P. 1
kibernetika

kibernetika

|Views: 527|Likes:
Published by Nenad Divjak

More info:

Published by: Nenad Divjak on Nov 24, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/26/2013

pdf

text

original

UNIVERZITET U NOVOM SADU UČITELJSKI FAKULTET U SOMBORU

Đorđe Nadrljanski Mila Nadrljanski

KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
UDŽBENIK

SOMBOR, septembar 2005.

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
Đorđe Nadrljanski Mila Nadrljanski

KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
Izdavač Učiteljski fakultet u Somboru Za izdavača Prof. dr Dragan Soleša Glavni i odgovorni urednik prof. dr Stojan Berber Recenzenti Prof. dr Dragan Soleša Prof. dr Jovan Savičić Knjiga Učiteljskog fakulteta u Somboru Biblioteka Udžbenici i priručnici Tehnički urednik Lektor i korektor Marijan Jelić Priprema Alen Milošević Štampa

Tiraž 300

1

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU

Treća strana

2

Đ. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Ponovljena naslovna 3 . Nadrljanski i M.

Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Sadržaj Predgovor 4 .Đ. Nadrljanski i M.

Đ. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU 5 . Nadrljanski i M.

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU

KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
RAZVOJ NAUČNE MISLI Pojavu kibernetike kao naučne discipline, a potom i pojavu obrazovne kibernetike kao posebne naučne discipline treba posmatrati u sklopu opšteg razvika nauke i naučne misli, koji iz današnje perspektive predstavljaju jedan od najznačajnijih aspekata ljudske istorije. Ako se pod naučnom paradigmom podrazumeva najširi okvir naučnog mišljenja, osnovna misao koja služi kao uzor za sva ostala promišljanja u objašnjavanju sveta, onda se istorija nauke i njene metodologije može uslovno podeliti na tri razdoblja u kojima su dominirale sledeće naučne paradigme:
filozofska

paradigma – metodologija opservacije paradigma – analitička metodologija entropijska paradigma – sistemska metodologija
mehanicistička

Filozofska paradigma vezana je za početne korake naučnog pristupa objašnjenju pojedinih problema i pojava. Počeci nauke datiraju iz doba antičkih kultura kada su prvi naučnici bili ujedno i filozofi. U metodološkom smislu nauka je bila vrlo skromna. Korišćene su opservacijske metode koje su se sastojale u opažanju pojedinih problema i pojava, te zatim u detaljnom opisivanju i klasifikaciji onoga što je opaženo, bez prave mogućnosti da se stvarno objasne razlozi i zakonitosti koji stoje iza posmatranih pojava. Mehanicistička paradigma dugo vremena je određivala savremenu nauka, odnosno tradicionalnu nauku evroameričkog civilizacijskog prostora. Na formiranje naučne misli dominantno su uticali Njutnovi zakoni mehanike, pa odatle i sam naziv te naučne paradigme. Osnovno obeležje tog naučnog pravca je ideja da se svi procesi u prirodi i društvu smatraju reverzibilnim, odnosno da je sve moguće vratiti u prvobitno stanje. To je posebno vidljivo iz trećeg Njutnovog zakona mehanike: Akcija i reakcija su jednake i suprotnog smera. Smer toka vremena je irelevantan jer sve zakonitosti važe i ako vreme promeni predznak. Uz mehanicističku paradigmu vežu se analitičke metode u nauci koje se zasnivaju na nekim osnovnim načelima: Složeni problem ili pojava koja se izučava, posmatra se kao skup nezavisnih elemenata koji su dovoljno jednostavni da se mogu relativno jednostavno u potpunosti proanalizirati. Pošto je objašnjeno ponašanje pojedinih delova složene pojave, ona se u celini objašnjava kao mehanički skup objašnjenja pojedinih njenih delova. Odnosi između pojedinih dijelova složene pojave se posmatraju uzročno posledično, zanemarujući pri tome druge uticaje. Nastoje se pronaći stroga pravila i definicije koja će striktno opisati i objasniti posmatranu pojavu. Pojava sve složenijih problema tokom dvadesetog veka ukazala je da mehanicistička paradigma i analitičke metode ne mogu odgovoriti novim izazovima nauke. Entropijska paradigma nastaje na tokovinama razvoja termodinamike, odnosno njenih zakona. Prema prvom. zakonu termodinamike energija odnosno toplota se pretvara u rad i obrnuto. Prema drugom zakonu to je moguće samo ako deo energije pređe trajno iz toplijeg u hladniji prostor toplote, odnosno ako deo energije trajno pređe iz iskoristivog u neiskoristivi oblik, što nameće stav o ireverzibilnosti ukupnih procesa u prirodi. To daje poseban značaj pojmu vremena, jer svet u celini nikada ne može biti kao ranije. Uz to se uvodi pojam entropije kao mere promene stanja sistema i njegove sposobnosti da primi korisna stanja. Fizika pokazuje da ukupna entropija u

6

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
prirodi raste, premda se ona u određenim podsisemvima može držati minimalnom, ali na uštrb povećanja entropije u njegovoj okolini. Upravo uvođenje pojma entropije i njegovo poimanje obeležava novi okvir naučne misli koji je manje optimističan i stoga teže društveno prihvatljiv. Tako je, sredinom dvadesetog veka opšta nauka, a ne samo fizika, prihvatila te zakone i ponudila je novi oblik naučnog promišljanja, nove naučne metode, pa čak i nove naučne discipline. Pojave se počinju posmatrati u njihovoj celokupnosti, kao sisteme, pa se govori o sistemskoj eri, sistemskom mišljenju, sistemskom pristupu, sistemskoj analizi, sistemskom inženjerstvu itd. Nove znanstvene discipline koje se javljaju su opšta teorija sistema, teorija informacija, kibernetika, informatika i naravno obrazovna informatika. Problem se pojavljuje istovremeno kad i mogućnost njegovog rešavanja. Prema sprovedenim naučnim istraživanjima, celokupno ljudsko znanje akumulirano do dvadesetog veka udvostručilo se u njegovoj prvoj polovini. Do sledećeg udvostručenja je došlo već posle deset godina, a pretpostavlja se da se u današnje vreme to dešava svakih pet godina. Mera količine znanja može biti količina informacija. Fenomen vremena udvostručenja ili kako se drugačije tumači fenomen sažimanja vremena, prikazan je krivom na slici 1.

Slika 1. Ilustracija fenomena vremena udvostručenja-eksponencijalni rast

Vremenski intervali T 2 -T 1 i T 3 -T 2 su jednaki, ali je porast vrednosti zavisne varijable Y iskazan sa Y 3 -Y 2 dvostruko veći od Y 2 -Y 1 . Važi i simetrično tumačenje za vremenske intervale T 4 -T 3 i T 3 -T 2 , odnosno priraste zavisne varijable Y 4 -Y 3 i Y 3 -Y 2 koji su jednaki za dvostruko različite periode. Bez strogog matematičkog formalizma ovaj se fenomen ubrzanog rasta često naziva i eksponencijalni rast, a susreće se pri analizi mnogih složenih pojava. Pojam krize obično se veže uz nedostatak nečega, ali pojam informacione krize koja se javlja u drugoj polovini dvadesetog veka vezan je za ogromne količine novih podataka koje se stvaraju i s kojima se čovečanstvo i posebno nauka susreću. Bez novih naučnih pristupa, novih metoda i novih tehnologija nemoguće je vladati tom količinom podataka. Stoga se paralelno s pojavom informacione krize javljaju nove naučne discipline, nove tehnologije i tehnička sredstava pomoću kojih je moguće prevladati pomenute probleme. Zato treba istaći posebnu ulogu informatike i drugih naučnih disciplina koje se bave problemima od rasta i razvoja sistema, do problema upravljanja, kontrole, organizovanja, pa komuniciranja i informisanja uz primenu metoda i sredstava za obradu podataka.

7

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
Informatičko društvo Na primeru najrazvijenijih društava današnjice, analiziran je protekli period njihovog razvitka, posmatrane su dominantne delatnosti, one kojima se bavila većina radno sposobnog stanovništva, taj period se može podeliti u tri sasvim izrazita razdoblja: poljoprivredno društvo industrijsko društvo informatičko društvo Na slici 2. prikazana su okvirna kretanja učešća zaposlenih u pojedinim privrednim granama najrazvijenijih društava današnjice.

Slika 2. Kretanje učešća zaposlenih po privrednim granama u SAD.

U prvom posmatranom periodu, početkom dvadesetog veka dominira udeo zaposlenih u poljoprivredi koji prelazi 50 %, da bi krajem veka pao na samo oko 2,5 procenata. Danas, dakle, jedva svaki četrdeseti radno sposoban stanovnik radi u poljoprivrednom sektoru uz istovremeno vrlo visoku produktivnost kojom se ostvaruju viškovi u proizvodnji hrane koji se izvoze. Taj period u razvitku društva se naziva poljoprivredno društvo. U drugom periodu pretežan broj zaposlenih je u industriji, ali se njegova kulminacija je završila sedamdesetih godina prošlog veka i sada kriva zaposlenih u industriji sledi krivu kretanja zaposlenih u poljoprivredi, s vremenskim zakašnjenjem od pedesetak godina. I pored smanjenja broja zaposlenih u industriji, ukupna industrijska proizvodnja i dalje raste što je obezbeđeno visokom produktivnošću, pa je tako i osigurano i zadovoljenje potreba za industrijskim proizvodima. To je period u razvoju društva koji se naziva industrijsko društvo. Treći period se naziva postindustrijsko ili informatičko društvo.Danas preko polovina zaposlenih u najrazvijenijim zemljama sveta radi na poslovima koji se mogu okarakterisati kao informatičke delatnosti. Suština tih trendova razvoja je u tome da nova faza razvoja razrešava probleme prethodne faze. Naime, produktivnost poljoprivrednog društva nije mogla da raste dok u njoj samoj nije došlo do primene rezultata industrijske produkucije. Primenom industrijalizacije poljoprivrede rešeni su problemi sporog rasta produktivnosti u njoj. Slično tome, informatizacija industrije razrešila je probleme sporog rasta produktivnosti u toj grani privređivanja. Zato je danas moguće putem robotizacije proizvodnje, fleksibilnih sistema proizvodnje, informacionih

8

već jer su oni ograničeni infrastrukturnim. neko društvo može se razvrstati u jednu od tri kategorije: Inventivno društvo je ono u kome se značajna sredstva ulažu u obrazovanje i nauku. koja su razvila informatičku infrastrukturu i koja visoko cene individualnu i kolektivnu kreativnost. koliko je dobro razvijena informatička infrastruktura i kakav je odnos prema inventivnosti i kreativnosti pojedinca i institucija u njemu. pa ih često unapređuje i uspešnije primenjuje od onih koja su ta znanja kreirali društvo je ono koje nije inovacijski sposobno. normativnim. ne zbog toga što u njima nema kreativnih pojedinaca. koja ujedno ima i funkciju demokratizacije odnosno širenja znanja što ukida monopol nad njim. Promena društvene svesti u tim društvima je preduslov njihovog budućeg razvoja. Imitativno društvo je ono koje se osposobilo da brzo i kreativno preuzima tuđa znanja. Bitna osobina informatičkog društva je njegov odnos prema znanju i određenje prema dominantnom znanju. Nadrljanski i M. Donekle izmenjenu ulogu dominantnog znanja danas ima informatika. do nuklearne fizike u neposrednoj prošlosti. Posebna pažnja se posvećuje informatičkom obrazovanju i primeni novih tehnologija. od astronomije u starim civilizacijama. Dominantno znanje je ona vrsta znanja pomoću koga manje društvene zajednice mogu većinu dovesti u podređeni položaj. Sledeće dominantno znanje će biti verovatno genetski inženjering. ideološkim ili nekim drugim barijerama. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU sistema kao i primenom drugih tehnoloških dostignuća smanjiti broj zaposlenih u industriji. Zavisno od toga koliko se vrednuje znanje kao resurs.Đ. U istoriji čovječanstva poznata su takva znanja. ali zadržati porast industrijske proizvodnje porastom produktivnosti. Neinventivno 9 .

Tako na primer neke od njih su : 1. „Sistem – to je nešto što ostvaruje operacioni proces. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU OPŠTA TEORIJA SISTEMA Sistem Pojam sistema je osnovni predmet proučavanja u opštoj teoriji sistema i jedan od najšire korišćenih pojmova u savremenoj nauci. Otud sistem čine delovi koji su u međusobnim odnosima. da čine i/ili funkcionišu kao potpuna jedinica. ili sa takvim međusobnim relacijama. kao i tehničkim i raznim drugim disciplinama.“ 11. ekonomiji. „Sistem je skup međuzavisnih sistema. Sva celokupnost sredstava koja obezbeđuje formiranje izlaza naziva se sistemom. Nadrljanski i M. Analitički pristup u nauci teži stvaranju strogih definicija za razne pojave. matematici. ili sa takvim međusobnim relacijama. „Sistem obuhvata ukupnost ili kompleksnost elemenata ili pojedinačnih delova.“ 8. proces ili šema čije se ponašanje na određeni način može opisati. „Sistem u najširem smislu može biti bilo šta što se može smatrati zasebnim entitetom (zasebnom suštinom). Pojam sistema se koristi u skoro svim oblastima ljudskog znanja: fizici. to je što na određeni način radi i proizvodi neki produkt. On poseduje strukturu. može se jednostavno reći da je sistem uređeni skup elemenata. različiti pristupi koji potiču od različitih autora. ili ih prerađuje. naziva se njegovim izlazom. energije i informacije. hemiji. “Sistem je formalna shema pomo u koje su neki elementi ili pojave sređeni”. „Sistem je raspored. To što sistem prerađuje obično se naziva njegovim ulazom. Ako se treba opredeliti za jednu definiciju. lingvistici. pa tako i za sisteme. „Sistem je skup objekata zajedno sa relacijama između objekata i između njegovih atributa. biologiji. „Sistem se može definisati kao neki skup elemenata formiran radi ostvarenja unapred zadatog cilja. ciljeva i potreba uslovili su da se sistem različito i definiše. 15. Jedna od merodavnih definicija za klasifikaciju sistema je sledeća: Sistem predstavlja kompleks elemenata (delova) čiji su međusobni odnosi regulisani određenim zakonitostima ili principima.“ 4. “Sistem je skup elemenata koji čine integralnu cjelinu u sklopu koje se vrše određene funkcije i postoji neka vrsta kontrole”. oblast u kojoj su delovi komponente sjedinjeni funkcionalnim relacijama.“ 12. Postoji mnoštvo definicija šta je sistem. „Sistem je raspored fizičkih komponenti tako međusobno povezanih. kibernetici. Prema tome. sistem se nalazi u okruženju (okolini) sa kojom vrši razmenu: materije. 14. realizuje funkciju i predaje informacije. “Sistem je skup objekata sjedinjenih pravilima uzajamne interakcije”. jednostavno rečeno. pedagogiji. 10 . Sistem – to je uređaj.“ 5. 16. To što sistem proizvodi.Đ.” 3. ali iz toga se može samo zaključiti da nijedna nije dovoljno dobra. “Sistem čini skup njegovih elemenata koji su međusobno povezani tako da čine sređenu celinu”.“ 9. da čine potpunost ili celinu. Sve ostale definicije su proširenje ove osnovne i prilagođavanje prirodi sistema kojima se neko bavi. „Sistem je ograničen u prostoru i vremenu.“ 10.“ 13.” 2. skup ili grupa stvari tako međusobno povezanih. svežanj relacija. Stoga. „Sistem je kompleks međusobno povezanih funkcija njegovih komponenata. Funkcija sistema se sastoji u tome da u toku vremena prerađuje informaciju i/ili energiju i/ili materiju i da pri tome odaje informaciju i/ili energiju i/ili materiju. psihologiji.“ 7.“ 6. „Sistem je. „Sistem je lista varijabila koje trba da budu uzete u obzir.

na primer. Sve izvan granice sistema je njegova okolina. predmet ili pojava deo sistema ili pripada okolini sistema određuje se na osnovu odgovora na dva pitanja: Da li je posmatrani objekt ili pojava relevantna za sistem i njegovo funkcionisanje? Da li je posmatrani objekt ili pojava pod kontrolom sistema? Ako je odgovor na oba pitanja potvrdan onda se radi o komponenti koja je deo sistema. a utvrđene su prirodno ili proizvoljno. okolina nadsistem sistem ulaz element okolina izlaz podsistem komponenta Slika 3.. Određivanje granice sistema se svodi na određivanje da li neka komponenta pripada sistemu ili njegovoj okolini. Tako se. Ukoliko se neka komponenta razlaže na njene komponente naziva se podsistem Ukoliko se neka komponenta ne razlaže na jednostavnije delove naziva se element. Funkcije sistema. Da li je neki objekt. Granice sistema. U svakom konkretnom slučaju se procenjuje da li će neka komponenta biti element ili podsistem i to sa aspekta ostvarivanja ciljeva analize sistema. Kompozicija elemenata na osnovu zakona ili principa determiniše i globalnu sistematiku sistema. mada su pretpostavka postojanja sistema. Nadrljanski i M. a u protivnom pripada okolini sistema. Struktura sistema Okolina sistema. Ukoliko je komponenta složena da bi se mogla u celosti analizirati. Strogo gledano svaki se sistem sastoji od podsistema i ujedno je podsistem nekog nadsistema. Veze sistema.Granice se vremenom mogu menjati. isti elementi mogu naći kod vrlo različitih sistema. Strogo gledano svaki se sistem sastoji od podsistema i ujedno je podsistem nekog nadsistema. Elementi. Konceptualni model sistema 11 . Granica omeđuje sistem. Ako je odgovor na oba pitanja netačan radi se o objektu koji je nebitan i treba ga zanemariti u analizi sistema. Za interpretaciju sistematike sistema potrebno je izložiti osnovne pojmove o sistemu. onda se tretira kao podsistem i raščlanjuje na svoje komponente.Đ. a njihova kompozicija nastala na osnovu određenih zakona ili principa definiše kvalitativno određen sistem. Komponente su pojedini delovi sistema koje mogu biti dvojake. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Sistemski pristup navodi na sveobuhvatno sagledavanje svih bitnih elemenata pojma sistema a to su: Komponente sistema. sami po sebi ne određuju sistem u kvalitativnom pogledu. Procesi. Cilj sistema.

y(t) Slika 4. Prema heurističkoj definiciji: stanje je skup podataka koji daju potpunu informaciju o predistoriji sistema. Ulazne i izlazne veličine. Ovaj pojam se koristi u raznim naukama (mehanici. jer je izlaz baš stanje sistema.Đ. Osim komponenti. Za većinu sistema to je i opravdano. Dejstva na sistem u opštem slučaju mogu biti kontrolisana ili nekontrolisana. Ulazne veličine u funkciji vremena i izlazne veličine u funkciji vremena tretiraju se kao komponente ulaznog faktora u (t). Obično. ali u opštem slučaju izlaz je funkcija stanja. potrebnoj za određivanje njegovog ponašanja u budućnosti. Stanje je vremenska funkcija. odnosno izlaznog faktora y (t). energetske ili informacione. U mnogim slučajevima stanje sistema se identifikuje sa izlazom. Stanje sistema. kada to nije moguće direktno. Takođe. a u kibernetici pojam stanja je jedan od osnovnih pojmova. a one mogu biti materijalne. Nadrljanski i M. koji u opštem slučaju mogu predstavljati upravljački deo sistema. Preko izlaznih veličina može se posredno odrediti stanje sistema. Model transformacije u sistemu Vrste sistema 12 . preko izlaznih veličina može se ustanoviti da li se sistem ponaša kako je predviđeno programom upravljanja. Sve što se nalazi izvan granica sistema naziva se okolina. Nekontrolisane ulazne veličine su po svojoj prirodi slučajne veličine i deluju iz okoline sistema. Promenu ulaznih veličina izaziva i promenu izlaznih veličina. i to kako spoljašnji tako i unutrašnji. y = Ø (x. te veličine predstavljaju izlazne veličine nekih objekata iz okoline sistema. u – ulazna veličina. Na procese koji se dešavaju u sistemu ili u stanje sistema utiču mnogobrojni faktori. Na osnovu navedene relacije i slike sledi da deo sistema označen na slici sa S transformiše ulazne veličine u u stanje x. termodinamici. Veličine koje karakterišu procese u sistemu. a ne predstavljaju kompletno stanje sistema. nazivaju se izlazne veličine ili izlaz. Strukturu sistema čine komponente i veze među njima. Ulazna veličina u opštem slučaju menja stanje sistema. kao i sistema s okolinom. granica i okoline označene su i veze među u komponentama. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Na slici 3. ulaza i izlaza sistema. Između pojedinih komponenti sistema veze se mogu uspostaviti neposredno ili preko trećih elemenata. odnosno utiču na promenu stanja sistema – nazivaju se ulaznim veličinama ili ulaz. Kontrolisane ulazne veličine su funkcije vremena ili stanja sistema. teoriji kola). y – izlazna veličina. Spoljašnji faktori koji bitno utiču na ponašanje sistema. Ta promena izlaznih veličina mora da sledi i vremenski promenu ulaznih veličina. x – stanje sistema. a deo sistema označen ø transformiše stanje x i ulazne veličine u u izlazne veličine y. u). Pojam stanja sistema koristi se za matematičku deskripciju dinamičkih sistema. prikazan je konceptualni model sistema. Matematički se može napisati sledeća relacija između stanja.

statični. Na osnovu prirodnih zakona formirani su i funkcionišu: • geološki. statični. definisala je kvalitativno određeni sistem. ili se izgrađuju — konstruišu tako da obavljaju određene funkcije. dinamični. dinamični. • naučni. 6. nesvrsishodni. njihovom povezanošću sa okolinom. 6. obliku postojanja. Komponovanje elemenata na osnovu zakona ili principa omogućuje i najopštiju klasifikaciju sistema na prirodne i veštačke. načinu nastanka. ponašanju. itd. 2. Može se govoriti o postojanju nekih opštih svojstava za obe vrste sistema. svrsishodni. svrsishodni. • organski sistemi. • mešoviti sistemi. 4. Pored navedene. • prema vezama sa okolinom. nesvrsishodni. aktivnosti. organizmični sistemi. 3. • prema celovitosti. 4. Tako su veštački sistemi često kopije prirodnih sistema. postoje i druge zasnovane na nekim drugim kriterijumima. • karakteristikama stabilnosti. statični. 7. organizmični sistemi. • kosmički. Nadrljanski i M. nesvrsishodni. 13 . Uopšte. stabilnosti. • prema opsegu. • tehnički. U skladu sa poslednjom definicijom isti elementi se mogu naći kod vrlo različitih sistema. statični. • atmosferski. mehanički sistemi. sistemi koje je stvorio čovek: • društveni. 2. 5. organizmični sistemi. načinu organizovanja. kao na primer: • prema sastavnim delovima. mehančki sistemi. Klasifikacija sistema koja se zasniva na ideji da se sistemi razvrstavaju po osnovu tri bitne karakteristike sistema: a) statični – dinamični b) svrsishodni – nesvrsishodni c) mehanički – organizmični Klasifikacija koja se dobija komponovanjem bitnih odlika sistema daje osam tipova sistema: 1. Na osnovu principa formiraju se i funkcionišu veštački sistemi. 3. mehanički sistemi. karakteristične za prirodne sisteme. 5. Sistemi se dele na dve osnovne grupe prema načinu nastanka: na prirodne i veštačke sisteme.Đ. odnosno svrhe sistemskog pristupa. • prema načinu ponašanja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Kriterijumi za klasifikaciju sistema mogu biti različiti i oni uglavnom zavise od cilja istraživanja. nastala na osnovu određenih zakona ili principa. nesvrsishodni. najopštije klasifikacije sistema. sistei se mogu razvrstavati prema sledećim osnovnim karakteristikama: 1. a njihova kompozicija. • prema hijerarhijskoj organizovanosti i sl.

j = 1. Uobičajena je i dosta česta sistematizacija sistema na: realni/apstraktni. 8. Svaki skup iz te familije predstavlja neki formalni objekat. Ovu grupu sistema čine sledeći sistemi: • mehanički.. . pomoću procedure kojom se X gradi. organizmični sistemi. uvodi se sledeća eksplicitna definicija: apstraktni sistem je pdskup X s skupa X.R 2 . Iz ovog sledi još jedna eksplicitna definicija: apstraktni sistem je neka relacija definisana na Dekratovom proizvodu X. . Neka X 1 . Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU 7. Sa aspekta broja svesnih upravljačkih akcija u jedinici vremena složeniji su oni sistemi koji imaju veći broj impulsa za upravljačke akcije u jedinici vremena. X = X 1 .. podskup X s određuje neke relacije među formalnim objektima X 1 . Ako se za kriterijum uzme postojanje.. onda se sistemi mogu podeliti na realne i apstraktne.. 2. mogu biti takođe skupovi ili funkcije vremena. Ta klasifikacija omogućuje pregledno i sistematično razvrstavanje sistema.. X n .. pa s toga i apstraktni.. • fizičko-hemijski. . neki skup elementarnih transformacija T. 4. statički/dinamički. pa se tada zadaje induktivno. ali nije pragmatična za primenu u pedagoške svrhe. Koristeći se drugim kriterijumima. • organski. Ako se obrazuje Dekratov proizvod X posmatrane familije skupova. U literaturi postoji nekoliko priloga klasifikaciji sistema.. Tako se dolazi do sintetičke definicije: apstraktni sistem određuju: 1. . X = X 1 * X 2 * . . dinamični.. realni brojevi itd. neki skup pravila P kojim se obrazuju nizovi elemenata skupa T. neki skup implicitno određenih formalnih objekata. Realan sistem je onaj sistem koji predstavlja realan objekat ili realnu pojavu. odnosno nepostojanje objekata ili pojave. neki skup iskaza koji opisuju formalne objekte. otvoreni/zatvoreni.. Nadrljanski i M. tj. sistemi se mogu razvrstavati i na drugim osnovama pogodnijim za konkretne primene.Đ.. . X n . Opšta teorija sistema u skladu sa svojim nazivom obuhvata sve postojeće konkretne sistemske teorije.. determi/nistički/stohastički. Formalni objekat koji odgovara skupu X j može da uzima u vidu proizvoljnog elementa iz tog skupa.R j . a koriste se za formiranje novih vidova tih objekata. Definicija apstraktnog sistema može se iskazati primenom lingvističke teorije i teorije skupova. 14 . Kriterijumi koji opredeljuju podelu na jednostavne i složene sisteme mogu se svrstati u dve grupe. Prvi kriterijum je struktura sistema kao izraz složenosti. X j . a drugi je broj svesnih upravljačkih akcija u jedinici vremena. . svrsishodni. mehanički sistemi.. .*X n R = {R 1 . dinamični. . neki autori dodaju ovoj podeli još i vrlo složene sisteme).*X j *. Zavisno od stanovišta sa kojega se sistemi posmatraju uslovljena je podela na jednostavne i složene sisteme (mada.R n } U stvari. • društveni. . Elementi skupa X j u stvari su predstave objekata j.. Sistemi koje ona proučava moraju biti opšti. svrsishodni. a njeni termini i pojmovi mogu se interpretirati u svakoj specifičnoj sistemskoj oblasti. Elementi skupa X j . . X n predstavlja familiju skupova. Apstraktni sistem. n.. 3. Nedostatak gornjih definicija eksplicitnog oblika jeste u tome što X može biti neograničen skup. ona je dovoljno apstraktna. Prema tome. Za objašnjavanje apstraktnog sistema koristićemo se matematičkim jezikom. Sistem je složeniji što više ima elemenata koji funkcionišu kao njegovi podsistemi.

Međutim. dinamički sistem je sistem koji okolina svojim dejstvom želi da menja. Najčešće. materije ili informacije između pojedinih delova sistema. Stohastičko ponašanje sistema nastaje: 1. Za sisteme koji funkcionišu „ sami “ ima elemenata evolutivnosti. U determinističkom sistemu sa upravljanjem pretpostavlja se postojanje određenog cilja i kriterijuma upravljanja. Ako je kriterijum određenosti i neodređenosti ponašanja sistema. Ti sistemi imaju poznatu strukturu. determinizam je samo matematička tvorevina koja se uspešno primenjuje u analizi mnogih složenih sistema gde su značajni samo efekti u proseku“. mada se po nekim autorima ovima pridodaju i mehanički (tehnički) i fizičko-hemijski sistemi. Ovu grupu sistema bi sačinjavali jedino prirodni sistemi. onda se sistemi mogu podeliti na determinističke i stohastičke Deterministički sistem je takav sistem čije se ponašanje može sasvim tačno odrediti. Reč dinamika sistema često se upotrebljava u nameri da se izrazi brzina promene stanja sistema. Karakteristike statičkih. već se može samo procenjivati. ali u suštini deterministički procesi univerzuma”. Dinamički sistem je takav sistem čije se stanje menja tokom vremena pod dejstvom upravljačkih akcija. a ne u jedinstveni i strogo određeni ishod (koji je unapred određen. Prema nekom shvatanju može se reći da postoje sistemi koji se mogu bar u kvantitativnom smislu identifikovati kao „najčešće“ deterministički. Statički sistemi. te brzina promena često varira zavisno od vrste i karaktera dejstva u sistemu. Prema shvatanjima nekih autora i naučnika iz oblasti kibernetike. Skup mogućih stanja karakteriše funkciju raspodele slučajnih veličina. a tek nakon njenog dejstva sistem se nalazi u novom poznatom stanju. izračunat). dinamički sistemi imaju osobinu da je brzina promena stanja sistema funkcija samo trenutnog stanja i upravljanja. Međutim. odnosno dinamičkih sistema svode se uglavnom na sledeće. a njihovo funkcionisanje se zasniva na osnovu određenih zakona (principa). Ako je kriterijum vremensko trajanje ponašanja sistema. ako funkcionišu. onda se sistemi mogu podeliti na statičke i dinamičke sisteme. kreću se od mikrosekundi pa do više godina. statički sistemi su oni sistemi kod kojih nema potrebe za upravljanjem. a ne zavisi od stanja u prošlosti i u budućnosti. i drugi stav: „svi sistemi u prirodi i društvu su determinističke prirode. Obzirom da sve promene koje se odigravaju u sistemima ne mogu biti trenutne. Ponekad se pod stohastičkim sistemom podrazumeva sistem čije stanje se tokom vremena nedovoljno poznaje. a koncepti slučajne veličine i slučajnog procesa samo su matematičke funkcije uvedene sa ciljem da se efikasnije analiziraju kompleksni. ako i samo „postoje“. U determinističke sisteme spadaju svi tehnički i fizičko-hemijski sistemi. oni postoje ali ne „funkcionišu“. Ili. ali upravljanje održava sistem u prvobitnim performansama. Stohastički sistem ima ponašanje koje se ne može unapred predvideti. Sve te promene tokom vremena nazivaju se prelazni režim ili prelazne pojave. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Ta definicija omogućuje izgradnju nove teorije koja važi za formalne objekte. Ili. Takvi sistemi imaju jednostavnije oblike matematičkih modela i mogu se efikasno simulirati na računarima. Zapravo. Kada stohastički spoljni uslovi utiču na ponašanje determinističkog sistema. 15 . a u stvari određuje apstraktni sistem. tada funkcionišu „sami”. Pri promeni stanja sistema dolazi do pojave transformacije energije i do prenosa energije. ali je promena dugoročna ili vrlo spora. ovi sistemi se ipak menjaju. Oba ta stava su isključiva u pogledu tvrđenja kada su u pitanju deterministički sistemi u celini. Postoje dva suprotna stava o pojmu determinizma i determinističkih sistema. kod stohastičkih sistema pre primene upravljačke akcije zna se samo raspodela mogućih stanja.Đ. Stanje dinamičkog sistema i upravljačke akcije u njemu funkcije su vremena. Dinamički sistemi. Sistem je stohastički ako primena određene upravljačke akcije transformiše poznato stanje sistema u jedno iz skupa mogućih stanja. Nadrljanski i M. Statički sistem je sistem čije se stanje ne može u toku izvesnog vremenskog razmaka menjati. pa prema tome i dinamičnosti. Prema jednom stavu: „ne postoje deterministički sistemi.

Svi društveni sistemi su sa više nivoa i sa više ciljeva. vrlo je složena ne samo zbog navedenog postojanja više nivoa i varijanta broja nivoa u zavisnosti od tipa akcija koje se vrše odnosno tipa odluka koje se donose. za neku škola. savez više država. svaka konkretna analiza koju vršimo ima svoj broj nivoa koji moramo imati u vidu (zato on govori o „system of levels”). već je reč o celom nizu nivoa. pri čemu su se imale u vidu samo protivurečnosti između dva suprotna granična elementa. Zato i se govori o njihovom hijerarhijskom ustrojstvu. Ulazna veličina u sistemu je slučajna veličina. Jer. Tako se dugo vremena u ekonomskoj teoriji suprotstavljalo „dno” „vrhu”. Ovo stoga što se nisu uzimali celi sistemi sa svim svojim brojnim nivoima već samo ekstremi koji čine granične elemente datog sistema. Nadrljanski i M. Bez svih onih stupnjeva između dva ekstrema. Zatvoren sistem je onaj sistem koji ne vrši razmenu materije. dakle. ili informaciona. vide u njenom raskidu sa primitivizmom „dvodimenzionalnosti”. Pri tome. da li ćemo u nekoj konkretnoj analizi uzeti da posmatramo veliki sistem (obrazovanje) na tri. jer vrše jednu od navedene tri razmene sa svojom okolinom. Otvoren sistem je onaj koji vrši razmenu energije.Đ. energetska. već se određuje od slučaja do slučaja. koji je. nema samo dva. kao što se može govoriti o celom „sistemu nivoa“. ili tri nivoa. a u zavisnosti od obima razmere zavisi stepen otvorenosti. ili za celu državu. minus plusu. različitog prioriteta nekih podsistema u datom sistemu. tj. onda se sistemi mogu podeliti na otvorene i zatvorene. podložan stalnim promenama budući da se ne može ustanoviti takva skala prioriteta koja bi bila ista za sve nivoe i za neki duži period razvoja. ili bar kao jedan od najglavnijih doprinosa opšte teorije sistema. pa stoga i kod pedagoških. ili akciju optimalan nivo može biti nastavni predmet. tako se može govoriti o postojanju vrlo složenog „sistema prioriteta. Kao primer za stohastički sistem može da posluži primer nastave u kojoj su ponašanje i reagovanje učenika slučajne veličine. osim toga. od toga šta je optimalan broj nivoa za takvu analizu. a koje su relevantne za funkcionisanje i strukturu sistema. Suprotstavljajući samo ekstreme. poznavajući samo granice nekog sistema. „dva nivoa”. budući da suprotnost opada sa udaljavanjem nekog elementa od graničnog slučaja. Unutarnji mehanizmi u sistemu menjaju se iz nepoznatih razloga. hijerarhija kod svih vrsta društvenih sistema. „dva ekstrema”. a ne i pravi obim kao i vrlo velika raznolikost raznih po snazi suprotnosti. teško je videti bilo šta što zaista spaja ekstreme. metoda izlaganja nastavnika. bez onih normalnih postupnih prelaza od jednog do drugog ekstrema. sfera plana — sfera tržišta. četiri ili na deset nivoa. Za neku odluku. Postojanje više nivoa se 16 . već i zbog postojanja različitog ranga. i kako je moguće da oni oba pripadaju istom sistemu. unošenjem razlike između nerazvijenih i zaostalih odnosno depresivnih područja). Ako je kriterijum odnosa sistema i okoline. dolazilo se do veoma pojednostavljeno formulisanih protivurečnosti u sistemu. Nije mali broj autora danas u svetu koji kao glavni. i tome slično. individualno-državno. region. i tome slično. niti za svoj region. odnosno. mikroekonomija — makroekonomija. ni sistemi na istom nivou nemaju isti prioritet među sobom upoređeni: nemaju sve škole isti značaj za svoj grad. Prema vrsti razmene postoje tri tipa otvorenosti: materijalna. Stepen otvorenosti nije jednoznačno određen. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU 2. Danas je jasno da su ovako pojednostavljenje podele krajnje nedovoljne i neprikladne za ekonomske analize kretanja i razvoja bilo koga pedagoškog sistema. opet. da upotrebimo termin Jana Tinbergena.“ Ovo postojanje više nivoa. država. Međutim. pri čemu se između njih nikada nije jasno videla spojnica. Zbog toga u objektima takvog sistema promene nastaju samo usled njegovih unutrašnjih mehanizma. razvijena područja — nerazvijena područja (uz neko nijansiranje jedino kod ovog poslednjeg. Hijerarhijsko ustrojstvo sistema. raznih podsistema sa njihovim različitim ciljevima kao i sa različitim prioritetima zaslužuje još nešto bliže objašnjenje. svoj optimalni nivo. materije ili informacije sa okolinom. tj. Velika većina realnih sistema su otvoreni sistemi. isto onako kao što svaka odluka i svaka akcija ima. Dakle. zavisi od vrste analize. energije ili informacije sa svojom okolinom u onom obliku koji je relevantan za funkcionisanje sistema. I. ali se pretpostavlja da su stohastičke prirode.

specifične ciljeve. Naravno. nekada čak kao vrlo hitna reagovanja na neočekivane promene. svaki niži nivo.. jer su obično u pitanju strateške odluke od dugoročnog značaja (naročito kada odluke donosi najviši nivo). Vreme odlučivanja po pravilu je duže što je nivo viši i to iz dva osnovna uzroka: prvo. preko sistema funkcionisanja velikog sistema kome oba navedena sistema pripadaju. — kao i da bliže opredele odnose između nižih i viših nivoa. zasniva na principu prioriteta akcije. kako i na koga utiče dovoljno je. drugo. svi su ispod njega).). tj. tj. među kojima kao najtipičnije navodimo sledeće: • svojim odlukama predodređuje odluke nižih nivoa (krupne odluke u reformi sistema). važe duži vremenski period. Nadrljanski i M. najzad. i na njih blagovremeno i spremno reaguju. tj. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU može objasniti: . b) srednji nivo (ima sistema i iznad i ispod njega). najzad v) najniži nivo (nema nikoga ispod. a s obzirom na njihov karakter. Srednji i najniži nivo: • pri donošenju svojih odluka imaju u vidu odluke i informacije viših. odluke po pravilu ne važe za duge periode (obično su kratkoročne i srednjoročne. Da bi svi sistemi. koji čine jedan zajednički i veliki sistem bili povezani dovoljnim brojem veza i da bi ceo veliki sistem dobro funkcionisao potrebno je da osnovni cilj razvoja tog velikog sistema. neophodna je pretpostavka da postoji ceo sistem ciljeva. i. svi su iznad ovog sistema). U svakodnevnoj upotrebi se nalaze reči kao na primer: • Sistematizam je reč koja označava da se sprovodi neki postupak sređivanja prema strogo naučnim principima. što je nivo niži. • Sistematika je pojam izveden iz reči sistem i određuje postupke zasnovane na nauci ili drugim postulatima. Naravno. odluke donete od sistema nižeg nivoa utiču na odluke višeg nivoa samo indirektno. seminari. i da bude dosledno sproveden do dna. izuzetno. akcije jedinica na višem nivou imaju prvenstvo nad akcijama jedinica na nižem nivou“. u dugoj upotrebi tog termina nastali su novi izrazi u čijoj je osnovi sistem. na svim nivoima. ne postoji ni jedan drugi sistem koji je iznad ovoga. razvrstavanje i grupisanje nekih elemenata. duže su same pripreme za donošenje odluke.“Smisao nivoa se. Ta krajnje uprošćena šema treba jedino da pruži bliže objašnjenje pojma hijerarhije u sistemima koji su na više nivoa. odluke se prvo moraju često brzo donositi. bude razrađen u nekoliko strateških odluka. nižeg nivoa). odluke koje donosi najviši nivo. a ukoliko su. itd. pored najvažnijih ciljeva ima svoje samostalne. i drugo. • predviđaju unapred moguće dalje intervencije i akcije viših. i. naročito sa obrazovanjem kao jednim velikim sistemom.Đ. Uzmimo. Pored navedenih definicija i klasifikacija sistema. dok s druge strane. Najviši nivo utiče na niže nivoe raznim vrstama koordinacija akcija kao i intervencijama. U cilju još jasnijeg razlikovanja ko. tj. treće. za sada. tada su usklađene sa odlukama viših nivoa). na raznim nivoima. kakav je slučaj sa svim pedagoškim sistemima. u suštini. za obezbeđenje kohezije jednog složenog sistema sa više nivoa i sa više ciljeva neophodna je određena međuzavisnost svih njegovih ciljeva.. Obrnuto. dugoročne. uzeti samo ova tri nivoa (koliko da izbegnemo uzimanje jedino graničnih): a) najviši nivo (tj. vrlo uprošćeno. • pružaju potrebne informacije višim nivoima kako bi njihove odluke bile što više u skladu sa potrebama nižih nivoa. prema kojima se vrši prikazivanje. i. • putem redovnog pružanja informacija utiče na odluke nižih nivoa. odluke su daleko brojnije što je nivo niži. • Sistematodologija je nova nauka na osnovu koje se vrši uobličavanje i uređivanje 17 . da prožima sve njegove podsisteme. • Sistematizovati je reč koja ukazuje da se uređuje neki skup elemenata tako da predstavlja neku skladnu celinu. dva sistema: reći ćemo da je na višem nivou onaj čije donete odluke direktno utiču i uslovljavaju odgovarajuće odluke i aktivnost drugog sistema (tj. • raznim posrednim merama stvara povoljnu klimu za željene odluke nižih nivoa (stručna savetovanja.

• tabelarnim načinom. Pored pravougaonika. da bi se dobio izlaz y. Pomoću grafičkog prikaza sistema jednostavno se uočavaju osnovne komponente svake definicije sistema. tehnika. dobila novu sadržajnu vrednost u predstavljanju i prikazivanju sistema. Predstavljanje sistema grafički Grafičkim prikazom se mogu relativno jasnije predstaviti najopštije predodžbe o sistemu. jer u svakoj definiciji su sadržane tri osnovne komponente sistema (skup elemenata. Tako na primer. Prenosni blok karakteriše veličina S. • kinematičkim modelima i na • deskriptivni način • matematičkim putem. svojstva elemenata i veze između elemenata). To omogućuje da se neki objekat ili pojava predstavi različitim izražajnim sredstvima i na različite načine. Predstavljanje i prikazivanje sistema Razvoj nauke povećava mogućnosti kvalitetnog prikaza mentalnih i realnih struktura i procesa. tako da je i sistemska metodologija. Elementi sistema se predstavljaju elementima blok dijagrama. Blok dijagrami Pomoću blok dijagrama predstavlja se sistem. a oduzimanje je ako stoji znak za minus. Prenosnim blokom se predstavlja neka složenija zavisnost između koordinata sistema (ulaza i izlaza) x i y. Grafički crtež. Ovde će se naglasiti da je uobičajena konvencija pri označavanju sabirača sledeća: ulazni signal se dodaje ako uz strelicu njegove dovodne veze stoji znak za sabiranje. predstavlja misaonu konstrukciju apstraktnog ili realnog objekta. Sistemi se mogu prikazivati: • grafičkim putem. široko primenjiv na sve klase problema sistemskih disciplina. koji se još naziva prenosni blok.Đ. koje su relevantne za rešavanje konkretnog zadatka. neki element sistema može biti predstavljen pomoću pravougaonika. • blok šemama. u principu. kojim treba pomnožiti ulaz x. Sabirač se koristi za prikaz operacija zbira ili razlike promenljivih veličina u sistemu (kao što je prikazano na slici 5). kao što je to prikazano na slici 5. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU određene naučne građe. metoda. 18 . između ostalog. jeste grafičko predstavljanje. a ovde će se izložiti samo ona koja na najjednostavniji način omogućuju shvatanje same suštine sistema. U opštijem smislu. Za predstavljanje i prikazivanje sistema ima mnoštvo mogućnosti. • matricama. za grafičko predstavljanje sistema koriste se i sabirači za predstavljanje osnovnih operacija (relacija) sa promenljivim veličinama u sistemu. Sistem je predmet razmatranja opšte teorije sistema i u tim razmatranjima stvarni sistem se zamenjuje kvantitativnim modelom koji predstavlja dovoljno dobru aproksimaciju onih osobina stvarnog (realnog) sistema. koja se zove prenosna funkcija. Nadrljanski i M. Jedan od najšire primenjenih načina predstavljanja modela – sistema. S predstavlja operator koji ulaznoj funkciji stavlja u korespodenciju izlaznu funkciju. nezavisno od načina njenog izražavanja. prenos ili pojačanje bloka. Izlaz sabirača se dobija algebarskim sabiranjem njegovih ulaza.

5). Nadrljanski i M. 19 . paralelno i spajanje sa povratnom spregom. 6). Dokaz za ovo tvrđenje je: ako su dva elementa vezana na red i pri tome drugi ne deluje povratno na prvi. 6). Redna veza elemenata podrazumeva takvu vezu između elemenata gde izlaz jednog elementa predstavlja ulaz drugog elementa. Pod određenim uslovima možemo rednu vezu elemenata sistema zameniti jednim ekvivalentnim blokom. Slika 6.Đ. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU y=Sx Slika 5. U sledećoj tabeli 1 prikazane su različite veze među sistemima i ekvivalentni prenosni blokovi. Blok dijagram nekog sistema je mreža uzajamno povezanih osnovnih elemenata. koji vode ka različitim elementima sistema. naziva se tačka račvanja (sl. Grafički prikazi sistema Tačka u kojoj se neka veličina u sistemu grana na nekoliko puteva. sl. prenos celog sistema je proizvod pojedinačnih prenosa (sl. energije i informacije. Orijentisana duž služi za prikaz spajanja elemenata sistema i pokazuje smer kretanja veličina u sistemu (tokovi materijala. Primer redne veze sistema i ekvivalentni blok Spajanje elemenata u sistemu može biti: redno.

Nadrljanski i M.Đ. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Tabela 1 Pravila 1 Redna veza blokova 2 Sistem sa povratnom spregom 3 Sabiranje i oduzimanje Početna šema Ekvivalentna šema 4 Pomeranje tačke grananja ispred bloka 5 Pomeranje tačke grananja iza bloka 6 Pomeranje sabirača ispred bloka 7 Pomeranje sabirača iza bloka 8 Zamena elemenata sistema u povratnu spregu Grafovi 20 .

odnosno sistema prikazan je u tabeli 2 u kome se ona sastoji iz samo dve kolone. onda one predstavljaju samo kvantitativne odnose između promenljivih.petlja. Poznato je da smo u matematici za interpretaciju grafova koristili opštu matematičku definiciju. koriste se grafovi. Pomoću grafova se predstavljaju algebarske jednačine.izvor. isto tako se može na osnovu datog sistema jednačina nacrtati odgovarajući graf. Nadrljanski i M. dok se pomoću grafa (kao i blok dijagrama) predstavlja struktura sistema. x (t). Svakoj promenljivoj koja nije ulazna (izvor) odgovara jednačina (na levoj strani jednačine je promenljiva datog čvora. cdf. putevi su abcd. sada ćemo tu definiciju modifikovati potrebama teorije sistema i kažemo: graf je mreža povezanih čvorova i grana koje spajaju čvorove. transformacije. heg. tj. Graf kao sistem u 1 = ax + eu 1 u 2 = hx +bu 1 +fy u 3 = iu 1 + cu 2 y = du 3 + gu 3 = (d + g)u 3 . • ako čvor predstavlja signal x(t). hcd. grana e . abeg. Čvor ima dvostruku ulogu: • on služi kao sabirač koji sabira sve signale koji u njega ulaze. Neka je dat graf kao na slici 7. a na desnoj članovi koji odgovaraju dovodnim granama u čvor): Slika 7. i pri tome. aig. čvorovi predstavljaju promenljive. Zatvoreni putevi ili krugovi su e.Đ. Za graf kao na slici 7 može se napisati jednačine koje njemu odgovaraju. Da bi se obavila detaljnija analiza tih sistema (kretanje signala ili informacija od elementa do elementa ili uticaj promene parametara na karakteristike sistema). Na osnovu već ranije izloženog gradiva o grafovima (u matematici) i dopune koju smo ovde dali prikazaćemo primenu grafova za opisivanje jednog sistema. 21 . Da se podsetimo čvor x . Grafovi omogućuju detaljnije predstavljanje složenih sistema. Najjednostavniji tabelarni način prikazivanja. egf. onda iz njega po svakoj odvodnoj grani odlazi signal istog intenziteta. Ako su jednačine matematički model nekog sistema. Na osnovu gornjeg primera pokazano je kako se na osnovu datog grafa određuju jednačine sistema (mada se najčešće koristi teorema Mejsona za prenosnu funkciju sistema. koja se ovde neće izlagati). Tabelarni prikaz sistema Tabelarni prikaz transformacije može uspešno poslužiti za prikazivanje sistema. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Kod složenih sistema mogu se javiti blok dijagrami sa komplikovanim prenosnim funkcijama. a grane zavisnosti (binarne relacije) između parova promenljivih.

objašnjava njenom analogijom sa dvoulaznom tabelom koja ima vrlo široku primenu u praksi. To. Međutim. ipak. ipak. Tabelarni način prikazivanja sistema je naročito pogodan kada se žele posebno istaći odnosi između elemenata u strukturi sistema. usmerio je. A B C D A 0 0 0 0 B 1 0 0 1 C 0 1 0 0 D 0 0 1 0 Slika 7. prezentirani tabelarni način prikaza sistema. 22 . Ostala polja označavaju se simbolom 0. a za naredna stanja redovi. Matrica prelaza Iz analize prelaza vidi se da se njome pokazuje posmatrani sistem na taj način što su za polazna stanja uzeti stupci. što se. koji ga dalje prenosi na elemenat C. odnosno neophodnost određenog vremena potrebnog za realizaciju transformacionog procesa. Pri tome se prelazi označavaju simbolom 1 na polju gde se seku kolona polaznog stanja i red narednog stanja. izbor izražajnog sredstva za prikazivanje sistema poveže sa namenom prikazivanja sistema. ne znači da se do istog obeležja sistema nije moglo doći i u analizi prethodno navedenih načina prikazivanja sistema. Nadrljanski i M.Đ. Na taj način se uočava da elemenat A nema ulaza i da se transformacioni proces prenosi na elemenat B. čiji algoritam je prikazan u drugoj koloni tabele. posebnu pažnju na objašnjenje vremenske dimenzije tretiranog sistema. Odabrani jednostavni sistem koji je već prikazivan u prethodna dva oblika predstavljen je matricom prelaza. Prikazivanje sistema matricom prelaza Matrica prelaza takođe je čest oblik prikazivanja sistema. opet. odnosno kolone. Iz tih objašnjenja može se izvući zaključak da se koriste razna izražajna sredstva za prikazivanje sistema i radi toga da bi se potpunije izrazila neka obeležja sistema. ili pak ostaju prazna. posmatrani u vremenskim dimenzijama. odnosno da se. ipak. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Tabela 2 REDOSLED STANJE (vremenski (čiji je rezultal) interval) 0 A 1 B 2 C 3 D 4 ponavljaju se i dalje stanja BCD Analiza tabelarnog prikaza sistema pokazuje da se iz prve kolone sagledava prisustvo.

Za poimanje sistema važno je utvrditi da se korišćenjem raznih izražajnih sredstava omogućava uspešnije prikazivanje sistema za konkretne potrebe. kao i ostala obeležja koja su istaknuta pri razmatranju prethodnih prikaza tretiranog sistema. Prema tome sistem se može prikazati i objasniti uobičajenim sredstvima svakodnevnog komuniciranja. usmerenim strelicama u različitim oblicima. Nadrljanski i M. Slika 8. Ali i prikaz tih izražajnih sredstava samo bi nam još više upotpunio i potvrdio da se sistem može prikazati raznim izražajnim sredstvima. Kinematički prikaz sistema Prezentirani oblici kinematičkog prikaza sistema svojom strukturom. tj. Njegova podobnost se ispoljava u mogućnosti različitog oblikovanja grafikona. koji ga vraća elementu B. Kinematički prikaz sistema Za uspešno objašnjenje i prikazivanje sistema može dobro da posluži usmereni ili orijentisani grafikon. pri čemu se prvenstveno misli na govorni jezik i pismo kojim se služe ljudi određenog područja. 23 . pokazuju algoritam transformacionog procesa sistema. treba istaći da se u savremenim naučnim istraživanjima i rešavanjima složenih problema nastave i učenja sve više koristi matematički jezik prilagođen elektronskim računarskim i komunikacionim tehnologijama.Đ. već je indirektno prikazan opisni prikaz sistema. Ta objašnjenja upravo pokazuje da se u prikazivanju sistema mogu koristiti uglavnom sva izražajna sredstva kojima se služe ljudi u međusobnom komuniciranju. Ipak. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU da bi ga ovaj preneo na element D. Ta izražajna sredstva zahtevaju posebnu obradu i objašnjenja. kao što je prikazano na slici 8. odnosno kinematički grafikon. Opisni–verbalni prikaz sistema Pri objašnjavanju načina prikazivanja sistema. Ovo objašnjenje ujedno pokazuje da i matrica prelaza prikazuje već poznata obeležja tretiranog sistema. a da se pri tome ističu jedna te ista obeležja posmatranog sistema. odnosno prikazivanju pojedinih izražajnih sredstava u predstavljanju sistema.

S njim se formalizovano opisuje funkcionisanje sistema i on izražava osnovne karakteristike zakonomernosti funkcionisanja sistema u određenom vremenskom intervalu posmatranja.sistem koji se može opisati sistemom linearnih jednačina . Metoda parcijalnih koeficijenata . Matematički model za opisivanje realnog sistema koristi se onda kada je moguće apstraktno opisati sistem tako da se matematičkim metodama izvrši adekvatno modeliranje proučavanog realnog sistema.konstantni parcijalni koeficijenti: .eksperimetisanje primenom metode crne kutije .Operator transformacije T je matrica parcijalnih koeficijenata A .varijabilni parcijalni koeficijenti: .Đ. Element sa više ulaza i izlaza 24 .sistem koji se može opisati sistemom diferencijalnih jednačina .više eksperimenata .operator transformacije je složena funkcija Slika 9. Nadrljanski i M.m = D yi / D xj .parcijalni koeficijenti: a n. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Matematički opis ponašanja sistema Izgradnja matematičkog modela sistema – utvrđivanje operatora transformacije sistema.

Đ. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 10.Pretvaranje ulaza u izlaz Slika 11. Nadrljanski i M. Najjednostavniji dinamički sistem 25 .

• razrada naučnog metoda sistemskih koncepcija. kao vrlo efikasnu metodu za njihovo rešavanje. Razrešavanjem prvog problema obezbeđuje se mogućnost da se ustanovi univerzalni značaj sistemskih istraživanja. Bazu naučne zasnovanosti čine razrešenja dva. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 12. već sa njihovim složenim. međusobno povezana. Novinu u naučnom metodu uvela je Opšta teorija sistema. Važno je istaći da u takvom poimanju sistemski pristup ne pretenduje na iznalaženje opštih rešenja. konceptualna problema: • određivanje filozofskih osnova sistemskih istraživanja. koja ima zadatak da u sistematičnom obliku formuliše sveukupnost metoda istraživanja i konstruisanja sistema različitih tipova i klasa. čovek se ne susreće sa izolovanim objektima. Sistemski pristup u savremenoj nauci predstavlja specijalnu metodološku koncepciju. već su to metodološka saznanja pomoću kojih konkretizuju odgovarajuća pojedinačna rešenja. kao posebna forma u naučno-istraživačkom radu. a metodologija sistemskih istraživanja čini osnovu naučnih istraživanja koja su primenjena u ovoj knjizi. tehnici. To 26 . Fukciogram kao osnova za definisanje matematičkog modela sistema OSNOVI TEORIJE SISTEMA Savremena sistemska istraživanja obuhvataju širok kompleks naučnih. Razlozi interesovanja za probleme sistemskog istraživanja dovoljno su jasni i više puta isticani u literaturi. upravljanju itd. Zadatak istraživanja takvih sistema neminovno je doveo do pojave problema metodologije takvog istraživanja. Rešenje drugog problema daje osnovu za primenu novog naučnog metoda za sistemska istraživanja. procesima ili pojavama. stvarima. Za označavanje kompleksa metodoloških problema sistemskog istraživanja u naučnoj literature uveden je pojam sistemski pristup. Jedan od najvažnijih postulata polazi od činjenice da praktično u svakoj sferi čovekove delatnosti: u nauci.. Nadrljanski i M. proizvodnji. Sistemskom pristupu u rešavanju naučnih i stručnih problema pridaje se sve veći značaj. međusobno povezanim kompleksima koji u stvari predstavljaju različite vrste sistema. tehničkih i organizacionoupravljačkih zadataka. sa svojom naučnom zasnovanošću i originalnim metodama. obrazovanju.Đ.

Ako ne vrši se korekciju ulaza i ponekad procesa. i daje za pravo da se objedine te dve različite oblasti u jedinstvenu sferu sistemskih istraživanja. Na bazi istaknutih specifičnosti specijalnih sistemskih istraživanja i metodologije analize sistema između tih oblasti postoje uočljive međusobne veze. U prvom slučaju prilaz naučnom istraživanju zasniva se na metodima i aparatu specijalnih nauka u kombinaciji sa metodom i tehnikama sistemskog istraživanja. nego se javlja kao neophodan uslov progresa kako specijalnih sistemskih istraživanja. kao što je izgradnja modela konkretnih sistema i izvlačenje konsekvenci i uopštavanje tih modela. Ovakav zaključak. Sistemski pristup čine metodološke osnove svih sistemskih nauka. nameće se sa očiglednom posledicom tradicionalnog odnosa na relaciji metodološkog i specijalnog naučno-istraživačkog tretiranja konkretnog problema. postavlja u prvi plan principijelno različite zadatke. 27 . zapravo. Drugi pristup je obrnut: polazi se od metodoloških principa na kojima se konstruišu modeli problema koji se istražuje. Sistemski pristup se ostvaruje uz pomoć primene intelekta (mišljenja). tehnike i sredstava zasnovanih na sistemskom mišljenju i opštoj teoriji sistema. Nadrljanski i M.Đ. uočavanje razlika među njima ima ne samo principijelni značaj. tako i metodologija istraživanja sistema u celini. a na osnovu njega vrši se istraživanje i stiču nova znanja. metodologije istraživanja i analize sistema. Koncept sistema Postavlja se pitanje šta su ulazi. s druge strane. Na osnovu sistema napravi se model. Koncept sistemskog pristupa Koncept sprovođenja tog sistemskog pristupa: OKOL INA UL AZI PROCESI IZL AZI OKOL INA Slika 14. Primaran cilj je izlaz i zbog njega se sve radi. Na tom planu principijelni značaj ima razdvajanje (i utvrđivanje međusobne veze). izlazi i da li postoji zadovoljstvo izlazom. SISTEMSKE NAUKE INTEGRACIJA SISTEMSKI PRISTUP NOVO ZNANJE PROCES PRIMENE U PRAKSI NOVA SISTEMSKA ISTRAŽIVANJA SISTEMSKE NAUKE INTEGRACIJA SISTEMSKI NOVO PRISTUP PROCES ZNANJE PRIMJENE U PRAKSI NOVA SISTEMSKA ISTRA@IVANJA Slika 13. s jedne strane specijalnih sistemskih istraživanja i. Razdvajanje globalne sfere sistemskih istraživanja na specijalna sistemska istraživanja i metodologiju analize sistema. procesi. I bez obzira na prisustvo takvog jedinstva koje. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU praktično znači da postavljani problem naučnog istraživanja treba identifikovati kao sistem da bi bio tretiran u svetlu sistemskog pristupa. koji se rešavaju u svakoj pojedinačnoj oblasti.

veka formirana je i teorija determinističkog haosa koja zaokružuje savremeno shvatanje prirode i društva. teorije i metode. a paradigmu čini sistemsko mišljenje. Vreme bitnih promjena koje je omogućilo dalji razvoj nauke i društva nastupilo je s 20. uslovila iznalaženje novog odgovarajućeg naučnog metoda.Đ. On je 1937. vekom. Kriterijum ocjenjivanja treba da “odluči” šta treba korigovati na prvobitnom objektu. Teorija sistema je zajednički naziv za sistemske nauke. Dvadeseti vek je probabilizmu dodalo Ajnštajnovu teoriju relativiteta na koju se nadovezala kvantna fizika. nauke čiji je predmet izučavanje upravljanja složenim dinamičkim sistemima.im godinama 20. U zavisnosti od pojave koja se želi proučavati postavlja se neki određeni cilj. Suština proučavanja je poboljšanje objekta proučavanja. U tim uslovima razvija se niz naučnih disciplina koje u svojoj paradigmi imaju ta nova saznanja. U razdoblju nastajanja i razvoja teorije sistema stvarali su se razlozi i uslovi za orjentaciju ukupne nauke na drugačija shvaćanja prirode. naučne discipline. (Norbert Wiener . veka. svetskog rata formirano je Društvo za razvoj opšte teorije sistema. Ta nova shvatanja prihvatila su objašnjenje probabilističkog (verovatnosnog) tumačenja sveta sa kraja 19. U 80. Nakon II. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU OKOLINA ULAZ OBJEKT PROUČAVANJA OKOLINA POBOLJŠANJE KRITERIJUM OCENJIVANJA SISTEM OBJEKT PODACI (na osnovu kojih se proučava sistem) SISTEM OBJEKT KRITERIJUM FUNKCIONISANJA NOVO ZNANJE MODEL SISTEM Slika 15. Nadrljanski i M. Prilikom pojave nove nauke javlja se i potreba za novim naučnim metodama. Taj novi naučni metod stvaran uporedo sa novom naukom jeste opšta teorija sistema. Na modelu sistema se vrše eksperimenti koji treba da sadrži ključne karakteristike originala. ona je metateorija ili sistem sistemskih nauka. nove nauke. odnosno suboptimalno rešenje. na simpoziju u Chicagu istupio s referatom o potrebi stvaranja opšte teorije i metode kojom bi se rešavali teorijski i praktični problemi raznih područja nauka. Koncept opšte teorije sistema U domenu naučnog stvaralaštva neprekidno se javljaju novine. Teorija sistema je nastala u tom vremenu novih saznanja i shvaćanja (Ludvig von Bertalanffy). 28 . Konceptulni model sistema Sa kriterijumom funkcionisanja traži se optimalno. Tako je pojava kibernetike. tj.otac Kibernetike).

o celini se zaključuje na osnovu delova. .U tom je periodu dominiralo je determinističko shvatanje sveta izraženo u Njutnovim zakonima prirode (Isak Njutn. Pod uticajem sistemskog mišljenja formirala se i Teorija sistema kao zajedničko ime za sistemske nauke. R.deterministički pogled na svet. matematičar i astronom (1642 – 1727. . R.problemi se rješavaju izolovano od okoline . • Prema tome. ali su se prema Ajnštajnovoj teoriji relativnosti pokazali samo kao posebni slučaj prirodnih pojava. tj. . genijalni su. itd. informacijom ili samo idejom na formalno.Đ. da djeluje “slučaj”.jednostrano. 29 . • Savremena fizika u svojim najnovijim dostignućima koji su izraženi u Teoriji determinističkog haosa. Prema sistemskom mišljenju svaka se pojava posmatra kao sistem koji je istovremeno i deo šire okoline. fizičar. akciji – reakciji sila. još više potvrđuje Teoriju verovatnoće opravdanost probabilističkog gledanja na svet. Sve je sistem i podsistem Sistem može predstavljati sve što čini najmanje dva dela koji su pritom međusobno zavisni – povezani materijom. Probabilističko shvatanje sveta Uvela ga je Teorija verovatnoće koja se pojavila u XVII veku i razvijala tokom XVIII i XIX veka.). • Dokazano je da se sve pojave u prirodi odvijaju uz određenu nepouzdanost.načela sistemskog mišljenja:  Sve je sistem i podsistem  Probabilističko shvatanje sveta  Kompleksnost prirode i društva  Sinergizam  Dinamičko posmatranje pojava  Holističko sagledavanje i rešavanje problema  Relativnost svih pojava  Sva navedena i druga polazišta na kojima se bazira sistemsko mišljenje predstavljaju paradigmu savremene nauke.funkcija Podsistem je funkcionalna celina unutar sistema: PS = { E.logičnom nivou: S = { E. Nadrljanski i M. Koncepti . rezultati dobijeni determinističkim pristupom samo su više ili manje verovatni. Do dvadesetog veka dominantan način mišljenja i rešavanja problema bilo je klasično analitičko mišljenje: . engl. To je način mišljenja koji svaki problem ili deo stvarnosti posmatra kao sistem. energijom. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Sistemsko mišljenje predstavlja temelj metodologije Teorije sistema. Rezultati koje je dao Njutn o kretanju.dominira induktivno istraživanje. F } Koncept “sve je sistem i podsistem” (celina – deo) proteže se u makro i mikro svet. F } E – elementi R – struktura F . gravitaciji itd.

Bez kvalitetno definisane metodologije. Suprotno opštem mišljenju. koja može rešiti probleme samo u području malih brzina. Savremena kvantna fizika i teorija relativiteta pokazale su da se njutnovski obrasci shvatanja kretanja mogu uzeti samo kao posebni slučaj opšte dinamike prirode. Ako je sve sistem i podsistem tada je problem na kom nivou uzeti pojavu kao zaokruženu relevantnu celinu posmatranja – istraživanja. Dinamika je pojam uveden u klasičnoj njutnovskoj mehanici kretanja tela. Pa onda zavisno iz koje perspektive opaža slona slepi čovek ga zamijenjuje sa zmijom (surla). proces definisanja i objašnjenja celine na osnovu multidisciplinarnog pristupa (pokušaj definisanja celine iz različitih perspektiva) izgleda kao pokušaj slepog čoveka da prepozna slona. S tim je u vezi i timsko rešavanje kompleksnih problema. Istovremeno delovi i odnosi između njih određuju funkcionisanje celine. Prethodni primer pokazuje beskorisnost pokušaja definisanja celine iz različitih perspektiva. stubom (noga). Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Kompleksnost prirode i društva Pod pojmom “kompleksno” podrazumeva se nešto vrlo složeno što nije moguće do kraja opisati.Đ. Dinamičko posmatranje pojava Uključuje jedinstvo prostora i vremena. Često se izjednačuje sa sistemskim pristupom zasnovanom na sistemskom mišljenju. Sinergizam To je pojam – složenica grčkih reči koje označavaju sudelovanje dva ili više organa. Slepi čovek identifikuje slona 30 . potpun. Teorija sistema koristi se sistemskim pristupom i metodom crne kutije za rešavanje problema kompleksnosti. slika 16 . Sposobnost sinteze odvojenih djelova u koherentnu celinu predstavlja mnogo složeniji proces od generisanja informacija iz različitih perspektiva. Priroda i društvo se ogledaju upravo u raznolikosti oblika i sadržaja koji su rezultat dinamike sinergističkog delovanja njihovih komponenti na određenom nivoa odnosa. Slika 16. Kompleksnost označava mnogobrojnost pojava i odnosa. lepezom (uho) ili kopljem (kljove). multidisciplinarni pristup poimanju i definisanju celine ne daje očekivane rezultate. delova neke realativne celine. Delovanje neke celine nije moguće svesti na deo i objasniti ga poznavanjem samo delova celine. celovit). Savremeno gledište se temelji na posmatranju svake pojave kao neprekidnog kretanja. Holističko sagledavanje i rešavanje problema Jedno je od temeljnih načela savremene naučne metodologije (grčki: “holos” – čitav. Nadrljanski i M. a bez da se unapred pokuša stvoriti pojam celine.

• multidimenzionalnosti. jezik sistema. Ali. jezik analitičke nauke(metodologije). koji će dozvoliti da se vidi kroz haos i razumevanje kompleksnosti. organizacije. novi načini organizacije i način života koji će omogućiti racionalne. Treba holistički jezik. • svrsishodnosti. 31 . može se naučiti i primeniti kao nezavisni set alata i metoda. Zaključak koji se donosi biće relativno tačan samo u odnosu na “nešto drugo”. jedan jezik. oni su obeležja ljudske percepcije i razumevanja. SISTEMSKE TEORIJE Prirodne nauke su otkrile „haos”. Kada čovek nešto razume. bihevioralne karakteristike višeg umnog sistema. Kako je naglašavano. Dopušteno je. a ne na celinu. nešto nedostaje u načinu na koji ljudi razmišljaju o sopstvenim životima. sa izuzimanjem drugih. Sistemska načela Sistemska metodologija se definiše pomoću pet načela (slika 17 ): • otvorenosti. koja pretpostavlja da su ljudi prepustili izbor svojih života kad su odabrali vođe. Danas je analitički jezik prodro u sve aspekte savremenog života. TQM deluje unutar postojećeg obrasca. nesigurnost i dosada samo su neki simptomi nadolazeće kulture. Otuđivanje. Ono što je postalo dominantni jezik ovog vremena omogućuje samo delimično razumevanje realnosti i odnosi se samo na delove čovečijeg bića. da unapred određene vrednosti analitičke kulture definišu šta je dobro. U procesu posmatranja i rešavanja problema (proces ili sistem) deluje na posmatrača ali istovremeno i posmatrač deluje na objekt posmatranja. čak i izbor rekreacije. U rešavanje svakog stvarnog problema uključen je posmatrač. • posledične osobine i • kontraintuicije. jer se koriste neadekvatni koncepti za objašnjenje složenih pojava. delovanja i postojanja u svetu. sve je postalo jednodimenzionalno i predvidljivo. Sistemski alati i metode su neefikasni ako se izoluju od obrasca čiji su integralni deo. koja izlazi izvan jednostavnog deklarisanja poželjnosti sistemskog pristupa i osigurava praktični način definisanja problema i dizajniranja rešenja. Tendencija da se sve pojednostavi do nivoa koja ne zahteva ozbiljno razmišljanje pretvorila je politički sistem u glasačku industriju. Jezik međudelovanja i svrhe pomoći će da se nauči novi način života tako da se uzima u obzir različiti načini gledanja. Sistemska metodologija ne može se odvojiti od sistemskih načela. Nadrljanski i M. Ali haos i kompleksnost nisu odlike sadašnje nove stvarnosti. interakcije. Sistem obrazovanja. gde unapred stvorena intelektualna dobra čine predmet masovne proizvodnje. sve više se specijalizovao jedan jezik. emocionalne i etičke izbore za međuzavisna ali nezavisna socijalna bića. komunikacije. Tokom prošlog veka. Tek tada se mogu dizajnirati nove metode ispitivanja. Svet se doživljava kao sve više kompleksan i haotičan. Teorija verovatnoće i Teorija determinističkog haosa potvrđuju da ništa nije moguće apsolutno predvideti. više na to ne gleda kao na nešto kompleksno ili haotično. Postoji bitna razlika između TQM-a(Total Quality Menagement) i sistemskog razmišljanja. • Druga dimenzija je operacionalna sistemska metodologija. Sociološka nauka se susrela sa „kompleksnošću”. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Relativnost svih pojava Relativnost svih pojava i njihovih odnosa proizlazi iz prirode na način kako ga je objasnila teorija relativiteta. Taj sistemski jezik ima dve dimenzije: • Prva dimenzija je okvir za razumevanje prirode zveri. ispravno i lepo. sporta i hrane izvršava se u okvirima pretpostavki i primena analitičkih alata.Đ. frustracija. težnja za moći.

apstrakcije koje se ne mogu smisleno održati odvojene od konteksta. kulture čiji su deo.Đ. više ili manje predvidljivo. definišu bitne odrednice i pretpostavke o ponašanju organizacije gledano sa aspekta svrhovitog višeg umnog sistema. iako utiču na ponašanje sistema. Zapravo. što je kontekstualna varijabla više nekontrolisana to je bolje predvidljiva. • Sistem se sastoji od svih interaktivnih setova varijabli koje može kontrolisati. težnja za moći i potraga za srećom. • Uticati znači da radnja nije dovoljna. iako nekontrolisano. U zadnjih deset godina zapaženo je. Stoga su čak i osnove prirode čoveka. Nadrljanski i M. u većini slučajeva. • Predviđanje okoline i pripremanja skladnog sistema postalo je temelj neoklasicistične škole menadžmenta. kao što su ljubav za slobodom. otkriveno je da je ponašanje varijabli u okolini. • Okolina se sastoji od svih onih varijabli koje. • Kontrolisati znači da je radnja i neophodna i dovoljna da proizvede željeni učinak. Sistemska načela deluju zajedno kao interaktivna celina. Otvorenost Otvorenost znači da se ponašanje živih (otvorenih) sistema može razumeti samo u kontekstu njihovog okruženja. stepenom sposobnosti i/ili uticajem učesnika. Tada je otkrivena sasvim nova kategorija varijabli . • Granica sistema tako postaje proizvoljna. ne mogu biti kontrolisane od sistema. već je samo suproizvođač. • Ova načela su sastavni deo treće generacije sistemskog pristupa. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU otvorenost Multidimenzionalnost Sistemska načela svrsishodnost Posledične osobine Kontraintuicija Slika 17. Oni koji ga nisu uopšte koristili mnogo su bolje prošli od onih koji jesu. Svet je kompleksna celina u interakciji.one varijable koje se nekontrolišu već na koje samo se utiče. 32 . sa strahom. To je dovelo do formulacije prvog pravila za uvid u otvorene sisteme: imperativi predviđanja i pripreme. subjektivna konstrukcija definisana interesom. • Oni su građevni blokovi mentalnog modela koji treba konstruisati da bi ljudi postali sistemski mislioci i sistemski dizajneri. da su sva predviđanja načinjena prethodnim pobedničkim modelom pogrešna. Međutim.

direktore i druge zaposlene. Razumevanje je različito i od informacije i znanja. nivo znanja i naučiti kako klijenti čine ono što čine. stvaraju novo područje nazvano izvršna okolina. • Izvršna okolina postaje značajna za razumevanje otvorenog svrsishodnog sistema. Da bi se zadržala prednost mora se preći na novi nivo. On uključuje sve kritične učesnike sistema: učenike. Stoga. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Nova kategorija varijabli. Nivoi odnosa razumevanje. onih na koje se može uticati. Ako je nekad postojalo vreme u poslovanju. na nivo razumevanja i naučiti zašto neko čini ono što čini. znanje i informacija 33 . kad je imati informaciju o klijentu bila prednost nad konkurencijom to nije i danas slučaj. Odnos sistema i okloline Svrsishodnost Da bi mogli uticati na aktere izvršne okoline mora se razumeti zašto čine ono što čine. nastavnike. Informacija se bavi pitanjem šta. PREDVIDETI I PRIPREMITI UPRAVLJANJE PREMA DOLE (Adminstrativna sposobnost) STVORITI BUDUĆNOST UPRAVLJANJE PREMA GORE (Vodstvo) Kontekstualna okolina okolina Izvršna okolina Kontrolisana varijabla Nekontrolisana varijabla Kontrola Uticaj Ocena Direktor Učenici – Nastavnici Zaposleni sistem Slika 18. a razumevanje pitanjem zašto.Đ. znanje pitanjem kako. Nadrljanski i M. mora se uspeti još više. da bi neko bio efikasan igrač. Razumevanje Znanje Informacija Slika 19.

zato što su izazovne. Ako neko nekoga pobedi u tenisu deset puta za redom. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Racionalni. Pobjednici nisu nužno najbolji. Etičke vrednosti su prisilne vrednosti procesa odlučivanja. a ne posmatrača. Emocionalni izbor je u domeni lepote i uzbuđenja. Uživanje i zadovoljstvo došlo je od emocionalnog stanja. Dok racionalni izbor izbegava rizik. već oni koji su najskladniji sa postojećim poretkom. verovatno se neće radovati da igra sa njim ponovo. ima šanse da ga pobedi. emocionalne i kulturne. Racionalni izbor je područje samointeresa ili interesa onoga koji odlučuje. Nadrljanski i M. Kultura definiše etičke norme kolektiva. a ne izbora. emocionalni i kulturološki izbor Pitanje zašto je stvar svrhe. čiji je član odlučitelj. Rizik je važan atribut uzbuđenja i izazova. vrednosti su ono čemu svrsishodni sistemi teže. mudrost ima etičke implikacije i uzima u obzir posledice radnje u kontekstu kolektiva. Kao i računarski jezik visokog stepena koji obezbeđuje unapred određene parametre ako ih programer sam ne odabere. Međutim. Klasifikacija ponašanja sistema • Pasivno (alati) • Reaktivno (samoodrživi sistemi) • Odgovarajuće (sistemi koji traže cilj) • Aktivno (svrsishodni sistemi) 34 . kultura obezbeđuje unapred određene vrednosti kada to akteri eksplicitno ne učine. drugim rečima. emocionalna dimenzija bavi se stilističkim (unutrašnjim) vrednostima. Međutim. ironično. koji odražava instrumentalne (spoljne) vrednosti. emocionalni to ne čini. Biti ispred svog vremena katkad je tragičnije nego kaskati u pozadini. Mnoge stvari čine se zato što su uzbudljive ili. Svrsishodni sistemi su vrednostima vođeni sistemi.Đ. On odaje samo shvaćeni interes onoga koji odlučuje u tom trenutku. U suprotnosti s racionalnim izborom. Izbor je proizvod međudelovanja između tri dimenzije: racionalne. diktiranjem unapred određenih vrednosti. kultura ima istančan uticaj na proces odlučivanja. Racionalno Emocionalno Kutorološko Slika 20. s onim koji. Verovatno će želeti igrati s nekim koji ga može izazvati. već oni koji mogu uveriti druge da su u pravu. Tri elementa proizvoda izbora Svetom ne upravljaju oni koji su u pravu. tačnije. Racionalni izbor nije neophodno mudar izbor.

Nema izbora rezultata. Ipak. peći i sl. sistemi koji traže cilj imaju sposobnosti samoodrživih sistema. Nema izbora. Različite strukture u istoj okolini. ODGOVARAJUĆE Sistem koji traži cilj Promenjiva i odabrana. Samoodrživi sistem je onaj koji odgovara na promene u cilju održanja svog stanja tokom različitih okolnih uslova. mogu tražiti hranu na različite načine u istoj okolini. Sistem koji traži cilj je onaj koji može različito odgovoriti na različite događaje u istoj ili različitoj okolini dok ne proizvede određeni ishod (stanje).Različite funkcije u istoj okolini. Nema izbora sredstava. Takav sistem ima izbor sredstava ali ne i rezultata. životinje nižeg stepena razvoja. Promenjiv i odabran.) su sistemi održanja stanja. dok reakcija nije. prema strukturi sistema. mnogi sistemi grejanja (bojleri. pegla. Svrsishodni sistemi imaju sve sposobnosti sistema koji traže cilj i samoodrživih sistema. Izbor sredstava. stoga je pre odgovarajući nego reaktivan. Takav sistem može reagovati (ne i odgovoriti) zato što je ono što se odvija određeno u celosti promenom u njegovoj okolini. Za većinu kultura. Takvi sistemi ne samo da uče i prilagođavaju se. Nadrljanski i M. oni takođe stvaraju. Stvaranje tog stanja je njegova svrha. Odgovor je proizvoljan. Multidimenzionalnost Multidimenzionalnost je verovatno jedna od najpotenciranijih načela sistemskog razmišljanja. Različite strukture u različitim okolinama. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Klasifikacija ponašanja sistema PONAŠANJE (proces) PASIVNO Alati SREDSTVA (struktura) FIKSNA Jedna struktura u svim okolinama Promenjiva i određena. Tabela 3 REZULTAT (funkcija) FIKSAN Jedna funkcija u svim okolinama. on obavlja unutrašnju funkciju tako da održava svoje stanje na različite načine pod različitim uslovima. Izbor rezultata AKTIVNO Svrsishodni sistemi Promenjiva i odabrana. REAKTIVNO Samoodrživi sistemi FIKSAN Jedna funkcija u svim okoliokolinama.On može promeniti svoj ishod pod stalnim uslovima. iako suprotno nije tačno.Đ. Nema izbora. Ako sistem koji traži cilj ima pamćenje. može tokom vremena naučiti da sledi svoj cilj s više efikasnosti. el. Izbor sredstava. Svrsishodan sistem je onaj koji može ne samo proizvesti isti rezultat na različite načine u istoj okolini već i različite rezultate i u istoj i različitoj okolini. prividnost je dominirala nad tretmanom 35 . Međutim. To je sposobnost da se uoče komplementarne relacije u suprostavljajućim težnjama i da se naprave realne celine sa nerealnim delovima. Promenjiv i određen Različite funkcije u različitim okolinama. Ta sposobnost promene ishoda (rezultata) pod stalnim uslovima je ono što predstavlja slobodnu volju. Npr. Ljudi su primeri takvog sistema. Na primer. Različita struktura u istoj okolini.

Čini se da sve dolazi u paru dveju suprotnosti: sigurnost / sloboda.Između crne i bele postoji 1000 nijansi sive (slika 22. borba davanja i oduzimanja. Kontinuum Crno . Suprostavljanja se uobičajeno izražavaju sa X ili NIJE X (slika 21. se uklanja. umetnost / nauka itd. moderno / tradicionalno. To zahteva kompromis ili razrešenje sukoba. Tačka kompromisa je nestabilna mešavina koja obično sadrži elemente dva ekstrema. odvojene celine.).belo kompromis Druge suprostavljajuće težnje se formulišu tako da se mogu predstaviti kontinuumom. Gubitnik. Crno – beli kompromis Zavisno od relativne snage polova napetosti. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU suprostavljajućih težnji kao dvostrukost u igri nulte sume. red / kompleksnost. Parovi su poređani na takav način da je pobeda za jednoga nedvojivo povezana s porazom drugoga. Prve suprostavljajuće težnje se konceptualiziraju kao dve međusobno isključive. suprostavljajuće težnje se formulišu na dva različita načina. kolektivnost / individualnost. Kompromis je tačka razočaranja. X X NIJE X ili Slika 21. crno belo kompromis Slika 22. Nadrljanski i M. Ako je X ispravan onda NIJE X mora biti neispravan. koji je uobičajeno proglašen pogrešnim. igra moći će doći do trenutnog zastoja. ). Kako se struktura moći menja tako se menja i tačka kompromisa. Model igre sa nultom sumom Pobediti/izgubiti U kontekstu igre nulte sume. 36 .Đ.

Đ. Množina funkcije i strukture procesa Komplementarno i paralelno principu multidimenzionalnosti je koncept množine. Sa druge strane. To je formulacija nenulte sume u kojoj gubitak za jednu stranu nije nužno dobitak za drugu. Ipak. pravde i sigurnosti. Za preduzetnika. Matrica igre sa nultom sumom Načelo multidimenzionalnosti govori ne samo da suprostavljajuće težnje postoje i međudeluju jedna uz drugu. strukture i procesa je u srži sistemske teorije razvoja. već ujedno i čine komplementaran odnos. Investitor bi mogao smatrati automobilsku kompaniju mašinom za stvaranje novaca. a izbor stvarnost. npr. korporacijski akteri. može imati i implicitnu funkciju. kao što pokazuje trio slobode.pobeda VISOKO-VISOKO pobeda-pobeda Težnja A nisko NISKO-NISKO gubitak-gubitak VISOKO-NISKO pobeda-gubitak Slika 23. na primer. organizacija može predstavljati životni izazov da se stvori pobednički sistem. Množina funkcije. moći i lepote. identifikacije. Nadrljanski i M. Za mnoge. Više od dve varijable mogu činiti komplementarni odnos. zavisno od svojih mentalnik sklopova i datim ulogama. smatraju samo jednu od tih funkcija primarnom. Auto. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Komplementarni odnosi Težnja B nisko visoko visoko NISKO-VISOKO gubitak. Organizacije imaju različite funkcije. 37 . a za profesionalnog korporacijskog čoveka može biti platforma za unutrašnju igru moći. auto predstavlja životni stil svog vlasnika i može imati znatne snobovske vrednosti. pa može biti vođen višestrukim procesima. Množina funkcije Sistem može imati višestruke funkcije. stvaranje i rasipanje bogatstva. pored toga što ima eksplicitnu funkciju prevoza. obe suprostavljene težnje mogu se simultano povećati i smanjiti. Ona čini da visoko/visoko bude mogućnost. i implicitne i eksplicitne. Ona poriče klasični jednostrukturni pogled sa jednom funkcijom u jednouzročnom i jednoefektnom odnosu. Množina jednostavno tvrdi da sistem može imati višestruke strukture i višestruke funkcije. dok je sindikalne vođe vide kao sistem koji stvara radna mesta.

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
Množina strukture Već je izloženo da struktura sistema definiše komponente i njihove odnose. Tako na primer So (NaCl). Sadrži hlor (Cl) i natrijum (Na) od jedne vrste odnosa u svim okolinama; stoga se kaže da so ima singularnu strukturu. Množina strukture, stoga, znači da su komponente i njihovi odnosi u množini i varijabilni. To se ne može reći za ugljenovodonike. Vodonik i ugljenik ulaze u različite kombinacije i odnose, rezultirajući višestrukim strukturama. Ugljenikova sposobnost da se spaja sa samim sobom stvorila je celu novu vrstu evolucije, biološke sisteme, stvarajući nestabilne ali mirne strukture. Ljudi pokazuju istu težnju. Oni stvaraju varirajuće odnose jedni sa drugima, stvarajući interaktivan tip strukture, socijalni sustav. Međudelovanja između svrsishodnih aktera u grupi poprimaju mnoge oblike. Množina procesa Klasični princip uzročnosti držao je da slični početni uslovi stvaraju slične rezultate, i konzekventno, različiti rezultati su posljedica različitih početnih uslova. Zato, za datu strukturu, ponašanje sistema je u potpunosti predvidljivo i njegova buduća stanja nepromjenjivo zavise o svojim početnim usloima i zakonima koji upravljaju njihovom transformacijom (determinizam). Bertalanffy (1968), analizirajući samoregulišuće morfostatske osobine otvorenih bioloških sistema, opvrgnuo je to klasično verovanje predstavivši koncept jednakog kraja (ekvifinaliteta): konačno stanje može se postići nizom različitih razvojnih puteva. Buckley (1967), u svojoj raspravi o morfogenetskim principima višestrukog kraja: slični početni uslovi mogu dovesti do različitih krajnjih stanja, a procesima u sociokulturnim sistemima, ide čak i dalje i predlaže suprotni princip. U skladu s tim, socijalna pojava može se takođe proučavati kao rezultat niza interaktivnih procesa. Posledična osobina Fenomen ljubavi ne spada u klasičan opis osobine. Štaviše, i nije sam u tome. Slične pojave kao uspeh, neuspeh i sreća i nesreća pokazuju iste odlike. Označene su kao, posledične osobine, i stavljaju se u sopstvenu kategoriju: osobine II reda, da se razlikuju od klasičnog tipa, koji se nazva osobine I reda. Posledične, ili osobine II reda, su osobine celine, ne osobine delova i ne mogu se zaključiti iz osobine delova. No ipak, one su proizvod međudelovanja, a ne sume delovanja delova, pa se zato moraju zasebno razumeti. One čak ne aktiviravaju ni jedno od pet čula, pa se ne mogu direktno izmeriti. Ako je mera potrebna, mogu se samo izmeriti njihove manifestacije. Kompatibilnost među delovima i njihovim učvršćavajućim zajedničkim interakcijama stvara rezonanciju, silu koja će biti viša od sume sila stvorenih pojedinim delovima. S druge strane nekompatibilnost među delovima će rezultirati manje snažnom silom od one koje bi agregat mogao proizvesti. Na isti način, nastava, zavisno od prirode interakcija među njenim delovima, može biti sistem koji povećava ili smanjuje vrednost. Ako je uspeh posledična osobina, onda se mora odnositi na upravljanje interakcijama više nego akcijama. Fudbalski tim sastavljena samo od zvezda nije neophodno najbolji u ligi i može čak izgubiti od prosečne ekipe u istoj ligi. Ono što karakteriše pobjedničku ekipu nije samo kvalitet njenih igrača, već takođe i kvalitet interakcija među njima. Kontraintuitivnost Kontraituitivnost znači da dela namenjena da proizvedu željeni ishod mogu proizvesti suprotan rezultat. (“Rečeno je da je put u pakao popločen dobrim namerama.”) Da bi poštovali prirodu kontraituitivnosti treba razumeti praktične posledice sledećih tvrdnji:

38

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
     Uzrok i ishod mogu biti odvojeni u vremenu i prostoru. Događaj koji se odvija u određeno vreme i prostoru može imati odgođeni učinak, proizvodeći ishod u različito vreme i u različitom prostoru. Uzrok i ishod mogu zameniti jedan drugog, prikazujući kružne odnose. Događaj može imati više ishoda. Poredak važnosti može se promeniti tokom vremena. Set varijabli koje su početno igrale ključnu ulogu u proizvodnji ishoda mogu se zameniti drugim setom varijabli u drugom vremenu. Uklanjanje početnog uzroka neće uvek ukloniti ishod. Proširivanje sistema socijalne pomoći da se smanji broj siromašnih porodica u društvu mogao bi, kontraintuitivno, povećati njihov broj. Poboljšanje socijalne pomoći obično traži dodatna sredstva, što znači povišenje poreza. Preterano oporezivanje može nagnati bogate i mnoga preduzeća da odu iz regije, oslabiti poreznu osnovicu i smanjiti prihode. Takođe, bolji sistem socijalne pomoći privući će veći broj onih kojima je to potrebno u regiju. Mogao bi čak oslabiti i inicijativu za radom, dodajući teret nezaposlenosti na već preopterećen sistem. Povećani trošak, propraćen smanjenim prihodom, postaje recept za katastrofu. Tako na primer određeni događaj može proizvesti različite ishode, kao što je navika pušenja. Kratkoročno pušenje može smanjiti napetost i to može biti dobro za srce. Pušenje takođe pomaže telu da se ne ugoji, što je takođe dobro za srce. No, dugoročno, pušenje će otvrdnuti arterije i oštetiti pluća, što može uništiti srce. TEORIJA HAOSA Teoriju haosa treba shvatiti kao vrlo važnu za probleme socijalne dinamike i dobrodošao dodatak u području sistemskog mišljenja. Ona daje novu, pomalo izokrenutu perspektivu pojmu kompleksnosti i holističkog razmišljanja. Analiziranje ponašanja nelinearnog sistema je kao hodanje kroz lavirint čiji se zidovi premeštaju svakim korakom (drugim rečima, igranje igre menja igru). Sistemi prekompleksni za tradicionalnu matematiku mogu se proučavati jednostavnim zakonima, npr. fraktalna geometrija i neizrazita logika (fuzzy logic). Zakoni kompleksnosti drže se univerzalno na hijerarhijskoj skali (skalar, samosličnost) i nisu uslovljeni ponašanjem konstituirajućih delova. Manje je verovatno da će se moći objasniti ponašanje kompleksne celine proučavajući ponašanje delova; upravo suprotno, više je verovatno da će se moći objasniti ponašanje delova proučavajući ponašanje celine. Novo razumevanje vremena dovodi do shvatanja da vreme nije realno definisano časovnikom već ritmom i iteracijama. Četiri vrste privlačilaca određuju prirodu uzoraka: 1. Tačkasti privlačilac (privučen ili odbijen određenom aktivnosti) 2. Ciklički privlačilac (oscilacija između jedne ili više aktivnosti) 3. Torusni privlačilac (organizovana kompleksnost koja se ponavlja) 4. Neobični privlačilac (nepredvidljivi kompleksni uzorci pojavljuju se kroz određeno vreme). Kada se koristi teoriju haosa u socijalnom kontekstu, četiri privlačioca, gledani sa sistemske perspektive, mogu se objasniti sledećim: • Tačkasti privlačioci (dihotomija/jednosmjernost) predstavljaju ponašanje socijalnih bića u potrazi za svojim prirodnim instinktima-strah, ljubav, mržnja, želja za deljenjem ili samointeres. • Ciklički privlačioci (dijalektički/samoodrživi) odnosili bi se na princip multidimenzionalnosti, potraga za naočigled suprotnim ali komplementarnim težnjama: stabilnost i promena, sigurnost i sloboda, pa i diferencijacija i integracija. Ciklička, ili periodična promena naglaska od jedne orijentacije ka drugoj je rezultat suboptimizma.

39

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
• Torusni privlačioci (jednakofinalni/negativno-entropijski/tragači cilja) odražavaju ponašanje sociokulturnih sistema sa izborom ishoda i sredstava; nepredvidljivi uzorci proizlaze iz stilističkih sklonosti svrsishodnih činilaca. Obrazovanje se danas sve više odvija u okruženju konstantnih promena i neizvesnosti. Brz razvoj novih tehnologija, promenjivost struktura i uslova, dostupnost informacija, samo su neki od činilaca koji potenciraju promene u obrazovnom okruženju koje postaje sve kompleksnije i dinamičnije. Zahteva se sve brža reakcija sistema obrazovanja na promene, vreme uz informaciju postaje ključan činilac uspešnosti. Da bi obrazovni sistem mogao odgovoriti na promene brzo i efikasno, mora moći predvideti šta će se sledeće dogoditi, a sama činjenica da se obrazovanje odvija u promenjivom okruženju to sve više otežava, pa čak i onemogućuje. Pre desetinu godina bilo je relativno lako predvideti šta će se dogoditi ako se obrazovanje vodilo pravim putem bili bi ostvareni željeni rezultati. Međutim, danas je to pod pitanjem i teže izvodljivo. Upravo se tu javlja potreba za redefinisanjem tradicionalnih koncepata upravljanja i pronalaženjem novih.U tu se svrhu danas u svetu sve više koriste znanja i dostignuća teorije determinističkog haosa, koja kao još relativno mlada nauka daje visok i orginalan doprinos. Teorija haosa nastala je i razvijala se najprije u prirodnim naukama, i to u području fizike i meteorologije, a zatim se primenjuje i u biologiji, hemiji, medicini a posljednjih 10-12 godina sve više prodire u istraživanja organizacije i obrazovanja. Ona je multidisciplinarna nauka koja menja način gledanja i shvatanja sveta, otkriva nove zakonitosti i univerzalna ponašanja koja prelaze granice različitih naučnih područja.Kako su sistemi koje proučava teorija haosa nepredljidivi i naizgled haotični, odnosno deluju kao da je u njima nemoguće pronaći red, jedan od središnjih koncepata je utvrđivanje celokupnog ponašanja sistema umesto utvrđivanja preciznog stanja. Osnovno svojstvo haotičnih sistema je fina osetljivost u početnim uslovima kod kojih sasvim mala promena ulaza može izazvati velike promene u izlaznoj veličini. Ono je u literaturi poznato pod nazivom "Leptirov učinak" i može se izraziti već zasigurno poznatim rečima "Leptir u Kini uzleti s cveta, a iduće nedelje se nad Novim Sadom nadviju crni oblaci."Dva su bitna elementa determinističkog haosa: atraktori i fraktali. Atraktori predstavljaju područje u polju rezultata prema kojem je dinamika sistema usmerena. Atraktori omogućavaju pretvaranje naizgled slučajnih podataka u vidljive oblike, tj. oni prezentuju model rezultata ponašanja sistema. Njihova veličina i oblik zavise od ključnih parametara i dinamici prema kojoj se sistem takvim parametrima usmerava. Ključni parametar je bilo koji faktor koji utiče na ponašanje sistema. Najpoznatiji atraktor je Lorencov atraktor, prikazan na slici broj 24.

Slika 24. Lorencov atraktor

40

to je deo mehanicističkog i determinističkog pogleda na svet koji je vladao sve do početka 20. koja ukazuje na to da će fraktal izgledati gotovo. među kojima i teorija haosa. Nelinearnost Nepredljidivost Međuzavisnost Sinergijsko ponašanje Autopoesis Granice Povratne veze Samoorganizacija. 6. Slika 25. Značajne karakteristike fraktala su njegova samosličnost. 5. i kako se uopšte teorija. Te su karakteristike sljedeće: 1. 3. a koje su analogne onima u kompleksnim fizičkim sistemima. Međutim.Đ. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Drugi bitan element je fraktal koji se definiše kao nepravilan geometrijski oblik. što je omogućilo primenu teorije haosa na obrazovanje. pa se javljaju nove teorije i saznaja. Teorija haosa omogućuje bolje razumevanje operacija organizacije obrazovanja. 4. jer samo ponašanje haotičnih sistema počivaju na fraktalnoj geometriji. čiji se začeci baziraju na fizičkim sistemima. pa se u literaturi već navode novi oblici organizacije nazvani fraktalna organizacija. Njen se značaj ogleda i u identifikaciji ključnih parametara koji usmeravaju sistem iz jednog dinamičnog stanja u drugo. veka kada započinju sumnje u determinizam. Da sama primena teorije haosa na obrazovanje ne bi ostala na čistim pretpostavkama navode se karakteristike obrazovanja identifikovane od istraživača i praktičara haosa. vodi računa o nepredvidljivim oklonostima. gde je prikazan fraktalan oblik pahuljice. koja se za razliku od tradicionalne Euklidove geometrije bavi opisivanjem nepravilnih oblika u prirodi kojih je mnogo više nego pravilnih i linearnih. Nadrljanski i M. bez obzira u kojoj se veličini ili razmeru posmatra. Na ovaj. već razlomak. 2. Primenom njenih koncepata obrazovanje se priprema na brzu reakciju s obzirom na promene u eksternom okruženju. što se može videti iz slike 25. Često se nameće pitanje značaja teorije haosa za samo obrazovanje. čak potpuno jednako. Izgled fraktala Fraktali se koriste za formiranje organizacione stukture. obrazovanje je inertno. sporo reaguje na promene i teško se može prilagoditi podsticajima koji dolaze iz kompleksne i haotične okoline. Fraktali su značajni za teoriju haosa. pa fraktalna dimenzija koja nije celi broj. Prema takvom shvatanju obrazovanje je sistem koji zahteva čvrstu kontrolu. Teorija haosa zapravo dovodi u pitanje tradicionalne načine shvatanja i upravljanja obrazovanjem. 7. može primenjivati na obrazovanje. tradicionalan način shvaćeno. 8. koja je jedan od bitnih oblika prilagođavanja obrazovanja promenama u okruženju. podržava 41 .

tj. radi bržeg prilagođavanja i samo se obrazovanja mora menjati. • Sistemska dinamika ima veliku ulogu u razumevanju uticaja različitih politika na ponašanje sistema jer omogućuje stvaranje računarskih modela koji simuliraju ponašanje sistema sa obzirom na primenjenu politiku. Male promene mogu uzrokovati velike efekte u haotičnim uslovima. pa se javlja potreba za utvrđivanjem okruženja koje uči. SISTEMSKA DINAMIKA Ponašanje sistema. Nastavak razvoja sistema ili njegovo propadanje. • Na osnou logičkog simulacionog modela dinamičkog sistema moguće je postaviti određene matematičke jednačine pomoću kojih se računski i grafički prikazuje kretanje sistema u budućnosti. Prvi sistemi koji su proučavani pomoću sistemske dinamike bili su poslovni sistemi. Metoda se razvila iz potrebe boljeg razumevanja i kontrole sistema sa povratnom spregom. koja pak usmerava preduzeće prema uspehu ili neuspehu. Razumevanje dinamike događaja omogućuje razmišljanje o akcijama i posljedicama koje iz nje proizlaze. a ona su sledeća: Menadžeri trebaju posvetiti pažnju komunikaciji na svim nivoima u obrazovanju. Nadrljanski i M. Kreiranje okruženja u kome se uči. boljeg razumevanja promena u sistemu i mogućnosti uticaja na činioce koji uzrokuju promene kroz vreme i dovode do uspešnosti odnosno neuspešnosti određenog sistema. Definisanje same koncepcije trebalo bi obuhvatiti sledeće elemente: Uspostava početnog područja reda. pa je sistemska dinamika u početku smatrana menadžerskom disciplinom. Bitna obeležja upravljanja u haotičnim uslovima su rana identifikacija događaja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU usvajanje fleksibilnih strategija za neočekivane događaje. pa ne izaziva šokove i iznenađenja. Začetnik te metode je Džej Forester ( Jay Forrester). brz odgovor s miksom strategija i prihvaćanje neizvesnosti u kojoj se obrazovanje odvija. Stvaranje kanala komunikacije. pa uspostavlja područje reda kontrolom nad događajima ili promenama. Zbog obeležja obrazovnog okruženja. obrazovanje prima informacije iz okruženja o stanju u okruženju. Radi se o kružnom procesu u kojem je odluka rezultat promene. Nepredvidljive i neočekivane karakteristike se mogu očekivati u sistemu. a promena opet utiče na odluke koje će biti donete kasnije. naročito ponašanje kompleksnih dinamičkih društvenih i prirodnih sistema već je gotovo 50 godina predmet istraživanja metode pod nazvom sistemska dinamika (System Dynamics).Đ. 42 . prvenstveno društvenih sistema. Odluka kojom se rešava određeni problem u preduzeću bazira se na politici tog preduzeća. Bitno je naglasiti da je modifikacija ciljeva obrazovanja unapred predviđena. Informacije povratne sprege koje dolaze iz okoline i iz samog sistema utiču na donošenje odluka i dalje ponašanje sistema. Korišćenjem pozitivne povratne sprege. Prilikom definisanja koncepcije upravljanja trebalo bi respektovati neka pravila koja su bitna za haotične sisteme. je kao rukovodilac različitih projekata i član menadžmenta u različitm preduzećima uočio da osnovne prepreke za napredak preduzeća ne proizlaze iz metoda i sredstava za rad nego iz politike i odluka koje donosi menadžment na temelju informacija povratne sprege.

već kružni. filozofiju i metode za analizu i upravljanje ponašanjem složenih sistema s povratnom spregom. mikro i makro ekonomija. u sistemu kao što je grad. obrazovanje itd. već je potrebno posmatrati celi sistem kao kružnu povratnu spregu da bi se moglo predviđati ponašanje sistema. Osnovni pojmovi sistemske dinamike Sistemska dinamika je metodologija koja kombinuje teoriju. Kraći istorijat sistemske dinamike Sistemska dinamika kao nova metodologija modeliranja kompleksnih dinamičkih sistema nastala je sredinom pedesetih godina dvadesetog veka i vezana je uz radove profesora Jaya Forrestera sa Massachusetts Institute of Technology. Nadrljanski i M. Čovek živi u okruženju gde neko stanje vodi do donošenja odluke koja uzrokuje promene i dovodi do novog stanja na osnovu koga on donosi nove odluke. Forester je 1961. medicina. objavio knjigu "Industrial Dynamic" u kojoj je prikazao osnove sistemske dinamike i njenu primenu u rešavanju poslovnih menadžerskih problema. Akcija. kakvi su poslovni i drugi socijalni sistemi. Povratna sprega pretpostavlja da neka aktivnost X rezultira aktivnošću Y koja opet utiče na X itd. istraživanja društvenih kretanja. odluka Informacija o problemu Rezultat (promena) Slika 26. danas je sistemska dinamika našla primenu u različitim područjima kao što su ekologija. Kružna povratna sprega Sistemska dinamika kao metodologija koja se koristi za razumevanje ponašanja sistema pretpostavlja izgradnju simulacionog modela dinamičkog sistema kroz slijedeće korake: 43 . Pogrešno je nezavisno i linearno posmatrati vezu između X i Y. inženjerstvo. Nešto kasnije uočio je da se metoda može primeniti i u drugim područjima. Forester je u posljednjih 20 godina svoja istraživanja usmjerio na dva područja: • oblikovanje modela ekonomije SAD-a pomoću sistemske dinamike i • primenu sistemske dinamike u školskom sistemu (od vrtića do fakulteta). Svet koji nas okružuje nije linearan. delovanje. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Korišćenje simulacionih modela u otkrivanju posledica ponašanja određenog sistema podstaklo je Forestera i njegove sledbenike na istraživanja i drugih dinamičkih sistema osim poslovnih. npr. pa je u knjizi "Urban Dynamics" prikazao kako strategija razvitka grada može uticati na rešavanje različitih problema.Đ. već proizlaze iz politike koju je postavio sam menadžment. simulatori letenja). To se grafički može prikazati kružnom povratnom spregom (feedback loop) kakva je na slici 26 . te između Y i X. Forester je u to doba bio angažovan na nekoliko projekata vezanih za ispitivanja vojne opreme (nadzorni mehanizmi. te je kao član menadžmenta uočio da problemi na projektima nisu isključivo inženjerske prirode.

povratna sprega u nastavi 44 . primena modela. Stope ili promene stanja predstavljaju jedinicu promene stanja (povećanje ili smanjivanje nivoa). postavljanje dinamičkih hipoteza koje objašnjavaju uzrok problema. nivo vode u rezervoaru itd. Sistemsko mišljenje omogućuje sagledavanje strukture sistema da bi se razumelo ponašanje sistema. Struktura sistema može se grafički prikazati pomoću dve vrste dijagrama: • dijagrama kružne povratne sprege (Casual Loop Diagram. analiza ponašanja modela – testiranje modela koji treba da preslika ponašanje realnog sistema. Feedback Diagram) i • dijagrama stanje/tok (Stock/Flow Diagram). željena akcija – • cilj je stanje sistema koje se promenom želi postići. ali ne podrazumeva izgradnju simulacionog modela. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU • • • • • • identifikacija problema – određivanje tačke posmatranja sistema. • kružna povratna sprega kao osnovni prikaz sistema – ponašanje sistema određeno je strukturom elemenata u zatvorenoj petlji. nesklad između ciljeva i uslova. Uzrok dovodi do posledice koja utiče na uzrok itd. određivanje granice sistema. • ciljevi. Nivoi ili stanja predstavljaju količinu nekog elementa. kao i testiranje alternativnih rešenja problema. konceptualizacija sistema – utvrđivanje elemenata i strukture sistema. Svaki dijagram ima svoje simbole. Učenje Ocena Nastava Prosečna ocena Slika 27. Metodologija sistemske dinamike Sistemska dinamika zasniva se na konceptu sistemskog mišljenja (System Thinking). npr. povratna sprega odgovornaje za promene u strukturi tokom vremena. a posmatrano stanje jetrenutno stanje sistema. cilja modela itd. formalizacija modela – izgradnja računarskog simulacionog modela sistema koji prikazuje srž problema. • nivoi i stope – unutar sistema postoje nivoi ili stanja (levels) i stope ili promene stanja (rates). Nesklad između ta dva stanja dovodi do akcije da bi se smanjio raskorak između njih. posmatrano stanje. Modeliranje stukture sistema omogućuje sistemska dinamika. evaluacija i validacija modela. Nadrljanski i M. Struktura sistema uključuje četiri hijerarhijske komponente: • granice sistema – granice se moraju definisati tako da uključuju samo one elemente koji prouzrokuju određeno ponašanje sistema. broj zaposlenih. Dijagram kružne povratne veze prikazuje kružnu uzročno-posledičnu povratnu spregu. izrada dijagrama.Đ.

45 . Negativna povratna Dijagram stanje/tok prikazuje međuzavisnosti i povratne sprege unutar sistema. Tok može biti ulazni ili izlazni.Đ. tj. Pozitivna povratna sprega Učenje Slobodno vreme Slika 29. akumulaciju nekog elementa. • simbol pretvarača (convertor) koristi se za prikazivanje informacija ili veza koje utiču na stanje toka ili na drugi pretvarač. koja se kroz vreme smanjuje ili povećava. Za prikaz dijagrama koriste se četiri simbola: • simbol stanja (stock) predstavlja količinu. • simbol konektora (connector) prikazuje vezu. • simbol toka (flow) predstavlja akciju ili proces koji povećava ili smanjuje akumulacijustanja. smer promene jednog elementa u drugi. Nadrljanski i M. kao i količinu i tok promena. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Učenje + Ocena Slika 28.

Đ. Mentalni model ustvari je mentalna percepcija nekog sistema. On je efikasan ako poboljšava mentalni model realnog sistema i olakšava povezivanje različitih vrsta Izlazni tok vode 46 . On je fleksibilan. a ovde se izlažu samo oni sadržaji koji su neophodni za razumevanje sistemske dinamike. Simulacionim modelom moguće je simulirati ponašanje vrlo složenog dinamičkog sistema. oni formiraju mentalne modele o tim pojavama. gradu. u procesu učenja tokom kojeg se menjaju. naučiti i razumeti ponašanje koje proizlazi iz stukture određenog sistema. nestabilni. već samo jednog njegovog dela. tj. Ovakve simulacije omogućuju modeliranje i razumevanje sistema koje je inače teško ili nemoguće pratiti u realnom svetu (npr. rastu/padu populacije i slično. sistemom koji posmatra. No. koji olakšava. koriste se kod donošenja različitih odluka. Zbog nepouzdanosti mentalnog modela razumevanje i predviđanje ponašanja nekog sistema ne mora biti ispravno. a isto tako utiče na proces učenja. Osnovna odlika sistemske dinamike je izgradnja računarskih simulacionih modela koji preslikavaju mentalni model stukture nekog sistema. Mentalni modeli koriste se u svakodnevnom životu. Promenom varijabli sistema moguće je menjati strukturu sistema i analizirati ponašanje sistema kroz vreme. Zato su mentalni modeli nepotpuni. promena ekosistema u dužem vremenskom periodu ili udaljenom geografskom području). Mentalni model je mreža različitih činjenica i koncepata koje sadrže ljudsko razumevanje društvenih i fizičkih fenomena. koji podržava. Mentalni model se oblikuje na osnovu prethodnog znanja i iskustva čoveka sa sličnim sistemima i na bazi čovekovih sposobnosti obrade podataka. i proces odlučivanja. ljudski um često ne može stvoriti mentalni model kompleksnog sistema u celini. ispravljaju. npr. On se stvara za vreme interakcije čoveka s određenim fenomenom. nedovoljno tačni. Rešenje takvog problema može se pronaći u primeni sistemske dinamike. bogat detaljima i često vrlo kompleksan. Računarski simulacioni modeli. Simulacioni model imitira ponašanje sistema na osnovu unapred zadanih varijabli sistema. Sistemska dinamika omogućuje formalizaciju mentalnih modela dinamičkih sistema oblikovanjem računarskih simulacionih modela. porodici. Tok vode u bazenu Sistem bazena sa vodom – početno stanje dijagrama stanje/tok Modeli sistemske dinamike Modeli i modeliranje su detaljno obrađeni u drugom poglavlju ove knjige. • Dobar simulacioni model sistemske dinamike mora pokazati kako i zašto se dinamički sistem ponaša na određeni način u određeno vreme. Kada ljudi razmišljaju o različitim pojavama realnog sveta. veza u sistemu i prema sistemima kao i ponašanja koje struktura sistema proizvodi. poboljšavaju ili odbacuju. Prevođenjem mentalnog modela u računarski simulacioni model moguće je lakše otkriti. neprecizni. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU n n Voda u bazenu Ulazni tok vode Slika 30. Nadrljanski i M.

Metodološki model istraživanja dinamika sistema U prvoj fazi definicija problema. Prilikom opisivanja mora se paziti na pravilno uočavanje vremenski promjenjivih veličina. modeliranja i optimizovanja složenih dinamičkih sistema. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Modeliranje dinamike sistema primenom metodologije sistemske dinamike Sistemska dinamika je jedna od sistemskih metodologija istraživanja. što se opisuje mentalno-verbalnim modelom. prepoznaje se i definiše sistem kao i njegove granice unutar kojih se posmatra. konceptualizacija sistema na osnovu verbalnog modela. kao i njihovih uzročno-posledičnih delovanja.Đ. Bitno je uočavanje i ucrtavanje najvažnijih materijalnih i informacijskih tokova koji dovode do promene stanja sistema. U drugoj fazi. Gradi se strukturni model i dijagram toka. 47 . Ona se u svom metodološkom pristupu temelji na nekoliko faza koje se mogu prikazati sledećim dijagramom (Slika 31.): Definicija problema Konceptualizacija sistema Predstavljanje modela u simulacionom programu Rekonstrukcija modela Model ponašanja sistema Model istraživnja validnosti Analiza politike i upotreba modela Slika 31. Nadrljanski i M.

Đ. tj. dobija se diferencijalna jednačina koju je moguće prikazati formulom (3). minus izlazna promena stanja ostvarena u intervalu DT.J na levu stranu jednačine. 48 . osnovnu diferencijalnu jednačinu prvog reda za posmatranje stanja sistema pomoću DYNAMO simulacionog jezika moguće je prikazati formulom (1): SS. Vremenska osa Koristeći saznanja o vremenskoj osi sa slike 32. Kada se dopusti da se DT smanji tako da teži prema nuli. U sistemskoj dinamici vremenska osa se označava na način prikazan na slici Slika 32. Prebacivanjem u jednačini (1) L. posmatra se u određenim vremenskim intervalima. Tabela 4 Simbol J K Značenje Definiše vremenski trenutak u kome je izvršeno poslednje računanje vremenski zavisnih veličina ( stanja ). (1) U tabeli 4 prikazano je značenje simbola koji označavaju komponente na slici 32. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Dinamika posmatranog sistema.J + (DT)*(UPS. Definiše sledeći vremenski trenutak u kojem će se izvršiti sledeće proračunavanje vremenski zavisnih veličina ( stanja ). L DT Jednačine sistemske dinamike U sistemskoj dinamici postoji pet osnovnih tipova jednačina koje se koriste za modeliranje dinamike sistema: 1) Jednačina stanja nivoa sistema (Level funkcija) predstavlja akumulaciju (integraciju) u kojoj se akumuliraju (integrišu) sve promene stanja tokova koje ulaze i izlaze sa posmatranog nivoa. Polazeći od diferencijalne jednačine (1) u daljem tekstu biće izvedena diferencijalna jednačina stanja sistema. Definiše vremenski trenutak u kojem se vrši tekuće računanje vremenski zavisnih veličina. Vremenski interval između dva susedna proračuna. Nadrljanski i M.JK). pa podelom cele jednačine sa DT. Iz formule (2) moguće je primetiti da je ukupna promena stanja u posmatranom intervalu DT jednaka ulaznoj promeni stanja.K = SS.JK-IPS. izražena nekim veličinama. osnova za posmatranje promene stanja sistema su vremenski intervali u kojima se menja njegovo stanje.

Tabela 5 . Ulaz u element promene stanja sistema su tokovi koji dolaze od elemenata stanja ili konstanti. što je moguće prikazati formulom (5): (5) Kao i kod jednačine stanja. smanjenjem intervala DT može se zaključiti da ona u fizičkom smislu predstavlja brzinu promene stanja. Grafički simbol jednačine stanja koji se koristi u dijagramu toka prikazan je na slici 34. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU (3) Integrisanjem_i jednačinu (3) i uvrštavajući granice integrisanja ukupno stanje proizvoljnog nivoa posmatranog kontinualnog sistema moguće je opisati formulom (4): Značenje svakog od simbola u formuli (4) prikazano je u tabeli . a prema formuli (3) u matematičkom smislu prvi izvod (6): d(stanje sistema) R(t) =--------------------------(6) dt Grafički simbol te funkcije prikazan je na slici 35. Nadrljanski i M. Grafički simbol level funkcije 2) Jednačina prmjene stanja nivoa sistema (Rate funkcija) predstavlja ulazno/izlazne stope relativne promene posmatranog nivoa. Značenje simbolike u formuli (4) Simbol SS SS 0 ∫ UPS IPS dt Značenje Iznos stanja u bilo kom vremenskom trenutku t(jedinica mere) Početno stanje u trenutku t=0 (jedinica) Matematički operator koji označava integraljenje ili akumulaciju u periodu vremena t=0 do t=t 1 Ulazni tok promene stanja Izlazni tok promene stanja Diferencijalni operator koji predstavlja infiniteizalni (beskonačno mali) Interval vremena kojim se množe promene stanja sistema Rečima opisana formula (4) glasi: "Ukupno stanje sistema (SS) jednako je prošlom stanju sistema (SS 0 ) promenjeno za razliku ulazne promene stanja toka (UPS) i izlazne promene stanja toka (IPS) u beskonačno malom vremenskom periodu (dt)". 49 . Slika 34.Đ.

Grafički simbol zavisi od načina zadavanja početne vrednosti (npr. Slika 38. Prema prethodnoj simbolici jednačina stanja posmatranog nivoa sistema koja odgovara formuli (2). tako da ne postoji stroga granica između druge i treće faze. potrebnih za proračun simulacionih modela. Slika 36. Grafički simbol te funkcije prikazan je na slici 37. Sledeću fazu istraživanja validnosti karakterišu mnogobrojni testovi radi utvrđivanja kvaliteta i validnosti modela. u dijagramu toka bila bi prikazana kao na slici 38. Kod objektno orijentisanih programa kao što je POWERSIM programski kod se generiše putem dijagrama toka. Grafički simbol konstantne funkcije 5) Jednačine početnih vrednosti koriste se pri definisanju početnih vrednosti. treća faza predstavlja računarsko prezentiranje modela (kod). 50 . Grafički simbol rate funkcije 3) Pomoćne jednačine (Auxiliary funkcija) su jednačine koje se upotrebljavaju radi pojednostavljenja jednačina promene stanja. Kroz fazu modeliranja ponašanja sistema računarska simulacija se upotrebljava za determinisanje funkcionalne i vremenske zavisnosti. Zadnja faza analiza politika i upotreba modela služi za mnogobrojna testiranja alternativnih politika koje bi se mogle ugraditi u model.Đ. Slika 37. Grafički simbol te funkcije prikazan je na slici 34. da li su početne vrednosti date funkcijom tabele ili konstantom). Dijagram toka jednačine stanja posmatranog nivoa sistema U DYNAMO-u jezku. Nadrljanski i M. Grafički simbol (Auxiliary funkcije) 4) Jednačine konstanti (Constants) su jednačine pomoću kojih se definišu konstantne vrednosti koje nisu u funkciji vremena. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 35.

I. Naviknuvši da se u svakodnevnom životu služe relativno ograničenim celinama stvari. Preko usavršenih verzija DYNAMO I i II. Pored navedenih mogućnosti VENSIM pruža i mnoge druge kao što su: prikazivanje scenarija. Tokom 1962.Treba ponovo naglasiti da se opšta teorija sistema bavi izomorfizmom procesau sistemima. Današnja verzija DYNAMO-a razvijena je za OS WINDOWS u obliku programskog paketa PROFESIONAL DYNAMO. Harvard) je OS WINDOWS programski paket za vizuelno modeliranje koji. koga smatraju tvorcem sistemske dinamike. POSTAVKE OPŠTE TEORIJE SISTEMA Opšta teorija sistema je nauka koja se bavi izučavanjem sistema primarno s aspekta zakonitosti i principa koje u njima vladaju. Opšta teorija sistema svojom metodologijom omogućava: • izgradnju opšte metodologije u cilju shvatanja problema stvarnosti u kojoj živimo. gigantskim uspesima koje je 51 . kao i ostali simulacioni paketi. godine Jay W. 1976. pa se na bazi tako stečenih saznanja može upravljati ponašanjem i razvojem sistema. koje kasnije mogu poslužiti za ispitivanje validnosti modela. VENSIM VENSIM(Ventana Systems. DYNAMO simulacioni jezik je nastao iz jezika SIMPLE koji je razvijen za računar IBM 704 1958. koriste se Eurelovu ili Range-Kuta integraciona metoda. • iznalaženje načina efikasnog korišćenja kompleksa stvari. Prilikom integracije (maksimalno hiljadu jednačina) zavisno od željene tačnosti. godine. analizu i optimizaciju dinamičkih sistema. dugo vremena nisu upoznali univerzalni karakter principa sistemnosti. Rakitov kaže: „Pojam sistema bio je poznat filozofima.Đ. Za razliku od DYNAMO-a ovaj programski paket prilikom definisanja jednačina zahteva i definisanje mernih jedinica. već zajedničkim svojstvima svih sistema. O nastanku i značaju opšte teorije sistema ruski filozof A. simulaciju. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Programski paketi sistemske dinamike DYNAMO DYNAMO je osnovni simulacioni jezik koji se koristi prilikom primene metodologije sistemske dinamike. Ovaj naučni pristup posmatra složene predmete i pojave u njihovoj celovitosti i dinamičnosti. još odavno. je usavršio DYNAMO pojednostavivši unos inicijalnih podataka u program. Nadrljanski i M. Opšta teorija sistema ima vrlo snažan uticaj na razvoj svih naučnih oblasti. među njima i naučnici. Prva prezentacija DYNAMO jezika napravljena je 1959.. a ne za sisteme kao specifične objekte ili pojave. tj. ali potreba formulisanja i izučavanja principa sistemnosti nije postojala u tako jasnoj i neophodnoj formi u kakvoj ona sada postoji. godine razvijena je posebna verzija za IBM i za prenosne računare. izazivajući u njima korenite promene. pre svega. pojmova itd. godine. prikaz uzročno-posledičnih stabala svake varijable u obliku strukturnog dijagrama i sl. Ona se ne bavi konkretnim sistemima. koje je teško shvatiti i sa kojima je teško upravljati zbog njihove velike složenosti i dinamizma. naučnicima koji su radili u raznim oblastima nauke. dokumentovanje. Namenjen je korisnicima koji su više orjentisani rešavanju problemskih zadataka. ograničenim sistemima ljudi. Tek je u XX veku njegov značaj postao savršeno očigledan. pa Fortran-ske verzije. težeći optimizaciji njegovih procesa u cilju efikasnijeg ostvarivanja postavljenih ciljeva. • iznalaženje univerzalnog instrumentarija istraživanja uzajamno povezanih pojava i to najrazličitije prirode. Plugh. omogućuje izgradnju. To se desilo blagodareći. Grafički prikaz scenarija kao i njihovi uporedni testovi izuzetno su jednostavni za rukovanje. jer ovi procesi slede iste zakonitosti bez obzira o kom se problemskom području radi i koja ih naučna disciplina specifično proučava. izrada dokumentacije. Autori su Phillis Fox i Alexander L. Forrester. Glavni predmeti proučavanja ove naučne discipline su fenomeni rasta i razvoja sistema.

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
omogućio sistemski prilaz u oblasti kibernetike, u teoriji upravljanja, u savremenoj tehnici. Da bi se primenio sistemski prilaz u najrazličitijim oblastima ljudske delatnosti, posebno u naučnom istraživanju, neophodno je da se fundamentalno razrade osnovne postavke principa sistemnosti, da se precizira samo shvatanje sistema, da se razradi stroga za rad upotrebljiva teorija sistema. Kretanje u ovom pravcu je već počelo. Desetine i čak stotine naučnika raznih specijalnosti u raznim zemljama razrađuju različite strane teorije sistema”. Opšta teorija sistema poseduje opšti metod analize primenljiv u svim naukama. Osnovni zadatak opšte teorije sistema se sastoji u „ formulisanju i definiciji takvih principa koji važe za sistem uopšte”. Koristeći se dalje objašnjenjem Ludviga fon Bertalanfija može se šire objasniti suština Opšte teorije kao novog naučnog metoda: „...ciljevi opšte teorije sistema mogu se označiti na sledeći način: • postoji opšta tendencija ka integraciji različitih nauka, prirodnih i društvenih, • ova teorija može biti važno sredstvo za pomaganje egzaktne teorije u nefizičkim oblastima nauke, • takva integracija javlja se usredsređenjem u opštu teoriju sistema, • razvijajući jedinstvene principe, koji se protežu vertikalno kroz područje svake pojedinačne nauke, • ova teorija nas vodi bliže cilju jedinstva nauke, • ona može voditi do tako jake potrebe integracije u naučnom obrazovanju”. Tekovine opšte teorije sistema mogu se sažeti u nekoliko bazičnih postavki: • Pri istraživanju sistema naglasak je na istraživanju uzajamne povezanosti i međuzavisnosti komponenti sistema. Istraživanje svojstava pojedinih komponenti predmet je specifičnih naučnih disciplina. Komponente sistema uvek treba posmatrati u okviru funkcionisanja sistema kao celine, a ne zasebno, odnosno nezavisno od drugih komponenti. Zanemarujući veze pojedine komponente sa drugima može se dogoditi da se nesvesno zanemare neka bitna svojstva sistema što vodi do pogrešnih saznanja. Takvo se posmatranje složenih pojava, predmeta i problema nazivaholistički pristup. Delovanje komponenti sistema uvek treba posmatrati u skladu sa ostvarivanjem ciljeva sistema kao celine. Uzimanje cilja sistema kao osnovnog kriterijuma ocene delovanja njegovih komponenti naziva se teleološko načelo. U određivanju sistema važi hijerarhijski princip da se svaki sistem sastoji od komponenti koje mogu biti ili podsistemi ili elementi. Podsistemi su one komponente sistema koje se prema potrebi razlažu na svoje delove, a elementi se posmatraju kao konačni delovi. Sa druge strane svaki je system podsistem nekog nadsistema koji se obično označava kao okolina sistema. Svaki sistem je u interakciji sa svojom okolinom sa kojom razmenjuje materiju, energiju i informacije. Okolina ujedno određuje cilj sistema, prenoseći mu to informacionim tokovima, tokovi materije i energije služe za ostvarivanje postavljenog cilja. Glavno obelježje sistema je njegov proces kojim se ulazne veličine transformišu u izlazne. Radi se materijalnim, energetskim i informacionim veličinama. Deo ulaznih veličina se transformiše u korisne izlazne veličine kojima se ostvaruje cilj sistema, a deo

52

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
se utroši na funkcionisanje samog sistema, te se transformišu u neiskorisne izlazne veličine. • Da bi sistem mogao ostvarivati postavljene ciljeve s njim se mora upravljati. Sistem bez upravljanja teži stanju maksimalne entropije koja se može tumačiti kao kvantitativna mera nereda u sistemu. Po svojoj prirodi entropija je isto što i informacija, ali suprotnog predznaka. Upravljanje sistemom je dodavanje novih količina informacija u sistem čime se smanjuje ili potire entropija. Upravljane sistemom znači njegovo održavanje u željenom stanju. Da bi to bilo moguće potrebno je najprije znati tačno trenutno stanje sistema, zatim ga uporediti za željenim stanjem, pa preduzeti aktivnosti da se sistem usmeri ka željenom stanju. U kibernetici se taj proces naziva regulacija, sam princip negativna povratna veza. Za uspešno ostvarivanje ciljeva sistema, odnosno povećanje njegove efikasnosti i efektivnosti, ključna su dva pomoćna procesa unutar sistema a to su specijalizacija i integracija. Specijalizacija je ujedno uslovljena integracijom i povećanjem kohezije među komponentama sistema. Specijalizovane komponente ne mogu samostalno opstati. Ciljevi sistema se mogu postići na različite načine, što se označava načelom ekvifinaliteta. No nisu svi ti načini jednako dobri. Iako je bazični kriterijum uspešnosti sistema ostvarivanje cilja, ne manje bitan je i kriterijum efikasnosti.

Sistemski dizajn
Sistemski dizajn više je umetnost nego nauka. Uspešan sistemski dizajner stoga mora imati: • znanje i iskustvo u teoriji sistema i sistemskoj metodologiji, • sposobnost shvatanja apstraktnog, • kreativnost za uočavanje sličnosti i razlika, • hrabrost da preispita "svete" pretpostavke i • mora ga pokretati snaga ideja. Iterativna paradigma - problem: definisanje i rešavanje Primarna primena interativne paradigme je u definisanju problema i dizajniranju rešenja. Najčešće se greši ne zato što se ne zna rešiti problem, već što ne postoji sposobnost prepoznavanja ili utvrđivanja pravog problema ili njegovog sagledavanja u potpunosti. Kroz život, čovek, neprestano uči kako rešavati određene probleme, međutim nikada se ne uči kako prepoznati, definisati ili utvrditi problem. Tradicionalno postoje tri način na koja ljudi prilaze utvrđivanju ili sagledavanju problema. • Prvi pristup prepoznavanja problema je kada nešto izađe izvan utvrđenih normi. U skladu sa takvim pristupom, sve ono što nije u skladu sa normom proglašava se problemom. Nameće se pitanje, kako utvrditi šta je norma u sociokulturnom sistemu. Norma bi trebala biti nešto što dopridonosi jačanju postojećeg poretka. • Drugi pristup u utvrđivanju problema je situacija u kojoj čovek nailazi na nedostatak resursa. Kada nema dovoljno informacija, novaca i vremena da se čovek suoči sa određenom situacijom to proglasi za problem. To i ne čudi ako se zna da su informacija, novac i vreme univerzalna ograničenja. Nikada nema dovoljno novaca, vremena i dovoljno informacija.

53

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU

• Treći pristup sagledavanja problema je težnja da problem postavi u kontekst postojećih i poznatih rešenja. Postojeća rešenja štite, ili bolje rečeno kriju pogled od sagledavanja problema u potpunosti, pa se problem posmatra samo sa onog aspekta koji je najbliži i gde se zna rešenje. Ljudi su kroz sistem obrazovanja učeni da rešavaju određene probleme iz svog područja. Tako je svako, tokom obrazovanja, bio suočen sa raznim problematičnim situacijama za koje se pretpostavljalo da će naići i u stvarnom životu. Za sve te problematične situacije naučeni su kako ih treba rešavati. Ono što treba napraviti u stvarnom životu je prepoznati određenu situaciju i jednostavno primeniti prikladno naučeno rešenje za tu situaciju. Takav pristup rešavanja problema toliko je ukorenjen među ljudima da ukoliko se naiđe na nepoznati problem, jednostavno se ne rešava. Međutim, problemi današnjice su toliko složeni i javljaju se u tolikom broju da takav pristup rešavanja problema ne može opstati. Odvajanje problema od rešenja Problem i rešenje ne mogu se posmatrati izvan konteksta. Pojava koja se smatra problemom u jednom kontekstu ne mora biti problem u drugom kontestu, kao što i rešenje problema u jednom kontekstu ne treba biti rešenje u drugom kontekstu. Interativna metodologija odvaja procese definisanja problema od procesa rešavanja problema. Razlog tome je težnja pojedinaca da se problemi posmatraju u kontekstu već postojećih rešenja, što nije dobro. Iz tog razloga formiraju se različiti timovi: • Jedni koji se bave utvrđivanjem i definisanjem problema u datom kontesktu. • Drugi koji se bave pronalaženjem rešenja u datom kontekstu. • Treći koji se bave definisanjem konteksta. Timovi su međusobno nezavisni, kako rad jednih ne bi uticao na rad drugih prilikom definisanja i rešavanja problema. Sposobnost definisanja konteksta zahteva odlučno i svrsishodno ponašanje, holističku orijentaciju u posmatranju šireg okvira i postavljanje rješenja u pravu perspektivu. To je karakteristika istraživača (pathfinders). Osobe koje su zadužene za rešavanje problema (problem solvers) naučno su orjentisane. Imaju tendenciju pronalaženja sličnosti u različitim stvarima. Stavljaju težište na rezultat. Osobe koje su zadužene za definisanje problema (problem formulators) više su umetnički orjentisane. Imaju tendenciju pronalaženja različitosti između sličnih stvari. Stavljaju težište na posledice. Izvršitelji (doers) su praktični. Teže postizanju praktičnih i opipljivih rezultata. Sve četiri karakterisitke podjednako su značajne za definisanje i rešavanje problema i one su komplemetarne. DEFINISANJE PROBLEMA Osnovna primena interativne paradigme je u definisanju i rešavanju problema. Da bi se problemi mogli uopšte rešiti moraju se prvenstveno dobro definisati. Utvrđivanje nereda Šta je nered ? Nered je sastav problema. Na osnovu dosadašnjeg ponašanja sistema, ukoliko je nered poznat, moguće je predvideti posledice ponašanja sistema. Osnovu nereda čini sistemska priroda pojedine situacije, koja se ne može posmatrati samo kroz sumu njenih delova. Elementi nereda su u znatnoj interakciji. Ne može se delovati na neki element nereda, a da pri tome se ne dodirnu drugi elementi. Za nered se može kazati da je fenomen koji je nastao kao posledica međudelovanja elemenata sistema.

54

bogatstvo. odnosno količinu detalja kojom se definiše nered. ostvaruju se dogovori oko spornih pitanja i razvija se model za razumevanje ponašanja sistema. U narednim iteracijama verifikuju se tvrdnje iz prethodne iteracije. Omogućava postavljanje argumentovanih razloga za izvršenje fundamentalnih promena i definiše osnove za efikasan redizajn. nedelja.Faza traženja obuhvata tri različita ispitivanja: • sistemska analiza: koristi se za stvaranje početne slike sistema i njegove okoline. • sistemska dinamika: koristi se za razumevanje interakcija kritičnih varijabli u kontekstu vremena i promena stanja sistema i okoline. Svaku temu treba: • jasno definisati kako ne bi bilo zablude šta ona predstavlja i 55 . Navedena tri ispitivanja (sistemska analiza. Utvrđivanje nereda je proces koji sadrži tri koraka: • traženje. znanje. Izučavanje prepreka omogućava da se shvati nered. funkciju i ponašanje sistema bez iskazivanja vrednosnih sudova. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Zašto je nered važan ? Zašto je uopšte potrebno utvrditi i definisati nered ? Definisanje nereda omogućava da se prepoznaju problemi u određenom kontekstu. analiza prepreka i sistemska dinamika) evoluiraju kroz svaku iteraciju. Prvom iteracijom pokušava se steći osećaj celine. Taj proces obuhvata grupisanje različitih pojava u kategorije i razrede i identificiranje tema. znanja i razumevanja. Između pojedinih iteracija uvijek se uzima kratka pauza pa se pokušavaju popuniti nastali konflikti. Identifikovanje tema često zahteva vođenje aktivnih razgovora kako bi se postiglo opšte razumevanje kriterijuma grupisanja. vreme je najznačajniji resurs Grupa koja sprovodi traženje tako može imati na raspolaganju različite vremenske periode: dan. Nadrljanski i M. ključne varijable. opisuje strukturu. identifikuju se konflikti između informacija. Sa svakim nadolazećim ciklusom. • mapiranje i • pričanje priče. Svaka tema predstavlja osobinu(karakteristiku) konkretnog elementa. mjesec. Poznavanje nereda smanjuje otpor prema promenama i povećava odlučnost za pronalaženje i ukazivanje na stvarne otpore. U fazi traženja. Da bi se prepreke mogle izučiti i razumeti. Traženje Traženje je faza utvrđivanja nereda kojom iteracijskim ispitivanjem generišu se informacije. označavaju se područja konsenzusa i konflikta. • analiza prepreka: koristi se za identifikovanje lošeg funkcionisanja sistema kroz snagu. Nered omogućava da se shvati ponašanje sistema.Đ. lepotu i vrednosti kao dimenzije socijalnog sistema. prvo ih treba sintetizovati u kategorije kako bi se onda moglo izučavati njihovo ponašanje i njihove međusobne interakcije. definišu se granice sistema. pokušava se dostići viši nivo specifikacije sistema. znanje i razumevanje o sistemu i okolini. Raspoloživo vreme ograničavaju_i je resurs koji određuje dubinu. godina da utvrdi nered. Mapiranje Faza traženja često se završava pronalaskom velikog broja prepreka.

Uvek treba imati na umu da svet ne pokreću oni koji imaju pravo. Idealizovani dizajn Proces dizajniranja rešenja započinje sa idealizovanim dizajnom. Međuzavisnost i dinamičnost situacije vezana je za ponašanje socijalnih sistema: • događaj (uzrok) može imati više od jedne posledice. jer nakon što je nered utvrđen i analiziran jasno treba nadležnima prezentirati problem kako bi i oni postali svesni opasnosti postojećeg stanja. a da je sve ostalo u okolini ostalo nepromijenjeno. Dizajniranje rešenja Dizajniranje rešenja započinje pretpostavkom da je sistem koji treba redizajnirati u potpunosti uništen. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU • objasniti u okvirima njenog područja delovanja. Upravo taj proces obavještavanja nadležnih o neredu je treća faza utvrđivanja nereda koja se zove pričanje priče. i nered pokušati prikazati ne kao posledicu pogrešnog rada. jednostavnije ga je rešiti. 56 . Konačni cilj te faze je potstaknuti nadležne na promene u cilju poboljšanja postojećeg stanja. nego kao posledicu uspeha: to štose radi. radi se dobro. ali pravovremeno prepoznavanje nereda upozorava na moguće opasnosti u budućnosti. Da bi se mapirao nered mora poznavati priroda međuzavisnosti i dinamičnosti situacije. Pričanje priče Nered nije nepopravljiva katastrofa.Đ. kako je nastao. u nekoj obrazovnoj organizaciji. Nadrljanski i M. onda treba biti vrlo pažljivi u objašnjavanju nereda.otkloni se uzrok ne znači da će nestati i posledica. šta ga čini. Teme se ne odnose na izlovane slučajeve. Kada se jednom nered identifikuje i kada se utvrde moguće posledice koje nered može izazvati. treba obavestiti nadležne o opasnostima koje prete. Ako se posmatra treća faza u praksi. Zadatak dizajnera je da pristupe dizajnu iz početka. Pričanje priče (izvještavanje o neredu) vrlo je važna faza utvrđivanja nereda. • uzrok i posledica mogu se zameniti. • Idealizovani dizajn je proces kojim se stvara vizija budućnosti kakvu zamišljaju dizajneri. • uzrok i posledica su odvojeni u vremenu i prostoru. mogu imati nezavisan životni ciklus . Zamisao je prikazati činjenično stanje stvarnosti i mogućih posljedica čime bi se pobudila želja za promenom. jednom kada su nastale. Što se više zna o neredu. međutim. • pretvoriti prepreke i opasnosti u prilike i prednosti. • pokušati rešiti konflikte i stvoriti povoljnu situaciju. što bi značilo izravno optuživanje poslovodstva organizacije za loš rad. • postići razumevanje svih članova dizajnerskog tima o problemu. nego oni koji su sposobni nagovoriti druge da su u pravu. ako bi popravili to onda bi radili još puno bolje. • posledice. nije retkost da se nered smatra kao posljedica lošeg rada. Naime. kakve posledice uzrokuje. U takvoj situaciji treba biti tatkičan. Tri bazična pitanja koja treba rešiti idealizovanim dizajnom jesu: • tehnološka izvodljivost. • kod članova dizajnerskog tima treba stvoriti osećaj pripadnosti i odgovornosti kako bi svi članovi bili maksimalno motivisani i angažovani u radu i tako dali svoj maksimum. Idealizovani dizajn je zapravo dizajn budućeg sistema. Utvrđivanje i definisanje nereda jednako je važno kao i rešavanje nereda. pri čemu treba: • uzeti u obzir sve prijedloge o mogućim poboljšanjima sistema pri čemu se treba rukovoditi s dva osnovna kriterijuma – troškovi i performanse.

57 . U trećoj iteraciji odabiru se i integrišu oni elementi dizajna (posmatraju se sve varijante dizajna) kojima je moguće postići željene učinke sistema na najbolji mogući način.Đ. Svi eventualni detalji koji nedostaju ili eventualne ispravke rade se u sledećim iteracijama. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU • operaciona održivost i • učenje i prilagođavanja Pri idealizovanom dizajnu treba voditi brigu da se dizajnira takav sistem (idealizovani sistem) koji će samostalno opstati i koji će moći sam sebe održavati u zahtevnoj i promenljivoj okolini. U toj fazi važno je postići konsenzus članova dizajnerskog tima. Prva iteracija orjentisana je na razvoj željenih specifikacija sistema. U drugoj iteraciji izrađuje se neka vrsta skice alternativnih rešenja (alternativnih dizajna) kako bi se uočili alternativni načini postizanja željenih karakteristika. aktivni elementi i kritični procesi. Sve tri osnovne komponente sustava (elementi. Definišu se vitalne funkcije. Svaka platforma predstavlja jednu dimenziju specifičnog ponašanja sistema sa unapred definisanim skupom obeležja i merila. Kada se napravi dizajn sistema potrebno je izvršiti operacionu validaciju. Arhitektura predstavlja osnovni opis sistema. Arhitektura sistema se sastoji od različitih. Svaka iteracija obrađuje sistem kao celinu. Cilj je razumeti međuzavisnost i povezanost željenih specifikacija sistema u okvirima komplemetarnosti. Sve konflikte na koje se naiđe u procesu dizajna treba ponovo konceptualizovati na način da oni budu rešivi. kompatibilnosti i konflikata. Karakteristika svake sledeće iteracije je veća detaljiziranost pristupa. funkcija i procesi) posmatraju se u svakoj iteraciji. Dizajn je iteracijski proces. ali međusobno povezanih platformi. Dizajn obično započinje dizajniranjem arhitekture sistema. Da bi to bilo moguće sistem mora imati dovoljno raznolikoh izvora učenja da se može prilagoditi promenama i zahtevima okoline. Nadrljanski i M.

da precizno reprodukuje stvarnost u svoj njenoj složenosti. izbegavajući njegovu kompleksnost i ireverzibilnost. Rezultat modelovanja je model. te kao takav ne sadrži samo objekte i atribute realnog sistema. Modelovanje izražava našu sposobnost da mislimo i zamišljamo.Đ. Drugim rečima. pretpostaviti da bi bilo koji pedagoški koristan i opravdan model izuzeo tu činjenicu . To zapravo znači da u procesu modelovanja moramo izvršiti izbor između onih elemenata i karakteristika sistema koje su od značaja za naše predstavljanje nastavnog sadržaja i koje će biti obuhvaćene modelom i preostalih. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU MODELI I MODELOVANJE O MODELIMA Modelovanje je jedan od bazičnih procesa u obrazovanju. već i određene pretpostavke o uslovima njegove validnosti. a s druge strane može imati nepovoljne posledice u ukupnom odnosu prema saznajnom procesu. zbog toga zadržavaju samo one karakteristike originala koje su bitne za svrhu njegovog primenjivanja u nastavi i učenju. Međutim. Ono je usko vezano za način ljudskog razmišljanja i rešavanja problema. Model je. da procenjujemo i predviđamo. naravno. Jedan od bitnih faktora uspešnosti nastavnog procesa direktno zavisi od modelovanja i modela sadržaja koji se interpretira. da vršimo generalizacije na osnovu iskustva. Teško je. Cilj modela nije. kao i sve opasnosti (u najširem smislu te reči) koje mogu proisteći iz eksperimenta nad samim realnim sistemom. modelovanje predstavlja jedan od osnovnih procesa ljudskoga uma. neophodno je definisati taj proces sa više aspekata. odnosno na uspešnost predstavljanja realnog sistema modelom. modelovanje se najčešće posmatra kao najznačajnije konceptualno sredstvo koje čoveku stoji na raspolaganju (Rothenberg. Modeli su uvek apstrakcije realnog sistema. ali i da. Takođe. uopšte. suviše pojednostavljeni modeli ne odslikavaju na pravi način posmatrani sistem. model je opis realnog sistema sa svim onim karakteristikama koje su relevantne iz našeg ugla posmatranja. da koristimo simbole i jezike. da se suočavamo sa neočekivanim. On omogućava da se u nastavi suočimo sa realnim svetom (sistemom) na pojednostavljen način. a proističe iz činjenice da je model uvek pojednostavljeni pogled na realni sistem koji je predmet nastavnog procesa. modelovanje u obrazovanju predstavlja racionalno (u smislu metodike) korišćenje nečega (modela) umesto nečega drugog (realnog sistema) sa ciljem da se dođe do određenog saznanja. Ono nam omogućava da uočavamo obrasce. Nadrljanski i M. po pravilu su preskupi i neadekvatni za primenu u nastavi. Njegov je cilj da uobliči na vidljiv. S druge strane. za nas irelevantnih. koje naš model neće sadržati. Bilo kakav model mora da izostavi čitav niz detalja koji su inače sastavni deo realnosti koja se predstavlja. apstrakcija realnosti u smislu da on ne može da obuhvati sve njene aspekte. Model je pojednostavljena i idealizovana slika realnosti. Stoga. potrebno je u određenom trenutku povući granicu u realnom sistemu i to tako da rezultujući model što vernije odslikava posmatrani sistem. modelovanje predstavlja svakodnevnu aktivnost i veliki deo onoga što nas čini ljudskim (inteligentnim) bićima. čak iako su ostvarivi. da komuniciramo. Suviše složeni ili savršeni modeli koji imaju sposobnost da za isti skup ulaznih veličina proizvode iste izlazne vrednosti kao i realni sistemi. Imajući u vidu činjenicu da proces modelovanja leži u osnovi svakog metodičkog postupka. ono što je suštinsko za razumevanje nekog aspekta nastavnog sadržaja. što s jedne strane umanjuje efikasnost nastave. opredeljujući se za nivo apstrakcije u posmatranju realnog sistema. 58 . Nastava je svojevrsni oblik modela. 1989). strukture ili ponašanja. da izlažemo značenje i svrhu. Stoga i kažemo da model predstavlja uprošćenu sliku realnog sistema. a rezultati koji se dobijaju njihovom primenom mogu da budu neadekvatni i pogrešni. često formalan način. Problem validacije modela javlja se u svakom procesu modelovanja. Upravo zato. Nivo apstrakcije u procesu modelovanja utiče na validnost modela. U najširem smislu. Kao rezultat procesa koji nazivamo inteligentno ljudsko ponašanje. u pedagoškoj praksi često se dešava da se koriste neadekvatni modeli. međutim. da upravljamo procesima i objektima.

U osnovi. a ne tako davno započela je primena modela u nauci o vaspitanju i obrazovanju. mora da izostavi čitav niz detalja koji su inače sastavni deo realnosti koji nastava tumači. takođe po drugim osnovama različitih sistema. Pri tome razlikuju se tri tipa sličnosti. prenosa i usvajanja modela. Obično se. Nadrljanski i M. medicina. prelaz iz jednog stanja u drugo. U savremenom proučavanju obrazovanja bazu čini pristup zasnovan na modelu. Ponašanje sistema je odraz interakcije između sistema i okoline (okruženja). Zbog toga. Naravno. već je potrebno znati jedino pojmove koji su bitni za dati nivo apstrakcije u nastavi – obrazovanju. Uobičajeno je modelom smatrati sintetsku apstrakciju realnosti. Svaki konkretan programski sadržaj nastave (šta učiti) zasniva se na određenoj metodici (upravljanju) nastave (kako učiti). i bilo kako složen. Ponašanje sistema.. Naime. Pri tome. može se opisati i matematički. na osnovu sprovedene formalne analize nad njegovim opisom. modeli se u nastavi koriste za prikazivanje samo bitnih odlika neke realne pojave. a sličnost može biti i u funkcionisanju (ponašanju). Sličnost može biti spoljašnja. njegova složenost i mogućnost primene ne budu ograničavajući faktori. biologija. ali za karakter ponašanja odlučujući su: unutrašnja struktura sistema. Svaki model se može opisati kao skup svojstava po kome se odlikuje određena nastava. to formalni modeli ne opisuju realne sisteme. Može se izvući zaključak za odnos originala i modela: ako se između dva objekta može ustanoviti sličnost u bilo kakvom određenom smislu. Takođe. Značaj primene modela u nastavi (učenju). Za kibernetičke sisteme najvažnija sličnost između originala i modela je sa aspekta sličnosti ponašanja.Đ. broj i vrsta veza među komponentama sistema. matematika. Modeli se mnogo koriste za proučavanje pojava u realnom svetu. To znači. Metodika određuje način postizanja cilja koji je postavljen pred nastavom. Definicija modela ima mnogo. kao i mnogim drugim naukama kao što su. onda takav model može da objasni bitnost određene pojave koja je predmet nastave – učenja. kao i fizičkoj prirodi procesa koji se u njima odvijaju. Suština modela se zasniva na uočavanju sličnosti između dva objekta ili sistema. po definiciji. već njihovu homomorfiju. nastava se shvata kao proces gradnje. dok kibernetika i informatika primenjuju modele od svog nastanka. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU s druge strane. Različiti načini postizanja cilja međusobno se razlikuju po određenim svojstvima. svaka nauka ima i svoje (različito) shvatanje modela i modelovanja. Zato se i kaže da su oni apstrakcija i nikad potpuno verna slika realnosti. tada između tih objekta postoji odnos originala i modela. jedan od objekata je original. Ako se pođe od pretpostavke da su u model ugrađene bitne karakteristike za dati nivo apstrakcije i da su na bazi odgovarajućih znanja o programskom sadržaju neke realne pojave formulisane adekvatne relacije koje povezuju te karakteristike. predaje. ili da se odnosi na strukturnu sličnost spolja različitih sistema. logika i duge nauke odavno koriste modele. Interakcija sistem – okolina. pod modelom podrazumeva neki realan sistem. hemija. što se manifestuje u promenama ulaza i izlaza sistema. Nastava je. na osnovu čega se omogućava izvođenje zaključka o nekim karakteristikama ponašanja tog sistema. Kako se formalno opisivanje ne može primeniti sveobuhvatno i idealno tačno. psihologija i sl. a drugi je model. Fizika. način nastave opisan kao skup svojstava može se nazvati modelom. Modelski pristup nastavi i učenju posebno je značajan za informatizaciju obrazovanja. sociologija. može se sagledati sledećim argumentima: 59 . Bilo kakav model nastave (učenja). Pojam sličnosti se može primeniti na široku klasu realnih sistema. kao što je rečeno. Promena ponašanja sistema je vrlo često izazvana delovanjem okruženja. a nebitni detalji se zanemaruju. Prema toj koncepciji. u stvari model. Prikazivanje sistema na nekom od formalnih jezika predstavlja njegov formalni model. Svi ti faktori determinišu broj mogućih stanja sistema. menja se tokom vremena. i veliki broj određenja. a posebnu ulogu ima u obrazovanju sa novim informatičkim i obrazovnim tehnologijama. model nije u stanju da do svakog detalja objasni svu složenost realne situacije koja se tumači u nastavi. Bitno za modelovanje u kibernetici jeste izučavanje sličnosti u sistemima koji se bitno razlikuju po obliku i strukturi. saznajna vrednost modela bazira na činjenici da je retko potrebno znati sve o nekom konkretnom sadržaju. objekt ili proces prikazan u nekom drugom obliku.

navode da izrada modela ima sledeći tok: etapa konceptualizacije modela. prema Mihramu. etapa implementacije modela i etapu rezultata. vrši se verifikacija modela. što je često nemoguće u realnim uslovima. sinteza sistema. pa preko analize i sinteze sis-tema. analiza sistema. validacija i 5. 60 . 3. analiza modela ili realizacija. po čoveka opasnih realnih pojava. U metodologiji izrade modela i modelovanja po prilazima nekih autora (Mihram) polazi se od preliminarnog – nultog stanja. prikazan je na slici 39. Takođe. c) model omogućuje koncentraciju na bitne karakteristike sadržaja koji se proučava u nastavi. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU a) modeli omogućavaju analizu i eksperimentisanje na složenim problemima. verifikacija. 4. Metodologija modelovanja Modelovanje je postupak konstrukcije i izgradnje modela nekog konkretnog problema. postupak modelovanja prolazi kroz pet faza: 1. vrednovanje modela i analiza i izvođenje modela. Nadrljanski i M. b) modeli omogućuju da se znatno skrati (ili produži) potrebno vreme za proučavanje nekih pojava koje se sporo (brzo) odvijaju u realnosti. Prema prvom pristupu (Mihram). Algoritam prvog pristupa modelovanju. kao što je Martin. neki autori.Đ. dalje. mikropristup i kombinovani. 2. d) modeli u nastavi omogućuju bezbedno proučavanje nekih. e) modeli omogućuju eksperimentalno proučavanje pojava čiji su realni eksperimenti vrlo skupi. Sa stanovišta prilaza modelovanju postoje makropristup.

obuhvata određivanje (a) granica sistema. U toj fazi modelovanja još se određuju i mehanizmi za promenu stanja varijabli sistema.Đ. Svaki sistem ima granice. (g) relevantne atribute i stanja sistema. Proces verifikacije treba utvrditi da li je struktura modela oblikovana onako kako je očekivano. De finisanje granica sistema važno je zato da bi se odvojio posmatrani sistem od njegovog okruženja. Validacija modela se realizuje u četvrtoj fazi modelovanja tako što se upoređuju relevantni 61 . a poto se određuju njihovi bitni atributi. prema Mihramu u kojoj se vrši strukturiranje i implementacija modela. odnosno varijable stanja sistema. Verifikacija modela. To se postiže putem testiranja modela prema definisanim zahtevima. kriterijumi pomoću kojih se vrši njihovo određivanje i to na sledeći način: • Da li je posmatrana pojava ili objekat relevantna za sistem i njegovo funkcionisanje? • Da li je posmatrana pojava ili objekat pod upravljanjem sistema? Relevantna struktura sistema dobija se dekompozicijom kada se sistem razlaže na podsisteme i delove. Sinteza sistema je druga faza procesa modelovanja. (d) mehanizme unutarnjih povratnih sprega i (đ) prikazivanje sastavnih delova u strukturi ponašanja sistema. (v) relevantnu strukturu sistema. Za granicu sistem – okolina postoje pravila. U fazi sinteze sistema dobija se nova struktura modela. (b) okoline sistema. Najvažniji deo sinteze se odnosi na izbor tipa modela. Algoritam modelovanja prema Mihram Analiza sistema. Tip modela se bira prema taksonomiji modela koje su tu izložene. Nadrljanski i M. sve što je van granica sistema predstavlja okolinu sistema. pa je neophodno tu novu strukturu verifikovati. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 39. kako navodi citirani autor.

Nakon toga. Te faze modelovanja su: prva faza je konceptualizacija. domet problema (veličina i granice) i izdvojeni potproblemi. U prvoj fazi ona se koristi pri određivanju parametara i varijabli sistema. Metodologija i raspored rešavanja problema određuju prioritet rešavanja pojedinih potproblema. Pri tome. Cilj analize modela je utvrđivanje dinamičkog ponašanja modela u definisanom vremenskom periodu. vrši se formulacija – definicija problema. za izbor tipa aproksimacije i drugo. Drugi pristup modelovanju je prema autoru Martinu koji je taj proces podelio na tri faze. Algoritam modelovanja je prema autoru Martinu Konceptualizacija modela predstavlja fazu u kojoj projektant razmišlja i planira. Pre svega. Ako je slaganje u prihvatljivim granicama. Autor pristupa Martin insistira da se u toj fazi procesa konceptualizacije utvrdi postojanje problema. naglasak je na određivanju problema. druga je implementacija i treća je dobijanje rezultata. to je statistička verovatnoća slaganja modela i originala. potrebne metode i resurse za njihovo rešavanje. prelazi se na izvođenje ili analizu modela. Osnov za konceptualizaciju se bazira na analizi problema koja se primenjuje tokom celokupnog procesa modelovanja. potrebno je definisati neophodne podatke za rešavanje postavljenog problema. Algoritam te metodologije modelovanja prikazan je na slici 40. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU pokazatelji modela u odnosu na original. U osnovi tog pristupa zapaža se koncept matematičkog modelovanja. za izbor i utvrđivanje mera efikasnosti. Nadrljanski i M. Slika 40. pitanja na koja se traži odgovor. Najčešće. izbor metodologije i postupaka za njegovo rešavanje.Đ. Analiza modela se ostvaruje nakon procesa verifikacije i validacije modela. kao i 62 .

Kao što je obeležje svake etape modelovanja ili razvoja modela treba da sledi dokumentacija o rezultatima i svim važniji aktivnostima u toj fazi procesa. a oni se dalje dele na operacije. za svaki model je neophodno odrediti merenje učinka njegovog istraživanja. vrši se utvrđivanje logike modela. čovek – okolina i sistem – okolina jesu u određenoj interakciji.“ U procesu konceptualizacije. Ona treba da sadrži logički dijagram toka i drugu dokumentaciju koja se odnosi na hardverske i softverske komponente primenjene na rešavanje problema. Istražujući realni svet. Predmet pažnje se usredsređuje na prirodu problema i zavisno od primenjenih sredstava za njegovo rešavanje postavlja se logika modela. a operacije na podoperacije. Čovek – sistem. Sam Martin navodi „Mi usvajamo hipoteze da bismo ispunili praznine u našem razumevanju problema. Implementacija modela je faza izrade konkretnog modela. opet. Izbor problema se vrši u realnom svetu. kao izvor problema. 63 . Rezultati modela predstavljaju treću fazu modelovanja po Martinu i u njoj se ostvaruje analiza interpretacije dobijenih rezultata.Đ. Zatim sledi. Posle obavljene analize mogu se rezultati procenjivati i to u odnosu na njihov doprinos u rešavanju postavljenog problema. pri tome se proučavaju odnosi funkcija sistema i okoline. a koje su funkcije stohastičke prirode i kako se one mogu realizovati na modelu. Suština se odnosi na tumačenje razloga na osnovu kojih se postavljeni problem rešava izabranim metodama. To se ostvaruje poređenjem pojedinih funkcija konceptualnog modela sa njihovom implementacijom u dijagramu toka. U prvom koraku se vrši razvijanje logičkog dijagrama toka. Posle obavljene kontrole vrši se izbor sredstava na kojima se rešava problem. Sve prethodne operacije se vrše u cilju opisivanja konceptualnog modela na apstraktnom nivou. Na kraju te faze modelovanja sređuje se dokumentacija. mi pretpostavljamo ishod i nastojimo da ga dokažemo eksperimentom. Takođe. Kontrolom se proverava valjanost konceptualnog modela. Najčešće je reč o izboru kompjutera pomoću koga se problem rešava. Kada nemamo dovoljno informacija. izrada programskog proizvoda za njegovo rešavanje. uključujući i predviđanje rezultata modela. to je eksplicitno izvođenje matematičkih jednačina i pri tome se vrši prva kontrola valjanosti modela. Realizuje se u određenoj okolini. kako navodi Martin. utvrđivanje parametara i varijabli modela. Tada se pristupa definisanju parametara i varijabli i njihovom opisivanju. Sistem je nosilac određenih funkcija. kao i postupka njihovog pribavljanja. Zadatak kontrole valjanosti modela sastoji se u proveri da li je u dijagramu toka preslikan konceptualni model. To su realni svet. U te svrhe se koriste tri elementa da bi se obrazložio logički osnov rešavanja problema. opis i definiciju hipoteza. Sledeća faza je rešavanje problema. Konstrukcija modularnog pristupa se bazira na postupku dodavanja pojedinih modula ili blokova po određenim sistematizovanim principima. On se odlikuje po tome što se vrši podela modela u logičke podfunkcije. predstavlja sa tri elementa: sistem ili operacije. Navedeni autor u citiranom radu daje detaljniji opis postupka provere valjanosti konceptualnog modela uz obaveznu napomenu da se tek tada vrši kompletiranje dokumentacije konceptualnog modela. opis postupka za određivanje približnih vrednosti. u stvari se ispituju funkcije sistema i pri tome se utvrđuje koje od njih su detreminisane. Za taj postupak se obično koristi modularni pristup. Nadrljanski i M. problem i sredstva. okolina i interakcija. Realni svet koji se. koja obuhvata aktivnosti i zadatke koji su se sastojali u prevođenju konceptualnog modela u konkretni model. Iz njega se uzima jedan segment i on postaje problem koji se istražuje. mere učinka i na kraju. pomoću dijagrama toka se predstavlja organizaciona i strukturalna kompozicija modela. ukoliko ne postoji softversko rešenje proučavanog problema. ako je u pitanju matematički formulisani model. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU načine njihovog pribavljanja i verifikacije upotrebljivosti. Sve to je neophodno. Sama implementacija je višefazni postupak koji se sastoji iz nekoliko koraka. pre nego što se kompletira dokumentacija za prvu fazu modelovanja. opis neophodnih informacija i podataka. Naime. Potom. Opis koncept modela po pravilu sadrži: opis postavljenog problema i njegovu definiciju. Model se dekomponuje na podmodele sa odgovarajućim podfunkcijama. radi definisanja hipoteza i izrade pretpostavki.

Međutim. računarski.Đ. a potom na osnovu toga deluje. matematički. Takvi modeli omogućuju. razumevanje fizičkog sveta. dok je unutrašnje uređenje nepoznato. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Izložena Martinova metodologija je primenjiva u mnogobrojnim problemima u istraživanju pedagoške problematike. Često ih delimo na materijalne (model hemijske strukture molekula ili model aviona) i simboličke modele (matematički. model daje izlaze koji se razlikuju od izlaza realnog sistema). kod svakog prilaza postavlja se pitanje usaglašenosti modela i realnog sistema. Posmatrajući odnos realnog sistema i jednog njegovog modela sa slike 39. psihologiji. strukturni. Modelovanje tipa crne kutije je pogodno za razmatranje dva tipična slučaja. Neka ponašanja sistema mogu se odrediti na osnovu posmatranja zavisnosti ulaznih i izlaznih dejstava. komunikaciju među ljudima i planiranje akcija. Pri tome. Sa slike se jasno zapaža granica koja je „povučena” prilikom kreiranja modela (nisu uzeti u obzir svi merljivi ulazi referentnog sistema. da bi se na osnovu posmatranja ponašanja delova sistema mogli izvesti zaključci o ponašanju globalnog sistema. upravljačkog zadatka. pa se za te svrhe koriste drugi postupci koji su razvijeni u kibernetici. Nadrljanski i M. kao na primer matematičkih modela. na primer. b) model je matematički izraz poznatih fizičkih ili drugih zakona o ponašnju sistema. pedagogiji i drugim naukama. računarski i razni drugi modeli. Pod crnom kutijom podrazumeva se sistem za koji su istraživaču dostupne samo ulazne i izlazne veličine. simulacioni idr). pa čak postići takav stepen poznavanja da se može i predviđati njegovo dalje ponašanje. Posebnu problematiku obrazovanja predstavlja konstrukcija i izgradnja modela nastave i učenja. konceptualni. analogni. može se izvesti zaključak da prikazani model nije savršen u smislu kako je to prethodno objašnjeno. Ova metoda omogućuje izvođenje zaključaka o ponašanju sistema samo na osnovu posmatranja promena izlaznih veličina. kada se istražuju sistemi čija je unutrašnja struktura nepoznata. simulacioni. kao što su: mentalni (misaoni). Kod složenih sistema uobičajen je kombinovani prilaz izgradnji modela. a posebno u oblasti projektovanja obrazovnog softvera tipa simulacije. Mentalni modeli su strukture koje ljudski mozak neprekidno konstruiše kako bi bio u stanju da poveže niz činjenica sa kojima se čovek susreće. koje su rezultat promena na ulazu u sistem. Jedan od najrasprostranjenijih kibernetskih modela je model crne kutije. Za predstavljanje sistema koriste se različiti modeli. c) model je rezultat originalne sinteze međusobne zavisnosti promenljivih u sistemu. Do konstrukcija formalnih modela. fizički. može se doći na tri načina: a) model je rezultat uopštavanja eksperimentalnih podataka. ne mogu se izvesti obrazloženi zaključci o unutrašnjoj strukturi sistema. Istraživanje prirode i razvoj tehnologije doveli su do stvaranja opipljivijih i formalnijih 64 . verbalni. a koji će od njih biti upotrebljen zavisi od konkretnog sistema i metodičkog. Prvi. Slika 41. Realni sistem i model posmatrani kao „crna kutija” Modelovanje tipa crne kutije odigralo je značajnu ulogu u razvoju kibernetike i to za rešavanje zadataka modelovanja upravljanja sistemima. ma koliko se detaljno proučila ponašanja crne kutije. Varijable nastave i učenja su suviše mnogobrojne i složene da bi se mogle opisivati formalnim – matematičkim jezikom. Drugi slučaj se odnosi na proučavanje sistema čija je unutrašnja struktura kompleksna.

Verbalni modeli su direktna posledica mentalnih modela i predstavljaju njihov izraz u govornom jeziku. na primer. Fizički modeli predstavljaju umanjene modele realnog sistema. praktično simulirati određene situacije iz nastave. grafički prikaz modela obezbeđuje relativno jednostavan prikaz složenih sistema i nesumnjivo znači važan korak ka boljem razumevanju sistema koji se modeluje. Kod izomorfnih sistema postoji odnos original – model. u boljem slučaju. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU vrsta modela. Prvi kriterijum je sa aspekta funkcije modela nastave. koje opet. Koncept koji jedinka nosi nisu realan svet. Uglavnom se prave na osnovu teorije sličnosti ili. U mentalnim procesima različiti koncepti koje jedinka poseduje postavljaju se u različite nove odnose. relacione jednačine u fizici. Prema jednoj klasifikaciji modela u obrazovanju izvršena je podela modela u obrazovanju. pošto u grafičkom obliku ukazuju na strukturu (relativno stabilan odnos elemenata) posmatranog sistema. tako što se. naročito u nauci i inženjerskim disciplinama. Normativni model se koristi samo u specifičnim slučajevima nastave. dijagrami sa tačno definisanim simbolima). Nadrljanski i M. Pored toga.. Takav prikaz omogućuje da se modeli vizualizuju i na taj način postaju pogodno sredstvo za komunikaciju među ljudima koji sa njima rade. Za modelovanje nastave mogu se koristiti različite metode i tehnike modelovanja.?”. Kod formulisanja matematičkog modela polazi se od verbalnog modela koji se transformisanjem dovodi u stanje koje se može opisati matematičkim jezikom. Normativni model pripada posebnoj klasi prikazivanja realnih pojava i to kad se insistira na optimalnom rešenju problema kao što je determinističko upravljanje. Njihova posebna važnost proističe iz činjenice da oni predstavljaju osnovu za izradu računarskih modela. Ta klasa modela ima široku primenu. Verbalni modeli spadaju u klasu neformalnih modela. Ukoliko su veze između objekata modela opisane matematičkim (numeričkim) relacijama. opisuju neku realnu situaciju.Đ. Predikatvni model se koristi kada se interpretacija nekog programskog sadržaja nastave izrazi preko matematičkih relacija. u smislu da se svaki iz skupa izomorfnih sistema može smatrati modelom ili originalom ostalih. koji se ponašaju na isti način kao i njihovi originali. b) predikativni. prvenstveno zbog potrebe da se omogući opisivanje složenih fenomena kako bi se oni mogli preciznije rešavati. a uobičajeno se predstavljaju u pisanom obliku. Konceptualni modeli se stvaraju na osnovu predstave o strukturi i logici rada sistema ili problema koji se modeluje i prikazuju se u obliku čije je značenje precizno definisano (na primer. Postoji šest kriterijuma za razvrstavanje modela nastave koji su po tim različitim osnovama relevantni za projektovanje metodičkih rešenja. tada se radi o matematičkim modelima. Deskriptivni model se koristi kada se neka pojava ili objekat – programski sadržaj nastave opisuje verbalnim ili nekim drugim simboličkim izražajnim jezikom. naročito kad su u pitanju složeni problemi nastave. Nastava se može modelovati sa funkcionalnog aspekta na tri načina: a) deskriptivni. v) normativni. Sistemi koje karakterišu jednaki skupovi ulaznih i izlaznih veličina i jednako reagovanje na spoljna dejstva nazivaju se izomorfni. Takvim modelom se mogu na bazi uspostavljenih relacija vršiti analiza tipa „šta – ako . pri unapred zadatim nezavisnim varijablama mogu dobiti vrednosti zavisnih varijabli. Izomorfni sistemi se ne razlikuju međusobno za posmatrača kome su dostupne samo njihove ulazne i izlazne komponente. Metod crne kutije je posebno važan za modelovanje nastave. Ti se modeli često nazivaju i strukturni.. Normativne modele sačinjava struktura koju projektant 65 . a zaključci koje stvara na osnovu njih su zaključci formulisani pomoću modela. na osnovu fizičkih zakona sličnosti. Modifikacijom navedene klasifikacije sačinjena je sistematika modela nastave koja je posebno pogodna za projektovanje upravljačkih (metodičkih) rešenja i njihovu primenu u nastavi i učenju. Matematički model je iz klase apstraktnih.

Opšti modeli se koriste kada je moguće realni sistem prikazati pomoću nekih od standardnih modela opšte namene. U nastavi se realni sistemi mogu predstavljati pomoću: a) opštih i b) specijalnih modela. Dinamički modeli su vremenski uslovljeni. Specijalizovani modeli se koriste za predstavljanje specifičnih karakteristika realnih sistema za koje ne postoje opšti modeli. jer se karakteristike modela menjaju tokom vremena. ali u uslovima kada se ne mogu opisati varijable realnih sistema ni na osnovu verovatnoće.Đ. Nastava. v) simbolički. Kvalitativni modeli se grade na konceptu mentalnog i verbalnog postupka. nastava se može modelovati na četiri načina: a) deterministički. b) sa aspekta rizika. Ikoničko modelovanje se koristi kada se neka pojava ili objekat predstavlja u vidu makete. na primer ikonički modeli. U prikazivanju realnih situacija. To su slike u „malom” ili u „velikom” koje sadrže sem fizičke sličnosti. ne pružaju i ograničene mogućnosti za analizovanje uzročno-posledičnih veza na realnoj pojavi. Treći kriterijum po kome se može modelovati nastava je sa stanovišta vremena. Drugi kriterijum je sa aspekta strukture modela nastave. Peti kriterijum je sa stanovišta opštosti modelovanja nastave. v) sa aspekta neizvesnosti. Uglavnom svi normativni modeli propisuju i opisuju način ponašanja modela koji je identifikacija realnog sistema. a to je čest slučaj korišćenja modela u nastavi. U takvim slučajevima problemi modelovanja se rešavaju uvođenjem subjektivnih verovatnoća. Statički modeli su oni čiji se atributi ne menjaju tokom vremena. i g) sa aspekta konflikta. Činjenica je da različiti ljudi poseduju 66 . Nadrljanski i M. Modelovanje sa aspekta neizvesnosti predstavlja postupak prikazivanja realnih sistema. može se modelirati na tri načina: a) ikonički. poznato je i kao stohastičko modelovanje. prvi nivo apstrakcije nekog realnog sistema je mentalni model. U zavisnosti od vremenske dimenzije. pomoću kojih se predstavljaju antagonstičke situacije u realnim sistemima. Česti kriterijum za modeliranje nastave polazi od stepena kvantifikacije. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU modela upotrebljava prilikom popisivanja onoga što se može dogoditi unutar strukture realnog sistema ukoliko se to dogodi na modelu. modeli nastave se mogu podeliti na: a) statičke i b) dinamičke. Determinističko modelovanje je postupak predstavljanja realnih situacija i objekata u kojima nema slučajnog faktora. zakoni iz fizike. Po pravilu. pa se model prevodi u domen modela rizika. U ovom prilazu postoji dvonivovsko razvrstavanje na kvantitativne i kvalitativne modele. na primer. Četvrti kriterijum za modelovanje nastave je sa aspekta stepena slučajnosti. Modelovanje sa aspekta rizika je postupak predstavljanja realnih situacija i objekata koji se baziraju na opisima pomoću verovatnoće. Analogno modelovanje se koristi u slučajevima kada se na osnovu poznavanja neke pojave objašnjava nepoznata pojava. Kvalitativni modeli se koriste za nastavu u slučajevima kada se realni sistemi ne mogu predstavljati determinstičkim postupcima. Konfliktni modeli se grade na osnovu modela „teorije igara”. Simboličko modelovanje se primenjuje u nastavi kada se simbolima predstavljaju realne pojave. b) analgno. kao što su matematičke relacije pomoću kojih se interpretiraju. sa stanovišta strukture.

odnosno hronologiju stanja sistema. Prema svojim odlikama simulacioni modeli spadaju u kategoriju specijalizovanih modela. Stoga su oni dala snažan podsticaj razvoju modeliranja i simuliranja. • imaju veliki broj međusobno povezanih elemenata. Takva hronologija stanja sistema se može napraviti na bilo koji način. ponekad. ili nekim drugim simboličkim sredstvima. Pod simuliranjem se pretpostavlja praćenje stanja sistema u vremenu. Simulacije. Heurističko modelovanje bazira se na intuiciji i iskustvu. Model najčešće prikazuje statičko stanje sistema. Većina optimizacionih modela se rešava analitičkim putem. Optimalno modelovanje koristi se. Simulacioni modeli su razvijeni i pravi smisao su dobili pojavom kompjutera. Statističko modelovanje se koristi u interpretaciji nastavnih sadržaja koji opisuju realne sisteme metodama teorije verovatnoće. Odlike obrazovnih procesa su: • odvijaju se u vremenu. se mogu upotrebljavati i jednostavne grafičke metode za praćenje ponašanja sistema u vremenu. Potrebno je naglasiti da je modeliranje i simuliranje eksperimentalna tehnika s tim da se eksperimentisanje vrši na modelu. Simulacija daje odgovore na pitanje „šta – ako?“: • šta ako izabrana nastavna metoda ne odgovara učenicima/studentima? • šta ako se kompjuter pokvari? • i sl. Simulacija omogućuje kvantitativnu analizu obrazovnih procesa. omogućili simuliranje na način. pa su modeli koji se formulišu i rešavaju računarskim metodama posebna moderna kategorija modeliranja i simuliranja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU različite mentalne modele o istom realnom sistemu. za sada. b) optimizacione. Za primenu metoda simulacija potrebno je formulisati matematički model nastavnog sadržaja. zahvaljujući njihovoj moći i brzini obrade podataka. i g) simulacione. • koriste resurse obrazovnog sistema. Kvanititativni modeli se mogu razvrstati na: a) statističke. zatim taj model prevesti na računarski program i onda pomoću kompjutera simulirati realni sistem koji je predmet nastavnog sadržaja. Kvantitativni modeli koriste formalne jezike – matematičke relacije i rezultate iskazuju numerički. Stanje sistema se prikazuje stanjem bitnih veličina sistema (parametara). No očito je da su računari. Najviše korišćenje metode simulacionih procesa su: • diskretna simulacija koristi se pri detaljnoj analizi modela interpretacije programskih 67 . • ljudi učestvuju u obrazovnim procesima. pa se i to može smatrati simuliranjem. Verbalni model predstavlja logičnu posledicu mentalnih modela i izražavaju se u govornom jeziku ili u pisanoj formi. odnosno stanje u jednom momentu. Suština simulacije je u eksperimentisanju sa modelom. Nadrljanski i M. v) heurističke. kojima se stanje u pojedinim momentima izračunava "ručno" na papiru ili pomoću kalkulatora. što predstavlja suštinski problem za nastavu i učenje. numeričkim metodama (iterativnim postupkom) i uz primenu kompjutera. Takođe. • imaju stohastično ponašanje. ali pri tome polaze od pretpostavke da se svi atributi realnog sistema mogu kvantitativno izraziti. koji je bio neizvediv na bilo koji drugi način. Tako se napr. još samo u specifičnim slučajevima kada se realna situacija može predstaviti matematičkim modelom i determinstičkim upravljanjem. To znači da treba napraviti vremenski tok. koristeći svega nekoliko osnovnih veličina. u ekonomiji često upotrebljavaju jednostavni modeli ekonomskih sistema.Đ. da bi se na osnovu toga izveli zaključci o mogućim ponašanjima realnog sistema. a podlogu ima u tradiconalnoj didaktici i metodici nastave.

Simulacija u reinženjerstvu obrazovnih procesa omogućuje modelovanje obrazovnih procesa. Postoje modeli čiju su autori poznati kiberentičari Rosenblueth i Wiener. (2) formalizacije. Feuverierova. Modeli sistemske dinamike omogućuju istraživanje dinamike razvoja društvenih. Sistemska dinamika je metoda za kontinualnu simulaciju sistema sa povratnom spregom. Sayre-Crossonova. (3) simulacije. Promene stanja su posledica interakcije među objektima sistema. Churchmanova. Simulacija se realizuje u slučajevima kada postoji složeni sistem za koga je nemoguće napraviti matematički model i kada je eksperimentisanje sa realnim sistemom opasno. • modularnu strukturu modela. njihove atribute i interakcije među objektima. • zbog promene vrednosti atributa entiteta kao posledica početka ili završetka interakcije među entitetima. • sistemska dinamika omogućuje modelovanje sistema sa povratnom spregom i analizu upravljanja tih sistema. 68 . u obliku sleda različitih događaja i aktivnosti. klasifikacije modela koje su već izložene mogu se naći kod drugih autora sistematizovane drugačije. Tako na primer Sayre-Crosson11 navode tri klase modela (1) reprodukcije. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU sadržaja. Događaj može nastati: • zbog ulaza ili izlaza entiteta iz sistema ili. odnosno sistema u kojima pojedini elementi mogu uticati sami na sebe na principu kauzalnosti. • prognozu rada u budućnosti. • smanjenje rizika kod eksperimentisanja. Takođe. Diskretna simulacija. njihova klasifikacija podrazumeva postojanje dva tipa modela: materijalni i formalni. • trening i uvežbavanje (obrazovne igre). a tokom odvijanja aktivnosti stanje entiteta se ne menja. Diskretna simulacija se koristi za detaljan opis strukture sistema i njegovih elemenata. Eksperimentisanje sa modelom (simulacija) mora da obezbedi njegovu potpunu kontrolu i omogućuje donošenje zaključaka i predlog odluke. Simulacioni modeli prikazuju objekte sistema. kao i analizu upravljanja sistemom. • oblikovanje sistema. kao što su: Rosenbueth-Wienerova. Paskova i sl. Događaj je promena stanja sistema koji se dešava u jednom trenutku. Rosenbueth-Wienerova klasifikacija modela. Pored navedenih klasifikacija modela postoje mnogobrojne taksonomije koje imaju različite kriterijume za razvrstavanje modela. prema tim autorima su transformacije originalnih fizičkih sistema ili objekata u druge fizičke sisteme ili objekte. Pri tome. • vrednovanje modela. određivanje strukture sistema. Današnja nauka poznaje niz različitih tipova modela i klasifikacionih sistema njihovog razvrstavanja. Formalni modeli se dobijaju kada se osobine struktura idealizovanih sistema predstave simboličkim ili logičkim izrazima. Simulacija se može koristi kao podrška odlučivanju.Đ. a objekti u modelima predstavljaju objekte iz realnih sistema ili procesa. Simulacija se bazira na principima simulacionih modela koji zahtevaju: • određivanje granice između sistema i okruženja. ponašanje sistema se opisuje na diskontinualni način. kao i kvantitativnu analizu posledica predloženih promena u obrazovnom sistemu. jer omogućuje: • razumevanje rada sistema i iznalaženje relevantnih činilaca koji utiču na rad sistema. Nadrljanski i M. • određivanje performansi sistema. Materijalni modeli. Aktivnost je interakcija entiteta koja traje neko vreme. • traženje odgovarajuće složenosti (detaljisanosti) modela. modeli oponašaju realne sisteme i procese. skupo i nemoguće. Diskretna simulacija opisuje promene stanja koje se odvijaju diskontinualno u vremenu. U ovoj knjizi se izlaže još nekoliko pristupa klasifikacije modela Tako postoje neke klasifikacije. Mihramova. tehničkih i bioloških sistema u vremenu. Dalje.

odnosno u sistemu obrazovanja. modele na fizičke i apstraktne. Uspešnost nastave i učenja uz pomoć kompjutera ne zavisi samo od efikasnosti modela prvog reda. kao i čitavog niza drugih faktora informatizacije nastave i učenja. Postoje i uveliko se primenjuju parcijalna rešenja na planu osavremenjavanja obrazovanja. a zatim projektovati softversko rešenje (model drugog ili višeg reda). u osnovi. pa u istoj meri mogu postojati različiti modeli same nastave uz pomoć kompjutera. tako stvoriti savršeniji model prvog reda. U principu. Sve te promene koje doživljava savremena civilizacija nazivaju se progresom. samo su neki od razloga što je tempo promena u obrazovanju usporeniji. Drugi: najpre usavršiti izbrani nastavni sadržaj i metodiku nastave uz kompjuter. Tradicionalna nastava se odlikuje po tome što se može realizovati na različite načine. međutim. Prodor informatike i informatičke tehnologije iz osnova menja mnoge tradicionalne forme. Feuverier je podelio.Đ. oblike i sadržaje rada uključujući i oblast obrazovanja. a unutar njih se vrše dalja razvrstavanja. Sistem obrazovanja predstavlja veliki izazov i njegova transformacija mora da se izvede na nivou sistemskih promena informatičke civilizacije. Nastaje jedna nova civilizacija u kojoj se znatno menjaju dosadašnji načini rada u mnogim oblastima. Složenost procesa u sistemu obrazovanja i njegova prevelika inertnost. navode već izložene vrste modela. U toj podeli postoji tri tipa modela: likovni. Nadrljanski i M. 69 . U mnogim klasifikacijama se ponavljaju pojedine kategorije modela. onda su svojstva nastave koja su obuhvaćena softverskim rešenjima svojstva drugog reda. literarne ili deskriptivne i matematičke modele. U svakoj od navedenih klasifikacija data su i bliža određenja za razvrstavanje modela. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Feuverierova klasifikacija modela. Nastava uz pomoć kompjutera može imati različita svojstva. Churchmanova klasifikacija modela. Mihram je modele podelio na statičke i dinamičke. Upravo ovo je vreme prelaska iz industrijskog u informatičko društvo. • Fukcionalne modele. Prvi: uzeti neki već oformljen sadržaj nastavnog predmeta i tradicionalnu metodiku nastave (model nastave prvog reda) i na osnovu njih projektovati softversko rešenje. ali im dodaje još. Mihramova klasifikacija modela. analogni i simbolički. U susret ostvarivanju takvog poduhvata može se ići i putem etapnih rešenja. U današnjem vremenu dešavaju se epohalne promene sa dubokim implikacijama na sve sfere života i rada čoveka. Klasifikacija Paska se mahom odnosi na društvene sisteme i obuhvata: • Statističke modele. Paskova klasifikacija modela. radi se o unapređenjima u oblasti obrazovne tehnologije a trebalo bi da se menja tehnologija obrazovanja. Kardinalni problem u tim zahvatima. odnosno radi se o modelima nastave drugog reda. nalazi se na planu nedovoljno istraženih naučnih rešenja za svestrane promene u obrazovanju u svetskim i našim prilikama. Kada je reč o modelima nastave uz pomoć kompjutera razlikuju se dva pristupa u projektovanju obrazovno računarskog softvera. već i od kvaliteta modela drugog reda. uz nedovoljno kapitalnog ulaganja. Ako se na osnovu tih modela grade softverska rešenja za primenu kompjutera u nastavi i učenju. a dinamičke na determinističke i stohastičke. kao što je promena pristupu obrazovanju. Svojstva te tradicionalne nastave se zovu svojstva prvog reda – modeli prvog reda. uključujući i promene u načinu rada. Ostale klasifikacije koje su bile dostupne autorima. • Organizacioni modele i • Hibridni modele. praktično različitim metodama koje je definisala didaktika. • Normativne modele.

imaginaran. I smernice informatičkog obrazovanja koje nabraja Friedrich (1995) preferiraju rad sa modelima za nastavu informatike. Od 9. 4. tj. ali ih ipak ne konkretizuje unutar informatike ili u nastavi informatike. razreda Hubwieser propagira i obrazlaže. Nadrljanski i M. 70 . ukoliko je model kompjuterski program govori o kompjuterskoj simulaciji. 2. U prirodnim naukama npr. Koerbera i Petersa (1988) i preporuke Informatičkog društva Nemačke (GI) iz 1993 godine. koje ima ogroman značaj za opšte obrazovanje i skreće pažnju na cinične izjave Braurera i Brauera (1973). Na primer. takođe u NordrajnVestfalenu. pri čemu bi bitna obeležja prvo bila formulisana prirodnim jezikom i na kraju matematičkim stilom. kao i modele za opisivanje. bez konkretnih navođenja. modele za strukturu tela. npr. i već je našlo pristup u mnoge nastavne programe informatike. Zbog toga treba pažljivo analizovati šta se u informatici može podrazumevati pod stvaranjem modela. on govori o simulaciji. Kritika modela i u određenom slučaju revizija modela. racionalni ili pouzdani brojevi stvaraju sa sabiranjem i množenjem kao spojem. Schubert (1991) predlaže „ciklus radnji“ za nastavu informatike koja je orijentisana na stvaranje modela. Implementacija. naziva se model T“ (Tarski 1961). • Model mišljenja ili idejni ili mentalni model spojen je sa svešću čoveka: on je misaon. modelovanje je čak uspešan stručni princip. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Modelovanje kao linija vodilja Značenje informatičkog modelovanja ili pravljenja modela za školsku nastavu stalno je naglašavano od strane didaktičara informatike. u okviru svog pristupa koji je orijentisan na informaciju. zamišljen. već i kao opšti princip kreiranja nastave. Ukoliko su na jednom modelu urađeni eksperimenti.Đ. isključile stvaranje modela kao opšteobrazovnu bit svojih nauka. On razlikuje realne modele i mentalne modele. do 11. trebali da modeluju realne procese u okviru nastave informatike. koja je slična didaktičkom modelu u fazi orijentisanoj na algoritme12. on realno egzistira. 3. Hubwieser (1996/2000) naglašava modelovanje kao tematsko područje informatike. objekata koji se modeluju i relacija. Posmatrajući različite nauke. On i sam kompjuter označava kao model. • Materijalni model je kroz čovekovo poimanje shvatljiv. Učenici bi. Baumann u okviru procesa stvaranja modela u informatici (Baumann: modelska metoda) navodi pet faza: 1. model atoma predstavlja idealni model. (Schulz-Zander i drugi) Jednako kao i Schubert oni ne posmatra procese stvaranja modela i simulacija samo kao nastavni sadržaj. koji bi odgovarali upotrebi modela u informatici kao stručnoj nauci. pri čemu se (samo) relacionalni model banke podataka pominje kao konkretni model. u smislu teorije modela. U okvirnim nastavnim planovima ostalih nemačkih saveznih pokrajina često se u sličnom filozofskom maniru govori o „modelovanju“ i o „informatičkim modelima“. Sprovođenje simulacije i interpretacija. u informatici apstraktni automat. i naglašava teoretsko utemeljenje u detaljima kod hardverskih i softverskih proizvoda. U višim razredima. tj. U prošlosti su i druge stručne didaktike. Baumann (1990) navodi različite opšte tipove modela. objašnjavanje i odlučivanje. formulacija u programskom jeziku ili u jednom simulacionom sistemu. svrsishodna analiza i opisivanje originala. naročito prirodnih nauka. u gimnazijama u Nemačkoj (Nordrajn-Vestfalenu). modelovanjem i modelom i koji su sa tim povezani sadržaji i teme relevantni za nastavu informatike. mogu se razlikovati tri dominantna načina primene pojma „model“: • Model u smislu matematičke teorije modela važeća je interpretacija jedne strukture: „Moguća realizacija u kojoj su sve validne rečenice teorije T zadovoljavajuće. Konceptualizacija. 5. matematički opis strukture originala. sistematično i problemski orijentisano uvođenje prilagođeno na školski nivo tehnike modelovanja i dopunjuje svoje prikaze mnogim iscrpnim nastavnim primerima. Formalizacija. Nastali model trebalo bi na kraju da bude simuliran na kompjuteru (SI nastavni plan 1993).

Mentalni model onoga koji upotrebljava jedan tehnički sistem ne mora nužno da bude identičan sa reprezentacijom sistema od strane konstruktora ili predavača.Đ. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Može se raditi o umanjenim kopijama građevina ili o realnom prikazivanju idejnog modela. osobine i relacije konmponenata sistema označavamo kao atribute. Norman (1983) je pretresao taj problem na primeru razvoja softvera i ukazao na to da korisnik za interakciju sa kompjuterom mora imati izgrađen mentalni model o načinu funkcionisanja i mogućnostima funkcionisanja kompjutera. komunikacija. izomorfija). Intencije povezane sa modelom su: didaktički prikazi. Promišljeno korišćenje informatičkih modela i kritičko ophođenje sa kompjuterima zahteva sud i poznavanje stepena adekvatnosti originala i modela. kugla-štap i model atomskog jezgra. pri čemu zamena originala sledi za ljudsko poimanje preko neznatno apstrahovanih modela. nećemo nadalje više baviti. Modeli su po pravilu sastavni delovi jednog procesa. tema su informatičkog obrazovanja. njihovih originala. individue mogu povezati jedan model sa različitim svrhama. Naročito konstruktor modela ne mora biti identičan sa onim koji primenjuje model. Subjekat povezuje sa modelom stalno neku svrhu. prognoze. Uzajamna dejstva koja proizilaze iz „virtuelne stvarnosti“ i mogućnosti primene između kompjutera. prirodni eko-sistem) nije međutim neophodno i model. Jedan sistem (npr. Ukoliko se te operacije koje su preduzete pri modelovanju jasno mogu preokrenuti. • nekim atributima originala budu pridodata druga značenja („preformulacija“). ovde. O modelu za original može se govoriti tada. razlikovati tri ravni izjednačavanja: • strukturalno izjednačavanje odnosi se na atribute koji opisuju relacije između komponenata entiteta (npr. simulaciju i korišćenje modela kao „primenu“. Čini se da modeli informatike na kraju krajeva za cilj imaju savladavanje i efikasno korišćenje visokokompleksnih procesa i struktura. prostorni modeli. reprezentacija. mogu se u datom slučaju gledišta i spoznaje do kojih se došlo na osnovu modela preneti direktno na original. Pravo razvijanje i konstrukciju jednog modela. Obeležja. Model se uvek može shvatiti i kao sistem. Originali potiču uglavnom iz područja opažajnog. Za poređenje originala i modela i onome ko je napravio i onome koji koristi model mora biti poznato koje operacije se primenjuju na koje atribute. ali i u odnosu na subjekat. eksperimentisanje. da bi svoje radne zadatke mogao da prevede u funkcionalnost i jezik sistema. • neki atributi originala budu istaknuti (kontrastiranje). • neki atributi modela bivaju dodatno uvedeni (obilje – abundanca). Grafički modeli koji 71 . npr. kontrakcija). koji se mogu dalje deliti: • Grafički modeli su u osnovi dvodimenzionalni. označavamo kao „modelovanje“. kojim se. njihove svrhe i adekvatnosti originala i modela. analogija). Nadrljanski i M. za koju je taj model konstruisan ili korišćen. Kako izgradnja mentalnih modela kod budućih korisnika tako i osvešćivanje metalnih modela budućih korisnika važni su kao ciljevi informatičkog obrazovanja. koji u određenu svrhu konstruiše i primenjuje prema originalu neki subjekat. Stachowiak navodi u diferencijaciji modela podelu na grafičke. stvaranje teorija i iskorišćavanje originala. gornji matematički model predstavlja u smislu teorije modela poseban slučaj. (uporedi Stachowiak 1973) kada: • neki atributi originala napuste svoje mesto (mimoilaženje – pretericija). Stachowiak (1973) je upravo u svojoj opštoj teoriji modela AMT ukazao na problem perspektive u procesu stvaranja modela. individue i društva. • fizičko izjednačavanje odnosi se na atribute koji opisuju materijalno-energetske i vremensko-prostorne karakteristike entiteta (npr. Ovi poslednji se moraju upoznati sa mentalnim modelima kasnijih korisnika (Dutke). uzorke ili odraze. • materijalno izjednačavanje odnosi se na (sekundarne) atribute koji opisuju značenje. Mogu se. oslanjajući se na Stachowiaka. tehničke i semantičke modele. Taj proces se označava kao stvaranje modela. predstavnog i misaonih operacija. Modeli se razlikuju u pogledu njihovih atributa. smisao i predstavu uz jedan atribut (npr. tj. Dok idejni i materijalni modeli predstavljaju skice.

Đ. Opsežnija istraživanja preporučljiva su za stvaranje zbirke modela. koji su i sami modeli. i da modeli postoje i primenjuju se u mnogobrojnim vidovima u informatici. 72 . između ta dva sistema se ostvaruju funkcije monoakcije i interakcije. koji priprema i emituje poruke i drugi. odnosno studenti. Naime. Prelazi između pojedinačnih tipova modela su često fleksibilni. U formalnom obrazovanju. Na tom postulatu u kome prvi treba preneti što više nastavnih poruka. U skladu sa njihovom prirodom mogu se razlikovati biofizički. koji prima obrađuje i koristi te poruke za formiranje znanja. mogućnosti njihove simulacije. Interakcija je proces dvosmernog komuniciranja u nastavi. koncepti optimizacije tih procesa na bazi obrazovne tehnologije. Tipovima modela koje je predstavio Stachowiak u AMT-u mogu se pridodati odgovarajući modeli informa-tike da bi se pokazala raznolikost modela u informatici. koja za osnovu ima ove tri ideje: • Sa raščlanjivanjem strukture povezane su ideje uz čiju pomoć se analizuje realni sistem i izvode osobine relevantne za model. onda se informatika može okarakterisati kao nauka stvaranja modela. Pravi se razlika između internih modela percepcije i mišljenja i eksternih semantičkih modela koji su sazdani od znakova i kombinacija znakova. Može se zaključiti da informatika često produkuje ikoničke i simboličke modele za postavljanje enaktivnih modela prema originalnima. To je sistem koji se bavi kolektiranjem. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU neposredno reprezentuju svoje značenje označavaju se kao ikonički. a učenici/ studenti ih primaju. kao što učenici/studenti primaju i predaju poruke nastavniku. nastavnik predaje i prima poruke učenika/studenata. U opisanom procesu učestvuje više sistema. Iz toga sledi cilj obrazovanja koji bi se mogao formulisati na sledeći način: u procesu obrazovanja treba preneti i usvojiti što više poruka u što kraćem vremenu. monoakcija i interakcija u obrazovanju imaju zadatak prenosa i usvajanje poruka iz nastavnog programa. a drugi ih što više usvojiti postavljaju se. tako da se mogu precizirati specifično informatički. u teoriji i praksi. a drugi učenici. prikupljanjem informacija. u obrazovanju se odvijaju procesi koji se mogu opisati na sledeći način: priprema (prikupljanje). tehnike u nastavi. prenos. • Model se zatim precizira na osnovu opisnog jezika. obrađuju. Prvi sistem predstavljaju nastavnici. emitovanje (predaje). Prihvatimo li tri dominantne ideje informatike koje je prezentovao Schwill (1994). kao i njihovom korišćenju u svrhu izgradnje znanja. Nadrljanski i M. i na taj način se otvara za dalje sintaktičke i pre svega sematičke analize i transformacije. dok se simboličkim modelima značenje mora pridodati preko koda. Mada bi se pre moglo reći. Monoakcija je proces predavačke nastave u kojoj nastavnik predaje poruke. opšteobrazovni modeli i tehnike modeliranja kao i informatički procesi stvaranja modela. obuhvaćeni su kroz primenu algoritama. Obrazovni proces je vezan za određenu fizičku i socijalnu sredinu i pri tome svaka od njih utiče na ishode upravljivosti. Oba komunikaciona procesa. prijem. obrada i skladištenje podataka. Proces monoakcije je po prirodi ravan onome što se u informatici zove informisani sistem. veština i navika. prostorno-vremenske i materijalnoenergetske reprezentacije originala. Dva su osnovna: prvi. psihofizički i sociotehnički modeli. • Tehnički modeli su prevashodno trodimenzionalni. veština i navika. • Semantički modeli su po pravilu komunikacioni sistemi koje subjekat koristi za obradu „realnosti“. Tri aspekta pristupa obrazovanju Obrazovanje se može posmatrati kao proces koji je analogan funkcijama koje u informatici imaju informacioni sistemi. služe za nacrt i odvijanje programa simulacije u najširem smislu. • Dinamički aspekat modela. skladište (pamte) i koriste. za određivanje modela koji su specifični za informatiku i za izrađivanje modela relevantnih za nastavu informatike. ideje koje ih prate.

odnosno od elektronike do bibliotekarstva. on se karakteriše po tome što je funkcija nastavnika smeštena u granicama sistema koji upravlja procesima pripreme. veština i navika. Shannona Weavera. kao odlika sadašnjeg vremena i nepromenjeno trajanje obrazovanja predstavljaju značajan faktor uspešnosti obrazovanja. Teško je nabrojati sve moguće uzajamne veze pedagoške nauke i teorije informacija. ograničeno vreme nastavnog procesa i veliki broj učesnika (učenika/studenata). već se njome upravlja. The Mathematical Theory of Communication. ali pojedini aspekti teorije informacija primenjeni su na istraživanje fenomena informacije u oblasti nastave i učenja. redefinisalo osnovni cilj obrazovanja. kao i da ih koristi u procesu izgradnje znanja. Eksponencijalni rast podataka. pa zbog toga učenici/studenti imaju ulogu receptora. da obrazovanje treba da omogući učenicima/studentima da nauče kako treba učiti i rešavati probleme. Prevashodno dominiraju monoakcije nad interakcijom. učenik/student je upravljani sistem u smislu što treba da primi. kao i u izboru sredstava za njihov prenos. opet.Đ. nastavnik vrši proveru i ocenjivanje rezultata učenika/studenata. informacija i komunikacija su postali predmet naučnog interesovanja. osnovnim zadatkom obrazovanja. ili od lo logike do lingvistike. koji bi se mogao zameniti stavom. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Svakako da je reč o obrazovanju kao svesnoj ljudskoj aktivnosti koja se ne odvija stihijno. on nema nikakav uticaj na izbor i sadržinu nastavnih poruka. Nadrljanski i M. To je informaciji dalo interdisciplinarnu dimenziju. kao i to da ne može da utiče na izbor sredstava za njihov prenos. Takođe. Nedostatak povratne sprege u takvoj nastavi se manifestuje neadekvatnom upravljivosti procesom obrazovanja. donekle. Komunikaciona veza na relaciji nastavnik –učenik/student uglavnom je jednosmerna ili direktna. pripreme programskih sadržaja i njihovog oblikovanja u vidu nastavnih poruka. jer je svaka nauka pokušala i još pokušava da 73 . Tradicionalni pristup obrazovanju Tradicionalni pristup obrazovanju je najstariji i najrasprostranjeniji. Odnos teorije informacija i pedagogije datira praktično od formiranja teorije informacija. imaju zadatak da te poruke usvoje u vidu znanja. Sve to je pedesetih godina prošlog veka dovelo do svojevrsne krize tradicionalnog obrazovanja. Tako predstavljen proces obrazovanja sasvim je u skladu sa proklamovanim. Takve karakteristike tradicionalnog pristupa obrazovanju direktno utiču na izbor akcija. obradi i zapamti nastavne poruke. kao i od humanističkih nauka i umetnosti do dokumentalistike. informacija je postala relevantan pojam za sve nauke koje se bave simboličkom komunikacijom u rasponu od matematike do računarske nauke. U tom sistemu. Obrazovnom sistemu i njegovim funkcijama može se pristupiti sa različitih stanovišta. Pri tome. Upravljanjem se ostvaruju postavljeni ciljevi i zadaci obrazovanja. nastavnik koji upravlja procesom obrazovanja ostvaruje funkcije: izbora. koje treba da traje praktično koliko i radni vek čoveka. u tom smislu i pedagogije. Oni. predaje uz pomoć odgovarajućih sredstava nastavnih poruka učenicima/studentima. Sa druge strane. prvenstveno to datira od pojave knjige. tako da se rezultati mere količinama usvojenih nastavnih poruka. ali i od društvenih nauka do medicine i dr. Informacioni pristup obrazovanju Kao svojevrsna reakcija na pojavu novih naučnih disciplina poznatih kao kibernetika i teorija informacija. Rezultat tog stanja je posledica tri faktora: velika količina nastavnih poruka. Pojednostavljeno rečeno. Ovde se izlaže pristup koji se može klasifikovati na tri načina: tradicionalni. Reakcija na tu krizu bila je pojava informacionog pristupa obrazovanju. Pri tome. Teorija informacija svojom pojavom postala je predmet interesovanja mnogih nauka. To je. veština i navika. Korektor takvog stanja jeste teza o permenetnom obrazovanju. informacioni i sistemskomodelski.

Osnovna pitanja kojima se bave ti autori sa aspekta semantičkog koncepta teorije informacija odnose se na: tumačenje logičko-semantičkog „problema značenja”. To se. Uloga nastavnika se. Semantički koncept teorije informacija primenjen je na istraživanje značenja informacije i reagovanje primaoca u odnosu na tezaurus koji on poseduje. fizičke i socijalne prirode. Osnovnu ideju su razradili C. odnosno na količinu informacija. a na osnovu spoljnih podražaja u adekvatno oblikovanoj okolini“. uglavnom. uostalom. bihejvioristi su obrazovanje posmatrali kao „sistem prenosa i usvajanja informacija u kome su rezultati posledica svojevrsnog kondicioniranja učenika/studenata. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU protumači taj kompleksni pojam. Suština tog 74 . pa se nastava i učenje. Weawer 1949. primanje. opštoj teoriji sistema. Prema definiciji nekih autora „ Obrazovanje je sistem prenosa i usvajanja informacija“. Programirana nastava je bazirana na gradivu. skladištenje i korišćenje podataka – informacija. a negativnim se eliminiše. Oni su zanemarili radove koji su uzeli u obzir reagovanja prijemnika u skladu sa njihovim misaonim sistemom. Tako se pozitivno reagovanje učenika/studenata potkrepljuje pozitivnim reakcijama. odlika bihevijorističkog informacionog pristupa obrazovanju jeste postavljena prema pozitivnim reakcijama učenika/studenata. shodno tome. Naravno. na sadržaju i na informaciji. Ti radovi su bazirani na zakonima. bihejvioristi. već se javljaju i nove sintagme. Prema daljim navodima. Osnovna pažnja posvećuje se određivanju količine informacija koju sadrži nastavna poruka. menjanje strukture niza odražava se na njegovu funkciju. Izučavanje nastavnog sadržaja na bazi objektivne informacije zasniva se na posmatranju nastave kao procesa koji se odvija pomoću niza simbola (znakova). informaciono-psihološki i pristup orijentisan na procese. obrazovni proces strukturiraju u vidu kraćih sadržajnih celina i nazivaju ih informacione jedinice. obrada. To je karakteristika. Pravdanje za takav stav može se naći u tvrdnji da se: „ljudsko ponašanje ionako formira bez znatnijeg uticaja svesti. Takođe. se pozitivnim reagovanjima učvršćuje i usvaja informacija. Suštinska odlika informacionog pristupa obrazovanju može se svesti na optimizaciju prenosa i usvajanja informacija. kao posledica različitih shvatanja i interpretacije različitih autora. dok negativno ima negativna potkrepljenja. Suština izučavanja nastavnog sadržaja na bazi merenja objektivne informacije odnosi se na to da se u stohastičkoj strukturi teksta (nastavne poruke) nalazi objektivna mera koja bi važila za svakog primaoca. To nije sporno da je informacija kompleksan pojam sa brojnim i različitim manifestacijama biološke. Osnovna zamerka ovakvom proučavanju nastavne poruke jeste u tome što ne uključuje primaoca. bez učešća njenog primaoca. Po njima. Prema navodima Šoljana. odnosno definisanje smisla informacije. posmatraju se kao tipični informacioni procesi u kojima se ostvaruje prikupljanje. Manje su zastupljeni radovi iz problematike nastave i učenja zasnovani na semantičkom pristupu teoriji informacija. mogu se zapaziti i značajne razlike u informacionom pristupu obrazovanju. promene nisu samo terminološke prirode. zasnovane na takođe novoj metodologiji. a koja zavisi od kombinacije slova u tekstu. pre svega. Zapravo. u tom pristupu premešta u pripremnu fazu.Đ. Informacione jedinice koje su dobijene podelom programskih sadržaja oblikuju se u vidu programiranih sekvenci. Nadrljanski i M. Te različitosti se mogu razvrstati. Pri tome. idejama. Bihejvioristički teoretičari se smatraju utemeljivačima informacionog pristupa obrazovanju. u tri grupe: bihejvioristički. metodama i sredstvima simboličke logike i logičke matematike. tradicionalnog pristupa. pronalaženje metoda i instrumenta za merenje značenja informacije. zapaža u pojmovno–terminološkom vokabularu. koja dobija na značaju. Analizom literaturnih izvora. I pri tome se daju u svetlu sistemske teorije adekvatna tumačenja strukture i funkcije obrazovanja. ali se uočavaju i primetne razlike. prenos. jer se mora temeljno pripremiti u vidu detaljne analize i sinteze programiranog gradiva. To u suštini znači da količina informacija zavisi od različitih kombinacija slova u tekstu. Osnovna zamerka informacionom pristupu bihevijirista se može uputiti na način tretiranja učenika/studenata. može se efikasno koristiti za izučavanje problema nastave i učenja. označavaju kao programirana nastava i programirano učenje. Procesi u obrazovanju (nastavi i učenju). i drugo. u većini slučajeva se učenik/student posmatra kao model „crne kutije“. godine. Shannon i W. E. U tom prilazu se zanemaruje sadržinsko-smisaona strana poruke. odnosno što se ne izučava vezu između nastavnog sadržaja i njegovog primaoca.

motivacione. To je dovelo do zaključka da je bihejvioristički pristup vrlo blizak (možda i jednak) strukturalnom pristupu. Takođe. Odraz je objektivne strukture nastavne poruke i funkcija je subjektivne strane učenika. Problematika odnosa učenik – nastavni sadržaj (iako je to prevashodno psihološki proces) proučavana je i sa informatičkog aspekta. to je mera razlike između subjektivne i estetske informacije. odnosno reč je o razlici mere subjektivne informacije pre i posle učenja. jeste dvofunkcionalna. Sve te činioce Šenon pokušao je da obuhvati svojom metodologijom za određivanje subjektivne informacije. u prvi plan je izbilo pitanje: „da li teorija informacija i kibernetika mogu da objasne zbivanja u glavi učenika u procesu prijema i usvajanja informacija?” Odgovor bi bio da postoji posredna mogućnost uspostavljanja analogije preko 75 . Didaktička informacija po njemu je stepen poznavanja nekog sadržaja. pol itd. Weltnerova konceptualna pretpostavka polazi od toga da informacija poruke ne zavisi samo od statističke strukture niza. pa je on označava kao meru znanja ili neznanja. U toj metodi se pomoću statističkog aparata izučava veza između elemenata teksta i primaoca. značajnog. kao što je prethodno poznavanje sadržaja. odnosno za određivanje subjektivne količine informacije koju sadrži nastavna poruka. U sklopu toga presudnu ulogu imaju njegove intelektualne. odnosno veću količinu objektivne informacije. uzrast učenika. kako on navodi „od stepena očekivanosti nekog saopštenja”. nego i od znanja primaoca. Prema tome. Šenon je zaključio da objektivistički metod koji je on postavio ne uključuje subjektivističke karakteristike primaoca poruke. odnosno njeno oblikovanje u didaktičkom (metodičkom) smislu. a manja količina subjektivne informacije izražava učenikovo znanje. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU programiranog pristupa bazirana je na informaciji i strukturi celine u kojoj su smešteni. zavisi li subjektivna informacija od subjektivnih karakteristika primaoca (učenika). Naravno. K. njegova inteligencija. a posebno je značajno znanje koje on poseduje u vezi sa sadržajem nastavne poruke. subjektivna informacija. informacija u nastavnoj poruci zavisi i od subjekta-primaoca. po Weltneru. forma. oblik i drugo. Suština unapređivanja metoda za merenje subjektivne informacije po Weltneru može se ostvariti pomoću modela didaktičke informacije i transinformacije uvođenjem jednog novog pojma estetske vrednosti informacije. Značajno je pomenuti Weltnera i njegov rad u oblasti programiranog rada. Informaciono-psihološki pristup uglavnom su zastupali nemački autori iz njenog zapadnog dela. kao na primer. Weltner je i sam usavršavao svoj metod na bazi modela didaktičke informacije i transinformacije. odnosno da informacija koja je sadržana u poruci zavisi i od onog koji tu poruku prima. Naime. Bez detaljnijeg upuštanja u suštinu tog. obrazovni nivo. U proučavanju nastavnih poruka Weltner je uveo i dva nova pojma. U takvoj interpretaciji veća količina subjektivne informacije izražava veću zabludu – neznanje. U tom smislu. emotivne i druge karakteristike. Nadrljanski i M. U nastavi. To je prilaz izučavanja nastave sa stanovišta informacionih modela. usavršavanje Šenonove metode je izvršio nemački kibernetičar Klaus Weltner (pedagogizaciju Šenonovog metoda. Weltner je uradio na taj način što je subjektivnu informaciju sveo na „didaktički pokazatelj usvojenosti informacije”). Takav metodološki prilaz je opterećen i određenim nedorečenostima. stil. Tako je Weltner problem subjektivne informacije doveo u vezu sa verovatnoćom i izrazio je pomoću sledeće formule: Prema Weltneru subjektivna informacija izražava odnos između pogrešnih (Ng) i mogućih (N) predskazivanja. Didaktička transinformacija predstavlja razliku između onoga što treba da se nauči i naučenog. ta razlika je rezultat različitosti interpretacije poruke. bazira se na subjektivnoj informaciji. odnosno. Weltner je empirijskim putem istraživao subjektivnu informaciju i konstatovao da na subjektivnu informaciju utiče način strukturiranja i interpretiranja poruka kao što su na primer. a izražava se estetskom informacijom. Uočavajući navedene i druge nedorečenosti u pogledu mogućnosti da subjektivna informacija bude mera znanja.Đ. možemo konstatovati da taj metod nije pogodan za izučavanje nastavne poruke. empirijskog poduhvata pretvaranja objektivističke u subjektivističku informaciju. postoji razlika u količini informacija i kada se saopštava poznata poruka.

Predajnik (nastavnik) u nastavnoj komunikaciji manje je izložen prinudi slušanja. treba da se razmotri problematika informacionog opterećenja. a samim tim i kibernetike u obrazovanju. Polazeći od stava da je obrazovanje proces prenosa i usvajanja informacija. koje je predvodila Galjeperina.Đ. čije temelje su postavili američki naučnici. Doprinos vrednovanju informacije u nastavnoj poruci sa bihejvioralnog stanovišta dao je Đ. Uobičajeno je modelom 76 . informacije (stimulusa i reakcije). tom. ne zasnivajući istraživanja samo na bihejvioralnom S-R (stimul – reakcija) pristupu. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU informacionog modela. Mada. Prijemnik (učenik) u nastavi i učenju izložen je uticaju poruka različitih sadržaja i dobija ih pomoću različitih komunikacionih medijuma. Analogija se ostvaruje pomoću osnovnog modela komunikacionog procesa: – predajnik – kanal veze – prijemnik. emitovanja. Sistemsko-modelski pristup Sistemsko-modelski pristup obrazovanju je kvalitetno nov. kao terća varijanta informacionog pristupa obrazovanju. kao i bihejviorističkom pristupu jeste nedostajanje vrednovanja informacija nastavnih poruka. Franka). Međutim. I ovde se postavlja klasično pitanje: koja je to količina poruka – informacija koju učenik može da prima? U nastavi. prenosa i usvajanje modela. U nastavnoj komunikaciji realizuju se ciljevi i zadaci nastave putem poruka koje se usmeravaju ka učeniku. U suštini radovi iz te oblasti imali su podlogu u informacionom pristupu analizovanja ulazno-izlaznih veličina da bi se otkrila zbivanja u procesu učenja (američki naučnici) i modelovanje tipa analogije na relaciji kompjuter – subjekt (učenik) (radovi H. u nastavi i učenju. Upravljanje je moguće ako su pod kontrolom ulazne i izlazne poruke u nastavi. U osnovi postavka ovog pristupa proističe iz opšte teorije sistema i kibernetike. svaki nastavni čas traje četrdesetpet minuta. Kako se u kibernetici koriste modeli. ali takođe prvenstveno se pri tome uzima u obzir osnovni uticaj na misaone aktivnosti učenika/studenata. Orijentacija na procese. Osnovna ideja leži na konceptu da se obrazovanje shvati kao proces u kome: umesto pripreme. može se konstatovati da oni nisu bitno izmenili paradigme koje su postavili bihejvioristi. jer uticaj na procese utiče na rezultate. I tu se javlja odnos između količine informacija koju učenik/student treba da usvoji i njegovog informacionog kapaciteta. posebno bihejvioristički. Osnovna zamerka. obrade i skladištenja) poruka (informacija). prenosa i skladištenja programiranih poruka. Kada se govori o informacionim kapacitetima. Rad Helmara Franka se oslanjao na pretpostavkama da je posredstvom S-R procesa moguće ustanoviti neke invarijantne pokazatelje o psihološkom stanju prijemnika – učenika. sa aferentnog stanovišta. Nadrljanski i M. iako su uzeli u obzir mogućnosti učenika/studenata sa aspekta prijema. shvati kao proces pripreme. onda je i ovde predložen jedan. Modeli se mnogo koriste za proučavanje pojava u realnom svetu. a učenike/studente smatra „belom kutijom“. pa je i njegovo informaciono opterećenje još uvek manje od opterećenja prijemnika (učenika). radi se o informacionom opterećenju i nastavnika i učenika. iako je akcenat na učeniku. potekla je od naučnika iz bivšeg Sovjetskog saveza. Na tom problemu je radio i značajan doprinos dao Helmar Frank. Naime. Šta se dešava sa učenikom koji za vreme jednog časa treba da primi određene poruke i da na osnovu njih izdvoji subjektivnu informaciju kao indikaciju o potrebi da nešto određeno nauči? I pored nespornog doprinosa koji su dali nemački naučnici na planu informaciono-psihološkog pristupa programiranom radu. koja je trajanjem determinisana. sistemskomodelski. Svi ti radovi imaju značajan teorijski doprinos i predstavljaju osnovu za dalja istraživanja. pomenuti naučnici su izvan informaciono-psihološkog pristupa dali značajan doprinos kibernetici u obrazovanju. autori okupljeni oko Galjperine su na bazi teorije formiranja misaonih procesa postavili tezu koja obrazovanje posmatra kao informacioni proces. ti radovi u suštini nisu bitno izmenili bihejvioristički pristup. emitovanja i prenosa i usvajanja (prijema. Nadrljanski. Odbacujući predhodne pristupe. oni su istakli da se njima mora upravljati. Naime. poznato je da je sistemski pristup u osnovi metodološki aspekt kiberentike. relativno novi pristup obrazovanju.

zbog velike složenosti modela. a polazeći od modela. takođe po drugim osnovama različitih sistema. U osnovi. (b) da svaku nameravanu akciju u okruženju prethodno proveri na modelu metodom simulacije. Ako se pođe od pretpostavke da su u model ugrađene bitne karakteristike za dati nivo apstrakcije i da su na bazi odgovarajućih znanja o programskom sadržaju neke realne pojave formulisane adekvatne relacije koje povezuju te karakteristike. to formalni modeli ne opisuju realne sisteme. mora da izostavi čitav niz detalja koji su inače sastavni deo realnosti koji nastava tumači. vrši se korigovanje modela i to sve dok se ne ostvari potvrđivanje rezultata u okruženju. Zbog toga. Još jedna kategorija se javlja u modelskom pristupu obrazovanju. Ono se može ostvariti u relativno ograničenim uslovima. Naglašavamo što smo u prethodnom tekstu o modelima rekli. Nastava je u stvari model. Suština modela se zasniva na uočavanju sličnosti između dva objekta ili sistema. odnosno simulacijom na računaru. a to je eksperimentisanje. učenicima/studentima treba obrazovanjem stvoriti mogućnost da u sopstvenim mentalnim strukturama. To znači da učenik/student posmatran kao inteligentni sistem poseduje model sopstvenog okruženja i na bazi iskustva koje imaj su u stanju je da predviđa. po definiciji. Nadrljanski i M. Isto tako. Zato se i kaže da su oni apstrakcija i nikad potpuno verna slika realnosti. praktičnog ispitivanja valjanosti modela i eventualna korekcija modela se ostvaruje putem eksperimenta. U nove zadatke sistema obrazovanja mora se uvrstiti i obrazovanje za predviđanje. na osnovu čega se omogućava izvođenje zaključka o nekim karakteristikama ponašanja tog sistema. jedan od objekata je original.Đ. tada između tih objekta postoji odnos originala i modela. Zbog toga se pristupa izvođenju eksperimenta u veštačkim uslovima. Prema tome. model nije u stanju da do svakog detalja objasni svu složenost realne situacije koja se tumači u nastavi. ili da se odnosi na strukturnu sličnost spolja različitih sistema. sve dok se ne ostvari planirani ishod. na osnovu sprovođene formalne analize nad njegovim opisom. Svaki model se može opisati kao skup svojstava po kome se odlikuje određena nastava. Sličnost može biti spoljašnja. Može se izvući zaključak za odnos originala i modela: ako se između dva objekta može ustanoviti sličnost u bilo kakvom određenom smislu. pomoću simulacije moguće je da se otkriju funkcionalna i strukturalna obeležja sistema koji se izučava. modeli se koriste za prikazivanje samo bitnih odlika neke realne pojave. Obrazovni softver simulacije omogućuje da se neki realni sistemi predstave pomoću modela na računaru i da se na njemu simuliraju procesi tih sistema. Naime. u suprotnom. a drugi je model. visoke cene eksperimenta. Kada se rezultati simulacije na modelu dokažu putem akcije u okruženju. tada sistem treba da generiše simulacije neke druge akcije. već njihovu homomorfiju. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU smatrati sintetsku apstrakciju realnosti. i bilo kako složen. način nastave opisan kao skup svojstava može se nazvati modelom. Pri tome se razlikuju tri tipa sličnosti. učenik/student predstavlja inteligentni sistem koji ostvaruje interaktivnu vezu sa svojim okruženjem. Kako se formalno opisivanje ne može primeniti sveobuhvatno i idealno tačno. Bilo kakav model nastave (učenja). Potvrđeni model se koristi za predviđanje. Pri tome. Prikazivanje sistema na nekom od formalnih jezika predstavlja njegov formalni model. Korisnik u zavisnosti od prethodnih znanja može sam da programira svoje učenje i obrazovanje pomoću simulacionih 77 . na bazi provere valjanosti modela na konkretnom okruženju moguće je da se na bazi novih podataka (informacija) vrši korekcija i potvrđivanje modela. Usvajanje modela je uslovljeno poznavanjem učenika/studenta kao sistema koji učestvuje u tom procesu. Svaki konkretan programski sadržaj nastave (šta učiti) zasniva se na određenoj metodici (upravljanju) nastave (kako učiti). To znači. Pojam sličnosti se može primeniti na široku klasu realnih sistema. Uslovi za to su da učenik/student: (a) ima model okruženja. tada se model smatra korektnim i on se potvrđuje. To će im omogućiti da jednostavnije shvate i tumače događaje u okruženju. izgrade koherantan model svog okruženja. onda takav model može da objasni bitnost određene pojave koja je predmet nastave – učenja. ili zbog prostorno-vremenskih uslova za sprovođenje eksperimenta. a sličnost može biti u funkcionisanju (ponašanju). Na bazi iskustva. a nebitni detalji se zanemaruju. (v) ako pri tome simulirana akcija ne daje prihvatljive rezultate. Iskustvo ili akcije u okruženju postaju merodavni kriterijum valjanosti modela. Pri tome.

ali se koriste i u društvenim naukama (posebno u oblasti ekonomije). estetičke. • jezik i korišćenje metafora. koji oponaša realan sistem. Ti sistemi nude fleksibilnije forme obrazovanja. v) primenu didaktičkih kriterijuma u vezi sa dinamikom i načinom podučavanja.). kao na primer iz geometrije optike. ili ih sam konstruiše. na bazi dijaloga sa učenicima omogućuju: a) izgradnju modela prezentacije sadržaja na osnovu datih odgovora. Programi simulacije naročito su razvijeni u oblasti prirodnih nauka (biologija. duhovne i naučne. Sniveli klasifikuje učeničke orijentacije kao pragmatičke. U tim programima osnovni naglasak se daje na analizu dijaloga sa učenikom. Nadrljanski i M. kao što je ekološki ili tehnički sistem.Đ. 78 . Naravno. koji su mu dati. fizika. Poslednjih godina velika pažnja u istraživanju tutorskih programa posvećuje se „inteligentnim tutorskim programima”. kao tabele ili grafici. Njegovi dokazi se temelje na osnovu objektivne instrukcije i uspostavljanje veze sa onim što učenik/student više voli. posmatrao određeni proces i sl. Na takvom obrazovnom računarskom softveru mogu se menjati nekoliko ulaznih veličina da bi se dobio uvid u modeliranje. hemija i dr. Radni okvir individualnog obeležja je istraživao kroz: • čulni eksperiment. Ova vrsta obrazovnog računarskog softvera omogućuje modeliranje realnog sveta ili nekih realnih stanja da bi se mogli jednostavnije proučavati. b) upoređivanje realnih odgovora sa modelom kriterijuma. Mikrosvet ima ugrađen simulacioni model. U inostranim iskustvima su zabeleženi pokušaji tutorskog modela obrazovanja na planu „mikrosveta”. Mikrosvet je reprezentativan tip obrazovnog računarskog softvera i odnosi se na specifične obrazovne sadržaje i omogućuje obrazovanje i sticanje faktičkog znanja u nekoliko područja. Rezultati simulacije se prikazuju na ekranu. kao što je već rečeno o njima. U primeni softvera tipa simulacije do velikog izražaja dolazi individualno znanje o upravljanju procesima učenja i obrazovanja. Inteligentni tutorski programi. Jedan od autora inteligentnih tutorskih programa. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU modela. Simulacije se obično ugrađuju u veće obrazovne celine. u ovoj kategoriji obrazovnog računarskog softvera treba uočiti razliku između simulacije kod koje korisnik treba da sam odredi model i simulacije kod koje korisnik radi sa zadatim modelom. prikupljanje informacija i podešavanje dijaloga zasnovanog na znanju. Sam korisnik programa simulacije može da proverava hipoteze menjajući varijable modela i da posmatra efekte tih promena. i • analogije.

kao nijedna nauka do sada. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU KIBERNETIKA Kibernetika kao nauka Intenzivan razvoj nauke. Reč «kibernetika» prvi put se javlja kod Platona. Tako se javljaju i prve ideje o konstruisanju takvih mašina koje bi izvršavale niz aritmetičkih i logičkih operacija koje su do tada bile isključivo privilegija čoveka. kao nauka o upravljanju sitemima. odnosno usko usmeravanje naučnih istraživanja uslovila je logičku antitezu. globalnom metodološkom sagledavanju u nauci. tehnologije i tehnike. druga njegova knjiga je “Kibernetika i društvo”. Opšta sinteza nauka i istraživanja vezana je za kibernetiku i opštu teoriju sistema. Wiener 1948)." Slavko Marjanović: "Kibernetika je nauka o regulaciji. odnosno opšta teorija upravljanja koja nije neposredno vezana ni sa jednom konkretnom oblašću a u isto vreme je primenjiva na svaku od njih. Kortum: "Kibernetika je nauka o upravljanju procesima i sistemima svake vrste." Greniewski. Ona nije stvorena zato što je bilo potrebno regulisati proces omasovljavanja. živim organizmima i međusobnom odnosu jednih prema drugima. koji daju i o sistemima koji primaju i daju informacije. ona se posebno bavi kontrolom adaptivnih i evolutivnih sistema. Složenost kibernetičkih procesa i brzina odvijanja samih procesa u većini slučajeva izmiče praćenju i kontroli od strane čoveka. ali se eksplozivno razvila. Gorge: "Kibernetika je nauka o kontroli i komunikaciji. obrade i iskorištavanja poruka u mašinama. – upravljam." F." Stafford Beer: " Kibernetika je nauka o vezama i uprvaljanju . dinamičnost i nepredvidljivost upravljanja. kao "naučno-tehnološka revolucija". definiše se kao nauka o načinima primanja. Kibernetika (grč. U poređenju sa drugim naukama kibernetika je na samom početku svog razvoja. njen osnivač je matematičar Norbert Viner (N. Kasnije Amper koristi reč kibernetika da bi označio nauku o upravljanju ljudskim društvom. zato što regulisanje tog proceas znači spas čovečanstva od uništavajuće sile nekontrolisanog omasovljavanja. Rasela. označen od B. uslovljava neophodnost interdisciplinarnog metodološkog pristupa u naučnim istraživanjima." 79 .Đ. usled njegove psihofizičke ograničenosti. Prvu knjigu objavio 1948. čuvanja. Parcijalizacija. "Kibernetika je opšta nauka o sistemima koji primaju. kormilar da bi ukazao na složenost. vladam) nauka o opštim zakonima procesa upravljanja i komunikacije u organizovanim sistemima – mašinama. koji ju je skovao od reči kibernetos – grč. Kibernetika je nastala na osnovama analogije između ponašanja bioloških organizama i tehničkih uređaja – mašina." Gerhard Meyer:"Kibernetika je nauka o upravljanju i regulaciji međusobno povezanih procesa koji se zbivaju u sistemima kao što su organizmi." Lav Nikolajevič Landa: "Kibernetika je nauka o najopštijim zakonomernostima upravljanja složenim sistemima. zajednice i tehnički uređaji. kao i pragmatičnim rešenjima stručnih problema. živim organizmima i međusobnom odnosu jednih prema drugima. Nema generalne definicije koja je opšte prihvaćena. predaje. težnju ka transdiciplinarnom. H. Radi kompletnijeg sagledavanja pojma kibernetike navode se i analizuju neke od njenih definicija: H. godine i to pod naslovom “Kibernetika ili upravljanje i komunikacija kod živih bića i mašina”. Tvorac kibernetike je Norbert Wiener. Nadrljanski i M. Kibernetička nauka nastala je 1948.

V. Felix Fon Kube. Kibernetika je nauka o upravljanju procesima i sistemima svake vrste.: "Kibernetika danas predstavlja opštu teoriju upravljanja. koji se posmatraju kao skladna celina". Predmet istraživanja kibernetike su sistemi u kojima se odvija proces upravljanja. Zaključci se proveravaju na odgovarajućim modelima. Pri tome se pod sistemom podrazumeva sjedinjenje bilo kojih elemenata. koja može da se primeni na svaki sistem. Fletschner H. istražuje formalne. Neki odosnovnih ciljeva kibernetike su: Utvrđivanje principa ponašanja sistema. Kibernetika proučava odnose i svojstva upravljačkih procesa u tim sistemima. M. prikazivanju i konstrukciji modela". društveni ili tehnički. Omogućavanje praktične primene teorijskih saznanja Kibernetika se može tumačiti i kao veština upravljanja što je izvorno značenje grčkog korena te reči. Amper A. oblikovanjem.: "Kibernetika je matematička disciplina. formalna nauka o strukturi. odnosno s prikupljanjem. a njen predmet su sistemi upravljanja".: "Kibernetika se zasniva na morfologiji ponašanja prirodnih i veštačkih sistema". Lerner A. Norbert Winer: Kibernetika je nauka koje se bavi teorijom upravljanja i komunikacije kod živih bića i mašina. a to su: 80 . Filozofska enciklopedija: "Kibernetika je nauka o procesima upravljanja u složenim dinamičkim sistemima koja se zasniva na teorijskim temeljima matematike i logike. dakle.: "Kibernetika je nauka o mogućim načinima funkcionisanja svih dinamičkih struktura koje se mogu zamisliti"..Pomoću informacija se nastoje izraziti opšte zakonitosti upravljanja procesima u realnim sistemima. preradu i predaju informacija u sistemima. Teplov Lav: "Kibernetika je nauka koja uz pomoć matematike i opita istražuje težnju ka cilju i automatsko upravljanje u prirodi i tehnici". odnosima i ponašanju dinamičkih sistema". U daljoj fazi kibernetskog istraživanja sistema posebna uloga pripada analognom zaključivanju. pa se upoređivanjem saznanja o više istraživanih sistema utvrđuju sličnosti među njima. strukturne i funkcionalne zakonitosti upravljanja u realnim i teorijski mogućim pojavnim oblicima dinamičkih sistema sa svojstvima samoupravljanja ili samoregulacije. Uspostavljanje temeljnih zakona upravljanja sistemima. Hasenstein: "Nauka o upravljanju".: "Nauka o postupanju u upravljanju društvima (politikom) ". Upravljački su procesi neposredno povezani s informacionim procesima.Kibernetika.: "Kibernetika je teorija odnosa u krugu". Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Vladimir Mužić: "Kibernetika je znanost koja se odnosi na primanje. a zatim se na bazi utvrđenih sličnosti analogno zaključuje o drugim osobinama istraživanog sistema.. cirkulacija ili sistema koji upravljaju cirkulacijom informacija". Nadrljanski i M. a zatim se primenjuju u upravljanju konkretnim sistemima i procesima sa svrhom da se postignu optimalni rezultati. Prvo se istražuju komponente sistema. Frank Helmar: "Teorija snimanja." Klaus G. Jablonski S.: "Kibernetika je nauka o istraživanju. Holijer H. prerade prostorno-vremenske informacije". Ti sistemi mogu biti prirodni. J. veze među njima. Schmit H. i uz nastojanja da se primjeni matematički odnosno matematičko-logički aparat. Ili: "Kibernetika je teorija ili tehnika informacija. Za ostvarivanje svojih ciljeva kibernetika se oslanja na nekoliko teorijski koncepta. Utvrđivanje uzroka i prirode ograničenja svojstvenih upravljanim sistemima.Đ. Eshbi Ros: "Opšta formalna nauka o sistemima (mašinama)". a radi što uspešnijeg upravljanja i regulacije.". J: "Kibernetika je opšta. prenosom. memorisanjem i obradom podataka.

upravljanje. odnosno komunikacija. uključujući i pedagogiju. postojanje suprotnosti (da bi nešto lakše shvatili) 2. Kibernetika. iako je nailazila na velike prepreke na putu svoje afirmacije i prihvatanja. Pokušava se da nedeterministički sistem što više dovede u determinističko područje. Logika kibernetike počiva na dva ključna pravila: 1. zajednice i tehnički uređaji. Ona nastoji da istraži i iskoristi zakonitosti slanja. obradu. Proces je promena koja se prati i na koju se deluje. Predmet proučavanja kibernetike je upravljanje sistemima i procesima. kodiranje podataka. mrežama međusobnih odnosa sistema. prenosa.) Kibernetika uzima informaciju kao osnovu za upravljanje. Da bi upravljali promenama moramo znati šest pojmova: • predmet (operand) • uzork (operand) • početak • kraj • način prelaska u novo stanje • kapacitet pojave (granica rasta pojave) Sva otkrića iz prve polovine ovog veka imaju velike implikacije i predstavljaju akceleraciju eksponencijalnog porasta broja naučnih istraživanja i naučnih informacija. kao i teorijom sistema.. Teorija odlučivanja omogućuje da se transformacijom informacija uz pomoć pravila odlučivanja između više alternativa odabere optimalna. Nedeterminisan kompleksan sistem je čovek. Nastoji da npr. Kibernetika je začetnik informatičke ere. Upravljamo uz pomoć regulisanja. Promena je razlika između stanja.Đ. 81 . Teorija sistema omogućila je stvaranje metoda i tehnika za potrebe analize kompleksnih sistema. Kibernetika nastoji da dinamičan sistem pojednostavi i svede na što stabilniji sistem. Kibernetika se koristi matematičkom logikom. odnosno u praktičnim situacijama upravljanja složenim sistemima. Teorija povratne sprege ima ključnu ulogu u istraživanju regulacije procesa. teoriju informacija i teoriju kodiranja. Kontrola i upravljanje se vrše nad sistemom kao celinom. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Teorija komunikacija obuhvata teoriju znakova. ekonomska. Ključne reči kibernetike su: sistem. Posebno područje teorije algoritama se odnosi na određivanje postupaka pri obradi podataka pomoću računara. Kibernetika je nauka o upravljanju međusobno povezanih procesa koji se zbivaju u sistemima kao što su organizmi. kontrola. Svi digitalni računari su se u suštini razvili nakon razvoja kibernetike. regulacija. Kibernetika proučava odnos dela i celine. čime se bavi teorija informacija. kompjuter napravi kao deterministički sistem. numeričkom matematikom.. psihološka. vezama među procesima. teorijom informacija. Svi informacioni sistemi imaju ključnu namenu da obezbede ljudima mogućnost upravljanja. a cilj je da se sve determiniše. i teži da stvori sklad između njih. Nadrljanski i M. danas ima ogroman značaj u mnogim naukama. ne bi bilo ni kretanja) Tri ključna sektora (teorija) u kibernetici: • opšta teorija kibernetike koja proučava opća načela upravljanja • tehnička iz koje se se razvili analogni i digitalni sistemi • primjena kibermetike (medicina. kretanje nastaje iz sklada suprotnosti (ako ne bi bilo suprotnosti. pedagoška.  Teorija algoritama bavi se utvrđivanjem pravila za određivanje postupaka rešavanja složenih problema. Osnova upravljanja je informacija. procesom. Cilj kibernetike je da otkrije i formalizuje komunikacije i da uspostavi kontrole na bazi komunikacije. primanja i tumačenja prostorno i vremenski moduliranih signala. pa se to veže za prikupljanje. teorijom vjerovatnoće. Sistem je prostor u kojem se odvijaju procesi i u kojem ulazi prelaze u izlaze nekom transformacijom.

sadržaj jedne informacije koju određeni primalac očekuje u određenoj situaciji sa verovatnoćom 1/2 (umesto sa verovatnoćom 1/10 jednog obaveštenja informacionog sadržaja 1 "decit" ). potrebna je jedna metoda koji za obojicu empirijski meri informaciju teksta. iako se istovremeno verovatnoća p kvadrira (ali ne i njen komplement 1-p. Opšti postulati kibernetskih metoda i instrumentarija se mogu obuhvatiti sledećim odrednicama: 82 . Podesna mera sadržaja informacija je znači i = log 1/p . ako neverovatno}u 1/p logaritmiramo sa bazom 2 (umesto 10): i / bit = ld 1 / p U specijalnom slučaju. matematičkih kalkulacija za predviđanje i pravila postupaka. Potpuno analogno traži se mera informacije tako da je sadržaj jedne informacije nula kada se obaveštenje može sa sigurnošću predvideti. Na isti način može se meriti koliko je jedan učenik naučio od gradiva na jednom predavanju: za njega osnovni tekst gubi za taj iznos na informaciji. što podrazumeva teškoće pri transportu jedne informacije (odnosno. to merna vrednost sadržaja informacije mora biti veća. Uopšteno. Pri tome mora dotična će mera iznositi 0 ako nema nikakvih poteškoća. Trivijalne stvari mogu se lakše pretpostaviti. godine uveo Claude E. znači da omogućava razvoj. čija je oznaka "ne verovatnoća" odgovarajuća). Za masu i sadržaj informacije potrebna je mera koja raste sa tim transportnim poteškoćama.∑ p k ld Nazvao je H kao "informaciju" ili "nesigurnost" ili kao "entropiju". i merenje. sadrže manje informacija nego neke ređe informacije. Činjenice i postupci koji se moraju naučiti. Jedan od kvantitativnih aspekata materije je masa (to jest težina njenog transporta ili ubrzanja trome materije). ali ne i stručnim tekstom. Jedna od mogućih mera jeste "Šenon" (moglo bi se meriti i u "decit"). njenog dospeća . iste verovatnoće . tako kibernetika meri informaciju. poklapa se ova mera za informaciju i sa merom H koju je 1948.H meri aritmetičku srednju vrednost i: H = ∑ pkik = i Na taj način i za pedagogiju će biti moguće meriti informaciju gradiva I.Đ. Za (kibernetiku ili humanokibernetiku) je i odgovarajuća mera za informaciju . Sastavljanje različitih (međusobno nezavisnih) obaveštenje istog informacionog sadržaja .Osim toga. koji oba perfektno vladaju osnovnim tekstom. Očekujemo vrednost informacije neposredno u Šenonima (umesto u decit-a). da bi se dobio I kao razlika. Jedan od kvantitativnih aspekata informacije je sadržaj informacije. odnosno mora se udvostručiti i sadržaj informacije. obaveštenja ipak imaju različite verovatnoće. U kibernetici su razvijene određene metode i instrumenti za istraživanje i rešavanje problema upravljanja sistemima. Analiza razlaže predmet u merljive komponente od kojih se gradi model.ni jedna druga ne ispunjava bezuslovno navedene uslove. kad u određenoj situaciji za određenog primaoca sva u moguća obaveštenja imaju istu verovatno}u p = 1 / u.tj. naime. uobičajenim jezikom govoreći. uz pomoć modela. Shannon uz pomoć defmicije H = . ali njeno inverzno 1/p da. Što je manja verovatnoća predstojeće informacije. Merenje služi za utvrđivanje modelskih parametara. treba formulisati u nekom jeziku kroz " osnovni tekst " i pronaći jednog izuzetno dobrog učenika i jednog potpunog laika. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Kibernetskom skupu metoda (kao postgalilejskoj) prirodnoj nauci pripada osim analizovanja i modelovanja (to znači teoretsko rekonstruisanje). umesto samo kao uvid u pojave (za njihovo razumevanje). Nadrljanski i M. na taj način da prilikom prepoznavanja ne zahteva teški transport organa čula.pripreme za njen prihvat njeno predviđanje ili njeno prebacivanje kroz prostor ili vreme).udvostručava prihvatne ili prenosne poteškoće. Kao što prirodne nauke prvo mere materiju.

Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU a) Upravljanje u kibernetskim sistemima se ostvaruje na principu povratne sprege kružnim tokom informacija. d) U rešavanju problema. Upravo teorija povratne veze najbliže predstavlja srž sadržaja kibernetskih istraživanja problema upravljanja sistemima. intuitivne. e Modelovanje je jedan od metoda kibernetike za rešavanje problema upravljanja. • Metod povratne sprege Mere se izlazi i koriguje se ulaz. jer se ne može istraživati na realnom sistemu. razvijene su primewene kibernetičke discipline ili primenjena kibernetika. f) Kibernetika prilazi izučavanju pojava sa pozicije ponašanja (bihevijoristički pristup). Na osnovu tih opštih ciljeva i zadataka kibernetike. Model treba da sadrži ključne karakteristike originala. ponašanja i dr. ili o dinamičkim promenama na upravljanom podsistemu. proces i želi se da upravlja nečim čija struktura se ne poznaje. ali se ne zna struktura. b) Za proučavanje pojava sistemu sa upravljanjem koje nemaju determinstičko ponašanje koriste se metode teorije verovatnoće. Metode kojima se bavi kibernetika: Osnovna metoda je sistemski pristup: kvalitativne. • Metoda modela Napravi se model za ono što se hoće istraživati. Koncept crne kutije Posmatra se U i I da bi se pratio proces. kombinovane. stanja. u rešavanju praktičnih zadataka pojedinih nauka.Đ. U P I Slika 42. kao što je. Nadrljanski i M. Tri ključne specifikacije kojima se bavi kibernetika su: • Metod crne kutije Znaju se samo ulazi i izlazi. Pri tome se vodi računa o hijerahijskoj strukturi i funkcionisnju sistema sa upravljanjem . na primer. grafičke. bilo da je reč o održavanju određenog stanja. c) Za probleme koje rešava kibernetika mora postojati jasno postavljeni cilj. h) Bitna odlika kibernetskog pristupa je da se problemi upravljanja izučavaju sa pozicija fenomena zajedničkih čita vom materijalnom svetu. kibernetika zahteva uvođenje sistema kao metodologije istraživanja. g) U rešavanju problematike. kibernetika razvija kompleksan prilaz. i na osnovu toga upravlja sistemom i kada se nezna šta se događa unutar sistema. pedagoška kibernetika.podsisteme globalnog sistema. Sve složene pojave i komponente se grupišu u potceline . a to su: informacija. 83 .

84 . dakle u suprotnom smeru od osnovnih transformacijskih tokova. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 43. Upravo zbog tog suprotnog smera upravljačkih aktivnosti ovaj tip povratne veze ima atribut negativna. Željeno stanje sistema se definiše preko potrebnih parametara u kontrolnom elementu. Odstupanje se može otkloniti ako upravljačka aktivnost ima suprotan smer od smera ili trenda promena u sistemu. Sistemi koji ostvaruju postavljenje ciljeve nalaze se u stanju labilne ravnoteže. Naziv povratna je određen je činjenicom da se informacijski tok kreće od izlaza ka ulazu sistema. koji ima dva informaciona ulaza. Upravljački koncept negativne povratne sprege se koristi kada se sistem nastoji održati u nekom željenom stanju. kontrolni mehanizam šalje upravljačke informacije na ulaz sistema koje imaju za cilj preduzimanje upravljačkih aktivnosti koje trebaju otkloniti nastalo odstupanje i vratiti sistem u željeno stanje. pa se šalju u kontrolni mehanizam i tamo upoređuju s postavljenim parametrima. Ako se javlja odstupanje željenih i stvarnih vrednosti stanja sistema. Povratna sprega Negativna povratna sprega Atribut negativna nema nikakvo kvalitativno značenje u smislu da je to loše za sistem. stanje maksimalne entropije. Osim tokova informacija povratnu spregu čini i poseban upravljački mehanizam. sistem bi se počeo kretati ka stabilnom stanju ako se to ne spreči. Pozitivna povratna sprega. Mehanizam koji to sprečava je upravljanje. Pomoću senzora se na izlazima sistema prikupljaju informacije o stvarnom stanju sistema.Đ. odnosno prema vrsti upravljačkih aktivnosti razlikuju se dva tipa povratne veze: Negativna povratna sprega. Pri tome se pod izlazom sistema u kontekstu povratne veze podrazumeva bilo koja tačka sistema u kojoj se mogu dobiti informacije o stanju sistema. pa naravno ne može niti ostvarivati postavljeni cilj i svrhu svog postojanja. Nadrljanski i M. S obzirom na cilj upravljanja sustavom. Jedan informacioni ulaz čine kontrolne informacije. odnosno nereda u kome sistem gubi svoj smisao i prestaje postojati. Model kibernetskog sistema sa povratnom spregom Prva stvar koju treba uočiti je da je povratna sprega (veza) isključivo informacionog karaktera. Problem je u tome što je to stabilno stanje. a drugi čine informacije o ciljevima sistema koje se u obliku parametara o željenom stanju sistema postavljaju upravljačkojkomponenti. odnosno zbog različitih nepoželjnih uticaja i smetnji. U skladu sa tim informacije s izlaza sistema nazivaju se kontrolne. a one na ulazu sustava nazivaju se upravljačke. Radi se isključivo o oznaci predznaka upravljačkih aktivnosti u odnosu na smer ili trend promena u sistemu. a pod ulazom sistema se podrazumevaju tačke sistema u kojima je moguće delovati na promenu ponašanja sistema.

ilustrovano je kako do toga dolazi. 85 . Dejstvo pozitivne povratne sprege Kibernetski sistem Postoji organ kojim se upravlja i objekat upravljanja oni razmenjuju podatke.Đ. Pozitivna povratna veza Pozitivna povratna veza je jednostavniji slučaj jer je na neki način prirodna za ponašanje sistema u uslovima bez ograničenja. tržišta do populacije živih organizama. ilustrovan je primer funkcionisanja negativne povratne veze u kome se stanje sistema kreće unutar dozvoljenih granica. proizvodnih robota. odnosno smatra se da je sistem u željenom stanju ako se nalazi unutar dopuštenih odstupanja. Nadrljanski i M. vožnje bicikla ili automobila. tipična je za objašnjenje fenomena rasta sistema. Slika 44. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Osim parametra o željenom stanju sistema u realnim situacijama se specificiraju i dopuštena odstupanja koja se tolerišu. Slika 45. Na slici 45. Kriva koja opisuje ovakav tip ponašanja sistema ima karakteristični eksponencijalni oblik. Prikaz dejstva negativne povratne sprege Primera negativne povratne sprege ima bezbroj. Na slici . od svakodnevnog života do sofisticiranih tehničkih sistema. jer upravljačke aktivnosti koriguju smer promena stanja sistema. od održavanje telesne temperature.

OU OU Slika 46 Model sistema sa povratnom spregom Kod upravljivih sistema neophodno je prisustvo subjekta ili organa preko koga se ostvaruje funkcija upravljanja. predaje podatke kao i da koristi informacije za obezbeđenje optimalnih uslova za funkcionisanje sistema. prerađuje. Osnovni kibernetski sistem Čitav Winerov model se zasniva da postoji UU i OU.Đ. tako da pod pojmom “sistem upravljanja” treba razumeti jedinstvo objekta upravljanja i subjekta upravljanja. Samoorganizujući informacioni sistem je sistem koji je sposoban da prima. Osnovni kibernetski sistem ulaz Upravljački Organ 1 Naredbodavni Organ 2 Izvršni organ 3 izlaz Merni organ 4 Slika 48. Strateški nivo Srednji nivo Operativni nivo 86 . Upravljački organ ne mora biti naredbodavni. Kibernetski sistem Pri tome strukturalno i funkcionalno jedinstvo ta tri elementa čine upravljiv sistem – kibernetski sistem. OU – objekt upavljanja (objekt kojim se upravlja) SU – subjekt upravljanja (upravljački deo) I 0 i I s – informaciona veza između objekta i subjekta upravljanja sistem okolina I OU I 0 SU okolina S kibernetski sistem Slika 47. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU U I inf. Na osnovu toga se pravi informacioni sistem. da uvek se nađe povratna sprega za upravljačku informaciju. Kibernetski sistem se ispoljava kao samoupravljiv. samoregulacioni i smoorganizujući informacioni sistem. Nadrljanski i M. uvek se mora da zatvori krug.

tj. Nastaju unutar sistema i zavise od elemenata. da je ekonomična. na kojoj počiva kibernetika je da se odnosi na problem. ali ne i uzroci. Nadrljanski i M.Đ. Djeluje na bazi izlaza (posledice) – povratna sprega Pouzdanost sistema 87 . Regulisanje smetnji Otklanja interne i eksterne smetnje. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 49. Z Yr Regulator W Objekt regulisanja Y X Slika 51. strukture i funkcije sistema. Detektor za prikupljanje informacija o smetnjama. Smetnje mogu biti: • Interne koje nisu posljedica spoljašnjeog uzroka. Sprečavaju da se ostvari cilj. Deo za promenu ponašanja ili strukture • Kompenizovanje smetnji Z Yr UPRAVLJAČKI ORGAN W Y OBJEKAT UPRAVLJANJA X • Slika 50. Smetnje otklanjamo na sljedeće načine: • Eliminisanje smetnji – izolacijom sistema. Hijerarhijski nivoi upravljanja Ključno pravilo za informaciju. čime se kompenzuju posledice. stvaranjem brane oko sistema. • Eksterne koje su nametnute iz okruženja. da je pravovremena. Model sistema za kompezovanje smetnji Regulisanje – otklanjanje posledica. Otklanjanje smetnji U funkcionisanju svakog sistema pojavljuju se smetnje koje skreću sistem sa cilja. – stvaranjem rezervi u sistemu.

S=S1=S2=S3 U S1 I I 1 U U I 2 S2 U S3 I 3 Slika 52.99 4 S4 p = 0. Dakle.Đ.8 3 S3 p = 0. 1. Promena unutrašnjosti sistema b. Nadrljanski i M. Da bi se povećala pouzdanost sistema. 0 i 1.9 5 S5 p = 0. 3. 1} I {0. SISTEM Y S1 p = 0.6986 p = pouzdanost q = (1 – p) = verovatnost greške p s = ukupna verovatnoća za sistem povezan u seriju 88 . izlaz može da uzme pet vrednosti: U {0.99 1 2 X S2 p = 0. Poboljšanje a.99 p s = p 1 × p 2 × p 3 × p 4 × p 5 = 0. Stvaranje složenog sistema I 0 1 0 1/5 1 1/5 2 1/5 3 1/5 4 1/5 Ako su sistemi vezani u seriju može se povećati pouzdanost tako što će se paralelno povezati više sistema. Model za izračunavanje pouzdanosti sistema _ I je srednja vrednost svih izlaza. 2. što je sistem kompleksniji to je i nepouzdaniji. procenat verovatnoće. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Nema potpuno pouzdanih i determinisanih sistema složeni sistemi su manje determinisani od jednostavnih. Sistem troši tri puta više energije. i pri tome. treba napraviti više podsistema i tako pojačati sistem. 4} U S I Računa se verovatnoća pojavljivanja vrednosti. Postavlja se pitanje kako se može od nesigurnih sistema stvoriti sigurnije? Ako postoji neki elementarni sistem čiji ulaz može da ima samo 2 vrednosti.

Tamo gde nema izbora. Tako da je neophodno da se raspolaže informacijama o onome što se događa u okolini i unutar sistema pod uticajem faktora iz okoline. tamo nema i ne može biti upravljanja. Kad se govori o upravljanju. kao i da se iz velikog broja različitih i raznovrsnih stanja dođe do konačno malog broja relevantnih stanja. sposobnost da jedan sistem funkcioniše. Izbor stanja sistema kome se daje određena prednost u odnosu na ostala stanja sistema iz mnoštva mogućih stanja.Đ. algoritam (program – redosled koraka koje treba preduzeti da bi se nešto ostvarilo). Pouzdanost paralelno spojenih sistema. obično se ocenjuje na osnovu karaktera njegovih izlaznih veličina. i u kom smislu i u kojoj mjeri odstupa od željenog ili očekivanog ponašanja. Drugo. kao i uticaja koji vrši sistem na okolinu. koji omogućava da se sa dovoljnom tačnošću utvrdi da li je ponašanje sistema kojim se upravlja zadovoljavajuće ili odstupa. gdje je n broj paralelnih veza. Potrebne su sljedeće činjenice. 89 . da se u tom smislu bolje shvati upravljanje. To znači da se upravljanje preduzima sa ciljem da se sistem dovede na jedan viši nivo organizovanosti. na njemu svojstven način. • Upravljanje je postupak kojim se pomoću ulaznih veličina nekog procesa (objekta) utiče na izlazne veličine u skladu sa poznatim zakonitostima datog procesa. Prvo. akcija (upravljanje – preduzimanje akcija – da bi se ostvario neki cilj). neophodno je da se objekt upravljanja posmatra u jednoj amorfnoj sredini sa svim faktorima koji djeluju ili mogu da djeluju na sistem u posmatranom periodu. • Upravljanje je djelovanje na objekt upravljanja i na okolinu da bi se ostvario cilj. • Upravljanje je preduzimanje akcija na objekat upravljanja tako da se dati objekt dovede u stanje koje je najbliže ostvarenju cilja. Ključne reči upravljanja su: cilj (kriterijum). je: P = 1 – qn Upravljanje Postoji više definicija upravljanja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU S' X S1 S2 S2 S3 S4 S2 S4 S5 Y Povećana pouzdanost elemenata ostvaruje se tako što se doda još takvih istih elemenata. integracija. neophodno je uvesti funkciju procene ili nešto što se može nazvati pokazateljem kvaliteta upravljanja. Nadrljanski i M. a što u krajnjem slučaju zavisi od kvaliteta i kvantiteta ulaznih dejstava na sistem. da se stepen stohastičnosti procesa i pojava smanji i uspostavi određeni determinizam.

90 . Nadrljanski i M. u skladu sa ciljevima upravljanja C. Određeni prijemni organi primaju informacije o stanju objekta upravljanja. Takve primljene informacije se prenose određenim kanalom veze. C – cilj upravljanja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU OKOL INA Y' M Y OU i0 U I X OKOL INA I m c o I x UU A AL GORITAM C CILJ Slika 53. u kome se sistem našao nakon delovanja upravljačkih dejstava. I x se određenim kanalima veze dovode do upravljačkog uređaja UU. već je neophodno znati kako se menja stanje objekta pri sprovođenju postupka upravljanja (U). Pod pojmom upravljane veličine ovde se podrazumevaju ostvarene vrednosti izlaznih veličina ili informacije o stanju sistema. Ako mašina ili organizam može da prima i koristi informacije o rezultatima svoga rada. I – informacija. Sistem upravljanja radi po sledećoj strukturi (slika 54 ): Definicija cilja kriterijuma Prikupljanje informacija Analiza informacija Razvoj alternativa Izbor alternativa Donošenje odluke Akcije Merenje rezultata kontrola Korekcije Slika 54 Model sistema upravljanja Otvoreni sistem upravljanja Sistemi u kojima se u postupku upravljanja ne koriste informacije o vrednostima upravljanja veličina ostvarenih u toku procesa upravljanja. preobražavaju u signale upravljanja U c .Đ. Za ostvarivanje cilja upravljanja (C) nije dovoljno imati samo informacije o stanju okoline (I m ). Y’ predstavlja mnoštvo spoljašnjih dejstava. zove se regulacija – kontrola. Upravljanje se može okarakterisati pomoću uređene četvorke (U. nazivaju se otvoreni sistemi upravljanja. Algoritam (A) u potpunosti zavisi od objekta upravljanja i može biti određen na osnovu modela posmatranog objekta upravljanja. I 0 informacije o objektu upravljanja. gde se te informacije preko algoritma upravljanja A. koji se nakon toga dovode u izvršni organ IO. a X stanje objekta. Model sistema upravljanja na bazi algoritma M označava uticaj okoline na objekt. odnosno njegov uticaj na okolinu. Proces primanja informacija. Preradom informacija o upravljanim (izlaznim) veličinama dobijenih kanalom povratne sprege u signale kojima se koriguje rad mašine ili organizma. onda se kaže da je takav sistem. Y samo ona spoljašnja dejstva koja se koriste u postupku upravljanja. A. I 0 . C). Prerađene informacije se u vidu upravljačkih signala koriste za realizaciju odgovarajućih upravljačkih dejstava preko izvršnih organa na objekt upravljanja. I m označava informacije o stanju okoline. I. I x informacije o stanju objekta. sistem sa povratnom spregom. A – algoritam. U – upravljanje. čiji je zadatak da informacije preradi i da odgovarajuće rešenje. Proces upravljanja se uvek odvija odeređenim redosljedom. To su ulazna – upravljačka dejstva. što reflektuje stanje okoline. njihovo čuvanje i predaju zove se veza ili sprega. I m .

pa prema time se otvara ili zatvara odgovarajuća rampa. ako se u upravljački uređaj dovode informacije o poremećajnim dejstvima. M Y i0 U OU X c UU PROGRAM Slika 56. Kod otvorenih sistema upravljanja u upravljački uređaj (UU) se uvodi program promene upravljačkih dejstava Y(t) ili/i informacije o nastalim promenama poremećajnih dejstava M(t) u toku sprovođenja postupka upravljanja posmatranim objektom upravljanja.Đ. Ovaj način regulisanja saobraćaja ima slabosti. Devijantnost ponašanja posmatranog objekta upravljanja (OU) uslovljena je delovanjem poremećajnih dejstava (M) iz okoline. semafori). tj. U drugom slučaju. Pomoću programa U(t) se u određenim vremenskim razmacima unapred fiksiranim proizvode upravljački signali (Uc) kojima se preko određenih izvršnih organa (IO) otvara ili zatvara rampa. gasi crveno svetlo. Ova slobost u upravljanju može se delimično otkloniti na taj način što se program upravljanja podesi tako da se za ulice u kojima se očekuje veći promet otvorena rampa drži duže. zatim se signal upravljanja dovede u izvršni organ (IO). M Y i0 I U OKOLINA OU X OKOLINA m c UU AL GORITAM Slika 55. gdje se stvaraju i biraju upravljačka dejstva (Y) iz mnoštva mogućih dejstava. O nailasku vozila iz ovog ili onog pravca. može se postići efikasnije upravljanje. o broju nailaska vozila na raskrsnici. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Otvoreni sistem upravljanja podrazumeva takve objekte kod kojih postoje radni procesi koji teže da održe jedan konstantni režim ili program odvijanja radnih operacija. tj. tj. Prema utvrđenom programu rampa će se otvoriti i onda kada nema nijednog vozila. Model programiranog upravljanja Kao izlaznu veličinu (X) može se smatrati broj vozila koja su prošla kroz raskrsnicu dok je ova bila otvorena. Radi dobijanja signala upravljanja (U c ) u upravljačkom uređaju moraju postojati informacije o tome kakva treba da bude vrednost (Y) za svaku vrijednost poremećajnog dejstva (M). Problem upravljanja se može rešiti na dva načina: uvođenjem fiksnog programa u upravljački uređaj i pružanjem informacija o nastalim poremećajnim dejstvima. a za sporedne kraće vrijeme. Informacije o nastalim promenama poremećajnih dejstava (I m ) se dovode u upravljački uređaj (UU). U prvom slučaju se u upravljački uređaj ugrađuje fiksan program U = U(t). pali zeleno. 91 . postigao željeni izlaz ili stanje sistema (primer upravljanja saobraćajem na raskrsnici. Nadrljanski i M. tj. da bi se postigao cilj upravljanja. Model otvorenog sistema Devijacija je odstupanje nekog tela od svoje putanje ili pravca. gdje se na osnovu algoritma upravljanja informacije o poremećajnim dejstvima preobražavaju u signale upravljanja (U c ).

Đ. Ako se informacije o nastalim promenama poremećajnih dejstava iz okoline kao i procene njihovog uticaja na objekt upravljanja ne mogu registrovati ili preduhitriti. M Y i0 U I OKOLINA OU X OKOLINA c x UU X 0 Slika 58. Model kola regulacije Kod stvarnog sistema upravljanja nema mogućnost kontrole upravljane (izlazne) veličine. Ovakav vid upravljanja zove se regulacija ili kontrola. a informacije o tome određenom vrstom signala se prenose do upravljačkog uređaja. Model upravljanja uloga detektora Ovo se može postići postavljanjem detektora (foto ćelije) koji je sposoban da registruje nailazak vozila. U zatvorenom sistemu upravljanja mora se sačekati da poremećajna dejstva iz okoline izvrše svoj negativan uticaj na sistem. isto tako i informacije o egzistentnoj vrednosti (I x ) korišćenjem kanala povratne sprege. 92 . onda se njihova kompenzacija mora vršiti na osnovu informacija (I x ) merenjem izlazne veličine (I x ). Zatvoreni sistem upravljanja Sistemi u kojim se za formiranje upravljačkih dejstava koriste informacije o vrednostima upravljanih (izlaznih) veličina naziva se zatvorenim ili regulacionim sistemima upravljanja. Nadrljanski i M. Kombinovani sistem upravljanja Za realizaciju kombinovanog sistema. dovode se kako informacije o poremećajnim dejstvima (I m ). kao i vrednost zahtevane izlazne veličine (X 0 ). pa tek na osnovu izmene vrednosti izlazne veličine može se vršiti korekcija čime se ostvaruje funkcija upravljanja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU BROJ VOZILA M Y i0 OU X DETEK TOR U c I m UU Slika 57. može doći do devijacija u odvijanju procesa. Upravljanje je sa izvesnim zakašnjenjem. mada ima svoje slabosti. Upravljanje u zatvorenom sistemu korišćenjem povratne sprege čini se efikasnijim. u upravljački uređaj sistema upravljanja. Ako na objekt upravljanja (OU) deluju spolja poremećajna dejstva (M). koji preko izvršnog organa otvara ili zatvara rampu. već se upravljanje vrši na osnovu iskustva o ponašanju sistema i upravljačkih dejstava koja su na raspolaganju u toku procesa upravljanja. Mora se utvrditi njihovo odstupanje od unapred zadate ili očekivane vrednosti (X 0 ).

može li se onda govoriti o izboru. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU M Y i0 I U I OKOLINA OU X OKOLINA m c x UU X 0 Slika 59. Ovakav oslonac je kriterijum upravljanja ili kriterijum efikasnosti. U ovakvim slučajevima kad se pojavljuje neizvjesnost u pogledu izbora određene alternative (puta) za rešavanje problema. X 0 ). što je isto.Đ. Nadrljanski i M. potrebno je da postoji nekakav oslonac za izbor najboljeg puta od mnoštva mogućih koji stoje na raspolaganju u datoj situaciji. najmanje su tri nivoa upravljanja: strateško. taktičko i operacionalno. Samoregulišuće – npr. • odložimo njegovu realizaciju. već da odabere najbolji stav donosioca odluke. X. pri izboru 93 . kod kojeg se stabilizacija vrši na bazi akcije koje sistem sam poreduzima. Kriterijum efikasnosti u ovom slučaju je ono što nam pomaže ne da izaberemo najbolju alternativu za rešavanje problema. Tada izbor može da bude: • da pristupimo realizaciji tog cilja. ali ne na isti način i pod istim uslovima koji vladaju u toku procesa realizacije postavljenog cilja. Tipovi upravljanje i regulacija U društvenim sistemima. • u potpunosti se odreknemo realizacije. Svaka od postojećih alternativa dovodi do cilja – rešenja. jedina mogućnost za postizanje tog cilja. Postoji šest vrsta upravljanja: • Jednostavno – samo sa jednim paramterom • Programsko – sa unaprijed određenim algoritmom • Sa pratećim – u određenim vremenskim intervalima sledi se dinamički postavljen program • Anticipativno – na bazi posmatranja poremećaja • Maksimalističko – na bazi maksimuma – max funkcija kriterija • Kompleksno – na bazi različtih definicija dinamičkih ciljeva i na bazi više parmetara.Ako postoji potreba za postizanjem jednog određenog cilja i samo jedna alternativa. Za postizanje određenog cilja ili za rešavanje određenog problema. potrebno je da postoji više alternativnih puteva – načina koji dovode do rešenja. i zahtjevane vrijednosti (X 0 ) stvaraju signali upravljanja (U c ) koji se definišu pomoću funkcije: U c = F(M. Modela kombinovanog upravljanja Algoritam rada upravljačkog uređaja omogućava da se na osnovu informacija o poremećajnim dejstvima (M). egzistentne vrijednosti (X). Kriterijum upravljanja je merilo kvaliteta valjanosti upravljanja. Samooptimalizujuće – varijacije više varijabli ali se ne menja struktura Samoorganizujući – sistem sam može da bira ciljeve da menja strukturu da bi postigao upravljanje Optimalno upravljanje Zadatak upravljanja je u opštem slučaju postizanje unaprijed postavljenog cilja.

odnosno veličine koju treba maksimizirati ili minimizirati radi izbora odgovarajućeg rešenja. Mjerenje efikasnosti se može vršiti raznim postupcima.Đ. što omogućava matematičko rešavanje problema optimizacije. veličina. Nadrljanski i M. kriterijum efikasnosti je i funkcija korisnosti. Model optimalnog rešavanja U nizu slučajeva u praksi upravljanja obično se mogu pojaviti dva ili više parcijalnih kriterijuma efikasnosti upravljanja. Kriterijum efikasnosti u ovom slučaju treba da da odgovor na to da li je cena koju treba platiti za to rešenje razumna u datom momentu. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU akcije koju treba primeniti u odnosu na postavljeni problem. savladivost) Ograničenja sistema Pokazatelj efikasnosti Konstrukcija zadatka Ograničenja modela Funkcija korisnosti Kriterijum efikasnosti MODEL Slika 60. u zavisnosti od dobijenih rešenja. novčani rashodi i deficitarni materijal. tehničkih. etičkih i drugih zahtjeva. • Da se može matematički opisati. Optimalno upravljanje je takvo upravljanje gdje se pri zadatim spoljašnjim uslovima postiže optimalna svrsishodnost (max. • Da je osetljiv na promenu parametara koji se kontrolišu. Tri su ogromne grupe pokazatelja efikasnosti: • pitanje determinisanosti • pokazatelj korišćenja resursa (u kojoj meri su resursi zadovoljeni) • merenje smetnji (njihov oblik. vrijednost kriterijuma efikasnosti) preduzetih akcija u skladu sa postavljenim ograničenjima u sistemu kojim se upravlja. U zavisnosti od namene sistema kriterijumi se formiraju na osnovu ekonomskih. da se znatno menja i pri manjim promenama parametara. tj. podržavanje osnovnog cilja akcije je neophodan uslov za pravilno rešenje problema. U slučaju direktne postavke zadatka praćenja izvršenja operacija. U opštem slučaju se na osnovu ciljeva i preduzetih akcija formira algoritam za kvalitativnu procenu realizacije operacije (kriterijum efikasnosti) koji se kasnije upoređuje sa funkcijom korisnosti. U protivnom se otežava proces upravljanja. novčani 94 . Kriterijumi mogu biti npr. Kriterijum efinkasnosti treba da ispunjava sledeće uslove: • Da podržava osnovni cilj akcije.

. Nadrljanski i M. Najpre je potrebno utvrditi moguće vrednosti za parametar A: A 1 .. K = α 1 K 1 + α 2 K 2 + α 3 K 3 gdje su α i stepeni važnosti pojedinačnih kriterijuma. A j ) izračunti vrednosti kriterijuma K. matricu efikasnosti (matrica odlučivanja pri merenju efikasnosti): A a a a i 1 2 j A K K 1 A K K . . Izračunate vrijednosti za K ij se mogu uneti u tzv. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU rashodi i modernizacija oruđa za rad. Nedostatak ovakvog postupka je u nemogućnosti određivanja adekvatne važnosti za svaki od postojećih kriterijuma. donose upravljačke odluke i izvršne odluke. m) Kp j=1 ij j (i = 1... 2. K 2 . . a m . m) = min max K j i ij 95 . pod uslovom da su poznate verovatnoće p i za modalitete slučajne promenljive veličine A j . 2 A K K n 1 1 1 2 1 n 2 1 2 2 2 n K K m 1 a Za dobijanje rešenja se tada koristi opšti kriterijum K i .. n K = i Ako postoji ova alternativa koja i u slučaju najnepovoljnijeg uticaja faktora A j obezbeđuje minimalni gubitak. Ako su prisutna dva ili više parcijalnih kriterijuma. A 2 . ona vrednost za a koja maksimizira kriterijum K. m ij K m 2 K m n (i = 1. itd.... Jedan od njih se sastoji u svođenju više kriterijuma... Pod pretpostavkom da se traži optimalna vrijednost neke veličine a... onda se u takvim slučajevima pojavljuje i više prilaza u rješenju problema efikasnosti upravljanja. Prave se sistemi sa organima koji mogu sami da ga kontrolišu. . koji se formira iz tabele raznim metodama.. Automatsko upravljanje Automatsko upravljanje je upravljanje koje se ostvaruje bez neposrednog učešća čoveka..Đ. za veličinu a: a 1 . tj. traži se najminimalnija verovatnoću da će se nešto desiti. A n . 2. tada se ovako izabrana alternativa (strategija) zove minimaksna strategija. Npr. K 1 . a 2 .. .. tj. . K = max min K i j n i ij Minimaks sistem odlučivanja je odluka koja se prihvata za najnepovoljniji slučaj. i za sve kombinacije ovih parametara (a i . kriterijum Laplasa K Li određuje se iz uslova da se sve vrednosti parametara A i realizuju istom verovatnoćom n K = K j=1 L i ij Opšti kriterijum se može izračunati i onda kada vrednosti parametara A nisu tačno utvrđena. Neka na vrednost kriterijuma K ima uticaj parametar A čija verovatnoća nije tačno utvrđena. npr. K 3 na jedan.

Nadrljanski i M.Model sistema automatskog upravljanja UE – upravljački element IE – izvršni element ME – merni element I o – stanje (nije neophodno u ME. Ako je sistem otvoren. S tim da se podrazumeva: 96 . onda postoji neki algoritam. X – skup mogućih ishoda u zavisnosti od odabrane odluke (izlazne veličine – upravljane veličine) M – skup mogućih poremećajnih dejstava iz okoline koja mogu da utiču na ishod odluke F – transformacija kojom se odluka i neizvesnost preslikavaju u ishod M Y O X Slika 63. otvoreni sistem programskog upravljanja Odlučivanje Opšti model donošenja odluke pri neizvesnosti može se formalno opisati samo onda kad postoji: O – objekt na koga se odnosi odluka Y – skup mogućih odluka koje stoje na raspolaganju pri izboru ulaznih upravljačkih akcija. bez obzira na to koji će element delovati iz skupa neizvesnosti.Đ. Odluka je konačan izbor jedne od rasloloživih alternativa. uređaj za memorisanje (koji je zapamtio program) i postoji izvršni uređaj (koji će izvršiti kontrolu ulaza). X(t) Y(t) Objekt upravljanja Y. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU U IE UE I ME I I PROCES O O Slika 61.(t) Upravljački uređaj Uređaj za memorisanje Algoritam upravljanja PROGRAM Slika 62. program upravljanja. Opšti model odlučivanja Suština odlučivanja se sastoji u tome da se izabere takva odluka za koju će efikasnost koja se postiže upravljanjem biti unutar očekivane tolerancije. ali jeste u UE) Kod automatske regulacije može se imati otvoren i zatvoren sistem automatskog upravljanja.

realnu nastavu u sistemu učenja Q. umesto na materiju i energiju. sistem učenja P i okolinu učenja S i 2. veka Galileo GALILEI ufizici i Rene DESCARTESA u geometriji i filozofiji počeli su rešavati kompleksne probleme uz pomoć analitičke metode. Ona se sastoji: 1. Analiza svake od tih komponenti je razlaganje tih delova komponenata. (slika 64). str. P. Određeni didaktički tip traži odgovarajući obrazovni način (specijalno: algoritmi učenja za automate učenja) B.Đ. Na kraju se dolazi do pojedinih mernih vrednosti (na primer broja piksela) ili do logički utvrđenih karakteristika (na primer „prisutnost mogućnosti davanja tona“). str. Korisno je da se sistem učenja Q posmatra kao par dveju komponenti: „obrazovni način“ B (to je u slučaju objektivističke nastave pedagoška (nedostaje –SOFT) i primenjenih medija M. Nadrljanski i M. koje se same mogu još razlagati. znači na informaciju. 97 . dodatno. i to tako da bi se postigla određena kompetencija kod datog učenika P u datoj okolini S za određenu materiju za učenje. u početku sa rešavanjem najjednostavnijih problema. u razlaganju problema u manje kompleksne deliće problema i 2. uporedi Frank/Meder. Z. KIBERNETIČKI PRISTUP U prvoj polovini 17. Neznatnom analizom Paula Heimanna. 1971. U svojoj analitičkoj geometriji Descartes obuhvata tačku kao par (x. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU • potpuno i jasno definisani cilj • poznavanje resursa. i od količine njihovih odnosa. y. Ta „kartezijanska metoda“ pretpostavlja da celo ne sadrži više informacije nego delovi i među njima postojeće relacije. 26–37. M. pri čemu je njihov redosled relacija koja sadrži informaciju o njima. Karakteristika modernih prirodnih nauka (to znači nakon galilejske) jeste primena kartezijanske metode. kao „didaktičku funkciju“. Nastava time postaje kvazi tačka (B. Ne odgovara svaka formalno moguća kombinacija mogućoj nastavi: medijum M ne mora nužno slediti metodi B. analiza stvarnog učenja može se proučavati kao preklapanje jednog smišljenog učenja bez zaborava i jednog smišljenog zaborava bez učenja. Frank. rastaviti kompleksnu. 24–27). z. S. (Protivnici često previde da taj drugi deo nedostaje). – U svojoj fizici Galileo obuhvata stvarne slučajeve jednog tela kao preklapanje dveju zamišljenih komponenti kretanja: jedne kao slobodnog pada bez kočionog dejstva otpora vazduha i jednog uvis bačenog bestežinskog tela. smisao realne nastave u naučenom sadržaju (materija za učenje) L i iz tih naučenih stvari skriveni smisao (cilj učenja) Z.) komponenti. 1984. možemo zamenom 1.) u 6-dimenzionalnom obrazovnom prostoru (slika 62. ograničenja i uslova pod kojima će se realizovati odabrane odluke • maksimalnu i svrsishodnu saradnju svih aktera i izbora odluke Kod svakog odlučivanja je bitno: • eliminisati neizvodljive odluke • eliminisati odluke za koje nema resursa (sredstva) • eliminisati odluke koje izazivaju velike promene u delovima ili delu sistema • mora se imati jasno definisan cilj • da se dovoljno poznaju resursi koji su na raspolaganju • mora postojati privrženost članova organizacije cilju. Odnosi na koje se mora obratiti pažnja su predmeti različitih tipova didaktike (u obrazovno-kibernetskom smislu). L. Treba obratiti pažnju da se sve to ne sastoji samo od količine delova nego. pet ostalih kao uslov „obrazovnih varijabli“ za nastavu koja se treba konstruisati. Analogno tome. Za kibernetiku (specijalno za obrazovnu kibernetiku) karakteristična je primena istih metoda na predmete humanih nauka (specijalno za obrazovnu nauku).

Na primer. nego samo subjektivno zavisne međufaze rešenja problema. i u obrazovnoj kibernetici se primenjuju druge obrazovne dimenzije (naročito 98 . koji su sastavljeni od datih uslova L. da su ostale obrazovne varijable propisane (znači uslovi) tako da se odgovarajuća pravila u nekoj drugoj komplementarnoj veličini moraju pronaći (znači odlučiti se) od obrazovnih varijabli. drugi pol) i jednog ugla ϕ između tog smera i drugog čvrstog smera (naime. to jest postaje na jednom rastojanju r od jedne čvrste druge tačke (naime. traži se samo B. ϕ). smer polarne ose). Kompleksan problem ne određuje definitivno način primene kartezijanske metode. Kibernetička pedagogija se dugo bavila samo sa didaktikom programiranih instrukcija. Analogno tome. jer analiza nije željeni. i Z jesu dovoljni. To nije argument protiv te metode. Nadrljanski i M. P. Model didaktike: Treba odlučiti koji od obrazovnih metoda B. desnosmerni kartezijanski koordinatni sistem nije nedvosmisleno određen: on se može (prema stanovištu pomenutog matematičara) pomicati. Ostali didaktički tipovi su time označeni. M. intersubjektivni važeći rezultat. S. polarnim koordinatnim sistemom u kojem jedna tačka postaje par (r. I u analitičkoj geometriji. okretati ili biti zamenjen sa jednim nedesnosmernim – čak i sa jednim potpuno drugačijim koordinatnim sistemom. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 64. tako da komponente celoga zavise od tačke gledišta analizovanog subjekta. sa jednim tzv. Šest komponenti obrazovnog prostora Slika 65. tako.Đ.

navike i sposobnosti. odnosno granica samog sistema. osim dimenzije nastale pod uticajem Heimanna. • kako se upravljanje može realizovati? Elementi procesa upravljanja u kibernetici obrazuju sistem. jer se posmatraju i interpretiraju s višeg stanovišta. Drugi nivo čine kriterijumi upravljanja sistemima koji se određuju izvan sistema. kao i u drugim oblastima ljudske delatnosti. a to se može smatrati i kibernetičkim procesom. (slika 63). Treba imati i kriterijume upravljanja. Sistemi koji u sebi obuhvataju stvari. Prvi je nivo samog sistema u kome se određuju ciljevi. Naime. problem upravljanja je aktuelan. Međutim. Kibernetička razmatranja i kibernetička znanja mogu se primeniti u proučavanju nastavnog procesa. To je bitna činjenica. u konceptualnom prilazu može se poći sa sistemskog stanovišta i mogu se izdvojiti neki zajednički (opšti) pokazatelji za sve upravljane sisteme. Nadrljanski i M. Lansky slaže nekoliko stepena pedagoških istraživačkih objekata jedan na drugi tako da svaki stepen objekta istraživanja poseduje istu strukturu: jedan subjekt (na primer nastavnik) obrađuje jedan objekt (na primer sadržaj učenja). i tako se mogu objasniti mnoge pojave koje su dosad samo opisivane. Osnovni upravljački zadatak mogli bismo formulisati na sledeći način – potrebno je pronaći takvu tehnologiju upravljanja nastavnim procesom koja će omogućiti da učenici u jedinici vremena steknu znatno više znanja. Preopterećenost učenika je jedna od manifestacija tog nesklada. postoje dva načina da se ona smanji. Kibernetika je dala odgovore na tri pitanja relevantna za upravljanje: • čime se upravlja. Postavka tako formulisanog zadatka upućuje nas da rešenja tražimo u nauci o upravljanju. Pri tome se stalno povećava protivurečnost između onoga što učenici mogu da savladaju u određenom periodu učenja u školi i onoga što su dužni da nauče. što omogućuju obostrani instrumenti tog odnosa. da steknu savršenije veštine. I sistem opstaje samo ukoliko stalno teži ostvarivanju postavljenog cilja upravljanja. Takvi kriterijumi se javljaju kada je u pitanju sistem obrazovanja. Modernizacija nastave i učenja. Kriterijumi se mogu definisati na dva nivoa. Upravljanje obično definišemo kao proces izbora i donošenja odluka radi ostvarenja unapred zadatog cilja. Kibernetička razmatranja u pedagogiji dovode do boljeg razumevanju složenog procesa nastave. Za nauku oni i danas 99 . odnosno promena pristupa obrazovanju drugi je način izlaska iz te specifične krize. pre svega sa stanovišta metoda i tehnika upravljanja nastavom. U nauci o upravljanju postoje različiti teorijski prilazi rešavanju konkretnih problema upravljanja. Nastava. Praktično smo zakoračili u informatičko društvo. a jedna od njegovih posledica je vrlo veliki. pa ćemo ovde govoriti samo o nekim aspektima toga procesa. na svakom sledećem stepenu pojavljuje se objekt istraživanja (u primeru proces učenja) kao objekt za obradu jednog drugog subjekta (naime jednog nastavnika) kroz obostrane instrumente. ljude i procese predstavljaju skup subjekata i objekata kojima se može upravljati. 1980). obim znanja koji učenik treba da savlada. u nastavi se radi o upravljanom sistemu i razvijanju određenih psihičkih procesa i ličnosti učenika. U principu. Izmena i prestrukturiranje nastavnih sadržaja je prvi način za razrešenje te protivurečnosti. Ona ima stimulativno značenje za praktično organizovanje nastavnog procesa. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU pod uticajem Haralda Riedela i Miloša Lansky. • koji su kriterijumi upravljanja. Kibernetička razmatranja u pedagoškim istraživanjima načinju nove probleme koje mogu prihvatiti i naučni radnici i nastavnici u praksi. ili su izvan sistema. Kibernetičkim razmatranjima brže se shvataju praktična pravila u nastavi.Đ. 2. U kibernetici nije dovoljno imati samo sistem kojim se upravlja. pri tome se mora naglasiti da je modernizacija obrazovanja vrlo kompleksan poduhvat koji prevazilazi tematiku ove knjige. ima svojih specifičnosti za koje je potrebno istraživanje autentičnih rešenja. i svake godine sve veći. 4. Svakako. ili se zbog složenosti teško može odrediti da li su u sistemu. U nastavi. kao upravljani problem. Kibernetička razmatranja vode do racionalizacije nastavnog procesa. 3. U tom smislu: 1.

videćemo da je ona određeni proces upravljanja i da se u njoj mogu prepoznati elementi i procesi tipični za veliku klasu takvih sistema. Da bi se blagovremeno ispravila nastala odstupanja u procesu. pa je samo ovde uzgred pomenuta. to je problematika za sebe i prevazilazi okvire ove knjige. U upravljačkom sistemu uvek postoji određeni cilj. Zadržavajući se u okvirima postavljenim temom ovog dela knjige. upravljanje u nastavi je prevashodno orijentisano na takvo delovanje kod učenika koje treba da izazove njegovu aktivnost i samostalnost i da ga podstiče da samostalno teži postizanju određenih rezultata. koji imaju svoje karakteristične osobine i zakonomernosti. Nadrljanski i M. postoje upravljani i upravljački sistem. U prvom redu ta specifičnost fi se ogleda u tome što je u nastavi predmet upravljanja psihička delatnost i ponašanje učenika. Taj zadatak se u nauci o upravljanju rešava kvantitativnim metodama. upravljački sistem mora imati konkretan program upravljanja (načine upravljanja). Jedan od osnovnih zadataka nauke o upravljanju je razvoj i razrada načina optimizacije procesa upravljanja. razviti i primeniti tehnološku podršku za upravljanje. stvaranje metoda koje omogućuju da se izračuna kako postići postavljeni cilj najbrže i najlakše. U stvari. u takvim uslovima je teško projektovati upravljanje za takvu klasu sistema.Đ. kompjutere. U obrazovanju je neophodno ostvariti bar još dva poduhvata: prvo. Model upravljanja sistemom Ipak. U bilo kom procesu upravljanja. Treći element procesa upravljanja odnosi se na načine (metode) upravljanja. Osim cilja. potrebno je istaći speci čnost upravljanja procesom nastave. Opšti model sistema sa upravljanjem može se predstaviti kao na slici 66. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU predstavljaju veliki problem. a u odnosu na zadati cilj. učenik. iznaći celovit novi metodološki pristup i drugo. U prvom redu. ciljevi koji stoje pred upravljačkim sistemom – nastavnikom jesu i ciljevi samog učenika. Kada posmatramo nastavu. sa sopstvenim karakteristikama. zbog velikog broja elemenata teško je izgraditi model sistema koji bi na zadovoljavajući način predstavljao realni sistem. upravljani sistem. Na upravljani i upravljački sistem neprekidno deluje okolina. Naprotiv. delovanja i drugih vrsta prinude. Naravno. Sledeće. u ovom slučaju. Naravno. ističemo najvažnije uslove i zahteve koje mora da ispuni efikasan proces upravljanja 100 . kao što je naglašeno. Slika 66. upravljani sistem je i subjekt. i drugo. nije samo upravljani sistem. Naravno. uz najmanji utrošak vremena i energije. Upravljanje u nastavi ne znači nametanje učeniku određenih pogleda. već je on i autoupravljani sistem sposoban za samoorganizaciju. mora postojati efikasna povratna sprega. najvažniji cilj upravljanja u nastavi je razvoj sposobnosti za autoupravljanje.

Sa dinamicke strane u sistemu nema trajnih elemenata. glasi: 101 . relevantni su: prostor—vreme. Odnos celine i delova — kompleksnost sistema obrazovanja i vaspitanja Osnovna postavka opšte teorije sistema. a ispadanju starih elemenata sistema. Kibernetičko modeliranje obrazovanja kao sistema Obrazovanje kao sistem Sistem obrazovanja i vaspitanja pripada kategoriji društvenih sistema. pored odnosa: statika—dinamika i kretanje—razvoj. promenama i procesima koji se dešavaju u upravljanom sistemu. kompleksnosti i odnosa celine i delova. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU nastavom: • postojanje tačno definisanog cilja upravljačkog sistema (koji je istovremeno i cilj autoupravljanja upravljanog sistema). ili sistemskim jezikom rečeno. potrebno je. U opštoj teoriji sistema za dinamičku stranu sistema. ekstenzivnost—intenzivnost. ali i svi elementi nemaju isti značaj za razvoj sistema u određenim etapama njegovog razvitka. • upravljački sistem mora imati operativnu i dovoljno potpunu informaciju o stanju. Dodeljujući navedene atribute sistemu obrazovanja. samo tačka na dinamičkoj liniji kretanja sistema. na osnovu karakteristika koje poseduje odlikuje se baš epitetima (karakteristikama) dinamike. Nadrljanski i M. visenivovskog ustrojstva sistema. stoga je statika u tim sistemima samo trenutak. Rezultat takvih promena i razvoja sistema ogleda se u neprekidnom unošenju novih elenienata u sistem. • sposobnost za adaptaciju upravljačkog sistema stanju i osobinama upravljanog sistema. • postojanje precizno definisanog programa upravljanja.Đ. da ukratko iznesemo tumačenja nekih pojmova vezanih za osobine sistema u pogledu: dinamike. Posto svaki podsistem ima osnovne karakteristike nadređenog sistema (društvenog sistema) onda se sistem obrazovanja i vaspitanja odlikuje sledećim karakteristikama: a) dinamičan b) stohastičan c) kompleksan (vrlo složen) d) visenivovski (hijerarhijski). Prema navodima R. odnosno nalazi se u neprekidnom kretanju i razvoju. pre prelaska na izlaganje osnovnih problema sistema obrazovanja i vaspitanja. kvantitet—kvalitet. koje ćemo uvažavati u narednim izlaganjima. aktivnih elemenata. sistem obrazovanja i vaspitanja je podsistem društvenog sistema. Sistem obrazovanja i vaspitanja. strnkture i koncepcije funkcionisanja i funkcionisanja sistema. Stojanović: Svakom društvenom sistemu imanentno je stalno kretanje i razvoj. Dinamički aspekt sistema obrazovanja i vaspitanja Pojam dinamike sistema vezan je u osnovi za kretanjei razvoj sistema. u pogledu odnosa celine i delova. Kretanje i razvoj sistema obrazovanja i vaspitanja uslovljeno je doprinosom naučno-tehnološkog procesa kojima treba da prethodi ili da prati sistem obrazovanja i vaspitanja.

— odnos između delovanja delova (podsistema) i celine (sistema) mora se održavati u svakom trenutku razvoja u optimalnim granicama. koja ima određene stepene samostalnosti u odnosima prema okruženju. — celina (sistem) i njegovi delovi (podsistemi) se nalaze u interakciji sa okruženjem. Sistem obrazovanja i vaspitanja. Strukturu sistema određuje njegova svrha. opet. odnosno. a izražava se u vidu zakona o obrazovanju i vaspitanju i druge normativne regulative. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Svaki posmatrani sistem uvek je deo nekog većeg sistema. ima rang njegovog podsisterna. Svaki podsistem — stepen obrazovanja po svojim bitnim karakteristikama odgovara svojstvima globalnog sistema obrazovanja. Strukturom sistema se definiše opšti određen i relativno stabilan poredak unutrašnjih odnosa između elemenata sistema. mora imati bitne karakteristike celine (sistema). Funkcionisanje sistema i funkcionisanje njegovih podsistema i elemenata. — usled sve većeg broja veza između sistema (podsistema) i okruženja i nemogućnost poznavanja svih uticaja okruženja na sistem (podsistem) ukazuje na stohastičke karakteristike ponašanja sistema. Metodologija određivanja koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja Da bi obrazovni istem kao sistem funkcionisao mora da ima svoju koncepciju funkcionisanja. 36. Informator Zagreb. i taj veći sistem je obično sistem višeg reda u odnosu na posmatrani sistem. Kod dezagregacije globalnog sistema na podsisteme ili delove moraju se uvažavati sledeći kriterijumi: — da bi neka elementarna celina (deo. podsistem) bila označena kao podsistem neke celine (sistema). Svaki dinamički sistem predstavlja jedinstvo strukture i funkcionisanja.profesionalnih usmerenja. Marjanović: Primena kibernetike u rukovođenju radnom organizacijom. cilj. podsistem) mora imati relativnu samostalnost u odnosu na celinu kojoj pripada. Dalje. S. mora imati svoju koncepciju funkcionisanja.Obrazovanje je kompleksni sistem koji se ne može sagledavati i rešavati na osnovu 102 . Pomoću nje se određuje povezivanje koncepcija po kojima funkcionišu pojedini elementi u koncepciji funkcionisanja celine.Đ. u odnosu na viši. — svaki deo (elemenat. Između njih postoji jako interaktivno dejstvo. Sistem koji se dalje deli na podsisteme jeste složeni sistem. koji. „Svaka koncepcija funkcionisanja predstavlja skup ideja kojima se predviđa šta treba da se postigne rezultatima funkcionisanja i kako da sistem funkcioniše”( Defiinicija je preuzeta i modifikovana prema. — postojanje sve većeg broja veza između podsistema i sistema i podsistema i okruženja označava složene sisteme. Promene u jednom izazivaju promene u drugom. svaki sistem (podsistem) pozivnog usmerenja izgraduju različiti nivoi (stepeni) obrazovanja i vaspitanja. pripada kategoriji društvenih sistema i tako predstavlja složen sistem koji izgrađuju podsistemi pozivnih . sistem i podsistemi moraju biti otvoreni prcma okruženju. Pod koncepcijom funkcionisanja podrazumevamo skup formulisanih ideja — principa i postulata kojima se predviđa šta treba da se postigne rezultatima funkcionisanja i kako sistem treba da funkcioniše." Kod sistema obrazovanja i vaspitanja koncepcija funkcionisanja se zasniva na osnovama društvenih opredeljenja. 1970. Sistem obrazovanja i vaspitanja je složeni dinamički i stohastički sistem koji funkcioniše. prema tome.) Koncepcija funkcionisanja sistema obrazovanja predstavtja skup ideja postulata i principa koji definišu elemente i funkcije tog sistema a u funkciji intenzifikacije naučno-tehnološkog razvoja. str. To su dva dela iste celine. s obzirom na sve relevante relacije između objekata (prirodne i društvene). Svaki podsistem — stepen obrazovanja i vaspitanja predstavlja relativno zaokruženu celinu. kao što smo naglasili.

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
iskustva. Zbog toga je neophodno da se kompleksnim probleniima prilazi naučnim metodama. I to ukoliko je problem kompleksniji, utoliko i metode prilaženja i rešavanja moraju biti kompleksnije. Utoliko izabrana metodologija uključuje i veći broj nauka i naučnih dostignuća. Na funkcionisanje obrazovanja kao sistema utiče mnštvo faktora i to po pravilu istovremeno. Da bi se obuhvatile sve te specifičnosti i one mogle proučiti, mora se, kao što je već rečeno, koristiti nov pristup. Taj pristup koji polazi od funkcionisanja sistema jeste kibernetički pristup. U ovom slučaju kibernetika se bavi proučavanjem obrazovanja kao sistema sa svojim elementima, njegovim razvojem, njegovim funkrionisanjem, kao i njegovim vezama sa ostalim sistemima, odnosno sa društvenim sistemom čiji je on podsistem. Komponovanje obrazovanja kao sistema počinje određivanjem podsistema ideja kao komponenata (elemenata). Tako se formira koncepcija funkcionisanja. Da bi se projektovala koncepcija funkcionisanja (slika y Formiranje koncepcije funkcionisanja sistema) neophodno je utvrditi i postaviti svrhu funkcionisanja u obliku zahteva koje sistem treba da zadovoiji.

Zahtevi relevantnih faktora Nauke: Političke Pedagoške Psihološke Sociološke Pravne Organizacione Ekonomske Tehničkotehnološke Informatičkokibernetičke druge

Koncepcija sistema obrazovanja

Modeli

Relizacija optimalnog rešenja

korekcija

praćenje

Uslovi i mogućnosti relevantnih faktora
regulisanje

poređ enje

korekcije

regulisanje

poređe nje

korekcije

regulisanje

poređ enje

Slika 67. Koncepcija funkcionisanja sistema obrazovanja Zahteve postavlja visi sistem i okruženje. Sem spoljnih zahteva, funkcionisanju sistema obrazovanja se postavljaju unutrašnji zahtevi u vidu mogućnosti njihovog zadovoljavanja. Potrebe i mogucnosti imaju dinamičku karakteristiku zbog njihovih kontinualnih promena. Obim i brzina tih promena imaju eksponencijaini karakter (slika 67). Sve to ukazuje na neophodnost da pri definisanju koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja moraju se angažovati mnoge naučne metode i naučna dostignuća. Kibernetički model koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja dat je na slici xx. Prema modelu na slici xx vidi se da projektovanje koncepcije funkcionisanja obrazovnog sistema predstavlja rezultantu između zahteva relevantnih faktora sistema obrazovanja i uslova i

103

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
mogućnosti za realizaciju tih zahteva. Za definisanje koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja merodavne su naučne podloge iz sledećih nauka; a) Političke nauke su osnova postavke koncepcije funkcionisanja globalnog društvenog sistema, a posredno i samog sistema vaspitanja i obrazovanja kao i njegovih podsistema. Političke nauke su značajan faktor u kreiranju društvenog i naučno-tehnološkog razvoja zemlje, a isto tako su važan činilac u definisanju društveno-političkog određenja koncepcije funkcionisanja obrazovanja. b) Pedagoške nauke čine jednu od osnova koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja. Dostignuća u savremenoj pedagoškoj nauci moraju biti podloga u kreiranju pored politike i sistema vaspitanja i obrazovanja i koncepcijskih resenja znacaja, mesta i uloge svih nivoa obrazovanja u uslovima intenzivne dominacije i promena koje sobom nosi naučno-tehnološki progres. Pedagošku stranu koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja. u pogledu ciljeva, zadataka i pedagoških vrednosti sistema odrediće savremena pedagoška nauka. c) Psihološke nauke učestvuju u definisanju koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja. Kako je reč o specifičnom sistemu vaspitanja i obrazovanja u kome se integraino povezuju mnogobrojni faktori namenjeni učenicima i studentima i drugim polaznicima i učesnicima u vaspitno-obrazovnom sistemu, potrebno je i na bazi dostignuca psiholoških nauka dcfinisati koncepciju funkcionisanja sistema obrazovanja. d) Sociološke nauke takode čine jednu od podloga za definisanje koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja. Sociološka sredina u kojoj se realizuju ciljevi i zadaci obrazovanja nije samo škola i fakultet, nego i niz drugih društvenih formi rada koje imaju svoje specificnosti i zahteve o kojima se mora voditi računa u fazi projektovanja koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja. e) Pravne nauke čine naučnu podlogu za normativno-pravno uređivanje koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja, a u skladu sa pravnim sistemom koji se odnosi na oblast vaspitanja i obrazovanja i druge relevantne delove društvenog sistema u nasoj zemlji. f) Organizacione nauke daju osnov za organizaciono definisanje koncepcije funkcionisanja i funkcionisanje sistema obrazovanja. Specifičnosti sistema obrazovanja zahtevaju primenu savremenih naučnih rešenja za razne aspekte i forme realizovanja pojedinih zadataka u okviru koncepcije funkcionisanja i funkcionisanje sistema obrazovanja. g) Ekonomske nauke daju podlogu za izučavanje i uvažavanje merodavnih kriterijuma za definisanje koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja. Za dobijanjc optimalnog rešenja koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja značajnu ulogu imaju relevantni faktori koje određuju ekonomski zakoni i načela. h) Tehničko-tehnološke nauke predstavljaju osnov za definisanje programsko-sadržajnog dela koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja. Cilj i zadaci sistema obrazovanja direktno rezultiraju iz dostignutog stepena i perspektiva tehničko-tehnološkog razvoja, a isto tako predstavljaju značajan činilac funkcionisanja i razvoja društva u celini, te je zbog toga veoma značajno da se konccpcija funkcionisanja sistema obrazovanja bazira i na osnovama tehničkotehnoloških nauka. i) Informatičko-kibernetičke nauke čine okosnicu civilizacijskih promena u društvu, a samim tim utiču i na promene u sistemu vaspitanja i obrazovanja, Rezultati naučnog razvoja tih disciplina direktno će uticati i na promene u koncepciji, organizaciji i tehnologiji vaspitnoobrazovnog procesa i sistema u celini. Zbog toga se mora sagledati značaj informatike i kibernetike za modeliranje koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja. j) ostale nauke na kojima se baziraju sadržaji bazičnog i profesionalnog obrazovanja. Svaka od osnovnih funkcija sistema obrazovanja ima svoju koncepciju funkcionisanja koja se formira prema shemi na slici xy. Za svaku sledeću osnovnu funkciju, spoljni zahtev predstavlja rezultat funkcionisanja prcthodne osnovne funkcijc. Način povezivanja koncepcija pojedinih funkcija sistema obrazovanja i svih zajedno, predstavlja koncepciju funkcionisanja obrazovanja kao celine.

104

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU
Sistem obrazovanja je identifikovan po elementima i kriterijumima koji važe u opštoj teoriji sistema za sisteme. Za njega, isto tako, važe principi za definisanje ciljeva funkcionisanja i dopustena odstupanja. Posmatramo li obrazovanje kao sistem možemo utvrditi sledeće osnovne ciljeve: a) kontinuitet funkcionisanja sistema, odnosno nastojanje da obrazovanje opstane kao sistem i pored delovanja faktora koji narušavaju njegovo funkcionisanje, b) povećanje efikasnosti funkcionisanja u svrhu olakšanja obezbedenja opstanka i c) kontinuitet povećanja efikasnosti funkcionisanja koji omogućuje progresivan razvoj obrazovanja kao sistema. Ostvarivanje pojedinih hijerarhijskih zavisnih i uslovljenih ciljeva vezano je nivoom dopuštenih odstupanja od zahteva postavljenog cilja. Svaki od navedenih opštih ciljeva sistema ima različit značaj za svaku vrstu sistema (Prema citiranoj knjizi S. Marjanović navodi klasifikaciju sistema na sledeći način: a) sistemi ideja; b) sistemi funkcija; c) materijaini sistemi; d) biološki sistemi, i on ih označava kao osnovne grupe sistema). Kako obrazovanje pripada grupi funkcionalnih sistema, to će se pažnja koncentrisati na proučavanje osobina ciljeva i odstupanja koji se odnose na te sisteme. Različitost značaja ostvarivanja postavljenih ciljeva predstavlja osnovnu meru za definisanjc regulacionog sistema funkcionisanja sistema obrazovanja. Specificnost funkcionalnih sistema je u tome što oni mogu imati “kombinovane tolerancije”, Odnosno za te sisteme je karakteristično to što ukoliko dođe do zastoja u njihovom funkcionisanju (opstanak) njih može da održava viši sistem. U funkcionalnim sistemima moguće je da postoje podsistemi koji ne funkcionišu, ali to nadoknađuje viši sistem čiji su oni deo. Takvi sistemi ne samo što ne doprinose postizanju cilja celine nego i umanjuju rezultate globalnog sistema i njegovih drugih podsistema. To se može tolerisati sve dok viši sistem ostvaruje cilj kontinuiteta funkcionisanja. Kada takav sistem prestane da bude uslov kontinuiteta funkcionisanja višeg sistema, on prestaje da toleriše taj svoj podsistem koji ima zastoj u funkcionisanju. Zbog toga za postizanje cilja kontinuitet funkcionisanja svi parcijaini ciljevi podsistema elemenata moraju biti usklađeni sa zajedničkim ciljevima sistema - moraju postati njegovi parcijaini ciljevi. Ovi se parcijaini ciljevi ostvaruju kompleksnim akcijama koje su ustvari funkcionisanje sistema. Regulisanjem funkcionisanja sistema obezbeđuje se održavanje odstupanja u dopuštenim granicama. U funkcionalnim sistemima kao sto je obrazovanje uklapanje parcijalnih ciljeva u zajednički cilj sistema reguliše se upravljanjem funkcijama koje ostvaruju elementi koji izgrađuju taj funkcionalni sistem. Prilikom definisanja pojma sistema, rekli smo da sistem predstavlja relativno izolovan skup podsistema i elemenata, što je jedna od suštinskih karakteristika, Stepen izolovanosti sistema je obeležje sistema koje rezultira iz osnovne koncepcije formiranja sistema. Ostvarenje određenih (osnovnih) ciljeva funkcionisanja sistema obrazovanja i vaspitanja zavisi od stepena povezanosti sistema sa okruženjem. Iz toga proističe i efihasnost sistema koja se daje izrazorn: Ef = f (Si) Ef — efikasnost sistema Si — stepen izolovanja što znači da je funkcionalna zavisnost efikasnosti funkcionisanja od stepena izolovanosti uslovljena vrstom povezivanja sistema sa okruženjem.

105

.Đ. uređaji i drugo što omogucuje realizaciju programskih sadržaja obrzovanja). .nastavna sredstva (pod nastavnim sredstvima ovde se smatraji sva ona sredstva. . zadatke i sadržaje sistema obrazovanja.nastavne objekte. tu se ubrajaju proizvodni pogoni.nastavne metode. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU U razradi koncepcije funkcionisanja sistema obrazovanja. Direktni aktivni elementi sistema obrazovanja obuhvataju: programske sadrzaje svih podsistema obrazovanja (prema slici ). . aparati. Prema tome.zahteve za obrazovanjem koji proističiu iz strategije razvoja. Pomoćni aktivni elementi sistema obrazovanja obuhvataju: . savremenog sistema vaspitanja i obrazovanji potreba svakodnevnog života i rada pojedinaca. Pod aktivnim elementima sistema obrazovanja podrazumevaju se oni elementi koji na određeni način zavise od drugih elemenata i okruženja. Analiziraju se aktivni elementi sistema obrazovanja.da svaki aktivni elemenat sistema obrazovanja mora imati najmanje po jedan ulaz i po jedan izlaz. on mora: . saobracajni poligoni. objekti na kojima se realizuju i drugi oblici .da utiče na okruženje (odnosno na druge aktivne elemente) i okruženje na njega i to kazuje .direktne.informacije su osnova komunikacija u sistemu obrazovanja. Prometni aktivni elementi sistema obrazovanja obuhvataju: . Sistemski prilaz gradnji obrazovanja kao sistema trebalo bi da se postavi na osnovu modela koji je prikazan na slici . mašine. odnosno sve one objekte u kojima se realizuji programski sadrzaji.materijalne komponente. alati.finansijska sredstva. utrošak energije. potrebno je sagledati i oceniti dostignuti nivo i obim sistema obrazovanja. da bi neki elemenat u sistemu bio aktivan. pored školskih objekata. pa su neophodne komponente prometnih aktivnih elemenata sistema obrazovanja.pomoćne. Nadrljanski i M. .razvojne. studente i nastavnike i druge kadrove koji realizuju programske ciljeve. analizirati zahteve koje bi trebalo da obezbedi takva koncepcija funkcionisanja obrazovanja i utvrditi uslove i mogućnosti za njeno ostvarivanje i funkcionisanje sistema obrazovanja. učenike.prometne i . kojim se obezbeduju investiciona ulaganja troškovi funkcionisanja sistema obrazovanja. školske ekonomije. . podrazumevaju primenu tradicionalnih i savremenih metoda za upravljanje nastavnim proceshna u obrazovanju. Prema takvom poimanji sistema izvršena je klasifikacija elemenata na: . 106 .

bez obzira da li se sistem nalazio na liniji uspona ili opadanja. Organizovanost sistema obrazovanja i vaspitanja Opšta teorija sistema u razmatranjima organizovanosti sistema govori o opštoj ravnoteži. da bi se održao kao sistem (da ne bi doživeo destrukciju). Prema tome. treba naglasiti da se optimalnost sistema ne može ostvariti ako se prethodno ne ostvari stabilnosi i opšta ravnoteža. ponovo u njega vraća. Prvi stepen organizovanosti — opšta ravnoteža — Svaki sistem. sistem u stanju stabilnosti obezbeđuje stalan razvoj sistema bez obzira na promene polariteta povratnih sprega (pozitivne i negativne). odnosno najniži stepen organizovanosti sistema koji održava sistem je opšta ravnoteža. optimalnost je najviši stepen organizovasti.Đ. Za stabilnost sistema karakterističan je stalni uspon (razvoj) sistema. Nadrljanski i M. Opšta ravnoteža je karakteristlka organizovanosti sistema koja izražava sposobnoat sistema da povremeno napušta stanje ravnoteže i da se. Pri tome. odnosno da se takvom sistemu smenjuju pozitivna i negativna povratna sprega. Prema tome. osnovni (primanii) uslov opstanka svakog sistema. optimalnost i neoplimalnost. mora raspolagati sposobnošću da povremeno prolazi kroz stanje opšte ravnoteže. posle određenog vremena. Drugi stepen organizovanosti — stabilnost — Prethodni stupanj organizovanosti sistema obezbeđuje opstanak sistema kroz stanje opšte ravnoteže. Svi navedeni stepeni organizovanosti pojavljuju se u dva stanja (pozitivno i negativno) : ravnoteža i neravnoteža. 107 . Opsta ravnoteža je najniži stepen. Naše opredeljenje za sistemsku metodologiju nas obavezuje da u okviru razmatranja organizacije sistema obrazovanja i vaspitanja proučimo karakteristike sva tri stepena organizovanosti. stabilnosti i optimalnosti kao tri stupnja organizovanosti sistema. stabilnost i nestabilnost. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Direktni aktivni elementi sistema Pomoćni aktivni elementi sistema SISTEM OBRAZOVANJA Prometni aktivni elementi sistema OBRAZOVANI UČENICI I STUDENTI Razvojni aktivni elementi sistema Slika 68 Elementi sistema obrazovanja Razvojni aktivni elementi se odnose na naučno-istraživački rad na unapređivanju sistema obrazovanja.

odnosno sistemu sadržaja vaspitno -obrazovnog rada. nastavnik ne može istovremeno da: • prima poruku od svakog učenika. Pri tome. Ali kada je reč o sistemu obrazovanja. tada se može ostvariti optimaino upravljanje sistemom obrazovanja. U svom zapaženom celokupnom delu Feliks fon Kube (Felix v. treće. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Treći stepen organizovanosti — optimalnost — Najviši oblik organizovanosti sistema. bar jedne povratne sprege. Cube 1968). prema sadašnjim shvatanjima. integralno obuhvatanje svih povratnih sprega je nemoguće. a u maksimizaciji svih rezultata. organizaciju sistema obrazovanja i vaspitanja treba zasnovati na najvišem stepenu — nivou optimalnosti. vršimo selekcioniranje povratnih sprega. U tradicionalnoj nastavi. već se radi o sistemu povratnih sprega. veština i navika svakog učenika. drugo. Sve one povratne sprege. Pravilnost i stalnost uspostavljanja povratnih sprega jedino omogućuje funhcionisanje datog sistema cilju pretpostavku čine: struktura i koncepciji funkcionisanja. primenjujući optimalne metode za svakog učenika pojedinačno. Kompleksnost sistema povratnih sprega se povećava sa razvijenošću i složenošću samog sistema. osobinama njegovih misaonih procesa i drugim njegovim individualnim osobinama. Za proučavanje optimalnosti organizacije sistema obrazovanja i vaspitanja relevantna su proučavanja i nižih stupnjeva organizovanosti (stabilnost i opšta ravnoteža). potrebno je znatno povećati protok nastavnih poruka koje stižu od učenika nastavniku i od nastavnika ka učenicima. Prema navodima u literaturi. Nastavnik mora dobijati od učenika blagovremenu i dovoljno čestu poruku. neophodno je objasniti delovanje povratnih sprega — lanaca. međusobne povezanosti aktivnih elemenata u sistemu. čak i najmanje povećanje količine poruka koja stiže od učenika ka nastavniku nemoguće je primiti i adekvatno reagovati. Svakako. Sa stanovista naših shvatanja. ta poruka mora biti dovoljno potpuna.U interesu bližih određenja i razumevanja celokupnog mehanizma kretanja i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja i njegovog uticaja na kretanje društva. kakva je u našim školama. značajnih za upravljanje nastavom. uslov stabilnog opstanka nekog sistema je normalno funkcionisanje mehanizma. Kada se one utvrde i njihov mehanizam funkcionisanja reguliše. zastupa kibernetički 108 . To su ključni uslovi za adaptaciju karaktera nastave stanju znanja. nastavnik mora na određen način reagovati na poruku koju dobija od svakog učenika. Na osnovu navedenih faktora. nije u pitanju pojedinačna povratna sprega. nazivaju se relevantne ili ključne povratne sprege. koji odreduje takva kvalitativna svojstva sistema kao što su: kretanje i razvoj sjstema u kome se dostiže najviši stepen racionalnosti. Dva važna uslova za dobro upravljanje u nastavi jesu postojanje operativne povratne sprege i adaptacija upravljačkih aktivnosti stanju i osobinama upravljanog sistema. može se jasno uočiti kriza nastave i neophodnost da se ona prevaziđe.Đ. a s obzirom na činjenicu da sve povratne sprege nisu jednako relevantne za normalno funkcionisanje sistema. Nadrljanski i M. a prema zahtevima i potrebama društva. mora dobijati poruke od svakog učenika. se ogleda. Međutim. da je analizuje i shvata. • obavlja nastavu različitim tempom. • primenjuje optimalne metode obrazovanja za svakog učenika posebno. • da istovremeno uči različite učenike na razne načine. Protivurečnost između onoga šta je dužan da čini čovek koji upravlja određenim pojavama i procesima i onoga što on može da čini ne postoji samo u nastavi. posebno za shvatanje ostvarenja određenog stepena organizovanosti. Kibernetički modeli regulisanja nastave Na osnovu do sada izloženog jasno se uočava svojevrsna kriza savremene organizacije nastave: da bi obrazovanje bilo efikasno. u prvom redu organizacile sistema obrazovanja i vaspitanja. odnosno ona mora davati obaveštenja o raznim parametrima učenikove delatnosti. u optimalnosti i minimizaciji svih utrošaka. a posebno o mehanizmu psihičkih procesa.

1979) Slika 69. Iako se proces nastave verovatno ne može opisati jednim tako jednostavnim modelom. Dalju sistematizaciju taj kibernetički model dobija kao sistem kroz pojmovnu obradu. Primenjujući tada veoma aktuelne metode iz teorije informatike i kibernetike na proces učenja. Bazirano na biheviorističkim teorijama učenja. naročito korišćenjem medija. Nastavnik radi na kompleksnom sistemu nastave i sopstvenom sub-sistemu. da bi se nastavnik mogao fleksibilno pripremiti na određene reakcije i akcije učenika. Nastavne poruke koje su prenete obrađuju se kognitivno. Tu više nema govora o izboru učenja. Nadrljanski i M. nego da fleksibilnost služi za podsticanje i optimalizaciju učenja. • Kibernetički predstavljeni modeli mogu se primeniti u optimizaciji i evaluaciji nastavnih procesa. Kibernetički model regulisanja nastave 109 . da koncept planiranja ne treba da bude „izboksovan”. Ridel 1976 (Koenig. To se ostvaruje putem odnosa „zahtevana i stvarna vrednost“. • Multimedijalni nastavni programi mogu se razviti i strukturisati. ovde se ističu tri vredna pažnje polja primene: • Učenje se može definisati kao obrada nastavnih poruka. Oni naročito ukazuju na to. Kube (1968) i Frank (1974) redukuju didaktiku na čistu metodiku. jer se vrednosti mogu uporediti u nastavi i uticati na didaktičke odluke (slika 69). Ovde se opet prihvata pojam učenja prema Hajmanovom modelu. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU pristup da objasni nastavnu realnost. Ridel i Kenig shvataju raznovrsnost aspekata planiranja kao neophodnost. struktura procesa učenja se modelira i matematizuje poput kalkulatorskog kruga.Đ. Kenig. (Ridel. pozivanjem pohranjenih podataka i izgradnjom novih struktura. Riedel).

obrađuju se u grupi. Interakcija se odigrava na svim nivoima uzajamno i svestrano. Model interakcije Pojam interakcije obuhvata fenomen koji polazi od čovekove osnovne uključenosti u socijalne odnose. uz pomoć svog stručnog autoriteta može da stavi znak ili sa druge strane pitanjem „da li se svi slažu sa odgovorom?” može da potakne metakomunikaciju. i s obzirom na njihovu nameru i način na koji se ophode sa njima. utvrđuje kurikulumom. Nizanje saopštenja označava se kao interakcija. Na nivou odnosa i metanivoa odigravaju se prema mišljenju modernih sociologa oni procesi koji se u klasičnoj pedagogiji označavaju kao vaspitanje. ciljano. isto kao i uzajamno razumevanje. voljno. svrsishodno delovanje na okolinu. Sadržajni nivo se u školi. interakcija. razmirice i konflikte treba posmatrati takođe kao konstitutivne. nego je treba organizovati kao proces sporazumevanja tj. Nadrljanski i M. Postupanje može značiti i izostavljanje (Rečnik 110 .Đ. delovanje. Značenje koje leži u osnovni komunikacije za interakciju (a time i za procese podučavanja i učenje) može se predstaviti kroz četiri odlučujuća osnovna fenomena (Vaclavik i drugi autori navode još dva): 1. kritika. individue deluju razumevajući i upućene jedna na drugu u medijumu kulture. osveste. i ćutanje ili ignorisanje je komunikativno ispoljavanje. Interpunkcije možemo posmatrati kao svakodnevne i neophodne momente regulacije u interakciji. Pri tom se pretpostavlja da ljudi u socijalnim odnosim komuniciraju na osnovu simbola čija značenja razumeju (slika 70). nastavnik sa jedne strane iskazom „To je pogrešno”. 4. U centru simboličke interakcije stoji smislena razmena kulturnih značenja (razmena informacija). Interpunkcija toka komunikacije koju vrše partneri u komunikaciji određuje prirodu jednog odnosa. Ljudski postupci mogu se definisati kao smisleno. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 70. npr. Četiri pojma obeležavaju sistematički horizont na kome se razvija didaktičko značenje interakcije: komunikacija. Ne može se ne komunicirati. njenih struktura i društvenih veza uslovljenosti. Razlike u mišljenju. U jednoj od teorija i modela didaktike orijentisane na interakciju radi se o proučavanju stvarnosti. 2. Ljudi kao jedinke koje razumeju smisao i kontaktiraju jedni sa drugima opet su u centru analize i planiranja. Nastava se stoga ne posmatra samo kao uslov za mogućnost uzajamnog razumevanja kulturnih značenja. koja proizilazi iz motiva i pobuda. po mogućnosti. Vaclavik (Watzlawick) i drugi autori (1972) pod ljudskom komunikacijom podrazumevaju jedno saopštenje (message). U svakoj komunikaciji prepoznaje se aspekt sadržaja i aspekt odnosa. 3. tj. Na trećem metakomunikativnom nivou nesvesno ispoljeni elementi odnosa se otkrivaju. Na nivou odnosa dolazi do izražaja način na koji će te informacije biti prenošene u odnosu nastavnik–učenik (tu se računaju i forme nastave i artikulacija nastave).

Moćne statističke metode postoje da procene kvantitativne promene. između sadržaja učenikove semantičke memorije i njegovog/njenog prethodnog perceptualnog iskustva. Nedavna psihološka istraživanja o semantičkoj teoriji pokazala su da postoji povezanost informacija koje su dobijene i na jedan i na drugi način. Uloga koju igra jezički način sticanja znanja ne može se posmatrati odvojeno od odnosa koji postoje za određeni uzrast u određeno vreme. Koliko je efikasno verbalno poučavanje najtešnje zavisi od reprezentacije koja aktivira učenika kad čuje ili pročita reči. Usvajanje pretpostavljenih podataka oslobađa od grešaka u ocenjivanju kognitivnih modela. mnogoznačno se koriste i izrazi kritično. Metodičko-kritički: Kod Brecinka (Brezinka. prema Mejeru (Meyer 1987). nego za sve tipove poučavanja i upućivanja. odnosno kritika. Nedovoljno prethodno znanje ili pogrešna shvatanja česti su uzroci neefikasnosti transfera znanja. Nadrljanski i M. Naročito je Pijažeovo (Piaget) (1896–1980) i Kolbergovo (Kohlberg) (1927–1989) istraživanje socijalizacije i zahtev za razvijanjem i obrazovanjem moralnog suda i u školi i nastavi odigralo veliku ulogu. ili putem jezika (pisanog ili verbalnog). 1972) se kaže: „Nauka ne počinje sa činjenicama. i slično. koji jesu veštački. 1972) naglašava neophodnost kritičnog delovanja u smislu postavljanja izazova pred vlastiti um. 2. i njegova promena tokom vremena je od važnosti ne samo u vezi ITS (inteligentni tutorski sistemi). Obim tih znanja uglavnom zavisi od bogatstva detetove okoline. Takođe. koje postoje u svim organizacijama. slučajna učenja pravi uzrok individualnih kognitivnih razlika. Nastava orijentisana na rad. za koje mogu biti navedena tri nivoa: 1. Dijagnoza individualnog znanja. bazira se najviše na sposobnosti učenika da uči sa namerom. konvencionalno učenje upućivanjem. U ispravljenim hipotezama može se javiti zakonomernost (stvaranje teorije).Za kritiku metoda preporučljiva je nastava informatike naročito u procesu modelovanja. Društveno-kritički: Molenhauer (Mollenhauer. Intencija je da su kulturno i socijalno delovanje izvršeni na moralnim principima. Znanje se može steći direktnim opažanjem. Relativan uticaj tih izvora znanja varira zavisno od uzrasta učenika i samog objekta o kom se stiču znanja. ali opšte mišljenje danas u kognitivnoj psihologiji je da razlike u znanju treba shvatiti kao kvalitativne razlike u njegovom sadržaju. koji u objašnjenje ili ocenu unosi sve važne detalje. slika. rečenice ili lekcije. Nove tehnologije omogućuju stvaranje situacija koje pobuđuju pažnju i motivaciju. 111 . Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU sociologije). U isto vreme. ti uslovi. ali koji vrlo liče na prave. već sa problemima i pokušajima da se nađe rešenje. Neke savremene metode instruiranja sistematski se trude da pobude spontanu pažnju učenika. Socijalno delovanje odražava se pre svega na aspekat odnosa (Vaclavik 1972). Razumsko-kritično: Ovaj pojam vraća na Imanuela Kanta (1724–1804). ukoliko organizacijom nastavnog procesa upravljaju radnje koje su dogovorene između nastavnika i učenika. Uopšteno. Većina najranije stečenih znanja nije stečena instituncionalno. i smislenog delovanja u skladu sa zahtevima emancipacije.Đ. strukturi i primenljivosti. ali se nikad ne mogu verifikovati (uporedi Poper 1902). može dovesti do značajne emancipacije onoga koji uči. čak i prema individualnim potrebama. Literatura ističe koliko je teško oceniti kvalitativne razlike. koje se obično pripisuju socijalnoj sredini. Nasuprot tome kako dete uči slučajno. procedure dijagnosticiranja zasnovane su na reakcijama na deterministički način. Hipoteze se mogu falsifikovati. 3.” Takvim pristupom Brecinka izražava mišljenje da naučnici prvo formulišu jedan problem i zatim razvijaju hipoteze (pokušaji rešenja) pomoću kojih se ispituju fenomeni stvarnosti. Verovatno je da su nasumična. mogu da omoguće informisanje učenika na način koji najviše odgovara kognitivnoj obradi pri sticanju znanja. Nove metode mogu da menjaju uslove u kojima se nalazi učenik. da iskoriste i motivisano i nenamerno učenje. Ovo takođe znači da didaktička i pedagoška nastojanja deluju u datom slučaju protiv prisila i smetnje. Ne postoje razlozi zbog kojih bismo dali prednost jednom načinu sticanja znanja nad drugim. Na ovo pitanje trebalo bi da odgovore dijagnoze usmerene specijalno na ta pitanja. Uloga pažnje i namere da se uoči jeste od posebnog značaja pri akvizaciji znanja.

ili okvira prethodnih znanja. uključuje probleme značenja. Dalja istraživanja bi trebalo da odgovore na sledeća pitanja: kada staro znanje pomaže sticanju novog? Kada ometa akviziciju? Da li se staro znanje zaboravlja? U istom kontekstu. fleksibilnog. reprezentacije znanja. obrađuje i integriše u memoriju pomoću šema. Nadrljanski i M. Deklarativna znanja mogu se steći i svakodnevnim iskustvom. radom pomoću konstruisanog mikrosveta. zadovoljava taj optimum. Bilo kakva aktivizacija zahteva adekvatnu obradu podataka u svesti učenika: u ovom smislu pasivno je samo kada se ništa ne uči. ili sa instrukcijom uopšte. teorije i prakse u nastavi. akvizicija opštih shvatanja putem jezika. već takođe i bolje razumevanje faktora sredine. Ako obim nepoznatog koji sadrži prezentirana poruka koja treba da se nauči ili problem koji treba da se reši. i to stvara uzaludne napore. poruka ili problem sadrži previše nepoznatih činjenica. ili putem pisanog teksta ili govora. spremnog i sposobnog da stavi u službu razvoja čoveka tekovine savremene civilizacije i upravlja njima. obrazovanja i rada. slojevitost i stvaralačka funkcija čoveka u našem vremenu i budućnosti. Sticanje novih znanja i prethodna znanja su u interakciji. ili ako ne pruža dovoljno novih činjenica. Slično. odnosa jezika i znanja. i negativnu motivaciju. neuspeh i frustracije pri rešavanju. koja ometa rad na postavljenom zadatku. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Uloga postupanja učenika pri akvizaciji znanja veoma zavisi od vrste znanja koje treba da se stekne. Ideja razvijanja koncepata koju je zastupala psihologija mišljenja približava se pristupu reprezentacije znanja baziranog na memoriji. povezano sa korišćenjem novih tehnologija. Ako. Odnos između informacije i prethodno stečenog znanja je izvor pozitivne ili negativne motivacije učenika. vezaće se uz to gradivo. Pri ispitivanju oblika tipičnih definicija. U slučaju učenja koncepata pomoću direktnih instrukcija još uvek se sa aspekata razvoja učenika radi o konstruktivnom procesu. obrazovnih i psiholoških uzroka tih grešaka. i može se vezati za određenu materiju ili generalno sa instrukcijama. uloga verbalnih primera itd. Pokazalo se da je ipak takav način sticanja opštijih znanja vrlo redak. i primeri koncepata. prijemčivog za novine. Istraživanje pogrešnih shvatanja je od velikog značaja: poučavanje o naučnim shvatanjima zahteva ne samo detekciju grešaka. dominira vrlo mali broj relacija: skup koncepata kome dati koncept pripada. da se ostvari odgovarajući balans između duhovne i fizičke realnosti. ili negativne efekte interferencije. on 112 . Opšte je uverenje da informacija igra značajnu ulogu u ovom smislu i da postoji optimalna novost koja može da bude različita za svakog pojedinca. stvoriće se stanje pozitivne motivisanosti. i po svoj prilici. Svako novo znanje skuplja se. nasuprot ovome. koji je već opisan u literaturi. osobine koje izdvajaju dati koncept od ostalih. Problem korigovanja pogrešnih koncepata predstavlja veliki izazov za korišćenje novih tehnologija. Društveni i tehničko-tehnološki progres informatičke ere nalaže da se uspostavi razuman odnos između opšteg i stručnog obrazovanja. onda stvara dosadu.Đ. inventivnog. Obično se učeniku serviraju već dokazana i opštepoznata generalna znanja. Samostalno stečena opšta znanja mogu biti i pogrešna shvatanja. što je problem dijagnoze. da se preispitaju šematizovani modeli čoveka sadašnjosti i daju realnije projekcije profila čoveka budućnosti: temeljno obrazovanog. Zato se proučava složenost. Uloga tipičnosti veoma je istaknuta u procesu akvizicije prototipova i zaslužuje da se znatno više istražuje. u smislu da iza njih ne stoji naučno istraživanje. ili opserviranjem i obradom prezentiranih informacija. i predaju mu se neposrednim instruiranjem uz pomoć udžbenika. Aebli (1981) je pokazao da se većina prethodnih istraživanja odnosila na usvajanje koncepata tako što pojedinac razvija koncept apstrakcijom na bazi istaknutih primera. Najnovija psihološka istraživanja ističu čovečiju dugotrajnu memoriju i prema tim istraživanjima sticanje znanja ni u kom slučaju nije kumulativno ni modularno. što prouzrokuje ili pozitivne efekte transfera znanja. individualnog i društvenog razvoja. važan problem koji se tiče nastavnog programa jeste sledeći: da li je moguće odrediti optimalan redosled – ili možda i individualno optimalan redosled za prezentaciju informacija učenicima koji bi povećao efikasnost instrukcija? Opšta shvatanja mogu se steći apstrakcijom iz skupa empirijskih primera. Usvajanje informacije je moguće samo uz pomoć prethodno stečenih znanja.

njegova obrada i stavljanje u funkciju poboljšanja kvaliteta života. strukture i funkcije. kvaliteta društvenog života i stvaranja uslova za potvrđivanje vlastite ličnosti. Mišljenje je napregnuto i intenzivno. Nadrljanski i M. Na taj se način delatnošću nervnog sistema predmeti i procesi spoljnjeg sveta odražavaju u njihovoj kompaktnosti i mnogostrukosti. pojava ili pojmova učenik mora neprestano da uočava i upoređuje. njene domete i ograničenja i da kreiraju inovacije u organizaciji. U naše vreme. unapređivanja proizvodnje. i u nastavi treba oponašati delatnost nervnog sistema i preći na metodu kompaktnih posmatranja. da njima razvija i obogaćuje svoju ličnost. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU treba da bude sposoban da planira. u funkciju društveno-ekonomskog i kulturnog razvoja. donosi odluke. Proizvodnja znanja. razvijaju ono što će doprinositi društveno-ekonomskom i kulturnom razvoju. kada se pojedina tehnička i naučna područja sve više prožimaju. Posmatranje kompaktnosti sastoji se u potpunom ulaženju u celovitost procesa. uz korišćenje multimedijalnih sistema. da se njime koristi u procesu kreiranja novih saznanja. stvaraoce materijalnih i duhovnih dobara. trebalo bi da poseduju svi ljudi. i ređe se događaju greške. prihvate njene tekovine. kulturna i druga dostignuća. Obrazovanje realizuje neke svoje osnovne zadatke ukoliko je u stanju da ostvaruje svoje istorijski kreirane mogućnosti i proširuje granice ljudskog postojanja i opstajanja. da se permanentno obrazuju i da svoje obrazovanje stavljaju u funkciju društvenog progresa. ispolji ono što može i postigne ono što jeste. pedagošku delatnost. razvija kreativnost učenika i obezbeđuje veću aktivnost učenika u nastavi i učenju. Ona će doprineti potpunijem razvoju ličnosti. Pri istovremenom razmatranju sličnih predmeta. Činjenica je da broj podataka raste. Formiranje pojmova praćeno je istovremenim formiranjem odnosa. osposobljava ljude da je shvate. Osim toga proces učenja je neuporedivo brži. predstavlja garanciju progresa i opstanka ljudskog roda u našem vremenu. Imperativ naučno-tehnološke revolucije i informatičke ere jeste da savremenim obrazovanjem čoveka osposobi da shvati i usvoji naučna dostignuća. tehnici i tehnologiji obrazovne delatnosti. predviđa. a ne samo odabrana intelektualna elita ili grupe tehnokratski orijentisanih stručnjaka. Zato je informatička era realnost a ne apstrakcija. daje svoj doprinos društvu i preuzima odgovornost za posledice donesenih odluka i svoje delatnosti. Savremena obrazovna tehnologija. Ako su posmatrani predmeti ili pojave složeni. Brže se izdvajaju bitna i opšta svojstva. istražuje. Metoda odvojenog usvajanja delova ili pojedinačnih pojmova ne olakšava usvajanje celine. ličnosti razvijene socijalne i moralne kulture. izgradnja te celine nije jednostavna. Razlike time postaju jasnije. Imperativi informatičke ere su da obrazovni sistem omogući temeljitiju obrazovanu ličnost. Takav oblik mišljenja je složen. Kibernetika posmatra sisteme u njihovoj međusobnoj zavisnosti i vezama. Učenik prima i prerađuje novu poruku u višestrukim 113 . razvili svoje sposobnosti i kreativni potencijal. unutrašnje višestruko povezivanje i klasifikovanje svih čula i pojedinačnih predstava da bi se odrazila celina predmeta odnosno pojave. mogu se pojedini zadaci rešavati samo posmatranjem celine. kontroliše i upravlja društvenim procesima. Složenim konkretnim vezama u spoljnjem svetu odgovaraju složene veze signala u kori velikog mozga.Đ. stvara preduslove za angažovanje svih čula u procesu sticanja novih znanja. sposobne da prate naučna i kulturna dostignuća. analogno. Tom metodom učenik uočava predmete i pojave u svoj njihovoj složenosti. oslobađanju i razvoju ličnosti. za koje se zalažemo. obogaćivanju društvenog života novim vrednostima i ukupnom tehničkotehnološkom razvoju zasnovanom na humanističkim principima i demokratskim tekovinama čovečanstva. U svesti ne nastupaju optički. taktilni i akustički signali odvojeno. obogatili se kulturnim vrednostima. i mnogostrukosti i razvoju. niže jednu pojedinačnu informaciju za drugom i iz svega mora složiti celinu. spreman da se angažuje. ljude koji su savladali fonetsku i kompjutersku pismenost. ukoliko omogući čoveku da razvije svoje potencijalne mogućnosti. U tradicionalnoj nastavi učenik slaže kockicu po kockicu mozaika. sadržajima i oblicima nastave. naučna i tehničko-tehnološka dostignuća. nego nastaje opšti utisak. Ovo su bitni razlozi što se u našem vremenu smatra da je prvorazredni zadatak pedagoške nauke i drugih naučnih disciplina da proučavaju društvenu stvarnost. Sve što je u nekoj zavisnosti posmatra se međusobno povezano. Znanje.

Redosledi Oni mogu biti paralelni ili serijski: a) paralelni. Algoritmi za metode učenja. Algoritam deduktivne metode pokazuje put od opštih zakona preko pojedinačnih sudova i do raznih postupaka do deduktivnog 114 . On usvaja pojmove i relacije u njihovoj unutrašnjoj povezanosti. na primer: uzrok i posledica. a) analitičko-sintetička metoda Algoritam vodi od globalnog pogleda na neki predmet ili pojavu do izdvajanja bitnih svojstava uz pomoć analize i konačno sintezom do pojma celine. Kompleksi kategorija. Kibernetički algoritmi obuhvataju: 1.Đ. Njima se obuhvataju struktura i relacija smeštene u okolnom svetu. tu spadaju vremenski. b) serijski. 3. politehnički i slični kompleksi. Slika 71. Pojam i relacija. Time se u svesti odražavaju ne samo unutrašnji odnosi i zakonitosti nego i odnosi prema spoljnjem svetu. tehnološki i drugi lanci razvoja ili apstrakcija. kauzaini. Time stvara misaona uporišta i niti vodilje. tu spadaju grafički prikazi. logički. 4. Tu se radi o istovremenom posmatranju većeg broja parova kategorija. tehnološko-ekonomski. Model analogije ulaza i izlaza u sistem Te niti mogu biti: 1. bitno i pojava. To mogu bili: prirodno-naučni. Nadrljanski i M. 2. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU asocijacijama i time je bitno bolje usvaja. b) induktivno-deduktivna metoda Algoritam induktivne metode vodi od pojedinačnih slučajeva njihovih odnosa uopštavanjem u induktivnom postupku zaključivanja do opšteg zakona ili pravila. Smisleni kompleksi posmatranja.

Pri tom se utvrđuju pomagala i etape da bi se problem svladao. starijih razvojnih faza preko razvojnih međufaza do konačnog stanja ili perspektive. 72. To zahteva čitanje i razradu gradiva. leksikona i dokumentacija tragamo dalje po referativnim časopisima i bibliotekama. Radne i završne kontrole dopuštaju da se uporedi ono što je postignuto s onim sto je bilo planirano i izazivaju odgovarajuće intencije u upravljanju i poboljšanje puta kojim se pošlo. 2. c) genetička metoda U svom istorijskom razvoju algoritam vodi od izvornih. Nadrljanski i M. U praksi se nova znanja moraju obavezno proveriti. internetu. f) metoda crne kutije i metode pokušaja i pogrešaka (slika 72). izvor podataka o literaturi stručne knjige. Za svako poglavlje treba postaviti pitanje. već poznatog do novog znanja.Đ. dodaje mu nove činjenice i zaključke dok se konačno ne postigne željeni cilj. Algoritam logičko-sistematičnog razvojnog postupka ide od polaznih situacija. osnovna svojstva. Model „crne kutije” g) problemska metoda Prema algoritmu moramo ovde poći od ključnog pitanja problema i traganjem i pokušavanjem pronalaziti put rešavanja. Pri tom se razvija određena strategija. b) atgoritam traženja literature Polazeći od enciklopedija. Algoritam vodi od podataka neprestanim poboljšavanjem ili upravljanjem do izlaza ili reakcija sve bližih cilju. Algoritmi izvedenih mformacija. e) metoda modela Polazeći od grubog. a) algoritam posmatranja On pokazuje da se u početku mora zadatak jasno postaviti i da se mora sačiniti plan posmatranja. . d) metoda analogije Ovde algoritam vodi od ranijeg. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU zaključka i nove tvrdnje odnosno do specijalnog zakona. d) algoritam sažimanja 115 . Beleške i sažeci poglavlja i čitavog dela zgušćuju pročitano gradivo. bazama podataka. dodaju se uvek nova svojstva i tako se prema algoritmu dolazi do sve boljih aproksimacija stvarnosti. pojednostavljenog modela na kojem se prepoznaju bitna. c) algoritam učenja iz knjiga Najpre treba da steknemo pregled gradiva (da upoznamo sadržaj knjige). Mnogostrani kontakti i isticanje objekta kao i predznanja vode do uspešnog posmatranja. Dalji su.

Dodavanjem malih pretpostavki mogu se uz pomoć dokaza i zaključivanja potvrđivati ili dovoditi do apsurda nove postavke. ključne probleme i artikulaciju. glavne činjenice i ključne tačke i pribeležiti sopstvene misli. i) algoritam shvaćanja relacija I ovde su važne analiza i sinteza. može da zadovolji. 116 . Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Treba fiksirati bit misaonog procesa. f) algoritam sprovođenja ogleda On vodi od priprema i izlaganja svrhe i cilja ogleda preko utvrđivanja metoda i izvođenja eksperimenta do rezultata. uslovljeno je određivanjem koncepcije funkcionisanja. metodike. didaktike. 3. Za usklađivanje potreba – spoljnih zahteva i mogućnosti – unutrašnjih zahteva. a ona se može dobiti na bazi zahteva koje postavlja viši sistem plan i program obrazovanja. a sažimanjem i uopštavanjem pronalaze se odgovarajući zakoni. h) algoritam zaključivanja Pomoću analize i sinteze predmeti i procesi se posmatraju u uvek novim zavisnostima. koriste se reduciranje spoljnih zahteva i proširivanje unutrašnjih mogućnosti. razvijanja i primene misli. Tako se formira koncepcija funkcionisanja. Kibernetički modeli u nastavi Komponovanje nastave kao sistema.Modelovanje nastave kao sistema. e) algoritam slušanja predavanja Polazeći od prethodnih razmišljanja o poznatim stvarima. informatike i dr. iz predavanja treba koncentrisano slušati i beležiti bitne činjenice.pedagogije. a) algoritam sistematiziranja On polazi od nekog kriterija sistematizacije i vodi preko pronalaženja odgovarajućih obeležja i relacija do pažljivog i preglednog niza. Jednostavnim skicama može se dopuniti celina.Prvo se odredi i postavi svrha funkcionisanja u obliku zahteva koje sistem treba da zadovolji. nastave. Nastava mora biti usklađena sa: • • • zakonom o obrazovanju. Drugi činilac su mogućnosti samog sistema obrazovanja da postavljene zahteve ostvari.Đ. takođe počinje određivanjem podsistema ideja kao komponenata. nastavnim planom i programom. Nadrljanski i M. Algoritmi prerade informacija. Treba zapisati i obrazloženja. Proračuni ili grafički prikazi pomažu izgradnju specijalnih algoritama prepoznavanja. g) algoritam formiranja pojmova On se gradi na životnim iskustvima ili ograničenim ali dovoljnom broju predmeta i procesa i vodi preko analize. psihologije. dostignućima nauka . One pomažu da se otkriju veze i zavisnosti. Razlikovanjem se uspostavljaju bitni odnosi i ključni elementi. veze. odnose. upoređivanja i apstrakcija do bitnih obeležja i do definicije pojma. Zahtevi se postavljaju od strane višeg sistema i okoline u većem obimu i obliku nego što ih funkcionisanje organizacije obrazovanja. Diskusija rezultata vodi do uopštavanja i do pojednostavljenja. Pored spoljnih zahteva pred funkcionisanje obrazovanja (nastave) postavljaju se i unutrašnji zahtevi u vidu mogućnosti zadovoljavanja spoljnih zahteva. vrste i tipa. I u klasifikaciji postupamo slično i upoređujemo oznake predmeta ili pojave s oznakama klase. kibernetike. moraju biti zadovoljeni određeni uslovi. Nastavni plan (curiculum) daju osnov za stvaranje koncepcije nastave tako da. između ostalog. Zato se oni selektuju i redukuju. konkretno. b) algoritam svrstavanja i prepoznavanja U analitičko-sintetičkom postupku uspostavljaju se značajna obeležja strukture ili funkcije i upoređuju s unutrašnjim modelima predmeta ili pojave koji se nalaze u našem sećanju.

Đ. Nadrljanski i M.. ...emocionalnih osobina ličnosti. od: a) NASTAVNIKA (upravljačkog sistema) i njegovih: . b) UČENIKA . i njihovih : . . . Koncept kibernetskog modela upravljanja u nastavi prikazan je na slici 73 .. Osim zahteva višeg sistema. učilima i prostorom).moralno-voljnih. kao i maksimalne mogućnosti samog sistema".radnih i drugih kvaliteta. NIRO "Misao". . . . Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU • rezultatima praćenja uspešnosti nastave usklađenim i sa kriterijumima i ograničenjima te uspešnosti itd. Posle stvaranja koncepcije funkcionisanja nastave kao sistema. potrebe i mogućnosti se upoređuju sa koncepcijom funkcionisanja. 117 . Rezultati.uzrasne i psihofizičke strukture itd. otpočinje i funkcionisanje sistema nastave (realizacija nastavnog plana i programa).motivacije. koncepcija funkcionisanja je rezultanta koja odražava maksimalno udovoljavanje potrebama višeg sistema .didaktičko-metodičkih. Za tumačenje pojma koncepcije funkcionisanja koristiće se navodi iz literature (Đ.pedagoško-psiholoških. pa se sistem ( nastave) reguliše primenom principa povratne sprege i održava se stabilnost sistema ili upravljanja ukoliko se radi o razvoju sistema. a na osnovu praćenja se dobijaju rezultati koji se iskazuju u obliku količine i kvaliteta znanja i razvijenosti veština i sposobnosti učenika. koncepciju literature. a pre svega. Pošto se tokom funkcionisanja menjaju potrebe i mogućnosti sistema. odnosno sistem poseduje dinamičku karakteristiku. . programske sadržaje predmeta. normativ opremljenosti (nastavnim sredstima. Funkcionisanje sistema nastave se prati.stručnih.(upravljani sistem). koja treba da obuhvati: nastavni plan. plan usavršavanja nastavnika itd.): "Prema tome. i koncepcija funkcionisanja je takođe podložna promenama.intelektualnih. Novi Sad 1982. koncepcija funkcionisanja i funkcionisanje sistema nastave zavisi i od mogućnosti njegovih komponenti (podsistema i elemenata). Nadrljanski: Kibernetske osnove modeliranja i projektovanja sistema usmerenog obrazovanja. normativ kadrova.

nastava. 118 . U okviru svoje aktivnosti u funkcionisanju sistema nastave. U zavisnosti od rezultata u okviru regulacije. 2) sistem povratnih sprega: Nastavnik . Model koncepcije funkcionisanja nastave Nastavnik je odlučujući faktor u funkcionisanju sistema. nastavnik vrši korekcije na narednim časovima. nije reč o pojedinačnim povratnim spregama.nastava. Karakteristične povratne sprege u nastavi Već je istaknuto da je pojam povratne sprege „jedan od osnova kibernetike i opšte teorije sistema“. U koncepciji funkcionisanja nastave kao sistema. 5) sistem povratnih sprega: Ostali uslovi . nego o sistemu povratnih sprega. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 73.nastava.nastava. nastavnih i tehničkih sredstava. 4) sistem povratnih sprega: Pedagoško-psihološki zahtevi i drugi faktori . Nadrljanski i M.Đ. promenom nastvne metode. od kojih su najznačajnije: 1) sistem povratnih sprega: Nastavni (programski) sadržaji . nastavnik priprema i realizuje sve zadatke koji su predviđeni koncepcijom funkcionisanja.nastava. On direktno utiče na rezultate realizacije nastave koji se mere na izlazu. 3) sistem povratnih sprega: Učenici . ali ne može menjati program.

Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU 6) sistem povratnih sprega: Metode u nastavi .Đ.ranga) modela. daju element koncepcije funkcionisanja.nastava. odnosno modelovati pomoću različitih (nivoa . a nastavni sadržaji se prilagođavaju da mogu biti dostupni učenicima. ona može predlagati izmene (korekcije) nastavnog plana i programa. sistem povratnih sprega nastavni sadržaji . radi se o sistemu povratnih sprega na osnovu kojih se projektuje nastavni plan i program obrazovanja. jer nastavni sadržaji pojedinih predmeta se realizuju na bazi nastavnog plana i programa. služba Ministarstva prosvete za pedagoški nadzor ostvaruje taj sistem povratnih sprega.nastava je pod kontrolom Ministarstva prosvete i Ono je nadležno da podešava i razvija nastavni plan i 119 . Slika 74. Nastavni programi se razrađuju kroz operativne planove i pripreme za čas. Izvođenje nastavnih sadržaja podrazumeva ostvarenje cilja i zadataka (zahteva) koji su utvrđeni u programu. odnosno koncepcija funkcionisanja.nastava Nastavni plan i programi kao što je već rečeno. Svaki nastavni sadržaj se može realizovati na različite načine. Nadrljanski i M. Naime. Na osnovu snimanja realizacije. Model koncepcije funkcionisanja nastave Nastavni sadržaji . Sistem povratnih sprega u nastavi može se predstaviti konceptualnim modelom kao na slici 74. Praćenjem nastave. Prema tome.

On redovno obaveštava svakog učenika o postignutim rezultatima i ukazuje mu na puteve bržeg i efikasnijeg napredovanja. "Kako?" na metodička rešenja. Sistem povratnih sprega: Učenik . Uticaj drugih faktora na koncepciju fukncionisanja nastave je značajan i trebalo bi da se njime ovlada. Brunera ". Sistem povratnih sprega : Nastavnik . omogućena je reorganizacija programa nekih sadržaja nastave. Prema navodima Dž. vodeći računa o dostignućima u nauci. Nastavne sadržaje može delimično adaptirati nastavnik u metodičkom pogledu." Prilkom stvaranja koncepcije funkcionisanja mora se sa aspekta ovog sistema povratnih sprega odgovoriti na dva pitanja : ŠTA i KAKO? "Šta?" se odnosi na programske sadržaje nastave. Svaka izmena Nastavnog plana i programa.nastava To je sistem povratnih sprega preko koga se na osnovu praćenja rada u nastavi. Na taj deo sistema povratnih sprega utiče i nastavnik. pre svega. Ministarstvo prosvete mora voditi računa o osposobljenosti i usavršavanju nastavnika za realizaciju programskih sadržaja. ubrajuju se kulturno. U druge faktore "neškolskog" karaktera. kako se ne bi događalo da oni deluju suprotno od željenih efekata. Mnogobrojni pedagoški razlozi su uticali na modernizaciju nastave.Đ. na svakom stupnju njegovog razvoja može se efikasno predavati bilo koji predmet u odgovarajućem intelektualnom obliku . Usavršavanje nastavnika podrazumeva. Pri utvrđivanju sadržaja nastavnog plana i programa.nastava 120 . Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU programe prema mogućnostima i uslovima za njihovu realizaciju. sekcije. nastavnik može direktno uticati na rezultate svog rada. u pedgogiji i psihologiji. štampa i sl.umetnička i sportska društva. pa i sredstva javnog komuniciranja. televizijski obrazovni programi i radio emisije obrazovnog karaktera. ali "šta?" mora imati odgovarajuću psihološku utemeljenost. U dosadašnjem periodu. Nadrljanski i M. koji imaju uticaje na koncepciju funkcionisanja nastave. ili samo programa zahteva temeljnu pripremu nastavnika. odnosno nastavne metode. Sistem povratnih sprega: Pedagoško-psihološki i fiziološki zahtevi i drugi faktori . pedagoško-pshološki i fiziološki zahtevi nastava.nastava Ovaj sistem povratnih sprega odnosi se na učenike u nastavnom procesu. svakom detetu. Mora se voditi računa o tome da se učenik može adaptirati na određeno metodičko rešenje na kome će sam formirati znanja. ali definisanje i programskih sadržaja u pogledu ciljeva i ishoda obrazovnog procesa je u nadležnosti Ministarstva prosvete. Sistem povratnih sprega: Nastavne metode .nastava Savremena nastava mora da uvažava ostvarena dostignuća u relevantnim naukama. pre svega. veštine i navike sopstvenim snagama. upravo na bazi funkcionisanja sistema povratnih sprega... stručno i metodičko pripremanje za ostvarivanje nastave. To "kako?" . Programski sadržaji u nastavi moraju biti u skladu sa uzrasnim i psihofizičkim karakteristikama učenika kako bi bila moguća uspešna realizacija nastave i po obimu i po nivou.

učenik. program i odgovarajuće metode i sredstva . Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Uslovno uzet pojam metode (tehnologija) nastave podrazumeva metode. kao i od drugih faktora koji su prikazani na slici 75. Sistem povratnih sprega u realizaciji nastave Programski sadržaji nastave se ostvaruju u organizovanom vaspitno-obrazovnom procesu čiji su činioci (elementi): nastavni. kulturno-umetničkih i sportskih sekcija ili rada u društvenim organizacijama. veština i navika.Đ. Navedene povratne sprege su uglavnom pod kontrolom normativne regulative. odnosno utiče se na formiranje ličnosti. realizacijom nastave kod učenika se formiraju određene veštine i navike. uz adekvatan didaktički materijal. za ovaj aspekt upravljanja nastavom. odnosno čine sastavni deo nastavnog plana i programa. su povratne sprege koje pokazuju uticaj nastavnika na efikasnost nastave. a ima veliki značaj za ostvarivanje postavljenih zadataka. razvijaju sposobnosti. Zbog toga i predstavljaju ključnu povratnu spregu za koncepciju funkcionisanja i funkcionisanje nastave. Nadrljanski i M. U okviru današnje koncepcije (nastavnog plana i programa) nastave kao sistema. sredstva i uslove za realizaciju nastave. treba da se utvrdi i normativ nastavnih sredstava i uputstvo za njihovo korišćenje. Posebnu ulogu u realizaciji nastave ima i školski lekar sa kojim nastavnik treba biti u neposrednom kontaktu i koristiti lekarske nalaze za planiranje rada sa učenicima. Poznato je da nastavna sredstva i odgovarajući objekti. Model povratnih sprega u realizaciji nastave. To se postiže informacijama i demonstracijama koje do učenika stižu u okviru redovne nastave. a od posebnog interesa. Osim toga. imaju prvorazredan značaj i direktno utiču na efikasnost nastave. Osnovni činioci te povratne sprege su učenik i programski sadržaji. Nivo uspešnosti realizacije programa nastave zavisi od nivoa usklađenosti i delovanja činilaca nastave. Učenik u nastavi je upravljani sistem koji usvajajući sadržaje programa usvaja određenu količinu i kvalitet znanja. raznih povremenih kulturnih i sportskih 121 . PROGRAM NASTAVE NASTAVNIK OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA UCENIK U NASTAVI RODITELJI UCENIKA DRUŠTVENE ORGANIZACIJE SEKCIJE Slika 75. između ostalog.

u stručnom obrazovanju nastavnika treba tražiti jednu od najvažnijih karika u lancu uspešne ili neuspešne realizacije nastave. Stručnu i metodičku spremu nastavnici stiču na fakultetima. a oni shodno svojim karakteristikama i mogućnostima i sve što je propisano da nauče. zavise od nastavnika (upravljački sistem). U osnovi. grupnog rada kod kuće. rad učenika u kulturno-umetničkim i sportskim organizacijama ili individualni rad u sticanju znanja itd. Model upravljanja u nastavi može se predstaviti kao na slici 76 . u znatnoj meri. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU manifestacija.nastava.Đ. sportskim igrama. krosu takmičenjima i raznim drugim manifestacijama. U savremenoj koncepciji nastave naglašava se potreba oblikovanja i takvog nastavnog procesa u kome je učenik subjekat i sam stiče znanja i izgrađuje veštine . pomoću roditelja.i dodatni vaspitno-obrazovni rad. nastava. Iz komleksa sistema povratnih sprega detaljno će se razmotriti sistem povratnih sprega : nastavnik .NASTAVA U realizaciji programskih sadržaja. njihov doprinos podizanju efikasnosti nastave neće biti na potrebnom nivou ako se neprekidno i 122 . Slika 76. uz pomoć sredstava javnog informisanja itd. Vaspitno-obrazovni zadaci u nastavi se ostvaruju putem obrade novog gradiva. ma kako da su dobro i svestrano tokom obrazovanja osposobljeni za realizaciju nastave. bi trebalo da omogući učenicima da uče i razvijaju se u skladu sa svojim mogućnostima. od njegove stručne i metodičke spreme. uvežbavanjem. kulturno-umetničkim programima. Model upravljanja nastavom Obrazovanje kao jedinstveni proces obuhvata sve one oblike organizacije i vidove rada koji se danas nazivaju nastava i vannastavne aktivnosti . U takvoj organizaciji raznovrsnih aktivnosti mora se ostvarivati jedinstven proces obučavanja i pedagoški vođen razvoj ličnosti uz primenu posebnih metoda i sredstava koji omogućuju lakše napredovanje učenika. Sistem povratnih sprega : NASTAVNIK . Prema tome. pored učenika (upravljani sistem) rezultati nastave. Isto tako.

popis nastavnih jedinica po temama i vremenska artikulacija. kibernetike. i dr. Pored toga. posebnu pažnju nastavnik treba da posveti planiranju rada. Globalno planiranje se mora završiti pre početka školske godine. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU sistematski ne usavrašavaju stručno. preciznije i konkretnije. Pripremanje nastavne jedinice mora biti detaljnije. Za to mu danas. Svim nabrojanim aktivnostima u okviru usavrašavanja nastavnika treba dati odgovarajući značaj u toku čitavog radnog veka. date u pisanom obliku. U makro planu su sadržani plan odeljenskih. opštinsiki i drugih takmičenja. Operativno planiranje je tematsko i vrši se tokom školske godine. Globalni godišnji plan (raspored gradiva) je artikulacija programskog gradiva po temama (popis tema) i raspored godišnjeg fonda časova po temama. On mora da planira realizaciju sadržaja programa nastave na dva nivoa. izvanredne mogućnosti daju kompjuteri. Nastavnik koji želi da uspešno ostvaruje svoju misiju. te s toga joj treba dati odgovarajući značaj. kao i na neke fiziološke nedostake ili poremećaje.metodičke elemente. učestvovanje u radu stručnih aktiva. psihologije. roditelji obaveštavaju nastavnika o teškoćama deteta u savlađivanju nekih delova programa. Priprema nastavne jedinice treba da obuhvati: didaktičko . teorije sistema. 2. proučavanje sopstvenog iskustva i učenje na sopstvenom iskustvu. upravo dato u obliku algoritma ili " upravljajućeg niza ". 1. Mikroplaniranje je operacionalizacija makroplana za kraće razdoblje i realizuje se tokom trajanja školske godine u vidu priprema nastavnih jedinica.Đ. Usavršavanje nastavnika podrazumeva sledeće aktivnosti: 1.metodičke literature. seminara i simpozijuma. 4. 123 . funkcionalni i vaspitni). strukturu i artikulaciju časa. savetovanja. koji će obuhvatiti sve aktivnosti u realizaciji te nastavne jedinice.povratna sprega. Nadrljanski i M. skreću pažnju na eventualne traume iz detinjstva.RODITELJI UČENIKA U okviru ovog sistema povratnih sprega ostvaruju se neki od ciljeva u realizaciji programskih sadržaja nastave. Nastavnik treba da pripremi nastave priđe na kreativan način i da pedantno beleži zapažanja na osnovu kojih upravlja realizacijom nastave. stručno. U suštini predstavlja konstrukciju algoritama realizacije sadr`aja nastave. i ako savremena dostignuća nauke (pedagogije. individualno usavrašavanje korišćenjem stručne i pedagoško.) i tehnička dostignuća stvaralački ne primenjuju u neposrednom radu. 5. Operativni godi{nji plan sadrži vaspitno-obrazovni zadatke (materijalni. 3. a to su: makroplaniranje i mikroplaniranje. Sistem povratnih sprega: NASTAVNIK . 2. metodički i praktično. stručno usavršavanje u radu drugih organizacija. mora da sastavi pismenu pripremu svake nastavne jedinice. da u toku i posle obrade unese razne korekture na osnovu iskustva koja je stekao u relizaciji te nastavne jedinice . Zapažanja pružaju mogućnost da se regulacijom izvrše određene korekcije u realizaciji nastvne jedinice. Takođe. Roditelji obaveštavaju nastavnika o psihofizičkim osobinama svog deteta. školskih. metodičko-teorijsko i metodičko-praktično usavršavanje u okviru rada centara za unapređivanje nastave (trenutno ne postoje). Makroplaniranjem nastavnici unapred projektuju nastavni rad na duži rok i ono obuhvata globalni i operativni plan.

među ulaznim veličinama putem kojim se upravlja nastavom jesu nastavne metode. Nadrljanski i M. U realizaciji programskih sadržaja nastave informatike. kibernetičko obeležje. u sistemu nastave vrši izbor nastavnih metoda. nastavnih i drugih sredstava prema kriterijumima i specifičnostima nastavne jedinice. da bi objasnio pojave spoljnjeg sveta i da bi delovao na njega. ciljevima realizacije programskih sadržaja. učenika. nastavnih i drugih sredstava prema kriterijumima i 124 . Nastavne metode omogućuju puteve preko kojih se ostvaruju nastavni ciljevi. znanja. Na osnovu takvih obaveštenja. Da bi upravljali ciljevima i zadacima nastave. Sve to omugućava da realno sagleda stanje i prema njemu pristupi oblikovanju adekvatnih nastavnih algoritama za obradu određenih programskih sadržaja. u njoj su sadržane metode poznate iz drugih nauka. moraju se poznavati putevi koji vode njihovom ostvarivanju. Svaka nauka ima svoje sopstvene metode i tehnike u rešavanju svojih problema. Nastavnik. odnosno putem te povratne sprege može se učenik sinhronizovano usmeravati ka postizanju planiranih ciljeva u skladu sa njegovim mogućnostima. odnosno. On treba da formira iskustva kojima će se ako mu zatreba koristiti. sve te metode se u krajnoj liniji zasnivaju na opštim metodama mišljenja. a po potrebi primeniće i odgovarajuće vaspitne mere. stiče potpuniju sliku o učenicima sa kojima realizuje program. U realizaciji programskih sadržaja nastave. nastavna sredstva. Sistem povratnih sprega: METODE I USLOVI . kao upravljač u sistemu nastave vrši izbor nastavnih metoda. Postoji veći broj definicija i klasifikacija nastavnih metoda. odnosno. Nastavne metode omogućuju puteve preko kojih se ostvaruju nastavni ciljevi. ali i one koje imaju specifično. Osim toga treba da usvoji određene navike. a posebnu klasifikaciju nastavnih metoda. Na osnovu takvih obaveštavanja. će prema potrebi pomoći detetu u korigovanju nekih nedostataka. Za to je potrebno da sazna svet i stekne neophodne dispozicije ponašanja i delovanja. daju neki autori za pojedine nastavne predmete. Efikasnost nastave je u velikoj meri uslovljena primenjenim metodama u nastavi. nastavnik. Nastavnik. Naravno. nastvne metode. Efikasnost nastave informatike u velikoj je meri uslovljena primenjenim metodama u nastavi. i drugih faktora nastave. o njegovom interesovanju i učešću u vannastavnim i drugim aktivnostima. KIBERNETIČKI MODELI METODA U NASTAVI U NASTAVI INFORMATIKE Učeniku su. oblika i postupaka za pojedine učenike. međ|u ulaznim veličinama putem kojim se upravlja nastavom jesu nastavne metode. reč je o poznavanju nastavnih metoda.REALIZACIJA PROGRAMA NASTAVE Pod pojmom metode i uslovi za realiazciju nastave podrazumeva se kompleks koji čine. Postoji veći broj definicija i klasifikacija nastavnih metoda. obaveštava roditelje o tome kako učenik postiže rezultate u nastavi . Kako je kibernetika interdisciplinarna nauka koja u sebi sintetizuje mnoga naučna područja. Pedagoška kibernetika ima svoje nastavne metode koje na određeni način posmatraju nastavu kao upravljani sistem. Za to su mu potrebna uputstva koja su mu najrazumljivija u obliku algoritama. U tu svrhu potrebne su pomoć i uputstva sa kojima se može u svakom momentu koristiti. o tačnosti i urednosti. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Roditelji treba da obaveste nastavnika o interesovanjima i željama učenika. potrebna iskustva i rezultati rada čovečanstva. objekti i oprema. a posebnu klasifikaciju nastavnih metoda daju neki autori za pojedine nastavne predmete kao što je i informatika. Klaus s pravom kaže: ”Osim činjenica i zatvorenih krutih postupaka učenik treba da nauči i metode koje su sposobne da se razvijaju. kao upravljač. uslova rada. Nastavnik. opet. uz primenu odgovarajućih metoda. metode razvijanja metoda”.Đ. sposobnosti i veštine. o angažovanosti na času. roditelj.

metoda anologije. Metoda analogije Jedna od vrlo bitnih metoda koja je karateristična za kibernetiku jeste metoda analogije. a takođe se od pojednih elemenat sklapaju složene celine. reč je o tome da se neke složene pojave. Majeru (može se primeniti i na nastavu informatike): 1. 6. ali isto tako. 3. u kibernetici to je upravljanje.Đ. 8. Metoda kvantovanja Specifičan slučaj koji kibernetika razmatra odnosi se na pitanje zahvata – kvanta. Metoda apstrahovanja i idealizacije Kibernetika operiše određenim idealnim objektima. Tipični primeri u nastavi informatike su algoritmi za sastavljanje programa rada kompjutera. metoda modela. To nisu fotografske slike realnih objekata. radi pručavanja moraju posmatrati u manjim celinama – kvantovima. ishoda i drugih faktora nastave. Ona planira upravljanje i regulisanje na osnovu kojeg se vode procesi. Posebno pažnja se zadržava na osnovnim elementima. U nekom drugom slučaju. već naglašavanjem određenih karakteristika. Naime. To su tipični slučajevi kada se koristi analitičko-sintetička metoda kao kibernetička nastavna metoda. Analitičko-sintetička metoda U nastavi informatike često se mora vršiti analiza složenih sistema. Poznata klasifikacija kibernetičkih metoda u nastavi je po G. analitičko-sintetička. njihova građa. uslova rada. metoda transformacije. učenika. svrha i način rada. Takav nastavni postupak reprezentuje sintetičku metodu. Metoda sistematizacije Za kibernetiku je tipično da postavlja zadatke koje treba rešiti svesnim razmišljanjem. problemska metoda. Obrazovna kibernetika ima svoje nastavne metode koje na određeni način posmatraju nastavu kao upravljani sistem. i na vremenske periode funkcionisanja. Analiza i sinteza su dve obostrano zavisne strane jedinstvenog procesa mišljenja. metoda pokušaja i pogreške. Tipični primeri su blok dijagrami koji se koriste za prikazivanje algoritama upravljanja. Koje će bitna obeležja biti istaknuta zavisi od cilja posmatranja. svaka komponenta je jedan kvant. vrši se sinteza. Tipičan primer je obrada sklopova kompjuterskog sistema. korak po korak. Tako na primer učenicima treba pokazati neki aparat ili mašinu. na bazi osnovnih elemenata vrši se sklapanje i povezivanje tih elemenata u neku celinu. 2. modelima. Taj postupak predstavlja analizu. Kvantovanje može da se odnosi na delove fizičke (prostorne) celine: mašina – deo – sklop – podsklop – element. 5. na primer materijalno-fizičkih svojstava. 7. Ta se 125 . 10. Posle toga se obrađuju pojedini sklopni delovi. ciljevima realizacije programskih sadržaja. metoda apstrahovanja i idealizacije. Nadrljanski i M. nego slike koje sadrže samo bitne odlike realnosti. metoda „crne kutije”. metoda kvantovanja. tada se prvo pokazuje mašina ili aparat u celini u svom konstruktivno-funkcionalnom izgledu. Oni se ne dobijaju jednostavnim apstrahovanjem. Suština te metode se svodi na to da se problem rešava postepeno. To su novi objekti koji sa konkretnim objektima stoje u relacijskim odnosima. 9. metoda sistematizacije. 4. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU specifičnostima nastavne jedinice.

učenik se upoznaje sa kompjuterom i njegovim sklopovima. Sve što se u nastavi dešava prikazuje se na bazi modela. Nastavnik treba da tačno i jasno formuliše suštinu pitanja na koje od učenika traži odgovor. Učenicima se. takvi programi su rađeni i kod nas. Primenom te metode u nastvi informatike. Pomoću modela jednostavnije i lakše učenicima predočavamo. Suština te metode jeste da se na bazi poznatih ulaznih i dobijenih izlaznih podataka otkrije suština ponašanja posmatranog sistema. Tu se radi o sličnostima među sistemima. Nastava je u stvari model pomoću koga se učenik upućuje da upozna neku realnost. a pozitvni se dalje razrađuju. Tipični primer u nastavi informatike jeste tumačenje funkcionalne analogije između čoveka i kompjutera u procesu obrade podataka. pojava ili sistem. vršimo transformaciju. tada je reč o transformaciji. Metoda transformacije Kada se prelazi sa jednog načina prikazivanja na drugi. sheme. Iz toga proizilazi da je model u nastavi informatike uspešan ako: • ima jednako ponašanje kao orginal i • omogućuje da se na osnovu njegove strukture i ponašanja upoznaju suštinske odrednice funkcionisanja orginala. U stvari. Dijagrami i šeme se koriste u nastavi. Gotovo da se sve vrste modela primenjuju u nastavi informatike. Nastavni filmovi. ispitujemo i aproksimujemo rešenje problema. Metoda modela Metoda modela je suštinska metoda u nastavi uopšte. Metoda „crne kutije” U sklopu kibernetičkih metoda zastupljena je i metoda „crne kutije”.Đ. Taj pojam se u metodici označava kao didaktička ili metodička transformacija. može reći da je američki pronalazač Edison na taj način eksperimentisanja otkrio preko 1000 svojih pronalazaka. Naime. • Fizičke (spoljašnje) analogije. Pomoću crteža. Problemska sitauacija treba da se detaljnije analizira i problem razmatrati sa više strana. učenici mogu upoznati zakone ponašanja nekog tehničkog sistema. pri tome. Suština te kibernetičke metode svodi se na to da polazeći od problemske situacije pokušava se 126 . Na osnovu pogreški se vrši analiza i postavlja hipoteza. Makete – modeli realnih objekata su takođe zastupljeni u nastavi informatičkog obrazovanja. suština nastave je transformacija. odnosno iz među struktura i funkcija. U takvim pokušajima će bit i pogrešnih. Metoda pokušaja i pogreške Suština te metode je da se putem slučajnih pokušaja ispita neki predmet. Problemska metoda Realizacija programskih sadržaja u nastavi informatike može se postaviti i u vidu problema. odnosno ponašanje orginala. Nadrljanski i M. Negatvni rezultati se odbacuju. Kao nastavne metode analogije mogu se koristiti: • Analogije ponašanja. • Strukturalne analogije. Mišljenje u analogijama je u stvari prelaženje od jednog sistema u drugi. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU metoda koristi analogijom ili sličnošću i korespondencijom među predmetima i pojavama. Simuliranje oponašanja pojava u električnom kolu može se izvesti pomoću softvera za simulaciju. dijafilmovi i obrazovni softver takođe su modeli koji se primenjuju u nastavi informatičkog obrazovanja. U nastavi informatike primena modela je je velika i kompleksna. koja se mora proveravati. Suština je da se na bazi modela izvede zaključak o ponašanju originala (realnosti). To je tipičan primer koji se u nastavi informatike može primeniti pri identifikaciji i dijagnozi otkaza rada kompjutera. kada realnu pojavu prikazujemo pomoću nekog izražajnog modela.

Algoritmi mogu biti vodič u radu. odnosno moraju se znati nastavne metode. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU naći rešenje pomoću pogađanja. Samo tako možemo objasniti uzroke i okolnosti. tada ćemo na bazi sadašnjeg stanja tražiti različite okolnosti i momente. kompjuterski sistem. takođe. Pomoću algoritama mogu se brže i uspešnije sticati znanja. Pri tom ćemo se zadržati naročito na osnovnim elementima. Algoritamski pristup metodici nastave Činjenica da većina umnih i fizičkih aktivnosti čoveka. otkrivati bitne komponente i njihovu međusobnu povezanost. mogu ukazivati na metode mišljenja kao i na puteve rešavanja nastavnih problema. pomažu i učeniku kada on želi da samostalno prouči neko područje. ego treba da idemo nekim usvojenim redom. Analizu ne smemo ostvarivati haotično. svrhu i način rada. Oni. optimalnih algoritama unapredimo nastavu informatike. Takvom. otkriti uticaje i izdvojiti bitne odnose. istražujemo uzroke i odvajamo bitne komponente od nebitnih. 127 . tada ćemo nakon prikaza celovitog pregleda sistema obraditi pojedine delove. Zbog toga ćemo pomenuti postupak nazvati metodom pročišćavanja. pokušavamo prikazivanjem novih. studioznom analizom pronalazimo stvarna stanja. Pod nastavnim metodama podrazumevaju se prilagođeni pedagoški postupci pomoću kojih nastavnik vodi učenika do uslova za sticanje znanja. skačući sa jednog dela na drugi. Analitičko-sintetička metoda Ako učeniku treba prikazati. Svaki rad na uklanjanju sporednog vodi tom cilju. N. Zavisno od situacije. Pored činjenice da. nego pomažu i učeniku prilikom direktnog pribavljanja informacija. Nastavne metode su — kad učenik samostaino uči — metode učenja. Klasifikacija Gerharada Meyera će poslužiti za izlaganje o algoritmima u nastavi informatike. tako da bi se mogla organizacija nastavnog procesa svrsishodnije realizovati. Ona omogućuje shvatanje problema i poboljšavanje rešenja. jednostavnih. Pri tome je neophodna kontinualna kontrola. sposobnosti i veštine nego pomoću tradicionalnih nastavnih metoda. po nekom planu. a posebno tehnološki i radni procesi. koja se razlaže na sastavne delove i pri tome se odvajaju bitne i nebitne činjenice. Ako moramo probleme pratiti. Ona služi raščišćavanju cjeline. osnovnog zakona. Do konačnog rešenja dolazi se na bazi parcijanih rešenja. Polazna osnova mora biti globalna (celina). Na taj problem upozorio je i L. kao i većina zadataka koje učenik rešava u nastavi i učenju ima algoritamski karakter koji pruža nastavniku i metodici mnoge nove aspekte. Kod pročišćavanja jednog događaja od nebitnog i sporednog moramo sačuvati osnovnu logičku strukturu predmeta ili pojave koju ispitujemo. ako želi da ga bolje razume i intenzivnije proradi. još postoji neznatan broj algoritama. pa se on može primjenjivati i na posebne slučajeve.Đ. Landa. Tako dolazimo do putokaza za dalja istraživanja. Analitičikim razmatranjima prilikom kojih se jedan za drugim izvode pojedinačni procesi mogu se objasniti i kretanja i međudelovanja. To razlaganje će u početku biti stvarno demontiranje. ali ćemo kasnije obavljati misaonu analizu. hipoteza i ogleda. ili opšti algoritam za čitavu grupu nastavnih sadržaja. Ukoliko taj putokaz direktnije vodi do osnovnog principa. na primer. Odgovarajući algoritmi ne pomažu samo nastavniku u posredovanju u prenosu nastavnih poruka do učenika tokom nastavnog procesa. zasad. Nadrljanski i M. Metode učenja i algoritmi Za realizaciju zadataka nastave moraju se poznavati putevi koji omogućuju ostvarivanje nastavnih ciljeva. Izrada i primena algoritama nastavnika u saradnji sa učenicima primenjuje se u nastavi. njihovu građu. Algoritmi mogu koristiti nastavniku kao oslonac i vodič u pripremanju procesa nastave. može se naći specijalan algoritam za neki konkretni slučaj.

Njena karakteristike su induktivni i deduktivni zaključak. Sintezom se koristimo kada treba: • oblikovati ili konstruisati neki predmet. biti. Induktivno zaključivanje vodi od pojedinačnih slučajeva. Rastavljanjem na delove učenici se uče uočavanju elementa i gledanju celine u njenoj mnogostrukoj složeno-sti i u razvoju. • ostvariti neku vezu. postigni potpun pregled celine! 2. • rastaviti neki postupak ili tehnički sistem u pojedine faze. Analiza i sinteza se koriste za nepos-redno saznavanje. I tu moramo postupati po određenom redu. Da bi se uvežbalo analitičko-sintetičko mišljenje. Analizom se koristimo ako treba: • posmatrati neki predmet. do opšteg pojma. elemente. Istraži obostrane odnose i međudelovanje bitnih delova! 6. Algoritam analitičko-sintetičke metode 1. Taj postupak odgovara montaži pri kojoj osnovnim delovima dodajemo dopunske delove. Galilej je prvi demonstrirao kako se od pojedinačnih slučajeva dolazi do zakona. Uporedi sa sličnim predmetima i nađi zajednički pojam! 8. princip delovanja ili funkciju. Pri prikupljanju pojedinačnih slučajeva prisiljeni smo da se udubljujemo u njihovu analizu i izlučivanjem bitnih zavisnosti i pojedinačnim sudovima dolazimo do 128 . Izgradi ponovo celinu! 7. ali i sastaviti ili montirati. treba naučiti kako se neki tehnički predmet ili predmet iz prirode može pojednostaviti ili demontirati. • formulisati definiciju. Zato taj postupak možemo nazvati metodom izgradnje. Sigurnost iskaza dobijenog induktivnim zaključivanjem raste sa količinom oglednog materijala i brojem varijantnih uslova.Đ. odnosno do opšteg zaključka o prirodi. Rastavi je u delove. • upozoriti na razlike ili sličnosti. Izgradnju celine možemo skratiti ako uvažavamo samo bitne delove. Uz dovoljno predznanja i vežbi u analizovanju taj se put može skratiti i ući direktno u srž problema. Menjanjem načina prosmatranja. elemente! Pročisti i stekni na taj način uvid u strukturu! 3. to je organizacija nastave racionalnija. stvarne odnose. Analitičko-sintetička metoda navodi učenika da pažljivo posmatra i opaža objekte i pojave i da produbljuje bitno i karakteristično. Sa analizom je neposredno povezana sinteza. Pokloni pažnju najznačajnijim delovima! 5. • pronaći postupak. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU funkcije. akcentovanjem određenih delova i uticaja možemo brže stići do biti procesa i nazreti unutrašnje veze. • istražiti neki odnos. odnosno činjenica. osnove procesa. odnosno delove. relacije i uzroke. Nadrljanski i M. • izdvojiti osnove. Sintezom ujedinjujemo analitički posmatrane delove u celinu stvarnog predmeta ili pojave. • opisati neki objekt. • nacrtati crtež. Primeni u praksi nova saznanja! Potraži varijante! Induktivno-deduktivna metoda U nastavne metode se ubraja i induktivno-deduktivna metoda. Analitičko-sintetički postupak može se sažeto prikazati u obliku algoritma. Izrazi funkciju elemenata kao pojedinačnih objekata i u celini! 4. Posmatraj najpre celinu. • istraživati okolnosti. dok indukcija i dedukcija vode posrednom saznavanju (zaključivanje i izvođenje). On je pokazao da se eksperimentom postavlja pitanje „prirodi” i da „ona sama odgovara”. jer se na taj način eliminišu slučajne i sistemske greške.

Skupi pojedinačne odnose – po mogućnosti u obliku tablica! 5. a tek uopšteni zaključak ima induktivni karakter. Sintetiši i uopšti pojedinačne odnose do zakona. deluje stimulativno na pronalazačko mišljenje. Pođi od opšteg zakona odnosno opšte postavke! 2. Nadrljanski i M. odnosno iz iskaza koji važi uopšteno. Uopšti i sažmi! 5. To se može samo ako su svi podaci egzaktni. Vrednuj ukupni razvojni tok i izvuci pouku! U razvojnom procesu ima mnogo ljudske inventivnosti. Razmotri poslednju etapu i moguće dalje linije razvoja (perspektive)! 4. Proveri dedukcijom dobijene zaključke na primerima. Algoritam induktivne metode 1. 2. nove odnose i nove primene. Algoritam istorijskog razvoja 1. eksperimentima i u praksi! Geiger (Gajger) predlaže na osnovu svojih istraživanja da se induktivna metoda primeni ako treba pronaći: 1. Deduktivnom metodom izvodimo. aparat ili mašinu primenom opštih gledišta. Potvrdi početnu tvrdnju ili je dovedi do apsurda! 6. ta metoda prikazuje i razvojne faze i ukazuje na mogućnosti usavršavanja. dobije se opet algoritam. Zaključke proveri na primerima. sinteza i apstrakcija. Tendencija da se uvek postiže povoljnije delovanje glavna je crta tehničkog razvoja. Ako se sažmu sve etape. induktivna metoda je u osnovi analiza. doslednim povezivanjem uzroka i posledica. ili primenjujemo neki opšti princip ili kad ocenjujemo neki postupak. I za induktivnu metodu postoji algoritam koji sažima najvažnije. Ako podstaknemo učenika da na tome dalje gradi ili možda ponovo otkriva – npr. eksperimentima i u praksi! Genetička metoda Genetička (razvojna) metoda prikazuje objekt u njegovom nastajanju. Ispitaj pojedinačne odnose i uticaje! 3. možda već prevaziđeno. pitanje zašto je objekt baš tako konstruisan i kako bi on danas izgledao. opšti zakon ili pravilo. tehničke uređaje i aparate – pobuđujemo njegovu fantaziju i stvaralačko mišljenje.Đ. pojedine konkretne pojave i analiziraj ih! 2. ako nije poznat opšti zakon. Potraži neophodne uslove i njih poveži sa nizom pojedinačnih sudova. Uspeh dedukcije zavisi od toga da li učenik povezuje konkretne predstave s primenjenim pojmovima i može li iz matematičkih formulacija i zakona izvući sadržaj. Posmatraj prvo kvalitativno. Upoređivanje između sopstvene zamisli i istorijskog razvoja. mislimo deduktivno. Izvedi deduktivni zaključak. U prvom slučaju stavlja se u centar pažnje nešto staro. pravila ili zakona. Postavi novu sintagmu! 3. najstariju etapu razvoja! 2. Ona može ili istaći istorijski razvoj ili primeniti logičko-sistematski prikaz. Algoritam deduktivne metode 1. Ispitaj pojedinačne slučajeve. Prema tome. a zatim kvantitativno pojedinačne odnose! 4. U toku logičko-sistemskog procesa svaka se misao razvija iz prethodne. Deduktivnu metodu primenjujemo kad iz opšteg zakona. Kad proveravamo. pravila ili formule! 6. definicija i dokaznih postupaka! 4. treba izvesti specijalan iskaz. Induktivinu metodu primenjujemo i onda ako odnose među veličinama ne znamo da matematički modelujemo. Međutim. polazeći od opšteg zakona. specijalni zakon. Posmatraj prvobitnu. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU uopštavanja i sinteze. Pri tome bitnu ulogu 129 . Razmotri međuetape! Upozori pri tom na glavne linije razvoja i njegove tendencije! 3.

Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU igraju analiza. • analogije funkcija između čoveka i kompjutera u procesu obrade podataka – analogiju strukture. Pomoću analogija možemo se uspešno boriti protiv sklonosti učenika da svako područje. čak svaku temu. može bitno doprineti shvatanju i olakšati zapamćivanje. analogije mogu uspostaviti veze s nečim ranijim. s drugim područjima i time stvarati nove asocijacije.) U primenama razlikujemo ove oblike analogija: • analogija ponašanja. teške. Metoda analogije U nastavi se metoda analogije primenjuje s različitim uspehom. sličnosti. Ono vodi od jednog rezultata do drugog. Metoda analogije ima pravo na svoje mesto u modernoj nastavi. Za analogije možemo postaviti ovaj algoritam: Algoritam metode analogije 1. Pomoću analogija mogu se uspostaviti pregledne veze između struktura veoma različitih područja. U takvim slučajevima obično tražimo pomoć analogija. čime se unapređuje nastava. razmatra formalno i izolovano unutar nje same. Pomoću njih pronalazimo osnove procesa i zavisnosti koje se u njemu kriju. • specijalne analogije: šematski prikazi realnih objekata. Pošto se obradi neki predmet. Pri tom se primenjuju i analogija. sinteza i induktivno ili deduktivno zaključivanje. tim više što ona pobuđuje na stvaralačko mišljenje. Izvuci iz analize etape mišljenja i zaključke! 4. nove. dokaz ili čak kao identitet. Te metode nisu doduše bile sasvim nepoznate. veze među stvarima. Ali potreban je oprez. Sa jedne strane ona daje povod za stvaranje pretpostavki i hipoteza. Zbog toga se analogija često izbegavala. iskustva iz života i prakse. Sada ćemo obraditi te metode. Pri tome je važan element zaključivanje po analogiji. „Saznavanje upoređivanjem” može stvari učiniti jasnijima i razumljivijim. Pokaži jednakosti. hipoteza izvedena iz sličnosti ili čak jednakosti dve stvari ili pojava može dovesti do zablude i pogrešnih shvaćanja. Objasni polaznu situaciju! Prikaži osnovne elemente i pojave! 2. bolje veze. • analogija između čoveka i kompjutera u pogledu strukture komponenata u procesu obrade podataka. Dodaj nove činjenice i nove zaključke sve dok ne dođeš do željenog cilja! Genetička metoda odgovara logičko-sistemskoj metodi kibernetike. Dodaj nove činjenice! Pokaži druga mišljenja. Međudelovanja i relacije. a s druge strane učenik može analogiju shvatiti kao objašnjenje. Prikaži novo pomoću analogija s ranijim! 2. Naslućivanje. od lakšeg ka težem. uvažavajući osnovne oblike saznanja. i tako olakšavamo proces saznavanja. Pored navedenih poznatih metoda učenja i nastavnih metoda. Ne samo nastavnik nego i svaki stručnjak dolazi u situaciju da nestručnjacima objašnjava razne stvari i da vidi kako se teško stvaraju jasne pretpostavke. prikaze i zavisnosti. (Analogija nije isto što i identitet. • analogiju među materijalima: magnetski i laserski zapis podataka. raspravi ih i analiziraj! 3. Ruski pedagog Ušinski rekao je da se sve novo može saznati pomoću upoređivanja s poznatim. mogu se pomoću analogija pokazati u sažetom pregledu. Mi idemo od jednostavnog ka složenom. kibernetika je istakla i druge metode koje su dale podstrek razvoju nastave. kontrast i sličnost. Upoređujući nepoznato s poznatim. Nadrljanski i M. odnosno materijali za magnetni i laserski zapis podataka. Dovedi do novog saznanja ono što je inače već izgrađeno i provereno u praksi! 130 . Odgovarajući algoritam izgleda ovako: Algoritam logičko-razvojnog puta 1. ali i razlike! 3. ali nisu bile dovoljno uvažavane. nove stvari savladavamo pomoću razrađenih postupaka.Đ.

povećanje ili smanjenje bitnih crta objekta koji proučavamo. Proširuj i poboljšavaj model posmatrajući ga s raznih strana i aspekata! 4. da ga ispita sa svih strana i uđe u unutrašnjost. kostur modela s njegovom osnovnom strukturom i osnovnim funkcijama! 3. saznati neophodne uslove i bitne odnose. 2. treba ispitati gde je greška. stvari. On mora kao i istraživač da prouči pojavu ili objekt. pokušaja i rezultata ili reakcija svojstva i ponašanje predmeta koji istražuješ! 3. Na bazi dužih ili kraćih uputstava treba da nauče rukovanje njime i istovremeno da prouče njegovu suštinu. Posmatraj tačno objekt odnosno pojavu! Detaljno je upoznaj! 2.Đ. šta mu treba za tu svrhu i da to zna stvaralački primeniti. da otkrije čitavo bogatstvo oznaka i svojstava. I učenik se u školi svakog časa nalazi pred sličnim zadacima. Često u životu odnosno u praksi dolazimo u situaciju crne kutije i moramo primeniti metodu pokušaja. Međutim. Sve se to može izraziti u obliku algoritma. Mi svesno delujemo na predmete na različite načine. predstavljajući misaoni model još se ne primjenjuje dovoljno u nastavi. Kibernetika ukazuje na njegovo značenje. Na svoj način obe te metode podstiču učenika na aktivnost i samostalnost. dakle saznajna aktivnost. Ako pružamo učenicima gotove modele (setimo se ovde teorije atoma i njenih modela!). javljaju nam se te metode u nekoj vrsti srodstva. Saznaj bitne crte. Kad ulazi ne vode do programiranih izlaza. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Modelski pristup Stvarni model ima u nastavi važnu ulogu. Poboljšavaj ulaze na osnovu pozitivnih i negativnih iskustava prethodnih pokušaja! 4. Metoda crne kutije i metoda pokušaja i pogreške Obe metode su višestruko povezane. pojava i sistema približava se ovim dvema metodama. 131 . oni mogu misliti da se priroda može obuhvatiti i predstaviti ponekada jednostavnim modelima. Budući da to posmatramo s različitih gledališta. Nadrljanski i M. Ispitaj pomoću podataka. Treba da se nastoji da se ogledima i pokušajima otkrije greška. U principu postoje tri mogućnosti: 1. Zašto ne bismo i u nastavi išli onim putem kojim ide istraživač: od nesavr-šenog modela koji se postupno poboljšava i dopunjuje? Pomoću predstavljajućeg modela koji je pojednostavljenje. To je bitan napredak u odnosu sa dosadašnji način prikazivanja i opisivanja datih modela. Učenicima je novi aparat. proučavamo njihovo ponašanje kao što su ulazne i izlazne pojave. Nastavljaj to dok ne postigneš dovoljnu aproksimaciju stvarnosti! 5. Istraživanje svojstava. Proveravaj u svakoj fazi da li zadovoljava model svim uslovima! Postupno izgrađivanje i poboljšanje modela izoštrava misao i pokazuje da je i konstruisanje modela određen proces. Skiciraj pojednostavljeni model (sliku) predmeta odnosno pojave! 2. kompjuter nepoznat: ne znaju njegovu građu. iz već stečenog znanja. U razvijanju modela javlja se međudelovanje između učenika i objektivnog sveta. prikaz. Na taj način izradi takve postupke koje ćeš kasnije moći svesno primenjivati! Kad ispitujemo pogreške u radu sa kompjuterom. Pri tome je važno da poznaje metode pristupa i istraživanja i da zna da svesno odabere. prodiremo do stvarnog objekta. kako je nesavršeno naše znanje i kako ga neprestano treba proširivati i poboljšavati. Algoritam modelskog pristupa 1. On se uverava kako je teško istraživati realan svet. Primena neke strategije. Algoritam metode crne kutije i metode pokušaja i pogreške 1. Metoda pokušaja i pogreške. Učenik saznaje da model objašnjava samo deo stvarnosti i da je bitno upravo njegovo usavršavanje. vidimo tu elemente saznajne metode.

U tome pomaže kontrast: tačno––netačno ili upoređenje: bolje od prethodnog. Nadrljanski i M. Primena algoritma koji daje tačno uputstvo za pojedine korake. Pokušaji i provera. uočava se ono što je vredno proučavanja. Algoritam problemske metode 1. Budući da ona zahteva 132 . apstrakcija i generalizacija. Iskaži rezultatle i proveri da li je ključno pitanje rešeno! Proveri rešenje u praksi! Doteraj postupak rešavanja i posmatraj delovanje rezultata! U problemskoj metodi zastupljene su manje ili više sve ostale metode. i potraži poboljšane uslove! Ako je potrebno. Problem se ne može neposredno rešiti. indukcija. 4. Drugi stepen problemske metode jeste proces traženja i pokušavanja. zatim treba problem definisati i što jasnije postaviti cilj. Utvrdi program! Razmisli koje su etape i njihov redosled. Tako se problemska metoda ističe kao univerzalan put za obradu mnogih tema. Rezultati i konačna kontrola. odnosno do samostalno postignutog znanja. Samo tako se dolazi do uvida u problem. Ispitaj mogu li tvoja iskustva i znanja doprineti rešenju! Pri tome se koristi: sličnostima (analogijama). pri tome treba tražiti u njima sličnosti. odnosno najverovatniji put do rešenja. Problemsku situaciju treba svestrano proanalizovati. Potrebno je obučiti učenika da postavlja pitanja i rešava probleme. koje parcijalne probleme treba rešiti i koja bi se pomoćna sredstva mogla primeniti! Primeni analitičko-sintetičku metodu u rešavanju parcijalnih problema. Tu se nalaze pojedini oblici mišljenja. utvrđujemo parcijalne clijeve i parcijalne probleme koji vode do opšteg rešenja. Analiza. Treba videti mogu li iskustva i prethodne poruke približiti rešenje zadatka. naglašavanjima i strukturiranjima! Prilagođuj. Takva uputstva postoje za traženje grešaka u programu kompjutera. U njemu treba probuditi veliko pitanje: zašto? — koje tako dobro pristaje malom detetu. naročito tamo gde se nalaze samo poznate i uobičajene stvari. do 3. eksperimenata i posmatranja. glavne ideje i stanovišta. Takvim traženjem i pokušavanjem nalazi se najverovatnije rješenje. prodre u nju. 3. njene komponente i odnose među njima! Formuliši ključno pitanje i pokušaj naći osnovni smisao. Učenik mora naučiti kako će nešto da posmatra. a nepotpuno. kako će svaku pojavu na koju slučajno naiđe da uoči i ispita. analiza. sprovedi paralelna rešenja i izaberi najracionalnije. pojednostavljuj i traži odnose u različitim smerovima! Postavljaj hipoteze.Đ. Pri tome se pokazuju teskoće i protivuslovi tako da su potrebni novi zahvati i novi pokušaji rešavanja. Problemska metoda Ona vodi od nesamostalnog mišljenja koje je se svodi samo na kretanje po utabanim stazama gotovih ideja pa do samostalnog mišljenja. Svladavanje teškoća. nedostatke i praznine. Treći stepen te metode jeste programiranje rešenja. Pojedine faze mogu se koncentrsati u jednom algoritmu. sinteza. Četvrta faza u rešavanju problemske metode odnosi se na realizaciju rešenja. Polazeći od neophodnih pretpostavki. 5. 3. dolazi peta faza – kontrola rešenja. Pri uklanjanju teškoća i protivuslova obnovi uputstva 1. Analiziraj problemsku situaciju. Ne može svaki učenik da uočava probleme. Programiranje rešenja. prilagođavati ih i pojednostavljivati. I kad konačno stignemo do cilja odnosno rešenja. dedukcija. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Ona vodi od izlaza sredine sistema i odatle bilo do sredine između sredine sistema i izlaza bilo do sredine između sredine sistema i ulaza. 2. pomoćnih sredstava. Konačno rešenje se doteruje i primenjuje.

• interakcija. Pri tom se događaju neslaganja. pravo na slobodan razvoj ličnosti pod okriljem socijalne odgovornosti. u nastavi. I pored toga. kada je dovoljno. Polazeći od osnovnog zakona. Pokazuje se da se nešto mora menjati. hrabri. koje objašnjavaju osnovne ideja.Đ. Navodi se da: „Naučni napredak može da svlada samo onaj. Na opštim i stručnim školama nastavnici često ne poseduju dovoljne kvalifikacije za rad sa novim medijima i sa informatičkim tehnikama. 6. simbole i grafičke prikaze treba takođe obilno primenjivati. Uvid u problem u početku je učeniku težak. Isto tako treba utvrditi parcijalna rešenja. veka (1999)“. Možemo mu pomoći ovim uputstvima: 1. i koji vlada modernim informatičkim i komunikacionim tehnikama. bitno pridonosi pravilnom rešavanju problema. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU aktivnost učenika.“ Zašto je onda potrebna još i nastava informatike. ovde nije objašnjeno. u čitavom obrazovnom sektoru postoje i sada.. Suprotstavljanjem idealnih zahteva i sadašnje prakse ili stvarnih znanja unapređuje se odnos prema problemu. Treba odgovoriti na pitanja: zašto? kako? zbog čega? Teškoće u traženju rešenja problema: ne valja biti nestrpljiv. Učenik se mora „ugrejati“. • umrežavanje. Pronalaženje misaonih šema. preokreti i ponovna vraćanja na početak. 4. Pri tom. npr. Za „medijsko vaspitanje“ u školama vezana su velika očekivanja. državanog ustava. Treba uvažiti zahteve dana. Sadašnje rešenje podvrgava se kritici i upućuje se na poboljšanja. tehničku izgradnju. korekture.. kao i ranije deficiti. O tome se govori u akciji nemačke vlade na temu „Inovacija i radna mesta u informatičkom društvu 21. ili štednju. mora se koncentrisati na ključne ideje i glavne linje. Teškoće u rešavanju: dublje shvatanje postiže se ako se započetim putem ide do kraja. naročito prikazanih grafički. Nadrljanski i M. trebalo bi da važi kao ideja vodilja u oblasti vaspitanja i obrazovanja. upućuje. Specifične medijske funkcije kompjutera karakterišu: • automatska obrada podataka. ciljeve i puteve rešavanja. Ukoliko se uz to doda i tumačenje obrazovne politike i stručna konkretizacija. 7. Često je potrebno da nastavnik podstiče. u okviru svih predmeta pozabaviti se novim medijima i njihovim društvenim delovanjem. u podnaslovu „Unapređenje multimedijalnosti u obrazovanju“. u sprezi sa idejama o opštem i obaveznom vaspitanju i obrazovanju. kao od strane nemačke komisije za planiranje obrazovanja i razvoj istraživanja i o tome se govori u njihovom dokumentu o medijskom vaspitanju (1995): „Medijsko vaspitanje treba posmatrati kao zadatak prosvete. 3. Putem pitanja dolazimo do odgovora. Time se preglednije fiksira obavljeni deo posla. da bi se učenici 133 . Crteže. Treba poći istorijsko-genetičkim putem i pratiti razvoj do danas. koje su osnova ovih medija. koji raspolaže primerenom tehničkom opremom i umreženom infrastrukturom. samoodređujuće i kreativno delovanje pod okriljem socijalne odgovornosti. 2. ali kako postići željeni oblik obrazovanja bez sistematične nastave informatike. opšta ideja vodilja obrazovanja i vaspitanja mogla bi se postulisati kao stručno. Odatle proizlazi novi problem. U traženju mogućnosti rešenja i postavljanju hipoteza treba uvek strogo uvažavati date uslove. Rešenje se mora doživeti. 5. treba i da menja gledišta i posmatra problem sa različitih strana. sumnje. Nastava informatike i medijsko vaspitanje Sa primenom multimedijalnih informacionih i komunikacijskih sistema kompjuter se u svojoj medijskoj funkciji sve više stavlja u prvi plan. Time je takođe dat stav prema problemu.“ U daljem nastavku dokumenta pobrojani su deficiti u oblasti tehničke infrastrukture i u kompetentnosti naučnog kadra. Prema ovoj osnovnoj ideji moralo bi da se orijentiše i istovremeno i upoređuje i medijsko vaspitanje. treba je često primenjivati.

heurističko programiranje). Osnove prekidačke logike. potrebne su koordinate koje imaju „nit vodilju“ za razvijanje kataloga koji će sadržati opšteobrazovne ciljeve i ishode učenja. istraživačko-organizatorsko-naučnim i naučno-sociološkim aspektima. Assembler-u ili višim jezicima i izvedeni na mikroprocesorima ili računarima modelima. na principe rada hardvera tako što su učenicima korak po korak predstavljeni kompjuteri. i za tadašnje vreme veoma udaljen od praktične realizacije u školama. U sledećem poglavlju rada biće predstavljeno nekoliko stručno-didaktičkih koncepata. kao i sadržaje učenja. metoda izgrađivanja modela i rešavanja problema) kao i uvid u metode sistemskog programiranja i mogućnosti korišćenja sistema za obradu podataka u obradi kompleksnih zadataka (informacioni sistemi. čije poznavanje nam se u vezi sa razvojem predmeta informatike čini značajnim. Viši programski jezici koriste se samo pojedinačno. matematizacije ili algoritmizacije problema iz različitih oblasti (tj. Takav pristup je bio. Iako je takav pristup narednih godina stalno i sa obrazloženjem odbacivan. sa ciljem da se podučavaju matematičko-tehničke osnove obrade podataka. formulisani u BASIC-u. Nadrljanski i M. Učenici treba mnogo više da budu uvedeni u metode strukturiranja.Đ. ipak. njihova realizacija kao i principijelni način rada kompjutera stoje u prvom planu. Radi se o analizi različitih pristupa koncipiranju i definisanju programskih sadržaja školskog predmeta informatike. Algoritmi su predstavljeni dijagramima toka. kao što su Wilfred i Ute Brauer. tako da je neki trajniji doprinos opštem obrazovanju teško uočljiv. Preovlađuju primene iz numeričke matematike. Po navodima Schmidta (1965). glavno težište ne treba da bude stavljeno na upoznavanje tehničke strukture računarskih sistema ili na izučavanje nekog programskog jezika. Da bi se razvio jedan sistematični pregled sa temama za nastavu informatike. Pristup orijentisan na hardver U kasnim 60-im i ranim 70-im godinama nastava informatike se orijentisala. ukoliko je uopšte dospela do škola. Poslovne škole i visoke škole počinju rad u predmetu informatika bez osiguranih predznanja. inženjersko-kibernetičkim. Frank skicira „nauku o računarima“ koja treba da vodi računa o filozofskim. Vreme koje se troši na ponavljanje. Stvarni vizionarsko-kibernetički pristup jednom nastavnom predmetu sa informatičkim sadržajem u najširem smislu trebao bi da podučava čistim osnovnim znanjima i veštinama za savladavanje rukovanja važnim sociotehničkim komunikacijskim medijima. simulacija. teoretsko. samostalno i kreativno? Wilfred i Ute Bauer (1989) opisali su vrlo dalekovido i upečatljivo koliko su nerealna očekivanja upućena medijskom vaspitanju. Radilo se o „kompjuterskoj nauci“ orijentisanoj na kibernetiku. a zadatak kibernetički koncipirane informatike u prenošenju ljudskog umnog rada na kompjuterske sisteme. Wienera (1968) i Franka (1972) koji su videli informatiku kao nauku koja je most između matematičkih i prirodno-naučnih i filozofsko-humanističkih disciplina. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU doveli u poziciju da deluju stručno. koje odgovaraju na pitanje „Kako se može realizovati informatika u nastavi?“ Dakle. taj pristup je ocenjen kao neprimeren za opšte obrazovanje (gimnazije). U literaturi nalazimo autore. previše vizionarski. kada su razmišljali o konsekvencama koje mogu imati tri različite obrazovne strategije u jednom (tada utopijskom) informatičkom društvu: „Do danas osećamo učinak pogrešnog opšteg koncepta informatičkog obrazovanja. škodi učenicima i studentima na internacionalnim takmičenjima“. Važan argument protiv hardverski orijentisanog pristupa jeste stalno doučavanje da bi se mogli pratiti najnoviji hardveri. danas se još uvek može delimično naći u nastavnim planovima srednjeg obrazovanja i uticao je decenijama na način razmišljanja nastavnog kadra. Upravo 1972. Pristup orijentisan na algoritme Informatičko obrazovanje moglo bi uhvatiti korene tamo gde je reorganizovana obrazovna 134 .algoritamskim.

Prepoznavanje problema. i nakon toga stvarno rešenje problema sa promišljanjem tačnosti. Informatika se posmatra kao nauka čije metode stoje na raspolaganju u planiranju i u specifikaciji algoritama. u kojima su skicirani postupci orijentisani na algoritme (Balzert. međutim. tako što je polazeći od jedne poznate primene informatike. Učenici bi trebali da formulišu i programiraju algoritme. koja radi na programiranju i obrađuje tehnike za prikazivanje i realizaciju rešenja problema kao i za analizu i verifikaciju programa. 5. Kriza u nastavi informatike početkom 90-ih godina može se dobrim delom svesti na nemoguće zahteve koji su postavljeni opšteobrazovnom školskom predmetu. Faza orijentisana na primenu Započeta inicijativom Robinsohna (1971). 2. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU politika omogućila nastanak slobodnih prostora za novo stručno područje. da su zahtevi za potpunom algoritmizacijom problema mogući samo na školskom nivou.Đ. već razmišljanje drugog reda“. Društveno delovanje informatike ili savladavanje komplikovanih informatičkih struktura ionako jedva da su predviđeni u nastavi. ovo međutim uz naglašenu primenu algoritma kao alata. razvijeno rešavanje problema. Nadrljanski i M. Metodološki. Pokazalo se. Sredinom 70-ih godina na stalnoj konferenciji ministra za kulturu Savezne Republike Nemačke odlučeno je u vezi sa sporazumnom i razvojem za stvaranje okvira da se u više razrede gimnazije uvede predmet informatika. i koji su se zasnivali na preteranoj orijentisanosti na algoritme. Rešenje problema. prema kojoj nastava treba da bude okrenuta životnim situacijama umesto naučnim disciplinama. Slika 77. ali ne predstavlja ono najviše za šta je čovek sposoban. Često se moglo posmatrati kako algoritmi prelaze u drugi plan u korist učenja programskih jezika. Takvo predavanje informatičkih znanja koja 135 . Top-down postpak Ove faze delimično se dele na „podfaze“. i na kraju diskusija o mogućim alternativama. kada se postavljanje problema ograniči na relativno jednostavne primere male kompleksnosti. Rechenberg (1994) čak piše na ovu temu: „Algoritamsko razmišljanje je korisno i vredno. Za nastavu se preporučuje pristup orijentisan na Top-Down-postupak (Bauer 1979): 1.To nije kreativno. prepoznavanju problema sledi nacrt plana rešenja. Nacrt plana rešenja. Ispitivanje korektnosti rešenja. 3. 1983). 4. na osnovu toga je proširen algoritamski pristup.Viši programski jezici dominiraju. i da budu u stanju da prevedu algoritme u programe. da analizuju probleme sa algoritamskom pozadinom. Moguće poboljšanje rešenja.

Sposobnost da se algoritamsko rešavanje problema formuliše kao program. 136 . U vidu nastavne strukture taj ciklični proces izrade modela može se koristiti u četiri faze: • analiza/redukcija realne situacije na model. • simulacija modela. bazirajući se na softverskom inženjeringu. po pravilu. Osnovne sposobnosti koje treba izgrađivati u okviru koncepta orijentisanog na praksu. Odlučujuće u ovom pristupu jeste da rešavanje praktičnih problema uvek obuhvati društvene. jesu u skladu sa preporukama nemačkog Društva za informatiku (GI): 1. vodeći pri tom računa o pogodnim strukturama podataka i formi organizovanja obrade podataka. Treba da se nauče veštine izrađivanja programa i koncepti softverskog inženjeringa. jer su nauke u prvom redu kroz primenu svojih teorija i metoda. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU su orijentisana na primenu Riedel (1979) opravdava u okviru obrazovne politike. Naučeno produbljivati primenjujući na probleme ili grupe problema orijentisane na praksu. predlaže se da se u sadržaju nastave pojave samo još analiza i ponovna ili dalja razrada već postojećih softverskih sistema. Unutar praktično orijentisane nastave informatike mogu se već prema važnosti novih aspekata i pojavljivanju novih elemenata utvrditi različita težišta: • Primena kao softver inženjering: u nastavi treba da se odvijaju simulirane i stvarane situacije koje odgovaraju onima kod stvaranja softvera. • vrednovanje modela. • Primena kao prototip: pošto se u školskoj nastavi. Produbiti što je više moguće naučeno. ne mogu razvijati celokupni softveri. • Primena kao korišćenje već postojećih softvera: navedena didaktička struktura. ključna tehnologija. Nadrljanski i M. daljim radom na teorijskim i tehničkim osnovama informatike. Sposobnost prepoznavanja delovanja obrade podataka na društvo. 2. 3. koristi se takođe i kao didaktički put za odgovarajuće iskorišćavanje standardnih softvera. alternativno pri kodiranju algoritama mogu se proveriti specifični problemi prikladnosti nekog postojećeg softvera. kulturne i psihološke dimenzije. • Primena kao modelovanje stvarnosti: ovaj pristup treba da omogući integralnu obradu algoritama i društvenih aspekata.Đ. tj. Taj postupak je naročito pogodan za jedno sistematično i strukturirano osnovno informatičko-tehničko obrazovanje. primena informatike postala je. Sposobnost da se sistematski pronađu algoritamska rešenja problema. 5. i na taj način smanjenje broja dokumenata koje treba sačiniti. naročito u zemljama koje su siromašne sirovinama. Od takvog pristupa očekuje se više motivaciono dejstvo u poređenju sa klasičnim Software-Life-Cycle. Osim toga. postale sastavni deo života. • interpretacija rezultata simulacije. 4.

tematizovane. i da jedan jedini nastavnik nije u stanju da zameni tim specijalista. dalji razvoj komercijalnih softvera sa smanjenim vremenom uvođenja u rad i novim načinom umrežavanja kompjutera i komunikacionih sistema. Nadrljanski i M. nastao je u kasnim 80-im pristup programiranja sadržaja informatike koji se orijentisao na korisnika. Argumenti protiv tog pristupa.Đ. Severna Rajna – Vestfalija) on opisuje u kratkim crtama metodski postupak: • Formulisanje problema koji je blizak učenicima. nivo bavljenja modelima i nivo koji se bavi informatikom. Takođe u nemačkoj literaturi nailazimo na radove u kojima Koerber i Peters (1989) skiciraju model za praktično orijentisanu nastavu informatike. Tu su. već od delovanja koje tehnološki razvoj ima na individuu i društvo. Cilkični proces izrade modela Pravljenje modela informacionih procesa: prema Lehmannu 1992. i najčešće se zaustavlja na pristupu orijentisanom na algoritme. koji se sastoji od pet faza. Učenici treba da dobiju uvid u informatičke metode. Iz tih i drugih razloga praktično orijentisani pristup često previše opterećuje i učenike i nastavnike. nivo bavljenja problemima. koji se iz razloga uslovljenih vremenom ne mogu se sprovesti kao odgovarajući softver projekat. informatika se bavi modelovanjem informacionih procesa u najširem smislu. kako to Forneck (1990) kritički primećuje. njihovim strukturama i njihovom realizacijom uz pomoć automata za obradu podataka. Društveni aspekti se nedovoljno tretiraju. između ostalog. jesu u tome da postoji mnoštvo kompleksnih problema koji se javljaju u ostvarivanju poželjnih ciljeva učenja u školama. niti rukovanje kompjuterom. U vezi sa oglednim modelom za informatičko i komunikaciono-tehnološko osnovno obrazovanje (IKTO. koje su u pristupu koji se orijentiše na korisnika. i traži da se odustane od učenja nekog programskog jezika. kao što je to slučaj u razvijanju softvera. uz čiju pomoć se stvarnost može prevesti u strukture. orijentisanog na primenu. u njemu se menjaju nivoi. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 78. Gledište orijentisano na korisnika Pod utiskom prodiranja informatičkih tehnologija u slobodno vreme i svakodnevni život. pre svega. kod umrežavanja programa od dole ka gore. zbog jakog naglaska koje se stavlja na proces rešavanja problema. Pri tome se ne polazi od principa stručne discipline informatike. pri čemu se kroz nivoe prolazi kod razvoja softvera od gore ka dole. u čijem se centru neće nalaziti algoritamski način rešavanja problema. negativne posledice i njihovo savladavanje. Van Lück (1986) predlaže informatičko i komunikativnotehničko obrazovanje. 137 . Za sprovođenje tog cilja Leman preporučuje jedan deklarativni jezik. koje se mogu programirati.

socijalno orijentisano stvaranje modela). koji u svom pristupu orijentisanom na polje rada pledira za promenu informatike od „primenjene prirodne nauke“.Đ. Nadrljanski i M. Učenici vide prevashodno samo spoljašnje strukture površine programa. ostaju im skrivene“. treba da pomogne. • Transfer rešenog problema na životnu stvarnost odraslih. Slika 80. promene koje kasnije mogu nastupiti u privatnom životu. o osnovnim principima. posmatranje kritike medija ili kritike metoda itd. Učinak transfera može se klasifikovati u odnosu na dva aspekta: • Specifičan transfer se odigrava kada nova situacija nalikuje staroj u toj meri da bi se savladala postojeća šema rešenja treba samo u maloj meri da bude proširena ili promenjena. Problemi koji nastupaju kasnije mogu onda da se kao posebni slučajevi u ovim osnovnim konceptima. u privredi i društvu.).. Pošto se kontrolisano učenje prema uputstvima završava sa poslednjom godinom školovanja. • Modelsko prikazivanje. a unutrašnje koncepcije. Bruneru (1960). koji se odnosi na dugoročne efekte. učenje u školi služi. Ovaj pristup kao i švajcarska varijanta (Forneck 1993) odbacili su mnogi autori kao „novu sociologiju“. pre svega. • Postavljanje rezultata u životnu stvarnost učenika (stvaranje zbunjenosti. Fundamentalne ideje informatike Među malim brojem osoba koje su se istražujući bavile temama iz oblasti „informatika i obrazovanje“ vlada opšti konsenzus da napredak informatičke nauke nije mogao istom brzinom da postane pristupačan i za nastavu u školama. Kritiku na taj predlog je dalo Informatičko društvo Nemačke. učiće se dodatni osnovni pojmovi. principi i načini razmišljanja i izgradiće se osnovni stavovi i gledišta. model reverzibilnosti 138 . načinu razmišljanja i metodama. Prema J. socijalna namena. da se pokažu delotvorne linije nastave. Specifični učinci transfera se sprovode prevashodno zajedno sa kratkoročnim upotrebama zanatskih veština unutar ograničenog stručnog polja. upotreba algoritama. ka „socijalno orijentisanoj nauci“ u čijem je centru čovek (upotreba alata. pripremi za uspešno savladavanje problema u budućnosti. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU • Analiza problema i formulisanje cilja. • Korišćenje aplikativnih sistema i programerskih okruženja. pritom posmatranje i vrednovanje korišćenja informacionih i komunikacijskih tehnologija. Da pomenemo još Peschkea (1990). i navode „da za sistematičnu nastavu informatike u okviru informatičkog obrazovanja nedostaje mu intelektualna dubina. • Kod nespecifičnog transfera. prepoznati. S. koje mogu da vode izgrađivanju unutrašnjih modela (predstava). mogu se savladati samo prenosom (transferom) ranije stečenih znanja na nove situacije. Od ovih ideja može se očekivati dugoročna vrednost. da se prikaže obrazovna bit informatike u školama. Svest o „fundamentalnim idejama informatike“. sortirati i obraditi putem transfera odgovarajućih rešenja. Nezavisno od poslovnog usavršavanja i daljeg obrazovanja. orijentisane na mašine.

Pitati koje ideje su mu temelj. Primer: Dijagrami toka posebno su pogodni (još više nego struktogrami) u početnoj nastavi informatike. na način koji na višem nivou omogućuje nadgradnju. da bi se obuhvatila „suština“ informatike. koja se kasnije moraju opet promišljati. U upotrebi tih kriterijuma Schwill identifikuje tri „glavne ideje“ informatike pod koje se mogu podvesti ostale fundamentalne ideje: • Algoritmizacija. da bi mogle biti prihvaćene. Oni raspolažu veoma malim sredstvima 139 . Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 81. Fundementalne ideje informatike U centru čitavog procesa obrazovanja opšteobrazovnih škola stoji nespecifičan transfer trajnije stvaranje. da bi predstavili i razvijali algoritme. delovanja. • Vertiikalni kriterijum: ideja se može pokazati i preneti na svakom intelektualnom nivou. Spiralni princip karakterišu tri fragmentna principa.Đ. • Kriterijum smisla: ideja poseduje utemeljenje u svakodnevnom razmišljanju i životnoj važnosti. • Vremenski kriterijum: ideja se jasno zapaža u istorijskom razvitku informatike. • Strukturisano razlaganje. Treba izbeći površna didaktička rešenja (i kroz učenje poluistina). Prenošenje fundamentalnih ideja prema Bruneru proizilazi iz organizacije nastave bazirane na spiralnom principu. opisivanja i objašnjavanja. Bazirajući se na opštedidaktičkim razmišljanjima Brunera i dr. preispitati. tj. proširivanje i produbljivanje znanja u formi fundamentalnih ideja. a nedostaju aspekti iz tehničke i primenjene informatike. i delimično povlačenje iskaza. koja ispunjava četiri kriterijuma: • Horizontalni kriterijum: ideja se može višestruko upotrebiti ili prepoznati u različitim oblastima informatike. Nadrljanski i M. Schwill (1993) definiše fundamentalnu ideju informatike kao šemu razmišljanja. u toku nastave se (spirala) fundamentalne ideje ponavljaju i predaju i koriste na naprednijem nivou. Svaki predmet nastave treba zbog toga. Princip nastavljanja Izbor i obrada jedne teme na određenom mestu u kurikulumu ne treba da bude ad hoc. • Jezik. prema Bruneru. nego da proizilazi iz prethodnog. i ostaje dugoročno relevantna. Kod ovog pristupa kritikovano je što u izbor uključuje samo jedno veoma ograničeno područje informatike.

u PASCAL-u). u kojem softverski sistem postepeno urasta u svoje okruženje. Pristupi orijentisani na sistem U okviru jednog načina posmatranja informatika je konstruktivna nauka. Foegen iznosi argumente protiv prigovora o „sociologizaciji“ informatike. Primer: unutar informatike potreban je za verifikaciju programa relativno visok tehnički ulog koji u višim razredima škole stoji na raspolaganju. razmatranje verodostojnosti u određivanju petlji na argumentativnom i poluformalnom nivou kroz prikazivanje zavisnosti između verifikacije i testiranja. jer u dijagramima toka nisu predviđena nikakva opisna sredstva za petlje. lakše je sporazumevati se o različitim predstavama koje imaju korisnici i informatičari. Princip prefiguracije pojmova Simbolično prikazivanje nekog pojma ili koncepta i njegova pojmovno-strukturalna analiza trebali bi da budu pripremljeni upravo na nižem nivou preko slika (ikonično) i radnji (enaktivno). Teorija sistema se pri tom obuhvata kao univerzalna teorija. Obavezna centralna ideja u pristupu koji je označen kao celovit jeste stvaranje sistema. Princip učenja preko reda Obrada jednog naučnog područja ne treba da bude odložena sve dok se ne nazre konačni završetak postupka. podvrgnut normativima. nego se može uvoditi već na ranijim stupnjevima u jednostavnom obliku. a koji se služe opisima u vidu dijagrama toka. Fundamentalne ideje stvaraju mreže odnosa. pri čemu će se pokazati da jedan sistem (jedan model) predstavlja jednu fundamentalnu ideju informatike. Brzi početni uspesi u nastavi su zagarantovani. Nadrljanski i M. Stapanje tehničkih i socijalnih sistema omogućava tek evolucioni razvoj. mora sadržati i opis predstava tekućeg i budućeg stanja sistema u njegovom okruženju. Ona opisuje jedno polje nauke koje pored matematičko-tehničke dimenzije u istoj meri vodi računa i o društvenim. Takvo određivanje polazišta informatike obuhvata ukupni kompleks analizovanja. moraju se ponovo napisati. One pamte detalje koji bi da nisu povezani brzo bili i ponovo zaboravljeni. Pre nego što se neki pojam učincima teoretski analizuje u svim pojedinostima. Preko njih mogu se ponovo rekonstruisati pojedinosti (zgušnjavanje informacija). Primer: može se na određeno mesto u školskom programu eksplicitno uvesti proceduralni koncept. Ne postoji nikakav adekvatan postupak kojim bi se od dijagrama toka dospelo do strukturnih programa (npr. Teorija sistema i modela biće uglavnom obuhvaćene kao jedna celina.Đ. da bi učenici stekli intuitivnu predstavu. Tako kod učenika već nastaje predstava o dešavanjima pri pozivanju i predavanju parametara. jer naročito prvi nastali model sociotehničkog sistema. da informatičari upravo uz pomoć novijih informatičkih tehnika (npr. svesno analizuju neki postojeći (prirodan) sistem nezavisno od ciljnog (tehničkog) sistema. menjanja i novog koncipiranja socijalnih i tehničkih sistema. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU prikazivanja i lako su shvatljivi. npr. Foegen (1996) razvio je koncept za nastavu informatike koji „konstrukciju sistema“ nosi kao uzor pod kojim treba da budu objedinjeni pojedinačni fragmenti informatike. Programi koji su upravo nastali. analize i stvaranja 140 . Alternativno se prethodno implicitno upotrebljavaju standardne procedure i funkcije. Osim toga. koja obuhvata polje svih predmeta koji su čoveku misaono dostupni. Učenicima treba da bude izložena kompletna slika informatike kao nauke. Najpre se može i trebalo bi već na jednostavnom nivou podučavati osnovnim osobinama. objektna orijentacija). Manjkavost tog pristupa pokazuje se tek kasnije: ovde se ne može vršiti nadograđivanje i prisiljava na temeljnu promenu mišljenja. čija se metodička baza vidi u teoriji sistema. M. trebalo bi ga prvo upotrebljavati. ekonomskim i socijalnim aspektima.

ljudskom i društvenom kontekstu. pored materije i energije. Sistem je ovde kompjuterski sistem. Pritom prave strogu razliku između informacije kao značenja poruke i reprezentacije.i sociotehničkom kontekstu. Konkretizovano. komponente. ali još nedozrelo raščlanjivanje informatike pokazuje sve veću dubinu posmatranja sistema sa narastajućom kompleksnošću. • Struktura i funkcija sistema za obradu podataka u bio. • Vremenska i prostorna struktura kompjuterskih sistema: odvijanje (paralelnost). Dobro modelirani i transparentni sistemi analizuju se sa učenicima u početnoj nastavi. uzajamna dejstva kompjuterskih sistema sa njihovim okruženjem u vremenskom. kibernetika. opšta teorija sistema) kao i matematiku i logiku. Na Univerzitetu Paderborn se u ovom trenutku razvija sistem namenjen analizi (Magenhajm 19xx). da bi principi i metode informatike bili tako dobro savladani. 141 . „algoritam“ ili „korisnik“ prema izrazu „informacija“. • Korišćenje. podela. • Reprezentacija podataka o odvijanju procesa obrade (pravila obrade). • Obrada ili transport podatka: mogućnosti umetanja i primene sistema za automatsku obradu podataka. Kao smernice Baumann formuliše: • Metode rešavanja problema sa kompjuterom i ophođenja sa informacijom. kongnitivne nauke. dakle same poruke. (sintaksa). prostornom. da se osnovne komponente mogu modifikovati i da se omogući kasnije samostalno razvijanje sistema. Osnove razumevanja i stvaranja sistema: • Opšte razumevanje. Ipak je još uvek diskutabilno da li na ovom izraženo analitičkom putu može da se postigne stvaralačka kompetencija. Nadrljanski i M. jer prvi pojmovi ne vode ka onim sadržajima učenja koji bi dokazivali potrebnu širinu i dubinu jednog opšteobrazovnog predmeta. operacije na procesima obrade (podataka): tipovi i strukture podataka. mediji nosioci. Oni ograničavaju predmet školske informatike pri tom na područje obrade informacija i daju osnovnu šemu obrade podataka koja se bazira na AOP principu: • Predstavljanje podataka. Norbert Breier zahtevao je (1994) izostavljanje iz nastave informatike izraza: „računarsko postrojenje“. kooperacija. analiza i promena sistema. • Modeliranje sistema. • Pravila predstavljanja. a ne sociotehnički sistem. • Vremensko odvijanje. nego i naučne sisteme informatičkih nauka (teorijska informatika. lingvistika. Hubwieser i Broy (1996/2000) priključuju se takvom shvatanju i svoje predloge označavaju kao pristup usredsređen na informacije. Pristup orijentisan na sistem je takođe u osnovi berlinskog nastavnog plana (199x) sa ciljem da se pređe sa programiranja u „malom“ ka programiranju u „velikom“. • Interpretiranje podataka. Pristup koncentrisan na informaciju U svojoj knjizi „Didaktika informatike“ Baumann (1990) polazi od fundamentalnog značenja informacije kao trećeg entiteta. • Programi i programski jezici • Modeli kompjuterskih sistema (opisi sistema). komunikacija sa spoljašnjim svetom i između sub-sistema.Đ. • Šema strukturisanja sistema39. • Teoretske podloge kao i principijelne mogućnosti i granice tehničke obrade podataka. • Reprezentacije. dekomponovanje u sub-sisteme. Problem tog pristupa je nedostatak sistema prilagođenih školama. Kao posredni izvor školske nastave informatike Baumann ne vidi samo stručnu nauku informatiku. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU sociotehničkih sistema na radno orijentisan način.

• interakcijski dijagrami. prava pristupa. koji su usmereni na pristup koncentrisanosti na informacije. • Zaštita podataka. • Zaštita od nedozvoljenih i neželjenih interpretacija. preporučuju grafičke forme predstavljanja. Prva iskustva sa ovim pristupom mogla bi da donesu primenu novih nastavnih planova (Bavarska). šifrovanje. • Mogućnosti pogrešnih interpretacija. • Mogućnosti manipulacije. koje se orijentišu na jezik Unified Modelling Language (UML) za razvijanje softvera i koji su transformisani za učenike: • modelovanje podataka. • modelovanje orijentisano na objekat. Uz to se „naglašava specijalna vrsta kompjuterskih sistema. • Semantika i pragmatika jezika. Doduše. greške u predstavljanju. tehnike modeliranja nisu jednostavne za savladavanje i primenu. • modelovanje orijentisano na prilike. a informatičko obrazovanje se vidno redukuje“. 142 .Đ. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU • Pravila interpretacije. kada „eksperimentalna“ baza za praktično prikazivanje osnovnih koncepata bez programa nije dovoljna. Opisne tehnike i tehnike modeliranja za strukurisanje informacija. Nadrljanski i M. Takav način postupanja omogućuje (pre svega) odricanje od programskog jezika. Schubert (2000) ukazuje na nedovoljnu mogućnost ispitivanja modelovanog rešenja putem kompjuterskih sistema. • funkcionalno modelovanje.

“ Konkurentska prednost u „novoj ekonomiji“ prešla je sa materijalne i finansijske imovine na nematerijalnu i nefinansijsku imovinu. pravila i procedure. merenje. širenju i upotrebi znanja.Đ. dokumente. Upravljanje znanjem – šta je to? Upravljanje znanjem je kompleks procesa. Obelježja ekonomije bazirane na znanju su:  znanje se koristi kao input i kao output  u najrazvijenijim zemljama sveta. da se upravljanju znanjem pristupi na sistemski način su sledeći: • • Upravljanje znanjem je kompleks procesa. koji pomažu pri usvajanju. bilo da postoje u formalnom obliku ili su skrivene u glavama ljudi namerom da primene tamo. dok usluge zasnovane na znanju rastu i brže  u novom zapošljavanju. Upravljanje znanjem je proces traženja. organizovanja i korišćenja odabranih informacija i iskustava. (Newman. više od polovine bruto domaćeg proizvoda zasnovano je na znanju  industrije visoke tehnologije. 143 . vrednovanje i upravljanje znanjem. Informatička imovina uključuje baze podataka. ali i u proizvodima. gde mogu pomoći reševanju problema (Justin Hibbard). gotovo su udvostručile svoj udeo u outputu u poslednje dve dekade. veka je definisanje. Nadrljanski i M. upravljanju i razmeni informatičke imovine preduzeća. Upravljanje znanjem je proces traženja. sposobna za održivi ekonomski rast uz bolja radna mesta i veću socijalnu koheziju. gde mogu pomoći reševanju problema (Justin Hibbard). 1991). kao formalizirano znanje i individualna iskustva zaposlenih. 1991). širenju i upotrebi znanja. Misija sistema za upravljanje znanjem je :obezbeđivanje sposobnosti organizacije da primeni (iskoristi): • • • • pravo znanje na pravom mestu u pravo vreme u cilju postizanja svojih ciljeva u poslovanju Upravljanje znanjem je disciplina koja potiče na sistemski pristup utvrđivanju. koji pomažu pri usvajanju. Ključni izazov za preduzeća 21. Najvažniji razlozi zbog kojih je potrebno. organizovanja i korišćenja odabranih informacija i iskustava. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU UPRAVLJANJE ZNANJEM Lisabonska agenda : Glavni cilj Europske unije je „da postane najkonkurentnija i najdinamičnija svetska privreda bazirana na znanju. unapređivanje. broj:radnika „znanja“ donosi prosečno 80% novih poslova  povećanje udela informacija i znanja u proizvodnim tehnologijama. bilo da postoje u formalnom obliku ili su skrivene u glavama ljudi namenom primene tamo. (Newman.

pisma. mnogi sistemi se pokušavaju transformisati iz apstraktne kategorije u konkretnu. prenosa i primenjivanja (ponovnog korišćenja) znanja radi povećanja efikasnosti organizacije. obično koristeći napredne informacione tehnologije. upravljanje svim resursima znanja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU • • • • • Zbog brzih promena kako u tehnologije prozvodnje. Razne vrste savremenih (informacionih) tehnologija mogu se upotrebiti za implementiranje sistema menadžmenta znanjem: e-mail. u širem smislu. organizovanja. Veći deo te literature naglašava ulogu treninga i unapređenja performansi u kreiranju i upravljanju sistemom znanja. kako bi se omogućio brži pristup znanju i njegovo višestruko korišćenje. procesa. merljivu vrednost. American Productivity and Quality Center definiše upravljanje znanjem kao "široki proces lociranja. politici i u zakonodavstvu. ali uglavnom obuhvataju razne priručnike za rad. Internet browser-i. Manje formalno. transfera i korišćenja informacija i ekspertize u okviru organizacije. U nastojanju traženja načina da znanje postane kapital. Prema nekim procenama čak 70 – 80 % zaposleni u organizacijama imaju skriveno znanje (tacit). data warehouse. internet i intranet. Upravljanje znanjem ima za cilj da znanje klasifikuje i kategorizuje prema unapred predodređenom modelu za opis znanja (ontologiji). U literaturi o upravljanju znanjem uglavnom se razmatra problematika sa filozofskog. dovode do gubitka znanja za organizaciju. Osnovni zadatak je pretvoranje znanja u dinamički resurs. sistemi zasnovani na znanju. malo je onih sadržaja koji daju praktične savete za pokretanje i vođenje takvih projekta. odgovore klijenata." Sa druge strane. kao i inteligentni agenti. organizacionog. To konkretno znači da većina današnjih organizacija u osnovi ne znaju šta znaju. to je zadnji čas da organizacije dobiju potrebna nova znanja. U poslovnom okruženju organizacijsko znanje postaje glavni adut za prestiž na tržištu. Znanje daje organizaciji konkurentsku prednost. Globalizacija tržišta u prvi plan ističe znanje kao osnovnu vrednost uspešnih kompanija. Izvori znanja variraju u zavisnosti od konkretne industrije i primene.Đ. Brian (Bo) Newman iz The Knowledge Management Forum kaže da je "Upravljanje znanjem kolekcija procesa koji upravljaju kreiranjem. sve do nove poslovne filozofije. koordiniranja i pohranjivanja. baze podataka. Takvi su napori neposredno povezani sa novim konceptima: od informatike i tehnologije. Odnosi se na ljude. 144 . kulturu. za dato preduzeće. izveštaje servisa. što omogućava da se uskladišteno znanje iskoristi na najbolji mogući način. novosti. Smanjivanje broja zaposlenih zbog racionalizacije i smanjivanja troškova. Kvalitetno upravljanje znanjima skrivenim u kompaniji postaje imperativ uspešnog poslovanja. kao i znanje dobijeno u raznim radnim procesima. upravljanje znanjem predstavlja sistem za upravljanje znanjem u preduzeću. Zbog brzoga razvoja većina znanja u organizacijama brzo zastareva. Nadrljanski i M. sistemi za podršku grupnom radu. Razvoj upravljanja znanjem pruža zanimljiv primer približavanja informatičkih usluga poslovanju. tehnologije i praksu. izdvajanjem i korišćenjem znanja". Brzi razvoj IT (informatičkke tehnologije) omogoćava znatno bolju podršku procesima upravljanja znanjem. odnosno sa informatičkog aspekta. Zato je potreban organizovan pristup za pohranjivanje znanja. Koncept upravljanja znanjem dolazi iz zahteva privrede. Dakle. Proces stvaranja. ekspertni sistemi. vrednosti.

Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Industrijska kultura Organizacija Fokus Kultura Ključna merenja Kultura znanja Hijerarhija Timovi i mreže Profit Kupac Kontrola odgovornosti Podela odgovornosti Efikasnost Efektivnost Postavljanje infrastrukture znanja Infrastrukutra znanja je sistem za podršku. SAZNAJNO (MODELI MIŠLJENJA. koji se sastoji od skupa organizacionih struktura i smernica i (tehničkih i ne-tehničkih) sredstava koji podržavaju procese učenja potrebne da se ostvare ciljevi politike znanja jedne organizacije na efikasan način. To je ukupnost svega što je bilo saznano. vrednosti. one se moraju transformisati: razmatranjem. otkriveno ili izvedeno zaključivanjem. Ono pomaže i u razumevanju i prosuđivanju kompleksnih situacija. znanje je često pohranjeno ne samo u dokumentima ili arhivama (bazama znanja) već i u organizacionim rutinama. odnosno za prepoznavanje i razumevanje uzročno/posljedičnih odnosa koji utiču na poslovanje organizacije. procesima. U organizacijama. OBRASCI) TACIT ZNANJE ZNANJE TEHNIČKO (KOMPETENCIJE) EKSPLICITNO (USKLADIŠTENO NA BILO KOJEM FIZIČKOM MEDIJUMU) Slika 82. Znanje proističe iz intelekta prilikom rada.) Infrastruktura znanja se postavlja na osnovu izvršenog upravljanja znanjem postojeće informatičke infrastrukture u preduzeću. Znanje se generiše iz informacija na isti način kao što se informacije generišu iz podataka. spremnosti da “dele” znanje sa drugima. Ono proističe i primenjeno je u umovima znalaca. Jedan od razloga zašto je znanje važnije od podataka i informacija je njegova sposobnost podsticanja na akciju. a time i na sposobnost predviđanja njene budućnosti. Da bi informacije postale znanje.Đ. Struktura znanja 145 . mogućnosti da se stimuliše takav rad itd. Znanje nastaje na bazi iskustva. Nadrljanski i M. Znanje je neophodno za dobro odlučivanje. Infrastruktura znanja zavisi od postavljene politike znanja i od stepena uređenja (u smislu kulture) radnog okruženja (poverenja zaposlenih. povezanih informacija i ekspertnih mišljenja koje osigurava okvir za ocenjivanje i uključivanje novih iskustava i informacija. odnosno saznanja iz prošlosti na osnovu kojih se može posmatrati novi događaji i situacije. praksama i normama. upoređivanjem. povezivanjem i uzročnoposledičnom vezom. Znanje je fluidna mešavina oblikovanoga iskustva.

J. Lohman. 1979. Podaci postaju informacije kada im njihov primalac dodeli vrednost. upustva Tacit (ili implicitno) znanje . alati – Politike. 1985) kao i metakognitivno znanje (Flavell. Najmanju transfernu vrednost imaju specifične verbalne informacije. postupci. Informacija je skup podataka sa značenjem (informacija je poruka u bilo kojem obliku). Verbalnim informacijama u Gagneovom sustavu znanja odgovara deklarativno znanje u Andersonovom. direktive. 146 . • Klasifikacije znanja su važne jer se u njihovim odrednicama izražavaju ciljevi učenja. igraju osnovnu ulogu u organizaciji – prvenstveno zato što predstavljaju osnovu za kreiranje informacija.Đ. a imaju uticaj na ponašanje i prosuđivanje onoga ko je prima. zapisi merenja. To se može napraviti na nekoliko načina: određivanjem svrhe. odnosno deklarativno i proceduralno znanje (Anderson.pohranjeno u mozgu – Podstaknuto razmišljanje (dokumentom) – Ideje i pogledi – Kreativno razmišljanje – Primedbe – Mišljenja Komponente znanja su: • Podaci predstavljaju set diskretnih. Ta su znanja rezultat procesiranja informacija. D. Podaci su zaseban skup objektivnih činjenica kao strukturirani zapisi o transakcijama. Informacija postaje znanje tek kada je primeljena – dodaje vrijednost). korekcijom i sažimanjem. R. kategorizacijom. ispitivanja ili opažanja. aktivnosti ili procesu. 1986).. R.. objektivnih činjenica o nekom događaju. Podrazumevaju promenu načina percepcije nečega. podaci se obično definišu kao strukturirani zapisi transakcija. a najveću kognitivne strategije. Ciljevi učenja su prvi element sistema kurikuluma iz kojeg se izvode odgovarajući programi. intelektualne veštine i kognitivne strategije (Gagne. Informacije su poruke u obliku dokumenta. izračunavanjem. Informacije se kreću kroz organizaciju putem formalnih i neformalnih kanala. F. Podaci sami za sebe ne govore ništa o sopstvenoj svrhovitosti i važnosti. Široko je prihvaćena podela znanja na verbalne informacije. intelektualnim veštinama odgovara proceduralno znanje. 1989).. faktografsko znanje. i sl. Ipak. J. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU EKSPLICITNO I TACIT ZNANJE Eksplicitno znanje – Podaci/informacije /dokumenti – Modeli. dok kognitivnim strategijama odgovara metakognitivno znanje. 1985. H. prikladni postupci poučavanja i učenja kao i postupci vrednovanja. strategije. M. Gagneov sistem kategorija znanja je hijerarhijski organizovan prema transfernoj vrednosti pojedinih vrsta znanja. tj. vizualne ili audio komunikacije. Nadrljanski i M. U organizacionom smislu.

Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU 1. Verbalne informacije su činjenice. Danas je taj odnos 70 : 30.od jednostavnog faktografskog znanja do znanja složenih teoretskih konstrukata. Nadrljanski i M. Struktura vrednosti kompanije 147 . One su osposobljenost za upravljanje sopstvenim kognitivnim procesima: učenja.usmjeravanjem samo na njegovu distribuciju . Stuart je izračunao da su svojevremeno troškovi proizvoda otpadali 80 posto na materijal. proizvodima. prenosa i primenjivanja (ponovnog korišćenja) znanja radi povećanja efikasnosti organizacije. Dobro upravljanje znanjem Ključ dobrog sustava upravljanja znanjem je njegovo strukturiranje. Intelektualne veštine su znanja o tome kako se nešto izvodi ili postiže. vrednosti. Verbalne informacije čine dekarativno znanje. Bez strukture za klasifikaciju znanja . tehnologije i praksu. a 20 posto na know-how. koracima u procesima ili procedurama. Način na koji se organizuje. pa se njima pospešuje učenje. Kognitivne strategije su najvažnije intelektualne veštine. ali u korist znanja. Autoritet na polju upravljanja znanjem Thomas A. 2. temama. odnosno podaci i iskazi koji su pohranjeni u dugotrajnom pamćenju. PRAVA VREDNOST KOMPANIJE TRŽIŠNA VREDNOST Nova sastavnica vrednosti kompanije INTELEKTUALNI KAPITAL FINANSIJSKI KAPITAL Vreme je najdragocijeniji resurs – nemoguće ga je obnoviti! MAŠINSKI KAPITAL LJUDSKI KAPITAL Tradicionalno finansijsko izveštavanje i ocenjivanje KAPITAL KUPACA ORGANIZACIONI KAPITAL INOVACIJSKI KAPITAL PROCESNI KAPITAL Slika 83. Odnosi se na ljude. Švedska osiguravajuća firma Skandia je čak postavila direktora intelektualnog kapitala čiji je jedini posao da koordinira intelektualni potencijal firme. Proces stvaranja. do složenih inženjerskih veština ili veština naučnog istraživanja. 3. koordiniranja i pohranjivanja.Đ. Metakognitivnim znanjem se prate sopstveni kognitivni proces. označava i upravlja znanjem kritičan je na funkcijama radnog mesta. kulturu.utopili bismo se u moru beskorisnih podataka. pamćenja i mišljenja. kao što je sastavljanja rečenice. Deklarativno znanje može biti različite složenosti . To je proceduralno znanje koje prema svojoj složenosti varira od jednostavnih jezičkih veština.

jednako kao što se upravlja ostalim činiocima. • • Zašto je potrebno upravljanje znanjem? Razloga je dosta: tržište se globalizuje. promišljenom implementiranju novih tehnologija u postojeći sistem. To podrazumeva prepoznavanje i slabih spoljašnjih signala u nastojanju na koje treba reagovati što pre da bi se postigla konkurentska prednost. Ona koja su zabeležena (npr. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Pristupi upravljanju znanjem su: • Tehnološki pristup – posmatra problem upravljanju znanjem sa tehnološkog stanovišta i naglasak je na boljem pristupu informacijama. a nisu nigde zabeležena. nekompletna ili razbacana po organizacionim delovima. organizovanje ljudi u “virtualne” razvojne timove. insistira na obrazovanju. • Produktivnost – obuhvatanje i deljenje najbolje poslovne prakse. kao i drugim metodama podizanja nivoa sposobnosti za bolje obavljanje posla. fluktuacija ljudi. kratki rokovi za apsorbovanje znanja. Delotvorniji sistem za upravljanje znanjem u organizacijama javlja se i zbog neraspolaganja potrebnim znanjima na mestima gde i kada su potrebna. učenja na daljinu. Za mnoge kompanije. kreiranje foruma za saradnju i razmenu ideja. baze podataka.). standardi. tekstualno pretraživanje i sl. kao i osposobljavanju kadrova i podizanju nivoa organizacione kulture. Evolucioni pristup – ne negira bezuslovno postojeće vrednosti niti prejudicira nove koncepte Ključ uspešnog upravljanja znanjem leži u podršci menadžmentu i zaposlenima.Đ. kao i drugih korisnih znanja. procedure. Kulturološki pristup – naglašava se potreba za temeljnom promenom poslovne kulture i ponašanja ljudi. u smislu ukidanja redundantnih aktivnosti i smanjivanja vremena rešavanja problema. groupware. • Edukacija – neprekidno razvijanje veština i znanja zaposlenih putem “on-line” treninga za vreme rada.. upustva) su kodifikovana znanja. mogu nazvati ličnim znanjem. kako bi rešavali zahteve klijenata brže i kvalitetnije. Nadrljanski i M.. Ona su često nedostupna. 148 . Internet. U tom kontekstu. Upravljanje znanjem predstavlja organizacioni faktor u smislu upravljanja ukupnim znanjem ili njegovim delom kao poslovnim resursom. sve složeniji proizvodi i usluge. posebno naprednim metodama za pribavljanje i korišćenje dokumenata (hiperlinkovi. kreativnosti i inovaciji (“Organizacija koja uči”). • Brzina reakcije – vezana je za raspoloživost informacija u organizaciji i to onima koji ih trebaju i to kada ih trebaju. upravljanje znanjem konkretizuje se na četiri ključna područja: • Inovativnost – pronalaženje i implementacija novih ideja. a sve to izvan vremenskih i prostornih ograničenja. znanja koja posjeduju pojedinci u organizaciji.. raste stopa inovacija. Osnovni cilj je transferisanje znanja od pojedinačnih do organizacionih. rotacija radnih mesta. opšti trend smanjenja broja zaposlenih. Ključnu ulogu igraju mrežna i komunikaciona tehnologija. intranet.

proširenja poslovanja ili asortimana proizvoda. ono se može i iznajmiti. otvaranja novih tržišta. spajanje. Treba. prilagođavanje i umrežavanje znanja . istraživanje. a sve češće i zbog sticanja znanja. ipak. koje će i nakon njegovog odlaska ostati kao vrednost u organizaciji. efekti spori i neizvesni. Čak i ako konkurencija dostigne kvalitet i cenu. Osim što znanje može biti kupljeno. Dobra je strana što ovakvi timovi nisu u načelu opterećeni kratkoročnim profitnim ciljevima. naglasiti kako je takav način dosta skup. kreativnosti i efikasnosti. Iznajmljivanje znanja u stvari predstavlja iznajmljivanje njegovog izvora.Đ. Angažovanje konsulatnta za vođenje projekta je iznajmljivanje osobe sa potrebnim znanjem. Inovacija se rađa na graničnim područjima ljudskog razmišljanja. Ljudi različitih ekspertnih znanja 149 . a implementacija u realne uslove često vrlo složena.najdirektniji i često najdjelotvorniji način sticanja znanja je njegovo kupovanje – odnosno kupovanje organizacija ili pojedinaca koji ga posjeduju. • Akvizicija . • Spajanje –spajanjem ljudi sa različitim znanjima i iskustvima svesno proizvodi kompleksnost. posebno onog višeg menadžmenta. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Definiši ciljeve za znanjem Prepoznaj potrebno znanje Primeni znanje Proizvedi znanje Prenesi poruke Pohrani znanje Slika 84. ponekad čak i konfliktnu situaciju sa krajnjom namerom izgradnje nove sinergije. • Istraživanje . Sticanje znanja Postoji nekoliko načina sticanja znanja: akvizicija.jedan od načina sticanja znanja je i uspostavljanje posebnih timova namenjenih za istraživanje i razvoj. Model upravljanja znanjem Danas se organizacije u svetu razlikuju po onome šta znaju. pa je kreativnost i inventivnost na značajno višem nivou nego u drugim delovima organizacije. Organizacije se kupuju zbog raznih razloga: ostvarivanja dodatnih prihoda. znanjem bogata firma za to vreme postiže novi nivo kvaliteta. Nadrljanski i M. Posedovanje znanja može proizvesti kontinualnu prednost.

Pojedinci i grupe. čineći od njega značajan organizacioni kapital. spremnost na stalne promene. nove tehnologije. Na taj način se na viši nivo podiže i organizaciona kultura. socijalne i ekonomske promjene traže od organizacija njihovo razumijevanje i prilagođavanje njima. takav način je vrlo zahtevan što se tiče potrebnog vremena i napora da bi se članovi grupe uskladili i počeli davati rezultat. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU sastavljeni zajedno mogu generisati vrlo kreativna rešenja. • Prilagođavanje . Treba naglasiti da je reč o ljudima koji moraju brzo prihvatiti nova znanja i veštine. prema Tacit M e đ u d e l o v a nj e Struktura Eksplicitnom Kolektivno SOCIJALIZACIJA (Kultura) PRIKAZIVANJE U VIDLJIVOM OBLIKU (Dokumentacija) USVAJANJE (Učenje) KOMBINACIJA (Obrada podataka) R a z m e n a prema Učenje kroz rad Slika 85. povezani različitim interesima obično komuniciraju međusobno: osobno. • Umrežavanje znanja . groupware-om sa ciljem razmene informacija. Spirala znanja Pojedinačnom 150 . Nadrljanski i M. elektronskom poštom. i 2. infrastrukturna sposobnost obavljanja posla na drugi način. znanja i rešavanja problema. Olakšavanjem i ubrzavanjem komunikacijskih kanala.novi konkurentski proizvodi. a takođe menjati postojeći način rada. raste količina i kvalitet organizacionog znanja.znanje se generiše putem neformalnih samoorganizovanih komunikacionih mreža unutar rganizacije. Iako može dati izvanredne rezultate. telefonom.Đ. Sposobnost prilagođavanja bazira se na dva osnovna činioca: 1.

Više istovrsnih navika može se integrisati u osobinu koja postaje svojevrsna generalna navika. nagrađivanjem poželjnog ponašanja. interesi izražavaju samo pozitivan odnos (nema negativnih interesa). ona je bitna struktura savremene kurikulumske teorije. Od štetnih navika se može odučiti postupcima "modifikacije ponašanja". navike nisu samo cilj nego su i sredstvo obrazovanja. čime se ono učvršćuje prema "zakonu efekta". Pri tome kurikulumska teorija integriše saznaje i druge edukološke disciplina te ih primenjuje na mikronivou obrazovno-vaspitnog sistema. Navike se stiču i namernim i nenamernim oponašanjem uzora. moguće je posedovati naviku prema kojoj subjekt ima negativan stav (razne zavisnosti) a da ipak nema snage im se odupre. osobina urednosti sadrži niz specifičnih higijenskih i drugih navika. ogledaju se zaokupljenošću pojedinca nekom konkretnom aktivnošću kojom se bavi mentalno (u mislima) ili praktično. oponašanjem i uvidom. Naime ponašanje može biti naučeno. Praktična vrednost navedenih saznaja o različitim oblicima i područjima učenja je velika. tj. Odrasli polaznici doživljavaju poteškoće u učenju velikim delom zato što su. navike su važni vaspitni ciljevi (higijenske navike. Naime. Zbog snažnog motivacionog delovanja. naučene motivacione osobine čoveka za koje je bitna struktura ponašanja i označavaju srazmerno trajne akcione tendencije. Tako. Najprije. Ipak. Izazovi sistema upravljanja znanjem Baveći se problematikom upravljanja znanjem organizacije se susreću sa nizom problema koje moraju rešiti: • Uspostavljanje organizacione kulture deljenja znanja 151 . ali ne i navika ako nije naučena tendencija njegovog reprodukovanja u određenoj situaciji. na primer. Prema sadržaju. Navike su važne za edukaciju iz više razloga. interese je moguće razlikovati sa obzirom na područje aktivnosti (profesionalni i neprofesionalni interesi).Đ. zbog dužeg prekida u obrazovanju.). U edukaciji odraslih interesi su važni zbog toga što proizvode motivaciju za obrazovanje. Interesi se razvijaju svim oblicima učenja: uslovljavanjem. kulturne navike itd. Razlika između navike i stava je u tome što je u navici slabije izražena osećajne struktura. a obrazovanjem se formiraju i pojačavaju profesionalni i neprofesionalni interesi odraslih. a poput vrednosti. naučenog ponašanja. Interesi mogu biti aktivni ili pasivni. uopšteniji su i motivaciona struktura im je izrazitija nego kod stavova. Navike su automatizovane radnje. izgubili naviku redovnog učenja (pod uslovom da su je ranije imali). Specifičniji su. Njihova je primjena razrađena u psihologiji učenja (Instructional Psychology) koja u osamdesetim i devedesetim godinama važan pravac unutar kognitivne psihologije. Kao savremena teorija učenja koja povezuje saznaje o tome kako učenika dovesti od početnog do željenog stanja njegovih kognitivnih i konativnih osobina. pa je pojedinac njima intenzivnije zaokupljen nego stavovima. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Učenje interesa i navika Interesi su posebna vrsta vrednosti. Bitno je za naviku da je to naučena tendencija reprodukovanja određenog. Navike učenja jedan su od važnih činilica školskoga uspeha. a više motivaciona (ponašajna). interese je potrebno razvijati i usmeravati vasptanjem. radne navike. Navike se dominantno stiču instrumentalnim uslovljavanjem. Za razliku od stavova. Nadrljanski i M. Navike su rezultat učenja iako postoje genetske dispozicije za neke navike. U neobiheviorističkim koncepcijama one su osnovne jedinice ponašanja. Navika je naučena tendencija pojedinca za određenim ponašanjem u određenoj specifičnoj situaciji.

oni koji prikupljaju i skladište znanje da bi se koristilo onda kada je potrebno. indeksirane baze podataka. Internet. novcem i uspehom. Ti mehanizmi mogu se razvijati u dva smera: 1. Za mnoge organizacije upravljanje znanjem znači postavljanje intraneta. kritični faktor je spremnost ljudi na deljenje znanja. kompjuterski i komunikacioni sistemi obezbeđuju njegovo prikupljanje. Ako je znanje povezano sa moći. oni koji obezbeđuju direktnu komunikaciju i razmenu znanja između pojedinaca 2. Stoga je potrebno uvesti mehanizme za institucionalizovanje prikupljanja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU U većini slučajeva. Dok su ljudi potrebni radi razumevanja. sa funkcionalnom. zašto ne bi zadržao moć i uspeh samo za sebe? Najjednostavniji i najbrži put transfera znanja je pronaći osobe u organizaciji koje ga posjeduju i razgovarati sa njima. deljenje i korišćenje organizacionog znanja. Nije tajna da «znanje predstavlja moć». intranet) omogućuju jednostavnu i brzu razmenu znanja bez obzira na udaljenost. mreži sa ograničenim pristupom za kupce. Koristi koje daje upravljanje znanjem su prepoznatljive tek onda kada se informacije počnu koristiti na nivou cele organizacije. Činjenica je da upravljanje znanjem ima i politički karakter. Videokonferencije i multimediji mogu preneti zvuk i sliku na način koji je neuporedivo efikasniji i sadržajniji nego da se to postiže ličnom komunikacijom. hijerarhijskom i geografskom podelom nije primenljiv. Uspostavljanje visokog nivoa organizacione kulture jedna od neophodnih pretpostavki za upravljanje znanjem. • Usklađivanje sistema upravljanja znanjem i IT-a Efikasno upravljanje znanjem zahteva kombinaciju ljudi i tehnologije. Kompjuterski i mrežni sistemi i njihovo korišćenje (e-mail. dobavljače i druge partnere. održavati i ažurirati. rada i razvoja znanja u svim segmentima organizacije. To je asinhrona saradnja. Internet. Različite organizacije su na različiti način pokušale stimulisati spremnost zaposlenih na deljenje znanja. zašto bi ga podelio sa drugima. organizovanja. Stoga se centralna baza znanja (repozitorij) mora brižljivo organizovati. Nove tehnologije nude značajno bolje modele saradnje koji omogućavaju interakciju bez obzira na vremensku i prostornu dimenziju. Pravi izazov IT-a predstavlja kreiranje informacionog sistema koji će biti korišćen za propagiranje. Na jednoj je strani to ogromni potencijal koji obezbeđuju transparentnost znanja. samo postavljene u okviru same organizacije. tada su tu i lobiranja. Svakodnevno smo u mogućnosti da u realnom vremenu radimo sa drugima. kao i o raznim online forumima i diskusionim bazama pomoću kojih se mogu dobiti odgovori na razna pitanja od onih koji ih znaju. intrige i razne zakulisne igre. intraneti i sl. menadžeri moraju jasno definisati cilj i domet sistema upravljanja znanjem. razmenjujemo ideje i koordiniramo aktivnosti. web portali. Dok je ovaj neformalan način delotvoran u manjim organizacijama. u onim velikim. Oblici asinhrone saradnje su e-mail. mreže slične Internetu. groupware. Postavlja se pitanje: Ako neko već ima znanje. Nadrljanski i M. • Obezbeđivanje ravnoteže sistema upravljanja znanjem u organizaciji Da bi se znanje transferisalo u formu dostupnu onima koji ga trebaju. viseokonferencije. dok na drugoj predstavlja opasnost «informacionog predoziranja». identifikovati postojeće znanje i oblike 152 . • Obezbeđivanje kvaliteta i ažurnosti informacija Institucionalizovani mehanizmi deljenja znanja apsorbuju i skladište znanje sa osnovnim ciljem njegovog pretvaranja u organizacioni kapital.Đ. Ovde se može govoriti i o ekstranetu. sinteze i interpretacije raznih vrsta nestrukturiranog znanja. transformaciju i distribuciju.

a takođe aktivno učestvovati u njegovoj evaluaciji i razvoju. jer se ne može uvek eksplicitno prikazati ono što poseduje u ljudski um. Ponekad je to neizvodivo. McKinsey and Company troši cca 10% ukupnih prihoda na upravljanje znanjem. nerazmatrana.. Proces implementacije se sastoji iz sledećih koraka: • Prikupljanje znanja obuhvata identifikaciju. Koliko se prihoda direktno i indirektno izgubilo što se čak i dobro urađen posao. objektno orjentisano modeliranje i dr.povezana je sa osobama koje su znanje razvile i dele ga isključivo putem ličnih kontakata. Određivanje ravnoteže između stepena centralizacije i decentralizacije sistema upravljanja znanjem predstavlja ključni problem. strukturiranje i kategorizaciju znanja. Upravljanje znanjem predstavlja multidisciplinarnu kategoriju koja se provlači kroz sve organizacione delove. Dva su glavne strategije implementacije sistema upravljanja znanjem: • kodifikacija . Ali. upravljanje dokumentima.Đ. Nadrljanski i M. Da bi se znanje prikupilo i stavilo u funkciju organizacije.zapisivanje stečenog iskustva i njegovo pripremanje za korišćenje u drugim sličnim situacijama • metoda procenjivanja . ponavljanje poslova koji prvi put nisu dobro napravljeni. Neke od metoda su: mapiranje znanja (žute stranice) . ali stvara opasnost redundantnih aktivnosti i informacija. Svrha kompjuterske i mrežne infrastrukture je pomoći ljudima u razmeni znanje. jer se mora sistemski obuhvatiti nedodirljiva. ublažavanje negativnih posledica kod nezadovoljnih kupaca. sistemi za podršku odlučivanju.koristi centralnu bazu dokumenata (repozitorije) u koju se pohranjuju dokumenti i predlošci koji se mogu ponovo upotrebiti i modifikovati prema potrebama budućih projekata (Andersen Consulting.određivanje najprikladnijeg načina rešavanja nekog problema nakon evaluacije i ocene više varijanti • naučene lekcije . Na primer. Obavlja se na osnovu anketa. • najbolja praksa . Ovaj posao predstavlja i veliki izazov.predstavlja listu kriterijuma i upustava za njihovo korišćenje da bi se procenila data situacija. Tu se ubrajaju tehnologije i discipline kao što su ekspertni sistemi. a što umanjuje bazične vrednosti sistema. 153 . intervjua i istraživanja u okviru same organizacije.. simulacije. • Organizovanje znanja je sistematizacija i revizija prikupljenog znanja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU njegovog pojavljivanja. Implementacija sistema upravljanja znanjem Cena implementacije i primene sistema upravljanja znanjem može biti vrlo visoka. Ernst & Young) • personalizacija .popis svih pojedinaca i odeljenja u organizaciji koji posjeduju određenu vrstu znanja. omogućuje veću zainteresovanost i motivisanost zaposlenih. ne njegovom uskladištenju (McKinsey.iako organizacije nisu u istoj delatnosti. neartikulisana. složena i nedokumentovana znanja u organizaciji. vrlo je verovatno da bi se ista ta sredstva potrošila na neznanje pogrešne odluke. Uputstva se mogu bazirati na sistemu bodovanja ili prioriteta • razmena sa ne-konkurentima . postoje više načina njegovog prikupljanja. nije napravio još bolje. kao i njegova transformacija u intelektualni kapital . Primetimo da su to značajna sredstva.imovinu firme. veštačka inteligencija. ali često predstavlja nepremostiv problem u implementacionoj fazi. groupware. Centralizacija daje veću mogućnost organizacione sinergije. relacione baze podataka. Decentralizacija opet. postoji niz znanja koja se mogu međusobno razmeniti. Bain).

fokus je ipak na finansijskim.mogućnost ponovnog korišćenja stečenog znanja smanjuje troškove. te na taj način brže reagovati na njih. • Primena znanja je ona faza koja omogućava sposobnost brzog rešavanja problema na svim organizacionim nivoima. manifestuje se i potvrđuje kod onoga zbog kojeg je i sve započelo . predmeti. Intelektualni se kapital organizacije može podijeliti na ljudski capital (znanje.kreiranje takmičarskog. • vreme obuke i školovanja postojećih i novih ljudi je kraće . • osoblje koje kvalitetno i dobro obavlja posao je motivisano . mogu se postići značajne organizacione koristi: • ekspertna znanja i potrebne informacije raspoloživi su svima . sposobnost. inventivnost. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU • Deljenje znanja podrazumeva distribuciju i korišćenje organizovanog.Đ. pobedničkog duha u organizaciji dodatno poboljšava performanse organizacije Intelektualni kapital Mnogi mešaju pojam upravljanja znanjem i intelektualni kapital.edukovano i sposobno osoblje bolje može prepoznati tržišne signale.viša razina organizacionog znanja i kulture omogućuje kraći i delotvorniji ciklus edukacije kadrova. inovativnost zaposlenih) i strukturni kapital. Naravno. što rezultuje većim zadovoljstvom. Informacije koje se mogu staviti u baze znanja mogu biti: Dokumentacija Politike i procedure Zapisnici sa sastanaka Izveštaji Podaci o klijentima Liste postojećih kupaca Liste potencijalnih kupaca Odnosi s kupcima (aktivnosti. Strukturni kapital podrazumeva Organizacioni podaci 154 . čak i one slabije.pristup ekspertnim znanjima organizaciju čini manje ranjivom na fluktuaciju radnih mesta. Intelektualni kapital predstavlja pokušaj dodeljivanja finansijske vrednosti organizacionom znanju (ličnom i kodifikovanom). a time i višim stepenom lojalnosti kupaca. a ne upravljačkim kategorijama.isporučuje potrebne informacije po unapred definisanim pravilima.problemi se bolje rešavaju. • viši nivo senzibiliteta osoblja na informacije od kupaca i druge tržišne signale . projekti) Podaci o proizvodima Brošure Katalozi Priručnici Tehnička dokumentacija Cenovnici Reference i izjave kupaca Podaci o osoblju Lista osoblja Kursevi Članstva Koristi i dobici od upravljanja znanjem: Ako se investicija u upravljanje znanjem pravilno odmeri. • otkazi i rotacije radnih mesta ne narušavaju poslovni proces .kupca. Nadrljanski i M. “Push” mehanizam . To djeljenje može biti dvojako: • • “Pull” mehanizam . • zahtevi kupaca rešavaju se značajno brže i kvalitetnije . obustavlja ponovni angažman ljudi na već negde rešenim problemima i ponovno donosi vrednost organizaciji. korisnog znanja tamo gde je i kada potrebno. Iako se kalkulacija vrednosti intelektualnog kapitala povezuje sa upravljanjem znanjem.koji omogućuje pristup znanju i informacijama ljudima koji ih i kada trebaju.

1. Istovremeno. koji su bazirani na nestruktuiranim informacijama. Program za upravljanje znanjem Saperion osigurava snažno rešenje na polju upravljanja znanjem i dokumentima. Inteligentno pretraživanje Možete odvojiti relevantne informacije od irelevantnih na osnovu procene sadržaja. Upravljanje znanjem je kompleksna disciplina. i vrlo je važno da se očekivanja postave na pravi način. osetljivost na promene cena) i organizacioni kapital. procedure. Nadrljanski i M. opet deljiv na kapital inovacija(zaštićena prava.Đ. Ovo je način na koji Saperion nudi široku mogućnost pretrage u dodatku inteligentnog prepoznavanja i klasifikacije dokumenata. 155 . uključujući i onog intelektualnog: Procena relativne vrednosti. bazira se na nekoliko različitih opcija. Upravljanje znanjem nije pojam kojim se definiše samo proces učenja. a koje su dostupne u DMS-u. troškovi neinvestiranja u sistem upravljanja znanjem mogu biti značajno viši od samog investiranja. Upravljanje znanjem pomoću Saperiona Upravljanje znanjem pomoću Saperiona. očekivanje brzih promena je nerealno. Model kompetencija. pretraživanje sadržaja i kreaciju profila. označavanje odgovarajućih reči i povećavanjem izvršavanja zadataka. uživa u svom poslu i postaje svakim danom sve vredniji svojoj organizaciji. Praćenje performansi podsistema. radna uputstva itd. Postoji niz tehnika kojima se može valorizovati vrednost nematerijalnog kapitala. Procena poslovne vrednosti. Dodatne funkcije upravljanje znanjem zasebno su opisane u nastavku. Upravljanje znanjem predstavlja i riskantnu investiciju jer uključuje niz drugih disciplina i zahteva sasvim novi pristup i način razmišljanja. Benchmarking. Audit poslovnog procesa. Dugoročni efekt je da svaki pojedinac u organizaciji neprestano uči. Banka znanja itd. zadovoljstvo. povezivanje. Omogućava automatizaciju poslovnih procesa. ovi procesi bili su kritična točka.) i kapital poslovnih procesa (standardi. pomoću klasičnih metoda pretrage. Naravno. Sa Saperionom možete realizovati sve ključne procese na širokom polju upravljanja znanjem i dokumentima. Za vrijeme ručne obrade. u konkurentskom smislu. Kao centralna opcija inteligentno full-text pretraživanje je neophodno za opciju Ťpersonalizacijeť. već sve više strateško korišćenje znanja u cilju postizanja višeg nivoa zadovoljstva kupaca i bolje tržišne pozicije. Organizacioni je kapital. lojalnost.). personalizaciju i oobezbeđivanje informacijama. Obe opcije poboljšavaju sposobnost pretraživanja. Automatizacija uključuje kategorizaciju. mora biti omogućeno kombinovanje pretrage i procene sadržaja koji se nalazi u "bazi" znanja. Bazične opcije sadrže kategorizaciju. pomoću indeksa i full-text pretraga. patenti i sl. Promene se ne mogu postići brzo jer uključuju ljudski faktor i njihova uverenja. Saperionove KM opcije omogućuju snažanu full-text operaciju osiguravajući ključne funkcije kao multi-matching. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU kupce kao kapital(kvalitet kupaca. Balanced Scorecard.

Nadrljanski i M. personalizacija 156 . Na taj način. indeks i full-text pretraga. Saperion dozvoljava prikaz dokumenata sa sličnim sadržajem u zahtevu pretrage. Sistem vraća listu dokumenata relevantno sortiranih. automatski. jedan dokumenat može pripadati više različitih kategorija. informacija može biti. možete upotrebljati jedinstvenu reč. dostavljena korisniku. Pretraga dokumenta sa specifičnim sadržajem. Samo u tom slučaju komponente personalizacije i zajedništva pokazaće svoju potpunost. 2. U tom slučaju. Personalizacija Preduslov za uptrebu opcije personalizacije je instalacija alata inteligentne full-text pretrage. pretraživanje : pretraživanje sadržaja prema ključnim rečima pretraživanje : pretraživanje sadržaj u dodatku standardnih opcija pretraživanja.Đ. Izgled menija Saperiona kategorizacija : dostignuća kategorizacija : dostignuća sledeće ključno svojstvo Saperion KM opcija je sposobnost kombinovanja dokumenata sa sličnim sadržajnim konceptima u grupama. rečenicu ili postojeći deo teksta. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Slika 84. Broj kategorija koje se upotrebljavaju za distribuciju dokumenata u preduzeću i hijerarhijska organizacija tih kategorija može biti fleksibilno i individualno konfigurisana. kreiranje profila sistem Saperion kreira prema korisnicima specificirane profile koji se baziraju na sačuvanim zahtevima pretrage određenog korisnika ili na čitanim i pisanim osobinama.

napredna pretraga i upotreba agenata pretrage s automatskim ispitivačem sadržaja. individualni uslovi i delovi teksta za naprednu pretragu. koja će zahvatiti sve delove određene organizacije i izvršiti usmeravanje informacionog sistema prema sistemu upravljanja znajem. Agenti pretrage automatski Vas obaveštavaju Agenti pretrage dozvoljavaju korisnicima konfiguraciju automatske pretrage dokumanata koji odgovaraju njihovom profilu interesa u interno upravljanoj arhivi dokumanata. Može se uneti korisnički profil. korisnički profil u Saperionu može biti upotrebljen za pretragu zahtevanog subjekta.Đ. Profil interesa koji je baziran na dokumentima koje korisnik poziva. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU modul personalizacije ima tri bazne funkcije : kreacija profila korisnika. odnosno upravljanja uspešnošću. Napredna pretraga Slično inteligentnoj pretrazi dokumenata. zajedništvo zajednica je grupa ljudi s istim interesima koji mogu koristiti znanje preduzeća na najbolji mogući način. Istaknuto Inteligentno pretraživanje na bazi sadržaja dozvoljava ulazak čak i u nestruktuirane informacije i njihovu efikasnu upotrebu. Ta pretraga će biti obavljena u slobodno definisanim vremenskim intervalima ili nakon određenog događaja. Svi se žurimo da izmenimo svoj odnos prema znanju na način da se uspostavi integralna funkcija upravljanja znanjem. Postoje dva tipa korisničkih profila. Pronađeni dokumenti će biti prikazani korisniku na posebnoj listi. Nadrljanski i M. Upravljanje kompetencijama 157 . Svaki korisnik kreira svoj lični profil. Kreacija korisničkog profila Saperion dozvoljava upotrebu individualnog interesa prilikom kreiranja zahteva pretrage pomoću ličnog profila. Kreiranjem ličnog profila dozvoljava prilagođavanje prema korisničkim individualnim potrebama. Modeli poslovnih procesa su znanja najvećeg kapaciteta za poslovno upravljanje i predstavljaju nezaobilazni deo infrastrukture poslovnog upravljanja. dok napredni profil uzima u obzir i dokumente koje je korisnik kreirao ili modifikovao. Ovi napredni profili se upotrebljavaju za naprednu pretragu.

Radar dijagram kompetencija Tehničke/Profesionalne kompetencije Marketing i prodaja Znanje o sistemima Svest o kulturi Ljudske kompetencije Znanje o telekomunikacijama Timski rad T Znanje o A B C D Pristup promenama SKALA KOMPETENCIJA Upravljanje projektima Komunikacije Znanje o kompaniji Engleski jezik Orijentacija na kupca slika 87. razvijati i deliti znanje. na predviđenom mestu i uz prihvatljive troškove.Đ. u potrebnoj količini. veštine i iskustava. Poslovne kompetencije 158 . koristiti. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Biti kompetentan znači sticati. Cilj: odgovarajuće kompetencije raspoložive u pravo vreme. Nadrljanski i M.

Đ. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU kompetencijski jaz Tehničke/profesionalne kompetencije Ljudske kompetencije Potrebne kompetencije Stvarne kompetencije Kompetencijski jaz Poslovne kompetencije Slika 88. Nadrljanski i M. Kompetencijski jaz prenos znanja Tacit (implicitno ) Neformalni razgovori Kutak za kafu Konferencije telefonom Formalne i neformalne mreže Mentorstvo Radionica Konferencije i video konferencije Intranet Pronicljivi posrednici Eksplicitno E-mail Brokeri znanja Zajednice (communities) 159 .

 manjak vremena za učenje/sistem je prekomplikovan.Đ.  nedostatak treninga. Najčešći razlozi zbog kojih očekivane koristi od upravljanja znanjem nisu u potpunosti i ostvarene su:  manjak razumevanja korisnika usled nedostatka komunikacije. Ono se može sistematizovati i na taj način postati "kapital u znanju" jedne organizacije. jasno uobličenog znanja koje je pohranjeno u dokumentima ili bazama podataka. čiji se rezultati javnosti stavljaju na uvid i daju na korišćenje. Prenos „znanja” Organizacija Projekt upravljanja znanjem može se primeniti i uspostaviti u preduzeću kroz sledeće tri faze: 1. predstavlja. 2. Nadrljanski i M. i iza njega stoji određena disciplina ili grupa stručnjaka. Implicitno znanje Znanje koje je u rukama ljudi ili u njihovim sopstvenim arhivama.  korisnici ne vide ličnu korist u primeni. razvoj temeljne infrastrukture. koristi. Rečnik pojmova Znanje Znanje potiče od neke jasno uobličene teorije. utoliko se razlikuje od eksplicitnog. širi. Upravljanje sadržajem 160 . razglašava.  svakodnevna upotreba nije integrisana u poslovnu praksu. čuva i uništava znanje. 3. uklopljeno je u društveni kontekst koji ga objašnjava. organizuje. a koji se smatra da je relevantno za funkcionisanje preduzeća. ili teorija. Implicitno znanje stiče se kroz praksu. povezivanje internog (kompanijskog) znanja sa znanjem dostupnim u okruženju.  viši menadžment ne podržava projekt. Znanje organizacija Organizovano znanje kompanija koje je dostupno zaposlenima preko različitih pristupnih tačaka i sistema. ljudskih i organizacionih pretpostavki za upravljanje znanjem. identifikovanje i razvoj područja znanja kritičnih za poslovni uspeh preduzeća. Upravljanje znanjem / Menadžment znanja Skup aktivnosti pomoću kojih organizacija kreira. Javno znanje Znanje koje nastaje tokom akademskog i naučnog istraživanja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Individualno Grupa Slika 87. Javno znanje je znanje koje se deli i zajednički koristi.

ili znanje koje je stvoreno interno u procesu istraživanja i razvoja. Prepakivanje znanja 161 . Razmena i višesmerni protok znanja. Informaciona potreba Proces uviđanja važnosti neke informacije. Dijagnoza informacionih potreba Proces koji se sastoji od intervjua sa klijentima. Kreiranje znanja Znanje koje je dolazi spolja i zasnovano je na iskustvu stečenom kroz istraživanja I razvoj. Rodžersov petostepeni model širenja novina sastoji se od: obaveštenosti. diseminacija je interaktivna i omogućava višesmerni protok informacija kroz sisteme. pristupa i pronalaženja. kompjuterskih programa. Širenje je proces kojim se preko određenih kanala novina saopštava pripadnicima društvenog sistema. naročito kroz kontakte. Korišćenje znanja Proces čiji je cilj da se poveća upotreba znanja za rešavanje problema i poboljša kvalitet donošenja odluka organizacije. Nadrljanski i M. Uništavanje znanja Namerni ili slučajni gubitak znanja. formiranja stava. posmatranja i zapažanja. tokom nekog vremena. Ciklus prenosa informacija Grafički prikaz u prilogu. Širenje znanja Namerno – ponekad i slučajno – širenje znanja. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Udruživanje svih potencijala organizacije – opreme. i prihvatanja/odbacivanja. rađanja zainteresovanosti i nabavke znanja. i povratnih informacija od klijenata. Sistemi za diseminaciju obezbeđuju informacije da bi se umanjilo neznanje koje je skupo. ljudi – u cilju izrade Veb sajta organizacije. odluke da se ono isproba.Đ. upoznavanja sa njihovim obrascima korišćenja informacija. Razglašavanje (diseminacija) znanja Jednosmerno razglašavanje informacija koje pomaže korisniku da traži i dolazi do alternativnih izvora informacija i da sazna za izbore koji postoje. Organizacija znanja Sistematično uređivanje podataka. Korišćenje podrazumeva i strategije planiranja pomoću kojih se znanje stavlja u funkciju. informacija i znanja radi lakše identifikacije. Zaštita (očuvanje) znanja Pouzdano smeštanje i održavanje dokumenata da bi se omogućila njihova upotreba u budućnosti. Na višem nivou.

Cover. Paderborn 1913. Izašlo u: Psychologische Beiträge II. S. Novi Sad. Krstic. The Modeling Process IEEE Transactions on Systems. Kendall. S.com. http://www. 1981. nastava i učenje“. J. Chicago. Wetherbe. Mielonen S.: System Analyses and Design. http://www. Lin. 1988. Mihram. Raami A.Tools Prototype: A WWW-based Learning Environment for Collaborative Knowledge Building.Đ. 1968.. M. Beograd. D. University of Chicago press. Volk und Wissen Volksigener Verlag. www.: "The power of chaos". Leinonen T. V. 394). Kybernetik—Automation—Charakter der Arbeit. Gleick.. 2001.: Petri Nets for system Engeneering: A Guide to Modelling. 1970 Meyer: Kibernetlika i nastavni proces. : Some principles of Knowledge Management Gharajedaghi. Školska knjiga. T. 1999. Knowledge Praxis.. 1991. Englewood. Nadrljanski i M.fi/enable99/papers/leinonen/leinonen. New York Wilеy 1968. prediction and nonlinear dynamics". Literatura: O'Barckley.: Elements of Information Theory A Wiley-Inter science Publication.. Thomas. Verifications and Geiger V. Đ. New York. „Wissenschaft und Fortschritt” Heft 10. Man. Berlin 1963. To je dodavanje vrednosti informacijama time što se olakšava fizički i pojmovni pristup do njih. P. & Murray. Landa. 1960. D. Zagreb. Đ.: Die Ausbildung der Schüler in den Methoden des ratnionellen Denkens und das Problem der Algorithrnen...Obrazovni softver-hipermedijalni sistemi. Izvori. Inc.: „Kompjuteri. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Usluga koja podrazumeva dijagnostikovanje informacionih potreba klijenata. Prosveta. Error Control Coding: Fundamentals and Applications Prentice Hall Inc. Univerzitet Novi Sad.. 2003. NIRO „Misao“. Flower. Volk und Wissen Volkseigner Verlag. preradio V.enable. 2001.. N. objedinjavanje i sažimanje rezultata. 1994.bn. Knežević. G. Computer Modeling and Simualation.com/chaos/manag. Davenport.. Butterworth-Heinemann. B. and Cybernetics.: ”Didacica magna”. A. Đ.html(Turban. Martin F.: Modeli učenja i nastave.htm Klaus.: What is Knowledge Management. Girault C. S.:"Control. E. A. Volk R.. 1993.wellcom/user/bbear/Whetaley.Obrazovni računarski softver – Univerzitet Novi Sad. http://www. Altenmueller. Nadrljanski. L.: FLE . Zagreb.H. Berlin 1966. R. Heft 3.: Objectives. SMC-2 1972. W.tryoung. K. G. :Primena kibernetike u rukovođenju radnom organizacijom. Nadrljanski. J.: Induktive und Lehrmethode. 162 . J. 1983. 1999. F.:Kaos.html Kellert. 1996. str. John Wiley & Sons. Costello. Marjanović. J. J.evitech. Kiel. E. T. Nadrljanski. K. A. J. New York. 2000. Zbornik radova"Upravljanje projektima nove tendencije".: System Thinking: Managing Chaos and Complexity: A Platform for Designing Business Architecture. Mclean.: In the wake of chaos: Unpredictable order in dynamical systems. savetodavnih usluga u vezi sa informacijama. Types and Efficiency Factors of Knowledge Management Projects. Comenius. Informator Zagreb.. Zlatibor. YUPMA 2001. Kendall J.

Zagreb. http://www. D.. Pauše. predavanje na magistarskim i doktorskim studijima Odjel za Informacijske i komunikacijske znanosti. D. 5. N. In Rossi. Zagreb. Nikša Nikola Šoljan: Obrazovna tehnologija.html Stolurow. Karl-Erik: What is Knowledge Management? Internet Forum. L.: Kibernetsko upravljanje poslovnim sustavom. Sveiby. & Harrington. Alineja. Engineering Psychology and Human Performance. F. California (www. 24. Karl-Erik:A Knowledge -based Theory of the Firm to Guide Strategy Formulation. The Institute for the Study of Knowledge Management in Education ISKME. Rožić. Zhang. (2004) “Can e-Learning Replace Classroom Learning?” Communications of the ACM. 2002. Misao. pp. C. L. Sveiby.A. Izdavački zavod Matice Hrvatske.: Educational macrosphere=Edukativna makrosfera. simbolika i semantika. Ekonomski fakultet Rijeka.: "Leading the way in 21st century". Wickens. The New Media and Education.L. Ž.S.Đ.. & Nunamaker. Vol. Informartologija. 2001. Radošević D.iskme.2. Walker. Petrides L. Nodine T. R. 551 p. Đ.: Informacija. Školska knjiga. Harper Collins Publishers.H. Vol. Dubrovnik 2004 Nadrljanski. Čerić D. L. Programmed Instruction and Teaching Machines. Nadrljanski i M. Sinković. Zagreb. New York. 1997. J..: Inteligentni media agenti. 1999. 2002. J. vol. M. 2001. Zhou. Journal of Intellectual Capital. 1992.J.com/archive/enerprise/041598_qanda-content.: Kibernetske osnove modeliranja i projektovanja sistema usmerenog obrazovanja. S.org/kmeducation. Zagreb. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Nadrljanski. (2003): Knowledge Management in Education: Defining the Landscape. Zagreb. 1980. Informatologija Zagreb. 1966.: Informacije komunikacije kodiranje s primjenama.D. Pšunder. Pšunder. 75-79. (2004) “Can nursing facility staff with minimal education be successfully trained with computer-based training?” Nurse Education Today. V. Rijeka. P. Zagreb.alliancetp. Stevens. (1992) 2nd Ed. Školska knjiga. 1982. Školska knjiga. M. Zagreb. B. Univerzitet u Zadru.: Simulacijsko modeliranje.pdf) Uzelac J. 2001.: Uvod u teoriju informacije. Đ. 1976. 163 . Školska knjiga. 1993. J. pp. M. Zhao. 47. No. 301-309. Novi Sad. :Global communication=Globalna komunikacija. and Biddle.: Osnove teorije sustava. B. Jr.

Nadrljanski i M.html 164 . Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU Web: http://pespmc1.be/default.vub.ac.Đ.

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU 165 .

Đ. Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU 166 .

Nadrljanski i M. Nadrljanski: KIBERNETIKA U OBRAZOVANJU 167 .Đ.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->