BIBLIOTEKARSTVO IV Ispitna pitanja za školsku 2004/2005. godinu 1. Bibliografija - pojam, definicija, značaj. 2. Bibliografija - predmet i zadaci. 3.

Metode bibliografskog rada. 4. Principi izrade bibliografija. 5. Bibliografski opis - razvoj i uloga. 6. Bibliografski elementi za opis knjiga - u istorijskoj dimenziji i danas. Bibliografski elementi za opis starih i retkih knjiga. 7. Bibliografski elementi za opis serijskih publikacija - u istorijskoj dimenziji i danas. 8. Bibliografski elementi za opis članaka. 9. Bibliografski elementi za opis neknjižne građe. 10. Bibliografska anotacija - pojam i značaj. 11. Raspored bibliografske građe - vrste i uloga. 12. Bibliografski izvori (štampani, neštampani, živi) 13. Registri u bibliografijama. 14. Vrste bibliografija - po formalnom kriterijumu. 15. Vrste bibliografija - po hronološkom kriterijumu. 16. Vrste bibliografija - po načinu obrade. 17. Opšte nacionalne bibliografije - uloga i značaj. 18. Međunarodne bibliografije - uloga i značaj. 19. Retrospektivna bibliografija - uloga i značaj. 20. Tekuća bibliografija - uloga i značaj. 21. Zavičajna bibliografija - uloga i značaj. 22. Bibliografija periodike - uloga i značaj. 23. Bibliografija skrivena - uloga i značaj. 24. Personalna bibliografija - uloga i značaj. 25. Bibliografija bibliografija - uloga i značaj. 26. Smesice kao začetak srpske bibliografije. 27. Bibliografija u 18. veku. 28. Zaharije Orfelin kao bibliograf. 29. Dimitrije Davidović i njegov doprinos bibliografiji.

30. Georgije Magarašević kao bibliograf. 31. Antonije Arnovljev Arnot kao bibliograf. 32. Lukijan Mušicki kao bibliograf. 33. Pavle Josif Šafarik kao bibliograf. 34. Stojan Novaković i njegov bibliografski rad. 35. Miloš Popović kao bibliograf. 36. Đuro Daničić kao bibliograf. 37. Pavle Popović i njegov doprinos bibliografiji. 38. Georgije Mihailović i njegov rad na bibliografiji. 39. Srpska bibliografija: knjige 1868-1944. 40. Tekuća bibliografija Jugoslovenskog bibliografskog instituta. 41. Bibliografski institut u istorijskoj dimenziji i danas 42. Pavle Solarić i njegov bibliografski rad 43. Bibliografija stranih knjiga - razvoj, uloga i značaj 44. Bibliografija srbulja 45. Odnos bibliotekarstva, izdavaštva i knjižarstva na polju standardizacije 46. Bibliografsko citiranje

1. BIBLIOGRAFIJA-definicija pojam
Definicija bibliografije ne moze biti postavljena dok se ne prouci morfolosko, lekiskolosko,istorijsko,sociolosko i teorijsko znacenje ovog pojma.Polaziste svake analize je morfolosko poreklo reci:biblion (knjiga),grafein (pisati) koje upucuje na tumacenje bibliografije zaceto u 5. veku pre nase ere,kao postupak pisanja ili prepisivanja knjiga.Postupak prepisivanja zamenjen je u 17. veku postupkom opisivanja knjiga,sto je sadrzano i u opstim i uzestrucnim enciklopedijama i leksikonima.Godine 1885., Bertlo Marslen u Velikoj francuskoj enciklopediji uvodi pojam bibliografije kao nauke o knjigama sa gledista njihovog opisivanja i klasifikacije.Jos je 18.v. bibliografijom objedinjavao sva teoretska,istorijska,kataloska i merkantilna bavljenja knjigom,sto je ovaj pojam izjednacavalo sa bibliologijom,naukom o knjizi. Kroz vekove bibliografija je bila nazivana i srodnim imenima,koja su uvek isticala njen primenjeni karakter:katalog,indeks,biblioteka,leksikon,recnik,literatura,inventar,manuel, prirucnik, tezaurus,letopis,anali… Savremena ruska definicija bibl. bliska je ovim tumacenjima:”Bibl. je oblast znanja koja registruje stampane publikacije,prikazuje njihovu sadrzinu i daje sud o njihovom prakticnom,politickom i naucnom znacaju narocito kritickom beleskom o knjizi i piscu,odnosno ocenom njihove vrednosti.” Najobuhvatnija definicija bibl je ona uzeta iz americke enciklopedije: ”Bibl. je naziv za nauku,delatnost i najkarakteristicnije proizvode te delatnosti. -Kao nauka,bibl. je skup sredjenih znanja koja obradjuju knjige sa svih gledista,kako kao fizicke predmete,tako i kao nosioce ideja. -Kao delatnost,bibl. predstavlja tehniku za utvrdjivanje,sredjivanje i prezentiranje informacija o knjizi. -Kao karakteristican proizvod ove delatnosti bibl. je sistematizovan spisak knjiga zajednickog obelezja za odredjenu namenu.” Pojam bibliografije kod Srba terminoloski se utemeljuje u Letopisu Matice srpske.Njegov urednik Georgije Magarasevic sastavlja i objavljuje “Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” koje predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.U zasada najobimnijem i najpouzdanijem terminoloskom recniku na srpskom jeziku, Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva,Koste Grubacica, zapisano je:”Bibliograf-je onaj koji se strucno bavi bibliografijom,pise bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije.Zato bibliograf treba da bude dobar poznavalac knjige ,bibliotecke,stamparske i izdavacke delatnosti. Bibliografija kao naziv upotrebljavala se u znacenju najopstijeg pojma o knjizi (cak i prepisivanje i pisanje),narocito u smislu dobrog poznavanja knjige.Sada se upotrebljava vise u znacenju posebne naucne discipline i prakticne delatnosti na strucnom biblioteckom popisu i obradi publikacija ukljucujuci i rezultate te delatnosti tj. same popise publikacija koje su obradjene bibliografski.” Poput americke definicije valja istaci viseslojnost znacenja ovog pojma,polazeci od tvrdjenja da je bibl. nauka,u sta nas uverava njeno visevekovno trajanje,menjanje i dogradjivanje znacenja uskladjeno sa realnim izmenama u odnosu prema knjizi,biblioteci,klasifikaciji i razvoju nauka,i sto je najvaznije,ustanovljenje potpuno autohtonog naucnog metoda,bibliografskog metoda,na kome bibl. kao nauka pociva i “pozajmljuje” ga drugim naukama.

verovatno namerno neprecizna definicija kao predmet bibl.Stojan Novakovic je jasno naglasio sirinu i objektivnost bibl.i kao samostalna nauka.opisujuci promenu predmeta bibl.krece od rukopisne knjige.sto sve obezbedjuje i njenu naucnost.vec namenjene publikovanju.ustanovljene namene.:”Bibl.kriticnosti ili suzdrzanosti od suda. Vera Secanski. u obliku rukopisnog ili stampanog teksta. .interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njezin je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini.Metodoloski. pouzdanost.knjigu.a odgovoran pristup istrazivanjima i adekvatno obrazovanje preduslovi su koji se podrazumevaju za rad na svakoj vrsti bibliografije. U opste zadatke svake bibl. prilog u strucnoj periodici i rezultati tzv. BIBLIOGRAFIJA-predmet.opseznosti ili potpunog nepostojanja anotacije. obrade istice-“tekst. Rezultat bibl.tipa. istrazivanja je popis publikacija uredjen po nekom zajednickom obelezju.filozofske i politicke usmerenosti. i 18. tacnost.cija tacnost.potpunost i doslednost zavise od stepena obrazovanja.vise vredi. moze tumaciti kao grana bibliotekarstva koje metodoloski utemeljuje kao nauku.ali ne i rukopise koji ostaju predmet dokumentalistike i arhivistike. magistarske i doktorske disertacije. metod.preglednost i maksimalna potpunost opisivanja. veku pridruzuje i casopis. ubrajaju se istrazivacka akribicnost. kao nauku utemeljuje bibl. u istorijskoj dimenziji.Prema ovome.zadaci U odredjivanju predmeta bibl.ideoloske angazovanosti.S jedne strane bibl.a sa druge strane metod klasifikacije. Posebni zadaci koji zavise od vrste.opsega ili namene bibl.”Kriterijum za odabir uslovljava sistematizaciju bibl. bibl.koja pored opstih postavlja pred bibliografa i neke specificne zadatke.”Dakle tekst.def.ili prilog u publikaciji..bibliografski i klasifikacioni i koristi ih u cilju sistematizacije ljudskog znanja i njegovih raznorodnih produkata. bi glasila:Bibliografija je nauka koja ime sopstvene naucne metode. je onoliko naucna koliko je pouzdana i obuhvatna.kakvi su npr.dozvoljavaju razmisljanja o opravdanosti objektivnosti ili subjektivnosti.kojoj se u 17.podrazumeva istrazivanja na polju spoznavanja.Siroka.a ne knjigu sto ne iskljucuje i rukopis ako je kao dokument namnjen javnoj upotrebi-ali ne rukopise kao pojedinacne spise.namenjen javnosti i u tu svrhu umnozen bilo kakvom grafickom tehnikom.odabranih po odredjenom kriterijumu.Tako se bibl.U “Vili” koju je uredjivao.principima i ciljevima rada.dakle. primaran je formalni pristup koji u prvi plan postavlja pojavni vid obradjivanog nosioca informacija.u novije vreme i razlicitu neknjiznu gradju. doslednost.a potom specijalizovan.a u 19.popisivanja.strukture.koja raspolaze metodoma bibliografije i klasifikacije.naucne discipline i savesnosti bibliografa.prvo opsti.opisivanja i razvrstavanja gradje u skladu sa unapred zadatim programom. istrazivanja i popisa moze uzeti bilo koji vid ljudskog stvaralastva iskazan u pisanoj formi tj. Svaka bibl. 2. se obavezno bavi celokupnoscu proizvoda pismenosti..casopis. Potpuno je suprotan stav Vojislava Maksimovica po kome se za predmet ili objekat bibl.preko stampane knjige. malih poligrafija.veku.Nakon toga ona zakljucuje:”Bibl.uskladjeni sa unapred zadatim pravilima koja treba jedinstveno primenjivati.bibl.

umnogome su uslovljeni primenjenim pravilima bibl.verovatno.vec i .ali nejednako rasprostranjeno koriste:Klasifikacija kongresne biblioteke. istrazivanja nacionalnih institucija. preplice se sa pocetnom fazom.Pouzdanost bibl.alfabetski i hronoloski pristup.a siguran put za njeno postizanje je opisivanje publikacija de visu kadgod je moguce.Razlikuju se nekoliko faza u toku formiranja bibl: 1.sem kada su u pitanju retrospektivne i tekuce nacionalne bibl.ostavljena je bibliografu koji treba da ih dosledno i jednoznacno upotrebljava za svaku bibl.. osnovni je preduslov njene vrednosti.Stoga se kao izvori saznanja mogu navesti svi stampani.nego ako su nedovoljno jasni.u dragocene izvore informacija i u dnevna desavanja.Preciznost teme.Kolon klasifikacija.zahteva najvise znanja. METODE BIBLIOGRAFSKOG RADA Metodologija rada na bibl. jedinica. opisa.3. ne razlikuje se od pristupa i procesa izrade drugih naucnoistrazivackih projekata mada je.Bibliotecko-bibliografska klasifikacija i Univerzalna decimalna klasifikacija.struktur bibl.enciklopedija.nestampani i zivi izvori.potkrepljeni prednostima automatizovanja obrade i klasifikacije daju prednost medjunarodnim pravilima za bibl.manje ili vise uspesna. odgovarajucim indeksima i napomenama Odredjivanje predmeta bibl. pojedinosti. Postupak prikupljanja gradje za bibl.odluka o izboru pravila.skromni i neprovereni.jubilejima ili licnim interesovanjima.razlicitih bibl.periodike… zavisi i konacna preglednost i obuhvatnost bibl.leksikona.inicijalnih zahteva i namene omogucava bibliografu da se lakse opredeli za tip.Mada zahtevi savremene obrade bibl. izvora).doduse formalne prirode i danas su najvise u upotrebi.pravila institucija i pojedinaca. opisa i klasifikacije.koja cesto mogu biti putokaz za pronalazenje novih bibl.ipak.u svom konacnom obliku bile rezultat kolektivnih napora.Selekcija.Prikupljanje gradje 4. uglavnom je uslovljeno trenutnim zahtevima odredjene naucne discipline.Odredjivanja pravila za opisivanje gradje 3.analiziranje i sredjivanje raznih podataka iz bibl.predvidjanja eventualnih poteskoca i nejasnoca.Od uspesnosti sagledavanja teme.sirine konsultovanja pomocne literature. Sistematizaciju gradje odredjuju predmet i namena bibl. recnika.objasnjavajuci svoj postupak u uvodnim napomenama.Bez obzira na razlicite mogucnosti rasporedjivanja gradje.Konacno oblikovanje bibl zahteva predmetno znanje bibliografa i doslednu primenu odabranog principa selekcije i klasifikacije gradje. .strpljenja.sinteticno i komparativno sagledavanje prikupljenih podataka.kataloga. jedinicu.prirucnika.pa je stoga i predmet proucavanja posebne biblioloske discipline bibliografske heuristike (pronalazenje.Danas se uporedo. Jasnost i upotrebljivost bibl.retko unapred utvrdjenim programima bibl.Opremanje bibl. koje su uglavnom .Odredjivanje teme i ispitivanja obima i dostupnosti materijala 2.postovanje redosleda postupaka od veceg znacaja.opisivanje i klasifikacija gradje 5.istovremeno uporno opstaju ne samo negdasnja zvanicna pravila drustva bibl.Medju rezultatima istrazivanja lakse je izvrsiti selekciju ako su siri i obuhvatniji.istrazivacke vestine i dara za analiticko. i pravila bibl. opis publikacija.Bibliograf treba da bude podjednako dobro upucen u predmet koji ga interesuje.

koje ukljucuju uvodnu rec.recnickim rasporedom u bibl. putokaz su koriscenje bibl.indeksi itd. Principi koji moraju da se postuju u izradi svake bibl.prateca aparatura. radu je prepoznatljiva odredjena rutina koja je rezultat duze prakse.bibliograf uvek mora jasno da formulise metode i potupke koje je koristio prilikom izrade odredjene bibl.Traganje za najboljim nacinom sistematizacije rezultiralo je ukrstenim.. su: -Raspored elemenata bibl.registri.koji objedinjuje sve prethodne. kao konacan proizvod bude sto pouzdanija i savesnija. i to ona koja podrazumeva da li je bibl.bilo u vidu pogovora.ili pogovor. i lakse se njom koristiti.PRINCIPI IZRADE BIBLIOGRAFIJA Cesto se izrada neke bibl. U bibl.spisak koriscene literature i sadrzaj. radjena u skladu sa relevantnim strucnim zahtevima.a cesto se ovakvi tekstovi objavljuju uz bibl.pre svega. Bibliografija je konacna tek posto je zaokruzena indeksima i napomenama.marljivosti i obaveze da svaka bibl.treba da bude redovan postupak.kao sto je objavljivanju bilo kog dela obavezno prethode lektura i korektura.teorijskih i metodoloskih polazista.a koja igra vaznu ulogu u ustaljivanju vestina. i opravdanje za bibliografa ukoliko je svestan izvesnih propusta.kao i naucni pristup izvorima i literaturi koji sadrze podatke o predmetu istrazivanja bibliografisanja.kao sto su napomene.pomocna. Svi kriterijumi za pretrazivanje koje ne moze da zadovolji zastupljena klasifikacija nadomestaju se registrima koji tako postaju neohodna.treba da budu izraz vlastitih shvatanja svakog bibliografa koja nece izlaziti iz okvira teme bibl.bilo u vidu njenog predgovora ili uvoda. Bibl.iznimnih slucajeva ili sirine prostora koji se otvara predbuducim istrazivacima.ostale pomenute klasifikacije pocivaju na numerickom obelezavanju ili na kombinaciji slovnog i brojnog sistema. Uvodne bolje nego zakljucne beleske.pri cemu se bibliografi uvek opredele samo za jedan od dva priloga.predgovor. slozen strucan posao koji zahteva raznovrsno znanje.ali da to ucini tako da ih i ostali prepoznaju.ali se ipak nikad ne isticu kao zakljucni procesi u nastanku nekog naucnog ili knjizevnog dela. 4.Takav posao iziskuje i sposobnost da se popisivanj gradje rasporedi i da se izrade prateci elementi uz bibl. Predgovor i pogovor moraju imati takvu sadrzinu koja je potpuno zasnovana na predmetu bibl.Iako se na izgled ovo cini kao pogodno mesto za trazenje mana ovakvog pristupa.rasprave i studije.jos pogodnijom se namece provera bibl.Za razliku od Klasifikacije Kongresne biblioteke koja se zasniva na naucnim grupama oznacenim velikim slovima abecede.da predstavlja spoj konkretnih cinjenica. Takodje.Tako predstavljeni oni se publikuju ili zasebno u knjigama ili u zajednickim zbornicima i periodicnim publikacijama.jer ce na taj nacin oni bolje primiti bibl..Redigovanje bibl.Bibliografi mogu predstaviti svoje metode u pisanom obliku gde su im u tu svrhu od velike pomoci razliciti oblici tekstovaprikazi.ogledi.osvrti. obavlja mehanicki po ustaljenim postupcima koji proizilaze iz vec utvrdjenih normi. je .. opisa -Postovanje standarda -Doslednost u opisivanju -Tacnost i preciznost -Objektivnost .

-Potpunost,obuhvatnost -Etnicki -Jezicki -Teritorijalni -Nacionalni princip

5. BIBLIOGRAFSKI OPIS Bibl. jedinica,danas precizno formulisana medjunarodnim pravilima za bibliografski opis raznorodnih publikacija,menjala se kroz istoriju.Za Zaharija Orfelina,prvog srpskog bibliografa,koji pokrece Slaveno-serbski magazin,na cijim je stranicama prva srpska bibl.,opis je nepotpun i nedosledan i ukljucuje dva osnovna dela:formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Za kraj 18. veka karakteristicno je da svaka bibl. jedinica ne sadrzi mesto izdavanja,izdavaca i stampariju,ali je cesto snabdevena napomenom,koja bibliografiju uzdize od informativne do rekomendirane. Dimitrije Davidovic pokretac Novina serbskih u becu u Smesicama koje u svojim novinama redovno objavljuje,prosiruje bibl. opis belezeci detaljno i pedantno jezik i pismo publikacije,format,obim i sadrzinu knjige. Svega deceniju kasnije,Georgije Magarasevic,prosiruje materijalni opis podacima o razlicitoj paginaciji,formatu,tablama ilustracija i dodatnim prilozima,cak predstavljajuci jednu stranu knjigu.Na osnovni opis nastavlja se cak i napomena koja ukazuje na sadrzaj dela,sto je postupak kasnije razradjen kod Milosa Popovica. Opis Milosa Popovica je sadrzajniji,cak i tehnicki bolje resen od prethodnih.Gornje polje bibl. opisa bez odrednice,sa naslovom,imenom autora,mestom izdavanja i izdavacem,ili stamparijom,kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno od cesto bogate napomene.Sve raspolozive podatke preuzima sa naslovne strane,materijalni opis knjige je detaljan.U njemu se,sto je apsolutna novina,razdvaja rimska od arapske paginacije,daje tacan podatak o ilustracijama,a nekad i o propratnoj gradji. Napomena svoj procvat dozivljava u bibl. A.A.Arnota jer sadrzi nekad podatak o posveti,drugi put citat iz neke knjizevne kritike ili bibl.,podatak o dodatnoj delatnosti pisca,o postojanju rukopisa i mestu na kome se cuva,cak i poziv za dalje istrazivanje. Organizovano i institucionalizovano bibl. se razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Inicijativa sekretara drustva Mite Cenica najbolje se u narednih desetak godina otelotvorila u bibliografijama Djure Danicica i Stojana Novakovica. Glasnik Srpskog ucenog drustva po prvi put je udomio i opis visetomnih publikacija u nivoima.Zajednicki elementi za vise knjiga koje pripadaju jednoj ediciji nalaze se u gornjem polju bibl. opisa,a ulogu odrednice preuzima naslov edicije. Detaljna specifikacija elemenata ukljucenih u opis i njihova tacna pozicija objavljena je prvi put u Glasniku knjizara.Ovaj casopis je sistematizovao prethodna znanja,ne uticuci bitno na buduci razvoj bibl. Pruska (1899) i Anglosaksonska pravila (1908) usloznila su i kodifikovala bibl. opis,uticuci na lokalna pravila drugih zemalja,kod nas na formulisanje Pravila Drustva bibliotekara.

Sedamdesete godine bibl. praksi donose preciznost i sirinu u izboru podataka,razdvojenih uvek jednoznacnim simbolima,citljivim u masinskoj formi opisa.pod okriljem Medjunarodnog saveza biblioteckih drustava (IFLA) doneti su standardi za bibl. opis svakog tipa gradje posebno:ISBD (M)-1974.g.,preradjen 1978.g.;ISBD (G),(S),(NBM),(CM) 1977.g.;ISBD (A) 1980.g. Centralizovana katalogizacija osmisljena je kao izrada jedinstvenih kataloskih listica,sa klasifikacionom oznakom na osnovu obaveznog primerka stampanih stvari i zapoceta 1968.g. u Jugoslovenskom bibl. institutu. Centralizovana katalogizacija,zbog selektivnosti koja je bila njena osnovna osobina,preopsirnosti i neprilagodjenosti opisa potrebama svakog tipa biblioteke,kasnjenja obrade i distribucije listica u odnosu na vreme objavljivanja publikacije,nije bila dugog veka,ni u inostranstvi ni u Jugoslaviji. Ulogu centralizovane katalogizacije preuzela je potom katalogizacija na izvoru,osmisljena u Velikoj britaniji 1876.g. kao predlog da autori sami izrade listic koji bi pratio knjigu. U SFRJ se sprovodi od 1978.g. na osnovu projekta Desanke Stamatovic,koji je obuhvatio analizu ucesnika u procesu,organizaciju rada,njen znacaj za izdavace i biblioteke i uvid u prethodna iskustva.Sve publikacije (izuzev skolskih udzbenika, geografskih karata,muzikalija,rotoromana,religiozne propagandne literature i publikacija koje podlezu grupnoj obradi) dostavljene kao maketa nacionalnoj biblioteci,opremaju se jedinstvenim kataloskim listicem,koji sadrzi odrednice za imenski,predmetni i strucni katalog kao i za uputne kataloske listice,cime se omogucuje racionalizacija biblioteckog poslovanja,sirenje medjubibliotecke pozajmice i razmena.Pre nacionalnih biblioteka prednosti i znacaj katalogizacije na izvoru su sagledale pojedine izdavacke kuce i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju,a dosledno,strucno i kontinuirano do danas ih sprovode NBS,bibl. Matice srpske,Narodna i Univerzitetska bibl. Kosaova i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju. Medjunarodna pravila za bibl. opis bila su neophodan preduslov i centralizovane i katalogizacije na izvoru.Pojava ISBD-a uslovila je i uspostavljanje Medjunarodnog standardnog broja knjige (ISBN) i Medjunarodnog standardnog broja za serijske publikacije (ISSN) koji ostvaruju vaznu medjunarodnu realizaciju u bitnim aspektima informativne i izdavacke delatnosti.Svi pomenuti projekti za ujednacavanje opisa i kodifikovanje knjige na medjunarodnom nivou doprineli su osmisljavanju Univerzalne bibl. kontrole (UBC) 1974.g. i njenom kasnijem uspostavljanju 1978.g. Definisano je da ona obuhvata pouzdanu kontrolu i siroku razmenu bibl. informacija na jedinstvenom nacionalnom nivou.

6. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS KNJIGA Bibl. elementi za opis knjige su: 1.)Ime i prezime autora,ravnopravnih i podredjenih koautora,imena i prezimena drugih saradnika:izdavaca,priredjivaca,pisca napomena,predgovora,pogovora,ilustratora itd.Autorovo ime je jedan od najvaznijih podataka pri opisu knjige.Ukoliko ime nije navedeno u knjizi ili je prisutan pseudonim autora,ili skracenice autorovog imena,na pocetku se mora utvrditi ime autora i kao takvo uneti u opis.Ako se autorovo ime javlja u vise oblika,treba uzeti onaj koji je najpoznatiji i koji se najcesce koristi.Autorovo ime se najcesce

stavlja pri vrhu opisa kao odrednica i to tako sto se obicno prvo navede prezime,pa licno ime,pri cemu se razdvajaju zarezom. 2.)Stvarni naslov i dopuna stvarnom naslovu Stvarni naslov predstavlja sadrzaj knjige na neki primeren nacin (knjizna jedinica se ne moze opisati bez stvarnog naslova);ako ne postoji naslov treba ga izvesti iz sadrzine dela.Duge naslove je cesto potrebno skratiti,ali tako sto ce se voditi racuna o smislu koji ce taj naslov nakon skracivanja imati.Podnaslov,dopuna stvarnom naslovu,predstavlja literarnu vrstu:uvod,udzbenik,drama,istorijski roman,izbor pesama.Uz stvarni naslov cesto ide i posveta tj. podaci o nameni i poreklu dela,povod izlazenja dela,jubileji,podaci o organizaciji koja je to delo sastavila,narucila ili izdala,podatak da li je delo stampano kao rukopis,podaci o registrima,ilustracijama,prilozima itd 3.)Podaci o izdanju se obicno ne izostavljaju i uvek je najbolje da se navedu u onom obliku u kome su dati u knjizi.Ako ih nema u knjizi,a iz nekog drugog izvora se utvrdi o kom izdanju je rec ili da je u pitanju prestampano izdanje,i taj podatak se unosi u opis.Originalno izdanje je prvo izdato delo od strane autora,odnosno izdavaca;kasnija izdanja zadrzavaju mogucnost menjanja,mogu biti uvecana,skracena,poboljsana sa uvodima itd. 4.)Impresum se uvek daje u utvrdjenom redosledu:mesto izdavanja (ili stampe),ime izdavaca,ime stampara,godina izdanja.Stampari su tvorci materijalne (spoljasnje) strane knjige,dok su izdavaci najcesce zasluzni za oblikovanje sadrzajne strane knjige. Mesta izdavaca i stampara mogu biti razlicita,dok je godina izdanja razresena na razlicite nacine:arapskim brojevima,slovima cirilice.Godina objavljivanj predstavlja jedan od najvaznijih podataka u impresumu.Ukoliko se utvrdi da godina nije navedena mora se ustanoviti ako je to ikako moguce.Do problema razjasnjenja prave godine dolazi zbog toga sto se u knjizi cesto nalaze razlicite godine izdavanja,pri tome je jedna na naslovnoj strani,druga na poledjini naslovne strane ili u kolofonu.Zato je kod ovog podatka veoma vazno da bibliograf utvrdi kada je knjiga zaista objavljena i da tu godinu unese u impresum pored one sa naslovne strane,sve druge godine moze naznaciti i obrazloziti u napomeni.I godina objavljivanja je ponekad pogresno navedena iz razlicitih razloga,a najcesci je cenzura. 5.)Obim knjige se odredjuje prema broju svezaka iz kojih je delo sastavljeno,broju odstampanih strana u svakoj knjizi i broju priloga.Obim je obicno kod knjiga novijeg datuma,obelezen paginacijom arapskim brojevima,ali je potrebno obratiti paznju prilikom utvrdjivanja broja odstampanih strana kojim je brojevima obelezen predgovor tj. da li paginacija obuhvata sve stampane strane,dakle,glavni tekst,ali i uvod,predgovor,pogovor,dodatke,priloge,sadrzaj i dr. 6.)Format knjige danas je uobicajeno da se format izrazava preko visine i sirine knjige u centimetrima.Kod merenja formata presudnu ulogu ima visina knjige,a u slucaju da je sirina knjige veca od duzine,to onda predstavlja poprecni format.Iza opisa formata pri detaljnim opisima sledi: 7.)Tiraz 8.)Povez-koji moze biti:brosiran,tvrd i mek povez,poluplatno,platno,koza;zastitni omot,kvalitet papira 9.)Cena knjige 9.)Naslov zbirke u koju je ukljucena knjiga

jedinici.podaci o tehnici umnozavanja i sl. bibliografiju na kraju.biografija) .ISBD(A) je usvojen 1980.. -Referat ili apstrakt predstavlja strucni izvod sadrzine glavnih teza ili zakljucaka odredjene bibl.kao i kasnije publikacije istog oblika.pa se osecala potreba da se i ta gradja obuhvati adekvatnim standardom.)Podaci o tipu slova i stampi-cirilica.g.ako su uradjene rucno ili pomocu metoda koje produzuju tradiciju rucne izrade knjiga.)Izdavanje (mesto.)Podaci da li je izdanje bibliofilsko.10.naziv stampanja dati u izvoru podataka izvan primarnog izvora podataka) 5.)Izdanje 3.Taj prenos treba obaviti po pravilima transliteracije.)Stvarni naslov i podaci o odgovornosti –opsta oznaka gradeje 2. opis starih i retkuh knjiga.nemaju uvek tacan stvarni naslov i impresum.navedenu koriscenu literaturu.politickog.naucnog gledista -Izvod/rezime je sazet pregled celokupne sadrzine bibl.nemaju oznacene stranice i dr.)Materijalni opis 6.prepisujemo malim i pri tome upotrebljavamo velika slova prema danasnjem pravopisu.)Izdavacka celina 7.da li je odredjeni broj primeraka na nekom posebnom papiru itd. jedinice -Recenzija sadrzi kriticko vrednovanje bibl.)Napomene 8.vec skrecemo paznju na njih dodatnim znakom uzvika u zagradi.godina. 12.u njima su koriscene brojne skracenice.latinica. jedinice u vidu razlicitih podataka o samoj bibl.nelatinsko pismo se kod nas cesto prenosi na latinicu. 1.ili dati u kracem rezimeu bilo na domacem ili stranom jeziku.g.Oznaka A predstavlja skracenicu od Ancien.a nastao je zato sto se ISBD(M) nije bavio starom knigom.da li sadrzi autorov potpis.g. 11.. jedinice sa idejnog.)Pravopisne osobenosti naslovne strane pri opisu cuvamo.)za njih postoje posebna pravila: 1. jedinice ISBD(A) je medjunarodni standard za bibl. .Samo naslove koji su u celini ili delimicno pisani velikim slovima.)Podaci specificni za gradju ili vrstu publikacije 4.antoligija.Antique..umetnickog. napomene: -Anotacija predstavlja dopunu opisa bibl.Stamparske i druge greske ne ispravljamo. inkunabule zbog raznih osobenosti (pre svega nemaju naslovni list u danasnjem obliku.a na kraju opisa treba navesti u kojem je pismu stampana odredjena publikacija 2.ili se moze strucno sazeti. Postoji nekoliko vrsta bibl.dvobojna ili visebojna stampa. opis straih i retkih knjiga:ova uputstva se odnose na stampana dela posle 1500.zatim za starije tzv.istorijski roman.)Podrucje rucnog otiska Bibl.koji obuhvata ona dela koja su objavljena pre 1801.)Zbog teskoca pri reprodukciji nelatinskog pisma pisacim masinama i stampom.da li je u pitanju rasprava.)Bibliografska napomena tu idu podaci o sadrzini knjige koja se moze predstaviti ili uopsteno (da li knjiga ima predgovor.

skraceno mesto popunimo sa 3 tacke u zagradi 4.3.takodje.kao i eventualnihprekida izlazenja. -Mesto izdavanja. jedinice.urednik(glavni.a oni su:vlasnik.tj.periodika izlazi u brojevima u nekom unapred neogranicenom periodu.bibliograf . -Periodicnost (kako izlazi:dnevno.filozofske.Najbitnije je da sve te promene budu zabelezene u opisu u odgovarajucem redosledu i sa naznakama kada je tacno (kog datuma) i u kom broju doslo do promene nekog elementa. elementi: -Naslov. jedinice.a ponekad se mogu navesti i imena znacajnijih autora nekih priloga. vlasnik.Vrlo cesto se iznad ili ispod naslova jedinice nalazi geslo preko koga se moze odrediti orjentacija ili sadrzina novina ili casopisa.Kada su u pitanju casopisi (revije).izdavac. Kada opisuje sadrzinu casopisa (napomena) bibliograf navodi opstu oznaku politicke.normalna je pojava da se tokom godina neki od elemenata promene npr. opise knjiga za starija izdanja cesto dopunjavamo i fotografskim snimcima naslovne. godiste.i utvrdjuje datum pocetka i zavrsetka izlazenja.te se obim odredjuje tako sto se navode brojevi u godini i prosecan broj strana u jednom broju. 5.Nekad se javlja potreba da bibliograf opise pojedini broj ili pojedino godiste i pri takvom opisu ce uzimati samo one elemente koji karakterisu taj broj.)Cesto se izrazi koji se u opisima ponavljaju nadomestaju sa odgovarajucim skracenicama.)Bibl. 7.nekad se casopis ili novine udruze sa nekim drugim casopisom ili novinama.urednik i sl.mora podrobno ispitati gradju i koristiti se saznanjima literarnih . Obim se kod periodike odredjuje u zavisnosti od karaktera bibl.a ponekad i drugim stranama knjige. Kod novina je situacija drugacija-paginacija pocinje u svakom broju od jedan. -Vreme izdavanja (pocetak i kraj). BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA Pod periodikom se podrazumevaju casopisi i novine koji se i po sadrzini i po nacinu objavljivanja razlikuju od knjiga.kulturne orjentacije lista.Kod periodike je sadrzina sastavljena od mnogobrojnih priloga raznih autora.)Ako podatke sa naslovne strane (stvarni naslov) skracujemo.ili se podele na dva samostalna lista.Ukoliko postoji podrobniji opis casopisa i novina u posebnom delu opisa se navode i drugi faktori koji su odigrali znacajnu ulogu u oblikovanju spoljasnje i sadrzinske strane. Za opis casopisa i novina se koriste sledeci bibl. S obzirom na cinjenicu da novine ili casopis izlaze neko duze vreme.izdavac.bibliograf sledi drugaciji princip-pravi tekuci popis svih brojeva svih godista i za svaki navodi broj strana i priloga.mesecno).podrucje kojim se bavi.nedeljno.podnaslov.paginacija tece tokom cele godine i na taj nacin se moze odrediti broj strana za svaku godinu..i te podatke najcesce dobija vec iz naslova i podnaslova bibl.pa promene naslov.urednik rubrike itd).Takodje.odgovorni.U slucaju detaljnijih opisa novina. -Obim -Format Svi ovi podaci su jednako bitni i uvek se navode u navedenom redosledu pri kratkom opisu periodike.

Svi elementi za opis priloga se navode sledecim redosledom: -Ime autora (kada je navedeno ili ga je moguce utvrditi) -Stvarni naslov i podnaslov -Ime prevodioca.rasprave.To se desava onda kada se bibliograf zadovolji samo opstom oznakom literarne vrste opisanih jedinica i kada mu cilj ne predstavlja navodjenje naslova.novina i zbornika predstavlja skraceni bibl.a moze biti i vrlo precizan i opsezan. 8.ali mu jeste svrha da napravi sto potpuniju bibl.isto tako je i sa bibl.knjige iz koje potice prilog -Mesto izdavanja novine ili casopisa (navodi se zbog potrebe da se naslov ne zameni nekim drugim slicnim naslovom ili da se medju mnogim slicnim naslovima moze ustanoviti gde izlazi revija) -Mesti izdavanja zbornika (uvek se navodi) -Godiste.cd. opis casopisa moze biti vrlo kratak.Strane (br.U svakom slucaju ISBD(NBM) obuhvata film. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS NEKNJIZNE GRADJE ISBD(NBM) (1977. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS CLANAKA Prilozi u novinama.Ukoliko se ustanovi da se ne moze utvrditi autor priloga.Broj(sveske).dijapozitive.a samim tim je i mnogo lakse identifikovati je cak i kad publikacija u kojoj je prilog objavljen ima mnogobrojna godista bez sadrzaja po godinama.kao sto su stvarni naslov i podnaslov. napomenama.igracke koje imaju odredjenu kreativnu sadrzinu.strana objavljenog clanka)-kod novina se pored ili umesto broja navodi i datum Svim ovim podacima.gramofonske ploce. opisu.dvd.ilustratora.opis pocinje stvarnim naslovom. 9.Godina(datum).govori islicna gradja koja ima svog autora.g. Elementi opisa su: .plakate.pa se ponegde upotrebljava i sintagma audovizuelna gradja. opis priloga iz casopisa. gde ponekad bibliografu nije svrha da navodi naslove veceg broja pesama nekog autora.Bibl.novina i zbornika se navodi slicno kao i pri opisu knjige.pregledan i jednostavan.fotografije.casopisa.ilustratora. Dokumentacioni opis priloga iz casopisa.a takodje donosi i sistem interpunkcije koji se u njemu primenjuje.kasete.vesti..Sadrzina clanaka.a jedinica se opisuje kao anonimna.novina i zbornika. jedinica je sasvim dovoljno oznacena.a ponekad i ime prevodioca.ocene.bibl.magnetne trake.priredjivaca.te stoga pesme samo kratko opise.itd.i kulturnih istoricara da bi mogao da odredi sto priblizniju oznaku sadrzine i orjentacije listova.kao i stvarni naslov i podnaslov.mada ni ona nije sasvim odgovarajuca.Sam pojam neknjizna gradja izaziva odredjene nepreciznosti i dileme.Primer dokumentacionog opisa priloga u casopisima i zbornicima susrece se u licnim i literarno-istorijskim bibl.casopisima i zbornicima su :clanci.bar sto se spoljasnje strane tice.) donosi elemente (i njihov raspored) za opis i odredjenje omedjene neknjizne gradje. priredjivaca -Impresum:naslov novine.rasprava i ostalih priloga iz casopisa.Ponekad se pri opisu priloga ne navode neki elementi koji su najvazniji u bibl.

)Izdavacka celina -Zajednicki stvarni naslov -Uporedni zajednicki stvarni naslov -Podnaslov izdavacke celine -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdavacku celinu -ISSN niza -Numeracija o izdvackoj celini -Podatak o kolu 7.)Podrucje ISBN i uslovi nabavke .Godina proizvodnje) 5.1.)Izdavanje -Mesto izdavanja -Izdavac -Godina izdavanja (Mesto proizvodnje.)Podrucje napomene Napomene koje se pdnose na prethodne podatke u podrucjima 1-6 -Napomene o disertaciji -Napomene o broju izaslih primeraka -Napomene koje sadrze rezime obadjivaca.koji se korisnici njime mogu sluziti.)Izdanje -Podatak o izdanju -Uporedni podatak o izdanju -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje -Dodatni podatak o izdanju -Podaci o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju 3.obavestenja o posebnoj tehnici i sl.Proizvodjac.)Podrcje specificno za gradju/vrstu publikacije 4.)Materijalni opis -Posebna oznaka gradje -Druge materijalne pojedinosti -Dimenzije jedinice -Podatak o propratnoj gradji 6. -Napomena o manje vaznim podacima o odgovornosti -Napomena o sadrzaju -Napomena o dodacima uz sadrzaj 8.)Podrucje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti -Glavni stvarni naslov -Opsta oznaka gradje -Uporedni stvarni naslov -Podnaslov -Podatak o odgovornosti -Sledeci podatak o odgovornosti 2.a sadrze za kakvu je upotrebu jedinica namenjena.

jedinicu.. elementima.karakter ilustracije. BIBLIOGRAFSKA ANOTACIJA-NAPOMENA Anotirana bibl.neceloviti.Informativni znacaj anotacije je takav da se ona ne sme posmatrati kao neko opterecenje za samu bibl.rekomendirana.Sta vise.Ona treba da donese samo onoliko teksta koliko je dovoljno da bibl.manje ili vise nejasni.takodje. Anotacija (od latinske reci annotatio) znaci napomenu.referativna i kriticka. javljaju se i razlicita shvatanja o pojmu.pa ce on da zavisi od svakog konkretnog slucaja. jedinice) jer sadrzi sve cinioce koje ima elementarna bibl.a ako nije u pitanju originalno stavaralastvo.u tom slucaju one bi samo nepotrebno uvecavale bibl.Ako su bibl.nego kao njen sastavni deo.Od osnovnih bibl.da je prvi tip napomena za monografske publikacije podatak o tirazu.kvalitet.bibliograf mora da nekom prikladnom naznakom u anoyaciji pojasni bibl.Ako napomene nisu razudjene vec istovrsno profilisane.Smisao reci anotacija u okviru bibl.primedbu.ali i dodatak koji se sastoji od sazete anotacije ili beleske.velicini i mestu anotacije uz bibliografsku jedinicu.10.(Milos Popovic u Letopisu. opis publikacija predvidjen je tip i redosled napomena: -napomene formalnog tipa vezane za prethodnih 7 podrucja bibl. anotacija se zadrzava na formalnom opisu samog primerka (vrsta.podatak o prevodu dela. elemenata anotacija se formalno odvaja novim redom i oznacava zvezdicom ili nekim drugim grafickim znakom.ona i formalno dobija mesto na kraju bibl.bez obzira kako odredjivali njen oblik i smisao.onda su anotacije sasvim izlisne.koja je zametak anotirane u prvoj polovini 19.Ona jedinici nadoknadjuje ono sto joj nisu doneli glavni bibl.zatim objasnjenje pa i popis zaplenjenih stvari-Vujaklija.da je osmisli i ucini kompletnijom.pored ostalog.U teoriji bibl.kao i od samog odnosa bibliografa.tip stamparskog sloga.a suvisnim ponavljanjem glavnog sadrzaja opteretile bi ono sto ona vec predstavlja u svome bitnom znacenju. Rekomendirana bibl. jedinicu.prema njihovom karakteru odredjuje se i vrsta anotirane bibliografije:deskriptivna.napomenom preporucuje delo citaocu.iz kojih pojedine elemente treba objasniti ili dopuniti -napomene sadrzinskog karaktera -napomene preuzete iz izvora van publikacije Precizirano je.veka.kako bi.U takvim slucajevima. jedinica predstavlja slozeniju formu (od osnovne bibl.belesku. .Razlicito se tumace i metode u sastavljanju anotacije. elementi. jedinica postane punija i vise shvatljiva.Anotacija treba da bude kratka i precizna. jedinice.ocuvanost hartije.Arnot u Magazinu za hudozestvo…). jedinicu. jedinicama javljaju u krnjem obliku. jedinice. jedinica.dok je za serijske publikacije to podatak o peridicnosti izlazenja. rada smatra se kao beleska ili objasnjenje ispod osnovne bibl.Posto anotacija predstavlja dodatak bibl.boja.oblik poveza) sto je narocito vazno za stare i retke knjige. Ne postoje cvrste granice koje odredjuju obim jedne anotacije.propagira ga u javnosti.cesto se naslovi pojedinih tekstova koje donosimo u bibl.bila sto vise uocljiva. U deskriptivnim bibl.Medjutim. Medjunarodnim standardima za bibl.Jos na pocetku razvoja srpske bibl. opisa. napomena je kad kada bila vaznija od samih formalnih elemenata opisa. elementi skladno komponovani i ako iz njihovog glavnog smisla mozemo jasno shvatiti sadrzinu.Moze se ipak zakljuciti da je upotreba anotacije veoma cesta i neophodna.

jedinice rasporedjuju se u krupnije celine koje tako dobijaju pregledniji izgled i puniji sadrzaj i znacaj.Na taj nacin one cine i konacnu formubibliografiju. RASPORED BIBLIOGRAFSKE GRADJE Vec oblikovane bibl. Ako imamo u vidu tu zavisnost kao glavno polaziste. razvila se postupno iz Glasnika srpske kraljevske akademije. jedinica mogu biti: 1)Alfabetski (abecedni ili azbucni) raspored gradje prema pocetnom slovu prezimena autora 2)Raspored prema pocetnom slovu naslova teksta 3)Hronoloski raspored prema vremenu objavljivanja pojedinih tekstova 4)Kombinacija alfabetskog i hronoloskog reda 5)Raspored gradje prema sadrzini.a zatim sluzi i kao jedinstvena oznaka prilikom izrade indeksa ili registara.Referativna (rezimirana.Kolon klasifikacija.rasporedjivanje gradje spada u zavrsnu.sadrzajna) bibl. materijala koji zelimo da popisemo.Vremenom je stvoreno vise nacina klasifikovanja bibliotecko-bibliografske gradje od kojih se u danasnjoj upotrebi nalaze sledeca:UDK.tj. opis (prezime i ime autora.istoriju i folklor i juznoslovenskog filologa.vrsi: -na osnovu nekog od elemenata koje daje sam bibl.Posto kvalitet oblikovanja bibl.onda se raspored bibl. jedinica dobrim delom zavisi od rutine i vestine bibliografa. rada.naslov teksta.jezik.pa cak i na sire-na pojedine naucne discipline. gradje prema njenoj sadrzini.narocito onda kada se on svodi na uze strucne celine.sa objektivnim osvrtima na kvalitet dela.naziv izdavaca.Ovo obelezavanje brojevima najpre pokazuje kolicinu gradje koju smo obradili i prezentovali.Rasoredjivanje bibl. Kriticka (rezonovana) bibl. gradje.iako se primeri subjektivnih ocena kvaliteta i polemika o piscevim stavovima nalazimo i u ranijim radovima (Stojan Novakovic). 11.ali ne i konacnu fazu bibl. jedinica moze se obavljati na vise nacina. jedinica. .Priloga za knjizevnost.Klasifikacija Kongresne bibl.sto zavisi od oblika. prema tematskim strucnim celinama ili predmetima kojima pripadaju tekstovi (uz paralelno postizanje alfabetskog i hronoloskog reda). veka...neophodno je da se prethodno izvrsi strucna klasifikacija svih bibl.pre svega. kao i od vrste bibl. Bez obzira koji smo raspored primenili. jedinice se obelezavaju rednim brojevima (arapskim ciframa). klasifikacija.da bi se obavio raspored bibl. Biblotecko-bibl.onda i rasporedjivanje zahteva osnovna i mnoga dopunska znanja o predmetu popisa.vrste i namene same bibl.proizvod je 20.godina ili datum izdanja) -na temelju same sadrzine koju gradja donosi Uzimajuci u obzir jednu ili drugu od ovih osnova najuobicajeniji nacini rasporeda bibl.bibl.

razlicitih opstih i naucnih periodicnih glasila (tu su i dnevne novine).u nju ukljucuje: stampane i/ili centralne kataloge biblioteka. izvora na:stampane. i pocetkom 20.pristupacnija korisnicima. radu koriste razni spisi .i u katalogu i u bibl.slozenije unutrasnje strukture.Kao verna slika fonda jedne ili vise biblioteka.formalno. i kataloske jedinice.Primarnost nekog izvora moze se odredjivati prema stepenu originalnosti koriscenih podataka i uzaludnost ovakve klasifikacije ogleda se vec u tome sto se ne objasnjava sta se podrazumeva pod sekundarnim izvorima. nacionalno.prijateljima. jedinice.u mnogo cemu srodni bibliografijama.udzbenika. Usvajanje medjunarodnih pravila za bibliografski opis razlicitih vrsta publikacija. Katalozi. uocava se njena velika bliskost sa katalogom (npr. Tretirajuci ovu vrstu izvora kao pomocnu literaturu.leksikona.vek) ili oni pripremljeni za sajmove knjiga medjunarodnog karaktera.bibliografija. podataka.nestampane i zive.on predlaze da se u bibl. Opravdanije je razvrstavanje bibl.katalog je neophodna informativna spona izmedju korisnika i publikacije.sirenje polja napomena.izdavacke i knjizarske kataloge. BIBLIOGRAFSKI IZVORI U teoriji bibl.kao i kompletna izdavacka produkcija (koja nema karakter prirucne referensne literature. kataloga. svedoce o koriscenju cak strane teorije i prakse..belezenje sigle biblioteke.Vera Secanski.dela fonda.Cak i kada se zagleda u dalju proslost i pocetke razvoja bibl.Najpreglednije na moguce izvore u radu na bibliografiji u proslom veku ukazuje autor potpisan pseudonimom Semper u mesecniku Zora.registre casopisa i perodicnih publikacija.cuvane u drustvenim ili privatnim zbirkama.karakter bibl. Zivi izvori.ili selektivno. To je slucaj i sa katalozima znamenitih srpskih izdavaca. teorije i prakse.biografija. Na samim pocecima razvoja srpske bibl.Zacetnik Serbskog letopisa Georgije Magarsevic vec je u prvom broju u dva priloga istakao svoju nameru da se bavi prikupljanjem biografskih i bibl. za to imamo primere.12.nevezane za fond odredjenih biblioteka.te njegove napomene kroz bibl.braca Jovanovic.oglasa izdavackih kuca.prirucnika.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih podataka.recenzija.Nakon sto je u svom programskom tekstu opisao svrsishodnost bibl.recnika.cesto najnedostupniji.stampani i nestampani.jer moze biti zametan put za uspostavljanje komunikacije sa rodjacima.pokusaj pronalazenja zivih izvora moze biti u vidu javnog oglasa ili privatnim linijama. Kalimahove Tablice-katalog Aleksandrijske biblioteke bio je slican po svojoj sredjenosti sa bibl.stampara i knjizara.arhivsku dokumentaciju ili na kserografisane materijale nedostupne siroj javnosti. prirucnikom).geografski.znacajni su izvori podataka.Gavrilo Kovacevic.Geca Kon… Nestampani izvori odnose se na rukopise.poznanicima istaknutih licnosti ili svedocima kljucnih drustvenih zbivanja.smanjilo distancu izmedju kataloga i bibl.vec originalnih i naucnih ostvarenja).Katalozi mletackog stampara Alda Manucija (16.hronoloski.bibliografu najdragoceniji.koriscenje obaveznog primerka za obe namene. U stampane izvore ukljucene su sve vrste enciklopedija.povukao paralelu izmedju domace i strane bibl.jezicki odredjena.preglede izdanja naucnih i strucnih ustanova i drustava. Posrednicku ulogu ima i bibl.kao sto su tokom 19..veka bili Grigorije Vozarovic.danas pripadaju istoriji bibl.izbrisalo je razliku izmedju bibl.. prisutna je podela izvora na primarne i sekundarne.ali je ona tematski.biobibliografija.

prevodioca ili osobu o kojoj se pise).Oni pomazu brzem pronalazenju podataka koji nas interesuju. nalazi neki autor ili neko drugo ime.a time i neophodna dopuna vrednosti svake bibliografije.nestampani (Karlovacke i Novosadske gimnazije).kao i predmet koji obuhvataju.licnih imena.njihov broj i svrha zavise od: -vrste teksta koji bibl. -Specijalni registar.sredjen prema razlicitim metodama uz koje se daje i podatak o njihovom mestu u publikaciji. obuhvata..zatim pojam.inicijala i pseudonima -indeks prevodilaca -indeks periodocnih publikacija -indeks izdavaca i stampara -hronoloski indeks… Iz vecine naziva ovih indeksa (ili registara)vec se vidi njihova osnovna oznaka.bibliografije (od Stojana Novakovica) i beleske pojedinih listova.za koje je neposredno vezana odredjene bibl. Oni koji se najcesce javljaju uz razne tipove bibl. popisujemo -sadrzine popisane gradje -oblika bibliografije -namene same bibl.Cesto se moze zapaziti da bibl. 13.dogadjaja i drugih obradjenih predmeta.Registar moze biti: -Generalni registar-u kome su u jednom popisu kombinovani svi elementi koji treba da se pojave u registru. za kojim eventualno tragamo.biblioteka. su: -imenski indeks imena -predmetni indeks stvari i pojmova -autorski indeks autora -strucni indeks -indeks geografskih naziva i pojmova -unakrsni indeks -indeks naslova -indeks sifara.Karakter registara ili indeksa.stampani (Matice srpske).pa i geografski nazivi koje neka bibl.Registri su sastavni deo.pored licnih imena.Slicni razlozi ili mali strucni zahtevi uslovljavaju i stvaranje i unakrsnih (ili kombinovanih) indeksa.predmet.treba raditi i adekvatan broj i vrstu registara. Registar moze biti sredjen. ima samo jedan imenski registar.U nekim slucajevima.knjizarski katalozi. konkretnoj grupi korisnika.U visestrukom znacenju registara u bibliografijama izdvaja se njihova pomoc u snalazenju prilikom sluzenja bibl.periodicna publikacija. REGISTRI U BIBLIOGRAFIJAMA Registar je detaljni popis svih predmeta. Zavisno od tih i drugih cinilaca.u koje se unose.registri zadovoljavaju nasu radoznalost da li se u konkretnoj bibl.kada dobijaju ulogu pravog i neophodnog vodica.bez obzira na koga se odnose (autora.u celosti ili prvenstveno po: .u koji se unose sva imena koja se u njoj nalaze.naziv teksta itd..geografskih i mesnih imena.pojmovi i predmeti.

U njoj opisi bibl.pregledno i potpuno sagledavaju. elementima nazivamo osnovne delove iz kojih se sastoji svaka bibl. Vrste bibl.priloga u zbornicima.u principu.VRSTE BIBLIOGRAFIJA Bibliografska jedinica je svaki pojedinacan predmet bibliografske obrade bilo da je samostalna publikacija ili njen sastavni deo.sazetak ili kriticki osvrt.numerickom.A4.Krug podataka koje obuhvata bibl.alfanumerickom redu rubrika (istorijskih dogadjaja.referativne i kriticke.predmeta i ostale sadrzine nekog registra.Za peridicne i dr.buduci starijeg datuma. Elementi bibl.pojmova. jedinica.kao ivestina u sluzenju primarnim i sekundarnim izvorima i odredjenom strucnom literaturom.neophodno je veliko opste znanje i specijalno poznavanje predmeta koji bibliografski popisujemo.patenata.Istovremeno. Elementarne su sklopljene od najbitnijih podataka koji pruzaju osnovna saznanja o obradjivanoj publikaciji.shvatiti kao neodvojiv deo celokupnog rada na bibl.standarda. Stvaranje registara treba.s manje ili vise uspeha. 14.Standarad precizira elemente za opis knjiga. ranije teoretski oblikovana.celovit i jasan deo bibl.sa vise postovanja i .rekomendirane.licnih imena…) -hronoloskom.ispred brojeva u rubrikama registara treba stavljati identifikacijske podatke za odgovarajuce volumene ili delove doticne publikacije.ona je elementarni. jedinica.cime u izvesnoj meri uticu na oblikovanje odnosa korisnika prema opisivanom primerku.clanaka periodicnih publikacija. Uredjenje registara-ako knjiga ili dr.023 I-1968 donet prema preporuci Medjunarodne organizacije za standardizaciju 1958.g.15. jedinice mogu biti.Da bi se uspesno obavilo registrovanje imena. kao svrsishodna celina.cijim adekvatnim i ujednacenim predstavljanjem i klasifikovanjem nastaje bibl.periodicnih publikacija. jedinica se predstavlja pomocu bibl. Njime se objasnjava: ”Bibl.koji je informativno.redosled. svojstven metod klasifikacije.da nacine podelu bibl.. elemenata. neserijska publikacija ima vise volumena ili delova.interpunkciju i graficku obradu.-alfabetskom (azbucnom ili abecednom) redu rubrika -sistematskom redu rubrika (predmeta.a izostavljanje ili naglasavanje pojedinih je dozvoljeno ako se njime postize bolja smisaonost ili celovitost bibl.uskladjeno sa sistematizacijom samih bibl.: -elementarne ili registracione i -anotirane koje se dalje rasclanjuju na deskriptivne.toreticari su pokusavali.izvestaja…).Kako je u nekim evropskim i americkim zemljama bibl..dovoljnih da se neka publikacija ili neki deo moze identifikovati”. elemenata imaju utvrdjen. jedinice Bibl.to su i njihove klasifikacije. jedinica je skup tacnih i podrobnih elemenata.koji su paginirani posebno ili kontinuirano.definise standard JUS Z.Bibl.precizan i logican raspored. licnih imena. Anotirane imaju slozeniju formu i sadrzinu.jedinice Bibl. Koristeci bibl.16. serijske publikacije preporucuje se pored registara za pojedine volumene i kumulativni registri.njihovo uoblicenje.nudeci u napomenama opis fizickog stanja primerka.preporuku.

Takodje.) bibl.)Sekundarne bibl. svakog tipa neknjizne gradje posebno -po obliku: 1. (koje registruju deo knjizne produkcije) -po vrsti obuhvacenih publikacija: 1.Vera Secanski je sastavila podelu.)Tekuce bibl.) bibl.Izmene u klasifikaciji bibl. (razvrstane po formi. (bez obzira na formu.da biu redovnim razmacima mogle biti objedinjene takozvanim . monografija 2. (u spiskovima literature i napomenama) 3.)Selektivne bibl. periodike 3.Stoga bi bila prihvatljiva podela po sledeca tri kriterijuma: -u odnosu na obuhvacenu gradju -u odnosu na formalni raspored jedinica u bibliografiji -u odnosu na cilj bibliografije RAZVRSTAVANJE BIBLIOGRAFIJA PREMA OBUHVACENOJ GRADJI -po sadrzini gradje: 1.) PREMA SADRZINI BIBLIOGRAFIJE.)Specijalne bibl.)Skrivene bibl. (u kojima su opisi preuzeti iz drugih primarnih izvora.a nju je kasnije preoblikovao Vojislav Maksimovic.)bibl. sastavnih delova publikacija 4. casopis.manje kriticnosti preuzimane u domacoj literaturi. novina.)Primarne bibl.)Samostalne bibl.) bibl.vec skoro trideset godina .) 4.)bibl. (bez obzira na formu koju imaju.Najvise uticaja imale su Flajsahova i Denisovljeva podela. (u kojima je svaki opis uradjen prema vidjenom materijalu-de visu) 2.medju kojima su bibl.enciklopedije itd. drugog stepena) -po vrsti izvora: 1. (koje se odnose na sveukupnu izdavacku produkciju) 2.karakteru ili predmetu gradje) -po obuhvatu gradje: 1. bile su neophodne kako bi se postigla terminoloska usaglasenost i jednoznacnost.karakter i predmet publikacije) 2.. (koje prate savremenu izdavacku produkciju i objavljuju se u odredjenom vremenskom rasponu.dakle:knjiga. drugog stepena (koje ukazuju na postojece bibl.)Opste bibl.priloga u nekoj publikaciji) 2.koja je prisutna u domacoj teoriji i praksi. treceg stepena (koje ukazuju na postojece bibl.leksikoni.)bibl.KOJA SE CESTO MOZE IZJEDNACITI SA FORMALNIM RASPOREDOM BIBLIOGRAFSKIH JEDINICA -po hronoloskom kriterijumu: 1.)Iscrpne bibl.

(ciji je predmet interesovanja knjizna produkcija u skorijoj buducnosti) -po geografsko-jezickoj pripadnosti: 1. (kojima je cilj da pruze osnovnu informaciju o publikaciji) 2.)hronoloske bibl.)Univerzalne bibl. jedinice rasporedjene prema prezimenima obuhvacenih autora) 2.)Perspektivne bibl.ili kada gradju razvrstavaju po strukama ustanovljenim nekom klasifikacijom) 4.koje zbirno donose vec objavljivane. (koje obuhvataju stamparsku produkciju sireg geografskog lokaliteta odredjenog po nekim zajednickim karakteristikama) 3.. jedinica: 1. (kada je predmet bibl.pa i njegova subjektivnost. (kada se odnoose na odredjenu oblast ljudskog znanja.eventualno dopunjavane.)Registracione-indikativne bibl. (zasnovane na izdavackoj produkciji vezanoj za uzi geografski lokalitet) 2.)unakrsne bibl. (koje donose podatke o izdavackoj produkciji nekog ranijeg perioda) 3.predmeta…) -po predmetu obrade. (koje donose kratak sazetak sadrzaja opisivane publikacije) d)Kriticke bibl.drzavnih granica.)Nacionalne bibl.jer napomene predstavljaju male kriticke osvrte).)Medjunarodne bibl.najvise dolaze do izrazaja. .)Zavicajne bibl.)Anotirane bibl. (cija anotacija sadrzi opis samog primerka publikacije) b)Rekomendirane bibl.)strucne bibl. (bazirane na izdavackoj produkciji vise zemalja) 5. (kada su u rasporedjivanju gradje prisutni razliciti kriterijumi) PREMA CILJU I NAMENI BIBLIOGRAFIJE -po karakteru opisa: 1. (u kojima znanje bibliografa-predmetnog specijaliste. odredjeni vremenski period. (koje nisu omedjene ni po jednom kriterijumu:nacija.)predmetne bibl.podatke iz prethodnog perioda) 2.ili kada su bibl. (kada je predmet obrade licnost. (koje se mogu odnositi na jedan predmet.podatke o nagradama ili vodjenim polemikama u cilju preporucivanja nekog dela) c)Referativne bibl.jezika.kao i po nacinu rasporeda bibl.)Regionalne bibl.)Autorske-personalne bibl.kumulativnim tekucim bibl.ili kada su jedinice rasporedjene po hronoloskom kriterijumu) 3. (koje su snabdevene napomenom) Prema karakteru napomene one se dalje dele na: a)Deskriptivne bibl.)Retrospektivne bibl.ili sveukupnu gradju deliti prema predmetu) 5. (cija napomena moze sadrzati deo recenzije. (zainteresovane za izdavacku produkciju jednog naroda ili jedne zemlje) 4.

daju dokumentaciju o doprinosu jedne nacije razvitku internacionalne kulture i nauke u odredjenom vremenskom . je osnova svake nacionalne kulture.pri cemu su u razlicitim bibliografijama politicki.opisu i srede gradju za proucavanje i ocenu nacionalne kulture u njenom razvitku.shvatajuci nacionalnu bibliografiju veoma siroko i kompleksno.g. Sva razlicitost shvatanja pojma nacinalne bibl.Na ovoj konferenciji neki bibliografi su polazili od toga da se nacionalna bibl. Za nacionalnu bibl. bibl.Tokom vremena njihova funkcija postaje sve slozenija. javlja se kao jedna od komponenata probudjene nacionalne svesti.a pitanja na koja bibl. pruzila Kongresna biblioteka. treba da daju odgovor sve su slozenija. Naredne decenije donele su pojednostavljenje ili jednostrano tumacenje ove definicije.g.niti moze da obuhvata stampanu produkciju samo na jednom jeziku.ali ujedno i nezamenljiv izvor informacija i saznanja iz svih oblasti ljudske delatnosti.dalje.ne samo u okviru pojedinih zemalja nego i na medjunarodnim skupovima.i da prikazu nacionalna naucna dostignuca.dok retrospektivne moraju da prikazu “kulturno bogatstvo jedne nacije i veze te nacije sa drugim narodima” .vec primenjuje u prvom redu etnicki odnosno nacionalni princip.Ona je svojevrsno ogledalo ukupnih stvaralackih napora i duhovnog napretka izrazenog stampanom reci. Pitanje kriterijuma za odredjivanje predmeta nacionalne retrospektivne bibl.nacionalne retro. bila je ocigledna u izlaganjima bibliografa na Medjunarodnoj konferenciji u Varsavi 1957. -knjige stranaca pisane jezikom te zemlje. moze biti :tekuca i retrospektivna.17.U nasem slucaju nisu prihvatljivi neki vec pomenuti elementi u odredjivanju pojma i predmeta nacionalne bibl. iskljucivo oslanja na princip “jedinstva jezika ili teritorije” (Luiz Malkles). pojavljuje se u posebnoj slozenosti i u nasoj visenacionalnoj i visejezickoj sredini.Njihova pojava predstavlja bitan argument za afirmaciju nacionalnih kultura. Savremeno tumacenje pojma nacionalne bibl..sto nesumnjivo potvrdjuje njen znacaj i funkciju. najblize je objasnjenju koje je 1902. se moze reci da je cest predmet teorijskih razmatranja znatnog broja bibliografa.Bilo je i onih koji su nacionalnu bibl.Saznanje o nuznosti izrade nacionalnih bibl.uz uvazavanje teritorijalnog i jezickog kljuca. je da prikupe. -knjige autora koji su u njoj rodjeni i tu zive. Smilja Misic istice:”primarni zadatak nacionalnih retrospektivnih bibl.U krajnjem obliku on obuhvata popis pismene produkcije celog jednog naroda ili jedne zemlje (drzave) u manjem ili veoma velikom razdoblju-od pocetka stamparstva do naseg vremena.To shvatanje je za druge bilo prihvatljivo samo onda kada su u pitanju tekuce nacionalne bibl.po kojem ona obuhvata: -knjige stampane i izdate u jednoj zemlji. posmatrali u okvirima takozvanih istorijskih granica neke nacionalne teritorije (madjarski bibliografi).istorijski ili jezicki parametri bili dominantni.OPSTE NACIONALNE BIBLIOGRAFIJE Opsta bibl.Pod ovim pojmom se podrazumeva u najsirem smislu vrlo slozen i izuzetno obiman bibliografski rad.Ona ne moze da se temelji samo na geografskom (teritorijalnom) principu (podrucje nase danasnje drzave).teritorijalni. -knjige kojima je ta zemlj predmet interesovanja.kako su to zahtevali poljski bibliografi.Zavisno od toga da li obradjuje savremenu knjiznu proizvodnju ili knjiznu proizvodnju odredjenog vremenskog perioda u proslosti.opsta nacionalna bibl.

je vise nego informativan i obuhvata period od 1500-1602. Politicka.razdoblju.Slicnog bibl. 18.bez obzira na granice drzave u okviru kojih su ta dela stampana i bez obzira na kome su jeziku pisana. obuhvata stampane radove na teritoriji jedne drzave.nagli porast izdavacke produkcije.ona je popis svega sto je o odredjenoj drzavi i njenim ljudima objavljeno na bilo kome mestu i jeziku u svetu. u Briselu sa ciljem da sakuplja.od kojih se mnogi medjusobno prozimaju i dopunjuju.popis stampanih publikacija na teritoriji jedne drzave koji su nastali na raznim jezicima stampani radovi gradjana te drzave koji su objavljeni bilo gde na u svetu . retkih i dragocenih knjiga sveta Georg Teodora Grese. instituta 1895.Misljenja savremenih teoreticara bibl. Iz sasvim uslovljenih odnosa nastali su i razliciti kriterijumi u odredjivanju onoga sto nacionalna.veka ucenost i svestranost bibliografa spojeni sa svescu o potrebi upoznavanja umetnickih i naucnih ostvarenja drugih naroda.a potom je uplovila u druge prirodne i primenjene nauke.ali ponekad i iskljucuju. popisuje stampane tekstove stvorene samo na jednom jeziku.verska.predmet nacionalane bibl. MEDJUNARODNA BIBLIOGRAFIJA Sredinom 16.Stoga nacionalna retrospektivna bibl. treba da obuhvati sva dela nacionalnih autora koji su svojom delatnoscu unapredili svoju nacionalnu kulturu i nauku.zahvaljujuci brojnim sajamskim katalozima i podacima dobijenim od knjizara.nacionalna bibl.nacionalna bibl.donekle koriguju i prosiruju shvatanje tekuce i retrospektivne nacionalne bibl.teritorijalne i jezicke modifikacije.veku opsta medjunarodna bibl.Osnovna polazista se mogu svesti na nekoliko kljucnih zahteva. poduhvata prihvatili su se Georg Draud i Martin Lipen.pre svega retrospektivna bibl.grckom i hebrejskom jeziku do 1555.stampani radovi na nacionalnom jeziku bez obzira gde su publikovani .ali uz konstantu koja im neosporno daje zadatak ocuvanja nacionalnog kulturnog blaga i predstavljanja jedne nacije ostalima.g. u nasoj zemlji utkana su u principe na kojima pocivaju srpska retrospektivna (projekat NBS) i tekuca bibl.Retrospektivni karakter imale su i opsta medjunarodna bibl. F.Naslov njegove opste medjunarodne bibl. obuhvata.nacionalna.obradjuje i informise o . (projekat Jugoslovenskog bibl. instituta).kao i njeno osavremenjavanje.Pedesetak godina kasnije nemac Johan Kles prosirio je jezicki kriterijum.A.kulturna previranja i prozimanja.bez obzira na kom su jeziku nastali .uslovljavaju nastanak medjunarodne bibliografije.njen tvorac je humanista svajcarac Konrad Gesner koji predstavlja 12000 knjiga od 3000 autora stampanih na latinskom.zadrzavajuci opstost predmeta.bez obzira gde su objavljeni .g.Eberta i bibl..Prva te vrste bila je iz oblasti hemije. ustukne pred strucnom. Porast izdavacke produkcije i nagli razvoj razlicitih naucnih disciplina uslovljava da u 19. je: .Iz toga sledi: .pri tome najmanje igra ulogu pitanje u kojoj je zemlji neki autor ziveo”.Iz shvatanja da pojedinacni napori ne mogu ni kvantitetom ni kvalitetom dostici novo uspeha kolektivnog angazovanja.proistekli su i napori Anrija-Mari Lafontena i Pola Otlea za osnivanje Medjunarodnog bibl.ukljucujuci i dela pisana na zivim jezicima.g.

Italijan Francesko Doni napustio je tradiciju koriscenja latinskog jezika i na zivom narodnom jeziku sacinio bibl. Kod srpskog naroda bibl.Ona ima poseban znacaj.U radu na retrospektivnoj bibl. tekucih bibl.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.Stojan Novakovic. potpunost.jer bi trebalo da predstavlja i bibl.tj. knjiga i clanaka (nije objavljena bibl.obrazovnih istrazivanja.-Bibliotheca hispana.Spaniji je doneo dvotomnu retrospektivnu nacionalnu bibl.politickih.Georgije Mihailovic.antropoloskih.ekonomskih.objavljeno u 16..Pavle Popovic i Dusan Budimirovic.nosi epitet prve evropske opste retrospektivne bibl.Pokret opisivanja nacionalne produkcije knjiga na domacem jeziku zapocet je delom Dzona Bejla koji je proucavao i opisivao dela engleskih autora dok je bio verski begunac u Nemackoj. 19.Nastojanja slicna ovima.a posle II Svetskog rata Organizacija za UN za obrazovanje.Sedamnaesti vek . temelje. prevoda.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje. Skup tekucih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija pouzdana je osnova za formiranje medjunarodne bibliografije.pored retrospektivne. (Novine serbske-Dimitrije Davidovic.celokupnoj izdavackoj delatnosti i da sacini opstu internacionalnu bibl. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom.nesto sto je dovedeno do kraja.kada i ne bi trebalo da se obavljaju nova ili naknadna istrazivanj.posto se podrzaumeva da je iscrpljena gradja koja se odnosi na konkretan predmet.dobijaju i tekucu i predmetnu bibl. koja je obuhvatala cak i muzicku literaturu-La libreria del Doni Fiorentino.Pomenuti princip preuzeli su zatim i francuski bibliografi. na kraju). u 18. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA Najstarije bibl.autora Nikolasa Antonia. bibliograf obicno unapred zna vremenski okvir koji ce biti predmet njegovog istrazivanj.omedjena zadatim godinama.U granicama odredjenog perioda on se opredeljuje i za sam karakter bibliografije. koje kao podtipove .Srpska bibliografija knjige 1868-1944) . su imale retrospektivni karakter jer su popisivale ona dela koja su nastala ranije ili cak mnogo pre nego sto se taj popis obavljao. Antonije Arnovljev Arnot.Lukijan Musicki. najcesce je opsteg tipa.Medjunarodnog karaktera su bibl.Bibliografski institut.Njegovo delo.hronoloski slozeno.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20. (Illustrium maioris britanniae scriptorum). veku nacionalno osvescivanje nije sporadicno sto utice i na razvoj nacionalnih bibl.veku.nauku i kulturu.ovde treba samo uslovno prihvatiti nastojanje da se postigne bibl.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.jer ni jedan bibliograf nije do kraja siguran da su njegovim popisom obuhvaceni svi stampani ili rukopisni tekstovi koji se ticu samog predmeta. U 18.posle I Svetskog rata imao je Medjunarodni institut za intelektualnu saradnju.socioloskih.zapravo za izbor konkretnog predmeta popisivanja ili pak nastoji da u svoj rad ukljuci sve ono sto je dala pisana rec u odredjenom razdoblju. Retrospektivna nacionalna bibl.

U bibl. ne samo da nije objavljen.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.g.mozemo zakljuciti da je retrospektivna (1741-1839). veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl. Pokusaji institucionalizovanja rada na bibl.cije su objavljivanje omele ratne prilike.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. u 19. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine.anotirana.g.RETROSPEKTIVNA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Retrospektivna nacionalna bibl.v.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793. Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl.u azbucnom redosledu i dragocena po svojoj potpunosti jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.g. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih. za noviju knjizevnost 1741-1867. Kod srpskog naroda bibl.g.knjigopoznanije. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom. u 18. nije nikada objavljena .rasporedjenu hronoloski.A. Pavla Popovica i Dusana Budimirovica Delo Stojana N. i 1839.Arnota stampana je u Magazinu tokom 1838.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika. do Dositejevog Mezimca 1818.te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskog pisca. se nalaze i brojne anotacije.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.katalogom. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.g do 1905. radu ostale su da .Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg. Bibl.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20. Retrospektivna bibl.bibliotekom. Sakupljena gradja.tacno datiranje.za period od 1868. Pedantno belezenje naslova. doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl. najcesce je opsteg tipa.Ova bibl.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.g. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.kako je sve nazivao svoj bibl.korektno skracivanje onih predugih.odmerenog.Lukijana Musicki je svojim osmotrenijem. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad . rad.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. A.” Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom. Njegova bibl.O organizovanom bibl.serbskom.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.omedjena zadatim godinama.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl. knjigospisom.vec nije ni sacuvana.a na pocetku 20.tj.bibliografijom.

svedoce.)1868-1944.s jedne strane.objektivna i znalacka analiza bibl.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.karaktera bibl.pismo ili nacionalno poreklo autora. do kraja 17. Srbije izradjuje retrospektivnu bibl.g. jedinica i potpunosti bibl. To je. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1.Musickog.narocito dostupne arhivske gradje. .80-90 %.inicijala. “Srpska bibl. pocev od 1954. 2.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.kriticnost. je u pripremi.)18. Narodna bibl. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18.veku do 1944. veka.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.Kao osnovne osobine dobre bibl.uredjenost.jednostavnost koriscenja.Mihailovica. L.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela. za period od pojave prve srpske stamparije u 15. Sta treba pregledati.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.s druge pak.)od prve stampane knjige 1494.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4. veka” G.” S.vek. 3.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.Potpunost ove bibliografije je.)1801-1867.Ova bibl.P.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene:Opsta bibliografija. knjige 1868-1944. i anotirana.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.nepotpunih imena.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica. izvora.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl. radjena je iskljucivo de visu.naucnost.sistematizacija gradje (hronoloski).Radnici na bibliografiji.Stojana N.zbog cega je ova bibl.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1. Bibl rad institucionalizovan je na Filozofskom faxu osnivanjem Bibl instituta zahvaljujuci obimnoj strucnoj i kadrovskoj podrsci NBS. i ispravki Djordja Rajkovica. 2.Safarika.18. 4. Novakovica od kojeg se bitno razlikuje samo zato sto se poziva na institucionalizovan rad pod okriljem drzave. U njoj ce Dusan Budimirovic odrzati radno predavanje “O narodnoj jugoslovenskoj bibl”. on istice:prakticnost.kako kaze Miodrag Zivanov. Za izradu ove bibl.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu.Njegov tekst je parafraza predgovora “Srpskoj bibl.g.pseudonima i anonima.pismenost.g.

u ovom veku.delimicno i retrospektivna bibl.vek vise su obelezile tekuce od retrospektivnih nacionalnih bibl.g.bibl.Tekuce bibl. Bibliographia gallica universalis.Dimitrije Davidovic.Medjutim ako bilo koja nauka hoce sa bude u samom toku savremenih zbivanja.Stefan Novakovic.najcesce strucnih. Motivi pokretanja tekuce nacionalne bibl. Za izradu tekucih bibl.zato je mozda bolji i precizniji izraz periodicna publikacija jer se na taj nacin blize odredjuje njena vremenska oznaka.ili u pojedinim naucnim oblastima. bibl.a one takodje.tekuca bibl. zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj perodici krajem 18.da pravovremeno sazna najnovija dostignuca.upucuju na najnovije radove iz jedne ili vise naucnih oblasti.prirodno je da se najpre osecala potreba za izradom retro..g. veku kao popis pariskih izdanja 1643-1648.Poslednje dve decenije 18.Zato se i stvaraju specijalizovane bibl. kao Bibliographia Parisina i knjiga stampanih u Francuskoj 16431653. takodje odredjuje vremenska komponenta.napustale tradicionalni oblik knjige i pojavljivale se kao prilozi u periodici.kojima je prevashodni cilj izrada serijskih tekucih bibl.Tako je srpsku bibl.veka obelezila je ruska tekuca bibl.20. su zapravo tekuce odnosno periodicne bibl. Iako se vec u nastajanju stvara gradja za tekucu bibl.najbliza je pojmu tekuca bibl..a i mnoge strucne...Izrada tekucih bibl. samo u jednoj zemlji potrebni su brojni strucni timovi i izuzetni materijalni potencijali. Orfelin zacetnik tekuce i perspektivne bibl.Autor prve potpuno tekuce bibl.Isto tako je nezaobilazna i njihova dokumentarna vrednost za naredne generacije korisnika. 19. skrivale su se u onovremenim sajamskim izdavackim katalozima narocito u Nemackoj. (Z.Ogromna pisana produkcija stvara osnovni problem oko blagovremene izrade tekuce bibl.Vecina nacionalnih bibl. One daju pravovremenu informaciju. gradja koja se svakodnevno skuplja u bibl.pa je donekle i ona “zastarela” u odnosu na njen naziv. 19.sa podjednakom paznjom opisuje u njoj i stampane knjige stranih autora.U mnogome karakteristike tekucih bibl.zbog potrebe za aktuelnoscu.pa pomalo lici na retrospektivnu bibl. bio je Dimitrije Tirol –U Vozarovicevom almanahu Golubica.U cisto. moze kasnije biti polaziste za izradu opstih ili posebnih retrospektivnih bibl.bibliografskom smislu. institucije. izlazi perodicno.odnosno naucne i specijalne bibl.pojavile su se u francuskoj u 17. koje su pokazivale sta je pisana rec saopstila u proslosti..Pratio je i produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.Bez timskog rada i institucionalnog povezivanja nemoguce je postici prave rezultate. Prve tekuce nacionalne bibl.a ne na . jer registruju publikacije objavljene od vremena izlaska prosle (prethodne) sveske bibl.kao i snhronizovan rad mnogih institucija. su aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji u celini. su. koji sam po sebi znaci jednu kvalitetno novu fazu.ali i opstih.do njenog publikovanja ipak protekne prilicno vremena. TEKUCA BIBLIOGRAFIJA Osnovnu oznaku tekuce bibl. tako da su dosta retke zemlje u kojima je ovaj rad dostigao pravu sveobuhvatnost i kontinuitet. (u Francuskoj je na to uticala revolucija). utemeljio na teritorijalnom.dobijaju i uskostrucne okvire. vek-Antonije Arnovljev Arnot. institucijama.Srpska tekuca.to je jedan od bitnih razloga koji uslovljava izradu tekucih bibl. vec predstavlja onaj momenat u istoriji bibl. bolje receno.veka. i prve polovine 19. onda joj je potrebna i upucenost na konkretnu i svezu literaturu.Braca Markides-Puljo.koje su se objavljivale u uglednim serijskim publikacijama.

o bibl.1792.) TEKUCA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji.u bibl.ni pozeljno.Bibliografski institut.dva puta nedeljno tokom 1791-1792.jer je smanjio njenu preglednost.g.istisnuo prevodioca iz odrednice i izgradio sistem uputnica.prva polovina 20..sto je za tekucu bibl.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata..)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.koje je uredjivao Stefan Novakovic.Milosa Popovica i Jovana Subotica..Danilo Zivaljevic-pratio tekucu produkciju 1893.ili casopis.a 2 su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne godine. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.izvestavan uglavnom o politickim desavanjima u Austriji i Francuskoj.Jovan Boskovic-svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov) vise je opteretio bibl.Milosa Svetica.Davidovica i Frusica.sledece: 1. Moze se zakljuciti.Teodora Pavlovica.g. principu.Tekuca bibl zivela je i na stranicama Otadzbine.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl.iako je najcesce bio hronoloski redosled. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.a kasnije i trajnije u “Serbskom letopisu” pod nadzorom Georgija Magarsevica. .g.Strazilova.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”. 3.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu. kasnije usvojio Stojan Novakovic.Srbi. nije ni uobicajeno.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.Backe vile.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji. dobijaju svoje druge novine “Slaveno-serbskija vjedomosti”.veka. veka-Pavle Popovic. 3 pripadaju tekucoj godini.srpaki zivalj je tako.Tako se Zaharije Orfelin smatra rodonacelnikom i tekuce i perspektivne bibl. Slican nacin izvestavanja nastavljen je u “Novinama serbskim”.uvodi tri novine:razresavao je pseudonime i inicijale.Djura Danicic.Ubrzo po uspostavljanju tekuce. U “Slaveno-serbskom magazinu”.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.Stojan Novakovic.g.Srpska tekuca bibl. 2.ili “Mi smo s druge strane culi”.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine. (delimicno i retro) zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici s kraja 18.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka. veka.sto inace. i prve polovine 19.osnovni su motivi za pokretanje tekuce nacionalne bibliografije..nacionalnom i jezickom principu.javora.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike. Za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.a povremeno i o kulturnim zbivanjima. U listu brace Markides-Puljo pod naslovom “Serbskija novini povsednevnija”..Dusan Posnikovic-nastavlja rad za period 1882-1884.od 5 knjiga predstavljenih 1766.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.

:”Bibl..Ova bibl. 5.A. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.)Srbske knjige godine 1857.)Izuzetno je znacajno da su se bibl..jer pocinje recima “ovih dana…”. Ubrzo po uspostavljanju tekuce. utemeljavao na teritorijalnom . pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije. Srpska tekuca bibl.)Vecina bibl.znatno se razlikuje od prethodnih. bio je Dimitrije Tirol u Vozarovicevom almanahu “Golubica”. za godine 1856.vec i po sadrzinskim karakteristikama.Na inicijativu sekretara Mise Cenica.ili inicijali.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”. Autor prve potpuno tekuce bibl.Osim toga. Organizovano i institucionalizovano bibl. veka.one su podsticale.savesno uredjivana. u 19.”pre dva dana”.sto je skroman.slozenu po hronologiji.ali neostvarenih pocetaka.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.1857.Djuro Danicic radi bibl. koja je objavljena u “Glasniku”.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane. On je u Glasniku srpskog ucenog drustva objavljivao i tekucu bibl.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.grupisanje novina i kalendara nezavisno od . veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.veku Usmeravanje ka tekucoj bibl..On je pratio produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19.Arnota kada je 1839.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.Tako je srpsku bibl.gde ce s podjednakom paznjom beleziti i stampane knjige stranih autora.vec i prevedenog dela..s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”. zaceto je u “Magazinu za hudozestvo.otvoreno ili u naznakama. koja je: -unutar hronoloskog. shvatan je sire nego sto se to danas cini.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl. 2. Od dobro osmisljenih.na izradu bibl.kao i one iz duboke proslosti. zabelezio 5 naslova.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane. srpske i hrvatske knjizevnosti.a potom po alfabetu.knjizestvo i modu”.Odrednicu su cinili prezime i ime autora.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja Pojedine od ovih principa je zadrzao Stojan Novakovic.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl.1858.i to ne samo po formalnim.urednika A.Zalagao se da publikacije bude vidjena i savesno opisana. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1. se u 19.g. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl.sto je za tekucu bibl.a ne na nacionalnom ili jezickom principu. kasnije usvojio i Stojan Novakovic..cesto neprecizne i netacne u opisu.koji nisu razresavani.4.g.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.Novakoviceva bibl.

g.Pravde.g” nazivajuci ga prvim pokusajem da se prikupi sve sto se u nasoj zemlji stampa i to objavi”..belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije. -za serijske publikacije.istisnuo prevodioca iz pdrednice i izgradio sistem uputnica.donosi i izvesne vazne novine.registraciona. 1935. Danilo A. a od 1971. Tekuca bibl..u tri serije: -za knjige.Vremena.g.g.Pavle Popovic doprineo je institucionalizovanju bibl.Stampe. roto stampe i stripova.g.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre. istrazivanja i osnivanju Bibliografskog instituta na Filozofskom faxu 1920.utemeljen na Zakonu o obaveznom primerku iz 1919.dok su casopisi naucne orjentacije Juznoslovenski filolog.jer je umanjio njenu preglednost.monografija.zaduzenog za izradu tekuce (za knjige. zavisili su od istorijskih prilika-to pokazuju knjizevni pregledi objavljivani u “Krfskom zabavniku” od 1917-1918. Zivaljev pratio je tekucu produkciju 1893. Novakovicev nastavljac Jovan Boskovic. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.).g. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.Jedan od prvih rezultata organizovanog rada na tekucoj bibl bio je “Bibliograf.negovano je u medjuratnom periodu na stranicama Politike. u prvoj polovini 20. obeznedjivali redovnu rubriku.g.Bosanske vile Srpska tekuca bibl.bibl. Dragutin Posnikovic. Tekuca bibl. godisnjak za 1933. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.a ne na autora) vise je opteretio bibl.istoriju i folklor.svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov. Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.Strazilovo.g.Belezenje novih naslova.Prilog za knjiz.nacionalna..kao i vise puta ranije proistekla je iz angazovanja na retrospektivnoj bibl.nastavlja rad Jovana Boskovica za period 1882-1884.popis novih knjiga i periodicnih publikacija Kraljevine SHS” koji je izlazio u Beogradu svakog meseca od 1926.Javor.Ovaj cin se istice kao pocetakm organizovanog belezenja srpske tekuce bibl. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949.g.vise u vidu kritickih prikaza i oglasa.jezik.brosure i muzikalije. NBS je uz pomoc Srpske kraljevske akademije objavila “Jugoslovenski bibl. izlazi i Bibl.uvodi tri novine:razresavao je pseudonima i inicijale.. zivela je i na stranicama casopisa Otadzbina.g. veka Profil i namena tekuce bibl.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.tekuca. .primarna i samostalna. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta.g..

Zavicajna bibl.U geografskom smislu. kaze da je “nerazdvojni sastavni deo zavicajnog fonda i jedan od najodgovornijih i najstrucnijih zadataka zavicajnog odeljenja.Desanka Stamatovic za zavicajnu bibl. prvi je uveo Dimitrije Tirol. Tokom 19..koji nijednim clanom ne ukazuje na postojanje zavicajnih fondova.istorijske i etnicke teritorije zavicaja.Ducic je naveo domace i strane publikacije. 20.g. kada je upucen obavezujuci predlog o formiranju zavicajnih zbirki.ali je od 1994. bilo predvidjeno dosadasnjim zakonima o bibliotekama i njihovoj delatnosti.zaseoci i zemljista oko njih). U nekim slucajevima ova vrsta bibl.retrospektivne. se mogu svesti na kraci ili duzi vremenski period u kome su nastali neki tekstovi koji se neposredno ticu nekog regiona.na neki manji ili veci region.Zavicajnoj bibl. u Glasniku SUD “Katalog spisa o Crnoj Gori na srpskom i stranim jezicima. bitno se razlikuje od ostalih bibl.iskljucujuci dramska i lirska dela.veka sastavljani su povremeno pregledi serijskih publikacija odredjenog regiona ili etnosa.objavljena je u dva nastavka i obuhvata monografske.Obim gradje koji sakuplja maticna biblioteka i neophodnost i posebnost kataloga i bibliografija koje izradjuje. veka u subotickom casopisu “Knjizevni sever” ponovo je stampana jedna zavicajna bibliografija. je u Srbiji postala predmet sireg interesovanja pri reorganizaciji mreze narodnih biblioteka 1953.50-tih god. povremeno nazivana lokalnom ili regionalnom.Nekada to moze biti samo jedan grad ili gradsko podrucje sa njegovim zaledjem.etnickog. Zavicajna bibl.Narocit oblik ove vrste predstavlja zavicajna bibl. ciji su tematski okviri svedeni na uze teritorijalno podrucje.sela.istorijskog i nacionalnog principa.Postujuci jezik i pismo spisa.mada je Ducic naziva katalogom.na snazi Zakon o bibl. su samim svojim karakterom tematski uske. te predstavlja jedinstvo teritorijalnog.U nekim slucajevima ove vrste bibl.region cini i vise sitnijih celina (manji gradovi.opisivan ili ocenjivan neki region.jezickog.skrivena kroz istoriju pod skute tekuce.a nekad i personalne bibl.medju kojima je bilo i anonimnih.”Bibliografija..mogu biti svedene i na veoma mali predmet popisivanja.sama izrada zavicajne bibl.a vratio ga je 80tih god.”Nakon ustanovljenje geografske.i serijske publikacije u hronoloskom redosledu. se rade i zato sto nema kompletnih opstih ili zato sto nema dovoljno strucnih snaga i materijalnih mogucnosti da se urade siri i obuhvatniji bibl.naglaseni su vec u pravilima o radu maticnih biblioteka srezova i opstina. veka arhimandrit Nicifor Ducic objavljujuci 1874.cime je posredno teoretski utemeljio pojam zavicajne bibl.Ove bibl.g. oslonac su cesto zavicajni fondovi cije je postojanje u opstinskim narodnim bibl. istrazivanja. moze da obuhvata samo neki aspekt u pisanom obliku iz koga je obradjivan. 19. veka zavicajna bibl. Tek 30-tih god. periodike.21. je zdrava klica nacionalne bibl. 20.etnicke.jezicke i kulturne oznake. delatnosti.u ranim razdobljima njenu pojavu su prouzrokovala prelomna drustveno-istorijska zbivanja.Pored identicnih geografskih obelezja.g. dobila je svoje verne poklonike i razvila se kao samostalna vrsta bibl.region cesto ima i elemente zajednicke istorije kao i iste ili srodne etnografske.Zavicajne bibl. Teritorijalni princip u nacionalnu bibl. . popisi.koja su zahtevala dokazivanje nacionalnog identiteta. ZAVICAJNA (REGIONALNA) BIBLIOGRAFIJA Veoma su razliciti povodi i razlozi za nastajanje bibl.koja objedinjuje sve radove o jednom kraju bez obzira na mesto objavljivanja.Pravilno je zamisljena i daje rezultate samo ako pociva na kriterijumima na kojima je postavljena nacionalna bibl.

na: -bibl.novu knjiznu i neknjiznu gradju.sportsku i dr.ali periodicno izlazi i vecina nacionalnih bibl. periodike. izdavacko-stamparske delatnosti -personalna bibl.jedno godiste.poljoprivrednu. je svedocanstvo o drustvenim dogadjajima i kulturnoj bastini jedne sredine i ljudi koji joj svojim poreklom ili stvaralastvom pripadaju.Stoga je opisivanje periodike istrazivacki zahtevno. korisniku biblioteke predstavlja.a stampaju se u odredjenom vremenskim razmacima (godisnje. vek u kome su se razvile razlicite vrste bibl.Kao inventarska jedinica tretira se jedno godiste.U tom smislu i dolazi u teoriji bibl.Gledano sa kulturno-istorijskog aspekta. Zavicajna bibl.pedagosku.sa dvomesecnom periodnoscu. -tematska bibl.drustvenim i duhovnim proizvodima -dela onih autora koji su na neki nacin vezani za region.dakle.dok bibl.tematski.Polazista zavicajne bibl. postaje putokaz u nbavnoj politici biblioteke. Zavicajna bibl.tromesecno. doneo je i bibl.periodika koja je nastala na odredjenom prostoru dozivljava se kao mozaicka celina.kalendari itd.a posebno prema strucnoj.Sam karakter periodike uslovljava i druge podele. literature o zavicaju -bibl.cije promene se povezuju sporednim jedinicama.periodicnost izlazenja i postovanje unapred odredjene uredjivacke koncepcije. jedinica moze biti celo glasilo. 1833-1960 Miodraga Zivanova 22.Najcesce se odnosi na listove i casopise.po kojoj je jedno glasilo formalno.sumarsku.tehnicku.s jedne strane.ciji su prvi autori Bojtler i Gustmus.tromesecje…svaka sveska ili njen jedan deo. .mada je prvi srpski casopis Slaveno-serbski magazin poceo da izlazi u vreme kada je Evropa imala vec stogodisnju tradiciju objavljivanja dnevnih listova.socioloski prepoznatljivo. u Magazinu nije samo monografska . *primer dobre zavicajne bibl.-Pancevacka bibl.Tako imamo knjizevnu.koji su zatvorenog tipa.nacionalnu. nije dostupna.ili jedan tom serijala. do podele periodike na zavicajnu. Ustanovljena je i podela zavicajne bibl. 18.zatim razni godisnjaci. srodna su onima na kojima pociva nacionalna bibl.stvaraocima i stvaralastvu.Predmet obrade Zaharija O.tematskoj osnovi.itd).koja mozda u bibl.s druge.Ona okuplja: -sve sto je objavljeno i umnozeno stamparskom i drugom tehnikom na odredjenoj geografskoj teritoriji -sve sto je objavljeno o regionu.o prirodnim. periodiku.sacuvane fondove zavicajnog odeljenja.mesecno.katalosku jedinicu cini jedan naslov..Bez imalo kasnjenja zacela se bibl. periodike i u srpskim okvirima.BIBLIOGRAFIJA PERIODIKE Periodika u biblioteckom smislu obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekucom numeracijom.. Osnovne odlike serijske publikacije su.medicinsku.vec i serijska publikacija-Serbska pcela.polugodiste.dnevno.ali su rezultati informativni i inspirativni.Tako bibl.ljudima.

Tako su i u jednoj od najvaznijih tekucih bibl.Jovan Subotic zapocinje upravo opisom “periodicnih publikacija koje na srpskom jeziku izvesno vreme izlaze” prosirujuci vec ranije ustanovljen opis imenom osnivaca.veka opisi periodike vise nisu deo samo sirih i opstijih.ili knjizarskog oglasa o izlasku nove sveske ili promenama u urednistvu.30-tih god. 19. bavi se Jugoslovenski bibl.pismu i prilozima.Ova bibl. da nastave rad na projektu koji je svojevremeno zapoceo Jovan Subotic pod naslovom “Jugoslovenska stampa 17681911.urednika lista.veka o periodici se govori u vidu poziva na prenumeraciju.veka svi pojavni vidovi bibl.bibliografski i programski kvalifikuje svaki list.Urednik “Mlade Srbadije” A. Strucnjaci Univerzitetske bibl. jugoslovenske periodike”-Leksikografskog zavoda FNRJ i sitni prilozi u knjizevnim casopisima.mesecnika i godisnjaka polovine 19.”Gradja za bibl. .g izlazili u Engleskoj.Projekat Instituta za knjizevnost i umetnost posvecen periodici do sada je rezultirao knjigama Miodraga Matickog (Bibl.Krajem 19.opisujuci serijske publikacije istocnih i zapadnih slovenskih naroda.i retki bibliografi osecaju potrebu da zasebno beleze nazive knjiga i periodike. toga vremena koju je sastavio Stojan Novakovic.g.g.Popisivanjem tekuce jugoslovenske periodike od 1956. 19. U vecini novina.gradje postaju ravnopravni predmet bibliografije.g). pokusali su 70-tih god.najcesce naslovljavajuci rubrike sa Nove knjige i Novi listovi.U tekstu “Sredstva za napredak literature slavenske”.ne sustezuci se od subjektivnih ocena. Teodor Pavlovic krajem cetvrte decenije 19.Francuskoj i Rusiji. srpske stampe izmedju dva rata”.pruzale su i “Gradje za bibl.Fragmentarno popisivanje. prilozima o srpskoj zurnalistici.uz prvu i poslednju godinu izlazenja.Branke Bulatovic.vec i sasvim specijalizovanih tekucih bibl.podacima o stampariji. srpskih almanaha i kalendara).on ih je razvrstao na letopise.Poslednje dve decenije pred II Svetski rat obilovale su bibl.Hadzic. je obuhvatala samo osnovne podatke o listu. Godine 1842. svoju bibl.novine.zurnale.analizom profila casopisa i sadrzinskom napomenom.kalendari i novine nezaobilazni objekat opisa (on je nabrojao i analizirao sadrzaj 17 kalendara koji su mu poznati u 1870.Vuka Dragovica. Prvi medju njima koji je uz biblioteke istakao periodiku kao nosioca kulturnog napretka bio je Georgije Magarasevic.Ovaj dobro zamisljen projekat nije uoblicen u stampanoj formi.”.opisuje cak uzroke njihovog pokretanja i eventualnog gasenja. 70-tih god.kao autori knjizevnih prikaza i oglasa. u listovima Otadzbina i Krfski zabavnik.koja se ne moze pohvaliti kompletnoscu.uglavnom na osnovu fondova vecih biblioteka.mestm i pocetnom godinom izlazenja. kao npr. institut u svojoj seriji.Porast interesovanja bibliografa za periodiku paralelan je sa uvecanjem broja politicki i knjizevnih listova.veka urednici casopisa.cemu je osnovni uzrok nedovoljna odgovornost i savest izdavaca i stampara u dostavljanju obaveznog primerka NBS koji predstavlja osnovu za rad na tekucoj bibl. veka i Serbskom narodnom listu daje pregled broja i tematskog profila listova koji su tokom 1837. u Letopisu serbskom.

Ovom vrstom bibl.Odomaceno je shvatanje da ona obuhvata u praksi samo ona lica koja su se pismeno iskazivala.Ona se dvostruko ispoljava.Skrivena bibl.monografija ili bilo koji drgi strucni i naucni rad) ona se cesto shvata samo kao pomocni materijal i sirim bibl. trazi i svojevrsnu klasifikaciju popisanih bibliografskih jedinica.makar i u nepotpunom obliku njenih bibl.narocito onda ako se ona javila u obliku sireg spiska upotrebljene literature.zapravo njegove pisane radove i tekstove ili literaturu o njemu.ali su po necemu ostale istaknute i znacajne u istoriji nekog naroda.samostalan ili izdvojen bibl.koji je rasporedjen u neki od raznih nacina klasifikovanja.Postoje i takve licnosti koje nisu nista napisale.Njena primena uslovljava da se ona najcesce iskazuje u delimicnom ili skracenom obliku. Zivot Sv. u takvom slucaju obuhvata samo literaturu o njima. Skrivena bibl. istrazivanjima.onda se primenjuje najcesce ovaj klasifikacioni sistem: -samostalne knjige i separati -prilozi u periodici -priredjivacki rad -prevodilacka delatnost -literatura o autoru ciju smo bibl.Zaseban vid skrivene bibl.koji su vezani za neki tekst (studija. rada uzimaju licnosti od izuzetnog ili pak posebnog znacaja u nekoj duhovnoj oblasti ili u javnom zivotu uopste. rad .izdvojeno mesto i oblik. oznacavaju i dosta dugi ili prosireni naslovi starih rukopisnoh knjiga gde se posredno daju i osnovni bibl. rad upravo zapocne koriscenjem neke skrivene bibl.teran okolnostima i nema drugih mogucnosti nego da svoj istrazivacki bibl. PERSONALNA BIBLIOGRAFIJA Ova vrsta bibliografija obuhvata samo jedno lice.u pravom smislu.Pod ovom vrstom se tako podrazumeva svaka ona bibl. tvorevinu.najcesce u formi fusnote na margini ili pak u obliku koriscene literature na kraju svakog teksta.Domentijan). rada koji se javlja kao dodatak u nekoj studiji ili clanku.Personalna bibl. zapravo predstavlja vec primenjenu bibl. jedinica.23. jedinicu.bez svih potrebnih elemenata koji cine punu bibl. smatra se onaj oblik bibl.Posto ima zasebno. koja nije objavljena u obliku samostalne publikacije.Naprotiv.Ona je: -popis radova nekog autora -popis tekstova o tom autoru Obicno se za predmet bibl.ponekad bibliograf.Ovim se ipak ne umanjuje njen vazan informativni znacaj.Cesto su to zapravo dela bez pravog naslova pa se on posredno saznaje na pocetku ili na kraju samog teksta. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA Ovaj termin je mozda najmanje precizan i podroban u odnosu na ostale nazive za oznacavanje ostalih vrsta bibl.pa su o njima vremenom nastali brojni tekstovi-personalna bibl. tako ne znaci.Ako se neki autor bavio ne samo pisanjem vlastitih dela nego i priredjivanjem ili prevodjenjem tudjih.kako bi citaoce upoznali sa . 24.a saroliko je rasuta na marginama neke studije ili se javlja kao njen dodatak.radili Kod Srba se razvila iz autobibliografija istaknutih srpskih knjizevnika Joakima Vujica i Milovana Vidakovica koji su joj pribegli u merkantilne svrhe. oznaka tog rukopisa (npr. elementi o njima.. SaveTeodosije.decidnim saopstavanjem na koga se taj tekst odnosi i naznacavanjem imena autora kao i jos nekih bibl.u nekoj naucnoj studiji.

ako u njih ukljucujemo i preglede knjizevnog stvaralastva pojedinih autora povodom godisnjice ili dodeljivanja nagrada.arhivskom gradjom i privatnim spisima.Bibl.ako je sacuvana.ali samo pod uslovom da za njihovo koriscenje postoji odobrenje -Utvrdjivanje autorstva za anonimne radove.pseudonimom.Godisnjak ove najznacajnije srpske kulturne institucije neizostavno je donosio biobibl.pa se bibl. njegovih pripovedaka. studije srecu na stranama:Javora.Musickog.prijateljima.Sedmice… Zakoracivsi u 20.sa clanovima njegove porodice.ili na neki dr.navodeci bibl.vec tek tada gube karakteristiku prigodnosti i teze sveobhvatnosti i potpunosti.rukopisnim delima.savremenicima… -upoznavanje sa njegovom licnom bibliotekom.Personalna bibl.veka u Otadzbini.M.Posle II Svetskog rata interesovanje bibliografa se usmerava ka uglednim i zasluznim pojedincima te je broj i kvalitet personalnih bibl.Na izmaku 19.dotadasnjim opusom. Prva biobibl.Nevena.a ako nije ziv.Nikolaja Simica. vek bibl.To je pouzdan put za stvaranje cvrstog oslonca u izradi zavicajne i nacionalne bibl.Atanasija Stojkovica..ili one potpisane inicijalima. naglo porastao.Letopisu serbskom i Podunavci.Knjizevno stvaralastvo vise nije redak predmet interesovanja bibliografa.a ponekad dodati kao tipicna bibl.ako su dostupni.Zmaja.Ali i pre njih su se pojavile male personalne bibliografije koje su uklopljene u Safarikovo delo Istorija srpske knjizevnosti (na nemackom) i danas su neprevazidjen oslonac istrazivacima zivota i rada D.kritickih osvrta i pomena u razlicitim casopisima.-Bibliografija Djure Jaksica-Silvija Djuric .sto se vidi iz priloga raznih knjizevnih casopisa.Obradovica..Vladan Djordjevic se oglasio svojim radom o Lazi Lazarevicu. na srpskom jeziku bila je ona od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji. Od 1887.poznanicima.ali samo ako su istrazivanja sveobuhvatna i proverena sto ukljucuje: -detaljno upoznavanje sa biografskim podacima -proucavanje poznate objavljene gradje -uspostavljanje kontakata sa autorom licno.bile su ceste u Novinama serbskim.Danice.a bogate trgovce i ostale blagonaklone darodavce podstakli da finansiraju stampanje preostale rukopisne gradje.Gligorija Jaksica i dr.Vidakovica. prilozi ovog tipa ne samo da postaju brojniji.Kratka personalna bibl.g kada je postao hronicar zbivanja u Srpskoj kraljevskoj akademiji. skrivala se i u beleskama o smrti istaknutih kulturnih radnika ili u secanjima na njih. svojih redovnih i dopisnih clanova.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl. nacin *primer dobre personalne bibl. zapisi bili su kadkada uklopljeni u osnovni tekst.L. anotacija.

instituta publikovanih u dva toma istog naslova “Bibl.1956-1960. Prve bibl.onu fazu kada su vec obavljene mnoge bibl. Bez obzira koliko se to prakticno cini. Klasicnu formu dao joj je Julius Pechold 1866.koje su uradjene u jednom periodu ili uopste.sabiranje raznih bibl.dakle vec u 17.pa i isprave greske prethodnih bibliografa.Vec i samo sabiranje bibl. bibl.na neko uze ili sire geografsko podrucje ili pak na nekog istaknutog autora.Ona oznacava sistematizovan popis vec uradjenih bibl.Granjanje ljudskog znanja.i kada se moze vrsiti sire grupisanje i sistematizovanje u krupnijim oblicima. u jednoj zemlji ili u odredjenom narodu.koji zapravo mogu da predstavljaju korpus ili zbirku bibl.25.kasnije i po hronologiji i po abecedi prezimena autora-npr.”.Kirpiceve. jugoslovenskih bibl.izrada bibl. u Srba razvila se tek 50-tih god 20. rad (kod jednog naroda u celini ili samo u nekoj naucnoj oblasti).poput dela Luiz Malkles i I. u vise navrata radjena. bibl. jasno odrazava osnovnu oznaku ove vrste bibl.prolazio bibl. Zivorada Jovanovica i zastala je nakon istrazivanja Jugoslovenskog bibl. sto jos vise naglasava njihov znacaj. objavljuju se u vidu redovnih serijskih publikacija.g i Antoan Tesije koji je u celom narednom vekunisu umali sledbenike. bibl.ali i indikativno pokazuje i osnovne faze kojima je. . Skromno naznacena radom Bibl.naznace.g.Time po formi sticu ravnopravnost sa tekucim nacinalnim bibl.pa cak i rogobatna” sintagma bibl. bibl. koje se odnose na pojedinu naucnu ili umetnicku oblast. je i prilika da se uoce. bibl.Njeni tvorci bili su Filip Labe –Bibliotheca bibliothecarum 1664. veku. u Lajpcigu Bibliotheca bibliographica.Neke od njih bile su snabdevene i opsirnim teoretsko-istorijskim uvodima.u kojima je najcesce gradje razvrstavana po predmetnom principu. javila se i potreba i za razvojem ove podvrste.. predradnje i uradjene mnoge bibl.u nekom periodu. bibl.predstavlja poseban.veka.porast izdavacke produkcije.cija je bibl. bile su zavrsene celine.Ova vrsta bibl.ali za razlicite periode 1945-1955. istrazivanja.mozda i krajnji stepen bibl. U godinama neposredno pre i posle II Svetskog rata.okrenutost bibliografa pojedinim predmetnim oblastima uslovili su njenu vecu zastupljenost. Sa utemeljenjem bibl. na jednom mestu (popisivanjem osnovnih podataka o njima) posredno. BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Mada “stilski neskladna.K. Najkrupniji. dela. i njihovo popisivanje uz strucnu ocenu.a i pravi cilj u ovom slucaju je popis svih bibl.Tek studijama Dusana Pankovica i Aleksandre Vranes skrece ponovo paznju na sebe.

to je samo ukazivalo na njenu svestranost i razumljivo nedovoljnu izdiferenciranost.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.Magarasevica.astronomiceske.Osim objavljenija u Novinama serbskim Davidovic donosi i Smesice.Od pet knjiga predstavljenih 1766.a potom i perspektivna i personalna bibliografija.pod nadzorom G.veka. zapisima knjiga je.veroi spovedne.sto se kao postupak ponavlja i u Magazinu.Milosa Stevica.Slican nacin izvestavanja nastavljen je i u Novinama serbskim Davidovica i Frusica i kasnije i trajnije u Serbskom letopisu. U prvim bibl.Milosa Popovica.Podstaknute odgovornoscu i nacionalnim osecanjem. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.ili po saznanjima iz inostrane literature.Teodora Pavlovica. misli u Srbiji i reformatorskog opredeljenja da se nova izdanja najave i predstave publici.odrzavale u rubrikama smesica ili knjizevnih vesti u srpskoj periodici 19. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.zabavne.po sopstvenom osecaju.gazetama. letopisima i kalendarima na poslednjim stranama dvolisnih novina..ili slovenskih dijalekata. Frusic i Davidovic su posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima “Objavljenija”.Teodora Pavlovica.Znacajni su i braca Markides-Puljo sa svojim “Serbskija novini povsednevnija” i Stefan Novakovic sa “Slaveno-serbskija vjedomosti”..koje su se skromno.SMESICE KAO ZACETAK SRPSKE BIBLIOGRAFIJE Srpska tekuca.Ovaj izraz je posle 70-tih g.Aleksandra Andrica.eventualno mesta izdavanja. 19.ili zabavi proteklo je svega nekoliko godina.imena autora i.krunisana naporima Djure Danicica.Stojana Novakovica.istoriceske.najcesce glavnih i odgovornih urednika povremenih glasila.politiceske.veka Pavla Popovica i Urosa Dzonica.nastavila se preko brace Markides-Puljo.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.v.koji ranije nije bio istican.koju je zacrtao Zaharije Orfelin.iz bibliografskih belezaka su stasale.Stefana Novakovica. jezika.nauci.retrospektivna i tekuca.Od sadrzinski skromnih i retkih najava o novoobjavljenim knjigama zurnalima.Orfelinovi tekstovi “O knjigama” u nesacuvanom Kalendaru (1766) i “Izvestija o ucenih delah” u Magazinu(1768) ishodista su bibl.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.poucitelne.Milosa Popovica. tri pripadaju tekucoj godini.Jovana Subotica.predstavljana pomocu naslova.na analizu slaveno-serb.zivotopisne….26.Georgija Magarasevica.recenzije izvesnih dela.u najboljem slucaju.g.Mada je u Slaveno-serbskom magazinu vise slicila knjizevnoj kritici i hronici.ali uporno.a najcesce knjizevne.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.Vasilija Cokrljana.kojom su bile obuhvacene i monografske i serijske publikacije.pre svega.173 do zavrsne sveske obuhvatale su .Zapocete kao bibliografske u br.a dve su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne god.Lukijana Musickog.te je citaocu nudjena samo signalna informacija.Milosa Svetica.koja je sluzila knjizevnosti.i prve polovine 19.do potpunijih bibliografskih belezaka u periodici.a s pocetka 20.Tako Orfelinu pripada cast da bude rodonacelnik i tekuce i perspektivne bibl..Jovana Subotica.Svaki od njih pridodao joj je nove kvalifikative. veka.delimicno retrospektivna bibliografija zapoceta je u rubrikama smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici kraja 18.crkvene.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih pojavljuju se smesicedomodovne.na pocetke slovenske pismenosti.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.”sitni prilozi”.lekarne.Linija tekuce bibl.

Do promene je doslo kod Dragutina Posnikovica.po prvi put. i pocetkom 20. ilustracijama i dodatnim prilozima kod kasnijih bibliografa.U odrednici je redovno stajalo ime prevodioca.sadrzi cak i neophodne detaljne materijalne podatke. za god.U predgovoru “Srpskoj bibl.mnogo pre nego sto bi se te promene pojavile u stampanim monografijama. 1884.da skrenu paznju na izdavcku delatnost.povremeno i teoretski neosmisljenog obavestavanja.Pocetkom . Bavljenje bibl.koji ce.uz podatke o paginaciji.koja je nekada formalne.veka opis je potpuniji. 19.U tom vremenu bila su retka periodicna glasila koja nisu negovala bibl.jer je njegovo ime.dobija veci znacaj.On je.navodio i u uputnim jedinicama. Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.Otadzbina.Autor.one.Kod brace Markides-Puljo srecemo cak i format publikacije.Treba istaci da bibl.Od najranijih pocetaka u srpskoj bibl.koja se i sama stihijski razvijala. Vec 20-tih god 19. prilozima sa svojih stranica obelezio prvu polovinu.veka. 19.koji u Bibl. nastajale su iz zelje njihovih autora da preduprede slucajnost u izvestavanju o novim naslovima.takodje.Pored toga sto beleze novo izdanje.Zimzelen ne samo da su objavljivala radove bibl. nisu bitnije razradili.kao kod Magarasevica. opisa.Kao rezultat neplanskog.biti zastupljen. bio je sporan stepen odgovornosti izmedju pisaca i prevodioca knjizevnog dela. Teritorijalni princip u pretrazivanju bibl.listovi i casopisi odrzavali kontinuitet bibl. Prvih pedesetak god.i napomenu.veka. Letopis Matice srpske je bibl. ime prevodioca vise ne belezi u odrednici.postojale su i znacajne razlike u tehnici opisivanja.dopunjujuci ga cak i nekim bografskim podacima. vec je u prvom br.u odrednicu izvukao i ime autora dela.nekada sadrzinske.vec u napomeni.Srpskog ucenog drustva i Srpske kraljevske akademije.I kod Stojana Novakovica (70-tih god.Njegovi sledbenici dobili su cvrsto uporiste za oba toka (tekuci i retrospektivni) mada teoriju bibl. posle Stojana Novakovica poprimilo je sasvim druga obelezja.kao sastavni deo sada vrlo sadrzajnog podrucja materijalnog opisa.Teodor Pavlovic je cak razdvojio arapsku od rimske paginacije i u opis ukljucio uporedni naslov na stranom jeziku.preporucuju ga. opisivanja.a u napomenu je povremeno smestao i naslov dela u originalu.Kao sto su u periodu do Stojana Novakovica dnevne novine.cinili su to i pred kraj 19. sadrzine.” S.vec su urednistva drugih listova podsticali na istu vrstu delatnosti.dok se ime pisca cak i ne navodi. 1741-1867. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.osim u donjem polju bibl. Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.najcesce o novim izdanjima. nametnuo je Magarasevic isticanjem naziva mesta u kome su novi naslovi objavljeni.knjizestvo i modu. izraza”.drugu polovinu 19.predstavljaju i njegovu sardrzinu.ukupno 55 naslova.veka) odrednica je glasila na ime prevodioca. Prve srpske bibl.a Glasnik Drustva srpske slovesnosti.Zora.kod njega. veka je vreme trazenja “bibl.ukratko. opis skoro redovno ispisivan jezikom i pismom originala.cesto menjajuci ranije vec prihvacenu praksu opisivanja i osvetljavajuci je novim zahtevima.a povremeno i knjizevno-istorijske prirode.Novakovic joj je konacno odredio teoretske okvire i drustveni znacaj. Duze od oblikovanja materijalnog opisa trajalo je ustanovljavanje odrednice. srpske i hrvatske knjiz.ali ipak on ime prevodioca stavlja u okrugle zagrade. Magazin za hudozestvo.

g.izvestavan uglavnom o politickim .sto u odnosu na Evropu predstavlja znacajno kasnjenje.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.na izradu bibl. Zaharije Orfelin je 1768.u kojima je srpski narod ipak nekako opstajao. 27.ni pozeljno.)Vecina bibl. Njegova prva bibl.pocetkom 20. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slavenoserbski magazin.”pre dva dana”.BIBLIOGRAFIJA U 18.krecuci se uzlaznom linijom. 4.Ako se i prihvati stav da kod Srba nema puno istaknutih dela bibl.pa do 1791.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije. veka i pocetkom 19.U listu brace Markides-Puljo pod naslovom Serbskija novini povsednevnija.Arnota doznajemo za njegovo postojanje.o bibl.ili casopis.otvoreno ili u naznakama. karaktera.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl..jer pocinje recima “ovih dana…”.kao i one iz duboke proslosti.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu. Od 1768.20.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu. nije ni uobicajeno.Prilozi za knjiz. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.ekonomski i zivotni uslovi. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.. 2. veka dostigla isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina imala u Evropi. Iako sam kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.ili “Mi smo s druge strane culi”.(deo “O knjigama”).Vuka.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.u bibl. Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl. veku. veka bibl.vec i perspektivnu.30-tih god. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19. podstaknuta i zakonskim odredbama. je zaceta zajedno sa prvim srpskim kalendarom i prvim casopisom.jezik.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu. prihvatila se Narodna bibl. principu. 5. objavljena je u Kalendaru 1766.iako je najcesce bio hronoloski redosled. su srdacno prigrlili Juznoslovenski filolog.uredjivanja tekuce bibl.trebalo bi istaci da je to zaostajanje za evropskim zemljama bilo zanemarljivo.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19..dva puta nedeljno tokom 1791-1792.sto je skroman.one su podsticale. 3.g.sto inace.veka. veka.g..)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.sledece: 1. Srbije (znacajan Pavle Popovic).istoriju i folklor.nego zbog teskih politickih prilika u kojima je bilo nemoguce dobiti dozvolu za stampanje.g.kada je Z.Osim toga. Moze se zakljuciti.Orfelin u Veneciji stampao Slaveno-serbski magazin..tek u 18.period je zatisja u razvoju srpske zurnalistike.ne sme se zanemariti cinjenica da je i pored relativno kasnih pocetaka krajem 18.ali je sada i naucno utemeljena.U Glasniku Srpske kraljevske akademije je vec bila odomacena.srpaki zivalj je tako. veka.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.braca Georgije i Publije MarkidesPuljo.ako se imaju u vidu teski politicki. VEKU Kod srpskog naroda bibl. g..ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl. Medjutim.ne zato sto nema ucenih ljudi koji bi uredjivali.kada srpske novine u Becu stampaju Grci.

Izdavacka delatnost Novakoviceva bila je sira od onoga sto je on oglasavao.postije redosled podataka u bibl.ali svakako prvi.ukljucujuci medju njih i onaj o vrsti poveza.kao i mnogi kasnije.za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.izlazio na skucenom broju strana.naucna.Znao je da popularisati nauku ne moze samo putem clanaka u casopisu nego da bas u toj serijskoj . Time je Novakovic zapoceo praksu koje ce se dugi niz godina pridrzavati urednici srpskih glasila. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.Za vreme kada su se vesti svake vrste tesko sirile pismenim.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.ili kritickog izbora na koji je bio primoran s obzirom da je i njegov list.On se opredelio za sluzenje idejama prosvetiteljstva koje je kroz svoj casopis i ostvarivao zalaganjem za elementarnu pismenost.vec vise usmenim putem.pre svega.i objavljenija o kalendarima bila su dobrodosla. 28.jer pojedine podatke.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.posle skoro dve godine.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine. ZAHARIJE ORFELIN Zaharije Orfelin je 1768.format.kada se po prvi put oglasavaju izdanja drugih izdavaca i stamparija.podatak o povezu i ceni.Njemu je bilo jasno da prosvecivanje mora postati celovit sistem.Iz njegove ogromne “zudnje da se srpske knjige stampaju i sire medju citaoce” proistekli su i prvi ozbiljniji zameci srpske tekuce bibl.sto je cesto ime prevodioca. propagira knjiz.Ipak.rezultat trgovackih potreba.razdvajajuci ih uvek istim interpunkcijskim znacima.za koje je navodjen naslov.g.Naslov dela cesto skracuje ili netacno navodi.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.ipak se u njima zacinje bibl.preporuke svim skolama. pa je zato pisao knjige raznovrsne sadrzine. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slaveno-serbski magazin.imena sakupljaca prenumeracija i mesto njihovog prebivanja.koje je uredjivao Stefan Novakovic.Iako su takva izvestija.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.sve do 40-tih god 19.do.koju propagira od trenutka kada je urednik odlucio da je stampa.i u skladu sa tim .da siri obrazovanje.veka. On je nedovoljno dosledan u obimu bibl.Srbi.Svestan nepremostivog jaza izmedju znanja ucenih ljudi i neukosti naroda osmelio se da cinom izdavanja premosti taj jaz .filozofska i prakticna znanja.svesno ili slucajno.navodeci prvo naslov.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji. g.neosporno je da.pisanje jezikom sto blizem narodnom.ime autora.pritisnut materijalnom oskudicom.pa preko davanja izvestaja o cenzuri. Po tome on deceniju pre ruskog bibl.desavanjima u austriji i Francuskoj. opisu.1792. opisa. Sopikova ustanovljuje tacan redosled podataka.isticanja posvete mitropolitu Stratimirovicu.poput imena pisca.a povremeno i o kulturnim zbivanjima.izlaska iz stampe.te ostajemo u nedoumici da li je skromno izvestavanje bilo rezultata njegovog nemara. dobijaju svoje druge novine Slaveno-serbskija vjedomosti.narocito ako su u pitanju prevedena dela.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.cime ovi popisi vise dobijaju karakter bibl.poziva na prenumeraciju.Pa ipak.izostavlja.

Njegova prva bibl. vesti.a svetlo dana ugledale 1767.Zamisao o bibl.ali kada ju je upoznao ona je postala nuzni sastavni element njegovih namera. Orfelin prvo popisuje ruske. Nazvavsi ih “Izvestija o ucenih delah” postaje popularizator nauke.Njegov rezon i bibl.publikaciji treba obavestavati citaoce o novo izaslim knjigama.On je verno prepisao naslovnu stranu knjige.a on objasnjavajuci postupak za njihovu izradu kaze da evropski narodi imaju novine u kojima se govori o najnovijim naucnim i umetnickim dostignucima:da se u njima opisuju knjige i da u Srbiji nema takvih novina.koju graficki ne odvaja od teksta.g.Posle toga vodi belesku. je prva srpska knjiga koju je zabelezio Z. vec daje primer bibl.Vuk navodi i njegov sadrzaj.ona je aktuelna.a ne samo kao prema stamparskom proizvodu. Ne samo da Orfelin zasniva bibl. smestenoj u napomenu koja objasnjava knjizevni rad Teofana Prokopovica autora Epitoma.Njegova ideja je da sledi evropsku praksu.On se smatra zacetnikom nase bibl.”Srpski bukvar i Novija serbska aritmetika predate” u stampu 1766.sve knjige opisane u Magazinu izasle su iste godine.mesto izdanja i sediste stamparije nije navodio. objavljena je u Kalendaru u poglavlju “O knjigama” 1766. treba uneti u opis knjige u bibl:naziv knjige. mogao bi nas taj podatak navesti na pogresan zakljucak da je on tezio retrospektivnoj bibl.Po Vuku.belezi mesto i god. opisom 6 knjiga.Potvrda ovoj tezi nalazi se u cinjenici da su jos dve popisane knjige..pa je mogao jedinice poredjati po azbucnom redu.jer je opisao knjige koje su se pojavile iz stampe. On ce ostati i zapamcen i po kratkoj personalnoj bibl.Orfelin.Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.format.Nameravao je da popularise knjige da ih predstavi i priblizi publici. Bibl nije njegov izum. metod ukljucivali su u sebe aktivan odnos prema knjizi i kao sadrzaju.Godine.g.Posto sve navedene knjige nisu izasle 1767. Liturgiku i jedan Prokopovicev Katihizis.Zapocinje svoju bibl. i Arnot cinom belezenja ovog kalendara u svojim bibl.iako o njoj stalno vodi racuna.dok je on pripremao svoj Magazin za stampanje. izdanja svoju bibl. je u tome sto je prvi poceo da belezi knjige.Po njegovom tvrdjenju. retrospektivna.i zacetnik srpske bibl.a ne njegove namere da pravi spisak knjiga izdatih pre njega. rodjena je u okviru sistema njegove prosvetititeljske delatnosti.kriticar pisane reci. Greske u datiranju su rezultat okolnosti pod kojima je Orfelin radio.Vasilija Damjanovica. a potom srpske knjige. svedoce o njegovom postojanju. i da pod njom podrazumeva tekucu i perspektivnu bibl.Ove vesti se smatraju za prvu objavljenu i sacuvanu bibl.da bude aktuelan i da prikazuje najnovije knjige.prvu srp.Vuka.opisa koji mada je nepotpun i nedosledan ukljucuje dva osnovna dela :formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.g. “Nova serbska aritmetika”.Od 6 opisanih knjiga samo je za dve naveo sve neophodne elemente po kojima je moguce identifikovati knjigu. .On navodi 24 njegova dela.Arnota doznajemo za njegovo postojanje. Zabelezio je 4 udzbenika.g.pa i cenu. sredio azbucno i to je novi kvalifikativ ove prve srpske bibl.profilise svoj casopis ne zanemarujuci bibl.a ne samo da ih najavi. On u Veneciji u tipografiji Dimitrija Teodosija izdaje svoj Slaveno-serbski magazin. Njegova zasluga za srpsku bibl.Iako je formalno njegova bibl.O njegovim navodima vidi se da je Orfelin znao koje elem.naslov.vec i perspektivnu.za koja zapisuje samo naslov. izdanja i format.odrednice nema.Lukijan M.Kao pokretac i urednik. Iako sam Kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.Dakle on je u okviru god.nacin slaganja i stampanja tabaka .Uzori su mu ruski casopisi.

Dosenovica kao pisca aritmetike. jezika.Oni su. veroispovedne.vec sto je apsolutna novina.politiceske.a kadkada i na stranim jezicima.g.Kod Frusica i Davidovica opisi su nepotpuni.Davidovica i Berica kao izdavace.osim najosnovnijih bibl. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.na cijem pocetku izrazava veliko zadovoljstvo sto se na srpskom jeziku razvija knjizevnost dostojna hvale.gramatike i prevode Biblije ovaj popis sadrzi jedinstven raspored gradje prema veroispovesti na knjizevnost katolickih i pravoslavnih Slaveno-Srba. podataka sadrze vrednosni sud i poziv na pretplatu.koji ranije nije bio istican.na pocetke slovenske pismenosti.On potom nastavlja sa pregledom literature Poljaka.na analizu slaveno-serb. Sredjene prema vrstama gramaticke i leksikoloske literature. Stvaralastvo od Dositeja do Musickog zastupio je sa delima 13 autora (i originalnih stvaralaca i prevodioca). 186-188 imaju mnoge odlike bibl.predstavljaju i njegovu sardrzinu. 19.Popisana strana izdanja navode nas na zakljucak da su Davidovica interesovale one knjige kojima je srpstvo bilo dominantna ili uzgredna stvar.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.Iako Davidovic nema pretenzija da bude i bibliografski precizan.Vidakovica.zivotopisne….Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih.Rusa i Luzickih Vinda.Ovaj izraz je posle 70-tih g.recenzije izvesnih dela.crkvene. Uporedo sa Smesicama knjizastvenim.poucitelne.”Knjizestvo slovensko”.od 1819.Jedna od njih nije zabelezena ni po jednom od prethodno navedenh kriterijuma. kao tvorca gramatike i Prostonarodne pesmarice. u okviru ove rubrike.astronomiceske.Pored toga sto beleze novo izdanje.po prvi put.istoriceske. Davidovic donosi i Smesice.Musickog kao pesnika.nisu retki ni oni kojima je obuhvaceno vise knjiga. mada ne u savkom broju.Vuka S.Savu Mrkalja.v.one.jer oni ne pretenduju da budu bibliografi. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.lekarne.Obavezu izvestavanja o novim knjigama u svakom narednom broju on sve ozbiljnije shvata.a najcesce knjizevne.Zapocete kao bibliografske u br. U pitanju su “Istoricesko-kriticeske vedomosti k povestnici Poljskog knjizastva” od Josifa Maksimilijana Osolinskog. Osim podele na recnike. DIMITRIJE DAVIDOVIC U pecatnji Joana Snirera u Becu pocinju da se stampaju Novine serbske ciji su urednici Dimitrije Frusic i Dimitrije Davidovic.javnost ce biti upoznata sa oko 149 novih knjiga.kao uzor domacim knjizevnicima. Smesice su na vreme donosile vesti o knjigama objavljenim najcesce na srpskom.pa oglasi povremeno.ili.na koje bi valjalo da se ugledaju domaci istoricari i bibliografi kako bi se ukljucili u opsta svetska zbivanja.ipak smesice od br.”sitni prilozi”.medju kojima posebnu paznju obratio na Jankovica kao prevodioca.Osim Objavljenija u Novinama serb.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”. Solarica kao autora zemljopisa.zabavne.29.on vodi i rubriku “Knjizestvo srpsko”.ili slovenskih dijalekata. pojavljuju se smesice domodovne.Prethodni Davidovicev pokusaj ..ukratko.Iako su najcesci oglasi koji se odnose na jedan naslov . Od broja 46 do 1819 g.Od br.117 uredjivanje lista preuzeo je samo Davidovic.posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima koje donose pod naslovom “Objavljenija”.173 do zavrsne sveske obuhvatale su ukupno 55 naslova.Ovom rubrikom sagledano je 10 knjiga.preporucuju ga.

”naznacenija”.daje nam za pravo da ga smatramo zacetnikom srpske retrospektivne bibl.Gradja koju popisuje. u istim novinama-Dimitrije Isailovic. Prva personalan bibl.upucivao domace autore na inostrana izdanja iz oblasti istorije knjizevnosti i bibl.Jovan Pavlovic.niti njihova razresenja teoretski uoblicio.od 1834.predmetno je omedjena na oblasti gramatike i leksikologije.”izvestija”. pokrenuti Novine serbske koje ce prvo izlaziti jednom nedeljno.Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.sva izdata dela nije imao pred sobom. nece biti uobicajeno.ili nije znao .belezenje knjiga upotrebljavao je tri termina:”vesti”.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl.zabelezeni su svi vazniji naslovi iz tekuce produkcije. radova znamenitih ljudi kao sastavni deo pojedinih biografija. vec je u prvom broju 1824.kroz ceo 19. Prema onome sto je napisano u uvodu.zametan i naporan posao.u Kragujevcu.Jovan Zivkovic. .Zapoceo je sa izvestavanjem o izlasku “Nemacke gramatike” Dimitrija Tirola i “Etike” Dositejeve. nastavili su do kraja 19.Zasluzan je i sto je.”Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.znanjem i umesnoscu. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka.cak u ranijim vekovima. Ako utisak ne vara on je u izradi svoje bibl. i dr.Davidovic je objavljivao oglase pojedinaca-autora i kasnije knjizara-skoro u svakom broju.Kontinuitet.Stoga joj u drugom i za istoriju bibl.sistematicnost i pouzdanost informacija o ranijoj tekucoj izdavackoj produkciji za njega su preduslov uspesnog razvoja knjizevnosti.osim toga.Da bi imenovao svoj rad.Grigorije Terlajic. Bibl. na srpskom jeziku bila je od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji.a zatim da nastavi zapisivanje tekuce knjizarske produkcije.ali ih nikada nije definisao.cijem je profilisanju znacajno doprineo.U tom ranom periodu mozda je bilo dovoljno sto je pokrenuo rubriku Smesice koja je svoju opravdanost dokazala svojim dugim trajanjem.Medju onima o kojima zeli sto vise da sazna nalaze se i Zaharije O..sto u srpskoj bibl.entuzijazmom.On je u zacetku srpske bibl nailazio na probleme.g.informise o izdatim knjigama.g.a kasnije svakodnevno.g. jedinica. On ce ponovo. GEORGIJE MAGARASEVIC Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.Milos Popovic.posao.belezenja knjiga objavljenih. 30.U skupini od 433 oglasa do 1941.proglasu posvecuje vise paznje.To je po njemu prvi ozbiljan korak ka nastajanju narodne knjige Plutarha serbskog.Vec samim svojim naslovom one terminoloski utemeljuju pojam bibliografije kod Srba.Vladislav Stojadinovic.vek.bila je jednako odgovoran.ne znajuci da sam ponudi koristan savet.Ne samo da on istice koje kvalitete treba da ima bibl.doduse sa razlicitim zarom. Njegov posao.v. vaznijem.vec je prvi koji napredak knjizevnosti postavlja u direktnu zavisnost od bibliografije. u nasim periodicnim glasilima.Jovan Muskatirovic.zadugo.Nastavljajuci tradiciju istoimenih novina iz druge decenije toga veka.na tlu Srbije. knjige.nameravao je da u jednom pregledu da retrospektivu srp. pokazao izvesnu zurbu u zelji da sto pre obavesti.

izdanja belezio je redovno.jer je njegovo slovensko opredeljenje u njima lako prepoznatljivo.Uz ime autora belezi povremeno godinu rodjenja i smrti.na autore koji su se odlikovali u “liriceskoj i povestvovalnoj poeziji za vremena Aleksandrova”.ali ne i stampariju.Za njega daleko vaznije izvestiti o postojanju autora. Ni on.mestom i godinom izdavanja.ukupno njih 14. opis.verovatno su autorsko cedo urednika Magarasevica.. vrstama u Srpskoj bibl.U drugoj i trecoj castici za 1825.knjizevnim zanrovima.pojam za identifikaciju knjige.Naslov dela.g.cesto i jedini.opisati.a zatim sva njegova dela.upravo je u drugacijem pristupu sistematizacije gradje..Pisac je zastupljen u bibl..dok ostale grupe cine:”prozaici.Magarasevic po prvi put gradju ne rasporedjuje uobicajeno hronoloski.to se moze smatrati da je izdvajao odrednicu. objavljen je rad pod naslovom “Sredstva za napredak literature slavenske”.koristeci strana iskustva.uslovno receno.Dosledan je u tome da prvo navodi autora.osim toga.vec priloga u casopisu. mozemo okarakterisati kao retrospektivnu sa elementima biobibliografije.u hronoloskom redosledu od Ostromirovog jevandjelja 1057.vec ih i ne rasporedjuje na isti nacin.kako knjigu treba predstaviti.ili podatke o zanimanju.pre svega ruskih.koji kod svih bibliografa toga vremena predstavlja osnovni. i kada nije autor monografije.unoseci tako biografske elemente radi kojih ovaj pregled ima odlike bibliografije.ne cak ni knjige.sto predstavlja napredak prema bibl.izdvajajuci tako odrednicu.uneo u srpsku bibl.nije imun na “skracivanje ili prosirivanje naslova”.a dela jednog autora poredjao je hronoloski po redu izlazenja knjiga.Magarasevic je kao prvi cilj svojih istrazivanja postavio popisivanje slavenskih spisatelja uopste. knjige ukupno 10 predstavljao po knjiz.Novina i neobicnost koju je on.dok je u Ruskoj bibl.I pored brojnih nedostataka on je ipak nastavio liniju srpske retrospektivne bibl.klasiceski avtora prevoditelji.Brinuci se za razvoj slovenske knjizevnosti.g.a ne u obuhvatu bibl.vec. Izraziti slavenofil.jer njegov opis ne samo da ne sadrzi uvek iste podatke.poput drugih bibliografa.ali je podela nesto razudjenija.da bi se vec u prvoj castici nasao pregled ruske knjizevnosti.Posto je prvo navodio ime piscevo i ispod njega redjao dela.Iz pisceve biografije najcesce pominje samo mesto stanovanja i zanimanje. U ostalim poglavljima formulacije su cesto uopstene i nedorecene. jedinice.Magarasevic je ovom prilikom istakao biblioteke.voeni pisatelji”.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih saznanja-naprotiv.kulturna i drustvena glasila i stamparije kao njegove odlucujuce cinioce.koja je kod ranijih bibliografa zanemarena. Najdosledniji i najpotpuniji opis je u prvom delu gde su potpisani najstariji pismeni slavenski pamjatnici.Uz ime autora stoji:”pisao je mnoge komedije i tragedije”.Zabelezio je 60 dela od 38 autora od A do M. on nastavlja i pregled ruske literature. Stoga ovu bibl..Mesto i god.ali umesto potpunog bibl.njegove napomene uz tekst svedoce o poznavanju strane bibl.ili alfabetski. .prema.dajuci joj jos i biografsku dimenziju. Nazalost Magarasevic u tome nije dosledan.ovdeje prosiren i podnaslovom. 18 v.U drugoj castici Letopisa za 1825.Iako nepotpisani.g do Lureantskog kodeksa 1377.pa su obuhvaceni i autori slavni u dramaticeskoj poeziji.nego priustiti citaocu kompletniji bibl. Odajuci mu zasluzenu hvalu Dusan Pankovic se zaustavlja na ovom radu zanemarujuci priloge koji su se u Letopisu pojavljivali u narednim brojevima. U ruskoj bibl. koja obuhvata 37 sutora odabrao je jednostavniji alfabetski princip koji nije do kraja primenio. postaje rodonacelnik srpske biobibliografije.Svoje “naznacenije” uredio je azbucno po imenima pisaca. teorije i prakse.koji je podeljen u 4 dela. podataka pruzena je samo opsta napomena.

g. ANTONIJE ARNOVLJEV ARNOT A.koji je svojstveniji izdavackom ili reklamnom katalogu. objavljivana je u Magazinu tokom 1838.g.nudeci cak i kratku napomenu koja je sadrzavala odjek ovih dela u literarnoj javnosti. teorija ovo pripisivala. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.prezime i ostali licni podaci izdavaca dela.a ne monografije.Zahvaljujuci smesicama mozemo da pomerimo vremensku granicu pojavljivanja prosirenog materijalnog opisa dvadesetak godina unazad.P.Magarasevic i rubriku Smesica u Letopisu znacajnije bibliografski uoblicava. i 1839.Analizirani su letopisi. stampano je “Soderzanie serbske letopisi ot godine 1825-1828.sada ih je bilo lakse pronaci pod imenom mesta u kome su stampane.njegovo interesovanje i za retrospektivnu i za tekucu bibl.Slavenofilstvo.U njoj su imena pisaca i prevodilaca navedena samo za originalna poetska ostvarenja i prevode antickih pisaca.U njegovo kuci su se okupljali knizevnici..Arnot je napisao retrospektivnu bibl. je poceo malo neobicno:umesto uvoda ili bilo kakvog pristupa stampao je kao moto pesmu Sime Miltinovica Sarjlije-Srbsko spisateljstvo .sto potvrdjuje i podatak o ceni zabelezen u zagradama.dok su ranije vesti o knjigama bile nabrajane bez reda.Za danasnje bibl. Osim toga.A.a nekad naslov.prva analiticka bibliografija.kome je.Od cetvrte castice za 1827.a dobar deo srpskih pisaca i inteligencije je u njegovo vreme tamo prebivao. 1824.Najzapazeniji rezultat njegovog publicistickog rada je “Srbska novina” ili “Magazin za hudozestvo.i sta koji pisac ima u rukopisu.U petnaestoj svesci. paralelno se razvija. koja obuhvata razdoblje od 1741 do 1839 god.Ipak.ceski i srpski u sirem vremenskom zahvatu.format.bez obzira gde su stampane.Uz naslov originala casopisa u zagradi je zabelezen i prevod.radio je kao publicist i profesor fizike u kragujevackom Liceumu.nekad ime.Berica cak i Z.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.koje karakterise Letopis za vreme dok je on bio urednik.Svestrano obavesten. Zasluga Magarasevica. Njegova bibl.vidljivo je u ovom radu.do prelaska u Srbiju je ziveo u Budimu gde je veliki broj knjiga i stampan.Solarica.sto je.kome je bibl.uze gledano.za koju je smatrano da se kod Srba pojavila dosta kasno. dosta neuobicajen nacin opisivanja. u prvi plan izbija mesto izdavanja.g.je u zacinjanju analiticke bibliografije.po strukama.Od prvog broja Letopis u Smesicama javlja o ruskim.Magarsevica.poljskim i srpskim knjigama.g.zna cak i gde se ciji rukopisi cuvaju.table ilistracija i dodatne priloge.sto je veoma redak slucaj.zurnali i novine i to ponaosob ruski za god.Ispravljao je pogreske svojih prethodnika u vanrednim beleskama.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .bez obzira na to sto je tematski vezana samo za jedan naslov casopisa.”.Arnot je po zanimanju bio advokat.poljski u 1822.g Magarasevic belezi i razlicitu paginaciju.P. On je bio na izvoru informacija.Orfelina.Sve do 1827.bisernim izvorima istorijski korisnih podataka o knjigama i piscima.predmet obrade periodika. u Vestima se nekad na prvom mestu nalazi ime i prezime autora.knjizestvo i modu”.intelektualci i omladina.jer vec 1826. Bibliografe srpske poznaje do u detalje:P.objavljenoj 1828.recenziju ili preporuku za citanje. 31. prilog.Mada u tome nije dosledan .Safarika.G. Bibl.Treci deo rada u stvari je zanimljiv bibl.u stvari.g.na cemu trenutno radi:belezi sve knjige koje su napisali Srbi ili su napisane na srpskom jeziku.iako najbolje poznaje Becku i Budimsku knjiznu produkciju.on je ipak opis prosirio pre Milosa Popovica.g.

u kojo ce se cesto naci i licni podaci o prevodiocu.Vec u pocetku pokazuje sve osobine svoga rada: -odrednicu nije izdvajao za svaku jed.A.povremeno podatkom o posveti. -naslov je navodio dosta verno i kad skracuje cini to dosta korektno delo se moze prepoznati..Prezime i ime autora.kao i stampariju.sa bibl-kritickim napomenama. izdanja.jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.ali bi.vec i. od Stojana Novakovica ukljucujuci u nju knjige o nama izdate van nasih granica.pozivom za dalje istrazivanje. jedinicu najcesce stavljali u hronoloski poredak. Ne znamo koliko je knjizevno blago Arnot popisao u svojo neobjavljenoj monografiji. -kraj piscevog imena obicno pruzi po neki podatak iz biografije autora . u azbucnom redosledu i dragocena po svojo potpunosti.anotirana.ali znamo da njen stampani deo. . Redosled navodjenja podataka je nepromenjen za svaku jedinicu:Prezime i ime autora.o godini rodjenja i smrti.U 47 brojeva u drugoj god.g. stranica.koji je imao nameru da stampa.citatom nekog knjiz.po pravilu godinu i mesto rodjenja i vrlo cesto zanimanje ili zvanje piscevo.podatkom o postojanju rukopisa i mestu njegovog cuvanja. ne samo da nije objavljena vec nije ni sacuvana te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskih pisaca. Njegova bibl.sve to objedinjeno.sudeci po 5 naslova.koje je zabelezio u 1839.podatkom o dodatnoj delatnosti pisca. Arnot je neogresivo zakljucio da su svi radovi iz ove oblasti pre njega nepotpuni i nedovoljno informativni i po kvantumu i po verodostojnosti podataka koje navode.cine odrednicu.Bibliografska jedinica ne samo da je opremljena knjiz-kritickom beleskom.objavljena u zemlji i inostranstvu. -belezi mesto i god. kriticara ili bibliografa.s cijim je delima upoznao publiku. bi i pored truda Jovana Sterije i Drustva srpske slovesnosti.pri cemu je prvi autor Teodor Avramovic.koji su bibl.Arnot je uazbucio prezimena popisanih autora.dakle.ili jos opsirnije.Ova bibl.predstavlja 85 naslova za koje nije znao cak ni Stojan N.format knjige i br. Vec iz ovih napomena jasno se vidi da je. izlazenja Magazina.a poslednji Vuk Karadzic.sireci opis cak i kritickom anotacijom.od kojih je svaki objedinjavao sva svoja dela.na sta je i sam autor skrenuo paznju. je retrospektivna.Arnot je popisao 62 pisca sa 195 bibliografskih jedinica.Da nije bilo izvoda iz ovog dela u Magazinu prva srpska naucna bibl. prerasla bi u tekucu da je Magazin nastavio da izlazi.U svom predgovoru Arnot je objasnio da njegova bibl.A.ispod treceg slova prezimena autora navode se naslov knjige i tackama razdvojeni naredni podaci:mesto. Poznavalac dotadasnjeg rada na srpskoj bibl.Arnot je sire shvatao pojam srpske bibl.potonula u nepravedan zaborav.nego je ispod piscevog imena redjao sva njegova dela.a zatim iza zareza podaci o njegovom zvanju.za razliku od svojih prethodnika.citatom iz piscevog proglasa za samo delo.a za jos 26 pisaca je upucivao na Dodatak.godina izdavanja.mozemo zakljuciti da je retrspektivna.kako je utvrdio Dusan Pankovic. Tokom prve godine izlazenja casopisa iz rukopisa je Arnot odabrao 191 srpskog pisca.i sva ona srpska dela koja su do tog trenutka izasla.format i broj strana. sadrzava imena svih srpskih pisaca rasporedjenih po azbucnom redu.

brz u drugoj svesci.32.serbskom.Na trecoj strani prve sveske stoji “serbskaja slovesnost.Iz toga dalje sledi da je morao imati neki uzor ili se bar ispomagati necijom gotovom semom.ova bibliografija nije mogla bitno da utice i usmerava razvoj srpske bibl.U sadrzaju klasifikacije nije navodio nazive podgrupe.od kojih je jedan nervozan.Klasifikaciju je sacinio sam i to je prva klasifikacija knjiga u srpskoj istoriji.Medjutim kada je prepisivac u cistopis preneo ovu klasifikaciju Musickom se zbog necega ucinila neprikladna i zeleo je da je dotera i izmeni..bibliotekom. On iza sebe nije ostavio ni slova o teoriji i metodologiji bibl.ali je zato strucno na najbolji moguci nacin prakticno ostvario jednu bibliografiju.ali ga nije kopirao) koji je mogao zadovoljiti prakticne zahteve.Kraj svake grupe na desnoj margini obelezena je stranica na kojoj su jedinice odnosno grupe.Grupe je zvao klase.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.a 5 je ostavio pod upitnikom.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika. knjigospisom.On je prvo napisao odeljak u kome je podelio gradju po klasama. Njegova bibl.knjigopoznanije.ostale prazne.kod nas. nije nikada objavljena . Nestampana.sto predstavlja prvi pokusaj. nacina nego je u okviru svakog vidno istakao i hronolosko i strucno obelezje svake jedinice. Svu bibl.Na prvoj strani trece sveske zapisano je “Osmotrenije serbskago knjizestva po azbucnom redu”.g.kako je sve nazivao svoj bibl.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba. do Dositejevog Mezimca 1818.bibliografijom.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.u okruglim zagradama. Oslanjao se i na druge bibl.ova bibl.unakrsnog sredjivanja gradje. prepoznaju se dva rukopisa. bi sigurno uticala na buduce trudbenike na ovom polju.g.razdjeljena po klasama jaze sut”.arapskim brojevima. gradje.moze se zakljuciti da je prvo srocio sistem klasifikacije pa onda rasporedjivao raspolozivu gradju.u kome je primenjena klasifikacija bibliotekara Vaplera. sisteme i napravio je svoj sistem strucne klasifikacije (ucio od Vaplera.Njih je dao kao medju naslove u okviru rasporeda bibl.ispisan. Lukijana M.a neke od njih imaju svoje podgrupe.pocev od Pavla Berica do Stojana N. gradju je svstao u 16 grupa.sto ukazuje na strucni raspored (u prve dve sveske).a zdravo se ukorenila u opstoj bibl. .naziv grupe ili podgrupe.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.katalogom.korektno skracivanje onih predugih. kao naucne discipline.klasifikacija je svedena na 11 grupa. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih.inace u upotrebi u Patrijarsiskoj biblioteci.U cistopisu na levoj margini rukom Lukijana M.Posto su neke stranice na kojima je samo ispisano zaglavlje.ispravkama i dopunama njegov. rad.Musicki je svojim osmotrenijem.. Ne samo da je celokupnu gradju sredio na 3 razl.Grupe se u njegovoj klasifikaciji u nizu jedna iza druge bez ikakvog uzrocnog reda i medjusobnog odnosa.Pedantno belezenje naslova. U samoj bibl.dok cetvrta sveska pocinje recenicom “Osmotrenije serbskago knjizestva po hronologiceskomu redu”.tacno datiranje. Da je objavljena. LUKIJAN MUSICKI Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl.Grupe su obelezene rimskim brojevima i ta klasifikacija se kao sadrzaj u knjizi nalazi u obe sveske na pocetku.

g.a tu su sigurno spadali L.pa je zanemario precizno .Pregled nije sredjen po bibliografskim nacelima.g. Bibliografski opis dela je vrlo siromasan:pod piscevim imenom navodi sva njegova dela.I starije i novije. Iz ove njegove bibl.skracuje naslove.vec po hronologiji pisaca i to ne bas dosledno.Istorija nije mogla da zadovolji potrebu za saznanjem o istini istorijske proslosti Slovena.tamo je za one prilike postojala i dosta bogata Mitropolijska biblioteka sa dobro uredjenim snabdevanjem ucenim delima i tadasnjim najboljim casopisima.Na kraju spiska su imena jos 45 nasih pisaca.kao i kod Arnota. Delo je znacajno vise po svome uticaju na razvoj nase istoriografije nego po novim istorijskim istinama koje je donelo.zatim Zefarovicevu Stematografiju iz 1742.I ovde. Van Pregleda Safarik je opisao jos 17 srbulja.33.zeleo da predstavi rad pisaca. Karlovacki krug. PAVEL JOZEF SAFARIK Godine 1819.onda ih je verovatno belezio prema obavestenjima ljudi u koje je imao poverenja. tako opisane.U njemu su opisane nase knjige stampane na srpskom jeziku u Becu.U samoj skoli zatekao je knjizevnika Milovana Vidakovica mladog i sposobnog Georgija Magarasevica. Na njegovu odluku da se duze zadrzi u Ns svakako su uticale i biblioteke fruskogorskih i backih manastira sa obiljem knjiga.Na prethodnim stranicama Istorije. Dakle predmet njegova interesovanja ne bi se reklo da je bibliografija.g.ni hronoloski ni abecedno.pre i izvan Pregleda najnovije srpske knjizevnosti.ali njihova dela nije naveo.da navede sve knjige koje se vezuju za ime jednog autora bez obzira da li je taj delo napisao ili samo preveo. Najveca mana ove bibl. i dao periodizaciju srpske knjizevnosti.kao i Arnot kasnije.kao i u vecine nasih bibliografa.Slovak rodom.Veneciji i drugde od 1764-1825.jer svaka knjiga ne predstavlja i posebnu bibliografsku jedinicu.g. u Budimu knjigu.Vrlo siroke osnove.dosao je u Novi Sad kao ucen mladi covek.g.a u blizini i ucenog Lukijana Musickog.ne moze se govoriti o odrednici u pravom smislu reci. I Safarik je. ne stice se utisak da je pisac i video sve knjige koje je opisao.nego srpska kultura. Knjige unesene u Pregled najnovije… u najvecem broju je ispravno datirao i opisao po svom ustaljenom postupku.Sve to je vezalo Safarika za ovu sredinu u kojo se zadrzao do 1833.U trecem odeljku prvog dela svoje knjige. takodje i mesto izdanja.jedno veliko Vlasko jevandjelje iz 1512. je skracivanje naslova.Zbog toga ovaj njegov Pregled najnovije srpske njiz.Odusevljeni slavenofil. i Orfelinov Plac Serbije iz 1761.ali je kao “uvod u proucavanje svih pitanja o Slovenima” znacila mnogo za slavisticku nauku. dolazi u Novi Sad posto ga je patronat Gimnazije izabrao za profesora i direktora skole.U Sremskim Karlovcima je vec delovao tzv. i nema osobine bibliografije. boravka u ovoj sredini izdao je 1826. knjige nije uvek opisivao po svom iskustvu.tri cirilicne knjige koje su stampane u Oficini Vicenca Vukovica iako nisu srpske.proucavati i objavljivati.belezi obavezno samo godinu i mesto izdanja i format.Magarasevic.rukopisa i drugih raznovrsnih istorijskih dokumenata.Budimu.u dvadeset trecem paragrafu doneo je bibliografiju najnovije srpske knjizevnosti “Pregled najnovije srpske knjizevnosti”.g.On je zeleo sto iscrpnije obavesti javnost o stanju u srpskoj knjizevnosti.Gramatiku Meletija Smotrickog iz 1755.Safarik je prikazivao srpske rukopisne i stampane knjige izdate pre 1742.koje je on stao vredno pribirati.knjizevnik i predani vaspitac. U Pregledu je naveo imena 69 srpskih pisaca i opisao 159 njihovih dela. Posle 7 god.g.g.originalna i prevedena.Musicki i G.

u Beogradu.naglasavale znacaj zapisivanja svake nove bibl. jedinice. .Tada on jos uvek ne poznaje dobro srpsku knjiz.povremeno naslovljavane samo kao “Knjizevnost”.Iz njih se postupno definisao i krug elemenata.odmerenog. Prestavsi sa uredjivanjem Vile.ali je tek Novakoviceva uzgredna beleska u Vili ukazala na sirinu njenog predmeta:”Bibl. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876. STOJAN NOVAKOVIC U vreme kada su u Evropi izlazili brojni listovi pokrenuti.Novakovic..g.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre.a ciju je vaznost. Vestima o domacoj donosi i one o stranoj beletristici. 34.teoretskom uoblicavanju.pristupalo “sa planom”. Njegovi pocetni bibl.g.vec i prevedenog dela.za zivot jedne knjige i sveukupnu bibl.u kojoj je u mladim godinama objavio najvise svojih priloga kao sekretar Srpskog ucenog drustva od 1867.i to ne samo po svojim formalnim vec i sustinskim.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.jer se poslu bibliografskog belezenja.uz objave novih naslova belezio i licno vidjenje.izdvajala se od slicnih pregleda u onovremenoj periodici.i s namerom da oglasavaju novosti u slovenskim knjiz.uglavnom bibl.Novakovicevo je osnovno ubedjenje da publikacija treba da bude vidjena i savesno opisana. knjiz.izmedju ostalog.u kojo su cesto “za jednu knjigu javljeno.bibl i upravnik Nar.Ova bibl. i diplomata Stojan N. koju je zabelezio.buduci bibliograf. srpske i hrvatske knjizevnosti.g.koji nisu razresavani.a potom po alfabetu.Vilu i Maticu istaci S. interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njen je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini vise vredi”. pokrenuo je.cime je.grupisanje novina i kalendara nezavisno od monografija.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije.njima srodan. radovi nemaju znacaj naucnog rada prvog reda.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.v.objavljivao je u Glasniku srpskog ucenog drustva 1869.On je tu.list za zabavu.kao i po dopunama preuzimanim iz zagrebackog Knjizevnika i novosadske Matice ili iz lista Bosiljak. Ranije bibl.Redovna rubrika u ViliBibliografske i ostale vece i manje knjizevne beleske.koje opis neizostavno treba da sadrzi.Novakoviceva bibl.prirode.Novakovic.slozenu po hronologiji..Odrednicu su cinili prezime i ime autora.knjiz i nauku pod imenom Vila.Danicu. sadrzale su neretko i vrednosni sud o delu. shvatan je sire nego sto se to danas cini.a deset je propusteno bez reci” odskakala je najvise po pomenutim Novakovicevim komentarima kojima se korak po korak izgradjivala teorija bibl.doprinosio i izvesnom iako skromnom.kako ce to kasnije za Sedmicu.donosi i izvesne vazne novine. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.ili inicijali. imao u rukama. svoje radove.ako je predmet razmatranja bila bibliografija.Od zapisa u ranijoj periodici.Sudeci po tome da listove kritikuje za nesavesno preuzimanje neproverenih i ishitrenih podataka.Muzeja od 1872. Retrospektivna bibl. u 19.nije svaku knjigu.bibliografsko belezenje knjiga.u Drzavnoj stampariji.On je u Glasniku objavljivao i tekucu bibl.sadrzinskim karakteristikama.:”Bibl.Upredo sa knjiz.g. istakao tek S.narocito podatka o izdanju.a bibliotekar Nar.

Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.zahvaljujuci njegovoj hronoloskoj sistematizaciji Pavel Apolonovic Rovinski razlikuje 3 peroda srpske izdavacke delatnosti: -od 1741-1832 g kada su srpske knjige stampane iskljucivo u austrougarskim zemljama i drugim mestima izvan Knezevine Srbije (91 g.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije. je slozena po hronoloskom principu.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija. kao svojevrsne knjizevne statistike.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. predstavlja stalan rast broja knjiga bez ikakvih oscilacija (11g. sa 816 dela).Andric. Julius Pechold.” (1871).Danicica. -najzad poslednjih 11 g.istarzujuci fondove Narodne biblioteke.Arnot.Pregled po strukama izvrsen je na osnovu glavne klasifikacione podele na cetiri osnovne skupine: .Jagica.svestan oskudice ovakvih knjiga u nasim.On je tako doneo: -Pregled po strukama knjizevnosti i nauke.Danicic) bar kad se ima u vidu celovitost i obim njegovog poduhvata.a istovremeno je drugim (sitnijim) ciframa pokazao koliko je dela stampano u svakoj pojedinoj godini.danski naucnik Kristijan Molbeh. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu. -Spisak imena pisaca koje se pominju u ovoj knjizi. sa 1143 dela).a zastarelosti prirucnika u stranim okvirima.U deset tacaka ovoga predgovora on je dao za svoje doba veoma savremene poglede na karakter. -Imena istorijskih lica.U bibl.kao i pisac kratkog pregleda srpske bibliografije od Lukijana Musickog do njegovog vremena.Koristeci teorijska i istorijska saznanja strana (kao eventualni uzori mogu se istaci nemacki teoreticar bibliotekarstva i bibliograf.sto redovno i savesno naglasava u napomeni) u oblasti knjizevnosti i bibl. sa 1246 dela).Solaric.izdavaca i ostala koja se osim knjizevne radnje pominju u ovoj knjizi.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima. -Gde je koja godina i koliko broji svezaka.pripremajuci drugo izdanje “Istorije srpske knjiz.do navodjenja glavnih vrsta bibliografije i isticanja osnovnih metoda koje je primenio u njenoj izradi. se nalaze i brojne anotacije.rasporedjenu hronoloski.preko pobrojavanja raznih stampanih formi koje ona obuhvata svojim popisom i novijih srpskih bibliografskih tokova.uspostavljao je glavnu i kontinuiranu brojnu oznaku bibliografskih jedinica. Njegova bibl.funkciju i smisao bibliografije uopste. -Imena knjiga bez imena pisceva ili bolje poznatih po imenu.” Taj rad je pisao kao nastavnik gimnazije.za sastavljanje bibl. naznacavajuci niz originalnih shvatanja-od definicije bibl.a Safarika u podacima o starim i retkim knjigama. prethodnici su mu malobrojni Musicki. -drugi od 1832-1857 od ucesca Bg i Ns u toku koga se srpska knjiz razvija slabo i neravnomerno oscilirajuci izmedju napredovanja i opadanja (25g. za noviju knjizevnost 1741-1867.g.Za pisanje Istorije on se mogao ugledati na Safarika.Ti i jos neki elementi sadrzani su u znacajnom predgovoru koji predstavlja i Uvod u Srpsku bibl. opisa. Redjajuci publikacije prema vremenu izlazenja.Safarik. Pipina. On je bio jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih teoreticara biblografije.predano proucavajuci principe naucnog rada u bibliotekarstvu.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.ruski bibliografi Kepen i Sopikov) i domaca (Danicica sledi u formi bibl.doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl. za noviju knjizevnost.Spasovica.

Njegovo bibl. jedinicu. Jed. od nazivom Bibliografija najmanje je to. .opisao ih.stamparija.g.Njegovu monografiju su kritikovali.On je obrazlozio is svoju izradu registara imena pisaca. predstavlja zanacajno dostignuce.osporavali i dopunjavali.Ljubomir Stojanovic koji je uglavnom ukazivao na nepotpunost podataka.Njega zanimaju starine koje se nalaze jos jedino po manastirima.).Vladimir Krasic (38 jedinica u oblasti narodne knjiz). On predstavlja prvo casopise:Letopis Matice srpske i Vrazovo “Kolo”.koji po onome sto jesu.koje odgovaraju tadasnjim teorijskim principima o klasifikaciji nauka i umetnosti.broj strana.Stojan N.odnosi na hrvatske publikacije koje nije obuhvatio jer bi to iziskivalo duzi boravak u Hrvatskoj sredini.Tada jos bibl.On je inace smatrao da je starija srpska knjizevnost bolje izucena i da je vreme da se nastavi sa pojedinacnim i detaljnim istrazivanjima.nauka.Opis casopisa je bogat. Jedinice) Dusan Djermekov (jos97 radova).pisana je ozbiljno i studiozno. koja nije izlazila stalno.U tako naslovljenoj rubrici objavio je nekoliko natpisa iz manastira Krusedola.pouka. Razlozi su jednostavni i za njega opravdani:na raspolaganju je imao biblioteke novijih knjiga (u Beogradu). opis knjige mu je vrlo slab:sem formata ne pruza ni jedan drugi podatak o knjiz. 35.Branko Musicki (dodate 62 bibl. U ovom predgovoru je objasnio i razloge zasto je za popisivanje uzeo noviju srpsku knjizevnost i zasto se vremenski ogranicio na 17411867.Takav slucaj nije sa novijom literaturom.Kao vrstan bibliograf je u teorijskim odredjenjima.isticao koliki je znacaj pojedinih elemenata u bibliografskom opisu tekstova.mesana izdanja.1842.Marko Krecarevic (37 jed). objavio je u Backoj vili 1841. je formulisao bibl.One su sadrzavale pominjanje nekih izvora za odredjenu publikaciju.godiste i broj sveske i knjige.autenticno pismo i pravopis). Posebnu paznju pridavao je beleskama(anotacijama) uz bibl.umetnost.stvarni naslov.U okviru njih formirao je vise grupa i podgrupa.g.Beleska mu je nesto bolja.ime urednika i izdavaca.Ono sto je Milos Popovic zapisao u svesci za 1841.g. Celovitost i jedinstvenost bibl. Prve radove iz oblasti bibl.pa joj je zato i dao prednost u vlastitom bibl.g. MILOS POPOVIC Rodjeni brat Djure Danicica.mesto i godina stampanja. nadilaze izvesne greske u opisu koje su kasnije ispravljali i dopunjavali Djordje Rajkovic (343 nove bibl. Da njegov rad nije bio plod prolaznog zanosa svedoce njegovi radovi u “Pestanskobudimskom skoroteci”.g.naslova anonimnih publikacija i istorijskih i neknjizevnih licnosti. principe. U tom smislu se drzao principa o doslovnom prenosenju podataka koje daje sama publikacija (autor.Knjige je belezio onim pismom kojim su i stampane. radu.U istom manastiru nasao je i tri stampane knjige.ponaslov.naziv casopisa.Format i tiraz nije belezio.a popisivanje starije knjizevnosti trazilo bi putovanje u ona mesta gde se nalaze odredjene publikacije cime bi se posao oko ovog perioda samo produzio.a osecao je i potrebu za razresavanjem inicijala i pseudonima.a medju njima i jedan Minej.To se npr.izdat 1536.nisu predmet bibliografije. delo je iznenadjujuce veliko i u istoriji srpske bibl.ukazao na izvore koje je koristio.zatim kriticke i polemicke napise koji su se ticali popisanog teksta i sl.

ali ne i pretenciozno.i u Hrvatskoj.okrece se pracenju tekuce izdavacke produkcije.a nekad pruza citaocu sasvim obicne.povremeno je sadrzinska.veoma retko Knjizevne vesti. su belezene i knjige na ruskom.nije uspeo da stekne siroku citalacku publiku i svojim literarnim rubrikama ostavi dubljeg traga u srpskoj knjizevnosti.Znacajno je naglasiti da su opisivane samo one knjige stampane na stranim jezicima koje govore ili o Slovenima ili samo o Srbima.cak jedinim casopisima navodila je urednike.a katkada.izdavace.mada je bio informativno glasilo za srpsku kulturu.razdvaja rimska od arapske paginacije.Svoje bibliografske priloge on nije potpisivao punim imenom i prezimenom. U Podunavci. On je vodio racuna o koncepciji lista.koje je prosirivao i zahvaljujuci licnim kontaktima ili preuzimanju iz drugih casopisa.Opis prosiruje svim podacima koje mu knjiga nudi.U njemu se.Popovic se sada ne usudjuje da svoje nove pokusaje na tom neobradjenom polju nanovo tako imenuje. . Od tada redovno.Njegova bibl.poljskom.jer objasnjava nedorecene podatke iz osnovnog opisa.pa je davao toliko koliko je trebalo da zadovolji znatizeljne i da udovolji svojoj obavezi i svojoj licnoj teznji da utice na knjizevne i kulturne tokove srpske i i srpskohrvatske.Od sirine teritorije na koju je casopis stizao i od njegovog ugleda u drustvu zavisio je priliv publikacija.ponekad i na madjarskom i nemackom jeziku.o citaocima od kojih sve nije interesovala bibl. Ove preglede i vesti treba razlikovati od bibliografije objavljene u ovom listu.sto je apsolutna novina.a kao stalnu rubriku uvodi Knjizevna izvestija.ili stamparijom.Sve rasplozive podatke Popovic je preuzimao sa naslovne strane.kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno (stampano kurzivom) od cesto bogate napomene.ceskom.donosio je u malim zagradama.u ime ilirske uzajamnosti.daje tacan podatak o ilustracijama.Zbog aktuelnosti vesti.kao i zbog tacnosti i doslednosti u navodjenju podataka. Materijalni opis knjige je detaljan.a zatim Nove knjige ili Nova knjiga.kada belezi izlazak iz stampe Francuskog bukvara. iako je svoj prvi rad ove vrste samouvereno.Zelja da knjige budu prikazane u cenjenim.najcesce u Beogradu.a svoju primedbu.ali znacajne vesti o upravo objavljenim monografskim i periodicnim izdanjima.Selekcija koju je vrsio bila je uslovljena ideoloskom i kulturnom koncepcijom lista.jos cesce ih je ostavljao nepotpisane.njegove Knjizevne vesti s pravom mogu biti okarakterisane kao tekuca bibl.ili stampare da im ih posalju.prosecno svake druge nedelje po jednu knjigu.Gornje polje bibl.U tom periodu.zahvaljujuci tome i Popovic je mogao odrzavati obe rubrike. U ovom casopisu jos od prvog broja. Popovicev popis knjizevnih novosti.vec povremeno samo U.Sada ih opreznije naslovljava Knjizevna izvestija.Napomena kojom je snabdevena svaka jedinica.popunjava na smenu dve rubrike “Pregled literature” i “Knjizevne vesti”.ili prikaz novih knjiga. Popovic donosi malobrojne.pa je tako ukljucen i uporedni naslov. je dakle rekomendirana tekuca bibl.pocevsi od broja 14.najcesce o pismu izvornog teksta. ili Urednik.mozda.imenom autora.s puno prava moze da ponese ime tekuce bibl. U Podunavci.svake subote.On je opisao 119 knjiga.sa naslovom.ili.nazvao bibliografijom.g. ce njegov opis postati sadrzajniji.savesnosti i ozbiljnosti s kojom je pristupao obradi svakog novog naslova.U okviru bibl.vrlo je opsirna.ali korisne savete o nacinu na koji knjigu moze nabaviti i po kojoj ceni.Cesto je formalnog tipa. opisa bez odrednice.a nekad i o propratnoj gradji. dodatka Srbskim novinama.mestom izdavanja i izdavacem.autore. 1843.odmah iza podataka o odgovornosti.

Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.Na osnovu pregleda u broju 41 .imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.1857...a za anonimno delo i casopis naslov.DJURO DANICIC Organizovano i institucionalizovano bibl.savesno uredjivana.Djuro Danicic radi bibl. 2.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja U propisnoj ustrojenoj bibl.g. sacinjen u Varsavi od strane Petra Dobrovskog (prenoseci njegove stavove bez ispravki i komentara). razvrstava knjige i periodiku koja ce tek biti stampana u Zagrebu.Invertovani red reci naglasen je zarezom.Ovakvu formu bibl.cesto neprecizne i netacne u opisu.ali neostvarenih pocetaka. se u 19.ukoliko je naslov pocinjao neutralnim recicama ili pridevima.1844.U opisu je preslikana naslovna strana.1843. moze se istaci njegova uloga u formiranju perspektivne bibl.Karlovcu. .)Srbske knjige godine 1857.obavezno imenica.Zadru i Rijeci.g. avg. Danicic je bibl. 36.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.jula do 10.prvi put tako i naslovio.on. odrednica. koja je objavljena u Glasniku. opisa je od Djure Danicica preuzeo Stojan Novakovic.pod kojom se .Dodati si takodje i podaci o: -formatu -broju strana -ilustracijama Napomena je imala namenu slicnu danasnjoj:da objasni odakle je preuzeto ime autora.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.izvucena je iznad bibl.u stvari.ukazujuci i na njihovu sadrzinu.dok su podaci koji se na njoj nalaze.smesteni u uglaste zagrade.1858.da predstavi sadrzinu casopisa uz tacno navodjenje strana.Na inicijativu sekretara Mise Cenica.g. za godine 1856.znatno se razlikuje od prethodnih.kojoj se kasnije priklonio i Stojan Novakovic.koja je ranije najcesce bila skrivena.On ce naciniti prekid u objavljivanju svoje bibliografije kada je ustupio prostor novoj rubrici Korespondencija.1858.iz koga je mogla biti izvucena i karakteristicna rec. opisa i cine je prezime i ime autora/prevodioca. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti. Od dobro osmisljenih.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.prema teritorijalnom principu. koja je: -unutar hronoloskog. Na osnovu dopisa koji je primio iz Zagreba.sto je praksa.krio pregled najnovijih knjiga ruske literature od 30.

radu ostale su da svedoce.i to popisom biografija. Na drugoj stranici prve sveske stoji naznaka:”poceto u zimskom semestru 1904.njegovih kolega. Istim rukopisom kojim su popunjene sve sveske.Zavrsni pasus za svaku godinu cini rubrika Pregledani listovi.o kome nema detaljnih podataka. na Filozofskom fakultetu.”. -Radnici na bibliografiji.bibliotekara.kako je naznaceno u naknadno upisanom naslovu.one ocigledno .potvrdjuje da rad na bibl.bez obzira na namere svojih tvoraca.ili tacka zarezom. -Sta treba pregledati.. studenata bio je zametak osnivanja Bibliografskog instituta 1920. Dnevnicku pedantnost potvrdjuje i uredan skup signatura na ukupno 45 strana.broj nacinjenih bibliografskih jedinica i spisak naslova pregledanih listova. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine.g.a ispod njih naslovi listova.koje je svaki od njih analiticki obradjivao. Saznanja sticana redovnim pracenjem periodike dopunjavana su i uvidom u kataloge Novosadske gimnazije. Osim prethodno pobrojanih kataloga.jer po jedan list predstavlja jednu godinu od 1868.Kako se spisak nigde ne zavrsava tackom. Rad na retrospektivnoj bibl.koje predstavljaju nastavak prve knjige.Pravnu bibl.Tek treca sveska Radnici na bibliografiji.za period od 1868.Sevica.u kojoj je popunjeno samo prve cetiri strane.Stajicev katalog.Na dva mesta u opstoj bibl. nije bio okoncan.ciji su naslovi pisani jezikom i pismom originala.O organizovanom bibl.cije su objavljivanje omele ratne prilike. do 1905.Na samom kraju je popis 11 skracenica koje se u bibliografiji upotrebljavaju.uz koje su zabelezena imena saradnika na bibliografiji zaduzenih da ih pregledaju.g.edicija.ali je uvek belezio za koje naslove.Ispod naznake godine zabelezena su imena radnika na bibliografiji.pri kraju sveske navedene su i Pregledane biblioteke.Cvijanovica.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene: -Opsta bibliografija.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica. Crne gore.koje su zahvacene bibliografijom.Ukupan broj kataloskih jedinica u svakoj godini odlican je pokazatelj ozbiljnosti ovog poduhvata. Uz imena saradnika na bibl.uz prethodne dve.Sakupljena gradja.izvestaja.Matice srpske.klasiranih u cetiri rubrike.37.ukazuju na publikacije pregledane u pojedinim bibliotekama. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu..Prvih 76 numerisanih stranica potvrdjuju Popoviceve reci. PAVLE POPOVIC Delo Stojana N. pominje se Pokusaj za bibl.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.ili bibl.katalog Narodne bibl.g. Andra Djordjevica kao i spiskove izdanja Kona.g do 1905.knjizarskih kataloga.spiskova i bibliografija. Pavla Popovica. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.ili fondove biblioteka mu je potpunost i tacnost uskracena.casopisa.Kada je . veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl. navedene su godine kada su se u taj posao ukljucili.vec zarezom.koji.pruza nesto celovitiju sliku ovog zamasnog projekta.nije bio sveobuhvatan.a na pocetku 20.bibliografija.zabelezeno je na jednom papiru i metodsko uputstvo o radu na bibliografiji.bibl.Tome u prilog govori i sveska Sta treba pregledati.

G. prema nepotpisanoj napomeni izdavaca. delo. U dosta opsirnom i vrlo konstruktivnom predgovoru za ovu bibl. do kraja 17.18.)1801-1867. 4.. stradala je i gradja za bibliografiju.g. .saobrazivsi ih principima bibl.veka.a i po savetu dr.da njegova knjiga sadrzi sve poznate stampane knjige i objave 18.on je istovremeno iskazao respekt i duzno postovanje za njihovo bibl. veka.48 nije vidjeno.kako svedoci sam autor. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1.da bi onda podrobnije istakao principe na kojima je radio svoju knjigu.a uz smernice Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.S. koju je pripremala NBS.vidi se da je ovo delo bilo zamisljeno kao prva knjiga srpske retrospektivne bibl.Zato se i duze osecala potreba da se uradi nova i savremenija bibl. rada koji se ticao popisa knjiga 18.zapoceta na podsticaj Instituta za proucavanje knjiz. obrade.G. Petra Kolenovica. On kaze.sigurno nije mislio da ce gradje Srpskog seminara svetlost dana ugledati tek u okviru “Srpske bibliografije 1867-1941. Kad od ovih jedinica odbijemo 5 fiktivnih ostaje stvarno 408.v..nakon vise od 100 g.Safarika.Takodje se istice da su ranija bibl. 3. Srpske akademije nauka. literature.g”.dela (Safarika i Novakovica). GEORGIJE MIHAILOVIC Sacuvani podaci.sve su verodostojno utvrdjene.u svom predgovoru.U bombardovanju Srpskog seminara 1914.koju je po zgaristu pozrtvovano i savesno sakupljao Pavle Popovic.veka. 2. Iako nije bezao od kritickog odnosa prema svojim prethodnicima.na inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.)18.)1868-1944. novih istrazivanja postala oskudna sadrzinom.a zatim je pomenuo izvore kojima se sluzio. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18. Srpska bibl.Isto tako je pokazao i izvanredno poznavanje ruske i madjarske bibl.a zastarela u nacinu bibl..vek.koja su obradjivala isti period.18.Od zaista objavljenih 408. Koju u godinama nakon II Svetskog rata.4 sumnjive jedinice unete su samo radi evidencije za kasnije istrazivanje.Mihailovic je detaljno analizirao bibl.U svom predgovoru posebno naglasava da je Safarik jedini u srpsku bibl uneo i knjige rimokatolickih Srba i drugih Slovena stampane brzopisnom cirilicim.ukljucivani su postupno u retrospektivnu bibl. Posebnu ulogu imao je Miras Kicovic kao glavni redaktor koji je znatno upotpunio i ispravio opise knjiga.ali sem 4 jedinice.u kojima je takodje nalazio neke izvore za svoju bibl.koja je .u izdanju Narodne biblioteke Srbije..Na osnovu njegovog primera. radove Lukijana M.i G. Srbije za period od pojave prve srpske stamparije u 15. veka” G. ovo napisao.koje su svojevremeno sakupljali Pavle Popovic i njegovi saradnici. i one cine ukupno 413 bibl jedinica.Mihailovic je najpre dao kratak pregled srpskog bibl.Pavle P.kao i od navodjenja konkretnih njihovih gresaka.Mihailovic je smatrao ispravnim da te knjige unese u svoju knjigu (to je osnovna zamerka ovoj knjizi bibl kritike).v.koju je obrazovao Savet za nauku i kulturu NRS.Novakovica kojima se pored ostalog sluzio prilikom izrade Srp.izradjuje Narodna bibl.veku do 1944.bibl.)od prve stampane knjige 1494.obrade.Mihailovica.g. 38.

Od jula do oktobra 1954.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.proklamacije.v.jula 1954. L.18. 3.G.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno. knjige 1868-1944.strucna pitanja.samo ako su izdate na crkvenoslovenskom ili napred navedenom jeziku. 18.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.a stampane crkvenom ili gradjanskom cirilicom.kako ne bi doslo do dupliranja.Anotacija se sastoji od ukazivanja na jezik i pismo publikacije.imena koja se javljaju u tekstu jedinica i literature. izvora.objektivna i znalacka analiza bibl.)katalozi nasih knjiga izdavanih od stamparija 4.kako kaze Miodrag Zivanov. c)knjige za crkvene potrebe i versku pouku. radjena je iskljucivo de visu. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.inicijala.g postavljene su osnovne smernice rada i .najvazniju literaturu i skracenicu biblioteke u kojo je knjiga sacuvana.Stojana N.s jedne strane.naredbe.Mihailovic je obogatio srpsku bibl.Savet za nauku i kulturu Srbije doneo je 19.novine.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.SRPSKA BIBLIOGRAFIJA:1868-1944 “Srpska bibl.)Sve sto su Srbi u 18. jedinica i potpunosti bibl.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.istorijske i teorijske dileme.kalendari.Potpunost ove bibliografije je.Safarika.drustveni kontekst. b)prevode stranih pisaca na jednu od varijanti tadasnjeg srpskog knjizevnog jezika.sopstvene nedoumice i uticaje recenzenata i izdavaca.nepotpunih imena.bez obzira na versku pripadnost.sadrzaj knjiga. 39.P. objasnjava obuhvat.narocito dostupne arhivske gradje. odluku o formiranju Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.Musickog.To je.kao sto su skolske knjige. gradjanskom ili brzopisnom cirilicom d)privilegije stampane o trosku Srba na latinskom jeziku. za 200 novih jedinica.sanitarna uputstva.zbog cega je ova bibl.karaktera bibl. je u pripremi.kako kaze Mihailovic.U ovom predgovoru Mihailovic objasnjava koju gradju bibliografija obuhvata: 1.g.U odnosu na S.izvestaji akcionarskih drustava 2.sistematizacija gradje (hronoloski). Lakse snalazenje u bibliografiji omoguceno je unakrsnim registrom odrednica. Na neposrednu inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.nacin opisivanja gradje.s druge pak.Izvesna skracenja u opisu (narocito naslova) uvedena su zbog ilustrovanja teksta naslovnom stranom knjige. i anotirana.nije primereno naucnoj bibliografiji.)jedan prevod srpskog pisca na ruski jezik Temeljno i pregledno Mihailovic u predgovoru bibl.pseudonima i anonima.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu.)Izdanja drzavnih vlasti za upotrebu i obavestenje Srba.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.Novakovica.kao:skolske knjige i skolski izvestaji. veku putem stampe objavili na bilo kom jeziku: a)originalna dela srpskih pisaca.80-90 %.zakoni.mada to.Ova bibl. i ispravki Djordja Rajkovica. e)sva ostala nasa izdanja u 18.veku stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.a stampane crkvenom.osnovne izvore i svoje uzore i prethodnike.proklamacije i dr.

a osnovno pismo je cirilica.. pruzili su Bosko Veljkovic (Prilog bibl.veka.)18..tada je samo delimicno ostvarena kroz mesecne sveske Jugoslovenske bibliografije.odnosno njeno bibliografsko odeljenje.g zadatke Komisije preuzela je Narodna biblioteka Srbije.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5. veka. teritorijalni princip kombinovan je sa nacionalnim. Svaka sveska bibl.g).preciznim i pouzdanim imenskim i predmetnim registrom. bila podeljena po hronologiji na 4 dela :1.g. 1945.)Pojedinacne doprinose tekucoj bibl. knjiga i periodika stampanih u Jugoslaviji u 1940. 2. drugih jugoslovenskih republickih zajednica. 40.teritorijalni princip sada ima prevagu.).jula 1960.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.kao priloga Glasnika knjizara od 1934-1935.Odrednica je uvek pisana latinicom.Na njenoj izradi su angazovani:Milena Nikolic (od 1955.u zelji da predstavlja celini sa retrospektivnim bibl.izvrsena periodizacija prema kojoj bi srpska retrospektivna bibl. Za razliku od jezickog principa. do kraja 17.Raspored gradje je abecedni.g.bibl.pretezno primenjivanog tokom 19.g. opis je dat pismom originala.kasnije i Ksenija Lazic i Jelena Jelic (od 1964.g. Odluceno je da se najpre pristupi obradi knjiga iz poslednjeg perioda (1868-1944).sto je i razumljivo s obzirom da taj period gotovo uopste nije bibliografski pokriven.koja okuplja gradju od 1928-1932.4.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.g.g.TEKUCA INSTITUTA BIBLIOGRAFIJA JUGOSLOVENSKOG BIBLIOGRAFSKOG Zelja da se od retrospektivne bibl.g.2.) Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.vek.20.sto je dovelo do ponovnih istrazivanja istih biblioteckih fondova i sagledavanja onih koji prethodno nisu bili obuhvaceni.) i Zivorad Jovanovic (Jugoslovenska bibl.g.).Od 1969. Za izradu ove bibl.Miodrag Zivanov (od 1960.zaduzenog za izradu . (u radu Godisnja bibl.pismo ili nacionalno poreklo autora.)od prve stampane knjige 1494.)1868-1944. 3. stigne do redovne tekuce bibl.cemu je ustupak bilo i formulisanje latinicne odrednice i istih pravila opisivanja radi ujednacavanja bibl.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.kojima ce se pridruziti i indeksi po drugim kriterijumima.g. za 1938.g.Predvidjeno je da bude objavljena u 20 tomova. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.)1801-1867.ali sa pomenutim odstupanjima.a svaki tom ce sadrzati i 2 osnovna registra:autorski i predmetni.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.g. opremljena je sveobuhvatnim.g.). i Glasnika Narodne bilioteke za 1940.

. prerasti u Bibliografski institut Srbije.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949.Pred toga jedan broj honorarnih saradnika prikupljao je gradju za bibliografiju profesora Beogradskog univerziteta. -trece. Od 1975.Institut bio u neadekvatnim prostorijama -drugo. Takodje.koji za Jugoslovenski bibl.kumulativno.nacionalna.kasnije i sam sadrzaj knjige.ili se objavljuju godisnje.primarna i samostalna.da su finansijska sredstva bila vrlo skromna Bilten prinova izlazice sve do 1951.tekuce (za knjige. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.ali treba reci i da je: -prvo.u tri serije: -za knjige.vremenom pored originalnog naslova knjige unece se i prevod tog naslova. u sistematizaciji gradje siroko prihvacena Univerzalna decimalna klasifikacija.da je broj sluzbenika bio nedovoljan za sve te postavljene zadatke. a od 1971.g.mada postoje godista za koja nisu izradjeni.g.retrospektivnih i medjunarodnih bibl.g. -Bibliografiju prevoda u SFRJ -i niz strucnih.a UNESCO-voj konvenciji od 1958.tekuca.personalnih. -za serijske publikacije.g. izlazi i Bibl. 41.bila je odmah prihvacena decimalna klasifikacija.registraciona. u Bibl.g.modifikovana varijantom sovjetskog bibliotekara Tropovskog.vec preko nacionalnih biblioteka.g. Zadaci instituta bili su:izrada specijalnih bibl. roto stampe i stripova.To odeljenje je imalo 4 sluzbenika koji su ada postali saradnici novog instituta (par meseci kasnije broj saradnika ce porasti na 8).a od 1965. sluzi i kao osnov za: .objavljivanje putem biltena prinova priliva stranih knjiga nabavljenih u beogradskim bibliotekama i izrada centralnog kataloga knjiga Srbije.jer se u to vreme smatrala jedino ispravna praksa sovjetskih biblioteka.Institut objavljuje bilten stranih casopisa sa prevedenim naslovima clanaka. institut nije direktno zakonski regulisan.brosure i muzikalije.g. Jugoslavije primenjuju se medjunarodna pravila za bibliografski opis svih obuhvacenih vrsta publikacij.njena kompletnost zavisi od odgovornosti izdavaca i stampara u popunjavanju obaveznog primerka.“Bibliografiju zvanicnih publikacija” u cilju medjunarodne razmene (prema Briselskoj konvenciji od 1886.Kako se tekuca bibl. Na prvi pogledovo su bili konkretni zadaci.). izradjuje samo na osnovu vidjenog materijala.univerziteta i visoke skole Srbije imao je jedno odeljenje koje ce maja meseca 1948.g. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta. .U pogledu grupisanja gradje u tim biltenima.BIBLIOGRAFSKI INSTITUT U ISTORISKOJ DIMENZIJI I DANAS Komitet za naucne ustanove. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.Autorski i predmetni registri sastavni su deo pojedinacnih svezaka.ova tekuca bibl. Istovremeno..

od kojih je 9 radilo na pripremi biltena.g. Jugoslavije. poduhvata angazuje po dva vrlo iskusna bibliografa iz Hrvatske i Slovenije.koje su ostale nedovrsene ili u rukopisu.Posto se vec ranije odustalo od varijante Tropovskog.listovima i zbornicima -Bibliografija Jugoslavije koja se odnosi na serijske publikacije izlazi tromesecno od 1956. -pruzanje biblioteckih informacija -vodjenje centralnog kataloga literature Jugoslavije ..g.Institut se nije dvoumio da jos i pre realizacije takvog bibl.g -Bibliografiju Jugoslavije koja se odnosi na clanke i priloge u casopisima.koji su se rado odazvali tom pozivu.Sa njima su se pretresla brojna tehnicka strucna pitanja oko izrade bibliografije.Prvi koraci su bili i najtezi jer vecina sluzbenika tog odeljenja nije bila bibliografski obrazovana.g dolazi i do selidbe Instituta .geoloskoj.Pocetkom 1950.g.svestan velike odgovornosti ovog poduhvata.Taj trobroj.g prof dr.Institut je izdavao i : -Bibliografiju Jugoslavije-(u petnaestodnevnim i msescnim sveskama)odnosi se na knjige.g.Bibliografskom odeljenju instituta bio je poveren najodgovorniji zadatak:priprema i publikovanje tekuce bibl.doneta uredba o obaveznom primerku po kojoj su izdavaci i stampari biliduzni da dostave Institut obavezan primerak svih svojih izdanja. Pocetkom 1950. i pravilima bibl.g. instituta FNRJ.vodeci racuna o svim fazama stampanja. ne bi mogla biti realizovana bez dobijanja knjiga i casopisa putem obaveznog primerka. Tekuca bibl.Prvi trobroj bibl.Na kraju pristupilo se izradi pravila za bibl.obradjivao je ceo kolektiv Instituta.ali su kasnile u odnosu na tekucu produkciju knjiga. .za koji se znalo da ce morati bez zastoja teci u kontinuitetu..bilo je logicno da se prihvati UDK. izadje prvi trobroj Bibliografije knjiga. broj sluzbenika Instituta je povecan na 17.istrazivanje i obradjivanje bibl. za podrucje cele Jugoslavije.Od 17 sluzbenika njihov broj raste na 33.a 4 na specijalnim bibliografijama:radnickog pokreta. obrade.Hrvatska i Slovenija izdavale su svoje godisnje bibl.razmena zvanicnih publikacija sa inostranstvom.Na taj nacin je omoguceno da vec u aprilu 1950.Uzora za takvu bibl. bilo je malo. koja bi strucno dala pregled nase tekuce izdavacke delatnosti.pedagosko. gradje -izdavanje tekuce bibl.Godine 1949.Stoga je u decembru 1949.g uredbu o osnivanju Bibl.Direkcija za informacije FNRJ izdavala je u periodu 1947-49.ali njene manjkavosti nisu mogle nadomestiti jednu bibl. Od 1952. sveske pod naslovom “Izdavcka delatnost FNRJ” (zamisljena kao tekuca bibl. Borislav Blagojevic biva imenovan za direktora Instituta. U to vreme sve vise sazreva ideja da bi Bibliografski institut bio najpozvaniji da publikuje tekucu bibl.Kasnije kada je Institut nabavio svoju stampariju. opis publikacija.vodi se od 1950. Zbog svega toga se prionulo proucavanju svih relevantnih publikacija o teoriji bibl.koja je bila primenjivana u Sloveniji i u mnogim stranim publikacijama(nasa varijanta UDK).cak se diskutovalo i o formatu i o boji korica.).Uskoro Savezno ministarstvo za nauku i kulturu donosi u septembru 1949.kada ce konacno biti smesten u zgradu na Terazijama.brosure i muzikalije.posao je bio olaksan.kao i sledeci bice odstampani u stampariji BIGZ-a uz neposrednu saradnju jednog broja bibliografa i majstora stamparije. pokrenut je Centralni katalog stranih knjiga i casopisa.iako se smatralo da bi trebalo da ih bude 40 s obzirom na postavljene zadatke : -prikupljanje.

Naslov je. 42. institut izdaje i povremeno pojedinacna izdanja -Jugoslovenska retrospektivna bibl.On je prvi koji svome pregledu daje odlike prave bibl.JUBIN ce i posle raspada SFRJ obavljati pojedine funkcije nepostojece centralne biblioteke. PAVLE SOLARIC “Pominak knjizeski” prvo je bibl.kojim su obuhvacene slaveno-serbske knjige stamparije Teodosijevih. slozene po azbucnom redosledu naslova.Isto naslov u narednoj bibl.iako ostavlja terminolosku nedoumicu.mestu i godini izdavanja. prevoda u SFRJ izlazi godisnje od 1969 -Bibl.jednom godisnje -Bibl.periodike.(JUBIN).g. Javlja se dilema da li je njegovo primarno opredeljenje bilo da sacini katalog izdanja D.Bibliografski opis.venecijanska stamparija Teodosijevih.Obavljao je i dalje bibliotecke poslove od nacionalnog znacaja:izrada tekuce bibl. Ova izdavacaka kuca o kojoj pise Solaric.licenca za prevod i izdavanje UDK tablica.prvi put u 18.Drugi deo ove knjige on je nazvao Katalog knjiga Slaveno-serbskih.izdao je 1810.nekada su se stampali uz svesku. .jasno ukazuje na sadrzaj. jedinici nije ponavljan vec je obelezavan linijom. Ovaj Solaricev katalog razlikuje se od ostalih slicnih knjiga i po ozbiljnosti predgovora.Knjige koje su ranijim katalogom Teodosijevih iz 1800.Prvi je objavio venecijanski stampar .sumnje i nedoumice svoga traganja za pocecima i razvojem srpske stampane reci. roto-stampe i stripova 1971-72 -Katalog strane periodike u bibliotekama SFRJ 1919-1968 -Katalog strane periodike u biltenu Jugoslavije 1957-1961 Ovo je bio sam pocetak kada se pocelo sistematski raditi natekucoj bibl. Jugoslavije. Teodosija ili bibliografiju srpske knjige.a nekada su stampani i kumulativni.dakle po nameni i po opisu knjiga.g.g.a drugi njegov naslednik Pana Teodosije. vec bile obuhvacene oznacene su simbolom.uz povremenu napomenu (ne uvek iste vrste.Od 2003.formatu.Samo poglavlje koje nosi naziv katalog jeste bibliografija.objavila je svoj katalog negde izmedju 1772-1774 god. zvanicnih publikacija SFRJ.a predgovor je istorijat srpskog stamparstva u Veneciji kako ga je P. SRJ.brosure i muzikalije 1945-1967 -Bibl.odrednica knjige i graficki je istaknut povlacenjem prva tri slova u levu marginu.-informacioni institut.izdavanje ISBN/ISSN broja.g JUBIN se nalazi u sastavu NBS.Solaric znao i video.drugi put o sadrzaju dela).a po drugi put u poslednjoj godini toga veka-1800. “Pominak knjizeski” gde je zapisao svoja znanja.podatak o jeziku dela. u Veneciji.veku i prvi srpski katalog uopste.stampanih Dimitrija i Pana Teodosija. pojavljuju se i predmetni i imenski registar.sto predstavlja utemeljenje prakse pozivanja na druge izvore.Uz ove bibl. Naslov.redovno obuhvata naslov. i P.ali tada samo za SRJ.rad koje kasnije nastaviti Jugoslovenski bibl.izlazi od 1971.Dimitrije Teodosije.uz dosledno koriscenje istih simbola. Jugoslovenski bibl.autor.Ni po kojoj osobini Pominak nije trgovacka knjiga radi trgovine knjigama.rodom Grk.nekad o ilustraciji.dakle.pismu i ceni.. gradja-knjige. delo objavljeno kao samostalna monografska publikacija koja predstavlja izdavacku delatnost Dimitrija i Pana Teodosija .

On je prvi kod Srba napiso iskljucivo bibliografsko delo kao samostalnu knjigu.medju kojima je 7 hrvatskih. oko datiranja knjiga. autora dela nije znao.Kada su ga istrazivanja dovela do ove knjige.Pisane podatke o svemu tome po svoj prilici nije imao u rukama.nego je prvo dao sadrzaj dela.on jednostavno godinu nije belezio.v.Zapravo u samom katalogu su navedene knjige stampane iskljucivo u tipografiji Teodosijevih.Van kataloga opisao je jos 8 knjiga. Bibliografsku belesku nije gajio.Taj opis je remek delo rane srpske bibliografije.Samo je jednom.ukoliko su ih imali. i 18.M.od Orfelina do Subotica.Redovno je zapisivao da li je delo prevedeno i sa kojeg jezika.novina ili kalendara.kao i odsampavanja na njima mesta izdanja nije dokucio.casopisa.bilo da mu nisu stavili na uvid.o knjizi Jevrema Lazarevica.bilo da ih Teodosijevi nisu sacuvali.medju kojima je 8 hrvatskih. .Katalog je sredjen po azbucnom redu naslova knjiga.cirilicke i latinicne stampane knjige u 17.ali pravog autora nije uvek navodio. opisa:naslov.napisao vrlo zanimljivu anotaciju.a onda je prikazao graficka resenja slova-njihov oblik i brojnu vrednost.oba njena dela i traktat o razvoju srpskog stamparstva i Katalog izdatih knjiga u Teodosijevoj stampariji-plod su dve Solariceve zelje i jedne teznje.Zato je u njega srazmerno veliki broj nedatiranih bibl.znakove interpunkcije.U opisu je redovno navodio mesto izdanja.Svi drugi.i one su sve srpske. veku ne samo za Srbe nego i za Hrvate. Na pune 4 strane.iako su izasle iz ove stamparije.pa je za neke knjige napiso da su izdate u Moskvi..v. U ovoj knizi je opisao 80 knjiga. jedinica:14.Odrednicu nije izdvajao.Musickog zabelezio Orfelinovo delo “Zitije Petra Velikog.Ovu je graficki odvojio od opisa.Format i obim knjige i cenu je obavezno unosio u opis.on je pohitao da je bibliografski opise.zatim naveo kolofon sa strane 273 Psaltira.kulturne i ekonomske uslove razvoja glagoljicke.a drga da objasni drustvene i politicke.a 3.on nije pobrojao samo konvencionalne elemente bibl.Ako nije bio siguran u to.od kojih su 42 iz 18.godinu i mesto izdanja.i to onako kako je na knjizi odstampano.jedini pre Stojana N. U tom kontekstu prikazao je i “Psaltir Davidov” poslednju knjigu ranog srpskog stamparstva objavljenu 1638.a hrvatske je autor pominjao samo u okviru rasprave o pocecima i razvoju srpskog stamparstva.sastavljali su bibliografije i objavljivali ih u okviru neke knjige.format i broj strana.Godinu izdanja je belezio samo ako ju je nalazio na koricama knjige. Ocevidno je da je o pocecima rada stamparije Teodosijevih znao dosta. Solaric je jedini pored L.U svakoj jedinici je navodio kojom vrstom slova je knjiga stampana:gradjanskom ili crkvenom cirilicom ili glagoljicom.”ali za razliku od L. Cela knjiga .bolje reci da je to samo po izuzetku cinio. Solaric za nju tvrdi da je to najstarija slovenska knjiga.Prva je-da obelodani svoja saznanja o srpskom stamparstvu. U Katalogu on je opisao 72 knjige.g u mletackoj stampariji Bartola Djinamija.ali nije znao sve i valjano. je Pana Teodosije objavio u prvim godinama 19.Tajne Dimitrija T.

predstavljena najnovija ruska i poljska knjizevnost.veka cesci su napisi o slavenskom knjizestvu koji su i bibliografski bolje potkrepljeni..g. BIBLIOGRAFIJA STRANIH KNJIGA Pocev od 1819.italijanske i bugarske knjige.g.Madjarske i Nemacke javljaju se samo u rubrici Smesice i iskljucivo se odnose na tekucu produkciju.g.a u tri broja cak i francuske.koja se ne odnosi na Srbe.Od trenutka kada Magarasevic prestaje da uredjuje Letopis.vec i na ostle slovenske (ruske.g.g.Objavljuju se vesti o izlazecim ili vec izaslim srpskim knjigama ili knjigama koje se ticu Srba.Nakon perioda zatisja u parcenju strane knjizevnosti urednistvo casopisa Javor se odlucilo da pod naslovom “Iz slovenskih knjizevnosti” belezi novije vaznije proizvode iz svih naroda slovenskog plemena.Popovic je prvi sistematizovanoj gradji dao i odgovarajuce nadnaslove.Stoga su pregledi ruske.Monografske publikacije zastupljene su kompletnim bibl.ceske. nema redovnih vesti o stranim knjigama jer Novine serbske prestaju da izlaze 1822.Georgije Magarasevic programskim zapisom u prvoj svesci daje okvire bibl.ali pojedinacne vesti o novim knjigama stampanim u inostranstvu. Josifa Dobrovskog).On ce pod naslovom “Znatniji spisatelji Ruski…” okupiti 19 ruskih autora.a zapostavljaju pracenje strane knjige.U vreme kada su periodicna glasila donosila vesti i prevode iz francuske i ruske literature.Kod Stamatovica primaran je pregled zurnala. Dodatku zabelezile i prvi bibl.Od tada u srpskoj bibl.dok za clanke u casopisima postoji samo opsta napomena.list za nauku i zabavu.ispunjavale su skoro redovne rubrike vecine glasila toga doba.postepeno.43. U nacionalno romanticarskom zanosu naucnici se sve vise okrecu srpskom naucnom i umetnickom stvaralastvu.u najsirem smislu te reci.Iste godine urednici (D.Tako je u Serbskom Letopisu 1839.Sedmica. Istovremeno Pavle Stamatovic u Serbskoj pceli prati Magaraseviceve postupke. podatak o knjizi (Ruska biblija) objavljenoj u inostranstvu.bile one posvecene Srbima ili ne.knjizevnost i folklor srba.Pise rad “Rusijsko knjizestvo” i objavljuje ga u svesci 1832.a Serbski letopis se pojavljuje tek 1824. podacima. kada je u Novinama Serbskim u rubrici Smesice knjizestvene zabelezena prva knjiga na nemackom jeziku koju je napisao i u Pesti objavio Johan Caplovic.a bibl.a u cilju poredjenja prevoda na srpskom i ruskom jeziku. Milos Popovic objavljuje “Pregled literature” koji se ne odnosi vise samo na srpske . nisu ni retke ni beznacajne beleske o stranoj knjizevnosti.gazeta i almanaha. opis strane periodike prosiruje podatkom o periodicnosti izlazenja.u kojoj u nekoliko narednih brojeva predstavljaju knjige ceskih i poljskih autora (npr.vesti o stranim knjigama ne samo ruskim vec i onim iz Pozuna.u svome knjizevnom delu orjentisao se prema madjarskoj i nemackoj knjizevnosti.poljske).Predstavljajuci slovenske knjige. U periodu od 1819-1824. naporima tokom celog 19.Iste godine su Novine serbske u tzv.ceske i slovenacke knjizevnosti.veka obecavsi da ce u svakom broju Serbskog letopisa pruzati kratka obavestenja o delima slavenskih spisatelja uopste.g.promenama u urednistvu i prikazom sadrzine publikacija.a duzina opisa kod jednih i drugih se bitno ne razlikuje. Od 40-tih god 19.ali bez prekida raste interesovanje za upoznavanje knjiga na stranim jezicima i stranih knjiga koje se odnose na istoriju.Retki su bili clanci posveceni iskljucivo analizi stranih knjizevnosti.Davidovic) otvaraju i sasvim zasebnu rubriku pod naslovom Knjizestvo slavensko.a nesto kasnije .Priblizno je jednak broj popisanih domacih i stranih knjiga. Magarasevic samo jasnije uoblicava Davidoviceve pionirske pokusaje.Beca.

ukrajinskim. pracenje slovenske knjiz.zagusen brojnim novim izdanjima u zemlji.naslov dela i eventualno knjizara kod koga se primerak moze nabaviti.stare srpske stampane knjige bile su predmet popisivanja bibliografa.koji je zapravo kratka hronika od Cirila i Metodija do patrijarha Makarija..vrste slova i iliminacija.zadrzali su svoju .naslova sa naslovne strane.koji je cuvao odlike srpskog narodnog govora.do usvajanja Vukovog pravopisa.uglavnom hronoloski.veka.ceskoj) i stranim (nemackoj i engleskoj) knjiz.srbulje su i rukopisne i stampane knjige crkvenog karaktera na srpskoslovenskom jeziku. Pojam srbulja se odomacio u tekstu Adama Dragosavljevica u 19.kvaliteta i porekla hartije.Dok je sredinu 19 .Napomena cesto upucuje na sadrzinu sa ciljem da preporuci delo.g.Otuda u Zori.veka.upravo tako razvrstanim po geografskoj i nacionalnoj pripadnosti. slovenackim izdanjima.veka karakterisalo interesovanje za nemacku.. 20.)..Dok su inkunabule stampana izdanja do 1500.dok postoje predlozi za 1900.poput Pavla Solarica.koji je uklonio dileme u vezi bibl.beloruskim.odredjuje stepen njihove vaznosti za kulturu jednog naroda.vek.predmetno ogranicava svoja interesovanja.redovni prilozi u svakom broju.Bibliografski opis ukljucuje samo prezime i ime autora. Specificnosti prvih knjiga.g.tipa poveza.koje joj bez saradnje sa stranim glasilima.g. Jos na samom pocetku 19.stampaju se redovno i bibliografski popisi srpskih i zasebno srpsko-hrvatskih izdanja. veka ponudjena je zlatna sredina.a srpske pisce usmere na prevodjenje umetnicki vrednih dela.veka pociva na principima kakve su osmislili i srpski bibliografi s pocetka 19..Originalana izdanja u Srbiji nisu razdvojena od prevoda ili studija posvecenih srpskim piscima u stranim zemljama.kao medjasnu za novi vek.namecu fleksibilniji pristup svakom opisivanom primerku.uz povrsan pregled crkvenih knjiga bez pouzdanih podataka.pouku i knjiz.poljskim.pre svega u pogledu tehnike pisanja i stampe.ortografskim i jezickim osobenostima.Ova revija donosi vesti iz svih slovenskih knjiz.one koje objavljuje casopis Strazilovo bave se prevodnom knjizevnoscu.veku.posebno u inostranstvu. opisivanje antikvarija ISBD(A). Dok su prethodne bibl. nastajale u zelji da citaocima predstave strane knjizevnosti.izdavackim kucama i knjizevnicima ne mogu biti lako dostupne.g.U Novinama serbskim objavljen je 1816..Unutar nacionalne zastupljena je i strucna podela.francusku i madjarsku knjiz.listu za zabavu.je pocvecena njihovim paleografskim.slovackim.ceskim.hrvatskoj.nedovoljnosti pouzdanih formalnih podataka (poput imena autora ili prepisivaca.g. (za srpaku knjigu granica je pomerena na 1638.u izucavanju srbulja.hrvatske.Tako je na medjunarodnom nivou i nastao opsti standard za bibl.Francuski bibliografski zbornik Revue des etudes slaves.Kronika izvestava uporedo o slovenskoj (srpskoj. 44.Starom i retkom knjigom na jugoslovenskim prostorima smatraju se publikacije di 1867.bugarskim. Uz vesti o ruskim.. opisa i ujednacio principe u radu.Traganje za pocecima srpskog stamparstva za cilj je imalo utvrdjivanje njegove uloge u formiranju i istorijskom razvitku srpske kulture.na samom kraju 19.mada uredjivan sredinomm 20.ali ipak unutar tipskog opisa.a 70-te i 80-te god.mesta i godine izdavanja).BIBLIOGRAFIJA SRBULJA Stare i retke knjige zasticene su Zakonom o kulturnim dobrima koji.poljske i bugarske. rad O poravljanju slvenskih crkvenih knjiga.Ozbiljna paznja.Neki od bibliografa.

Javora.navodeci pouzdane podatke o naslovu. srbulja dao je Pavel Jozef Safarik.u izvodu ili celovit. Na slican nacin poput Vuka i Magarasevica.Sava Petkovic. Georgije Magarasevic je i u naslov svoga rada uneo sintagmu “staropecatne knjige”.predocava i tekst pogovora. Stare srpske knjige provlacile su paznju malobrojnih istrazivaca.Milos Popovic.srpske manastire i njihove riznice predstavljali su Dimitrije Krestic.godini izdanja.Beocin.Mada se Vuk Karadzic nije bavio bibliografijom.poput Lukijana Musickog i Georgija Magarasevica.paznju samo na “zasnovima” srpskog stamparstva u Veneciji u 17.Musicki je tsko popisao 23 stare srpske knjige koje je licno video u 24 manastira.Zalazuci se da opis svakog manastira sadrzi podatke o mestu zidanja. Najpouzdaniju i najsveobuhvatniju bibl.u skladu sa svojim sveslavenskim opredeljenjem.uskracujuci nam informacije o broju strana.izbrojani su i listovi i stranice.predstavljajuci ne samo srpske.I to ne samo stoga sto su mu zapisi brojni.a prema zapisima i eventualnim ostecenjima i njen istorijski put i nacin na koji je nabavljena.tezili sto vecoj potpunosti.narocito na stranicama Glasnika Srpskog ucenog drustva.on ce u njima naci tridesetak rukopisnih i tri stampane knjige.velicina slova.godini stampanja i pripadnosti knjige jednom manastiru.njegov tekst Pocetak opisanija srpski manastira prvi je bibl.Naglasavajuci gde se knjige nalaze. prirucnika Sopikova i Smiridina.iz manastira Bodjani.prilozima u Serbskom letopisu.U svojim knjizevno-istorijskim studijama.stotim i hiljaditim delovima metra.Adam Dragosavljevic.Dejan Medakovic…).Safarik je pokazao suvereno poznavanje drustvene i kulturne istorije srpskog naroda.Glasnika Cetinjskog istorijskog drustva.izdavacu.ktitoru i zidaru.materijalni opis pripada drugom nivou.ali su 30-tih godina o njima pisali Vuk Karadzic.narocito razvoja stamparstva.arhimandriti Leonid i Nicifor Ducic.dimenzije su izrazene u desetim..Brankovog kola.Narodnih novina.istaknuti su radovi Stojana Novakovica.Kovilje.tako i bibl.Obilazeci razne manastire.oblik naslova i vrsta inicijala.mestu.legendama koje o njemu kruze.postojecih stranih bibl.jer je bavljenje njima iziskivalo dobro poznavanje kulturne proslosti srpskog naroda.navodi datum stampanja.formatu.Kako u opstoj istoriji bibl. Istrazivanja nisu okoncana ni u nase doba (Dimitrije Bogdanovic.a pred II Sv.sposobnost nepogresivog diferenciranja stamparija.natpisima i popisima.Pavel Jozef Safarik.knjigama. rat i Zapisa.Panta Sreckovic.vec i zato sto je probleme koje drugi nisu ni primecivali on teoretski rasvetljavao.Georgije Magarsevic.Dusan Pankovic.stamparu.opisujuci cak i izgled primerka i karakteristicne zapise na njegovom pocetku i kraju. Tako Novakovic precizira odredjenje formata i opis straih knjiga daje u tri nivoa:istice naslov jezikom i pismom originala.meceni.dok su drugi.vec i ruske. Saznanja o srbuljama cesta su u opisima crkvene i manastrirske imovine ukljucenim u putopisnu prozu. prilog o srbuljama sa jasnim i sazetim obrazlozenjem bavljenja ovom temom. srpskih rukopisnih i stampanih knjiga.Karadzic je preduhitrio Georgija Magarasevica kome je ova beleska svojstvena.veka nisu bile iskljuciv predmet interesovanja. .samokriticnost i naucnu opreznost. Stare srpske knjige nijednom od bibliografa 19.veku.sveobuhvatni i pouzdani.

bila usvojena u skoro svim skandinavskim. prihvacena od pruske vlade i svih nemackih biblioteka (Pruske instrukcije).propisivanje.g.svodjenje na pojedinacnu meru. kao preteca ISO (International organisation for standardization) oformljene 1946.tehnoloskih uslovljavanja njenog razvoja.dozivljavane. sredjivanje.sadrzaj publikacije i odnos prema drugim radovima i zbivanjima.. Medjunarodno udruzenje za standardizaciju (ISA) osnovano je 1926.Nemacka kataloska praksa .Standardi su prevashodno namenjeni izdavacima i urednicima.g.velicinu.proizvodi i usluge. U 19.za bibliografsko opisivanje svih vrsta publikacija.Standardi su strucno osmisljene.oblik i dimenziju.politickih.g.. donela Uredbu o standardima i formiranju Savezne komisije za standarde.Jugoslavija je 1946.45.zasnovana pre svega na bibliografijama nemackih knjiga stampanih do 1700.sastav.ili namenu.ekonomskih.da bi kasnije uz izvesna prilagodjavanja.kulturnih.sa insistiranjem na alfabetskoj odrednici. Nimalo ne kasneci za savremenim nastojanjima u svetu.u kojima su se . Procesi izrade kataloga i bibliografija se do srednjeg veka ne razlikuju.ali se istovremeno suocavaju sa nacelnim problemom da li je bitnije tacno predstaviti izgled naslovne strane.predstavljaju pouzdan oslonac bibliografima.g.kao maksimalna nedostizna opterecenja.veka.g.ODNOS BIBLIOTEKARSTVA.propisivanje uslova koje treba da ispunjavaju sirovine.u razlicitim okruzenjima.) koja su 1899.koje istovremeno. rata.zbog raznorodnosti i sirine obuhvata struke.kao ogranicenja.a narocito posle II Sv.ne cudi sto pojedini standardi istovremeno obavezuju obe delatnosti sa zeljom da se postigne laksa i brza dostupnost publikacija i informacija korisnicima.priznavanje jedne mere kao norme. veku i za bibl.s druge.javno u praksi proverene preporuke. i za katalog formulisu se i samostalno objavljuju prvi opsti principi koji vise nisu samo prateca tumacenja nacinjenih pregleda literature.Kako je bibliotekarstvo kao struka usko povezano sa izdavastvom.IZDAVASTVA I KNJIZARSTVA NA POLJU STANDARDIZACIJE Standardizacija.bila je predmet organizovanog i sistematskog rada jos krajem 19.dozivela je vrhunac krajem veka u instrukcijama Karla Diackog (1886.Prvi zakon o standardima formulisan je i usvojen 1960.ali i zbog geografskih.naucnim radnicima i bibliotekarima.materijali.cesto se zasnivala na minimumu kvalitativnih i kvantitativnih preporuka.shvacena kao normiranje.bibl. Standardizacija u oblasti bibliotecke delatnosti.usvojeni u jugoslovenskoj biblioteckoj teoriji i praksi.opisivanje latentnih dokumenata Postoje i medjunarodni standardi.srednje i istocnoevropskim zemljama. U grupu jugoslovenskih standarda spadaju: -Priprema rukopisa za stampanje -Naslovni listovi za knjige -Medjunarodno standardizovano numerisanje monografskih publikacija -Medjunarodno standardizovano numerisanje serijskih publikacija -Uoblicenje periodicnih publikacija -Bibliografska manseta -Uoblicenje clanaka u periodicnim publikacijama -Registar publikacije -Kratak sadrzaj periodicnih publikacija u drugih dokumenata -Bibliografsko citiranje.s jedne strane.g.kada je osnovan i Savezni zavod za standardizaciju kao nosilac aktivnosti u vezi sa proglasavanjem standarda i tehnickim normiranjem kvaliteta.

takodje. i kataloskih jedinica.geografskih ogranicenja.g.za neknjiznu gradju ISBD(NBM) 1977.pravopisnih pravila.Problemima korporativnog i anonimnog autorstva..g.staru i retku knjigu ISBD(A) 1980.omogucilo je unifikaciju opisivanja. veka.g. opisivanje pociva na stabilnoj shemi opisa kroz osam podrucja..g.kada je kao osnovni uslov pred katalosku i bibl.kada je u Parizu odrzana Medjunarodna konferencija za katalogizaciju.g. . Prvi bibliografski format MARC koji je omogucavao masinski unos i obradu podataka konstruisala je Kongresna u saradnji sa drugim bibliotekama razvijajuci ga do nivoa standarda 1967.Usvajanjem Pariskih principa.1978.g..g.g... i 20.kao i sistem simbola.nije dostignut pre 70-tih god.Ono je. opisa prouzrokovala je formulisanje i objavljivanje dela Principi bibliografskog opisa Valtera Grega i Fredsona Bouersa 1949.kao i konverziju podataka u masinski citljivu formu. objavila nekoliko prirucnika sa pravilima za razlicite vrste bibliotecke gradje. Porast interesovanja za bavljenje bibl.obaveznom navodjenju izdavaca i paginacije.prilagodjavajuci ga kasnije zahtevima zainteresovanih zemalja i uzdizuci ga na nivo medjunarodno prihvacenog standarda UNIMARC.za serijske publikacije ISBD(S) 1977.Medjunarodni standard za bibl.i komponentne delove ISBD(CP) 1988..g.. Medjunarodni dogovor oko usvajanja opstih pravila za bibl.mestu i funkciji clana i predloga u autorskoj odrednici.g. gradje.kartografsku gradju ISBD(CM) 1977.g.preispitivano i dopunjavano do 1850. opisivanje.muzikalije ISBD(PM) 1980.priblizilo bibliografsko i katalosko opisivanje.nacionalnih.transkripciji.kao predgovor katalogu Biblioteke Britanskog muzeja.uz dopustenu subjektivnost bibliografa samo u podrucju napomena. praksu postavljena masinska citljivost bibl..odrzala do 1961.g. opis svih tipova publikacija ISBD(G) donet je 1977.izmedju ostalih i Antonio Panici.bibliotekar Britanskog muzeja koji je 1841..Medjunarodni standard za bibl.bez lingvistickih. Medju pojedincima koji su unapredili kataloska pravila bio je i Carls Ejmi Kater.posvetio se. 20.u kojima postoji tacno utvrdjeno mesto za svaki pojedinacni podatak.opsteg i za svaku vrstu bibl.g. U teznji da objedini americku katalosku praksu Kongresna biblioteka je 1908. Definisanje ISBD-a. u Briselu uz istaknuto ucesce Majkla Gormana.objavio 91 pravilo.Potreba za skracivanjem pojedinih bibl.g.g. olicavao se tokom 19.g.i pored svega.Doneti su:standardi za monografske publikacije ISBD(M) 1974. veka i u osnivanju drzavnih bibliografskih drustava i instituta sirom sveta.u nemackoj kataloskoj praksi prihvacena su nova pravila RAK 1977.kreiranog 1970.

A4.)casopisi ili druge serijske publikacije -citiranje casopisa (ili serije) kao celine -citiranje dela zbirke ili odredjene sveske 3. BIBLIOGRAFSKO CITIRANJE Bibl.)citiranje priloga ili clanaka -citiranje priloga u knjizi ili drugoj posebnoj publikaciji -citiranje clanaka ili priloga u casopisu ili serijskoj publikaciji Bibl. citiranje je izradjen standard JUS Z. citiranja takvog sadrzaja i oblika koji ce olaksati identifikaciju citiranih izvora i tako doprineti punom razumevanju i koriscenju tekstova od strane citalaca.A4. citiranje je skup dovoljno tacnih i podrobnih podataka na osnovu kojih se neka citirana publikacija ili neki njen deo moze identifikovati. citiranje moze imati sledece oblike: -da cini deo indikativne ili analiticke bibl. .recenzentima.Za bibl. citiranje i bibl.ali uglavnom nemaju istu svrhu.bibliografa i dokumentarista. Svrha ovog standarada je da autorima.023 iz 1968.g.nastao revizijom standarda JUS Z.a delom u primedbi -da je potpuno ukljuceno u tekst Mogu se citirati: 1.bibliotekara. opis sastoje se od istih elemenata.prikazivacima. (spiska literature) -da predstavlja zaglavlje prikaza ili recenzije -da predstavlja primedbu didatu tekstu (pri dnu strane ili sasvim na kraju teksta) -da se nalazi delom u samom tekstu.46.urednicima i izdavacima tekstova omoguci stvaranje bibl.)knjige ili druge posebno izdate publikacije -citiranje publikacije kao celine -citiranje odredjene strane ili odlomka 2.023 (1981.g).primarne i sekundarne dokumente u kojima se citiraju druge publikacije Bibl.Ovaj standard se odnosi na sve publikovane i nepublikovane.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful