BIBLIOTEKARSTVO IV Ispitna pitanja za školsku 2004/2005. godinu 1. Bibliografija - pojam, definicija, značaj. 2. Bibliografija - predmet i zadaci. 3.

Metode bibliografskog rada. 4. Principi izrade bibliografija. 5. Bibliografski opis - razvoj i uloga. 6. Bibliografski elementi za opis knjiga - u istorijskoj dimenziji i danas. Bibliografski elementi za opis starih i retkih knjiga. 7. Bibliografski elementi za opis serijskih publikacija - u istorijskoj dimenziji i danas. 8. Bibliografski elementi za opis članaka. 9. Bibliografski elementi za opis neknjižne građe. 10. Bibliografska anotacija - pojam i značaj. 11. Raspored bibliografske građe - vrste i uloga. 12. Bibliografski izvori (štampani, neštampani, živi) 13. Registri u bibliografijama. 14. Vrste bibliografija - po formalnom kriterijumu. 15. Vrste bibliografija - po hronološkom kriterijumu. 16. Vrste bibliografija - po načinu obrade. 17. Opšte nacionalne bibliografije - uloga i značaj. 18. Međunarodne bibliografije - uloga i značaj. 19. Retrospektivna bibliografija - uloga i značaj. 20. Tekuća bibliografija - uloga i značaj. 21. Zavičajna bibliografija - uloga i značaj. 22. Bibliografija periodike - uloga i značaj. 23. Bibliografija skrivena - uloga i značaj. 24. Personalna bibliografija - uloga i značaj. 25. Bibliografija bibliografija - uloga i značaj. 26. Smesice kao začetak srpske bibliografije. 27. Bibliografija u 18. veku. 28. Zaharije Orfelin kao bibliograf. 29. Dimitrije Davidović i njegov doprinos bibliografiji.

30. Georgije Magarašević kao bibliograf. 31. Antonije Arnovljev Arnot kao bibliograf. 32. Lukijan Mušicki kao bibliograf. 33. Pavle Josif Šafarik kao bibliograf. 34. Stojan Novaković i njegov bibliografski rad. 35. Miloš Popović kao bibliograf. 36. Đuro Daničić kao bibliograf. 37. Pavle Popović i njegov doprinos bibliografiji. 38. Georgije Mihailović i njegov rad na bibliografiji. 39. Srpska bibliografija: knjige 1868-1944. 40. Tekuća bibliografija Jugoslovenskog bibliografskog instituta. 41. Bibliografski institut u istorijskoj dimenziji i danas 42. Pavle Solarić i njegov bibliografski rad 43. Bibliografija stranih knjiga - razvoj, uloga i značaj 44. Bibliografija srbulja 45. Odnos bibliotekarstva, izdavaštva i knjižarstva na polju standardizacije 46. Bibliografsko citiranje

1. BIBLIOGRAFIJA-definicija pojam
Definicija bibliografije ne moze biti postavljena dok se ne prouci morfolosko, lekiskolosko,istorijsko,sociolosko i teorijsko znacenje ovog pojma.Polaziste svake analize je morfolosko poreklo reci:biblion (knjiga),grafein (pisati) koje upucuje na tumacenje bibliografije zaceto u 5. veku pre nase ere,kao postupak pisanja ili prepisivanja knjiga.Postupak prepisivanja zamenjen je u 17. veku postupkom opisivanja knjiga,sto je sadrzano i u opstim i uzestrucnim enciklopedijama i leksikonima.Godine 1885., Bertlo Marslen u Velikoj francuskoj enciklopediji uvodi pojam bibliografije kao nauke o knjigama sa gledista njihovog opisivanja i klasifikacije.Jos je 18.v. bibliografijom objedinjavao sva teoretska,istorijska,kataloska i merkantilna bavljenja knjigom,sto je ovaj pojam izjednacavalo sa bibliologijom,naukom o knjizi. Kroz vekove bibliografija je bila nazivana i srodnim imenima,koja su uvek isticala njen primenjeni karakter:katalog,indeks,biblioteka,leksikon,recnik,literatura,inventar,manuel, prirucnik, tezaurus,letopis,anali… Savremena ruska definicija bibl. bliska je ovim tumacenjima:”Bibl. je oblast znanja koja registruje stampane publikacije,prikazuje njihovu sadrzinu i daje sud o njihovom prakticnom,politickom i naucnom znacaju narocito kritickom beleskom o knjizi i piscu,odnosno ocenom njihove vrednosti.” Najobuhvatnija definicija bibl je ona uzeta iz americke enciklopedije: ”Bibl. je naziv za nauku,delatnost i najkarakteristicnije proizvode te delatnosti. -Kao nauka,bibl. je skup sredjenih znanja koja obradjuju knjige sa svih gledista,kako kao fizicke predmete,tako i kao nosioce ideja. -Kao delatnost,bibl. predstavlja tehniku za utvrdjivanje,sredjivanje i prezentiranje informacija o knjizi. -Kao karakteristican proizvod ove delatnosti bibl. je sistematizovan spisak knjiga zajednickog obelezja za odredjenu namenu.” Pojam bibliografije kod Srba terminoloski se utemeljuje u Letopisu Matice srpske.Njegov urednik Georgije Magarasevic sastavlja i objavljuje “Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” koje predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.U zasada najobimnijem i najpouzdanijem terminoloskom recniku na srpskom jeziku, Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva,Koste Grubacica, zapisano je:”Bibliograf-je onaj koji se strucno bavi bibliografijom,pise bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije.Zato bibliograf treba da bude dobar poznavalac knjige ,bibliotecke,stamparske i izdavacke delatnosti. Bibliografija kao naziv upotrebljavala se u znacenju najopstijeg pojma o knjizi (cak i prepisivanje i pisanje),narocito u smislu dobrog poznavanja knjige.Sada se upotrebljava vise u znacenju posebne naucne discipline i prakticne delatnosti na strucnom biblioteckom popisu i obradi publikacija ukljucujuci i rezultate te delatnosti tj. same popise publikacija koje su obradjene bibliografski.” Poput americke definicije valja istaci viseslojnost znacenja ovog pojma,polazeci od tvrdjenja da je bibl. nauka,u sta nas uverava njeno visevekovno trajanje,menjanje i dogradjivanje znacenja uskladjeno sa realnim izmenama u odnosu prema knjizi,biblioteci,klasifikaciji i razvoju nauka,i sto je najvaznije,ustanovljenje potpuno autohtonog naucnog metoda,bibliografskog metoda,na kome bibl. kao nauka pociva i “pozajmljuje” ga drugim naukama.

moze tumaciti kao grana bibliotekarstva koje metodoloski utemeljuje kao nauku.uskladjeni sa unapred zadatim pravilima koja treba jedinstveno primenjivati.a ne knjigu sto ne iskljucuje i rukopis ako je kao dokument namnjen javnoj upotrebi-ali ne rukopise kao pojedinacne spise.interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njezin je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini. u istorijskoj dimenziji.ideoloske angazovanosti.potpunost i doslednost zavise od stepena obrazovanja. bi glasila:Bibliografija je nauka koja ime sopstvene naucne metode.kriticnosti ili suzdrzanosti od suda.sto sve obezbedjuje i njenu naucnost.u novije vreme i razlicitu neknjiznu gradju.Siroka.Prema ovome..casopis. metod.preko stampane knjige. veku pridruzuje i casopis.prvo opsti.:”Bibl. u obliku rukopisnog ili stampanog teksta.U “Vili” koju je uredjivao. 2.preglednost i maksimalna potpunost opisivanja. Rezultat bibl.dozvoljavaju razmisljanja o opravdanosti objektivnosti ili subjektivnosti. bibl. se obavezno bavi celokupnoscu proizvoda pismenosti. primaran je formalni pristup koji u prvi plan postavlja pojavni vid obradjivanog nosioca informacija.opisujuci promenu predmeta bibl. obrade istice-“tekst.i kao samostalna nauka. malih poligrafija.S jedne strane bibl. Svaka bibl. kao nauku utemeljuje bibl. i 18.bibliografski i klasifikacioni i koristi ih u cilju sistematizacije ljudskog znanja i njegovih raznorodnih produkata. U opste zadatke svake bibl.bibl..”Dakle tekst.odabranih po odredjenom kriterijumu.namenjen javnosti i u tu svrhu umnozen bilo kakvom grafickom tehnikom.opisivanja i razvrstavanja gradje u skladu sa unapred zadatim programom. BIBLIOGRAFIJA-predmet. doslednost.ustanovljene namene.a sa druge strane metod klasifikacije. je onoliko naucna koliko je pouzdana i obuhvatna. Posebni zadaci koji zavise od vrste.def.ali ne i rukopise koji ostaju predmet dokumentalistike i arhivistike.filozofske i politicke usmerenosti.opsega ili namene bibl.cija tacnost. istrazivanja je popis publikacija uredjen po nekom zajednickom obelezju.vec namenjene publikovanju.Stojan Novakovic je jasno naglasio sirinu i objektivnost bibl. tacnost.principima i ciljevima rada.a odgovoran pristup istrazivanjima i adekvatno obrazovanje preduslovi su koji se podrazumevaju za rad na svakoj vrsti bibliografije.kojoj se u 17. prilog u strucnoj periodici i rezultati tzv.Nakon toga ona zakljucuje:”Bibl. Vera Secanski. pouzdanost.zadaci U odredjivanju predmeta bibl.”Kriterijum za odabir uslovljava sistematizaciju bibl.strukture. Potpuno je suprotan stav Vojislava Maksimovica po kome se za predmet ili objekat bibl.krece od rukopisne knjige.opseznosti ili potpunog nepostojanja anotacije.kakvi su npr. .verovatno namerno neprecizna definicija kao predmet bibl.veku.popisivanja.ili prilog u publikaciji.knjigu.dakle. ubrajaju se istrazivacka akribicnost.a u 19. magistarske i doktorske disertacije.naucne discipline i savesnosti bibliografa.Tako se bibl.koja raspolaze metodoma bibliografije i klasifikacije.koja pored opstih postavlja pred bibliografa i neke specificne zadatke. istrazivanja i popisa moze uzeti bilo koji vid ljudskog stvaralastva iskazan u pisanoj formi tj.Metodoloski.podrazumeva istrazivanja na polju spoznavanja.vise vredi.a potom specijalizovan.tipa.

odluka o izboru pravila.prirucnika.. opisa i klasifikacije. odgovarajucim indeksima i napomenama Odredjivanje predmeta bibl.objasnjavajuci svoj postupak u uvodnim napomenama.Bez obzira na razlicite mogucnosti rasporedjivanja gradje. uglavnom je uslovljeno trenutnim zahtevima odredjene naucne discipline.razlicitih bibl. ne razlikuje se od pristupa i procesa izrade drugih naucnoistrazivackih projekata mada je.retko unapred utvrdjenim programima bibl.Konacno oblikovanje bibl zahteva predmetno znanje bibliografa i doslednu primenu odabranog principa selekcije i klasifikacije gradje. preplice se sa pocetnom fazom.Stoga se kao izvori saznanja mogu navesti svi stampani.Opremanje bibl. opis publikacija.vec i . opisa.Od uspesnosti sagledavanja teme. izvora).inicijalnih zahteva i namene omogucava bibliografu da se lakse opredeli za tip.enciklopedija.ali nejednako rasprostranjeno koriste:Klasifikacija kongresne biblioteke.jubilejima ili licnim interesovanjima.struktur bibl.Danas se uporedo. pojedinosti.Selekcija.3.Odredjivanja pravila za opisivanje gradje 3.predvidjanja eventualnih poteskoca i nejasnoca.u svom konacnom obliku bile rezultat kolektivnih napora.analiziranje i sredjivanje raznih podataka iz bibl.Medju rezultatima istrazivanja lakse je izvrsiti selekciju ako su siri i obuhvatniji.leksikona.Mada zahtevi savremene obrade bibl.kataloga. koje su uglavnom .Bibliograf treba da bude podjednako dobro upucen u predmet koji ga interesuje.Bibliotecko-bibliografska klasifikacija i Univerzalna decimalna klasifikacija.Preciznost teme.opisivanje i klasifikacija gradje 5. jedinica.sirine konsultovanja pomocne literature.Pouzdanost bibl.Odredjivanje teme i ispitivanja obima i dostupnosti materijala 2.pravila institucija i pojedinaca.alfabetski i hronoloski pristup. osnovni je preduslov njene vrednosti.pa je stoga i predmet proucavanja posebne biblioloske discipline bibliografske heuristike (pronalazenje.potkrepljeni prednostima automatizovanja obrade i klasifikacije daju prednost medjunarodnim pravilima za bibl.doduse formalne prirode i danas su najvise u upotrebi.postovanje redosleda postupaka od veceg znacaja.strpljenja.manje ili vise uspesna. istrazivanja nacionalnih institucija.zahteva najvise znanja.koja cesto mogu biti putokaz za pronalazenje novih bibl.istovremeno uporno opstaju ne samo negdasnja zvanicna pravila drustva bibl.sinteticno i komparativno sagledavanje prikupljenih podataka.periodike… zavisi i konacna preglednost i obuhvatnost bibl. Jasnost i upotrebljivost bibl.u dragocene izvore informacija i u dnevna desavanja.a siguran put za njeno postizanje je opisivanje publikacija de visu kadgod je moguce.ipak. i pravila bibl.istrazivacke vestine i dara za analiticko.nego ako su nedovoljno jasni.Razlikuju se nekoliko faza u toku formiranja bibl: 1.verovatno.sem kada su u pitanju retrospektivne i tekuce nacionalne bibl.skromni i neprovereni.nestampani i zivi izvori. Postupak prikupljanja gradje za bibl. recnika. Sistematizaciju gradje odredjuju predmet i namena bibl. umnogome su uslovljeni primenjenim pravilima bibl.Prikupljanje gradje 4. . METODE BIBLIOGRAFSKOG RADA Metodologija rada na bibl.Kolon klasifikacija. jedinicu.ostavljena je bibliografu koji treba da ih dosledno i jednoznacno upotrebljava za svaku bibl.

Takodje.Redigovanje bibl.rasprave i studije.kao sto su napomene. i lakse se njom koristiti. Uvodne bolje nego zakljucne beleske.ogledi. radjena u skladu sa relevantnim strucnim zahtevima.bilo u vidu njenog predgovora ili uvoda.Za razliku od Klasifikacije Kongresne biblioteke koja se zasniva na naucnim grupama oznacenim velikim slovima abecede.teorijskih i metodoloskih polazista.Traganje za najboljim nacinom sistematizacije rezultiralo je ukrstenim.indeksi itd.bilo u vidu pogovora.spisak koriscene literature i sadrzaj. Bibliografija je konacna tek posto je zaokruzena indeksima i napomenama.PRINCIPI IZRADE BIBLIOGRAFIJA Cesto se izrada neke bibl.kao i naucni pristup izvorima i literaturi koji sadrze podatke o predmetu istrazivanja bibliografisanja.jos pogodnijom se namece provera bibl.Takav posao iziskuje i sposobnost da se popisivanj gradje rasporedi i da se izrade prateci elementi uz bibl. Principi koji moraju da se postuju u izradi svake bibl. putokaz su koriscenje bibl.treba da bude redovan postupak. i to ona koja podrazumeva da li je bibl.kao sto je objavljivanju bilo kog dela obavezno prethode lektura i korektura.bibliograf uvek mora jasno da formulise metode i potupke koje je koristio prilikom izrade odredjene bibl.jer ce na taj nacin oni bolje primiti bibl.recnickim rasporedom u bibl.da predstavlja spoj konkretnih cinjenica. Bibl. i opravdanje za bibliografa ukoliko je svestan izvesnih propusta.Tako predstavljeni oni se publikuju ili zasebno u knjigama ili u zajednickim zbornicima i periodicnim publikacijama.. su: -Raspored elemenata bibl. slozen strucan posao koji zahteva raznovrsno znanje. radu je prepoznatljiva odredjena rutina koja je rezultat duze prakse.koje ukljucuju uvodnu rec.. Predgovor i pogovor moraju imati takvu sadrzinu koja je potpuno zasnovana na predmetu bibl. je .registri.ili pogovor.pri cemu se bibliografi uvek opredele samo za jedan od dva priloga.iznimnih slucajeva ili sirine prostora koji se otvara predbuducim istrazivacima.ostale pomenute klasifikacije pocivaju na numerickom obelezavanju ili na kombinaciji slovnog i brojnog sistema.pomocna. obavlja mehanicki po ustaljenim postupcima koji proizilaze iz vec utvrdjenih normi.a koja igra vaznu ulogu u ustaljivanju vestina. 4.pre svega.predgovor. kao konacan proizvod bude sto pouzdanija i savesnija.treba da budu izraz vlastitih shvatanja svakog bibliografa koja nece izlaziti iz okvira teme bibl. opisa -Postovanje standarda -Doslednost u opisivanju -Tacnost i preciznost -Objektivnost .ali da to ucini tako da ih i ostali prepoznaju.Iako se na izgled ovo cini kao pogodno mesto za trazenje mana ovakvog pristupa.koji objedinjuje sve prethodne.osvrti.a cesto se ovakvi tekstovi objavljuju uz bibl.marljivosti i obaveze da svaka bibl..Bibliografi mogu predstaviti svoje metode u pisanom obliku gde su im u tu svrhu od velike pomoci razliciti oblici tekstovaprikazi. Svi kriterijumi za pretrazivanje koje ne moze da zadovolji zastupljena klasifikacija nadomestaju se registrima koji tako postaju neohodna.ali se ipak nikad ne isticu kao zakljucni procesi u nastanku nekog naucnog ili knjizevnog dela.prateca aparatura. U bibl.

-Potpunost,obuhvatnost -Etnicki -Jezicki -Teritorijalni -Nacionalni princip

5. BIBLIOGRAFSKI OPIS Bibl. jedinica,danas precizno formulisana medjunarodnim pravilima za bibliografski opis raznorodnih publikacija,menjala se kroz istoriju.Za Zaharija Orfelina,prvog srpskog bibliografa,koji pokrece Slaveno-serbski magazin,na cijim je stranicama prva srpska bibl.,opis je nepotpun i nedosledan i ukljucuje dva osnovna dela:formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Za kraj 18. veka karakteristicno je da svaka bibl. jedinica ne sadrzi mesto izdavanja,izdavaca i stampariju,ali je cesto snabdevena napomenom,koja bibliografiju uzdize od informativne do rekomendirane. Dimitrije Davidovic pokretac Novina serbskih u becu u Smesicama koje u svojim novinama redovno objavljuje,prosiruje bibl. opis belezeci detaljno i pedantno jezik i pismo publikacije,format,obim i sadrzinu knjige. Svega deceniju kasnije,Georgije Magarasevic,prosiruje materijalni opis podacima o razlicitoj paginaciji,formatu,tablama ilustracija i dodatnim prilozima,cak predstavljajuci jednu stranu knjigu.Na osnovni opis nastavlja se cak i napomena koja ukazuje na sadrzaj dela,sto je postupak kasnije razradjen kod Milosa Popovica. Opis Milosa Popovica je sadrzajniji,cak i tehnicki bolje resen od prethodnih.Gornje polje bibl. opisa bez odrednice,sa naslovom,imenom autora,mestom izdavanja i izdavacem,ili stamparijom,kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno od cesto bogate napomene.Sve raspolozive podatke preuzima sa naslovne strane,materijalni opis knjige je detaljan.U njemu se,sto je apsolutna novina,razdvaja rimska od arapske paginacije,daje tacan podatak o ilustracijama,a nekad i o propratnoj gradji. Napomena svoj procvat dozivljava u bibl. A.A.Arnota jer sadrzi nekad podatak o posveti,drugi put citat iz neke knjizevne kritike ili bibl.,podatak o dodatnoj delatnosti pisca,o postojanju rukopisa i mestu na kome se cuva,cak i poziv za dalje istrazivanje. Organizovano i institucionalizovano bibl. se razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Inicijativa sekretara drustva Mite Cenica najbolje se u narednih desetak godina otelotvorila u bibliografijama Djure Danicica i Stojana Novakovica. Glasnik Srpskog ucenog drustva po prvi put je udomio i opis visetomnih publikacija u nivoima.Zajednicki elementi za vise knjiga koje pripadaju jednoj ediciji nalaze se u gornjem polju bibl. opisa,a ulogu odrednice preuzima naslov edicije. Detaljna specifikacija elemenata ukljucenih u opis i njihova tacna pozicija objavljena je prvi put u Glasniku knjizara.Ovaj casopis je sistematizovao prethodna znanja,ne uticuci bitno na buduci razvoj bibl. Pruska (1899) i Anglosaksonska pravila (1908) usloznila su i kodifikovala bibl. opis,uticuci na lokalna pravila drugih zemalja,kod nas na formulisanje Pravila Drustva bibliotekara.

Sedamdesete godine bibl. praksi donose preciznost i sirinu u izboru podataka,razdvojenih uvek jednoznacnim simbolima,citljivim u masinskoj formi opisa.pod okriljem Medjunarodnog saveza biblioteckih drustava (IFLA) doneti su standardi za bibl. opis svakog tipa gradje posebno:ISBD (M)-1974.g.,preradjen 1978.g.;ISBD (G),(S),(NBM),(CM) 1977.g.;ISBD (A) 1980.g. Centralizovana katalogizacija osmisljena je kao izrada jedinstvenih kataloskih listica,sa klasifikacionom oznakom na osnovu obaveznog primerka stampanih stvari i zapoceta 1968.g. u Jugoslovenskom bibl. institutu. Centralizovana katalogizacija,zbog selektivnosti koja je bila njena osnovna osobina,preopsirnosti i neprilagodjenosti opisa potrebama svakog tipa biblioteke,kasnjenja obrade i distribucije listica u odnosu na vreme objavljivanja publikacije,nije bila dugog veka,ni u inostranstvi ni u Jugoslaviji. Ulogu centralizovane katalogizacije preuzela je potom katalogizacija na izvoru,osmisljena u Velikoj britaniji 1876.g. kao predlog da autori sami izrade listic koji bi pratio knjigu. U SFRJ se sprovodi od 1978.g. na osnovu projekta Desanke Stamatovic,koji je obuhvatio analizu ucesnika u procesu,organizaciju rada,njen znacaj za izdavace i biblioteke i uvid u prethodna iskustva.Sve publikacije (izuzev skolskih udzbenika, geografskih karata,muzikalija,rotoromana,religiozne propagandne literature i publikacija koje podlezu grupnoj obradi) dostavljene kao maketa nacionalnoj biblioteci,opremaju se jedinstvenim kataloskim listicem,koji sadrzi odrednice za imenski,predmetni i strucni katalog kao i za uputne kataloske listice,cime se omogucuje racionalizacija biblioteckog poslovanja,sirenje medjubibliotecke pozajmice i razmena.Pre nacionalnih biblioteka prednosti i znacaj katalogizacije na izvoru su sagledale pojedine izdavacke kuce i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju,a dosledno,strucno i kontinuirano do danas ih sprovode NBS,bibl. Matice srpske,Narodna i Univerzitetska bibl. Kosaova i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju. Medjunarodna pravila za bibl. opis bila su neophodan preduslov i centralizovane i katalogizacije na izvoru.Pojava ISBD-a uslovila je i uspostavljanje Medjunarodnog standardnog broja knjige (ISBN) i Medjunarodnog standardnog broja za serijske publikacije (ISSN) koji ostvaruju vaznu medjunarodnu realizaciju u bitnim aspektima informativne i izdavacke delatnosti.Svi pomenuti projekti za ujednacavanje opisa i kodifikovanje knjige na medjunarodnom nivou doprineli su osmisljavanju Univerzalne bibl. kontrole (UBC) 1974.g. i njenom kasnijem uspostavljanju 1978.g. Definisano je da ona obuhvata pouzdanu kontrolu i siroku razmenu bibl. informacija na jedinstvenom nacionalnom nivou.

6. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS KNJIGA Bibl. elementi za opis knjige su: 1.)Ime i prezime autora,ravnopravnih i podredjenih koautora,imena i prezimena drugih saradnika:izdavaca,priredjivaca,pisca napomena,predgovora,pogovora,ilustratora itd.Autorovo ime je jedan od najvaznijih podataka pri opisu knjige.Ukoliko ime nije navedeno u knjizi ili je prisutan pseudonim autora,ili skracenice autorovog imena,na pocetku se mora utvrditi ime autora i kao takvo uneti u opis.Ako se autorovo ime javlja u vise oblika,treba uzeti onaj koji je najpoznatiji i koji se najcesce koristi.Autorovo ime se najcesce

stavlja pri vrhu opisa kao odrednica i to tako sto se obicno prvo navede prezime,pa licno ime,pri cemu se razdvajaju zarezom. 2.)Stvarni naslov i dopuna stvarnom naslovu Stvarni naslov predstavlja sadrzaj knjige na neki primeren nacin (knjizna jedinica se ne moze opisati bez stvarnog naslova);ako ne postoji naslov treba ga izvesti iz sadrzine dela.Duge naslove je cesto potrebno skratiti,ali tako sto ce se voditi racuna o smislu koji ce taj naslov nakon skracivanja imati.Podnaslov,dopuna stvarnom naslovu,predstavlja literarnu vrstu:uvod,udzbenik,drama,istorijski roman,izbor pesama.Uz stvarni naslov cesto ide i posveta tj. podaci o nameni i poreklu dela,povod izlazenja dela,jubileji,podaci o organizaciji koja je to delo sastavila,narucila ili izdala,podatak da li je delo stampano kao rukopis,podaci o registrima,ilustracijama,prilozima itd 3.)Podaci o izdanju se obicno ne izostavljaju i uvek je najbolje da se navedu u onom obliku u kome su dati u knjizi.Ako ih nema u knjizi,a iz nekog drugog izvora se utvrdi o kom izdanju je rec ili da je u pitanju prestampano izdanje,i taj podatak se unosi u opis.Originalno izdanje je prvo izdato delo od strane autora,odnosno izdavaca;kasnija izdanja zadrzavaju mogucnost menjanja,mogu biti uvecana,skracena,poboljsana sa uvodima itd. 4.)Impresum se uvek daje u utvrdjenom redosledu:mesto izdavanja (ili stampe),ime izdavaca,ime stampara,godina izdanja.Stampari su tvorci materijalne (spoljasnje) strane knjige,dok su izdavaci najcesce zasluzni za oblikovanje sadrzajne strane knjige. Mesta izdavaca i stampara mogu biti razlicita,dok je godina izdanja razresena na razlicite nacine:arapskim brojevima,slovima cirilice.Godina objavljivanj predstavlja jedan od najvaznijih podataka u impresumu.Ukoliko se utvrdi da godina nije navedena mora se ustanoviti ako je to ikako moguce.Do problema razjasnjenja prave godine dolazi zbog toga sto se u knjizi cesto nalaze razlicite godine izdavanja,pri tome je jedna na naslovnoj strani,druga na poledjini naslovne strane ili u kolofonu.Zato je kod ovog podatka veoma vazno da bibliograf utvrdi kada je knjiga zaista objavljena i da tu godinu unese u impresum pored one sa naslovne strane,sve druge godine moze naznaciti i obrazloziti u napomeni.I godina objavljivanja je ponekad pogresno navedena iz razlicitih razloga,a najcesci je cenzura. 5.)Obim knjige se odredjuje prema broju svezaka iz kojih je delo sastavljeno,broju odstampanih strana u svakoj knjizi i broju priloga.Obim je obicno kod knjiga novijeg datuma,obelezen paginacijom arapskim brojevima,ali je potrebno obratiti paznju prilikom utvrdjivanja broja odstampanih strana kojim je brojevima obelezen predgovor tj. da li paginacija obuhvata sve stampane strane,dakle,glavni tekst,ali i uvod,predgovor,pogovor,dodatke,priloge,sadrzaj i dr. 6.)Format knjige danas je uobicajeno da se format izrazava preko visine i sirine knjige u centimetrima.Kod merenja formata presudnu ulogu ima visina knjige,a u slucaju da je sirina knjige veca od duzine,to onda predstavlja poprecni format.Iza opisa formata pri detaljnim opisima sledi: 7.)Tiraz 8.)Povez-koji moze biti:brosiran,tvrd i mek povez,poluplatno,platno,koza;zastitni omot,kvalitet papira 9.)Cena knjige 9.)Naslov zbirke u koju je ukljucena knjiga

napomene: -Anotacija predstavlja dopunu opisa bibl. jedinice ISBD(A) je medjunarodni standard za bibl.Antique.ISBD(A) je usvojen 1980.ili dati u kracem rezimeu bilo na domacem ili stranom jeziku.)Podrucje rucnog otiska Bibl.)Izdavacka celina 7. 1.kao i kasnije publikacije istog oblika.)Izdavanje (mesto.10.)Podaci o tipu slova i stampi-cirilica.antoligija.)Zbog teskoca pri reprodukciji nelatinskog pisma pisacim masinama i stampom.g. opis starih i retkuh knjiga.Samo naslove koji su u celini ili delimicno pisani velikim slovima.Taj prenos treba obaviti po pravilima transliteracije.g.prepisujemo malim i pri tome upotrebljavamo velika slova prema danasnjem pravopisu.u njima su koriscene brojne skracenice.)Napomene 8.biografija) .a nastao je zato sto se ISBD(M) nije bavio starom knigom. jedinice u vidu razlicitih podataka o samoj bibl. jedinici.g.da li je u pitanju rasprava. jedinice sa idejnog.nemaju oznacene stranice i dr.godina.)Podaci specificni za gradju ili vrstu publikacije 4.naucnog gledista -Izvod/rezime je sazet pregled celokupne sadrzine bibl.nemaju uvek tacan stvarni naslov i impresum.)Bibliografska napomena tu idu podaci o sadrzini knjige koja se moze predstaviti ili uopsteno (da li knjiga ima predgovor. inkunabule zbog raznih osobenosti (pre svega nemaju naslovni list u danasnjem obliku.nelatinsko pismo se kod nas cesto prenosi na latinicu.da li je odredjeni broj primeraka na nekom posebnom papiru itd. .da li sadrzi autorov potpis. opis straih i retkih knjiga:ova uputstva se odnose na stampana dela posle 1500.)Izdanje 3.istorijski roman.podaci o tehnici umnozavanja i sl. Postoji nekoliko vrsta bibl. jedinice -Recenzija sadrzi kriticko vrednovanje bibl.koji obuhvata ona dela koja su objavljena pre 1801.vec skrecemo paznju na njih dodatnim znakom uzvika u zagradi.pa se osecala potreba da se i ta gradja obuhvati adekvatnim standardom.. 11.a na kraju opisa treba navesti u kojem je pismu stampana odredjena publikacija 2.dvobojna ili visebojna stampa.ili se moze strucno sazeti.umetnickog.Stamparske i druge greske ne ispravljamo.)Stvarni naslov i podaci o odgovornosti –opsta oznaka gradeje 2.)Materijalni opis 6.)Pravopisne osobenosti naslovne strane pri opisu cuvamo. bibliografiju na kraju. 12.navedenu koriscenu literaturu..)Podaci da li je izdanje bibliofilsko.politickog. -Referat ili apstrakt predstavlja strucni izvod sadrzine glavnih teza ili zakljucaka odredjene bibl.zatim za starije tzv.latinica..naziv stampanja dati u izvoru podataka izvan primarnog izvora podataka) 5.Oznaka A predstavlja skracenicu od Ancien.)za njih postoje posebna pravila: 1.ako su uradjene rucno ili pomocu metoda koje produzuju tradiciju rucne izrade knjiga.

urednik(glavni. Obim se kod periodike odredjuje u zavisnosti od karaktera bibl. opise knjiga za starija izdanja cesto dopunjavamo i fotografskim snimcima naslovne. -Vreme izdavanja (pocetak i kraj). Kod novina je situacija drugacija-paginacija pocinje u svakom broju od jedan.kao i eventualnihprekida izlazenja.nedeljno.podrucje kojim se bavi. elementi: -Naslov.a oni su:vlasnik. 7.pa promene naslov. -Mesto izdavanja.urednik rubrike itd).izdavac.tj.normalna je pojava da se tokom godina neki od elemenata promene npr.podnaslov.kulturne orjentacije lista.)Cesto se izrazi koji se u opisima ponavljaju nadomestaju sa odgovarajucim skracenicama.U slucaju detaljnijih opisa novina.bibliograf .takodje..Kod periodike je sadrzina sastavljena od mnogobrojnih priloga raznih autora. -Periodicnost (kako izlazi:dnevno. Kada opisuje sadrzinu casopisa (napomena) bibliograf navodi opstu oznaku politicke.mesecno).nekad se casopis ili novine udruze sa nekim drugim casopisom ili novinama.odgovorni.urednik i sl.)Ako podatke sa naslovne strane (stvarni naslov) skracujemo.filozofske. Za opis casopisa i novina se koriste sledeci bibl.i utvrdjuje datum pocetka i zavrsetka izlazenja.i te podatke najcesce dobija vec iz naslova i podnaslova bibl.periodika izlazi u brojevima u nekom unapred neogranicenom periodu.Nekad se javlja potreba da bibliograf opise pojedini broj ili pojedino godiste i pri takvom opisu ce uzimati samo one elemente koji karakterisu taj broj.a ponekad se mogu navesti i imena znacajnijih autora nekih priloga.ili se podele na dva samostalna lista. 5. godiste.3. jedinice. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA Pod periodikom se podrazumevaju casopisi i novine koji se i po sadrzini i po nacinu objavljivanja razlikuju od knjiga.bibliograf sledi drugaciji princip-pravi tekuci popis svih brojeva svih godista i za svaki navodi broj strana i priloga. vlasnik. jedinice.skraceno mesto popunimo sa 3 tacke u zagradi 4.mora podrobno ispitati gradju i koristiti se saznanjima literarnih .a ponekad i drugim stranama knjige.paginacija tece tokom cele godine i na taj nacin se moze odrediti broj strana za svaku godinu. -Obim -Format Svi ovi podaci su jednako bitni i uvek se navode u navedenom redosledu pri kratkom opisu periodike.Vrlo cesto se iznad ili ispod naslova jedinice nalazi geslo preko koga se moze odrediti orjentacija ili sadrzina novina ili casopisa. S obzirom na cinjenicu da novine ili casopis izlaze neko duze vreme.Ukoliko postoji podrobniji opis casopisa i novina u posebnom delu opisa se navode i drugi faktori koji su odigrali znacajnu ulogu u oblikovanju spoljasnje i sadrzinske strane.te se obim odredjuje tako sto se navode brojevi u godini i prosecan broj strana u jednom broju.izdavac.)Bibl.Takodje.Najbitnije je da sve te promene budu zabelezene u opisu u odgovarajucem redosledu i sa naznakama kada je tacno (kog datuma) i u kom broju doslo do promene nekog elementa.Kada su u pitanju casopisi (revije).

magnetne trake.pregledan i jednostavan. Elementi opisa su: . Svi elementi za opis priloga se navode sledecim redosledom: -Ime autora (kada je navedeno ili ga je moguce utvrditi) -Stvarni naslov i podnaslov -Ime prevodioca.plakate.Bibl. opis casopisa moze biti vrlo kratak.novina i zbornika.novina i zbornika predstavlja skraceni bibl.a jedinica se opisuje kao anonimna. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS NEKNJIZNE GRADJE ISBD(NBM) (1977.Strane (br.Primer dokumentacionog opisa priloga u casopisima i zbornicima susrece se u licnim i literarno-istorijskim bibl.bar sto se spoljasnje strane tice.a samim tim je i mnogo lakse identifikovati je cak i kad publikacija u kojoj je prilog objavljen ima mnogobrojna godista bez sadrzaja po godinama.govori islicna gradja koja ima svog autora.rasprave.ilustratora.cd. napomenama.strana objavljenog clanka)-kod novina se pored ili umesto broja navodi i datum Svim ovim podacima.vesti.dijapozitive.kasete.bibl.priredjivaca.ilustratora.i kulturnih istoricara da bi mogao da odredi sto priblizniju oznaku sadrzine i orjentacije listova.casopisima i zbornicima su :clanci.dvd.ali mu jeste svrha da napravi sto potpuniju bibl.To se desava onda kada se bibliograf zadovolji samo opstom oznakom literarne vrste opisanih jedinica i kada mu cilj ne predstavlja navodjenje naslova.Ukoliko se ustanovi da se ne moze utvrditi autor priloga.mada ni ona nije sasvim odgovarajuca.kao i stvarni naslov i podnaslov.novina i zbornika se navodi slicno kao i pri opisu knjige.Sam pojam neknjizna gradja izaziva odredjene nepreciznosti i dileme. priredjivaca -Impresum:naslov novine.a ponekad i ime prevodioca.Ponekad se pri opisu priloga ne navode neki elementi koji su najvazniji u bibl.ocene.rasprava i ostalih priloga iz casopisa.fotografije.pa se ponegde upotrebljava i sintagma audovizuelna gradja.Broj(sveske).casopisa.gramofonske ploce.knjige iz koje potice prilog -Mesto izdavanja novine ili casopisa (navodi se zbog potrebe da se naslov ne zameni nekim drugim slicnim naslovom ili da se medju mnogim slicnim naslovima moze ustanoviti gde izlazi revija) -Mesti izdavanja zbornika (uvek se navodi) -Godiste.) donosi elemente (i njihov raspored) za opis i odredjenje omedjene neknjizne gradje.Godina(datum).itd. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS CLANAKA Prilozi u novinama. Dokumentacioni opis priloga iz casopisa..Sadrzina clanaka.a takodje donosi i sistem interpunkcije koji se u njemu primenjuje. jedinica je sasvim dovoljno oznacena.a moze biti i vrlo precizan i opsezan.igracke koje imaju odredjenu kreativnu sadrzinu.kao sto su stvarni naslov i podnaslov. opis priloga iz casopisa.U svakom slucaju ISBD(NBM) obuhvata film. opisu.g.opis pocinje stvarnim naslovom. gde ponekad bibliografu nije svrha da navodi naslove veceg broja pesama nekog autora.te stoga pesme samo kratko opise. 9.isto tako je i sa bibl. 8.

1.)Izdavacka celina -Zajednicki stvarni naslov -Uporedni zajednicki stvarni naslov -Podnaslov izdavacke celine -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdavacku celinu -ISSN niza -Numeracija o izdvackoj celini -Podatak o kolu 7.)Materijalni opis -Posebna oznaka gradje -Druge materijalne pojedinosti -Dimenzije jedinice -Podatak o propratnoj gradji 6.koji se korisnici njime mogu sluziti.)Podrucje ISBN i uslovi nabavke .)Izdavanje -Mesto izdavanja -Izdavac -Godina izdavanja (Mesto proizvodnje.)Izdanje -Podatak o izdanju -Uporedni podatak o izdanju -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje -Dodatni podatak o izdanju -Podaci o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju 3.)Podrucje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti -Glavni stvarni naslov -Opsta oznaka gradje -Uporedni stvarni naslov -Podnaslov -Podatak o odgovornosti -Sledeci podatak o odgovornosti 2.a sadrze za kakvu je upotrebu jedinica namenjena. -Napomena o manje vaznim podacima o odgovornosti -Napomena o sadrzaju -Napomena o dodacima uz sadrzaj 8.Godina proizvodnje) 5.obavestenja o posebnoj tehnici i sl.Proizvodjac.)Podrucje napomene Napomene koje se pdnose na prethodne podatke u podrucjima 1-6 -Napomene o disertaciji -Napomene o broju izaslih primeraka -Napomene koje sadrze rezime obadjivaca.)Podrcje specificno za gradju/vrstu publikacije 4.

Anotacija treba da bude kratka i precizna.tip stamparskog sloga.Medjutim. napomena je kad kada bila vaznija od samih formalnih elemenata opisa.velicini i mestu anotacije uz bibliografsku jedinicu.primedbu.Ona jedinici nadoknadjuje ono sto joj nisu doneli glavni bibl.prema njihovom karakteru odredjuje se i vrsta anotirane bibliografije:deskriptivna.belesku. jedinice.dok je za serijske publikacije to podatak o peridicnosti izlazenja.Ona treba da donese samo onoliko teksta koliko je dovoljno da bibl.kao i od samog odnosa bibliografa. BIBLIOGRAFSKA ANOTACIJA-NAPOMENA Anotirana bibl. jedinicu. Anotacija (od latinske reci annotatio) znaci napomenu.a ako nije u pitanju originalno stavaralastvo.napomenom preporucuje delo citaocu.ali i dodatak koji se sastoji od sazete anotacije ili beleske. Medjunarodnim standardima za bibl.a suvisnim ponavljanjem glavnog sadrzaja opteretile bi ono sto ona vec predstavlja u svome bitnom znacenju. jedinica postane punija i vise shvatljiva.kako bi.(Milos Popovic u Letopisu.takodje.da je prvi tip napomena za monografske publikacije podatak o tirazu. Rekomendirana bibl.oblik poveza) sto je narocito vazno za stare i retke knjige.Moze se ipak zakljuciti da je upotreba anotacije veoma cesta i neophodna. jedinicu.bez obzira kako odredjivali njen oblik i smisao.Posto anotacija predstavlja dodatak bibl. opisa.cesto se naslovi pojedinih tekstova koje donosimo u bibl.da je osmisli i ucini kompletnijom.10.pored ostalog.boja. anotacija se zadrzava na formalnom opisu samog primerka (vrsta.manje ili vise nejasni. U deskriptivnim bibl. Ne postoje cvrste granice koje odredjuju obim jedne anotacije. jedinice) jer sadrzi sve cinioce koje ima elementarna bibl.Ako su bibl. javljaju se i razlicita shvatanja o pojmu.ocuvanost hartije.karakter ilustracije.bila sto vise uocljiva.U teoriji bibl. elementi.U takvim slucajevima.neceloviti. jedinicama javljaju u krnjem obliku.pa ce on da zavisi od svakog konkretnog slucaja.zatim objasnjenje pa i popis zaplenjenih stvari-Vujaklija.Arnot u Magazinu za hudozestvo…).Ako napomene nisu razudjene vec istovrsno profilisane.podatak o prevodu dela.referativna i kriticka. jedinica predstavlja slozeniju formu (od osnovne bibl.Informativni znacaj anotacije je takav da se ona ne sme posmatrati kao neko opterecenje za samu bibl. elemenata anotacija se formalno odvaja novim redom i oznacava zvezdicom ili nekim drugim grafickim znakom.onda su anotacije sasvim izlisne.Sta vise. elementi skladno komponovani i ako iz njihovog glavnog smisla mozemo jasno shvatiti sadrzinu. jedinicu.rekomendirana.bibliograf mora da nekom prikladnom naznakom u anoyaciji pojasni bibl..iz kojih pojedine elemente treba objasniti ili dopuniti -napomene sadrzinskog karaktera -napomene preuzete iz izvora van publikacije Precizirano je. rada smatra se kao beleska ili objasnjenje ispod osnovne bibl.veka.Razlicito se tumace i metode u sastavljanju anotacije. opis publikacija predvidjen je tip i redosled napomena: -napomene formalnog tipa vezane za prethodnih 7 podrucja bibl.koja je zametak anotirane u prvoj polovini 19.Smisao reci anotacija u okviru bibl. elementima.kvalitet.u tom slucaju one bi samo nepotrebno uvecavale bibl.propagira ga u javnosti.ona i formalno dobija mesto na kraju bibl.Od osnovnih bibl.nego kao njen sastavni deo.Jos na pocetku razvoja srpske bibl. jedinica. jedinice. .

.jezik. kao i od vrste bibl.da bi se obavio raspored bibl. jedinica dobrim delom zavisi od rutine i vestine bibliografa. jedinice se obelezavaju rednim brojevima (arapskim ciframa).godina ili datum izdanja) -na temelju same sadrzine koju gradja donosi Uzimajuci u obzir jednu ili drugu od ovih osnova najuobicajeniji nacini rasporeda bibl. Biblotecko-bibl. RASPORED BIBLIOGRAFSKE GRADJE Vec oblikovane bibl. gradje prema njenoj sadrzini. opis (prezime i ime autora.tj. jedinica. gradje.narocito onda kada se on svodi na uze strucne celine..naziv izdavaca.a zatim sluzi i kao jedinstvena oznaka prilikom izrade indeksa ili registara.bibl. Ako imamo u vidu tu zavisnost kao glavno polaziste. jedinice rasporedjuju se u krupnije celine koje tako dobijaju pregledniji izgled i puniji sadrzaj i znacaj.iako se primeri subjektivnih ocena kvaliteta i polemika o piscevim stavovima nalazimo i u ranijim radovima (Stojan Novakovic).pre svega.onda se raspored bibl. jedinica mogu biti: 1)Alfabetski (abecedni ili azbucni) raspored gradje prema pocetnom slovu prezimena autora 2)Raspored prema pocetnom slovu naslova teksta 3)Hronoloski raspored prema vremenu objavljivanja pojedinih tekstova 4)Kombinacija alfabetskog i hronoloskog reda 5)Raspored gradje prema sadrzini.vrste i namene same bibl. klasifikacija. razvila se postupno iz Glasnika srpske kraljevske akademije.Vremenom je stvoreno vise nacina klasifikovanja bibliotecko-bibliografske gradje od kojih se u danasnjoj upotrebi nalaze sledeca:UDK.Klasifikacija Kongresne bibl. prema tematskim strucnim celinama ili predmetima kojima pripadaju tekstovi (uz paralelno postizanje alfabetskog i hronoloskog reda).neophodno je da se prethodno izvrsi strucna klasifikacija svih bibl.sto zavisi od oblika.Referativna (rezimirana.Rasoredjivanje bibl.Kolon klasifikacija. 11.sa objektivnim osvrtima na kvalitet dela. jedinica moze se obavljati na vise nacina. materijala koji zelimo da popisemo.Ovo obelezavanje brojevima najpre pokazuje kolicinu gradje koju smo obradili i prezentovali.Na taj nacin one cine i konacnu formubibliografiju.istoriju i folklor i juznoslovenskog filologa.sadrzajna) bibl.vrsi: -na osnovu nekog od elemenata koje daje sam bibl. Kriticka (rezonovana) bibl..pa cak i na sire-na pojedine naucne discipline.naslov teksta.Priloga za knjizevnost.proizvod je 20. rada.rasporedjivanje gradje spada u zavrsnu. Bez obzira koji smo raspored primenili.ali ne i konacnu fazu bibl.onda i rasporedjivanje zahteva osnovna i mnoga dopunska znanja o predmetu popisa.Posto kvalitet oblikovanja bibl. veka.

. radu koriste razni spisi .ali je ona tematski. izvora na:stampane.karakter bibl.recnika.Primarnost nekog izvora moze se odredjivati prema stepenu originalnosti koriscenih podataka i uzaludnost ovakve klasifikacije ogleda se vec u tome sto se ne objasnjava sta se podrazumeva pod sekundarnim izvorima..danas pripadaju istoriji bibl.Vera Secanski.smanjilo distancu izmedju kataloga i bibl.Gavrilo Kovacevic. prirucnikom).te njegove napomene kroz bibl.dela fonda.formalno. Na samim pocecima razvoja srpske bibl.u nju ukljucuje: stampane i/ili centralne kataloge biblioteka.recenzija. za to imamo primere.biobibliografija.stampani i nestampani.preglede izdanja naucnih i strucnih ustanova i drustava.Katalozi mletackog stampara Alda Manucija (16.kao i kompletna izdavacka produkcija (koja nema karakter prirucne referensne literature. Opravdanije je razvrstavanje bibl.bibliografija.Kao verna slika fonda jedne ili vise biblioteka.koriscenje obaveznog primerka za obe namene.bibliografu najdragoceniji.znacajni su izvori podataka.geografski.veka bili Grigorije Vozarovic.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih podataka.Najpreglednije na moguce izvore u radu na bibliografiji u proslom veku ukazuje autor potpisan pseudonimom Semper u mesecniku Zora. Tretirajuci ovu vrstu izvora kao pomocnu literaturu.Zacetnik Serbskog letopisa Georgije Magarsevic vec je u prvom broju u dva priloga istakao svoju nameru da se bavi prikupljanjem biografskih i bibl.izbrisalo je razliku izmedju bibl.katalog je neophodna informativna spona izmedju korisnika i publikacije. prisutna je podela izvora na primarne i sekundarne.braca Jovanovic. To je slucaj i sa katalozima znamenitih srpskih izdavaca. Posrednicku ulogu ima i bibl.stampara i knjizara. BIBLIOGRAFSKI IZVORI U teoriji bibl.oglasa izdavackih kuca.Geca Kon… Nestampani izvori odnose se na rukopise.biografija. Usvajanje medjunarodnih pravila za bibliografski opis razlicitih vrsta publikacija.povukao paralelu izmedju domace i strane bibl.on predlaze da se u bibl. podataka.prijateljima. Kalimahove Tablice-katalog Aleksandrijske biblioteke bio je slican po svojoj sredjenosti sa bibl.razlicitih opstih i naucnih periodicnih glasila (tu su i dnevne novine). svedoce o koriscenju cak strane teorije i prakse. Zivi izvori.u mnogo cemu srodni bibliografijama.cuvane u drustvenim ili privatnim zbirkama.registre casopisa i perodicnih publikacija.cesto najnedostupniji.Cak i kada se zagleda u dalju proslost i pocetke razvoja bibl.kao sto su tokom 19.prirucnika.pristupacnija korisnicima. nacionalno.vec originalnih i naucnih ostvarenja).i u katalogu i u bibl..udzbenika. jedinice. uocava se njena velika bliskost sa katalogom (npr.jezicki odredjena.hronoloski.Nakon sto je u svom programskom tekstu opisao svrsishodnost bibl.jer moze biti zametan put za uspostavljanje komunikacije sa rodjacima. U stampane izvore ukljucene su sve vrste enciklopedija.izdavacke i knjizarske kataloge.ili selektivno. kataloga. Katalozi.sirenje polja napomena.12.leksikona.arhivsku dokumentaciju ili na kserografisane materijale nedostupne siroj javnosti.belezenje sigle biblioteke.nevezane za fond odredjenih biblioteka. i kataloske jedinice. teorije i prakse.slozenije unutrasnje strukture. i pocetkom 20.vek) ili oni pripremljeni za sajmove knjiga medjunarodnog karaktera.nestampane i zive.pokusaj pronalazenja zivih izvora moze biti u vidu javnog oglasa ili privatnim linijama.poznanicima istaknutih licnosti ili svedocima kljucnih drustvenih zbivanja.

pojmovi i predmeti.prevodioca ili osobu o kojoj se pise).biblioteka.njihov broj i svrha zavise od: -vrste teksta koji bibl.periodicna publikacija.Slicni razlozi ili mali strucni zahtevi uslovljavaju i stvaranje i unakrsnih (ili kombinovanih) indeksa.za koje je neposredno vezana odredjene bibl.. Registar moze biti sredjen. su: -imenski indeks imena -predmetni indeks stvari i pojmova -autorski indeks autora -strucni indeks -indeks geografskih naziva i pojmova -unakrsni indeks -indeks naslova -indeks sifara.licnih imena.u koji se unose sva imena koja se u njoj nalaze. 13. ima samo jedan imenski registar.predmet..treba raditi i adekvatan broj i vrstu registara. popisujemo -sadrzine popisane gradje -oblika bibliografije -namene same bibl.dogadjaja i drugih obradjenih predmeta.Oni pomazu brzem pronalazenju podataka koji nas interesuju.bez obzira na koga se odnose (autora.a time i neophodna dopuna vrednosti svake bibliografije.inicijala i pseudonima -indeks prevodilaca -indeks periodocnih publikacija -indeks izdavaca i stampara -hronoloski indeks… Iz vecine naziva ovih indeksa (ili registara)vec se vidi njihova osnovna oznaka.Registri su sastavni deo.registri zadovoljavaju nasu radoznalost da li se u konkretnoj bibl.Karakter registara ili indeksa.bibliografije (od Stojana Novakovica) i beleske pojedinih listova.knjizarski katalozi.U nekim slucajevima.naziv teksta itd. za kojim eventualno tragamo.Cesto se moze zapaziti da bibl.kao i predmet koji obuhvataju.pored licnih imena. Oni koji se najcesce javljaju uz razne tipove bibl.pa i geografski nazivi koje neka bibl.nestampani (Karlovacke i Novosadske gimnazije).sredjen prema razlicitim metodama uz koje se daje i podatak o njihovom mestu u publikaciji. obuhvata. Zavisno od tih i drugih cinilaca. nalazi neki autor ili neko drugo ime.geografskih i mesnih imena.u celosti ili prvenstveno po: .stampani (Matice srpske). REGISTRI U BIBLIOGRAFIJAMA Registar je detaljni popis svih predmeta. konkretnoj grupi korisnika. -Specijalni registar.Registar moze biti: -Generalni registar-u kome su u jednom popisu kombinovani svi elementi koji treba da se pojave u registru.zatim pojam.U visestrukom znacenju registara u bibliografijama izdvaja se njihova pomoc u snalazenju prilikom sluzenja bibl.kada dobijaju ulogu pravog i neophodnog vodica.u koje se unose.

dovoljnih da se neka publikacija ili neki deo moze identifikovati”.licnih imena…) -hronoloskom. Stvaranje registara treba.priloga u zbornicima. Vrste bibl.Bibl.VRSTE BIBLIOGRAFIJA Bibliografska jedinica je svaki pojedinacan predmet bibliografske obrade bilo da je samostalna publikacija ili njen sastavni deo.jedinice Bibl.to su i njihove klasifikacije.pregledno i potpuno sagledavaju.sa vise postovanja i . kao svrsishodna celina.Za peridicne i dr.Istovremeno.predmeta i ostale sadrzine nekog registra. jedinica je skup tacnih i podrobnih elemenata.ona je elementarni.neophodno je veliko opste znanje i specijalno poznavanje predmeta koji bibliografski popisujemo.ispred brojeva u rubrikama registara treba stavljati identifikacijske podatke za odgovarajuce volumene ili delove doticne publikacije.: -elementarne ili registracione i -anotirane koje se dalje rasclanjuju na deskriptivne.buduci starijeg datuma.periodicnih publikacija.A4.uskladjeno sa sistematizacijom samih bibl. jedinica se predstavlja pomocu bibl.redosled. Elementarne su sklopljene od najbitnijih podataka koji pruzaju osnovna saznanja o obradjivanoj publikaciji.16. jedinice mogu biti.g.shvatiti kao neodvojiv deo celokupnog rada na bibl.cijim adekvatnim i ujednacenim predstavljanjem i klasifikovanjem nastaje bibl.standarda.da nacine podelu bibl. elemenata imaju utvrdjen.celovit i jasan deo bibl. Anotirane imaju slozeniju formu i sadrzinu. jedinica.nudeci u napomenama opis fizickog stanja primerka. jedinice Bibl.pojmova.15. elementima nazivamo osnovne delove iz kojih se sastoji svaka bibl.Standarad precizira elemente za opis knjiga.rekomendirane.interpunkciju i graficku obradu. Elementi bibl. Njime se objasnjava: ”Bibl.Kako je u nekim evropskim i americkim zemljama bibl.s manje ili vise uspeha. ranije teoretski oblikovana.U njoj opisi bibl.preporuku.clanaka periodicnih publikacija.numerickom.u principu. licnih imena.njihovo uoblicenje.-alfabetskom (azbucnom ili abecednom) redu rubrika -sistematskom redu rubrika (predmeta.a izostavljanje ili naglasavanje pojedinih je dozvoljeno ako se njime postize bolja smisaonost ili celovitost bibl. jedinica.izvestaja…). Uredjenje registara-ako knjiga ili dr.referativne i kriticke.023 I-1968 donet prema preporuci Medjunarodne organizacije za standardizaciju 1958.definise standard JUS Z.koji je informativno.cime u izvesnoj meri uticu na oblikovanje odnosa korisnika prema opisivanom primerku.sazetak ili kriticki osvrt. Koristeci bibl. svojstven metod klasifikacije. 14..kao ivestina u sluzenju primarnim i sekundarnim izvorima i odredjenom strucnom literaturom. elemenata.precizan i logican raspored. neserijska publikacija ima vise volumena ili delova. serijske publikacije preporucuje se pored registara za pojedine volumene i kumulativni registri.koji su paginirani posebno ili kontinuirano.Krug podataka koje obuhvata bibl.toreticari su pokusavali..alfanumerickom redu rubrika (istorijskih dogadjaja.patenata.Da bi se uspesno obavilo registrovanje imena.

casopis.vec skoro trideset godina .da biu redovnim razmacima mogle biti objedinjene takozvanim . (u kojima je svaki opis uradjen prema vidjenom materijalu-de visu) 2. drugog stepena) -po vrsti izvora: 1.) PREMA SADRZINI BIBLIOGRAFIJE.)bibl.KOJA SE CESTO MOZE IZJEDNACITI SA FORMALNIM RASPOREDOM BIBLIOGRAFSKIH JEDINICA -po hronoloskom kriterijumu: 1.)Primarne bibl.a nju je kasnije preoblikovao Vojislav Maksimovic.leksikoni.)Samostalne bibl.)Iscrpne bibl.)Sekundarne bibl.)bibl.Takodje. bile su neophodne kako bi se postigla terminoloska usaglasenost i jednoznacnost.)Skrivene bibl. (bez obzira na formu. periodike 3.koja je prisutna u domacoj teoriji i praksi.) bibl. treceg stepena (koje ukazuju na postojece bibl. (u kojima su opisi preuzeti iz drugih primarnih izvora.priloga u nekoj publikaciji) 2.) bibl.)bibl.Stoga bi bila prihvatljiva podela po sledeca tri kriterijuma: -u odnosu na obuhvacenu gradju -u odnosu na formalni raspored jedinica u bibliografiji -u odnosu na cilj bibliografije RAZVRSTAVANJE BIBLIOGRAFIJA PREMA OBUHVACENOJ GRADJI -po sadrzini gradje: 1. (koje se odnose na sveukupnu izdavacku produkciju) 2. monografija 2.karakter i predmet publikacije) 2.dakle:knjiga.. svakog tipa neknjizne gradje posebno -po obliku: 1.)Tekuce bibl. (koje registruju deo knjizne produkcije) -po vrsti obuhvacenih publikacija: 1.Vera Secanski je sastavila podelu.)Selektivne bibl. drugog stepena (koje ukazuju na postojece bibl. novina.Izmene u klasifikaciji bibl.) bibl.)Opste bibl.medju kojima su bibl. (razvrstane po formi. (koje prate savremenu izdavacku produkciju i objavljuju se u odredjenom vremenskom rasponu.manje kriticnosti preuzimane u domacoj literaturi.enciklopedije itd. (bez obzira na formu koju imaju.Najvise uticaja imale su Flajsahova i Denisovljeva podela. sastavnih delova publikacija 4.karakteru ili predmetu gradje) -po obuhvatu gradje: 1. (u spiskovima literature i napomenama) 3.)Specijalne bibl.) 4.

(koje donose kratak sazetak sadrzaja opisivane publikacije) d)Kriticke bibl. (koje se mogu odnositi na jedan predmet.ili kada su jedinice rasporedjene po hronoloskom kriterijumu) 3.)Medjunarodne bibl.predmeta…) -po predmetu obrade.kumulativnim tekucim bibl. (koje donose podatke o izdavackoj produkciji nekog ranijeg perioda) 3.ili sveukupnu gradju deliti prema predmetu) 5.)predmetne bibl.drzavnih granica.podatke iz prethodnog perioda) 2. jedinica: 1.)Nacionalne bibl.jer napomene predstavljaju male kriticke osvrte). (kada se odnoose na odredjenu oblast ljudskog znanja.kao i po nacinu rasporeda bibl. (kojima je cilj da pruze osnovnu informaciju o publikaciji) 2. (koje su snabdevene napomenom) Prema karakteru napomene one se dalje dele na: a)Deskriptivne bibl.ili kada gradju razvrstavaju po strukama ustanovljenim nekom klasifikacijom) 4.)Perspektivne bibl.)Retrospektivne bibl. (kada su u rasporedjivanju gradje prisutni razliciti kriterijumi) PREMA CILJU I NAMENI BIBLIOGRAFIJE -po karakteru opisa: 1.)unakrsne bibl.koje zbirno donose vec objavljivane.)Registracione-indikativne bibl.)Univerzalne bibl. (kada je predmet bibl.. (bazirane na izdavackoj produkciji vise zemalja) 5. jedinice rasporedjene prema prezimenima obuhvacenih autora) 2.najvise dolaze do izrazaja. (ciji je predmet interesovanja knjizna produkcija u skorijoj buducnosti) -po geografsko-jezickoj pripadnosti: 1.ili kada su bibl. (cija napomena moze sadrzati deo recenzije.jezika.)Autorske-personalne bibl.)hronoloske bibl. (koje obuhvataju stamparsku produkciju sireg geografskog lokaliteta odredjenog po nekim zajednickim karakteristikama) 3.)strucne bibl. odredjeni vremenski period.eventualno dopunjavane.)Regionalne bibl.pa i njegova subjektivnost. (zasnovane na izdavackoj produkciji vezanoj za uzi geografski lokalitet) 2. (zainteresovane za izdavacku produkciju jednog naroda ili jedne zemlje) 4. (koje nisu omedjene ni po jednom kriterijumu:nacija.)Zavicajne bibl. .podatke o nagradama ili vodjenim polemikama u cilju preporucivanja nekog dela) c)Referativne bibl. (kada je predmet obrade licnost. (u kojima znanje bibliografa-predmetnog specijaliste.)Anotirane bibl. (cija anotacija sadrzi opis samog primerka publikacije) b)Rekomendirane bibl.

OPSTE NACIONALNE BIBLIOGRAFIJE Opsta bibl.g.niti moze da obuhvata stampanu produkciju samo na jednom jeziku.vec primenjuje u prvom redu etnicki odnosno nacionalni princip.To shvatanje je za druge bilo prihvatljivo samo onda kada su u pitanju tekuce nacionalne bibl.po kojem ona obuhvata: -knjige stampane i izdate u jednoj zemlji. -knjige autora koji su u njoj rodjeni i tu zive. iskljucivo oslanja na princip “jedinstva jezika ili teritorije” (Luiz Malkles).shvatajuci nacionalnu bibliografiju veoma siroko i kompleksno. se moze reci da je cest predmet teorijskih razmatranja znatnog broja bibliografa.Zavisno od toga da li obradjuje savremenu knjiznu proizvodnju ili knjiznu proizvodnju odredjenog vremenskog perioda u proslosti. Naredne decenije donele su pojednostavljenje ili jednostrano tumacenje ove definicije.U krajnjem obliku on obuhvata popis pismene produkcije celog jednog naroda ili jedne zemlje (drzave) u manjem ili veoma velikom razdoblju-od pocetka stamparstva do naseg vremena.Bilo je i onih koji su nacionalnu bibl.Ona ne moze da se temelji samo na geografskom (teritorijalnom) principu (podrucje nase danasnje drzave).sto nesumnjivo potvrdjuje njen znacaj i funkciju.Njihova pojava predstavlja bitan argument za afirmaciju nacionalnih kultura.kako su to zahtevali poljski bibliografi. moze biti :tekuca i retrospektivna.uz uvazavanje teritorijalnog i jezickog kljuca. daju dokumentaciju o doprinosu jedne nacije razvitku internacionalne kulture i nauke u odredjenom vremenskom . je da prikupe.nacionalne retro.ne samo u okviru pojedinih zemalja nego i na medjunarodnim skupovima.a pitanja na koja bibl. pojavljuje se u posebnoj slozenosti i u nasoj visenacionalnoj i visejezickoj sredini. javlja se kao jedna od komponenata probudjene nacionalne svesti.Pod ovim pojmom se podrazumeva u najsirem smislu vrlo slozen i izuzetno obiman bibliografski rad. -knjige stranaca pisane jezikom te zemlje.dalje. bila je ocigledna u izlaganjima bibliografa na Medjunarodnoj konferenciji u Varsavi 1957.g.ali ujedno i nezamenljiv izvor informacija i saznanja iz svih oblasti ljudske delatnosti.Ona je svojevrsno ogledalo ukupnih stvaralackih napora i duhovnog napretka izrazenog stampanom reci. je osnova svake nacionalne kulture. Savremeno tumacenje pojma nacionalne bibl.opsta nacionalna bibl.istorijski ili jezicki parametri bili dominantni.teritorijalni.17.i da prikazu nacionalna naucna dostignuca.opisu i srede gradju za proucavanje i ocenu nacionalne kulture u njenom razvitku. pruzila Kongresna biblioteka. Pitanje kriterijuma za odredjivanje predmeta nacionalne retrospektivne bibl.pri cemu su u razlicitim bibliografijama politicki. Smilja Misic istice:”primarni zadatak nacionalnih retrospektivnih bibl. posmatrali u okvirima takozvanih istorijskih granica neke nacionalne teritorije (madjarski bibliografi). bibl.Tokom vremena njihova funkcija postaje sve slozenija.Saznanje o nuznosti izrade nacionalnih bibl. -knjige kojima je ta zemlj predmet interesovanja. treba da daju odgovor sve su slozenija. najblize je objasnjenju koje je 1902.Na ovoj konferenciji neki bibliografi su polazili od toga da se nacionalna bibl.dok retrospektivne moraju da prikazu “kulturno bogatstvo jedne nacije i veze te nacije sa drugim narodima” .U nasem slucaju nisu prihvatljivi neki vec pomenuti elementi u odredjivanju pojma i predmeta nacionalne bibl.. Za nacionalnu bibl. Sva razlicitost shvatanja pojma nacinalne bibl.

pri tome najmanje igra ulogu pitanje u kojoj je zemlji neki autor ziveo”.od kojih se mnogi medjusobno prozimaju i dopunjuju. je vise nego informativan i obuhvata period od 1500-1602. Porast izdavacke produkcije i nagli razvoj razlicitih naucnih disciplina uslovljava da u 19.bez obzira gde su objavljeni . (projekat Jugoslovenskog bibl.ukljucujuci i dela pisana na zivim jezicima.nacionalna bibl.uslovljavaju nastanak medjunarodne bibliografije.razdoblju.grckom i hebrejskom jeziku do 1555.Naslov njegove opste medjunarodne bibl.Misljenja savremenih teoreticara bibl.Stoga nacionalna retrospektivna bibl. poduhvata prihvatili su se Georg Draud i Martin Lipen.ali uz konstantu koja im neosporno daje zadatak ocuvanja nacionalnog kulturnog blaga i predstavljanja jedne nacije ostalima. ustukne pred strucnom.teritorijalne i jezicke modifikacije.Slicnog bibl. u nasoj zemlji utkana su u principe na kojima pocivaju srpska retrospektivna (projekat NBS) i tekuca bibl.obradjuje i informise o . retkih i dragocenih knjiga sveta Georg Teodora Grese.ali ponekad i iskljucuju. Iz sasvim uslovljenih odnosa nastali su i razliciti kriterijumi u odredjivanju onoga sto nacionalna.veku opsta medjunarodna bibl.Osnovna polazista se mogu svesti na nekoliko kljucnih zahteva. Politicka.pre svega retrospektivna bibl. je: .predmet nacionalane bibl.Iz shvatanja da pojedinacni napori ne mogu ni kvantitetom ni kvalitetom dostici novo uspeha kolektivnog angazovanja. instituta 1895.Pedesetak godina kasnije nemac Johan Kles prosirio je jezicki kriterijum.ona je popis svega sto je o odredjenoj drzavi i njenim ljudima objavljeno na bilo kome mestu i jeziku u svetu.bez obzira na granice drzave u okviru kojih su ta dela stampana i bez obzira na kome su jeziku pisana.Eberta i bibl.njen tvorac je humanista svajcarac Konrad Gesner koji predstavlja 12000 knjiga od 3000 autora stampanih na latinskom.nacionalna bibl.Prva te vrste bila je iz oblasti hemije. F. u Briselu sa ciljem da sakuplja. treba da obuhvati sva dela nacionalnih autora koji su svojom delatnoscu unapredili svoju nacionalnu kulturu i nauku.A.nagli porast izdavacke produkcije.a potom je uplovila u druge prirodne i primenjene nauke.proistekli su i napori Anrija-Mari Lafontena i Pola Otlea za osnivanje Medjunarodnog bibl.popis stampanih publikacija na teritoriji jedne drzave koji su nastali na raznim jezicima stampani radovi gradjana te drzave koji su objavljeni bilo gde na u svetu .kao i njeno osavremenjavanje.zadrzavajuci opstost predmeta. MEDJUNARODNA BIBLIOGRAFIJA Sredinom 16. 18. popisuje stampane tekstove stvorene samo na jednom jeziku.zahvaljujuci brojnim sajamskim katalozima i podacima dobijenim od knjizara.g.g.verska.g..bez obzira na kom su jeziku nastali .stampani radovi na nacionalnom jeziku bez obzira gde su publikovani .Retrospektivni karakter imale su i opsta medjunarodna bibl. instituta).veka ucenost i svestranost bibliografa spojeni sa svescu o potrebi upoznavanja umetnickih i naucnih ostvarenja drugih naroda.kulturna previranja i prozimanja. obuhvata stampane radove na teritoriji jedne drzave.donekle koriguju i prosiruju shvatanje tekuce i retrospektivne nacionalne bibl.Iz toga sledi: . obuhvata.nacionalna.

Pavle Popovic i Dusan Budimirovic.ovde treba samo uslovno prihvatiti nastojanje da se postigne bibl.Medjunarodnog karaktera su bibl.U radu na retrospektivnoj bibl.posto se podrzaumeva da je iscrpljena gradja koja se odnosi na konkretan predmet.Nastojanja slicna ovima.U granicama odredjenog perioda on se opredeljuje i za sam karakter bibliografije. koja je obuhvatala cak i muzicku literaturu-La libreria del Doni Fiorentino.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.Italijan Francesko Doni napustio je tradiciju koriscenja latinskog jezika i na zivom narodnom jeziku sacinio bibl.Bibliografski institut. najcesce je opsteg tipa.socioloskih. Retrospektivna nacionalna bibl. knjiga i clanaka (nije objavljena bibl.Georgije Mihailovic.nauku i kulturu.obrazovnih istrazivanja.nosi epitet prve evropske opste retrospektivne bibl.Srpska bibliografija knjige 1868-1944) . U 18.Sedamnaesti vek . Antonije Arnovljev Arnot.veku. Skup tekucih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija pouzdana je osnova za formiranje medjunarodne bibliografije. na kraju).Lukijan Musicki. potpunost.objavljeno u 16. tekucih bibl. (Illustrium maioris britanniae scriptorum).ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20. Kod srpskog naroda bibl. prevoda.antropoloskih.Njegovo delo.jer bi trebalo da predstavlja i bibl.Stojan Novakovic.Spaniji je doneo dvotomnu retrospektivnu nacionalnu bibl. (Novine serbske-Dimitrije Davidovic.zapravo za izbor konkretnog predmeta popisivanja ili pak nastoji da u svoj rad ukljuci sve ono sto je dala pisana rec u odredjenom razdoblju. su imale retrospektivni karakter jer su popisivale ona dela koja su nastala ranije ili cak mnogo pre nego sto se taj popis obavljao.a posle II Svetskog rata Organizacija za UN za obrazovanje. 19. veku nacionalno osvescivanje nije sporadicno sto utice i na razvoj nacionalnih bibl.-Bibliotheca hispana.omedjena zadatim godinama..posle I Svetskog rata imao je Medjunarodni institut za intelektualnu saradnju.Pokret opisivanja nacionalne produkcije knjiga na domacem jeziku zapocet je delom Dzona Bejla koji je proucavao i opisivao dela engleskih autora dok je bio verski begunac u Nemackoj.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje.autora Nikolasa Antonia. koje kao podtipove .pored retrospektivne.nesto sto je dovedeno do kraja.Ona ima poseban znacaj.hronoloski slozeno.celokupnoj izdavackoj delatnosti i da sacini opstu internacionalnu bibl.jer ni jedan bibliograf nije do kraja siguran da su njegovim popisom obuhvaceni svi stampani ili rukopisni tekstovi koji se ticu samog predmeta. u 18.dobijaju i tekucu i predmetnu bibl.kada i ne bi trebalo da se obavljaju nova ili naknadna istrazivanj.Pomenuti princip preuzeli su zatim i francuski bibliografi. temelje. bibliograf obicno unapred zna vremenski okvir koji ce biti predmet njegovog istrazivanj.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.ekonomskih. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA Najstarije bibl. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom.tj.politickih.

anotirana.v.g. A. Retrospektivna bibl.g.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.korektno skracivanje onih predugih. Pavla Popovica i Dusana Budimirovica Delo Stojana N.rasporedjenu hronoloski.a na pocetku 20. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu.RETROSPEKTIVNA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Retrospektivna nacionalna bibl. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.omedjena zadatim godinama.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije.te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskog pisca.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.vec nije ni sacuvana.bibliografijom. Bibl.za period od 1868.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg. se nalaze i brojne anotacije.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU. za noviju knjizevnost 1741-1867. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.A. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.” Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.odmerenog.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.g.U bibl. ne samo da nije objavljen.serbskom. doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl. Pedantno belezenje naslova. Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl.g. nije nikada objavljena .predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu. radu ostale su da . do Dositejevog Mezimca 1818.knjigopoznanije.bibliotekom. Kod srpskog naroda bibl. u 19. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom.g.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. u 18.Lukijana Musicki je svojim osmotrenijem. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.mozemo zakljuciti da je retrospektivna (1741-1839). Njegova bibl.kako je sve nazivao svoj bibl.cije su objavljivanje omele ratne prilike.u azbucnom redosledu i dragocena po svojoj potpunosti jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje. i 1839.katalogom. Sakupljena gradja.g do 1905.tj.tacno datiranje.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi. rad. najcesce je opsteg tipa. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.O organizovanom bibl. knjigospisom.Ova bibl. Pokusaji institucionalizovanja rada na bibl.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika.Arnota stampana je u Magazinu tokom 1838.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom.

)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu. knjige 1868-1944.inicijala.” S. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1. i ispravki Djordja Rajkovica. Bibl rad institucionalizovan je na Filozofskom faxu osnivanjem Bibl instituta zahvaljujuci obimnoj strucnoj i kadrovskoj podrsci NBS. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova. veka” G.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.)18.80-90 %. Novakovica od kojeg se bitno razlikuje samo zato sto se poziva na institucionalizovan rad pod okriljem drzave.nepotpunih imena.g. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.Safarika. pocev od 1954. 2.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica. L.objektivna i znalacka analiza bibl. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela. i anotirana.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene:Opsta bibliografija.pismenost. To je.vek. jedinica i potpunosti bibl.jednostavnost koriscenja.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.uredjenost.Musickog.veku do 1944.sistematizacija gradje (hronoloski).g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.s jedne strane.Njegov tekst je parafraza predgovora “Srpskoj bibl.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.naucnost. Sta treba pregledati.kako kaze Miodrag Zivanov.18.)1801-1867.s druge pak.Mihailovica. za period od pojave prve srpske stamparije u 15. je u pripremi.zbog cega je ova bibl.kriticnost. “Srpska bibl.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.karaktera bibl. radjena je iskljucivo de visu.)od prve stampane knjige 1494.narocito dostupne arhivske gradje. .zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno. veka.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.Potpunost ove bibliografije je.Stojana N.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3. do kraja 17.P.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5. Narodna bibl.g.Kao osnovne osobine dobre bibl. 2.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6. 3. izvora.pseudonima i anonima.pismo ili nacionalno poreklo autora. 4.svedoce.)1868-1944. on istice:prakticnost. U njoj ce Dusan Budimirovic odrzati radno predavanje “O narodnoj jugoslovenskoj bibl”. Za izradu ove bibl.g.Ova bibl. Srbije izradjuje retrospektivnu bibl.Radnici na bibliografiji.

institucijama.vek vise su obelezile tekuce od retrospektivnih nacionalnih bibl.pa pomalo lici na retrospektivnu bibl. koje su pokazivale sta je pisana rec saopstila u proslosti. kao Bibliographia Parisina i knjiga stampanih u Francuskoj 16431653. vek-Antonije Arnovljev Arnot. vec predstavlja onaj momenat u istoriji bibl.bibl.Tako je srpsku bibl. Prve tekuce nacionalne bibl. Iako se vec u nastajanju stvara gradja za tekucu bibl.najbliza je pojmu tekuca bibl.Pratio je i produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije. bolje receno.sa podjednakom paznjom opisuje u njoj i stampane knjige stranih autora.upucuju na najnovije radove iz jedne ili vise naucnih oblasti. TEKUCA BIBLIOGRAFIJA Osnovnu oznaku tekuce bibl.g. i prve polovine 19. 19. Orfelin zacetnik tekuce i perspektivne bibl.U cisto.Srpska tekuca.ali i opstih.pa je donekle i ona “zastarela” u odnosu na njen naziv. izlazi perodicno.do njenog publikovanja ipak protekne prilicno vremena. samo u jednoj zemlji potrebni su brojni strucni timovi i izuzetni materijalni potencijali. koji sam po sebi znaci jednu kvalitetno novu fazu. tako da su dosta retke zemlje u kojima je ovaj rad dostigao pravu sveobuhvatnost i kontinuitet.napustale tradicionalni oblik knjige i pojavljivale se kao prilozi u periodici.to je jedan od bitnih razloga koji uslovljava izradu tekucih bibl..dobijaju i uskostrucne okvire. zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj perodici krajem 18. utemeljio na teritorijalnom.da pravovremeno sazna najnovija dostignuca.bibliografskom smislu.Izrada tekucih bibl. onda joj je potrebna i upucenost na konkretnu i svezu literaturu.20. takodje odredjuje vremenska komponenta. institucije. skrivale su se u onovremenim sajamskim izdavackim katalozima narocito u Nemackoj. su zapravo tekuce odnosno periodicne bibl..a i mnoge strucne.Bez timskog rada i institucionalnog povezivanja nemoguce je postici prave rezultate. jer registruju publikacije objavljene od vremena izlaska prosle (prethodne) sveske bibl. (u Francuskoj je na to uticala revolucija). moze kasnije biti polaziste za izradu opstih ili posebnih retrospektivnih bibl.Vecina nacionalnih bibl.kao i snhronizovan rad mnogih institucija. (Z.a ne na .zato je mozda bolji i precizniji izraz periodicna publikacija jer se na taj nacin blize odredjuje njena vremenska oznaka.najcesce strucnih.Braca Markides-Puljo.Dimitrije Davidovic. Bibliographia gallica universalis. veku kao popis pariskih izdanja 1643-1648. One daju pravovremenu informaciju.g.a one takodje..pojavile su se u francuskoj u 17.Isto tako je nezaobilazna i njihova dokumentarna vrednost za naredne generacije korisnika.kojima je prevashodni cilj izrada serijskih tekucih bibl.Medjutim ako bilo koja nauka hoce sa bude u samom toku savremenih zbivanja.odnosno naucne i specijalne bibl. Za izradu tekucih bibl.Zato se i stvaraju specijalizovane bibl.zbog potrebe za aktuelnoscu.ili u pojedinim naucnim oblastima.Autor prve potpuno tekuce bibl. bio je Dimitrije Tirol –U Vozarovicevom almanahu Golubica. Motivi pokretanja tekuce nacionalne bibl. bibl.veka.Stefan Novakovic.tekuca bibl.Poslednje dve decenije 18.U mnogome karakteristike tekucih bibl. su aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji u celini.delimicno i retrospektivna bibl.prirodno je da se najpre osecala potreba za izradom retro. 19. gradja koja se svakodnevno skuplja u bibl.u ovom veku.Tekuce bibl..veka obelezila je ruska tekuca bibl.Ogromna pisana produkcija stvara osnovni problem oko blagovremene izrade tekuce bibl.koje su se objavljivale u uglednim serijskim publikacijama. su..

Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.izvestavan uglavnom o politickim desavanjima u Austriji i Francuskoj. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.Djura Danicic. veka.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike. 2.u bibl.) TEKUCA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji.g.Jovan Boskovic-svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov) vise je opteretio bibl. (delimicno i retro) zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici s kraja 18. U listu brace Markides-Puljo pod naslovom “Serbskija novini povsednevnija”.g.jer je smanjio njenu preglednost.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.Tako se Zaharije Orfelin smatra rodonacelnikom i tekuce i perspektivne bibl. kasnije usvojio Stojan Novakovic. 3 pripadaju tekucoj godini.g.Davidovica i Frusica.srpaki zivalj je tako.Srbi.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.uvodi tri novine:razresavao je pseudonime i inicijale.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.sledece: 1.Teodora Pavlovica.Bibliografski institut.dva puta nedeljno tokom 1791-1792.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.ili “Mi smo s druge strane culi”.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu. principu.a 2 su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne godine. 3.prva polovina 20.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine. veka-Pavle Popovic..Milosa Popovica i Jovana Subotica. i prve polovine 19.javora.osnovni su motivi za pokretanje tekuce nacionalne bibliografije..g.a povremeno i o kulturnim zbivanjima. nije ni uobicajeno.Milosa Svetica.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.koje je uredjivao Stefan Novakovic.Ubrzo po uspostavljanju tekuce.ni pozeljno.Strazilova.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene..Stojan Novakovic.ili casopis. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo..pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.istisnuo prevodioca iz odrednice i izgradio sistem uputnica.Srpska tekuca bibl. .a kasnije i trajnije u “Serbskom letopisu” pod nadzorom Georgija Magarsevica.Danilo Zivaljevic-pratio tekucu produkciju 1893.iako je najcesce bio hronoloski redosled.nacionalnom i jezickom principu..ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga. dobijaju svoje druge novine “Slaveno-serbskija vjedomosti”.Backe vile.Dusan Posnikovic-nastavlja rad za period 1882-1884.sto je za tekucu bibl.Tekuca bibl zivela je i na stranicama Otadzbine.sto inace.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.veka.od 5 knjiga predstavljenih 1766. Moze se zakljuciti. Slican nacin izvestavanja nastavljen je u “Novinama serbskim”.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata. Za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.o bibl.1792. U “Slaveno-serbskom magazinu”.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.

Na inicijativu sekretara Mise Cenica.4.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.vec i po sadrzinskim karakteristikama.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane. za godine 1856.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja. 2.cesto neprecizne i netacne u opisu.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”. se u 19.A. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu.kao i one iz duboke proslosti.otvoreno ili u naznakama. u 19.g.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.jer pocinje recima “ovih dana…”.a potom po alfabetu. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.urednika A. kasnije usvojio i Stojan Novakovic. koja je objavljena u “Glasniku”.”pre dva dana”.:”Bibl.knjizestvo i modu”.Odrednicu su cinili prezime i ime autora.sto je skroman..vec i prevedenog dela.Tako je srpsku bibl. veka.ili inicijali.g.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.)Vecina bibl..dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja Pojedine od ovih principa je zadrzao Stojan Novakovic. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti. Organizovano i institucionalizovano bibl.sto je za tekucu bibl.On je pratio produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije. On je u Glasniku srpskog ucenog drustva objavljivao i tekucu bibl. shvatan je sire nego sto se to danas cini. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.i to ne samo po formalnim. Autor prve potpuno tekuce bibl.ali neostvarenih pocetaka.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.Zalagao se da publikacije bude vidjena i savesno opisana.koji nisu razresavani. zaceto je u “Magazinu za hudozestvo. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876. 5.slozenu po hronologiji.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.Arnota kada je 1839.grupisanje novina i kalendara nezavisno od .veku Usmeravanje ka tekucoj bibl. zabelezio 5 naslova.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.savesno uredjivana. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl. bio je Dimitrije Tirol u Vozarovicevom almanahu “Golubica”.1857.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”. srpske i hrvatske knjizevnosti..gde ce s podjednakom paznjom beleziti i stampane knjige stranih autora.znatno se razlikuje od prethodnih.Osim toga. utemeljavao na teritorijalnom .1858.na izradu bibl. Od dobro osmisljenih.)Srbske knjige godine 1857.Djuro Danicic radi bibl.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba. Ubrzo po uspostavljanju tekuce..koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19.one su podsticale.Novakoviceva bibl. koja je: -unutar hronoloskog.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane. Srpska tekuca bibl..a ne na nacionalnom ili jezickom principu.Ova bibl.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike.

Pavle Popovic doprineo je institucionalizovanju bibl. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.g.Belezenje novih naslova.svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov.g..istisnuo prevodioca iz pdrednice i izgradio sistem uputnica.utemeljen na Zakonu o obaveznom primerku iz 1919. Dragutin Posnikovic. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949.istoriju i folklor. Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.kao i vise puta ranije proistekla je iz angazovanja na retrospektivnoj bibl. u prvoj polovini 20.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.zaduzenog za izradu tekuce (za knjige. NBS je uz pomoc Srpske kraljevske akademije objavila “Jugoslovenski bibl.primarna i samostalna. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta. Zivaljev pratio je tekucu produkciju 1893.g. Tekuca bibl. Tekuca bibl.Vremena.dok su casopisi naucne orjentacije Juznoslovenski filolog. obeznedjivali redovnu rubriku.g.jezik.g..nastavlja rad Jovana Boskovica za period 1882-1884.Javor. veka Profil i namena tekuce bibl.Stampe.g” nazivajuci ga prvim pokusajem da se prikupi sve sto se u nasoj zemlji stampa i to objavi”.brosure i muzikalije.Ovaj cin se istice kao pocetakm organizovanog belezenja srpske tekuce bibl.vise u vidu kritickih prikaza i oglasa.g.u tri serije: -za knjige.g.monografija.Bosanske vile Srpska tekuca bibl.popis novih knjiga i periodicnih publikacija Kraljevine SHS” koji je izlazio u Beogradu svakog meseca od 1926.bibl.Prilog za knjiz. roto stampe i stripova.. ..g. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948. zivela je i na stranicama casopisa Otadzbina.donosi i izvesne vazne novine.nacionalna.Pravde.tekuca. Novakovicev nastavljac Jovan Boskovic.registraciona. zavisili su od istorijskih prilika-to pokazuju knjizevni pregledi objavljivani u “Krfskom zabavniku” od 1917-1918. izlazi i Bibl.uvodi tri novine:razresavao je pseudonima i inicijale.a ne na autora) vise je opteretio bibl.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije.g.negovano je u medjuratnom periodu na stranicama Politike.Jedan od prvih rezultata organizovanog rada na tekucoj bibl bio je “Bibliograf.jer je umanjio njenu preglednost. istrazivanja i osnivanju Bibliografskog instituta na Filozofskom faxu 1920. Danilo A.Strazilovo.. -za serijske publikacije. godisnjak za 1933.g.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre. a od 1971.). 1935.

region cesto ima i elemente zajednicke istorije kao i iste ili srodne etnografske. su samim svojim karakterom tematski uske.Ducic je naveo domace i strane publikacije. veka arhimandrit Nicifor Ducic objavljujuci 1874.opisivan ili ocenjivan neki region.Postujuci jezik i pismo spisa.istorijske i etnicke teritorije zavicaja.a vratio ga je 80tih god.na snazi Zakon o bibl. oslonac su cesto zavicajni fondovi cije je postojanje u opstinskim narodnim bibl.jezickog. prvi je uveo Dimitrije Tirol.naglaseni su vec u pravilima o radu maticnih biblioteka srezova i opstina. periodike.Pored identicnih geografskih obelezja..medju kojima je bilo i anonimnih. kada je upucen obavezujuci predlog o formiranju zavicajnih zbirki. Tek 30-tih god.”Bibliografija. moze da obuhvata samo neki aspekt u pisanom obliku iz koga je obradjivan.mogu biti svedene i na veoma mali predmet popisivanja.etnicke.jezicke i kulturne oznake.Nekada to moze biti samo jedan grad ili gradsko podrucje sa njegovim zaledjem.. povremeno nazivana lokalnom ili regionalnom. se rade i zato sto nema kompletnih opstih ili zato sto nema dovoljno strucnih snaga i materijalnih mogucnosti da se urade siri i obuhvatniji bibl.Zavicajnoj bibl.Ove bibl.objavljena je u dva nastavka i obuhvata monografske. te predstavlja jedinstvo teritorijalnog.Desanka Stamatovic za zavicajnu bibl.g. Teritorijalni princip u nacionalnu bibl.g.zaseoci i zemljista oko njih).u ranim razdobljima njenu pojavu su prouzrokovala prelomna drustveno-istorijska zbivanja. Zavicajna bibl. .mada je Ducic naziva katalogom.skrivena kroz istoriju pod skute tekuce.veka sastavljani su povremeno pregledi serijskih publikacija odredjenog regiona ili etnosa. ciji su tematski okviri svedeni na uze teritorijalno podrucje. Zavicajna bibl. veka zavicajna bibl.cime je posredno teoretski utemeljio pojam zavicajne bibl. Tokom 19.Pravilno je zamisljena i daje rezultate samo ako pociva na kriterijumima na kojima je postavljena nacionalna bibl.iskljucujuci dramska i lirska dela.koja su zahtevala dokazivanje nacionalnog identiteta.Narocit oblik ove vrste predstavlja zavicajna bibl.Zavicajne bibl. bitno se razlikuje od ostalih bibl. delatnosti.ali je od 1994. ZAVICAJNA (REGIONALNA) BIBLIOGRAFIJA Veoma su razliciti povodi i razlozi za nastajanje bibl. se mogu svesti na kraci ili duzi vremenski period u kome su nastali neki tekstovi koji se neposredno ticu nekog regiona.na neki manji ili veci region. kaze da je “nerazdvojni sastavni deo zavicajnog fonda i jedan od najodgovornijih i najstrucnijih zadataka zavicajnog odeljenja.U geografskom smislu.a nekad i personalne bibl. U nekim slucajevima ova vrsta bibl.region cini i vise sitnijih celina (manji gradovi. je zdrava klica nacionalne bibl. u Glasniku SUD “Katalog spisa o Crnoj Gori na srpskom i stranim jezicima.50-tih god. dobila je svoje verne poklonike i razvila se kao samostalna vrsta bibl.U nekim slucajevima ove vrste bibl.”Nakon ustanovljenje geografske. popisi.koji nijednim clanom ne ukazuje na postojanje zavicajnih fondova.Obim gradje koji sakuplja maticna biblioteka i neophodnost i posebnost kataloga i bibliografija koje izradjuje. istrazivanja. 20.i serijske publikacije u hronoloskom redosledu. je u Srbiji postala predmet sireg interesovanja pri reorganizaciji mreze narodnih biblioteka 1953. 20.etnickog.g.21. bilo predvidjeno dosadasnjim zakonima o bibliotekama i njihovoj delatnosti. veka u subotickom casopisu “Knjizevni sever” ponovo je stampana jedna zavicajna bibliografija.retrospektivne.sama izrada zavicajne bibl.istorijskog i nacionalnog principa. 19.sela.koja objedinjuje sve radove o jednom kraju bez obzira na mesto objavljivanja.

sumarsku. periodiku. izdavacko-stamparske delatnosti -personalna bibl.U tom smislu i dolazi u teoriji bibl.itd). na: -bibl.mada je prvi srpski casopis Slaveno-serbski magazin poceo da izlazi u vreme kada je Evropa imala vec stogodisnju tradiciju objavljivanja dnevnih listova.poljoprivrednu.ali periodicno izlazi i vecina nacionalnih bibl.-Pancevacka bibl. 1833-1960 Miodraga Zivanova 22.a posebno prema strucnoj.ciji su prvi autori Bojtler i Gustmus.dnevno. je svedocanstvo o drustvenim dogadjajima i kulturnoj bastini jedne sredine i ljudi koji joj svojim poreklom ili stvaralastvom pripadaju.dok bibl.stvaraocima i stvaralastvu. -tematska bibl.s jedne strane. do podele periodike na zavicajnu.a stampaju se u odredjenom vremenskim razmacima (godisnje. literature o zavicaju -bibl.jedno godiste.cije promene se povezuju sporednim jedinicama. 18.ali su rezultati informativni i inspirativni. Ustanovljena je i podela zavicajne bibl.medicinsku.kalendari itd.periodika koja je nastala na odredjenom prostoru dozivljava se kao mozaicka celina. periodike.Predmet obrade Zaharija O.pedagosku.Najcesce se odnosi na listove i casopise. korisniku biblioteke predstavlja.Stoga je opisivanje periodike istrazivacki zahtevno.Tako bibl.koji su zatvorenog tipa. jedinica moze biti celo glasilo.mesecno.tromesecno.polugodiste. nije dostupna.sportsku i dr.tehnicku.o prirodnim.dakle. periodike i u srpskim okvirima.drustvenim i duhovnim proizvodima -dela onih autora koji su na neki nacin vezani za region. Zavicajna bibl.Gledano sa kulturno-istorijskog aspekta.Sam karakter periodike uslovljava i druge podele. *primer dobre zavicajne bibl.BIBLIOGRAFIJA PERIODIKE Periodika u biblioteckom smislu obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekucom numeracijom.katalosku jedinicu cini jedan naslov.s druge.novu knjiznu i neknjiznu gradju.sa dvomesecnom periodnoscu. ..tromesecje…svaka sveska ili njen jedan deo.Polazista zavicajne bibl.vec i serijska publikacija-Serbska pcela.Ona okuplja: -sve sto je objavljeno i umnozeno stamparskom i drugom tehnikom na odredjenoj geografskoj teritoriji -sve sto je objavljeno o regionu. doneo je i bibl.periodicnost izlazenja i postovanje unapred odredjene uredjivacke koncepcije..nacionalnu. postaje putokaz u nbavnoj politici biblioteke.ljudima. u Magazinu nije samo monografska . vek u kome su se razvile razlicite vrste bibl.koja mozda u bibl.Bez imalo kasnjenja zacela se bibl. Osnovne odlike serijske publikacije su.po kojoj je jedno glasilo formalno.Kao inventarska jedinica tretira se jedno godiste. srodna su onima na kojima pociva nacionalna bibl.zatim razni godisnjaci.Tako imamo knjizevnu.ili jedan tom serijala.socioloski prepoznatljivo.tematski. Zavicajna bibl.sacuvane fondove zavicajnog odeljenja.tematskoj osnovi.

bavi se Jugoslovenski bibl. kao npr.Hadzic.Poslednje dve decenije pred II Svetski rat obilovale su bibl. jugoslovenske periodike”-Leksikografskog zavoda FNRJ i sitni prilozi u knjizevnim casopisima.Urednik “Mlade Srbadije” A.cemu je osnovni uzrok nedovoljna odgovornost i savest izdavaca i stampara u dostavljanju obaveznog primerka NBS koji predstavlja osnovu za rad na tekucoj bibl.veka o periodici se govori u vidu poziva na prenumeraciju.analizom profila casopisa i sadrzinskom napomenom.”. 19.veka svi pojavni vidovi bibl. svoju bibl.opisujuci serijske publikacije istocnih i zapadnih slovenskih naroda.uz prvu i poslednju godinu izlazenja.g.U tekstu “Sredstva za napredak literature slavenske”.Krajem 19.pismu i prilozima. pokusali su 70-tih god. da nastave rad na projektu koji je svojevremeno zapoceo Jovan Subotic pod naslovom “Jugoslovenska stampa 17681911. Prvi medju njima koji je uz biblioteke istakao periodiku kao nosioca kulturnog napretka bio je Georgije Magarasevic. Teodor Pavlovic krajem cetvrte decenije 19. toga vremena koju je sastavio Stojan Novakovic.opisuje cak uzroke njihovog pokretanja i eventualnog gasenja.g. prilozima o srpskoj zurnalistici.mestm i pocetnom godinom izlazenja.zurnale. srpskih almanaha i kalendara).uglavnom na osnovu fondova vecih biblioteka.mesecnika i godisnjaka polovine 19.Francuskoj i Rusiji. . 19.Projekat Instituta za knjizevnost i umetnost posvecen periodici do sada je rezultirao knjigama Miodraga Matickog (Bibl.Fragmentarno popisivanje.najcesce naslovljavajuci rubrike sa Nove knjige i Novi listovi. u listovima Otadzbina i Krfski zabavnik. 70-tih god. institut u svojoj seriji. je obuhvatala samo osnovne podatke o listu.ili knjizarskog oglasa o izlasku nove sveske ili promenama u urednistvu. srpske stampe izmedju dva rata”.Branke Bulatovic.kao autori knjizevnih prikaza i oglasa.bibliografski i programski kvalifikuje svaki list.gradje postaju ravnopravni predmet bibliografije.g).urednika lista.podacima o stampariji. Strucnjaci Univerzitetske bibl.Ova bibl.on ih je razvrstao na letopise. veka i Serbskom narodnom listu daje pregled broja i tematskog profila listova koji su tokom 1837.Jovan Subotic zapocinje upravo opisom “periodicnih publikacija koje na srpskom jeziku izvesno vreme izlaze” prosirujuci vec ranije ustanovljen opis imenom osnivaca.koja se ne moze pohvaliti kompletnoscu.kalendari i novine nezaobilazni objekat opisa (on je nabrojao i analizirao sadrzaj 17 kalendara koji su mu poznati u 1870.Ovaj dobro zamisljen projekat nije uoblicen u stampanoj formi.novine.Tako su i u jednoj od najvaznijih tekucih bibl.Popisivanjem tekuce jugoslovenske periodike od 1956.”Gradja za bibl.g izlazili u Engleskoj.Porast interesovanja bibliografa za periodiku paralelan je sa uvecanjem broja politicki i knjizevnih listova.i retki bibliografi osecaju potrebu da zasebno beleze nazive knjiga i periodike.30-tih god. Godine 1842.vec i sasvim specijalizovanih tekucih bibl.veka urednici casopisa.Vuka Dragovica.pruzale su i “Gradje za bibl. u Letopisu serbskom.veka opisi periodike vise nisu deo samo sirih i opstijih. U vecini novina.ne sustezuci se od subjektivnih ocena.

teran okolnostima i nema drugih mogucnosti nego da svoj istrazivacki bibl. rada uzimaju licnosti od izuzetnog ili pak posebnog znacaja u nekoj duhovnoj oblasti ili u javnom zivotu uopste. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA Ovaj termin je mozda najmanje precizan i podroban u odnosu na ostale nazive za oznacavanje ostalih vrsta bibl. Skrivena bibl.Odomaceno je shvatanje da ona obuhvata u praksi samo ona lica koja su se pismeno iskazivala.Skrivena bibl. oznaka tog rukopisa (npr.Domentijan).samostalan ili izdvojen bibl. elementi o njima.najcesce u formi fusnote na margini ili pak u obliku koriscene literature na kraju svakog teksta.zapravo njegove pisane radove i tekstove ili literaturu o njemu.ponekad bibliograf.Zaseban vid skrivene bibl.koji su vezani za neki tekst (studija. zapravo predstavlja vec primenjenu bibl.izdvojeno mesto i oblik.decidnim saopstavanjem na koga se taj tekst odnosi i naznacavanjem imena autora kao i jos nekih bibl.Posto ima zasebno. u takvom slucaju obuhvata samo literaturu o njima. oznacavaju i dosta dugi ili prosireni naslovi starih rukopisnoh knjiga gde se posredno daju i osnovni bibl. 24. Zivot Sv.kako bi citaoce upoznali sa ..Cesto su to zapravo dela bez pravog naslova pa se on posredno saznaje na pocetku ili na kraju samog teksta. jedinicu.23.narocito onda ako se ona javila u obliku sireg spiska upotrebljene literature.Postoje i takve licnosti koje nisu nista napisale.u pravom smislu.Ona je: -popis radova nekog autora -popis tekstova o tom autoru Obicno se za predmet bibl.a saroliko je rasuta na marginama neke studije ili se javlja kao njen dodatak. rada koji se javlja kao dodatak u nekoj studiji ili clanku.koji je rasporedjen u neki od raznih nacina klasifikovanja.radili Kod Srba se razvila iz autobibliografija istaknutih srpskih knjizevnika Joakima Vujica i Milovana Vidakovica koji su joj pribegli u merkantilne svrhe. rad upravo zapocne koriscenjem neke skrivene bibl.u nekoj naucnoj studiji.Njena primena uslovljava da se ona najcesce iskazuje u delimicnom ili skracenom obliku.Naprotiv.ali su po necemu ostale istaknute i znacajne u istoriji nekog naroda.pa su o njima vremenom nastali brojni tekstovi-personalna bibl. tako ne znaci.bez svih potrebnih elemenata koji cine punu bibl. PERSONALNA BIBLIOGRAFIJA Ova vrsta bibliografija obuhvata samo jedno lice.monografija ili bilo koji drgi strucni i naucni rad) ona se cesto shvata samo kao pomocni materijal i sirim bibl. smatra se onaj oblik bibl. rad .Ako se neki autor bavio ne samo pisanjem vlastitih dela nego i priredjivanjem ili prevodjenjem tudjih. koja nije objavljena u obliku samostalne publikacije. SaveTeodosije.makar i u nepotpunom obliku njenih bibl.Personalna bibl.Pod ovom vrstom se tako podrazumeva svaka ona bibl.onda se primenjuje najcesce ovaj klasifikacioni sistem: -samostalne knjige i separati -prilozi u periodici -priredjivacki rad -prevodilacka delatnost -literatura o autoru ciju smo bibl. jedinica. istrazivanjima.Ona se dvostruko ispoljava. tvorevinu. trazi i svojevrsnu klasifikaciju popisanih bibliografskih jedinica.Ovim se ipak ne umanjuje njen vazan informativni znacaj.Ovom vrstom bibl.

koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl. zapisi bili su kadkada uklopljeni u osnovni tekst.To je pouzdan put za stvaranje cvrstog oslonca u izradi zavicajne i nacionalne bibl.sto se vidi iz priloga raznih knjizevnih casopisa.Letopisu serbskom i Podunavci.pa se bibl.Sedmice… Zakoracivsi u 20.sa clanovima njegove porodice.Atanasija Stojkovica.ako su dostupni.prijateljima.Na izmaku 19.Nikolaja Simica.pseudonimom..ako u njih ukljucujemo i preglede knjizevnog stvaralastva pojedinih autora povodom godisnjice ili dodeljivanja nagrada.a ponekad dodati kao tipicna bibl.Musickog.Zmaja.L.-Bibliografija Djure Jaksica-Silvija Djuric .Gligorija Jaksica i dr. na srpskom jeziku bila je ona od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji.vec tek tada gube karakteristiku prigodnosti i teze sveobhvatnosti i potpunosti.ako je sacuvana.Vladan Djordjevic se oglasio svojim radom o Lazi Lazarevicu. vek bibl.Obradovica.navodeci bibl.Ali i pre njih su se pojavile male personalne bibliografije koje su uklopljene u Safarikovo delo Istorija srpske knjizevnosti (na nemackom) i danas su neprevazidjen oslonac istrazivacima zivota i rada D. prilozi ovog tipa ne samo da postaju brojniji.veka u Otadzbini.rukopisnim delima.ali samo pod uslovom da za njihovo koriscenje postoji odobrenje -Utvrdjivanje autorstva za anonimne radove.kritickih osvrta i pomena u razlicitim casopisima. Prva biobibl. skrivala se i u beleskama o smrti istaknutih kulturnih radnika ili u secanjima na njih.Bibl..poznanicima.ili na neki dr.Posle II Svetskog rata interesovanje bibliografa se usmerava ka uglednim i zasluznim pojedincima te je broj i kvalitet personalnih bibl.Kratka personalna bibl.savremenicima… -upoznavanje sa njegovom licnom bibliotekom.arhivskom gradjom i privatnim spisima.ali samo ako su istrazivanja sveobuhvatna i proverena sto ukljucuje: -detaljno upoznavanje sa biografskim podacima -proucavanje poznate objavljene gradje -uspostavljanje kontakata sa autorom licno. svojih redovnih i dopisnih clanova. Od 1887. anotacija.M.bile su ceste u Novinama serbskim.Godisnjak ove najznacajnije srpske kulturne institucije neizostavno je donosio biobibl. studije srecu na stranama:Javora.Personalna bibl.a ako nije ziv.Nevena.g kada je postao hronicar zbivanja u Srpskoj kraljevskoj akademiji.Vidakovica.Danice.ili one potpisane inicijalima.Knjizevno stvaralastvo vise nije redak predmet interesovanja bibliografa. nacin *primer dobre personalne bibl.dotadasnjim opusom. naglo porastao.a bogate trgovce i ostale blagonaklone darodavce podstakli da finansiraju stampanje preostale rukopisne gradje. njegovih pripovedaka.

bibl. U godinama neposredno pre i posle II Svetskog rata.onu fazu kada su vec obavljene mnoge bibl.Granjanje ljudskog znanja.Kirpiceve. u jednoj zemlji ili u odredjenom narodu.naznace.prolazio bibl. i njihovo popisivanje uz strucnu ocenu.25. objavljuju se u vidu redovnih serijskih publikacija. predradnje i uradjene mnoge bibl.na neko uze ili sire geografsko podrucje ili pak na nekog istaknutog autora.ali i indikativno pokazuje i osnovne faze kojima je. jasno odrazava osnovnu oznaku ove vrste bibl.ali za razlicite periode 1945-1955. bibl. u Srba razvila se tek 50-tih god 20. bile su zavrsene celine.cija je bibl.Ova vrsta bibl. Skromno naznacena radom Bibl. koje se odnose na pojedinu naucnu ili umetnicku oblast. bibl. bibl. bibl.poput dela Luiz Malkles i I.dakle vec u 17.i kada se moze vrsiti sire grupisanje i sistematizovanje u krupnijim oblicima.1956-1960.porast izdavacke produkcije.K.Neke od njih bile su snabdevene i opsirnim teoretsko-istorijskim uvodima.kasnije i po hronologiji i po abecedi prezimena autora-npr.. BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Mada “stilski neskladna.”. javila se i potreba i za razvojem ove podvrste. dela.g i Antoan Tesije koji je u celom narednom vekunisu umali sledbenike.a i pravi cilj u ovom slucaju je popis svih bibl.koji zapravo mogu da predstavljaju korpus ili zbirku bibl.veka. u Lajpcigu Bibliotheca bibliographica. na jednom mestu (popisivanjem osnovnih podataka o njima) posredno.predstavlja poseban.Vec i samo sabiranje bibl.koje su uradjene u jednom periodu ili uopste.g.pa i isprave greske prethodnih bibliografa.okrenutost bibliografa pojedinim predmetnim oblastima uslovili su njenu vecu zastupljenost. Sa utemeljenjem bibl.mozda i krajnji stepen bibl. Prve bibl. jugoslovenskih bibl.u nekom periodu.pa cak i rogobatna” sintagma bibl. bibl. sto jos vise naglasava njihov znacaj.izrada bibl. . veku.Time po formi sticu ravnopravnost sa tekucim nacinalnim bibl.u kojima je najcesce gradje razvrstavana po predmetnom principu. rad (kod jednog naroda u celini ili samo u nekoj naucnoj oblasti).Njeni tvorci bili su Filip Labe –Bibliotheca bibliothecarum 1664.sabiranje raznih bibl. Bez obzira koliko se to prakticno cini.Ona oznacava sistematizovan popis vec uradjenih bibl. je i prilika da se uoce. instituta publikovanih u dva toma istog naslova “Bibl.Tek studijama Dusana Pankovica i Aleksandre Vranes skrece ponovo paznju na sebe. Zivorada Jovanovica i zastala je nakon istrazivanja Jugoslovenskog bibl. Klasicnu formu dao joj je Julius Pechold 1866. istrazivanja. u vise navrata radjena. Najkrupniji.

Teodora Pavlovica. veka.najcesce glavnih i odgovornih urednika povremenih glasila.Jovana Subotica.a s pocetka 20.zivotopisne….koja je sluzila knjizevnosti.Svaki od njih pridodao joj je nove kvalifikative.Linija tekuce bibl.delimicno retrospektivna bibliografija zapoceta je u rubrikama smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici kraja 18.po sopstvenom osecaju.g.koju je zacrtao Zaharije Orfelin.”sitni prilozi”.sto se kao postupak ponavlja i u Magazinu.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.do potpunijih bibliografskih belezaka u periodici.kojom su bile obuhvacene i monografske i serijske publikacije.a dve su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne god. U prvim bibl.Stojana Novakovica.crkvene.Ovaj izraz je posle 70-tih g.ili zabavi proteklo je svega nekoliko godina.Od sadrzinski skromnih i retkih najava o novoobjavljenim knjigama zurnalima.Milosa Popovica.lekarne.te je citaocu nudjena samo signalna informacija.eventualno mesta izdavanja.krunisana naporima Djure Danicica.zabavne.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.Tako Orfelinu pripada cast da bude rodonacelnik i tekuce i perspektivne bibl.Podstaknute odgovornoscu i nacionalnim osecanjem.iz bibliografskih belezaka su stasale.Slican nacin izvestavanja nastavljen je i u Novinama serbskim Davidovica i Frusica i kasnije i trajnije u Serbskom letopisu.Osim objavljenija u Novinama serbskim Davidovic donosi i Smesice.politiceske.veka Pavla Popovica i Urosa Dzonica.Od pet knjiga predstavljenih 1766.veroi spovedne.Teodora Pavlovica. jezika.na analizu slaveno-serb.nastavila se preko brace Markides-Puljo.astronomiceske.Znacajni su i braca Markides-Puljo sa svojim “Serbskija novini povsednevnija” i Stefan Novakovic sa “Slaveno-serbskija vjedomosti”.imena autora i. tri pripadaju tekucoj godini.Stefana Novakovica.Jovana Subotica.Milosa Stevica.Milosa Svetica.SMESICE KAO ZACETAK SRPSKE BIBLIOGRAFIJE Srpska tekuca.koji ranije nije bio istican.pod nadzorom G.recenzije izvesnih dela.26.to je samo ukazivalo na njenu svestranost i razumljivo nedovoljnu izdiferenciranost.istoriceske.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih pojavljuju se smesicedomodovne.a potom i perspektivna i personalna bibliografija..Mada je u Slaveno-serbskom magazinu vise slicila knjizevnoj kritici i hronici.ali uporno.Vasilija Cokrljana.Zapocete kao bibliografske u br.veka. Frusic i Davidovic su posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima “Objavljenija”. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.pre svega.nauci.Aleksandra Andrica..i prve polovine 19.173 do zavrsne sveske obuhvatale su . zapisima knjiga je. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.koje su se skromno.Orfelinovi tekstovi “O knjigama” u nesacuvanom Kalendaru (1766) i “Izvestija o ucenih delah” u Magazinu(1768) ishodista su bibl. letopisima i kalendarima na poslednjim stranama dvolisnih novina.v.predstavljana pomocu naslova.Milosa Popovica.retrospektivna i tekuca.Lukijana Musickog.Georgija Magarasevica..na pocetke slovenske pismenosti.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.ili slovenskih dijalekata.Magarasevica.odrzavale u rubrikama smesica ili knjizevnih vesti u srpskoj periodici 19.poucitelne. misli u Srbiji i reformatorskog opredeljenja da se nova izdanja najave i predstave publici.gazetama.u najboljem slucaju.ili po saznanjima iz inostrane literature.a najcesce knjizevne.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama. 19.

najcesce o novim izdanjima.dopunjujuci ga cak i nekim bografskim podacima.nekada sadrzinske.Od najranijih pocetaka u srpskoj bibl.ukratko. sadrzine. za god.vec u napomeni. izraza”. Bavljenje bibl.postojale su i znacajne razlike u tehnici opisivanja.Novakovic joj je konacno odredio teoretske okvire i drustveni znacaj.kao kod Magarasevica.knjizestvo i modu.a Glasnik Drustva srpske slovesnosti. veka je vreme trazenja “bibl. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.cinili su to i pred kraj 19.I kod Stojana Novakovica (70-tih god. i pocetkom 20.U odrednici je redovno stajalo ime prevodioca.one. Vec 20-tih god 19.kod njega.sadrzi cak i neophodne detaljne materijalne podatke. bio je sporan stepen odgovornosti izmedju pisaca i prevodioca knjizevnog dela.Srpskog ucenog drustva i Srpske kraljevske akademije.koji u Bibl.veka opis je potpuniji. Letopis Matice srpske je bibl.Kao sto su u periodu do Stojana Novakovica dnevne novine.dok se ime pisca cak i ne navodi. 19. srpske i hrvatske knjiz.koji ce.dobija veci znacaj. 1884. Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.Pored toga sto beleze novo izdanje.” S. prilozima sa svojih stranica obelezio prvu polovinu.veka. Duze od oblikovanja materijalnog opisa trajalo je ustanovljavanje odrednice.a povremeno i knjizevno-istorijske prirode.kao sastavni deo sada vrlo sadrzajnog podrucja materijalnog opisa.Zimzelen ne samo da su objavljivala radove bibl. posle Stojana Novakovica poprimilo je sasvim druga obelezja.U tom vremenu bila su retka periodicna glasila koja nisu negovala bibl. opisa.Kod brace Markides-Puljo srecemo cak i format publikacije. nisu bitnije razradili.U predgovoru “Srpskoj bibl.osim u donjem polju bibl.koja se i sama stihijski razvijala. opisivanja.mnogo pre nego sto bi se te promene pojavile u stampanim monografijama.jer je njegovo ime.Autor.takodje.Njegovi sledbenici dobili su cvrsto uporiste za oba toka (tekuci i retrospektivni) mada teoriju bibl. Prve srpske bibl.povremeno i teoretski neosmisljenog obavestavanja.Otadzbina.navodio i u uputnim jedinicama. 19. ilustracijama i dodatnim prilozima kod kasnijih bibliografa.i napomenu.predstavljaju i njegovu sardrzinu.uz podatke o paginaciji.Zora.veka) odrednica je glasila na ime prevodioca.listovi i casopisi odrzavali kontinuitet bibl. ime prevodioca vise ne belezi u odrednici. nastajale su iz zelje njihovih autora da preduprede slucajnost u izvestavanju o novim naslovima.veka.cesto menjajuci ranije vec prihvacenu praksu opisivanja i osvetljavajuci je novim zahtevima.drugu polovinu 19. 1741-1867. nametnuo je Magarasevic isticanjem naziva mesta u kome su novi naslovi objavljeni.vec su urednistva drugih listova podsticali na istu vrstu delatnosti.Teodor Pavlovic je cak razdvojio arapsku od rimske paginacije i u opis ukljucio uporedni naslov na stranom jeziku.u odrednicu izvukao i ime autora dela.Pocetkom . Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M. Prvih pedesetak god. vec je u prvom br.Kao rezultat neplanskog.da skrenu paznju na izdavcku delatnost.Treba istaci da bibl.po prvi put. Teritorijalni princip u pretrazivanju bibl.koja je nekada formalne.ukupno 55 naslova.On je.ali ipak on ime prevodioca stavlja u okrugle zagrade. opis skoro redovno ispisivan jezikom i pismom originala.preporucuju ga.Do promene je doslo kod Dragutina Posnikovica. Magazin za hudozestvo.biti zastupljen.a u napomenu je povremeno smestao i naslov dela u originalu.

iako je najcesce bio hronoloski redosled. VEKU Kod srpskog naroda bibl.U Glasniku Srpske kraljevske akademije je vec bila odomacena. Moze se zakljuciti.g. su srdacno prigrlili Juznoslovenski filolog.izvestavan uglavnom o politickim .krecuci se uzlaznom linijom..kao i one iz duboke proslosti. veka bibl.jezik. 2.Osim toga. Medjutim.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.”pre dva dana”. 5.30-tih god.kada je Z.)Vecina bibl.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.tek u 18. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije. veka.sto u odnosu na Evropu predstavlja znacajno kasnjenje.uredjivanja tekuce bibl.ili “Mi smo s druge strane culi”.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl. veka dostigla isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina imala u Evropi.ako se imaju u vidu teski politicki. g.Vuka.BIBLIOGRAFIJA U 18.sto je skroman.sledece: 1.20.srpaki zivalj je tako.one su podsticale.vec i perspektivnu. 4.braca Georgije i Publije MarkidesPuljo.veka.ne zato sto nema ucenih ljudi koji bi uredjivali.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.Ako se i prihvati stav da kod Srba nema puno istaknutih dela bibl. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu. veka i pocetkom 19. Zaharije Orfelin je 1768. Iako sam kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.jer pocinje recima “ovih dana…”.period je zatisja u razvoju srpske zurnalistike.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.ekonomski i zivotni uslovi.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.g. Njegova prva bibl.U listu brace Markides-Puljo pod naslovom Serbskija novini povsednevnija. Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.sto inace.. 3. Srbije (znacajan Pavle Popovic).g... veku.ne sme se zanemariti cinjenica da je i pored relativno kasnih pocetaka krajem 18.ni pozeljno.Prilozi za knjiz.ali je sada i naucno utemeljena. 27. nije ni uobicajeno..g.u bibl. karaktera. prihvatila se Narodna bibl.o bibl.trebalo bi istaci da je to zaostajanje za evropskim zemljama bilo zanemarljivo.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.(deo “O knjigama”).ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.istoriju i folklor. veka.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu. objavljena je u Kalendaru 1766. je zaceta zajedno sa prvim srpskim kalendarom i prvim casopisom.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19.ili casopis.na izradu bibl.kada srpske novine u Becu stampaju Grci.Arnota doznajemo za njegovo postojanje.dva puta nedeljno tokom 1791-1792.otvoreno ili u naznakama. podstaknuta i zakonskim odredbama. principu.Orfelin u Veneciji stampao Slaveno-serbski magazin.pa do 1791. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slavenoserbski magazin. Od 1768..u kojima je srpski narod ipak nekako opstajao.pocetkom 20.nego zbog teskih politickih prilika u kojima je bilo nemoguce dobiti dozvolu za stampanje.

izostavlja.ali svakako prvi. Time je Novakovic zapoceo praksu koje ce se dugi niz godina pridrzavati urednici srpskih glasila. g.Naslov dela cesto skracuje ili netacno navodi.svesno ili slucajno.On se opredelio za sluzenje idejama prosvetiteljstva koje je kroz svoj casopis i ostvarivao zalaganjem za elementarnu pismenost.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.sve do 40-tih god 19.za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.Iz njegove ogromne “zudnje da se srpske knjige stampaju i sire medju citaoce” proistekli su i prvi ozbiljniji zameci srpske tekuce bibl. 28.a povremeno i o kulturnim zbivanjima.1792.posle skoro dve godine.i u skladu sa tim .za koje je navodjen naslov.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.format. Po tome on deceniju pre ruskog bibl.ime autora.podatak o povezu i ceni.neosporno je da.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.jer pojedine podatke.poziva na prenumeraciju. ZAHARIJE ORFELIN Zaharije Orfelin je 1768.pa preko davanja izvestaja o cenzuri.kada se po prvi put oglasavaju izdanja drugih izdavaca i stamparija.preporuke svim skolama.do. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slaveno-serbski magazin.pritisnut materijalnom oskudicom.koje je uredjivao Stefan Novakovic.koju propagira od trenutka kada je urednik odlucio da je stampa.cime ovi popisi vise dobijaju karakter bibl.Ipak. opisa.postije redosled podataka u bibl.vec vise usmenim putem.narocito ako su u pitanju prevedena dela.pre svega.da siri obrazovanje.veka.ili kritickog izbora na koji je bio primoran s obzirom da je i njegov list.kao i mnogi kasnije. dobijaju svoje druge novine Slaveno-serbskija vjedomosti.Svestan nepremostivog jaza izmedju znanja ucenih ljudi i neukosti naroda osmelio se da cinom izdavanja premosti taj jaz . On je nedovoljno dosledan u obimu bibl.desavanjima u austriji i Francuskoj.navodeci prvo naslov.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine. Sopikova ustanovljuje tacan redosled podataka.Njemu je bilo jasno da prosvecivanje mora postati celovit sistem. pa je zato pisao knjige raznovrsne sadrzine.filozofska i prakticna znanja.imena sakupljaca prenumeracija i mesto njihovog prebivanja.naucna.izlaska iz stampe.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.izlazio na skucenom broju strana.g.Izdavacka delatnost Novakoviceva bila je sira od onoga sto je on oglasavao.Pa ipak. opisu.poput imena pisca.razdvajajuci ih uvek istim interpunkcijskim znacima.i objavljenija o kalendarima bila su dobrodosla.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata. propagira knjiz. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.Za vreme kada su se vesti svake vrste tesko sirile pismenim.isticanja posvete mitropolitu Stratimirovicu.pisanje jezikom sto blizem narodnom.Znao je da popularisati nauku ne moze samo putem clanaka u casopisu nego da bas u toj serijskoj .te ostajemo u nedoumici da li je skromno izvestavanje bilo rezultata njegovog nemara.ukljucujuci medju njih i onaj o vrsti poveza.rezultat trgovackih potreba.ipak se u njima zacinje bibl.Srbi.Iako su takva izvestija.sto je cesto ime prevodioca.

Godine.On navodi 24 njegova dela.g. rodjena je u okviru sistema njegove prosvetititeljske delatnosti. vesti.belezi mesto i god.g. mogao bi nas taj podatak navesti na pogresan zakljucak da je on tezio retrospektivnoj bibl.Nameravao je da popularise knjige da ih predstavi i priblizi publici. je prva srpska knjiga koju je zabelezio Z.Iako je formalno njegova bibl.Njegova ideja je da sledi evropsku praksu.Njegova prva bibl. Iako sam Kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.publikaciji treba obavestavati citaoce o novo izaslim knjigama.naslov.Od 6 opisanih knjiga samo je za dve naveo sve neophodne elemente po kojima je moguce identifikovati knjigu. vec daje primer bibl.On se smatra zacetnikom nase bibl.vec i perspektivnu.sve knjige opisane u Magazinu izasle su iste godine.Po njegovom tvrdjenju. a potom srpske knjige.Dakle on je u okviru god.Zapocinje svoju bibl.Po Vuku. svedoce o njegovom postojanju.Posle toga vodi belesku. Greske u datiranju su rezultat okolnosti pod kojima je Orfelin radio. Ne samo da Orfelin zasniva bibl.Vuka.Uzori su mu ruski casopisi.koju graficki ne odvaja od teksta.kriticar pisane reci.Vuk navodi i njegov sadrzaj. i Arnot cinom belezenja ovog kalendara u svojim bibl. je u tome sto je prvi poceo da belezi knjige. On ce ostati i zapamcen i po kratkoj personalnoj bibl.opisa koji mada je nepotpun i nedosledan ukljucuje dva osnovna dela :formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje. smestenoj u napomenu koja objasnjava knjizevni rad Teofana Prokopovica autora Epitoma.Njegov rezon i bibl. Orfelin prvo popisuje ruske.za koja zapisuje samo naslov.ona je aktuelna.Kao pokretac i urednik.a ne samo kao prema stamparskom proizvodu. i da pod njom podrazumeva tekucu i perspektivnu bibl. objavljena je u Kalendaru u poglavlju “O knjigama” 1766. metod ukljucivali su u sebe aktivan odnos prema knjizi i kao sadrzaju. sredio azbucno i to je novi kvalifikativ ove prve srpske bibl.nacin slaganja i stampanja tabaka .pa i cenu.i zacetnik srpske bibl. treba uneti u opis knjige u bibl:naziv knjige.prvu srp. Bibl nije njegov izum.pa je mogao jedinice poredjati po azbucnom redu. izdanja svoju bibl.odrednice nema.Arnota doznajemo za njegovo postojanje. Zabelezio je 4 udzbenika. opisom 6 knjiga. Liturgiku i jedan Prokopovicev Katihizis.Lukijan M.Vasilija Damjanovica. Nazvavsi ih “Izvestija o ucenih delah” postaje popularizator nauke.iako o njoj stalno vodi racuna.dok je on pripremao svoj Magazin za stampanje.mesto izdanja i sediste stamparije nije navodio. On u Veneciji u tipografiji Dimitrija Teodosija izdaje svoj Slaveno-serbski magazin.”Srpski bukvar i Novija serbska aritmetika predate” u stampu 1766. Njegova zasluga za srpsku bibl..ali kada ju je upoznao ona je postala nuzni sastavni element njegovih namera.Potvrda ovoj tezi nalazi se u cinjenici da su jos dve popisane knjige.Ove vesti se smatraju za prvu objavljenu i sacuvanu bibl.Zamisao o bibl.profilise svoj casopis ne zanemarujuci bibl. .a on objasnjavajuci postupak za njihovu izradu kaze da evropski narodi imaju novine u kojima se govori o najnovijim naucnim i umetnickim dostignucima:da se u njima opisuju knjige i da u Srbiji nema takvih novina.format.Orfelin.da bude aktuelan i da prikazuje najnovije knjige.Posto sve navedene knjige nisu izasle 1767.g.Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.g.O njegovim navodima vidi se da je Orfelin znao koje elem.a ne samo da ih najavi.a svetlo dana ugledale 1767. izdanja i format.a ne njegove namere da pravi spisak knjiga izdatih pre njega.On je verno prepisao naslovnu stranu knjige.jer je opisao knjige koje su se pojavile iz stampe. retrospektivna. “Nova serbska aritmetika”.

astronomiceske.zivotopisne…. Osim podele na recnike.od 1819.javnost ce biti upoznata sa oko 149 novih knjiga.v.na pocetke slovenske pismenosti.Pored toga sto beleze novo izdanje. veroispovedne. Sredjene prema vrstama gramaticke i leksikoloske literature.ukratko. Davidovic donosi i Smesice.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.jer oni ne pretenduju da budu bibliografi. podataka sadrze vrednosni sud i poziv na pretplatu.vec sto je apsolutna novina.Musickog kao pesnika.a najcesce knjizevne.ili.on vodi i rubriku “Knjizestvo srpsko”. 19.”sitni prilozi”.a kadkada i na stranim jezicima.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.po prvi put.Iako su najcesci oglasi koji se odnose na jedan naslov . kao tvorca gramatike i Prostonarodne pesmarice.predstavljaju i njegovu sardrzinu.Davidovica i Berica kao izdavace.Zapocete kao bibliografske u br.one.recenzije izvesnih dela.koji ranije nije bio istican.poucitelne.posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima koje donose pod naslovom “Objavljenija”. u okviru ove rubrike.osim najosnovnijih bibl.Popisana strana izdanja navode nas na zakljucak da su Davidovica interesovale one knjige kojima je srpstvo bilo dominantna ili uzgredna stvar.zabavne.. Uporedo sa Smesicama knjizastvenim.na analizu slaveno-serb.Obavezu izvestavanja o novim knjigama u svakom narednom broju on sve ozbiljnije shvata.pa oglasi povremeno. Solarica kao autora zemljopisa.medju kojima posebnu paznju obratio na Jankovica kao prevodioca.Savu Mrkalja. mada ne u savkom broju.Iako Davidovic nema pretenzija da bude i bibliografski precizan.kao uzor domacim knjizevnicima.crkvene. pojavljuju se smesice domodovne.Od br. Smesice su na vreme donosile vesti o knjigama objavljenim najcesce na srpskom.Ovaj izraz je posle 70-tih g.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.na koje bi valjalo da se ugledaju domaci istoricari i bibliografi kako bi se ukljucili u opsta svetska zbivanja.gramatike i prevode Biblije ovaj popis sadrzi jedinstven raspored gradje prema veroispovesti na knjizevnost katolickih i pravoslavnih Slaveno-Srba.preporucuju ga.Prethodni Davidovicev pokusaj .173 do zavrsne sveske obuhvatale su ukupno 55 naslova.Vuka S.lekarne. U pitanju su “Istoricesko-kriticeske vedomosti k povestnici Poljskog knjizastva” od Josifa Maksimilijana Osolinskog.Kod Frusica i Davidovica opisi su nepotpuni.Jedna od njih nije zabelezena ni po jednom od prethodno navedenh kriterijuma. 186-188 imaju mnoge odlike bibl.”Knjizestvo slovensko”.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.nisu retki ni oni kojima je obuhvaceno vise knjiga.Ovom rubrikom sagledano je 10 knjiga.Vidakovica.Rusa i Luzickih Vinda.na cijem pocetku izrazava veliko zadovoljstvo sto se na srpskom jeziku razvija knjizevnost dostojna hvale.117 uredjivanje lista preuzeo je samo Davidovic. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”. Od broja 46 do 1819 g.politiceske.ipak smesice od br.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama. DIMITRIJE DAVIDOVIC U pecatnji Joana Snirera u Becu pocinju da se stampaju Novine serbske ciji su urednici Dimitrije Frusic i Dimitrije Davidovic.29.Oni su.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.Osim Objavljenija u Novinama serb.g.Dosenovica kao pisca aritmetike.ili slovenskih dijalekata. Stvaralastvo od Dositeja do Musickog zastupio je sa delima 13 autora (i originalnih stvaralaca i prevodioca).istoriceske. jezika.On potom nastavlja sa pregledom literature Poljaka.

Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.Da bi imenovao svoj rad.vec je prvi koji napredak knjizevnosti postavlja u direktnu zavisnost od bibliografije.”izvestija”.Grigorije Terlajic.vek.sva izdata dela nije imao pred sobom.sto u srpskoj bibl.belezenje knjiga upotrebljavao je tri termina:”vesti”.niti njihova razresenja teoretski uoblicio.Stoga joj u drugom i za istoriju bibl.predmetno je omedjena na oblasti gramatike i leksikologije. jedinica.”Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba. nastavili su do kraja 19.cijem je profilisanju znacajno doprineo..posao.g.Gradja koju popisuje.Zapoceo je sa izvestavanjem o izlasku “Nemacke gramatike” Dimitrija Tirola i “Etike” Dositejeve.informise o izdatim knjigama.daje nam za pravo da ga smatramo zacetnikom srpske retrospektivne bibl. Prva personalan bibl.a kasnije svakodnevno. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.Jovan Muskatirovic.osim toga. radova znamenitih ljudi kao sastavni deo pojedinih biografija.zabelezeni su svi vazniji naslovi iz tekuce produkcije. u istim novinama-Dimitrije Isailovic.od 1834.cak u ranijim vekovima. pokrenuti Novine serbske koje ce prvo izlaziti jednom nedeljno.Vladislav Stojadinovic.Nastavljajuci tradiciju istoimenih novina iz druge decenije toga veka. On ce ponovo.upucivao domace autore na inostrana izdanja iz oblasti istorije knjizevnosti i bibl.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl. nece biti uobicajeno.belezenja knjiga objavljenih.u Kragujevcu. pokazao izvesnu zurbu u zelji da sto pre obavesti. i dr.g.znanjem i umesnoscu. .a zatim da nastavi zapisivanje tekuce knjizarske produkcije.na tlu Srbije.ali ih nikada nije definisao. GEORGIJE MAGARASEVIC Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.Jovan Zivkovic. Prema onome sto je napisano u uvodu.proglasu posvecuje vise paznje.ne znajuci da sam ponudi koristan savet.Kontinuitet.U skupini od 433 oglasa do 1941.Medju onima o kojima zeli sto vise da sazna nalaze se i Zaharije O.zadugo.ili nije znao .zametan i naporan posao.Zasluzan je i sto je.Davidovic je objavljivao oglase pojedinaca-autora i kasnije knjizara-skoro u svakom broju.Milos Popovic.v. na srpskom jeziku bila je od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji. knjige. vec je u prvom broju 1824. Bibl.On je u zacetku srpske bibl nailazio na probleme.entuzijazmom. vaznijem.kroz ceo 19. Ako utisak ne vara on je u izradi svoje bibl.”naznacenija”.doduse sa razlicitim zarom. Njegov posao. u nasim periodicnim glasilima.Ne samo da on istice koje kvalitete treba da ima bibl.g.bila je jednako odgovoran. 30.nameravao je da u jednom pregledu da retrospektivu srp.sistematicnost i pouzdanost informacija o ranijoj tekucoj izdavackoj produkciji za njega su preduslov uspesnog razvoja knjizevnosti.Jovan Pavlovic.U tom ranom periodu mozda je bilo dovoljno sto je pokrenuo rubriku Smesice koja je svoju opravdanost dokazala svojim dugim trajanjem.To je po njemu prvi ozbiljan korak ka nastajanju narodne knjige Plutarha serbskog.Vec samim svojim naslovom one terminoloski utemeljuju pojam bibliografije kod Srba.

objavljen je rad pod naslovom “Sredstva za napredak literature slavenske”..Za njega daleko vaznije izvestiti o postojanju autora. U ruskoj bibl.da bi se vec u prvoj castici nasao pregled ruske knjizevnosti. Stoga ovu bibl.ne cak ni knjige.izdvajajuci tako odrednicu.kulturna i drustvena glasila i stamparije kao njegove odlucujuce cinioce.U drugoj castici Letopisa za 1825.a dela jednog autora poredjao je hronoloski po redu izlazenja knjiga. Odajuci mu zasluzenu hvalu Dusan Pankovic se zaustavlja na ovom radu zanemarujuci priloge koji su se u Letopisu pojavljivali u narednim brojevima. vrstama u Srpskoj bibl.vec priloga u casopisu.osim toga.uslovno receno.jer je njegovo slovensko opredeljenje u njima lako prepoznatljivo. i kada nije autor monografije.ukupno njih 14.cesto i jedini.voeni pisatelji”.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih saznanja-naprotiv.Magarasevic po prvi put gradju ne rasporedjuje uobicajeno hronoloski.ovdeje prosiren i podnaslovom.ali je podela nesto razudjenija.vec. mozemo okarakterisati kao retrospektivnu sa elementima biobibliografije. koja obuhvata 37 sutora odabrao je jednostavniji alfabetski princip koji nije do kraja primenio.upravo je u drugacijem pristupu sistematizacije gradje. 18 v.ali umesto potpunog bibl.ili alfabetski.Dosledan je u tome da prvo navodi autora.uneo u srpsku bibl.Zabelezio je 60 dela od 38 autora od A do M.Iako nepotpisani.Naslov dela.njegove napomene uz tekst svedoce o poznavanju strane bibl. Nazalost Magarasevic u tome nije dosledan.g.dok ostale grupe cine:”prozaici.Brinuci se za razvoj slovenske knjizevnosti.sto predstavlja napredak prema bibl.Iz pisceve biografije najcesce pominje samo mesto stanovanja i zanimanje.dajuci joj jos i biografsku dimenziju.mestom i godinom izdavanja.pre svega ruskih.g. jedinice.koji je podeljen u 4 dela. knjige ukupno 10 predstavljao po knjiz.vec ih i ne rasporedjuje na isti nacin.Posto je prvo navodio ime piscevo i ispod njega redjao dela.na autore koji su se odlikovali u “liriceskoj i povestvovalnoj poeziji za vremena Aleksandrova”.Magarasevic je kao prvi cilj svojih istrazivanja postavio popisivanje slavenskih spisatelja uopste.to se moze smatrati da je izdvajao odrednicu.opisati. opis.dok je u Ruskoj bibl.nego priustiti citaocu kompletniji bibl..g do Lureantskog kodeksa 1377. .koja je kod ranijih bibliografa zanemarena.unoseci tako biografske elemente radi kojih ovaj pregled ima odlike bibliografije.nije imun na “skracivanje ili prosirivanje naslova”..Uz ime autora belezi povremeno godinu rodjenja i smrti.Pisac je zastupljen u bibl.prema. Najdosledniji i najpotpuniji opis je u prvom delu gde su potpisani najstariji pismeni slavenski pamjatnici.Novina i neobicnost koju je on.jer njegov opis ne samo da ne sadrzi uvek iste podatke. Izraziti slavenofil. postaje rodonacelnik srpske biobibliografije.klasiceski avtora prevoditelji.Uz ime autora stoji:”pisao je mnoge komedije i tragedije”. izdanja belezio je redovno.koji kod svih bibliografa toga vremena predstavlja osnovni.a ne u obuhvatu bibl. Ni on..u hronoloskom redosledu od Ostromirovog jevandjelja 1057.pojam za identifikaciju knjige.ali ne i stampariju.ili podatke o zanimanju.poput drugih bibliografa. on nastavlja i pregled ruske literature.pa su obuhvaceni i autori slavni u dramaticeskoj poeziji.kako knjigu treba predstaviti.knjizevnim zanrovima.I pored brojnih nedostataka on je ipak nastavio liniju srpske retrospektivne bibl.U drugoj i trecoj castici za 1825. podataka pruzena je samo opsta napomena.Mesto i god.Svoje “naznacenije” uredio je azbucno po imenima pisaca. U ostalim poglavljima formulacije su cesto uopstene i nedorecene.verovatno su autorsko cedo urednika Magarasevica.a zatim sva njegova dela. teorije i prakse.Magarasevic je ovom prilikom istakao biblioteke.koristeci strana iskustva.

Ispravljao je pogreske svojih prethodnika u vanrednim beleskama.prezime i ostali licni podaci izdavaca dela.Za danasnje bibl.po strukama.predmet obrade periodika. prilog.Orfelina.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju. On je bio na izvoru informacija. paralelno se razvija.Slavenofilstvo. dosta neuobicajen nacin opisivanja.zurnali i novine i to ponaosob ruski za god.Zahvaljujuci smesicama mozemo da pomerimo vremensku granicu pojavljivanja prosirenog materijalnog opisa dvadesetak godina unazad.Najzapazeniji rezultat njegovog publicistickog rada je “Srbska novina” ili “Magazin za hudozestvo.jer vec 1826.G. objavljivana je u Magazinu tokom 1838. u Vestima se nekad na prvom mestu nalazi ime i prezime autora.zna cak i gde se ciji rukopisi cuvaju.i sta koji pisac ima u rukopisu.a dobar deo srpskih pisaca i inteligencije je u njegovo vreme tamo prebivao. Bibliografe srpske poznaje do u detalje:P.bez obzira na to sto je tematski vezana samo za jedan naslov casopisa.ceski i srpski u sirem vremenskom zahvatu. 1824.bisernim izvorima istorijski korisnih podataka o knjigama i piscima. Osim toga.sada ih je bilo lakse pronaci pod imenom mesta u kome su stampane.sto potvrdjuje i podatak o ceni zabelezen u zagradama. teorija ovo pripisivala.recenziju ili preporuku za citanje.g.dok su ranije vesti o knjigama bile nabrajane bez reda.table ilistracija i dodatne priloge.Magarsevica.P.sto je.Svestrano obavesten. Zasluga Magarasevica.do prelaska u Srbiju je ziveo u Budimu gde je veliki broj knjiga i stampan.objavljenoj 1828.Od prvog broja Letopis u Smesicama javlja o ruskim. 31. stampano je “Soderzanie serbske letopisi ot godine 1825-1828.. koja obuhvata razdoblje od 1741 do 1839 god.U njegovo kuci su se okupljali knizevnici.nekad ime. Njegova bibl.Solarica. Bibl.Arnot je po zanimanju bio advokat.Mada u tome nije dosledan .u stvari.Treci deo rada u stvari je zanimljiv bibl.knjizestvo i modu”.kome je bibl.poljskim i srpskim knjigama.Arnot je napisao retrospektivnu bibl.g.”.Uz naslov originala casopisa u zagradi je zabelezen i prevod.on je ipak opis prosirio pre Milosa Popovica.za koju je smatrano da se kod Srba pojavila dosta kasno.P.g.a nekad naslov.kome je.intelektualci i omladina. ANTONIJE ARNOVLJEV ARNOT A.Sve do 1827.Magarasevic i rubriku Smesica u Letopisu znacajnije bibliografski uoblicava.njegovo interesovanje i za retrospektivnu i za tekucu bibl.iako najbolje poznaje Becku i Budimsku knjiznu produkciju.je u zacinjanju analiticke bibliografije.vidljivo je u ovom radu.nudeci cak i kratku napomenu koja je sadrzavala odjek ovih dela u literarnoj javnosti.g Magarasevic belezi i razlicitu paginaciju. i 1839.na cemu trenutno radi:belezi sve knjige koje su napisali Srbi ili su napisane na srpskom jeziku.prva analiticka bibliografija.Od cetvrte castice za 1827.A.Ipak.g.bez obzira gde su stampane.koje karakterise Letopis za vreme dok je on bio urednik.U njoj su imena pisaca i prevodilaca navedena samo za originalna poetska ostvarenja i prevode antickih pisaca.a ne monografije. u prvi plan izbija mesto izdavanja.poljski u 1822. je poceo malo neobicno:umesto uvoda ili bilo kakvog pristupa stampao je kao moto pesmu Sime Miltinovica Sarjlije-Srbsko spisateljstvo .format.g.g.U petnaestoj svesci.Analizirani su letopisi.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad . Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.koji je svojstveniji izdavackom ili reklamnom katalogu.sto je veoma redak slucaj.Safarika.Berica cak i Z.radio je kao publicist i profesor fizike u kragujevackom Liceumu.uze gledano.

citatom nekog knjiz.a zatim iza zareza podaci o njegovom zvanju.cine odrednicu.za razliku od svojih prethodnika. stranica. .jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.predstavlja 85 naslova za koje nije znao cak ni Stojan N.Ova bibl. -naslov je navodio dosta verno i kad skracuje cini to dosta korektno delo se moze prepoznati.i sva ona srpska dela koja su do tog trenutka izasla.objavljena u zemlji i inostranstvu.A.koje je zabelezio u 1839.kao i stampariju.format i broj strana.o godini rodjenja i smrti. sadrzava imena svih srpskih pisaca rasporedjenih po azbucnom redu.A.ili jos opsirnije.sve to objedinjeno. je retrospektivna.Vec u pocetku pokazuje sve osobine svoga rada: -odrednicu nije izdvajao za svaku jed. bi i pored truda Jovana Sterije i Drustva srpske slovesnosti. -belezi mesto i god.a poslednji Vuk Karadzic. Arnot je neogresivo zakljucio da su svi radovi iz ove oblasti pre njega nepotpuni i nedovoljno informativni i po kvantumu i po verodostojnosti podataka koje navode.potonula u nepravedan zaborav.mozemo zakljuciti da je retrspektivna.citatom iz piscevog proglasa za samo delo. u azbucnom redosledu i dragocena po svojo potpunosti. Vec iz ovih napomena jasno se vidi da je.dakle.nego je ispod piscevog imena redjao sva njegova dela.pozivom za dalje istrazivanje.Prezime i ime autora.sa bibl-kritickim napomenama.Da nije bilo izvoda iz ovog dela u Magazinu prva srpska naucna bibl. Njegova bibl. jedinicu najcesce stavljali u hronoloski poredak.podatkom o dodatnoj delatnosti pisca. ne samo da nije objavljena vec nije ni sacuvana te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskih pisaca.sireci opis cak i kritickom anotacijom.U 47 brojeva u drugoj god..kako je utvrdio Dusan Pankovic.podatkom o postojanju rukopisa i mestu njegovog cuvanja.ispod treceg slova prezimena autora navode se naslov knjige i tackama razdvojeni naredni podaci:mesto. Tokom prve godine izlazenja casopisa iz rukopisa je Arnot odabrao 191 srpskog pisca.sudeci po 5 naslova.godina izdavanja.u kojo ce se cesto naci i licni podaci o prevodiocu. izlazenja Magazina.ali znamo da njen stampani deo.po pravilu godinu i mesto rodjenja i vrlo cesto zanimanje ili zvanje piscevo.format knjige i br.U svom predgovoru Arnot je objasnio da njegova bibl.koji je imao nameru da stampa.s cijim je delima upoznao publiku. Poznavalac dotadasnjeg rada na srpskoj bibl.Arnot je popisao 62 pisca sa 195 bibliografskih jedinica.Arnot je uazbucio prezimena popisanih autora.a za jos 26 pisaca je upucivao na Dodatak. Redosled navodjenja podataka je nepromenjen za svaku jedinicu:Prezime i ime autora.koji su bibl. kriticara ili bibliografa.vec i.Bibliografska jedinica ne samo da je opremljena knjiz-kritickom beleskom.g.povremeno podatkom o posveti.Arnot je sire shvatao pojam srpske bibl.anotirana. Ne znamo koliko je knjizevno blago Arnot popisao u svojo neobjavljenoj monografiji.ali bi. -kraj piscevog imena obicno pruzi po neki podatak iz biografije autora .od kojih je svaki objedinjavao sva svoja dela. od Stojana Novakovica ukljucujuci u nju knjige o nama izdate van nasih granica.na sta je i sam autor skrenuo paznju. prerasla bi u tekucu da je Magazin nastavio da izlazi.pri cemu je prvi autor Teodor Avramovic. izdanja.

knjigospisom. Njegova bibl.kako je sve nazivao svoj bibl.ostale prazne.ispravkama i dopunama njegov.dok cetvrta sveska pocinje recenicom “Osmotrenije serbskago knjizestva po hronologiceskomu redu”.Pedantno belezenje naslova. rad.naziv grupe ili podgrupe.On je prvo napisao odeljak u kome je podelio gradju po klasama. nije nikada objavljena .knjigopoznanije.serbskom. sisteme i napravio je svoj sistem strucne klasifikacije (ucio od Vaplera. .a 5 je ostavio pod upitnikom. U samoj bibl.bibliotekom.ali ga nije kopirao) koji je mogao zadovoljiti prakticne zahteve. prepoznaju se dva rukopisa.sto ukazuje na strucni raspored (u prve dve sveske). Lukijana M.inace u upotrebi u Patrijarsiskoj biblioteci. gradje.ispisan.Grupe je zvao klase..sto predstavlja prvi pokusaj.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih.tacno datiranje. kao naucne discipline.Na trecoj strani prve sveske stoji “serbskaja slovesnost. do Dositejevog Mezimca 1818.korektno skracivanje onih predugih.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika. Oslanjao se i na druge bibl.pocev od Pavla Berica do Stojana N. bi sigurno uticala na buduce trudbenike na ovom polju.Musicki je svojim osmotrenijem.Klasifikaciju je sacinio sam i to je prva klasifikacija knjiga u srpskoj istoriji.32.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba.g.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.Grupe se u njegovoj klasifikaciji u nizu jedna iza druge bez ikakvog uzrocnog reda i medjusobnog odnosa.Njih je dao kao medju naslove u okviru rasporeda bibl.ova bibliografija nije mogla bitno da utice i usmerava razvoj srpske bibl. Ne samo da je celokupnu gradju sredio na 3 razl..U sadrzaju klasifikacije nije navodio nazive podgrupe.Grupe su obelezene rimskim brojevima i ta klasifikacija se kao sadrzaj u knjizi nalazi u obe sveske na pocetku. On iza sebe nije ostavio ni slova o teoriji i metodologiji bibl.Iz toga dalje sledi da je morao imati neki uzor ili se bar ispomagati necijom gotovom semom.katalogom.od kojih je jedan nervozan.U cistopisu na levoj margini rukom Lukijana M.brz u drugoj svesci.Posto su neke stranice na kojima je samo ispisano zaglavlje.arapskim brojevima.ova bibl. gradju je svstao u 16 grupa.Na prvoj strani trece sveske zapisano je “Osmotrenije serbskago knjizestva po azbucnom redu”.kod nas.Medjutim kada je prepisivac u cistopis preneo ovu klasifikaciju Musickom se zbog necega ucinila neprikladna i zeleo je da je dotera i izmeni.unakrsnog sredjivanja gradje.Kraj svake grupe na desnoj margini obelezena je stranica na kojoj su jedinice odnosno grupe.klasifikacija je svedena na 11 grupa. LUKIJAN MUSICKI Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl. nacina nego je u okviru svakog vidno istakao i hronolosko i strucno obelezje svake jedinice.u okruglim zagradama. Nestampana. Svu bibl.u kome je primenjena klasifikacija bibliotekara Vaplera.razdjeljena po klasama jaze sut”.a neke od njih imaju svoje podgrupe.bibliografijom. Da je objavljena.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.moze se zakljuciti da je prvo srocio sistem klasifikacije pa onda rasporedjivao raspolozivu gradju.ali je zato strucno na najbolji moguci nacin prakticno ostvario jednu bibliografiju.g.

ali je kao “uvod u proucavanje svih pitanja o Slovenima” znacila mnogo za slavisticku nauku.g.kao i kod Arnota. i dao periodizaciju srpske knjizevnosti.Budimu.I starije i novije. Van Pregleda Safarik je opisao jos 17 srbulja. knjige nije uvek opisivao po svom iskustvu.Magarasevic.ali njihova dela nije naveo. Knjige unesene u Pregled najnovije… u najvecem broju je ispravno datirao i opisao po svom ustaljenom postupku.koje je on stao vredno pribirati.g.rukopisa i drugih raznovrsnih istorijskih dokumenata. tako opisane.I ovde. u Budimu knjigu.On je zeleo sto iscrpnije obavesti javnost o stanju u srpskoj knjizevnosti. Dakle predmet njegova interesovanja ne bi se reklo da je bibliografija.Odusevljeni slavenofil.g.onda ih je verovatno belezio prema obavestenjima ljudi u koje je imao poverenja.U samoj skoli zatekao je knjizevnika Milovana Vidakovica mladog i sposobnog Georgija Magarasevica.g.g.Sve to je vezalo Safarika za ovu sredinu u kojo se zadrzao do 1833.da navede sve knjige koje se vezuju za ime jednog autora bez obzira da li je taj delo napisao ili samo preveo.jer svaka knjiga ne predstavlja i posebnu bibliografsku jedinicu. Posle 7 god. takodje i mesto izdanja.skracuje naslove.proucavati i objavljivati.Istorija nije mogla da zadovolji potrebu za saznanjem o istini istorijske proslosti Slovena.g. Delo je znacajno vise po svome uticaju na razvoj nase istoriografije nego po novim istorijskim istinama koje je donelo.Na prethodnim stranicama Istorije.kao i Arnot kasnije.Zbog toga ovaj njegov Pregled najnovije srpske njiz.ni hronoloski ni abecedno.jedno veliko Vlasko jevandjelje iz 1512. i nema osobine bibliografije. ne stice se utisak da je pisac i video sve knjige koje je opisao. I Safarik je.kao i u vecine nasih bibliografa. dolazi u Novi Sad posto ga je patronat Gimnazije izabrao za profesora i direktora skole.u dvadeset trecem paragrafu doneo je bibliografiju najnovije srpske knjizevnosti “Pregled najnovije srpske knjizevnosti”.Na kraju spiska su imena jos 45 nasih pisaca.g.Musicki i G.U trecem odeljku prvog dela svoje knjige.originalna i prevedena.knjizevnik i predani vaspitac.ne moze se govoriti o odrednici u pravom smislu reci.a u blizini i ucenog Lukijana Musickog. i Orfelinov Plac Serbije iz 1761. Najveca mana ove bibl.a tu su sigurno spadali L.Vrlo siroke osnove.Pregled nije sredjen po bibliografskim nacelima.zeleo da predstavi rad pisaca.tri cirilicne knjige koje su stampane u Oficini Vicenca Vukovica iako nisu srpske.belezi obavezno samo godinu i mesto izdanja i format.Gramatiku Meletija Smotrickog iz 1755.Safarik je prikazivao srpske rukopisne i stampane knjige izdate pre 1742.33. Bibliografski opis dela je vrlo siromasan:pod piscevim imenom navodi sva njegova dela.Veneciji i drugde od 1764-1825.U njemu su opisane nase knjige stampane na srpskom jeziku u Becu.dosao je u Novi Sad kao ucen mladi covek.pre i izvan Pregleda najnovije srpske knjizevnosti. Karlovacki krug. PAVEL JOZEF SAFARIK Godine 1819.zatim Zefarovicevu Stematografiju iz 1742. Iz ove njegove bibl.tamo je za one prilike postojala i dosta bogata Mitropolijska biblioteka sa dobro uredjenim snabdevanjem ucenim delima i tadasnjim najboljim casopisima. je skracivanje naslova.U Sremskim Karlovcima je vec delovao tzv.vec po hronologiji pisaca i to ne bas dosledno.Slovak rodom. boravka u ovoj sredini izdao je 1826.g. Na njegovu odluku da se duze zadrzi u Ns svakako su uticale i biblioteke fruskogorskih i backih manastira sa obiljem knjiga.nego srpska kultura.pa je zanemario precizno . U Pregledu je naveo imena 69 srpskih pisaca i opisao 159 njihovih dela.

a potom po alfabetu.cime je.u kojo su cesto “za jednu knjigu javljeno.bibl i upravnik Nar.Novakovic.sadrzinskim karakteristikama. interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njen je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini vise vredi”.Od zapisa u ranijoj periodici. imao u rukama.vec i prevedenog dela.uglavnom bibl. Retrospektivna bibl.Novakovic. srpske i hrvatske knjizevnosti.odmerenog.v.buduci bibliograf.slozenu po hronologiji.Novakoviceva bibl. . Ranije bibl.Novakovicevo je osnovno ubedjenje da publikacija treba da bude vidjena i savesno opisana. Vestima o domacoj donosi i one o stranoj beletristici. Prestavsi sa uredjivanjem Vile.za zivot jedne knjige i sveukupnu bibl. radovi nemaju znacaj naucnog rada prvog reda.Vilu i Maticu istaci S.a ciju je vaznost.bibliografsko belezenje knjiga.u kojoj je u mladim godinama objavio najvise svojih priloga kao sekretar Srpskog ucenog drustva od 1867.izdvajala se od slicnih pregleda u onovremenoj periodici.Sudeci po tome da listove kritikuje za nesavesno preuzimanje neproverenih i ishitrenih podataka.grupisanje novina i kalendara nezavisno od monografija.objavljivao je u Glasniku srpskog ucenog drustva 1869.i to ne samo po svojim formalnim vec i sustinskim.doprinosio i izvesnom iako skromnom.jer se poslu bibliografskog belezenja. shvatan je sire nego sto se to danas cini. STOJAN NOVAKOVIC U vreme kada su u Evropi izlazili brojni listovi pokrenuti. knjiz. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.knjiz i nauku pod imenom Vila. koju je zabelezio. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.koji nisu razresavani.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane.a bibliotekar Nar.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre. svoje radove.u Beogradu. 34. sadrzale su neretko i vrednosni sud o delu. i diplomata Stojan N.njima srodan.g. istakao tek S.pristupalo “sa planom”. u 19.:”Bibl.g..koje opis neizostavno treba da sadrzi.a deset je propusteno bez reci” odskakala je najvise po pomenutim Novakovicevim komentarima kojima se korak po korak izgradjivala teorija bibl.Muzeja od 1872.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”.Ova bibl.uz objave novih naslova belezio i licno vidjenje.Odrednicu su cinili prezime i ime autora.ili inicijali. pokrenuo je.i s namerom da oglasavaju novosti u slovenskim knjiz.g.nije svaku knjigu.prirode.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog. jedinice.Iz njih se postupno definisao i krug elemenata.kako ce to kasnije za Sedmicu.Tada on jos uvek ne poznaje dobro srpsku knjiz.u Drzavnoj stampariji.Upredo sa knjiz.Redovna rubrika u ViliBibliografske i ostale vece i manje knjizevne beleske.donosi i izvesne vazne novine.ako je predmet razmatranja bila bibliografija.g. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl.kao i po dopunama preuzimanim iz zagrebackog Knjizevnika i novosadske Matice ili iz lista Bosiljak.ali je tek Novakoviceva uzgredna beleska u Vili ukazala na sirinu njenog predmeta:”Bibl.list za zabavu.On je tu.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.. Njegovi pocetni bibl.izmedju ostalog.narocito podatka o izdanju.On je u Glasniku objavljivao i tekucu bibl.Danicu.povremeno naslovljavane samo kao “Knjizevnost”.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije.naglasavale znacaj zapisivanja svake nove bibl.teoretskom uoblicavanju.

sa 1143 dela). Julius Pechold.doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu.a zastarelosti prirucnika u stranim okvirima.Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.Arnot.kao i pisac kratkog pregleda srpske bibliografije od Lukijana Musickog do njegovog vremena.Danicica.a istovremeno je drugim (sitnijim) ciframa pokazao koliko je dela stampano u svakoj pojedinoj godini.g.do navodjenja glavnih vrsta bibliografije i isticanja osnovnih metoda koje je primenio u njenoj izradi. kao svojevrsne knjizevne statistike.Solaric. On je bio jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih teoreticara biblografije. sa 1246 dela). za noviju knjizevnost.Za pisanje Istorije on se mogao ugledati na Safarika. -Spisak imena pisaca koje se pominju u ovoj knjizi. Pipina. opisa.U deset tacaka ovoga predgovora on je dao za svoje doba veoma savremene poglede na karakter.sto redovno i savesno naglasava u napomeni) u oblasti knjizevnosti i bibl. Redjajuci publikacije prema vremenu izlazenja.On je tako doneo: -Pregled po strukama knjizevnosti i nauke. je slozena po hronoloskom principu.preko pobrojavanja raznih stampanih formi koje ona obuhvata svojim popisom i novijih srpskih bibliografskih tokova.uspostavljao je glavnu i kontinuiranu brojnu oznaku bibliografskih jedinica.funkciju i smisao bibliografije uopste.rasporedjenu hronoloski.za sastavljanje bibl.” Taj rad je pisao kao nastavnik gimnazije.Safarik. za noviju knjizevnost 1741-1867.Andric. se nalaze i brojne anotacije.istarzujuci fondove Narodne biblioteke.zahvaljujuci njegovoj hronoloskoj sistematizaciji Pavel Apolonovic Rovinski razlikuje 3 peroda srpske izdavacke delatnosti: -od 1741-1832 g kada su srpske knjige stampane iskljucivo u austrougarskim zemljama i drugim mestima izvan Knezevine Srbije (91 g. -Gde je koja godina i koliko broji svezaka. prethodnici su mu malobrojni Musicki.svestan oskudice ovakvih knjiga u nasim.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.” (1871). -Imena istorijskih lica.predano proucavajuci principe naucnog rada u bibliotekarstvu.Ti i jos neki elementi sadrzani su u znacajnom predgovoru koji predstavlja i Uvod u Srpsku bibl. -najzad poslednjih 11 g.Danicic) bar kad se ima u vidu celovitost i obim njegovog poduhvata.Koristeci teorijska i istorijska saznanja strana (kao eventualni uzori mogu se istaci nemacki teoreticar bibliotekarstva i bibliograf.Pregled po strukama izvrsen je na osnovu glavne klasifikacione podele na cetiri osnovne skupine: . sa 816 dela).danski naucnik Kristijan Molbeh.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije.Spasovica.ruski bibliografi Kepen i Sopikov) i domaca (Danicica sledi u formi bibl.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela. Njegova bibl. naznacavajuci niz originalnih shvatanja-od definicije bibl.a Safarika u podacima o starim i retkim knjigama.U bibl.Jagica. -Imena knjiga bez imena pisceva ili bolje poznatih po imenu.pripremajuci drugo izdanje “Istorije srpske knjiz.izdavaca i ostala koja se osim knjizevne radnje pominju u ovoj knjizi. predstavlja stalan rast broja knjiga bez ikakvih oscilacija (11g. -drugi od 1832-1857 od ucesca Bg i Ns u toku koga se srpska knjiz razvija slabo i neravnomerno oscilirajuci izmedju napredovanja i opadanja (25g.

koji po onome sto jesu.U tako naslovljenoj rubrici objavio je nekoliko natpisa iz manastira Krusedola.broj strana.izdat 1536.ukazao na izvore koje je koristio. U ovom predgovoru je objasnio i razloge zasto je za popisivanje uzeo noviju srpsku knjizevnost i zasto se vremenski ogranicio na 17411867.mesto i godina stampanja.opisao ih. Posebnu paznju pridavao je beleskama(anotacijama) uz bibl. Da njegov rad nije bio plod prolaznog zanosa svedoce njegovi radovi u “Pestanskobudimskom skoroteci”.One su sadrzavale pominjanje nekih izvora za odredjenu publikaciju.isticao koliki je znacaj pojedinih elemenata u bibliografskom opisu tekstova.mesana izdanja.Branko Musicki (dodate 62 bibl.Format i tiraz nije belezio. On predstavlja prvo casopise:Letopis Matice srpske i Vrazovo “Kolo”.zatim kriticke i polemicke napise koji su se ticali popisanog teksta i sl. principe.stvarni naslov.pa joj je zato i dao prednost u vlastitom bibl. nadilaze izvesne greske u opisu koje su kasnije ispravljali i dopunjavali Djordje Rajkovic (343 nove bibl.g. 35.Tada jos bibl.Ono sto je Milos Popovic zapisao u svesci za 1841.a medju njima i jedan Minej.pouka.On je inace smatrao da je starija srpska knjizevnost bolje izucena i da je vreme da se nastavi sa pojedinacnim i detaljnim istrazivanjima.koje odgovaraju tadasnjim teorijskim principima o klasifikaciji nauka i umetnosti.Knjige je belezio onim pismom kojim su i stampane. delo je iznenadjujuce veliko i u istoriji srpske bibl. U tom smislu se drzao principa o doslovnom prenosenju podataka koje daje sama publikacija (autor.a osecao je i potrebu za razresavanjem inicijala i pseudonima. Jedinice) Dusan Djermekov (jos97 radova).Beleska mu je nesto bolja.nisu predmet bibliografije. .godiste i broj sveske i knjige.U okviru njih formirao je vise grupa i podgrupa.umetnost.pisana je ozbiljno i studiozno. je formulisao bibl.Njega zanimaju starine koje se nalaze jos jedino po manastirima.1842.g. Celovitost i jedinstvenost bibl.To se npr. Razlozi su jednostavni i za njega opravdani:na raspolaganju je imao biblioteke novijih knjiga (u Beogradu).).g.g.Vladimir Krasic (38 jedinica u oblasti narodne knjiz).a popisivanje starije knjizevnosti trazilo bi putovanje u ona mesta gde se nalaze odredjene publikacije cime bi se posao oko ovog perioda samo produzio.naslova anonimnih publikacija i istorijskih i neknjizevnih licnosti. jedinicu. Prve radove iz oblasti bibl.ime urednika i izdavaca. koja nije izlazila stalno.stamparija.autenticno pismo i pravopis).Kao vrstan bibliograf je u teorijskim odredjenjima.Opis casopisa je bogat. opis knjige mu je vrlo slab:sem formata ne pruza ni jedan drugi podatak o knjiz.g.osporavali i dopunjavali.U istom manastiru nasao je i tri stampane knjige. radu.ponaslov.naziv casopisa.Stojan N.odnosi na hrvatske publikacije koje nije obuhvatio jer bi to iziskivalo duzi boravak u Hrvatskoj sredini. Jed. objavio je u Backoj vili 1841.Marko Krecarevic (37 jed).nauka. predstavlja zanacajno dostignuce.Takav slucaj nije sa novijom literaturom. od nazivom Bibliografija najmanje je to.On je obrazlozio is svoju izradu registara imena pisaca.Njegovu monografiju su kritikovali.Ljubomir Stojanovic koji je uglavnom ukazivao na nepotpunost podataka. MILOS POPOVIC Rodjeni brat Djure Danicica.Njegovo bibl.

koje je prosirivao i zahvaljujuci licnim kontaktima ili preuzimanju iz drugih casopisa.veoma retko Knjizevne vesti. Materijalni opis knjige je detaljan.daje tacan podatak o ilustracijama.kao i zbog tacnosti i doslednosti u navodjenju podataka.a katkada.u ime ilirske uzajamnosti.Zelja da knjige budu prikazane u cenjenim. ce njegov opis postati sadrzajniji.a svoju primedbu.a zatim Nove knjige ili Nova knjiga.Od sirine teritorije na koju je casopis stizao i od njegovog ugleda u drustvu zavisio je priliv publikacija.s puno prava moze da ponese ime tekuce bibl.okrece se pracenju tekuce izdavacke produkcije.ponekad i na madjarskom i nemackom jeziku.a nekad pruza citaocu sasvim obicne.odmah iza podataka o odgovornosti.nazvao bibliografijom.nije uspeo da stekne siroku citalacku publiku i svojim literarnim rubrikama ostavi dubljeg traga u srpskoj knjizevnosti.imenom autora.Gornje polje bibl. je dakle rekomendirana tekuca bibl. iako je svoj prvi rad ove vrste samouvereno.Znacajno je naglasiti da su opisivane samo one knjige stampane na stranim jezicima koje govore ili o Slovenima ili samo o Srbima.ali znacajne vesti o upravo objavljenim monografskim i periodicnim izdanjima.izdavace.U okviru bibl.cak jedinim casopisima navodila je urednike. On je vodio racuna o koncepciji lista.Sve rasplozive podatke Popovic je preuzimao sa naslovne strane. 1843.o citaocima od kojih sve nije interesovala bibl.vec povremeno samo U.Napomena kojom je snabdevena svaka jedinica.Svoje bibliografske priloge on nije potpisivao punim imenom i prezimenom.i u Hrvatskoj.sto je apsolutna novina. U Podunavci.prosecno svake druge nedelje po jednu knjigu.najcesce o pismu izvornog teksta.U njemu se. Ove preglede i vesti treba razlikovati od bibliografije objavljene u ovom listu.ili stamparijom.kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno (stampano kurzivom) od cesto bogate napomene. .a kao stalnu rubriku uvodi Knjizevna izvestija.svake subote.pa je tako ukljucen i uporedni naslov.U tom periodu.pa je davao toliko koliko je trebalo da zadovolji znatizeljne i da udovolji svojoj obavezi i svojoj licnoj teznji da utice na knjizevne i kulturne tokove srpske i i srpskohrvatske.Popovic se sada ne usudjuje da svoje nove pokusaje na tom neobradjenom polju nanovo tako imenuje. Od tada redovno.autore.jer objasnjava nedorecene podatke iz osnovnog opisa. Popovic donosi malobrojne.Sada ih opreznije naslovljava Knjizevna izvestija.ili prikaz novih knjiga. Popovicev popis knjizevnih novosti.jos cesce ih je ostavljao nepotpisane.g.Zbog aktuelnosti vesti. dodatka Srbskim novinama.a nekad i o propratnoj gradji. ili Urednik.zahvaljujuci tome i Popovic je mogao odrzavati obe rubrike.Selekcija koju je vrsio bila je uslovljena ideoloskom i kulturnom koncepcijom lista.donosio je u malim zagradama.Cesto je formalnog tipa. su belezene i knjige na ruskom.povremeno je sadrzinska.njegove Knjizevne vesti s pravom mogu biti okarakterisane kao tekuca bibl.poljskom.popunjava na smenu dve rubrike “Pregled literature” i “Knjizevne vesti”.mada je bio informativno glasilo za srpsku kulturu.vrlo je opsirna.mestom izdavanja i izdavacem.ceskom.pocevsi od broja 14.On je opisao 119 knjiga.sa naslovom.Njegova bibl. U ovom casopisu jos od prvog broja.savesnosti i ozbiljnosti s kojom je pristupao obradi svakog novog naslova.kada belezi izlazak iz stampe Francuskog bukvara.ali ne i pretenciozno.ali korisne savete o nacinu na koji knjigu moze nabaviti i po kojoj ceni.najcesce u Beogradu.ili stampare da im ih posalju. U Podunavci.razdvaja rimska od arapske paginacije.mozda.Opis prosiruje svim podacima koje mu knjiga nudi. opisa bez odrednice.ili.

Invertovani red reci naglasen je zarezom.ukoliko je naslov pocinjao neutralnim recicama ili pridevima.DJURO DANICIC Organizovano i institucionalizovano bibl. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.U opisu je preslikana naslovna strana.sto je praksa.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane. moze se istaci njegova uloga u formiranju perspektivne bibl.Na inicijativu sekretara Mise Cenica.koja je ranije najcesce bila skrivena. Od dobro osmisljenih.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”. 36.Djuro Danicic radi bibl. se u 19. sacinjen u Varsavi od strane Petra Dobrovskog (prenoseci njegove stavove bez ispravki i komentara).za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.1857.Karlovcu.prema teritorijalnom principu.g.da predstavi sadrzinu casopisa uz tacno navodjenje strana.1844.Ovakvu formu bibl.)Srbske knjige godine 1857.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja U propisnoj ustrojenoj bibl. opisa i cine je prezime i ime autora/prevodioca. opisa je od Djure Danicica preuzeo Stojan Novakovic.dok su podaci koji se na njoj nalaze.iz koga je mogla biti izvucena i karakteristicna rec.pod kojom se . koja je objavljena u Glasniku..1843.Dodati si takodje i podaci o: -formatu -broju strana -ilustracijama Napomena je imala namenu slicnu danasnjoj:da objasni odakle je preuzeto ime autora.Na osnovu pregleda u broju 41 .1858.savesno uredjivana.smesteni u uglaste zagrade.ukazujuci i na njihovu sadrzinu.u stvari. za godine 1856. . razvrstava knjige i periodiku koja ce tek biti stampana u Zagrebu.cesto neprecizne i netacne u opisu.on. 2.krio pregled najnovijih knjiga ruske literature od 30.obavezno imenica. koja je: -unutar hronoloskog.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba. avg. Danicic je bibl.znatno se razlikuje od prethodnih.prvi put tako i naslovio. odrednica.izvucena je iznad bibl. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.ali neostvarenih pocetaka. Na osnovu dopisa koji je primio iz Zagreba.kojoj se kasnije priklonio i Stojan Novakovic..g.g.jula do 10.a za anonimno delo i casopis naslov.1858.On ce naciniti prekid u objavljivanju svoje bibliografije kada je ustupio prostor novoj rubrici Korespondencija.Zadru i Rijeci.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.

one ocigledno . veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl. Istim rukopisom kojim su popunjene sve sveske.bibliotekara.koje su zahvacene bibliografijom.Cvijanovica.O organizovanom bibl.ili bibl.bibliografija.Sevica.Kada je .g. -Radnici na bibliografiji.a na pocetku 20. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine.Kako se spisak nigde ne zavrsava tackom.37.”.ciji su naslovi pisani jezikom i pismom originala.knjizarskih kataloga.casopisa. do 1905. PAVLE POPOVIC Delo Stojana N. -Sta treba pregledati. radu ostale su da svedoce.bibl.Sakupljena gradja.i to popisom biografija. Na drugoj stranici prve sveske stoji naznaka:”poceto u zimskom semestru 1904.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica.cije su objavljivanje omele ratne prilike. Dnevnicku pedantnost potvrdjuje i uredan skup signatura na ukupno 45 strana.spiskova i bibliografija. Osim prethodno pobrojanih kataloga.g. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika. na Filozofskom fakultetu.Zavrsni pasus za svaku godinu cini rubrika Pregledani listovi. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.kako je naznaceno u naknadno upisanom naslovu.edicija..Ukupan broj kataloskih jedinica u svakoj godini odlican je pokazatelj ozbiljnosti ovog poduhvata.ili fondove biblioteka mu je potpunost i tacnost uskracena.Prvih 76 numerisanih stranica potvrdjuju Popoviceve reci. pominje se Pokusaj za bibl.Ispod naznake godine zabelezena su imena radnika na bibliografiji.Stajicev katalog.a ispod njih naslovi listova.broj nacinjenih bibliografskih jedinica i spisak naslova pregledanih listova. nije bio okoncan.nije bio sveobuhvatan.Pravnu bibl. studenata bio je zametak osnivanja Bibliografskog instituta 1920.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.koje predstavljaju nastavak prve knjige.o kome nema detaljnih podataka. Saznanja sticana redovnim pracenjem periodike dopunjavana su i uvidom u kataloge Novosadske gimnazije.ukazuju na publikacije pregledane u pojedinim bibliotekama.vec zarezom.Na samom kraju je popis 11 skracenica koje se u bibliografiji upotrebljavaju. Pavla Popovica.jer po jedan list predstavlja jednu godinu od 1868.uz prethodne dve.koji.za period od 1868.u kojoj je popunjeno samo prve cetiri strane.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu.pruza nesto celovitiju sliku ovog zamasnog projekta.zabelezeno je na jednom papiru i metodsko uputstvo o radu na bibliografiji. Andra Djordjevica kao i spiskove izdanja Kona. Uz imena saradnika na bibl.g.koje je svaki od njih analiticki obradjivao.uz koje su zabelezena imena saradnika na bibliografiji zaduzenih da ih pregledaju.ili tacka zarezom.potvrdjuje da rad na bibl. Rad na retrospektivnoj bibl.Tek treca sveska Radnici na bibliografiji.njegovih kolega.bez obzira na namere svojih tvoraca.Matice srpske.katalog Narodne bibl. navedene su godine kada su se u taj posao ukljucili.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene: -Opsta bibliografija..Na dva mesta u opstoj bibl.klasiranih u cetiri rubrike.ali je uvek belezio za koje naslove.izvestaja.Tome u prilog govori i sveska Sta treba pregledati.pri kraju sveske navedene su i Pregledane biblioteke.g do 1905. Crne gore.

nakon vise od 100 g.Takodje se istice da su ranija bibl. Kad od ovih jedinica odbijemo 5 fiktivnih ostaje stvarno 408. prema nepotpisanoj napomeni izdavaca.sve su verodostojno utvrdjene.sigurno nije mislio da ce gradje Srpskog seminara svetlost dana ugledati tek u okviru “Srpske bibliografije 1867-1941. rada koji se ticao popisa knjiga 18. GEORGIJE MIHAILOVIC Sacuvani podaci.a zastarela u nacinu bibl.a zatim je pomenuo izvore kojima se sluzio.da bi onda podrobnije istakao principe na kojima je radio svoju knjigu..48 nije vidjeno.vek.Safarika.on je istovremeno iskazao respekt i duzno postovanje za njihovo bibl. obrade.dela (Safarika i Novakovica).da njegova knjiga sadrzi sve poznate stampane knjige i objave 18. literature. Iako nije bezao od kritickog odnosa prema svojim prethodnicima.Zato se i duze osecala potreba da se uradi nova i savremenija bibl.a uz smernice Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.vidi se da je ovo delo bilo zamisljeno kao prva knjiga srpske retrospektivne bibl. koju je pripremala NBS. Posebnu ulogu imao je Miras Kicovic kao glavni redaktor koji je znatno upotpunio i ispravio opise knjiga.S. stradala je i gradja za bibliografiju. Srpske akademije nauka.v.kako svedoci sam autor. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18. i one cine ukupno 413 bibl jedinica. radove Lukijana M.Mihailovic je smatrao ispravnim da te knjige unese u svoju knjigu (to je osnovna zamerka ovoj knjizi bibl kritike).U bombardovanju Srpskog seminara 1914.bibl.i G.Novakovica kojima se pored ostalog sluzio prilikom izrade Srp.veka.u izdanju Narodne biblioteke Srbije.G. 38.koju je po zgaristu pozrtvovano i savesno sakupljao Pavle Popovic.kao i od navodjenja konkretnih njihovih gresaka.Isto tako je pokazao i izvanredno poznavanje ruske i madjarske bibl. Srbije za period od pojave prve srpske stamparije u 15. delo.Mihailovica.veku do 1944.ukljucivani su postupno u retrospektivnu bibl.Mihailovic je detaljno analizirao bibl.veka. 2..na inicijativu Drustva bibliotekara Srbije. .g”.v.g..)18. On kaze.Pavle P.4 sumnjive jedinice unete su samo radi evidencije za kasnije istrazivanje. 4.izradjuje Narodna bibl.obrade.Od zaista objavljenih 408.koju je obrazovao Savet za nauku i kulturu NRS.zapoceta na podsticaj Instituta za proucavanje knjiz.ali sem 4 jedinice.a i po savetu dr. ovo napisao.U svom predgovoru posebno naglasava da je Safarik jedini u srpsku bibl uneo i knjige rimokatolickih Srba i drugih Slovena stampane brzopisnom cirilicim.koje su svojevremeno sakupljali Pavle Popovic i njegovi saradnici.)od prve stampane knjige 1494..g.u kojima je takodje nalazio neke izvore za svoju bibl. veka” G. Koju u godinama nakon II Svetskog rata.koja su obradjivala isti period.koja je . Petra Kolenovica. U dosta opsirnom i vrlo konstruktivnom predgovoru za ovu bibl.G.u svom predgovoru.saobrazivsi ih principima bibl.Na osnovu njegovog primera.Mihailovic je najpre dao kratak pregled srpskog bibl. do kraja 17. 3. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1. Srpska bibl.)1801-1867. veka.)1868-1944.18.18. novih istrazivanja postala oskudna sadrzinom.

kalendari. knjige 1868-1944.U ovom predgovoru Mihailovic objasnjava koju gradju bibliografija obuhvata: 1.nepotpunih imena.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela. izvora. 18. 3. b)prevode stranih pisaca na jednu od varijanti tadasnjeg srpskog knjizevnog jezika.samo ako su izdate na crkvenoslovenskom ili napred navedenom jeziku.a stampane crkvenom.g.80-90 %.sistematizacija gradje (hronoloski). koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.strucna pitanja.Anotacija se sastoji od ukazivanja na jezik i pismo publikacije.proklamacije i dr. 39.G.P. i anotirana.To je.naredbe.Savet za nauku i kulturu Srbije doneo je 19. i ispravki Djordja Rajkovica.SRPSKA BIBLIOGRAFIJA:1868-1944 “Srpska bibl.Mihailovic je obogatio srpsku bibl.s druge pak.)katalozi nasih knjiga izdavanih od stamparija 4. radjena je iskljucivo de visu.g postavljene su osnovne smernice rada i .inicijala. odluku o formiranju Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.nije primereno naucnoj bibliografiji.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.)jedan prevod srpskog pisca na ruski jezik Temeljno i pregledno Mihailovic u predgovoru bibl.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.18.novine. za 200 novih jedinica.Musickog.Potpunost ove bibliografije je.zbog cega je ova bibl. veku putem stampe objavili na bilo kom jeziku: a)originalna dela srpskih pisaca.narocito dostupne arhivske gradje.imena koja se javljaju u tekstu jedinica i literature.Stojana N. gradjanskom ili brzopisnom cirilicom d)privilegije stampane o trosku Srba na latinskom jeziku.kao sto su skolske knjige.najvazniju literaturu i skracenicu biblioteke u kojo je knjiga sacuvana. Lakse snalazenje u bibliografiji omoguceno je unakrsnim registrom odrednica.Safarika.istorijske i teorijske dileme.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji. je u pripremi.Izvesna skracenja u opisu (narocito naslova) uvedena su zbog ilustrovanja teksta naslovnom stranom knjige.mada to.drustveni kontekst.sopstvene nedoumice i uticaje recenzenata i izdavaca.objektivna i znalacka analiza bibl.a stampane crkvenom ili gradjanskom cirilicom.bez obzira na versku pripadnost.jula 1954.kako kaze Miodrag Zivanov.nacin opisivanja gradje.Novakovica.izvestaji akcionarskih drustava 2. e)sva ostala nasa izdanja u 18. objasnjava obuhvat.v.s jedne strane.zakoni.sanitarna uputstva.osnovne izvore i svoje uzore i prethodnike. jedinica i potpunosti bibl.)Sve sto su Srbi u 18.karaktera bibl.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu.Od jula do oktobra 1954.sadrzaj knjiga.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.proklamacije.pseudonima i anonima. Na neposrednu inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom. c)knjige za crkvene potrebe i versku pouku.kao:skolske knjige i skolski izvestaji.)Izdanja drzavnih vlasti za upotrebu i obavestenje Srba.U odnosu na S.Ova bibl.kako ne bi doslo do dupliranja. L.kako kaze Mihailovic.veku stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.

Odrednica je uvek pisana latinicom.)1801-1867.a osnovno pismo je cirilica.koja okuplja gradju od 1928-1932. za 1938.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.kojima ce se pridruziti i indeksi po drugim kriterijumima.preciznim i pouzdanim imenskim i predmetnim registrom..g.sto je i razumljivo s obzirom da taj period gotovo uopste nije bibliografski pokriven.jula 1960.g.).). teritorijalni princip kombinovan je sa nacionalnim.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.g.4.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3. opremljena je sveobuhvatnim.bibl.g.odnosno njeno bibliografsko odeljenje.g..20.teritorijalni princip sada ima prevagu.pretezno primenjivanog tokom 19. Za izradu ove bibl.vek. do kraja 17. 40.)1868-1944. 3.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.)Pojedinacne doprinose tekucoj bibl.izvrsena periodizacija prema kojoj bi srpska retrospektivna bibl. (u radu Godisnja bibl.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6. 2.g. stigne do redovne tekuce bibl. Za razliku od jezickog principa.u zelji da predstavlja celini sa retrospektivnim bibl. bila podeljena po hronologiji na 4 dela :1.Miodrag Zivanov (od 1960. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.TEKUCA INSTITUTA BIBLIOGRAFIJA JUGOSLOVENSKOG BIBLIOGRAFSKOG Zelja da se od retrospektivne bibl. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1. veka. drugih jugoslovenskih republickih zajednica.)od prve stampane knjige 1494.Na njenoj izradi su angazovani:Milena Nikolic (od 1955.kao priloga Glasnika knjizara od 1934-1935.sto je dovelo do ponovnih istrazivanja istih biblioteckih fondova i sagledavanja onih koji prethodno nisu bili obuhvaceni.g.Od 1969.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.) Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl. i Glasnika Narodne bilioteke za 1940.g.ali sa pomenutim odstupanjima.g.cemu je ustupak bilo i formulisanje latinicne odrednice i istih pravila opisivanja radi ujednacavanja bibl.2. 1945.Raspored gradje je abecedni.) i Zivorad Jovanovic (Jugoslovenska bibl.a svaki tom ce sadrzati i 2 osnovna registra:autorski i predmetni.g.pismo ili nacionalno poreklo autora.zaduzenog za izradu .g.tada je samo delimicno ostvarena kroz mesecne sveske Jugoslovenske bibliografije.Predvidjeno je da bude objavljena u 20 tomova. opis je dat pismom originala. pruzili su Bosko Veljkovic (Prilog bibl.veka.g. Odluceno je da se najpre pristupi obradi knjiga iz poslednjeg perioda (1868-1944). Svaka sveska bibl.)18. knjiga i periodika stampanih u Jugoslaviji u 1940.).g).kasnije i Ksenija Lazic i Jelena Jelic (od 1964.g zadatke Komisije preuzela je Narodna biblioteka Srbije.

vremenom pored originalnog naslova knjige unece se i prevod tog naslova.registraciona..ova tekuca bibl. Takodje. 41..Institut objavljuje bilten stranih casopisa sa prevedenim naslovima clanaka.tekuca.BIBLIOGRAFSKI INSTITUT U ISTORISKOJ DIMENZIJI I DANAS Komitet za naucne ustanove.).g. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.da su finansijska sredstva bila vrlo skromna Bilten prinova izlazice sve do 1951. -Bibliografiju prevoda u SFRJ -i niz strucnih.bila je odmah prihvacena decimalna klasifikacija. sluzi i kao osnov za: .U pogledu grupisanja gradje u tim biltenima.retrospektivnih i medjunarodnih bibl. izradjuje samo na osnovu vidjenog materijala. .objavljivanje putem biltena prinova priliva stranih knjiga nabavljenih u beogradskim bibliotekama i izrada centralnog kataloga knjiga Srbije.ali treba reci i da je: -prvo. institut nije direktno zakonski regulisan. Od 1975.mada postoje godista za koja nisu izradjeni.g. izlazi i Bibl.a od 1965. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta.vec preko nacionalnih biblioteka. Na prvi pogledovo su bili konkretni zadaci. Zadaci instituta bili su:izrada specijalnih bibl.njena kompletnost zavisi od odgovornosti izdavaca i stampara u popunjavanju obaveznog primerka.a UNESCO-voj konvenciji od 1958. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949. Istovremeno.g.Kako se tekuca bibl.g. -za serijske publikacije.Autorski i predmetni registri sastavni su deo pojedinacnih svezaka.primarna i samostalna. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama. roto stampe i stripova.To odeljenje je imalo 4 sluzbenika koji su ada postali saradnici novog instituta (par meseci kasnije broj saradnika ce porasti na 8). Jugoslavije primenjuju se medjunarodna pravila za bibliografski opis svih obuhvacenih vrsta publikacij.personalnih.modifikovana varijantom sovjetskog bibliotekara Tropovskog.koji za Jugoslovenski bibl. u sistematizaciji gradje siroko prihvacena Univerzalna decimalna klasifikacija.nacionalna.brosure i muzikalije.kumulativno.tekuce (za knjige.kasnije i sam sadrzaj knjige.jer se u to vreme smatrala jedino ispravna praksa sovjetskih biblioteka.ili se objavljuju godisnje.da je broj sluzbenika bio nedovoljan za sve te postavljene zadatke.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.“Bibliografiju zvanicnih publikacija” u cilju medjunarodne razmene (prema Briselskoj konvenciji od 1886. a od 1971.Institut bio u neadekvatnim prostorijama -drugo.g.u tri serije: -za knjige.g. prerasti u Bibliografski institut Srbije.g.univerziteta i visoke skole Srbije imao je jedno odeljenje koje ce maja meseca 1948.Pred toga jedan broj honorarnih saradnika prikupljao je gradju za bibliografiju profesora Beogradskog univerziteta. u Bibl. -trece.g.

poduhvata angazuje po dva vrlo iskusna bibliografa iz Hrvatske i Slovenije.posao je bio olaksan.g prof dr. opis publikacija. Zbog svega toga se prionulo proucavanju svih relevantnih publikacija o teoriji bibl.g uredbu o osnivanju Bibl. koja bi strucno dala pregled nase tekuce izdavacke delatnosti.g.Prvi trobroj bibl.Taj trobroj.Uskoro Savezno ministarstvo za nauku i kulturu donosi u septembru 1949.Na kraju pristupilo se izradi pravila za bibl. Tekuca bibl.Posto se vec ranije odustalo od varijante Tropovskog.Bibliografskom odeljenju instituta bio je poveren najodgovorniji zadatak:priprema i publikovanje tekuce bibl.Direkcija za informacije FNRJ izdavala je u periodu 1947-49.razmena zvanicnih publikacija sa inostranstvom. Od 1952. za podrucje cele Jugoslavije.Godine 1949. broj sluzbenika Instituta je povecan na 17.cak se diskutovalo i o formatu i o boji korica. izadje prvi trobroj Bibliografije knjiga.a 4 na specijalnim bibliografijama:radnickog pokreta.Institut je izdavao i : -Bibliografiju Jugoslavije-(u petnaestodnevnim i msescnim sveskama)odnosi se na knjige.g. Pocetkom 1950. obrade.Od 17 sluzbenika njihov broj raste na 33.Na taj nacin je omoguceno da vec u aprilu 1950.brosure i muzikalije.istrazivanje i obradjivanje bibl.doneta uredba o obaveznom primerku po kojoj su izdavaci i stampari biliduzni da dostave Institut obavezan primerak svih svojih izdanja.od kojih je 9 radilo na pripremi biltena.pedagosko. gradje -izdavanje tekuce bibl.koja je bila primenjivana u Sloveniji i u mnogim stranim publikacijama(nasa varijanta UDK).vodeci racuna o svim fazama stampanja.g.koji su se rado odazvali tom pozivu. Borislav Blagojevic biva imenovan za direktora Instituta.za koji se znalo da ce morati bez zastoja teci u kontinuitetu.vodi se od 1950.Prvi koraci su bili i najtezi jer vecina sluzbenika tog odeljenja nije bila bibliografski obrazovana.Kasnije kada je Institut nabavio svoju stampariju.ali njene manjkavosti nisu mogle nadomestiti jednu bibl.koje su ostale nedovrsene ili u rukopisu.kada ce konacno biti smesten u zgradu na Terazijama.ali su kasnile u odnosu na tekucu produkciju knjiga. U to vreme sve vise sazreva ideja da bi Bibliografski institut bio najpozvaniji da publikuje tekucu bibl.svestan velike odgovornosti ovog poduhvata.. sveske pod naslovom “Izdavcka delatnost FNRJ” (zamisljena kao tekuca bibl..).kao i sledeci bice odstampani u stampariji BIGZ-a uz neposrednu saradnju jednog broja bibliografa i majstora stamparije.Sa njima su se pretresla brojna tehnicka strucna pitanja oko izrade bibliografije.obradjivao je ceo kolektiv Instituta.g.g -Bibliografiju Jugoslavije koja se odnosi na clanke i priloge u casopisima.g.bilo je logicno da se prihvati UDK.g dolazi i do selidbe Instituta .Stoga je u decembru 1949.Institut se nije dvoumio da jos i pre realizacije takvog bibl.Hrvatska i Slovenija izdavale su svoje godisnje bibl. i pravilima bibl. pokrenut je Centralni katalog stranih knjiga i casopisa.Uzora za takvu bibl. Jugoslavije. . ne bi mogla biti realizovana bez dobijanja knjiga i casopisa putem obaveznog primerka.iako se smatralo da bi trebalo da ih bude 40 s obzirom na postavljene zadatke : -prikupljanje.Pocetkom 1950. instituta FNRJ.geoloskoj. bilo je malo. -pruzanje biblioteckih informacija -vodjenje centralnog kataloga literature Jugoslavije .listovima i zbornicima -Bibliografija Jugoslavije koja se odnosi na serijske publikacije izlazi tromesecno od 1956.

redovno obuhvata naslov.uz povremenu napomenu (ne uvek iste vrste. zvanicnih publikacija SFRJ.sumnje i nedoumice svoga traganja za pocecima i razvojem srpske stampane reci.brosure i muzikalije 1945-1967 -Bibl.Samo poglavlje koje nosi naziv katalog jeste bibliografija. Ovaj Solaricev katalog razlikuje se od ostalih slicnih knjiga i po ozbiljnosti predgovora.jasno ukazuje na sadrzaj.g. u Veneciji. delo objavljeno kao samostalna monografska publikacija koja predstavlja izdavacku delatnost Dimitrija i Pana Teodosija .formatu.autor. PAVLE SOLARIC “Pominak knjizeski” prvo je bibl.prvi put u 18.nekad o ilustraciji.periodike. Javlja se dilema da li je njegovo primarno opredeljenje bilo da sacini katalog izdanja D.drugi put o sadrzaju dela).g. SRJ.izdao je 1810.(JUBIN).Obavljao je i dalje bibliotecke poslove od nacionalnog znacaja:izrada tekuce bibl.kojim su obuhvacene slaveno-serbske knjige stamparije Teodosijevih.izlazi od 1971.sto predstavlja utemeljenje prakse pozivanja na druge izvore.a predgovor je istorijat srpskog stamparstva u Veneciji kako ga je P. vec bile obuhvacene oznacene su simbolom.rodom Grk.g. slozene po azbucnom redosledu naslova.odrednica knjige i graficki je istaknut povlacenjem prva tri slova u levu marginu. pojavljuju se i predmetni i imenski registar. “Pominak knjizeski” gde je zapisao svoja znanja. Jugoslavije.Dimitrije Teodosije.mestu i godini izdavanja.pismu i ceni.podatak o jeziku dela. Ova izdavacaka kuca o kojoj pise Solaric. prevoda u SFRJ izlazi godisnje od 1969 -Bibl.Knjige koje su ranijim katalogom Teodosijevih iz 1800. jedinici nije ponavljan vec je obelezavan linijom.Uz ove bibl.ali tada samo za SRJ. i P.jednom godisnje -Bibl.iako ostavlja terminolosku nedoumicu. Jugoslovenski bibl.. Naslov.dakle.Solaric znao i video. .nekada su se stampali uz svesku.dakle po nameni i po opisu knjiga.JUBIN ce i posle raspada SFRJ obavljati pojedine funkcije nepostojece centralne biblioteke.Naslov je.izdavanje ISBN/ISSN broja. 42.stampanih Dimitrija i Pana Teodosija.On je prvi koji svome pregledu daje odlike prave bibl.g JUBIN se nalazi u sastavu NBS.veku i prvi srpski katalog uopste.rad koje kasnije nastaviti Jugoslovenski bibl.a nekada su stampani i kumulativni.Bibliografski opis. roto-stampe i stripova 1971-72 -Katalog strane periodike u bibliotekama SFRJ 1919-1968 -Katalog strane periodike u biltenu Jugoslavije 1957-1961 Ovo je bio sam pocetak kada se pocelo sistematski raditi natekucoj bibl.uz dosledno koriscenje istih simbola.a po drugi put u poslednjoj godini toga veka-1800.objavila je svoj katalog negde izmedju 1772-1774 god.Prvi je objavio venecijanski stampar .Isto naslov u narednoj bibl. gradja-knjige.a drugi njegov naslednik Pana Teodosije. Teodosija ili bibliografiju srpske knjige.venecijanska stamparija Teodosijevih.licenca za prevod i izdavanje UDK tablica.Od 2003.-informacioni institut. institut izdaje i povremeno pojedinacna izdanja -Jugoslovenska retrospektivna bibl.Ni po kojoj osobini Pominak nije trgovacka knjiga radi trgovine knjigama.Drugi deo ove knjige on je nazvao Katalog knjiga Slaveno-serbskih.

cirilicke i latinicne stampane knjige u 17. i 18.Tajne Dimitrija T.a drga da objasni drustvene i politicke.U svakoj jedinici je navodio kojom vrstom slova je knjiga stampana:gradjanskom ili crkvenom cirilicom ili glagoljicom. oko datiranja knjiga.znakove interpunkcije.a onda je prikazao graficka resenja slova-njihov oblik i brojnu vrednost..bolje reci da je to samo po izuzetku cinio.a hrvatske je autor pominjao samo u okviru rasprave o pocecima i razvoju srpskog stamparstva. Na pune 4 strane.Odrednicu nije izdvajao.Prva je-da obelodani svoja saznanja o srpskom stamparstvu.Pisane podatke o svemu tome po svoj prilici nije imao u rukama.ali pravog autora nije uvek navodio.Musickog zabelezio Orfelinovo delo “Zitije Petra Velikog.Ako nije bio siguran u to. .ali nije znao sve i valjano.od Orfelina do Subotica. opisa:naslov.g u mletackoj stampariji Bartola Djinamija.od kojih su 42 iz 18.pa je za neke knjige napiso da su izdate u Moskvi.i one su sve srpske.ukoliko su ih imali. Solaric je jedini pored L.o knjizi Jevrema Lazarevica.Ovu je graficki odvojio od opisa.nego je prvo dao sadrzaj dela.godinu i mesto izdanja.Zapravo u samom katalogu su navedene knjige stampane iskljucivo u tipografiji Teodosijevih.On je prvi kod Srba napiso iskljucivo bibliografsko delo kao samostalnu knjigu. autora dela nije znao.jedini pre Stojana N.medju kojima je 7 hrvatskih.M.oba njena dela i traktat o razvoju srpskog stamparstva i Katalog izdatih knjiga u Teodosijevoj stampariji-plod su dve Solariceve zelje i jedne teznje.v. Ocevidno je da je o pocecima rada stamparije Teodosijevih znao dosta.”ali za razliku od L.Zato je u njega srazmerno veliki broj nedatiranih bibl.bilo da mu nisu stavili na uvid. Bibliografsku belesku nije gajio.Kada su ga istrazivanja dovela do ove knjige.Taj opis je remek delo rane srpske bibliografije.Godinu izdanja je belezio samo ako ju je nalazio na koricama knjige.casopisa.novina ili kalendara. jedinica:14.on jednostavno godinu nije belezio.Format i obim knjige i cenu je obavezno unosio u opis. Cela knjiga .Samo je jednom.on nije pobrojao samo konvencionalne elemente bibl.iako su izasle iz ove stamparije. veku ne samo za Srbe nego i za Hrvate. je Pana Teodosije objavio u prvim godinama 19.medju kojima je 8 hrvatskih.sastavljali su bibliografije i objavljivali ih u okviru neke knjige.Katalog je sredjen po azbucnom redu naslova knjiga. U tom kontekstu prikazao je i “Psaltir Davidov” poslednju knjigu ranog srpskog stamparstva objavljenu 1638.a 3.Van kataloga opisao je jos 8 knjiga.napisao vrlo zanimljivu anotaciju.i to onako kako je na knjizi odstampano.bilo da ih Teodosijevi nisu sacuvali.kulturne i ekonomske uslove razvoja glagoljicke. Solaric za nju tvrdi da je to najstarija slovenska knjiga.Svi drugi.zatim naveo kolofon sa strane 273 Psaltira.Redovno je zapisivao da li je delo prevedeno i sa kojeg jezika.format i broj strana. U Katalogu on je opisao 72 knjige.on je pohitao da je bibliografski opise.v. U ovoj knizi je opisao 80 knjiga.kao i odsampavanja na njima mesta izdanja nije dokucio.U opisu je redovno navodio mesto izdanja.

Od trenutka kada Magarasevic prestaje da uredjuje Letopis.Nakon perioda zatisja u parcenju strane knjizevnosti urednistvo casopisa Javor se odlucilo da pod naslovom “Iz slovenskih knjizevnosti” belezi novije vaznije proizvode iz svih naroda slovenskog plemena.vesti o stranim knjigama ne samo ruskim vec i onim iz Pozuna.vec i na ostle slovenske (ruske. podacima.veka obecavsi da ce u svakom broju Serbskog letopisa pruzati kratka obavestenja o delima slavenskih spisatelja uopste. U periodu od 1819-1824.ceske i slovenacke knjizevnosti.postepeno.italijanske i bugarske knjige.a zapostavljaju pracenje strane knjige.On ce pod naslovom “Znatniji spisatelji Ruski…” okupiti 19 ruskih autora. Dodatku zabelezile i prvi bibl.Kod Stamatovica primaran je pregled zurnala. naporima tokom celog 19. nema redovnih vesti o stranim knjigama jer Novine serbske prestaju da izlaze 1822.ispunjavale su skoro redovne rubrike vecine glasila toga doba.g. Josifa Dobrovskog).bile one posvecene Srbima ili ne. opis strane periodike prosiruje podatkom o periodicnosti izlazenja.Retki su bili clanci posveceni iskljucivo analizi stranih knjizevnosti.g.U vreme kada su periodicna glasila donosila vesti i prevode iz francuske i ruske literature.poljske).Georgije Magarasevic programskim zapisom u prvoj svesci daje okvire bibl.g. predstavljena najnovija ruska i poljska knjizevnost.a nesto kasnije .a u tri broja cak i francuske.43.g. Milos Popovic objavljuje “Pregled literature” koji se ne odnosi vise samo na srpske .Objavljuju se vesti o izlazecim ili vec izaslim srpskim knjigama ili knjigama koje se ticu Srba.Pise rad “Rusijsko knjizestvo” i objavljuje ga u svesci 1832.a duzina opisa kod jednih i drugih se bitno ne razlikuje.ali pojedinacne vesti o novim knjigama stampanim u inostranstvu. Magarasevic samo jasnije uoblicava Davidoviceve pionirske pokusaje.list za nauku i zabavu. BIBLIOGRAFIJA STRANIH KNJIGA Pocev od 1819. podatak o knjizi (Ruska biblija) objavljenoj u inostranstvu.Iste godine urednici (D.knjizevnost i folklor srba.koja se ne odnosi na Srbe.Priblizno je jednak broj popisanih domacih i stranih knjiga.veka cesci su napisi o slavenskom knjizestvu koji su i bibliografski bolje potkrepljeni.ali bez prekida raste interesovanje za upoznavanje knjiga na stranim jezicima i stranih knjiga koje se odnose na istoriju.dok za clanke u casopisima postoji samo opsta napomena.Popovic je prvi sistematizovanoj gradji dao i odgovarajuce nadnaslove.Od tada u srpskoj bibl.a u cilju poredjenja prevoda na srpskom i ruskom jeziku. Od 40-tih god 19.u svome knjizevnom delu orjentisao se prema madjarskoj i nemackoj knjizevnosti.a Serbski letopis se pojavljuje tek 1824.Tako je u Serbskom Letopisu 1839.Stoga su pregledi ruske.Sedmica.u kojoj u nekoliko narednih brojeva predstavljaju knjige ceskih i poljskih autora (npr.Iste godine su Novine serbske u tzv.Predstavljajuci slovenske knjige.gazeta i almanaha.Madjarske i Nemacke javljaju se samo u rubrici Smesice i iskljucivo se odnose na tekucu produkciju.Davidovic) otvaraju i sasvim zasebnu rubriku pod naslovom Knjizestvo slavensko.a bibl. kada je u Novinama Serbskim u rubrici Smesice knjizestvene zabelezena prva knjiga na nemackom jeziku koju je napisao i u Pesti objavio Johan Caplovic. nisu ni retke ni beznacajne beleske o stranoj knjizevnosti.ceske.Monografske publikacije zastupljene su kompletnim bibl.g.promenama u urednistvu i prikazom sadrzine publikacija. Istovremeno Pavle Stamatovic u Serbskoj pceli prati Magaraseviceve postupke..g.u najsirem smislu te reci.Beca. U nacionalno romanticarskom zanosu naucnici se sve vise okrecu srpskom naucnom i umetnickom stvaralastvu.

Traganje za pocecima srpskog stamparstva za cilj je imalo utvrdjivanje njegove uloge u formiranju i istorijskom razvitku srpske kulture.one koje objavljuje casopis Strazilovo bave se prevodnom knjizevnoscu..mesta i godine izdavanja).naslov dela i eventualno knjizara kod koga se primerak moze nabaviti. 20.a srpske pisce usmere na prevodjenje umetnicki vrednih dela.na samom kraju 19.redovni prilozi u svakom broju.posebno u inostranstvu. nastajale u zelji da citaocima predstave strane knjizevnosti.Napomena cesto upucuje na sadrzinu sa ciljem da preporuci delo.Ozbiljna paznja.Unutar nacionalne zastupljena je i strucna podela.U Novinama serbskim objavljen je 1816.Ova revija donosi vesti iz svih slovenskih knjiz.veka. slovenackim izdanjima.upravo tako razvrstanim po geografskoj i nacionalnoj pripadnosti.ali ipak unutar tipskog opisa.listu za zabavu.pre svega u pogledu tehnike pisanja i stampe.koje joj bez saradnje sa stranim glasilima.vek. rad O poravljanju slvenskih crkvenih knjiga.odredjuje stepen njihove vaznosti za kulturu jednog naroda.g..pouku i knjiz.g. Jos na samom pocetku 19.nedovoljnosti pouzdanih formalnih podataka (poput imena autora ili prepisivaca. opisa i ujednacio principe u radu..u izucavanju srbulja.koji je uklonio dileme u vezi bibl. pracenje slovenske knjiz.do usvajanja Vukovog pravopisa.veka pociva na principima kakve su osmislili i srpski bibliografi s pocetka 19.hrvatskoj.izdavackim kucama i knjizevnicima ne mogu biti lako dostupne.Tako je na medjunarodnom nivou i nastao opsti standard za bibl.koji je cuvao odlike srpskog narodnog govora.Dok su inkunabule stampana izdanja do 1500.ceskim.Francuski bibliografski zbornik Revue des etudes slaves.slovackim. veka ponudjena je zlatna sredina.).g.poput Pavla Solarica.kvaliteta i porekla hartije.Dok je sredinu 19 .a 70-te i 80-te god. Specificnosti prvih knjiga.ukrajinskim..Bibliografski opis ukljucuje samo prezime i ime autora.stare srpske stampane knjige bile su predmet popisivanja bibliografa.Starom i retkom knjigom na jugoslovenskim prostorima smatraju se publikacije di 1867.g..uglavnom hronoloski.zadrzali su svoju .naslova sa naslovne strane. opisivanje antikvarija ISBD(A).beloruskim.mada uredjivan sredinomm 20.hrvatske.Originalana izdanja u Srbiji nisu razdvojena od prevoda ili studija posvecenih srpskim piscima u stranim zemljama.BIBLIOGRAFIJA SRBULJA Stare i retke knjige zasticene su Zakonom o kulturnim dobrima koji. 44.bugarskim.ceskoj) i stranim (nemackoj i engleskoj) knjiz.srbulje su i rukopisne i stampane knjige crkvenog karaktera na srpskoslovenskom jeziku.predmetno ogranicava svoja interesovanja.veka.zagusen brojnim novim izdanjima u zemlji..g.dok postoje predlozi za 1900.veku. Dok su prethodne bibl.stampaju se redovno i bibliografski popisi srpskih i zasebno srpsko-hrvatskih izdanja.Otuda u Zori.francusku i madjarsku knjiz. Pojam srbulja se odomacio u tekstu Adama Dragosavljevica u 19. (za srpaku knjigu granica je pomerena na 1638.veka karakterisalo interesovanje za nemacku.Neki od bibliografa.vrste slova i iliminacija. Uz vesti o ruskim.kao medjasnu za novi vek.ortografskim i jezickim osobenostima.namecu fleksibilniji pristup svakom opisivanom primerku.Kronika izvestava uporedo o slovenskoj (srpskoj.je pocvecena njihovim paleografskim.uz povrsan pregled crkvenih knjiga bez pouzdanih podataka.poljskim.tipa poveza.poljske i bugarske.koji je zapravo kratka hronika od Cirila i Metodija do patrijarha Makarija.

veka nisu bile iskljuciv predmet interesovanja.velicina slova. Na slican nacin poput Vuka i Magarasevica.Karadzic je preduhitrio Georgija Magarasevica kome je ova beleska svojstvena.vec i zato sto je probleme koje drugi nisu ni primecivali on teoretski rasvetljavao.Naglasavajuci gde se knjige nalaze.predstavljajuci ne samo srpske.tezili sto vecoj potpunosti..Georgije Magarsevic.Obilazeci razne manastire.knjigama.materijalni opis pripada drugom nivou.narocito na stranicama Glasnika Srpskog ucenog drustva.legendama koje o njemu kruze.narocito razvoja stamparstva.dimenzije su izrazene u desetim.izbrojani su i listovi i stranice. .arhimandriti Leonid i Nicifor Ducic.opisujuci cak i izgled primerka i karakteristicne zapise na njegovom pocetku i kraju.Adam Dragosavljevic.stamparu.Zalazuci se da opis svakog manastira sadrzi podatke o mestu zidanja.Glasnika Cetinjskog istorijskog drustva.u skladu sa svojim sveslavenskim opredeljenjem.godini izdanja. Tako Novakovic precizira odredjenje formata i opis straih knjiga daje u tri nivoa:istice naslov jezikom i pismom originala. rat i Zapisa.samokriticnost i naucnu opreznost.Musicki je tsko popisao 23 stare srpske knjige koje je licno video u 24 manastira.navodeci pouzdane podatke o naslovu.oblik naslova i vrsta inicijala.istaknuti su radovi Stojana Novakovica.natpisima i popisima.jer je bavljenje njima iziskivalo dobro poznavanje kulturne proslosti srpskog naroda. prirucnika Sopikova i Smiridina.veku.uskracujuci nam informacije o broju strana.meceni.u izvodu ili celovit.vec i ruske.I to ne samo stoga sto su mu zapisi brojni.Dejan Medakovic…).Mada se Vuk Karadzic nije bavio bibliografijom.postojecih stranih bibl.godini stampanja i pripadnosti knjige jednom manastiru.ali su 30-tih godina o njima pisali Vuk Karadzic. Istrazivanja nisu okoncana ni u nase doba (Dimitrije Bogdanovic.Narodnih novina.Panta Sreckovic. Stare srpske knjige nijednom od bibliografa 19.prilozima u Serbskom letopisu. Georgije Magarasevic je i u naslov svoga rada uneo sintagmu “staropecatne knjige”.dok su drugi.sposobnost nepogresivog diferenciranja stamparija.Javora. prilog o srbuljama sa jasnim i sazetim obrazlozenjem bavljenja ovom temom.iz manastira Bodjani.Kako u opstoj istoriji bibl.poput Lukijana Musickog i Georgija Magarasevica.Beocin. srbulja dao je Pavel Jozef Safarik.Dusan Pankovic.on ce u njima naci tridesetak rukopisnih i tri stampane knjige.sveobuhvatni i pouzdani.srpske manastire i njihove riznice predstavljali su Dimitrije Krestic.Milos Popovic.Pavel Jozef Safarik. srpskih rukopisnih i stampanih knjiga.Safarik je pokazao suvereno poznavanje drustvene i kulturne istorije srpskog naroda.izdavacu. Stare srpske knjige provlacile su paznju malobrojnih istrazivaca.predocava i tekst pogovora.mestu.njegov tekst Pocetak opisanija srpski manastira prvi je bibl.ktitoru i zidaru.a pred II Sv.tako i bibl.a prema zapisima i eventualnim ostecenjima i njen istorijski put i nacin na koji je nabavljena.paznju samo na “zasnovima” srpskog stamparstva u Veneciji u 17.U svojim knjizevno-istorijskim studijama.Kovilje.navodi datum stampanja.stotim i hiljaditim delovima metra. Saznanja o srbuljama cesta su u opisima crkvene i manastrirske imovine ukljucenim u putopisnu prozu. Najpouzdaniju i najsveobuhvatniju bibl.formatu.Sava Petkovic.Brankovog kola.

politickih.svodjenje na pojedinacnu meru.kulturnih.srednje i istocnoevropskim zemljama.g. Procesi izrade kataloga i bibliografija se do srednjeg veka ne razlikuju.IZDAVASTVA I KNJIZARSTVA NA POLJU STANDARDIZACIJE Standardizacija.u kojima su se .naucnim radnicima i bibliotekarima.dozivela je vrhunac krajem veka u instrukcijama Karla Diackog (1886.propisivanje uslova koje treba da ispunjavaju sirovine. rata.ekonomskih.g. Nimalo ne kasneci za savremenim nastojanjima u svetu.Standardi su prevashodno namenjeni izdavacima i urednicima.s jedne strane.kao ogranicenja.bila usvojena u skoro svim skandinavskim.javno u praksi proverene preporuke. donela Uredbu o standardima i formiranju Savezne komisije za standarde.oblik i dimenziju.zasnovana pre svega na bibliografijama nemackih knjiga stampanih do 1700.proizvodi i usluge.shvacena kao normiranje.u razlicitim okruzenjima.ali se istovremeno suocavaju sa nacelnim problemom da li je bitnije tacno predstaviti izgled naslovne strane.g.koje istovremeno.priznavanje jedne mere kao norme..ali i zbog geografskih.materijali.propisivanje. Medjunarodno udruzenje za standardizaciju (ISA) osnovano je 1926.da bi kasnije uz izvesna prilagodjavanja.cesto se zasnivala na minimumu kvalitativnih i kvantitativnih preporuka.usvojeni u jugoslovenskoj biblioteckoj teoriji i praksi.dozivljavane.g.ODNOS BIBLIOTEKARSTVA.bibl.ne cudi sto pojedini standardi istovremeno obavezuju obe delatnosti sa zeljom da se postigne laksa i brza dostupnost publikacija i informacija korisnicima.a narocito posle II Sv. i za katalog formulisu se i samostalno objavljuju prvi opsti principi koji vise nisu samo prateca tumacenja nacinjenih pregleda literature.g. U grupu jugoslovenskih standarda spadaju: -Priprema rukopisa za stampanje -Naslovni listovi za knjige -Medjunarodno standardizovano numerisanje monografskih publikacija -Medjunarodno standardizovano numerisanje serijskih publikacija -Uoblicenje periodicnih publikacija -Bibliografska manseta -Uoblicenje clanaka u periodicnim publikacijama -Registar publikacije -Kratak sadrzaj periodicnih publikacija u drugih dokumenata -Bibliografsko citiranje.sastav.zbog raznorodnosti i sirine obuhvata struke.kada je osnovan i Savezni zavod za standardizaciju kao nosilac aktivnosti u vezi sa proglasavanjem standarda i tehnickim normiranjem kvaliteta. Standardizacija u oblasti bibliotecke delatnosti.ili namenu.veka.Prvi zakon o standardima formulisan je i usvojen 1960. kao preteca ISO (International organisation for standardization) oformljene 1946.za bibliografsko opisivanje svih vrsta publikacija. veku i za bibl.) koja su 1899.sa insistiranjem na alfabetskoj odrednici.predstavljaju pouzdan oslonac bibliografima.g.sadrzaj publikacije i odnos prema drugim radovima i zbivanjima.velicinu.opisivanje latentnih dokumenata Postoje i medjunarodni standardi..Jugoslavija je 1946. sredjivanje.kao maksimalna nedostizna opterecenja.bila je predmet organizovanog i sistematskog rada jos krajem 19. prihvacena od pruske vlade i svih nemackih biblioteka (Pruske instrukcije).Kako je bibliotekarstvo kao struka usko povezano sa izdavastvom.tehnoloskih uslovljavanja njenog razvoja.Standardi su strucno osmisljene.Nemacka kataloska praksa . U 19.s druge.45.

Definisanje ISBD-a. veka.g...i komponentne delove ISBD(CP) 1988. i kataloskih jedinica.kada je u Parizu odrzana Medjunarodna konferencija za katalogizaciju.omogucilo je unifikaciju opisivanja.kada je kao osnovni uslov pred katalosku i bibl. U teznji da objedini americku katalosku praksu Kongresna biblioteka je 1908.kreiranog 1970.odrzala do 1961.staru i retku knjigu ISBD(A) 1980.g.Ono je. i 20.nacionalnih. 20.opsteg i za svaku vrstu bibl.Usvajanjem Pariskih principa. .g.g.izmedju ostalih i Antonio Panici.obaveznom navodjenju izdavaca i paginacije.kao i konverziju podataka u masinski citljivu formu.. Porast interesovanja za bavljenje bibl.u kojima postoji tacno utvrdjeno mesto za svaki pojedinacni podatak. gradje.Doneti su:standardi za monografske publikacije ISBD(M) 1974. u Briselu uz istaknuto ucesce Majkla Gormana.g.Problemima korporativnog i anonimnog autorstva. praksu postavljena masinska citljivost bibl.g.muzikalije ISBD(PM) 1980.posvetio se.objavio 91 pravilo.u nemackoj kataloskoj praksi prihvacena su nova pravila RAK 1977.prilagodjavajuci ga kasnije zahtevima zainteresovanih zemalja i uzdizuci ga na nivo medjunarodno prihvacenog standarda UNIMARC.g. opisivanje. opisivanje pociva na stabilnoj shemi opisa kroz osam podrucja..g.mestu i funkciji clana i predloga u autorskoj odrednici. Medjunarodni dogovor oko usvajanja opstih pravila za bibl.preispitivano i dopunjavano do 1850.g.kartografsku gradju ISBD(CM) 1977.geografskih ogranicenja.za serijske publikacije ISBD(S) 1977.bibliotekar Britanskog muzeja koji je 1841. olicavao se tokom 19.Medjunarodni standard za bibl. Medju pojedincima koji su unapredili kataloska pravila bio je i Carls Ejmi Kater.pravopisnih pravila.i pored svega. objavila nekoliko prirucnika sa pravilima za razlicite vrste bibliotecke gradje.g.Potreba za skracivanjem pojedinih bibl.1978.uz dopustenu subjektivnost bibliografa samo u podrucju napomena.g.kao predgovor katalogu Biblioteke Britanskog muzeja.g..g. veka i u osnivanju drzavnih bibliografskih drustava i instituta sirom sveta.kao i sistem simbola.za neknjiznu gradju ISBD(NBM) 1977.Medjunarodni standard za bibl. opisa prouzrokovala je formulisanje i objavljivanje dela Principi bibliografskog opisa Valtera Grega i Fredsona Bouersa 1949.g.priblizilo bibliografsko i katalosko opisivanje.nije dostignut pre 70-tih god.bez lingvistickih... opis svih tipova publikacija ISBD(G) donet je 1977.g..takodje. Prvi bibliografski format MARC koji je omogucavao masinski unos i obradu podataka konstruisala je Kongresna u saradnji sa drugim bibliotekama razvijajuci ga do nivoa standarda 1967.g.transkripciji..

nastao revizijom standarda JUS Z.A4.A4.g).a delom u primedbi -da je potpuno ukljuceno u tekst Mogu se citirati: 1.g.)citiranje priloga ili clanaka -citiranje priloga u knjizi ili drugoj posebnoj publikaciji -citiranje clanaka ili priloga u casopisu ili serijskoj publikaciji Bibl.Za bibl.ali uglavnom nemaju istu svrhu. (spiska literature) -da predstavlja zaglavlje prikaza ili recenzije -da predstavlja primedbu didatu tekstu (pri dnu strane ili sasvim na kraju teksta) -da se nalazi delom u samom tekstu.bibliotekara. Svrha ovog standarada je da autorima.46.prikazivacima.recenzentima. citiranje je skup dovoljno tacnih i podrobnih podataka na osnovu kojih se neka citirana publikacija ili neki njen deo moze identifikovati. citiranja takvog sadrzaja i oblika koji ce olaksati identifikaciju citiranih izvora i tako doprineti punom razumevanju i koriscenju tekstova od strane citalaca.)knjige ili druge posebno izdate publikacije -citiranje publikacije kao celine -citiranje odredjene strane ili odlomka 2.bibliografa i dokumentarista. citiranje moze imati sledece oblike: -da cini deo indikativne ili analiticke bibl.Ovaj standard se odnosi na sve publikovane i nepublikovane.primarne i sekundarne dokumente u kojima se citiraju druge publikacije Bibl. BIBLIOGRAFSKO CITIRANJE Bibl. . opis sastoje se od istih elemenata.urednicima i izdavacima tekstova omoguci stvaranje bibl. citiranje je izradjen standard JUS Z.023 (1981. citiranje i bibl.023 iz 1968.)casopisi ili druge serijske publikacije -citiranje casopisa (ili serije) kao celine -citiranje dela zbirke ili odredjene sveske 3.