Bibliografije skripta

BIBLIOTEKARSTVO IV Ispitna pitanja za školsku 2004/2005. godinu 1. Bibliografija - pojam, definicija, značaj. 2. Bibliografija - predmet i zadaci. 3.

Metode bibliografskog rada. 4. Principi izrade bibliografija. 5. Bibliografski opis - razvoj i uloga. 6. Bibliografski elementi za opis knjiga - u istorijskoj dimenziji i danas. Bibliografski elementi za opis starih i retkih knjiga. 7. Bibliografski elementi za opis serijskih publikacija - u istorijskoj dimenziji i danas. 8. Bibliografski elementi za opis članaka. 9. Bibliografski elementi za opis neknjižne građe. 10. Bibliografska anotacija - pojam i značaj. 11. Raspored bibliografske građe - vrste i uloga. 12. Bibliografski izvori (štampani, neštampani, živi) 13. Registri u bibliografijama. 14. Vrste bibliografija - po formalnom kriterijumu. 15. Vrste bibliografija - po hronološkom kriterijumu. 16. Vrste bibliografija - po načinu obrade. 17. Opšte nacionalne bibliografije - uloga i značaj. 18. Međunarodne bibliografije - uloga i značaj. 19. Retrospektivna bibliografija - uloga i značaj. 20. Tekuća bibliografija - uloga i značaj. 21. Zavičajna bibliografija - uloga i značaj. 22. Bibliografija periodike - uloga i značaj. 23. Bibliografija skrivena - uloga i značaj. 24. Personalna bibliografija - uloga i značaj. 25. Bibliografija bibliografija - uloga i značaj. 26. Smesice kao začetak srpske bibliografije. 27. Bibliografija u 18. veku. 28. Zaharije Orfelin kao bibliograf. 29. Dimitrije Davidović i njegov doprinos bibliografiji.

30. Georgije Magarašević kao bibliograf. 31. Antonije Arnovljev Arnot kao bibliograf. 32. Lukijan Mušicki kao bibliograf. 33. Pavle Josif Šafarik kao bibliograf. 34. Stojan Novaković i njegov bibliografski rad. 35. Miloš Popović kao bibliograf. 36. Đuro Daničić kao bibliograf. 37. Pavle Popović i njegov doprinos bibliografiji. 38. Georgije Mihailović i njegov rad na bibliografiji. 39. Srpska bibliografija: knjige 1868-1944. 40. Tekuća bibliografija Jugoslovenskog bibliografskog instituta. 41. Bibliografski institut u istorijskoj dimenziji i danas 42. Pavle Solarić i njegov bibliografski rad 43. Bibliografija stranih knjiga - razvoj, uloga i značaj 44. Bibliografija srbulja 45. Odnos bibliotekarstva, izdavaštva i knjižarstva na polju standardizacije 46. Bibliografsko citiranje

1. BIBLIOGRAFIJA-definicija pojam
Definicija bibliografije ne moze biti postavljena dok se ne prouci morfolosko, lekiskolosko,istorijsko,sociolosko i teorijsko znacenje ovog pojma.Polaziste svake analize je morfolosko poreklo reci:biblion (knjiga),grafein (pisati) koje upucuje na tumacenje bibliografije zaceto u 5. veku pre nase ere,kao postupak pisanja ili prepisivanja knjiga.Postupak prepisivanja zamenjen je u 17. veku postupkom opisivanja knjiga,sto je sadrzano i u opstim i uzestrucnim enciklopedijama i leksikonima.Godine 1885., Bertlo Marslen u Velikoj francuskoj enciklopediji uvodi pojam bibliografije kao nauke o knjigama sa gledista njihovog opisivanja i klasifikacije.Jos je 18.v. bibliografijom objedinjavao sva teoretska,istorijska,kataloska i merkantilna bavljenja knjigom,sto je ovaj pojam izjednacavalo sa bibliologijom,naukom o knjizi. Kroz vekove bibliografija je bila nazivana i srodnim imenima,koja su uvek isticala njen primenjeni karakter:katalog,indeks,biblioteka,leksikon,recnik,literatura,inventar,manuel, prirucnik, tezaurus,letopis,anali… Savremena ruska definicija bibl. bliska je ovim tumacenjima:”Bibl. je oblast znanja koja registruje stampane publikacije,prikazuje njihovu sadrzinu i daje sud o njihovom prakticnom,politickom i naucnom znacaju narocito kritickom beleskom o knjizi i piscu,odnosno ocenom njihove vrednosti.” Najobuhvatnija definicija bibl je ona uzeta iz americke enciklopedije: ”Bibl. je naziv za nauku,delatnost i najkarakteristicnije proizvode te delatnosti. -Kao nauka,bibl. je skup sredjenih znanja koja obradjuju knjige sa svih gledista,kako kao fizicke predmete,tako i kao nosioce ideja. -Kao delatnost,bibl. predstavlja tehniku za utvrdjivanje,sredjivanje i prezentiranje informacija o knjizi. -Kao karakteristican proizvod ove delatnosti bibl. je sistematizovan spisak knjiga zajednickog obelezja za odredjenu namenu.” Pojam bibliografije kod Srba terminoloski se utemeljuje u Letopisu Matice srpske.Njegov urednik Georgije Magarasevic sastavlja i objavljuje “Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” koje predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.U zasada najobimnijem i najpouzdanijem terminoloskom recniku na srpskom jeziku, Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva,Koste Grubacica, zapisano je:”Bibliograf-je onaj koji se strucno bavi bibliografijom,pise bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije.Zato bibliograf treba da bude dobar poznavalac knjige ,bibliotecke,stamparske i izdavacke delatnosti. Bibliografija kao naziv upotrebljavala se u znacenju najopstijeg pojma o knjizi (cak i prepisivanje i pisanje),narocito u smislu dobrog poznavanja knjige.Sada se upotrebljava vise u znacenju posebne naucne discipline i prakticne delatnosti na strucnom biblioteckom popisu i obradi publikacija ukljucujuci i rezultate te delatnosti tj. same popise publikacija koje su obradjene bibliografski.” Poput americke definicije valja istaci viseslojnost znacenja ovog pojma,polazeci od tvrdjenja da je bibl. nauka,u sta nas uverava njeno visevekovno trajanje,menjanje i dogradjivanje znacenja uskladjeno sa realnim izmenama u odnosu prema knjizi,biblioteci,klasifikaciji i razvoju nauka,i sto je najvaznije,ustanovljenje potpuno autohtonog naucnog metoda,bibliografskog metoda,na kome bibl. kao nauka pociva i “pozajmljuje” ga drugim naukama.

bibl.a sa druge strane metod klasifikacije.tipa.naucne discipline i savesnosti bibliografa. Potpuno je suprotan stav Vojislava Maksimovica po kome se za predmet ili objekat bibl. . doslednost.Stojan Novakovic je jasno naglasio sirinu i objektivnost bibl.strukture.ustanovljene namene.Siroka.S jedne strane bibl.:”Bibl.opisujuci promenu predmeta bibl.a potom specijalizovan.filozofske i politicke usmerenosti.krece od rukopisne knjige. u istorijskoj dimenziji.preglednost i maksimalna potpunost opisivanja. bi glasila:Bibliografija je nauka koja ime sopstvene naucne metode. prilog u strucnoj periodici i rezultati tzv.zadaci U odredjivanju predmeta bibl. i 18.Prema ovome.Metodoloski. metod.verovatno namerno neprecizna definicija kao predmet bibl. bibl. pouzdanost. istrazivanja i popisa moze uzeti bilo koji vid ljudskog stvaralastva iskazan u pisanoj formi tj.bibliografski i klasifikacioni i koristi ih u cilju sistematizacije ljudskog znanja i njegovih raznorodnih produkata.u novije vreme i razlicitu neknjiznu gradju.Tako se bibl. veku pridruzuje i casopis..popisivanja.odabranih po odredjenom kriterijumu.namenjen javnosti i u tu svrhu umnozen bilo kakvom grafickom tehnikom. 2.opseznosti ili potpunog nepostojanja anotacije. malih poligrafija.veku. Rezultat bibl.Nakon toga ona zakljucuje:”Bibl.vec namenjene publikovanju.”Kriterijum za odabir uslovljava sistematizaciju bibl. u obliku rukopisnog ili stampanog teksta. kao nauku utemeljuje bibl.koja raspolaze metodoma bibliografije i klasifikacije.vise vredi.podrazumeva istrazivanja na polju spoznavanja.opisivanja i razvrstavanja gradje u skladu sa unapred zadatim programom. moze tumaciti kao grana bibliotekarstva koje metodoloski utemeljuje kao nauku. je onoliko naucna koliko je pouzdana i obuhvatna. Vera Secanski.prvo opsti.opsega ili namene bibl.U “Vili” koju je uredjivao.def.dozvoljavaju razmisljanja o opravdanosti objektivnosti ili subjektivnosti. Svaka bibl.potpunost i doslednost zavise od stepena obrazovanja. istrazivanja je popis publikacija uredjen po nekom zajednickom obelezju. BIBLIOGRAFIJA-predmet.casopis.ali ne i rukopise koji ostaju predmet dokumentalistike i arhivistike.ili prilog u publikaciji. tacnost.principima i ciljevima rada.kakvi su npr. se obavezno bavi celokupnoscu proizvoda pismenosti.kojoj se u 17.koja pored opstih postavlja pred bibliografa i neke specificne zadatke.uskladjeni sa unapred zadatim pravilima koja treba jedinstveno primenjivati.preko stampane knjige.dakle.kriticnosti ili suzdrzanosti od suda.interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njezin je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini.knjigu. primaran je formalni pristup koji u prvi plan postavlja pojavni vid obradjivanog nosioca informacija. U opste zadatke svake bibl.”Dakle tekst.cija tacnost. obrade istice-“tekst..i kao samostalna nauka.a odgovoran pristup istrazivanjima i adekvatno obrazovanje preduslovi su koji se podrazumevaju za rad na svakoj vrsti bibliografije. Posebni zadaci koji zavise od vrste.a u 19.a ne knjigu sto ne iskljucuje i rukopis ako je kao dokument namnjen javnoj upotrebi-ali ne rukopise kao pojedinacne spise. magistarske i doktorske disertacije.ideoloske angazovanosti. ubrajaju se istrazivacka akribicnost.sto sve obezbedjuje i njenu naucnost.

.Prikupljanje gradje 4.Danas se uporedo.Stoga se kao izvori saznanja mogu navesti svi stampani. jedinica.sirine konsultovanja pomocne literature.Odredjivanja pravila za opisivanje gradje 3.nego ako su nedovoljno jasni.leksikona.ali nejednako rasprostranjeno koriste:Klasifikacija kongresne biblioteke. ne razlikuje se od pristupa i procesa izrade drugih naucnoistrazivackih projekata mada je. Jasnost i upotrebljivost bibl. pojedinosti.retko unapred utvrdjenim programima bibl.Medju rezultatima istrazivanja lakse je izvrsiti selekciju ako su siri i obuhvatniji.Odredjivanje teme i ispitivanja obima i dostupnosti materijala 2. opis publikacija.inicijalnih zahteva i namene omogucava bibliografu da se lakse opredeli za tip.istrazivacke vestine i dara za analiticko.zahteva najvise znanja.u svom konacnom obliku bile rezultat kolektivnih napora.a siguran put za njeno postizanje je opisivanje publikacija de visu kadgod je moguce.prirucnika.odluka o izboru pravila. opisa i klasifikacije. opisa. odgovarajucim indeksima i napomenama Odredjivanje predmeta bibl.manje ili vise uspesna.skromni i neprovereni.ostavljena je bibliografu koji treba da ih dosledno i jednoznacno upotrebljava za svaku bibl.nestampani i zivi izvori.verovatno.doduse formalne prirode i danas su najvise u upotrebi.jubilejima ili licnim interesovanjima.Bez obzira na razlicite mogucnosti rasporedjivanja gradje.postovanje redosleda postupaka od veceg znacaja.Mada zahtevi savremene obrade bibl.vec i .Preciznost teme.enciklopedija. Postupak prikupljanja gradje za bibl.struktur bibl.koja cesto mogu biti putokaz za pronalazenje novih bibl. uglavnom je uslovljeno trenutnim zahtevima odredjene naucne discipline.razlicitih bibl.analiziranje i sredjivanje raznih podataka iz bibl.sinteticno i komparativno sagledavanje prikupljenih podataka.strpljenja. Sistematizaciju gradje odredjuju predmet i namena bibl. izvora).u dragocene izvore informacija i u dnevna desavanja.Konacno oblikovanje bibl zahteva predmetno znanje bibliografa i doslednu primenu odabranog principa selekcije i klasifikacije gradje. jedinicu.Bibliograf treba da bude podjednako dobro upucen u predmet koji ga interesuje.sem kada su u pitanju retrospektivne i tekuce nacionalne bibl.Od uspesnosti sagledavanja teme.ipak.pravila institucija i pojedinaca. .opisivanje i klasifikacija gradje 5.Bibliotecko-bibliografska klasifikacija i Univerzalna decimalna klasifikacija.objasnjavajuci svoj postupak u uvodnim napomenama.3.periodike… zavisi i konacna preglednost i obuhvatnost bibl. koje su uglavnom . umnogome su uslovljeni primenjenim pravilima bibl.Pouzdanost bibl.kataloga.Selekcija. recnika. METODE BIBLIOGRAFSKOG RADA Metodologija rada na bibl.Opremanje bibl. i pravila bibl.Kolon klasifikacija. osnovni je preduslov njene vrednosti. preplice se sa pocetnom fazom.alfabetski i hronoloski pristup.istovremeno uporno opstaju ne samo negdasnja zvanicna pravila drustva bibl.potkrepljeni prednostima automatizovanja obrade i klasifikacije daju prednost medjunarodnim pravilima za bibl.pa je stoga i predmet proucavanja posebne biblioloske discipline bibliografske heuristike (pronalazenje. istrazivanja nacionalnih institucija.Razlikuju se nekoliko faza u toku formiranja bibl: 1.predvidjanja eventualnih poteskoca i nejasnoca.

prateca aparatura.a koja igra vaznu ulogu u ustaljivanju vestina.PRINCIPI IZRADE BIBLIOGRAFIJA Cesto se izrada neke bibl.. opisa -Postovanje standarda -Doslednost u opisivanju -Tacnost i preciznost -Objektivnost .koje ukljucuju uvodnu rec.pri cemu se bibliografi uvek opredele samo za jedan od dva priloga.Takav posao iziskuje i sposobnost da se popisivanj gradje rasporedi i da se izrade prateci elementi uz bibl.bibliograf uvek mora jasno da formulise metode i potupke koje je koristio prilikom izrade odredjene bibl.osvrti.ogledi. Svi kriterijumi za pretrazivanje koje ne moze da zadovolji zastupljena klasifikacija nadomestaju se registrima koji tako postaju neohodna.a cesto se ovakvi tekstovi objavljuju uz bibl. je .registri. obavlja mehanicki po ustaljenim postupcima koji proizilaze iz vec utvrdjenih normi.spisak koriscene literature i sadrzaj.kao i naucni pristup izvorima i literaturi koji sadrze podatke o predmetu istrazivanja bibliografisanja.ali da to ucini tako da ih i ostali prepoznaju.kao sto su napomene.rasprave i studije.teorijskih i metodoloskih polazista.bilo u vidu pogovora.treba da bude redovan postupak.ili pogovor. i to ona koja podrazumeva da li je bibl.Bibliografi mogu predstaviti svoje metode u pisanom obliku gde su im u tu svrhu od velike pomoci razliciti oblici tekstovaprikazi. Uvodne bolje nego zakljucne beleske.Za razliku od Klasifikacije Kongresne biblioteke koja se zasniva na naucnim grupama oznacenim velikim slovima abecede.predgovor. i lakse se njom koristiti.treba da budu izraz vlastitih shvatanja svakog bibliografa koja nece izlaziti iz okvira teme bibl.ali se ipak nikad ne isticu kao zakljucni procesi u nastanku nekog naucnog ili knjizevnog dela. Bibliografija je konacna tek posto je zaokruzena indeksima i napomenama. Principi koji moraju da se postuju u izradi svake bibl.pomocna.koji objedinjuje sve prethodne. su: -Raspored elemenata bibl. 4. putokaz su koriscenje bibl. Predgovor i pogovor moraju imati takvu sadrzinu koja je potpuno zasnovana na predmetu bibl..marljivosti i obaveze da svaka bibl. radjena u skladu sa relevantnim strucnim zahtevima.pre svega.Traganje za najboljim nacinom sistematizacije rezultiralo je ukrstenim.Tako predstavljeni oni se publikuju ili zasebno u knjigama ili u zajednickim zbornicima i periodicnim publikacijama.Redigovanje bibl. Bibl. radu je prepoznatljiva odredjena rutina koja je rezultat duze prakse.jos pogodnijom se namece provera bibl. i opravdanje za bibliografa ukoliko je svestan izvesnih propusta. Takodje.Iako se na izgled ovo cini kao pogodno mesto za trazenje mana ovakvog pristupa. slozen strucan posao koji zahteva raznovrsno znanje.indeksi itd.jer ce na taj nacin oni bolje primiti bibl.da predstavlja spoj konkretnih cinjenica.kao sto je objavljivanju bilo kog dela obavezno prethode lektura i korektura..iznimnih slucajeva ili sirine prostora koji se otvara predbuducim istrazivacima.ostale pomenute klasifikacije pocivaju na numerickom obelezavanju ili na kombinaciji slovnog i brojnog sistema.bilo u vidu njenog predgovora ili uvoda. kao konacan proizvod bude sto pouzdanija i savesnija.recnickim rasporedom u bibl. U bibl.

-Potpunost,obuhvatnost -Etnicki -Jezicki -Teritorijalni -Nacionalni princip

5. BIBLIOGRAFSKI OPIS Bibl. jedinica,danas precizno formulisana medjunarodnim pravilima za bibliografski opis raznorodnih publikacija,menjala se kroz istoriju.Za Zaharija Orfelina,prvog srpskog bibliografa,koji pokrece Slaveno-serbski magazin,na cijim je stranicama prva srpska bibl.,opis je nepotpun i nedosledan i ukljucuje dva osnovna dela:formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Za kraj 18. veka karakteristicno je da svaka bibl. jedinica ne sadrzi mesto izdavanja,izdavaca i stampariju,ali je cesto snabdevena napomenom,koja bibliografiju uzdize od informativne do rekomendirane. Dimitrije Davidovic pokretac Novina serbskih u becu u Smesicama koje u svojim novinama redovno objavljuje,prosiruje bibl. opis belezeci detaljno i pedantno jezik i pismo publikacije,format,obim i sadrzinu knjige. Svega deceniju kasnije,Georgije Magarasevic,prosiruje materijalni opis podacima o razlicitoj paginaciji,formatu,tablama ilustracija i dodatnim prilozima,cak predstavljajuci jednu stranu knjigu.Na osnovni opis nastavlja se cak i napomena koja ukazuje na sadrzaj dela,sto je postupak kasnije razradjen kod Milosa Popovica. Opis Milosa Popovica je sadrzajniji,cak i tehnicki bolje resen od prethodnih.Gornje polje bibl. opisa bez odrednice,sa naslovom,imenom autora,mestom izdavanja i izdavacem,ili stamparijom,kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno od cesto bogate napomene.Sve raspolozive podatke preuzima sa naslovne strane,materijalni opis knjige je detaljan.U njemu se,sto je apsolutna novina,razdvaja rimska od arapske paginacije,daje tacan podatak o ilustracijama,a nekad i o propratnoj gradji. Napomena svoj procvat dozivljava u bibl. A.A.Arnota jer sadrzi nekad podatak o posveti,drugi put citat iz neke knjizevne kritike ili bibl.,podatak o dodatnoj delatnosti pisca,o postojanju rukopisa i mestu na kome se cuva,cak i poziv za dalje istrazivanje. Organizovano i institucionalizovano bibl. se razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Inicijativa sekretara drustva Mite Cenica najbolje se u narednih desetak godina otelotvorila u bibliografijama Djure Danicica i Stojana Novakovica. Glasnik Srpskog ucenog drustva po prvi put je udomio i opis visetomnih publikacija u nivoima.Zajednicki elementi za vise knjiga koje pripadaju jednoj ediciji nalaze se u gornjem polju bibl. opisa,a ulogu odrednice preuzima naslov edicije. Detaljna specifikacija elemenata ukljucenih u opis i njihova tacna pozicija objavljena je prvi put u Glasniku knjizara.Ovaj casopis je sistematizovao prethodna znanja,ne uticuci bitno na buduci razvoj bibl. Pruska (1899) i Anglosaksonska pravila (1908) usloznila su i kodifikovala bibl. opis,uticuci na lokalna pravila drugih zemalja,kod nas na formulisanje Pravila Drustva bibliotekara.

Sedamdesete godine bibl. praksi donose preciznost i sirinu u izboru podataka,razdvojenih uvek jednoznacnim simbolima,citljivim u masinskoj formi opisa.pod okriljem Medjunarodnog saveza biblioteckih drustava (IFLA) doneti su standardi za bibl. opis svakog tipa gradje posebno:ISBD (M)-1974.g.,preradjen 1978.g.;ISBD (G),(S),(NBM),(CM) 1977.g.;ISBD (A) 1980.g. Centralizovana katalogizacija osmisljena je kao izrada jedinstvenih kataloskih listica,sa klasifikacionom oznakom na osnovu obaveznog primerka stampanih stvari i zapoceta 1968.g. u Jugoslovenskom bibl. institutu. Centralizovana katalogizacija,zbog selektivnosti koja je bila njena osnovna osobina,preopsirnosti i neprilagodjenosti opisa potrebama svakog tipa biblioteke,kasnjenja obrade i distribucije listica u odnosu na vreme objavljivanja publikacije,nije bila dugog veka,ni u inostranstvi ni u Jugoslaviji. Ulogu centralizovane katalogizacije preuzela je potom katalogizacija na izvoru,osmisljena u Velikoj britaniji 1876.g. kao predlog da autori sami izrade listic koji bi pratio knjigu. U SFRJ se sprovodi od 1978.g. na osnovu projekta Desanke Stamatovic,koji je obuhvatio analizu ucesnika u procesu,organizaciju rada,njen znacaj za izdavace i biblioteke i uvid u prethodna iskustva.Sve publikacije (izuzev skolskih udzbenika, geografskih karata,muzikalija,rotoromana,religiozne propagandne literature i publikacija koje podlezu grupnoj obradi) dostavljene kao maketa nacionalnoj biblioteci,opremaju se jedinstvenim kataloskim listicem,koji sadrzi odrednice za imenski,predmetni i strucni katalog kao i za uputne kataloske listice,cime se omogucuje racionalizacija biblioteckog poslovanja,sirenje medjubibliotecke pozajmice i razmena.Pre nacionalnih biblioteka prednosti i znacaj katalogizacije na izvoru su sagledale pojedine izdavacke kuce i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju,a dosledno,strucno i kontinuirano do danas ih sprovode NBS,bibl. Matice srpske,Narodna i Univerzitetska bibl. Kosaova i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju. Medjunarodna pravila za bibl. opis bila su neophodan preduslov i centralizovane i katalogizacije na izvoru.Pojava ISBD-a uslovila je i uspostavljanje Medjunarodnog standardnog broja knjige (ISBN) i Medjunarodnog standardnog broja za serijske publikacije (ISSN) koji ostvaruju vaznu medjunarodnu realizaciju u bitnim aspektima informativne i izdavacke delatnosti.Svi pomenuti projekti za ujednacavanje opisa i kodifikovanje knjige na medjunarodnom nivou doprineli su osmisljavanju Univerzalne bibl. kontrole (UBC) 1974.g. i njenom kasnijem uspostavljanju 1978.g. Definisano je da ona obuhvata pouzdanu kontrolu i siroku razmenu bibl. informacija na jedinstvenom nacionalnom nivou.

6. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS KNJIGA Bibl. elementi za opis knjige su: 1.)Ime i prezime autora,ravnopravnih i podredjenih koautora,imena i prezimena drugih saradnika:izdavaca,priredjivaca,pisca napomena,predgovora,pogovora,ilustratora itd.Autorovo ime je jedan od najvaznijih podataka pri opisu knjige.Ukoliko ime nije navedeno u knjizi ili je prisutan pseudonim autora,ili skracenice autorovog imena,na pocetku se mora utvrditi ime autora i kao takvo uneti u opis.Ako se autorovo ime javlja u vise oblika,treba uzeti onaj koji je najpoznatiji i koji se najcesce koristi.Autorovo ime se najcesce

stavlja pri vrhu opisa kao odrednica i to tako sto se obicno prvo navede prezime,pa licno ime,pri cemu se razdvajaju zarezom. 2.)Stvarni naslov i dopuna stvarnom naslovu Stvarni naslov predstavlja sadrzaj knjige na neki primeren nacin (knjizna jedinica se ne moze opisati bez stvarnog naslova);ako ne postoji naslov treba ga izvesti iz sadrzine dela.Duge naslove je cesto potrebno skratiti,ali tako sto ce se voditi racuna o smislu koji ce taj naslov nakon skracivanja imati.Podnaslov,dopuna stvarnom naslovu,predstavlja literarnu vrstu:uvod,udzbenik,drama,istorijski roman,izbor pesama.Uz stvarni naslov cesto ide i posveta tj. podaci o nameni i poreklu dela,povod izlazenja dela,jubileji,podaci o organizaciji koja je to delo sastavila,narucila ili izdala,podatak da li je delo stampano kao rukopis,podaci o registrima,ilustracijama,prilozima itd 3.)Podaci o izdanju se obicno ne izostavljaju i uvek je najbolje da se navedu u onom obliku u kome su dati u knjizi.Ako ih nema u knjizi,a iz nekog drugog izvora se utvrdi o kom izdanju je rec ili da je u pitanju prestampano izdanje,i taj podatak se unosi u opis.Originalno izdanje je prvo izdato delo od strane autora,odnosno izdavaca;kasnija izdanja zadrzavaju mogucnost menjanja,mogu biti uvecana,skracena,poboljsana sa uvodima itd. 4.)Impresum se uvek daje u utvrdjenom redosledu:mesto izdavanja (ili stampe),ime izdavaca,ime stampara,godina izdanja.Stampari su tvorci materijalne (spoljasnje) strane knjige,dok su izdavaci najcesce zasluzni za oblikovanje sadrzajne strane knjige. Mesta izdavaca i stampara mogu biti razlicita,dok je godina izdanja razresena na razlicite nacine:arapskim brojevima,slovima cirilice.Godina objavljivanj predstavlja jedan od najvaznijih podataka u impresumu.Ukoliko se utvrdi da godina nije navedena mora se ustanoviti ako je to ikako moguce.Do problema razjasnjenja prave godine dolazi zbog toga sto se u knjizi cesto nalaze razlicite godine izdavanja,pri tome je jedna na naslovnoj strani,druga na poledjini naslovne strane ili u kolofonu.Zato je kod ovog podatka veoma vazno da bibliograf utvrdi kada je knjiga zaista objavljena i da tu godinu unese u impresum pored one sa naslovne strane,sve druge godine moze naznaciti i obrazloziti u napomeni.I godina objavljivanja je ponekad pogresno navedena iz razlicitih razloga,a najcesci je cenzura. 5.)Obim knjige se odredjuje prema broju svezaka iz kojih je delo sastavljeno,broju odstampanih strana u svakoj knjizi i broju priloga.Obim je obicno kod knjiga novijeg datuma,obelezen paginacijom arapskim brojevima,ali je potrebno obratiti paznju prilikom utvrdjivanja broja odstampanih strana kojim je brojevima obelezen predgovor tj. da li paginacija obuhvata sve stampane strane,dakle,glavni tekst,ali i uvod,predgovor,pogovor,dodatke,priloge,sadrzaj i dr. 6.)Format knjige danas je uobicajeno da se format izrazava preko visine i sirine knjige u centimetrima.Kod merenja formata presudnu ulogu ima visina knjige,a u slucaju da je sirina knjige veca od duzine,to onda predstavlja poprecni format.Iza opisa formata pri detaljnim opisima sledi: 7.)Tiraz 8.)Povez-koji moze biti:brosiran,tvrd i mek povez,poluplatno,platno,koza;zastitni omot,kvalitet papira 9.)Cena knjige 9.)Naslov zbirke u koju je ukljucena knjiga

ili se moze strucno sazeti.)Izdavanje (mesto.)Podaci o tipu slova i stampi-cirilica. jedinici.)Materijalni opis 6. bibliografiju na kraju.ako su uradjene rucno ili pomocu metoda koje produzuju tradiciju rucne izrade knjiga. jedinice u vidu razlicitih podataka o samoj bibl.g.umetnickog.biografija) .godina.latinica.politickog.)Podaci da li je izdanje bibliofilsko.)Izdanje 3.Oznaka A predstavlja skracenicu od Ancien.pa se osecala potreba da se i ta gradja obuhvati adekvatnim standardom. 1.koji obuhvata ona dela koja su objavljena pre 1801.Samo naslove koji su u celini ili delimicno pisani velikim slovima.)Zbog teskoca pri reprodukciji nelatinskog pisma pisacim masinama i stampom.navedenu koriscenu literaturu.da li sadrzi autorov potpis.nemaju uvek tacan stvarni naslov i impresum.da li je u pitanju rasprava.naziv stampanja dati u izvoru podataka izvan primarnog izvora podataka) 5. inkunabule zbog raznih osobenosti (pre svega nemaju naslovni list u danasnjem obliku.)Bibliografska napomena tu idu podaci o sadrzini knjige koja se moze predstaviti ili uopsteno (da li knjiga ima predgovor. 12.Stamparske i druge greske ne ispravljamo.vec skrecemo paznju na njih dodatnim znakom uzvika u zagradi.a nastao je zato sto se ISBD(M) nije bavio starom knigom.)Pravopisne osobenosti naslovne strane pri opisu cuvamo.a na kraju opisa treba navesti u kojem je pismu stampana odredjena publikacija 2.)Podaci specificni za gradju ili vrstu publikacije 4. Postoji nekoliko vrsta bibl.dvobojna ili visebojna stampa.Antique.10.nelatinsko pismo se kod nas cesto prenosi na latinicu.da li je odredjeni broj primeraka na nekom posebnom papiru itd. napomene: -Anotacija predstavlja dopunu opisa bibl..prepisujemo malim i pri tome upotrebljavamo velika slova prema danasnjem pravopisu. opis starih i retkuh knjiga.podaci o tehnici umnozavanja i sl..antoligija..)za njih postoje posebna pravila: 1.u njima su koriscene brojne skracenice.istorijski roman.kao i kasnije publikacije istog oblika. jedinice ISBD(A) je medjunarodni standard za bibl.naucnog gledista -Izvod/rezime je sazet pregled celokupne sadrzine bibl.nemaju oznacene stranice i dr. jedinice -Recenzija sadrzi kriticko vrednovanje bibl. -Referat ili apstrakt predstavlja strucni izvod sadrzine glavnih teza ili zakljucaka odredjene bibl.g.Taj prenos treba obaviti po pravilima transliteracije.zatim za starije tzv.)Podrucje rucnog otiska Bibl.ili dati u kracem rezimeu bilo na domacem ili stranom jeziku.ISBD(A) je usvojen 1980.g. 11. jedinice sa idejnog. . opis straih i retkih knjiga:ova uputstva se odnose na stampana dela posle 1500.)Stvarni naslov i podaci o odgovornosti –opsta oznaka gradeje 2.)Napomene 8.)Izdavacka celina 7.

nekad se casopis ili novine udruze sa nekim drugim casopisom ili novinama. vlasnik.Ukoliko postoji podrobniji opis casopisa i novina u posebnom delu opisa se navode i drugi faktori koji su odigrali znacajnu ulogu u oblikovanju spoljasnje i sadrzinske strane. 7.nedeljno.skraceno mesto popunimo sa 3 tacke u zagradi 4.Najbitnije je da sve te promene budu zabelezene u opisu u odgovarajucem redosledu i sa naznakama kada je tacno (kog datuma) i u kom broju doslo do promene nekog elementa.a oni su:vlasnik. Za opis casopisa i novina se koriste sledeci bibl.U slucaju detaljnijih opisa novina.paginacija tece tokom cele godine i na taj nacin se moze odrediti broj strana za svaku godinu. Obim se kod periodike odredjuje u zavisnosti od karaktera bibl.i te podatke najcesce dobija vec iz naslova i podnaslova bibl. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA Pod periodikom se podrazumevaju casopisi i novine koji se i po sadrzini i po nacinu objavljivanja razlikuju od knjiga. jedinice.Kada su u pitanju casopisi (revije).izdavac.a ponekad i drugim stranama knjige.podrucje kojim se bavi.mora podrobno ispitati gradju i koristiti se saznanjima literarnih .podnaslov. Kod novina je situacija drugacija-paginacija pocinje u svakom broju od jedan.takodje.bibliograf .normalna je pojava da se tokom godina neki od elemenata promene npr.Vrlo cesto se iznad ili ispod naslova jedinice nalazi geslo preko koga se moze odrediti orjentacija ili sadrzina novina ili casopisa. -Periodicnost (kako izlazi:dnevno. S obzirom na cinjenicu da novine ili casopis izlaze neko duze vreme.urednik i sl.urednik(glavni.kulturne orjentacije lista.)Bibl. -Obim -Format Svi ovi podaci su jednako bitni i uvek se navode u navedenom redosledu pri kratkom opisu periodike.. jedinice. godiste. 5.bibliograf sledi drugaciji princip-pravi tekuci popis svih brojeva svih godista i za svaki navodi broj strana i priloga. -Vreme izdavanja (pocetak i kraj).te se obim odredjuje tako sto se navode brojevi u godini i prosecan broj strana u jednom broju. -Mesto izdavanja. elementi: -Naslov. Kada opisuje sadrzinu casopisa (napomena) bibliograf navodi opstu oznaku politicke.i utvrdjuje datum pocetka i zavrsetka izlazenja.urednik rubrike itd).)Cesto se izrazi koji se u opisima ponavljaju nadomestaju sa odgovarajucim skracenicama.izdavac.kao i eventualnihprekida izlazenja.ili se podele na dva samostalna lista.filozofske.mesecno).tj.Kod periodike je sadrzina sastavljena od mnogobrojnih priloga raznih autora.periodika izlazi u brojevima u nekom unapred neogranicenom periodu.pa promene naslov.odgovorni.a ponekad se mogu navesti i imena znacajnijih autora nekih priloga.)Ako podatke sa naslovne strane (stvarni naslov) skracujemo.Takodje. opise knjiga za starija izdanja cesto dopunjavamo i fotografskim snimcima naslovne.3.Nekad se javlja potreba da bibliograf opise pojedini broj ili pojedino godiste i pri takvom opisu ce uzimati samo one elemente koji karakterisu taj broj.

Broj(sveske).igracke koje imaju odredjenu kreativnu sadrzinu.rasprava i ostalih priloga iz casopisa.novina i zbornika se navodi slicno kao i pri opisu knjige. jedinica je sasvim dovoljno oznacena.novina i zbornika predstavlja skraceni bibl.Strane (br.kasete.pregledan i jednostavan..a ponekad i ime prevodioca. opis casopisa moze biti vrlo kratak.isto tako je i sa bibl.a takodje donosi i sistem interpunkcije koji se u njemu primenjuje. opis priloga iz casopisa. Elementi opisa su: .dijapozitive.mada ni ona nije sasvim odgovarajuca.casopisima i zbornicima su :clanci.) donosi elemente (i njihov raspored) za opis i odredjenje omedjene neknjizne gradje. Svi elementi za opis priloga se navode sledecim redosledom: -Ime autora (kada je navedeno ili ga je moguce utvrditi) -Stvarni naslov i podnaslov -Ime prevodioca.magnetne trake.Ukoliko se ustanovi da se ne moze utvrditi autor priloga.kao sto su stvarni naslov i podnaslov. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS CLANAKA Prilozi u novinama.govori islicna gradja koja ima svog autora.i kulturnih istoricara da bi mogao da odredi sto priblizniju oznaku sadrzine i orjentacije listova.Sadrzina clanaka. napomenama.priredjivaca.bar sto se spoljasnje strane tice.Sam pojam neknjizna gradja izaziva odredjene nepreciznosti i dileme. priredjivaca -Impresum:naslov novine.vesti.pa se ponegde upotrebljava i sintagma audovizuelna gradja.te stoga pesme samo kratko opise.opis pocinje stvarnim naslovom.a moze biti i vrlo precizan i opsezan.ilustratora.cd.Ponekad se pri opisu priloga ne navode neki elementi koji su najvazniji u bibl.rasprave.fotografije. gde ponekad bibliografu nije svrha da navodi naslove veceg broja pesama nekog autora.Godina(datum).Primer dokumentacionog opisa priloga u casopisima i zbornicima susrece se u licnim i literarno-istorijskim bibl. 8.To se desava onda kada se bibliograf zadovolji samo opstom oznakom literarne vrste opisanih jedinica i kada mu cilj ne predstavlja navodjenje naslova.a samim tim je i mnogo lakse identifikovati je cak i kad publikacija u kojoj je prilog objavljen ima mnogobrojna godista bez sadrzaja po godinama.plakate.ilustratora.strana objavljenog clanka)-kod novina se pored ili umesto broja navodi i datum Svim ovim podacima.knjige iz koje potice prilog -Mesto izdavanja novine ili casopisa (navodi se zbog potrebe da se naslov ne zameni nekim drugim slicnim naslovom ili da se medju mnogim slicnim naslovima moze ustanoviti gde izlazi revija) -Mesti izdavanja zbornika (uvek se navodi) -Godiste. opisu.a jedinica se opisuje kao anonimna.bibl.U svakom slucaju ISBD(NBM) obuhvata film. Dokumentacioni opis priloga iz casopisa.novina i zbornika.ali mu jeste svrha da napravi sto potpuniju bibl.itd.dvd. 9.gramofonske ploce.ocene.Bibl.g.kao i stvarni naslov i podnaslov.casopisa. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS NEKNJIZNE GRADJE ISBD(NBM) (1977.

)Podrcje specificno za gradju/vrstu publikacije 4.)Izdavanje -Mesto izdavanja -Izdavac -Godina izdavanja (Mesto proizvodnje.)Podrucje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti -Glavni stvarni naslov -Opsta oznaka gradje -Uporedni stvarni naslov -Podnaslov -Podatak o odgovornosti -Sledeci podatak o odgovornosti 2.Godina proizvodnje) 5.a sadrze za kakvu je upotrebu jedinica namenjena.1.koji se korisnici njime mogu sluziti.)Izdavacka celina -Zajednicki stvarni naslov -Uporedni zajednicki stvarni naslov -Podnaslov izdavacke celine -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdavacku celinu -ISSN niza -Numeracija o izdvackoj celini -Podatak o kolu 7.Proizvodjac.)Podrucje ISBN i uslovi nabavke .)Materijalni opis -Posebna oznaka gradje -Druge materijalne pojedinosti -Dimenzije jedinice -Podatak o propratnoj gradji 6.)Izdanje -Podatak o izdanju -Uporedni podatak o izdanju -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje -Dodatni podatak o izdanju -Podaci o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju 3.obavestenja o posebnoj tehnici i sl. -Napomena o manje vaznim podacima o odgovornosti -Napomena o sadrzaju -Napomena o dodacima uz sadrzaj 8.)Podrucje napomene Napomene koje se pdnose na prethodne podatke u podrucjima 1-6 -Napomene o disertaciji -Napomene o broju izaslih primeraka -Napomene koje sadrze rezime obadjivaca.

Anotacija treba da bude kratka i precizna.manje ili vise nejasni.(Milos Popovic u Letopisu.a ako nije u pitanju originalno stavaralastvo. Rekomendirana bibl.pa ce on da zavisi od svakog konkretnog slucaja. napomena je kad kada bila vaznija od samih formalnih elemenata opisa.kako bi. jedinica.Posto anotacija predstavlja dodatak bibl. BIBLIOGRAFSKA ANOTACIJA-NAPOMENA Anotirana bibl. jedinicu.bila sto vise uocljiva.boja. elemenata anotacija se formalno odvaja novim redom i oznacava zvezdicom ili nekim drugim grafickim znakom.kao i od samog odnosa bibliografa.Razlicito se tumace i metode u sastavljanju anotacije.Smisao reci anotacija u okviru bibl. jedinice.Od osnovnih bibl. jedinicama javljaju u krnjem obliku.koja je zametak anotirane u prvoj polovini 19.rekomendirana.referativna i kriticka. Anotacija (od latinske reci annotatio) znaci napomenu.karakter ilustracije. opis publikacija predvidjen je tip i redosled napomena: -napomene formalnog tipa vezane za prethodnih 7 podrucja bibl.ona i formalno dobija mesto na kraju bibl. jedinicu.Moze se ipak zakljuciti da je upotreba anotacije veoma cesta i neophodna.propagira ga u javnosti.kvalitet.Informativni znacaj anotacije je takav da se ona ne sme posmatrati kao neko opterecenje za samu bibl.prema njihovom karakteru odredjuje se i vrsta anotirane bibliografije:deskriptivna.Medjutim.U takvim slucajevima. Medjunarodnim standardima za bibl.10.cesto se naslovi pojedinih tekstova koje donosimo u bibl.Jos na pocetku razvoja srpske bibl.veka. .bibliograf mora da nekom prikladnom naznakom u anoyaciji pojasni bibl.napomenom preporucuje delo citaocu. jedinicu. jedinica postane punija i vise shvatljiva. elementima.Ona treba da donese samo onoliko teksta koliko je dovoljno da bibl.zatim objasnjenje pa i popis zaplenjenih stvari-Vujaklija.Ako napomene nisu razudjene vec istovrsno profilisane. jedinice) jer sadrzi sve cinioce koje ima elementarna bibl. opisa.da je osmisli i ucini kompletnijom..iz kojih pojedine elemente treba objasniti ili dopuniti -napomene sadrzinskog karaktera -napomene preuzete iz izvora van publikacije Precizirano je.dok je za serijske publikacije to podatak o peridicnosti izlazenja.Ako su bibl.velicini i mestu anotacije uz bibliografsku jedinicu.pored ostalog.tip stamparskog sloga.oblik poveza) sto je narocito vazno za stare i retke knjige. jedinice.neceloviti.ocuvanost hartije.nego kao njen sastavni deo.takodje.onda su anotacije sasvim izlisne. anotacija se zadrzava na formalnom opisu samog primerka (vrsta. javljaju se i razlicita shvatanja o pojmu.ali i dodatak koji se sastoji od sazete anotacije ili beleske. elementi skladno komponovani i ako iz njihovog glavnog smisla mozemo jasno shvatiti sadrzinu.podatak o prevodu dela.da je prvi tip napomena za monografske publikacije podatak o tirazu. Ne postoje cvrste granice koje odredjuju obim jedne anotacije.U teoriji bibl. U deskriptivnim bibl.belesku. jedinica predstavlja slozeniju formu (od osnovne bibl.Sta vise.Arnot u Magazinu za hudozestvo…).Ona jedinici nadoknadjuje ono sto joj nisu doneli glavni bibl.a suvisnim ponavljanjem glavnog sadrzaja opteretile bi ono sto ona vec predstavlja u svome bitnom znacenju.primedbu. elementi.u tom slucaju one bi samo nepotrebno uvecavale bibl.bez obzira kako odredjivali njen oblik i smisao. rada smatra se kao beleska ili objasnjenje ispod osnovne bibl.

godina ili datum izdanja) -na temelju same sadrzine koju gradja donosi Uzimajuci u obzir jednu ili drugu od ovih osnova najuobicajeniji nacini rasporeda bibl.Kolon klasifikacija. RASPORED BIBLIOGRAFSKE GRADJE Vec oblikovane bibl.onda se raspored bibl.Rasoredjivanje bibl.neophodno je da se prethodno izvrsi strucna klasifikacija svih bibl.Na taj nacin one cine i konacnu formubibliografiju. jedinica mogu biti: 1)Alfabetski (abecedni ili azbucni) raspored gradje prema pocetnom slovu prezimena autora 2)Raspored prema pocetnom slovu naslova teksta 3)Hronoloski raspored prema vremenu objavljivanja pojedinih tekstova 4)Kombinacija alfabetskog i hronoloskog reda 5)Raspored gradje prema sadrzini.onda i rasporedjivanje zahteva osnovna i mnoga dopunska znanja o predmetu popisa. razvila se postupno iz Glasnika srpske kraljevske akademije.Priloga za knjizevnost.iako se primeri subjektivnih ocena kvaliteta i polemika o piscevim stavovima nalazimo i u ranijim radovima (Stojan Novakovic). jedinice se obelezavaju rednim brojevima (arapskim ciframa). gradje.a zatim sluzi i kao jedinstvena oznaka prilikom izrade indeksa ili registara. gradje prema njenoj sadrzini. Ako imamo u vidu tu zavisnost kao glavno polaziste.rasporedjivanje gradje spada u zavrsnu..naziv izdavaca.proizvod je 20..sadrzajna) bibl.Referativna (rezimirana.sa objektivnim osvrtima na kvalitet dela. prema tematskim strucnim celinama ili predmetima kojima pripadaju tekstovi (uz paralelno postizanje alfabetskog i hronoloskog reda).Ovo obelezavanje brojevima najpre pokazuje kolicinu gradje koju smo obradili i prezentovali. jedinica.vrsi: -na osnovu nekog od elemenata koje daje sam bibl.jezik.Vremenom je stvoreno vise nacina klasifikovanja bibliotecko-bibliografske gradje od kojih se u danasnjoj upotrebi nalaze sledeca:UDK.naslov teksta. jedinica dobrim delom zavisi od rutine i vestine bibliografa. 11.pa cak i na sire-na pojedine naucne discipline.narocito onda kada se on svodi na uze strucne celine. Bez obzira koji smo raspored primenili.bibl. opis (prezime i ime autora. materijala koji zelimo da popisemo.da bi se obavio raspored bibl. kao i od vrste bibl.sto zavisi od oblika.Klasifikacija Kongresne bibl.vrste i namene same bibl.tj. Kriticka (rezonovana) bibl. veka.pre svega. klasifikacija. jedinice rasporedjuju se u krupnije celine koje tako dobijaju pregledniji izgled i puniji sadrzaj i znacaj.istoriju i folklor i juznoslovenskog filologa.Posto kvalitet oblikovanja bibl. Biblotecko-bibl. jedinica moze se obavljati na vise nacina. rada.ali ne i konacnu fazu bibl. .

Najpreglednije na moguce izvore u radu na bibliografiji u proslom veku ukazuje autor potpisan pseudonimom Semper u mesecniku Zora. podataka.Kao verna slika fonda jedne ili vise biblioteka. uocava se njena velika bliskost sa katalogom (npr.Katalozi mletackog stampara Alda Manucija (16. Posrednicku ulogu ima i bibl.vec originalnih i naucnih ostvarenja)..ali je ona tematski.koriscenje obaveznog primerka za obe namene.katalog je neophodna informativna spona izmedju korisnika i publikacije.nestampane i zive.te njegove napomene kroz bibl.oglasa izdavackih kuca.kao i kompletna izdavacka produkcija (koja nema karakter prirucne referensne literature.braca Jovanovic. teorije i prakse.. Katalozi.stampara i knjizara.Gavrilo Kovacevic.kao sto su tokom 19.izdavacke i knjizarske kataloge.stampani i nestampani.belezenje sigle biblioteke. Kalimahove Tablice-katalog Aleksandrijske biblioteke bio je slican po svojoj sredjenosti sa bibl.hronoloski.Cak i kada se zagleda u dalju proslost i pocetke razvoja bibl.jer moze biti zametan put za uspostavljanje komunikacije sa rodjacima.razlicitih opstih i naucnih periodicnih glasila (tu su i dnevne novine).cesto najnedostupniji. Na samim pocecima razvoja srpske bibl. BIBLIOGRAFSKI IZVORI U teoriji bibl.udzbenika..smanjilo distancu izmedju kataloga i bibl.povukao paralelu izmedju domace i strane bibl. izvora na:stampane.pristupacnija korisnicima.karakter bibl. nacionalno.u nju ukljucuje: stampane i/ili centralne kataloge biblioteka. prisutna je podela izvora na primarne i sekundarne.Primarnost nekog izvora moze se odredjivati prema stepenu originalnosti koriscenih podataka i uzaludnost ovakve klasifikacije ogleda se vec u tome sto se ne objasnjava sta se podrazumeva pod sekundarnim izvorima.on predlaze da se u bibl.Geca Kon… Nestampani izvori odnose se na rukopise.vek) ili oni pripremljeni za sajmove knjiga medjunarodnog karaktera. U stampane izvore ukljucene su sve vrste enciklopedija. i kataloske jedinice.bibliografija.bibliografu najdragoceniji.biobibliografija.dela fonda.prijateljima. prirucnikom).On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih podataka.i u katalogu i u bibl.Nakon sto je u svom programskom tekstu opisao svrsishodnost bibl. Opravdanije je razvrstavanje bibl.cuvane u drustvenim ili privatnim zbirkama.nevezane za fond odredjenih biblioteka. Tretirajuci ovu vrstu izvora kao pomocnu literaturu.Vera Secanski.ili selektivno. za to imamo primere. To je slucaj i sa katalozima znamenitih srpskih izdavaca. i pocetkom 20.arhivsku dokumentaciju ili na kserografisane materijale nedostupne siroj javnosti. Zivi izvori. kataloga.preglede izdanja naucnih i strucnih ustanova i drustava.formalno.geografski.prirucnika.u mnogo cemu srodni bibliografijama.danas pripadaju istoriji bibl. radu koriste razni spisi .recnika.poznanicima istaknutih licnosti ili svedocima kljucnih drustvenih zbivanja.slozenije unutrasnje strukture. jedinice. svedoce o koriscenju cak strane teorije i prakse.biografija.recenzija.registre casopisa i perodicnih publikacija.leksikona.12.izbrisalo je razliku izmedju bibl.znacajni su izvori podataka. Usvajanje medjunarodnih pravila za bibliografski opis razlicitih vrsta publikacija.veka bili Grigorije Vozarovic.sirenje polja napomena.jezicki odredjena.Zacetnik Serbskog letopisa Georgije Magarsevic vec je u prvom broju u dva priloga istakao svoju nameru da se bavi prikupljanjem biografskih i bibl.pokusaj pronalazenja zivih izvora moze biti u vidu javnog oglasa ili privatnim linijama.

inicijala i pseudonima -indeks prevodilaca -indeks periodocnih publikacija -indeks izdavaca i stampara -hronoloski indeks… Iz vecine naziva ovih indeksa (ili registara)vec se vidi njihova osnovna oznaka. obuhvata.pojmovi i predmeti.zatim pojam.sredjen prema razlicitim metodama uz koje se daje i podatak o njihovom mestu u publikaciji. REGISTRI U BIBLIOGRAFIJAMA Registar je detaljni popis svih predmeta.u celosti ili prvenstveno po: .biblioteka. ima samo jedan imenski registar.knjizarski katalozi.licnih imena.Slicni razlozi ili mali strucni zahtevi uslovljavaju i stvaranje i unakrsnih (ili kombinovanih) indeksa..za koje je neposredno vezana odredjene bibl. -Specijalni registar. za kojim eventualno tragamo.periodicna publikacija. su: -imenski indeks imena -predmetni indeks stvari i pojmova -autorski indeks autora -strucni indeks -indeks geografskih naziva i pojmova -unakrsni indeks -indeks naslova -indeks sifara.Registri su sastavni deo.bez obzira na koga se odnose (autora.pa i geografski nazivi koje neka bibl.predmet.njihov broj i svrha zavise od: -vrste teksta koji bibl. Oni koji se najcesce javljaju uz razne tipove bibl.kada dobijaju ulogu pravog i neophodnog vodica. popisujemo -sadrzine popisane gradje -oblika bibliografije -namene same bibl.a time i neophodna dopuna vrednosti svake bibliografije. Zavisno od tih i drugih cinilaca.geografskih i mesnih imena.pored licnih imena.treba raditi i adekvatan broj i vrstu registara. nalazi neki autor ili neko drugo ime.Karakter registara ili indeksa. 13.u koji se unose sva imena koja se u njoj nalaze.dogadjaja i drugih obradjenih predmeta.U nekim slucajevima. konkretnoj grupi korisnika.u koje se unose.kao i predmet koji obuhvataju.Cesto se moze zapaziti da bibl.stampani (Matice srpske).nestampani (Karlovacke i Novosadske gimnazije).U visestrukom znacenju registara u bibliografijama izdvaja se njihova pomoc u snalazenju prilikom sluzenja bibl.Oni pomazu brzem pronalazenju podataka koji nas interesuju.naziv teksta itd.Registar moze biti: -Generalni registar-u kome su u jednom popisu kombinovani svi elementi koji treba da se pojave u registru.bibliografije (od Stojana Novakovica) i beleske pojedinih listova.prevodioca ili osobu o kojoj se pise). Registar moze biti sredjen.registri zadovoljavaju nasu radoznalost da li se u konkretnoj bibl..

.g. Elementarne su sklopljene od najbitnijih podataka koji pruzaju osnovna saznanja o obradjivanoj publikaciji.alfanumerickom redu rubrika (istorijskih dogadjaja.15. elemenata. elemenata imaju utvrdjen.sazetak ili kriticki osvrt.predmeta i ostale sadrzine nekog registra. jedinica.redosled.koji je informativno. Elementi bibl.standarda. Koristeci bibl..pregledno i potpuno sagledavaju.da nacine podelu bibl.pojmova.definise standard JUS Z. Vrste bibl.Istovremeno.toreticari su pokusavali. 14.VRSTE BIBLIOGRAFIJA Bibliografska jedinica je svaki pojedinacan predmet bibliografske obrade bilo da je samostalna publikacija ili njen sastavni deo.Za peridicne i dr.precizan i logican raspored.rekomendirane.patenata.-alfabetskom (azbucnom ili abecednom) redu rubrika -sistematskom redu rubrika (predmeta.referativne i kriticke.izvestaja…).Da bi se uspesno obavilo registrovanje imena. Uredjenje registara-ako knjiga ili dr.buduci starijeg datuma. elementima nazivamo osnovne delove iz kojih se sastoji svaka bibl. Stvaranje registara treba.cime u izvesnoj meri uticu na oblikovanje odnosa korisnika prema opisivanom primerku.Bibl.A4. licnih imena.023 I-1968 donet prema preporuci Medjunarodne organizacije za standardizaciju 1958. neserijska publikacija ima vise volumena ili delova.Krug podataka koje obuhvata bibl.jedinice Bibl.s manje ili vise uspeha.cijim adekvatnim i ujednacenim predstavljanjem i klasifikovanjem nastaje bibl.sa vise postovanja i . ranije teoretski oblikovana.nudeci u napomenama opis fizickog stanja primerka.priloga u zbornicima. jedinica.licnih imena…) -hronoloskom. Njime se objasnjava: ”Bibl.interpunkciju i graficku obradu.celovit i jasan deo bibl. jedinica se predstavlja pomocu bibl. jedinice mogu biti.ispred brojeva u rubrikama registara treba stavljati identifikacijske podatke za odgovarajuce volumene ili delove doticne publikacije.uskladjeno sa sistematizacijom samih bibl.neophodno je veliko opste znanje i specijalno poznavanje predmeta koji bibliografski popisujemo.preporuku.Kako je u nekim evropskim i americkim zemljama bibl.clanaka periodicnih publikacija.kao ivestina u sluzenju primarnim i sekundarnim izvorima i odredjenom strucnom literaturom.to su i njihove klasifikacije.koji su paginirani posebno ili kontinuirano.periodicnih publikacija.njihovo uoblicenje. Anotirane imaju slozeniju formu i sadrzinu. serijske publikacije preporucuje se pored registara za pojedine volumene i kumulativni registri.16. svojstven metod klasifikacije.ona je elementarni.a izostavljanje ili naglasavanje pojedinih je dozvoljeno ako se njime postize bolja smisaonost ili celovitost bibl. jedinica je skup tacnih i podrobnih elemenata.U njoj opisi bibl. kao svrsishodna celina.u principu.numerickom.dovoljnih da se neka publikacija ili neki deo moze identifikovati”.Standarad precizira elemente za opis knjiga. jedinice Bibl.: -elementarne ili registracione i -anotirane koje se dalje rasclanjuju na deskriptivne.shvatiti kao neodvojiv deo celokupnog rada na bibl.

karakter i predmet publikacije) 2.) bibl. monografija 2. (koje registruju deo knjizne produkcije) -po vrsti obuhvacenih publikacija: 1.)Selektivne bibl. (bez obzira na formu koju imaju. drugog stepena) -po vrsti izvora: 1.priloga u nekoj publikaciji) 2.) bibl. sastavnih delova publikacija 4.enciklopedije itd.)Primarne bibl.)bibl.manje kriticnosti preuzimane u domacoj literaturi. (u spiskovima literature i napomenama) 3. svakog tipa neknjizne gradje posebno -po obliku: 1.)Iscrpne bibl. novina. bile su neophodne kako bi se postigla terminoloska usaglasenost i jednoznacnost.)Specijalne bibl.da biu redovnim razmacima mogle biti objedinjene takozvanim . (koje se odnose na sveukupnu izdavacku produkciju) 2. (u kojima su opisi preuzeti iz drugih primarnih izvora.koja je prisutna u domacoj teoriji i praksi.Stoga bi bila prihvatljiva podela po sledeca tri kriterijuma: -u odnosu na obuhvacenu gradju -u odnosu na formalni raspored jedinica u bibliografiji -u odnosu na cilj bibliografije RAZVRSTAVANJE BIBLIOGRAFIJA PREMA OBUHVACENOJ GRADJI -po sadrzini gradje: 1.dakle:knjiga. periodike 3.medju kojima su bibl.vec skoro trideset godina ..)bibl.)Skrivene bibl.)Opste bibl. treceg stepena (koje ukazuju na postojece bibl.leksikoni. drugog stepena (koje ukazuju na postojece bibl.)Tekuce bibl.)Sekundarne bibl. (u kojima je svaki opis uradjen prema vidjenom materijalu-de visu) 2. (razvrstane po formi. casopis.Vera Secanski je sastavila podelu.KOJA SE CESTO MOZE IZJEDNACITI SA FORMALNIM RASPOREDOM BIBLIOGRAFSKIH JEDINICA -po hronoloskom kriterijumu: 1.Izmene u klasifikaciji bibl. (bez obzira na formu.a nju je kasnije preoblikovao Vojislav Maksimovic.Takodje.) bibl.) 4.Najvise uticaja imale su Flajsahova i Denisovljeva podela. (koje prate savremenu izdavacku produkciju i objavljuju se u odredjenom vremenskom rasponu.) PREMA SADRZINI BIBLIOGRAFIJE.)Samostalne bibl.)bibl.karakteru ili predmetu gradje) -po obuhvatu gradje: 1.

)hronoloske bibl. (kada je predmet bibl. (u kojima znanje bibliografa-predmetnog specijaliste. (kada su u rasporedjivanju gradje prisutni razliciti kriterijumi) PREMA CILJU I NAMENI BIBLIOGRAFIJE -po karakteru opisa: 1.ili kada su bibl.)Retrospektivne bibl.ili sveukupnu gradju deliti prema predmetu) 5.podatke iz prethodnog perioda) 2.)Anotirane bibl.predmeta…) -po predmetu obrade. (zasnovane na izdavackoj produkciji vezanoj za uzi geografski lokalitet) 2. (koje obuhvataju stamparsku produkciju sireg geografskog lokaliteta odredjenog po nekim zajednickim karakteristikama) 3.najvise dolaze do izrazaja.ili kada su jedinice rasporedjene po hronoloskom kriterijumu) 3.)Zavicajne bibl. odredjeni vremenski period.eventualno dopunjavane.)Nacionalne bibl.ili kada gradju razvrstavaju po strukama ustanovljenim nekom klasifikacijom) 4.kumulativnim tekucim bibl. (koje se mogu odnositi na jedan predmet. (cija anotacija sadrzi opis samog primerka publikacije) b)Rekomendirane bibl.pa i njegova subjektivnost. jedinice rasporedjene prema prezimenima obuhvacenih autora) 2. jedinica: 1. (kada se odnoose na odredjenu oblast ljudskog znanja.)Univerzalne bibl. (bazirane na izdavackoj produkciji vise zemalja) 5. (ciji je predmet interesovanja knjizna produkcija u skorijoj buducnosti) -po geografsko-jezickoj pripadnosti: 1. (koje su snabdevene napomenom) Prema karakteru napomene one se dalje dele na: a)Deskriptivne bibl. (kada je predmet obrade licnost.)Perspektivne bibl.)predmetne bibl..)strucne bibl. . (kojima je cilj da pruze osnovnu informaciju o publikaciji) 2. (koje nisu omedjene ni po jednom kriterijumu:nacija.jer napomene predstavljaju male kriticke osvrte).)Registracione-indikativne bibl.)Regionalne bibl.drzavnih granica.koje zbirno donose vec objavljivane.podatke o nagradama ili vodjenim polemikama u cilju preporucivanja nekog dela) c)Referativne bibl. (koje donose kratak sazetak sadrzaja opisivane publikacije) d)Kriticke bibl. (zainteresovane za izdavacku produkciju jednog naroda ili jedne zemlje) 4.jezika. (cija napomena moze sadrzati deo recenzije.)Medjunarodne bibl.)unakrsne bibl.kao i po nacinu rasporeda bibl.)Autorske-personalne bibl. (koje donose podatke o izdavackoj produkciji nekog ranijeg perioda) 3.

Smilja Misic istice:”primarni zadatak nacionalnih retrospektivnih bibl.sto nesumnjivo potvrdjuje njen znacaj i funkciju.Saznanje o nuznosti izrade nacionalnih bibl.Bilo je i onih koji su nacionalnu bibl. je osnova svake nacionalne kulture.vec primenjuje u prvom redu etnicki odnosno nacionalni princip.kako su to zahtevali poljski bibliografi.g.niti moze da obuhvata stampanu produkciju samo na jednom jeziku.nacionalne retro. Savremeno tumacenje pojma nacionalne bibl. pruzila Kongresna biblioteka.dalje.i da prikazu nacionalna naucna dostignuca.g.17. javlja se kao jedna od komponenata probudjene nacionalne svesti.To shvatanje je za druge bilo prihvatljivo samo onda kada su u pitanju tekuce nacionalne bibl. -knjige kojima je ta zemlj predmet interesovanja.dok retrospektivne moraju da prikazu “kulturno bogatstvo jedne nacije i veze te nacije sa drugim narodima” . posmatrali u okvirima takozvanih istorijskih granica neke nacionalne teritorije (madjarski bibliografi).OPSTE NACIONALNE BIBLIOGRAFIJE Opsta bibl.a pitanja na koja bibl.teritorijalni. Za nacionalnu bibl.pri cemu su u razlicitim bibliografijama politicki..opsta nacionalna bibl.opisu i srede gradju za proucavanje i ocenu nacionalne kulture u njenom razvitku.shvatajuci nacionalnu bibliografiju veoma siroko i kompleksno.U nasem slucaju nisu prihvatljivi neki vec pomenuti elementi u odredjivanju pojma i predmeta nacionalne bibl. daju dokumentaciju o doprinosu jedne nacije razvitku internacionalne kulture i nauke u odredjenom vremenskom . Naredne decenije donele su pojednostavljenje ili jednostrano tumacenje ove definicije. iskljucivo oslanja na princip “jedinstva jezika ili teritorije” (Luiz Malkles).U krajnjem obliku on obuhvata popis pismene produkcije celog jednog naroda ili jedne zemlje (drzave) u manjem ili veoma velikom razdoblju-od pocetka stamparstva do naseg vremena. -knjige autora koji su u njoj rodjeni i tu zive.Na ovoj konferenciji neki bibliografi su polazili od toga da se nacionalna bibl.uz uvazavanje teritorijalnog i jezickog kljuca. treba da daju odgovor sve su slozenija.istorijski ili jezicki parametri bili dominantni. se moze reci da je cest predmet teorijskih razmatranja znatnog broja bibliografa.Njihova pojava predstavlja bitan argument za afirmaciju nacionalnih kultura.Zavisno od toga da li obradjuje savremenu knjiznu proizvodnju ili knjiznu proizvodnju odredjenog vremenskog perioda u proslosti. bibl. najblize je objasnjenju koje je 1902. Pitanje kriterijuma za odredjivanje predmeta nacionalne retrospektivne bibl.Pod ovim pojmom se podrazumeva u najsirem smislu vrlo slozen i izuzetno obiman bibliografski rad. je da prikupe.po kojem ona obuhvata: -knjige stampane i izdate u jednoj zemlji. bila je ocigledna u izlaganjima bibliografa na Medjunarodnoj konferenciji u Varsavi 1957. pojavljuje se u posebnoj slozenosti i u nasoj visenacionalnoj i visejezickoj sredini.ne samo u okviru pojedinih zemalja nego i na medjunarodnim skupovima. -knjige stranaca pisane jezikom te zemlje.Ona ne moze da se temelji samo na geografskom (teritorijalnom) principu (podrucje nase danasnje drzave).Tokom vremena njihova funkcija postaje sve slozenija. moze biti :tekuca i retrospektivna. Sva razlicitost shvatanja pojma nacinalne bibl.ali ujedno i nezamenljiv izvor informacija i saznanja iz svih oblasti ljudske delatnosti.Ona je svojevrsno ogledalo ukupnih stvaralackih napora i duhovnog napretka izrazenog stampanom reci.

veku opsta medjunarodna bibl.ali uz konstantu koja im neosporno daje zadatak ocuvanja nacionalnog kulturnog blaga i predstavljanja jedne nacije ostalima.stampani radovi na nacionalnom jeziku bez obzira gde su publikovani . Porast izdavacke produkcije i nagli razvoj razlicitih naucnih disciplina uslovljava da u 19.obradjuje i informise o .pre svega retrospektivna bibl.predmet nacionalane bibl.verska.Naslov njegove opste medjunarodne bibl.Eberta i bibl.ona je popis svega sto je o odredjenoj drzavi i njenim ljudima objavljeno na bilo kome mestu i jeziku u svetu. Politicka.g.veka ucenost i svestranost bibliografa spojeni sa svescu o potrebi upoznavanja umetnickih i naucnih ostvarenja drugih naroda. F.ukljucujuci i dela pisana na zivim jezicima.od kojih se mnogi medjusobno prozimaju i dopunjuju.proistekli su i napori Anrija-Mari Lafontena i Pola Otlea za osnivanje Medjunarodnog bibl.A.Slicnog bibl.Iz shvatanja da pojedinacni napori ne mogu ni kvantitetom ni kvalitetom dostici novo uspeha kolektivnog angazovanja.bez obzira gde su objavljeni .zahvaljujuci brojnim sajamskim katalozima i podacima dobijenim od knjizara.Pedesetak godina kasnije nemac Johan Kles prosirio je jezicki kriterijum. poduhvata prihvatili su se Georg Draud i Martin Lipen.kulturna previranja i prozimanja. treba da obuhvati sva dela nacionalnih autora koji su svojom delatnoscu unapredili svoju nacionalnu kulturu i nauku. (projekat Jugoslovenskog bibl.Iz toga sledi: .bez obzira na kom su jeziku nastali . Iz sasvim uslovljenih odnosa nastali su i razliciti kriterijumi u odredjivanju onoga sto nacionalna.Retrospektivni karakter imale su i opsta medjunarodna bibl.nacionalna bibl. je vise nego informativan i obuhvata period od 1500-1602. u Briselu sa ciljem da sakuplja. popisuje stampane tekstove stvorene samo na jednom jeziku. retkih i dragocenih knjiga sveta Georg Teodora Grese.kao i njeno osavremenjavanje.Misljenja savremenih teoreticara bibl.g.razdoblju.teritorijalne i jezicke modifikacije.njen tvorac je humanista svajcarac Konrad Gesner koji predstavlja 12000 knjiga od 3000 autora stampanih na latinskom.donekle koriguju i prosiruju shvatanje tekuce i retrospektivne nacionalne bibl. obuhvata stampane radove na teritoriji jedne drzave.grckom i hebrejskom jeziku do 1555.Stoga nacionalna retrospektivna bibl.g. je: .bez obzira na granice drzave u okviru kojih su ta dela stampana i bez obzira na kome su jeziku pisana. 18. obuhvata.pri tome najmanje igra ulogu pitanje u kojoj je zemlji neki autor ziveo”. instituta).Prva te vrste bila je iz oblasti hemije.uslovljavaju nastanak medjunarodne bibliografije.nacionalna bibl.popis stampanih publikacija na teritoriji jedne drzave koji su nastali na raznim jezicima stampani radovi gradjana te drzave koji su objavljeni bilo gde na u svetu .ali ponekad i iskljucuju. ustukne pred strucnom. instituta 1895.zadrzavajuci opstost predmeta.nacionalna. u nasoj zemlji utkana su u principe na kojima pocivaju srpska retrospektivna (projekat NBS) i tekuca bibl..nagli porast izdavacke produkcije. MEDJUNARODNA BIBLIOGRAFIJA Sredinom 16.a potom je uplovila u druge prirodne i primenjene nauke.Osnovna polazista se mogu svesti na nekoliko kljucnih zahteva.

Pavle Popovic i Dusan Budimirovic.posto se podrzaumeva da je iscrpljena gradja koja se odnosi na konkretan predmet.Medjunarodnog karaktera su bibl.Pomenuti princip preuzeli su zatim i francuski bibliografi. najcesce je opsteg tipa. Skup tekucih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija pouzdana je osnova za formiranje medjunarodne bibliografije. u 18.-Bibliotheca hispana. veku nacionalno osvescivanje nije sporadicno sto utice i na razvoj nacionalnih bibl.Italijan Francesko Doni napustio je tradiciju koriscenja latinskog jezika i na zivom narodnom jeziku sacinio bibl. 19.nesto sto je dovedeno do kraja.obrazovnih istrazivanja.objavljeno u 16. na kraju).politickih.socioloskih.. tekucih bibl.nauku i kulturu. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA Najstarije bibl.autora Nikolasa Antonia.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima. Antonije Arnovljev Arnot.Srpska bibliografija knjige 1868-1944) .Lukijan Musicki.Pokret opisivanja nacionalne produkcije knjiga na domacem jeziku zapocet je delom Dzona Bejla koji je proucavao i opisivao dela engleskih autora dok je bio verski begunac u Nemackoj.nosi epitet prve evropske opste retrospektivne bibl.Bibliografski institut.pored retrospektivne.antropoloskih. koja je obuhvatala cak i muzicku literaturu-La libreria del Doni Fiorentino.jer bi trebalo da predstavlja i bibl.Stojan Novakovic.dobijaju i tekucu i predmetnu bibl.Sedamnaesti vek .tj. Retrospektivna nacionalna bibl. (Novine serbske-Dimitrije Davidovic. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom. bibliograf obicno unapred zna vremenski okvir koji ce biti predmet njegovog istrazivanj.kada i ne bi trebalo da se obavljaju nova ili naknadna istrazivanj.Nastojanja slicna ovima. koje kao podtipove .veku.zapravo za izbor konkretnog predmeta popisivanja ili pak nastoji da u svoj rad ukljuci sve ono sto je dala pisana rec u odredjenom razdoblju. knjiga i clanaka (nije objavljena bibl.jer ni jedan bibliograf nije do kraja siguran da su njegovim popisom obuhvaceni svi stampani ili rukopisni tekstovi koji se ticu samog predmeta.U radu na retrospektivnoj bibl. temelje. prevoda.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi. U 18.Spaniji je doneo dvotomnu retrospektivnu nacionalnu bibl.Ona ima poseban znacaj.hronoloski slozeno.a posle II Svetskog rata Organizacija za UN za obrazovanje.celokupnoj izdavackoj delatnosti i da sacini opstu internacionalnu bibl.omedjena zadatim godinama. su imale retrospektivni karakter jer su popisivale ona dela koja su nastala ranije ili cak mnogo pre nego sto se taj popis obavljao.posle I Svetskog rata imao je Medjunarodni institut za intelektualnu saradnju. Kod srpskog naroda bibl.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje.Georgije Mihailovic.ovde treba samo uslovno prihvatiti nastojanje da se postigne bibl. (Illustrium maioris britanniae scriptorum). potpunost.ekonomskih.U granicama odredjenog perioda on se opredeljuje i za sam karakter bibliografije.Njegovo delo.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20.

g do 1905.serbskom. A. najcesce je opsteg tipa. Bibl.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima. se nalaze i brojne anotacije.g. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu. doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl.Ova bibl.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg. za noviju knjizevnost 1741-1867.knjigopoznanije. u 19.tacno datiranje. Retrospektivna bibl.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom. u 18.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.g.te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskog pisca.bibliotekom.za period od 1868. Njegova bibl.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793. Kod srpskog naroda bibl. nije nikada objavljena .Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.vec nije ni sacuvana.Lukijana Musicki je svojim osmotrenijem.anotirana.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom.kako je sve nazivao svoj bibl.U bibl.odmerenog. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu.bibliografijom.cije su objavljivanje omele ratne prilike.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije. Pokusaji institucionalizovanja rada na bibl.RETROSPEKTIVNA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Retrospektivna nacionalna bibl. ne samo da nije objavljen.g.tj.rasporedjenu hronoloski.u azbucnom redosledu i dragocena po svojoj potpunosti jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.Arnota stampana je u Magazinu tokom 1838. Sakupljena gradja.mozemo zakljuciti da je retrospektivna (1741-1839). Pedantno belezenje naslova. knjigospisom.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.korektno skracivanje onih predugih. do Dositejevog Mezimca 1818.omedjena zadatim godinama. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.g.katalogom.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.v. rad.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih. Pavla Popovica i Dusana Budimirovica Delo Stojana N.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. i 1839.a na pocetku 20.” Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju. Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl.O organizovanom bibl.A. radu ostale su da .g.

Ova bibl. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.vek. 2.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela. Narodna bibl.Stojana N.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.18.karaktera bibl.pseudonima i anonima. je u pripremi.Mihailovica. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18. Srbije izradjuje retrospektivnu bibl. i anotirana.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.)1801-1867.veku do 1944.kako kaze Miodrag Zivanov.)1868-1944.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6. Bibl rad institucionalizovan je na Filozofskom faxu osnivanjem Bibl instituta zahvaljujuci obimnoj strucnoj i kadrovskoj podrsci NBS. izvora. Sta treba pregledati. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova. U njoj ce Dusan Budimirovic odrzati radno predavanje “O narodnoj jugoslovenskoj bibl”.g.Kao osnovne osobine dobre bibl.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.)18.uredjenost.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.narocito dostupne arhivske gradje.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.jednostavnost koriscenja. veka” G.pismenost.objektivna i znalacka analiza bibl.inicijala.” S.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.s druge pak.)od prve stampane knjige 1494. do kraja 17. on istice:prakticnost. pocev od 1954. To je.Njegov tekst je parafraza predgovora “Srpskoj bibl. knjige 1868-1944.nepotpunih imena.pismo ili nacionalno poreklo autora. i ispravki Djordja Rajkovica.80-90 %.Potpunost ove bibliografije je.g.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja. 2.Safarika.Musickog. “Srpska bibl. 3. 4. . veka.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene:Opsta bibliografija.s jedne strane.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica.naucnost.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu.P. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1.Radnici na bibliografiji.svedoce.kriticnost.g. jedinica i potpunosti bibl. Za izradu ove bibl. Novakovica od kojeg se bitno razlikuje samo zato sto se poziva na institucionalizovan rad pod okriljem drzave. za period od pojave prve srpske stamparije u 15. radjena je iskljucivo de visu.sistematizacija gradje (hronoloski). L.zbog cega je ova bibl.

kao Bibliographia Parisina i knjiga stampanih u Francuskoj 16431653. vek-Antonije Arnovljev Arnot. institucijama.napustale tradicionalni oblik knjige i pojavljivale se kao prilozi u periodici. Orfelin zacetnik tekuce i perspektivne bibl.Tako je srpsku bibl.do njenog publikovanja ipak protekne prilicno vremena.Srpska tekuca.g.Izrada tekucih bibl.pojavile su se u francuskoj u 17. jer registruju publikacije objavljene od vremena izlaska prosle (prethodne) sveske bibl.g. takodje odredjuje vremenska komponenta.veka obelezila je ruska tekuca bibl.to je jedan od bitnih razloga koji uslovljava izradu tekucih bibl. skrivale su se u onovremenim sajamskim izdavackim katalozima narocito u Nemackoj. Motivi pokretanja tekuce nacionalne bibl.Medjutim ako bilo koja nauka hoce sa bude u samom toku savremenih zbivanja. Za izradu tekucih bibl. moze kasnije biti polaziste za izradu opstih ili posebnih retrospektivnih bibl.Stefan Novakovic.Poslednje dve decenije 18.da pravovremeno sazna najnovija dostignuca.tekuca bibl.Dimitrije Davidovic. samo u jednoj zemlji potrebni su brojni strucni timovi i izuzetni materijalni potencijali. bolje receno.20.Pratio je i produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije. su aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji u celini.Ogromna pisana produkcija stvara osnovni problem oko blagovremene izrade tekuce bibl. bibl. zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj perodici krajem 18. onda joj je potrebna i upucenost na konkretnu i svezu literaturu... izlazi perodicno.vek vise su obelezile tekuce od retrospektivnih nacionalnih bibl.prirodno je da se najpre osecala potreba za izradom retro.. TEKUCA BIBLIOGRAFIJA Osnovnu oznaku tekuce bibl.kojima je prevashodni cilj izrada serijskih tekucih bibl. su zapravo tekuce odnosno periodicne bibl. utemeljio na teritorijalnom.. vec predstavlja onaj momenat u istoriji bibl. institucije. Bibliographia gallica universalis.zbog potrebe za aktuelnoscu.Zato se i stvaraju specijalizovane bibl.pa pomalo lici na retrospektivnu bibl. bio je Dimitrije Tirol –U Vozarovicevom almanahu Golubica.a one takodje. tako da su dosta retke zemlje u kojima je ovaj rad dostigao pravu sveobuhvatnost i kontinuitet. i prve polovine 19.U cisto.zato je mozda bolji i precizniji izraz periodicna publikacija jer se na taj nacin blize odredjuje njena vremenska oznaka. su.veka.U mnogome karakteristike tekucih bibl..upucuju na najnovije radove iz jedne ili vise naucnih oblasti.Bez timskog rada i institucionalnog povezivanja nemoguce je postici prave rezultate.delimicno i retrospektivna bibl. Prve tekuce nacionalne bibl. 19.Autor prve potpuno tekuce bibl.Braca Markides-Puljo.sa podjednakom paznjom opisuje u njoj i stampane knjige stranih autora.Tekuce bibl.bibliografskom smislu.bibl.najcesce strucnih.kao i snhronizovan rad mnogih institucija.odnosno naucne i specijalne bibl. (Z. koji sam po sebi znaci jednu kvalitetno novu fazu.Isto tako je nezaobilazna i njihova dokumentarna vrednost za naredne generacije korisnika.ali i opstih. One daju pravovremenu informaciju.pa je donekle i ona “zastarela” u odnosu na njen naziv. Iako se vec u nastajanju stvara gradja za tekucu bibl. gradja koja se svakodnevno skuplja u bibl.najbliza je pojmu tekuca bibl. (u Francuskoj je na to uticala revolucija).Vecina nacionalnih bibl. 19. koje su pokazivale sta je pisana rec saopstila u proslosti. veku kao popis pariskih izdanja 1643-1648.ili u pojedinim naucnim oblastima.a i mnoge strucne.a ne na .u ovom veku.dobijaju i uskostrucne okvire.koje su se objavljivale u uglednim serijskim publikacijama.

Stojan Novakovic. 3.a 2 su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne godine.Bibliografski institut.Danilo Zivaljevic-pratio tekucu produkciju 1893.Milosa Svetica.izvestavan uglavnom o politickim desavanjima u Austriji i Francuskoj.ili casopis.Davidovica i Frusica.g.od 5 knjiga predstavljenih 1766.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.a kasnije i trajnije u “Serbskom letopisu” pod nadzorom Georgija Magarsevica.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji..istisnuo prevodioca iz odrednice i izgradio sistem uputnica.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl. (delimicno i retro) zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici s kraja 18. Slican nacin izvestavanja nastavljen je u “Novinama serbskim”.Jovan Boskovic-svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov) vise je opteretio bibl.Backe vile. veka..veka.Tako se Zaharije Orfelin smatra rodonacelnikom i tekuce i perspektivne bibl.dva puta nedeljno tokom 1791-1792. kasnije usvojio Stojan Novakovic. 2.sto je za tekucu bibl.Teodora Pavlovica.Tekuca bibl zivela je i na stranicama Otadzbine. nije ni uobicajeno.ili “Mi smo s druge strane culi”.sledece: 1.Ubrzo po uspostavljanju tekuce.prva polovina 20.1792. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19. principu. Moze se zakljuciti.u bibl.Milosa Popovica i Jovana Subotica.jer je smanjio njenu preglednost..uvodi tri novine:razresavao je pseudonime i inicijale.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.nacionalnom i jezickom principu.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.g. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.Srbi. dobijaju svoje druge novine “Slaveno-serbskija vjedomosti”.Djura Danicic. i prve polovine 19.g. veka-Pavle Popovic..javora.osnovni su motivi za pokretanje tekuce nacionalne bibliografije.srpaki zivalj je tako.Dusan Posnikovic-nastavlja rad za period 1882-1884. U “Slaveno-serbskom magazinu”.) TEKUCA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji..Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.a povremeno i o kulturnim zbivanjima.Strazilova.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije. U listu brace Markides-Puljo pod naslovom “Serbskija novini povsednevnija”. 3 pripadaju tekucoj godini.ni pozeljno.iako je najcesce bio hronoloski redosled.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike.koje je uredjivao Stefan Novakovic.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu. .Srpska tekuca bibl. Za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.g.o bibl.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.sto inace.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine.

vec i po sadrzinskim karakteristikama.koji nisu razresavani. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876. shvatan je sire nego sto se to danas cini.Novakoviceva bibl.A.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.. On je u Glasniku srpskog ucenog drustva objavljivao i tekucu bibl.a potom po alfabetu..i to ne samo po formalnim.”pre dva dana”. utemeljavao na teritorijalnom .Odrednicu su cinili prezime i ime autora..s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”. bio je Dimitrije Tirol u Vozarovicevom almanahu “Golubica”. kasnije usvojio i Stojan Novakovic..ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.knjizestvo i modu”. srpske i hrvatske knjizevnosti. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.1858. Autor prve potpuno tekuce bibl. veka..grupisanje novina i kalendara nezavisno od .gde ce s podjednakom paznjom beleziti i stampane knjige stranih autora. Od dobro osmisljenih.znatno se razlikuje od prethodnih.Osim toga.Zalagao se da publikacije bude vidjena i savesno opisana.4.g.Na inicijativu sekretara Mise Cenica.savesno uredjivana.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja Pojedine od ovih principa je zadrzao Stojan Novakovic. u 19. zabelezio 5 naslova.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane. se u 19.1857.one su podsticale.On je pratio produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.sto je skroman.otvoreno ili u naznakama.g.sto je za tekucu bibl.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.)Vecina bibl. koja je: -unutar hronoloskog. 5.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.Tako je srpsku bibl. za godine 1856.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl. 2.)Srbske knjige godine 1857.veku Usmeravanje ka tekucoj bibl.kao i one iz duboke proslosti.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.urednika A. zaceto je u “Magazinu za hudozestvo.jer pocinje recima “ovih dana…”. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.na izradu bibl.ili inicijali. koja je objavljena u “Glasniku”.vec i prevedenog dela.:”Bibl.cesto neprecizne i netacne u opisu. Ubrzo po uspostavljanju tekuce.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike.Djuro Danicic radi bibl.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl. Organizovano i institucionalizovano bibl. Srpska tekuca bibl.a ne na nacionalnom ili jezickom principu.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.Ova bibl.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.slozenu po hronologiji.Arnota kada je 1839.ali neostvarenih pocetaka.

popis novih knjiga i periodicnih publikacija Kraljevine SHS” koji je izlazio u Beogradu svakog meseca od 1926. -za serijske publikacije. Zivaljev pratio je tekucu produkciju 1893.istoriju i folklor.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl. Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.zaduzenog za izradu tekuce (za knjige..u tri serije: -za knjige.kao i vise puta ranije proistekla je iz angazovanja na retrospektivnoj bibl. zavisili su od istorijskih prilika-to pokazuju knjizevni pregledi objavljivani u “Krfskom zabavniku” od 1917-1918.Belezenje novih naslova. Tekuca bibl.g. roto stampe i stripova. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.negovano je u medjuratnom periodu na stranicama Politike. Dragutin Posnikovic.Pravde.g.nastavlja rad Jovana Boskovica za period 1882-1884. izlazi i Bibl.utemeljen na Zakonu o obaveznom primerku iz 1919.Javor.Vremena.).g. Danilo A.Bosanske vile Srpska tekuca bibl.g.g. Tekuca bibl.Ovaj cin se istice kao pocetakm organizovanog belezenja srpske tekuce bibl.tekuca... obeznedjivali redovnu rubriku.jezik.vise u vidu kritickih prikaza i oglasa.g.g.. (za period 1945-1949) na saveznom nivou. veka Profil i namena tekuce bibl.dok su casopisi naucne orjentacije Juznoslovenski filolog. NBS je uz pomoc Srpske kraljevske akademije objavila “Jugoslovenski bibl.istisnuo prevodioca iz pdrednice i izgradio sistem uputnica. istrazivanja i osnivanju Bibliografskog instituta na Filozofskom faxu 1920.nacionalna.. u prvoj polovini 20. godisnjak za 1933.Jedan od prvih rezultata organizovanog rada na tekucoj bibl bio je “Bibliograf.Prilog za knjiz. .kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre.Pavle Popovic doprineo je institucionalizovanju bibl. 1935.svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov. Novakovicev nastavljac Jovan Boskovic.donosi i izvesne vazne novine. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949. zivela je i na stranicama casopisa Otadzbina.bibl.g.Stampe.primarna i samostalna. a od 1971.Strazilovo.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije.a ne na autora) vise je opteretio bibl.registraciona.g.monografija.g” nazivajuci ga prvim pokusajem da se prikupi sve sto se u nasoj zemlji stampa i to objavi”. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta.brosure i muzikalije.uvodi tri novine:razresavao je pseudonima i inicijale.jer je umanjio njenu preglednost.g.

koja objedinjuje sve radove o jednom kraju bez obzira na mesto objavljivanja. Teritorijalni princip u nacionalnu bibl.Ove bibl.jezicke i kulturne oznake.medju kojima je bilo i anonimnih.Obim gradje koji sakuplja maticna biblioteka i neophodnost i posebnost kataloga i bibliografija koje izradjuje. popisi.Ducic je naveo domace i strane publikacije.”Nakon ustanovljenje geografske.na snazi Zakon o bibl. se mogu svesti na kraci ili duzi vremenski period u kome su nastali neki tekstovi koji se neposredno ticu nekog regiona. povremeno nazivana lokalnom ili regionalnom.veka sastavljani su povremeno pregledi serijskih publikacija odredjenog regiona ili etnosa. je zdrava klica nacionalne bibl.u ranim razdobljima njenu pojavu su prouzrokovala prelomna drustveno-istorijska zbivanja. veka u subotickom casopisu “Knjizevni sever” ponovo je stampana jedna zavicajna bibliografija.U geografskom smislu.a vratio ga je 80tih god. veka zavicajna bibl.g. oslonac su cesto zavicajni fondovi cije je postojanje u opstinskim narodnim bibl.jezickog. Zavicajna bibl.Zavicajne bibl.a nekad i personalne bibl.Pored identicnih geografskih obelezja. veka arhimandrit Nicifor Ducic objavljujuci 1874.istorijske i etnicke teritorije zavicaja.sela. je u Srbiji postala predmet sireg interesovanja pri reorganizaciji mreze narodnih biblioteka 1953.21. bitno se razlikuje od ostalih bibl.naglaseni su vec u pravilima o radu maticnih biblioteka srezova i opstina. delatnosti.. 19.i serijske publikacije u hronoloskom redosledu.sama izrada zavicajne bibl.ali je od 1994.50-tih god.zaseoci i zemljista oko njih).retrospektivne.iskljucujuci dramska i lirska dela.na neki manji ili veci region. .koja su zahtevala dokazivanje nacionalnog identiteta. 20. bilo predvidjeno dosadasnjim zakonima o bibliotekama i njihovoj delatnosti. U nekim slucajevima ova vrsta bibl.koji nijednim clanom ne ukazuje na postojanje zavicajnih fondova. kaze da je “nerazdvojni sastavni deo zavicajnog fonda i jedan od najodgovornijih i najstrucnijih zadataka zavicajnog odeljenja. ZAVICAJNA (REGIONALNA) BIBLIOGRAFIJA Veoma su razliciti povodi i razlozi za nastajanje bibl.Pravilno je zamisljena i daje rezultate samo ako pociva na kriterijumima na kojima je postavljena nacionalna bibl.etnicke. moze da obuhvata samo neki aspekt u pisanom obliku iz koga je obradjivan.mogu biti svedene i na veoma mali predmet popisivanja. prvi je uveo Dimitrije Tirol.region cini i vise sitnijih celina (manji gradovi.opisivan ili ocenjivan neki region.Nekada to moze biti samo jedan grad ili gradsko podrucje sa njegovim zaledjem. se rade i zato sto nema kompletnih opstih ili zato sto nema dovoljno strucnih snaga i materijalnih mogucnosti da se urade siri i obuhvatniji bibl.mada je Ducic naziva katalogom.region cesto ima i elemente zajednicke istorije kao i iste ili srodne etnografske. periodike. u Glasniku SUD “Katalog spisa o Crnoj Gori na srpskom i stranim jezicima.g. kada je upucen obavezujuci predlog o formiranju zavicajnih zbirki. Tek 30-tih god.Zavicajnoj bibl.g. Tokom 19. istrazivanja. su samim svojim karakterom tematski uske.Narocit oblik ove vrste predstavlja zavicajna bibl.Postujuci jezik i pismo spisa.istorijskog i nacionalnog principa.U nekim slucajevima ove vrste bibl.cime je posredno teoretski utemeljio pojam zavicajne bibl.objavljena je u dva nastavka i obuhvata monografske.etnickog.Desanka Stamatovic za zavicajnu bibl.”Bibliografija. 20. Zavicajna bibl.. ciji su tematski okviri svedeni na uze teritorijalno podrucje. te predstavlja jedinstvo teritorijalnog. dobila je svoje verne poklonike i razvila se kao samostalna vrsta bibl.skrivena kroz istoriju pod skute tekuce.

koja mozda u bibl.socioloski prepoznatljivo. je svedocanstvo o drustvenim dogadjajima i kulturnoj bastini jedne sredine i ljudi koji joj svojim poreklom ili stvaralastvom pripadaju. vek u kome su se razvile razlicite vrste bibl.Ona okuplja: -sve sto je objavljeno i umnozeno stamparskom i drugom tehnikom na odredjenoj geografskoj teritoriji -sve sto je objavljeno o regionu..katalosku jedinicu cini jedan naslov. periodike.mesecno. periodiku.Gledano sa kulturno-istorijskog aspekta.a posebno prema strucnoj.tematski.sa dvomesecnom periodnoscu.pedagosku. .tromesecje…svaka sveska ili njen jedan deo.tematskoj osnovi.drustvenim i duhovnim proizvodima -dela onih autora koji su na neki nacin vezani za region.ali su rezultati informativni i inspirativni.vec i serijska publikacija-Serbska pcela.medicinsku.tromesecno.o prirodnim.Najcesce se odnosi na listove i casopise.novu knjiznu i neknjiznu gradju.koji su zatvorenog tipa. periodike i u srpskim okvirima.po kojoj je jedno glasilo formalno.ciji su prvi autori Bojtler i Gustmus.Sam karakter periodike uslovljava i druge podele. Zavicajna bibl. literature o zavicaju -bibl.itd).ili jedan tom serijala.Predmet obrade Zaharija O..Polazista zavicajne bibl.mada je prvi srpski casopis Slaveno-serbski magazin poceo da izlazi u vreme kada je Evropa imala vec stogodisnju tradiciju objavljivanja dnevnih listova.Bez imalo kasnjenja zacela se bibl. Zavicajna bibl.a stampaju se u odredjenom vremenskim razmacima (godisnje. Ustanovljena je i podela zavicajne bibl.stvaraocima i stvaralastvu. *primer dobre zavicajne bibl.s druge. izdavacko-stamparske delatnosti -personalna bibl. -tematska bibl.ljudima. 1833-1960 Miodraga Zivanova 22. doneo je i bibl.sumarsku. na: -bibl. srodna su onima na kojima pociva nacionalna bibl.s jedne strane.sportsku i dr.-Pancevacka bibl.kalendari itd.Tako imamo knjizevnu. Osnovne odlike serijske publikacije su. nije dostupna. jedinica moze biti celo glasilo.tehnicku.Kao inventarska jedinica tretira se jedno godiste. 18. korisniku biblioteke predstavlja. u Magazinu nije samo monografska .ali periodicno izlazi i vecina nacionalnih bibl.jedno godiste.zatim razni godisnjaci.Tako bibl.Stoga je opisivanje periodike istrazivacki zahtevno.poljoprivrednu.cije promene se povezuju sporednim jedinicama. postaje putokaz u nbavnoj politici biblioteke.BIBLIOGRAFIJA PERIODIKE Periodika u biblioteckom smislu obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekucom numeracijom.sacuvane fondove zavicajnog odeljenja.polugodiste. do podele periodike na zavicajnu.U tom smislu i dolazi u teoriji bibl.dok bibl.dnevno.dakle.periodicnost izlazenja i postovanje unapred odredjene uredjivacke koncepcije.periodika koja je nastala na odredjenom prostoru dozivljava se kao mozaicka celina.nacionalnu.

veka urednici casopisa.ne sustezuci se od subjektivnih ocena.Porast interesovanja bibliografa za periodiku paralelan je sa uvecanjem broja politicki i knjizevnih listova.Hadzic.on ih je razvrstao na letopise. prilozima o srpskoj zurnalistici. svoju bibl. kao npr. u Letopisu serbskom.koja se ne moze pohvaliti kompletnoscu.Vuka Dragovica.mestm i pocetnom godinom izlazenja.U tekstu “Sredstva za napredak literature slavenske”.kao autori knjizevnih prikaza i oglasa. da nastave rad na projektu koji je svojevremeno zapoceo Jovan Subotic pod naslovom “Jugoslovenska stampa 17681911. institut u svojoj seriji.podacima o stampariji.veka opisi periodike vise nisu deo samo sirih i opstijih.kalendari i novine nezaobilazni objekat opisa (on je nabrojao i analizirao sadrzaj 17 kalendara koji su mu poznati u 1870.mesecnika i godisnjaka polovine 19.Fragmentarno popisivanje.analizom profila casopisa i sadrzinskom napomenom.uz prvu i poslednju godinu izlazenja. u listovima Otadzbina i Krfski zabavnik. bavi se Jugoslovenski bibl.uglavnom na osnovu fondova vecih biblioteka.g izlazili u Engleskoj.Jovan Subotic zapocinje upravo opisom “periodicnih publikacija koje na srpskom jeziku izvesno vreme izlaze” prosirujuci vec ranije ustanovljen opis imenom osnivaca.i retki bibliografi osecaju potrebu da zasebno beleze nazive knjiga i periodike.pismu i prilozima.ili knjizarskog oglasa o izlasku nove sveske ili promenama u urednistvu. veka i Serbskom narodnom listu daje pregled broja i tematskog profila listova koji su tokom 1837. Teodor Pavlovic krajem cetvrte decenije 19.opisuje cak uzroke njihovog pokretanja i eventualnog gasenja. toga vremena koju je sastavio Stojan Novakovic.cemu je osnovni uzrok nedovoljna odgovornost i savest izdavaca i stampara u dostavljanju obaveznog primerka NBS koji predstavlja osnovu za rad na tekucoj bibl.bibliografski i programski kvalifikuje svaki list. Strucnjaci Univerzitetske bibl.”Gradja za bibl.Tako su i u jednoj od najvaznijih tekucih bibl.veka o periodici se govori u vidu poziva na prenumeraciju. .novine. je obuhvatala samo osnovne podatke o listu.Francuskoj i Rusiji.Projekat Instituta za knjizevnost i umetnost posvecen periodici do sada je rezultirao knjigama Miodraga Matickog (Bibl. U vecini novina.Popisivanjem tekuce jugoslovenske periodike od 1956. Godine 1842.Ova bibl. jugoslovenske periodike”-Leksikografskog zavoda FNRJ i sitni prilozi u knjizevnim casopisima.vec i sasvim specijalizovanih tekucih bibl. 19.pruzale su i “Gradje za bibl.30-tih god.Krajem 19.najcesce naslovljavajuci rubrike sa Nove knjige i Novi listovi.zurnale.Poslednje dve decenije pred II Svetski rat obilovale su bibl.g).Branke Bulatovic. pokusali su 70-tih god.urednika lista.Ovaj dobro zamisljen projekat nije uoblicen u stampanoj formi.”. Prvi medju njima koji je uz biblioteke istakao periodiku kao nosioca kulturnog napretka bio je Georgije Magarasevic.Urednik “Mlade Srbadije” A. 70-tih god.gradje postaju ravnopravni predmet bibliografije.veka svi pojavni vidovi bibl. srpske stampe izmedju dva rata”.g.opisujuci serijske publikacije istocnih i zapadnih slovenskih naroda. srpskih almanaha i kalendara).g. 19.

Ona se dvostruko ispoljava.Ovim se ipak ne umanjuje njen vazan informativni znacaj.Odomaceno je shvatanje da ona obuhvata u praksi samo ona lica koja su se pismeno iskazivala.monografija ili bilo koji drgi strucni i naucni rad) ona se cesto shvata samo kao pomocni materijal i sirim bibl.Ovom vrstom bibl.Domentijan). tako ne znaci. Skrivena bibl. tvorevinu. PERSONALNA BIBLIOGRAFIJA Ova vrsta bibliografija obuhvata samo jedno lice. istrazivanjima.Personalna bibl.ponekad bibliograf.Ako se neki autor bavio ne samo pisanjem vlastitih dela nego i priredjivanjem ili prevodjenjem tudjih. rada uzimaju licnosti od izuzetnog ili pak posebnog znacaja u nekoj duhovnoj oblasti ili u javnom zivotu uopste. smatra se onaj oblik bibl. rada koji se javlja kao dodatak u nekoj studiji ili clanku.narocito onda ako se ona javila u obliku sireg spiska upotrebljene literature. SaveTeodosije.zapravo njegove pisane radove i tekstove ili literaturu o njemu.makar i u nepotpunom obliku njenih bibl.bez svih potrebnih elemenata koji cine punu bibl.radili Kod Srba se razvila iz autobibliografija istaknutih srpskih knjizevnika Joakima Vujica i Milovana Vidakovica koji su joj pribegli u merkantilne svrhe. rad .Cesto su to zapravo dela bez pravog naslova pa se on posredno saznaje na pocetku ili na kraju samog teksta. oznacavaju i dosta dugi ili prosireni naslovi starih rukopisnoh knjiga gde se posredno daju i osnovni bibl.Posto ima zasebno.pa su o njima vremenom nastali brojni tekstovi-personalna bibl. Zivot Sv. 24.Njena primena uslovljava da se ona najcesce iskazuje u delimicnom ili skracenom obliku.u pravom smislu.ali su po necemu ostale istaknute i znacajne u istoriji nekog naroda.23. oznaka tog rukopisa (npr.Pod ovom vrstom se tako podrazumeva svaka ona bibl. u takvom slucaju obuhvata samo literaturu o njima.Zaseban vid skrivene bibl.teran okolnostima i nema drugih mogucnosti nego da svoj istrazivacki bibl.Naprotiv.kako bi citaoce upoznali sa .najcesce u formi fusnote na margini ili pak u obliku koriscene literature na kraju svakog teksta.izdvojeno mesto i oblik.decidnim saopstavanjem na koga se taj tekst odnosi i naznacavanjem imena autora kao i jos nekih bibl.onda se primenjuje najcesce ovaj klasifikacioni sistem: -samostalne knjige i separati -prilozi u periodici -priredjivacki rad -prevodilacka delatnost -literatura o autoru ciju smo bibl. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA Ovaj termin je mozda najmanje precizan i podroban u odnosu na ostale nazive za oznacavanje ostalih vrsta bibl. koja nije objavljena u obliku samostalne publikacije. trazi i svojevrsnu klasifikaciju popisanih bibliografskih jedinica.koji je rasporedjen u neki od raznih nacina klasifikovanja.a saroliko je rasuta na marginama neke studije ili se javlja kao njen dodatak.koji su vezani za neki tekst (studija. jedinica.. jedinicu. zapravo predstavlja vec primenjenu bibl.samostalan ili izdvojen bibl. elementi o njima.Postoje i takve licnosti koje nisu nista napisale. rad upravo zapocne koriscenjem neke skrivene bibl.Skrivena bibl.Ona je: -popis radova nekog autora -popis tekstova o tom autoru Obicno se za predmet bibl.u nekoj naucnoj studiji.

svojih redovnih i dopisnih clanova.Nikolaja Simica.ako u njih ukljucujemo i preglede knjizevnog stvaralastva pojedinih autora povodom godisnjice ili dodeljivanja nagrada.sa clanovima njegove porodice.vec tek tada gube karakteristiku prigodnosti i teze sveobhvatnosti i potpunosti.a ako nije ziv.Knjizevno stvaralastvo vise nije redak predmet interesovanja bibliografa. studije srecu na stranama:Javora.kritickih osvrta i pomena u razlicitim casopisima.ali samo ako su istrazivanja sveobuhvatna i proverena sto ukljucuje: -detaljno upoznavanje sa biografskim podacima -proucavanje poznate objavljene gradje -uspostavljanje kontakata sa autorom licno.Musickog.veka u Otadzbini.g kada je postao hronicar zbivanja u Srpskoj kraljevskoj akademiji.arhivskom gradjom i privatnim spisima. zapisi bili su kadkada uklopljeni u osnovni tekst.dotadasnjim opusom.Obradovica.Vladan Djordjevic se oglasio svojim radom o Lazi Lazarevicu. na srpskom jeziku bila je ona od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji. Prva biobibl.ali samo pod uslovom da za njihovo koriscenje postoji odobrenje -Utvrdjivanje autorstva za anonimne radove.Atanasija Stojkovica.Na izmaku 19.navodeci bibl.Vidakovica..Letopisu serbskom i Podunavci.ili na neki dr. nacin *primer dobre personalne bibl. vek bibl.ili one potpisane inicijalima.Godisnjak ove najznacajnije srpske kulturne institucije neizostavno je donosio biobibl. skrivala se i u beleskama o smrti istaknutih kulturnih radnika ili u secanjima na njih. prilozi ovog tipa ne samo da postaju brojniji.To je pouzdan put za stvaranje cvrstog oslonca u izradi zavicajne i nacionalne bibl.Zmaja.a ponekad dodati kao tipicna bibl. naglo porastao.pseudonimom.sto se vidi iz priloga raznih knjizevnih casopisa.ako su dostupni.Posle II Svetskog rata interesovanje bibliografa se usmerava ka uglednim i zasluznim pojedincima te je broj i kvalitet personalnih bibl.Gligorija Jaksica i dr.ako je sacuvana.Personalna bibl.Sedmice… Zakoracivsi u 20.pa se bibl. anotacija..savremenicima… -upoznavanje sa njegovom licnom bibliotekom.rukopisnim delima.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl.Kratka personalna bibl.M.Bibl.poznanicima. Od 1887.L.prijateljima.Ali i pre njih su se pojavile male personalne bibliografije koje su uklopljene u Safarikovo delo Istorija srpske knjizevnosti (na nemackom) i danas su neprevazidjen oslonac istrazivacima zivota i rada D. njegovih pripovedaka.Nevena.Danice.bile su ceste u Novinama serbskim.-Bibliografija Djure Jaksica-Silvija Djuric .a bogate trgovce i ostale blagonaklone darodavce podstakli da finansiraju stampanje preostale rukopisne gradje.

naznace.dakle vec u 17. istrazivanja.Kirpiceve. u Lajpcigu Bibliotheca bibliographica.ali za razlicite periode 1945-1955. na jednom mestu (popisivanjem osnovnih podataka o njima) posredno.porast izdavacke produkcije.u nekom periodu. i njihovo popisivanje uz strucnu ocenu. bibl.u kojima je najcesce gradje razvrstavana po predmetnom principu. Sa utemeljenjem bibl.Time po formi sticu ravnopravnost sa tekucim nacinalnim bibl. jugoslovenskih bibl.na neko uze ili sire geografsko podrucje ili pak na nekog istaknutog autora. BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Mada “stilski neskladna. javila se i potreba i za razvojem ove podvrste.okrenutost bibliografa pojedinim predmetnim oblastima uslovili su njenu vecu zastupljenost. bibl.prolazio bibl.25. Prve bibl.K.Ova vrsta bibl.veka.Granjanje ljudskog znanja. rad (kod jednog naroda u celini ili samo u nekoj naucnoj oblasti).Neke od njih bile su snabdevene i opsirnim teoretsko-istorijskim uvodima.koje su uradjene u jednom periodu ili uopste. jasno odrazava osnovnu oznaku ove vrste bibl.izrada bibl.sabiranje raznih bibl. Najkrupniji.pa cak i rogobatna” sintagma bibl. Klasicnu formu dao joj je Julius Pechold 1866.i kada se moze vrsiti sire grupisanje i sistematizovanje u krupnijim oblicima. Bez obzira koliko se to prakticno cini. u Srba razvila se tek 50-tih god 20. . je i prilika da se uoce. instituta publikovanih u dva toma istog naslova “Bibl.Vec i samo sabiranje bibl. veku.a i pravi cilj u ovom slucaju je popis svih bibl. predradnje i uradjene mnoge bibl. Skromno naznacena radom Bibl. bibl.predstavlja poseban.kasnije i po hronologiji i po abecedi prezimena autora-npr.g. koje se odnose na pojedinu naucnu ili umetnicku oblast. Zivorada Jovanovica i zastala je nakon istrazivanja Jugoslovenskog bibl.mozda i krajnji stepen bibl. u jednoj zemlji ili u odredjenom narodu.pa i isprave greske prethodnih bibliografa. bibl..cija je bibl. U godinama neposredno pre i posle II Svetskog rata.ali i indikativno pokazuje i osnovne faze kojima je. bile su zavrsene celine.Ona oznacava sistematizovan popis vec uradjenih bibl.”.poput dela Luiz Malkles i I. sto jos vise naglasava njihov znacaj. objavljuju se u vidu redovnih serijskih publikacija. bibl.koji zapravo mogu da predstavljaju korpus ili zbirku bibl.g i Antoan Tesije koji je u celom narednom vekunisu umali sledbenike. u vise navrata radjena. dela.Tek studijama Dusana Pankovica i Aleksandre Vranes skrece ponovo paznju na sebe. bibl.Njeni tvorci bili su Filip Labe –Bibliotheca bibliothecarum 1664.onu fazu kada su vec obavljene mnoge bibl.1956-1960.

ili po saznanjima iz inostrane literature.Jovana Subotica. zapisima knjiga je.predstavljana pomocu naslova.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.Od sadrzinski skromnih i retkih najava o novoobjavljenim knjigama zurnalima.SMESICE KAO ZACETAK SRPSKE BIBLIOGRAFIJE Srpska tekuca.poucitelne.Magarasevica.veroi spovedne.na analizu slaveno-serb.zivotopisne….Milosa Popovica.173 do zavrsne sveske obuhvatale su .recenzije izvesnih dela.Podstaknute odgovornoscu i nacionalnim osecanjem.Milosa Stevica.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.Lukijana Musickog.na pocetke slovenske pismenosti.Stojana Novakovica.26.istoriceske.Orfelinovi tekstovi “O knjigama” u nesacuvanom Kalendaru (1766) i “Izvestija o ucenih delah” u Magazinu(1768) ishodista su bibl.zabavne. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.pod nadzorom G.koju je zacrtao Zaharije Orfelin. tri pripadaju tekucoj godini.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.Jovana Subotica.u najboljem slucaju.kojom su bile obuhvacene i monografske i serijske publikacije. U prvim bibl.Svaki od njih pridodao joj je nove kvalifikative.Aleksandra Andrica.veka.Linija tekuce bibl.i prve polovine 19.astronomiceske.ili slovenskih dijalekata.. veka.lekarne.gazetama. jezika.g.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter. letopisima i kalendarima na poslednjim stranama dvolisnih novina.v.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih pojavljuju se smesicedomodovne.Mada je u Slaveno-serbskom magazinu vise slicila knjizevnoj kritici i hronici.to je samo ukazivalo na njenu svestranost i razumljivo nedovoljnu izdiferenciranost.najcesce glavnih i odgovornih urednika povremenih glasila..delimicno retrospektivna bibliografija zapoceta je u rubrikama smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici kraja 18.krunisana naporima Djure Danicica. Frusic i Davidovic su posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima “Objavljenija”.politiceske.pre svega.nastavila se preko brace Markides-Puljo.a potom i perspektivna i personalna bibliografija.Slican nacin izvestavanja nastavljen je i u Novinama serbskim Davidovica i Frusica i kasnije i trajnije u Serbskom letopisu.po sopstvenom osecaju.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.te je citaocu nudjena samo signalna informacija.Tako Orfelinu pripada cast da bude rodonacelnik i tekuce i perspektivne bibl.”sitni prilozi”.koja je sluzila knjizevnosti.Zapocete kao bibliografske u br.ili zabavi proteklo je svega nekoliko godina.a dve su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne god.Ovaj izraz je posle 70-tih g.Znacajni su i braca Markides-Puljo sa svojim “Serbskija novini povsednevnija” i Stefan Novakovic sa “Slaveno-serbskija vjedomosti”.Osim objavljenija u Novinama serbskim Davidovic donosi i Smesice.. 19.Stefana Novakovica.a najcesce knjizevne. misli u Srbiji i reformatorskog opredeljenja da se nova izdanja najave i predstave publici.crkvene.sto se kao postupak ponavlja i u Magazinu.Teodora Pavlovica.iz bibliografskih belezaka su stasale.nauci.imena autora i.a s pocetka 20.Milosa Svetica. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.ali uporno.eventualno mesta izdavanja.Od pet knjiga predstavljenih 1766.Milosa Popovica.retrospektivna i tekuca.odrzavale u rubrikama smesica ili knjizevnih vesti u srpskoj periodici 19.Teodora Pavlovica.Vasilija Cokrljana.koje su se skromno.Georgija Magarasevica.veka Pavla Popovica i Urosa Dzonica.do potpunijih bibliografskih belezaka u periodici.koji ranije nije bio istican.

Zora. i pocetkom 20.vec su urednistva drugih listova podsticali na istu vrstu delatnosti.Otadzbina. izraza”.povremeno i teoretski neosmisljenog obavestavanja.koji u Bibl. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka. veka je vreme trazenja “bibl. sadrzine. Teritorijalni princip u pretrazivanju bibl.da skrenu paznju na izdavcku delatnost. ilustracijama i dodatnim prilozima kod kasnijih bibliografa. opisa.On je.veka.kao sastavni deo sada vrlo sadrzajnog podrucja materijalnog opisa.listovi i casopisi odrzavali kontinuitet bibl. prilozima sa svojih stranica obelezio prvu polovinu.veka) odrednica je glasila na ime prevodioca.Kao rezultat neplanskog.Autor.osim u donjem polju bibl. Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.ali ipak on ime prevodioca stavlja u okrugle zagrade.koji ce.ukratko.I kod Stojana Novakovica (70-tih god.takodje. posle Stojana Novakovica poprimilo je sasvim druga obelezja.veka opis je potpuniji.po prvi put.nekada sadrzinske.Kod brace Markides-Puljo srecemo cak i format publikacije. nastajale su iz zelje njihovih autora da preduprede slucajnost u izvestavanju o novim naslovima.Srpskog ucenog drustva i Srpske kraljevske akademije.veka.koja se i sama stihijski razvijala.Od najranijih pocetaka u srpskoj bibl.i napomenu. vec je u prvom br.knjizestvo i modu.u odrednicu izvukao i ime autora dela.preporucuju ga.najcesce o novim izdanjima. bio je sporan stepen odgovornosti izmedju pisaca i prevodioca knjizevnog dela. 19. nisu bitnije razradili. Prvih pedesetak god. ime prevodioca vise ne belezi u odrednici.Pored toga sto beleze novo izdanje.U tom vremenu bila su retka periodicna glasila koja nisu negovala bibl. nametnuo je Magarasevic isticanjem naziva mesta u kome su novi naslovi objavljeni.sadrzi cak i neophodne detaljne materijalne podatke.jer je njegovo ime.Treba istaci da bibl.U predgovoru “Srpskoj bibl.Kao sto su u periodu do Stojana Novakovica dnevne novine.vec u napomeni. 19. Duze od oblikovanja materijalnog opisa trajalo je ustanovljavanje odrednice.cinili su to i pred kraj 19.Teodor Pavlovic je cak razdvojio arapsku od rimske paginacije i u opis ukljucio uporedni naslov na stranom jeziku.Novakovic joj je konacno odredio teoretske okvire i drustveni znacaj.a Glasnik Drustva srpske slovesnosti. opisivanja.koja je nekada formalne. Prve srpske bibl.a povremeno i knjizevno-istorijske prirode. Letopis Matice srpske je bibl.Njegovi sledbenici dobili su cvrsto uporiste za oba toka (tekuci i retrospektivni) mada teoriju bibl. Vec 20-tih god 19. opis skoro redovno ispisivan jezikom i pismom originala.Pocetkom . Magazin za hudozestvo. 1741-1867.Do promene je doslo kod Dragutina Posnikovica.cesto menjajuci ranije vec prihvacenu praksu opisivanja i osvetljavajuci je novim zahtevima.dok se ime pisca cak i ne navodi.one.kod njega. 1884. srpske i hrvatske knjiz.kao kod Magarasevica.ukupno 55 naslova.U odrednici je redovno stajalo ime prevodioca.a u napomenu je povremeno smestao i naslov dela u originalu.uz podatke o paginaciji.mnogo pre nego sto bi se te promene pojavile u stampanim monografijama. za god.Zimzelen ne samo da su objavljivala radove bibl.navodio i u uputnim jedinicama.predstavljaju i njegovu sardrzinu. Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.dobija veci znacaj. Bavljenje bibl.drugu polovinu 19.dopunjujuci ga cak i nekim bografskim podacima.postojale su i znacajne razlike u tehnici opisivanja.” S.biti zastupljen.

Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl. Zaharije Orfelin je 1768. veka. principu.braca Georgije i Publije MarkidesPuljo. Srbije (znacajan Pavle Popovic).pa do 1791.ne zato sto nema ucenih ljudi koji bi uredjivali. g. Medjutim.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu.30-tih god.g.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.nego zbog teskih politickih prilika u kojima je bilo nemoguce dobiti dozvolu za stampanje.. VEKU Kod srpskog naroda bibl.ali je sada i naucno utemeljena.Arnota doznajemo za njegovo postojanje.u bibl.ekonomski i zivotni uslovi.kada je Z.sto je skroman..sto inace.dva puta nedeljno tokom 1791-1792.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.g. 27.u kojima je srpski narod ipak nekako opstajao.ni pozeljno. nije ni uobicajeno. podstaknuta i zakonskim odredbama.srpaki zivalj je tako..veka.istoriju i folklor.ili casopis. veku. Njegova prva bibl. je zaceta zajedno sa prvim srpskim kalendarom i prvim casopisom.uredjivanja tekuce bibl. Iako sam kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.ako se imaju u vidu teski politicki. su srdacno prigrlili Juznoslovenski filolog. veka. 3.)Vecina bibl.na izradu bibl. veka bibl.g. 2.vec i perspektivnu.Orfelin u Veneciji stampao Slaveno-serbski magazin.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju. 5. Moze se zakljuciti.krecuci se uzlaznom linijom..)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.jer pocinje recima “ovih dana…”.iako je najcesce bio hronoloski redosled.”pre dva dana”.(deo “O knjigama”).otvoreno ili u naznakama. veka dostigla isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina imala u Evropi.U Glasniku Srpske kraljevske akademije je vec bila odomacena.ne sme se zanemariti cinjenica da je i pored relativno kasnih pocetaka krajem 18. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.jezik.trebalo bi istaci da je to zaostajanje za evropskim zemljama bilo zanemarljivo.o bibl.kada srpske novine u Becu stampaju Grci.g.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.one su podsticale..Ako se i prihvati stav da kod Srba nema puno istaknutih dela bibl.kao i one iz duboke proslosti.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl. Od 1768. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19. karaktera.Prilozi za knjiz.ili “Mi smo s druge strane culi”.pocetkom 20.sledece: 1.. veka i pocetkom 19. 4.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl. prihvatila se Narodna bibl.20.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19.Osim toga.sto u odnosu na Evropu predstavlja znacajno kasnjenje.Vuka. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slavenoserbski magazin.tek u 18.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.izvestavan uglavnom o politickim .U listu brace Markides-Puljo pod naslovom Serbskija novini povsednevnija.BIBLIOGRAFIJA U 18.period je zatisja u razvoju srpske zurnalistike. objavljena je u Kalendaru 1766.

veka.navodeci prvo naslov.Iako su takva izvestija.format.desavanjima u austriji i Francuskoj.Naslov dela cesto skracuje ili netacno navodi. g.cime ovi popisi vise dobijaju karakter bibl.preporuke svim skolama.ipak se u njima zacinje bibl.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.ukljucujuci medju njih i onaj o vrsti poveza. opisa.pisanje jezikom sto blizem narodnom.sve do 40-tih god 19.ili kritickog izbora na koji je bio primoran s obzirom da je i njegov list. dobijaju svoje druge novine Slaveno-serbskija vjedomosti.izlaska iz stampe.imena sakupljaca prenumeracija i mesto njihovog prebivanja.te ostajemo u nedoumici da li je skromno izvestavanje bilo rezultata njegovog nemara.1792.podatak o povezu i ceni. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slaveno-serbski magazin.posle skoro dve godine.koje je uredjivao Stefan Novakovic. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.koju propagira od trenutka kada je urednik odlucio da je stampa.narocito ako su u pitanju prevedena dela.kada se po prvi put oglasavaju izdanja drugih izdavaca i stamparija.a povremeno i o kulturnim zbivanjima. Time je Novakovic zapoceo praksu koje ce se dugi niz godina pridrzavati urednici srpskih glasila.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine.Pa ipak.Svestan nepremostivog jaza izmedju znanja ucenih ljudi i neukosti naroda osmelio se da cinom izdavanja premosti taj jaz .i objavljenija o kalendarima bila su dobrodosla.izostavlja.jer pojedine podatke.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.ali svakako prvi.svesno ili slucajno.poziva na prenumeraciju.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.da siri obrazovanje. ZAHARIJE ORFELIN Zaharije Orfelin je 1768.On se opredelio za sluzenje idejama prosvetiteljstva koje je kroz svoj casopis i ostvarivao zalaganjem za elementarnu pismenost.ime autora.postije redosled podataka u bibl. On je nedovoljno dosledan u obimu bibl.poput imena pisca.Njemu je bilo jasno da prosvecivanje mora postati celovit sistem.naucna.razdvajajuci ih uvek istim interpunkcijskim znacima.pritisnut materijalnom oskudicom.isticanja posvete mitropolitu Stratimirovicu.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu. opisu.g.vec vise usmenim putem.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.za koje je navodjen naslov.Izdavacka delatnost Novakoviceva bila je sira od onoga sto je on oglasavao.pre svega.rezultat trgovackih potreba.Srbi.filozofska i prakticna znanja. 28.sto je cesto ime prevodioca. Sopikova ustanovljuje tacan redosled podataka.Ipak.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.Iz njegove ogromne “zudnje da se srpske knjige stampaju i sire medju citaoce” proistekli su i prvi ozbiljniji zameci srpske tekuce bibl. propagira knjiz.neosporno je da.Za vreme kada su se vesti svake vrste tesko sirile pismenim.i u skladu sa tim .pa preko davanja izvestaja o cenzuri.kao i mnogi kasnije. pa je zato pisao knjige raznovrsne sadrzine.izlazio na skucenom broju strana.Znao je da popularisati nauku ne moze samo putem clanaka u casopisu nego da bas u toj serijskoj .ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.do. Po tome on deceniju pre ruskog bibl.

Od 6 opisanih knjiga samo je za dve naveo sve neophodne elemente po kojima je moguce identifikovati knjigu.a ne samo kao prema stamparskom proizvodu.prvu srp. i da pod njom podrazumeva tekucu i perspektivnu bibl.da bude aktuelan i da prikazuje najnovije knjige.Po njegovom tvrdjenju.Njegova prva bibl.sve knjige opisane u Magazinu izasle su iste godine.Lukijan M. sredio azbucno i to je novi kvalifikativ ove prve srpske bibl.a ne njegove namere da pravi spisak knjiga izdatih pre njega.Ove vesti se smatraju za prvu objavljenu i sacuvanu bibl.Kao pokretac i urednik. i Arnot cinom belezenja ovog kalendara u svojim bibl.nacin slaganja i stampanja tabaka . Nazvavsi ih “Izvestija o ucenih delah” postaje popularizator nauke. Ne samo da Orfelin zasniva bibl.Zapocinje svoju bibl. On u Veneciji u tipografiji Dimitrija Teodosija izdaje svoj Slaveno-serbski magazin. On ce ostati i zapamcen i po kratkoj personalnoj bibl.vec i perspektivnu.”Srpski bukvar i Novija serbska aritmetika predate” u stampu 1766. Zabelezio je 4 udzbenika.Posto sve navedene knjige nisu izasle 1767. vec daje primer bibl.pa je mogao jedinice poredjati po azbucnom redu. Njegova zasluga za srpsku bibl.Posle toga vodi belesku.g.Arnota doznajemo za njegovo postojanje.Uzori su mu ruski casopisi. izdanja svoju bibl. Iako sam Kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.pa i cenu.Vuka. rodjena je u okviru sistema njegove prosvetititeljske delatnosti.Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.publikaciji treba obavestavati citaoce o novo izaslim knjigama.odrednice nema.Nameravao je da popularise knjige da ih predstavi i priblizi publici. treba uneti u opis knjige u bibl:naziv knjige.. izdanja i format. .ona je aktuelna. metod ukljucivali su u sebe aktivan odnos prema knjizi i kao sadrzaju.belezi mesto i god.a on objasnjavajuci postupak za njihovu izradu kaze da evropski narodi imaju novine u kojima se govori o najnovijim naucnim i umetnickim dostignucima:da se u njima opisuju knjige i da u Srbiji nema takvih novina.koju graficki ne odvaja od teksta.a svetlo dana ugledale 1767.Iako je formalno njegova bibl.jer je opisao knjige koje su se pojavile iz stampe.On navodi 24 njegova dela. Greske u datiranju su rezultat okolnosti pod kojima je Orfelin radio.Vuk navodi i njegov sadrzaj. retrospektivna. opisom 6 knjiga. objavljena je u Kalendaru u poglavlju “O knjigama” 1766.opisa koji mada je nepotpun i nedosledan ukljucuje dva osnovna dela :formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Potvrda ovoj tezi nalazi se u cinjenici da su jos dve popisane knjige. svedoce o njegovom postojanju.g.mesto izdanja i sediste stamparije nije navodio.dok je on pripremao svoj Magazin za stampanje. a potom srpske knjige.Njegov rezon i bibl.iako o njoj stalno vodi racuna. je prva srpska knjiga koju je zabelezio Z.profilise svoj casopis ne zanemarujuci bibl.ali kada ju je upoznao ona je postala nuzni sastavni element njegovih namera. vesti. Liturgiku i jedan Prokopovicev Katihizis.za koja zapisuje samo naslov.Njegova ideja je da sledi evropsku praksu.O njegovim navodima vidi se da je Orfelin znao koje elem.Po Vuku.On je verno prepisao naslovnu stranu knjige. mogao bi nas taj podatak navesti na pogresan zakljucak da je on tezio retrospektivnoj bibl.Vasilija Damjanovica.i zacetnik srpske bibl.Zamisao o bibl.g.On se smatra zacetnikom nase bibl.format.kriticar pisane reci.Dakle on je u okviru god. je u tome sto je prvi poceo da belezi knjige. Bibl nije njegov izum.Godine.g.naslov.a ne samo da ih najavi. “Nova serbska aritmetika”. Orfelin prvo popisuje ruske. smestenoj u napomenu koja objasnjava knjizevni rad Teofana Prokopovica autora Epitoma.Orfelin.

v.ili.Iako su najcesci oglasi koji se odnose na jedan naslov .Obavezu izvestavanja o novim knjigama u svakom narednom broju on sve ozbiljnije shvata.Zapocete kao bibliografske u br.Savu Mrkalja.na koje bi valjalo da se ugledaju domaci istoricari i bibliografi kako bi se ukljucili u opsta svetska zbivanja.ipak smesice od br.g. pojavljuju se smesice domodovne.nisu retki ni oni kojima je obuhvaceno vise knjiga. U pitanju su “Istoricesko-kriticeske vedomosti k povestnici Poljskog knjizastva” od Josifa Maksimilijana Osolinskog.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama. 186-188 imaju mnoge odlike bibl. u okviru ove rubrike.Rusa i Luzickih Vinda.On potom nastavlja sa pregledom literature Poljaka.javnost ce biti upoznata sa oko 149 novih knjiga.Pored toga sto beleze novo izdanje.Musickog kao pesnika.”sitni prilozi”. Uporedo sa Smesicama knjizastvenim.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.Prethodni Davidovicev pokusaj .Vuka S.a kadkada i na stranim jezicima.astronomiceske.poucitelne.vec sto je apsolutna novina.Osim Objavljenija u Novinama serb.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.Kod Frusica i Davidovica opisi su nepotpuni..Od br.Ovaj izraz je posle 70-tih g.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih.kao uzor domacim knjizevnicima.117 uredjivanje lista preuzeo je samo Davidovic.na pocetke slovenske pismenosti. 19.ukratko.173 do zavrsne sveske obuhvatale su ukupno 55 naslova.medju kojima posebnu paznju obratio na Jankovica kao prevodioca.zabavne.lekarne. veroispovedne. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.one.on vodi i rubriku “Knjizestvo srpsko”.po prvi put.posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima koje donose pod naslovom “Objavljenija”.na analizu slaveno-serb.jer oni ne pretenduju da budu bibliografi.ili slovenskih dijalekata.”Knjizestvo slovensko”.pa oglasi povremeno.zivotopisne….Iako Davidovic nema pretenzija da bude i bibliografski precizan. DIMITRIJE DAVIDOVIC U pecatnji Joana Snirera u Becu pocinju da se stampaju Novine serbske ciji su urednici Dimitrije Frusic i Dimitrije Davidovic.osim najosnovnijih bibl. podataka sadrze vrednosni sud i poziv na pretplatu.politiceske.Popisana strana izdanja navode nas na zakljucak da su Davidovica interesovale one knjige kojima je srpstvo bilo dominantna ili uzgredna stvar. Sredjene prema vrstama gramaticke i leksikoloske literature.Dosenovica kao pisca aritmetike. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”. Od broja 46 do 1819 g. Osim podele na recnike.gramatike i prevode Biblije ovaj popis sadrzi jedinstven raspored gradje prema veroispovesti na knjizevnost katolickih i pravoslavnih Slaveno-Srba.preporucuju ga.Davidovica i Berica kao izdavace.a najcesce knjizevne. Davidovic donosi i Smesice.koji ranije nije bio istican. kao tvorca gramatike i Prostonarodne pesmarice.recenzije izvesnih dela.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.istoriceske. Stvaralastvo od Dositeja do Musickog zastupio je sa delima 13 autora (i originalnih stvaralaca i prevodioca).Jedna od njih nije zabelezena ni po jednom od prethodno navedenh kriterijuma.29. Smesice su na vreme donosile vesti o knjigama objavljenim najcesce na srpskom.Vidakovica. Solarica kao autora zemljopisa.na cijem pocetku izrazava veliko zadovoljstvo sto se na srpskom jeziku razvija knjizevnost dostojna hvale.predstavljaju i njegovu sardrzinu. jezika.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.crkvene. mada ne u savkom broju.od 1819.Ovom rubrikom sagledano je 10 knjiga.Oni su.

knjige.vek. On ce ponovo.U skupini od 433 oglasa do 1941. u istim novinama-Dimitrije Isailovic.predmetno je omedjena na oblasti gramatike i leksikologije. pokrenuti Novine serbske koje ce prvo izlaziti jednom nedeljno. Ako utisak ne vara on je u izradi svoje bibl.sva izdata dela nije imao pred sobom. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.ali ih nikada nije definisao.”izvestija”.od 1834.Vladislav Stojadinovic.Nastavljajuci tradiciju istoimenih novina iz druge decenije toga veka. nastavili su do kraja 19.Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.Vec samim svojim naslovom one terminoloski utemeljuju pojam bibliografije kod Srba.Davidovic je objavljivao oglase pojedinaca-autora i kasnije knjizara-skoro u svakom broju.belezenja knjiga objavljenih. vec je u prvom broju 1824.On je u zacetku srpske bibl nailazio na probleme.niti njihova razresenja teoretski uoblicio.cijem je profilisanju znacajno doprineo. u nasim periodicnim glasilima.Da bi imenovao svoj rad. Njegov posao. Prva personalan bibl.v.Jovan Zivkovic. GEORGIJE MAGARASEVIC Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M. nece biti uobicajeno.”naznacenija”. Prema onome sto je napisano u uvodu.bila je jednako odgovoran.Kontinuitet.proglasu posvecuje vise paznje.u Kragujevcu.informise o izdatim knjigama.upucivao domace autore na inostrana izdanja iz oblasti istorije knjizevnosti i bibl.g.doduse sa razlicitim zarom.Ne samo da on istice koje kvalitete treba da ima bibl.nameravao je da u jednom pregledu da retrospektivu srp.a kasnije svakodnevno.g. jedinica. na srpskom jeziku bila je od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji.osim toga.kroz ceo 19.To je po njemu prvi ozbiljan korak ka nastajanju narodne knjige Plutarha serbskog.Zapoceo je sa izvestavanjem o izlasku “Nemacke gramatike” Dimitrija Tirola i “Etike” Dositejeve. i dr.U tom ranom periodu mozda je bilo dovoljno sto je pokrenuo rubriku Smesice koja je svoju opravdanost dokazala svojim dugim trajanjem.entuzijazmom.belezenje knjiga upotrebljavao je tri termina:”vesti”.sto u srpskoj bibl. vaznijem.Grigorije Terlajic.na tlu Srbije. 30.sistematicnost i pouzdanost informacija o ranijoj tekucoj izdavackoj produkciji za njega su preduslov uspesnog razvoja knjizevnosti..Medju onima o kojima zeli sto vise da sazna nalaze se i Zaharije O.Zasluzan je i sto je.Stoga joj u drugom i za istoriju bibl.ne znajuci da sam ponudi koristan savet.cak u ranijim vekovima.g.Jovan Pavlovic.vec je prvi koji napredak knjizevnosti postavlja u direktnu zavisnost od bibliografije.znanjem i umesnoscu.zametan i naporan posao.zadugo. .posao.daje nam za pravo da ga smatramo zacetnikom srpske retrospektivne bibl.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl.Jovan Muskatirovic.a zatim da nastavi zapisivanje tekuce knjizarske produkcije. pokazao izvesnu zurbu u zelji da sto pre obavesti. radova znamenitih ljudi kao sastavni deo pojedinih biografija.”Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.Gradja koju popisuje.Milos Popovic. Bibl.ili nije znao .zabelezeni su svi vazniji naslovi iz tekuce produkcije.

ili alfabetski. objavljen je rad pod naslovom “Sredstva za napredak literature slavenske”.Svoje “naznacenije” uredio je azbucno po imenima pisaca.nego priustiti citaocu kompletniji bibl.na autore koji su se odlikovali u “liriceskoj i povestvovalnoj poeziji za vremena Aleksandrova”.nije imun na “skracivanje ili prosirivanje naslova”..Magarasevic po prvi put gradju ne rasporedjuje uobicajeno hronoloski.kulturna i drustvena glasila i stamparije kao njegove odlucujuce cinioce. postaje rodonacelnik srpske biobibliografije.Uz ime autora stoji:”pisao je mnoge komedije i tragedije”.izdvajajuci tako odrednicu.a dela jednog autora poredjao je hronoloski po redu izlazenja knjiga.Novina i neobicnost koju je on.jer je njegovo slovensko opredeljenje u njima lako prepoznatljivo. mozemo okarakterisati kao retrospektivnu sa elementima biobibliografije.Brinuci se za razvoj slovenske knjizevnosti..to se moze smatrati da je izdvajao odrednicu.vec.opisati.da bi se vec u prvoj castici nasao pregled ruske knjizevnosti. U ruskoj bibl. jedinice.I pored brojnih nedostataka on je ipak nastavio liniju srpske retrospektivne bibl.koja je kod ranijih bibliografa zanemarena.klasiceski avtora prevoditelji. U ostalim poglavljima formulacije su cesto uopstene i nedorecene..On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih saznanja-naprotiv.Za njega daleko vaznije izvestiti o postojanju autora.dajuci joj jos i biografsku dimenziju.Dosledan je u tome da prvo navodi autora.Magarasevic je kao prvi cilj svojih istrazivanja postavio popisivanje slavenskih spisatelja uopste. izdanja belezio je redovno.a zatim sva njegova dela.knjizevnim zanrovima. vrstama u Srpskoj bibl.Magarasevic je ovom prilikom istakao biblioteke.u hronoloskom redosledu od Ostromirovog jevandjelja 1057. Stoga ovu bibl.sto predstavlja napredak prema bibl.ovdeje prosiren i podnaslovom.osim toga..poput drugih bibliografa.uslovno receno.prema.cesto i jedini.ili podatke o zanimanju.Uz ime autora belezi povremeno godinu rodjenja i smrti. teorije i prakse.koji kod svih bibliografa toga vremena predstavlja osnovni.voeni pisatelji”.koji je podeljen u 4 dela.U drugoj castici Letopisa za 1825.Zabelezio je 60 dela od 38 autora od A do M.ali umesto potpunog bibl.mestom i godinom izdavanja.dok je u Ruskoj bibl.uneo u srpsku bibl. podataka pruzena je samo opsta napomena.g do Lureantskog kodeksa 1377.pa su obuhvaceni i autori slavni u dramaticeskoj poeziji.jer njegov opis ne samo da ne sadrzi uvek iste podatke. Ni on.Iako nepotpisani. Nazalost Magarasevic u tome nije dosledan.Pisac je zastupljen u bibl.ne cak ni knjige.U drugoj i trecoj castici za 1825.koristeci strana iskustva.upravo je u drugacijem pristupu sistematizacije gradje.njegove napomene uz tekst svedoce o poznavanju strane bibl.a ne u obuhvatu bibl.unoseci tako biografske elemente radi kojih ovaj pregled ima odlike bibliografije. Odajuci mu zasluzenu hvalu Dusan Pankovic se zaustavlja na ovom radu zanemarujuci priloge koji su se u Letopisu pojavljivali u narednim brojevima. koja obuhvata 37 sutora odabrao je jednostavniji alfabetski princip koji nije do kraja primenio.ali ne i stampariju.pojam za identifikaciju knjige.vec ih i ne rasporedjuje na isti nacin.g. i kada nije autor monografije.Naslov dela.pre svega ruskih.dok ostale grupe cine:”prozaici. on nastavlja i pregled ruske literature.vec priloga u casopisu.Posto je prvo navodio ime piscevo i ispod njega redjao dela. Izraziti slavenofil.Mesto i god.kako knjigu treba predstaviti. opis.g.verovatno su autorsko cedo urednika Magarasevica.ukupno njih 14. 18 v.Iz pisceve biografije najcesce pominje samo mesto stanovanja i zanimanje. .ali je podela nesto razudjenija. Najdosledniji i najpotpuniji opis je u prvom delu gde su potpisani najstariji pismeni slavenski pamjatnici. knjige ukupno 10 predstavljao po knjiz.

njegovo interesovanje i za retrospektivnu i za tekucu bibl.Ipak.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad ..g. On je bio na izvoru informacija.Svestrano obavesten.table ilistracija i dodatne priloge.i sta koji pisac ima u rukopisu. stampano je “Soderzanie serbske letopisi ot godine 1825-1828. teorija ovo pripisivala.zna cak i gde se ciji rukopisi cuvaju.je u zacinjanju analiticke bibliografije.g Magarasevic belezi i razlicitu paginaciju.sto je. dosta neuobicajen nacin opisivanja.intelektualci i omladina.objavljenoj 1828.po strukama.nekad ime.do prelaska u Srbiju je ziveo u Budimu gde je veliki broj knjiga i stampan. Zasluga Magarasevica.U njegovo kuci su se okupljali knizevnici.P. prilog.iako najbolje poznaje Becku i Budimsku knjiznu produkciju. ANTONIJE ARNOVLJEV ARNOT A.prva analiticka bibliografija.prezime i ostali licni podaci izdavaca dela.koji je svojstveniji izdavackom ili reklamnom katalogu.Magarsevica.a ne monografije. Osim toga.A.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.Sve do 1827.Magarasevic i rubriku Smesica u Letopisu znacajnije bibliografski uoblicava.kome je bibl. u prvi plan izbija mesto izdavanja. Njegova bibl.U petnaestoj svesci.poljskim i srpskim knjigama.Orfelina.Slavenofilstvo.format.g.Arnot je napisao retrospektivnu bibl. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.kome je.Uz naslov originala casopisa u zagradi je zabelezen i prevod.jer vec 1826.Treci deo rada u stvari je zanimljiv bibl.Analizirani su letopisi.Mada u tome nije dosledan .bez obzira na to sto je tematski vezana samo za jedan naslov casopisa.u stvari.dok su ranije vesti o knjigama bile nabrajane bez reda.g.ceski i srpski u sirem vremenskom zahvatu.Zahvaljujuci smesicama mozemo da pomerimo vremensku granicu pojavljivanja prosirenog materijalnog opisa dvadesetak godina unazad.sto potvrdjuje i podatak o ceni zabelezen u zagradama.koje karakterise Letopis za vreme dok je on bio urednik. i 1839.sto je veoma redak slucaj. je poceo malo neobicno:umesto uvoda ili bilo kakvog pristupa stampao je kao moto pesmu Sime Miltinovica Sarjlije-Srbsko spisateljstvo . paralelno se razvija.nudeci cak i kratku napomenu koja je sadrzavala odjek ovih dela u literarnoj javnosti.zurnali i novine i to ponaosob ruski za god.Od prvog broja Letopis u Smesicama javlja o ruskim.Najzapazeniji rezultat njegovog publicistickog rada je “Srbska novina” ili “Magazin za hudozestvo.za koju je smatrano da se kod Srba pojavila dosta kasno.”. Bibl.Arnot je po zanimanju bio advokat.predmet obrade periodika.U njoj su imena pisaca i prevodilaca navedena samo za originalna poetska ostvarenja i prevode antickih pisaca.vidljivo je u ovom radu.g. Bibliografe srpske poznaje do u detalje:P.Berica cak i Z. koja obuhvata razdoblje od 1741 do 1839 god.bisernim izvorima istorijski korisnih podataka o knjigama i piscima. objavljivana je u Magazinu tokom 1838.Solarica.Safarika.Ispravljao je pogreske svojih prethodnika u vanrednim beleskama.a dobar deo srpskih pisaca i inteligencije je u njegovo vreme tamo prebivao.g.g.sada ih je bilo lakse pronaci pod imenom mesta u kome su stampane.poljski u 1822.knjizestvo i modu”. 31.a nekad naslov.bez obzira gde su stampane.uze gledano.on je ipak opis prosirio pre Milosa Popovica. 1824. u Vestima se nekad na prvom mestu nalazi ime i prezime autora.na cemu trenutno radi:belezi sve knjige koje su napisali Srbi ili su napisane na srpskom jeziku.P.G.Od cetvrte castice za 1827.recenziju ili preporuku za citanje.radio je kao publicist i profesor fizike u kragujevackom Liceumu.Za danasnje bibl.

sa bibl-kritickim napomenama.Vec u pocetku pokazuje sve osobine svoga rada: -odrednicu nije izdvajao za svaku jed.kao i stampariju.a za jos 26 pisaca je upucivao na Dodatak.sireci opis cak i kritickom anotacijom.podatkom o postojanju rukopisa i mestu njegovog cuvanja.pri cemu je prvi autor Teodor Avramovic.predstavlja 85 naslova za koje nije znao cak ni Stojan N. Redosled navodjenja podataka je nepromenjen za svaku jedinicu:Prezime i ime autora.pozivom za dalje istrazivanje.Arnot je sire shvatao pojam srpske bibl.Prezime i ime autora.o godini rodjenja i smrti.ispod treceg slova prezimena autora navode se naslov knjige i tackama razdvojeni naredni podaci:mesto.citatom iz piscevog proglasa za samo delo.i sva ona srpska dela koja su do tog trenutka izasla.s cijim je delima upoznao publiku.vec i. . od Stojana Novakovica ukljucujuci u nju knjige o nama izdate van nasih granica.format knjige i br.dakle.citatom nekog knjiz. izlazenja Magazina. Arnot je neogresivo zakljucio da su svi radovi iz ove oblasti pre njega nepotpuni i nedovoljno informativni i po kvantumu i po verodostojnosti podataka koje navode.potonula u nepravedan zaborav..Arnot je uazbucio prezimena popisanih autora.sve to objedinjeno. sadrzava imena svih srpskih pisaca rasporedjenih po azbucnom redu. u azbucnom redosledu i dragocena po svojo potpunosti. jedinicu najcesce stavljali u hronoloski poredak.Ova bibl. -kraj piscevog imena obicno pruzi po neki podatak iz biografije autora .g.nego je ispod piscevog imena redjao sva njegova dela.Da nije bilo izvoda iz ovog dela u Magazinu prva srpska naucna bibl.koje je zabelezio u 1839.a poslednji Vuk Karadzic.A.ili jos opsirnije.kako je utvrdio Dusan Pankovic.na sta je i sam autor skrenuo paznju.ali znamo da njen stampani deo. Poznavalac dotadasnjeg rada na srpskoj bibl. -belezi mesto i god.A. Tokom prve godine izlazenja casopisa iz rukopisa je Arnot odabrao 191 srpskog pisca.godina izdavanja. Njegova bibl.koji je imao nameru da stampa.sudeci po 5 naslova. prerasla bi u tekucu da je Magazin nastavio da izlazi.anotirana. ne samo da nije objavljena vec nije ni sacuvana te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskih pisaca.U svom predgovoru Arnot je objasnio da njegova bibl.u kojo ce se cesto naci i licni podaci o prevodiocu.po pravilu godinu i mesto rodjenja i vrlo cesto zanimanje ili zvanje piscevo.cine odrednicu.ali bi.za razliku od svojih prethodnika. Ne znamo koliko je knjizevno blago Arnot popisao u svojo neobjavljenoj monografiji. bi i pored truda Jovana Sterije i Drustva srpske slovesnosti.a zatim iza zareza podaci o njegovom zvanju.povremeno podatkom o posveti.U 47 brojeva u drugoj god.jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica. Vec iz ovih napomena jasno se vidi da je. kriticara ili bibliografa. izdanja.Bibliografska jedinica ne samo da je opremljena knjiz-kritickom beleskom. je retrospektivna.koji su bibl. -naslov je navodio dosta verno i kad skracuje cini to dosta korektno delo se moze prepoznati.od kojih je svaki objedinjavao sva svoja dela.Arnot je popisao 62 pisca sa 195 bibliografskih jedinica.mozemo zakljuciti da je retrspektivna. stranica.podatkom o dodatnoj delatnosti pisca.objavljena u zemlji i inostranstvu.format i broj strana.

g.ova bibliografija nije mogla bitno da utice i usmerava razvoj srpske bibl.Pedantno belezenje naslova. knjigospisom.kod nas. sisteme i napravio je svoj sistem strucne klasifikacije (ucio od Vaplera. Ne samo da je celokupnu gradju sredio na 3 razl.U sadrzaju klasifikacije nije navodio nazive podgrupe.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.ali je zato strucno na najbolji moguci nacin prakticno ostvario jednu bibliografiju.Na prvoj strani trece sveske zapisano je “Osmotrenije serbskago knjizestva po azbucnom redu”. Lukijana M.bibliotekom.Grupe se u njegovoj klasifikaciji u nizu jedna iza druge bez ikakvog uzrocnog reda i medjusobnog odnosa.bibliografijom.Na trecoj strani prve sveske stoji “serbskaja slovesnost.kako je sve nazivao svoj bibl. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih. Oslanjao se i na druge bibl. kao naucne discipline.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU. Njegova bibl.korektno skracivanje onih predugih.Klasifikaciju je sacinio sam i to je prva klasifikacija knjiga u srpskoj istoriji.razdjeljena po klasama jaze sut”.g. Da je objavljena.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika.a neke od njih imaju svoje podgrupe.sto ukazuje na strucni raspored (u prve dve sveske). rad.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.U cistopisu na levoj margini rukom Lukijana M.Grupe je zvao klase.dok cetvrta sveska pocinje recenicom “Osmotrenije serbskago knjizestva po hronologiceskomu redu”.unakrsnog sredjivanja gradje.32. . gradje.ova bibl. do Dositejevog Mezimca 1818.brz u drugoj svesci.inace u upotrebi u Patrijarsiskoj biblioteci.Musicki je svojim osmotrenijem.knjigopoznanije.sto predstavlja prvi pokusaj.a 5 je ostavio pod upitnikom.pocev od Pavla Berica do Stojana N. On iza sebe nije ostavio ni slova o teoriji i metodologiji bibl..arapskim brojevima..On je prvo napisao odeljak u kome je podelio gradju po klasama.katalogom.u kome je primenjena klasifikacija bibliotekara Vaplera.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. nacina nego je u okviru svakog vidno istakao i hronolosko i strucno obelezje svake jedinice. Nestampana.moze se zakljuciti da je prvo srocio sistem klasifikacije pa onda rasporedjivao raspolozivu gradju.tacno datiranje.naziv grupe ili podgrupe. U samoj bibl.Njih je dao kao medju naslove u okviru rasporeda bibl.u okruglim zagradama.klasifikacija je svedena na 11 grupa. bi sigurno uticala na buduce trudbenike na ovom polju.Posto su neke stranice na kojima je samo ispisano zaglavlje.Medjutim kada je prepisivac u cistopis preneo ovu klasifikaciju Musickom se zbog necega ucinila neprikladna i zeleo je da je dotera i izmeni.Iz toga dalje sledi da je morao imati neki uzor ili se bar ispomagati necijom gotovom semom. nije nikada objavljena . Svu bibl. gradju je svstao u 16 grupa.Kraj svake grupe na desnoj margini obelezena je stranica na kojoj su jedinice odnosno grupe.ispravkama i dopunama njegov. LUKIJAN MUSICKI Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl.ostale prazne.ispisan.od kojih je jedan nervozan.Grupe su obelezene rimskim brojevima i ta klasifikacija se kao sadrzaj u knjizi nalazi u obe sveske na pocetku.serbskom.ali ga nije kopirao) koji je mogao zadovoljiti prakticne zahteve. prepoznaju se dva rukopisa.

vec po hronologiji pisaca i to ne bas dosledno. ne stice se utisak da je pisac i video sve knjige koje je opisao.Vrlo siroke osnove. I Safarik je.U Sremskim Karlovcima je vec delovao tzv.On je zeleo sto iscrpnije obavesti javnost o stanju u srpskoj knjizevnosti. knjige nije uvek opisivao po svom iskustvu.skracuje naslove.jedno veliko Vlasko jevandjelje iz 1512.Veneciji i drugde od 1764-1825. Dakle predmet njegova interesovanja ne bi se reklo da je bibliografija.I starije i novije. Knjige unesene u Pregled najnovije… u najvecem broju je ispravno datirao i opisao po svom ustaljenom postupku.kao i Arnot kasnije. Karlovacki krug.Magarasevic.kao i u vecine nasih bibliografa.onda ih je verovatno belezio prema obavestenjima ljudi u koje je imao poverenja.Gramatiku Meletija Smotrickog iz 1755.nego srpska kultura.zeleo da predstavi rad pisaca.Sve to je vezalo Safarika za ovu sredinu u kojo se zadrzao do 1833.Zbog toga ovaj njegov Pregled najnovije srpske njiz.pa je zanemario precizno .g.g.dosao je u Novi Sad kao ucen mladi covek. Na njegovu odluku da se duze zadrzi u Ns svakako su uticale i biblioteke fruskogorskih i backih manastira sa obiljem knjiga.jer svaka knjiga ne predstavlja i posebnu bibliografsku jedinicu. tako opisane. takodje i mesto izdanja.proucavati i objavljivati.Musicki i G.tamo je za one prilike postojala i dosta bogata Mitropolijska biblioteka sa dobro uredjenim snabdevanjem ucenim delima i tadasnjim najboljim casopisima.g.zatim Zefarovicevu Stematografiju iz 1742.Istorija nije mogla da zadovolji potrebu za saznanjem o istini istorijske proslosti Slovena. i dao periodizaciju srpske knjizevnosti.belezi obavezno samo godinu i mesto izdanja i format.a tu su sigurno spadali L. U Pregledu je naveo imena 69 srpskih pisaca i opisao 159 njihovih dela.knjizevnik i predani vaspitac. i Orfelinov Plac Serbije iz 1761.U trecem odeljku prvog dela svoje knjige.Safarik je prikazivao srpske rukopisne i stampane knjige izdate pre 1742.ali njihova dela nije naveo. Iz ove njegove bibl.Na kraju spiska su imena jos 45 nasih pisaca.rukopisa i drugih raznovrsnih istorijskih dokumenata. u Budimu knjigu.Budimu.da navede sve knjige koje se vezuju za ime jednog autora bez obzira da li je taj delo napisao ili samo preveo.I ovde.ali je kao “uvod u proucavanje svih pitanja o Slovenima” znacila mnogo za slavisticku nauku. Posle 7 god. Delo je znacajno vise po svome uticaju na razvoj nase istoriografije nego po novim istorijskim istinama koje je donelo.U samoj skoli zatekao je knjizevnika Milovana Vidakovica mladog i sposobnog Georgija Magarasevica.Na prethodnim stranicama Istorije.Odusevljeni slavenofil.tri cirilicne knjige koje su stampane u Oficini Vicenca Vukovica iako nisu srpske.33. Najveca mana ove bibl.g.ni hronoloski ni abecedno.Slovak rodom. Van Pregleda Safarik je opisao jos 17 srbulja.u dvadeset trecem paragrafu doneo je bibliografiju najnovije srpske knjizevnosti “Pregled najnovije srpske knjizevnosti”.g. Bibliografski opis dela je vrlo siromasan:pod piscevim imenom navodi sva njegova dela.ne moze se govoriti o odrednici u pravom smislu reci.originalna i prevedena.a u blizini i ucenog Lukijana Musickog. PAVEL JOZEF SAFARIK Godine 1819. boravka u ovoj sredini izdao je 1826.U njemu su opisane nase knjige stampane na srpskom jeziku u Becu.g. i nema osobine bibliografije. dolazi u Novi Sad posto ga je patronat Gimnazije izabrao za profesora i direktora skole.g.koje je on stao vredno pribirati.kao i kod Arnota.Pregled nije sredjen po bibliografskim nacelima.pre i izvan Pregleda najnovije srpske knjizevnosti.g. je skracivanje naslova.

ali je tek Novakoviceva uzgredna beleska u Vili ukazala na sirinu njenog predmeta:”Bibl.:”Bibl.objavljivao je u Glasniku srpskog ucenog drustva 1869. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane. i diplomata Stojan N. radovi nemaju znacaj naucnog rada prvog reda. pokrenuo je. Ranije bibl.list za zabavu.vec i prevedenog dela.Upredo sa knjiz.slozenu po hronologiji.za zivot jedne knjige i sveukupnu bibl.Novakoviceva bibl.u Beogradu.a ciju je vaznost.Redovna rubrika u ViliBibliografske i ostale vece i manje knjizevne beleske.Iz njih se postupno definisao i krug elemenata. Retrospektivna bibl. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl.naglasavale znacaj zapisivanja svake nove bibl. knjiz.Tada on jos uvek ne poznaje dobro srpsku knjiz.bibliografsko belezenje knjiga.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.koje opis neizostavno treba da sadrzi.buduci bibliograf. koju je zabelezio. istakao tek S.On je u Glasniku objavljivao i tekucu bibl.jer se poslu bibliografskog belezenja.koji nisu razresavani. . pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.g.uglavnom bibl.teoretskom uoblicavanju.doprinosio i izvesnom iako skromnom.Novakovicevo je osnovno ubedjenje da publikacija treba da bude vidjena i savesno opisana.Od zapisa u ranijoj periodici.prirode.povremeno naslovljavane samo kao “Knjizevnost”.sadrzinskim karakteristikama.On je tu. STOJAN NOVAKOVIC U vreme kada su u Evropi izlazili brojni listovi pokrenuti.Muzeja od 1872.v.Sudeci po tome da listove kritikuje za nesavesno preuzimanje neproverenih i ishitrenih podataka.ili inicijali.ako je predmet razmatranja bila bibliografija.izmedju ostalog.i s namerom da oglasavaju novosti u slovenskim knjiz. shvatan je sire nego sto se to danas cini.odmerenog.a bibliotekar Nar.njima srodan. Njegovi pocetni bibl.g. sadrzale su neretko i vrednosni sud o delu.nije svaku knjigu.a potom po alfabetu. imao u rukama.Danicu.. jedinice.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.bibl i upravnik Nar. u 19.pristupalo “sa planom”.Novakovic.Ova bibl.Novakovic.Odrednicu su cinili prezime i ime autora. srpske i hrvatske knjizevnosti.u kojo su cesto “za jednu knjigu javljeno.u Drzavnoj stampariji.kao i po dopunama preuzimanim iz zagrebackog Knjizevnika i novosadske Matice ili iz lista Bosiljak.izdvajala se od slicnih pregleda u onovremenoj periodici.grupisanje novina i kalendara nezavisno od monografija.u kojoj je u mladim godinama objavio najvise svojih priloga kao sekretar Srpskog ucenog drustva od 1867.g.narocito podatka o izdanju. svoje radove.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre.a deset je propusteno bez reci” odskakala je najvise po pomenutim Novakovicevim komentarima kojima se korak po korak izgradjivala teorija bibl.cime je.i to ne samo po svojim formalnim vec i sustinskim.kako ce to kasnije za Sedmicu. interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njen je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini vise vredi”. 34..Vilu i Maticu istaci S. Prestavsi sa uredjivanjem Vile.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije.g.knjiz i nauku pod imenom Vila.donosi i izvesne vazne novine.uz objave novih naslova belezio i licno vidjenje. Vestima o domacoj donosi i one o stranoj beletristici.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.

sa 1246 dela). prethodnici su mu malobrojni Musicki. -Imena istorijskih lica. za noviju knjizevnost 1741-1867.istarzujuci fondove Narodne biblioteke.funkciju i smisao bibliografije uopste.U deset tacaka ovoga predgovora on je dao za svoje doba veoma savremene poglede na karakter.a Safarika u podacima o starim i retkim knjigama. -drugi od 1832-1857 od ucesca Bg i Ns u toku koga se srpska knjiz razvija slabo i neravnomerno oscilirajuci izmedju napredovanja i opadanja (25g.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.” Taj rad je pisao kao nastavnik gimnazije.doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl.Arnot. se nalaze i brojne anotacije.do navodjenja glavnih vrsta bibliografije i isticanja osnovnih metoda koje je primenio u njenoj izradi.pripremajuci drugo izdanje “Istorije srpske knjiz.Andric.a zastarelosti prirucnika u stranim okvirima.predano proucavajuci principe naucnog rada u bibliotekarstvu.Solaric.preko pobrojavanja raznih stampanih formi koje ona obuhvata svojim popisom i novijih srpskih bibliografskih tokova.Za pisanje Istorije on se mogao ugledati na Safarika.sto redovno i savesno naglasava u napomeni) u oblasti knjizevnosti i bibl.uspostavljao je glavnu i kontinuiranu brojnu oznaku bibliografskih jedinica. predstavlja stalan rast broja knjiga bez ikakvih oscilacija (11g.Safarik. Julius Pechold. kao svojevrsne knjizevne statistike.g.Jagica.izdavaca i ostala koja se osim knjizevne radnje pominju u ovoj knjizi.Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.danski naucnik Kristijan Molbeh.On je tako doneo: -Pregled po strukama knjizevnosti i nauke.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. sa 816 dela). sa 1143 dela). -Gde je koja godina i koliko broji svezaka. za noviju knjizevnost.rasporedjenu hronoloski. naznacavajuci niz originalnih shvatanja-od definicije bibl. opisa. -Imena knjiga bez imena pisceva ili bolje poznatih po imenu.ruski bibliografi Kepen i Sopikov) i domaca (Danicica sledi u formi bibl. Njegova bibl.za sastavljanje bibl. -najzad poslednjih 11 g.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije. On je bio jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih teoreticara biblografije. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu. Redjajuci publikacije prema vremenu izlazenja.Pregled po strukama izvrsen je na osnovu glavne klasifikacione podele na cetiri osnovne skupine: .Danicica.” (1871).Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.svestan oskudice ovakvih knjiga u nasim.Danicic) bar kad se ima u vidu celovitost i obim njegovog poduhvata. Pipina.Spasovica.a istovremeno je drugim (sitnijim) ciframa pokazao koliko je dela stampano u svakoj pojedinoj godini. je slozena po hronoloskom principu.kao i pisac kratkog pregleda srpske bibliografije od Lukijana Musickog do njegovog vremena.zahvaljujuci njegovoj hronoloskoj sistematizaciji Pavel Apolonovic Rovinski razlikuje 3 peroda srpske izdavacke delatnosti: -od 1741-1832 g kada su srpske knjige stampane iskljucivo u austrougarskim zemljama i drugim mestima izvan Knezevine Srbije (91 g.Ti i jos neki elementi sadrzani su u znacajnom predgovoru koji predstavlja i Uvod u Srpsku bibl. -Spisak imena pisaca koje se pominju u ovoj knjizi.Koristeci teorijska i istorijska saznanja strana (kao eventualni uzori mogu se istaci nemacki teoreticar bibliotekarstva i bibliograf.U bibl.

opisao ih. jedinicu.1842.broj strana.odnosi na hrvatske publikacije koje nije obuhvatio jer bi to iziskivalo duzi boravak u Hrvatskoj sredini.g.stvarni naslov.Vladimir Krasic (38 jedinica u oblasti narodne knjiz).Opis casopisa je bogat.nisu predmet bibliografije.U istom manastiru nasao je i tri stampane knjige.On je obrazlozio is svoju izradu registara imena pisaca.Knjige je belezio onim pismom kojim su i stampane.g. Jed.koje odgovaraju tadasnjim teorijskim principima o klasifikaciji nauka i umetnosti.g.a medju njima i jedan Minej.godiste i broj sveske i knjige.).Njegovo bibl. Prve radove iz oblasti bibl.isticao koliki je znacaj pojedinih elemenata u bibliografskom opisu tekstova.ukazao na izvore koje je koristio. koja nije izlazila stalno. nadilaze izvesne greske u opisu koje su kasnije ispravljali i dopunjavali Djordje Rajkovic (343 nove bibl.pa joj je zato i dao prednost u vlastitom bibl.ponaslov. U tom smislu se drzao principa o doslovnom prenosenju podataka koje daje sama publikacija (autor. On predstavlja prvo casopise:Letopis Matice srpske i Vrazovo “Kolo”. radu.Kao vrstan bibliograf je u teorijskim odredjenjima.ime urednika i izdavaca.mesto i godina stampanja.U okviru njih formirao je vise grupa i podgrupa. Razlozi su jednostavni i za njega opravdani:na raspolaganju je imao biblioteke novijih knjiga (u Beogradu). .osporavali i dopunjavali. delo je iznenadjujuce veliko i u istoriji srpske bibl.koji po onome sto jesu.Marko Krecarevic (37 jed).Tada jos bibl.Njega zanimaju starine koje se nalaze jos jedino po manastirima.naziv casopisa.g.One su sadrzavale pominjanje nekih izvora za odredjenu publikaciju. 35.nauka.On je inace smatrao da je starija srpska knjizevnost bolje izucena i da je vreme da se nastavi sa pojedinacnim i detaljnim istrazivanjima.a osecao je i potrebu za razresavanjem inicijala i pseudonima.Ljubomir Stojanovic koji je uglavnom ukazivao na nepotpunost podataka.stamparija.autenticno pismo i pravopis). MILOS POPOVIC Rodjeni brat Djure Danicica.mesana izdanja. je formulisao bibl.izdat 1536. Celovitost i jedinstvenost bibl.Branko Musicki (dodate 62 bibl.naslova anonimnih publikacija i istorijskih i neknjizevnih licnosti.g.Ono sto je Milos Popovic zapisao u svesci za 1841.Stojan N. principe.Takav slucaj nije sa novijom literaturom.a popisivanje starije knjizevnosti trazilo bi putovanje u ona mesta gde se nalaze odredjene publikacije cime bi se posao oko ovog perioda samo produzio. U ovom predgovoru je objasnio i razloge zasto je za popisivanje uzeo noviju srpsku knjizevnost i zasto se vremenski ogranicio na 17411867. od nazivom Bibliografija najmanje je to.Njegovu monografiju su kritikovali.pisana je ozbiljno i studiozno.pouka.umetnost.zatim kriticke i polemicke napise koji su se ticali popisanog teksta i sl.Format i tiraz nije belezio. Posebnu paznju pridavao je beleskama(anotacijama) uz bibl. predstavlja zanacajno dostignuce. opis knjige mu je vrlo slab:sem formata ne pruza ni jedan drugi podatak o knjiz. objavio je u Backoj vili 1841.Beleska mu je nesto bolja. Da njegov rad nije bio plod prolaznog zanosa svedoce njegovi radovi u “Pestanskobudimskom skoroteci”. Jedinice) Dusan Djermekov (jos97 radova).To se npr.U tako naslovljenoj rubrici objavio je nekoliko natpisa iz manastira Krusedola.

U tom periodu.imenom autora.a kao stalnu rubriku uvodi Knjizevna izvestija.ili stampare da im ih posalju.a nekad i o propratnoj gradji. .jos cesce ih je ostavljao nepotpisane. U Podunavci.ali ne i pretenciozno.Njegova bibl.popunjava na smenu dve rubrike “Pregled literature” i “Knjizevne vesti”.okrece se pracenju tekuce izdavacke produkcije.Znacajno je naglasiti da su opisivane samo one knjige stampane na stranim jezicima koje govore ili o Slovenima ili samo o Srbima.a svoju primedbu.daje tacan podatak o ilustracijama.odmah iza podataka o odgovornosti.pa je davao toliko koliko je trebalo da zadovolji znatizeljne i da udovolji svojoj obavezi i svojoj licnoj teznji da utice na knjizevne i kulturne tokove srpske i i srpskohrvatske.veoma retko Knjizevne vesti.Zbog aktuelnosti vesti.svake subote.U okviru bibl.g. Materijalni opis knjige je detaljan.mada je bio informativno glasilo za srpsku kulturu.poljskom.ceskom.Cesto je formalnog tipa. U ovom casopisu jos od prvog broja. U Podunavci. dodatka Srbskim novinama.ali korisne savete o nacinu na koji knjigu moze nabaviti i po kojoj ceni.zahvaljujuci tome i Popovic je mogao odrzavati obe rubrike.U njemu se.izdavace.mestom izdavanja i izdavacem.Gornje polje bibl.prosecno svake druge nedelje po jednu knjigu. ce njegov opis postati sadrzajniji.Sada ih opreznije naslovljava Knjizevna izvestija.nazvao bibliografijom.a katkada.pocevsi od broja 14.povremeno je sadrzinska.ali znacajne vesti o upravo objavljenim monografskim i periodicnim izdanjima.razdvaja rimska od arapske paginacije.Opis prosiruje svim podacima koje mu knjiga nudi.kada belezi izlazak iz stampe Francuskog bukvara.najcesce o pismu izvornog teksta. su belezene i knjige na ruskom.najcesce u Beogradu. 1843.ili prikaz novih knjiga.mozda.Napomena kojom je snabdevena svaka jedinica. Ove preglede i vesti treba razlikovati od bibliografije objavljene u ovom listu.jer objasnjava nedorecene podatke iz osnovnog opisa.cak jedinim casopisima navodila je urednike.koje je prosirivao i zahvaljujuci licnim kontaktima ili preuzimanju iz drugih casopisa.a nekad pruza citaocu sasvim obicne.autore.u ime ilirske uzajamnosti.donosio je u malim zagradama.ili stamparijom.Svoje bibliografske priloge on nije potpisivao punim imenom i prezimenom.savesnosti i ozbiljnosti s kojom je pristupao obradi svakog novog naslova. Popovicev popis knjizevnih novosti.vrlo je opsirna.s puno prava moze da ponese ime tekuce bibl. Od tada redovno.pa je tako ukljucen i uporedni naslov.Popovic se sada ne usudjuje da svoje nove pokusaje na tom neobradjenom polju nanovo tako imenuje. Popovic donosi malobrojne. ili Urednik.sa naslovom.a zatim Nove knjige ili Nova knjiga. On je vodio racuna o koncepciji lista.Selekcija koju je vrsio bila je uslovljena ideoloskom i kulturnom koncepcijom lista.sto je apsolutna novina. je dakle rekomendirana tekuca bibl.kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno (stampano kurzivom) od cesto bogate napomene.Sve rasplozive podatke Popovic je preuzimao sa naslovne strane.vec povremeno samo U. iako je svoj prvi rad ove vrste samouvereno.Zelja da knjige budu prikazane u cenjenim.On je opisao 119 knjiga. opisa bez odrednice.o citaocima od kojih sve nije interesovala bibl.ili.kao i zbog tacnosti i doslednosti u navodjenju podataka.Od sirine teritorije na koju je casopis stizao i od njegovog ugleda u drustvu zavisio je priliv publikacija.nije uspeo da stekne siroku citalacku publiku i svojim literarnim rubrikama ostavi dubljeg traga u srpskoj knjizevnosti.njegove Knjizevne vesti s pravom mogu biti okarakterisane kao tekuca bibl.i u Hrvatskoj.ponekad i na madjarskom i nemackom jeziku.

i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.U opisu je preslikana naslovna strana.pod kojom se . sacinjen u Varsavi od strane Petra Dobrovskog (prenoseci njegove stavove bez ispravki i komentara). Na osnovu dopisa koji je primio iz Zagreba. 2.ukazujuci i na njihovu sadrzinu.Na inicijativu sekretara Mise Cenica. koja je: -unutar hronoloskog.1857. za godine 1856.Djuro Danicic radi bibl.sto je praksa. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.ali neostvarenih pocetaka.on.Zadru i Rijeci.znatno se razlikuje od prethodnih. odrednica.)Srbske knjige godine 1857.g.krio pregled najnovijih knjiga ruske literature od 30.Dodati si takodje i podaci o: -formatu -broju strana -ilustracijama Napomena je imala namenu slicnu danasnjoj:da objasni odakle je preuzeto ime autora.koja je ranije najcesce bila skrivena.u stvari.1843.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.On ce naciniti prekid u objavljivanju svoje bibliografije kada je ustupio prostor novoj rubrici Korespondencija.Invertovani red reci naglasen je zarezom.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja U propisnoj ustrojenoj bibl.smesteni u uglaste zagrade. opisa i cine je prezime i ime autora/prevodioca. Danicic je bibl.DJURO DANICIC Organizovano i institucionalizovano bibl.kojoj se kasnije priklonio i Stojan Novakovic.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba. koja je objavljena u Glasniku.ukoliko je naslov pocinjao neutralnim recicama ili pridevima. moze se istaci njegova uloga u formiranju perspektivne bibl..jula do 10.iz koga je mogla biti izvucena i karakteristicna rec.1858.cesto neprecizne i netacne u opisu.g.g.Ovakvu formu bibl.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.a za anonimno delo i casopis naslov.1858.1844. se u 19. razvrstava knjige i periodiku koja ce tek biti stampana u Zagrebu.Na osnovu pregleda u broju 41 .savesno uredjivana..prema teritorijalnom principu. avg.prvi put tako i naslovio. .izvucena je iznad bibl. 36. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti. opisa je od Djure Danicica preuzeo Stojan Novakovic.dok su podaci koji se na njoj nalaze.obavezno imenica. Od dobro osmisljenih.da predstavi sadrzinu casopisa uz tacno navodjenje strana.Karlovcu.

broj nacinjenih bibliografskih jedinica i spisak naslova pregledanih listova. Rad na retrospektivnoj bibl. do 1905.ali je uvek belezio za koje naslove.izvestaja.Kako se spisak nigde ne zavrsava tackom.g do 1905.Zavrsni pasus za svaku godinu cini rubrika Pregledani listovi.knjizarskih kataloga.casopisa.potvrdjuje da rad na bibl.nije bio sveobuhvatan.ili bibl.Kada je .bibliotekara.o kome nema detaljnih podataka.koje su zahvacene bibliografijom.one ocigledno .Stajicev katalog.kako je naznaceno u naknadno upisanom naslovu.i to popisom biografija.ili fondove biblioteka mu je potpunost i tacnost uskracena.njegovih kolega.Pravnu bibl.Tome u prilog govori i sveska Sta treba pregledati.uz koje su zabelezena imena saradnika na bibliografiji zaduzenih da ih pregledaju.Matice srpske. Istim rukopisom kojim su popunjene sve sveske.Tek treca sveska Radnici na bibliografiji. Osim prethodno pobrojanih kataloga.ciji su naslovi pisani jezikom i pismom originala.vec zarezom..g. -Sta treba pregledati.a na pocetku 20.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene: -Opsta bibliografija.Na dva mesta u opstoj bibl.edicija. Crne gore.bibl.pri kraju sveske navedene su i Pregledane biblioteke. -Radnici na bibliografiji. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.uz prethodne dve. PAVLE POPOVIC Delo Stojana N.koje predstavljaju nastavak prve knjige.pruza nesto celovitiju sliku ovog zamasnog projekta.spiskova i bibliografija. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.ukazuju na publikacije pregledane u pojedinim bibliotekama.jer po jedan list predstavlja jednu godinu od 1868. pominje se Pokusaj za bibl.klasiranih u cetiri rubrike.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica. studenata bio je zametak osnivanja Bibliografskog instituta 1920. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine.ili tacka zarezom. Saznanja sticana redovnim pracenjem periodike dopunjavana su i uvidom u kataloge Novosadske gimnazije.O organizovanom bibl.katalog Narodne bibl.koji.g.Ispod naznake godine zabelezena su imena radnika na bibliografiji.bez obzira na namere svojih tvoraca.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu. na Filozofskom fakultetu.Cvijanovica.Na samom kraju je popis 11 skracenica koje se u bibliografiji upotrebljavaju.bibliografija.”.Sevica.za period od 1868..u kojoj je popunjeno samo prve cetiri strane. nije bio okoncan.Ukupan broj kataloskih jedinica u svakoj godini odlican je pokazatelj ozbiljnosti ovog poduhvata.37.g. Pavla Popovica. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.koje je svaki od njih analiticki obradjivao.a ispod njih naslovi listova. Na drugoj stranici prve sveske stoji naznaka:”poceto u zimskom semestru 1904. Dnevnicku pedantnost potvrdjuje i uredan skup signatura na ukupno 45 strana. Uz imena saradnika na bibl.Prvih 76 numerisanih stranica potvrdjuju Popoviceve reci.Sakupljena gradja.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg. navedene su godine kada su se u taj posao ukljucili. radu ostale su da svedoce.zabelezeno je na jednom papiru i metodsko uputstvo o radu na bibliografiji. Andra Djordjevica kao i spiskove izdanja Kona.cije su objavljivanje omele ratne prilike.

G. rada koji se ticao popisa knjiga 18. radove Lukijana M. i one cine ukupno 413 bibl jedinica.Na osnovu njegovog primera.koja su obradjivala isti period. . U dosta opsirnom i vrlo konstruktivnom predgovoru za ovu bibl. 3.u kojima je takodje nalazio neke izvore za svoju bibl.Novakovica kojima se pored ostalog sluzio prilikom izrade Srp.g. Srpska bibl.a zatim je pomenuo izvore kojima se sluzio.koju je po zgaristu pozrtvovano i savesno sakupljao Pavle Popovic.ukljucivani su postupno u retrospektivnu bibl.veka.)1868-1944.u svom predgovoru.Mihailovic je najpre dao kratak pregled srpskog bibl. veka” G.koju je obrazovao Savet za nauku i kulturu NRS.a i po savetu dr.na inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.u izdanju Narodne biblioteke Srbije.4 sumnjive jedinice unete su samo radi evidencije za kasnije istrazivanje. stradala je i gradja za bibliografiju. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18.da njegova knjiga sadrzi sve poznate stampane knjige i objave 18. literature..G.Mihailovic je detaljno analizirao bibl.Zato se i duze osecala potreba da se uradi nova i savremenija bibl. 2. ovo napisao.saobrazivsi ih principima bibl.)od prve stampane knjige 1494. prema nepotpisanoj napomeni izdavaca.. veka.48 nije vidjeno. Srbije za period od pojave prve srpske stamparije u 15.ali sem 4 jedinice. Posebnu ulogu imao je Miras Kicovic kao glavni redaktor koji je znatno upotpunio i ispravio opise knjiga.Od zaista objavljenih 408.18.18. obrade.kao i od navodjenja konkretnih njihovih gresaka.v.Safarika.U bombardovanju Srpskog seminara 1914.koje su svojevremeno sakupljali Pavle Popovic i njegovi saradnici.. Koju u godinama nakon II Svetskog rata.Mihailovica.Takodje se istice da su ranija bibl. Srpske akademije nauka.S.izradjuje Narodna bibl. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1. novih istrazivanja postala oskudna sadrzinom.veka.i G.obrade.a uz smernice Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.g. Iako nije bezao od kritickog odnosa prema svojim prethodnicima. 38.veku do 1944.zapoceta na podsticaj Instituta za proucavanje knjiz.Mihailovic je smatrao ispravnim da te knjige unese u svoju knjigu (to je osnovna zamerka ovoj knjizi bibl kritike).on je istovremeno iskazao respekt i duzno postovanje za njihovo bibl. do kraja 17.)1801-1867.a zastarela u nacinu bibl..)18.nakon vise od 100 g.vidi se da je ovo delo bilo zamisljeno kao prva knjiga srpske retrospektivne bibl.vek.Isto tako je pokazao i izvanredno poznavanje ruske i madjarske bibl.v. koju je pripremala NBS.da bi onda podrobnije istakao principe na kojima je radio svoju knjigu.koja je . Kad od ovih jedinica odbijemo 5 fiktivnih ostaje stvarno 408.dela (Safarika i Novakovica).Pavle P.bibl. On kaze. delo.kako svedoci sam autor.U svom predgovoru posebno naglasava da je Safarik jedini u srpsku bibl uneo i knjige rimokatolickih Srba i drugih Slovena stampane brzopisnom cirilicim.sigurno nije mislio da ce gradje Srpskog seminara svetlost dana ugledati tek u okviru “Srpske bibliografije 1867-1941.g”.sve su verodostojno utvrdjene. Petra Kolenovica. 4. GEORGIJE MIHAILOVIC Sacuvani podaci.

To je.veku stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.g.najvazniju literaturu i skracenicu biblioteke u kojo je knjiga sacuvana.G.mada to.proklamacije.kao:skolske knjige i skolski izvestaji.zakoni.)Sve sto su Srbi u 18.osnovne izvore i svoje uzore i prethodnike.kako ne bi doslo do dupliranja.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.zbog cega je ova bibl. i ispravki Djordja Rajkovica.P.novine. 18.objektivna i znalacka analiza bibl. c)knjige za crkvene potrebe i versku pouku.U odnosu na S. i anotirana.Stojana N. je u pripremi.g postavljene su osnovne smernice rada i .v.izvestaji akcionarskih drustava 2.Od jula do oktobra 1954. gradjanskom ili brzopisnom cirilicom d)privilegije stampane o trosku Srba na latinskom jeziku. b)prevode stranih pisaca na jednu od varijanti tadasnjeg srpskog knjizevnog jezika.)katalozi nasih knjiga izdavanih od stamparija 4.samo ako su izdate na crkvenoslovenskom ili napred navedenom jeziku.s druge pak.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.80-90 %. odluku o formiranju Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.Ova bibl.proklamacije i dr.pseudonima i anonima.sopstvene nedoumice i uticaje recenzenata i izdavaca.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.)Izdanja drzavnih vlasti za upotrebu i obavestenje Srba.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.inicijala.Potpunost ove bibliografije je.Novakovica.U ovom predgovoru Mihailovic objasnjava koju gradju bibliografija obuhvata: 1. za 200 novih jedinica.karaktera bibl. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.nacin opisivanja gradje.kao sto su skolske knjige.sadrzaj knjiga.Safarika. veku putem stampe objavili na bilo kom jeziku: a)originalna dela srpskih pisaca.sanitarna uputstva. radjena je iskljucivo de visu.Izvesna skracenja u opisu (narocito naslova) uvedena su zbog ilustrovanja teksta naslovnom stranom knjige.istorijske i teorijske dileme. 3. L.)jedan prevod srpskog pisca na ruski jezik Temeljno i pregledno Mihailovic u predgovoru bibl.18.sistematizacija gradje (hronoloski).nije primereno naucnoj bibliografiji. knjige 1868-1944. e)sva ostala nasa izdanja u 18.naredbe.narocito dostupne arhivske gradje.drustveni kontekst.kako kaze Miodrag Zivanov.Savet za nauku i kulturu Srbije doneo je 19.kako kaze Mihailovic.imena koja se javljaju u tekstu jedinica i literature. jedinica i potpunosti bibl.Musickog. objasnjava obuhvat.Mihailovic je obogatio srpsku bibl.SRPSKA BIBLIOGRAFIJA:1868-1944 “Srpska bibl.stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom. Na neposrednu inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.jula 1954.a stampane crkvenom ili gradjanskom cirilicom. Lakse snalazenje u bibliografiji omoguceno je unakrsnim registrom odrednica.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu. 39.kalendari.strucna pitanja.a stampane crkvenom.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.s jedne strane.bez obzira na versku pripadnost. izvora.nepotpunih imena.Anotacija se sastoji od ukazivanja na jezik i pismo publikacije.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.

kojima ce se pridruziti i indeksi po drugim kriterijumima.g. 1945. 3. drugih jugoslovenskih republickih zajednica.g. i Glasnika Narodne bilioteke za 1940.Miodrag Zivanov (od 1960. 40.veka. Odluceno je da se najpre pristupi obradi knjiga iz poslednjeg perioda (1868-1944).)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.vek.)1801-1867.TEKUCA INSTITUTA BIBLIOGRAFIJA JUGOSLOVENSKOG BIBLIOGRAFSKOG Zelja da se od retrospektivne bibl.zaduzenog za izradu . su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1. (u radu Godisnja bibl..) i Zivorad Jovanovic (Jugoslovenska bibl.. knjiga i periodika stampanih u Jugoslaviji u 1940.g.Raspored gradje je abecedni.sto je i razumljivo s obzirom da taj period gotovo uopste nije bibliografski pokriven.20.)od prve stampane knjige 1494.).)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.jula 1960.Odrednica je uvek pisana latinicom.u zelji da predstavlja celini sa retrospektivnim bibl. za 1938. stigne do redovne tekuce bibl. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.a osnovno pismo je cirilica. bila podeljena po hronologiji na 4 dela :1.tada je samo delimicno ostvarena kroz mesecne sveske Jugoslovenske bibliografije.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.odnosno njeno bibliografsko odeljenje.g. veka. Za razliku od jezickog principa.pretezno primenjivanog tokom 19.4.).kao priloga Glasnika knjizara od 1934-1935.Predvidjeno je da bude objavljena u 20 tomova.izvrsena periodizacija prema kojoj bi srpska retrospektivna bibl. teritorijalni princip kombinovan je sa nacionalnim. Za izradu ove bibl.2.)18.teritorijalni princip sada ima prevagu.g zadatke Komisije preuzela je Narodna biblioteka Srbije.g.g.g.koja okuplja gradju od 1928-1932.g).cemu je ustupak bilo i formulisanje latinicne odrednice i istih pravila opisivanja radi ujednacavanja bibl. opis je dat pismom originala.) Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.g.a svaki tom ce sadrzati i 2 osnovna registra:autorski i predmetni.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.preciznim i pouzdanim imenskim i predmetnim registrom.)Pojedinacne doprinose tekucoj bibl.ali sa pomenutim odstupanjima. Svaka sveska bibl.g.g.)1868-1944.pismo ili nacionalno poreklo autora.sto je dovelo do ponovnih istrazivanja istih biblioteckih fondova i sagledavanja onih koji prethodno nisu bili obuhvaceni. pruzili su Bosko Veljkovic (Prilog bibl.bibl.kasnije i Ksenija Lazic i Jelena Jelic (od 1964.Od 1969. opremljena je sveobuhvatnim. do kraja 17.Na njenoj izradi su angazovani:Milena Nikolic (od 1955. 2.g.g.).

g. izlazi i Bibl.). -Bibliografiju prevoda u SFRJ -i niz strucnih.da je broj sluzbenika bio nedovoljan za sve te postavljene zadatke.kumulativno.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.objavljivanje putem biltena prinova priliva stranih knjiga nabavljenih u beogradskim bibliotekama i izrada centralnog kataloga knjiga Srbije.. institut nije direktno zakonski regulisan.tekuca. Takodje.Institut objavljuje bilten stranih casopisa sa prevedenim naslovima clanaka.retrospektivnih i medjunarodnih bibl.ali treba reci i da je: -prvo. u sistematizaciji gradje siroko prihvacena Univerzalna decimalna klasifikacija. Od 1975. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949. u Bibl.U pogledu grupisanja gradje u tim biltenima.da su finansijska sredstva bila vrlo skromna Bilten prinova izlazice sve do 1951.vec preko nacionalnih biblioteka.nacionalna.u tri serije: -za knjige. Zadaci instituta bili su:izrada specijalnih bibl. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta. prerasti u Bibliografski institut Srbije. -za serijske publikacije.personalnih.BIBLIOGRAFSKI INSTITUT U ISTORISKOJ DIMENZIJI I DANAS Komitet za naucne ustanove. -trece.registraciona.njena kompletnost zavisi od odgovornosti izdavaca i stampara u popunjavanju obaveznog primerka.g.koji za Jugoslovenski bibl.g. Na prvi pogledovo su bili konkretni zadaci.vremenom pored originalnog naslova knjige unece se i prevod tog naslova.modifikovana varijantom sovjetskog bibliotekara Tropovskog.kasnije i sam sadrzaj knjige. roto stampe i stripova. .g. 41.ova tekuca bibl..g. izradjuje samo na osnovu vidjenog materijala.tekuce (za knjige.univerziteta i visoke skole Srbije imao je jedno odeljenje koje ce maja meseca 1948.g. Jugoslavije primenjuju se medjunarodna pravila za bibliografski opis svih obuhvacenih vrsta publikacij.Pred toga jedan broj honorarnih saradnika prikupljao je gradju za bibliografiju profesora Beogradskog univerziteta.g.Autorski i predmetni registri sastavni su deo pojedinacnih svezaka.Kako se tekuca bibl.jer se u to vreme smatrala jedino ispravna praksa sovjetskih biblioteka.mada postoje godista za koja nisu izradjeni.Institut bio u neadekvatnim prostorijama -drugo.“Bibliografiju zvanicnih publikacija” u cilju medjunarodne razmene (prema Briselskoj konvenciji od 1886.a od 1965.ili se objavljuju godisnje. sluzi i kao osnov za: . -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.brosure i muzikalije.primarna i samostalna.g.a UNESCO-voj konvenciji od 1958. Istovremeno.To odeljenje je imalo 4 sluzbenika koji su ada postali saradnici novog instituta (par meseci kasnije broj saradnika ce porasti na 8). a od 1971.bila je odmah prihvacena decimalna klasifikacija.

Pocetkom 1950.cak se diskutovalo i o formatu i o boji korica.svestan velike odgovornosti ovog poduhvata..Taj trobroj.pedagosko.ali njene manjkavosti nisu mogle nadomestiti jednu bibl.Bibliografskom odeljenju instituta bio je poveren najodgovorniji zadatak:priprema i publikovanje tekuce bibl. koja bi strucno dala pregled nase tekuce izdavacke delatnosti.koje su ostale nedovrsene ili u rukopisu.g uredbu o osnivanju Bibl.doneta uredba o obaveznom primerku po kojoj su izdavaci i stampari biliduzni da dostave Institut obavezan primerak svih svojih izdanja.g. pokrenut je Centralni katalog stranih knjiga i casopisa..g.g. sveske pod naslovom “Izdavcka delatnost FNRJ” (zamisljena kao tekuca bibl.Od 17 sluzbenika njihov broj raste na 33. bilo je malo. Tekuca bibl.Sa njima su se pretresla brojna tehnicka strucna pitanja oko izrade bibliografije.Kasnije kada je Institut nabavio svoju stampariju. -pruzanje biblioteckih informacija -vodjenje centralnog kataloga literature Jugoslavije . poduhvata angazuje po dva vrlo iskusna bibliografa iz Hrvatske i Slovenije. broj sluzbenika Instituta je povecan na 17. izadje prvi trobroj Bibliografije knjiga.g dolazi i do selidbe Instituta .g.g prof dr.za koji se znalo da ce morati bez zastoja teci u kontinuitetu.listovima i zbornicima -Bibliografija Jugoslavije koja se odnosi na serijske publikacije izlazi tromesecno od 1956.posao je bio olaksan.Stoga je u decembru 1949. obrade.a 4 na specijalnim bibliografijama:radnickog pokreta.kao i sledeci bice odstampani u stampariji BIGZ-a uz neposrednu saradnju jednog broja bibliografa i majstora stamparije. opis publikacija.Godine 1949.Institut je izdavao i : -Bibliografiju Jugoslavije-(u petnaestodnevnim i msescnim sveskama)odnosi se na knjige.koji su se rado odazvali tom pozivu.ali su kasnile u odnosu na tekucu produkciju knjiga.Hrvatska i Slovenija izdavale su svoje godisnje bibl.Prvi koraci su bili i najtezi jer vecina sluzbenika tog odeljenja nije bila bibliografski obrazovana.).vodeci racuna o svim fazama stampanja. Borislav Blagojevic biva imenovan za direktora Instituta.bilo je logicno da se prihvati UDK.Direkcija za informacije FNRJ izdavala je u periodu 1947-49.razmena zvanicnih publikacija sa inostranstvom.Prvi trobroj bibl.istrazivanje i obradjivanje bibl.Pocetkom 1950.vodi se od 1950.Uskoro Savezno ministarstvo za nauku i kulturu donosi u septembru 1949. U to vreme sve vise sazreva ideja da bi Bibliografski institut bio najpozvaniji da publikuje tekucu bibl. Jugoslavije.g -Bibliografiju Jugoslavije koja se odnosi na clanke i priloge u casopisima. Od 1952. za podrucje cele Jugoslavije.Posto se vec ranije odustalo od varijante Tropovskog.kada ce konacno biti smesten u zgradu na Terazijama. Zbog svega toga se prionulo proucavanju svih relevantnih publikacija o teoriji bibl. instituta FNRJ.g.brosure i muzikalije. i pravilima bibl. .iako se smatralo da bi trebalo da ih bude 40 s obzirom na postavljene zadatke : -prikupljanje.obradjivao je ceo kolektiv Instituta.od kojih je 9 radilo na pripremi biltena.Institut se nije dvoumio da jos i pre realizacije takvog bibl.Na taj nacin je omoguceno da vec u aprilu 1950.Na kraju pristupilo se izradi pravila za bibl. gradje -izdavanje tekuce bibl.geoloskoj.koja je bila primenjivana u Sloveniji i u mnogim stranim publikacijama(nasa varijanta UDK).Uzora za takvu bibl. ne bi mogla biti realizovana bez dobijanja knjiga i casopisa putem obaveznog primerka.

pismu i ceni.(JUBIN).Uz ove bibl. delo objavljeno kao samostalna monografska publikacija koja predstavlja izdavacku delatnost Dimitrija i Pana Teodosija .stampanih Dimitrija i Pana Teodosija.mestu i godini izdavanja.sto predstavlja utemeljenje prakse pozivanja na druge izvore. .g JUBIN se nalazi u sastavu NBS.uz dosledno koriscenje istih simbola.veku i prvi srpski katalog uopste. Javlja se dilema da li je njegovo primarno opredeljenje bilo da sacini katalog izdanja D. prevoda u SFRJ izlazi godisnje od 1969 -Bibl. i P. 42. u Veneciji. Ovaj Solaricev katalog razlikuje se od ostalih slicnih knjiga i po ozbiljnosti predgovora.periodike.a drugi njegov naslednik Pana Teodosije. slozene po azbucnom redosledu naslova. Naslov.podatak o jeziku dela.venecijanska stamparija Teodosijevih..a nekada su stampani i kumulativni.redovno obuhvata naslov. zvanicnih publikacija SFRJ. Jugoslavije.ali tada samo za SRJ.jednom godisnje -Bibl.Ni po kojoj osobini Pominak nije trgovacka knjiga radi trgovine knjigama. gradja-knjige.JUBIN ce i posle raspada SFRJ obavljati pojedine funkcije nepostojece centralne biblioteke. Ova izdavacaka kuca o kojoj pise Solaric.nekada su se stampali uz svesku.a predgovor je istorijat srpskog stamparstva u Veneciji kako ga je P.nekad o ilustraciji. vec bile obuhvacene oznacene su simbolom.Bibliografski opis.jasno ukazuje na sadrzaj.dakle po nameni i po opisu knjiga. roto-stampe i stripova 1971-72 -Katalog strane periodike u bibliotekama SFRJ 1919-1968 -Katalog strane periodike u biltenu Jugoslavije 1957-1961 Ovo je bio sam pocetak kada se pocelo sistematski raditi natekucoj bibl.kojim su obuhvacene slaveno-serbske knjige stamparije Teodosijevih.Solaric znao i video.Od 2003.-informacioni institut.Dimitrije Teodosije.g.sumnje i nedoumice svoga traganja za pocecima i razvojem srpske stampane reci. PAVLE SOLARIC “Pominak knjizeski” prvo je bibl.prvi put u 18.Isto naslov u narednoj bibl.drugi put o sadrzaju dela). “Pominak knjizeski” gde je zapisao svoja znanja.formatu.Knjige koje su ranijim katalogom Teodosijevih iz 1800.On je prvi koji svome pregledu daje odlike prave bibl.izdavanje ISBN/ISSN broja.izdao je 1810.Drugi deo ove knjige on je nazvao Katalog knjiga Slaveno-serbskih.licenca za prevod i izdavanje UDK tablica.rodom Grk.Naslov je.uz povremenu napomenu (ne uvek iste vrste. Teodosija ili bibliografiju srpske knjige. Jugoslovenski bibl.brosure i muzikalije 1945-1967 -Bibl.g.odrednica knjige i graficki je istaknut povlacenjem prva tri slova u levu marginu.autor.iako ostavlja terminolosku nedoumicu.rad koje kasnije nastaviti Jugoslovenski bibl.izlazi od 1971.Samo poglavlje koje nosi naziv katalog jeste bibliografija. SRJ.a po drugi put u poslednjoj godini toga veka-1800. jedinici nije ponavljan vec je obelezavan linijom.g. pojavljuju se i predmetni i imenski registar. institut izdaje i povremeno pojedinacna izdanja -Jugoslovenska retrospektivna bibl.dakle.Obavljao je i dalje bibliotecke poslove od nacionalnog znacaja:izrada tekuce bibl.objavila je svoj katalog negde izmedju 1772-1774 god.Prvi je objavio venecijanski stampar .

format i broj strana.Taj opis je remek delo rane srpske bibliografije.napisao vrlo zanimljivu anotaciju.pa je za neke knjige napiso da su izdate u Moskvi.ukoliko su ih imali.U svakoj jedinici je navodio kojom vrstom slova je knjiga stampana:gradjanskom ili crkvenom cirilicom ili glagoljicom.Katalog je sredjen po azbucnom redu naslova knjiga. oko datiranja knjiga. jedinica:14.casopisa.o knjizi Jevrema Lazarevica. je Pana Teodosije objavio u prvim godinama 19.jedini pre Stojana N. veku ne samo za Srbe nego i za Hrvate.medju kojima je 8 hrvatskih.a drga da objasni drustvene i politicke.Pisane podatke o svemu tome po svoj prilici nije imao u rukama.bilo da mu nisu stavili na uvid.U opisu je redovno navodio mesto izdanja.Prva je-da obelodani svoja saznanja o srpskom stamparstvu.novina ili kalendara. autora dela nije znao.Redovno je zapisivao da li je delo prevedeno i sa kojeg jezika. U ovoj knizi je opisao 80 knjiga.od kojih su 42 iz 18.ali nije znao sve i valjano.On je prvi kod Srba napiso iskljucivo bibliografsko delo kao samostalnu knjigu.znakove interpunkcije.nego je prvo dao sadrzaj dela.cirilicke i latinicne stampane knjige u 17. U Katalogu on je opisao 72 knjige.i one su sve srpske.Zato je u njega srazmerno veliki broj nedatiranih bibl.iako su izasle iz ove stamparije.Ovu je graficki odvojio od opisa.. .Svi drugi.Format i obim knjige i cenu je obavezno unosio u opis. Na pune 4 strane.M.v.i to onako kako je na knjizi odstampano.Odrednicu nije izdvajao. U tom kontekstu prikazao je i “Psaltir Davidov” poslednju knjigu ranog srpskog stamparstva objavljenu 1638.a hrvatske je autor pominjao samo u okviru rasprave o pocecima i razvoju srpskog stamparstva.od Orfelina do Subotica.g u mletackoj stampariji Bartola Djinamija.ali pravog autora nije uvek navodio.oba njena dela i traktat o razvoju srpskog stamparstva i Katalog izdatih knjiga u Teodosijevoj stampariji-plod su dve Solariceve zelje i jedne teznje.”ali za razliku od L. Solaric za nju tvrdi da je to najstarija slovenska knjiga. Bibliografsku belesku nije gajio.on je pohitao da je bibliografski opise.zatim naveo kolofon sa strane 273 Psaltira.Van kataloga opisao je jos 8 knjiga.v.kulturne i ekonomske uslove razvoja glagoljicke.a onda je prikazao graficka resenja slova-njihov oblik i brojnu vrednost. Solaric je jedini pored L. opisa:naslov.Godinu izdanja je belezio samo ako ju je nalazio na koricama knjige.on jednostavno godinu nije belezio.Samo je jednom.Kada su ga istrazivanja dovela do ove knjige.godinu i mesto izdanja.Tajne Dimitrija T.on nije pobrojao samo konvencionalne elemente bibl.Musickog zabelezio Orfelinovo delo “Zitije Petra Velikog.medju kojima je 7 hrvatskih.bilo da ih Teodosijevi nisu sacuvali.kao i odsampavanja na njima mesta izdanja nije dokucio. Cela knjiga . i 18.Zapravo u samom katalogu su navedene knjige stampane iskljucivo u tipografiji Teodosijevih. Ocevidno je da je o pocecima rada stamparije Teodosijevih znao dosta.Ako nije bio siguran u to.a 3.sastavljali su bibliografije i objavljivali ih u okviru neke knjige.bolje reci da je to samo po izuzetku cinio.

veka obecavsi da ce u svakom broju Serbskog letopisa pruzati kratka obavestenja o delima slavenskih spisatelja uopste. nema redovnih vesti o stranim knjigama jer Novine serbske prestaju da izlaze 1822. podacima.Beca. Od 40-tih god 19.Pise rad “Rusijsko knjizestvo” i objavljuje ga u svesci 1832.dok za clanke u casopisima postoji samo opsta napomena..a u cilju poredjenja prevoda na srpskom i ruskom jeziku. U periodu od 1819-1824. podatak o knjizi (Ruska biblija) objavljenoj u inostranstvu.Popovic je prvi sistematizovanoj gradji dao i odgovarajuce nadnaslove.vesti o stranim knjigama ne samo ruskim vec i onim iz Pozuna.u svome knjizevnom delu orjentisao se prema madjarskoj i nemackoj knjizevnosti.Madjarske i Nemacke javljaju se samo u rubrici Smesice i iskljucivo se odnose na tekucu produkciju.italijanske i bugarske knjige.Nakon perioda zatisja u parcenju strane knjizevnosti urednistvo casopisa Javor se odlucilo da pod naslovom “Iz slovenskih knjizevnosti” belezi novije vaznije proizvode iz svih naroda slovenskog plemena.vec i na ostle slovenske (ruske. U nacionalno romanticarskom zanosu naucnici se sve vise okrecu srpskom naucnom i umetnickom stvaralastvu.knjizevnost i folklor srba.u najsirem smislu te reci.Davidovic) otvaraju i sasvim zasebnu rubriku pod naslovom Knjizestvo slavensko. Dodatku zabelezile i prvi bibl. Magarasevic samo jasnije uoblicava Davidoviceve pionirske pokusaje.list za nauku i zabavu.Retki su bili clanci posveceni iskljucivo analizi stranih knjizevnosti. naporima tokom celog 19. nisu ni retke ni beznacajne beleske o stranoj knjizevnosti.ali pojedinacne vesti o novim knjigama stampanim u inostranstvu.gazeta i almanaha.g.bile one posvecene Srbima ili ne.veka cesci su napisi o slavenskom knjizestvu koji su i bibliografski bolje potkrepljeni.On ce pod naslovom “Znatniji spisatelji Ruski…” okupiti 19 ruskih autora.g.Priblizno je jednak broj popisanih domacih i stranih knjiga. Josifa Dobrovskog).a bibl.Od tada u srpskoj bibl.Stoga su pregledi ruske.g.koja se ne odnosi na Srbe.a duzina opisa kod jednih i drugih se bitno ne razlikuje. kada je u Novinama Serbskim u rubrici Smesice knjizestvene zabelezena prva knjiga na nemackom jeziku koju je napisao i u Pesti objavio Johan Caplovic.postepeno. Istovremeno Pavle Stamatovic u Serbskoj pceli prati Magaraseviceve postupke. opis strane periodike prosiruje podatkom o periodicnosti izlazenja.Iste godine su Novine serbske u tzv.g.Sedmica.U vreme kada su periodicna glasila donosila vesti i prevode iz francuske i ruske literature.a Serbski letopis se pojavljuje tek 1824. predstavljena najnovija ruska i poljska knjizevnost.Predstavljajuci slovenske knjige.ali bez prekida raste interesovanje za upoznavanje knjiga na stranim jezicima i stranih knjiga koje se odnose na istoriju.Monografske publikacije zastupljene su kompletnim bibl.promenama u urednistvu i prikazom sadrzine publikacija.g. Milos Popovic objavljuje “Pregled literature” koji se ne odnosi vise samo na srpske .poljske).Georgije Magarasevic programskim zapisom u prvoj svesci daje okvire bibl.a zapostavljaju pracenje strane knjige.a nesto kasnije .ceske.43.Objavljuju se vesti o izlazecim ili vec izaslim srpskim knjigama ili knjigama koje se ticu Srba. BIBLIOGRAFIJA STRANIH KNJIGA Pocev od 1819.ceske i slovenacke knjizevnosti.Tako je u Serbskom Letopisu 1839.Iste godine urednici (D.ispunjavale su skoro redovne rubrike vecine glasila toga doba.u kojoj u nekoliko narednih brojeva predstavljaju knjige ceskih i poljskih autora (npr.Kod Stamatovica primaran je pregled zurnala.a u tri broja cak i francuske.Od trenutka kada Magarasevic prestaje da uredjuje Letopis.g.

koji je zapravo kratka hronika od Cirila i Metodija do patrijarha Makarija.Traganje za pocecima srpskog stamparstva za cilj je imalo utvrdjivanje njegove uloge u formiranju i istorijskom razvitku srpske kulture. opisa i ujednacio principe u radu.veku.naslova sa naslovne strane.g.ukrajinskim.koji je uklonio dileme u vezi bibl.hrvatske.ceskim.g. opisivanje antikvarija ISBD(A).do usvajanja Vukovog pravopisa. Jos na samom pocetku 19.koje joj bez saradnje sa stranim glasilima.odredjuje stepen njihove vaznosti za kulturu jednog naroda. Dok su prethodne bibl.Starom i retkom knjigom na jugoslovenskim prostorima smatraju se publikacije di 1867.ortografskim i jezickim osobenostima.Kronika izvestava uporedo o slovenskoj (srpskoj. 44.U Novinama serbskim objavljen je 1816.uglavnom hronoloski. Pojam srbulja se odomacio u tekstu Adama Dragosavljevica u 19.stare srpske stampane knjige bile su predmet popisivanja bibliografa..srbulje su i rukopisne i stampane knjige crkvenog karaktera na srpskoslovenskom jeziku.pre svega u pogledu tehnike pisanja i stampe.na samom kraju 19...veka.dok postoje predlozi za 1900.slovackim.g.zagusen brojnim novim izdanjima u zemlji.u izucavanju srbulja.upravo tako razvrstanim po geografskoj i nacionalnoj pripadnosti.zadrzali su svoju ..BIBLIOGRAFIJA SRBULJA Stare i retke knjige zasticene su Zakonom o kulturnim dobrima koji.tipa poveza.Dok je sredinu 19 .nedovoljnosti pouzdanih formalnih podataka (poput imena autora ili prepisivaca. veka ponudjena je zlatna sredina.Ozbiljna paznja.Originalana izdanja u Srbiji nisu razdvojena od prevoda ili studija posvecenih srpskim piscima u stranim zemljama.Napomena cesto upucuje na sadrzinu sa ciljem da preporuci delo.g.beloruskim. pracenje slovenske knjiz.Otuda u Zori.poljske i bugarske.Tako je na medjunarodnom nivou i nastao opsti standard za bibl.Francuski bibliografski zbornik Revue des etudes slaves.mada uredjivan sredinomm 20..hrvatskoj.bugarskim.Neki od bibliografa. Specificnosti prvih knjiga.koji je cuvao odlike srpskog narodnog govora.veka.posebno u inostranstvu..one koje objavljuje casopis Strazilovo bave se prevodnom knjizevnoscu.ali ipak unutar tipskog opisa.izdavackim kucama i knjizevnicima ne mogu biti lako dostupne.a srpske pisce usmere na prevodjenje umetnicki vrednih dela.Ova revija donosi vesti iz svih slovenskih knjiz.kvaliteta i porekla hartije.uz povrsan pregled crkvenih knjiga bez pouzdanih podataka.Bibliografski opis ukljucuje samo prezime i ime autora.poljskim.).veka karakterisalo interesovanje za nemacku.predmetno ogranicava svoja interesovanja.je pocvecena njihovim paleografskim. (za srpaku knjigu granica je pomerena na 1638.Unutar nacionalne zastupljena je i strucna podela.redovni prilozi u svakom broju.ceskoj) i stranim (nemackoj i engleskoj) knjiz.a 70-te i 80-te god.francusku i madjarsku knjiz.veka pociva na principima kakve su osmislili i srpski bibliografi s pocetka 19. Uz vesti o ruskim. 20.namecu fleksibilniji pristup svakom opisivanom primerku.listu za zabavu.naslov dela i eventualno knjizara kod koga se primerak moze nabaviti. rad O poravljanju slvenskih crkvenih knjiga.vek.stampaju se redovno i bibliografski popisi srpskih i zasebno srpsko-hrvatskih izdanja.mesta i godine izdavanja).poput Pavla Solarica.pouku i knjiz. slovenackim izdanjima.g.Dok su inkunabule stampana izdanja do 1500.vrste slova i iliminacija. nastajale u zelji da citaocima predstave strane knjizevnosti.kao medjasnu za novi vek.

velicina slova.U svojim knjizevno-istorijskim studijama.uskracujuci nam informacije o broju strana.stamparu.Musicki je tsko popisao 23 stare srpske knjige koje je licno video u 24 manastira.Dusan Pankovic.sposobnost nepogresivog diferenciranja stamparija.vec i ruske.Adam Dragosavljevic.Narodnih novina.dok su drugi.Pavel Jozef Safarik.paznju samo na “zasnovima” srpskog stamparstva u Veneciji u 17.veka nisu bile iskljuciv predmet interesovanja.arhimandriti Leonid i Nicifor Ducic.postojecih stranih bibl.stotim i hiljaditim delovima metra.predstavljajuci ne samo srpske.Zalazuci se da opis svakog manastira sadrzi podatke o mestu zidanja. Stare srpske knjige provlacile su paznju malobrojnih istrazivaca.tako i bibl.godini stampanja i pripadnosti knjige jednom manastiru.samokriticnost i naucnu opreznost.poput Lukijana Musickog i Georgija Magarasevica.on ce u njima naci tridesetak rukopisnih i tri stampane knjige.Naglasavajuci gde se knjige nalaze. Na slican nacin poput Vuka i Magarasevica.u skladu sa svojim sveslavenskim opredeljenjem.izdavacu. Georgije Magarasevic je i u naslov svoga rada uneo sintagmu “staropecatne knjige”.vec i zato sto je probleme koje drugi nisu ni primecivali on teoretski rasvetljavao.legendama koje o njemu kruze.Glasnika Cetinjskog istorijskog drustva.ali su 30-tih godina o njima pisali Vuk Karadzic.Obilazeci razne manastire.prilozima u Serbskom letopisu.meceni.a pred II Sv.Kako u opstoj istoriji bibl.I to ne samo stoga sto su mu zapisi brojni.formatu.narocito na stranicama Glasnika Srpskog ucenog drustva.oblik naslova i vrsta inicijala.Panta Sreckovic.iz manastira Bodjani. rat i Zapisa.knjigama.izbrojani su i listovi i stranice. Istrazivanja nisu okoncana ni u nase doba (Dimitrije Bogdanovic.Safarik je pokazao suvereno poznavanje drustvene i kulturne istorije srpskog naroda. prilog o srbuljama sa jasnim i sazetim obrazlozenjem bavljenja ovom temom.predocava i tekst pogovora.Dejan Medakovic…).srpske manastire i njihove riznice predstavljali su Dimitrije Krestic.opisujuci cak i izgled primerka i karakteristicne zapise na njegovom pocetku i kraju.navodi datum stampanja. Saznanja o srbuljama cesta su u opisima crkvene i manastrirske imovine ukljucenim u putopisnu prozu.mestu.Sava Petkovic.ktitoru i zidaru.narocito razvoja stamparstva.dimenzije su izrazene u desetim.Georgije Magarsevic.a prema zapisima i eventualnim ostecenjima i njen istorijski put i nacin na koji je nabavljena.njegov tekst Pocetak opisanija srpski manastira prvi je bibl.Brankovog kola.Mada se Vuk Karadzic nije bavio bibliografijom.istaknuti su radovi Stojana Novakovica.Beocin.jer je bavljenje njima iziskivalo dobro poznavanje kulturne proslosti srpskog naroda. Tako Novakovic precizira odredjenje formata i opis straih knjiga daje u tri nivoa:istice naslov jezikom i pismom originala.tezili sto vecoj potpunosti.godini izdanja. prirucnika Sopikova i Smiridina.Kovilje. srpskih rukopisnih i stampanih knjiga..natpisima i popisima. Najpouzdaniju i najsveobuhvatniju bibl.materijalni opis pripada drugom nivou. Stare srpske knjige nijednom od bibliografa 19. .Milos Popovic.Karadzic je preduhitrio Georgija Magarasevica kome je ova beleska svojstvena.navodeci pouzdane podatke o naslovu.sveobuhvatni i pouzdani.veku.Javora.u izvodu ili celovit. srbulja dao je Pavel Jozef Safarik.

Medjunarodno udruzenje za standardizaciju (ISA) osnovano je 1926. sredjivanje.Prvi zakon o standardima formulisan je i usvojen 1960.kao maksimalna nedostizna opterecenja.Nemacka kataloska praksa .bibl.propisivanje.dozivljavane.koje istovremeno.zbog raznorodnosti i sirine obuhvata struke.ali se istovremeno suocavaju sa nacelnim problemom da li je bitnije tacno predstaviti izgled naslovne strane.sa insistiranjem na alfabetskoj odrednici. kao preteca ISO (International organisation for standardization) oformljene 1946.s jedne strane.politickih. rata.g.bila usvojena u skoro svim skandinavskim.kao ogranicenja.Standardi su strucno osmisljene.sastav.kulturnih.priznavanje jedne mere kao norme.velicinu.ali i zbog geografskih.s druge.shvacena kao normiranje. i za katalog formulisu se i samostalno objavljuju prvi opsti principi koji vise nisu samo prateca tumacenja nacinjenih pregleda literature. U grupu jugoslovenskih standarda spadaju: -Priprema rukopisa za stampanje -Naslovni listovi za knjige -Medjunarodno standardizovano numerisanje monografskih publikacija -Medjunarodno standardizovano numerisanje serijskih publikacija -Uoblicenje periodicnih publikacija -Bibliografska manseta -Uoblicenje clanaka u periodicnim publikacijama -Registar publikacije -Kratak sadrzaj periodicnih publikacija u drugih dokumenata -Bibliografsko citiranje.g.Standardi su prevashodno namenjeni izdavacima i urednicima. donela Uredbu o standardima i formiranju Savezne komisije za standarde.bila je predmet organizovanog i sistematskog rada jos krajem 19.cesto se zasnivala na minimumu kvalitativnih i kvantitativnih preporuka.tehnoloskih uslovljavanja njenog razvoja.ili namenu.kada je osnovan i Savezni zavod za standardizaciju kao nosilac aktivnosti u vezi sa proglasavanjem standarda i tehnickim normiranjem kvaliteta. Nimalo ne kasneci za savremenim nastojanjima u svetu.Jugoslavija je 1946.) koja su 1899.zasnovana pre svega na bibliografijama nemackih knjiga stampanih do 1700.propisivanje uslova koje treba da ispunjavaju sirovine.IZDAVASTVA I KNJIZARSTVA NA POLJU STANDARDIZACIJE Standardizacija.materijali.a narocito posle II Sv.naucnim radnicima i bibliotekarima.svodjenje na pojedinacnu meru.g.sadrzaj publikacije i odnos prema drugim radovima i zbivanjima..45. prihvacena od pruske vlade i svih nemackih biblioteka (Pruske instrukcije).dozivela je vrhunac krajem veka u instrukcijama Karla Diackog (1886.g.u kojima su se .za bibliografsko opisivanje svih vrsta publikacija.Kako je bibliotekarstvo kao struka usko povezano sa izdavastvom.ekonomskih. veku i za bibl.usvojeni u jugoslovenskoj biblioteckoj teoriji i praksi.oblik i dimenziju.g.u razlicitim okruzenjima.veka.predstavljaju pouzdan oslonac bibliografima.ne cudi sto pojedini standardi istovremeno obavezuju obe delatnosti sa zeljom da se postigne laksa i brza dostupnost publikacija i informacija korisnicima.da bi kasnije uz izvesna prilagodjavanja.ODNOS BIBLIOTEKARSTVA. Standardizacija u oblasti bibliotecke delatnosti.proizvodi i usluge.srednje i istocnoevropskim zemljama. U 19.opisivanje latentnih dokumenata Postoje i medjunarodni standardi.javno u praksi proverene preporuke..g. Procesi izrade kataloga i bibliografija se do srednjeg veka ne razlikuju.

Doneti su:standardi za monografske publikacije ISBD(M) 1974.posvetio se.g. Definisanje ISBD-a.g.uz dopustenu subjektivnost bibliografa samo u podrucju napomena.preispitivano i dopunjavano do 1850.. Medjunarodni dogovor oko usvajanja opstih pravila za bibl.kada je kao osnovni uslov pred katalosku i bibl.kartografsku gradju ISBD(CM) 1977.u kojima postoji tacno utvrdjeno mesto za svaki pojedinacni podatak.g. objavila nekoliko prirucnika sa pravilima za razlicite vrste bibliotecke gradje.. opisa prouzrokovala je formulisanje i objavljivanje dela Principi bibliografskog opisa Valtera Grega i Fredsona Bouersa 1949.nije dostignut pre 70-tih god.pravopisnih pravila. praksu postavljena masinska citljivost bibl..kada je u Parizu odrzana Medjunarodna konferencija za katalogizaciju.nacionalnih.Potreba za skracivanjem pojedinih bibl... olicavao se tokom 19.za serijske publikacije ISBD(S) 1977.mestu i funkciji clana i predloga u autorskoj odrednici. Prvi bibliografski format MARC koji je omogucavao masinski unos i obradu podataka konstruisala je Kongresna u saradnji sa drugim bibliotekama razvijajuci ga do nivoa standarda 1967.izmedju ostalih i Antonio Panici. i 20.u nemackoj kataloskoj praksi prihvacena su nova pravila RAK 1977.g.kao i sistem simbola..bibliotekar Britanskog muzeja koji je 1841.muzikalije ISBD(PM) 1980. 20.g.kreiranog 1970.objavio 91 pravilo.g. .g.Medjunarodni standard za bibl.g.kao predgovor katalogu Biblioteke Britanskog muzeja.kao i konverziju podataka u masinski citljivu formu. opisivanje pociva na stabilnoj shemi opisa kroz osam podrucja.i pored svega.za neknjiznu gradju ISBD(NBM) 1977.transkripciji.g.obaveznom navodjenju izdavaca i paginacije. u Briselu uz istaknuto ucesce Majkla Gormana.g.g.g.opsteg i za svaku vrstu bibl.omogucilo je unifikaciju opisivanja.Medjunarodni standard za bibl.staru i retku knjigu ISBD(A) 1980. gradje... Porast interesovanja za bavljenje bibl. veka i u osnivanju drzavnih bibliografskih drustava i instituta sirom sveta.1978. i kataloskih jedinica.geografskih ogranicenja..Ono je.odrzala do 1961.Usvajanjem Pariskih principa.g. veka.priblizilo bibliografsko i katalosko opisivanje.takodje. opisivanje. Medju pojedincima koji su unapredili kataloska pravila bio je i Carls Ejmi Kater. opis svih tipova publikacija ISBD(G) donet je 1977.i komponentne delove ISBD(CP) 1988.g.bez lingvistickih.g. U teznji da objedini americku katalosku praksu Kongresna biblioteka je 1908.g.Problemima korporativnog i anonimnog autorstva.prilagodjavajuci ga kasnije zahtevima zainteresovanih zemalja i uzdizuci ga na nivo medjunarodno prihvacenog standarda UNIMARC.

(spiska literature) -da predstavlja zaglavlje prikaza ili recenzije -da predstavlja primedbu didatu tekstu (pri dnu strane ili sasvim na kraju teksta) -da se nalazi delom u samom tekstu.Za bibl.46.)knjige ili druge posebno izdate publikacije -citiranje publikacije kao celine -citiranje odredjene strane ili odlomka 2. citiranja takvog sadrzaja i oblika koji ce olaksati identifikaciju citiranih izvora i tako doprineti punom razumevanju i koriscenju tekstova od strane citalaca.A4.bibliotekara. BIBLIOGRAFSKO CITIRANJE Bibl. citiranje je izradjen standard JUS Z.recenzentima. citiranje je skup dovoljno tacnih i podrobnih podataka na osnovu kojih se neka citirana publikacija ili neki njen deo moze identifikovati.)citiranje priloga ili clanaka -citiranje priloga u knjizi ili drugoj posebnoj publikaciji -citiranje clanaka ili priloga u casopisu ili serijskoj publikaciji Bibl. citiranje i bibl.urednicima i izdavacima tekstova omoguci stvaranje bibl.g). citiranje moze imati sledece oblike: -da cini deo indikativne ili analiticke bibl.a delom u primedbi -da je potpuno ukljuceno u tekst Mogu se citirati: 1.)casopisi ili druge serijske publikacije -citiranje casopisa (ili serije) kao celine -citiranje dela zbirke ili odredjene sveske 3. opis sastoje se od istih elemenata.Ovaj standard se odnosi na sve publikovane i nepublikovane.bibliografa i dokumentarista.023 iz 1968.prikazivacima.nastao revizijom standarda JUS Z. .A4.ali uglavnom nemaju istu svrhu.023 (1981.primarne i sekundarne dokumente u kojima se citiraju druge publikacije Bibl.g. Svrha ovog standarada je da autorima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful