Dr Petar Bojović

profesor akademskih i strukovnih studija,

stalni sudski veštak za ekonomsko-finansijsku oblast

BANKARSKA GARANCIJA

Bankarska garancija je instrument obezbedjenja plaćanja koji predstavlja sigurnost

da će se u okviru domaćih i medjunarodnih finansijskih transakcija ugovorne
obaveze izvršiti u roku.
Izdavanjem garancije, banka obezbedjuje korisnika garancije od mogućnosti
neizvršenja preuzetih obaveza navedenih u ugovoru, odnosno bankarskoj garanciji.
Banka garantuje da će obaveze izvršiti ili ugovorna strana – nalogodavac garancije
ili sama banka.
Pravna doktrina je podelila mišljenje po osnovu odgovora na pitanje: „Šta je to
bankarska garancija”? Pod bankarskom garancijom se u jednom delu pravne
doktrine podrazumevaju svi oblici obezbedjenja, koje daju banke kao što su
jemstvo, menični aval, menićni akcept, zalaganje hartija od vrednosti i drugih
vrednosnih stvari itd. Drugi deo doktrine zastupa stanovište da je bankarska
garancija specifično sredstvo obezbedjenja u medjunarodnom prometu, pri čemu
jedni u bankarskoj garanciji vide ugovor, a druga grupa autora u njoj vidi jednostrani
pravni posao.
Bankarska garancija se zahteva kada su u pitanju specifični poslovi koji nalažu
čvršću obavezu i osiguravanje da će se ugovorom preuzete obaveze realizovati
tačno onako kako je naznačeno. Banke izdaju bankarsku garanciju ali to mogu
uraditi i druga pravna lica (korporacije, osiguravajuća društva, fondovi itd.). U SAD-u
banke nisu ovlašćene da daju garancije, već samo osiguravajuće oraganizacija. U
Francuskoj se dugo vodila rasprava izmedju banaka i osiguravajućih organizacija
oko nadležnosti za davanje garancija. Ovaj spor je okončan 1952. godine u korist
banaka, što znači da su jedino banke dobile pravo da se bave poslovima davanja i
primanja garancija.
Forma i sadržaj garancije nisu strogo propisani, kao kod drugih instrumenata kojima
se osigurava bankarska obaveza. Medjutim, Medjunarodna trgovinska komora u
Parizu je 1978. godine usvojila Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije. Mi smo
jedna do zemalja čije su banke tada kolektivno prihvatile Jednoobrazna pravila.
Po pravilu, bankarske garancije se izdaju u pisanoj formi. U izuzetnim slučajevma
one se izdaju i putem drugih sredstava koja služe za poslovnu komunikaciju, ali tako
da se naznače najbitniji elementi koji se kasnije potvrdjuju u pisanom obliku.
Pošto forma i sadržina garancije, kao instrumenta obezbedjenja plaćanja, nisu
propisani, postoje odredjene forme i sadržine ustanovljene dugogodišnjom praksom
(to se tretira kao tzv. ’’uslovljen rezultat iz prakse’’ koje se sprovode preko
poštovanja odredjenih bitnih elemenata koje mora da sadrži garancija.

1
Bitni elementi bankarske garancije su:
• naziv i sedište banke koja izdaje garanciju;
• naziv i sedište primaoca (korisnika) garancije;
• naznačenje posla čije se ispunjenje obezbedjuje garancijom,
• iznos bankarske garancije;
• rok važenja bankarske garancije (obično, 15–30 dana duži od roka
izvršenja obaveze za koju se daje garancija);
• potpisi ovlašćenih lica;
• mesto i datum izdavanja garancije;
• broj garancije;
• klauzula o vraćanju garancije i ostale klauzule.
Ukoliko kupac o roku isplati robu, garancija se povlači i nema praktičnu primenu. To
znači, da bankarske garancije ne predstavljaju instrument plaćanja, već instrument
obezbedjenja plaćanja, jer one stupaju na snagu samo u slučaju kada kupac nije u
mogućnosti da u celini ili delimično isplati svoj dug.
Bankarska garancija u poslovnom svetu uživa veliku reputaciju, jer ima brojne
prednosti nad ostalim sredstvima obezbedjenja platnog prometa, u medjunarodnim
okvirima. Bankarska garancija njenom korisniku omogućava da brzo, i najčešće bez
spora, realizuje svoje potraživanje. Sa druge strane, one su značajne i stoga jer iza
njih stoje banke kao moćne finansijske institucije. Naime, u poslovnom svetu se
pretpostavlja da je banka stručna i oprezna finansijska organizacija koja neguje
poslovni moral, svoj ugled i koja efikasno izvršava preuzete obaveze. Bankarska
garancija je skup instrument obezbedjenja plaćanja, naročito kad je izdaje neka
prvoklasna banka.
Najbitnije su dve karakteristike bankarske garancije koje su dovela do toga da je
veoma prihvatljiva kod poverioca. Karakteristike su:
• neopozivost i
• bezuslovnost.
Neopozivost znači da banka ne može odustati od već date garancije, ili je povući
bez prethodne saglasnosti svih učesnika u garancijskom poslu. Bezuslovnost
podrazumeva izostajanje pokušaja prinudne naplate od glavnog dužnika, jer je
poverilac ovlašćen da se obrati banci koja je izdala garanciju, odmah kada nastupi
garantni slučaj.
Poslovi bankarske garancije odvijaju se izmedju sledećih pravnih lica, učesnika
garancije:
• Nalogodavac garancije – dužnik se obavezuje poveriocu (poslovnom
partneru) da će izvršiti ugovorene obaveze a za koje će garantovati
banka.
• Banka garant – izdaje bankarsku garanciju korisniku garancije, čime
garantuje da će u ugovorenom roku nalogodavac garancije izvršiti svoje

2
 preuzete obaveze navedene u garanciji, te da će izvršenje obaveza
preuzeti banka ukoliko to ne učini nalogodavac garancije.
• Korisnik garancije – poverilac stiče pravo potraživanja prema banci
garantu, ukoliko dužnik ne izmiri preuzete obavezama.
Prema tome, kod bankarske garancije stvara se triangularni pravni odnos izmedju
sledećih lica: dužnika tj.nalogodavca garancije, garanta tj. banke koja izdaje
garanciju i poverioca tj. korisnika garancije.Broj učesnika u poslovanju sa
bankarskom garancijom može se povećati u specifičnim slučajevima posredovanja
neke domaće ili inostrane banke, odnosno kad se traži izdavanje super-garancije
(pored izdavanja osnovne bankarske garancije). Izmedju poverioca i garanta iz
osnovnog posla, često se u poslovne operacije uključuje više banaka, gde je jedna
banka u ulozi neposrednog garanta, druga banka u ulozi kontragaranta a treća
banka u ulozi supergaranta. Učešće jedne ili više banaka zavisi od složenosti
poslovnih operacija a bankarska garancija funkcioniše tako što dužnik daje nalog
svojoj banci da neposredno ili uz posredovanje neke druge banke (najčešće u zemlji
korisnika) izda u svoje ime a za njegov račun garanciju trećem licu, budućem
korisniku garancije.
U zavisnosti od kriterijuma podele, bankarske garancije mogu se podeliti u četiri
osnovne grupe:
prema vrsti posla tj. ugovora čije izvršenje se obezbedjuje garancijom,
prema uslovima koji bi trebalo da budu ispunjeni da bi garantni iznos mogao
da bude isplaćen,
prema zavisnosti od osnovnog posla,
prema broju banaka koje učestvuju u garancijskom poslu.

Podela bankarske garancije prema vrsti posla tj. ugovora čije izvršenje se
obezbedjuje garancijom:
! Licitaciona garancija – ovom garancijom se banka obavezuje da će
korisniku garancije isplatiti garantovanu sumu za slučaj da učesnik na
licitaciji, čija je ponuda prihvaćena, ne ispuni obaveze predvidjene u
licitacionim poslovima.
! Garancija za dobro izvršenje posla – kod ove garancije banka je
dužna da korisniku garancije (kupcu) isplati odredjenu sumu ako
dužnik iz osnovnog posla (prodavac, davalac usluga) ne ispuni ili
neuredno ispuni svoje ugovorne obaveze. Visina garantnog iznosa
najčešće se odredjuje u fiksnom iznosu ili u najvećem iznosu (tzv.
”plafon” garancija).
! Garancija za vraćanje avansa – pod ovom garancijom podrazumeva
se takva garancija kojom banka preuzima obavezu da će korisniku
garancije isplatiti garantnu sumu za slučaj da isporučilac (prodavac)
ne ispuni svoju ugovornu obavezu za koju je dat (položen) avans

3
 (predujam) ili ne vrati avans na drugi način. U praksi, visina garantnog
iznosa jednaka je primljenom avansu (ali to ne mora uvek da bude
tako).
Podela bankarske garancije prema uslovima koji bi trebalo da budu ispunjeni da
bi garantni iznos mogao da bude isplaćen:
! Uslovna garancija – kod ove vrste garancije naveden je uslov koji
mora da bude ispunjen da bi korisnik garancije stekao pravo da se
obrati banci sa zahtevom za isplatu garantnog iznosa. Ako takav uslov
nije naveden u garanciji, smatra se da to nije uslovna već je to
bezuslovna garancija.
! Bezuslovna garancija – kod ove vrste garancije, za razliku od uslovne
garancije, ne traži se da korisnik garancije podnosi dokaze da je
ispunjen uslov za isplatu garantnog iznosa. Dovoljno je da se banci
podnese zahtev za isplatu sa izjavom da dužnik iz osnovnog posla nije
o roku ispunio svoju ugovornu obavezu. Ova garancija se obično
prepoznaje po tome što je u njoj sadržana klauzula ”na prvi poziv”.
Podela bankarskih garancija prema zavisnosti od osnovnog posla:
! Samostalna garancija – ili garancija sa klauzulom „bez prigovora” je
oblik garancije koji se danas masovno koristi u poslovima
medjunarodne trgovine. Pošto je samostalna garancija pravno
odvojena od osnovnog ugovora, banka može prema korisniku
garancije da ističe samo prigovore iz garancije, a ne može iz
osnovnog posla.
! Akcesorna garancija – je takva garancija kod koje banka može prema
njenom korisniku isticati sve vrste prigovore (koje može da ističe i
jemac prema glavnom dužniku). Ova garancija se retko koristi u
poslovima medjunarodne trgovine.
Podela bankarske garancije prema broju banaka koje učestvuju u garancijskom
poslu:
! Supergarancija – poverilac će od dužnika zahtevati da mu ovaj pribavi
i supergaranciju u slučaju kada on (poverilac) nema dovoljno
poverenja u banku koja je izdala garanciju, pa zahteva izdavanje
supergarancije od neke sigurnije i poznatije banke.
! Kontragarancija je garancija koju daje banka dužnika banci poverioca,
da bi ova druga na bazi te kontragarancije, koja predstavlja garanciju
ino banke, odobrila garantni iznos korisniku (poveriocu).
Pored ova četiri osnovne grupe bankarskih garancija u praksi su poznate i :
• (1) podela garancija i na:
o Pokrivene,

4
 o Nepokrivene.
Kod prikrivenih garancija nalogodavac polaže pokriće iz koga banka isplaćuje
garantni iznos korisnika garancije. S druge strane, kod nepokrivene garancije banka
isplaćuje garantni iznos iz sopstvenih sredstava, a za račun nalogodavca.
• (2) podela garancija (bond), prema medjunarodnoj praksi, na:
o Licitaciona garancija (Tender Bonds / Tender Guarantees, Bid
Bonds/Bid Guarantees),
o Garancija za dobro izvršenje posla (Performance Bonds /
Performance Guarantees),
o Garancija za povraćaj avansa (Advance Payment Bonds /
Guarantees),
o Retencione garancije (Retention Bonds / Guarantees),
o Garancije za održavanje (Warranty Bonds / Guarantees),
o Carinske garancije (Customs Bonds / Guarantees).
Licitaciona garancija (Tender Bonds / Tender Guarantees)
o Iznose 2 do 5 procenata od iznosa tendera,
o Obezbedjuju kupca da je ponuda ozbiljna,
o Da će biti potpisan ugovor po ceni i sa uslovima iz tendera ako dobije
na tenderu, unutar važenja garancije,
o Da banka (osiguravajuća organizacija), kao izdavalac garancije,
svojim renomeom daje posebnu reputaciju kupcu.
Garancija za dobro izvršenje posla (Performance Bonds / Performance Guarantees)
o Javlja se u različitim oblicima,
o Iznosi 5 do 10 procenata od ukupne vrednosti ugovora,
o Postoje i Garancije za dobro izvršenje posla koje iznose i 100
% ukupne vrednosti ugovora,
! Primer je američki Federal Acquisition Regulations
System,
o Obezbedjuju kupca da je ponuda ozbiljna,
o Da će biti potpisan ugovor po ceni i sa uslovima iz tendera ako dobije
na tenderu, unutar važenja garancije,
o Da banka (osiguravajuća organizacija), kao izdavalac garancije,
svojim renomeom daje posebnu reputaciju kupcu
Garancija za povraćaj avansa (Advance Payment Bonds / Guarantees)
o Izdaju se za iznose izmedju 10 i 20 procenata od ukupne ugovorene
vrednosti,
o Nabavka kapitalne opreme ili za poboljšanje novčanog toka (cash -
flow),
o Omogućava kupcu da povrati u celini avansno plaćanje ako druga
strana ne izmiri obaveze,

5
 o Stupa na snagu tek kada druga strana primi ugovoreno avansno
plaćanje,
o Sadrže klauzulu o umanjenju,
o Obaveza se smanjuje u meri dokazane isporuke robe ili dokaza
o izvršenju radova na licu mesta.
Retencione garancije (Retention Bonds / Guarantees)
o Retencija je mehanizam koji zahteva kupac da bi pokrio odredjene
obaveze druge strane,
o Da se sprovode odredjene provere i testovi u završnoj fazi,
o Sprovodjenje odredjenih ispravki propusta tokom garancijskog
peroda,
o Omogućava izvozniku za poboljšanje novčanih tokova,
o Obezbedjuje naplatu zadržanog novca kod kupca.
Garancije za održavanje (Warranty Bonds / Guarantees),
o Zahtevaju se kod ugovora o gradnji i montaži,
o Pružaju kupcu obezbedjenje kada radovi budu završeni, za slučaj da
druga strana ne izvršava obaveze tokom perioda održavanja,
Carinske garancije (Customs Bonds / Guarantees)
o Izdaju se povodom postrojenja ili uzoraka koji se privremeno uvoze,
o Daju carinskim organima u zemlji kupca obezbedjenje da će carina biti
plaćena ako se re-eksport ne izvrši do odredjenog datuma.
Bankarska garancija umanjuje profit (dobit) tj. profitnu maržu i deluje kao diskont.
Predstavlja mali rizik u pogledu skrivenih troškova što znači da nema neizvesnosti u
pogledu toga koliko je ustupljeno da bi se dobio posao i kada.
I pored velikog broja garancija koje se javljaju u poslovanju, može se konstatovati
da sve one imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je da predstavljaju instrument
tj. sredstvo obezbedjenja plaćanja samo jedne strane, bilo da je to kupac ili
prodavac.

Napomena:
Rad je objavljen u Zborniku radova sa Seminara ’’Obezbedjivanje potraživanja’’ TAZ-a,
organizacije za edukaciju, naučna istraživanja i unapredjenje pravosudnih, prosvetnih i
organa uprave iz Beograda, koje je održano u Beogradu, 14. i 15. decembra 2006. u Palati
’’Beogradjanka’’. Sastavni deo ovog rada čine i originalni primerci bankarskih garancija u
domacem i medjunarodnom poslovanju koji su prezentovani na samom pomenutom
Savetovanju...