Autorka teksta: Andrea Galamboš VOLONTERIZAM I VOLONTERSKI RAD

Društveni značaj volonterizma Društvena i ekonomska korist od volonterskog rada je nesumnjiva. Volonteri su svuda prepoznati kao najvažniji resurs za sprovođenje promena - u Evropi, recimo, volontira više od 100 miliona ljudi, od toga u Poljskoj 18 % stanovništva, u Irskoj i Nemačkoj više od 33%. U Velikoj Britaniji, gde recimo volontira 38% stanovništva tamo godišnja vrednost državnih prihoda od volonterskog rada dostiže čak neverovatnih 7,9% (na jednu funtu uloženu u volonterski rad, u državnu kasu se vraćaju čak tri). Sama Evropska Unija volonterizmu takođe posvećuje puno pažnje, naročito podstičući omladinski volonetrizam kroz program EVS-a (Evropski volonterski servis koji je deo programa “Mladi u akciji” (“Youth in Action”) u okviru kojeg se mladima daje mogućnost uključivanja u društvene promene, mogućnost za mobilnost, sticanje socijalnog i radnog iskustva, i posebno kao oblik svojevrsnog neformalnog učenja i (celoživotnog) obrazovanja. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je, takođe, zaključila da nijedan od Milenijumskih ciljeva razvoja ne može biti dostignut bez učešća volontera. Iz priloženog se može steći utisak da one države koje podržavaju ideju volonterizma imaju višestruku dobit kako ekonomsku, kroz direktne uštede koje ostvaruju od volonterskog rada, tako i zadovoljstvo stanovništva, korisnika i volontera sa druge strane – menjajući time svest i stavove svojih građana prema građanskom angažovanju i razvijajući međusobnu solidarnost i toleranciju poboljšavajući time kvalitet života u zajednici i doprinoseći razvoju stabilnosti samog društva. Šta zapravo predstavlja volonterizam i ko su volonteri? Volonterizam i volonterski rad predstavlja jedan od najefikasnijih oblika participacije građana/ki u procesima razvoja zajednice afirmišući ono najplemenitije u ljudima – slobodu, jednake mogućnosti, bezbednost i pravdu za sve ljude. Ujedinjene nacije su, recimo, 05. decembar proglasile za Međunarodni dan volontera, dok je 2001. godina bila proglašena za Međunarodnu godinu volontera. Volonterski rad predstavlja svesno poklanjanje vremena i energije za dobrobit drugih ljudi i zajednice - pojedinaca, društva, okruženja. Volonter/ka može, bez ograničenja da bude svako to su osobe koje po sopstvenom izboru i nahođenju, svesno i dobrovoljno pružaju direktnu neplaćenu uslugu jednoj ili više osobama sa kojima nisu u srodstvu. Društveno priznat volonterizam i volonterski rad Da bi volonterizam bio priznat i prepoznat kao važan segment razvoja društva i građanske svesti potrebno je da se volonterizmu i volonterskom radu pristupi na jedan organizovan i profesionalan način. Taj rad bi podrazumevao pokretanje organizovanih volonterskih programa čime bi se izgrađivalo poverenje ustanova prema angažovanju samih volontera, promovisao volonterizam kao njaplemenitiji doprinos građana pozitivnim promenama u njihovim zajednicama i samom društvu i radilo na rešavanju pitanja pravnog statusa i priznavanja (vrednovanja) volontera i volonterskog rada. Šta predstavlja organizovan volonterski rad? Organizovan volonterski rad predstavlja profesionalan i odgovoran pristup kako volonterima, tako i samom volonterizmu tj volonterskom radu. Njega sprovodi najčešće tzv volonterski menadžer/ka koji/a bi u organizacijama trebao/la da bude zadužen/a za brigu o volonterima koji bi bili angažovani na raznim organizovanim volonterskim programima. Svi ti programi bi zadovoljavali osnovne elemente volonterskog menadžmenta kroz koji bi trebao da bude jasno definisan problem koji treba da bude rešen putem volonterskog angažmana; trajanje samog programa i tačno definisano vreme angažovanja volontera; utvrđene osobe koje bi bile zadužene za rad sa volonterima; jasno definisani poslovi koje bi volonteri u okviru datog programa trebalo da obavljaju; jasno utvrđena prava i obaveze volontera i organizacije; utvrđeni načini na koje bi

takođe i utvrđeni metodi za ocene uspešnosti volonterskog angažovanja i organizovanog volonterskog programa. Uprkos naporima podsticanja volonterizma kod nas. kao i nagrade za same volontere. Sledeći korak jeste svakako proces upućivanja Predloga zakona na raspravu u republičku Skupštinu.koji negde i funkcionišu kao svojevrsna berza rada volontera . još uvek na žalost postoje otpori. Pažnja je bila posvećena promociji ideji volonterizma i obukama za rad sa volonterima. Organizovani su novi programi i projekti koji su bili zasnovani prvenstveno na volonterskom radu. kako volonterima tako i organizatorima volontiranja itd. ali to nije sprečilo naše nevladine organizacije u više gradova Srbije da više pažnje posvete pitanju volonterizma. Da bi volonterizam postao društveno tj državno priznat i da bi se stvorili zakonski okviri za volontiranje u Srbiji. u njemu se volonterima osigurava minimum prava koje im garantuje dražava. U martu 2008. . Volonterizam u Srbiji U Srbiji trenutno ne postoje zakonski okviri za volontiranje. za praćenje rada volontera i za načine na koji će se volonterima pružati potrebna podrška. kao i “traćenje vremena za ništa” onome koji volontira. besplatnom radu volontera.organizacija motivisala volontere na angažovanje. stereotipi i sumnje u uspešnost programa zasnovanih na dobrovoljnom. godine članovi Odbora za saradnju sa odborima Narodne skupštine Srbije u ostvarivanju nadležnosti Pokrajine su prihvatili Predlog zakona o volontiranju i time je pokrajinska Skupštine postala ovlašćeni predlagač Zakona o volontiranju. obezbeđuju dodatne beneficije. Taj proces je trajao dve godine i kroz njega je definisan pojam volonterskog rada.godine oformila Inicijativa IZVoR (neformalna mreža nevladinih organizacija iz Novog Sada) koja je u saradnji sa Izvršnim većem AP Vojvodine pripremila Radni tekst prednacrta zakona o volontiranju. Osnovani su recimo i volonterski centri . napravljena jasna razlika između svesnog dobrovoljnog rada u korist zajednice i pripravničkog staža. utvrđeni metodi za obuku samih volontera. u Vojvodini se 2006.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful