P. 1
Bibliografije skripta

Bibliografije skripta

|Views: 898|Likes:
Published by tralalalal

More info:

Published by: tralalalal on Nov 28, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/10/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1. BIBLIOGRAFIJA-definicija pojam
  • 2. BIBLIOGRAFIJA-predmet,zadaci
  • 3. METODE BIBLIOGRAFSKOG RADA
  • 4.PRINCIPI IZRADE BIBLIOGRAFIJA
  • 5. BIBLIOGRAFSKI OPIS
  • 6. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS KNJIGA
  • 7. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA
  • 8. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS CLANAKA
  • 9. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS NEKNJIZNE GRADJE
  • 10. BIBLIOGRAFSKA ANOTACIJA-NAPOMENA
  • 11. RASPORED BIBLIOGRAFSKE GRADJE
  • 12. BIBLIOGRAFSKI IZVORI
  • 13. REGISTRI U BIBLIOGRAFIJAMA
  • 14.;15.;16.VRSTE BIBLIOGRAFIJA
  • 17.OPSTE NACIONALNE BIBLIOGRAFIJE
  • 18. MEDJUNARODNA BIBLIOGRAFIJA
  • 19. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA
  • 20. TEKUCA BIBLIOGRAFIJA
  • 21. ZAVICAJNA (REGIONALNA) BIBLIOGRAFIJA
  • 22.BIBLIOGRAFIJA PERIODIKE
  • 23. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA
  • 24. PERSONALNA BIBLIOGRAFIJA
  • 25. BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA
  • 26.SMESICE KAO ZACETAK SRPSKE BIBLIOGRAFIJE
  • 27.BIBLIOGRAFIJA U 18. VEKU
  • 28. ZAHARIJE ORFELIN
  • 29. DIMITRIJE DAVIDOVIC
  • 30. GEORGIJE MAGARASEVIC
  • 31. ANTONIJE ARNOVLJEV ARNOT
  • 32. LUKIJAN MUSICKI
  • 33. PAVEL JOZEF SAFARIK
  • 34. STOJAN NOVAKOVIC
  • 35. MILOS POPOVIC
  • 36.DJURO DANICIC
  • 37. PAVLE POPOVIC
  • 38. GEORGIJE MIHAILOVIC
  • 39.SRPSKA BIBLIOGRAFIJA:1868-1944
  • 40.TEKUCA BIBLIOGRAFIJA JUGOSLOVENSKOG BIBLIOGRAFSKOG INSTITUTA
  • 41.BIBLIOGRAFSKI INSTITUT U ISTORISKOJ DIMENZIJI I DANAS
  • 42. PAVLE SOLARIC
  • 43. BIBLIOGRAFIJA STRANIH KNJIGA
  • 44.BIBLIOGRAFIJA SRBULJA
  • 45.ODNOS BIBLIOTEKARSTVA,IZDAVASTVA I KNJIZARSTVA NA POLJU STANDARDIZACIJE
  • 46. BIBLIOGRAFSKO CITIRANJE

BIBLIOTEKARSTVO IV Ispitna pitanja za školsku 2004/2005. godinu 1. Bibliografija - pojam, definicija, značaj. 2. Bibliografija - predmet i zadaci. 3.

Metode bibliografskog rada. 4. Principi izrade bibliografija. 5. Bibliografski opis - razvoj i uloga. 6. Bibliografski elementi za opis knjiga - u istorijskoj dimenziji i danas. Bibliografski elementi za opis starih i retkih knjiga. 7. Bibliografski elementi za opis serijskih publikacija - u istorijskoj dimenziji i danas. 8. Bibliografski elementi za opis članaka. 9. Bibliografski elementi za opis neknjižne građe. 10. Bibliografska anotacija - pojam i značaj. 11. Raspored bibliografske građe - vrste i uloga. 12. Bibliografski izvori (štampani, neštampani, živi) 13. Registri u bibliografijama. 14. Vrste bibliografija - po formalnom kriterijumu. 15. Vrste bibliografija - po hronološkom kriterijumu. 16. Vrste bibliografija - po načinu obrade. 17. Opšte nacionalne bibliografije - uloga i značaj. 18. Međunarodne bibliografije - uloga i značaj. 19. Retrospektivna bibliografija - uloga i značaj. 20. Tekuća bibliografija - uloga i značaj. 21. Zavičajna bibliografija - uloga i značaj. 22. Bibliografija periodike - uloga i značaj. 23. Bibliografija skrivena - uloga i značaj. 24. Personalna bibliografija - uloga i značaj. 25. Bibliografija bibliografija - uloga i značaj. 26. Smesice kao začetak srpske bibliografije. 27. Bibliografija u 18. veku. 28. Zaharije Orfelin kao bibliograf. 29. Dimitrije Davidović i njegov doprinos bibliografiji.

30. Georgije Magarašević kao bibliograf. 31. Antonije Arnovljev Arnot kao bibliograf. 32. Lukijan Mušicki kao bibliograf. 33. Pavle Josif Šafarik kao bibliograf. 34. Stojan Novaković i njegov bibliografski rad. 35. Miloš Popović kao bibliograf. 36. Đuro Daničić kao bibliograf. 37. Pavle Popović i njegov doprinos bibliografiji. 38. Georgije Mihailović i njegov rad na bibliografiji. 39. Srpska bibliografija: knjige 1868-1944. 40. Tekuća bibliografija Jugoslovenskog bibliografskog instituta. 41. Bibliografski institut u istorijskoj dimenziji i danas 42. Pavle Solarić i njegov bibliografski rad 43. Bibliografija stranih knjiga - razvoj, uloga i značaj 44. Bibliografija srbulja 45. Odnos bibliotekarstva, izdavaštva i knjižarstva na polju standardizacije 46. Bibliografsko citiranje

1. BIBLIOGRAFIJA-definicija pojam
Definicija bibliografije ne moze biti postavljena dok se ne prouci morfolosko, lekiskolosko,istorijsko,sociolosko i teorijsko znacenje ovog pojma.Polaziste svake analize je morfolosko poreklo reci:biblion (knjiga),grafein (pisati) koje upucuje na tumacenje bibliografije zaceto u 5. veku pre nase ere,kao postupak pisanja ili prepisivanja knjiga.Postupak prepisivanja zamenjen je u 17. veku postupkom opisivanja knjiga,sto je sadrzano i u opstim i uzestrucnim enciklopedijama i leksikonima.Godine 1885., Bertlo Marslen u Velikoj francuskoj enciklopediji uvodi pojam bibliografije kao nauke o knjigama sa gledista njihovog opisivanja i klasifikacije.Jos je 18.v. bibliografijom objedinjavao sva teoretska,istorijska,kataloska i merkantilna bavljenja knjigom,sto je ovaj pojam izjednacavalo sa bibliologijom,naukom o knjizi. Kroz vekove bibliografija je bila nazivana i srodnim imenima,koja su uvek isticala njen primenjeni karakter:katalog,indeks,biblioteka,leksikon,recnik,literatura,inventar,manuel, prirucnik, tezaurus,letopis,anali… Savremena ruska definicija bibl. bliska je ovim tumacenjima:”Bibl. je oblast znanja koja registruje stampane publikacije,prikazuje njihovu sadrzinu i daje sud o njihovom prakticnom,politickom i naucnom znacaju narocito kritickom beleskom o knjizi i piscu,odnosno ocenom njihove vrednosti.” Najobuhvatnija definicija bibl je ona uzeta iz americke enciklopedije: ”Bibl. je naziv za nauku,delatnost i najkarakteristicnije proizvode te delatnosti. -Kao nauka,bibl. je skup sredjenih znanja koja obradjuju knjige sa svih gledista,kako kao fizicke predmete,tako i kao nosioce ideja. -Kao delatnost,bibl. predstavlja tehniku za utvrdjivanje,sredjivanje i prezentiranje informacija o knjizi. -Kao karakteristican proizvod ove delatnosti bibl. je sistematizovan spisak knjiga zajednickog obelezja za odredjenu namenu.” Pojam bibliografije kod Srba terminoloski se utemeljuje u Letopisu Matice srpske.Njegov urednik Georgije Magarasevic sastavlja i objavljuje “Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” koje predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.U zasada najobimnijem i najpouzdanijem terminoloskom recniku na srpskom jeziku, Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva,Koste Grubacica, zapisano je:”Bibliograf-je onaj koji se strucno bavi bibliografijom,pise bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije.Zato bibliograf treba da bude dobar poznavalac knjige ,bibliotecke,stamparske i izdavacke delatnosti. Bibliografija kao naziv upotrebljavala se u znacenju najopstijeg pojma o knjizi (cak i prepisivanje i pisanje),narocito u smislu dobrog poznavanja knjige.Sada se upotrebljava vise u znacenju posebne naucne discipline i prakticne delatnosti na strucnom biblioteckom popisu i obradi publikacija ukljucujuci i rezultate te delatnosti tj. same popise publikacija koje su obradjene bibliografski.” Poput americke definicije valja istaci viseslojnost znacenja ovog pojma,polazeci od tvrdjenja da je bibl. nauka,u sta nas uverava njeno visevekovno trajanje,menjanje i dogradjivanje znacenja uskladjeno sa realnim izmenama u odnosu prema knjizi,biblioteci,klasifikaciji i razvoju nauka,i sto je najvaznije,ustanovljenje potpuno autohtonog naucnog metoda,bibliografskog metoda,na kome bibl. kao nauka pociva i “pozajmljuje” ga drugim naukama.

tipa.namenjen javnosti i u tu svrhu umnozen bilo kakvom grafickom tehnikom.Stojan Novakovic je jasno naglasio sirinu i objektivnost bibl. tacnost.bibl.koja pored opstih postavlja pred bibliografa i neke specificne zadatke.casopis. veku pridruzuje i casopis. obrade istice-“tekst.preglednost i maksimalna potpunost opisivanja.potpunost i doslednost zavise od stepena obrazovanja.S jedne strane bibl.opseznosti ili potpunog nepostojanja anotacije. ubrajaju se istrazivacka akribicnost.dakle.veku.preko stampane knjige.:”Bibl. prilog u strucnoj periodici i rezultati tzv.verovatno namerno neprecizna definicija kao predmet bibl.kakvi su npr.opsega ili namene bibl. moze tumaciti kao grana bibliotekarstva koje metodoloski utemeljuje kao nauku. Rezultat bibl.podrazumeva istrazivanja na polju spoznavanja. metod.U “Vili” koju je uredjivao.Metodoloski.a odgovoran pristup istrazivanjima i adekvatno obrazovanje preduslovi su koji se podrazumevaju za rad na svakoj vrsti bibliografije.uskladjeni sa unapred zadatim pravilima koja treba jedinstveno primenjivati.strukture.interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njezin je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini. pouzdanost.zadaci U odredjivanju predmeta bibl.u novije vreme i razlicitu neknjiznu gradju.odabranih po odredjenom kriterijumu.Nakon toga ona zakljucuje:”Bibl. i 18.def. BIBLIOGRAFIJA-predmet. istrazivanja i popisa moze uzeti bilo koji vid ljudskog stvaralastva iskazan u pisanoj formi tj.a sa druge strane metod klasifikacije. Vera Secanski.Siroka.sto sve obezbedjuje i njenu naucnost. Svaka bibl.prvo opsti.opisivanja i razvrstavanja gradje u skladu sa unapred zadatim programom.i kao samostalna nauka.a u 19.ideoloske angazovanosti. U opste zadatke svake bibl.a potom specijalizovan.Prema ovome.vise vredi. Potpuno je suprotan stav Vojislava Maksimovica po kome se za predmet ili objekat bibl. Posebni zadaci koji zavise od vrste. .ustanovljene namene.bibliografski i klasifikacioni i koristi ih u cilju sistematizacije ljudskog znanja i njegovih raznorodnih produkata.”Kriterijum za odabir uslovljava sistematizaciju bibl. bi glasila:Bibliografija je nauka koja ime sopstvene naucne metode.principima i ciljevima rada. je onoliko naucna koliko je pouzdana i obuhvatna.opisujuci promenu predmeta bibl. u obliku rukopisnog ili stampanog teksta.naucne discipline i savesnosti bibliografa. istrazivanja je popis publikacija uredjen po nekom zajednickom obelezju..a ne knjigu sto ne iskljucuje i rukopis ako je kao dokument namnjen javnoj upotrebi-ali ne rukopise kao pojedinacne spise.krece od rukopisne knjige.popisivanja.cija tacnost.dozvoljavaju razmisljanja o opravdanosti objektivnosti ili subjektivnosti.Tako se bibl.”Dakle tekst. 2..ali ne i rukopise koji ostaju predmet dokumentalistike i arhivistike. malih poligrafija.filozofske i politicke usmerenosti.kojoj se u 17. u istorijskoj dimenziji. bibl.ili prilog u publikaciji. se obavezno bavi celokupnoscu proizvoda pismenosti. primaran je formalni pristup koji u prvi plan postavlja pojavni vid obradjivanog nosioca informacija.kriticnosti ili suzdrzanosti od suda. magistarske i doktorske disertacije.vec namenjene publikovanju. doslednost. kao nauku utemeljuje bibl.knjigu.koja raspolaze metodoma bibliografije i klasifikacije.

pravila institucija i pojedinaca.postovanje redosleda postupaka od veceg znacaja. .Medju rezultatima istrazivanja lakse je izvrsiti selekciju ako su siri i obuhvatniji.koja cesto mogu biti putokaz za pronalazenje novih bibl.alfabetski i hronoloski pristup.Odredjivanje teme i ispitivanja obima i dostupnosti materijala 2.verovatno.Opremanje bibl.ostavljena je bibliografu koji treba da ih dosledno i jednoznacno upotrebljava za svaku bibl.periodike… zavisi i konacna preglednost i obuhvatnost bibl.objasnjavajuci svoj postupak u uvodnim napomenama.u dragocene izvore informacija i u dnevna desavanja.Bibliograf treba da bude podjednako dobro upucen u predmet koji ga interesuje. istrazivanja nacionalnih institucija. jedinica.Preciznost teme.Kolon klasifikacija.3.retko unapred utvrdjenim programima bibl.Odredjivanja pravila za opisivanje gradje 3..pa je stoga i predmet proucavanja posebne biblioloske discipline bibliografske heuristike (pronalazenje.Bez obzira na razlicite mogucnosti rasporedjivanja gradje.Danas se uporedo.kataloga.ali nejednako rasprostranjeno koriste:Klasifikacija kongresne biblioteke. recnika.istovremeno uporno opstaju ne samo negdasnja zvanicna pravila drustva bibl.Bibliotecko-bibliografska klasifikacija i Univerzalna decimalna klasifikacija.sirine konsultovanja pomocne literature.Od uspesnosti sagledavanja teme. umnogome su uslovljeni primenjenim pravilima bibl.leksikona.razlicitih bibl.istrazivacke vestine i dara za analiticko.Pouzdanost bibl. METODE BIBLIOGRAFSKOG RADA Metodologija rada na bibl.predvidjanja eventualnih poteskoca i nejasnoca. opisa i klasifikacije. Sistematizaciju gradje odredjuju predmet i namena bibl.sinteticno i komparativno sagledavanje prikupljenih podataka. Jasnost i upotrebljivost bibl.Konacno oblikovanje bibl zahteva predmetno znanje bibliografa i doslednu primenu odabranog principa selekcije i klasifikacije gradje.nego ako su nedovoljno jasni. pojedinosti.Mada zahtevi savremene obrade bibl. jedinicu. uglavnom je uslovljeno trenutnim zahtevima odredjene naucne discipline.zahteva najvise znanja. i pravila bibl.potkrepljeni prednostima automatizovanja obrade i klasifikacije daju prednost medjunarodnim pravilima za bibl.Prikupljanje gradje 4. Postupak prikupljanja gradje za bibl.manje ili vise uspesna.u svom konacnom obliku bile rezultat kolektivnih napora.a siguran put za njeno postizanje je opisivanje publikacija de visu kadgod je moguce.Stoga se kao izvori saznanja mogu navesti svi stampani.enciklopedija. izvora). odgovarajucim indeksima i napomenama Odredjivanje predmeta bibl.doduse formalne prirode i danas su najvise u upotrebi.jubilejima ili licnim interesovanjima.prirucnika.opisivanje i klasifikacija gradje 5. opis publikacija. preplice se sa pocetnom fazom.nestampani i zivi izvori.odluka o izboru pravila.skromni i neprovereni.sem kada su u pitanju retrospektivne i tekuce nacionalne bibl.analiziranje i sredjivanje raznih podataka iz bibl. ne razlikuje se od pristupa i procesa izrade drugih naucnoistrazivackih projekata mada je.vec i . osnovni je preduslov njene vrednosti.struktur bibl. koje su uglavnom .inicijalnih zahteva i namene omogucava bibliografu da se lakse opredeli za tip.Razlikuju se nekoliko faza u toku formiranja bibl: 1. opisa.Selekcija.strpljenja.ipak.

treba da bude redovan postupak..predgovor.pomocna.ogledi.a koja igra vaznu ulogu u ustaljivanju vestina. slozen strucan posao koji zahteva raznovrsno znanje.recnickim rasporedom u bibl.Takav posao iziskuje i sposobnost da se popisivanj gradje rasporedi i da se izrade prateci elementi uz bibl.ostale pomenute klasifikacije pocivaju na numerickom obelezavanju ili na kombinaciji slovnog i brojnog sistema. Principi koji moraju da se postuju u izradi svake bibl.osvrti.ili pogovor. radjena u skladu sa relevantnim strucnim zahtevima.da predstavlja spoj konkretnih cinjenica. U bibl.ali da to ucini tako da ih i ostali prepoznaju.a cesto se ovakvi tekstovi objavljuju uz bibl.kao sto su napomene. Bibl. i to ona koja podrazumeva da li je bibl.Traganje za najboljim nacinom sistematizacije rezultiralo je ukrstenim. radu je prepoznatljiva odredjena rutina koja je rezultat duze prakse.indeksi itd.kao sto je objavljivanju bilo kog dela obavezno prethode lektura i korektura.iznimnih slucajeva ili sirine prostora koji se otvara predbuducim istrazivacima.Iako se na izgled ovo cini kao pogodno mesto za trazenje mana ovakvog pristupa.bilo u vidu pogovora.koje ukljucuju uvodnu rec.prateca aparatura. kao konacan proizvod bude sto pouzdanija i savesnija. Svi kriterijumi za pretrazivanje koje ne moze da zadovolji zastupljena klasifikacija nadomestaju se registrima koji tako postaju neohodna.koji objedinjuje sve prethodne.rasprave i studije. putokaz su koriscenje bibl. obavlja mehanicki po ustaljenim postupcima koji proizilaze iz vec utvrdjenih normi..spisak koriscene literature i sadrzaj..Bibliografi mogu predstaviti svoje metode u pisanom obliku gde su im u tu svrhu od velike pomoci razliciti oblici tekstovaprikazi.kao i naucni pristup izvorima i literaturi koji sadrze podatke o predmetu istrazivanja bibliografisanja. su: -Raspored elemenata bibl.Za razliku od Klasifikacije Kongresne biblioteke koja se zasniva na naucnim grupama oznacenim velikim slovima abecede.teorijskih i metodoloskih polazista. Bibliografija je konacna tek posto je zaokruzena indeksima i napomenama. i opravdanje za bibliografa ukoliko je svestan izvesnih propusta. je .jos pogodnijom se namece provera bibl.treba da budu izraz vlastitih shvatanja svakog bibliografa koja nece izlaziti iz okvira teme bibl.pri cemu se bibliografi uvek opredele samo za jedan od dva priloga.registri. Predgovor i pogovor moraju imati takvu sadrzinu koja je potpuno zasnovana na predmetu bibl.bibliograf uvek mora jasno da formulise metode i potupke koje je koristio prilikom izrade odredjene bibl. 4.Tako predstavljeni oni se publikuju ili zasebno u knjigama ili u zajednickim zbornicima i periodicnim publikacijama. Takodje. i lakse se njom koristiti.pre svega.bilo u vidu njenog predgovora ili uvoda.ali se ipak nikad ne isticu kao zakljucni procesi u nastanku nekog naucnog ili knjizevnog dela.Redigovanje bibl. opisa -Postovanje standarda -Doslednost u opisivanju -Tacnost i preciznost -Objektivnost .jer ce na taj nacin oni bolje primiti bibl. Uvodne bolje nego zakljucne beleske.marljivosti i obaveze da svaka bibl.PRINCIPI IZRADE BIBLIOGRAFIJA Cesto se izrada neke bibl.

-Potpunost,obuhvatnost -Etnicki -Jezicki -Teritorijalni -Nacionalni princip

5. BIBLIOGRAFSKI OPIS Bibl. jedinica,danas precizno formulisana medjunarodnim pravilima za bibliografski opis raznorodnih publikacija,menjala se kroz istoriju.Za Zaharija Orfelina,prvog srpskog bibliografa,koji pokrece Slaveno-serbski magazin,na cijim je stranicama prva srpska bibl.,opis je nepotpun i nedosledan i ukljucuje dva osnovna dela:formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Za kraj 18. veka karakteristicno je da svaka bibl. jedinica ne sadrzi mesto izdavanja,izdavaca i stampariju,ali je cesto snabdevena napomenom,koja bibliografiju uzdize od informativne do rekomendirane. Dimitrije Davidovic pokretac Novina serbskih u becu u Smesicama koje u svojim novinama redovno objavljuje,prosiruje bibl. opis belezeci detaljno i pedantno jezik i pismo publikacije,format,obim i sadrzinu knjige. Svega deceniju kasnije,Georgije Magarasevic,prosiruje materijalni opis podacima o razlicitoj paginaciji,formatu,tablama ilustracija i dodatnim prilozima,cak predstavljajuci jednu stranu knjigu.Na osnovni opis nastavlja se cak i napomena koja ukazuje na sadrzaj dela,sto je postupak kasnije razradjen kod Milosa Popovica. Opis Milosa Popovica je sadrzajniji,cak i tehnicki bolje resen od prethodnih.Gornje polje bibl. opisa bez odrednice,sa naslovom,imenom autora,mestom izdavanja i izdavacem,ili stamparijom,kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno od cesto bogate napomene.Sve raspolozive podatke preuzima sa naslovne strane,materijalni opis knjige je detaljan.U njemu se,sto je apsolutna novina,razdvaja rimska od arapske paginacije,daje tacan podatak o ilustracijama,a nekad i o propratnoj gradji. Napomena svoj procvat dozivljava u bibl. A.A.Arnota jer sadrzi nekad podatak o posveti,drugi put citat iz neke knjizevne kritike ili bibl.,podatak o dodatnoj delatnosti pisca,o postojanju rukopisa i mestu na kome se cuva,cak i poziv za dalje istrazivanje. Organizovano i institucionalizovano bibl. se razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Inicijativa sekretara drustva Mite Cenica najbolje se u narednih desetak godina otelotvorila u bibliografijama Djure Danicica i Stojana Novakovica. Glasnik Srpskog ucenog drustva po prvi put je udomio i opis visetomnih publikacija u nivoima.Zajednicki elementi za vise knjiga koje pripadaju jednoj ediciji nalaze se u gornjem polju bibl. opisa,a ulogu odrednice preuzima naslov edicije. Detaljna specifikacija elemenata ukljucenih u opis i njihova tacna pozicija objavljena je prvi put u Glasniku knjizara.Ovaj casopis je sistematizovao prethodna znanja,ne uticuci bitno na buduci razvoj bibl. Pruska (1899) i Anglosaksonska pravila (1908) usloznila su i kodifikovala bibl. opis,uticuci na lokalna pravila drugih zemalja,kod nas na formulisanje Pravila Drustva bibliotekara.

Sedamdesete godine bibl. praksi donose preciznost i sirinu u izboru podataka,razdvojenih uvek jednoznacnim simbolima,citljivim u masinskoj formi opisa.pod okriljem Medjunarodnog saveza biblioteckih drustava (IFLA) doneti su standardi za bibl. opis svakog tipa gradje posebno:ISBD (M)-1974.g.,preradjen 1978.g.;ISBD (G),(S),(NBM),(CM) 1977.g.;ISBD (A) 1980.g. Centralizovana katalogizacija osmisljena je kao izrada jedinstvenih kataloskih listica,sa klasifikacionom oznakom na osnovu obaveznog primerka stampanih stvari i zapoceta 1968.g. u Jugoslovenskom bibl. institutu. Centralizovana katalogizacija,zbog selektivnosti koja je bila njena osnovna osobina,preopsirnosti i neprilagodjenosti opisa potrebama svakog tipa biblioteke,kasnjenja obrade i distribucije listica u odnosu na vreme objavljivanja publikacije,nije bila dugog veka,ni u inostranstvi ni u Jugoslaviji. Ulogu centralizovane katalogizacije preuzela je potom katalogizacija na izvoru,osmisljena u Velikoj britaniji 1876.g. kao predlog da autori sami izrade listic koji bi pratio knjigu. U SFRJ se sprovodi od 1978.g. na osnovu projekta Desanke Stamatovic,koji je obuhvatio analizu ucesnika u procesu,organizaciju rada,njen znacaj za izdavace i biblioteke i uvid u prethodna iskustva.Sve publikacije (izuzev skolskih udzbenika, geografskih karata,muzikalija,rotoromana,religiozne propagandne literature i publikacija koje podlezu grupnoj obradi) dostavljene kao maketa nacionalnoj biblioteci,opremaju se jedinstvenim kataloskim listicem,koji sadrzi odrednice za imenski,predmetni i strucni katalog kao i za uputne kataloske listice,cime se omogucuje racionalizacija biblioteckog poslovanja,sirenje medjubibliotecke pozajmice i razmena.Pre nacionalnih biblioteka prednosti i znacaj katalogizacije na izvoru su sagledale pojedine izdavacke kuce i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju,a dosledno,strucno i kontinuirano do danas ih sprovode NBS,bibl. Matice srpske,Narodna i Univerzitetska bibl. Kosaova i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju. Medjunarodna pravila za bibl. opis bila su neophodan preduslov i centralizovane i katalogizacije na izvoru.Pojava ISBD-a uslovila je i uspostavljanje Medjunarodnog standardnog broja knjige (ISBN) i Medjunarodnog standardnog broja za serijske publikacije (ISSN) koji ostvaruju vaznu medjunarodnu realizaciju u bitnim aspektima informativne i izdavacke delatnosti.Svi pomenuti projekti za ujednacavanje opisa i kodifikovanje knjige na medjunarodnom nivou doprineli su osmisljavanju Univerzalne bibl. kontrole (UBC) 1974.g. i njenom kasnijem uspostavljanju 1978.g. Definisano je da ona obuhvata pouzdanu kontrolu i siroku razmenu bibl. informacija na jedinstvenom nacionalnom nivou.

6. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS KNJIGA Bibl. elementi za opis knjige su: 1.)Ime i prezime autora,ravnopravnih i podredjenih koautora,imena i prezimena drugih saradnika:izdavaca,priredjivaca,pisca napomena,predgovora,pogovora,ilustratora itd.Autorovo ime je jedan od najvaznijih podataka pri opisu knjige.Ukoliko ime nije navedeno u knjizi ili je prisutan pseudonim autora,ili skracenice autorovog imena,na pocetku se mora utvrditi ime autora i kao takvo uneti u opis.Ako se autorovo ime javlja u vise oblika,treba uzeti onaj koji je najpoznatiji i koji se najcesce koristi.Autorovo ime se najcesce

stavlja pri vrhu opisa kao odrednica i to tako sto se obicno prvo navede prezime,pa licno ime,pri cemu se razdvajaju zarezom. 2.)Stvarni naslov i dopuna stvarnom naslovu Stvarni naslov predstavlja sadrzaj knjige na neki primeren nacin (knjizna jedinica se ne moze opisati bez stvarnog naslova);ako ne postoji naslov treba ga izvesti iz sadrzine dela.Duge naslove je cesto potrebno skratiti,ali tako sto ce se voditi racuna o smislu koji ce taj naslov nakon skracivanja imati.Podnaslov,dopuna stvarnom naslovu,predstavlja literarnu vrstu:uvod,udzbenik,drama,istorijski roman,izbor pesama.Uz stvarni naslov cesto ide i posveta tj. podaci o nameni i poreklu dela,povod izlazenja dela,jubileji,podaci o organizaciji koja je to delo sastavila,narucila ili izdala,podatak da li je delo stampano kao rukopis,podaci o registrima,ilustracijama,prilozima itd 3.)Podaci o izdanju se obicno ne izostavljaju i uvek je najbolje da se navedu u onom obliku u kome su dati u knjizi.Ako ih nema u knjizi,a iz nekog drugog izvora se utvrdi o kom izdanju je rec ili da je u pitanju prestampano izdanje,i taj podatak se unosi u opis.Originalno izdanje je prvo izdato delo od strane autora,odnosno izdavaca;kasnija izdanja zadrzavaju mogucnost menjanja,mogu biti uvecana,skracena,poboljsana sa uvodima itd. 4.)Impresum se uvek daje u utvrdjenom redosledu:mesto izdavanja (ili stampe),ime izdavaca,ime stampara,godina izdanja.Stampari su tvorci materijalne (spoljasnje) strane knjige,dok su izdavaci najcesce zasluzni za oblikovanje sadrzajne strane knjige. Mesta izdavaca i stampara mogu biti razlicita,dok je godina izdanja razresena na razlicite nacine:arapskim brojevima,slovima cirilice.Godina objavljivanj predstavlja jedan od najvaznijih podataka u impresumu.Ukoliko se utvrdi da godina nije navedena mora se ustanoviti ako je to ikako moguce.Do problema razjasnjenja prave godine dolazi zbog toga sto se u knjizi cesto nalaze razlicite godine izdavanja,pri tome je jedna na naslovnoj strani,druga na poledjini naslovne strane ili u kolofonu.Zato je kod ovog podatka veoma vazno da bibliograf utvrdi kada je knjiga zaista objavljena i da tu godinu unese u impresum pored one sa naslovne strane,sve druge godine moze naznaciti i obrazloziti u napomeni.I godina objavljivanja je ponekad pogresno navedena iz razlicitih razloga,a najcesci je cenzura. 5.)Obim knjige se odredjuje prema broju svezaka iz kojih je delo sastavljeno,broju odstampanih strana u svakoj knjizi i broju priloga.Obim je obicno kod knjiga novijeg datuma,obelezen paginacijom arapskim brojevima,ali je potrebno obratiti paznju prilikom utvrdjivanja broja odstampanih strana kojim je brojevima obelezen predgovor tj. da li paginacija obuhvata sve stampane strane,dakle,glavni tekst,ali i uvod,predgovor,pogovor,dodatke,priloge,sadrzaj i dr. 6.)Format knjige danas je uobicajeno da se format izrazava preko visine i sirine knjige u centimetrima.Kod merenja formata presudnu ulogu ima visina knjige,a u slucaju da je sirina knjige veca od duzine,to onda predstavlja poprecni format.Iza opisa formata pri detaljnim opisima sledi: 7.)Tiraz 8.)Povez-koji moze biti:brosiran,tvrd i mek povez,poluplatno,platno,koza;zastitni omot,kvalitet papira 9.)Cena knjige 9.)Naslov zbirke u koju je ukljucena knjiga

opis straih i retkih knjiga:ova uputstva se odnose na stampana dela posle 1500. jedinice -Recenzija sadrzi kriticko vrednovanje bibl.)Zbog teskoca pri reprodukciji nelatinskog pisma pisacim masinama i stampom.nelatinsko pismo se kod nas cesto prenosi na latinicu.kao i kasnije publikacije istog oblika. Postoji nekoliko vrsta bibl.)Izdavacka celina 7. jedinice ISBD(A) je medjunarodni standard za bibl. jedinice sa idejnog.)Napomene 8.Oznaka A predstavlja skracenicu od Ancien.)Podaci o tipu slova i stampi-cirilica.Antique.)Stvarni naslov i podaci o odgovornosti –opsta oznaka gradeje 2..ili se moze strucno sazeti.g. inkunabule zbog raznih osobenosti (pre svega nemaju naslovni list u danasnjem obliku.)za njih postoje posebna pravila: 1.)Podrucje rucnog otiska Bibl.da li je odredjeni broj primeraka na nekom posebnom papiru itd.navedenu koriscenu literaturu. jedinice u vidu razlicitih podataka o samoj bibl.da li je u pitanju rasprava.a na kraju opisa treba navesti u kojem je pismu stampana odredjena publikacija 2.)Podaci da li je izdanje bibliofilsko.godina.a nastao je zato sto se ISBD(M) nije bavio starom knigom.nemaju uvek tacan stvarni naslov i impresum.umetnickog.latinica..ISBD(A) je usvojen 1980.prepisujemo malim i pri tome upotrebljavamo velika slova prema danasnjem pravopisu.ako su uradjene rucno ili pomocu metoda koje produzuju tradiciju rucne izrade knjiga.g.da li sadrzi autorov potpis.dvobojna ili visebojna stampa. .Taj prenos treba obaviti po pravilima transliteracije. 12.vec skrecemo paznju na njih dodatnim znakom uzvika u zagradi. opis starih i retkuh knjiga. bibliografiju na kraju. 11.biografija) .g.)Izdavanje (mesto.)Izdanje 3.ili dati u kracem rezimeu bilo na domacem ili stranom jeziku.naziv stampanja dati u izvoru podataka izvan primarnog izvora podataka) 5.nemaju oznacene stranice i dr.naucnog gledista -Izvod/rezime je sazet pregled celokupne sadrzine bibl.politickog.)Podaci specificni za gradju ili vrstu publikacije 4.)Materijalni opis 6.Samo naslove koji su u celini ili delimicno pisani velikim slovima.koji obuhvata ona dela koja su objavljena pre 1801.u njima su koriscene brojne skracenice.Stamparske i druge greske ne ispravljamo.pa se osecala potreba da se i ta gradja obuhvati adekvatnim standardom.)Pravopisne osobenosti naslovne strane pri opisu cuvamo. -Referat ili apstrakt predstavlja strucni izvod sadrzine glavnih teza ili zakljucaka odredjene bibl.)Bibliografska napomena tu idu podaci o sadrzini knjige koja se moze predstaviti ili uopsteno (da li knjiga ima predgovor.zatim za starije tzv. 1.istorijski roman. jedinici.podaci o tehnici umnozavanja i sl.. napomene: -Anotacija predstavlja dopunu opisa bibl.10.antoligija.

7. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA Pod periodikom se podrazumevaju casopisi i novine koji se i po sadrzini i po nacinu objavljivanja razlikuju od knjiga.te se obim odredjuje tako sto se navode brojevi u godini i prosecan broj strana u jednom broju.Kod periodike je sadrzina sastavljena od mnogobrojnih priloga raznih autora.kulturne orjentacije lista. -Vreme izdavanja (pocetak i kraj).. vlasnik.urednik i sl.tj.)Ako podatke sa naslovne strane (stvarni naslov) skracujemo. -Obim -Format Svi ovi podaci su jednako bitni i uvek se navode u navedenom redosledu pri kratkom opisu periodike.bibliograf sledi drugaciji princip-pravi tekuci popis svih brojeva svih godista i za svaki navodi broj strana i priloga. elementi: -Naslov.nekad se casopis ili novine udruze sa nekim drugim casopisom ili novinama.filozofske.pa promene naslov.Vrlo cesto se iznad ili ispod naslova jedinice nalazi geslo preko koga se moze odrediti orjentacija ili sadrzina novina ili casopisa.i te podatke najcesce dobija vec iz naslova i podnaslova bibl.urednik rubrike itd). jedinice.podnaslov.podrucje kojim se bavi.Takodje. godiste.)Cesto se izrazi koji se u opisima ponavljaju nadomestaju sa odgovarajucim skracenicama.U slucaju detaljnijih opisa novina.takodje. 5.i utvrdjuje datum pocetka i zavrsetka izlazenja.mesecno).Najbitnije je da sve te promene budu zabelezene u opisu u odgovarajucem redosledu i sa naznakama kada je tacno (kog datuma) i u kom broju doslo do promene nekog elementa.a ponekad i drugim stranama knjige.izdavac. S obzirom na cinjenicu da novine ili casopis izlaze neko duze vreme.kao i eventualnihprekida izlazenja.Kada su u pitanju casopisi (revije).nedeljno.3. opise knjiga za starija izdanja cesto dopunjavamo i fotografskim snimcima naslovne.a oni su:vlasnik.periodika izlazi u brojevima u nekom unapred neogranicenom periodu. Kod novina je situacija drugacija-paginacija pocinje u svakom broju od jedan.odgovorni. jedinice.Nekad se javlja potreba da bibliograf opise pojedini broj ili pojedino godiste i pri takvom opisu ce uzimati samo one elemente koji karakterisu taj broj.paginacija tece tokom cele godine i na taj nacin se moze odrediti broj strana za svaku godinu.ili se podele na dva samostalna lista.bibliograf .skraceno mesto popunimo sa 3 tacke u zagradi 4. -Mesto izdavanja.mora podrobno ispitati gradju i koristiti se saznanjima literarnih .Ukoliko postoji podrobniji opis casopisa i novina u posebnom delu opisa se navode i drugi faktori koji su odigrali znacajnu ulogu u oblikovanju spoljasnje i sadrzinske strane.normalna je pojava da se tokom godina neki od elemenata promene npr.izdavac. Kada opisuje sadrzinu casopisa (napomena) bibliograf navodi opstu oznaku politicke. -Periodicnost (kako izlazi:dnevno. Obim se kod periodike odredjuje u zavisnosti od karaktera bibl. Za opis casopisa i novina se koriste sledeci bibl.urednik(glavni.)Bibl.a ponekad se mogu navesti i imena znacajnijih autora nekih priloga.

kao sto su stvarni naslov i podnaslov.a jedinica se opisuje kao anonimna.cd.a moze biti i vrlo precizan i opsezan.dvd.rasprave.novina i zbornika predstavlja skraceni bibl.opis pocinje stvarnim naslovom.knjige iz koje potice prilog -Mesto izdavanja novine ili casopisa (navodi se zbog potrebe da se naslov ne zameni nekim drugim slicnim naslovom ili da se medju mnogim slicnim naslovima moze ustanoviti gde izlazi revija) -Mesti izdavanja zbornika (uvek se navodi) -Godiste. Svi elementi za opis priloga se navode sledecim redosledom: -Ime autora (kada je navedeno ili ga je moguce utvrditi) -Stvarni naslov i podnaslov -Ime prevodioca.magnetne trake. opis priloga iz casopisa. opis casopisa moze biti vrlo kratak.bibl. opisu.ilustratora.priredjivaca.ali mu jeste svrha da napravi sto potpuniju bibl.g. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS NEKNJIZNE GRADJE ISBD(NBM) (1977.igracke koje imaju odredjenu kreativnu sadrzinu.ocene.isto tako je i sa bibl.Ukoliko se ustanovi da se ne moze utvrditi autor priloga.te stoga pesme samo kratko opise.bar sto se spoljasnje strane tice.Bibl. 8.Primer dokumentacionog opisa priloga u casopisima i zbornicima susrece se u licnim i literarno-istorijskim bibl.itd. Elementi opisa su: .i kulturnih istoricara da bi mogao da odredi sto priblizniju oznaku sadrzine i orjentacije listova.Sadrzina clanaka.kasete.strana objavljenog clanka)-kod novina se pored ili umesto broja navodi i datum Svim ovim podacima..casopisima i zbornicima su :clanci. 9.novina i zbornika se navodi slicno kao i pri opisu knjige.dijapozitive.pa se ponegde upotrebljava i sintagma audovizuelna gradja. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS CLANAKA Prilozi u novinama.casopisa.gramofonske ploce.U svakom slucaju ISBD(NBM) obuhvata film.pregledan i jednostavan.rasprava i ostalih priloga iz casopisa.novina i zbornika.Sam pojam neknjizna gradja izaziva odredjene nepreciznosti i dileme.To se desava onda kada se bibliograf zadovolji samo opstom oznakom literarne vrste opisanih jedinica i kada mu cilj ne predstavlja navodjenje naslova.Godina(datum). gde ponekad bibliografu nije svrha da navodi naslove veceg broja pesama nekog autora.fotografije.govori islicna gradja koja ima svog autora.a samim tim je i mnogo lakse identifikovati je cak i kad publikacija u kojoj je prilog objavljen ima mnogobrojna godista bez sadrzaja po godinama.plakate.Strane (br. napomenama.mada ni ona nije sasvim odgovarajuca.vesti.kao i stvarni naslov i podnaslov. Dokumentacioni opis priloga iz casopisa.Broj(sveske).) donosi elemente (i njihov raspored) za opis i odredjenje omedjene neknjizne gradje.a ponekad i ime prevodioca. jedinica je sasvim dovoljno oznacena.ilustratora.Ponekad se pri opisu priloga ne navode neki elementi koji su najvazniji u bibl. priredjivaca -Impresum:naslov novine.a takodje donosi i sistem interpunkcije koji se u njemu primenjuje.

obavestenja o posebnoj tehnici i sl.)Podrucje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti -Glavni stvarni naslov -Opsta oznaka gradje -Uporedni stvarni naslov -Podnaslov -Podatak o odgovornosti -Sledeci podatak o odgovornosti 2.)Materijalni opis -Posebna oznaka gradje -Druge materijalne pojedinosti -Dimenzije jedinice -Podatak o propratnoj gradji 6.Proizvodjac.)Izdanje -Podatak o izdanju -Uporedni podatak o izdanju -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje -Dodatni podatak o izdanju -Podaci o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju 3.1. -Napomena o manje vaznim podacima o odgovornosti -Napomena o sadrzaju -Napomena o dodacima uz sadrzaj 8.)Izdavanje -Mesto izdavanja -Izdavac -Godina izdavanja (Mesto proizvodnje.)Podrucje ISBN i uslovi nabavke .koji se korisnici njime mogu sluziti.Godina proizvodnje) 5.)Izdavacka celina -Zajednicki stvarni naslov -Uporedni zajednicki stvarni naslov -Podnaslov izdavacke celine -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdavacku celinu -ISSN niza -Numeracija o izdvackoj celini -Podatak o kolu 7.)Podrcje specificno za gradju/vrstu publikacije 4.a sadrze za kakvu je upotrebu jedinica namenjena.)Podrucje napomene Napomene koje se pdnose na prethodne podatke u podrucjima 1-6 -Napomene o disertaciji -Napomene o broju izaslih primeraka -Napomene koje sadrze rezime obadjivaca.

U teoriji bibl.da je prvi tip napomena za monografske publikacije podatak o tirazu. jedinicu.kao i od samog odnosa bibliografa.bila sto vise uocljiva. rada smatra se kao beleska ili objasnjenje ispod osnovne bibl. opis publikacija predvidjen je tip i redosled napomena: -napomene formalnog tipa vezane za prethodnih 7 podrucja bibl.Ona treba da donese samo onoliko teksta koliko je dovoljno da bibl.podatak o prevodu dela.manje ili vise nejasni.Sta vise.takodje.ocuvanost hartije.Ona jedinici nadoknadjuje ono sto joj nisu doneli glavni bibl.kako bi.velicini i mestu anotacije uz bibliografsku jedinicu. jedinice.zatim objasnjenje pa i popis zaplenjenih stvari-Vujaklija.nego kao njen sastavni deo. jedinica. jedinica postane punija i vise shvatljiva.bez obzira kako odredjivali njen oblik i smisao.Smisao reci anotacija u okviru bibl.. .Razlicito se tumace i metode u sastavljanju anotacije. Anotacija (od latinske reci annotatio) znaci napomenu.koja je zametak anotirane u prvoj polovini 19. Rekomendirana bibl. jedinicu.tip stamparskog sloga. elementi.neceloviti.u tom slucaju one bi samo nepotrebno uvecavale bibl.oblik poveza) sto je narocito vazno za stare i retke knjige.dok je za serijske publikacije to podatak o peridicnosti izlazenja.primedbu. elementima. U deskriptivnim bibl.pored ostalog.onda su anotacije sasvim izlisne.iz kojih pojedine elemente treba objasniti ili dopuniti -napomene sadrzinskog karaktera -napomene preuzete iz izvora van publikacije Precizirano je. jedinice) jer sadrzi sve cinioce koje ima elementarna bibl.bibliograf mora da nekom prikladnom naznakom u anoyaciji pojasni bibl.Arnot u Magazinu za hudozestvo…). opisa.U takvim slucajevima.a suvisnim ponavljanjem glavnog sadrzaja opteretile bi ono sto ona vec predstavlja u svome bitnom znacenju.(Milos Popovic u Letopisu.Ako napomene nisu razudjene vec istovrsno profilisane. jedinice. elemenata anotacija se formalno odvaja novim redom i oznacava zvezdicom ili nekim drugim grafickim znakom. elementi skladno komponovani i ako iz njihovog glavnog smisla mozemo jasno shvatiti sadrzinu.belesku.Moze se ipak zakljuciti da je upotreba anotacije veoma cesta i neophodna.a ako nije u pitanju originalno stavaralastvo.propagira ga u javnosti.Medjutim.boja.ona i formalno dobija mesto na kraju bibl.Posto anotacija predstavlja dodatak bibl.prema njihovom karakteru odredjuje se i vrsta anotirane bibliografije:deskriptivna.Ako su bibl.cesto se naslovi pojedinih tekstova koje donosimo u bibl. Ne postoje cvrste granice koje odredjuju obim jedne anotacije. jedinicu. javljaju se i razlicita shvatanja o pojmu. napomena je kad kada bila vaznija od samih formalnih elemenata opisa.10. anotacija se zadrzava na formalnom opisu samog primerka (vrsta.napomenom preporucuje delo citaocu. jedinicama javljaju u krnjem obliku.Jos na pocetku razvoja srpske bibl.Od osnovnih bibl.ali i dodatak koji se sastoji od sazete anotacije ili beleske.kvalitet.Informativni znacaj anotacije je takav da se ona ne sme posmatrati kao neko opterecenje za samu bibl. Medjunarodnim standardima za bibl. BIBLIOGRAFSKA ANOTACIJA-NAPOMENA Anotirana bibl.rekomendirana.karakter ilustracije.da je osmisli i ucini kompletnijom. jedinica predstavlja slozeniju formu (od osnovne bibl.Anotacija treba da bude kratka i precizna.pa ce on da zavisi od svakog konkretnog slucaja.referativna i kriticka.veka.

Biblotecko-bibl.neophodno je da se prethodno izvrsi strucna klasifikacija svih bibl. jedinica. Ako imamo u vidu tu zavisnost kao glavno polaziste.ali ne i konacnu fazu bibl.da bi se obavio raspored bibl. 11.proizvod je 20.naslov teksta. jedinica mogu biti: 1)Alfabetski (abecedni ili azbucni) raspored gradje prema pocetnom slovu prezimena autora 2)Raspored prema pocetnom slovu naslova teksta 3)Hronoloski raspored prema vremenu objavljivanja pojedinih tekstova 4)Kombinacija alfabetskog i hronoloskog reda 5)Raspored gradje prema sadrzini. prema tematskim strucnim celinama ili predmetima kojima pripadaju tekstovi (uz paralelno postizanje alfabetskog i hronoloskog reda). . veka.sadrzajna) bibl. Bez obzira koji smo raspored primenili. jedinice se obelezavaju rednim brojevima (arapskim ciframa).Klasifikacija Kongresne bibl. opis (prezime i ime autora. jedinice rasporedjuju se u krupnije celine koje tako dobijaju pregledniji izgled i puniji sadrzaj i znacaj.Posto kvalitet oblikovanja bibl.pre svega..tj.onda se raspored bibl. RASPORED BIBLIOGRAFSKE GRADJE Vec oblikovane bibl. gradje prema njenoj sadrzini..bibl.a zatim sluzi i kao jedinstvena oznaka prilikom izrade indeksa ili registara.jezik. klasifikacija. razvila se postupno iz Glasnika srpske kraljevske akademije.pa cak i na sire-na pojedine naucne discipline.Ovo obelezavanje brojevima najpre pokazuje kolicinu gradje koju smo obradili i prezentovali. jedinica moze se obavljati na vise nacina.Referativna (rezimirana.Priloga za knjizevnost. gradje. kao i od vrste bibl. jedinica dobrim delom zavisi od rutine i vestine bibliografa. materijala koji zelimo da popisemo.godina ili datum izdanja) -na temelju same sadrzine koju gradja donosi Uzimajuci u obzir jednu ili drugu od ovih osnova najuobicajeniji nacini rasporeda bibl.istoriju i folklor i juznoslovenskog filologa.Vremenom je stvoreno vise nacina klasifikovanja bibliotecko-bibliografske gradje od kojih se u danasnjoj upotrebi nalaze sledeca:UDK.vrsi: -na osnovu nekog od elemenata koje daje sam bibl.naziv izdavaca. rada.Na taj nacin one cine i konacnu formubibliografiju.sto zavisi od oblika.iako se primeri subjektivnih ocena kvaliteta i polemika o piscevim stavovima nalazimo i u ranijim radovima (Stojan Novakovic).Kolon klasifikacija. Kriticka (rezonovana) bibl.rasporedjivanje gradje spada u zavrsnu.Rasoredjivanje bibl.vrste i namene same bibl.onda i rasporedjivanje zahteva osnovna i mnoga dopunska znanja o predmetu popisa.narocito onda kada se on svodi na uze strucne celine.sa objektivnim osvrtima na kvalitet dela.

jezicki odredjena.arhivsku dokumentaciju ili na kserografisane materijale nedostupne siroj javnosti.Nakon sto je u svom programskom tekstu opisao svrsishodnost bibl.recnika. i pocetkom 20. radu koriste razni spisi .udzbenika. prirucnikom)..cuvane u drustvenim ili privatnim zbirkama.geografski.hronoloski.ili selektivno. podataka.bibliografija. Zivi izvori.bibliografu najdragoceniji.jer moze biti zametan put za uspostavljanje komunikacije sa rodjacima.katalog je neophodna informativna spona izmedju korisnika i publikacije.Primarnost nekog izvora moze se odredjivati prema stepenu originalnosti koriscenih podataka i uzaludnost ovakve klasifikacije ogleda se vec u tome sto se ne objasnjava sta se podrazumeva pod sekundarnim izvorima.belezenje sigle biblioteke. Opravdanije je razvrstavanje bibl.kao sto su tokom 19.sirenje polja napomena.vec originalnih i naucnih ostvarenja).cesto najnedostupniji.recenzija.u mnogo cemu srodni bibliografijama.Katalozi mletackog stampara Alda Manucija (16. izvora na:stampane.braca Jovanovic.koriscenje obaveznog primerka za obe namene. Kalimahove Tablice-katalog Aleksandrijske biblioteke bio je slican po svojoj sredjenosti sa bibl.pokusaj pronalazenja zivih izvora moze biti u vidu javnog oglasa ili privatnim linijama.stampani i nestampani.znacajni su izvori podataka.Kao verna slika fonda jedne ili vise biblioteka.oglasa izdavackih kuca. nacionalno.prijateljima.vek) ili oni pripremljeni za sajmove knjiga medjunarodnog karaktera.u nju ukljucuje: stampane i/ili centralne kataloge biblioteka. svedoce o koriscenju cak strane teorije i prakse.povukao paralelu izmedju domace i strane bibl.Cak i kada se zagleda u dalju proslost i pocetke razvoja bibl.te njegove napomene kroz bibl. kataloga.dela fonda.slozenije unutrasnje strukture.nestampane i zive. za to imamo primere.pristupacnija korisnicima.biografija.izbrisalo je razliku izmedju bibl. Na samim pocecima razvoja srpske bibl.izdavacke i knjizarske kataloge. prisutna je podela izvora na primarne i sekundarne..stampara i knjizara.Gavrilo Kovacevic. Katalozi.Geca Kon… Nestampani izvori odnose se na rukopise.leksikona. teorije i prakse.ali je ona tematski.registre casopisa i perodicnih publikacija.Vera Secanski.preglede izdanja naucnih i strucnih ustanova i drustava.razlicitih opstih i naucnih periodicnih glasila (tu su i dnevne novine). Usvajanje medjunarodnih pravila za bibliografski opis razlicitih vrsta publikacija.biobibliografija. uocava se njena velika bliskost sa katalogom (npr.poznanicima istaknutih licnosti ili svedocima kljucnih drustvenih zbivanja.danas pripadaju istoriji bibl.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih podataka.kao i kompletna izdavacka produkcija (koja nema karakter prirucne referensne literature.12.Najpreglednije na moguce izvore u radu na bibliografiji u proslom veku ukazuje autor potpisan pseudonimom Semper u mesecniku Zora. Tretirajuci ovu vrstu izvora kao pomocnu literaturu.veka bili Grigorije Vozarovic.karakter bibl.formalno.i u katalogu i u bibl.nevezane za fond odredjenih biblioteka. To je slucaj i sa katalozima znamenitih srpskih izdavaca. Posrednicku ulogu ima i bibl. i kataloske jedinice. jedinice.prirucnika.Zacetnik Serbskog letopisa Georgije Magarsevic vec je u prvom broju u dva priloga istakao svoju nameru da se bavi prikupljanjem biografskih i bibl. U stampane izvore ukljucene su sve vrste enciklopedija. BIBLIOGRAFSKI IZVORI U teoriji bibl.on predlaze da se u bibl.smanjilo distancu izmedju kataloga i bibl..

zatim pojam.a time i neophodna dopuna vrednosti svake bibliografije.treba raditi i adekvatan broj i vrstu registara.Karakter registara ili indeksa.bibliografije (od Stojana Novakovica) i beleske pojedinih listova. Zavisno od tih i drugih cinilaca.njihov broj i svrha zavise od: -vrste teksta koji bibl.dogadjaja i drugih obradjenih predmeta.u koji se unose sva imena koja se u njoj nalaze.biblioteka. za kojim eventualno tragamo. Registar moze biti sredjen.Registar moze biti: -Generalni registar-u kome su u jednom popisu kombinovani svi elementi koji treba da se pojave u registru. REGISTRI U BIBLIOGRAFIJAMA Registar je detaljni popis svih predmeta.pa i geografski nazivi koje neka bibl. ima samo jedan imenski registar.u koje se unose.Registri su sastavni deo.kada dobijaju ulogu pravog i neophodnog vodica.pojmovi i predmeti.U nekim slucajevima.u celosti ili prvenstveno po: .knjizarski katalozi..Cesto se moze zapaziti da bibl.bez obzira na koga se odnose (autora. popisujemo -sadrzine popisane gradje -oblika bibliografije -namene same bibl. su: -imenski indeks imena -predmetni indeks stvari i pojmova -autorski indeks autora -strucni indeks -indeks geografskih naziva i pojmova -unakrsni indeks -indeks naslova -indeks sifara.pored licnih imena.sredjen prema razlicitim metodama uz koje se daje i podatak o njihovom mestu u publikaciji.Oni pomazu brzem pronalazenju podataka koji nas interesuju.geografskih i mesnih imena.kao i predmet koji obuhvataju.naziv teksta itd. nalazi neki autor ili neko drugo ime. obuhvata.Slicni razlozi ili mali strucni zahtevi uslovljavaju i stvaranje i unakrsnih (ili kombinovanih) indeksa.periodicna publikacija. konkretnoj grupi korisnika.licnih imena.nestampani (Karlovacke i Novosadske gimnazije).stampani (Matice srpske). 13. Oni koji se najcesce javljaju uz razne tipove bibl.za koje je neposredno vezana odredjene bibl..inicijala i pseudonima -indeks prevodilaca -indeks periodocnih publikacija -indeks izdavaca i stampara -hronoloski indeks… Iz vecine naziva ovih indeksa (ili registara)vec se vidi njihova osnovna oznaka.prevodioca ili osobu o kojoj se pise). -Specijalni registar.registri zadovoljavaju nasu radoznalost da li se u konkretnoj bibl.predmet.U visestrukom znacenju registara u bibliografijama izdvaja se njihova pomoc u snalazenju prilikom sluzenja bibl.

Njime se objasnjava: ”Bibl.: -elementarne ili registracione i -anotirane koje se dalje rasclanjuju na deskriptivne.VRSTE BIBLIOGRAFIJA Bibliografska jedinica je svaki pojedinacan predmet bibliografske obrade bilo da je samostalna publikacija ili njen sastavni deo. Vrste bibl. 14.da nacine podelu bibl. elemenata.toreticari su pokusavali.pojmova.izvestaja…).uskladjeno sa sistematizacijom samih bibl.numerickom.ispred brojeva u rubrikama registara treba stavljati identifikacijske podatke za odgovarajuce volumene ili delove doticne publikacije.preporuku.U njoj opisi bibl.15. Elementi bibl.standarda. serijske publikacije preporucuje se pored registara za pojedine volumene i kumulativni registri.licnih imena…) -hronoloskom.ona je elementarni.to su i njihove klasifikacije.shvatiti kao neodvojiv deo celokupnog rada na bibl.jedinice Bibl.Kako je u nekim evropskim i americkim zemljama bibl. Anotirane imaju slozeniju formu i sadrzinu. Koristeci bibl.njihovo uoblicenje.A4. neserijska publikacija ima vise volumena ili delova.Bibl.redosled.alfanumerickom redu rubrika (istorijskih dogadjaja.16.kao ivestina u sluzenju primarnim i sekundarnim izvorima i odredjenom strucnom literaturom.-alfabetskom (azbucnom ili abecednom) redu rubrika -sistematskom redu rubrika (predmeta.Istovremeno.precizan i logican raspored.clanaka periodicnih publikacija.nudeci u napomenama opis fizickog stanja primerka.rekomendirane.pregledno i potpuno sagledavaju.definise standard JUS Z.periodicnih publikacija.s manje ili vise uspeha.predmeta i ostale sadrzine nekog registra.dovoljnih da se neka publikacija ili neki deo moze identifikovati”.cime u izvesnoj meri uticu na oblikovanje odnosa korisnika prema opisivanom primerku.a izostavljanje ili naglasavanje pojedinih je dozvoljeno ako se njime postize bolja smisaonost ili celovitost bibl. kao svrsishodna celina.023 I-1968 donet prema preporuci Medjunarodne organizacije za standardizaciju 1958. jedinica je skup tacnih i podrobnih elemenata. jedinica.referativne i kriticke.neophodno je veliko opste znanje i specijalno poznavanje predmeta koji bibliografski popisujemo.Krug podataka koje obuhvata bibl.cijim adekvatnim i ujednacenim predstavljanjem i klasifikovanjem nastaje bibl.Za peridicne i dr.patenata. Elementarne su sklopljene od najbitnijih podataka koji pruzaju osnovna saznanja o obradjivanoj publikaciji.celovit i jasan deo bibl. ranije teoretski oblikovana.buduci starijeg datuma. elemenata imaju utvrdjen. Uredjenje registara-ako knjiga ili dr. svojstven metod klasifikacije.sa vise postovanja i . jedinica. elementima nazivamo osnovne delove iz kojih se sastoji svaka bibl..priloga u zbornicima.u principu.koji je informativno.sazetak ili kriticki osvrt. Stvaranje registara treba. jedinice Bibl.interpunkciju i graficku obradu. jedinica se predstavlja pomocu bibl. licnih imena.Da bi se uspesno obavilo registrovanje imena.koji su paginirani posebno ili kontinuirano.g. jedinice mogu biti..Standarad precizira elemente za opis knjiga.

casopis. drugog stepena) -po vrsti izvora: 1.)Iscrpne bibl.)Selektivne bibl.)Primarne bibl.)bibl.vec skoro trideset godina .)bibl.)Tekuce bibl.da biu redovnim razmacima mogle biti objedinjene takozvanim .Takodje.leksikoni. (koje se odnose na sveukupnu izdavacku produkciju) 2. (bez obzira na formu. treceg stepena (koje ukazuju na postojece bibl.) bibl.priloga u nekoj publikaciji) 2.) 4. monografija 2. drugog stepena (koje ukazuju na postojece bibl. bile su neophodne kako bi se postigla terminoloska usaglasenost i jednoznacnost.karakteru ili predmetu gradje) -po obuhvatu gradje: 1.KOJA SE CESTO MOZE IZJEDNACITI SA FORMALNIM RASPOREDOM BIBLIOGRAFSKIH JEDINICA -po hronoloskom kriterijumu: 1.) bibl. (bez obzira na formu koju imaju. (koje prate savremenu izdavacku produkciju i objavljuju se u odredjenom vremenskom rasponu. sastavnih delova publikacija 4.) bibl.)Opste bibl. periodike 3.dakle:knjiga.a nju je kasnije preoblikovao Vojislav Maksimovic.)Samostalne bibl.Najvise uticaja imale su Flajsahova i Denisovljeva podela. (u spiskovima literature i napomenama) 3.Vera Secanski je sastavila podelu.)bibl. (u kojima je svaki opis uradjen prema vidjenom materijalu-de visu) 2.)Specijalne bibl.) PREMA SADRZINI BIBLIOGRAFIJE.Izmene u klasifikaciji bibl.medju kojima su bibl.Stoga bi bila prihvatljiva podela po sledeca tri kriterijuma: -u odnosu na obuhvacenu gradju -u odnosu na formalni raspored jedinica u bibliografiji -u odnosu na cilj bibliografije RAZVRSTAVANJE BIBLIOGRAFIJA PREMA OBUHVACENOJ GRADJI -po sadrzini gradje: 1.. (koje registruju deo knjizne produkcije) -po vrsti obuhvacenih publikacija: 1.koja je prisutna u domacoj teoriji i praksi.karakter i predmet publikacije) 2.manje kriticnosti preuzimane u domacoj literaturi. (u kojima su opisi preuzeti iz drugih primarnih izvora.)Sekundarne bibl. (razvrstane po formi. svakog tipa neknjizne gradje posebno -po obliku: 1. novina.enciklopedije itd.)Skrivene bibl.

(kada su u rasporedjivanju gradje prisutni razliciti kriterijumi) PREMA CILJU I NAMENI BIBLIOGRAFIJE -po karakteru opisa: 1.)Autorske-personalne bibl.)Regionalne bibl.)Registracione-indikativne bibl.)Nacionalne bibl. (kada je predmet obrade licnost. (koje se mogu odnositi na jedan predmet. (koje obuhvataju stamparsku produkciju sireg geografskog lokaliteta odredjenog po nekim zajednickim karakteristikama) 3.)hronoloske bibl.podatke iz prethodnog perioda) 2. (bazirane na izdavackoj produkciji vise zemalja) 5.koje zbirno donose vec objavljivane.kumulativnim tekucim bibl. (zasnovane na izdavackoj produkciji vezanoj za uzi geografski lokalitet) 2. .ili kada gradju razvrstavaju po strukama ustanovljenim nekom klasifikacijom) 4. (koje su snabdevene napomenom) Prema karakteru napomene one se dalje dele na: a)Deskriptivne bibl.pa i njegova subjektivnost. jedinica: 1.predmeta…) -po predmetu obrade. (koje donose kratak sazetak sadrzaja opisivane publikacije) d)Kriticke bibl.drzavnih granica. (kada je predmet bibl.)unakrsne bibl.ili sveukupnu gradju deliti prema predmetu) 5.jezika.)Anotirane bibl. (cija anotacija sadrzi opis samog primerka publikacije) b)Rekomendirane bibl. (ciji je predmet interesovanja knjizna produkcija u skorijoj buducnosti) -po geografsko-jezickoj pripadnosti: 1. jedinice rasporedjene prema prezimenima obuhvacenih autora) 2.ili kada su jedinice rasporedjene po hronoloskom kriterijumu) 3.. (kada se odnoose na odredjenu oblast ljudskog znanja.podatke o nagradama ili vodjenim polemikama u cilju preporucivanja nekog dela) c)Referativne bibl.jer napomene predstavljaju male kriticke osvrte).najvise dolaze do izrazaja.)Zavicajne bibl. (kojima je cilj da pruze osnovnu informaciju o publikaciji) 2. (koje donose podatke o izdavackoj produkciji nekog ranijeg perioda) 3.)strucne bibl. (koje nisu omedjene ni po jednom kriterijumu:nacija.)Retrospektivne bibl.kao i po nacinu rasporeda bibl.)predmetne bibl.ili kada su bibl. (u kojima znanje bibliografa-predmetnog specijaliste. (zainteresovane za izdavacku produkciju jednog naroda ili jedne zemlje) 4. (cija napomena moze sadrzati deo recenzije.eventualno dopunjavane. odredjeni vremenski period.)Univerzalne bibl.)Perspektivne bibl.)Medjunarodne bibl.

Bilo je i onih koji su nacionalnu bibl.Na ovoj konferenciji neki bibliografi su polazili od toga da se nacionalna bibl. je osnova svake nacionalne kulture.uz uvazavanje teritorijalnog i jezickog kljuca.Ona ne moze da se temelji samo na geografskom (teritorijalnom) principu (podrucje nase danasnje drzave).sto nesumnjivo potvrdjuje njen znacaj i funkciju.To shvatanje je za druge bilo prihvatljivo samo onda kada su u pitanju tekuce nacionalne bibl.istorijski ili jezicki parametri bili dominantni. bila je ocigledna u izlaganjima bibliografa na Medjunarodnoj konferenciji u Varsavi 1957.Ona je svojevrsno ogledalo ukupnih stvaralackih napora i duhovnog napretka izrazenog stampanom reci. -knjige kojima je ta zemlj predmet interesovanja.g.Zavisno od toga da li obradjuje savremenu knjiznu proizvodnju ili knjiznu proizvodnju odredjenog vremenskog perioda u proslosti.nacionalne retro. iskljucivo oslanja na princip “jedinstva jezika ili teritorije” (Luiz Malkles). Naredne decenije donele su pojednostavljenje ili jednostrano tumacenje ove definicije.Tokom vremena njihova funkcija postaje sve slozenija.po kojem ona obuhvata: -knjige stampane i izdate u jednoj zemlji. bibl. pojavljuje se u posebnoj slozenosti i u nasoj visenacionalnoj i visejezickoj sredini.a pitanja na koja bibl.niti moze da obuhvata stampanu produkciju samo na jednom jeziku. Smilja Misic istice:”primarni zadatak nacionalnih retrospektivnih bibl.g. -knjige stranaca pisane jezikom te zemlje.shvatajuci nacionalnu bibliografiju veoma siroko i kompleksno. javlja se kao jedna od komponenata probudjene nacionalne svesti.17.dok retrospektivne moraju da prikazu “kulturno bogatstvo jedne nacije i veze te nacije sa drugim narodima” . moze biti :tekuca i retrospektivna. Pitanje kriterijuma za odredjivanje predmeta nacionalne retrospektivne bibl. se moze reci da je cest predmet teorijskih razmatranja znatnog broja bibliografa.Pod ovim pojmom se podrazumeva u najsirem smislu vrlo slozen i izuzetno obiman bibliografski rad.opsta nacionalna bibl.opisu i srede gradju za proucavanje i ocenu nacionalne kulture u njenom razvitku.pri cemu su u razlicitim bibliografijama politicki.OPSTE NACIONALNE BIBLIOGRAFIJE Opsta bibl. Za nacionalnu bibl. daju dokumentaciju o doprinosu jedne nacije razvitku internacionalne kulture i nauke u odredjenom vremenskom . treba da daju odgovor sve su slozenija.U krajnjem obliku on obuhvata popis pismene produkcije celog jednog naroda ili jedne zemlje (drzave) u manjem ili veoma velikom razdoblju-od pocetka stamparstva do naseg vremena.Saznanje o nuznosti izrade nacionalnih bibl. posmatrali u okvirima takozvanih istorijskih granica neke nacionalne teritorije (madjarski bibliografi).dalje. -knjige autora koji su u njoj rodjeni i tu zive.ali ujedno i nezamenljiv izvor informacija i saznanja iz svih oblasti ljudske delatnosti. najblize je objasnjenju koje je 1902. pruzila Kongresna biblioteka.i da prikazu nacionalna naucna dostignuca. Sva razlicitost shvatanja pojma nacinalne bibl. Savremeno tumacenje pojma nacionalne bibl..U nasem slucaju nisu prihvatljivi neki vec pomenuti elementi u odredjivanju pojma i predmeta nacionalne bibl.ne samo u okviru pojedinih zemalja nego i na medjunarodnim skupovima. je da prikupe.kako su to zahtevali poljski bibliografi.vec primenjuje u prvom redu etnicki odnosno nacionalni princip.Njihova pojava predstavlja bitan argument za afirmaciju nacionalnih kultura.teritorijalni.

Slicnog bibl.bez obzira na kom su jeziku nastali .Iz shvatanja da pojedinacni napori ne mogu ni kvantitetom ni kvalitetom dostici novo uspeha kolektivnog angazovanja. Iz sasvim uslovljenih odnosa nastali su i razliciti kriterijumi u odredjivanju onoga sto nacionalna. u Briselu sa ciljem da sakuplja. ustukne pred strucnom.nacionalna bibl.od kojih se mnogi medjusobno prozimaju i dopunjuju. popisuje stampane tekstove stvorene samo na jednom jeziku. Porast izdavacke produkcije i nagli razvoj razlicitih naucnih disciplina uslovljava da u 19.verska. je vise nego informativan i obuhvata period od 1500-1602. u nasoj zemlji utkana su u principe na kojima pocivaju srpska retrospektivna (projekat NBS) i tekuca bibl.popis stampanih publikacija na teritoriji jedne drzave koji su nastali na raznim jezicima stampani radovi gradjana te drzave koji su objavljeni bilo gde na u svetu .g.stampani radovi na nacionalnom jeziku bez obzira gde su publikovani . (projekat Jugoslovenskog bibl.Naslov njegove opste medjunarodne bibl.veka ucenost i svestranost bibliografa spojeni sa svescu o potrebi upoznavanja umetnickih i naucnih ostvarenja drugih naroda.g. F.Eberta i bibl. MEDJUNARODNA BIBLIOGRAFIJA Sredinom 16. obuhvata.a potom je uplovila u druge prirodne i primenjene nauke.proistekli su i napori Anrija-Mari Lafontena i Pola Otlea za osnivanje Medjunarodnog bibl.razdoblju. Politicka. treba da obuhvati sva dela nacionalnih autora koji su svojom delatnoscu unapredili svoju nacionalnu kulturu i nauku.Osnovna polazista se mogu svesti na nekoliko kljucnih zahteva.Iz toga sledi: .ukljucujuci i dela pisana na zivim jezicima.kulturna previranja i prozimanja.njen tvorac je humanista svajcarac Konrad Gesner koji predstavlja 12000 knjiga od 3000 autora stampanih na latinskom.A..Misljenja savremenih teoreticara bibl.bez obzira gde su objavljeni .Prva te vrste bila je iz oblasti hemije. instituta 1895.pri tome najmanje igra ulogu pitanje u kojoj je zemlji neki autor ziveo”. retkih i dragocenih knjiga sveta Georg Teodora Grese.nacionalna.uslovljavaju nastanak medjunarodne bibliografije. obuhvata stampane radove na teritoriji jedne drzave.nacionalna bibl.predmet nacionalane bibl.g.obradjuje i informise o .donekle koriguju i prosiruju shvatanje tekuce i retrospektivne nacionalne bibl.bez obzira na granice drzave u okviru kojih su ta dela stampana i bez obzira na kome su jeziku pisana. 18.grckom i hebrejskom jeziku do 1555.zahvaljujuci brojnim sajamskim katalozima i podacima dobijenim od knjizara.ali uz konstantu koja im neosporno daje zadatak ocuvanja nacionalnog kulturnog blaga i predstavljanja jedne nacije ostalima.veku opsta medjunarodna bibl. je: .nagli porast izdavacke produkcije.Pedesetak godina kasnije nemac Johan Kles prosirio je jezicki kriterijum.ona je popis svega sto je o odredjenoj drzavi i njenim ljudima objavljeno na bilo kome mestu i jeziku u svetu.Stoga nacionalna retrospektivna bibl.kao i njeno osavremenjavanje. poduhvata prihvatili su se Georg Draud i Martin Lipen.ali ponekad i iskljucuju.pre svega retrospektivna bibl.Retrospektivni karakter imale su i opsta medjunarodna bibl.zadrzavajuci opstost predmeta. instituta).teritorijalne i jezicke modifikacije.

Sedamnaesti vek . 19.jer bi trebalo da predstavlja i bibl.dobijaju i tekucu i predmetnu bibl.Njegovo delo.obrazovnih istrazivanja.Pavle Popovic i Dusan Budimirovic. bibliograf obicno unapred zna vremenski okvir koji ce biti predmet njegovog istrazivanj. Retrospektivna nacionalna bibl. Skup tekucih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija pouzdana je osnova za formiranje medjunarodne bibliografije. (Novine serbske-Dimitrije Davidovic.Nastojanja slicna ovima. Antonije Arnovljev Arnot. temelje.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje. tekucih bibl. veku nacionalno osvescivanje nije sporadicno sto utice i na razvoj nacionalnih bibl. na kraju).tj.autora Nikolasa Antonia.posle I Svetskog rata imao je Medjunarodni institut za intelektualnu saradnju.nauku i kulturu.U radu na retrospektivnoj bibl.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20. su imale retrospektivni karakter jer su popisivale ona dela koja su nastala ranije ili cak mnogo pre nego sto se taj popis obavljao.posto se podrzaumeva da je iscrpljena gradja koja se odnosi na konkretan predmet.Pomenuti princip preuzeli su zatim i francuski bibliografi.Medjunarodnog karaktera su bibl.Pokret opisivanja nacionalne produkcije knjiga na domacem jeziku zapocet je delom Dzona Bejla koji je proucavao i opisivao dela engleskih autora dok je bio verski begunac u Nemackoj.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.jer ni jedan bibliograf nije do kraja siguran da su njegovim popisom obuhvaceni svi stampani ili rukopisni tekstovi koji se ticu samog predmeta.objavljeno u 16.a posle II Svetskog rata Organizacija za UN za obrazovanje..zapravo za izbor konkretnog predmeta popisivanja ili pak nastoji da u svoj rad ukljuci sve ono sto je dala pisana rec u odredjenom razdoblju.socioloskih.Georgije Mihailovic.kada i ne bi trebalo da se obavljaju nova ili naknadna istrazivanj.hronoloski slozeno.Spaniji je doneo dvotomnu retrospektivnu nacionalnu bibl.U granicama odredjenog perioda on se opredeljuje i za sam karakter bibliografije. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA Najstarije bibl.ovde treba samo uslovno prihvatiti nastojanje da se postigne bibl. koje kao podtipove . je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom. potpunost.Italijan Francesko Doni napustio je tradiciju koriscenja latinskog jezika i na zivom narodnom jeziku sacinio bibl.celokupnoj izdavackoj delatnosti i da sacini opstu internacionalnu bibl.nesto sto je dovedeno do kraja.Stojan Novakovic.Bibliografski institut. Kod srpskog naroda bibl. najcesce je opsteg tipa. prevoda. (Illustrium maioris britanniae scriptorum).nosi epitet prve evropske opste retrospektivne bibl.antropoloskih.Ona ima poseban znacaj. U 18.ekonomskih.politickih.-Bibliotheca hispana. koja je obuhvatala cak i muzicku literaturu-La libreria del Doni Fiorentino.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.omedjena zadatim godinama.Lukijan Musicki.veku.pored retrospektivne. knjiga i clanaka (nije objavljena bibl. u 18.Srpska bibliografija knjige 1868-1944) .

doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl.knjigopoznanije.te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskog pisca. u 19. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom.serbskom.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.kako je sve nazivao svoj bibl. za noviju knjizevnost 1741-1867. rad.mozemo zakljuciti da je retrospektivna (1741-1839).Ova bibl. Bibl.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.tj.A.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.za period od 1868.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .g do 1905.u azbucnom redosledu i dragocena po svojoj potpunosti jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica. A. najcesce je opsteg tipa. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika. se nalaze i brojne anotacije.rasporedjenu hronoloski.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije.vec nije ni sacuvana. Pedantno belezenje naslova. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.bibliografijom.O organizovanom bibl.Lukijana Musicki je svojim osmotrenijem.g. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih.g. i 1839.g.v.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.tacno datiranje. u 18.U bibl.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi. knjigospisom.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.g. Sakupljena gradja.bibliotekom. Pokusaji institucionalizovanja rada na bibl. Njegova bibl.katalogom. ne samo da nije objavljen.cije su objavljivanje omele ratne prilike. Retrospektivna bibl.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU. Kod srpskog naroda bibl. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.g.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje.Arnota stampana je u Magazinu tokom 1838. radu ostale su da .odmerenog.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20. do Dositejevog Mezimca 1818. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine.a na pocetku 20. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.” Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.RETROSPEKTIVNA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Retrospektivna nacionalna bibl. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.anotirana. Pavla Popovica i Dusana Budimirovica Delo Stojana N.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. nije nikada objavljena .omedjena zadatim godinama.korektno skracivanje onih predugih.

g. .inicijala. izvora.Musickog. Srbije izradjuje retrospektivnu bibl.veku do 1944. Sta treba pregledati.80-90 %. veka. i ispravki Djordja Rajkovica. pocev od 1954.)18.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji. Novakovica od kojeg se bitno razlikuje samo zato sto se poziva na institucionalizovan rad pod okriljem drzave.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6. 2.g. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1. knjige 1868-1944.18.jednostavnost koriscenja.)1801-1867.kriticnost.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene:Opsta bibliografija. 2.)od prve stampane knjige 1494.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.pismo ili nacionalno poreklo autora.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.Safarika. 3.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica.g.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja. U njoj ce Dusan Budimirovic odrzati radno predavanje “O narodnoj jugoslovenskoj bibl”. 4.s jedne strane.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.vek.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl. je u pripremi. Bibl rad institucionalizovan je na Filozofskom faxu osnivanjem Bibl instituta zahvaljujuci obimnoj strucnoj i kadrovskoj podrsci NBS.Ova bibl.objektivna i znalacka analiza bibl.karaktera bibl.zbog cega je ova bibl.P.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.sistematizacija gradje (hronoloski). on istice:prakticnost.Kao osnovne osobine dobre bibl.svedoce. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.Potpunost ove bibliografije je. Za izradu ove bibl.narocito dostupne arhivske gradje. veka” G.naucnost.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4. jedinica i potpunosti bibl.pseudonima i anonima.)1868-1944.nepotpunih imena. L.Njegov tekst je parafraza predgovora “Srpskoj bibl.kako kaze Miodrag Zivanov. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18. “Srpska bibl. Narodna bibl.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1. i anotirana.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.Radnici na bibliografiji.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20. za period od pojave prve srpske stamparije u 15. do kraja 17.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu.Mihailovica.” S.Stojana N.pismenost.uredjenost. To je.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara. radjena je iskljucivo de visu.s druge pak.

gradja koja se svakodnevno skuplja u bibl.Stefan Novakovic..u ovom veku.a ne na . koji sam po sebi znaci jednu kvalitetno novu fazu. bio je Dimitrije Tirol –U Vozarovicevom almanahu Golubica.Medjutim ako bilo koja nauka hoce sa bude u samom toku savremenih zbivanja. jer registruju publikacije objavljene od vremena izlaska prosle (prethodne) sveske bibl. Bibliographia gallica universalis. su aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji u celini.ili u pojedinim naucnim oblastima.Tekuce bibl. institucije.20. institucijama. takodje odredjuje vremenska komponenta. moze kasnije biti polaziste za izradu opstih ili posebnih retrospektivnih bibl.g.do njenog publikovanja ipak protekne prilicno vremena..upucuju na najnovije radove iz jedne ili vise naucnih oblasti. 19.zato je mozda bolji i precizniji izraz periodicna publikacija jer se na taj nacin blize odredjuje njena vremenska oznaka. zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj perodici krajem 18.pa je donekle i ona “zastarela” u odnosu na njen naziv. su zapravo tekuce odnosno periodicne bibl.prirodno je da se najpre osecala potreba za izradom retro.. vek-Antonije Arnovljev Arnot.koje su se objavljivale u uglednim serijskim publikacijama.Autor prve potpuno tekuce bibl. Orfelin zacetnik tekuce i perspektivne bibl. su. Motivi pokretanja tekuce nacionalne bibl.Pratio je i produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije. Iako se vec u nastajanju stvara gradja za tekucu bibl. tako da su dosta retke zemlje u kojima je ovaj rad dostigao pravu sveobuhvatnost i kontinuitet.Tako je srpsku bibl. kao Bibliographia Parisina i knjiga stampanih u Francuskoj 16431653.bibliografskom smislu. (u Francuskoj je na to uticala revolucija). Za izradu tekucih bibl.delimicno i retrospektivna bibl. skrivale su se u onovremenim sajamskim izdavackim katalozima narocito u Nemackoj.ali i opstih.Isto tako je nezaobilazna i njihova dokumentarna vrednost za naredne generacije korisnika.U mnogome karakteristike tekucih bibl.g.pojavile su se u francuskoj u 17.Dimitrije Davidovic.odnosno naucne i specijalne bibl.a one takodje. bibl. i prve polovine 19.napustale tradicionalni oblik knjige i pojavljivale se kao prilozi u periodici. veku kao popis pariskih izdanja 1643-1648.veka obelezila je ruska tekuca bibl.tekuca bibl.pa pomalo lici na retrospektivnu bibl.kojima je prevashodni cilj izrada serijskih tekucih bibl. 19. One daju pravovremenu informaciju. bolje receno.dobijaju i uskostrucne okvire..Ogromna pisana produkcija stvara osnovni problem oko blagovremene izrade tekuce bibl.bibl.Poslednje dve decenije 18. utemeljio na teritorijalnom.to je jedan od bitnih razloga koji uslovljava izradu tekucih bibl.veka..Zato se i stvaraju specijalizovane bibl. TEKUCA BIBLIOGRAFIJA Osnovnu oznaku tekuce bibl. izlazi perodicno.Vecina nacionalnih bibl.vek vise su obelezile tekuce od retrospektivnih nacionalnih bibl. (Z.najcesce strucnih. koje su pokazivale sta je pisana rec saopstila u proslosti.a i mnoge strucne. samo u jednoj zemlji potrebni su brojni strucni timovi i izuzetni materijalni potencijali.najbliza je pojmu tekuca bibl.Bez timskog rada i institucionalnog povezivanja nemoguce je postici prave rezultate.Izrada tekucih bibl. Prve tekuce nacionalne bibl.da pravovremeno sazna najnovija dostignuca. vec predstavlja onaj momenat u istoriji bibl.kao i snhronizovan rad mnogih institucija.zbog potrebe za aktuelnoscu.Braca Markides-Puljo.sa podjednakom paznjom opisuje u njoj i stampane knjige stranih autora.U cisto.Srpska tekuca. onda joj je potrebna i upucenost na konkretnu i svezu literaturu.

od 5 knjiga predstavljenih 1766.Strazilova.a kasnije i trajnije u “Serbskom letopisu” pod nadzorom Georgija Magarsevica.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.sto je za tekucu bibl.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine. veka.Bibliografski institut.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.Jovan Boskovic-svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov) vise je opteretio bibl. 2.u bibl.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.jer je smanjio njenu preglednost.koje je uredjivao Stefan Novakovic.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike.iako je najcesce bio hronoloski redosled. U listu brace Markides-Puljo pod naslovom “Serbskija novini povsednevnija”.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.osnovni su motivi za pokretanje tekuce nacionalne bibliografije.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.ni pozeljno. principu.Srpska tekuca bibl.o bibl.g.dva puta nedeljno tokom 1791-1792. .kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.Backe vile.istisnuo prevodioca iz odrednice i izgradio sistem uputnica. Moze se zakljuciti.Tako se Zaharije Orfelin smatra rodonacelnikom i tekuce i perspektivne bibl.g. i prve polovine 19.Milosa Popovica i Jovana Subotica.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.javora.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.Srbi.Davidovica i Frusica. (delimicno i retro) zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici s kraja 18. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.ili casopis.Teodora Pavlovica.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka. nije ni uobicajeno. Slican nacin izvestavanja nastavljen je u “Novinama serbskim”.Dusan Posnikovic-nastavlja rad za period 1882-1884. Za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora..sledece: 1.g.srpaki zivalj je tako.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju. 3.izvestavan uglavnom o politickim desavanjima u Austriji i Francuskoj. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo..veka. dobijaju svoje druge novine “Slaveno-serbskija vjedomosti”.Tekuca bibl zivela je i na stranicama Otadzbine.Danilo Zivaljevic-pratio tekucu produkciju 1893..Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine. 3 pripadaju tekucoj godini..)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl.uvodi tri novine:razresavao je pseudonime i inicijale.Djura Danicic.a povremeno i o kulturnim zbivanjima. veka-Pavle Popovic.Stojan Novakovic. kasnije usvojio Stojan Novakovic.g.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.Milosa Svetica.prva polovina 20.sto inace.ili “Mi smo s druge strane culi”.nacionalnom i jezickom principu.1792.Ubrzo po uspostavljanju tekuce. U “Slaveno-serbskom magazinu”.) TEKUCA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji.a 2 su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne godine..)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.

ali neostvarenih pocetaka. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl. Od dobro osmisljenih. bio je Dimitrije Tirol u Vozarovicevom almanahu “Golubica”.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.cesto neprecizne i netacne u opisu.slozenu po hronologiji. koja je objavljena u “Glasniku”. zabelezio 5 naslova.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.na izradu bibl.Arnota kada je 1839.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.sto je skroman..gde ce s podjednakom paznjom beleziti i stampane knjige stranih autora.kao i one iz duboke proslosti.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.sto je za tekucu bibl.On je pratio produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja Pojedine od ovih principa je zadrzao Stojan Novakovic. Autor prve potpuno tekuce bibl.znatno se razlikuje od prethodnih.otvoreno ili u naznakama.Osim toga. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije..ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.g.knjizestvo i modu”.one su podsticale.grupisanje novina i kalendara nezavisno od .vec i po sadrzinskim karakteristikama.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.Tako je srpsku bibl.a potom po alfabetu.veku Usmeravanje ka tekucoj bibl. 5.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike. Organizovano i institucionalizovano bibl.Ova bibl.Odrednicu su cinili prezime i ime autora. koja je: -unutar hronoloskog. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl. kasnije usvojio i Stojan Novakovic.”pre dva dana”.1858. Srpska tekuca bibl.Zalagao se da publikacije bude vidjena i savesno opisana.)Vecina bibl. se u 19.)Srbske knjige godine 1857. za godine 1856.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.:”Bibl.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.Na inicijativu sekretara Mise Cenica. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.g. On je u Glasniku srpskog ucenog drustva objavljivao i tekucu bibl.urednika A.Novakoviceva bibl.4.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl. srpske i hrvatske knjizevnosti. utemeljavao na teritorijalnom .. veka. 2..koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19. zaceto je u “Magazinu za hudozestvo.jer pocinje recima “ovih dana…”. shvatan je sire nego sto se to danas cini.a ne na nacionalnom ili jezickom principu.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane. Ubrzo po uspostavljanju tekuce.ili inicijali.Djuro Danicic radi bibl..i to ne samo po formalnim.vec i prevedenog dela. u 19.1857.koji nisu razresavani.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.A.savesno uredjivana.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.

g” nazivajuci ga prvim pokusajem da se prikupi sve sto se u nasoj zemlji stampa i to objavi”.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije. obeznedjivali redovnu rubriku. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949. a od 1971.g.g.registraciona.Prilog za knjiz.uvodi tri novine:razresavao je pseudonima i inicijale.svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov.g. veka Profil i namena tekuce bibl.Ovaj cin se istice kao pocetakm organizovanog belezenja srpske tekuce bibl. Tekuca bibl.monografija.donosi i izvesne vazne novine. Novakovicev nastavljac Jovan Boskovic. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948. -za serijske publikacije. zivela je i na stranicama casopisa Otadzbina.g. u prvoj polovini 20.Pravde..Bosanske vile Srpska tekuca bibl.a ne na autora) vise je opteretio bibl..g.vise u vidu kritickih prikaza i oglasa. izlazi i Bibl. Danilo A. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta.popis novih knjiga i periodicnih publikacija Kraljevine SHS” koji je izlazio u Beogradu svakog meseca od 1926.jezik.negovano je u medjuratnom periodu na stranicama Politike.tekuca.Belezenje novih naslova.nastavlja rad Jovana Boskovica za period 1882-1884.dok su casopisi naucne orjentacije Juznoslovenski filolog.Javor.g.u tri serije: -za knjige. roto stampe i stripova.nacionalna.Jedan od prvih rezultata organizovanog rada na tekucoj bibl bio je “Bibliograf.g. 1935. Dragutin Posnikovic.g. . NBS je uz pomoc Srpske kraljevske akademije objavila “Jugoslovenski bibl.utemeljen na Zakonu o obaveznom primerku iz 1919..brosure i muzikalije..brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.kao i vise puta ranije proistekla je iz angazovanja na retrospektivnoj bibl.).g. (za period 1945-1949) na saveznom nivou. Tekuca bibl.jer je umanjio njenu preglednost. Zivaljev pratio je tekucu produkciju 1893. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.Stampe.Pavle Popovic doprineo je institucionalizovanju bibl.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre.bibl.Strazilovo.. Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl. istrazivanja i osnivanju Bibliografskog instituta na Filozofskom faxu 1920.istoriju i folklor.Vremena. godisnjak za 1933.istisnuo prevodioca iz pdrednice i izgradio sistem uputnica.zaduzenog za izradu tekuce (za knjige.primarna i samostalna. zavisili su od istorijskih prilika-to pokazuju knjizevni pregledi objavljivani u “Krfskom zabavniku” od 1917-1918.g.

Teritorijalni princip u nacionalnu bibl. bilo predvidjeno dosadasnjim zakonima o bibliotekama i njihovoj delatnosti. Zavicajna bibl.Ove bibl.istorijskog i nacionalnog principa.Postujuci jezik i pismo spisa.objavljena je u dva nastavka i obuhvata monografske.ali je od 1994. se mogu svesti na kraci ili duzi vremenski period u kome su nastali neki tekstovi koji se neposredno ticu nekog regiona.naglaseni su vec u pravilima o radu maticnih biblioteka srezova i opstina.region cesto ima i elemente zajednicke istorije kao i iste ili srodne etnografske. . 19. oslonac su cesto zavicajni fondovi cije je postojanje u opstinskim narodnim bibl. Tek 30-tih god. ciji su tematski okviri svedeni na uze teritorijalno podrucje. kada je upucen obavezujuci predlog o formiranju zavicajnih zbirki.sama izrada zavicajne bibl.50-tih god.jezickog.retrospektivne.Pravilno je zamisljena i daje rezultate samo ako pociva na kriterijumima na kojima je postavljena nacionalna bibl.veka sastavljani su povremeno pregledi serijskih publikacija odredjenog regiona ili etnosa.i serijske publikacije u hronoloskom redosledu.jezicke i kulturne oznake. te predstavlja jedinstvo teritorijalnog.Narocit oblik ove vrste predstavlja zavicajna bibl. U nekim slucajevima ova vrsta bibl. 20.skrivena kroz istoriju pod skute tekuce.Desanka Stamatovic za zavicajnu bibl.koja objedinjuje sve radove o jednom kraju bez obzira na mesto objavljivanja.mada je Ducic naziva katalogom. ZAVICAJNA (REGIONALNA) BIBLIOGRAFIJA Veoma su razliciti povodi i razlozi za nastajanje bibl.u ranim razdobljima njenu pojavu su prouzrokovala prelomna drustveno-istorijska zbivanja. se rade i zato sto nema kompletnih opstih ili zato sto nema dovoljno strucnih snaga i materijalnih mogucnosti da se urade siri i obuhvatniji bibl. u Glasniku SUD “Katalog spisa o Crnoj Gori na srpskom i stranim jezicima.koja su zahtevala dokazivanje nacionalnog identiteta. veka arhimandrit Nicifor Ducic objavljujuci 1874. periodike.istorijske i etnicke teritorije zavicaja. delatnosti.21. prvi je uveo Dimitrije Tirol.Zavicajne bibl. popisi.na snazi Zakon o bibl. dobila je svoje verne poklonike i razvila se kao samostalna vrsta bibl.region cini i vise sitnijih celina (manji gradovi.etnicke. bitno se razlikuje od ostalih bibl.medju kojima je bilo i anonimnih.Zavicajnoj bibl.a nekad i personalne bibl. veka u subotickom casopisu “Knjizevni sever” ponovo je stampana jedna zavicajna bibliografija.g.g.na neki manji ili veci region.Nekada to moze biti samo jedan grad ili gradsko podrucje sa njegovim zaledjem.sela.”Nakon ustanovljenje geografske. veka zavicajna bibl.zaseoci i zemljista oko njih). moze da obuhvata samo neki aspekt u pisanom obliku iz koga je obradjivan. kaze da je “nerazdvojni sastavni deo zavicajnog fonda i jedan od najodgovornijih i najstrucnijih zadataka zavicajnog odeljenja. Tokom 19.U nekim slucajevima ove vrste bibl.cime je posredno teoretski utemeljio pojam zavicajne bibl..Obim gradje koji sakuplja maticna biblioteka i neophodnost i posebnost kataloga i bibliografija koje izradjuje.Ducic je naveo domace i strane publikacije.g. 20. je u Srbiji postala predmet sireg interesovanja pri reorganizaciji mreze narodnih biblioteka 1953. istrazivanja.”Bibliografija.opisivan ili ocenjivan neki region.Pored identicnih geografskih obelezja. Zavicajna bibl.U geografskom smislu..iskljucujuci dramska i lirska dela.koji nijednim clanom ne ukazuje na postojanje zavicajnih fondova.mogu biti svedene i na veoma mali predmet popisivanja. povremeno nazivana lokalnom ili regionalnom.etnickog.a vratio ga je 80tih god. su samim svojim karakterom tematski uske. je zdrava klica nacionalne bibl.

ili jedan tom serijala.Stoga je opisivanje periodike istrazivacki zahtevno.nacionalnu. do podele periodike na zavicajnu.jedno godiste.Polazista zavicajne bibl.ali periodicno izlazi i vecina nacionalnih bibl.o prirodnim.periodicnost izlazenja i postovanje unapred odredjene uredjivacke koncepcije..pedagosku. literature o zavicaju -bibl..polugodiste. jedinica moze biti celo glasilo.ali su rezultati informativni i inspirativni.Tako bibl. vek u kome su se razvile razlicite vrste bibl.stvaraocima i stvaralastvu. periodike.mada je prvi srpski casopis Slaveno-serbski magazin poceo da izlazi u vreme kada je Evropa imala vec stogodisnju tradiciju objavljivanja dnevnih listova.dnevno.Gledano sa kulturno-istorijskog aspekta.sumarsku. 18.s jedne strane.drustvenim i duhovnim proizvodima -dela onih autora koji su na neki nacin vezani za region.Kao inventarska jedinica tretira se jedno godiste. Zavicajna bibl.Bez imalo kasnjenja zacela se bibl.tehnicku.koja mozda u bibl. periodike i u srpskim okvirima. periodiku.tromesecno.itd).Ona okuplja: -sve sto je objavljeno i umnozeno stamparskom i drugom tehnikom na odredjenoj geografskoj teritoriji -sve sto je objavljeno o regionu.tematskoj osnovi.kalendari itd.cije promene se povezuju sporednim jedinicama. . Osnovne odlike serijske publikacije su. -tematska bibl. Zavicajna bibl. Ustanovljena je i podela zavicajne bibl.mesecno.-Pancevacka bibl. je svedocanstvo o drustvenim dogadjajima i kulturnoj bastini jedne sredine i ljudi koji joj svojim poreklom ili stvaralastvom pripadaju.sportsku i dr.zatim razni godisnjaci.tromesecje…svaka sveska ili njen jedan deo.katalosku jedinicu cini jedan naslov. izdavacko-stamparske delatnosti -personalna bibl.a posebno prema strucnoj.periodika koja je nastala na odredjenom prostoru dozivljava se kao mozaicka celina.dok bibl.Tako imamo knjizevnu.Predmet obrade Zaharija O.ciji su prvi autori Bojtler i Gustmus.medicinsku.sa dvomesecnom periodnoscu.poljoprivrednu. *primer dobre zavicajne bibl.BIBLIOGRAFIJA PERIODIKE Periodika u biblioteckom smislu obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekucom numeracijom.tematski. 1833-1960 Miodraga Zivanova 22.a stampaju se u odredjenom vremenskim razmacima (godisnje.po kojoj je jedno glasilo formalno. na: -bibl.koji su zatvorenog tipa. doneo je i bibl. korisniku biblioteke predstavlja. u Magazinu nije samo monografska . nije dostupna.sacuvane fondove zavicajnog odeljenja.novu knjiznu i neknjiznu gradju.U tom smislu i dolazi u teoriji bibl.s druge.socioloski prepoznatljivo. srodna su onima na kojima pociva nacionalna bibl.Najcesce se odnosi na listove i casopise.vec i serijska publikacija-Serbska pcela.dakle. postaje putokaz u nbavnoj politici biblioteke.ljudima.Sam karakter periodike uslovljava i druge podele.

U vecini novina. jugoslovenske periodike”-Leksikografskog zavoda FNRJ i sitni prilozi u knjizevnim casopisima.g).veka urednici casopisa.opisuje cak uzroke njihovog pokretanja i eventualnog gasenja.Hadzic.Ova bibl.gradje postaju ravnopravni predmet bibliografije. srpskih almanaha i kalendara). Prvi medju njima koji je uz biblioteke istakao periodiku kao nosioca kulturnog napretka bio je Georgije Magarasevic.Krajem 19.Popisivanjem tekuce jugoslovenske periodike od 1956.koja se ne moze pohvaliti kompletnoscu.”Gradja za bibl.Francuskoj i Rusiji. Godine 1842.uz prvu i poslednju godinu izlazenja. svoju bibl.novine. da nastave rad na projektu koji je svojevremeno zapoceo Jovan Subotic pod naslovom “Jugoslovenska stampa 17681911.ne sustezuci se od subjektivnih ocena. u Letopisu serbskom.30-tih god.Jovan Subotic zapocinje upravo opisom “periodicnih publikacija koje na srpskom jeziku izvesno vreme izlaze” prosirujuci vec ranije ustanovljen opis imenom osnivaca.podacima o stampariji.veka opisi periodike vise nisu deo samo sirih i opstijih.kao autori knjizevnih prikaza i oglasa.Ovaj dobro zamisljen projekat nije uoblicen u stampanoj formi.Fragmentarno popisivanje.pruzale su i “Gradje za bibl.opisujuci serijske publikacije istocnih i zapadnih slovenskih naroda.Porast interesovanja bibliografa za periodiku paralelan je sa uvecanjem broja politicki i knjizevnih listova.veka o periodici se govori u vidu poziva na prenumeraciju. toga vremena koju je sastavio Stojan Novakovic.g.U tekstu “Sredstva za napredak literature slavenske”. 70-tih god. pokusali su 70-tih god.urednika lista.vec i sasvim specijalizovanih tekucih bibl.zurnale. u listovima Otadzbina i Krfski zabavnik. Teodor Pavlovic krajem cetvrte decenije 19.mestm i pocetnom godinom izlazenja.kalendari i novine nezaobilazni objekat opisa (on je nabrojao i analizirao sadrzaj 17 kalendara koji su mu poznati u 1870.on ih je razvrstao na letopise. srpske stampe izmedju dva rata”.cemu je osnovni uzrok nedovoljna odgovornost i savest izdavaca i stampara u dostavljanju obaveznog primerka NBS koji predstavlja osnovu za rad na tekucoj bibl. Strucnjaci Univerzitetske bibl. bavi se Jugoslovenski bibl.Poslednje dve decenije pred II Svetski rat obilovale su bibl.mesecnika i godisnjaka polovine 19.ili knjizarskog oglasa o izlasku nove sveske ili promenama u urednistvu.Branke Bulatovic.i retki bibliografi osecaju potrebu da zasebno beleze nazive knjiga i periodike.bibliografski i programski kvalifikuje svaki list. institut u svojoj seriji. 19.Vuka Dragovica.”.analizom profila casopisa i sadrzinskom napomenom.pismu i prilozima. kao npr.Urednik “Mlade Srbadije” A. je obuhvatala samo osnovne podatke o listu.Projekat Instituta za knjizevnost i umetnost posvecen periodici do sada je rezultirao knjigama Miodraga Matickog (Bibl. .g izlazili u Engleskoj.uglavnom na osnovu fondova vecih biblioteka.Tako su i u jednoj od najvaznijih tekucih bibl.veka svi pojavni vidovi bibl. veka i Serbskom narodnom listu daje pregled broja i tematskog profila listova koji su tokom 1837. prilozima o srpskoj zurnalistici.g.najcesce naslovljavajuci rubrike sa Nove knjige i Novi listovi. 19.

Domentijan).Postoje i takve licnosti koje nisu nista napisale. 24. tako ne znaci. koja nije objavljena u obliku samostalne publikacije. u takvom slucaju obuhvata samo literaturu o njima.zapravo njegove pisane radove i tekstove ili literaturu o njemu.23.Ovim se ipak ne umanjuje njen vazan informativni znacaj. PERSONALNA BIBLIOGRAFIJA Ova vrsta bibliografija obuhvata samo jedno lice.najcesce u formi fusnote na margini ili pak u obliku koriscene literature na kraju svakog teksta.Pod ovom vrstom se tako podrazumeva svaka ona bibl.Personalna bibl.Njena primena uslovljava da se ona najcesce iskazuje u delimicnom ili skracenom obliku.Posto ima zasebno.monografija ili bilo koji drgi strucni i naucni rad) ona se cesto shvata samo kao pomocni materijal i sirim bibl.Cesto su to zapravo dela bez pravog naslova pa se on posredno saznaje na pocetku ili na kraju samog teksta.koji su vezani za neki tekst (studija.u nekoj naucnoj studiji. jedinicu.ali su po necemu ostale istaknute i znacajne u istoriji nekog naroda.u pravom smislu. tvorevinu. SaveTeodosije..pa su o njima vremenom nastali brojni tekstovi-personalna bibl. Zivot Sv. oznaka tog rukopisa (npr.onda se primenjuje najcesce ovaj klasifikacioni sistem: -samostalne knjige i separati -prilozi u periodici -priredjivacki rad -prevodilacka delatnost -literatura o autoru ciju smo bibl. istrazivanjima. elementi o njima.ponekad bibliograf.Skrivena bibl. rada koji se javlja kao dodatak u nekoj studiji ili clanku. zapravo predstavlja vec primenjenu bibl.narocito onda ako se ona javila u obliku sireg spiska upotrebljene literature. rada uzimaju licnosti od izuzetnog ili pak posebnog znacaja u nekoj duhovnoj oblasti ili u javnom zivotu uopste.teran okolnostima i nema drugih mogucnosti nego da svoj istrazivacki bibl.Zaseban vid skrivene bibl.Odomaceno je shvatanje da ona obuhvata u praksi samo ona lica koja su se pismeno iskazivala.kako bi citaoce upoznali sa .izdvojeno mesto i oblik. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA Ovaj termin je mozda najmanje precizan i podroban u odnosu na ostale nazive za oznacavanje ostalih vrsta bibl.Ona je: -popis radova nekog autora -popis tekstova o tom autoru Obicno se za predmet bibl. oznacavaju i dosta dugi ili prosireni naslovi starih rukopisnoh knjiga gde se posredno daju i osnovni bibl.radili Kod Srba se razvila iz autobibliografija istaknutih srpskih knjizevnika Joakima Vujica i Milovana Vidakovica koji su joj pribegli u merkantilne svrhe.samostalan ili izdvojen bibl.makar i u nepotpunom obliku njenih bibl.a saroliko je rasuta na marginama neke studije ili se javlja kao njen dodatak. rad upravo zapocne koriscenjem neke skrivene bibl.Ako se neki autor bavio ne samo pisanjem vlastitih dela nego i priredjivanjem ili prevodjenjem tudjih.Ovom vrstom bibl. trazi i svojevrsnu klasifikaciju popisanih bibliografskih jedinica.decidnim saopstavanjem na koga se taj tekst odnosi i naznacavanjem imena autora kao i jos nekih bibl. Skrivena bibl. rad . jedinica.bez svih potrebnih elemenata koji cine punu bibl.koji je rasporedjen u neki od raznih nacina klasifikovanja. smatra se onaj oblik bibl.Ona se dvostruko ispoljava.Naprotiv.

njegovih pripovedaka.Ali i pre njih su se pojavile male personalne bibliografije koje su uklopljene u Safarikovo delo Istorija srpske knjizevnosti (na nemackom) i danas su neprevazidjen oslonac istrazivacima zivota i rada D.Vladan Djordjevic se oglasio svojim radom o Lazi Lazarevicu. prilozi ovog tipa ne samo da postaju brojniji.Nikolaja Simica.bile su ceste u Novinama serbskim.Musickog.kritickih osvrta i pomena u razlicitim casopisima.g kada je postao hronicar zbivanja u Srpskoj kraljevskoj akademiji.vec tek tada gube karakteristiku prigodnosti i teze sveobhvatnosti i potpunosti.Posle II Svetskog rata interesovanje bibliografa se usmerava ka uglednim i zasluznim pojedincima te je broj i kvalitet personalnih bibl.rukopisnim delima.a bogate trgovce i ostale blagonaklone darodavce podstakli da finansiraju stampanje preostale rukopisne gradje.veka u Otadzbini.Bibl.a ponekad dodati kao tipicna bibl.Letopisu serbskom i Podunavci.savremenicima… -upoznavanje sa njegovom licnom bibliotekom.ili one potpisane inicijalima..ako su dostupni.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl.ako je sacuvana. Od 1887.navodeci bibl.Obradovica.Gligorija Jaksica i dr.Danice. studije srecu na stranama:Javora.dotadasnjim opusom.Vidakovica.-Bibliografija Djure Jaksica-Silvija Djuric .Godisnjak ove najznacajnije srpske kulturne institucije neizostavno je donosio biobibl.M.Zmaja.Sedmice… Zakoracivsi u 20. naglo porastao.L.pseudonimom.Na izmaku 19.pa se bibl. zapisi bili su kadkada uklopljeni u osnovni tekst. anotacija.Personalna bibl. svojih redovnih i dopisnih clanova.ali samo pod uslovom da za njihovo koriscenje postoji odobrenje -Utvrdjivanje autorstva za anonimne radove.poznanicima. skrivala se i u beleskama o smrti istaknutih kulturnih radnika ili u secanjima na njih.To je pouzdan put za stvaranje cvrstog oslonca u izradi zavicajne i nacionalne bibl.Atanasija Stojkovica. vek bibl. Prva biobibl.prijateljima. na srpskom jeziku bila je ona od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji.ili na neki dr.a ako nije ziv. nacin *primer dobre personalne bibl.sto se vidi iz priloga raznih knjizevnih casopisa.arhivskom gradjom i privatnim spisima.sa clanovima njegove porodice.ali samo ako su istrazivanja sveobuhvatna i proverena sto ukljucuje: -detaljno upoznavanje sa biografskim podacima -proucavanje poznate objavljene gradje -uspostavljanje kontakata sa autorom licno.ako u njih ukljucujemo i preglede knjizevnog stvaralastva pojedinih autora povodom godisnjice ili dodeljivanja nagrada.Nevena..Kratka personalna bibl.Knjizevno stvaralastvo vise nije redak predmet interesovanja bibliografa.

koje su uradjene u jednom periodu ili uopste. instituta publikovanih u dva toma istog naslova “Bibl.prolazio bibl.Vec i samo sabiranje bibl. Sa utemeljenjem bibl.dakle vec u 17.25.pa i isprave greske prethodnih bibliografa.veka. predradnje i uradjene mnoge bibl.predstavlja poseban. je i prilika da se uoce.izrada bibl.Neke od njih bile su snabdevene i opsirnim teoretsko-istorijskim uvodima. jasno odrazava osnovnu oznaku ove vrste bibl.na neko uze ili sire geografsko podrucje ili pak na nekog istaknutog autora. bibl.sabiranje raznih bibl. Prve bibl. sto jos vise naglasava njihov znacaj. u Srba razvila se tek 50-tih god 20.okrenutost bibliografa pojedinim predmetnim oblastima uslovili su njenu vecu zastupljenost.u kojima je najcesce gradje razvrstavana po predmetnom principu. javila se i potreba i za razvojem ove podvrste.g i Antoan Tesije koji je u celom narednom vekunisu umali sledbenike.u nekom periodu.porast izdavacke produkcije.Ova vrsta bibl.onu fazu kada su vec obavljene mnoge bibl. Skromno naznacena radom Bibl.koji zapravo mogu da predstavljaju korpus ili zbirku bibl. . u Lajpcigu Bibliotheca bibliographica. bibl. veku.a i pravi cilj u ovom slucaju je popis svih bibl.cija je bibl. bibl.Granjanje ljudskog znanja.mozda i krajnji stepen bibl. jugoslovenskih bibl. Bez obzira koliko se to prakticno cini. istrazivanja.Time po formi sticu ravnopravnost sa tekucim nacinalnim bibl. U godinama neposredno pre i posle II Svetskog rata. koje se odnose na pojedinu naucnu ili umetnicku oblast. na jednom mestu (popisivanjem osnovnih podataka o njima) posredno.ali za razlicite periode 1945-1955.”.naznace.i kada se moze vrsiti sire grupisanje i sistematizovanje u krupnijim oblicima. i njihovo popisivanje uz strucnu ocenu. Zivorada Jovanovica i zastala je nakon istrazivanja Jugoslovenskog bibl. rad (kod jednog naroda u celini ili samo u nekoj naucnoj oblasti)..Ona oznacava sistematizovan popis vec uradjenih bibl.Kirpiceve.pa cak i rogobatna” sintagma bibl. objavljuju se u vidu redovnih serijskih publikacija. Najkrupniji.1956-1960. bibl.g. BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Mada “stilski neskladna. bile su zavrsene celine.Tek studijama Dusana Pankovica i Aleksandre Vranes skrece ponovo paznju na sebe. u jednoj zemlji ili u odredjenom narodu.Njeni tvorci bili su Filip Labe –Bibliotheca bibliothecarum 1664.poput dela Luiz Malkles i I.ali i indikativno pokazuje i osnovne faze kojima je. bibl.kasnije i po hronologiji i po abecedi prezimena autora-npr.K. Klasicnu formu dao joj je Julius Pechold 1866. u vise navrata radjena. dela. bibl.

Orfelinovi tekstovi “O knjigama” u nesacuvanom Kalendaru (1766) i “Izvestija o ucenih delah” u Magazinu(1768) ishodista su bibl.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.Stojana Novakovica.nastavila se preko brace Markides-Puljo.koja je sluzila knjizevnosti.Znacajni su i braca Markides-Puljo sa svojim “Serbskija novini povsednevnija” i Stefan Novakovic sa “Slaveno-serbskija vjedomosti”.kojom su bile obuhvacene i monografske i serijske publikacije. veka.Zapocete kao bibliografske u br.predstavljana pomocu naslova.Vasilija Cokrljana.veroi spovedne.lekarne. letopisima i kalendarima na poslednjim stranama dvolisnih novina.Milosa Popovica.a najcesce knjizevne.odrzavale u rubrikama smesica ili knjizevnih vesti u srpskoj periodici 19.Stefana Novakovica.Teodora Pavlovica.Jovana Subotica.astronomiceske.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.”sitni prilozi”.eventualno mesta izdavanja.gazetama. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.Lukijana Musickog.Ovaj izraz je posle 70-tih g. zapisima knjiga je.pod nadzorom G.iz bibliografskih belezaka su stasale.do potpunijih bibliografskih belezaka u periodici.a potom i perspektivna i personalna bibliografija.na pocetke slovenske pismenosti.a dve su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne god.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.to je samo ukazivalo na njenu svestranost i razumljivo nedovoljnu izdiferenciranost.ili po saznanjima iz inostrane literature. misli u Srbiji i reformatorskog opredeljenja da se nova izdanja najave i predstave publici.po sopstvenom osecaju.krunisana naporima Djure Danicica.ili slovenskih dijalekata.Od sadrzinski skromnih i retkih najava o novoobjavljenim knjigama zurnalima.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama. U prvim bibl.Milosa Popovica..zivotopisne….Milosa Svetica.26. jezika.Georgija Magarasevica.ili zabavi proteklo je svega nekoliko godina.na analizu slaveno-serb.ali uporno.imena autora i.retrospektivna i tekuca.Tako Orfelinu pripada cast da bude rodonacelnik i tekuce i perspektivne bibl.Mada je u Slaveno-serbskom magazinu vise slicila knjizevnoj kritici i hronici.delimicno retrospektivna bibliografija zapoceta je u rubrikama smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici kraja 18..recenzije izvesnih dela.politiceske.g.veka Pavla Popovica i Urosa Dzonica.koju je zacrtao Zaharije Orfelin.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih pojavljuju se smesicedomodovne.Teodora Pavlovica.Linija tekuce bibl.i prve polovine 19.u najboljem slucaju. Frusic i Davidovic su posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima “Objavljenija”.Podstaknute odgovornoscu i nacionalnim osecanjem.Osim objavljenija u Novinama serbskim Davidovic donosi i Smesice.koji ranije nije bio istican.koje su se skromno.istoriceske.Svaki od njih pridodao joj je nove kvalifikative. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.Jovana Subotica.Aleksandra Andrica.Milosa Stevica. tri pripadaju tekucoj godini.Magarasevica.veka.te je citaocu nudjena samo signalna informacija.SMESICE KAO ZACETAK SRPSKE BIBLIOGRAFIJE Srpska tekuca.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.a s pocetka 20.najcesce glavnih i odgovornih urednika povremenih glasila..v.zabavne. 19.poucitelne.crkvene.sto se kao postupak ponavlja i u Magazinu.pre svega.173 do zavrsne sveske obuhvatale su .Slican nacin izvestavanja nastavljen je i u Novinama serbskim Davidovica i Frusica i kasnije i trajnije u Serbskom letopisu.nauci.Od pet knjiga predstavljenih 1766.

Otadzbina.takodje.Zimzelen ne samo da su objavljivala radove bibl. opisa.koji u Bibl. sadrzine.Pocetkom .listovi i casopisi odrzavali kontinuitet bibl.cinili su to i pred kraj 19. Duze od oblikovanja materijalnog opisa trajalo je ustanovljavanje odrednice.dobija veci znacaj.kod njega.Treba istaci da bibl. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka. 19. 19. opis skoro redovno ispisivan jezikom i pismom originala.biti zastupljen.koja se i sama stihijski razvijala. 1741-1867.vec u napomeni.dopunjujuci ga cak i nekim bografskim podacima.kao sastavni deo sada vrlo sadrzajnog podrucja materijalnog opisa.ukupno 55 naslova.koja je nekada formalne.a povremeno i knjizevno-istorijske prirode.Od najranijih pocetaka u srpskoj bibl.Kao rezultat neplanskog.osim u donjem polju bibl.Autor. Bavljenje bibl.veka) odrednica je glasila na ime prevodioca. nastajale su iz zelje njihovih autora da preduprede slucajnost u izvestavanju o novim naslovima.a u napomenu je povremeno smestao i naslov dela u originalu.vec su urednistva drugih listova podsticali na istu vrstu delatnosti.Do promene je doslo kod Dragutina Posnikovica. ilustracijama i dodatnim prilozima kod kasnijih bibliografa. Letopis Matice srpske je bibl.Novakovic joj je konacno odredio teoretske okvire i drustveni znacaj.dok se ime pisca cak i ne navodi.Pored toga sto beleze novo izdanje.veka.cesto menjajuci ranije vec prihvacenu praksu opisivanja i osvetljavajuci je novim zahtevima.Kao sto su u periodu do Stojana Novakovica dnevne novine.uz podatke o paginaciji. za god. Prve srpske bibl. srpske i hrvatske knjiz. Teritorijalni princip u pretrazivanju bibl. Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti. izraza”.predstavljaju i njegovu sardrzinu.U odrednici je redovno stajalo ime prevodioca.mnogo pre nego sto bi se te promene pojavile u stampanim monografijama. i pocetkom 20.U tom vremenu bila su retka periodicna glasila koja nisu negovala bibl. nisu bitnije razradili.kao kod Magarasevica.navodio i u uputnim jedinicama.postojale su i znacajne razlike u tehnici opisivanja.da skrenu paznju na izdavcku delatnost.drugu polovinu 19.nekada sadrzinske. veka je vreme trazenja “bibl. bio je sporan stepen odgovornosti izmedju pisaca i prevodioca knjizevnog dela.Zora.ali ipak on ime prevodioca stavlja u okrugle zagrade. nametnuo je Magarasevic isticanjem naziva mesta u kome su novi naslovi objavljeni. opisivanja.veka opis je potpuniji.Teodor Pavlovic je cak razdvojio arapsku od rimske paginacije i u opis ukljucio uporedni naslov na stranom jeziku.jer je njegovo ime.Njegovi sledbenici dobili su cvrsto uporiste za oba toka (tekuci i retrospektivni) mada teoriju bibl.Srpskog ucenog drustva i Srpske kraljevske akademije.po prvi put.najcesce o novim izdanjima. Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M. Magazin za hudozestvo.ukratko. Prvih pedesetak god.povremeno i teoretski neosmisljenog obavestavanja. prilozima sa svojih stranica obelezio prvu polovinu. vec je u prvom br.one.U predgovoru “Srpskoj bibl. posle Stojana Novakovica poprimilo je sasvim druga obelezja.koji ce. Vec 20-tih god 19.u odrednicu izvukao i ime autora dela.veka.” S.knjizestvo i modu.On je.I kod Stojana Novakovica (70-tih god.a Glasnik Drustva srpske slovesnosti. ime prevodioca vise ne belezi u odrednici.i napomenu.preporucuju ga.Kod brace Markides-Puljo srecemo cak i format publikacije. 1884.sadrzi cak i neophodne detaljne materijalne podatke.

sto u odnosu na Evropu predstavlja znacajno kasnjenje. objavljena je u Kalendaru 1766. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slavenoserbski magazin.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.U Glasniku Srpske kraljevske akademije je vec bila odomacena.istoriju i folklor.period je zatisja u razvoju srpske zurnalistike. VEKU Kod srpskog naroda bibl.g..one su podsticale.30-tih god. Od 1768.kada je Z. Zaharije Orfelin je 1768. Njegova prva bibl. 5.20.veka.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.trebalo bi istaci da je to zaostajanje za evropskim zemljama bilo zanemarljivo.. karaktera.ili casopis.ali je sada i naucno utemeljena. podstaknuta i zakonskim odredbama.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.iako je najcesce bio hronoloski redosled.sto inace.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl.ili “Mi smo s druge strane culi”.”pre dva dana”. Moze se zakljuciti. su srdacno prigrlili Juznoslovenski filolog.Prilozi za knjiz. veka.g.na izradu bibl.srpaki zivalj je tako. veka bibl.krecuci se uzlaznom linijom. prihvatila se Narodna bibl.BIBLIOGRAFIJA U 18.uredjivanja tekuce bibl..)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene..ali ne po vremenu objavljivanja publikacije. Medjutim.jer pocinje recima “ovih dana…”. 2.kao i one iz duboke proslosti. veka dostigla isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina imala u Evropi. 3.ako se imaju u vidu teski politicki.ni pozeljno.g.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19.braca Georgije i Publije MarkidesPuljo.ekonomski i zivotni uslovi. 4.(deo “O knjigama”). veka.u kojima je srpski narod ipak nekako opstajao.o bibl.pa do 1791.)Vecina bibl.vec i perspektivnu.nego zbog teskih politickih prilika u kojima je bilo nemoguce dobiti dozvolu za stampanje. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.jezik.Ako se i prihvati stav da kod Srba nema puno istaknutih dela bibl.otvoreno ili u naznakama.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu. g.dva puta nedeljno tokom 1791-1792. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19..u bibl.pocetkom 20.sledece: 1. nije ni uobicajeno.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.Osim toga. veku. principu. Srbije (znacajan Pavle Popovic). veka i pocetkom 19.izvestavan uglavnom o politickim .ne sme se zanemariti cinjenica da je i pored relativno kasnih pocetaka krajem 18.kada srpske novine u Becu stampaju Grci.g.ne zato sto nema ucenih ljudi koji bi uredjivali.sto je skroman. je zaceta zajedno sa prvim srpskim kalendarom i prvim casopisom.U listu brace Markides-Puljo pod naslovom Serbskija novini povsednevnija. Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.Vuka.Arnota doznajemo za njegovo postojanje. Iako sam kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.Orfelin u Veneciji stampao Slaveno-serbski magazin. 27.tek u 18.

Iz njegove ogromne “zudnje da se srpske knjige stampaju i sire medju citaoce” proistekli su i prvi ozbiljniji zameci srpske tekuce bibl.Srbi.pritisnut materijalnom oskudicom.cime ovi popisi vise dobijaju karakter bibl.sto je cesto ime prevodioca. 28.Naslov dela cesto skracuje ili netacno navodi.izlaska iz stampe.pre svega. propagira knjiz.preporuke svim skolama.a povremeno i o kulturnim zbivanjima. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.posle skoro dve godine.poziva na prenumeraciju. opisu.ime autora.da siri obrazovanje.te ostajemo u nedoumici da li je skromno izvestavanje bilo rezultata njegovog nemara.ukljucujuci medju njih i onaj o vrsti poveza. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slaveno-serbski magazin.Ipak.kada se po prvi put oglasavaju izdanja drugih izdavaca i stamparija.g.Pa ipak.jer pojedine podatke.kao i mnogi kasnije.za koje je navodjen naslov.imena sakupljaca prenumeracija i mesto njihovog prebivanja.svesno ili slucajno.isticanja posvete mitropolitu Stratimirovicu.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.razdvajajuci ih uvek istim interpunkcijskim znacima.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.pa preko davanja izvestaja o cenzuri.naucna.navodeci prvo naslov. dobijaju svoje druge novine Slaveno-serbskija vjedomosti.1792. opisa.veka.Znao je da popularisati nauku ne moze samo putem clanaka u casopisu nego da bas u toj serijskoj .i objavljenija o kalendarima bila su dobrodosla.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.do.koju propagira od trenutka kada je urednik odlucio da je stampa.Iako su takva izvestija.vec vise usmenim putem.pisanje jezikom sto blizem narodnom.On se opredelio za sluzenje idejama prosvetiteljstva koje je kroz svoj casopis i ostvarivao zalaganjem za elementarnu pismenost.narocito ako su u pitanju prevedena dela. On je nedovoljno dosledan u obimu bibl.Za vreme kada su se vesti svake vrste tesko sirile pismenim.za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.poput imena pisca.rezultat trgovackih potreba.filozofska i prakticna znanja.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.koje je uredjivao Stefan Novakovic.izlazio na skucenom broju strana. pa je zato pisao knjige raznovrsne sadrzine.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga. Time je Novakovic zapoceo praksu koje ce se dugi niz godina pridrzavati urednici srpskih glasila.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.format.i u skladu sa tim . Po tome on deceniju pre ruskog bibl.podatak o povezu i ceni. ZAHARIJE ORFELIN Zaharije Orfelin je 1768.neosporno je da.izostavlja.postije redosled podataka u bibl.Njemu je bilo jasno da prosvecivanje mora postati celovit sistem.ali svakako prvi. Sopikova ustanovljuje tacan redosled podataka.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine.ili kritickog izbora na koji je bio primoran s obzirom da je i njegov list.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom. g.ipak se u njima zacinje bibl.Izdavacka delatnost Novakoviceva bila je sira od onoga sto je on oglasavao.desavanjima u austriji i Francuskoj.sve do 40-tih god 19.Svestan nepremostivog jaza izmedju znanja ucenih ljudi i neukosti naroda osmelio se da cinom izdavanja premosti taj jaz .

prvu srp. Greske u datiranju su rezultat okolnosti pod kojima je Orfelin radio.iako o njoj stalno vodi racuna. a potom srpske knjige.Posto sve navedene knjige nisu izasle 1767. svedoce o njegovom postojanju.On navodi 24 njegova dela.belezi mesto i god.Od 6 opisanih knjiga samo je za dve naveo sve neophodne elemente po kojima je moguce identifikovati knjigu. On u Veneciji u tipografiji Dimitrija Teodosija izdaje svoj Slaveno-serbski magazin. metod ukljucivali su u sebe aktivan odnos prema knjizi i kao sadrzaju.Po Vuku.Arnota doznajemo za njegovo postojanje. On ce ostati i zapamcen i po kratkoj personalnoj bibl.a svetlo dana ugledale 1767.Njegova prva bibl. treba uneti u opis knjige u bibl:naziv knjige.vec i perspektivnu.opisa koji mada je nepotpun i nedosledan ukljucuje dva osnovna dela :formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.g.publikaciji treba obavestavati citaoce o novo izaslim knjigama.Njegova ideja je da sledi evropsku praksu.Vuka. Zabelezio je 4 udzbenika.Nameravao je da popularise knjige da ih predstavi i priblizi publici.Uzori su mu ruski casopisi.format.On je verno prepisao naslovnu stranu knjige.Njegov rezon i bibl.a ne samo kao prema stamparskom proizvodu. Bibl nije njegov izum.kriticar pisane reci.Dakle on je u okviru god.za koja zapisuje samo naslov.Godine.profilise svoj casopis ne zanemarujuci bibl.a ne samo da ih najavi. izdanja svoju bibl. vesti.Iako je formalno njegova bibl.g.jer je opisao knjige koje su se pojavile iz stampe.koju graficki ne odvaja od teksta.da bude aktuelan i da prikazuje najnovije knjige.g.a ne njegove namere da pravi spisak knjiga izdatih pre njega. i Arnot cinom belezenja ovog kalendara u svojim bibl.Orfelin.Ove vesti se smatraju za prvu objavljenu i sacuvanu bibl. rodjena je u okviru sistema njegove prosvetititeljske delatnosti.Lukijan M.odrednice nema. Liturgiku i jedan Prokopovicev Katihizis.naslov.pa je mogao jedinice poredjati po azbucnom redu. Njegova zasluga za srpsku bibl.sve knjige opisane u Magazinu izasle su iste godine.Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl. je prva srpska knjiga koju je zabelezio Z. objavljena je u Kalendaru u poglavlju “O knjigama” 1766.pa i cenu. i da pod njom podrazumeva tekucu i perspektivnu bibl. .i zacetnik srpske bibl.Zamisao o bibl. vec daje primer bibl.a on objasnjavajuci postupak za njihovu izradu kaze da evropski narodi imaju novine u kojima se govori o najnovijim naucnim i umetnickim dostignucima:da se u njima opisuju knjige i da u Srbiji nema takvih novina. je u tome sto je prvi poceo da belezi knjige. Nazvavsi ih “Izvestija o ucenih delah” postaje popularizator nauke.nacin slaganja i stampanja tabaka .Zapocinje svoju bibl. sredio azbucno i to je novi kvalifikativ ove prve srpske bibl. “Nova serbska aritmetika”.dok je on pripremao svoj Magazin za stampanje.Posle toga vodi belesku..Vuk navodi i njegov sadrzaj.ali kada ju je upoznao ona je postala nuzni sastavni element njegovih namera. opisom 6 knjiga. izdanja i format.g.On se smatra zacetnikom nase bibl. smestenoj u napomenu koja objasnjava knjizevni rad Teofana Prokopovica autora Epitoma.Po njegovom tvrdjenju.O njegovim navodima vidi se da je Orfelin znao koje elem. retrospektivna.”Srpski bukvar i Novija serbska aritmetika predate” u stampu 1766. Orfelin prvo popisuje ruske.Potvrda ovoj tezi nalazi se u cinjenici da su jos dve popisane knjige.Vasilija Damjanovica.Kao pokretac i urednik. mogao bi nas taj podatak navesti na pogresan zakljucak da je on tezio retrospektivnoj bibl. Ne samo da Orfelin zasniva bibl. Iako sam Kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.mesto izdanja i sediste stamparije nije navodio.ona je aktuelna.

zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”. Uporedo sa Smesicama knjizastvenim.zabavne.Iako su najcesci oglasi koji se odnose na jedan naslov .Davidovica i Berica kao izdavace.Savu Mrkalja. Stvaralastvo od Dositeja do Musickog zastupio je sa delima 13 autora (i originalnih stvaralaca i prevodioca).jer oni ne pretenduju da budu bibliografi.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.”Knjizestvo slovensko”.g.Vidakovica.preporucuju ga.na analizu slaveno-serb.ipak smesice od br.”sitni prilozi”.Iako Davidovic nema pretenzija da bude i bibliografski precizan.On potom nastavlja sa pregledom literature Poljaka.on vodi i rubriku “Knjizestvo srpsko”.po prvi put.Ovom rubrikom sagledano je 10 knjiga. mada ne u savkom broju. Osim podele na recnike.Musickog kao pesnika. jezika.nisu retki ni oni kojima je obuhvaceno vise knjiga.ili. kao tvorca gramatike i Prostonarodne pesmarice.Zapocete kao bibliografske u br. Od broja 46 do 1819 g.od 1819.posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima koje donose pod naslovom “Objavljenija”. podataka sadrze vrednosni sud i poziv na pretplatu.recenzije izvesnih dela.poucitelne.Popisana strana izdanja navode nas na zakljucak da su Davidovica interesovale one knjige kojima je srpstvo bilo dominantna ili uzgredna stvar.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih.osim najosnovnijih bibl.koji ranije nije bio istican. Solarica kao autora zemljopisa.v.istoriceske. veroispovedne.Vuka S.Obavezu izvestavanja o novim knjigama u svakom narednom broju on sve ozbiljnije shvata. pojavljuju se smesice domodovne.a najcesce knjizevne.Prethodni Davidovicev pokusaj . 186-188 imaju mnoge odlike bibl.29.Oni su. DIMITRIJE DAVIDOVIC U pecatnji Joana Snirera u Becu pocinju da se stampaju Novine serbske ciji su urednici Dimitrije Frusic i Dimitrije Davidovic.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.pa oglasi povremeno. u okviru ove rubrike.Kod Frusica i Davidovica opisi su nepotpuni.Dosenovica kao pisca aritmetike.lekarne.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika. U pitanju su “Istoricesko-kriticeske vedomosti k povestnici Poljskog knjizastva” od Josifa Maksimilijana Osolinskog.Ovaj izraz je posle 70-tih g. Smesice su na vreme donosile vesti o knjigama objavljenim najcesce na srpskom.javnost ce biti upoznata sa oko 149 novih knjiga.na koje bi valjalo da se ugledaju domaci istoricari i bibliografi kako bi se ukljucili u opsta svetska zbivanja.astronomiceske. Davidovic donosi i Smesice.gramatike i prevode Biblije ovaj popis sadrzi jedinstven raspored gradje prema veroispovesti na knjizevnost katolickih i pravoslavnih Slaveno-Srba.Pored toga sto beleze novo izdanje.crkvene.one.na cijem pocetku izrazava veliko zadovoljstvo sto se na srpskom jeziku razvija knjizevnost dostojna hvale. 19.ukratko.Osim Objavljenija u Novinama serb.Od br..vec sto je apsolutna novina.173 do zavrsne sveske obuhvatale su ukupno 55 naslova.Rusa i Luzickih Vinda. Sredjene prema vrstama gramaticke i leksikoloske literature.na pocetke slovenske pismenosti.Jedna od njih nije zabelezena ni po jednom od prethodno navedenh kriterijuma.ili slovenskih dijalekata.medju kojima posebnu paznju obratio na Jankovica kao prevodioca.a kadkada i na stranim jezicima.politiceske.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.kao uzor domacim knjizevnicima.117 uredjivanje lista preuzeo je samo Davidovic.zivotopisne….predstavljaju i njegovu sardrzinu. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.

Ne samo da on istice koje kvalitete treba da ima bibl.Jovan Pavlovic. vec je u prvom broju 1824.ili nije znao .Nastavljajuci tradiciju istoimenih novina iz druge decenije toga veka.Da bi imenovao svoj rad.Vec samim svojim naslovom one terminoloski utemeljuju pojam bibliografije kod Srba.Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.a zatim da nastavi zapisivanje tekuce knjizarske produkcije.Kontinuitet.Stoga joj u drugom i za istoriju bibl.daje nam za pravo da ga smatramo zacetnikom srpske retrospektivne bibl.doduse sa razlicitim zarom.Zasluzan je i sto je.kroz ceo 19.”Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.”naznacenija”. Prema onome sto je napisano u uvodu.niti njihova razresenja teoretski uoblicio.a kasnije svakodnevno.Davidovic je objavljivao oglase pojedinaca-autora i kasnije knjizara-skoro u svakom broju.Gradja koju popisuje. knjige.v. 30.g.Vladislav Stojadinovic. .u Kragujevcu.na tlu Srbije. nece biti uobicajeno. i dr. pokazao izvesnu zurbu u zelji da sto pre obavesti.cijem je profilisanju znacajno doprineo.posao.entuzijazmom.nameravao je da u jednom pregledu da retrospektivu srp. u istim novinama-Dimitrije Isailovic. na srpskom jeziku bila je od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji.sistematicnost i pouzdanost informacija o ranijoj tekucoj izdavackoj produkciji za njega su preduslov uspesnog razvoja knjizevnosti.sto u srpskoj bibl.”izvestija”. nastavili su do kraja 19. u nasim periodicnim glasilima.g.Milos Popovic.od 1834.ne znajuci da sam ponudi koristan savet.zametan i naporan posao.sva izdata dela nije imao pred sobom.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl. radova znamenitih ljudi kao sastavni deo pojedinih biografija. pokrenuti Novine serbske koje ce prvo izlaziti jednom nedeljno.predmetno je omedjena na oblasti gramatike i leksikologije.zadugo.U skupini od 433 oglasa do 1941.ali ih nikada nije definisao. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka. Bibl.cak u ranijim vekovima.Jovan Muskatirovic.belezenja knjiga objavljenih.bila je jednako odgovoran. Prva personalan bibl.Grigorije Terlajic. Ako utisak ne vara on je u izradi svoje bibl.g.U tom ranom periodu mozda je bilo dovoljno sto je pokrenuo rubriku Smesice koja je svoju opravdanost dokazala svojim dugim trajanjem. vaznijem. Njegov posao.Jovan Zivkovic. On ce ponovo.osim toga. GEORGIJE MAGARASEVIC Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M. jedinica.zabelezeni su svi vazniji naslovi iz tekuce produkcije.belezenje knjiga upotrebljavao je tri termina:”vesti”.proglasu posvecuje vise paznje.On je u zacetku srpske bibl nailazio na probleme.informise o izdatim knjigama.To je po njemu prvi ozbiljan korak ka nastajanju narodne knjige Plutarha serbskog.Zapoceo je sa izvestavanjem o izlasku “Nemacke gramatike” Dimitrija Tirola i “Etike” Dositejeve.upucivao domace autore na inostrana izdanja iz oblasti istorije knjizevnosti i bibl.vec je prvi koji napredak knjizevnosti postavlja u direktnu zavisnost od bibliografije.vek..Medju onima o kojima zeli sto vise da sazna nalaze se i Zaharije O.znanjem i umesnoscu.

Nazalost Magarasevic u tome nije dosledan.u hronoloskom redosledu od Ostromirovog jevandjelja 1057.Posto je prvo navodio ime piscevo i ispod njega redjao dela.ukupno njih 14.to se moze smatrati da je izdvajao odrednicu. U ostalim poglavljima formulacije su cesto uopstene i nedorecene.na autore koji su se odlikovali u “liriceskoj i povestvovalnoj poeziji za vremena Aleksandrova”.Magarasevic je ovom prilikom istakao biblioteke.prema..ali ne i stampariju.dajuci joj jos i biografsku dimenziju.dok je u Ruskoj bibl. izdanja belezio je redovno..kulturna i drustvena glasila i stamparije kao njegove odlucujuce cinioce.nije imun na “skracivanje ili prosirivanje naslova”. i kada nije autor monografije.ili podatke o zanimanju.. Izraziti slavenofil. Odajuci mu zasluzenu hvalu Dusan Pankovic se zaustavlja na ovom radu zanemarujuci priloge koji su se u Letopisu pojavljivali u narednim brojevima. Stoga ovu bibl.a dela jednog autora poredjao je hronoloski po redu izlazenja knjiga.Uz ime autora stoji:”pisao je mnoge komedije i tragedije”.dok ostale grupe cine:”prozaici.koristeci strana iskustva.Svoje “naznacenije” uredio je azbucno po imenima pisaca. teorije i prakse.verovatno su autorsko cedo urednika Magarasevica. knjige ukupno 10 predstavljao po knjiz.pre svega ruskih.nego priustiti citaocu kompletniji bibl.Pisac je zastupljen u bibl.Dosledan je u tome da prvo navodi autora.vec ih i ne rasporedjuje na isti nacin.Iako nepotpisani.Mesto i god.uslovno receno.Za njega daleko vaznije izvestiti o postojanju autora. Najdosledniji i najpotpuniji opis je u prvom delu gde su potpisani najstariji pismeni slavenski pamjatnici.Naslov dela.klasiceski avtora prevoditelji.Iz pisceve biografije najcesce pominje samo mesto stanovanja i zanimanje.upravo je u drugacijem pristupu sistematizacije gradje. objavljen je rad pod naslovom “Sredstva za napredak literature slavenske”.da bi se vec u prvoj castici nasao pregled ruske knjizevnosti.koji je podeljen u 4 dela.kako knjigu treba predstaviti.a ne u obuhvatu bibl.knjizevnim zanrovima.sto predstavlja napredak prema bibl. postaje rodonacelnik srpske biobibliografije. podataka pruzena je samo opsta napomena. Ni on.pa su obuhvaceni i autori slavni u dramaticeskoj poeziji.I pored brojnih nedostataka on je ipak nastavio liniju srpske retrospektivne bibl.opisati.ne cak ni knjige.U drugoj castici Letopisa za 1825. U ruskoj bibl.Novina i neobicnost koju je on.mestom i godinom izdavanja.uneo u srpsku bibl. vrstama u Srpskoj bibl. on nastavlja i pregled ruske literature.g.Magarasevic po prvi put gradju ne rasporedjuje uobicajeno hronoloski. koja obuhvata 37 sutora odabrao je jednostavniji alfabetski princip koji nije do kraja primenio.Brinuci se za razvoj slovenske knjizevnosti.g.jer njegov opis ne samo da ne sadrzi uvek iste podatke.voeni pisatelji”.ovdeje prosiren i podnaslovom. jedinice.koji kod svih bibliografa toga vremena predstavlja osnovni.a zatim sva njegova dela.osim toga.poput drugih bibliografa.vec priloga u casopisu.Magarasevic je kao prvi cilj svojih istrazivanja postavio popisivanje slavenskih spisatelja uopste.cesto i jedini.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih saznanja-naprotiv. mozemo okarakterisati kao retrospektivnu sa elementima biobibliografije. opis..g do Lureantskog kodeksa 1377.ili alfabetski.ali je podela nesto razudjenija.ali umesto potpunog bibl.jer je njegovo slovensko opredeljenje u njima lako prepoznatljivo.Zabelezio je 60 dela od 38 autora od A do M. 18 v.pojam za identifikaciju knjige.unoseci tako biografske elemente radi kojih ovaj pregled ima odlike bibliografije.koja je kod ranijih bibliografa zanemarena.njegove napomene uz tekst svedoce o poznavanju strane bibl. .Uz ime autora belezi povremeno godinu rodjenja i smrti.U drugoj i trecoj castici za 1825.izdvajajuci tako odrednicu.vec.

nudeci cak i kratku napomenu koja je sadrzavala odjek ovih dela u literarnoj javnosti.U njegovo kuci su se okupljali knizevnici.zurnali i novine i to ponaosob ruski za god.A.koje karakterise Letopis za vreme dok je on bio urednik.g.Arnot je po zanimanju bio advokat.je u zacinjanju analiticke bibliografije. objavljivana je u Magazinu tokom 1838.objavljenoj 1828.Treci deo rada u stvari je zanimljiv bibl.Berica cak i Z.dok su ranije vesti o knjigama bile nabrajane bez reda.kome je bibl.Magarasevic i rubriku Smesica u Letopisu znacajnije bibliografski uoblicava.Zahvaljujuci smesicama mozemo da pomerimo vremensku granicu pojavljivanja prosirenog materijalnog opisa dvadesetak godina unazad.Od cetvrte castice za 1827.format.bisernim izvorima istorijski korisnih podataka o knjigama i piscima.on je ipak opis prosirio pre Milosa Popovica. u Vestima se nekad na prvom mestu nalazi ime i prezime autora.a dobar deo srpskih pisaca i inteligencije je u njegovo vreme tamo prebivao.U petnaestoj svesci.U njoj su imena pisaca i prevodilaca navedena samo za originalna poetska ostvarenja i prevode antickih pisaca.Safarika.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.a ne monografije.g.knjizestvo i modu”. Bibl.po strukama.Za danasnje bibl.g.g.vidljivo je u ovom radu.nekad ime.Mada u tome nije dosledan . i 1839.Magarsevica.prezime i ostali licni podaci izdavaca dela.iako najbolje poznaje Becku i Budimsku knjiznu produkciju. koja obuhvata razdoblje od 1741 do 1839 god.Analizirani su letopisi.Svestrano obavesten.predmet obrade periodika.g.Uz naslov originala casopisa u zagradi je zabelezen i prevod.na cemu trenutno radi:belezi sve knjige koje su napisali Srbi ili su napisane na srpskom jeziku. prilog. stampano je “Soderzanie serbske letopisi ot godine 1825-1828.”.Ispravljao je pogreske svojih prethodnika u vanrednim beleskama.bez obzira gde su stampane.uze gledano.P.prva analiticka bibliografija.g Magarasevic belezi i razlicitu paginaciju.kome je. Bibliografe srpske poznaje do u detalje:P.poljski u 1822. Njegova bibl. u prvi plan izbija mesto izdavanja.. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.Slavenofilstvo.ceski i srpski u sirem vremenskom zahvatu.sto je veoma redak slucaj.sada ih je bilo lakse pronaci pod imenom mesta u kome su stampane. dosta neuobicajen nacin opisivanja. Zasluga Magarasevica.G.g.sto potvrdjuje i podatak o ceni zabelezen u zagradama. teorija ovo pripisivala.a nekad naslov.Najzapazeniji rezultat njegovog publicistickog rada je “Srbska novina” ili “Magazin za hudozestvo.intelektualci i omladina.jer vec 1826. je poceo malo neobicno:umesto uvoda ili bilo kakvog pristupa stampao je kao moto pesmu Sime Miltinovica Sarjlije-Srbsko spisateljstvo .Solarica. On je bio na izvoru informacija.radio je kao publicist i profesor fizike u kragujevackom Liceumu.table ilistracija i dodatne priloge.bez obzira na to sto je tematski vezana samo za jedan naslov casopisa.poljskim i srpskim knjigama. ANTONIJE ARNOVLJEV ARNOT A.u stvari.koji je svojstveniji izdavackom ili reklamnom katalogu. Osim toga. 1824.za koju je smatrano da se kod Srba pojavila dosta kasno. paralelno se razvija.Od prvog broja Letopis u Smesicama javlja o ruskim. 31.P.recenziju ili preporuku za citanje.Sve do 1827.sto je.njegovo interesovanje i za retrospektivnu i za tekucu bibl.Ipak.i sta koji pisac ima u rukopisu.zna cak i gde se ciji rukopisi cuvaju.do prelaska u Srbiju je ziveo u Budimu gde je veliki broj knjiga i stampan.Orfelina.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .Arnot je napisao retrospektivnu bibl.

na sta je i sam autor skrenuo paznju.i sva ona srpska dela koja su do tog trenutka izasla.Bibliografska jedinica ne samo da je opremljena knjiz-kritickom beleskom.podatkom o dodatnoj delatnosti pisca.koji su bibl. stranica.vec i.a za jos 26 pisaca je upucivao na Dodatak.cine odrednicu. prerasla bi u tekucu da je Magazin nastavio da izlazi.podatkom o postojanju rukopisa i mestu njegovog cuvanja. sadrzava imena svih srpskih pisaca rasporedjenih po azbucnom redu.koji je imao nameru da stampa.anotirana.a poslednji Vuk Karadzic.kao i stampariju.dakle. Redosled navodjenja podataka je nepromenjen za svaku jedinicu:Prezime i ime autora.A.Da nije bilo izvoda iz ovog dela u Magazinu prva srpska naucna bibl. Poznavalac dotadasnjeg rada na srpskoj bibl.U 47 brojeva u drugoj god.pri cemu je prvi autor Teodor Avramovic. -naslov je navodio dosta verno i kad skracuje cini to dosta korektno delo se moze prepoznati..a zatim iza zareza podaci o njegovom zvanju. izlazenja Magazina.kako je utvrdio Dusan Pankovic. Arnot je neogresivo zakljucio da su svi radovi iz ove oblasti pre njega nepotpuni i nedovoljno informativni i po kvantumu i po verodostojnosti podataka koje navode.objavljena u zemlji i inostranstvu. bi i pored truda Jovana Sterije i Drustva srpske slovesnosti. izdanja.ali znamo da njen stampani deo.godina izdavanja. -belezi mesto i god.ili jos opsirnije.od kojih je svaki objedinjavao sva svoja dela.citatom nekog knjiz.Prezime i ime autora.u kojo ce se cesto naci i licni podaci o prevodiocu. jedinicu najcesce stavljali u hronoloski poredak.s cijim je delima upoznao publiku.koje je zabelezio u 1839.o godini rodjenja i smrti.Arnot je sire shvatao pojam srpske bibl.format i broj strana. ne samo da nije objavljena vec nije ni sacuvana te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskih pisaca.Vec u pocetku pokazuje sve osobine svoga rada: -odrednicu nije izdvajao za svaku jed.Ova bibl.ali bi.mozemo zakljuciti da je retrspektivna.nego je ispod piscevog imena redjao sva njegova dela.citatom iz piscevog proglasa za samo delo.sudeci po 5 naslova.sve to objedinjeno.sa bibl-kritickim napomenama. -kraj piscevog imena obicno pruzi po neki podatak iz biografije autora . u azbucnom redosledu i dragocena po svojo potpunosti.jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.ispod treceg slova prezimena autora navode se naslov knjige i tackama razdvojeni naredni podaci:mesto.predstavlja 85 naslova za koje nije znao cak ni Stojan N. je retrospektivna. Tokom prve godine izlazenja casopisa iz rukopisa je Arnot odabrao 191 srpskog pisca.sireci opis cak i kritickom anotacijom. .Arnot je popisao 62 pisca sa 195 bibliografskih jedinica.Arnot je uazbucio prezimena popisanih autora.povremeno podatkom o posveti.format knjige i br.potonula u nepravedan zaborav. od Stojana Novakovica ukljucujuci u nju knjige o nama izdate van nasih granica.po pravilu godinu i mesto rodjenja i vrlo cesto zanimanje ili zvanje piscevo.U svom predgovoru Arnot je objasnio da njegova bibl. Ne znamo koliko je knjizevno blago Arnot popisao u svojo neobjavljenoj monografiji.za razliku od svojih prethodnika. Njegova bibl. kriticara ili bibliografa.g. Vec iz ovih napomena jasno se vidi da je.pozivom za dalje istrazivanje.A.

nije nikada objavljena .kod nas.Grupe su obelezene rimskim brojevima i ta klasifikacija se kao sadrzaj u knjizi nalazi u obe sveske na pocetku.On je prvo napisao odeljak u kome je podelio gradju po klasama. Nestampana. knjigospisom.ostale prazne.dok cetvrta sveska pocinje recenicom “Osmotrenije serbskago knjizestva po hronologiceskomu redu”.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba.Na trecoj strani prve sveske stoji “serbskaja slovesnost.pocev od Pavla Berica do Stojana N.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.bibliografijom.inace u upotrebi u Patrijarsiskoj biblioteci. Svu bibl.naziv grupe ili podgrupe. On iza sebe nije ostavio ni slova o teoriji i metodologiji bibl. Njegova bibl. Da je objavljena. bi sigurno uticala na buduce trudbenike na ovom polju. Lukijana M.kako je sve nazivao svoj bibl.razdjeljena po klasama jaze sut”. LUKIJAN MUSICKI Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl. rad.U sadrzaju klasifikacije nije navodio nazive podgrupe.Na prvoj strani trece sveske zapisano je “Osmotrenije serbskago knjizestva po azbucnom redu”.ali ga nije kopirao) koji je mogao zadovoljiti prakticne zahteve.ali je zato strucno na najbolji moguci nacin prakticno ostvario jednu bibliografiju.g..Medjutim kada je prepisivac u cistopis preneo ovu klasifikaciju Musickom se zbog necega ucinila neprikladna i zeleo je da je dotera i izmeni.U cistopisu na levoj margini rukom Lukijana M. kao naucne discipline.Musicki je svojim osmotrenijem.Grupe se u njegovoj klasifikaciji u nizu jedna iza druge bez ikakvog uzrocnog reda i medjusobnog odnosa.ispravkama i dopunama njegov. nacina nego je u okviru svakog vidno istakao i hronolosko i strucno obelezje svake jedinice.arapskim brojevima.a 5 je ostavio pod upitnikom.od kojih je jedan nervozan.sto predstavlja prvi pokusaj.bibliotekom. Ne samo da je celokupnu gradju sredio na 3 razl.serbskom. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.brz u drugoj svesci.tacno datiranje.Iz toga dalje sledi da je morao imati neki uzor ili se bar ispomagati necijom gotovom semom. do Dositejevog Mezimca 1818.ispisan.unakrsnog sredjivanja gradje. sisteme i napravio je svoj sistem strucne klasifikacije (ucio od Vaplera.ova bibliografija nije mogla bitno da utice i usmerava razvoj srpske bibl.klasifikacija je svedena na 11 grupa.sto ukazuje na strucni raspored (u prve dve sveske).Grupe je zvao klase.moze se zakljuciti da je prvo srocio sistem klasifikacije pa onda rasporedjivao raspolozivu gradju. gradju je svstao u 16 grupa.g.Klasifikaciju je sacinio sam i to je prva klasifikacija knjiga u srpskoj istoriji. U samoj bibl.Kraj svake grupe na desnoj margini obelezena je stranica na kojoj su jedinice odnosno grupe. .a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica. Oslanjao se i na druge bibl.u okruglim zagradama.32.a neke od njih imaju svoje podgrupe.korektno skracivanje onih predugih.ova bibl. prepoznaju se dva rukopisa.u kome je primenjena klasifikacija bibliotekara Vaplera.Njih je dao kao medju naslove u okviru rasporeda bibl.Posto su neke stranice na kojima je samo ispisano zaglavlje.Pedantno belezenje naslova.knjigopoznanije. gradje.katalogom..

tamo je za one prilike postojala i dosta bogata Mitropolijska biblioteka sa dobro uredjenim snabdevanjem ucenim delima i tadasnjim najboljim casopisima.Gramatiku Meletija Smotrickog iz 1755.U Sremskim Karlovcima je vec delovao tzv.rukopisa i drugih raznovrsnih istorijskih dokumenata.Musicki i G.Na prethodnim stranicama Istorije.proucavati i objavljivati. u Budimu knjigu. i Orfelinov Plac Serbije iz 1761. Delo je znacajno vise po svome uticaju na razvoj nase istoriografije nego po novim istorijskim istinama koje je donelo.Budimu.jedno veliko Vlasko jevandjelje iz 1512.koje je on stao vredno pribirati.Vrlo siroke osnove.g.33.zatim Zefarovicevu Stematografiju iz 1742.ali njihova dela nije naveo. Najveca mana ove bibl.g.U samoj skoli zatekao je knjizevnika Milovana Vidakovica mladog i sposobnog Georgija Magarasevica.Slovak rodom.dosao je u Novi Sad kao ucen mladi covek.onda ih je verovatno belezio prema obavestenjima ljudi u koje je imao poverenja.I starije i novije.jer svaka knjiga ne predstavlja i posebnu bibliografsku jedinicu. i nema osobine bibliografije.originalna i prevedena. takodje i mesto izdanja. Na njegovu odluku da se duze zadrzi u Ns svakako su uticale i biblioteke fruskogorskih i backih manastira sa obiljem knjiga. I Safarik je. Knjige unesene u Pregled najnovije… u najvecem broju je ispravno datirao i opisao po svom ustaljenom postupku. Posle 7 god. Iz ove njegove bibl.g. i dao periodizaciju srpske knjizevnosti. Van Pregleda Safarik je opisao jos 17 srbulja.vec po hronologiji pisaca i to ne bas dosledno.g.u dvadeset trecem paragrafu doneo je bibliografiju najnovije srpske knjizevnosti “Pregled najnovije srpske knjizevnosti”.g. je skracivanje naslova.belezi obavezno samo godinu i mesto izdanja i format. Dakle predmet njegova interesovanja ne bi se reklo da je bibliografija.a u blizini i ucenog Lukijana Musickog.Istorija nije mogla da zadovolji potrebu za saznanjem o istini istorijske proslosti Slovena. Bibliografski opis dela je vrlo siromasan:pod piscevim imenom navodi sva njegova dela.Sve to je vezalo Safarika za ovu sredinu u kojo se zadrzao do 1833. U Pregledu je naveo imena 69 srpskih pisaca i opisao 159 njihovih dela.Odusevljeni slavenofil.U njemu su opisane nase knjige stampane na srpskom jeziku u Becu.Zbog toga ovaj njegov Pregled najnovije srpske njiz.nego srpska kultura.kao i u vecine nasih bibliografa.Magarasevic. tako opisane.Pregled nije sredjen po bibliografskim nacelima.On je zeleo sto iscrpnije obavesti javnost o stanju u srpskoj knjizevnosti.skracuje naslove.pre i izvan Pregleda najnovije srpske knjizevnosti.ali je kao “uvod u proucavanje svih pitanja o Slovenima” znacila mnogo za slavisticku nauku.U trecem odeljku prvog dela svoje knjige.knjizevnik i predani vaspitac.Veneciji i drugde od 1764-1825.Safarik je prikazivao srpske rukopisne i stampane knjige izdate pre 1742.a tu su sigurno spadali L.da navede sve knjige koje se vezuju za ime jednog autora bez obzira da li je taj delo napisao ili samo preveo.I ovde. dolazi u Novi Sad posto ga je patronat Gimnazije izabrao za profesora i direktora skole.g.g. ne stice se utisak da je pisac i video sve knjige koje je opisao.ne moze se govoriti o odrednici u pravom smislu reci.pa je zanemario precizno .ni hronoloski ni abecedno.Na kraju spiska su imena jos 45 nasih pisaca. Karlovacki krug.tri cirilicne knjige koje su stampane u Oficini Vicenca Vukovica iako nisu srpske.kao i kod Arnota.g. knjige nije uvek opisivao po svom iskustvu.zeleo da predstavi rad pisaca. boravka u ovoj sredini izdao je 1826. PAVEL JOZEF SAFARIK Godine 1819.kao i Arnot kasnije.

jedinice.Novakovicevo je osnovno ubedjenje da publikacija treba da bude vidjena i savesno opisana.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.grupisanje novina i kalendara nezavisno od monografija.u Beogradu.teoretskom uoblicavanju.g. svoje radove.koji nisu razresavani. pokrenuo je.i to ne samo po svojim formalnim vec i sustinskim.g.Muzeja od 1872. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.jer se poslu bibliografskog belezenja.slozenu po hronologiji.Upredo sa knjiz.a potom po alfabetu.objavljivao je u Glasniku srpskog ucenog drustva 1869.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.v.koje opis neizostavno treba da sadrzi.ali je tek Novakoviceva uzgredna beleska u Vili ukazala na sirinu njenog predmeta:”Bibl.sadrzinskim karakteristikama. Vestima o domacoj donosi i one o stranoj beletristici.u kojo su cesto “za jednu knjigu javljeno. radovi nemaju znacaj naucnog rada prvog reda.Iz njih se postupno definisao i krug elemenata.narocito podatka o izdanju.kao i po dopunama preuzimanim iz zagrebackog Knjizevnika i novosadske Matice ili iz lista Bosiljak.uglavnom bibl.njima srodan. 34.za zivot jedne knjige i sveukupnu bibl.knjiz i nauku pod imenom Vila.povremeno naslovljavane samo kao “Knjizevnost”.uz objave novih naslova belezio i licno vidjenje.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.a deset je propusteno bez reci” odskakala je najvise po pomenutim Novakovicevim komentarima kojima se korak po korak izgradjivala teorija bibl.u kojoj je u mladim godinama objavio najvise svojih priloga kao sekretar Srpskog ucenog drustva od 1867.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre..Novakovic. knjiz. istakao tek S. Retrospektivna bibl. interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njen je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini vise vredi”. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.cime je.izmedju ostalog.Novakoviceva bibl.Od zapisa u ranijoj periodici.On je tu.pristupalo “sa planom”.Ova bibl.a ciju je vaznost.bibl i upravnik Nar.u Drzavnoj stampariji.prirode.Sudeci po tome da listove kritikuje za nesavesno preuzimanje neproverenih i ishitrenih podataka. koju je zabelezio.kako ce to kasnije za Sedmicu.a bibliotekar Nar.i s namerom da oglasavaju novosti u slovenskim knjiz. .naglasavale znacaj zapisivanja svake nove bibl. Ranije bibl.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane. imao u rukama.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije. Njegovi pocetni bibl.ako je predmet razmatranja bila bibliografija. i diplomata Stojan N. u 19.On je u Glasniku objavljivao i tekucu bibl.izdvajala se od slicnih pregleda u onovremenoj periodici.doprinosio i izvesnom iako skromnom.bibliografsko belezenje knjiga.donosi i izvesne vazne novine.g.Tada on jos uvek ne poznaje dobro srpsku knjiz.Redovna rubrika u ViliBibliografske i ostale vece i manje knjizevne beleske. Prestavsi sa uredjivanjem Vile. srpske i hrvatske knjizevnosti.Vilu i Maticu istaci S.Novakovic.list za zabavu.nije svaku knjigu. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl.ili inicijali.:”Bibl. sadrzale su neretko i vrednosni sud o delu.vec i prevedenog dela.Odrednicu su cinili prezime i ime autora.odmerenog. STOJAN NOVAKOVIC U vreme kada su u Evropi izlazili brojni listovi pokrenuti..g.buduci bibliograf. shvatan je sire nego sto se to danas cini.Danicu.

je slozena po hronoloskom principu.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom.Koristeci teorijska i istorijska saznanja strana (kao eventualni uzori mogu se istaci nemacki teoreticar bibliotekarstva i bibliograf.rasporedjenu hronoloski.do navodjenja glavnih vrsta bibliografije i isticanja osnovnih metoda koje je primenio u njenoj izradi. -najzad poslednjih 11 g. opisa.izdavaca i ostala koja se osim knjizevne radnje pominju u ovoj knjizi.istarzujuci fondove Narodne biblioteke. kao svojevrsne knjizevne statistike.Ti i jos neki elementi sadrzani su u znacajnom predgovoru koji predstavlja i Uvod u Srpsku bibl.g. prethodnici su mu malobrojni Musicki.funkciju i smisao bibliografije uopste.” Taj rad je pisao kao nastavnik gimnazije.danski naucnik Kristijan Molbeh.sto redovno i savesno naglasava u napomeni) u oblasti knjizevnosti i bibl. se nalaze i brojne anotacije.uspostavljao je glavnu i kontinuiranu brojnu oznaku bibliografskih jedinica. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu.Solaric.a istovremeno je drugim (sitnijim) ciframa pokazao koliko je dela stampano u svakoj pojedinoj godini.Danicic) bar kad se ima u vidu celovitost i obim njegovog poduhvata. -Imena knjiga bez imena pisceva ili bolje poznatih po imenu. za noviju knjizevnost 1741-1867.” (1871).Za pisanje Istorije on se mogao ugledati na Safarika. za noviju knjizevnost.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela. -Gde je koja godina i koliko broji svezaka.pripremajuci drugo izdanje “Istorije srpske knjiz. predstavlja stalan rast broja knjiga bez ikakvih oscilacija (11g.Arnot.U bibl.kao i pisac kratkog pregleda srpske bibliografije od Lukijana Musickog do njegovog vremena. Redjajuci publikacije prema vremenu izlazenja.ruski bibliografi Kepen i Sopikov) i domaca (Danicica sledi u formi bibl.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima. -Spisak imena pisaca koje se pominju u ovoj knjizi.Jagica.predano proucavajuci principe naucnog rada u bibliotekarstvu. -Imena istorijskih lica.Safarik. Julius Pechold.preko pobrojavanja raznih stampanih formi koje ona obuhvata svojim popisom i novijih srpskih bibliografskih tokova.svestan oskudice ovakvih knjiga u nasim.U deset tacaka ovoga predgovora on je dao za svoje doba veoma savremene poglede na karakter. Pipina. sa 816 dela). Njegova bibl.a Safarika u podacima o starim i retkim knjigama.Andric.Spasovica.Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom. sa 1143 dela).a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije. On je bio jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih teoreticara biblografije. sa 1246 dela).a zastarelosti prirucnika u stranim okvirima.doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl.za sastavljanje bibl.On je tako doneo: -Pregled po strukama knjizevnosti i nauke.Danicica.Pregled po strukama izvrsen je na osnovu glavne klasifikacione podele na cetiri osnovne skupine: . naznacavajuci niz originalnih shvatanja-od definicije bibl. -drugi od 1832-1857 od ucesca Bg i Ns u toku koga se srpska knjiz razvija slabo i neravnomerno oscilirajuci izmedju napredovanja i opadanja (25g.zahvaljujuci njegovoj hronoloskoj sistematizaciji Pavel Apolonovic Rovinski razlikuje 3 peroda srpske izdavacke delatnosti: -od 1741-1832 g kada su srpske knjige stampane iskljucivo u austrougarskim zemljama i drugim mestima izvan Knezevine Srbije (91 g.

U okviru njih formirao je vise grupa i podgrupa.naziv casopisa.stamparija.Marko Krecarevic (37 jed). nadilaze izvesne greske u opisu koje su kasnije ispravljali i dopunjavali Djordje Rajkovic (343 nove bibl. Posebnu paznju pridavao je beleskama(anotacijama) uz bibl.opisao ih. U tom smislu se drzao principa o doslovnom prenosenju podataka koje daje sama publikacija (autor.Opis casopisa je bogat.Branko Musicki (dodate 62 bibl. Razlozi su jednostavni i za njega opravdani:na raspolaganju je imao biblioteke novijih knjiga (u Beogradu).umetnost.godiste i broj sveske i knjige.broj strana.koji po onome sto jesu.Format i tiraz nije belezio.odnosi na hrvatske publikacije koje nije obuhvatio jer bi to iziskivalo duzi boravak u Hrvatskoj sredini.g.g.mesana izdanja.Njegovo bibl.g. MILOS POPOVIC Rodjeni brat Djure Danicica.Beleska mu je nesto bolja.nisu predmet bibliografije.ime urednika i izdavaca.autenticno pismo i pravopis).ukazao na izvore koje je koristio. opis knjige mu je vrlo slab:sem formata ne pruza ni jedan drugi podatak o knjiz.osporavali i dopunjavali.Ljubomir Stojanovic koji je uglavnom ukazivao na nepotpunost podataka.1842.U tako naslovljenoj rubrici objavio je nekoliko natpisa iz manastira Krusedola. jedinicu.). Prve radove iz oblasti bibl.One su sadrzavale pominjanje nekih izvora za odredjenu publikaciju. Jed.On je obrazlozio is svoju izradu registara imena pisaca.pisana je ozbiljno i studiozno.On je inace smatrao da je starija srpska knjizevnost bolje izucena i da je vreme da se nastavi sa pojedinacnim i detaljnim istrazivanjima. od nazivom Bibliografija najmanje je to.U istom manastiru nasao je i tri stampane knjige. On predstavlja prvo casopise:Letopis Matice srpske i Vrazovo “Kolo”.g.Njegovu monografiju su kritikovali.Knjige je belezio onim pismom kojim su i stampane. objavio je u Backoj vili 1841. delo je iznenadjujuce veliko i u istoriji srpske bibl.pa joj je zato i dao prednost u vlastitom bibl. U ovom predgovoru je objasnio i razloge zasto je za popisivanje uzeo noviju srpsku knjizevnost i zasto se vremenski ogranicio na 17411867.pouka.Ono sto je Milos Popovic zapisao u svesci za 1841.Tada jos bibl.Takav slucaj nije sa novijom literaturom.Njega zanimaju starine koje se nalaze jos jedino po manastirima.koje odgovaraju tadasnjim teorijskim principima o klasifikaciji nauka i umetnosti. koja nije izlazila stalno.a popisivanje starije knjizevnosti trazilo bi putovanje u ona mesta gde se nalaze odredjene publikacije cime bi se posao oko ovog perioda samo produzio.g. Da njegov rad nije bio plod prolaznog zanosa svedoce njegovi radovi u “Pestanskobudimskom skoroteci”. .ponaslov.Kao vrstan bibliograf je u teorijskim odredjenjima.naslova anonimnih publikacija i istorijskih i neknjizevnih licnosti. Jedinice) Dusan Djermekov (jos97 radova).isticao koliki je znacaj pojedinih elemenata u bibliografskom opisu tekstova.To se npr.a osecao je i potrebu za razresavanjem inicijala i pseudonima. predstavlja zanacajno dostignuce.mesto i godina stampanja.a medju njima i jedan Minej. 35. radu.izdat 1536.Stojan N.zatim kriticke i polemicke napise koji su se ticali popisanog teksta i sl. principe. Celovitost i jedinstvenost bibl.stvarni naslov. je formulisao bibl.Vladimir Krasic (38 jedinica u oblasti narodne knjiz).nauka.

Sada ih opreznije naslovljava Knjizevna izvestija.a nekad pruza citaocu sasvim obicne.pa je tako ukljucen i uporedni naslov.Selekcija koju je vrsio bila je uslovljena ideoloskom i kulturnom koncepcijom lista.pa je davao toliko koliko je trebalo da zadovolji znatizeljne i da udovolji svojoj obavezi i svojoj licnoj teznji da utice na knjizevne i kulturne tokove srpske i i srpskohrvatske.donosio je u malim zagradama.mada je bio informativno glasilo za srpsku kulturu.Njegova bibl.i u Hrvatskoj.savesnosti i ozbiljnosti s kojom je pristupao obradi svakog novog naslova.ponekad i na madjarskom i nemackom jeziku.pocevsi od broja 14.Od sirine teritorije na koju je casopis stizao i od njegovog ugleda u drustvu zavisio je priliv publikacija.s puno prava moze da ponese ime tekuce bibl. U Podunavci.ceskom.vec povremeno samo U.ali znacajne vesti o upravo objavljenim monografskim i periodicnim izdanjima.Zelja da knjige budu prikazane u cenjenim.okrece se pracenju tekuce izdavacke produkcije.koje je prosirivao i zahvaljujuci licnim kontaktima ili preuzimanju iz drugih casopisa.a katkada.ali ne i pretenciozno.sto je apsolutna novina. Popovicev popis knjizevnih novosti.kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno (stampano kurzivom) od cesto bogate napomene.U njemu se.On je opisao 119 knjiga.daje tacan podatak o ilustracijama.Popovic se sada ne usudjuje da svoje nove pokusaje na tom neobradjenom polju nanovo tako imenuje.zahvaljujuci tome i Popovic je mogao odrzavati obe rubrike.Opis prosiruje svim podacima koje mu knjiga nudi.Svoje bibliografske priloge on nije potpisivao punim imenom i prezimenom.poljskom.ali korisne savete o nacinu na koji knjigu moze nabaviti i po kojoj ceni.popunjava na smenu dve rubrike “Pregled literature” i “Knjizevne vesti”.veoma retko Knjizevne vesti.a kao stalnu rubriku uvodi Knjizevna izvestija.cak jedinim casopisima navodila je urednike. opisa bez odrednice.mozda.razdvaja rimska od arapske paginacije.nazvao bibliografijom.ili stamparijom.imenom autora.a svoju primedbu.a zatim Nove knjige ili Nova knjiga.Napomena kojom je snabdevena svaka jedinica.U okviru bibl.kada belezi izlazak iz stampe Francuskog bukvara.njegove Knjizevne vesti s pravom mogu biti okarakterisane kao tekuca bibl. On je vodio racuna o koncepciji lista. iako je svoj prvi rad ove vrste samouvereno.Znacajno je naglasiti da su opisivane samo one knjige stampane na stranim jezicima koje govore ili o Slovenima ili samo o Srbima. su belezene i knjige na ruskom.vrlo je opsirna.Gornje polje bibl.o citaocima od kojih sve nije interesovala bibl.ili prikaz novih knjiga.g.Sve rasplozive podatke Popovic je preuzimao sa naslovne strane.izdavace. U Podunavci.svake subote.U tom periodu. Ove preglede i vesti treba razlikovati od bibliografije objavljene u ovom listu.ili stampare da im ih posalju.sa naslovom. Materijalni opis knjige je detaljan.odmah iza podataka o odgovornosti.prosecno svake druge nedelje po jednu knjigu. U ovom casopisu jos od prvog broja. .ili.jer objasnjava nedorecene podatke iz osnovnog opisa.a nekad i o propratnoj gradji.u ime ilirske uzajamnosti.najcesce o pismu izvornog teksta. ili Urednik.kao i zbog tacnosti i doslednosti u navodjenju podataka.Cesto je formalnog tipa. Od tada redovno. dodatka Srbskim novinama.Zbog aktuelnosti vesti. 1843. je dakle rekomendirana tekuca bibl.najcesce u Beogradu.povremeno je sadrzinska.jos cesce ih je ostavljao nepotpisane. Popovic donosi malobrojne.nije uspeo da stekne siroku citalacku publiku i svojim literarnim rubrikama ostavi dubljeg traga u srpskoj knjizevnosti. ce njegov opis postati sadrzajniji.autore.mestom izdavanja i izdavacem.

odrednica.1858.da predstavi sadrzinu casopisa uz tacno navodjenje strana.dok su podaci koji se na njoj nalaze..sto je praksa.. .)Srbske knjige godine 1857.1843.krio pregled najnovijih knjiga ruske literature od 30.izvucena je iznad bibl. 2.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja U propisnoj ustrojenoj bibl.smesteni u uglaste zagrade.jula do 10. opisa i cine je prezime i ime autora/prevodioca.u stvari.Invertovani red reci naglasen je zarezom.kojoj se kasnije priklonio i Stojan Novakovic.U opisu je preslikana naslovna strana.1857.Karlovcu. koja je: -unutar hronoloskog.iz koga je mogla biti izvucena i karakteristicna rec.prema teritorijalnom principu.g. opisa je od Djure Danicica preuzeo Stojan Novakovic. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.koja je ranije najcesce bila skrivena.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji. razvrstava knjige i periodiku koja ce tek biti stampana u Zagrebu. avg. Od dobro osmisljenih. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.ali neostvarenih pocetaka. Danicic je bibl. koja je objavljena u Glasniku.cesto neprecizne i netacne u opisu.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.g.1858.a za anonimno delo i casopis naslov.DJURO DANICIC Organizovano i institucionalizovano bibl. sacinjen u Varsavi od strane Petra Dobrovskog (prenoseci njegove stavove bez ispravki i komentara). Na osnovu dopisa koji je primio iz Zagreba.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.Djuro Danicic radi bibl. moze se istaci njegova uloga u formiranju perspektivne bibl.Na osnovu pregleda u broju 41 .obavezno imenica.Dodati si takodje i podaci o: -formatu -broju strana -ilustracijama Napomena je imala namenu slicnu danasnjoj:da objasni odakle je preuzeto ime autora.g.Ovakvu formu bibl.savesno uredjivana. za godine 1856.prvi put tako i naslovio.on.pod kojom se .ukazujuci i na njihovu sadrzinu.znatno se razlikuje od prethodnih.Na inicijativu sekretara Mise Cenica.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl. 36.1844.ukoliko je naslov pocinjao neutralnim recicama ili pridevima.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”. se u 19.Zadru i Rijeci.On ce naciniti prekid u objavljivanju svoje bibliografije kada je ustupio prostor novoj rubrici Korespondencija.

Tome u prilog govori i sveska Sta treba pregledati.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica. Dnevnicku pedantnost potvrdjuje i uredan skup signatura na ukupno 45 strana. Na drugoj stranici prve sveske stoji naznaka:”poceto u zimskom semestru 1904.jer po jedan list predstavlja jednu godinu od 1868.pruza nesto celovitiju sliku ovog zamasnog projekta. radu ostale su da svedoce. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.koje su zahvacene bibliografijom.Matice srpske.g.Ukupan broj kataloskih jedinica u svakoj godini odlican je pokazatelj ozbiljnosti ovog poduhvata.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.knjizarskih kataloga. pominje se Pokusaj za bibl.njegovih kolega.edicija. Crne gore.ali je uvek belezio za koje naslove..potvrdjuje da rad na bibl.one ocigledno .bez obzira na namere svojih tvoraca.Cvijanovica. na Filozofskom fakultetu.ili bibl.Zavrsni pasus za svaku godinu cini rubrika Pregledani listovi.Sakupljena gradja.a ispod njih naslovi listova.Stajicev katalog.bibliografija.Prvih 76 numerisanih stranica potvrdjuju Popoviceve reci.37. Osim prethodno pobrojanih kataloga.kako je naznaceno u naknadno upisanom naslovu.casopisa. do 1905.spiskova i bibliografija. -Radnici na bibliografiji..a na pocetku 20.koji.Na dva mesta u opstoj bibl. navedene su godine kada su se u taj posao ukljucili.Kako se spisak nigde ne zavrsava tackom.uz koje su zabelezena imena saradnika na bibliografiji zaduzenih da ih pregledaju.ukazuju na publikacije pregledane u pojedinim bibliotekama. Uz imena saradnika na bibl.ili fondove biblioteka mu je potpunost i tacnost uskracena. nije bio okoncan.broj nacinjenih bibliografskih jedinica i spisak naslova pregledanih listova. Saznanja sticana redovnim pracenjem periodike dopunjavana su i uvidom u kataloge Novosadske gimnazije.i to popisom biografija.uz prethodne dve.g. -Sta treba pregledati.za period od 1868.pri kraju sveske navedene su i Pregledane biblioteke. Andra Djordjevica kao i spiskove izdanja Kona. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine.bibliotekara.”.vec zarezom.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu.o kome nema detaljnih podataka.nije bio sveobuhvatan. studenata bio je zametak osnivanja Bibliografskog instituta 1920.O organizovanom bibl.Tek treca sveska Radnici na bibliografiji.g do 1905.u kojoj je popunjeno samo prve cetiri strane.bibl.Pravnu bibl.izvestaja. Rad na retrospektivnoj bibl.Kada je . Istim rukopisom kojim su popunjene sve sveske.koje predstavljaju nastavak prve knjige. Pavla Popovica.ciji su naslovi pisani jezikom i pismom originala. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.zabelezeno je na jednom papiru i metodsko uputstvo o radu na bibliografiji.katalog Narodne bibl.g. PAVLE POPOVIC Delo Stojana N.koje je svaki od njih analiticki obradjivao.cije su objavljivanje omele ratne prilike. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.ili tacka zarezom.Na samom kraju je popis 11 skracenica koje se u bibliografiji upotrebljavaju.Ispod naznake godine zabelezena su imena radnika na bibliografiji.klasiranih u cetiri rubrike.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene: -Opsta bibliografija.Sevica.

.u izdanju Narodne biblioteke Srbije.S. Srbije za period od pojave prve srpske stamparije u 15.on je istovremeno iskazao respekt i duzno postovanje za njihovo bibl.veku do 1944. 38.g.ali sem 4 jedinice.)od prve stampane knjige 1494.kao i od navodjenja konkretnih njihovih gresaka.i G. Srpska bibl. U dosta opsirnom i vrlo konstruktivnom predgovoru za ovu bibl.48 nije vidjeno. Koju u godinama nakon II Svetskog rata. obrade. 4.U bombardovanju Srpskog seminara 1914.zapoceta na podsticaj Instituta za proucavanje knjiz.18. prema nepotpisanoj napomeni izdavaca.)18.v. ovo napisao.na inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.sigurno nije mislio da ce gradje Srpskog seminara svetlost dana ugledati tek u okviru “Srpske bibliografije 1867-1941. stradala je i gradja za bibliografiju.4 sumnjive jedinice unete su samo radi evidencije za kasnije istrazivanje.kako svedoci sam autor.a zatim je pomenuo izvore kojima se sluzio.da bi onda podrobnije istakao principe na kojima je radio svoju knjigu.koja je .v. Iako nije bezao od kritickog odnosa prema svojim prethodnicima.obrade.izradjuje Narodna bibl.Od zaista objavljenih 408.Mihailovica.)1868-1944.G. koju je pripremala NBS.a uz smernice Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl. . literature..nakon vise od 100 g. 3.saobrazivsi ih principima bibl.veka.da njegova knjiga sadrzi sve poznate stampane knjige i objave 18.g”.a i po savetu dr.Zato se i duze osecala potreba da se uradi nova i savremenija bibl. radove Lukijana M.)1801-1867. Petra Kolenovica.sve su verodostojno utvrdjene. On kaze.Takodje se istice da su ranija bibl.u svom predgovoru. Posebnu ulogu imao je Miras Kicovic kao glavni redaktor koji je znatno upotpunio i ispravio opise knjiga.u kojima je takodje nalazio neke izvore za svoju bibl.. i one cine ukupno 413 bibl jedinica.Na osnovu njegovog primera. GEORGIJE MIHAILOVIC Sacuvani podaci. delo. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18.koju je obrazovao Savet za nauku i kulturu NRS.vidi se da je ovo delo bilo zamisljeno kao prva knjiga srpske retrospektivne bibl.ukljucivani su postupno u retrospektivnu bibl.koju je po zgaristu pozrtvovano i savesno sakupljao Pavle Popovic. veka” G. veka.Novakovica kojima se pored ostalog sluzio prilikom izrade Srp. do kraja 17.veka. novih istrazivanja postala oskudna sadrzinom.Pavle P.Mihailovic je smatrao ispravnim da te knjige unese u svoju knjigu (to je osnovna zamerka ovoj knjizi bibl kritike).dela (Safarika i Novakovica).U svom predgovoru posebno naglasava da je Safarik jedini u srpsku bibl uneo i knjige rimokatolickih Srba i drugih Slovena stampane brzopisnom cirilicim.g.18. rada koji se ticao popisa knjiga 18.koja su obradjivala isti period.a zastarela u nacinu bibl. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1.vek.Isto tako je pokazao i izvanredno poznavanje ruske i madjarske bibl.Mihailovic je najpre dao kratak pregled srpskog bibl.. Srpske akademije nauka.koje su svojevremeno sakupljali Pavle Popovic i njegovi saradnici. Kad od ovih jedinica odbijemo 5 fiktivnih ostaje stvarno 408.Safarika.G. 2.Mihailovic je detaljno analizirao bibl.bibl.

pseudonima i anonima.osnovne izvore i svoje uzore i prethodnike.proklamacije i dr.s druge pak.G.nepotpunih imena.sistematizacija gradje (hronoloski).kalendari.P. jedinica i potpunosti bibl.zakoni. e)sva ostala nasa izdanja u 18.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara. b)prevode stranih pisaca na jednu od varijanti tadasnjeg srpskog knjizevnog jezika.narocito dostupne arhivske gradje. 18.Mihailovic je obogatio srpsku bibl. Lakse snalazenje u bibliografiji omoguceno je unakrsnim registrom odrednica.a stampane crkvenom ili gradjanskom cirilicom.karaktera bibl.kako ne bi doslo do dupliranja.)jedan prevod srpskog pisca na ruski jezik Temeljno i pregledno Mihailovic u predgovoru bibl.Novakovica.strucna pitanja. 3.Musickog.g postavljene su osnovne smernice rada i .objasnjenje metodologije rada na bibliografiji. za 200 novih jedinica.imena koja se javljaju u tekstu jedinica i literature.novine.istorijske i teorijske dileme.kako kaze Mihailovic.U ovom predgovoru Mihailovic objasnjava koju gradju bibliografija obuhvata: 1. veku putem stampe objavili na bilo kom jeziku: a)originalna dela srpskih pisaca.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.sanitarna uputstva. odluku o formiranju Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.jula 1954.Izvesna skracenja u opisu (narocito naslova) uvedena su zbog ilustrovanja teksta naslovnom stranom knjige.kao sto su skolske knjige.Savet za nauku i kulturu Srbije doneo je 19. L. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.)katalozi nasih knjiga izdavanih od stamparija 4.nije primereno naucnoj bibliografiji.kako kaze Miodrag Zivanov.18.nacin opisivanja gradje.objektivna i znalacka analiza bibl.g.bez obzira na versku pripadnost.U odnosu na S. Na neposrednu inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.sadrzaj knjiga.stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom. je u pripremi. objasnjava obuhvat.Stojana N. c)knjige za crkvene potrebe i versku pouku.najvazniju literaturu i skracenicu biblioteke u kojo je knjiga sacuvana. radjena je iskljucivo de visu.samo ako su izdate na crkvenoslovenskom ili napred navedenom jeziku. i ispravki Djordja Rajkovica.veku stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.)Sve sto su Srbi u 18. 39.80-90 %.naredbe.Od jula do oktobra 1954.mada to.SRPSKA BIBLIOGRAFIJA:1868-1944 “Srpska bibl.Ova bibl.Potpunost ove bibliografije je.a stampane crkvenom.izvestaji akcionarskih drustava 2.kao:skolske knjige i skolski izvestaji. gradjanskom ili brzopisnom cirilicom d)privilegije stampane o trosku Srba na latinskom jeziku.sopstvene nedoumice i uticaje recenzenata i izdavaca.inicijala.v.To je.Safarika.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.s jedne strane.drustveni kontekst.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu.)Izdanja drzavnih vlasti za upotrebu i obavestenje Srba.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.Anotacija se sastoji od ukazivanja na jezik i pismo publikacije. knjige 1868-1944. i anotirana. izvora.zbog cega je ova bibl.proklamacije.

drugih jugoslovenskih republickih zajednica. stigne do redovne tekuce bibl.).)1868-1944.pismo ili nacionalno poreklo autora. (u radu Godisnja bibl.pretezno primenjivanog tokom 19.) i Zivorad Jovanovic (Jugoslovenska bibl.g.g.)18. teritorijalni princip kombinovan je sa nacionalnim. pruzili su Bosko Veljkovic (Prilog bibl. 1945. za 1938.g.preciznim i pouzdanim imenskim i predmetnim registrom.)od prve stampane knjige 1494.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.) Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.). 3.sto je i razumljivo s obzirom da taj period gotovo uopste nije bibliografski pokriven.cemu je ustupak bilo i formulisanje latinicne odrednice i istih pravila opisivanja radi ujednacavanja bibl.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.jula 1960.g zadatke Komisije preuzela je Narodna biblioteka Srbije.tada je samo delimicno ostvarena kroz mesecne sveske Jugoslovenske bibliografije.a svaki tom ce sadrzati i 2 osnovna registra:autorski i predmetni.)1801-1867.)Pojedinacne doprinose tekucoj bibl.20. veka.4..Od 1969.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930. 40. do kraja 17. Odluceno je da se najpre pristupi obradi knjiga iz poslednjeg perioda (1868-1944). opremljena je sveobuhvatnim.g.g).odnosno njeno bibliografsko odeljenje.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.u zelji da predstavlja celini sa retrospektivnim bibl. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.zaduzenog za izradu ..g. knjiga i periodika stampanih u Jugoslaviji u 1940. bila podeljena po hronologiji na 4 dela :1.g.g. 2.g.izvrsena periodizacija prema kojoj bi srpska retrospektivna bibl.veka. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.TEKUCA INSTITUTA BIBLIOGRAFIJA JUGOSLOVENSKOG BIBLIOGRAFSKOG Zelja da se od retrospektivne bibl.Predvidjeno je da bude objavljena u 20 tomova.g.bibl.g. i Glasnika Narodne bilioteke za 1940.vek. Svaka sveska bibl.teritorijalni princip sada ima prevagu.kasnije i Ksenija Lazic i Jelena Jelic (od 1964.2.kojima ce se pridruziti i indeksi po drugim kriterijumima.a osnovno pismo je cirilica. Za izradu ove bibl.koja okuplja gradju od 1928-1932.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4. Za razliku od jezickog principa.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.Miodrag Zivanov (od 1960.ali sa pomenutim odstupanjima.Na njenoj izradi su angazovani:Milena Nikolic (od 1955.).g.Raspored gradje je abecedni.Odrednica je uvek pisana latinicom. opis je dat pismom originala.g.sto je dovelo do ponovnih istrazivanja istih biblioteckih fondova i sagledavanja onih koji prethodno nisu bili obuhvaceni.kao priloga Glasnika knjizara od 1934-1935.

g..g.registraciona.g.g.modifikovana varijantom sovjetskog bibliotekara Tropovskog.personalnih. izradjuje samo na osnovu vidjenog materijala.vec preko nacionalnih biblioteka. Takodje.).da je broj sluzbenika bio nedovoljan za sve te postavljene zadatke.ili se objavljuju godisnje.“Bibliografiju zvanicnih publikacija” u cilju medjunarodne razmene (prema Briselskoj konvenciji od 1886. Na prvi pogledovo su bili konkretni zadaci. a od 1971.Institut objavljuje bilten stranih casopisa sa prevedenim naslovima clanaka.da su finansijska sredstva bila vrlo skromna Bilten prinova izlazice sve do 1951.primarna i samostalna. izlazi i Bibl. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.u tri serije: -za knjige. .tekuca.g.g. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta. Od 1975. -za serijske publikacije.koji za Jugoslovenski bibl.U pogledu grupisanja gradje u tim biltenima.Pred toga jedan broj honorarnih saradnika prikupljao je gradju za bibliografiju profesora Beogradskog univerziteta. roto stampe i stripova. Zadaci instituta bili su:izrada specijalnih bibl.tekuce (za knjige. prerasti u Bibliografski institut Srbije.njena kompletnost zavisi od odgovornosti izdavaca i stampara u popunjavanju obaveznog primerka. u Bibl. 41.objavljivanje putem biltena prinova priliva stranih knjiga nabavljenih u beogradskim bibliotekama i izrada centralnog kataloga knjiga Srbije.univerziteta i visoke skole Srbije imao je jedno odeljenje koje ce maja meseca 1948.nacionalna.g.bila je odmah prihvacena decimalna klasifikacija.vremenom pored originalnog naslova knjige unece se i prevod tog naslova.retrospektivnih i medjunarodnih bibl.To odeljenje je imalo 4 sluzbenika koji su ada postali saradnici novog instituta (par meseci kasnije broj saradnika ce porasti na 8).a od 1965. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949. (za period 1945-1949) na saveznom nivou. Jugoslavije primenjuju se medjunarodna pravila za bibliografski opis svih obuhvacenih vrsta publikacij.kasnije i sam sadrzaj knjige.g. institut nije direktno zakonski regulisan.Institut bio u neadekvatnim prostorijama -drugo.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.Kako se tekuca bibl. -trece.ali treba reci i da je: -prvo.BIBLIOGRAFSKI INSTITUT U ISTORISKOJ DIMENZIJI I DANAS Komitet za naucne ustanove.a UNESCO-voj konvenciji od 1958. u sistematizaciji gradje siroko prihvacena Univerzalna decimalna klasifikacija.ova tekuca bibl. -Bibliografiju prevoda u SFRJ -i niz strucnih. Istovremeno.kumulativno.mada postoje godista za koja nisu izradjeni.brosure i muzikalije.jer se u to vreme smatrala jedino ispravna praksa sovjetskih biblioteka.. sluzi i kao osnov za: .Autorski i predmetni registri sastavni su deo pojedinacnih svezaka.

doneta uredba o obaveznom primerku po kojoj su izdavaci i stampari biliduzni da dostave Institut obavezan primerak svih svojih izdanja.Prvi trobroj bibl. i pravilima bibl.Institut je izdavao i : -Bibliografiju Jugoslavije-(u petnaestodnevnim i msescnim sveskama)odnosi se na knjige.cak se diskutovalo i o formatu i o boji korica.geoloskoj.g uredbu o osnivanju Bibl.posao je bio olaksan.Bibliografskom odeljenju instituta bio je poveren najodgovorniji zadatak:priprema i publikovanje tekuce bibl. Zbog svega toga se prionulo proucavanju svih relevantnih publikacija o teoriji bibl.Posto se vec ranije odustalo od varijante Tropovskog.koja je bila primenjivana u Sloveniji i u mnogim stranim publikacijama(nasa varijanta UDK).g prof dr.istrazivanje i obradjivanje bibl.Kasnije kada je Institut nabavio svoju stampariju. -pruzanje biblioteckih informacija -vodjenje centralnog kataloga literature Jugoslavije . instituta FNRJ.Od 17 sluzbenika njihov broj raste na 33.za koji se znalo da ce morati bez zastoja teci u kontinuitetu.Pocetkom 1950.Prvi koraci su bili i najtezi jer vecina sluzbenika tog odeljenja nije bila bibliografski obrazovana.Uzora za takvu bibl.razmena zvanicnih publikacija sa inostranstvom.. Od 1952.koji su se rado odazvali tom pozivu.g dolazi i do selidbe Instituta .g.a 4 na specijalnim bibliografijama:radnickog pokreta. obrade.g.).vodi se od 1950.Na taj nacin je omoguceno da vec u aprilu 1950.obradjivao je ceo kolektiv Instituta.g.kada ce konacno biti smesten u zgradu na Terazijama. Tekuca bibl.Na kraju pristupilo se izradi pravila za bibl.Godine 1949. opis publikacija. .bilo je logicno da se prihvati UDK.pedagosko. U to vreme sve vise sazreva ideja da bi Bibliografski institut bio najpozvaniji da publikuje tekucu bibl..Sa njima su se pretresla brojna tehnicka strucna pitanja oko izrade bibliografije. sveske pod naslovom “Izdavcka delatnost FNRJ” (zamisljena kao tekuca bibl. Jugoslavije.Institut se nije dvoumio da jos i pre realizacije takvog bibl.vodeci racuna o svim fazama stampanja. za podrucje cele Jugoslavije.Stoga je u decembru 1949.svestan velike odgovornosti ovog poduhvata.od kojih je 9 radilo na pripremi biltena.koje su ostale nedovrsene ili u rukopisu. bilo je malo. broj sluzbenika Instituta je povecan na 17.kao i sledeci bice odstampani u stampariji BIGZ-a uz neposrednu saradnju jednog broja bibliografa i majstora stamparije. pokrenut je Centralni katalog stranih knjiga i casopisa.g.brosure i muzikalije.listovima i zbornicima -Bibliografija Jugoslavije koja se odnosi na serijske publikacije izlazi tromesecno od 1956.g -Bibliografiju Jugoslavije koja se odnosi na clanke i priloge u casopisima.ali su kasnile u odnosu na tekucu produkciju knjiga.iako se smatralo da bi trebalo da ih bude 40 s obzirom na postavljene zadatke : -prikupljanje. Borislav Blagojevic biva imenovan za direktora Instituta.ali njene manjkavosti nisu mogle nadomestiti jednu bibl. izadje prvi trobroj Bibliografije knjiga.Direkcija za informacije FNRJ izdavala je u periodu 1947-49.Uskoro Savezno ministarstvo za nauku i kulturu donosi u septembru 1949.Hrvatska i Slovenija izdavale su svoje godisnje bibl. gradje -izdavanje tekuce bibl.Taj trobroj. Pocetkom 1950. koja bi strucno dala pregled nase tekuce izdavacke delatnosti.g. poduhvata angazuje po dva vrlo iskusna bibliografa iz Hrvatske i Slovenije. ne bi mogla biti realizovana bez dobijanja knjiga i casopisa putem obaveznog primerka.

licenca za prevod i izdavanje UDK tablica.ali tada samo za SRJ. Jugoslavije. jedinici nije ponavljan vec je obelezavan linijom. zvanicnih publikacija SFRJ.-informacioni institut.Knjige koje su ranijim katalogom Teodosijevih iz 1800. institut izdaje i povremeno pojedinacna izdanja -Jugoslovenska retrospektivna bibl.g. Javlja se dilema da li je njegovo primarno opredeljenje bilo da sacini katalog izdanja D.izdavanje ISBN/ISSN broja.iako ostavlja terminolosku nedoumicu.g.dakle.venecijanska stamparija Teodosijevih.redovno obuhvata naslov. SRJ.nekada su se stampali uz svesku. PAVLE SOLARIC “Pominak knjizeski” prvo je bibl.izdao je 1810.podatak o jeziku dela.rad koje kasnije nastaviti Jugoslovenski bibl. Ovaj Solaricev katalog razlikuje se od ostalih slicnih knjiga i po ozbiljnosti predgovora.Uz ove bibl.Drugi deo ove knjige on je nazvao Katalog knjiga Slaveno-serbskih.nekad o ilustraciji. slozene po azbucnom redosledu naslova.Solaric znao i video.drugi put o sadrzaju dela).g JUBIN se nalazi u sastavu NBS.objavila je svoj katalog negde izmedju 1772-1774 god.pismu i ceni. “Pominak knjizeski” gde je zapisao svoja znanja.Dimitrije Teodosije.JUBIN ce i posle raspada SFRJ obavljati pojedine funkcije nepostojece centralne biblioteke.autor.a drugi njegov naslednik Pana Teodosije. 42.Isto naslov u narednoj bibl.prvi put u 18.Obavljao je i dalje bibliotecke poslove od nacionalnog znacaja:izrada tekuce bibl. Ova izdavacaka kuca o kojoj pise Solaric. .odrednica knjige i graficki je istaknut povlacenjem prva tri slova u levu marginu.jasno ukazuje na sadrzaj.a predgovor je istorijat srpskog stamparstva u Veneciji kako ga je P.brosure i muzikalije 1945-1967 -Bibl.mestu i godini izdavanja.On je prvi koji svome pregledu daje odlike prave bibl.uz povremenu napomenu (ne uvek iste vrste.Samo poglavlje koje nosi naziv katalog jeste bibliografija.Od 2003.jednom godisnje -Bibl.kojim su obuhvacene slaveno-serbske knjige stamparije Teodosijevih.izlazi od 1971.uz dosledno koriscenje istih simbola. delo objavljeno kao samostalna monografska publikacija koja predstavlja izdavacku delatnost Dimitrija i Pana Teodosija .periodike.sto predstavlja utemeljenje prakse pozivanja na druge izvore.(JUBIN)..a po drugi put u poslednjoj godini toga veka-1800. Teodosija ili bibliografiju srpske knjige.Prvi je objavio venecijanski stampar . gradja-knjige.stampanih Dimitrija i Pana Teodosija. i P.Ni po kojoj osobini Pominak nije trgovacka knjiga radi trgovine knjigama. prevoda u SFRJ izlazi godisnje od 1969 -Bibl.rodom Grk. u Veneciji.g. pojavljuju se i predmetni i imenski registar.Bibliografski opis. Jugoslovenski bibl.a nekada su stampani i kumulativni.dakle po nameni i po opisu knjiga. roto-stampe i stripova 1971-72 -Katalog strane periodike u bibliotekama SFRJ 1919-1968 -Katalog strane periodike u biltenu Jugoslavije 1957-1961 Ovo je bio sam pocetak kada se pocelo sistematski raditi natekucoj bibl. vec bile obuhvacene oznacene su simbolom.formatu.sumnje i nedoumice svoga traganja za pocecima i razvojem srpske stampane reci.veku i prvi srpski katalog uopste. Naslov.Naslov je.

Tajne Dimitrija T.znakove interpunkcije. Cela knjiga .Ako nije bio siguran u to.medju kojima je 7 hrvatskih. Bibliografsku belesku nije gajio.kao i odsampavanja na njima mesta izdanja nije dokucio.Prva je-da obelodani svoja saznanja o srpskom stamparstvu. U tom kontekstu prikazao je i “Psaltir Davidov” poslednju knjigu ranog srpskog stamparstva objavljenu 1638.oba njena dela i traktat o razvoju srpskog stamparstva i Katalog izdatih knjiga u Teodosijevoj stampariji-plod su dve Solariceve zelje i jedne teznje.bolje reci da je to samo po izuzetku cinio.jedini pre Stojana N.Godinu izdanja je belezio samo ako ju je nalazio na koricama knjige.a 3.Redovno je zapisivao da li je delo prevedeno i sa kojeg jezika.cirilicke i latinicne stampane knjige u 17.U opisu je redovno navodio mesto izdanja. oko datiranja knjiga. i 18. Ocevidno je da je o pocecima rada stamparije Teodosijevih znao dosta.ali pravog autora nije uvek navodio.zatim naveo kolofon sa strane 273 Psaltira.U svakoj jedinici je navodio kojom vrstom slova je knjiga stampana:gradjanskom ili crkvenom cirilicom ili glagoljicom.v.ali nije znao sve i valjano. autora dela nije znao.o knjizi Jevrema Lazarevica.Musickog zabelezio Orfelinovo delo “Zitije Petra Velikog. . jedinica:14.Pisane podatke o svemu tome po svoj prilici nije imao u rukama. Solaric je jedini pored L.g u mletackoj stampariji Bartola Djinamija.i one su sve srpske. U ovoj knizi je opisao 80 knjiga.godinu i mesto izdanja.M.medju kojima je 8 hrvatskih.a onda je prikazao graficka resenja slova-njihov oblik i brojnu vrednost.od kojih su 42 iz 18.On je prvi kod Srba napiso iskljucivo bibliografsko delo kao samostalnu knjigu.on nije pobrojao samo konvencionalne elemente bibl.Ovu je graficki odvojio od opisa.od Orfelina do Subotica.Zapravo u samom katalogu su navedene knjige stampane iskljucivo u tipografiji Teodosijevih.format i broj strana.i to onako kako je na knjizi odstampano. U Katalogu on je opisao 72 knjige.casopisa.Format i obim knjige i cenu je obavezno unosio u opis.Svi drugi.Odrednicu nije izdvajao.kulturne i ekonomske uslove razvoja glagoljicke.Van kataloga opisao je jos 8 knjiga.v.a drga da objasni drustvene i politicke. Solaric za nju tvrdi da je to najstarija slovenska knjiga.novina ili kalendara.a hrvatske je autor pominjao samo u okviru rasprave o pocecima i razvoju srpskog stamparstva.bilo da ih Teodosijevi nisu sacuvali.”ali za razliku od L.ukoliko su ih imali.Zato je u njega srazmerno veliki broj nedatiranih bibl.on je pohitao da je bibliografski opise.on jednostavno godinu nije belezio.napisao vrlo zanimljivu anotaciju. Na pune 4 strane.sastavljali su bibliografije i objavljivali ih u okviru neke knjige.Katalog je sredjen po azbucnom redu naslova knjiga.Taj opis je remek delo rane srpske bibliografije.nego je prvo dao sadrzaj dela. je Pana Teodosije objavio u prvim godinama 19.pa je za neke knjige napiso da su izdate u Moskvi.. opisa:naslov. veku ne samo za Srbe nego i za Hrvate.Kada su ga istrazivanja dovela do ove knjige.Samo je jednom.iako su izasle iz ove stamparije.bilo da mu nisu stavili na uvid.

promenama u urednistvu i prikazom sadrzine publikacija.gazeta i almanaha. kada je u Novinama Serbskim u rubrici Smesice knjizestvene zabelezena prva knjiga na nemackom jeziku koju je napisao i u Pesti objavio Johan Caplovic.Monografske publikacije zastupljene su kompletnim bibl. Dodatku zabelezile i prvi bibl.Objavljuju se vesti o izlazecim ili vec izaslim srpskim knjigama ili knjigama koje se ticu Srba.postepeno.g.On ce pod naslovom “Znatniji spisatelji Ruski…” okupiti 19 ruskih autora.g. opis strane periodike prosiruje podatkom o periodicnosti izlazenja. predstavljena najnovija ruska i poljska knjizevnost.g.ali bez prekida raste interesovanje za upoznavanje knjiga na stranim jezicima i stranih knjiga koje se odnose na istoriju.a bibl. Magarasevic samo jasnije uoblicava Davidoviceve pionirske pokusaje. Josifa Dobrovskog).u kojoj u nekoliko narednih brojeva predstavljaju knjige ceskih i poljskih autora (npr..vesti o stranim knjigama ne samo ruskim vec i onim iz Pozuna.koja se ne odnosi na Srbe.italijanske i bugarske knjige. naporima tokom celog 19.Stoga su pregledi ruske.veka obecavsi da ce u svakom broju Serbskog letopisa pruzati kratka obavestenja o delima slavenskih spisatelja uopste.list za nauku i zabavu.Georgije Magarasevic programskim zapisom u prvoj svesci daje okvire bibl.Predstavljajuci slovenske knjige.u najsirem smislu te reci.Priblizno je jednak broj popisanih domacih i stranih knjiga.a nesto kasnije .Od tada u srpskoj bibl. U periodu od 1819-1824.poljske).Popovic je prvi sistematizovanoj gradji dao i odgovarajuce nadnaslove.dok za clanke u casopisima postoji samo opsta napomena.Beca.ali pojedinacne vesti o novim knjigama stampanim u inostranstvu. Milos Popovic objavljuje “Pregled literature” koji se ne odnosi vise samo na srpske .Pise rad “Rusijsko knjizestvo” i objavljuje ga u svesci 1832.g.U vreme kada su periodicna glasila donosila vesti i prevode iz francuske i ruske literature.veka cesci su napisi o slavenskom knjizestvu koji su i bibliografski bolje potkrepljeni.Sedmica.vec i na ostle slovenske (ruske.g.Nakon perioda zatisja u parcenju strane knjizevnosti urednistvo casopisa Javor se odlucilo da pod naslovom “Iz slovenskih knjizevnosti” belezi novije vaznije proizvode iz svih naroda slovenskog plemena.Tako je u Serbskom Letopisu 1839.a Serbski letopis se pojavljuje tek 1824. BIBLIOGRAFIJA STRANIH KNJIGA Pocev od 1819. Istovremeno Pavle Stamatovic u Serbskoj pceli prati Magaraseviceve postupke.ceske. podatak o knjizi (Ruska biblija) objavljenoj u inostranstvu.knjizevnost i folklor srba.ispunjavale su skoro redovne rubrike vecine glasila toga doba.bile one posvecene Srbima ili ne.Kod Stamatovica primaran je pregled zurnala. nisu ni retke ni beznacajne beleske o stranoj knjizevnosti. U nacionalno romanticarskom zanosu naucnici se sve vise okrecu srpskom naucnom i umetnickom stvaralastvu.Iste godine su Novine serbske u tzv.a zapostavljaju pracenje strane knjige.Davidovic) otvaraju i sasvim zasebnu rubriku pod naslovom Knjizestvo slavensko.u svome knjizevnom delu orjentisao se prema madjarskoj i nemackoj knjizevnosti.Od trenutka kada Magarasevic prestaje da uredjuje Letopis.g.Madjarske i Nemacke javljaju se samo u rubrici Smesice i iskljucivo se odnose na tekucu produkciju.a u cilju poredjenja prevoda na srpskom i ruskom jeziku. Od 40-tih god 19. nema redovnih vesti o stranim knjigama jer Novine serbske prestaju da izlaze 1822.ceske i slovenacke knjizevnosti.Retki su bili clanci posveceni iskljucivo analizi stranih knjizevnosti. podacima.a duzina opisa kod jednih i drugih se bitno ne razlikuje.43.a u tri broja cak i francuske.Iste godine urednici (D.

naslov dela i eventualno knjizara kod koga se primerak moze nabaviti.Otuda u Zori.koje joj bez saradnje sa stranim glasilima.pre svega u pogledu tehnike pisanja i stampe.. Dok su prethodne bibl..one koje objavljuje casopis Strazilovo bave se prevodnom knjizevnoscu.dok postoje predlozi za 1900. Jos na samom pocetku 19.francusku i madjarsku knjiz.koji je cuvao odlike srpskog narodnog govora.mada uredjivan sredinomm 20.zagusen brojnim novim izdanjima u zemlji.uglavnom hronoloski.Francuski bibliografski zbornik Revue des etudes slaves.g. 20.hrvatskoj.izdavackim kucama i knjizevnicima ne mogu biti lako dostupne.veku. Uz vesti o ruskim.poljskim.g.Dok je sredinu 19 .ceskoj) i stranim (nemackoj i engleskoj) knjiz.vek..Ova revija donosi vesti iz svih slovenskih knjiz.Napomena cesto upucuje na sadrzinu sa ciljem da preporuci delo.pouku i knjiz.).g.poput Pavla Solarica.Unutar nacionalne zastupljena je i strucna podela.hrvatske.kvaliteta i porekla hartije. rad O poravljanju slvenskih crkvenih knjiga.ortografskim i jezickim osobenostima.ali ipak unutar tipskog opisa..veka karakterisalo interesovanje za nemacku.redovni prilozi u svakom broju.nedovoljnosti pouzdanih formalnih podataka (poput imena autora ili prepisivaca.bugarskim.na samom kraju 19.zadrzali su svoju .namecu fleksibilniji pristup svakom opisivanom primerku.je pocvecena njihovim paleografskim.Originalana izdanja u Srbiji nisu razdvojena od prevoda ili studija posvecenih srpskim piscima u stranim zemljama.ceskim. opisivanje antikvarija ISBD(A).slovackim.Tako je na medjunarodnom nivou i nastao opsti standard za bibl. opisa i ujednacio principe u radu.u izucavanju srbulja.Kronika izvestava uporedo o slovenskoj (srpskoj.U Novinama serbskim objavljen je 1816. veka ponudjena je zlatna sredina.Dok su inkunabule stampana izdanja do 1500.g.uz povrsan pregled crkvenih knjiga bez pouzdanih podataka.veka.vrste slova i iliminacija.veka.kao medjasnu za novi vek. nastajale u zelji da citaocima predstave strane knjizevnosti.ukrajinskim.veka pociva na principima kakve su osmislili i srpski bibliografi s pocetka 19.stare srpske stampane knjige bile su predmet popisivanja bibliografa.Bibliografski opis ukljucuje samo prezime i ime autora.poljske i bugarske.Traganje za pocecima srpskog stamparstva za cilj je imalo utvrdjivanje njegove uloge u formiranju i istorijskom razvitku srpske kulture.koji je uklonio dileme u vezi bibl.Neki od bibliografa.listu za zabavu. 44.mesta i godine izdavanja).naslova sa naslovne strane..g.do usvajanja Vukovog pravopisa.predmetno ogranicava svoja interesovanja. (za srpaku knjigu granica je pomerena na 1638. pracenje slovenske knjiz. Pojam srbulja se odomacio u tekstu Adama Dragosavljevica u 19. Specificnosti prvih knjiga.a 70-te i 80-te god.beloruskim.odredjuje stepen njihove vaznosti za kulturu jednog naroda.posebno u inostranstvu.BIBLIOGRAFIJA SRBULJA Stare i retke knjige zasticene su Zakonom o kulturnim dobrima koji.tipa poveza.Starom i retkom knjigom na jugoslovenskim prostorima smatraju se publikacije di 1867. slovenackim izdanjima.upravo tako razvrstanim po geografskoj i nacionalnoj pripadnosti.srbulje su i rukopisne i stampane knjige crkvenog karaktera na srpskoslovenskom jeziku.koji je zapravo kratka hronika od Cirila i Metodija do patrijarha Makarija.stampaju se redovno i bibliografski popisi srpskih i zasebno srpsko-hrvatskih izdanja.Ozbiljna paznja.a srpske pisce usmere na prevodjenje umetnicki vrednih dela..

rat i Zapisa.sveobuhvatni i pouzdani. Istrazivanja nisu okoncana ni u nase doba (Dimitrije Bogdanovic.formatu.Karadzic je preduhitrio Georgija Magarasevica kome je ova beleska svojstvena.srpske manastire i njihove riznice predstavljali su Dimitrije Krestic.Zalazuci se da opis svakog manastira sadrzi podatke o mestu zidanja.stamparu.stotim i hiljaditim delovima metra.izdavacu. Stare srpske knjige provlacile su paznju malobrojnih istrazivaca.Javora. srbulja dao je Pavel Jozef Safarik.istaknuti su radovi Stojana Novakovica.u skladu sa svojim sveslavenskim opredeljenjem. Najpouzdaniju i najsveobuhvatniju bibl.sposobnost nepogresivog diferenciranja stamparija.vec i ruske.uskracujuci nam informacije o broju strana.I to ne samo stoga sto su mu zapisi brojni.Musicki je tsko popisao 23 stare srpske knjige koje je licno video u 24 manastira. .a prema zapisima i eventualnim ostecenjima i njen istorijski put i nacin na koji je nabavljena.arhimandriti Leonid i Nicifor Ducic.oblik naslova i vrsta inicijala.Mada se Vuk Karadzic nije bavio bibliografijom.navodi datum stampanja.poput Lukijana Musickog i Georgija Magarasevica.u izvodu ili celovit.opisujuci cak i izgled primerka i karakteristicne zapise na njegovom pocetku i kraju.predocava i tekst pogovora.materijalni opis pripada drugom nivou.jer je bavljenje njima iziskivalo dobro poznavanje kulturne proslosti srpskog naroda. prilog o srbuljama sa jasnim i sazetim obrazlozenjem bavljenja ovom temom.Pavel Jozef Safarik.legendama koje o njemu kruze.Safarik je pokazao suvereno poznavanje drustvene i kulturne istorije srpskog naroda. Na slican nacin poput Vuka i Magarasevica.veka nisu bile iskljuciv predmet interesovanja.Kako u opstoj istoriji bibl.dimenzije su izrazene u desetim. Tako Novakovic precizira odredjenje formata i opis straih knjiga daje u tri nivoa:istice naslov jezikom i pismom originala.a pred II Sv.Obilazeci razne manastire.narocito razvoja stamparstva. srpskih rukopisnih i stampanih knjiga.veku.Adam Dragosavljevic.Sava Petkovic.Dejan Medakovic…).Georgije Magarsevic.mestu.godini izdanja.ali su 30-tih godina o njima pisali Vuk Karadzic.navodeci pouzdane podatke o naslovu. Georgije Magarasevic je i u naslov svoga rada uneo sintagmu “staropecatne knjige”.Naglasavajuci gde se knjige nalaze.Beocin.paznju samo na “zasnovima” srpskog stamparstva u Veneciji u 17. prirucnika Sopikova i Smiridina.godini stampanja i pripadnosti knjige jednom manastiru.postojecih stranih bibl.Panta Sreckovic.Milos Popovic..narocito na stranicama Glasnika Srpskog ucenog drustva.velicina slova.iz manastira Bodjani.samokriticnost i naucnu opreznost.Brankovog kola.ktitoru i zidaru.tako i bibl. Saznanja o srbuljama cesta su u opisima crkvene i manastrirske imovine ukljucenim u putopisnu prozu.tezili sto vecoj potpunosti.Glasnika Cetinjskog istorijskog drustva.dok su drugi.meceni.predstavljajuci ne samo srpske.vec i zato sto je probleme koje drugi nisu ni primecivali on teoretski rasvetljavao.izbrojani su i listovi i stranice.U svojim knjizevno-istorijskim studijama.natpisima i popisima.Kovilje. Stare srpske knjige nijednom od bibliografa 19.Dusan Pankovic.prilozima u Serbskom letopisu.Narodnih novina.njegov tekst Pocetak opisanija srpski manastira prvi je bibl.knjigama.on ce u njima naci tridesetak rukopisnih i tri stampane knjige.

materijali.IZDAVASTVA I KNJIZARSTVA NA POLJU STANDARDIZACIJE Standardizacija. U 19. Medjunarodno udruzenje za standardizaciju (ISA) osnovano je 1926.Nemacka kataloska praksa . i za katalog formulisu se i samostalno objavljuju prvi opsti principi koji vise nisu samo prateca tumacenja nacinjenih pregleda literature.srednje i istocnoevropskim zemljama. U grupu jugoslovenskih standarda spadaju: -Priprema rukopisa za stampanje -Naslovni listovi za knjige -Medjunarodno standardizovano numerisanje monografskih publikacija -Medjunarodno standardizovano numerisanje serijskih publikacija -Uoblicenje periodicnih publikacija -Bibliografska manseta -Uoblicenje clanaka u periodicnim publikacijama -Registar publikacije -Kratak sadrzaj periodicnih publikacija u drugih dokumenata -Bibliografsko citiranje.sadrzaj publikacije i odnos prema drugim radovima i zbivanjima.proizvodi i usluge.dozivela je vrhunac krajem veka u instrukcijama Karla Diackog (1886.ili namenu.da bi kasnije uz izvesna prilagodjavanja.Prvi zakon o standardima formulisan je i usvojen 1960.a narocito posle II Sv.kada je osnovan i Savezni zavod za standardizaciju kao nosilac aktivnosti u vezi sa proglasavanjem standarda i tehnickim normiranjem kvaliteta..s jedne strane.g.g.45.dozivljavane.ODNOS BIBLIOTEKARSTVA.Jugoslavija je 1946. Nimalo ne kasneci za savremenim nastojanjima u svetu.) koja su 1899. prihvacena od pruske vlade i svih nemackih biblioteka (Pruske instrukcije).kulturnih.u kojima su se .bila je predmet organizovanog i sistematskog rada jos krajem 19.propisivanje.s druge.g.javno u praksi proverene preporuke.za bibliografsko opisivanje svih vrsta publikacija. donela Uredbu o standardima i formiranju Savezne komisije za standarde.u razlicitim okruzenjima.naucnim radnicima i bibliotekarima. sredjivanje.sastav.kao ogranicenja.propisivanje uslova koje treba da ispunjavaju sirovine.bila usvojena u skoro svim skandinavskim.Standardi su strucno osmisljene. Procesi izrade kataloga i bibliografija se do srednjeg veka ne razlikuju. Standardizacija u oblasti bibliotecke delatnosti.zbog raznorodnosti i sirine obuhvata struke.oblik i dimenziju.Kako je bibliotekarstvo kao struka usko povezano sa izdavastvom.koje istovremeno.velicinu.usvojeni u jugoslovenskoj biblioteckoj teoriji i praksi.Standardi su prevashodno namenjeni izdavacima i urednicima.tehnoloskih uslovljavanja njenog razvoja.svodjenje na pojedinacnu meru.politickih. kao preteca ISO (International organisation for standardization) oformljene 1946.g.g. rata.bibl.g..ali i zbog geografskih. veku i za bibl.ekonomskih.predstavljaju pouzdan oslonac bibliografima.shvacena kao normiranje.ali se istovremeno suocavaju sa nacelnim problemom da li je bitnije tacno predstaviti izgled naslovne strane.sa insistiranjem na alfabetskoj odrednici.zasnovana pre svega na bibliografijama nemackih knjiga stampanih do 1700.priznavanje jedne mere kao norme.cesto se zasnivala na minimumu kvalitativnih i kvantitativnih preporuka.veka.kao maksimalna nedostizna opterecenja.opisivanje latentnih dokumenata Postoje i medjunarodni standardi.ne cudi sto pojedini standardi istovremeno obavezuju obe delatnosti sa zeljom da se postigne laksa i brza dostupnost publikacija i informacija korisnicima.

.g.izmedju ostalih i Antonio Panici.i pored svega.geografskih ogranicenja.staru i retku knjigu ISBD(A) 1980.za serijske publikacije ISBD(S) 1977.g.nacionalnih.posvetio se.kao i konverziju podataka u masinski citljivu formu.g.g. 20.g. objavila nekoliko prirucnika sa pravilima za razlicite vrste bibliotecke gradje. praksu postavljena masinska citljivost bibl.i komponentne delove ISBD(CP) 1988.bez lingvistickih.kartografsku gradju ISBD(CM) 1977.mestu i funkciji clana i predloga u autorskoj odrednici.g.kao predgovor katalogu Biblioteke Britanskog muzeja.1978.g..uz dopustenu subjektivnost bibliografa samo u podrucju napomena. opisivanje.kada je kao osnovni uslov pred katalosku i bibl.preispitivano i dopunjavano do 1850. Porast interesovanja za bavljenje bibl. opisa prouzrokovala je formulisanje i objavljivanje dela Principi bibliografskog opisa Valtera Grega i Fredsona Bouersa 1949.priblizilo bibliografsko i katalosko opisivanje. Prvi bibliografski format MARC koji je omogucavao masinski unos i obradu podataka konstruisala je Kongresna u saradnji sa drugim bibliotekama razvijajuci ga do nivoa standarda 1967..transkripciji.g.g.nije dostignut pre 70-tih god.Medjunarodni standard za bibl.u nemackoj kataloskoj praksi prihvacena su nova pravila RAK 1977.opsteg i za svaku vrstu bibl. Medjunarodni dogovor oko usvajanja opstih pravila za bibl.takodje.g.kreiranog 1970. .obaveznom navodjenju izdavaca i paginacije.Ono je.odrzala do 1961. Medju pojedincima koji su unapredili kataloska pravila bio je i Carls Ejmi Kater.Usvajanjem Pariskih principa. gradje.g. veka.g.Potreba za skracivanjem pojedinih bibl.Medjunarodni standard za bibl.kao i sistem simbola. u Briselu uz istaknuto ucesce Majkla Gormana.g.prilagodjavajuci ga kasnije zahtevima zainteresovanih zemalja i uzdizuci ga na nivo medjunarodno prihvacenog standarda UNIMARC. i 20.pravopisnih pravila. olicavao se tokom 19. opis svih tipova publikacija ISBD(G) donet je 1977..u kojima postoji tacno utvrdjeno mesto za svaki pojedinacni podatak. opisivanje pociva na stabilnoj shemi opisa kroz osam podrucja.muzikalije ISBD(PM) 1980.. U teznji da objedini americku katalosku praksu Kongresna biblioteka je 1908.Problemima korporativnog i anonimnog autorstva...za neknjiznu gradju ISBD(NBM) 1977.objavio 91 pravilo. veka i u osnivanju drzavnih bibliografskih drustava i instituta sirom sveta.bibliotekar Britanskog muzeja koji je 1841.g..Doneti su:standardi za monografske publikacije ISBD(M) 1974.g.omogucilo je unifikaciju opisivanja. i kataloskih jedinica.g.kada je u Parizu odrzana Medjunarodna konferencija za katalogizaciju.. Definisanje ISBD-a.

Ovaj standard se odnosi na sve publikovane i nepublikovane. BIBLIOGRAFSKO CITIRANJE Bibl.recenzentima.Za bibl.)casopisi ili druge serijske publikacije -citiranje casopisa (ili serije) kao celine -citiranje dela zbirke ili odredjene sveske 3. citiranja takvog sadrzaja i oblika koji ce olaksati identifikaciju citiranih izvora i tako doprineti punom razumevanju i koriscenju tekstova od strane citalaca.g).bibliografa i dokumentarista.A4. citiranje je izradjen standard JUS Z.a delom u primedbi -da je potpuno ukljuceno u tekst Mogu se citirati: 1. opis sastoje se od istih elemenata.g. citiranje moze imati sledece oblike: -da cini deo indikativne ili analiticke bibl. Svrha ovog standarada je da autorima.)citiranje priloga ili clanaka -citiranje priloga u knjizi ili drugoj posebnoj publikaciji -citiranje clanaka ili priloga u casopisu ili serijskoj publikaciji Bibl.urednicima i izdavacima tekstova omoguci stvaranje bibl.46.A4.bibliotekara.nastao revizijom standarda JUS Z.023 iz 1968. (spiska literature) -da predstavlja zaglavlje prikaza ili recenzije -da predstavlja primedbu didatu tekstu (pri dnu strane ili sasvim na kraju teksta) -da se nalazi delom u samom tekstu. .primarne i sekundarne dokumente u kojima se citiraju druge publikacije Bibl. citiranje je skup dovoljno tacnih i podrobnih podataka na osnovu kojih se neka citirana publikacija ili neki njen deo moze identifikovati.023 (1981.)knjige ili druge posebno izdate publikacije -citiranje publikacije kao celine -citiranje odredjene strane ili odlomka 2. citiranje i bibl.ali uglavnom nemaju istu svrhu.prikazivacima.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->