P. 1
Osnove Racunarske Arhitekture i Aplikacije

Osnove Racunarske Arhitekture i Aplikacije

|Views: 1,987|Likes:
Published by Amir Molazecirovic

More info:

Published by: Amir Molazecirovic on Nov 26, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/04/2013

pdf

text

original

Sections

  • 2.1. RAČUNARI I NJIHOVA PODELA
  • 2.2. SASTAVNI DELOVI RAČUNARA
  • 3.1. INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE
  • 3.2. INTERFEJS PERIFERNIH JEDINICA
  • 3.3. ZDRUŽENI INTERFEJS (magistrala, sabirnica)
  • 3.4. DIREKTNO POVEZIVANJE
  • 3.5. PARALELNI INTERFEJS OPŠTE NAMENE
  • 3.6. ASINHRONI SERIJSKI INTERFEJS
  • 3.7. SINHRONI SERIJSKI INTERFEJS
  • 3.8. INTERFEJS ZA POSEBNE NAMENE
  • 4.1. ARHITEKTURA MIKROPROCESORA
  • 4.2.1. ARITMETIČKO – LOGIČKA JEDINICA
  • 4.2.2. REGISTRI OPŠTE NAMENE
  • 4.2.3. REGISTRI POSEBNE NAMENE
  • 4.2.4. UPRAVLJAČKA JEDINICA
  • 4.3. MODEL MIKROPROCESORA
  • 4.4. MIKRORAČUNARSKI SISTEM
  • 4.5. MATIČNA PLOČA
  • 5.1. INTERNE MEMORIJE
  • 5.2. OPERATIVNA MEMORIJA
  • 5.3.1. BUŠENA KARTICA
  • 5.3.2. BUŠENA TRAKA
  • 5.3.3.1. Obrasci sa markiranjem
  • 5.3.3.2. Obrasci sa magnetnim pismom
  • 5.3.3.3. Obrasci sa optičkim pismom
  • 5.3.4. PRUGASTI KOD
  • 5.3.5. DISKETE I DISKETNE JEDINICE
  • 5.3.6.1. Kapacitet i performanse
  • 5.3.6.2. Standardi u povezivanju
  • 5.3.6.3. Proizvoñači hard diskova
  • 5.3.7. KOMPAKT DISK
  • 5.3.8. MAGNETNA TRAKA
  • 5.3.9. DIGITALNI VIŠENAMENSKI DISK (DVD)
  • 5.3.10. OPTIČKI DISK
  • 6.1. TASTATURA
  • 6.2. MIŠEVI I DŽOJSTICI
  • 6.3. SKENER
  • 6.4. DIGITALNI FOTOAPARATI I KAMERE
  • 7.1. MONITOR
  • 7.2. GRAFIČKA KARTICA
  • 7.3. ŠTAMPAČI I PLOTERI
  • 8.1. MODEM
  • 8.2. ZVUČNA KARTICA
  • 10.1. Hardver i softver
  • 10.2. Operativni sistem
  • 10.3. Aplikativni softver
  • 10.4. Pomoćni softver
  • 10.5.1. Microsoft OneNote
  • 10.5.2. Microsoft InfoPath
  • 10.5.3. Saradnja i MS Office System 2003
  • 11.1. POKRETANJE PROGRAMA
  • 11.2. NASLOVNA LINIJA
  • 11.3. MENI LINIJA
  • 11.4. TRAKE SA ALATIMA
  • 11.5.1. STATUSNA LINIJA
  • 11.5.2. TASKBAR
  • 11.6. OSNOVNI POSTUPCI SA TEKSTOM
  • 11.7. OPCIJE ZA SNIMANJE DOKUMENATA
  • 11.8. ISPRAVLJANJE SADRŽAJA DOKUMENTA
  • 11.9. RAD SA TABELAMA
  • 11.10. UNOS SIMBOLA U TEKST
  • 11.11. SLIKE
  • 11.12. GRAFIKONI
  • 11.13. OBLIKOVANJE TEKSTA
  • 11.14. ŠTAMPANJE
  • 11.15. ZAŠTITA VAŠIH DOKUMENATA
  • 11.16. CRTANJE U WORD-U
  • 11.17. WORD I MAKRO VIRUSI
  • 12.1. IZGLED EKRANA
  • 12.3. KRETANJE U RADNOJ TABELI
  • 12.4. UNOS PODATAKA
  • 12.5. FORMIRANJE I ČUVANJE TABELA
  • 12.6. KORIŠĆENJE UGRAðENIH FUNKCIJA
  • 12.7. ŠTAMPANJE TABELE
  • 12.8. GRAFIKONI
  • 12.9. MONTE CARLO SIMULACIONI MODELI U EXCEL-u
  • 12.10. BAZA PODATAKA U EXCEL-u
  • 13.1.1. MENI LINIJA (Menu bar)
  • 13.1.2. LINIJA SA STANDARDNIM ALATIMA (Standard toolbar)
  • 13.1.3. FORMATING TOOLBAR
  • 13.1.4. DRAWING TOOLBAR
  • 13.1.5. STATUSNA LINIJA (Status line)
  • 13.2.1. SLIKE
  • 13.2.2. ZVUK
  • 13.2.3. ANIMACIJA
  • 13.2.4. VIDEO
  • 13.3.1. AutoContent Wizard
  • 13.3.2. Design Template
  • 13.3.3. Blank presentatioin
  • 13.4.1. Hiperlinkovi
  • 13.4.2. Web prezentacije
  • 14.1.1. Načini komunikacije izmeñu računara
  • 14.1.2. Računarske mreže
  • 14.2.1. Hronološki nastanak Interneta
  • 14.2.2. Adrese i protokoli na Internetu
  • 14.2.3. Načini pristupa Internetu
  • 14.2.4.1. Osnovni servisi
  • 14.2.4.2. Javni servisi
  • 14.2.4.3. Servisi za pretraživanje
  • 14.2.4.4. Sigurnosni servisi
  • 14.2.4.5. Sistemski servisi
  • 15.1. PREDNOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE
  • 15.2. SIGURNOST BEŽIČNE (WIRELESS) TEHNOLOGIJE
  • 15.3. WLAN TEHNOLOGIJA
  • 15.4. WLAN ARHITEKTURA
  • 15.5. UREðAJI ZA BEŽIČNO UMREŽAVANJE
  • 15.6. OSTALA OPREMA ZA WLAN MREŽE
  • 15.7. BEZBEDNOST BEŽIČNIH MREŽA
  • 16.1. Meniji FrontPage-a
  • 16.2.1. Paleta Standard
  • 16.2.2. Paleta Formatting
  • 16.2.3. Paleta DHTML Effects
  • 16.2.4. Paleta Drawing
  • 16.2.5. Paleta Navigation
  • 16.2.6. Paleta Pictures
  • 16.2.7. Paleta Positioning
  • 16.2.8. Paleta Reporting
  • 16.2.9. Paleta Style
  • 16.2.10. Paleta Tables
  • 16.2.11. Paleta Task Pane
  • 16.2.12. Paleta Word Art
  • 16.2.13. Upotreba panoa
  • 16.3.1. Struktura web sajta
  • 16.3.2. FrontPage Web
  • 16.3.3. Kreiranje FrontPage Weba
  • 16.3.4. Kreiranje strana
  • 16.3.5. Kreiranje direktorijuma
  • 16.3.6. Uvoz datoteka, direktorijuma i web sajtova u web sajt
  • 16.3.7. Upotreba šablona za web sajtove
  • 16.3.8. Upotreba šablona za strane
  • 16.4.1. Osnove HTML-a
  • 16.4.2. Dodavanje i formatiranje teksta
  • 16.4.3. Upotreba slika na web stranama
  • 16.4.4. Crtanje i upotreba multimedije
  • 16.4.5. Upotreba frejmova
  • 16.4.6. Kreiranje lista
  • 16.4.7. Modifikacija i postavljanje preko mreže
  • 16.4.8. Upotreba formi
  • 16.4.9. Animacija sajta
  • 16.4.10. Upotreba Web komponenata FrontPage-a
  • 16.4.11. Upotreba tema i šablona
  • 16.4.12. Plug-inovi, ActiveX kontrole i Java apleti
  • 16.4.13. Programski jezici za Web
  • 16.4.14. Integracija Microsoft Office-a u sajt
  • 16.4.15. Strukturalni prikaz Web strane

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

2
2.1.

OSNOVNI POJMOVI ARHITEKTURE RAČUNARSKOG SISTEMA
RAČUNARI I NJIHOVA PODELA

Računarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetičke i logičke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da računarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Danas su u primeni računarski sistemii različite arhitekture, složenosti i oblasti primene. Jedna od osnovnih podela računara je podela prema sledećim kriterijumima: funkcionalne magućnosti procesora, osobine operativne memorije, brzina izvršenja naredbi, efikasnost ulazno-izlaznih naredbi, pouzdanost sistema, raspoloživost softvera, cena računara. odnosno prema

Prema povećanju snage mikorprocesora, mogućnostima obrade i ceni računari se dele na: makroračunare, miniračunare, mikroračunare.

Doc. dr Željko Marčićević

11

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi računarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i naučno tehnička istraživanja. Miniračunari su više specijalizovani računari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupačnija. Koriste se kao: interaktivni sistemi sa vremenskom podelom, periferni i telekomunikacioni računari velikih kompjutera, računari u sistemima za obradu podataka, telekomunikacioni koncentratori, poslovna obrada podataka u manjim preduzećima.

Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroračunari, sa sve boljim performansama. Mikroračunari su računari zasnovani na mikroprocesoru. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodničke tehnologije koja omogućava da se na jednoj pločici poluprovodničkog kristala milimetarske zapremine, nañe stotine hiljada sklopova koji obezbeñuju funkcionisanje računara. Prema načinu predstavljanja podatka računari se dele na: elektronske računare koji operišu podacima u diskretnom obliku (digitalni), elektronske računare koji operišu podacima u kontinualnom obliku (analogni), hibridni.

Elektronski računari neprekidnog dejstva (ulazni podaci u kontinuitetu) se zovu još i analogni računari. Ulazni podaci za ove računare predstavljaju se u vidu vrednosti neke fizičke veličine, koje se menjaju kontinualno. Loša strana ovih računara je to što nisu toliko tačni kao digitalni, ali su zbog svoje veoma velike brzine rada bolji od digitalnih i naročito su primenljivi kao upravljačke mašine u mnogim sistemima automatskog upavljanja i to tamo gde je potrebno imati rešenje praktično u onom trenutku kada je problem nastao. Elektronski računari diskretnog dejstva nazivaju se numerički ili još češće digitalni računari. Ovi računari operišu brojkama a proces rešavanja zadataka na digitalnim mašinama se deli na odvojene
12 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

elementarne operacije: sabiranje, oduzimanje, delenje, množenje itd. Realizacija i predstavljanje vrednosti brojki vrši se uz pomoć raznih elemenata, koji mogu samostalno ili u kombinaciji da ostvare neophodan broj stabilnih stanja, od kojih svaki predstavlja odreñeni simbol brojnog sistema za koji je računar konstruisan (naprimer, ako računar radi sa binarnim brojnim sistemom, onda se koriste elementi koji mogu da ostvare dva stabilna stanja). Digitalni računar se zbog toga što rešava zadatke različite prirode iz razičitih oblasti zove još i univerzalni elektronski računar. Meñutim, ako je predviñeno da digitalni računar vrši samo odreñene operacije, u njega se ugrañuju tzv. čvrsti programi, koji se ne mogu menjati, i tada se rakav računar naziva specijalnim. U digitalnom računaru se svaki zadatak razlaže na više operacija, a svaka operacija i svaki postupak u okviru jedne operacije se izvršava na odgovarajuću komandu. Niz komandi i operacija, zajedno sa redosledom izvršavanja komandi, odnosno operacija, predstavlja program. Pored ove dve vrste računara postoje i tzv hibridni računari. Oni se dobijaju povezivanjem analognih i digitainih računara. Hibridni računari objedinjuju dobre strane analognih i digitalnih računara u upravljanju tehnološkim sistemima.

2.2.

SASTAVNI DELOVI RAČUNARA

Digitalni elektronski računar se sastoje iz dva osnovna dela: Centralne jedinice (CPU - Central Processing Unit), BIOS –a .

Centralna jedinica se sastoji iz dva dela (slika), a to su: procesor, operativna memorija.

Doc. dr Željko Marčićević

13

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

ALJ

UJ

OPERATIVNA MEMORIJA

CENTRALNA JEDINICA

Slika 2-1 Prikaz procesora

Procesor je jedinica koja izvršava operacije obrade podataka definisane programom i vrši upravljanje računarskim procesima i interakcijama izmeñu pojedinih jedinica računara. Njegova struktura je definisana njegovim funkcijama. Funkcija obrade podataka vrši aritmetičko - logička jedinica (ALJ) a upravljanje računarskim procesima vrši upravljačka jedinica (UJ). U sastav procesora ulaze i radni registri, sprežne mreže (interfejs), a u skorije vreme u njegov sastav redovno ulazi i ultrabrza memorija relativno malog kapaciteta namenjena pre svega da čuva odreñeni broj operanada i meñurezultata u cilju ubrzavanja procesa obrade. Aritmetičko – logička jednicia izvršava atitmetičke operacije: sabiranje, množenje, delenje itd, zatim logičke operacije: logičko sabiranje, logičko množenje, pomeranje reči u registrima, transformaciju kodova itd. Elementi kojima se obavljaju računarske operacije su razni registri kao što su akumulatori, registri sa pokretnim i nepokretnim zarezom i drugi. Element koji obavlja funkciju sabiranja se zove binarni sabirač (ADDER). On vrši sabiranje binarnih cifara prema pravilima binarnog računanja, te prema potrebi vrši i eventualni prenos binarne jedinice na više poziciono mesto. Sabiranje je osnovna računska operacija koju aritmetičko-logička jedinica obavlja. Pošto i kod oduzimanja, množenja, delenja ili kod bilo koje druge aritmetičke operacije ona u stvari vrši sabiranje, znači da sabirač vrši najvažnije funkcije ALJ. Pored sabirača u aritmetičkologičkoj jedinici je još jedan vrlo značajan registar, a to je
14 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

uporeñivač. Uporeñivač izvršava uporeñivanje sadržaja opšteg registra i akumulatora. Tipične aktivnosti uporeñivača su "manje", "veće", "jednako" (koraci uporedivanja). Aritmetičko-logičke jedinice se mogu klasifikovati na više načina. Po načinu izvršavanja operacija ALJ se dele na: paralelne, serijske, paralelno-serijske.

U koju od ovih grupa će se svrstati ALJ prvenstveno zavisi od tipa korišćenog sabirača. Kod paralelnih ALJ operacija se izvršava nad celom reči u jednom taktu. Kod serijskih ALJ u toku jednog takta vrši se operacija nad jednim mestom operanada sadrzanih u registrima. Za realizaciju celokupne operacije od n bita potrebno je n taktova. Kod paralelno –serijskih ALJ nad grupom slova u reci operacija se izvršava paralelno u toku jednog takta, pa se u narednom taktu prelazi na sledeću grupu slova itd (kod kalkulatora). Po načinu predstavljanja brojeva nad kojima se vrše operacije ALJ se mogu klasifikovati kao ALJ sa: sa fiksnim zarezom, sa pokretnim zarezom, decimalne.

ALJ sa fiksnim zarezom mmogu se dalje podeliti na ALJ za operacije sa celobrojnim brojevima i sa razlomljenim brojevima. Da bi ALJ mogla obavljati, u zavisnosti od potrebe i operacije u fiksnom zarezu, i operacije u pokretnom zarezu mogućno je da se ALJ sastoji od dva nezavisna bloka koji vrše ove operacije ili pak da se projektuje univerzalna ALJ koja može obavljati operacije nad bilo kojim tipom brojeva. Po strukturi ALJ mogu biti sa neposrednim vezama sa registrima – ALJ sa direktnom strukturom ili pak da budu povezani linijama sprežnih mreža (magistralama) kada se pojedini potrebni registri odabiraju preko kola za odabiranje (komutatora) - ALJ sa magistralnom strukturom.

Doc. dr Željko Marčićević

15

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Kod ALJ sa direktnim vezama u suštini postoje tri osnovna registra: registar operanada, registar akumulator i opšti registar koji čuva jedan od operanada u operacijama množenja i delenja. Razvojem mikroprocesora sve se više razvijaju i koriste ALJ sa magistralnom strukturom. U sastav ALJ sa magistralnom strukturom ulaze: registri, komutatori, logička mreža za obavljanje operacija.

Registri skoro isključivo služe za prihvatanje informacija. Komutatori služe za priključivanje odogvarajucih registara na magistralu. Kod ALJ sa direktnim vezama za izvršavanje jedne mikrooperacije potrebno je obično formiranje samo jednog funkcionalnog signala. Kod ALJ sa magistralnom strukturom izvršavanje mikrooperacije zahteva više funkcionalnih signala.

STATUSNI REGISTAR

REGISTAR AKUMULATOR

KOMBINACIONA LOGIČKA MREŽA

KOMBINACIONA LOGIČKA MREŽA

OPŠTI REGISTAR

REGISTAR OPERANDA

Slika 2-2 Struktura aritmetičko – logičke jedinice

16

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Tako, na primer, za mikrooperaciju prenosa informacija iz jednog registra u drugi kod ALJ sa direktnim vezama potreban je jedan funkcionalni signal, dok je kod ALJ sa magistralnom strukturom potreban funkcionalni signal za priključenje registra preko komutatora, zatim signal za predaju informacija iz registra predaje i signal za prijem u registar prijema. Upravljačka jedinica je jedan od najvažnijih i najsloženijih delova centralnog procesora. Ona upravlja i kontroliše pravilnost rada ne samo centralnog procesora nego i ulaznih i izlaznih jedinica. Upravljačka jedinica odreñuje kad i šta treba pamtiti, računati, uporedivati. Ona uporeduje šta je veće, manje, ekvivalentno, numeričko, nenumeričko, pozitivno, negativno. Zadaci upravljačke jedinice su da upravlja, kordinira rad svih funkcija i delova računarskog sistema kao što su: da upravlja radom ulazno - izlazne (U/I) jedinice, da uvodi i opoziva podatke iz opevativne memorije, da kontroliše i upravlja prenosom podataka iz aritmetičko-logičke jedinice u operativnu memoriju i obrnuto, da kontroliše izvršenje aritmetičkih operacija i donosi logičke zaključke i odluke.

Sve ove funkcije upravljačka jedinica vrši na osnovu upravljačkih informacija koje zovemo instrukcijama, koje su zadate od strane čoveka i koje se u obliku mašinskog programa nalaze u operativnoj memoriji računarskog sistema. Za izvršenje jedne operacije obično se koristi jedna instrukcija. Meñutim, svaka operacija se može razbiti na niz mikrooperacija. Za vreme jedne mikrooperacije izvršavaju se različite operacije nad operandima. Na primer operacija množenja se sastoji od više mikrooperacija: prenos adrese operanda u memorijski adresni registar, dekodiranje adrese i generisanje signala za očitavanje sadržaja, prebacivanje sadržaja memorijske lokacije u prihvatni registar memorije itd.

Postoji dvojaka struktura upravljačkih jedinica t.j. dva su osnovna pristupa realizacije upravljačkih signala. Jedan pristup se sastoji u tome da za svaku instrukciju postoji odgovarajuća logička mreža. Ovakva realizacija se naziva direktna ili hardverska.

Doc. dr Željko Marčićević

17

koji predstavlja deo registra instrukcija (RIN) koji čuva instrukciju u procesu njenog izvršavanja. generiše potrebne signale za realizaciju date operacije. 18 Doc. koji je sastavni deo RIN i čuva kod operacije. Posle završetka izvršenja instrukcije brojač taktova se dovodi u početno stanje. kola za formiranje funkcionalnih signala. dekoder koda operacije. brojač taktova. logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala. Novi Sad U sastav hardverski realizovane upravljačke jedinice ulaze: registar koda instrukcija. U procesu izvršavanja instrukcije ista se čuva u registru instrukcija (RIN).) iniciraju kola za formiranje funkcionalnih signala da bi se formirali potrebni signali da se u datom taktu izvrši odogovarajuća mikrooperacija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Generator sinhronih impulsa generiše potrebne sinhrone impulse za vremensko usklañivanje rada jedinica računarskog sistema i posle isteka svakog takta u procesu izvršavanja instrukcije povećava sadržaj brojača taktova za jedinicu. Logičke mreže za generisanje funkcionalnih signala u saglasnosti sa instrukcijom koja se izvršava i u saglasnosti sa taktom izvršavanja instrukcije generiše potrebne funkcionalne signale. Dekoder koda operacije na bazi sadržaja registra koda operacije (RINO). dr Željko Marčićević . Na bazi ovih signala i na bazi sadržaja registara stanja (na primer stanja registra za prekoračenje opsega i sl. generator sinhronizacionih impulsa. Dekoder taktova generiše u potrebnom redosledu signale neophodne za izvršavanje instrukcije. dekoder taktova.

baziran je na principima mikroprogramiranja. Mikroprogramski princip upravljanja sastoji se u tome da se svakoj mikrooperaciji pridruži odogvarajuća upravljačka reč nazvana mikroinstrukcija. Doc. godine do široke primene nije došlo sve do kraja šezdesetih oodina. Kod svake realizacije upravljačke jedinice upravljački signali se generišu iz registara u kojima su smeštene upravljačke informacije. Osnovni razlog se nalazio u tome. Ove informacije se u upravljačke jedinice prebacuju iz stalne memorije u procesu interpretacije date instrukcije. U ovom slučaju skup mikroinstrukcija (mikroprogram) koji definiše potrebnu seriju funkcionalnih signala neophodnih za izvršavanje date instrukcije.a ROM DEKODER TAKTOVA GENERATOR TAKTOVA REGISTAR MIKROOPERACIJA DEKODER MIKROOPERACIJA FORMIRANJE FUNKCIONALNIH SIGNLA Slika 2-3 Struktura hardverski realizovane upravljačke jedinice Drugi pristup. koja se čuva u upravljačkoj memoriji na sličan način kao što se u operativnoj memoriji čuva instrukcija. Mada je ideja mikroprogramiranja bila poznata još 1951.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija KO ADRESNI REGISTAR ROM . dr Željko Marčićević 19 . koji se danas skoro isključivo primenjuje. što je tek šezdesetih oodina došlo do razvoja dovoljno pouzdanih i dovoljno brzih memorija. Tipična strukturna šema mikroprogramske upravljačke jediniče data je na slici.

Mikroinstrukciju dekodira dekoder mikroinstrukcija formirajuci u kolima za formiranje funkcionalnih signala neophodne funkcionalne signale za izvršavanje date mikrooperacije. U adresnom registru mikroprogramske memorije formira se adresa naredne potrebne mikroinstrukcije i na taj način se izvršava mikroprogram na sličan način kao što se izvršava i program smešten u operativnoj memoriji. dr Željko Marčićević . Na taj način za svaku operaciju koju treba da izvrši procesor inicira se različiti mikroprogram. Deo upravljačkih registara je dostupan programeru. kola za formiranje funkcionalnih signala. što znaci da ih on može adresirati u instrukcijama u cilju zahvatanja 20 Doc. Novi Sad KO DEKODER OPERACIJA DEKODER TAKTOVA GENERATOR TAKTOVA FORMIRANJE FUNKCIONALNIH SIGNALA Slika 2-4 Mikroprogramska realizacija upravljačke jedinice U sastav upravljačke jedinice ulaze: mikroprogramska (upravljačka) memorija (ROM).Visoka poslovna škola strukovnih studija. registar mikroinstrukcija. koji odgovara datoj instrukciji. Iniciranje mikroprograma vrši se formiranjem početne adrese mikroprograma u adresnom registru mikroprogramske memorije a na osnovu koda aperacije sadržanom u operacionom delu (RINO) registra instrukcija (RIN). Većina mikrooperacija deluje na podacima sadržanim u registrima ALJ ili radnim registrima procesora. adresni registar mikroprogramske memorije. Upravljački registri su namenjeni da čuvaju operande i upravljačke informacije u procesu izvršavanja operacija. mreže za generisanje sinhronih impulsa. U svakom taktu generisanom od strane mreže sinhronih impulsa iz mikroprogramske memorije zahvata se mikroinstrukcija čija je adresa u registru mikroprogramske memorije i prebacuje u registar mikroinstrukcija.

programski brojač. Registre u okviru stek Doc. da li je ultrabrza memorija dostupna programeru (da li joj programer može pristupiti ili ne) ultrabrza memorija se deli na: neskrivenu memoriju (programer može da pristupi memorijskim lokacijama. - Kod nekih računarskih sistema koristi se skup univerzalnih registara (obično 8 ili 16) koji po žejji programera mogu biti ili akumulatori. asocijativna memorija ili memorija sa slučajnim pristupom. Skrivena memorija je stek memorija. bazni registri. 0vi registri se često nazivaju radni registri. U grupu registara kojima programer ne može pristupiti spada registar instrukcija koji čuva instrukciju koja se izvršava. ili indeksni. zatim razni brojači pomeraja sadržaja registara. skrivenu (cache) memoriju (programer ovu memoriju ne može adresirati već u nju hardver po posebnim alogritmima prebacuje operande). ili bazni registri. U grupu registara kojima programer može pristupiti spadaju: indeksni registri. prema posebnim alogritmima. koji sadržavaju bazne adrese omogućavajuči relativnu modifikaciju adresa u cilju proširenja opsega adresiranja (adresiranje više memorijskih modula). Drugi deo upravljačkih registara je nedostupan programeru i namenjen je prvenstveno da čuva upravljačke informacije. Kao što smo već napomenuli u sastav procesora može da uñe i ultrabrza memorija namenjena da ubrza rad sistema procesor – operativna memorija i to na taj način što se smanjuje broj obraćanja procesora operativnoj memoriji. kao i drugi pomoćni registri koji se koriste u procesu izvršavanja instrukcije. S obzirom na to. čiji se sadrzaj dodaje adresnom delu instrukcije u procesoru indeksne modifikacije adresa. - Primer neskrivene ultrabrze memorije predstavljaju napred opisani radni registri.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija njihovih sadrzaja ili u cilju upisivanja u njih odreñenih podataka. potrebni operandi iz operativne memorije prebacuju u ultrabrzu memoriju koja u procesu obrade čuva i meñurezultate. zahvata i modifikuje njihov sadržaj). koji sadrži adresu naredne instrukcije. dr Željko Marčićević 21 . To su ustvari pravi upravljački registri. Ovo se ostvaruje tako što se.

dr Željko Marčićević . Novi Sad memorije programer ne adresira pa se može smatrati da je ovo skrivena memorija. 22 Doc. Ultrabrze memorije sa slučajnim pristupom su poloprovodničke memorije gde se prenos podataka iz operativne u ultrabrzu memoriju vrši prema posebnim alogritmima sličnim radu virtuelnih memorija. tako da programer u svojim programima koristi samo adrese operativne memorije. Ultrabrze memorije asocijativnom tipa takoñe spadaju u klasu skrivenih memorija s obzirom da se u procesu prenosa iz operativne memorije u ultrabrzu memoriju i obratno kao ključ koristi adresa podataka u operativnoj memoriji.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Jedinice računarskog sistema povezane su meñusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama. Prema tome. ulazno – izlazne kanale. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa. Ova standardizacija omogućava da se računarski sistem može konfigurisati od jedinica različitih proizvoñača. periferijske jedinice. Računarski sistem sadrži sledeće osnovne jedinice: procesore. dajući tako željenu konfiguraciju računarskog sistema. naredbe koje interfejs prenosi. šeme veza interfejsa. uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. dr Željko Marčićević 23 . Interfejs podleže odreñenoj standardizaciji. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada računarskog sistema. interfejs predstavlja sveukupnost linija za predaju informacija. Zatim. unificiranih elektronskih kola koji upravljaju prenosom Doc. Pridruživanje računarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji računarskog sistema. omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju. kao i jednostavno proširenje konfiguracije računarskog sistema od minimalne do maksimalne.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3 - INTERFEJS Savremeni računarski sistemi projektuju se tako da se računarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati. module operativne memorije. koje se još nazivaju interfejs. algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljačke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmeñu sebe u periodu veze. jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere).

Interfejs procesor – kanal namenjen je za razmenu informacija izmeñu procesora i kanala. interfejs periferijske jedinice. Karakteristike interfejsa su sledeće: vreme predaje poruka. Preko ovog interfejsa predaja informacija se vrši po pravilu rečima ili polurečima. odnosno kanal. zahtev za strogo definisanim upravljačkim signalima. Interfejs periferijski jedinica u potpunosti ne može biti standardizovan. Interfejs operativne memorije vrši razmenu informacija izmeñu operativne memorije sa jedne strane i procesora i kanala sa druge strane. brojevima). Komandni ureñaj je kanal. Kod savremenih računarskih sistema mogu se uočiti četiri tipa interfejsa: interfejs operativne memorije. Ulazno – izlazni interfejs namenjen je za razmenu informacija izmeñu kanala i kontrolera periferijskih jedinica. Interfejs se obično smešta u samim ureñajima koje povezuje. Jedinica koja započinje operaciju razmene komandna jedinica je procesor. izobličenja pri predaji poruka. interfejs procesor – kanal. Novi Sad signala po linijama a takoñe i algoritama za upravljanje razmenom poruka. Kroz ulazno – izlazni interfejs predaja informacija se vrši po pravilu u karakterima (simbolima. Ostali interfejsi se obično standardizuju. a izvršni ureñaj je kontroler. 24 Doc. ulazno – izlazni interfejs (kanal – kontroler periferijske jedinice).Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . s obzirom na različitost periferijskih jedinica kao i različitost prinčipa na kojima se zasniva njihov rad. dok je izvršna jedinica operativna memorija. s tim što se posebna pažnja poklanja standardizaciji ulazno – izlaznog interfejsa s obzirom da računarski sistemi u svom sastavu imaju veliki broj periferijskih jedinica proizvedenih od strane različitih proizvoñača. Procesor je komandna a kanal izvršna jedinica. Interfejs sa najvećim radnim brzinama je interfejs operativne memorije i interfejs procesor–kanal.

.. izmeñu jedinica računarskog sistema veza može da se ostvari različitim putevima (magistralama). MODUL OM INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE INTERFEJS PROCESOR KANAL PROCESOR . PROCESOR U/I KANAL U/I KANAL U/I INTERFEJS KONTROLER KONTROLER INTERFEJS PERIFERIJSKIH JEDINICA PJ PJ Slika 3-1 Interfejsi računarskog sistema U slučaju višestrukih veza u interfejsu jedinica može automatski da bira izmeñu ispravnih i nezauzetih. Doc.. magistrala koje će onda učestvovati u razmeni podataka..Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Interfejs može da omogućuje jednostavnu i višestruku vezu izmeñu dve jedinice računarskog sistema. Rad sistema se onda neometano može dalje nastaviti koristeći druge magistrale izmeñu ispravnih ili uključenih modula. dr Željko Marčićević 25 . Jedna od mogućih varijanti izgradnje višestruke veze sastoji se u tome da se svaka jedinica snabdeva sa jednom izlaznom magistralom za predaju informacija i sa nekoliko ulaznih za prijem informacija iz drugih jedinica.. U slučaju kvarova bilo kog od modula ili njegovog isključenja iz sistema njemu odgovarajuće ulazne magistrale postaju neoperativne na koje su ti pokvareni ili isključeni moduli bili priključeni. Kod jednostavnih veza zajedničke linije se koriste na prinčipu podele vremena. U cilju poboljšanja pouzdanosti rada interfejsa sa višestrukim vezama potrebno je predvideti mogućnost automatske rekonfiguracije računarskog sistema ako pojedine jedinice iz bilo kojih razloga budu isključene iz sistema. MODUL OM MODUL OM .. u datom trenutku. U slučaju interfejsa koji omogućuje višestruke veze.

a preko izlazne magistrale prenosi se sadržaj memorijske lokacije u procesor ili u U/I kanal. Osnovna karakteristika interfejsa operativne memorije proizilazi iz činjenice da je izmeñu procesora (odnosno U/I kanala) i operativne memorije neophodno ostvariti velike brzine prenosa. dok se kod drugih interfejsa računarskog sistema npr. U procesu čitanja sadržaja memorijske lokacije procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske ćelije. Novi Sad 3. S obzirom da je za dati računarski sistem vreme pristupa operativnoj memoriji konstantno to se vremenski dijagram rada procesora može projektovati tako da svaki put kad procesor pristupa operativnoj memoriji ista bude spremna za zadovoljavanje potreba procesora (čitanje ili upisivanje sadržaja u memorijsku lokaciju). interfejs periferijskih jedinica) u cilju ekonomičnosti koristi razmena poruka u manjim informacionim celinama (npr.). pod prdpostavkom da računarski sistem poseduje samo jedan procesor i da poseduje takve U/I kanale koji su neautonomni u svom radu. 26 Doc. U ovom slučaju se koristi sinhroni način razmene poruka po paralelnim linijama sa internim sinhronizacionim impulsima koje generiše procesor. koje služe za prenos poruka od operativne memorije do procesora odnosno kanala. što se pored ostalog ostvaruje i prenosom veéih informacionih celina (reč. U tom smislu razmena poruka izmeñu procesora i operativne memorije ni po čemu se ne razlikuje od razmene poruka izmeñu elemenata (npr.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Za ovakve računarske sisteme pojam interfejsa praktično gubi smisao. bit).1. Interfejs operativne memorije dobija smisao tek kod multiprocesorskih sistema ili kad postoji više autonomnih U/I kanala koji nezavisno od procesora mogu direktno pristupati operativnoj memoriji. izlazne magistrale. dr Željko Marčićević . INTERFEJS OPERATIVNE MEMORIJE Razmatrajući organizaciju interfejsa. radnih registara) procesora. itd. Linije interfejsa mogu se pogodno podeliti u dve osnovne grupe linija (grupu linija koja čini logičku celinu nazivamo magistrala): ulazne magistrale. koje služe za prenos poruka od procesora i/ili kanala u operativnu memoriju. bajt. dvostruka reč. već je za njihov rad potrebno angažovanje procesora onda samo procesor može da inicira pristup operativnoj memoriji.

višestruki interfejs. Kod ovakve organizacije interfejsa mogućna je istovremena komunikacija izmeñu različitih prijemnih i predajnih jedinica što u znatnoj meri povećava efikasnost računarskog sistema u celini. a magistrala se koristi na prinčipu podele vremena.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U procesu upisivanja sadržaja u memorijsku lokaciju procesor preko ulazne magistrale šalje adresu memorijske lokacije u koju je potrebno upisati odreñeni sadržaj. Zadržavanje (kašnjenje) u opsluživanju mogućno je samo kada više procesora i/ili kanala pristupa jednom te istom memorijskom modulu. kanale i module operativne memorije. Kod jednostrukog interfejsa dolazi do zadržavanja (usporavanja) u opsluživanju zbog pojave zauzetosti magistrala. Doc. dr Željko Marčićević 27 . Ukoliko više jedinica ima potrebu da istovremeno korisi magistralu uvode se odreñeni prioriteti. Poruke po magistrali predaju se po oba pravca. PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE MODUL OPERATIVNE MEMORIJE U/I PROCESOR PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE MODUL OPERATIVNE MEMORIJE U/I PROCESOR MODUL OPERATIVNE MEMORIJE Slika 3-2 Jednostruki i višestruki interfejs operativne memorije Na prvoj slici vertikalna linija označava jenostruki interfejs koji predstavlja zajedničke linije veza za sve procesora. U zavisnosti od broja magistrala razlikuje se: jednostruki interfejs. U ovom slučaju na bazi prethodno ustanovljenih prioriteta opslužuju se procesori i U/I kanali sukcesivno. a potom preko iste magistrale šalje i dati sadržaj. Kod višestrukog interfejsa moduli operativne memorije istovremeno su priključeni na nekoliko nezavisnih magistrala od kojih je na svaku priključen procesor ili U/I kanal.

Centralni deo računara identifikuje broj periferijske jedinice i omogućuje logičko priključivanje periferijske jedinice na interfejs u cilju slanja poruka. Na taj način razmena poruka izmeñu kanala i periferijske jedinice se najčešće vrši asinhrono.2. dr Željko Marčićević . Tako na primer. Ako dve ili više periferijskih jedinica zahtevaju istovremeno opsluživanje izmeñu njih se odabira samo jedna jedinica i to prema unapred ustanovljenim prioritetima. periferijska jedinica šalje zahtev za priljučenje na linije interfejsa i posle prijema potvrde da je zahtev primljen preko linija interfejsa šalje svoj broj. 28 Doc. Periferijska jedinica poredi ovaj kod sa brojem koji joj je dodeljen i ona periferijska jedinica čiji se broj poklapa sa kodom broja na linijama interfejsa se priključuje na interfejs. Centralni deo računarskog sistema razlikuje periferijske jedinice na osnovu brojeva koji im se dodeljuju. Slična je situaciji i kad periferijska jedinica zatraži priključenje na linije interfejsa. Fizički interrejs periferijskih jedinica predstavlja sveukupnost linija veza koje prolaze kroz sve periferijske jedinice. kada centralni deo računara adresira periferijsku jedinicu na linijama interfejsa generiše kod broja periferiiske jedinice. Naime u sastav periferijske jedinice ulazi poseban n – bitni registar u koji se upisuje broj periferijske jedinice. kao i skupa elektronskih kola neophodnih za formiranje i uobličavanje signala koji se po tim linijama prenose. poreñenje broja periferijske jedinice sa kodom na linijama interfejsa. Prema tome sistem numeracije periferijski jedinica mora da obezbedi: dodeljivanje broja periferijskoj jedinici. predaju koda broja preko linija interfejsa kada periferijska jedinica zatrazi usposvljanje veze sa centralnim delom računara. Naime. INTERFEJS PERIFERNIH JEDINICA U interfejsu periferijskih jedinica kod savremenih računarskih sistema obično se koristi sistem zajedničkih linija. mada je u datom trenutku samo jedna periferijska jedinica povezana sa interfejsom i samo ona reaguje na signale iz interfejsa. Signali na linijama su dostupni svim periferijskim jedinicama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Mogućno je više načina numeracije periferijskih jedinica. ali je najčešće u upotrebi numeracija preko registara. Novi Sad 3.

U svakom trenutku jedna od dve jedinice priključena na magistralu je rukovodeća (komandna) jedinica. lstovremeno. interfejs operativne memorije. procesor u procesu zahvatanja instrukcija i operanada i operativne memorije predstavlja rukovodeću. interfejs periferijskih jedinica itd. Odsustvo posebnog interfejsa periferijskih jedlnica dovodi do toga da u sastav računarskog sistema ne ulaze U/I kanali. Kod združenog interfejsa jedan te isti skup linija veza povezuje procesor. sabirnica ili na engleskom jeziku bus). već njihove funkcije izmeñu sebe razdeljuju procesor i periferijske jedinice. Procesor obezbeñuje neophodan redosled U/I operacija. Ovakav koncept unekoliko smanjuje efikasnost računarskog sistema i dovodi do usložnjavanja periferijskih jedinica (pa samim tim i do njihovog poskupljenja).) u okviru savremene računarske tehnike izražena je i tendencija da se sve jedinice računarskog sistema povežu zajedničkim sistemom veza nazvanim združeni interfejs (magistrala. Zbog toga je združeni interfejs našao veoma široku primenu kod mini i mikro računarskih sistema kod kojih broj periferijskih jedinica nije veliki i gde se ne zahteva preterano velika efikasnost računarskog sistema. a u procesu prihvatanja i obrade signala prekida predstavlja izvršnu jedinicu. dok je rukovodeća jedinica periferijska Doc. U ovom slučaju periferijske jedinice. sabirnica) Uporedo sa razvojem povezivanja pojedinih jedinica računarskog sistema korišćenjem različtih interfejsa (napr. dr Željko Marčićević 29 . odreñivanje nenormalnih situacija itd. Za sve moguće razmene poruka izmeñu pojedinih jedinica računarskog sistema koristi se skup standardizovanih signala. po pravilu vrše adresiranje operativne memorije u U/I oblasti. unifikacija linija veza interfejsa pruža čitav niz preimućstava kao na primer pristup i obradu podataka u registrima periferijskih jedinica na isti način kao i podataka u operativnoj memoriji. a druga je izvršna jedinica. primera radi.3. koja može da bude samo izvršna jedinica. Uloge pojedinih jedinica u toku procesa rada se neprestano menjaju. ZDRUŽENI INTERFEJS (magistrala. Svaka od jedinica priključenih na magistralu može da bude rukovodeća jedinica osim modula operativne memorije. kao i odreñivanje obima podataka koji će se razmenjivati. Sve vrste razmene paruka vrše se u režimu podele vremena po linijama zajedničkog interfejsa. operativnu memoriju i periferijske jedinice.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. Tako.

Svakoj liniji zahteva odgovara odreñeni prioritet. Za predaju poruka koriste se sledeće linije: Linije podataka. procesor preko linija za dozvolu (ove linije se razlikuju od svih drugih linija po tame što prenose signale samo u jednom smeru i što sekvencijalno prolaze kroz sve periferijske jedinice) šalje signal odziva. preko paralelnog interfejsa 30 Doc. Procesor ignoriše zahteve sa prioritetom manjim od tekućeg. Novi Sad jedinica. rukovodećoj jedinici stoje na raspolaganju u vremenskog intervala. a isto tako omogućavaju sinhronizaciju predaje. Naime. Prva od periferijskih jedinica koja je poslala zahtev a u koju stigne signal odziva. prekida dalje prostiranje signala odziva i priključuje se na magistralu i postaje kandidat za rukovodeću jedinicu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . koja je generisala signale prekida. To su direktno povezivanje. po kojima se izmeñu rukovodeée i izvršne jediniee vrši razmena podataka koristeci paralelni kod. Adresne linije. Izbor rukovodeće jedinice vrši se na osnovu poreñenja prioriteta jedinica priključenih na magistralu. Ova jedinica postaje rukovodeća onog trenutka kad od tekuće rukovodeće jedinice primi signal da je osloboñena magistrala. preko kojih rukovodeća jedinica predaje kod adrese odabirajući tako izvršnu jedinicu. Linije interfejsa toku odreñenog Linije veza u sklopu magistrale se mogu pogodno podeliti u dve grupe: Linije namenjene za predaju poruka. Ukoliko periferijske jedinice ne šalju signale prekida rukovodeća jedinica postaje procesor koji u interakciji sa operativnom memorijom zahvata instrukcije i operande i izvršava odreñene programe. Linije za odabiranje rukovodeće jedinice. Postoji više načina povezivanja periferijskih jedinica na zajedničku magistralu. Kad periferijska jedinica zatraži priključenje na magistralu šalje signal po jednoj od linija. Po pristizanju zahteva sa prioritom većim od tekućeg prioriteta procesor inicira proceduru predaje upravljanja jedinici koja je poslala signal većeg prioriteta. Skup upravljačkih linija preko kojih se predaju signali koji definišu tip operacije kao i smer predaje.

Upravljačke linije služe da se prenesu poruke o spremnosti za prenos podataka. preko sinhronog i asinhronog serijskog interfejsa. 3. Očigledno je da je serijski način prenosa značajnije sporiji od paralelnog načina prenosa. Ova metoda se koristi npr. kod proširenja operativne memorije dodatnim modulima ili. Postoje kala za ovu namenu poznata pad nazivam PIO (engleski Paralele Input/Output) s tim što se na jedan interfejs može prikljušiti više periferijskih jedinica.5. START bit. što je Doc. prenose se bitovi kodne reči jedan za drugim. pak. PARALELNI INTERFEJS OPŠTE NAMENE Podaci se sa magistrale podataka prenose do registratora podataka. 3. a postoje i verzije sa povećanim brojem internih registara i upravljačkih kola. u ovom slučaju periferijska jedinica može da se priključi samo na odreñeni tip magistrale. dr Željko Marčićević 31 . ASINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod serijskog prenosa. prenosa pa jednoj liniji veze. linija se nalazi u praznom hodu. Izmeñu karaktera koji se u seriji šalju po liniji. 3. kod periferijskih jedinica kod kojih su funkcije interfejsa ugrañene u samu periferijsku jedinicu. pa se prenos padataka vrši pa jednoj liniji da bi se ostvarile uštede u broju linija koje povezuju periferijsku jedinicu sa računarskim sistemom. Zbog toga je prvi bit u poruci. Medutim. Ovakav način rada se ostvaruje ili kad periferijska jedinica šalje podatke u serijskom obliku ili kada je periferijska jedinica na velikom rastojanju od računarskog sistema. ili pak preko interfejsa za posebne namene. a odatle do periferijske jedinice ili obratno.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija opšte namene. šta može da predstavlja značajan nedastatak. koji ima zadatak da informiše prijemnu jedinicu o nailasku karaktera. Posle prijema bita za kontrolu parnosti nailazi nekoliko STOP bita. DIREKTNO POVEZIVANJE Direktna povezivanje periferijskih jedinica na magistralu predstavlja najjednostavniji način sprezanja periferijskih jedinica sa centralnim delom računara.4.6.

ovi bitovi ne nose nikakve korisne informacije. Medutim. INTERFEJS ZA POSEBNE NAMENE Za pojedine specijalne periferijske jedinice (kao što su na primer merni instrumenti i sl. SINHRONI SERIJSKI INTERFEJS Kod asinhronog serijskog interfejsa. pa prema tome usporavaju prenos korisnih bitova. pa prijemni modem regeneriše taktne impulse i dovodi ih u interfejs prijemne jedinice. 3. 3. Postoji verzija asinhronog interfejsa poznatog pod nazivom UART (od engleskog izraza Universal Asynchronous Receiver/Transmitter). dr Željko Marčićević . kad je u pitanju tastatura. Ovaj način povezivanja periferijske jedinice i centralnog dela računara se koristi kada se karakteri pojavljuju u neregularnim vremenskim intervalima bez ikakve sinhronizacije (asinhrono).) razvija se poseban interfejs. Novi Sad neophodno da bi se sporija jedinica pripremila za prijem narednog karaktera. neophodno je postojanje START i STOP bitova da bi se izvršio prenos jedne reči. to se sinhronizacija može vršiti preko posebne linije.8. prilikom prenosa na velika rastojanja sveukupan prenos se vrši jednom linijom što omogućuje upotreba modulatora – demodulatora (modema). 32 Doc. Meñutim. U praksi se susreću različiti formati blokova koji podležu odreñenim pravilima (nazvanim protokoli). koji će na najbolji mogući način koristiti karakteristike te periferijske jediniee. Da bi se ovo izbeglo uvodi se sinhroni interfejs preko koga se prenos poruka vrši u blokovima. kaa šta smo to videli. S obzirom da predajna i prijemna strana moraju raditi sinhrono. kao što je to na primer.Visoka poslovna škola strukovnih studija.7.

Elektronski računar koji se bazira na mikroprocesoru je mikroračunar..Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4 MIKROPROCESORI I MIKRORAČUNARI 4. To je omogućilo da se pojedine komponente elektronskog računara izrade u vidu jednog čipa. dr Željko Marčićević 33 . ARHITEKTURA MIKROPROCESORA Savremena mikroelektronska tehnologija omogućila je izradu integrisanih elektronskih komponenti sa ogromnim brojem elektronskih elemenata. Početkom 70 – tih godina najpre je razvijena aritmetičko–logička jedinica na jednom čipu a potom dolazi do realizacije celog procesora na jednom čipu. Kod mikroračunara i operativna memorija je izgrañena u vidu čipova. Takav procesor se zove mikroprocesor.. Ovakav elektronski sklop je poznat pod nazivom čip.1.. To znači da je u tom čipu povezana aritmetičko – logička jedinica i upravljačka jedinica u formi procesora. Uopštena arhitektura mikroprocesora data je na sledećoj slici: UPRAVLJAČKA MAGISTRALA ADRESNA MAGISTRALA MAGISTRALA PODATAKA GENERATOR TAKTOVA UPRAVLJAČKA JEDINICA IX PC SP R0 . Rn ADRESNI REGISTRI OPŠTI REGISTRI SPOLJNI SIGNALI A C O S H P ARITMETIČKO LOGIČKA JEDINICA Slika 4-1 Uopštena arhitektura mikroprocesora Doc.

aritmetičko – logička jedinica. U okviru ove jedinice često se realizuje pomerački registar koji se koristi za obavljanje pomeračkih operacija. STRUKTURA MIKROPROCESORA Pod arhitekturom mikroprocesora podrazumeva se njegova logička organizacija. Arhitektura mirkoporcesora odreñuje i njegove mogućnosti. skup registara opšte namene. Novi Sad 4. Aritmetičko – logička jedinica obavlja sve aritmetičko – logičke operacije nad podacima u mirkoračunarskom sistemu. skup registara opšte namene skup registara posebne namene aritmetičko – logička jedinica upravljačka jedinica podsistem za sprezanje sa drugim komponentama spoljni izvodi Slika 4-2 Osnovni delovi mikroprocesora Upravljačka jedinica generiše upravljačke signale kji odreñuju šta i kada pojedine jedinice u mikroračunarskom sistemu treba da obave.2. Prema tome. skup registara posebne namene. osnovni cilj uvoñenja registara opšte namene je ubrzanje rada mirkoprocesora i oni se mogu posmatrati kao jedan deo memorije koji je realizovan kao brza memorija u okviru mikroporcesora. podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface). Skup registara opšte namene koristi se za privremeno smeštanje često korišćenih podataka. a to su: upravljačka (komandna) jedinica. Osnovni delovi mikroprocesora prikazani su na slici 3.2. 34 Doc.1. a ne hardverska organizacija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Rad sa podacima koji nisu smešteni unutar mikroprocesora oduzima mnogo više vremena u odnosu na rad sa podacima koji su raspoloživi unutar mikroporcesora. dr Željko Marčićević . na kojoj je pšrikazan model jednog jednostavnog mikropšorceosra.

koja opusuje zavisnost izlaznih signala od ulaznih može da se bira skupom upravljačkih signala. Doc. ULAZNI PODATAK LA PRIHVATNI REGISTAR A ULAZ A Cizl ARITMETIČKO . Tada je neophodno realizovati prihvatni registar A koji privremeno prihvata podataka kloji se dovodi na ulaz A ALJ. Prilagoñavanje se vrši po fizičkom nivou. ulazni podaci za ulaze A i B mogu se prenositi zajedničkim linijama kao što je prikazano na slici.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Skup registara posebne namene sastoji se iz registara koji su namenjeni obavljanju specijalizovanih operacija i ne mogu se koristiti u druge svrhe. Radi msanjenja broja ulaznih linija AL jedinice. ARITMETIČKO – LOGIČKA JEDINICA Aritmetičko – logička jedinica (ALJ) je kombinaciona mreža čija Bulova funkcija. AL jedinica ima dva skupa linija za ulazne podatke. Registar A ima paralelan ulaz i paralelan izlaz. 4. dr Željko Marčićević 35 . u slučajevima da su jedinice unutar mikroprocesora izgrañene u jednoj tehnologiji a druge jedinice u drugoj tehnologiji. slika. jedan skup linija za izlazne podatke.2. skup linija za upravljačke signale i liniju za izlazni signal prenosa Cizl.1. Podsistem za sprezanje sa drugim komponenetama prilagoñava signale mikroprocesora signalima drugih jedinica mikroračunarskog sistema.LOGIČKA JEDINICA ULAZ B F UPRAVLJAČKI SISGNALI IZLAZ C Slika 4-3 Blok šema aritmetičko – logičke jedinice Dvostrukim strelicama na slici označeni su skupovi linija za prenos signala slične namene.

Ukoliko se zajedničke izlazne linije koriste za prenos drugih podataka pogodno je da se izlazi multipleksera mogu prevesti u stanje visoke impedanse signalom Ei.. . Doc.. ..2. izlazni registri mogu se dovesti na ulaze multipleksera koji na izlazne linije prenose sadržaj jednog od registara u zavisnosti od selekcionih signala Ri slika.. U tom slučaju genereisanje upisa vrši se primenom dekodera. Ey Ln-1 Rn-1 IZLAZ R n-1 Slika 4-4 Registri opšte namene sa zajedničkim linijama za ulaz podataka Radi smanjenja broja linija za izlazne podatke. Novi Sad 4.. 36 . Radi smanjenja broja upravljačkih signala obično se postavlja ograničenje: u svakom intervalu upisa može se izvršiti mikrooperacija upisa u samo jedan od svih registara opšte namene. dr Željko Marčićević . ULAZNI PODATAK L1 R0 IZLAZ R 0 Ru DEKODER L1 R1 IZLAZ R 1 .2.... Realiziju se u obliku registara sa paralelnim ulazom i paralelenim izlazom i upravljačkim signalom L za upravljanje paralelnim upisom. REGISTRI OPŠTE NAMENE Registri opšte namene su brzi registri za privremeno smeštanje često korišćenih podataka u mikroporcesoru. Ovim se smanjuje broj izlaznih linija ali se uvodi ograničenje da je u jednom trenutku moguće čitati sadržaj samo jednog registra.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Ovi registri se nazivaju upravljački ili redni registri procesora. EI MULTIPLEKSER IZLAZNI PODACI Slika 4-5 Zajedničke izlazne linije registara opšte namene 4.3. REGISTRI POSEBNE NAMENE Većina savremenih procesora konstruisana je tako da poseduje odreñeni broj namenskih registara koj imaju tačno odreñene upravljačke funkcije. Na osnovu adrese u adresnom registru u momentu davanja signala za čitanje iz memorije ili za upis u memoriju posebnim dekoderskim kolima nalazi se potrebna memorijska lokacija i u nju se obavlja upis ili čitanje. Naime. dr Željko Marčićević ... prihvatni registar memorije – svaki podatak koji treba upisati u memoriju mora se prethodno smestiti u poseban registar procesora koji se naziva prihvatni registar memorije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija R0 R1 Rn-1 .2... upis 37 - Doc. Najvažniji od njih su: adresni registar memorije – čitanje sadržaja iz memorije ili upis sadržaja u memoriju vrši se tako što se prethodno memorijske lokacije kojoj treba pristupiti upisuje u poseban registar procesora koji se naziva adresni registar memorije. RI .

38 Doc. Najčešće korišćeni uslovi su: prenos (“carry” . pokazivači steka. Tokom izvršenje neke operacije u njemu se uvek nalazi jedan od operanada.V). dr Željko Marčićević . izvršavaju se posebnim registrom procesora koji se naziva akumulator. Pored navedenih registara postoje još i indeksni registri. indikatorski registar ili registar statusa (“program status word”) je registar koga čini odreñeni broj bistabilnih kola koja služe za pamčćenje kodova uslova ili kodova stanja. akumulator – sve aritmetičke i logičke operacije. programski brojač (brojač instrukcija) – daje informaciju o adresi sledeće instrukcije koja će se izvršavati. prekoračenje (“Overflow” . - - - Sadržaj indikatorskog registra koristi se u instrukcijama grananja i instrukcijama preskoka. Svaki bit registra PSW naziva se indikatro stanja i postavlja se nezavisno od ostalih saglasno uslovimaa koje daje izlazna reč rezultata iz aritmetičko – logičke jedinice koja se upisuje u akumulator. Pri tome se stari sadržaj akumulatora briše. i u njega se uvek smešta rezultat dobijen po izvršenju te operacije. znak (“Sign” . koji predstavljaju informacije dobijne po izvršenju operacija. operacije pomeranja i mnoge druge mašinske operacije. Novi Sad i čitanje iz memorije može se vršiti samo iz tog registra. Prilikom upisa u memoriju prethodni sadržaj odgovarajuće memorijske lokacije se uništava (briše se).Z). itd. nula (“Zero” .S). registra instrukcija – je registar u kome se smešta instrukcija dok upravlja izvršenjem operacija.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dok se pri čitanju vrši kopiranje sadržaja memorijske lokacije.C). bazni registri.

upis i povećanje sadržaja za 1 (inkrement). dr Željko Marčićević 39 .4.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. UPRAVLJAČKA JEDINICA Upravljačka jedinica ima zadatak da pravovremeno i po odreñenom redosledu generiše upravljačke signale koji odreñuju i sinhronizuju mikrooperacije svih delova mikroprocesora i mikroračunarskog sistema. Ulazni signal RESET upisuje nulu u adresni registar AR: RESET: AR ← 0 Nad adrsenim registrom AR definisane su dve mikrooperacije. Upravljačka jedinica savremenih mikroprocesora realizuje se na dva načina: u obliku mikroprogramskog automata i u obliku složene sekvencijalne mreže koja je projektovana prema zahtevima mirkoprocesora Upravljačka jedinica je sinhrona sekvencijalna mreža koja se opisuje skupom ulaznih i izlaznih signala. Izlazni signali upravljačke jedinice su upravljački signali za ostale jedinice mirkoporcesora i upravljački signali mikroračunarskog sistema.2. skupom stanja. koji su odreñeni upravljačkim signalima: inkrement: AR ← ulazna adresa povećanje sadržaja: AR ← AR + 1 Doc. kod operacije i biti indikatorskog registra kao na slici. funkcijom koja generiše sledeća stanja i funkcijom koja generiše izlazne signale. Ulazni signali upravljačke jedinice su signal RESET.

Jedan od ulaza multipleksera je vezan za logičku jedinicu kako bi se obezbedio bezuslovni mikroprogramski skok. ako je 0 onda se sledeća adresa dobija povećanjem sadržaja za 1.3. Jednom kada započne izvršenje mikroprograma. dr Željko Marčićević . onda se vrši upis sledeće adrese. čime se obavlja programski skok u mikroprogramu. sledeća adresa se dobija ROM – a i može biti bilo koja adresa u ROM – u. 4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad ADRESA SKOKA SELEKCIJA ADRESE RESET ULAZNA ADRESA MULTIPLEKSER KOD OPERACIJE INKREMENT ADRESNI REGISTAR AR PARALELNI UPIS UAL ROM URON UMP SELEKCIJA MULTIPLEKSER INDIKATORSKOG BITA 1 C V S Z INDIKATORSKI BITI Slika 4-6 Blok šema mikroprogamske upravljačke jedinice Stanje upravljačke jedinice odreñeno je adresom upravljačkog ROM – a koja je smeštena u adresnom registru AR. Upisom koda operacije u AR započinje izvršenje novog mikroprograma. Način dobijanja sledeće adrese. Sledeća adresa može se dobiti na dva načina: povećanjem sadržaja AR za 1 ili upisom neke druge adrese. zavisi od indikatorskog bita koji se izabere multiplekserom: ako je izabrani bit jednak 1. MODEL MIKROPROCESORA Mikroprocesor mora da obavlja odreñeni skup mikrooperacija da bi mogao da izvršava zadatke koji se mogu grupisati u sledeće grupe: 40 Doc.

šesnaestobitne. Kanal kojim se prenosi adresa iz mikroprocesora u memoriju zove se adresna magistrala 41 - Doc. prenos adrese iz mikroprocesora u operativnu memoriju ili neki drugi ureñaj. kao i sa ulaznim i izlaznim ureñajima. Komunikacioni kanal obezbeñuje vezu mikroprocesora sa drugim ureñajima. U komunikacionom kanalu se ostvaruju sledeće komunikacije: prenos podataka iz mikroprocesora i unošenje podataka u mikroprocesor. podrška izvršavanju instrukcija smešetnih u memoriji: odreñivanje redosleda i intrepretacija instrukcija. podršak drugim mehanizmima kao što je prekid i slično. Broj mogućih adresa čini adresni prostor. Ovaj komunikacioni kanal zovemo magistralom (bus). Broj bita u adresi odreñuje broj mogućih adresa. Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne. dr Željko Marčićević . izvršavanje operacija definisanih ovim instrukcijama. 32 ili 64. tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne. Najčešće je ovaj broj odreñen dužinom procesorske reči. Dakle ovo je dvosmerni kanal i zove se magistrala podataka (data bus). REGISTRI OPŠTE NAMENE PROGRAMSKI BROJAČ MULTIPLEKSER BAFERI ADRESNA MAGISTRALA INTERTNA MAGISTRALA MULTIPLEKSER INSTRUKCIJSKI REGISTAR BAFERI MAGISTRALA PODATAKA AL JEDINICA INDIKATORSKI REGISTAR UPRAVLJAČKA JEDINICA SIGNALI ZA UPRAVLJANJE OSTALIM JEDINICAMA MIKROPROCESORA BAFERI UPRAVLJAČKI SINGALI Slika 4-7 Logička šema jednostavnog mikroprocesora Karakteristike mikroprocesora bitno utiču na karakteristike sistema u celini. 16. Broj bita koji se jednovremeno prenosi ovim kanalom može biti 8.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - upravljački zadaci: upravljanje ostalim delovima mikroprocesora i ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. U najvažnije karakteristike mikroprocesora ubrajaju se komunikacioni kanal mikroprocesora i njegova brzina. Na ovaj način se obezbeñuje komunikacija mikroprocesora sa operativnom i spoljnom memorijom.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovaj kanal se zove kontrolna magistrala (control bus). Brzina mikroprocesora je složena veličina koja zavisi od više parametara kao što su: procesorska reč učestanost časovnika interni keš matematički koprocesor širina magistrale Slika 4-8 Glavni funkcionalni sastavni delovi procedsora Procesorska reč je binarna reč koja istovremeno prenosi i obrañuje unutar mikroprocesora. prenos upravljačkih i kontrolnih signala od mikroprocesora ka ureñajima i obratno. Dakle. Ova jedinica se označava sa MIPS (Milion Instructions Per Seeond) i kod mikroproeesora se kreée do 100 MIPS – a. dr Željko Marčićević . Po ovoj osobini mikroprocesori se dele na osmobitne. šesnaestobitne. Brzina mikroprocesora se izražava u milionima instrukcija u sekundi. Novi Sad - (address bus). tj. a adresni prostor može imati nekoliko milijardi adresa. i ovo se ne izražava kao posebna karakteristika mikroproeesora. 32 i 64 bita. to je jednosmerni kanal od mikroprocesora do memorije ili drugog ureñaja koji se pronalazi posredstvom adrese. od jednog do drugog mikroprocesora. tridesetdvobitne i šezdesetčetvorobitne. Kod prvih mikroprocesora dužina ove reči je bila 8 bita. jedan bajt a zatim je povećana na 16. Instrukcija može biti na primer sabiranje dva cela broja. Dužina ove reči bitno utiče na brzinu izvoñenja operacija u mikroprocesoru. 42 Doc. Broj bita koji se jednovremeno prenose adresnom magistralom je 32. Broj ovih signala može biti različit.

Sa ovim koprocesorom brzina izvoñenja aritmetičkih operacija povecava se oko 6 puta. Ovim se smanjuje brojlinija za prenos podatka s obzirom da se iste linije koriste za sve prenose. Matematički koprocesor je poseban čip u računarima PC 386. eksternog od 32 do 512 kB. Pored ovih signala neophodno je da upravljačka jedinica definiše signale za upravljanje: baferima. 43 Doc. Ovakva organizacija mikroprocesora podržava izvršavanje različitih mikrooperacija za prenos podataka sa spoljnjeg snopa linija za podatke. Svaka jedinica ima svoje upravljačke signale koji. radi jednostavnosti logičke šeme nisu prikazani. i kreće se od 33 do 300 Mhz. instrukcijskog i indikatorskog registra i registra opšte namene. Učestanost časovnika bitno utiče na brzinu mikroprocesora.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Časovnik (clock) je elektronsko kolo koje generiše impulse visoke učestanosti kojima se definišu vremenski trenuci kada se šta dogaña u račnaru. Adresa na adresnu magistralu može se odvesti iz registra PC (programskog brojača) ili iz nekog registra opšte namene (preko unutrašnjeg snopa linija za podatke). dr Željko Marčićević . matematički koprocesor. Zato se izmeñu procesora i operativne memorije dodaje posebna brza memorija manjeg kapaciteta. Smisao ove memorije jeste da premosti veliki jaz izmeñu brzine mikroprocesora i operativne memorije. Prenos podataka izmeñu delova mikroprocesora odvija se preko zajedničkog snopa linija – interne magistrale. kroz bafere do svih registara: programskog brojača. Adresa koja se prenosi kroz bafere bira se multiplekserom. Kapacitet internog keša je 8 ili 16 kB. Interni keš je lokalna memorija mikroprocesora. Da bi se povećala brzina aritmetičkih operacija. a u mikroprocesorima PC 486 i Pentiumu je ugrañen u čip mikroprocesora. Baferi se koriste za razdvajanje unutrašnjih i spoljašnih linija za prenos signala. Časovnik mikroproeesora može biti poseban čip ili može biti ugrañen u čip mikroprocesora. Ako se ova memorija nalazi u mikroprocesoru zove se interni keš. mikroprocesoru se može dodati i tzv. Za izvršenje binarne aritmetičke ili logičke operacije koristi se prihvatni registar koji privremeno čuva jedan operand. Brzina mikroprocesora je nekoliko desetina puta veća od brzine operativne memorije. a ako je poseban čip zove se eksterni keš.

Spoljni model mikroprocesora daje se u obliku pravougaonika koji predstavalja mikroprocesor sa skupom spoljnih signala. Novi Sad - multiplekserima za izbor arese. sinhronizacioni signal i signal RESET za prevoñenje mikroprocesora u početno stanje. +VCC SNOP ADRESNIH LINIJA SINHRONIZACIONI SIGNAL MIKROPROCESOR RESET SNOP LINIJA ZA PODATKE R. prihvatnim registrima. Sa leve strane pravougaonika prikazani su signali koji su neophodni za rad mikroprocesora. To su signali za napajanje mikroprocesora. ali nisu od interesa za povezivanje mikroprocesora sa ostalim jedinicama mikroračunarskog sistema. SNOP ADRESNIH LINIJA MIKROPROCESOR SNOP LINIJA ZA PODATKE SNOP LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE Slika 4-10 Pojednostavljeni model mikroprocesora 44 Doc. SIGNAL ZA UPIS U MEMORIJU OSTALI UPRAVLJAČKI SIGNALI Slika 4-9 Spoljnji model mikroprocesora Sa desne strane pravougaonika prikazane su linije za prenos signala za podatke. spoljnim jedinicama. SIGNAL ZA ČITANJE IZ MEMORIJE W. Izdvojeno od ostalih upravljačkih signala prikazani su siganli za upravljanje memorijom R i W. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. adrese i upravljačke signale.

Zatim. Na slici prikazana je blok šema jednog mikroračunarskog sistema. što znači da su signali meñusobno prilagoñeni u logičkom i fizičkom smislu.4. adrese i upravljačke signale. Slika 4-11 Računarski sistem MIKROPROCESOR MEMORIJA KONTROLER ULAZNA JEDINICA KONTROLER ULAZNA JEDINICA . Slika 4-12 Blok šema mikroračunarskog sistema Doc. MIKRORAČUNARSKI SISTEM Mikroprocesor mora da se spregne sa memorijom da bi mogao da izvršava program i obrañuje podatke smeštene u toj memoriji. ADRESNE LINIJE LINIJA ZA PODATKE LINIJA ZA UPRAVLJAČKE SIGNALE .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4.... Osnovna ideja u formiranju mikroračunarskog sistema jeste da se sve jedinice meñusobno povežu preko tri snopa linija: za podatke.. neophodno je povezati mikroprocesor sa ulaznim jedinicama za unos podatka i izlaznim jedinicama za prenos rezultata od mikroprocesora prema spoljnjem svetu. dr Željko Marčićević 45 . Kod ovakvog pristupa neophodno je da su sve jedinice meñusobno kompatabilne.

logičko prilagoñenje odnosi logičke nivoe pojedinih signala. a sa druge strane imaju signale koji su kompatabilni sa ulazno – izlaznim jedinicama. Kontroleri sa jedne strane imaju signale koji su u potpunosti kompatabilni sa mikroprocesorom. Očigledno je da se neke ulazne i izlazne jedinice ne mogu direktno spregnuti sa mikroprocesorom zato što ne postoji fizičko i logičko prilagoñenje signala. vreme prednje ivice i slično). a koja imaju ulogu posrednika izmeñu ulaznih i izlaznih jedinica mikroprocesora. Da bi se ove jedinice efikasno spregnule sa mikroprocesorom proizvoñači mikroprocesora izrañuju kola koja se nazivaju kontroleri. znalenje signala. dr Željko Marčićević . (serijski ili paralelni) i sl. se razmenjuju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. i u jednom trenutnku samo jedna jedinica može da vrši operaciju upisa na snop linija. Novi Sad Fizičko prilagoñenje odnosi se na fizičke signale koji njihove vremenske karakteristike (trajanje.5. Slika 4-13 Delovi računarskog sistema 4. uspostavljanja se na aktivne način prenosa Kod povezivanja komponenata snopovima linija projektant mora da zadovolji dva osnovna uslova: svaka komponenta mora imati i jednozančno odreñenu adresu ili skup adresa. MATIČNA PLOČA AGP magistrala (Accelerated Graphics Port) je namenska putanja za grafičke podatke koja grafičkom kontroleru omogućava direktan pristup procesoru i glavnoj memoriji. AGP postoji u tri brzine – 1x. Jedna ili više jedinica mogu vršiti operaciju čitanja sa snopa linija. 2x 46 Doc.

npr. mrežne kartice i SCSI kontroleri i može da prenosi podatke brzinom od 133 Mb/s. PCI magistrala obezbeñuje veze za ureñaje kao što su zvučne kartice. AGP. Uobičajeni ureñaji danas koriste ATA 33.3 Mb/s ili 66. dr Željko Marčićević 47 . ATA 66 ili ATA 100 verzije i prenose podatke brzinom od 33. IDE. Doc. Slika 4-14 Prikaz slotova (portova) na matičnoj ploči. unutrašnji modemi.07 Gb u sekundi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija i 4x. IDE interfejs služi za povezivanje ureñaja za smeštanje podataka (hard disk i floppy disk) i CD ureñaja. AGP brzine 4x može da prenosi podatke brzinom od 1. PCI.6 Mb/s odnosno 100 Mb/s.

Slika 4-15 Matična ploča Kućište je mesto gde se nalaze svi ovi delovi. po veličini mini. midi i big. main board) je.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a po vrsti napajanja AT (do pentijuma I) ili ATX (od pentijuma II). ploča koja služi da poveže sve ostale delove koje smo do sada pomenuli u jednu celinu i da reguliše njihov rad. kao što joj i samo ime kaže. dr Željko Marčićević . Novi Sad Matična ploča (motherboard. Slika 4-16 Kućište 48 Doc. i može biti DeskTop ili Tower po izgledu.

Sa aspekta pristupa memorijskoj ćeliji razlikuju se memorijski moduli sa: sekvencijalnim (serijskim) pristupom cikličnim (periodičnim) pristupom slučajnim (proizvoljnim) pristupom Kod memorija sa slučajnim pristupom (poznatim i pod nazivorn RAM – Random Access Memory) posle pristupa ćeliji sa adresom “I” bez ikakvih ograničenja može se pristupiti ćeliji sa adresom “j”. memorisanje) i predaju podataka i programa. dr Željko Marčićević 49 . čuvanje (pamćenje. Upisivanje i čitanje informacija nazivaju se pristup (obraćanje) memoriji i predstavljaju osnovne operacije u memorijskom podsistemu računarskog sistema. Proces unošenja podataka u memoriju naziva se upisivanje. To je komponenta elektronskog računara. Memorija je namenjena za prihvatanje. gde j pripada skupu adresa datog memorijskog modula.1. Memorijski modul se može nalaziti u jednom od sledeca tri radna stanja: upisivanje informacija u neku ćeliju čitanje sadržaja neke ćelije čuvanje (pamćenje) neke informacije. koja služi za memorisanje podataka i instrukcija od kojih se sastoji program. Sa aspekta mogućnosti izmene sadržaja memorijske lokacije moguće je memorije klasifikovati kao: Doc. INTERNE MEMORIJE U sastav CPU pored procesora ulazi i operativna memorija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 5 MEMORIJSKA JEDINICA 5. a procos zahvatanja podataka iz memorije naziva se očitavanje (čitanje).

pri tome se posle čitanja sadržaja registra R1 sadržaji ostalih registara pomeraju sekvencijalno za jedan korak suprotno od pomeranja u procesu upisa. Ovakve memorije se često nazivaju i LIFO (Last In First Out) memorije. Pristup memoriji se uvek ostvaruje preko registra R1 nazvanog i glava steka. Dalje memorije se mogu podeliti na: statičke dinamičke Po načinu smeštanja sadržaja i pretraživanja memorije se dele na: adresne (adresabilne) bezadresne Stek memorije se sastoje od skupa registara (R1. a čitanje vrši uvek iz registra R1. R2 ← (R1) R1 ← novi sadržaj Čitanje sadržaja moguće je samo iz registra R1. sadržaj ostalih registara sekvencijalno pomeraju kao kod LIFO memorija. Rn ← (Rn-1) . za razliku od FIFO (First In First Out) memorija...R2..Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kod polupromenljivih sadržaj se ne može menjati normalnim postupkom. Rn). s tim što se posle čitanja sadržaja registra R1. Sadržaj stalnih memorija se formira u toku procesa proizvodnje i ni pod kojim uslovima se ne može menjati. dr Željko Marčićević . kod kojih se sadržaj. tako da se sve ranije upisane reči nalaze u registrima čiji je broj za jedan veći.. već samo posebnim postupcima u laboratoriji. Novi Sad - promenljive memorije polupromenljive memorije (poznate i kao PROM – Programmable Read Only Memory) stalne memorije (poznate i kao ROM – Read Only Memory) Kad promenljivih memorija nema ograničenja u pogledu izmene sadržaja lokacija. upisuje u prvi slobodan registar. . Upis podataka se vrši tako da se upis uvek vrši u registar R1 s tim što se prethodno sadržaji registara u steku sekvencijalno pomere iz registra u regirstar za jedan korak. 50 Doc.

dr Željko Marčićević 51 . Slika 5-2 RAM memorija Doc. a izbor optimalne strukture mermorijskog podsistema i upravljanje takvom strukturom postaje veoma složen problem. Proizilazi da je memorijski podsistem savremenih računarskih sistema struktuiran kao što je prikazano na slici. Bafer memorija je često sastavni deo operativne memorije. PROCESOR ULTRABRZA MEMORIJA OPERATIVNA MEMORIJA BAFER MASOVNA MEMORIJA Slika 5-1 Struktura memorijskog podsistema Bafer memorija je namenjena za prilagoñavanje brzine rada operativne memorije i spoljnih memorija. kao i konačne rezultate dobijene izvršavanjem programa. potom zahvata i podatke nad kojima treba izvršiti operaciju definisanu instrukcijom. Operativna memorija.2. po pravilu spada u memorije sa slučajnim pristupom (RAM). a u operativnu memoriju vraća meñurezultate. 5. Procesor zahvata instrukcije programa iz operativne rnemorije. pa je u tom smislu operativna memorija u direktnoj sprezi sa jednim ili više procesora.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Možemo reći da je izbor organizacije memorijskog podsistema od direktnog uticaja na karakteristike računarskog sistema u celini. OPERATIVNA MEMORIJA Operativna memorija je namenjena za čuvanje programa i podataka koji su u obradi neposredno potrebni. tako da se u bafer memoriji u toku procesa razmene informacije čuvaju samo privremeno.

blok šema operativne memorije data je na slici.kontrolne jedinice.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U operativnoj memoriji obično ima pet različitih područja: područje u kome se nalazi operativni sistem koji posredstvom upravljačko . a koristeći pri tome programe. koje treba unositi u eksterne memorije. Uzimajući u obzir i napred izloženo. čuva se u prihvatnom registru memorije (MBR . radno područje u kome su meñurezultati. drugi programi i mnogo podataka. ili finalni rezultati obrade Doc. dr Željko Marčićević - - 52 . područje u kome su smeštene instrukcije onih programa koji se izvršavaju. ili na izlazne ureñaje sistema. ulazno područje. koje prihvata i memoriše podatke učitane sa eksternih memorija ili neposredno iz sve češće upotrebljavanih ureñaja za zahvatanje i primarnu obradu podataka.memorijski bafer registar). Po pravilu više memorijskih modula čine operativnu memoriju. U operativnoj memoriji se zapisuju i čuvaju operativni sistemi. Informacija koja se prihvata iz ćelije. izlazno područje. ili se upisuje u memorijsku lokaciju. MAR ADRESA DEKODER ADRESA UPRAVLJAČKA JEDINICA OPERATIVNE MEMORIJE OPERATIVNA MEMORIJA UPRAVLJANJE KOLA ZA UPISIVANJE / ČITANJE MBR PODACI ILI INSTRUKCIJE Slika 5-3 Blok šema operativne memorije Memorijske ćelije operativne memorije udružuju se u memorijski modul. Novi Sad Pristup ćeliji (memorijskoj lokaciji) se definiše adresom koja se u procesu pristupa čuva u memorijskom adresnom registru (MAR). upravlja radom sistema u celini. koje prihvata i memoriše rezultate obrade.

slova kombinacijom dve rupice ( jedne u zonskom i jedne u numeričkom delu). SPOLJNE MEMORIJE Još od davnina kod čoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao.3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 5. Znaci su na kartici predstavljeni kombinacijom rupica.3*82. Standardne dimezije 80-kolonskih kartica su 187. BUŠENA KARTICA Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reñe izlazni) medijum. 5.96. Sa tehnološkom revolucijom. kasnije pergament i na kraju papir. tako što jedan kod pripada samo jednom znaku.90.1.6*0.. Taj skok se još više povećao sa pojavom računara. na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu..Kartica ima 12 vrsta (redova): X.0 (pri čemu 0 ima dvojaku ulogu) čine zonski deo.. zasečena u gornjem levom uglu (radi pravilne orijantacije). BUŠENA TRAKA Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali . količina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla.65. a specijalni znaci kombinacijom jedne. posebnim kodom koji se zove kartični kod. U početku su to bile kamene i glinene pločice.zamišljene linije postavljene duž Doc. Cifre 0-9 su kodirane sa po jednom rupicom u numeričkom delu. tj.Y. a X. standardizovane dimenzije i kvaliteta. dr Željko Marčićević 53 .0.3. a reñe kartice sa 45. Predstavljanje znakova na bušenim karticama vrši se po odreñenom sistemu kodiranja. Na jednoj kartici može se izbušiti 80 alfanumeričkih znakova.Y. dve ili tri rupica..9.2.18 mm. 5.3. Vrste 0-9 čine numerički deo kartice. Najčešće se koristila 80-kolonska kartica.120 i 160 kolona.

U praksi su se najčešće koristile 5-kanalne. Znaci su na traci predstavljeni tako što je na jednoj poprečnoj poziciji bušen jedan binarno kodiran znak. Ovi tzv. pozicione. Obrasci sa markiranjem. Podaci se unose povlačenjem crtica ili upisivanjem posebnih znakova. mašinski čitljivi dokumenti se mogu prema svrstati u sledeće grupe: 5. u 6-kolonsku 64. čijom se kombinacijom mogu izraziti vrednosti zavisno od promene. 5.1. 7kanalne i 8-kanalne bušene trake. slovna ili brojčana. nameni (sinhrone. po broju kolona (sa 5. ili specijalnih znakova. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje. DOKUMENTI ČITLJIVI ZA RAČUNAR Kod masovnih obrada kreirani su obrasci koji se mogu koristiti i kao originalni dokumenti i istovremeno kao nosioci ulaznih podataka sa kojih se unos može vršiti pomoću posebnih ureñaja za automatsko čitanje podataka.3. a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim poprečno na traku.7 i kolona). Sa markiranih obrazaca podaci se mogu ili direktno učitavati 54 Doc. brojčanih i specijalni znakova. Papirne trake se mogu podeliti po: funkciji (ulazne. Ovaj broj kombinacija nije dovoljan za istovremeno memorisanje slovnih. na kojima su predviñena tačno odreñena mesta za markiranje (posebno obeležavanje). 6-kanalne. U 5-kolonsku traku mogu se ubušiti 32 različita znaka.3. u 7-kolonsku 128 i u 8kolonsku 256 različitih znakova.3.6.Markirana mesta se mogu pomoću optičkog ureñaja pročitati. zbog čega se ista kombinacija bušenja koristi za dva različita znaka. numeričkih. vodeće rupice za mehanizam koji pomera traku. Novi Sad trake. pri čemu svako markiranje odgovara odreñenoj vrednosti ili opsegu vrednosti neke veličine. U tom slučaju se pre memorisanja tog znaka daje upozorenje da sledi serija slovnih.Visoka poslovna škola strukovnih studija.3. izlazne). matične i programske). To su unapred pripremljeni obrasci. Poseban kanal sadrži tzv. dr Željko Marčićević .

sa kojih se mogu velikom brzinom direktno unositi u računar. 5. dr Željko Marčićević 55 .3. 5. PRUGASTI KOD Prugasti (linijski. 5.3. bar) kod predstavlja optički čitljiv kod namenjen za šifriranje artikala i za internacionalno šifriranje knjiga. Doc. Obrasci sa magnetnim pismom se najčešće koriste na dokumentima sa oznakama vrednosti koji zbog prelaska iz ruke u ruku mogu da se isprljaju. Obrasci sa magnetnim pismom. Sastoji se od debljih i užih linija i odgovarajućih razmaka izmeñu njih.4. DISKETE I DISKETNE JEDINICE Diskete predstavljaju ureñaje u kojima se vrši zapisivanje i čitanje informacija sa magnetnog medija.3.5. Ovaj kod se čita pomoću specijalnog pera sa svetlosnim ili laserskim zracima. komunalnim organizacijama i dr.2. 5. Obrasci sa optičkim pismom Kada rezultate elektronske obrade treba ispisati na nosioce sa kojih je ponovo potrebno pročitati zapisane rezultate.3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija u računar ili se na posebnim ureñajima za čitanje vrši prvo priprema podataka na magnetnim trakama ili diskovima.3.3. Specijalno pero je u kontaktu sa terminalom smeštenim na mestu izvora podataka.3. upotrebljavaju se posebno stilizovana pisma koja se mogu optički čitati. a terminal je povezan sa računarom za obradu podataka. pomoću kojih se kodiraju decimalne cifre. Disketne jedinice služe za unos podataka u računar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. Takoñe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu. Ovakva pisma se najviše koriste u finansijskim institucijama poštama. Za ispitivanje znakova koristi se mastilo ili specijalna boja u kojima ima magnetnog materijala. Veličina i oblik znakova su normirani i čitaju se magnetnim putem.

pouzdana i relativno jeftina. Postoje dve vrste kapaciteta disketa: 56 Doc.5 inča je tanka okrugla namagnetisana plastika zatvorena u plastični omotač sa komadićem metala nazvanim poklopac. U zavisnosti od kapaciteta može se na njih smestiti veći ili manji broj podataka. Slika 5-4 Izgled velike i male diskete i medijuma Pre nego što se flopi disk koristi na personalnom računaru. Disketa 3. Novi Sad i tako preneti podatke na neki drugi računar. Ova vrsta memorije je podesna. Informacije se upisuju po kružnim stazama na ploči. mora biti formatizovan. Svaka staza se deli na sektore. Staze istog prečnika na jednoj i na drugoj strani diskete čine cilindar. Proces formatizacije uključuje definisanje staza i sektora na površini flopi diska.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Broj staza na jednoj strani može biti različit i poznat je kao gustina.5 inčne ili male diskete 5. premazanog feromagnetnim slojem na koji se upisuju podaci. dr Željko Marčićević . koji pokriva oblast čitanja / zapisivanja. Diskete se dele i po kapacitetu. Po veličini diskete se dele na sledeće dve vrste: 3. tako da je deo površine diskete izložen za čitanje i zapisivanje podataka. Omotač ima otvor.25 inčne ili velike diskete 5. varira od kapaciteta diska. kao spoljna memorija. mogućnosti korišćenog drajvera i specifikacija u softveru kojim se formatizovanje čini. Broj staza i sektora smeštenih na disketi kada se ona formatizuje. Disketa se sastoji od plastičnog diska (kružne ploče).25 inčna disketa je zatvorena u fiksirani kvadratni zaštitni omotač. i zaštitnog plastičnog omotača. koji su osnovna memorijska jedinica na flopi disku.

25 inčne 2S/HD kapaciteta 1. pa se ovakve diskete zovu dvostrane diskete (Two sided .DS). Okrugli plastični disk se okreće približno 300 obrtaja / minuti. dr Željko Marčićević 57 . Podaci se memorišu na staze karakter po karakter.5 inčne 2S/DD kapaciteta 720 KB 3. Preciznije rečeno 3.5"HD).5 inčna disketna jedinica može čitati samo male diskete a 5. Na ovaj način može se reći da postoje 4 vrste disketa i to: - 5. Ove diskete se odlikuju kapacitetom od 100MB. i generiše elektronske impulse kojima se prezentuju zapisani ili pročitani bitovi. Na isti način se izvršava i proces čitanja.25 inčne 2S/DD kapaciteta 360 KB 5. Mehanizam za upisivanje. U praksi se one i najčešće upotrebljavaju. Sa disketama treba pažljivo rukovati.5 inčne 2S/HD kapaciteta 1. odnosno čitanje podataka naziva se glava za čitanje.44 MB Slika 5-5 Disketa Iz navedenog je jasno da najveći kapacitet imaju male diskete visoke gustine zapisa (3. Nedostatak ovih disketa je u tome što zahtevaju posebne Zip disketne jedinice. jakih magneta i visoke temperature. Upis podataka na flopi disk započinje korakom insertovanja diskete u računar i “nameštanjem” centralnog proreza iznad mehanizma za pozicioniranje u disk jedinici.25 inčna disketna jedinica može čitati samo velike diskete. Na kraju se još može reći da disketne jedinice namenjene za odreñeni tip disketa mogu čitati ili zapisivati podatke samo na dati tip disketa.2S ili Double Sided . Doc. čuvati ih od prašine.2 MB 3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - DD – dvostruka gustina zapisa (Double Density) HD – visoka gustina zapisa (High Density) Na današnjim disketama se koriste obe stranc diskete za i registrovanje informacija. U novije vreme sve više su zastupljene “diskete” koje se zovu Zip diskete. koja se nalazi iznad same površine rotirajuće diskete. Primena ovih jedinica je najzastupljenija u prenosnim računarima i prenosnim poslovima.

5 inčnim. koje se izbacuju iz upotrebe zbog manjeg kapaciteta.25 inčne diskete lakše oštećuju. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka. od nekoliko MB do nekoliko GB.25 inčnih disketnih jedinica sa 3. DISK Slika 5-6 Hard disk-izgled Hard disk je naprava u principu slična disketnoj jedinici. pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk). modela i marke. Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa.3. Podaci na disku 58 Doc.6. Novi Sad Takoñe danas u svetu postoji trend zamenjivanja 5. Princip rada je gotovo isti . pomerajući se po poluprečniku diska. a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na pločama. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. 5.disk presvučen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava čita i upisuje podatke. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet. Disk nije izmenljiv od strane korisnika. zavise od njegovog tipa. Slika 5-7 Izgled Hard diska Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploča presvučenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploča. a velika disketna jedinica se daje samo uz poseban zahtev kupca. Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. Glave čitaju podatke očitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploča. Tako da pri kupovini računara prodavci isporučuju samo male disketne jedinice. čitajući i upisujući podatke. većih dimenzija i zbog toga što se 5.

dr Željko Marčićević 59 . Što se tiče same brzine hard diska na nju prevashodno utiču dve komponente: brzina rotacije ploča brzina pomeranja glave hard diska Doc. Hard diskovi se pune od periferije ka centru. tako da dolazi do primetnog usporenja kada se hard disk napuni. tako da je površina magnetnih ploča izdeljena na sektore.1.6. trake i cilindre. Naime. u tom slučaju javlja se pitanje koliko su glave sposobne da pravilno razlikuju dva susedna podatka. 5. Kapacitet i performanse Na kapacitet hard diska se može uticati manipulisanjem gustine traka. Zamišljene vertikale iznad traka predstavljaju cilindre. ali tu se javlja problem kod samih glava.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija su rasporeñeni na poseban način utvrñenim standardom. Slika 5-8 Šema hard diska Trake predstavljaju koncentrični krugovi na magnetnim pločama. Elementi od kojih su sastavljene trake nazivaju se sektori.3.

sve ostale su istog trenutka pozicionirane na trakama koje sadrže podatke koji slede. bitno je da brzina bude što veća. Slika 5-9 Glava kod Hard diska Korišćenjem ultralakih materijala za same medije. Radi se o maloj količini (obično oko 128 KB) veoma brze memorije koja je postavljena na samoj ploči sa elektronikom. kada se prva glava nañe na željenoj traci. tzv. 0vo omogućava veće brzine okretanja. a kako se sve glave diska nalaze na istoj mehaničkoj ruci. Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min. Naime. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlañenje sa dva ventilatora. smanjuje se i njihova težina i debijina. a isprobane su i različite brzine vazduha preko elektronike i mehanike. dr Željko Marčićević . 60 Doc. “vertikalno mapiranje”. Glavna pomoć sporoj mehanici je keš memorija. Pristigli podaci se prvo zapisuju po trakama u istom cilindru. Novi Sad Kad smo kod brzine obrtanja ploča hard diska.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a) b) Slika 5-10 Način zapisivanja podataka na ploču hard diska a) manja gustina zapisa b) veća gustina zapisa Mehanika diska je veoma spora u odnosu na elektroniku. Na slici je dat prikaz sistema zapisivanja podataka na najvećem broju diskova danas. Zato se proizvoñači trude da sporu mehaniku “kompenzuju” brzom elektronikom. ako se brže okreće ploča. doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. Veća brzina rotacije donosi veću buku. dok ureñaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. sektori brže promiču ispod glave tako da je transfer veći.

Ali kroz deset godina pojavili su se mnogo brži procesori i novi tipovi magistrala. Sam termin IDE zapravo nije hardverski standard.Enhanced Integrated Drive Electronics Od implementacije ATA standarda personalni računari su se dramatično menjali. godine ova gornja granica kapaciteta hard diskova korisnicima personalnih računara delovala imaginarno. To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmeñu procesora i hard diska. ali u praksi nije baš tako. uključena su u ATA (AT Attachment) interfejs specifikaciju koja je industrijski prihvaćena. odnosno čita unapred odreñene podatke kako bi oni u slučaju novog zahteva bili već spremni za upotrebu. Postoji više načina organizacije raspoložive memorije u kešu. jer je 1986. godine kompanija Western Digital je uvela EIDE (Enhanced Integrated Drive Electronics) standard.2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Keš memorija po odreñenom algoritmu čuva pročitane. ATA definiše set komandi i registara za interfejs. IDE specifikacija je tako dizajnirana da podrži dva interna hard diska maksimalnog kapaciteta 528 MB. EIDE .6. kao što su PCI i VLB. kreirajući univerzalan standard za komunikaciju izmeñu hard diska i ostatka personalnog računara. dr Željko Marčićević 61 . U teoriji. EIDE standard je nastao kao logičan odgovor na ograničenja i zaostajanja popularne IDE specifikacije za novim trendovima. 1993. ali rešenja koja su u njernu bila data. IDE koncept su 1986. 5. koja ima dve varijante: jednaka segmentna organizacija keša adaptivna segmentna organizacija keša. Standardi u povezivanju IDE . I tako. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograničenja u performansama ranijih podsistema standarda.Integrated Drive Electronic Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za haruver personalnih računara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). pre Doc. kao što su ST506 i ESDI.3. keš memorija deluje gotovo idealno. Ogromna ekspanzija sofitvera učinila je da je kapacitet od 528 MB premali. Uobičajena je segmentna organizacija.

teže se konfigurišu. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum. SCSI adapteri su znatno skuplji. skenere i drugo.7. 5.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kompakt disk se najčešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se čitati neograničen broj puta.Small Computer System Interface Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. i koristi se za čuvanje velike količine podataka na malom prostoru. što znači da odreñeni uticaj pri kupovini može da ima i renome firme. To je čitac optičkih ploča. Seagate i Western Digital. i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naročito starijim) programskim paketima. Novi Sad svega za SCSI standardom.3. Quantum. On omogućava da na isti kontroler priključimo čak sedam ureñaja bilo koje vrste . Vodeći proizvoñači diskova su Conner. ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. CD ROM-ove. kako bi prolazak bio što bezbolniji. Na svakoj optičkoj ploči ili CD-R0M-u se može zapisati 650 MB podataka. Na žalost. strimer trake.modeli su na prvi pogled veoma slični .3. Pri projektovanju novog rešenja morala se. KOMPAKT DISK CD-ROM je ureñaj koji se sve više koristi. očuvati puna kompatibilnost sa postojećim standardom. kako po ceni tako i po karakteristikama. 5. Proizvoñači hard diskova Veliki broj firmi proizvodi hard diskove . SCSI .3. jasno. Svi ti ureñaji će teško stati čak i u najveće kućište.6. Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM.diskove. Važne karakteristike ovog medijuma su: Slika 5-11 Kompakt diskovi 62 Doc. dr Željko Marčićević .

3. softverska dokumentacija i sl. obično integrisani u muzičke kartice. MAGNETNA TRAKA Magnetna traka je slična audio-trakama koje se koriste za snimanje govora i muzike.8. 5. Kotur trake se nalazi u kaseti. ali i mnogo duže što zavisi od pozicije traženog podatka u odnosu na startnu poziciju trake. što je čini pogodnom za rukovanje. Na trzištu postoji veći broj kompakt diskova sa različitim sadržajima. Zavisno od proizvoñača ureñaja.. a eksterna povezuje spolja preko utičnice. Interna se postavlja u kućište računara. Osnovna karakteristika ovih materijala jeste multimedijalni karakter prezentacije sadržaja. Vreme prilaza traci može biti nekoliko desetina ms. Ako se na CD doda kvalitetna grafička kartica i muzička kartica. kompozicije. Doc. obrazovni materijali. Takoñe postoje i SCSI verzije CD-ova. kao što su enciklopedije. dobija se mogućnost razgledanja multimedijalnih dokumenata koji u sebi sadrže tekst. komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. Prema načinu ugradnje jedinica magnetne trake može biti interna ili eksterna. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - kapacitet vreme prilaza kontinualnost čitanja mogućnost reprodukcije zvuka način ugradnje Slika 5-12 CD-ROM mahanizam Slično običnom disku. ilustracije. zvučne efekte.. igre. dr Željko Marčićević 63 . inserte iz filmova. Važne karakteristike trake su: kapacitet medijuma vreme prilaza način ugradnje Na personalnim računarima se najčešće koriste kasete od 60 do 600MB. koriste se specijalni veznici.

9. Podaci se na traku zapisuju kao stupci bitova. dr Željko Marčićević .koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. Da bi se povećala brzina komunikacije sa trakom izbegava se zaustavljanje i ponovno startovanje trake. Novi Sad Imajući u vidu dugo vreme prilaza traci. Gustina pisanja se kreće od 800. Takoñe. Značajna osobina trake je gustina pisanja.3. Budući DVD diskovi će moći da čuvaju podatke sa obe strane i koristiće dvoslojni medij da bi sadašnji DVD ureñaji mogli da čitaju podatke sa ukupno četiri nivoa na dve strane. 1600. Dok CD diskovi mogu da prime najviše 650 MB podataka. ogroman kapacitet DVD diskova znači i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike. Pod tim pojmom se podrazumeva broj karaktera koji se mogu zapisati na dužini trake od jednog inča. pošto trake mogu da budu sedmokanalne ili devetokanalne. Ovakva jedinica magnetne trake se zove strimer (streamer).7 GB na jednoj strani što je povećanje od gotovo sedam puta. već se blokovi podataka kontinualno čitaju. sadašnji DVD disk može da ih primi 4. 3200. To nije samo CD ureñaj velikog kapaciteta . Kapacitet DVD ureñaja je dovoljan da izmeni način pisanja softvera. DVD predstavlja zapravo više stvari zapakovanih u jedan paket namenjen da zadovolji potrebe za skladišnim prostorom visoke gustine i filmski kvalitet prikazivanja slike i reprodukcije zvuka. Magnetna traka je napravljena od plastične materije.on je poboljšao audio i video mogućnosti PC računara . Zato se traka najčešće koristi za bezbednosno čuvanje podataka (backup). u vidu binarnih reči od po 7 ili 9 bitova. traka nije pogodna za rad kao što je disk. DVD žuri ka što većem broju pravih filmova (zasad postoji oko 500 naslova) sa Dolby AC-3 Surround Sound zvukom.Visoka poslovna škola strukovnih studija. premazana oksidom gvožña. ili gotovo 27 puta više u 64 Doc. Veran svojim korenima kućnog bioskopa. DIGITALNI VIŠENAMENSKI DISK (DVD) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. 5. Rezultat: impresivnih 17 GB kapaciteta.5 inča dužine od 732 do 1098 m. Širine je oko 0. 6250 a kod traka gde podacima nije nužno brzo pristupiti i preko 30000 karaktera po inču.

Donedavno. Ovi optički diskovi nalaze svoju primenu kod onih ljudi koji se bave dizajnom i pripremom štampe. DVD ureñaji su imali veliku manu: za razliku od sadašnjih CD ureñaja nisu mogli da čitaju CD upisive (CD-R) i CD prepisive (CD-RW) medije.10. jer ne postoji opasnost od oštećenja podataka magnetnim poljem. Velika prednost ovag medijuma je pouzdanost i trajnost. Brzina prenosa podataka je 3. gde je često potrebno privremeno skloniti sa hard diska velike datoteke. koja se koristi na CD i DVD medijima.3. DVD-1 ureñaji koriste crveni laser umesto žutog koji koriste CD ureñaji. To je stoga što zelena apsorbuje previše crvenog svetla. a kasnije brzo vratiti te datoteke.5 MB/s. već ih po potrebi koristimo sa optičkog diska. dr Željko Marčićević 65 . To znači da se sasvim lepo mogu pokretati aplikacije instalirane na optičkom disku. DVD-2 ureñaji nemaju taj problem jer se za čitanje CD-R i CD-RW i ostalih CD formata koristi žuti laser.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija poreñenju s kapacitetom današnjih CD diskova. pa je refleksija nedovoljna. Crveni laser ne može da se koristi na CD-R medijima obojenih zelenom umesto srebrnom bojom. Ovo omogućava da se napravi na primer. da nam ne bi zauzimale prostor. Usporenje rada je primetno jedino kod složenih zadataka. 5. i kao takvi vrlo pogodni za smeštaj velikih datoteka kojima treba brzo pristupiti.5 GB. topografska baza podataka cele zemljine površine u razmacima od po 1 km. OPTIČKI DISK Optički diskovi su medijumi vrlo velikog kapaciteta i relativno velike brzine pristupa. Pored toga jako su zahvalan medijum u slučaju potrebe back-up-a celog hard diska jer njihov kapacitet (jednog dvostranog optičkog diska) dostiže iznad 4. da bi napravili mesta za nove projekte. Na taj način ne moramo programe koje reñe koristimo držati na čvrstom disku. Doc.

a za razliku od tastature pisaće mašine. dr Željko Marčićević . 6. tastatura računara ima komandne (funkcijske) tastere i numeričku tastaturu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u ulazne ureñaje spada i čitač bar kodova. džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere. brojeva. skener. Tastatura je slična onima koje se koriste na pisaćim mašinama. Takoñe. miš.1. koji nalazi sve veću primenu u trgovini. Komandni tasteri izvršavaju komande koje računar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera (na primer pomeranje kursora). Novi Sad 6 ULAZNI UREðAJI Ulazni ureñaji služe za unošenje podataka u računar. TASTATURA Slika 6-1 Tastatura Slika 6-2 Tastatura fleksibilna 66 Doc. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera. znakova interpunkcije. koji se obično ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog računara. Ureñaji koji se najčešće koriste su tastatura. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova.

dr Željko Marčićević 67 . ali sadrži i komandne tastere (sivi tasteri) i numeričku tastaturu. Tastature razlikujemo po broju tastera (84. 101 i više). MIŠEVI I DŽOJSTICI Miš . Osim toga mi sami možemo zadati svakom od tastera odreñenu funkciju koja se aktivira pritiskom na dati taster (eng. naročito kod grafičkih programa gde je korišćenje miša obavezno. 6. Hot Keys). Rad na ergonomskim tastaturama (prelomljene i zakrivljene tastature) je mnogo lakši. a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odreñena funkcija.2.ureñaj čijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivača miša na ekranu monitora. Rad sa mišem je jednostavniji i brži. Slika 6-3 Tastatura sa nastavkom i miš Poštovanje ergonomije pri izradi elemenata hardvera ogleda se i pri izradi tastatura. Slika 6-4 Miš Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Na ovaj način se izbegava aktiviranje komande slučajnim pritiskom tastera. tastatura – po rasporedu tastera. jer je olakšano pozicioniranje na ekranu. Komandni tasteri se od običnih razlikuju po boji a neki su i veći nego ostali. slična je pisaćoj mašini. rasporedu tastera (QWERTY ili QWERTZ) i konstrukciji tastera (osnova može biti opruga ili gumeni uložak).

Razlog tome je u slaboj raširenosti grafičkih operativnih sistema na PC računarima. crtež ili slika unese u kompjuter radi dalje obrade. Postoje ručni skeneri kod njih se ureñaj pomera iznad papira.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn. baze podataka i obradu teksta mnogo je lakše obavljati bez sklanjanja prstiju sa tastature.a i ova naprava je našla svoje mesto pod suncem. a možemo se i uveriti da miševi koji su lepi za oko. dr Željko Marčićević . Pre svega. mada i tu ima razlika u ukusu. pomoću ovog ureñaja “čita” se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC računar. obično lepo leže i u ruci. SKENER Skener je ureñaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u “elektronsku” formu podesnu za dalju obradu na računaru. i stoni . Meñutim. već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži.3. Skener . Slika 6-5 Džojstici 6. U poslednje vreme vlada trend da je zaobljeno i udobno. Dati oblik se zatim obrañuje u programu koji služi za obradu slike ili teksta.kod njih se papir smešta na posebno mesto slično fotokopir aparatima. Tabelarne proračune. miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu. Slika 6-4 Miš sa dva skrol točkića Kod testiranja miševa. sa pojavom Windows . Novi Sad Miševi su tek u poslednje vreme postali popularni. Slika 6-6 Skener stoni 68 Doc. Naime.omogućava da se odreñeni tekst.

stoni skener je vec profesionalni ureñaj koji se koristi za smeštanje većeg broja informacija na računar. prema vrsti crno . U memoriju koju ovi fotoaparati imaju može da stane nekoliko prethodno komprimovanih slika najviše rezolucije. Njihovi poklopci i ravna površina za skeniranje omogućavaju da skeniramo velike ili za to nepodesne stvari poput knjiga ili uramljenih fotografija. DIGITALNI FOTOAPARATI I KAMERE Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika. Doc. Slika 6-7 Skener Ravni skeneri zauzimaju mnogo mesta ali su i najsvestraniji.bele (sa sivim nijansama) u boji Prilikom skeniranja moguće je “pročitati” informaciju u boji ili crno belo. Za razliku od njega. s različitim specifikacijama i cenama. Skenere možemo podeliti skeniranja dele se na: na više načina. dr Željko Marčićević 69 . Tako. Stoni skeneri se izrañuju u raznim modelima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Po izvršenom skeniranju slika istovetna onoj na papiru se prebacuje u kompjuter. Osnovni tipovi stonih skenera su ravni i skeneri s valjkom.4. 6. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. Prema tipu skeneri se dele na: ručne stone Ručni skener se koristi za skeniranje manjih slika i predstavlja više hobi komponentu. gde se može videti na ekranu i po želji obrañivati. U zavisnosti da li skener podržava rad sa bojama ili ne zavisiće i njegov “način čitanja” informacija.

Neki modeli imaju i kabl pomoću kojeg slike možemo da vidimo na televizijskom ekranu. Slika 6-8 Foto aparat Takoñe. 70 Doc. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. ureñivanje i uveličavanje slika. Novi Sad Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje. kao i mogućnost proširivanja memorije. Ovi fotoaparati se isporučuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi učitavanja slika u PC računar. u kompletu se nalazi i softver za arhiviranje.

Meñutim. Na kvalitet ekrana utiču sledeće karakteristike: Doc. 7.1. Podaci se nalaze u njemu samo dok sistem radi. Monitor je ureñaj za prikazivanje brojčanih podataka. MONITOR Slika 7-1 LCD monitor Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploči koja se zove grafička kartica. za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreñena elektronika koja to omogućava. teksta. Za donošenje ispravne odluke o kupovini monitora treba da razumemo tehnologiju koja stoji iza video podsistema: kako monitor i grafička kartica “sarañuju”.služi za prikazivanje brojevnih podataka.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 7 IZLAZNI UREðAJI Izlazni ureñaji služe za prikazivanje rezultata obrade na računaru u obliku pogodnom za korišćenje. Grafička kartica se montira u kućište računara uključivanjem u slot na magistrali. grafike i slika na ekranu katodne cevi. dr Željko Marčićević 71 . grafike i slika. Danas se upotrebljavaju različiti izlazni ureñaji u zavisnosti od namene računara. Monitor . štampač a u nekim slučajevima i ploter. Sličan je TV ureñaju. teksta. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. Kao izlazni ureñaji najčešće se koriste monitor.

Za rad sa rafikom i slikama poželjno je imati kolor monitor.iznosi 50 do preko 100 puta u sekundi. Zato se na monitorima od 14 i 15 inča uglavnom koriste rezolucije 640x480 i 72 Doc. makar im se u potpunosti posvetio. 800x600. Rezolucija je broj piksela na ekranu.2. dr Željko Marčićević . Novi Sad • boja ekrana . 20” i drugo. Ne samo što je na ovaj način centralni procesor rasterećen dela “dosadnog” posla. mera za veličinu je dužina dijagonale u inčima i može biti 14”. Osim procesora.piksela. GRAFIČKA KARTICA Grafička kartica je zapravo mali kompjuter u čijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafički akceleratorski čip .on samostalno izvodi mnoge važne grafičke funkcije. 17”. grafička kartica mora da ima dovoljno sopstvene memorije za smeštanje kompletne suke. Slika 7-2 Grafička kartica Tek kada izaberemo neku veću rezoiuciju saznajemo koliko nam je monitor zapravo mali. 7. • učestanost osvežavanja ekrana . 1024x768 i veće. piše se kao proizvod broja piksela na horizontalnoj liniji sa brojem linija: 640x480.potrebno je da monitor zadovoljava uslove niskog nivoa zračenja.odnos visine prema širini je 3:4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Osnovne grafičke funkcije koje većina akceleratora podržava su crtanje linija. • rezolucija . • veličina ekrana . već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor.prikazivanje grafike omogućava grafička kartica. crtanje poligona i njihovo popunjavanje bojom ili rasterom. 15”. • nivo zračenja . nema mnogo koristi od mnoštva detalja ako su ti detalji toliko sitni da se jedva primećuju na ekranu. Slika na ekranu se dobija pomoću svetlećih elemenata ekrana .ekrani mogu biti crno-beli ili kolor. kao i odgovarajući radni prostor za obavljanje složenijih operacija. mogao obaviti.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 800x600. Slika 7-3 Grafička karta kanadskog proizvoñača ATI Na primer.3 M 3.5 megabajta.4 M 2.prelazi su daleko mekši pa je i slika ubedljivija.7 mil 900 K 1. Veliki broj boja je osim toga neophodan kada se radi na dizajnu i pripremi ilustracija koje će kasnije biti podvrgnute separaciji boja i kolor štampi na profesionalnim ureñajima.6 M 1. dok ekran od 21 inča obezbeduje 1280x1024. Na trzištu se nalzi veliki broj različitih štampača. a kamoli 256 ili 65000. Svako ko nije video jedan i drugi prikaz reči će da velike razlike ne može da bude . jedva da bismo mogli znati da nabrojimo dvadesetak boja. izbor se svodi na 256 ili 65536 (64K) boja. Broj boja 256 65536 300 K 600 K 469 K 938 K 768 K 1. Na ekranu od 17 inča opredeljujemo se za 1024x768.kodirana informacija iz računara prenosi na papir.3 M 2.najzad. odnosno 1.9 M 3.8 M Rezolucija 640*480 800*600 1024*768 1280*1024 1600*1200 16 150 234 384 640 937 K K K K K 16. za grafičku rezoluciju 1024x768 u 65536 boja potrebno je 1024*768*16=12582912 bita.6 M Tabela 7-4 Memorijski zahtevi grafičke kartice 7. Što se broja boja tiče.3.5 M 1. dr Željko Marčićević 73 . Meñutim razlika se vidi kada se pogleda ekran . što znači da nam je potrebna grafička kartica sa dva megabajta memorije.8 M 5. ŠTAMPAČI I PLOTERI Štampač je ureñaj pomoću koga se binarno . Doc.

koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca. da mogu “nacrtati” bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. Štampača ima u tri osnovne tehnologije. dok je druga vrsta uglavnom ograničena na neke profesionalne modele i zapravo služi povećanju brzine štampe pre nego poboljšanju izgleda znakova. i odštampani znak će biti ravnomerniji. Novi Sad Ovi štampači se razlikuju po principima rada. ali i po karakteristikama. a pošto iglica ima više u glavi štampača. Iglice papir udaraju preko trake. Postoje tri vrste glava za matrične štampače. nalik onoj za pisaće mašine. Slika 7-7 Multifunkcionalni ureñaj Odavde logično sledi da što više iglica ima štampač. koje su složene u takav niz. a to su: Slika 7-5 Štampač - matrični štampač štampač sa mlaznicom (ink-jet štampač) laserski štampač Slika 7-6 Štampač Ink-jet Matrični štampači su najstarija vrsta štampača. 74 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. koje se razlikuju po broju iglica u njima . tačka koju napravi svaka će biti manja. 18 ili 24 iglice. Oni rade na principu udarnih iglica. Važne karakteristike štampača su kvalitet otiska i brzina štampanja. Prva i treća vrsta su najčešće.one sa 9. dr Željko Marčićević .

a ako imamo samo jedan COM port. S obzirom da većina PC modema zadovoljava neophodan uslov (Hayes kompatibilnost) i podržava neophodne protokole. Slika 8-1 Interni modem Eksterni modem ima kućište.6 Kb/s ili 56 Kb/s. Cene ovih brzih modema su u poslednje vreme dosta pale. izbor modema se svodi na odfuku o brzini i tipu . ostajemo bez miša.1. nalazi se van kompjutera. Interni modem je kratka PC kartica koja se umeće u jedan od kratkih slotova. dr Željko Marčićević 75 . 8. pa sa PC-jem komunicira kablom. ona je danas na 33. On omoguićava prenos podataka i komunikaciju sa javnim kompjuterskim mrežama i BBS-ovima. Prednost internog modema je nešto niza cena dok eksterni modem povećava sigurnost sistema (izbegava se direktna veza telefonska linija-PC) i garantuje vezu sa računarima koji ne moraju biti PC kompatibilni na nivou ekspanzionih slotova. Pomoću ugrañenih mikroprekidača modem se konfiguriše na jedan od COM portova i tako je potpuno nezavisan od ostalih kartica. Što se brzine modema tiče.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 8 ULAZNO–IZLAZNI UREðAJI Ulazno . MODEM Modem (MODulator / DEModulator) je ureñaj koji omogućava komunikaciju dva računara preko telefonske linije.izlazne ureñaje spadaju modem i zvučna kartica.eksterni ili interni.izlazni ureñaji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. Zadatak modema je da prekidačke signale iz računara pretvara u odgovarajuce signale pogodne za prenos poštanskim komunikacionim linijama (modulacija) i obrnuto (demodulacija). Mana eksternog modema je što zauzima jedan COM port. pa se i Doc. Meñu ulazno .

takozvani “biper”. Kvalitet analognih komponenti na zvučnoj kartici. a realno se mogao upotrebiti tek da nas upozori da je nastao neki problem ili da je posao obavljen. čak i sintezu glasa. dr Željko Marčićević . uključujući pojačalo i pretpojačalo na njoj. Autori igara su se potrudili da od bipera naprave nešto više. ZVUČNA KARTICA PC je od svojih prvih dana imao zvučnik. Ove kartice su poznate pod nazivima zvučne ili muzičke kartice.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Za ovo postoje posebne kartice koje se mogu priključiti preko utičnica na magistrali. ima bar onoliko uticaja na ukupni kvalitet koliko i njena digitalna kola. dobio sjajne i jeftine dodatke koji su ga učinili najmoćnijim personalnim računarom u domenu generisanja zvuka. Sporije modeme od ovih nema smisla kupovati. 76 Doc. muziku i govor. što praktično znači da svakoga sekunda može da primi i obradi 44100 šesnaestobitnih uzoraka zvuka. Zvučna kartica nudi reprodukciju na nivou CD ploča i šesnaestobitno semplovanje na 44. Zbog multimedije računaru je neophodno obezbediti zvučne efekte. Uz zvučnu karticu ide i odgovarajući softver koji korisnicima omogućuje lako unošenje nota ili snimanje zvuka mikrofonom.2. Tokom poslednjih par godina PC je pre svega zbog narastajućih muitimedijalnih primena. ovi podaci mogu da budu varljivi. Za dobru reprodukciju zvuka mora se izlaz iz kartice povezati sa kvalitetnim zvučnicima. Slika 8-2 Zvučna kartica Podaci se mogu unositi preko tastature. Novi Sad preporučuje da se uzme brži modem. ali kvalitet koji je postignut je ipak bio nezadovoljavajući. 8.1 kHz. Ali kada se sve stavi na papir. jer se i sistemi instaliraju na ovako brzim modemima. klavijature muzičkih instrumenata ili mikrofona.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Zvučne kartice raspolazu sa AD i DA konvertorima. Razni konektori i kablovi. Obrnutu operaciju. Na ovaj način se govorni ili muzički signal iz mikrofona konvertuje u digitalni. MIDI (Musical Instrument Digital Interface) zvuk koriste mnoge igre i multimedijalni CD ROM naslovi. pretvaranje digitalnog signala u analogni vrši DA konvertor. ali kvalitet zvuka nije uvek sjajan. sade naredbe za emitovanje memorisanih zvukova instrumenata . MREŽNA KARTICA Se koristi pri povezivanju više računara u jednu mrežu radi lakše razmene podataka. MIDI datoteke. Slika 8-2 Multifunkcionalne slušalice Digitalizovani zvuk nije jedina vrsta audio signala koje zvučna kartica generiše. Ostale specijalne kartice. MIDI datoteke zauzimaju minimalnu količinu prostora na hard disku. AD konvertor se koristi na ulazu za pretvaranje analognog (kontinualnog) naponskog signala u digitalni koji se može čuvati i obrañivati u računaru. TV tuner. Slika 8-3 Mrežna kartica Doc. dr Željko Marčićević 77 . umesto kompletnih memorisanih pasaža. poput kartice za priključenje čitača bar kodova. Izlaz iz DA konvertora se može poslati na zvučnike ili snimiti na audio kasetu.najčešće se upotrebljavaju za reprodukciju zvukova proizvedenih na eksternim ureñajima kao što je sintisajzer sa klavijaturom.

Kada BIOS pokrene (engl. Ono o čemu smo do sada pričali. plastike i silicijuma (od koga se prave čipovi) koja samo zauzima prostor na vašem radnom stolu. u stvari. uglavnom je bio hardver. a šta softver? Jednostavno rečeno. kao i dodatke poput štampača. hardver (engl. hardware) čine fizičke komponente od kojih se vaš računar sastoji . Kada otvarate ili snimate neku datoteku. 10. operativni sistem ga preuzima i stavlja u pogon. operativni sistem obezbeñuje okruženje u kome funkcionišu svi ostali programi. Bio bi isto onoliko beskoristan kao i stereo ureñaj bez CD-a ili video bez trake. kada želite da odštampate neki dokument. Operativni sistem Operativni sistem (skraćeno OS) predstavlja apsolutno najvažniji softver svakog računara. software) se sastoji od instrukcija koje pokreću računar. Novi Sad 10 POJAM I ELEMENTI SOFTVERA 10. 78 Doc. operativni sistem ove pritiske na tastere interpretira i prikazuje kao znake koji se pojavljuju na ekranu. osnovni ulazno-izlazni sistem) pokrene vaš računar. boots up) vaš računar. operativni sistem stoji iza toga. tastatura.Visoka poslovna škola strukovnih studija. firmware). čipovi i štampane ploče. Nakon što BIOS (Basic Input/Output System. Bez softvera vaš računar bi bio gomila metala. hardver. Ove instrukcije mogu da se čuvaju u magnetnom ili optičkom obliku. Primera radi. dr Željko Marčićević . BIOS je ugrañen u hardver (nalazi se u BIOS čipu). Kada upisujete pomoću tastature. tako da se često naziva i firmver mikroprogram (engl.zavrtnji. Softver (engl.1. BIOS nije ni hardver ni softver već nešto izmeñu. ali na kraju postaju elektroni koji lete unutar vašeg mikroprocesora.2. Ovaj termin obuhvata i komponente kao što su monitor. Hardver i softver Šta je. modema i skenera. operativni sistem rukuje ovim poslovima. miš.

vi u njemu već imate nekoliko spremnih aplikacija koje mogu da se koriste. Veoma često ćete naići na programe koji su tako osmišljeni da najbolje funkcionišu u kombinaciji sa nekim drugim programima. sve ikone na ekranu. programi ili aplikacije . Jednostavno rečeno.svi ovi termini odnose se na isti pojam (meni se najviše sviña termin program zato što stvara utisak da sedim u koncertnoj dvorani. Na 99 procenata PC računara koji se danas koriste kao operativni sistem se koristi neka verzija platforme Microsoft Windows. sve su šanse da je na njemu već instaliran Microsoft Windows. aplikacija je softver koji možete da kupite u nekoj specijalizovanoj prodavnici računarske opreme ili preuzmete sa Weba i koji vam omogućava da izvedete neki konkretan posao. TurboTax. Aplikativni softver Aplikativni softver. Prema tome. Corel WordPerfect Office 2000 ili Lotus SmartSuite. dr Željko Marčićević 79 . 10. besplatno dobijate čitav niz aplikacija kao što su Outlook Express. Aplikacije koje se kupuju u radnjama danas su najčešće u formi CDROM-a. Nakon toga. čak i ako imate potpuno nov računar i niste kupili niti preuzeli sa Weba ni jedan program. U trenutno najpopularnije aplikacije spadaju Microsoft Word. Sve što treba da učinite sa ovim diskovima je da ih ubacite u CD-ROM jedinicu i pokrenete instalacioni program koji će ovu aplikaciju da instalira na disk vašeg računara (u većini slučajeva instalacioni programi se automatski pokreću čim ubacite CD-ROM). Calculator ili Media Player. PhotoShop.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Zatim. U okviru operativnog sistema Windows vi. čineći tako jednu celinu koja se naziva programski paket (engl. a ne ispred računara). mada postoje i drugi paketi kao što su Microsoft Works. meniji i prozori . Doc. Najpopularniji primer ove vrste sasvim sigurno je Microsoft Office. Kada kupite nov računar. svoj novi program možete da pokrenete pomoću ikonice koja se nalazi na ekranu.3. pokazivač. u stvari. Notepad. Netscape Navigator itd. aplikativni programi.sve je to delo operativnog sistema. suite). WordPad.

to ne dogodi. Sastavljanje računara od samog početka se jednostavno ne isplati.4. Uzmite koliko god možete osnovnih i opcionih komponenti. modem. zatim. CD-ROM. dr Željko Marčićević . Bilo bi idealno kada biste mogli da imate video karticu. Pomoćni softver Pomoćni programi mogu da se posmatraju i kao podskup aplikativnog softvera. pravljenje particija na disku i mnogi drugi. ulepšavanje radne površine. monitorom. serijski i paralelni port (komponente možete da dodajete i naknadno). pronalaženje virusa. kao i USB. Novi Sad 10. disketnu jedinicu Zip i klasičnu disketnu jedinicu. meñutim. ali najčešće predstavljaju zasebnu kategoriju. muzičku i mrežnu karticu. Slika 10-1 Hardver i napajanje 80 Doc. pomoćni programi se koriste za održavanje vašeg računara u nekom smislu. Ako se. postoje pomoćni programi za sažimanje podataka na disku.najbolje nekome ko taj računar može da servisira i da garantuje da će hardver i operativni sistem biti usaglašeni. Najbolje je ako te garancije dobijete napismeno. da napravite tabelu ili račun vaše čekovne knjižice). mišem i disk jedinicom morala bi da se pokrene bez problema i da proradi već kod prvog uključivanja vašeg novog računara.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Primera radi. Nasuprot aplikativnim programima koji vam omogućavaju da izvršite neki konkretan zadatak (ma primer. Prilikom kupovine računara obavezno se obratite renomiranim distributerima računarske opreme . Svaki iole bolji proizvoñač računara danas ima čitav tim inženjera i ljudi koji isprobavaju različite konfiguracije i čiji je posao da usaglase softver i hardver. disk. Osnovna konfiguracija sa tastaturom. zaštitu ekrana. tako da jednostavno nema potrebe da vi zbog toga provodite besane noći. slobodno vratite računar. upravljanje fontovima.

koje će vam znatno olakšati rad. s druge strane. prevoda. doduše. kao što je Tablet PC. mogućnost izvoženja tabele rañene u Accessu u spisak na lokaciji SharePointa u kojoj će je vaša radna grupa pregledati. Ukoliko koristite ureñaj za unošenje podataka rukom uz pomoć specijalne olovke.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 10. znatne izmene izgleda Outlooka i utiska u radu sa njim. dr Željko Marčićević 81 .s jedne strane. koji obezbeñuje da sve ono što vam je potrebno za prezentaciju bude iskopirano na CD. Ima još novih funkcija i mogućnosti. Bezbednost je pojačana . kao i uvoñenje novog prikaza Reading . konstatovaćete znatno poboljšanu podršku u Officeu. nov alat Package For CD u PowerPointu. Novi okvir sa zadacima Research je prikladno sredstvo za pronalaženje informacija: sinonima. da skladišti svoje deljene datoteke i da radi istovremeno na datotekama u zajedničkom radnom prostoru. Podrška za XML format obezbeñuje neometanu interoperabilnost meñu programima. pa čak i gledaju oni kojima vi ili vaš administrator niste dali dozvolu. Information Rights Management je drugi moćni alat koji štiti da vaše datoteke menjaju. i još mnogo toga. uključujući mogućnost zapisivanja beležaka i komentara direktno u program. dok. definicija i slično. i doprinosi povećanoj produktivnosti korišćenjem ugrañenih namenskih pametnih oznaka i dugmadi Actions. možete zaštititi delove datoteke kako biste osujetili nameru vaših saradnika da u njoj išta menjaju. Saradnja sa kolegama je umnogome poboljšana zahvaljujući bliskoj integrisanosti programa Officea i Microsoft Windows SharePoint Servisa . zatim.pronaći ćete razne nove funkcije i Doc. napredni komercijalni štamparski alati u Publisheru koji pojednostavljuju kolor separaciju (razlaganje slika u boji na četiri osnovne boje tokom pripreme za štampu).veb servisa i veb lokacije iz kojih vaš tim može da koordinira svoje aktivnosti. Prelistajte ovu knjigu i proanalizirajte programe Officea na ekranu .nov prikaz koji se koristi u Wordu i Outlooku.5. pruža vam mogućnost da izdvajate informacije iz datoteka. paralelni prikaz većeg broja kalendara u Outlooku. kao i mogućnost da sve ono što imate u svom rukopisu sačuvate zajedno sa datotekom. MS Office 2003 Office ima neke nove funkcije i mogućnosti koje se odmah prepoznaju: novi programi kao što su InfoPath i OneNote. Ustanovićete da u svim programima Officea ima lepih malih noviteta: mogućnost uporeñivanja revidiranih datoteka paralelno u Wordu i Excelu. pojedine odlomke datoteke mogu da modifikuju samo oni saradnici koje ste vi ovlastili. manje očiglednih.

vam pomaže da prikupite podatke sa kojima ćete raditi koristeći dinamičke elektronske obrasce koji imaju poznati Office interfejs.1. dokumenti. Kada sarañujete u radnom prostoru za sastanke. Microsoft OneNote Novi program u Office 2003. na kome se nalaze i odgovarajuća zaduženja. 10. Microsoft InfoPath Microsfoft InfoPath. dr Željko Marčićević . spiskove učesnika i beleške. odgovarajuća dokumenta. tako da informacije možete da postavljate i premeštate gde god želite. crteže. 10. veze i spisak članova tima. Saradnja i MS Office System 2003 Uz radni prostor dokumenta.5. referentni materijal. Novi Sad mogućnosti koje će pomoći da vaš rad bude lakši i efikasniji nego ikada ranije. Zasnovan na XML-u.5. pretresanja novih ideja. Takoñe možete da pratite radnje.5. možete da skladištite i ureñujete dokumenta na zajedničkom. InfoPath znatno olakšava pravljenje i korišćenje stabilnih obrazaca za efikasnije prikupljanje informacije iz cele organizacije i zajedničko korišćenje istih. vam pomaže da doku-mentujete. prikaze i zvučne snimke. Beleške koje pravite mogu da sadrže tekst. Microsoft OneNote. 82 Doc. i slično. 10. možete zajednički da koristite agende. OneNote ima slobodnu formu rasporeda stranice. organizujete i koristite informacije prikupljene tokom sastanaka.3. centralnom mestu.2. razgovora i slično. takoñe novi program u Officeu 2003.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

traci sa zadacima (Quick Launch) ili pri vrhu menija Start. ispravljanje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11 APLIKACIJA MS WORD 2003 Microsoft Word je najpoznatiji i najpopularniji program za obradu teksta. dr Željko Marčićević 83 . Programs i Microsoft Word. Danas je najviše u upotrebi verzija Microsoft Word XP i verzija Microsoft Word 2003. oblikovanje i štampanje teksta na štampaču.za takvu obradu potrebni su drugi programi. Program još možete pokrenuti biranjem prečice do programa Word koja se može nalaziti na desktopu. Dakle. 11. Izgled prozora programa Word je prikazan na slici 1: Slika 11-2 Logotip Word 2003 Doc. POKRETANJE PROGRAMA Odaberite Start. to ne znači da Microsoft Word može matematički ili statistički obarditi podatke. Slika 11-1 Logotip Word Pod obradom teksta smatra se unos.1. što je česta zabluda vezana uz pojam obrade teksta .

Klizači (horizontalni i vertikalni) 7. koji je startno postavljen na Document1. Novi Sad Slika 11-3 MS Word Radno okruženje programa Microsoft Worda sastoji se iz sledećih elemenata: 1. Edit. veličina prozora se ponovo proširuje na celokupnu oblast ekrana.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Format. U slučaju da dvostruko kliknemo površinu ove linije. Linija naslova u kojoj se nalazi naziv (Document2 ) 2. Trake s alatima 4. Radni prozor 6. odnosno aktivnog dokumenta. prozor u kome se nalazi dokument se smanjuje na veličinu jednog prozora na ekranu. Statusna linija 8. Meni linija (File. Insert.2. …) 3. Slika 11-4 Naslovna linija 84 Doc. Taskbar dokumenta 11. NASLOVNA LINIJA Naslovna linija sadrži ime programa Microsoft Word zajedno s imenom trenutno otvorenog. dr Željko Marčićević . View. Horizontalni i vertikalni lenjir 5. Ako sada ponovo dvostruko kliknemo datu liniju.

poništi Redo .slanje dokumenta Properties ..nameštanje parametara stranice (margina.čuvanje u HTML formatu (za Internet) Versions .) Print Preview .ponovi upis Cut . View.izreži Copy .čuvanje .štampanje podataka Send To . Window i Help Slika 11-5 Meni linija File meni se upotrebljava za rad s datotekama dokumenata.traži Replace .4 poslednje otvorena dokumenta u Microsoft Wordu Exit .čuvanje više verzija istog dokumenta Page Setup .3.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11.prikazuje trenutno aktivni dokument u predpregled načinu prikazivanja.čuvanje dokumenta pod drugim nazivom Save As HTML .očisti Find . veličine papira.zalepi kao hipervezu Clear .zalepi Paste Special . Edit.) Spisak naziva dokumenata .specijalno zalepi Paste as Hyperlink .kopiranje dokumenta Paste .pohranjivanje dokumenta Save As . MENI LINIJA Meni linija omogućava izbor različitih opcija tokom procesa obrañivanja dokumenta. On sadrži sledeće opcije: New .informacije o dokumentu (autor. Insert.. Tools.izlaz iz programa Word Meni Edit ima sledeće opcije: Undo . Table. Format. reči itd.zameni Doc.otvaranje dokumenta (koga imamo sačuvano na nekoj lokaciji) Close . broj stranica.zatvaranje dokumenta Save . dr Željko Marčićević 85 .otvaranje novog dokumenta Open . ona se koristi za pregled oblika dokumenta pre nego što startujemo proces štampanja dokumenta Print . Microsoft Word sadrži sledeće menije: File.

fusnota Caption .običan pogled Web Layout .objekta Meni View ima sledeće mogućnosti: Normal .datoteka Object .Omogućuje promenu oblika slova i veličine.objekt (slika itd.brojevi stranica Date and Time .ceo ekran Zoom . dodavanje okvira i senki. sekcije) Page Numbers .karta dokumenta Header and Footer . veličine slova i još neki efekti Paragraph – oblikovanje pasusa Bullets and Numbering – oblikovanje popisa Borders and Shading – okviri i senke Columns – pisanje teksta u kolonama 86 Doc.polje Comment . oblikovanje pasusa.) Bookmark . dr Željko Marčićević .komentar Footnote . pisanje teksta u kolonama itd. Novi Sad Go To idi na željenu stranu Links veza Object .prekid (završetak stranice.izgled ispisa Outline .unakrsna referenca Index and tables .zumiraj Meni Insert (umetanje. prilagñavanje popisa.kontura Toolbars .alatne trake Ruler .tekst Field . postavljanje u tekst): Break .slika Text Box .zaglavlje i podnožje Footnotes .datum i vreme AutoText .fusnote Comments .veza prema web stranici Meni FORMAT .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Mogućnosti: Font – nameštanje oblika.okvir za unos teksta File .web izgled Page Layout .lenjir Document Map .naziv objekta Cross-reference .komentari Full Screen .tačka u dokumentu Hyperlink .indeks pojmova i sadržaj Picture .

dr Željko Marčićević 87 .ispravljanje reči . pasusa) AutoSumarize .spajanje dokumenata Protect Document .zaštita dokumenta od promena Mail Merge .provera pravopisa .cirkularna pisma Envelopes and labels . slova.) Mogućnosti menija Tools: Spelling and Gramar .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Tabs – postavljanje tabulatora Drop Cap – postavljanje prvog velikog slova Text Direction – promena smera teksta Change Case – promena slova (mala u velika i obrnuto) AutoFormat – automatsko oblikovanje teksta Style Gallery – pregled stilova Style – stilovi teksta Background – pozadina teksta Object – oblikovanje – promena objekata (gotovih slika.štampanje adresa na koverte Letter Wizard .podešavanje worda prema vlastitim potrebama Slika 11-6 Meni Tools Doc.izrada sažetka (neupotrebljivo za naš jezik) AutoCorrect .pisanje skraćenicama Track Changes .ne radi za sprski jezik Language .makronaredbe Customize .statistika dokumenta (broj reči.grupni rad na dokumentu Merge Document .vodič za stavaranje dokumenta u obliku pisma (za engleski jezik) Macro .podešavanje traka s alatima Options . crteža itd.biranje jezika na kojem je naopisan tekst WordCount .

postavi kolone jednako) ponavljanje redaka naslova Convert . ćelije i td.o MS Word-u 11.samooblikovanje tabele samo prilagodi (sadrñaju. postavi retke jednako.umetni (tabelu. Tako.) Delete .spoji ćelije Split Cells . ćelije i td.) Select . retke.sortiranje Formula . kolone. ćelije i td. retke. TRAKE SA ALATIMA Omogućavaju brz pristup do pojedinih mogućnosti Worda.) Merge . kolone.šta je ovo? Microsoft on the Web .office na Web-u ustanovi i popravi About Microsoft Word . npr. 88 Doc. Korisnik prema potrebi uključuje prikaz pojedine trake s alatima.podeli ćelije Split Table .formule Hide Gridlines . retke.rasporedi sve Split .podeli tabelu Table AutoFormat . Word ima ukupno trinaest traka s alatima.sakrij crte rešetke Table Properties. dr Željko Marčićević . Pojedine alate možete postavljati na bilo koji deo ekrana (klikom miša na dve crte na levom kraju trake s alatima te povlačenjem i ispuštanjem na bilo kojem delu ekrana).novi prozor Arrange All .označi (tabelu. kolone. Obuhvata sledeće mogućnosti: Microsoft Word Help .osobine tabele Meni Window ima sledeće mogućnosti: New Window .izbriši (tabelu.4. Isto tako može se menjati redosled prikaza traka i ikona. Novi Sad Meni Table sadrži sledeće podopcije: Draw Table . prozoru.Microsoft Word pomoć Show Office Assistant . možete postaviti ikonu Worda ispod svih traka s alatima.pretvori (tekst u tabelu i tabelu u tekst) Sort . utvrñena širina kolone.podeli Meni Help predstavlja pomoć pri radu u Word okruženju.Visoka poslovna škola strukovnih studija.crtanje tabele Insert Table .pokaži Officovog pomoćnika What's This? .

Postoji više vrsta linija s alatkama. STANDARD TOOLBAR Linija s alatkama (Toolbar) sadrži red tastera s ikonama. najčešće se pod linijom s alatkama podrazumeva linija sa standardnim alatkama (Standard Toolbar). Ovaj naziv olakšava prepoznavanje funkcije koju vrši navedeni taster. koje su prikazane na sledećoj slici. PREMEŠTANJE MENIJA 1. otpustite tipku miša. pokazaće se kratak naziv tog tastera. Jednom kliknite na naziv trake s alatima Ako je traka bila uključena nestaće sa ekrana. Odaberite meni View pa Toolbars 2. pojaviće se. Slika 11-7 Izgled Standard toolbar-a Ona se sastoji od 8 grupa tastera. na dve vertikalne crte. Pritisnite levu tipku miša. Dovedite strelicu miša na levi kraj menija worda .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija UKLJUČIVANJE I ISKLJUČIVANJE PRIKAZA TRAKE S ALATIMA: 1. čije aktiviranje omogućava startovanje odreñenih komandi. Njen izgled je dat na slici 5. Slika 11-8 Tasteri za rad s datotekama dokumenata Doc. Neophodno je napomenuti da u slučaju da na bilo koju od navedenih ikona postavimo kursor miša. dr Željko Marčićević 89 . Trake s alatima mogu se dodatno prilagoditi tako da se na njih smeste alati koje želimo (View.levo od reči File. a ako je nije bilo na ekranu. Meñutim. Customize). držite je pritisnutom i povucite traku prema dole. U prvoj grupi tastera (gledajući najlevlji deo linije) nalaze se tri ikone. Toolbars.

Funkciju Copy ostvarujemo izborom tastera Copy ili pomoću opcije Edit/Copy. Ovu akciju je zgodno pokrenuti pre nego što započnemo proces štampanja dokumenta. Ovaj taster omogućava da se izabrani tekst u dokumentu odseca (briše) s jedne lokacije i prebacuje u Clipboard. imaju sledeće nazive: New. Ova tri tastera se aktiviraju pred ili za vreme procesa štampanja dokumenta. Paste i Format Painter. dr Željko Marčićević . Isti proces se može ostvariti aktiviranjem opcije File/Print. Open i Save. Opcija Edit/Paste se može aktivirati i izborom tastera Paste. Prilikom izbora datog tastera na ekranu se pojavljuje dijalog okvir koji traži od nas da specificiramo informacije o stranicama koje treba ištampati. Istovetnu akciju možemo pokrenuti izborom meni opcije Tools/Spelling. naime. pokreće identičnu akciju kao i meni opcija File/Preview. zgodno je proveriti da li smo sve reči napisali na pravilan način (odnosi se samo na tekstove napisane na engleskom jeziku). U tom slučaju pritisnemo taster Spelling. Taster Copy prebacuje izabrani sadržaj teksta u Clipboard. Slika 11-9 Tasteri povezani s komandama za štampanje dokumenta Kada uradimo naš dokument. U tu svrhu izaberemo taster Preview. Sledeća tri tastera imaju nazive: Print. ali ga pri tom ostavlja na njegovom izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Taster Cut akdvira istu komandu kao i meni opcija Edit/Cut. I na kraju izborom tastera Print započinjemo proces štampanja dokumenta. File/Open i File/Save. Ovi tasteri zapravo aktiviraju komande meni opcija File/New. zgodno je proveriti kakav izgled će imati dokument kada se ištampa na papiru. Slika 11-10 Tasteri za aktivnosti editovanja U ovoj grupi imamo 4 tastera s nazivima: Cut. Te podatke je potrebno uneti u odreñenom tekst okviru datog dijalog okvira. Preview i Spelling. Copy. Sva 4 tastera se koriste za funkcije editovanja i obrade teksta. 90 Doc. Posle pregledavanja "gramatičkih" grešaka.6. Novi Sad Tasteri sa sl. On. dati sadržaj Clipboarda prebacuje na ovu lokaciju. Posle toga se pomoću funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju. Na istovetan način se dati tekst kopira na novu lokaciju s Paste funkcijom.

Ovi tasteri se koriste za rad i obradu tabela i dijagrama. Prvi taster predstavlja vezu prema web stranici. Paragraf je sada promenio oblik prema obliku koji ima prvo izabrani paragraf. Insert Table. Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije. Sada dati kurzor pomerimo na lokaciju paragrafa kojem želimo dati oblik prethodno izabranog paragrafa i kliknemo ga mišem (levim tasterom).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Poslednji taster iz ove grupe Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog paragrafa na drugi paragraf. Slika 11-12 Tasteri za Insert Hyperlink i Web Toolbars Sledeća grupa tastera broji 7 tastera. Drawing. Undo i Redo tasteri poseduju i strelicu koja se nalazi na njihovoj desnoj strani. Njihova imena su: Tables and Borders. Insert Hyperlink i Web Toolbars. Na ovaj način se može povratiti stanje dokumenta u neko prethodno stanje. ali ipak razlika postoji. Iza toga izaberemo pomenuti taster. dok drugi postavlja web traku sa alatima. Sledeću grupu tastera čine opet dva tastera. kolonama i crtežima Prvi taster iz ove grupe omogućava specificiranje veličine tabele koja se želi uključiti u dokument. Insert Microsoft Excel Worksheet. Slika 11-11 Tasteri za Undo i Redo funkcije Sledeću grupu tastera čine dva tastera Undo i Redo. Dokument map i Show/Hide Pi. Kurzor miša se pretvara u oblik ikone dat u tasteru. dr Željko Marčićević 91 . Slika 11-13 Tasteri za rad s tabelama. Doc. prvo izaberemo jedan paragraf teksta koji ima oblik koji želimo preslikati na drugi paragraf teksta. Znači. a drugi povratak na stanje za jednu akciju posle Undo akcije. Drugi taster ima sličnu ulogu. Izabiranjem date strelice može se dobiti spisak poslednjih 100 akcija. Izgled ove grupe tastera je dat na sledećoj slici. Columns. On isto tako uključuje novu tabelu u dokument.

I na kraju slede tasteri Help. Ovaj crtež se preko OLE veze uključuje u naš dokument. Često nismo u mogućnosti da ocenimo gde se nalazi kraj reda i/ili kraj paragrafa. Upravo akcija koju ostvaruje poslednji taster u ovoj grupi omogućava da se prepozna gde se nalazi paragraf.Visoka poslovna škola strukovnih studija. može se reći da jedino on ne predstavlja taster nego padajući okvir za izlistavanje. Slika 11-15 92 Taster za aktiviranje Helpa Doc. To znači da se ona obrañuje u njemu i pohranjuje u njegovom formatu. Naime. njegovim aktiviranjem startuje se program Draw koji omogućava da nacrtamo odreñeni crtež. oznaka ¶ može imati različit oblik. ili specificirati svoj procenat koji je različit od datih u prikazanoj listi. Ova kontrola nam može značajno olakšati rad prilikom pregledavanja odreñenim detalja u Wordu. dr Željko Marčićević . Zatim sledi još jedan specifičan taster. On je prikazan na sledećoj slici. Zbog toga. Njegov naziv je Zoom Control. Njegov izgled je prikazan na sledećoj slici. Slika 11-14 Taster (padajući okvir) za definisanje procenta zumiranja (Zoom) U datom okviru se može procentualno specificirati veličina prikazanog sadržaja informacija. Novi Sad Naime. Znači pomoću ove kontrole definišemo (povećavamo ili smanjujemo) "vidljivost" detalja i informacija prisutnih u radnom prozoru. Potrebno je napomenuti da ova oznaka podleže formatiranju. u celom tekstu se na kraju svakog paragrafa uspostavlja oznaka ¶. Izbor broja kolona se vrši preko prikazane slike koja odreñuje broj kolona. Ukoliko je ovaj taster aktiviran. U slučaju da želimo nacrtati odreñeni crtež i uključiti ga u Word. Sledeći taster omogućava formatiranje izabranog teksta u obliku više kolona. neophodno je poznavati gde se nalazi koji paragraf. u zavisnosti od formata fonta koji je primenjen na dati paragraf. Da se nalazimo u programu Draw potvrñuje pojava nove linije s alatkama za crtanje. Meñutim. zgodno je koristiti sledeći taster. jer se sve akcije formatiranja uglavnom odnose na cele paragrafe. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih procentualnih ili opisnih opcija. u ovom slučaju se u dokument uključuje tabela formirana u Excelu. Zapravo. koje se nalaze u našem radnom prozoru.

dr Željko Marčićević 93 . LINIJA ZA FORMATIRANJE Ispod linije sa standardnim alatkama sledi linija za formatiranje. On pokazuje i stil trenutno aktivnog paragrafa. prvo imamo tri okvira za izlistavanje. Slika 11-16 Prikaz linije za formatiranje s pripadajućim tasterima Ako s levog kraja posmatramo navedenu liniju. koja je prisutna na Help tasteru. omogućava pokretanje Helpa na dva načina. Da bismo promenili font. Slika 11-17 Tri okvira u kojima je specificirano formatiranje teksta Okvir Font Style sadrži spisak svih pisutnih stilova za formatiranje paragrafa. različito poravnanje. najjednostavnije je prvo izabrati dati taster. Isti proces možemo ostvariti izborom različitih opcija iz menija Help. i sl. naime. Sada se kurzor miša pretvara u oblik ikone. Menjanjem stila izabranog paragrafa ostvarujemo promenu formatiranja paragrafa (promena tipa. veličine. To se ostvaruje dvostrukim uzastopnim klikom na taster Help. Zatim promenom izbora fonta u okviru Font menjamo vrstu fonta aktivnog teksta (izabranog teksta). Sada se otvara odreñeni deo Helpa koji se odnosi na objašnjenje vezano za datu spedfičnu temu. prvo je potrebno izabrati tekst kojim želimo promeniti font (činimo dati tekst aktivnim). oblika slova. Njen oblik je prikazan na sledećoj slici. Da bismo prikazali Help vezan za odreñenu temu. neophodno je dati taster pozicionirati iznad nekog elementa na korisničkom interfejsu. Na taj način prvo dolazimo na vrh hijerarhije Helpa. Ona sadrži više sastavnih elemenata. Drugi način pozivanja Helpa ostvaruje se pozivanjem celokupnog Helpa. i mišem kliknuti dati element. U trećem okviru (potpuno desni s nazivom Font Size) nalazi se Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Taster Help ima funkciju da pokrene Help datoteku. Oblik ta tri okvira je dat na sledećoj slici. On.) Okvir Font pokazuje font trenutno aktivnog teksta. Ukoliko ne poznajemo funkciju odreñenog elementa korisničkog interfejsa.

dr Željko Marčićević . u sredinu (centar). Center.podebljavanje fonta izabranog teksta. Treći taster je Underline. Izborom druge veličine može se promeniti veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Align Right i Justify. Slika 11-18 Tasteri za postavljanje tipova i efekata fontova (slova) Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fontova. Sledeću grupu tastera na liniji za formatiranje čine 3 tastera. Oni su prikazani na sledećoj slici. u okviru za izlistavanje Alignment može izabrati željeni vid poravnavanja teksta (dati okvir se nalazi u donjem desnom uglu prikazanog dijalog okvira. Sledeću grupu tastera čine 4 tastera.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Prvi taster ima naziv Bold. Njihov izgled je prikazan na sledećoj slici. u fascikli Indents and Spacing). On se koristi za nakrivljavanje fonta izabranog teksta. Oni postavljaju različite nivoe uvlačenja teksta (Indent). Prvi taster omogućava da se izabrani paragraf postavi sa specificiranim nivoom uvlačenja teksta. On omogućava naglašavanje . Slika 11-20 Tasteri za postavljanje različitih tipova uvlačenja teksta Data 4 tastera su: Numbering. Slika 11-19 Tasteri za poravnavanje teksta Navedena 4 tastera su: Align Left. Drugi taster ima naziv Italic. Novi Sad specificirana veličina fonta trenutno aktivnog teksta. Decrease Indent i Increase Indent. Bullets. Sledeću grupu čine 4 tastera koji postavljaju odreñeno poravnanje teksta. Po izvršavanju te radnje se 94 Doc. Zatim se u prikazanom dijalog okviru Paragraph. Pošto se navedene funkcije formatiranja odnose na izabrani paragraf. onda ih možemo ostvariti izborom opcije Format/Paragraph. odnosno kreira kursive. na desno i na levo i desno u odnosu na horizontalni raspored teksta. odnosno na izabrani paragraf. Njihov izgled je dat na sledećoj slici. Oni postavljaju poravnavanje teksta na levo. Sve navedene opcije primenjuju se na izabrani tekst. On se upotrebljava za podvlačenje izabranog teksta.

Poslednju grupu tastera na liniji za formatiranje čine 2 tastera.boja fonta. Doc. na dole.5 cm.oznaku. Izgled ovog tastera je dat na sledećoj slici. Znači ovaj taster se koristi prilikom nabrajanja u tekstu. Drugi taster ima sličnu funkciju. Istu funkciju možemo postići izborom opcije Format/Bullets and Numbered iz fascikle Bulleted. Meñutim. koso i td. dr Željko Marčićević 95 . Na ovaj način se ostvaruje proces nabrajanja. Ta oznaka može biti kvadrat. Oni su prikazani na sledećoj slici. On se koristi za označavanje teksta odreñenom (specificiranom bojom). odnosno povećanje uvlačenja izabranog (paragrafa) teksta u koracima od 0. levo i desno. kao što mu ime kaže omogućava bojenje slova različitim bojama. On predstavlja taster za postavljanje okvira oko izabranog objekta u tekstu. Istu funkciju ostvarujemo izborom opcije Format/Bullets and Numbering u fascikli Numbered. Ovaj taster svojom funkcijom ostvaruje efekat sličan označavanju teksta s fluorescentnim markerima. Zatim sledi taster za formatiranje. Slika 11-22 Tasteri Highlight i Font Color Prvi taster je Highlight. on omogućava da umesto brojeva koji se nalaze pred svakim nabrojanim paragrafom. Slika 11-21 Taster za postavljanje okvira oko objekata Po izabiranju datog tastera. Sledeća dva tastera ostvaruju smanjenje. postavimo jedan specificiran karakter .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija na svaki paragraf postavljaju brojevi koji se sukcesivno povećavaju. Drugi taster font color . respektivno. na ekranu se pojavljuje nova linija .linija s alatkama za postavljanje okvira koristeći sve moguće linije (na gore. krug ili neki drugi oblik.

slikovni.) dokumenta. Leva voñica je prikazana na sledećoj slici. grafički. Na sledećoj slici je prikazan izgled horizontalnog lenjira. odnosno prilikom njegovog oblikovanja. Slika 11-25 Leva voñica 96 Doc. RADNI PROZOR Sledeću oblast radnog okruženja čini radni prozor. dr Željko Marčićević . Slika 11-24 Horizontalni lenjir Horizontalni lenjir ima par elemenata. Novi Sad 11. Bela oblast predstavlja graničnike teksta. dok siva oblast su margine. Voñice se dele na levu i desnu. To je oblast u kojoj se unosi sadržaj (tekstualni. To je naročito naglašeno prilikom procesa obrade dokumenta. Slika 11-23 Radni prozo MS Word-a U gornjem delu datog prozora nalazi se horizontalni lenjir. dok se na levoj strani nalazi vertikalni lenjir. zvučni i dr.5. Ova dva lenjira olakšavaju rad s dokumentom. Lenjir se deli na sivu i belu oblast. One omogućavaju direktno uvlačenje teksta. Ipak.Visoka poslovna škola strukovnih studija. najznačajniji elementi su voñice.

dr Željko Marčićević 97 . Oni se koriste za kontinuirano ili skokovito premeštanje na odreñeni deo dokumenta. Te oznake su date na sledećoj slici.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Sa slike se vidi da se leva vodica sastoji iz tri elementa. odnosno aktivnog paragrafa. koji se zatim prikazuje u radnom prozoru. Donji trougao vrši uvlačenje ostalih linija teksta aktivnog paragrafa. Desna voñica vrši poravnavanje desne ivice teksta izabranog paragrafa. pomoću njih se skače na odreñeni deo dokumenta. Gornji trougao vrši uvlačenje prve linije teksta izabranog. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici. Doc. Kvadrat vrši istovremeno uvlačenje i prve i ostalih linija teksta izabranog paragrafa. Postoje vertikalni i horizontalni skrolbar. Slika 11-26 Desna voñica U radnom prozoru se nalaze i skrolbari. Naime. Slika 11-27 Horizontalni i vertikalni Scroll Bar Uz vertikalni skrolbar dolaze još tri oznake. donji trougao i kvadrat. To su: gornji trougao.

pregled po krajnjoj belešci. Ti tasteri imaju ulogu da omogućavaju prebacivanje u različite načine prikazivanja dokumenata. Meñutim. Na vertikalnom skrolbaru se osim strelica za kretanje gore i dole po dokumentu. horizontalni skrolbar ima još na levoj strani četiri tastera. odnosno 98 Doc. Prikaz vertikalnog skrolbara je dat na sledećoj slici. U ovom načinu prikaza ne vidi se realni izgled strane dokumenta. pregled po fusnoti i td). Novi Sad Slika 11-28 Dodatni deo vertikalnog skrolbara Ovaj deo vertikalnog skrolbara omogućava pomeranje po dokumentu u koracima od jedne strane teksta. nalazi i skrolbar kvadrat. trenutno se prikazuje na kojoj se stranici dokumenta nalazimo. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 11-30 Tasteri za različito prikazivanje aktivnog dokumenta Prvi taster Normal View (s leve strane) daje prikaz dokumenta u normalnom pregledu (Normal View). Pomoću njega možemo tačno odrediti na koju stranicu dokumenta želimo da postavimo fokus. Ukoliko pritisnemo prvi taster. ako izaberemo treći taster. Naime. ako ga izaberemo i pomeramo ga po skrolbaru. ali se zato vide oznake za postavljanje novih strana i dr. Njihov izgled je dat na sledećoj slici. Ovaj način prikazivanja dokumenta je naročito pogodan za unošenje podataka u dokument. Srednji taster označava objekt za pregled sa nizom podopcija (pregled po polju. Slika 11-29 Prikaz vertikalnog skrolbara Treba napomenuti da skrolbar ima i neke dodatne elemente. on pomera tekst za jednu stranu napred (prema kraju dokumenta). on pomera tekst za jednu stranu unazad (prema početku dokumenta). Naime. Isti efekat se može postići izabiranjem opcije View/Normal.

neophodno je prebaciti se u ovaj način rada. Isto tako. koja je trenutna linija u tekstu (na 1 linija). u ovom načinu prikazu je najvažnije dati informacije koji redosledom i gde su sve zastupljeni naslovi. STATUSNA LINIJA I na kraju sledi statusna linija koja se nalazi na dnu radnog ekrana. Slika 11-31 Prikaz linije za poruke Statusna linija permanentno daje informacije o načinu rada programa. koja je trenutna kolona u tekstu (na 1 koloni). Izgled ove linije je prikazan na sledećoj slici.paragrafu na datoj strani (na slici sekcija 1). OVR i WPH. Master dokumenti. Ovaj način prikazivanja dokumenta je pogodan za oblikovanje dokumenta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija upisivanje teksta. U tom slučaju svako poglavlje predstavlja posebni dokument.1. On se koristi u slučajevima kada su formirani tzv. 11. Svaki od ovih natpisa predstavlja jednu akciju koju aktiviramo Doc. podnaslovi i sl. Po formiranju svih dokumenata formira se Master dokument koji čine svi posebni dokumenti. na kojoj se razdaljini od vrha stamice trenutno nalazimo. Znači. Sledeći taster ima naziv Page Layout View. U slučaju da je potrebno obrañivati takve informacije. Master dokument predstavlja dokument koji povezuje više drugih dokumenata u celinu. Idući s leva na desno prvo se daje informacija o trenutnoj aktivnoj strani (na slici je 1 strana). Ovakav pristup se koristi prilikom pisanja većih dokumenata i knjiga. Prebacivanje u Master način prikaza dokumenta omogućava prikaz različitih nivoa prilikom oblikovanja dokumenta. o tome koja je strana trenutna aktivna od ukupnog broja strana sadržanih u dokumentu (na slici je strana 1 od ukupno 1 strane koje čine celokupni dokument). Drugi taster ima naziv Web design. Zadnji taster ima naziv.5. On se koristi posle procesa unošenja tekstualnog i slikovnog sadržaja dokumenta. Prikaz u tom modu se može ostvariti izborom opcije View/Page Layout. po završetku procesa unošenja "sirovog" teksta. Isto tako se daju informacije o trenutnoj poziciji kurzora kao npr. MRK. dr Željko Marčićević 99 . Nadalje u statusnoj liniji imamo 5 natpisa: REC. on je pogodan za unošenje slika i drugih grafičkih oblika. EXT. On daje prikaz dokumenta u realnom obliku. Na ovaj način se vrši unifikacija oblikovanja konačnog dokumenta. odnosno knjige. o trenutnoj sekciji . i to za formiranje konačnog oblika dokumenta.

OVR omogućava prelazak iz Insert načina rada tastature u Overlay način rada. slično kao da je stalno pritisnut taster Shift. dr Željko Marčićević .Visoka poslovna škola strukovnih studija.5. Novi Sad dvostrukim uzastopnim klikom na poziciju datog natpisa.2. EXT omogućava izabiranje više objekata u tekstu. WPH aktivira WordPerfect Help namenjen korisnicima koji su prethodno upotrebljavali procesor teksta WordPerfect. Ona se zapravo vidi iz svakog Windows programa. MRK omogućava označavanje. REC pokreće akciju snimanja makroa. 11. Njen izgled je prikazan na sledećoj slici. Slika 11-33 Prikaz Taskbar linije 100 Doc. odnosno onaj koji se nalazi desno od trenutne pozicije kurzora. odnosno markiranje korekcija u toku editovanja dokumenta. TASKBAR Na dnu radnog ekrana Worda se nalazi Taskbar linija. Bilo koji od navedenih akcija se deaktivira ponavljanjem akcije dvostrukog klika mišem na poziciju datog natpisa. Slika 11-32 Akcije Macroa Za ovaj način rada (Overlay) je karakteristično da se prilikom unošenja novog teksta briše prisutni tekst.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Na datoj liniju su u obliku tastera prikazane aplikacije koje su trenutno aktivne (startovane, odnosno upunjene u radnu memoriju). Naravno, uvek se s leve strane nalazi taster Start čije aktiviranje omogućava prikazivanje plivajućeg menija s opcijama. Izgled datog plivajućeg menija je prikazan na sledećoj slici.

Slika 11-34 Aktiviranje tastera Start

11.6. OSNOVNI POSTUPCI SA TEKSTOM
POMERANJE TEKSTA PREMA DOLE 1. 2. Postaviti pokazivač - kursor na početak teksta koji se želi pomeriti Pritisnuti nekoliko puta tipku Enter POMERANJE TEKSTA PREMA GORE 1. 2. Postaviti pokazivač na mesto gde želimo da bude tekst Pritiskati tipku Delete dok se tekst ne pomeri prema gore. POMERANJE TEKSTA PREMA DESNO 1. 2. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati Pritiskati razmaknicu

Doc. dr Željko Marčićević

101

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

POMERANJE TEKSTA PREMA LEVO 1. 2. Postaviti pokazivač na početak teksta koji se želi pomerati Pritiskati tipku Delete

KREIRANJE DOKUMENTA - OTVARANJE NOVOG DOKUMENTA Pretpostavimo da treba da formiramo novi dokument u koji ćemo upisati odreñeni tekst. Prvi korak koji je potrebno uraditi je otvoriti dokument. To se ostvaruje izborom opcije File/New.

Slika 11-35 Prikaz otvaranja novog dokumenta

Na ekranu se prvo javlja prozor za dijalog s korisnikom s imenom New. Dati dijalog okvir se prikazan na sledećoj slici.

102

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 11-36 Dijalog okvir New

U njemu je potrebno izabrati masku (template) po kojem će se formirati oblik novog dokumenta. Uobičajeno je, ukoliko nismo formirali našu masku, izabrati list General i masku Blank Document. Po izabiranju datog predloška otvara se novi dokument npr. Documentl ili Document2. Zgodno je napomenuti da postoji više listova koj se mogu izabrati u dijalog okviru New. Izbor odreñenog lista zavisi od vrste dokumenta koji se želi kreirati.

POHRANJIVANJE DOKUMENTA Proces pohranjivanja može imati dva oblika. U prvom slučaju pohranjuje se dokument pod novim imenom, a u drugom pohranjuje se dokument pod postojećim imenom. Prvi slučaj se odnosi najčesće na novi, tek formirani, dokument. Procedura je sledeća: Unese se tekst u dokument. Izabere se opcija File/Save As. Na ekranu se javlja novi dijalog okvir.

Doc. dr Željko Marčićević

103

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Slika 11-37 Prozor za pohranjivanje dokumenata

U datom dijalog okviru Save As može se uočiti par celina. Prva celina je naslovna linija dijalog okvira Save As. Pod njom se nalazi s okvirom za izlistavanje i više tastera. Ispod toga se nalazi radna oblast dijalog okvira gde su prikazane trenutno vidljive fascikle (tj. Direktorijumi) i datoteke. Ispod toga se nalaze dva okvira za izlistavanje. I na kraju se na desnoj strani dijalog okvira nalaze četiri tastera. Meñutim, najvažniji deo predstavlja linija s tasterima. Ona je i prikazana na sledećoj slici.

Slika 11-38 Linija s tasterima u dijalog okviru Save As

U datoj liniji se s leve strane nalazi okvir za izlistavanje Save in koji pokazuje koji je trenutno izabran disk ili fascikla u direktorijumskoj hijerarhiji. Ukoliko se želi za jedan nivo na više pomeriti u toj hijerarhiji, potrebno je izabrati sledeći taster.

Slika 11-39 Taster Up One Level.

Sledeći taster u datom redu se naziva Look in Favorites. On je prikazan na sledećoj slici.

104

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Slika 11-40 Taster Look in Favorites

Izborom ovog tastera se pregledava sledeća fascikla: C: \WINDOWS\FAVORITES\MY DOCUMENT Sledeći taster je Create New Folder. On ima sledeći izgled.

Slika 11-41

Taster Create New Folder

Izborom datog tastera omogućava se kreiranje nove fascikle. U ovoj fascikli se zatim može pohraniti, odnosno smestiti dokument. U datom dijalog okviru potrebno je specificirati ime fascikle koja se želi kreirati. Sledeća tri tastera samo na različit način prikazuju informacije iz glavnog okvira dijalog okvira Save As (List, Details - način prikazivanja dokumenata, Properties - osobine dokumenta). U donjem delu dijalog okvira Save As nalaze se dva okvira: File Name i Save As Type. U prvom se upisuje ime pod kojim se želi pohraniti trenutno aktivni dokument. Dato ime može da sadrži do 255 karaktera. Word omogućava pohranjivanje dokumenata u različitim oblicima (datoteka). To znači da pohranjeni dokument ne mora biti u Wordovom obliku, nego može biti dat u nekom opštem obliku, kao RTF forma i sl. Taster Save - pokreće postupak pohrane (prije biranja ovog tastera treba odrediti direktorijum, naziv i eventualno tip podataka). Taster Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez snimanja. Ovaj taster biraćemo ako ne želimo pohraniti dokument ili ako smo zabunom otvorili dijaloški okvir za snimanje. Taster Options - dodatno odreñivanje nekih mogućnosti vezanih uz pohranjivanje podataka kao što su npr. šifra kod otvaranja (Password to open) i šifra za promenu podataka (Password to modify). Šiframa štitimo dokument, pa će ga moći otvoriti odnosno menjati samo onaj korisnik koji zna šifre. Taster Save Version - pohranjivanje različitih verzija istog dokumenta. Ako smo pohranili više verzija dokumenta tada će se u liniji statusa skroz desno pojaviti ikonica čijojm dvostrukim klikom otvaramo neku od verzija.
105

Doc. dr Željko Marčićević

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Postupak pohranjivanja (snimanja): 1. Odabrati meni File i mogućnost Save as 2. Odrediti mapu u listi Save in 3. Upisati naziv u listu File name 4. Eventualno odabrati format u listi Save as type 5. Odabrati taster Save Pohranjivanje dokumenata pod drugim nazivom, znači, vrši se biranjem menija File i mogućnosti Save As. Možemo imati više istih dokumenata pod različitim imenom.

11.7. OPCIJE ZA SNIMANJE DOKUMENATA
Verovatno niste znali da MS Word nudi ogroman broj opcija, pri snimanju vaših dokumenata na disk, od kojih neke opcije mogu da vam umnogome olakšaju i obezbede sigurniji rad. Snimanje dokumenata vršimo putem menija "File > Save" ili "File > Save As", ili prečicom "Ctrl+S", a za ove komande su vezana podešavanja iz dijaloga "Tools > Options". Putem padajućeg menija "Tools > Options" otvorite dijalog i preñite na karticu "Save". Opisaćemo svaku od dostupnih opcija: • Opcije "Always create backup copy" i "Allow fast saves" se isključuju meñusobno, prva od njih omogućava snimanje kopije celokupnog prethodnog stanja u datotekama koje imaju ekstenziju ".wbk". Na ovaj način sigurno obezbeñujemo dokument, od slučaja narušavanja integriteta dokumenta (nestanci struje, greške operativnog sistema i sl.). Suprotna opcija prvoj je "Allow fast saves" koja u tekući dokument snima samo promene, i to od prethodnog snimanja. Iako je ovo brži način snimanja (posebno kod dugačkih dokumenata), preporučljiviji je prvi. Razlog za to je da iz ".wbk" fajla, uvek možemo rekonstruisati prethodno stanje dokumenta, što nije slučaj sa drugom metodom, gde može da doñe do neuspeha u rekonstrukciji. Opcija "Prompt for document properties" omogućava vam da, kod prvog snimanja dokumenta, bude ponuñena opcija upisivanja osobina vezanih (dijalog prozor - Properties) za tekući dokument. Opcija "Prompt to save Normal template" omogućava da odredite da li ćete promene u osnovnom šablonu prihvatiti (i
Doc. dr Željko Marčićević

106

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

• • •

snimiti) ili ne, naravno pri snimanju dokumenta na disk. Opcijom "Embed TrueType fonts" snimate u dokument i sve pripadajuće fontove, tako da ako dokument prenesete na kompjuter koji nema ugrañene date fontove, nećete imati problema. Sledećom opcijom "Embed characters in use only", umesto cele tabele karaktera odreñenog fonta, snimaju se samo oni karakteri koji su korišćeni u tekstu. Na ovaj način smanjujemo veličinu dokumenta. Opcija "Save Data Only for Forms" se odnosi na korišćenje formulara - šablona, a odnosi se na snimanje samo unetih podataka, ali ne i celog šablona. Opcija "Allow background saves" se odnosi na opciju "AutoRecover", gde se potvrdom ovog polja omogućava snimanje u pozadini, dok vi nesmetano radite. Opcijom "Save AutoRecover info every" odreñujemo vreme automatskog snimanja promena u dokumentu. Potrebno je postaviti što manje vreme (najčešće nekoliko minuta). ZATVARANJE DOKUMENTA

Sada je završen prvi proces tokom obrade dokumenta. Naime, unesen je tekst i pohranjen na hard disk. Na kraju datog procesa zgodno je opisati radnje oko zatvaranja dokumenta. To se ostvaruje izborom opcijom File,Close. Po aktiviranju ove opcije nalazimo se i dalje u Wordovom radnom okruženju, ali je zatvoren dokument koji je obrañivan. U slučaju da se želi, ne samo zatvoriti akdvni dokument, nego i potpuno napustiti okruženje Worda i vratiti se u Windows radno okruženje, potrebno je izabrad opciju File/Exit. Ponovno startovanje Worda se vrši izabiranjem opcije Start, Programs, Microsoft Word. OTVARANJE DOKUMENTA Pošto je zatvoren dokument, to znači da on nije više prisutan u radnom okruženju Worda. Zato, da bi se on ponovo otvorio izabere se opcija File/Open. Prilikom izbora date opcije na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Open. On je pnkazan na sledećoj slici.

Doc. dr Željko Marčićević

107

da su za razliku od prethodne verzije Worda. Pošto je on sada aktivan.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ili izvršiti promena njenog imena pritiskom na funkcijski taster F2. Dati izbor se potvrñuje pritiskom na taster Open. Sada se pokreće procedura otvaranja dokumenta. Novi Sad Slika 11-42 Dijalog okvir Open Ovaj dijalog okvir je sličan prethodno objašnjenom dijalog okviru Save As. Treba napomenuti. 108 Doc. ispod menija File. štampanjem i sl. Da bi se upunio prethodno pohranjeni dokument. dr Željko Marčićević . jednog od 4 poslednje otvorena dokumenta u Wordu. u dijalog okviru Open. To znači da se izborom odreñene datoteke iz radne oblasti ovog dijalog okvira može pomoću tastera Del izbrisati ta datoteka. dodatnim oblikovanjem. ispod naslova File Name potrebno je uneti ime dokumenta. može se nastaviti s njegovim obrañivanjem (promenom sadržine.) Otvaranje pohranjenog dokumenta može se ostvariti i izborom. dati dijalog okviri su "aktivni".

BRISANJE I KOPIRANJE TEKSTA U slučaju da je potrebno odreñeni tekst brisati. To znači da je potrebno izvršiti odreñene "daktilografske" izmene. Po završetku ispravljanja sadržaja teksta dokument je potrebno pohraniti pod istim imenom. Kada smo izabrali željeni deo teksta. ISPRAVLJANJE SADRŽAJA DOKUMENTA Pretpostavimo da je sadržaj dokumenta koji se uneo delimično netačan. "izabere" cela reč. dr Željko Marčićević . pomeranja ili kopiranja datog teksta. To se vrši izborom opcije File/Save ili pritiskom na taster Save s linije sa standardnim alatkama. otpustimo taster Shift. Ukoliko se želi izabrati odreñena reč preko tastature. Izabiranje se manifestuje pocrnjivanjem odreñenog teksta u dokumentu. potrebno je izvršiti dodatnu akciju brisanja. Zatim pomoću strelice za pomeranje na desno. postavi se kurzor na početak reči i drži se pritisnut taster Shift. Posle procedure izabiranja teksta. OZNAČAVANJE.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-43 Poslednji otvoreni dokumenti 11.8. kopirati ili premeštati (u okviru dokumenta). neophodno je prvo izvršiti njegovo izabiranje. Izabiranje se vrši mišem ili preko tastature. 109 Doc.

Levi taster miša se pritisne i konstantno se drži pritisnut. Ako je pogrešno izabran tekst koji je obrisan. on je "prekopiran" u deo memorije koja se naziva Clipboard. neophodno je promeniti prikaz samog dokumenta. dr Željko Marčićević . I na kraju objasnićemo drugi način premeštanja teksta. Znači. Da bi se sada postavio dati tekst na novu lokaciju. Po postavljanju kurzora vrši se kopiranje teksta iz Clipboarda na datu lokaciju izborom opcije Edit/Paste ili izborom tastera Paste. na drugu lokaciju u dokumentu. Na statusnoj liniji se ispisuje pitanje: Move to Where? Dalje se pomoću miša vuče izabrani tekst. Novi Sad Procedura brisanja je najjednostavnija. Kada se postavimo na željenu poziciju u dokumentu. Dalji deo toka procedure je istovetan prethodno objašnjenom. OBLIKOVANJE DOKUMENTA Da bi se prikazao i video realni izgled dokumenta (u stvarnoj veličini i obliku).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Prilikom izbora tastera Undo postoji mogućnost "povraćaja" sadržaja do poslednjih 100 promena u dokumentu. Sada se ponovo postavi kurzor miša (strelica) na poziciju izabranog teksta. Naime. On označava da možemo pomerati dati sadržaj na drugu lokaciju. Sada se otvara roletna. Proces je veoma jednostavan. Posle izabiranja odreñenog teksta. To se ostvaruje aktiviranjem opcije Edit/Undo. Meñutim. Dati deo teksta je sada označen crnom bojom (pocrnjen). dati tekst nije permanentno nestao. Kopiranje teče na istovetan način. neophodno je prvo postaviti kurzor na tu lokaciju (lokacija na kojoj se želi premestiti tekst). koja sadrži spisak poslednjih 100 akcija. otpusti se levi taster miša. Uz strelicu (na ekranu) dobijamo i jedan kavadrat. U tom slučaju je potrebno pritisnuti strelicu koja se nalazi na desnoj strani tastera Undo. Prvo se mišem izabere odreñena reč ili deo teksta. Na ovaj način nestaje izabrani deo teksta s prvobitne pozicije u dokumentu. izaberemo opciju Edit/Clear. osim što se umesto opcije Edit/Cut ili izbora tastera Cut upotrebljava opcija Edit/Copy ili taster Copy. pa zatim aktiviranjem opcije Edit/Cut ili tastera Cut. Označeni deo teksta je sada izbrisan. ili izborom tastera Undo. Zbog toga 110 Doc. na ovaj način je izvršena procedura premeštanja teksta s jedne. Prvi je izborom odreñenog teksta. On se vrši upotrebom karakteristike povuci-i-ispusti (Drag-And-Drop). Premeštanje teksta s jedne na drugu lokaciju može se izvršiti na dva načina. postoji mogućnost da se povrati sadržaj datog teksta pomoću komande Undo.

Layout. U okviru ovog okvira nalaze se 4 lista s naslovima: Margins.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija je potrebno izabrati opciju File/Print Preview. na A4 ili na A3. dr Željko Marčićević 111 . U većini slučajeva to znači da treba postaviti veličinu strane dokumenta na A4 format. i pritiskom na levi taster miša. POSTAVLJANJE VELIČINE STRANE Za postavljanje veličine strane treba provesti sledeću proceduru: Prvo je potrebno izabrati list Paper Size. Slika 11-44 Dijalog okvir za specificiranje oblika strane dokumenta U okviru ovog lista potrebno je postaviti veličinu papira. potrebno je postaviti i margine. Paper Source.Paper Size. Na ekranu se pojavljuje dijalog okvir Page Setup. Isto tako. U ovom prikazu se vide svi nedostaci u oblikovanju dokumenta. POSTAVLJANJE DIMENZIJA DOKUMENTA Osnovni element prilikom oblikovanja dokumenta predstavlja izbor oblika strane i postavljanje margina u dokumentu. Na ekranu se dobiva sledeći izgled dijalog okvira Page Setup. ili neki drugu. Postavljanje ovih opcija se ostvaruje izaborom opcije File/Page Setup. U delu Orientation odreрujemo da li ćemo ispsivati tako da se tekst ispisuje na uspravni papir (Portrait) ili položeni (Landscape). Najznačajniji su izbori opcija koje su date na prva dva lista. Doc. pored naslova Paper Size. Svaki list se izabira postavljanjem miša na poziciju s njegovim naslovom.

Treba napomenuti da njihova vrednost treba da bude manja od gornje i donje margine. Novi Sad FORMIRANJE MARGINA Izborom prvog lista (Margins) dobija se izgled dijalog okvira Page Setup kao na sledećoj slici. Meñutim. Može se odabrati mogućnost Whole Document šro znači da će se odabrane vrednosti odnositi na cijeli dokument ili mogućnost This point forward . koji se koriče. Zato je na slici njihova vrednost postavljena na 0.5. Postoji gornja (Top). lijeva (Left) i desna (Right). U listi Apply to odreрuje se na koji se dio dokumenta odnose odabrane vrednosti. odnosno razmak margine od unutrašnje ivice. respektivno.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Gutter se uglavnom postavlja na 0. Slika 11-45 List za postavljanje margina dokumenta Margina je razmak od ruba papira do teksta.što znači da će se odabrane vrednosti odnositi na dio dokumenta od tačke na kojoj se nalazi pokazivač do kraja dokumenta. njegovu vrednost je potrebno drukčije postaviti samo kada se kreiraju knjige ili izveštaji. donja (Bottom). dr Željko Marčićević . U grupi From edge odreñuje se koliko će mesta Word ostaviti na vrhu pojedine stranice za ispis zaglavlja (Header) ili pri dnu pojedine stranice za ispis podnožja (Footer). 112 Doc. Isto tako treba postaviti Gutter.

Zbog toga je ponekad potrebno dokument podeliti na sekcije koje onda mogu imati svoje zaglavlje i podnožje. Jedan od načina za ovo je da uključite opciju "Hide and Show Carriage Returns".Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Mogućnost Mirror margins izravnava unutrašnje i spoljne margine ako tekst ispisujemo na obje strane papira (kako bi zapravo i trebalo). PAPER SOURCE Na ovoj kartici odreñujemo iz kojeg će dela štampač uzimati papir. Više o pasusima Da bi bolje formatirali svoje dokumente. koje mogu imati svoja zaglavlja i podnožja. LAYOUT U listi Section start odreñujemo početak sekcije. Tako se tekst može postaviti na centar stranice (Center). Ovo zavisi od štampača kojeg imamo. dr Željko Marčićević 113 . onda je potrebno promeniti veličine prikazivanja. U listi Vertical Alignment odreñujemo način vrtikalnog centriranja teksta. To se vrši izborom opcije Tools/Options. Naime. Sada se sve relevantne veličine prikazuju u centimetrima. Ukoliko vrednosti nisu date u centimetrima nego u inčima. kliknete dugme koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P. uz gornji rub papira (Top) ili pak se cela stranica teksta može centrirati (Justified). Tasterom Default proglašavamo te vrednosti važećima za sve buduće dokumente koje ćemo pisati. U novo prikazanom dijalog okviru izabere se list General i kraj naziva Measurement Units izabere se opcija Centimeters. tj. Doc. Inače. dokument u wordu možemo podeliti na sekcije. na Standard paleti alata. Word je tako namešten da su zaglavlja i podnožja ista za sve stranice dokumenta. U delu Headers and Footers odreñujemo različita zaglavlja na parnim (Even) ili neparnim (Odd) stranicama ili različito zaglavlje na prvoj stranici dokumenta Different first page). Biranjeom tastera Line Numbers postavljamo redni broj ispred svake linije u dokumentu. morate razumeti na koji način vaš kompjuter "vidi" dokument.

Special > Hanging" i u brojaču "By" navedemo veličinu. Slika 11-46 List za postavljanje paragrafa u dokumentu Da bi ceo dokument izgledao lepše. • Pojaviće vam se dijalog prozor. Ali ovaj prazan prostor ne treba načiniti višestrukim pritiskanjem tastera "Enter". jer na ovaj način pravimo višestruke 114 Doc. Zapazite ovde da i razmak (engl. Jedan pasus predstavlja tekst koji se nalazi izmeñu dva znaka "Enter" (obrnuto latinično slovo P). poravnavanje i druge opcije. Novi Sad Sada možete videti šta za Word predstavlja jedan pasus (Paragraph). te izmeñu dva pasusa . dr Željko Marčićević . tj. centralno (center) ili jednako u odnosu na levu i desnu marginu (justify).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da biste promenili formatiranje pasusa. gap) izmeñu leve margine i prvog reda. stilizovano naglašavamo početak svakog novog pasusa. način uvlačenja kada izvlačimo prvi red teksta ispred linije ostalog teksta pasusa. Ovo biramo preko padajućeg menija (drop down menu) "Alignment". uradite sledeće: • Kliknite bilo gde u pasus. • Uvlačenjem prve linije. • Drugi način da odvojimo pasuse je "viseće uvlačenje". Pasus može biti poravnat: levo (left). Sekcija "Indentation . Sekcija "Indentation . u kome možete podesiti uvlačanje teksta.sve ovo možete podesiti. pa sa menija "Format" izaberite "Paragraph". izmeñu pasusa treba dodati prazan prostor. desno (right).Special > First Line" i u brojaču "By" navedemo veličinu.

može se postići željeni oblik paragrafa. Slika 11-47 Dijalog okvir za formatiranje paragrafa Prilikom rada s paragrafima može se postaviti postavljanje paragrafa u celini na istoj strani. iza pasusa i ispred pasusa. Izborom odgovarajućih opcija iz datog dijalog okvira. na ekranu se dobija sledeći prikaz. • • Idite u sekciju "Spacing". Doc. U slučaju da je izabran list Indents and Spacing. Da bi ovo izbegli preko prethodnog dijalog prozora odredićemo prazan prostor. kao i druge karakteristike. odnosno dokumenta. Preko brojača "Before" i "After" odredite prostor u tačkama (points). dr Željko Marčićević 115 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija "prazne pasuse". To se može postaviti izborom opcija u dijalog okviru Line and Page Breaks.

dr Željko Marčićević . Tipično je da se naslovi formiraju korišćenjem Swiss ili sličnih fontova. Novi Sad IZBOR FONTOVA Za svaki ukucani tekst je potrebno postaviti i oblik slova odnosno odreñeni font. Zatim se u okviru Font Style izabire stil fonta. a sans serif fontova Swiss. respektivno. Osim navedenih karakteristika fonta moguće je izabrati i odreñene dodatne efekte.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Fontovi se dele u dve grupe: serif i sans serif. mogućnost podvlačenja slova i specijalni efekti. To se vrši u okviru Font. Predstavnik serif fontova je Dutch ili Times. Pod opcijom Effects nalaze se i opcije za čekiranje kao što su: Strikethrough . Slika 11-48 List Font u okviru opcije Format/Font U okviru prikazanog lista može se izabrati više mogućnosti. Na ekranu se dobija sledeći prozor. a tekst korišćenjem Dutch ili sličnih fontova.dvostruko 116 Doc. Ove opcije se izabiraju u okviru Color. I na kraju se u okviru Size bira veličina fonta. Double Strikethrough . Prvo je potrebno izabrati tip fonta. U te efekte spadaju biranje boje slova.precrtani tekst. Procedura za promenu fonta je sledeća: Izbor fonta odreñenog paragrafa se vrši prvo izborom samog paragrafa. Underline i Effects. Zatim se aktivira opcija Format/Font.

i to na sljedeći način: odaberite Format (Font. Procedura za to je sledeća: Prvo je potrebno označiti tekst (tekst kojem se želi postaviti odreñena gustoća slova). listić Animation – animacija služi za postizanje efekata ka što su razne vrste titranja teksta. Pisanje indeksa (indeks . njegov stil i veličinu koju želite. Font 3. Stil Normal onaj kojeg koristite u čistom tekstu bez specijalnih formatiranja. To znači da postoji mogućnost postavljanja različitih razmaka izmeñu slova svake reči. Kliknite <OK>. Jednom kliknite na Subscript 4. Odgovorite potvrdno na Wordovo pitanje – da želite stvarno izmeniti osnovni font vašeg Normal predloška. Označite tekst koji želite imati u indeksu 2. Tahomom ili Verdanom upravo ovde. MENJANJE DEFAULTNOG FONTA Ako smatrate večni Times New Roman pomalo izlizanim fontom. POSTAVLJANJE GUSTOĆE SLOVA Prilikom formatiranja odreñenog teksta postoji mogućnost prilagoñenja gustoće slova. osnovni stilski ˝nameštaj˝ zadan je formom Normal. pa na kraju kliknite na taster Default. dr Željko Marčićević 117 . Uobičajeni fontovi podešeni su već prema osobinama stila u kojem kreirate svoj dokument. a zatim i Windowsima. Na ekranu se dobija sledeći dijalog okvir. Otvorite li tako novi dokument u Wordu. grupe reči i paragrafa. Odaberite OK Pod opcijom font.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija precrtani tekst. Subscript – indeks (abcd) i td. pa stoga ako menjate – zamenite Times New Roman npr.subscript) vrši se na sledeći način: 1. Doc. Superscript – potencija (abcd). Zatim se izabere opcija Format/Font i list Character Spacing. selektujte željeni font. mogla bi vas razveseliti mogućnost trajnog uklanjanja istog fonta s trona najkorištenijeg fonta u vašem Officeu. Odaberite Format.

sa ikonicom ugla (podrazumevan je levi ugao . Kada ga postavimo dovoljno je da 118 Doc. Novi Sad Slika 11-49 List Character Spacing dijalog okvira Font Gustoća slova se postavlja u okviru opcije Spacing. Ponekad postoji potreba da vertikalno poravnamo neki tekst. u okviru opcije Position (Raised – podignuti tekst. tj. Naizmeničnim kliktanjem na dati dugmić menjamo vrstu tabulatora (menja se i ikonica).Visoka poslovna škola strukovnih studija. koji se nalazi u levom gornjem uglu tastature. Ova operacija se inače naziva tabulacija. Jednostavnim klikom miša na horizontalni lenjir postavljamo indikator markera tabulacije. Unutar ove opcije postoji mogućnost postavljanja "visine" teksta. u odnosu na "osnovnu liniju".spušten tekst). dr Željko Marčićević . u listiću By. u odnosu na osnovnu liniju u tačkama. Njegova prvenstvena uloga je uvlačenje prvog reda pasusa ili pomeranje celog pasusa. i to po odreñenoj šemi koja će nam omogućiti vizuelnu uravnoteženost. To znači da formiranje indeksa (subscript) i kvadrata (superscript) možemo direktno menjati. RAD S TABULATORIMA Ako ste ranije kucali na običnoj pisaćoj mašini sigurno ste se susretali sa tabulatorima. U okviru istog lista moguće je još postaviti različitu visinu teksta. a izvršava se pomoću tastera "Tab" i markera tabulacije na horizontalnom lenjiru. U okviru nje. ali i mnoge druge funkcije vrši taster "Tab". potrebno je postaviti razmak izmeñu slova u tačkama (points).levo poravnavanje). U Word-u ovu. tasterom-papučicom koja služi za uvlačenje teksta u odnosu na tekuću poziciju. Lowered. Dugme markera tabulacije se nalazi levo u odnosu na horizontalni lenjir.

6. a tada kada unosite tekst i naizmenično pritiskate "Tab". 4. Uklanjanje tabulatora vršimo tako što kliknemo na odreñeni indikator i prevučemo ulevo. 5. Format/Tabs U listi Tab Stop Position upišite gde želite tabulator (npr. opcije Ukoliko se želi da se Tab karakter ne predstavlja slobodnim prostorom "Space taster (Leader . Odaberite taster OK 3. možete ga premeštati pokazivačem miša. kliknite na taster koje ima ikonicu obrnutog latiničnog slova P na Standard paleti alata. Koji broj možete upisati zavisi od veličine papira koju koristite i od veličine margina. Možete da postavite i više tabulatora odjednom. koristi se za ručno kreiranje tabela. sve dok ne "poskidate" sve markere tabulacije. 10 cm).postavlja vertikalnu crtu na mesto tabulatora.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prilikom kucanja teksta pritisnemo taster "Tab" i Word će nas prebaciti na poziciju sa markerom. Da bi videli kako Word poravnava tabulatore. uključite vidljivost specijalnih znakova za formatiranje. potrebno je postaviti tip oznaka kojima će biti predstavljen (u sekciji Leader). a odatle možete da dalje unosite tekst. U delu Alignment odaberite vrstu tabulatora U delu Leader odaberite znakove ispred tabulatora Odaberite taster Set. Postavljanje tabulatora se vrši na sledeći način: 1. Brisanje tabulatora se vrši na sledeći način: Doc. van lenjira. Oznaka upotrebe tabulacije je strelica udesno. Imamo sledeće vrste tabulatora: Left – levi tabulator – tekst poravnava s leve strane Right – desni tabulator – tekst poravnava po desnom rubu (koristi se ako želimo napraviti sadržaj dokumenta) Center – centrira tekst Decimal – poravnava brojeve s obzirom na decimalnu tačku Bar . Na ekranu se prikazuje sledeći dijalog okvir. tj. Definisanje Tab karaktera se ostvaruje aktiviranjem Format/Tabs. Kada jednom postavite tabulator. dobijate tekst poravnat kao u nekoj tabeli. 2. Treba još da znate da se tabulatori prenose i na sledeći pasus.None). ulevo ili udesno. dr Željko Marčićević 119 .

Style Odaberite taster New U listu Name upišite naziv stila Odaberite taster Format i Namestite parametre po želji. nakositi. 3. 4. Odaberite OK odgovarajuću mogućnost. 2.). Fill Effects – otvara se dijaloški okvir za biranje već gotove pozadine (Textures) ili nameštanje postojeće pozadine. RAD SA STILOVIMA Stil teksta predstavlja skup atributa oblikovanja teksta. Odaberite Close POZADINA TEKSTA Pozadina teksta može biti u nekoj od boja ili ispunjena nekom već gotovom pozadinom (Texture). Napomena: Kod decimalnih tabulatora koristite zarez za odvajanje cijelog od decimalnog dela broja. Naime. Odaberite Format. 120 Doc. Novi Sad 1. Kako ne bismo svaki pasus oblikovali iz početka može se izraditi stil oblikovanja te ga koristiti kod oblikovanjan svih pasusa. 5. dr Željko Marčićević . Budite pažljivi s pozadinama jer će pisač za ispis dokumenta s pozadinom potrošiti puno tinte ili tonera. 2. Stil koji smo napravili može se koristiti u svim dokumentima (za razliku od Format Painter alata) što može u znatnoj meri olakšati obradu sličnih dokumenata. ponekad u dokumentu treba nekoliko pasusa oblikovati na isti način (podebljati. Izrada stila: 1. 4. 3. Format/Tabs Kliknite mišem na tabulator koji želite ukloniti Odaberite taster Clear Odaberite OK. poravnati itd. Stilove je moguće menjati.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Pozadinu možete menjati ako idete na Format/Background More Colors – otvara se dijaloški okvir u kojem možete odabrati neku od boja za pozadinu. kopirati ili brisati.

Označite dio teksta koji želite mijenjati 2. brisanjem sekcije brišu se i sva oblikovanja koja se odnose na tu sekciju). Lowercase – označeni tekst pretvara u mala slova UPPERCASE. 2. dr Željko Marčićević 121 . a ostala slova mala (kao u rečenici (sentence)). 3. Odaberite alat za prikaz nevidljivih znakova (obrnuto PI) Dovedite pokazivač ispred mesta na kojem ste postavili sekciju Pritisnite tipku Delete Ukoliko ste neke parametre oblikovanja postavili smo za tu sekciju (npr.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija PROMENA OBLIKA SLOVA Ukoliko želimo da promenimo oblik slova idemo na Format/Change case. Dobijamo dijaloški okvir gde možemo odabrati sledeće opcije: Sentence case – prvo slovo svake označene rečenice biti će veliko. Nova sekcija se pravi na sledeći način: 1.označeni tekst pretvara u velika slova Title case – prvo slovo svake reči u označenom tekstupostaje veliko toGLE cASE – mala slova pretvara u velika i obrnuto Promena oblika slova: 1.pokazivač na mesto gde želite stvoriti novu sekciju Izaberite Insert. 2. Odaberite Format. Doc. vlastito zaglavlje. 3. Odaberite željeni oblik promene Odaberite OK NOVA SEKCIJA Dokument se može podeliti na sekcije tako da svaka ima različito zaglavlje i podnožje ili da se posebno označavaju fusnote na pojedinim sekcijama. Change case 3. Dovedite kursor . Break i Continuos Odaberite OK Nakon ovog postupka u liniji statusa mora se povećati broj sekcije (ako ste stvorili drugu sekciju pisaće Sec 2) Brisanje sekcije: 1.

kao što su knjige. neophodno je postaviti brojeve stranica na svaku stranu teksta.dodatno nameštanje brojeva stranica • • Number Format .zatvaranje dijaloškog okvira bez postavljanja brojeva stranica Format . prospekti i slično.horizontalna pozicija brojeva stranica • Left . a podnožja (Footer) na dnu svake stranice unutar dokumenta. 122 Doc.pri vrhu stranice • Bottom of Page . ZAGLAVLJE I PODNOŽJE (HEADER AND FOOTER) Ukoliko želite da vaši dokumenti izgledaju profesionalnije i da budu sa više stila.pri dnu stranice Alignment . na istoj poziciji i istog su formata.Visoka poslovna škola strukovnih studija.s unutarnje strane (na unutrašnjim rubovima) • Outside .upis broja od kojeg će početi označavanje stranica .gde će biti smešteni brojevi stranica: • Top of Page . Novi Sad STRANIČENJE (PAGINACIJA) DOKUMENATA U većini dokumenata.postavlja brojeve stranica u dokument • Cancel .biranje oblika brojeva stranica Start At . Tasteri: • OK . dr Željko Marčićević .s vanjske strane (na spoljnjim rubovima) Show Number on first page .prikaz broja stranica na prvoj stranici Preview .uz levi rub • Right .uz desni rub • Center .pokazu kako će izgledati brojevi stranica. upotrebite "Header and Footer" (zaglavlje i podnožje). Otvara se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima: Position . Header-i se pojavljuju na vrhu svake stranice. Straničenje se vrši tako što se najpre odabere opcija Insert/Page Numbers.na sredini • Inside .

i taj naziv će se pojavljivati na svakoj stranici. pronañite vašu sliku na disku i jednostavan dvoklik će je ubaciti u zaglavlje/podnožje. 11. Sve ovo gore navedeno se odnosi i na footer/podnožje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-50 Header i footer Kreiraćemo zaglavlje koje se pojavljuje na svakoj stranici dokumenta koji štampamo. izborom menija "File->Page setup". podesite veličinu margina na manju veličinu. RAD SA TABELAMA Tokom procesa obrañivanja teksta pojavljuje se potreba da se u tekstu kreiraju i odreñene tabele. grafiku. Ostali deo procesa je veoma jednostavan. Ukoliko se plašite da će vaša grafika preći preko linije margina. Zapazite da se istovremeno sa pojavom zaglavlja/podnožja pojavljuje i "Header and Footer" paleta sa alatkama. Idite na "View" meni i izaberite opciju "Header and Footer". Ukoliko imate gotov crtež ili sliku otvorite "Header and Footer". znači i zaglavlje i podnožje mogu da se postave istovremeno i da budu isti na svakoj stranici. tako da je jasno odvojen šta pripada stranici a šta zaglavlju/podnožju. Ovde možete izvesti i straničenje dokumenta i to tako što postavite kursor na mesto gde želite da se pojavljuju brojevi strana i jednostavno pritisnite taster "Insert page number" koji se nalazi na "Header and Footer" paleti alata.9. prethodno napisan dokument. Sada možete recimo uneti naslov dokumenta u zaglavlje i odgovarajuće ga formatirajte. Kada je prozor header/footer otvoren ostali tekst na stranici je zasivljen i nedostupan za korigovanje. dr Željko Marčićević 123 . straničenje i dr. U telo zaglavlja/podnožja moguće je dodati i tako još više obogatiti vaš rad. Otvorite MS Word i neki vaš. postavite pokazivač na mesto gde želite da ubacite grafiku i izaberite sa padajućeg menija "Insert" opciju "Picture->From file". U okviru ovog dijalog prozora kraj naslova Doc. i otvoriće vam se Header gde možete da unosite tekst. Zatim se izabere opcija Table/Insert Table. Na mestu gde se želi ubaciti tabela potrebno je postaviti kurzor. i obrnuto kada zatvorite ovaj prozor elementi zaglavlja postaju sivi i nedostupni za obradu. Da bi se to ostvarilo prvo je potrebno znati koja se veličina tabele želi kreirati (u redovima i kolonama).

Slika 11-52 Kreiranje tabele Kada to odradimo dobija se tabela kao na sledećoj slici: Slika 11-53 Prikaz tabele U okviru menija Table prisutne su opcije za dodavanje nove kolone (Insert Columns). Slika 11-51 Kreiranje tabele Broj kolona i redova odreñujemo jednostavno povlačenjem miša preko polja tabele. kraj naslova Number of Rows unesemo broj redova tabele. Brži način kreiranja tabele je kada na Standard Toolbar-u izaberemo izaberemo ikonu Insert Table.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . brisanje kolone (Delete Columns). a kraj naslova Column Width unesemo širinu kolone ili ostavimo na Auto pa će Word sam odrediti širinu kolone. izabiranje reda 124 Doc. Novi Sad Number of Columns unesemo broj kolona tabele.

dr Željko Marčićević 125 . 2. 4. Na isti način se radi i sa redovima. a zatim kliknemo na Table/Distribute Columns Evenly. Slika 11-54 Promena širine kolone kod tabele Ako želimo da su nam dve ili više kolona budu istih širina. A ako želimo da su nam dva ili više redova istih širina. nova tabela preuzima formatiranje karaktera i celog pasusa od prethodnog pasusa. Ovo znači da. Text Direction Odaberite način pisanja Odaberite OK Automatsko formatiranje tabela Kada u Word-u želite da napravite tabelu i pozovete komandu za kreiranje. 3. Označite ćeliju u tabeli Odaberite Format.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (Select Table). moramo ih najpre označiti. ako ste u prethodnom pasusu Doc. Text Direction – tekst može biti ispisan od levog ruba prema desnom. a može se promijeniti način pisanja teksta na sledeći način: 1. Treba napomenuti da se dodavanje reda ostvaruje ispred reda u kojem je trenutno postavljen kurzor. Promena širine kolone vrši se na taj način što sa strelicom miša stanemo na liniju koju želimo da pomerimo i kada se strelica pretvori u indikator kao na narednoj slici onda pomeramo liniju levo ili desno do željene širine. moramo ih najpre označiti (pocrniti). a zatim kliknemo na Table/Distribute Rows Evenly. ili od dole prema gore i obratno.

Desno u malom prozoru "Preview" možete pogledati šta da očekujete od primenjenog formatiranja. Word i njegova ugrañena formatiranja često u sebi obuhvataju i formatiranja prve kolone (First Column) i prvog naslovnog reda (Heading Row). Slika 11-55 Auto Format Ukoliko želite da formatirate novu tabelu. kolonu. te u dijalogu "Insert Table" izaberite standardne opcije o broju redova i kolona. Da bi ste aktivirali ovu opciju u već postojećoj tabeli. postavite kurzor (tačku umetanja) na bilo koje mesto u tabeli i izaberite padajući meni "Table -> Table AutoFormat". sa npr.. Pojaviće se dijalog kao na slici. Takoñe slična opcija važi i za poslednji red tj. MS Word vam pruža mogućnost da automatski formatirate vaše tabele na osnovu 42 šablona koji dolaze uz Word. Šta znači sortirati? To znači da 126 Doc. Svaku od opcija u dijalogu možete da uključite tj. pritisnite "OK". ovo formatiranje će se primeniti i na tabelu. zbirove itd. da isključite. Osim toga potvrñivanjem opcije "Color" moćićete da primenite druge boje u gotov šablon. a zatim kliknite na dugme "AutoFormat. dr Željko Marčićević . Da bi odabrali neki od ponuñenih formata kliknite u okvir liste "Formats". izaberite opciju za kreiranje "Table -> Insert -> Table". veličine 9pt.". Sortiranje tabela Verovatno ste se do sada susreli sa problemom kako sortirati podatke u Word-ovoj tabeli po nekom osnovu. da će u njima biti neki naslovni sadržaj. jednostrukim proredom. gde možete postaviti neke sume. na raspolaganju vam je funkcija AutoFormat. Shading i Font iz datog formata.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Kada izvršite sva podešavanja. Da napomenemo samo da kada izaberete ovakav način formatiranja uključuje se i opcija "AutoFit to Content" koja čini da se svaka ćelija "skupi" ili "raširi" tako da bi mogla da se smesti i najšira ćelija u tabeli. Na ovaj način Word pretpostavlja da ćete sigurno želeti da imate posebne. Da bi ovo uključili potvrdite opcije "Last Row" ili "Last Column". Za ovu opciju. prvu kolonu i prvi red tj. Novi Sad pisali u fontu Arial.. prema već unapred definisanim podešavanjima Word će primeniti elemente: Borders. ali ne u svaki.

3. tj. 2. i nju ne uvrštava u sortiranje. Izborom ove opcije otvara vam se novi dijalog prozor: Doc. Korist od ove funkcije je velika. ili numeričkom redosledu). složenije sortiranje dobijate pozivom opcije "Table -> Sort. i datumske od najbližeg ka najdaljima. koju ako ne vidite možete dobiti izborom menija "View -> Toolbars -> Tables and Borders" Na slici imate primer koji plastičnije pokazuje šta dobijamo kao izlaz kada primenimo sortirajuću funkciju. datumske po datumima. jednostavno ih upišete i potom pozovete funkciju sortiranja po abecednom redosledu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija ćemo sve podatke u tabeli prearanžirati (promenićemo im položaj po redovima) i to po različitim osnovama (po abecednom. numeričke od najvećeg ka najmanjem. podaci o npr. Još jedna od naprednih opcija Word-a je da softver automatski prepozna da je prva linija-naslovna linija. a numeričke od najmanjeg ka najvećem • Po opadajućem redosledu (Descenting) reña tekstualne podatke unazad po abecednom redu (od Z ka A). ma gde da se premeste sortiranjem. Kliknite u kolonu po kojoj želite da sortirate tabelu Zatim kliknite na dugme "Sort Ascending" ili "Sort Descending" u zavisnosti od željenog redosleda Ova dugmad se nalaze na paleti "Tables and Borders".. Antiću ostaju isti. datumskom. Primetite da sadržaj svakog reda-linije ostaje nepromenjen kada se izvrši prearanžiranje u tabeli. jer ako npr.. unosite podatke o zaposlenima u vašoj firmi.". ne morate da brinete o redosledu unosa. Sortiranje na ovaj način se vrši kada imate jednostavnije podatke. dr Željko Marčićević 127 . Sve tabele se mogu sortirati na dva načina: • Po rastućem redosledu (Ascending) reña tekstualne podatke po abecednom redu. Slika 11-56 Sortiranje podataka Najjednostavniji i najbrži način za sortiranje je: 1.

Potom preko radio-dugmadi birate opcije: uzlazni ili silazni redosled. U sledećim poljima "Then by". ali vam se često i sam rad u Excel-u svodi na korišćenje nekoliko osnovnih funkcija. Kada budete menjali brojeve u tabelama. koja će sabrati sve vrednosti iznad (ili levo) date ćelije. Na kraju kliknite na "OK" i tabela će biti u željenom redosledu. Redovi su 128 Doc. postavite kurzor ispod liste. ako vam je potrebno. Date. a ako ste ovaj prozor pozvali kada se kurzor nalazio u rezultujućem polju. pritiskom na "F9". ne morate uvoziti Excel radne listove. Pojaviće se novi dijalog prozor.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Word će po zadavanju komande u ćeliju uneti funkciju "Sum". Number) radi preciznijeg sortiranja. Onu vrednost koju dobijete kao rezultat možete formatirati pritiskom na padajuću listu "Number format". i zatim na paleti alatki "Tables and Borders" kliknite dugme "AutoSum". a ovo je uz pomoć Word-ove funkcije "AutoSum" vrlo lako. a šta ukoliko nam trebaju složenije funkcije. Prva leva ćelija ima oznaku "A1". Formule unete na ovaj način u dokument su u stvari automatska polja i ažuriraju se kao i ostala polja. Ovo je bio primer jednostavnog izračunavanja. dr Željko Marčićević . ako nije možete uneti veoma složene formule koje rade sa podacima u tabeli. Zato kada pišete neki izveštaj u Word-u koji sadrži tabele. koji dobijamo izborom menija "Table > Formula". automatski će se ažururati i rezultujuće polje. Korišćenje formula u tabelama Verovatno niste znali da je i u MS Word-u moguće u običnim tabelama koristiti formule i vršiti razne proračune. već možete upotrebiti ugrañene funkcije u samom Word-u. videćete i samu formulu "SUM (Above)". kao u Excel-u. Tada ćemo za unos koristiti dijalog prozor "Formula". u našem slučaju dva ista prezimena). Najčešća funkcija u tabelama je nekakvo sabiranje spiska brojeva. Kada napravite spisak brojeva. birate sledeća polja za sortiranje. desno pored nje je "B1" itd. tako što selektujemo rezultujuće polje i pritisnemo taster "F9". u tabelama možete koristiti i reference (adrese polja) kao u Excel-u. Ona se koriste u slučajevima kada u prethodnom polju postoje dva ista podatka (npr. broj funkcija koje Word podržava je mnogo manji od Excela. Novi Sad • • • U prvom polju "Sort by" pojavljuje se polje iz koga ste pozvali dijalog. u listi "Type" birate tip podataka za sortiranje (Text. Ako je to ono što ste želeli samo pritisnite "OK". Takoñe. Naravno.

i potom pritisnite dugme "Align".Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija predstavljeni brojkama. moguće je izvršiti poravnavanje na devet načina. tačnije mali truglić desno od dugmeta. Sa ovom opcijom možete slobodno da eksperimentišete sve dok ne dobijete da sadržaj u vašim ćelijama ne bude sasvim jasan i čitljiv. Tako na primer. željeni blok ćelija ili celu tabelu. što se može i naslutiti na osnovu crteža na dugmićima. pisaćete: =A1+B1. Što se tiče poravnavanja u tabelama. Da bi izvršili detaljno poravnavanje. na bok (tj. moraćete da postavite sadržaj ćelija prvog reda. što znači podešavanje poravnanja sadržaja u ćelijama i postavljanje sadržaja pod odreñenim uglom. u dnu ćelije i u samoj sredini ćelije. dr Željko Marčićević 129 . a to su podešavanja preko dugmadi na Formatting paleti (Align: Left. ako želite da saberete vrednosti u prvoj levoj ćeliji (A1) i vrednost ćelije desno od nje. od kojih svaki odgovara za odreñeno poravnanje. Kliknite na jedno od devet dugmadi i izvršićete željeno poravnavanje sadržaja ćelija. prvo selektujte ćeliju. Možete da pritiskate Doc. a to su pozicioniranja na: vrhu. Slika 11-57 Poravnanje sadržaja U Word-u postoji još tri poravnavanja koja se odnose na poravnavanje po vertikali. pod uglom od 90 stepeni u odnosu na ostali tekst). Poravnavanje sadržaja u ćelijama tabele Kada unesete podatke u neku tabelu preostaje vam samo da izvršite kompletno formatiranje sadržaja u ćelijama. a kolone slovima abecede. U slučaju da vam nekad zatreba da u jednu tabelu postavite više kolona i da njihov naslovni red bude potpuno čitljiv. na paleti alatki "Tables and Borders". Izborom ovih dugmića vrši se željeno poravnavanje sadržaja ćelija. naslovni red). Right i Center). Da bi ovo uradili selektujte željene ćelije (obično prvi. Pojaviće vam se lista od devet dugmića. i kliknite dugme "Change Text Direction" na paleti alatki "Tables and Borders". Ona osnovna podešavanja verovatno već poznajete.

Na lenjiru će se pojaviti oznaka . i to "decimalnog tabulatora" (tabulator sa decimalnom tačkom). Otvoriće vam se dijalog prozor u kome jednostavnim klikom na željeni smer teksta vršite podešavanje smera sadržaja ćelija (ne mora samo tekst da bude u pitanju). Levo od horizontalnog lenjira. tamo gde želite da postavite tabulator. stop tabulatora sa decimalnom tačkom. Ako koristite standardne mogućnosti za poravnavanje: Left. 3. postavlja se problem poravnavanja datih cifara. tj. i iz priručnog menija izaberete opciju "Text Direction".Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . Evo kako da poravnate cifre u jednoj koloni tabele po decimalnoj tački: 1. 2. Ovo isto možete dobiti. nećete dobiti željeni rezultat. U već pripremljenoj tabeli sa ciframa. tekst (u datoj ćeliji) će se poravnati levo od tabulatora. Rešenje se nalazi u upotrebi tabulatora. Right. tačku gde će se poravnavati cifre po decimalnom zarezu.indikator. ako selektujete ćelije i pritisnete desni taster miša. Kliknite na njega onoliko puta dok ne dobijete decimalni tabulator. Novi Sad dugme sve dok ne dobijete željenu poziciju teksta. Kliknite na lenjir. nalazi se dugme za promenu tabulatora. Ako ne vidite lenjir. Ukoliko izaberete i naslovnu ćeliju. Poravnavanje po decimalnoj tački Kada kreirate tabelu koja u sebi treba da sadrži i brojčane podatke sa odreñenim brojem decimala. izaberite padajući meni "View > Ruler". Center i Justify. selektujte ćelije u kojima se nalaze cifre (ne i naslovnu ćeliju). 130 Doc.

Doc. ili desno. Da bi videli koje se greške u kucanju ispravljaju pozovite meni "Tools -> AutoCorrect" i dobićete dijalog prozor "AutoCorrect" (kao na slici). Preñite na karticu "Replace" i u samoj sredini dijalog prozora videćete sa jedne strane listu reči i izraza napisanih pogrešno. "ja"). koji je Word ispravio i veliko "I" jer "pretpostavlja" da se radi o engleskoj zamenici "I" (engl. Ova ispravka i mnoge druge ispravke pravopisnih grešaka su deo Word-ove alatke AutoCorrect. koristeći Word primetili da se ukucavanjem teksta dogañaju i ispravke vaših grešaka. Slika 11-58 Autocorrect Najverovatnije ste se susreli sa ispravkom veznika "i" u srpskom jeziku. kao reper za bolje pozicioniranje. koja se piše velikim slovom. dr Željko Marčićević 131 . i sa druge strane. Dok budete prevlačili tabulator. kliknite na oznaku tabulatora i vucite levo. ALATKA AUTOCORRECT Verovatno ste već. te iste reči i fraze kakve će biti nakon ispravke. na ekranu će se pojaviti isprekidana vertikalna linija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Da bi bolje podesili poziciju cifara u ćelijama koje ste selektovali.

da i vi možete dodati svoje greške koje najčešće pravite.zamjenjuje kratice tekstom (naravno. 132 Doc.prvo slovo rečenice pretvara u veliko Capitalize names of days .ispravlja dva velika slova na početku rečenice na jedno (ako smo predugo držali tipku Shift) Capitalize first letters of sentences . Slika 11-59 AutoCorrect "AutoCorrect" dijalog prozor i kartica "Replace" ima još tri bitne opcije. Kada uočite neku. tj.piše velikim slovima prva slova dana Correct accidental usage of caps lock key . Na kraju vam ostaje samo da potvrdite unos pritiskom na dugme "Add". Novi Sad Jedna od dobrih karakteristika ovog alata je ta. ako se nalaze u AutoCorrectu). Ukoliko imate neke kratice u AutoCorrectu ova mogućnost mora biti uključena.ispravlja tekst ako smo slučajno imali uključena velika slova (Caps lock tipku). pozovite prethodni dijalog prozor i u polje "Replace" unesite pogrešno napisanu reč. isključivanjem ove mogućnosti neće se zamjenjivati kratice tekstom bez obzira na to da ih imamo u AutoCorrectu. njihove ispravke. Riječ iVAN zamijeniti će rječju Ivan.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Replace text as you type . Da bi ova alatka uopšte proveravala tekst koji pišete proverite da li je potvrñen okvir za potvrdu "Replace as you type". Najbolji način da dodate listi nove greške je kada kontrolišete sopstveni dokument. kada možete da uočite najfrekventnije greške. polja za potvrdu: Correct two initial capitals . dr Željko Marčićević . a u polje "With" pravilno napisanu tu istu reč.

2. cirkularnih pisama. Mail Merge pa taster Merge 11. Ime i prezime. Word nam omogućava da ta polja koja se menjaju upišemo u jedan dokument. Envelopes and Labels 1. adresa primaoca itd. Doc. Taj dokumenet možete pohraniti i ispisivati prema želji. 3. Word će tada umesto polja ubaciti njihove vrednosti i napraviti više dokumenata (već prema tome koliko smo podataka upisali).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Mail Merge Omogućava stvaranje tzv. U izvornom dokumentu iz trake koja se pojavila odaberite Insert Merge Field i odaberite polje. Polja koja se mijenjaju moguće je upisati u programu Excel samo što će se tada u koraku 2 odabrati Get Data. Za promenu podataka (polja) koja se mijenjaju odaberite na traci s alatima (u izvornom dokumentu) alat Edit Data Source. Data Source 8. U tom obrascu menja se samo npr. Ponovite taj korak za više polja i kada ste upisali sva polja odaberite OK. Ponovite postupak za više vrednosti i odaberite OK 9. Form Letters. Mail Merge Odaberite Create.Active Window Odaberite Get Data. dr Željko Marčićević 133 . Odaberite Tools. Create Data Source Sa Remove Field Name uklonite sva Wordova polja U listu Fileld Name upišite naziv polja (bez razmaka) i odaberite Add Filed Name. a obrazac u drugi te ih spojimo po potrebi. 6. Odaberite Edit. Pohranite ga pod nekim nazivom. Odaberite taster Merge u dijaloškom okviru koji se pojavio Word je sada napravio cirkularno pismo koje možete pregledati ako odaberete PrintPreview. Upišite naziv dokumenta pod kojim želite pohraniti te podatke 7. Tools. Izrada cirkularnih pisama Napravite standardizovan obrazac u koji ćete ubacivati polja. Open data Source i dokument iz Excela. Sredite po potrebi izvorni dokument (takko da nema nepotrebnih razmaka itd.) 10. Cirkularno pismo je standardizovano pismo koje želimo poslati na više adresa. Upišite vrednosti u polja i odaberite Add New. Ponovite postupak za sva polja. 4. 5.

ako nismo pronašli veličinu naše omotnice biranjeemo Custom size. dr Željko Marčićević . mesece. 4. Unos u Autotext 1. latinske nazive pojedinih biljaka npr.upišite adresu primatelja Return Address . Upišite reč Odaberite Insert. Kada počinjete ispisivati adrese dobro je prvo probati na jednom papiru pa prema tome namestiti potrebne parametre.udaljenost od gornjeg ruba. ili nečeg drugog. From Left . Novi Sad Omogućava ispis adresa na omotnice za pisma.udaljenost od levog ruba) Printing Options . U listama Delivery Address i Return Address odreрujemo položaj pojedine adrese na omotnici (From Top . 3. KORIŠĆENJE AUTOTEXTA Omogućava pohranjivanje teksta koji se kasnije može pozvati skraćenicom i pritiskom na tipku F3. Za ispis adrese na omotnici biraćemo taster Print. omotnice na koje će se ispisivati stavljaju se u drugi ulaz za papir na štampaču (obično ima malu sličicu kuverte). a po potrebi ih pozivati ispisom skraćenice (npr. 2. Pri tome. te upisujemo veličinu omotnice. Delivery Address . Tako si npr. Autotext i New (ALT+F3) Upišite skraćenicu Odaberite OK ili pritisnite tipku Enter Korišćenje: 1. 2.upišite adresu pošiljaoca (vašu adresu) Options Envelope options .odreрuju se parametri važni za ispis na pisaču kako ćemo stavljati omotnicu i iz koje ladice će pisač uzimati omotnice.Visoka poslovna škola strukovnih studija. za ponedjeljak pon) i pritiskom na tipku F3.odreñuje se veličina omotnice U listi Envelope Size biraćemo veličinu omotnice. Upišite kraticu Pritisnite tipku F3 (sada se na mestu kratice mora ipisati tekst) 134 Doc. možemo u Autotext staviti nazive dana u nedelji.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

11.10. UNOS SIMBOLA U TEKST
U tekstu ponekad treba da unesemo simbole koje nemamo na tastaturi. Tada se služimo ovom mogućnošću. Moguće je umetnuti simbole iz pojedinih fontova (kojih nema na tastaturi) ili neke druge znakove 1. Insert, Symbol

Delovi dijaloškog okvira: Font - biranje fonta iz kojeg će se prebacivati Subset - biranje podskupa znakova fonta Tasteri: AutoCorrect - omogućavanje unosa simbola preko utocorrecta Shortcut Key - dodeljivanje prečice za unos simbola Insert - unos simbola u tekst Cancel - zatvaranje dijaloškog okvira bez unosa simbola Umetanje simbola: 1. Insert, Symbol 2. Na kartici Symbol odaberite simbol koji želite umetnuti 3. Odaberite taster Insert KOMENTARI U dokument se može dodati komentar za lakše razumevanje delova teksta. Komentar se neće ispisati na štampaču, on služi samo kod pregledavanja teksta na ekranu. Dodavanje komentara: 1. Insert, Comment 2. Upišite komentar 3. Odaberite Close Na mestu gde je postavljen komentar pojavljuje se žuta boja. Pregled komentara 1. View, Comments Brisanje komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Delete Comment

Doc. dr Željko Marčićević

135

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Promena komentara 1. Desnom tipkom miša kliknite na oznaku komentara - žutu boju 2. Iz letećeg menia odaberite Edit Comment 3. Promijenite komentar 4. Izaberite Close. Pisanje napomena po marginama Često ste bili u prilici, da u novim izdanjima knjiga vidite napomene koje su izvučene vam linije ostalog teksta i nalaze se u marginama (uglavnom levoj margini). Osim ovih knjiga i vi sami možete uz pomoć Word-a dodati ovakve elemente stranici, radi recimo privlačenja pažnje čitaoca na neki sadržaj ili za davanje detaljnijeg kontekstnog objašnjenja.

Slika 11-60 Pisanje napomena

Odmah da kažemo, da bi uopšte pisali po marginama to je jedino moguće uz pomoć okvira (frame) ili tekst polja (textbox). Evo i kako da dodamo tekst marginama: 1. Otvorite novi dokument, pa izaberite meni "File > Page Setup...". Preñite na karticu "Margins", i povećajte vrednosti veličina margina. Mi ćemo na primer, povećati levu marginu (polje Left) na 45 mm. Ovde treba voditi računa o tehničkim mogućnostima vašeg štampača, tj. da li štampač može da štampa na marginama i od koje veličine. Kada ste podesili kliknite na "OK". 2. Izaberite meni "Insert > Text box", pokazivač će promeniti oblik u krstić, i "iscrtajte" novo tekst-polje na površini leve margine. 3. Uz pomoć ručica (mali beli kvadratići) podesite veličinu tekstpolja na odgovarajuću. 4. Kliknite u tekst-polje i unesite napomenu, te formatirajte tekst. Formatiranje treba da bude drugačije od okolnog teksta, radi odvraćanja pažnje čitaoca (kao na slici). 5. Ako vam smeta linija okvira oko teksta, kliknite na liniju
136 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

okvira, te ponovo kliknite desnim tasterom, pa izaberite opciju "Format Text Box...". Preñite na karticu "Colors and Lines", i u listi "Color" izaberite "No Line", te kliknite na "OK". Po prethodno opisanoj proceduri možete dodati neodreñen broj napomena. Kada postavite tekst-polja i upišete komentar, možete ih kasnije vrlo lako premeštati (u zavisnosti od potrebe). FUSNOTE Koriste se za dokumentiranje citata. Mogu se smestiti na kraj svake stranice ili na kraj dokumenta. 1. 2. 3. 4. Postavite pokazivač na mesto gde želite dodati fusnotu Odaberite Insert, Footnote Upišite tekst fusnote Kliknite mišem u tekst dokumenta

Delovi dijaloškog okvira: Insert Footnote - fusnota na kraju stranice Endnote - fusnota na kraju dokumenta Numbering AutoNumber - automatsko brojanje - word sam broji fusnote Custom mark - fusnotu možete označiti nekim znakom Symbol taster - otvara se dijaloški okvir iz kojeg možete odabrati neki simbol za označavanje fusnota Taster Options - otvara dodatne mogućnosti za postavljanje fusnota i brojanje fusnota Brisanje fusnote 1. 2. Označite broj fusnote u dokumentu Pritisnite tipku Delete KREIRANJE SADRŽAJA Ako vaš dokument ima više stranica korisno bi bilo dodati sadržaj. Word može automatski dodati sadržaj ako ste za naslove koristili njegove stilove (Heading 1 do Heading 9). U suprotnom morate sdržaj raditi "ručno". 1. Naslove u dokumentu pišite stilovima Heading
137

Doc. dr Željko Marčićević

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

2. 3. 4. 5. 6.

Postavite pokazivač na mesto na kojem želite sadržaj Odaberite Insert, Index and Tables Odaberite karticu Table of Contents Odaberite oblik sadržaja Odaberite taster OK AŽURIRANJE SADRŽAJA

Kada pozovete opciju za automatsko kreiranje sadržaja nakon svih promena, Word će korektno napraviti celokupnu tabelu sadržaja. Ali, šta se dešava ako dodate dokumentu još neki tekst u nekoliko celina, sa novim naslovima? Desiće se to, da se sadržaj neće promeniti, tj. neće se "osvežiti" novim podacima (naslovima i podnaslovima). Ovo je zbog toga što Word sadržaj dokumenata kreira pomoću automatskih polja (engl. fields), koja se ne ažuriraju automatski, već uz vašu pomoć. Kada želimo da osvežimo sadržaj dokumenta, uradićemo sledeće: • Dovedite pokazivač miša iznad sadržaja i pritisnite desni taster miša, te izaberite opciju "Update Field" iz kontekstnog menija. Pojaviće se novi dijalog prozor (kao na slici), u kome možete da birate izmeñu dve opcije:

Slika 11-61 Ažuriranje sadržaja

Update page numbers only - izborom ove opcije osvežićete, tj. ažurirati samo brojeve stranica u sadržaju. Ovu opciju ćete koristiti kada niste dodavali nove naslove dokumentu, već ste samo izvršili reorganizaciju tekućeg dokumenta. Update entire table - ovom opcijom ažurira se celokupni sadržaj. Ako izaberete ovu opciju sva formatiranja na sadržaju koja ste napravili će biti izgubljena. Jedan savet, ukoliko ste dodavali i reorganizovali naslove, a vršili ste dodatna formatiranja sadržaja, da ne bi izgubili utrošeni trud i rad osvežavanjem celog sadržaja - nove naslove dodajte ručno na mestu gde bi trebali da budu.

138

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

INDEKS ODREDNICA Verovatno ste do sada već videli na kraju neke knjige - indeks pojmova. Ovaj indeks beleži svako pojavljivanje odreñenog teksta (odrednice), unutar knjige. Ako vam je ovako nešto potrebno, moguće je da to dobijete i u MS Word-u: 1. 2. 3. Selektujte tekst koji želite da indeksirate. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog prozor "Mark Index Entry". Možete prepraviti tekst koji se nalazi u polju "Main Entry", na ovaj način će Word da sve pojave selektovanog teksta pronaći u tekstu i obeležiti. Potom, u zavisnosti od toga da li želite da indeksirate pojedinačno pojavljivanje ili višestruko, kliknite dugme "Mark" (markiranje jedne odrednice) ili "Mark All" (višestruko markiranje odrednice u celom tekstu). Na kraju izaberite "Close".

4.

5.

Da bi videli koje je sve izraze Word obeležio, kliknite na dugme "Show/Hide" na Standard paleti alatki. Nekada će vam biti potrebne višestruke odrednice u indeksu, da bi čitaocima još više pomogli u navigaciji kroz tekst. Pododrednice možete koristiti kada imate višestruko pojavljivanje odreñene odrednice, i kada se odrednica pojavljuje u različitim značenjima. Na slici imamo primer indeksa koji se nalazi na kraju knjige, gde možete videti odrednicu "Operatori" i odreñeni broj pododrednica. Evo kako da dobijete ovakvu hijerarhiju:

Slika 11-62 Index pojmova

1. 2.

Selektujte tekst koji želite da indeksirate. Pritisnite kombinaciju "Alt+Shift+X", otvoriće vam se dijalog prozor "Mark Index Entry".

Doc. dr Željko Marčićević

139

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

3.

4.

5.

U polje "Main Entry", unesite naziv odrednice koja je glavna, hijerarhijski viša, a u polje ispod unesite kontekstnu poodrednicu. Možete potom takoñe da indeksirate jednu pododrednicu ili sva pojavljivanja te odrednice u tekstu. Kliknite dugme "Mark" za markiranje jedne pododrednice ili "Mark All" za višestruko markiranje date pododrednice. Na kraju izaberite "Close".

Kada smo na ovaj način kreirali indeks, biće potrebno i da ga navedemo na kraju teksta. Postavite kurzor na kraj teksta i pozovite meni "Insert > Index and Tables". Otvoriće vam se novi dijalog prozor u kome preñite na karticu "Index" i jednostavno bez dodatnih podešavanja kliknite na "OK". Dobićete indeks pojavljivanja odreñenih odrednica u tekstu, kao na slici.

11.11. SLIKE
U dokument se mogu staviti slike i na taj način ulepšati dokument. Word ima kolekciju sličica koje možete upotrebljavati u vašim tekstovima (tzv. ClipArt sličice), a mogu se dodati i druge slike (sa Interneta, skenirane slike itd.). Dokument koji sadrži slike je po veličini puno veći od odnog koji ih nema pa ćete kod prenosa takvog dokumneta sažeti podatke (pomoću WinZip). Umetanje ClipArt sličice 1. 2. 3. 4. Postavite pokazivač na mesto gde želite sličicu Odaberite Insert, Picture, ClipArt Kliknite na sličicu koju želite Odaberite Insert

Osim ClipArtova u dokument se mogu ubaciti tzv AutoShapes objekti - strelice, razni likovi itd. Umetanje takvih oblika: 1. Odaberite Insert, Picture, AutoShapes 2. Na traci s alatima odaberite jednu grupu i nakon toga oblik koji želite 3. Nacrtajte objekt u dokumentu (mišem odredite veličinu) Promena slike: 1. Odaberite sliku (jednom kliknite mišem na nju) - slika mora
140 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

2. 3.

oko sebe dobiti kvadratiće Odaberite Format Picture iz letećeg menia Napravite izmjene koje želite i odaberite OK

Isto tako promene na slici mogu se raditi ako se uključi Picture traka s alatima. Alati na Picture traci s alatima: Insert Image - umetanje slike Image Control - izrada vodenog žiga (Water Mark), pretvaranje slike u crno bijelu (Black and White), sivu (GrayScale) ili vraćanje na početni oblik (Automatic) More Contrast - povećanje kontrasta Less Contrast - smanjenje kontrasta More Brightness - osvjetljavanje slike Less Brightness - zatamnjenje slike Crop - rezanje dela slike Line Style - oblik crta Text Wrapping - pozicija teksta oko slike Format Object - promena slike Set Transparent Color - biranje boje koja će biti u boji podloge Reset Picture - brisanje promena sačinjenih na slici Promena WordArt objekta 1. 2. 3. 4. 5. Označite WordArt objekt koji želite mijenjati Kliknite jednom desnom tipkom miša Iz letećeg menia odaberite Format WordArt Izvršite željene promene unutar dijaloškog okvira Odaberite OK

Pojavljuje se dijaloški okvir sa sledećim mogućnostima:Kartice: Colors and Lines - odreрivanje boje kojom je objekt ispunjen (Fill) ili oblika linije (Line). Size - veličina objekta Position - pozicija objekta s obzirom na stranicu ili pasus Wrapping - pozicija objekta s obzirom na tekst PREKLAPANJE OBJEKATA U slučaju da je vaš Word dokument pretrpan slikama, grafikonima, tekst okvirima i drugim oblicima (sve ih zajedno nazivamo - objekti), mora da dolazi i do njihovog preklapanja na stranicama. Ali ovo
Doc. dr Željko Marčićević 141

3. Send Behind Text . c. vrši se pomeranje selektovanog objekta na vrh.je sloj na kome se nalazi samo tekst. Slojeve možemo reñati u sledećem redu: 1. tekst sloj . iz priručnog menija izaberite opciju "Order" Pojaviće vam se lista sa podopcijama. Postoji slučaj kada se više objekata nalazi na istom sloju.objekti na ovom sloju se nalaze iza objekata koju su na gornjem prednjem sloju. sloj pozadine .ako su objekti u istom sloju. na njega možemo direktno da utičemo. 2. vrši se pomeranje za jedno mesto-poziciju ispod u grupi. Objekti sa gornjeg sloja prekrivaju tekst. vrši se pomeranje selektovanog objekta na dno. h.sloj za vodene žigove. 142 Doc. a objekti na donjem su preklopljeni tekstom. jedan ispod drugog primere za .objekat koji se nalazi na ovom sloju prekriva sve ostale slojeve-objekte.premeštanje objekta sa pozadinskog sloja u prednji-gornji sloj. prvi gornji sloj . Kako u ovom slučaju odrediti meñusobna preklapanja? Selektujete jedan objekat iz grupe kojem želite da podesite sloj: a. npr.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad preklapanje ne mora da bude stihijsko. sledećim redom: Bring to Front . Send Backward .objekat (crtež-srce) u prvom gornjem sloju. Ova opcija je u Word-u ureñena preko koncepta slojeva. slično slojevima u Photoshop-u. e. naše "srce" može se iscrtati više puta u recimo pozadinskom sloju i oni se mogu meñusobno preklapati. dr Željko Marčićević . d. Bring Forward . Bring in Front of Text . sve ovo u zavisnosti na kom sloju se nalazi. i imamo kao poseban sloj . ili iza nekog drugog objekta. Send to Back . pa u pozadinskom sloju i na kraju u sloju vodenog žiga. Na slici možete videti. Kliknite desnim tasterom miša iznad datog objekta. g.ako su objekti u istom sloju. tj. Objekti i tekst na njemu se nalaze ispod svih drugih slojeva.ako su objekti u istom sloju. Preko ovog koncepta odreñujemo da li će se neka slika nalaziti ispred teksta. ovaj sloj je poslednji u hijerarhiji slojeva. b.premeštanje objekta sa prednjeg-gornjeg sloja u pozadinski sloj. vrši se pomeranje za jedno mesto-poziciju iznad u grupi. 4.ako su objekti u istom sloju. f.

Odaberite OK Biranje vrste grafikona: 1. Upišite tekst 4. Izrada 1. boje linija. Odredite veličinu okvira 3. 1. Insert. boje pozadine. Odaberite OK na praznom delu unutar Napomena: Pri promeni grafikona grafikon mora biti označen. 3. 2. Grafikon označavate tako da dvaput kliknete unutar grafikona. U dijaloškom okviru načinite promene 3. Iz menia odaberite Chart Type 3. Okviru se može menjati položaj. Picture.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 11. Chart U tablicu koja se pojavila upišite svoje podatke Zatvorite tablicu i po potrebi pomerite grafikon Promena Grafikona: 1. Promena naslova. dr Željko Marčićević 143 . veličina. Odaberite OK OKVIR S TEKSTOM Okvir s tekstom (TextBox) omogućava postavljanje teksta na bilo koje mesto na stranici. no za jednostavnije grafikone može poslužiti i Word. Desnom tipkom miša kliknite grafikona 2. Odaberite tip i podtip grafikona 4. ose: 1. Za izradu grafikona specijalizira je program Excel. grafikona Insert. linije se mogu ukloniti itd. Kliknite negde izvan okvira Doc. Desnim klikom kliknite na dio grafikona koji želite mijenjati 2.12. GRAFIKONI Neke podatke unutar dokumenta možemo prikazati i u obliku grafikona. Desnom tipkom miša kliknite na praznom delu unutar grafikona 2. Odaberite tip i podtip grafikona 4. Text Box 2. Iz menia odaberite Chart Options 3.

sume. Odaberite OK UMETANJE MATEMATIČKIH IZRAZA Microsoft Equatation objektom ćemo se poslužiti ako treba da u dokument upišemo matematički izraz odnosno izraz koji sadrži matematičke simbole (razlomke.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . korjene. Izraz upisan na ovakav način predstavlja objekt unutar dokumenta i ne tretira se kao tekst. Kliknite jednom izvan izraza 11. znakove za operacije. 144 Označite tekst Doc. Promenite izraz. Načinite željene promene 5. 2. Iz letećeg menia odaberite Format Text Box 4. 2. Dovedite pokazivač miša na rub okvira i pritisnite desnu tipku miša 3. Object. 4. OBLIKOVANJE TEKSTA PODEBLJANI TEKST (BOLD) 1. 3.13. integrale. grčka slova ili druge znakove). Promena okvira s tekstom: 1. Označite okvir s tekstom (jednom kliknite na njega) 2. Novi Sad Okvir s tekstom možete po želji pomerati tako da dovedete pokazivač miša na okvir i kada miš promijeni oblik vučete miša u željenom smeru. ponovno odaberite na traci simbol itd. Kliknite jednom izvan izraza Promena izraza 1.0 Odaberite na traci s alatima odgovarajući simbol Upišite podatke. Dvaput kliknite mišem unutar izraza 2. Insert. Pisanje izraza: 1. Označite tekst Na traci s alatima odaberite alat (B) ili pritisnite tipke CTRL+B NAKOŠENI TEKST 1. Microsoft Equatation 3.

dr Željko Marčićević 145 . Kliknite na alat za markiranje (završetak) Poništavanje markiranja: 1. a za ispis koristiti drugi tekst. Markiranje: 1.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 2. Na papiru se markiranje vrši fluorescentnim flomasterima. Kliknite na alat za markiranje Napomena: Markiran tekst biti će tako i ispisan na pisaču. b. Na traci s alatima odaberite alat (I) ili pritisnite tipke CTRL+I PODVUČEN TEKST 1. Označite tekst koji je markiran 4. Ako ne želite imati markirani tekst na pisaču treba prije ispisa ukloniti markiranje. Označite tekst koji želite markirati. UVLAČENJE PASUSA Pasus je moguće pomeriti u levo (Decrease Indent) ili u desno (Increase Indent). Odaberite alat za markiranje (kliknite na njega) 2. Označite pasus Doc. Možda je bolje napraviti kopiju teksta pa nju markirati. Uvlačenje odlomka u desno 1. Označite tekst Na traci s alatima odaberite alat (U) ili pritisnite tipke CTRL+U MARKIRANJE TEKSTA Markiranje teksta povećava čitljivost teksta. Pre samog markiranja potrebno je izabrati boju kojom se želi markirati tekst. Kliknite na strelicu pored alata za markiranje Jednim klikom miša odaberite boju kojom ćete markirati tekst. Odaberite strelicu pored alata za markiranje 2. Jednim kliknite na riječ none 3. 3. 2. Biranje boje za markiranje: a.

i predstavljene su brojčanim oznakama Slika 11-63 Liste nabrajanja 146 Doc. a u levo vraćati tipkom BACKSPACE. Isto tako. i često nezaobilazne kod udžbenika. Liste nabrajanja su od velikog značaja. Označite pasus koji želite uvući 2. Odaberite alat za uvlačenje u levo. Liste nabrajanja možemo podeliti u dve kategorije: • brojevne liste (ordered list) . Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u levo. raznih prezentacija. Postupak: 1. Na taj način može se uvući prva rečenica odlomka na jedno mesto. Alat se može odabrati više puta pa će se tekst pomerati u desno.su liste kod kojih su stavke ureñene po strogom hijerarhijskom rasporedu. brošura.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad 2. Odlomke možete uvlačiti u levo ili u desno biranjeom alata za uvlačenje koji se nalazi na horizontalnom ravnalu (iznad vašeg teksta). korak po korak. Odaberite alat za uvlačenje u desno. 1. Odaberite alat za uvlačenje na ravnalu i pomerite ga na željeno mesto. Označite pasus 2. a sve ostale rečenice odlomka na drugo mesto. Uvlačenje odlomka u levo Pasus koji je uvučen u desno može se uvući ulevo. i svuda gde je nešto potrebno objasniti. odlomke možete uvlačiti u desno tipkom TAB. dr Željko Marčićević . U Word-u za ove potrebe imamo odličnu alatku "Bullets and Numbering".

označićemo (selektovati) celu listu i kliknućemo dugme "Bullets" ili "Numbering". Obe vrste lista nabrajanja podržavaju hijerarhiju više nivoa nabrajanja.). Da biste najjednostavnije dobili brojevnu listu nabrajanja uradite sledeće: • • • • Na paleti "Formatting" kliknite dugme "Numbering". gde je moguće izvršiti i dodatna podešavanja. Podešavanje lista nabrajanja U prethodnom članku smo videli kako možemo da dobijemo liste nabrajanja (numbered list) na jednostavan način. što možete videti ako na "Standard" paleti kliknete "Show/Hide". možete da nakon unosa poslednje stavke da pritisnete dva puta taster "Enter" ili da nakon prvog pritiska na "Enter". liste možemo dobiti i preko menija "Format > Bullets and Numbering". pa u novom prozoru preñemo na karticu "Numbered". u zavisnosti od toga koja vrsta liste je upotrebljena.su liste nabrajanja kod kojih nije bitan redosled stavki. Kada ste pritisnuli "Enter" u narednom redu pojavljuje se oznaka druge stavke (2. Isto važi i za znakovne liste nabrajanja. Kada želite da završite listu nabrajanja. Kada uklonimo liste. Pojaviće se broj jedan praćen tačkom. Prethodna priča važi i za znakovne liste. Brojevnu listu nabrajanja ćemo dobiti tako što izaberemo prethodni meni ("Format > Bullets and Numbering"). potom pritisnete taster "Backspace" i obrišete brojačanu oznaku stavke. U slučaju da vam ne odgovara ni Doc. potrebno je da znamo da je svaka stavka sada poseban pasus . za izbor odreñene. s tim što ćete na početku umesto dugmeta "Numbering". a označene su specijalnim karakterima (simbolima ili grafičkim elementima). U slučaju da želimo da uklonimo oznake nabrajanja (uopšte liste).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • znakovne liste (unordered list) . Na prethodni način dodajte i ostatak liste. Osim navedenog načina. od kojih će svaki nivo biti posebno označen. Unesite sadržaj prve stavke i na kraju pritisnite "Enter". dr Željko Marčićević 147 .paragraf. samo kliknite na neki uzorak i kliknite na "OK". kliknuti "Bullets". s tim što ćete preći na karticu "Bulleted". Na kartici se nalaze uzorci predefinisanih stilova lista nabrajanja.

148 Doc.odnosno izgled samih cifara za nabrajanje. koji će biti upotrebljen za nabrajanje.ovde odreñujemo stil nabrajanja. Start at . možete kreirati vlastitu listu. Kada ste sve podesili kliknite na "OK". kojim odreñujemo udaljenost znaka za nabrajanje od leve margine. gde odreñujemo: • • Font . malim rimskim brojevima i.. U dijalogu "Bullets and Numbering" klikom izaberite listu koja vam se najmanje sviña." i iz tabele izaberite neki drugi znak. Number Style .. Stil može biti definisan: arapskim brojevima (default). Ukoliko ni ovim niste zadovoljni.naše liste ne moramo otpočeti od jedinice. Novi Sad jedna od ponuñenih lista." i izaberite neki drugi font. Slika 11-64 Dijalog za podešavanje brojevne liste nabrajanja Kod znakovnih lista... i potom kliknite dugme "Customize".karaktera. rimskim brojevima. velikim i malim slovima abecede. Sledeće podešavanje je "Bullet Position". Pojaviće vam se novi dijalog i to "Customize Numbered List" (ako ste se nalazili na brojevnim listama) ili "Customize Bulleted List" (ako ste se nalazili na znakovnim listama). i prve linije) od leve margine. Na ovaj način se menja prethodno opisana tabela karaktera. sve u zavisnosti od potreba.Visoka poslovna škola strukovnih studija. kliknite na dugme "Bullet. dr Željko Marčićević . Poslednje podešavanje u dijalogu je "Text Position". Podešavanje brojevnih lista nabrajanja počinjemo u sekciji "Number format". jednostavnom promenom lista može da startuje od neke druge cifre. sekcija "Bullet Character" odreñuje izgled znaka . Ako nismo zadovoljni ni jednim ponuñenim. odgovarajući karakter možete pronaći u setu nekog drugog fonta. • U sekciji "Number Position" odreñujemo u odnosu na koju stranu će biti poravnat znak nabrajanja i na kojoj će udaljenosti biti od ivice. kliknite na dugme "Font. Poslednja opcija (Text Position) odreñuje udaljenost teksta stavke od leve magine (uvlačenje teksta). kojim odreñujemo udaljenost ostalih linija stavke (ne.

Kada ste zadovoljni šemom. a pasuse koji su fizički odvojeni naslovima . ili da to prepustite Word-u. držeći pritisnut taster Shift. Slika 11-65 Numerisanje pasusa Numerisanje ćemo obaviti uz pomoć Word-ove opcije "Bullets and Numbering". 3 itd. kliknite na "OK" i pasusi će biti numerisani brojevima 1. Ostaje vam da izaberete jednu od tri gornje šeme za numerisanje (ona treća je "bullet" orijentisana). i te šeme su izmenljive). najverovatnije ćete napraviti greške. ne numerisanje pojedinačnih linija teksta. pri tome ne moraju svi pasusi u tekstu da budu numerisani. Za numerisanje pasusa u nekom tekstu treba uraditi sledeće: • Selektujte sve pasuse koje želite da numerišete. za razliku od ovog drugog načina. i to putem selekcije uz pomoć tastera Shift i Ctrl. kliknite dugme "Customize" i izvršite dodatna podešavanja. ručno pri pisanju samog dokumenta. dr Željko Marčićević 149 . Ako niste baš zadovoljni formatom šeme za numerisanje. u kojoj treba samo da izaberemo jednu od ponuñenih šema za numerisanje (a. Numerisanje možete da vršite sami. pa preñite na karticu "Outline Numbered". znači. Ovo se često radi kod odreñenih pravnih akata i tehničke dokumentacije (uputstava).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Numerisanje pasusa Često će vam biti potrebno da izvršite numerisanje pasusa nekih dokumenata. kada je potrebno da se pozivate na odreñene stavke pasuse. već celih pasusa. • • • • Doc. da se to automatski odradi. Potom izaberite meni "Format > Bullets and Numbering". 2. Uzastopne pasuse birajte mišem.držeći taster Ctrl i mišem. jer su one donje rezervisane za numerisanje samih naslova (ukupno četiri šeme). Ako radite ručno. Pri selekciji izostavite naslove.

moguće je da inicijalna bude i cela reč. i obrnuto. Evo kako da dobijamo inicijale u MS Word-u: • Ako već imate neki dokument. • Šta se u stvari dešava kada ubacimo inicijal? Pa. gde imamo dva pasusa (2. Novi Sad U slučaju da želite da uvedete hijerarhiju u numerisanju pasusa.2) koji su hijerarhijski podreñena drugom pasusu. koji prekriva tri. Dobićete dijalog prozor "Drop Cap"(kao na slici). dr Željko Marčićević . Ovim pasusima će se u numerisanju pored pasusa kome pripadaju dodeliti i njihov redni broj u okviru datog hijerarhijskog nivoa. jednostavnim klikom na okno. Obično se koristi serifni font ako je pasus u bezserifnom fontu. možemo ga pomerati po radnoj površini i menjati mu veličinu. a opcijom "Dropped" dobijamo redovan inicijal uvučen u pasus. Dobićete rezultat kao na slici. U koliko želimo da uklonimo inicijal izabraćemo opciju "None". INICIJALNA SLOVA NA POČETKU PASUSA Verovatno ste čitajući magazine susretali sa velikim. i zauzimaju tri do pet linija teksta zovu se Inicijali ili inicijalna slova. selektujte pasuse za koje želite da budu podreñeni u odnosu na prvi prethodni i pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+M" (Indent). • U polju-brojaču "Lines to drop" unosimo koliko će linija teksta da prekriva inicijal. stilizovanim slovima. Preporučljivo je da. inicijal nije ništa drugo do jednog slova koje je umetnuto u okvir za tekst. Preko padajuće liste "Font" biramo odgovarjući font za inicijal.1 i 2. • U sekciji "Options" vršimo podešavanja samo inicijala. kojima započinju pasusi ili članci.Visoka poslovna škola strukovnih studija. I još jedna napomena. Kao i svi okviri. ako želite da vam 150 Doc. "Distance from text". Ako izaberete "In margin" inicijal će biti uvučen u margine pored datog pasusa. služi za odreñivanje koliko će rastojanje biti izmeñu našeg inicijala i teksta pasusa. Ovakva slova koja su veća od ostalog teksta. preporučljivo je da on bude različit od fonta pasusa. ako vam je inicijal tanjeg i višeg fonta izaberete veće rastojanje. Slovo koje će predstavljati inicijal je sastavni deo pasusa. četiri reda. Inicijali ne moraju obavezno da budu samo jedno slovo. • Sa padajućeg menija izaberite "Format -> Drop Cap". postavite kurzor u pasus u koji želite da dodate inicijal. • I poslednje polje. • U sekciji "Position" selektujte opciju "Dropped" ili "In margin".

možete da promenite početnu vrednost. u odreñenu sekciju dokumenta. preko brojača. Svako od tih polja predstavlja sledeće podešavanje: o Start at .Kontinuirano numerisanje kroz ceo dokument.Numerisanje linija teksta Kada radite na dokumentu koji će sadržati recimo programski kod (instrukcije u nekom programskom jeziku). početi brojanje na svakoj strani itd.. Doc.Sekcija u kojoj imate tri mogućnosti da kažete Word-u kako da numeriše stranice: Restart each page . u objašnjenju koda). Ako ovde podesite vrednost 2. linije u nekoj sekciji. vrlo je preporučljivo da koristite numerisanje svake linija teksta (instrukcije). ali će se naravno brojati i ostale (samo neće biti prikazane). Otvoriće vam se novi dijalog (kao na slici) "Line numbers". Word . • Izaberite padajući meni "File > Page Setup". postavite kurzor u tekst okvir i otkucajte željenu reč. • Na datoj kartici kliknite na dugme "Line numbers. o From text . o Numbering . o Count by .Ovde ćete izvršiti podešavanje udaljenosti broja linija od samog teksta. Restart each section .. tj. biće prikazana svaka druga linija. • U novom dijalogu potvrdite polje "Add line numbering". Brojke linija se mogu videti samo u pogledu (modu) "Print preview". radi kasnijeg pozivanja na odreñenu liniju (recimo.Numeracija se restartuje na svakoj novoj stranici. Continous .Podrazumevano je da se linije numerišu od jedinice.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija cela reč bude inicijalna. u kome treba da preñete na karticu "Layout".Numeracija se restartuje na početku svake nove sekcije. Da bi numerisali linije u vašem dokumentu uradite sledeće: • Kliknite u dokument gde želite da otpočnete numeraciju. ali ako vi želite. dr Željko Marčićević 151 . pa će potom i sva ostala polja biti dostupna. Otvoriće vam se novi dijalog prozor "Page Setup".Odreñivanje koraka u numerisanju. Pri ovome možete numerisati sve linije dokumenta.".

14. Prilikom štampanja je potrebno provesti sledeću proceduru: Prvo se izabere opcija File/Print. pre nego što se započne proces štampanja dokumenta. dr Željko Marčićević . potrebno je proveriti kakav izgled on ima.Print Preview. Slika 11-66 Na ekranu se pojavljuje sledeći dijalog okvir za štampanje 152 Doc. ŠTAMPANJE Opcije prilikom štampanja dokumenta Po završetku rada na dokumentu. Meñutim. Ukoliko je prikazani izgled dokumenta zadovoljavajući. Zato se izabere opcija File. editovanja. odnosno po završetku procesa kreiranja. To je proces štampanja.Visoka poslovna škola strukovnih studija. može se pokrenuti proces štampanja dokumenta. obrañivanja i oblikovanja sledi poslednji korak prilikom izrade dokumenta. Novi Sad 11.

Postoje opcije All (celi dokument). Current Page (trenutno aktivna strana dokumenta) ili opseg strana (specificira se kao npr. Slika 11-68 Izbor štampača Zatim se u sekciji Page Range specificiraju koje se sve strane dokumenta (aktivnog dokumenta) žele ištampati. Doc. 1.5. dr Željko Marčićević 153 . Prvo se u okviru Printer izabere ime štampača na koji se želi ištampati dokument.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 11-67 Dijalog okvir za specificiranje karakteristika štampanja U prikazanom dijalog okviru treba odabrati opcije za štampanje.).8 i sl.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Zatim u okviru Copies treba postaviti koliko se kopija dokumenta koji se štampa treba ištampati. Moguće opcije su: • All Pages in Range (sve strane u specificiranom opsegu datom u sekciji Page Range) 154 Doc. dr Željko Marčićević . Slika 11-70 Izbor stranica za štampu Na kraju treba u okviru Print izabrati koje se sve strane dokumenta žele štampati. Novi Sad Slika 11-69 Broj kopija koji se štampa U okviru Print What potrebno je postaviti izbor na Document.

ali postižete veću brzinu štampanja.(ažuriraj veze) ova opcija znači da se pre štampanja ažuriraju sve veze prema drugim dokumentima. dr Željko Marčićević 155 . Update links . Update fields . u ovu datoteku će biti izvršeno "štampanje". pa onda ponoviti isto to štampanje s opcijom Even.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • Odd Pages (neparne strane iz specificiranog opsega datog u sekciji Page Range) Even Pages (parne strane iz specificiranog opsega datog u sekdji Page Range) Meñutim ako se želi štampati na papir obostrano. PODEŠAVANJE OPCIJA ZA ŠTAMPANJE Ako ste dosada koristili Word. Grafika se neće štampati. moguće je aktivirati opciju Print to File kako bi celi dokument bio ištampan u datoteku. U sledećim redovima objasnićemo šta svaka od opcija u odeljku "Printing options" znači. i potvrdite ovu opciju sva polja u dokumentu će se ažurirati pre štampanja. U slučaju da se ima štampač na poslu. Na ekranu se pojavljuje novi dijalog okvir u kojem treba upisati ime datoteke. Ova podešavanja se skrivaju iza dugmeta "Options" u dijalogu "Print" (druga prečica "Tools -> Options -> Print"). a želi se ubrzati rad tokom štampanja kod kuće. Pored redovnih opcija koje ste dobijali prilikom poziva standardnog "Print" dijalog prozora. onda treba izabrati prvo opciju Odd. Naravno. pri tom treba ištampane papire prevrnuti i s prazne strane postaviti u štampač.(nizak kvalitet štampanja) potvrdom ove opcije birate niži nivo kvaliteta štampe. Kada kliknete na ovo dugme dobićete prozor kao na slici. Word nudi i naprednija podešavanja. ako ih ima. sigurno ste i štampali neki od svojih dokumenata. Doc. a formatiranja štampe će biti minimalna.(ažururaj polja) ukoliko u dokumentu imate polja (koja su deo automatizacije rada u Word-u). Slika 11-71 Podešavanje opcija za štampanje Draft output . Naime.

Izaberite padajući meni "Tools > Customize". Reverese print order ..(podesi format) potvrdom opcije automatski se prelazi sa jednog formata (Letter/A4) papira na drugi (A4/Letter) uz kompenzaciju margina i elemenata na stranici. štampa ide sporije.. pridružićemo kontekstnom meniju za tekst. komandu "Footnote". Print PostScript over text . preñite na karticu "Toolbars" i u oknu "Toolbars" kliknite polje "Shortcut Menus".(štampanje u pozadini) potvrdom opcije (podrazumevano) možete da se vratite brže u dokument kada ga pošaljete na štampu.Visoka poslovna škola strukovnih studija.". 156 . U suprotnom Word vam ne dopušta rad u dokumentu sve dok sve stranice ne pošalje na štampu. Background printing . možete prilagoditi svaki od ovih kontekstnih menija. Slika 11-72 Opcija za Footnote Da bi ovo prevazišli i ubrzali dodavanje.(štampanje preko teksta) opcijom se omogućava da PostScript kod koji se možda nalazi u dokumentu. dr Željko Marčićević 2. Na ekranu će se pojaviti paleta "Shortcut Menus" sa spiskom Doc. Promenama koje napravite. Prilagodite kontekstne menije svojim potrebama Kontekstni ili priručni meniji umnogome skraćuju i pojednostavljuju odreñene poslove. tako da u njih ubacite komande koje vi najčešće upotrebljavate. i istovremeno izbacite one koje ne koristite. Recimo kada radite na pripremi neke knjige i imate mnogobrojne fusnote.(obrnuti red štampanja) ova opcija se koristi kada imate štampač (uglavnom ink-jet) koji nakon štampe daje stranice sa licem na gore i redosled im je obrnut. Da bi dodali komandu u kontekstni meni uradite sledeće: 1. jer se u njima nalaze sve komande koje su preko potrebne i koje se najčešće koriste. Novi Sad Allow A4/Letter paper resizing . kada ih dodajte moraćete uvek da idete na meni "Insert > Footnote. štampa preko samog teksta.

ili da bude vezana (dock) za neku od ivica prozora. i doveli pokazivač iznad priručnog menija. dr Željko Marčićević 157 . Paleta može da bude "plutajuća". poništite opciju "Shortcut Menus" u dijalog prozoru "Customize" i kliknite na "Close". Da bi izvršili podešavanja paleti. Pojaviće se dugme "Add or Doc. i gde. i držeći pritisnut levi taster miša prevucite je na paletu kontekstnih menija. i u priručnom meniju pored ostalih biće i opcija Footnote. Da bi dodali komandu "Footnote". Nas će interesovati grupa menija Text i u njoj priručni meni Text. tj.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. i to tako što pokazivač dovedete iznad "Text". kliknite na sivu uspravnu liniju u levom uglu toolbar-a. 4. Da bi premestili toolbar sa jednog mesta na drugo. kliknite na nju preko menija "Insert > Footnote". kliknite na ikonu strelice koja se nalazi na desnom kraju svake palete. prevucite paletu tamo gde želite. i postanete "šef" vašem računaru i kažete mu koje alate i palete sa alatkama želite. Slika 11-73 Brzi pristup mopciji footnote Podešavanje Word poseduje ogroman broj opcija i alata koje često znaju i da zbune usled tolikog broja. nevezana za ivice prozora. Kada smo dodali komandu u odreñeni meni. koja predstavlja mesto postavljanja komande. Razumevanje Toolbar-ova Kada otvorite Word. ne mora tako da bude. dostupnih menija u tri grupe: Text. pojaviće se horizontalna linija. gornja paleta je Format toolbar. program se otvara sa dva toolbar-a (palete sa alatkama). Kada ste uradili prethodno. Ovaj Tutorial će vam pokazati kako da preuzmete kontrolu. Druga paleta je Standard toolbar o čemu smo već govorili. Sada kliknite desnim tasterom. Table i Draw. Otpustite levi taster miša. bilo gde u dokumentu. Ali. i kada se izgled pokazivača promeni u ukrštene duple strelice. a zatim kada se otvori lista dovedete pokazivač opet iznad podmenija "Text".

i sada možete da otpustite taster miša. izaberite paletu koju želite. već ispisan tekst. Sva podešavanja paleta alatki se vrše u dijalog 158 Doc. kliknite na njega. Ovo dugme nema ikonu. Kliknite desnim tasterom na paletu i izaberite "Customise". Izbor alata vršite jednostavnim izborom ili poništavanjem izbora. Kada jednom izvršite podešavanja. npr. možete premeštati dugmad sa palete na paletu. Sada. Kliknite desnim tasterom na dugme i izaberite "Edit Button Image". Ako vam se ne sviña ni jedna ikona od ponuñenih možete napraviti sopstvenu. pokazivač menja oblik u "I". Da bi to promenili kliknite desnim tasterom na dugme "Word Count". Ukoliko često radite sa odreñenim skupom alata. Prevucite dugme na željenu paletu. te prevučete ga iznad palete gde želite da ga postavite. možete sve prilagoditi sebi. a ti alati nisu direktno pristupačni sa postojećih paleta (potrebno je da ih pozivate sa meni linije . iz prozora "Customise". želite da dodate dugme koje će sumirati broj reči u dokumentu ("Word Count" dugme). Novi Sad Remove Toolbars". Kada izaberete "Customise" opciju pojavljuje se dijalog prozor u kom možete da izvršite ogroman broj podešavanja u vezi paleti. U slučaju da koristite Office 97 kliknite desnim tasterom na paletu. U dijalog prozoru izaberite "Tool" grupu alata i iz liste Commands izaberite dugme "Word Count". kliknite na neko od dugmadi na paletama i prevucite ga van palete. i izaberite opciju "Default Style". dr Željko Marčićević . prevucite dugmad tako da ona budu sa odreñene strane sivih linija. Kreirajte sopstvenu paletu alatki Primetili ste sigurno da svaka složenija funkcija u MS Word-u donosi sa sobom i sopstvenu paletu alatki. Da bi vršili detaljna podešavanja paleti izaberite "Customise" na dnu padajuće liste. trebalo bi da kreirate sopstvenu paletu alatki.Visoka poslovna škola strukovnih studija. gde će se nalaziti najčešće korišćene nestandardne alatke. Sa dugmeta nestaje tekst. Da biste grupisali odreñene alate. pa se pojavljuje lista sa svim mogućim alatkama za tu paletu. i sada možemo dodati bitmapu na dugme po želji. dugme će nestati. kasnije opet možete vršiti promene. Takoñe. Postavljanje dugmadi na paletu vrši se na isti način. Na ovaj način možete potpuno promeniti izgled vašeg Word-a. i izaberite "Change Button Image" da biste dodali ili promenili crtež na dugmetu. ali dok je otvoren dijalog prozor. sa kartice "Command" izaberete odgovarajuću grupu komandi i traženi alat. tj. dobićete dijalog "Button editor" gde možete da crtate sopstvenu ikonu piksel po piksel. Ponovo kliknite desnim tasterom na dugme.Menu line).

naslova sa glavne linije menija. Ako vam nije sasvim jasno kakva je funkcija odreñene komande. pored samog dijalog prozora možete videti novu paletu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prozoru "Customize". koji dobijamo pozivom menija "Tools -> Customize". Kada ste završili dodavanje poslednje komande pritisnite dugme "Close". preñite na karticu "Toolbars" i pritisnite dugme "New". u vrhu pored paleta "Standard" i "Formatting". Na kartici i u listi "Toolbars" pojaviće se vaša nova paleta i takoñe.dot" šablon ili drugu mogućnost. "Borders" i u desnom oknu pojaviće se sve komande vezane za definisanje ivica. Zatim izaberite komande-ikonice. jednu po jednu.15. dr Željko Marčićević 159 . a na desnoj strani imate podopcije za svaki meni. Izaberite prvo stavku menija npr. ZAŠTITA VAŠIH DOKUMENATA Microsoft Word vam omogućava da sve svoje radove zaštitite od neovlašćenog pristupa na više načina. npr. Da bi kreirali novu paletu. Sada možete vašu paletu postaviti bilo gde na radnu površinu. Sada preñite na karticu "Commands". U sledećem dijalog prozoru definišite naziv nove palete i u donjem polju imate mogućnost da celu paletu uvrstite u "Normal. I još nešto što je bitno. pritisnite dugme "Description" i dobićete potanko objašnjenje date komande. ili je ostaviti da bude "plutajuća" (nevezana za bilo koju ivicu). a koje nisu direktno dostupne sa bilo koje palete. već u tekući dokument. i jednostavno prevucite na novu paletu alatki (funkcijom Drag-and-Drop). ukoliko ne ugradite paletu alatki u Normal šablon. ali bez ijedne ikonice. Postoje u osnovi dva načina za zaštitu dokumenata: Doc. Slika 11-74 Postavljanje palete 11. na levoj strani imate listu kategorija tj. paletu možete razmenjivati sa drugim dokumentima preko dijaloga "Organizer". da paletu vežete samo za tekući dokument (ova opcija uglavnom nema smisla).

Kada konačno kliknete na "OK". Na ovaj način neće biti dozvoljene nikakve izmene na dokumentu. Zaštita dokumenta davanjem atributa-statusa "Read-Only" Ovim načinom dati dokument se može učitati u Word. Na ovaj način će svako ko otvara dotični dokument videti dijalog prozor koji predlaže da se dokument otvori u "Read Only" režimu. tj. Ovde imamo dva tipa lozinke: Slika 11-75 Unos passworda Lozinka za samo otvaranje dokumenta (Password to Open) ovde korisnik pre otvaranja dokumenta dobija dijalog prozor u kome mora da unese lozinku. Postavljanje lozinke ide tako što izaberete "Tools -> Options". 160 Doc. Pri unosu pazite na mala i velika slova.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ako izaberete "No" dokument će se otvoriti kao i svaki dokument. Bilo kakve izmene nisu dozvoljene. Ako kliknete na "Yes". otvaranje je moguće samo povlašćenima koji imaju lozinku.Ovim načinom niko neće moći da uopšte otvori dokument u Word-u. Novi Sad Zaštita lozinkom za otvaranje dokumenta . Znači. U novom dijalog prozoru potvrdite (check-irajte) polje za potvrdu "Read-Only". snimite dokument da bi ste aktivirali lozinku za dati dokument. U sekciji "File sharing options for" unesite lozinke dužine do 15 karaktera. Da bi dokument prebacili u potpuni "Read Only" status. preñete na karticu "Save" u okviru dijalog prozora "Options". pošto je ovo polje Case-sensitive. dr Željko Marčićević . Lozinka za izmene u dokumentu (Password to Modify) . Kliknite na kraju na "OK". dokument se otvara kao Read Only. dobićete dijalog prozor "Confirm Password" u kome ćete ponoviti prethodno unetu lozinku (dobićete poruku o grešci ako pogrešite unos drugi put). Da bi aktivirali ovu opciju pozovite meni "Tools -> Options" i potvrdite poslednje polje za potvrdu "Read Only Recommended". preñite u Windows Explorer. ali samo za čitanje.ovde postavljate lozinku da bi obezbedili dokument kako bi samo odabrani mogli da prave izmene u zaštićenom dokumentu. klinite na ime dokumenta desnim tasterom i izaberite opciju "Properties". ova opcija zaštite se svodi na volju korisnika dokumenta kako će ga učitati.

Izaberite neki od ponuñenih stilova. dovoljno je dvostruko kliknuti na objekat WordArt-a. Da bi izvršili korekciju teksta (vrsta. dr Željko Marčićević 161 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Word . • • • • • • • • Slika 11-76 Izrada banera Kliknite na dugme "New Blank Document". Te pritisnite "OK". • • • • Na paleti "Drawing" kliknite dugme "AutoShapes". podesite vrstu fonta i veličinu fonta. Željeni stilizovani tekst će se pojaviti u dokumentu. kako kreativnije iskoristiti Word i dobiti tekst koji lepo izgleda (kao reklamni banner). to ne znači da sa njim ne možete da uradite ništa interesantno. postavićemo u pozadinu neki rafički element. Tekst možete pomerati tako što kliknete na njega levim tasterom miša i držeći taster prevučete na drugo mesto. veličina fonta. klikom na sličicu primera stila. i potom kliknite na "OK". Kliknite na dugme "WordArt" na novoj paleti. pa sa podmenija izaberite neki od elemenata (na slici je upotrebljen element "Up Ribbon"). i u ovom prilogu ćemo baš to obraditi. u sekciji "Fill" kliknite na listu "Color" i izaberite neku od boja za popunjavanje stilizovane trake. koji je takoñe dostupan sa palete "Drawing". Sada ćemo biti u mogućnosti da koristimo alatku WordArt. Da bi dobili na boljem izgledu teksta. Da bi dobili paletu alatki "Drawing". i u novom dijalog prozoru.Izrada banner-a Iako je MS Word paket za procesiranje teksta. sam tekst). Na ovaj način stilizovanu traku postavljamo iz WordArt-a. Ponovo pritisnite desni taster i izaberite opciju "Format AutoShape". ubacite željeni tekst. U sledećem dijalog prozoru. i iz kontekstnog menija izaberite "Drawing". Doc. kliknite desnim tasterom miša iznad prostora paleta. kliknite desni taster i izaberite "Order > Send to Back". Sa menija izaberite. recimo "Stars and Banners". Kada se element pojavio na dokumentu.

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Radi boljeg izgleda dodaćemo i malo senke tekstu, na paleti "Drawing" kliknite na dugme "Shadow" i u grafičkom meniju sa primerima senki izaberite odgovarajuću. Na ovaj način smo kreirali lep, stilizovani banner, ostalo sve zavisi od vaše maštovitosti.

Izrada brošura Koristeći ugrañene Word-ove šablone možemo znatno uštedeti vreme i dobiti mnogo profesionalnije dokumente. Tako je i sa brošurama. Word poseduje šablon za izradu brošure na tri lista koje se štampaju na prednjoj strani i na poleñini drugog dela papira u formatu A4. Ovaj šablon sadrži većinu vama potrebnih elemenata i formatiranja (kolumne, grafiku, odgovarajuće naslove i dr). U slučaju da vam se ne sviña ovo gotovo rešenje, izmenama možete ga prilagoditi sebi. Da bi počeli sa šablonom, idite na padajući meni "File -> New", a zatim izaberite karticu "Publications" i dvaput kliknite na ikonu "Brochure". Dobićete gotovo rešenje, tj. kompletnu brošuru sa odreñenim grafičkim elementima, nekim tekstom i raznim savetima u vezi formatiranja. Svi tekstualni elementi, tipa raznih naslova, lista nabrajanja i dr. su definisani pomoću odreñenih stilova, tako da vrlo lako možete izvršiti potrebna podešavanja jednostavnom promenom odreñenog stila. Ukoliko želite da promenite ponuñenu grafiku, a verovatno hoćete, prvo je selektujte i pomoću menija "Insert -> Picture" izaberite drugu sliku koju ste pripremili. Na primer, ako budete mogli da iskoristite gotove sličice iz Clipart galerije za vašu brošuru, izaberite sa padajućeg menija "Insert -> Picture -> Clip Art". Od ponuñenih sličica izaberite najpogodniju, tako što ćete kliknuti na nju da bi je selektovali i potom kliknete na dugme-ikonu "Insert Clip". U slučaju da dimenzije nisu odgovarajuće kliknite na sliku i razvucite po potrebi, tako što kliknete na bele kvadratiće u uglovima i držeći mišem razvučete na odgovarajuće dimenzije. Vodite računa o tome da kada pravite odreñenu brošuru, koju će da vidi veći auditorijum, ne smete previše da natrpate brošuru elementima, jer će delovati jako složeno i prosto odbojno za čitanje. To znači da treba da nañete odgovarajuću meru u kompoziciji teksta, grafike i belina oko teksta i slika. Kada završite sa ispravkama i doradom šablona brošure, snimite tu verziju brošure, jer na taj način sledeći put nećete morati da počinjete rad sa Word-ovim rešenjem, već sa svojim.
162 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Izrada biografije (CV) U slučaju da ste preko Interneta tražili posao sigurno ste zapazili da svi traže vašu biografiju tj. Curriculum Vitae (CV). Sadržaj CV se često veoma razlikuje u zavisnosti od posla. U ovom tekstu ilustovaćemo vam kako da u Word-u napišete svoj CV, koji će biti opšteg karaktera. U našem CV-ju postoje tri osnovna dizajn elementa, i njih ćemo kreirati u "Headers and Footers" delu Word-a. Otvorite novi dokument i izaberite meni "File->Page Setup" radi podešavanja margina. U dijalog prozoru unesite sledeće vrednosti: gornja margina 5 cm, donja 3 cm, i leva i desna po 3 cm. Sada idite na meni "View->Header and Footer", da biste otvorili kontrolu zaglavlja i podnožja. Na ekranu vam se pojavljuje i paleta sa odgovarajućim alatima za formatiranje "Header-a and Footer-a".
Slika 11-76 Izrada CV

Ovi elementi će nam poslužiti da u njih postavimo osnovni šablon gde će biti ime, prezime i drugi detalji. Prednost ovog načina je u tome što će se ti podaci pojavljivati na svakoj strani. Ovde ćemo se poslužiti "Text box" elementima, ali pre toga ćemo pozvati paletu sa odgovarajućim alatima,"View->Toolbars->Drawing". Izaberite "Text Box" alat i pozicionirajte ga unutar Header-a, kliknite desnim tasterom na ivičnu liniju i izaberite "Format Text Box" opciju. Izaberite "Fill" karticu i izaberite crnu boju, te ukucajte tekst a boju fonta promenite u belu. Unutar Text box-a centrirajte tekst. Selektujte tekst i pomoću prečice "Ctrl+]" povećavajte tekst do željene vrednosti. Potom : • • • • • Izaberite "Text box" i postavite ga preko crnog "Text box-a" U njega dodajte svoje kontakt podatke i centrirajte ih Ponovo izaberite "Text box" Na levoj margini nacrtajte mali "Text box", ali iste visine kao Header Kliknite unutar prvog "Text box-a" i kliknite alat "Format Painter" na osnovnoj paleti, radi preslikavanja formatiranja

Doc. dr Željko Marčićević

163

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

• •

Kliknite unutar novog "Text box-a" i on će postati crn Upišite "CV", selektujte tekst i izaberite belu boju fonta.

Sada ste postavili dobar šablon (koji se naravno može doterivati) za vaš CV, tako da sada možete unositi podatke. Bitno je održite čistu formu i konciznost. Ne zaboravite da prvo počnete sa radnim iskustvom i da vaše poslednje radno mesto postavite na početak. Takoñe, podnožje (Footer) sa Text box-om možete iskoristiti da postavite recimo svoje kontakt podatke, tako da se pojavljuju na svakoj stranici. Ukoliko ste instalirali kompletan MS Word, sa programom u paketu dolaze i gotovi šabloni za izradu CV-ja. Roñendanska čestitka Kada se kasno setite nečijeg roñendana, a niste mu kupili i poslali čestitku, možete je sami izraditi uz pomoć Word-a. U ovom prilogu ćemo videti kako da kreirate jednostavnu, ali efektnu roñendansku čestitku, korišćenjem mogućnosti ugrañenih u Word. Pre nego što započnete rad u Word-u, najbolje bi bilo da čestitku skicirate na papiru, kako bi čestitka trebala da izgleda. Obično su čestitke presavijene na dva dela, od kojih prednji deo ima neku grafiku, a unutrašnji tekst. Možda vam izgleda malo komplikovano da ovo izvedete, ali postoji način da se to odradi. Pokrenite Word, otvorite novi dokument i promenite orijentaciju papira u "landscape".
Slika 11-77 Roñendanske čestitke

• • •

Izaberite meni "File > Page Setup" i u novom dijalogu preñite na karticu "Paper Size". Kliknite na radio-dugmić "Landscape". Preñite na karticu "Margins" i veličinu svih margina postavite na nulu. Kliknite na "OK", pojaviće vam se poruka o grešci gde ćete kliknuti na dugme "Ignore".

164

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Da bi smo se bolje snalazili na papiru, dodaćemo dokumentu mrežu vodećih linija (gridlines), koje se inače neće odštampati. Da bi hi dobili potrebna nam je paleta "Drawing". Kliknite desnim tasterom iznad postojećih paleta i i na meniju kliknite opciju "Drawing". Na novoj paleti kliknite "Draw > Grid", pa u dijalogu potvrdite "Display gridlines on screen", i na kraju "OK". Dobićemo mrežu vodećih linija koje idu od ivice do ivice papira, ovo je zbog toga što su marige veličine nula. Pošto je mreža sačinjena od velikog broja linija, koje nam nisu potrebne, podesićemo da mreža u stvari deli papir na dva dela. Ponovo kliknite "Draw > Grid", u ovom dijalogu ćemo izvršiti podešavanje meñuprostora izmeñu dve linije. U okviru sekcije "Grid Settings" podesite: • • Horizontal spacing: 149mm Vertical spacing: 0,1mm

Kada kliknete na "OK", videćete da se radna površina podelila na dve polovine, linijom koja se neće odštampati. Sada, koristeći alate za crtanje, možemo početi crtanje. Takoñe možete uvesti i gotove grafičke elemente na stranicu, ili da kreirate sopstvene uz pomoć dostupnih alatki. Ako na disku imate prigodnu sliku, ubacite je preko menija "Insert > Picture". Iskoristite vašu skicu na papiru kao vodič u kreiranju. Za ubacivanje stilizovanog teksta, iskoristite "Wordart" alatku sa palete "Drawing". Kliknite na dugme "Wordart", izaberite stil slova, te potom unesite odgovarajući tekst. Ukoliko je potrebno da povećate ili smanjite veličinu slika ili teksta, upotrebite "ručice" (mali beli kvadratići oko elemenata). Da bi održali proporcije grafike, držite taster "Shift" dok ih razvlačite. Kada ste završili sa čestitkom, odštampajte je i predajte slavljeniku. Primer jedne čestitke možete videti na slici. Kako kreirati pozorišni program (afišu) Za kreiranje pozorišnog programa (afiše) ne morate koristiti specijalni softver koji se koristi u pripremi za štampu, ceo program možemo kreirati u Word-u. Softverski paket kao što je Word poseduje veliki broj mogućnosti i stalno ćete se iznenañivati šta sve on može da uradi. Pa, da preñemo odmah na izradu jednog pozorišnog programa.
Doc. dr Željko Marčićević

Slika 11-78 Kreiranje programa

165

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Pokrenite Word, te sa menija izaberite "View > Toolbars > Drawing", na ekranu će se pojaviti paleta sa alatkama za crtanje. • • • Na istoj paleti kliknite dugme "Draw", pa iz menija izaberite opciju "Grid". Pojaviće vam se novi dijalog, u kome treba da potvrdite polje "Display gredlines on screen". Kliknite na "OK".

Na papiru će se pojaviti mreža, koja će nam umnogome olakšati pozicioniranje objekata na ekranu, odnosno papiru. Sada ćemo izvršiti podešavanje stranice, tako da od jedne A4 stranice napravimo dve. • • • Iz menija "File"izaberite opciju "Page Setup...". U dijalogu ćemo podesiti margine, veličinu gornje margine postavite na 1.5cm, veličina za "gutter" će biti 0.5cm. Preñite na karticu "Paper Size" i kliknite radio-dugmić "Landscape" (promena orijentacije papira). Naposletku kliknite na "OK".

Da bi imali odgovarajući pogled na dokument smanjićemo prikaz (Zoom), kliknite na mali trouglasti dugmić u okviru Zoom polja na Standard paleti alatki, te izaberite uvećanje od 50%. Ukoliko će vaš program sadržati više stranica, pritisnite odgovarajući broj puta kombinaciju "Ctrl+Enter". Morate imati na umu da polovljenjem A4 stranice na dve polovine, prva manja stranica predstavlja spoljni omot vašeg programa. Sledeće što ćemo uraditi je da dodamo odgovarajuću grafiku na omot. • • • Sa donje palete izaberite "Rectangle" alatku za crtanje, poravnajte kursor sa linijama u mreži i nacrtajte pravougaonik. Kliknite desnim tasterom na pravougaonik i izaberite opciju "Format AutoShape". U sekciji "Fill" kliknite na polje "Color", pa izaberite "Fill Effects". Preñite na karticu "Picture" i u dnu kliknite na dugme "Select Picture". Preko standardnog dijaloga pronañite odgovarajuću sliku na disku, kliknite na "Insert" i na kraju na "OK". Dodaćemo i naslov programu uz pomoć alatke "WordArt". Kliknite "Insert WordArt" alatu na paleti "Drawing".
Doc. dr Željko Marčićević

• •
166

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Izaberite odgovarajući stil, pa unesite naslov predstave u edit polje. Na kraju kliknite na "OK".

Preostaje nam samo da u program dodamo i tekstualni deo. Ovo ćemo uraditi pomoću tekst-okvira (text-box), pošto je sa njima mnogo lakša manipulacija, nego kada se tekst redovno unese. Kliknite na dugme "Text box" na paleti "Drawing" i uz pomoć linija mreže, postavite tekst polje na odgovarajuće mesto. Radi boljeg izgleda celog programa tekst možete podeliti na više sekcija, od koji će svaka biti postavljena u jedno tekst polje. Prednost ovakvog načina rada je u tome što tekst polja možete premeštati gde hoćete, i na taj način brzo menjati izgled programa. Pozicioniranje će vam biti olakšano zbog mreže linija. Kalendar Da li imate potrebu da pratite neke dogañaje tokom vremena? Ili recimo, trebate da saradnicima podelite plan rada za odreñeno vreme? U ovom slučaju ne treba da brinete oko toga kako da fomulišete takve planove kalendare, pošto MS Word poseduje odličnu alatku za to. U sledećim redovima ćemo vam prikazati kako da kreirate kalendar koristeći Word. Koristićemo Word verzije 2000, a data alatka (čarobnjak) je dostupna od verzije 6.

Slika 11-79 Kalendar

Pokrenite MS Word i izaberite padajući meni "File > New", te u dijalogu "New" preñite ma karticu "Other Documents" i dvostruko kliknite na ikonicu "Calendar Wizard". Pokrenuće se čarobnjak (wizard) koji će vas voditi kroz proces kreiranja, korak po korak. Kliknite na "Next" i u sledećem koraku, od tri ponuñene opcije, izaberite stil izgleda koji vam se najviše sviña. Izbor se vrši klikom na odgovarajuće radio-dugme, po izboru, kliknite na "Next". U sledećem koraku ćemo izabrati orijentaciju papira za kalendar, i imamo dve opcije: Portrait i Landscape. U donjoj sekciji možete podesiti da se ostavi mesto za prigodnu sliku pored kalendara. Ako izaberete "Yes", levo, sa strane će se ubaciti clipart, koji ćete kasnije zameniti svojom slikom. Kliknite na "Next" i stupate u korak, gde vršite izbor datuma
Doc. dr Željko Marčićević 167

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

početka i završetka intervala za koji će se kreirati kalendar. Kada izaberete vremenski interval kliknite na "Next", a zatim u poslednjem koraku na dugme "Finish". Novi dokument će biti ispunjen kalendarom. Kalendar je u osnovi sačinjen iz dva okvira (text-box). U ovako kreirani šablon kalendara, preostaje vam samo da unesete podatke u svaku ćeliju koja predstavlja jedan dan u mesecu. Još jedna dobra stvar je što su za kreiranje kalendara korišćeni stilovi, tako da izmenom stila menjate celokupni izgled kalendara. Evo kako to da uradite: • • • • Kliknite u polje, pored cifre koja označava datum, pa izaberite meni "Format > Style". U dijalogu "Style" kliknite na dugme "Modify", te u novom prozoru kliknite na "Format". Izaberite iz liste "Font" i izvršite sva moguća podešavanja za dati stil. Kada ste završili, dva puta kliknite na "OK".

Na prethodni način možete kompletno promeniti izgled kalendara i u potpunosti ga prilagoditi svojim potrebama.

11.16. CRTANJE U WORD-U
U Wordov dokument moguce je uneti gotove slike izrañene nekim od odgovarajućih programa.No, ovde nas više zanima kako Wordovim alatima proizvesti grafiku u Wordovom dokumentu.Doista jednostavno, i za malo vremena.Ako oblikujete dokumente u Wordu tako da oni ne moraju biti strogo zadanoga izgleda, zasto ih ne oplemeniti ponekim crtanim detaljem? Poneka crta, malo boje, drugaciji razmestaj stranice-i Vas ce se dokument sasvim sigurno razlikovati u gomili sličnih. A rad s Wordovim alatima za crtanje zaista je jednostavan i ne zahteva mnogo vremena ni za učenje njihove upotrebe, ni za primenu. Traka s alatima za crtanje pojavit ce se na ekranu ako je ukljucimo klikom na taster Drawing na standardnoj traci s alatima ili ako je izaberemo iz menia View.Traka s alatima za crtanje skup je alata kojima se mogu crtati graficki elementi od najednostavnijih crta, jednostavnih geometrijskih oblika, slobodni oblici, elementi dijagrama toka, ukrasni oblici, oblici s s pridjijeljenim tekstom nekom objektu i drugo.Osim toga, na traci s alatima za crtanje moze se odabrati unos
168 Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija teksta u dokument pomocu tekstualnih okvira (Text Box).Dvostruki klik misem zatvara crtez koji se onda moze uredjivati. naravno.No to mesto i nije toliko vazno jer se crtez kasnije lahko moze prenijeti na bilo koji dio dokumenta.Raspolozivi oblici za crtanje mogu se pregledati i odabrati ako se na traci s alatima za crtanje klikne na taster AutoShapes. mora biti odabran).Efekt se dodaje odabranom objektu tako da se iz menia 3D odabere odgovarajuci izgled. korisnikovom slobodnom crtanom obliku ili nekom od ponudjenih oblika.Tada se dobije traka s alatima za uredjivanje 3D objekta (koji. rotiranje. dvosmerne strelice (Double Arrows). takodje. Trodimenzionalni oblici jednostavno se brzo oblikuju i mijenjaju.Taster 3D On/Off omogucuje uklanjanje ili dodavanje efekta. Tilt Left i Tilt Right objekat se moze rotirati u odgovarajucim smerovima. krivulje (Curve).Meni Lines nudi crtanje: obicne ravne crte (Line).Ako je odabrani objekat strelica.Naknadno se. odabranom se objektu moze mijenjati oblik:na primjer.Trodimenzionalnom se objektu mogu podesavati mnoga svojstva.Crtez ce se na stranici pojaviti ondje gde je bila tacka ubacivanja (kursor) prije pocetka crtanja. debljina crte (Line Style) i vrsta crte (Dash Style).Sjena se uklanja klikom na No Shadow. a dostupna su ako se iz menia 3D odabere naredba 3D Settings. otvrara se njezin podmeni u kojem je moguce odabrati tacno odredjenu vrstu objekata. kao i mijenjanje boje senke (Shadow Color). sjencenje.Neovisno o tome koji se oblik odabere. podesava i odnos crteza s ostalim sadrzajima na stranici. dubina trodimenzionalnog objekta.Taster Doc. dr Željko Marčićević 169 . a to se cini klikom misa na bilo koji njegov dio.Svakom nacrtanom objektu moze se dodati sjena na neki od ponudjenih nacina ako se klikne na taster Shadow.Uz vecinu crtanih oblika pojavljuje se jedan ili vise simbola koji nalikuju zutom trokuticu. pozicioniranje.Crtezu se moze naknadno mijenjati boja crte (Line Color). boja crtane plohe (Fill Color).3D efekt moze se dodati najjednostavnijoj crti.Da bi se s crtezom bilo sta cinilo moramo ga odabrati. Tilt Up. izrada trodimenzionalnih oblika. duljina i ostrina strijelice i slicno.Odabrani crtez omedjen je hvataljkama pomocu kojih mu se moze mijenjati velicina.Hvatanjem i povlacenjem ovog simbola.Taster AutoShapes otvara sustav menia s kategorijama oblika za crtanje. Crtanje se moze zapoceti na dva nacina:ili na jos praznoj stranici dokumenta ili na stranici popunjenoj sadrzajem. a pokazemo li bilo koju od kategorija. taster Arrow Style omogucuje mijenjanje izgleda strelice. bojenje crteza.Tasterima Tilt Down. jednosmerne strelice (Arrow). crta ga se jednostavnim povlacenjem misa.Meni Shadow Settings omogucuje pomicanje senke dok njezin objekt miruje (Nudge Shadow). obrada jedne ili vise rijeci WordArtom. slobodnih oblika (Freeform) i slobodnih oblika koji nalikuju crtezu olovkom (Scribble).

Ova funkcija je prvenstveno vezana za kreiranje web stranica. Pošto ovde nećemo govoriti o funkciji u vezi kreiranja web stranica. Slika 11-80 Crtanje Alatka za postavljanje scroll teksta se nalazi na paleti "Web tools". ovu funkciju ćemo objasniti iz ugla naglašavanja nekog teksta ili dela teksta. dr Željko Marčićević . Taster 3D Color otvara paletu boja kojima se objekat moze uredjivati. Novi Sad Depth otvara mogucnosti biranjea dubine 3D objekta ili biranjem neke od ponudjenih brojcanih vrednosti ili upisivanjem odgovarajuceg broja koji oznacava dubinu objekta u tackicama.Ako je potrebno brisati vise objekata istovremeno. plasticne (Plastic) ili metalne (Metal). mat (Matte).Svi objekti koji se nadju unutar iscrtanog podrucja. prosjecno svijetao (Normal). a taster Lighting dopusta korisniku odabrati iz kojeg ce kuta dolaziti svijetlo na objekat. bit ce obrisani klikom na naredbe Delete ili Clear. scrolling text). Dugme za pozivanje funkcije nalazi se na krajnjoj desnoj strani.Bilo koji crtani objekat brise se tako da se odabere. koju ćemo dobiti izborom menija "View > Toolbars > Web Tools". brisu se tako da se strelicom Select Objects oznaci podrucje brisanja.Moze se odabrati i intezitet osvijetljenosti objekta: svijetao objekat (Bright). jer je to u stvari <MARQUEE> tag HTML jezika za definisanje stranica. je mogućnost da definišete odreñeni tekst koji će se kretati sa jedne strane tekst polja na drugu. 3D Settings alati bit ce nedostupni (sivi) ako odabrani objekat nije pogodan za primjenu nekog ekfekta i ako je odabran gotov 3D objekat.Visoka poslovna škola strukovnih studija. i zamagljen (Dim). a zatim se obrise tipkom Del na tastaturi ili komandom Clear iz menia Edit. a ako 170 Doc. Tekst polje sa animiranim tekstom Tekst koji se pomera u jednom tekst box-u (engl.Tasterom Direction moze se biranjeati smer promatranja 3D objekta. pa mu u tom slucaju nije moguce jos jednom primjeniti trodimenzionalnost.Pomou tastera Surface objektu se mogu oblikovati plohe kao da su: prozirne (Wire Frame). pomoću ove male animacije.

• • • • Kada ste podesili sve prethodne parametre. ostaje vam samo da upišete neki tekst u polje "Type the Scrolling Text here:" i zatim kliknete na "OK". Upravo je Microsoft tako i projektovao Word da bude vaš primarni ureñivač e-mail poruka. odnosno na način koji će se pomerati. Kada kliknete na padajuću listu dobićete tri mogućnosti: Scroll (obično pomeranje). ili beskonačan (Infinite). i stane) i Alternate (tekst se naizmenično kreće sa jedne strane na drugu). Kliknite na dugme. dr Željko Marčićević 171 . Trebalo bi da ste dobili situaciju kao na slici. Slide (pomeranje teksta nalik slajdu. a vezan je za "ponašanja" Scroll i Alternate. Iz liste "Background Color" izaberite boju pozadine za dato tekst polje. koji može biti od 1 do 5. Opcijom "Loop" odreñujemo broj kretanja. pojaviće se tooltip "Scrolling Text". Ova boja neka bude u suprotnosti sa stranicom. iz vašeg MS Word-a možete slati e-mail poruke. behavior) teksta koji se pomera.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija zadržite pokazivač miša iznad dugmeta. ali samo kod "ponašanja" Scroll i Slide. Opcija "Direction" odreñuje smer kretanja teksta: Left (ulevo) i Right (udesno). radi naglašavanja. Slanje e-mail poruka iz Word-a Ako niste znali. Rekli smo već da upotrebom ove funkcije naglašavamo nešto ili vršimo napomene. Klizačem "Speed" postavljamo brzinu "klizanja" teksta u polju. i pojaviće se novi dijalog prozor "Scrolling Text" u kome možemo da podesimo odreñene parametre: • Prvo podešavanje vezano je za ponašanje (engl. premesti se sa jedne na drugu stranu. Iz Word-a možete poslati dve vrste poruka: • • poruke koje će biti poslate u HTML formatu poruke koje će biti poslate u običnom tekstualnom ili RTF (rich text format) formatu. Doc.

moguće je prikačiti neku datoteku sa diska. Slika 11-81 Slanje e-maila iz Worda Otvorite novi dokument u Word-u i kreirajte novu e-mail poruku.HTML. Ostalo je još da upišete naslov samo poruke u polje "Subject". formatirajte dokument kao i bilo koji drugi Word dokument. a dokument u Word-u će ostati otvoren za dalju obradu. već je dovoljno da formatiramo dokument kako to inače i radimo za običnu štampu na papiru. ne moramo znati jezik za opis stranica . dugme ako ih tekući se prvi će biti 172 Doc. Potom. u kome ćemo izabrati jednog ili više primaoca tekuće poruke. i to u polje "To". a ne samo uobičajene. Na ekranu će se pojaviti dodatne alatke za elektronsku poštu (kao na slici). izaberite meni "File > Send To > Mail Recipient" ili pritisnite dugme "E-mail" na Standard paleti alata. dr Željko Marčićević . uz samu e-mail poruku. Dovoljno je da kliknemo na dugme "Attach File" na novoj paleti i u novom dijalog prozoru na disku pronañemo željeni fajl. te pritisnemo "Attach". Prvo što ćemo uneti je email adresa primaoca. Kopija dokumenta (sa dodatnim fajlovima. Na isti način šaljemo kopiju poruke na druge adrese upisom primaoca u polje "Cc". Kada ste kompletirali e-mail poruku. dovoljno je pritisnuti dugme "To" da bi dobili dijalog prozor "Select Recepients". ima) će biti smeštena u Outlook-ov folder "Outbox".Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ako već imamo unetu adresu u adresaru Microsoft Outlook-a. Na ovaj način lako možemo kreirati e-mail poruke odličnog izgleda. Kada put budete "prikačili" na Internet. Od dodatnih opcija. Novi Sad Pisanjem HTML poruka u Word-u. dovoljno je da pritisnete "Send a Copy". ili pritiskom na isto dugme i izborom iz Outlook-ove liste. tekstualne poruke. e-mail kreiran u Word-u odaslat.

pokazivač će promeniti oblik u "ručicu sa ispruženim kažiprstom". Pojaviće vam se dijalog prozor "Insert Hyperlink". da preñemo na samo dodavanje hiverveza. dosta okrenut Internetu. Pokrenite Word i otvorite postojeći dokument: 1. Kada se vratite u dokument. u pitanju nije veza prema . Na kraju kliknite na "OK". Na isti način možete linkovati i neki dokument sa vašeg diska (znači. pa zato osim što možete da dodate linkove svim dokumentima Office-a istovremeno ih možete i snimiti u formatu za web. Word je. deo teksta koji predstvalja link će promeniti boju (podrazumevana je plava boja) i biće podvučen. kao i drugi programi Office paketa. gde ćete u liniju "Type the File or Web page name" uneti sam link ili ćete ga izabrati iz donje liste. Ukoliko pokazivačem miša doñete iznad linka. Izaberite meni "Insert > Hyperlink" ili pritisnite prečicu sa tastature "Ctrl+K". web prezentaciji ili nekoj drugoj vrsti sadržaja? Ako je odgovor "Da". 3. dr Željko Marčićević 173 . pa "probajte" link. Mišem selektujte deo dokumenta koji treba da posluži kao veza ka drugom sadržaju. može da bude čitava rečenica ili pasus (ili grafika). Slika 11-82 Povezivanje Dodavanjem linkova u Word dokumentu možete da hipervezama ispletete čitavu mrežu izmeñu dva ili više dokumenata. gde će jedan da se referencira na drugi. Ali. recimo da povezujte račun Doc.html dokumentu). Na primer. Referenciranjem postižete povezivanje sa informacijama koje nisu sastavni deo datog dokumenta. pročitajte sledeće redove. Znači to ne mora da bude jedna reč.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Povezivanje dokumenata linkovima Da li ste nekada poželeli da u vaš Word dokument postavite link (hipervezu) ka nekom drugom dokumentu. imate isto Word-ov dokument koji je vezan za tekući. 2.

pa će vam se u listi pojaviti dokumenti sa diska na kojima ste radili u poslednje vreme. Makro virusi mogu da budu isto tako destruktivni kao i ostali virusi.. dostupni su im svi resursi zaraženog kompjutera (što znači i mogućnost brisanje podataka). Virusi se sada pišu u najnovijoj verziji Basic-a za aplikacije .0 i 95). jer imaju mogućnost samoreprodukcije (umnožavanja) i preko novog-starog programskog jezika. kreirali ste ga davno).. tj. Ovaj virus se ubacivao u osnovni šablon Word-a .Visoka poslovna škola strukovnih studija." pa željeni fajl pronañite na disku pomoću klasičnog "Browse" dijalog prozora. Na kraju potvrdite povezivanje. Jednostavnim klikom ćete izabrati željeni fajl. Ukoliko dokument nije u listi (npr.Visual Basic for Applications ili VBA. Od tada su nastale mnoge nove generacije naprednijih i destruktivnijh makro-virusa. klikom na "OK". kliknite dugme "File. Jezik VBA je dodat paketu radi povećanja fleksibilnosti i mogućnosti paketa MS Office."Normal. samo što ćete u dijalog prozoru "Insert Hyperlink" kliknuti na naslov "Recent files". Novi Sad (trenutni dokument) sa dokumentom koji "ugovor o kupoprodaji": • predstavlja povezani • Uradite sve kao i u prethodnom postupku. Jedan od najpoznatijih makro-virusa bio je "Concept" (u verzijama Word-a 6.dot" i odatle se kopirao u svaki novi dokument. čiju su "koncepciju" preuzeli i kasnije nastali virusi. 11. WORD I MAKRO VIRUSI Makro virusi su se ne tako davno pojavili u računarskom svetu. tako da njegovi korisnici prvenstveno mogu da pisanjem rutina povećaju produktivnost u radu. od onda kada je Microsoft u paket Office ubacio i Visual Basic (prvo je to bio WordBasic).17. 174 Doc. dr Željko Marčićević . Ako često razmenjujete Office fajlove sa kolegama morate biti oprezni i svesni postojanja ovakvih virusa.

dr Željko Marčićević 175 . CTRL+U Uklanjanje parametara oblikovanja: Označite tekst i pritisnite CTRL+razmaknicu i tekst gubi ranije oblikovanje Promena teksta u Print Preview modu: Doc. gde će se ukoliko neki dokumenti imaju makroe. Stavke iz liste možete ukloniti. Druga solucija je ona koja je ugrañena u sam Word. a to su funkcije bezbednosti. Otvoriće vam se dijalog prozor "Security" na kome imate dve kartice: Security Level i Trusted Sources.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Kako da se zaštitite od makrovirusa? Postoje dve solucije: da preuzimate samo proverene dokumente. Na drugoj kartici se nalazi lista pouzdanih izvora. otvoriti samo oni koji imaju sertifikate iz izvora koje korisnik odredi. Da bi zadali Word-u odreñeni stepen zaštite pozovite padajući meni "Tools -> Macro -> Security". Medium . WORD TRIKOVI Označavanje rečenice: Pritisnite tipku CTRL i kliknite na rečenicu Masna slova. spisak šablona i dodataka koje ste ručno instalirali na sistem. Na prvoj kartici podešavate nivoe sigurnosti: Slika 11-83 Zaštita u Wordu High . ako izaberete stavku i pritisnete dugme "Remove". tj.ovo je Word-ov standardni nivo. CTRL+I. Low .u ovom slučaju Word će otvoriti sve dokumente bez obzira da li sadrže makroe ili ne. ali će pre svakog otvaranja postaviti upit. da li želite da se dokument otvori sa makroom ili bez makroa. a ako su i iz proverenih izvora opet ih proverite nekim od antivirusnih softvera. nakošena. podcrtana: CRTL+B.Word će otvoriti fajlove koji sadrže makroe.

dr Željko Marčićević .s) i pritisnite tipku Enter p . ALT+CTRL+C = © ALT+CTRL+B = { Brisanje alata sa traka s alatima: Pritisnite tipku ALT i povucite mišem alat u područje za upis teksta Premještanje alata: Pritisnite ALT i povucite alat na željeno mesto na traci s alatima (Toolbaru) Dodavanje skrivenog teksta: CTRL+SHIFT+H i pišite tekst. tehniku "Drag and Drop" koja omogućava da kopirate i premeštate tekst bez korišćenja Clipboard-a. npr.Drawing traka Pisanje teksta za potrebe vježbi: upišite: = rand(p.5) stalno se ponavlja ovaj tekst: The quick brown fox jumps over the lazy dog Promena (ažuriranje) Wordovih polja: F9 Dodavanje nekih znakova u tekst: ALT+CTRL+nekoslovo npr. =rand(3.broj pasusa. s .Visoka poslovna škola strukovnih studija.broj rečenica. Novi Sad Isključite lupu i kliknite u tekst Korištenje alata za crtanje više puta: Jednostavno dvaput kliknite na alat na traci za crtanje . Gotovo svi poznaju osnovnu tehniku sa mišem. Kada završite odaberite alat Show/Hide PREČICE MIŠEM Poznavanje svih prečica mišem u MS Word-u može da poveća vašu efikasnost i produktivnost. Ako želite da premestite odreñeni tekst uradite sledeće: 176 Doc.

dr Željko Marčićević .kliknite jednom levo od početne linije i držeći pritisnut taster vucite gore ili dole Za selekciju rečenice .kliknite jednom levo od linije (strelica kurzora će promeniti položaj) Za selekciju više linija . 4. Selektujete tekst koji želite da premestite.držeći taster "Ctrl" kliknite levo od teksta (bilo gde u tekstu). 2. 3. radi ubacivanja prebačenog teksta. Otpustite levi taster. kliknite levim tasterom miša na željenu rečenicu Za selekciju pasusa . Slika 11-84 Podešavanje miša Za kopiranje teksta. prevucite sadržaj na željeno mesto. Držeći pritisnut levi taster. 3 i 4). Postavite pokazivač miša nad selekciju. i pritisnite levi taster miša. uradićete isto kao i premeštanje. samo što ćete držati pritisnut taster "Ctrl" dok prevlačite tekst (tokom tački 2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 1.dvostruko kliknite levim tasterom na reč Za selekciju jedne linije .poziv dijalog prozora 177 Doc.poziv dijalog prozora "Tabs" Dvostruki klik na oznaku fusnote (Footnote) ili endnote prikaz teksta fusnote/endnote Dvostruki klik na belu površinu lenjira . pa ćemo navesti najčešće korišćene: • • • • • • Za selekciju jedne reči .kliknite dvostruko levo od pasusa Za selekciju celog dokumenta . Evo ješ nekih prečica kojima pokrećete odreñene dogañaje ukoliko negde na radnoj površini Word-a dvostruko kliknete levim tasterom miša: • • • • Dvostruki klik na naslovnu liniju (Title bar) minimiziranje/maksimiziranje prozora Dvostruki klik na "Tab" oznaku na lenjiru . Za selekciju teksta postoji mnogo kombinacija.držeći pritisnut taster "Ctrl".

poziv dijalog prozora "Revisions" Dvostruki klik na "EXT" indikator . da bi ga aktivirali. Otvorite Word i izaberite meni "Tools > Customize" i u novom dijalogu. u dnu prozora. dr Željko Marčićević 3.Visoka poslovna škola strukovnih studija. vi uvek možete definisati sopstvene prečice. shortcut) sa tastature. Izaberite komandu kojoj ćete dodeliti prečicu i kliknite u polje "Press new shortcut key". Doc. kombinacija tastera koje treba pritisnuti radi pokretanja neke komande u nekoj aplikaciji.poziv dijalog prozora "Record Macro" Dvostruki klik na "MRK" indikator . "Prečica" je kao što već sigurno znate. onako kako vam najviše odgovaraju. Osim ovih "predefinisanih" prečica. 2.prebacivanje u mod proširene selekcije.poziv pomoći za WordPerfect korisnike. Napravite prečice sa tastature MS Word ali i drugi programi dolaze sa već ugrañenim velikim brojem "prečica" (engl.prebacivanje u mod prepisivanja. Novi Sad • • • • • "Page Setup" Dvostruki klik na levu stranu status linije . u polju "Description" se pojavljuje opis date komande. Slika 11-85 Prećice na tastaturi Gotovo svakoj komandi Word-a možete dodeliti neku prečicu. U novom dijalogu prvo kliknite na neku kategoriju komandi iz spiska "Categories". a zahvaljujući prilagodljivosti Office aplikacija. kliknite na dugme "Keyboard". Zapazite kada izaberete neku komandu. pa potom u listi "Commands" izaberite neku od komandi iz date kategorije.poziv dijalog prozora "Go To" Dvostruki klik na "REC" indikator . simulacija pritisnutog tastera "Shift" Dvostruki klik na "OVR" indikator . simulacija pritisnutog tastera "Insert" Dvostruki klik na "WPH" indikator . 178 . pa da vidimo kako se to radi: 1.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4. 6. Otvoriće vam se neobičan prozor za pretraživanje. Kriterijumi se definišu u sekciji "Define more criteria" na sledeći način: 1. Potraga za izgubljenim dokumentom U svakodnevnom kancelarijskom radu sa Word-om stvara se gomila raznih dokumenata. Sledi ono najzanimljivije. unos kriterijuma za pretragu drajva sa dokumentom. Da se vršilo pretraživanje i podfoldera potvrdite polje "Search subfolders".. kada vam zatreba neki važan dokument. jer i za to ima leka. ne brinite. Šta raditi u jednom takvom haosu. putanju unosite u polje "Look in". da li je prečica već zauzeta i od koje komande. 5. Kad smo dodali nezauzetu prečicu.. pa izaberite "Find". kojim vraćamo sve prečice na Word-ove podrazumevane (default). pritisnite neku kombinaciju tastera koju želite da dodelite datoj komandi. U slučaju da ih baš najbolje ne kategorišete i organizujete. što više kriterijuma definišete. Ukoliko nije zauzeta pojaviće se obaveštenje "unassigned". napravićete veliku zbrku. Prvo što treba da odredimo je lokacija na kojoj je moguće da se nalazi dokument. kao na slici. U slučaju da je data kombinacija već zauzeta. odmah ispod ovog polja pojaviće se obaveštenje. a ne znate gde je? Rešenje se nalazi u samom Wordu. Unos kriterijuma je sličan unosu na velikim Internet pretraživačima. klikom na dugme "Assign". dr Željko Marčićević . "Alt+Shift". Ukoliko niste sigurni da znate gde je. unesite samo naziv drajva koji ćete da pretražujete. Počinjete sa izborom ključne reči "And" (i) ili "Or" (ili) za novi 179 Doc. Ako napravite veliku zbrku. "Ctrl+Alt+Shift". moramo još potvrditi dodeljivanje. Word je obezbedio dugme "Reset All" u okviru dijaloga "Customize Keyboard". Prilikom dodeljivanja prečica možete koristiti kombinacije "Alt+Ctrl". recimo "C:\". Kada ste uradili prethodno. Kliknite dva puta na "Close" kada završite sva dodeljivanja. pozovite meni "File > Open". Slika 11-86 Pretraga za izgubljenim te u klasičnom Windows "Open" dokumentima prozoru kliknite dugme "Tools". veća je verovatnoća pronalaženja dokumenta.

a zatim iz polja "Properties" biramo operator (uslov) za uporeñivanje sa sadržajem koje ćemo uneti u polje "Value" (vrednost).Zvučni komentari Već smo u ranijim prilozima govorili o tome kako kreirati komentare (u Excel-u i Word-u). Slika 11-87 Zvuk Word .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Videćete da različite osobine dokumenata poseduju različite vrste uslova. A ukoliko data potraga ne mora da zadovolji sve od navedenih kriterijuma. Novi Sad 2. kliknite "Or". a taj komentar se smesti u zvučni fajl (WAV fajl). Ako je potraga bila bezuspešna. Radi se o komentarima koje recimo izgovori onaj koji vrši kontrolu dokumenta. Naravno. Za ubacivanje govornog komentara treba uraditi sledeći postupak: 180 Doc."equals" i Value . koja se nalazi u vrhu prozora "Find". dr Željko Marčićević . Kada smo definisali sve potrebne kriterijume. kriterijum. koje ćete opisati. Ako želite da dokument koji tražite zadovolji sve kriterijume. Pa tako npr. 3. njegov naziv će se pojaviti u dijalog prozoru "Open". Potom imamo polje "Property" gde biramo željenu osobinu dokumenta. Vaš novi kriterijum će se pojaviti u listi. ako znamo da naš traženi dokument ima 23 stranice izabraćemo: "And". Property "Number of pages". 4. kliknite dugme "And". a želite da ponovo potražite dokument. kliknite opet "Tools > Find". dodaćete ih u zbirnu listu klikom na dugme "Add to list". kliknućemo na dugme "Find Now". Ali pri tome nismo spomenuli zvučne (govorne) komentare. te dodajte ili oduzmite neki od kriterijuma. i vi treba da samo kliknete na dugme "Open". za govorne komentare potrebno je da su vam na kompjuteru instalirane zvučna kartica i mikrofon. 5."23". Condition . Ukoliko Word nakon ove procedure pronañe dokument. Kada definišete pojedinačne kriterijume.

Word . u tekstu. Ovakva vrsta komentara će u vašem dokumentu biti predstavljena putem ikonice zvučnika. Da bi promenili komentar kliknite desnim tasterom na ikonicu zvučnika i izaberite "Wave Sound Object > Edit". ponude. kliknite na dugme "Stop". zauzimaju puno prostora na hard disku. obaveštenja. ponuñača) dokumenta. dr Željko Marčićević 181 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • Otvorite dokument kojem treba da date komentare i kliknite na poziciju. pa će vam se otvoriti Windows-ov program "Sound Recorder". i druge službene dokumente. Kliknite ikonicu "CasseteTape" u vrhu okna Comments. u zaglavlje službenih akata. Uz govorni komentar uvek možete dodati i tekstualni koji ćete uneti pored ikonice zvučnika u oknu "Comments". gde želite da ubacite komentar. Kada budete spremni za izgovor komentara. kliknite na dugme "Record" (kružna. te izaberite meni "File > Exit & Return". i otvoriće vam se ponovo programčić "Sound Recorder". svaki taj komentar koji ste dodali možete menjati. gde inače možete videti sve komentare. I da vam na kraju napomenemo da govorni komentari treba da budu sažeti i kratki. Pored ovoga. jer veliki komentari tj. na levoj strani idu generalije sastavljača (pošiljaoca. zvučni fajlovi ovog tipa. Slika 11-88 Poravnanje zaglavlja Doc. Kad završite sa komentarom. Kada ste dodali nekoliko komentara. Izaberite meni "Insert > Comment" i otvoriće vam se (u donjem delu radne površine) okno "Comments". onda ste se sigurno susreli sa problemom poravnavanja teksta u zaglavlju dokumenta. uz pomoć koga ćete izvršiti korekciju komentara.Poravnavanje zaglavlja službenih dokumenata Ukoliko u firmi redovno sastavljate dopise. ugovore. bordo oznaka) i počeće snimanje. za njihovo preslušavanje biće dovoljno da dvostruko kliknete na ikonicu zvučnika. a na desnoj strani osnovni podaci o onome kome je upućen dati dokument. Kao što znate.

5. 2. 4. recimo "SluzbZaglavlje" i potom OBAVEZNO pritisnite "Enter" na tastaturi radi snimanja novog stila. u blizini desne margine (početak sive površine lenjira) radi postavljanja tabulatora. Ukucajte podatke o sastavljaču dokumenta u prvi red. Da ovu proceduru ne bi svaki put izvodili. Klikćite dok ne dobijete tabulator desnog poravnavanja (obrnuto latinično slovo L). Sada ćemo postaviti tabulator desnog poravnavanja. i u odnosu na desnu marginu. tekst treba istovremeno da se poravna i u odnosu na levu. 182 Doc. Unesite podatke primaoca u prvom redu. Kliknite više puta dugme za izbor vrste tabulatora. te preko njega unesite novi. Sledite sledeći postupak. 3. pa pritisnite taster "Tab" na tastaturi. Rešenje je vrlo jednostavno. Definisanje stila je vrlo lako. Ako sada pritisnete "Enter" prebacićete se u sledeći red-pasus sa istim podešavanjima (levo i desno poravnavanje). Pokazivač miša će "skočiti" do postavljenog tabulatora. pa kliknite u listu "Style". Markiraće se naziv trenutnog stila. uz upotrebu tabulatora za poravnavanje. Kliknite na horizontalni lenjir. Novi Sad Problem se sastoji u tome. Otvorite novi dokument u Word-u i pokazivač miša postavite u prvi red zaglavlja. što u jednom redu ovakvog zaglavlja. Levo se poravnavaju podaci o onome ko sastavlja dokument. a desno podaci o primaocu dokumenta. dr Željko Marčićević . da biste uredili zaglavlje na ovaj način: 1. koje se nalazi sa leve strane horizontalnog lenjira. Ukoliko niste zadovoljni udaljenošću od desne margine.Visoka poslovna škola strukovnih studija. trebalo bi da definišete stil (Style) koji će automatski primenjivati ovo formatiranje. slobodno prevucite postavljeni tabulator (Drag'n'Drop). Uneti tekst će biti poravnat udesno. samo kliknite u ovaj prvi red-pasus koji smo definisali.

Quattro Symphony Framework Supercalc Multyplan Lucid 3-D Microsoft Works Slika 12-2 Logo Excel 2003 Doc. koji se zasnivaju na gotovo istim principima. osnovna osobina programa za radne tabele je da oni obavljaju obimna izračunavanja. Radnu tabelu čini mnoštvo brojnih i tekstualnih podataka sreñenih po redovima ili kolonama. programi za radne tabele se uglavnom oslanjaju na matematička znanja. Slika 12-1 Logo Excel 2003 Meñutim. dr Željko Marčićević 183 . a ne korisnik. Microsoft Excel.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 12 APLIKACIJA MS EXCEL 2003 Postoji više programa za rad sa radnim tabelama. Nazivi nekih tabele su: • • • • • • • • • programa za radne Lotus 1-2-3. Izmeñu brojnih podataka u nekim kolonama i redovima često postoji neka matematička zavisnost. Pošto se radne tabele prvenstveno koriste za računanje brojevima.

3.B.) 184 Doc...2.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pomoćne sličice .. Novi Sad 12.ikone adresa isadrzaj celije naziv knjige tabela 2) radna površina 3) oznake kolona tabele (A. IZGLED EKRANA Slika 12-3 Radno okruženje Excel 2003 Na ekranu se mogu uočiti sledeći delovi: 1) kontrolni panel (tzv. dr Željko Marčićević .C.) i redova tabele (1. kontrolni redovi) • • • • • naziv programa glavni meni > sadrži devet osnovnih komandi.. koje su karakteristicne za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help.1.

RADNA TABELA Prikaz radne tabele na ekranu ima dve glavne celine. Kontrolna površina uglavnom sadrži sledeće celine: Slika 12-4 Radna površina Statusnu liniju (status line). treba da u odgovarajuce celije unesete podatke. koja se obično nalazi na vrhu. 11.2. koja daje informaciju o ćeliji u kojoj je pokazivač.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 4) statusni red je zadnji red na ekranu. Doc. koji na levoj strani ima prostor za poruke o stanju programa. Radna površina sadrži pokazivač celije (cell pointer). Promtnu liniju (promt line). dr Željko Marčićević 185 . Glavni izbor sadrži devet osnovnih komandi. Da biste kreirali modele. ili dnu ekrana. Čelija u kojoj se nalazi pokazivać predstavlja aktivnu ili tekuću ćeliju. koja se nalazi u centralnom delu ekrana. deo u kojem se nalaze poruke koje vam program šalje. Radna površina je deo u okviru kojeg možete da kreirate svoje modele. i kontrolnu površinu. koje su karakteristične za grafičko okruženje File Edit View Insert Format Tools Data Window Help. odnosno površine .radnu površinu. a na desnoj je prostor za prikazivanje stanja nekih dirki.

Zato je potrebno pomeranje pokazivača u radnoj tabeli. postoje odredene kombinacije dirki koje vam omoguñavaju kretanje u većim skokovima. U komunikacionom bloku. u redu u kome se već nalazio. Program Excel takode ima mogučnost direktnog usmeravanja pokazivača na odreñenu ćeliju. korišcenjem komande Go To iz glavnog izbora Edit. Druga mogućnost je korišcenje miša. 12. Takav način kretanja naročito je važan pri radu sa većim modelima radnih tabela. Meñutim. dr Željko Marčićević . Prva mogućnost da prebacujete pokazivač iz ćelije u ćeliju je pomoću dirki sa strelicama (cursor . pored komande 186 Doc.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Pritiskom na dirke Ctrl i End pokazivač ćelije dovodi se u krajnju donju desnu ćeliju od svih ćelija koje imaju bilo kakav sadržaj. Izbor komandi ili listu komandi za rad programa. KRETANJE U RADNOJ TABELI Prikaz na ekranu je samo mali deo radne tabele.tasteri).3. pritiskom na dirku Home pokazivač ce se poveriti u kolonu A. sadržaj prikazan na toj liniji bice unet u celiju u kojoj je pokazivač. Novi Sad Liniju za unos (entry ili edit line) u kojoj se pokazuje sadržaj koji unosite ili prikazujete kada koristite Edit komandu. Slika 12-5 Kretanje u radnoj površini U programu Excel. Pritiskom na dirke Ctrl Home pokazivač se dovodi u celiju A1. Kada pritisnete dirku Enter.

Tek kada pritisnete dirku Enter.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Reference (upućivanje) upišite adresu ćelije u koju želite da se premesti pokazivač. Za biranje formata koristi se Format i opcija Cells (formatiranje celija). program odreñuje kojoj vrsti podataka on pripada. jer svaka ćelija tabele može da primi do 255 znakova. U programu Excel primenjuje se 36 različitih formata. 2. Doc. u računaru oni su zapamćeni u ćeliji. 4. 3.4. biće upisan u celiju. Odreñivanje načina na koji ce podatak biti predstavljen naziva se formatiranje podatkaka. Pored toga postoji i mogućnost stvaranja novih formata. Na osnovu sadržaja podatka koji se upisuje. iako su na ekranu skraćeni. koji označavaju da je u toku upis podataka. Slika 12-6 Unos podataka u radnu površinu Otkucavanjem podatak još nije upisan u tabelu. Prilikom unošenja natpisa koji imaju više znakova nego što može da stane u ćeliju. Podatke u radne tabele možete da unosite pomeranjem pokazivača do ćelije i potom ukucavanjem znakova. Isti komunikacioni prozor pojaviće se i ako pritisnete dirku F5. dr Željko Marčićević 187 . U većini programa za radne tabele ono što ste otkucali prikazuje se na liniji za unos (Edit line). i pritisnite dirku Enter. UNOS PODATAKA Postoje četiri vrste podataka koji se upisuju u ćelije tabele: 1. Posle toga ta dva kvadrata. natpisi brojevi (veličine) formule i funkcije datumi. 12. nestaju sa ekrana.

KORIŠĆENJE UGRAðENIH FUNKCIJA U radnim tabelama postoje odreñene veze izmeñu podataka smeštenih u različitim celijama.0 na ekranu ce se pojaviti knjiga sa nazivom Book1. Formule su nizovi instrukcija koje odreñuju sadržaj kombinacijom brojeva. Doc. 12. Datoteke u kojima se cuvaju radne tabele stvorene programom Excel imaju nastavak xls. Svaka tabela predstavljace jedan list knjige. U programu Excel koriste se sledeće vrste formula: • • • 188 matematičke tekstualne logičke.Visoka poslovna škola strukovnih studija. slike ili tabele sakupljaju i odlazu u istu fasciklu ili knjigu. ili se odnose na celije koje mogu da se nalaze bilo gde u tabeli. crtezi.5. 12. i pritisnite levi taster na mišu.6. operatora i funkcija. Da bi korisnik programa za radne tabele imao isti utisak i kada radi sa elektronskim tabelama slicne tabele grupišu se u radne knjige (Workbook). Novi Sad Ako broj ima više znakova nego što je dozvoljeno za datu kolonu. Kada ste završili sa radom na tabeli. Programi za radne tabele omogućavaju unošenje formula u ćelije. dr Željko Marčićević . U tom slucaju program ce sacuvati tabelu u datoteci koja je vec od ranije postojala. onda će on biti prikazan u tabeli u takozvanom naučnom formatu i sačuvan u memoriji računara. ćelije U tabelama se prikazuju samo rezultati formula. Kada širinu odgovarajuće kolone povećate tako da može da primitaj broj. Tabele se mogu sacuvati i ako u glavnom izboru File odaberete komandu Save. on će se pojaviti u tabeli onako kako ste ga upisali. Na ekranu ce se pojaviti komunikacioni blok. adresa ćelija. Kada pocnete da radite sa programom Excel 5. u glavnom izboru File dovedite strelicu miša na komandu Save As. koje ili direktno izračunavaju vrednosti. FORMIRANJE I ČUVANJE TABELA Uobicajeno je da se slicna dokumenta.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Funkcijama se uglavnom obavljaju složene računske operacije.prikazuje najveću vrednost sadržanu u opsegu ćelija. kao što su: • • • SUM (opseg) .n) .daje faktorijel broja x SQRT(x) .zaokružuje broj ili sadržaj ćelije x.prikazuje najmanju vrednost sadržanu u opsegu ćelija. MIN(opseg) . sa Statističke funkcije koriste se za izračunavanje različitih statističkih pokazatelja. ne uzimajući u obzir prazne ćelije MAX(opseg) .daje sinus ugla x ili sadržaja ćelije x COS(x) .daje zbir sadržaja nekoliko ćelija koje ne moraju da su jedna pored druge MEDIAN (opseg) . Ako opseg ima paran broj članova daje srednju vrednost dva srednja člana opsega.apsolutna vrednost broja ili sadržaja jedne celije ROUND(x.daje kosinus ugla x ili sadržaja ćelije x.daje kvadratni koren broja ili sadržaja celije SIN (x) . dr Željko Marčićević 189 . • Doc.y.z) .daje na 14 decimala vrednost broja pi FACT(x) . preciznošcu na n decimalnih mesta MOD(x. Funkcije se mogu razvrstati u 11 vrsta: • • • • • • matematičke statističke finansijske logičke za znakovne nizove za datum i vreme • • • • • tabelarne za baze podataka za povezivanje informacione inžinjerske. Matematičke funkcije obuhvataju trigonometrijske funkcije kao što su: • • • • • • • • opšte matematičke i ABS(x) .y) .daje zbir sadržaja opsega ćelija SUM(x.daje vrednost srednjeg člana opsega. U programu Excel postoji preko 319 funkcija.prikazuje ostatak pri deljenju x sa y PI() .

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

12.7. ŠTAMPANJE TABELE
U programu Excel možete da štampate samo tabelu koja se nalazi na ekranu u aktivnom prozoru. Ukoliko tabela koju želite da štampate nije u aktivnom prozoru, prvo treba da je učitate iz datoteke u kojoj je zapamćena. Za štampanje tabele treba iz glavnog izbora - File, da odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni prozor za štampanje Print (na slici desno). Pitisnite dirku Enter. Na ekranu će se pojaviti okvir sa tekstom Printing, čime vas program obaveštava da je u toku priprema za štampanje.

Slika 12-7 Štampanje radne tabele

Štampanje može još uvek da je zaustavi ako se pritisne dirka Enter ili Esc. Od trenutka kada se ukloni to obaveštenje sa ekrana, nema više mogućnosti da se zaustavi štampanje. Postoji mogućnost da štampate samo deo tabele. Najpre obeležite opseg ćelija koje treba da se štampaju. Zatim iz glavnog izbora File, odaberete opciju File Print. Posle toga na ekranu će se pojaviti komunikacioni blok za štampanje Print. Dovedite pokazivač do komande Selection i pritisnite levi taster na mišu, tako da se ispred komande pojave crni kružic. Pritisnite dirku Enter i štampač će odštampati opseg ćelija koji ste obeležili u tabeli.

12.8. GRAFIKONI
U skoro svim programima za radne tabele postoje mogućnosti za grafičko predstavljanje sadržaja tabele, odnosno, izradu grafikona. Za izradu grafikona sa samo jednom promenljivom velicinom treba da, u programu Excel, obavite sledeće:

190

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

1. prikažite na ekranu tabelu cije ce te brojne vrednosti da koristite za izradu grafikona 2. obeležite opseg ćelija koje želite da prikažete grafikonom 3. izaberite glavni izbor za umetanje (Insert) 4. odaberite opciju Chart (grafikon) 5. izaberite podopciju As New Sheet (kao novi list) 6. u komunikacionom bloku Chart Wizard postavite pokazivač na sličicu Finish i pritisnite levi taster na mišu. Skup podataka koji se odnosi na jedan predmet, jedno lice, jednu pojavu i slično naziva se serija. Skup podataka koji se odnose na istorodna stanja iz raznih serija naziva se kategorija. Program Excel automatski odreñuje šta su serije a šta kategorije, polazeći od pretpostavke da treba da bude više kategorija nego serija. U zavisnosti od toga kako ste raspodelili podatke u tabeli, serije mogu da budu u kolonama, a kategorije u redovima. Uz grafikone kojima se prikazuje više serija podataka, neophodno je da postoje legende. Za stvaranje grafikona koristi se program Chart Wizard, koji ima nekoliko komunikacionih blokova. U svakom od njih odreñuje se po nekoliko parametara koji se odnose na grafikon koji treba da se stvori.

Slika 12-8 Modul Chart Wizard

U svakom komunikacionom bloku postoji sledećih pet sličica: Help pozivanje programa za pomoć i dodatna objašnjenja, Cancel - prekid rada sa programom Chart Wizard, Back - povratak u prethodni komunikacioni blok, Next - prelazak u sledeći komunikacioni blok, Finish - preskače se odreñivanje parametara grafikona i prepušta programu da ih sam odredi.

Doc. dr Željko Marčićević

191

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

12.9. MONTE CARLO SIMULACIONI MODELI U EXCEL-u
Da biste izvukli najviše koristi od ovog teksta, trebalo bi da otvorite Excel tabelu (Slika 12-9) i radite uz čitanje uputstava.

A 1 2 3 4 5 6 7

B

C

D

E

F

G

H

I

Slika 12-9 Tabela u Excelu

Uvod u funkciju Random • • Funkcija RAND() generiše uniformnu slučajnu promenljivu izmedju 0 i 1. Uniformna znači da je generisanje vrednosti izmedju 0.10 i 0.20 isto toliko verovatno kao i one izmedju 0.60 i 0.70.

Hajde da probamo! • • Otvorite Excel…u bilo kojoj praznoj ćeliji, recimo B2, otkucajte: =RAND() Pojaviće se broj manji od 1 i veći od 0 0.6642

=RAND() • • •

Možete da kopirate ovu ćeliju kao što biste i svaku drugu, ali će svaka od njih pokazati različitu vrednost. Kad god promenite tabelu, funkcija Rand() će ponovo proračunati vrednost u svakoj ćeliji. Da biste sačuvali jedan skup vrednosti slučajnih promenljivih, kopirajte kao što je uobičajeno, a zatim upotrebite paste special i izaberite “Values”. Zapazite da se ovi brojevi više neće pojavljivati u vašim originalnim ćelijama kada se ponovo proračunava.

192

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

Simulacija jednostavnog sistema čekanja u redu • • • • • Da bismo ovu analizu učinili jasnijom, uradićemo jedan mali simulacioni model. Zamislimo skladište sa jednom platformom za istovar/utovar teretnih vozila koja pristižu tokom noći. Kapacitet rampe je toliki da može da istovari samo dva vozila tokom noći. Preduzeće koje upravlja ovim sistemom je procenilo distribuciju verovatnoće pristizanja vozila koja je data u tabeli na Slici 12-10: Preduzeće je zabrinuto zbog broja vozila koji kasne sa istovarom, jer je skupo da ona čekaju (oko 100 USD po vozilu koje kasni jednu noć)
Broj vozila koja dolaze (X) Relativna frekvencija (verovatnoća X dolazaka) Kumulativna verovatnoća (da je manje od X dolazaka)

0 1 2 3 4 5 6 ili više

0.23 0.30 0.30 0.10 0.05 0.02 0.00

0.00 0.23 0.53 0.83 0.93 0.98 1.0

Slika 12-10 Distribucija verovatnoće

Kao što brojevi u tabeli na sl.2 pokazuju, u proseku, platforma za istovar/utovar će obaviti posao. Ipak, u periodu koji zahvata 17% od ukupnog vremena, očekuje se da će stići više od 2 vozila, što će stvoriti privremeno preopterećenje. Uzorkovanjem brojeva na slučaj iz tabele, možemo da simuliramo dolaske vozila i da predvidjamo prosečno preopterećenje sistema za istovar. Stvaranje VLOOKUP tabele • Prepišite tabelu sa procentima sa Tabele 12-11 u Excel tabelu, koristeći podatke za dolaske i kumulativne procente (u ovom primeru stavite ih u kolone I u J).

Doc. dr Željko Marčićević

193

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

Kumulativna verovatnoća 0.00 0.23 0.53 0.83 0.93 0.98 1.0

Broj dolazaka 0 1 2 3 4 5 6

Tabela 12-11 Prikaz procenata

• •

Sada ćemo upotrebiti kumulativnu raspodelu koju ste upisali, zajedno sa Excel funkcijom VLOOKUP da bi izvršili naš zadatak. Osvetlite samo ćelije sa podacima (ignorišite zaglavlja) i nazovite ceo opseg imenom CUMUL. Prepišite sledeće (Slika 12-12) u vašu Excel tabelu:
A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0

1 2 3 4 5 6

0

Slika 12-12 Kumulativna raspodela

• • •

Kapacitet platforme (2) je u ćeliji C2, i nema vozila koja čekaju u danu 0. U ćeliju A5, unesite: =A4+1. To povećava brojač dana za 1 (Slika 12-13). U ćeliju B5, unesite: =RAND(). To generiše slučajan broj kao što je ranije opisano.

194

Doc. dr Željko Marčićević

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# #DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0 1 0.2683
Slika 12-13 Unos formula

0

• • •

U ćeliju C5, unesite: VLOOKUP(B5,CUMUL,2) Ova funkcija uzima vrednost u B5, traži tu vrednost u prvoj koloni opsega “CUMUL” i izvlači vrednost u označenoj koloni, u ovom slučaju koloni 2. Ovaj korak unosi slučajni broj dolazaka svakog dana (Slika 12-14).

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # CEKA 0 1 0.2683 1
Slika 12-14 Slučaj dolazaka

0

• • • • •

U ćeliju D5, unesite: =F4+C5. To dodaje broj vozila koja čekaju u redu onima koja su stigla te noći. U ćeliju E5, unesite: =MIN($C$2,D5). Ovo uzima minimalni broj izmedju kapaciteta (2) i vozila koja čekaju na istovar (ne možete istovariti vozila koja ne čekaju). U ćeliju F5, unesite: =D5-E5 Broj vozila koja kasne (zadržana su) za sledeći dan jednak je broju onih koja treba da budu istovarena umanjenom za broj onih koja su stvarno istovarena. Najzad, označite niz ćelija A5:F5, i kopirajte ga na sledećih 500 redova (Slika 12-15). Vi ste sada napravili simulacioni model.

Doc. dr Željko Marčićević

195

Visoka poslovna škola strukovnih studija, Novi Sad

1 2 3 4 5 6

A B C D E F SIMULACIJA PLATFORME U SKLADIŠTU KAPACITET: 2 DAN RAND# # DOL. # CEKA ISTOVAR # KASNI 0 1 0.2683 1 1 1 2 0.8853 3 3 2
Slika 12-15 Niz ćelija

0 0 1

• • •

Prostudirajte model da biste se uverili da radi ono što se od njega očekuje. Dolasci vozila u koloni C bi trebaslo da se pojavljuju na slučaj i u saglasnosti sa pridruženim verovatnoćama. Kolona F sadrži broj vozila koja su zadržana (kasne). Zapazite da u velikom broju dana ni jedno vozilo ne kasni. Ali, ako pažljivo prolazite niz kolonu, pronaćićete periode u kojima broj vozila koja kasne naraste možda do 10 ili više. Takav period može da traje nekoliko dana, a onda broj vozila koja kasne opet opadne na nulu. Sistem čekanja u redu se tačno tako i ponaša.

Sumiranje rezultata • • • Da bi bilo neke koristi od cele ove priče, treba da sumiramo rezultate. Prvo, izračunaćemo prosečan broj vozila koja kasne i odredićemo cenu tog kašnjenja. Zatim ćemo upotrebiti Excel funkciju “Histogram” da bi dobili raspodelu koja pokazuje koliko često će zadati broj vozila zakasniti. U ćelije H11 i H12, unesite: “Sr.kaš.” and “God.trošk.” U ćeliju J11, unesite: =AVERAGE(F5:F504), pod pretpostavkom da ste kopirali simulaciju za 500 iteracija (ovo proračunava srednji broj vozila koja kasne po danu). U ćeliju J12, unesite: =100*365*J11 (Ovo množi noćnu cenu od 100 USD sa prosečnim brojem vozila i brojem dana u godini - slika 12-16).

• • •

196

Doc. dr Željko Marčićević

trošk. Kada se otvori sledeći boks. Najzad. 13 • • • • • • J K L M N =AVERAGE(F5:F504) =100*365*J11 Slika 12-16 Množenje Zatim. da ga postavite gde god imate slobodnog mesta. Izaberite posle toga Output Range i unestite: $J$14 To odredjuje gornji levi ugao izlaznih podataka. unesite vrednosti 0. Sad smo spremni za funkciju Histogram. Možete. nalazi instaliran Analysis ToolPak. Sada. izaberite Input Range i unesite $F$5:$F$504 (To su rezultati Vaše simulacije). dr Željko Marčićević . 12 God.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija H I 11 Sr. 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 H I 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 J K Slika 12-17 Pravljenje polica • • • • Zatim.kaš. izaberite Histogram i OK. Proverite da li se pod menijem Tools i Add-ins.1 …10. izaberite Cumulative Percentage da se pojave u izlaznim podacima. Sada smo spremni da prikažemo raspodelu frekvencija noćnih zakašnjenja u vidu dijagrama 197 Doc. U ćelije H17 do H27. u stavri. treba da napravimo“police” za podatke. izaberite opet mišem na Tools i Data Analysis…. izaberite mišem Bin Range i unesite: $H$17:$H$27 Ovo odredjuje opseg vrednosti vozila koja aksne.otvoriće se boks na vašem ekranu.

posle propuštenih 500 simulacija (Slika 12-18).98% 10 1 100. zapišite vaše godišnje troškove zbog zakašnjenja u J12. sličan.660 Bin BINS 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Freq. Ako želite.27% 1 725 76. G 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 H I Sr. Cum.96% 9 1 99.84 30. 198 Doc.80% 8 8 99. Promena kapaciteta • • • • • • Pretpostavimo da preduzeće želi da uvede dodatnu opremu koja bi povećala kapacitet istovara na tri vozila dnevno. i pritisnite taster ENTER.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević .78% 4 195 96. Vaša VLOOKUP simulacija se ponovo računa.00% Slika 12-18 Izgled izlaza • • • Zapamtite.48% 7 16 99.20% 3 329 92. možete isto tako da ponovi uradite Histogram rezultate sa novim kapacitetom rampe od 3 istovarena vozila u toku dana. isto kao i godišnji troškovi zbog kašnjenja.98% 6 25 99. Koliko bi to donelo uštede? Prvo. Vaš izlaz bi trebalo da bude slučajnosti u modelu. copirajte kolone A do F u drugi radni list koristeći “Paste Special” i prenoseći ih kao “Values”. kad god promenite nešto u Excel tabeli. ali ne identičan.troš. pre nego što upotrebite Histogram. 0 3114 62. God. zbog K L J 0.68% 5 115 98. Novi Sad • • Evo kako je izgledao izlaz. Zatim. Broj kašnjenja (pogledajte J11) bi trebalo dramatično da opadne.kaš.76% 2 472 86. Možete i da kopirate direktno po ostatku Vašeg radnog lista (kolone H do J). Da to sprečite.00% More 0 100. promenite vrednost u C2 od 2 na 3.

u odnosu na prvo definisano obeležje. BAZA PODATAKA U EXCEL-u Baza podataka u Excel-u se može sortirati pomoću alatki za sortiranje podataka po obeležjima rastuće ili opadajuće. 12. Ovo boi moglo da se upotrebi kao smernica za buduće uštede. Napomena: Ako smanjimo kapacitet na 1. u odnosu na treće. Sortiranja će se. Slika 12-20 Filtriranje podataka Doc. Slika 12-19 Sortiranje podataka Sledeća opcija u Data padajućem meniju je opcija koja omogućava filtriranje podataka u bazi. dobićete goišnju uštedu koja bi bila posledica uvodjenja nove opreme. obaviti respektivno.5 vozila. Poredjenjem sa cenom opreme. odlučuje se da treba ili ne treba da se investira u novu opremu. dr Željko Marčićević 199 .10. To je opcija Filter.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • Oduzimanjem nove procenjene vrednosti od prethodne. i na kraju. 1. U dijalog prozoru za sortiranje podataka Excel nudi mogućnost za definisanje sortiranja za tri obeležja u bazi podataka. zatim u odnosu na drugo. Druga mogućnost za sortiranje je izbor opcije glavnog menija Data. nakon aktiviranja. broj kašnjenja će se povećavati ka beskonačno velikom. a potom iz padajućeg menija treba birati opciju Sort. jer bi očekivan broj dolazaka. prevazišao kapacitet rampe.

Novi Sad Prilikom izbora opcije AutoFilter dobija se sledeće: Slika 12-21 Opcija AutoFilter Slika 12-22 Efekat opcije AutoFilter Svako obležje predstavlja kontrolu koja omogućava filtriranje podataka. i na kraju opcijom Custom kojom se definiše kriterijum na osnovu kog će se izvršiti filtriranje. a predstavljaju konkretne vrednosti za odabrano obeležje. dr Željko Marčićević . kojom se izdvaja prvih 10 vrednosti.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 12-23 Opcija Top10 Druga mogućnost za filtriranje je opcija Advanced Filter. zatim izborom Top 10. Slika 12-24 Opcija Advanced Filter 200 Doc. Filtriranje se može obaviti izborom jedne od mogućnosti koje se nude kao opcije.

Slika 12-25 Opcija Data New Delete Restore Previous Next Criteria Close Dodavanje novog sloga u bazu Brisanje sloga iz baze podataka Omogućava vraćanje podataka u preñašnje stanje Pozicioniranje na prethodni slog Pozicioniranje na naredni slog Omogućava definisanje kriterijuma za pretragu Zatvara fomu za rad sa bazom podataka Funkcije za rad sa bazom podataka Excel nudi skup funkcija namenjenih za upotrebu pri radu sa podacima iz definisane baze podataka. koja omogućava upravljanje bazom podataka. zona kriterijuma gde je zadat kriterijum i pozicija gde će rezultati filtriranja biti prikazani. uz pomoću koga se definiše opseg podataka koji će se filtrirati. dr Željko Marčićević 201 . Doc.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ovom opcijom se otvara dijalog prozor. Sledeća opcija Data menija je opcija Form.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . generiše pivot tabela. FoxPro. Excel u dijalog prozoru Wizard-a traži informacije o tome gde je lociran izvor podataka koji će se koristiti za kreiranje Pivot tabele nude sledeće opcije. od kojih treba izabrati odgovarajuću: Slika 12-27 Opcija Pivot Table Report Microsoft Excel list or database – podaci se nalaze u Excel-ovoj bazi podataka na radnom listu u Excel-ovom fajlu. Novi Sad Slika 12-26 Opcija Insert Function Pivot tabela Iz Data menija. na osnovu baze podataka. Multiple consolidation ranges – podaci dolaze iz bloka ćelija koje su imenovane u Excel-u. dBASE. External data source – podaci dolaze iz nekog drugog programa kao što su: Access. 202 Doc. odabirom opcije Pivot Table Report se.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 12-28 Komunikacioni prozor opcije PivotTable i PivotChart Another Pivot Table report or Pivot Chart report – omogućava dalju analizu podataka iz već postojeće Pivot tabele. dr Željko Marčićević 203 . potom. Excel traži informaciju o lokaciji gde će pivot tabela biti smeštena. Kreiranje pivot tabele u sledećem koraku može da se završi klikom na dugme Finish. Doc. column i data. traži izbor tipa izveštaja koji želi da se dobije: Pivot tabela ili Pivot dijagram sa pivot tabelom. Excel. U njih se smeštaju odgovarajuća obeležja iz baze podataka. Excel kreira novi radni list sa praznom »školjkom« pivot tabele. da li na novom radnom listu ili nekom postojećem. row. Slika 12-29 Opcija Finish Ukoliko je izabrana opcija Finish. Četiri sekcije se ovde mogu uočiti: page.

ako se sastoji iz numeričkih vrednosti. Column – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) koloni. Slika 12-31 PivotChart Wizard Data – oblast prikazuje rezultate koje želimo da vidimo kao polje. Ako je sadržaj tekstualnog tipa. tabela će prikazati onoliko slogova koliko ih odgovara zadatom kriterijumu.rasporeñivanje obeležja iz baze podataka na šemi koju nam nudi Excel-ov Wizard. Ovde su i druge funkcije na raspolaganju. kao što su prosek. standardna devijacija i druge. Novi Sad Slika 12-30 Layout Drugu mogućnost daje Layout dugme . Row – prikazuje rezultate svake vrednosti obeležja u sopstvenoj (posebnoj) vrsti. Inicijalno tabela prikazuje sumu vrednosti selektovanog (izabranog) obeležja.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . 204 Doc.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Page – omogućava filtriranje vrednosti u tabeli. u zavisnosti od vrednosti koje selektujemo za obeležje. Slika 12-33 Pivot AutoFormat Doc. dr Željko Marčićević 205 . 1. Moguće je menjati izgled tabele odabiranjem jednog od predefinasanih (unapred definisanih) formata. Možemo se predomisliti u bilo kom trenutku analize podataka i izabrati drugi format koji više odgovara našim potrebama. Slika 12-32 Pivot Toolbar Opcije na liniji sa alatima Linija sa alatkama za pivot tabelu nudi alatke kojima se menja izgled pivot tabele. postoji i toolbar (linija sa alatkama) za pivot tabelu koja bi trebalo da se pojavi pored pivot tabele na površini radnog lista. nakon definisanja rasporeda obeležja u pivot tabeli. Ovo omogućava samo da vidimo slogove koji odgovaraju odreñenim kriterijumima i filtriraju ostatak. Takoñe. Sledeći deo opisuje ove opcije i kako one funkcionišu. Alatka za formatiranje izveštaja (prikaza tabele) Kreirana je Pivot tabele sa svim potrebnim obeležjima i kriterijumima. Klikom na OK dugme i biranjem Finish dugmeta. U daljem tekstu se nalaze kombinovani prikazi sa svim opcijama za pivot tabelu. Ova alatka omogućava poboljšanje izgleda tabele. moguće je pogledati izgled pivot tabele kako je definisana.

U primeru na slici duplirano je obeležje Zarada. Alatka za maskiranje i prikaz detalja Ove dve alatke omogućavaju prikaz ili maskiranje vrednosti obeležja koje su desno od selektovanog obeležja. kao i sa podacima na radnom listu koji su predstavljni u obliku obične tabele. Wizard za kreiranje pivot tabele Ova alatka omogućava promenu pozicije i ureñenja obeležja u tabeli. za omogućavanje poreñenja podataka i uporeñivanje veličina. jedno od ova dva obeležja će se promenti u novo obeležje koje će imati odreñene nove parametre. 6. Dodavanje obeležja koje već postoji u Data deo se vrši prevlačenjem obeležja na površinu koja označava Data zonu na šemi Pivot Tabele. Slika 12-34 PivotChart Wizard Layout Pošto dva ista obeležja daju iste rezultale. Korisno je koristiti dijagram za pojednostavljivanje analize velikih količina podataka. 206 Doc. Alatka za kreiranje pivot dijagram Postoje situacije kada je bolje masu podataka predstaviti u formi dijagrama. Alatka za ažuriranje podataka Ova alatka omogućava ažuriranje podataka u pivot tabeli pošto je izvršeno ažuriranje podataka u izvornoj bazi podataka. dr Željko Marčićević . Prolazi se kroz sve faze kreiranja dijagrama. Alatka kojom se definišu različiti parametri za odreñeno obeležje u Pivot tabeli Dodavanje obeležja u Data deo i operacije nad njim. brzo uporeñivanje trendova u serijama podataka. 5. Izborom ove alatke aktivira se Wizard za kreiranje dijagrama koji generiše dijagram. lako se može ovo drugo obeležje pretvoriti u sasvim novo obeležje u Pivot tabeli. 3.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 4. Novi Sad 2.

koja će na osnovu vrednosti obeležja koje je prikazano kao Source field u ovom prozoru generišati rezultujuće podatke. upotreba je dugmadi kao što su Number i Options. Klikom na ovu alatku se otvara PivotTable Field prozor u kom se može izvršiti preimenovanje obeležja i izabrati željena funkcija. jer je namera bila kreiranje obeležja koje će prikazivati brojno stanje zaposlenih na odreñenom radnom mestu. dr Željko Marčićević 207 . na ovom primeru primeniti. takoñe. izabrati iz linije sa alatku alatkama koje služe za rad sa Pivot tabelom. Sledeće što se može.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Nakon pozicioniranja na ćeliju sa nazivom obeležja. Za slučaj koji smo pomenuli za naziv novog obeležja se zadaje naziv Broj_zaposlenih. Slika 12-35 PivoTable Field – Source field Tabelarni prikaz funkcija koje ova opcija nudi: Sum Count Average Max Min Product Count Nums StdDev StdDev p Var Varp Suma svih vrednosti u ovom obeležju Broj slogova u ovoj kategoriji Prosek svih vrednosti u ovoj kategoriji Najveća vrednost u kategoriji Najmanja vrednost ovog obeležja Proizvod svih vrednosti u ovom obeležju Broj slogova u ovoj kategoriji Standardna devijacija obeležja Standardna devijacija populacije Varijanta obeležja Varijanta populacije. a za funkciju se bira Count. Doc.

Slika 12-38 PivoTable . preimenuje se obeležje. u odnosu na inicijalne vrednosti obeležja koje je preimenovano (u primeru bira se % of total. mogu formatirati (u ovom primeru se bira Percentage kao Category za format ćelija). Slika 12-37 PivoTable . odnosno ćelije koje će prikazivati vrednosti ovog obeležja.Category OPCIJE Name i Scenarios Ćelijama na radnom listu se mogu dodeljivati odreñena imena na sledeći način: . u skladu sa podacima koje će prikazivati u Pivot tabeli. Novi Sad Nakon dodavanja obeležja u Data deo (u primeru je ponovo obeležje Zarada dodato). Zatim se sa dugmetom Options može izabrati za prikaz podataka neka od opcija koje nude načine prikaza izračunatih podataka. Slika 12-36 PivoTable – Funkcija Count Klikom na dugme Number se obeležje. dr Željko Marčićević . da bi se dobili procentualni podaci.izabrati iz padajućeg menija Insert opciju Name kod koje treba izabrati podopciju Define.Insert 208 Doc.pozicionirati se na ćeliju kojoj će se dodeliti naziv. u odnosu na celinu zarada). .Visoka poslovna škola strukovnih studija. zatim se može odrediti funkcija za proračun.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - u dijalog prozoru se definiše naziv koji se ćeliji dodeljuje klikom na dugme OK. a definicija podrazumeva zadavanje naziva scenariju i označavanje ćelija koje će prikazivati rezultate njegove primene. koji se otvara izborom iz Tools menija. Slika 12-39 Scenario Manager Klikom na dugme Add otvara se prozor koji omogućava definiciju scenarija. ova imena mogu da se koristite prilikom kreiranja formula za odreñene kalkulacije. Slika 12-40 Add Scenario Zatim se klikom na dugme OK prelazi na definisanje numeričkih vrednosti scenarija koje će se koristiti u njegovoj primeni. Slika 12-41 Numeričke vrednosti Doc. Scenariji se definišu u Scenario Manager dijalog prozoru. opcija Scenarios. kao i kod kreiranja scenarija za kalkulacije. dr Željko Marčićević 209 . Nakon zadavanja imena.

Slika 12-43 Scenario Summary Ovom opcijom se otvara dijalog prozor Scenario Summary koji nudi dve mogućnosti za sistematizovani prikaz: . gde se nalaze kalkulacije izvedene na osnovu vrednosti koje se nalaze u definisanim scenarijima. 210 Doc. koje se dobijaju primenom različitih scenarija.tabelarni prikaz i . Novi Sad Definisani scenario se primenjuje klikom na dugme Show. pri čemu se vrednosti u scenariju prikazuju oblasti ćelija koje smo označili pri definisanju samog scenarija.Scenario Summary .Visoka poslovna škola strukovnih studija. dr Željko Marčićević . je opcija Summary koja se omogućava dugmetom Summary.Scenario PivotTable report – prikaz podataka u pivot tabeli Slika 12-44 Scenario Summary report Pri tome treba označiti za Result cells lokaciju. Slika 12-42 Scenario Manager opcija Show Opcija koja omogućava sistematizovani prikaz kalkulacija.

a zatim nam program sam nudi mogućnosti za obradu i prezentovanje tih podataka. a naša poslovna shvatanja su još uvek vrlo inertna. Upravo tu dolaze do izražaja sve multimedijalne mogućnosti programa. Ipak. kako za pravljenje klasičnih folija ili slajdova. dr Željko Marčićević 211 . a kvalitet koji dobijamo za tako kratak vremenski period je krajnje zadovoljavajući. Naime potrebno je samo uneti sadržinu prezentacije. snimiti na dijapozitiv ili se prikazivati direktno na ekranu ili projektoru koji je povezan sa računarom. Slika 13-1 Logo Power Point 2003 Slika 13-2 Logotip Power Point Power Point je specifično namenjen za izradu prezentacija jer ima već ugradjene gotove forme i modele. Sigurno je da će vremenom Doc. pretežno zbog toga što je namenjen poslovnoj prezentaciji. Svaka prezentacija se sastoji od slajdova koji se po potrebi mogu štampati na folije. Ovakav način izrade prezentacije može trajati oko deset minuta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13 APLIKACIJA POWER POINT 2003 Jedan od programa koji bez razloga četo ostaje zanemaren od strane korisnika jeste i Microsoft Power Point. i pored svih svojih mogućnosti Power Point predstavlja program koji se ne koristi u većoj meri na našim prostorima. Korišćenje ovih modela znatno pojednostavljuje kreiranje prezentacije. tako i za vrlo atraktivne multimedijalne prezentacije. Ovakva minutaža može biti samo razlog više da se prezentacija koju smo zamislili uradi u Power Point-u. To je odličan alat. deo softverskog paketa Microsoft Office.

dr Željko Marčićević . Ova ideja nije primenjena samo na tekstualne menije. Iako po koncepciji sličan prethodnicima Power Point 2003 donosi nekoliko zgodnih novina: • Prvo što ćemo primetiti je trodelni radni prozor koji integriše pregled prezentacije. Druga novina je lakši način za pristup dokumentima koji su otvoreni u istom trenutku. Od standardnih opcija na korisničkom interfejsu se mogu uočiti: 212 Doc. • Tu su zatim i "pametni" meniji: Program prati koje se opcije u meniju najčešće koriste i njih ispisuje prve.tekstova . Novi Sad multimedijalne prezentacije i kod nas postati popularne. pa izabrati neki od dokumenata sa liste.) koji se mogu u dokument ubacivati pojedinačno ili svi zajedno. Do sada je trebalo otvoriti meni Window. KORISNIČKI INTERFEJS MS POWER POINT-a Po ulasku u Power Point vreme je za upoznavanje korisničkog interfejsa. slajd i beleške za predavača. a sada se svaki otvoreni dokument pojavljuje u Windows taskbar-u kao nova instanca programa. Još jedna važna novina jeste "Collect & Paste" mehanizam odnosno višestruki Clipboard. što čini snalaženje lakšim. što u znatnoj meri povećava funkcionalnost i olakšava rad. 13. U njega se sada može odvojeno smestiti do dvanaest objekata (slika. Takoñe je izvršena i mnogo čvršća integracija sa Internetom. svi tasterski meniji sa mnogo opcija ponašaju se na isti način. dok one manje aktuelne sakriva tako da meni izgleda znatno manji. a onog momenta kad se nekome ukaže potreba da se njima bavi imaće na raspolaganju moćan alat u vidu Microsoft Power Pointa.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U dnu svakog menija nalazi se dvostruka strelica nadole .. koja razmotava kompletan meni.1.. Prebacivanje bilo kog dokumenta u HTML format vrlo je jednostavno i ovo je glavna crta novog Power Point-a kao i Office paketa u celini.

Doc. Ovaj tekst služi kao podsetnik korisniku koji izlaže temu koja je pivezana sa datim slajdom. Speakers Notes se koristi kao plan za izlaganje prilikom prezentovanja. Pomoću strelice u desnom uglu svakog toolbara možemo menjati njegovu sadržinu kao i raspored ikonica. locirane na meni liniji. U ovom delu se njlakše menja organizacija i sadržina slajda.1. dr Željko Marčićević 213 . grupisane prema nameni u padajuće menije. kao i u većini Windows aplikacija. pomoću koga dobijmo meni sa opcijama specifičnim za objekat na koji smo kliknuli. Radni prozor podeljen je na tri dela: Slide. Slika 13-3 Meni linija Pored ovih osnovnih.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • • • Naslovna linija (Title bar) Meni linija (Menu bar) Linija sa standardnim alatkama (Standard toolbar) Linija s alatkama za formatiranje (Formatting toolbar) Radni prozor Linija sa alatkama za crtanje (Drawing toolbar). Outline i Speakers Notes. odnosno njegovog naslova. statičnih. Statusna linija (Status Line) Office Assistant Pored ovih opcija mogu se po potrebi iz View menija uključiti i dodatni toolbarovi i meniji. 13. MENI LINIJA (Menu bar) Komande su u Power Point-u.1. nalazi se njegova sadržina u hijerarhijskoj organizaciji. menija na raspolaganju nam je i desni taster miša. Slide zauzima najveći deo radnog prozora i u njemu se prikazuje izgled tekućeg slajda. U Outline prikazu prezentacije daje se prikaz slajdova u vidu plana. Iza imena svakog slajda.U njemu se prikazuje propratni tekst za tekući slajd.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. File U File meniju nalaze se osnovne komande za rad sa prezentacijom: New. Sve ovo moguće je uraditi i sa Standard toolbar-a. tekst. tabele i linkovi. Save As HTML. Save. grafikoni. video sekvence. mogu da se izvrše u datoj situaciji. zvuk. Tu je i lista prezentacija koje su otvarane u skorije vreme. Slika 13-5 Meni Edit Insert Prva opcija u Insert meniju (New Slide) služi za dodavanje novog slajda u prezentaciju. dr Željko Marčićević . Pomoću ostalih opcija mogu se ubaciti svi raspoloživi objekti: slike.. tj. kao i opcija Page Setup za podešavanje izgleda stranice. Slika 13-4 Meni File Edit U meniju Edit nalaze se alatke za i obradu teksta i objekata u prezentaciji: Cut. Slika 13-6 Meni Insert 214 Doc. Novi Sad U padajućem meniju su komande koje su aktivne. ispisane crno dok su one neaktivne zasenčene.). Komande koje nisu konačne već otvaraju dodatni dialog box završavaju se sa tri tačke (.. Open. Copy i Paste i komande Undo i Redo za poništavanje odnosno ponavljanje prethodne akcije.

. Slika 13-10 Meni Window Doc. što funkcioniše samo u slučaju da pišemo na engleskom. dok su ostali u pozadini. pozadinu i kao i dizajn i formu slajda. Komanda View Show služi ja pokretanje slajd šoua. Slika 13-8 Meni Tools Slide Show Kao što mu i samo ime kaže Slide Show meni sadrži opcije koje su potrebne za pokretanje odnosno animaciju prezentacije. dr Željko Marčićević 215 . Slika 13-7 Meni Format Tools U meniju Tools na raspolaganju su nam opcije za podešavanje samog Power Point-a (sastav toolbar-ova. s tim da je onaj označeni trenutno vidljiv na ekranu.. kao i alatka Spelling koja služi za ispravljanje sintaksnih grešaka. Klikom na neki od dokumenta on se izbacuje u prvi plan tako da možemo nastaviti rad na jemu.). menija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Format Uz pomoć opcija iz Format menija moguće je oblikovati font. a tu su i opcije za ubacivanje i podešavanje animacije Custom Animation i Slide Transition Slika 13-9 Meni Slide Show Window U ovom meniju nalazi se lista trenutno otvorenih dokumenata.

pas. Office Assistant Slika 13-13 Opcijai Open Nema šanse da ne primetite animiranu spajalicu koja lebdi pri dnu radnog prozora. Ona će vam postavljti pitanja i davati savete (Tips) u toku rada. Slika 13-12 Meni New Slide Open Aktiviranjem opcije File/Open ili klikom na taster Open sa Standard toolbar-a otvaramo već postojeću prezentaciju. Novi Sad Help Help meni sadrži nekoliko opcija koje pozivamo u slučaju da nam zatreba pompć pri radu. govornim jezikom. U ovom prozoru potrebno je izabrati izgled i kompoziciju slajda (Layout). Pored spajalice tu su i ostali asistenti (crvena lopta. dr Željko Marčićević .) Vidljiva je tendencija da se Assistant prebaci u Windows. Mehanizam pretraživanja Help baze svodi se na pitanja zadata običnim. 216 Doc. New Slide Slika 13-11 Meni Help Klikom na taster New (slide) otvara se dialog box "New Slide". Ajnštajn. na engleskom. Tu je klasična Help baza Power Point-a koju pretražujemo tako što ukucavamo reč za koju nam je potrebno objašnjenje ili Office Assistant kome možemo postavljati pitanja gavornim jezilkom.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Na ekranu se pojavljuje prozor u kojem je potrebno izabrati prezentaciju koju želimo da otvorimo. odnosno da prati korisnikatokom korišćenja svih programa. naravno. mačka itd.

U trećoj grupi imamo četiri tastera: Cut. LINIJA SA STANDARDNIM ALATIMA (Standard toolbar) Na liniji sa standardnim alatkama nalazi se više tastera koji omogućavaju skraćeni način pokretanja odreñenih komandi iz Menu bar-a. (uglavnom teksta). Save . Ovi tasteri koiste se za funkcije editovanja i obrade sadržine prezentacije. sadržaj Clipboard-a prebacuje na tu lokaciju. Taster Print pokreće proces štampanja slajda (prezentacije). dr Željko Marčićević 217 . Slika 13-14 Linija standardnih alata Ovi tasteri podeljeni su u nekoliko grupa na osnovu funkcija koje obavljaju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13. Cut odseca (briše) selektovani tekst sa jedne lokacije i prebacuje ga u Clipboard.za slanje prezentacije Emailom.2. ovo je uspečno samo kod tekstova pisanih na engleskom. Open . Copy. Drugu grupu čine tasteri Print i Spelling.1.za otvaranje već postojeće prezentacije. U prvoj grupi nalaze se četiri tastera: New . Doc.za kreiranje nove prezentacije ili kreiranje novog slajda. Spelling proverava da li postoje greške u tekstualnom sadržaju prezentacije. Naravno.za pohranjivanje trenutno aktivne prezentacije i E-mail . Zatim se uz pomoć funkcije Paste i pozicioniranja na neku novu lokaciju. Paste i Format Painter.

1. FORMATING TOOLBAR U ovom toolbar-u imamo dva padajuća menija i pet grupa tastera Slika 13-15 Formating Toolbar 218 Doc. Novi Sad Copy prebacuje izabrani objekat u Clipboard. a drugi povratak na stanje za jednu akciju unazad posle Undo akcije.3. Ovu grupu čine dva tastera Undo i Redo: Prvi omogućava povratak na stanje pre izvršavanja poslednje akcije.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali ga pri tom ostavlja na njegovoj izvornoj lokaciji (ne briše ga kao funkcija Cut ). dr Željko Marčićević . 13. Koristi se u sadejstvu sa komandama Cut i Copy Format Painter omogućava preslikavanje oblika teksta s jednog dela prezentacije na drugi. U ovoj grup imamo četiri tastera: koji služe za ubacivanje: linkova. Paste kopira sadržaj Clipboard-a na izabrano mesto u prezentaciji. Moguće je izabrati jednu od ponuñenih opcija ili upisati svoj procenat. Dati objekat se zatim kopira na novu lokaciju uz pomoć funkcije Paste. tabela. grafikona kao i novih slajdova u prezentaciju U okviru ovog menuja imamo mogućnost da procentualno menjamo veličinu prikaza sadržaja radnog prozora.

Sledeću grupu čini četiri tastera: Ovi tasteri služe za postavljanje tipova i efekata fonta izabranog teksta: Bold služi za podebljavanje fonta. sa nazivom Font pokazuje font trenutno selektovanog teksta na slajdu. ili desno. Izborom nekog drugog fonta menjamo izgled odabranog teksta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Prvi meni. dok drugi na isti način vrši smanjivanje veličine fonta. Underline za podvlačenje teksta i Text Shadow za dodavanje senke. sredinu (centar). Doc. dr Željko Marčićević 219 . I na kraju je još grupa od dva tastera Promote i Demote kojima se tekst na slajdu pomera više ulevo ili udesno.Italic za formiranje efekta iskošenosti. U drugom meniju ( Font Size) odreñujemo veličinu izabranog fonta. Narednu grupu čine tri tastera za poravnanje izabranog teksta: Oni uspostavljaju poravnanje na levo. Slede još dva tastera za uspostavljanje nabrajanja: Zatim su tu tasteri Increase Font Size i Decrncrease Font Size: Prvi omogućava postepeno povećanje.

4. Drugi skup opcija. zato koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh). levo i desno (up. Svaki vektorski objekat sastoji se od grupa manjih objekata koji se po portebi mogu grupisati.Često se dogaña da je potrebno promeniti ovakav redosled iz nekih razloga. dr Željko Marčićević . animaciji.promeni boje itd. u ovom slučaju: To grid (prema zamišljenoj mreži u osnovi slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). ungroup. Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ispod drugih objekata). DRAWING TOOLBAR Bilo koji od objekata se može editovati pomoću alata raspoloživih u Drawing Toolbar-u. Order.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovom opcijom se upravlja ovim vodećim tačkama. regroup. Uobičajeni redosled preklapanja je isti onakav kakav je bio redosled ugrañivanja objekata na slajd. pa tek onda izabrati ovu opciju sa izabranim smerom poravnjavanja. Snap znači poravnjavanje prema nekoj ivici. Send to back (sklanjanje objekata ispod svih ostalih). moramo prvo selektovati objekte koje želimo da poravnamo. Slika 13-16 Drawing Toolbar Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. dole. Align or distribute znači poravnjavanje više objekata meñusobno. odnosi se na redosled viñenja objekata. to jest regulaciju meñusobnog preklapanja objekata. Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju. odnosno pomerati za malo odstojanje i na raspolaganju su logično svi smerovi: gore. To su: Opcije za grupisanje: group. Edit points kriva linija je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi.1. Da bi opcija funkcionisala. down. Nudge znači gurkati. left i right). 220 Doc. razdvajati na sastavne delove. a kada treba selektovati više objekata držimo pritisnut Shift i klikćemo dokle je potrebno. Novi Sad 13. u nekom pravcu. Selekciju vršimo klikom miša.

kliknemo na ovaj taster mišem.Pomoću nje menjamo boju objekta. a Clip Art je prekomlikovan. potom u polje unesemo tekst Insert WordArt Ovde se nalazi tekst sa već ponuñenim oblicima i bojama uz pomoć kojih možemo ukrasiti slajd.zvezdica. dr Željko Marčićević 221 . kruga. Fill Color – je kantica sa bojom. obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst. okreće selektovani objekat oko svoje ose. Auto Shapes je impresivna kolekcija osnovnih oblika. Slika 13-17 Opcija Auto Shapes Linija strelica Krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Strelica Rotacija služi za selektovanje objekata. Kada treba sami da sastavimo sliku. Slika 13-18 Opcija Insert WowrArt Doc. koriste se osnovni oblici poput pravougaonika. oblačića. tasterA. TextBox je način za dodavanje teksta na slajd izvan unapred predviñenih polja.Izaberemo oblik koji crtamo i mišem obeležimo njegove granice na slajdu.

kao na primer: koji slajd se trenutno obrañuje (od ukupnog broja slajdova prisutnih u prezentaciji). levo i desne kao i promenu boje senke.5. dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na ovaj taster. STATUSNA LINIJA (Status line) Slika 13-19 Statusna linija Na statusnoj liniji se prikazuju korisne informacije o načinu rada. Novi Sad Line Color – četkica sa bojom.dole. Opcija 3D Settings omogućava veliku slobodu rotacije u tri dimenzije. 13.Opcija Shadow settings omogućava uključivanje i isključivanje senke. isprekidana linija i strelica. izbora usmerenja 3D efekata.Osim standarnih linija. Shadow je senka koju može da ima bilo koji objekat. 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzijonalnostia objektu dodavanjem senke koja se produžava iza njega. položaja izvora svetla. menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat. pomeranje senke gore. vrstu površine objekata i boju bočnih strana. mogu se koristiti i mustre (Patterns). dr Željko Marčićević . koja vrsta maske se koristi i slično Custom Animation Još jedan oblik animacije u Power pojavljivanje objekata koji su deo slajda.Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja. Font Color je taster uz pomoć koga menjamo boju slova.Senka može biti i poluprovidna.1.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Line Style Dash Style Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina. 222 Point-u je dinamičko Doc.

Izgled ovih efekata je teško opisati. na umanjenom slajdu. Zato je tu opcija Prewiev.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. gubljenje. Custom Animation je dialog box za podešavanje efekata. Treba imati u vidu da svi efekti ne traju podjednako dugo i da se ne uklapaju sa svakom animacijom. zvuka i ostalih multimedijalnih opcija. stoga je najbolje videti ih uživo. Tu je i Hide on next mouse click. redosleda i tajminga. pomiću koje možemo. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. uz pomoć koga onaj ko prezentira može da klikne na objekat i time ga ukloni i prikaže sledeći. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. izvršiti pregled sklopljenih efekata. Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak efekata a. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide show meniju. iz koga biramo opciju Custom Animation. Kada se završi animiranje objekta. Loša strana ovih efekata je to što zbog svog kapaciteta i trajanja znato usporavaju prezentovanje. na redu je aktiviranje zvučnog efekta. po potrebi. Osim promene boje može se izabrati i opcija Hide after animation. pomoću koje se objekat priikaže pa potom izgubi. dr Željko Marčićević 223 . Dim predstavlja zatamljenje. Ovaj efekat omogućava da se objekat posle pojavljivanja malo zaseni (potamni). Effects Svakom objektu u prezentaciji može se dodeliti neki od manogobrojnih animiranih efekata. iz koga biramo opciju Custom Animation. možemo dodati i svoje sopstvene. Doc. iz koga biramo opciju Custom Animation. Desnim klikom miša na bilo koji objekat dobijamo meni.

Slika 13-21 Multimedia Settings 224 Doc. kao i to da li se sinhrono sa elementima grafikona pojavljuju i potpisi (Animate grid and legend). Chart Efects Grafikoni (Charts) su posebno pogodni za animacije. Novi Sad Order & Timing Objekti koji su animirani pomeraju se jedan za drugim. U polju Start anmation nalaze se opcije za pokretanje animacije: On mouse click (na klik mišem) i Automaticly (automatski posle odreñenog broja sekundi po završetku prethodne animacije). Multimedia Settings Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog za podešavanje u meniju Custom Animation. dr Željko Marčićević . Slika 13-20 Order i Timing Redosled ponavljanja se menja izborom objekta i klikom na strelice gore ili dole. Ako pogledamo primetićemo da se ovaj meni aktivan samo kada se podešava animacija za grafikone.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pod nazivom Multimedia Settings. što znači da nije moguće pararelelno pomeranje. Iz menija Chart Efects se može podesiti da se elementi grafikona po serijama. Pri tome možemo birati efekat koji se koristi. po kategorijama ili pojedinačno po serijama ili kategorijama.

dok After n slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz narednih n slajdova. ovi efekti se podešavaju iz menija SlideShow/Slide Transition. mogu videti na delu u malom preview prozoru. Dakle zvuk postoji. Na raspolaganju nam se nalaze mnogobroni efekti. kao zvučna podloga prezentacije. a ovo je mesto gde se to podešava. Slide Transition Prvi nivo animacije u Power Point-u je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi. poželjno je da se umesto nje (ili preko nje) stavi neka druga slika. takozvana tranzicija (Transition). Stop playing. za zaustavljanje animacije dok se muzika (ili video klip) ne završi. Prelazak na sledeći slajd se definiše u polju Advance i na raspolaganju je On mouse click (na klik mišem) ili automatski prelazak posle odreñenog broja sekundi (Automaticly after). Iza tastera More Options krije se opcija Loop until stoped. Ako jeste možemo podešavati opcije. dr Željko Marčićević 225 . ili Continue slide show. Opcija After current slide zaustavlja zvuk pri promeni slajda. Drugo pitanje. gde možemo izabrati Pause slide show. za paralelnu muziku i animaciju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ova opcija je neaktivna (zasenčena) ako objekat nije video ili zvuk. ne vidi se ali se čuje. srednjom ili velikom brzinom. Stoga je na raspolaganju opcija Hide while not playing. Prva opcija je While Playing. koji se odmah posle izbora. Naime. kojom se ikona koja označava zvuk sakriva. Odabrani efekat je moguće izvršiti malom. Kako ikona sa obeležjem zvuka nije posebno reprezentativna. često se koristi neki kraći muzički zapis koji se ponavlja. odnosi se na situaciju posle završetka tekućeg slajda. Slika 13-22 Opcija Slide Transition Doc.

na publiku se osavlja mnogo jači utisak nego suvoparnim izlaganjem činjenica.2. Za kreiranje i obradu vektorskih slika možemo koristiti na primer Corel Draw. Treba napomenuti da računar treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo na slajd. Ako kliknemo na taster Apply. Multimedijalni sadržaji se u okviru slajda mogu pojavljivati kao umetnuti. 13. Kako se obično radi o vrlo velikim fajlovima preporučljivo je ubacivati ih kao linkove.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dok sa bitmapiranim slikama možemo raditi u Adobe Photoshop-u. MULTIMEDIJA Glavna odlika modernih prezenacija danas jeste multimedija.1. Ovo uopšte nije zanemarljivo s obzirom na to 226 Doc. Važno je imati u vidu da se pri prenosu prezentacije sa njom moraju poneti svi fajlovi sa kojima je ona linkovana. koji čujemo prelaskom na sledeći slajd. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. i one. koji sam pokreće slučajno izabrani efekat u toku samog prezentovanja. a ako kliknemo na Aplly to all. Suština prednosti vektorskog formata je mogućnost lake promene veličine i oblika bez gubitaka kvaliteta slike i vrlo malo zauzeće prostora na hard disku. SLIKE U Microsoft PowerPoint-u standarni format slika predstavljaju Clip Art slike (vektorske slike). Jedan od specijalnih efekata je i Random Transition. izabrana tranzicija će se odnositi na tekući slajd. ili kao link ka odreñenom fajlu. Svaka vektorska slika se sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. Novi Sad Za ovu animaciju se može vezati i zvuk (Sound). Jedinstvom teksta. dakle unutar same prezentacije. dr Željko Marčićević . zvuka i videa. 13. slike. kao takve. Tako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava.2. izabrana tranzicija će se odnositi na sve slajdove. više podsećaju na prave fotografije. gde je svaka tačka predstavljena bojom. Alternativu predstavljaju takozvane bitmapirane slike.

pa iz toga logično proizilazi da je brzina rada znatno veća ukoliko učitavanje slika iziskuje manje prostora u memoriji. Ako želimo da promenimo sliku jednostavno dva puta kliknemo na nju i tada se pojavljuje katalog iz koga ponovo biramo. pritisnuti levi taster miša i pomerati ivice slike. Ovaj problem se jednostavno rešava. Kao što sam već napomenuo veoma lako možemo izmeniti boju sličica. Nova Clip Art galerija sada sadrži pored vektorskih slika i bitmapirane slike kao i zvučne sekvence i video klipove. to jest u nju se po volji mogu dodavati slike. Svaka površina ima svoju boju ili teksturu. Za to se koristi taster Import Clips. a slike se takoñe mogu pretraživati po svome imenu. Nakon toga se otvara biblioteka Art Galery. Prednosti vektorskog formata su mogućnost lake promene veličine i oblika. U Microsoft Power Point-u se kao standardni format javljaju vektorske slike (Clip Art). Potrebno je postaviti pointer miša iznad jedne od osam tačaka. Kao moguća zamena za vektorske slike javljaju se takozvane bitmapirane slike. postoji mogućnost da se odjednom može selektovati više datoteka. Ovako ugrañena sličica ima svoju originalnu veličinu. a ako želimo da odustanemo od izmene slika kliknemo na Close. sa Picture Toolbar–a. Za izmenu boje odabrane sličice koristimo opciju Recolor. To znači da se svaka slika sastoji od linija i površina koje te linije oivičavaju. Izgled Clip Art galerije u novom Power Point-u je nešto drugačiji nego u prethodnoj verziji. koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma sa slikama. Clip Art galerija je proširiva. bez gubitka kvaliteta slike. Dodavanje slika u Microsoft Power Point je krajnje jednostavno. Ako nam sličica izgleda mala i nejasna možemo izabrati opciju Magnify u desnom kraju prozora pomoću koje se može uvećati selektovana sličica. Ovakve slike se veoma lako mogu grupisati i razdvajati. skrivati itd. kantica sa desne strane (toolbar se Doc. zatim dva puta kliknemo na polje Double click to add clip art. Kada smo odredili koju sličicu želimo ubaciti u naš slajd kliknemo na Insert.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija da se pri prikazivanju prezentacija prvo učitava u memoriju. a preostale slike su logično rasporeñene. Izaberemo slajd u koji želimo da ubacimo Clip Art sličicu. Tada odaberemo jednu od sličica iz galerije i kliknemo na Insert. bojiti. dr Željko Marčićević 227 . Ona je sada organizovana po temama. pri čemu će se slika sama ugraditi u slajd. Ovu opciju možemo pozvati sa više mesta: meni format / picture / recolor. U prvu kategoriju spadaju sve slike (All). što može biti premalo ili preveliko za naš slajd. gde je svaka tačka predstavljena odreñenom bojom tako da one više podsećaju na prave fotografije.

dole. Da bi ova opcija funkcionisala moramo selektovati više objekata koje želimo poravnati. Ova veza može biti ostvarena pravom. Drawing Toolbar se uključuje iz menija View / Toolbars / Drawing. levo i desno (up. Ako želimo da promenimo ovaj redosled koristimo opcije: Bring to front (izbacivanje selektovanog objekta na vrh). to jest regulacija meñusobnog preklapanja objekata. dr Željko Marčićević . • Align or distribute predstavlja poravnjavanje više objekata meñusobno. gde možemo birati bilo koju od 16 miliona boja doziranjem RGB komponenti boje ili osvetljenja. U ovom meniju se javljaju opcije za grupisanje: group. Kada želimo da selektujemo jedan objekat jednostavno kliknemo na njega. right). Smerovi su gore. Svaki vektorski objekat se sastoji od grupa manjih objekata koji se po potrebi mogu grupisati ili razdvajati na sastavne delove. • Snap predstavlja poravnanje prema nekoj ivici. dok se u drugom slučaju menja samo unutrašnjost. izlomljenom ili zakrivljenom 228 Doc. Send to back (sklanjanje objekta ispod svih ostalih). down. left. Novi Sad uključuje i isključuje iz menija View / Toolbars / Picture) ili klikom na desni taster miša nad sličicom i izborom stavke Format Picture / Picture / Recolor. ungroup. a kada želimo selektovati više objekata držimo pritisnuto Shift i klikćemo dokle god je to potrebno. u ovom slučaju To grid (prema zamišljenoj mreži unutar slajda) ili To shape (prema obliku nekog objekta). • Drugi skup opcija se odnosi na redosled prikazivanja objekata. • Reroute connectors predstavlja vezu izmeñu objekata.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Osim opcije za promenu boje bilo kog elementa Clip Art slike. Pri izmeni boje biramo izmeñu zadnjih nekoliko korišćenih boja ili tražimo More Colors. regroup. • Prvi skup opcija je grupisan u podmeni Draw. Pri tome postoje dva pojma: boja (colors) i boja unutrašnjosti (Fills). animaciji. Redosled poklapanja je obično isti onakav kao i redosled postavljanja objekata na slajd. u nekom pravcu. promeni boje i tako dalje. Bring forward (pomeranje ka površini) i Send backward (pomeranje dublje ka unutrašnjosti). Grupisani objekti se ponašaju kao celina pri prikazivanju. a linija koja je oivičava ne menja boju. Kada koristimo prvu opciju menjamo boju celoj površini i okviru. postoji i opcija za crtanje i obradu objekata. Tada se pojavljuje paleta sa šestougaonikom koji sadrži stotinak standardnih Windows boja ili Custom paleta. • Nudge predstavlja pomeranje za malo odstojanje. Princip rada je vrlo jednostavan: prethodnu boju menjamo novom. Bilo koji od objekata raspoloživih u Drawing Toolbar–u. pa tek onda izabrati ovu opciju.

Ovaj taster nam koristi da bi smo nekom tekstu dodali treću dimenziju i neki od ponuñenih oblika. krug i pravougaonik su osnovni elementi koji se koriste za crtanje. TextBox je način dodavanja teksta van unapred odreñenih polja. Line Style. Da bi promenili stil. Strelica služi za selektovanje objekata. zvezde. levo ili desno kao i promenu boje senke. Shadow predstavlja senku koju može da ima bilo koji objekat. Fill color je kantica sa bojom. oblik slova u WordArt –u. ako smo menjali njegov oblik. Koristi se tako što kliknemo na ovaj taster i mišem obeležimo granice površine gde treba da se nalazi tekst. Senka može biti i polu providna. Edit points predstavlja krivu liniju koja je odreñena sa više tačaka kroz koje prolazi. dr Željko Marčićević 229 . strelica. … Linija. Opcija 3D Settings omogućuje veliku slobodu rotacije u Doc. koriste se ovi osnovni oblici. Auto shapes predstavlja kolekciju osnovnih oblika. Dash Style i Arrow Style su različiti oblici linija: puna linija raznih debljina. Rotacija služi za okretanje selektovanog objekta oko svoje ose. dovoljno ga je prvo selektovati i kliknuti na taster. Na raspolaganju je veliki skup senki raznih oblika i usmerenja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija • • • • • • • • • • • • • • linijom. najpre moramo nacrtati liniju koristeći alate sa početka ovog toolbar–a. Ako se jedan od objekata pomeri menja se i linija koja ih spaja. 3D omogućava pravljenje efekata trodimenzionalnosti pravljenjem senke koja se u osenčenoj boji produžava iza njega. Kada treba sami da sastavimo sliku. Font Color predstavlja slovo A sa bojom i menja boju selektovanog teksta. Line Color je četkica sa bojom koja menja boju linije koja uokviruje izabrani objekat. Pomoću nje menjamo boju objekta. Set auto shape defaults predstavlja opciju koja vraća na polazni oblik objekta. njeno pomeranje na gore ili dole. poput pravougaonika. na raspolaganju su i mnogobrojni osnovni oblici na osnovu kojih može da se kreira pozadina objekta. Osim standardnih linija mogu se koristiti i mustre (Patterns). Opcija Shadow Settings omogućuje uključenje ili isključenje senke. a potom u polje unesemo tekst. a Clip Art je prekomplikovan. Ovom opcijom se podešava taj oblik linije. oblaka. isprekidana linija i strelica. Insert WordArt je taster nagnutog slova A sa senkom. Change auto shape – osim Clip Art sličica.

odozgo. Bitmapirane slike Što se bitmapiranih slika tiče (Insert/Picture/From File). na raspolaganju nam je više formata.. 230 Doc. Kao još jedan. na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program. uletanje sa strane. vrstu površine objekata i boju bočnih strana. ali poseduje mogućnost da se odreñene boje dodeli vide kao provide. vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. na primer. odozdo. Gif format obezbeñuje 256 boja i nešto je gabaritniji. kao Gif Animator. Takoñe tu je i mogućnost pravljenja animirasnih GIF-ova.. ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja.Custom Animation. od kojih su najpogodniji i najčešće upotrebljavani GIF i JPG. položaja izvora svetla. To su. slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) . Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi. izbora usmerenja 3D efekata. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta. dr Željko Marčićević . Novi Sad tri dimenzije. Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali se. jer se zbog kompresije gubi deo informacija. poseban. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti. tanke ivice i sitna slova vide razmrljano. Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. pri promeni veličine slike. Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke.

broj bita po uzorku. Naravno treba imati u vidu da se za ove stvari koriste neki drugi programi. U Power Point-u su veoma dobro uklopljeni zvuk i animacija objekata na slajdu. Pri snimanju zvuka definiše se kvalitet: širina frekventivnog opsega. Naravno što je kvalitet veći. ZVUK Jedna od glavnih odlika modernih prezentacija je mogućnost korišćenja zvuka u prezentacijama što im daje posebnu zanimljivost. Razlikujemo dve osnovne vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge. kako zbog mesta na disku. Tako da se. Postoji izvestan broj zvučnih efekata koji dolaze uz sam Power Point. ali u isto vreme možemo postići i kontra efekat ako pogrešno rasporedimo zvučne efekte i potisnemo pravu informaciju koju želimo da saopštimo. Svakom efektu animacije možemo pridružiti neki zvuk. Semplovani zvuci se pod Windows-om najčešće čuvaju u WAV formatu. tu je za svaki instrument definisano šta svira. Za muzičku podlogu ponekad je bolje pustiti muzički CD.2. Sve ovo spada pod opciju Custom Animation. veći je i kapacitet zvučnog fajla. što može veoma često predstavljati problem. nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. Uz pomoć Power Point-a možemo veoma lako iskoristiti zvučne efekte ili video sekvence koje smo pripremili u nekom drugom programu. Osim WAV formata za zvuk se često koriste i kompaktne datoteke MID-ovi. neki put. U prezentacijama razlikujemo dve vrste zvukova: zvučne efekte i snimljene sekvence ili podloge.2. U ovom formatu se posebnom metodom kompresije kapacitet zvučnog fajla smanjuje i do 10 puta uz minimalne gubitke na kvalitetu. mono/stereo. ali oni obično nisu zadovoljavajućeg kvaliteta tako da može biti potrebno da preko audio ulaza ili mikrofona snimimo svoje sopstvene zvučne sekvence. I pored ovoga je. Korišćenjem zvuka ostavljamo mnogo jači utisak na publiku. dr Željko Marčićević 231 . Umesto semplovanog zvuka. na primer na Sound Blaster-u Doc. tako i zbog brzine prezentovanja. Kvalitet reprodukcije ne zavisi od veličine fajla već od zvučne kartice.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 13. kao podlogu bolje pustiti muzički CD nego se mučiti sa kompromisom veličine i kvaliteta semplovanih sekvenci. Kao rešenje ovog problema u zadnje vreme koristi se nešto noviji format: Mp3.

mono/stereo. dakle unutar iste datoteke sa prezentaciom. Treći oblik zvuka u prezentaciji je glas naratora koji prati prezentaciju. Kako se radi o veoma velikim sadržajima poželjno je čuvati ovakve sadržaje kao linkove markiranjem odgovarajuće kućice. Objekti sa zvukom ili videom koji se pojavljuju kao deo samog slajda. ili pritiskom na desni taster miša. U novom Power Point–u su veoma dobro uklopljeni animacija i zvuk. Pre snimanja možemo da podesimo kvalitet praveći kompromis izmeñu rezultujućeg zvuka i zauzeća prostora na disku. kompaktne datoteke sa programskim sekvencama. Svakom efektu animacije se može dodati i zvuk. dr Željko Marčićević . Kvalitet reprodukcije zavisi od programa. Svodi se na to da snimimo svoj glas uz slajdove. Treba voditi računa da nisu svi efekti podjednakog trajanja i da treba voditi računa prilikom odabiranja. Treba imati u 232 Doc. Osim WAV formata u čestoj upotrebi su i MID–ovi. pa se na AWE 32 dobija bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. broj bita po uzorku. Kod najkvalitetnijeg semplovanja 1 sekund u WAV formatu troši 160 KB. Ovo se obavlja iz menija Insert/Movies And Sound/Record Sound. Za ovo se može koristiti dodavaje novog slajda ćiji Layout sadrži mesto gde se bira datoteka sa zvukom ili videom u AVI. Ovu opciju pokrećemo Slide Show / Custom Animation.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Važno je napomenuti da računar koji prikazuje prezentaciju treba da poseduje podršku za svaki tip multimedijalnog sadržaja koji ubacujemo u slajd. pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. (Ova opcija nije aktivna ukoliko nemamo odgovarajući hardver). Na raspolaganju nam se nalazi tridesetak pažljivo izabranih efekata. Novi Sad Live dobija neuporedivo bolji rezultat nego na nekom bezimenom klonu. Sve ovo se može aktivirati uz pomoć opcije Custom Animation. Multimedijalni sadržaji se mogu pojavljivati kao umetnuti. MPG ili nekom drugom video formatu koji računar može da prikaže. Pojavljuje se prozor sa minimalnim kontrolama za snimanje zvuka. ili kao linkovi ka prezentaciji. U Windows–u postoji veliki broj semplovanih zvuka koji se najčešće čuvaju u WAV formatu. spadaju u drugu grupu multimedijalnih efekata u Power Point–u. ali i zvučne kartice. Krajnji rezultat je zvuk koji je sastavni deo prezentacije i vidi se kao odgovarajuća ikonica. Umesto semplovanog zvuka u ovom formatu se uz pomoć sintisajzera definiše šta koji instrument svira. Pri snimanju zvuka u WAV formatu definiše se kvalitet: širina frekventnog opsega. ali je ovom prilikom zvuk CD kvaliteta.

Sama animacija razbija monotoniju prezentovanja i daje dinamiku prezentaciji što je nemoguće na slajdovima ili folijama. ANIMACIJA Glavna razlika izmeñu prezentacije sa folijama ili slajdovima i one koja se odvija na računaru je u mogućnosti animacije i postepenog pojavljivanja objekata. Svodi se na to da snimimo naš glas uz slajdove. Treća vrsta multimedijalnog sadržaja prezentacije je glas naratora koji prati prezentaciju.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija vidu da se pri prenosu prezentacije moraju poneti sve datoteke sa kojima je prezentacija linkovana. ako objekat nije video ili zvuk. ili Continue slide show za paralelnu muziku i animaciju. kojom se sakrije ikona koja označava zvuk. Na raspolaganju je opcija Hide while not playing. uletanje sa strane. Ikona sa obeležjem zvuka ili videa nije posebno reprezentativna. 13. Ukoliko izaberemo kraći muzički zapis ova opcija nam omogućuje da se ovaj zapis ponavlja. U ovom meniju se još nalazi i opcija Loop until stoped. odozdo. Za multimedijalne objekte na raspolaganju je poseban dijalog u meniju Custom Animation. pa da ga reprodukujemo uz prezentaciju. slike ili bilo koji drugi elemenat slajda) .Custom Animation. odozgo. Jedna od opcija koja se javlja je opcija While Playing.3. Animacija koja se koristi u PowerPoint-u svodi se na način promene slajdova (Slide Transition) i na dinamičko pojavljivanje objekata koji čine slajd (tekstovi. gde se može odabrati opcija Pause slide show. poželjno je da se umesto nje (preko nje) stavi neka druga slika. Ova opcija je zatamljena. After N slides dozvoljava da ista muzika prati prezentaciju kroz N slajdova.. Drugo pitanje se odnosi na situaciju posle završetka tekućeg slajda (Stop playing). Neki od ovih efekata su na primer: pojavljivanje iz tačke. Doc.. Za ovo je potrebno imati Sound Blaster karticu i dobar mikrofon. After current slide pri promeni slajda zaustavlja zvuk. da se sačeka sa nastavkom animacije dok muzika ne odsvira. dr Željko Marčićević 233 . pod nazivom Play Settings. Kao osnova za muzičke pozadine može se koristiti i muzički CD.2.

Opcija Dim predstavlja zatamljenje. to jest promeni svoju boju u tamniju. Postoji veliki broj raspoloživih animacija. Animacija koju koristi Microsoft Power Point svodi se na način pojavljivanja objekata koji sačinjavaju slajd. koji ima funkciju da pokrene slučajno izabrani efekat u toku same prezentacije. Za ovaj dogañaj se može vezati i zvuk. Prvi taster se koristi da izabrani efekat dodelimo selektovanom slajdu. na njihovu sadržinu ne možemo uticati iz Power Pointa-a već nam je za njihovo kreiranje i editovanje potreban neki drugi program. Moguće je primeniti veliki broj efekata kao i podesiti njihovu brzinu. Pored ovoga na ovom ekranu se nalaze i tasteri Apply i Apply to all. Istoimeni efekat pruža mogućnost da se selektovani objekat posle pojavljivanja zatamni. Osim promene boje može se odabrati i opcija Hide after animation. S obzirom na to da su ovo gotovi objekti. koji čujemo prilikom prelaska na sledeći slajd. uletanje sa leve strane itd. U ekranu na kojem biramo animaciju koju želimo koristiti prilikom prelaska na sledeći slajd nalazi se prozor koji nam omogućuje da vidimo efekat koji smo izabrali. To su. dok drugi celoj prezentaciji dodeljuje isti efekat. Sledeći nivo animacije predstavlja animirano pojavljivanje teksta koji predstavlja deo slajda. Da bi animirali tekst potrebno je kliknuti na bilo koji deo teksta desnim tasterom i odabrati Custom Animation. poseban. Prvi nivo animacije je efekat prelaska sa jednog slajda na drugi. gubljenje. Ista opcija je raspoloživa i u osnovnom Slide Show meniju. dr Željko Marčićević . Ovako dobijamo prezentaciju koja se svaki put drugačije izvršava. takozvana tranzacija (transition).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Prelazak na sledeći slajd može se izvršiti na klik miša (On mouse Click) ili automatski na osnovu broja sekundi (Automaticly after). Novi Sad Kao još jedan. pomoću koje se objekat 234 Doc. kao Gif Animator. vid animacije možemo izdvojiti animirane GIF-ove. Jedan od specijalnih efekata je Random Transition. na primer. Efekti tranzacije se podešavaju iz menija Slide Show / Slide Transition. ustvari "pokretne" slike sastavljene od više frejmova (zasebnih sličica) koji se ciklično ponavljaju i na taj način stvaraju utisak kretanja. čime se dobija na dinamičnosti slajda i njegovoj zanimljivosti. Još jedan od efekata da se animira cela prezentacija je i već pomenuti Random efekat koji se primeni na sve slajdove. Jedna od glavnih razlika izmeñu folija i slajda koji se odvija na računaru je i mogućnost animiranja objekata. a neke od njih su: pojavljivanje iz tačke.

Ona je u ranijim verzijama sadržala samo slike.). Na ekranu se pojavljuje biblioteka slika to jest Clip Art Gallery..2..4. Slika 13-23 Clip Art Doc. MPG ili nekom trećem video formatu koji računar ume da prikaže. VIDEO Pored animacija u Power Point prezentaciju se mogu dodati i gotove video sekvence.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prikaže i potom izgubi. tu je i opcija Hide on next mouse click. Još jedna od opcija je i Chart efect koja služi da animiramo grafikone koje koristimo u prezentaciji. koja pokazuje preostale efekte na slajdu i nudi da ih aktiviramo ili na klik miša. ili posle zadatog vremenskog intervala posle pojave prethodnog objekta. a sada se tu nalaze i zvučne sekvence (Sounds) i video klipovi (Motion Clips). dr Željko Marčićević 235 . Osim pomenutih..) ili direktno sa hard diska (Insert/Movies and Sounds/From File. Pomoću Power Point-a mogu se veoma lepo primeniti zvučni i video efekti pripremljeni na drugim programskim alatima.. Ova opcija se koristi kada onaj koji prezentira klikne i time uklanja objekat i prikazuje sledeći.One mogu biti u AVI. Tu se javlja mogućnost da se sinhrono pojavljuju elementi grafikona koristeći opciju Animate grid and legend. Ipak treba imati u vidu da se za miksovanje multimedijalnih efekata i za pravljenje video spotova koriste neki drugi alati. Clip Art Ako želimo da dodamo Clip Art sličice u PowerPoint slajdove to ostvarujemo izborom opcije Insert/Picture/Clip Art. 13. Takoñe se javlja i opcija Timing. Možemo ih ubaciti iz Clip Art galerije (Insert/Movies and Sounds/From Gallery.

KREIRANJE PREZENTACIJE Kada pokrenemo Power Point pojavljuje se prozor u kome možemo izabrati način na koji ćemo kreirati željenu prezentaciju. Novi Sad Clip Art gallery je organizovana po temama. Kada izaberemo odreñenu sliku. Iza toga sledi pitanje u koju kategoriju spadaju sličice. prikazivati i tako dalje. Ako nam veličina ne odgovara možemo je lako promeniti uz pomoć osam tačaka koje uokviruju sliku.Visoka poslovna škola strukovnih studija. s tim da po potrebi možemo kreirati i novu kategoriju (New Category). pomerati ivice slike. što ponekad rezultira time da je ona ili premala ili prevelika. U zavisnosti od potrebe ovakve se slike mogu grupisati i razdvajati. Design Template i Blank Presentation. Slika 13-24 Logo AutoContent Wizard je savetnik koji olakšava kreiranje slajdova. skrivati.3. Za to se koristi taster Import Clips. dr Željko Marčićević . 13. tj. Clip Art galerija je proširiva. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim zamišljenjim tekstom. mogu se po volji dodavati objekti. 236 Doc. slike možemo skidati i sa Interneta za šta se koristi taster Clips Online. bojiti. Ako hoćemo da promenimo sliku to možemo uraditi tako što dva puta kliknamo na nju čime ponovo ulazimo u galeriju i biramo drugu. Slke su relativno logično rasporeñene prema tematici a takoñe ih možemo pretraživati i po imenu. ona se kao poseban grafički objekat uključuje u slajd. koje pomažu pri pretraživanju. koji vodi u prozor za pronalaženje direktorijuma i izbor datoteka (može se odjednom selektovati veći broj datoteka). Postoje tri načina kreiranja prezentacija: AutoContent Wizard. Sve što treba uraditi je postaviti pointer miša na jednu njih i onda. uz pritisnut levi taster. Takoñe. Uz svaku sličicu se mogu pridružiti i ključne reči (Keywords). Pri ugrañivanju na slajd sličica se prenosi u originalnom obliku.

Slika 13-25 Početni komunikacioni prozor Pored ovih opcija u dnu prozora se nalazi opcija Open an existing presentation koja otvara novi okvir za izbor već postojeće prezentacije. AutoContent Wizard AutoContent Wizard postavlja gomilu mogućnosti.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Design Template predstavlja skup već ponuñenih slajdova koji obuhvataju pozadinu. dr Željko Marčićević 237 .3. U slučaju da izbor nismo izvršili na samom ulasku u Power Point. prazne slajdove – Blank Presentations. na osnovu kojih sami kreiramo slajdove. Otvara nam se prozor u kome bramo jedan od tri načina za kreiranje prezentacije. Ovo najbolje funkcioniše na engleskom govornom i poslovnom području. ali je takoñe primamljivo Doc. možemo ga aktivirati opcijom New iz File menija. boju i raspored slova. tip.1. Slika 13-26 Opcija File-New 13. veličinu. a u zavisnosti od izbora kreira kompletnu prezentaciju. Blank presentation je opcija u kojoj moramo da formiramo svaki slajd pojedinačno koristeći tzv.

Slika 13-28 Opcija AutoContent Wizard . dr Željko Marčićević . Internet prezentacija itd. jer predstavlja brz i siguran način da se napravi prezentacija koja je sigurno dobra.b 238 Doc. a u kategoriji All su sve na jednom mestu. Slika 13-27 Opcija AutoContent Wizard.a U sledećem meniju postavlja se pitanje kako će prezentacija biti korišćena: kao prezentacija na ekranu. Potrebno je izabrati neku koja po tematici odgovara prezentaciji koju želimo da napravimo. Naravno potrebno je dobro znaje engleskog jezika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Odabirom opcije AutoContent Wizard otvara nam se dialog box u kome odreñujemo karakteristike prezentacije. U prvom meniju su prezentacije grupisane u tipove. kao zasebni slajdovi. Novi Sad za korisnike sa naših prostora. Automatski se generišu slajdovi u kojima samo treba zameniti pitanja svojim tekstom.

2. svoje ime ili firmu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Konačno ispisujemo naslov prezentacije. Izborom opcije Design Template otvaramo prozor u kome biramo izgled prezentacije koji nam najviše odgovara. veličinu. tip. kao uzorak.3. Doc. Slika 13-29 Opcija AutoContent Wizard . sve što nam preostaje je da pitanja zamenimo realnim tekstom što je krajnje jednostano.c Power Point je kreirao kompletnu prezentaciju. Pri tome. Klikom na taster Finish završavamo kreiranje prezentacije. na osnovu koje sami kreiramo slajdove. Design Template Template predstavlja uzorak. boju i raspored slova. osnova koja obuhvata pozadinu. 13. kliknemo na deo koji treba izmeniti i preko datog primera otkucamo željeni tekst. Na ovaj način se prilično lako i brzo dobija lepa prezentacija. Slika 13-30 Opcija Design Templete Tu je i Prewiev prozor u kome prezentaciju u umanjenom obliku. kao i tekst koji je zajednički za sve slajdove. dr Željko Marčićević možemo videti slektovanu 239 . možemo koristiti neku postojeću prezentaciju koja nam se dopada.

240 Doc. 4. dr Željko Marčićević . 3.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ukoliko ih nema ubacujemo ih komandom Insert/Text Box. Kod unosa teksta bitno je izdvojiti ključne informacije u prvi plan kako bi ih oni kojima je prezentacija namenjena što bolje uočili i prihvatili. Blank presentatioin Blank presentation je opcija za prave profesionalce. unapred predviñena polja. Prvo što moramo da uradimo je da osmislimo opšti dizajn prezentacije. Sledi meñusobno povezivanje slajdova i podešavanje njihovog prelaska sa jednog na drugi. Na redu je ubcivanje pozadine. ukoliko ona postoje (ovo zavisi od izbora izvršenog u prethodnom koraku). Veoma je važno da prezentacija ima uniforman izgled tj. da se koristi isti font i veličina slova za istu namenu i da je raspored elemenata na slajdovima sličan. slika.3.3. Postoji poprilična razlika u odnosu na prethodne dve opcije. kao i njihovo animiranje (Custom Animation). ljude koji su 100% sigurni u ono što rade i žele da to sami urade. Prvo iz prozora New Slide biramo odgovarajući tip prezentacije koji će nam poslužiti kao osnova za pravljenje početnog slajda. Sledeći korak je sprovoñenje te svoje zamisli u delo. Slajdove takoñe možemo povezivati i ubacivanjem hiperlinkova (Insert/Hyperlink). što sve spada pod opciju Slide Transition. Prevelikim brojem i šarenilom objekata kao i pogrešno rasporeñenim efektima možemo da skrenemo pažnju sa glavne informacije koju želimo da saopštimo i tako je potisnemo u drugi plan. 2. da slajdovi budu stilski ujednačeni. video klipova i ostalih elemenata prezentacije (iz menija Insert ili direktno sa Standard toolbar-a). zvučnih efekata. Novi Sad 13. To znači da je boja pozadine i teksta na svim slajdovima ista. Drugi korak je unošenje teksta u. za to. Pri izboru i rasporedu objekata i efekata treba biti vrlo pažljiv jer oni vrlo lako mogu pstati opasnost po celu prezentaciju. sa kojom nismo imali problema u prethodne dve opcije. jer ovde moramo sami odraditi dobar deo posla vezanog za samu formu prezentacije. Procedura za to je sledeća: 1.

U Power Point je ugrañen novi pojam hiperlinka. Druga pogodnost je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u prezentacije. naravno. a za unapred taster PageDown. Ovo radimo komandom Save iz File menija ili sa Standard toolbar-a. 13. 5. Hiperlinkovi U novom Power Point-u nije zapostavljen ni Internet. Iz menija Insert / Hyperlink se može napraviti 241 Doc. Veza izmeñu Power Point-a Interneta postoji i u toolbar-u Web (Wiev/Toolbars/Web) koji ustvari predstavlja toolbar Internet Explorera. Tokom slajd šoua sa slajda na slajd prebacujemo se pomoću tastera Enter ili klikom na levi taster miša. Za vraćanje unazad služi taster PageUp. INTERNET Internet. Svaki dokument se može vrlo lako snimiti u HTML formatu preko opcije Save As HTML koja je postala nezaobilazan deo u kreiranju Web prezentacija. Na ovaj način napravili smo prezentaciju. dr Željko Marčićević . na adresi www. moćna globalna mreža koja povezuje enorman broj računarskih korisnika širom sveta. Jedna od pogodnosti je mogućnost ubacivanja Internet hiperlinkova u same dokumente. ne izlazeći iz Power Point-a surfovati Internetom.com 13.1. nije zapostavljena ni od strane Microsoft Power Point-a. Udarna novost je HTML kao standardni format u Power Point-u.4.4. 6. veoma moćna globalna mreža na kojoj se svake sekunde nalazi na 1000 korisnika. Da bismo videli kako ona funkcioniše potrebno je da iz Slide Show menija izaberemo opciju Wiev Show. pa samim tim i u same Power Point slajdove.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Inače dodavanje novih slajdova omogućeno je komandom New Slide (Insert/New Slide) Zadavanjem ove komande opet nam se otvara prozor New Slide za izbor odgovarajućeg tipa slajda. tako da možete. Polazna tačka je.microsoft. Ostaje nam samo još da snimimo prezentaciju. Kada želimo da prekinamo slajd šou to ćemo uraditi pritiskom na taster ESC.

zvuke. tako da možemo i bez izlaženja iz Power Point-a surfovati Internetom. dr Željko Marčićević . Da bi smo kreirali prezentaciju koju bi kasnije koristili na Internetu.gotove prezentacije već su ugrañeni hiperlinkovi iz sadržaja na pojedinačne slajdove.aktivira objekat). Ako želimo da dodamo hyperlink ka drugom slajdu u prezentaciji. Taster sa naslikanom zemljinom kuglom dodaje Internet toolbar Internet Explorera u Power Point. Klikom na ovakav objekat ili tekst prelazimo na odredišnu adresu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. U ovakve polu. trikove koji vam mogu olakšati posao pravljenja prezentacija. Power Point je takoñe opremljen i čarobnjacima koji olakšavaju pravljenje prezentacija koje bi mogle da posluže i na Internetu. Da bi ova opcija bila aktivna potrebno je selektovati objekat odnosno tekst za koji je link vezan. Veza izmeñu Power Point-a i Interneta postoji čak i u standardnom toolbar–u. Link može biti vezan i za odreñenu datoteku . Novi Sad skok na neki Internet URL (naziv za adresu na Internetu. Uniform Resource Locator). dobijamo spisak slajdova koji sačinjavaju prezentaciju. 242 Doc. Za ove opcije moguće je vezati i zvuk ili automatski prelaz na zadatu adresu. Na ekranu koji se pojavio odabiremo Company Home Page ili Personal Home Page. pregledati razne efekte animacije. Ovo predstavlja direktan put do on-line obaveštenja i dodataka za Power Point. Potrebno je zameniti predložene naslove i dobijamo hiperlinkovanu prezentaciju. teksture. Veoma sličan efekat se postiže i iz menija Slide Show / Action Settings u kome se nalaze opcije Mouse Click (klik mišem na objekat koji želimo da vidimo) i Mouse Over (Prelaz pointera iznad objekta. ovom prilikom se klikom ili prelaskom miša aktivira zadata datoteka. koristimo File / New / Presentations. Tokom prezentovanja ovaj tekst je podvučen i kada se nad njega postavi pointer miša on menja oblik i prelazi u oblik strelice. mesto gde možete naći slike. Primer prave upotrebe hiperlinkova je opcija Power Point central iz Tools menija.

U toku prikazivanja prezentacije. prilikom prevlačenja mišem preko hiperlinka pointer menja oblik iz strelice u ruku. recimo prethodni ili sledći slajd ili neku Internet adresu.sve izgleda i funkcioniše kao na pravom Web-u Sličan efekat može da se postigne iz menija Slide Show/Action Settings gde se zadaju opcije vezane za klik mišem na objekat (Mouse click) ili prolaz pointera iznad objekta (Mouse over). programa. Link može biti i na neki fajl koji. Web prezentacije Sledeća mogućnost primene Power Point-a u vezi sa Internetom je generisanje Web prezentacija. dr Željko Marčićević 243 . Potrebno je samo sa spiska odabrati naziv željenog slajda. 13. Slika 13-31 Opcija Hiperlink Takoñe je moguće pokrenuti neki zadati program ili poslati E-mail. Za ovakvu situaciju može se vezati i zvuk ili automatski prelaz na neku zadatu adresu. po kliku na ovaj link. otvara program koji se koristi za pokretanje takvog tipa fajla. Klikom na link "skče" se na odredišnu adresu . potrebno je najpre selektovati objekat odnosno tekst za koji se link vezuje.2. Ukoliko je u pitanju tekst on je podvučen i obično se po boji rajlikuje od ostatka teksta.4.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U Power Point 2003 ugrañen je novi pojam hiperlinka. Kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point-a znatno bolje od mogućnosti HTML-a lakše nam je da kompletnu prezentaciju Doc. E-mail ili Internet adrese. Iz menija Insert/Hiperlink može se napraviti skok bilo na neki Internet URL ili na neki od slajdova u samoj prezentaciji. Da bi ova opcija uvek bila aktivna.

organizaciju fajlova itd. animaciju slajdova. Slika 13-33 Opcija Web Optioons Iako može biti veoma koristan..) Ovde zadajemo podatke o naslovima i adresama. Na kraju moglo bi se pomisliti da da je Power Point idealan editor HTML strana. Novi Sad prvo kreiramo u Power Point-u.Visoka poslovna škola strukovnih studija. da bismo konačno odredili da li se u prezentaciju ugrañuju komentari uz slajdove kao i direktorijum u koji se Web prezentacija snima. Script. Power Point ipak nije konačno rešenje za one koji hoće ozbiljnije bave Web prezentacijama. za to specijalizovane programe. Za tako nešto bolje je koristiti. Pretvaranje Power Point prezentacije u Web prezentaciju vršimo kroz opciju Publish as Web Page (File/Save As Web Page. kao što su Front Page ili Java 244 Doc.. Istina je ipak nešto drugačija. dr Željko Marčićević . pa da je tek naknadno prebacimo HTML format. verziji browsera i broju slajbova koji se koji se konvertuju u HTML. Slika 13-32 Opcija Publish as Web Page U podmeniju Web Options postavljaju nam se pitanja vazana za osnovnu boju i format u kome će biti snimljene slike.

GIF format zauzima nešto više mesta na hard disku. ali su ivice površina nešto oštrije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Još jedna od brojnih mogućnosti Power Point–a vezanih za Internet predstavlja i mogućnost generisanja Web prezentacija. istina je malo drugačija. Power Point prezentacije se veoma lako mogu prevesti u HTML oblik. kako su grafičke i multimedijalne mogućnosti Power Point–a mnogo bolje od mogućosti HTML–a. sa tasterima za kretanje napred nazad. Da bi započeli pretvaranje jedne prezentacije u Internet prezentaciju treba pokrenuti opciju File / Save As HTML i zatim odgovarati na pitanja. naravno kao i obično. dr Željko Marčićević 245 . moglo bi se pomisliti da je Power Point idealan editor HTML strana. Baš to je Microsoft i želeo da postigne kod ljudi. Kao krajnji rezultat dobijamo Web stranu koja je prilično gruba. Da bi nam pretvaranje jedne prezentacije bilo olakšano Microsoft je obezbedio Internet Assistant. Power Point Animation pretpostavlja da onaj koji pristupa prezentaciji ima ugrañen plug-in za Web browser kojim se mogu prikazivati originalne Power Point prezentacije. kao druga mogućnost javlja se upotreba frejmova gde se na istom ekranu nalazi spisak slajdova kao i sami slajdovi. Assistant nam prvo postavlja pitanje izgleda ekrana na Web–u: standardni je izgled sa izdvojenim spiskom sa linkovima ka pojedinačnim stranama. JPG format nudi milione boja i zauzima manje mesta. pre svega zbog vektorskih slika i objekata. a izvesni problem zbog veličine slika je cena kojom se plaća ova jednostavnost. Doc. Jedan od pravih programa za kreiranje Web prezentacija je Microsoft Front Page. Dobijene slike su veoma atraktivne. Naime. koje prepoznaje odgovarajući dodatak za prikazivanje prilagoñen browser–ima kao što su Netscape ili Internet Explorer. ali se prilikom ovog prevoñenja celogupni slajdovi prevode u GIF ili JPG slike odgovarajuće veličine. Sledeće postavljeno pitanje je izbor grafičkog formata u kome se smeštaju slike napravljene od slajdova. ali završava posao veoma brzo. pošto se pri kompresiji slike u ovom formatu gubi deo informacja. sve se to spakuje u frejmove i JavaScript programe koji omogućuju pretraživanje. ali su ivice tanke a sitnija slova razmrljana. Takoñe možemo kreirati prenosive Power Point prezentacije.

u odnosu na tradicionalne načine učenja. daje znatno bogatije sadržaje u poreñenju sa nastavom koja se odvija u tradicionalnim učionicama. Hipermedijalne instrukcije za interaktivni rad se kreiraju za personalne računare u vidu elektronskih hipermedijalnih interaktivnih udžbenika sa integracijom teksta. Novi Sad 14 Hipermedijalna telekomunikaciona infrastruktura Interneta Poslednjih deset godina intenzivno se razvijaju i usavršavaju nastavna sredstva.Visoka poslovna škola strukovnih studija. uz korišćenje multimedije i hiperteksta. stvoreni su uslovi za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije. Ovaj vid obrazovanja se može realizovati putem infrastrukture Interneta i servisa Interneta koji mogu biti u službi obrazovanja na daljinu. nastavne metode i oblici rada u funkciji podizanja efikasnosti i efektivnosti nastavnog procesa. da dobiju dodatne i povratne informacije u skladu sa svojim mogućnostima i interesovanjima. su efikasne. Tehnologija obrazovanja na daljinu. napredne i zanimljive. Proses osavremenjivanja postojeće tehnologije znatno brže se odvija u proizvodnim oblastima. slike. a istovremeno i složenije u tehničkom. programskom i organizacionom smislu. zvuka. Razvoj telekomunikacione tehnologije i masovnije korišćenje Interneta omogućili su interaktivno učenje na daljinu baziranom na sistemskom pristupu uz korušćenje hipermedijalnih elektronskih izvora informacija. da se vrate na sadržaje koji im nisu dovoljno jasni. Interaktivnost i kvalitet prezentovanih materijala. sa masovnijim korišćenjem računara u školama. Tek u poskednjih desetak godina. animacije i video klipovima. U potpunom hipermedijalnom mrežnom okruženju prilikom interaktivnog rada u individualizovanoj nastavi učenicima su dostupne kreirane instrukcije tako da učenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju nastavnih sadržaja. te se s pravom očekuje da škole i fakulteti prate inovativne procese i da obrazuju mlade stručnjake u skladu sa potrebama društva i privrede. Internet kao praktična realizacija povezivanja stotina miliona računara u jedinstvenu globalnu računarsku mrežu i njegov razvoj je uticao da obrazovanje na daljinu doživi kvalitativni skok i veće prihvatanje. Internet ima velike potencijale i zato ga 246 .

Danas se mnogo diskutuje o razvoju novih informacionih tehnologija a najviše o računarskim komunikacijama i Intenetu. Uspostavljanje komunikacije izmeñu računarskih sistema otvara nove mogućnosti na polju distantnog obrazovanja. računarskih mreža (vrste i topologije) i Interneta (adrese. Predavanje preko telekonunikacione infrastrukture Interneta čini osnovu industrijskog obrazovanja tj. protokoli i servisi). mobilnih i satelitskih komunikacija i dr. Kompjuterske komunikacije čine osnovu za istraživanje i postupak modeliranja hipermedijalne interaktivne Internet učionice. U svetu se donose zakoni koji omogućavaju širenje Interneta u školama. 14. jednosmernost i pasivnost zahteva sistemsku postavku i pre svega pilot programe koji su širom sveta pokrenuti. Prevazilaženje tradicionalne nastave koju karakteriše masovnost. Obrazovanje na daljinu putem Interneta omogućava sticanje znanja van učionica.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija mnoge zemlje uključuju u svoj obrazovni proces. Savremeno poslovanje i komunikacija meñu ljudima postala je nezamisliva bez korišćenja upravo tih resursa: računara. Slika 14-1 Skica telekomunikacija U ovom opisaće se osnove računarskih komunikacija (komunikacioni medijumi i ureñaji). Interneta. Otuda ćemo razmotriti koji su osnovni elementi komunikacija zastupljeni u računarskim mrežama i Internetu. obrazovanja na daljinu.1. Svet telekomunikacija i računara doživeo je dosad nezapamćen rast. Nove mogućnosti obrazovanja postavlju nove zahteve. RAČUNARSKE TELEKOMUNIKACIJE Postoje razni oblici komunikacija. Računarske komunikacije predstavljaju osnovnu komponentu i tehnološki preduslov za distantno obrazovanje. Komunikacije obezbeñuju nesmetan protok hipermedijalnih interaktivnih instrukcija izmeñu različitih domena u kiber svetu i oformljenih virtuelnih 247 .

Novi Sad Internet učionica. Komunikacioni medijum može da bude u vidu kabla ili bežični. odnosno Mbps). Mediji se klasifikuju kao: kablovski (žice.1. 248 . optička vlakna). kao i najveća moguća udaljenost meñu njima. komunikacija se može klasifikovati u nekoliko grupa: neposredna komunikacija prenos datoteka pretraživanje baza podataka korišćenje udaljenih resursa komercijalni servisi 14. infracrvenim) ili drugim signalima koji se emituju. S obzirom na to da je.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Komunikacioni (prenosni) medijumi predstavljaju fizički kanal koji se koristi za povezivanje dva ureñaja. a kod nekih medijuma i od milion. ili nekim drugim perifernim ureñajem koji se priključuje na računar. Značaj kompjuterskih komunikacija je evidentan. u sekundi (Kbps.1. kablovi. broj prenetih bitova u sekundi uvek veći od 1000. to je jedinica za merenje brzine prenosa kilobit. u današnje vreme. Od njega zavisi brzina prenosa podataka izmeñu računara. odnosno megabit. Kablovi omogućavaju najveću bezbednost i brzinu prenosa za gotovo svaku primenu. bežični gde se veza uspostavlja talasima (radio. Načini komunikacije izmeñu računara Da bi računar mogao da razmenjuje podatke s drugim računarom. Brzina prenosa izmeñu dve jedinice meri se brojem prenetih bitova u sekundi. moraju da budu ispunjena tri uslova. tj. potrebno je da postoje: komunikacioni medijumlinije komunikacioni ureñajhardver komunikacioni softver Slika 14-2 Skica komunikacija Komunikacioni medijum služi za povezivanje računara s drugim računarom (ili nekim drugim ureñajem koji se priključuje na računar). mikrotalasnim. Bežične veze se koriste samo u slučajevima kada nije mogućno položiti kabl ili kada je veza na veliku udaljenost suviše skupa ako se ostvaruje preko kabla.

duž kojih se prenosi svetlosni signal. Slika 14-5 Koaksijalni kabl Optički kabl pravi se u obliku fleksibilnih staklenih ili plastičnih vlakana male mase i dimenzija. dva računara ili računara i drugog ureñaja. Nije osetljiv na električne ili elektromagnetne smetnje. Koristi se za povezivanje ureñaja na veće daljine (do nekoliko stotina metara). provodnika oko koga se nalazi izolacija. Sve zajedno je koaksijalno obmotano bakarnom ili aluminijumskom mrežicom i zaštićeno spoljnim omotačem. Najčešće se sastoji od četiri ili više žica. najčešće bakarne. Koaksijalni kabl može biti tanak i debeo. na maloj udaljenosti (do nekoliko metara). Trenutno je najjeftiniji medijum pa se često koristi u varijanti više parica u istom omotaču. upredene ravnomernim korakom upredanja. Oko vlakna se nalazi omotač koji potpuno reflektuje svetlost.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Specijalni kablovi za povezivanje koriste se za direktno povezivanje. Osetljiv je na spoljne smetnje jer nije oklopljen. Koaksijalni kabl sastoji se od jednog debelog. Slika 14-3 Kablovi za povezivanje Slika 14-4 Upredena parica Parica se sastoji od dve izolovane žice. najčešće bakarnog. Upredena parica (UTP–unshilded twisted pair) je prvobitno korišćena za telefonske komunikacije i ostala je glavni medijum za mesni i lokalni telefonski saobraćaj i prenos podataka. u zavisnosti od toga koji se ureñaji povezuju. Slika 14-6 Optički kabl 249 .

Pri tome se. Modem može biti interni (koji se ugraćuje u računar) i spoljni (koji se spolja priključuje na računar). Da bi se ove informacije. Mogu se koristiti i druge vrste talasa za komunikacije na manjim rastojanjima. Takva kartica se naziva FMV (Fax. S druge strane. u najvećem broju slučajeva. radi o linijama sa biranjem (dial up). Ova svetlost se na mestu prijema detektuje i ponovo konvertuje u električni signal. Komunikacioni ureñaj je dodatak koji se. Modem. Većina postojećih telefonskih linija prenosi kontinualne (analogne) signale kojima se predstavlja govorna informacija (telefonski razgovor). Komunikacioni ureñaji se koriste za sva povezivanja računara osim u slučaju direktne veze specijalnim kablom (tzv. Kod savremenih modema obično je s modemom integrisana i faks kartica i govorna mašina (telefonska sekretarica). Prvo. stavlja u računar i na koji se povezuje komunikacioni medijum. a reñe o iznajmljenim telefonskim linijama (poprečna veza). U komunikaciji preko optičkog kabla. ili laserske zrake za komunikaciju izmeñu zgrada koje su relativno blizu. Novi Sad Kapacitet mu je nekoliko stotina puta veći od upredenih parica. Ove veze rade dobro u mnogim uslovima. podaci u računarima su digitalni (diskretni). koje se inače predstavljaju diskretnim (digitalnim) signalima. Veze pomoću radio talasa koriste za prenos podataka radio talase. Podaci primljeni na drugoj strani moraju se ponovo konvertovati u digitalni oblik.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Modem je najčešći medijum za povezivanje računara su telefonske linije. i drugo. najčešće u obliku kartice. Veze mogu biti izmeñu dve stanice na zemlji ili za vezu s komunikacionim satelitom. da električno usaglasi ureñaje koji se povezuju. da podatke koji se prenose iz računara pretvori iz oblika u kome su bili uskladišteni u računaru u oblik pogodan za prenošenje preko komunikacionog medijuma. Iznajmljivanje telefonskih linija je skupo i zbog toga se ovo koristi samo u retkim slučajevima kada je saobraćaj izmeñu dva čvora toliki da opravdava cenu plaćenu za iznajmljivanje. Voice) 250 . prenele preko telefonske linije moraju se prvo na predajnoj strani konvertovati u analogne signale. Ureñaj koji vrši konverziju digitalnih u analogne signale (modulacija) i obrnuto (demodulacija) zove se modem (modulator-demodulator). električni signal se korišćenjem modulatora pretvara u puslirajuću svetlost koja se prenosi putem kabla. ali su veoma podložne smetnjama. null modem kabl). Veze pomoću svetlosnih talasa koriste infracrvene zrake za komunikaciju izmeñu ureñaja koji su sasvim blizu. Ovaj ureñaj ima dva zadatka. Najčešće se koriste mikrotalasi.

Ugrañuju se u računar i time se stvaraju priključne tačke na računaru na koje mogu ga se priključe mrežni kablovi. Interni modemi prema vrsti slota na koji se ugrañuju na matičnoj ploči mogu biti ISA. Harverski modemi funkcionišu bez korišćenja procesorke moći računara dok sofverski modemi koriste resurse računara jer nemaju sve neophodne elekronske komponente da bih funkcionisali samostalno. Neke novije mrežne kartice imaju čak i sopstveni procesor koji pomaže u obavljanju mrežnog saobraćaja. Slika 14-7 Blok šema modemske komunikacije računara Kartice mrežnih adaptera (mrežne kartice) predstavljaju vezu izmeñu ožičenja mreže i računara (radne stanice). Za korišćenje softverskih modema neophodan je računar sa MMX procesorom. Slika 14-9 Memorija na mrežnoj kartici 251 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija kartica. PCI ili AMR (Audio Modem Raiser). Eksterni modemi se priključuju na serijski ili na USB port na poleñini kućišta. Druga podela internih modema bila bi na harverske i softverske. Slika 14-8 Mrežna kartica Mrežna kartica ima malu količinu memorije koja se koristi kao skladište za deo dolaznih podataka s mreže dok ih računar obrañuje.

Druga vrsta. Ova kartica može imati mrežni adapter. prilikom čega se ostvaruje velika brzina podataka. Slika 14-11 HUB sistem Imamo tri Up-link i Down-link. a primaju se preko satelitske antene. Slika 14-10 BNC i UTP priključak PC Card. modem ili da integriše u sebi oba ova ureñaja. ali sa tom razlikom što se umesto antene predajnika koristi telefonska veza. u ovom obliku se prave i komunikacioni ureñaji. Slika 14-12 Up-link i Down-link sistem Prva vrsta. ujedno najbrža. jeste povezivanje na Internet pomoću satelitske veze. vrste linkova koji su najrasprostranjeniji u svetu. takoñe se koristi satelitskom vezom. 252 . Novi Sad U zavisnosti od topologije i arhitekture računarske mreže. Ova veza podrazumeva satelitsku antenu prijemnik i satelitsku antenu predajnik. Ove tehnolodije nam omogućavaju veći i brži protok informacija. ali i najskuplja. Podaci se šalju pomoću telefonsle veze. Ovakva veza sa Internetom zasniva se na tome da korisnik može i da prima i da šalje podatke putem satelitske veze. Obično se koristi u notebook računarima. Pored drugih ureñaja. nešto jeftinija. Računari se povezuju u mrežu putem Switchera ili Hub sistema. ova kartica može imati BNC ethernet priključak (stara tehnologija).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovakva veza je veoma ekonomična i široko je rasprostranjena u svetu. UTP priključak (novija tehnologija) ili oba priključka.

a 253 . ISDN (Integrated Services Digital Network). da li ima filtere za uklanjanje šuma itd.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Treća vrsta se bazira na slanju podataka putem satelitske mreže. Brzina često oscilira i to utiče na rad na mreži. Slika 14-13 ISDN tehnologija Slika 14-14 Satelitska veza koncept . Najpoznatiji dobljavač Internet usluga preko satelita je DirectPC i on može da obezbedi i do 400 kb/s u dolaznom smeru. Satelitske veze. Neke od mogućnosti povezivanja sa Internetom: Modemi brzine 56 kb/s. da li je linija digitalna ili analogna. Ovi modemi su sastavni deo svake konfiguracije ali upotrebljivost zavisi od kvaliteta telefonske linije tj. Korisnik treba da ima satelitsku antenu (prijemnik). kojom može da prima samo one podatke koji se šalju na datom satelitskom kanalu. Veza je brza i tiha. Brzina prenosa podataka je 128 kb/s. Za usluge ISDN-a potrebna je specijalna telefonska linija. U odlaznom smeru komunikacija mora da se vrši preko modema jer je satelitska dvosmerna oprema vrlo skupa. ISDN šalje podatke u digitalnom obliku kroz telefonsku liniju. nema "pištanja" a podaci se nikada ne gube zbog statičkog elektriciteta ili šuma na liniji. i specijalni adapter. tako da korisnik može da se opredeli za neki od njih u zavisnosti od svojih interesovanja. Postoji više kanala koji neprestano šalju razne vrste podataka.

do skora nezamislive brzine. ADSL2 je jedna od novijih tehnologija koja obećava da donese.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Novi Sad Microsoft-ov najnoviji projekat na ovu temu je sistem Teledesic i ima za cilj postavljanje 800 satelita u nisku Zemljinu orbitu. Slika 14-15 Satelitska veza koncept .b LMDS (Local Multipoint Distribution Service). Umesto kablova ova tehnologija koristi delove radio-frekventnog spektra. Neke vrste DSL priključaka mogu da obezbede protok podataka do 51 Mb/s. Slika 14-16 ADSL tehnologija To znači da klasične telefonske žice premošćuju malu razdaljinu (manje od 3 km). 254 Digital Subscriber Line što znači Nesimetrična digitalna . Princip rada zasnovan je na relej stanicama koje od vašeg računara maksimalno mogu da budu udaljene 3km. Sam modem koristi više stepena modulacije telefonske linije i od toga zavisi brzina vaše veze. Na ispitivanjima se postižu brzine od 500 kb/s. Ideja je sledeća: U zapadnim zemljama su optički kablovi ne samo položeni izmeñu telefonskih centrala nego su često provedeni sve do razvodnih kutija za pojedina naselja. Za sve to naravno potrebna vam je asimetricna digitalna linija. Ovi modemi brže prenose podatke u dolaznom nego u odlaznom smeru. Što je razdaljina izmeñu modema i provajdera veća to je veza lošija. DSL (Digital Subscriber Line). Potreban vam je takoñe Ethernet priključak. a na tako maloj razdaljini je moguće podatke slati 2 ADSL – Asymeric pretplatnička linija. što teorijski omogućava protok od 30 Mb/s.

u mnogim područjima telefonske linije moraju biti poboljšane da bi omogućile ovako brz prenos podataka. Ethernet mrežna kartica i ugovor sa kompanijom za kablovsku televiziju. U obrnutom smeru. Takoñe. Komunikacija u odlaznom smeru odvija se preko telefonske linije a u dolaznom preko koaksijalnog kabla. Neke kompanije nude pristup Internetu velikom brzinom bez bilo kakvih kablova – bakarnih. Prednost ADSL tehnologije je što koristi standardne telefonske žice. brzina je sprorija oko 640 Kb/sec. Brzine koje nude su dosta manje od gore navedene. To je koaksijalni kabl kojim se prenose TV emisije putem kablovske televizije. kao i distributeri kablovske televizije. koaksijalnih ili optičkih.Asymeric) što znači da je brzina primanja podataka za korisnika veća od brzine slanja. ADSL je samo jedan od standarda koji koriste telefonske žice da bi slali digitalne podatke zaobilazeći telefonsku centralu i telefonske aparate u kući korisnika (normalna telefonska instalacija u kući korisnika ostaje nepromijenjena). Ipak. Korisnci mogu primati podatke brzinom i do 9 Mb/sec. neophodan je poseban modem. Takoñe. 320 . Kable Modem (kablovski modemi). Slika 14-17 Kablovski pristup Internetu Koaksijalni kabl može da prenese izuzetno velike količine podataka. teoretski može da "upumpava" podatke brzinom od 30 Mb/s. Zanimljiv način da prenesemo podatke do svojih domova je onaj koji stalno koristimo ali nikad o njemu ne razmišljamo na taj način. Potreban vam je samo priključak za kablovsku televiziju. Od nove godine nekoliko provajdera omogućava ovaj način povezivanja i u Novom Sadu. Ljudima koji žive u zabačenim područijima sistemi sa bežičnim vezama mogu da obezbede brži pristup Internetu. Novi Sad velikom brzinom (zbog relativno malih gubitaka u mreži). Bezične veze (Wireless). ali i dalje mnogo brža od brzine koju ostavrujemo sa standardnim modemom. ali su i te brzine po nekoliko puta brže od brzine koju ostvarujemo pomoću standarnog modema. uglavnom iznajmljuju svoj modem korisnicima na korišćenje i u ponudi imaju različite pakete. Brzina prijenosa podataka pomoću ADSL-a nije ista u oba pravca (linija je nesimetrična odatle ono A.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Zadnjih godinu dana svedoci smo razvoja ADSL-a i kod nas.

protokol koji omogućuje pristup internetskim sadržajima s mobilnog telefona. WML i GPRS.7 min.7 s Tabela 14-18 Teorijske brzine prenosa 3 Wireless Application Protocol 4 Wireless Markup Language 5 General Packet Radio System 321 . za čiju se izradu koristi poseban jezik WML4. Zadnjih godina pojavila se nova tehnologija GPRS5 koja je povećala brzinu prenosa podataka. ali treba znati da se tu ne očekuje onako kvalitetan grafički prikaz sadržaja kao u slučaju “pravih” Web stranica. Tako svaki WAP telefon ima ugrañen program browser pomoću kog se mogu pregledati tzv. Teorijske brzine raznih načina prenosa Način prenosa Teorijska brzina Trajanje prenosa fajla od 10 Mb u idealnim uslovima 56Kb modem ISDN Direct PC (satelitska veza) LMDS DSL Kablovski modemi 45 kb/s 128 kb/s 400 kb/s 500 kb/s 9 Mb/s 30 mb/s 29.9 s 2. Zadnjih godina nismo više ograničeni da Internetu možemo pristupiti samo preko kompjutera. Koriste se u velikim gradovima.3 min. Pre nekoliko godina pojavio se WAP3. 10.6 min. Kod WAP-a se radi uglavnom o čitanju posebno načinjenih tekstualnih stranica.4 min. WAP. Uz to cene korištćenja mobilnih telefona mnogo su više od običnih fiksnih telefona. WAP stranice. Ove dve tehnologije obezbeñuju prenošonje podataka za džepne računare. Palmtop-e i slične ureñaje. 2. a i pristupačnija je korisnicima zbog drugačijeg načina tarifiranja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija CDPD i PCS (Cellular Digital Packet Data i Personal Communication Sustems). 8. 3. bez povezivanja na kompjuter ili neki sličan ureñaj. Osnovni problem za WAP tehnologiju je spori prenos podataka.

program za korišćenje komunikacionog ureñaja može biti i deo operativnog sistema (na primer. Meñutim. Oni se dobijaju kupovinom komunikacionog ureñaja na CD-u (ili disketama). obično daje i osnovni aplikativni softver da bi njegov ureñaj mogao da se koristi. Proizvoñač komunikacionog ureñaja. Ovi programi najčešće zavise od operativnog sistema na računaru. Tu treba razlikovati dve vrste programa: veznike (drajvere) aplikacione programe Veznici (drajveri) omogućavaju da komunikacioni ureñaj prihvata i izvršava komande koje su zadate u skladu sa odreñenim standardom za tu vrstu ureñaja. Komunikacioni softver obezbeñuje sledeće funkcije: - Postavljanje paramatara za rad u mreži Uključivanje računara u mrežu Rad korisnika u mreži Sigurnosne mere Administrativni poslovi Pomoć korisniku 322 . Kolekcija programa koji podržavaju rad računara u mreži zove se komunikacioni softver. To znači da izmenom operativnog sistema na računaru moraju da se zamene i veznici (drajveri) za postojeće ureñaje. a mnogo češće postoji veći broj programa na tržištu s različitim mogućnostima. Aplikacioni programi omogućavaju različite vrste komunikacija meñu računarima ili izmeñu računara i drugog udaljenog ureñaja (na primer. Zato je raspolaganje dobrim komunikacionim softverom presudno za rad korisnika u mreži.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u Windows-u). štampača ili faksa). Sve funkcije značajne za korisnike mreže ostvaruju se posredstvom odgovarajućih programa. Novi Sad Komunikacioni softver čine programi koji omogućavaju komunikaciju dva ureñaja korišćenjem datog komunikacionog ureñaja i medijuma. pa proizvoñač daje različite verzije veznika za različite operativne sisteme. pored veznika (drajvera).

i u kojoj su računari obično povezani kablovima. Lokalna računarska mreža može da se sastoji od dva-tri računara smeštena u jednoj prostoriji. Prema površini na kojoj se nalaze računari u mreži. ili od nekoliko stotina računara rasporeñenih u više zgrada. Računarske mreže Računari se povezuju u računarske mreže s ciljem: zajedničkog korišćenja hardvera (diskova. 323 . Ovaj softver se nalazi u računarskim mrežama i može se koristiti od strane svih korisnika mreže. ili grupu zgrada. Računarske mreže se mogu podeliti na razne načine. u zavisnosti od toga da li se posmatra: površina koju pokriva mreža način povezivanja računara u mreži (topologiji) način komunikacije računara u mreži (logističkoj organizaciji) odnos meñu čvorovima u mreži 1.2. mreže se dele na: lokalne računarske mreže – LAN (Local Area Network) i globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network). štampača i drugih ureñaja) zajedničkog korišćenja podataka u datotekama razmene podataka meñu korisnicima komunikacije meñu korisnicima zajedničkog rada korisnika na nekim poslovima Svaki računar (ili drugi ureñaj) priključen u mrežu naziva se čvor. javnog ili deljenog softvera. za amaterske primene može se koristiti i softver koji se daje besplatno za javnu upotrebu.1.LAN je mreža koja je ograničena na jednu zgradu. Naravno. Za profesionalnu upotrebu najbolje je raspolagati vlasničkim softverom iza kojeg stoji proizvoñač sa svim garancijama i drugim pogodnostima pri unapreñenju softverskog paketa. Lokalna računarska mreža .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Komunikacioni softver se može naći u formi vlasničkog. 14. Podela računarskih mreža.

Kod topologije magistrale (bus) svi čvorovi su pojedinačno vezani na magistralu preko koje se obavlja komunikacija meñu njima. 2. to nema uticaja na ostale čvorove i rad mreže. Računarska mreža može imati: topologiju magistrale. prstenastu topologiju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 14-19 Topologija magistrale 324 . Topologija mreže Nastaje geometrijskim ureñenjem veza i čvorova koji čine mrežu. zvezdastu topologiju. Prednost ove mreže je lako dodavanje i uklanjanje čvorova iz mreže. Logistička veza znači da dva čvora mogu da komuniciraju bez obzira da li meñu njima postoji fizička veza. a ako neki čvor na mreži prestane s radom. Novi Sad Globalne računarske mreže – WAN (Wide Area Network) povezuju računare koji su geografski razdvojeni. Mreža prestaje s radom jedino u slučaju prekida na magistrali ili aktivnim komponentama magistrale (pojačavači). Nekada su u podeli postojale i gradske računarske mreže – MAN (Metropolitian Area Network). Hardver i softver svakog čvora odreñeni su funkcijama i učešćem tog čvora u mreži. kanal) je komunikacioni put izmeñu dva čvora. Fizičku vezu čini neki od pomenutih komunikacionih medijuma (najčešće kabl). Čvor se u topologiji definiše kao krajnja tačka neke grane mreže ili kao zajednički priključak na dve ili više grana u mreži. Čvorovi meñusobno komuniciraju na osnovu nekih fizičkih i logističkih veza. Veza (linija. hibridnu topologiju.

kao i to što isključivanje nekog čvora iz mreže zbog kvara ne utiče na rad ostalih čvorova. Slika 14-21 Hibridna topologija 325 . tj.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U topologiji zvezde (star) postoji centralni čvor na koji su povezani svi drugi čvorovi. neophodno je da se prekine rad mreže). idu samo u jednom smeru da se ne bi sudarile. pošto su putevi poruka odreñeni konfiguracijom mreže. Poslata poruka putuje od čvora do čvora u prstenu. Slika 14-20 Topologija zvezde Slika 14-21 Topologija prstena Osim toga. Svaki čvor mora da bude sposoban da prepozna vlastitu adresu i primi poruku. Hibridna topologija je nespecifična i njen oblik može u velikoj meri da varira od jedne do druge konfiguracije. Nedostaci su: teško dodavanje novih čvorova (prilikom dodavanja novog čvora koji mora da bude povezan s dva susedna čvora. osim veza karakterističnih za druge topologije. aktivnoj komponenti ili bilo koji drugi prekid konfiguracije prstena uvek dovodi do prekida rada cele mreže. postoje i dodatne veze meñu nekim čvorovima. poruka automatski putuje do sledećeg čvora u mreži. Nedostatak je u tome što u slučaju kvara na centralnom čvoru cela mreža prestaje da funkcioniše. Kod ove topologije. najčešće. Poruke. Prednost ove topologije je lako dodavanje novih čvorova u mrežu. U topologiji prstena (ring) svaki čvor je povezan s dva susedna čvora tako da veze čine kružnu konfiguraciju. svaki čvor mora da ima mogućnost i da prosledi poruku koja je namenjena nekom drugom čvoru. Prednost mreže je manja kompleksnost. kvar na svakom čvoru.

Oni su odgovorni za prihvatanje paketa koji je upućen njima. kada žeton doñe do njega on ga prosleñuje sledećem čvoru u prstenu. Posedovanje žetona omogućava računaru koji ga poseduje ekskluzivni pristup mreži za prenošenje njegovih poruka. Žeton (token) je mehanizam kojim se kontrolišu redosled i pravo računara da koriste komunikacioni kanal. Žeton je specijalni niz bitova koji cirkuliše u prstenu od čvora do čvora kada nema prenosa poruka. zbog vremena potrebnog da signal putuje kroz mrežu. Novi Sad Ove dodatne veze su obično determinisane ekonomskim razlozima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. na koja se vezuju drugi čvorovi prema topologiji zvezde. Čvorovi u mreži proveravaju poruku kada ih ona prolazi. Danas se koristi u lokalnim mrežama. Isti čvor ne može da pošalje uzastopce dve poruke da bi se sprečilo zauzimanje kanala od strane jednog korisnika. kao i kod prstena sa žetonom. 3. U ovim mrežama. odnosno za prosleñivanje paketa upućenih drugim čvorovima. Može da se dogodi. koji je prisutan na liniji i kada nema prenosa podataka. u svakom trenutku komunikacioni kanal može da koristi samo jedan čvor. čime se izbegava mogućnost konflikta poruka različitih računara. najčešće kombinacija topologije magistrale i zvezdaste topologije. Čvor koji želi da pošalje poruku zadržava žeton i šalje poruku. on mora da vrati žeton nazad u cirkulaciju. Kada čvor završi slanje poruke. U takvom slučaju 326 . kod nas. a koristi se i kod magistralnih topologija. Eternet (Ethernet) tehnika namenjena je za kontrolu saobraćaja u topologiji magistrale i zvezde. čime označava završetak operacije i daje drugim čvorovima priliku da koriste kanal. Logička organizacija mreže Prsten sa žetonom (token ring). zvani nosilac (carrier). Ovo je najčešće način upravljanja komunikacijom kod prstenaste topologije mreže. Komunikacioni linija ima specijalni signal. čvorovi koji su direktno vezani na magistralu (kičmu) koriste se kao zvezdišta (centralni čvorovi). Čvor koji želi da pošalje podatke osluškuje da li je linija slobodna i ako jeste. Ako čvor ne želi da šalje poruku. Kod ove kombinacije. Paket obično mora da obiñe ceo krug dok se ne vrati do pošiljaoca s potvrdom prijema od prijemnog čvora. šalje paket.da dva čvora ustanove da je magistrala slobodna u isto (ili približno isto) vreme i da oba pošalju svoje pakete.

kao i da koristi svoje resurse zajednički s drugim računarima. mreže se dele na: klijent/server (client/server) ravnopravne mreže (peer-to-peer networks) Mreže tipa klijent/server. računar s modemima preko kojih se pristupa mreži modem server. To znači da svaki računar u ovoj mreži može da koristi resurse drugih računara. Slika 14-22 Peer to peer mreža Meñutim. 4. Kod ovih mreža. na primer eternetu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija dolazi do sudara dve poruke. Kod ovih mreža postoje dve vrste čvorova: klijenti (client) i serveri (server). Kada čvorovi detektuju sudar. Ipak. U nekim mrežama. na primer. jer se svaki računar u mreži individualno administrira. Prema odnosu meñu čvorovima u mreži. to je mreža efikasnija. pri čemu ne stižu na mesto prijema ni istim redosledom. čak i u ovakvoj situaciji mreža ostaje ravnopravna. Podaci koji se šalju iz jednog čvora u mreži drugom čvoru dele se na mestu predaje i pakuju u pakete. prekidaju postupak slanja poruke i ponavljaju sve od početka. Svaki računar može da funkcioniše i kao klijent i kao server. Ovi paketi putuju nezavisno kroz mrežu do mesta prijema. Klijent je računar koji koristi resurse mreže. a 327 . dok drugi samo koriste resurse drugih računara. Tako se. Ravnopravna mreža (peer-topeer). ova mreža može i da se konfiguriše da neki računari samo dele svoje resurse s drugim računarima. računar na čijim su diskovima uskladištene datoteke s podacima koji se stavljaju na raspolaganje korisnicima fajl server. Što je na mreži manji broj sudara. svi čvorovi (računari) su ravnopravni. Razmena podataka u mreži. Server je računar koji ima resurse koje stavlja na raspolaganje i pruža usluge klijentima. kao što im i naziv kaže. računar na koji je priključen jedan ili više štampača koje korisnici priključeni na mrežu mogu da koriste za štampanje naziva print server. ovakvi paketi se zovu datagrami (datagram).

mreže zahtevaju standarde za komunikaciju: standardne protokole i interfejse koji će obezbediti zajedničke mehanizme za komunikaciju meñu različitim sistemima. od čvora koji ga je poslao traži se slanje nove kopije. što definiše relacije i interakcije meñu servisima mreže i funkcijama preko zajedničkih interfejsa i protokola. Stvarni podaci koji se prenose uskladištavaju se u polje za podatke. U slučaju da neki paket ne stigne. samih podataka koji se prenose i okvira za proveru ispravnosti prijema. ili da stigne oštećen. Na primer. oznake tipa podataka u paketu. kao i meñu geografskim područjima. godine donela preporuku kojom se omogućava lakše projektovanje mreža. Svaki paket se obično sastoji iz: polja preambule (identifikatora) paketa. koje može da bude različite dužine. po pristizanju svih paketa. Saobraćaj porukama u mreži uključuje pakete koji dolaze s različitih čvorova. Na mestu prijema. koji rade s različitim programima i operativnim sistemima. Adresa odredišta i adresa pošiljaoca imaju istu ulogu kao i kod obične pošte. ISO/OSI referentni model Meñunarodna organizacija za standarde (International Standards Organization – ISO) sagledala je važnosti i potrebu univerzalnosti u razmeni informacija meñu mrežama i unutar njih. različitih mrežnih arhitektura i različitih protokola. Drugim rečima. paketu prethodi preambula i meñuokvirno rastojanje koje služe za razdvajanje paketa i sinhronizaciju prijemnog čvora.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Velike mreže sadrže obično veliki broj računara i drugih ureñaja različitih proizvoñača. Okvir za proveru ispravnosti prijema sadrži podatke za proveru tačnosti informacija sadržanih u svakom prenetom paketu. raspakuju se paketi i sastave podaci koji su bili poslati. pri čemu je definisana najmanja i najveća dužina polja. standardni pristup projektovanju mreže – mrežnu arhitekturu. osim polja s podacima. i 1978. Najmanja veličina paketa koji može da se prenese prek eterneta je 64 bajta. čija je veličina 8 bajta). Polje s tipom podataka služi za identifikaciju formata podataka koji su poslati i za odreñivanje procesa po prispeću paketa. adrese odredišta. Ova preporuka je široko prihvaćena. a najveća 1518 bajta (u oba slučaja bez preambule. adrese pošiljaoca. Svaka mreža sadrži različite ureñaje. Njom se definiše model mrežne arhitekture sa sedam slojeva poznat kao referntni model za otvorenu 328 . Sva polja imaju fiksnu dužinu. kod eternet paketa. Komunikacija u mreži (protokoli). Da bi se ostvarila uspešna komunikacija ovih ureñaja i mreže svi elementi mreže moraju da se koriste nekim zajedničkim skupom pravila (''da govore istim jezikom''). Novi Sad možda ni istim putevima.

Ethernetu) 329 . EIA . Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci toko komunikacije. koji sadrže module koji izbode definisane funkcije. Time se u zajednički skup pravila prevodi način na koji mrežni čvorovi moraju da komuniciraju i razmenjuju informacije. Ovi standardi se zovu protokoli. - U ISO/OSI modelu ima sedam slojeva. Svaki sloj izvršava neke funkcije ili usluge. U nekim mrežama (npr. Ovim modelom se u mrežnoj arhitekturi specifirea hijerarhija nezavisnih nivoa. U mreže može biti povezan veliki broj različitih računara. Arhitektura definiše dve vrste relacija meñu funkcionalnim modulima: interfejse – relacije meñu različitim modulima koji obično operišu unutar mrežnog čvora. U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. Arhitektura specifira funkciju modula i veze meñu njima. Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. Viši slojevi su rasterećeni funkcija koje obavljaju slojevi na nižem nivou.International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) i Meñunarodna organizacija za standarde (engl. protokole – relacije meñu ekvivalentnim modulima. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. Najvažniji su sledeći: - - Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija meñusobnu komunikaciju (Open Systems Interconnection). ISO International Standards Organization) Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima. potrebne nivou (sloju) koji je iznad njega. obično na različitim čvorovima.Electronic Industries Association). CCITT . Udruženje elektronske industrije (engl. Protokoli definišu oblik i pravila za razmenu poruka. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers). Tipično je da se modul jednog nivoa povezuje s modulom u nivou ispod njega da bi primio uslugu.

Polje podataka sadrži podatke koji se prenose. Ovaj standard je donela Meñunarodna organizacija za standarde . OSI Open System Interconnection). Novi Sad ovakvi paketi se zovu datagrami (engl. U prenosu podataka postoje različiti problemi. Po ovom standardu svi problemi prenosa podataka u računarskim mrežama razvrstavaju se u sedam nivoa: Fizički nivo (engl. Drugi problem može biti pouzdanost prenosa itd. Ovi problemi mogu biti različito rešavani u različitim mrežama. datagram).Visoka poslovna škola strukovnih studija. Network layer) odnosi se na izbor puteva pri prenosu paketa sa podacima.ISO. Da bi se omogućila komunikacija izmeñu različitih mreža. Ovo polje može imati različitu dužinu u različitim standardima. Mrežni nivo (engl. Adresa primaoca i pošiljaoca ima svrhu kao i u svakoj drugoj komunikaciji. Physical layer) odgovoran je za prenos binarnih sardžaja kroz komunikacioni kanal. Polje za proveru ispravnosti služi za proveru ispravnosti prenosa u mestu prijema. Transportni nivo (engl. Kada se prenose velike količine podataka organizuje se veći broj paketa. ASCII karakteri ili binarni sadržaji). Za ovo se mogu koristiti različiti metodi. U standardu se propisuje izgled paketa. Najčešće dužina ovog polja iznosi od nekoliko bajtova do nekoliko hiljada bajtova. - 330 . Podatkovni nivo (engl. Data link layer) raspoznaje podatke i kontrolne signale i oslobaña ih eventualnih grešaka pri prenosu. Jedan problem je organizacija podataka u paket i fizički prenos paketa. Transport layer) obezbeñuje deljenje složenih poruka u manje jedinice koje predstavljaju pakete podataka u mrežnom nivou. donet je standard poznat kao otvoren sistem povezivanja (engl. Obično paket ima sledeću strukturu: - identifikator paketa adresa odredišta (primaoca) adresa izvora (pošiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka Identifikator paketa omogućava razlikovanje paketa. Definisanje tipa podataka ukazuje na vrstu podataka u polju karaktera (npr.

Application layer) omogućuje korisničkom programu generisanje podataka za razmenu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - - - Sesioni nivo (engl. Aplikacioni nivo (engl. prenos teka.standarda Za korisnike mreža je najznačajniji aplikacioni nivo. Na tom nivou se organizuju različiti aspekti rada korisnika u mreži. Prezentacioni nivo (engl. Meñutim.2. Potencijal Interneta i panorame servisa Interneta otvaraju nove mogućnosti u netradicionalnom obliku obrazovanja koji svoje uporište traži u razvijanju modela distantnog 331 . kao što su elektronska pošta. Presentation layer) priprema različite načine prezentacije podataka na sesionom nivou u smislu kompresije i šifriranja. Svi drugi nivoi moraju biti podreñeni ovom nivou. Ako se veza izgubi pokušava da je uspostavi bez intervencije korisnika. Mnogi postojeći standardi se odnose samo na neke od navedenih nivoa. Slika 14-23 Sedam nivoa OSI . 14. pretraživanje datoteka. svaki nivo koji postoji na mestu pošiljaoca mora postojati i na mestu prijema. KONCEPTUALNA TELEKOMUNIKACIONA INFRASTRUKTURA INTERNETA Telekomunikaciona infrastruktura Interneta predstavlja osnovu za distantno obrazovanje. Session layer) upravlja razmenom izmeñu pojedinih čvorova.

Acorn. Hipermedija olakšava sticanje znanja i način komunikacije koji se odvija u Internet okruženju pomoću multimedijalnih Internet servisa. svičera. prijem. Razvijaju se uslovi za kreiranje hipermedijalnih interaktivnih instrukcija. Osnovni koncept povezivanja računara na globalnu mrežu ostvaruje se pomoću standardizovanih protokola u mrežnoj prostornoj topologiji. modema. Obuhvata veliki broj komunikacionih protokola koji obezbeñuju slanje. Mini. mrežu svih mreža koja u svojoj strukturi obuhvata veliki broj različitih arhitektura računarskih sistema PC. Obuhvata korišćenje standardizovanog OSI referentnog sloja za kontrolu svih mrežnih sesija. 332 .2. Obuhvata veliki broj različitih operativnih sistema grafičkih i ne grafičkih. Kompletna komunikacija je standardizovana ISO standardima koji obezbeñuju kompatibilnost različitih implementacija mrežnih podsistema u okviru Interneta. Hronološki nastanak Interneta Internet je globalna svetska računarska mreža na koju je priključen ogroman broj računara (više stotina miliona). Učenje se u saznajnom procesu može posmatrati kao konstrukcija mentalnih modela modeliranih u Internet okruženju. adresiranje podataka kao i mogućnost prepoznavanja računara na mreži. Obuhvata kompletnu komunikacionu infrastrukturu. kao i za kreiranje individualizovanih okruženja za učenje na bazi hipermedijalnog Weba. usmerivača. Sun. Interaktivno hipermedijalno okruženje daje novu dimenziju u mišljenju i komuniciranju a sve u funkciji smanjenja saznajnog opterećenja učenika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Apple Macintosh. Komunikacija. analognih i digitalnih centrala. transfer i distribucija podataka ostvaruje se korišćenjem velikog broja servisa Interneta. Novi Sad obrazovanja. skretnica. pojačavača. 14. Silicon Graphics. Sisteme za distribuciju i transfer Internet signala poput linkova. Obuhvata različite mrežne aplikacije i komunikacione softvere. Midi i velike računarske sisteme. Internet omogućuje razvoj novih didaktičkih medija u nastavnom procesu kao i razvijanje interaktivnih hipermedijalnih distribuiranih koordiniranih kiber-nastavnih metoda. Povezivanja svih resursa u jedan globalni telekomunikacioni sistem čini celovit informacioni sistem. Internet čini globalnu računarsku mrežu.1. Broj računara i korisnika Interneta povećava se svakog dana eksponencijalnom brzinom.

Na takvoj mreži postojale su redundantne (višestruke) veze i putanje izmeñu računara. Meñutim. Uporedo sa ovim mrežama razvijale su se mreže i u drugim državama. Približno u isto vreme. kako bi u slučaju uništenja nekog dela mreže ostatak mogao neometano da funkcioniše. tako da bi u slučaju kvara na nekom delu podaci mogli da se prenose drugim putevima. Razvojem mreže rukovodila je Advanced Research Project Agency pod nadzorom Ministarstva odbrane SAD. ''mreža svih mreža''. godine u potpunosti preuzelo Ministarstvo odbrane. a kasnije. a zatim i na globalnom nivou. Mreža je rasla. Tako je 1980. NSF je značajno redukovala i sredstva i upravljanje glavnim računarskim mrežama i njihovo funkcionisanje prepustila raznim provajderima. uključujući i komercijalne. Ovakav sistem s visokim stepenom meñupovezanosti bio je privlačan i izvan vojnih krugova. IBM je osnovao akademsku mrežu BITNET. prvo na nacionalnim. na istim principima osnovala mrežu nazvanu The Internet. Godine 1990. u mrežu povezivane druge mreže. Tako je u današnjem obliku nastao Internet. NSF je predstavila projekat umrežavanja raznih organizacija i mreža. koja je prvo povezivala univerzitetske računare u Americi. godine) sa idejom pravljenja mreže računara koja bi obezbedila komunikaciju izmeñu vojnih laboratorija. umesto čvorova. u okviru projekta EARN. 333 . a mreža je dobila naziv ARPANET. pretvorivši je u Defense Data Network (DDN). resursa i računarske infrastrukture za funkcionisanje Interneta. a kasnije joj se pridružila NASA. godine najveći finansijer je bila NSF koja je obezbeñivala značajan deo sredstava. da bi je 1975. FUNET u Finskoj. Nacionalna naučna fondacija (National Science Foundation – NSF). u Evropi i drugim krajevima sveta. krajem 70-tih godina. na primer: JANET u Velikoj Britaniji. NORDUnet u skandinavskim zemljama. koja je sedam godina kasnije povezana na ARPANET/DDN i tako je nastao NSFNET. Trebalo je da čvorovi mreže budu ravnopravni (peer-to-peer). razvijao se i USENET koji su u početku koristili nastavnici i studenti američkih univerziteta. vladinih biroa i univerziteta na kojima su rañeni brojni projekti za potrebe američke vojske.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Razvoj Interneta počeo je u SAD. u doba hladnog rata (1969. kao i druge vladine agencije. Godine 1977. U slučaju oštećenja nekog dela mreže podaci bi se automatski preusmeravali alternativnim putevima. Ova mreža je u početku okupljala uglavnom akademske institucije. kojim su. Do 1995.

Koordinaciju Interneta vrše: - - National Science Foundation (NSF) Internet Society (ISOC) udruženja koja čine pojedinci i predstavnici korporacija kao u Electronic Frontier Foundation (EFF). To je otvoren sistem koji prevazilazi granice zemalja i ne postoji niti jedna organizhacija ili vlada koja ga u potpunosti kontroliše. koje će njene sadržaje prenositi ili šta će slati drugima. Internet nema vlasnika. ni jedna država ili intitucija nema vlast nad celinom. Pojedine države ili firme su vlasnici delova komunikacionih kanala ili opreme koja se koristi. Internet je mreža bez vlasnika.Visoka poslovna škola strukovnih studija. pravima članova i slično. tj. Na Internetu je svako vlasnik svog računara i ima neograničeno pravo da taj računar koristi po svojoj volji i da na njemu drži sadržaje koje on želi. koja se brine o privatnosti. i preporuke za standarde Slika 14-24 Administrativni plan Interneta 334 . ISOC omogućava: jedinstveno adresiranje Internet Architecture Board (IAB) koordinira sledeće aktivnosti: dodelu adresa. Novi Sad Ovakav nastanak Interneta uslovio je i način upravljanja njim. Svaki vlasnik računara samostalno bira način na koji će se priključiti na mrežu.

godine Povezivanje akademske mreže na Internet i korišćenje Internet usluga. teorijski. moraju da budu zadovoljena dva uslova: svaki računar mora imati svoju jedinstvenu adresu u mreži računari za meñusobnu komunikaciju moraju koristiti jedinstveni ''jezik''–protokol Adrese. IP adresa se zapisuje u formi četiri bajta meñusobno razdvojenih tačkama. Radi lakše manipulacije. pa otuda. IP adresa mrežnog priključka ima formu tridesetdvobitnog pozitivnog celog broja. Decentralizacija upravljanja i nadgledanja omogućava da se Internet širi i razvija sadašnjim tempom. usmerenim radiorelejnim vezama. svaki računar u ovoj mreži može komunicirati s bilo kojim drugim računarom priključenim na mrežu.294. različitim vrstama kablova. Na primer.967. pošto svaki računar u mreži mora imati jedinstven identifikacioni broj. za priključak koji ima adresu 10010011 01011011 00010110 11001001 zapisuje se jednostavnije 147.2. Pod ureñajem priključenim na Internet podrazumeva se najčešće računar (na primer PC). Ova adresa naziva se IP adresom (Internet Protocol address) zato što je koristi osnovni komunikacioni protokol Interneta – IP protokol. ali to može biti i druga komunikaciona oprema. Razvoj Interneta u Jugoslaviji se odvijao u tri faze: Uspostavljanje nacionalne akademske mreže zasnovane na TCP/IP protokolima mreže SNTIJ u periodu 1992-1996. telefonskim linijama.2. Svaki mrežni priključak (na primer.296) priključaka na Internet. na nivou komunikacionog softvera. mrežna kartica) ureñaja priključenog na Internet mora imati jedinstvenu adresu koja će dotični priključak razlikovati od ostalih priključaka istog i drugih ureñaja. pre svega elektronske pošte Komercijalizacija Interneta i pojava Internet provajdera (Internet service provider – ISP) - 14. vezama kablovske televizije itd. satelitskim vezama. Bez obzira na način povezivanja na Internet.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Jedino što se rešava na centralizovani način na mreži jeste pitanje adresa. Adrese i protokoli na Internetu Internet je mreža od više desetina miliona računara meñusobno povezanih na različite načine: u lokalne mreže. treba istaći da 335 . može postojati 232 (4.91.201.22. Da bi se to obezbedilo.

5. Na osnovu IP adrese priključka ciljnog računara.22.AC. Uvodi se pojam domena i poddomena. Osnovni domen označen je krajnje desnim imenom u simboličkoj adresi.YU.AC. gde se navodi ime i prezime. na primer. Pod domenom podrazumeva se grupa mreža i računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrolom i održavanjem. Simbolička adresa sastoji se iz niza imena razdvojenih tačkama. na primer. ustanovu u okviru države.91. poruka se prosleñuje tačno tamo gde treba. odeljenje u preduzeću i slično.91. Da bi se korisnicima računara olakšalo komuniciranje.YU i odnosi se na mreže akademskih institucija u Beogradu.YU i odnosi se na računare na Grañevinskom fakultetu. 147.GRF. BG je poddomen domena AC. IRC. Ureñaji koji imaju više mrežnih priključaka na Internet uglavnom obavljaju poslove rutiranja (ruteri).AC. YU predstavlja domen koji obuhvata sve mreže u Jugoslaviji (deo Interneta u našoj zemlji). Novi Sad veličina računara na Internetu ima po jedan mrežni priključak. GRF je poddomen domena BG.201. Pored teritorijalne podele (identifikator zemlje) osnovni domen može biti: EDU obrazovne institucije COM komercijalne institucije ORG neprofitne organizacije i udruženja NET institucije odgovorne za organizaciju Interneta GOV vladine institucije MIL vojne institucije INT meñunarodne institucije 336 .22. na primer. uvedene su simboličke adrese koje predstavljaju viši nivo apstrakcije u odnosu na IP adrese. jer je u poruci sadržana i informacija o IP adresi pošiljaoca. Krajnje levo ime najčešće predstavlja simboličko ime računara. Simbolička adresa ima hijerarhijsku strukturu slično poštanskoj adresi. Na mestu prijema zna se ko je poslao poruku. ovakva adresa preslikaće se u procesu komunikacije u IP adresu.BG.BG.GRF. pa IP adresa u tom slučaju jednoznačno odreñuje računar – u žargonu obično se kaže da računar ima IP adresu.YU. na primer. grad i na kraju država. Poddomen predstavlja najčešće organizacionu podcelinu nekog domena. IRC predstavlja simboličko ime računara u okviru mreže Grañevinskog fakulteta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. spajajući razlolike mreže i prebacujući poruke sa jedne mreže na drugu. AC je poddomen domena YU i predstavlja mreže (računare) akademskih institucija. Tako u adresi IRC. Idući sdesna na levo identifikuju se odgovarajući poddomeni. ulica i broj. 147.

S obzirom da svaki računar može da ima više korisnika to se. korisnik ne mora da vodi računa o promeni IP adrese računara na kome se izvršava željeni servis. Osim toga. u komunikacijama. na primer. a praktični i tehnički razlozi ograničavaju dužinu paketa. Dakle IP je neka vrsta poštara na Internetu. Naime. kao ni tačan redosled paketa na odredištu. Neteritorijalna hijerarhija domena najčešće se koristi u SAD. već za to postoje odgovarajuće procedure o kojima ovde neće biti reči. dok se teritorijalna hijerarhija često susreće u ostalim zemljama. Tako. Za potrebe komunikacije korišćenjem elektronske pošte potrebno je da i svaki korisnik računara ima svoju adresu. Implementira se na svim računarima na Internetu. kao i svi ostali protokoli. Osnovna funkcija mu je da pakete sa informacijama (datagrame) rutira od izvora do odredišta. a na osnovu odrednišne IP adrese. IP ne garantuje isporuku svih paketa bez greške. ukoliko se menja topologija mreže menjaju se i IP adrese. Ovo ime se od adrese računara odvaja znakom @ (at sign. Kako u jednoj komunikacionoj sesiji poruke meñu učesnicima u komunikaciji imaju proizvoljnu dužinu.yu pripada korisniku čije je korisničko ime PERA na računaru Grañevinskog fakulteta u Beogradu.COM je simbolička adresa web servera multinacionalne kompanije IBM. Svaki paket u zavisnosti od trenutnog stanja saobraćajnica na Internetu može putovati različitim putevima nezavisno od drugih paketa iste poruke. u žargoni ''majmunski znak''). IP protokol funkcionie na trećem sloju referentnog OSI modela. Protokoli. Slično važi i za simboličke adrese. Ažuriranjem odgovarajućih tabela preslikavanja IP adresa u simboličke i obrnuto. Prednost korišćenja simboličke adrese sa stanovišta korisnika Interneta ogleda se u činjenici da ona u sebi nosi semantičko značenje pa je samim tim lakša za pamćenje.IBM.ac.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Na primer. adresa pera@grf. 337 . ampersand. WWW. Treba napomenuti da dodela IP adresa nije proizvoljan proces. korisnik će uvek traženi servis naći na istoj simboličkoj adresi.bg. pored adrese računara mora navesti i ime korisnika. kroz softversku komponentu u okviru operativnog sistema računara. Skup komunikacionih protokola na kome se bazira Internet naziva se TCP/IP po dva osnovna protokola: IP (Internet Protocol) i TCP (Transmission Control Protocol). to IP često prenosi više paketa koji pripadaju jednoj istoj poruci.

Na prijemnoj strani. Da bi se omogućila komunikacija neophodno je da svi računari prepoznaju podatke koje primaju od drugih računara. Novi Sad TCP protokol funkcioniše na četvrtom sloju referentnog OSI modela. pa ako postoji greška usled smetnji na vezama. Zato će ovde biti samo pomenuti najznačajniji: SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) omogućava slanje tekstualnih poruka izmeñu dva čvora (elektronska pošta). Njegova osnovna funkcija je da obezbedi tačan prenos paketa poruke izmeñu dve proizvoljne tačke na Internetu. User Datagram Protocol) protokol. FTP (File Transfer Protocol) omogućava prenos datoteka izmeñu dva čvora. vrši i slaganje paketa prema rednom broju u redosledu kakav je bio na predaji. Osim ova dva protokola. koristi se UDP (engl.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ako su poruke vrlo kratke. Paket podataka može imati najviše 1500 karaktera. Protokol koji obezbeñuje prenošenje paketa od pošiljaoca do primaoca zove se IP (engl. Ovi standardi se zovu protokoli. Zato se uvode standardi kojima se definišu pravila kako se formatiraju i prepoznaju podaci tokom komunikacije. Naime. Pojava velikog broja paketa smanjuje efikasnost mreže i svi korisnici trpe. To povećava brzinu slanja i prijema poruke. U svetu postoji više organizacija koje se bave donošenjem ovakvih standarda. Paket podataka sadrži adrese pošiljaoca i primaoca. Telnet omogućuje povezivanje na udaljenoj mašini (remote login). Komunikacija u mreži se ostvaruje tako što se podaci koji se prenose organizuju u pakete. Zbog toga je potrebno omogućiti višestruku simultanu komunikaciju izmeñu aplikacija na računarima. TCP pakete dobijene od IP-a proverava. inicira retransmisiju pogrešnih paketa. na Internetu postoje i drugi protokoli i alati na nivou aplikacija. jer nije potreban TCP za numerisanje poruka. Najvažnije su sledeće: 338 . Takoñe. U mreži može biti povezan veliki broj različitih računara. Opisivanje ovih protokola izlazi iz okvira ovog rada. Ovakvo ograničenje dužine paketa sprečava zauzeće mreže od onih koji prenose velike količine podataka. on sekvencira pakete (obeležava ih rednim brojevima) i potom ih predaju IP-u da ih prenese do cilja. Internet Protocol). Bitno je istaći da se na većini računara na Internetu može odvijati više aplikacija (programa) istovremeno.

Te firme se nazivaju Internet provajderi (provide . U nekim mrežama (npr. obezbediti). U principu. Postoje i podprovajderi i u Jugoslaviji ih ima oko šezdeset. Usluge ovakvog povezivanja nude brojne firme u svetu i kod nas.International Consultive Committee on Telephone and Telegraph) Meñunarodna organizacija za standarde (engl. Ethernetu) ovakvi paketi se zovu datagrami (engl.snabdeti. postoje četiri načina pristupa: preko preko preko preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom telefonske linije s biranjem kabla za kablovsku televiziju Internet je mreža otvorenog tipa. Telefonija. EIA . radi ostvarivanja povezivanja na Internet. Informatika.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - - Udruženje inžinjera elektrotehnike i elektronike (engl. datagram). Krajnji korisnik se obraća upravo ovim institucijama. Ulogu provajdera u Jugoslaviji danas obavlja nekoliko institucija. CCITT . U standardu se propisuje izgled paketa. Za povezivanje na Internet je potrebna veza do nekog od računara koji je već povezan na Internet.2.3. ISO International Standards Organization) Podaci koji se prenose kroz mrežu organizuju se u strogo definisane celine koje zovemo paketima.Electronic Industries Association) Meñunarodni savetodavni komitet za telefoniju i telegrafiju (engl. IEEE Institute of Electrical and Electronics Engineers) Udruženje elektronske industrije (engl. Obično paket ima sledeću strukturu: - identifikator paketa adresa odredišta (primaoca) adresa izvora (pošiljaoca) definisanje tipa podataka polje podataka provera ispravnosti podataka 14. Načini pristupa Internetu Da bi se pristupilo Internetu potreban je pristup do nekog računara koji je priključen na mrežu povezanu na Internet. 339 . meñu kojima su Eunet.

Pre svega potrebna je fizička veza do provajdera. - - - - 340 . Priključak na ovu mrežu kao i potrebna oprema je relativno skupa. ali i organizacijama kojima su usluge Interneta potrebne samo u kraćim vremenskim intervalima. ovaj način povezivanja ovaj način povezivanja je čiroko rasprostranjen meñu individualnim korisnicima. Najčešće se koristi: komutirana linija (PSTN line). koja je bazirana na X. iznajmljene linije (lased line) se koriste ako je potrebna stalna veza sa Internetom. bankama. Zbog relativno visoke cene uvoñenja ovakve linije ovaj način povezivanja koriste uglavnom organizacije koje preko iznajmljene linije povezuju celu svoju lokalnu mrežu na Internet. ATM i druge. do Internet provajdera može da se doñe i preko javne paketske mreže JUPAK. Zbog široke rasprostranjenosti komutiranih telefonskih priključaka. Ova mreža je rasprostranjena meñu javnim i državnim organizacijama. uz relativno malu propusnu moć do 19200bps. koje omogućavaju znatno veće brzine komunikacije sa Internet provajderima nisu još zaživele kod nas. mogu se koristiti i radio veze. kao i relativno malih troškova komutirane linije. kao i drugi tipovi bežičnih veza. komunikacione mreže ISDN.25 protokolu. odnosno klasična telefonska veza. Novi Sad Glavni kriterijumi za izbor provajdera za najveću svetsku računarsku mrežu Internet su: mrežna topologija brzina mrežnih puteva brzina na ulaznim linijama brzina veze ka ostatku Interneta tačke priključenja tehnička pomoć organizacija puna usluga cene Za ostvarivanje veze sa Internet provajderom potrebno je nekoliko elemenata.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

Terminalski pristup je jednostavniji za instalaciju. radnje. kod nas nudi preduzeće PTT Srbije. programi i usluge koje se koriste odvijaju se na računaru Internet provajdera. korisnikov računar je samo posrednik tj. terminal. Veće firme se opredeljuju za stalne veze preko iznajmljenih linija ili JUPAK priključka. Jupak koriste najčešće ako su već priključene na Jupak mrežu. u zahtevima za potrebnim hardverom i softverom i jeftiniji je kod plaćanja Internet Provajderu. Mrežnom vezom. Usluge zakupa linije odnosno povezivanje na Jupak mrežu. Mrežni pristup nudi pogodnosti povezivanja celih lokalnih LAN mreža na Internet. hardvera i softvera je otvorio put za mrežni pristup uz korišćenje modemske . odnosno Crne Gore. Razvoj komunokacionih puteva. lokalni računar postaje integralni deo Interneta. Ako firma ima Jupak priključak. za ostvarivanje Internet veze preko Jupak mreže. ali i drugih veza za udaljeni pristup. omogućuje da više korisnika istovremeno i 341 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Izbor načina povezivanja zavisi od mnogo faktora od kojih su najznačajniji: obim korišćenja Internet usluga brzina prenosa podataka tehničke mogućnosti za realizaciju veze Slika 14-25 Načini povezivanja na Internet Individualnim korisnicima je uobičajeno da se za vezu koristi komutirana linija. Sve rutine. Postoje dva osnovna tipa veze sa Internet provajderom: terminalski mrežni Terminalska veza predstavlja način povezivanja sa Internet provajderom u kome se korisnikov računar koristi samo kao udaljena tastatura i monitor računara Internet provajdera. mora se naći i provajder koji ima Jupak priključak i nudi uslugu povezivanja na Internet preko Jupak-a.

škole) imaju drugačije razloge za pristup Internetu. kada je sve isto kao i kod individualnih korisnika. odreñuje administrator mreže u skladu sa uslovima koje je odredio provajder preko koga je mreža priključena na Internet. ili za sve korisnike na isti način. Korisnici u velikim sistemima mogu da se služe Internet uslugama sa jednog računara. Meñutim veliki sistemi (firme. Povezivanje preko LAN mreže koja je stalno povezana sa Internetom. Ograničenja u pristupu i nekim servisima mogu biti vezana za doba i/ili utrošak računarskih (i mrežnih) resursa.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovaj način pristupa predviñen je za organizacije koje imaju lokalne računarske mreže. Razlozi zbok kojih se veliki sistemi povezuju na Internet su: kontakt sa korisnicima usluga kontakt sa poslovnim partnerima veze sa udaljenim poslovnicama i predstavništvima ponuda dela usluga preko mreže reklama i predstavljanje preko Internet prezentacija (Home Page) korišćenje baza programa i informacija obavljanje raznih vrsta transakcija poslovna komunikacija Način povezivanja je uslovljen i potrebom da se svima ili delu zaposlenih omogući korišćenje Internet usluga. najčešće kroz postojeću ili novu lokalnu mrežu velikog sistema. Slika 14-26 Povezivanje preko stalnog LAN-a Način pristupa i nivo usluga za svakog korisnika pojedinačno. Zato se sistemi 342 . Uslovi su isti kao u prethodnom slučaju. Korisnik priključen na ovakvu mrežu u svakom trenutku ima pristup Internetu korišćenjem odgovarajućih programa. Ovaj način je predviñen za organizacije s računarskim mrežama. a jedino ograničenje je vreme kada je mreža priključena na Internet. te je u skladu sa tim i način pristupa nešto drugačiji. Povezivanje preko LAN mreže koja je povremeno povezana sa Internetom. Novi Sad potpuno transparentno koriste vezu ka mreži i nudi komunikacione i servisne pogodnosti.

opravdan samo u slučaju da sistem već ima Jupak priključak. zbog visokih troškova uvoñenja i korišćenja . da preko komunikacionog računara koriste Internet servise. Stvari se mogu organizovati tako da je veza sa Internet provajderom uspostavljena u odreñeno doba dana ili po nekom unapred definisanom vremenu.25) veze. ili onda kada je nekome iz sistema potreban neki od Internet servisa. dok se Jupak i drugi načini povezivanja reñe koriste. ali je uz njih potrebna i skuplja komunikaciona oprema. Na oba kraja ovakve veze stavlja se odgovarajući modem. Stalna veza se ostvaruje iznajmljenom linijom od sistema do Internet provajdera. U zavisnosti od potreba sistem se odlučuje za stalnu ili povremenu vezu sa provajderom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija najčešće povezuju instalacijom komunikacionih računara. Na ovaj način je omogućeno korisnicima na svim računarima u sistemu. Svi računari lokalne mreže su direktno povezani na Internet i čine deo Interneta. Kod nas se trenutno koriste uglavnom analogne linije koje se zakupljuju od PTT organizacije. a koji su povezani u lokalnu mrežu. U tom slučaju se ceo sistem konfiguriše tako da se veza automatski uspostavlja ako postoje zahtevi za korišćenje Internet servisa kao i da se automatski prekida u vreme kada se veza do provajdera ne koristi. Izbor Jupak veze je. koji se sa jedne strane povezuje sa Internet provajderom a sa druge strane u lokalnu računarsku mrežu. Zato se za povremenu vezu uglavnom koristi komutirana linija. ili planira da ga uvede zbog zadovoljenja nekih drugih potreba. Slika 14-27 Veza sa provajderom Povremena veza se ostvaruje preko komutiranih linija ili Jupak (X. Na kratkim rastojanjima (nekoliko kilometara) mogu se koristiti i znatno brži modemi. 343 . pri čemu se uglavnom koriste 56bps modemi.

Na taj način je prezentacija 24 sata na raspolaganju korisnicima širom sveta. Nedostatak ovakve koncepcije je u tome što za izmene prezentacije moramo koristiti računar sistema kod koja je sama prezentacija postavljena. Obično sus to oni sistemi koji nude usluge dizajniranja. kontakt korisnika širom Interneta se ostvaruje kada žele da pogledaju prezentaciju sistema ili pošalju elektronsku poštu nekog u sistemu. Kada je napravljen sistem za automatsko podizanje i spuštanje veze. da stupi u kontakt sa nekim od entiteta. dakle računar provajdera. tj. Uz to. moramo tražiti od provajdera da u odgovarajuće 344 . U najvećem broju slučajeva. u opisanom slučaju bilo bi potrebno da se veza podigne sa druge strane. Nije veliki problem ni sa prezentacijom: uobičajeno je da sistemi koji nemaju stalnu vezu sa provajderom prezentaciju stavljaju na računar koji je direktno povezan sa Internetom. Slika 14-28 Veza sa provajderom Mnogo je ozbiljniji problem korisnika širom Interneta koji žele da pristupe nekom od računara u lokalnoj mreži sistema.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a onda. Novi Sad Kada je veza uspostavljena. dešava ako neko želi da pogleda prezentaciju sistema. Ako je veza izmeñu sistema i Internet provajdera u trom trenutku neaktivna. prezentacija i ostale usluge neće biti dostupne. njenu ponudu. jedino što korisnici primećuju je pauza u odzivu u vreme dok se ne uspostavi veza sa provajderom. zatraži tehničku pomoč i slično. a prezentacija može da stoji na njihovom računaru. Ovo drugo nije problem jer se pošta može privremeno čuvati na računaru provajdera. recimo. Ovu uslugu daju provajderi. automatski preneti računarima u sistemu. ili drugi sistemi koji već imaju stalnu vezu sa Internetom. To se. kada se veza uspostavi. odnosno da provajder pozove sistem. Standardna usluga povezivanja sa provajderom preko komutirane linije pretpostavlja podizanje veze sa strane korisnika usluge. Ali. funkcionalno nema razlike u korišćenju Internet servisa preko stalnih ili povremenih linija za vezu. da koriste neki od ponuñenih servisa. kreiranja i održavanja prezentacija.

Integracija lokalne mreže. Računare možemo povezivati u lokalne mreže. Svaki računar u mreži mora imati svoju mrežnu karticu. stim što se standardni mehanizam za Jupak mreži tzv. štampač. a ne na nekom sistemu iz lokalne mreže. Server može staviti na raspolaganje diskove. U slučaju koriščenja Jupak veze. bez obzira sa koje strane je podignuta veza. Za ove funkcije postoje posebni sistemski programi smešteni u ROMu na kartici. nema opasnih problema jer je uobičajeno da se veza može podići i sa strane provajdera i sa strane korisnika sistema. reverse charging. Kablovi mogu biti: telefonske parice oklopljene telefonske parice koaksijalni kablovi optički kablovi kao i Mrežni softver odreñuje mogućnosti mreže koje korisnik vidi u mreži. Usluge koje server čini mogu biti različite prirode. povezivanje računara sa serverom. Za ovakvo povezivanje su pored računara potrebne sledeće komponente: server mrežne kartice kablovi za povezivanje i mrežni softver Server je računar koji stavlja svoje resurse na raspolaganje drugim računarima u mreži. server može omogućiti izvršavanje programa za potrebe korisnika mreže. Pored ovoga. Kod nas je često u upotrebi Novell NetWare Network ili Ethernet.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija tabele upiše potrebnu izmenu. Odluka o izgradnji lokalne mreže podrazumeva opredeljenje za jednog proizvoñača mrežnog softvera. Postoji veći broj proizvoñača mrežnog softvera. Mrežna kartica upravlja kreiranjem i primopredajom poruka u mreži. 345 . koja će ukazati da se prezentacija nalazi na drugom računaru. idu na račun korisnika. Kablovi služe za povezivanje računara meñu sobom. modem ili drugu opremu. a sve ostalo mora bit usaglašeno sa odabranim mrežnim softverom. koji omogućava da svi komunikacioni troškovi.

To su: supervizor regularni korisnik operater Slika 14-29 Mrežni hardver Supervizor je lice odgovorno za efikasan rad mreže. U mnogim mrežama se pri instaliranju mrežnog softvera automatski evidentira korisnik . Takoñe. Ako je lozinka bila korektna. Prijava korisnika se vrši unošenjem imena korisnika i šifre korisnika. Ako u evidenciji sistema postoji korisnik pod ovim imenom. mogu koristiti neke ograničene usluge u mreži prijavom pod šifrom gosta. pravljenje sigurnosnih kopija teka na serveru. supervizor odreñuje prava korisnika u mreži.Visoka poslovna škola strukovnih studija. odreñivanje prava korisnika. Ovi podaci su prethodno dohovoreni sa supervizorom i korisnik unosi. Korisnik se uključuje u mrežu prijavom (engl. da je ne bi otkrila i zloupotrebila druga lica. Guest). 346 . U njegovoj nadležnosti je održavanje mreže. Svi korisnici. Korisnik se odjavljuje komandom LOGOUT. Operater ja korisnik koga je supervizor ovlastio da obavlja neke poslove u mreži. Sve ove aktivnosti korisnik obavlja u interakciji sa odgovarajućim programima mrežnog softvera. login). održavanje sistema teka na serveru. korisnik dobija pristup mreži. Sada korisnik može: slati prići prići prići poruke drugim korisnicima mreže datotekama na serveru periferalima na serveru ili aplikacijama na serveru. sistem zahteva unošenje lozinke komandom: PASSWORD Posle reči PASSWORD korisnik kuca na tastaturi lozinku koja se ne izdaje na ekran. na primer. pre nego što dobiju potrebne šifre od supervizora.gost (engl. Regularni korisnici su sva lica koja preko radnih stanica mogu prići serveru. Korisnici dobijaju od supervizora šifru pomoću koje mogu prići serveru. Novi Sad U lokalnim mrežama obično postoje tri tipa korisnika mreže. komandu: LOGIN ime.

ime. FreeBSD. Ako se odvaja poseban komunikacioni računar obično se koristi računar pod nekom od verzija Unix-a.com. Uz to se formiraju simbolička imena za računare tj. Za povezivanje lokalne mreže na Internet neophodno je obezbditi numeričke kao i simboličke adrese za računare iz lokalne mreže.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Postojeća lokalna računarska mreža se može povezati na Internet uz odgovarajuće izmene. Najskuplje. ali najbolje rešenje je postavljanje specijalizovanih ureñaja koji se zovu ruteri. 347 . a odnedavno i Windows NT ili neki drugi operativni sistem. Postoje brojne organizacije koje kao komunikacioni server koriste servere pod: Novell NetWare-om Microsoft NT-om IBM LAN Server-om neka od verzija Unix-a Korišćenje nekog od postojećih servera je najjeftinije. Ipak za profesionalne primene se uglavnom koriste moćniji i skuolji računari koje proizvode firme Sun. Razlozi protiv mogu da se nañu u pouzdanosti rada. Digital. ako isti ima odgovarajuće hardverske i softverske elemente. Često se koriste računari koji rade pod Public Domain verzijama Unix-a: Linux. sigurnosti podataka. Analogni ruter se mora nalaziti i na strani porta kod provajdera. zavisno od tipa i organizacije mreže. ili se dodaje novi računar koji će preuzeti ulogu komunikacionog servera. koja se priključuje na neki od modema na računaru povezanom na lokalnu mrežu . Silicon Graphics. usklañena sa postojećim brojem računara (za svaki računar je potrebno odvojiti posebnu adresu). Najpre je potrebna veza do Internet provajdera. Instalacija rutera je neophodna kada se uspostavlja brza veza sa provajderom. Komercijalni domen npr. performansama.taj računar je "most" prema Internetu. Svi pomenuti operativni sistemi su izuzetno rasprostranjeni na Internetu i dostigli sus nivo funkcionalnosti i pouzdanosti dovoljan za ovakvu namenu. za šta je potrebna odgovarajuća kolekcija IP adresa. dobijanje odgovarajućeg domena. ali shodno tome i najlošije rešenje. najpre se formiraju numeričke adrese. U tu svrhu može da se koristi neki od postojećih računara.

pre svega preko Jupak veze i početni troškovi za opremu i programe. Novi Sad Troškovi. Važni elementi pri izboru načina povezivanja sa Internet provajderom su komunikacioni troškovi. koja je izračunata na osnovu vremena podignute veze ka Internet provajderu. Telefonski priključak se 348 . Troškovi koji se plaćaju za vezu sa provajderom su samo deo ukupnih troškova veze sa Internetom. pa pri izboru provajdera nije dovoljno obratiti pažnju samo na cenu priključka na Internet (najčešće po satu ili prema količini prenetih podataka) nego treba razmotriti i druge usluge koje provajder besplatno pruža. Na ovaj način se uglavnom povezuju pojedinačni korisnici (na primer. tj. preko modema. Naravno potrebno je sagledati i troškove korišćenja drugih načina povezivanja. najčešće mesečno plaćanje po količini saobraćaja koja se meri u paketima (megabajtima) po vremenu provedenom na vezi sa provajderom kombinacija prethodno navedenih obračunskih sistem Povezivanje preko telefonske linije s biranjem. pristup od kuće). Treba se uporediti cena zakupa linije sa cenom utrošenih impulsa. uz dovoljan broj telefonskih linija za pristup. Provajderi ovu uslugu naplaćuju na više načina: plaćanje fiksnog iznosa za odreñeni vremenski rok. Veliki de otpada na plaćanje provajderu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 14-30 Veza sa provajderom Različiti provajderi nude različite usluge. Individualni korisnici najčešće koriste komutiranu telefonsku liniju. klasičnu telefonsku vezu. za uslugu povezivanja na Internet. Za povezivanje na Internet najpre treba obezbediti vezu do Internet provajdera. Oni biraju provajdera – organizaciju koja ima jedan ili više računara povezanih na Internet i telefonske linije kojima se. može pristupiti ovim računarima.

modemske veze.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija povezuje s modemom. sve ostale opcije moraju se izvesti na lokalnom računaru. Najpre treba instalirati i konfigurisati softver za ostvarivanje PPP odnosno SLIP veze do Internet provajdera i obezbediti rad TCP/IP protokola. Sledeći korak je pronalaženje Internet provajdera koji nudi usluge mrežnog povezivanja na Internet korišćenjem SLIP ili PPP veze. PPP je napredniji protokol i češće se koristi od SLIP-a. za korišćenje PPP veze Kada provajder otvori nalog. SLIP i PPP su protokoli koji omogućavaju da dva računara razmenjuju podatke preko. uz odgovarajući računar. predstavlja kompletnu neophodnu opremu. Slika 14-31 Komunikacioni hardver 349 . koji. Potrebni podaci su: korisničko ime (user name. login) lozinka (password) telefonski broj za vezu sa Internet provajderom detalji o IP adresi primarni DNS. opcioni i sekundarni DNS opciona IP adresa mrežnog prolaza (gateway IP address) maska podmreže (subnet mask) naziv domena i naziv host-a tip korisničkog naloga (SLIP/PPP) procedura za prijavljivanje na sistem dodatne informacije o sistemima za proveru PAP ili CHAP. Provajder će otvoriti korisnički nalog za mrežni pristup i dati osnovne podatke neophodne pri konfigurisanju programa na lokalnom računaru. koji je osnova funkcionisanja Interneta.

Novi Sad Podešavanje Dial-up networking-a za Windows XP za individualnog korisnika u pristupu Internetu. Treba se aktivirati opcija NEXT i dalje podešavanje radimo prema sledećim opcijama: Slika 14-32 New Conection Wizard Connect to the Internet Set up my connection manually Slika 14-33 Set up my connection manually Connect using a dial-up modem Slika 14-34 Connect using a dial-up modem 350 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sa Start menija odabrati Control Panel pa Network Connectios. Kreiranje konekcije počinjemo pokretanjem aplikacije Create a New Connection. čime se pokreće New Network Connection Wizard.

ime provajdera Slika 14-35 Unos imena provajdera Ukucati broj telefona provajdera npr.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Unos ISP name . Slika 14-37 dostupnost konekcije 351 .net Slika 14-36 Unos broja provajdera Izaberite da li zelite da konekcija bude dostupna svima koji rade na racunaru ili ne. 829892 (zarez za pauzu) za Hemo.

kliknuti na Dial Username – vaše korisničko ime koje ste dobili prilkom registracije Password . otvoriće se prozor gde će Dial-up networking tražiti Username i Password. Nakon upisivanja traženih podataka. Novi Sad Prozor traži unos ussername i password-a Slika 14-38 Unos korisničkog imena i šifre Potvrditi opciju Finish Slika 14-39 Opcija Finish Konekciju mozete startovati ili dva puta kliknuvsi na ikonicu na desktop-u ili ici na Start/AllPrograms/ConnectTo/HEM ONET. Kada startujete HemoNet ikonicu.Visoka poslovna škola strukovnih studija.šifra za identifikaciju Slika 14-40 Konekcija na Internet Dial-up networking nakon uspostavljenja modemske veze daje poruku Verifying user name and password i posle toga Connected at 352 .

U zemljama u kojima je razvijena kablovska televizija već nekoliko godina se eksperimentiše s umrežavanjem računara pojedinačnih korisnika na Internet. Kreirana individualizovana nastavna graña u Internet okruženju obezbeñuje novu koncepciju u prenosu i komunikaciji izmeñu obrazovnih entiteta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija [brzina]. Ovakvo priključenje omogućava pun pristup Internetu. Prozor se za vreme sesije može minimizovati. Nakon toga se pojavljuje vreme koje pokazuje koliko ste već na vezi. Hipermedijalni Internet servisi obezbeñuju olakšanu komunikaciju.4. Povezivanje preko kabla za kablovsku televiziju. U ovakvom povezivanju na Internet najdalje su otišle Austrija i Švajcarska. Slika 14-41 povezivanje na Internet Brzina prenosa podataka je višestruko veća nego preko telefonske linije uz korišćenje modema. a na kraju sesije potrebno je prekinuti modemsku vezu klikom na taster Disconnect. pa se svaki računar ponaša kao mrežni čvor koji vidi druge čvorove i oni vide njega. Fleksibilno interaktivno okruženje obezbeñuje plasiranje intelektualne obrazovne suštine pomoću Internet servisa u 353 .2. Servisi Interneta Predavanje i obrazovanje preko telekomunikacione infrastrukture Interneta uz upotrebu panorame Internet servisa obezbeñuje realizaciju industrijskog distantnog obrazovanja. Prenos podataka se vrši u opsegu koji se ne koristi za prenos televizijskog signala. 14. korišćenjem postojećih kablova za kablovsku televiziju. sticanje znanja i izvlačenje intelektualne suštine iz elektronske nastavne grañe u vidu hipermedijalnog Web-a. Interaktivna hipermedijalna instukcija se lako može proslediti u distantnom učenju i podučavanju.

Osnovni servisi Prisutni su praktično na svakom računaru koji je povezan na Internet. 1. Kreiranje i implementacija virtuelne hipermedijalne elektronske Internet učionice za interaktivno obrazovanje na mreži u potpunosti se oslanja na infrastrukturu Interneta i njegovih multimedijalnih servisa. Novi Sad novom kiber-didaktičkom okruženju. Elektronske poruke se šalju i primaju preko mail servera – računara 354 . najrasprostranjeniji i najkorišćeniji servis Interneta.4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Prikazaćemo meni Internet servisa po grupama: Tabela 14-42 Servisi Interneta 14. Elektronska pošta (e-mail) je najstariji. elektronskoj poruci mogu se pridodati dokumenti kreirani drugim programima (tekstovi. programi itd. crteži. čime se dobija jednoznačna adresa. čiji se značaj takoñe vremenom menjao. Od početne ideje – razmene poruka i podataka izmeñu korisnika. Uporedo s rastom Interneta povećavao se i broj servisa koji su na raspolaganju korisnicima. Eksploatacija kreiranih hipermedijalnih interaktivnih instrukcija u okruženju na bazi hipermedijalnog elektronskog Web-a uz korišćenje Internet servisa daje distribuirano i koordinirano distantno okruženje. Da bi smo ih koristili. slike. razvili su se brojni servisi.1.2.). Kao i kod obične pošte. Upotrebljava se za razmenu pisanih poruka izmeñu korisnika ili grupa korisnika. zvučne datoteke. moramo imati korisničko ime na nekom od servera u mreži i odgovarajuću lozinku za pristup.

Poruke putuju razbijene u paketima. zbližavalo ljude. širilo kulturu. ona potiče još s kraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina. Ovakav mehanizam prenosa može imati značajan uticaj na privatnost poruke. Druga prednost elektronske pošte u odnosu na recimo faks ili običnu poštu je u tome sto se primljeni tekst može i dalje obrañivati. i razni ostali fajlovi koji se čuvaju na računaru. Za slanje elektronske pošte. pomagalo da se dogovore poslovi itd. 355 . Mnogo jeftinije a i dalje upotrebljivo rešenje je povremena razmena elektronske pošte preko modema i odgovarajućeg servera. najčešće protokolom UUCP.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija koji su posebno namenjeni da procesiraju i usmeravaju elektronsku poštu. e-mail je veoma pogodan za dodatne zaštite. Na mestu prijema govorna poruka se reprodukuje zadavanjem odgovarajuće komande. To znači da su se mnoge tradicionalne procedure razvijale i popravljale tokom godina. Svaki računar koji obrañuje poruku pravi nekoliko njenih kopija u cilju prenosa do krajnjeg odredišta. Ova poruka se snimi (pomoću mikrofona priključenog na zvučnu karticu računara) i ide kao prilog pisanoj poruci. To je savremeni vid starog dobrog pisma koje je vekovima prenosilo vesti. samo mnogo efikasnije. Ako smo direktno priključeni na Internet. ali su ostale i neke slabosti. Za razliku od ostalih vidova slanja poruka. Ovi fragmenti poruka mogu da se nañu u različitim redovima. poruka koju pošaljemo stiže za svega nekoliko minuta. crteži. Kada server primi poruku on je upućuje računaru na koji je adresovana. pripremati za štampu i štampati. elektronska pošta je i dalje najpopularnija. savremeni programi za elektronsku poštu imaju mogućnost dodavanja pismu i govorne poruke (voice mail). Pored klasične pisane poruke. ipak nije neophodna stalna veza sa mrežom. a najčešce trenutno bude isporučena na odredište. Isto e-mail radi i danas. različitih računara širom sveta. komentarisati pri odgovoru. Adresa pojedinačnog korisnika sastoji se od njegovog korisničkog imena i simboličke adrese njegovog prijemnog servera. Mada je istorijski najstarija od svih servisa Interneta. datotekama. Tako se bez teškoća mogu slati slike. Iako je elektronska pošta ušla u upotrebu početkom devedesetih godina. pa se može obezbediti provera autentičnosti poruke.

Ako se odgovara na tuñe pismo. kada će pismo biti pročitano. osim imena pošiljaoca i vremena prijema poruke samo sadržaj ovog polja pojavljuje prilikom pokretanja programa za čitanje pošte. koji se najčešće sastoji iz tri dela: za adresu. odnosno. elektronska pošta može da bude vrlo koristan i važan metod komunikacije u distantnom obrazovanju. za predmet poruke (subject) i za tekst poruke. On treba što bolje da ukazuje na sadržaj pisma. Poruka može da stigne pogrešnoj osobi. Nikada se u pismu ne koriste samo velika slova jer se to smatra ljutnjom (vikanjem) na primaoca. Struktura elektronskog pisma. neko drugi može da pregleda poštu umesto primaoca. korisno je u odgovoru citirati mali deo pisma na koji se odgovor odnosi da bi primalac znao o čemu se radi. Šale se ne prenose dobro u elektronskom obliku. Ukoliko primalac dobija mnogo pisama. Ukoliko se poruka šalje na više adresak one se sve navode u ovom delu. Treba voditi računa o tome da li se poruka upućuje nepoznatoj osobi ili dobrom prijatelju. Predmet poruke (subject) se navodi u nekoliko reči u posebnom delu prozora za kreiranje pisma. predmet poruke može da ima odlučujući značaj u redosledu. Nikada se u pismu ne piše nešto što ne bi mogle da znaju i druge osobe osim primaoca.Visoka poslovna škola strukovnih studija. stare poruke je moguće izvaditi iz arhive i posle dugog vremena. pa ih treba izbegavati da ih primalac ne bi pogrešno protumačio. jer se. Adresa primaoca piše se u adresnom delu prozora za dijalog. Elektronsko pismo se najčešće sastoji iz sledećih delova: adrese (ili adresa) primaoca predmeta poruke (subject) potpisa (signature) priloga (atachment) Prilikom pokretanja programa za pisanje pisma dobija se prozor za dijalog. ovo može da bude upućeno primaocu i drugim sredstvima komunikacije (na primer na pejdžer). obrisane poruke se mogu povratiti iz korpe za 356 . Pored toga. Novi Sad Ako se sve ove napomene imaju u vidu. U ovom delu je mogućno navesti i naziv liste adresa primalaca. Tekst poruke zavisi od potreba i meñusobnog odnosa pošiljaoca i primaoca. Pri pisanju poruke treba se držati pravila pristojnosti.

Funkcije programa za elektronsku poštu. Posle priključenja na provajdera. kada su u pitanju dokumenti koji imaju makronaredbe ili programi. Ovde se ne misli na potpis u tekstu poruke. treba strogo voditi računa da s njima ne pošaljemo i viruse. iako se u zaglavlju svakog primljenog pisma nalaze ime i adresa pošiljaoca. Pri slanju ovakvih dodataka. Svako pismo treba da bude potpisano. dobra je praksa da piše pisma off line (u vreme kada nije priključen). Kod nekih programa ovi dodaci idu kao posebno pismo. nego na umetanje sadržaja posebne datoteke na kraju pisma. Prilog (atachment). pri prijemu ovakvih dokumenata treba obavezno. komandom ''Send Unsent Messages'' ova pisma se stvarno šalju. Tako napisana pisma se komandom send later normalno ''šalju''. Programi za slanje i prijem elektronske pošte mogu biti nezavisni ili u sastavu programa za pretraživanje Interneta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija otpatke. Da bi se elektronska pošta slala i primala. Pismu se mogu pridodati i dokumenti kreirani drugim programima. poruka može biti preusmerena drugim osobama bez znanja i odobrenja autora itd. pre otvaranja. Programi za elektronsku poštu. potreban je odgovarajući program. Postoji veći broj 357 . Isto tako. dok se kod nekih programa uključuju u osnovno pismo. svi ovi programi imaju zajedničke osnovne funkcije: kreiranje elektronske poruke (new message) slanje poruke (send message) preuzimanje pristiglih poruka (get message) čitanje primljene poruke (read message) odgovor na primljenu poruku (replay) prosleñivanje primljene poruke na drugu adresu (forward) automatsko prosleñivanje svih primljenih poruka na drugu adresu razvrstavanje i arhiviranje primljenih poruka (file) brisanje poruke (delete) štampanje poruke (print) uključivanje drugih dokumenata u poruku (attach) kreiranje adresara U slučaju da je korisnik priključen na Internet (provajdera) preko telefonske linije s biranjem. s potpisom i drugim podacima o autoru pisma. Bez obzira na to o kom programu se radi. proveriti da u njima nema virusa. Potpis (signature).

pretraživača Netscape Communicator-a Outlook Express. 358 . Programi za elektronsku poštu mogu biti samostalni ili u sastavu drugih programa. koji je deo programskog paketa tj. koji je uključen u Windows Netscape Messenger.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Program Microsoft Outlook Express služi za rad sa elektronskom poštom i news konferencijama. Ovaj program se obično pokreće klikom na ikonu koja se nalazi na radnoj površini ekrana. Novi Sad programa za prijem i slanje pošte. Pored toga. U prozoru piše koliko ima pristiglih a nepročitanih poruka. Od samostalnih programa kod nas se najčešće koristi Pegasus mail. Prethodno. najčešće pretraživača Interneta. Microsoft Outlook Express – podešavanje. korisnik mora da sazna od administratora sistema ime servera koji palje poštu (outgoing server) i servera koji prima poštu (ingoing server). jer program zahteva unošenje ovih podataka. Tada se automatski aktivira čarobnjak (wizard) za postavljanje parametara koji vodi korisnika. Od ostalih uglavnom se koriste dva najpristupačnija programa: Outlook Express. Potrebni podaci su ime korisnika i njegova elektronska adresa. Kada se program startuje dobija se slika ekrana prikazana na slici. u prozoru se nalaze sličice (ikone) kojima su označene komande za: - čitanje pisma (Read Mail) čitanje vesti (Read News) pisanje pisma (Compose a Message) formiranje adresara (Address Book) prenošenje pošte sa servera (Download All) traženje adresa drugih korisnika (Find People) Slika 14-43 Program Outlook Express Prilikom prvog pokretanja programa potrebno je postaviti odgovarajuće parametre.

program će zatražiti podatke o samom korisniku. U meniju Start/ Programs/ Internet Explorer otvorite Outlook Express.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Program se pokreće dvoklikom na ikonicu Outlook express (nalazi se na desktopu i u Start/Programs meniju). U prozoru Your Name upišite vaše ime (primer: pera peric) Slika 14-46 Unos imena i prezimena korisnika 359 . Slika 14-45 Opcija Mail Ovim ste pokrenuli Internet Connection Wizard... Definisanje nove e-mail i news konekcije – ovaj segment uputstva namenjen je pre svega dial-up korisnicima. zatim opciju iz menija Tools/ Accounts Slika 14-44 Opcija Accounts U prozoru Internet Accounts izabrati tab Mail. kao i lokacije mail i news servera. Kada se program prvi put startuje za odreñenog korisnika. a zatim kliknuti na taster Add /Mail.

imap.hemo.hemo. pop. u ovom koraku se odlučujemo za Incoming mail server: Slika 14-48 Podešavanje parametara U prozoru E-mail Server Names za Incoming mail server postoje dve mogućnosti: U rubrici My incoming mail server is a izabrati .POP server.net. tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr.hemo.net ili . Novi Sad U prozoru Internet E-mail Address upišite vašu adresu (primer : pera@hemo.net 360 .IMAP server. Korisnik prilikom definisanja svog mailbox-a mora da se odluči za jedan od ova dva servera. Dakle.net) Slika 14-47 Unos e-mail adrese korisnika Izbor Incoming servera Provajder nudi korisnicima dve vrste incoming servera (program koji isporučuje poštu sa mail servera na računar korisnika): klasični POP server i napredni IMAP server. U oba slučaja za Outgoing mail server upisati podatke od Vašeg provajdera npr. smtp. tada u rubrici Incoming mail treba upisati podatke od Vašeg provajdera npr. čiji je najveći kvalitet mogućnost čuvanja prispele pošte na samom serveru.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

U folderu Deleted Items nalaze se pisma koja su obrisana. Selektujte svog provajdera i pritisnite dugme Properties. Radni deo prozora podeljen je u tri dela. U folderu Sent Items nalaze se kopije poslatih pisama. Nakon toga na opciju Close. Slika 14-50 Zatvaranje prozora za setovanje Kada ste proverili postavljenje parametre pritisnite opciju Set as Default.U folderu Drafts nalaze se nacrti pisama koji su sačuvani tokom kucanja.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U prozoru Internet Mail Logon uneti Account name: npr. U prozoru ispod linije menija nalazi se linija sa alatkama. . ali mogu vratiti. 361 . U pravougaoniku s leve strane dat je spisak foldera za arhiviranje: Inbox je folder u kome se nalazi prispela pošta. Postupak podešavanja je završen. da bi proverili i eventualno ispravili parametre koje ste uneli u toku podešavanja. Vratićete se u okvir Internet Accounts. Pera i Password: koje vam je vaš provajder dodelio Slika 14-49 Unos Password-a U okviru poruke Congratulations pritisnite na opciju Finish. U prozoru će se pojaviti vas proavajder. Outbox je folder u kome se nalazi pošta koja još nije poslata.

Klikom na alatku Compose Message ili na sličicu (ikonu) s istim imenom dobija se prozor za kreiranje poruke.kreira se odgovor svima kojima je poruka upućena (Replay to All) . onda se tom komandom preuzimaju nove poruke koje su pristigle sa servera. Novi Sad U gornjem delu prozora nalazi se spisak poruka u folderu koji je označen s leve strane (Inbox).kreira se odgovor pošiljaocu (Replay to Author) .prosleñuje se poruka na drugu adresu (Forward Message) . U donjem delu prozora dat je tekst poruke koja je označena u spisku. . pored CC: pišu se adrese drugih korisnika kojima se upućuje kopija pisma.Alatkom Send and Receive napisana poruka se šalje. Slika 14-51 Prozor za poruke U prozoru pored reči To: piše se adresa primaoca.Visoka poslovna škola strukovnih studija. 362 .Alatkom Adress Book pravi se ili edituje adresar. . a pored Subject: upućuje se predmet poruke. a ako se poruke čitaju. Korišćenjem alatki u liniji sa alatkama: . U spisku je dat: naziv pošiljaoca (From) predmet poruke (Subject) kao i datum i vreme prispeća poruke (Received) Nepročitane poruke su označene boldovanim slovima.Alatka Delete prebacuje označenu poruku u folder Deleted Items.kreira se nova poruka (Compose Message) . U radnom delu ispod toga piše se tekst poruke.

Ovaj program je sličan prethodnom. To: ovo je adresa osobe kojoj šaljemo poštu. a primalac originalne poruke vidi Cc: . Cc: ovde možemo da unesemo adresu na koju hoćemo da se pošalje kopija poruke koja se šalje na adresu navedenu u To: . Attachments: koristi se slanje datoteka zajedno porukom. U njega unosimo punu adresu primaoca e-mail poruke. isti je slučaj kao sa Cc: redom. a svaki od njih ima i nešto dodatno. Bcc Netscape Messenger. 363 . crteži). Može da se pokrene nezavisno ili iz paketa Netscape Communicator. nalazi se i alatka Send kojom se poruka šalje. Slika 14-52 Opcije To. pored uobičajenih alatki za sve Windows aplikacije (Undo. Bcc: ovo je "slepa kopija" (blind copy). Copy i Paste). samo što primalac orginalne poruke neće moći da vidi da je Bcc: adresa primila njenu kopiju.red u naslovu poruke. U meniju File nalazi se komanda Send Later kojom se poruka napisana kada računar nije bio priključen na provajdera šalje prilikom uspostavljanja veze. Cut.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija U liniji sa alatkama.redu. za sa A big white area: u veliku praznu površinu unosi se tekst poruke koja se šalje. Subject: ovo je neka vrsta naslova poruke – nekoliko riječi kojima se opisuje sadržaj poruke. Cc. Svaka e-mail poruka koja se piše ima neke osnovne zajedničke elemente koje su iste u svim e-mail programima samo što neki oh njih nemaju sve dolje navedene funkcije . Alatkom sa slikom spajalice (Attach) otvara se dijalog za izbor datoteka koje se pridodaju osnovnoj poruci (tekst kreiran procesorom teksta.

Ne postoji način da softver direktno pristupa tim udaljenim omotnicama kao da su lokalne omotnice u BMF format. Funkcije i nazivi alatki u liniji s alatkama su isti kao kod opisanih alatki u programu Outlook Express. a sam tekst poruke u donjem delu prozora. Drugi pristup je čitanje pristigle pošte neposredno na serveru za poštu. U gornjem delu je spisak prispelih poruka (ime pošiljaoca. Novi Sad Ispod linije sa alatkama radni deo prozora podeljen je u dva dela. 364 . Predmet poruke se piše u polju Subject:. kao što je Eudora. Omotnice u formatu Berkeley Mail Folder u kombinaciji sa programom Sendmail i Unix klijentom za elektronsku poštu uobičajeno su rešenje kojim se korisnicima obezbeñuje upotreba elektronske pošte. Klikom na alatku New Msg dobija se prozor za pisanje poruke. Funkcije alatki su iste kao u prethodnom programu. Ako ih ima više. posle svake se pritisne na taster Enter na tastaturi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Adresa (adrese) se pišu pored reči To:. a i imena alatki su slična. Slika 14-53 Prispele poruke Ime foldera s porukama nalazi se u prozoru ispod linije sa alatkama. Na taj način sadržaj poštanskog sandučića ostaje na serveru. a softver za elektronsku poštu učitava poruke koje su pristigle bez pravljenja trajnog lokalnog sandučeta. E-Mail na Linux-u. predmet.). kada učitavaju pristigle poruke pomoću samostalnog programa za elektronsku poštu. Meñutim. vreme prispeća itd. oni trajno kopiraju svoje poruke u lokalno poštansko sanduče koje je napravio njihov softver za elektronsku poštu. a u donjem tekst poruke označene u spisku. Većina ljudi koji Internet koriste iz svojih domova imaju udaljene poštanske sandučiće na serverima dobavljača Internet usluga. a folder se menja izborom iz padajuće liste koja se dobija klikom na dugme pored prozora. Poruke elektronske pošte obično su smeštene na serveru dobavljača internet usluga.

Korisnici mogu da čitaju poruke. Time nastaje lokalno poštansko sanduče čiji se sadržaj može čitati i posle prekidanja veze sa Internetom. Korisnici ih otvaraju i pristupaju njihovom sadržaju pomoću klijentskih aplikacja. preuzimaju nove poruke iz svojih sandučića i. da sastavljaju odgovore i nove poruke i zatim da ponovo uspostave vezu sa Internetom kako bi poslali poruke koje su sastavili i označili za slanje. Meñutim. oni rade sa udaljenim sandučetom bez pravljenja lokalne kopije. brišu izvorne kopije poruka iz sandučića na udaljenom serveru. Pošto je projektovan za rad bez stalne veze sa Internetom. pa korisnik može da sa jednog računara odgovarajućim programom pristupi drugom računaru u mreži i da na njemu izvršava programe kao da sedi ispred tog računara. Telnet. U modelu POP3 korisnici uspostavljaju vezu sa Internetom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Umesto toga. jednostavnost ovog protokola razlog je nekih njegovih suštinskih ograničenja. ako žele. IMAP4 zbog same svoje pririode – neposredan rad sa udaljenim sandučetom – zahteva da postoji veza sa Internetom kako biste mogli da čitate poruke. Tada izmeñu računara postoji stalna veza. To znači da je IMAP4 pogodniji za situacije u kojima je veza sa mrežom trajna ili gotovo besplatna. 2. da odgovarate na njih i da ih obrañujete. potreban implementiranim: - je softver za elektronsku poštu sa POP3 i IMAP4 protokolima. 365 . protokol POP3 odgovara korisnicima koji imaju ograničen pristup mreži. Sledeći korak u razvoju mreža je pristup udaljenom serveru preko mreže. U IMAP modelu poštanski sandučići nalaze se na udaljenom serveru i tamo ostaju. ali umesto da poruke kopiraju u lokalne poštanske sandučiće.

Novi Sad Na Internetu se za to koristi program telnet. za obaranje razlicitih web servera (uz pomoć telnet-a i dodatnih programa). Prenos datoteka je jedan od osnovnih poslova za koji služi mreža. Program FTP je namenjen pre svega prenosu podataka sa servera na naš računar i obrnuto. 23 za FTP.hemo. tako da udaljeni računar sazna kakav terminal ili emulaciju terminala koristimo.net. FTP. 3. za neodobren ulazak u tuñe sisteme i "vršljanje" po njima. Napredniji korisnici računara znaju da upotrebe telnet i u druge svrhe. Sledeći korak je prijavljivanje na sistem pomoću korisničkog imena i lozinke. 25 za e-mail. kome jedino treba saopštiti mrežnu adresu računara kome se pristupa.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Svakom servisu koji je raspoloživ odgovara neki fiksan i poznat broj porta. Pri uspostavljanju veze računari "pregovaraju" oko osobina terminala. da bi se pristupalo sopstvenim datotekama. Aktivitaće se servis Interneta u tekstualnom režimu Slika 14-54 Sajt servisa Telnet Recimo: telnet hosting. Telnet se može pokrenuti iz Windowsa: start. ms-dos prompt. Pri tome naravno treba imati korisnički nalog na serveru. iza odzivnog znaka c: otkucati Telnet. Slika 14-55 Unos naziva servera Znači moramo imati nalog na udaljenom računaru kao što smo radili na lokalnom. Dobra osobina telnet-a je ta što se na udaljeni terminal može logovati do 12 korisnika i što je u odnosu na klasične terminale brzina pri radu mnogo veća. za kontrolu tuñih računara. osim sto se sve komande koje se koriste izvršavaju se na udaljenom serveru (računaru). Recimo 21 za telnet. 80 za Web itd. 366 .

do koga se dolazi klasičnim programom FTP. Da bi finger radio.fon. što najčešće i jeste slučaj.yu Slika 14-57 Sajt Finger servisa 367 . stim da se za korisničko ime kuca anonymous a za lozinku svoja e-mail adresa. Program finger omogućava da saznamo prezime i ime korisnika na osnovu njihove adrese. Finger. iako je e-mail adresa nekog korisnika mreže sasvim regularna.ac. Slika 14-56 Anonymous FTP servis Različiti operativni sistemi predstavljaju tekstualne datoteke na različite načine. Datoteke koje prenosimo mogu biti tekstualne ili netekstualne tj. Na ovaj način administratori sistema ostatku sveta nude jednostavan pristup do javnih datoteka. na udaljenom računaru mora postojati odgovarajući serverski program. ali su često toliko kritične da nam ne znače mnogo.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Varijacija na ovu temu je poseban servis Anonymous FTP. Ima situacija kada naredba finger ne daje rezulatate. Adrese korisnika su precizne. Na primer zeljko@smail. što je urañeno da bi email adrese bile kraće.bg. što kod prenosa datoteka sa jednog na drugi računar može da napravi probleme.yu se transformiše u zeljko@fon. pre svega za distribuciju besplatnog softvera i ostalih podataka. Obično se radi o tome da prava adresa korisnika ne odgovara e-mail adresi. saznavanje adresa svih korisnika koji odgovaraju zadatom uzorku.ac. binarne i one su iste svuda.bg. 4. a takoñe i obrnuto.

Uslov je da su računari povezani na Internet i da su sagovornici trenutno ulogovani.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Internet je veoma veliki. Slika 14-58 Sajt Talk servisa WinTalk je nešto jednostavniji program od IRC-a (četovanje). treba da znamo tačnu adresu osobe sa kojom želimo da pričamo i on mora biti ulogovan u trenutku zvanja. Kada se pokrene program Talk ne dešava se ništa . Time se postiže veća sigurnost mreža ali se gubi deo komfora. već za to postoji program NETFIND. pa ima smisla zaštite svoje mreže od upada sa strane. Internet ima moćan ali i jednostavan sistem za interaktivni razgovor koji se zove talk. 5. Neophodan uslov za korišćenje talk-a je da postoji odgovarajući serverski program na polaznom i odredišnom računaru. Novi Sad Druga mogućnost ne funkcionisanja naredbe finger je zaštita mreže koja se postiže fizičkim odvajanjem saobraćaja ureñajem koji se naziva firewall. ima puno korisnika. Da bi se razgovaralo sa nekim koga znate i ko je trenutno na mreži koristićete Talk. a ostale propusta. Kao i kod drugih servisa. Administratori za takvu svrhu postavljaju specijalno konfigurisan računar – firewall kao zaštitu. Kao i u životu.on je 368 . Pretraživanje većeg broja računara naredbom finger se ne mora raditi ručno. Taj server se naziva talk deamon i on za nas upućuje poziv i uspostavlja vezu. Pre svega. koji pomaže da pronañemo adresu nekog korisnika u okviru zadatog područja. koji blokira prolaz za izvesne klase adresa i neke protokole. razgovor nije uvek baš jednostavan – ima tehničkih detalja koji mogu da zasmetaju. a jedna od nedužnih žrtava te zaštite bude ponekad i program talk koji ne može da proñe kroz "branu". Talk. Ne zahteva nikakvo predznanje osim adrese korisnika. ako vaša mreža nije povezana na Internet stalnom vezom možete koristiti talk servis izmeñu računara ili samo na jednom računaru.

i tada se čuje zvuk za poziv.4.rsh (izvršavanje programa na udaljenom računaru) Suštinska razlika izmeñu telnet-a i FTP-a je u tome sto ovi servisi omogućavaju pristup udaljenom računaru bez eksplicitne provere lozinke. može se staviti proizvoljan zvuk za signalizaciju poziva. pa je dovoljno aktivirati ikonu i prihvatiti poziv (accept) ili odbiti (refuse). 14. Javni servisi Instalirani su na značajnim serverima u mreži.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija aktivan i nalazi se u task baru Windows-a i čeka da ga neko pozove. 369 . Kada je Talk pokrenut. Oni su. 7. Mailing liste. da bi se svim korisnicima obezbedio jednostavan pristup podacima. R-servisi. pa r-servisi predstavljaju jednu od najozbiljnijih pretnji sigurnosti sistema i podataka korisnika. Telnet i FTP sasvim lepo mogu da posluže za pristup udaljenom računaru i prenos datoteke. drugi mogu da Vas zovu. R-servisi olakšavaju rad sa više računara u mreži. isto tako.rcp (kopiranje datoteka meñu računarima u mreži) . recimo zvuk telefona.rlogin (za pristup drugom računaru. kada se prijavljujete na prvi računar u mreži. ali samo prvi put. nadogradnja telnet-a) . Sistem se dobro pokazao i široko je prihvaćen pa se danas može naći na mnogim implementacijama TCP/IP-a. Ovako "poverenje meñu serverima" može lako da bude zloupotrebljeno. Ako korisnik želi nekoga da nazove aktivira program i iz menija se bira opcija talk i zadaje se adresa sagovornika i vase ime. Konfiguracija programa je jednostavna. obično bez dodatne provere identiteta tih korisnika. Do većine ovih servisa se može doći iz tekstualnog (MS-DOS Prompt) i grafičkog okruženja (Windows). Da bi komunikacija bila uzajamna. E-mail se obično šalje na jednu ili nekoliko adresa: adrese izvesnog broja korisnika možemo da stavimo pod zajednički alias (nadimak) i tada slanje poruka nekoj grupi korisnika sa sličnim interesovanjima postaje jos lakše. Programeri Unix-a na Berkli Univerzitetu su smatrali da to može i bolje. jedan od opasnih sigurnosnih problema.2.2. pa su napravili tri nova servisa: . Lozinka se provarava. 6. u jednom kucate Vi a u drugom sagovornik. Ekran se deli na dva dela horizontali ili vertikali.

ista se (polu) automatski prosleñuje svim članovima. koji meñusobno razmenjuju poruke. Na ovaj način administratori nude ostatku sveta jednostavan pristup do javnih dateoteka. Lista ima svoju adresu. sa koga možemo da šaljemo datoteke.Visoka poslovna škola strukovnih studija. mada se u praksi koristi svega nekoliko. posle čega se kuca korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru. Anonymous FTP. Mailing lista nastaje tako što se na jednom mestu čuva spisak svih pretplatnika liste. FTP (File Transfer Protocol) je osnovni servis za prenos datoteka. koji je kao takav bio prisutan praktično na svakom računaru povezanom u TCP/IP (Internet) mrežu. a za lozinku Vasa e-mail adresa. Uslov za korišćenje ftp-a je korisničko ime i lozinka na udaljenom računaru u mreži. i kad nova poruka stigne na tu adresu.anonimac. kojima se pristupa standardnim programom FTP. Postoji i ekonomičnije rešenje: lista za e-mail. Za krisničko ime se kuca anonymous. pre svega za distribuciju softvera i ostalih podataka. Novi Sad svaki od korisnika u grupi mora imati definisan isti alias za celu grupu. Kao neke od najznačajnijih komandi mogu se izdvojiti sledeće: 370 . Na nekim od servera postoji poseban korisnik pod imenom "anonymous". Na taj način se omogućava jednostavno organizovanje grupe korisnika sa zajedničkim interesovanjima. Kao adresa mogu se ravnopravno koristiti simbolički i numerički oblik. a u čijim katalozima se nalazi mnoštvo datoteka koje svi mogu da čitaju ali ne mogu da upisuju. Program FTP se pokreće naredbom ftp adresa. Tako su takozvani Anonymous FTP serveri. koji nema lozinku. Program ftp sadrži veliki broj komandi. uz korišćenje komandi koje su identične onima koje se koriste u standardnom FTP. Slika 14-59 Sajt servisa Meiling liste 8.

doc mput * open adresa close quit spisak datoteka u tekućem katalogu na udaljenom računaru sadržaj svih potkataloga na udaljenom računaru prelazak u potkatalog na udaljenom računaru prelazak na nadreñeni katalog na udaljenom računaru prikaz imena tekućeg kataloga na udaljenom računaru promena tekućeg kataloga na lokalnom računaru izvršavanje komande na lokalnom računaru prenos datoteke sa udaljenog na lokalni računar slanje datoteke sa lokalnog računara na udaljeni prenos većeg broja datoteka istovremeno slanje svih daototeka istovremeno početak nove sesije kraj sesije na udaljenom računaru izlazak iz programa Pri prenošenju datoteka mora se strogo voditi rašuna da li je datoteka tekstualna ili binarna. pwd lcd katalog ! komanda get imedatoteke put imedatoteke mget *.iz programa ftp izašli bi komadnom quit 371 .vezu sa udaljenim računarom prekinuli bismo komanod close .htm onda bi vrstu fajlova podesili na binarne komandom binary sve binarne fajlove poslali bi komandama mput *.jpg i mput *.gif .. Tako na primer. Zato pre prenosa odgovarajuće datoteke treba otkucati ascii (ako je datoteka tekstualnog tipa) ili binary (ako je datoteka binarna).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija dir ls –lr cd katalog cd. kada bi se trebalo preneti prezentacija sa lokalnog računara na server na Internetu postupak bi bio: startovali bismo program FTP otkucali bi komandu open ime servera kao ime otkucali bi korisničko ime (user name) kao lozinku odgovarajuću lozinku (password) ušli bi u direktorijum ime komandom cd ime kataloga prvo bi podesili vrstu fajlova na tekstualne komandom ascii sve tektstualne fajlove poslali bi komandom mput *.

pošto sve poruke stižu redom i nezavisno jedna od druge. pošto se tim datotekama sada lakše pristupa iz Web Browser-a. Anonymous FTP serveri su veoma važna i rado posećena mesta na Internetu. Diskusionih grupa ima jako mnogo na svetu ali nije neophodno da sve budu dostupne na svim serverima. koje sadrži segmenata razdvojenih tačkom. sa ciljem da izbegne pomenute nedostatke mailing lista. Sistem Usenet News je nastao davno.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a time i korisnika u svetu. pa se u skladištima hiljada ovakvih servera u svetu može naći ogroman broj datoteka. Jedan od takvih programa je WSftp32. Usenet News. 9. a i komunikaciona linija je žestoko opterećena. Za ovu namenu postoje posebni programi u kojima je rad sa FTP-om jednostavniji. Širenjem popularnosti WWW-a. Zbog toga ovaj sistem obezbeñuje dobar konfor uz minimalno zauzeće komunikacionih linija. Novi Sad File Transfer Protocol se može koristiti iz Windows okruženja. tako da se svaka poruka prosledi do svih zainteresovanih News servera. čim pristupite News-u. Poruke na Usenet News-u se smeštaju na mrežne servere. najpre birate diskusionu grupu. zatim lanac diskusije i najzad konkretne poruke u njemu. Slika 14-60 Usenet News Svaka diskusiona grupa ima svoje ime. korisnička mreža novosti. Sve poruke se organizuju po diskusionim grupama (news groups) i lancima diskusije (threads). Serveri povremeno razmenjuju poruke meñusobno. Kada čitate poruke. Mailing liste o kojima je već bilo reči imaju i mana. Vas klijentski program komunicira sa najbližim serverom. Ime se čita sleva nekoliko udesno: 372 . Anonymous FTP nije izgubio na značaju. Ako na jednom računaru ima sto pretplatnika na istu listu. Oni predstavljaju najstandardniji način distribucije softvera i drugih podataka. zauzima se sto puta više prostora na disku nego što je potrebno. Ime je skraćenica od Users Network News.

on preko mreže kontaktira odgovarajući server sa koga dobija menije i datoteke za prikazivanje. Kao i svi ostali servisi na Internetu Gopher radi po klijent-server principu. ali se mnogo teže primećuje. Kada na nekom računaru pokrenemo Gopher. ali su prednosti nesumljive – glavna prednost je svakako dostupnost iz svih krajeva sveta. datoteke ili veze ka ostalim gopher-ima i drugim servisima Interneta. U svakom slučaju. kada tražite neku tekstualnu datoteku. Teško je zamisliti nešto jednostavnije za upotrebu: samo birate stavke koje mogu biti potkatalozi. Gopher ima vrlo slične osobine jer sakuplja datoteke na serverima. pa nema pitanja za koje se neće naći neko ko na njega kompetentno može da odgovori.windows. a u Internet žargonu se za to odomaćila reč gopherspace – prostor gophera. Pre nekoliko godina on je napravio fantastičan bum – uskoro su svi mrežu pretraživali kroz njegove karakteristične menije. 10. Danas je Gopher i dalje vrlo bogat informacijama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija os. kroz koje "rovarimo" šetajući se po menijima. ljudi više vole grafičko okruženje. poželjno uz pomoć servisa Veronica kojim se Gopher pretražuje. jer je pronalaženje podataka u njemu sporo. Svejedno. još uvek ćete je najlakše naći na nekom od Gopher servera. Gopher. jer se istim podacima najčešće pristupa preko Web-a tj.sco spada u konferencije koje se bave operativnim sistemima. Na hiljade Gopher servera širom sveta je smeštena nepojmljiva količina podataka. To je gotovo idealan način za razmenu mišljenja sa ljudima sličnih interesovanja širom sveta. Usenet News je sistem koji stavlja ogromnu hipoteku na Vaše slobodno vreme pa treba biti veoma selektivan u izboru diskusija koje pratite. News nije idealan. Slika 14-61 Sajt Gopher servisa 373 . Koliko je Internet dinamičan najbolje prikazuje primer servisa Gopher.

a serverski program se obično zove HTTP deamon (deamon – program koji se stalno izvršava). naglašenost. zvuci. WWW ima elemente multimedije. tj. Lepota Web-a je njegova univerzalnost i nezavisnost od platforme. godine pod rukovodstvom Tima Bernersa Lija (Tim Barners-Lee). ali je za potrebe Web-a prilagoñen i pojednostavjen. Ovaj jezik se zasniva na SGML standardu (Standard Generalized Markup Language). svi zapravo misle na World Wide Web. Osim standardnih opcija. što znači da se iz dokumenata mogu referencirati drugi dokumenti. Da bi ste pristupili Web serveru. WWW je jedan od najpopularnijih servisa na Internetu. Korišćenjem jednostavnih grafičkih interfejsa. Web projekt je izmenio način na koji ljudi posmatraju i kreiraju informacije. a svako na svom računaru bira vrstu i veličinu slova. Kod WWW-a se radi o hipertekst sistemu. Kao i ostali Internet servisi WWW je organizovan po klijent-server principu. preko mreže. To znači da se podaci nalaze na serverima u mreži gde se izvršava potreban serverski program koji na zahtev. a WWW čini mreža dokumenata koji meñusobno ukazuju jedni na druge i omogućavaju brzo i lako šetanje ili. hipermedijalni i za upotrebu veoma pogodan servis. morate imati instaliran TCP/IP protokol i odgovarajuci program za pristup – browser. To izgleda ovako: u tekstu je neka reč podvučena. Ovo formatiranje je logičko. koja daje univerzalni pristup velikoj ''galaksiji dokumenata''. kako se to popularno kaže "surfovanje" po Internetu. definiše naslov. Dokumenti koje koristi WWW su standardne tekstualne datoteke. Kliknete mišem na tu reč i automatski prelazite na drugi. Ovaj projekt je korisnicima računarskih mreža omogućio jednostavan pristup različitim medijima na konzistentan način. Novi Sad 11. koji se izvršava na našem računaru. Protokol kojim WWW klijent i server komuniciraju se naziva HTTP (Hyper Text Transfer Protocol). spisak i slično. WWW (World Wide Web) je najveći informacioni servis na Internetu. On je zvanično opisan kao ''globalna'' hipermedijalna inicijativa za ciljno (namensko) pronalaženje informacija. video zapisi itd.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ekstenzija datoteke je HTML (Hyper Text Markup Language). slike. HTML 374 . što znači da je to link ka nekom drugom dokumentu. lep. Web znači mreža (spider’s web – paukova mreža). šalje dokumente klijentskom programu. Kada neko kaže Internet. jer se iz njega mogu prikazivati i tekstovi. Projekt WWW je zamišljen i razvijen u CERN-u (Evropskoj laboratoriji za nuklearnu fiziku u Švajcarskoj) 1989-1994. Time je kreirana prva globalna hipermedijalna mreža. sa dodatkom sekvenci za formatiranje teksta. referencirani dokument.

kada se na klijentu unesu potrebni podaci koji se prosleñuju Web serveru na dalju obradu. Lepa osobina WWW-a je što može da pristupi i drugim servisima Interneta. WWW može da se koristi i za dvosmernu komunikaciju. Ova opcija se naziva mostom (gateway) i realizuje se pomoću ekranskih formi (koje podržavaju HTML) i programskog interfejsa Web servera (cgi-bin – Common Gateway Interface). godine više od pola miliona računara širom sveta je obezbeñivalo informacije na WWW-u. Za popularnost Interneta isključivo je zaslužan WWW. da se čuje zvuk. politiku. ili nañu informacije iz različitih područja. koja je odmah dostupna svima koj su priključeni na mrežu. News-u. Prve vizije ovog sistema imale su za cilj unapreñenje nauke i obrazovanja. s tim što je revolucionarno uticao i na mnoge druge elemente društava. a razlog za njegov uspeh ne može da se traži u superiornoj tehnologiji. Korišćenjem WWW-a svako može jednostavno da kreira svoju Web prezentaciju. tako da se kroz poznato Web-ovo okruženje dobijaju najrazličitiji podaci sa raznih sistema. implicitni tip podataka – MIME obezbeñuje tip podataka na serveru nema centralnog upravljanja – svako može da objavljuje nema kritične zavisnosti od jednog servera WWW je Internet servis koji se najbrže razvija.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija ima podršku za tabele. U jesen 1997. WWW je fenomen. WWW se često povezuje i sa bazama podataka na mreži. Razlika izmeñu Interneta i WWW-a je slična razlici izmeñu računara i multimedijalnog programa koji se na njemu izvršava. WWW je imao značajan uticaj u ovim područjima. literaturu. Anonymous FTP-u. slike i video sekvence. Pomoću njega mogu da se gledaju tekst. matematičke formule kao i ekranske forme. Tehnologija je samo omogućila realizaciju koncepta. kao na primer: ekonomiju. 375 . kao i da pozove Telnet za interaktivni pristup drugim računarima u mreži. Ovakav koncept karakteriše: hipermedija – unapreñene veze izmeñu strana distribucija – sistem datoteka je ceo svet interaktivnost – korisnik može da radi interaktivno s medijem dinamika – implicitna kontrola publikovanja nezavisnost od platforme – nije vezana za jednog proizvoñača više izvora informacija – podržani prethodni Internet protokol. drugim WWW serverima. Gopher-u.

WWW hipermedija (hypermedia) predstavlja okosnicu Web-a. koristeći asocijacije jedinstvene za svakog individualnog čitaoca. Oni definišu odnose meñu čvorovima. godine. Ovo može da se uporedi sa čitanjem knjige (koje je po prirodi sekvencijalno). ili eventualno uzme drugu knjigu (rečnik ili leksikon) da se upozna sa značenjem nepoznate reči. Interaktivna hipermedija omogućava korisnicima da pored gledanja dokumenata i slušanja objašnjenja budu i aktivni učesnici interakcijom s prezentacijama. Sistem hiperteksta dozvoljava autoru da povezuje čvorove tak da kreira nelinearni dokument. Ovi linkovi prebacuju čitanje sa jednog fragmenta teksta na drugi. Ovim vezama mogu biti pridodata i dopunska objašnjenja (tool tips) kojima se daju dodatne informacije čitaocu pre nego što skoči s jednog čvora na drugi. Izraz se koristi da opiše ''nesekvencijalne fragmente teksta povezane meñusobno pomoću pokazivača nazvanih veze (linkovi)''. Njegovo godišnje povećanje procenjuje se na oko 50%. ili može da napusti čitanje prve knjige i posveti se detaljnijem istraživanju nepoznatog pojma. sličice (ikone) itd. okviri. Hipertekst dokument može da se definiše kao informacioni prostor koji je organizovan na nelinearan način da olakša brzo korišćenje informacija. druga boja teksta. kada čitalac pri nailasku na nepoznatu reč u tekstu pogleda njeno značenje u malom rečniku na kraju knjige. informacione jedinice. Veze (link) su ključni blokovi u pravljenju hiperteksta. Ovi informacioni prostori su definisani mnoštvom linkova koji povezuju tekstualne i grafičke jedinice koje se zovu čvorovi (dokumenti. Čitalac može da krstari kroz povezani informacioni prostor i pristupa čvorovima u nesekvencijalnom redosledu. Veze mogu biti predstavljene na različite načine. Posle pročitanog objašnjenja čitalac može da se vrati na mesto u knjizi gde je stao i da nastavi čitanje. zavisno od ciljeva čitanja i prethodnog poznavanja onoga što čita. u skladu s njegovim znanjem i ciljevima čitanja. na primer: markiranje ili podvlačenje teksta. tako što će omogućiti čitaocu pristup informacijama u njegovom sopstvenom pojedinačnom stilu. Ona je nastala povezivanjem principa rada hiperteksta i multimedije. Time se u proces čitanja uvodi nelinearnost. Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija (krstarenje). Najvažniji koncept u razumevanju hiperteksta je da je ono što omogućava nelinearnu organizaciju strukture. kartice. Za 376 . koja čitaocu dozvoljava slobodno kretanje kroz informacije sadržane u čvorovima. prozori itd.). Niko ne zna veličinu Web-a. mogućnost povezivanja. Hipertekst (hypertext) uveo je Ted Nelson 1965. Novi Sad procenjeno je da ima preko sto miliona Web strana preko kojih se moglo pristupiti na više od milijardu pojedinačnih dokumenata.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

u WWW-u je uopšte i pojam veze. slike. On ne ukazuje samo na datoteku u nekom folderu.ftn.html http:// (Ovaj deo URL-a definiše Internet protokol za dokument. zvuka. fotografija. animacija i videa. planova. dvo i trodimenzionalne grafike (crteža. Daćemo objašnjenje sledeće adrese http://www. Hipermedija dozvoljava da informacije na različitim medijama (kao tekst. grafika. Tako više veza ne mora da ukazuje na delove dokumenta koji se nalaze na istom računaru. Jednoobrazni lokator resursa (URL) predstavlja mrežno uopštenje standardnog koncepta imena datoteka. Ovakva veza koja ukazuje na delove dokumenta na drugom računaru naziva se hiperveza (hyperlink). rezultate komandi zadatih drugim programima i sl. zvučni zapisi.ac.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser). da bi se omogućio alternativni pristup informacijama.yu/rad/primeri. http:// označava da dokument pripada WWW-u.) 377 . URL (Uniform Resource Locator). digitalizovani govor. dokumente koji se nalaze duboko u bazama podataka. Hipermedija ujedinjavanje koncepta hiperteksta s multimedijalnim sistemima dovelo je do nastanka pojma hipermedije (hypermedia). URL se sastoji iz tri dela: Prvi deo informiše program za navigaciju koji se protokol koristi za pristup datom resursu Drugi deo je ime čvora računara na kome se resurs nalazi Treći deo je put (staza) do resursa Za hipertekst dokumente koristi se HTTP (Hyper Text Transport Protocol). već ta datoteka i njen folder mogu da se nalaze na bilo kom računaru u mreži i mogu da se koriste bilo kojom od nekoliko različitih metoda. Ako se korisniku dozvoli da kontroliše redosled korišćenja informacija u računaru. video zapisi) budu povezani nelinearnom strukturom. itd. Multimedija je bilo koja kombinacija u jednom dokumentu: teksta. animacije. Osim toga. program postaje interaktivna multimedija. već pojedini delovi hipertekst dokumenta mogu da se nalaze na različitim računarima u celom svetu. URL ne mora da pokazuje na datoteku. već može da ukazuje i na: upite. dijagrama.ns. Same slike mogu biti povezane sa zvukom ili nekim drugim dokumentom. tehničkih crteža. Pored ujedinjavanja koncepta hiperteksta s multimedijom.).

tj. Nastavak . serveru preko koga se izlazi na Internet.ns. S obzirom na to da je i WWW zasnovan na hipertekstu. krstarenje ili surfovanje. S obzirom na to da u listi može biti navedeno više imena foldera kroz koje put prolazi. za krstarenje po Web-u se koriste Web brauzeri. ime domena i put do informacije. Ovaj poslednji deo URL-a nekada može i da se izostavi.ftn. Struktura adrese je ista kao u prikazanom primeru.ac.Visoka poslovna škola strukovnih studija.) URL lokatori drugih servisa imaju istu trodelnu strukturu: protokol. gateway – izlaz na mrežu.secure HTTP ftp:// file:// gopher:// news: Programi za navigaciju (Browsers).) rad/ (Ovaj deo URL-a je put (staza) do foldera dokumenta. Postoji više ovakvih programa.html označava da se radi o dokumentu u hipertekstu.yu/ (Ovaj deo predstavlja adresu računara na kome se dokument nalazi. On ukazuje programu za navigaciju kroz WWW s kojim računarom treba da se poveže. mada se oni mogu koristiti i za druge hipermedijalne aplikacije.) primeri. ali je od sistem administratora (ili provajdera) potrebno dobiti odreñene podatke (IP broj.). jedino mogu da se razlikuju protokoli servisa: https:// . 378 . Proces kretanja kroz hipertekst dokument naziva se navigacija. Ovo podešavanje programa može izvršiti iskusniji korisnik i sam. ali po zastupljenosti u korišćenju najznačajniji su grafički programi: Netscape Communicator (75%) Internet Explorer (16%) dok svi ostali programi pokrivaju 9% tržišta Posle instaliranja programa za navigaciju potrebno je izvršiti njegovo prilagoñenje serveru čije će usluge ovaj program koristiti kao klijent. URL-ovi mogu biti dugački. imena ulaznog i izlaznog mail servera itd. Novi Sad - - - www. On označava gde se na računaru nalazi dokument.html (Na samom kraju URL-a nalazi se ime dokumenta. Za čitanje ovakvih dokumenata koriste se posebni programi za navigaciju – brauzeri (browser).

Na stranici General u polju Home Page/Address: uneti adresu stranice kojom želite da počne Vaše surfovanje svaki put kada startujete IE.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Dial-Up pristup podešavanjeprilagoñavanje programa Internet Explorer 5.0 u Windows-u XP Program Internet Explorer se instalira prilikom instalacije Windows-a. od postojećih konekcija izabrati HemoNET i postaviti ga da je default. Na istom ekranu opcija Set Default.General Na stranici Connections u polju. Slika 14-63 Internet OptionsConnectionsl 379 . Desnim klikom na ikonu Internet Explorer-a dobijate padajući meni sa koga birate tab Properties.0-6. Ovde je to http://www.net Slika 14-62 Internet Options.hemo.

i funkcioniše na dva načina: javno tajno Slika 14-65 Internet Options. koji omogućavaju odreñeni stepen sigurnosti. koji se koristi za kodiranje poruka.net/proxy. Novi Sad Za vrednost automatskog proksija upisati http://proxy.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Na 380 . Visoki stepen zastite predstavljaju takozvani Firewall programi i skoro svi serveri poseduju slične programe.pac Slika 14-64 Podešavanje Proxy Stepen bezbednosti na Internetu. Internet Explorer poseduje PCT (Private Communicativni Layer) ili SSl (Secure Socet Layer) kriptografski mehanizmi podataka.hemo. tako da se Web site može podeliti u zone sa odgovarajućim stepenom bezbednosti. Za personalne podatke koji se šalju putem elektronske pošte (E-mail) postoje specijalni programi. Jedan takav program je i PGP.Security Internet Explorer deli svet Internet-a u zone.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija desnoj strain Status Bar-a može se primetiti koja se vrsta sigurnosti koristi za odreñenu stranicu. Postoje četiri različite zone sigurnosti koje se mogu menjati u Security. Internet zona sadrži sve Web site-ove koji nisu plasirani u ostalim zonama. Kretanje kroz dokument u Internet Explorer-u. sadrži sve ono što se ne nalazi u računaru ili na Internet-u. Edit. Site-ovi za koje korisnik nije siguran da li može da pokrene odreñenu aplikaciju a da ne stavi u opasnost svoj računar i podatke. Stepen sigurnosti je Medium-low. nalazi se linija sa alatkama. u liniji zaglavlja prozora. Stepen za zonu Restricted sites je najvišiHigh. View i Help nalaze se u oba programa slične komande. U sredini se nalazi prozor dokumenta. Restrictd sites zona u ovu zonu se klasifikuju svi nepoverljivi site-ovi. Ovde se ubrajaju i site-ovi koji su specifirani u tab Connections i Local Internet. uobičajene za Windows programe. Ispod linije zaglavlja. Na dnu se nalazi linija progresa (statusna linija). Local Internet zona za ovu zonu je karakteristično da nema potrebe za Proxy Server-om koji je definisao provider. U menijima File. kao i u skoro svim Windows prozorima. Trused sites zona u ovu zonu spadaju site-ovi koji su poznati korisniku i treba da bude siguran da ne stavlja u opasnost svoj računar ili podatke. Za ovu zonu se preporučuje stepen sigurnosti Medium. odmah ispod linije menija. U drugom redu. Ispod ove linije nalazi se polje za lokaciju (Location: ili Address). Pritiskom na taster Enter započinje 381 . Izbor dokumenta za pregled vrši se unošenjem njegove URL adrese u polje za lokaciju (Location: ili Address). a sa strane uobičajene skrol trake. - - - Programi mogu da se koriste za krstarenje po Internetu (on line) ili za pregledanje dokumenata hiperteksta (off line). Stepen sigurnosti za ovu zonu je minimalan-Low. osim imena programa i standardne dugmadi Windows-a nalazi se i ime hipertekst dokumenta koji se pregleda. gde se prikazuju informacije o progresu odabranog dokumenta i URL veza. Kod oba programa. nalazi se linija menija.

vrši se klikom na reči ili slike označene u tekstu ili dugmad za navigaciju datu u tekstu. što je znak da je u pitanju veza. ako nije drugačije zadato. Na taj način može da se prelazi sa jednog dela na drugi. dugmad) standardni pokazivač miša pretvara se u ruku sa uperenim kažiprstom. Pri tome se u liniji progresa pojavljuju adresa (IP broj) kontaktiranog računara. Po završetku prenosa dokumenta u liniji progresa pojavljuje se poruka Document Done ili Done. unutar istog dokumenta hiperteksta. ili. Osim na opisani način (klikom na vezu). a delimično i od hardvera korisnikovog računara. ako je u tekstu dat URL nekog dokumenta. Elementi interfejsa su: - korisničkog - - Radna površina (Desktop) Title bar Horizontalni meni (Pop Up Menu ili Menubar) Vertikalni meniji (Pull Down Menu ili Menubox) Toolbar Prozori (Window) Dijaloški okviri (Dialog Boxes) Status bar Slika 14-66 Internet Explorer Radna površina Desktop je statička nepromenljiva površina ekrana na kojoj se nalaze ostali elementi interfejsa. Dalje kretanje. Brzina prenosa zavisi od opterećenja puteva na mreži. veličina dokumenta koji se prenosi. Novi Sad kontaktiranje računara na kome se dokument nalazi. Obično se. na taj dokument na bilo kom računaru u svetu koji je priključen na Internet. kao i brzina prenosa. prelazak s jednog dokumenta na drugi može se vršiti i klikom na alatke iz linije s alatkama. procenat koji je prenet. prelazak na druge strane na koje ukazuje naslovna strana. a potom prenošenje dokumenta na ekran.Visoka poslovna škola strukovnih studija. slike. Horizontalni meni 382 . na ekranu pojavljuje naslovna strana (Home Page) dokumenta. Pri dovoñenju pokazivača miša na ove označene objekte (reči.

Edit Cut – otklanja markirane delove strane i čuva kopiju u clipboard-u 383 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija omogućava kontrolisani pristup osnovnim funkcijama programa. U Windows-u. Sadržaj horizontalnog menija: File Edit View Favorites Tools Help Vertikalni meni se karakteriše time što je najčešće izveden kao podmeni horizontalnog menija ili podmeni drugog ili višeg reda. Nalazi se na vrhu ekrana i stalan je.Prikazuje se veličina fajla i putanja na kojoj se on nalazi Work offline . OPCIJE VERTIKALNOG MENIJA FILE - - Window – predstavlja drugu kopiju početne strane Open – alternativa za otvaranje strane pomoću URL-a (Uniform Resource Locator – tekst koji se koristi za identifikovanje i adresiranje stvari (item) na kompjuterskoj mreži) Edit – prebacuje Web stranicu u Microsoft Word Save – čuvanje fajlova Save As – čuvanje fajlova pod odreñenim nazivom. kada se zatvori poslednji prozor. odnosno podmeni vertikalnog podmenija. Može se snimiti u tekst formatu ili HTML Page Setup – omogućava sreñivanje karakteristika za štampanje ( ne radi u unix-u) Print – štampa sadržaj stranice Send – slanje strane preko elektronske pošte Import and export .Ubacivanje i izbacivanje Web fajlova Properties . izlazi iz Internet Explorera.opcija kojom se može raditi izvan mreže Close – zatvara postojeći prozor Internet Explorera.

pretraživanje-otkucati željenu adresu i odabiranje ove opcije i na ekranu će se prikazati ta i adrese slične sadržine.Visoka poslovna škola strukovnih studija. History GoTo – omogućava vraćanje na prethodnu stranicu kao i onu iza nje ako smo prethodno prvo koristili opciju Back. i koliko će pri tom ići u dubinu a onda zakazuje sinhronizaciju strane sa keširanim sadržajem.omogućuje uključenje ili isključenje programskih funkcija Explorer bar . History .omogućava ponovno posećivanje stranica koje ste posetili tj.podešavanje veličine texta Encoding – predstavlja drugo rešenje za menjanje fontova kada je opcija Fonts iz Edit menija nepristupačna Fullscreen . Takoñe omogućava opciju Home tj vraćanje na prvu stranu Stop – zaustavlja svaku operaciju koja se u tom trenutku odvija Refresh – daje svežu kopiju postojeće stranice ali ponovo ne učitava stranicu Text Size .sadrži explorerove opcije: Search. pamti njihovu adresu - - Favorites U meniju Favorites se nalaze opcije koje obezbeñuju lakši rad na mreži. Novi Sad - Copy – čuva kopiju markiranog teksta u clipboard-u Paste – sadržaj clipboard-a stavlja na deo stranice Internet explorer-a koji je označen Select All – markira sadržaj postojećeg prozora Find on this Page – pronalazi reči ili delove na postojećoj strani Explorer-a View Toolbars . Tools Mail and News u kom su dozvoljene opcije: 384 .maximalna veličina stranice Search . Svaka stavka u off line listi se može odrediti kao dostupna čime se pokreće "čarobnjak" koji Vam pomaže da odredite da li će Internet Explorera 5 da snima i linkovane strane.

menja opcije Windows-a (dodavanje novih. Za manipulaciju Web stranama moguće je koristiti ikone sa standardne palete komandi ("toolbar buttons") Internet Explorera.Nova poruka Send Links . korekcija starih) Ikonice-komande u tools baru.pošalji Send Massage . U sledećoj tabeli su te komande prikazane: Taster Back Forward Stop Refresh Home Search Favourites History Fullscreen Mail Print Edit Ikone Funkcija Povratak na prethodnu Web stranu Prelazak na narednu Web stranu Prekid preuzimanja Web strane "Osvežavanje" trenutno prikazane Web strane Prebacivanje na početnu stranu (Home Page) Otvaranje prozora s opcijama za pretraživanje Prikaz liste adresa Web strana koje su označene kao često posećivane Prikazuje listu posećenih Web lokacija.Pošalji poruku Windows Update .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Read Mail . ili Internet News Štampanje sadržaja Web strane Otvaranje predefinisanog editora za HTML kod Tabela 14-67 Komande u Tools baru Internet Explorera 385 .Pročitaj poštu New Masage . u zadatom vremenskom periodu Prikaz sužene palete osnovnih komandi i uklanjanje polja Address Otvaranje programa Outlook Expres.

iz bilo kog razloga.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Stranice koje je korisnik posetio čuvaju se na njegovom disku. U sledećoj tabeli su prikazane kombinacije tipki s kraćim opisima njihovog značenja. da bude nepotpun ili nečitljiv. "ekran po ekran" Napredovanje prema kraju Web stranice. postoji takozvani mehanizam keširanja. "ekran po ekran" Prelazak na početak Web stranice Prelazak na kraj Web stranice "Osvežavanje" sadržaja tekuće stranice Prekid preuzimanja Web stranice Prelazak na novu lokaciju Otvaranje novog prozora Memorisanje aktivne Web stranice Štampa aktivne Web stranice ili aktivnog okvira Aktiviranje označene veze (linka) Tabela 14-68 komande sa tastature Kombinacija tastera Alt+→ Alt+← Shift+F10 Ctrl+Tab Shift+Ctrl+Tab ↑ ↓ Page Up Page Down Home End F5 Esc Ctrl+O Ctrl+N Ctrl+S Ctrl+P ENTER Primljeni dokument može. na korisnikovom računaru. Novi Sad Komande sa tastature. koristiti i kombinacije tipki s tastature. Pored upotrebe ikona sa standardne palete komandi. neko vreme (u 386 . moguće je. a i na serveru. a i na disku servera. u cilju izvoñenja pojedinih aktivnosti. Akcija Prelazak na sledeću stranu Prelazak na prethodnu stranu Prikaz menija s izabranim komandama Prelazak na sledeći okvir u prozoru Web stranice Prelazak na prethodni okvir u prozoru Web stranice Povratak prema početku Web stranice Napredovanje prema kraju Web stranice Povratak prema početku Web stranice. Osim toga.

Ako se nalazi na jednom od ta dva mesta. ili na serveru. animacijama. Symantecov JIT kompajler (omogućava drastično brže izvršavanje Java apleta). Slika 14-69 Browser Netscape Communicator 387 . Ako se posećene stranice dugo čuvaju i/ili često menjaju ovim mehanizmom. program zahteva ponovno direktno kontaktiranje traženog računara i prenošenje traženog dokumenta sa njega. Klikom na alatku Reload. sa slikama.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija zavisnosti od toga kako je to podešeno pri administriranju sistema). ali su zaštićeni od korišćenja u drugim aplikacijama). pa se prilikom svakog novog traženja već posećene stranice prvo proverava da li se ona nalazi u računaru korisnika. izmenjene stranice nego one koje je već video. Java apletima ili JavaScript programima). zatim Dynamic Font tehnologija (tehnologija pomoću koje se pri prikazu Web strane mogu koristiti i fontovi koji nisu instalirani na korisnikovom kompjuteru. zvucima. Netscape Communicator u svom osnovnom paketu sadrži: browser Navigator mail program Messenger program za praćenje diskusionih grupa Usenet-a Collabra HTML editor Composer Netcaster program za on-line komunikaciju preko mreže Conference Kao značajne novine mogu se istaći dostupnost opcija preo tastature. MIME HTML (pruža mogućnost da se u poruke ugrade kompletne HTML strane. stranica se ne preuzima sa udaljenog računara nego iz keša. korisnik ne dobija nove. odnosno Refresh.

Čuvanje kompletnih stranica sa tekstom Microsoft je uneo kao novitet u svoj browser dok je Opera ovu opciju imala već od prve verzije. Bez obzira gde se odabere mesto čuvanja stranica. retko se dešava da ne prikaže stranicu kao i MSIE ili NC. Novi Sad Opera browser.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Postoje verzije za sve varijante Unixa. Uglavnom ovaj browser prikazuje stranice korektno. Podržava i plug in-Netscape. da bi se slike videle trebaju se ručno premestiti u direktorijum sa HTML stranicom. za Windows i NT a radi se i na 388 .Opera takoñe ima i dobru osnovu za Java Script. Amaya takoñe sadrži moćan editor za matematičke izraze. Browser-i na Linux-u. Opera se preporučuje za grupe koje se bave diskusijama. Amaya je kombinacija Web čitača i alatke za izradu Web dokumenata koja podržava CSS ( cascading style sheets – ulančani listovi stilova) i HTML (HyperText Markup language) zajedno sa novim grafičkim formatima. Ali kod novijih verzija ova opcija više ne postoji. Lynx Web čitač je de fakto standard za tekstualne Web čitače. i zbog toga klient može da doda nove mogućnosti. Postoji niz Web čitača za Linux-ovo X Windows okruženje : Amaya je Web čitač koji je organizacija W3C (World Wide Web Consortium) razvila za testiranje novih Web protokola i formata podataka. Za pristup diskutativnoj grupi preko servera UserNet potrebno je otvoriti Toolbar sa opcijama koje imaju mogućnost olakšavanja rada u ovim grupama. kao što je PNG. slike će se sačuvati tamo gde je instaliran program. Slika 14-70 Browser Opera Opera je jedan mali program i zbog toga se preporučuje osobama sa skromnim hardware-om.

Da bi se snimila slika s dokumenta prikazanog na ekranu treba prvo pokazivač miša dovesti na sliku i napraviti klik desnim dugmetom miša. nesporno je najbolji čitač World Wide Weba i prvi je ponudio mnoge nove mogućnosti koje su danas postale standardne. bila je prvi nagoveštaj da bi Web tehnologija mogla da bude nešto više od obične alternative tada sveprisutnom Gopheru. Najpre uspostavite vezu sa Internetom. Slike u dokumentu nisu date u istom formatu kao tekst (html). Netscape još uvek drži prvo mesto po nekim procenama. npr. već u nekom od formata za predstavljanje slika (najčešće jpg ili gif). 389 . U svetu Linuxa on ima više mogućnosti upotrebe : Pretraživanje HTML dokumenata ili Weba na sistemu na kome nema X Windowsa. koji je početkom devedesetih godina bio glavni sistem za hipertekst. Iako Microsoft možemo smatrati jednakim suparnikom Netscape-u na tržištu čitača.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija verzijama za Macintosh. sa konzole servera ili znakovnog terminala priključenog na mrežu pod Linux-om Brzo pristupanje Web-u radi preuzimanja podataka bez dodatnog opterećivanja sistema koje je neizbežno kada se koristi Netscape ili sličan grafički čitač Pristupanje Webu sa nedovoljno snažne mašine - - Xmosaic je nastao u laboratorijama američkog nacionalnog centra za primenu superračunara (Nacional Center for Supercomputer Applications). NetScape Communicator za Linux u koji je ugrañen Web čitač Navigtor. Snimanje dokumenata na disk. Pri tome treba imatu u vidu da se ovim snima samo tekstualni deo dokumenta. Za pristupanje World Wide Webu pomoću Communicator-a nije potrebna nikakva dodatna priprema. Na taj način otvara se pomoćni meni. godine Communicator i njegov izvorni kod besplatno distribuiraju i dozvoljavaju se njegove izmene. delimično zahvaljujući odluci da od početka 1998. stranica prikazana na ekranu može se snimiti u datoteku na disku računara korisnika na isti način kao u programu Word. a zatim izdate naredbu: $ netscape Od tog trenutka nadalje Netscape radi veoma slično kao na računarima pod Windowsom ili na Macintosh računarima. Dokument tj.

Com - - aktiviranjem željenog direktorijum na ekranu u prozoru Directory će se pojaviti listing svih entiteta koji u datom trenutku vrše razmenu reči preko tastature. Direktorijumi su: o o Uls. kada se listing pojavi. Kada se konektujete na Internet i startujete Netmeeting. Novi Sad Izborom komande Save Image As iz ovog pomoćnog menija dobija se prozor za dijalog. Snimanje programa se vrši preko linka sa opcijom Download na sajtu. Com Uls1. U tom listingu će sigurno naći i entitet sa kojim smo ugovorili komunikaciju preko računara. odreñuje folder u kome će dokument biti snimljen i ime datoteke u koju će dokument biti snimljen. U ovom prozoru se. Jedan od najpristupačnijh je Netmeeting. kao i kod svih prozora za snimanje dokumenata. Slika 14-71 Opcija Save Image As Komunikacija preko tastature u Netmeeting-u. opcije pod kojima ćemo prepoznati ko je na vezi u direktorijumu u tom trenutku su: o o o e-mail first name last name 390 . postupak za razmenu teksta preko tastature je sledeći: preduslov je da se unapred obavi dogovor sa entitetom sa kojim se uspostavlja komunikacija. Microsoft.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Da bi se uspostavila komunikacija potrebno je posedovanje odgovarajućeg programa. Microsoft. da se oba entiteta uloguju i svako na svom računaru uradi iste korake u prozoru Directory sa istoimenom opcijom potrebno je izabrati direktorijum u kome se obavlja razgovor sa entitetom.

Ukoliko posedujemo: - zvučnu karticu mikrofon zvučnike slušalice ili Slika 14-72 Netmeeting Moguće je putem Interneta razmenjivati govor. Slika 14-73 Sajt Netmeeting Konfigurisan Netmeeting program omogućava pomoću glasa na principu Chat servisa. 391 voñenje dijaloga . Kartice Full Duplex omogućavaju slanje i slušanje govora istovremeno.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija o o o - city/state countru comments - aktiviranje opcije Call preko markirane neke prethodne opcije ikonica u gornjem desnom uglu simulira dizanje slušalice i simulira okretanje broja osobe sa kojom želimo komunikaciju tada se na ekranu pojavljuje CHAT-program servis za komunikaciju preko tastature koji se sastoji iz dva prozora. Komunikacija preko mikrofona u Netmeeting-u. Kada su svi ovi uslovi ispunjeni prilikom startovanja programa Netmeeting će omogućiti da se priča preko linije korišćenjem mikrofona.

Može se kombinovati kucana reč i "živa " reč. U današnje vreme svaka firma koja iole drži do sebe ima na svim svojim materijalima odštampanu i adresu svoje prezentacije. prema trenutnim procenama. Dalji put je jednostavan. Novi Sad Razgovor nalikuje telefonskom razgovoru ali je mnogo jeftiniji i povoljniji. položaji (Web site). nema standardizovanog jezika i kontrolisanog rečnika. eventualno. WWW je ogroman informacioni prostor sa. Njegova veličina je beskonačna. Zbog toga snalaženje u ovom prostoru predstavlja teškoću i za iskusne korisnike. Računari za pretraživanje WWW-a (Searching Engines). Promene u njemu su stalne i brze. Najjednostavniji način pristupu informacijama je ako se zna URL adresa hipertekst dokumenta. polja za postavljanje upita u okviru prezentacije. Svaka od ovih mašina održava svoju baza podataka. Uspeh pretraživanja zavisi od toga koliko se ključne reči koje je zadao korisnik podudaraju s rečima u dokumentima u bazi. organizovan i regularno održavan. On je revolucionisao komunikacije i smatra se najvećom inovacijom u području izdavaštva. Za pronalaženje konkretnih podataka koje zanimaju korisnika koriste se mašine za pretraživanje. tzv. Ali on nije planiran. URL adrese i alati za pretraživanje se menjaju bez upozorenja. Meñutim. Komunikacija se odvija tako da kada priča jedna osoba nju druga čuje preko zvučnika kompjutera i obrnuto. U ovu svrhu razvijene su posebne kamere prilagoñene računarima.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a korisnik pretražuje tu bazu i dobija adrese na kojima se pominje podatak koji ga zanima. Gledanje slika preko kamere u Netmeeting-u. više od pola milijarde Web strana i svakodnevnim enormnim povećanjem ovog broja. Ova adresa se jednostavno zadaje u adresno polje programa za navigaciju. Razvojem modernih tehnologija došlo se i do mogućnosti prenosa žive slike. najčešće se montiraju na gornjem delu ekrana. Svako može da stavi na Web šta želi. Slede se linkovi i/ili. Pomenute kamere se isporučuju u crno beloj ili kolor varijanti u kompletu sa interfejsom i softverom za korišćenje. 392 . videofonije preko Interneta. Video konferencija se sprovodi kombinacijom programa Netmeeting i softvera koji se isporučuje uz kameru. ovakav put je najsporiji ako se traži nešto specifično.

Klikom na neki od markiranih delova teksta u rezultatu otvaraju se novi dokumenti. Varijacije standardnih Bulovih operatora su + koji zahteva i – koji isključuje reč ili frazu ispred koje se nalazi. Alta Vista). imena organizacija. AND NO (i ne) isključuje reč ili frazu. Oni zahtevaju minimalne intervencije od strane korisnika. izrazi. Bolje je koristiti mala slova. fraze ili nizovi reči). Slika 14-74 Sajt Yahoo. Koji su ekvivalentni izrazi ili sinonimi.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Programi ovih mašina. Vrše klasifikaciju pronañenih strana. Pokušajte da mislite kako je autor stranice razmišljao. na primer. kompjuterizovani roboti zvani paukovi (spiders).com Pošto kao rezultat pretraživanja može da se dobije više stotina. Pre početka pretraživanja treba razmisliti o tome koje specifične reči. pretraživanju treba pristupiti s odgovarajućom pažnjom. 393 . tumaraju neprekidno po Web-u i pronalaze nove strane. Proveriti da li mašina za pretraživanje pravi razliku izmeñu velikih i malih slova (kao.com) Alta Vista (www. Najbolje su velike mašine. fraze ili imena treba da se pojavljuju u dokumentu koji tražimo (jedinstveni izrazi. ažuriraju postojeće i brišu zastarele. Budite specifični. Najpoznatije mašine za pretraživanje su: Yahoo (www. Treba koristiti Bulove (Boole) operatore: AND (i) zahteva sve reči i fraze. Za pretraživanje treba uključiti nizove od više reči.com) Subjekt traženja otkuca se u okviru a zatim se pritisne na dugme Search. Svaka od njih ima izmeñu 80 i 150 miliona strana. OR (ili) dozvoljava bilo koju reč ili frazu. hiljada pa i stotina hiljada dokumenata.altavista.yahoo. Fraze se stavljaju pod dvostruke navodnike ('').

da li objavljeni deo predstavlja nemodifikovanu verziju. Pre upotrebe dobijenih podataka. direktno ili indirektno. Približno 60% sadržaja u svakoj mašini za pretraživanje je jedinstveno. 12. pod kojim uslovima autor dozvoljava dalje korišćenje svojih podataka. IRC (Internet Relay Chat). Klijentski program koji pokrećemo na svom računaru komunicira sa najbližim serverom i preko njega sa celim svetom. IRC je organizovan na vrlo zanimljiv način. Ceo sistem je organizovan po kanalima (channels) na koje se korisnici priključuju u zavisnosti od svojih interesovanja i tema za razgovor. da li ima linkova prema drugim stranama i gledištima. da li znate ''izdavača''. razmenjuju poruke. U svetu postoji veliki broj servera koji meñusobno. Najveće mašine indeksiraju manje od 40% Web-a. treba proveriti: ko je napravio stranu. da li autor ima predrasuda u tekstu. da li je data e-mail adresa za kontakt. Slika 14-75 Program IRC 394 . Novi Sad Nikada se ne treba osloniti na samo jednu mašinu. IRC nudi mogućnost da se u bilo koje doba dana sretnemo sa novim ljudima bilo gde u svetu. da li ima datum. Pored servisa talk postoji i druga vrlo atraktivna mogućnost za razgovor preko računara u kome mogu učestovovati hiljade ljudi širom sveta istovremeno.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Nalik na chat na BBS-ovima. i da li je datum dovoljno ''svež''.

IRC je. programski moduli koji se distribuiraju u izvornom obliku kao deo HTML dokumenata i izvršavaju na Browser-u. Java je trenutno prisutna na Web-u i na Internetu. kontrolišu ekranske forme. Druga.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Osim za razgovor. a mnogi misle da je to sistem koji ima mnogo veće potencijale od onih koji su u prvom trenutku viñeni. 13. tako što se programi prenose preko mreže na odredište i tamo izvršavaju. Java. mogu preneti i programi koje bi Web browser interpretirao. Brzina rada je i pored toga prihvatljiva i nije značajno manja od brzine prevedenih programa. Sa View Source komandom u Internet Explorer-u možete videti kako jezik Java izgleda. Namenjeni su pristupu javnim servisima elektronskom poštom. Sve se to obavlja na lokalnom računaru. Na Web-u se Java javlja u dva osnovna oblika: - - Prvi su mali. Pomoću Jave može da se crta po ekranu. jer Web Browser-i umeju da ih interpretiraju nezavisno od operativnog sistema i računara. što je brže nego kad se radi preko mreže. već samo povremenu razmenu elektronske pošte. sve u svemu svet za sebe i za one koji slobodnog vremena imaju na pretek. varijanta su Java Script-ovi. ispisuju tekst i slike itd. Suština Jave je mnogo radikalnija. što može da bude znatno efikasnije od standardnih slika koje Web nudi. Inicijalno je to bio projekat kojim je trebalo da se automatizuju kućni aparati. Korisnicima je očigledno da se Java-om postižu efektne animacije i trčeća slova u okviru prezentacija. IRC je svakako najjednostavniji za to. Tako je nastao sistem Java koji Web-u daje efikasno programersko okruženje nalik na C++. jedina razlika u odnosu na neke klasične je interpretacija: browser izvršava komande jezika višeg nivoa od mašinskog. jednostavnija. 395 . Oni su potpuno portabilni. Programeri firme Sun Microsystems su primetili da se HTTP protokolom. Mail gateways. prevedeni programski moduli koji se zovu klase. kojim Web prenosi tekstove i slike. IRC može da posluži za prenos podataka. Ovim se omogućava pristup podacima i za one korisnike koji nemaju stalnu vezu sa Internetom. 14. Java je pravi programski jezik. otvarajući tako vrata mnogih novih primena.

Ono što je gotovo uvek na raspolaganju ako ste povezani na Internet je interaktivno logovanje na odgovarajući server.2. koje je veličine i kog datuma je postavljena.com Kada nam neka datoteka zatreba. korisničko ime je Archie a lozinke nema. Zamislićemo ga kao jednu veliku bazu podataka koja se periodično usaglašava sa tekućim stanjem svih poznatih Anonymous FTP servera. Do Arhie-a se može doći na puno različitih načina. WAIS. Iza Anonymous FTP-a prirodno sleduje servis za njegovo pretraživanje – Archie. treba zadati opcije i uslov pretraživanja. (Wide-area Information Server). 15.4.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Slika 14-76 Sajt Archie. takoñe u obliku menija. Servisi za pretraživanje Omogućavaju pronalaženje odgovarajućih dokumenata na javnim servisima. 16. Kada Archie-u zadate ime datoteke koju tražite. na osnovu dela njegovog 396 . Kada dobijete komandni promt Archie. obraćamo se Archie serveru da bismo saznali gde sve ista datoteka može da se nañe. pa odatle prenositi datoteke. Novi Sad 14. a kao rezultat se dobija spisak adresa servera gde je taj fajl pronañen.3. Otkucamo deo naslova koji se pojavljuje u gopher menijima i dobijamo spisak gopher lokacija gde se isti pojavljuje. Veronica je namenjena pretraživanju Gopher-a. Za to vam je potreban program telnet. 17. Bitno je izabrati Anonymous FTP prema kome imamo najbržu vezu. dobijate spisak svih lokacija u kojima se ta datoteka nalazi. Bez njih bi krstarenje Internetom bilo znatno sporije i manje efikasno. Servis WAIS je nastao da bi pomogao u pronalaženju dokumenata. Archie. Ime je dobio po analogiji sa engleskom rečju arhiva (archive) jer predstavlja svojevrsan katalog svega što se na Anonymous FTP serverima širom sveta može naći.

Netfind. AltaVista-e. Usenet News i slično. Cilj nastanka ovog servisa je bio da obezbedi komforan sistem za izbor informacija za svakog pojedinačnog korisnika. u kojima pišu samo podaci koji nas lično interesuju.4. Pretraživanje se vrši komandom finger. Yahoo-a i sličnih imaju ogromne baze i veoma brze računare koji non-stop češljaju mrežu i rasporeñuju vesti. WAIS baze se prave na osnovu raznih izvora dokumenata (source). 14.4. Kada se zada upit.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija sadržaja. Slika 14-77 Sajt servisa WAIS 18.2. Nesto poput ličnih dnevnih novina. Na Internetu je uobičajeno da se na ovaj način pretražuju Web dokumenti. Uz ove 397 . A opcija SEARCH je postala nezaobilazna za ozbiljnije pretraživanje i pregledanje Web-a. Saobraćaj na Internetu je u velikoj meri otvoren. živce i novac. mada je isti sistem sasvim upotrebljiv i za neke specijalizovane namene. Gopher. WAIS proverava unapred pripremljenu bazu podataka. koji štedi vreme. pa se ne može garantovati tajnost podataka. Ovaj servis služi za pronalaženje e-mail adrese korisnika na osnovu imena i prezimena. Kad se izabere manje područje pretraživanja postoji šansa da se adresa zaista i pronañe. Sigurnosni servisi Neophodni su kada poželimo da pomoću Interneta prenosimo podatke koji imaju posebnu važnost. Poznati sistemi poput Lycos-a. Ideja nije nova – trenutno se ulažu veliki napori sa se sistemi sličnih karakteristika razviju i primene. pronalazi dokumente koji se preklapaju sa zadatim upitom i ispisuje njihovu listu. WAIS je danas samo jedan od mnogih sistema za pretraživanje mreže. zajedno sa svojom ocenom o nivou poklapanja. Pretražuju se kompletni tekstovi (fulltext search) na osnovu zadatog uzorka: reč ili kombinacije reči.

Program PGP je raspoloživ za razne operativne sisteme i ima mnoštvo opcija. a u toku rada šifruje komunikaciju bržim IDEA algoritmom ili nekim iz skupa od pet raspoloživih. Slika 14-78 Sajt servisa PGP 20. on mora da bude instaliran na sve servere u mreži. 398 . na kojoj se vrši provera identiteta servera i korisnika. 21. Web-u imaju opciju za zaštitu komunikacije. PGP je vrlo dobar javno dostupni program za šifrovanje elektronske pošte i drugih dokumenata. Kerberos je sistemski servis koji obezbeñuje vezu sa jednom sigurnom mašinom. PGP (Pretty Good Privacy). a zaštita poruka veoma snažna. Da bi ste koristili Kerberos.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Rezultat svega je da se program sme koristiti. Oko njega se podigla velika prašina. npr. Upotreba je relativno jednostavna. 19. Dosta dobro rešenje za šifrovanje komunikacije je program SSH (Secure Shell). neki od programa za pristup odgovarajućim javnim servisima. zbog toga što je pomoću njega tehnologija za pouzdano šifrovanje postala široko dostupna i što je RSA algoritam zaštićen patentom. Novi Sad posebne servise. SSH (Secure Shell). osim u zemljama gde postoje drugačiji lokalni propisi. Zasniva se na RSA algoritmu sa javnim i tajnim ključem. kao i kriptovanje komunikacije. a programi koji obezbeñuju ostale servise moraju da budu na odgovarajući način prilagoñeni. koji koristi RSA algoritam za proveru identiteta (korisnicko ime i lozinka).

on mora biti instaliran na računaru od strane administratota sistema. obavezno treba koristiti umesto naredbe telnet. brzine veze meñu računarima u mreži. rcp i rsh koji objavljuju isti posao: interaktivni rad na udaljenom računaru. Slika 14-80 Sajt servisa Ping 399 .5. Sistemski servisi Namenjeni su uglavnom administratorima servera i mreža. prenos datoteka preko mreže i izvršavanje komandi na udaljenom. Slika 14-79 Sajt servisa SSH 14. 22.4. pre svega kako bi proverili da li je neki računar trenutno priključen na mrežu ili postoje problemi na vezama. tamo gde postoji.2. a ponekad mogu da budu od značaja i za korisnike. Ping. Da bismo koristili SSH. Servis Ping sluzi za proveru postojanja i kvaliteta tj.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija SSH je nastao po ugledu na rlogin. računaru. SSH.

Slika 14-81 Sajt servisa Netstate 26. Traceroute poput ping-a.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Veći broj računara može da pristupi istim delovima diska na serveru. 25. Program startovan na nekom računaru može svoje rezultate ispisivati na nekom drugom računaru u mreži. Netstate prikazuje trenutno aktivne mrežne veze na serveru. Koristi se kada postoji sumlja da paketi "lutaju" ili se gube zbog lošeg rutiranja. Slika 14-81 Program Nsf 24. X-windows je distribuirani prozorski sistem. proverava vezu i uz to ispisuje putanju kojom paketi putuju od servera do servera. 400 . Novi Sad 23. Nsf obezbeñuje deljenje mrežnih diskova.

ureñaj se može premestiti na novu lokaciju i na njoj dobiti Internet za jedan dan. poboljšanja u brzini i postao pristupačan ekonomskom cenom. uvek je spojen na mrežu. Komunikacija se obavlja bežično. 15. Kroz godine bežični (wireless) LAN je prošao standardizacije. bez žica. ili se seli po kancelarijama. Domet do 40Km uz upotrebu odgovarajućih antena. koja je u celom svetu namenjena za civilne potrebe. fleksibilnost.1. Bez ikakvih prekida u radu korisnik se individualno spaja na mrežu. Bežični LAN može biti korišćen kao privremena mreža na mestima gde je standardno umrežavanje teško ili nemoguće. Taj ureñaj omogućuje integraciju bežičnih korisnika sa postojećim žičanim Ethernet mrežama. odnosno za njenu upotrebu nije potrebna nikakva dozvola. Za pristup bežičnih korisnika bazi podataka na serveru ili štampaču u preduzeću.4GHz. lako spajanje na klasičnu mrežu.11b i koriste frekvenciju od 2.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 15 KORIŠĆENJE WIRELESS–WiFi-WLAN BEŽIČNOG PRISTUPA INTERNETU Bežični (wireless) Internet je sistem povezivanja računara ili računarske mreže sa Internetom bez potrebe za telefonskom linijom ili iznajmljenim vodom. 401 . Novi mrežni korisnici se mogu dodati bilo kada. Bez obzira koji se standard koristi. Velika brzina pristupa do 2Mb/s. sve što je potrebno je Access Point – pristupna tačka. napolju ili unutra. bez kablova i utičnica. Korisnik može biti za svojim stolom. lako proširenje. za bežični LAN nije potrebna iznajmljena linija (npr. Ureñaji rade po meñunarodnom standardu IEEE 802. ako na lokaciji nematehničkih mogućnosti za dobijanje iznajmljene linije. PREDNOSTI WIRELESS TEHNOLOGIJE Bežični LAN danas postaje sve popularniji u krugu poslovnih ljudi. ako jednog dana firma promeni adresu. ova tehnologija je idealna da se taj problem reši). radio talasima. Preseljenje opreme. skladištima. Znači prednosti su: mobilnost.

Novi Sad 15.11b predviñena su tri načina realizacije prenosa signala (fizički sloj OSI modela) u proširenom spektru: Prvi je IR (Infra Red) i bazira se na prenosu u infra crvenom opsegu. Kada je u pitanju sigurnost. Drugi način se zasniva na prenosu podataka u proširenom spektru upotrebom tehnike frekvencijskih skokova. Na tržištu praktično ne postoje WLAN ureñaji koji koriste IR. Možda će to mnoge iznenaditi. Korisnici koji ne znaju ključ ne mogu pristupiti WLAN-u.Visoka poslovna škola strukovnih studija.11b. U poslednje vreme je sve manje zastupljen na tržištu. pseudoslučajnoj sekvenci. 402 - . glavne razlike izmeñu LAN (Local Area Network – lokalna računarska mreža) i WLAN (Wireless Area Network – bežična lokalna računarska mreža) mreža potiču od različitog fizičkog nivoa. što je rezultovalo dosta nezavisnih proizvoñača za WLAN Security software (zaštitni softver). Predajnik u toj varijanti emituje signal na uskim kanalima oko centralne frekvencije "skačući" sa kanala na kanal po prethodno utvrñenoj. 15. tzv. SIGURNOST BEŽIČNE (WIRELESS) TEHNOLOGIJE Pitanje sigurnosti je jedno od najčešće postavljenih kada su u pitanju bežične mreže. WLAN TEHNOLOGIJA Bežični ureñaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg čijom širinom nazivamo broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom opsegu.3. Enkripcija se neuporedivo lakše implementira kod WLAN-a. korišćenom kanalu i podkanalu. FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum). Standard IEEE 802. standardno predviña sigurnosnu tehniku poznatu kao Wired Equivalent Privacy (WEP) koja se bazira na korišćenju ključa i algoritma RC4 za ekkripciju (dešifriranje). To je mnogo više podataka nego kod klasičnih žičanih mreža i čini WLAN mreže veoma sigurnim. Standardom 802.2. sigurnosnom ključu i šiframa za autentifikaciju i autorizaciju korisnika. Da bi neko pristupio WLAN mreži mora imati informacije o radio opsegu. Za to postoje jaki argumenti. ali brojni analitičari i eksperti za sigurnost mreža smatraju bežične mreže sigurnijim od klasičnih mreža. Bežični ureñaji imaju ugrañene opcije za kriptovanje (šifrovanje).

BSS se pojavljuje u dva oblika: Ad-hoc mreža (nezavisni WLAN. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone. brzina prenosa je 1 Mbps dok se 2 Mbps postiže korišćenjem diferencijalne kvarternarne modulacije DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift Keying). Slika 15-1 Metod prenosa DSSS Ista tehnologija se koristi kod GPS satelitskog sistema za navigaciju. on može da komunicira sa drugim članovima BSS-a. prema 802. 403 . 15. čini 11-bitni Barkerov kod.11b mreža najbolje se može opisati kao serija povezanih ćelija. U literaturi se obično kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin chip kako bi se pokazalo da.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Treći. Ako se koristi diferencijalna binarna modulacija DBPSK (Differential Binary Phase Shift Keying). WLAN ARHITEKTURA Arhitektura 802. Ćeliju čini jedan ili više bežičnih klijenata koji komuniciraju sa AP-om (Access Point – pristupna tačka) i naziva se BSS (Base Service Set). Rezultat je 11 Mchips digitalni protok sekvence koji se sada moduliše korišćenjem digitalne fazne modulacije. Signal se XOR funkcijom kombinuje sa pseudoslučajnom numeričkom sekvencom koju.11b standardu. Barkerov kod ne nosi nikakvu binarnu informaciju. jeste metod prenosa kod koga se spektralno širenje signala obavlja upotrebom direktne sekvence DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum). sam za sebe. Ta komunikacija se odvija unutar područja koje je odreñeno dometom AP-a i naziva se osnovna servisna zona BSA.4. za nas najinteresantniji. Independent WLAN) i Infrastrukturni WLAN (Infrastructure).

Novi Sad Ad-hoc mreža sastoji se isključivo od bežičnih klijenata koji su konfigurisani kao ravnopravni i komuniciraju svaki sa svakim (peer-topeer).11b standardu naziva distribucioni sistem (DS). Access Point se ponaša kao bazna stanica u sistemu mobilne telefonije i obavlja funkciju bežičnog haba ili mosta prema ožičenom delu mreže. Prema 802. U praksi. IBSS je obično sastavljen od manjeg broja klijenata koji su povezani zbog nekog specifičnog zahteva i na kraći vremenski period. Klijenti su posredstvom APa povezani na ožičeni deo mreže koji se u 802. Otuda i potiče naziv ad hoc mreža. Infrastrukturni WLAN se javlja kada je BSS posredstvom AP-a povezan na ožičeni deo mreže. Slika 15-2 Ad-hoc mreža Bežični klijenti mogu biti prenosivi ili fiksni računari kao i drugi prenosivi ureñaji sa odgovarajućim hardverom (bežične mrežne kartice i sl. Slika 15-3 IBSS sa dva klijenta Slika 15-4 Infrastrukturni WLAN 404 .11b mrežu.) IBSS sa dva klijenta predstavlja ujedno i najmanju 802.Visoka poslovna škola strukovnih studija.11b standardu oni čine IBSS (Independent Basic Service Set).

bar kod skeneri. Svaka WLAN mreža realizovana je upotrebom dva osnovna tipa ureñaja koje nazivamo gradivnim elementima bežične računarske mreže.5. To su: 405 . Na prvom mestu je mogućnost realizacije mnogo kompleksnijih mreža – klijenti mogu da budu na znatno većem meñusobnom rastojanju i izmeñu njih nije neophodna optička vidljivost. i dr. ali bez potrebe da se obezbedi žična veza za svakog učesnika u mreži. 15. Važna karakteristika ove mreže je to da se kompletna komunikacija odvija preko APa. print serveri. kamere. UREðAJI ZA BEŽIČNO UMREŽAVANJE Bežične LAN mreže poseduju sve osobine tradicionalnih ožičenih lokalnih računarskih mreža. ruteri. Na tržištu se umrežavanje: nudi veliki broj različitih ureñaja za bežično bežične kartice. Infrastrukturni WLAN ipak ima mnogo prednosti u odnosu na ad hoc mreže.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Da bi bio u stanju da koristi mrežne usluge. Da bi se realizovala jedna takva mreža potrebni su ureñaji koji omogućavaju prenos podataka radio talasima. Slika 15-5 Access Point Korišćenjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to rastojanje se može značajno povećati. AP nam stavlja na raspolaganje veći broj mehanizama za zaštitu i upravljanje mrežom kojih kod ad hoc mreža nema. svaki klijent mora biti pridružen AP-u (Access Point-u).

a pravo na korišćenje kupili su i Agere. Avaya i HP.. bežične stanice Slika 15-6 Ureñaji za bežično umrežavanje Ova izuzetno fleksibilna tehnologija omogućava povezivanje dislociranih (udaljenh) jedinica preduzeća brzinama koje omogućavaju izgradnju i razvoj modernih informacionih sistema. Pinnacle Communications. TurboCell vrhunski softver izvlači maksimum performansi iz Orinoco ureñaja i pruža maksimalnu bezbednost bežičnoj mreži. Ovi ureñaji su zasnovani na korišćenju Orinoco bežične tehnologije koju je razvio najveći svetski proizvoñač telekomunikacione opreme Lucent Technologies (sada u vlasništvu firme Proxim). Gateway. omogućavaju najbolje performanse bežične mreže. Druga važna komponenta svakog kompjuterskog sistema je softver. i mnogi drugi.. Njihov TurboCell protokol za outdoor wireless bazne stanice je trenutno najkvalitetnije i najzastupljenije rešenje na tržištu outdoor wireless rešenja. Buffallo. Novi Sad - AP (Access Point) tj. Avaya. Compaq. Speedcom. Motorola. C-Spec. te se ovi ureñaji mogu naći i sa njihovom nalepnicom.Visoka poslovna škola strukovnih studija. KarlNet je kompanija koja kao OEM projektant stoji iza najvećeg broja Wireless outdoor rešenja koja se mogu naći na tržištu. Dell. 406 . pristupne tačke Klijenti tj. Neke od kompanija koje koriste njihova rešenja u svojim proizvodima su Lucent.

128 bitnu enkripciju saobraćaja. Slika 15-7 Bazna stanica AP (Access Point). Multifunkcionalnost koju poseduje daje mu mogućnost da igra različite uloge u računarskim mrežama. Slika 15-8 Access Point 407 . automatsku regulaciju brzine veza. Najčešće se povezuje na "omni" antenu. Access Point može da komunicira sa bežičnim klijentima. rutiranje saobraćaja i sve ostalo neophodno za stabilno i kvalitetno funkcionisanje mreže. Zavisno od toga kako se konfiguriše menja se i njegova namena. sa ožičenom mrežom ili sa drugim APom. Pristupna tačka je ureñaj koji meñusobno povezuje bežične i žičane korisnike mreže. odnosno antenu koja emituje signal u radijusu od 360 stepeni. Pojednostavljeno – zamislićemo ga kao jedan mrežni HUB. konektor za antenu za komunikaciju sa drugim bežičnim ureñajima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Bazna stanica je ureñaj koji je centar svake bežične mreže. Pristupno mesto je ureñaj čijim posredstvom bežični klijenti pristupaju mreži. Na sebi ima integrisan najmanje jedan LAN port. po pravilu Ethernet priključak za povezivanje na ožičenu mrežu i najmanje jedan WLAN port. Vrlo kvalitetan softver omogućava autorizaciju svakog korisnika.

Mali broj AP ureñaja na tržištu podržava rad u repetitorskom modu. To se rešava korišćenjem dodatnog AP-a koji se konfiguriše tako da radi kao repetitor. On poseduje ethernet port koji mu omogućava priključivanje direktno na HUB lokalne LAN mreže. Na klijentskoj strani se to registruje kao spor pristup mreži i povremeni zastoji. upotrebu repetitora treba izbegavati – postoje problemi preklapanja. Novi Sad Orinoco® AP (Access Point) je nešto naprednija i skuplja varijanta povezivanja na bežičnu mrežu. Mada je u nekim situacijama to jedini spas. Vrlo često postoji potreba da se poveća domet AP-a ili da se obezbedi povezivanje klijenata sa kojima ne posoji optička vidljivost. kao neka vrsta klijenta povezuje na centralni AP i pri tome omogućava da se drugi klijenti. preko njega povežu na mrežu. Još jedna prednost ovog rešenja je da je pristup bežičnoj mreži moguć sa svakog operativnog sistema pa i sa Macintosh računara. koji zbog konfiguracije terena ne “vide” centralni AP. On se. Specijalni software omogućava svim računarima pristup bežičnoj mreži bez potrebe da jedan računar bude posvećen tome kao što je slučaj sa PCMCIA klijent-om. Bežični klijenti koriste AP da bi pristupili ožičenoj mreži ali i meñusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a. U Bridge (most) modu AP se koristi za meñusobno povezivanje udaljenih LAN-ova. za povezivanje dve fizički razdvojene mreže AP klijent (opciono Access Point može se koristiti i kao bežična mrezna kartica za umrežavanje pojedinačnog računara – klijent) Običan AP mod koristi se kada je AP povezan na kičmu ožičene mreže preko Ethernet porta. Postoje dve pod varijante podešavanja zavisno 408 . Slika 15-9 Orinoco AP Na raspolaganju su sledeći načini konfigurisanja: Običan AP (root mod) Repetitor Most (bridge) izmeñu dva ili više LAN-ova.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a propusna moć posredne veze je dosta niska. Ovako podešen AP može da komunicira samo sa AP-om koji je konfigurisan na isti način i pridruživanje bežičnih klijenata nije moguće.

a ne kabl. Orinoco® PCMCIA klijent je najjeftinije rešenje na tržištu za povezivanje korisnika na bežičnu mrežu. da bi se na prijemnoj strani dešavao obrnut proces. Ova kartica je idealno rešenje i za notebook računare. Na taj način može da se reši povezivanje LAN-ova izmeñu kojih ne postoji direktna optička vidljivost. Treba napomenuti da nije neophodno da centralni AP bude povezan na LAN mrežu. Instalira se unutar računara pomoću PCI ili ISA adaptera za samo par minuta. Najznačjnija prednost ovakvog rešenja je što skraćuje rastojanje izmeñu antene. Pokazalo se da sve antene imaju osobinu da u odreñenim pravcima zrače intenzivnije nego u drugim. Najčešći domet ureñaja u zatvorenom je od 50 do 70 m. a na otvorenom od 200 do 300 m. Kod svake radio-veze se teži da se sa što manjom snagom emitovanj ostvari što jači signal na prijemnoj strani. Slika 15-10 Orinoco PCMCIA kartica Antene. a sa računarom se povezuje posredstvom Ethernet kartice. Antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u radio-talase i emituju ih u odreñeni prostor. Za postizanje ovog cilja koriste se različite vrste antenna sa različitim karakteristikama zračenja. da bi ostali računari mogli da koriste bežičnu konekciju potrebno je da računar na koji se instalira PCMCIA klijent ima instaliran i podešen softver za rutiranje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija od konfiguracije mreže. Većina WLAN ureñaja dolazi sa ugrañenim antenama koje su obično sasvim dovoljne ako je reč o nekoj in door instalaciji. U računaru se takva kartica posle inicijalnog podešavanja i bez dodatnog softvera ponaša kao klasična mrežna kartica. Bežična mrežna kartica je u principu klasična mrežna kartica jedino što kao medij koristi vazduh. Ovaj način povezivanja klijenata ima smisla samo kada je neophodno korišćenje antene koja se montira negde napolju (krov. U slučaju da je računar koji se priključuje na bežičnu mrežu deo postojeće LAN mreže. Veza ka računaru je Ethernet kabl čija dužina može da bude 100m. To može da bude nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi AP-ovi vide. Zavisno od vrste antene 409 . Ureñaj podešen kao AP klijent ponaša se kao "običan" klijent pomoću koga se računar povezuje na AP u root modu. terasa).

Ironično govoreći. Zcom koriste MMCX konektore. antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije: omni direkcione antene. LOS za male razdaljine nije kritična stavka. drveće je najveći ometač signala 410 . PCMCIA kartice su vrlo tanke pa su i konektori mali i lomljivi.Visoka poslovna škola strukovnih studija. poluusmerene antene i usmerene antene.11b kartice postavlja antenu u najgori mogući položaj: bočno i vrlo blizu računaru. Tih kombinacija ima mnogo. U tom položaju dijagram zračenja je često iznad i ispod samog računara. ako taj položaj daje zadovoljavajući signal. to zavisi od okruženja. naročito laptopova. Na sreću proizvoñači računara. Koji je način odgovarajući. pored kućišta ili čak na kolenima. Kada se zakači antena na karticu potrebno je pronaći način da se na drugom kraju vidi pristupna tačka (Access Point). dizajn gotovo svake spoljašnje 802. Nemora se bežati od ustručavanja da se antena "prošeta" po raspoloživom prostoru nebi li se dobio najbolji signal. Imajući na umu ovu karakteristiku. Za spoljašnju upotrebu. Primetiće se vrlo velike razlike u snazi signala ako se postavi mala omnidirekciona spoljašnja antena na klijentsku karticu i orijentišete je na odgovarajući način. Izbor antene ima veliki uticaj na rang i upotrebljivost kompletnog sistema. To dovodi do preklapanja signala sa signalima računara. su odgovorili na nabolji mogući način – ugradili su antene u same okvire ekrana i kućišta. što se u praksi retko nalazi. Zato je potrebno pogledati parove konektora koje kabl mora da sadrži. jer postoji gubitak signala kroz kabl. Novi Sad zračenje se može više ili manje usmeriti. ali treba naći najbolju moguću. mnoge jeftine kartice ne poseduju konektore za povezivanje. Senao. ali je za velike daljine izuzetno kritična. Potrebno je kupiti najkraći mogući kabl. Može se postaviti iznad monitora. Naime. naročito kod linkova point-to-point. Antena se treba tako podesiti da signal bude najjači. Firme CISCO. Pre nego što se počne sa postavljanjem antene u mrežu potrebno je pogledati da li kartica može da zakači spoljašnju antenu. tada se kaže da postoji linija na lokaciji ili Line of Sign (LOS). Idealna putanja za dve antene je izmeñu vrhova visokih zgrada sa dolinom izmeñu.

Fokusiranje kod antena daje jači signal na manjoj površini. Slika 15-11a Omni antena Ove antene liče na tanka koplja (od desetak santimetara do par metara). Što je veći dobitak bolji je opseg (u pravcu u kome antena najbolje zrači) Omni direkcione antene. 411 . Ali u praksi nije tako. što nije tačno. Sve antene su mahom direkcione. Kod omnidirekcionih antena to bi ličilo na torus. izotropske ili idealne antene bi imale polje zračenja koje odgovara lopti. To je dobro za pokrivanje velikih površina. antenezaista podjednako zrače na sve strane (360 stepeni) ali je u vertikalnoj ravni ugao pod kojim zrače ove antene znatno manji od 180 stepeni. Kod ovih antenna je zračenje u jednom pravcu neupotrebivo jače od zračenja u svim ostalim pravcima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (slede matal. Loša strana ovih antena je što skupljau šum sa svih strana. Omni antene se se montiraju vertikalno uperene prema nebu. Antene ne daju jači signal (tome služe pojačivači). beton i dr. Meñutim. Teoretski gledano. Zimi može sve biti u najboljem redu. Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je potrebno iz jedne centralne tačke pokriti što veći prostor. Karakteristike signala. Obično se kaže da ove antene zrače u svim pravcima podjednako. Ako se posmatra horizontalna ravan. u proleće se mogu javiti smetnje – olistale krošnje dtveće dovode do gubitka signala. Slično tome. Slika 15-11b Omni antena Poluusmerene antene. tako da nisu efikasne kao usmerene antene. dijagram zračenja usmerenih antena je poput ragbi lopte. kada se nezna iz kojih pravaca dolaze klijenti. a mera ove usmerenosti se naziva dobitkom.). One fokusiraju raspoloživi signal u odreñenom pravcu.

Jagi (Yagi) antene liče na stare TV antene. Neke su samo prečnika od 20-ak centimetara. Neke se montiraju na krovovima da bi pokrile prostor sala za razgovor. To je ravno parče metala sa poprečnim cevčicama. vetrikalno 15° Impedansa 50Ω (Oma) Signal 18 dBi Frekvencija 2. One su zgodne za point-to-multipoint aplikacije. Ako se nacrta omni antena sa ogledalima sa strane.5 Kg Dimenzije 1000 x 89 mm Polarizacija horizontalno 15°. Sektori zrače najbolje u jednom pravcu. - - Težina 3. tanke ili pravougaone) do malih. kao i kod omni antena. znači više dobitka. Sektorske antene. Na tržištu se obično nude: patch panel sektorske yagi antene Najčešće se koriste za LAN-to-LAN veze na kraćim rastojanjima.4GHz Slika 15-12 Jagi antena 412 . četvrtastih kvadrata ili krugova. Pošto je ugao pod kojim zrače prilično veliki (kod nekih antena preko 120 stepeni). Novi Sad Postoji veliki broj konstrukcionih rešenja za ove antene. Sektorske antene se pojavljuju u obliku konstruktivnih rešenja. dužu antenu i više cene. gde više klijenata pristupa bežičnoj mreži iz istog pravca. Tipična širina snopa varira od 15 do 60 stepeni. od ravnih omni (dugačke. učionica ili štandova na sajmovima. pod uglom manjim od 180 stepeni. zavisno od tipa antene. mogu da se koriste umesto omni-antena.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dodavanje više elemenata. dobiće se dijagrami zračenja sektorske antene. Ako se pomoću antenskoh splitera kombinuje nekoliko antena dobija se antenski sistem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreñeni prostor nego bilo koja omnidirekciona antenna.

Tanjiri imaju najveći dobitak i najveću usmerenost od svih antena. U pogledu pojačanja nema bitnih razlika izmeñu rešetkastih i čvrstih tanjira. reflector – grid (reflektor mreža) antena. Prostorni uga pod kojim zreče ove antene je veoma mali tako da ono što one emituju čini veoma uzak snop.4 GHz. Na neki način tanjir je suprotan od omni antene. Veoma usmerene antene. druge se montiraju u dugačke cevi. Mnogi korisnici satelitskih TV linkova koriste ovu opremu za pojačanje signala na 2. U pogledu dobitka. ili DI714P+. One obezbeñuju veća pojačanja od sektorskih antena. ili DI-614+. Mogu da prenose signal na daljinu veću od 30 Km. 413 . Tanjiri mogu da budu puni ili rešetkasti. Konstukcija ovih antenna podrazumeva metalni reflektor koji može da bude realizovan kao: puni tanjir ili rešetkasti tanjir tj. Slika 15-13 Dijagram zračenja jagi antene. ili DWL-900AP Neke jagi antene liče na božićne jelke. Oni su idealni za linkove tipa point-to-point. tanjiri su najjeftiniji tipovi antena. Tanjiri fokusiraju vrlo tanak snop.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija - Konekcija na D-link DWL-900AP+. Obično je reč o uglovima od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj ravni.

a dovoljno snažne da omoguće dobar prijem signala na razdaljini od par kilometara. One se koriste i za "point-to-point" linkove kada je moguće povezati tačke i na razdaljini od 30 do 50 kilometara. Za potrebe korišćenja sistema za bežični Internet. Slika 15-14 Antene sa punim tanjirom Dok prednost rešetkastih tanjir reflektora leži u većoj otpornosti na vetar (vetar lakše prolazi kroz nju). 15. pokazuje se da su neophodni razni: kablovi. Novi Sad Antene sa punim tanjirskim reflektorom obično imaju veće pojačanje. antenski spliteri i slično. Slika 15-15 Rešetkasti tanjir Za veća rastojanja koriste se veće 24 dbi antene. OSTALA OPREMA ZA WLAN MREŽE Kada konačno doñe do realizacije WLAN mreže i kada treba da se meñusobno povežu svi WLAN ureñaji. 414 . One su male. Čvrsti tanjiri primaju mnogo veće opterećenje usled snage vetra od rešetkastih tanjira. Instalacija usmerenih antena je komplikovana pošto je obično reč o velikim rastojanjima. najčešće se koriste "15 dbi grid" antene (na slici). Za usmeravanje antena mora da se koristi specijalna oprema.6. Koriste se za point-to-point vezena najvećim rastojanjima. konektori.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

WLAN mreže rade na veoma visokim učestanostima (2. pošto je reč o visokim frekvencijama (2. Za konektore koji se koriste u WLAN mrežama važe slična pravila kao i za kablove. U praksi do 15m kabla je maksimum jer je i tada veći deo signala "pojeden". to bolje" je u ovom slučaju zakon. N i TNC.kabl. Najviše nas tangira slabljenje signala koje unosi antenski kabl. Slika 15-17 Konektori za antenske kablove Antenski spliteri. Iako je reč o kvalitetnom kablu sa niskim gubicima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Sve te komponente moraju biti izabrane tako da slabljenje signala bude minimalno i što je najvažnije da svi spojevi budu korektno izvedeni i pouzdani. a sve preko toga anulira efekat antene i praktično onemogućava konekciju. Antenski kablovi.4 GHz ili 5 GHz) a karakteristike kablova nisu iste na svim učestanostima. Kablovi koji se sasvim uspešno koriste na učestanostima do 10 MHz obično su potpuno neupotrebljivi na 2 GHz. Slika 15-16 Antenski kablovi Konektori za antenske kablove. Poslednja. To je obično situacija kada treba povezati dve lokacije izmeñu kojih ne postoji optička vidljivost.4GHz) pravilo "što kraće. 415 . ali svakako ne najmanja važna stavka . Obićno su to usmerene antene (sektor) koje na ovaj način čine antenski sistem koji optimalno pokriva odeñeni teren. Druga važna primena splitera je u konfiguraciji sa AP-om u repetitorskom modu. Spliteri se uglavnom koriste kada imamo poterebu da na jedan AP povežemo više antena. Postoji veoma veliki broj vrsta ali se najčešće koriste SMA.

Ovaj vid zaštite zasniva se na čnjenici da svaki ureñaj u Ethernet mreži ima jedinstvenu MAC adresu. Prvi vid zaštite predstavlja korišćenje SSID-a (Service Set Identifier) stringa dužine 2-32 karaktera koji predstavlja zajedničko mrežno ime ureñaja u bežičnomj segmentu mreže. Na prvi pogled to izgleda kao veoma dobra zaštita. Protokol je napravljen tako da obezbedi bezbednost bežičnih mreža koja bi bila. Novi Sad 15.Visoka poslovna škola strukovnih studija. u najmanju ruku. Radio-talasi se šire na sve strane pa je čak i kada je reč o indoor instalaciji ograničenoj na jednu poslovnu zgradu veoma teško obezbediti da se ti talasi ne prostiru i van zgrade. ali je problem u tome što se MAC adrese na klijentima veoma lako menjaju. Za razliku od tradicionalnih ožičenih mreža koje je moguće fizički obezbediti. bivaju odbijene.7. Može se reći da bežićne računarske mreže u samoj svojoj osnovi nose problrm bezbednosti. Treći i najozbiljniji vid zaštite predstavlja korišćenje WEP (Wired Equipment Privacy) protokola. Drugi vid zaštite predstavlja filtriranje MAC adresa. kod bežićnih mreža je to neizvodljivo. Korišćenjem SSID-a omogućava se pristup bilo kog klijenta koji nema isti SSID. Bilo ko sa notebook računarom i usmerenom antenom može sa dovoljno velikog rastojanja ne samo da prima ono što emitujemi. U AP-u se napravi lisa MAC adresa kojim je dozvoljen pristup tako dea sve druge. Kada je reč o nekoj outdoor (LAN-to-LAN) instalaciji problem je još izraženiji. 416 . BEZBEDNOST BEŽIČNIH MREŽA Jedan od glavnih nedostataka WLAN mreža je njihova naglašena ranjivost kada je reč o napadima spolja. nego ima mogućnost da prodire u našu mrežu. pri pokušaju konektovanja. jednaka onoj kod žičanih mreža.

Ipak. fonta i boje slova. • CSS2 je vrlo moćan alat za precizno pozicioniranje slova. Sam HTML jezik nikad nije bio zamišljen kao jezik za grafičko formatiranje stranica pa je uvoñenje CSS-a ispravilo taj nedostatak. Pored HTML-a. a neke od njih biće korišćene u narednom poglavlju. godine Tim Berners Lee predlaže izradu jedinstvenog hipertekstualnog sistema za distribuciju podataka izmeñu ljudi. Bila je mnogo jednostavnija od današnje. već se u osnovi svega nalazi HTML. Krajem 1990. Osim što služi za odreñivanje veličina. koje koristimo za izradu Web stranica. ali postojanje hiperlinkova za povezivanje dokumenata omogućilo je lako pretraživanje i sasvim dovoljnu dostupnost informacijama. da se ove tehnologije uglavnom ne upotrebljuju samostalno. Većina ljudi nije htjela ili nije znala pisati takve nardebe. Počelo se sa razvojem prvog programa za pristup Webu jednostavnog imena WWW. Ono što je Internetu na njegovim počecima nedostajalo bila je udobnost prilikom prikupljanja podataka. razivjane su i napredne tehnologije. kojih je trebalo upisati i po desetak da bi se došlo do podataka. Jednostavno nije bilo programa koji bi objedinio pristup do svih usluga na Internetu i korisnici su bili prisiljeni ručno upisivati naredbe. treba napomenuti. podršku za audio pretraživače. Ovaj program radio je sa tekstualnim sadržajem. Iz tog razloga 1989. Ubrzo je napisan i prvi broswer sa grafičkim sadržajem. tabela i ostalih elemenata na stranici tako da Web stranica može biti na nivou DTP-a (alata za stono izdavaštvo). U nastavku ovog poglavlja navešću neke od njih. godine počeo se razvijati sam projekt World Wide Weba.0 koja podržava veliki broj opcija. Danas je aktuelna verzija 4.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 16 IZRADA WEB STRANICA Kako Internet kao mreža postoji već tridesetak godina tek je sa pojavom World Wide Weba Internet postao ono što je danas. prednost kombinacije HTML + CSS ogromna je posebno 2 Cascadina Style Sheets 417 . a napisana je i prva verzija već pomenutog HTML jezika. Izgled stranice isti je i na ekranu i na papiru i ostalim izlaznim ureñajima.

Ostali podaci se otkrivaju postepeno. CGI skriptovi se obično pišu jezicima C i PERL. CGI skript (nekada se zove samo CGI) ustvari je program koji podatke šalje aplikaciji koju vi napravite. Na taj način vrlo je jednostavno napraviti stilski šablon za ceo Web site i osigurati isti izgled svih stranica prezentacije. Preuzimanje Java programa. • Obrasci i CGI Obrasci (forms) su polja za unošenje teksta i padajući meniji koji korisnicima omogućavaju da unose podatke koje tražite. Mnogo teže je shvatiti šta da radite sa podacima kada ih dobijete. CGI skript se izvršava na serveru na kom se nalazi vaša Web strana. Na taj način olakšava se i održavanje stranica. Novi Sad ako se CSS izdvoji u posebne datoteke. povećaju slova. Obrañivanje podataka iz obrauaca zahteva CGI skript4 i neku aplikaciju. Osim toga CSS je bitan ljudima sa poteškoćama. • JavaScript. promene boju… Tu je još i posebna karakteristika CSS-a – precizno i apsolutno pozicioniranje objekata. Iako je Java već veoma raširena. DHTML-om je omogućeno stvaranje animacija. ali istovremeno postavlja pitanje bezbednosti. odlomaka i slova što je bitan nedostatak HTML-a. jednostavnije igrice. tako što korisnik preuzima različite radnje. • DHTML3 nije ništa drugo nego ubacivanje skriptnih programa u HTML kod na Web stranicama. Iako ih ljudi često poistovećuju sa Javom. VBScript. manji interaktivni apleti. Oni nisu pravi programski jezici. izmena slika. JScript su skriptni jezici. On omogućava da se korisniku šalje više slojeva informacija za vreme trajanja veze sa serverom. Podržavaju ga gotovo svi browseri. da bi izbegli probleme. ne morajući ponovo da se povezuje sa serverom. oni 3 Dinamic HTML 4 Common Gateway Interface script – skript opšteg interfejsa mrežnog prolaza 418 .Visoka poslovna škola strukovnih studija. čime se postiže interaktivnost. bez mnogo truda. Odnosno DHTML je naziv za kod stranicama kojima je dinamičnost postignuta nekim od skriptnih jezika. neki korisnici isključuju podršku za Javu u svojim browserima. Na početku korisnik vidi samo deo podataka. posebno onima sa oštećenim vidom jer im omogućava da sami odrede izgled stranica tj. Dobijanje podataka od korisnika putem pbrazaca je veoma lako. • Java je programski jezik kompanije Sun kojim se mogu praviti animacije. koji se nazivaju alpetima na vaš računar omogućava brzo izvršavanje i interaktivnost. jednostavna interakcija.

• ActiveX je tehnologija koju je razivo Microsoft. koje su urañene samo pomoću HTML-a. je što tekst na ovakvim Web stranicama nije dostupan Internet pretraživačima. i nije ih moguće pretraživati. JSP su serverske tehnologije bez kojih bi bilo nemoguće ispunjavanje raznih obrazaca. Veliki broj Web sajtova sadrži po neku flash animaciju. XML omogućava ugradnju složenih struktura podataka na Web stranu. • ASP. razne manje animacije. Omogućava izradu raznih animacija i interaktivnih apleta. Oni se izvršavaju u našem browseru. Da ne bude zabune. Ovi skript jezici imaju razne mogućnosti – izmena slika. Takoñe. strane koje napravimo samo u Flashu Web browser ne može učitati. Da bi korisnik video ove animacije. tako što izvršava programe koji su napisani u Visual Basicu. sve su češći Web sajtovi koji su kompletno izrañeni u Flashu. Kod ovih jezika se nekompajlira nego se direktno ubacuje u HTML kod. pa čak i crtanih filmova. Ozbiljan problem ove tehnologije je bezbednost. PHP. ali taj HTML kod Flash može automatki da generiše. ali zahtevaju malo duže učitavanje od “običnih“ Web strana. One moraju biti uvezene pomoću plug-in-ova u HTML.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija nemaju veze sa Javom. igrica. koje će se istovremeno veoma brzo učitavati i kod korisnika sa sporijim Internet vezama. potrebno je da ima instaliran Flash Player na svom računaru. Flash omogućava prikazivanje vektora grafike koji sadrže manje kilobajta od obične grafike (tj. formulari. bitmapiranih slika). interaktivne stranice bogate grafikom. zbog već pomenute vektorske grafike. formulara i zapisivanje podataka u baze (najčešće se koristi MySQL) Oni se izvršavaju na 5 eXtensible Markup Language 6 Standard Generalized Marup Language 419 . • XML5 predstavlja nadskup HTML-a i podskup opšteg standarda SGML6 na kom se zasniva HTML. Iako je Flash pre svega namenjen Internetu. Za izradu složenijih flash animacija koristi se jezik ActionScript. Oni izgledaju veoma atraktivno. Jedina njihova prava mana. Pomoću XML-a autori mogu da izgrañuju aplikacije za baze podataka i da ih distribuiraju na Webu. koji zauzimaju malo prostora na disku. • Flash je program za izradu vektorske animacije kompanije Macromedia. on se danas koristi za pravljenje raznih animacija. Ovaj program je već stekao veliku popularnost meñu Web dizajnerima. pa je moguće stvoriti animirane.

Lista nekih osobina koje ima FrontPage: Lako se upotrebljava Poboljšani interfejs. Cascading Style Sheets (CSS). Ovaj jezik je popularan zato što svako ko ga zna može da kreira web stranu pomoću običnog editora teksta koji postoji na svakom računaru. Što je veći broj web sajtova. dovodi do toga da je korišćenje FrontPagea lakše nego ikada. Pošto sve veći broj ljudi želi da lako kreira web sajt. Iako se HTML nije mnogo promenio. Naravno. Medjutim. pojavile su se nove tehnologije. tj. Dobar primer može biti Web lokacija sa vestima koje se ažuriraju i po nekoliko puta u jednom satu. godine. Kako broj ljudi koji koriste Internet dramatično raste. JavaScript i drugi programski jezici koji prevazilaze ograničenja koja ima HTML. Ovim se omogućava mnogo jednotavnija izmena i dodavanje inforamcija i podataka na stranice.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Hypertext Markup Language (HTML) nastao je 1989. To su zapravo Internet programski jezici. FrontPage omogućava da se koncentrišete na kreiranje sajta dok se on bavi HTML-om. Ozbiljnije i veće Web lokacije svoje sajtove sve više izrañuju pomoću ovih tehnologija. menjanje i publikovanje datoteka. 420 . ali i ostali fajlovi. U baze podataka se stavljaju tekstualni podaci. jer time dopire do najšire publike. tako sve veći broj ljudi i organizacija želi da kreira svoj web sajt. kreiranje web strane pomoću HTML-a može da potraje dosta dugo. FrontPage omogućava kreiranje. bez znanja HTML-a ili nekog drugog programskog jezuika. a jedna od njih su i Web prodavnice. zajedno sa mogućnošću da se pitanja unose direktno iz glavnog prozora. tako je i program postajao sve lakši za upotrebu. alati za razvoj Web aplikacija. FrontPage 2003 nije izuzetak. primene ovih tehnologija su široke. Novi Sad serveru i od njih zavisi da li ih neko može pristupati tim podacima ili ne. alati kao što je Microsoft FrontPage postaju nezamenljivi. a ove tehnologije te nove informacije pokazuju na stranicama korisnika. Extensible Markup Language (XML). Osobe koje dodaju nove vesti ne moraju da poznaju HTML. kao što su Dynamic HTML (DHTML). Kako se FrontPage razvijao da bi podržao različite web tehnologije. Oni informacije samo dodaju u baze podataka. to ljudi više traže dodatne mogućnosti koje tradicionalni HTML ne podržava. Tu su i čarobnjaci koji dalje olakšavaju i ubrzavaju posao. Kod ovih jezika se takoñe ugrañuje u HTML.

FrontPage je automatski kreira. podešavanja i sl. Pomoću FrontPage Weba svi alati za upravljanje sajtom. FrontPage ima ugrañenu podršku za tehnologije animacije. Mogućnosti FrontPagea za upotrebu HTML koda odnose se i na druge web tehnologije.1. Teme Teme su lak način za prilagodjavanje stila sajta. 16. mogu da se postave na jedno mesto. Pregled izvornog HTML koda FrontPage može direktno da ureñuje HTML kod. MSNBC. Meniji FrontPage-a Meniji su liste koje sadrže različite opcije. Upravljanje sajtom FrontPage ima vrlo lak metod za konfigurisanje i promenu svih datoteka za veoma kratko vreme. oznake i sl. Nalaze se na liniji menija koja se obično nalazi na vrhu prozora. Postoji mogućnost da menjate postojeće HTML skriptove i da kopirate sadržaj sa različitih lokacija.2. Palete FrontPage-a 421 . a i neki od podmenija mogu da sadrže dodatne podmenije. fontove. One omogućavaju da podešavate osobine strana na sajtu. bCentral i drugih. foto-galeriju ili nešto drugo. kao što su Active Server Pages (ASP). Pomoću komponenata FrontPagea lako možete da dodate polje za pretraživanje. CSS datoteke i druge. Tu se misli na boje. FrontPage sada ima i nove komponente koje automatski ažuriraju informacije sa sajtova MSN. datoteke. Sve ovo može da se menja i uredjuje sa jedne centralne lokacije. ploču za poruke. Integracija sa bazom podataka FrontPage olakšava pregled i slanje informacija u bazu podataka. Interaktivni sadržaj Pomoću samo nekoliko klikova mišem možete da ubacite slike. grafiku. 16. zvuk ili video na sajt. Ako nemate bazu podataka. kao što je DHTML.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Poboljšani alati Osobine kao što je Top 10 List omogućavaju da donesete bitne odluke koje se tiču organizacije sajta. koje omogućavaju da za svoje strane brzo i lako kreirte jednostavne animacije. Meniji mogu da sadrže podmenije.

Iz podmenija koji se otvara izaberite paletu koju želite da vidite. One su prikazane na donjoj slici. U meniju se takoñe nalazi i prozor Customize. a onda izaberite opciju Toolbars. Palete sadrže ikone dok linija menija sadrži samo imena menija. Slika 16-1 Paleta Standard i Paleta Formatting Postojećim paletama mogu se lako dodati nove.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Options. Tada će se otvoriti pomoćni meni sa spiskom paleta. izaberite View sa linije menija. Ako želite da dodate novu paletu. Novi Sad Palete se intenzivno koriste prilikom kreiranja datoteka pomoću FrontPagea. Na vrhu prozora nalaze see palete Standard i Formatting. Izaberite paletu iz menija i ona će se pojaviti u prozoru. ili se mogu ukloniti postojeće. Commands. Kartica Toolbars omogućava da sa jednog mesta dodajete ili uklanjate palete 422 . Najjednostavniji metod dodavanja novih paleta jeste da desnim tasterom miša izaberete neku od postojećih paleta. koji sadrži tri kartice: Toolbars.

moći ćete da kreirate novu paletu na kojoj će se nalaziti ikone koje izaberete iz kartice Commands u prozoru Customize. Nova korisnička paleta tretira se isto kao regularna. 16. Ako ga izaberete.2. Zapisuje se tekući dokument. Paleta Standard Paleta Standard sadrži neke od funkcija koje se najviše koriste.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-2 Komunikacioni prozor Customize U prozoru Customize. Otvara se datoteka. Ikona Ime New Open Save Search Publish Funkcija Kreira se nova datoteka. 423 . Sve se to radi jednostavnom tehnikom “povuci i pusti” (drag-and-drop). Postavlja se Web iz FrontPagea na server ili na disk.1. date su sve ikone koje se nalaze na ovoj paleti. zajedno sa njihovim imenima i funkcijama.3. postoji dugme New. U tabeli 16. prikazanom na prethodnoj ilustraciji. Pretražuje se računar u potrazi za datotekama.

Štampa se postojeća strana.2. Pregleda se tekući dokument u pretraživaču. Copy Paste Format Painter Web Component Table Picture Word Art Hiperlink Refresh Show Help Tabela 16-3 Ikone i meniji palete Standard 16. Formatira se tekst pomoću specijalnih 3-D efekata koje možete da podešavate. kao i njihovo ime i funkcija. Odseca se deo dokumenta (na primer. Kopira se element dokumenta tako da može da se postavi i na neko drugo mesto.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ponovo se učitava dokument. Kopira se stil i primenjuje na drugi objekat. tekst ili slika) koji zatim može da se pomeri na drugo mesto. Paleta Formatting Ova paleta koristi se za promenu izgleda teksta i ostalih elemenata. Pokreće se ugrañena pomoć. Umeće se tabela u dokument. Proverava se tekući dokument u potrazi za pravopisnim greškama. 424 .4 prikazane su ikone ove palete. Novi Sad Toggle Pane Print Preview Spelling Cut Prebacuje se izmeñu nekoliko pogleda. Prebacuje se na prikazivanje ili sakrivanje oznaka za formatiranje dokumenta. U tabeli 16. Dodaje se link koji povezuje tu stranu sa nekom drugom. Umeće se slika koja se nalazi na Webu ili na disku.2. Postavlja se element dokumenta (koji je predhodno kopiran) na lokaciju koju odredite. Umeću se elementi koji proširuju i ubrzavaju neke opšte poslove web stranice.

Menja se font. Pomera se tekst ili neki drugi element sleva udesno za izvesnu vrednost. Crta se linija ispod teksta. grafika ili elementi tabele tako da odgovaraju na različite korisničke komande. Paleta DHTML Effects Na ovoj paleti nalaze se komande za animaciju. Table Highlight Font Color Tabela 16-4 Ikone i meniji palete Formatting 16. Menja se veličina teksta. Dodaje se lista sa rednim brojevima. tabele itd. Mogu da se animiraju tekst. tabela ili bilo čega što izaberete. Povećava se ili smanjuje veličina fonta. Bira se korisničko isticanje ili boja pozadine za tekst.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Ikona Ime Style Font Font Size Bold Italic Underline Text Alignment Change Font Size Numbered List Bulleted List Indent Funkcija Menja se stil teksta. Dodaje se tabela.3. Dodaje se lista sa oznakama. Podešava se poravnanje teksta u dokumentu. Menja se boja fonta. 425 . Tekst se malo iskošava udesno.2. Dodaje se isticanje teksta.

Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ona se koristi za crtanje jednostavnih oblika kao što su krugovi i poligoni. Ne mogu svi efekti animacije da se koriste sa ovim menijem. strelice itd. Dalje se formatira efekat animacije koji je izabran. Paleta Drawing Paleta Drawing se. oblici. standardno. 426 . za promenu ispune i boje poligona i sl. za umetanje slika i 3-D teksta. za upotrebu korisniči definisanih oblika kao što su strelice. za dodavanje 3-D objekata. Omogućava se izbor vrste efekta animacuje koji se primenjuje na tekst. Crta se linija sa strelicom.4.2. Tabela 16-6 Paleta DHTML Effects 16. Novi Sad Slika 16-5 DHTML Effects Ime On Apply <Choose Settings> Funkcija Definiše se kriterijum pod kojim se izvršava animacija. Nude se unapred nacrtane linije. slike itd. nalazi u donjem delu prozora. Crta se linija. Selektuje objekte pomoću pokazivača miša. Slika 16-7 Paleta Drawing Ikona Ime Draw Select Object AutoShapes Line Arrow Funkcija Crta i modifikuje jednostavne oblike.

Oblicima se trodimenzionalni efekti. Definiše se boja linije.5. Omogućava se ubacivanje korisničkog teksta sa različitim stilovima.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Rectangle Oval Text Box Insert WordArt Crta se pravougaonik. Slika 16-9 Paleta Navigation 427 . Tabela 16-8 Paleta Drawing Insert Clip Art Insert From File Fill Color Line Color Font Color Line Style Dash Style Arrow Style Shadow Style 3-D Style Picture dodaju 16. Ubacuje se tekst kao objekat. Podešava se debljina linija. dodate posebne strane ili podesite opcije za prikazivanje. Crtaju se krug i elipsa. Podešava se izgled isprekidanih linija. Paleta Navigation Paleta Navigation pomaže u navigaciji kroz sajt. Definiše se boja ispune nekog objekta. Ako želite. Definiše se boja slova. Umetanje korisničkih slika. možete da promenite osobine strane. Definiše se tip strelice na kraju linije sa strelicom.2. možete lako da ovećate strukturu koju koristite za navigaciju (način na koji su strane organizovane u odnosu na glavnu stranu). Ubacuju se slike. Objektu se dodaje senka.

Osvetljava se slika dodavanjem bele boje. Postoji hiperlink na veliku sliku. Slika se rotira za 90 stepeni ulevo.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Povećava se kontrast na slici tako što se zatamnuju tamne boje.6. Zatamnjuje se slika dodavanjem crne boje. Slika se rotira za 90 stepeni udesno. Slika se prebacuje ispred ostalog sadržaja. Odseca se deo slike. Paleta Pictures Paleta Pictures omogućava da menjate slike. Slika se preslikava po vertikali. Position Absolutely Bring Forward Send Backward Rotate Left Rotate Right Flip Horizontal Flip Vertical More Contrast Less Contrast More Brightness Less Brightness Crop 428 . Slika 16-10 Paleta Pictures Ikona Ime Insert Picture From File Text Auto Thumbnail Funkcija Ubacuje se slika sa lokacija na disku. rotaciju itd. Omogućava se pozicioniranje slike sa preciznošću u pikselima. Preko slike se dodaje formatirani tekst. Velika slika se zamenjuje malom. koja se pojavljuje kada se klikne mala. Slika se preslikava po horizontali. Smanjuje se kontrast tako što se tamne boje osvetljavaju. Slika se premešta na poziciju iza u odnosu na ostali sadržaj.2. Novi Sad 16. oštrinu. a svetle zatamnjuju. a osvetljavaju svetle. Sa ove palete možete da menjate atribute slika uključujući kontrast.

Select Rectangular Hotspot Circular Hotspot Polygonal Hotspot Highlight Hotspots Restore Tabela 16-11 Ikone palete Pictures 16.8. Podešava se boja da bude transparentna. Prikazuju se vruće tačke sa belom pozadinom. Kreira se poligonalna vruća tačka.2. Kreira se pravougaona vruća tačka.2. Ovo se radi uklanjanjem razuñenih ivica na slici. Selektuju se elementi. na primer. Paleta Reporting Paleta Reporting koristi se za generisnje snimka celog sajta. Paleta Positioning Ova paleta omogućava da podešavate. Menja se boja slike tako što slika postaje crno-bela. kao što su slika ili vruće tačke (hot spots). mesto gde će se postaviti tekst. Slika se vraća na stanje koje je prethodno zapisano. Kreira se kružna vruća tačka. 429 .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Line Style Format Picture Set Transparent Color Color Bevel Resample Menja se debljina i tip linije koja se koristi za neki element. Formatiraju se elementi slike.7. kao što je. Na osnovu tog snimka možete da nañete informacije o tome koliko prostora sajt zauzima. u sivim tonovima (grayscale). Čisti se slika pošto je privremeno bila promenjena njena veličina. slike ili neki drugi objekti. sa peciznošću na nivou piksela. do toga koliko linija prekida postoji na sajtu. Slika 16-12 Paleta Positionig 16. boja. Oko slike se kreira 3-D ivica.

Iznad tekuće ćelije ubacuje se novi red.2. Paleta Tables Paleta Tables omogućava dodavanje ili modifikaciju tabela. 430 . Briše se ćelija ili zid ćelije spajanjem izabranih ćelija. Sa ove palete možete da spajate ćelije. Sadržaj ćelije se poravnava sa sredinom ćelije po vertikali.9. po horizontali i po vertikali. Izabrane ćelije se spajaju.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Iz tabele se brišu izabrane ćelije. Stilovi dokumenta mogu da se kreću od boje teksta pa do širine tabele.10. dodajete ili menjate boje pozadine ćelija itd. Slika 16-14 Paleta Style 16.2. Ćelije se dele u nekoliko novih ćelija. Poravnava se sadržaj ćelije sa vrhom ćelije. Slika 16-15 Paleta Tables Ikona Ime Draw Table Eraser Insert Rows Insert Columns Delete Cells Merge Cells Split Cells Align Top Center Vertically Funkcija Kreiranje nove tabele. Novi Sad Slika 16-13 Paleta Reporting 16. Levo od izabrane ćelije ubacuje se kolona. Paleta Style Paleta Style koristi se za prilagoñavanje stilova dokumenta.

Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Align Bottom Distribute Rows Evenly Distribute Columns Evenly AutoFit Fill Color Table AutoFormat Combo Table AutoFormat Fill Down Fill Right Sadržaj ćelije se poravnava sa dnom ćelije.13. Dva panoa koja možete koristiti su Navigation i Task. Kopira se sadržaj izabrane ćelije na sve ćelije koje se nalaze ispod nje. Kopira se sadržaj izabrane ćelije na druge ćelije po horizontali. 431 . Paleta Word Art Paleta WordArt omogućava da dodate i promenite WordArt.2. Upotreba panoa Panoi su nova osobina FrontPagea. Ova dva panoa možete videti ako izaberete opcije View → Task Pane ili View → Navigation Pane. Visina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost.12. Obezbeñuje se mogućnost izbora izmeñu korisnički definisanih formata.2. Podešava se boja pozadine za celu tabelu ili za izabrane ćelije.11. Oni pojednostavljuju neke opšte poslove tako da se mogu obaviti pomoću nekoliko klikova mišem.2. Slika 16-17 Paleta Word Art 16. Dodaju se korisnički stilovi koji se odnose na dizajn i boje. WordArt je osobina koja omogućava da dodate korisničke efekte za tekst. Tabela 16-16 Paleta Tables 16. Menjaju se visina i širina tabele i prilagoñavaju se sadržaju tabele. 16. Širina izabranih ćelija se postavlja na jednu vrednost. Paleta Task Pane Ova paleta je mesto sa kojeg možete da obavljate neke opšte poslove. Pojavljuje se sa desne strane prozora FrontPagea.

Slika 16-18 Prozor Web Site Templates 432 . Novi Sad 16. Kreiranje FrontPage Weba 1. Kada jednom izaberete lokaciju. Struktura web sajta Svi web sajtovi sadrže naslovnu stranu (home page). U polju Specify the location of the new web.3. Kada jednom izberete ovu opciju.3. 16.3. Sa linije menija izaberite File → New → Page or Web. Unutar FrontPage Weba možete da dodajete datoteke. dva puta kliknite ikonu Empty Web.1. premeštate datoteke i oavljate ostale osnovne poslove.Visoka poslovna škola strukovnih studija. možete da izaberete lokaciju na kojoj treba da se nalazi web sajt. FrontPage Web je direktorijum u kome se alazi ceo sajt. FrontPage Web Jedna od najvažnijih osobina FrontPagea je FrontPage Web. 2. Planiranje i organizovanje web sajta 16.2. To je prva strana koju posetioci vide kada posete sajt. sa leve strane.3. Ispod naslovne postoji nekoliko strana.3. kreirate direktorijume. 16. U delu Section panoa Task izaberite Empty Web. Tada će se otvoriti prozor Web Site Templates. sa desne strane prozora FrontPagea pojaviće se pano Task. koje dalje mogu da imaju svoje podstrane. Sa desne strane ovog prozora.

3. Kreirana strana je prva strana na web sajtu i ona će dobiti ime index. 16.3. Kreiranje strana Desnim tasterom miša kliknite negde u Folders View.3. videom.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija 3. Slika 16-19 Uvoz datoteka 433 .5.htm. treba da uradite sledeće: Izaberite File → Import. Uvoz datoteka. Otvoriće se pomoćni meni. direktorijuma i web sajtova u web sajt U FrontPage mogu da se uvoze različite datoteke. kome možete promeniti ime. Otvoriće se prozor Import. Ako želite da uvezete datoteku ili direktorijum. dokumentima i sl. Zatim će se zatvoriti prozor Web Site Template i FrontPageu će biti potrebno nekoliko sekundi da kreira potrebne direktorijume i datoteke. kao što su datoteke sa slikama. zvukom.6.4. ali tako da to nije direktorijum ili datoteka. Kreiranje direktorijuma Desnim tasterom miša izaberite prazno mesto u prikazu View. 16. iz njega izaberite opciju New → Page. a onda izaberite New→Folder. Kreiraće se novi direktorijum. 16. koje možete pogledati ako kliknete View → Folders.

Dugme Add Folder omogućava uvoz direktorijuma. Iako upotreba šablona za strane nije obavezna. modifikujete šablon sa foto-galerijom nego da ručno kreirate foto-galeriju.3. Osnove HTML-a HTML je nastao 1989. a neki od njih imaju i čarobnjake koji vode korisnika kroz kreiranje sajta. sa kojim će biti dodate i sve datoteke koje se nalaze u njemu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Neki web šabloni sa slikama već su podešeni za sajt koji kreirate. 434 . Od tada je HTML doživeo mnoge nove verzije. stilove i još mnogo toga. Upotreba šablona za strane Šabloni strana su. 16. dok se šabloni brinu o rasporedu ili potrebnom programiranju. 16. Novi Sad Dugme Add File omogućava uvoz datoteka u web sajt. Šabloni FrontPagea omogućavaju da kreirate korisnički formatiran web sajt. zvuk. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Web Site Templates do koga se dolazi preko opcije Web Site Templates u panou Task.4. 16. Kada kreirate nešto u FrontPageu. Šabloni se mogu izabrati iz prozora Page Templates. možete da pogledate HTML kod. Upotreba šablona za web sajtove FrontPage ima nekoliko unapred definisanih šablona koje možete da menjate i koristite.7. godine.Dugme From Web u prozoru Import ima ovu funkciju.4. Šabloni strana se intenzivno koriste za pojednostavljenje poslova koji se ponavljaju. Danas ima mogućnosti da podrži slike. čime se omogućava da se koncentrišete samo na sadržaj. na primer. Većina ovih šablona odnosi se na kreiranje novog sajta. kao jezik za generisanje tekstualnih dokumenata za World Wide Web. lakše je da.1. u osnovi.3. Najefikasniji način za uvoz datoteka i direktorijuma jeste da u tekući FrontPage Web uvezete ceo drugi FrontPage Web.8. osim što pomoću njih nastaju web strane. Ovo ćete uraditi tako što ćete izabrati dugme koje se nalazi u donjem levom uglu ekrana. ako želite. isti kao šabloni za web sajtove. a ne web sajtovi. Kreiranje web sajta 16. do koga se dolazi preko opcije Page Templates u panou Task.

Oznaka za zatvaranje je ista kao i oznaka za otvaranje. Slika 16-20 HTML kod koji je kreiran u FrontPageu HTML oznake Oznake (tagovi) koriste se u HTML-u za označavanje delova koda. s tom razlikom što joj prethodi kosa crta (/). Uvek dolaze u parovima.html. Nema razlike izmeñu datoteka sa ekstenzijom . su karakteristike objekata koje možete da 435 . Posle toga možete da dodate oznaku za zatvaranje. ili tekst koji treba da bude formatiran na taj način. Pretraživači prepoznaju obe vrste datoteka kao HTML dokumete. Postoji oznaka za početak (otvaranje) i oznaka za kraj (zatvaranje).html. Na primer. dok drugi programi i HTML strane koje kreiraju pojedinci imaju ekstenziju . ako želite da dodate oznaku koja će prikazati tekst kao italic. prvo treba da je otvorite pomoću oznake <i>.htm i .Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija FrontPage kreira HTML datoteke sa ekstenzijom .htm. Slika 16-21 Primer korišćenja oznake italic HTML atributi Atributi HTML-a podešavate. Tako bi oznaka za zatvaranje oznake italic bila </i>.

Font podrazumeva skup karaktera istog izgleda. Tekst možete da dodajete. Izgled se odnosi na oblik slova. stila.Visoka poslovna škola strukovnih studija. brišete i radite sa njim sve ostalo što možete da radite u klasičnim programima za obradu teksta. 16. Dodavanje i formatiranje teksta Tekst predstavlja pisani sadržaj web sajta. Novi Sad Slika 16-22 Atributi se uvek stavljaju izmeñu oznaka za otvaranje i zatvaranje Atributi u prethodnom tekstu su boja (colour) i font (face). fusnote i sl. FrontPage piše ove oznake dok kreirate i ureñujete dokument.Tekst se dodaje jednostavnim klikom u dokument i otkucavanjem željenih reči. Slika 16-23 Promena fontova Promena veličine fonta Postoje dva načina za promenu veličine fonta za neki deo teksta: pomoću padajuće liste Font Size i pomoću ikona Increase Font Size 436 . Ako želite da pogledate kako se HTML odreñenog dokumenta menja tokom rada. Promena fontova Promena fontova se vrši na paleti Formatting. uključujući i zaglavlja.4. a font predstavljaju svi karakteri koji postoje u odreñenom konkretnom stilu. telo teksta.2. klikom na strelicu sa desne strane padajuće liste Format. onda u toku rada povremeno kliknite karticu HTML u donjem levom uglu prozora. i debljine slova.

Ovo je poznato pod imenom soft return (mekani prekid) i radi se kada pritisnete kombinaciju tastera SHIFT-ENTER. možete i da dodate prelom reda tako da naredni red teksta počinje vrlo blizu prethodnog. Umetanje preloma reda Ako u FrontPageu dva puta uzastopno pritisnete ENTER. i kartica Character Spacing. Za razliku od toga. Prozor Font U prozoru Font nalaze se naprednije opcije za upotrebu fontova. Tu se nalazi kartica Font. Slika 16-24 Prozor Font 437 . koja omogućava da podešavate font. Ona sadrži opciju Custom koja otvara prozor Custom Color u kome se može izabrati boja klikom u polje sa bojama. koja omogućava da podešavate razmak izmeñu karaktera i poravnanje teksta. Na dnu menija se nalazi opcija More Colors sa novim bojama koje se mogu upotrebiti. ali samo za 1 point.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija (A) i Decrease Font Size (A). Metod ikone je dobar za brzo povećanje i smanjenje veličine fonta. Iz padajuće liste se mogu izabrati neke od standardnih ili korisničkih boja. Promena boje fonta Boja fonta se može promeniti pomoću ikone Font Color. Do prozora Font možete doći ako izaberete Format → Font. možete da kucate ponovo posle preskočenog reda. Ovo se naziva hard return (čvrsti prekid).

ili u polju Address na dnu prozora. tabela.Visoka poslovna škola strukovnih studija. video. on šalje poruku do web servera i zahteva od njega da pretraživaču pošalje dodatnu stranu i datoteke. 438 ..). Sa palete Standard izaberite ikonu Insert Hyperlink.Desnim tasterom miša kliknite izabrane reči i izaberite komandu Hyperlink 2. Stavka na strani obojena plavom bojom ukazuje na to da je tekst aktiviran link koji može da se izabere. Novi Sad Hiperlinkovi Hiperlinkovi su linkovi koji vode sa strane na stranu i sa sajta na sajt.. slike. za svaku stranu bi smo morali ručno unositi Uniform Resource Locator (URL). možete otkucati adresu. slika. Povezivanje sa drugim stranama pomoću hiperlinka Povezivanje se vrši tako što izaberemo ono što želimo da nam bude hiperlink (tekst. Ako ne bi bilo hiperlinkova. možete izabrati hiperlink. a zatim pokrenemo prozor Insert Hyperlink. tabele i sl. u glavnom meniju. kao što su video. Hiperlinkovi se mogu primeniti i na druge elemente osim teksta. Kada kliknete hiperlink. Ovo možete da uradite na jedan od sledeća dva načina: 1. Otvoriće se prozor Insert Hyperlink: Slika 16-25 Opcija Hyperlink U prozoru Insert Hyperlink.

U polje E-mail address možemo otkucati e-mail adresu. Povezivanje sa e-mail adresom pomoću hiperlinka Povezivanje sa e-mail adresom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju E-mail Adress iz liste Link to list sa leve strane prozora. Oznaku možemo kreirati tako što ćemo izabrati Insert → Bookmark U polje Bookmark name unećemo ime. ali tada nećete moći da menjate stranu ili da dodajete nešto na nju. izaberemo New Window. tzv. a u polju Subject zaglavlje poruke. Hiperlink na oznaku Kreiranje hiperlinka na drugi deo istog dokumenta. oznaku (bookmark) sastoji se iz dva dela. Prvo se kreira oznaka tog drugog mesta. U tekstu će se pojaviti znak koji predstavlja tu oznku.. oznaka se neće pojaviti.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Pomoću komande Preview možete pogledati kako radi hiperlink. 439 . U prozoru Target Frame. a onda se kreira link koji vodi do te oznake. u polju Common targets. Slika 16-27 Oznaka Bookmark Link kreiramo tako što izaberemo tekst i pokrenemo prozor Insert Hyperlink. U prozoru Insert Hyperlink izaberemo opciju Place in This Document. Kada se prikaže strana. a zatim u polju Select a place in this document izaberemo željenu oznaku. kliknemo dugme Target Frame koje se nalazi sa desne strane prozora. Slika 16-26 Komanda Preview Povezivanje sa novim prozorom pomoću hiperlinka Povezivanje sa novim prozorom se vrši tako što u prozoru Insert Hyperlink unesemo ime ili potražimo željenu datoteku i pre nego što izaberemo OK.

ako u prozoru Insert Hyperlink izaberemo dugme ScreenTip. Novi Sad Slika 16-28 Opcija Insert Hyperlink Saveti na ekranu Kada iznad hiperlinka postavite pokazivač miša. Slika 16-29 Saveti na ekranu Kreiranje novih dokumenata Za kreiranje hiperlinka na stranu koja još nije kreirana upotrebljava se komanda Create New Document koja se nalazi u prozoru Insert Hyperlink.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ovaj mali prozor i njegov sadržaj se nazivaju savetima na ekranu (screen tips). Saveti na ekranu se mogu pisti i menjati u prozoru Set Hyperlink ScreenTip u polju ScreenTip text. Do tog prozora možemo doći. može se prikazati mali pravougaonik sa dodatnim informacijama koje se odnose na hiperlink iznad kojeg se pokazivač nalazi. 440 .

Povezivanje preko hiperlinka sa drugim web stranama Da bi ste postavili hiperlink na drugu web stranu na World Wide Webu. Slika 16-31 Opcija Browse the Web Time ćete pokrenuti svoj pretraživač i u njemu pronaći stranu na koju želite da postavite link. Adresa koju ste izabrali biće automatski dodata u polje Address prozora Insert Hyperlink.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-30 Komunikacioni prozor Insert Hyperlink Ime dokumenta se kuca u polju Name of new document. a ako želimo da otvorimo novi dokument odmah posle kreiranja . možemo izabrati opciju Edit the new document now. u gornjem desnom uglu prozora Insert Hyperlink kliknite ikonu Browse the Web. možemo izabrati opciju Edit the new document later.100 441 . Ako želimo da kasnije otvorimo novi dokument.

4. on ima neke alate koji se lako koriste. Slika 16-32 Opcija Page Properties 442 . World Wide Web više nije bio isti.Visoka poslovna škola strukovnih studija. FrontPage ne samo da podržava umetanje slika u dokumente. Ureñivanje slika vrši se preko palete Pictures koju možemo prikazati ako izaberemo View → Toolbars → Pictures. Prelaz sa web sajtova zasnovanih samo na tekstu na web sajtove sa slikama osnovni je faktor u rastu popularnosti Interneta. Novi Sad 16. Iako FrontPage nije tako moćan kao glavni softverski paket za ureñivanje slika. već omogućava i jednostavno ureñivanje tih slika. Upotreba slika na web stranama Sa pojavom prvih pretraživača (browsera) koji su mogli da prikazuju i grafiku. Umetanje i modifikacija slika Slike se u dokument mogu ubaciti pomoću ikone Insert Picture From File koja se nalazi na paleti Standard. Umetanje i modifikacija slika kao pozadine Slike se mogu ubaciti kao pozadina ako desnim tasterom miša kliknemo negde na strani i izaberemo komandu Page Properties. Na kartici Background trebamo potvrditi polje Background picture i kliknuti dugme Browse sa desne strane praznog polja.3. Otvoriće se prozor Page Properties.

Upotreba clip art sličica FrontPage nudi neke besplatne slike koje nazivamo clip art.4. FrontPage piše sav potreban VML kod u pozadini linija i oblika koje crtate. 16.4. a druga počinje. Ta linija često narušava izgled strane i može se izbeći ako sliku u pozadini zadate kao vodeni žig. slika u pozadini se ponavlja. Ako želite da pretražite clip art slike. životinja. Ova lista se nalazi u delu Colors kartice Background koja se nalazi u prozoru Page Properties. postoji komanda Clip Organizer. Njih možemo ubaciti ako sa linije menija izaberemo opciju Insert → Picture → Clip Art. do crteža hrane. čak i kada se krećete kroz stranu. Uvedena je i podrška za slike i datoteke koje se automatski kreiraju i pamte. programeri su bili u stanju da direktno crtaju linije i oblike korišćenjem matematičkih konverzija u HTML kodu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slike u pozadini kao vodeni žigovi Vodeni žig se od neke slike pravi tako da ne može da se mejna pozicija te slike. u odeljku See also. To nam omogućava polje Watermark koje se nalazi na kartici Background prozora Page Properties. Kada se strana pokreće. simbola itd. FrontPage omogućava da crtate linije i oblike. Crtanje i upotreba multimedije Pojavom web tehnologije Vector Markup Language (VML). u polju Search otkucajte neku reč. a Clip Organizer će prikazati slike koje odgovaraju uslovu pretraživanja. Pošto je VML deo HTML koda. Najbolje od svega je što FrontPage omogućava da crtate trodimenzionalne oblike sa brojnim prilagoñavanjima. Posle toga kliknite dugme Search. Na dnu panoa Clip Art . Na mestima na kojima se slika ponavlja često dolazi do pojave linije koja jasno označava mesto gde se jedna slika završava. Osim ako je u pitanju neki obrazac koji se ponavlja u pozadini ili ako je slika zaista velika. i slika se kreće zajedno sa njom. a da pri tome ne morate da poznajete VML. Umetanje boje pozadine Boja se umesto slike kao pozadine ubacuje pomoću padajuće liste Background u kojoj možemo izabrati boju koju želimo. 443 . Ove slike mogu da variraju od jednostavnih linija i strelica.

mada u većini slučajeva ovo treba pažljivo koristiti. Upotreba videa Kako raste broj korisnika Interneta. Nedostaci upotrebe zvuka su: povećava se vreme učitavanja stane. Razlika izmeñu zvuka u pozadini i regularnog zvuka je u tome što zvuk u pozadini nemožete da kontrolišete. Musical Instrument Digital Interface (MIDI). Slika 16-33 Background sound Za muziku u pozadini mogu se koristiti bilo koji zvučni formati. Za zvuk u pozadini preporučuju se MIDI datoteke zbog manje veličine. Upotreba zvuka Postavljanje zvuka na sajt može imati i svoje prednosti. Novi Sad Za crtanje se koristi paleta Drawing koju ćete prikazati ako izaberete View → Toolbars → Drawing. posetioci mogu da reše da ne čitaju informacije koje se nalaze na sajtu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Ako želite da podesite broj koliko puta muzika treba da se izvede. nalazi se dugme Browse pomoću koga možete naći datoteku koju želite da ubacite. Wave (WAV). Najviše se koriste Audio Interchange File Format (AIFF). FrontPage ostavlja muziku da svira sve dok posetioci ne napuste stranu. sve veći broj sajtova koristi video za privlačenje i informisanje posetilaca. Po podrazumevanom podešavanju. Na kartici General u oblasti označenoj kao „Background sound“. MPEG Audio Layer-3 (MP3) itd. deselektujte polje Forever u delu Background sound i u polju Loop koje se nalazi sa leve strane polja Forever unesite broj koji odreñuje koliko puta muzika treba da se ponavlja. Front page omogućava da na 444 . ali i svoje mane. Kratki zvučni zapisi mogu zabaviti posetioce. neki zvuci se možda neće dobro reprodukovati na računaru posetilaca Ako želite da na svoj sajt postavite zvuk desnim tasterom miša izaberite prazan deo strane i izaberite komandu General.

Ako želite da promenite broj prikazivanja tako da se video prikazuje kada se iznadnjega postavi miš desnim tasterom miša kliknite video i iz pomoćnog menija izaberite Picture Properties. Slika 16-34 Prozor Picture Properties Upotreba tabela Problem sa kojim se većina web programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jesu teškoće u organizovanju sadržaja njihovih strana. slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti. FrontPage omogućava da intenzivno koristite tabele. U tom delu postoji polje Loop. Možete da podesite koliko dugo video treba da se prikazuje. video se prikazuje automatski kada se strana prikaže u pretraživaču i prikazuje se samo jednom. tako se može podesiti i broj prikazivanja videa. Kao što se može podešavati broj reprodukovanja zvuka. Po standardnom podešavanju . Kombinovanje teksta. Paleta Tables omogućava da brzo i lako pristupite svim glavnim funkcijama vezanim za tabele. To se radi u prozoru Picture Properties u delu pod nazivom “Repeat”. Ako želite da ubacite video stranu. Iz prozora Picture Properties izaberite opciju On mouse over koja se nalazi u oblasti Start. a da ne morate da koristite neki drugi program. 445 . Polje Loop delay odreñuje broj milisekundi izmeñu ponavljanja videa. Ovo polje odreñuje broj koliko puta će se prikazati video. Paleti Tables možete da pristupite ako izaberete View → Toolbars → Tables.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija stranama koristite video. kao što su boja i stil. a daje i punu kontrolu nad atributima tabela. Takoñe postoji mogućnost da ureñujete i pojedine delove (ćelije) tabele. Pojava tabela u HTML-u dala je programerima više kontrole nad postavljanjem sadržaja na stranama. sa palete Standard izaberite Insert → Picture → Video.

Nakon toga kliknite OK. učitava se samo deo strane. Slika 16-35 Page Templates Možete izabrati bilo kojih od šablona u kartici Frame Pages.4. Skup frejmova (frameset) jeste skup nekoliko HTML strana koje su u pretraživaču prikazane u istom trenutku. ono što vidite su strane koje se nalaze u tom skupu frejmova. Sa frejmovima. dok preostali delovi ostaju nepromenjeni.Visoka poslovna škola strukovnih studija. ne vidite stranu skupa frejmova. kada kliknete link. Oni omogućavaju da u istom prozoru u istom trenutku vidite dve HTML strane ili više njih. Na vrhu ovog prozora izaberite karticu Frame Pages. Frejmove možete kreirati ako izaberete File → New → Page or Web. Kreiranje frejmova U FrontPageu otvorite novi dokument.5. Kada pogledate sajt sa frejmovima.i u prikazu Preview videti kako vaša strana može da izgleda. Tada će se sa desne strane prozora pojaviti pano Task. Novi Sad 16. Otvoriće se istoimeni prozor. U njemu izaberite komandu za Page Templates. Ona sadrži samo HTML kod. Upotreba frejmova Frejmovi omogućavaju kreiranje linkova koji ažuriraju delove strane. Svaki od frejmova sadrži dva dugmeta: Set Initial Page (otvara se prozor Insert Hyperlink u kome možete pronaći datoteku koju želite 446 .

u procentima ili možete da unesete relativnu vrednost. Na ovom mestu možete da podešavate širinu kolone frejmova. Initial page Ime datoteke koju trenutno gledate. zajedno sa kratkim opisom njihovih funkcija: Name Ime koje FrontPage daje frejmu. od podešavanja granica do podešavanja margina. Ako želite. ali treba da znate to novo ime kaa pravite hiperlink. kolona je vertikalni frejm koji ide do dna strane. Vrednost možete da unesete u pikselima. Slika 16-36 Formatiranje frejmova Sledi lista opcija koje postoje u prozoru Frame Properties. Relativna vrednost je broj koji menja 447 . Column width Frejmovi mogu da sadrže kolone. Formatiranje frejmova FrontPage omogućava modifikaciju karakteristika frejmova. U frejmovima. To se radi u prozoru Frame Properties do koga možemo doći ako desnim tasterom miša kliknemo u željeni frejm. možete da obrišete ili spojite frejmove izborom opcije Frame / Split Frame ili Delete Frame iz menija. Height U ovom polju možete da otkucate broj koji odreñuje koliko frejm treba da bude visok.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija da postavite u frejm) i New Page (prikazuju se frejmovi sa belom pozadinom). Možete da promenite ime.

posetioci mogu da menjaju veličinu svakog frejma. ubacujete slike. ipak svaka od njih može posebno da se ureñuje. Ne podržavaju svi pretraživači upotrebu frejmova. podelite ili izbrišete neki frejm. a posetilac koristi pretraživač koji ih ne njemu će e prikazati poruka da ta strana ne može da se pretraživaču. Preporučuje se da ovo polje ne bude potvrñeno. koji mogu da sadrže malo informacija. posle kreiranja frejmova. jer u slučaju da posetilac menja veličinu frejma. tabele i možete da radite na njima sve drugo što možete i na običnoj HTML strani. izaberite željeni frejm. možete da izaberete da li frejm treba da se deli u kolone ili redove. Width To je horizontalno rastojanje koje odvaja sadržaj frejma od granice HTML strane. Procedura za brisanje frejma slična je proceduri za deobu frejmova. Ureñivanje strana sa frejmovima Iako se strane koje se nalaze u frejmu prikazuju u FrontPageu u istom tranutku. Ako želite da podelite frejm na dva nivoa. za gornje frejmove. može da se desi da se poremeti opšti izgled sajta. 448 na sajtu podržava. Posle toga izaberite Frames → Delete Frame.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Height To je vertiklno rastojanje koje odvaja informacije u frejmu od granica HTML strane. tako što će te ga kliknuti levim tasterom miša. Generalno. Resizable in browser Kada je ovo polje potvrñeno. Izaberite frejm koji cželite da bude obrisan. a takoñe možete da definišete da li želite da kreirate novu stranu ili da podesite inicijalnu stranu. . Show scrollbars U ovom meniju možete da odlučite da li želite ili neželite da se prikazuju klizači. Za frejmove koji imaju dosta sadržaja trebalo bi da se koristi ili Needed ili Always. U prozoru Split Frame koji se otvara. a zatim izaberite Frames → Split frame. Ako želite da sami definišete poruku koja se kliknite komandu No Frames na dnu prozora. Ako koristite frejmove. ova vrednost bi trebalo da bude podešena na Never. Novi Sad veličinu frejma u relaciji sa drugim frejmovima koji se trenutno nalaze u skupu frejmova. Deoba i brisanje frejmova Ponekad će te poželeti da. prikaže u prikazuje. Na te strane možete da dodajete tekst. Tada će izabrani frejm biti obrisan.

Kreiranje lista Za prikazivanje informacija na organizovan način. Otvoriće se prozor Target Frame. Inline frejmovi Inline frejmovi su kao i obični frejmovi. inline frejmovi zauzimaju vrlo malo prostora – čak mogu da se postave u tabele.6. Za razliku od običnih frejmova koji zauzimaju ceo red ili celu kolonu na ekranu. Slika 16-37 Target Frame U prozoru Target Frame videćete grafičku prezentaciju trenutnog skupa frejmova. a zatim kliknite dugme Target Frame. ta oblast će biti obojena plavom bojom. a u polju Target setting pojaviće se ime tog frejma. sa odreñenom strukturom. 16.4. U prozoru Edit Hyperlink koji se otvara otkucajte ime datoteke sa kojom želite da se povežete. Kada izaberete željeni frejm.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Povezivanje frejmova hiperlinkom Najbolji deo u korišćenju frejmova je to što delovi strane mogu da ostanu statički dok se ostali delovi menjaju. Iako tabele omogućavaju da lakše 449 . Liste su važan element za privlačenje pažnje posetilaca. Ovo je dato u oblasti Current frames. Ako želite da dodate hiperlink za neki frejm izaberite željene reči i kliknite ikonu Insert Hyperlink na paleti Standard. najviše se koriste liste. osim što se mogu postaviti bilo gde na web sajtu. Njih možemo da kreiramo ako izaberemo Insert → Inline Frame sa linije menija.

Decrease Indent (Smanjuje se uvlačenje liste).Visoka poslovna škola strukovnih studija. ali se tu ne može promeniti boja za aktivan hiperlink i onaj okji je već posećen. Boja linka se menja uz pomoć prozora Page Properties. Dodavanje naslova Naslov neke strane jeste tekst koji se prikazuje na vrhu prozora pretraživača. Podrazumevana boja linka koji je već upotrebljen je purpurna. liste sa oznakama. Increase Indent (Povećeva se uvlačenje liste). Modifikacija i postavljanje preko mreže Kada se u FrontPageu kreira nova HTML strana. Ovo može da se uradi preko menija za podešavanje fontova na paleti Formatting. koristi se podrazumevana boja (plava). liste koje mogu da se zatvaraju. Bullets (Kreira se lista sa oznakama). a podrazumevana boja aktivnog linka je crvena. ali postoje i osobine koje se mogu i promeniti. Ovaj prozor 450 . pri čemu se koriste brojevi ili slova. FrontPage omogućava da lako kreirate i formatirate liste.7. Ureñene liste su organizovane na hijerarhijski način. Ikone koje se koriste za rad sa listama nalaze se na paleti Formatting. To su ikone: Numbering (kreira se lista u kojoj su stavke označene brojevima). 16. U njemu možete da kreirate tri tipa liste: ureñene liste. Postoji mogućnost podešavanja boje hiperlinka. postoje izvesne karakteristike koje se dodaju automatski. Novi Sad organizujete informacije. Podešavanje boje hiperlinka Kada se dodaje hiperlink na neki tekst. slogan itd.4. u polju Title možemo otkucati naslov. Naslov možemo dodati ako desnim tasterom miša kliknemo u dokument i iz pomoćnog menija izaberemo komandu Page Properties. U prozoru Page Properties. liste su korisne za isticanje manjih delova informacija. odnosno one prate neki obrazac. Naslov obično sadrži ime sajta. Većina web sajtova koji se posećuju na Internetu ima naslove koji omogućavaju da se brzo shvati na šta se sajt odnosi.

Pošto su sve datoteke prebačene na novu lokaciju pojaviće se prozor sa potvrdom. Publikovanje sajta Da bi ljudi širom sveta mogli da posete sajt. Klikom na dugme Publish završava se prebacivanje datoteka. U ovom prozoru se nalaze sve datoteke koje sadrži FrontPage Web. taj sajt mora da ima postavljene datoteke na web server. Postavljanje sajta na web server Sajt možemo postaviti na web server ako otvorimo FrontPage Web. Web server je računar koji je povezan sa Internetom. Tada će se otvoriti prozor Publish Destination. 451 . Adresa web servera je ime domena ili jedinstvena adresa domaćina. tako da server može da bude lociran bilo gde.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija sadrži karticu Background u kojoj se nalaze tri padajuća menija sa bojama: Hyperlink (podešava se boja hiperlinka na strani). U polje Enter publish destination unosi se adresa web servera. a koje treba da se publikuju. Web domaćin (host) jeste preduzeće ili pojedinac kome se plaća da održava web server. Web host ne mora da bude lociran negde blizu. Slika 16-38 Postavljanje sajta na Server . otvoriće se prozor Publish Web. zbog provere dozvole rada na web serveru. Visited Hyperlink (podešava se boja hiperlinka koji je već iskorišćen) i Active Hyperlink (Podešava se boja hiperlinka koji je već izabran ili aktivan). Prikazaće se linija progresa na kojoj se može pratit napredak prebacivanja. Većina ažuriranja se može uraditi preko Interneta.Publish Zatim će se zatražiti da se unese korisničko ime i lozinka u polje Enter Network Password. Kada se korisničko ime i lozinka prihvate. a potom izaberemo File → Publish Web.

Ako želimo pristupiti izveštaju za svoj sajt. korisničko ime. hiperlink datotekama itd. trebamo izabrati View → Reports → Site Summary ili izabrati paletu Reporting izborom komande View → Toolbars → Reporting. Prikaz Reports nudi važne informacije u vezi sa upotrebom prostora. Ako izaberemo stavku All files. Lag changes during publish Kada se menjaju datoteke i direktorijumi ili se postavljaju na server. proces može potrajati nekoliko sekundi ili nekoliko minuta. onda se datoteka prebacuje. bez obzira na to da li su menjane od poslednjeg publikovanja ili ne. Ovo vreme se menja svaki put kada se datoteka menja. vreme pristupa i ostale informacije čuvaju se u datoteci. Use source file timestamps to determine changes since last publish Ako je ova opcija izabrana. onda će se publikovati samo one strane sa diska koje su promenjene do poslednjeg publikovanja. U narednoj listi su opisane opcije koje se nalaze u kartici Publish prozora Options: Changed pages only Ako je ova opcija potvrñena. Novi Sad Promena opcija publikovanja U prozoru Publish Web nalazi se dugme Options koje aktivira prozor Options. Ako je vreme različito. Upotreba prikaza Reports FrontPage ima nekoliko načina da pomogne u upravljanju i održavanju sajta. 452 . Ako je to vreme na disku isto kao vreme na serveru. proveravaju se promene na osnovu vremena kada je računar zapisivao datoteku. onda ta datoteka ne treba da se ažurira. All Pages. U tom prozoru se nalazi kartica Publish u kojoj se nalaze opcije vezane za promenu opcija publikovanja. uporeñuju se datoteke na disku i na serveru. prebacuju se sve datoteke. U zavisnosti od toga koliko datoteka ima na serveru. Overwriting pages already on destination Kada je ova opcija potvrñena. Ovo polje se odnosi na uključivanje i isključivanje zapisivanja informacija kada se datoteka publikuje. Determine changes by comparing source and destination webs Ako je ova opcija potvrñena. otvara se prikaz All Files u kome su prikazane datoteke koje se trenutno nalaze u FrontPage Webu.Visoka poslovna škola strukovnih studija.

zvuk. i one verovatno samo nepotrebno zauzimaju prostor na disku Prikaz Slow Pages prikazuje detaljnu listu strana i datoteka koje se duže prebacuju. ili strane na kojima su potrebne dodatne informacije da bi hiperlink mogao da radi. te adrese se prikazuju u prikazu Unverified Hyperlinks. Prikaz External Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje su izvan FronPage Weba. To mogu biti linkovi na slike koje više ne postoje. osim što se u njemu prikazuju samo one datoteke koje nisu povezane linkom sa drugim stranama. Prikaz Recently Added Files obezbeñuje Centralnu lokaciju sa koje se mogu videti sve datoteke koje su u skorije vreme ubačene na FrontPage Web. Prekinuti hiperlinkovi (Broken Hyperlinks) su hiperlinkovi za koje je FrontPage utvrdio da vode na strane koje više ne postoje. U prikazu Hyperlinks su dati svi hiperlinkovi koji trenutno postoje na webu. Kada FrontPage ne može da prepozna hiperlink. 453 . FrontPage prepoznaje hiperlinkove preko hiperlinkova koji se nalaze na strani. Prikaz Older Files je koristan da bi se videlo da li treba da se ažuriraju ili modifikuju neke informacije. Prikaz Internal Hyperlinks daje informacije o hiperlinkovima koji vode na datoteke koje se nalaze u FrontPage Webu.Ovde su prikazane datoteke koje su kreirane u poslednjih 30 dana. Ovi podaci se odose na standardnu vezu od 28. Ovo se dešava kada hiperlink vodi na strane koje se dinamiči kreiraju. FrontPage često automatski menja hiperlinkove tako da se ažurira lokacija na koju on vodi. Vreme prebacivanja ne samo da se odnosi na aktuelnu HTML stranu. kao što su slike. skriptove koji više ne rade. FrontPage ne koristi datoteke koje se prikazuju u ovom prikazu. strane koje se ne neleze na sajtu. na druge HTML strane itd. animacije i sve drugo što treba da se prebaci radi prikazivanja na strani Datoteke se u FrontPageu smatzraju starim ako su kreirane i nisu menjane više od 72 dana.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Prikaz Unlinked Files vrlo je sličan prikazu All Files. Ponekad se dešava da se doda hiperlink na datoteke ili objekte koje FrontPage ne može da prepozna. već se odnosi i na datoteke za podršku. kao i lokacije na kojima se nalaze datoteke sa hiperlinkovima.8K.

Komponente FrontPagea su mali programi koji automatizuju dosadne poslove koji postoje na sajtu. kao što su linije linkova i slično.4. Može se podesiti raspored polja na formi. Forme mogu da se podešavaju. U prikazu Unused Themes postoji mogućnost brisanja tema koje se ne koriste. tipovi podataka itd. U narednoj tabeli data je lista ikona koje postoje u ovom podmeniju. Upotreba prikaza Navigation Ovaj alat se može koristiti prilikom planiranja i organizovanja strane. 16.Visoka poslovna škola strukovnih studija. dugmad itd. zapisane u datoteci. On je koristan prilikom kreiranja elemenata za navigaciju. Ubacuje se forma sa listom. Novi Sad U prikazu Component Errors daju se informacije o stranama sa greškama u odnosu na komponente FrontPagea. U FrontPageu postoji mogućnost dodeljivanja poslova nekim osobama. stavljene u bazu podataka itd. FrontPage koristi HTML za prosleñivanje informacija sa forme. Ove informacije se šalju na zadatu lokaciju. Informacije koje se šalju preko forme mogu biti poslate preko elektronske pošte. Teme predstavljaju skup unapred definisanih boja i stilova koji se mogu koristiti za poboljšanje izgleda web strana. zajedno sa njihovim imenima i funkcijom.. kao što su polja za pšotvrdu. boje. Upotreba formi Forme omogućavaju posetiocu web sajta da sa Vama komunicira direktno preko pretraživača. Forma je oblast strane na kojoj su sakupljeni elementi forme. Ovom podmeniju možete da pristupite ako izaberete Insert → Form. Sve opcije za upotrebu formi koje ima FrontPage nalaze se u podmeniju Form. Ikona Ime Form List Form Funkcija Ubacuje se forma.8. Ovaj timski rad je vrlo koristan kada postoji mnogo promena i ažuriranja. U prikazu Uncompleted Tasks može se proveriti da li je zadatak koji je nekome dodeljen završen ili nije. stilovi fonta. koji prikupljaju i šalju informacije. 454 .

Dugme se zamenjuje slikom. kreirati efekat marquee itd. tabele i dugmad. kao što su tekst. Metod za grupisanje elemenata na formi. Najbolje od svega je što se pomoću miša može prikazati cela animacija. CGI itd. a da pri tome ne mora da se piše nikakav kod. Kreira se polje za potvrdu. Definiše se oznaka koja može da se koristi za pristup formi preko HTML-a ili nekih drugih web tehnologija.9. Formatira se dugme. Form Properties Tabela 16-39 Ikone podmenija Form 16. Animacija sajta Kada se pojavio HTML (Hipertext Markup Language).4. bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacuja. Sa razvojem HTML-a pojavio se i podskup HTML-a. Jedan od važnih elemenata DHTML-a bila je podrška za animaciju različitih elemenata na strani. Menjaju se osobine forme. tranzicija itd. U FrontPageu se mogu animirati elementi strane. Ubacuje se polje za unos teksta sa klizačima. Ubacuje se polje za unos teksta. Njoj možemo pristupiti ako izaberemo View → Toolbars → DHTML Effects. kao što su JavaScript. dinamički HTML (DHTML).Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija List Field Textbox Text Area File Upload Checkbox Option Button Group Box Drop-Down Box Push Button Advanced Button Picture Label Ubacuje se lista. Za animaciju u FrontPageu koristi se paleta DHTML Effetcts. kreirati lebdeća (hover) dugmad. Kreira se dugme. dodavati prelazi strana. tzv. Kreira se radio-dugme. Padajuća lista. Obezbeñuje se metod da posetioci mogu da Vam pošalju datoteke. 455 .

Ove komponente mogu pomoći za kreiranje forma za pretraživanje. kreiranje lebdeće dugmadi (ovo su mali Java apleti koje kreira FrontPage. linija za navigaciju itd. domeni. Kreira se lista sa korisnim informacijama.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Web komponentama FrontPagea pristupa se preko menija izborom Insert → Web Component. Ugrañuju se dijagrami ili radni listovi. Kreira se foto-galerija sa nekoliko šablona. zajedno sa njihovim imenima i funkcijama. Posetiocima se pruža mogućnost da pretražuju sajt. Upotreba Web komponenata FrontPage-a Upotreba FrontPageovog skupa softverskih alata koji se nazivaju web komponentama se vrši da bi sajt bio interaktivan. animacija objekata kao odgovor na pokazivač miša. za brojanje poseta. Prati se broj poseta na sajtu. kada korisnik pomera pokazivač miša iznad ovakvog dugmeta. Tada će se otvoriti prozor Web Component. Ikona Ime komponente Dynamic Effects Web Search Spreadsheets and Charts Hit Counter Photo Gallery Included Content Link Bars Table of Contents Top 10 List Funkcija Dodaje se lebdeće dugme. ono menja boju. Kreiraju se linkovi za navigaciju koji su prilagoñeni sajtu. definisanje efekta marquee (tekst se kreće u jednom ili oba smera po horizontali). Kreira se tabela sa sadržajem. kao što su posećene strane. Ubacuje se i prilagoñava sadržaj sa drugih strana. kreiranje prelaza strana (to su kratke animacije koje prate prelaz sa jedne strane na drugu). Novi Sad Upotrebom palete DHTML Effects i izborom komande Insert → Web Component omogućava se animiranje objekata prilikom učitavanja strane. 16. efekat marquee ili baner. pretraživači itd.10.4. U narednoj tabeli data je lista svih ikona koje postoje u ovom prozoru. 456 . formatiranje teksta prilikom animacije. pušta neki zvuk ili čak pokazuje neku sliku).

Posetiocima se pruža mapa za Expediu. FrontPage Web komponente MSNBC Components Advanced Controls Tabela 16-40 16.11. Sledi lista sa kratkim opisom svake opcije koja postoji u ovom prozoru: 457 . Omogućava se posetiocima da pretražuju Web i primaju povratne informacije direktno sa Microsoft Network mreže (MSN). Teme se mogu primeniti na web strani ako se izabere Format → Theme. Active X kontrole itd. Slika 16-41 Themes U prozoru Themes postoje brojne opcije koje se mogu iskoristiti za podešavanje teme. Dodaju se ili menjaju HTML. Java apleti.4. One omogućavaju da i oni koji nisu umetnički nastrojeni za kratko vreme kreiraju sjajan sajt. Upotreba tema i šablona TemeTeme FrontPagea su skup stilova koji se mogu koristiti radi oživljavanja web sajta.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija bCentral Web Components Expedia Components MSN Components Promoviše se sajt na Microsoftovom sajtu bCentral. Tada se otvara prozor Themes. Daje se lista koja se automatski ažurira preko informacija sa MSNBC-a.

pošto su teme urañene pomoću ovih stilova.Visoka poslovna škola strukovnih studija. jasnije boje. Vivid colors Umesto boja teme. koji se mogu menjati vrlo lako u nekoliko koraka. Novi Sad All pages Tekuća tema se primenjuje na sve strane iz FrontPage Weba. Modifikacija boja U prozoru Themes postoji dugme Modify. koji se primenjuju na boje i grafičku šemu teme. Modifikacija elemenata teme FrontPage ima različite unapred podešene teme. primećuju se izvesne promene na temi. Selected Page(s) Tekuća tema se primenjuje na sve strane koje su otvorene ili izabrane u FrontPageu. Ako ovo polje nije potvrñeno. Klikom na ovo dugme pojaviće se dugme Colors pomoću koga dolazimo do prozora Modify Theme. Tema jednostavno predstavlja skup boja. grafike i teksta. koriste se življe. Apply using CSS Omogućava se upotreba kaskadnih stilova (CSS). Slika 16-42 Modifikacija tema 458 . Active graphics Omogućavaju se mali efekti animacije kao što je okretanje slike. Background picture Na tekuću temu se primenjuje slika u pozadini.

Kada se na baner primeni tema. Modifikacija teksta Kao što se mogu menjati boje i grafika teme. naslovi. Najbolje od svega je što FrontPage olakšava kreiranje i održavanje weba za diskusiju. Kartica Custom omogućava da se umesto boje cele teme menja samo boja pojedinih elemenata. Svaki element koji u temi koristi grafiku nalazi se u toj listi i pomoću nje može da se ureñuje.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Kartica Color Schemes služi za podešavanje boja u tekućoj temi. Otvoriće se pano New Page or Web u kome se nalazi komanda Page Templates. Klikom na dugme modifaj pojaviće se i treće dugme. 459 . Na vrhu prozora Modify Theme nalazi se padajuća lista. Pitanja i komentari posetilaca će se prikazati svakome ko poseti sajt i želi da ih vidi. Za razliku od knjige utisaka. kao što je podešavanje forme za pretraživanje. tekst banera itd. Mogu se obavljati i komplikovani zadaci. Stavke kojima su označene liste takoñe su mali grafički elementi. Kada se ostave informacije u knjizi utisaka. Komponenta Discussion Web Komponenta Discussion Web (web za diskusiju) vrlo je slična ploči za poruke jer omogućava da šaljete poruke i primate odgovore na njih. takoñe se koristi grafika. može se menjati i tekst. Da bi se kreirala knjiga utisaka treba iz menija izabrati File → New → New Page or Web. Text. Klikom na ovo dugme dolazi se do prozora Modify Theme. koji omogućava promenu karakteristika teksta. Klikom na ovaj šablon i dugme OK kreira se knjiga utisaka. na stranu se postavljaju različite slike i mali grafički elementi. Kartica Color Wheel omogućava korišćenje točka boja. To su. Klikom na ovu komandu otvoriće se prozor Page Temlates u kome se nalazi šablon Guest Book. tekst. Klikom na dugme Modify takoñe se pojavljuje i dugme Graphic. Kniga utisaka Knjiga utisaka omogućava posetiocima da na web sajtu ostave svoje komentare. one se prikazuju na odgovarajućoj strani. Modifikacija grafike U okviru tema. poslati komentari i odgovori prikazuju se na jedn organizovan način. na primer.

Novi Sad omogućavanje registracije korisnika. 460 . Nakon njihovog podešavanja. Iako se može koristiti za prikazivanje informacija kao što je tekst. Postoje brojni plug-inovi koji se mogu preuzeti besplatno ili uz izvesnu sumu novca. postoje tri tehnologije koje mogu dalje proširiti mogućnosti sajta.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Tada će se otvoriti prvi prozor čarobnjaka. Popularni plug-inovi se odnose na Adobeov Acrobat Reader. Plug-inovi. a u prozoru Web Site Templates šablon Discussion Web Wizard. RealPlayer. klikom na dugme Finish prikazaće se prozor Plug-in Properties.12. On može samo da menja HTML koji poziva plug-in i može da menja one osobine plug-ina koje je autor predvideo da mogu da se menjaju. ActiveX kontrole i Java apleti. Discussion Web Wizard nudi niz pitanja i opcija za kreiranje weba za diskusiju. Za razliku od prethodnih alata. ActiveX kontrole i Java apleti Web sajtovi su danas mnogo interaktivniji nego ranije. FrontPage kreira web za diskusiju na osnovu izabranih opcija. Iako HTML i web programski jezici mogu da pruže neke osnovne funkcije za multimediju i interaktivnost. To su plug-inovi. klikom na dugme Finish. FrontPage ne može direktno da ih ureñuje. Pošto su plug-inovi posebni delovi softvera. šetnja kroz galeriju virtuelne realnosti.4. FrontPage ima čarobnjaka za kreiranje weba za dikusiju. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo Advanced Controls. često se upotrebljava za obavljanje poslova kao što su interakcija sa korisnikom. a potom komandu Plug-in. Do njega možemo doći ako u panou New Page or Web izaberemo komandu Web Site Templates. Plug-inovi Plug-in je softver koji prikazuje informacije na web strani. Macromedia Flash i Shockwave player itd. modifikacija boja celularnih telefona itd. 16. kreiranje automatskog sadržaja itd.

Može se zadati i URL adresa te datoteke. Message for browsers without plug-in support Tekst koji se prikazuje ako pretraživač ne podržava plug-inove. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama. Za 461 . Ovo polje možete da potvrdite ako prikazujete zvučne datoteke koje ne moraju da se vide. on se ne vidi u pretraživaču. Width Definiše se širina plug-ina u pikselima. Kada je sakriven. Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu plug-ina i najbližeg objekta. Vertical spacing Omogućava se unošenje vertikalnog rastojanja od nabližeg objekta koji se nalazi iznad i ispod plug-ina. Hide plug-in Omogućava se sakrivanje plug-ina. Alinment Definiše se poravnanje plug-ina. Data Source Definiše se datoteka sa plug-inom koji se koristi. Border thickness Omogućava se definisanje debljine ivice oko plug-ina. Ovo je slično poravnanju teksta. ActiveX ActiveX je tehnologija koju je pokrenuo Microsoft i koja se može dodati na web strane da bi se poboljšale mogućnosti HTML-a.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Slika 16-43 Plug in Properties Sledi lista sa različitim poljima i komandama koje postoje u prozoru Plug-in Properties. Ovo je slično vrednosti spacing kod ćelija u tabelama. Tu je i kratak opis svake od opcija. Height Definiše se visina plug-ina u pikselima.

Slika 16-44 Options Sledi lista polja i komandi koje postoje u kartici Object Tag. Pošto ActiveX kontrole nisu kreirane u FrontPageu. ActiveX objekti (zovemo ih kontrolama) omogućavaju programerima da ujedine programiranje u Windowsu sa programiranjem na World Wide Web. Pošto su ActiveX kontrole meñusobno različite. Dve kartice koje se javljaju za sve ActiveX kontrole su Object Tag i Parameters. . one ne mogu direktno da se ureñuju. Mnoge ActiveX kontrole instalira Windows. Novi Sad razliku od plug-ina. dok neke instaliraju programi nezavisnih proizvoñača.ocx su ActiveX kontrole. zajedno sa kratkim opisom svake od opcija: Name 462 Definiše se ime ActiveX kontrole. pa će prema tome u ovom prozoru biti manje ili više kartica. svaka ima svoje jedinstvene osobine. otvoriće se istoimeni prozor. prikazaće se lista ActiveX kontrola koje postoje na sistemu.Visoka poslovna škola strukovnih studija. a zatim kliknemo dugme Next. Ako desnim tasterom miša kliknemo kontrolu i iz pomoćnog menija izaberemo opciju ActiveX Control Properties. može se menjati HTML koji se odnosi na nju. Iako ActiveX kontrola ne može direktno da se menja. Ako u prozoru Insert Web Component izaberemo tip komponente Advanced Controls i iz liste Choose a control izaberemo opciju ActiveX Control. Datoteke koje imaju ekstenziju .

Programeri uvek za komplikovane stvari smišljaju interesantne fraze. aplete. Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli. Kreirala ge je firma Sun Microsystems i on je popularan iz dva razloga: može da radi na bilo kom računaru na kome postoji Java virtuelna mašina. Kada posetioci nemaju tu kontrolu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Alignment Definiše se poravnanje ActiveX kontrole. pa se tako ograničenja koja postoje za Java aplete nazivaju . Ovo je slično vrednosti spacing za ćelije u tabeli. Java programi su manja opasnost po sigurnost računara u odnosu na plug-inove i ActiveX kontrole. Ova poruka može biti običan tekst ili HTML oznaka. Width Omogućava se unošenje vrednosti za širinu ActiveX kontrole. Za razliku od plug-inova i ActiveXb kontrola. tzv. Java programi su vrlo restriktivni u tome šta može i šta ne može da se radi na računaru. Horizontal spacing Omogućava se definisanje horizontalnog rastojanja izmeñu kontrole i najbližeg objekta.. jer oni ne mogu da promene bilo koju vrednost koja se odnosi na softver ili hardver računara. Virtuelni prostor je poznat po imenu virtuelna mašina i svaki računar na kome postoji virtuelna mašina može da izvršava male Java programe. Java programi za svoj rad ne koriste procesor korisnika ili sistemske vrednosti. Ovo je slično poravnanju teksta ili sadržaja ćelije. Java apleti Vrlo popularan programski jezik za kreiranje programskog sadržaja preko Interneta jeste Java. pretraživači kao što je Internet Explorer vode korisnika do lokacije koja je ovde zadata.Ovo se tako naziva jer aplet ne može da ide dalje od 463 . on na računaru kreira virtuelni prostor u kome se program izvršava.Java sandbox” (Java ograde). Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu kontrole i objekta koji je iznad i ispod nje. Kada se izvršava Java program. Height Omogućava se unošenje vrednosti za visinu kontrole. Border thickness Omogućava se unos vrednosti za debljinu ivice. Ivica će uokviriti kontrolu. tako da može da se preuzme i instalira ta kontrola. HTML Omogućava se pisanje poruke za posetioce čiji pretraživači ne podržavaju ActiveX. Code Source Omogućava se dodavanje lokacije za ActiveX kontrolu. i njegov sigurnosni mehanizam sprečava da Java program ošteti računar korisnika.

zajedno sa kratkim opisom svakog od njih. Slika 16-45 Java Applet Properties Sledi lista polja koja postoje u prozoru Java Applet Properties.Visoka poslovna škola strukovnih studija. iz liste sa tipovima komponenata. Applet base URL Omogućava se dodavanje URL na datoteku apleta. Java aplet nalazi u direktorijumu . Otvoriće se prozor Java Applet Properties. a ne cele putanje. Message for browsers without Java support Omogućava se unos poruka koje će se prikazati korisnicima čiji pretraživači ne podržavaju Java tehnologiju. koje datoteke treba da 464 .classes”. menjanje i brisanje podešavanja Java apleta. virtuelna mašina. Većina Java apleta završava se ekstenzijom .class. to znači da Java aplet ne može da ošteti sistem. Pošto Java aplet ne može da izñe izvan tog prostora. Nije potrebno korišćenje http:// radi prikazivanja putanje Java apleta. U prozoru Insert Web Component. Novi Sad ograničenja koja mu postavlja virtuelna ograda. a zatim sa desne strane prozora opciju Java Applet Properties. u stvari. onda je potreban unos samo putanje /classes. Ubacivanje Java apleta je isto tako jednostavno kao i ubacivanje ActiveX kontrola ili plug-inova. Applet source Omogućava se unos imena Java apleta.Parametri Java Apleta definišu šta aplet treba da radi.. Applet Parameters Omogućava se dodavnje. Ako se npr. Taj ograñeni prostor je. trebamo izabrati Advanced Controls.

U prikazu HTML postoje delovi koda koji su obojeni različitim bojama da bi se lakše pratili. ipak postoje ljudi koji FrontPage koriste isključivo zbog njegovih osobina vezanih za HTML. Dok HTML omogućava formatiranje stilova na web Vašem web sajtu.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija prikazuje itd. ipak svaka akcija koja se preduzima u FrontPageu (kao umetanje teksta. ubacivanje slika. Raznolikost stilova i formatiranje koje podržava CSS – kao što su podešavanje veličine teksta. Kaskadni stilovi CSS je jezik koji se koristi za formatiranje stilova na web strani. Alignment Podešava se poravnanje Java apleta na web strani. a da se ne pogleda u web pretraživaču. Width Definiše se horizontalna veličina apleta. Vertical spacing Omogućava se podešavanje vertikalnog rastojanja izmeñu apleta i najbližeg objekta iznad i ispod plug-ina. Primena različitih boja za različite elemente koda olakšava čitanje HTML koda i omogućava lakše pronalaženje grešaka. Ovaj kod nije mogao da se testira.4. boja 465 . podela frejmova. Pre pojave alata kao što je FrontPage. CSS omogućava da se unapred definiše odreñeni broj stilova i da se konzistentno primenjuju na ceo sajt. 16. Iako se HTML ne upotrebljava direktno.13. Pojava FrontPagea promenila je način pisanja i testiranja HTML koda. Iako mnogi ljudi koji koriste FrontPage izbegavaju da nauče HTML. Height Definiše se vertikalna veličina apleta. ubacivanje boje u pozadinu itd. u zavisnosti od njegove namene. FrontPage intenzivno koristi HTML. Horizontal spacing Omogućava se podešavanje horizontalnog rastojanja izmeñu Java apleta i najbližeg objekta.) dobija svoju HTML pozadinu. HTML se pisao u editorima teksta kao što je Notepad. Programski jezici za Web HTML u FrontPageu Prilikom kreiranja web strana. Parametri Java apleta mogu biti različiti.

on podržava i mnoge tehnologije koje imaju malo sličnosti sa HTML-om. CSS Level 2 (CSS2) Koristi se za precizno merenje i postavljanje objekata na ekranu. na delove tabele. Postoje dve varijante Css jezika: Css Level 1 (CSS) Koristi se za formatiranje teksta. Osnovna prednost CSS-a jeste mogućnost da se kreira stil i konzistentno se primeni na ceo sajt.14. umetanjem sadržaja. on mnogo lakše sarañuje sa aplikacijama iz ovog paketa nego sa nekim drugim. Pošato FrontPage pripada Microsoft Officeu. Microsoft Exelu. Jedna od prednosti korišćenja CSS-a jeste u tome što CSS stilovi koji se primenjuju na objekte mogu globalno da se menjaju u celom dokumentu. – nadmašuju jednostavno formatiranje stilova koje postoji u HTML-u. CSS omogućava da se odjednom formatira nekoliko elemenata. Umesto da se svaki element formatira pojedinačno. Poboljšavaju se elementi teksta kao što su stilovi fonta. boje i formatiranje pasusa. Novi Sad ivica.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Sadržaj se može ubaciti na dva načina: postavljanjem sadržaja sa Windows Clipoboarda. mogu se konvertovati u HTML i postaviti na sajt korišćenjem FrontPagea.4. formata pasusa itd. kao što su Word i Exel. Datoteke koje su pisane u Microsoft Wordu. a da u isto vreme sačuva originalni format. 466 . celu web stranu itd. Integracija Microsoft Office-a u sajt Premda FrontPage u osnovi koristi HTML i jezike koji se na njemu zasnivaju. Corel WordPerfectu itd. CSS stilovi ipak ne moraju da budu prmenjeni na ceo sajt. jednostavno se promeni sam stil i on će zameniti stil fonta u celom tekstu koji je napisan tim stilom. Lotusu 1-2-3. 16. Umesto da se ponovo primenjuju CSS stilovi na svaki deo teksta. Jedna od lepih osobina FrontPagea odnosi se na mogućnost da ubacuje sadržaj iz drugih programa. Oni se mogu primeniti samo na jedan red teksta.

koristi se specijalan program za konverziju datoteke. 467 . a potom pritisnemo CTRL+C da bismo iskopirali. To se može uraditi ako u Wordu pritisnemo CTRL+A da bismo označili ceo tekst zajedno sa slikama i tabelama. Dokument se u FrontPage unosi ako izaberemo Insert → File. Alternativa kopiranju sadržaja jeste umetanje celog dokumenta u FrontPage. Tada se otvara prozor Select File u kome možemo naći željenu datoteku i kliknuti Open. kao što su WordPerfect. on može da ubacuje sadržaj i iz drugih programa. Na taj način će se uFrontPageu prikazati sadržaj Wordovog dokumenta. s tim što će se boje i stilovi teksta razlikovati od originalne datoteke. Lotus 1-2-3 itd. Formate iz kojih FrontPage može da preuzima sadržaj možemo videti. Za razliku od kopiranja i postavljanja sadržaja iz drugih aplikacija. ako izaberemo Insert → File. jeste da se iskopira i postavi. U narednoj tabeli dati su svi formati koje podržava FrontPage. Ovaj program prebacuje format koji se koristio u tom programu u HTML koji može da se pročita u FrontPageu. Slika 16-46 Formati datoteka za unos U ovoj padajućoj listi prikazani su različiti formati. sadržaj koji se ubacuje na ovaj način gubi svoj originalni format. Kada se u FrontPage ubacuje sadržaj. a zatim kliknemo padajuću listu Files of type. Iako FrontPage pripada porodici programa iz Officea. Ako u FrontPageu pritisnemo CTRL+V postavićemo sadržaj iz Worda u FrontPage.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Postavljanje sadržaja iz Worda Najlakši način da se sadržaj iz Wordovog dokumenta ubaci u FrontPage.

WPT . .TXT .1 for Macintosh Word 2. .HTT Bilo koja datoteka koja sadrži tekst.DOC .ASP . Otvoriće se prozor Select File.XLS. trebaju se kopirati i postaviti informacije iz odgovarajuće Excelove datoteke. .WRI . .WK3.DOC . .0 – 5. .HTM.DOC . .x Works 2000 HTML Document Word 6. Kada se umeće radni list iz Excela.WPS.WK1.x WordPerfect 5.HTML.MCW Tabela 16-47 Formati datoteka koji su podržani u FrontPage-u Umetanje radnog lista iz Excela Umetanje podataka iz Excelovog radnog lista odvija se na isti način kao i umetanje dokumenta iz Worda.0/95 for Windows & Macintosh Word 4.HTX.MCW .DOC .0 for Windows WordPerfect 6. Ovo se radi na isti način kao i kopiranje i postavljanje informacija iz Worda.x for Macintosh Ekstenzija .Visoka poslovna škola strukovnih studija. . može se desiti da informacije postanu nečitljive. .DOC . 468 .HTM.WPD. Novi Sad Format datoteke HTML Files Preprocessed HTML Rich Text Format Text Files Hypertext Templates Any Text (Recover text from Any File) Word (Asian Versions) Word 97-2002 Lotus 1-2-3 Mirosoft Excel Worksheet Word 6.x for Windows Works 4.HTX . .HTML . Radni list iz Excela možemo ubaciti ako izaberemo Insert → File.0/95 for Windows & Macintosh Windows Write Word 5. Da bi se sačuvao originalni format radnog lista iz Excela.RTF .WK4 .XLW . Tada treba izabrati Excelovu datoteku chart i kliknuti dugme Open Umetanje Excelovih datoteka u FrontPage ne dovodi uvek do željenih rezultata.DOC .WPS .WPS .

Najbolje od svega je što datotekama može da pristupi svako ko ima web pretraživač.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija Umetanje podataka u komponentu Office Spreadsheet Komponenta Office Spreadsheet omogućava da se u okviru web pretraživača koriste Excelovi dokumenti. Klikom Na dugme Import Now ubaciće se željeni sadržaj u komponentu Office Spreadsheet. U polju Data tipe bira tip datoteke. Radi se na sličan način kao što se radi i u samom Excelu. Strukturalni prikaz Web strane Prva strana koja se kreira u Front Pageu dobija naziv index. Slika 16-48 Commands and Options FrontPage je prilagodljiv program koji omogućava da se koriste podaci iz drugih aplikacija. Gornji frejm obično služi za ispisivanje naslova. ako izaberemo radni list i kliknemo komandu Commands and Options.htm. 16. Sadržaj se u komponentu Office Spreadsheet ubacuje. Ona se sastoji iz tri frejma.4. a tekst i ostali multimedijalan sadržaj se 469 . U mom radu je prva strana samo uvod u pravu prvu stranu (Home Page) koja nosi naziv Internet. u desni frejm se po običaju stavljaju hiper linkovi. a u polje URL se unosi ime datoteke. Tada će se otvoriti prozor Commands and Options u kome treba kliknuti karticu Import. Mogućnost FrontPagea Da ubacuje sadržaj iz drugih aplikacija olakšava deobu datoteka.15.

Sigurnost i privatnost na Internetu. koji nas vraća na vrh strane.sve ostale strane su povezane direktno sa home page-om sem strane Potraga koja se kreira u novom prozoru odakle gubi vezu sa glavnom stranicom. U Uvodnoj strani se nalazi video koji se ubacuje ako izaberemo Insert → Picture → Video.Visoka poslovna škola strukovnih studija. Video se ponavlja samo jednom. u gornjem frejmu nalazi se naslov (na koji je primenjen efekat iz palete DHTML Effects) i animacija koja nije napravljena u FrontPageu već je uvezena. O Internetu. Prozor Uvodna strana je vrlo sličan i ostalim prozorima do kojih se dolazi klikom na jedan od linkova u desnom frejmu. Na slike u ovim prozorima su takoñe primenjene opcije sa palete DHTML Effects. To je urañeno pomoću opcije Bookmarks. Kada jednom otvorite sve prozore uvek se možete vratiti na predhodni pomoću opcija Back i Forward koje se nalaze u pretraživaču. To je omogućeno u prikazu Navigation u kome sami 470 . Slika 16-49 Navigation Stranu možemo kreirati u novom prozoru. Arhitektura Interneta. U glavnoj strani. Na početku se nalaze linkovi podnaslova koji vode do njih. U glavnoj strani. ako u prozoru Insert Hyperlink kliknemo opciju Target Frame i u njoj podopciju New Window. a Loop (broj ponavljanja) je podešen na 1. u desnom frejmu nalaze se linkovi: Uvodna strana (uvek prikazuje glavnu stranu). Intrnet trgovina – sigurnost pre svega i Pretraga. Novi Sad ispisuju u trećem frejmu. Kada vas link dovede do tog podnaslova postoji još jedan link: Vrati se na početak. pošto nije izabrana opcija Forever. U prikazu View → Navigation lako se uočava struktura strane.

Mogu se čak kreirati linkovi za kretanje napred i nazad uz pomoć opcije back and next links. mogu da se ožive i animiraju web sajtovi. Problem sa kojim se takoñe većina programera suočavala u ranijim verzijama HTML-a jeste u organizovanju sadržaja njihovih strana. tabele pružaju mnoge prednosti web programerima. Kombinovanje teksta. kao što su Java Script i Java. liste su sjajan način za prikazivanje malih delova informacija. a da pritom ne moraju korisnici imati predhodna znanja za HTML ili neki drugi web jezik. kada se pojavio HTML bilo je vrlo malo jezičkih struktura koje su podržavale specijalne efekte kao što su animacija. Takoñe. Pomoću FrontPage 2003 može se kreirati jednostavan ili složen sajt sa vrlo malo truda. pomoću DHTML-a i drugih jezika. Osnovni nedostatak HTML–a je što u njemu ne može u potpunosti da se ispolji kreativnost. FrontPage olakšava umetanje i ureñivanje slika. forme su sjajan način za primanje ulaznih i povratnih informacija od posetilaca sajta. tranzicija itd. 471 . Plug-inovi. ActiveX i Java apleti su dobri da ožive sajt i dodaju mu interaktivnost i nove funkcije.Osnovi informaciono komunikacionih tehnologija možete da rasporeñujete veze izmeñu strana. FrontPage obavlja sav dosadni posao HTML-a umesto Vas. web komponente FrontPagea pojednostavljaju mnoge zadatke. FrontPage je program koji ima brojne mogućnosti. frejmovi i inline frejmovi donose programerima nove mogućnosti. Teme pojednostavljaju dizajniranje sajta time što se omogućava da se primene unapred formatirani stilovi. alati za korišćenje multimedije predstavljaju sjajan način za oživljavanje sajta.. slika i drugih objekata u istom redu bilo je vrlo teško izvesti. Dok kreirate sajt i dok ga kasnije održavate.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->