Autorka teksta: Andrea Galamboš

VOLONTERIZAM I VOLONTERSKI RAD

Društveni značaj volonterizma

Društvena i ekonomska korist od volonterskog rada je nesumnjiva. Volonteri su svuda prepoznati
kao najvažniji resurs za sprovođenje promena - u Evropi, recimo, volontira više od 100 miliona
ljudi, od toga u Poljskoj 18 % stanovništva, u Irskoj i Nemačkoj više od 33%. U Velikoj Britaniji,
gde recimo volontira 38% stanovništva tamo godišnja vrednost državnih prihoda od volonterskog
rada dostiže čak neverovatnih 7,9% (na jednu funtu uloženu u volonterski rad, u državnu kasu se
vraćaju čak tri).
Sama Evropska Unija volonterizmu takođe posvećuje puno pažnje, naročito podstičući
omladinski volonetrizam kroz program EVS-a (Evropski volonterski servis koji je deo programa
“Mladi u akciji” (“Youth in Action”) u okviru kojeg se mladima daje mogućnost uključivanja u
društvene promene, mogućnost za mobilnost, sticanje socijalnog i radnog iskustva, i posebno kao
oblik svojevrsnog neformalnog učenja i (celoživotnog) obrazovanja.
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je, takođe, zaključila da nijedan od Milenijumskih ciljeva
razvoja ne može biti dostignut bez učešća volontera.

Iz priloženog se može steći utisak da one države koje podržavaju ideju volonterizma imaju
višestruku dobit kako ekonomsku, kroz direktne uštede koje ostvaruju od volonterskog rada, tako
i zadovoljstvo stanovništva, korisnika i volontera sa druge strane – menjajući time svest i stavove
svojih građana prema građanskom angažovanju i razvijajući međusobnu solidarnost i toleranciju
poboljšavajući time kvalitet života u zajednici i doprinoseći razvoju stabilnosti samog društva.

Šta zapravo predstavlja volonterizam i ko su volonteri?

Volonterizam i volonterski rad predstavlja jedan od najefikasnijih oblika participacije građana/ki u
procesima razvoja zajednice afirmišući ono najplemenitije u ljudima – slobodu, jednake
mogućnosti, bezbednost i pravdu za sve ljude. Ujedinjene nacije su, recimo, 05. decembar
proglasile za Međunarodni dan volontera, dok je 2001. godina bila proglašena za Međunarodnu
godinu volontera.

Volonterski rad predstavlja svesno poklanjanje vremena i energije za dobrobit drugih ljudi i
zajednice - pojedinaca, društva, okruženja. Volonter/ka može, bez ograničenja da bude svako -
to su osobe koje po sopstvenom izboru i nahođenju, svesno i dobrovoljno pružaju direktnu
neplaćenu uslugu jednoj ili više osobama sa kojima nisu u srodstvu.

Društveno priznat volonterizam i volonterski rad

Da bi volonterizam bio priznat i prepoznat kao važan segment razvoja društva i građanske svesti
potrebno je da se volonterizmu i volonterskom radu pristupi na jedan organizovan i profesionalan
način. Taj rad bi podrazumevao pokretanje organizovanih volonterskih programa čime bi se
izgrađivalo poverenje ustanova prema angažovanju samih volontera, promovisao volonterizam
kao njaplemenitiji doprinos građana pozitivnim promenama u njihovim zajednicama i samom
društvu i radilo na rešavanju pitanja pravnog statusa i priznavanja (vrednovanja) volontera i
volonterskog rada.
Šta predstavlja organizovan volonterski rad?
Organizovan volonterski rad predstavlja profesionalan i odgovoran pristup kako volonterima, tako
i samom volonterizmu tj volonterskom radu. Njega sprovodi najčešće tzv volonterski menadžer/ka
koji/a bi u organizacijama trebao/la da bude zadužen/a za brigu o volonterima koji bi bili
angažovani na raznim organizovanim volonterskim programima. Svi ti programi bi zadovoljavali
osnovne elemente volonterskog menadžmenta kroz koji bi trebao da bude jasno definisan
problem koji treba da bude rešen putem volonterskog angažmana; trajanje samog programa i
tačno definisano vreme angažovanja volontera; utvrđene osobe koje bi bile zadužene za rad sa
volonterima; jasno definisani poslovi koje bi volonteri u okviru datog programa trebalo da
obavljaju; jasno utvrđena prava i obaveze volontera i organizacije; utvrđeni načini na koje bi
organizacija motivisala volontere na angažovanje; utvrđeni metodi za obuku samih volontera, za
praćenje rada volontera i za načine na koji će se volonterima pružati potrebna podrška; takođe i
utvrđeni metodi za ocene uspešnosti volonterskog angažovanja i organizovanog volonterskog
programa, kao i nagrade za same volontere.

Volonterizam u Srbiji
U Srbiji trenutno ne postoje zakonski okviri za volontiranje, ali to nije sprečilo naše nevladine
organizacije u više gradova Srbije da više pažnje posvete pitanju volonterizma. Organizovani su
novi programi i projekti koji su bili zasnovani prvenstveno na volonterskom radu. Osnovani su
recimo i volonterski centri - koji negde i funkcionišu kao svojevrsna berza rada volontera . Pažnja
je bila posvećena promociji ideji volonterizma i obukama za rad sa volonterima. Uprkos naporima
podsticanja volonterizma kod nas, još uvek na žalost postoje otpori, stereotipi i sumnje u
uspešnost programa zasnovanih na dobrovoljnom, besplatnom radu volontera, kao i “traćenje
vremena za ništa” onome koji volontira.
Da bi volonterizam postao društveno tj državno priznat i da bi se stvorili zakonski okviri za
volontiranje u Srbiji, u Vojvodini se 2006.godine oformila Inicijativa IZVoR (neformalna mreža
nevladinih organizacija iz Novog Sada) koja je u saradnji sa Izvršnim većem AP Vojvodine
pripremila Radni tekst prednacrta zakona o volontiranju. Taj proces je trajao dve godine i kroz
njega je definisan pojam volonterskog rada, napravljena jasna razlika između svesnog
dobrovoljnog rada u korist zajednice i pripravničkog staža; u njemu se volonterima osigurava
minimum prava koje im garantuje dražava; obezbeđuju dodatne beneficije, kako volonterima tako
i organizatorima volontiranja itd.
U martu 2008. godine članovi Odbora za saradnju sa odborima Narodne skupštine Srbije u
ostvarivanju nadležnosti Pokrajine su prihvatili Predlog zakona o volontiranju i time je pokrajinska
Skupštine postala ovlašćeni predlagač Zakona o volontiranju. Sledeći korak jeste svakako proces
upućivanja Predloga zakona na raspravu u republičku Skupštinu.