BIBLIOTEKARSTVO IV Ispitna pitanja za školsku 2004/2005. godinu 1. Bibliografija - pojam, definicija, značaj. 2. Bibliografija - predmet i zadaci. 3.

Metode bibliografskog rada. 4. Principi izrade bibliografija. 5. Bibliografski opis - razvoj i uloga. 6. Bibliografski elementi za opis knjiga - u istorijskoj dimenziji i danas. Bibliografski elementi za opis starih i retkih knjiga. 7. Bibliografski elementi za opis serijskih publikacija - u istorijskoj dimenziji i danas. 8. Bibliografski elementi za opis članaka. 9. Bibliografski elementi za opis neknjižne građe. 10. Bibliografska anotacija - pojam i značaj. 11. Raspored bibliografske građe - vrste i uloga. 12. Bibliografski izvori (štampani, neštampani, živi) 13. Registri u bibliografijama. 14. Vrste bibliografija - po formalnom kriterijumu. 15. Vrste bibliografija - po hronološkom kriterijumu. 16. Vrste bibliografija - po načinu obrade. 17. Opšte nacionalne bibliografije - uloga i značaj. 18. Međunarodne bibliografije - uloga i značaj. 19. Retrospektivna bibliografija - uloga i značaj. 20. Tekuća bibliografija - uloga i značaj. 21. Zavičajna bibliografija - uloga i značaj. 22. Bibliografija periodike - uloga i značaj. 23. Bibliografija skrivena - uloga i značaj. 24. Personalna bibliografija - uloga i značaj. 25. Bibliografija bibliografija - uloga i značaj. 26. Smesice kao začetak srpske bibliografije. 27. Bibliografija u 18. veku. 28. Zaharije Orfelin kao bibliograf. 29. Dimitrije Davidović i njegov doprinos bibliografiji.

30. Georgije Magarašević kao bibliograf. 31. Antonije Arnovljev Arnot kao bibliograf. 32. Lukijan Mušicki kao bibliograf. 33. Pavle Josif Šafarik kao bibliograf. 34. Stojan Novaković i njegov bibliografski rad. 35. Miloš Popović kao bibliograf. 36. Đuro Daničić kao bibliograf. 37. Pavle Popović i njegov doprinos bibliografiji. 38. Georgije Mihailović i njegov rad na bibliografiji. 39. Srpska bibliografija: knjige 1868-1944. 40. Tekuća bibliografija Jugoslovenskog bibliografskog instituta. 41. Bibliografski institut u istorijskoj dimenziji i danas 42. Pavle Solarić i njegov bibliografski rad 43. Bibliografija stranih knjiga - razvoj, uloga i značaj 44. Bibliografija srbulja 45. Odnos bibliotekarstva, izdavaštva i knjižarstva na polju standardizacije 46. Bibliografsko citiranje

1. BIBLIOGRAFIJA-definicija pojam
Definicija bibliografije ne moze biti postavljena dok se ne prouci morfolosko, lekiskolosko,istorijsko,sociolosko i teorijsko znacenje ovog pojma.Polaziste svake analize je morfolosko poreklo reci:biblion (knjiga),grafein (pisati) koje upucuje na tumacenje bibliografije zaceto u 5. veku pre nase ere,kao postupak pisanja ili prepisivanja knjiga.Postupak prepisivanja zamenjen je u 17. veku postupkom opisivanja knjiga,sto je sadrzano i u opstim i uzestrucnim enciklopedijama i leksikonima.Godine 1885., Bertlo Marslen u Velikoj francuskoj enciklopediji uvodi pojam bibliografije kao nauke o knjigama sa gledista njihovog opisivanja i klasifikacije.Jos je 18.v. bibliografijom objedinjavao sva teoretska,istorijska,kataloska i merkantilna bavljenja knjigom,sto je ovaj pojam izjednacavalo sa bibliologijom,naukom o knjizi. Kroz vekove bibliografija je bila nazivana i srodnim imenima,koja su uvek isticala njen primenjeni karakter:katalog,indeks,biblioteka,leksikon,recnik,literatura,inventar,manuel, prirucnik, tezaurus,letopis,anali… Savremena ruska definicija bibl. bliska je ovim tumacenjima:”Bibl. je oblast znanja koja registruje stampane publikacije,prikazuje njihovu sadrzinu i daje sud o njihovom prakticnom,politickom i naucnom znacaju narocito kritickom beleskom o knjizi i piscu,odnosno ocenom njihove vrednosti.” Najobuhvatnija definicija bibl je ona uzeta iz americke enciklopedije: ”Bibl. je naziv za nauku,delatnost i najkarakteristicnije proizvode te delatnosti. -Kao nauka,bibl. je skup sredjenih znanja koja obradjuju knjige sa svih gledista,kako kao fizicke predmete,tako i kao nosioce ideja. -Kao delatnost,bibl. predstavlja tehniku za utvrdjivanje,sredjivanje i prezentiranje informacija o knjizi. -Kao karakteristican proizvod ove delatnosti bibl. je sistematizovan spisak knjiga zajednickog obelezja za odredjenu namenu.” Pojam bibliografije kod Srba terminoloski se utemeljuje u Letopisu Matice srpske.Njegov urednik Georgije Magarasevic sastavlja i objavljuje “Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” koje predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.U zasada najobimnijem i najpouzdanijem terminoloskom recniku na srpskom jeziku, Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva,Koste Grubacica, zapisano je:”Bibliograf-je onaj koji se strucno bavi bibliografijom,pise bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije.Zato bibliograf treba da bude dobar poznavalac knjige ,bibliotecke,stamparske i izdavacke delatnosti. Bibliografija kao naziv upotrebljavala se u znacenju najopstijeg pojma o knjizi (cak i prepisivanje i pisanje),narocito u smislu dobrog poznavanja knjige.Sada se upotrebljava vise u znacenju posebne naucne discipline i prakticne delatnosti na strucnom biblioteckom popisu i obradi publikacija ukljucujuci i rezultate te delatnosti tj. same popise publikacija koje su obradjene bibliografski.” Poput americke definicije valja istaci viseslojnost znacenja ovog pojma,polazeci od tvrdjenja da je bibl. nauka,u sta nas uverava njeno visevekovno trajanje,menjanje i dogradjivanje znacenja uskladjeno sa realnim izmenama u odnosu prema knjizi,biblioteci,klasifikaciji i razvoju nauka,i sto je najvaznije,ustanovljenje potpuno autohtonog naucnog metoda,bibliografskog metoda,na kome bibl. kao nauka pociva i “pozajmljuje” ga drugim naukama.

bi glasila:Bibliografija je nauka koja ime sopstvene naucne metode. metod.kakvi su npr. bibl.Prema ovome. malih poligrafija.Metodoloski.tipa.popisivanja..u novije vreme i razlicitu neknjiznu gradju.a u 19.ali ne i rukopise koji ostaju predmet dokumentalistike i arhivistike.opisivanja i razvrstavanja gradje u skladu sa unapred zadatim programom.kriticnosti ili suzdrzanosti od suda.. kao nauku utemeljuje bibl.preglednost i maksimalna potpunost opisivanja.preko stampane knjige. obrade istice-“tekst.”Kriterijum za odabir uslovljava sistematizaciju bibl.a sa druge strane metod klasifikacije.vec namenjene publikovanju. veku pridruzuje i casopis. 2.ili prilog u publikaciji.naucne discipline i savesnosti bibliografa.interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njezin je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini. prilog u strucnoj periodici i rezultati tzv.strukture. doslednost.knjigu. i 18. Potpuno je suprotan stav Vojislava Maksimovica po kome se za predmet ili objekat bibl. Rezultat bibl. Vera Secanski. tacnost. istrazivanja i popisa moze uzeti bilo koji vid ljudskog stvaralastva iskazan u pisanoj formi tj.Tako se bibl.podrazumeva istrazivanja na polju spoznavanja.ustanovljene namene.”Dakle tekst.verovatno namerno neprecizna definicija kao predmet bibl.ideoloske angazovanosti. u obliku rukopisnog ili stampanog teksta.filozofske i politicke usmerenosti.cija tacnost. se obavezno bavi celokupnoscu proizvoda pismenosti.vise vredi. Posebni zadaci koji zavise od vrste.bibliografski i klasifikacioni i koristi ih u cilju sistematizacije ljudskog znanja i njegovih raznorodnih produkata.a odgovoran pristup istrazivanjima i adekvatno obrazovanje preduslovi su koji se podrazumevaju za rad na svakoj vrsti bibliografije. istrazivanja je popis publikacija uredjen po nekom zajednickom obelezju.:”Bibl. U opste zadatke svake bibl. je onoliko naucna koliko je pouzdana i obuhvatna.odabranih po odredjenom kriterijumu.potpunost i doslednost zavise od stepena obrazovanja.sto sve obezbedjuje i njenu naucnost.Siroka. Svaka bibl.uskladjeni sa unapred zadatim pravilima koja treba jedinstveno primenjivati. .prvo opsti. primaran je formalni pristup koji u prvi plan postavlja pojavni vid obradjivanog nosioca informacija.koja pored opstih postavlja pred bibliografa i neke specificne zadatke.dozvoljavaju razmisljanja o opravdanosti objektivnosti ili subjektivnosti.a potom specijalizovan.principima i ciljevima rada.i kao samostalna nauka.casopis.opsega ili namene bibl.krece od rukopisne knjige.koja raspolaze metodoma bibliografije i klasifikacije.Stojan Novakovic je jasno naglasio sirinu i objektivnost bibl. u istorijskoj dimenziji.opisujuci promenu predmeta bibl. BIBLIOGRAFIJA-predmet.S jedne strane bibl.bibl. pouzdanost.veku.opseznosti ili potpunog nepostojanja anotacije.a ne knjigu sto ne iskljucuje i rukopis ako je kao dokument namnjen javnoj upotrebi-ali ne rukopise kao pojedinacne spise.Nakon toga ona zakljucuje:”Bibl.namenjen javnosti i u tu svrhu umnozen bilo kakvom grafickom tehnikom.U “Vili” koju je uredjivao. moze tumaciti kao grana bibliotekarstva koje metodoloski utemeljuje kao nauku.zadaci U odredjivanju predmeta bibl.def.kojoj se u 17. magistarske i doktorske disertacije.dakle. ubrajaju se istrazivacka akribicnost.

odgovarajucim indeksima i napomenama Odredjivanje predmeta bibl.alfabetski i hronoloski pristup.jubilejima ili licnim interesovanjima.inicijalnih zahteva i namene omogucava bibliografu da se lakse opredeli za tip. i pravila bibl.kataloga.u dragocene izvore informacija i u dnevna desavanja.razlicitih bibl.odluka o izboru pravila.opisivanje i klasifikacija gradje 5.Pouzdanost bibl.enciklopedija. .Danas se uporedo.Odredjivanje teme i ispitivanja obima i dostupnosti materijala 2.retko unapred utvrdjenim programima bibl. opisa.prirucnika.Razlikuju se nekoliko faza u toku formiranja bibl: 1. Postupak prikupljanja gradje za bibl.pravila institucija i pojedinaca.Bibliograf treba da bude podjednako dobro upucen u predmet koji ga interesuje.Prikupljanje gradje 4.Od uspesnosti sagledavanja teme. Sistematizaciju gradje odredjuju predmet i namena bibl.verovatno. koje su uglavnom . izvora).Bez obzira na razlicite mogucnosti rasporedjivanja gradje.Selekcija.skromni i neprovereni.Odredjivanja pravila za opisivanje gradje 3.sinteticno i komparativno sagledavanje prikupljenih podataka.Opremanje bibl.a siguran put za njeno postizanje je opisivanje publikacija de visu kadgod je moguce.Medju rezultatima istrazivanja lakse je izvrsiti selekciju ako su siri i obuhvatniji. osnovni je preduslov njene vrednosti.3.doduse formalne prirode i danas su najvise u upotrebi.strpljenja. opis publikacija. pojedinosti.Stoga se kao izvori saznanja mogu navesti svi stampani. preplice se sa pocetnom fazom.periodike… zavisi i konacna preglednost i obuhvatnost bibl.nego ako su nedovoljno jasni. jedinica. METODE BIBLIOGRAFSKOG RADA Metodologija rada na bibl. ne razlikuje se od pristupa i procesa izrade drugih naucnoistrazivackih projekata mada je.ostavljena je bibliografu koji treba da ih dosledno i jednoznacno upotrebljava za svaku bibl.zahteva najvise znanja.potkrepljeni prednostima automatizovanja obrade i klasifikacije daju prednost medjunarodnim pravilima za bibl.sirine konsultovanja pomocne literature. umnogome su uslovljeni primenjenim pravilima bibl.Kolon klasifikacija.sem kada su u pitanju retrospektivne i tekuce nacionalne bibl.vec i .Konacno oblikovanje bibl zahteva predmetno znanje bibliografa i doslednu primenu odabranog principa selekcije i klasifikacije gradje.struktur bibl. uglavnom je uslovljeno trenutnim zahtevima odredjene naucne discipline.istovremeno uporno opstaju ne samo negdasnja zvanicna pravila drustva bibl.ali nejednako rasprostranjeno koriste:Klasifikacija kongresne biblioteke.predvidjanja eventualnih poteskoca i nejasnoca.koja cesto mogu biti putokaz za pronalazenje novih bibl.u svom konacnom obliku bile rezultat kolektivnih napora.nestampani i zivi izvori. recnika.pa je stoga i predmet proucavanja posebne biblioloske discipline bibliografske heuristike (pronalazenje.Preciznost teme.Bibliotecko-bibliografska klasifikacija i Univerzalna decimalna klasifikacija.ipak..manje ili vise uspesna.istrazivacke vestine i dara za analiticko.postovanje redosleda postupaka od veceg znacaja. istrazivanja nacionalnih institucija.Mada zahtevi savremene obrade bibl. Jasnost i upotrebljivost bibl. opisa i klasifikacije.objasnjavajuci svoj postupak u uvodnim napomenama. jedinicu.analiziranje i sredjivanje raznih podataka iz bibl.leksikona.

kao sto su napomene.Iako se na izgled ovo cini kao pogodno mesto za trazenje mana ovakvog pristupa.jer ce na taj nacin oni bolje primiti bibl.marljivosti i obaveze da svaka bibl.pomocna. slozen strucan posao koji zahteva raznovrsno znanje. kao konacan proizvod bude sto pouzdanija i savesnija.rasprave i studije.a cesto se ovakvi tekstovi objavljuju uz bibl. Bibl. radjena u skladu sa relevantnim strucnim zahtevima. obavlja mehanicki po ustaljenim postupcima koji proizilaze iz vec utvrdjenih normi.da predstavlja spoj konkretnih cinjenica. radu je prepoznatljiva odredjena rutina koja je rezultat duze prakse.spisak koriscene literature i sadrzaj. su: -Raspored elemenata bibl..kao sto je objavljivanju bilo kog dela obavezno prethode lektura i korektura.recnickim rasporedom u bibl.koji objedinjuje sve prethodne. 4. opisa -Postovanje standarda -Doslednost u opisivanju -Tacnost i preciznost -Objektivnost . Uvodne bolje nego zakljucne beleske.jos pogodnijom se namece provera bibl.bilo u vidu njenog predgovora ili uvoda.PRINCIPI IZRADE BIBLIOGRAFIJA Cesto se izrada neke bibl. Takodje. Principi koji moraju da se postuju u izradi svake bibl.teorijskih i metodoloskih polazista.bilo u vidu pogovora.Bibliografi mogu predstaviti svoje metode u pisanom obliku gde su im u tu svrhu od velike pomoci razliciti oblici tekstovaprikazi.a koja igra vaznu ulogu u ustaljivanju vestina.ali se ipak nikad ne isticu kao zakljucni procesi u nastanku nekog naucnog ili knjizevnog dela..Traganje za najboljim nacinom sistematizacije rezultiralo je ukrstenim. Bibliografija je konacna tek posto je zaokruzena indeksima i napomenama. je .pre svega. U bibl.ogledi.Za razliku od Klasifikacije Kongresne biblioteke koja se zasniva na naucnim grupama oznacenim velikim slovima abecede.kao i naucni pristup izvorima i literaturi koji sadrze podatke o predmetu istrazivanja bibliografisanja.bibliograf uvek mora jasno da formulise metode i potupke koje je koristio prilikom izrade odredjene bibl..Tako predstavljeni oni se publikuju ili zasebno u knjigama ili u zajednickim zbornicima i periodicnim publikacijama.treba da budu izraz vlastitih shvatanja svakog bibliografa koja nece izlaziti iz okvira teme bibl.prateca aparatura.Takav posao iziskuje i sposobnost da se popisivanj gradje rasporedi i da se izrade prateci elementi uz bibl.osvrti. putokaz su koriscenje bibl.ali da to ucini tako da ih i ostali prepoznaju.indeksi itd.iznimnih slucajeva ili sirine prostora koji se otvara predbuducim istrazivacima.Redigovanje bibl. i to ona koja podrazumeva da li je bibl.registri.koje ukljucuju uvodnu rec. i opravdanje za bibliografa ukoliko je svestan izvesnih propusta. i lakse se njom koristiti.pri cemu se bibliografi uvek opredele samo za jedan od dva priloga. Svi kriterijumi za pretrazivanje koje ne moze da zadovolji zastupljena klasifikacija nadomestaju se registrima koji tako postaju neohodna.ostale pomenute klasifikacije pocivaju na numerickom obelezavanju ili na kombinaciji slovnog i brojnog sistema.ili pogovor.treba da bude redovan postupak. Predgovor i pogovor moraju imati takvu sadrzinu koja je potpuno zasnovana na predmetu bibl.predgovor.

-Potpunost,obuhvatnost -Etnicki -Jezicki -Teritorijalni -Nacionalni princip

5. BIBLIOGRAFSKI OPIS Bibl. jedinica,danas precizno formulisana medjunarodnim pravilima za bibliografski opis raznorodnih publikacija,menjala se kroz istoriju.Za Zaharija Orfelina,prvog srpskog bibliografa,koji pokrece Slaveno-serbski magazin,na cijim je stranicama prva srpska bibl.,opis je nepotpun i nedosledan i ukljucuje dva osnovna dela:formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Za kraj 18. veka karakteristicno je da svaka bibl. jedinica ne sadrzi mesto izdavanja,izdavaca i stampariju,ali je cesto snabdevena napomenom,koja bibliografiju uzdize od informativne do rekomendirane. Dimitrije Davidovic pokretac Novina serbskih u becu u Smesicama koje u svojim novinama redovno objavljuje,prosiruje bibl. opis belezeci detaljno i pedantno jezik i pismo publikacije,format,obim i sadrzinu knjige. Svega deceniju kasnije,Georgije Magarasevic,prosiruje materijalni opis podacima o razlicitoj paginaciji,formatu,tablama ilustracija i dodatnim prilozima,cak predstavljajuci jednu stranu knjigu.Na osnovni opis nastavlja se cak i napomena koja ukazuje na sadrzaj dela,sto je postupak kasnije razradjen kod Milosa Popovica. Opis Milosa Popovica je sadrzajniji,cak i tehnicki bolje resen od prethodnih.Gornje polje bibl. opisa bez odrednice,sa naslovom,imenom autora,mestom izdavanja i izdavacem,ili stamparijom,kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno od cesto bogate napomene.Sve raspolozive podatke preuzima sa naslovne strane,materijalni opis knjige je detaljan.U njemu se,sto je apsolutna novina,razdvaja rimska od arapske paginacije,daje tacan podatak o ilustracijama,a nekad i o propratnoj gradji. Napomena svoj procvat dozivljava u bibl. A.A.Arnota jer sadrzi nekad podatak o posveti,drugi put citat iz neke knjizevne kritike ili bibl.,podatak o dodatnoj delatnosti pisca,o postojanju rukopisa i mestu na kome se cuva,cak i poziv za dalje istrazivanje. Organizovano i institucionalizovano bibl. se razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Inicijativa sekretara drustva Mite Cenica najbolje se u narednih desetak godina otelotvorila u bibliografijama Djure Danicica i Stojana Novakovica. Glasnik Srpskog ucenog drustva po prvi put je udomio i opis visetomnih publikacija u nivoima.Zajednicki elementi za vise knjiga koje pripadaju jednoj ediciji nalaze se u gornjem polju bibl. opisa,a ulogu odrednice preuzima naslov edicije. Detaljna specifikacija elemenata ukljucenih u opis i njihova tacna pozicija objavljena je prvi put u Glasniku knjizara.Ovaj casopis je sistematizovao prethodna znanja,ne uticuci bitno na buduci razvoj bibl. Pruska (1899) i Anglosaksonska pravila (1908) usloznila su i kodifikovala bibl. opis,uticuci na lokalna pravila drugih zemalja,kod nas na formulisanje Pravila Drustva bibliotekara.

Sedamdesete godine bibl. praksi donose preciznost i sirinu u izboru podataka,razdvojenih uvek jednoznacnim simbolima,citljivim u masinskoj formi opisa.pod okriljem Medjunarodnog saveza biblioteckih drustava (IFLA) doneti su standardi za bibl. opis svakog tipa gradje posebno:ISBD (M)-1974.g.,preradjen 1978.g.;ISBD (G),(S),(NBM),(CM) 1977.g.;ISBD (A) 1980.g. Centralizovana katalogizacija osmisljena je kao izrada jedinstvenih kataloskih listica,sa klasifikacionom oznakom na osnovu obaveznog primerka stampanih stvari i zapoceta 1968.g. u Jugoslovenskom bibl. institutu. Centralizovana katalogizacija,zbog selektivnosti koja je bila njena osnovna osobina,preopsirnosti i neprilagodjenosti opisa potrebama svakog tipa biblioteke,kasnjenja obrade i distribucije listica u odnosu na vreme objavljivanja publikacije,nije bila dugog veka,ni u inostranstvi ni u Jugoslaviji. Ulogu centralizovane katalogizacije preuzela je potom katalogizacija na izvoru,osmisljena u Velikoj britaniji 1876.g. kao predlog da autori sami izrade listic koji bi pratio knjigu. U SFRJ se sprovodi od 1978.g. na osnovu projekta Desanke Stamatovic,koji je obuhvatio analizu ucesnika u procesu,organizaciju rada,njen znacaj za izdavace i biblioteke i uvid u prethodna iskustva.Sve publikacije (izuzev skolskih udzbenika, geografskih karata,muzikalija,rotoromana,religiozne propagandne literature i publikacija koje podlezu grupnoj obradi) dostavljene kao maketa nacionalnoj biblioteci,opremaju se jedinstvenim kataloskim listicem,koji sadrzi odrednice za imenski,predmetni i strucni katalog kao i za uputne kataloske listice,cime se omogucuje racionalizacija biblioteckog poslovanja,sirenje medjubibliotecke pozajmice i razmena.Pre nacionalnih biblioteka prednosti i znacaj katalogizacije na izvoru su sagledale pojedine izdavacke kuce i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju,a dosledno,strucno i kontinuirano do danas ih sprovode NBS,bibl. Matice srpske,Narodna i Univerzitetska bibl. Kosaova i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju. Medjunarodna pravila za bibl. opis bila su neophodan preduslov i centralizovane i katalogizacije na izvoru.Pojava ISBD-a uslovila je i uspostavljanje Medjunarodnog standardnog broja knjige (ISBN) i Medjunarodnog standardnog broja za serijske publikacije (ISSN) koji ostvaruju vaznu medjunarodnu realizaciju u bitnim aspektima informativne i izdavacke delatnosti.Svi pomenuti projekti za ujednacavanje opisa i kodifikovanje knjige na medjunarodnom nivou doprineli su osmisljavanju Univerzalne bibl. kontrole (UBC) 1974.g. i njenom kasnijem uspostavljanju 1978.g. Definisano je da ona obuhvata pouzdanu kontrolu i siroku razmenu bibl. informacija na jedinstvenom nacionalnom nivou.

6. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS KNJIGA Bibl. elementi za opis knjige su: 1.)Ime i prezime autora,ravnopravnih i podredjenih koautora,imena i prezimena drugih saradnika:izdavaca,priredjivaca,pisca napomena,predgovora,pogovora,ilustratora itd.Autorovo ime je jedan od najvaznijih podataka pri opisu knjige.Ukoliko ime nije navedeno u knjizi ili je prisutan pseudonim autora,ili skracenice autorovog imena,na pocetku se mora utvrditi ime autora i kao takvo uneti u opis.Ako se autorovo ime javlja u vise oblika,treba uzeti onaj koji je najpoznatiji i koji se najcesce koristi.Autorovo ime se najcesce

stavlja pri vrhu opisa kao odrednica i to tako sto se obicno prvo navede prezime,pa licno ime,pri cemu se razdvajaju zarezom. 2.)Stvarni naslov i dopuna stvarnom naslovu Stvarni naslov predstavlja sadrzaj knjige na neki primeren nacin (knjizna jedinica se ne moze opisati bez stvarnog naslova);ako ne postoji naslov treba ga izvesti iz sadrzine dela.Duge naslove je cesto potrebno skratiti,ali tako sto ce se voditi racuna o smislu koji ce taj naslov nakon skracivanja imati.Podnaslov,dopuna stvarnom naslovu,predstavlja literarnu vrstu:uvod,udzbenik,drama,istorijski roman,izbor pesama.Uz stvarni naslov cesto ide i posveta tj. podaci o nameni i poreklu dela,povod izlazenja dela,jubileji,podaci o organizaciji koja je to delo sastavila,narucila ili izdala,podatak da li je delo stampano kao rukopis,podaci o registrima,ilustracijama,prilozima itd 3.)Podaci o izdanju se obicno ne izostavljaju i uvek je najbolje da se navedu u onom obliku u kome su dati u knjizi.Ako ih nema u knjizi,a iz nekog drugog izvora se utvrdi o kom izdanju je rec ili da je u pitanju prestampano izdanje,i taj podatak se unosi u opis.Originalno izdanje je prvo izdato delo od strane autora,odnosno izdavaca;kasnija izdanja zadrzavaju mogucnost menjanja,mogu biti uvecana,skracena,poboljsana sa uvodima itd. 4.)Impresum se uvek daje u utvrdjenom redosledu:mesto izdavanja (ili stampe),ime izdavaca,ime stampara,godina izdanja.Stampari su tvorci materijalne (spoljasnje) strane knjige,dok su izdavaci najcesce zasluzni za oblikovanje sadrzajne strane knjige. Mesta izdavaca i stampara mogu biti razlicita,dok je godina izdanja razresena na razlicite nacine:arapskim brojevima,slovima cirilice.Godina objavljivanj predstavlja jedan od najvaznijih podataka u impresumu.Ukoliko se utvrdi da godina nije navedena mora se ustanoviti ako je to ikako moguce.Do problema razjasnjenja prave godine dolazi zbog toga sto se u knjizi cesto nalaze razlicite godine izdavanja,pri tome je jedna na naslovnoj strani,druga na poledjini naslovne strane ili u kolofonu.Zato je kod ovog podatka veoma vazno da bibliograf utvrdi kada je knjiga zaista objavljena i da tu godinu unese u impresum pored one sa naslovne strane,sve druge godine moze naznaciti i obrazloziti u napomeni.I godina objavljivanja je ponekad pogresno navedena iz razlicitih razloga,a najcesci je cenzura. 5.)Obim knjige se odredjuje prema broju svezaka iz kojih je delo sastavljeno,broju odstampanih strana u svakoj knjizi i broju priloga.Obim je obicno kod knjiga novijeg datuma,obelezen paginacijom arapskim brojevima,ali je potrebno obratiti paznju prilikom utvrdjivanja broja odstampanih strana kojim je brojevima obelezen predgovor tj. da li paginacija obuhvata sve stampane strane,dakle,glavni tekst,ali i uvod,predgovor,pogovor,dodatke,priloge,sadrzaj i dr. 6.)Format knjige danas je uobicajeno da se format izrazava preko visine i sirine knjige u centimetrima.Kod merenja formata presudnu ulogu ima visina knjige,a u slucaju da je sirina knjige veca od duzine,to onda predstavlja poprecni format.Iza opisa formata pri detaljnim opisima sledi: 7.)Tiraz 8.)Povez-koji moze biti:brosiran,tvrd i mek povez,poluplatno,platno,koza;zastitni omot,kvalitet papira 9.)Cena knjige 9.)Naslov zbirke u koju je ukljucena knjiga

vec skrecemo paznju na njih dodatnim znakom uzvika u zagradi.naziv stampanja dati u izvoru podataka izvan primarnog izvora podataka) 5.a nastao je zato sto se ISBD(M) nije bavio starom knigom.politickog.Oznaka A predstavlja skracenicu od Ancien.dvobojna ili visebojna stampa..)Podaci da li je izdanje bibliofilsko.ako su uradjene rucno ili pomocu metoda koje produzuju tradiciju rucne izrade knjiga.prepisujemo malim i pri tome upotrebljavamo velika slova prema danasnjem pravopisu.da li je odredjeni broj primeraka na nekom posebnom papiru itd.latinica.Antique.da li je u pitanju rasprava. jedinice sa idejnog.)Podaci o tipu slova i stampi-cirilica.nelatinsko pismo se kod nas cesto prenosi na latinicu. jedinice -Recenzija sadrzi kriticko vrednovanje bibl. Postoji nekoliko vrsta bibl.zatim za starije tzv..ili dati u kracem rezimeu bilo na domacem ili stranom jeziku. napomene: -Anotacija predstavlja dopunu opisa bibl. opis starih i retkuh knjiga.umetnickog.koji obuhvata ona dela koja su objavljena pre 1801.)Bibliografska napomena tu idu podaci o sadrzini knjige koja se moze predstaviti ili uopsteno (da li knjiga ima predgovor. 12.)Izdavanje (mesto.antoligija.nemaju oznacene stranice i dr. jedinice u vidu razlicitih podataka o samoj bibl.biografija) .)za njih postoje posebna pravila: 1.)Materijalni opis 6.)Podrucje rucnog otiska Bibl..da li sadrzi autorov potpis.Samo naslove koji su u celini ili delimicno pisani velikim slovima. 1.u njima su koriscene brojne skracenice. inkunabule zbog raznih osobenosti (pre svega nemaju naslovni list u danasnjem obliku. 11.ISBD(A) je usvojen 1980.kao i kasnije publikacije istog oblika.)Zbog teskoca pri reprodukciji nelatinskog pisma pisacim masinama i stampom.istorijski roman. .ili se moze strucno sazeti.)Napomene 8.a na kraju opisa treba navesti u kojem je pismu stampana odredjena publikacija 2. bibliografiju na kraju. -Referat ili apstrakt predstavlja strucni izvod sadrzine glavnih teza ili zakljucaka odredjene bibl.)Pravopisne osobenosti naslovne strane pri opisu cuvamo. jedinici.Taj prenos treba obaviti po pravilima transliteracije.)Stvarni naslov i podaci o odgovornosti –opsta oznaka gradeje 2. jedinice ISBD(A) je medjunarodni standard za bibl.navedenu koriscenu literaturu.nemaju uvek tacan stvarni naslov i impresum.Stamparske i druge greske ne ispravljamo. opis straih i retkih knjiga:ova uputstva se odnose na stampana dela posle 1500.)Izdanje 3.)Izdavacka celina 7.g.g.10.podaci o tehnici umnozavanja i sl.pa se osecala potreba da se i ta gradja obuhvati adekvatnim standardom.)Podaci specificni za gradju ili vrstu publikacije 4.godina.g.naucnog gledista -Izvod/rezime je sazet pregled celokupne sadrzine bibl.

godiste.izdavac.skraceno mesto popunimo sa 3 tacke u zagradi 4.mora podrobno ispitati gradju i koristiti se saznanjima literarnih . -Vreme izdavanja (pocetak i kraj). elementi: -Naslov.odgovorni.Najbitnije je da sve te promene budu zabelezene u opisu u odgovarajucem redosledu i sa naznakama kada je tacno (kog datuma) i u kom broju doslo do promene nekog elementa.izdavac.kulturne orjentacije lista.)Cesto se izrazi koji se u opisima ponavljaju nadomestaju sa odgovarajucim skracenicama.filozofske. Kod novina je situacija drugacija-paginacija pocinje u svakom broju od jedan.Kod periodike je sadrzina sastavljena od mnogobrojnih priloga raznih autora.3. -Mesto izdavanja.Vrlo cesto se iznad ili ispod naslova jedinice nalazi geslo preko koga se moze odrediti orjentacija ili sadrzina novina ili casopisa..bibliograf .periodika izlazi u brojevima u nekom unapred neogranicenom periodu. 7. -Obim -Format Svi ovi podaci su jednako bitni i uvek se navode u navedenom redosledu pri kratkom opisu periodike.)Ako podatke sa naslovne strane (stvarni naslov) skracujemo.urednik(glavni. S obzirom na cinjenicu da novine ili casopis izlaze neko duze vreme.urednik i sl.takodje. Za opis casopisa i novina se koriste sledeci bibl.tj.bibliograf sledi drugaciji princip-pravi tekuci popis svih brojeva svih godista i za svaki navodi broj strana i priloga. opise knjiga za starija izdanja cesto dopunjavamo i fotografskim snimcima naslovne. 5.podrucje kojim se bavi.a oni su:vlasnik.i utvrdjuje datum pocetka i zavrsetka izlazenja.paginacija tece tokom cele godine i na taj nacin se moze odrediti broj strana za svaku godinu.ili se podele na dva samostalna lista.a ponekad se mogu navesti i imena znacajnijih autora nekih priloga. jedinice.urednik rubrike itd).)Bibl.Ukoliko postoji podrobniji opis casopisa i novina u posebnom delu opisa se navode i drugi faktori koji su odigrali znacajnu ulogu u oblikovanju spoljasnje i sadrzinske strane.mesecno). vlasnik.nedeljno. Obim se kod periodike odredjuje u zavisnosti od karaktera bibl.Takodje. jedinice.Kada su u pitanju casopisi (revije).podnaslov.U slucaju detaljnijih opisa novina.Nekad se javlja potreba da bibliograf opise pojedini broj ili pojedino godiste i pri takvom opisu ce uzimati samo one elemente koji karakterisu taj broj.a ponekad i drugim stranama knjige. -Periodicnost (kako izlazi:dnevno. Kada opisuje sadrzinu casopisa (napomena) bibliograf navodi opstu oznaku politicke. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA Pod periodikom se podrazumevaju casopisi i novine koji se i po sadrzini i po nacinu objavljivanja razlikuju od knjiga.kao i eventualnihprekida izlazenja.normalna je pojava da se tokom godina neki od elemenata promene npr.pa promene naslov.te se obim odredjuje tako sto se navode brojevi u godini i prosecan broj strana u jednom broju.nekad se casopis ili novine udruze sa nekim drugim casopisom ili novinama.i te podatke najcesce dobija vec iz naslova i podnaslova bibl.

vesti.Godina(datum).ilustratora.bibl.kao i stvarni naslov i podnaslov.strana objavljenog clanka)-kod novina se pored ili umesto broja navodi i datum Svim ovim podacima.novina i zbornika se navodi slicno kao i pri opisu knjige. Elementi opisa su: .mada ni ona nije sasvim odgovarajuca.ocene.To se desava onda kada se bibliograf zadovolji samo opstom oznakom literarne vrste opisanih jedinica i kada mu cilj ne predstavlja navodjenje naslova.igracke koje imaju odredjenu kreativnu sadrzinu.itd. opis priloga iz casopisa.novina i zbornika predstavlja skraceni bibl.Ukoliko se ustanovi da se ne moze utvrditi autor priloga. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS CLANAKA Prilozi u novinama. opis casopisa moze biti vrlo kratak.Bibl. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS NEKNJIZNE GRADJE ISBD(NBM) (1977. napomenama.dvd.knjige iz koje potice prilog -Mesto izdavanja novine ili casopisa (navodi se zbog potrebe da se naslov ne zameni nekim drugim slicnim naslovom ili da se medju mnogim slicnim naslovima moze ustanoviti gde izlazi revija) -Mesti izdavanja zbornika (uvek se navodi) -Godiste.dijapozitive. opisu. gde ponekad bibliografu nije svrha da navodi naslove veceg broja pesama nekog autora.pregledan i jednostavan.te stoga pesme samo kratko opise.a moze biti i vrlo precizan i opsezan. 8. 9.kasete.magnetne trake.ilustratora.Broj(sveske).casopisima i zbornicima su :clanci.plakate. Svi elementi za opis priloga se navode sledecim redosledom: -Ime autora (kada je navedeno ili ga je moguce utvrditi) -Stvarni naslov i podnaslov -Ime prevodioca.Strane (br.a samim tim je i mnogo lakse identifikovati je cak i kad publikacija u kojoj je prilog objavljen ima mnogobrojna godista bez sadrzaja po godinama.kao sto su stvarni naslov i podnaslov.rasprava i ostalih priloga iz casopisa.opis pocinje stvarnim naslovom.i kulturnih istoricara da bi mogao da odredi sto priblizniju oznaku sadrzine i orjentacije listova.cd.a jedinica se opisuje kao anonimna.Ponekad se pri opisu priloga ne navode neki elementi koji su najvazniji u bibl.g.a ponekad i ime prevodioca.gramofonske ploce. priredjivaca -Impresum:naslov novine.Sadrzina clanaka. Dokumentacioni opis priloga iz casopisa.a takodje donosi i sistem interpunkcije koji se u njemu primenjuje.govori islicna gradja koja ima svog autora. jedinica je sasvim dovoljno oznacena.priredjivaca.novina i zbornika.rasprave.fotografije..Primer dokumentacionog opisa priloga u casopisima i zbornicima susrece se u licnim i literarno-istorijskim bibl.) donosi elemente (i njihov raspored) za opis i odredjenje omedjene neknjizne gradje.isto tako je i sa bibl.Sam pojam neknjizna gradja izaziva odredjene nepreciznosti i dileme.casopisa.U svakom slucaju ISBD(NBM) obuhvata film.bar sto se spoljasnje strane tice.ali mu jeste svrha da napravi sto potpuniju bibl.pa se ponegde upotrebljava i sintagma audovizuelna gradja.

a sadrze za kakvu je upotrebu jedinica namenjena.Proizvodjac.)Podrucje ISBN i uslovi nabavke .)Podrucje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti -Glavni stvarni naslov -Opsta oznaka gradje -Uporedni stvarni naslov -Podnaslov -Podatak o odgovornosti -Sledeci podatak o odgovornosti 2.koji se korisnici njime mogu sluziti.)Izdavacka celina -Zajednicki stvarni naslov -Uporedni zajednicki stvarni naslov -Podnaslov izdavacke celine -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdavacku celinu -ISSN niza -Numeracija o izdvackoj celini -Podatak o kolu 7.)Materijalni opis -Posebna oznaka gradje -Druge materijalne pojedinosti -Dimenzije jedinice -Podatak o propratnoj gradji 6.)Podrcje specificno za gradju/vrstu publikacije 4.)Izdavanje -Mesto izdavanja -Izdavac -Godina izdavanja (Mesto proizvodnje.)Podrucje napomene Napomene koje se pdnose na prethodne podatke u podrucjima 1-6 -Napomene o disertaciji -Napomene o broju izaslih primeraka -Napomene koje sadrze rezime obadjivaca.1.obavestenja o posebnoj tehnici i sl. -Napomena o manje vaznim podacima o odgovornosti -Napomena o sadrzaju -Napomena o dodacima uz sadrzaj 8.Godina proizvodnje) 5.)Izdanje -Podatak o izdanju -Uporedni podatak o izdanju -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje -Dodatni podatak o izdanju -Podaci o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju 3.

Informativni znacaj anotacije je takav da se ona ne sme posmatrati kao neko opterecenje za samu bibl.velicini i mestu anotacije uz bibliografsku jedinicu.. Ne postoje cvrste granice koje odredjuju obim jedne anotacije.Jos na pocetku razvoja srpske bibl.bila sto vise uocljiva.iz kojih pojedine elemente treba objasniti ili dopuniti -napomene sadrzinskog karaktera -napomene preuzete iz izvora van publikacije Precizirano je.Anotacija treba da bude kratka i precizna.belesku. opis publikacija predvidjen je tip i redosled napomena: -napomene formalnog tipa vezane za prethodnih 7 podrucja bibl. BIBLIOGRAFSKA ANOTACIJA-NAPOMENA Anotirana bibl.Smisao reci anotacija u okviru bibl. rada smatra se kao beleska ili objasnjenje ispod osnovne bibl.u tom slucaju one bi samo nepotrebno uvecavale bibl. jedinica predstavlja slozeniju formu (od osnovne bibl. . jedinice) jer sadrzi sve cinioce koje ima elementarna bibl.bibliograf mora da nekom prikladnom naznakom u anoyaciji pojasni bibl.referativna i kriticka. anotacija se zadrzava na formalnom opisu samog primerka (vrsta.ocuvanost hartije.boja.ona i formalno dobija mesto na kraju bibl. jedinicu.manje ili vise nejasni.Od osnovnih bibl. jedinicu.oblik poveza) sto je narocito vazno za stare i retke knjige.rekomendirana.pa ce on da zavisi od svakog konkretnog slucaja. U deskriptivnim bibl.cesto se naslovi pojedinih tekstova koje donosimo u bibl.U teoriji bibl.Razlicito se tumace i metode u sastavljanju anotacije. jedinice. elementima.karakter ilustracije.10. jedinicu. napomena je kad kada bila vaznija od samih formalnih elemenata opisa.onda su anotacije sasvim izlisne.neceloviti.a ako nije u pitanju originalno stavaralastvo.podatak o prevodu dela. jedinica. jedinice.(Milos Popovic u Letopisu.primedbu.veka. elementi skladno komponovani i ako iz njihovog glavnog smisla mozemo jasno shvatiti sadrzinu. opisa.koja je zametak anotirane u prvoj polovini 19.takodje.tip stamparskog sloga. elemenata anotacija se formalno odvaja novim redom i oznacava zvezdicom ili nekim drugim grafickim znakom.Ako napomene nisu razudjene vec istovrsno profilisane.kvalitet.da je prvi tip napomena za monografske publikacije podatak o tirazu.propagira ga u javnosti. elementi.kako bi. Medjunarodnim standardima za bibl.Ona jedinici nadoknadjuje ono sto joj nisu doneli glavni bibl.dok je za serijske publikacije to podatak o peridicnosti izlazenja.Moze se ipak zakljuciti da je upotreba anotacije veoma cesta i neophodna.napomenom preporucuje delo citaocu.zatim objasnjenje pa i popis zaplenjenih stvari-Vujaklija.a suvisnim ponavljanjem glavnog sadrzaja opteretile bi ono sto ona vec predstavlja u svome bitnom znacenju.U takvim slucajevima.prema njihovom karakteru odredjuje se i vrsta anotirane bibliografije:deskriptivna.da je osmisli i ucini kompletnijom.kao i od samog odnosa bibliografa.nego kao njen sastavni deo. Anotacija (od latinske reci annotatio) znaci napomenu.ali i dodatak koji se sastoji od sazete anotacije ili beleske.bez obzira kako odredjivali njen oblik i smisao.Ona treba da donese samo onoliko teksta koliko je dovoljno da bibl.pored ostalog.Posto anotacija predstavlja dodatak bibl.Sta vise. jedinicama javljaju u krnjem obliku.Medjutim.Ako su bibl. jedinica postane punija i vise shvatljiva.Arnot u Magazinu za hudozestvo…). javljaju se i razlicita shvatanja o pojmu. Rekomendirana bibl.

sadrzajna) bibl.Na taj nacin one cine i konacnu formubibliografiju. razvila se postupno iz Glasnika srpske kraljevske akademije.pa cak i na sire-na pojedine naucne discipline.sto zavisi od oblika. gradje prema njenoj sadrzini. veka. Ako imamo u vidu tu zavisnost kao glavno polaziste.Kolon klasifikacija.da bi se obavio raspored bibl.Posto kvalitet oblikovanja bibl. 11.istoriju i folklor i juznoslovenskog filologa. Biblotecko-bibl... jedinica dobrim delom zavisi od rutine i vestine bibliografa.vrste i namene same bibl. rada.neophodno je da se prethodno izvrsi strucna klasifikacija svih bibl.tj.pre svega. jedinica moze se obavljati na vise nacina. Bez obzira koji smo raspored primenili.Rasoredjivanje bibl.rasporedjivanje gradje spada u zavrsnu. RASPORED BIBLIOGRAFSKE GRADJE Vec oblikovane bibl. gradje. prema tematskim strucnim celinama ili predmetima kojima pripadaju tekstovi (uz paralelno postizanje alfabetskog i hronoloskog reda).proizvod je 20. jedinica mogu biti: 1)Alfabetski (abecedni ili azbucni) raspored gradje prema pocetnom slovu prezimena autora 2)Raspored prema pocetnom slovu naslova teksta 3)Hronoloski raspored prema vremenu objavljivanja pojedinih tekstova 4)Kombinacija alfabetskog i hronoloskog reda 5)Raspored gradje prema sadrzini.a zatim sluzi i kao jedinstvena oznaka prilikom izrade indeksa ili registara.bibl.naslov teksta. jedinice se obelezavaju rednim brojevima (arapskim ciframa). jedinice rasporedjuju se u krupnije celine koje tako dobijaju pregledniji izgled i puniji sadrzaj i znacaj.Klasifikacija Kongresne bibl. kao i od vrste bibl. jedinica.narocito onda kada se on svodi na uze strucne celine.onda i rasporedjivanje zahteva osnovna i mnoga dopunska znanja o predmetu popisa.Ovo obelezavanje brojevima najpre pokazuje kolicinu gradje koju smo obradili i prezentovali.Vremenom je stvoreno vise nacina klasifikovanja bibliotecko-bibliografske gradje od kojih se u danasnjoj upotrebi nalaze sledeca:UDK.ali ne i konacnu fazu bibl. opis (prezime i ime autora. Kriticka (rezonovana) bibl.onda se raspored bibl.jezik.sa objektivnim osvrtima na kvalitet dela.naziv izdavaca. . klasifikacija.Referativna (rezimirana.Priloga za knjizevnost. materijala koji zelimo da popisemo.vrsi: -na osnovu nekog od elemenata koje daje sam bibl.iako se primeri subjektivnih ocena kvaliteta i polemika o piscevim stavovima nalazimo i u ranijim radovima (Stojan Novakovic).godina ili datum izdanja) -na temelju same sadrzine koju gradja donosi Uzimajuci u obzir jednu ili drugu od ovih osnova najuobicajeniji nacini rasporeda bibl.

recnika. teorije i prakse.karakter bibl. Na samim pocecima razvoja srpske bibl. prirucnikom).u mnogo cemu srodni bibliografijama. Opravdanije je razvrstavanje bibl.Primarnost nekog izvora moze se odredjivati prema stepenu originalnosti koriscenih podataka i uzaludnost ovakve klasifikacije ogleda se vec u tome sto se ne objasnjava sta se podrazumeva pod sekundarnim izvorima.i u katalogu i u bibl.prirucnika.jer moze biti zametan put za uspostavljanje komunikacije sa rodjacima.stampara i knjizara.bibliografija.te njegove napomene kroz bibl. Kalimahove Tablice-katalog Aleksandrijske biblioteke bio je slican po svojoj sredjenosti sa bibl. U stampane izvore ukljucene su sve vrste enciklopedija..dela fonda.Katalozi mletackog stampara Alda Manucija (16.biobibliografija.danas pripadaju istoriji bibl.katalog je neophodna informativna spona izmedju korisnika i publikacije.sirenje polja napomena.kao sto su tokom 19.nevezane za fond odredjenih biblioteka. radu koriste razni spisi .arhivsku dokumentaciju ili na kserografisane materijale nedostupne siroj javnosti.izbrisalo je razliku izmedju bibl. prisutna je podela izvora na primarne i sekundarne.braca Jovanovic.pristupacnija korisnicima. Usvajanje medjunarodnih pravila za bibliografski opis razlicitih vrsta publikacija.belezenje sigle biblioteke.12.Zacetnik Serbskog letopisa Georgije Magarsevic vec je u prvom broju u dva priloga istakao svoju nameru da se bavi prikupljanjem biografskih i bibl.izdavacke i knjizarske kataloge. kataloga.leksikona.recenzija.koriscenje obaveznog primerka za obe namene. podataka. svedoce o koriscenju cak strane teorije i prakse.bibliografu najdragoceniji.veka bili Grigorije Vozarovic.Nakon sto je u svom programskom tekstu opisao svrsishodnost bibl. Tretirajuci ovu vrstu izvora kao pomocnu literaturu.hronoloski.kao i kompletna izdavacka produkcija (koja nema karakter prirucne referensne literature.u nju ukljucuje: stampane i/ili centralne kataloge biblioteka.smanjilo distancu izmedju kataloga i bibl.ili selektivno.ali je ona tematski. To je slucaj i sa katalozima znamenitih srpskih izdavaca.vec originalnih i naucnih ostvarenja). jedinice.. Katalozi.slozenije unutrasnje strukture. i pocetkom 20. i kataloske jedinice. uocava se njena velika bliskost sa katalogom (npr.formalno.registre casopisa i perodicnih publikacija.stampani i nestampani. Zivi izvori.biografija.nestampane i zive.udzbenika. izvora na:stampane.pokusaj pronalazenja zivih izvora moze biti u vidu javnog oglasa ili privatnim linijama.oglasa izdavackih kuca.Vera Secanski.Gavrilo Kovacevic. Posrednicku ulogu ima i bibl.preglede izdanja naucnih i strucnih ustanova i drustava. BIBLIOGRAFSKI IZVORI U teoriji bibl. za to imamo primere.Kao verna slika fonda jedne ili vise biblioteka.cesto najnedostupniji.geografski.cuvane u drustvenim ili privatnim zbirkama.prijateljima.poznanicima istaknutih licnosti ili svedocima kljucnih drustvenih zbivanja.jezicki odredjena..on predlaze da se u bibl.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih podataka.Najpreglednije na moguce izvore u radu na bibliografiji u proslom veku ukazuje autor potpisan pseudonimom Semper u mesecniku Zora.povukao paralelu izmedju domace i strane bibl.razlicitih opstih i naucnih periodicnih glasila (tu su i dnevne novine).Geca Kon… Nestampani izvori odnose se na rukopise.znacajni su izvori podataka.vek) ili oni pripremljeni za sajmove knjiga medjunarodnog karaktera.Cak i kada se zagleda u dalju proslost i pocetke razvoja bibl. nacionalno.

popisujemo -sadrzine popisane gradje -oblika bibliografije -namene same bibl.zatim pojam.knjizarski katalozi..u koji se unose sva imena koja se u njoj nalaze. 13.. za kojim eventualno tragamo.Slicni razlozi ili mali strucni zahtevi uslovljavaju i stvaranje i unakrsnih (ili kombinovanih) indeksa. Zavisno od tih i drugih cinilaca.u celosti ili prvenstveno po: .pa i geografski nazivi koje neka bibl.inicijala i pseudonima -indeks prevodilaca -indeks periodocnih publikacija -indeks izdavaca i stampara -hronoloski indeks… Iz vecine naziva ovih indeksa (ili registara)vec se vidi njihova osnovna oznaka.geografskih i mesnih imena. -Specijalni registar.pojmovi i predmeti.biblioteka.periodicna publikacija.njihov broj i svrha zavise od: -vrste teksta koji bibl.licnih imena. konkretnoj grupi korisnika.Registri su sastavni deo. Oni koji se najcesce javljaju uz razne tipove bibl.predmet.stampani (Matice srpske).kao i predmet koji obuhvataju.naziv teksta itd.sredjen prema razlicitim metodama uz koje se daje i podatak o njihovom mestu u publikaciji.bez obzira na koga se odnose (autora.dogadjaja i drugih obradjenih predmeta.nestampani (Karlovacke i Novosadske gimnazije).Oni pomazu brzem pronalazenju podataka koji nas interesuju. su: -imenski indeks imena -predmetni indeks stvari i pojmova -autorski indeks autora -strucni indeks -indeks geografskih naziva i pojmova -unakrsni indeks -indeks naslova -indeks sifara. REGISTRI U BIBLIOGRAFIJAMA Registar je detaljni popis svih predmeta. nalazi neki autor ili neko drugo ime. Registar moze biti sredjen.Karakter registara ili indeksa.za koje je neposredno vezana odredjene bibl.a time i neophodna dopuna vrednosti svake bibliografije.Cesto se moze zapaziti da bibl. ima samo jedan imenski registar.U visestrukom znacenju registara u bibliografijama izdvaja se njihova pomoc u snalazenju prilikom sluzenja bibl.treba raditi i adekvatan broj i vrstu registara.U nekim slucajevima.pored licnih imena.registri zadovoljavaju nasu radoznalost da li se u konkretnoj bibl.bibliografije (od Stojana Novakovica) i beleske pojedinih listova. obuhvata.kada dobijaju ulogu pravog i neophodnog vodica.Registar moze biti: -Generalni registar-u kome su u jednom popisu kombinovani svi elementi koji treba da se pojave u registru.u koje se unose.prevodioca ili osobu o kojoj se pise).

neserijska publikacija ima vise volumena ili delova. Stvaranje registara treba. Njime se objasnjava: ”Bibl.patenata.-alfabetskom (azbucnom ili abecednom) redu rubrika -sistematskom redu rubrika (predmeta.Bibl.16. ranije teoretski oblikovana.cijim adekvatnim i ujednacenim predstavljanjem i klasifikovanjem nastaje bibl.toreticari su pokusavali.Istovremeno.023 I-1968 donet prema preporuci Medjunarodne organizacije za standardizaciju 1958.standarda.buduci starijeg datuma.kao ivestina u sluzenju primarnim i sekundarnim izvorima i odredjenom strucnom literaturom.licnih imena…) -hronoloskom.koji je informativno. licnih imena.da nacine podelu bibl.celovit i jasan deo bibl. elemenata imaju utvrdjen. kao svrsishodna celina. jedinica.Krug podataka koje obuhvata bibl. Uredjenje registara-ako knjiga ili dr.cime u izvesnoj meri uticu na oblikovanje odnosa korisnika prema opisivanom primerku. Koristeci bibl.preporuku. elementima nazivamo osnovne delove iz kojih se sastoji svaka bibl.g.s manje ili vise uspeha.sazetak ili kriticki osvrt. jedinice mogu biti. Anotirane imaju slozeniju formu i sadrzinu.pregledno i potpuno sagledavaju.definise standard JUS Z.Da bi se uspesno obavilo registrovanje imena. jedinica je skup tacnih i podrobnih elemenata.VRSTE BIBLIOGRAFIJA Bibliografska jedinica je svaki pojedinacan predmet bibliografske obrade bilo da je samostalna publikacija ili njen sastavni deo.A4. Elementarne su sklopljene od najbitnijih podataka koji pruzaju osnovna saznanja o obradjivanoj publikaciji.: -elementarne ili registracione i -anotirane koje se dalje rasclanjuju na deskriptivne.redosled.neophodno je veliko opste znanje i specijalno poznavanje predmeta koji bibliografski popisujemo.u principu.ispred brojeva u rubrikama registara treba stavljati identifikacijske podatke za odgovarajuce volumene ili delove doticne publikacije.a izostavljanje ili naglasavanje pojedinih je dozvoljeno ako se njime postize bolja smisaonost ili celovitost bibl. jedinica se predstavlja pomocu bibl.interpunkciju i graficku obradu. svojstven metod klasifikacije.Standarad precizira elemente za opis knjiga. elemenata.dovoljnih da se neka publikacija ili neki deo moze identifikovati”.jedinice Bibl.njihovo uoblicenje.ona je elementarni.pojmova.alfanumerickom redu rubrika (istorijskih dogadjaja. Elementi bibl.numerickom..U njoj opisi bibl. jedinica.predmeta i ostale sadrzine nekog registra.rekomendirane.koji su paginirani posebno ili kontinuirano..nudeci u napomenama opis fizickog stanja primerka.izvestaja…). serijske publikacije preporucuje se pored registara za pojedine volumene i kumulativni registri. 14.Kako je u nekim evropskim i americkim zemljama bibl.Za peridicne i dr.15.shvatiti kao neodvojiv deo celokupnog rada na bibl.uskladjeno sa sistematizacijom samih bibl.precizan i logican raspored. jedinice Bibl.sa vise postovanja i .periodicnih publikacija.priloga u zbornicima. Vrste bibl.referativne i kriticke.clanaka periodicnih publikacija.to su i njihove klasifikacije.

vec skoro trideset godina . (koje registruju deo knjizne produkcije) -po vrsti obuhvacenih publikacija: 1.)bibl.Vera Secanski je sastavila podelu. treceg stepena (koje ukazuju na postojece bibl.priloga u nekoj publikaciji) 2. drugog stepena (koje ukazuju na postojece bibl. monografija 2.)Specijalne bibl.Stoga bi bila prihvatljiva podela po sledeca tri kriterijuma: -u odnosu na obuhvacenu gradju -u odnosu na formalni raspored jedinica u bibliografiji -u odnosu na cilj bibliografije RAZVRSTAVANJE BIBLIOGRAFIJA PREMA OBUHVACENOJ GRADJI -po sadrzini gradje: 1.) PREMA SADRZINI BIBLIOGRAFIJE. sastavnih delova publikacija 4..Takodje.)Sekundarne bibl.karakter i predmet publikacije) 2.Najvise uticaja imale su Flajsahova i Denisovljeva podela. (razvrstane po formi.manje kriticnosti preuzimane u domacoj literaturi. periodike 3. (u kojima su opisi preuzeti iz drugih primarnih izvora.dakle:knjiga.Izmene u klasifikaciji bibl.)Opste bibl. novina. (bez obzira na formu koju imaju.karakteru ili predmetu gradje) -po obuhvatu gradje: 1.da biu redovnim razmacima mogle biti objedinjene takozvanim .) bibl.leksikoni.)Primarne bibl.)Skrivene bibl.) bibl.)Iscrpne bibl. (koje se odnose na sveukupnu izdavacku produkciju) 2. (bez obzira na formu.)Samostalne bibl. (u kojima je svaki opis uradjen prema vidjenom materijalu-de visu) 2.koja je prisutna u domacoj teoriji i praksi.)Tekuce bibl.)bibl.)Selektivne bibl.KOJA SE CESTO MOZE IZJEDNACITI SA FORMALNIM RASPOREDOM BIBLIOGRAFSKIH JEDINICA -po hronoloskom kriterijumu: 1. casopis. drugog stepena) -po vrsti izvora: 1.medju kojima su bibl.) bibl.a nju je kasnije preoblikovao Vojislav Maksimovic. (koje prate savremenu izdavacku produkciju i objavljuju se u odredjenom vremenskom rasponu.) 4.enciklopedije itd. svakog tipa neknjizne gradje posebno -po obliku: 1.)bibl. (u spiskovima literature i napomenama) 3. bile su neophodne kako bi se postigla terminoloska usaglasenost i jednoznacnost.

(cija napomena moze sadrzati deo recenzije.najvise dolaze do izrazaja.ili sveukupnu gradju deliti prema predmetu) 5.drzavnih granica.)unakrsne bibl.)hronoloske bibl.predmeta…) -po predmetu obrade.koje zbirno donose vec objavljivane. (koje obuhvataju stamparsku produkciju sireg geografskog lokaliteta odredjenog po nekim zajednickim karakteristikama) 3.)Regionalne bibl. (ciji je predmet interesovanja knjizna produkcija u skorijoj buducnosti) -po geografsko-jezickoj pripadnosti: 1. (zasnovane na izdavackoj produkciji vezanoj za uzi geografski lokalitet) 2.)Medjunarodne bibl.ili kada gradju razvrstavaju po strukama ustanovljenim nekom klasifikacijom) 4.)Retrospektivne bibl.ili kada su jedinice rasporedjene po hronoloskom kriterijumu) 3. . (kada je predmet obrade licnost.)predmetne bibl..)Registracione-indikativne bibl.eventualno dopunjavane. (koje nisu omedjene ni po jednom kriterijumu:nacija.ili kada su bibl.)Anotirane bibl.jer napomene predstavljaju male kriticke osvrte). jedinica: 1.kumulativnim tekucim bibl.)Zavicajne bibl. (u kojima znanje bibliografa-predmetnog specijaliste.kao i po nacinu rasporeda bibl. (cija anotacija sadrzi opis samog primerka publikacije) b)Rekomendirane bibl. (bazirane na izdavackoj produkciji vise zemalja) 5.podatke o nagradama ili vodjenim polemikama u cilju preporucivanja nekog dela) c)Referativne bibl. (kada se odnoose na odredjenu oblast ljudskog znanja. (koje su snabdevene napomenom) Prema karakteru napomene one se dalje dele na: a)Deskriptivne bibl. (koje donose kratak sazetak sadrzaja opisivane publikacije) d)Kriticke bibl. (koje donose podatke o izdavackoj produkciji nekog ranijeg perioda) 3. (zainteresovane za izdavacku produkciju jednog naroda ili jedne zemlje) 4. jedinice rasporedjene prema prezimenima obuhvacenih autora) 2.)Perspektivne bibl.)Univerzalne bibl.jezika.)Nacionalne bibl.pa i njegova subjektivnost. (kada je predmet bibl. (kojima je cilj da pruze osnovnu informaciju o publikaciji) 2.podatke iz prethodnog perioda) 2. (kada su u rasporedjivanju gradje prisutni razliciti kriterijumi) PREMA CILJU I NAMENI BIBLIOGRAFIJE -po karakteru opisa: 1.)strucne bibl. (koje se mogu odnositi na jedan predmet. odredjeni vremenski period.)Autorske-personalne bibl.

uz uvazavanje teritorijalnog i jezickog kljuca. je osnova svake nacionalne kulture. -knjige stranaca pisane jezikom te zemlje. moze biti :tekuca i retrospektivna.kako su to zahtevali poljski bibliografi. bibl.teritorijalni.Na ovoj konferenciji neki bibliografi su polazili od toga da se nacionalna bibl.dok retrospektivne moraju da prikazu “kulturno bogatstvo jedne nacije i veze te nacije sa drugim narodima” . najblize je objasnjenju koje je 1902.U krajnjem obliku on obuhvata popis pismene produkcije celog jednog naroda ili jedne zemlje (drzave) u manjem ili veoma velikom razdoblju-od pocetka stamparstva do naseg vremena.To shvatanje je za druge bilo prihvatljivo samo onda kada su u pitanju tekuce nacionalne bibl.opisu i srede gradju za proucavanje i ocenu nacionalne kulture u njenom razvitku.dalje. -knjige autora koji su u njoj rodjeni i tu zive.vec primenjuje u prvom redu etnicki odnosno nacionalni princip. Pitanje kriterijuma za odredjivanje predmeta nacionalne retrospektivne bibl. se moze reci da je cest predmet teorijskih razmatranja znatnog broja bibliografa. iskljucivo oslanja na princip “jedinstva jezika ili teritorije” (Luiz Malkles).ali ujedno i nezamenljiv izvor informacija i saznanja iz svih oblasti ljudske delatnosti.Njihova pojava predstavlja bitan argument za afirmaciju nacionalnih kultura.po kojem ona obuhvata: -knjige stampane i izdate u jednoj zemlji. bila je ocigledna u izlaganjima bibliografa na Medjunarodnoj konferenciji u Varsavi 1957.Tokom vremena njihova funkcija postaje sve slozenija.U nasem slucaju nisu prihvatljivi neki vec pomenuti elementi u odredjivanju pojma i predmeta nacionalne bibl.Zavisno od toga da li obradjuje savremenu knjiznu proizvodnju ili knjiznu proizvodnju odredjenog vremenskog perioda u proslosti.a pitanja na koja bibl. javlja se kao jedna od komponenata probudjene nacionalne svesti. pruzila Kongresna biblioteka.Pod ovim pojmom se podrazumeva u najsirem smislu vrlo slozen i izuzetno obiman bibliografski rad.OPSTE NACIONALNE BIBLIOGRAFIJE Opsta bibl. pojavljuje se u posebnoj slozenosti i u nasoj visenacionalnoj i visejezickoj sredini. Smilja Misic istice:”primarni zadatak nacionalnih retrospektivnih bibl. daju dokumentaciju o doprinosu jedne nacije razvitku internacionalne kulture i nauke u odredjenom vremenskom .i da prikazu nacionalna naucna dostignuca.Ona ne moze da se temelji samo na geografskom (teritorijalnom) principu (podrucje nase danasnje drzave). Naredne decenije donele su pojednostavljenje ili jednostrano tumacenje ove definicije.niti moze da obuhvata stampanu produkciju samo na jednom jeziku.ne samo u okviru pojedinih zemalja nego i na medjunarodnim skupovima.shvatajuci nacionalnu bibliografiju veoma siroko i kompleksno.nacionalne retro. -knjige kojima je ta zemlj predmet interesovanja.. Sva razlicitost shvatanja pojma nacinalne bibl.opsta nacionalna bibl.17. je da prikupe.sto nesumnjivo potvrdjuje njen znacaj i funkciju. Savremeno tumacenje pojma nacionalne bibl.g. Za nacionalnu bibl.g.Ona je svojevrsno ogledalo ukupnih stvaralackih napora i duhovnog napretka izrazenog stampanom reci. posmatrali u okvirima takozvanih istorijskih granica neke nacionalne teritorije (madjarski bibliografi).istorijski ili jezicki parametri bili dominantni.Bilo je i onih koji su nacionalnu bibl.Saznanje o nuznosti izrade nacionalnih bibl.pri cemu su u razlicitim bibliografijama politicki. treba da daju odgovor sve su slozenija.

ustukne pred strucnom. u nasoj zemlji utkana su u principe na kojima pocivaju srpska retrospektivna (projekat NBS) i tekuca bibl.Retrospektivni karakter imale su i opsta medjunarodna bibl.Pedesetak godina kasnije nemac Johan Kles prosirio je jezicki kriterijum.veku opsta medjunarodna bibl. Porast izdavacke produkcije i nagli razvoj razlicitih naucnih disciplina uslovljava da u 19.ali ponekad i iskljucuju. je vise nego informativan i obuhvata period od 1500-1602. popisuje stampane tekstove stvorene samo na jednom jeziku. je: .nacionalna bibl. retkih i dragocenih knjiga sveta Georg Teodora Grese. obuhvata.nagli porast izdavacke produkcije.g.od kojih se mnogi medjusobno prozimaju i dopunjuju.proistekli su i napori Anrija-Mari Lafontena i Pola Otlea za osnivanje Medjunarodnog bibl. instituta). F. MEDJUNARODNA BIBLIOGRAFIJA Sredinom 16. u Briselu sa ciljem da sakuplja.grckom i hebrejskom jeziku do 1555.pre svega retrospektivna bibl.teritorijalne i jezicke modifikacije.verska.g. (projekat Jugoslovenskog bibl. instituta 1895.uslovljavaju nastanak medjunarodne bibliografije.zadrzavajuci opstost predmeta.a potom je uplovila u druge prirodne i primenjene nauke.Osnovna polazista se mogu svesti na nekoliko kljucnih zahteva.stampani radovi na nacionalnom jeziku bez obzira gde su publikovani .Iz toga sledi: . obuhvata stampane radove na teritoriji jedne drzave.Iz shvatanja da pojedinacni napori ne mogu ni kvantitetom ni kvalitetom dostici novo uspeha kolektivnog angazovanja.bez obzira na kom su jeziku nastali .nacionalna.pri tome najmanje igra ulogu pitanje u kojoj je zemlji neki autor ziveo”..ukljucujuci i dela pisana na zivim jezicima.g.nacionalna bibl.obradjuje i informise o .donekle koriguju i prosiruju shvatanje tekuce i retrospektivne nacionalne bibl.predmet nacionalane bibl.bez obzira na granice drzave u okviru kojih su ta dela stampana i bez obzira na kome su jeziku pisana.bez obzira gde su objavljeni . poduhvata prihvatili su se Georg Draud i Martin Lipen.ali uz konstantu koja im neosporno daje zadatak ocuvanja nacionalnog kulturnog blaga i predstavljanja jedne nacije ostalima.Slicnog bibl.kulturna previranja i prozimanja.njen tvorac je humanista svajcarac Konrad Gesner koji predstavlja 12000 knjiga od 3000 autora stampanih na latinskom.Naslov njegove opste medjunarodne bibl.Stoga nacionalna retrospektivna bibl.A.Prva te vrste bila je iz oblasti hemije.kao i njeno osavremenjavanje.Misljenja savremenih teoreticara bibl. Politicka. treba da obuhvati sva dela nacionalnih autora koji su svojom delatnoscu unapredili svoju nacionalnu kulturu i nauku.veka ucenost i svestranost bibliografa spojeni sa svescu o potrebi upoznavanja umetnickih i naucnih ostvarenja drugih naroda.razdoblju. Iz sasvim uslovljenih odnosa nastali su i razliciti kriterijumi u odredjivanju onoga sto nacionalna. 18.zahvaljujuci brojnim sajamskim katalozima i podacima dobijenim od knjizara.popis stampanih publikacija na teritoriji jedne drzave koji su nastali na raznim jezicima stampani radovi gradjana te drzave koji su objavljeni bilo gde na u svetu .ona je popis svega sto je o odredjenoj drzavi i njenim ljudima objavljeno na bilo kome mestu i jeziku u svetu.Eberta i bibl.

. Skup tekucih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija pouzdana je osnova za formiranje medjunarodne bibliografije. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom.Pokret opisivanja nacionalne produkcije knjiga na domacem jeziku zapocet je delom Dzona Bejla koji je proucavao i opisivao dela engleskih autora dok je bio verski begunac u Nemackoj. tekucih bibl.posle I Svetskog rata imao je Medjunarodni institut za intelektualnu saradnju.pored retrospektivne.Nastojanja slicna ovima.Stojan Novakovic.ovde treba samo uslovno prihvatiti nastojanje da se postigne bibl. temelje. su imale retrospektivni karakter jer su popisivale ona dela koja su nastala ranije ili cak mnogo pre nego sto se taj popis obavljao. U 18.Pavle Popovic i Dusan Budimirovic.Srpska bibliografija knjige 1868-1944) .predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.tj.antropoloskih.a posle II Svetskog rata Organizacija za UN za obrazovanje. (Novine serbske-Dimitrije Davidovic.obrazovnih istrazivanja. na kraju).kada i ne bi trebalo da se obavljaju nova ili naknadna istrazivanj.Bibliografski institut.Lukijan Musicki. 19. veku nacionalno osvescivanje nije sporadicno sto utice i na razvoj nacionalnih bibl.Spaniji je doneo dvotomnu retrospektivnu nacionalnu bibl.Ona ima poseban znacaj.jer bi trebalo da predstavlja i bibl.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20. Antonije Arnovljev Arnot.-Bibliotheca hispana.U granicama odredjenog perioda on se opredeljuje i za sam karakter bibliografije. koja je obuhvatala cak i muzicku literaturu-La libreria del Doni Fiorentino.Njegovo delo. Kod srpskog naroda bibl. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA Najstarije bibl.dobijaju i tekucu i predmetnu bibl.U radu na retrospektivnoj bibl. Retrospektivna nacionalna bibl. (Illustrium maioris britanniae scriptorum).veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.autora Nikolasa Antonia.zapravo za izbor konkretnog predmeta popisivanja ili pak nastoji da u svoj rad ukljuci sve ono sto je dala pisana rec u odredjenom razdoblju.Georgije Mihailovic.Sedamnaesti vek .Italijan Francesko Doni napustio je tradiciju koriscenja latinskog jezika i na zivom narodnom jeziku sacinio bibl.nauku i kulturu. koje kao podtipove .socioloskih.jer ni jedan bibliograf nije do kraja siguran da su njegovim popisom obuhvaceni svi stampani ili rukopisni tekstovi koji se ticu samog predmeta. knjiga i clanaka (nije objavljena bibl. potpunost.veku. prevoda. bibliograf obicno unapred zna vremenski okvir koji ce biti predmet njegovog istrazivanj.objavljeno u 16.Pomenuti princip preuzeli su zatim i francuski bibliografi.politickih.hronoloski slozeno. najcesce je opsteg tipa.nosi epitet prve evropske opste retrospektivne bibl. u 18.ekonomskih.posto se podrzaumeva da je iscrpljena gradja koja se odnosi na konkretan predmet.nesto sto je dovedeno do kraja.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje.Medjunarodnog karaktera su bibl.omedjena zadatim godinama.celokupnoj izdavackoj delatnosti i da sacini opstu internacionalnu bibl.

bibliografijom.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.a na pocetku 20. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .g. u 19. Bibl. Sakupljena gradja. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih. rad. radu ostale su da .Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.knjigopoznanije.odmerenog.tj.A.te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskog pisca.korektno skracivanje onih predugih.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.RETROSPEKTIVNA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Retrospektivna nacionalna bibl.U bibl.anotirana.omedjena zadatim godinama. Retrospektivna bibl. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine. za noviju knjizevnost 1741-1867.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.v.mozemo zakljuciti da je retrospektivna (1741-1839). i 1839.g.” Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.g. Njegova bibl.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. ne samo da nije objavljen.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.g.tacno datiranje. najcesce je opsteg tipa. Pedantno belezenje naslova.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu.bibliotekom.Ova bibl.Arnota stampana je u Magazinu tokom 1838. do Dositejevog Mezimca 1818.za period od 1868.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl.g.O organizovanom bibl.katalogom. se nalaze i brojne anotacije. knjigospisom. A.Lukijana Musicki je svojim osmotrenijem.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija. Pavla Popovica i Dusana Budimirovica Delo Stojana N.rasporedjenu hronoloski. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu.serbskom.cije su objavljivanje omele ratne prilike. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika. Kod srpskog naroda bibl. Pokusaji institucionalizovanja rada na bibl.u azbucnom redosledu i dragocena po svojoj potpunosti jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.kako je sve nazivao svoj bibl.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20.vec nije ni sacuvana. u 18. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika. nije nikada objavljena . doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje.g do 1905.

i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.)od prve stampane knjige 1494. Za izradu ove bibl. Bibl rad institucionalizovan je na Filozofskom faxu osnivanjem Bibl instituta zahvaljujuci obimnoj strucnoj i kadrovskoj podrsci NBS.sistematizacija gradje (hronoloski).Radnici na bibliografiji.veku do 1944. on istice:prakticnost.Njegov tekst je parafraza predgovora “Srpskoj bibl.narocito dostupne arhivske gradje.g. 4. veka.)1868-1944.pseudonima i anonima. 2.s jedne strane. i anotirana.vek.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20. knjige 1868-1944.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.svedoce.18.Potpunost ove bibliografije je.Stojana N.objektivna i znalacka analiza bibl.Musickog.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene:Opsta bibliografija. radjena je iskljucivo de visu. Sta treba pregledati. Srbije izradjuje retrospektivnu bibl.g.pismenost. je u pripremi. . Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18. 3. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1. za period od pojave prve srpske stamparije u 15.)1801-1867.)18. U njoj ce Dusan Budimirovic odrzati radno predavanje “O narodnoj jugoslovenskoj bibl”.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.s druge pak. veka” G. To je.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.nepotpunih imena. i ispravki Djordja Rajkovica.karaktera bibl.Kao osnovne osobine dobre bibl.Safarika.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.inicijala.kako kaze Miodrag Zivanov. izvora. “Srpska bibl.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.pismo ili nacionalno poreklo autora.naucnost. do kraja 17.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu. Narodna bibl.kriticnost.zbog cega je ova bibl.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica.g. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.uredjenost. L.Mihailovica. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1.jednostavnost koriscenja.” S. 2.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3. pocev od 1954.80-90 %. Novakovica od kojeg se bitno razlikuje samo zato sto se poziva na institucionalizovan rad pod okriljem drzave.P.Ova bibl. jedinica i potpunosti bibl.

ali i opstih. Iako se vec u nastajanju stvara gradja za tekucu bibl.zbog potrebe za aktuelnoscu. veku kao popis pariskih izdanja 1643-1648. Za izradu tekucih bibl.napustale tradicionalni oblik knjige i pojavljivale se kao prilozi u periodici. utemeljio na teritorijalnom.Tako je srpsku bibl.pa pomalo lici na retrospektivnu bibl.a i mnoge strucne.Vecina nacionalnih bibl.pa je donekle i ona “zastarela” u odnosu na njen naziv.. su.bibliografskom smislu. zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj perodici krajem 18.zato je mozda bolji i precizniji izraz periodicna publikacija jer se na taj nacin blize odredjuje njena vremenska oznaka.u ovom veku.tekuca bibl.dobijaju i uskostrucne okvire. koji sam po sebi znaci jednu kvalitetno novu fazu.Autor prve potpuno tekuce bibl.. kao Bibliographia Parisina i knjiga stampanih u Francuskoj 16431653.najbliza je pojmu tekuca bibl.. institucije.Medjutim ako bilo koja nauka hoce sa bude u samom toku savremenih zbivanja.koje su se objavljivale u uglednim serijskim publikacijama. skrivale su se u onovremenim sajamskim izdavackim katalozima narocito u Nemackoj.veka obelezila je ruska tekuca bibl.veka. takodje odredjuje vremenska komponenta.Ogromna pisana produkcija stvara osnovni problem oko blagovremene izrade tekuce bibl.Tekuce bibl.sa podjednakom paznjom opisuje u njoj i stampane knjige stranih autora.do njenog publikovanja ipak protekne prilicno vremena. One daju pravovremenu informaciju. Bibliographia gallica universalis.da pravovremeno sazna najnovija dostignuca.bibl.odnosno naucne i specijalne bibl. bio je Dimitrije Tirol –U Vozarovicevom almanahu Golubica. bolje receno. Prve tekuce nacionalne bibl.Poslednje dve decenije 18.prirodno je da se najpre osecala potreba za izradom retro.kao i snhronizovan rad mnogih institucija.Bez timskog rada i institucionalnog povezivanja nemoguce je postici prave rezultate.Srpska tekuca.Isto tako je nezaobilazna i njihova dokumentarna vrednost za naredne generacije korisnika.vek vise su obelezile tekuce od retrospektivnih nacionalnih bibl.kojima je prevashodni cilj izrada serijskih tekucih bibl. bibl. moze kasnije biti polaziste za izradu opstih ili posebnih retrospektivnih bibl.ili u pojedinim naucnim oblastima. TEKUCA BIBLIOGRAFIJA Osnovnu oznaku tekuce bibl.delimicno i retrospektivna bibl..Pratio je i produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.Braca Markides-Puljo.. 19. samo u jednoj zemlji potrebni su brojni strucni timovi i izuzetni materijalni potencijali.U mnogome karakteristike tekucih bibl. tako da su dosta retke zemlje u kojima je ovaj rad dostigao pravu sveobuhvatnost i kontinuitet.Izrada tekucih bibl. koje su pokazivale sta je pisana rec saopstila u proslosti.Dimitrije Davidovic.a ne na . su aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji u celini. Motivi pokretanja tekuce nacionalne bibl.najcesce strucnih.a one takodje.g. institucijama. izlazi perodicno. vek-Antonije Arnovljev Arnot. su zapravo tekuce odnosno periodicne bibl.g. gradja koja se svakodnevno skuplja u bibl.Zato se i stvaraju specijalizovane bibl. jer registruju publikacije objavljene od vremena izlaska prosle (prethodne) sveske bibl.U cisto. 19. (Z. onda joj je potrebna i upucenost na konkretnu i svezu literaturu. Orfelin zacetnik tekuce i perspektivne bibl.Stefan Novakovic.20. vec predstavlja onaj momenat u istoriji bibl.pojavile su se u francuskoj u 17. i prve polovine 19.to je jedan od bitnih razloga koji uslovljava izradu tekucih bibl. (u Francuskoj je na to uticala revolucija).upucuju na najnovije radove iz jedne ili vise naucnih oblasti.

a kasnije i trajnije u “Serbskom letopisu” pod nadzorom Georgija Magarsevica.jer je smanjio njenu preglednost.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.od 5 knjiga predstavljenih 1766. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.Jovan Boskovic-svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov) vise je opteretio bibl.Backe vile.sto je za tekucu bibl. 3. U “Slaveno-serbskom magazinu”..Srbi.1792.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.Srpska tekuca bibl. i prve polovine 19.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.Tako se Zaharije Orfelin smatra rodonacelnikom i tekuce i perspektivne bibl.sto inace.srpaki zivalj je tako.Davidovica i Frusica.) TEKUCA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji.javora. 3 pripadaju tekucoj godini.ili casopis.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine.uvodi tri novine:razresavao je pseudonime i inicijale.. Moze se zakljuciti.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.Danilo Zivaljevic-pratio tekucu produkciju 1893.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”..Ubrzo po uspostavljanju tekuce.ni pozeljno. nije ni uobicajeno...Strazilova.a povremeno i o kulturnim zbivanjima.a 2 su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne godine.ili “Mi smo s druge strane culi”. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.izvestavan uglavnom o politickim desavanjima u Austriji i Francuskoj.Tekuca bibl zivela je i na stranicama Otadzbine.veka.Teodora Pavlovica.g. kasnije usvojio Stojan Novakovic.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga. (delimicno i retro) zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici s kraja 18. U listu brace Markides-Puljo pod naslovom “Serbskija novini povsednevnija”.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.prva polovina 20.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.osnovni su motivi za pokretanje tekuce nacionalne bibliografije.iako je najcesce bio hronoloski redosled. principu. veka.g. Za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.Milosa Popovica i Jovana Subotica.koje je uredjivao Stefan Novakovic.Milosa Svetica. 2.o bibl.sledece: 1. .Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.istisnuo prevodioca iz odrednice i izgradio sistem uputnica.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.Stojan Novakovic. veka-Pavle Popovic. Slican nacin izvestavanja nastavljen je u “Novinama serbskim”.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.g.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike.Bibliografski institut.Dusan Posnikovic-nastavlja rad za period 1882-1884.g.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.Djura Danicic.u bibl.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl. dobijaju svoje druge novine “Slaveno-serbskija vjedomosti”.nacionalnom i jezickom principu.dva puta nedeljno tokom 1791-1792.

koja je: -unutar hronoloskog.grupisanje novina i kalendara nezavisno od .)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.ili inicijali.vec i prevedenog dela.1857.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.vec i po sadrzinskim karakteristikama.Odrednicu su cinili prezime i ime autora. kasnije usvojio i Stojan Novakovic.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19..Na inicijativu sekretara Mise Cenica. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl..jer pocinje recima “ovih dana…”.ali neostvarenih pocetaka. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.sto je skroman.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja Pojedine od ovih principa je zadrzao Stojan Novakovic. veka.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.g. Autor prve potpuno tekuce bibl.)Srbske knjige godine 1857. utemeljavao na teritorijalnom . Organizovano i institucionalizovano bibl.Arnota kada je 1839.na izradu bibl. Ubrzo po uspostavljanju tekuce. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.Zalagao se da publikacije bude vidjena i savesno opisana.a ne na nacionalnom ili jezickom principu.cesto neprecizne i netacne u opisu.)Izuzetno je znacajno da su se bibl. koja je objavljena u “Glasniku”. 5.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.koji nisu razresavani.. za godine 1856. se u 19.slozenu po hronologiji. zaceto je u “Magazinu za hudozestvo.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.a potom po alfabetu. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.)Vecina bibl.otvoreno ili u naznakama. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.savesno uredjivana. bio je Dimitrije Tirol u Vozarovicevom almanahu “Golubica”..urednika A.On je pratio produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije. u 19. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.”pre dva dana”.sto je za tekucu bibl.g.Djuro Danicic radi bibl.1858.kao i one iz duboke proslosti.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.Tako je srpsku bibl. srpske i hrvatske knjizevnosti.one su podsticale.Novakoviceva bibl.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.:”Bibl. Srpska tekuca bibl.gde ce s podjednakom paznjom beleziti i stampane knjige stranih autora.4.znatno se razlikuje od prethodnih.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike. shvatan je sire nego sto se to danas cini. 2.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.Osim toga.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane. zabelezio 5 naslova.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.i to ne samo po formalnim. Od dobro osmisljenih.A. On je u Glasniku srpskog ucenog drustva objavljivao i tekucu bibl.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu.Ova bibl.veku Usmeravanje ka tekucoj bibl..knjizestvo i modu”.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.

kao i vise puta ranije proistekla je iz angazovanja na retrospektivnoj bibl.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre.negovano je u medjuratnom periodu na stranicama Politike.istisnuo prevodioca iz pdrednice i izgradio sistem uputnica.g” nazivajuci ga prvim pokusajem da se prikupi sve sto se u nasoj zemlji stampa i to objavi”.Pavle Popovic doprineo je institucionalizovanju bibl..jer je umanjio njenu preglednost. Tekuca bibl.g.brosure i muzikalije.).bibl.Belezenje novih naslova.Ovaj cin se istice kao pocetakm organizovanog belezenja srpske tekuce bibl. NBS je uz pomoc Srpske kraljevske akademije objavila “Jugoslovenski bibl.u tri serije: -za knjige.jezik.Pravde.Strazilovo.uvodi tri novine:razresavao je pseudonima i inicijale.. Tekuca bibl.registraciona.popis novih knjiga i periodicnih publikacija Kraljevine SHS” koji je izlazio u Beogradu svakog meseca od 1926.. Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.g.g.g.g.monografija.g.primarna i samostalna.g.g. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta. zivela je i na stranicama casopisa Otadzbina.Stampe.utemeljen na Zakonu o obaveznom primerku iz 1919. Dragutin Posnikovic.Jedan od prvih rezultata organizovanog rada na tekucoj bibl bio je “Bibliograf.g. zavisili su od istorijskih prilika-to pokazuju knjizevni pregledi objavljivani u “Krfskom zabavniku” od 1917-1918.Javor.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.nastavlja rad Jovana Boskovica za period 1882-1884. Zivaljev pratio je tekucu produkciju 1893.Prilog za knjiz.tekuca.nacionalna. -za serijske publikacije. Danilo A.Vremena..belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije. istrazivanja i osnivanju Bibliografskog instituta na Filozofskom faxu 1920.svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov. a od 1971.vise u vidu kritickih prikaza i oglasa. veka Profil i namena tekuce bibl.Bosanske vile Srpska tekuca bibl.istoriju i folklor. godisnjak za 1933. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama. Novakovicev nastavljac Jovan Boskovic.g.a ne na autora) vise je opteretio bibl.. . 1935. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.dok su casopisi naucne orjentacije Juznoslovenski filolog. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949. izlazi i Bibl. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.zaduzenog za izradu tekuce (za knjige. obeznedjivali redovnu rubriku.donosi i izvesne vazne novine. roto stampe i stripova. u prvoj polovini 20.

Tek 30-tih god. je zdrava klica nacionalne bibl.U geografskom smislu.istorijske i etnicke teritorije zavicaja.istorijskog i nacionalnog principa. prvi je uveo Dimitrije Tirol.21. 19. bilo predvidjeno dosadasnjim zakonima o bibliotekama i njihovoj delatnosti.Zavicajnoj bibl. dobila je svoje verne poklonike i razvila se kao samostalna vrsta bibl. bitno se razlikuje od ostalih bibl.etnicke.Pravilno je zamisljena i daje rezultate samo ako pociva na kriterijumima na kojima je postavljena nacionalna bibl. kaze da je “nerazdvojni sastavni deo zavicajnog fonda i jedan od najodgovornijih i najstrucnijih zadataka zavicajnog odeljenja.objavljena je u dva nastavka i obuhvata monografske.skrivena kroz istoriju pod skute tekuce.u ranim razdobljima njenu pojavu su prouzrokovala prelomna drustveno-istorijska zbivanja..koja objedinjuje sve radove o jednom kraju bez obzira na mesto objavljivanja.Nekada to moze biti samo jedan grad ili gradsko podrucje sa njegovim zaledjem.mada je Ducic naziva katalogom.mogu biti svedene i na veoma mali predmet popisivanja.koja su zahtevala dokazivanje nacionalnog identiteta. periodike.koji nijednim clanom ne ukazuje na postojanje zavicajnih fondova.naglaseni su vec u pravilima o radu maticnih biblioteka srezova i opstina.jezickog.cime je posredno teoretski utemeljio pojam zavicajne bibl.i serijske publikacije u hronoloskom redosledu. ZAVICAJNA (REGIONALNA) BIBLIOGRAFIJA Veoma su razliciti povodi i razlozi za nastajanje bibl. 20. veka arhimandrit Nicifor Ducic objavljujuci 1874. veka zavicajna bibl. se mogu svesti na kraci ili duzi vremenski period u kome su nastali neki tekstovi koji se neposredno ticu nekog regiona. su samim svojim karakterom tematski uske.region cini i vise sitnijih celina (manji gradovi. Zavicajna bibl.Pored identicnih geografskih obelezja. kada je upucen obavezujuci predlog o formiranju zavicajnih zbirki.Obim gradje koji sakuplja maticna biblioteka i neophodnost i posebnost kataloga i bibliografija koje izradjuje. delatnosti.a vratio ga je 80tih god.jezicke i kulturne oznake.Ove bibl.g. ciji su tematski okviri svedeni na uze teritorijalno podrucje.medju kojima je bilo i anonimnih. oslonac su cesto zavicajni fondovi cije je postojanje u opstinskim narodnim bibl.ali je od 1994.retrospektivne. Teritorijalni princip u nacionalnu bibl. Tokom 19.na snazi Zakon o bibl. u Glasniku SUD “Katalog spisa o Crnoj Gori na srpskom i stranim jezicima.50-tih god.Desanka Stamatovic za zavicajnu bibl. je u Srbiji postala predmet sireg interesovanja pri reorganizaciji mreze narodnih biblioteka 1953..opisivan ili ocenjivan neki region.zaseoci i zemljista oko njih).Ducic je naveo domace i strane publikacije. se rade i zato sto nema kompletnih opstih ili zato sto nema dovoljno strucnih snaga i materijalnih mogucnosti da se urade siri i obuhvatniji bibl. istrazivanja. povremeno nazivana lokalnom ili regionalnom. U nekim slucajevima ova vrsta bibl. 20.Narocit oblik ove vrste predstavlja zavicajna bibl. te predstavlja jedinstvo teritorijalnog.”Bibliografija.etnickog.region cesto ima i elemente zajednicke istorije kao i iste ili srodne etnografske.g. popisi.a nekad i personalne bibl. moze da obuhvata samo neki aspekt u pisanom obliku iz koga je obradjivan. Zavicajna bibl.veka sastavljani su povremeno pregledi serijskih publikacija odredjenog regiona ili etnosa.na neki manji ili veci region. .Zavicajne bibl.U nekim slucajevima ove vrste bibl.sela. veka u subotickom casopisu “Knjizevni sever” ponovo je stampana jedna zavicajna bibliografija.sama izrada zavicajne bibl.Postujuci jezik i pismo spisa.g.iskljucujuci dramska i lirska dela.”Nakon ustanovljenje geografske.

Zavicajna bibl.katalosku jedinicu cini jedan naslov. .tromesecje…svaka sveska ili njen jedan deo. je svedocanstvo o drustvenim dogadjajima i kulturnoj bastini jedne sredine i ljudi koji joj svojim poreklom ili stvaralastvom pripadaju.Gledano sa kulturno-istorijskog aspekta.Najcesce se odnosi na listove i casopise.koja mozda u bibl. Osnovne odlike serijske publikacije su.vec i serijska publikacija-Serbska pcela. 18. nije dostupna. periodike i u srpskim okvirima.pedagosku. 1833-1960 Miodraga Zivanova 22.periodicnost izlazenja i postovanje unapred odredjene uredjivacke koncepcije.tromesecno.BIBLIOGRAFIJA PERIODIKE Periodika u biblioteckom smislu obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekucom numeracijom.mada je prvi srpski casopis Slaveno-serbski magazin poceo da izlazi u vreme kada je Evropa imala vec stogodisnju tradiciju objavljivanja dnevnih listova. na: -bibl.s druge. literature o zavicaju -bibl. vek u kome su se razvile razlicite vrste bibl.drustvenim i duhovnim proizvodima -dela onih autora koji su na neki nacin vezani za region.koji su zatvorenog tipa.tematskoj osnovi. do podele periodike na zavicajnu.itd).Predmet obrade Zaharija O.U tom smislu i dolazi u teoriji bibl. izdavacko-stamparske delatnosti -personalna bibl. jedinica moze biti celo glasilo. Zavicajna bibl.poljoprivrednu. u Magazinu nije samo monografska .ili jedan tom serijala.Tako bibl.kalendari itd.Polazista zavicajne bibl.dok bibl. srodna su onima na kojima pociva nacionalna bibl.o prirodnim.medicinsku.sumarsku.Sam karakter periodike uslovljava i druge podele.mesecno.Tako imamo knjizevnu.ali periodicno izlazi i vecina nacionalnih bibl.sportsku i dr.stvaraocima i stvaralastvu.jedno godiste.Bez imalo kasnjenja zacela se bibl.a posebno prema strucnoj.. *primer dobre zavicajne bibl.sa dvomesecnom periodnoscu. postaje putokaz u nbavnoj politici biblioteke.dakle.novu knjiznu i neknjiznu gradju.socioloski prepoznatljivo.polugodiste.Ona okuplja: -sve sto je objavljeno i umnozeno stamparskom i drugom tehnikom na odredjenoj geografskoj teritoriji -sve sto je objavljeno o regionu. doneo je i bibl.po kojoj je jedno glasilo formalno.cije promene se povezuju sporednim jedinicama.Stoga je opisivanje periodike istrazivacki zahtevno.s jedne strane.ciji su prvi autori Bojtler i Gustmus.sacuvane fondove zavicajnog odeljenja.zatim razni godisnjaci.ali su rezultati informativni i inspirativni. Ustanovljena je i podela zavicajne bibl.tehnicku.a stampaju se u odredjenom vremenskim razmacima (godisnje.-Pancevacka bibl. periodike.periodika koja je nastala na odredjenom prostoru dozivljava se kao mozaicka celina.ljudima.tematski. -tematska bibl.Kao inventarska jedinica tretira se jedno godiste. periodiku.dnevno.nacionalnu.. korisniku biblioteke predstavlja.

70-tih god.novine. Teodor Pavlovic krajem cetvrte decenije 19.Ovaj dobro zamisljen projekat nije uoblicen u stampanoj formi.koja se ne moze pohvaliti kompletnoscu.Hadzic.Jovan Subotic zapocinje upravo opisom “periodicnih publikacija koje na srpskom jeziku izvesno vreme izlaze” prosirujuci vec ranije ustanovljen opis imenom osnivaca. 19.Popisivanjem tekuce jugoslovenske periodike od 1956. prilozima o srpskoj zurnalistici.kalendari i novine nezaobilazni objekat opisa (on je nabrojao i analizirao sadrzaj 17 kalendara koji su mu poznati u 1870.Krajem 19.bibliografski i programski kvalifikuje svaki list. Strucnjaci Univerzitetske bibl. je obuhvatala samo osnovne podatke o listu.Fragmentarno popisivanje.opisuje cak uzroke njihovog pokretanja i eventualnog gasenja.ili knjizarskog oglasa o izlasku nove sveske ili promenama u urednistvu.g. u Letopisu serbskom.veka svi pojavni vidovi bibl.Urednik “Mlade Srbadije” A.gradje postaju ravnopravni predmet bibliografije. srpskih almanaha i kalendara).g.Projekat Instituta za knjizevnost i umetnost posvecen periodici do sada je rezultirao knjigama Miodraga Matickog (Bibl.opisujuci serijske publikacije istocnih i zapadnih slovenskih naroda. U vecini novina. toga vremena koju je sastavio Stojan Novakovic.”Gradja za bibl. Godine 1842.zurnale.ne sustezuci se od subjektivnih ocena. srpske stampe izmedju dva rata”.Vuka Dragovica.urednika lista.Branke Bulatovic.g izlazili u Engleskoj.pruzale su i “Gradje za bibl.analizom profila casopisa i sadrzinskom napomenom.30-tih god. Prvi medju njima koji je uz biblioteke istakao periodiku kao nosioca kulturnog napretka bio je Georgije Magarasevic.uz prvu i poslednju godinu izlazenja.vec i sasvim specijalizovanih tekucih bibl.cemu je osnovni uzrok nedovoljna odgovornost i savest izdavaca i stampara u dostavljanju obaveznog primerka NBS koji predstavlja osnovu za rad na tekucoj bibl. jugoslovenske periodike”-Leksikografskog zavoda FNRJ i sitni prilozi u knjizevnim casopisima.pismu i prilozima.veka urednici casopisa. svoju bibl. pokusali su 70-tih god.veka opisi periodike vise nisu deo samo sirih i opstijih. veka i Serbskom narodnom listu daje pregled broja i tematskog profila listova koji su tokom 1837. kao npr.mestm i pocetnom godinom izlazenja.podacima o stampariji. u listovima Otadzbina i Krfski zabavnik. da nastave rad na projektu koji je svojevremeno zapoceo Jovan Subotic pod naslovom “Jugoslovenska stampa 17681911.Francuskoj i Rusiji.Tako su i u jednoj od najvaznijih tekucih bibl. . 19.on ih je razvrstao na letopise.kao autori knjizevnih prikaza i oglasa.g).Poslednje dve decenije pred II Svetski rat obilovale su bibl. institut u svojoj seriji.mesecnika i godisnjaka polovine 19. bavi se Jugoslovenski bibl.Porast interesovanja bibliografa za periodiku paralelan je sa uvecanjem broja politicki i knjizevnih listova.”.veka o periodici se govori u vidu poziva na prenumeraciju.najcesce naslovljavajuci rubrike sa Nove knjige i Novi listovi.Ova bibl.i retki bibliografi osecaju potrebu da zasebno beleze nazive knjiga i periodike.uglavnom na osnovu fondova vecih biblioteka.U tekstu “Sredstva za napredak literature slavenske”.

Zaseban vid skrivene bibl.Odomaceno je shvatanje da ona obuhvata u praksi samo ona lica koja su se pismeno iskazivala.u nekoj naucnoj studiji. 24.Naprotiv.a saroliko je rasuta na marginama neke studije ili se javlja kao njen dodatak. oznaka tog rukopisa (npr. rada koji se javlja kao dodatak u nekoj studiji ili clanku. zapravo predstavlja vec primenjenu bibl.samostalan ili izdvojen bibl.koji su vezani za neki tekst (studija. jedinica.narocito onda ako se ona javila u obliku sireg spiska upotrebljene literature. istrazivanjima.makar i u nepotpunom obliku njenih bibl. oznacavaju i dosta dugi ili prosireni naslovi starih rukopisnoh knjiga gde se posredno daju i osnovni bibl.Ovim se ipak ne umanjuje njen vazan informativni znacaj. tvorevinu. Skrivena bibl. koja nije objavljena u obliku samostalne publikacije.Postoje i takve licnosti koje nisu nista napisale.Posto ima zasebno.u pravom smislu. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA Ovaj termin je mozda najmanje precizan i podroban u odnosu na ostale nazive za oznacavanje ostalih vrsta bibl. jedinicu.ali su po necemu ostale istaknute i znacajne u istoriji nekog naroda.pa su o njima vremenom nastali brojni tekstovi-personalna bibl. trazi i svojevrsnu klasifikaciju popisanih bibliografskih jedinica. rad .kako bi citaoce upoznali sa . Zivot Sv.radili Kod Srba se razvila iz autobibliografija istaknutih srpskih knjizevnika Joakima Vujica i Milovana Vidakovica koji su joj pribegli u merkantilne svrhe.23. elementi o njima.bez svih potrebnih elemenata koji cine punu bibl. u takvom slucaju obuhvata samo literaturu o njima.Domentijan).Ona je: -popis radova nekog autora -popis tekstova o tom autoru Obicno se za predmet bibl.Skrivena bibl. SaveTeodosije..teran okolnostima i nema drugih mogucnosti nego da svoj istrazivacki bibl.koji je rasporedjen u neki od raznih nacina klasifikovanja.izdvojeno mesto i oblik.Pod ovom vrstom se tako podrazumeva svaka ona bibl.Ona se dvostruko ispoljava. smatra se onaj oblik bibl.Njena primena uslovljava da se ona najcesce iskazuje u delimicnom ili skracenom obliku. rad upravo zapocne koriscenjem neke skrivene bibl. tako ne znaci.decidnim saopstavanjem na koga se taj tekst odnosi i naznacavanjem imena autora kao i jos nekih bibl.Cesto su to zapravo dela bez pravog naslova pa se on posredno saznaje na pocetku ili na kraju samog teksta.Ovom vrstom bibl.zapravo njegove pisane radove i tekstove ili literaturu o njemu.Personalna bibl.monografija ili bilo koji drgi strucni i naucni rad) ona se cesto shvata samo kao pomocni materijal i sirim bibl. PERSONALNA BIBLIOGRAFIJA Ova vrsta bibliografija obuhvata samo jedno lice. rada uzimaju licnosti od izuzetnog ili pak posebnog znacaja u nekoj duhovnoj oblasti ili u javnom zivotu uopste.ponekad bibliograf.Ako se neki autor bavio ne samo pisanjem vlastitih dela nego i priredjivanjem ili prevodjenjem tudjih.onda se primenjuje najcesce ovaj klasifikacioni sistem: -samostalne knjige i separati -prilozi u periodici -priredjivacki rad -prevodilacka delatnost -literatura o autoru ciju smo bibl.najcesce u formi fusnote na margini ili pak u obliku koriscene literature na kraju svakog teksta.

navodeci bibl.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl.M. naglo porastao.Vladan Djordjevic se oglasio svojim radom o Lazi Lazarevicu. njegovih pripovedaka.sto se vidi iz priloga raznih knjizevnih casopisa. na srpskom jeziku bila je ona od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji. Prva biobibl.ili na neki dr.poznanicima.prijateljima.Zmaja.. prilozi ovog tipa ne samo da postaju brojniji.Ali i pre njih su se pojavile male personalne bibliografije koje su uklopljene u Safarikovo delo Istorija srpske knjizevnosti (na nemackom) i danas su neprevazidjen oslonac istrazivacima zivota i rada D. zapisi bili su kadkada uklopljeni u osnovni tekst.Musickog. studije srecu na stranama:Javora.ili one potpisane inicijalima.Bibl. Od 1887.L.Posle II Svetskog rata interesovanje bibliografa se usmerava ka uglednim i zasluznim pojedincima te je broj i kvalitet personalnih bibl.a ponekad dodati kao tipicna bibl.Na izmaku 19. svojih redovnih i dopisnih clanova.Knjizevno stvaralastvo vise nije redak predmet interesovanja bibliografa.ali samo ako su istrazivanja sveobuhvatna i proverena sto ukljucuje: -detaljno upoznavanje sa biografskim podacima -proucavanje poznate objavljene gradje -uspostavljanje kontakata sa autorom licno.kritickih osvrta i pomena u razlicitim casopisima.Letopisu serbskom i Podunavci.sa clanovima njegove porodice.Vidakovica.Kratka personalna bibl.arhivskom gradjom i privatnim spisima.Personalna bibl. skrivala se i u beleskama o smrti istaknutih kulturnih radnika ili u secanjima na njih.a bogate trgovce i ostale blagonaklone darodavce podstakli da finansiraju stampanje preostale rukopisne gradje.pa se bibl.Danice.Nikolaja Simica.To je pouzdan put za stvaranje cvrstog oslonca u izradi zavicajne i nacionalne bibl.Atanasija Stojkovica. vek bibl.rukopisnim delima.veka u Otadzbini.Gligorija Jaksica i dr.-Bibliografija Djure Jaksica-Silvija Djuric .ali samo pod uslovom da za njihovo koriscenje postoji odobrenje -Utvrdjivanje autorstva za anonimne radove.g kada je postao hronicar zbivanja u Srpskoj kraljevskoj akademiji.Obradovica.savremenicima… -upoznavanje sa njegovom licnom bibliotekom.Godisnjak ove najznacajnije srpske kulturne institucije neizostavno je donosio biobibl.a ako nije ziv. nacin *primer dobre personalne bibl.ako u njih ukljucujemo i preglede knjizevnog stvaralastva pojedinih autora povodom godisnjice ili dodeljivanja nagrada.pseudonimom. anotacija.ako je sacuvana.ako su dostupni.bile su ceste u Novinama serbskim.vec tek tada gube karakteristiku prigodnosti i teze sveobhvatnosti i potpunosti.dotadasnjim opusom.Nevena..Sedmice… Zakoracivsi u 20.

Skromno naznacena radom Bibl. Sa utemeljenjem bibl.prolazio bibl.naznace.koje su uradjene u jednom periodu ili uopste.Ova vrsta bibl. u Lajpcigu Bibliotheca bibliographica.pa i isprave greske prethodnih bibliografa.ali i indikativno pokazuje i osnovne faze kojima je.mozda i krajnji stepen bibl.poput dela Luiz Malkles i I.. predradnje i uradjene mnoge bibl. objavljuju se u vidu redovnih serijskih publikacija. bile su zavrsene celine.na neko uze ili sire geografsko podrucje ili pak na nekog istaknutog autora.”. veku.pa cak i rogobatna” sintagma bibl. bibl.izrada bibl. Klasicnu formu dao joj je Julius Pechold 1866. u Srba razvila se tek 50-tih god 20. Bez obzira koliko se to prakticno cini. i njihovo popisivanje uz strucnu ocenu.predstavlja poseban.sabiranje raznih bibl. Zivorada Jovanovica i zastala je nakon istrazivanja Jugoslovenskog bibl. u jednoj zemlji ili u odredjenom narodu.g i Antoan Tesije koji je u celom narednom vekunisu umali sledbenike.Time po formi sticu ravnopravnost sa tekucim nacinalnim bibl.ali za razlicite periode 1945-1955. Najkrupniji.kasnije i po hronologiji i po abecedi prezimena autora-npr.cija je bibl. Prve bibl. istrazivanja.dakle vec u 17.Njeni tvorci bili su Filip Labe –Bibliotheca bibliothecarum 1664.u nekom periodu.a i pravi cilj u ovom slucaju je popis svih bibl.Ona oznacava sistematizovan popis vec uradjenih bibl.Granjanje ljudskog znanja.Kirpiceve. .i kada se moze vrsiti sire grupisanje i sistematizovanje u krupnijim oblicima. jasno odrazava osnovnu oznaku ove vrste bibl. bibl. koje se odnose na pojedinu naucnu ili umetnicku oblast. sto jos vise naglasava njihov znacaj. rad (kod jednog naroda u celini ili samo u nekoj naucnoj oblasti).1956-1960.Vec i samo sabiranje bibl.g.Tek studijama Dusana Pankovica i Aleksandre Vranes skrece ponovo paznju na sebe. je i prilika da se uoce.u kojima je najcesce gradje razvrstavana po predmetnom principu. jugoslovenskih bibl. instituta publikovanih u dva toma istog naslova “Bibl. U godinama neposredno pre i posle II Svetskog rata. bibl. u vise navrata radjena. bibl. BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Mada “stilski neskladna. javila se i potreba i za razvojem ove podvrste.porast izdavacke produkcije.koji zapravo mogu da predstavljaju korpus ili zbirku bibl.veka. bibl.25. dela.okrenutost bibliografa pojedinim predmetnim oblastima uslovili su njenu vecu zastupljenost. na jednom mestu (popisivanjem osnovnih podataka o njima) posredno.onu fazu kada su vec obavljene mnoge bibl.K. bibl.Neke od njih bile su snabdevene i opsirnim teoretsko-istorijskim uvodima.

Milosa Popovica.kojom su bile obuhvacene i monografske i serijske publikacije.Teodora Pavlovica.gazetama.173 do zavrsne sveske obuhvatale su .Milosa Svetica.politiceske.. jezika.Mada je u Slaveno-serbskom magazinu vise slicila knjizevnoj kritici i hronici.do potpunijih bibliografskih belezaka u periodici.u najboljem slucaju.Jovana Subotica.to je samo ukazivalo na njenu svestranost i razumljivo nedovoljnu izdiferenciranost.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.Milosa Popovica.ali uporno.delimicno retrospektivna bibliografija zapoceta je u rubrikama smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici kraja 18. veka.Vasilija Cokrljana.crkvene.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.retrospektivna i tekuca.sto se kao postupak ponavlja i u Magazinu.i prve polovine 19. tri pripadaju tekucoj godini.zivotopisne….Tako Orfelinu pripada cast da bude rodonacelnik i tekuce i perspektivne bibl.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.Jovana Subotica.Lukijana Musickog.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.recenzije izvesnih dela.veka.Stojana Novakovica.26.istoriceske.ili zabavi proteklo je svega nekoliko godina.odrzavale u rubrikama smesica ili knjizevnih vesti u srpskoj periodici 19. letopisima i kalendarima na poslednjim stranama dvolisnih novina.krunisana naporima Djure Danicica.na pocetke slovenske pismenosti. misli u Srbiji i reformatorskog opredeljenja da se nova izdanja najave i predstave publici.koju je zacrtao Zaharije Orfelin.pre svega.astronomiceske.Znacajni su i braca Markides-Puljo sa svojim “Serbskija novini povsednevnija” i Stefan Novakovic sa “Slaveno-serbskija vjedomosti”.a s pocetka 20.Osim objavljenija u Novinama serbskim Davidovic donosi i Smesice.Ovaj izraz je posle 70-tih g.ili slovenskih dijalekata. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.Milosa Stevica.Svaki od njih pridodao joj je nove kvalifikative.Od sadrzinski skromnih i retkih najava o novoobjavljenim knjigama zurnalima.predstavljana pomocu naslova.Stefana Novakovica. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.Teodora Pavlovica.koji ranije nije bio istican.poucitelne.Linija tekuce bibl.na analizu slaveno-serb.te je citaocu nudjena samo signalna informacija.a potom i perspektivna i personalna bibliografija.Slican nacin izvestavanja nastavljen je i u Novinama serbskim Davidovica i Frusica i kasnije i trajnije u Serbskom letopisu.Orfelinovi tekstovi “O knjigama” u nesacuvanom Kalendaru (1766) i “Izvestija o ucenih delah” u Magazinu(1768) ishodista su bibl.Magarasevica.”sitni prilozi”..Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih pojavljuju se smesicedomodovne.po sopstvenom osecaju.pod nadzorom G.SMESICE KAO ZACETAK SRPSKE BIBLIOGRAFIJE Srpska tekuca.veka Pavla Popovica i Urosa Dzonica.Aleksandra Andrica.Zapocete kao bibliografske u br. zapisima knjiga je.imena autora i.Podstaknute odgovornoscu i nacionalnim osecanjem.eventualno mesta izdavanja.nauci. Frusic i Davidovic su posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima “Objavljenija”.nastavila se preko brace Markides-Puljo.iz bibliografskih belezaka su stasale.koje su se skromno. U prvim bibl.ili po saznanjima iz inostrane literature.g.Georgija Magarasevica.a dve su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne god.veroi spovedne.Od pet knjiga predstavljenih 1766.a najcesce knjizevne.zabavne.najcesce glavnih i odgovornih urednika povremenih glasila. 19.v.koja je sluzila knjizevnosti..lekarne.

ilustracijama i dodatnim prilozima kod kasnijih bibliografa.drugu polovinu 19.” S.vec u napomeni.da skrenu paznju na izdavcku delatnost.a u napomenu je povremeno smestao i naslov dela u originalu.jer je njegovo ime.Kod brace Markides-Puljo srecemo cak i format publikacije.Pored toga sto beleze novo izdanje. Letopis Matice srpske je bibl.cesto menjajuci ranije vec prihvacenu praksu opisivanja i osvetljavajuci je novim zahtevima.Zimzelen ne samo da su objavljivala radove bibl. opisivanja.On je. Teritorijalni princip u pretrazivanju bibl. Prve srpske bibl.kod njega.i napomenu.I kod Stojana Novakovica (70-tih god. Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M. posle Stojana Novakovica poprimilo je sasvim druga obelezja.ali ipak on ime prevodioca stavlja u okrugle zagrade. 1884.Pocetkom .predstavljaju i njegovu sardrzinu.biti zastupljen.sadrzi cak i neophodne detaljne materijalne podatke.U tom vremenu bila su retka periodicna glasila koja nisu negovala bibl.Kao rezultat neplanskog. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.cinili su to i pred kraj 19. sadrzine.dobija veci znacaj. Bavljenje bibl. Duze od oblikovanja materijalnog opisa trajalo je ustanovljavanje odrednice. opisa. Magazin za hudozestvo. 19.Autor.veka.veka. Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti. nametnuo je Magarasevic isticanjem naziva mesta u kome su novi naslovi objavljeni.Zora. 1741-1867.ukratko.koji ce.koji u Bibl. opis skoro redovno ispisivan jezikom i pismom originala.dok se ime pisca cak i ne navodi. i pocetkom 20.U predgovoru “Srpskoj bibl.ukupno 55 naslova. prilozima sa svojih stranica obelezio prvu polovinu.dopunjujuci ga cak i nekim bografskim podacima.vec su urednistva drugih listova podsticali na istu vrstu delatnosti.osim u donjem polju bibl.Njegovi sledbenici dobili su cvrsto uporiste za oba toka (tekuci i retrospektivni) mada teoriju bibl.u odrednicu izvukao i ime autora dela. za god.Otadzbina. Prvih pedesetak god.postojale su i znacajne razlike u tehnici opisivanja. nisu bitnije razradili.Teodor Pavlovic je cak razdvojio arapsku od rimske paginacije i u opis ukljucio uporedni naslov na stranom jeziku.Srpskog ucenog drustva i Srpske kraljevske akademije.a povremeno i knjizevno-istorijske prirode.preporucuju ga. izraza”. nastajale su iz zelje njihovih autora da preduprede slucajnost u izvestavanju o novim naslovima.Kao sto su u periodu do Stojana Novakovica dnevne novine.povremeno i teoretski neosmisljenog obavestavanja. vec je u prvom br.Od najranijih pocetaka u srpskoj bibl.listovi i casopisi odrzavali kontinuitet bibl.Treba istaci da bibl.po prvi put.mnogo pre nego sto bi se te promene pojavile u stampanim monografijama.Novakovic joj je konacno odredio teoretske okvire i drustveni znacaj.kao sastavni deo sada vrlo sadrzajnog podrucja materijalnog opisa. bio je sporan stepen odgovornosti izmedju pisaca i prevodioca knjizevnog dela.veka opis je potpuniji.knjizestvo i modu.kao kod Magarasevica.takodje.U odrednici je redovno stajalo ime prevodioca. veka je vreme trazenja “bibl.nekada sadrzinske. ime prevodioca vise ne belezi u odrednici.veka) odrednica je glasila na ime prevodioca.navodio i u uputnim jedinicama. 19. Vec 20-tih god 19.a Glasnik Drustva srpske slovesnosti.Do promene je doslo kod Dragutina Posnikovica.one.najcesce o novim izdanjima.koja je nekada formalne.koja se i sama stihijski razvijala.uz podatke o paginaciji. srpske i hrvatske knjiz.

o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”. g.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju. 5.ako se imaju u vidu teski politicki. veka bibl.Orfelin u Veneciji stampao Slaveno-serbski magazin. Medjutim.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19. prihvatila se Narodna bibl. 27.Arnota doznajemo za njegovo postojanje. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.vec i perspektivnu.otvoreno ili u naznakama.srpaki zivalj je tako. Iako sam kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.veka..pocetkom 20.tek u 18.kao i one iz duboke proslosti.one su podsticale.ekonomski i zivotni uslovi. 4.g..nego zbog teskih politickih prilika u kojima je bilo nemoguce dobiti dozvolu za stampanje.Prilozi za knjiz.trebalo bi istaci da je to zaostajanje za evropskim zemljama bilo zanemarljivo..krecuci se uzlaznom linijom. veka.pa do 1791.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.u kojima je srpski narod ipak nekako opstajao. veka dostigla isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina imala u Evropi.U Glasniku Srpske kraljevske akademije je vec bila odomacena.U listu brace Markides-Puljo pod naslovom Serbskija novini povsednevnija.Osim toga.(deo “O knjigama”). 3.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu. Zaharije Orfelin je 1768.ne zato sto nema ucenih ljudi koji bi uredjivali.sto je skroman.iako je najcesce bio hronoloski redosled. Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.braca Georgije i Publije MarkidesPuljo. 2.kada je Z. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu..)Izuzetno je znacajno da su se bibl. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.uredjivanja tekuce bibl.ili casopis. veka. Moze se zakljuciti.jezik.ali je sada i naucno utemeljena.30-tih god.. Srbije (znacajan Pavle Popovic).sto u odnosu na Evropu predstavlja znacajno kasnjenje.g.jer pocinje recima “ovih dana…”.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”. objavljena je u Kalendaru 1766. karaktera. VEKU Kod srpskog naroda bibl.”pre dva dana”. su srdacno prigrlili Juznoslovenski filolog.20.BIBLIOGRAFIJA U 18. veku.)Vecina bibl.sledece: 1. veka i pocetkom 19.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slavenoserbski magazin.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.Ako se i prihvati stav da kod Srba nema puno istaknutih dela bibl.izvestavan uglavnom o politickim . nije ni uobicajeno. principu.dva puta nedeljno tokom 1791-1792. Od 1768.kada srpske novine u Becu stampaju Grci.. je zaceta zajedno sa prvim srpskim kalendarom i prvim casopisom. podstaknuta i zakonskim odredbama.sto inace.Vuka.g.na izradu bibl.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.ni pozeljno.u bibl.ili “Mi smo s druge strane culi”.g.o bibl.ne sme se zanemariti cinjenica da je i pored relativno kasnih pocetaka krajem 18.istoriju i folklor.period je zatisja u razvoju srpske zurnalistike. Njegova prva bibl.

kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.za koje je navodjen naslov.kao i mnogi kasnije.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka. opisu. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.izlazio na skucenom broju strana.za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.koje je uredjivao Stefan Novakovic.veka.razdvajajuci ih uvek istim interpunkcijskim znacima. 28. Sopikova ustanovljuje tacan redosled podataka. dobijaju svoje druge novine Slaveno-serbskija vjedomosti.te ostajemo u nedoumici da li je skromno izvestavanje bilo rezultata njegovog nemara.Znao je da popularisati nauku ne moze samo putem clanaka u casopisu nego da bas u toj serijskoj .Pa ipak.Naslov dela cesto skracuje ili netacno navodi.pa preko davanja izvestaja o cenzuri.koju propagira od trenutka kada je urednik odlucio da je stampa.pritisnut materijalnom oskudicom. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slaveno-serbski magazin.izostavlja.naucna.postije redosled podataka u bibl.cime ovi popisi vise dobijaju karakter bibl. pa je zato pisao knjige raznovrsne sadrzine.Izdavacka delatnost Novakoviceva bila je sira od onoga sto je on oglasavao.Iako su takva izvestija.do.ipak se u njima zacinje bibl.pre svega.a povremeno i o kulturnim zbivanjima.kada se po prvi put oglasavaju izdanja drugih izdavaca i stamparija.ime autora.imena sakupljaca prenumeracija i mesto njihovog prebivanja.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.vec vise usmenim putem.poziva na prenumeraciju.rezultat trgovackih potreba.sve do 40-tih god 19.i objavljenija o kalendarima bila su dobrodosla.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.sto je cesto ime prevodioca.preporuke svim skolama.podatak o povezu i ceni. propagira knjiz.1792.ukljucujuci medju njih i onaj o vrsti poveza. g.ali svakako prvi. ZAHARIJE ORFELIN Zaharije Orfelin je 1768.Njemu je bilo jasno da prosvecivanje mora postati celovit sistem.Iz njegove ogromne “zudnje da se srpske knjige stampaju i sire medju citaoce” proistekli su i prvi ozbiljniji zameci srpske tekuce bibl.Za vreme kada su se vesti svake vrste tesko sirile pismenim.On se opredelio za sluzenje idejama prosvetiteljstva koje je kroz svoj casopis i ostvarivao zalaganjem za elementarnu pismenost.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.ili kritickog izbora na koji je bio primoran s obzirom da je i njegov list.jer pojedine podatke.da siri obrazovanje.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.Srbi.g.svesno ili slucajno.Svestan nepremostivog jaza izmedju znanja ucenih ljudi i neukosti naroda osmelio se da cinom izdavanja premosti taj jaz .narocito ako su u pitanju prevedena dela. Time je Novakovic zapoceo praksu koje ce se dugi niz godina pridrzavati urednici srpskih glasila.isticanja posvete mitropolitu Stratimirovicu.i u skladu sa tim .format.desavanjima u austriji i Francuskoj.filozofska i prakticna znanja.posle skoro dve godine.poput imena pisca.pisanje jezikom sto blizem narodnom. On je nedovoljno dosledan u obimu bibl. Po tome on deceniju pre ruskog bibl. opisa.navodeci prvo naslov.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine.Ipak.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.neosporno je da.izlaska iz stampe.

Posle toga vodi belesku.Godine. i Arnot cinom belezenja ovog kalendara u svojim bibl.i zacetnik srpske bibl.”Srpski bukvar i Novija serbska aritmetika predate” u stampu 1766.On navodi 24 njegova dela.Zapocinje svoju bibl.pa i cenu. rodjena je u okviru sistema njegove prosvetititeljske delatnosti.Lukijan M.g.Po Vuku. retrospektivna. On ce ostati i zapamcen i po kratkoj personalnoj bibl.dok je on pripremao svoj Magazin za stampanje. Greske u datiranju su rezultat okolnosti pod kojima je Orfelin radio.ali kada ju je upoznao ona je postala nuzni sastavni element njegovih namera.odrednice nema.Arnota doznajemo za njegovo postojanje.Njegov rezon i bibl.publikaciji treba obavestavati citaoce o novo izaslim knjigama. Iako sam Kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.jer je opisao knjige koje su se pojavile iz stampe.opisa koji mada je nepotpun i nedosledan ukljucuje dva osnovna dela :formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Posto sve navedene knjige nisu izasle 1767.sve knjige opisane u Magazinu izasle su iste godine..format.Nameravao je da popularise knjige da ih predstavi i priblizi publici.vec i perspektivnu.iako o njoj stalno vodi racuna.Kao pokretac i urednik. metod ukljucivali su u sebe aktivan odnos prema knjizi i kao sadrzaju.naslov.Njegova prva bibl.g. svedoce o njegovom postojanju. je u tome sto je prvi poceo da belezi knjige.Orfelin. vesti. .pa je mogao jedinice poredjati po azbucnom redu.Zamisao o bibl.a ne samo kao prema stamparskom proizvodu.Uzori su mu ruski casopisi. Zabelezio je 4 udzbenika. Njegova zasluga za srpsku bibl. Nazvavsi ih “Izvestija o ucenih delah” postaje popularizator nauke.g.Vuka.kriticar pisane reci. opisom 6 knjiga.Njegova ideja je da sledi evropsku praksu.da bude aktuelan i da prikazuje najnovije knjige. treba uneti u opis knjige u bibl:naziv knjige. je prva srpska knjiga koju je zabelezio Z.za koja zapisuje samo naslov.Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.Dakle on je u okviru god.Iako je formalno njegova bibl.a on objasnjavajuci postupak za njihovu izradu kaze da evropski narodi imaju novine u kojima se govori o najnovijim naucnim i umetnickim dostignucima:da se u njima opisuju knjige i da u Srbiji nema takvih novina.a svetlo dana ugledale 1767. mogao bi nas taj podatak navesti na pogresan zakljucak da je on tezio retrospektivnoj bibl.mesto izdanja i sediste stamparije nije navodio.Ove vesti se smatraju za prvu objavljenu i sacuvanu bibl. i da pod njom podrazumeva tekucu i perspektivnu bibl.Od 6 opisanih knjiga samo je za dve naveo sve neophodne elemente po kojima je moguce identifikovati knjigu.On je verno prepisao naslovnu stranu knjige.On se smatra zacetnikom nase bibl.koju graficki ne odvaja od teksta.Po njegovom tvrdjenju. objavljena je u Kalendaru u poglavlju “O knjigama” 1766.nacin slaganja i stampanja tabaka .g. sredio azbucno i to je novi kvalifikativ ove prve srpske bibl. vec daje primer bibl.prvu srp. izdanja i format. Ne samo da Orfelin zasniva bibl.Vuk navodi i njegov sadrzaj.profilise svoj casopis ne zanemarujuci bibl. a potom srpske knjige. Liturgiku i jedan Prokopovicev Katihizis.ona je aktuelna. Bibl nije njegov izum. smestenoj u napomenu koja objasnjava knjizevni rad Teofana Prokopovica autora Epitoma.belezi mesto i god. On u Veneciji u tipografiji Dimitrija Teodosija izdaje svoj Slaveno-serbski magazin. izdanja svoju bibl.Potvrda ovoj tezi nalazi se u cinjenici da su jos dve popisane knjige.Vasilija Damjanovica. Orfelin prvo popisuje ruske. “Nova serbska aritmetika”.a ne njegove namere da pravi spisak knjiga izdatih pre njega.a ne samo da ih najavi.O njegovim navodima vidi se da je Orfelin znao koje elem.

on vodi i rubriku “Knjizestvo srpsko”. kao tvorca gramatike i Prostonarodne pesmarice.zabavne. u okviru ove rubrike.osim najosnovnijih bibl.Rusa i Luzickih Vinda.predstavljaju i njegovu sardrzinu.istoriceske.117 uredjivanje lista preuzeo je samo Davidovic.Pored toga sto beleze novo izdanje.a najcesce knjizevne.ukratko.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.po prvi put. Stvaralastvo od Dositeja do Musickog zastupio je sa delima 13 autora (i originalnih stvaralaca i prevodioca).lekarne. Od broja 46 do 1819 g.ili slovenskih dijalekata.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.Obavezu izvestavanja o novim knjigama u svakom narednom broju on sve ozbiljnije shvata.Davidovica i Berica kao izdavace.od 1819..preporucuju ga.medju kojima posebnu paznju obratio na Jankovica kao prevodioca. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka. 19.politiceske.Od br.Kod Frusica i Davidovica opisi su nepotpuni.”sitni prilozi”.Savu Mrkalja.173 do zavrsne sveske obuhvatale su ukupno 55 naslova.Ovom rubrikom sagledano je 10 knjiga. U pitanju su “Istoricesko-kriticeske vedomosti k povestnici Poljskog knjizastva” od Josifa Maksimilijana Osolinskog.Vuka S.koji ranije nije bio istican.Vidakovica.kao uzor domacim knjizevnicima.29. pojavljuju se smesice domodovne.a kadkada i na stranim jezicima.Dosenovica kao pisca aritmetike.Osim Objavljenija u Novinama serb. Solarica kao autora zemljopisa. 186-188 imaju mnoge odlike bibl.On potom nastavlja sa pregledom literature Poljaka.zivotopisne…. Davidovic donosi i Smesice.ili.g.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.Iako su najcesci oglasi koji se odnose na jedan naslov .Musickog kao pesnika.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.Prethodni Davidovicev pokusaj . mada ne u savkom broju.jer oni ne pretenduju da budu bibliografi. Uporedo sa Smesicama knjizastvenim.one.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih.Jedna od njih nije zabelezena ni po jednom od prethodno navedenh kriterijuma.vec sto je apsolutna novina.”Knjizestvo slovensko”.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.na analizu slaveno-serb. Smesice su na vreme donosile vesti o knjigama objavljenim najcesce na srpskom.na pocetke slovenske pismenosti. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.javnost ce biti upoznata sa oko 149 novih knjiga.posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima koje donose pod naslovom “Objavljenija”.nisu retki ni oni kojima je obuhvaceno vise knjiga.Zapocete kao bibliografske u br. veroispovedne. Sredjene prema vrstama gramaticke i leksikoloske literature. jezika.astronomiceske.poucitelne. Osim podele na recnike.Ovaj izraz je posle 70-tih g. DIMITRIJE DAVIDOVIC U pecatnji Joana Snirera u Becu pocinju da se stampaju Novine serbske ciji su urednici Dimitrije Frusic i Dimitrije Davidovic.pa oglasi povremeno.Popisana strana izdanja navode nas na zakljucak da su Davidovica interesovale one knjige kojima je srpstvo bilo dominantna ili uzgredna stvar.v.Oni su.na cijem pocetku izrazava veliko zadovoljstvo sto se na srpskom jeziku razvija knjizevnost dostojna hvale.na koje bi valjalo da se ugledaju domaci istoricari i bibliografi kako bi se ukljucili u opsta svetska zbivanja. podataka sadrze vrednosni sud i poziv na pretplatu.gramatike i prevode Biblije ovaj popis sadrzi jedinstven raspored gradje prema veroispovesti na knjizevnost katolickih i pravoslavnih Slaveno-Srba.ipak smesice od br.recenzije izvesnih dela.crkvene.Iako Davidovic nema pretenzija da bude i bibliografski precizan.

Nastavljajuci tradiciju istoimenih novina iz druge decenije toga veka.On je u zacetku srpske bibl nailazio na probleme.zametan i naporan posao.Zapoceo je sa izvestavanjem o izlasku “Nemacke gramatike” Dimitrija Tirola i “Etike” Dositejeve.a zatim da nastavi zapisivanje tekuce knjizarske produkcije.na tlu Srbije.U skupini od 433 oglasa do 1941. u nasim periodicnim glasilima.Stoga joj u drugom i za istoriju bibl. On ce ponovo.vec je prvi koji napredak knjizevnosti postavlja u direktnu zavisnost od bibliografije. .cijem je profilisanju znacajno doprineo. i dr.kroz ceo 19.Grigorije Terlajic. 30.g.sto u srpskoj bibl.u Kragujevcu.v.niti njihova razresenja teoretski uoblicio. na srpskom jeziku bila je od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji.proglasu posvecuje vise paznje.”naznacenija”.U tom ranom periodu mozda je bilo dovoljno sto je pokrenuo rubriku Smesice koja je svoju opravdanost dokazala svojim dugim trajanjem.zabelezeni su svi vazniji naslovi iz tekuce produkcije.ili nije znao .belezenja knjiga objavljenih. jedinica.Vec samim svojim naslovom one terminoloski utemeljuju pojam bibliografije kod Srba. knjige.Kontinuitet. Bibl.vek.Zasluzan je i sto je.nameravao je da u jednom pregledu da retrospektivu srp.Jovan Zivkovic.osim toga.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl.sva izdata dela nije imao pred sobom.Gradja koju popisuje.a kasnije svakodnevno.Ne samo da on istice koje kvalitete treba da ima bibl.Jovan Muskatirovic. Njegov posao.Medju onima o kojima zeli sto vise da sazna nalaze se i Zaharije O.Da bi imenovao svoj rad. radova znamenitih ljudi kao sastavni deo pojedinih biografija.Jovan Pavlovic.cak u ranijim vekovima. pokazao izvesnu zurbu u zelji da sto pre obavesti. nastavili su do kraja 19.predmetno je omedjena na oblasti gramatike i leksikologije.posao.ne znajuci da sam ponudi koristan savet. Ako utisak ne vara on je u izradi svoje bibl.znanjem i umesnoscu.ali ih nikada nije definisao.belezenje knjiga upotrebljavao je tri termina:”vesti”.To je po njemu prvi ozbiljan korak ka nastajanju narodne knjige Plutarha serbskog.informise o izdatim knjigama.g.zadugo.entuzijazmom. nece biti uobicajeno.bila je jednako odgovoran.daje nam za pravo da ga smatramo zacetnikom srpske retrospektivne bibl.Davidovic je objavljivao oglase pojedinaca-autora i kasnije knjizara-skoro u svakom broju.doduse sa razlicitim zarom.”Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba. Prema onome sto je napisano u uvodu.Vladislav Stojadinovic. u istim novinama-Dimitrije Isailovic.upucivao domace autore na inostrana izdanja iz oblasti istorije knjizevnosti i bibl.sistematicnost i pouzdanost informacija o ranijoj tekucoj izdavackoj produkciji za njega su preduslov uspesnog razvoja knjizevnosti. Prva personalan bibl. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti. vaznijem. vec je u prvom broju 1824.g. GEORGIJE MAGARASEVIC Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.”izvestija”.od 1834. pokrenuti Novine serbske koje ce prvo izlaziti jednom nedeljno.Milos Popovic..

. postaje rodonacelnik srpske biobibliografije. U ostalim poglavljima formulacije su cesto uopstene i nedorecene.Pisac je zastupljen u bibl.Dosledan je u tome da prvo navodi autora.dajuci joj jos i biografsku dimenziju.ukupno njih 14.Magarasevic po prvi put gradju ne rasporedjuje uobicajeno hronoloski.Brinuci se za razvoj slovenske knjizevnosti. jedinice.Magarasevic je ovom prilikom istakao biblioteke. U ruskoj bibl.vec.ovdeje prosiren i podnaslovom.njegove napomene uz tekst svedoce o poznavanju strane bibl. Ni on.mestom i godinom izdavanja.u hronoloskom redosledu od Ostromirovog jevandjelja 1057.Zabelezio je 60 dela od 38 autora od A do M.verovatno su autorsko cedo urednika Magarasevica. podataka pruzena je samo opsta napomena.Uz ime autora belezi povremeno godinu rodjenja i smrti.Iako nepotpisani.klasiceski avtora prevoditelji.pa su obuhvaceni i autori slavni u dramaticeskoj poeziji.dok ostale grupe cine:”prozaici.ili alfabetski.Mesto i god.koji je podeljen u 4 dela. 18 v.opisati.Za njega daleko vaznije izvestiti o postojanju autora.poput drugih bibliografa.prema.ali umesto potpunog bibl.unoseci tako biografske elemente radi kojih ovaj pregled ima odlike bibliografije.upravo je u drugacijem pristupu sistematizacije gradje.uslovno receno.jer njegov opis ne samo da ne sadrzi uvek iste podatke.dok je u Ruskoj bibl.nije imun na “skracivanje ili prosirivanje naslova”.a zatim sva njegova dela.cesto i jedini.Posto je prvo navodio ime piscevo i ispod njega redjao dela. Nazalost Magarasevic u tome nije dosledan. Najdosledniji i najpotpuniji opis je u prvom delu gde su potpisani najstariji pismeni slavenski pamjatnici.ili podatke o zanimanju.g. i kada nije autor monografije.koristeci strana iskustva.voeni pisatelji”. knjige ukupno 10 predstavljao po knjiz.Iz pisceve biografije najcesce pominje samo mesto stanovanja i zanimanje.Novina i neobicnost koju je on.Naslov dela.na autore koji su se odlikovali u “liriceskoj i povestvovalnoj poeziji za vremena Aleksandrova”. on nastavlja i pregled ruske literature. opis.da bi se vec u prvoj castici nasao pregled ruske knjizevnosti. vrstama u Srpskoj bibl.I pored brojnih nedostataka on je ipak nastavio liniju srpske retrospektivne bibl. Izraziti slavenofil.izdvajajuci tako odrednicu.kako knjigu treba predstaviti. koja obuhvata 37 sutora odabrao je jednostavniji alfabetski princip koji nije do kraja primenio.uneo u srpsku bibl.g do Lureantskog kodeksa 1377.osim toga.ne cak ni knjige. Stoga ovu bibl.nego priustiti citaocu kompletniji bibl..pojam za identifikaciju knjige.kulturna i drustvena glasila i stamparije kao njegove odlucujuce cinioce.U drugoj castici Letopisa za 1825.pre svega ruskih.Svoje “naznacenije” uredio je azbucno po imenima pisaca.sto predstavlja napredak prema bibl. objavljen je rad pod naslovom “Sredstva za napredak literature slavenske”.vec ih i ne rasporedjuje na isti nacin.g.koji kod svih bibliografa toga vremena predstavlja osnovni.ali je podela nesto razudjenija. Odajuci mu zasluzenu hvalu Dusan Pankovic se zaustavlja na ovom radu zanemarujuci priloge koji su se u Letopisu pojavljivali u narednim brojevima.koja je kod ranijih bibliografa zanemarena. mozemo okarakterisati kao retrospektivnu sa elementima biobibliografije.Uz ime autora stoji:”pisao je mnoge komedije i tragedije”.ali ne i stampariju..Magarasevic je kao prvi cilj svojih istrazivanja postavio popisivanje slavenskih spisatelja uopste.knjizevnim zanrovima.jer je njegovo slovensko opredeljenje u njima lako prepoznatljivo.vec priloga u casopisu. . teorije i prakse.to se moze smatrati da je izdvajao odrednicu.U drugoj i trecoj castici za 1825.a dela jednog autora poredjao je hronoloski po redu izlazenja knjiga.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih saznanja-naprotiv. izdanja belezio je redovno..a ne u obuhvatu bibl.

sto je.Magarsevica.nudeci cak i kratku napomenu koja je sadrzavala odjek ovih dela u literarnoj javnosti. stampano je “Soderzanie serbske letopisi ot godine 1825-1828.Svestrano obavesten.U petnaestoj svesci.njegovo interesovanje i za retrospektivnu i za tekucu bibl.. ANTONIJE ARNOVLJEV ARNOT A. On je bio na izvoru informacija.Uz naslov originala casopisa u zagradi je zabelezen i prevod.a ne monografije.Solarica.Najzapazeniji rezultat njegovog publicistickog rada je “Srbska novina” ili “Magazin za hudozestvo.Treci deo rada u stvari je zanimljiv bibl. koja obuhvata razdoblje od 1741 do 1839 god.do prelaska u Srbiju je ziveo u Budimu gde je veliki broj knjiga i stampan. 1824.Mada u tome nije dosledan . je poceo malo neobicno:umesto uvoda ili bilo kakvog pristupa stampao je kao moto pesmu Sime Miltinovica Sarjlije-Srbsko spisateljstvo .sto je veoma redak slucaj.g.Magarasevic i rubriku Smesica u Letopisu znacajnije bibliografski uoblicava.Berica cak i Z.koje karakterise Letopis za vreme dok je on bio urednik.g.uze gledano.g.Orfelina.kome je.sada ih je bilo lakse pronaci pod imenom mesta u kome su stampane.jer vec 1826.G.Arnot je napisao retrospektivnu bibl. dosta neuobicajen nacin opisivanja.iako najbolje poznaje Becku i Budimsku knjiznu produkciju.objavljenoj 1828.recenziju ili preporuku za citanje.za koju je smatrano da se kod Srba pojavila dosta kasno. 31.Arnot je po zanimanju bio advokat.P. Osim toga.on je ipak opis prosirio pre Milosa Popovica.bez obzira gde su stampane.Ipak. teorija ovo pripisivala.Analizirani su letopisi.predmet obrade periodika.g.po strukama.Od cetvrte castice za 1827.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.sto potvrdjuje i podatak o ceni zabelezen u zagradama.g Magarasevic belezi i razlicitu paginaciju.i sta koji pisac ima u rukopisu.table ilistracija i dodatne priloge. Bibliografe srpske poznaje do u detalje:P.U njoj su imena pisaca i prevodilaca navedena samo za originalna poetska ostvarenja i prevode antickih pisaca.prva analiticka bibliografija.bez obzira na to sto je tematski vezana samo za jedan naslov casopisa. Zasluga Magarasevica.u stvari.radio je kao publicist i profesor fizike u kragujevackom Liceumu.prezime i ostali licni podaci izdavaca dela.P. Bibl.a nekad naslov.kome je bibl. u Vestima se nekad na prvom mestu nalazi ime i prezime autora.zurnali i novine i to ponaosob ruski za god.Safarika.je u zacinjanju analiticke bibliografije. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.Od prvog broja Letopis u Smesicama javlja o ruskim.na cemu trenutno radi:belezi sve knjige koje su napisali Srbi ili su napisane na srpskom jeziku.Sve do 1827. paralelno se razvija.U njegovo kuci su se okupljali knizevnici. Njegova bibl. prilog.bisernim izvorima istorijski korisnih podataka o knjigama i piscima. u prvi plan izbija mesto izdavanja.poljskim i srpskim knjigama.A.ceski i srpski u sirem vremenskom zahvatu.vidljivo je u ovom radu. objavljivana je u Magazinu tokom 1838.format.poljski u 1822.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad . i 1839.dok su ranije vesti o knjigama bile nabrajane bez reda.zna cak i gde se ciji rukopisi cuvaju.koji je svojstveniji izdavackom ili reklamnom katalogu.Slavenofilstvo.nekad ime.Zahvaljujuci smesicama mozemo da pomerimo vremensku granicu pojavljivanja prosirenog materijalnog opisa dvadesetak godina unazad.intelektualci i omladina.”.Ispravljao je pogreske svojih prethodnika u vanrednim beleskama.knjizestvo i modu”.g.Za danasnje bibl.a dobar deo srpskih pisaca i inteligencije je u njegovo vreme tamo prebivao.g.

Vec u pocetku pokazuje sve osobine svoga rada: -odrednicu nije izdvajao za svaku jed.a poslednji Vuk Karadzic. Tokom prve godine izlazenja casopisa iz rukopisa je Arnot odabrao 191 srpskog pisca.pozivom za dalje istrazivanje.pri cemu je prvi autor Teodor Avramovic. stranica. Njegova bibl.kao i stampariju. -kraj piscevog imena obicno pruzi po neki podatak iz biografije autora .vec i. -belezi mesto i god.cine odrednicu.u kojo ce se cesto naci i licni podaci o prevodiocu.sireci opis cak i kritickom anotacijom.Prezime i ime autora.potonula u nepravedan zaborav. od Stojana Novakovica ukljucujuci u nju knjige o nama izdate van nasih granica.Arnot je sire shvatao pojam srpske bibl..ali bi. je retrospektivna.format knjige i br.koji je imao nameru da stampa.koje je zabelezio u 1839. Redosled navodjenja podataka je nepromenjen za svaku jedinicu:Prezime i ime autora.i sva ona srpska dela koja su do tog trenutka izasla.o godini rodjenja i smrti.nego je ispod piscevog imena redjao sva njegova dela. sadrzava imena svih srpskih pisaca rasporedjenih po azbucnom redu.sve to objedinjeno.koji su bibl.format i broj strana. Arnot je neogresivo zakljucio da su svi radovi iz ove oblasti pre njega nepotpuni i nedovoljno informativni i po kvantumu i po verodostojnosti podataka koje navode.Da nije bilo izvoda iz ovog dela u Magazinu prva srpska naucna bibl.A.po pravilu godinu i mesto rodjenja i vrlo cesto zanimanje ili zvanje piscevo.Arnot je uazbucio prezimena popisanih autora.a zatim iza zareza podaci o njegovom zvanju.U svom predgovoru Arnot je objasnio da njegova bibl.objavljena u zemlji i inostranstvu.podatkom o dodatnoj delatnosti pisca.godina izdavanja.g.predstavlja 85 naslova za koje nije znao cak ni Stojan N. Ne znamo koliko je knjizevno blago Arnot popisao u svojo neobjavljenoj monografiji.a za jos 26 pisaca je upucivao na Dodatak. ne samo da nije objavljena vec nije ni sacuvana te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskih pisaca.sudeci po 5 naslova. Poznavalac dotadasnjeg rada na srpskoj bibl. jedinicu najcesce stavljali u hronoloski poredak.A. izdanja.Bibliografska jedinica ne samo da je opremljena knjiz-kritickom beleskom.od kojih je svaki objedinjavao sva svoja dela.povremeno podatkom o posveti.za razliku od svojih prethodnika.na sta je i sam autor skrenuo paznju.s cijim je delima upoznao publiku. u azbucnom redosledu i dragocena po svojo potpunosti. -naslov je navodio dosta verno i kad skracuje cini to dosta korektno delo se moze prepoznati. prerasla bi u tekucu da je Magazin nastavio da izlazi. bi i pored truda Jovana Sterije i Drustva srpske slovesnosti.podatkom o postojanju rukopisa i mestu njegovog cuvanja.U 47 brojeva u drugoj god. kriticara ili bibliografa.ali znamo da njen stampani deo.ispod treceg slova prezimena autora navode se naslov knjige i tackama razdvojeni naredni podaci:mesto.citatom nekog knjiz.sa bibl-kritickim napomenama.anotirana.mozemo zakljuciti da je retrspektivna. izlazenja Magazina.Arnot je popisao 62 pisca sa 195 bibliografskih jedinica.Ova bibl.jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.ili jos opsirnije.kako je utvrdio Dusan Pankovic. .dakle. Vec iz ovih napomena jasno se vidi da je.citatom iz piscevog proglasa za samo delo.

bi sigurno uticala na buduce trudbenike na ovom polju. Da je objavljena.arapskim brojevima. Svu bibl.g.ali je zato strucno na najbolji moguci nacin prakticno ostvario jednu bibliografiju.bibliografijom.korektno skracivanje onih predugih.brz u drugoj svesci.Grupe se u njegovoj klasifikaciji u nizu jedna iza druge bez ikakvog uzrocnog reda i medjusobnog odnosa.naziv grupe ili podgrupe.g.dok cetvrta sveska pocinje recenicom “Osmotrenije serbskago knjizestva po hronologiceskomu redu”.sto ukazuje na strucni raspored (u prve dve sveske). knjigospisom. .a neke od njih imaju svoje podgrupe. nacina nego je u okviru svakog vidno istakao i hronolosko i strucno obelezje svake jedinice. gradje. Lukijana M.klasifikacija je svedena na 11 grupa.sto predstavlja prvi pokusaj.katalogom. rad.tacno datiranje.Grupe je zvao klase.pocev od Pavla Berica do Stojana N. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih. nije nikada objavljena . Njegova bibl. gradju je svstao u 16 grupa. do Dositejevog Mezimca 1818.u kome je primenjena klasifikacija bibliotekara Vaplera.kod nas.ova bibliografija nije mogla bitno da utice i usmerava razvoj srpske bibl.serbskom.knjigopoznanije.Medjutim kada je prepisivac u cistopis preneo ovu klasifikaciju Musickom se zbog necega ucinila neprikladna i zeleo je da je dotera i izmeni.od kojih je jedan nervozan.ispisan. Oslanjao se i na druge bibl.kako je sve nazivao svoj bibl.32. On iza sebe nije ostavio ni slova o teoriji i metodologiji bibl.a 5 je ostavio pod upitnikom.ali ga nije kopirao) koji je mogao zadovoljiti prakticne zahteve.bibliotekom. kao naucne discipline.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba.ispravkama i dopunama njegov.U cistopisu na levoj margini rukom Lukijana M.unakrsnog sredjivanja gradje. Ne samo da je celokupnu gradju sredio na 3 razl.U sadrzaju klasifikacije nije navodio nazive podgrupe.Grupe su obelezene rimskim brojevima i ta klasifikacija se kao sadrzaj u knjizi nalazi u obe sveske na pocetku.On je prvo napisao odeljak u kome je podelio gradju po klasama. sisteme i napravio je svoj sistem strucne klasifikacije (ucio od Vaplera. LUKIJAN MUSICKI Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl..razdjeljena po klasama jaze sut”.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.Iz toga dalje sledi da je morao imati neki uzor ili se bar ispomagati necijom gotovom semom.moze se zakljuciti da je prvo srocio sistem klasifikacije pa onda rasporedjivao raspolozivu gradju.Klasifikaciju je sacinio sam i to je prva klasifikacija knjiga u srpskoj istoriji.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.Na prvoj strani trece sveske zapisano je “Osmotrenije serbskago knjizestva po azbucnom redu”.u okruglim zagradama.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.ova bibl.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.Posto su neke stranice na kojima je samo ispisano zaglavlje.Na trecoj strani prve sveske stoji “serbskaja slovesnost. Nestampana.inace u upotrebi u Patrijarsiskoj biblioteci.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika.Musicki je svojim osmotrenijem..Njih je dao kao medju naslove u okviru rasporeda bibl.Pedantno belezenje naslova.Kraj svake grupe na desnoj margini obelezena je stranica na kojoj su jedinice odnosno grupe.ostale prazne. prepoznaju se dva rukopisa. U samoj bibl.

U njemu su opisane nase knjige stampane na srpskom jeziku u Becu.originalna i prevedena. ne stice se utisak da je pisac i video sve knjige koje je opisao.g.g.I starije i novije.a u blizini i ucenog Lukijana Musickog.g.a tu su sigurno spadali L. u Budimu knjigu.33.Zbog toga ovaj njegov Pregled najnovije srpske njiz. Bibliografski opis dela je vrlo siromasan:pod piscevim imenom navodi sva njegova dela.Slovak rodom.Na prethodnim stranicama Istorije.Musicki i G.Vrlo siroke osnove.jedno veliko Vlasko jevandjelje iz 1512.U samoj skoli zatekao je knjizevnika Milovana Vidakovica mladog i sposobnog Georgija Magarasevica.Istorija nije mogla da zadovolji potrebu za saznanjem o istini istorijske proslosti Slovena.skracuje naslove. je skracivanje naslova. i Orfelinov Plac Serbije iz 1761.g. tako opisane.kao i u vecine nasih bibliografa.Pregled nije sredjen po bibliografskim nacelima.zeleo da predstavi rad pisaca.pa je zanemario precizno . U Pregledu je naveo imena 69 srpskih pisaca i opisao 159 njihovih dela.ni hronoloski ni abecedno. dolazi u Novi Sad posto ga je patronat Gimnazije izabrao za profesora i direktora skole.Gramatiku Meletija Smotrickog iz 1755.dosao je u Novi Sad kao ucen mladi covek.tri cirilicne knjige koje su stampane u Oficini Vicenca Vukovica iako nisu srpske. Na njegovu odluku da se duze zadrzi u Ns svakako su uticale i biblioteke fruskogorskih i backih manastira sa obiljem knjiga.ali je kao “uvod u proucavanje svih pitanja o Slovenima” znacila mnogo za slavisticku nauku.Sve to je vezalo Safarika za ovu sredinu u kojo se zadrzao do 1833. boravka u ovoj sredini izdao je 1826.tamo je za one prilike postojala i dosta bogata Mitropolijska biblioteka sa dobro uredjenim snabdevanjem ucenim delima i tadasnjim najboljim casopisima.vec po hronologiji pisaca i to ne bas dosledno. knjige nije uvek opisivao po svom iskustvu.Veneciji i drugde od 1764-1825. Van Pregleda Safarik je opisao jos 17 srbulja. Delo je znacajno vise po svome uticaju na razvoj nase istoriografije nego po novim istorijskim istinama koje je donelo. takodje i mesto izdanja.g.U Sremskim Karlovcima je vec delovao tzv.u dvadeset trecem paragrafu doneo je bibliografiju najnovije srpske knjizevnosti “Pregled najnovije srpske knjizevnosti”.koje je on stao vredno pribirati.pre i izvan Pregleda najnovije srpske knjizevnosti. i nema osobine bibliografije. Iz ove njegove bibl. Dakle predmet njegova interesovanja ne bi se reklo da je bibliografija.proucavati i objavljivati. I Safarik je. Posle 7 god.zatim Zefarovicevu Stematografiju iz 1742.g.I ovde. PAVEL JOZEF SAFARIK Godine 1819.g.Na kraju spiska su imena jos 45 nasih pisaca.jer svaka knjiga ne predstavlja i posebnu bibliografsku jedinicu.Odusevljeni slavenofil.Safarik je prikazivao srpske rukopisne i stampane knjige izdate pre 1742.ne moze se govoriti o odrednici u pravom smislu reci.ali njihova dela nije naveo.Budimu.Magarasevic.On je zeleo sto iscrpnije obavesti javnost o stanju u srpskoj knjizevnosti.U trecem odeljku prvog dela svoje knjige.da navede sve knjige koje se vezuju za ime jednog autora bez obzira da li je taj delo napisao ili samo preveo.belezi obavezno samo godinu i mesto izdanja i format. Karlovacki krug.kao i kod Arnota. Knjige unesene u Pregled najnovije… u najvecem broju je ispravno datirao i opisao po svom ustaljenom postupku.nego srpska kultura.g. Najveca mana ove bibl.kao i Arnot kasnije.rukopisa i drugih raznovrsnih istorijskih dokumenata. i dao periodizaciju srpske knjizevnosti.knjizevnik i predani vaspitac.onda ih je verovatno belezio prema obavestenjima ljudi u koje je imao poverenja.

Ova bibl.Novakoviceva bibl.Od zapisa u ranijoj periodici..njima srodan.cime je.On je tu. u 19.g.vec i prevedenog dela. shvatan je sire nego sto se to danas cini.bibliografsko belezenje knjiga.narocito podatka o izdanju.izdvajala se od slicnih pregleda u onovremenoj periodici.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.uglavnom bibl.a deset je propusteno bez reci” odskakala je najvise po pomenutim Novakovicevim komentarima kojima se korak po korak izgradjivala teorija bibl..a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.slozenu po hronologiji.list za zabavu.g. knjiz. istakao tek S. i diplomata Stojan N. .povremeno naslovljavane samo kao “Knjizevnost”.g.Novakovic. Njegovi pocetni bibl.pristupalo “sa planom”.nije svaku knjigu.kako ce to kasnije za Sedmicu. Retrospektivna bibl.naglasavale znacaj zapisivanja svake nove bibl.objavljivao je u Glasniku srpskog ucenog drustva 1869. Vestima o domacoj donosi i one o stranoj beletristici.i to ne samo po svojim formalnim vec i sustinskim.ili inicijali.ali je tek Novakoviceva uzgredna beleska u Vili ukazala na sirinu njenog predmeta:”Bibl.doprinosio i izvesnom iako skromnom.teoretskom uoblicavanju.Redovna rubrika u ViliBibliografske i ostale vece i manje knjizevne beleske.prirode. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl. Prestavsi sa uredjivanjem Vile.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije. radovi nemaju znacaj naucnog rada prvog reda.a ciju je vaznost.i s namerom da oglasavaju novosti u slovenskim knjiz.Tada on jos uvek ne poznaje dobro srpsku knjiz.Vilu i Maticu istaci S. Ranije bibl.u Drzavnoj stampariji. STOJAN NOVAKOVIC U vreme kada su u Evropi izlazili brojni listovi pokrenuti. srpske i hrvatske knjizevnosti.koji nisu razresavani.Muzeja od 1872. 34.On je u Glasniku objavljivao i tekucu bibl. pokrenuo je.sadrzinskim karakteristikama.u kojoj je u mladim godinama objavio najvise svojih priloga kao sekretar Srpskog ucenog drustva od 1867.odmerenog.u Beogradu.izmedju ostalog.donosi i izvesne vazne novine. sadrzale su neretko i vrednosni sud o delu.knjiz i nauku pod imenom Vila.Sudeci po tome da listove kritikuje za nesavesno preuzimanje neproverenih i ishitrenih podataka.Odrednicu su cinili prezime i ime autora.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane. svoje radove.u kojo su cesto “za jednu knjigu javljeno. jedinice. imao u rukama.koje opis neizostavno treba da sadrzi. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.uz objave novih naslova belezio i licno vidjenje.Iz njih se postupno definisao i krug elemenata.buduci bibliograf.Upredo sa knjiz.a bibliotekar Nar.za zivot jedne knjige i sveukupnu bibl.grupisanje novina i kalendara nezavisno od monografija.ako je predmet razmatranja bila bibliografija.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.v.kao i po dopunama preuzimanim iz zagrebackog Knjizevnika i novosadske Matice ili iz lista Bosiljak.:”Bibl.a potom po alfabetu. koju je zabelezio.bibl i upravnik Nar.Novakovic.jer se poslu bibliografskog belezenja.Novakovicevo je osnovno ubedjenje da publikacija treba da bude vidjena i savesno opisana.g. interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njen je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini vise vredi”. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.Danicu.

izdavaca i ostala koja se osim knjizevne radnje pominju u ovoj knjizi.predano proucavajuci principe naucnog rada u bibliotekarstvu. sa 816 dela). Pipina. za noviju knjizevnost. je slozena po hronoloskom principu. prethodnici su mu malobrojni Musicki.pripremajuci drugo izdanje “Istorije srpske knjiz. -najzad poslednjih 11 g.Arnot.Spasovica.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima. Njegova bibl.ruski bibliografi Kepen i Sopikov) i domaca (Danicica sledi u formi bibl.do navodjenja glavnih vrsta bibliografije i isticanja osnovnih metoda koje je primenio u njenoj izradi.sto redovno i savesno naglasava u napomeni) u oblasti knjizevnosti i bibl.preko pobrojavanja raznih stampanih formi koje ona obuhvata svojim popisom i novijih srpskih bibliografskih tokova.doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl.rasporedjenu hronoloski.a istovremeno je drugim (sitnijim) ciframa pokazao koliko je dela stampano u svakoj pojedinoj godini. se nalaze i brojne anotacije.Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.g. Redjajuci publikacije prema vremenu izlazenja.Za pisanje Istorije on se mogao ugledati na Safarika.danski naucnik Kristijan Molbeh.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.Danicica. -Imena istorijskih lica.On je tako doneo: -Pregled po strukama knjizevnosti i nauke.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom.U deset tacaka ovoga predgovora on je dao za svoje doba veoma savremene poglede na karakter. -drugi od 1832-1857 od ucesca Bg i Ns u toku koga se srpska knjiz razvija slabo i neravnomerno oscilirajuci izmedju napredovanja i opadanja (25g.U bibl. Julius Pechold.svestan oskudice ovakvih knjiga u nasim. za noviju knjizevnost 1741-1867. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu. On je bio jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih teoreticara biblografije.” Taj rad je pisao kao nastavnik gimnazije. predstavlja stalan rast broja knjiga bez ikakvih oscilacija (11g. kao svojevrsne knjizevne statistike.funkciju i smisao bibliografije uopste.” (1871).za sastavljanje bibl.zahvaljujuci njegovoj hronoloskoj sistematizaciji Pavel Apolonovic Rovinski razlikuje 3 peroda srpske izdavacke delatnosti: -od 1741-1832 g kada su srpske knjige stampane iskljucivo u austrougarskim zemljama i drugim mestima izvan Knezevine Srbije (91 g.uspostavljao je glavnu i kontinuiranu brojnu oznaku bibliografskih jedinica.Koristeci teorijska i istorijska saznanja strana (kao eventualni uzori mogu se istaci nemacki teoreticar bibliotekarstva i bibliograf. naznacavajuci niz originalnih shvatanja-od definicije bibl. -Gde je koja godina i koliko broji svezaka.Pregled po strukama izvrsen je na osnovu glavne klasifikacione podele na cetiri osnovne skupine: . opisa.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije.kao i pisac kratkog pregleda srpske bibliografije od Lukijana Musickog do njegovog vremena.Danicic) bar kad se ima u vidu celovitost i obim njegovog poduhvata. -Spisak imena pisaca koje se pominju u ovoj knjizi. sa 1246 dela).Ti i jos neki elementi sadrzani su u znacajnom predgovoru koji predstavlja i Uvod u Srpsku bibl. -Imena knjiga bez imena pisceva ili bolje poznatih po imenu.a Safarika u podacima o starim i retkim knjigama. sa 1143 dela).Safarik.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.Jagica.Solaric.a zastarelosti prirucnika u stranim okvirima.istarzujuci fondove Narodne biblioteke.Andric.

Da njegov rad nije bio plod prolaznog zanosa svedoce njegovi radovi u “Pestanskobudimskom skoroteci”.ukazao na izvore koje je koristio.mesana izdanja.isticao koliki je znacaj pojedinih elemenata u bibliografskom opisu tekstova.Branko Musicki (dodate 62 bibl.Ljubomir Stojanovic koji je uglavnom ukazivao na nepotpunost podataka.stvarni naslov.Takav slucaj nije sa novijom literaturom. Jedinice) Dusan Djermekov (jos97 radova). jedinicu.Vladimir Krasic (38 jedinica u oblasti narodne knjiz).osporavali i dopunjavali.stamparija.zatim kriticke i polemicke napise koji su se ticali popisanog teksta i sl. U tom smislu se drzao principa o doslovnom prenosenju podataka koje daje sama publikacija (autor.koje odgovaraju tadasnjim teorijskim principima o klasifikaciji nauka i umetnosti.1842.g.Tada jos bibl.a medju njima i jedan Minej.opisao ih.Ono sto je Milos Popovic zapisao u svesci za 1841.g.On je obrazlozio is svoju izradu registara imena pisaca. Posebnu paznju pridavao je beleskama(anotacijama) uz bibl.Kao vrstan bibliograf je u teorijskim odredjenjima. objavio je u Backoj vili 1841. Prve radove iz oblasti bibl. principe. . On predstavlja prvo casopise:Letopis Matice srpske i Vrazovo “Kolo”.Njegovu monografiju su kritikovali.mesto i godina stampanja. je formulisao bibl. koja nije izlazila stalno.ponaslov.On je inace smatrao da je starija srpska knjizevnost bolje izucena i da je vreme da se nastavi sa pojedinacnim i detaljnim istrazivanjima.One su sadrzavale pominjanje nekih izvora za odredjenu publikaciju.umetnost. nadilaze izvesne greske u opisu koje su kasnije ispravljali i dopunjavali Djordje Rajkovic (343 nove bibl.a osecao je i potrebu za razresavanjem inicijala i pseudonima.U istom manastiru nasao je i tri stampane knjige.nauka.odnosi na hrvatske publikacije koje nije obuhvatio jer bi to iziskivalo duzi boravak u Hrvatskoj sredini.To se npr.Beleska mu je nesto bolja. 35.g.naziv casopisa.g.Knjige je belezio onim pismom kojim su i stampane.pisana je ozbiljno i studiozno.Opis casopisa je bogat.Njegovo bibl. delo je iznenadjujuce veliko i u istoriji srpske bibl.g.U tako naslovljenoj rubrici objavio je nekoliko natpisa iz manastira Krusedola. Celovitost i jedinstvenost bibl.Stojan N.Njega zanimaju starine koje se nalaze jos jedino po manastirima. od nazivom Bibliografija najmanje je to.naslova anonimnih publikacija i istorijskih i neknjizevnih licnosti.koji po onome sto jesu.nisu predmet bibliografije.). predstavlja zanacajno dostignuce.godiste i broj sveske i knjige. Razlozi su jednostavni i za njega opravdani:na raspolaganju je imao biblioteke novijih knjiga (u Beogradu).U okviru njih formirao je vise grupa i podgrupa. Jed. U ovom predgovoru je objasnio i razloge zasto je za popisivanje uzeo noviju srpsku knjizevnost i zasto se vremenski ogranicio na 17411867. opis knjige mu je vrlo slab:sem formata ne pruza ni jedan drugi podatak o knjiz.Format i tiraz nije belezio.pouka.a popisivanje starije knjizevnosti trazilo bi putovanje u ona mesta gde se nalaze odredjene publikacije cime bi se posao oko ovog perioda samo produzio.pa joj je zato i dao prednost u vlastitom bibl.autenticno pismo i pravopis).broj strana.izdat 1536. MILOS POPOVIC Rodjeni brat Djure Danicica. radu.ime urednika i izdavaca.Marko Krecarevic (37 jed).

svake subote.Od sirine teritorije na koju je casopis stizao i od njegovog ugleda u drustvu zavisio je priliv publikacija. On je vodio racuna o koncepciji lista.ali ne i pretenciozno.pocevsi od broja 14.daje tacan podatak o ilustracijama.ponekad i na madjarskom i nemackom jeziku.povremeno je sadrzinska. Popovicev popis knjizevnih novosti.u ime ilirske uzajamnosti.Opis prosiruje svim podacima koje mu knjiga nudi. Popovic donosi malobrojne.Njegova bibl.Znacajno je naglasiti da su opisivane samo one knjige stampane na stranim jezicima koje govore ili o Slovenima ili samo o Srbima. . Od tada redovno.jer objasnjava nedorecene podatke iz osnovnog opisa. Ove preglede i vesti treba razlikovati od bibliografije objavljene u ovom listu.Svoje bibliografske priloge on nije potpisivao punim imenom i prezimenom.Sve rasplozive podatke Popovic je preuzimao sa naslovne strane. dodatka Srbskim novinama. ce njegov opis postati sadrzajniji.ceskom.autore.mada je bio informativno glasilo za srpsku kulturu.sa naslovom.donosio je u malim zagradama.popunjava na smenu dve rubrike “Pregled literature” i “Knjizevne vesti”. U Podunavci.o citaocima od kojih sve nije interesovala bibl. je dakle rekomendirana tekuca bibl.najcesce u Beogradu.a nekad i o propratnoj gradji.Gornje polje bibl.Napomena kojom je snabdevena svaka jedinica.ali korisne savete o nacinu na koji knjigu moze nabaviti i po kojoj ceni.mestom izdavanja i izdavacem.kada belezi izlazak iz stampe Francuskog bukvara. U ovom casopisu jos od prvog broja.ili.cak jedinim casopisima navodila je urednike.a kao stalnu rubriku uvodi Knjizevna izvestija.okrece se pracenju tekuce izdavacke produkcije.Cesto je formalnog tipa.a svoju primedbu.kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno (stampano kurzivom) od cesto bogate napomene.zahvaljujuci tome i Popovic je mogao odrzavati obe rubrike.g.jos cesce ih je ostavljao nepotpisane.Sada ih opreznije naslovljava Knjizevna izvestija. iako je svoj prvi rad ove vrste samouvereno.s puno prava moze da ponese ime tekuce bibl.nazvao bibliografijom.poljskom.vec povremeno samo U.ali znacajne vesti o upravo objavljenim monografskim i periodicnim izdanjima.nije uspeo da stekne siroku citalacku publiku i svojim literarnim rubrikama ostavi dubljeg traga u srpskoj knjizevnosti.izdavace.koje je prosirivao i zahvaljujuci licnim kontaktima ili preuzimanju iz drugih casopisa.i u Hrvatskoj.a zatim Nove knjige ili Nova knjiga.Zelja da knjige budu prikazane u cenjenim.prosecno svake druge nedelje po jednu knjigu.odmah iza podataka o odgovornosti.ili prikaz novih knjiga.najcesce o pismu izvornog teksta.njegove Knjizevne vesti s pravom mogu biti okarakterisane kao tekuca bibl. ili Urednik.Zbog aktuelnosti vesti.pa je tako ukljucen i uporedni naslov.imenom autora.On je opisao 119 knjiga. opisa bez odrednice.vrlo je opsirna. 1843.Selekcija koju je vrsio bila je uslovljena ideoloskom i kulturnom koncepcijom lista.ili stamparijom.pa je davao toliko koliko je trebalo da zadovolji znatizeljne i da udovolji svojoj obavezi i svojoj licnoj teznji da utice na knjizevne i kulturne tokove srpske i i srpskohrvatske.razdvaja rimska od arapske paginacije.ili stampare da im ih posalju.U njemu se.a nekad pruza citaocu sasvim obicne.mozda.sto je apsolutna novina. su belezene i knjige na ruskom.Popovic se sada ne usudjuje da svoje nove pokusaje na tom neobradjenom polju nanovo tako imenuje.a katkada.U tom periodu.U okviru bibl.savesnosti i ozbiljnosti s kojom je pristupao obradi svakog novog naslova.veoma retko Knjizevne vesti. Materijalni opis knjige je detaljan.kao i zbog tacnosti i doslednosti u navodjenju podataka. U Podunavci.

sacinjen u Varsavi od strane Petra Dobrovskog (prenoseci njegove stavove bez ispravki i komentara).Karlovcu.1857. 2.1844.cesto neprecizne i netacne u opisu. opisa i cine je prezime i ime autora/prevodioca. .g.da predstavi sadrzinu casopisa uz tacno navodjenje strana.ukoliko je naslov pocinjao neutralnim recicama ili pridevima.on.sto je praksa.Djuro Danicic radi bibl.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.Na inicijativu sekretara Mise Cenica.koja je ranije najcesce bila skrivena. Danicic je bibl.)Srbske knjige godine 1857.obavezno imenica.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.g.Dodati si takodje i podaci o: -formatu -broju strana -ilustracijama Napomena je imala namenu slicnu danasnjoj:da objasni odakle je preuzeto ime autora. za godine 1856.g.znatno se razlikuje od prethodnih.savesno uredjivana.Zadru i Rijeci.smesteni u uglaste zagrade.iz koga je mogla biti izvucena i karakteristicna rec.jula do 10.Invertovani red reci naglasen je zarezom.. koja je objavljena u Glasniku.On ce naciniti prekid u objavljivanju svoje bibliografije kada je ustupio prostor novoj rubrici Korespondencija.u stvari. avg.Ovakvu formu bibl.izvucena je iznad bibl.ali neostvarenih pocetaka. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.dok su podaci koji se na njoj nalaze.DJURO DANICIC Organizovano i institucionalizovano bibl. Na osnovu dopisa koji je primio iz Zagreba.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.1843. moze se istaci njegova uloga u formiranju perspektivne bibl.ukazujuci i na njihovu sadrzinu. opisa je od Djure Danicica preuzeo Stojan Novakovic. odrednica.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja U propisnoj ustrojenoj bibl.prema teritorijalnom principu..1858.U opisu je preslikana naslovna strana. 36.pod kojom se . razvrstava knjige i periodiku koja ce tek biti stampana u Zagrebu. koja je: -unutar hronoloskog. Od dobro osmisljenih.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.1858. se u 19.kojoj se kasnije priklonio i Stojan Novakovic.krio pregled najnovijih knjiga ruske literature od 30.Na osnovu pregleda u broju 41 .prvi put tako i naslovio. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.a za anonimno delo i casopis naslov.

g.spiskova i bibliografija.Prvih 76 numerisanih stranica potvrdjuju Popoviceve reci.Tek treca sveska Radnici na bibliografiji.O organizovanom bibl. Dnevnicku pedantnost potvrdjuje i uredan skup signatura na ukupno 45 strana. Osim prethodno pobrojanih kataloga.. -Radnici na bibliografiji.jer po jedan list predstavlja jednu godinu od 1868.klasiranih u cetiri rubrike.Sakupljena gradja.izvestaja.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.ili fondove biblioteka mu je potpunost i tacnost uskracena.pri kraju sveske navedene su i Pregledane biblioteke.knjizarskih kataloga. na Filozofskom fakultetu.a na pocetku 20.i to popisom biografija.Ukupan broj kataloskih jedinica u svakoj godini odlican je pokazatelj ozbiljnosti ovog poduhvata.Sevica.pruza nesto celovitiju sliku ovog zamasnog projekta.Na samom kraju je popis 11 skracenica koje se u bibliografiji upotrebljavaju.koje je svaki od njih analiticki obradjivao.”.37.bibliografija..zabelezeno je na jednom papiru i metodsko uputstvo o radu na bibliografiji.Matice srpske.Cvijanovica. PAVLE POPOVIC Delo Stojana N.koje predstavljaju nastavak prve knjige. studenata bio je zametak osnivanja Bibliografskog instituta 1920. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.ili tacka zarezom.u kojoj je popunjeno samo prve cetiri strane.za period od 1868. radu ostale su da svedoce.Stajicev katalog.one ocigledno .koji.bez obzira na namere svojih tvoraca.ili bibl.g. Crne gore. do 1905.o kome nema detaljnih podataka.a ispod njih naslovi listova.Pravnu bibl.Ispod naznake godine zabelezena su imena radnika na bibliografiji.Kako se spisak nigde ne zavrsava tackom.Tome u prilog govori i sveska Sta treba pregledati.broj nacinjenih bibliografskih jedinica i spisak naslova pregledanih listova.g. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu. -Sta treba pregledati.njegovih kolega.vec zarezom.uz prethodne dve.nije bio sveobuhvatan. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.ciji su naslovi pisani jezikom i pismom originala.kako je naznaceno u naknadno upisanom naslovu. nije bio okoncan.katalog Narodne bibl.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu.ali je uvek belezio za koje naslove. Andra Djordjevica kao i spiskove izdanja Kona.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica.koje su zahvacene bibliografijom. pominje se Pokusaj za bibl.g do 1905.bibliotekara.Kada je . Pavla Popovica. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine. Istim rukopisom kojim su popunjene sve sveske.Zavrsni pasus za svaku godinu cini rubrika Pregledani listovi. Uz imena saradnika na bibl.bibl.cije su objavljivanje omele ratne prilike.ukazuju na publikacije pregledane u pojedinim bibliotekama.edicija. navedene su godine kada su se u taj posao ukljucili. Rad na retrospektivnoj bibl.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene: -Opsta bibliografija.potvrdjuje da rad na bibl.Na dva mesta u opstoj bibl.casopisa. Saznanja sticana redovnim pracenjem periodike dopunjavana su i uvidom u kataloge Novosadske gimnazije.uz koje su zabelezena imena saradnika na bibliografiji zaduzenih da ih pregledaju. Na drugoj stranici prve sveske stoji naznaka:”poceto u zimskom semestru 1904.

)1868-1944.Pavle P.Safarika. On kaze. Koju u godinama nakon II Svetskog rata.veka. Posebnu ulogu imao je Miras Kicovic kao glavni redaktor koji je znatno upotpunio i ispravio opise knjiga.Zato se i duze osecala potreba da se uradi nova i savremenija bibl. Srpska bibl. delo.kako svedoci sam autor.G. U dosta opsirnom i vrlo konstruktivnom predgovoru za ovu bibl. 3. 38.)od prve stampane knjige 1494. Iako nije bezao od kritickog odnosa prema svojim prethodnicima. Srpske akademije nauka.sigurno nije mislio da ce gradje Srpskog seminara svetlost dana ugledati tek u okviru “Srpske bibliografije 1867-1941.48 nije vidjeno. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18. veka.koja su obradjivala isti period.ukljucivani su postupno u retrospektivnu bibl. koju je pripremala NBS.sve su verodostojno utvrdjene.U svom predgovoru posebno naglasava da je Safarik jedini u srpsku bibl uneo i knjige rimokatolickih Srba i drugih Slovena stampane brzopisnom cirilicim.)1801-1867.a zatim je pomenuo izvore kojima se sluzio.u svom predgovoru.g..Takodje se istice da su ranija bibl. .U bombardovanju Srpskog seminara 1914.u kojima je takodje nalazio neke izvore za svoju bibl. veka” G.i G.Mihailovic je detaljno analizirao bibl.Mihailovic je smatrao ispravnim da te knjige unese u svoju knjigu (to je osnovna zamerka ovoj knjizi bibl kritike).u izdanju Narodne biblioteke Srbije.g.Mihailovica. literature..na inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.ali sem 4 jedinice.koje su svojevremeno sakupljali Pavle Popovic i njegovi saradnici. Kad od ovih jedinica odbijemo 5 fiktivnih ostaje stvarno 408.kao i od navodjenja konkretnih njihovih gresaka.18.izradjuje Narodna bibl. obrade.koja je .a zastarela u nacinu bibl. Petra Kolenovica. i one cine ukupno 413 bibl jedinica.4 sumnjive jedinice unete su samo radi evidencije za kasnije istrazivanje. 4. radove Lukijana M. do kraja 17.obrade.a i po savetu dr.vidi se da je ovo delo bilo zamisljeno kao prva knjiga srpske retrospektivne bibl.koju je po zgaristu pozrtvovano i savesno sakupljao Pavle Popovic.da bi onda podrobnije istakao principe na kojima je radio svoju knjigu.18.G.Mihailovic je najpre dao kratak pregled srpskog bibl. rada koji se ticao popisa knjiga 18. GEORGIJE MIHAILOVIC Sacuvani podaci. prema nepotpisanoj napomeni izdavaca.Novakovica kojima se pored ostalog sluzio prilikom izrade Srp.a uz smernice Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.S. stradala je i gradja za bibliografiju.g”..on je istovremeno iskazao respekt i duzno postovanje za njihovo bibl. 2.v.Na osnovu njegovog primera.nakon vise od 100 g. ovo napisao.koju je obrazovao Savet za nauku i kulturu NRS.Isto tako je pokazao i izvanredno poznavanje ruske i madjarske bibl.bibl.dela (Safarika i Novakovica).da njegova knjiga sadrzi sve poznate stampane knjige i objave 18.Od zaista objavljenih 408.zapoceta na podsticaj Instituta za proucavanje knjiz.)18.v.vek..veku do 1944. Srbije za period od pojave prve srpske stamparije u 15. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1. novih istrazivanja postala oskudna sadrzinom.veka.saobrazivsi ih principima bibl.

stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.kako ne bi doslo do dupliranja. e)sva ostala nasa izdanja u 18.18.Safarika.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.Savet za nauku i kulturu Srbije doneo je 19.kako kaze Miodrag Zivanov.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.najvazniju literaturu i skracenicu biblioteke u kojo je knjiga sacuvana.)katalozi nasih knjiga izdavanih od stamparija 4. 3.Anotacija se sastoji od ukazivanja na jezik i pismo publikacije.sanitarna uputstva.nije primereno naucnoj bibliografiji.kao sto su skolske knjige.izvestaji akcionarskih drustava 2.)Izdanja drzavnih vlasti za upotrebu i obavestenje Srba. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.P. knjige 1868-1944.nacin opisivanja gradje. Na neposrednu inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.sadrzaj knjiga.SRPSKA BIBLIOGRAFIJA:1868-1944 “Srpska bibl.g postavljene su osnovne smernice rada i .istorijske i teorijske dileme.karaktera bibl.U ovom predgovoru Mihailovic objasnjava koju gradju bibliografija obuhvata: 1. odluku o formiranju Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.v.objektivna i znalacka analiza bibl. 18.80-90 %. i ispravki Djordja Rajkovica.zbog cega je ova bibl.s jedne strane.sistematizacija gradje (hronoloski). i anotirana.drustveni kontekst.)Sve sto su Srbi u 18.a stampane crkvenom. Lakse snalazenje u bibliografiji omoguceno je unakrsnim registrom odrednica.s druge pak.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.To je.novine. c)knjige za crkvene potrebe i versku pouku.Potpunost ove bibliografije je. je u pripremi. objasnjava obuhvat.kalendari.bez obzira na versku pripadnost.proklamacije. veku putem stampe objavili na bilo kom jeziku: a)originalna dela srpskih pisaca. za 200 novih jedinica.sopstvene nedoumice i uticaje recenzenata i izdavaca.Mihailovic je obogatio srpsku bibl. gradjanskom ili brzopisnom cirilicom d)privilegije stampane o trosku Srba na latinskom jeziku. L.g.veku stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.naredbe.a stampane crkvenom ili gradjanskom cirilicom.mada to.osnovne izvore i svoje uzore i prethodnike.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu.samo ako su izdate na crkvenoslovenskom ili napred navedenom jeziku.kako kaze Mihailovic.Stojana N.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja. b)prevode stranih pisaca na jednu od varijanti tadasnjeg srpskog knjizevnog jezika.narocito dostupne arhivske gradje.Od jula do oktobra 1954.nepotpunih imena.imena koja se javljaju u tekstu jedinica i literature.G.kao:skolske knjige i skolski izvestaji. 39.strucna pitanja.Novakovica. izvora.zakoni.proklamacije i dr. jedinica i potpunosti bibl.Musickog.Ova bibl.jula 1954.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20. radjena je iskljucivo de visu.U odnosu na S.Izvesna skracenja u opisu (narocito naslova) uvedena su zbog ilustrovanja teksta naslovnom stranom knjige.pseudonima i anonima.)jedan prevod srpskog pisca na ruski jezik Temeljno i pregledno Mihailovic u predgovoru bibl.inicijala.

g.).Predvidjeno je da bude objavljena u 20 tomova.bibl.g.sto je i razumljivo s obzirom da taj period gotovo uopste nije bibliografski pokriven. opis je dat pismom originala.)od prve stampane knjige 1494.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.izvrsena periodizacija prema kojoj bi srpska retrospektivna bibl.preciznim i pouzdanim imenskim i predmetnim registrom.)1801-1867. Odluceno je da se najpre pristupi obradi knjiga iz poslednjeg perioda (1868-1944). instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.g).Miodrag Zivanov (od 1960.veka. za 1938.Od 1969.pismo ili nacionalno poreklo autora.Na njenoj izradi su angazovani:Milena Nikolic (od 1955. do kraja 17. Svaka sveska bibl.. 1945.a osnovno pismo je cirilica.kasnije i Ksenija Lazic i Jelena Jelic (od 1964.).tada je samo delimicno ostvarena kroz mesecne sveske Jugoslovenske bibliografije.a svaki tom ce sadrzati i 2 osnovna registra:autorski i predmetni.2. i Glasnika Narodne bilioteke za 1940.g.ali sa pomenutim odstupanjima.u zelji da predstavlja celini sa retrospektivnim bibl.odnosno njeno bibliografsko odeljenje. teritorijalni princip kombinovan je sa nacionalnim.g.kojima ce se pridruziti i indeksi po drugim kriterijumima.g.pretezno primenjivanog tokom 19.g.g.g.TEKUCA INSTITUTA BIBLIOGRAFIJA JUGOSLOVENSKOG BIBLIOGRAFSKOG Zelja da se od retrospektivne bibl.Odrednica je uvek pisana latinicom..) i Zivorad Jovanovic (Jugoslovenska bibl. 2. bila podeljena po hronologiji na 4 dela :1.kao priloga Glasnika knjizara od 1934-1935.)1868-1944. 3.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6. veka. drugih jugoslovenskih republickih zajednica. knjiga i periodika stampanih u Jugoslaviji u 1940.cemu je ustupak bilo i formulisanje latinicne odrednice i istih pravila opisivanja radi ujednacavanja bibl.)18. 40.). su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.sto je dovelo do ponovnih istrazivanja istih biblioteckih fondova i sagledavanja onih koji prethodno nisu bili obuhvaceni.20.jula 1960.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5. Za razliku od jezickog principa.g zadatke Komisije preuzela je Narodna biblioteka Srbije.g.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.vek.g.zaduzenog za izradu . Za izradu ove bibl.Raspored gradje je abecedni. (u radu Godisnja bibl.g. pruzili su Bosko Veljkovic (Prilog bibl.teritorijalni princip sada ima prevagu.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.) Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.4.koja okuplja gradju od 1928-1932. stigne do redovne tekuce bibl.)Pojedinacne doprinose tekucoj bibl.g. opremljena je sveobuhvatnim.

vremenom pored originalnog naslova knjige unece se i prevod tog naslova.Autorski i predmetni registri sastavni su deo pojedinacnih svezaka. roto stampe i stripova.Kako se tekuca bibl. institut nije direktno zakonski regulisan. -za serijske publikacije.). sluzi i kao osnov za: . prerasti u Bibliografski institut Srbije.kasnije i sam sadrzaj knjige.g.tekuce (za knjige.bila je odmah prihvacena decimalna klasifikacija.koji za Jugoslovenski bibl. izradjuje samo na osnovu vidjenog materijala.. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.modifikovana varijantom sovjetskog bibliotekara Tropovskog. u sistematizaciji gradje siroko prihvacena Univerzalna decimalna klasifikacija.a UNESCO-voj konvenciji od 1958. Takodje. 41.primarna i samostalna.g.Pred toga jedan broj honorarnih saradnika prikupljao je gradju za bibliografiju profesora Beogradskog univerziteta.To odeljenje je imalo 4 sluzbenika koji su ada postali saradnici novog instituta (par meseci kasnije broj saradnika ce porasti na 8).personalnih.brosure i muzikalije.jer se u to vreme smatrala jedino ispravna praksa sovjetskih biblioteka.g..g.g. -Bibliografiju prevoda u SFRJ -i niz strucnih.u tri serije: -za knjige.mada postoje godista za koja nisu izradjeni.BIBLIOGRAFSKI INSTITUT U ISTORISKOJ DIMENZIJI I DANAS Komitet za naucne ustanove.retrospektivnih i medjunarodnih bibl.registraciona.da su finansijska sredstva bila vrlo skromna Bilten prinova izlazice sve do 1951. Na prvi pogledovo su bili konkretni zadaci. Zadaci instituta bili su:izrada specijalnih bibl.objavljivanje putem biltena prinova priliva stranih knjiga nabavljenih u beogradskim bibliotekama i izrada centralnog kataloga knjiga Srbije.nacionalna. Jugoslavije primenjuju se medjunarodna pravila za bibliografski opis svih obuhvacenih vrsta publikacij. izlazi i Bibl.univerziteta i visoke skole Srbije imao je jedno odeljenje koje ce maja meseca 1948.g.g.ali treba reci i da je: -prvo. a od 1971. -trece.ova tekuca bibl.“Bibliografiju zvanicnih publikacija” u cilju medjunarodne razmene (prema Briselskoj konvenciji od 1886. Od 1975.njena kompletnost zavisi od odgovornosti izdavaca i stampara u popunjavanju obaveznog primerka.a od 1965.tekuca.kumulativno. .vec preko nacionalnih biblioteka.ili se objavljuju godisnje.da je broj sluzbenika bio nedovoljan za sve te postavljene zadatke. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama. u Bibl. Istovremeno. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949.g.U pogledu grupisanja gradje u tim biltenima.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.Institut bio u neadekvatnim prostorijama -drugo.Institut objavljuje bilten stranih casopisa sa prevedenim naslovima clanaka.

Prvi koraci su bili i najtezi jer vecina sluzbenika tog odeljenja nije bila bibliografski obrazovana.Prvi trobroj bibl.Taj trobroj.za koji se znalo da ce morati bez zastoja teci u kontinuitetu.Institut se nije dvoumio da jos i pre realizacije takvog bibl.g.Uskoro Savezno ministarstvo za nauku i kulturu donosi u septembru 1949.g dolazi i do selidbe Instituta .Direkcija za informacije FNRJ izdavala je u periodu 1947-49. instituta FNRJ.bilo je logicno da se prihvati UDK.koji su se rado odazvali tom pozivu.g.koje su ostale nedovrsene ili u rukopisu.Na kraju pristupilo se izradi pravila za bibl.od kojih je 9 radilo na pripremi biltena.g prof dr. Borislav Blagojevic biva imenovan za direktora Instituta.obradjivao je ceo kolektiv Instituta.vodeci racuna o svim fazama stampanja.kao i sledeci bice odstampani u stampariji BIGZ-a uz neposrednu saradnju jednog broja bibliografa i majstora stamparije. poduhvata angazuje po dva vrlo iskusna bibliografa iz Hrvatske i Slovenije.. -pruzanje biblioteckih informacija -vodjenje centralnog kataloga literature Jugoslavije .Stoga je u decembru 1949.Od 17 sluzbenika njihov broj raste na 33.Na taj nacin je omoguceno da vec u aprilu 1950. za podrucje cele Jugoslavije.brosure i muzikalije.geoloskoj. broj sluzbenika Instituta je povecan na 17. izadje prvi trobroj Bibliografije knjiga. pokrenut je Centralni katalog stranih knjiga i casopisa.ali su kasnile u odnosu na tekucu produkciju knjiga.listovima i zbornicima -Bibliografija Jugoslavije koja se odnosi na serijske publikacije izlazi tromesecno od 1956. i pravilima bibl.koja je bila primenjivana u Sloveniji i u mnogim stranim publikacijama(nasa varijanta UDK).Hrvatska i Slovenija izdavale su svoje godisnje bibl.ali njene manjkavosti nisu mogle nadomestiti jednu bibl.).Uzora za takvu bibl. ne bi mogla biti realizovana bez dobijanja knjiga i casopisa putem obaveznog primerka.kada ce konacno biti smesten u zgradu na Terazijama. obrade.pedagosko.Godine 1949.razmena zvanicnih publikacija sa inostranstvom. Tekuca bibl.g. koja bi strucno dala pregled nase tekuce izdavacke delatnosti. bilo je malo. sveske pod naslovom “Izdavcka delatnost FNRJ” (zamisljena kao tekuca bibl.a 4 na specijalnim bibliografijama:radnickog pokreta.Institut je izdavao i : -Bibliografiju Jugoslavije-(u petnaestodnevnim i msescnim sveskama)odnosi se na knjige. opis publikacija.Bibliografskom odeljenju instituta bio je poveren najodgovorniji zadatak:priprema i publikovanje tekuce bibl.iako se smatralo da bi trebalo da ih bude 40 s obzirom na postavljene zadatke : -prikupljanje.g -Bibliografiju Jugoslavije koja se odnosi na clanke i priloge u casopisima.g uredbu o osnivanju Bibl.. Jugoslavije. . Od 1952.Pocetkom 1950.Sa njima su se pretresla brojna tehnicka strucna pitanja oko izrade bibliografije. Zbog svega toga se prionulo proucavanju svih relevantnih publikacija o teoriji bibl.vodi se od 1950.posao je bio olaksan. gradje -izdavanje tekuce bibl. U to vreme sve vise sazreva ideja da bi Bibliografski institut bio najpozvaniji da publikuje tekucu bibl.istrazivanje i obradjivanje bibl.Posto se vec ranije odustalo od varijante Tropovskog.svestan velike odgovornosti ovog poduhvata.g. Pocetkom 1950.doneta uredba o obaveznom primerku po kojoj su izdavaci i stampari biliduzni da dostave Institut obavezan primerak svih svojih izdanja.cak se diskutovalo i o formatu i o boji korica.g.Kasnije kada je Institut nabavio svoju stampariju.

podatak o jeziku dela.Drugi deo ove knjige on je nazvao Katalog knjiga Slaveno-serbskih.formatu. .iako ostavlja terminolosku nedoumicu.rad koje kasnije nastaviti Jugoslovenski bibl.brosure i muzikalije 1945-1967 -Bibl.On je prvi koji svome pregledu daje odlike prave bibl.(JUBIN).Dimitrije Teodosije.Od 2003.autor.periodike.objavila je svoj katalog negde izmedju 1772-1774 god. Naslov.dakle.g JUBIN se nalazi u sastavu NBS. Ovaj Solaricev katalog razlikuje se od ostalih slicnih knjiga i po ozbiljnosti predgovora.rodom Grk. u Veneciji.drugi put o sadrzaju dela). delo objavljeno kao samostalna monografska publikacija koja predstavlja izdavacku delatnost Dimitrija i Pana Teodosija . PAVLE SOLARIC “Pominak knjizeski” prvo je bibl.JUBIN ce i posle raspada SFRJ obavljati pojedine funkcije nepostojece centralne biblioteke..redovno obuhvata naslov. Jugoslovenski bibl.veku i prvi srpski katalog uopste. gradja-knjige. prevoda u SFRJ izlazi godisnje od 1969 -Bibl. Javlja se dilema da li je njegovo primarno opredeljenje bilo da sacini katalog izdanja D. jedinici nije ponavljan vec je obelezavan linijom.a predgovor je istorijat srpskog stamparstva u Veneciji kako ga je P.nekad o ilustraciji.izdao je 1810.Uz ove bibl. Jugoslavije. i P.g. zvanicnih publikacija SFRJ.odrednica knjige i graficki je istaknut povlacenjem prva tri slova u levu marginu.Ni po kojoj osobini Pominak nije trgovacka knjiga radi trgovine knjigama.g.sumnje i nedoumice svoga traganja za pocecima i razvojem srpske stampane reci.Solaric znao i video. slozene po azbucnom redosledu naslova.kojim su obuhvacene slaveno-serbske knjige stamparije Teodosijevih.nekada su se stampali uz svesku. “Pominak knjizeski” gde je zapisao svoja znanja.Naslov je.a nekada su stampani i kumulativni.Prvi je objavio venecijanski stampar .mestu i godini izdavanja. vec bile obuhvacene oznacene su simbolom. SRJ.uz povremenu napomenu (ne uvek iste vrste.jasno ukazuje na sadrzaj.Bibliografski opis.g.ali tada samo za SRJ.izlazi od 1971. 42. Teodosija ili bibliografiju srpske knjige. institut izdaje i povremeno pojedinacna izdanja -Jugoslovenska retrospektivna bibl.prvi put u 18.uz dosledno koriscenje istih simbola.sto predstavlja utemeljenje prakse pozivanja na druge izvore.Samo poglavlje koje nosi naziv katalog jeste bibliografija.izdavanje ISBN/ISSN broja. Ova izdavacaka kuca o kojoj pise Solaric.dakle po nameni i po opisu knjiga.venecijanska stamparija Teodosijevih. pojavljuju se i predmetni i imenski registar.Knjige koje su ranijim katalogom Teodosijevih iz 1800.Obavljao je i dalje bibliotecke poslove od nacionalnog znacaja:izrada tekuce bibl.licenca za prevod i izdavanje UDK tablica.Isto naslov u narednoj bibl.-informacioni institut. roto-stampe i stripova 1971-72 -Katalog strane periodike u bibliotekama SFRJ 1919-1968 -Katalog strane periodike u biltenu Jugoslavije 1957-1961 Ovo je bio sam pocetak kada se pocelo sistematski raditi natekucoj bibl.a po drugi put u poslednjoj godini toga veka-1800.stampanih Dimitrija i Pana Teodosija.jednom godisnje -Bibl.pismu i ceni.a drugi njegov naslednik Pana Teodosije.

Prva je-da obelodani svoja saznanja o srpskom stamparstvu.casopisa.bolje reci da je to samo po izuzetku cinio. Ocevidno je da je o pocecima rada stamparije Teodosijevih znao dosta.g u mletackoj stampariji Bartola Djinamija.Godinu izdanja je belezio samo ako ju je nalazio na koricama knjige.v.kulturne i ekonomske uslove razvoja glagoljicke.U opisu je redovno navodio mesto izdanja.zatim naveo kolofon sa strane 273 Psaltira. jedinica:14.Ovu je graficki odvojio od opisa.novina ili kalendara.cirilicke i latinicne stampane knjige u 17. autora dela nije znao.kao i odsampavanja na njima mesta izdanja nije dokucio. Cela knjiga . .U svakoj jedinici je navodio kojom vrstom slova je knjiga stampana:gradjanskom ili crkvenom cirilicom ili glagoljicom.”ali za razliku od L.a drga da objasni drustvene i politicke.Redovno je zapisivao da li je delo prevedeno i sa kojeg jezika. Solaric je jedini pored L.format i broj strana.pa je za neke knjige napiso da su izdate u Moskvi.ali nije znao sve i valjano.Format i obim knjige i cenu je obavezno unosio u opis.. Solaric za nju tvrdi da je to najstarija slovenska knjiga. U tom kontekstu prikazao je i “Psaltir Davidov” poslednju knjigu ranog srpskog stamparstva objavljenu 1638.Zapravo u samom katalogu su navedene knjige stampane iskljucivo u tipografiji Teodosijevih.sastavljali su bibliografije i objavljivali ih u okviru neke knjige.znakove interpunkcije.nego je prvo dao sadrzaj dela. opisa:naslov. oko datiranja knjiga.Svi drugi. U Katalogu on je opisao 72 knjige.bilo da mu nisu stavili na uvid.Tajne Dimitrija T.Taj opis je remek delo rane srpske bibliografije.a hrvatske je autor pominjao samo u okviru rasprave o pocecima i razvoju srpskog stamparstva. je Pana Teodosije objavio u prvim godinama 19.ukoliko su ih imali.oba njena dela i traktat o razvoju srpskog stamparstva i Katalog izdatih knjiga u Teodosijevoj stampariji-plod su dve Solariceve zelje i jedne teznje. i 18.Van kataloga opisao je jos 8 knjiga.i one su sve srpske.ali pravog autora nije uvek navodio.jedini pre Stojana N.Katalog je sredjen po azbucnom redu naslova knjiga.iako su izasle iz ove stamparije.godinu i mesto izdanja.v.on je pohitao da je bibliografski opise.Zato je u njega srazmerno veliki broj nedatiranih bibl. Na pune 4 strane.medju kojima je 8 hrvatskih.i to onako kako je na knjizi odstampano.od kojih su 42 iz 18.napisao vrlo zanimljivu anotaciju.medju kojima je 7 hrvatskih.Odrednicu nije izdvajao.Pisane podatke o svemu tome po svoj prilici nije imao u rukama. Bibliografsku belesku nije gajio.on nije pobrojao samo konvencionalne elemente bibl.Musickog zabelezio Orfelinovo delo “Zitije Petra Velikog.od Orfelina do Subotica.bilo da ih Teodosijevi nisu sacuvali.M. U ovoj knizi je opisao 80 knjiga.o knjizi Jevrema Lazarevica.On je prvi kod Srba napiso iskljucivo bibliografsko delo kao samostalnu knjigu.Kada su ga istrazivanja dovela do ove knjige.a 3.Samo je jednom.a onda je prikazao graficka resenja slova-njihov oblik i brojnu vrednost.Ako nije bio siguran u to. veku ne samo za Srbe nego i za Hrvate.on jednostavno godinu nije belezio.

veka obecavsi da ce u svakom broju Serbskog letopisa pruzati kratka obavestenja o delima slavenskih spisatelja uopste.a zapostavljaju pracenje strane knjige.Iste godine urednici (D.Priblizno je jednak broj popisanih domacih i stranih knjiga.dok za clanke u casopisima postoji samo opsta napomena. opis strane periodike prosiruje podatkom o periodicnosti izlazenja.g. Magarasevic samo jasnije uoblicava Davidoviceve pionirske pokusaje. naporima tokom celog 19.a u tri broja cak i francuske.a nesto kasnije . U nacionalno romanticarskom zanosu naucnici se sve vise okrecu srpskom naucnom i umetnickom stvaralastvu.ali bez prekida raste interesovanje za upoznavanje knjiga na stranim jezicima i stranih knjiga koje se odnose na istoriju.a duzina opisa kod jednih i drugih se bitno ne razlikuje.knjizevnost i folklor srba.g.43.veka cesci su napisi o slavenskom knjizestvu koji su i bibliografski bolje potkrepljeni.g.Davidovic) otvaraju i sasvim zasebnu rubriku pod naslovom Knjizestvo slavensko. BIBLIOGRAFIJA STRANIH KNJIGA Pocev od 1819.Kod Stamatovica primaran je pregled zurnala.vesti o stranim knjigama ne samo ruskim vec i onim iz Pozuna. U periodu od 1819-1824. Josifa Dobrovskog). Dodatku zabelezile i prvi bibl.italijanske i bugarske knjige.Objavljuju se vesti o izlazecim ili vec izaslim srpskim knjigama ili knjigama koje se ticu Srba.a bibl.u kojoj u nekoliko narednih brojeva predstavljaju knjige ceskih i poljskih autora (npr.postepeno. kada je u Novinama Serbskim u rubrici Smesice knjizestvene zabelezena prva knjiga na nemackom jeziku koju je napisao i u Pesti objavio Johan Caplovic. predstavljena najnovija ruska i poljska knjizevnost.koja se ne odnosi na Srbe.Nakon perioda zatisja u parcenju strane knjizevnosti urednistvo casopisa Javor se odlucilo da pod naslovom “Iz slovenskih knjizevnosti” belezi novije vaznije proizvode iz svih naroda slovenskog plemena.Tako je u Serbskom Letopisu 1839. Milos Popovic objavljuje “Pregled literature” koji se ne odnosi vise samo na srpske .Madjarske i Nemacke javljaju se samo u rubrici Smesice i iskljucivo se odnose na tekucu produkciju.On ce pod naslovom “Znatniji spisatelji Ruski…” okupiti 19 ruskih autora.Sedmica.ceske i slovenacke knjizevnosti.poljske).gazeta i almanaha.Stoga su pregledi ruske.Popovic je prvi sistematizovanoj gradji dao i odgovarajuce nadnaslove.Beca.Pise rad “Rusijsko knjizestvo” i objavljuje ga u svesci 1832. Istovremeno Pavle Stamatovic u Serbskoj pceli prati Magaraseviceve postupke..list za nauku i zabavu.Retki su bili clanci posveceni iskljucivo analizi stranih knjizevnosti.Od trenutka kada Magarasevic prestaje da uredjuje Letopis.vec i na ostle slovenske (ruske.Iste godine su Novine serbske u tzv.Od tada u srpskoj bibl.Predstavljajuci slovenske knjige.u svome knjizevnom delu orjentisao se prema madjarskoj i nemackoj knjizevnosti.a Serbski letopis se pojavljuje tek 1824.U vreme kada su periodicna glasila donosila vesti i prevode iz francuske i ruske literature.g. nisu ni retke ni beznacajne beleske o stranoj knjizevnosti.promenama u urednistvu i prikazom sadrzine publikacija.ispunjavale su skoro redovne rubrike vecine glasila toga doba.Georgije Magarasevic programskim zapisom u prvoj svesci daje okvire bibl.u najsirem smislu te reci.ceske. nema redovnih vesti o stranim knjigama jer Novine serbske prestaju da izlaze 1822. podatak o knjizi (Ruska biblija) objavljenoj u inostranstvu.ali pojedinacne vesti o novim knjigama stampanim u inostranstvu.Monografske publikacije zastupljene su kompletnim bibl.g.g.a u cilju poredjenja prevoda na srpskom i ruskom jeziku.bile one posvecene Srbima ili ne. Od 40-tih god 19. podacima.

je pocvecena njihovim paleografskim.stampaju se redovno i bibliografski popisi srpskih i zasebno srpsko-hrvatskih izdanja..zadrzali su svoju . Pojam srbulja se odomacio u tekstu Adama Dragosavljevica u 19.koji je uklonio dileme u vezi bibl.francusku i madjarsku knjiz.g.one koje objavljuje casopis Strazilovo bave se prevodnom knjizevnoscu.g.hrvatskoj. 44.g.predmetno ogranicava svoja interesovanja. nastajale u zelji da citaocima predstave strane knjizevnosti.beloruskim.uz povrsan pregled crkvenih knjiga bez pouzdanih podataka.hrvatske.vrste slova i iliminacija.srbulje su i rukopisne i stampane knjige crkvenog karaktera na srpskoslovenskom jeziku. pracenje slovenske knjiz.ukrajinskim.u izucavanju srbulja.ortografskim i jezickim osobenostima.poljskim.koji je zapravo kratka hronika od Cirila i Metodija do patrijarha Makarija.g.veku.kvaliteta i porekla hartije.poljske i bugarske. (za srpaku knjigu granica je pomerena na 1638.pre svega u pogledu tehnike pisanja i stampe.mada uredjivan sredinomm 20. veka ponudjena je zlatna sredina.vek.nedovoljnosti pouzdanih formalnih podataka (poput imena autora ili prepisivaca.poput Pavla Solarica.veka.izdavackim kucama i knjizevnicima ne mogu biti lako dostupne.veka karakterisalo interesovanje za nemacku.Originalana izdanja u Srbiji nisu razdvojena od prevoda ili studija posvecenih srpskim piscima u stranim zemljama..Ozbiljna paznja.Tako je na medjunarodnom nivou i nastao opsti standard za bibl. Uz vesti o ruskim.a 70-te i 80-te god.odredjuje stepen njihove vaznosti za kulturu jednog naroda.uglavnom hronoloski.ceskoj) i stranim (nemackoj i engleskoj) knjiz.Kronika izvestava uporedo o slovenskoj (srpskoj.bugarskim.veka pociva na principima kakve su osmislili i srpski bibliografi s pocetka 19. opisivanje antikvarija ISBD(A).ali ipak unutar tipskog opisa.g.BIBLIOGRAFIJA SRBULJA Stare i retke knjige zasticene su Zakonom o kulturnim dobrima koji.slovackim.koji je cuvao odlike srpskog narodnog govora. rad O poravljanju slvenskih crkvenih knjiga. Dok su prethodne bibl.Bibliografski opis ukljucuje samo prezime i ime autora.veka.Ova revija donosi vesti iz svih slovenskih knjiz.na samom kraju 19.mesta i godine izdavanja).namecu fleksibilniji pristup svakom opisivanom primerku.zagusen brojnim novim izdanjima u zemlji.listu za zabavu.Starom i retkom knjigom na jugoslovenskim prostorima smatraju se publikacije di 1867. slovenackim izdanjima.tipa poveza. opisa i ujednacio principe u radu.stare srpske stampane knjige bile su predmet popisivanja bibliografa.do usvajanja Vukovog pravopisa..Napomena cesto upucuje na sadrzinu sa ciljem da preporuci delo.Dok su inkunabule stampana izdanja do 1500.naslov dela i eventualno knjizara kod koga se primerak moze nabaviti.a srpske pisce usmere na prevodjenje umetnicki vrednih dela.U Novinama serbskim objavljen je 1816..naslova sa naslovne strane..pouku i knjiz.ceskim.Francuski bibliografski zbornik Revue des etudes slaves.Traganje za pocecima srpskog stamparstva za cilj je imalo utvrdjivanje njegove uloge u formiranju i istorijskom razvitku srpske kulture.Neki od bibliografa. Specificnosti prvih knjiga.dok postoje predlozi za 1900.).Unutar nacionalne zastupljena je i strucna podela.koje joj bez saradnje sa stranim glasilima. Jos na samom pocetku 19.redovni prilozi u svakom broju. 20.kao medjasnu za novi vek.Dok je sredinu 19 .upravo tako razvrstanim po geografskoj i nacionalnoj pripadnosti..posebno u inostranstvu.Otuda u Zori.

njegov tekst Pocetak opisanija srpski manastira prvi je bibl.Glasnika Cetinjskog istorijskog drustva.postojecih stranih bibl. rat i Zapisa.meceni.godini stampanja i pripadnosti knjige jednom manastiru.I to ne samo stoga sto su mu zapisi brojni. Saznanja o srbuljama cesta su u opisima crkvene i manastrirske imovine ukljucenim u putopisnu prozu.Pavel Jozef Safarik.Panta Sreckovic.Georgije Magarsevic. Stare srpske knjige nijednom od bibliografa 19.a prema zapisima i eventualnim ostecenjima i njen istorijski put i nacin na koji je nabavljena.Musicki je tsko popisao 23 stare srpske knjige koje je licno video u 24 manastira.ali su 30-tih godina o njima pisali Vuk Karadzic.prilozima u Serbskom letopisu.opisujuci cak i izgled primerka i karakteristicne zapise na njegovom pocetku i kraju.navodeci pouzdane podatke o naslovu.srpske manastire i njihove riznice predstavljali su Dimitrije Krestic. prilog o srbuljama sa jasnim i sazetim obrazlozenjem bavljenja ovom temom.legendama koje o njemu kruze. .Narodnih novina. Georgije Magarasevic je i u naslov svoga rada uneo sintagmu “staropecatne knjige”.u izvodu ili celovit.Javora.iz manastira Bodjani. Istrazivanja nisu okoncana ni u nase doba (Dimitrije Bogdanovic.oblik naslova i vrsta inicijala.poput Lukijana Musickog i Georgija Magarasevica. Stare srpske knjige provlacile su paznju malobrojnih istrazivaca.Naglasavajuci gde se knjige nalaze.predstavljajuci ne samo srpske.stamparu.Beocin.a pred II Sv.jer je bavljenje njima iziskivalo dobro poznavanje kulturne proslosti srpskog naroda.Brankovog kola.ktitoru i zidaru.veka nisu bile iskljuciv predmet interesovanja. srpskih rukopisnih i stampanih knjiga..Milos Popovic.istaknuti su radovi Stojana Novakovica.arhimandriti Leonid i Nicifor Ducic.formatu.vec i zato sto je probleme koje drugi nisu ni primecivali on teoretski rasvetljavao.Mada se Vuk Karadzic nije bavio bibliografijom.knjigama.vec i ruske.veku.tezili sto vecoj potpunosti.godini izdanja.izdavacu.dimenzije su izrazene u desetim.Dejan Medakovic…).Karadzic je preduhitrio Georgija Magarasevica kome je ova beleska svojstvena.stotim i hiljaditim delovima metra.predocava i tekst pogovora.sveobuhvatni i pouzdani.Obilazeci razne manastire.Dusan Pankovic.sposobnost nepogresivog diferenciranja stamparija. Na slican nacin poput Vuka i Magarasevica.velicina slova.materijalni opis pripada drugom nivou.uskracujuci nam informacije o broju strana.Sava Petkovic. srbulja dao je Pavel Jozef Safarik.Kovilje. Tako Novakovic precizira odredjenje formata i opis straih knjiga daje u tri nivoa:istice naslov jezikom i pismom originala. prirucnika Sopikova i Smiridina.natpisima i popisima.Adam Dragosavljevic. Najpouzdaniju i najsveobuhvatniju bibl.mestu.U svojim knjizevno-istorijskim studijama.Safarik je pokazao suvereno poznavanje drustvene i kulturne istorije srpskog naroda.Kako u opstoj istoriji bibl.narocito na stranicama Glasnika Srpskog ucenog drustva.tako i bibl.paznju samo na “zasnovima” srpskog stamparstva u Veneciji u 17.u skladu sa svojim sveslavenskim opredeljenjem.on ce u njima naci tridesetak rukopisnih i tri stampane knjige.narocito razvoja stamparstva.izbrojani su i listovi i stranice.samokriticnost i naucnu opreznost.dok su drugi.navodi datum stampanja.Zalazuci se da opis svakog manastira sadrzi podatke o mestu zidanja.

) koja su 1899.velicinu. U grupu jugoslovenskih standarda spadaju: -Priprema rukopisa za stampanje -Naslovni listovi za knjige -Medjunarodno standardizovano numerisanje monografskih publikacija -Medjunarodno standardizovano numerisanje serijskih publikacija -Uoblicenje periodicnih publikacija -Bibliografska manseta -Uoblicenje clanaka u periodicnim publikacijama -Registar publikacije -Kratak sadrzaj periodicnih publikacija u drugih dokumenata -Bibliografsko citiranje.predstavljaju pouzdan oslonac bibliografima.tehnoloskih uslovljavanja njenog razvoja.shvacena kao normiranje.koje istovremeno. Nimalo ne kasneci za savremenim nastojanjima u svetu.priznavanje jedne mere kao norme.opisivanje latentnih dokumenata Postoje i medjunarodni standardi.bila usvojena u skoro svim skandinavskim..g. prihvacena od pruske vlade i svih nemackih biblioteka (Pruske instrukcije). donela Uredbu o standardima i formiranju Savezne komisije za standarde.proizvodi i usluge..kulturnih.veka.cesto se zasnivala na minimumu kvalitativnih i kvantitativnih preporuka.svodjenje na pojedinacnu meru.kao ogranicenja.materijali.ekonomskih.kada je osnovan i Savezni zavod za standardizaciju kao nosilac aktivnosti u vezi sa proglasavanjem standarda i tehnickim normiranjem kvaliteta.Nemacka kataloska praksa .da bi kasnije uz izvesna prilagodjavanja.Prvi zakon o standardima formulisan je i usvojen 1960.ODNOS BIBLIOTEKARSTVA.s druge.Kako je bibliotekarstvo kao struka usko povezano sa izdavastvom.ne cudi sto pojedini standardi istovremeno obavezuju obe delatnosti sa zeljom da se postigne laksa i brza dostupnost publikacija i informacija korisnicima.naucnim radnicima i bibliotekarima.u kojima su se .Jugoslavija je 1946.Standardi su strucno osmisljene.kao maksimalna nedostizna opterecenja.bila je predmet organizovanog i sistematskog rada jos krajem 19. sredjivanje. Procesi izrade kataloga i bibliografija se do srednjeg veka ne razlikuju.g.srednje i istocnoevropskim zemljama.ali i zbog geografskih.a narocito posle II Sv.u razlicitim okruzenjima.g.usvojeni u jugoslovenskoj biblioteckoj teoriji i praksi. i za katalog formulisu se i samostalno objavljuju prvi opsti principi koji vise nisu samo prateca tumacenja nacinjenih pregleda literature. Standardizacija u oblasti bibliotecke delatnosti.zasnovana pre svega na bibliografijama nemackih knjiga stampanih do 1700.za bibliografsko opisivanje svih vrsta publikacija.oblik i dimenziju.propisivanje.dozivela je vrhunac krajem veka u instrukcijama Karla Diackog (1886.s jedne strane.sadrzaj publikacije i odnos prema drugim radovima i zbivanjima.ili namenu.IZDAVASTVA I KNJIZARSTVA NA POLJU STANDARDIZACIJE Standardizacija.bibl.g.dozivljavane. kao preteca ISO (International organisation for standardization) oformljene 1946.javno u praksi proverene preporuke.Standardi su prevashodno namenjeni izdavacima i urednicima. rata.g. U 19. veku i za bibl.propisivanje uslova koje treba da ispunjavaju sirovine.45.g.sastav. Medjunarodno udruzenje za standardizaciju (ISA) osnovano je 1926.sa insistiranjem na alfabetskoj odrednici.zbog raznorodnosti i sirine obuhvata struke.politickih.ali se istovremeno suocavaju sa nacelnim problemom da li je bitnije tacno predstaviti izgled naslovne strane.

g.i komponentne delove ISBD(CP) 1988. . Medju pojedincima koji su unapredili kataloska pravila bio je i Carls Ejmi Kater.. Definisanje ISBD-a..kartografsku gradju ISBD(CM) 1977.uz dopustenu subjektivnost bibliografa samo u podrucju napomena..kao predgovor katalogu Biblioteke Britanskog muzeja. veka i u osnivanju drzavnih bibliografskih drustava i instituta sirom sveta.pravopisnih pravila.geografskih ogranicenja.g. U teznji da objedini americku katalosku praksu Kongresna biblioteka je 1908.Potreba za skracivanjem pojedinih bibl.Usvajanjem Pariskih principa.za neknjiznu gradju ISBD(NBM) 1977.kreiranog 1970.g.g.nacionalnih.g..1978.bibliotekar Britanskog muzeja koji je 1841.kada je u Parizu odrzana Medjunarodna konferencija za katalogizaciju.Medjunarodni standard za bibl.za serijske publikacije ISBD(S) 1977.odrzala do 1961.g.izmedju ostalih i Antonio Panici.omogucilo je unifikaciju opisivanja.g. i kataloskih jedinica.opsteg i za svaku vrstu bibl.kao i konverziju podataka u masinski citljivu formu.Medjunarodni standard za bibl..transkripciji.takodje..muzikalije ISBD(PM) 1980. praksu postavljena masinska citljivost bibl.. opisa prouzrokovala je formulisanje i objavljivanje dela Principi bibliografskog opisa Valtera Grega i Fredsona Bouersa 1949.obaveznom navodjenju izdavaca i paginacije. olicavao se tokom 19.preispitivano i dopunjavano do 1850.g.. 20.g. u Briselu uz istaknuto ucesce Majkla Gormana.i pored svega.g.nije dostignut pre 70-tih god. objavila nekoliko prirucnika sa pravilima za razlicite vrste bibliotecke gradje.kada je kao osnovni uslov pred katalosku i bibl.priblizilo bibliografsko i katalosko opisivanje.u nemackoj kataloskoj praksi prihvacena su nova pravila RAK 1977.g. opisivanje. Medjunarodni dogovor oko usvajanja opstih pravila za bibl. veka..Problemima korporativnog i anonimnog autorstva.Doneti su:standardi za monografske publikacije ISBD(M) 1974.Ono je.g. gradje.u kojima postoji tacno utvrdjeno mesto za svaki pojedinacni podatak. i 20. Prvi bibliografski format MARC koji je omogucavao masinski unos i obradu podataka konstruisala je Kongresna u saradnji sa drugim bibliotekama razvijajuci ga do nivoa standarda 1967. opis svih tipova publikacija ISBD(G) donet je 1977.g.mestu i funkciji clana i predloga u autorskoj odrednici.bez lingvistickih.objavio 91 pravilo.posvetio se.g.g.g.staru i retku knjigu ISBD(A) 1980.kao i sistem simbola. opisivanje pociva na stabilnoj shemi opisa kroz osam podrucja. Porast interesovanja za bavljenje bibl.prilagodjavajuci ga kasnije zahtevima zainteresovanih zemalja i uzdizuci ga na nivo medjunarodno prihvacenog standarda UNIMARC.

g.023 (1981.bibliografa i dokumentarista.prikazivacima.recenzentima. citiranja takvog sadrzaja i oblika koji ce olaksati identifikaciju citiranih izvora i tako doprineti punom razumevanju i koriscenju tekstova od strane citalaca.g). citiranje je skup dovoljno tacnih i podrobnih podataka na osnovu kojih se neka citirana publikacija ili neki njen deo moze identifikovati.a delom u primedbi -da je potpuno ukljuceno u tekst Mogu se citirati: 1. opis sastoje se od istih elemenata. BIBLIOGRAFSKO CITIRANJE Bibl. .Ovaj standard se odnosi na sve publikovane i nepublikovane. citiranje je izradjen standard JUS Z. citiranje moze imati sledece oblike: -da cini deo indikativne ili analiticke bibl.)citiranje priloga ili clanaka -citiranje priloga u knjizi ili drugoj posebnoj publikaciji -citiranje clanaka ili priloga u casopisu ili serijskoj publikaciji Bibl.023 iz 1968.Za bibl.)casopisi ili druge serijske publikacije -citiranje casopisa (ili serije) kao celine -citiranje dela zbirke ili odredjene sveske 3.A4.46.nastao revizijom standarda JUS Z.)knjige ili druge posebno izdate publikacije -citiranje publikacije kao celine -citiranje odredjene strane ili odlomka 2. citiranje i bibl. (spiska literature) -da predstavlja zaglavlje prikaza ili recenzije -da predstavlja primedbu didatu tekstu (pri dnu strane ili sasvim na kraju teksta) -da se nalazi delom u samom tekstu.ali uglavnom nemaju istu svrhu. Svrha ovog standarada je da autorima.A4.urednicima i izdavacima tekstova omoguci stvaranje bibl.bibliotekara.primarne i sekundarne dokumente u kojima se citiraju druge publikacije Bibl.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful