj.Georgije Mihailovic.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi..pored retrospektivne. 19.jer ni jedan bibliograf nije do kraja siguran da su njegovim popisom obuhvaceni svi stampani ili rukopisni tekstovi koji se ticu samog predmeta. veku nacionalno osvescivanje nije sporadicno sto utice i na razvoj nacionalnih bibl.Bibliografski institut. na kraju).socioloskih.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje.zapravo za izbor konkretnog predmeta popisivanja ili pak nastoji da u svoj rad ukljuci sve ono sto je dala pisana rec u odredjenom razdoblju. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom.tj.politickih. Antonije Arnovljev Arnot.dobijaju i tekucu i predmetnu bibl.Medjunarodnog karaktera su bibl.antropoloskih. temelje.nesto sto je dovedeno do kraja.Ona ima poseban znacaj.autora Nikolasa Antonia. tekucih bibl.celokupnoj izdavackoj delatnosti i da sacini opstu internacionalnu bibl. su imale retrospektivni karakter jer su popisivale ona dela koja su nastala ranije ili cak mnogo pre nego sto se taj popis obavljao.ekonomskih.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima. knjiga i clanaka (nije objavljena bibl. najcesce je opsteg tipa. Kod srpskog naroda bibl. (Novine serbske-Dimitrije Davidovic.Sedamnaesti vek .Njegovo delo.Italijan Francesko Doni napustio je tradiciju koriscenja latinskog jezika i na zivom narodnom jeziku sacinio bibl.-Bibliotheca hispana.omedjena zadatim godinama. Retrospektivna nacionalna bibl. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA Najstarije bibl.nosi epitet prve evropske opste retrospektivne bibl.Nastojanja slicna ovima.objavljeno u 16.U radu na retrospektivnoj bibl. U 18.Spaniji je doneo dvotomnu retrospektivnu nacionalnu bibl.a posle II Svetskog rata Organizacija za UN za obrazovanje.Pomenuti princip preuzeli su zatim i francuski bibliografi.veku. Skup tekucih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija pouzdana je osnova za formiranje medjunarodne bibliografije.

Pavla Popovica i Dusana Budimirovica Delo Stojana N. Bibl. i 1839.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.anotirana. Retrospektivna bibl. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom.g. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih. knjigospisom.korektno skracivanje onih predugih. se nalaze i brojne anotacije. za noviju knjizevnost 1741-1867.O organizovanom bibl.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.Ova bibl. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.Lukijana Musicki je svojim osmotrenijem.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije.A.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.knjigopoznanije.g.v.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. Pokusaji institucionalizovanja rada na bibl.cije su objavljivanje omele ratne prilike.katalogom.serbskom.g.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20.mozemo zakljuciti da je retrospektivna (1741-1839). nije nikada objavljena .tacno datiranje.Arnota stampana je u Magazinu tokom 1838. u 19. Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.odmerenog.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. Pedantno belezenje naslova.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima. najcesce je opsteg tipa. Njegova bibl. ne samo da nije objavljen.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje. kulminirala je istrazivanjima pedantnog. u 18. do Dositejevog Mezimca 1818.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika.rasporedjenu hronoloski. Sakupljena gradja. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”. doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl.g. radu ostale su da .a na pocetku 20. A.za period od 1868.U bibl.RETROSPEKTIVNA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Retrospektivna nacionalna bibl.u azbucnom redosledu i dragocena po svojoj potpunosti jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.kako je sve nazivao svoj bibl.omedjena zadatim godinama.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.bibliotekom.te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskog pisca.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu. rad. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine.tj.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.” Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom. Kod srpskog naroda bibl. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu.vec nije ni sacuvana. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.g do 1905.bibliografijom.g.

Potpunost ove bibliografije je.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.g. Novakovica od kojeg se bitno razlikuje samo zato sto se poziva na institucionalizovan rad pod okriljem drzave. 3.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.g.objektivna i znalacka analiza bibl. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.vek. knjige 1868-1944.kako kaze Miodrag Zivanov.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6. 2. L.jednostavnost koriscenja. veka. je u pripremi. 2. i anotirana. “Srpska bibl.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.s jedne strane.inicijala.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica.18.Radnici na bibliografiji. Bibl rad institucionalizovan je na Filozofskom faxu osnivanjem Bibl instituta zahvaljujuci obimnoj strucnoj i kadrovskoj podrsci NBS. izvora.nepotpunih imena. radjena je iskljucivo de visu.uredjenost.)18.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.veku do 1944. do kraja 17.Njegov tekst je parafraza predgovora “Srpskoj bibl.svedoce.Stojana N.pseudonima i anonima. Narodna bibl.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik. Sta treba pregledati.narocito dostupne arhivske gradje. veka” G.Ova bibl. To je. i ispravki Djordja Rajkovica.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930. jedinica i potpunosti bibl.naucnost.Safarika. 4.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.Mihailovica. za period od pojave prve srpske stamparije u 15.sistematizacija gradje (hronoloski).g.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene:Opsta bibliografija.80-90 %.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.)1868-1944.s druge pak. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1. U njoj ce Dusan Budimirovic odrzati radno predavanje “O narodnoj jugoslovenskoj bibl”. pocev od 1954.zbog cega je ova bibl. Srbije izradjuje retrospektivnu bibl.karaktera bibl.kriticnost.)1801-1867. on istice:prakticnost.P.Kao osnovne osobine dobre bibl.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno. .)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.pismenost.” S. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.)od prve stampane knjige 1494.pismo ili nacionalno poreklo autora. Za izradu ove bibl.Musickog.

.20.a one takodje.zbog potrebe za aktuelnoscu.veka. 19. Prve tekuce nacionalne bibl.veka obelezila je ruska tekuca bibl.U cisto. takodje odredjuje vremenska komponenta. Bibliographia gallica universalis.zato je mozda bolji i precizniji izraz periodicna publikacija jer se na taj nacin blize odredjuje njena vremenska oznaka. veku kao popis pariskih izdanja 1643-1648. 19.bibliografskom smislu. i prve polovine 19.Zato se i stvaraju specijalizovane bibl.Medjutim ako bilo koja nauka hoce sa bude u samom toku savremenih zbivanja.u ovom veku. onda joj je potrebna i upucenost na konkretnu i svezu literaturu.najcesce strucnih.napustale tradicionalni oblik knjige i pojavljivale se kao prilozi u periodici. moze kasnije biti polaziste za izradu opstih ili posebnih retrospektivnih bibl. izlazi perodicno.Dimitrije Davidovic. skrivale su se u onovremenim sajamskim izdavackim katalozima narocito u Nemackoj.kojima je prevashodni cilj izrada serijskih tekucih bibl.Poslednje dve decenije 18.Izrada tekucih bibl.Autor prve potpuno tekuce bibl. (Z. vec predstavlja onaj momenat u istoriji bibl. vek-Antonije Arnovljev Arnot.da pravovremeno sazna najnovija dostignuca. zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj perodici krajem 18.Ogromna pisana produkcija stvara osnovni problem oko blagovremene izrade tekuce bibl. Iako se vec u nastajanju stvara gradja za tekucu bibl.a ne na .tekuca bibl..U mnogome karakteristike tekucih bibl. su aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji u celini.Bez timskog rada i institucionalnog povezivanja nemoguce je postici prave rezultate.pa pomalo lici na retrospektivnu bibl.delimicno i retrospektivna bibl.pa je donekle i ona “zastarela” u odnosu na njen naziv. koje su pokazivale sta je pisana rec saopstila u proslosti.sa podjednakom paznjom opisuje u njoj i stampane knjige stranih autora.Tekuce bibl.to je jedan od bitnih razloga koji uslovljava izradu tekucih bibl.Vecina nacionalnih bibl. tako da su dosta retke zemlje u kojima je ovaj rad dostigao pravu sveobuhvatnost i kontinuitet.g. (u Francuskoj je na to uticala revolucija).upucuju na najnovije radove iz jedne ili vise naucnih oblasti. bolje receno..ali i opstih.Pratio je i produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.. Motivi pokretanja tekuce nacionalne bibl. institucijama.bibl. jer registruju publikacije objavljene od vremena izlaska prosle (prethodne) sveske bibl.Braca Markides-Puljo.kao i snhronizovan rad mnogih institucija.g.dobijaju i uskostrucne okvire.Tako je srpsku bibl.Stefan Novakovic. bibl. TEKUCA BIBLIOGRAFIJA Osnovnu oznaku tekuce bibl. One daju pravovremenu informaciju.koje su se objavljivale u uglednim serijskim publikacijama. koji sam po sebi znaci jednu kvalitetno novu fazu. kao Bibliographia Parisina i knjiga stampanih u Francuskoj 16431653. su zapravo tekuce odnosno periodicne bibl. Orfelin zacetnik tekuce i perspektivne bibl. samo u jednoj zemlji potrebni su brojni strucni timovi i izuzetni materijalni potencijali.Srpska tekuca.do njenog publikovanja ipak protekne prilicno vremena.pojavile su se u francuskoj u 17.vek vise su obelezile tekuce od retrospektivnih nacionalnih bibl. su. utemeljio na teritorijalnom. gradja koja se svakodnevno skuplja u bibl. bio je Dimitrije Tirol –U Vozarovicevom almanahu Golubica. institucije.najbliza je pojmu tekuca bibl.Isto tako je nezaobilazna i njihova dokumentarna vrednost za naredne generacije korisnika.odnosno naucne i specijalne bibl.a i mnoge strucne.prirodno je da se najpre osecala potreba za izradom retro. Za izradu tekucih bibl.ili u pojedinim naucnim oblastima..

javora.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike.Davidovica i Frusica.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.osnovni su motivi za pokretanje tekuce nacionalne bibliografije.Teodora Pavlovica.Djura Danicic. 3 pripadaju tekucoj godini.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.sto je za tekucu bibl. principu.sledece: 1.Srbi.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.g.a povremeno i o kulturnim zbivanjima.a kasnije i trajnije u “Serbskom letopisu” pod nadzorom Georgija Magarsevica. nije ni uobicajeno.ni pozeljno. kasnije usvojio Stojan Novakovic.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl.Milosa Popovica i Jovana Subotica.. dobijaju svoje druge novine “Slaveno-serbskija vjedomosti”.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.Danilo Zivaljevic-pratio tekucu produkciju 1893.srpaki zivalj je tako.Stojan Novakovic.izvestavan uglavnom o politickim desavanjima u Austriji i Francuskoj.Tekuca bibl zivela je i na stranicama Otadzbine.u bibl.Milosa Svetica.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine.koje je uredjivao Stefan Novakovic.ili casopis.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.Bibliografski institut. U “Slaveno-serbskom magazinu”. (delimicno i retro) zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici s kraja 18..) TEKUCA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji.iako je najcesce bio hronoloski redosled. .g.Dusan Posnikovic-nastavlja rad za period 1882-1884.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.1792.ili “Mi smo s druge strane culi”.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.dva puta nedeljno tokom 1791-1792.jer je smanjio njenu preglednost.istisnuo prevodioca iz odrednice i izgradio sistem uputnica. veka. Za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora. Slican nacin izvestavanja nastavljen je u “Novinama serbskim”.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.Ubrzo po uspostavljanju tekuce..razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.g. i prve polovine 19. U listu brace Markides-Puljo pod naslovom “Serbskija novini povsednevnija”.od 5 knjiga predstavljenih 1766.nacionalnom i jezickom principu. 2.Strazilova..o bibl.sto inace..prva polovina 20.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.uvodi tri novine:razresavao je pseudonime i inicijale. 3.g.veka.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije. Moze se zakljuciti.a 2 su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne godine.Tako se Zaharije Orfelin smatra rodonacelnikom i tekuce i perspektivne bibl.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.Jovan Boskovic-svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov) vise je opteretio bibl. veka-Pavle Popovic.Srpska tekuca bibl. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.Backe vile.

knjizestvo i modu”. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.1857. zabelezio 5 naslova.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.sto je skroman. 5.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”. 2.On je pratio produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl.A.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.Osim toga.a ne na nacionalnom ili jezickom principu.cesto neprecizne i netacne u opisu.veku Usmeravanje ka tekucoj bibl.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike.)Vecina bibl.g.g. koja je: -unutar hronoloskog.. u 19.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba. On je u Glasniku srpskog ucenog drustva objavljivao i tekucu bibl. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.kao i one iz duboke proslosti.one su podsticale.gde ce s podjednakom paznjom beleziti i stampane knjige stranih autora. shvatan je sire nego sto se to danas cini.)Srbske knjige godine 1857.slozenu po hronologiji.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu. Srpska tekuca bibl.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.:”Bibl.otvoreno ili u naznakama.Odrednicu su cinili prezime i ime autora.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.Arnota kada je 1839. Od dobro osmisljenih.Djuro Danicic radi bibl.Tako je srpsku bibl. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1. Organizovano i institucionalizovano bibl. bio je Dimitrije Tirol u Vozarovicevom almanahu “Golubica”.4.i to ne samo po formalnim.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane.Zalagao se da publikacije bude vidjena i savesno opisana.urednika A. kasnije usvojio i Stojan Novakovic. veka.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja Pojedine od ovih principa je zadrzao Stojan Novakovic. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.Na inicijativu sekretara Mise Cenica. Autor prve potpuno tekuce bibl. se u 19. za godine 1856. srpske i hrvatske knjizevnosti.”pre dva dana”.vec i prevedenog dela.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.znatno se razlikuje od prethodnih..Ova bibl.sto je za tekucu bibl.grupisanje novina i kalendara nezavisno od .ali neostvarenih pocetaka.ili inicijali.a potom po alfabetu.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19. Ubrzo po uspostavljanju tekuce. utemeljavao na teritorijalnom .. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876. zaceto je u “Magazinu za hudozestvo.savesno uredjivana.jer pocinje recima “ovih dana…”.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.1858...Novakoviceva bibl.koji nisu razresavani.vec i po sadrzinskim karakteristikama.na izradu bibl. koja je objavljena u “Glasniku”.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.

nacionalna.istisnuo prevodioca iz pdrednice i izgradio sistem uputnica.negovano je u medjuratnom periodu na stranicama Politike.nastavlja rad Jovana Boskovica za period 1882-1884. a od 1971.registraciona. Tekuca bibl.g.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije. zavisili su od istorijskih prilika-to pokazuju knjizevni pregledi objavljivani u “Krfskom zabavniku” od 1917-1918.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.jezik. Dragutin Posnikovic.. (za period 1945-1949) na saveznom nivou. zivela je i na stranicama casopisa Otadzbina. izlazi i Bibl.g.donosi i izvesne vazne novine.g.zaduzenog za izradu tekuce (za knjige.uvodi tri novine:razresavao je pseudonima i inicijale. Novakovicev nastavljac Jovan Boskovic.Javor.Stampe. godisnjak za 1933.kao i vise puta ranije proistekla je iz angazovanja na retrospektivnoj bibl.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl. istrazivanja i osnivanju Bibliografskog instituta na Filozofskom faxu 1920.Pavle Popovic doprineo je institucionalizovanju bibl.. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949.vise u vidu kritickih prikaza i oglasa.a ne na autora) vise je opteretio bibl.). NBS je uz pomoc Srpske kraljevske akademije objavila “Jugoslovenski bibl.. Zivaljev pratio je tekucu produkciju 1893.Vremena.tekuca. obeznedjivali redovnu rubriku.g” nazivajuci ga prvim pokusajem da se prikupi sve sto se u nasoj zemlji stampa i to objavi”.g.Bosanske vile Srpska tekuca bibl.svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov.dok su casopisi naucne orjentacije Juznoslovenski filolog.bibl. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta.primarna i samostalna.brosure i muzikalije.. Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.jer je umanjio njenu preglednost. u prvoj polovini 20.istoriju i folklor. Tekuca bibl.Ovaj cin se istice kao pocetakm organizovanog belezenja srpske tekuce bibl. -za serijske publikacije. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.Belezenje novih naslova.monografija.g.g.Prilog za knjiz. 1935.Strazilovo. veka Profil i namena tekuce bibl.popis novih knjiga i periodicnih publikacija Kraljevine SHS” koji je izlazio u Beogradu svakog meseca od 1926.g. .Jedan od prvih rezultata organizovanog rada na tekucoj bibl bio je “Bibliograf.g.g.u tri serije: -za knjige. roto stampe i stripova.utemeljen na Zakonu o obaveznom primerku iz 1919.g. Danilo A..Pravde.

medju kojima je bilo i anonimnih.istorijskog i nacionalnog principa.iskljucujuci dramska i lirska dela. ZAVICAJNA (REGIONALNA) BIBLIOGRAFIJA Veoma su razliciti povodi i razlozi za nastajanje bibl.na neki manji ili veci region.Nekada to moze biti samo jedan grad ili gradsko podrucje sa njegovim zaledjem.zaseoci i zemljista oko njih).Pravilno je zamisljena i daje rezultate samo ako pociva na kriterijumima na kojima je postavljena nacionalna bibl. popisi. kaze da je “nerazdvojni sastavni deo zavicajnog fonda i jedan od najodgovornijih i najstrucnijih zadataka zavicajnog odeljenja. prvi je uveo Dimitrije Tirol.Postujuci jezik i pismo spisa. 19.50-tih god.jezickog. kada je upucen obavezujuci predlog o formiranju zavicajnih zbirki.koji nijednim clanom ne ukazuje na postojanje zavicajnih fondova.Obim gradje koji sakuplja maticna biblioteka i neophodnost i posebnost kataloga i bibliografija koje izradjuje.skrivena kroz istoriju pod skute tekuce. se rade i zato sto nema kompletnih opstih ili zato sto nema dovoljno strucnih snaga i materijalnih mogucnosti da se urade siri i obuhvatniji bibl. U nekim slucajevima ova vrsta bibl.”Nakon ustanovljenje geografske. je zdrava klica nacionalne bibl.istorijske i etnicke teritorije zavicaja. su samim svojim karakterom tematski uske. Zavicajna bibl. bitno se razlikuje od ostalih bibl.veka sastavljani su povremeno pregledi serijskih publikacija odredjenog regiona ili etnosa. 20.mada je Ducic naziva katalogom.naglaseni su vec u pravilima o radu maticnih biblioteka srezova i opstina.retrospektivne.mogu biti svedene i na veoma mali predmet popisivanja.ali je od 1994. je u Srbiji postala predmet sireg interesovanja pri reorganizaciji mreze narodnih biblioteka 1953.Ducic je naveo domace i strane publikacije. Tek 30-tih god.Narocit oblik ove vrste predstavlja zavicajna bibl. Teritorijalni princip u nacionalnu bibl.u ranim razdobljima njenu pojavu su prouzrokovala prelomna drustveno-istorijska zbivanja..”Bibliografija.sela.U nekim slucajevima ove vrste bibl..i serijske publikacije u hronoloskom redosledu.U geografskom smislu. se mogu svesti na kraci ili duzi vremenski period u kome su nastali neki tekstovi koji se neposredno ticu nekog regiona.etnickog.region cini i vise sitnijih celina (manji gradovi.Zavicajnoj bibl.etnicke. oslonac su cesto zavicajni fondovi cije je postojanje u opstinskim narodnim bibl. dobila je svoje verne poklonike i razvila se kao samostalna vrsta bibl.Ove bibl.Desanka Stamatovic za zavicajnu bibl.koja su zahtevala dokazivanje nacionalnog identiteta.21.g. veka u subotickom casopisu “Knjizevni sever” ponovo je stampana jedna zavicajna bibliografija. u Glasniku SUD “Katalog spisa o Crnoj Gori na srpskom i stranim jezicima. moze da obuhvata samo neki aspekt u pisanom obliku iz koga je obradjivan.Zavicajne bibl. .cime je posredno teoretski utemeljio pojam zavicajne bibl.na snazi Zakon o bibl. te predstavlja jedinstvo teritorijalnog. povremeno nazivana lokalnom ili regionalnom.a nekad i personalne bibl. Zavicajna bibl. 20.sama izrada zavicajne bibl. Tokom 19.Pored identicnih geografskih obelezja.g.opisivan ili ocenjivan neki region.region cesto ima i elemente zajednicke istorije kao i iste ili srodne etnografske.a vratio ga je 80tih god.jezicke i kulturne oznake.g. veka zavicajna bibl. istrazivanja. bilo predvidjeno dosadasnjim zakonima o bibliotekama i njihovoj delatnosti. veka arhimandrit Nicifor Ducic objavljujuci 1874. ciji su tematski okviri svedeni na uze teritorijalno podrucje.koja objedinjuje sve radove o jednom kraju bez obzira na mesto objavljivanja.objavljena je u dva nastavka i obuhvata monografske. periodike. delatnosti.

Kao inventarska jedinica tretira se jedno godiste.stvaraocima i stvaralastvu. 1833-1960 Miodraga Zivanova 22. vek u kome su se razvile razlicite vrste bibl.Ona okuplja: -sve sto je objavljeno i umnozeno stamparskom i drugom tehnikom na odredjenoj geografskoj teritoriji -sve sto je objavljeno o regionu.sacuvane fondove zavicajnog odeljenja. srodna su onima na kojima pociva nacionalna bibl.ili jedan tom serijala.mesecno.. na: -bibl..nacionalnu.Tako bibl.po kojoj je jedno glasilo formalno.Bez imalo kasnjenja zacela se bibl.ljudima.Polazista zavicajne bibl.dok bibl.mada je prvi srpski casopis Slaveno-serbski magazin poceo da izlazi u vreme kada je Evropa imala vec stogodisnju tradiciju objavljivanja dnevnih listova.medicinsku.kalendari itd.sportsku i dr.U tom smislu i dolazi u teoriji bibl. -tematska bibl. jedinica moze biti celo glasilo.sumarsku. periodiku.a posebno prema strucnoj. literature o zavicaju -bibl. doneo je i bibl. Ustanovljena je i podela zavicajne bibl.ciji su prvi autori Bojtler i Gustmus. *primer dobre zavicajne bibl.drustvenim i duhovnim proizvodima -dela onih autora koji su na neki nacin vezani za region.Sam karakter periodike uslovljava i druge podele.ali su rezultati informativni i inspirativni. u Magazinu nije samo monografska .ali periodicno izlazi i vecina nacionalnih bibl.Gledano sa kulturno-istorijskog aspekta. periodike.pedagosku.-Pancevacka bibl. nije dostupna.s jedne strane. je svedocanstvo o drustvenim dogadjajima i kulturnoj bastini jedne sredine i ljudi koji joj svojim poreklom ili stvaralastvom pripadaju.Najcesce se odnosi na listove i casopise.katalosku jedinicu cini jedan naslov.s druge.Stoga je opisivanje periodike istrazivacki zahtevno.periodika koja je nastala na odredjenom prostoru dozivljava se kao mozaicka celina.vec i serijska publikacija-Serbska pcela.socioloski prepoznatljivo.o prirodnim.a stampaju se u odredjenom vremenskim razmacima (godisnje.poljoprivrednu.Predmet obrade Zaharija O.tematskoj osnovi.novu knjiznu i neknjiznu gradju. do podele periodike na zavicajnu. korisniku biblioteke predstavlja.sa dvomesecnom periodnoscu.zatim razni godisnjaci. postaje putokaz u nbavnoj politici biblioteke.tromesecno. Zavicajna bibl.cije promene se povezuju sporednim jedinicama. periodike i u srpskim okvirima. Zavicajna bibl. izdavacko-stamparske delatnosti -personalna bibl.periodicnost izlazenja i postovanje unapred odredjene uredjivacke koncepcije.BIBLIOGRAFIJA PERIODIKE Periodika u biblioteckom smislu obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekucom numeracijom.itd).tromesecje…svaka sveska ili njen jedan deo. Osnovne odlike serijske publikacije su.jedno godiste.Tako imamo knjizevnu.dnevno.koji su zatvorenog tipa. 18. .tehnicku.koja mozda u bibl.dakle.tematski.polugodiste.

Tako su i u jednoj od najvaznijih tekucih bibl. institut u svojoj seriji.ne sustezuci se od subjektivnih ocena.Poslednje dve decenije pred II Svetski rat obilovale su bibl. pokusali su 70-tih god.kalendari i novine nezaobilazni objekat opisa (on je nabrojao i analizirao sadrzaj 17 kalendara koji su mu poznati u 1870.uz prvu i poslednju godinu izlazenja.uglavnom na osnovu fondova vecih biblioteka.mesecnika i godisnjaka polovine 19. 70-tih god. U vecini novina.Projekat Instituta za knjizevnost i umetnost posvecen periodici do sada je rezultirao knjigama Miodraga Matickog (Bibl. Prvi medju njima koji je uz biblioteke istakao periodiku kao nosioca kulturnog napretka bio je Georgije Magarasevic.opisujuci serijske publikacije istocnih i zapadnih slovenskih naroda.ili knjizarskog oglasa o izlasku nove sveske ili promenama u urednistvu. svoju bibl. u Letopisu serbskom. veka i Serbskom narodnom listu daje pregled broja i tematskog profila listova koji su tokom 1837. da nastave rad na projektu koji je svojevremeno zapoceo Jovan Subotic pod naslovom “Jugoslovenska stampa 17681911.g izlazili u Engleskoj.cemu je osnovni uzrok nedovoljna odgovornost i savest izdavaca i stampara u dostavljanju obaveznog primerka NBS koji predstavlja osnovu za rad na tekucoj bibl.bibliografski i programski kvalifikuje svaki list.Krajem 19.g.Francuskoj i Rusiji.on ih je razvrstao na letopise.veka svi pojavni vidovi bibl.analizom profila casopisa i sadrzinskom napomenom.zurnale.Fragmentarno popisivanje.g. jugoslovenske periodike”-Leksikografskog zavoda FNRJ i sitni prilozi u knjizevnim casopisima.novine.vec i sasvim specijalizovanih tekucih bibl.urednika lista.Urednik “Mlade Srbadije” A.veka urednici casopisa.i retki bibliografi osecaju potrebu da zasebno beleze nazive knjiga i periodike. kao npr.koja se ne moze pohvaliti kompletnoscu.gradje postaju ravnopravni predmet bibliografije.kao autori knjizevnih prikaza i oglasa.”.veka opisi periodike vise nisu deo samo sirih i opstijih. toga vremena koju je sastavio Stojan Novakovic. . 19. bavi se Jugoslovenski bibl.Hadzic.U tekstu “Sredstva za napredak literature slavenske”. prilozima o srpskoj zurnalistici.g).Vuka Dragovica. srpskih almanaha i kalendara).Ovaj dobro zamisljen projekat nije uoblicen u stampanoj formi.mestm i pocetnom godinom izlazenja.Popisivanjem tekuce jugoslovenske periodike od 1956.opisuje cak uzroke njihovog pokretanja i eventualnog gasenja.pismu i prilozima.podacima o stampariji. u listovima Otadzbina i Krfski zabavnik. 19.30-tih god.veka o periodici se govori u vidu poziva na prenumeraciju. Strucnjaci Univerzitetske bibl. Teodor Pavlovic krajem cetvrte decenije 19. srpske stampe izmedju dva rata”.Jovan Subotic zapocinje upravo opisom “periodicnih publikacija koje na srpskom jeziku izvesno vreme izlaze” prosirujuci vec ranije ustanovljen opis imenom osnivaca.Porast interesovanja bibliografa za periodiku paralelan je sa uvecanjem broja politicki i knjizevnih listova.Branke Bulatovic. Godine 1842.Ova bibl. je obuhvatala samo osnovne podatke o listu.pruzale su i “Gradje za bibl.”Gradja za bibl.najcesce naslovljavajuci rubrike sa Nove knjige i Novi listovi.

oznacavaju i dosta dugi ili prosireni naslovi starih rukopisnoh knjiga gde se posredno daju i osnovni bibl.samostalan ili izdvojen bibl.ali su po necemu ostale istaknute i znacajne u istoriji nekog naroda.koji je rasporedjen u neki od raznih nacina klasifikovanja. rad .ponekad bibliograf.Personalna bibl. PERSONALNA BIBLIOGRAFIJA Ova vrsta bibliografija obuhvata samo jedno lice. u takvom slucaju obuhvata samo literaturu o njima.Pod ovom vrstom se tako podrazumeva svaka ona bibl.Domentijan)..teran okolnostima i nema drugih mogucnosti nego da svoj istrazivacki bibl.pa su o njima vremenom nastali brojni tekstovi-personalna bibl.onda se primenjuje najcesce ovaj klasifikacioni sistem: -samostalne knjige i separati -prilozi u periodici -priredjivacki rad -prevodilacka delatnost -literatura o autoru ciju smo bibl.bez svih potrebnih elemenata koji cine punu bibl. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA Ovaj termin je mozda najmanje precizan i podroban u odnosu na ostale nazive za oznacavanje ostalih vrsta bibl. jedinica.a saroliko je rasuta na marginama neke studije ili se javlja kao njen dodatak. oznaka tog rukopisa (npr. istrazivanjima. koja nije objavljena u obliku samostalne publikacije.Cesto su to zapravo dela bez pravog naslova pa se on posredno saznaje na pocetku ili na kraju samog teksta. 24.makar i u nepotpunom obliku njenih bibl.izdvojeno mesto i oblik.23. smatra se onaj oblik bibl.Posto ima zasebno.koji su vezani za neki tekst (studija. rad upravo zapocne koriscenjem neke skrivene bibl.Skrivena bibl.monografija ili bilo koji drgi strucni i naucni rad) ona se cesto shvata samo kao pomocni materijal i sirim bibl.Ona je: -popis radova nekog autora -popis tekstova o tom autoru Obicno se za predmet bibl. tvorevinu.najcesce u formi fusnote na margini ili pak u obliku koriscene literature na kraju svakog teksta.kako bi citaoce upoznali sa . Skrivena bibl. zapravo predstavlja vec primenjenu bibl.Ovim se ipak ne umanjuje njen vazan informativni znacaj. rada koji se javlja kao dodatak u nekoj studiji ili clanku.u nekoj naucnoj studiji.Postoje i takve licnosti koje nisu nista napisale.Zaseban vid skrivene bibl.Odomaceno je shvatanje da ona obuhvata u praksi samo ona lica koja su se pismeno iskazivala.radili Kod Srba se razvila iz autobibliografija istaknutih srpskih knjizevnika Joakima Vujica i Milovana Vidakovica koji su joj pribegli u merkantilne svrhe.u pravom smislu. elementi o njima. jedinicu. Zivot Sv.Ovom vrstom bibl.Ona se dvostruko ispoljava.Naprotiv. trazi i svojevrsnu klasifikaciju popisanih bibliografskih jedinica.narocito onda ako se ona javila u obliku sireg spiska upotrebljene literature. rada uzimaju licnosti od izuzetnog ili pak posebnog znacaja u nekoj duhovnoj oblasti ili u javnom zivotu uopste.zapravo njegove pisane radove i tekstove ili literaturu o njemu.decidnim saopstavanjem na koga se taj tekst odnosi i naznacavanjem imena autora kao i jos nekih bibl. tako ne znaci. SaveTeodosije.Njena primena uslovljava da se ona najcesce iskazuje u delimicnom ili skracenom obliku.Ako se neki autor bavio ne samo pisanjem vlastitih dela nego i priredjivanjem ili prevodjenjem tudjih.

savremenicima… -upoznavanje sa njegovom licnom bibliotekom.Sedmice… Zakoracivsi u 20.Vladan Djordjevic se oglasio svojim radom o Lazi Lazarevicu.ako je sacuvana.Atanasija Stojkovica.ako su dostupni.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl. na srpskom jeziku bila je ona od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji.a bogate trgovce i ostale blagonaklone darodavce podstakli da finansiraju stampanje preostale rukopisne gradje.kritickih osvrta i pomena u razlicitim casopisima. svojih redovnih i dopisnih clanova.pa se bibl.To je pouzdan put za stvaranje cvrstog oslonca u izradi zavicajne i nacionalne bibl.ali samo pod uslovom da za njihovo koriscenje postoji odobrenje -Utvrdjivanje autorstva za anonimne radove. njegovih pripovedaka.Gligorija Jaksica i dr.Ali i pre njih su se pojavile male personalne bibliografije koje su uklopljene u Safarikovo delo Istorija srpske knjizevnosti (na nemackom) i danas su neprevazidjen oslonac istrazivacima zivota i rada D.a ponekad dodati kao tipicna bibl.Knjizevno stvaralastvo vise nije redak predmet interesovanja bibliografa..a ako nije ziv.Zmaja.Obradovica.vec tek tada gube karakteristiku prigodnosti i teze sveobhvatnosti i potpunosti.Posle II Svetskog rata interesovanje bibliografa se usmerava ka uglednim i zasluznim pojedincima te je broj i kvalitet personalnih bibl.ili one potpisane inicijalima.Danice.Na izmaku 19.Nikolaja Simica.Bibl.-Bibliografija Djure Jaksica-Silvija Djuric . zapisi bili su kadkada uklopljeni u osnovni tekst.pseudonimom.sa clanovima njegove porodice.Personalna bibl.rukopisnim delima.Nevena.sto se vidi iz priloga raznih knjizevnih casopisa..Musickog.bile su ceste u Novinama serbskim.navodeci bibl.dotadasnjim opusom. anotacija.veka u Otadzbini. prilozi ovog tipa ne samo da postaju brojniji.Godisnjak ove najznacajnije srpske kulturne institucije neizostavno je donosio biobibl. naglo porastao.Kratka personalna bibl.ako u njih ukljucujemo i preglede knjizevnog stvaralastva pojedinih autora povodom godisnjice ili dodeljivanja nagrada.prijateljima. vek bibl.poznanicima.ili na neki dr.L.Letopisu serbskom i Podunavci.ali samo ako su istrazivanja sveobuhvatna i proverena sto ukljucuje: -detaljno upoznavanje sa biografskim podacima -proucavanje poznate objavljene gradje -uspostavljanje kontakata sa autorom licno. skrivala se i u beleskama o smrti istaknutih kulturnih radnika ili u secanjima na njih. Od 1887.arhivskom gradjom i privatnim spisima. studije srecu na stranama:Javora.g kada je postao hronicar zbivanja u Srpskoj kraljevskoj akademiji. nacin *primer dobre personalne bibl. Prva biobibl.Vidakovica.M.

koje se odnose na pojedinu naucnu ili umetnicku oblast. Klasicnu formu dao joj je Julius Pechold 1866.prolazio bibl. veku.25. jugoslovenskih bibl. dela.ali i indikativno pokazuje i osnovne faze kojima je. bibl.na neko uze ili sire geografsko podrucje ili pak na nekog istaknutog autora. javila se i potreba i za razvojem ove podvrste.veka. na jednom mestu (popisivanjem osnovnih podataka o njima) posredno.Kirpiceve.Vec i samo sabiranje bibl. je i prilika da se uoce.Ova vrsta bibl.koje su uradjene u jednom periodu ili uopste. Najkrupniji. u Lajpcigu Bibliotheca bibliographica. objavljuju se u vidu redovnih serijskih publikacija.predstavlja poseban. bibl. rad (kod jednog naroda u celini ili samo u nekoj naucnoj oblasti).Time po formi sticu ravnopravnost sa tekucim nacinalnim bibl.mozda i krajnji stepen bibl.poput dela Luiz Malkles i I.K. u vise navrata radjena. istrazivanja. bibl.izrada bibl.naznace.pa cak i rogobatna” sintagma bibl. u jednoj zemlji ili u odredjenom narodu. bibl. bibl.”.pa i isprave greske prethodnih bibliografa.ali za razlicite periode 1945-1955.porast izdavacke produkcije.Neke od njih bile su snabdevene i opsirnim teoretsko-istorijskim uvodima. sto jos vise naglasava njihov znacaj. u Srba razvila se tek 50-tih god 20.dakle vec u 17. Zivorada Jovanovica i zastala je nakon istrazivanja Jugoslovenskog bibl. jasno odrazava osnovnu oznaku ove vrste bibl. Sa utemeljenjem bibl. Bez obzira koliko se to prakticno cini.Tek studijama Dusana Pankovica i Aleksandre Vranes skrece ponovo paznju na sebe.u nekom periodu.Granjanje ljudskog znanja.kasnije i po hronologiji i po abecedi prezimena autora-npr.a i pravi cilj u ovom slucaju je popis svih bibl.cija je bibl.i kada se moze vrsiti sire grupisanje i sistematizovanje u krupnijim oblicima.onu fazu kada su vec obavljene mnoge bibl..g. bibl. .Njeni tvorci bili su Filip Labe –Bibliotheca bibliothecarum 1664.g i Antoan Tesije koji je u celom narednom vekunisu umali sledbenike. Skromno naznacena radom Bibl. instituta publikovanih u dva toma istog naslova “Bibl. i njihovo popisivanje uz strucnu ocenu.1956-1960.u kojima je najcesce gradje razvrstavana po predmetnom principu. bile su zavrsene celine. Prve bibl.Ona oznacava sistematizovan popis vec uradjenih bibl.sabiranje raznih bibl.okrenutost bibliografa pojedinim predmetnim oblastima uslovili su njenu vecu zastupljenost. predradnje i uradjene mnoge bibl. BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Mada “stilski neskladna. U godinama neposredno pre i posle II Svetskog rata.koji zapravo mogu da predstavljaju korpus ili zbirku bibl.

Linija tekuce bibl. tri pripadaju tekucoj godini.a potom i perspektivna i personalna bibliografija.Slican nacin izvestavanja nastavljen je i u Novinama serbskim Davidovica i Frusica i kasnije i trajnije u Serbskom letopisu.Tako Orfelinu pripada cast da bude rodonacelnik i tekuce i perspektivne bibl.Georgija Magarasevica. veka.173 do zavrsne sveske obuhvatale su .Vasilija Cokrljana.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.koja je sluzila knjizevnosti.i prve polovine 19.na pocetke slovenske pismenosti.Milosa Svetica.nastavila se preko brace Markides-Puljo.eventualno mesta izdavanja.Jovana Subotica.Zapocete kao bibliografske u br.u najboljem slucaju.odrzavale u rubrikama smesica ili knjizevnih vesti u srpskoj periodici 19.Orfelinovi tekstovi “O knjigama” u nesacuvanom Kalendaru (1766) i “Izvestija o ucenih delah” u Magazinu(1768) ishodista su bibl.po sopstvenom osecaju.Znacajni su i braca Markides-Puljo sa svojim “Serbskija novini povsednevnija” i Stefan Novakovic sa “Slaveno-serbskija vjedomosti”.kojom su bile obuhvacene i monografske i serijske publikacije.Milosa Popovica.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.Teodora Pavlovica.delimicno retrospektivna bibliografija zapoceta je u rubrikama smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici kraja 18.gazetama.koju je zacrtao Zaharije Orfelin.crkvene.sto se kao postupak ponavlja i u Magazinu.pre svega.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih pojavljuju se smesicedomodovne.na analizu slaveno-serb.SMESICE KAO ZACETAK SRPSKE BIBLIOGRAFIJE Srpska tekuca.ili slovenskih dijalekata.Magarasevica.imena autora i.Stefana Novakovica.zivotopisne….Lukijana Musickog.”sitni prilozi”.Svaki od njih pridodao joj je nove kvalifikative.predstavljana pomocu naslova.ili zabavi proteklo je svega nekoliko godina.najcesce glavnih i odgovornih urednika povremenih glasila..koji ranije nije bio istican.recenzije izvesnih dela.Od pet knjiga predstavljenih 1766.veroi spovedne. U prvim bibl.zabavne.koje su se skromno.nauci.g. 19. misli u Srbiji i reformatorskog opredeljenja da se nova izdanja najave i predstave publici.do potpunijih bibliografskih belezaka u periodici.veka Pavla Popovica i Urosa Dzonica.Stojana Novakovica.pod nadzorom G.astronomiceske.te je citaocu nudjena samo signalna informacija.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.a s pocetka 20.Aleksandra Andrica.v.Osim objavljenija u Novinama serbskim Davidovic donosi i Smesice. letopisima i kalendarima na poslednjim stranama dvolisnih novina.Ovaj izraz je posle 70-tih g.iz bibliografskih belezaka su stasale.. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.ili po saznanjima iz inostrane literature.Milosa Stevica.poucitelne.istoriceske.politiceske.to je samo ukazivalo na njenu svestranost i razumljivo nedovoljnu izdiferenciranost.a dve su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne god.Teodora Pavlovica.Mada je u Slaveno-serbskom magazinu vise slicila knjizevnoj kritici i hronici.Od sadrzinski skromnih i retkih najava o novoobjavljenim knjigama zurnalima.Podstaknute odgovornoscu i nacionalnim osecanjem..Jovana Subotica.lekarne. zapisima knjiga je.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.Milosa Popovica.retrospektivna i tekuca. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”. Frusic i Davidovic su posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima “Objavljenija”.26.veka. jezika.a najcesce knjizevne.ali uporno.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.krunisana naporima Djure Danicica.

opisivanja.one. Vec 20-tih god 19.nekada sadrzinske. nametnuo je Magarasevic isticanjem naziva mesta u kome su novi naslovi objavljeni. ime prevodioca vise ne belezi u odrednici.Kod brace Markides-Puljo srecemo cak i format publikacije.takodje.dobija veci znacaj.predstavljaju i njegovu sardrzinu. Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.osim u donjem polju bibl.I kod Stojana Novakovica (70-tih god.preporucuju ga.sadrzi cak i neophodne detaljne materijalne podatke.Pocetkom .veka.knjizestvo i modu.kod njega.drugu polovinu 19. Bavljenje bibl.Novakovic joj je konacno odredio teoretske okvire i drustveni znacaj.” S.Kao sto su u periodu do Stojana Novakovica dnevne novine.On je. i pocetkom 20.a u napomenu je povremeno smestao i naslov dela u originalu.a Glasnik Drustva srpske slovesnosti. opis skoro redovno ispisivan jezikom i pismom originala.kao sastavni deo sada vrlo sadrzajnog podrucja materijalnog opisa.Otadzbina. nisu bitnije razradili.navodio i u uputnim jedinicama.biti zastupljen.U odrednici je redovno stajalo ime prevodioca. posle Stojana Novakovica poprimilo je sasvim druga obelezja.listovi i casopisi odrzavali kontinuitet bibl.Njegovi sledbenici dobili su cvrsto uporiste za oba toka (tekuci i retrospektivni) mada teoriju bibl.cinili su to i pred kraj 19.ali ipak on ime prevodioca stavlja u okrugle zagrade.ukupno 55 naslova.mnogo pre nego sto bi se te promene pojavile u stampanim monografijama. prilozima sa svojih stranica obelezio prvu polovinu.povremeno i teoretski neosmisljenog obavestavanja.u odrednicu izvukao i ime autora dela.a povremeno i knjizevno-istorijske prirode. nastajale su iz zelje njihovih autora da preduprede slucajnost u izvestavanju o novim naslovima. Magazin za hudozestvo.Od najranijih pocetaka u srpskoj bibl. Teritorijalni princip u pretrazivanju bibl. 19.jer je njegovo ime.koji ce.Zimzelen ne samo da su objavljivala radove bibl.da skrenu paznju na izdavcku delatnost.kao kod Magarasevica.Teodor Pavlovic je cak razdvojio arapsku od rimske paginacije i u opis ukljucio uporedni naslov na stranom jeziku.cesto menjajuci ranije vec prihvacenu praksu opisivanja i osvetljavajuci je novim zahtevima.Autor. veka je vreme trazenja “bibl. Duze od oblikovanja materijalnog opisa trajalo je ustanovljavanje odrednice.Treba istaci da bibl.veka) odrednica je glasila na ime prevodioca.najcesce o novim izdanjima.veka.Pored toga sto beleze novo izdanje.vec u napomeni.U tom vremenu bila su retka periodicna glasila koja nisu negovala bibl.i napomenu. 19.Do promene je doslo kod Dragutina Posnikovica. Prve srpske bibl.koji u Bibl.Kao rezultat neplanskog.U predgovoru “Srpskoj bibl.uz podatke o paginaciji. sadrzine.veka opis je potpuniji. opisa.koja je nekada formalne.vec su urednistva drugih listova podsticali na istu vrstu delatnosti.Zora. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka. ilustracijama i dodatnim prilozima kod kasnijih bibliografa.dopunjujuci ga cak i nekim bografskim podacima.ukratko. bio je sporan stepen odgovornosti izmedju pisaca i prevodioca knjizevnog dela. za god. srpske i hrvatske knjiz.Srpskog ucenog drustva i Srpske kraljevske akademije. Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti. Prvih pedesetak god. izraza”. 1741-1867.po prvi put.dok se ime pisca cak i ne navodi.koja se i sama stihijski razvijala. 1884. Letopis Matice srpske je bibl.postojale su i znacajne razlike u tehnici opisivanja. vec je u prvom br.

Njegova prva bibl.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19. veka. Od 1768. 5. Medjutim.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu. veka bibl.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.”pre dva dana”.ekonomski i zivotni uslovi.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19.ne zato sto nema ucenih ljudi koji bi uredjivali.sto u odnosu na Evropu predstavlja znacajno kasnjenje.. podstaknuta i zakonskim odredbama.BIBLIOGRAFIJA U 18.(deo “O knjigama”).ni pozeljno..srpaki zivalj je tako. prihvatila se Narodna bibl. Iako sam kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.Arnota doznajemo za njegovo postojanje.sto inace.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu.kada je Z. objavljena je u Kalendaru 1766. 27.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene. je zaceta zajedno sa prvim srpskim kalendarom i prvim casopisom. Srbije (znacajan Pavle Popovic).)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.kada srpske novine u Becu stampaju Grci..sledece: 1.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl. nije ni uobicajeno.g.Vuka. veka dostigla isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina imala u Evropi.dva puta nedeljno tokom 1791-1792.Ako se i prihvati stav da kod Srba nema puno istaknutih dela bibl. Zaharije Orfelin je 1768.na izradu bibl.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.jezik..nego zbog teskih politickih prilika u kojima je bilo nemoguce dobiti dozvolu za stampanje.Osim toga.izvestavan uglavnom o politickim .ali je sada i naucno utemeljena..Prilozi za knjiz.u bibl.g.sto je skroman.otvoreno ili u naznakama.u kojima je srpski narod ipak nekako opstajao. 2.kao i one iz duboke proslosti. veku. 4.o bibl. Moze se zakljuciti.istoriju i folklor.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.Orfelin u Veneciji stampao Slaveno-serbski magazin.braca Georgije i Publije MarkidesPuljo.veka.jer pocinje recima “ovih dana…”.one su podsticale.20.tek u 18.U listu brace Markides-Puljo pod naslovom Serbskija novini povsednevnija. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.ili casopis.g.vec i perspektivnu.30-tih god.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.uredjivanja tekuce bibl.trebalo bi istaci da je to zaostajanje za evropskim zemljama bilo zanemarljivo. su srdacno prigrlili Juznoslovenski filolog.ili “Mi smo s druge strane culi”.period je zatisja u razvoju srpske zurnalistike.ako se imaju u vidu teski politicki. karaktera.g.krecuci se uzlaznom linijom.U Glasniku Srpske kraljevske akademije je vec bila odomacena. Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl. g.pa do 1791. 3.pocetkom 20. veka i pocetkom 19. VEKU Kod srpskog naroda bibl.iako je najcesce bio hronoloski redosled.ne sme se zanemariti cinjenica da je i pored relativno kasnih pocetaka krajem 18. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slavenoserbski magazin. veka.)Vecina bibl. principu.

veka.filozofska i prakticna znanja.On se opredelio za sluzenje idejama prosvetiteljstva koje je kroz svoj casopis i ostvarivao zalaganjem za elementarnu pismenost.1792.izlaska iz stampe.neosporno je da.Srbi.ali svakako prvi.Ipak. Sopikova ustanovljuje tacan redosled podataka.jer pojedine podatke.imena sakupljaca prenumeracija i mesto njihovog prebivanja. pa je zato pisao knjige raznovrsne sadrzine.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.navodeci prvo naslov.izostavlja.za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora. opisa.sve do 40-tih god 19.ukljucujuci medju njih i onaj o vrsti poveza.isticanja posvete mitropolitu Stratimirovicu.pre svega. 28.pritisnut materijalnom oskudicom.poput imena pisca. ZAHARIJE ORFELIN Zaharije Orfelin je 1768.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.Izdavacka delatnost Novakoviceva bila je sira od onoga sto je on oglasavao.Iz njegove ogromne “zudnje da se srpske knjige stampaju i sire medju citaoce” proistekli su i prvi ozbiljniji zameci srpske tekuce bibl.izlazio na skucenom broju strana.cime ovi popisi vise dobijaju karakter bibl.i u skladu sa tim .desavanjima u austriji i Francuskoj. dobijaju svoje druge novine Slaveno-serbskija vjedomosti.Znao je da popularisati nauku ne moze samo putem clanaka u casopisu nego da bas u toj serijskoj .I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine.do.pa preko davanja izvestaja o cenzuri.narocito ako su u pitanju prevedena dela.poziva na prenumeraciju.te ostajemo u nedoumici da li je skromno izvestavanje bilo rezultata njegovog nemara.Svestan nepremostivog jaza izmedju znanja ucenih ljudi i neukosti naroda osmelio se da cinom izdavanja premosti taj jaz .ili kritickog izbora na koji je bio primoran s obzirom da je i njegov list.vec vise usmenim putem.Iako su takva izvestija.Za vreme kada su se vesti svake vrste tesko sirile pismenim.naucna.koju propagira od trenutka kada je urednik odlucio da je stampa. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo. g.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.da siri obrazovanje.koje je uredjivao Stefan Novakovic. Po tome on deceniju pre ruskog bibl.Naslov dela cesto skracuje ili netacno navodi. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slaveno-serbski magazin.i objavljenija o kalendarima bila su dobrodosla.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.format.svesno ili slucajno.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.podatak o povezu i ceni.Njemu je bilo jasno da prosvecivanje mora postati celovit sistem.postije redosled podataka u bibl.kada se po prvi put oglasavaju izdanja drugih izdavaca i stamparija.posle skoro dve godine.sto je cesto ime prevodioca. opisu.a povremeno i o kulturnim zbivanjima.razdvajajuci ih uvek istim interpunkcijskim znacima.ime autora.rezultat trgovackih potreba.pisanje jezikom sto blizem narodnom.g.Pa ipak. Time je Novakovic zapoceo praksu koje ce se dugi niz godina pridrzavati urednici srpskih glasila. On je nedovoljno dosledan u obimu bibl. propagira knjiz.ipak se u njima zacinje bibl.za koje je navodjen naslov.preporuke svim skolama.kao i mnogi kasnije.

Posle toga vodi belesku.Lukijan M.Njegova prva bibl. i da pod njom podrazumeva tekucu i perspektivnu bibl.Vuk navodi i njegov sadrzaj. On u Veneciji u tipografiji Dimitrija Teodosija izdaje svoj Slaveno-serbski magazin.za koja zapisuje samo naslov.On je verno prepisao naslovnu stranu knjige.opisa koji mada je nepotpun i nedosledan ukljucuje dva osnovna dela :formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje. sredio azbucno i to je novi kvalifikativ ove prve srpske bibl. Ne samo da Orfelin zasniva bibl. je u tome sto je prvi poceo da belezi knjige.pa i cenu.Arnota doznajemo za njegovo postojanje.Po Vuku.odrednice nema.Nameravao je da popularise knjige da ih predstavi i priblizi publici.”Srpski bukvar i Novija serbska aritmetika predate” u stampu 1766.da bude aktuelan i da prikazuje najnovije knjige. Iako sam Kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.prvu srp.iako o njoj stalno vodi racuna.Vuka.Ove vesti se smatraju za prvu objavljenu i sacuvanu bibl.Potvrda ovoj tezi nalazi se u cinjenici da su jos dve popisane knjige.ali kada ju je upoznao ona je postala nuzni sastavni element njegovih namera.pa je mogao jedinice poredjati po azbucnom redu.sve knjige opisane u Magazinu izasle su iste godine.a ne njegove namere da pravi spisak knjiga izdatih pre njega.g.g.Zamisao o bibl. izdanja i format. vec daje primer bibl.Vasilija Damjanovica. svedoce o njegovom postojanju.jer je opisao knjige koje su se pojavile iz stampe.ona je aktuelna.a svetlo dana ugledale 1767. Liturgiku i jedan Prokopovicev Katihizis..On se smatra zacetnikom nase bibl. treba uneti u opis knjige u bibl:naziv knjige. Bibl nije njegov izum.Po njegovom tvrdjenju. Njegova zasluga za srpsku bibl. Greske u datiranju su rezultat okolnosti pod kojima je Orfelin radio.vec i perspektivnu.Od 6 opisanih knjiga samo je za dve naveo sve neophodne elemente po kojima je moguce identifikovati knjigu.Njegova ideja je da sledi evropsku praksu. “Nova serbska aritmetika”.g.a ne samo kao prema stamparskom proizvodu.mesto izdanja i sediste stamparije nije navodio.Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl. a potom srpske knjige. izdanja svoju bibl.Uzori su mu ruski casopisi. Orfelin prvo popisuje ruske.koju graficki ne odvaja od teksta.Zapocinje svoju bibl. . retrospektivna. mogao bi nas taj podatak navesti na pogresan zakljucak da je on tezio retrospektivnoj bibl.g.publikaciji treba obavestavati citaoce o novo izaslim knjigama.profilise svoj casopis ne zanemarujuci bibl.Godine. je prva srpska knjiga koju je zabelezio Z.On navodi 24 njegova dela. Nazvavsi ih “Izvestija o ucenih delah” postaje popularizator nauke. smestenoj u napomenu koja objasnjava knjizevni rad Teofana Prokopovica autora Epitoma.nacin slaganja i stampanja tabaka .Posto sve navedene knjige nisu izasle 1767.kriticar pisane reci. Zabelezio je 4 udzbenika.Kao pokretac i urednik.dok je on pripremao svoj Magazin za stampanje. metod ukljucivali su u sebe aktivan odnos prema knjizi i kao sadrzaju.Dakle on je u okviru god.i zacetnik srpske bibl. i Arnot cinom belezenja ovog kalendara u svojim bibl. On ce ostati i zapamcen i po kratkoj personalnoj bibl.a ne samo da ih najavi. opisom 6 knjiga.format. rodjena je u okviru sistema njegove prosvetititeljske delatnosti.Njegov rezon i bibl.O njegovim navodima vidi se da je Orfelin znao koje elem.belezi mesto i god.a on objasnjavajuci postupak za njihovu izradu kaze da evropski narodi imaju novine u kojima se govori o najnovijim naucnim i umetnickim dostignucima:da se u njima opisuju knjige i da u Srbiji nema takvih novina.Orfelin.naslov. objavljena je u Kalendaru u poglavlju “O knjigama” 1766.Iako je formalno njegova bibl. vesti.

poucitelne.recenzije izvesnih dela.zivotopisne….Musickog kao pesnika.Oni su.gramatike i prevode Biblije ovaj popis sadrzi jedinstven raspored gradje prema veroispovesti na knjizevnost katolickih i pravoslavnih Slaveno-Srba.Osim Objavljenija u Novinama serb.on vodi i rubriku “Knjizestvo srpsko”.Dosenovica kao pisca aritmetike.od 1819.na cijem pocetku izrazava veliko zadovoljstvo sto se na srpskom jeziku razvija knjizevnost dostojna hvale. Sredjene prema vrstama gramaticke i leksikoloske literature. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.Jedna od njih nije zabelezena ni po jednom od prethodno navedenh kriterijuma.istoriceske. Smesice su na vreme donosile vesti o knjigama objavljenim najcesce na srpskom..Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter. Uporedo sa Smesicama knjizastvenim.vec sto je apsolutna novina.Savu Mrkalja.117 uredjivanje lista preuzeo je samo Davidovic.v.javnost ce biti upoznata sa oko 149 novih knjiga.koji ranije nije bio istican.a kadkada i na stranim jezicima. jezika.medju kojima posebnu paznju obratio na Jankovica kao prevodioca. Od broja 46 do 1819 g.Zapocete kao bibliografske u br. Davidovic donosi i Smesice. u okviru ove rubrike.Iako su najcesci oglasi koji se odnose na jedan naslov .Obavezu izvestavanja o novim knjigama u svakom narednom broju on sve ozbiljnije shvata.ili.Popisana strana izdanja navode nas na zakljucak da su Davidovica interesovale one knjige kojima je srpstvo bilo dominantna ili uzgredna stvar. Osim podele na recnike.Rusa i Luzickih Vinda. veroispovedne.Kod Frusica i Davidovica opisi su nepotpuni. pojavljuju se smesice domodovne.ukratko.”sitni prilozi”. Solarica kao autora zemljopisa.Ovom rubrikom sagledano je 10 knjiga.29. 19.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama. DIMITRIJE DAVIDOVIC U pecatnji Joana Snirera u Becu pocinju da se stampaju Novine serbske ciji su urednici Dimitrije Frusic i Dimitrije Davidovic.na koje bi valjalo da se ugledaju domaci istoricari i bibliografi kako bi se ukljucili u opsta svetska zbivanja.”Knjizestvo slovensko”.Od br.na analizu slaveno-serb.On potom nastavlja sa pregledom literature Poljaka.na pocetke slovenske pismenosti.predstavljaju i njegovu sardrzinu.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.Prethodni Davidovicev pokusaj . 186-188 imaju mnoge odlike bibl.kao uzor domacim knjizevnicima.one.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika. Stvaralastvo od Dositeja do Musickog zastupio je sa delima 13 autora (i originalnih stvaralaca i prevodioca).ipak smesice od br.jer oni ne pretenduju da budu bibliografi.lekarne.ili slovenskih dijalekata.Ovaj izraz je posle 70-tih g.astronomiceske. kao tvorca gramatike i Prostonarodne pesmarice.g.po prvi put.Iako Davidovic nema pretenzija da bude i bibliografski precizan.zabavne.politiceske.preporucuju ga.Pored toga sto beleze novo izdanje.173 do zavrsne sveske obuhvatale su ukupno 55 naslova. mada ne u savkom broju.Vidakovica.crkvene. podataka sadrze vrednosni sud i poziv na pretplatu.pa oglasi povremeno.Davidovica i Berica kao izdavace. U pitanju su “Istoricesko-kriticeske vedomosti k povestnici Poljskog knjizastva” od Josifa Maksimilijana Osolinskog.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.osim najosnovnijih bibl.posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima koje donose pod naslovom “Objavljenija”.a najcesce knjizevne.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih.nisu retki ni oni kojima je obuhvaceno vise knjiga. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.Vuka S.

Zapoceo je sa izvestavanjem o izlasku “Nemacke gramatike” Dimitrija Tirola i “Etike” Dositejeve. knjige.niti njihova razresenja teoretski uoblicio.entuzijazmom.proglasu posvecuje vise paznje. i dr.sto u srpskoj bibl.ili nije znao . u nasim periodicnim glasilima. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.nameravao je da u jednom pregledu da retrospektivu srp.daje nam za pravo da ga smatramo zacetnikom srpske retrospektivne bibl.zadugo. jedinica.Da bi imenovao svoj rad. GEORGIJE MAGARASEVIC Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.”Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba..Davidovic je objavljivao oglase pojedinaca-autora i kasnije knjizara-skoro u svakom broju.znanjem i umesnoscu.sistematicnost i pouzdanost informacija o ranijoj tekucoj izdavackoj produkciji za njega su preduslov uspesnog razvoja knjizevnosti.Zasluzan je i sto je.Stoga joj u drugom i za istoriju bibl. Njegov posao.Vec samim svojim naslovom one terminoloski utemeljuju pojam bibliografije kod Srba.Jovan Pavlovic.a kasnije svakodnevno.upucivao domace autore na inostrana izdanja iz oblasti istorije knjizevnosti i bibl.vek.Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.U skupini od 433 oglasa do 1941.On je u zacetku srpske bibl nailazio na probleme.zabelezeni su svi vazniji naslovi iz tekuce produkcije.”izvestija”. 30.g. Bibl. radova znamenitih ljudi kao sastavni deo pojedinih biografija.osim toga.predmetno je omedjena na oblasti gramatike i leksikologije. Prema onome sto je napisano u uvodu.ne znajuci da sam ponudi koristan savet.g.Ne samo da on istice koje kvalitete treba da ima bibl. vaznijem. pokrenuti Novine serbske koje ce prvo izlaziti jednom nedeljno.”naznacenija”.Milos Popovic.cak u ranijim vekovima.To je po njemu prvi ozbiljan korak ka nastajanju narodne knjige Plutarha serbskog.vec je prvi koji napredak knjizevnosti postavlja u direktnu zavisnost od bibliografije. Prva personalan bibl.Grigorije Terlajic.na tlu Srbije.bila je jednako odgovoran.belezenja knjiga objavljenih.a zatim da nastavi zapisivanje tekuce knjizarske produkcije.v.u Kragujevcu. na srpskom jeziku bila je od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji. u istim novinama-Dimitrije Isailovic.Medju onima o kojima zeli sto vise da sazna nalaze se i Zaharije O.kroz ceo 19.U tom ranom periodu mozda je bilo dovoljno sto je pokrenuo rubriku Smesice koja je svoju opravdanost dokazala svojim dugim trajanjem.Jovan Muskatirovic.Gradja koju popisuje.Jovan Zivkovic.g.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl. vec je u prvom broju 1824. .cijem je profilisanju znacajno doprineo.zametan i naporan posao. nece biti uobicajeno.doduse sa razlicitim zarom. On ce ponovo.Nastavljajuci tradiciju istoimenih novina iz druge decenije toga veka.ali ih nikada nije definisao. pokazao izvesnu zurbu u zelji da sto pre obavesti.od 1834.sva izdata dela nije imao pred sobom.Kontinuitet.informise o izdatim knjigama.Vladislav Stojadinovic.posao. nastavili su do kraja 19. Ako utisak ne vara on je u izradi svoje bibl.belezenje knjiga upotrebljavao je tri termina:”vesti”.

jedinice.to se moze smatrati da je izdvajao odrednicu.Pisac je zastupljen u bibl.koji je podeljen u 4 dela.Posto je prvo navodio ime piscevo i ispod njega redjao dela.dok je u Ruskoj bibl. vrstama u Srpskoj bibl.opisati.ukupno njih 14. Izraziti slavenofil. U ruskoj bibl. i kada nije autor monografije.. izdanja belezio je redovno.cesto i jedini.kako knjigu treba predstaviti. U ostalim poglavljima formulacije su cesto uopstene i nedorecene.ili podatke o zanimanju.Iz pisceve biografije najcesce pominje samo mesto stanovanja i zanimanje.g do Lureantskog kodeksa 1377.vec priloga u casopisu.mestom i godinom izdavanja.Brinuci se za razvoj slovenske knjizevnosti.Uz ime autora belezi povremeno godinu rodjenja i smrti.koji kod svih bibliografa toga vremena predstavlja osnovni.upravo je u drugacijem pristupu sistematizacije gradje.Mesto i god.Zabelezio je 60 dela od 38 autora od A do M.uslovno receno.njegove napomene uz tekst svedoce o poznavanju strane bibl.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih saznanja-naprotiv.poput drugih bibliografa.Dosledan je u tome da prvo navodi autora.prema.Magarasevic po prvi put gradju ne rasporedjuje uobicajeno hronoloski. Stoga ovu bibl.ovdeje prosiren i podnaslovom.na autore koji su se odlikovali u “liriceskoj i povestvovalnoj poeziji za vremena Aleksandrova”.dajuci joj jos i biografsku dimenziju.a zatim sva njegova dela. Odajuci mu zasluzenu hvalu Dusan Pankovic se zaustavlja na ovom radu zanemarujuci priloge koji su se u Letopisu pojavljivali u narednim brojevima.Iako nepotpisani.a ne u obuhvatu bibl.koristeci strana iskustva.vec. Nazalost Magarasevic u tome nije dosledan..U drugoj castici Letopisa za 1825.ali je podela nesto razudjenija.jer njegov opis ne samo da ne sadrzi uvek iste podatke.Uz ime autora stoji:”pisao je mnoge komedije i tragedije”.dok ostale grupe cine:”prozaici.Novina i neobicnost koju je on.voeni pisatelji”. postaje rodonacelnik srpske biobibliografije.sto predstavlja napredak prema bibl.ili alfabetski.knjizevnim zanrovima. podataka pruzena je samo opsta napomena. Najdosledniji i najpotpuniji opis je u prvom delu gde su potpisani najstariji pismeni slavenski pamjatnici.ne cak ni knjige.uneo u srpsku bibl. opis.osim toga.Za njega daleko vaznije izvestiti o postojanju autora.Magarasevic je ovom prilikom istakao biblioteke. mozemo okarakterisati kao retrospektivnu sa elementima biobibliografije.I pored brojnih nedostataka on je ipak nastavio liniju srpske retrospektivne bibl. on nastavlja i pregled ruske literature.unoseci tako biografske elemente radi kojih ovaj pregled ima odlike bibliografije.ali umesto potpunog bibl.Magarasevic je kao prvi cilj svojih istrazivanja postavio popisivanje slavenskih spisatelja uopste.. Ni on.verovatno su autorsko cedo urednika Magarasevica.g..jer je njegovo slovensko opredeljenje u njima lako prepoznatljivo.nego priustiti citaocu kompletniji bibl. .koja je kod ranijih bibliografa zanemarena.kulturna i drustvena glasila i stamparije kao njegove odlucujuce cinioce.pa su obuhvaceni i autori slavni u dramaticeskoj poeziji.Svoje “naznacenije” uredio je azbucno po imenima pisaca.u hronoloskom redosledu od Ostromirovog jevandjelja 1057.da bi se vec u prvoj castici nasao pregled ruske knjizevnosti. teorije i prakse.pojam za identifikaciju knjige.vec ih i ne rasporedjuje na isti nacin.U drugoj i trecoj castici za 1825.klasiceski avtora prevoditelji. objavljen je rad pod naslovom “Sredstva za napredak literature slavenske”. knjige ukupno 10 predstavljao po knjiz.a dela jednog autora poredjao je hronoloski po redu izlazenja knjiga. koja obuhvata 37 sutora odabrao je jednostavniji alfabetski princip koji nije do kraja primenio.g.izdvajajuci tako odrednicu.nije imun na “skracivanje ili prosirivanje naslova”.ali ne i stampariju. 18 v.pre svega ruskih.Naslov dela.

Uz naslov originala casopisa u zagradi je zabelezen i prevod.na cemu trenutno radi:belezi sve knjige koje su napisali Srbi ili su napisane na srpskom jeziku.sto je veoma redak slucaj.Safarika.on je ipak opis prosirio pre Milosa Popovica. je poceo malo neobicno:umesto uvoda ili bilo kakvog pristupa stampao je kao moto pesmu Sime Miltinovica Sarjlije-Srbsko spisateljstvo . dosta neuobicajen nacin opisivanja.je u zacinjanju analiticke bibliografije.bez obzira na to sto je tematski vezana samo za jedan naslov casopisa.g. 31.zna cak i gde se ciji rukopisi cuvaju.Analizirani su letopisi.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad . u Vestima se nekad na prvom mestu nalazi ime i prezime autora.table ilistracija i dodatne priloge. paralelno se razvija.Od prvog broja Letopis u Smesicama javlja o ruskim.P.format.Orfelina. Njegova bibl.Sve do 1827.U petnaestoj svesci.koji je svojstveniji izdavackom ili reklamnom katalogu.radio je kao publicist i profesor fizike u kragujevackom Liceumu.Berica cak i Z.U njegovo kuci su se okupljali knizevnici.Zahvaljujuci smesicama mozemo da pomerimo vremensku granicu pojavljivanja prosirenog materijalnog opisa dvadesetak godina unazad. teorija ovo pripisivala.Za danasnje bibl.Najzapazeniji rezultat njegovog publicistickog rada je “Srbska novina” ili “Magazin za hudozestvo.dok su ranije vesti o knjigama bile nabrajane bez reda.knjizestvo i modu”.g.. u prvi plan izbija mesto izdavanja.Arnot je po zanimanju bio advokat.sada ih je bilo lakse pronaci pod imenom mesta u kome su stampane.njegovo interesovanje i za retrospektivnu i za tekucu bibl. ANTONIJE ARNOVLJEV ARNOT A.prezime i ostali licni podaci izdavaca dela.g.A.Treci deo rada u stvari je zanimljiv bibl.Magarasevic i rubriku Smesica u Letopisu znacajnije bibliografski uoblicava. stampano je “Soderzanie serbske letopisi ot godine 1825-1828.Magarsevica.”.recenziju ili preporuku za citanje.iako najbolje poznaje Becku i Budimsku knjiznu produkciju.nekad ime.g.Slavenofilstvo.intelektualci i omladina.Solarica.kome je.Svestrano obavesten.Arnot je napisao retrospektivnu bibl. 1824.vidljivo je u ovom radu.g Magarasevic belezi i razlicitu paginaciju.P. Bibliografe srpske poznaje do u detalje:P.a dobar deo srpskih pisaca i inteligencije je u njegovo vreme tamo prebivao. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.zurnali i novine i to ponaosob ruski za god.a ne monografije.Od cetvrte castice za 1827.sto potvrdjuje i podatak o ceni zabelezen u zagradama. Osim toga.U njoj su imena pisaca i prevodilaca navedena samo za originalna poetska ostvarenja i prevode antickih pisaca. i 1839.u stvari.poljskim i srpskim knjigama.za koju je smatrano da se kod Srba pojavila dosta kasno.g.G.objavljenoj 1828.do prelaska u Srbiju je ziveo u Budimu gde je veliki broj knjiga i stampan. On je bio na izvoru informacija. koja obuhvata razdoblje od 1741 do 1839 god.nudeci cak i kratku napomenu koja je sadrzavala odjek ovih dela u literarnoj javnosti.predmet obrade periodika.g. objavljivana je u Magazinu tokom 1838.po strukama.kome je bibl. prilog.uze gledano.prva analiticka bibliografija.bez obzira gde su stampane.poljski u 1822.Ipak. Bibl.jer vec 1826.i sta koji pisac ima u rukopisu.ceski i srpski u sirem vremenskom zahvatu.Ispravljao je pogreske svojih prethodnika u vanrednim beleskama.a nekad naslov.koje karakterise Letopis za vreme dok je on bio urednik.sto je. Zasluga Magarasevica.Mada u tome nije dosledan .pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.bisernim izvorima istorijski korisnih podataka o knjigama i piscima.

a zatim iza zareza podaci o njegovom zvanju.citatom iz piscevog proglasa za samo delo.anotirana.povremeno podatkom o posveti. ne samo da nije objavljena vec nije ni sacuvana te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskih pisaca.U svom predgovoru Arnot je objasnio da njegova bibl.sve to objedinjeno.ili jos opsirnije.Arnot je uazbucio prezimena popisanih autora.ali znamo da njen stampani deo.podatkom o dodatnoj delatnosti pisca.Ova bibl.pozivom za dalje istrazivanje.na sta je i sam autor skrenuo paznju.podatkom o postojanju rukopisa i mestu njegovog cuvanja. kriticara ili bibliografa.godina izdavanja. Poznavalac dotadasnjeg rada na srpskoj bibl.cine odrednicu.Vec u pocetku pokazuje sve osobine svoga rada: -odrednicu nije izdvajao za svaku jed.g.koji su bibl.kao i stampariju.u kojo ce se cesto naci i licni podaci o prevodiocu. Tokom prve godine izlazenja casopisa iz rukopisa je Arnot odabrao 191 srpskog pisca.mozemo zakljuciti da je retrspektivna.format knjige i br.potonula u nepravedan zaborav.kako je utvrdio Dusan Pankovic.o godini rodjenja i smrti.sa bibl-kritickim napomenama.Da nije bilo izvoda iz ovog dela u Magazinu prva srpska naucna bibl.format i broj strana. jedinicu najcesce stavljali u hronoloski poredak.nego je ispod piscevog imena redjao sva njegova dela. izlazenja Magazina. prerasla bi u tekucu da je Magazin nastavio da izlazi. Njegova bibl.pri cemu je prvi autor Teodor Avramovic.koje je zabelezio u 1839.a za jos 26 pisaca je upucivao na Dodatak. Vec iz ovih napomena jasno se vidi da je. -belezi mesto i god. sadrzava imena svih srpskih pisaca rasporedjenih po azbucnom redu.Arnot je popisao 62 pisca sa 195 bibliografskih jedinica.sireci opis cak i kritickom anotacijom.A. .a poslednji Vuk Karadzic.sudeci po 5 naslova.i sva ona srpska dela koja su do tog trenutka izasla..Prezime i ime autora.U 47 brojeva u drugoj god. -naslov je navodio dosta verno i kad skracuje cini to dosta korektno delo se moze prepoznati. Ne znamo koliko je knjizevno blago Arnot popisao u svojo neobjavljenoj monografiji.po pravilu godinu i mesto rodjenja i vrlo cesto zanimanje ili zvanje piscevo.A. Arnot je neogresivo zakljucio da su svi radovi iz ove oblasti pre njega nepotpuni i nedovoljno informativni i po kvantumu i po verodostojnosti podataka koje navode. Redosled navodjenja podataka je nepromenjen za svaku jedinicu:Prezime i ime autora.s cijim je delima upoznao publiku.Bibliografska jedinica ne samo da je opremljena knjiz-kritickom beleskom. u azbucnom redosledu i dragocena po svojo potpunosti.ali bi.objavljena u zemlji i inostranstvu.citatom nekog knjiz.Arnot je sire shvatao pojam srpske bibl. bi i pored truda Jovana Sterije i Drustva srpske slovesnosti. stranica.dakle.od kojih je svaki objedinjavao sva svoja dela. -kraj piscevog imena obicno pruzi po neki podatak iz biografije autora . izdanja.za razliku od svojih prethodnika.jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica. od Stojana Novakovica ukljucujuci u nju knjige o nama izdate van nasih granica.ispod treceg slova prezimena autora navode se naslov knjige i tackama razdvojeni naredni podaci:mesto. je retrospektivna.vec i.koji je imao nameru da stampa.predstavlja 85 naslova za koje nije znao cak ni Stojan N.

.ispisan.pocev od Pavla Berica do Stojana N.32.ostale prazne.u kome je primenjena klasifikacija bibliotekara Vaplera.Grupe se u njegovoj klasifikaciji u nizu jedna iza druge bez ikakvog uzrocnog reda i medjusobnog odnosa.kod nas.brz u drugoj svesci.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.Medjutim kada je prepisivac u cistopis preneo ovu klasifikaciju Musickom se zbog necega ucinila neprikladna i zeleo je da je dotera i izmeni.ova bibl.Klasifikaciju je sacinio sam i to je prva klasifikacija knjiga u srpskoj istoriji. On iza sebe nije ostavio ni slova o teoriji i metodologiji bibl. sisteme i napravio je svoj sistem strucne klasifikacije (ucio od Vaplera. knjigospisom. Ne samo da je celokupnu gradju sredio na 3 razl. gradju je svstao u 16 grupa.dok cetvrta sveska pocinje recenicom “Osmotrenije serbskago knjizestva po hronologiceskomu redu”. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih.Pedantno belezenje naslova.knjigopoznanije.Iz toga dalje sledi da je morao imati neki uzor ili se bar ispomagati necijom gotovom semom. Nestampana. Da je objavljena. LUKIJAN MUSICKI Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl..popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika.g. Lukijana M.Kraj svake grupe na desnoj margini obelezena je stranica na kojoj su jedinice odnosno grupe.Grupe je zvao klase.Njih je dao kao medju naslove u okviru rasporeda bibl. gradje.ispravkama i dopunama njegov.razdjeljena po klasama jaze sut”.Grupe su obelezene rimskim brojevima i ta klasifikacija se kao sadrzaj u knjizi nalazi u obe sveske na pocetku.katalogom. do Dositejevog Mezimca 1818.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.ova bibliografija nije mogla bitno da utice i usmerava razvoj srpske bibl.bibliotekom.arapskim brojevima.kako je sve nazivao svoj bibl.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. kao naucne discipline.unakrsnog sredjivanja gradje.u okruglim zagradama. Njegova bibl.Na trecoj strani prve sveske stoji “serbskaja slovesnost.Na prvoj strani trece sveske zapisano je “Osmotrenije serbskago knjizestva po azbucnom redu”. nije nikada objavljena .U sadrzaju klasifikacije nije navodio nazive podgrupe. bi sigurno uticala na buduce trudbenike na ovom polju.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU. Oslanjao se i na druge bibl.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.korektno skracivanje onih predugih. Svu bibl.sto ukazuje na strucni raspored (u prve dve sveske).serbskom. nacina nego je u okviru svakog vidno istakao i hronolosko i strucno obelezje svake jedinice.sto predstavlja prvi pokusaj.klasifikacija je svedena na 11 grupa.ali je zato strucno na najbolji moguci nacin prakticno ostvario jednu bibliografiju.Posto su neke stranice na kojima je samo ispisano zaglavlje..bibliografijom. prepoznaju se dva rukopisa.a 5 je ostavio pod upitnikom.naziv grupe ili podgrupe.tacno datiranje.Musicki je svojim osmotrenijem. rad.inace u upotrebi u Patrijarsiskoj biblioteci.U cistopisu na levoj margini rukom Lukijana M.On je prvo napisao odeljak u kome je podelio gradju po klasama.ali ga nije kopirao) koji je mogao zadovoljiti prakticne zahteve. U samoj bibl.g.a neke od njih imaju svoje podgrupe.od kojih je jedan nervozan.moze se zakljuciti da je prvo srocio sistem klasifikacije pa onda rasporedjivao raspolozivu gradju.

ni hronoloski ni abecedno.pa je zanemario precizno . tako opisane.koje je on stao vredno pribirati.a tu su sigurno spadali L.tamo je za one prilike postojala i dosta bogata Mitropolijska biblioteka sa dobro uredjenim snabdevanjem ucenim delima i tadasnjim najboljim casopisima.I starije i novije.33.ne moze se govoriti o odrednici u pravom smislu reci. Delo je znacajno vise po svome uticaju na razvoj nase istoriografije nego po novim istorijskim istinama koje je donelo.U njemu su opisane nase knjige stampane na srpskom jeziku u Becu. Iz ove njegove bibl.U samoj skoli zatekao je knjizevnika Milovana Vidakovica mladog i sposobnog Georgija Magarasevica.Gramatiku Meletija Smotrickog iz 1755.ali njihova dela nije naveo. Najveca mana ove bibl.knjizevnik i predani vaspitac.proucavati i objavljivati.Veneciji i drugde od 1764-1825. I Safarik je.Zbog toga ovaj njegov Pregled najnovije srpske njiz.pre i izvan Pregleda najnovije srpske knjizevnosti. knjige nije uvek opisivao po svom iskustvu. Van Pregleda Safarik je opisao jos 17 srbulja.g.Istorija nije mogla da zadovolji potrebu za saznanjem o istini istorijske proslosti Slovena.skracuje naslove.U Sremskim Karlovcima je vec delovao tzv.Odusevljeni slavenofil.kao i kod Arnota.Safarik je prikazivao srpske rukopisne i stampane knjige izdate pre 1742.onda ih je verovatno belezio prema obavestenjima ljudi u koje je imao poverenja.a u blizini i ucenog Lukijana Musickog.zeleo da predstavi rad pisaca. U Pregledu je naveo imena 69 srpskih pisaca i opisao 159 njihovih dela.Na kraju spiska su imena jos 45 nasih pisaca. PAVEL JOZEF SAFARIK Godine 1819. Bibliografski opis dela je vrlo siromasan:pod piscevim imenom navodi sva njegova dela. boravka u ovoj sredini izdao je 1826.g. i nema osobine bibliografije.g.g.vec po hronologiji pisaca i to ne bas dosledno.jedno veliko Vlasko jevandjelje iz 1512.Pregled nije sredjen po bibliografskim nacelima. i Orfelinov Plac Serbije iz 1761.kao i Arnot kasnije. Na njegovu odluku da se duze zadrzi u Ns svakako su uticale i biblioteke fruskogorskih i backih manastira sa obiljem knjiga. Dakle predmet njegova interesovanja ne bi se reklo da je bibliografija.Sve to je vezalo Safarika za ovu sredinu u kojo se zadrzao do 1833. dolazi u Novi Sad posto ga je patronat Gimnazije izabrao za profesora i direktora skole.dosao je u Novi Sad kao ucen mladi covek.jer svaka knjiga ne predstavlja i posebnu bibliografsku jedinicu.On je zeleo sto iscrpnije obavesti javnost o stanju u srpskoj knjizevnosti.Na prethodnim stranicama Istorije.Slovak rodom. takodje i mesto izdanja.nego srpska kultura.ali je kao “uvod u proucavanje svih pitanja o Slovenima” znacila mnogo za slavisticku nauku.u dvadeset trecem paragrafu doneo je bibliografiju najnovije srpske knjizevnosti “Pregled najnovije srpske knjizevnosti”.I ovde. u Budimu knjigu. Karlovacki krug.zatim Zefarovicevu Stematografiju iz 1742.tri cirilicne knjige koje su stampane u Oficini Vicenca Vukovica iako nisu srpske. ne stice se utisak da je pisac i video sve knjige koje je opisao. i dao periodizaciju srpske knjizevnosti.kao i u vecine nasih bibliografa.rukopisa i drugih raznovrsnih istorijskih dokumenata.g.Budimu. Knjige unesene u Pregled najnovije… u najvecem broju je ispravno datirao i opisao po svom ustaljenom postupku.g.Vrlo siroke osnove.g.originalna i prevedena.da navede sve knjige koje se vezuju za ime jednog autora bez obzira da li je taj delo napisao ili samo preveo.g.U trecem odeljku prvog dela svoje knjige. Posle 7 god. je skracivanje naslova.belezi obavezno samo godinu i mesto izdanja i format.Magarasevic.Musicki i G.

Od zapisa u ranijoj periodici.Tada on jos uvek ne poznaje dobro srpsku knjiz.cime je. koju je zabelezio.a potom po alfabetu..sadrzinskim karakteristikama.i to ne samo po svojim formalnim vec i sustinskim.a bibliotekar Nar. interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njen je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini vise vredi”.uz objave novih naslova belezio i licno vidjenje.g.izdvajala se od slicnih pregleda u onovremenoj periodici.u kojo su cesto “za jednu knjigu javljeno. pokrenuo je.ali je tek Novakoviceva uzgredna beleska u Vili ukazala na sirinu njenog predmeta:”Bibl. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876. shvatan je sire nego sto se to danas cini.On je tu.g.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije..kao i po dopunama preuzimanim iz zagrebackog Knjizevnika i novosadske Matice ili iz lista Bosiljak. Njegovi pocetni bibl. istakao tek S.u kojoj je u mladim godinama objavio najvise svojih priloga kao sekretar Srpskog ucenog drustva od 1867.a deset je propusteno bez reci” odskakala je najvise po pomenutim Novakovicevim komentarima kojima se korak po korak izgradjivala teorija bibl.naglasavale znacaj zapisivanja svake nove bibl.vec i prevedenog dela.Novakovic.izmedju ostalog.v.bibliografsko belezenje knjiga.u Beogradu.koji nisu razresavani.nije svaku knjigu.u Drzavnoj stampariji. kulminirala je istrazivanjima pedantnog. imao u rukama. Prestavsi sa uredjivanjem Vile.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre. sadrzale su neretko i vrednosni sud o delu.uglavnom bibl.objavljivao je u Glasniku srpskog ucenog drustva 1869.Novakovicevo je osnovno ubedjenje da publikacija treba da bude vidjena i savesno opisana.Muzeja od 1872.prirode.slozenu po hronologiji.Redovna rubrika u ViliBibliografske i ostale vece i manje knjizevne beleske.koje opis neizostavno treba da sadrzi.njima srodan.knjiz i nauku pod imenom Vila.donosi i izvesne vazne novine. . knjiz. i diplomata Stojan N.Sudeci po tome da listove kritikuje za nesavesno preuzimanje neproverenih i ishitrenih podataka.On je u Glasniku objavljivao i tekucu bibl.Novakoviceva bibl.Novakovic. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl. Vestima o domacoj donosi i one o stranoj beletristici.Ova bibl.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.narocito podatka o izdanju. Retrospektivna bibl.Danicu.list za zabavu. STOJAN NOVAKOVIC U vreme kada su u Evropi izlazili brojni listovi pokrenuti. Ranije bibl.Upredo sa knjiz.Odrednicu su cinili prezime i ime autora.pristupalo “sa planom”.g. jedinice.za zivot jedne knjige i sveukupnu bibl.kako ce to kasnije za Sedmicu.doprinosio i izvesnom iako skromnom. radovi nemaju znacaj naucnog rada prvog reda.odmerenog.povremeno naslovljavane samo kao “Knjizevnost”.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.buduci bibliograf.grupisanje novina i kalendara nezavisno od monografija. svoje radove. srpske i hrvatske knjizevnosti.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane.ako je predmet razmatranja bila bibliografija.:”Bibl.Vilu i Maticu istaci S.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.ili inicijali.Iz njih se postupno definisao i krug elemenata.i s namerom da oglasavaju novosti u slovenskim knjiz.jer se poslu bibliografskog belezenja.bibl i upravnik Nar. 34.a ciju je vaznost.g.teoretskom uoblicavanju. u 19.

Redjajuci publikacije prema vremenu izlazenja. sa 1143 dela).U bibl.” Taj rad je pisao kao nastavnik gimnazije.predano proucavajuci principe naucnog rada u bibliotekarstvu.a zastarelosti prirucnika u stranim okvirima. sa 1246 dela).danski naucnik Kristijan Molbeh.Arnot. -Imena istorijskih lica. se nalaze i brojne anotacije. -Imena knjiga bez imena pisceva ili bolje poznatih po imenu.preko pobrojavanja raznih stampanih formi koje ona obuhvata svojim popisom i novijih srpskih bibliografskih tokova.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.Danicic) bar kad se ima u vidu celovitost i obim njegovog poduhvata. za noviju knjizevnost.U deset tacaka ovoga predgovora on je dao za svoje doba veoma savremene poglede na karakter.pripremajuci drugo izdanje “Istorije srpske knjiz.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.rasporedjenu hronoloski.Za pisanje Istorije on se mogao ugledati na Safarika.Pregled po strukama izvrsen je na osnovu glavne klasifikacione podele na cetiri osnovne skupine: .istarzujuci fondove Narodne biblioteke.funkciju i smisao bibliografije uopste. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu.On je tako doneo: -Pregled po strukama knjizevnosti i nauke. Julius Pechold.g.Ti i jos neki elementi sadrzani su u znacajnom predgovoru koji predstavlja i Uvod u Srpsku bibl.uspostavljao je glavnu i kontinuiranu brojnu oznaku bibliografskih jedinica.izdavaca i ostala koja se osim knjizevne radnje pominju u ovoj knjizi. naznacavajuci niz originalnih shvatanja-od definicije bibl. -najzad poslednjih 11 g. -Gde je koja godina i koliko broji svezaka.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. za noviju knjizevnost 1741-1867. opisa. sa 816 dela).Safarik. -Spisak imena pisaca koje se pominju u ovoj knjizi.sto redovno i savesno naglasava u napomeni) u oblasti knjizevnosti i bibl. predstavlja stalan rast broja knjiga bez ikakvih oscilacija (11g. Njegova bibl.doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl.” (1871).zahvaljujuci njegovoj hronoloskoj sistematizaciji Pavel Apolonovic Rovinski razlikuje 3 peroda srpske izdavacke delatnosti: -od 1741-1832 g kada su srpske knjige stampane iskljucivo u austrougarskim zemljama i drugim mestima izvan Knezevine Srbije (91 g.Jagica.Koristeci teorijska i istorijska saznanja strana (kao eventualni uzori mogu se istaci nemacki teoreticar bibliotekarstva i bibliograf.ruski bibliografi Kepen i Sopikov) i domaca (Danicica sledi u formi bibl.Danicica. kao svojevrsne knjizevne statistike.Spasovica.Andric.za sastavljanje bibl. Pipina.svestan oskudice ovakvih knjiga u nasim.kao i pisac kratkog pregleda srpske bibliografije od Lukijana Musickog do njegovog vremena.a istovremeno je drugim (sitnijim) ciframa pokazao koliko je dela stampano u svakoj pojedinoj godini. prethodnici su mu malobrojni Musicki. je slozena po hronoloskom principu.do navodjenja glavnih vrsta bibliografije i isticanja osnovnih metoda koje je primenio u njenoj izradi.Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije. On je bio jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih teoreticara biblografije. -drugi od 1832-1857 od ucesca Bg i Ns u toku koga se srpska knjiz razvija slabo i neravnomerno oscilirajuci izmedju napredovanja i opadanja (25g.Solaric.a Safarika u podacima o starim i retkim knjigama.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.

.U istom manastiru nasao je i tri stampane knjige. Da njegov rad nije bio plod prolaznog zanosa svedoce njegovi radovi u “Pestanskobudimskom skoroteci”.zatim kriticke i polemicke napise koji su se ticali popisanog teksta i sl.Ljubomir Stojanovic koji je uglavnom ukazivao na nepotpunost podataka.Format i tiraz nije belezio.g. U ovom predgovoru je objasnio i razloge zasto je za popisivanje uzeo noviju srpsku knjizevnost i zasto se vremenski ogranicio na 17411867.To se npr. MILOS POPOVIC Rodjeni brat Djure Danicica.1842.pisana je ozbiljno i studiozno. od nazivom Bibliografija najmanje je to. Jed. On predstavlja prvo casopise:Letopis Matice srpske i Vrazovo “Kolo”.U okviru njih formirao je vise grupa i podgrupa. koja nije izlazila stalno.umetnost.). 35.isticao koliki je znacaj pojedinih elemenata u bibliografskom opisu tekstova.stamparija.g.On je obrazlozio is svoju izradu registara imena pisaca.nisu predmet bibliografije.broj strana.Njegovo bibl.g.Takav slucaj nije sa novijom literaturom. Prve radove iz oblasti bibl.Njegovu monografiju su kritikovali.a popisivanje starije knjizevnosti trazilo bi putovanje u ona mesta gde se nalaze odredjene publikacije cime bi se posao oko ovog perioda samo produzio.koji po onome sto jesu.izdat 1536.ukazao na izvore koje je koristio.nauka. U tom smislu se drzao principa o doslovnom prenosenju podataka koje daje sama publikacija (autor.g. principe. objavio je u Backoj vili 1841.stvarni naslov.autenticno pismo i pravopis). jedinicu. nadilaze izvesne greske u opisu koje su kasnije ispravljali i dopunjavali Djordje Rajkovic (343 nove bibl.mesto i godina stampanja.pa joj je zato i dao prednost u vlastitom bibl.pouka.naziv casopisa.U tako naslovljenoj rubrici objavio je nekoliko natpisa iz manastira Krusedola.Kao vrstan bibliograf je u teorijskim odredjenjima.g. Jedinice) Dusan Djermekov (jos97 radova).Knjige je belezio onim pismom kojim su i stampane. Posebnu paznju pridavao je beleskama(anotacijama) uz bibl.Marko Krecarevic (37 jed).ponaslov.opisao ih.Stojan N.naslova anonimnih publikacija i istorijskih i neknjizevnih licnosti. Razlozi su jednostavni i za njega opravdani:na raspolaganju je imao biblioteke novijih knjiga (u Beogradu).Branko Musicki (dodate 62 bibl.Njega zanimaju starine koje se nalaze jos jedino po manastirima.odnosi na hrvatske publikacije koje nije obuhvatio jer bi to iziskivalo duzi boravak u Hrvatskoj sredini.koje odgovaraju tadasnjim teorijskim principima o klasifikaciji nauka i umetnosti.Opis casopisa je bogat.Vladimir Krasic (38 jedinica u oblasti narodne knjiz).mesana izdanja. opis knjige mu je vrlo slab:sem formata ne pruza ni jedan drugi podatak o knjiz. je formulisao bibl.osporavali i dopunjavali.a medju njima i jedan Minej.Beleska mu je nesto bolja. predstavlja zanacajno dostignuce. delo je iznenadjujuce veliko i u istoriji srpske bibl.ime urednika i izdavaca.One su sadrzavale pominjanje nekih izvora za odredjenu publikaciju.On je inace smatrao da je starija srpska knjizevnost bolje izucena i da je vreme da se nastavi sa pojedinacnim i detaljnim istrazivanjima. radu. Celovitost i jedinstvenost bibl.Tada jos bibl.Ono sto je Milos Popovic zapisao u svesci za 1841.a osecao je i potrebu za razresavanjem inicijala i pseudonima.godiste i broj sveske i knjige.

poljskom.cak jedinim casopisima navodila je urednike.jos cesce ih je ostavljao nepotpisane.Sada ih opreznije naslovljava Knjizevna izvestija.prosecno svake druge nedelje po jednu knjigu.ponekad i na madjarskom i nemackom jeziku.donosio je u malim zagradama. je dakle rekomendirana tekuca bibl. Popovicev popis knjizevnih novosti.mestom izdavanja i izdavacem.pa je tako ukljucen i uporedni naslov.Opis prosiruje svim podacima koje mu knjiga nudi.U okviru bibl.ili stamparijom.a katkada.i u Hrvatskoj.Svoje bibliografske priloge on nije potpisivao punim imenom i prezimenom. Popovic donosi malobrojne.Gornje polje bibl.koje je prosirivao i zahvaljujuci licnim kontaktima ili preuzimanju iz drugih casopisa. ili Urednik.njegove Knjizevne vesti s pravom mogu biti okarakterisane kao tekuca bibl. U Podunavci.u ime ilirske uzajamnosti.Znacajno je naglasiti da su opisivane samo one knjige stampane na stranim jezicima koje govore ili o Slovenima ili samo o Srbima. opisa bez odrednice.sto je apsolutna novina. Materijalni opis knjige je detaljan.a svoju primedbu.okrece se pracenju tekuce izdavacke produkcije.kada belezi izlazak iz stampe Francuskog bukvara.vec povremeno samo U.Zbog aktuelnosti vesti. ce njegov opis postati sadrzajniji. su belezene i knjige na ruskom.ili prikaz novih knjiga.Napomena kojom je snabdevena svaka jedinica. Ove preglede i vesti treba razlikovati od bibliografije objavljene u ovom listu.kao i zbog tacnosti i doslednosti u navodjenju podataka.svake subote.vrlo je opsirna.izdavace.Cesto je formalnog tipa.mozda.a nekad i o propratnoj gradji.a kao stalnu rubriku uvodi Knjizevna izvestija.g.pocevsi od broja 14. Od tada redovno.U tom periodu.razdvaja rimska od arapske paginacije.nije uspeo da stekne siroku citalacku publiku i svojim literarnim rubrikama ostavi dubljeg traga u srpskoj knjizevnosti. dodatka Srbskim novinama.ali znacajne vesti o upravo objavljenim monografskim i periodicnim izdanjima. On je vodio racuna o koncepciji lista.o citaocima od kojih sve nije interesovala bibl.s puno prava moze da ponese ime tekuce bibl.nazvao bibliografijom. iako je svoj prvi rad ove vrste samouvereno.Popovic se sada ne usudjuje da svoje nove pokusaje na tom neobradjenom polju nanovo tako imenuje.Od sirine teritorije na koju je casopis stizao i od njegovog ugleda u drustvu zavisio je priliv publikacija.autore.Njegova bibl.a zatim Nove knjige ili Nova knjiga.U njemu se.ceskom.a nekad pruza citaocu sasvim obicne.mada je bio informativno glasilo za srpsku kulturu.sa naslovom. U ovom casopisu jos od prvog broja.ili.Sve rasplozive podatke Popovic je preuzimao sa naslovne strane. 1843. .povremeno je sadrzinska.popunjava na smenu dve rubrike “Pregled literature” i “Knjizevne vesti”.jer objasnjava nedorecene podatke iz osnovnog opisa.daje tacan podatak o ilustracijama.najcesce o pismu izvornog teksta.ili stampare da im ih posalju.pa je davao toliko koliko je trebalo da zadovolji znatizeljne i da udovolji svojoj obavezi i svojoj licnoj teznji da utice na knjizevne i kulturne tokove srpske i i srpskohrvatske.ali korisne savete o nacinu na koji knjigu moze nabaviti i po kojoj ceni.savesnosti i ozbiljnosti s kojom je pristupao obradi svakog novog naslova.Zelja da knjige budu prikazane u cenjenim.odmah iza podataka o odgovornosti.ali ne i pretenciozno.zahvaljujuci tome i Popovic je mogao odrzavati obe rubrike. U Podunavci.Selekcija koju je vrsio bila je uslovljena ideoloskom i kulturnom koncepcijom lista.imenom autora.veoma retko Knjizevne vesti.najcesce u Beogradu.On je opisao 119 knjiga.kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno (stampano kurzivom) od cesto bogate napomene.

ukazujuci i na njihovu sadrzinu.obavezno imenica.Dodati si takodje i podaci o: -formatu -broju strana -ilustracijama Napomena je imala namenu slicnu danasnjoj:da objasni odakle je preuzeto ime autora. koja je: -unutar hronoloskog. Danicic je bibl.znatno se razlikuje od prethodnih. avg.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.krio pregled najnovijih knjiga ruske literature od 30. koja je objavljena u Glasniku.Djuro Danicic radi bibl..prema teritorijalnom principu.DJURO DANICIC Organizovano i institucionalizovano bibl. opisa je od Djure Danicica preuzeo Stojan Novakovic. sacinjen u Varsavi od strane Petra Dobrovskog (prenoseci njegove stavove bez ispravki i komentara).U opisu je preslikana naslovna strana.izvucena je iznad bibl.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.smesteni u uglaste zagrade. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti. opisa i cine je prezime i ime autora/prevodioca.prvi put tako i naslovio. .za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.Zadru i Rijeci.Karlovcu.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.1858.Na inicijativu sekretara Mise Cenica.)Srbske knjige godine 1857.da predstavi sadrzinu casopisa uz tacno navodjenje strana.kojoj se kasnije priklonio i Stojan Novakovic. Na osnovu dopisa koji je primio iz Zagreba.sto je praksa.Na osnovu pregleda u broju 41 .1844.a za anonimno delo i casopis naslov.iz koga je mogla biti izvucena i karakteristicna rec.g.jula do 10.Invertovani red reci naglasen je zarezom. 2. odrednica.1843.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja U propisnoj ustrojenoj bibl.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.g.1857. moze se istaci njegova uloga u formiranju perspektivne bibl.dok su podaci koji se na njoj nalaze.. razvrstava knjige i periodiku koja ce tek biti stampana u Zagrebu.pod kojom se . za godine 1856.ukoliko je naslov pocinjao neutralnim recicama ili pridevima.koja je ranije najcesce bila skrivena.u stvari. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.On ce naciniti prekid u objavljivanju svoje bibliografije kada je ustupio prostor novoj rubrici Korespondencija. Od dobro osmisljenih. se u 19.on.Ovakvu formu bibl.cesto neprecizne i netacne u opisu.ali neostvarenih pocetaka.savesno uredjivana. 36.1858.g.

katalog Narodne bibl. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg. Dnevnicku pedantnost potvrdjuje i uredan skup signatura na ukupno 45 strana.njegovih kolega.bez obzira na namere svojih tvoraca.g. Andra Djordjevica kao i spiskove izdanja Kona.koje predstavljaju nastavak prve knjige.jer po jedan list predstavlja jednu godinu od 1868.Stajicev katalog.ili tacka zarezom.g.ili fondove biblioteka mu je potpunost i tacnost uskracena.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu.uz prethodne dve..a ispod njih naslovi listova. na Filozofskom fakultetu.casopisa.koje je svaki od njih analiticki obradjivao. Istim rukopisom kojim su popunjene sve sveske.knjizarskih kataloga. Crne gore.zabelezeno je na jednom papiru i metodsko uputstvo o radu na bibliografiji.ciji su naslovi pisani jezikom i pismom originala.a na pocetku 20.bibl.Tek treca sveska Radnici na bibliografiji.bibliografija.. Uz imena saradnika na bibl. nije bio okoncan. Pavla Popovica.klasiranih u cetiri rubrike. radu ostale su da svedoce.Sakupljena gradja.Matice srpske.O organizovanom bibl.izvestaja. -Radnici na bibliografiji. studenata bio je zametak osnivanja Bibliografskog instituta 1920.g do 1905.koje su zahvacene bibliografijom.Ispod naznake godine zabelezena su imena radnika na bibliografiji.”. navedene su godine kada su se u taj posao ukljucili.Pravnu bibl.one ocigledno . veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.ukazuju na publikacije pregledane u pojedinim bibliotekama. Osim prethodno pobrojanih kataloga.uz koje su zabelezena imena saradnika na bibliografiji zaduzenih da ih pregledaju. do 1905.Kada je .Ukupan broj kataloskih jedinica u svakoj godini odlican je pokazatelj ozbiljnosti ovog poduhvata.kako je naznaceno u naknadno upisanom naslovu.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene: -Opsta bibliografija. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine. Rad na retrospektivnoj bibl.u kojoj je popunjeno samo prve cetiri strane.Na samom kraju je popis 11 skracenica koje se u bibliografiji upotrebljavaju.g. Saznanja sticana redovnim pracenjem periodike dopunjavana su i uvidom u kataloge Novosadske gimnazije.broj nacinjenih bibliografskih jedinica i spisak naslova pregledanih listova.Zavrsni pasus za svaku godinu cini rubrika Pregledani listovi.spiskova i bibliografija. PAVLE POPOVIC Delo Stojana N.Kako se spisak nigde ne zavrsava tackom.pri kraju sveske navedene su i Pregledane biblioteke. -Sta treba pregledati.pruza nesto celovitiju sliku ovog zamasnog projekta.potvrdjuje da rad na bibl.koji.37.ili bibl.za period od 1868.nije bio sveobuhvatan.Cvijanovica.o kome nema detaljnih podataka.Na dva mesta u opstoj bibl.bibliotekara.Tome u prilog govori i sveska Sta treba pregledati.Sevica.ali je uvek belezio za koje naslove. Na drugoj stranici prve sveske stoji naznaka:”poceto u zimskom semestru 1904.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica.edicija. pominje se Pokusaj za bibl.vec zarezom.Prvih 76 numerisanih stranica potvrdjuju Popoviceve reci.i to popisom biografija.cije su objavljivanje omele ratne prilike.

i one cine ukupno 413 bibl jedinica.a zastarela u nacinu bibl.Novakovica kojima se pored ostalog sluzio prilikom izrade Srp. 3. Srpska bibl.bibl. prema nepotpisanoj napomeni izdavaca. delo. 4.i G.a i po savetu dr.vek.v. veka” G.Zato se i duze osecala potreba da se uradi nova i savremenija bibl.G.18. literature.koju je obrazovao Savet za nauku i kulturu NRS.na inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.koju je po zgaristu pozrtvovano i savesno sakupljao Pavle Popovic.)18.)od prve stampane knjige 1494. rada koji se ticao popisa knjiga 18. stradala je i gradja za bibliografiju.Mihailovic je najpre dao kratak pregled srpskog bibl.sigurno nije mislio da ce gradje Srpskog seminara svetlost dana ugledati tek u okviru “Srpske bibliografije 1867-1941.koja su obradjivala isti period. veka. Srpske akademije nauka. Petra Kolenovica.Mihailovic je detaljno analizirao bibl.S. novih istrazivanja postala oskudna sadrzinom.Mihailovica.u izdanju Narodne biblioteke Srbije.)1801-1867.on je istovremeno iskazao respekt i duzno postovanje za njihovo bibl.Safarika.4 sumnjive jedinice unete su samo radi evidencije za kasnije istrazivanje. Srbije za period od pojave prve srpske stamparije u 15.Pavle P.veka.sve su verodostojno utvrdjene. 38.koja je . Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1.U svom predgovoru posebno naglasava da je Safarik jedini u srpsku bibl uneo i knjige rimokatolickih Srba i drugih Slovena stampane brzopisnom cirilicim.18.48 nije vidjeno.veku do 1944..Od zaista objavljenih 408.g”.a zatim je pomenuo izvore kojima se sluzio.obrade.)1868-1944..ali sem 4 jedinice.zapoceta na podsticaj Instituta za proucavanje knjiz.G. ovo napisao.g.kao i od navodjenja konkretnih njihovih gresaka. On kaze.izradjuje Narodna bibl.veka.vidi se da je ovo delo bilo zamisljeno kao prva knjiga srpske retrospektivne bibl.ukljucivani su postupno u retrospektivnu bibl.. GEORGIJE MIHAILOVIC Sacuvani podaci.saobrazivsi ih principima bibl. obrade. Posebnu ulogu imao je Miras Kicovic kao glavni redaktor koji je znatno upotpunio i ispravio opise knjiga. Koju u godinama nakon II Svetskog rata.da bi onda podrobnije istakao principe na kojima je radio svoju knjigu.g.v..u kojima je takodje nalazio neke izvore za svoju bibl. Iako nije bezao od kritickog odnosa prema svojim prethodnicima. .U bombardovanju Srpskog seminara 1914.Isto tako je pokazao i izvanredno poznavanje ruske i madjarske bibl. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18.Mihailovic je smatrao ispravnim da te knjige unese u svoju knjigu (to je osnovna zamerka ovoj knjizi bibl kritike). 2. koju je pripremala NBS.Na osnovu njegovog primera. U dosta opsirnom i vrlo konstruktivnom predgovoru za ovu bibl. radove Lukijana M.dela (Safarika i Novakovica).a uz smernice Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.nakon vise od 100 g. Kad od ovih jedinica odbijemo 5 fiktivnih ostaje stvarno 408.Takodje se istice da su ranija bibl.u svom predgovoru.kako svedoci sam autor.da njegova knjiga sadrzi sve poznate stampane knjige i objave 18. do kraja 17.koje su svojevremeno sakupljali Pavle Popovic i njegovi saradnici.

strucna pitanja.naredbe.karaktera bibl.istorijske i teorijske dileme.nacin opisivanja gradje.Izvesna skracenja u opisu (narocito naslova) uvedena su zbog ilustrovanja teksta naslovnom stranom knjige.18.)Izdanja drzavnih vlasti za upotrebu i obavestenje Srba.U ovom predgovoru Mihailovic objasnjava koju gradju bibliografija obuhvata: 1.inicijala. b)prevode stranih pisaca na jednu od varijanti tadasnjeg srpskog knjizevnog jezika. veku putem stampe objavili na bilo kom jeziku: a)originalna dela srpskih pisaca.a stampane crkvenom ili gradjanskom cirilicom.sanitarna uputstva.kao sto su skolske knjige. 39.imena koja se javljaju u tekstu jedinica i literature.kao:skolske knjige i skolski izvestaji.zakoni.pseudonima i anonima.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl. objasnjava obuhvat. Lakse snalazenje u bibliografiji omoguceno je unakrsnim registrom odrednica.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.nije primereno naucnoj bibliografiji. za 200 novih jedinica.SRPSKA BIBLIOGRAFIJA:1868-1944 “Srpska bibl.proklamacije i dr.veku stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.kako ne bi doslo do dupliranja.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu. e)sva ostala nasa izdanja u 18.mada to. 3.kako kaze Miodrag Zivanov.zbog cega je ova bibl.narocito dostupne arhivske gradje.v.samo ako su izdate na crkvenoslovenskom ili napred navedenom jeziku.sopstvene nedoumice i uticaje recenzenata i izdavaca.U odnosu na S.Safarika.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.Musickog.P.nepotpunih imena. i ispravki Djordja Rajkovica.)jedan prevod srpskog pisca na ruski jezik Temeljno i pregledno Mihailovic u predgovoru bibl.a stampane crkvenom. i anotirana.najvazniju literaturu i skracenicu biblioteke u kojo je knjiga sacuvana.s jedne strane.g.proklamacije.sadrzaj knjiga.izvestaji akcionarskih drustava 2.Potpunost ove bibliografije je.g postavljene su osnovne smernice rada i .s druge pak.Od jula do oktobra 1954. Na neposrednu inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.G. jedinica i potpunosti bibl.drustveni kontekst.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.To je.sistematizacija gradje (hronoloski).osnovne izvore i svoje uzore i prethodnike.Anotacija se sastoji od ukazivanja na jezik i pismo publikacije.kalendari.kako kaze Mihailovic.)Sve sto su Srbi u 18. 18.Ova bibl. radjena je iskljucivo de visu. izvora.novine. odluku o formiranju Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.80-90 %.Novakovica. c)knjige za crkvene potrebe i versku pouku. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova. je u pripremi.objektivna i znalacka analiza bibl.bez obzira na versku pripadnost. L.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.Savet za nauku i kulturu Srbije doneo je 19.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.jula 1954.)katalozi nasih knjiga izdavanih od stamparija 4. gradjanskom ili brzopisnom cirilicom d)privilegije stampane o trosku Srba na latinskom jeziku.Stojana N. knjige 1868-1944.stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.Mihailovic je obogatio srpsku bibl.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.

)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.odnosno njeno bibliografsko odeljenje.g.tada je samo delimicno ostvarena kroz mesecne sveske Jugoslovenske bibliografije.)1801-1867.zaduzenog za izradu . Za izradu ove bibl.sto je dovelo do ponovnih istrazivanja istih biblioteckih fondova i sagledavanja onih koji prethodno nisu bili obuhvaceni.preciznim i pouzdanim imenskim i predmetnim registrom. teritorijalni princip kombinovan je sa nacionalnim.jula 1960.4. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.kasnije i Ksenija Lazic i Jelena Jelic (od 1964. za 1938.vek.g..kojima ce se pridruziti i indeksi po drugim kriterijumima.)18. 1945.izvrsena periodizacija prema kojoj bi srpska retrospektivna bibl.g)..g.g.)1868-1944.g zadatke Komisije preuzela je Narodna biblioteka Srbije.g.Odrednica je uvek pisana latinicom.koja okuplja gradju od 1928-1932.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.ali sa pomenutim odstupanjima. (u radu Godisnja bibl. veka. Svaka sveska bibl.u zelji da predstavlja celini sa retrospektivnim bibl.cemu je ustupak bilo i formulisanje latinicne odrednice i istih pravila opisivanja radi ujednacavanja bibl. knjiga i periodika stampanih u Jugoslaviji u 1940.).pretezno primenjivanog tokom 19.2.a osnovno pismo je cirilica. drugih jugoslovenskih republickih zajednica.TEKUCA INSTITUTA BIBLIOGRAFIJA JUGOSLOVENSKOG BIBLIOGRAFSKOG Zelja da se od retrospektivne bibl. i Glasnika Narodne bilioteke za 1940.g.).g.Miodrag Zivanov (od 1960. opis je dat pismom originala.g.kao priloga Glasnika knjizara od 1934-1935.Raspored gradje je abecedni. 3.) Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3. Odluceno je da se najpre pristupi obradi knjiga iz poslednjeg perioda (1868-1944). bila podeljena po hronologiji na 4 dela :1.)Pojedinacne doprinose tekucoj bibl.sto je i razumljivo s obzirom da taj period gotovo uopste nije bibliografski pokriven.)od prve stampane knjige 1494. do kraja 17.teritorijalni princip sada ima prevagu.) i Zivorad Jovanovic (Jugoslovenska bibl.veka.g.a svaki tom ce sadrzati i 2 osnovna registra:autorski i predmetni.g.20. 40. 2.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.). opremljena je sveobuhvatnim.Predvidjeno je da bude objavljena u 20 tomova. Za razliku od jezickog principa.g.pismo ili nacionalno poreklo autora. stigne do redovne tekuce bibl.g.Od 1969. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948. pruzili su Bosko Veljkovic (Prilog bibl.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.bibl.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.Na njenoj izradi su angazovani:Milena Nikolic (od 1955.

ali treba reci i da je: -prvo.mada postoje godista za koja nisu izradjeni.nacionalna. Zadaci instituta bili su:izrada specijalnih bibl.u tri serije: -za knjige.Institut bio u neadekvatnim prostorijama -drugo.To odeljenje je imalo 4 sluzbenika koji su ada postali saradnici novog instituta (par meseci kasnije broj saradnika ce porasti na 8).g.vremenom pored originalnog naslova knjige unece se i prevod tog naslova.personalnih.primarna i samostalna.retrospektivnih i medjunarodnih bibl. Na prvi pogledovo su bili konkretni zadaci.“Bibliografiju zvanicnih publikacija” u cilju medjunarodne razmene (prema Briselskoj konvenciji od 1886.tekuca. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949. -za serijske publikacije.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.ova tekuca bibl.univerziteta i visoke skole Srbije imao je jedno odeljenje koje ce maja meseca 1948.registraciona.g.ili se objavljuju godisnje.da je broj sluzbenika bio nedovoljan za sve te postavljene zadatke. a od 1971.g.kasnije i sam sadrzaj knjige. Od 1975. izradjuje samo na osnovu vidjenog materijala.koji za Jugoslovenski bibl.g.modifikovana varijantom sovjetskog bibliotekara Tropovskog. . sluzi i kao osnov za: . roto stampe i stripova.g. u sistematizaciji gradje siroko prihvacena Univerzalna decimalna klasifikacija. institut nije direktno zakonski regulisan.Kako se tekuca bibl.g.a UNESCO-voj konvenciji od 1958. 41.bila je odmah prihvacena decimalna klasifikacija.Autorski i predmetni registri sastavni su deo pojedinacnih svezaka.njena kompletnost zavisi od odgovornosti izdavaca i stampara u popunjavanju obaveznog primerka.da su finansijska sredstva bila vrlo skromna Bilten prinova izlazice sve do 1951. u Bibl..objavljivanje putem biltena prinova priliva stranih knjiga nabavljenih u beogradskim bibliotekama i izrada centralnog kataloga knjiga Srbije. prerasti u Bibliografski institut Srbije. Jugoslavije primenjuju se medjunarodna pravila za bibliografski opis svih obuhvacenih vrsta publikacij. izlazi i Bibl.U pogledu grupisanja gradje u tim biltenima.BIBLIOGRAFSKI INSTITUT U ISTORISKOJ DIMENZIJI I DANAS Komitet za naucne ustanove. Takodje. Istovremeno.g. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta.kumulativno. -Bibliografiju prevoda u SFRJ -i niz strucnih. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.jer se u to vreme smatrala jedino ispravna praksa sovjetskih biblioteka.tekuce (za knjige.. -trece.a od 1965.Institut objavljuje bilten stranih casopisa sa prevedenim naslovima clanaka.Pred toga jedan broj honorarnih saradnika prikupljao je gradju za bibliografiju profesora Beogradskog univerziteta.g. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.).brosure i muzikalije.vec preko nacionalnih biblioteka.

Direkcija za informacije FNRJ izdavala je u periodu 1947-49. Pocetkom 1950.cak se diskutovalo i o formatu i o boji korica.geoloskoj.listovima i zbornicima -Bibliografija Jugoslavije koja se odnosi na serijske publikacije izlazi tromesecno od 1956.doneta uredba o obaveznom primerku po kojoj su izdavaci i stampari biliduzni da dostave Institut obavezan primerak svih svojih izdanja. instituta FNRJ.kao i sledeci bice odstampani u stampariji BIGZ-a uz neposrednu saradnju jednog broja bibliografa i majstora stamparije.Sa njima su se pretresla brojna tehnicka strucna pitanja oko izrade bibliografije.Institut se nije dvoumio da jos i pre realizacije takvog bibl.). Od 1952. Zbog svega toga se prionulo proucavanju svih relevantnih publikacija o teoriji bibl. koja bi strucno dala pregled nase tekuce izdavacke delatnosti. poduhvata angazuje po dva vrlo iskusna bibliografa iz Hrvatske i Slovenije. Borislav Blagojevic biva imenovan za direktora Instituta.Prvi trobroj bibl. pokrenut je Centralni katalog stranih knjiga i casopisa..Prvi koraci su bili i najtezi jer vecina sluzbenika tog odeljenja nije bila bibliografski obrazovana.Na kraju pristupilo se izradi pravila za bibl.vodi se od 1950. obrade.g -Bibliografiju Jugoslavije koja se odnosi na clanke i priloge u casopisima.Posto se vec ranije odustalo od varijante Tropovskog.g dolazi i do selidbe Instituta .iako se smatralo da bi trebalo da ih bude 40 s obzirom na postavljene zadatke : -prikupljanje.Od 17 sluzbenika njihov broj raste na 33. -pruzanje biblioteckih informacija -vodjenje centralnog kataloga literature Jugoslavije . gradje -izdavanje tekuce bibl. sveske pod naslovom “Izdavcka delatnost FNRJ” (zamisljena kao tekuca bibl. Jugoslavije.koje su ostale nedovrsene ili u rukopisu.ali su kasnile u odnosu na tekucu produkciju knjiga.Institut je izdavao i : -Bibliografiju Jugoslavije-(u petnaestodnevnim i msescnim sveskama)odnosi se na knjige.g.a 4 na specijalnim bibliografijama:radnickog pokreta.g.vodeci racuna o svim fazama stampanja. izadje prvi trobroj Bibliografije knjiga. za podrucje cele Jugoslavije.koja je bila primenjivana u Sloveniji i u mnogim stranim publikacijama(nasa varijanta UDK). i pravilima bibl.Uzora za takvu bibl.razmena zvanicnih publikacija sa inostranstvom. Tekuca bibl.g.ali njene manjkavosti nisu mogle nadomestiti jednu bibl.pedagosko.Uskoro Savezno ministarstvo za nauku i kulturu donosi u septembru 1949.Bibliografskom odeljenju instituta bio je poveren najodgovorniji zadatak:priprema i publikovanje tekuce bibl.istrazivanje i obradjivanje bibl.koji su se rado odazvali tom pozivu.Pocetkom 1950.Na taj nacin je omoguceno da vec u aprilu 1950.za koji se znalo da ce morati bez zastoja teci u kontinuitetu.obradjivao je ceo kolektiv Instituta..od kojih je 9 radilo na pripremi biltena.svestan velike odgovornosti ovog poduhvata.bilo je logicno da se prihvati UDK. opis publikacija.g prof dr.g. broj sluzbenika Instituta je povecan na 17. ne bi mogla biti realizovana bez dobijanja knjiga i casopisa putem obaveznog primerka.posao je bio olaksan. U to vreme sve vise sazreva ideja da bi Bibliografski institut bio najpozvaniji da publikuje tekucu bibl.Hrvatska i Slovenija izdavale su svoje godisnje bibl.Stoga je u decembru 1949.kada ce konacno biti smesten u zgradu na Terazijama.Kasnije kada je Institut nabavio svoju stampariju. .Godine 1949. bilo je malo.g uredbu o osnivanju Bibl.brosure i muzikalije.Taj trobroj.g.

delo objavljeno kao samostalna monografska publikacija koja predstavlja izdavacku delatnost Dimitrija i Pana Teodosija .pismu i ceni. Naslov.mestu i godini izdavanja.ali tada samo za SRJ.objavila je svoj katalog negde izmedju 1772-1774 god. prevoda u SFRJ izlazi godisnje od 1969 -Bibl.uz povremenu napomenu (ne uvek iste vrste.formatu.uz dosledno koriscenje istih simbola.brosure i muzikalije 1945-1967 -Bibl.Isto naslov u narednoj bibl. 42.a po drugi put u poslednjoj godini toga veka-1800. Javlja se dilema da li je njegovo primarno opredeljenje bilo da sacini katalog izdanja D.autor.periodike..Drugi deo ove knjige on je nazvao Katalog knjiga Slaveno-serbskih. roto-stampe i stripova 1971-72 -Katalog strane periodike u bibliotekama SFRJ 1919-1968 -Katalog strane periodike u biltenu Jugoslavije 1957-1961 Ovo je bio sam pocetak kada se pocelo sistematski raditi natekucoj bibl.veku i prvi srpski katalog uopste.licenca za prevod i izdavanje UDK tablica.Knjige koje su ranijim katalogom Teodosijevih iz 1800.nekad o ilustraciji. Ovaj Solaricev katalog razlikuje se od ostalih slicnih knjiga i po ozbiljnosti predgovora. vec bile obuhvacene oznacene su simbolom.Naslov je. jedinici nije ponavljan vec je obelezavan linijom.kojim su obuhvacene slaveno-serbske knjige stamparije Teodosijevih. Jugoslavije.prvi put u 18.Dimitrije Teodosije. .On je prvi koji svome pregledu daje odlike prave bibl.iako ostavlja terminolosku nedoumicu.jednom godisnje -Bibl.izlazi od 1971. gradja-knjige.Solaric znao i video.Ni po kojoj osobini Pominak nije trgovacka knjiga radi trgovine knjigama.JUBIN ce i posle raspada SFRJ obavljati pojedine funkcije nepostojece centralne biblioteke.Prvi je objavio venecijanski stampar .venecijanska stamparija Teodosijevih.dakle.dakle po nameni i po opisu knjiga.odrednica knjige i graficki je istaknut povlacenjem prva tri slova u levu marginu. Teodosija ili bibliografiju srpske knjige. zvanicnih publikacija SFRJ.g.rodom Grk. Jugoslovenski bibl.izdao je 1810.sumnje i nedoumice svoga traganja za pocecima i razvojem srpske stampane reci.Bibliografski opis. SRJ.g JUBIN se nalazi u sastavu NBS.g.drugi put o sadrzaju dela). “Pominak knjizeski” gde je zapisao svoja znanja.rad koje kasnije nastaviti Jugoslovenski bibl.podatak o jeziku dela.jasno ukazuje na sadrzaj.-informacioni institut. institut izdaje i povremeno pojedinacna izdanja -Jugoslovenska retrospektivna bibl.Uz ove bibl.(JUBIN).g.Od 2003.a nekada su stampani i kumulativni.Obavljao je i dalje bibliotecke poslove od nacionalnog znacaja:izrada tekuce bibl.a drugi njegov naslednik Pana Teodosije.redovno obuhvata naslov.Samo poglavlje koje nosi naziv katalog jeste bibliografija.sto predstavlja utemeljenje prakse pozivanja na druge izvore. u Veneciji.stampanih Dimitrija i Pana Teodosija.nekada su se stampali uz svesku.izdavanje ISBN/ISSN broja. Ova izdavacaka kuca o kojoj pise Solaric. i P. PAVLE SOLARIC “Pominak knjizeski” prvo je bibl. pojavljuju se i predmetni i imenski registar. slozene po azbucnom redosledu naslova.a predgovor je istorijat srpskog stamparstva u Veneciji kako ga je P.

jedinica:14.od kojih su 42 iz 18.Godinu izdanja je belezio samo ako ju je nalazio na koricama knjige.bilo da ih Teodosijevi nisu sacuvali.o knjizi Jevrema Lazarevica. Solaric za nju tvrdi da je to najstarija slovenska knjiga.a onda je prikazao graficka resenja slova-njihov oblik i brojnu vrednost.godinu i mesto izdanja. U Katalogu on je opisao 72 knjige.medju kojima je 7 hrvatskih. U tom kontekstu prikazao je i “Psaltir Davidov” poslednju knjigu ranog srpskog stamparstva objavljenu 1638.jedini pre Stojana N.Zapravo u samom katalogu su navedene knjige stampane iskljucivo u tipografiji Teodosijevih.. .on jednostavno godinu nije belezio.U opisu je redovno navodio mesto izdanja.napisao vrlo zanimljivu anotaciju. je Pana Teodosije objavio u prvim godinama 19.casopisa.Tajne Dimitrija T. Cela knjiga .v.Pisane podatke o svemu tome po svoj prilici nije imao u rukama.Kada su ga istrazivanja dovela do ove knjige.sastavljali su bibliografije i objavljivali ih u okviru neke knjige.iako su izasle iz ove stamparije.od Orfelina do Subotica.Format i obim knjige i cenu je obavezno unosio u opis.bolje reci da je to samo po izuzetku cinio.Zato je u njega srazmerno veliki broj nedatiranih bibl.Van kataloga opisao je jos 8 knjiga.Ako nije bio siguran u to.ukoliko su ih imali.medju kojima je 8 hrvatskih.M. veku ne samo za Srbe nego i za Hrvate.Musickog zabelezio Orfelinovo delo “Zitije Petra Velikog.oba njena dela i traktat o razvoju srpskog stamparstva i Katalog izdatih knjiga u Teodosijevoj stampariji-plod su dve Solariceve zelje i jedne teznje. autora dela nije znao.kao i odsampavanja na njima mesta izdanja nije dokucio. Ocevidno je da je o pocecima rada stamparije Teodosijevih znao dosta.i to onako kako je na knjizi odstampano.Svi drugi. Na pune 4 strane.Samo je jednom.pa je za neke knjige napiso da su izdate u Moskvi.zatim naveo kolofon sa strane 273 Psaltira.v. Solaric je jedini pored L. opisa:naslov.cirilicke i latinicne stampane knjige u 17.on nije pobrojao samo konvencionalne elemente bibl.a drga da objasni drustvene i politicke.On je prvi kod Srba napiso iskljucivo bibliografsko delo kao samostalnu knjigu.ali nije znao sve i valjano.i one su sve srpske.U svakoj jedinici je navodio kojom vrstom slova je knjiga stampana:gradjanskom ili crkvenom cirilicom ili glagoljicom.ali pravog autora nije uvek navodio.on je pohitao da je bibliografski opise.nego je prvo dao sadrzaj dela.a hrvatske je autor pominjao samo u okviru rasprave o pocecima i razvoju srpskog stamparstva.Odrednicu nije izdvajao.kulturne i ekonomske uslove razvoja glagoljicke.znakove interpunkcije. oko datiranja knjiga.”ali za razliku od L.a 3.Redovno je zapisivao da li je delo prevedeno i sa kojeg jezika.g u mletackoj stampariji Bartola Djinamija.Prva je-da obelodani svoja saznanja o srpskom stamparstvu.Katalog je sredjen po azbucnom redu naslova knjiga.bilo da mu nisu stavili na uvid. Bibliografsku belesku nije gajio. U ovoj knizi je opisao 80 knjiga.format i broj strana.Taj opis je remek delo rane srpske bibliografije.novina ili kalendara. i 18.Ovu je graficki odvojio od opisa.

knjizevnost i folklor srba. predstavljena najnovija ruska i poljska knjizevnost.g.a nesto kasnije . Dodatku zabelezile i prvi bibl.Pise rad “Rusijsko knjizestvo” i objavljuje ga u svesci 1832.Objavljuju se vesti o izlazecim ili vec izaslim srpskim knjigama ili knjigama koje se ticu Srba.Kod Stamatovica primaran je pregled zurnala.Tako je u Serbskom Letopisu 1839.postepeno.g.g.u svome knjizevnom delu orjentisao se prema madjarskoj i nemackoj knjizevnosti.Popovic je prvi sistematizovanoj gradji dao i odgovarajuce nadnaslove.Davidovic) otvaraju i sasvim zasebnu rubriku pod naslovom Knjizestvo slavensko. kada je u Novinama Serbskim u rubrici Smesice knjizestvene zabelezena prva knjiga na nemackom jeziku koju je napisao i u Pesti objavio Johan Caplovic.Georgije Magarasevic programskim zapisom u prvoj svesci daje okvire bibl.a zapostavljaju pracenje strane knjige.a bibl.Iste godine su Novine serbske u tzv. Magarasevic samo jasnije uoblicava Davidoviceve pionirske pokusaje.Beca. nema redovnih vesti o stranim knjigama jer Novine serbske prestaju da izlaze 1822.Od trenutka kada Magarasevic prestaje da uredjuje Letopis.vec i na ostle slovenske (ruske. BIBLIOGRAFIJA STRANIH KNJIGA Pocev od 1819..veka cesci su napisi o slavenskom knjizestvu koji su i bibliografski bolje potkrepljeni.a duzina opisa kod jednih i drugih se bitno ne razlikuje. podacima. naporima tokom celog 19.a u cilju poredjenja prevoda na srpskom i ruskom jeziku. opis strane periodike prosiruje podatkom o periodicnosti izlazenja.bile one posvecene Srbima ili ne.g.u najsirem smislu te reci.Madjarske i Nemacke javljaju se samo u rubrici Smesice i iskljucivo se odnose na tekucu produkciju.gazeta i almanaha.ceske.On ce pod naslovom “Znatniji spisatelji Ruski…” okupiti 19 ruskih autora. Istovremeno Pavle Stamatovic u Serbskoj pceli prati Magaraseviceve postupke.Monografske publikacije zastupljene su kompletnim bibl. Milos Popovic objavljuje “Pregled literature” koji se ne odnosi vise samo na srpske . U periodu od 1819-1824.a u tri broja cak i francuske.dok za clanke u casopisima postoji samo opsta napomena. Josifa Dobrovskog).Nakon perioda zatisja u parcenju strane knjizevnosti urednistvo casopisa Javor se odlucilo da pod naslovom “Iz slovenskih knjizevnosti” belezi novije vaznije proizvode iz svih naroda slovenskog plemena.Stoga su pregledi ruske.Od tada u srpskoj bibl.veka obecavsi da ce u svakom broju Serbskog letopisa pruzati kratka obavestenja o delima slavenskih spisatelja uopste.Sedmica.a Serbski letopis se pojavljuje tek 1824.Retki su bili clanci posveceni iskljucivo analizi stranih knjizevnosti. U nacionalno romanticarskom zanosu naucnici se sve vise okrecu srpskom naucnom i umetnickom stvaralastvu.koja se ne odnosi na Srbe.U vreme kada su periodicna glasila donosila vesti i prevode iz francuske i ruske literature.u kojoj u nekoliko narednih brojeva predstavljaju knjige ceskih i poljskih autora (npr. podatak o knjizi (Ruska biblija) objavljenoj u inostranstvu.vesti o stranim knjigama ne samo ruskim vec i onim iz Pozuna.list za nauku i zabavu.promenama u urednistvu i prikazom sadrzine publikacija.ali bez prekida raste interesovanje za upoznavanje knjiga na stranim jezicima i stranih knjiga koje se odnose na istoriju.ali pojedinacne vesti o novim knjigama stampanim u inostranstvu.italijanske i bugarske knjige.Predstavljajuci slovenske knjige.g.poljske).43.ispunjavale su skoro redovne rubrike vecine glasila toga doba. Od 40-tih god 19.Iste godine urednici (D.Priblizno je jednak broj popisanih domacih i stranih knjiga.g.ceske i slovenacke knjizevnosti. nisu ni retke ni beznacajne beleske o stranoj knjizevnosti.

hrvatske.Otuda u Zori. slovenackim izdanjima.Bibliografski opis ukljucuje samo prezime i ime autora.Francuski bibliografski zbornik Revue des etudes slaves.koji je zapravo kratka hronika od Cirila i Metodija do patrijarha Makarija.tipa poveza.vek.stampaju se redovno i bibliografski popisi srpskih i zasebno srpsko-hrvatskih izdanja.srbulje su i rukopisne i stampane knjige crkvenog karaktera na srpskoslovenskom jeziku..pre svega u pogledu tehnike pisanja i stampe.namecu fleksibilniji pristup svakom opisivanom primerku.Starom i retkom knjigom na jugoslovenskim prostorima smatraju se publikacije di 1867. opisa i ujednacio principe u radu..g.veka. rad O poravljanju slvenskih crkvenih knjiga.kvaliteta i porekla hartije.g.zagusen brojnim novim izdanjima u zemlji.Napomena cesto upucuje na sadrzinu sa ciljem da preporuci delo.odredjuje stepen njihove vaznosti za kulturu jednog naroda.g.Dok su inkunabule stampana izdanja do 1500.hrvatskoj. Jos na samom pocetku 19.bugarskim.BIBLIOGRAFIJA SRBULJA Stare i retke knjige zasticene su Zakonom o kulturnim dobrima koji.ukrajinskim. Uz vesti o ruskim..a srpske pisce usmere na prevodjenje umetnicki vrednih dela. opisivanje antikvarija ISBD(A). Specificnosti prvih knjiga.g.beloruskim. (za srpaku knjigu granica je pomerena na 1638.mada uredjivan sredinomm 20.Kronika izvestava uporedo o slovenskoj (srpskoj.ortografskim i jezickim osobenostima.Tako je na medjunarodnom nivou i nastao opsti standard za bibl.koji je uklonio dileme u vezi bibl.ceskoj) i stranim (nemackoj i engleskoj) knjiz.francusku i madjarsku knjiz..Unutar nacionalne zastupljena je i strucna podela.vrste slova i iliminacija. nastajale u zelji da citaocima predstave strane knjizevnosti.).naslov dela i eventualno knjizara kod koga se primerak moze nabaviti.mesta i godine izdavanja). 20.do usvajanja Vukovog pravopisa..Traganje za pocecima srpskog stamparstva za cilj je imalo utvrdjivanje njegove uloge u formiranju i istorijskom razvitku srpske kulture.veka.g.je pocvecena njihovim paleografskim.Neki od bibliografa.veku.veka pociva na principima kakve su osmislili i srpski bibliografi s pocetka 19.dok postoje predlozi za 1900.kao medjasnu za novi vek.zadrzali su svoju .izdavackim kucama i knjizevnicima ne mogu biti lako dostupne. 44.uz povrsan pregled crkvenih knjiga bez pouzdanih podataka.poljskim. pracenje slovenske knjiz.slovackim.upravo tako razvrstanim po geografskoj i nacionalnoj pripadnosti.koje joj bez saradnje sa stranim glasilima.veka karakterisalo interesovanje za nemacku.redovni prilozi u svakom broju.na samom kraju 19.uglavnom hronoloski.posebno u inostranstvu.u izucavanju srbulja.Ozbiljna paznja.nedovoljnosti pouzdanih formalnih podataka (poput imena autora ili prepisivaca.one koje objavljuje casopis Strazilovo bave se prevodnom knjizevnoscu..poput Pavla Solarica.a 70-te i 80-te god. Dok su prethodne bibl.U Novinama serbskim objavljen je 1816.predmetno ogranicava svoja interesovanja. veka ponudjena je zlatna sredina.Dok je sredinu 19 .ali ipak unutar tipskog opisa.koji je cuvao odlike srpskog narodnog govora.Originalana izdanja u Srbiji nisu razdvojena od prevoda ili studija posvecenih srpskim piscima u stranim zemljama.Ova revija donosi vesti iz svih slovenskih knjiz.naslova sa naslovne strane.pouku i knjiz.listu za zabavu.stare srpske stampane knjige bile su predmet popisivanja bibliografa.ceskim.poljske i bugarske. Pojam srbulja se odomacio u tekstu Adama Dragosavljevica u 19.

Georgije Magarsevic.veka nisu bile iskljuciv predmet interesovanja.Glasnika Cetinjskog istorijskog drustva. Saznanja o srbuljama cesta su u opisima crkvene i manastrirske imovine ukljucenim u putopisnu prozu.godini stampanja i pripadnosti knjige jednom manastiru.postojecih stranih bibl.srpske manastire i njihove riznice predstavljali su Dimitrije Krestic.Kako u opstoj istoriji bibl.poput Lukijana Musickog i Georgija Magarasevica.Obilazeci razne manastire.Safarik je pokazao suvereno poznavanje drustvene i kulturne istorije srpskog naroda..Zalazuci se da opis svakog manastira sadrzi podatke o mestu zidanja. Tako Novakovic precizira odredjenje formata i opis straih knjiga daje u tri nivoa:istice naslov jezikom i pismom originala.samokriticnost i naucnu opreznost.Dejan Medakovic…).prilozima u Serbskom letopisu.uskracujuci nam informacije o broju strana.Javora.natpisima i popisima. Stare srpske knjige provlacile su paznju malobrojnih istrazivaca.tezili sto vecoj potpunosti. Najpouzdaniju i najsveobuhvatniju bibl.meceni.godini izdanja.vec i zato sto je probleme koje drugi nisu ni primecivali on teoretski rasvetljavao.izdavacu.sveobuhvatni i pouzdani. srpskih rukopisnih i stampanih knjiga.u izvodu ili celovit. Stare srpske knjige nijednom od bibliografa 19.navodi datum stampanja.Karadzic je preduhitrio Georgija Magarasevica kome je ova beleska svojstvena.knjigama.jer je bavljenje njima iziskivalo dobro poznavanje kulturne proslosti srpskog naroda.ali su 30-tih godina o njima pisali Vuk Karadzic. Georgije Magarasevic je i u naslov svoga rada uneo sintagmu “staropecatne knjige”.paznju samo na “zasnovima” srpskog stamparstva u Veneciji u 17.navodeci pouzdane podatke o naslovu.tako i bibl. Na slican nacin poput Vuka i Magarasevica.arhimandriti Leonid i Nicifor Ducic.Mada se Vuk Karadzic nije bavio bibliografijom.vec i ruske. rat i Zapisa.njegov tekst Pocetak opisanija srpski manastira prvi je bibl. srbulja dao je Pavel Jozef Safarik.oblik naslova i vrsta inicijala.a pred II Sv. Istrazivanja nisu okoncana ni u nase doba (Dimitrije Bogdanovic.iz manastira Bodjani.Narodnih novina.izbrojani su i listovi i stranice.Adam Dragosavljevic.Pavel Jozef Safarik.stamparu.u skladu sa svojim sveslavenskim opredeljenjem.Dusan Pankovic.Panta Sreckovic.formatu.Musicki je tsko popisao 23 stare srpske knjige koje je licno video u 24 manastira.Brankovog kola.istaknuti su radovi Stojana Novakovica.sposobnost nepogresivog diferenciranja stamparija.Naglasavajuci gde se knjige nalaze.stotim i hiljaditim delovima metra.on ce u njima naci tridesetak rukopisnih i tri stampane knjige.I to ne samo stoga sto su mu zapisi brojni.velicina slova.predocava i tekst pogovora.mestu.ktitoru i zidaru.dimenzije su izrazene u desetim.dok su drugi.veku. prirucnika Sopikova i Smiridina.a prema zapisima i eventualnim ostecenjima i njen istorijski put i nacin na koji je nabavljena.materijalni opis pripada drugom nivou.predstavljajuci ne samo srpske.narocito razvoja stamparstva.legendama koje o njemu kruze.Sava Petkovic. prilog o srbuljama sa jasnim i sazetim obrazlozenjem bavljenja ovom temom.narocito na stranicama Glasnika Srpskog ucenog drustva.Beocin.Milos Popovic.opisujuci cak i izgled primerka i karakteristicne zapise na njegovom pocetku i kraju.Kovilje. .U svojim knjizevno-istorijskim studijama.

srednje i istocnoevropskim zemljama.kulturnih.velicinu.tehnoloskih uslovljavanja njenog razvoja.usvojeni u jugoslovenskoj biblioteckoj teoriji i praksi.da bi kasnije uz izvesna prilagodjavanja.u kojima su se .naucnim radnicima i bibliotekarima.shvacena kao normiranje. veku i za bibl.Nemacka kataloska praksa .kao ogranicenja.g.Kako je bibliotekarstvo kao struka usko povezano sa izdavastvom. donela Uredbu o standardima i formiranju Savezne komisije za standarde.ali i zbog geografskih.propisivanje.g.predstavljaju pouzdan oslonac bibliografima.bibl.a narocito posle II Sv.propisivanje uslova koje treba da ispunjavaju sirovine.ne cudi sto pojedini standardi istovremeno obavezuju obe delatnosti sa zeljom da se postigne laksa i brza dostupnost publikacija i informacija korisnicima. U 19.) koja su 1899.kao maksimalna nedostizna opterecenja.s druge. i za katalog formulisu se i samostalno objavljuju prvi opsti principi koji vise nisu samo prateca tumacenja nacinjenih pregleda literature.45. prihvacena od pruske vlade i svih nemackih biblioteka (Pruske instrukcije).bila je predmet organizovanog i sistematskog rada jos krajem 19.zasnovana pre svega na bibliografijama nemackih knjiga stampanih do 1700..ali se istovremeno suocavaju sa nacelnim problemom da li je bitnije tacno predstaviti izgled naslovne strane.svodjenje na pojedinacnu meru.dozivela je vrhunac krajem veka u instrukcijama Karla Diackog (1886. U grupu jugoslovenskih standarda spadaju: -Priprema rukopisa za stampanje -Naslovni listovi za knjige -Medjunarodno standardizovano numerisanje monografskih publikacija -Medjunarodno standardizovano numerisanje serijskih publikacija -Uoblicenje periodicnih publikacija -Bibliografska manseta -Uoblicenje clanaka u periodicnim publikacijama -Registar publikacije -Kratak sadrzaj periodicnih publikacija u drugih dokumenata -Bibliografsko citiranje.koje istovremeno.za bibliografsko opisivanje svih vrsta publikacija.s jedne strane. Medjunarodno udruzenje za standardizaciju (ISA) osnovano je 1926.g.oblik i dimenziju. Standardizacija u oblasti bibliotecke delatnosti.g.sastav.g.ODNOS BIBLIOTEKARSTVA.zbog raznorodnosti i sirine obuhvata struke.Prvi zakon o standardima formulisan je i usvojen 1960.ili namenu.u razlicitim okruzenjima.g..proizvodi i usluge.veka. kao preteca ISO (International organisation for standardization) oformljene 1946. Nimalo ne kasneci za savremenim nastojanjima u svetu.Standardi su prevashodno namenjeni izdavacima i urednicima. sredjivanje. rata.ekonomskih.javno u praksi proverene preporuke.opisivanje latentnih dokumenata Postoje i medjunarodni standardi.politickih.dozivljavane.priznavanje jedne mere kao norme.Standardi su strucno osmisljene.bila usvojena u skoro svim skandinavskim. Procesi izrade kataloga i bibliografija se do srednjeg veka ne razlikuju.IZDAVASTVA I KNJIZARSTVA NA POLJU STANDARDIZACIJE Standardizacija.sa insistiranjem na alfabetskoj odrednici.Jugoslavija je 1946.sadrzaj publikacije i odnos prema drugim radovima i zbivanjima.materijali.kada je osnovan i Savezni zavod za standardizaciju kao nosilac aktivnosti u vezi sa proglasavanjem standarda i tehnickim normiranjem kvaliteta.cesto se zasnivala na minimumu kvalitativnih i kvantitativnih preporuka.

kreiranog 1970.kao i sistem simbola.g. veka.prilagodjavajuci ga kasnije zahtevima zainteresovanih zemalja i uzdizuci ga na nivo medjunarodno prihvacenog standarda UNIMARC.g.kartografsku gradju ISBD(CM) 1977.Doneti su:standardi za monografske publikacije ISBD(M) 1974.kada je u Parizu odrzana Medjunarodna konferencija za katalogizaciju.odrzala do 1961.Usvajanjem Pariskih principa.obaveznom navodjenju izdavaca i paginacije.g.nije dostignut pre 70-tih god.mestu i funkciji clana i predloga u autorskoj odrednici.Ono je.za neknjiznu gradju ISBD(NBM) 1977.uz dopustenu subjektivnost bibliografa samo u podrucju napomena. 20.g.nacionalnih. objavila nekoliko prirucnika sa pravilima za razlicite vrste bibliotecke gradje.Potreba za skracivanjem pojedinih bibl. i kataloskih jedinica.u kojima postoji tacno utvrdjeno mesto za svaki pojedinacni podatak. u Briselu uz istaknuto ucesce Majkla Gormana.kao predgovor katalogu Biblioteke Britanskog muzeja.g.g.Medjunarodni standard za bibl.g. Medju pojedincima koji su unapredili kataloska pravila bio je i Carls Ejmi Kater.. gradje..izmedju ostalih i Antonio Panici..g.priblizilo bibliografsko i katalosko opisivanje.opsteg i za svaku vrstu bibl.g.i komponentne delove ISBD(CP) 1988.Medjunarodni standard za bibl.g. praksu postavljena masinska citljivost bibl.objavio 91 pravilo.takodje.g.Problemima korporativnog i anonimnog autorstva.1978..preispitivano i dopunjavano do 1850. Medjunarodni dogovor oko usvajanja opstih pravila za bibl.staru i retku knjigu ISBD(A) 1980..bez lingvistickih.. Porast interesovanja za bavljenje bibl.g.kada je kao osnovni uslov pred katalosku i bibl. olicavao se tokom 19. U teznji da objedini americku katalosku praksu Kongresna biblioteka je 1908. Definisanje ISBD-a. Prvi bibliografski format MARC koji je omogucavao masinski unos i obradu podataka konstruisala je Kongresna u saradnji sa drugim bibliotekama razvijajuci ga do nivoa standarda 1967.g. opis svih tipova publikacija ISBD(G) donet je 1977.pravopisnih pravila.omogucilo je unifikaciju opisivanja.. opisa prouzrokovala je formulisanje i objavljivanje dela Principi bibliografskog opisa Valtera Grega i Fredsona Bouersa 1949.muzikalije ISBD(PM) 1980.g. veka i u osnivanju drzavnih bibliografskih drustava i instituta sirom sveta.transkripciji.g.bibliotekar Britanskog muzeja koji je 1841.za serijske publikacije ISBD(S) 1977.. opisivanje pociva na stabilnoj shemi opisa kroz osam podrucja.posvetio se.u nemackoj kataloskoj praksi prihvacena su nova pravila RAK 1977.kao i konverziju podataka u masinski citljivu formu. i 20.i pored svega. opisivanje. ..geografskih ogranicenja.g.

)casopisi ili druge serijske publikacije -citiranje casopisa (ili serije) kao celine -citiranje dela zbirke ili odredjene sveske 3.bibliografa i dokumentarista. opis sastoje se od istih elemenata.Za bibl.023 (1981.A4. citiranje je izradjen standard JUS Z. Svrha ovog standarada je da autorima.prikazivacima. .ali uglavnom nemaju istu svrhu. citiranje je skup dovoljno tacnih i podrobnih podataka na osnovu kojih se neka citirana publikacija ili neki njen deo moze identifikovati. citiranje moze imati sledece oblike: -da cini deo indikativne ili analiticke bibl. BIBLIOGRAFSKO CITIRANJE Bibl.a delom u primedbi -da je potpuno ukljuceno u tekst Mogu se citirati: 1.urednicima i izdavacima tekstova omoguci stvaranje bibl.recenzentima.bibliotekara.46. citiranja takvog sadrzaja i oblika koji ce olaksati identifikaciju citiranih izvora i tako doprineti punom razumevanju i koriscenju tekstova od strane citalaca.)knjige ili druge posebno izdate publikacije -citiranje publikacije kao celine -citiranje odredjene strane ili odlomka 2.A4. citiranje i bibl.primarne i sekundarne dokumente u kojima se citiraju druge publikacije Bibl.g.nastao revizijom standarda JUS Z.023 iz 1968.g). (spiska literature) -da predstavlja zaglavlje prikaza ili recenzije -da predstavlja primedbu didatu tekstu (pri dnu strane ili sasvim na kraju teksta) -da se nalazi delom u samom tekstu.Ovaj standard se odnosi na sve publikovane i nepublikovane.)citiranje priloga ili clanaka -citiranje priloga u knjizi ili drugoj posebnoj publikaciji -citiranje clanaka ili priloga u casopisu ili serijskoj publikaciji Bibl.