BIBLIOTEKARSTVO IV Ispitna pitanja za školsku 2004/2005. godinu 1. Bibliografija - pojam, definicija, značaj. 2. Bibliografija - predmet i zadaci. 3.

Metode bibliografskog rada. 4. Principi izrade bibliografija. 5. Bibliografski opis - razvoj i uloga. 6. Bibliografski elementi za opis knjiga - u istorijskoj dimenziji i danas. Bibliografski elementi za opis starih i retkih knjiga. 7. Bibliografski elementi za opis serijskih publikacija - u istorijskoj dimenziji i danas. 8. Bibliografski elementi za opis članaka. 9. Bibliografski elementi za opis neknjižne građe. 10. Bibliografska anotacija - pojam i značaj. 11. Raspored bibliografske građe - vrste i uloga. 12. Bibliografski izvori (štampani, neštampani, živi) 13. Registri u bibliografijama. 14. Vrste bibliografija - po formalnom kriterijumu. 15. Vrste bibliografija - po hronološkom kriterijumu. 16. Vrste bibliografija - po načinu obrade. 17. Opšte nacionalne bibliografije - uloga i značaj. 18. Međunarodne bibliografije - uloga i značaj. 19. Retrospektivna bibliografija - uloga i značaj. 20. Tekuća bibliografija - uloga i značaj. 21. Zavičajna bibliografija - uloga i značaj. 22. Bibliografija periodike - uloga i značaj. 23. Bibliografija skrivena - uloga i značaj. 24. Personalna bibliografija - uloga i značaj. 25. Bibliografija bibliografija - uloga i značaj. 26. Smesice kao začetak srpske bibliografije. 27. Bibliografija u 18. veku. 28. Zaharije Orfelin kao bibliograf. 29. Dimitrije Davidović i njegov doprinos bibliografiji.

30. Georgije Magarašević kao bibliograf. 31. Antonije Arnovljev Arnot kao bibliograf. 32. Lukijan Mušicki kao bibliograf. 33. Pavle Josif Šafarik kao bibliograf. 34. Stojan Novaković i njegov bibliografski rad. 35. Miloš Popović kao bibliograf. 36. Đuro Daničić kao bibliograf. 37. Pavle Popović i njegov doprinos bibliografiji. 38. Georgije Mihailović i njegov rad na bibliografiji. 39. Srpska bibliografija: knjige 1868-1944. 40. Tekuća bibliografija Jugoslovenskog bibliografskog instituta. 41. Bibliografski institut u istorijskoj dimenziji i danas 42. Pavle Solarić i njegov bibliografski rad 43. Bibliografija stranih knjiga - razvoj, uloga i značaj 44. Bibliografija srbulja 45. Odnos bibliotekarstva, izdavaštva i knjižarstva na polju standardizacije 46. Bibliografsko citiranje

1. BIBLIOGRAFIJA-definicija pojam
Definicija bibliografije ne moze biti postavljena dok se ne prouci morfolosko, lekiskolosko,istorijsko,sociolosko i teorijsko znacenje ovog pojma.Polaziste svake analize je morfolosko poreklo reci:biblion (knjiga),grafein (pisati) koje upucuje na tumacenje bibliografije zaceto u 5. veku pre nase ere,kao postupak pisanja ili prepisivanja knjiga.Postupak prepisivanja zamenjen je u 17. veku postupkom opisivanja knjiga,sto je sadrzano i u opstim i uzestrucnim enciklopedijama i leksikonima.Godine 1885., Bertlo Marslen u Velikoj francuskoj enciklopediji uvodi pojam bibliografije kao nauke o knjigama sa gledista njihovog opisivanja i klasifikacije.Jos je 18.v. bibliografijom objedinjavao sva teoretska,istorijska,kataloska i merkantilna bavljenja knjigom,sto je ovaj pojam izjednacavalo sa bibliologijom,naukom o knjizi. Kroz vekove bibliografija je bila nazivana i srodnim imenima,koja su uvek isticala njen primenjeni karakter:katalog,indeks,biblioteka,leksikon,recnik,literatura,inventar,manuel, prirucnik, tezaurus,letopis,anali… Savremena ruska definicija bibl. bliska je ovim tumacenjima:”Bibl. je oblast znanja koja registruje stampane publikacije,prikazuje njihovu sadrzinu i daje sud o njihovom prakticnom,politickom i naucnom znacaju narocito kritickom beleskom o knjizi i piscu,odnosno ocenom njihove vrednosti.” Najobuhvatnija definicija bibl je ona uzeta iz americke enciklopedije: ”Bibl. je naziv za nauku,delatnost i najkarakteristicnije proizvode te delatnosti. -Kao nauka,bibl. je skup sredjenih znanja koja obradjuju knjige sa svih gledista,kako kao fizicke predmete,tako i kao nosioce ideja. -Kao delatnost,bibl. predstavlja tehniku za utvrdjivanje,sredjivanje i prezentiranje informacija o knjizi. -Kao karakteristican proizvod ove delatnosti bibl. je sistematizovan spisak knjiga zajednickog obelezja za odredjenu namenu.” Pojam bibliografije kod Srba terminoloski se utemeljuje u Letopisu Matice srpske.Njegov urednik Georgije Magarasevic sastavlja i objavljuje “Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” koje predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.U zasada najobimnijem i najpouzdanijem terminoloskom recniku na srpskom jeziku, Enciklopedijskom leksikonu bibliotekarstva,Koste Grubacica, zapisano je:”Bibliograf-je onaj koji se strucno bavi bibliografijom,pise bibliografske napise ili sastavlja razne bibliografije.Zato bibliograf treba da bude dobar poznavalac knjige ,bibliotecke,stamparske i izdavacke delatnosti. Bibliografija kao naziv upotrebljavala se u znacenju najopstijeg pojma o knjizi (cak i prepisivanje i pisanje),narocito u smislu dobrog poznavanja knjige.Sada se upotrebljava vise u znacenju posebne naucne discipline i prakticne delatnosti na strucnom biblioteckom popisu i obradi publikacija ukljucujuci i rezultate te delatnosti tj. same popise publikacija koje su obradjene bibliografski.” Poput americke definicije valja istaci viseslojnost znacenja ovog pojma,polazeci od tvrdjenja da je bibl. nauka,u sta nas uverava njeno visevekovno trajanje,menjanje i dogradjivanje znacenja uskladjeno sa realnim izmenama u odnosu prema knjizi,biblioteci,klasifikaciji i razvoju nauka,i sto je najvaznije,ustanovljenje potpuno autohtonog naucnog metoda,bibliografskog metoda,na kome bibl. kao nauka pociva i “pozajmljuje” ga drugim naukama.

.dozvoljavaju razmisljanja o opravdanosti objektivnosti ili subjektivnosti. Potpuno je suprotan stav Vojislava Maksimovica po kome se za predmet ili objekat bibl. Rezultat bibl.opisujuci promenu predmeta bibl.:”Bibl. 2. BIBLIOGRAFIJA-predmet.kriticnosti ili suzdrzanosti od suda.dakle.a odgovoran pristup istrazivanjima i adekvatno obrazovanje preduslovi su koji se podrazumevaju za rad na svakoj vrsti bibliografije. . Vera Secanski.ideoloske angazovanosti. metod. kao nauku utemeljuje bibl.cija tacnost.Stojan Novakovic je jasno naglasio sirinu i objektivnost bibl. U opste zadatke svake bibl.odabranih po odredjenom kriterijumu.vise vredi. tacnost.ali ne i rukopise koji ostaju predmet dokumentalistike i arhivistike. moze tumaciti kao grana bibliotekarstva koje metodoloski utemeljuje kao nauku. magistarske i doktorske disertacije. istrazivanja je popis publikacija uredjen po nekom zajednickom obelezju.popisivanja.interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njezin je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini.koja pored opstih postavlja pred bibliografa i neke specificne zadatke.uskladjeni sa unapred zadatim pravilima koja treba jedinstveno primenjivati. i 18.ili prilog u publikaciji.namenjen javnosti i u tu svrhu umnozen bilo kakvom grafickom tehnikom.S jedne strane bibl.veku.U “Vili” koju je uredjivao.”Dakle tekst.prvo opsti. Svaka bibl.kakvi su npr.a sa druge strane metod klasifikacije.knjigu.a ne knjigu sto ne iskljucuje i rukopis ako je kao dokument namnjen javnoj upotrebi-ali ne rukopise kao pojedinacne spise.Nakon toga ona zakljucuje:”Bibl. istrazivanja i popisa moze uzeti bilo koji vid ljudskog stvaralastva iskazan u pisanoj formi tj.potpunost i doslednost zavise od stepena obrazovanja.opisivanja i razvrstavanja gradje u skladu sa unapred zadatim programom. ubrajaju se istrazivacka akribicnost. bi glasila:Bibliografija je nauka koja ime sopstvene naucne metode.krece od rukopisne knjige. malih poligrafija. Posebni zadaci koji zavise od vrste.koja raspolaze metodoma bibliografije i klasifikacije.casopis.filozofske i politicke usmerenosti.bibl.sto sve obezbedjuje i njenu naucnost. prilog u strucnoj periodici i rezultati tzv.Siroka.def.zadaci U odredjivanju predmeta bibl. pouzdanost. bibl.podrazumeva istrazivanja na polju spoznavanja.preglednost i maksimalna potpunost opisivanja.Metodoloski..principima i ciljevima rada. primaran je formalni pristup koji u prvi plan postavlja pojavni vid obradjivanog nosioca informacija.strukture.tipa.a u 19.Prema ovome.”Kriterijum za odabir uslovljava sistematizaciju bibl.i kao samostalna nauka.opseznosti ili potpunog nepostojanja anotacije. je onoliko naucna koliko je pouzdana i obuhvatna.verovatno namerno neprecizna definicija kao predmet bibl.kojoj se u 17. u istorijskoj dimenziji. obrade istice-“tekst.naucne discipline i savesnosti bibliografa. doslednost.Tako se bibl.bibliografski i klasifikacioni i koristi ih u cilju sistematizacije ljudskog znanja i njegovih raznorodnih produkata. u obliku rukopisnog ili stampanog teksta.ustanovljene namene.u novije vreme i razlicitu neknjiznu gradju.preko stampane knjige.vec namenjene publikovanju. veku pridruzuje i casopis. se obavezno bavi celokupnoscu proizvoda pismenosti.a potom specijalizovan.opsega ili namene bibl.

jubilejima ili licnim interesovanjima. istrazivanja nacionalnih institucija.Selekcija.Kolon klasifikacija. uglavnom je uslovljeno trenutnim zahtevima odredjene naucne discipline. odgovarajucim indeksima i napomenama Odredjivanje predmeta bibl.Opremanje bibl.istrazivacke vestine i dara za analiticko.Bibliograf treba da bude podjednako dobro upucen u predmet koji ga interesuje.Konacno oblikovanje bibl zahteva predmetno znanje bibliografa i doslednu primenu odabranog principa selekcije i klasifikacije gradje.skromni i neprovereni. METODE BIBLIOGRAFSKOG RADA Metodologija rada na bibl. i pravila bibl.inicijalnih zahteva i namene omogucava bibliografu da se lakse opredeli za tip.3..alfabetski i hronoloski pristup.doduse formalne prirode i danas su najvise u upotrebi.ipak.Bez obzira na razlicite mogucnosti rasporedjivanja gradje.koja cesto mogu biti putokaz za pronalazenje novih bibl.vec i .Pouzdanost bibl.strpljenja.pravila institucija i pojedinaca.predvidjanja eventualnih poteskoca i nejasnoca.Medju rezultatima istrazivanja lakse je izvrsiti selekciju ako su siri i obuhvatniji.u svom konacnom obliku bile rezultat kolektivnih napora. Jasnost i upotrebljivost bibl.nestampani i zivi izvori.Od uspesnosti sagledavanja teme.kataloga. preplice se sa pocetnom fazom.Stoga se kao izvori saznanja mogu navesti svi stampani. koje su uglavnom . ne razlikuje se od pristupa i procesa izrade drugih naucnoistrazivackih projekata mada je.u dragocene izvore informacija i u dnevna desavanja.ostavljena je bibliografu koji treba da ih dosledno i jednoznacno upotrebljava za svaku bibl. recnika.analiziranje i sredjivanje raznih podataka iz bibl.istovremeno uporno opstaju ne samo negdasnja zvanicna pravila drustva bibl.nego ako su nedovoljno jasni.potkrepljeni prednostima automatizovanja obrade i klasifikacije daju prednost medjunarodnim pravilima za bibl. opisa i klasifikacije.prirucnika. pojedinosti.retko unapred utvrdjenim programima bibl.Razlikuju se nekoliko faza u toku formiranja bibl: 1.objasnjavajuci svoj postupak u uvodnim napomenama.Preciznost teme.postovanje redosleda postupaka od veceg znacaja.razlicitih bibl.manje ili vise uspesna. osnovni je preduslov njene vrednosti.sem kada su u pitanju retrospektivne i tekuce nacionalne bibl.sinteticno i komparativno sagledavanje prikupljenih podataka.a siguran put za njeno postizanje je opisivanje publikacija de visu kadgod je moguce.sirine konsultovanja pomocne literature.pa je stoga i predmet proucavanja posebne biblioloske discipline bibliografske heuristike (pronalazenje.odluka o izboru pravila. umnogome su uslovljeni primenjenim pravilima bibl.zahteva najvise znanja.Prikupljanje gradje 4. jedinicu.leksikona. jedinica.enciklopedija.Danas se uporedo.struktur bibl. opis publikacija.Mada zahtevi savremene obrade bibl.opisivanje i klasifikacija gradje 5. izvora).Odredjivanja pravila za opisivanje gradje 3. Postupak prikupljanja gradje za bibl.Bibliotecko-bibliografska klasifikacija i Univerzalna decimalna klasifikacija.Odredjivanje teme i ispitivanja obima i dostupnosti materijala 2. opisa.verovatno. Sistematizaciju gradje odredjuju predmet i namena bibl.ali nejednako rasprostranjeno koriste:Klasifikacija kongresne biblioteke.periodike… zavisi i konacna preglednost i obuhvatnost bibl. .

radu je prepoznatljiva odredjena rutina koja je rezultat duze prakse. 4. Takodje.jer ce na taj nacin oni bolje primiti bibl. Svi kriterijumi za pretrazivanje koje ne moze da zadovolji zastupljena klasifikacija nadomestaju se registrima koji tako postaju neohodna.pomocna.Bibliografi mogu predstaviti svoje metode u pisanom obliku gde su im u tu svrhu od velike pomoci razliciti oblici tekstovaprikazi.Takav posao iziskuje i sposobnost da se popisivanj gradje rasporedi i da se izrade prateci elementi uz bibl. su: -Raspored elemenata bibl.jos pogodnijom se namece provera bibl.ostale pomenute klasifikacije pocivaju na numerickom obelezavanju ili na kombinaciji slovnog i brojnog sistema.bilo u vidu pogovora. Bibliografija je konacna tek posto je zaokruzena indeksima i napomenama. i opravdanje za bibliografa ukoliko je svestan izvesnih propusta.Za razliku od Klasifikacije Kongresne biblioteke koja se zasniva na naucnim grupama oznacenim velikim slovima abecede.. obavlja mehanicki po ustaljenim postupcima koji proizilaze iz vec utvrdjenih normi.pri cemu se bibliografi uvek opredele samo za jedan od dva priloga. opisa -Postovanje standarda -Doslednost u opisivanju -Tacnost i preciznost -Objektivnost .Redigovanje bibl.iznimnih slucajeva ili sirine prostora koji se otvara predbuducim istrazivacima. je . putokaz su koriscenje bibl.teorijskih i metodoloskih polazista.ali da to ucini tako da ih i ostali prepoznaju.osvrti. Predgovor i pogovor moraju imati takvu sadrzinu koja je potpuno zasnovana na predmetu bibl..kao sto su napomene.kao sto je objavljivanju bilo kog dela obavezno prethode lektura i korektura. Uvodne bolje nego zakljucne beleske.pre svega. i to ona koja podrazumeva da li je bibl.prateca aparatura.ogledi.registri.recnickim rasporedom u bibl.spisak koriscene literature i sadrzaj. Bibl.bibliograf uvek mora jasno da formulise metode i potupke koje je koristio prilikom izrade odredjene bibl.ali se ipak nikad ne isticu kao zakljucni procesi u nastanku nekog naucnog ili knjizevnog dela.kao i naucni pristup izvorima i literaturi koji sadrze podatke o predmetu istrazivanja bibliografisanja.bilo u vidu njenog predgovora ili uvoda.koje ukljucuju uvodnu rec.Tako predstavljeni oni se publikuju ili zasebno u knjigama ili u zajednickim zbornicima i periodicnim publikacijama.treba da budu izraz vlastitih shvatanja svakog bibliografa koja nece izlaziti iz okvira teme bibl. U bibl.PRINCIPI IZRADE BIBLIOGRAFIJA Cesto se izrada neke bibl.indeksi itd. i lakse se njom koristiti.ili pogovor.. slozen strucan posao koji zahteva raznovrsno znanje.Iako se na izgled ovo cini kao pogodno mesto za trazenje mana ovakvog pristupa.a cesto se ovakvi tekstovi objavljuju uz bibl.Traganje za najboljim nacinom sistematizacije rezultiralo je ukrstenim. Principi koji moraju da se postuju u izradi svake bibl.da predstavlja spoj konkretnih cinjenica.treba da bude redovan postupak.predgovor.rasprave i studije.a koja igra vaznu ulogu u ustaljivanju vestina.koji objedinjuje sve prethodne.marljivosti i obaveze da svaka bibl. kao konacan proizvod bude sto pouzdanija i savesnija. radjena u skladu sa relevantnim strucnim zahtevima.

-Potpunost,obuhvatnost -Etnicki -Jezicki -Teritorijalni -Nacionalni princip

5. BIBLIOGRAFSKI OPIS Bibl. jedinica,danas precizno formulisana medjunarodnim pravilima za bibliografski opis raznorodnih publikacija,menjala se kroz istoriju.Za Zaharija Orfelina,prvog srpskog bibliografa,koji pokrece Slaveno-serbski magazin,na cijim je stranicama prva srpska bibl.,opis je nepotpun i nedosledan i ukljucuje dva osnovna dela:formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.Za kraj 18. veka karakteristicno je da svaka bibl. jedinica ne sadrzi mesto izdavanja,izdavaca i stampariju,ali je cesto snabdevena napomenom,koja bibliografiju uzdize od informativne do rekomendirane. Dimitrije Davidovic pokretac Novina serbskih u becu u Smesicama koje u svojim novinama redovno objavljuje,prosiruje bibl. opis belezeci detaljno i pedantno jezik i pismo publikacije,format,obim i sadrzinu knjige. Svega deceniju kasnije,Georgije Magarasevic,prosiruje materijalni opis podacima o razlicitoj paginaciji,formatu,tablama ilustracija i dodatnim prilozima,cak predstavljajuci jednu stranu knjigu.Na osnovni opis nastavlja se cak i napomena koja ukazuje na sadrzaj dela,sto je postupak kasnije razradjen kod Milosa Popovica. Opis Milosa Popovica je sadrzajniji,cak i tehnicki bolje resen od prethodnih.Gornje polje bibl. opisa bez odrednice,sa naslovom,imenom autora,mestom izdavanja i izdavacem,ili stamparijom,kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno od cesto bogate napomene.Sve raspolozive podatke preuzima sa naslovne strane,materijalni opis knjige je detaljan.U njemu se,sto je apsolutna novina,razdvaja rimska od arapske paginacije,daje tacan podatak o ilustracijama,a nekad i o propratnoj gradji. Napomena svoj procvat dozivljava u bibl. A.A.Arnota jer sadrzi nekad podatak o posveti,drugi put citat iz neke knjizevne kritike ili bibl.,podatak o dodatnoj delatnosti pisca,o postojanju rukopisa i mestu na kome se cuva,cak i poziv za dalje istrazivanje. Organizovano i institucionalizovano bibl. se razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Inicijativa sekretara drustva Mite Cenica najbolje se u narednih desetak godina otelotvorila u bibliografijama Djure Danicica i Stojana Novakovica. Glasnik Srpskog ucenog drustva po prvi put je udomio i opis visetomnih publikacija u nivoima.Zajednicki elementi za vise knjiga koje pripadaju jednoj ediciji nalaze se u gornjem polju bibl. opisa,a ulogu odrednice preuzima naslov edicije. Detaljna specifikacija elemenata ukljucenih u opis i njihova tacna pozicija objavljena je prvi put u Glasniku knjizara.Ovaj casopis je sistematizovao prethodna znanja,ne uticuci bitno na buduci razvoj bibl. Pruska (1899) i Anglosaksonska pravila (1908) usloznila su i kodifikovala bibl. opis,uticuci na lokalna pravila drugih zemalja,kod nas na formulisanje Pravila Drustva bibliotekara.

Sedamdesete godine bibl. praksi donose preciznost i sirinu u izboru podataka,razdvojenih uvek jednoznacnim simbolima,citljivim u masinskoj formi opisa.pod okriljem Medjunarodnog saveza biblioteckih drustava (IFLA) doneti su standardi za bibl. opis svakog tipa gradje posebno:ISBD (M)-1974.g.,preradjen 1978.g.;ISBD (G),(S),(NBM),(CM) 1977.g.;ISBD (A) 1980.g. Centralizovana katalogizacija osmisljena je kao izrada jedinstvenih kataloskih listica,sa klasifikacionom oznakom na osnovu obaveznog primerka stampanih stvari i zapoceta 1968.g. u Jugoslovenskom bibl. institutu. Centralizovana katalogizacija,zbog selektivnosti koja je bila njena osnovna osobina,preopsirnosti i neprilagodjenosti opisa potrebama svakog tipa biblioteke,kasnjenja obrade i distribucije listica u odnosu na vreme objavljivanja publikacije,nije bila dugog veka,ni u inostranstvi ni u Jugoslaviji. Ulogu centralizovane katalogizacije preuzela je potom katalogizacija na izvoru,osmisljena u Velikoj britaniji 1876.g. kao predlog da autori sami izrade listic koji bi pratio knjigu. U SFRJ se sprovodi od 1978.g. na osnovu projekta Desanke Stamatovic,koji je obuhvatio analizu ucesnika u procesu,organizaciju rada,njen znacaj za izdavace i biblioteke i uvid u prethodna iskustva.Sve publikacije (izuzev skolskih udzbenika, geografskih karata,muzikalija,rotoromana,religiozne propagandne literature i publikacija koje podlezu grupnoj obradi) dostavljene kao maketa nacionalnoj biblioteci,opremaju se jedinstvenim kataloskim listicem,koji sadrzi odrednice za imenski,predmetni i strucni katalog kao i za uputne kataloske listice,cime se omogucuje racionalizacija biblioteckog poslovanja,sirenje medjubibliotecke pozajmice i razmena.Pre nacionalnih biblioteka prednosti i znacaj katalogizacije na izvoru su sagledale pojedine izdavacke kuce i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju,a dosledno,strucno i kontinuirano do danas ih sprovode NBS,bibl. Matice srpske,Narodna i Univerzitetska bibl. Kosaova i Institut za vojnotehnicku dokumentaciju. Medjunarodna pravila za bibl. opis bila su neophodan preduslov i centralizovane i katalogizacije na izvoru.Pojava ISBD-a uslovila je i uspostavljanje Medjunarodnog standardnog broja knjige (ISBN) i Medjunarodnog standardnog broja za serijske publikacije (ISSN) koji ostvaruju vaznu medjunarodnu realizaciju u bitnim aspektima informativne i izdavacke delatnosti.Svi pomenuti projekti za ujednacavanje opisa i kodifikovanje knjige na medjunarodnom nivou doprineli su osmisljavanju Univerzalne bibl. kontrole (UBC) 1974.g. i njenom kasnijem uspostavljanju 1978.g. Definisano je da ona obuhvata pouzdanu kontrolu i siroku razmenu bibl. informacija na jedinstvenom nacionalnom nivou.

6. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS KNJIGA Bibl. elementi za opis knjige su: 1.)Ime i prezime autora,ravnopravnih i podredjenih koautora,imena i prezimena drugih saradnika:izdavaca,priredjivaca,pisca napomena,predgovora,pogovora,ilustratora itd.Autorovo ime je jedan od najvaznijih podataka pri opisu knjige.Ukoliko ime nije navedeno u knjizi ili je prisutan pseudonim autora,ili skracenice autorovog imena,na pocetku se mora utvrditi ime autora i kao takvo uneti u opis.Ako se autorovo ime javlja u vise oblika,treba uzeti onaj koji je najpoznatiji i koji se najcesce koristi.Autorovo ime se najcesce

stavlja pri vrhu opisa kao odrednica i to tako sto se obicno prvo navede prezime,pa licno ime,pri cemu se razdvajaju zarezom. 2.)Stvarni naslov i dopuna stvarnom naslovu Stvarni naslov predstavlja sadrzaj knjige na neki primeren nacin (knjizna jedinica se ne moze opisati bez stvarnog naslova);ako ne postoji naslov treba ga izvesti iz sadrzine dela.Duge naslove je cesto potrebno skratiti,ali tako sto ce se voditi racuna o smislu koji ce taj naslov nakon skracivanja imati.Podnaslov,dopuna stvarnom naslovu,predstavlja literarnu vrstu:uvod,udzbenik,drama,istorijski roman,izbor pesama.Uz stvarni naslov cesto ide i posveta tj. podaci o nameni i poreklu dela,povod izlazenja dela,jubileji,podaci o organizaciji koja je to delo sastavila,narucila ili izdala,podatak da li je delo stampano kao rukopis,podaci o registrima,ilustracijama,prilozima itd 3.)Podaci o izdanju se obicno ne izostavljaju i uvek je najbolje da se navedu u onom obliku u kome su dati u knjizi.Ako ih nema u knjizi,a iz nekog drugog izvora se utvrdi o kom izdanju je rec ili da je u pitanju prestampano izdanje,i taj podatak se unosi u opis.Originalno izdanje je prvo izdato delo od strane autora,odnosno izdavaca;kasnija izdanja zadrzavaju mogucnost menjanja,mogu biti uvecana,skracena,poboljsana sa uvodima itd. 4.)Impresum se uvek daje u utvrdjenom redosledu:mesto izdavanja (ili stampe),ime izdavaca,ime stampara,godina izdanja.Stampari su tvorci materijalne (spoljasnje) strane knjige,dok su izdavaci najcesce zasluzni za oblikovanje sadrzajne strane knjige. Mesta izdavaca i stampara mogu biti razlicita,dok je godina izdanja razresena na razlicite nacine:arapskim brojevima,slovima cirilice.Godina objavljivanj predstavlja jedan od najvaznijih podataka u impresumu.Ukoliko se utvrdi da godina nije navedena mora se ustanoviti ako je to ikako moguce.Do problema razjasnjenja prave godine dolazi zbog toga sto se u knjizi cesto nalaze razlicite godine izdavanja,pri tome je jedna na naslovnoj strani,druga na poledjini naslovne strane ili u kolofonu.Zato je kod ovog podatka veoma vazno da bibliograf utvrdi kada je knjiga zaista objavljena i da tu godinu unese u impresum pored one sa naslovne strane,sve druge godine moze naznaciti i obrazloziti u napomeni.I godina objavljivanja je ponekad pogresno navedena iz razlicitih razloga,a najcesci je cenzura. 5.)Obim knjige se odredjuje prema broju svezaka iz kojih je delo sastavljeno,broju odstampanih strana u svakoj knjizi i broju priloga.Obim je obicno kod knjiga novijeg datuma,obelezen paginacijom arapskim brojevima,ali je potrebno obratiti paznju prilikom utvrdjivanja broja odstampanih strana kojim je brojevima obelezen predgovor tj. da li paginacija obuhvata sve stampane strane,dakle,glavni tekst,ali i uvod,predgovor,pogovor,dodatke,priloge,sadrzaj i dr. 6.)Format knjige danas je uobicajeno da se format izrazava preko visine i sirine knjige u centimetrima.Kod merenja formata presudnu ulogu ima visina knjige,a u slucaju da je sirina knjige veca od duzine,to onda predstavlja poprecni format.Iza opisa formata pri detaljnim opisima sledi: 7.)Tiraz 8.)Povez-koji moze biti:brosiran,tvrd i mek povez,poluplatno,platno,koza;zastitni omot,kvalitet papira 9.)Cena knjige 9.)Naslov zbirke u koju je ukljucena knjiga

)Podaci o tipu slova i stampi-cirilica. jedinici.ili dati u kracem rezimeu bilo na domacem ili stranom jeziku.nemaju oznacene stranice i dr. napomene: -Anotacija predstavlja dopunu opisa bibl.zatim za starije tzv.dvobojna ili visebojna stampa.)Bibliografska napomena tu idu podaci o sadrzini knjige koja se moze predstaviti ili uopsteno (da li knjiga ima predgovor.Antique.g.)Izdavanje (mesto.10.Taj prenos treba obaviti po pravilima transliteracije.nemaju uvek tacan stvarni naslov i impresum.)Podaci da li je izdanje bibliofilsko. bibliografiju na kraju.ili se moze strucno sazeti.latinica.Stamparske i druge greske ne ispravljamo.antoligija.Oznaka A predstavlja skracenicu od Ancien.g. opis starih i retkuh knjiga. 12.ako su uradjene rucno ili pomocu metoda koje produzuju tradiciju rucne izrade knjiga..a na kraju opisa treba navesti u kojem je pismu stampana odredjena publikacija 2. 11.koji obuhvata ona dela koja su objavljena pre 1801. 1.godina.)Zbog teskoca pri reprodukciji nelatinskog pisma pisacim masinama i stampom. jedinice ISBD(A) je medjunarodni standard za bibl.umetnickog.u njima su koriscene brojne skracenice.da li je odredjeni broj primeraka na nekom posebnom papiru itd.)Podrucje rucnog otiska Bibl. -Referat ili apstrakt predstavlja strucni izvod sadrzine glavnih teza ili zakljucaka odredjene bibl.navedenu koriscenu literaturu.biografija) .politickog.)Stvarni naslov i podaci o odgovornosti –opsta oznaka gradeje 2.)Izdanje 3.kao i kasnije publikacije istog oblika. jedinice -Recenzija sadrzi kriticko vrednovanje bibl.istorijski roman.)za njih postoje posebna pravila: 1. Postoji nekoliko vrsta bibl.Samo naslove koji su u celini ili delimicno pisani velikim slovima.. opis straih i retkih knjiga:ova uputstva se odnose na stampana dela posle 1500.prepisujemo malim i pri tome upotrebljavamo velika slova prema danasnjem pravopisu. jedinice u vidu razlicitih podataka o samoj bibl.ISBD(A) je usvojen 1980.)Napomene 8. jedinice sa idejnog.)Podaci specificni za gradju ili vrstu publikacije 4.)Pravopisne osobenosti naslovne strane pri opisu cuvamo.a nastao je zato sto se ISBD(M) nije bavio starom knigom.naziv stampanja dati u izvoru podataka izvan primarnog izvora podataka) 5.g.pa se osecala potreba da se i ta gradja obuhvati adekvatnim standardom.)Materijalni opis 6.vec skrecemo paznju na njih dodatnim znakom uzvika u zagradi..nelatinsko pismo se kod nas cesto prenosi na latinicu.da li sadrzi autorov potpis. inkunabule zbog raznih osobenosti (pre svega nemaju naslovni list u danasnjem obliku.)Izdavacka celina 7.podaci o tehnici umnozavanja i sl.da li je u pitanju rasprava.naucnog gledista -Izvod/rezime je sazet pregled celokupne sadrzine bibl. .

vlasnik. opise knjiga za starija izdanja cesto dopunjavamo i fotografskim snimcima naslovne.)Bibl.izdavac.tj.podnaslov. -Mesto izdavanja.pa promene naslov.kulturne orjentacije lista.nedeljno.normalna je pojava da se tokom godina neki od elemenata promene npr. elementi: -Naslov.urednik rubrike itd). 5.Vrlo cesto se iznad ili ispod naslova jedinice nalazi geslo preko koga se moze odrediti orjentacija ili sadrzina novina ili casopisa.takodje.mesecno).kao i eventualnihprekida izlazenja.Nekad se javlja potreba da bibliograf opise pojedini broj ili pojedino godiste i pri takvom opisu ce uzimati samo one elemente koji karakterisu taj broj.U slucaju detaljnijih opisa novina. S obzirom na cinjenicu da novine ili casopis izlaze neko duze vreme. Za opis casopisa i novina se koriste sledeci bibl.)Ako podatke sa naslovne strane (stvarni naslov) skracujemo.Takodje.Kod periodike je sadrzina sastavljena od mnogobrojnih priloga raznih autora. Kod novina je situacija drugacija-paginacija pocinje u svakom broju od jedan. -Obim -Format Svi ovi podaci su jednako bitni i uvek se navode u navedenom redosledu pri kratkom opisu periodike.nekad se casopis ili novine udruze sa nekim drugim casopisom ili novinama.filozofske..paginacija tece tokom cele godine i na taj nacin se moze odrediti broj strana za svaku godinu.urednik i sl. 7.urednik(glavni.podrucje kojim se bavi.Najbitnije je da sve te promene budu zabelezene u opisu u odgovarajucem redosledu i sa naznakama kada je tacno (kog datuma) i u kom broju doslo do promene nekog elementa.odgovorni.mora podrobno ispitati gradju i koristiti se saznanjima literarnih . -Vreme izdavanja (pocetak i kraj).skraceno mesto popunimo sa 3 tacke u zagradi 4. Obim se kod periodike odredjuje u zavisnosti od karaktera bibl.)Cesto se izrazi koji se u opisima ponavljaju nadomestaju sa odgovarajucim skracenicama.a ponekad se mogu navesti i imena znacajnijih autora nekih priloga. jedinice.ili se podele na dva samostalna lista. jedinice.i te podatke najcesce dobija vec iz naslova i podnaslova bibl.i utvrdjuje datum pocetka i zavrsetka izlazenja.bibliograf sledi drugaciji princip-pravi tekuci popis svih brojeva svih godista i za svaki navodi broj strana i priloga. Kada opisuje sadrzinu casopisa (napomena) bibliograf navodi opstu oznaku politicke. godiste.a ponekad i drugim stranama knjige.bibliograf .te se obim odredjuje tako sto se navode brojevi u godini i prosecan broj strana u jednom broju. -Periodicnost (kako izlazi:dnevno.a oni su:vlasnik.Ukoliko postoji podrobniji opis casopisa i novina u posebnom delu opisa se navode i drugi faktori koji su odigrali znacajnu ulogu u oblikovanju spoljasnje i sadrzinske strane.periodika izlazi u brojevima u nekom unapred neogranicenom periodu. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS SERIJSKIH PUBLIKACIJA Pod periodikom se podrazumevaju casopisi i novine koji se i po sadrzini i po nacinu objavljivanja razlikuju od knjiga.izdavac.3.Kada su u pitanju casopisi (revije).

opisu.Sam pojam neknjizna gradja izaziva odredjene nepreciznosti i dileme.Ukoliko se ustanovi da se ne moze utvrditi autor priloga.plakate.vesti. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS NEKNJIZNE GRADJE ISBD(NBM) (1977.ocene.U svakom slucaju ISBD(NBM) obuhvata film. Svi elementi za opis priloga se navode sledecim redosledom: -Ime autora (kada je navedeno ili ga je moguce utvrditi) -Stvarni naslov i podnaslov -Ime prevodioca.dvd.. gde ponekad bibliografu nije svrha da navodi naslove veceg broja pesama nekog autora.opis pocinje stvarnim naslovom.pa se ponegde upotrebljava i sintagma audovizuelna gradja.knjige iz koje potice prilog -Mesto izdavanja novine ili casopisa (navodi se zbog potrebe da se naslov ne zameni nekim drugim slicnim naslovom ili da se medju mnogim slicnim naslovima moze ustanoviti gde izlazi revija) -Mesti izdavanja zbornika (uvek se navodi) -Godiste.te stoga pesme samo kratko opise. BIBLIOGRAFSKI ELEMENTI ZA OPIS CLANAKA Prilozi u novinama.cd.To se desava onda kada se bibliograf zadovolji samo opstom oznakom literarne vrste opisanih jedinica i kada mu cilj ne predstavlja navodjenje naslova. priredjivaca -Impresum:naslov novine.magnetne trake.bibl.ilustratora.a jedinica se opisuje kao anonimna. Elementi opisa su: .Strane (br.itd.kao i stvarni naslov i podnaslov.isto tako je i sa bibl.Bibl.govori islicna gradja koja ima svog autora.a takodje donosi i sistem interpunkcije koji se u njemu primenjuje.fotografije.casopisa.kasete. Dokumentacioni opis priloga iz casopisa.bar sto se spoljasnje strane tice.rasprave. 8.priredjivaca.Sadrzina clanaka.gramofonske ploce.rasprava i ostalih priloga iz casopisa.mada ni ona nije sasvim odgovarajuca.novina i zbornika se navodi slicno kao i pri opisu knjige.ali mu jeste svrha da napravi sto potpuniju bibl.) donosi elemente (i njihov raspored) za opis i odredjenje omedjene neknjizne gradje.a ponekad i ime prevodioca.strana objavljenog clanka)-kod novina se pored ili umesto broja navodi i datum Svim ovim podacima.novina i zbornika predstavlja skraceni bibl.Broj(sveske).kao sto su stvarni naslov i podnaslov. napomenama.a moze biti i vrlo precizan i opsezan.Primer dokumentacionog opisa priloga u casopisima i zbornicima susrece se u licnim i literarno-istorijskim bibl.Godina(datum).Ponekad se pri opisu priloga ne navode neki elementi koji su najvazniji u bibl.i kulturnih istoricara da bi mogao da odredi sto priblizniju oznaku sadrzine i orjentacije listova.pregledan i jednostavan. 9.g.dijapozitive.ilustratora. jedinica je sasvim dovoljno oznacena.novina i zbornika.casopisima i zbornicima su :clanci.igracke koje imaju odredjenu kreativnu sadrzinu.a samim tim je i mnogo lakse identifikovati je cak i kad publikacija u kojoj je prilog objavljen ima mnogobrojna godista bez sadrzaja po godinama. opis casopisa moze biti vrlo kratak. opis priloga iz casopisa.

)Materijalni opis -Posebna oznaka gradje -Druge materijalne pojedinosti -Dimenzije jedinice -Podatak o propratnoj gradji 6.a sadrze za kakvu je upotrebu jedinica namenjena.)Podrucje ISBN i uslovi nabavke .)Izdavacka celina -Zajednicki stvarni naslov -Uporedni zajednicki stvarni naslov -Podnaslov izdavacke celine -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdavacku celinu -ISSN niza -Numeracija o izdvackoj celini -Podatak o kolu 7.)Izdanje -Podatak o izdanju -Uporedni podatak o izdanju -Podatak o odgovornosti koji se odnosi na izdanje -Dodatni podatak o izdanju -Podaci o odgovornosti uz dodatni podatak o izdanju 3.)Podrucje stvarnih naslova i podataka o odgovornosti -Glavni stvarni naslov -Opsta oznaka gradje -Uporedni stvarni naslov -Podnaslov -Podatak o odgovornosti -Sledeci podatak o odgovornosti 2.obavestenja o posebnoj tehnici i sl. -Napomena o manje vaznim podacima o odgovornosti -Napomena o sadrzaju -Napomena o dodacima uz sadrzaj 8.koji se korisnici njime mogu sluziti.)Izdavanje -Mesto izdavanja -Izdavac -Godina izdavanja (Mesto proizvodnje.)Podrcje specificno za gradju/vrstu publikacije 4.Godina proizvodnje) 5.)Podrucje napomene Napomene koje se pdnose na prethodne podatke u podrucjima 1-6 -Napomene o disertaciji -Napomene o broju izaslih primeraka -Napomene koje sadrze rezime obadjivaca.1.Proizvodjac.

Anotacija (od latinske reci annotatio) znaci napomenu.Anotacija treba da bude kratka i precizna.tip stamparskog sloga. jedinicama javljaju u krnjem obliku.iz kojih pojedine elemente treba objasniti ili dopuniti -napomene sadrzinskog karaktera -napomene preuzete iz izvora van publikacije Precizirano je.a ako nije u pitanju originalno stavaralastvo. elementi skladno komponovani i ako iz njihovog glavnog smisla mozemo jasno shvatiti sadrzinu. . elementi.U teoriji bibl.(Milos Popovic u Letopisu. javljaju se i razlicita shvatanja o pojmu.cesto se naslovi pojedinih tekstova koje donosimo u bibl. jedinice) jer sadrzi sve cinioce koje ima elementarna bibl. elemenata anotacija se formalno odvaja novim redom i oznacava zvezdicom ili nekim drugim grafickim znakom.pored ostalog.Od osnovnih bibl.takodje.oblik poveza) sto je narocito vazno za stare i retke knjige.Arnot u Magazinu za hudozestvo…).10. U deskriptivnim bibl. anotacija se zadrzava na formalnom opisu samog primerka (vrsta.prema njihovom karakteru odredjuje se i vrsta anotirane bibliografije:deskriptivna. napomena je kad kada bila vaznija od samih formalnih elemenata opisa.ona i formalno dobija mesto na kraju bibl.a suvisnim ponavljanjem glavnog sadrzaja opteretile bi ono sto ona vec predstavlja u svome bitnom znacenju.neceloviti.dok je za serijske publikacije to podatak o peridicnosti izlazenja.Ako su bibl. jedinica postane punija i vise shvatljiva.Sta vise.manje ili vise nejasni. jedinica.veka.da je osmisli i ucini kompletnijom. rada smatra se kao beleska ili objasnjenje ispod osnovne bibl.zatim objasnjenje pa i popis zaplenjenih stvari-Vujaklija.Ona treba da donese samo onoliko teksta koliko je dovoljno da bibl. jedinice. elementima. jedinicu.kvalitet.velicini i mestu anotacije uz bibliografsku jedinicu.podatak o prevodu dela.Moze se ipak zakljuciti da je upotreba anotacije veoma cesta i neophodna.kao i od samog odnosa bibliografa.Ako napomene nisu razudjene vec istovrsno profilisane.Medjutim. jedinicu.referativna i kriticka.U takvim slucajevima.koja je zametak anotirane u prvoj polovini 19.Posto anotacija predstavlja dodatak bibl.karakter ilustracije. opis publikacija predvidjen je tip i redosled napomena: -napomene formalnog tipa vezane za prethodnih 7 podrucja bibl.napomenom preporucuje delo citaocu.bila sto vise uocljiva.Razlicito se tumace i metode u sastavljanju anotacije.propagira ga u javnosti.da je prvi tip napomena za monografske publikacije podatak o tirazu.u tom slucaju one bi samo nepotrebno uvecavale bibl.onda su anotacije sasvim izlisne. Rekomendirana bibl. Medjunarodnim standardima za bibl.ali i dodatak koji se sastoji od sazete anotacije ili beleske. BIBLIOGRAFSKA ANOTACIJA-NAPOMENA Anotirana bibl.kako bi.Ona jedinici nadoknadjuje ono sto joj nisu doneli glavni bibl.Smisao reci anotacija u okviru bibl.pa ce on da zavisi od svakog konkretnog slucaja.primedbu. jedinicu.bibliograf mora da nekom prikladnom naznakom u anoyaciji pojasni bibl.belesku. jedinice.boja. Ne postoje cvrste granice koje odredjuju obim jedne anotacije.. jedinica predstavlja slozeniju formu (od osnovne bibl. opisa.Informativni znacaj anotacije je takav da se ona ne sme posmatrati kao neko opterecenje za samu bibl.rekomendirana.ocuvanost hartije.bez obzira kako odredjivali njen oblik i smisao.nego kao njen sastavni deo.Jos na pocetku razvoja srpske bibl.

opis (prezime i ime autora.Kolon klasifikacija. kao i od vrste bibl. jedinica mogu biti: 1)Alfabetski (abecedni ili azbucni) raspored gradje prema pocetnom slovu prezimena autora 2)Raspored prema pocetnom slovu naslova teksta 3)Hronoloski raspored prema vremenu objavljivanja pojedinih tekstova 4)Kombinacija alfabetskog i hronoloskog reda 5)Raspored gradje prema sadrzini.jezik.sa objektivnim osvrtima na kvalitet dela. Biblotecko-bibl.. prema tematskim strucnim celinama ili predmetima kojima pripadaju tekstovi (uz paralelno postizanje alfabetskog i hronoloskog reda). jedinica dobrim delom zavisi od rutine i vestine bibliografa. Kriticka (rezonovana) bibl.Referativna (rezimirana. jedinica.Posto kvalitet oblikovanja bibl. gradje prema njenoj sadrzini.. Ako imamo u vidu tu zavisnost kao glavno polaziste. jedinice rasporedjuju se u krupnije celine koje tako dobijaju pregledniji izgled i puniji sadrzaj i znacaj.neophodno je da se prethodno izvrsi strucna klasifikacija svih bibl. jedinice se obelezavaju rednim brojevima (arapskim ciframa).ali ne i konacnu fazu bibl.Rasoredjivanje bibl.vrste i namene same bibl. gradje.godina ili datum izdanja) -na temelju same sadrzine koju gradja donosi Uzimajuci u obzir jednu ili drugu od ovih osnova najuobicajeniji nacini rasporeda bibl.Priloga za knjizevnost.da bi se obavio raspored bibl.Klasifikacija Kongresne bibl.sadrzajna) bibl.sto zavisi od oblika.tj. RASPORED BIBLIOGRAFSKE GRADJE Vec oblikovane bibl. jedinica moze se obavljati na vise nacina.Ovo obelezavanje brojevima najpre pokazuje kolicinu gradje koju smo obradili i prezentovali.onda se raspored bibl. rada.Na taj nacin one cine i konacnu formubibliografiju. Bez obzira koji smo raspored primenili.istoriju i folklor i juznoslovenskog filologa. veka. 11.a zatim sluzi i kao jedinstvena oznaka prilikom izrade indeksa ili registara. klasifikacija. .pre svega.Vremenom je stvoreno vise nacina klasifikovanja bibliotecko-bibliografske gradje od kojih se u danasnjoj upotrebi nalaze sledeca:UDK.iako se primeri subjektivnih ocena kvaliteta i polemika o piscevim stavovima nalazimo i u ranijim radovima (Stojan Novakovic).naslov teksta.pa cak i na sire-na pojedine naucne discipline.bibl. razvila se postupno iz Glasnika srpske kraljevske akademije.onda i rasporedjivanje zahteva osnovna i mnoga dopunska znanja o predmetu popisa.vrsi: -na osnovu nekog od elemenata koje daje sam bibl.naziv izdavaca.proizvod je 20. materijala koji zelimo da popisemo.rasporedjivanje gradje spada u zavrsnu.narocito onda kada se on svodi na uze strucne celine.

.preglede izdanja naucnih i strucnih ustanova i drustava.nestampane i zive.recnika. svedoce o koriscenju cak strane teorije i prakse. za to imamo primere. Opravdanije je razvrstavanje bibl.bibliografu najdragoceniji.registre casopisa i perodicnih publikacija.Nakon sto je u svom programskom tekstu opisao svrsishodnost bibl.ali je ona tematski. i kataloske jedinice.Katalozi mletackog stampara Alda Manucija (16. Posrednicku ulogu ima i bibl.cuvane u drustvenim ili privatnim zbirkama.12. izvora na:stampane. prisutna je podela izvora na primarne i sekundarne..poznanicima istaknutih licnosti ili svedocima kljucnih drustvenih zbivanja.jer moze biti zametan put za uspostavljanje komunikacije sa rodjacima.bibliografija. To je slucaj i sa katalozima znamenitih srpskih izdavaca.pristupacnija korisnicima.biografija.prirucnika.formalno.vek) ili oni pripremljeni za sajmove knjiga medjunarodnog karaktera. podataka.braca Jovanovic.oglasa izdavackih kuca.nevezane za fond odredjenih biblioteka. nacionalno.stampara i knjizara. Tretirajuci ovu vrstu izvora kao pomocnu literaturu.biobibliografija. Na samim pocecima razvoja srpske bibl.Zacetnik Serbskog letopisa Georgije Magarsevic vec je u prvom broju u dva priloga istakao svoju nameru da se bavi prikupljanjem biografskih i bibl.on predlaze da se u bibl.kao sto su tokom 19. Zivi izvori. jedinice.ili selektivno.znacajni su izvori podataka.stampani i nestampani.pokusaj pronalazenja zivih izvora moze biti u vidu javnog oglasa ili privatnim linijama.karakter bibl.geografski.smanjilo distancu izmedju kataloga i bibl. uocava se njena velika bliskost sa katalogom (npr. radu koriste razni spisi .izdavacke i knjizarske kataloge.hronoloski. kataloga.katalog je neophodna informativna spona izmedju korisnika i publikacije.Vera Secanski.razlicitih opstih i naucnih periodicnih glasila (tu su i dnevne novine).. U stampane izvore ukljucene su sve vrste enciklopedija.Cak i kada se zagleda u dalju proslost i pocetke razvoja bibl.cesto najnedostupniji.arhivsku dokumentaciju ili na kserografisane materijale nedostupne siroj javnosti.Primarnost nekog izvora moze se odredjivati prema stepenu originalnosti koriscenih podataka i uzaludnost ovakve klasifikacije ogleda se vec u tome sto se ne objasnjava sta se podrazumeva pod sekundarnim izvorima. i pocetkom 20.Gavrilo Kovacevic.veka bili Grigorije Vozarovic.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih podataka.slozenije unutrasnje strukture.kao i kompletna izdavacka produkcija (koja nema karakter prirucne referensne literature.Kao verna slika fonda jedne ili vise biblioteka. prirucnikom).u nju ukljucuje: stampane i/ili centralne kataloge biblioteka.prijateljima. teorije i prakse. BIBLIOGRAFSKI IZVORI U teoriji bibl.izbrisalo je razliku izmedju bibl.jezicki odredjena.dela fonda.Najpreglednije na moguce izvore u radu na bibliografiji u proslom veku ukazuje autor potpisan pseudonimom Semper u mesecniku Zora.sirenje polja napomena. Usvajanje medjunarodnih pravila za bibliografski opis razlicitih vrsta publikacija.te njegove napomene kroz bibl.udzbenika.recenzija.danas pripadaju istoriji bibl.Geca Kon… Nestampani izvori odnose se na rukopise.koriscenje obaveznog primerka za obe namene. Kalimahove Tablice-katalog Aleksandrijske biblioteke bio je slican po svojoj sredjenosti sa bibl.i u katalogu i u bibl. Katalozi.leksikona.u mnogo cemu srodni bibliografijama.vec originalnih i naucnih ostvarenja).povukao paralelu izmedju domace i strane bibl.belezenje sigle biblioteke.

obuhvata. -Specijalni registar.licnih imena.Oni pomazu brzem pronalazenju podataka koji nas interesuju.U visestrukom znacenju registara u bibliografijama izdvaja se njihova pomoc u snalazenju prilikom sluzenja bibl.stampani (Matice srpske).biblioteka.njihov broj i svrha zavise od: -vrste teksta koji bibl. popisujemo -sadrzine popisane gradje -oblika bibliografije -namene same bibl.kada dobijaju ulogu pravog i neophodnog vodica.bez obzira na koga se odnose (autora. Oni koji se najcesce javljaju uz razne tipove bibl.sredjen prema razlicitim metodama uz koje se daje i podatak o njihovom mestu u publikaciji.za koje je neposredno vezana odredjene bibl. ima samo jedan imenski registar. Registar moze biti sredjen. Zavisno od tih i drugih cinilaca.naziv teksta itd.zatim pojam.prevodioca ili osobu o kojoj se pise).geografskih i mesnih imena.knjizarski katalozi.u koji se unose sva imena koja se u njoj nalaze. su: -imenski indeks imena -predmetni indeks stvari i pojmova -autorski indeks autora -strucni indeks -indeks geografskih naziva i pojmova -unakrsni indeks -indeks naslova -indeks sifara. konkretnoj grupi korisnika.Registri su sastavni deo..pored licnih imena.registri zadovoljavaju nasu radoznalost da li se u konkretnoj bibl.periodicna publikacija.u celosti ili prvenstveno po: .a time i neophodna dopuna vrednosti svake bibliografije. nalazi neki autor ili neko drugo ime. za kojim eventualno tragamo.Slicni razlozi ili mali strucni zahtevi uslovljavaju i stvaranje i unakrsnih (ili kombinovanih) indeksa.inicijala i pseudonima -indeks prevodilaca -indeks periodocnih publikacija -indeks izdavaca i stampara -hronoloski indeks… Iz vecine naziva ovih indeksa (ili registara)vec se vidi njihova osnovna oznaka. REGISTRI U BIBLIOGRAFIJAMA Registar je detaljni popis svih predmeta.Registar moze biti: -Generalni registar-u kome su u jednom popisu kombinovani svi elementi koji treba da se pojave u registru.predmet. 13.U nekim slucajevima.u koje se unose.pojmovi i predmeti.bibliografije (od Stojana Novakovica) i beleske pojedinih listova..pa i geografski nazivi koje neka bibl.Cesto se moze zapaziti da bibl.nestampani (Karlovacke i Novosadske gimnazije).kao i predmet koji obuhvataju.Karakter registara ili indeksa.dogadjaja i drugih obradjenih predmeta.treba raditi i adekvatan broj i vrstu registara.

celovit i jasan deo bibl. ranije teoretski oblikovana.precizan i logican raspored.clanaka periodicnih publikacija.preporuku.koji su paginirani posebno ili kontinuirano.u principu.sa vise postovanja i . jedinica se predstavlja pomocu bibl.numerickom. svojstven metod klasifikacije. Anotirane imaju slozeniju formu i sadrzinu. jedinice mogu biti. kao svrsishodna celina.Kako je u nekim evropskim i americkim zemljama bibl.patenata.s manje ili vise uspeha.sazetak ili kriticki osvrt.izvestaja…).rekomendirane.dovoljnih da se neka publikacija ili neki deo moze identifikovati”.A4. Elementi bibl.: -elementarne ili registracione i -anotirane koje se dalje rasclanjuju na deskriptivne.shvatiti kao neodvojiv deo celokupnog rada na bibl.njihovo uoblicenje.nudeci u napomenama opis fizickog stanja primerka.periodicnih publikacija. Elementarne su sklopljene od najbitnijih podataka koji pruzaju osnovna saznanja o obradjivanoj publikaciji.buduci starijeg datuma.Standarad precizira elemente za opis knjiga.standarda. neserijska publikacija ima vise volumena ili delova.neophodno je veliko opste znanje i specijalno poznavanje predmeta koji bibliografski popisujemo. 14.koji je informativno.licnih imena…) -hronoloskom.g. elemenata.ispred brojeva u rubrikama registara treba stavljati identifikacijske podatke za odgovarajuce volumene ili delove doticne publikacije.uskladjeno sa sistematizacijom samih bibl.VRSTE BIBLIOGRAFIJA Bibliografska jedinica je svaki pojedinacan predmet bibliografske obrade bilo da je samostalna publikacija ili njen sastavni deo.to su i njihove klasifikacije.-alfabetskom (azbucnom ili abecednom) redu rubrika -sistematskom redu rubrika (predmeta. elemenata imaju utvrdjen.a izostavljanje ili naglasavanje pojedinih je dozvoljeno ako se njime postize bolja smisaonost ili celovitost bibl. jedinica je skup tacnih i podrobnih elemenata.16.jedinice Bibl. elementima nazivamo osnovne delove iz kojih se sastoji svaka bibl.predmeta i ostale sadrzine nekog registra..interpunkciju i graficku obradu.kao ivestina u sluzenju primarnim i sekundarnim izvorima i odredjenom strucnom literaturom. Koristeci bibl.toreticari su pokusavali.da nacine podelu bibl.ona je elementarni.pojmova.023 I-1968 donet prema preporuci Medjunarodne organizacije za standardizaciju 1958. serijske publikacije preporucuje se pored registara za pojedine volumene i kumulativni registri.. Stvaranje registara treba.Krug podataka koje obuhvata bibl.priloga u zbornicima.referativne i kriticke.Da bi se uspesno obavilo registrovanje imena.pregledno i potpuno sagledavaju.Za peridicne i dr. Njime se objasnjava: ”Bibl. jedinica.Istovremeno.redosled.alfanumerickom redu rubrika (istorijskih dogadjaja. jedinica. licnih imena.U njoj opisi bibl.Bibl. Vrste bibl. Uredjenje registara-ako knjiga ili dr. jedinice Bibl.definise standard JUS Z.cijim adekvatnim i ujednacenim predstavljanjem i klasifikovanjem nastaje bibl.cime u izvesnoj meri uticu na oblikovanje odnosa korisnika prema opisivanom primerku.15.

(u spiskovima literature i napomenama) 3. (koje se odnose na sveukupnu izdavacku produkciju) 2. sastavnih delova publikacija 4.) 4.karakteru ili predmetu gradje) -po obuhvatu gradje: 1.medju kojima su bibl.)bibl. (bez obzira na formu koju imaju.Najvise uticaja imale su Flajsahova i Denisovljeva podela. (u kojima su opisi preuzeti iz drugih primarnih izvora.a nju je kasnije preoblikovao Vojislav Maksimovic.) bibl.)Opste bibl.)Iscrpne bibl. (u kojima je svaki opis uradjen prema vidjenom materijalu-de visu) 2.koja je prisutna u domacoj teoriji i praksi.)Sekundarne bibl. treceg stepena (koje ukazuju na postojece bibl.) bibl.)Selektivne bibl.priloga u nekoj publikaciji) 2.Stoga bi bila prihvatljiva podela po sledeca tri kriterijuma: -u odnosu na obuhvacenu gradju -u odnosu na formalni raspored jedinica u bibliografiji -u odnosu na cilj bibliografije RAZVRSTAVANJE BIBLIOGRAFIJA PREMA OBUHVACENOJ GRADJI -po sadrzini gradje: 1. (razvrstane po formi. bile su neophodne kako bi se postigla terminoloska usaglasenost i jednoznacnost.)bibl.karakter i predmet publikacije) 2.vec skoro trideset godina . novina.) PREMA SADRZINI BIBLIOGRAFIJE.dakle:knjiga..leksikoni. (koje prate savremenu izdavacku produkciju i objavljuju se u odredjenom vremenskom rasponu.)Specijalne bibl. drugog stepena) -po vrsti izvora: 1.Vera Secanski je sastavila podelu.manje kriticnosti preuzimane u domacoj literaturi. monografija 2.)Skrivene bibl.)Tekuce bibl. (bez obzira na formu. drugog stepena (koje ukazuju na postojece bibl.) bibl.)Samostalne bibl.KOJA SE CESTO MOZE IZJEDNACITI SA FORMALNIM RASPOREDOM BIBLIOGRAFSKIH JEDINICA -po hronoloskom kriterijumu: 1. svakog tipa neknjizne gradje posebno -po obliku: 1. periodike 3.Izmene u klasifikaciji bibl.)bibl.Takodje.da biu redovnim razmacima mogle biti objedinjene takozvanim .)Primarne bibl. (koje registruju deo knjizne produkcije) -po vrsti obuhvacenih publikacija: 1.enciklopedije itd. casopis.

ili kada su bibl. (ciji je predmet interesovanja knjizna produkcija u skorijoj buducnosti) -po geografsko-jezickoj pripadnosti: 1.)Nacionalne bibl. jedinica: 1.)Regionalne bibl.)Autorske-personalne bibl. (u kojima znanje bibliografa-predmetnog specijaliste. jedinice rasporedjene prema prezimenima obuhvacenih autora) 2.pa i njegova subjektivnost. odredjeni vremenski period.)unakrsne bibl.)Zavicajne bibl.)Univerzalne bibl.podatke iz prethodnog perioda) 2. (cija anotacija sadrzi opis samog primerka publikacije) b)Rekomendirane bibl.podatke o nagradama ili vodjenim polemikama u cilju preporucivanja nekog dela) c)Referativne bibl. (kojima je cilj da pruze osnovnu informaciju o publikaciji) 2.drzavnih granica. (kada je predmet obrade licnost.)Anotirane bibl.)predmetne bibl.koje zbirno donose vec objavljivane. (cija napomena moze sadrzati deo recenzije. (bazirane na izdavackoj produkciji vise zemalja) 5. (zainteresovane za izdavacku produkciju jednog naroda ili jedne zemlje) 4.kao i po nacinu rasporeda bibl.ili kada gradju razvrstavaju po strukama ustanovljenim nekom klasifikacijom) 4.)strucne bibl. (koje donose podatke o izdavackoj produkciji nekog ranijeg perioda) 3. (koje su snabdevene napomenom) Prema karakteru napomene one se dalje dele na: a)Deskriptivne bibl. (koje nisu omedjene ni po jednom kriterijumu:nacija.)hronoloske bibl.)Perspektivne bibl. (koje obuhvataju stamparsku produkciju sireg geografskog lokaliteta odredjenog po nekim zajednickim karakteristikama) 3.)Medjunarodne bibl.predmeta…) -po predmetu obrade. (kada je predmet bibl.)Retrospektivne bibl. (koje se mogu odnositi na jedan predmet. . (kada su u rasporedjivanju gradje prisutni razliciti kriterijumi) PREMA CILJU I NAMENI BIBLIOGRAFIJE -po karakteru opisa: 1.kumulativnim tekucim bibl. (koje donose kratak sazetak sadrzaja opisivane publikacije) d)Kriticke bibl.ili sveukupnu gradju deliti prema predmetu) 5.)Registracione-indikativne bibl.najvise dolaze do izrazaja.eventualno dopunjavane.jer napomene predstavljaju male kriticke osvrte). (zasnovane na izdavackoj produkciji vezanoj za uzi geografski lokalitet) 2.jezika.ili kada su jedinice rasporedjene po hronoloskom kriterijumu) 3. (kada se odnoose na odredjenu oblast ljudskog znanja..

-knjige autora koji su u njoj rodjeni i tu zive. Za nacionalnu bibl.17.g.Saznanje o nuznosti izrade nacionalnih bibl.Pod ovim pojmom se podrazumeva u najsirem smislu vrlo slozen i izuzetno obiman bibliografski rad.kako su to zahtevali poljski bibliografi. bibl.opsta nacionalna bibl. moze biti :tekuca i retrospektivna.opisu i srede gradju za proucavanje i ocenu nacionalne kulture u njenom razvitku. javlja se kao jedna od komponenata probudjene nacionalne svesti.niti moze da obuhvata stampanu produkciju samo na jednom jeziku.pri cemu su u razlicitim bibliografijama politicki. je da prikupe.Bilo je i onih koji su nacionalnu bibl. pojavljuje se u posebnoj slozenosti i u nasoj visenacionalnoj i visejezickoj sredini. Pitanje kriterijuma za odredjivanje predmeta nacionalne retrospektivne bibl. -knjige kojima je ta zemlj predmet interesovanja.Ona je svojevrsno ogledalo ukupnih stvaralackih napora i duhovnog napretka izrazenog stampanom reci. -knjige stranaca pisane jezikom te zemlje.a pitanja na koja bibl. se moze reci da je cest predmet teorijskih razmatranja znatnog broja bibliografa.vec primenjuje u prvom redu etnicki odnosno nacionalni princip.ne samo u okviru pojedinih zemalja nego i na medjunarodnim skupovima.istorijski ili jezicki parametri bili dominantni. treba da daju odgovor sve su slozenija.shvatajuci nacionalnu bibliografiju veoma siroko i kompleksno.ali ujedno i nezamenljiv izvor informacija i saznanja iz svih oblasti ljudske delatnosti.uz uvazavanje teritorijalnog i jezickog kljuca.dalje. Sva razlicitost shvatanja pojma nacinalne bibl.Njihova pojava predstavlja bitan argument za afirmaciju nacionalnih kultura.U nasem slucaju nisu prihvatljivi neki vec pomenuti elementi u odredjivanju pojma i predmeta nacionalne bibl.U krajnjem obliku on obuhvata popis pismene produkcije celog jednog naroda ili jedne zemlje (drzave) u manjem ili veoma velikom razdoblju-od pocetka stamparstva do naseg vremena.g. najblize je objasnjenju koje je 1902.sto nesumnjivo potvrdjuje njen znacaj i funkciju. posmatrali u okvirima takozvanih istorijskih granica neke nacionalne teritorije (madjarski bibliografi).. Savremeno tumacenje pojma nacionalne bibl. Naredne decenije donele su pojednostavljenje ili jednostrano tumacenje ove definicije.OPSTE NACIONALNE BIBLIOGRAFIJE Opsta bibl. Smilja Misic istice:”primarni zadatak nacionalnih retrospektivnih bibl. pruzila Kongresna biblioteka. iskljucivo oslanja na princip “jedinstva jezika ili teritorije” (Luiz Malkles).To shvatanje je za druge bilo prihvatljivo samo onda kada su u pitanju tekuce nacionalne bibl.Zavisno od toga da li obradjuje savremenu knjiznu proizvodnju ili knjiznu proizvodnju odredjenog vremenskog perioda u proslosti.nacionalne retro.Ona ne moze da se temelji samo na geografskom (teritorijalnom) principu (podrucje nase danasnje drzave).i da prikazu nacionalna naucna dostignuca. je osnova svake nacionalne kulture. bila je ocigledna u izlaganjima bibliografa na Medjunarodnoj konferenciji u Varsavi 1957.dok retrospektivne moraju da prikazu “kulturno bogatstvo jedne nacije i veze te nacije sa drugim narodima” . daju dokumentaciju o doprinosu jedne nacije razvitku internacionalne kulture i nauke u odredjenom vremenskom .Tokom vremena njihova funkcija postaje sve slozenija.teritorijalni.po kojem ona obuhvata: -knjige stampane i izdate u jednoj zemlji.Na ovoj konferenciji neki bibliografi su polazili od toga da se nacionalna bibl.

Prva te vrste bila je iz oblasti hemije.a potom je uplovila u druge prirodne i primenjene nauke. poduhvata prihvatili su se Georg Draud i Martin Lipen.obradjuje i informise o .zadrzavajuci opstost predmeta.predmet nacionalane bibl.Iz shvatanja da pojedinacni napori ne mogu ni kvantitetom ni kvalitetom dostici novo uspeha kolektivnog angazovanja. retkih i dragocenih knjiga sveta Georg Teodora Grese. instituta 1895.bez obzira na granice drzave u okviru kojih su ta dela stampana i bez obzira na kome su jeziku pisana.nagli porast izdavacke produkcije.nacionalna. Iz sasvim uslovljenih odnosa nastali su i razliciti kriterijumi u odredjivanju onoga sto nacionalna. instituta).Naslov njegove opste medjunarodne bibl. je vise nego informativan i obuhvata period od 1500-1602.ukljucujuci i dela pisana na zivim jezicima. obuhvata stampane radove na teritoriji jedne drzave.proistekli su i napori Anrija-Mari Lafontena i Pola Otlea za osnivanje Medjunarodnog bibl. popisuje stampane tekstove stvorene samo na jednom jeziku.g.donekle koriguju i prosiruju shvatanje tekuce i retrospektivne nacionalne bibl..nacionalna bibl. F.Eberta i bibl.Iz toga sledi: .verska.A.g. MEDJUNARODNA BIBLIOGRAFIJA Sredinom 16. ustukne pred strucnom.Stoga nacionalna retrospektivna bibl.ali uz konstantu koja im neosporno daje zadatak ocuvanja nacionalnog kulturnog blaga i predstavljanja jedne nacije ostalima.Slicnog bibl.teritorijalne i jezicke modifikacije. Porast izdavacke produkcije i nagli razvoj razlicitih naucnih disciplina uslovljava da u 19.veka ucenost i svestranost bibliografa spojeni sa svescu o potrebi upoznavanja umetnickih i naucnih ostvarenja drugih naroda.grckom i hebrejskom jeziku do 1555. Politicka. u nasoj zemlji utkana su u principe na kojima pocivaju srpska retrospektivna (projekat NBS) i tekuca bibl. obuhvata.kao i njeno osavremenjavanje. treba da obuhvati sva dela nacionalnih autora koji su svojom delatnoscu unapredili svoju nacionalnu kulturu i nauku.veku opsta medjunarodna bibl.zahvaljujuci brojnim sajamskim katalozima i podacima dobijenim od knjizara.Osnovna polazista se mogu svesti na nekoliko kljucnih zahteva.razdoblju.Pedesetak godina kasnije nemac Johan Kles prosirio je jezicki kriterijum.kulturna previranja i prozimanja. 18.ali ponekad i iskljucuju.g. (projekat Jugoslovenskog bibl.popis stampanih publikacija na teritoriji jedne drzave koji su nastali na raznim jezicima stampani radovi gradjana te drzave koji su objavljeni bilo gde na u svetu . u Briselu sa ciljem da sakuplja.Misljenja savremenih teoreticara bibl.njen tvorac je humanista svajcarac Konrad Gesner koji predstavlja 12000 knjiga od 3000 autora stampanih na latinskom.stampani radovi na nacionalnom jeziku bez obzira gde su publikovani .nacionalna bibl.od kojih se mnogi medjusobno prozimaju i dopunjuju. je: .pri tome najmanje igra ulogu pitanje u kojoj je zemlji neki autor ziveo”.bez obzira na kom su jeziku nastali .pre svega retrospektivna bibl.ona je popis svega sto je o odredjenoj drzavi i njenim ljudima objavljeno na bilo kome mestu i jeziku u svetu.Retrospektivni karakter imale su i opsta medjunarodna bibl.uslovljavaju nastanak medjunarodne bibliografije.bez obzira gde su objavljeni .

19. koje kao podtipove . koja je obuhvatala cak i muzicku literaturu-La libreria del Doni Fiorentino.objavljeno u 16.Ona ima poseban znacaj.U granicama odredjenog perioda on se opredeljuje i za sam karakter bibliografije.autora Nikolasa Antonia.Pavle Popovic i Dusan Budimirovic.ekonomskih. RETROSPEKTIVNA BIBLIOGRAFIJA Najstarije bibl.dobijaju i tekucu i predmetnu bibl. veku nacionalno osvescivanje nije sporadicno sto utice i na razvoj nacionalnih bibl. Skup tekucih i retrospektivnih nacionalnih bibliografija pouzdana je osnova za formiranje medjunarodne bibliografije.Medjunarodnog karaktera su bibl.tj.posle I Svetskog rata imao je Medjunarodni institut za intelektualnu saradnju..nosi epitet prve evropske opste retrospektivne bibl.Sedamnaesti vek . su imale retrospektivni karakter jer su popisivale ona dela koja su nastala ranije ili cak mnogo pre nego sto se taj popis obavljao. temelje. na kraju). u 18. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom. knjiga i clanaka (nije objavljena bibl.socioloskih.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima.Lukijan Musicki.a posle II Svetskog rata Organizacija za UN za obrazovanje.zapravo za izbor konkretnog predmeta popisivanja ili pak nastoji da u svoj rad ukljuci sve ono sto je dala pisana rec u odredjenom razdoblju.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20. najcesce je opsteg tipa.veku.Pomenuti princip preuzeli su zatim i francuski bibliografi.Srpska bibliografija knjige 1868-1944) .nauku i kulturu.Pokret opisivanja nacionalne produkcije knjiga na domacem jeziku zapocet je delom Dzona Bejla koji je proucavao i opisivao dela engleskih autora dok je bio verski begunac u Nemackoj.ovde treba samo uslovno prihvatiti nastojanje da se postigne bibl.nesto sto je dovedeno do kraja.posto se podrzaumeva da je iscrpljena gradja koja se odnosi na konkretan predmet.Stojan Novakovic.celokupnoj izdavackoj delatnosti i da sacini opstu internacionalnu bibl. prevoda.jer ni jedan bibliograf nije do kraja siguran da su njegovim popisom obuhvaceni svi stampani ili rukopisni tekstovi koji se ticu samog predmeta.Italijan Francesko Doni napustio je tradiciju koriscenja latinskog jezika i na zivom narodnom jeziku sacinio bibl.kada i ne bi trebalo da se obavljaju nova ili naknadna istrazivanj.Georgije Mihailovic. Retrospektivna nacionalna bibl.antropoloskih.politickih.Spaniji je doneo dvotomnu retrospektivnu nacionalnu bibl. tekucih bibl. U 18. (Novine serbske-Dimitrije Davidovic. bibliograf obicno unapred zna vremenski okvir koji ce biti predmet njegovog istrazivanj. Kod srpskog naroda bibl. (Illustrium maioris britanniae scriptorum).omedjena zadatim godinama.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.Njegovo delo.Bibliografski institut.-Bibliotheca hispana.Nastojanja slicna ovima. Antonije Arnovljev Arnot.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje.pored retrospektivne.obrazovnih istrazivanja. potpunost.U radu na retrospektivnoj bibl.jer bi trebalo da predstavlja i bibl.hronoloski slozeno.

g.serbskom.cije su objavljivanje omele ratne prilike. doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl.mozemo zakljuciti da je retrospektivna (1741-1839).O organizovanom bibl. A. u 18.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.RETROSPEKTIVNA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Retrospektivna nacionalna bibl.te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskog pisca.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.g do 1905. Bibl.tj.ali su Srbi krecuci se uzlaznom linijom kao narod lomljen tragicnim istorijskim desavanjima pocetkom 20.katalogom. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih.veka dostigao isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina tad imala u Evropi.veku sto u odnosu na Evropu predstavlja znatno kasnjenje.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793.korektno skracivanje onih predugih.” Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.g. Pokusaji institucionalizovanja rada na bibl.bibliotekom. Sakupljena gradja.kako je sve nazivao svoj bibl.odmerenog.Lukijana Musicki je svojim osmotrenijem.predstavljena u alfabetskom redu prezimena autora i podrzana brojnim odgovarajucim informativnim indeksima. Retrospektivna bibl.Ova bibl. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl. kulminirala je istrazivanjima pedantnog. najcesce je opsteg tipa.U bibl.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju. u 19. ne samo da nije objavljen.bibliografijom. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu. se nalaze i brojne anotacije. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine. Kod srpskog naroda bibl.A. rad.u azbucnom redosledu i dragocena po svojoj potpunosti jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”. nije nikada objavljena . do Dositejevog Mezimca 1818.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .omedjena zadatim godinama.knjigopoznanije. knjigospisom. za noviju knjizevnost 1741-1867.g.g. Pedantno belezenje naslova.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela. radu ostale su da . Njegova bibl. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom. Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl.rasporedjenu hronoloski.v.Arnota stampana je u Magazinu tokom 1838.tacno datiranje.a na pocetku 20.za period od 1868.g.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu. i 1839. je stvorena zajedno sa prvim kalendarom i casopisom. Pavla Popovica i Dusana Budimirovica Delo Stojana N.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.vec nije ni sacuvana.anotirana.

Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu.” S.Radnici na bibliografiji. izvora.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.narocito dostupne arhivske gradje.Potpunost ove bibliografije je.inicijala. Sta treba pregledati.pismenost.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.g. veka” G.Stojana N. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18. To je. 2.svedoce.Njegov tekst je parafraza predgovora “Srpskoj bibl.s druge pak.)1868-1944.)18.s jedne strane.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja. L. “Srpska bibl.80-90 %. 3. radjena je iskljucivo de visu.Ova bibl.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji. Narodna bibl. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela.veku do 1944. knjige 1868-1944.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene:Opsta bibliografija. i ispravki Djordja Rajkovica.naucnost. su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1. U njoj ce Dusan Budimirovic odrzati radno predavanje “O narodnoj jugoslovenskoj bibl”.)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.kako kaze Miodrag Zivanov.objektivna i znalacka analiza bibl.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.pseudonima i anonima.)1801-1867.jednostavnost koriscenja. i anotirana. za period od pojave prve srpske stamparije u 15. Srbije izradjuje retrospektivnu bibl.)od prve stampane knjige 1494.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica.sistematizacija gradje (hronoloski). Bibl rad institucionalizovan je na Filozofskom faxu osnivanjem Bibl instituta zahvaljujuci obimnoj strucnoj i kadrovskoj podrsci NBS. jedinica i potpunosti bibl.Mihailovica.nepotpunih imena.kriticnost. 4.karaktera bibl.pismo ili nacionalno poreklo autora.Kao osnovne osobine dobre bibl.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara. Za izradu ove bibl.P. je u pripremi.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.Safarika.Musickog. on istice:prakticnost.g. veka. pocev od 1954.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.vek.zbog cega je ova bibl. . koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova. Novakovica od kojeg se bitno razlikuje samo zato sto se poziva na institucionalizovan rad pod okriljem drzave. do kraja 17.uredjenost.g.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.18. 2.

zbog potrebe za aktuelnoscu. izlazi perodicno.Dimitrije Davidovic. veku kao popis pariskih izdanja 1643-1648.u ovom veku. institucijama.da pravovremeno sazna najnovija dostignuca. gradja koja se svakodnevno skuplja u bibl. institucije.najbliza je pojmu tekuca bibl.sa podjednakom paznjom opisuje u njoj i stampane knjige stranih autora.ali i opstih.a one takodje.zato je mozda bolji i precizniji izraz periodicna publikacija jer se na taj nacin blize odredjuje njena vremenska oznaka. 19. i prve polovine 19. kao Bibliographia Parisina i knjiga stampanih u Francuskoj 16431653. skrivale su se u onovremenim sajamskim izdavackim katalozima narocito u Nemackoj. jer registruju publikacije objavljene od vremena izlaska prosle (prethodne) sveske bibl.do njenog publikovanja ipak protekne prilicno vremena.pa pomalo lici na retrospektivnu bibl.g.prirodno je da se najpre osecala potreba za izradom retro.Ogromna pisana produkcija stvara osnovni problem oko blagovremene izrade tekuce bibl. su zapravo tekuce odnosno periodicne bibl. One daju pravovremenu informaciju.to je jedan od bitnih razloga koji uslovljava izradu tekucih bibl. TEKUCA BIBLIOGRAFIJA Osnovnu oznaku tekuce bibl. zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj perodici krajem 18. tako da su dosta retke zemlje u kojima je ovaj rad dostigao pravu sveobuhvatnost i kontinuitet. bolje receno. Orfelin zacetnik tekuce i perspektivne bibl.napustale tradicionalni oblik knjige i pojavljivale se kao prilozi u periodici.Braca Markides-Puljo.odnosno naucne i specijalne bibl.U mnogome karakteristike tekucih bibl..Srpska tekuca.Pratio je i produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.20.tekuca bibl.pojavile su se u francuskoj u 17.Autor prve potpuno tekuce bibl. onda joj je potrebna i upucenost na konkretnu i svezu literaturu.Izrada tekucih bibl.kojima je prevashodni cilj izrada serijskih tekucih bibl.ili u pojedinim naucnim oblastima.Stefan Novakovic.vek vise su obelezile tekuce od retrospektivnih nacionalnih bibl.a ne na . Za izradu tekucih bibl. bibl. (u Francuskoj je na to uticala revolucija). Iako se vec u nastajanju stvara gradja za tekucu bibl....veka. (Z.kao i snhronizovan rad mnogih institucija.Vecina nacionalnih bibl.veka obelezila je ruska tekuca bibl.upucuju na najnovije radove iz jedne ili vise naucnih oblasti.Tako je srpsku bibl. koji sam po sebi znaci jednu kvalitetno novu fazu.bibl. samo u jednoj zemlji potrebni su brojni strucni timovi i izuzetni materijalni potencijali. su aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji u celini.Medjutim ako bilo koja nauka hoce sa bude u samom toku savremenih zbivanja.delimicno i retrospektivna bibl. su. Motivi pokretanja tekuce nacionalne bibl. moze kasnije biti polaziste za izradu opstih ili posebnih retrospektivnih bibl.a i mnoge strucne.Tekuce bibl. bio je Dimitrije Tirol –U Vozarovicevom almanahu Golubica. 19.Bez timskog rada i institucionalnog povezivanja nemoguce je postici prave rezultate. Bibliographia gallica universalis.Zato se i stvaraju specijalizovane bibl.dobijaju i uskostrucne okvire. koje su pokazivale sta je pisana rec saopstila u proslosti.Poslednje dve decenije 18. utemeljio na teritorijalnom.U cisto. vec predstavlja onaj momenat u istoriji bibl. takodje odredjuje vremenska komponenta.koje su se objavljivale u uglednim serijskim publikacijama.g.pa je donekle i ona “zastarela” u odnosu na njen naziv.Isto tako je nezaobilazna i njihova dokumentarna vrednost za naredne generacije korisnika.. vek-Antonije Arnovljev Arnot. Prve tekuce nacionalne bibl.najcesce strucnih.bibliografskom smislu.

kasnije usvojio Stojan Novakovic.Tako se Zaharije Orfelin smatra rodonacelnikom i tekuce i perspektivne bibl.novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka. veka..ili “Mi smo s druge strane culi”.koje je uredjivao Stefan Novakovic..1792. .ni pozeljno. veka-Pavle Popovic.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.ili casopis.sto inace.Milosa Popovica i Jovana Subotica.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije.Teodora Pavlovica.Strazilova.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.Dusan Posnikovic-nastavlja rad za period 1882-1884.jer je smanjio njenu preglednost..Danilo Zivaljevic-pratio tekucu produkciju 1893.uvodi tri novine:razresavao je pseudonime i inicijale. principu..Ubrzo po uspostavljanju tekuce.g.Davidovica i Frusica.a povremeno i o kulturnim zbivanjima.prva polovina 20.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.g. U “Slaveno-serbskom magazinu”. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.od 5 knjiga predstavljenih 1766.Djura Danicic.g.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.a kasnije i trajnije u “Serbskom letopisu” pod nadzorom Georgija Magarsevica. dobijaju svoje druge novine “Slaveno-serbskija vjedomosti”.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl. nije ni uobicajeno.sledece: 1.osnovni su motivi za pokretanje tekuce nacionalne bibliografije.dva puta nedeljno tokom 1791-1792.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.nacionalnom i jezickom principu.o bibl.Milosa Svetica.Srbi. i prve polovine 19.Jovan Boskovic-svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov) vise je opteretio bibl.a 2 su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne godine.veka. Za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine.iako je najcesce bio hronoloski redosled. (delimicno i retro) zapoceta je u rubrikama Smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici s kraja 18. Slican nacin izvestavanja nastavljen je u “Novinama serbskim”.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike. U listu brace Markides-Puljo pod naslovom “Serbskija novini povsednevnija”.u bibl.Bibliografski institut. 3 pripadaju tekucoj godini.sto je za tekucu bibl.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu. Moze se zakljuciti.Tekuca bibl zivela je i na stranicama Otadzbine.javora.istisnuo prevodioca iz odrednice i izgradio sistem uputnica.) TEKUCA (srpska) BIBLIOGRAFIJA Aktuelnost i kontinuitet u obavestavanju o nacionalnoj izdavackoj produkciji. 3.srpaki zivalj je tako.Srpska tekuca bibl..g.izvestavan uglavnom o politickim desavanjima u Austriji i Francuskoj.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.Backe vile. 2. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.Stojan Novakovic.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.

2.na izradu bibl.1858.a ne na nacionalnom ili jezickom principu.sto je za tekucu bibl. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu.Osim toga.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.Ova bibl..jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu. utemeljavao na teritorijalnom .s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”. zaceto je u “Magazinu za hudozestvo.g.knjizestvo i modu”.g. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl.1857. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.one su podsticale.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.ali neostvarenih pocetaka.razvila se i njena podvrsta tekuca kumulativna bibl..)Izuzetno je znacajno da su se bibl.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.otvoreno ili u naznakama.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.urednika A. Ubrzo po uspostavljanju tekuce. On je u Glasniku srpskog ucenog drustva objavljivao i tekucu bibl. za godine 1856.)Vecina bibl.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane. Od dobro osmisljenih.A.Na inicijativu sekretara Mise Cenica.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.vec i prevedenog dela.:”Bibl. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog.)Srbske knjige godine 1857.. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Zalagao se da publikacije bude vidjena i savesno opisana.Odrednicu su cinili prezime i ime autora. koja je: -unutar hronoloskog.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19.”pre dva dana”.dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja Pojedine od ovih principa je zadrzao Stojan Novakovic.znatno se razlikuje od prethodnih.Djuro Danicic radi bibl.slozenu po hronologiji.a potom po alfabetu.vec i po sadrzinskim karakteristikama.Tako je srpsku bibl..savesno uredjivana. srpske i hrvatske knjizevnosti. u 19.ciju je pojavu uslovila neredovnost izlazenja periodike. se u 19.sto je skroman.4.gde ce s podjednakom paznjom beleziti i stampane knjige stranih autora. veka. zabelezio 5 naslova. bio je Dimitrije Tirol u Vozarovicevom almanahu “Golubica”. Autor prve potpuno tekuce bibl.On je pratio produkciju stampanih knjiga Knjazesko serbske tipografije.Arnota kada je 1839. kasnije usvojio i Stojan Novakovic.koji nisu razresavani.grupisanje novina i kalendara nezavisno od . Organizovano i institucionalizovano bibl..veku Usmeravanje ka tekucoj bibl.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.ili inicijali.jer pocinje recima “ovih dana…”.cesto neprecizne i netacne u opisu. koja je objavljena u “Glasniku”.Novakoviceva bibl.i to ne samo po formalnim. Srpska tekuca bibl. 5. shvatan je sire nego sto se to danas cini.kao i one iz duboke proslosti.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane.

Strazilovo.g. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949. NBS je uz pomoc Srpske kraljevske akademije objavila “Jugoslovenski bibl.popis novih knjiga i periodicnih publikacija Kraljevine SHS” koji je izlazio u Beogradu svakog meseca od 1926.g.. istrazivanja i osnivanju Bibliografskog instituta na Filozofskom faxu 1920..Vremena.g.g” nazivajuci ga prvim pokusajem da se prikupi sve sto se u nasoj zemlji stampa i to objavi”.a ne na autora) vise je opteretio bibl.vise u vidu kritickih prikaza i oglasa. Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.donosi i izvesne vazne novine.Pavle Popovic doprineo je institucionalizovanju bibl.nacionalna.Jedan od prvih rezultata organizovanog rada na tekucoj bibl bio je “Bibliograf. veka Profil i namena tekuce bibl. Danilo A.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre. u prvoj polovini 20.Bosanske vile Srpska tekuca bibl.primarna i samostalna. izlazi i Bibl.negovano je u medjuratnom periodu na stranicama Politike. zavisili su od istorijskih prilika-to pokazuju knjizevni pregledi objavljivani u “Krfskom zabavniku” od 1917-1918.g.Pravde. .brosure i muzikalije.u tri serije: -za knjige. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.dok su casopisi naucne orjentacije Juznoslovenski filolog.Stampe.jezik.istisnuo prevodioca iz pdrednice i izgradio sistem uputnica..g.registraciona. Novakovicev nastavljac Jovan Boskovic. 1935.kao i vise puta ranije proistekla je iz angazovanja na retrospektivnoj bibl. zivela je i na stranicama casopisa Otadzbina.svojim izmenama i dopunama (vodjenje edicije na naslov.istoriju i folklor.Prilog za knjiz.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.monografija..jer je umanjio njenu preglednost. obeznedjivali redovnu rubriku.g. Tekuca bibl. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije. roto stampe i stripova.g.g.utemeljen na Zakonu o obaveznom primerku iz 1919.). a od 1971.g. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.nastavlja rad Jovana Boskovica za period 1882-1884. Tekuca bibl.tekuca.zaduzenog za izradu tekuce (za knjige. Dragutin Posnikovic. godisnjak za 1933..Ovaj cin se istice kao pocetakm organizovanog belezenja srpske tekuce bibl.Belezenje novih naslova. -za serijske publikacije. Zivaljev pratio je tekucu produkciju 1893. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta.uvodi tri novine:razresavao je pseudonima i inicijale.g.bibl.Javor.

”Bibliografija.Postujuci jezik i pismo spisa.sama izrada zavicajne bibl.objavljena je u dva nastavka i obuhvata monografske. povremeno nazivana lokalnom ili regionalnom.skrivena kroz istoriju pod skute tekuce. u Glasniku SUD “Katalog spisa o Crnoj Gori na srpskom i stranim jezicima.mada je Ducic naziva katalogom. popisi.iskljucujuci dramska i lirska dela. ZAVICAJNA (REGIONALNA) BIBLIOGRAFIJA Veoma su razliciti povodi i razlozi za nastajanje bibl.a vratio ga je 80tih god.a nekad i personalne bibl.21. .”Nakon ustanovljenje geografske.etnickog. delatnosti.koja objedinjuje sve radove o jednom kraju bez obzira na mesto objavljivanja. su samim svojim karakterom tematski uske. Tek 30-tih god.retrospektivne. te predstavlja jedinstvo teritorijalnog. 19.jezicke i kulturne oznake. veka arhimandrit Nicifor Ducic objavljujuci 1874.Zavicajnoj bibl.Pravilno je zamisljena i daje rezultate samo ako pociva na kriterijumima na kojima je postavljena nacionalna bibl.na snazi Zakon o bibl. istrazivanja. periodike. je u Srbiji postala predmet sireg interesovanja pri reorganizaciji mreze narodnih biblioteka 1953.naglaseni su vec u pravilima o radu maticnih biblioteka srezova i opstina. veka u subotickom casopisu “Knjizevni sever” ponovo je stampana jedna zavicajna bibliografija..g. U nekim slucajevima ova vrsta bibl..region cesto ima i elemente zajednicke istorije kao i iste ili srodne etnografske.U nekim slucajevima ove vrste bibl.jezickog. 20.Obim gradje koji sakuplja maticna biblioteka i neophodnost i posebnost kataloga i bibliografija koje izradjuje.Zavicajne bibl. Zavicajna bibl. kaze da je “nerazdvojni sastavni deo zavicajnog fonda i jedan od najodgovornijih i najstrucnijih zadataka zavicajnog odeljenja.Nekada to moze biti samo jedan grad ili gradsko podrucje sa njegovim zaledjem. 20.istorijske i etnicke teritorije zavicaja. veka zavicajna bibl.Ove bibl. se mogu svesti na kraci ili duzi vremenski period u kome su nastali neki tekstovi koji se neposredno ticu nekog regiona. je zdrava klica nacionalne bibl.sela.ali je od 1994.Desanka Stamatovic za zavicajnu bibl.na neki manji ili veci region. bitno se razlikuje od ostalih bibl.opisivan ili ocenjivan neki region.U geografskom smislu.u ranim razdobljima njenu pojavu su prouzrokovala prelomna drustveno-istorijska zbivanja.koja su zahtevala dokazivanje nacionalnog identiteta.koji nijednim clanom ne ukazuje na postojanje zavicajnih fondova. Zavicajna bibl.g. oslonac su cesto zavicajni fondovi cije je postojanje u opstinskim narodnim bibl.medju kojima je bilo i anonimnih.mogu biti svedene i na veoma mali predmet popisivanja.Narocit oblik ove vrste predstavlja zavicajna bibl.etnicke.zaseoci i zemljista oko njih).veka sastavljani su povremeno pregledi serijskih publikacija odredjenog regiona ili etnosa.50-tih god. se rade i zato sto nema kompletnih opstih ili zato sto nema dovoljno strucnih snaga i materijalnih mogucnosti da se urade siri i obuhvatniji bibl.region cini i vise sitnijih celina (manji gradovi. prvi je uveo Dimitrije Tirol.istorijskog i nacionalnog principa.g. ciji su tematski okviri svedeni na uze teritorijalno podrucje. kada je upucen obavezujuci predlog o formiranju zavicajnih zbirki. dobila je svoje verne poklonike i razvila se kao samostalna vrsta bibl.Ducic je naveo domace i strane publikacije. moze da obuhvata samo neki aspekt u pisanom obliku iz koga je obradjivan.cime je posredno teoretski utemeljio pojam zavicajne bibl. Tokom 19. bilo predvidjeno dosadasnjim zakonima o bibliotekama i njihovoj delatnosti. Teritorijalni princip u nacionalnu bibl.i serijske publikacije u hronoloskom redosledu.Pored identicnih geografskih obelezja.

18.jedno godiste.mesecno.tromesecno.tematskoj osnovi. srodna su onima na kojima pociva nacionalna bibl.sumarsku.Sam karakter periodike uslovljava i druge podele.BIBLIOGRAFIJA PERIODIKE Periodika u biblioteckom smislu obuhvata sve publikacije pod istim naslovom i tekucom numeracijom.kalendari itd.Tako imamo knjizevnu. u Magazinu nije samo monografska .dakle.koja mozda u bibl.ili jedan tom serijala.ali periodicno izlazi i vecina nacionalnih bibl. vek u kome su se razvile razlicite vrste bibl. doneo je i bibl.sa dvomesecnom periodnoscu. na: -bibl.sacuvane fondove zavicajnog odeljenja.nacionalnu.dnevno.koji su zatvorenog tipa.tematski. Ustanovljena je i podela zavicajne bibl.pedagosku.ali su rezultati informativni i inspirativni. 1833-1960 Miodraga Zivanova 22.polugodiste. Zavicajna bibl.Ona okuplja: -sve sto je objavljeno i umnozeno stamparskom i drugom tehnikom na odredjenoj geografskoj teritoriji -sve sto je objavljeno o regionu.stvaraocima i stvaralastvu. periodike i u srpskim okvirima.a posebno prema strucnoj. izdavacko-stamparske delatnosti -personalna bibl.periodika koja je nastala na odredjenom prostoru dozivljava se kao mozaicka celina.tromesecje…svaka sveska ili njen jedan deo.s druge.poljoprivrednu. .periodicnost izlazenja i postovanje unapred odredjene uredjivacke koncepcije. -tematska bibl.vec i serijska publikacija-Serbska pcela.sportsku i dr.s jedne strane. do podele periodike na zavicajnu. *primer dobre zavicajne bibl.Bez imalo kasnjenja zacela se bibl. literature o zavicaju -bibl.zatim razni godisnjaci.novu knjiznu i neknjiznu gradju.cije promene se povezuju sporednim jedinicama. postaje putokaz u nbavnoj politici biblioteke..katalosku jedinicu cini jedan naslov.Najcesce se odnosi na listove i casopise..socioloski prepoznatljivo.Tako bibl.a stampaju se u odredjenom vremenskim razmacima (godisnje. korisniku biblioteke predstavlja. jedinica moze biti celo glasilo.Stoga je opisivanje periodike istrazivacki zahtevno.Gledano sa kulturno-istorijskog aspekta. Zavicajna bibl.itd).dok bibl.o prirodnim.Kao inventarska jedinica tretira se jedno godiste.drustvenim i duhovnim proizvodima -dela onih autora koji su na neki nacin vezani za region.-Pancevacka bibl. je svedocanstvo o drustvenim dogadjajima i kulturnoj bastini jedne sredine i ljudi koji joj svojim poreklom ili stvaralastvom pripadaju. nije dostupna.ljudima.ciji su prvi autori Bojtler i Gustmus. periodiku.mada je prvi srpski casopis Slaveno-serbski magazin poceo da izlazi u vreme kada je Evropa imala vec stogodisnju tradiciju objavljivanja dnevnih listova.po kojoj je jedno glasilo formalno.Polazista zavicajne bibl.medicinsku.U tom smislu i dolazi u teoriji bibl. periodike.Predmet obrade Zaharija O. Osnovne odlike serijske publikacije su.tehnicku.

veka svi pojavni vidovi bibl. 70-tih god.Francuskoj i Rusiji.on ih je razvrstao na letopise. u listovima Otadzbina i Krfski zabavnik. da nastave rad na projektu koji je svojevremeno zapoceo Jovan Subotic pod naslovom “Jugoslovenska stampa 17681911.uz prvu i poslednju godinu izlazenja.Fragmentarno popisivanje.novine.Porast interesovanja bibliografa za periodiku paralelan je sa uvecanjem broja politicki i knjizevnih listova.Poslednje dve decenije pred II Svetski rat obilovale su bibl. prilozima o srpskoj zurnalistici.30-tih god.Urednik “Mlade Srbadije” A.Ovaj dobro zamisljen projekat nije uoblicen u stampanoj formi. je obuhvatala samo osnovne podatke o listu.Hadzic.”.cemu je osnovni uzrok nedovoljna odgovornost i savest izdavaca i stampara u dostavljanju obaveznog primerka NBS koji predstavlja osnovu za rad na tekucoj bibl.Jovan Subotic zapocinje upravo opisom “periodicnih publikacija koje na srpskom jeziku izvesno vreme izlaze” prosirujuci vec ranije ustanovljen opis imenom osnivaca. Godine 1842.gradje postaju ravnopravni predmet bibliografije.i retki bibliografi osecaju potrebu da zasebno beleze nazive knjiga i periodike.zurnale. srpskih almanaha i kalendara). pokusali su 70-tih god.opisujuci serijske publikacije istocnih i zapadnih slovenskih naroda.najcesce naslovljavajuci rubrike sa Nove knjige i Novi listovi. .Popisivanjem tekuce jugoslovenske periodike od 1956. bavi se Jugoslovenski bibl.g.pismu i prilozima. institut u svojoj seriji. jugoslovenske periodike”-Leksikografskog zavoda FNRJ i sitni prilozi u knjizevnim casopisima.g.Tako su i u jednoj od najvaznijih tekucih bibl. Strucnjaci Univerzitetske bibl.veka o periodici se govori u vidu poziva na prenumeraciju. srpske stampe izmedju dva rata”.urednika lista.veka opisi periodike vise nisu deo samo sirih i opstijih.koja se ne moze pohvaliti kompletnoscu.pruzale su i “Gradje za bibl.opisuje cak uzroke njihovog pokretanja i eventualnog gasenja.Branke Bulatovic.mestm i pocetnom godinom izlazenja. svoju bibl.Ova bibl.podacima o stampariji.”Gradja za bibl. toga vremena koju je sastavio Stojan Novakovic.veka urednici casopisa.Projekat Instituta za knjizevnost i umetnost posvecen periodici do sada je rezultirao knjigama Miodraga Matickog (Bibl. 19.g). veka i Serbskom narodnom listu daje pregled broja i tematskog profila listova koji su tokom 1837.kao autori knjizevnih prikaza i oglasa. kao npr.analizom profila casopisa i sadrzinskom napomenom.mesecnika i godisnjaka polovine 19. U vecini novina.Krajem 19.bibliografski i programski kvalifikuje svaki list.g izlazili u Engleskoj. Teodor Pavlovic krajem cetvrte decenije 19.ne sustezuci se od subjektivnih ocena. u Letopisu serbskom. 19.Vuka Dragovica.U tekstu “Sredstva za napredak literature slavenske”.uglavnom na osnovu fondova vecih biblioteka.vec i sasvim specijalizovanih tekucih bibl.kalendari i novine nezaobilazni objekat opisa (on je nabrojao i analizirao sadrzaj 17 kalendara koji su mu poznati u 1870. Prvi medju njima koji je uz biblioteke istakao periodiku kao nosioca kulturnog napretka bio je Georgije Magarasevic.ili knjizarskog oglasa o izlasku nove sveske ili promenama u urednistvu.

rad upravo zapocne koriscenjem neke skrivene bibl.koji su vezani za neki tekst (studija. Zivot Sv.teran okolnostima i nema drugih mogucnosti nego da svoj istrazivacki bibl.Naprotiv.najcesce u formi fusnote na margini ili pak u obliku koriscene literature na kraju svakog teksta.Zaseban vid skrivene bibl.Ako se neki autor bavio ne samo pisanjem vlastitih dela nego i priredjivanjem ili prevodjenjem tudjih. zapravo predstavlja vec primenjenu bibl. u takvom slucaju obuhvata samo literaturu o njima. rada uzimaju licnosti od izuzetnog ili pak posebnog znacaja u nekoj duhovnoj oblasti ili u javnom zivotu uopste. koja nije objavljena u obliku samostalne publikacije. jedinicu. istrazivanjima.zapravo njegove pisane radove i tekstove ili literaturu o njemu.izdvojeno mesto i oblik..Skrivena bibl.Domentijan).Cesto su to zapravo dela bez pravog naslova pa se on posredno saznaje na pocetku ili na kraju samog teksta.Njena primena uslovljava da se ona najcesce iskazuje u delimicnom ili skracenom obliku.radili Kod Srba se razvila iz autobibliografija istaknutih srpskih knjizevnika Joakima Vujica i Milovana Vidakovica koji su joj pribegli u merkantilne svrhe. PERSONALNA BIBLIOGRAFIJA Ova vrsta bibliografija obuhvata samo jedno lice. Skrivena bibl.onda se primenjuje najcesce ovaj klasifikacioni sistem: -samostalne knjige i separati -prilozi u periodici -priredjivacki rad -prevodilacka delatnost -literatura o autoru ciju smo bibl.Ovom vrstom bibl.monografija ili bilo koji drgi strucni i naucni rad) ona se cesto shvata samo kao pomocni materijal i sirim bibl.Odomaceno je shvatanje da ona obuhvata u praksi samo ona lica koja su se pismeno iskazivala.Personalna bibl.Pod ovom vrstom se tako podrazumeva svaka ona bibl.23. tvorevinu.ali su po necemu ostale istaknute i znacajne u istoriji nekog naroda. elementi o njima.bez svih potrebnih elemenata koji cine punu bibl.Ovim se ipak ne umanjuje njen vazan informativni znacaj.u pravom smislu. SKRIVENA BIBLIOGRAFIJA Ovaj termin je mozda najmanje precizan i podroban u odnosu na ostale nazive za oznacavanje ostalih vrsta bibl.samostalan ili izdvojen bibl. smatra se onaj oblik bibl.u nekoj naucnoj studiji. trazi i svojevrsnu klasifikaciju popisanih bibliografskih jedinica.kako bi citaoce upoznali sa . tako ne znaci.pa su o njima vremenom nastali brojni tekstovi-personalna bibl.ponekad bibliograf.makar i u nepotpunom obliku njenih bibl.a saroliko je rasuta na marginama neke studije ili se javlja kao njen dodatak. oznaka tog rukopisa (npr.koji je rasporedjen u neki od raznih nacina klasifikovanja. rada koji se javlja kao dodatak u nekoj studiji ili clanku. 24. jedinica.Ona je: -popis radova nekog autora -popis tekstova o tom autoru Obicno se za predmet bibl.Posto ima zasebno. oznacavaju i dosta dugi ili prosireni naslovi starih rukopisnoh knjiga gde se posredno daju i osnovni bibl.decidnim saopstavanjem na koga se taj tekst odnosi i naznacavanjem imena autora kao i jos nekih bibl. rad .Ona se dvostruko ispoljava.Postoje i takve licnosti koje nisu nista napisale.narocito onda ako se ona javila u obliku sireg spiska upotrebljene literature. SaveTeodosije.

ako je sacuvana. Od 1887.Posle II Svetskog rata interesovanje bibliografa se usmerava ka uglednim i zasluznim pojedincima te je broj i kvalitet personalnih bibl.Personalna bibl.Musickog.ako su dostupni.Na izmaku 19.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl. svojih redovnih i dopisnih clanova.vec tek tada gube karakteristiku prigodnosti i teze sveobhvatnosti i potpunosti.Godisnjak ove najznacajnije srpske kulturne institucije neizostavno je donosio biobibl. skrivala se i u beleskama o smrti istaknutih kulturnih radnika ili u secanjima na njih.Bibl.Nevena.ili na neki dr.g kada je postao hronicar zbivanja u Srpskoj kraljevskoj akademiji..arhivskom gradjom i privatnim spisima.Atanasija Stojkovica..Danice.bile su ceste u Novinama serbskim.M. vek bibl.Ali i pre njih su se pojavile male personalne bibliografije koje su uklopljene u Safarikovo delo Istorija srpske knjizevnosti (na nemackom) i danas su neprevazidjen oslonac istrazivacima zivota i rada D.a ako nije ziv.rukopisnim delima. na srpskom jeziku bila je ona od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji. njegovih pripovedaka.sto se vidi iz priloga raznih knjizevnih casopisa. studije srecu na stranama:Javora.Nikolaja Simica.pseudonimom.a bogate trgovce i ostale blagonaklone darodavce podstakli da finansiraju stampanje preostale rukopisne gradje.Vidakovica.savremenicima… -upoznavanje sa njegovom licnom bibliotekom. anotacija.navodeci bibl.veka u Otadzbini.ako u njih ukljucujemo i preglede knjizevnog stvaralastva pojedinih autora povodom godisnjice ili dodeljivanja nagrada.-Bibliografija Djure Jaksica-Silvija Djuric .L.Knjizevno stvaralastvo vise nije redak predmet interesovanja bibliografa.Sedmice… Zakoracivsi u 20.sa clanovima njegove porodice.prijateljima.Gligorija Jaksica i dr. nacin *primer dobre personalne bibl. zapisi bili su kadkada uklopljeni u osnovni tekst.a ponekad dodati kao tipicna bibl.dotadasnjim opusom. naglo porastao.poznanicima.pa se bibl.Kratka personalna bibl.Obradovica.ili one potpisane inicijalima. Prva biobibl.Letopisu serbskom i Podunavci.Vladan Djordjevic se oglasio svojim radom o Lazi Lazarevicu.To je pouzdan put za stvaranje cvrstog oslonca u izradi zavicajne i nacionalne bibl. prilozi ovog tipa ne samo da postaju brojniji.ali samo ako su istrazivanja sveobuhvatna i proverena sto ukljucuje: -detaljno upoznavanje sa biografskim podacima -proucavanje poznate objavljene gradje -uspostavljanje kontakata sa autorom licno.ali samo pod uslovom da za njihovo koriscenje postoji odobrenje -Utvrdjivanje autorstva za anonimne radove.Zmaja.kritickih osvrta i pomena u razlicitim casopisima.

Skromno naznacena radom Bibl.onu fazu kada su vec obavljene mnoge bibl. u vise navrata radjena. bibl.a i pravi cilj u ovom slucaju je popis svih bibl. Bez obzira koliko se to prakticno cini. bibl.na neko uze ili sire geografsko podrucje ili pak na nekog istaknutog autora.g i Antoan Tesije koji je u celom narednom vekunisu umali sledbenike.okrenutost bibliografa pojedinim predmetnim oblastima uslovili su njenu vecu zastupljenost. bibl.Granjanje ljudskog znanja. jasno odrazava osnovnu oznaku ove vrste bibl. istrazivanja. javila se i potreba i za razvojem ove podvrste. bile su zavrsene celine.Njeni tvorci bili su Filip Labe –Bibliotheca bibliothecarum 1664.25.Vec i samo sabiranje bibl. u Lajpcigu Bibliotheca bibliographica. jugoslovenskih bibl. bibl.1956-1960.cija je bibl.ali za razlicite periode 1945-1955. bibl. Zivorada Jovanovica i zastala je nakon istrazivanja Jugoslovenskog bibl.pa cak i rogobatna” sintagma bibl. instituta publikovanih u dva toma istog naslova “Bibl. na jednom mestu (popisivanjem osnovnih podataka o njima) posredno.u nekom periodu.ali i indikativno pokazuje i osnovne faze kojima je.predstavlja poseban. sto jos vise naglasava njihov znacaj. veku. predradnje i uradjene mnoge bibl.kasnije i po hronologiji i po abecedi prezimena autora-npr.Time po formi sticu ravnopravnost sa tekucim nacinalnim bibl. Sa utemeljenjem bibl.Kirpiceve.prolazio bibl. bibl. .Ona oznacava sistematizovan popis vec uradjenih bibl.g. dela.i kada se moze vrsiti sire grupisanje i sistematizovanje u krupnijim oblicima.Neke od njih bile su snabdevene i opsirnim teoretsko-istorijskim uvodima. Klasicnu formu dao joj je Julius Pechold 1866. koje se odnose na pojedinu naucnu ili umetnicku oblast.izrada bibl.sabiranje raznih bibl. je i prilika da se uoce. objavljuju se u vidu redovnih serijskih publikacija. U godinama neposredno pre i posle II Svetskog rata. u jednoj zemlji ili u odredjenom narodu. i njihovo popisivanje uz strucnu ocenu. rad (kod jednog naroda u celini ili samo u nekoj naucnoj oblasti). Prve bibl.mozda i krajnji stepen bibl.dakle vec u 17.naznace. Najkrupniji.Ova vrsta bibl..”.poput dela Luiz Malkles i I.Tek studijama Dusana Pankovica i Aleksandre Vranes skrece ponovo paznju na sebe.koji zapravo mogu da predstavljaju korpus ili zbirku bibl.K.u kojima je najcesce gradje razvrstavana po predmetnom principu.koje su uradjene u jednom periodu ili uopste.porast izdavacke produkcije.veka.pa i isprave greske prethodnih bibliografa. BIBLIOGRAFIJA BIBLIOGRAFIJA Mada “stilski neskladna. u Srba razvila se tek 50-tih god 20.

koja je sluzila knjizevnosti.veka.Stojana Novakovica.na pocetke slovenske pismenosti.a potom i perspektivna i personalna bibliografija. tri pripadaju tekucoj godini.Jovana Subotica.sto se kao postupak ponavlja i u Magazinu.zabavne.iz bibliografskih belezaka su stasale.Jovana Subotica.odrzavale u rubrikama smesica ili knjizevnih vesti u srpskoj periodici 19.ili zabavi proteklo je svega nekoliko godina.kojom su bile obuhvacene i monografske i serijske publikacije.nauci.Ovaj izraz je posle 70-tih g.Znacajni su i braca Markides-Puljo sa svojim “Serbskija novini povsednevnija” i Stefan Novakovic sa “Slaveno-serbskija vjedomosti”. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.crkvene.Magarasevica. Frusic i Davidovic su posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima “Objavljenija”. letopisima i kalendarima na poslednjim stranama dvolisnih novina.predstavljana pomocu naslova.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.Zapocete kao bibliografske u br..Slican nacin izvestavanja nastavljen je i u Novinama serbskim Davidovica i Frusica i kasnije i trajnije u Serbskom letopisu.26.i prve polovine 19.do potpunijih bibliografskih belezaka u periodici.poucitelne. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.ili slovenskih dijalekata.imena autora i.173 do zavrsne sveske obuhvatale su .Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih pojavljuju se smesicedomodovne.koji ranije nije bio istican.SMESICE KAO ZACETAK SRPSKE BIBLIOGRAFIJE Srpska tekuca.”sitni prilozi”.gazetama.Mada je u Slaveno-serbskom magazinu vise slicila knjizevnoj kritici i hronici.politiceske.a najcesce knjizevne.zivotopisne….lekarne. U prvim bibl.retrospektivna i tekuca.veroi spovedne.koju je zacrtao Zaharije Orfelin.ili po saznanjima iz inostrane literature.Milosa Popovica.Milosa Svetica.v.Aleksandra Andrica.nastavila se preko brace Markides-Puljo.eventualno mesta izdavanja.Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter. 19.Tako Orfelinu pripada cast da bude rodonacelnik i tekuce i perspektivne bibl.ali uporno.delimicno retrospektivna bibliografija zapoceta je u rubrikama smesica i knjizevnih vesti u srpskoj periodici kraja 18.a s pocetka 20.veka Pavla Popovica i Urosa Dzonica.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.Od pet knjiga predstavljenih 1766.a dve su predate u stampu iz koje su se pojavile tek naredne god.koje su se skromno. jezika.recenzije izvesnih dela.Georgija Magarasevica. misli u Srbiji i reformatorskog opredeljenja da se nova izdanja najave i predstave publici.Podstaknute odgovornoscu i nacionalnim osecanjem.Od sadrzinski skromnih i retkih najava o novoobjavljenim knjigama zurnalima.to je samo ukazivalo na njenu svestranost i razumljivo nedovoljnu izdiferenciranost.pre svega.Milosa Popovica.Teodora Pavlovica.Linija tekuce bibl.u najboljem slucaju.g.Orfelinovi tekstovi “O knjigama” u nesacuvanom Kalendaru (1766) i “Izvestija o ucenih delah” u Magazinu(1768) ishodista su bibl.najcesce glavnih i odgovornih urednika povremenih glasila.Milosa Stevica.astronomiceske. zapisima knjiga je.Vasilija Cokrljana.krunisana naporima Djure Danicica.po sopstvenom osecaju.pod nadzorom G.Lukijana Musickog.na analizu slaveno-serb..One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.istoriceske. veka.te je citaocu nudjena samo signalna informacija.Osim objavljenija u Novinama serbskim Davidovic donosi i Smesice.Teodora Pavlovica.Svaki od njih pridodao joj je nove kvalifikative.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama..Stefana Novakovica.

a Glasnik Drustva srpske slovesnosti.i napomenu. Duze od oblikovanja materijalnog opisa trajalo je ustanovljavanje odrednice.one.Pocetkom .kao sastavni deo sada vrlo sadrzajnog podrucja materijalnog opisa.dopunjujuci ga cak i nekim bografskim podacima. veka je vreme trazenja “bibl.ukupno 55 naslova.listovi i casopisi odrzavali kontinuitet bibl.Treba istaci da bibl.biti zastupljen. ilustracijama i dodatnim prilozima kod kasnijih bibliografa. nisu bitnije razradili. Prvih pedesetak god.Novakovic joj je konacno odredio teoretske okvire i drustveni znacaj.koji u Bibl.Do promene je doslo kod Dragutina Posnikovica. Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.osim u donjem polju bibl.” S.postojale su i znacajne razlike u tehnici opisivanja. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka. sadrzine.preporucuju ga. 1741-1867.U tom vremenu bila su retka periodicna glasila koja nisu negovala bibl. 1884.koji ce.drugu polovinu 19.takodje.Njegovi sledbenici dobili su cvrsto uporiste za oba toka (tekuci i retrospektivni) mada teoriju bibl. izraza”.po prvi put.mnogo pre nego sto bi se te promene pojavile u stampanim monografijama.U odrednici je redovno stajalo ime prevodioca.Kao rezultat neplanskog.Pored toga sto beleze novo izdanje. posle Stojana Novakovica poprimilo je sasvim druga obelezja. ime prevodioca vise ne belezi u odrednici.koja se i sama stihijski razvijala.dok se ime pisca cak i ne navodi.ali ipak on ime prevodioca stavlja u okrugle zagrade. Magazin za hudozestvo.veka.a u napomenu je povremeno smestao i naslov dela u originalu. 19.Od najranijih pocetaka u srpskoj bibl. prilozima sa svojih stranica obelezio prvu polovinu.vec su urednistva drugih listova podsticali na istu vrstu delatnosti. za god.veka.Kod brace Markides-Puljo srecemo cak i format publikacije.navodio i u uputnim jedinicama.koja je nekada formalne.kao kod Magarasevica.Zora. Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.nekada sadrzinske. Vec 20-tih god 19.Zimzelen ne samo da su objavljivala radove bibl.povremeno i teoretski neosmisljenog obavestavanja.cinili su to i pred kraj 19.knjizestvo i modu. bio je sporan stepen odgovornosti izmedju pisaca i prevodioca knjizevnog dela.sadrzi cak i neophodne detaljne materijalne podatke.predstavljaju i njegovu sardrzinu. Bavljenje bibl.najcesce o novim izdanjima. opisivanja.Srpskog ucenog drustva i Srpske kraljevske akademije.Autor.veka opis je potpuniji.ukratko. i pocetkom 20.cesto menjajuci ranije vec prihvacenu praksu opisivanja i osvetljavajuci je novim zahtevima.vec u napomeni. nastajale su iz zelje njihovih autora da preduprede slucajnost u izvestavanju o novim naslovima.I kod Stojana Novakovica (70-tih god.a povremeno i knjizevno-istorijske prirode.da skrenu paznju na izdavcku delatnost. Letopis Matice srpske je bibl. opisa.kod njega.Kao sto su u periodu do Stojana Novakovica dnevne novine.jer je njegovo ime.On je.veka) odrednica je glasila na ime prevodioca.u odrednicu izvukao i ime autora dela.Teodor Pavlovic je cak razdvojio arapsku od rimske paginacije i u opis ukljucio uporedni naslov na stranom jeziku.U predgovoru “Srpskoj bibl. Teritorijalni princip u pretrazivanju bibl. 19. vec je u prvom br. srpske i hrvatske knjiz. nametnuo je Magarasevic isticanjem naziva mesta u kome su novi naslovi objavljeni.dobija veci znacaj. opis skoro redovno ispisivan jezikom i pismom originala.Otadzbina. Prve srpske bibl.uz podatke o paginaciji.

nego zbog teskih politickih prilika u kojima je bilo nemoguce dobiti dozvolu za stampanje. Njegova prva bibl.Osim toga.uredjivanja tekuce bibl.(deo “O knjigama”).g. 4.Orfelin u Veneciji stampao Slaveno-serbski magazin.kao i one iz duboke proslosti.20.kada je Z.jezik..)Vecina bibl. 3.srpaki zivalj je tako.”pre dva dana”. je zaceta zajedno sa prvim srpskim kalendarom i prvim casopisom.vec i perspektivnu.)Izuzetno je znacajno da su se bibl.ali ne po vremenu objavljivanja publikacije. VEKU Kod srpskog naroda bibl. veku..ili “Mi smo s druge strane culi”. 5.ali su ceste i beleske tipa “pre dve godine”.period je zatisja u razvoju srpske zurnalistike.otvoreno ili u naznakama.pa do 1791. Od 1768. nije ni uobicajeno.pocetkom 20.ali nezaobilazan doprinos retrospektivnoj bibl.na izradu bibl. g.30-tih god.jer pocinje recima “ovih dana…”. principu.koje ce biti brojnije u drugoj polovini 19.g. podstaknuta i zakonskim odredbama.ne sme se zanemariti cinjenica da je i pored relativno kasnih pocetaka krajem 18. Iako sam kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.g.)Autor zapisa se cesto emotivno vezivao za odredjenu knjigu.one su podsticale.dva puta nedeljno tokom 1791-1792. prihvatila se Narodna bibl.)Gradja nije sistematizovana ni po jednom dosledno sprovedenom bibl..sto u odnosu na Evropu predstavlja znacajno kasnjenje.trebalo bi istaci da je to zaostajanje za evropskim zemljama bilo zanemarljivo.ne zato sto nema ucenih ljudi koji bi uredjivali.iako je najcesce bio hronoloski redosled.ekonomski i zivotni uslovi. veka. objavljena je u Kalendaru 1766.vec po vremenu saznavanja urednistva za nju.kada srpske novine u Becu stampaju Grci. 27.o cemu svedoce napomene urednistva tipa:”culi smo da”.pa je o njima davao sasvim subjektivnu ocenu.krecuci se uzlaznom linijom.Vuka.sto inace.)Sve obuhvacene publikacije nisu vidjene.BIBLIOGRAFIJA U 18. Srbije (znacajan Pavle Popovic). izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slavenoserbski magazin. Moze se zakljuciti. zapisa predstavlja zacinjanje srpske tekuce bibliografije.izvestavan uglavnom o politickim . karaktera. prilozima objavljivanim u okviru rubrika smesice i knjizevnih vesti tokom prve polovine 19.u kojima je srpski narod ipak nekako opstajao.g. Medjutim.u bibl. Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.ako se imaju u vidu teski politicki. Zaharije Orfelin je 1768.ali je sada i naucno utemeljena.braca Georgije i Publije MarkidesPuljo.istoriju i folklor.U Glasniku Srpske kraljevske akademije je vec bila odomacena.Arnota doznajemo za njegovo postojanje.Ako se i prihvati stav da kod Srba nema puno istaknutih dela bibl.ili casopis.o bibl..tek u 18.. veka bibl.U listu brace Markides-Puljo pod naslovom Serbskija novini povsednevnija.jer su tako popunjavale vakum u nedovoljnom informisanju srpskog zivlja o knjizevnim i kulturnim desavanjima kod nas i u svetu. beleske u pomenutim rubrikama periodicnih publikacija pojavljivale u kontinuitetu. veka i pocetkom 19. veka dostigla isti stepen razvoja koji je ova naucna disciplina imala u Evropi..ni pozeljno. veka. 2.sto je skroman.veka.Prilozi za knjiz. su srdacno prigrlili Juznoslovenski filolog.sledece: 1.

navodeci prvo naslov.ipak se u njima zacinje bibl.g.ili kritickog izbora na koji je bio primoran s obzirom da je i njegov list. Po tome on deceniju pre ruskog bibl.Njemu je bilo jasno da prosvecivanje mora postati celovit sistem. Po ukidanju glasila brace Markides Puljo.veka. 28.Srbi.Izdavacka delatnost Novakoviceva bila je sira od onoga sto je on oglasavao.poput imena pisca. opisu.katkad izvesna objasnjenja vlastitih izdavackih poduhvata.Ipak.ali vise paznje od svog prethodnika posvecuju knjizevnim oglasima i popisima novih knjiga.a povremeno i o kulturnim zbivanjima.pisanje jezikom sto blizem narodnom.izlaska iz stampe.desavanjima u austriji i Francuskoj.imena sakupljaca prenumeracija i mesto njihovog prebivanja. ZAHARIJE ORFELIN Zaharije Orfelin je 1768.sve do 40-tih god 19.cime ovi popisi vise dobijaju karakter bibl.poziva na prenumeraciju.do. izdao prvi srpski i juznoslovenski casopis-Slaveno-serbski magazin.Pa ipak.Ponekad su to bili pozivi na pretpaltu za same novine.kada se po prvi put oglasavaju izdanja drugih izdavaca i stamparija.I Vjedomosti donose vesti pre svega istorijske i verske sadrzine. propagira knjiz.za knjige koje je smatrao izuzetno vaznim za srpsku kulturu Novakovic nije zalio prostora.posle skoro dve godine.Iako su takva izvestija.Svestan nepremostivog jaza izmedju znanja ucenih ljudi i neukosti naroda osmelio se da cinom izdavanja premosti taj jaz .preporuke svim skolama.svesno ili slucajno.Pratio ih je “od ideje do ostvarenja”.dok su najcesce bili spiskovi knjiga stampanih u Novakovicevoj stampariji.Za vreme kada su se vesti svake vrste tesko sirile pismenim.kao sto je bio slucaj sa Rajicevom Istorijom srpskom.Znao je da popularisati nauku ne moze samo putem clanaka u casopisu nego da bas u toj serijskoj .pritisnut materijalnom oskudicom.kao i mnogi kasnije.za koje je navodjen naslov.sto je cesto ime prevodioca. Time je Novakovic zapoceo praksu koje ce se dugi niz godina pridrzavati urednici srpskih glasila.pre svega.i objavljenija o kalendarima bila su dobrodosla.i u skladu sa tim .novi vlasnik stamparije Josfa Kurcbeka.1792. Sopikova ustanovljuje tacan redosled podataka.koje je uredjivao Stefan Novakovic.te ostajemo u nedoumici da li je skromno izvestavanje bilo rezultata njegovog nemara.ukljucujuci medju njih i onaj o vrsti poveza.Naslov dela cesto skracuje ili netacno navodi.razdvajajuci ih uvek istim interpunkcijskim znacima.izlazio na skucenom broju strana.Iz njegove ogromne “zudnje da se srpske knjige stampaju i sire medju citaoce” proistekli su i prvi ozbiljniji zameci srpske tekuce bibl. g.isticanja posvete mitropolitu Stratimirovicu.naucna.jer pojedine podatke.narocito ako su u pitanju prevedena dela. On je nedovoljno dosledan u obimu bibl.da siri obrazovanje.postije redosled podataka u bibl.ime autora. opisa.pa preko davanja izvestaja o cenzuri.koju propagira od trenutka kada je urednik odlucio da je stampa.izostavlja. dobijaju svoje druge novine Slaveno-serbskija vjedomosti.rezultat trgovackih potreba.filozofska i prakticna znanja.podatak o povezu i ceni.Najcesce su se obavestenja odnosila na srpske kalendare za narednu godinu.vec vise usmenim putem.ali svakako prvi.On se opredelio za sluzenje idejama prosvetiteljstva koje je kroz svoj casopis i ostvarivao zalaganjem za elementarnu pismenost.neosporno je da. pa je zato pisao knjige raznovrsne sadrzine.format.

opisa koji mada je nepotpun i nedosledan ukljucuje dva osnovna dela :formalne podatke o jedinici gradje preuzete sa naslovne strane i bogatu anotaciju kojom knjigu preporucuje.belezi mesto i god.Po Vuku.kriticar pisane reci.a svetlo dana ugledale 1767.a ne samo kao prema stamparskom proizvodu. On ce ostati i zapamcen i po kratkoj personalnoj bibl.On navodi 24 njegova dela.Zapocinje svoju bibl.prvu srp. “Nova serbska aritmetika”.nacin slaganja i stampanja tabaka .pa je mogao jedinice poredjati po azbucnom redu.O njegovim navodima vidi se da je Orfelin znao koje elem.format.iako o njoj stalno vodi racuna.Dakle on je u okviru god. i da pod njom podrazumeva tekucu i perspektivnu bibl.g. retrospektivna. On u Veneciji u tipografiji Dimitrija Teodosija izdaje svoj Slaveno-serbski magazin.g.a on objasnjavajuci postupak za njihovu izradu kaze da evropski narodi imaju novine u kojima se govori o najnovijim naucnim i umetnickim dostignucima:da se u njima opisuju knjige i da u Srbiji nema takvih novina. metod ukljucivali su u sebe aktivan odnos prema knjizi i kao sadrzaju.jer je opisao knjige koje su se pojavile iz stampe.da bude aktuelan i da prikazuje najnovije knjige. Zabelezio je 4 udzbenika. treba uneti u opis knjige u bibl:naziv knjige. smestenoj u napomenu koja objasnjava knjizevni rad Teofana Prokopovica autora Epitoma. Iako sam Kalendar nije sacuvan iz preciznih i sasvim neazavisno nastalih belezaka Likijan M.koju graficki ne odvaja od teksta.Vasilija Damjanovica. je prva srpska knjiga koju je zabelezio Z.Lukijan M.Uzori su mu ruski casopisi. objavljena je u Kalendaru u poglavlju “O knjigama” 1766. i Arnot cinom belezenja ovog kalendara u svojim bibl.i zacetnik srpske bibl.Godine. opisom 6 knjiga. svedoce o njegovom postojanju.Njegova prva bibl.”Srpski bukvar i Novija serbska aritmetika predate” u stampu 1766.g.a ne njegove namere da pravi spisak knjiga izdatih pre njega.On se smatra zacetnikom nase bibl.sve knjige opisane u Magazinu izasle su iste godine.Vuka.Nameravao je da popularise knjige da ih predstavi i priblizi publici.mesto izdanja i sediste stamparije nije navodio. Orfelin prvo popisuje ruske.Vuk navodi i njegov sadrzaj.Iako je formalno njegova bibl.Potvrda ovoj tezi nalazi se u cinjenici da su jos dve popisane knjige.Zamisao o bibl.Po njegovom tvrdjenju.pa i cenu.ona je aktuelna.vec i perspektivnu. je u tome sto je prvi poceo da belezi knjige.za koja zapisuje samo naslov.g. vec daje primer bibl.. izdanja i format. Njegova zasluga za srpsku bibl.odrednice nema.Po nacinu na koji je belezio srpske knjige moglo bi se utvrditi da Orfelin nije zapoceo samo tekucu bibl.ali kada ju je upoznao ona je postala nuzni sastavni element njegovih namera. Liturgiku i jedan Prokopovicev Katihizis. Nazvavsi ih “Izvestija o ucenih delah” postaje popularizator nauke.profilise svoj casopis ne zanemarujuci bibl.Ove vesti se smatraju za prvu objavljenu i sacuvanu bibl.a ne samo da ih najavi. rodjena je u okviru sistema njegove prosvetititeljske delatnosti. .Od 6 opisanih knjiga samo je za dve naveo sve neophodne elemente po kojima je moguce identifikovati knjigu. Greske u datiranju su rezultat okolnosti pod kojima je Orfelin radio.Posle toga vodi belesku.Kao pokretac i urednik.Arnota doznajemo za njegovo postojanje.publikaciji treba obavestavati citaoce o novo izaslim knjigama. izdanja svoju bibl.On je verno prepisao naslovnu stranu knjige.naslov. a potom srpske knjige. sredio azbucno i to je novi kvalifikativ ove prve srpske bibl.Orfelin.Posto sve navedene knjige nisu izasle 1767. Ne samo da Orfelin zasniva bibl.Njegova ideja je da sledi evropsku praksu. vesti. Bibl nije njegov izum. mogao bi nas taj podatak navesti na pogresan zakljucak da je on tezio retrospektivnoj bibl.dok je on pripremao svoj Magazin za stampanje.Njegov rezon i bibl.

Osim podele na recnike.crkvene.”Knjizestvo slovensko”.koji ranije nije bio istican. U pitanju su “Istoricesko-kriticeske vedomosti k povestnici Poljskog knjizastva” od Josifa Maksimilijana Osolinskog.posebnu paznju posvecivali knjizevnim oglasima koje donose pod naslovom “Objavljenija”.osim najosnovnijih bibl. DIMITRIJE DAVIDOVIC U pecatnji Joana Snirera u Becu pocinju da se stampaju Novine serbske ciji su urednici Dimitrije Frusic i Dimitrije Davidovic. podataka sadrze vrednosni sud i poziv na pretplatu. Solarica kao autora zemljopisa.on vodi i rubriku “Knjizestvo srpsko”. veroispovedne.Rusa i Luzickih Vinda. Od broja 46 do 1819 g.Od br.nisu retki ni oni kojima je obuhvaceno vise knjiga.po prvi put. pojavljuju se smesice domodovne.Iako su najcesci oglasi koji se odnose na jedan naslov .Tako osmisljene smesice ipak cesto imaju bibliografski karakter.117 uredjivanje lista preuzeo je samo Davidovic. 19.One se pak mogu odnositi na novosti iz zivota pojedinih knjizevnika.medju kojima posebnu paznju obratio na Jankovica kao prevodioca.Zapocete kao bibliografske u br.a najcesce knjizevne.na koje bi valjalo da se ugledaju domaci istoricari i bibliografi kako bi se ukljucili u opsta svetska zbivanja.predstavljaju i njegovu sardrzinu.istoriceske..Prethodni Davidovicev pokusaj .Ovom rubrikom sagledano je 10 knjiga.ukratko.Vuka S.Vidakovica.a kadkada i na stranim jezicima. Smesice su na vreme donosile vesti o knjigama objavljenim najcesce na srpskom.politiceske.Pored toga sto beleze novo izdanje.one.lekarne. zamenio noviji sintagmatski spoj “mesovita gradja”.ili pisma citalaca o pojedinim pravopisnim dilemama.Davidovica i Berica kao izdavace.ili.Do njega je upotrebljavana u znacenju kratkih clanaka “razlicitog ali odabranog sadrzaja”.173 do zavrsne sveske obuhvatale su ukupno 55 naslova.Popisana strana izdanja navode nas na zakljucak da su Davidovica interesovale one knjige kojima je srpstvo bilo dominantna ili uzgredna stvar.vec sto je apsolutna novina.Ovaj izraz je posle 70-tih g. Davidovic donosi i Smesice.recenzije izvesnih dela. u okviru ove rubrike.zivotopisne….jer oni ne pretenduju da budu bibliografi. Uporedo sa Smesicama knjizastvenim.ipak smesice od br.Musickog kao pesnika.gramatike i prevode Biblije ovaj popis sadrzi jedinstven raspored gradje prema veroispovesti na knjizevnost katolickih i pravoslavnih Slaveno-Srba.na analizu slaveno-serb.g.Osim Objavljenija u Novinama serb.poucitelne. Sredjene prema vrstama gramaticke i leksikoloske literature.”sitni prilozi”.Kao dodaci pojedinih brojeva Novina serbskih.Obavezu izvestavanja o novim knjigama u svakom narednom broju on sve ozbiljnije shvata.od 1819.ili slovenskih dijalekata. Rec smesica koriscena je od prvih pomena u Novinama serbskim do kraja proslog veka.Kod Frusica i Davidovica opisi su nepotpuni.Jedna od njih nije zabelezena ni po jednom od prethodno navedenh kriterijuma.na pocetke slovenske pismenosti. 186-188 imaju mnoge odlike bibl.javnost ce biti upoznata sa oko 149 novih knjiga.Dosenovica kao pisca aritmetike.Savu Mrkalja.zabavne.na cijem pocetku izrazava veliko zadovoljstvo sto se na srpskom jeziku razvija knjizevnost dostojna hvale.preporucuju ga.v.astronomiceske.U leksikoloskoj gradji SANU-a cak ne postoji ni jedan primer za ovu rec posle Vuka.pa oglasi povremeno. mada ne u savkom broju.Oni su.On potom nastavlja sa pregledom literature Poljaka.kao uzor domacim knjizevnicima. kao tvorca gramatike i Prostonarodne pesmarice. jezika.29. Stvaralastvo od Dositeja do Musickog zastupio je sa delima 13 autora (i originalnih stvaralaca i prevodioca).Iako Davidovic nema pretenzija da bude i bibliografski precizan.

daje nam za pravo da ga smatramo zacetnikom srpske retrospektivne bibl.Ne samo da on istice koje kvalitete treba da ima bibl.nameravao je da u jednom pregledu da retrospektivu srp.zadugo.bila je jednako odgovoran.zabelezeni su svi vazniji naslovi iz tekuce produkcije.g.cak u ranijim vekovima.ali ih nikada nije definisao. GEORGIJE MAGARASEVIC Prvi urednik Letopisa matice srpske i njegov duhovni otac Georgije M.v.vek. na srpskom jeziku bila je od Dimitrija Davidovica o ceskom filologu i istoricaru knjizevnosti Josifu Dobrovskom u kojoj su naslovi popisanih 38 dela navodjeni na jeziku originala i slozeni po hronologiji.”izvestija”.doduse sa razlicitim zarom.On je u zacetku srpske bibl nailazio na probleme. Bibl.. 30.Stoga joj u drugom i za istoriju bibl.To je po njemu prvi ozbiljan korak ka nastajanju narodne knjige Plutarha serbskog.Kontinuitet.g. Prva personalan bibl.Rad pod naslovom “Biograficeske certe slavni Serbalja” u stvari je njegov usrdni poziv da svima koji nesto znaju o slavnim ljudima i njihovom delu da se to u Letopisu izda i time objavi u javnosti.belezenja knjiga objavljenih.u Kragujevcu.informise o izdatim knjigama.Jovan Pavlovic.od 1834.znanjem i umesnoscu.posao.osim toga.sto u srpskoj bibl.belezenje knjiga upotrebljavao je tri termina:”vesti”. vaznijem. i dr.g. .Vec samim svojim naslovom one terminoloski utemeljuju pojam bibliografije kod Srba.Vladislav Stojadinovic. pokazao izvesnu zurbu u zelji da sto pre obavesti.vec je prvi koji napredak knjizevnosti postavlja u direktnu zavisnost od bibliografije.koja je i danas ostala jedan od primarnih principa sistematizacije gradje personalnih bibl.ili nije znao .na tlu Srbije.kroz ceo 19. nece biti uobicajeno.upucivao domace autore na inostrana izdanja iz oblasti istorije knjizevnosti i bibl.a zatim da nastavi zapisivanje tekuce knjizarske produkcije.ne znajuci da sam ponudi koristan savet.cijem je profilisanju znacajno doprineo.Davidovic je objavljivao oglase pojedinaca-autora i kasnije knjizara-skoro u svakom broju. nastavili su do kraja 19.a kasnije svakodnevno. radova znamenitih ljudi kao sastavni deo pojedinih biografija. vec je u prvom broju 1824. Njegov posao.Da bi imenovao svoj rad.U skupini od 433 oglasa do 1941.niti njihova razresenja teoretski uoblicio.Jovan Muskatirovic.U tom ranom periodu mozda je bilo dovoljno sto je pokrenuo rubriku Smesice koja je svoju opravdanost dokazala svojim dugim trajanjem.predmetno je omedjena na oblasti gramatike i leksikologije.zametan i naporan posao.”Kratke bibliograficeske vesti o literaturi Slavena” predstavljaju jedan od ranih teoretskih priloga iz ove oblasti kod Srba.Gradja koju popisuje. knjige. u nasim periodicnim glasilima. Ako utisak ne vara on je u izradi svoje bibl.entuzijazmom. Prema onome sto je napisano u uvodu.sva izdata dela nije imao pred sobom.”naznacenija”.Milos Popovic.proglasu posvecuje vise paznje. On ce ponovo. jedinica.Jovan Zivkovic. pokrenuti Novine serbske koje ce prvo izlaziti jednom nedeljno.Grigorije Terlajic.Medju onima o kojima zeli sto vise da sazna nalaze se i Zaharije O.sistematicnost i pouzdanost informacija o ranijoj tekucoj izdavackoj produkciji za njega su preduslov uspesnog razvoja knjizevnosti. Letopisa u dva clanka istakao svoju nameru da se pozabavi prikupljanjem biografskih i bibliografskih podataka. u istim novinama-Dimitrije Isailovic.Zasluzan je i sto je.Zapoceo je sa izvestavanjem o izlasku “Nemacke gramatike” Dimitrija Tirola i “Etike” Dositejeve.Nastavljajuci tradiciju istoimenih novina iz druge decenije toga veka.

koji kod svih bibliografa toga vremena predstavlja osnovni.Novina i neobicnost koju je on.unoseci tako biografske elemente radi kojih ovaj pregled ima odlike bibliografije. izdanja belezio je redovno.na autore koji su se odlikovali u “liriceskoj i povestvovalnoj poeziji za vremena Aleksandrova”.Dosledan je u tome da prvo navodi autora. Ni on. jedinice.g.I pored brojnih nedostataka on je ipak nastavio liniju srpske retrospektivne bibl.a zatim sva njegova dela.mestom i godinom izdavanja.Svoje “naznacenije” uredio je azbucno po imenima pisaca.ne cak ni knjige. Odajuci mu zasluzenu hvalu Dusan Pankovic se zaustavlja na ovom radu zanemarujuci priloge koji su se u Letopisu pojavljivali u narednim brojevima.uslovno receno.da bi se vec u prvoj castici nasao pregled ruske knjizevnosti.uneo u srpsku bibl. vrstama u Srpskoj bibl.ali ne i stampariju.koji je podeljen u 4 dela.g.Pisac je zastupljen u bibl.a ne u obuhvatu bibl.pojam za identifikaciju knjige.g do Lureantskog kodeksa 1377.sto predstavlja napredak prema bibl.ili alfabetski..kulturna i drustvena glasila i stamparije kao njegove odlucujuce cinioce. postaje rodonacelnik srpske biobibliografije.cesto i jedini..Magarasevic je kao prvi cilj svojih istrazivanja postavio popisivanje slavenskih spisatelja uopste.Iako nepotpisani.U drugoj castici Letopisa za 1825. teorije i prakse.ali umesto potpunog bibl.ovdeje prosiren i podnaslovom.Magarasevic po prvi put gradju ne rasporedjuje uobicajeno hronoloski. Najdosledniji i najpotpuniji opis je u prvom delu gde su potpisani najstariji pismeni slavenski pamjatnici.pre svega ruskih.u hronoloskom redosledu od Ostromirovog jevandjelja 1057.opisati.vec ih i ne rasporedjuje na isti nacin. on nastavlja i pregled ruske literature. koja obuhvata 37 sutora odabrao je jednostavniji alfabetski princip koji nije do kraja primenio.a dela jednog autora poredjao je hronoloski po redu izlazenja knjiga.to se moze smatrati da je izdvajao odrednicu.voeni pisatelji”.njegove napomene uz tekst svedoce o poznavanju strane bibl.nego priustiti citaocu kompletniji bibl.kako knjigu treba predstaviti.jer je njegovo slovensko opredeljenje u njima lako prepoznatljivo.Brinuci se za razvoj slovenske knjizevnosti.ukupno njih 14.dok je u Ruskoj bibl. knjige ukupno 10 predstavljao po knjiz.Iz pisceve biografije najcesce pominje samo mesto stanovanja i zanimanje.dok ostale grupe cine:”prozaici.Uz ime autora stoji:”pisao je mnoge komedije i tragedije”..vec priloga u casopisu.jer njegov opis ne samo da ne sadrzi uvek iste podatke.klasiceski avtora prevoditelji.izdvajajuci tako odrednicu. Stoga ovu bibl.verovatno su autorsko cedo urednika Magarasevica.osim toga.Uz ime autora belezi povremeno godinu rodjenja i smrti.U drugoj i trecoj castici za 1825.nije imun na “skracivanje ili prosirivanje naslova”. i kada nije autor monografije.pa su obuhvaceni i autori slavni u dramaticeskoj poeziji.Magarasevic je ovom prilikom istakao biblioteke. U ruskoj bibl. .dajuci joj jos i biografsku dimenziju.ili podatke o zanimanju.Posto je prvo navodio ime piscevo i ispod njega redjao dela.Za njega daleko vaznije izvestiti o postojanju autora..ali je podela nesto razudjenija.upravo je u drugacijem pristupu sistematizacije gradje.vec.On se nije ustrucavao da ukaze na izvore svojih saznanja-naprotiv.Mesto i god.Naslov dela. objavljen je rad pod naslovom “Sredstva za napredak literature slavenske”.koristeci strana iskustva. Nazalost Magarasevic u tome nije dosledan.Zabelezio je 60 dela od 38 autora od A do M. mozemo okarakterisati kao retrospektivnu sa elementima biobibliografije.poput drugih bibliografa. 18 v. podataka pruzena je samo opsta napomena. U ostalim poglavljima formulacije su cesto uopstene i nedorecene.prema.knjizevnim zanrovima. Izraziti slavenofil.koja je kod ranijih bibliografa zanemarena. opis.

stampano je “Soderzanie serbske letopisi ot godine 1825-1828. dosta neuobicajen nacin opisivanja.kome je bibl.po strukama.g Magarasevic belezi i razlicitu paginaciju.on je ipak opis prosirio pre Milosa Popovica.Magarasevic i rubriku Smesica u Letopisu znacajnije bibliografski uoblicava.Sve do 1827.bez obzira na to sto je tematski vezana samo za jedan naslov casopisa.iako najbolje poznaje Becku i Budimsku knjiznu produkciju. 31.sto je.a dobar deo srpskih pisaca i inteligencije je u njegovo vreme tamo prebivao.P.Od prvog broja Letopis u Smesicama javlja o ruskim.Berica cak i Z. objavljivana je u Magazinu tokom 1838.Safarika. Objavljivani izvodi iz njegovog rukopisa “Srbska biblioteka”.zurnali i novine i to ponaosob ruski za god.u stvari.a nekad naslov.objavljenoj 1828. Bibliografe srpske poznaje do u detalje:P.uze gledano.sada ih je bilo lakse pronaci pod imenom mesta u kome su stampane.predmet obrade periodika.Slavenofilstvo.prezime i ostali licni podaci izdavaca dela.njegovo interesovanje i za retrospektivnu i za tekucu bibl.Analizirani su letopisi.U njoj su imena pisaca i prevodilaca navedena samo za originalna poetska ostvarenja i prevode antickih pisaca.kome je.sto potvrdjuje i podatak o ceni zabelezen u zagradama.intelektualci i omladina. koja obuhvata razdoblje od 1741 do 1839 god.Arnot je napisao retrospektivnu bibl.g.g.knjizestvo i modu”.U njegovo kuci su se okupljali knizevnici.Ipak.vidljivo je u ovom radu.Od cetvrte castice za 1827.”.ceski i srpski u sirem vremenskom zahvatu.koji je svojstveniji izdavackom ili reklamnom katalogu.i sta koji pisac ima u rukopisu.koje karakterise Letopis za vreme dok je on bio urednik.Mada u tome nije dosledan .zna cak i gde se ciji rukopisi cuvaju.nudeci cak i kratku napomenu koja je sadrzavala odjek ovih dela u literarnoj javnosti.g.Zahvaljujuci smesicama mozemo da pomerimo vremensku granicu pojavljivanja prosirenog materijalnog opisa dvadesetak godina unazad.A. prilog.jer vec 1826. teorija ovo pripisivala.do prelaska u Srbiju je ziveo u Budimu gde je veliki broj knjiga i stampan.pokazuju njegovu veliku knjizevnu i bibliografsku erudiciju.dok su ranije vesti o knjigama bile nabrajane bez reda.Magarsevica.bez obzira gde su stampane.g. 1824.poljski u 1822.G. Bibl.Arnot je po zanimanju bio advokat.Ispravljao je pogreske svojih prethodnika u vanrednim beleskama.na cemu trenutno radi:belezi sve knjige koje su napisali Srbi ili su napisane na srpskom jeziku. paralelno se razvija. ANTONIJE ARNOVLJEV ARNOT A.radio je kao publicist i profesor fizike u kragujevackom Liceumu.P. u prvi plan izbija mesto izdavanja.table ilistracija i dodatne priloge.recenziju ili preporuku za citanje. i 1839. je poceo malo neobicno:umesto uvoda ili bilo kakvog pristupa stampao je kao moto pesmu Sime Miltinovica Sarjlije-Srbsko spisateljstvo . On je bio na izvoru informacija.bisernim izvorima istorijski korisnih podataka o knjigama i piscima. u Vestima se nekad na prvom mestu nalazi ime i prezime autora.sto je veoma redak slucaj.Najzapazeniji rezultat njegovog publicistickog rada je “Srbska novina” ili “Magazin za hudozestvo.U petnaestoj svesci.Solarica.poljskim i srpskim knjigama.nekad ime.prva analiticka bibliografija.format.Za danasnje bibl..Treci deo rada u stvari je zanimljiv bibl.Orfelina.za koju je smatrano da se kod Srba pojavila dosta kasno. Njegova bibl.g. Zasluga Magarasevica.Svestrano obavesten. Osim toga.je u zacinjanju analiticke bibliografije.koje kasnije naziva “Srpsko spisateljstvo” u cijih je 50 sitno kucanih tabaka ulozio 7-godisnji rad .g.Uz naslov originala casopisa u zagradi je zabelezen i prevod.a ne monografije.

nego je ispod piscevog imena redjao sva njegova dela.A.U 47 brojeva u drugoj god.A.predstavlja 85 naslova za koje nije znao cak ni Stojan N. izlazenja Magazina. Njegova bibl.sve to objedinjeno. Arnot je neogresivo zakljucio da su svi radovi iz ove oblasti pre njega nepotpuni i nedovoljno informativni i po kvantumu i po verodostojnosti podataka koje navode.Arnot je uazbucio prezimena popisanih autora.cine odrednicu.ali bi.ispod treceg slova prezimena autora navode se naslov knjige i tackama razdvojeni naredni podaci:mesto. Vec iz ovih napomena jasno se vidi da je.anotirana.od kojih je svaki objedinjavao sva svoja dela.sireci opis cak i kritickom anotacijom.u kojo ce se cesto naci i licni podaci o prevodiocu.vec i.povremeno podatkom o posveti.Da nije bilo izvoda iz ovog dela u Magazinu prva srpska naucna bibl. -belezi mesto i god.sudeci po 5 naslova.koji je imao nameru da stampa.godina izdavanja.potonula u nepravedan zaborav.i sva ona srpska dela koja su do tog trenutka izasla.g.a zatim iza zareza podaci o njegovom zvanju.Vec u pocetku pokazuje sve osobine svoga rada: -odrednicu nije izdvajao za svaku jed. -naslov je navodio dosta verno i kad skracuje cini to dosta korektno delo se moze prepoznati. prerasla bi u tekucu da je Magazin nastavio da izlazi.podatkom o dodatnoj delatnosti pisca.U svom predgovoru Arnot je objasnio da njegova bibl.format knjige i br.podatkom o postojanju rukopisa i mestu njegovog cuvanja.dakle. -kraj piscevog imena obicno pruzi po neki podatak iz biografije autora .Arnot je sire shvatao pojam srpske bibl.ali znamo da njen stampani deo.po pravilu godinu i mesto rodjenja i vrlo cesto zanimanje ili zvanje piscevo. bi i pored truda Jovana Sterije i Drustva srpske slovesnosti. Ne znamo koliko je knjizevno blago Arnot popisao u svojo neobjavljenoj monografiji.ili jos opsirnije.a za jos 26 pisaca je upucivao na Dodatak. kriticara ili bibliografa.objavljena u zemlji i inostranstvu.Prezime i ime autora.Arnot je popisao 62 pisca sa 195 bibliografskih jedinica.kako je utvrdio Dusan Pankovic.citatom iz piscevog proglasa za samo delo. sadrzava imena svih srpskih pisaca rasporedjenih po azbucnom redu.Ova bibl.koje je zabelezio u 1839..citatom nekog knjiz.koji su bibl. izdanja.Bibliografska jedinica ne samo da je opremljena knjiz-kritickom beleskom. ne samo da nije objavljena vec nije ni sacuvana te samo na osnovu delova koji obuhvataju ostvarenja 191 srpskih pisaca.pri cemu je prvi autor Teodor Avramovic. je retrospektivna. jedinicu najcesce stavljali u hronoloski poredak.mozemo zakljuciti da je retrspektivna. Redosled navodjenja podataka je nepromenjen za svaku jedinicu:Prezime i ime autora.a poslednji Vuk Karadzic. Poznavalac dotadasnjeg rada na srpskoj bibl.o godini rodjenja i smrti. stranica. u azbucnom redosledu i dragocena po svojo potpunosti. .format i broj strana.kao i stampariju.s cijim je delima upoznao publiku. Tokom prve godine izlazenja casopisa iz rukopisa je Arnot odabrao 191 srpskog pisca. od Stojana Novakovica ukljucujuci u nju knjige o nama izdate van nasih granica.sa bibl-kritickim napomenama.jer je sacuvala podatke o 85 naslova kojih nema kod Stojana Novakovica.za razliku od svojih prethodnika.na sta je i sam autor skrenuo paznju.pozivom za dalje istrazivanje.

U cistopisu na levoj margini rukom Lukijana M. na stranicama Davidovicevih Novina serbskih.Posto su neke stranice na kojima je samo ispisano zaglavlje.bibliotekom.32. Da je objavljena.a 5 je ostavio pod upitnikom.ispravkama i dopunama njegov.dok cetvrta sveska pocinje recenicom “Osmotrenije serbskago knjizestva po hronologiceskomu redu”.Musicki je svojim osmotrenijem.tacno datiranje.U sadrzaju klasifikacije nije navodio nazive podgrupe.Grupe su obelezene rimskim brojevima i ta klasifikacija se kao sadrzaj u knjizi nalazi u obe sveske na pocetku.razdjeljena po klasama jaze sut”.od kojih je jedan nervozan.Njih je dao kao medju naslove u okviru rasporeda bibl.g. Lukijana M. .ova bibliografija nije mogla bitno da utice i usmerava razvoj srpske bibl.a 80 knjiga nezastupljenih kod Stojana Novakovica.bibliografijom. LUKIJAN MUSICKI Iz potrebe za ocuvanjem nacionalnog identiteta ponikla je retrospektivn bibl.inace u upotrebi u Patrijarsiskoj biblioteci.Grupe je zvao klase.arapskim brojevima.Pedantno belezenje naslova.Medjutim kada je prepisivac u cistopis preneo ovu klasifikaciju Musickom se zbog necega ucinila neprikladna i zeleo je da je dotera i izmeni.a zdravo se ukorenila u opstoj bibl.naziv grupe ili podgrupe.On je prvo napisao odeljak u kome je podelio gradju po klasama.obuhvatio srpske knjige od Oktoiha Djurdja Crnojevica 1793. Nestampana.a neke od njih imaju svoje podgrupe.klasifikacija je svedena na 11 grupa.u okruglim zagradama. Ne samo da je celokupnu gradju sredio na 3 razl..sto predstavlja prvi pokusaj..ali je zato strucno na najbolji moguci nacin prakticno ostvario jednu bibliografiju.katalogom. bi sigurno uticala na buduce trudbenike na ovom polju.ostale prazne.Na trecoj strani prve sveske stoji “serbskaja slovesnost.Grupe se u njegovoj klasifikaciji u nizu jedna iza druge bez ikakvog uzrocnog reda i medjusobnog odnosa.opravdavaju cinjenicu da je izasao na glas najobavestenijeg Srbina u oblasti kulture svoga doba.vec je dostupna samo kao rukopis u cetiri sveske u Arhivu SANU.sto ukazuje na strucni raspored (u prve dve sveske). Oslanjao se i na druge bibl.moze se zakljuciti da je prvo srocio sistem klasifikacije pa onda rasporedjivao raspolozivu gradju.u kome je primenjena klasifikacija bibliotekara Vaplera. nacina nego je u okviru svakog vidno istakao i hronolosko i strucno obelezje svake jedinice. prepoznaju se dva rukopisa.Klasifikaciju je sacinio sam i to je prva klasifikacija knjiga u srpskoj istoriji.unakrsnog sredjivanja gradje.pocev od Pavla Berica do Stojana N. Njegova bibl. do Dositejevog Mezimca 1818. kao naucne discipline.kod nas. rad.popisivanje 33 knjige koje kasnije nisu ponovljene kod Safarika.kako je sve nazivao svoj bibl. Svu bibl.Kraj svake grupe na desnoj margini obelezena je stranica na kojoj su jedinice odnosno grupe.korektno skracivanje onih predugih. sisteme i napravio je svoj sistem strucne klasifikacije (ucio od Vaplera. nije nikada objavljena . knjigospisom.ispisan.brz u drugoj svesci.Iz toga dalje sledi da je morao imati neki uzor ili se bar ispomagati necijom gotovom semom. gradju je svstao u 16 grupa. gradje. U samoj bibl.ova bibl.ali ga nije kopirao) koji je mogao zadovoljiti prakticne zahteve. On iza sebe nije ostavio ni slova o teoriji i metodologiji bibl.Na prvoj strani trece sveske zapisano je “Osmotrenije serbskago knjizestva po azbucnom redu”.g.serbskom.knjigopoznanije.

takodje i mesto izdanja.tri cirilicne knjige koje su stampane u Oficini Vicenca Vukovica iako nisu srpske. je skracivanje naslova.U trecem odeljku prvog dela svoje knjige.Na kraju spiska su imena jos 45 nasih pisaca. i nema osobine bibliografije.pre i izvan Pregleda najnovije srpske knjizevnosti. tako opisane.onda ih je verovatno belezio prema obavestenjima ljudi u koje je imao poverenja. ne stice se utisak da je pisac i video sve knjige koje je opisao.dosao je u Novi Sad kao ucen mladi covek.Odusevljeni slavenofil.U njemu su opisane nase knjige stampane na srpskom jeziku u Becu. Dakle predmet njegova interesovanja ne bi se reklo da je bibliografija.g.g.koje je on stao vredno pribirati.U Sremskim Karlovcima je vec delovao tzv.U samoj skoli zatekao je knjizevnika Milovana Vidakovica mladog i sposobnog Georgija Magarasevica.a u blizini i ucenog Lukijana Musickog.Budimu.a tu su sigurno spadali L.Gramatiku Meletija Smotrickog iz 1755. Bibliografski opis dela je vrlo siromasan:pod piscevim imenom navodi sva njegova dela.g. Na njegovu odluku da se duze zadrzi u Ns svakako su uticale i biblioteke fruskogorskih i backih manastira sa obiljem knjiga.Sve to je vezalo Safarika za ovu sredinu u kojo se zadrzao do 1833.Veneciji i drugde od 1764-1825.jedno veliko Vlasko jevandjelje iz 1512. i Orfelinov Plac Serbije iz 1761. knjige nije uvek opisivao po svom iskustvu.g.Na prethodnim stranicama Istorije.kao i kod Arnota. i dao periodizaciju srpske knjizevnosti.kao i u vecine nasih bibliografa. dolazi u Novi Sad posto ga je patronat Gimnazije izabrao za profesora i direktora skole. I Safarik je.ne moze se govoriti o odrednici u pravom smislu reci. Van Pregleda Safarik je opisao jos 17 srbulja.ali je kao “uvod u proucavanje svih pitanja o Slovenima” znacila mnogo za slavisticku nauku.originalna i prevedena.zeleo da predstavi rad pisaca.proucavati i objavljivati. Delo je znacajno vise po svome uticaju na razvoj nase istoriografije nego po novim istorijskim istinama koje je donelo.rukopisa i drugih raznovrsnih istorijskih dokumenata.da navede sve knjige koje se vezuju za ime jednog autora bez obzira da li je taj delo napisao ili samo preveo.g.g. Karlovacki krug.I ovde.Safarik je prikazivao srpske rukopisne i stampane knjige izdate pre 1742. Najveca mana ove bibl.ali njihova dela nije naveo.33.Istorija nije mogla da zadovolji potrebu za saznanjem o istini istorijske proslosti Slovena. PAVEL JOZEF SAFARIK Godine 1819.g.zatim Zefarovicevu Stematografiju iz 1742.g.Pregled nije sredjen po bibliografskim nacelima. Posle 7 god.knjizevnik i predani vaspitac.ni hronoloski ni abecedno.Zbog toga ovaj njegov Pregled najnovije srpske njiz.Vrlo siroke osnove.Slovak rodom. u Budimu knjigu.On je zeleo sto iscrpnije obavesti javnost o stanju u srpskoj knjizevnosti.tamo je za one prilike postojala i dosta bogata Mitropolijska biblioteka sa dobro uredjenim snabdevanjem ucenim delima i tadasnjim najboljim casopisima.skracuje naslove. Iz ove njegove bibl. boravka u ovoj sredini izdao je 1826.vec po hronologiji pisaca i to ne bas dosledno.Musicki i G. Knjige unesene u Pregled najnovije… u najvecem broju je ispravno datirao i opisao po svom ustaljenom postupku.I starije i novije.pa je zanemario precizno . U Pregledu je naveo imena 69 srpskih pisaca i opisao 159 njihovih dela.kao i Arnot kasnije.Magarasevic.nego srpska kultura.jer svaka knjiga ne predstavlja i posebnu bibliografsku jedinicu.belezi obavezno samo godinu i mesto izdanja i format.u dvadeset trecem paragrafu doneo je bibliografiju najnovije srpske knjizevnosti “Pregled najnovije srpske knjizevnosti”.

g.bibliografsko belezenje knjiga.g.Ova bibl.Od zapisa u ranijoj periodici.uglavnom bibl.narocito podatka o izdanju. koju je zabelezio. Ranije bibl.slozenu po hronologiji. i diplomata Stojan N.On je tu.izmedju ostalog.buduci bibliograf. Vestima o domacoj donosi i one o stranoj beletristici.a potom po alfabetu.Vilu i Maticu istaci S.jer se poslu bibliografskog belezenja.Novakovic. istakao tek S.Novakovic.nije svaku knjigu.Novakoviceva bibl. Njegovi pocetni bibl. u 19.kao sto su opis visetomnih publikacija po nivoima i uvodjenje uputnih jedinica koje nadomestaju registre. knjiz.:”Bibl.On je u Glasniku objavljivao i tekucu bibl.u Beogradu.Upredo sa knjiz.v.uz objave novih naslova belezio i licno vidjenje.g. srpske i hrvatske knjizevnosti.doprinosio i izvesnom iako skromnom. Prestavsi sa uredjivanjem Vile. imao u rukama.ili inicijali.i s namerom da oglasavaju novosti u slovenskim knjiz. kulminirala je istrazivanjima pedantnog.vec i prevedenog dela.Odrednicu su cinili prezime i ime autora.pristupalo “sa planom”.Iz njih se postupno definisao i krug elemenata.ali je tek Novakoviceva uzgredna beleska u Vili ukazala na sirinu njenog predmeta:”Bibl.zapravo obuhvatao je celokupnu izdavacku delatnost iz svih oblasti ljudskog znanja.a autorom se nije smatrao samo tvorac originalnog. sadrzale su neretko i vrednosni sud o delu.a bibliotekar Nar.list za zabavu.izdvajala se od slicnih pregleda u onovremenoj periodici.uz vec opsta mesta kakva su preuzimanje podataka sa naslovne strane. svoje radove.donosi i izvesne vazne novine.Redovna rubrika u ViliBibliografske i ostale vece i manje knjizevne beleske.objavljivao je u Glasniku srpskog ucenog drustva 1869.bibl i upravnik Nar.za zivot jedne knjige i sveukupnu bibl.a deset je propusteno bez reci” odskakala je najvise po pomenutim Novakovicevim komentarima kojima se korak po korak izgradjivala teorija bibl.a ciju je vaznost.grupisanje novina i kalendara nezavisno od monografija. pokrenuo je.s beleskama onoga sto je o nama na stranim jezicima napisano”. pratila je nove naslove i nova monografska i periodicna izdanja za period 1867-1876.teoretskom uoblicavanju.kao i po dopunama preuzimanim iz zagrebackog Knjizevnika i novosadske Matice ili iz lista Bosiljak. interesuju podjednako i najgori i najbolji stampani komadi:njen je posao da sto potpunije pokupi sve sto je uradjeno i sto to bolje ucini vise vredi”. 34.kako ce to kasnije za Sedmicu.i to ne samo po svojim formalnim vec i sustinskim..ako je predmet razmatranja bila bibliografija. jedinice.u kojoj je u mladim godinama objavio najvise svojih priloga kao sekretar Srpskog ucenog drustva od 1867.prirode.povremeno naslovljavane samo kao “Knjizevnost”.Danicu.Sudeci po tome da listove kritikuje za nesavesno preuzimanje neproverenih i ishitrenih podataka.sadrzinskim karakteristikama.Novakovicevo je osnovno ubedjenje da publikacija treba da bude vidjena i savesno opisana.koji nisu razresavani..cime je.Muzeja od 1872.u kojo su cesto “za jednu knjigu javljeno. Retrospektivna bibl. shvatan je sire nego sto se to danas cini.odmerenog. . STOJAN NOVAKOVIC U vreme kada su u Evropi izlazili brojni listovi pokrenuti.njima srodan.u Drzavnoj stampariji. radovi nemaju znacaj naucnog rada prvog reda.koje opis neizostavno treba da sadrzi. Pojam knjizevnosti u ovoj tekucoj bibl.belezenje podataka na jeziku i pismu publikacije.g.Tada on jos uvek ne poznaje dobro srpsku knjiz.knjiz i nauku pod imenom Vila.naglasavale znacaj zapisivanja svake nove bibl.

za noviju knjizevnost 1741-1867.zahvaljujuci njegovoj hronoloskoj sistematizaciji Pavel Apolonovic Rovinski razlikuje 3 peroda srpske izdavacke delatnosti: -od 1741-1832 g kada su srpske knjige stampane iskljucivo u austrougarskim zemljama i drugim mestima izvan Knezevine Srbije (91 g.za sastavljanje bibl. sa 816 dela).Spasovica.Jagica.Koristeci teorijska i istorijska saznanja strana (kao eventualni uzori mogu se istaci nemacki teoreticar bibliotekarstva i bibliograf.prema vremenu objavljivanja pojedinih knjiga i drugih stampanih publikacija.Solaric.Pregled po strukama izvrsen je na osnovu glavne klasifikacione podele na cetiri osnovne skupine: .do navodjenja glavnih vrsta bibliografije i isticanja osnovnih metoda koje je primenio u njenoj izradi.U deset tacaka ovoga predgovora on je dao za svoje doba veoma savremene poglede na karakter. On je bio jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih teoreticara biblografije.ruski bibliografi Kepen i Sopikov) i domaca (Danicica sledi u formi bibl. -drugi od 1832-1857 od ucesca Bg i Ns u toku koga se srpska knjiz razvija slabo i neravnomerno oscilirajuci izmedju napredovanja i opadanja (25g. prethodnici su mu malobrojni Musicki. -Gde je koja godina i koliko broji svezaka. Pipina.danski naucnik Kristijan Molbeh.rasporedjenu hronoloski. -Imena istorijskih lica. -Spisak imena pisaca koje se pominju u ovoj knjizi. je slozena po hronoloskom principu.zapostavljajuci one koje su izdate latinicnim pismom.On je tako doneo: -Pregled po strukama knjizevnosti i nauke.” Taj rad je pisao kao nastavnik gimnazije. sa 1143 dela).Arnot.Danicic) bar kad se ima u vidu celovitost i obim njegovog poduhvata. -Imena knjiga bez imena pisceva ili bolje poznatih po imenu.g.sto redovno i savesno naglasava u napomeni) u oblasti knjizevnosti i bibl. -najzad poslednjih 11 g.Safarik. naznacavajuci niz originalnih shvatanja-od definicije bibl. predstavlja stalan rast broja knjiga bez ikakvih oscilacija (11g.doslednog i radnog Stojana Novakovica i objavljivanjem “Srpske bibl.izdavaca i ostala koja se osim knjizevne radnje pominju u ovoj knjizi.preko pobrojavanja raznih stampanih formi koje ona obuhvata svojim popisom i novijih srpskih bibliografskih tokova. se nalaze i brojne anotacije.kao i pisac kratkog pregleda srpske bibliografije od Lukijana Musickog do njegovog vremena.U bibl.predano proucavajuci principe naucnog rada u bibliotekarstvu. sa 1246 dela).a istovremeno je drugim (sitnijim) ciframa pokazao koliko je dela stampano u svakoj pojedinoj godini.funkciju i smisao bibliografije uopste.istarzujuci fondove Narodne biblioteke.a zastarelosti prirucnika u stranim okvirima.a Safarika u podacima o starim i retkim knjigama. Njegova bibl.Nekoliko registara takodje pojacavaju vrednost ovog dela.Andric.” (1871).koje daju dodatne podatke o opisanim tekstovima.Novakovic predstavlja srpske knjige stampane cirilicom.svestan oskudice ovakvih knjiga u nasim.Za pisanje Istorije on se mogao ugledati na Safarika. za noviju knjizevnost.Ti i jos neki elementi sadrzani su u znacajnom predgovoru koji predstavlja i Uvod u Srpsku bibl.a istovremeno govore i o ozbiljnosti sa kojom je on obavio konacno oblikovanje svije bibliografije. kao svojevrsne knjizevne statistike. Julius Pechold. opisa.Danicica.pripremajuci drugo izdanje “Istorije srpske knjiz. Novakoviceva Srpska bibilografija za noviju knjizevnost ima 3291 jedinicu. Redjajuci publikacije prema vremenu izlazenja.uspostavljao je glavnu i kontinuiranu brojnu oznaku bibliografskih jedinica.

35.stvarni naslov.godiste i broj sveske i knjige.a popisivanje starije knjizevnosti trazilo bi putovanje u ona mesta gde se nalaze odredjene publikacije cime bi se posao oko ovog perioda samo produzio.a osecao je i potrebu za razresavanjem inicijala i pseudonima. opis knjige mu je vrlo slab:sem formata ne pruza ni jedan drugi podatak o knjiz. delo je iznenadjujuce veliko i u istoriji srpske bibl.1842. radu.osporavali i dopunjavali. Razlozi su jednostavni i za njega opravdani:na raspolaganju je imao biblioteke novijih knjiga (u Beogradu).odnosi na hrvatske publikacije koje nije obuhvatio jer bi to iziskivalo duzi boravak u Hrvatskoj sredini. On predstavlja prvo casopise:Letopis Matice srpske i Vrazovo “Kolo”. MILOS POPOVIC Rodjeni brat Djure Danicica.naslova anonimnih publikacija i istorijskih i neknjizevnih licnosti.U istom manastiru nasao je i tri stampane knjige.Marko Krecarevic (37 jed).Ljubomir Stojanovic koji je uglavnom ukazivao na nepotpunost podataka.Beleska mu je nesto bolja. Jedinice) Dusan Djermekov (jos97 radova).mesto i godina stampanja. koja nije izlazila stalno.izdat 1536.pisana je ozbiljno i studiozno.a medju njima i jedan Minej.g. je formulisao bibl.g.Knjige je belezio onim pismom kojim su i stampane.Tada jos bibl.Vladimir Krasic (38 jedinica u oblasti narodne knjiz).opisao ih. Celovitost i jedinstvenost bibl.pouka.nauka.Ono sto je Milos Popovic zapisao u svesci za 1841. od nazivom Bibliografija najmanje je to. Prve radove iz oblasti bibl.On je inace smatrao da je starija srpska knjizevnost bolje izucena i da je vreme da se nastavi sa pojedinacnim i detaljnim istrazivanjima. objavio je u Backoj vili 1841.zatim kriticke i polemicke napise koji su se ticali popisanog teksta i sl.U okviru njih formirao je vise grupa i podgrupa.On je obrazlozio is svoju izradu registara imena pisaca. .mesana izdanja.ukazao na izvore koje je koristio. U ovom predgovoru je objasnio i razloge zasto je za popisivanje uzeo noviju srpsku knjizevnost i zasto se vremenski ogranicio na 17411867.To se npr.Kao vrstan bibliograf je u teorijskim odredjenjima.isticao koliki je znacaj pojedinih elemenata u bibliografskom opisu tekstova. principe.ime urednika i izdavaca. Posebnu paznju pridavao je beleskama(anotacijama) uz bibl.Njega zanimaju starine koje se nalaze jos jedino po manastirima.Takav slucaj nije sa novijom literaturom.nisu predmet bibliografije.stamparija. Da njegov rad nije bio plod prolaznog zanosa svedoce njegovi radovi u “Pestanskobudimskom skoroteci”. predstavlja zanacajno dostignuce. U tom smislu se drzao principa o doslovnom prenosenju podataka koje daje sama publikacija (autor.One su sadrzavale pominjanje nekih izvora za odredjenu publikaciju.ponaslov.autenticno pismo i pravopis).).g.g.koji po onome sto jesu. jedinicu.pa joj je zato i dao prednost u vlastitom bibl.Format i tiraz nije belezio.koje odgovaraju tadasnjim teorijskim principima o klasifikaciji nauka i umetnosti.g.Opis casopisa je bogat.naziv casopisa.Njegovo bibl.U tako naslovljenoj rubrici objavio je nekoliko natpisa iz manastira Krusedola.broj strana.Stojan N.Branko Musicki (dodate 62 bibl.umetnost.Njegovu monografiju su kritikovali. Jed. nadilaze izvesne greske u opisu koje su kasnije ispravljali i dopunjavali Djordje Rajkovic (343 nove bibl.

najcesce u Beogradu.mozda.Cesto je formalnog tipa.pocevsi od broja 14.a kao stalnu rubriku uvodi Knjizevna izvestija.nazvao bibliografijom. su belezene i knjige na ruskom.g.Gornje polje bibl.mestom izdavanja i izdavacem.popunjava na smenu dve rubrike “Pregled literature” i “Knjizevne vesti”.ili prikaz novih knjiga.ali znacajne vesti o upravo objavljenim monografskim i periodicnim izdanjima.U tom periodu.ali korisne savete o nacinu na koji knjigu moze nabaviti i po kojoj ceni.donosio je u malim zagradama.ponekad i na madjarskom i nemackom jeziku. Od tada redovno.Napomena kojom je snabdevena svaka jedinica.ili stamparijom.s puno prava moze da ponese ime tekuce bibl.a katkada. On je vodio racuna o koncepciji lista.vec povremeno samo U.izdavace.prosecno svake druge nedelje po jednu knjigu.U njemu se.a nekad i o propratnoj gradji.sa naslovom.kada belezi izlazak iz stampe Francuskog bukvara.kao i podacima o formatu i obimu knjige i graficki je izdvojeno (stampano kurzivom) od cesto bogate napomene.ali ne i pretenciozno.imenom autora. . iako je svoj prvi rad ove vrste samouvereno.a nekad pruza citaocu sasvim obicne.njegove Knjizevne vesti s pravom mogu biti okarakterisane kao tekuca bibl.kao i zbog tacnosti i doslednosti u navodjenju podataka.pa je davao toliko koliko je trebalo da zadovolji znatizeljne i da udovolji svojoj obavezi i svojoj licnoj teznji da utice na knjizevne i kulturne tokove srpske i i srpskohrvatske.On je opisao 119 knjiga.Znacajno je naglasiti da su opisivane samo one knjige stampane na stranim jezicima koje govore ili o Slovenima ili samo o Srbima. Popovicev popis knjizevnih novosti.Zelja da knjige budu prikazane u cenjenim.ceskom.daje tacan podatak o ilustracijama.pa je tako ukljucen i uporedni naslov.mada je bio informativno glasilo za srpsku kulturu.zahvaljujuci tome i Popovic je mogao odrzavati obe rubrike.Zbog aktuelnosti vesti.Svoje bibliografske priloge on nije potpisivao punim imenom i prezimenom.veoma retko Knjizevne vesti.Sve rasplozive podatke Popovic je preuzimao sa naslovne strane.autore.Od sirine teritorije na koju je casopis stizao i od njegovog ugleda u drustvu zavisio je priliv publikacija. ce njegov opis postati sadrzajniji.sto je apsolutna novina.povremeno je sadrzinska.koje je prosirivao i zahvaljujuci licnim kontaktima ili preuzimanju iz drugih casopisa. U Podunavci.Sada ih opreznije naslovljava Knjizevna izvestija.najcesce o pismu izvornog teksta.Njegova bibl.Popovic se sada ne usudjuje da svoje nove pokusaje na tom neobradjenom polju nanovo tako imenuje.jer objasnjava nedorecene podatke iz osnovnog opisa.cak jedinim casopisima navodila je urednike.vrlo je opsirna. je dakle rekomendirana tekuca bibl.okrece se pracenju tekuce izdavacke produkcije. dodatka Srbskim novinama.razdvaja rimska od arapske paginacije. Ove preglede i vesti treba razlikovati od bibliografije objavljene u ovom listu.ili.nije uspeo da stekne siroku citalacku publiku i svojim literarnim rubrikama ostavi dubljeg traga u srpskoj knjizevnosti. Materijalni opis knjige je detaljan.ili stampare da im ih posalju.U okviru bibl.a zatim Nove knjige ili Nova knjiga. U ovom casopisu jos od prvog broja.o citaocima od kojih sve nije interesovala bibl.jos cesce ih je ostavljao nepotpisane. 1843. U Podunavci. Popovic donosi malobrojne.Selekcija koju je vrsio bila je uslovljena ideoloskom i kulturnom koncepcijom lista.a svoju primedbu. opisa bez odrednice. ili Urednik.savesnosti i ozbiljnosti s kojom je pristupao obradi svakog novog naslova.i u Hrvatskoj.odmah iza podataka o odgovornosti.svake subote.poljskom.Opis prosiruje svim podacima koje mu knjiga nudi.u ime ilirske uzajamnosti.

koja je objavljena u Glasniku.1843.g.krio pregled najnovijih knjiga ruske literature od 30. Danicic je bibl.da predstavi sadrzinu casopisa uz tacno navodjenje strana.dok su podaci koji se na njoj nalaze. 36.on.kojoj se kasnije priklonio i Stojan Novakovic.1858.pod kojom se .jula do 10. odrednica. koja je: -unutar hronoloskog. opisa je od Djure Danicica preuzeo Stojan Novakovic. Od dobro osmisljenih.Djuro Danicic radi bibl. Tada je gradje podeljena na 2 celine: 1.i to “samo one koje su u Beograd dobavljene”.On ce naciniti prekid u objavljivanju svoje bibliografije kada je ustupio prostor novoj rubrici Korespondencija. opisa i cine je prezime i ime autora/prevodioca.1857.1858.g.ukoliko je naslov pocinjao neutralnim recicama ili pridevima.cesto neprecizne i netacne u opisu.DJURO DANICIC Organizovano i institucionalizovano bibl.iz koga je mogla biti izvucena i karakteristicna rec. za godine 1856.prvi put tako i naslovio.izvucena je iznad bibl.)Srbske knjige godine 1857.savesno uredjivana. 2.Ovakvu formu bibl. se u 19. moze se istaci njegova uloga u formiranju perspektivne bibl.koje su bile ogranicene na knjige stampane u Srbiji.obavezno imenica. sacinjen u Varsavi od strane Petra Dobrovskog (prenoseci njegove stavove bez ispravki i komentara). Na osnovu dopisa koji je primio iz Zagreba.)Nove knjige na drugim jezicima koje se ticu Srba.Invertovani red reci naglasen je zarezom.a za anonimno delo i casopis naslov.U opisu je preslikana naslovna strana.ali neostvarenih pocetaka.Dodati si takodje i podaci o: -formatu -broju strana -ilustracijama Napomena je imala namenu slicnu danasnjoj:da objasni odakle je preuzeto ime autora..dok su za podatke van nje bile predvidjene okrugle zagrade -sa razvijenom napomenom -uz obuhvatanje i srpskih i hrvatskih izdanja U propisnoj ustrojenoj bibl.smesteni u uglaste zagrade.Na inicijativu sekretara Mise Cenica.sto je praksa. veku razvija pod okriljem Drustva srpske slovesnosti.Karlovcu.koja je ranije najcesce bila skrivena. razvrstava knjige i periodiku koja ce tek biti stampana u Zagrebu.imala alfabetski raspored -naglasenu odrednicu sa invertovanim redom reci kod imena autora -“preslikavane” naslovne strane.Zadru i Rijeci.ukazujuci i na njihovu sadrzinu.za 10-ak godina stiglo se do propisno ustrojene Daniciceve bibl.prema teritorijalnom principu.1844. avg.Na osnovu pregleda u broju 41 . .g..u stvari.znatno se razlikuje od prethodnih.

ili fondove biblioteka mu je potpunost i tacnost uskracena. Popovic je uz pomoc kolega i studenata organizovao rad na srpskoj bibliografiji za sve neizradjene godine.Kako se spisak nigde ne zavrsava tackom.uz koje su zabelezena imena saradnika na bibliografiji zaduzenih da ih pregledaju.Sevica.Sakupljena gradja..koje je svaki od njih analiticki obradjivao. Uz imena saradnika na bibl.O organizovanom bibl.katalog Narodne bibl.cije su objavljivanje omele ratne prilike.g.g.one ocigledno . -Radnici na bibliografiji. Saznanja sticana redovnim pracenjem periodike dopunjavana su i uvidom u kataloge Novosadske gimnazije. -Sta treba pregledati.koje predstavljaju nastavak prve knjige.bibliografija.g.Cvijanovica.potvrdjuje da rad na bibl.37.bibl.jer po jedan list predstavlja jednu godinu od 1868.Zavrsni pasus za svaku godinu cini rubrika Pregledani listovi.klasiranih u cetiri rubrike.za period od 1868.pri kraju sveske navedene su i Pregledane biblioteke. Dnevnicku pedantnost potvrdjuje i uredan skup signatura na ukupno 45 strana. Istim rukopisom kojim su popunjene sve sveske. radu Pavla Popovica i njegovih saradnika.g do 1905. Rad na retrospektivnoj bibl.a ispod njih naslovi listova.”.uz prethodne dve.kako je naznaceno u naknadno upisanom naslovu.ili tacka zarezom. do 1905.Kao upravnik Srpskog Seminara Filozofskog faxa u Bg.knjizarskih kataloga.Na dva mesta u opstoj bibl.vec zarezom.Prvih 76 numerisanih stranica potvrdjuju Popoviceve reci. Pavla Popovica.edicija.koje su zahvacene bibliografijom.tri sveske na linije u crnom platnenom povezu naslovljene: -Opsta bibliografija.casopisa.Pravnu bibl.Kada je . radu ostale su da svedoce. nije bio okoncan.predstavljala je ogroman materijal od nekoliko desetina hiljada kartona u gotovom ili skoro gotovom rukopisu.zahvaljujuci brizi Miroslava Pantica.u kojoj je popunjeno samo prve cetiri strane.izvestaja.Tome u prilog govori i sveska Sta treba pregledati. navedene su godine kada su se u taj posao ukljucili.a na pocetku 20.pruza nesto celovitiju sliku ovog zamasnog projekta. veka posluzilo je kao oslonac i medjas bibl.nije bio sveobuhvatan.spiskova i bibliografija.bibliotekara.Ispod naznake godine zabelezena su imena radnika na bibliografiji. Na drugoj stranici prve sveske stoji naznaka:”poceto u zimskom semestru 1904. prouzrokovalo je kontinuirano bavljenje srpskom knjigom u narednom periodu.ciji su naslovi pisani jezikom i pismom originala.Tek treca sveska Radnici na bibliografiji..i to popisom biografija.o kome nema detaljnih podataka.bez obzira na namere svojih tvoraca.ili bibl.zabelezeno je na jednom papiru i metodsko uputstvo o radu na bibliografiji. PAVLE POPOVIC Delo Stojana N.ukazuju na publikacije pregledane u pojedinim bibliotekama.ali je uvek belezio za koje naslove. Andra Djordjevica kao i spiskove izdanja Kona.Matice srpske. na Filozofskom fakultetu. Crne gore.broj nacinjenih bibliografskih jedinica i spisak naslova pregledanih listova.koji.Stajicev katalog.njegovih kolega. pominje se Pokusaj za bibl. studenata bio je zametak osnivanja Bibliografskog instituta 1920.Na samom kraju je popis 11 skracenica koje se u bibliografiji upotrebljavaju.Ukupan broj kataloskih jedinica u svakoj godini odlican je pokazatelj ozbiljnosti ovog poduhvata. Osim prethodno pobrojanih kataloga.

da bi onda podrobnije istakao principe na kojima je radio svoju knjigu.u svom predgovoru.S.18. . novih istrazivanja postala oskudna sadrzinom.4 sumnjive jedinice unete su samo radi evidencije za kasnije istrazivanje.veka..Isto tako je pokazao i izvanredno poznavanje ruske i madjarske bibl. i one cine ukupno 413 bibl jedinica. rada koji se ticao popisa knjiga 18. radove Lukijana M.)od prve stampane knjige 1494.v.obrade. veka.u kojima je takodje nalazio neke izvore za svoju bibl.Mihailovic je najpre dao kratak pregled srpskog bibl. literature.vek.Safarika.na inicijativu Drustva bibliotekara Srbije. 3.. Postupnost u izradi bibl proisticala je i iz sledece periodizacije: 1.zapoceta na podsticaj Instituta za proucavanje knjiz.nakon vise od 100 g.Mihailovic je detaljno analizirao bibl.izradjuje Narodna bibl..kao i od navodjenja konkretnih njihovih gresaka.vidi se da je ovo delo bilo zamisljeno kao prva knjiga srpske retrospektivne bibl.Od zaista objavljenih 408.ukljucivani su postupno u retrospektivnu bibl. Petra Kolenovica. veka” G.Na osnovu njegovog primera.bibl.v.da njegova knjiga sadrzi sve poznate stampane knjige i objave 18. ovo napisao. obrade.a zatim je pomenuo izvore kojima se sluzio.Mihailovic je smatrao ispravnim da te knjige unese u svoju knjigu (to je osnovna zamerka ovoj knjizi bibl kritike). On kaze.saobrazivsi ih principima bibl.18. Srpska bibl.48 nije vidjeno.a uz smernice Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl. GEORGIJE MIHAILOVIC Sacuvani podaci.g”.)1801-1867.dela (Safarika i Novakovica).a i po savetu dr. Koju u godinama nakon II Svetskog rata.kako svedoci sam autor.koje su svojevremeno sakupljali Pavle Popovic i njegovi saradnici. Kao prva knjiga ovog zamasnog nacionalnog projekta objavljena je “Srpska bibliografija 18.i G.)18.sigurno nije mislio da ce gradje Srpskog seminara svetlost dana ugledati tek u okviru “Srpske bibliografije 1867-1941.G.koja je .Mihailovica. Iako nije bezao od kritickog odnosa prema svojim prethodnicima. Posebnu ulogu imao je Miras Kicovic kao glavni redaktor koji je znatno upotpunio i ispravio opise knjiga. U dosta opsirnom i vrlo konstruktivnom predgovoru za ovu bibl. do kraja 17. 4.Novakovica kojima se pored ostalog sluzio prilikom izrade Srp.koju je obrazovao Savet za nauku i kulturu NRS. delo. prema nepotpisanoj napomeni izdavaca.u izdanju Narodne biblioteke Srbije.Zato se i duze osecala potreba da se uradi nova i savremenija bibl.g.Takodje se istice da su ranija bibl. Kad od ovih jedinica odbijemo 5 fiktivnih ostaje stvarno 408. koju je pripremala NBS. Srbije za period od pojave prve srpske stamparije u 15.Pavle P.)1868-1944.g.koju je po zgaristu pozrtvovano i savesno sakupljao Pavle Popovic.a zastarela u nacinu bibl.G. 38.koja su obradjivala isti period. 2..veku do 1944.veka.ali sem 4 jedinice. stradala je i gradja za bibliografiju. Srpske akademije nauka.U svom predgovoru posebno naglasava da je Safarik jedini u srpsku bibl uneo i knjige rimokatolickih Srba i drugih Slovena stampane brzopisnom cirilicim.on je istovremeno iskazao respekt i duzno postovanje za njihovo bibl.U bombardovanju Srpskog seminara 1914.sve su verodostojno utvrdjene.

objasnjava obuhvat. c)knjige za crkvene potrebe i versku pouku.kako ne bi doslo do dupliranja.zatim nazive izdavaca i godine izdanja za mnoge publikacije na kojima to nije naznaceno.g. Na neposrednu inicijativu Drustva bibliotekara Srbije.g postavljene su osnovne smernice rada i .novine. odluku o formiranju Republicke komisije za izradu Srpske retrospektivne bibl. i ispravki Djordja Rajkovica.imena koja se javljaju u tekstu jedinica i literature.kako kaze Miodrag Zivanov.drustveni kontekst.najvazniju literaturu i skracenicu biblioteke u kojo je knjiga sacuvana. L.a stampane crkvenom.kalendari.U odnosu na S.)Izdanja drzavnih vlasti za upotrebu i obavestenje Srba.osnovne izvore i svoje uzore i prethodnike.inicijala.Musickog.Od jula do oktobra 1954. radjena je iskljucivo de visu.pseudonima i anonima.s jedne strane.a stampane crkvenom ili gradjanskom cirilicom.objasnjenje metodologije rada na bibliografiji.18.s druge pak.naredbe.kao:skolske knjige i skolski izvestaji.nije primereno naucnoj bibliografiji.zbog cega je ova bibl.)jedan prevod srpskog pisca na ruski jezik Temeljno i pregledno Mihailovic u predgovoru bibl.kako kaze Mihailovic.nepotpunih imena.)katalozi nasih knjiga izdavanih od stamparija 4.jula 1954.To je.Analiza bibliografskih problema nastavljena je uz svaku jedinicu. i anotirana.Mihailovic je obogatio srpsku bibl.Anotacija se sastoji od ukazivanja na jezik i pismo publikacije.Izdato je 17 knjiga od ukupno 20.Ona pruza naucnim istrazivacima obilje novih podataka kao sto su:razresenja sifara.proklamacije i dr.)Sve sto su Srbi u 18.G. izvora.proklamacije. b)prevode stranih pisaca na jednu od varijanti tadasnjeg srpskog knjizevnog jezika.sanitarna uputstva.sopstvene nedoumice i uticaje recenzenata i izdavaca.Izvesna skracenja u opisu (narocito naslova) uvedena su zbog ilustrovanja teksta naslovnom stranom knjige. e)sva ostala nasa izdanja u 18.Novakovica. koja treba da obuhvati stampanu rec u periodu od 5 vekova.sistematizacija gradje (hronoloski). veku putem stampe objavili na bilo kom jeziku: a)originalna dela srpskih pisaca.Potpunost ove bibliografije je.Savet za nauku i kulturu Srbije doneo je 19. 39.kao sto su skolske knjige.objektivna i znalacka analiza bibl.narocito dostupne arhivske gradje.mada to. jedinica i potpunosti bibl. gradjanskom ili brzopisnom cirilicom d)privilegije stampane o trosku Srba na latinskom jeziku.karaktera bibl.Stojana N.stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.v.izvestaji akcionarskih drustava 2.Ova bibl. je u pripremi.veku stampana crkvenom ili gradjanskom cirilicom.g” je deo opste srpske retrospektivne bibl.strucna pitanja.U ovom predgovoru Mihailovic objasnjava koju gradju bibliografija obuhvata: 1.Safarika. za 200 novih jedinica.bez obzira na versku pripadnost.nacin opisivanja gradje.i najzad utvrdjeni naslovi originala za najveci broj prevedenih dela. Lakse snalazenje u bibliografiji omoguceno je unakrsnim registrom odrednica. knjige 1868-1944.samo ako su izdate na crkvenoslovenskom ili napred navedenom jeziku.sadrzaj knjiga.predstavlja pouzdan izvor podataka o najvecem broju knjiga iz tog razdoblja.80-90 %.P.istorijske i teorijske dileme.zakoni.SRPSKA BIBLIOGRAFIJA:1868-1944 “Srpska bibl. 3. 18.

a svaki tom ce sadrzati i 2 osnovna registra:autorski i predmetni.)18.kao priloga Glasnika knjizara od 1934-1935.veka. 40.bibl. za 1938. Odluceno je da se najpre pristupi obradi knjiga iz poslednjeg perioda (1868-1944). su bili precizno utvrdjeni kriterijumi koji su obuhvatali sledece publikacije: 1.odnosno njeno bibliografsko odeljenje.)1801-1867.sto je i razumljivo s obzirom da taj period gotovo uopste nije bibliografski pokriven.)od prve stampane knjige 1494.izvrsena periodizacija prema kojoj bi srpska retrospektivna bibl.g. opremljena je sveobuhvatnim.g.zaduzenog za izradu . pruzili su Bosko Veljkovic (Prilog bibl.g.preciznim i pouzdanim imenskim i predmetnim registrom.Miodrag Zivanov (od 1960. drugih jugoslovenskih republickih zajednica. opis je dat pismom originala.)sve knjige autora srpskog porekla stampane van granica Jugoslavije bez obzira na jezik 3.g.g.teritorijalni princip sada ima prevagu.vek.Raspored gradje je abecedni.)sve knjige stampane na teritoriji NR Srbije bez obzira na jezik.)sva izdanja SANU i Srpske knjizevne zadruge stampana na teritoriji neke nase druge republike 5.g.20.ali sa pomenutim odstupanjima. Za izradu ove bibl.g zadatke Komisije preuzela je Narodna biblioteka Srbije.)Pojedinacne doprinose tekucoj bibl.jula 1960.g.). knjiga i periodika stampanih u Jugoslaviji u 1940.)izdanja Narodnog dela stampana u Zagrebu 6.TEKUCA INSTITUTA BIBLIOGRAFIJA JUGOSLOVENSKOG BIBLIOGRAFSKOG Zelja da se od retrospektivne bibl. veka..)izdanja izdavaca iz Srbije stampana u stampariji Novo doba u Vukovaru od 19181930.Na njenoj izradi su angazovani:Milena Nikolic (od 1955.2.u zelji da predstavlja celini sa retrospektivnim bibl. 2. stigne do redovne tekuce bibl.g. (u radu Godisnja bibl..) Znacajniji uspesi kao rezultat kolektivnog rada vezuju se za osnivanje Jugoslovenskog bibl.Od 1969.Odrednica je uvek pisana latinicom.g). Za razliku od jezickog principa. instituta (prerastanjem iz Bibliografskog instituta NRS 1948.koja okuplja gradju od 1928-1932.Predvidjeno je da bude objavljena u 20 tomova.g. 3.sto je dovelo do ponovnih istrazivanja istih biblioteckih fondova i sagledavanja onih koji prethodno nisu bili obuhvaceni. bila podeljena po hronologiji na 4 dela :1.kojima ce se pridruziti i indeksi po drugim kriterijumima.g. teritorijalni princip kombinovan je sa nacionalnim.g.).4.tada je samo delimicno ostvarena kroz mesecne sveske Jugoslovenske bibliografije.pismo ili nacionalno poreklo autora. 1945. do kraja 17.pretezno primenjivanog tokom 19.g. Svaka sveska bibl.).a osnovno pismo je cirilica.cemu je ustupak bilo i formulisanje latinicne odrednice i istih pravila opisivanja radi ujednacavanja bibl.kasnije i Ksenija Lazic i Jelena Jelic (od 1964.)sve knjige stampane van granica Jugoslavije na srpskohrvatskom jeziku bez obzira na nacionalno poreklo autora 4.)1868-1944. i Glasnika Narodne bilioteke za 1940.) i Zivorad Jovanovic (Jugoslovenska bibl.

brosure i muzikalije. .da su finansijska sredstva bila vrlo skromna Bilten prinova izlazice sve do 1951.objavljivanje putem biltena prinova priliva stranih knjiga nabavljenih u beogradskim bibliotekama i izrada centralnog kataloga knjiga Srbije.bila je odmah prihvacena decimalna klasifikacija.g.Pred toga jedan broj honorarnih saradnika prikupljao je gradju za bibliografiju profesora Beogradskog univerziteta.kumulativno. sluzi i kao osnov za: .mada postoje godista za koja nisu izradjeni.BIBLIOGRAFSKI INSTITUT U ISTORISKOJ DIMENZIJI I DANAS Komitet za naucne ustanove. -za clanke i priloge u serijskim publikacijama.da je broj sluzbenika bio nedovoljan za sve te postavljene zadatke.g.univerziteta i visoke skole Srbije imao je jedno odeljenje koje ce maja meseca 1948.a UNESCO-voj konvenciji od 1958. -trece. a od 1971.. Zadaci instituta bili su:izrada specijalnih bibl.nacionalna.retrospektivnih i medjunarodnih bibl. prerasti u Bibliografski institut Srbije.Institut bio u neadekvatnim prostorijama -drugo.u tri serije: -za knjige.tekuca. -za serijske publikacije. u Bibl. Istovremeno.ova tekuca bibl. 41.ali treba reci i da je: -prvo.ili se objavljuju godisnje. Na prvi pogledovo su bili konkretni zadaci.U pogledu grupisanja gradje u tim biltenima. Takodje. izradjuje samo na osnovu vidjenog materijala.a od 1965.personalnih.g.tekuce (za knjige.koji za Jugoslovenski bibl. -Bibliografiju prevoda u SFRJ -i niz strucnih. institut nije direktno zakonski regulisan.g.registraciona. razvila se Bibliografija Jugoslavije u izdanju Jugoslovenskog bibliografskog instituta kao opsta..Kako se tekuca bibl.vec preko nacionalnih biblioteka.To odeljenje je imalo 4 sluzbenika koji su ada postali saradnici novog instituta (par meseci kasnije broj saradnika ce porasti na 8).“Bibliografiju zvanicnih publikacija” u cilju medjunarodne razmene (prema Briselskoj konvenciji od 1886.brosure i muzikalije i za clanke i priloge u casopisima i zbirnim delima) i retrospektivne bibl.jer se u to vreme smatrala jedino ispravna praksa sovjetskih biblioteka. (za period 1945-1949) na saveznom nivou.Institut objavljuje bilten stranih casopisa sa prevedenim naslovima clanaka.njena kompletnost zavisi od odgovornosti izdavaca i stampara u popunjavanju obaveznog primerka. Jugoslavije primenjuju se medjunarodna pravila za bibliografski opis svih obuhvacenih vrsta publikacij. roto stampe i stripova. Od 1975.kasnije i sam sadrzaj knjige. u sistematizaciji gradje siroko prihvacena Univerzalna decimalna klasifikacija.vremenom pored originalnog naslova knjige unece se i prevod tog naslova.g.primarna i samostalna.).Autorski i predmetni registri sastavni su deo pojedinacnih svezaka. Iz nepotpunih i nedovoljno strucnih pokusaja u Bibliografskom mesecniku koji predstavlja izdavacku delatnost knjiga i brosura FNRJ za period 1945-1949.g.modifikovana varijantom sovjetskog bibliotekara Tropovskog.g. izlazi i Bibl.g.

pokrenut je Centralni katalog stranih knjiga i casopisa.g. . gradje -izdavanje tekuce bibl.pedagosko. Jugoslavije..ali njene manjkavosti nisu mogle nadomestiti jednu bibl. obrade.Prvi koraci su bili i najtezi jer vecina sluzbenika tog odeljenja nije bila bibliografski obrazovana. za podrucje cele Jugoslavije.g prof dr. i pravilima bibl.listovima i zbornicima -Bibliografija Jugoslavije koja se odnosi na serijske publikacije izlazi tromesecno od 1956. bilo je malo.razmena zvanicnih publikacija sa inostranstvom.koja je bila primenjivana u Sloveniji i u mnogim stranim publikacijama(nasa varijanta UDK).cak se diskutovalo i o formatu i o boji korica.Sa njima su se pretresla brojna tehnicka strucna pitanja oko izrade bibliografije.kada ce konacno biti smesten u zgradu na Terazijama. poduhvata angazuje po dva vrlo iskusna bibliografa iz Hrvatske i Slovenije.za koji se znalo da ce morati bez zastoja teci u kontinuitetu. Zbog svega toga se prionulo proucavanju svih relevantnih publikacija o teoriji bibl.Na kraju pristupilo se izradi pravila za bibl. sveske pod naslovom “Izdavcka delatnost FNRJ” (zamisljena kao tekuca bibl.Direkcija za informacije FNRJ izdavala je u periodu 1947-49.a 4 na specijalnim bibliografijama:radnickog pokreta. -pruzanje biblioteckih informacija -vodjenje centralnog kataloga literature Jugoslavije .koje su ostale nedovrsene ili u rukopisu.posao je bio olaksan.Prvi trobroj bibl.Na taj nacin je omoguceno da vec u aprilu 1950. U to vreme sve vise sazreva ideja da bi Bibliografski institut bio najpozvaniji da publikuje tekucu bibl. opis publikacija.).Posto se vec ranije odustalo od varijante Tropovskog. Pocetkom 1950.g -Bibliografiju Jugoslavije koja se odnosi na clanke i priloge u casopisima.Od 17 sluzbenika njihov broj raste na 33. Od 1952.Hrvatska i Slovenija izdavale su svoje godisnje bibl.g uredbu o osnivanju Bibl.g. koja bi strucno dala pregled nase tekuce izdavacke delatnosti.svestan velike odgovornosti ovog poduhvata.g.koji su se rado odazvali tom pozivu.Institut se nije dvoumio da jos i pre realizacije takvog bibl.ali su kasnile u odnosu na tekucu produkciju knjiga. broj sluzbenika Instituta je povecan na 17.Taj trobroj.g.od kojih je 9 radilo na pripremi biltena.geoloskoj.Bibliografskom odeljenju instituta bio je poveren najodgovorniji zadatak:priprema i publikovanje tekuce bibl.istrazivanje i obradjivanje bibl. izadje prvi trobroj Bibliografije knjiga.obradjivao je ceo kolektiv Instituta. Tekuca bibl.Kasnije kada je Institut nabavio svoju stampariju.kao i sledeci bice odstampani u stampariji BIGZ-a uz neposrednu saradnju jednog broja bibliografa i majstora stamparije.g dolazi i do selidbe Instituta .Uzora za takvu bibl.g.Pocetkom 1950.. ne bi mogla biti realizovana bez dobijanja knjiga i casopisa putem obaveznog primerka.iako se smatralo da bi trebalo da ih bude 40 s obzirom na postavljene zadatke : -prikupljanje. instituta FNRJ.Institut je izdavao i : -Bibliografiju Jugoslavije-(u petnaestodnevnim i msescnim sveskama)odnosi se na knjige.vodeci racuna o svim fazama stampanja.brosure i muzikalije.vodi se od 1950. Borislav Blagojevic biva imenovan za direktora Instituta.Stoga je u decembru 1949.Uskoro Savezno ministarstvo za nauku i kulturu donosi u septembru 1949.doneta uredba o obaveznom primerku po kojoj su izdavaci i stampari biliduzni da dostave Institut obavezan primerak svih svojih izdanja.bilo je logicno da se prihvati UDK.Godine 1949.

ali tada samo za SRJ. slozene po azbucnom redosledu naslova.Drugi deo ove knjige on je nazvao Katalog knjiga Slaveno-serbskih.g JUBIN se nalazi u sastavu NBS.drugi put o sadrzaju dela).dakle.kojim su obuhvacene slaveno-serbske knjige stamparije Teodosijevih. institut izdaje i povremeno pojedinacna izdanja -Jugoslovenska retrospektivna bibl. Javlja se dilema da li je njegovo primarno opredeljenje bilo da sacini katalog izdanja D.izlazi od 1971. zvanicnih publikacija SFRJ.prvi put u 18. prevoda u SFRJ izlazi godisnje od 1969 -Bibl.veku i prvi srpski katalog uopste.(JUBIN). Teodosija ili bibliografiju srpske knjige.a predgovor je istorijat srpskog stamparstva u Veneciji kako ga je P. SRJ.redovno obuhvata naslov.rad koje kasnije nastaviti Jugoslovenski bibl.pismu i ceni.On je prvi koji svome pregledu daje odlike prave bibl.JUBIN ce i posle raspada SFRJ obavljati pojedine funkcije nepostojece centralne biblioteke.formatu.izdao je 1810.g.-informacioni institut. 42. u Veneciji..podatak o jeziku dela.nekad o ilustraciji. Ova izdavacaka kuca o kojoj pise Solaric.Prvi je objavio venecijanski stampar .Uz ove bibl.Samo poglavlje koje nosi naziv katalog jeste bibliografija. jedinici nije ponavljan vec je obelezavan linijom. Naslov.Obavljao je i dalje bibliotecke poslove od nacionalnog znacaja:izrada tekuce bibl. gradja-knjige.autor.mestu i godini izdavanja.uz dosledno koriscenje istih simbola.uz povremenu napomenu (ne uvek iste vrste.nekada su se stampali uz svesku. i P.stampanih Dimitrija i Pana Teodosija.sumnje i nedoumice svoga traganja za pocecima i razvojem srpske stampane reci.a nekada su stampani i kumulativni.jasno ukazuje na sadrzaj.sto predstavlja utemeljenje prakse pozivanja na druge izvore.licenca za prevod i izdavanje UDK tablica. Ovaj Solaricev katalog razlikuje se od ostalih slicnih knjiga i po ozbiljnosti predgovora.a po drugi put u poslednjoj godini toga veka-1800.Od 2003.Naslov je.a drugi njegov naslednik Pana Teodosije. .izdavanje ISBN/ISSN broja. vec bile obuhvacene oznacene su simbolom.iako ostavlja terminolosku nedoumicu. Jugoslovenski bibl.odrednica knjige i graficki je istaknut povlacenjem prva tri slova u levu marginu.brosure i muzikalije 1945-1967 -Bibl.jednom godisnje -Bibl.periodike.venecijanska stamparija Teodosijevih. PAVLE SOLARIC “Pominak knjizeski” prvo je bibl.dakle po nameni i po opisu knjiga. delo objavljeno kao samostalna monografska publikacija koja predstavlja izdavacku delatnost Dimitrija i Pana Teodosija .Dimitrije Teodosije.rodom Grk.Ni po kojoj osobini Pominak nije trgovacka knjiga radi trgovine knjigama.Isto naslov u narednoj bibl.objavila je svoj katalog negde izmedju 1772-1774 god. Jugoslavije. “Pominak knjizeski” gde je zapisao svoja znanja. roto-stampe i stripova 1971-72 -Katalog strane periodike u bibliotekama SFRJ 1919-1968 -Katalog strane periodike u biltenu Jugoslavije 1957-1961 Ovo je bio sam pocetak kada se pocelo sistematski raditi natekucoj bibl. pojavljuju se i predmetni i imenski registar.Bibliografski opis.g.g.Solaric znao i video.Knjige koje su ranijim katalogom Teodosijevih iz 1800.

jedinica:14. Solaric za nju tvrdi da je to najstarija slovenska knjiga.bolje reci da je to samo po izuzetku cinio.U svakoj jedinici je navodio kojom vrstom slova je knjiga stampana:gradjanskom ili crkvenom cirilicom ili glagoljicom.Format i obim knjige i cenu je obavezno unosio u opis.medju kojima je 8 hrvatskih..M. Ocevidno je da je o pocecima rada stamparije Teodosijevih znao dosta.ukoliko su ih imali. Bibliografsku belesku nije gajio.i one su sve srpske.od kojih su 42 iz 18.Tajne Dimitrija T.a hrvatske je autor pominjao samo u okviru rasprave o pocecima i razvoju srpskog stamparstva.nego je prvo dao sadrzaj dela. U ovoj knizi je opisao 80 knjiga.o knjizi Jevrema Lazarevica.Pisane podatke o svemu tome po svoj prilici nije imao u rukama. U Katalogu on je opisao 72 knjige.Taj opis je remek delo rane srpske bibliografije.Zato je u njega srazmerno veliki broj nedatiranih bibl.ali nije znao sve i valjano.znakove interpunkcije. .Svi drugi.a drga da objasni drustvene i politicke.a onda je prikazao graficka resenja slova-njihov oblik i brojnu vrednost.bilo da mu nisu stavili na uvid. je Pana Teodosije objavio u prvim godinama 19.Ovu je graficki odvojio od opisa.casopisa.Kada su ga istrazivanja dovela do ove knjige.od Orfelina do Subotica.ali pravog autora nije uvek navodio. oko datiranja knjiga.on jednostavno godinu nije belezio.Ako nije bio siguran u to.Katalog je sredjen po azbucnom redu naslova knjiga.napisao vrlo zanimljivu anotaciju.on je pohitao da je bibliografski opise.Godinu izdanja je belezio samo ako ju je nalazio na koricama knjige. i 18.”ali za razliku od L.Prva je-da obelodani svoja saznanja o srpskom stamparstvu.U opisu je redovno navodio mesto izdanja.i to onako kako je na knjizi odstampano.format i broj strana.novina ili kalendara.zatim naveo kolofon sa strane 273 Psaltira.bilo da ih Teodosijevi nisu sacuvali. Na pune 4 strane. Cela knjiga .kao i odsampavanja na njima mesta izdanja nije dokucio.v.a 3.iako su izasle iz ove stamparije. opisa:naslov.g u mletackoj stampariji Bartola Djinamija.cirilicke i latinicne stampane knjige u 17. U tom kontekstu prikazao je i “Psaltir Davidov” poslednju knjigu ranog srpskog stamparstva objavljenu 1638.medju kojima je 7 hrvatskih.Samo je jednom.Redovno je zapisivao da li je delo prevedeno i sa kojeg jezika.jedini pre Stojana N.sastavljali su bibliografije i objavljivali ih u okviru neke knjige.On je prvi kod Srba napiso iskljucivo bibliografsko delo kao samostalnu knjigu. autora dela nije znao.godinu i mesto izdanja.Musickog zabelezio Orfelinovo delo “Zitije Petra Velikog.on nije pobrojao samo konvencionalne elemente bibl.Van kataloga opisao je jos 8 knjiga.pa je za neke knjige napiso da su izdate u Moskvi.kulturne i ekonomske uslove razvoja glagoljicke.oba njena dela i traktat o razvoju srpskog stamparstva i Katalog izdatih knjiga u Teodosijevoj stampariji-plod su dve Solariceve zelje i jedne teznje.Odrednicu nije izdvajao. Solaric je jedini pored L. veku ne samo za Srbe nego i za Hrvate.Zapravo u samom katalogu su navedene knjige stampane iskljucivo u tipografiji Teodosijevih.v.

u kojoj u nekoliko narednih brojeva predstavljaju knjige ceskih i poljskih autora (npr.a nesto kasnije .ali pojedinacne vesti o novim knjigama stampanim u inostranstvu.italijanske i bugarske knjige.g.Priblizno je jednak broj popisanih domacih i stranih knjiga.Davidovic) otvaraju i sasvim zasebnu rubriku pod naslovom Knjizestvo slavensko. nema redovnih vesti o stranim knjigama jer Novine serbske prestaju da izlaze 1822.bile one posvecene Srbima ili ne.Popovic je prvi sistematizovanoj gradji dao i odgovarajuce nadnaslove. Magarasevic samo jasnije uoblicava Davidoviceve pionirske pokusaje.g.promenama u urednistvu i prikazom sadrzine publikacija.u najsirem smislu te reci. Josifa Dobrovskog).U vreme kada su periodicna glasila donosila vesti i prevode iz francuske i ruske literature.a bibl.Iste godine urednici (D.Madjarske i Nemacke javljaju se samo u rubrici Smesice i iskljucivo se odnose na tekucu produkciju.poljske). opis strane periodike prosiruje podatkom o periodicnosti izlazenja.Kod Stamatovica primaran je pregled zurnala. podatak o knjizi (Ruska biblija) objavljenoj u inostranstvu.a Serbski letopis se pojavljuje tek 1824.a u tri broja cak i francuske.a zapostavljaju pracenje strane knjige.Od tada u srpskoj bibl.Monografske publikacije zastupljene su kompletnim bibl. Istovremeno Pavle Stamatovic u Serbskoj pceli prati Magaraseviceve postupke.u svome knjizevnom delu orjentisao se prema madjarskoj i nemackoj knjizevnosti.a duzina opisa kod jednih i drugih se bitno ne razlikuje. Milos Popovic objavljuje “Pregled literature” koji se ne odnosi vise samo na srpske .a u cilju poredjenja prevoda na srpskom i ruskom jeziku.g. kada je u Novinama Serbskim u rubrici Smesice knjizestvene zabelezena prva knjiga na nemackom jeziku koju je napisao i u Pesti objavio Johan Caplovic.Retki su bili clanci posveceni iskljucivo analizi stranih knjizevnosti.vesti o stranim knjigama ne samo ruskim vec i onim iz Pozuna.Georgije Magarasevic programskim zapisom u prvoj svesci daje okvire bibl.ceske.ali bez prekida raste interesovanje za upoznavanje knjiga na stranim jezicima i stranih knjiga koje se odnose na istoriju. nisu ni retke ni beznacajne beleske o stranoj knjizevnosti.g.Objavljuju se vesti o izlazecim ili vec izaslim srpskim knjigama ili knjigama koje se ticu Srba.knjizevnost i folklor srba. U periodu od 1819-1824. Od 40-tih god 19.veka cesci su napisi o slavenskom knjizestvu koji su i bibliografski bolje potkrepljeni.Od trenutka kada Magarasevic prestaje da uredjuje Letopis. predstavljena najnovija ruska i poljska knjizevnost.Tako je u Serbskom Letopisu 1839.Pise rad “Rusijsko knjizestvo” i objavljuje ga u svesci 1832.Iste godine su Novine serbske u tzv. naporima tokom celog 19. BIBLIOGRAFIJA STRANIH KNJIGA Pocev od 1819. U nacionalno romanticarskom zanosu naucnici se sve vise okrecu srpskom naucnom i umetnickom stvaralastvu.ceske i slovenacke knjizevnosti.vec i na ostle slovenske (ruske.koja se ne odnosi na Srbe.veka obecavsi da ce u svakom broju Serbskog letopisa pruzati kratka obavestenja o delima slavenskih spisatelja uopste.Sedmica..Predstavljajuci slovenske knjige.ispunjavale su skoro redovne rubrike vecine glasila toga doba.Nakon perioda zatisja u parcenju strane knjizevnosti urednistvo casopisa Javor se odlucilo da pod naslovom “Iz slovenskih knjizevnosti” belezi novije vaznije proizvode iz svih naroda slovenskog plemena.43.Stoga su pregledi ruske.list za nauku i zabavu.On ce pod naslovom “Znatniji spisatelji Ruski…” okupiti 19 ruskih autora.postepeno.g.Beca. Dodatku zabelezile i prvi bibl.gazeta i almanaha. podacima.dok za clanke u casopisima postoji samo opsta napomena.g.

namecu fleksibilniji pristup svakom opisivanom primerku.g.vrste slova i iliminacija.koji je uklonio dileme u vezi bibl. (za srpaku knjigu granica je pomerena na 1638.naslova sa naslovne strane.Francuski bibliografski zbornik Revue des etudes slaves. veka ponudjena je zlatna sredina.Otuda u Zori.poput Pavla Solarica.ortografskim i jezickim osobenostima. rad O poravljanju slvenskih crkvenih knjiga.Neki od bibliografa..kao medjasnu za novi vek.slovackim.hrvatskoj.mada uredjivan sredinomm 20.ali ipak unutar tipskog opisa. Pojam srbulja se odomacio u tekstu Adama Dragosavljevica u 19. opisivanje antikvarija ISBD(A).veka karakterisalo interesovanje za nemacku.na samom kraju 19. slovenackim izdanjima.ukrajinskim.u izucavanju srbulja.listu za zabavu.Kronika izvestava uporedo o slovenskoj (srpskoj.predmetno ogranicava svoja interesovanja.veka.tipa poveza.Dok je sredinu 19 .a 70-te i 80-te god.veka pociva na principima kakve su osmislili i srpski bibliografi s pocetka 19.poljske i bugarske.naslov dela i eventualno knjizara kod koga se primerak moze nabaviti.Napomena cesto upucuje na sadrzinu sa ciljem da preporuci delo.uz povrsan pregled crkvenih knjiga bez pouzdanih podataka.one koje objavljuje casopis Strazilovo bave se prevodnom knjizevnoscu..koje joj bez saradnje sa stranim glasilima.dok postoje predlozi za 1900.veku. Dok su prethodne bibl.zagusen brojnim novim izdanjima u zemlji.Traganje za pocecima srpskog stamparstva za cilj je imalo utvrdjivanje njegove uloge u formiranju i istorijskom razvitku srpske kulture.ceskoj) i stranim (nemackoj i engleskoj) knjiz.beloruskim. Jos na samom pocetku 19.g.stare srpske stampane knjige bile su predmet popisivanja bibliografa.stampaju se redovno i bibliografski popisi srpskih i zasebno srpsko-hrvatskih izdanja..koji je cuvao odlike srpskog narodnog govora. Specificnosti prvih knjiga.koji je zapravo kratka hronika od Cirila i Metodija do patrijarha Makarija.pre svega u pogledu tehnike pisanja i stampe..g. 44.ceskim..)..odredjuje stepen njihove vaznosti za kulturu jednog naroda.uglavnom hronoloski. nastajale u zelji da citaocima predstave strane knjizevnosti. Uz vesti o ruskim.mesta i godine izdavanja).izdavackim kucama i knjizevnicima ne mogu biti lako dostupne.U Novinama serbskim objavljen je 1816.pouku i knjiz.hrvatske.Bibliografski opis ukljucuje samo prezime i ime autora.do usvajanja Vukovog pravopisa.srbulje su i rukopisne i stampane knjige crkvenog karaktera na srpskoslovenskom jeziku.Unutar nacionalne zastupljena je i strucna podela.BIBLIOGRAFIJA SRBULJA Stare i retke knjige zasticene su Zakonom o kulturnim dobrima koji.Tako je na medjunarodnom nivou i nastao opsti standard za bibl.bugarskim. 20.zadrzali su svoju .redovni prilozi u svakom broju.veka.je pocvecena njihovim paleografskim.a srpske pisce usmere na prevodjenje umetnicki vrednih dela.Starom i retkom knjigom na jugoslovenskim prostorima smatraju se publikacije di 1867. opisa i ujednacio principe u radu.vek.upravo tako razvrstanim po geografskoj i nacionalnoj pripadnosti.Ozbiljna paznja.nedovoljnosti pouzdanih formalnih podataka (poput imena autora ili prepisivaca.Dok su inkunabule stampana izdanja do 1500.Originalana izdanja u Srbiji nisu razdvojena od prevoda ili studija posvecenih srpskim piscima u stranim zemljama.poljskim. pracenje slovenske knjiz.francusku i madjarsku knjiz.Ova revija donosi vesti iz svih slovenskih knjiz.kvaliteta i porekla hartije.g.g.posebno u inostranstvu.

Glasnika Cetinjskog istorijskog drustva.mestu. Georgije Magarasevic je i u naslov svoga rada uneo sintagmu “staropecatne knjige”. Stare srpske knjige provlacile su paznju malobrojnih istrazivaca.stamparu. Saznanja o srbuljama cesta su u opisima crkvene i manastrirske imovine ukljucenim u putopisnu prozu.opisujuci cak i izgled primerka i karakteristicne zapise na njegovom pocetku i kraju. Najpouzdaniju i najsveobuhvatniju bibl.narocito na stranicama Glasnika Srpskog ucenog drustva.njegov tekst Pocetak opisanija srpski manastira prvi je bibl.u izvodu ili celovit.godini stampanja i pripadnosti knjige jednom manastiru.Kako u opstoj istoriji bibl.materijalni opis pripada drugom nivou.srpske manastire i njihove riznice predstavljali su Dimitrije Krestic.Panta Sreckovic.Beocin.U svojim knjizevno-istorijskim studijama.Mada se Vuk Karadzic nije bavio bibliografijom.veka nisu bile iskljuciv predmet interesovanja.Musicki je tsko popisao 23 stare srpske knjige koje je licno video u 24 manastira.Naglasavajuci gde se knjige nalaze.Obilazeci razne manastire.Dejan Medakovic…).u skladu sa svojim sveslavenskim opredeljenjem.Milos Popovic.Dusan Pankovic.a pred II Sv.Kovilje.formatu.Pavel Jozef Safarik.tezili sto vecoj potpunosti.Karadzic je preduhitrio Georgija Magarasevica kome je ova beleska svojstvena. prirucnika Sopikova i Smiridina.Brankovog kola.knjigama.Sava Petkovic. srbulja dao je Pavel Jozef Safarik.oblik naslova i vrsta inicijala.predstavljajuci ne samo srpske.sveobuhvatni i pouzdani. Na slican nacin poput Vuka i Magarasevica.natpisima i popisima.poput Lukijana Musickog i Georgija Magarasevica.izbrojani su i listovi i stranice.istaknuti su radovi Stojana Novakovica.I to ne samo stoga sto su mu zapisi brojni.ktitoru i zidaru.dimenzije su izrazene u desetim.arhimandriti Leonid i Nicifor Ducic.uskracujuci nam informacije o broju strana.Safarik je pokazao suvereno poznavanje drustvene i kulturne istorije srpskog naroda.jer je bavljenje njima iziskivalo dobro poznavanje kulturne proslosti srpskog naroda..stotim i hiljaditim delovima metra.samokriticnost i naucnu opreznost.tako i bibl.Adam Dragosavljevic.izdavacu.navodeci pouzdane podatke o naslovu.dok su drugi.navodi datum stampanja.godini izdanja.velicina slova.prilozima u Serbskom letopisu.vec i zato sto je probleme koje drugi nisu ni primecivali on teoretski rasvetljavao.sposobnost nepogresivog diferenciranja stamparija.legendama koje o njemu kruze.narocito razvoja stamparstva.Zalazuci se da opis svakog manastira sadrzi podatke o mestu zidanja.Javora.iz manastira Bodjani. prilog o srbuljama sa jasnim i sazetim obrazlozenjem bavljenja ovom temom.vec i ruske.postojecih stranih bibl.ali su 30-tih godina o njima pisali Vuk Karadzic.predocava i tekst pogovora.paznju samo na “zasnovima” srpskog stamparstva u Veneciji u 17. Istrazivanja nisu okoncana ni u nase doba (Dimitrije Bogdanovic. Tako Novakovic precizira odredjenje formata i opis straih knjiga daje u tri nivoa:istice naslov jezikom i pismom originala. rat i Zapisa.veku. .on ce u njima naci tridesetak rukopisnih i tri stampane knjige.a prema zapisima i eventualnim ostecenjima i njen istorijski put i nacin na koji je nabavljena.Narodnih novina.meceni. Stare srpske knjige nijednom od bibliografa 19.Georgije Magarsevic. srpskih rukopisnih i stampanih knjiga.

zbog raznorodnosti i sirine obuhvata struke.Nemacka kataloska praksa . U grupu jugoslovenskih standarda spadaju: -Priprema rukopisa za stampanje -Naslovni listovi za knjige -Medjunarodno standardizovano numerisanje monografskih publikacija -Medjunarodno standardizovano numerisanje serijskih publikacija -Uoblicenje periodicnih publikacija -Bibliografska manseta -Uoblicenje clanaka u periodicnim publikacijama -Registar publikacije -Kratak sadrzaj periodicnih publikacija u drugih dokumenata -Bibliografsko citiranje.dozivljavane.bibl.tehnoloskih uslovljavanja njenog razvoja.opisivanje latentnih dokumenata Postoje i medjunarodni standardi.priznavanje jedne mere kao norme.naucnim radnicima i bibliotekarima.g. i za katalog formulisu se i samostalno objavljuju prvi opsti principi koji vise nisu samo prateca tumacenja nacinjenih pregleda literature. Standardizacija u oblasti bibliotecke delatnosti.oblik i dimenziju.45.svodjenje na pojedinacnu meru.sastav.srednje i istocnoevropskim zemljama.a narocito posle II Sv.u kojima su se .Standardi su strucno osmisljene.kao ogranicenja.ne cudi sto pojedini standardi istovremeno obavezuju obe delatnosti sa zeljom da se postigne laksa i brza dostupnost publikacija i informacija korisnicima.g. sredjivanje.ali i zbog geografskih.javno u praksi proverene preporuke. rata.ali se istovremeno suocavaju sa nacelnim problemom da li je bitnije tacno predstaviti izgled naslovne strane. donela Uredbu o standardima i formiranju Savezne komisije za standarde.Jugoslavija je 1946.zasnovana pre svega na bibliografijama nemackih knjiga stampanih do 1700.ekonomskih.s jedne strane.proizvodi i usluge.s druge.velicinu.Kako je bibliotekarstvo kao struka usko povezano sa izdavastvom. Procesi izrade kataloga i bibliografija se do srednjeg veka ne razlikuju.. U 19.ODNOS BIBLIOTEKARSTVA.da bi kasnije uz izvesna prilagodjavanja.sadrzaj publikacije i odnos prema drugim radovima i zbivanjima.Standardi su prevashodno namenjeni izdavacima i urednicima.koje istovremeno.bila usvojena u skoro svim skandinavskim.cesto se zasnivala na minimumu kvalitativnih i kvantitativnih preporuka.veka.g. kao preteca ISO (International organisation for standardization) oformljene 1946.materijali.kada je osnovan i Savezni zavod za standardizaciju kao nosilac aktivnosti u vezi sa proglasavanjem standarda i tehnickim normiranjem kvaliteta.propisivanje uslova koje treba da ispunjavaju sirovine.g.za bibliografsko opisivanje svih vrsta publikacija.IZDAVASTVA I KNJIZARSTVA NA POLJU STANDARDIZACIJE Standardizacija.dozivela je vrhunac krajem veka u instrukcijama Karla Diackog (1886.predstavljaju pouzdan oslonac bibliografima.g.g.ili namenu.politickih. Medjunarodno udruzenje za standardizaciju (ISA) osnovano je 1926.) koja su 1899.kulturnih.u razlicitim okruzenjima.shvacena kao normiranje.usvojeni u jugoslovenskoj biblioteckoj teoriji i praksi. veku i za bibl.propisivanje. Nimalo ne kasneci za savremenim nastojanjima u svetu..kao maksimalna nedostizna opterecenja.Prvi zakon o standardima formulisan je i usvojen 1960.bila je predmet organizovanog i sistematskog rada jos krajem 19. prihvacena od pruske vlade i svih nemackih biblioteka (Pruske instrukcije).sa insistiranjem na alfabetskoj odrednici.

kartografsku gradju ISBD(CM) 1977. Definisanje ISBD-a.omogucilo je unifikaciju opisivanja.transkripciji.preispitivano i dopunjavano do 1850.1978.g. Prvi bibliografski format MARC koji je omogucavao masinski unos i obradu podataka konstruisala je Kongresna u saradnji sa drugim bibliotekama razvijajuci ga do nivoa standarda 1967.g..Medjunarodni standard za bibl.g.i pored svega.g.kada je u Parizu odrzana Medjunarodna konferencija za katalogizaciju.Ono je.objavio 91 pravilo.muzikalije ISBD(PM) 1980.bez lingvistickih..g.u nemackoj kataloskoj praksi prihvacena su nova pravila RAK 1977.g..kao i sistem simbola.g.izmedju ostalih i Antonio Panici.Potreba za skracivanjem pojedinih bibl.uz dopustenu subjektivnost bibliografa samo u podrucju napomena.Medjunarodni standard za bibl. opisa prouzrokovala je formulisanje i objavljivanje dela Principi bibliografskog opisa Valtera Grega i Fredsona Bouersa 1949.g. U teznji da objedini americku katalosku praksu Kongresna biblioteka je 1908. veka. i kataloskih jedinica.nije dostignut pre 70-tih god.u kojima postoji tacno utvrdjeno mesto za svaki pojedinacni podatak.Problemima korporativnog i anonimnog autorstva.g. opisivanje pociva na stabilnoj shemi opisa kroz osam podrucja. u Briselu uz istaknuto ucesce Majkla Gormana.posvetio se. 20.. veka i u osnivanju drzavnih bibliografskih drustava i instituta sirom sveta...priblizilo bibliografsko i katalosko opisivanje.za serijske publikacije ISBD(S) 1977..staru i retku knjigu ISBD(A) 1980.Doneti su:standardi za monografske publikacije ISBD(M) 1974. gradje.kreiranog 1970.kao i konverziju podataka u masinski citljivu formu.g.obaveznom navodjenju izdavaca i paginacije.g.kada je kao osnovni uslov pred katalosku i bibl.nacionalnih..g. Medju pojedincima koji su unapredili kataloska pravila bio je i Carls Ejmi Kater.g.g.takodje.bibliotekar Britanskog muzeja koji je 1841. .za neknjiznu gradju ISBD(NBM) 1977.geografskih ogranicenja.prilagodjavajuci ga kasnije zahtevima zainteresovanih zemalja i uzdizuci ga na nivo medjunarodno prihvacenog standarda UNIMARC.i komponentne delove ISBD(CP) 1988. olicavao se tokom 19.kao predgovor katalogu Biblioteke Britanskog muzeja. praksu postavljena masinska citljivost bibl.opsteg i za svaku vrstu bibl. opisivanje. Medjunarodni dogovor oko usvajanja opstih pravila za bibl..Usvajanjem Pariskih principa. Porast interesovanja za bavljenje bibl.pravopisnih pravila.mestu i funkciji clana i predloga u autorskoj odrednici. opis svih tipova publikacija ISBD(G) donet je 1977.odrzala do 1961.g.g. i 20. objavila nekoliko prirucnika sa pravilima za razlicite vrste bibliotecke gradje.

nastao revizijom standarda JUS Z. citiranje je izradjen standard JUS Z.A4.a delom u primedbi -da je potpuno ukljuceno u tekst Mogu se citirati: 1. opis sastoje se od istih elemenata.bibliografa i dokumentarista. citiranje i bibl.prikazivacima. (spiska literature) -da predstavlja zaglavlje prikaza ili recenzije -da predstavlja primedbu didatu tekstu (pri dnu strane ili sasvim na kraju teksta) -da se nalazi delom u samom tekstu.A4.023 (1981.)citiranje priloga ili clanaka -citiranje priloga u knjizi ili drugoj posebnoj publikaciji -citiranje clanaka ili priloga u casopisu ili serijskoj publikaciji Bibl. .g). citiranja takvog sadrzaja i oblika koji ce olaksati identifikaciju citiranih izvora i tako doprineti punom razumevanju i koriscenju tekstova od strane citalaca.023 iz 1968.urednicima i izdavacima tekstova omoguci stvaranje bibl.g. BIBLIOGRAFSKO CITIRANJE Bibl.ali uglavnom nemaju istu svrhu. citiranje je skup dovoljno tacnih i podrobnih podataka na osnovu kojih se neka citirana publikacija ili neki njen deo moze identifikovati. citiranje moze imati sledece oblike: -da cini deo indikativne ili analiticke bibl.primarne i sekundarne dokumente u kojima se citiraju druge publikacije Bibl. Svrha ovog standarada je da autorima.bibliotekara.Za bibl.)knjige ili druge posebno izdate publikacije -citiranje publikacije kao celine -citiranje odredjene strane ili odlomka 2.Ovaj standard se odnosi na sve publikovane i nepublikovane.)casopisi ili druge serijske publikacije -citiranje casopisa (ili serije) kao celine -citiranje dela zbirke ili odredjene sveske 3.46.recenzentima.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful