P. 1
Prirucnik Grij Klimzaciju Sprenger

Prirucnik Grij Klimzaciju Sprenger

|Views: 735|Likes:
Published by neno9578

More info:

Published by: neno9578 on Nov 19, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/20/2014

pdf

text

original

857

3. TEHNIKA PROVETRAVAf'JJA KUMATIZACljE

Dok je za datak grcjnog postl~oienja 1.1 sustini ogrm~icen na zagr evauic prost01'ija z.irni, tehnika provetravanja i kfirnat'izacrie irna daleko tei! cilj , t i , cia st ars]e sobrwlJ 1...}azduha~ S obzirom ria ternperntur-u, vlazllost) kr et.arije i cistocu, odrz! 11 ok.vir u odredenih granica. Zahtevi ko ii Sf< U torn smislu p.os tavljaj u Veorna 5U r az l icrti prClllU vrst.i p routor ije, U starnb errirri p roator ijarna, po pravilu, dovoljno b i hila obicno pr oeorsk.a provetTQ.vanje, iii j;l'}'inudno prvcveLra'V(;.·njc-:> dole se z a neke ind ustr-ii ske pogone, kao rrpr; u irrdusrr ij i za izr adu filrnovu i opt;ckih etemeriata itd., zaht.evaiu pot.puno auwmatski hlim a-uredaji koji rnogu :teljcno stan]e vaz.dxihu da odrzavaiu sa vclikom tacnascu_ Iz.me du ova dva ekst rerna postoi i bezbroj rried ust cp eraa, sa rnarijorn iii vecorn lTIogucnosctl pr ipreme vaz d uh a za pros tori]e za sastanke , slusaol1ice, pozorista, bolnice itd. Sa porastorn standarda kl irna-wredaj.i se s ve vise priInenjuju i u st aruniima.; ust anoo ama i dr ug irn prosr.or ijarna za bcravnk. Ovorrie ide u prilog promena t.eh rrike graclenja (vise s takla, Iaka gr aclnja), intenzivnije koriscenje 'p r ost.or ii a (vise svet los ti i musina) i PG~ gorsanje sp oljrie sredine (buka, p ras inn, lzduvni g as ov i+},

311

Istol-ijat tel-mike provetravanja

VVazdusP'!O grejanje hamenim pei-itna bf lo j e pr vo pC?stT{)jcnj~. ,·za. p'l'OVe1:ravanje; dovodenje s vczcg vazduha bilo je povezano sa zagrevankni.v"",duhll (slika 2l2~l)_ Kasnije, u 19. veku, p oiav.ile su se z'idun ep ec! i kuloriferl.K:,raj;:rnI9, vekajavlja -s e napredak koii Ie zasnovan na nmiZ,wj higijl31ti (Males fohPetenkofer [j\'101x Von Pettenkofer], 1819-1901), Vrsena suvazna ispitivimja.'.lvezi saiz,'1e1win vazduha, vlaznoscu vazd uha icistocmn, kaoiispitivatii" sadrzaill gaspv,?,uYHZ-duhu (ugHen-dioksida). Sa napr'etkorn elektrotehI1ike, Up];oyecravaplLli.Y'lZdusnom grejanju velikih zg'ra.da pqjavili s u s~ veiltilaimisa ei<,ktdcriini pogonOl,'" motorima jednosmerne struje. Zagr evanje vazd.uha pd tpm".~""'1'silo pon:wtu rebrustih cevi od livenog gvozaa,radijato1"ima i cevrrirri gl'",j'!c:ir~wva;!:duh", PreCiscavanje vazduha se vdilo p omocu f'iltara ad tkunine iIi po¥,p¢,u **~va koksa, Oko 1890. godine uvodi se vldienje va"duha velikim rezervourtsna sa vodOlen zugrevanorn pornocu pare, a riesro kasrri]e vdHlo Be 2'asprsiva~rije -vad.e pornocu mlazriica - pocetek t ehriike ldimatizil.cije.

U Nernucko; su postrojenia za pniprernu vazduha hila sa z idarrim kornoramu (alika 311-1). U SAD, pocetkomrivog veka, koristili su se klirna-agreguti u Iirnenim kucilltima sa predgr"jac~m, ovlazivaccrn i clogr<;,jaccil1_ Ocem _tehnike kl irnatizacije srnatra se V, H. K'er ij er CW- H. Carrier, 1876;_':1950). 'T'ada se j avlj a i prvo regulisanie t empcr acure i v/azJ1osti p ne'urriafsk.i i clektricno.

Posle 1920. godine zabelezcn je ve liki riap redak u tehnicip~qy"tl'~vanja i klimacizacij e, Ceru ralna klima,-postwje"ja se kor iste radi 8tvara,Ilju ugodnosti (pozo-rista, bioskopi, ustanove, prostorfie zn skupove) i u In'dustr.ii i, nerocrro 1'1-;

') V. Cube, H. L.; HLH 1972. Str. 344/8.

Jacobi, E.: Wkt 1973. S'tr, 4/18.

') Sprenger, E.; Kaltetedm. 196{J. Str:. 170/4.

Woolen~ G~ R.; HeaL Venti1. Eng. 196L Str'. 4~gj23y i 467j70o

858

3. Tdtnika protretrcuvanja i iciimcu ieacije

:r::'eradi higr(~skopskih _rrwterija (duvan, teksrrl, pupr r), Klima-kornora iz tog "J;?rne:'!2 ~~ vld: n a S~lCl ~ 11-2. Pr vi put 8U se kor ist il e rashladne rna i in e sa SlTIo':" r:IJ~ko~n 1h ugJlen-d10ksldonl kao rashladnl!1_l sr e.ds tvirna za hladenie i auscrric vaz duhn ,

~!ika _3 J 1.>-1. T{JirDatizac_k~no postrojcnje sa z idarrirn koruor a rna, koriscetro u Nem:ocko) oleo 1905. godine

SUb" 3! 1-2. Klima-kornora sa lnesac]'onl kornororn. d

z a \'j'" , ! . . - -' nre grejaceln~ kornororn

" az c rn e (ogJ.·cJacenl; IZcriiel' Can ieI') .

859

Od 193Q. g0<i1ne izliii.1~j\~,seklt,."a~i~i'''ddj'i, tj. kuCistau k oj irrra s u 'ug r a.d.erri s v i d e lov] potr'ebn]. za"pi:'ij?rernl,t"v~zduhti~kad ,sto su rashladne nrasrne, veufilator i, )5rejaci, filtrihd.Pii!t>eriu naluze. Ilova ne.otroyna rashladna aredstva (f"eoni) 1 herIIleticke.r:asWftdi).E!.'rna,siiie.Klinia~uredajise izraduju u obliku sarid uka, ormara i kutija il1a'kraju.kaouredajjz8 hladenje vazduha za ugr adrriu u prozor. Posle 1945, go dine .zabelezehje dal ii brzi razvoi tehruke klirniLlzacije. Uvode

se nove ,'m'sli! iz,'ad(j: .

jednokanalna klintat issaciona post rojerija uisohog prit iska Cili veHke brz.ine), radi smariien]a preseka, kanala ;

dookanalna klimarieaciona postroienja sa karral irna za topli i hlsdni vazduh ; j ednokanalna i d vokarral ne p oatro] enja sa trromet.Iji-cirn pratakam vazduha; in duhciona klimn.tizaciona post)'oje1Jja u kombinaciji Iokalrrih fzrnenrivaca toplote u svako] p rost.or-iji i cerrrraInog klirnatizacionog' postroienja za pripremu SVeZeg vaxduh a ; temperatura u svakoj prostoriji regu lise se posebno; koriste se U z gr aciarrin SIl velrkim br-ojern prostorija; izvod" se kao dvocevrra, tr ocevna i cetvorocevna kl imatizaclona p os trojerrja; ve like su rnogucnos ti regulisanja tcmpernrure u postrojenju; kor isccrric velikih turbo i apsorpc ion.ili rashladnih sisterna ;

uredaji isa. Prnv&tyafJ.)a1~ie i hlirnat.issaciju razlicitih vel icina i vrste izrade ; hroime hlima-cem rale za fabdke sa ravnlrn kr ovo virna ;

sast.aoni. delooi , kno vent ilatorf , filtri, regu lator i, ovlaaivaci, otvori za ubacivanje vazcluha itd., li znatno pobo lisanom obliku.

Od 1973. godine, zbog p ovecunja cene ener gl}e, ust.eda energi jc .Ii! pasti.se pornocu sistema sa rek.up er-ator irna i toplotnih pumpi.

312

Pocle.la posceojenja z.a provetravanje

'Te'hrrika provctravania je j edan deo ob ln st i t.ehnihe obrade vQzd"ha, koja .obunvora dve oblas ti :

'Teb.nikn obr.ade vaz.duhn Teknikaopj'pdeprocesnogvazdllha ri.p~.zasusci.ije, .... . .

tchrrika priett~atskog' ttapsporta, .odsisavahj¢si:nigotinei dr,

Navedena klns ifikaci]a s e odnosi SIl!TIO I'a tehniku obradc sob"nogyazduha, ~a clanas jos u ob.icajcrrirn nazivima. U nacrtu rrovlh I:JIN-no:p':Ili lSI46,d"oi,(6. 79) dai u se odreden i nov; po.imovi kao ; klaaiffkactia i sirnbo'li koji ddiiri'\cnooclstuPtiiu

oel do sud a llohicajenihl). .' . . .

';k:j~1~~~u~~rf~:iS{~1ri~!fi~'azd!lha

o ds isavarri e

Prerna nai.inu dejst-oa i [unhciii razlikuje se :

-1 PRIRODNO PROVETRAVANJE

Lz me na vaz d uha s e vr'ii same zbo.; tcmp craturskih raz lika iE vetr a, b ez pr ipr erne vaz.duha.

1 L Prodor -uassduhci hroz: procepe (inf i ltraciiu), Jzrnena vazduha se v rs i us le d nezapttvan!a prozora i vrata.

12. Proeorsho prooct.rcnranje, IZ1TICna vaz d uha sc v rs i otvaruniem prozora.

13. Proisotrasranie kroz olena . IZ:lnena vaz duha s e vrai 1::1'02 okria ualed dcjst va d irrmjalca,

j 4. Protsetraoanje preR.o pl"o(iiisQ'l1ih Ieroonit: p1'oduzeta.ha~ Izrnena v azd uha se viSt de lstvorn VCUIl i g ravirncioriog uz.g oria preko kr ovrrih produzeraka sa oagoVL!l·HjuCiIn ot vor irna r

-2 JEDNOSTAVN! SrSTE!'11 PR,OYETRAVANJA

Izu1ena vazduha se vrjii prmudno, pornocu vent ilatora.

1) Es do+n , H.: '\'7kt 19B. St1:. 168/73 i HLH 0/78. Str. 209/ rr.

Klima+Kiilteing. Sv, 4. 1973. St r. 79/81 kao i 6 i 9/73.

DIN 1946. Deo l - nacrt 6. 79: Gruncllagcn der Raumluftt.echnik

860

3. T'ehnilea prc-ueirasratzja

tetimat issaci je

21. Sistenii za prooetraoan]e. Sp oljrri vazduh se prinudno, pornocu verrtilatora , potfsku ie u prostoriiu ; z imi se pornocu vaz dusrrih gr ejaca vrsi zagrevanje vazduha.

22. Sistemi ssa o.Ioodenje uassduha (odsisuvanie). Vazduh se prinudno, pornocu verrtilatora za odvoden]e vazduha, isisava iz prostorije.

23. Sistemi za dooodenje i odoodenje oaeduh., Vazduh se potiskuie u prostoriju p omocu ventflatora za dovodenje i is isava iz p rostorfie pornocu ventilatora Zit odvodenje vazduha.

·3 POSTRO]EN]A ZA PROVETRAVANIE SA DOPUNSKOM PRIPREMOM VAZDUHA

4 faze: grejanje, hfadenje, vlazenje, s us enje,

$1. Sistemi ssa grejanje tsassduha, Cirkulacioni s o brri vazduh - opticajni vaz duh ._ zagreje fie iznad sobne temperature toliko da moze pokr itr toplotne gubitke prostorije. Karla se pored toga us isava i spoljni vaz duh, govori se 0 aisternirna za vazclusno greiunie i provetruvani e,

Delirnicnl vaz.duilno-grejni sistemi sarrio i e dn.irn delom pokr ivaju toplotne gubitke prostorjje.

32. Sistenii za hladenje uaeduha, Cfrkulacioui sobni vazduh se hladi.

Kada se pored t.oga vdi i us isavun]e spoljnjeg vazduha, g'ovor'i se 0 sistemima za vazdusrio b Iaderrie i p rovetravanje,

33. Sistemi ea grejanje i hladenje -oae duh a, Sohni vuzduh se prema potrebi iii prema goclisniem d'bbu greje i hladi (rakczvani sistemi za del im icnu klimatizaciju).

Posr.rojerija za p.rove.tra varrie, grejanje i hladenie vuzd uh a s u pooLrajenja sa d odavarijern spoljnjeg vaz duha.

34. Sistemi za -ulaisenje tiae duh.a, Pornccu o dgovaraj ucih si-edatava vr~i se vlazenie sobnog vazrnrha,

Sistemi z a proverravanje i vlazerrie vazduha s u s isterni sa dodavanjem sp ol jnjeg vazduha.

35. Sistemi za susetljc oaeduh a. Susenje sobnog vazdnha s e vrsi o dvo derii ern vo derie pare.

r ovi s istcrrri 'irnaj u dodatak spoljnjeg vaz duha.

36. S'ist emi za vhzenje i susenje vazduha. Sobnom vazd'uhu se pr erna p otr'eb i .povecava .. ilLsmanjHje.vhznost(tzv_. aisterni za.. .delirnienu. kJimatizaciju). Kada se doriaje i spoljrrii vazduh, rec je 0 sistemima za piovetravanie, vlazen ie i susenje vazduha,

-4 KLiMATIZACIONA POSTROjENjA

4 faze terrnicke p ripr erne vazduha

Temperatura i vlaznost vazduha automatski se o d.r za.vaj u u propisanirn granicama, Osim verrtilatora i vaz.d usrrih kanala, glavni sast avn i dclovi s u i grejac i h ladnjak vazciuha, ur-edai za vlazenie i ur edai za susenje vazduha kao i ur edaji za auromutsko r eg ulfsanje temperature i vfaz nost i ,

Vrsta i obim prtprerne vazduha (prerna DIN 1946) rnoze se obeleiiti karakt er isf.idriorn ' slounont ozriakorn :

F"'Cfiltriranje, H = grejan;e., C = b l a d crrje (cooling), 1\.-1 = vlazen] e (moisture), D '=susenje (dehumidifying), Z=bez p r ip rerric (zero).

Delimit"; klima-urcdaj prerna tome move imati oznuku : FHC( f'iltr iranje, grcjanje, b Ia derrje),

-s INDUSTRIJSKA POSTROJENjA ZA ODSISAVANIE

Ova postrojenja se kodste za odsisavan!e gasova , para, prasine, dirna i strugotine u industriiskim p ogorrirna,

-6 SPECf}ALNI SISTEMI TEHNIKE PROVETRAVANJA

V'aedusna eaoesa se koristi za sprecavanj e pr odora hladnog vazduha kod otvo-.

r errih vr ata, .

Ovde spadaiu i sist em i za Cin vazdrth, kliniat ske opit ne prostorije, sist enii so. odmagljivanje it d,

Posledriji imaiu zadatak da o d sururte maglu voclerie po re koja se stv ar a u poiedinirn pcgorrima, npr. u klanicarna , .farbarama ird , Po svojoj iznadi, ovi sisterni s kor o potpuno odgovaraju sistemima za do voclerrie i o dvo derrje vazduha.

} kihTliatizaeTie

g, i nacr tu ad 2. 79, kao i dr.)

Element

862

3. 'I'ehnilra provetl'avanja i klirnatizocije

Pa ernu Vi'sf i irradc rnz.lik u j u se ~

centrale klimacizadje ; j)rovetravanja srnestaju U pos ebne prc.storije~

u kojirna Be pojedini sastavnl dementi (kmnorna vrsta izrade);

ul~~daJi e a kl·r:,~1.at{?faciju i p ro-net ra-oarije, ciji su pojedini sBstavni elernenti ugr d ~ u z~)~~mcko ~rcnosi:vo. kucj_ste (blok-konstrukciia). Priprema vazd:h~ se vrsr na porpuno 1St! riacm kao u centr alarna,

3n Shnboli

~?r:'.~.osi.mb.o.Ja ';_lOl-:ii:p-jenih z a C!"~:~e u tehnici greian]u, u tehnici provetra vanja 1 ,}huGtlzaCI1e .Lonst.e se za r az licite c.lcrncrite u s iat errru sirnboh prematabeli 3L>·.1. Ost.nl i sunbol~ se nalaze u VDI-uputstvu 2068 (11. 74). Za pdkazivanje 11 bojam a prepor_ucu)e se, p r erna DIN ] 946, list L (nacrt od 6 79) 1 d ..

Dovodlll v azclu h S obz irorn na oripremu ., s e ece :

vazduha (ubucrii vazd uh) - Ii ubicasto, crv erro, plavo

Spol in i vHzduh' zeleno

Odvoclni vaacluh i otp8dni vaz du h zuto

Re:cirkulrrcioni vaz d uh zuto

MeSaai vazduh narandzasto

. ,Al?arati (filtr1, g,,'ejaci, ventilatod itd.) SIVO

PnkaZlvanJe r azvod a u s istcrnima r aah.ladrre t.ehrrike dato je u DIN 8972 (6. 80).

Terminoioglja

Nazi-vi sa koj irua se susr eccmo kod sistema provetravanja k.Iirnat.izacije, prik.azarij s u ria slid 314-1.

D,,?:od,,£ -aae duh. j,e vazduh koj; se dovodi U Pl:ostonju. Odvad", vaz'duh '" vazduh koji izlazi iz prostorije.

SpoUlli vazdu!J je vazduh koj i se iz spoljne sr ed in e usisava. Izraz . sv~z vazd ulr"

n.e bi trebato kor isr it i, da se ne bi stvarula zabuna. .,

F ecirlculacion i C oPti:~ajni) vazduh.i e dco od vodriog .vazcluhu, koji se ponovo dovodi u p ros tor'rj u.

Otj;.ad'~i va8du". ie odvodni vaz du.h ko ii se izduvava nupolje. Nfesallt »ae du]: )e rnesaviua spoijnjeg i recirkulllciODog vazduha.

863

321

koje se vrsi p orrxoc.u TI1:'lsina, p o s Ieclfca prirodnih os ob irra bez kor iscenia vcntilatora. egzaktno iz vo d+ti , NaiveCi

ria torne s to s e zna cia i e vuzd ulr rrres av irra tuko da se iz srnani eni a koncentracije Istih

-1 PRODOR YAZDUHA KROZ PROCEPE (INFIL TRACljA)

Prodor vazd uha .kroz p rocejxe i l i int ili racija u prostoriju riastaje zbog nciabezrie nez,iptivenosti prozora i vrata, a rnani im delom i zidova. Uslov za ovakvu izrnenu vazduha je razfika p rit.is aka izmedu urrutrasnjeg i apol iasnjcg vazduha, koju s jedne s tr-arre i z az iv a t emp arat ursh.a raelilea, a s druge po_iava -net.ra: Ako ie unu ..... trasn;a temperatura visa od spol iasrrie, kao sto i e to zimi u zag rejarrirn prostorijama, us le d razticitlh gustina toplog i hladnog vazd uha prit.isak ria sp oljasnj ern z idu se rasporeduie premu slid 321-1. Pr i tome je ria s re dirri z ida p'retpostavljen ot uor sa izjednjafenje, iznad k og a v lad a luaU rmt pr it isak, a ispad mali potpritisak u odnosu na sp oljnji vazd uh,

Ako pored o vog ot vor a p ost oj i i dr ug i ria dr ugoj vis irri, rias taje str ujarije vazcluha usled ruzf ike pr itisaka. U uob icaienirn p ro st.or ij arna po stoj i veci brot ovakvih -otvoru II obliku procepa i pukotina ria p rozorirria i vratima, tako da zirm, kudu v er.u.r ne d uva, vazduh ulazi kroz donie otvore, a kroz go rrije Iz laz i topao vnz<iuh. U visokim prostorijarna, npr , stepeniStu, crk varna, p reistor-u zu lift, r az lika p r irisaka koj a nasta}e usled ternp ernt.ur-ske r az.l ike rnoz.e biti zriatrra i pr i nesrne·tanom struianiu vazduha u ob a 51TIera maze p rowzr oko vat i v el.iku iZ1nC1N.J- -oa sdutia.

I Prostor;ja

I

Slilm 321- L Raspored p r it.isk a u zagrejanoj p ro.s tor ij i z imi

a) otvor za iziednacavanjc u sredini z ida

b) g or nji i donii otvor z a izjednacavanje

Slik.a 32(-18.. Rasp ored p ritiska u visokogrudnl i zimi

1) Huustadcn, G.: HLH 1/78, Str. 21/28, Arbeitsst1!tten-Richtlinie. ASR 5: LUftung (Nacrt 29, 5. 78). KrUger, W., i G. Hausladen; HLH 11/79. s«. 425/32.

'2) Labohrn, G;: HLH 1964. Str, 247/51.

Effenberger, E.; Klima- T'echn, j an. 1967. Str. 20/8. Groff, Kl. i dr.: Ges -Ing, 1967. Str, 173/8.

Esdorn, H., i J. Rheiril.ander : HLH 3/78. Srr . 101[8. Forschungabericht T 266 der Freunhofer Ges , 1977. Esdr-rri, H.; Ges.- lug. 6/7 -78.

Hausladen, G.: HLH 1/78. StL 21/8.

Gerth, K" i G. Hauser: HLH 3/79. Str. 89/93.

864

3, 'Fehniha provet.'ravanja 'I." lelimat issacije

Ovo se odnosi narocito na st epenist.a u visokirn zgradama (al ika 321-1a).

Zirni h ladan vazd uh pr odir e u donie spratove, mesa se sa postojecim toplim vazduhom i u gornjim sp ra tov irna izlaz.i kroz r azrie procepe ili event.ralno otvore za provetravanje, Zbog toga je u ovak.virn zgr a.darna (saht-tipa) po trebrra t op lora za vazduh za proverravanje uvek veca na donjim nego na gorniirn spratovima.

lacina rzrn.ene vaz.duha usled p rod ir anja vazduha kroz procepe prakticno rnrrog'o zavisi od velicine i propust.liivosti prozora I vrata , Broj n e vre.driost i do kojih 8e dosto isprtivaniern krecu se zbog toga u sirokim grarricarnu ; 11 normalnirn starn'berrirn p ros'tor ijarna zirn i obicno se u t:oku i cdriog bsa vdi 0,2 do 0,5 izmena vazduha,

Pojaoa oezra rraravrio znatno p ove cava izrncrru vazduha kr oz prozore i vrata p osto na str an i izlozenoi vetru nastaie riatpr itfsak. Pri projavi iakog vetra i kOd nczap tlvenih p rozcrra izmena vazduha u toku jedriog casa rnoze rnnogostruko da, se povec..; zbog cega nastaje znatno hladenie pr ostor-ija. Kolicina vazduha koja ualed vetra prod,re u p.rosror ij e moze p ribfizrio da ae proracuna loa r azrre vrste izrade p rozcrra (viaeti pogIavlje 241-5), 'Na vis okogradnjama sa zajJtivenilll pregr adnim povtSinarna izmedu spratova (sp,'atnitip egr ade') povecava se potrebna t op lota pri provetravnniu na gornjim spratovirna, p osro se brzrna vetra pcvccava Sf! vismom,

Za riaj veci bro] prostorfja, 'uglavnom stambenih, obnavljanje vaz duha p rrid izarijern kroz procepe dovoljno je za o dr-zavarije stanja vazduha u grunicarna ugo dnosti; kada se, uz to, prema potrebi vriH i prozorsko verrenje, Pri dimenzionisanju gr ejnjh tela treba lizeti u obztr gubitke topiote usled infiltracije (DIN 4701, =s= od 3: 78). Vel~cina ovih g ub itaka U odnosu rra ukuprie gubitke utoIiko j~ yeea, u~ol1ko j e bolla top lotnu zastitn zgrade, Za bolju toplotnu izolacii u, lcoj a, 1<:' propisana ?d,:edbom 0 t oplot noj zastiti za novogradnje i sa zap tiverrim prozorima, obrravlj anj e vazduha bi se naibolie vrsito pomocu reguH.cionib ur e daia za provetravanje, rrpr, verrtilatorjma, Pr i veorna zap tiveriim prozornna.u stanovima s~ pecima (gasne, pojediriacne peel) postoji opasnost od t rooanja ugljen-rnonolcsidom, zbog nedosratka vazduha,

Slika 321-2. OS-prozor (prema O. 5=itu)

Slika 321-3. Prozor sa prekretnim kdlorn

. ---"--,

I I

I ,

, , ,

-_ ~,.._j

Slika 321-4. Kuhinjski prozor sa fiksiranim donjim delom

Slika321-5. Klizni proZOr

Slilca 321-5a. Prozol: sa gornjim deloUl (oberlicht)

:--,:; ····:-'_:_.:-_-_.:,:·,-·:-'.:_:::t:· .: ·

321. Prirodno pfoveit4'i;4~0f

FR ozqft~1<9J~ft$V~i·~~Y~Nj.E

-2.

Pod prozorskirii.:~r4Giit&$~hjeh,e.i:bdra;:llrfleVase iz meria vaz d'uh a kOj3 riaats ie otvaranierrr p"rd~.qfr.aZ-::qv~~::·.s~_:.~qv.ori :p" u.4C!r·nLni'i. ... pro·i.;ej;ra~·~~~ju~ Ako je. s p o lj as rtj i vazduh hladniji'64gn~i:rasr.;eg; kndaX)emavet~a, sPaljas.,!ji vaz d'uh s tru ii u prostorijukrozdohji4i2Qofvo,;ll,a 1Z j:)1'()storije kroz g ornjr deo otvoru. )asT,'':: je da ce i poted radij;itora, k6j; s e 1),,10.2i ispod p~ozora,. p oj ava pr01TlUje bm neizbezna,t~l!:odaje.,Br()z()rsko provdr2yanJe ZlIm, pog(~dno s~m,? za knltk?~ trajno,brz6.obllavlj;ii1.jeyazdllh9. JaCina provetravanJa 1e11 u ve l ikoj rnerr ~av!Sl ad pojave vetta,a delirniCno i .od temperaturske ruz like tlu;,tal:, usl ed s uricevog zrB:c~nja·l:1~ .~£i~:r?i.~i ~it~if,A·~,l~·a knee ~ Pr i p(i_PreClJo:Yl P i ·D·u~ il·a'j_}(.I.n/l~, t J. pn p.ost a ... ~ 1J an) 1.1 prozora ella dve naspramne s tr arrc, deJstvo je pos",bno vel iko,

Pri .oY6.~. u·ti~~ilOlntn~o~etrav2nju~ u sv irn slucajev.inl.;l je mocuce, doduse b rz o, ali veoma razticito 'otmaoljenje ua sduha,

Pri korfsceriiu prekretnih p rozora ( sl ika 321 .. 3), sobni vazduh z imi izlazi kroz eve prozore, a vaz duh koj i y~a,:i il,alazi. svo i put kroz p rooep e na prozorlrna,,~ vratirna. Post o se otvor za rzrecnacavurue nalazi u gorn)ern delu , u p r ost or u i vlada mali potpritisak, tako da ie ovai nacin p rc vetravanja kroz prozor p os c.brro pogodan za toalete i male kubinje. Za kuhinje sa p rozor ima, prenm. diei 321~4c dorrii cf co prozora se izvo dl kao f'iks ir arri d eo SH visinorn od oko 3D em, du hi 0(: dasku prozora kor ist ila i za od la=anic.

Najpovoljnije p rovet ravarric p ost.ize Be kroz hiis:n, [rro eore, poSto Ole kod nj ih prcrna p otr-eb i za provetravanjem i prerna poiavi vct ra, maze p ri lago dit i otvor fia gornjeIn kao i na donjem d el u pr ozora (nlika 321-5). Dejstvo je slieno ]"",0 i kod p rozor a ria sl ici 321-5".

Oclre.deria izrncria vazduha rre 11102.1.,: da Se postig·.!".Ie ni OV1111 n~lci.no.rn prcil.retra~ vania (trajno p rovetravanic).

.3 PROVETRAVANJE KROZ OKI'lA (SAHTQVE)

, Veta pnrodna izrneria vazcluha z imi n:'Clze du se post.igne onda l~ada se prostori".iH prikljuci U okno ("aht) koje voeli iznad krova (slika 321-6). Na oval se naCin oivor za izjednacenje pomera nagore, tako cia je u celoj prosrodji potpl'itiSlllc (dejstvo dimnjaka). Aka se istoV"reITICno obezb-ede odgoval'ajuti otvori zn dO'L voden;e vazduha, pri dovoljnoj temperaturskoj raziici unutrailnjeg j spoljasnjeg vazduha U10ze da se postigne znatna izrnena v'lflzduba. Pri razlicitilll preseci:ina ol,ana i pri ncsn1.eranOlll S1:I'tljanju, U oknirna za pro·vetnlvanje teoretski nastaju brzine struj,mja vazduha (81. 321-7),

lv!.eduthn izmena vazduhu nastaie sarno onda !tads je spoljasl1H vazd,jh hladniii ad Ul1utrrrShjeg. Pri izjednacenju temperatura vazduhll, strujanje viSe nile Tnoguce. Leti, kado. ie napolju toplije nego u prostorijmna, pravac kre1anja je abrout:, tako d~ kroz Ok110 prod;re topao vazduh.

Slika 321-6. Serna provetravanja kroz okno

55

866

3. Tehnika provetl'u"vunja

hlimat ieacije

S lika 321- 7. Brz inn xizg oria U oknirna za vazciuh kvadratriojr p reseka pr i temp er at urshoj ruz lici ~= 1 "C (p r i drugj m ternperururskirn raz Iiko.ma

trebn rnn oz iti sa ,IE)

Ef'ikasrro p rov et rav anj e kroz o1;::no Iet i mo ae da s e postigne i taka sto se u dna okna p os tavi greini nIcdaj,npr. elektr icno grcjno tela ili otvoreni gasni p larn en , Ovaj ure dai, koi i s e ranij e <"eslo kor istio, d arms j e z amerijen boljirn , efikasnij lm i ieftinijim vcutiiator om.

Dnljc p ob ol isan i e pro\,ctravanja k]"02; elena p os tize se p okusu iirna postavljanja posebnih i'1"Oduf,~talw (asp ir atora), ko;; st vnrnrij ern potpr itiska p r i p ojavi vet ra p ovocavaju uzgori 1.1 oknu; Inace 8U be>: deistva kada vetra nema-). Slika 321-8 pr-ikaz uje razrre koristr ukcije krovnih p r-od uzernkn , Ucinuk ov.ih produzetaka ie veOU1U rnzlicit i rnriog o zavis] o d b:rzille i pnlvcH vetra.

SUhl 32!-8.

PrOdl.1l:eci za p roverravanj e (aspiratori)

n) rotor-ventilator, b) us isna hauba, c) Savonijus-usisna hauba, d) nepokretna usisna ~)av", e) pokretna usisna g lavc , f) ustsna g1fl_o;ta~ g) P!'OciUZCt8k sa zaluzinama

!1

i\J.':.O i e vuz d uh ko-i:_i treba OdS1S1-1tl z.nat n o t.op lij i o d aobn og vozd uha, kuo rrpr., i zriacl -necl i ste(h~jl1kH~ nuda CE nzgon prirodrio bib znatrio ef'ikasrrii i. Prerna tome, -baub-e (hau'be stednjaf-,;""""U.r hau[-:e isa iaisn a ispaYD1'!}a) ko ie skuplj~ju topH i vlazni vaz duh ko ii s e dize, i dcvcd.e g a do okria In odvodenje '\"-a2duha~ s asvirn Btl p og odric S8 gledista tehrilkc p rovet ravrmja, S dru,;,c atrnne post.oj e i _ned0sta_Ci, i~, prouzroi:uju losu vidljivost j rasvetu, skupljanje pm"inc na honzontalmn1 i kosinl. povr~in3.rrl~l haube~ 1:ao i zracenje toplote:!l t:='Cjc,:Q da bj. bila bo!je pr.inudno o-d\'odenje tfJplote POIl"lOC.U ve:ntil8tora. um.esto kodscenju hnub[l~ IZolicinil vazdn~1.': k:oia se odvocU Sflm,O usled uZQ;Onr: InOze pdbHzno da se proractUJ2 pre.rna sltCt

32"1-7. ".

867

U svakom siucaju ostaie <:tn]er::ica da pri~odno provettavanje kroz okna rnriogo zavrsi od spoljasnjeterriperatUre i brzrne veti-ae Orio je zapravo riajrnarri e ori.da kada je najpotrebnije, nairrie u toplim letrijhrtdanima. Zbog toga [e kOrlscenje ovog nacina provetravania ograniceno samo majaosebne slucajeve, kao sto ie p roverravariie ataja, t.oalcta, rrral i h penonica i slicnih prostcirija u kojima srn anjerrie

ili p restanak pr ovetraven ia nisu ojxasrri, "

-4 PROVETRAVANJE PREKO KR.OVN1H PRODUZETAKA'-)

Pod ovim nacincrn provetravanja se podrazurrieva prirodno-provetravunie kaje riastaj e p reko p rociuzetaka, kratkih okana ili alicrrlh otvora za 'provetr-avarije na krovovirna zg rad a. Ono se trg lavrrorn zasrriva na te rrn ickorn gra.vitacionom uzgonu, usled temperaturske razl ike spoijasnjeg i urrutrasrrieg vazduha. Ovaj naCin provetravanja naicesoe se korist.i u zgrudama sa ravnim krovovirna i Industrtiskirn halama, a posebno u pogonima gde se iavlja toplota kao ~to su elelctrane, celicane, Hvriice i dr. (s Iika 321-9).

Zgrada sa spratnvlma

lndustrtjska hale rroduzetaksa ___ zaluzlnama -----... ~

Te srer as tl krov Krovni pro duzetak \ ------...c...

Slika 311-9, Irrdustriiske zg rade S'~ l'azlicitin'l krovnim k.on str-ukcrjarna

Zszg rade sa ravnirn krovovima cesto se korisrekratka cikna,s1icna gob; op isanlrn o b lj cirrm, Du bi se regulisala izmena vaz du hn, sva okna m.or aju bit, op rerrrljerm pode~avajucom k laprrorn i ured"jima za pode~avanje (s~ika32.1~lO). Bro] okana z avist od naciria i jacine pogorSania vezduha. Kada se uredaji ZH podesavanie odrzavaju u i sp ruvrrorn stan+u, ov i k,'ovn; pl'oduzeci predstavljaju jednostavan i ief'tin nacin provettavanja.

U industrijskhn Italarna veonw i e rasprostranjeno kor iscerrje 'u'(Jvni!, pl'Odulieta.ka sa zaluzina1na, narocito u pagonima g d e se· radi sa toplotom. Rec ie upravo 0 pravougaonim i "kvadratnim pr oduzecima koji sa atrane nose riepokretric iii p odcsavajuce 7aluzine. Porrekarl s e ovi p rociuzeci ravnomerno rasporeduju cluz s lemen a 1":1"0"3. Njihovo dejstva se zasrriva prj rn irrrorn vaz.dirb u irg'lavriorri samo na temperarurskoi r az lici urrut.rasrij eg i sp olj asnjeg: vazd uha, Pri pojavi vetra de;stvo krovnih procluzet aka sa zainzinama poriekad j e nepotrebno, posto s e , u zavisnost i od p ravca vet.r a kr oz otv or , vaz duh sarno clel irn.icn o ocls isava a de'lirnicno ud uvava. Ureda;; za podesavanj e s e cesto kr ive i r daj n, take da se n iirna vise ne mo se vrsiti podcsavanje~

Poboljsana izvodenia teze ka besprekornim koris trukcij arna i ie dn cstavrdm rukovanjem kao i pr imerii uredaja sa iskoriscenjem us isrrog deistvn vctra (vo dcce povrs.ine is!.) (alika 321-13).

Za bosp r ckor-no proverruvanje p reko krovrrih prorluzeraka, ,"2no j e i dovodenje spoljasnicg vazduha koj i rrakrrarlri o srvuj.i, st.o s e naicesce j avlj a zbog otvorcnih vrata i prozora. Posto s e prj t orn e poj,,"a p r ornai e ne rnoz e Izbecr, r ad na mesta po mogucstvu ne bi trebalo planirati u blizini ovih otvora za dovodenje vazduha. 2a zimu se, u naivecem brojn slucajeve, preporucuje kori"cenje zidnih vazdu/;n;h g,.ejaca i njima slicnih, da bi se spoljasnji VRzduh zagrejan Qovcdio u hal1.1,

') Oppl, L.: \\7arme- Techn. J 968. Str. 2/6.

Hansen, 1vi.: HLH 1968. Str. 235/9. Litomki, B.: HLH 69. StL 289/96.

Hansen, lvL: VDI-Bericht 147. [970. Str. 83/90,

55*

868

3. Tehnika provetravanja i hlimatieaci]e

?odesavajucj vodeca povrs lna 9

"" ~ \,J... ..J7· /'",- C-------- J

_ .i-> 7+'" 1/ '

Vetar \: // . V .

:_::/" / I "~Pm!a, ~j f L(_

_/ til '- _/"'t t

~) ®

- Vodeca povrSllla

/-; I /

_/[~-:l

~~ 1· --..:_

Slika 321-10. Produ zetak sa '

aapiratorom i podcsa vaiucom 0

klapriorn

Prouet.rassanje koje se postize preko krovnih pr'oduzctaka u jedrioi halt maze pribliitno da se odredi pr erna Hanzenu (Hansen), pornocu sledece jedriacine :

w,,=· (kHAt/TI u tn]« V 1 +F2'/F12

Slika 321-13.

Krovni produzcrak za provetravanje sa vodecim povrsinarna

g de [e :

H = VISIna hale m,

At ~ temperaturska raz lika "C,

T~ = temperatura vazduha ria ulazu IZ, PI = donji otvor i m2,

F2 =. gornji otvori rn2,

·w~ ~ brzina vazduha u gorniern otvoru F2 u m]»,

Na slid 321-15 ova [ednacina je prikazana sa F&=Fl. NajnepaYoljniji s luca jc prakttcno Ieti, a narocito onda kada su temperaturske razfjke b..t male; Zbog toga otvore za izlazni vazduh treba predvideti sa podesavanjem, kako bi se preko z ime:' smanjilo'strujanje' vuzdubu iz prostor.iie napolje,

012-6-'401'" _ Stika 321-15. Br'zinu vaxcluha ria

, , r izlazu zu provf:tri;!vanje pr cko krovnih p r-od uzet.aka

Primer ea pogon gde se [aolja t opiota, Hala clckt.rarie 60 x 20 = 1200 me, FI = 15 III irna zapreminu £"""18 000 m", Dobiiena kolicina top lore Ieti Iznosi 380 kW, tj, Q!I=21 Wfm3; zetleua Izrneria vazcluha 1= 10,

Prema slici 321-15 (Fl =F2) ie :

prj dozvol] enoj razlici A. = 3 5 - 25 = 10 0 C

i.!:.t 10

T~ =298 =0,034

·w~= 1,6 sxi!«,

0.02 0.04 0,06 0.08 0,10 uljT,

Potrebna p ovrjiiria za izlaz vaz du ha je =3,15 me.

. I· I 18000· 10

po = "~.--.~"~.--.-. = -- - _ .. _-- =

- 3600· t<'3 3600 < 1,6

323ft Ft·YOvetril'va.nje

869

Pr i ovorn provetruvuniu lZ ·:pr~n~t(:)l:::ijC?-':'~'_~:::-":::~:~~i10,~U vcritfl aror a i s i s ava vaz d u h 1 i zd uvava. rrap olj c, dok u prostoriju_ kro:z.~,v.r·q.~a "i1i drnge otvore ul(lzi vazduh 1Z susednih prostoriia, ili pak spoljasniivazl:111h_Postp se u prostorij arna koie tr eba provetravari stvara pozpriiisah; 0\.'0 prcrvetra\"::;nfe··je··pogodno narocito onda kad8 treba spreciti sir_enje loseg _ vez duha, ,·,-y~_~'#.:\i~.OiTl"h~-~~~i:':_:'I?i¥p~p:ll_ _u -provetru'vaniu malih prastorija, u kojima se vaaduh "agaS;:iji:: raz~1in:>g;g?vihiJ, pa rurna, m ir is irna iti visokirn te mp ernt ur arna, kao t\ kufrinjuma, toal",ciifi.f}.,.gal,ctCl"obul'na, labol""torij:una, trafo-prostorriama, uku-p rouror'iiarria; pi6rekcionilu- .5a.lafi'la'~ m.rac~'lirn

korn orarna ir d , . .

Aka se na odgovaraiucirn pntanjama obczbedi sekuridalflQsLiujanj" vazquha, t ak o d a nema p rorriaje, onda BU postrojcnia za p r ovet ravurii e saodvocten;e:m vazduha iz pr-ost or ija n aiicdrrostavni] a i najefikasiJijas,edstva"za poboljSJinje vazduha, Njihova iskl iucivo kortscem e ipak je ograrriccno na rna lc p rostorfie , Da b i se sp recilo hladenic i p oiavu p rornuie, u ve cim prostorijama tr cba p rcd'vid et i i dopunsld nredaj za pr ovctruvanie.

Glavni sastavni derovi ov ih postrojenja su vcn ti lat.or i za oclvo derijc vazcruha sa motorom, vod za odvortenje vazduhu i VOG za otpadrii vuzduh. Slika 322-1 kao p rirncr prtkazuie p.rcrvct r-avarijo ugos titcl iake kuhinje, u koju vazduh nuknuduo ut.r u j i kroz vrata i ot vor 22 izd8vanje icla,

Slika 322-1. Po srroj enje za provetxavanie. male .ugosuiteljske kuhinje

l13 Pr-ovetf'avanje sa dO\fodenjern wazduha U fHcltlstodjlfi

(p r it is n o provetravanic)

Nasuprot postroj erriima za is isno p rovr.t r-avanj e , u re daj i za pr'it iano provetravan.e 'usrsavaj u sp ofiasrrii vazduh i potiskuju g a u p:tostorije koje treba pr ovet rit i, pri cemu viSak vazduha st.r-uj i u susedne pr-os tor ijc o dnosnc nap otje kroz vrutu, p rozor e, dr uge orvore i p or e, Daklc, ova postrojenja 11 p rostor.i.ii stv~lraju rz at:« prit isab; t ak o da [esp rccen utaz ncpozef inog vaz dubu. Zimi ie zu sve naC1ne provctravnn]a POtrebllO vazduh .koii se 'dovod i u prostorrie zagreiuti do 80bne temperature, pornocu grejaca vazduhl1 koji se maze prildjuciti 11a biln lcoje g rejn o sr ed stvo , npr, elektrfcnu str'uju, gas, paru ili topfu vodu, kako bi se spree;lo 'hladenje p ros.tor-ij a,

Lskljucivo korii:cenje postroieniu za pr itisrio provetravunie uglavnom je ogruniceno na one prostcrrie -u kojirnu ric p ostoj i .vcl iko pogor~anje vazduna i iz kGJih liduvanl vazduh lako moze da izade kroz-prozorc j vrara U oko lrie p rost or ijc Hi .n&polk, upt·, kancelarrie, cadicrrice, p rodairrc prostodje, ilozbene hale i 51.

Glavni snstavni delovi SU~ ventilator za cto vo de.nje vaz d uh a sa rnot ororn, gr eiacvazdwua, filtar za pr3sinu~ e verrt.ualrro usisni vo d i vad. 22 d-ov{:~ denje vazduba. Slika 323-1 pr ilcaz.uj e primer p r it isrrog provctravaruu ie dnc pr odajne p rosroriie u kajoj je urerlaj z a provetnl"F~~.nje post~:\I-n~~n izri ad ulaza.

870

klimat issacije

SpG1jui v az o u n s e iz na d vr ata udUVHVa U p roator ij u pornocu ven tilatora vlCeko g rej aca vnz d u h a . Pogodno j e i. kor isceni e vazdusnog filtra, da hi se - izb eg lo prljanje grcj aca.

U opste uvek i c , nan)cto za vel ike prostorije, podesno da se istov,ernenO kor iate pnstroj~nj2 za ubacivan!e vaz d ub a i p osrr oj e nt» z a odsisavanje vaz dtaha ; p or ledrrie za o dntrnrtj ivunj e koriScenog vaz.dtib a , n 'p r vc za dovodenje svezeg vnzchrhu u prosr or iiu. Orig ovar aj ucirn dimenzionisanjem kapacrteta vazduha, u prostoriii illoze das e DI"Cm3·potrebistvorimali-natpritisak iIi p otprrtisak-Ovo jenajpogodniji rHein provetravanja za sve, a narociro za vece prostoriie, npr, sale svih 'vr-s tu, p ozor ista, bioskope, ugostitcljske pr-ost.or ije it.d ,

IVlo,:ucnost postavljanja verrti laror a za dovo derrie i o dvo d enj e vaz du h+, lcanala, otv;ra za iz laz; i u.laz vaz du ha ~ os ta l i h de lova ruzl icit i h vi-sta i o b l ika prostroija tol iko 81.1 vel ike, da cak ni priblizno nije rnoguce dati neka pr avila i11 up ut stv a. Svako postrojenje za p rovet r avanj e smatr a se posebriim problemom.

Sllk" 324-1 prikazclje primer prc>vetnlvanja sa dovoderiiem i od voderriem vaz d ulaa za jednu salvo iii bioskop ,

Ventilator za dovc derrj e vaz d uhu se nalaz l ujsodrurnu. Spoljni vazduh s e us ls ava n a ri ekol iko Inetara iz nud nivoa ulice, preciscava se pr eko f.iltra z a prasinu, zag rcvu do sobrie terrip ersrt ure 11 greracu vazduha i z~tiITl se POl1.CIOCU v ent.llutor-a kr oz karial za dovodenje vaz d uha potiskuje u p ro atorij u, pr i cemu karra l ulaz.i u supl;i p ros ror ispo d sedista u obliku

5111<:3 324-1 ,Po:?tt.rojenje 2"8. provein!.'vLlnje j e-drre sale iIi bioskopa sa dovode.niern i od,,'"odenjeH1. vazcluha

871

tr ougla , 0<:l.avde vHzd~'J: lao'!'odgovarajuce otvore utazi u p roator ii u, Vazduh koj i se odvodr 1Z prostodje, odsisava se no. tavarrici i izduvava nnp olje p ornoc.u vent.ilatora p ost.avljerrog u susednoi p rostorij}.

J2S Vazdusno grejanje

Po.stroje_nia . ~a v:,zdus~o gr ejurrj e, nazvana. i gr ejanjern t oplim oaeduhom, sa pnrodmm III p rirrudrrim s.tr.ujarriern pornocu vent'ilatora knoi poatrojenj a za pr-ovetravan ie p otiskuju vazduh iuhacuju ga u p1"ostoriiu koju tr eba grej ati ali s rtorn razlikom sto se vazduh zag rcva ienad sobnc temperature, ria oko 30 ch; 70"C. Dodatno dovedena top lota sluzi za pokrtvanje toplotriih gubitaka p ro str-r ije, tako da se vazduh u prostor iii post epeno Itladi do sobne temperature. Postoji i

greianje spoljnim vazduhom (grejanje svezim vazduhom), pri cemu se kor ist i

s p oljn i vazduh (ne ekonom.icno, posta ie velika potrosnia top lote) ; ..

gre.ianj[' recirleulacionim vazduhom, pr i cernu se uaisnn sobni vaz duh p orrovo kodsti {nema ob n avljarria vazduha) ;

grejanje mesanim vazduhmn prj "emu se kor'isti sp oljni vnzduh pomesan sa recirkulacionim vazduhorn (najpovoljniji postupak, posto se grejanj e i provetruvan ie postiiu pornocujednog postrojenja); vazduh se zag rev a pecima za grejanje uassduha ili grejacima 'Dazdu.ha~

t;::l Fillar Greiac ~

,p.~...L .» »:

IT

I

Preset< a-b

J

]

~

JI

J

'. j

~lika 325-1.

Posrrojenie za vuzdus.no g rej anj e iedrre rudioriice

Slikn 325-1 prikaz uie primer vaz dusrrog gr eianja rud iorrice. Agl'egrrt za vazcluano grelunie p ostavl ien je na koriz.ol! u zidu. Topli vczciuh Be razvodi vazdusnim kanulorn na t.avan.ici , dok s e reclrlculacioril vuzd uh uai sava kroz ki-atko usisno oknorreposredno iznad poda, Gr eiac vaz duha j e prikljucen na parno Hi vode.nog:rejanje zg ra de . Ostal i poduci 0 VD:Z' dusnorn gr ejanj u rnogu s:e.videt! U pogl avljirna 341. i 352,

Vazduh se zagreva pt(i;?l(lZa greiani» siarduru; na greinim povrsinams koje su sa tarrutrasrije strane zag.i;.ejnn;(pOmob.l u g lja, g as a iii ulja. Nasuprot tome, vazduhi gl'eja!5i se sastoje op. se.1.icnih rebrastrh cevi kr oz k oje struji pam Hi top la vo d s ,

a oko njih vazdu h. ..... .

Vazclu srro gr-ejartje se ko~i.<;tirt~tocito za velike pro;;toriie svih vrsta, 'uglnvnoru

pozorrsra i b ioskopc, h·rile, ·-pio~totije za sastanke i radionic". .

872

3. Telmika provetravanja klimatizacije

Za fab r icke pogone, morrtnzn e hale,.~Jdadj§ne p.rostorrie itd:, :.:a va.Zd~sno.~rcja?j~ se cesto,koriste g,.ejaCivazduha, rarrne riazrvarn z idni :vazdus';"u gre)''':;l. 0\'1 ~re,:a) Imaju lcu cisr e, u korne ae nalaze SVl dclovr porrebni z~ pr1]:~rcrnu v.azduha, k~o sto su vencilatori, rnot or, izmenjivaci toplote, klapne l:.~. l ..... ao grejno sreds.t\-o za ovalcve g r eja ce vuz d uh a po pravil,! se k02is~i. p"-l·a. III r op la VOdH. .Po s toj e I urcda]t za gr ejanje posredstvom ulia, gasa llr ug l ia ,

Grejanje toplim vazduhom sa grejn;m automat ima ria u lje iIi gas, posebno ie pogodno za p or od icn e k ucc,

Ponekad s e izvodi i 'vazdusno grejm~ie 'visokog pririslea; gde se vaz duh 11a 100 do 200CC uduvava u prostorije.

326

Vazdusno hladenje

Zs razliku od posrroienia za vazd usrio gre ianje, kod postr?je.l:1ja za vazd usnoIrladenie u prost orije koje treba hla<;liti ubacuie se vazduh ella je temperatura I~pod sobne temperature, Vazduh oduzima toplotu iz pro~tori;e i postepeno p.oveca:",~ t emperaruru do ieljene sobrre temperature, Vazdusno h.la.dertjc .dobrIo J;. veliki zuacuj zbog savremenog nacina izgradnje sa velikim p rozor skrm POyrSlnama. S'urrccvo zr-accnje unost u pr-ostorfie velike kolicine top lot e, .tako da ~l bez hladenja nastale v isoke temperature. Kao j va z d u srrn gr-ejarnu, POStOj":

liladcn]e spoljnhn uaeduhom

liladenjc rncir kulacionim vazd!thvJii

hladellje meianim oaeduhom

Glavni sastavni .delovi postrojenja za hladenie vazduh~. su ~ladnj3.ci,. koji m~gu biti povrSillski hladnjaci i mok"i hladnjaci vazd"ha. Povrsmskl hIadnJaCl ~? nac!TI~ .iz ra de odgovaraju vazduanlm g cejacirna, s tom r?zliko,? sto kr~)Z n)lh atru.i I xashladno umesto g rojrrog sredstva, dok se kod rnoknh h laclnj aka vazcirihu; koji se Inace jedva koriate, vaz duh dovodi u .dh-ektan dodrr sa hladnom vorlorn

Presek A - B

Perfotlsana tavarilcs

J 'eo"JJlI I[

,.-- vazdlJh ------'-,c--- .....

Rashladl1' oreilal

Slika 326-1.

Hladenje i provetravanie pl'Oprostorije za n,erenje pomocu

ure<laja za hladenje vazduha iz susedtte prostol'iie. 121a;o; vazduha kroz pel'fmisanll tav3nicu.

327. VlazBt?je uaeduha

873

koja struii III j e pak ra sp rs eria, Pashladna sredstv::. s u ; voda is: srodooo.ia iii bun ara (retlco) ;

hladne pare (amo niiuk, freon i d r.) u isparjvucima rash la drifh rnas in a, Temperatura rashladne vode je veorna vazna za sve rasb ladn e u re dajc , Vodom. iz gradskog vo dovoda vazd uh mote p rakticno da ~" s aruo malo rasb lad i, PDsto je ona relatrvno topla. Povol inije j e k o r is cerrj e b unarske vode kola u Nemackoj stoji i:esto ria ra sp ol agrmj u sa rraaks irn al norn terr.perat urom od 8 do J aoc. Fr.i vestadkorn hladenju poston rnogucnost da se temperatura rauhladnog s rc dst va odredi p rcrna potrebi.

Vazdu8110 hladcnje se kor isti 11 cil iu poboJiSanja 'ug odraos t i u p rostorfiama :w b oravak kao i u ruriog'ob rojrrirn irrdus tr-iiskirn pog orrima, a n ar oci to u prehrarn~b erioi i f'arrn aceut.skoj industriji.

Glosm i sas taum i deloui : ventilator sa rn.orororn, Irladnjak, f'iltar za 'pr.asinu~ 'USbl"d vod 1 vod za odvodcnie vazduha. Nacln izrade V(lZdU3nih raahl adrrih p ost r ojerija sliean je vaz dusriorn g re iarij u. Vaz dus no g rej arrje p rikazano nu slid 325-1 1110Ze da sluzi i kao vaz d usrro h ladcnje, taka !:ito se urnes to vazdusnog grejaca postavlia hladnjak.

U rnraog irri slucajevima j e podesno cia se UITI"'SLO vazclusrun rushtadn ih postrojen!a kariste vazdtls·j"j.~· rashla.dni urodaii , kod kojih s u sv i de lov i p orrebru za p r-i p re rrr'c vazd'uha kao sto BU ventilator, rnotor-, Izmeniivac top lore ltd" prisr avlj en i zaiednc u ku clate koje se rnoze p renosrt.i. Pr erna v el.icini kucisra razfikuju s e sobn i rasJ.d:2i.h~;-: u.redaji ; rashla.ln; uredaji U obliku o rrnara i vazdu,sni rash ladn i urec1aji 'U obl iku. kutije. Primer je dut na slid 326-1.

311

Vlazenje va;,u:iuha

(videti p og lavlja 334, 335. ; 343)

Postrojeniu za vlazerrie p ovecavaju apsol utrru vlaznost vaz duha U p r os torria mo. Postoje Iokalria i ccrrtralna p osxrojerrja , pri cc.m u mogu cia senlzlikLlju f,Iedec~ osnovni posrupci vluzen ia :

1. Zagr evanjc vode j hlapl jen]: iIi isparavanic u p os ud amu ; postupnk oclgovar a samo rnalirn kapucitctirna, a 'os irn toga riaicesce ie i rieh ig ij errsl-i, jer se posudco Iako zap rljaj u, Vcci kap acit et se p ost ize koriscerij ern verrt ilufora .

2. Direktno uduuaoanje pare u sobrri vaz duh iii kana! zu dov o de nje vazduha.

Para s e proizvodi POlTIOCU elektr icnog u re.daja iIi p orn ocu so pst.ven orr kOtliL Prj tome mogu da 8e iuve teskoce zb og s tvurarria korlovskog karncrica ukoliko voda n ije potpuno desatrnisuna. Pos tupuk je sk uj,», ali b ig+ierisk.i beuprekoran .

3. Raspl'sivanje 'l!0de pomocu rnlaznica sa iii bez potist1og vazduha ka", i porno';;u pokretnih diskova sa motornim pogonom; u industrij.i je ova najceSce kor"isceni postupak. Prikljucak na vodovodnu mrezu iron regulacior:d plon,k. Vazduh ipal< saddl soli iz vode koje se taloze u pn)storiji.

4. l~onlo-r('; za vlazen_ie vazdzJ.iza za \-eliku posti-OjCf:tj8a

UreullH za vlazenje koriste Be U mnogob;,ojnim lnd<!strijsj;:.im pogo [lima \"'ii preraduju higroskopske mureI'ije: tekslilnitn, filmskim, duvanskim, industriji papira kao i st3mparijan,a i dl'. Fri suvge maloj vl31.nosli vazduhl< jlivljajn "e elektroslatiClw putljrmja, zbog <:ega je protok rnnterifala los, pa se !liv1iaiu ;lmetnje U InaSinaula_. srnanjena otpornost mnogih Innt~-:rija!a na cepan:ie~ odstl!Pi~:cd~l ciimenzj)a, nurse i kvuliteta.

Odl'edeni stepeni vla2nosti vazduha zahrevaju se i ZH b[blioteke, muzeje, umdn;ek0 kolekcije i sHeno, da bi sc spreeila oste(:enja kao sto su suser;je, deformisanle, skupljunje itd~ 1vlnogi Inu;::iGJ,:,~·-~-nsi~·ta-n£"Jti, kao orgulje" ,klavirL :rastimovano .zvuc~ na suvom vazdl.lhu~ U P1Tostorijama za boravak,. kao 5tO 5l..1 fIItQ.no"\'i j knHc.el).rije" sobni vnzduh zhni cesta je suvJse &U~~'·. IZihna-ul>edaji za po"boljsar:de ugodnosti ovde povecavain reiati~'nu vlnznost v3zduha na higiienski po\,oline vr<:dnosb od 40 do 50%.

874

3. Tehnika procetraoanja klimazizacije

~~~~fj

Prostorlia 25

(JrnQt~S(1VBr',!~ i

Slika 327-1.

Posrrojenj e za vlazenje u prostorlji za orneksavan]e iedne fabr ike duvana

Primer cenrrntnog PDstrojenje za vlazeriic viai sec rra Rlki 327-1. Mdavina sp olj nj eg i rec.irk ul acforiog vazduha preciS cava se U fjltru, zag re va u predg~eja<::u i vlazl 11 komori za vlazcnic, da bi se rrakon toga pornocu vent ilatora pcrt is rrula u pro-

sto ri i u , . ,

Za vlazenic v8zduha u rnalim pro s tor ijama kor-iste se uredaJi sio. vlazcnje vazduha~ kratko nuzvam ovlazivaci vazduh.a, koti su p r erros iv] i dovoljnt za mali kapadtet vlaienia. (p og la vl ic 343). Postoji v el ik i bre-i vr sta rzr ade.

I'ostro.ienju za dehidrataciju vazrtuhn smanruiu aps ol utrru vlaznost sobriog V82- d'uha, Issuiacenje »lat:« iz 1JQzduha rnoguce j e na dv a rracelrro raz licita nacina :

1. Io11a.dcnje zrae duha pornocu dovol ino hladnog rashladnog s redstva, sa terripeJ:aturom ispnd tacke rose vaz.duhu, pri ceInu se izclvaj a vo da (metoda pOIhladivan/a). Za z n atrro izdvaiarrie vade p rakt icrro ie potrebna rash lacina masin a. Postrojenja 8U uostulorn sficna postr oicrnirna za hladenje vazduha.

2. Aj)SQrpcU"m uodcne p are iz vaz.drrha POTI10CU higroskopskih cvrstih rn ater ii a, kao silikagela, 11i h igroekopske soli son e kiseli ne, ka o hlorkalcijum i d r, (met ada. apscl1'pcijc),

Debidratadja vazduha se vrsi l! kljma~un~'hlima 2a pobolisanie ugodnosti u prostorijalna za borav:lk~ zatirn zn neke specijalne pogone u hernijskim:o farn'laceLltskiITI, e1ektro i drugim industrijarna, ond8 kada je potrebna sto n"Janja vlaznost vazcdnha l! prostoriji.

Z:n ITlule kupacit.ete dehidrataciJe postoje i prenosivi u.redaji za S1.l,~cnj~ vazduha~ koji su za male P£ostorije PQgodniji od nepok"",tnih postrojenja. I kod ovih H:tedaja izviacenje vlage iz vazduha se vrsi iii pothladivuniem pornocu rushladnib n,,'sina, iIi pomocu apsorpcionJh materija.

1) l.} postrojenj::l za dehidrataciju. vazd.uha ne spadaju takozvana postrojenja za susenie,u kojima se dovocienjeln toplog "azdt1l1t! oQstranjllje voda iz raznil1 Dro~

jzvoda k(~je zbog vIaznosti trcba susitI~. kd.(} stu su d1"vo~ koza, povrce itd. ~

\;: _":'c

'j

i -(

329. IGimatizaciolla postvojcnja

875

329 Klimatizadona postrojenja

-1 OPSTl DEOt)

-11 Denni<:ije p.oj rrro va

Klimalizadona pnst.rojenja irnai u (pr erna dunus [os vazecim defimciiama) zadarak cia temperaturu i vlazriosr vsz duha odrzavaju U okvn:u nekih propisanih grarrica konstantrrim. Ona siedinjuiu vise ad napr'ed navedena 4, rerrnicka metoda prip rerrie vazcluha : grejanje, h ladenj e, vlazenje i susenie. Po prnvilu ona Imaju i nratornntuki ured2, za reguHsante te.mperature i vlaznoati, Pr-e dstuvfjaj'u nu.isavrkenij i, ali i najskup li! postupak tehnicke pr iprerne vazduha.

Iedna variranra takv ih po-st.rojerria za Klimatizaciju su takozvana post rojenja ssa delimicn u klimatizaciju, koja se od klrmatizaciorrih postrojenja razlikuju po tom sto irnui u tr i vrste terrnicke pr ip rerne vaz duha (npr. g rejanj e, b laderiie i s us errie); No, cesto se i ova v",Ti_ianta nax.iva klirnatizacionrm pos troienjern, sto ipak rrije u re d u, S obzi rorn rra tacnu definiciju pojrrla.

.. 12 Koriscenje

K'Iirnnt izaoiorra postrojenja naluze pr irnerru uglavnom u dve ve like oblasti - kao klimatizaciona postrojenja radi ugodnosti i kao Iridustrf iska klirnatizacionn postrojenja. Post.roienja radi ugodnosti sluze za stvaranje naipovoliniiea stanja vaz duha u p rostor iiama svih v rst a koje sluze ZIl boravak liudi, kno Sto su pozor ista d vorurie, zb orrrice, skole. b olrrice, r a.diorilce, p rodajne pros tor iie itd. Ova postrojenja treba u prostnrijarna d8 i zirni i leti odrzavaju najpovoljniju klirnu so'brrog vaz.du.hn, sto ·znaci -ci.a u zavisnosti od vremena <Ii Iicrrih zelja odrzavaju tempera rur u o d 22 do 26°C i relativnu vlaznoat vazduha izmedu 35 i 65 %. Pri o vakvorn stanju sobnog vuzduha lind; se ob icno rraj ugo drrij e osecaju i imaju DaiveCi rlldni elan i sposobnost. S tim s e povezuj e i ekonomsha borist , posto se srrianjttje bro] izostanaka Iju di sa posla zbog bolesti i. povrede ria poslu, pa se tako poboljsavaju i r ezultari rada, Dok su se ktirnatizuciona postrojenja radi ugodnosti prvobitno koristrla ug lavnorn u zborrricama, kasrrije su nasln p rirnerru u vel ikoi rner i i u ustanovama i objektirna zu stnnovanje. Ocekuje se da ce uskoro tehnika ktirnatizaciie i u ovoi oblasti nab s ir u p r irrren u. Gr ej anje prostortin pri tome samo j e iedan od zadataka p osrroj enja za k lirns.tiaaciju,

Jndust1'i}ska klimatizaciona paso-oieTlfa, zu razliku od pret.hodrrih, i maj u zadatak da st.var aju naipovoltni!e stnnie vazduha za proizvodne procese. Mnogi prorzvocti mogu da se p roizvedu be sp.re korrro aamo orrda kada vazduh irna odredeno sranje. Npr. u tlwi.'nicipamuka potrebno ie da sobni vazciuh ima vlaznost od 70 do 80%, da bi se sprccilo kidanie koucanih niti. Pr i ovorn atanju vaz duha p am ucrri koriac ima najvecu otpornost i elastjcnost. Slicni probjerni postoje i pr i proiesiodnji i preradi paph·a. Izmedu sadrzaja vlage u pap'ir'u i sadrtaja vlaj,e u vazduhu, mora da postoji ravnoldSa ier hi inace nastale teskoce jJrilikorn transporta, subilanja, profilisunja, utiskivanja i drugih procesa. I ostale industrijske grane, a pre 5yega one kole preradnjuhigroskopsk" materije, takode zahtevaju odl·edeno stanje vHzduha .• kao jndustri.ie duvana, filmova, prehl'ambena industrija ltd. (tabe1a 329-0. Pored toga, veIiku obinst primene klimatizacionih postrojenja p_redstavlja hcmijska industnj.J .<:a ptoizvodnju medil<amenata, test-prostorije i laboratoriie, zatirn pmizvodnk pJ:eciznih delova ; <It'. Za nelee vrste proizvodnje. npr. izradu polupro\'odnika, potrebtlto ie cia vazduh bude skoro 100% oCiscen od cestica pra~ine.

1) Hall, W. M.: HLH 69< Str. 224/7.

Lam(, H.! Ges.-Ing. 'Ji74. Str. 63/75, Eickenhofst, H.: HR 5/74. Str. U5!11.

876

3. Telmika -aeru.iiacije i klimatizacije

Tab ..... 329-1. PodrLlcje temperature i "Iali':nosti u .. a:.:nim pagonima1)

;1". i G~=·~-~--I-~~-~··~;:-pogo~-"-----I'--- !empe- li.·~Re~ati::;;

)' mdustriie rat~g vla~~ost

, 10

~I--'~~~-"--> -"-~-'-"~~'-~.'-, ····--··-1 --.~-~

'I Pekara ~~::~t~~~ ~~~!~~ I IL:2;'1 ~KJ~

Proizvodnja testa I 23 ... 25 50 ... 60

.. --1-------- _~klad~ste ~~cer~ I---:-~~- i'~'~'-

2 I Biblioteka ! Skladiste krij iga i 21...25 j 40 5<)

j I Citaonice I 21...25 I 35 55

-;- Piv:r~---' "~rostorija za vre~je""-------I--~-'~'~70 -

, Prostor zu slad ! 10 ... 15 80 ... 85

-~.-L~----1-------------··- __ -···m~ .. ~ --.----.- --.-----

Stamparija I Sk.lad ijite papu-a I 20 26 50 60

.Stampanje j 22 26 45 60

$tampanje u vise boja 24 28 45 50

Stampunj e fotogruf'iie 21.,.23 60

Svi ost.al i radovi I 21 ... 23 50 ... 60

. ~ :;;~~;~~~~--I'i?ia~~~tj~f:v~~~~'stat~----~ 1-'---2~---jl" 50.~ 55 .

i h igr-os.tata I 24 50 .. 55

I Proizvodn ia sa rnalirn

tolerariciiama ,22 I 40 .. .45

II Proizvodnja izolactje 1 24 65 ... 70

.~~--~--- ------ _.~---- ----~~~-l ~~------ l~~·-----

Irrdustrfja SkladiStenje i 16 ... 24 I 40 .. ,50

gurne 'I Proizvod?;a . I ~I...33

V~lkamZlran)e . . . ~6 28 25 30

fi:lrtirsk;materijal I 24 33 25 30

--~- --~-'---- --- .. ,.----~,.- _-- ~ ~---'--- -_-_.-

Skladistenje 16 ... 26 35 65

Proizvodraia II ')6 ')8 60 70

Dekorisanje 24:::26 _::..:. .. 5~

8 Industrija I Oksrdacija lanerrog Ulj~--'~~- j --32.~:-;;-11 20, .. 28

Imolcumc I Zavrsna obrada i 26 28 30 50

-9-'~dus-trija---! K~~cel~;~je, s~astavljanie, montatal 20 24 "1-;; 55

~~ehanik: __ .. ~cizn~ntaza .. .. i _ _:_=2-=-1_~~~~

10 Muzeii Slike I' 18 ... 24 40 55

11 ~~ldllst:ija - --;rosto~ija :~-:~~inama z~"~~api1:' - 22~~' --50 6~-

pap ira Sklad iste p apira I 20 ... 24 50 60

12 _, -Filr~aceuts;: ~~kl~diSte:ie p:~uproizvo~--I ~-~~.'~~~ -i~ ~~-

_~ndu~tri~ ~~~n,a tab~~~ !_,._=.,~7 _'I~~="-

13 Industuja Protzvodnju obicnih f'il mo va )i 20 24 40 65

fHmova Proizvod~ja sigurnosnih filmova IS 20 I 45 50

Obl'ada f ilrnova 1 20 24 I 40 60

Sk.iacliaterri e filmova ,18 22 , 40 60

4

6

.Ker'arrridka iridustr iia

7

i) Brandt O. H.: ZS. VDr 98 (1956), srr. 526.

Cal.Tier-Leitfaden z.ur Sysrern-Aualegurig. Sv. 1, 1960,

lHVE-Guide 1970. ASHRAE-Guide i d r ug i izvort,

Tempe- ! Relativna r aturu I vls.znost

DC i (~~.

,--._ 5.-.-1~;-T 50 ... 60

_._ •• 0""0"' --_.-- • I

[0.18 I, c c

0 ... 2 IlO .. oo;)

1 _0 __ "-""---') 0

18.,,22 1 IS .. , 0

io"'"'~ ~-- i

10 13 ,

21 24

24 26

24 .. 26

l5 18

24 27

18 ilL .. 21 18 ... :20

~'-i ---~~.--.

Br. ! Grana .. I

i industn)e I

._." __ .~-"o.----

;-';-\~~z;a __ =-1 S~Jadi~~ocnie ... __

-:S--T~antaza \ Period_ ra5~enja

I.?ec~_r::~"_ LSld~.~..::tenle

~'i Sibice I Proiz:?dni_a

i I Skladlsteme

- ... II -~-.-,--'I·~~~n. jeO"'(su~i p!odovi)

17 In ,;,.s,trl)a 'I Ivlekane bornbone

I slatklHa : Proizvod_nja tvr.dih bombona I Pal,ovanle rvrdll1 bombona

i Proizvodnja cokolade

Omotavanje colwlade

I pakovanje cokolade

\' SldadHitenje coko1a?-" ~

I Proizvodnja keksa 1 vaf'Ia

_I."~ __ ._. ..I _.~".o .. -.---"·----· .. ---·- .. · .. ·o_"- .

18 \ j rrdustrfia II Skladistenje sirDvog duvann I ~;:: :~~t ~~::. ;~~

duvana 'I priprema .' 1 21 ... 24 55 ... 6:,

___ . \ _~ __ ---.-- 'I' _~_~_y_(~~_~_~_j~j: ~g.'~r_e_'T_a. _~o Clgn~ ~ .... " \o ... __ ~~"- [""'~~""O

19 \ Tekstiln,a i Pau:uk; . I 22 25 40 ... :50

\ industt'l)8. .\ ·lrhen)",.. I 22 25 45 .. ,55

Grebenan)e 22 25 55 65

Cdilianje 22 25 50 55

\' Izviacenje ?7 ~ - 50 .. 55

Fl"er" __ _J

.T ;t. 22 25 55 ... 65

.\ I Kruzna pl:edilica .

! J:.~anJotavfli~je> kon.c3.n)e~

'\ 1 iz\~lac~ilje Ian aca

~ PredH>n:lC2

! Kondicioniranje

I - vlasi 1 tk an ia

I

I

I

329. Kli",a-U1'eaaji

Nastavak tabele 329-1

Vrsta p<.>gOrlO>

21 ... 25 22_ .. 25

. 0"0-- .... 0-1~0"

22.

Lan:

Pripren~~<:!Gr.eben8nje Predionica Tkacnica

"\Tu.nu; pl"iureIl1a Grebenanje Predlonica Tkacnica

I, PakoV!l.nje

I.~~""_" __ ' __ o " . _.o .. _ .. · .. ··· ....

~ Svi!a :

l F'riprema

i Predionica

11 ..... _ Tk=~~'~Il__ __ ... ~ .. o~ .. _-o ••

i VestacK3 SVilH: ."

! (xrebenpuie:. preolonlC:;;'

I 'T'kacrrica

18., .20

2G "? .. 5

24 27

27

27 29

27 29

27.,,29 27 ... 29

24

24 27

24 27

21 25

24 25

877

50 50

50

4-5

30 40

40 >15

50 55

55 60

55 60 ... 65 50

65

<}~ 9D .. 95

--! .. ~- .

set

50 60

60 70

8\1

6(\ 65 ... ·}O 50 .. (iG

60 70

50 60

60 .. ,65 65 ... 7(J 60.,,'"1'5

65 .. ,75 6fL .. 65

873

3. Tehnika ,provelravanja

klimat iisacije

U- I1tu::jei£n;a i b ibl iot ekama klirnatiz3ciona postr-ojen;a ne sluze s arn o 22 od.tL!luvnrrje oset.lj ivih vr e drroan ih objekata, vee isto vrerncno i z a srvarrmje ugodnog staniu s obriog, v az d u hu . T u op erac iorurn sala nru kljrnatrzacjo na p ostrojerria imaju dvos+ruki zadarak : preciiicavanie i p od esavn.nje sob neg vazcluha.

Broirie vrecinosti za n aipovol'inije stunie vaz duha i pak se dosta razlikuju p ri pogonu istc vrsre, Ocigledl1o j e cia j e Iokalua i vrernenskajednakost stan!a vazcluha ponekad vaznija o d pojedinacnih vrcclrroat i temperature i vlaznosti. TehnH,a k lirrro ttzuci.ie dozi vel e j e p oseban nap~edltk p oiavorn velikog brcia sirrtet ickih muteriiala posledn)ih deceniia. lvlnoge fa.br ike sintetickih rnat.ezijala pri. p roizvodriji zahtevaj u ug radivanie p os tr oje nja za klirnatizacj}u. Dalju veliku oblast k limatrzaci] e p redstuvljnju prostodje za .rncre nj e i i sp it ivanjc koje postoie u gotovo s virn g ranurnu i n d ustrij e ,

rZlhnatjz~cionH p ostr oierija UIOgU da se sa r azl icit ih gledistCl p odc le na razlrcite gcupe.LT ~i.edeCirn p og lavlj irna podel ieno s u prerria p rip rernl vazduha, prenosu en crg i]e, reg u Iis arrj u ircl., rin sledecc~:

rT azti-v';fna klinzari5!.acioF-11 post"rojenja

1.1. Jednokanaln3 kl uuatiz.acioria p os tr-ojenj a sa korrataratrrirn protoko rn vn:t:dl:1ha

121 JednozoBskn postrojen ia i 22 ViSe,zoIlsKa p os troj erija sa dogrejaci,na

S8 naizrnerricnirn It lap narna

12. Jednokanalna kl'imatizaciona p os t roi ertju sa p romerrlj ivirn protok orn vazcluhu

! J. Dvokanaln a k limutiznclona postrojenja 331 Sa koristancnim pr otokorn

33~~. St1 .pr:on1enljivim· prDtoko.m

!-'·azdrdnu-7.;odena hlimatieaciona post rojerija

21. Posrroj en]a Sf) term inal nim dQgrejncima Hi hlndnjacima

27. Indukciona ktirnarizuciona posrrojen ia 221 Dvocevni sistem

sa prebac.ivanjeni

bez p reb acivariiu

222 l-'rocc\-"ni s is tern

223 CetvOT'Dcevni s ist ern s.a i Hi 2 izrnenjivaca top.lore sa upr avl ianjem pr eko vent.ila

sa upravl iarijern pr eko k.lap n i

23, VentilatorsJ.d lcl irna-Lonvektor

231 Sa Iokalnrm snabcleva-ricm sp oi irurn vazcruhorn 232 Sa od v oje-n irn sraab de van iern spoljnirn vazrluhom

.::L I-(~!"nb{n.n'f.;,q.;U:1 Rl."z)nruizaioua. postroicnja (za srambene hlokov e, bolnice, univerz itete ltd) keto 8tO SIl

ccntruirn ure daii ZoO- p rlrnarn i vazduh , u kojirna s e vrsl p retpripremu usisanog vazduhu sa ugradenirn ure.dajirna zn zuvrsriu obradu vaz d u h a,

Prcma nacinu izrade k.!irnatizucionih p osr ro ierria raz li kuj u se klima-ce.,tl'a{e i };Jhn~-uredaj~·, Dok Se kllnm-ccntrale ria rnestu ugr adivanja sastavliaj u u [eclnu iedinicl1 iz pojedinacno 'ispoTucenih [b.Jo,,~~~ kIhn3-uredaji sa d rze ave de love

-2 NACIN DEJSTVA , ..

.' ostr<}enia je klima-kamora u kajo; ~e VTSI

G, lavni deo s'd'ak~g F~1~~t,~~~~ot~~~atski Jpri~azUjed PI ostal:vJjar:j~e J~~~~~ij~et~j~

pr;prema vuz u a" ,. . ·a U gorn)enl e U S 1 e c: C"n' st~vnog k1iITlatiza':'lOnOg po:,tro)~niu· ic klima-koman, 1<;0)" radi na slede 1 na 1 '

"~ ba klimat>zovau, a u dorn em, e J .

tr e ~ mesa u mesacF.oj komori sa jedmm ddom

Spoljlli vazn:':uh se u s isava ,

vazduha uDsanog iz prostorrie

Pr,ostorlja

t;;lik:3 329~1. "

S~~atski prikaz, Jt;dnog centralnog k1i!natlzaCW!1cg postrojenja

B ~ ovlaZivac F = f il.t ar

k' = mesacka kornor e N dog,ejfl~ <

17= predgH'Jac

11 I, \

I

Il ;_s

III! a: ~,--""="""'!l{.,;~r='-;-1---:;?,;

!: SPo!~~;_-~~.ff'1

:~ va2duh~

Hlaaenje· vode

, 1·' pri, rema vazcluhu :

• ." '"'_~t_ • fHtru z.a pra.sinu. Zatllu s_eGl c'

zatim se !la!pre precis l. l_ d pare iii to ple v o de ,

, en predg-rejaca posre stvonl

pf'edgn~u'a"t~1e porno L

odnosno susenic ponloen hladnjakll,

ld(1(r~n.je . m iii Dorno£'U m1aznica sa rasp rsi-

vla.zenje pornocll ovla;hvaca sa para -

vanjeTIl vade, . tople v od.e,

" "dogre):).ca posredstvon~ pare ,ill .

dogrcva.l1)13 pOInoCU ". korr zat irn potiskule p ri-

d .' 'a~dIJha u prostor1jU J-. d hn zbog

v:~~tj:~~r :'~d':hO::~~~"~z;;'dnil,kdannL J~~:~~, ~~~ ~~~kk~l;~~(ll~ vozdutl

.'" . . '1' pol)" a ostB. 1 eo se < c~, • •

n;1tpn~lska 12 aZI ria '1-.' t ok poc • rue ,Zmna.

do 1<:1 ma-agregata, gde ,ruzm -

" -1 .. 'e 'rc 'ni medijum kao j "ashlad,,;

<'''akom klimatizacionon: Pkostrl oJenz)ntl,,~optar;a)"~pJ la gvc?da Iii vrela voda, dok se Z8

'" " " e 1Z cot au' w, d

1nedi.iw". Za ~F~)a::'le S hladna mesina il i buna,ska vo 2. hl",1'en;e Konstl .11 r as

880

3. Tehnika prov8Cravanja i klimatizaclje

Upr.a1Jlj~nje ovim razlicitrm delovima za ri '.

po )ednlm regulatorom u .t '.. P premu vazduha vrsr se o rt torne sa

. pros orru zu sobnu temperaturu i vlainost,

Regulacioni uredaj; rn og'u biti p t k' "

prvi koriste kuo pomocm; el1en~~ma s. 1, elektncm, e1cktronski i kombinovanid k - rglJU vazduh od 1 bu- t ·'t' k "

opuns u koriste elekrricnu ener:giju S ki laci r _ ria Pll 18 a, H o s tul i kao

reglliatora, a svaki regulator s~ sa;torl'~J:egu aciorn llredaj sastoji se od vj§e

,!set~og elcrnenra za temperaturu il" 'J' ~ _ __._

;.<;vrsnog Organa (klapna iIi Ventil< v aznost (tecrnosrur in hlgrostat),

odgovarejuceg pojacG'vaca za - ~ , 1

elementu. . pO)llCavan)e TrW e errerg ije nastale u osernom

Broj mogllcih naClna po t 1" ,

Nacin dcjstva regulisan)': a~~~~Ja8eOVvl~d et~emenlll~a _ veoma. ie vcl iki,

1 e 1 DU S rei 329 - 1 :

Sobn i termoscat T u prostori"i u . r

dusriom grejacu i dovoctenjeln r~S~.r ~a PTotOkJffi topiote prema vazpadu sobrie te<nperature otvara se a, nog sr:e srva ka hladnjaku. Pri sobne temperature isti se zatvaraVept~I :z;a_greJ;no are dsrvo , a pr i porastu otvara se trokraki ventil zn hladnu r~b~~.vecenl porasru temperature

Sobni higrostat H pr i sman] , l' _ ,

i ukljucuje pumpu oviaziva(~e~~l-o v ;znost! otv"h" v.entil predgrejaca suvise velikaj vlaznosti vazduh,,' ~ se vaZd~. p rr tOIne vlazi. Pri se trokrakl venrtl za hladn;_' vod vent!\,:predgreJaca Be zat.vara i otvaca janj ern vlag e, u, p rr emu se vazduh hladi sa iz dvn-,

Shka 329-2 prikazuje nesto dru ace - • ' . , . .

se ".~zd.uh pomocu posebnog ve;tjil~r~e~u ~hmdtI,:acronog postr?len)a, Ovde storlie • pnnudno izduvava ria or za 0 v,? erne vazduha Us!sava iz prorecirkulacioni vazduj, za klima-fo re, l,ao otfadr:I vazd~h, ili se p ak korist i kao onda kada ie trdeo spoljnjeg va~~~~· va Wd' Ihvode~!e postrojenje j e pogodno veorna veliki i kada treba da se b u vaz ~ .u ko)! se dovodi u prostoriju moze da nastane kao rrpr u p~z e!f?t'? Datprlltlsa~( u prostoriji koji pri t orrre

_,. ~--. zoms rrrra , Z )OrnlCan"la i slicnim~

Odvoaenje d,ma

Pozornlca

?rostor La orkestar

Slika 329-2, !Zlimatizaciono oostroje_ Il)e Z'i POZoTIste sa ruzvode~jem vuzduha odozgo nudolc

329, Klimatio;"ci.:ma post.rojenj a

K1inlatizac;ono postrojenjc j e post;ivl),cno u p odrurnu ispod ulaznog hola. Vazduh koj] seusisava 17 pOZQi'ih:l p orriodu veut.ilarora ZiJ odvodenje vuzduha deiimicno cc biti izduvan napolje, a ddirnicno u mesacku komoru, gde se meso sa spolinim vazduhom. Zntim sledi p~'iprelT!&' \,~Hzduha: preciscHvanje pomoc:u f i itru zn p r-as i rru , p re dg-re varije., h iadenje i susen] e, vlazenie i dogrevanie. Drugi ventilator za dovodenje vazduha p otiskuje tako pr iprcrnl iera vazduh kroz kan al e u prosloriiu. Dovodeni vazduh s e u p ros.t.orij u izclrrvava p01.T.lOCU rn lazrrica iznad galer iie , dok s'e odvodeni vazduh UStS,iVa ispod scciistn i poriovo dovod i u klim,,-komoru Hi se 'izd uvava napol ie. Zntin1, uz dridavanje spoJjnjeg: vazduha kruzni tok poc;nje izriova.

Ovde pl'ikszani kr uzn i tck vazd u ha dat ie sa mo kn o je-dan pr ime r. Pn::ll1u gI'a~ devinskim us lovimu rnoguci s n jos i drugi n acirri st ruj anj a vazf1uhB..

-3 VAZDUSNA I(UMATIZACIOI'.JA POSTRO]ENjAJ)

U ovim sistemima khruatizacije vaz drh Se p rip rcrna ru cerrtr a li i p ot isk uj e Juo,; lcnrral e U pt-ostorrie koje tr eba klimutizcvuti ; u nj irna se ne vrsl rrakn adrro vise rrikakva obrada vazdubu. Dulcle , za pdkljucene prnstorije n isu p otr-eb ne instalaciie grej ne i rashladrie vode, Prerria brzini vazd uha u kanalirna :ra:dikuju sc post rajenja sa malirn brssin.ama; ispod 1 0 .mjs~ i postroieu]a. sa uelihun brz·iruJ.1HO-", gde brzrna vazd'uh a dcszize 15 do 20 txi]» i gde s u potn:bni posebni isp uati Z'" vazduh odnosno ekspanzi orii ur e daj i.

... 311 Ledno zonsha .hlinJat.cizaci(..liu! post rojetrja

Pod ovim, se podrazumevaju takva postr oienja kod kojih se u klima-kmnori pripremljeni vazduh razvodi kroz kanal u jednu ill viSe p ros torija . 'Uk ol iko s!C "ra d i 0 vise pr-ostorria, s ve prostorfje dobijaju vazduh istag st anja, .Klimatiznciomt pos trolenja ove vrste koi iste se p ose brro za ve.like prostoxije , Icao Sto s u su l e, zbornice, p ozor isru, ·bioskopi .it d., .. ali takode i za zgl'ade sa vi§e prostori]a, kao 13<0 s u ustanove, bolnice itd. Sva k1imatizaciona postroj"nja lUOgU biti izvedena Taka da u potpunosti pokriju grej"nje kHrnatizovanih Pl'osiorija lli S2.mo jeclnim, dclom, ili da budu bez grejanja, Sa tog 'sianovista razlikujn fie sledG"" kJim~l1:i~ zadona postrojenja:

kl-bnatizQciona posttojenja. sa .grej!.1tljdl!.~

ldi1JJ.atizQc£Olla postrojenfa sa delhnicltin/ grGial1iau (d.elin1i~:;n.G loklJlno gl·ejanje),

Jdi1natizaciol1a postFojer.'ja bez g:'J'ejan.io (g:re}3nje lGkah1o).

Za pojedinacne prostorijEj :apr. poz{):rista, bioskope~ hale itd,:> kijn-..atiz;:H .. ~-i(inn postrojenj" se prakticno izraduju tako da istovJ:erneno preuzimBju i grejanje< Za druge prostm:ije pogodnije ie da se za grejanje predvide gl·e)mt tela ispod prozora, taka d3 klimatizac1ono postrojenje U OVOUI S11.1c3ju ne prcclstavlh osnovno grejanje. U treeoj grupi prostorija, naroCito onih ko;e se trajno ne };oris;:e, DpL sail! za sednice, slusaonica i sHi;:ne, preporucuje se da se lokalno grcjanje climen~ zion;se samo za jedan cleo potrebne toplote, dok klirnatizaciono postrojenje 1)1"uzima osta"tak grej3nj:2~ I'ri tome Be prostorije~ aka Sc ne koriste~ po.moen osn01:11-~og grejanja zBgrevaju stalno od 10 do 15°C, a u slucaju da se kN'lSre ove prostorije mogu brzo da se zagre;u pomocll klin1atizaciooih postrojen~a. 1:~a taj n~cin je izbegnuto nepotrebno pregrevanje.

JedI10Z()'(1ska klil"i2tlti:::ur. .. :i(..Illaj)DSt.ruj,·'t1ja po :;VOHJ. nacinu de.lstv8. sasvim. odgovar1·~ju :napred prikazanim nacinima na slid 329-1 i -2, mko da ovde nem:; Sta dE se dod".

1) Hall, \V_ 1\'1.: HR 69. Str. 256161. i 285/9 L Laux, H.: Ges.-Ing-. 1971. Str. 2{ 12.

Laux, H,: Ges.~lrig. 3/1974. Su, 63175,

l~art]nann~ K.: I(5Jtc- nnd I~lin1a-]::"~lchnlGnn 4/76. StL 7

56

ga2

3, Telmika prouctrananj« i klimatizacije

KliITIatizaciona post.wjenja s e s ve vise kor ist.e u zgradamn svih vrsta, sto j e dovelo do toga d a je za karrale porrebrio sve vHe prostora. Iz tih razlogu se tezi ka ~cseniima pomO{;ll .kojih s e zauzlmanje p rostora s vocli na minimum. Zbog toga j e dosla do. r azvojn takozvanih }<lillia~izG.cion.:l, post,·ojenja sa'vclikim b,'z;nama. Prrncip o v i h postrojenja sasro ii se U tome da se vazduh, dcHrnicno znatno vecorn brz inorn nego kod c b.idn i h klhnatizacionih postrojenja rriakog prftislca, upravo sa oko 15 do 20 rnls potisku;e kr o z cevovod, pri cernu se istovremeno povecava i tempGratuTska razl.ika izrncdu sobnog i ohladenog vazduha sa 6 do 8 "C n a 12 do 14°C. Ovorn dvostr ukom .mel'om moguce ie da Be pr esec-i kannla smanje ria priblizno cctvrtmu. Ventilator pr i tome mora prakticno da stvor] znatrio vise pritiske, oko 1000 ... 2000 Pa, p a ot uda i naziv postrojenja 'visohog P"itiskao

Sarna Mima-!;'onwl'a se po svojo] iz ra d] ne razlikuje od uobicaienih postrojenja niskog pr itiska, tnko da se i pr iprcrnu vazduha vdi na potpuno ist! nactn , Razlika je sumo u velikim brsinama vaz duha i zbog togapotrebbim talwzvanim eRsp{m;:n'an'iJu kllt~}a:J'na za otvore z a 'li:bacivanje '?flzduha u pIostoriju~ U o vim kut iiama s e srrrarrj ujo veliki staticki i clirmrn ick.i p.r it.is ak ko)i vlada u karralfrria rnreze. da b i clovodni v az d u h kr oz prikljucene resetke rnog ao ela ude u p ros tor ij u sa clozvol ienorn rnulorn brzino111 ..

Ekspanzioni ureda] sc sastoii od ZV1.Jcno izolovanog kuCista, u kome i e ug r ade.n , ur e da] za prigusivanje - npr, od perfor;sanog lima, Osim toga postoji i regulator protok« sa rpehnnickim deistvom, k.oj : oclrzava protok konstuntnim na podesenoj vr edrrostj , Scmu i e drrog takvog ul·cdaja data ie OU s Iici 329-3.

l.J rnriog irn sllH::ajevin12 je 22 slnanjenje vaz dusriih surnova putrebull pos elm i :tYri/~i.l.f£VCt.{: ,~7._lJ<-ka.

5 '

::-I

o •

SpoUnl v8:.:-duh

SFl~.H 329-3. _Tt:dnoknnnbl(1 klhyw,.U.zncloTIo po:strojenje sa vetikorn brz inorn i sa jednC.l.tll Z(:inOtll

J "''''''-lTH:sacka kOn10Tl\, 2 ='"=ovlazivn-C_. 3 :::=vcntilntor z a dovodenje vazduha, 4 ="l'egu1acioni verrtil , 5 :-=;;::prosto.rije

Upra\'o op isaris jednokan~J.na klirn"tiz"cioDu postro)enja Irnaju n e dost at.ak da svirn pdkliucenirn pJ."ostorijan18 dovode vaz duh Istog stanja, Ovo je moguce ~;aU1okada klimatiZRcione prostor1je irnaju i priblizno iota greina i l'ashladna opterecEnja, Najcdice to ipak rrije slucaj, kuda se npr , prostoTije ria severna) :i juznoj s tr a ni zgrade rriornj n prik!iuciti Z!l isto klimatiznciono postrojenje. prj tome j e sasvirn mog1Jce da je u prostorijarna na iuzno] straui u prelaznom pcr iodu pouebno h.lr.denjc us le d jukog osuncuvanja, dok ie u prostoriiama na seve rrmj strani potrebno kil toplog vaz d uhn. U ovakvim sll1c"jevima k limati.. ~acjono postn>.k:nie rn.ora da se ug radi Icao zDnjl",O, kl-hllC1.:tizacionopost;rojenje, Ci.me s e s vakoj zon; om{}gucav~ dovodcnje vazduba raz!icitog stan la.

329. Klimatieaciona postrojenja

883

He clrk ula ctoru loptlcajnij

vazduh r-- - ~C""'='::==":'-":-~lfl"gljlator

Li~~~~~~~~>-···~--_~:~I~·r~~

_- _. - -.- -1jTI.r

, .

I Zonski

Sllku 329-5. v isezonsko klimatizapi(1)Q postrojerrie sa dogre;acin1a;

1 =osetni e lemerrt za tempel'~tutu, 2 =kolllora pod pritiskqrn.,3 ",,"ventilator, 4 =ovlazivac:, :5 =fl1tllr, 6=mesacka kornora,

Zonsk! termostat

prerna ~~,-y'" zonl

,

o Hladna voda _. __ .. ··~~0c:.l'~"""-_.

SHka 329-6. Visezonsko klim"tiz".c~ono pcstrojenje, sa n aizrnerridrrirn k,19I?nd'U1; 1 =s vern il ator , 2 =s kornor a p;'d pr it iskorn, 3.":()Setnlele~e~ z't_ h ladrri vaz U~, 4 =osetni clerncrit za t op.li vaz.duh, 5 ~:.:flhar., 6 ~ITIesac.a ... ornor a.

56*

884

3. Telmika pvotrat ratrarija

klinlal i eacije

Slika 329-7. Visezonsko klirna-postroien}e sa naizm enicnirn I-:Iapnama

Z3 svaku zonu se postuvl ia vazdusrri karial, na cijem j e pocetku postavljena 11:1- izrnerricna klapria. Pornocu ovih klapril mesa im s e t opfi i h ladnf vazduh, kako La za'ht eva 80b11i t.errnos tat ko ii uprnvl ia klapnom. Pos toj i rnog ncrros t postavliania 10 do 15 naizmenicrrih klapni jedne pored drugc, tako da rn oze da s e prikljuci isro toliko zona.

Izgled takv og klima-pqstrojenja prikazuje sl ika 329-7. Prrstr-ojerria ove vrste posebno 8U pogodna za male p roator ije sa veorna razficitim optereceniern, ripr, skole, r'a.dio i televiziiske stan ice, unutrasnje ;Jrostorije 11 ustunovarna itd.

-t:~101~i~p~tje ve lika l?o~~eba za prostorom zakanale kao I i?;ubici t]sled p rop us'tc nja

Slika 329-12 sematski pr ikaz uje riuc m p ostavlj anja iednog poatroieriia za d ve zone zg rade, npr. za severnu i juznu srranu. Svaka zona irna dogreiac iii naiz - rneriicnu klapnu u kllma-centralr.

~evern a zona

Spoljt1i vazduh

c5' ~-'~K-I-im-a_'~-k::Joen=,5lo:::r=a=::;:===lt:t=;-,

I .

t I

~_-=o,_~_ --'--ec=~'

Grejno telo

!

I

ispustt na zldu

I

i I ./"

I

il Arrernos rar

I

lspustt vlSOKOg pritiska na tavantct

/

Juina zona

Slika 329-12. Jednokanalno k limarizaciono pos trojcnie visokog pr it isk a za ave zone Sa razl icit im vrstama ispusra za vazdub

329~ I<:li;naiizaciona -poscrojercja

885

K1inH>.-komora u desnom delu zg r ade potiskuje vazduh u dvu kUt1U!2 koj i se nalaze na tavaruci hodrnka, jedan za juznu i drug; za 8<:;'1"1"11,1 zonu da bi se vodilo racuna 0 ruzhcitim u t icaj irna strana s ve't.a , Ispusrt ZIl va'zduh mogu biti razficit e vrsre izrude . svi ispusti ria z idu i tuvunici sU sa ugradeninl pdgusivacern_ zvuka, Gre iani e j e lokalno, gre jn irn tcl irna,

Nesto dr ugadije p ost.rojerije za viSespratnu ustanovu prikazuje olika 329-·1.4" pd '::emu klimatizaciono postrotenie p re uz irna i greianje.

Za sev errru i [uzrru zonu predviden ie odvoieni vaz dusn i kanal. Iz luz i za vuzduh u prostorijam.a se rraluze ispod p rozo ra. U sv e izlaze za vaz d uh u [ednoi zoni dovodi se vazduh iste t em porat ure, pr i cemu He prostornc greju Hi hlade_ Recirkulacion-i vazclu.h se vruca u kl irna-ug're gnt , lSlSUVS."'" ni ern Ispod tavan ice (nije naznaccno).

-.> Postrojenja sa dopursshirn vemilatmirna

Ovakva postroieniu se koriste ponekad za veosn a vej ike zgrade. U svakoi z?~i se pr i tome nalaz i p osebar, -u+eda] za nalenadn u 1_)J'ij)-z-eon! so. v errt ilut ororrr, t 11-tr-o m, rn csackorn kom-orom i iz morriivacern top lot.c.

-32 [ed n okarraln a kJ~rr~ati7.a-cioi;a p o st r-oj en]a sa p r.orne nlj ivi m p-r'Qt:.ol.::.crr1 vazdu ha (PP-post,·oj" ... je)")

U do s ada op is arrirn po s troje nj irna pl"olok dovodnog vaz.duhu j e bio !constantan a cernperatura vaz duha p rorrterilj iva. U PP~posit"ol,:n!irna protok dovodnog vazcluha ie pl"omenljiv, a temperatura konatantna. Raz licita rashladna oprere.ceruu poje dfrrih zona iz iedriacavaj u s e prorue norn p rorolca dov0r!nog vazduha pre!;:D rezulatora prot olza; Ova p ost rojenja s u trg la vnorn p redvidena za jrrostoru e 2.!.1 prorncnlj ivirn ras h ladrrirn opterecenier», npr. za urrutr nsrii e zone 1~1 u stanovumu, za robne kuce, urriverzft.ete, skole, banke i dr.

1) Rakoczy, T.: Gesv-Jrig , 7/74, str, 185/94. i 8[74, str. 215j9" Piltz, E.: HLH 7/74. St.r , 207 J 14.

Steinacher, H. E.: HLH 4[76. se-. 127/33.

Rakoczy, T.: Gesv- Irig, 7/8-76. Sr.1". 153/63.

Harrmann, K~ ~ S8n~ Hzg. T'echn. 6J76~ Str , 380/4, "'I'i"1,_:B 3 i76_ S t r, Valbiorn, K. V.: HLH 9[77. Str. 342/(,.

Laux, H.: HLH 11[78. Str. 411/18.

Daniels, R.: Ki 3/79. St;r, 123/340

Rakoczy, T.: VDI~Bedchr 353 (! (79). su. 15;22.

886

3. Tehnika tirovetraoania i klimatizacije

('. -- .... --:-- ._._- ----.)---.-.---.--, Davee pr lttska

Spofjni :aZdl!hi ~.~: Kr'0ki~~ i .... ~_~_._

o;pad~~~ZdU~~="- . %oj -'~~r __ , -

~·~_;'\I = . I I ~ I . Sob"i

\2.;:. =~~.-.-= .. ----~ (i) (~:ftermostat

Re(~u:rator f I _.1 Al- .. !

toplore c___._____, "..,.,'-.....~ - __ ~

Regulator protoka

~li~a. 239-15. Serna jednokanalnog ld.imahzaciol1og postrojenja sa promenl;jvom

koficinom vazduha (PP-postrojenje) I

D,?vodni vaz du.h se ucluvava sa kOllstantnim ternperaturama od 15 DC

Pr i poras,tu sobne te~perature, usled rasvete iii osoba, p rotok do;'odn~pr. .

~c p ovccava, a prt padu temperature se smanjuje.' g vazduha

Sen13 pcstrojenja v idi se TI8 siici 329-15

Ccntr~lna klima-komorn j e uobicaje~og izvodenja. Vazduh se' k dovodi }::n;z, ~analE ~o pr ostor-ija ~oje treba klimatizovati. 't ~~~~~i, >;>r?stOrl)l, 1h 11 sv.ako) g ru p; prostonja, nalazi se jedan sobni terrnostat !,Oll prema sobrio] teITIt;",raturi otvara Hi zatvara regulator protoka kojj Jde p ocieaarr ;za visoke pn~lske. Pn tOITIe se protok ne srne smanirti ispad

orne m in.irnajrie g rarnc e,

t;iku:p!1~ P~·otok.!e promen!;iv u siro!,im g rarricarna. Prigusivanje dovodno ',:zd.uha sa~o. J egulat,?Tom p ro tolca b.ilo bl ne ckoriorn icrio (811ko 329-16). Raa "·f·:1l8\ora. :,a ddoVoden)e vazduha .. reg1.!lise se pr eko osetnog clerrierrta za p r it isnk ~I l~~~)a U za ~ 0hvod Zvazduha, kO)l pn raBtucem pdtisku kontinualno srnartjuj e

·'-0 JClnU vaz u a, t.a to p os toj e r azl.icit.e rriog ucriost+: I'

asin hr o ni rnotoi. sa k!iznirn 'p ra tc n ov irrra ,

rno tori je draoarrrer-n e struje sa tir.Is.tors .. kim P k t .

komntncioni rnotor-i, ... .. _.0 .re .. ."l1)t;tTl,.

srnan icn ie br o ia obr+a]n,

pomeranje Iopatica ukaiialrrih v errti iator a i d r ,

lor k~ra~:::teri?ticnonl poljti v errtilatora se pri tome odl:edena tacka pogona nalazr na fiktrvno] karaktcristicnoj Iin ij i.

~"'-J.:'1j ~k~~?n:!C;l:j ~"je ~eg,;lis~:n~e srnani enjelT~ broja 0 brta ja radijalnih vent ilatora, ~ ~1..eTguc-"".'D?-=- r8~:...s!Jdlnlh ,.e.~tlhl.tora pOl_?eran]em Iop at ica za vreme uogona, even ....

.. uamo u \.eZJ: sa rnotorrrnn sa preb8.civonjem polova. -

Pr ek orne rru pritisak

Frkttvna ka;akteristicna

1,0

Pretprlt"isak isplcd (-eHu!atOi"a PJO~OkB

.sIil~.a 319-16~ T'-' kt ",~ k'

~~8.ra -i~el":5tlc":ne :l'!VI:: .postrojenja 1.1 kar8kteI~isticnom polju ven-

riJatm''': lev,,: b ez regu lisania bro)3 obrtaja; desno : sa regUJisanjem broia obrtaia.

329, Klimatizaciona post>'ojenja

887

PP ·po stro] e nje

f7L....._ Kanal toplog "'ezduh.. .. W

~""-------r------

Rf;tguiBtor protcka I

Slika 329-17. PP-postrojenjc za spoljasnie p ros tor ii c

Najpogodnije postavl ianje osetnog element" za prit.isak mora brillljivo cia s e ustanovi p rerna velicin i i obliku rnr eze. Zavisno od protoka poriekad rnogu da b udu pogodna dva iIi tri osetna elementa za p rit.isak ,

Pri promenljioorn opt ereceriju (spoljasuja zona) aistern man' cia ne dopuni za slUGa: g<cjanja .• rip r, pornocH (s l ika 329-17):

lokalnih grejnih tela, dogrejaca ,

kanala za topli vaaduh ,

T'akode rnora da se reg uhse protok o dcodnog uaeduh.a bar za ve lika p ostrojenja, Prj tome svaka p rostoi-ija ili svaka zona dobij a regwlat or p rot oka koj irn u pr avlju sobni terrnostat purulefno sa regulator-om dovodnog vazduha (slfka 329-15).

Iceg ulatori protoka u kut lii sadr se odgovaraiuci prigu;:;ni ure daj koj irn upravlja servomotor (vidi 33-<"). 'T'reba ob rat it i paznju da koltciua vazduha ne bude

suvijie neduciraria, [er hi tada z bog BUyjse male br zirie Irladnog vazduha rnog la

da s e poiavi promaja, Prernu tome, riisti svi otvori 'za ub acivanje vazduha p ogo drri, Povolj ni su prolazi za vazduh sa visokim induhcionim dejstvom1).

Pug-odnu vrstu izrade p redatavlj aiu is pu sr i za VGzduh t;pa "moduline", u kojinla upr kos srn arijerioj ko1icini,. brz ina vazduha ostaie ista.

Urednj je ravrri plafonski difuzor 1.1 korn e vazchrh hor izorrtalno iz laz i ispod tavarricc , Upravljanje kol icinorn vaz duha vr si se pornocu prigusnog rrreh a , koj] s e zavisrio od sobne ternpcrnture munie ili vise nuduva i tako rncnja kolicinu vazduha koja izlazi. Pri tome brz ina vazduha i pak ostaje priblizno rtep r-om enjeria (s l ika 329~18),

Dxugi primer ie prfkaaari ria sl ici 329-18", Ovdc p ost oj i korrst.arrtrri p otp orri! rnlaz koj i velikom brz inorn Iz laz i iz rnlaxnica, dok g lavrri protok ko iirn. uprnvliu sobni termostat maze bit; prom enl iiv.

Slika 329- I 8.

Lsp ust.i na tavan ici tipa nlUOcluline" :

Kerijer ~(CnrriEr)

1) Rakoczy, T.: Ki 5/1980.

888

3. Tchnika pro-oetrasrarcja k/imat;zacije

10 ... 20 Fa

~~~or~j~~az ~

Slika 329-18a. Razvodrrik vazduha na tavari ici sa potpoTllim mlazorn

Regulator protoka

SUb 329-18b.

Ispust sa promenlji vim p r ot okorn vaz.dub.a

~J i~?ustu :-a vazduh (slika. 329:.18b) pn~ulllatski servomotor pokrece u sekvcnci

ugas_to razvodilo telo kao ~ tanll~.ml~zmce. Za vreme grejnog pogona (minimalni p_rotok vaxd uhn) zatvorerr-je T;,d1lalm p rotaz;: a vazduhizWzi -n:ad61e.·' zit vi-erne ras hladriog p ogoria vazduh Iz laz] kroz radijalni prolaz.

;~s:bn;t prednost p~-p?stro}en.ia treba. videtl u tome sto se potr ebria crrcr-g ija i'orct;ntllatOl'd h~adenle 1 gre~an1e srnarnure skoro proporcionalno sa smanjeni em " 1 me vaz u a~ tako da j e Pogon veorna ekoriornican. Pri dimenzionisanju 'KutralnOg u r edaja moze da se Uzrne u o bz.ir' proracunski faktor od 09 do 07

unalna mreza mora ipak da bude proracunata za 100% protok;. • .

Ned~ratak je, ukoliko I1~je predvideno lokalno grejanje, sto pri riocriom pogonu ve'..!.tl at~~l takode rrroraj n da r ade, mada sa jako srnarijerrirn brojem o br-taja. Posto prz padu sobne temperature regulatori proroka dopustaju sumo minirnalni

Regulator konstantoog protoka

t Klima·komora

~

-. -
l~egU!alOr
pr ot ok a
t 1
:/ ~-n
;;;;dukcioni ,/ <, :f
r:b Unutra srrja zona ill
g~rat Grejno t e lo II ~lika 329-19. lednokanalno klimatizacl'ono .,

1 r 1 1 posh'o)en)e Sa reg'ulatorom protoks

egu atorom <onstantnog protoka

889

SUku 329-19a. Kornbinacija je dnokanalnou, d vokan alrrog i inclukcionog klimat izaci orrog posrroien]u

protok dovodnog vazduha, rn or a se p osebn im uhlju .. 5-ivl.iuj6f;-J radi u::,;gre.vanja voditi racuna 0 tome da pre pocetka pogona r eg ulator i protoka budu potPU110 otvoreni. Ovde su t.roskovi, zbog dopunskih regu laciorrih ko la i regulisuCih vent ilatora, yeti.

Povoljna je i mogucnost' kombinouanja Sa dr ug im sist ernirna, rrpr , sa posr rojenj imu sa indukcionim aparnt.irna, Na slid 329-19 pril<azan ie nai':in postavl ianiu, gde za dye prostor ije postoii po iedan regulator protoka, dok tree;;: prostorija u kojo] je m dukcion! aparat dobiia konstantni protok pdmarnog va"duh".

Drugi primer pdkazuje slika 329-19" .. Ovde je prikuzanil kombinacija jednokanalnog i dvokanalnog postrojenjarNa jednokanalni sistem mogu da s e prikljuce i pr osrociie sa konstantnirn k30 i sa promenlitvim pr otolcorrr, a c sirn toga, n pr , za apoljasnje prostorije, i indukcioni ur edai ,

-33 Dvokanalna klimatizadona postrojenj<·J)

.... 311 Posirojenja sa konst.{J_l·H;~lDn1. ko1i!!inot/t 'Z}(Lzdlllia

Do sada opisanu [e drrokarmlria i zonska klimatizuciona postr ojenia riisu podesnG za kfimatizaciju zgra da sa rnraog.o prostodja, rrpr , s tnrrtb errfh zgrada i n st ariova , ier p rostori ie ovih z g ra d a pr akticno imaju ruzl icltn toplotna i rash1adna opte" recenja, pa im je potreban vazduh r azfieitog srrrnja pr i utazu,

U ovu svrhu rnnogo j e p od.esruje d,}i>}.:analnc hl imat izuciauo posti'O}et!.i.e; ciji ie princip r ada dat, na stic i 329-20.

Spoljni vaz duh se us isava i posle Izvcsne oan ovrve pdprellle ventilator ga potiskuie u dva kanala : kana! za tooli i kana! za hladni vazduh, U k.arialu zn topli vazcluh nalazi Se vazdusni grejac koji treba prikljuciti ria grcjni kotao i koji ce vazduh zagrevati do odx'edene temperature. 1:-<a o dg ova rai uci nadn postaviien j e povr~inski h lad nj ak u kanalu za hladni vaz du h, koj i rrcba prildjuCiti ria postrojenje rash1adne rnasjrre i koji ce vazd uh b ladrti za nekoliko r,tepenL

Svaka prostoriia iIi svaki isjrust za vazduh dobija prikljucak ria o ha kanala, t,o .. r istecl pri tome posebrie rnesacke ispuste u koiima se mesa top li sa hladnim vnzciuhorn, U ost.alorn au ispusti izradeni kao iSPHSli za vazduh ko d iednokanalnih s istcma, Poscbrri Inesacid ure daj, koj irn po pravilu .rpruvlja pneutl1Btski servo-

1) Laux, E.! Kaltetechn. 1971. sr-. 275!8. j 361/7.

Polke, R.: HLH 1971. SIr. 218/23,

890

3, Teimiha provaravanja

hlimat ieacije

- .Mesat:KlO) !\Utlla

_;.,. . .,;....~.._J Hladoa voda

Stika 329-·20. Serna raz vorlerri a vazd uhn i reg utisania za dvokanalna lcl irnat.izuciona post.roj enin v isokog pritiska

1 =v oaetrri elerrierrt Luplog vazcl uha, 2 =s osetnl element spol inieg vaz du.hn, 3 =oserni elern en t hlad.nog vaz drrh a, 4 =osetni element za rnesacki vazduh, 5 =sobni te rm ostnt

motor, re g ul ise lTIeSanje toplog i lrl a drrog vaz d uh a pornocu ova ventrla : verrti la ~", top]i i vent ila ow hladni vaz d uh , Kada se otvod verrt il za top li vazduh, vent ll zu hlndni vaz du h s e zarvori i obrriut o. Dijagn:un ternpcruture d at i e ria slici 329-20",

ProstoIije 32 makaimaln in- ras hl s drrirn oprereceniern dobiiaiu samo hladni vnz duh , a p ros tor ij c samaksimalniIn grejnim op ter ecerrjern samo topli vazd uh, dak p rostorije B" clelimicnirn opt er ecerijern dabijaju :rnesavinu hladnog i toplog va.zduh<.\. Da Zbog rnesanj a. ne. bi .nastulo ;>;natnogubljenje enerslie, tl'eba. obrut.itl pasebn-u paznhi ria 'l"egulisa.n/e -(e'Jnpe·1·af;u.r-.!:~ Piek6 te·mpe~railirske'·Ta:znke "izmedll kanab za topli i kanaluza hladnivazduh postize se da s e vazduh 1.1 'svakom p og onskorn stnrij u clob ii a [z ob a kanala. Ova pobof isava reg nlacIono ponssunjc,.

Printip rcgrdfs,"nja, T'errno atat (1) regulise dovoclni vaz duh u kanalu z a top li vaz d ub do tcmp erut ure (':iis je z adaria vrcclnost pod esenn p ornocu spoljnjeg ter-rnos tata (2), Ukoliko ie .h la drrij e, utoliko je t.errrpcrat urn dovodnog vazduha visa. r:I_"enDostat (3) regn1ise t ern per-atur-u dovodnog vaz d u lm u kana lu Z8. hladn.i vazcluh do k onntanrne vredrics ti. 'Ter most.at (4) iza ventilators za dovorlenivazduha ovd e z.irrri odd;avu ternp eratur u vazduha pl'iblizno konstantno rra ok o 15 ce, 5 tim ",to Se' P01l10CU motorne klap ne (LvI) rncn ia udeo s po lj njeg i H,clrkli-

Spoijna ternpetatura

329. Klimatissaciona postroienja

891

Kanal makslmalne kollcine spo!jnjeg vazduha I O\tpadnl vazduh

Kanal I mlnrmalne koHc;n" ~ Hlsdn!"k vB"duha spoljnjeg vazduha GreJGc v azduha

Hladnjak vazduha

Slika 329-21. Serna clvokarial nog klimatizacionog postrojenja sa dop urrskfrn vazdusnirn g r cjacern i h ladrij akorn U kanalu sa rnirrirnalnorn kolicinom spoljnieg vazduha

Iacionog vaaduha, Izmedu 15 i 22°C r adi se samo sa spoljnim vazduhorn, Iznad 22 DC udeo spoljnjeg vazduha klizno se smanjuje pomocu drugog (nije naznaceno) spo!jnjeg termostata, da bi s e smanjili pogonski troskovi. Koriacno sobnu temperaturu kontrolisu sobni tcrrnostati (5), od kojih je po jedan potreban za svaku mesacku kutiiu,

Postrojenja ove vrste rnogu da ae izve.du kao postroienia niskog prrtiska i kao p ostr oienia visokog pritiska; po pravilu se iprik izvode kao postrojenja v isokog' prf tiskn (postrojenja sa velikom brzinom), da bi se dobili mali preseci cevi. Na did 329.,20 p r ikazarro postrojenje se najceSce izvodi, po sto je iednostavno n.:lativno jeftino. Regulisanje vlaznosti mae dub.a moguce je ipak sarno u veoma ogr arricerroj rneri, Postoje i drugi si st.errri,

U postrojenjirna prema sllei 329-21 za us isavanje spoljasnjeg vazduha preclviderie 3U dye klapne ili dva kanab: karral za minimalni protok vazduha, eija donja gr arrica rie srrie da se prekoraci, i karral za rnaksimalni protok spol;asnjeg vazclu ha, U prvom karialu Instalisani BU i:nedgrejac i vazdusrii hladnjak. Osim toga, u kanalu za topIi vazduh [e ugra[t'en. "o~,lazi1}aG. Ovakvim riaciriorn postavljanja ornoguceno je 'da se relativna vlaznost vazduha u p r iklj u cerrirn prostorijama odrzava u izvesnim granicama.

U postr ojerriirna p.r erna slid 329-22 rclativna vlaznost vaz du'ha mote da se oddi 11; jos uzim gnmicama. Leti ie ipak potrebno dogreoanje, Za p osrrojenin za p obolj!ianje ugoctnosti (ustanova i dr.) zbog toga rrije ekonornicrio,

Posebne teskoce pri iz.rad i ovih postrojenja pril'odno predstavHa odstranitvanie fumova koji se javljaju De vent.ilatoru i Ispustima za vazduh, Sumo"i ven tilatora mogu ~e prigusiti pomoCll prigusivaca zvuka, koj i Btl U cevovo du ria potisnoj str-ani vcrrtilatora. Za ispuste vazduha Izradene su posebne konstr ukcije.

Vazrio jc honstantno odrtiaoan]« ko/il:iJ1e uassduha, KoliCina vaz d uha i staticki Dritisak se merriuju pri p rornerri razvodcn la vazduha na o ba kanab. Zbog toga sc iavlja nejednako st i-ujanjc vaz.du h a na ispustima za vazd uh , Da hi se to izbeglo, 'koriste se reg ulator-i k6!ic;na u mesackim ktrti iarna.

Otpa dnt vazduh I

Gmjac vazduha

/

Precigrelac va;>ciune

\

HladnJak vazduha

Slika 329-22. S~n1-a dvokana1nog Idin1atizadoncg pontrOJenja s:z" hladnjakom i ovlazivs'ce-m na uSlsnoj strnni

vazdusnim

892

3. Tefmika prouetravanja klimatizacije

t t

I j ! ! I ! I I I Regulator

koUl!ine - ~

.. > .5:_=

t

t t t

I I I I I I I I

Sobol termostat

" /, !] 'ED

I I

: ~ __ ~ ~ l_ _ ___.. OtpornH;:

L •

~-, ----~--, ~

- (r 4 ~'~:'."-

~-.--~

Topll' Hied,,,,

vazduh ® V3zduh

Slika 329-24. Ispusti za rnesaru vazduh - d

tizacionolll postrojenju v isok og pritiska IS po prozora u dvoktmalnom kIirna-

a) sa rnehanickjrn regulisanjel k 1--- . b'.

za npravljanje n ,0 rcrn c, ) sa regulaWl"OIll pritiska i dva rnotora

H~d~n 'J1A~duh

Mesacke leut.i]« (slfka 329-24) ob 'c 'd k -, ,

strane obIo1ene matel.'ijalom za i~~l~c:-~ sast~e 0 k ~ltl!a ~o)e su s!I unutr?snje vazduhu - ventile za vazduh Pored t' zvu a? a _ ole ~:nal.u uredai za mesanje samehanil:kim dejstvom k~ii k l"(,?g3 onedlmh'l)U n3)ceke 1 reg ul at or kolici>u r'egtrlator i ko" " ' , . 01,mu vaz u. a oddava konstantnom, Ovi Itoliclnev~zd:.ili~e s~i:~V_~)'U 1 tegUlat~Tll,.na P:~toka, deIuju tuko !ito prj povecanju do oko 7500 m3/h 0) )bu. p.res,ek p reko p rrtis ka opruge. Prcrtok vazctuha iZl10si

. a 1 se lSpust za vazduh p r ilri k . '.

navode za svakl iSPllst koliki rn u b' - _ .av1 0 ,01:1~tlO, proizvodact

pritiscima i ko]icini vazduha Sa~' p ltlt?dgova~a)UCl. sumo-:l p rr razlicitim prerza tavanice zidove I'll' I-SP' ad IS us 1 mogu a se tzrade 1 l.lgraduju kao ispusti

:. prOZora.

'Temperatura rop log vazduha: 'Temperatura hiadnog vazduha:

40",50DC 12 ... 15"C

~[E.SUd

! r·..i I'

· I

J' , I

i . · I I' , !

I' · I I' · I I'

· I +

1 i

i' · L_

L~_.

srk .,. Rashl!ldna masln3

,:a 329-26, Sernat skt pnkaz .raz\Co.denia va: ciu hs . d - k- . _,

z.acrorrorri postrotenju visokog p 't' I' _ , " Z ra u vo unalriorn k Iirnat i-

A =spoljni vazduh F =otpad . n dIS ~a ::'''. v13espratn. U lJs.tanovu

1 U ' n1 vaz Ul1 Lvt =n1e'3c]-a l'ut-- 0 1 1 I

te 0, ;:;;xrecirkuh.lcioni vazduh E _ .. "0 '" " d' ~Jo ... .r '- na, -= 0 (2. no grejno

, -·-glcJac \az uha, I,~"h1adniak vazduha

329. Klimati.saciona postrojenja

893

~m"fl, -. n9~:H, .... Pvqk#llal~io ..... lcl~iniitizaciono postrojenje V1.$f;li:cig: p~itiskay~ .. i ~pustim"

f:ii~fZ~~~at~S~1~ii~~~:0l'a ·za

1\1 = ITie'll~!'lqikutha T ~ terri:iostat ...,

Za regulisarijelt9H"~ne. u rne'saclcim kutijama u pdncipu po s toj e 3 rnerodc ;

a) sobni term?srat upra,vlja veririlom za h Iad ni vazduh i veru itorn za tOp~r yazduh .: sa ·Povrat~irn. dcjstvoru preko zajedrrlckc moto.rne :k1appe',iti'preko sarnog ven.tila za t?pli vazduh , Kol icina vazduha seodj':zavu:konstanillom pomoculnehatlickog l'q,;lllatola sa op rugozn

(sgkil329~2A(l). Ovpje najceSce kodscena izve dba. .

b) Sobrii 'tcrrnostat upravlja veoti10m. za topll vaz.duh , dok regulator pritiska deist vui e ria vent.il za h ladrri vaz duh (s lilca 329-2411), 0'10 [e nep ovol.ino p ost.o mogu da sc pcijav~ o scflucij e.

c) Sobni tcrrnos tat uoravlia vent.ilom zu b laclni vaz d uh i vc nt i lorn za top li vazduh k:10 U slucuju 01\ dok reg-ulator pritiska i st o vr errre rio dcjstvuje na ob a 'lentil", preko spo ierie poluge,

Posebrio obelczjc svih otvoru z a ubacivuriic vaz drrha pd visokom pnt>,Ku j e Eto rade sa iHdukciuHili~ dejst-uom; sto zriaci cia izduvan iprirnai-ni vazduh iri dutccijorn us isava manju iii v e cu kol icirru rec irk'ulac ioriog vaz duria. Na taj nacin se postize brzo mesanje sobriog i dovodnog vaz d ub a, p a j e i zb egrrut.a p oj av a rn'oni.uje r-n ro-. dto pri vcorna hladnom dovodriom vazduhu Ieti ,

Primer izrade dvokanalrrih k ii ma tiz aciorrin p ost.roj erija y~di s e no. slik:ar::na 239<26 i -27.

Klima-postrojenje u podz umu p ot is k uj e vnz.dulx u po dve cevi 23 istocnu i zapadrru srranu. Otvori zn vazduh v isolcog-pr.it iaka iapod p roz ora pr;kljuceni su na obe oev i pr ek o In"ih,ckih lrut ija. Grejna lela o\Cae n e postoje. Urrutrasrria Zona ima pos cbriu rriesacku k.ur iju sa pr ilcliucerrirn protaaima za vazduh ria tavanrci, Iv1eibnje toplog i bladnog vaz d uhu vr s i se za svaku mesacku ku t iju p rcko termostuca, u zavisnost.i od s obrie temperature ...

Neke ruog n cnos r.i z a p rimeriu o tvora za ubncivanic vazduha p r ikaz'uju slikc 329-2.8 i 329-29, Sisrern ne oclg ovara sarno pojed inacn im p rostorijuma, vee i vel iklm p rostor ijama sa ruz licitjm opter ecenjirna, k.ao i U onirn slucajevin1IT g d e ie istovr ernerio potr ebrio grej anje i h laderrie,

Pr il ikorn postavljanja otvora za 'ubacivunje vazduha i sp o d p roz orn lYiOguc }(:.

izbor takvog nacina gde se [e dari i l i "lise ot vor a z:a ·ubacivanie vazd uha p.dkljll cuiu ria jednu mesacku Icutiiu (s lika 329-30), Odiui:ujuc'e Zil to je da 1i cc se k;,snije prostodia deliti prcgradn im Yztdovima.

Ncdos uu al: dvokanulnih klimm:izacionih postH)ienja [e sto p res eci ccv i i poJ:i:d svcga ostuju srazmerno vdiki, [er bmd za topli kuo i kana! Z8. h ia drri vazd uh moraju b.iti clirncriz'ioriiaarri zu skor o ukupni p ro tok vuzduha, p6~to vnzdlIh treba da pokrije ukupno grejno i rashladno nptel'eccnje prikliucenih prostorija, Iota t?!w je i klima-centrG1a prerna tome velika. Ukupna koiicina vazduha (e 2 do 3 j)uta vecn nego u postrojenjhn~ sa prinHrrnim vazduhol!1. ()s>:311 nedos"ts.cl

894

3. Telmika prouetrauanja

klimatz'zacije

Slilm319-2S. Dvolcanaluo rnzvodenk vaz duha sa mesacKim' k ut ijnrnn u faz i rnonrazc

Slika329-29. M6gucnosti p6- s ta vlj arrj a Instnlaciie dvokanalnih pos trojenja

Go re ; m~sacke k ut.ij e i ccvi za vazduh ispod tavanice hodnika

Sredina : rnesacke kuti ic cevi zu vazduh 1.1 s r ed.irri prostorhe ispod 'tavarrice

Dole Ievo : rnesacke kutiie ispud prozora

Dole desrro : mesacke k1.ltije ria dorrj ern sp ratu H i.sp us ci 'On vazcluh ispod p rozo ra

'Mes!lcka kutiJa

329. KUmmizaciona postrojenja

895

su ; p otr eb na ve lrka kolicina e n er g ij c, izvesni gubici U p relnz'norn periodu. Po.gonsk! t.roskov i u odnosu na indukciona kltmatizaclona postrojenja veci s u sarno za oko 20.,,30%.

Pr ednost i :

Nema greinih tela u p rostor ijarna ; nema cevovoda za vodu; niie potre brio zcnlranie ; jednostavnost i brzo dejstvo Individualnog r'egukisanja temperature; jednostavno poclesavanje ,

Postoje mnoge mogucnosti devodenja vazduha(ispod prozora, Iz-hodn.ika, sa tavanice itd.);

hladenje u pr eluzriorn periodu pomocu spolinieg vazduha ; iata cent rala rnoze cia snabdeva spoljasnje i urrutraanje zone.

-332 Diiokanalna post rojenja sa promcnliicom Iwliciiloln vazduha1) Specijalan nacin izrade dvokanalnih klimntizadonih postrojenja prodstavliu dual-candrcit sistern (Carrier). Karakter iatican je po tome sto se dve struje vazd nhu, potpuno od vojerie iedria ad druge, dovode U otvore za ubacivanje vazduha kao prfrnavria i sek'urrdar na struiu vazduha. Primarna struia uasiduha je sa korrsturrtriorn kolicinom i t.errrperut urorn, II zavisnosri od sp ol iasrrieg vazd.uha, od 15 do 40°C. Ova; vazduh korrrp eriz'ui e transmisione gubitke. Sek,mdarna st+uja ssaeduiia prcko cele godine Ima konstantrru ternperaturu od oko lS·oC, ali promenljivu kolicirru vazduha i uzfrna U ob air promenliiva rashladna optereceriia, kao zracenje od suuca, rasvete , top lotu od rnasiria ltd. U prostori]e se vivodi kroz odvojene i1i zajednicke otvore za vazduh,

Ova postrojenja BU do sada retko izrudivana u Nemackoi ; kao obicna dvokanalna klimatizaciona postrojenia odgovaraiu zgradama sa vecim. Ixrojcrn pr ostor iia, kao !ito su sko le, ustanove itd.

Prednost. se sastojl u znatnoj l..lstedi tr oskova Z8 energiju, zbog promenljivih koltcina vazduha. Ali kao i kod PP-postrojenja potrcbrri su specijalni otvori za ribuoivnnje vazduha, da se p ri pro:meni koliclne vuzduba ne bi jav.ila promaja. U spoljasnjim zonama rreba.ipostavjtl Iokalna g rejrin tela, ukolfko orvor-i za p.rirnarrri vazcluh rrisu postavljeni ispod p rozora,

-4 VAZDU~NO·VOOENA KLiMATIZACIONA POSTROjENJA

.41 KllMATIZACIONA POSTR.OIEN]A SA ZONSKIM DOGREjACIMA2)

Do sa da op isaria klimatizaciona pos troj enja sarno sa vnzduhom, u celost.i au lcarnictcrist.icrra po torne sto se pripremn vazduha v1'1<i sarno u kkimu-cerrtrali, dok se II kl lmarizovanlrn p rostorfiumn ne vrili naknadria obrada. U klimatizacionim postrojenjima sa terminalnim dogrevanjem vazcluh se u central! pr ipr erna i dovodi do izvesne temperature, u zuvisnoati od spolinjeg vazduha. Kod svakog otvora za ubucivanic vazdu ha rralaz] se dogr e iac, koii dogreva pr imaru i vazduh prerua sobnoj rcmpcraturi,

Aec~rk!.Jtacjon: vD2dun

Dovodm vaz duf

.7

(~ - . if]

6._R."gulacl~1 oni venUl

-==.:=. -.:=._ -4 -±:i -= =- =- =- z: =:- i= -=- -:""_ -=

Dogr .. )aC Grelni vado,,",

Kllm!>·k()mom

Sf ika 329-31. Serna s ist.e.ma Sa t,;_;rrrdnninirll d og revuu iern

1) Hartmann, K.: K'lima-T'cchn. 9/76. Str. 10.

e) Harunann, K.: HLH 1972. SCt". 152/6. j '0i-'kt 8i73. Str. 302i7.

896

3. Telmika provetravanja i hlimat.ieacij«

I

·Sekundarnl 'vazduh

.~~~~~ Z~-----~~

Slika 329-31a. Razrri uredaji za dogrevanje

a) bez indukciie

b) sa indukcijom sobnog vazduha

c) sa indukcljom Iznad poda

:pakle, ?sim rnreze kanala za vazduh potrebna ie i i nst.a lacij a mr eze z a g rejrru vodu. Serna icdnog .takvog po st rojerij a 'vi d i se na slid 329-3 I.

Za ·zimshi pogon vazduh se u centralriern uredaju predgreva na oko 15.,.20"C, Veorna ma1im dogr ejacern u p ros ror iji, ko ii polcriva transmisione gub itke, upravlja sobni terrnostae.

Ureda] za dogreuanje maze da se izve de i sa iridukcijorn sohnog vaz duhu, p r.i cerrru se poscize bof ie rasporedivanie vazciubu ; rrerrras tr u iarria nadole, sa pojavom promaje. 'Takocte ie rnoguce i elektr icno dogrevanje. 'T'ri rszficrta trr-ed ajn zn d og revarije pr-ikazana su ria slid 329-3la.

Za letnji pogan dovodeni vazduh irria rernperat.uru od 12 do 15°C. 1st! tz-eb a cia p okr'ije ukupno rashladno oprerecenje pr-ostort]e, take da d irnenzi]e kanab treba da budu znatno vece, Da bi se srnaniio potr eban prostor nujcesce se primenjuje sistern sayelikom brztnom. Pri LOme dogrejaci moraju da' budu poatavljeni

11 odg6V<irajuce ekspariziorie kutije, .... . ... .

Nedostatal: ovog sistema je sto hiaden)e vazduha mora da bude dimenzionisano za najnepovoljniiu.prostoriju ~ sto se zbog toga, :zbog p.otr-cb nog naknadnog dogrevanja, energija delfrnicno gubi, Pogonski troskovf $U . zaro V-elikL

~~r~dllost jeipa~ u vrlo tacnorn individualnom reg-ulisanju sobrie temperature 1 iednostavnosti sistema b ez zonirania i bez podesaverria.

Posebno se primenjuje za bolnice i Iaboratorij e, j er ne poatoie rvlaane povrsme izmeriiivaca toplote sa rn og ucrroiidu stvaranja bakterija 1.1 prosror iiamu.

-42 INDUKC10NA KLiMATIZAC!ONA POSTR,OJENJA')

(~v~~ pOEtrojenja~ n~zv.ana i hl irnas ie aciona post rojerr[a prinu~-r1l0g -oae duha ; p r in ...... ci pije lrro ": razhku)u od do sada opisanih klimatizacionihcentralnih p ostr-ojen ia , po to~e sto kod svakog otvorn za vazd uh p osroj i i poseban issmenjioai: t aplot.e, kroz k~~i, zavisI.lO od,godisnjeg dobz, struji top!a iIi hladna voda. Na ts] nacin se postlze.da pramarrn vazcluh preuzrma sarno aka 20 ... 25% g rejtrog i rashladnog oprerecen ia, dok aekundarrii izmenjivaci top!ote pokrivaju daleko vcci ud.eo , Ovi aparati BU po p ravrl u postavljerii ispod pr ozo ra i po tome se zovu uredaji ispod prozortf.0.ni omoguca~.aju individu31no regu lisanie .sobne temperature, t ako da svaki kor isrrik prosrorm, maze da podes i sobriu t ernperatur u U izvesnom

") Gerlach, P.: HLH 1970. Str. 369/73.

Vielsack, W.: HLH 1971. 8t1'. 257j64. Laux, H.: Ges -lng. 3/74. Srr. 63/75.

Fitzner, K., i H. Laux : HLH I0f76. Str , 366/72, Honmann, \X',: LTG-Information, sv, 20 (1.977).

897

Slika 329-31 b. Indukcioni ap a rat i ; leva: Lu:eduii ispod Pl"OZO:i."a~ desrio : ure daii

na t avan ici (\'7 =izmenjivac top lot.c)

obimu prerna sopstveilOj ze1jL Poriekad se uredaji pos tavljaju i ispodtavanice, pri cernu 81.1 potrebni posebni otvori za vazduh, Osim toga, p os toji opasriost od r oserija, pa ie odrzavanje otezano (s l i ka 329-31 b). Pored toga postoic i srnetnic pri ugradivanj1.1.

Indukciona postrojen]u BU narocito pogodna z a zgrude sa VIse proatorrra, kao ~to 8U ustanove, hofel.i, s tarrrbcrie zg ra de itrt, ISorisnll-::u pruziiju muksirnnlnu ugodnost, ukoliko posto] i individualno a utorna tsko ieg u lisani e temper!1tuI,?, Prerna vrsti Izrade ovrh ur e daia Jspod p rozo ru raz l ilcuj u se dve gr upe : k lirnot •. - zacioria postrojenja sa kHrU3-induktorima sa reg-ul is arriern POIT10CU venrilu "iIi klaprie, i klimati:.mctona poscroienja sa kliITIa-konvektorima.

Obe grupe dalje se dele prerr-a slid 329-32.!w 2-.ccvne, 3-cevnei 4-·cevne s is tern e.

Siika 329-32. Podela klimatizaciorrih. poatroi enia sa klima-:

-Induktorima ..

CW-A =,i7.menjivac top lore)

-421 Trooceuni sist ern

1~8cjn rada ovakvog klirnatizacionog p os trojc nja J110Ze se 'videti p rerna 51i(:~ 329-33 i 34. Za sve prostorije p os toji zaj edrricko cerrtralrro klimuiizQclono posti"n·, j enje, koje ne pr iprema ukupni vazduh, vee sarno jed"" deo, 1:), tukozvarri primarni oaedun: Kolicinu ovog vazduha ·ci·"ba o dabrat i rako da prib!izno odgovara kolicini vazd uha potrebnoj zu izmenu u prikljucenim prosrorijama , t i, uddu.

') \'\(Tenger, P.: .. Klirna':Kt'lte-Techn. li/14. StL 155{9.

Fitzner, K., i H. Luux : HLH 10/76. SIr. 366172. Fitzner" K. HLH 1!8(), Str. 23{7,

57

898

3. Tehniha prooetraoanja i klimat ieacije

Slika 329·33. Serna cevovoda dvocevnog kl imatizacionog postrojenja pr imarriog vazri'uh a sa grejnim kottorn, rnshladnom masinorn i ras - hladnom kulom

M:!lma-' Rashladnl. TQpb!nt Grejnl Rlishladna ~«}mora ra:;:rn'enj'. .. razme!1j. kotao maslrw

spoljnieg vazd irh a. Oris zavisi od velicine prost or iia ill broja osoba. "Ternp erut.':'~l:a_primarnog vazdulra je konstantna =14,..16°C_ Prrprema kruznog vazciri ha, cur .1.'7 u:leo. u ukupnoi kolicini vazcluha celiee yeti, vrsi se poiedinacno u prostorm u mdlkdonom aparatu (lcoj i se zove jo'i i korrvektor sa injektorom ili klima-konvektor)_

l'faci>l dejst na indukcionog aparata sa regulrsaniem preko vcntrla moze se vicleri TJa ~lik"m.,; 329-36 i 329-41 (videti t ako de i 336-6). Uredaji se sa.sto]e U pr incijru ad lZ!~en:pvaca top late, kroz ko] i zav+sno od godisnjeg do ba srr uji topla iii hladna "0d2 , slstemf! B3,nlaznicom, .Iz __ koga primllrni .. v;lzduh .pripdtiscinla od 100 do 300 Pa izlazi velikom brzmorn nagorc, us isavajuci pri tome sekunderni vazduh jz p~ostoriic preko izrnerij ivaca top lore. Pr eb aciv anjc «a grejnog na r-ash ladnt

.a t:.ZJ 13 h

_-:-=-:==~. -- -:t=I(limatiZOl/etla

(~ I proslorlla

S:1f~E;--~-~~-==i~-;T-~-~:' -~:f -,.- [l_5J~-4. 5, !-~'!~·n~· ! ~~ I

r =:J ~ -- i ~~----=------. j ,-- t 1

L L.~ ... _ ~. ." ........... rr--r-.-,-.~__.,_, ._.._....__ ~ __ ..."....,._..".,..,,t,.~_~-'

K!lrrw-'.:~ntr~l" Rsshladns ITWSinfl Korao

Shi:;:.a 329-34~ SenHl cevovocla k lirnatizacf orrog postl'ojenja primarnog vaz.duba sa irxduicciorrirn nparatom

1 =spaljni vazclu h, {) =pl'!J1'1pa scku n dar-n e

,2 =grejac vaxd uh a, vodc,

.:; =hlad~lj8k vaz ciu ha, 7 <=trokrCaki vcrnil,

~ =v~:nt]l:~tcn:'t 8 =p1.11'Dpa z.a gr eianje,

:) =pu:r:rrpa za hlnrlnu 9 =l:::lilufitizov9.ni vaz du h ,

VCLdU~ 1 0 =sekt1ndal~nj vaz.du h,

I! =razvodn; vo da sek uri-

darriog kola, 12 =povrat>:>j vod,

13 = ckspanzroni Bud,

l4 =isparivac raah ladrie

masmc

329_ Klimatizaciona. post+ojcnja

899

-~_"__-v

-~~~.-- R

Dvocevni

Trocevnl

t

D

.$

it - Bazvo-dnl vod

W~4~-t--- P '-'

K-'--'~- -- ovratnr vo ...

Cetvorocevnj

SlikQ 329-36. Serna indukc.ionog aparnta sa regulisaniern uclvocevnom, rrocevnom

i cetvorocevncr» s is+errru '

D .=mlaznica, P =primarni vazduh, S =sekundarni vazduh, W =izmenjivn?: toplote, ~! =topIo, K =hladno

pogon i obrnuto vrili se cenrralno, p reko venti!a autornataki iIi rucno, 'Trenut ah prebacinanja se .nalazi 'prib1izno tu gde su urrutrasnj i izvcrr toplote (osobe, rusveta rtd.) prfblizno isto toliko veliki kao gubici toplote, 'uzfrnajuci. u obzir i rashladni kapacitetjrrfrnnrnog vaz drrb a, na oko 15 ... 22°C, zavisno od odnosa op ter-cccrri a (slilm 329-42),

U indukcionom aparatu ria slid 329-41 izmerriivac toplote je postavlJen. na str ani pr erua prostoriji a rnlazrrice Iza rijega , Sobni vazduh se uaisava usled indukcije p r eko Izrncnjivaca toplote, mesa s e "a pr irnarmirn vaz «

Prlmarnl v azduh

Ratmenjlvac

10 P lote : ""'

"

/ ~,

Recirkuiaci~ :::on! vazdr ; ,/

~~ ; ~~.~w<~~

_Povratn; vod ~MlB;;nlea

KondenzoVfi-~'-~"" na voda

Zvucno 120!,,/-V87)B kutije,

Slika 329-41. Indukcioni aparat kUmatizacionog postroienia pl"irnarnog vazduha visokog pr itiska sa regulisanjem temperature preko ve nti!n

57*

-2t

'" :-J,~~,~~,~"",>--",_c"~J'--'--~

-e _>Tra~~ , I \

'" I Suntevo zracenje

c 'g- ... . "'7""'-- -,--,- .. ~~-+-·--_"'"""t·~---~-"

o ,. "/ Unutrasnjl tzvori

:.s,-=t._. --- '. -. .' "toplote l-]

g L-I . ~~~II~~~_~ .. --L220c~, I~_c_ _.--- ~-~~.::::s.;__",. -~

o ~ 1- 12.~::__,:__~,0'~.;:;: 3r~_z:~:t

.g >~F·_L_._._L_- __ !_llj~~~~

~:;; __ L I Grejanje ~ c_

~ g.F-· Grejanje _--~-i iI! 1~·Hlad"nje-...j

hlatienje

50 ..

0C _~ -r-~az:,:o~n~_V~rti__,,~~~~~_:::]

30 ' -- _ .. L __ ~._.

Sobnl vazduh tr I .

20 f=--r--F- =;-

10 ·Prlmam! vazduh tpG -0~Podrucje -.

o ~L~ __ l___. I I _. -, preb~l\lanJa

-100 1020 30°C 40

SpolJna temperatura la

Stika 329-42. Krive oprerecenja indukcionog aparata u zavisnosti od spoljne temperature;

tr=temp_ 'sobnog vav.d uhu, t,,=tenClp. primarnog vazd'uha

9{)O

klimat.ieaciie

Sfika 329-43. Cevrri pr ikljucci je driog' indukcionog aparata

duhom i ruesuvina Izlazl vertikalno nagore. 'Ternperarura se regirlise ventilom u razvodno] cevi Z~ vod u, prj cemu korisnik rnora da zna da Ii Be u kr uzrrorn kolu nalazi topla ili h ladna voda, Za ostale rrreciaje videti 336-6.

Za m.dukciont-aparut p otrebrri su sledeci instalacioni vodovi: ] razvodni vod za vodu,

L povratnivod za·vodu,·

prfkljucn] vod za vazduh i za odvodenje kondenzata Ieti vo.d za kondenznu vodu (alika 329-43).

U poscbrrirn alucaievima vod za kondenzovanu vodu nc mora da Be Instal ira, ako je temperatura rashladne vode srazmerrio visoka, kada se prozor! ne otvaraiu i kada je pr imarrri vazduh dovoljno asloboden vlage,

Zbog sigurnosti, vodovi se ipak p ostavljaiu (ostecenia od vode).

KoliCina sekundarnog uassduha prakticno ie oko 2 do 4 puta veca od kclicine primarnog vazd uha.

Kolicina pr imarnog vazduha (spoljni vazduh) iznosi u proseku za kancclari iske prostorfie oko 50 do 100 math po osobi Hi, u OdDO~U na zapreminu pr-ostorrie, potrebno je 2 do 4 izmene vazduha, Otpadni vazduh po pravilu izlazi kroz odgovarajuce otvore na z idu hodrnka, iIi kroz prosror za rasvetu. Najcesce nerna kruznogC vazduha. Za dovodenje primarnog -aaeduha do ktima-ur edaia kao .i Za odvodenje otpadnojr vazduha postojemnoge mogucnostf ; videti sliku 329-45.

Kada se prostorije ne kortste (posle radnog vr ern eria), provetravan}e prakticno nije potrebno. 'T'ada irrdukcionl aparati odaju pr-ir-odriorn konvekcijom jos toliko toplote da se p ros tozije ne ohlade suv isc. T'empcruturu grejne vode pr i tome ipale treba povecati,

Sistem cevovoda1) za crikulacionu gr ejnu i rashjadriu vodu treba post avit.i kao za cerrtralrio toplovodno grejanje.

1) Zeddies, P.: HLH 1965. Str. 16/23.

Vle1sack, W.: HLH197L Str. 257/64. Nehring, G.: Ges.-Ing. 3/74. Str, 76/82.

.129. Klimatizacimw PDs~t"DjeHja

Slika 329"45, Razvadenie primarnog i otpadnog vazduha? indukcionim. .k1imatlzacionim postroje;njin,a

a) Cev zu davodenje vazduha u hodniku ispod tavarrice ,

b) Cev za dovodenje vazduha II spustenoi tavanici, a otpadni vazduh izfuz.i kroz hodnik,

c) Cev za dovodenje vaz duhn ispred parapets, otpadni v9zduh izlazi kroz p ro st.or ispod spust.erre tavanice u hodnik,

d) Cev za dovodenje vazduha j e ver tikal na, otpadni vazduh izlazi kroz hodnik i proator za r asveru do karial a za otpadni vazduh,

e) Otpadni vazduh izlazi kroz hodnik do W C-a, odnosno kroz cevovod u spu~teri6j tavarrici

901

inciuKc!onl aparar

--~~,-"".

b

Ruzl ik ui u s e 3 hruzna [aha -aode :

I. pr irna rrai kr uzni rok hladne vo de, 2. p rirnarn i kr uzrri tok to pl e v o d e j

3~ sekundarni kruzni tok 'vo.dc , lcoji moze d~l shd'tl i z a hlH.dn:'_1 i za tnpiu v o d u ,

Svako kola ima po jednu cirkulacion:u pump!.) ..

Sva 3 kola su odvojena j edrio ?d dr ugog , aka se koriste izmenjivaci top lore (sliLa 329-33), pri cemu sc rie VrSl HleSan)e vo de ,

. .. _. ct. a, .. . c~ t plote) koriste se trokr8ki

Za najcesce kOt'lscenl sisieni rnesarira. '?CZ l~m~.n).''''' ~~. ., ~ ,_ 1 10 1 l' .. ~ '" v errtfl i, a u sekundarnom kolu moze clrkuljs~.1i: 1 v~da ~z pLt~n:"rn.og 0::0..,. 1 duD.__, vode kao i iz primarnog kola tople vode (sl ika 3_9~34 1 -46).

Re ulisanje temperature vade vrsi se centralno, ~ ,zavisnosti ?d. sP,?llne te:,Pc-

g -. S cevog zracenja. Porickad se p:redvida I. [zv est ari utrcaj s ormog r.e,mo:

raturer 1 _,.._un~OQ/) Podela sisterna se vr s i p rerria zonarna (st.rarmrna ~'vet!l)~ ~:rl stata ,npL. ::> /0' • • ". .• • :tno) hladerlje torne ie sasvim moguce da se na severnoj strarn vrsi g rej c nj e a na JU. .,.;

Sarna tern erat uru u pojedinim PTostoriii~H:!la ~oze da, se pro!":,:u::J}l. l_;~.,12~~, ~S:l~~ meri prig~ivanjern kolicine vode iIi podesavan)e~l1 obll::;z:::,c ("l)a)paS ) ll~a,~,r;: i to oko ± 1,5 °C. TeITlperatursko polje pdkaz,,!w J" .nll shel 329~42" Re~.u, l~~\n',e pornoc:u obilaznog-ventila pogodno Ie, po s to j e pr i tome prOHleI13 P .. russ c ,1

rn rez i man]?

Iskustvo [e pos azulo da gr cjrri kapaciter -u.rE:.J:alu rrij e dovoljall U pr('ls~TIorn pCn< riodu ad 10 do 20°C zb og suvise rri ske ternpenc!.tur{; 'lode.

902

3. T~hniha Irrcoet racanja

klinuUizacl_ie

r Zona 2 r

I ~u:!ni J1 prlm[e~lrn! V~~;~~IZaC!Ono postm,I""!e_

pr1marnog vazduha '

aparat

I I 0

'__-'CfLf-!..-Ln

Slike_ 329-4G~ ~~eli1.a cevCl\ro,i~ .-i r ,,"H~ ••

bacivanjetll . ~ •• \ oc~. nog kltmat1Zllcionoo- postrojenja sa pre-

Rr =,.togulacioni 'lentil zn !2r ' ,'~ R ., .. .

trokrah ventn '1-' __ j: .-' ej anj e, 2 ~~regl!laclOnj vcrrril za hladen)'e, rTr,T~_

..., '~~ =s spo urn tertnostat _ u [,- .

-X::;1n j e potrebno dOPUDSiw vazdUSllO g'r ej i1 . '.

'181m, tEmperaturama, lnaksimalno oko .io,;;~.p~!no,:u p.T;marnog YazdtJh" sa

Pod_,,::avanje vent ila u .preIaznam periodu'~ ": .ldetl ~hku 364-4.

~e!,ltI da ~i s e V'S! grejanje iIi hladenje Zr ote:ano, po~to ~e !esko.n1oze p ro , rrun., ako1e )epotrebno vrsitiviSeputa u' _~rem~ prebS~lVan)a lznOSI 15 do 30 autom~tslo v"ntili mada 8U sku '1'1' ier p, dazno,,:, p':'rJodu, Zbog·taga su balii prebacjvanje Sa greinog rra ;'a"}~~ld;'/ SU op(r.:d!TII1.enl llreciajeul za nutomatsko Pt. '1' '. .. c .. r t pogon '1 etI pagluvlje 338-64)

, o .. es.(o~e nasta)~l. nn raz!icitom '[lghladno.. ..',' ..,,'

·od 1 ns vete, masma, stY~T8.nja serrk] ad n:l ~:~e~el CLDJU pO]edlnlh prostorija

-, - ... d.1s ..... anl1 z~.radfl,~ fleodgo\rarajuce

~lik,,: 329-50. Dvocevno klimat'za~lOn? postrojenje bez preb.aclvanJ::I

K = 11ladnjak, N = dogrejac.

1'1 = purnpa za primarnu vodu .. p~ = purnpa 2<1 sekUl1uarnu

vodu,

£;1 = pumpa 2':2 '\"!azcnje;1 1 ! = tennostiit predgr:e'iica

C'",7"C) J

'1'2 = termast~t u karialu T3 = apoijni termostat, , R ~~ reguI::tdoni ventil \'7\;;; =topla vodu, .

329. Klimatieaciono postrojen]o

903

Sl.ika 329-52. T'ernperaturski diiagram dvocevnog klfrnatizacionog postrojenja bez pr-eb acivarrja

20 30 °C 40

Spoljna temperatura ta

m pogresrio korlscene zastite od sun ca. Dalji rredostatak je inertnost sistema prj prebacivanju sa g rejarria na hladenje i obrriuto, Posebno je pogodno ukoliko zg radu Ima sarno 2 zone sa 2 odvoiena dogreiacu,

U 7)elikim prostornirn kancelarijama dejsrvo po dubini Izriosi oko 6 do 7 rn , Za un utraanie zone potrebne su 'posebna klimatizaciona p ostrojenja,

421-2 Dmocemta klimor;zaciona post rojenja bee prebaciuanja

(ili dvocevna klimatizaciona postleojenja sa Iiladnom vodom)

U indukcione ap.arat e ovih postrojenja ae vise ne dovade toplu i hladria veda, vee s arn o hladna vo da, Grejanje se vrsi sarno pomocu primarnog vazduha, koitm Be upravl!a u zavisriosti ad klirnatskih uslova. Hladeniese vdi pornocu sekundarne r aahladrre vode koja mora da stoii ria raspolagan+u i u gr ejriorn periodu. Povremeno se javl iai u znatni gubici energiie. Temperatura vode je konstantno 12 ... 18DC; proruenl iiva rerrrper-at ura primarnog vazduha iznosi oko 14 do 40°C. Individuaino regulisanje temperature postize se taka sto se u izrnerijivud toplote preko regulaclonog ventj la dovodi vi§eili rnarije hladne vode. Regufisarriem ventile stanje osta]e pi-Iblizno konstantno. Prilikom otvaranja ventila riastaic hladerrie.

Zimi se, dakle, odvod enje toplote praktiCno vrsi pr eko izmenjivaca toplore. Ova top Iota se porrovo koristi za pr cdgrevanie primarnog vazduha (prirod.no Irladerrie). Stika 329-50 pokaz.uje primer. Naracito [e pogodno za blagu z irn sk u klimu. Uslov je da sve proatorfie [edrie iste fasade imaju rsto grejno i rashladno opterecenje bcz p.rornemlj iv ih senki, kao up". u dugackirn uakirn zgrudama sa d ve g lavrie fasade, "I'ernperaturaki dijagrarn prikazan je nn ~lici 329-52.

Prednost i : Nema prebacivania sa grejnog ria rashladni pogon.

j edrros ta vno reguiisanje terrip erat ure u svakoj prostoriji. Manje jc inertrio,

lyedostaci: Potrebno j e vise primarnog vaz duha. Visoke temperatura pr irnarriog. vazduha zjrrri,

lzolacija vodova za pr irnarrri vazduh. Gubici ericrg.ij e ,

Ventilator zimi mora du r'arli i nocu.

-422 'Troceun i sist.cm

U avom aisterrru, premll slid 329-57, svaki iridukcioni aparat doblja 2 pdkijucka za razvodrri vo d tople i hladne vode kao i [e da n zajedrricki p ovr atrri vod, 'T'op la i Irla dria voda istovrerneno stoje na ruspolagnrriu, tako da svakj apaz at rnoz e dn g rcje iIi h la di, Zbog toga ie ova] s is t erri 'pogodan i za zg ra dc sa prornenljivim senkama. .

Primer vodenia cevi dat je na slid 329-57.

Podela na ssone ni je pot rcbn.a iedtno za povre tne vodove. Po vratrri vod svake zone ima trokraki verrtil, koii b.ladrriju vodu dovodi u Irla drijak vodc, a topliju vodu izvoru toplote. Nema p.rcb acivarria sa letnjeg ria z imaki pagan.

1.Jprsvljanje sobnom ternpcratur.om vrs, se p orrio cu zajednickog ukvc;,,,'rJ! oent iio: (iIi dva poiedinacna ventila), n znvisnosti od sobnog rermostata,

Nedostatak sistema je u gubitku energije koji se usled mesanju hladne i tople vode javlja U povl'atnam vadu. Gubitak je utaliko v"Ci sto se tempeL"ature vode vise 1'azlikuju medusobno.

904

3. T'ohnilea prover:,·avClnja i klimatizocije

KlimatJzacJona Komora primainog vaZduha' Agregat r'ashla- ·....,"1'"TT-"-::r,,..-=cY

una VOde\--~~~~~'+-cP--__,

tr

",-,-,,,/11

*--i!j I

:d~1

apara!

I

Hladl10

Toplo

Povratn; - "od

Slika 329-57. KlilTu<tiz3ciono pastrojenje Sa pl'irnarnim vaz-. duham, trocevnim mdukdonim aparatima i indirekt_ riim hladenjeITl sekundatne vode

Veci SU troskovi cevovoda, Potrcbno je rcgulisanje diferencija!nog pritisku, Posta zbog otvaianja i zHVar'qljil verrt ila nastaju jake promene pritiska (sumovi,

'pad usled rriesanju), .

Prednost sistema je u boljeIU individualnom reeulisanju scbne temperature. Ovaj sis~en:t,se runIo kor'stI.

423 Cst'uoT"ocevlli sist em

423-1 Cetvorocevno klimatizaciona postroji!nje sa uP>'avljcmj(ml prelw ventiJa') Dulj; razvoj trocevnog sisterna : svaki indukcipni aparat (slike 329-60. -63 i -65) u odvoiernm kr uzrrirn kolirna treba Prikljuciti na vod top le i vod hlndne mrete vode. Korisnik moze u s vsko doba da korisrl i grejanje ili hhlden;e. U izmenjivacu toplote, u zavisnosr! od pogonskog stan}a, nalazi se toplaili hladnu veda. Pad lls1ed meSGnja koj i se iavlja kod :dvocevnog sistema, ovcieje izbegnut.

Stika 329-60. Serna cetvorocevnog: indukcionog klimatizacionog sistema sa sekventnirn vel1tiE:ma

') Schmidt TH. E.: i F. Steimle; Kiilbetechn.

Rakoczy, T.: HLH 1970. 8t1'. 126/8. Kizaoui, J.:HLH197L Str. 202/5. Honmann, '.'7.: Ges.-Ing. 1971. Str. 361/6.

1969. Str. 351/4.

329, Ktimat is aciona post rojenja

905

Slik" 329-63.

Serna cctvorocevnog iridukcionog postro;enh sa obflazn irn vei:.tilima

"r-- t.il , iedan U razvo drrorn vod.u sa Pl"G-:--

Na shci 329~60 vide se 2 sckverrtna vc n 1 a : Jd'dLE kao rrokraki vcntil. Sobrn

L • • drugi u povratnorn 1,'0 ~

porcionaln~m d,?JstV?&~ "R ulisanic pritiska u mrez i je potrebno.

rerrnostar j e zai edrii 1. eg . t"\'1 ',edan u orikulacio". om

. . k d icie ') sekventna ven " -- , ,~ . .'

Na sl ici 329-63 ta 0 e: se VI 1 d . d 4 p r ik.lj u cka , Kol icina vode p rern a

Icol.u t op le vocle , a dr-ug i u ko+u h a'l ne YOk e1 ~na vode iz mreze ostaie koustantnu, ulCed~ju p rorncrrice ee p~)1nocu ventr a, a, 1 til~ Re u lisanje pdtiska rriie potrebnp. ~·o Be nost ize preko obllazno~,vo~a li.\en I ·1' r3S-64) koji "bog s v o ic osetl)l-

;·:oristc, se j sestrokralci verrtil i (vrdet! pogo av je - - .. 1" igun;; .

~sti na pr Ijavst inu iz vode nisu devol ino pOgOI.IS <l S _ •

Gre]nt' kotao

fj rna cctvorocevnog mdukcioncg k lirnat izucionog Silks 329-65. 'toCplote j regul isanj em pr eko ventna Izrnenjivacem

906

3. Telmika prooet rooanja

Ielimat ieacije

'I ~ .I)}taen
'"

C
f-.--
1 Slika 329.67. Lndukcioni anarat sa regulacijom preko veritfl a sa 2 razdvojerie p utanje vode

~4t"*Gre~

S"Cl o vi aisremi su danas izgubili u znai'!aju, p o sto v errt i l i n.isu bill dovol ino po-. l-lzda:rd u pog-onu. OSilTI toga, j avljal i su se znatnl gub'ici :

zbog p rovodon ia top Iotc u ventilu,

konvekciiorn okolrioru vazd uhu i

zbog ricaaprivcn os u vent iln.

.Znatno pobofisanie se postize koriscenjern 2 o d voj erra Izrnenj ivaca top lore za topI,_, i hladrru vodu u ureciaju. Oba kruznft kola vode pri tome su potpuno odvoj eria jedno od drugog. gegulisanje se VI's! pornocu 2 trokraka venrila koji rade sekvelltno (slilen 329-67).

Dok se vo d s u i e cluorn izrnenjivacu top lore regulrse prcko v crn il a, u ch-ug orn i7meniiv3Cu toplote vo da teee kroz obijazrri vorl. U ovom sistemu s u g ub ici zrratrio rnanji (videti tnko de poglavije 338-64).

Prednost i.: velika mog ucnos t iri di vid ualrrog regullsanja temp erntur e ; ieclnostavni r eg ul ar-Iorri s is tern i Ie dnoatavan proracun ;

ri erna zoruro nia ;

mali gubid.

j\.led(i.~fr:~{~i; ·obim.ari si s t ern ce vovo da 201 toplu vociu, h Ia drru v od u i odvo dniuvanje ; skupo ; nerna dovoi irie pogonske s igur nost.i vent.ila (zugluvljivnnj e peste duzeg stan ia rnir ovan ia).

423~2 ()etvoroce'l.!'na f"';h711(lt~'zac"'o:na pos"tTajenja sa upravi)'alljcn-l preko hiapn£ J>oslecL"lji lcorak u rnzvoiu indukc:ionih aparnta saatojuo se utorne cia s u se urnesto ventila kor ist ile hlapne, koie u f'unkciij od termostatu zatvuraiu cirkulaciru do jeclnog iii drugog i arne nj ivaca toplote. Serna ie prfkazunu na sllci 329-68.

St)"1Ija1lje oode se vrili bez pr.igu sivanja, nep cekidno kroz oba .izrn.errj ivaca toplore , 'T'ernper atura se reg ui ise n~l strarii vazctuha, tako sto sobrri terrnos tat p omocu

sevvornotora pokre.ce klapn e. Prilikomhla6enja usisani sobni vazrruh str uj i

s arn.o 1::ro2O h ladrriak, a prilikorn g rciurii a sarno kroz greja':: vazctuhu. Pri radu p os trojcrrja bez gr ej anja i h'laderiia, sobni vuz.dub se uaisava kroz ob ilazni vo d , lJ rn edtrpo lozajirna vazduh dc lirrridno s tr uji kr oz [edan izmenfivnc toplote i delimicno .k r o z ob ilazru vo d (videti tako d« 336-6 i 338-·64).

l<Joplie p ri zatvararriu po rnog ucstvu tr eba da ornog uce dobra zaptivan;-::::. 'Ternperature tople vocle prel:o dana mor a da bude riaivitie 50 do 60 "C. Za viSe uredaia prikljucenih riu icdan termostat, mora del sc, lcao ZB vi.se vent iIa, obez be di obcvezni s.inhrorri rad.

G"hici rras taju ~ j e d rre s t ra rre zat.o sto se energl)a (top!otna i ras hladna) gub i konvekciiorn i zracenjem, a s dr ug e strane uslcd nez!iptivenosti kluprri, Javljsju se sp oredria s tru ianjn , Za dobra izve dena i dobro reg ulisana postroienj~ godisl'lji g ub ici su mali ; Izrros e pril:lizno 5 'X. od pogonskih trosj<;ova, U nepovolmjm sluc':'!]e.vima ITlDgU bid i zrrar no yeti, do i 5 c;.~ i Vi8C.

Ci iku lacioria kola vorie za {)vaLslstern s u posebrio jecinostavna i pr eg ledn a (videt: sliku 329-70). S"knndarnQ kolo rnshjadne vod e ie sa p r irn arrrirn kolom rashladne vocle povczano pr eko n1.d·=;~J.::Qg vcnt ilu. Zav isno od sp ol irie t ernp era tur-c

329. Klimalizaciona postrojenja

907

Spoljni ____ v8zduh

rt I i i i I I .+-1 JI I I

~I I ~ '(''1.;

1 I g 1 I

I I

I I

1 ~

+ ! !

I -, Ii! i

I-L..; " 4-. I L _) I

I '-/ __ ..I- __ l~ -- I

1- _,L... _ - - - - j_"""" - - - - - _.,/

Agrega 1 za h l:aii-enJe vo.de

Primarnl vazduh

---l

1 !

I I

! I

! 1

j ,--

1

stika 329-68. Serna cetyoroc:evnog klimatizacionog postrojenia sa regulisanlem pr eko klup ni

Slilm 329-70. Cirkulaciona kola vocle z a cetvorocevna kl imat izaciona postrojenja

E = g rej ac prjmarnog vaz duha,

K = hladniak pr imarn og

vazduha, .

1",1. = mesackl 'lentil,

T = spoljni terrnostat, U = 'lentil za rustere-

cenie natpritiska

lnrlUKclonfaparau sa dva ra1menJ~vaca tv plete

Kot~o

908

3. Tehniha provett<aV(l11ja i Ielimat ieacije

pr eko ovog verrtrla [cdan deo primurrie rash ladne vode stru ii 11 s ckuridarrio kolo. Analogno tome ism vazi.t za drugo g r ejn o ko lc ,

Prednost i ovog rrmogo kor'i scerrog sistema au posebno:

nema prljania, koroziic ili nczaptivcnosti U ventilima;

mala Inertnost ; br zo dejstvo pr i po.d esavarij u rcmper ature ; jcdnostavno r-egu lisanje;

jedriostavna naknadna promena u slucajn prcgvadivanja prostor ija ; jednostavno prikljucivanje ccvi ;

n ije potrebno zorrir-anje,

Nedostaci,' gubjci errer'g ije usled konvekcije obiman sistem ccvovoda ;

vcca op asrros t od J;;ondenzacijc.

provodenja;

Hladenje zimi (prirudno hladenje)")

Aka [e u hladnom godiSnjem periodu usled Jakih ixvoru toplote iii suricevog zraccnia potrebrio h ladcnje p ros tor ija, preoorucfiivo je d a se radi uStede erierg ijc, ;~kljuci raahladria masma i hladenie vr s i h ladrrirn spo ljn im <laZdu/to"L Ova Be maze ciniti tako sto s e seleurrdarrra vocla indukcionog aparata p orisku]e kr'oz hladnjak kfirnat izacirmog postrojenja za primarni vazduh, Hladnjak pr i tome sIn:l>;; dukle za h la derij c cirlculacione sekuridarne vodc, Dodatnirn kvaseniern hladnjaka moze da Be poveca rashladni kapacitct usled lsparavanja vodc. Sa pr-irodrrim hladenjem treba poceti pri spoljnci temp eratur i is pod 8 do lObe. Poatizc se znatna ustcda pogonskih troskova,

Posto ii vise rricgucnos ti hladeniu ;

1. Separatrii izrneniivuc toplote u postrojeniu za pr imarrii vaz duh ; iedriostavno postavlianie.

2. Za priblizno iste kolicine vode u kruznorn kolu sekundarne i primarne vode vrs i se ukljucivanje prema slici 329-72. Postoieci h l adrriak primarnog vazduha koristi se za hladenje sek'urrdarrie vade. Pr i pr-e bactvartju na .,pril'oduo hladenje" rashladna rnas iria se zaobdlazi preko trokcakog vcrrtila. Hladnjak vazclu ha u primamom vazduhu sada radi kao grejaco vazduha; Izvr srio d.ejatvo reguI;l.cionog venti la treba obrnuti pornocu povratnog r e leja.

3. Za!i!:z,hcitel:;dic"inevode vr~i se uklju':;ivanje p rerna slid 329-74. Potrebna s u, trr .rrokruka ventfla, U pogonu sa rasfiladriorn rnaainom postoje 2 o d voi en.a kola hfadne vode za lJrimarni vazduh i sekundarnu vodu. Pr'i "prirodnom hladeniu" i;u:eko troktakog ventila UV I raahladrio posrroierrie ie kratko spcieno, it sekundarna voda cirkutis e pomocu'UV 2 i 3 preko h la drrjaka za p rirnarru vazduh,

4. Druga veoma jednostavna rnetoda'') prirodnog hladenja susto ii se u koriiicenju vode Iz rashladne kule Z3 smanienie temperature h ladrre vode (slika 329-76)< U tom slucaiu mora da se ukljuci izmerriivae toplote izmedu ci rk u.lacicmog kola hladne i rashladne vade, koji ae p usta u p ogon pri prebucivarriu sa Iernjeg na zfmski pogon, Ovom rnerodorn posrize se zriatna uste da energue, rnada su potrebne vece dopunske ke licine vode za rashladnu kulu,

Rashladni kapacitet prirodnog hladniaka vazduha koji se moze postici, treba u svakom Iconkretriom slucaiu p roracunat i prernu jedriacinama za izrnenj.ivace toplote.

1) Hall, W.; Ges_-Ing_ 1968. Str. 9}17 i 39/48.

Fuhrmannek, D_: Kalte-P,·akt< 1970. St r, 62/5.

Muller, K. G<: Ktilte-P,,,kt. 1972. Str, 92/100 i SET 10178. so. 725134. ") Vie sack, \1V.; HLH 7/79, str. 267/270.

329, Klimatizaciona post rojenja

909

maetna

~-~~

1-1 I -~-_j Uv

RY Prlmarnl vazduh

-- _. I~ i~

N K

Sliim 329-76. ]31·;1"00,,0 h lude nj e rashladnotn ku.lorn

Slika 329-72. Serna cevovoda za prirodno hlucienje sa trolcrakirn ven tilom

K =-=-h1adnjak~ N =dogrejac~ R f_/- =I'eg1.1h~c'io:ni v errt il , UJ,·T =tn)_krakj ventiL

V =predgrejac

lndukcion~ "parati.

Hash18dna

~ ?rl",arnl v3zauh

Kllma-kurno re

'Sfika 329-74~ Sen1a cevovodn z a p riro drro h.luden;e sa rerirrirn ·ul::1jucivf:\ni·~~'.[l hladniaka za prtrnarni vazduh i rnreze sckurrdar ne ~hdn"'. \'Qd"

Zaklji~(;ak

~_ZVRdostatah svi h p oatr o iertja sa irid ukcionim aparut imu j-e u tOIn::: sL~) se sohni vazduh ne IDoze bcsprekorno preCjst~ti z bog p ojav e rnal og pOlpdtiskn uslcd indukciie~ Zato ueled n ere dovnog odr:;;:;av;:U:)l~ p ost ep erio dnlfl:zi do pr1janin L11'E> daj a, T'eskoce se juvjjaju i u slucuiu spust~n]b p-rl..}f.i.llsiiulh ta\/anlc:,,:;_ i f1(;;pr:.!\'Hncg' pos tavlj arija numestaia.

910

S. T'ehnilia provctravC!lI}a i hlimat ieacije

Prednost. post.roierria je u tr aj norn dovodenju svezeg' vazd uha, malo; potrebi za prostororn za vazdtrsne kannle i cerrtralu, dob rorn individualnom r'egufisanju temperature u svukoj pr ostorfji - narocito za cetvorocevne sisterne ; riema prerroserija rniz-isa iz jedne 1.1 drugu sobu ier nema recirkulacionog vazduha ; puno grejanje nocu yrsi Be pornocu indukcionog aparata i bez vent ilatorskog pogoria,

Dvoccvna klimarizaciona posirojenja ugfavriom se koriste onda ka da prostorl!e

Btl j ed.noj strum sveta ko]e treba kl irnatizovati irnaiu prtblizno isto rashladno optcrecenic, lcada n ij e patrebno mdividualno reg ulisnnje i kada je dozvoliena izveana temperllturska razlika pojedinih prosrorfia (ustanove sa strannma prerna severu i jugu, hoteli i dr.),

.r::ar,'C'rccc?:ni;n hiimat issacienisn posO ojcnjima daje se prednost onda kada zgvade imaju komplikovane g eorne tr-ijs ke ob like, k ada su raz1iCita r asb ladna oprerccerria, np!". usled promcnfiivih seriki i kada je pozelj no in dividualrio regulisanje temperature,

Unstlllom, sva posrroj enja rrrog u bit; izrudena ta ko da aluze same za g re ianje i provetravanje prostor iiu, pri cernu se r ashlactna masina rnoze riaknadno .nnbavitz i lJg.radit:i~

PogOlISld rl'o!fkonil) elektr icnc st r uj c, g rejarrja i hladeriia us led trajriog ruda verrt ilatora, stalno potrebnog g cejani a odnosno hladcnia u zavisnosti od spol ine temperature, veorna su ve liki, ali 11 p orcderiiu sa dr'ug im aistemirne klrmatlzacije ipgk su mali (videti 364).

-43 Klirnat izaclon a posrr-cjersja s a vendlator-konvekcorom (fan-coil)

Vent.ilaroc-kor.vektor l (slike 329-80 i -81) ug'lavnom So'! sastoje oel k u cist.a u kC\TI1e £;\1 ugracterii :

ventilator sa rnorororn z a vise steperii ukljucivariia,

prenos ilac t.op lor e ZG rrrplu i h ladrru vod u,

Hltar i

resetka za us isavan] e

Ventilator-konvektori kao i iridukcioni ap ar-at i mogu da se prikljuce ria r-azvo drro, rnreZH vode kao d voce vn i, t roccvni ili cet~torocevnj· sistemi. Slika 329-82 prik az u i e sen1.u ce vovocia p r ern a d.vocevnom s isternu sa prebacrvaniem. Ven.tilator 1.] ur e daj u usisuva sobni i pr irnar-ni vaz d ub i rnesavinu pot isk uj e 11 piosrortiu. Ur edaii s u u g ruparna podcl.ient na poicdinc zoric, npr. za sever nu i iuz nu stranu zg;:-;:,dE:.

911

Slika 329-81, Pr e s ek ventilator-konvektora kHmatiz2cjonog pDstrojen~a za primarrii vuzd uh

Kor!to za kondf!nz8t

- YentJlator

Flltar

Spolj,.,! , Reclrkulac!onl i.:!lzduf;

vazduh :=:=::i --

~;:,~'::'//::(-' ,,:,··,'--,/;::;:;~··';-:;?>:-;~~~;';;··>::'-;..~'>;;:1:1

""

Ventilator- '~-

konv ektor .....

±D.

Kllma-komora

primarnog vazduha

Kotao

Sf ika 329-82. Sema ccvo vodu klim:1ti~adonog postrolenia sa vent.Hator-konvektorima i ccntr alnirn dovodenjem prlI?arnog vazrl uhn do uredaia ; UV =trokrald verit il , T ~osetni e.lcrne nt sjioljrie temperature

U h ludrrorn F!odisnjem periodu kotao je u pogorru i snabdeva mresu toplon_: vodom a u toplom g od isrriern periodu u pogorru ie ugregat hladne voge, p~~ cemu s'", dobria hladna vo da od 10 do 12 "G. U pre~llzn,?m pe~IOdu rno~a a. stall na raspoi2ganju i tapla i l;ladna voda, pcsto se pod rzvesrnrn uslovuna iedria zona g rej e :1 clruga hIadl.

Prebacivanie u svukoj zorri postize s e pornocu dvu tro],raku ventila rucno iii autornatski ,

Lok al.no reg ul isanje 8(;: nalcesce -vrsi 'pomocu tr okrakih ventila u ur-e daj irrra,

Za dovorleriie spo~il7feR vozduha postoje tri metode Cslika 329-84):

a) Spoljni vaz duh se Icroz orvor TIn spoljr:j,~,? z,ldu us.isa,vu. v,:,o~a je r;epovoljna: opasnost od zarnrzavanja, otezano ClSCen)e, utica) pr itiska vaz duha 1 dr ,

to) Spoljni vazdub se kao ko d i!ldukcioDag!!parat~ pr iprerna p.omo';u, k]!~a-kornore za primarni vazduh 1 preko kanalnog srstcrna dovodi se poiedinirn uredajima. Ovo je najboljuilletoda.

) Spoljni vazd uh se p ornocu odvotcriog Idimati;zaci0!'l0g posrroicnja zu prin;-~rni C vnz dub dovodi kroz separat)'l" vod ove p~)e.d,ml?1 prosW~IJaIDa nezavrsuo od ur edala ; ispust vazduha ie rra taverner III z idu hodnlka.

912

3. T'ehniha prouetrauarsja i hlimat ieaci]e

Prlrnarnl vazduh

Slika 329-84. Dovoden] e spc ljnjeg vazd uha u ventilator-konvekto:re; a) spoljnf va:.:duh ulazi kr-oz otvor na spoljnjem zictn, b) spolini vazduh preko dovodn ZR primarni vazduh struji U uredai, c) spoljni vazduh se dovodi preko posebnih

uredaja .

H l&dnlak '----ili--II-:: vazduha

Slika 329-88. Vcntllator-konvcktor u kombinaciji sa indukcionim aparatom reg ul isariim preko klapne

Urnesto sa pr-ebacivanjem, klimatizaciono poatrojenje moze da radi i b ez prebacivanja kao i odgovarajuci indukcioni apurari,

Specijalrm vrstu izrade predstavlja uredaj na alici 329-88. Ovde [e ventilatoru kornbfnacij i sa indukcionirn aparatom. Regulisanje kapnciteta se vrs; podcsavarriern obilaznih klaprii preko servornotora, Koristi se u cetvorocevnom s.isrerrru,

Osim uredaja postavljenih 11 prozor~kim p arup et irna, postcje i uredaji za ugradivanje ria taoanici, koji se rip r, kor iate za Irotelske sobe,

Nedostatak svih ·sistema ovog tipa je sto je potrebno vece anga:l:ovanje na odrzavaniu ventilatora i motora nego kod indukcionih klimatizacionih postr ojenja. Osiro toga potrebna je i veca energjja.

Prednost je lito uredaii mogu poiedinacno da se iskljuce kada se p:rostorija ne ko:risti (hotclake sobe), Zbog velikog b roja obrtaja verrtihrtora post!ze se brzo zagrevan] e, kao i brzo hladenie,

·5 POSTRO}EN}A SA MAUM TOPLOTNIM PUMPAMA (videti poglavlje 364-26)

331_ V'eru ilatori

913

33

SASTAVNI DELOVI

Verrtflatori s u t.ucb ornwsirie z a p ovisk ivarij c vazcluha i d r ug ih g8S0V~! sa p rir isk orn do 30000 Nlm2 (Pa).

Postoie ra dijalrti verrti'lator.i, koji nkaijalrio usisavaiu v azd u hi radijalno g a potisbljU (sIike 331-1 i -2), i alcsijalrri ventilator! koji vazduh u akaiinlnorn p ravcu L1sisavaju i potiskuju (alike 331-80 i -81).

Osirn toga, postoje i jw,precn"i oont ilot ori, kod k oj i h vaz d uh u laz i u j e driorn d e lu ob ima r'adrrog kola, a izlazi u dr ug orn dclu") (sl ike 331-3 i -3a). Dakle , vazrlu h st.ruj i dva puta preko Ioparicu. Pri tome nastaje ooeduin! vl'tlog koj i p re uz irne funkciju ur edaia za us meruvurrie i istovrenleno znp tiva prostor izrned u uaisrie i potisne strnne. Duzina ra driog kola je p roporcionulna r a driorn p ro tok u.

Pregled ie dat ria slid 331-4_

.Slika 331~L Radi ialni ventilator sa d i rektnim pokretanjem radnoz kola

Slika 331-2. Izgled ra dii al nog

vcnt iiatora , sa j edriost ranivn u ai-

savanj em zv pogon pr eko Idr··· n aatog ka lS2

Sl1ka 331-30 Popr ecni ventilator - izgled

1) U vezi sa pojmovirna, oznukama, riazivirnn , nazfvrrim pr+tiscirnu i t d , vh-.1eti VDlviA (Verein dt. Maech.ineribauanat.) - Radni Iint.ovi 24] 61 do 24 162, 24164 do 24166. Beufh-Vertr ieb.

VDI 2044 - Abnahme- und Leisrunguvcrsuchc an Vent ilntorcn (Okt. 1966)} An dr itzky , H.: HLH 1970. Str. 146152.

'Terrniriologie in Eurovent 1/1 (Juli 72\

Honmann, W.: LTG-InforIll_ 11/12_ Okt. 74.

Eck, B.: Gesv- Ing , 6/76. St.r , 125/3 L

DIN 24163 Nacrt 2. 73 - Verrti lator i,

2) Lajos , T., i L. Pr ezler : HLH 1973. Str , 1 34J9.

T?B 2(80. St.r. 109/12.

58

914

3. Tehnika provetravanja hlirnatissaci ie

Stilea 331-32. Popr ecni ven-

tilator Serna

~'I

RADljJ\LNI VENTIU\TORl') Po de la

-'1'1

Pre-rna

pntisnOl11. p rit.islcu :

uent ilar.ori nishDg prif.islia, frd

(} do

720 N/tn' potisnoz p ri tislc« 3600 N/m" potisnog pr it iskn 30000 Nlm" p ot.isriog' pritiska

-cen t ii at ori sredrjeg jJrh.isha" od 720 do vc-nlila[ori --visohog p1'i[£sf;:a~ nd 3600 do

vise;

prernn

DUCJ.nU p os tavl ia ni a Iopatics :

dobosria h ola Sf! mnogo lopatica p o obirrru ra driog kola kao na dobosu, halo l=ao kod punlj)C sa rnalj m br oiern uksrialno p ros irerrih Iop atjca , sHcno ktl0- ,·.kod .rad n ih kol a purrrpi ;

p rerna

obtiku Iopat ica (sl ika 331-8):

u apred sauijene Iop at ice C <:: [:Ie .» 90 "), nassad sa.uijene lop at ice (-'j: (3" <90°),

sa, tiratiim ,l~rajm1} lop at.ice ("'}_: t~2 =9(6);

prerni pc·gons1_,i!n. uslo vimn ~

ve ntilato r i za vrere gaso\~e, transportni vcntilntori, ki ovni venrilarori j dr,

Pos eb rru vrstu iz r ade predstavlja kapilanli -oem ilator po aisternu de F'r iza (d" Fries), kod kog" je leola sa Iop at'icarna znrnerrieno rotorom od ffnog zicanog spleta Il i sticne vlaknaste strukture. Pri tome se jav lja ef'ckat filtra [ prenosenja toplote (vi det i 339-3),

S\1stavni delovi ra.dPn1nog ventib.l:ora vide se nn s lici 331-5.

-12 Tr-o ug l ov] br-zloe i ob imn e br:dne

graficki pr ed s tavl iuiu brzioe vazcruna 11n ulazu i lz lazu Iopaticu (s lf ka 33J -8). fJlazni trougloiii BU n~dceste pn1'lH)ugaani;<> p ost.o vazd uh prakticno vertikalno p rcma osi ulaz! 1.1 lopatice ; crii su za sv e tri vrste Iopat ica j edrraki , Nasup rot tome, i:::la_z.ni t rouulooi au pravougli SUlTIO 11 glucu:iu pr avi h (rndij alrrih.) Iopnt ica ; iriace s u lco s oug li, g de s e p r elco sav ii errih lopatk:a rncrija prnvac ap sol ut o c brz ine vazciuha u p:ravcn ob irrm e br z ine,

') Bo mrn e s , L,: HLH J963. Stl. 159/66, 106/9, 228/33.

Bornrnes, L: ELB 12:/74, St1. 420/5. Leist, I-L i ell'.: HLH 11/79. Str .. 443}7.

33 t, Vent ilatori

915

I Nacin 'I~- S-eln-~a-~- II Koeft'c,';ont I ---j ... -------

, d T~ Koeficiient K ._ , .

____ '--lzra e pr otoka pritiska I orrscenja

! I ~~~I =-~ 1_ 0,,0::1 0,05 .. 0,1 ;i'£;;:::~

~ I ~~~eceg 1- 3e= ! 0,15 ... 0,30 0,1. .. 0,3 I ;~ti~~:e

~ i~u --~-~i ~ ... ---+----~ ----"--1---··-

.§ : vodecirn i ~ i ° 3 0 6 0 : Za vece pr i-

i < I ~;~::ta::-!~~--- ~_I._'_"_'_' _~:O,6 __ I~iSke __

I I rijern U su-I ~ I I U posebnim

I I protnorn --l>- . ! (J,2 ... 0,8 1,0 ... 3,0 I I ~' .

Is ucajevrrna

1'_ pravcu

-:='--1 'Urrazad sa~' -@-""J i-------·-----:I--za visok~-

I E: ! vilene, <>. i 0,2 ... 0,4 pritiske i

I ~ , 1 0,6 ... 1,0 I stepene krrr-

.$ i opatrce I 1 risnosti

I l ili~l- ©TI~,,:-I "O',()~I ~~.~osebn:

! 1l . Nupred su- --~~--i----~ -"'-~'I--'- ---~I Za ni~

I >4 ; viienc ~ j 10,4 ... 1,0 2,0 ... 3,0 I pr itiske ~

1_:§~~-_-,llloP3tice :-(ffiF' 1-·---- ~--'I---·- ,, __ II' _;;~~~ _ 0'1

-v...':.:f ! ~ -~ , Za vi!ioke

I (S·iJ·.::J Ii", r= : LO ... ::!,O 12,5.,A.O pritiske i

! ;E t'.8 ! (I I rn al e pros-II

_______ ~_ ... _ .... _.. ,,_. ~ ... __ .. __ , . ._ ..... to~:__ ~_._

Slika 331-4, Nacin izr ad e ventflatora - pregled

-13 Potisn; pr ir isak

+-reorets1:a raz lika ukupnog p r it iska (potisni p r-it.isakj : i:1P~h =~~~ f(U2~-UJ,2) + ('Z.{)1.2 -U)~2) +·(C22 ....,._, C12) 1 U N/U12

(I.

oblik iednacine za pritisak)

povecauie povecanje

statickog prit iska diriarnickog pritiska

!1pu> =" p(uo ':2.« - U1 ern) U N/m" (2. oblik iednacine %2 pr itisak , Ojlcr ova o s n o vria jeclna~inn)

i.Ii nri Clu;;;~ 0 ~

D..Pth = PU;z_-C'1U

cc ==, obirnna brzina

on) = r clarivna brz ina c = ap so hrtria hrzina p = g.us+iria u kg/m"

co, = kornponenta ob imne

m/s sn]« tnls

br z in e c

m/s

Obe jednacine pr oizi laze icdna lZ dr uge.,

12 _posle;cinje ie?nacine proizilaz! cia ie razlika ukupnog prit iska riaj vecn pri istoj objJnn~) .hrzrnl ,_:" ~a napr ed ~avij~ne Iopaticc, ~ najmanja za lopatice savi ienc riaza d (alika 331-30). O.dnos stutickog pntlsl<a '-"Ps' i UkUDTIOg pr iciska il.pvk riaz iva se st epen reaht iunost i .

916

3. 'I'ehniha prouet.rauanja klimat ieacije

Stika 331-5. Sastavni clelovi ra dijalnog vent ilat.ora za p ogon k lirrasttrn kaisern i jednos trarrirn us lsavanjern

~ Cu,,· - Ul") = povecunje pritiska us led centrifugalne s ile ;

"~(Wl" - '~2Z) = povecanie pr itiska usled usporcnja srruj anja ;

Primer: Koliki [e teoretski potisni pritisak verrtilatoru sa Ioparlcama sa pruvirn krajern pri o b irn n oj brzini U. =25 In/s?

t:.pa, =!'>U2' c",,=pu~2""'1,2' 252=750 N/m".

-14 Potrebni kapaci ter+)

Zbog velikog pada ne postize se t.eor-et ska razlika pririska tcorctski lcap acit ct (zup rerrririaki p rotok) p ri p rukt icn orn radu verrtilatoru.

Potrobria s nag a P =Plh)'t).

Glaoni eubici su ale dcci :

L Pad pr itlska t:,Pl zbog konncnog broja lopatica.

2. Pad u kucistu Apz pri p rorn.erri vece izlazne brzinc vaz duha CD n s plra li U

manju brzinu Ca na izluznorn nustavku vazduha.

3. Pad pritisku /1.Pa u r adraorn kolu usf ed treniu i odbrianiu s truiania od z ida,

4. Pad pl"itiska /1.p~ (pad us led u dura) na utazu vazcluha u ru drio kola.

S. Pad us led g ub it ka vazduha V"Ub. u rne d up rost.or'u izme du ra driog kola i kudsta i rra p rol azu vratflu.

6. Mehanicld gubitak Pm u sle d trenis rudriog kola i vaz duhu i vrat ila sa Iez istima.

Ukupni stepen kor-is.no sr.i je tada

{,r. 6.pui'

~u I~ = (1.7 -l- T7;':~)(6:'p~4~ tl.-p-;":fn il p[! + ~};}2 ~:Zp~)·~··r=- PII~

1) Rakoczy, T.: HLH 1966. St r , 1/10.

Bommes, A.: HLH 1969. s«. 41/55 il i3/1. An.drrtzky, H.: HLH 1910. St:r. 146152.

DIN 24163 - nacrt od 2. 7B: Odre divun ie bpaciteta.

331. Vcntilat ori

9J7

Slika 331-8. T'rrruglovi b rz.irra za razlii::iie oblike Iopat ica

:1) lopatice sa p rav im kraicm, b) suviierie napred, c) Si},.iijene n aza.d

Slika 331-30. T"oretsld pcr isu i pritisak za r.adijalrie v errtj l at or-e

r> = zaprcminski prot ok \1 n1.3)s; L1i)u_j~:::.;;;;uknpni p rit isal; Pa ;

'flu], = ukuprn st epen korisnosti =0,6, .. 0,8 za vdike ve nt ij aro rc ,

= 0,5 0,6 za srecinj e Ventilatore,

= (\3 0~5 za male vcut ilato rc.

!

P\)VeCa,1Jjc t emperat ure prj povecaniu' Prlliska 0'...1 i: 000 Pa iZrto::;i p{-'ibEino 1 1<'.

St.epen horisnost i Pfjui': ovde Se odnosi ria p ov e.cu'nj e pritiskn nu t:di1ZU i iz;1azu iz verrt.ilat.ora.;' dak le, obuhv-ata i clirrarrri cki pritisak u i xd uvrrorn ot.vo ru . ,[Jkollko se ist i posmatr-a kao g ub it ak, kao n p r , ko d venti.latora 88 sioboclnjn"l izcluvavani em , srep en korisnosti je, priroctno, ·manjL

Kor isceriiem svih saznauia iz oblasti tUTbotchnike~ rn ogtr se postiiS.i sTepe:ni kor isrioati do 85 <;!.~ i vise (ve~:.tilatur uelihc proi~"vodnusti). 'Up rkos vis ok o i ccni, cesto s u p odesrii, narocito za veliki kapaciret i d ug o vrem e p og oria. Verrtilatori sa "lopaticama ssviienim riapr e d irnuj u man ii Btepen korisnoati od

· ... ~entj]atora sa Iop aticarna suvij errirn nuzad, posto je prclaz ve I ikc brz in e C2 U st at ick i p r it.isak uvek povezan sa zriatn im g ub icrma ,

Za racno odredivl1nje potisnog pdti-ska i potrebn e s n ag e ·\ienU}nt:ora, p o n c b no

ie prakticno rsp rtivan ie vcntH~t()r-a ria SfJe~:i:ialnnf')i j)'i"obnoJl/ sr ol u (kcrnofu z a

i sp it ivanje i probni sto sa ccvima).

Oz nacuva se : p~ t =staticki pritisal~ t'l PH~

Pd. =dinaUlicki pritisnk~~p/2· 'l'u:? 1.1 Pa ,

pol< o=ukupni pritisako~P8t+Pd uP", ~p,", =l"azlika smtickog p+ir iska u :rJa. ~Pd ==ruzlika dina:rnickog pritiska u Fa~ t:.PUk =1Jkupna raz lika pritis):a u P;:L

9!R

3. Tehnika prooetr aoonia i hlimarieacije

Slika 331-,10. Promena pr msr.a u venrits ror u 8>" slobodn im izd uvavanicm us isn irn vo dorn, ,6.PV1_~.6.~ll~:l; l\PG'___""6pGj~

Slika 331-41. Promena pr ittska u veutilacoru sa slobodnim uuisavaniern tis nrm vo dorn , 6.pg-+6j)'lk

po-

Z~nlisno od t0ga cia li se d irram ick.i pr it iaak smatra karis.nin1 iIi n e :r0.zlikuju s e : pa·~ie:.-!an_jc st.atict~Gg prit.istto : lips t =t5.PB t~ __.. t1.ps t!

/)o7.)(:da-nje 7_£hUP;7{!~ pritish;a: .6.pOk =6PUI .. 2 - L\puJ.;:l.

.Pos toj c 4 nacina ug-radiv9uja;

L, lrsisu7:nll_ie (s1ika 331-40). Ve nt ilator trcba cia. suvladu orpor sarno na USi5i1.0J strani, dok j e izduvavanie sloc ocino.

Po".'ec£l'!lje uk n priog pr it iska L3._:.')nl, ·=D..PSl ... +(Pd~ - PdL).

331. Vemilatori

919

rr--:---H-t_,_-t-r-==~""i---=t:::::...+---p·o-.Almosfa~skl --t~"-7!:i;--~----.----~.---.-~_.J. _ _:r_prltlsak

Stika 331-45. Promena pr it is kn u postroieuiu za provet envanie, L1p!;->6pU1'; b..Pfll~"jo ~pukl; I.!J.P!l2 ........ L1puk2

2. Pot islel-uarrje (s lika 33 t··11). Ventilator mora cla suvlada ot p or sumo na pot isnoi strani, a usisava slobodno kr oz rnl azrricu ,

Povecani e ukupnog pritiska D.p"" ,= D.p. 12 + paS. 3. Usisaoanje i potishiva"je (slika 331-42).

Povecanie ukupnog prithka 6puk=.6.p", +.6.,'2-i (j)d2 - Pdl).

4. Sa slobodnim usisavaniern i d.uvarijern,

Povecanje ukupnog pritiska .6.puk = Pd'.

U DIN 24163 (nacrt od 2. 78) predlazu se jedinstveni uslovi za standardne ha,.al,terisricne krive i rner enj e kap acit eta, a i U okv ir u ISO-" .. od srrane 'T'eb.nickog korniteta TC 117l).

Kada s u pr eseci z a iz duvavanje

Pdl=Pd2 i llpa=O.

Za pot.rebrru s n ag u nu vratilu uobitajena su dva pos tupka rnerenja :meH,:nje pomocu motora S klatriorn i elektr icno m ererije prerna VDE 0530.

'T'ip icria pro.mena pTitiska duz p utarij e vazclu ha u j e.d n os tavriorn postrojenju za pro ... -etravanie p rikazaria je IIn slici 331-45.

us isavan ie iet.i, tad a ic

-15 .Znk on i pr op or-cio natn out! i afj n i t eaa

Zahoni p-ropcn-cinnalno$t£

Posrnatxarii ern izlnznih troug io va vaz d u ha pr-i promeni k ol ic in c vaz d uh a (slil~2 331-50), za odre deni ventilator Sf! dobi iaju s lecleci zakorri :

Zapreminshi protol» je p ropo rciorralan broi u obrtaja;

Prit isale j e pr opo rolorralarr kvadrntu broja ob rtaja ;

Potrebria sriag a ie pr oporcio nalna trccem stepenu broja obrruia .

Ovi zukoni, koji sarno re or etskj vaze, mog u tort dovoltno tacrrost.i da se p r irrrerrc

i na srvarriirn ven tilatoruna.

1) Don Vns iles cu : HLH I ;79. s«. 34/6.

920

3. T'ehnika provctravanja i klimadzacije

Prime!":

Jedan ventilator pot iskuj e T7, = 10000 m"/h vazduh a, ukupni pr.itisak D.Pl od 200 Pa pri "J =950 o/min;

potrebna sriaga P, = 1,0 kW.

prj tl2= 1.450 o/min bice onda:

•. .' rl2 . 1450. 3

znpr errririsk i protok 172= V, -= 10000 . -.~=15300 m [t»,

nl 9,0

potisni pr itisak D.P'l=D.PI e::r =200 (-~~~Or ,,=470 Pa, po tre bria sriaga Po =P, (';2)3 = 1,0 (~50)·" = 3,6· kWT.

,"" 950

savladujuci

Slika 331-50. Promena izlaznog t roug!a vazduha pr i promeni zapr cmin skcg p ro toka

Zakon; afinit et a

Za ventilatore raz licirih vclicinu, sU.:'ne icdan drugom, pr i istom broju obrtaj a

vazi :

Zaprerninski protok je proporcionalan tree ern srepenu precnika iii clr ug'ih uporednih veliclnu.

Pi-it isab: je proporcionalan drugom st eperru uporednih veficirra. Posrelma snag a je proporcionalna petom st ep erru uporednih vdiCina.

Primer: Ventilator sa usisnim pretnikom ,11 = 300 rnrn 'pri 11 = 1000 o/min potiskuie zapreminski pr otok V 1 ?= 1500 rn3/h. KoUko potiskuie ventilator sa d2=400 rnrn pr i istorn broju obrtaja?

f/2 =< 17, (d2/d.)"= 1500 (400/300)3 = 3550 m3jh

-16 Karakteristicne krive {nazvane i kr ivarna prigusivanja iii kar-akt er ist ikarna-} Pogonsko porrajianje ventilatora pr ikazu]e se pornocu krivih prit.iska i pro~oka~ takozvanih karaktcrtsttcnih kr ivlh, Na apscisrioi osi pr ikaxan j e zapreminski protok a ria ordinatnoj osi potisni pr itisak, Pri struianiu bez pada pritiska karakteristicne krive na dijag'ramu prit.iska i pratoka BU prave Iiniie, t]. potisni pdtisaJ<: vent ilatora se pr i p rorneralj ivorn kapacite'tu rnen]a pravolinijski. Razn,l p~d~Vl uticu na stvarno srruianie tako da izazivaiu znatrie promene p rav i h u kr ive Iiriij c, koje mogu da budu sa stalnim padom, ali rnog u imati j teme iIi prevojnu ~!lcku (s like 331-60 i -62). Za odrecleni ventilator, za sv aki br oi o b rtaj a n d ob ija se p o jedna krivu, ko]a se maze orir ed it i i sp it ivanjern ,

Za razticite broievc ob rt aja k,.z~,e prigush'anja s u podudarne kriviJ sa rerrieriorn rra j e d no] o d parabola k oje prolaze kroz nultu tacku (sfika 331-61).

Orpor cevne mreze, ukljucuiu ci i aparate ugr aderie u nioi, p re.dst avfia se 11 obliku parabola koje p rofaze kroz nultu racku. Ovo proizrlaai iz Cinjenice cia ie potisni pr irisak proporclonalun drug om stepenu potisnog zaprerninskog protoka, dak le

c.p =konst .. ]72. Za rnzrie uslove tacka pogona ventilatora se nalazr 11 tacki prcseka n-kriue i karakreristicne krive cevne mreze,

T,'cka POg012Q b i trebalo da se nalazl sro blize najvecem stepenu kcrisnosri. Ni u kOH. slucaju orra ne s rn e da se n alaz i rra Ievorn opadajucern delu karakter.isricne kr ive verrtilatora, i er hi tuda usf ed io nestabilan rad (pumpe) (slika 331-62).

1) Kizaoui, J. HLH J Jj74. sn. 371}80,

331. V'ent ilator i

911

Slika 331"60.

Promena karakteristicne krive idealnog 'verrtfl at ora usled p adu pr it iskn

Zapn~mil1sk~ prorok vaz duha \,.1

Slika 33 1 ~62~ l(a!'akte~ risticna l::dva vcntiiato:ra I. ka.l"ukterlsticnn 1-::Tit.~;:,. ccvn e nJn::.~_ze

Zaprernlnski protok \j

Slilca 331-61., lZflrukte.~ rj::;ticDU polje JcL1nog radijalnog verit iluto r a

Steperii kurisnosti na dijugnlluu pr iriskn i pl'btOi.';::U prikazuju Sf:: kan ZlHVQ_'_-f:n::.=izcluzene krive, t akozvane [aiasic kriDe iii kriv e u 6bliku skoljki~

Znatrio preb'iedniji pr ikaz dob;j" s e nnnoscnjcm kurakterist.icrdh krivih u dvC\-, strukom Ioguritumakom dijagramu , prerna alici 331-63. IZarnl:;teristicD¢ j(Tivc: cevovoda su prave, koje s u pod odrcdcntm ugrorn nugrrute prernu apscis]. Posto su kr ive srepens korisnosti II normalnhn rudriirn podr udj irria take-de U obliku parabola" 11 dvosrrukom Iogaritarnskorn sleternu sc rnogu pr ikazati i kuo p r avc. SVl vazni podaci, kao sto su zaprerrdnsld p rot.ok , hroi obr taj a, obirrmn brzlna. srat icki i din amicki p rrtisnk, brz inu USiSftV8.11ja B- poriekad i jacinn zvuka, DJogu odrnah dn se ocituiu iz diiug rarna. l)ijagrHln vaz i 211 sv e velicine jt:clne odre(l~r;c s erije,

Primer: Zaprermnsb.i prot ok £.r = 9500 n1::~!b~ ukupni pr.itis ak .6:.pn~r =c94· kp/rni = =920 Pa.

Izabrnno ie : velicin» 4503 b rz ina usisavania Cs = 16~g ml«, stept;:n kc" .... risriosri on -= S4~·~~ obirnna brz ina u = 47 .1.T!./s~ broj o b r-taj a 1! ~:::: 1540 o l mia, potrebna snaga

9500·920 P=3600~.-6:8~1=2,89 k\V.

922

3. Tehnika prooetraoanja hlimatieacije

~~~lt C~~-=] __ ~ "-"~-.

16f1 1_- ---··~r--1---___';/,f0!-=·~~__ir:_':'::::;;-z:-;,~~L..~- ~~-I-Ir -t:....,..~ <-r;:.+"t; ~L::.~

125 I .-~. - -,.---- ~-.

':: ~~r~=_;;_-+=7.:j::::::;~~_---lrL+P~

50 ._ --,L -~ 40 31.05

m/s 50

45 40 35.5

25

28 ·25 i'§=~".--¥..~+r:::__:_';H::""'-",.<j-7'\L_+--++-+-j---r-j 22.4

20 18

250
2BO
900 315 "'
-0
ttl
1 120 355 .!1
'"
400 <:
§
<ISO -;;;
>
500
560 3 550 4 500 5' 600 7 1 00

'i' 000 11 :;IO() 14000 18000 22 400

Zarreminsid proto!, V m"fh

Slika 331-63. TiDicna karakteristicno polje jednog radijal nog v erit ila tora sa nazad savijerrirn ]oP2tican'la 11 dvostrukom Iog ar itarnckorn -d:ijagrarllu

! kprm2~9,81 Pa~IO Pa

Sbb, 33 j -65. F'ara lcrri ra d tr i verrtilatora. ICarakteT:'istlcna kriva n 1< 2~ I j e .n ep o'vo'[jrra ,

331. Vensilatori

.923

Z a pm'alelni "ad vi"ie veriulator a t'ez ult irnj uca karakteristicna kriva se clo b ij a sab ir anjern zapreminskih p ro toka zu razliCite p r it.iske (sfika 331-65). Ra dna ta~ka je tacka pr eseku sa karakteristicnom krivom m rez.e. Pr-i tome trebu obratiti pa:l<nju da se tacka nreseka nabz! na opadajucern delu karakteristicne krive verrtilaror a A, j er hi se inace samo malo povecao zaprernrnski prot ok pomocu drugog'i treceg verrtllatoru. Os irn toga, svakl ventilator rriora da irria podesljivu zaluz1r'u u funkciji broja obrtaia, da bi s e sprecilo povratno sr rrriarrie,

Pad prit isha uslouijeri ugradisvanjem

Karakteristicne krive koje daju proizvodaci, riajccsce se ocinose na Iaborntoriiska ispttivanj a nil. odredenom probnorn atolu, npr. sa obostranim pr'ikljuckom 1::11.nala. Medutim, ventilator se cesto drugacite ugraduie, tako da karakteristicne kr.ive odstupaju zbog raznih padova uslovljenih rraciriorn ugradivania, Padovi koj i se javl iaju prilikom ugr adivanja u postroienja ug]avnom Gil slEdeci (s Iiku 331-67):

" ~~jl
t (Sil ~1 -LJ ..

t \
S',) 54 ~ S
~ I #FJI
Slika 331-67.
Koef'icijerrti pada pr-itrsku
1 pri ugradtvantu p ost ro-
~ j erria s:? ventilator-om
5, I. Pad u spirali pri u laz'u Ct:;,).

2. Izduvni kurial auv ise kr'atak za Izj e drracenje brzine (1.:.).

3. Pad u komori usled ograniccnog pr ostora za usisavunie (1;0).

4. Pad u komori pri izduvuvanju (1.:4)'

5. Pad u dzepovima za uaisavanje (1:;:5) itd. Zbir padova ualovljeriih ugradivariiern rnoze da dost.igrie cak iiz:O.os E t,: = 2 ... 3, tako da se kor.isrie razlike p r it iska z natno smanruiu. Pr.ib lizrru predstavu 0 p adov irna za mzlicite naclne ugradivanju p.rikazuie sl ika 331-68 .

A = sa slobodnim uaisavanicm izduvavanjern

B = sa slobbdnim us isavariiem i prikliuckom na kanal

C = sa pdkljuckom .na kana! i 510- bo dnirn usisa-

""

r5:

<I

~

'" ""

1S. 3000

0> I---._j_

i 2000f----f----P....: -"< ::l

ru

""

~

cs 0:;

vanjern

D sa ob ostr an im prikljuckom na kanal

Slika 331-68.

Padovi uslovlieni razficitirn naCin'ma ugrnd ivarrja

-17 Se:z:climenzione kri'V"l)

Zaprem.inski protok i pr itisak ovde treba staviti u odnos prema karakteristicnim konstrukcionirn veliciname ventilatora. Za to su podesni spolini precnik d radnog koln i rij eg o va obimna b rz inu H.

1) Reg enscheit, B.: .HLH 19:56. Str. 82{87.

Ivluslow: HLE 1957, Str. 298/300.

Laakso, H.: \1(Tarmetechnik 1960. Str, 51{53.

924

3. T'ehriih.a provetrGVallja i klimatizacije

Nl!' ?rdinat~u osu v~lie se ne nano.s1 pritisak, vee odnos ptitiska prema uspornom prltlsk~"obl.mne 1:~zl!,e, a na apsclsnu OSU odnos stvarrie ko1ic.ine vazduha prema hipotcticko] kol icin i vazduha.

Pr erna tome se def'irrisu :

.4 =poyrilina spoljnjeg pr ccuika toga 17=,.4,. U' <;> 11 m3/s;

za A moze takode da se stavi usisna povdina i tada se dobija

iz

hotJ[iciJellt prit isha

.~ =,~.€~~':= . __ R_~.z~~ka --,,"kupnog pritiska

£. u" Usporni pr-irisnk obimne brzlne

2

Na kraiu je

a iz

toga tip =W • _£.- u:!. 11 . 2

koe/icijem snag e A

'l') • A . Zi • _e_ u" 1')

2

a iz toga je P=i,· A . u : P ,,2 U W (kg m2Js"). 2

~lika. 331-7~ prfkazuie b:z.dimenzione karakteristiene hive za razlicite vrste Id~rade ventnutora u .. tehmc! pr.ovet1'avanja. Vporedivaniem ovih krivih rnorru

a Be .iz v uk-u sledecl zakl)uCC1: ..

1. P';l isto1TIbro!~ ybrtaj~napr~d s~vij.e';!'-l radria kola imaju oeci radni ui'.inak o . ~azad. ~aVl).e~lh; to Z!l:,"Cl da Pp -Istoj kolicini vazduha proizvode 'led pr:tlsak, III pn istorn pr itisku pOhskuju vecu koticinu vuzduha.

2. ~;.1 p'hvkcanju potiskivanja vazcluhu, potrebna snaga (kr'iva za 'A) nazad sa'IJenl ola srazrnerno se malo PQVeCaVD, dok se potrebna snaga napred

3,0
2,
-< 2.
OJ 2,4
Cl
It>
'" 2,2
,"
C 2.0
II>
=
g i.e
ID 1,6
§
S 1.4
'" 1,2
""
'" 1/)
""
li O,B
~
'" 0,6
=
'-' 0,4
=
'"
0 0.2
;,.::: Bt\ --,------.
,
,,-
6~ i.1

I ....... ~o/'
i/ ......
1--- /1
/- OObOS2Sto kulo
lOA '.
)' , .. /
I 1\1
I-f-.,._)- j'. ,
I /' I .~ -_
,,." \'P I - Kola sa Ilazad
»> zakrIVi]en!m
'\ 10pat'csD
\i i . Skika 331-71. Srep erri kor i sn osrj' verir ilat oi-a

0,2

1,0

Sl ika 331-70. T'ipicne bezdimenzione karakteristicne k,i-Ve radijalnih Vent.il at or a u tehnid Pl'ovetravanja

0,4

0,6

0,8

Koe.flclje nt protoka r.p

331. Ventilator;

925

savijen ih kola znatno povecava. Za ove posle dn ie vern ilatore trebu dak le sto brizljivije izvrsrti proracuTI orpora, jet bi u su protriorn slucaju motor rnoguo

b it i preoprerecen. .

3. Stepan korisnoscinazad savij en ih Iopat.ica je znatrro vcci nego napt'~d savljeurh, ali [e u Uzem opsegu.

4. Pri rastucem otporu pos trojcnja zaprerninski p,to!;ok u do b osnsrorn ko lu SL':', rnenja vise rrego u kolu sa naza d s av ij e.n irn lo'psrticarna.

Bez dirnenz.ione krivc vaze tacno za srcdrrie ve hcine verrtitatora sa trs is n irn otvo~· rima od oko 400 do 500 mm precnika. Kod rnanjin i ve crh vcnrilatora javij"ju se rn al a odstupanja, pc.sro strujanja 11<: odgovar aju u potpuuosti iedria drug irna , Kod ventilator", sa usisnirn o+vor orn od 200 do 10CID rnrn o datupunjn ostzriu 'u mlrrirnalriim g rarricarna, Du bi se m og le kor-isriti krive, unlov ie rruravrio da l'Rzli·· tite velicine iz raclc ventilator" imaju proporcionlline mere. Ako se , kao sto j e to cesto alucai, kod vecih vent.ilat ora rrierijaj u bilo koje vel icine, rrpr, broj Io pat ica Hi nithov ugao., tada se rn enj aj u kar'akt erist icnc kr ive , Sredraj i stepeni lcor isriosvi rnog u se videti ria slid 331-71.

Primer koriscen!a bczdimenz.ionih kriv ih , dat ie rra sr. 33 I -70,

Koliki je ucinalc ventilatora tip a a (dobo;;ssto kolo~ s lika 3 31-8)~ veli(;~ne. 800 (spoljni pr ecriik D = gOO mm) 10d 11 ,=400 a/min?

~- D·n .

D=0,8 m u=~60--=16,6 m/s

Po 1,25 l-~ ( \1--

lJsporIli pr itisak 2 U'" = ~2- . 16JJ~ = j de .F',\ 1.7 ~5 rnrn ~))

Iz slike 331-70 dob iia se cor;

co = 0.4

17 = ~4 . 'U • :p =O~5 ~' 1616 ~ O~4 =-" 3~32 m::' Is = 12000 mOlh

t.\J= 2,4 .

L>Puk ='.jJ' ,f', ,," ~"" 2,4' 172 =413 I'"

z

06

4:98 n1:;/s 180001T1"/11 2,4

413' J?a

-18 Pog orr } ,egLllIsanje'-)

Pr alcti cno se sv i .verrtilatori ookrecu pornocu ;::-le"ktronl_{}tora~ H.HZli,-2ili mogu se videti na sl ici 331-72.

Zaprerninski protok se radi pl~ilagod:avanja prerna potr'cbi moz e 'l'8guliSUf.'i na, vise riacirra :

;1) Reguiiscu.]e priguiivunjem porn oc u poddavajuc," klaprie pri konsta:tHDom broju obrta}u, poaebrio kad dobosFstlh kola . .Terrino, 31i neekonrimicn o. Rcg ul aciorro podrucie izrios i od 100 do :50%. PrepoTucljivo je saruo za rrial« kapacitete.

Regulisan]e st rujanja pori konstantr.orn b r oj u Gbrt~_lj8; pr i torn e s e srruju f1,-u,id;) pre ulaza u radno ko lo tismcrava pomo cu podesavajucih Io parica u pravcu

kretanju; pr imenjuje se posebno Z8 v elike kap:.lC1tete. Reg ul aciorio p od r ucj c je od 100 do 60%.

c) Regulisanje broja obrtaja p ornocu rnz licit.ih ckktrknih pogona, kao sue, till asinhroni motor. sa kltzriim pr srenovirna sa reg ul isucim otpoTnikolTI; paraleln i motor (kornutator) ;

b)

par aleni 11'1Oto1' jednosrucrric struje;

n.a kraj u rrreh arridko regu lisanj e pogona.

Za mille kapacitete do 5 k\Y', morororn pr,-,uw sl ici 331·75, kod koga se broj obr'taia regulise prorncn orn naporia na prikljucku p ornocu t r an sfo rrnatoru napona od 0 do 100~·~ (s like 371~75 i -76)+

1) Andritzkv, E.: HLH 1971. Su. j2fi/3L Piltz, F.: HLH 7/74. St1'. 207114.

Rakoczy, '1'.: I!LH 7/75. Str. 24"18 i (;,,8.-1ng. 7}8-76, 8Ir. 153/63. Rasmussen::> IZ~ N~ i dl'ugi: G~:::,-Ing, 12/77 Si.:L 333,19.

.Moser: TAB 6/80. Str. 503/4.

926

J. Telmika Prot!8travcmja khmfUizacije

j

I I

j Tip ven1ilator" Aksij;>li!i

I I sa .. l e dno str antm sa dvostranim

I uSlsavan)iHn usisavanjern

I--~----'-----I-' ----~l'--------t------l

I ~:'~~I~'~~::~r;o". ~[2~~! ~- . ~

1 kll~ne SPOJDIC" I ~ ,c ~.

l-·~-------------J

! Po~!O" pr ek o reme,,;') -i._:.,_..lIT1 11--1'- nLi-----J.-11 I ~h1 Ii

~ -._~._--_ .r+" I .~~T 1_~11UU--

i I

I DirBktni pogon preko -I Ii

/! eleki:romotora . --

sa Spul)nim rororor»

L_ J

Slika 33.1-72~ N8cinipogona vcnt ilatoru -----------'--------_j

Radijaln)

d)

umes.to jednog vetikog, pri ceml'. drugl u znvienosrt od opterecenja

Slika 331-73. Relativna potrcbna ,,:~":ga 1"adijuloih ventilatora pri razli~;~tlm uacinima regulisanja (be;: gntJ1tiJJ~~l Ps)gonskog Hlotora)r ICriva z a regUl:s811!e br oja obr tnja v,"zi. i ZQ r::g~lrsanJe lopatica radnog kola z.a ;;lKslJa1ne vcnt ilatore ;

=vrraznd snvijeno3

v=napred snviierio Cd0bDsasto:._! koiu\

RegliliSal1je r--I-~--h-'e:_...."kt'-_- broja obrtaJa

,? T,eorets;~

60 80 % 100

Raard protok VIVo

331. Ventilator

SIika 331-75. Radijalni ventilator sa obostranim usisavarricrn i sa motorom sa spolinim rotorom

1 = kucisve,

2 '"'racino kola, 3=motor,

4 =guma-metal-spojnica, 5 = f'iksrio vratilo,

6 =rotol".

7 =stato~,

8=2 kug licna Je:bja, 9=namotaj

Slika 331-76. Karakterist:iC'ne kr iv e jcdnog verrt ilator a Fisbahovog tipa (Fischbach)

927

1 000 2 000 3000

Prot ok .1l,3ih

1 365
o/rnln
1310
'"
1 165 .~
D

1 060 ;s-
a;
930
840
~ 000 Rolat ivrra p rorricria potrebne snage P p r i srnanienju protoka 1> u oclrios u ria ontirnalno starrio p ogoria (.-. pr-o.iz ilaai iz stike 331-73. 'T'e or et s lci rrajp ov of irrij a promena, p rerna zakonima proporcionalnosri, maze sc pr-ikaz ari POmOCtl para-

bola cr>;T7u)".

U svirn s lu cai evirna trcba misHti i ria vis inu ulaganja 11 pogon, koja 5U ponekad veorna ve l ika, narocito za rcg ul isanj e bioja obrtaja, Reg ul iaanj e pri konstantnom pr itisku mreze op isano joe u poglavlju 33J-29.

-19 lzb o r ventilator;>l)

Ventilator; odr cdcriog kapacitcta mogu se izradivari 1.1 VISe velicina. Izbor se vrSi s obzirom na sumcve, CCIlU, potreban prostor , oblik karakteristicne krive, situaciju ugrudivanja, pogonsku sigurnost i stepen korisrrost.i. Za izbor odgovarajuCih velicinu, isporucioci dRju tabele za kapacitet i drmerizij e.

Potrebno ie obratiti paznju ria po.ia"" su.mava u pc.strojenfimn za provetravan}e (videri takode. poglavlje 337). On; s e rn crrjaj u sa p ro m en crn potisnog pritiska f:,p:

niski pritisci sr edrrii pritisci visoki p r it.isc i

o do 200 Pa 200 do 1000 Pa > 1000 Pa

1'Ada brzina us isavarrj a ne zriaci uvek da su j sumovi s'ia bi , mala brzina usisavania c,= <)0 m/s.

sr ednia brzina usisavania cc=lO do J5 sn]«, velika brzina usisavania c,=> 15 m!s

1) Andritzky, H.: HLKIH. !970. Str. 146/52.

Osscnkopp, Th.: HLH 7/74, Str , 221! 5.

928

3. Tehnika prouet rassanj a £ klinu...zrisacije

Da b i ventilatori bili sa sto manje sumova, vazno je da se radi sa rnulim potisnim p.dtiscima i rnu lirn obimniro brzfnarna, zbog cega ventilatori p ostaiu skuplji. U riekirn slucnievima je pogodnije kortscenie rnarijrh vcrrtilatora sa vecirn broiem obrraja koji 3U ief'tiriij i, iIi se sumovi ventilatora srnanj uj u pomocu p ovebrio ugr aderrih pri.~uSivaCa zvuka. Ostalo videti u 337.

Troihooi llabavke u podruciu niskih pr itisaka zn dobosast» kola, a u po dr-ucju visokih pritisaka za ventilatore sa riazad su vij errirn lopaticama, naj(:esce su riaj - niii. DoboSast,~ kola se primenjuju samo za pritiske od 600 do 650 Pa , ier 10i in ace b ilo veljko oprerecen]e nil savijanie, Karakter.iaticnc krive po rnog ucstvu p rav e linije.

St.eoen horisnost i za verrtilatore u tchriici provetravan}a rrije uvek naivazriii i ; od znacaja je sarrio za velike protoke, visoke pritiske i dugo vrcrne ruda , Tada rreba o dabrari verrril at ore velikog kap acire ta sa riaz a d savi ienirn lopatic"ma.

Malcsimalni st epen korisrros ti za nazad s av.ij erre Iopur ice iznosi "",85%, a z a rrapr ed savijene "",60%.

Mala promena pritiska (rrpr, prljanje f'Hrr a) kod p rav ih karakter iaticnfh rrn na (dob osasta kola) uzr okuj e velrku prornerru !colicinc vazduha, a lco d kurakteristicnth Iinija pod nagibom (ventilatori visokog kapacit.eta) irnaiu sarno rnalu pr om erru kolicine vazduha.

Treba obratiti paznju i na to da doboliasts kola sa p orastorn knl.cf ne vazduha irnaiu potrebu za vecorn snagom, tako cia Iako rnoze drici do preopter ecen iu i'ngonskih rnotora.

'Vent ilator i koji sepokrecu preko klinastog haij'a t reba da irna iu prednosl u rn n og irri alucaievrmu i za male kapacitete, posto au ug radivan}e i dernontaza pogonskih rnoror-a laksi, a rnog uca j e i n aknadua promena kapacrtet.i vazdulra iii potisnog pr'itiska prorncnorn rernenog p reriosa.

Za potrskivanie agresivnih f!"sova iIi para koriste se verrtilato+i od siruet icleog rnat erijala iIi plemenitog ce.lika. Potisni prf tisak ie og rarricerr, Sinteticki rna ter ijal i koji se uglavnom korisre 3U polivinilhlorid (PVC), poletilen (PE), polisrirol, polian~id i pol iestereka smola oiacana stuklenim vlakrrfrria. Do zvol ienn t.empe.ratura n i u korn alucaiu ne srne ds pr ed ... 100°C.

Istiit iuanie pre preuzimaii_ict vis; se prerna u ptrtst vu 2044 VD I-a (ok1. 66),

Od st.run e ISO-a i Riar o verrta uvederia i e rnedrinarodnu s a radrij a za Izrudu pravilnika za ventilatore i "pl'obne srolove".

-2 AKSljALNJ VENtiLATORI')

U ovim vent ilutorirna vazdu h srruit u p r avcu os e kr oz radno kolo (dike ,,3J-SO -81).

Stika 331-80. Aksi] alrri verit ilator za ug.radivanje 1.'1 zid - presek

Krilno kolo

Slika 331-81. Tzg le d je driog aks ijalrrog verrtilatora

1) Rakoczy, T.: HLH 1961. Str. 165/70,295/300, 371172.

929

33/. Venlilatori

Glavni

sas tavrri delov; svih aks iialrrin vendl:ltora su : glavcina _ ~a ~OP~1'iCilmn) rs.vnoxncrnn :rasporedenih po kuciste III zldnl p rst cn ,

pogonski motor.

ob:inlU.~

Ur edaii

za po1ooljsan:ie ekonomicnostisu;

ulazna mlaznlCa.. 1'11"· d I 01'-

usmeravajuce kolo ,lspred ).za r a nag ( ",

d if'uz or ocinosno di fuzor ... glav,,!ne n~ ".izlazu, mcdaj za podesavarne P'?lSl-(:rn,lh .1oP<l<tca,

ure daj za smanienje br o+a .obrt<l]u.

prerna

potisnom pritisku;

ventilatori niskog pr itiska do oko 30() Pu, odnos glavcina 0,3.,.0,4,

vcrrtilurori srednics p r it.iska do oleo FlOO Pa, odO·08 gluvCina 0,4":0,5,

vcntilatod visokog pntlska za pritl:;k" > 1000 P3,

o draos glavCina 0,5" ,0,7;

j;A1 :"'"'" 1<"'9.'

/"'j /":>:::,.

,< "/'

'1- Lopatice Slika "33 j -84, '1~rnLlg10v·j br~2'.in2: p ri ak~liialn-onl. uL;_;:-,;u VH;:~L1L!h;,:~

UlaLnl t;-ougao

Slika 331-83, Radno 1<;010 jedno§; aksijalnog ventilator-a sa podesavajucim lopflticanu~ ~ uaac lopatica o d O~do 45"

59

93G

3. Telmika trrooesrtnsanjo

klimatizacije

Slika 331-11:;. Aksijalni ventilotor sa mdnim koJom j u srneravaj uojrn kolom isp red

prerna pogonu ~ di rek rnj ,

pomocu klinast:og kHiiia.

Jzgled jednog 111"iiolnog ventltutor a visokog kapaciteta sv ugmaeninl lopaticama. _:;.~[;: vo denjc rnozc s e v icler i na sHei 331-85~

S1:r~jan;ie :l r n d norn kolu karokter-ise S~ pornocu ulaznih i iztazn ih tr oug lr-va, Clh.~dncnln1. p res ek.orn kroz aks ijal ni ventrlator i rnz vij anj ern na je drru ravan dO~l)" s:' l-die_tka Iope t.icn, Pri aks.ijnlrrorn 'u laz n vaz.d u h a u.aznl t.ro'ugao je pz avo-. ugll, a IZl.az!", rrougao llsled skre tanja srruiania vaz.duha 11 srneru obrtarrin je j'_Dsough (sl ika 331-34). Nustaje vrr.lo zrro st.r uj an je,

;"d ispl'ed ukljuceriom DSmel'avajucem ko1u radn o ko lo izaziva suprotno vrt.loze nje :"o)e se p oriovo u radn_om lcol u izjednacuie (sl ika 331-86). Slican je p rikaz za i:zn ul~lJ:uceno_ usrneravaruce k ol o ; llSn1.eravajuce ko lo pri istovreUlenom skretanju ~nlo:rlJl)l)e ve lik u ulaznn b rz irru vaxd ulm j pr etvura je u IH:itisak (usporav2Dle r-rz me .

Nac:tani tWlwlovj orln os e s e nu .nnjvea precnik radriog kobo Za srruicnie u blizini gl.B?Clne uglovl s~. Z~1ntno m cnj aj n , zbog 'cega s u lopatice zakrivljene s a vecim XI;,tglborn na g1Cl:VClnl nego ria o bf m u ; .-sd3r p ostaje veci prerna kraj u lopatice.

F'ove cnrij e p r it isku ria st« j e dcU.rnicno p(",-i,:ecartjen1 apsolutne ulazne brz.ine od ';:':1 na C2, a dol irn i crro US-T_)O_nl-"__Tanien1 re1ntivne b rzfn e WI ria 2'.:)3 ~ sto ie 1..1 vez] sa povecanjern st"atickog prhl~_;kah'

rz!a2n~ trou{t8Q

UstTl'2raVajU(:6 koro Radr'O kGk.

Sjika 331-86.

"TrO'uglovi b rz ina zu Ispred ukijucenc tlslTl.eru1.'njuce I;:cclo

Slika 331-87. Promena pritiska u aksiialnom vertt ilato rn

33/. Ventiiatori

931

2000~- 10QO~ __ [.- 500 ~--~-- "~-l---~---,*'---

,

I

0,05

0.1

0,2

100

Koli6ina vaz dc ha m3is

Slika 331-88. Knl'ukteristicno p ol.ie aks ii alriog venr ilarora bcz usmcr8vnjuceg kola. (U/min=o/min)

T'eoretak i p ot i srri pr itisak

i-.P!h =~- (w_," - w,,") + -r:;_2" ('L_~) u N (rnO CPa)

,,;..~~ , ...,-,., .

p ovecanje p ovecanje

stat. pr it.iska clinam. 'priti~l,a

ili

1'.1'," = p U (C2u - Cl,,) (Ojlerova jednacina turbine; videtl 141-8)

r-ot is ni pritbak zrrvis i daleje s arno od vehci.ne skret anlu aps~:lutne ulaz~e brztne. Pornocu o drcden.ih rclac+ia, iz j cdn e je driacirre se H107e p1'eC1 11 drugu 1 ob r rrur o.>

Prema prorncn.i p rit iska aks ije Inog vent ilatora rra slid 331 ~87, rna;;.e s e viL~eti kako se p ovecava staticki p r irisak 1.1 usrneravaiucern kotu tza ra.drrog kola " u d if'u aor u ,

-14 Potrebna srra ga

Usled neizbe zriih padovu koji se javljaju pri struismu ne p ost.izc se tcoretsbi oot isn i p ri tisak, Pnclovi riasroj u 'us le d t.reri}u, rrclarn, skretnrrjs , oclb ijarrja, rae-vani a itd.

I> . t:,_P._ 1.1 W (~'::'l_)

'flul~ S

i·-· = zap r errririsk i pzorok u mefs, 6p = pctisni p r it.isak 1.1 Pa ,

-1jl1". = ukuprii atep cn korisnosti.

Steoen kor.is'nosri 7hlli: je vcorna razticit -1 pr ema izvadi kr~ce se. O(~ ~,3 do O~9l U z;vlsnosti od stepenn korisnosti ventilator" i st ep c na kor isriost.i Ieznj a,

p

Muksima[ne v re drios ti Sl1 za

z idrri ventilator 0.4, .. n,5

nkxi ialrri ve nt ila tor b ez ris meravaju ceg kola O~6." .O~ 7

nk::riJulni ventilator sa USt11CTnV8i_ucirn kO[OHl nt7,~>018.5

supr-ornoarne rni akaij alrri venttle tort 0,8 .. ,0,9.

'Tacnije vrccln os t i mogu se 'llzeti iz djjagrUlTIn (51. 331~9D i .97).

59*

932

3, T'ehnik a prooecrauanja klimat iisacije

Slika 331·90. Karakterrs ticno polje aks ij alriog venrilator a v isolcog p rit.iska sa usn~eravajuCin'l kol orn i podesavajucirn lopaticama (400 mm precrrika, tt = 1400 o/min)

Zaprerninski protok 1000 m31h

-25 Z:.ko"j propordo""lnc.ti

Za aks iialrie venrilatore vaze isti zakoni kao i z a ra dijalric verrtilatore, chide; Zap rern ins.ki prot ok r; je proporcionalan broju o brr aja II,

potisni pritisak b.p j e proporcionaian sa nO, i

po trebna snaga P ie p roporcionalria sa n".

·26 Karakteristicne krive

Kr iva pritiska i protoka (karakteristicna kriva) jednog aks ii alrrog vern iluto ra mora d a se ustanovi ispitivanjem na pz'obriorn s tol u, Na osrro vu zakorra proporcionalriosri, prerna rezultatima dobijenin~ ispitivaniem moze da~e na ci-ta lcarukrer isr icrro polje, iz koga rnoze da se ustanovi kapacitet v.i,ntilatora pr-i razliCitim brojevimu obrraia. T'reba obratiti paznju na to da karakter isttcne krive odgovaruiu odredenom nacmu ug'radivania (videti 331-16),

Za ventilatore sa f'iksrranjm Iopaticarna pr epor ucuje se prikaz u dvostrukom Iogarrtamskom koordinatnom sistemu, p rernu alici 331-88. Pri tome su sve velicine jedne vrste izr ade vent ilator a olruhvacerie, dok su br ojev.i ob z taja ograniceni ria standardne brojeve ob rtaja trofaznih rnoror a 11 ~920, 1450 i 2900 a/min, posco se pogon naicesce vr8i direktno, trofaznim rnororirna.

Ako Btl Iopat.ice podesavaiuce, za svaku vel icirru i svaki broj ob rtaja moze d a se nacrta kar.akter is'tidrro polj e, pri cernu se p rerna poddienom uglu Iop at ica I:nOgU postiCi razficiti p rrtisci ; protoci. Primer je dat ria slid 331-90. Jz ov og di lagrama s e 'n07" vicieti u kom obimu se mozc promeniti kapacitct ob rt.anjern Io pat ice , "Fako de s e kriva st.ep eria korisnosti i n ivo iacinc zvuka u dB p r ikaz u ie u karak[eristicnom p olju ,

Prauila a preueimanju i hapacitet u nalaze se U Up utstvu 1044 VDI-a (10.66). IVl.edunarodnu p rav ila z a standardne probne srolove ciat" SU u "Euxoventu" j ISOjTC 117.

-27 Bez.dimenzione kara.k e er isefdne k r iv c

Kao i z a ra dijalrre verrti la torc, u odriosu rra spoljni prccnik kr ilnog kola, bier:

koe f'ic ii errt p rot ok.a

r> if

':p o=.-_; .4 -~ = ----:l2-~

TC -4- "

koeficijcnt pr iviska <~ ~ ?J:Ul< £-u2 2

331, Ventilator;

933

Stika 331~97. Bezdirn.enziono karakteristicno polk jednog aksijai1'!:0g ventilatora sa usmeruvuruelm ko lorn i profilisanim .lopaticama

Sl ika 3 31~95.

Bezdlmenzioni 'flcjJ-dijagrarIl ZQ r azrie aksiiaine ventilator",

1 ==prozorski i li z i drri vcrrti.luto r, 2 ~ aksii alrri ventilator sa prol'-

lisanirn kiiltma,

3 = aks ija lrii ventilator sa lisn~eravaj ucirn tcol orn,

4 ~aksi;alni ventilator sa 'us m er avaju cirn kolom i d if uzor orn

Za odredenu vrstu izrude sa geon1_et~ijski s~icniln l-;'l?~_iP~~D: pO;;~Gji ?i_HI1~'), jc~iIia karakrertscicna kriva, b ez obz+ra da Ii le vent~lat.or velI~(I HI rn~h, P",r.l~~3Z1i~'an}--:e:~~f. u bezdi.rnenzionom qJlV-dijagnnHu rn og u rrieciu sob no (13. s e up oreuu iu raz li cit.e vrste lzrade. Pregled razrnb kola d aj e s l.ika 33J-9) kao p rrrner,

Zidni ventilatori Irnaiu VeOTIl2. male koef'icij errte P2·otl?1~B. } p::~li.~kll __ Ak~'~~~ll~~:i v errti lato ri sa lopaticarna pdlagodenilu st rujunj u , ?OSt;l1:U K()eI.'Cl)ente pnUSL2> 11 redu vel icina radijalnih verrtilatora s;,_, rrazu d saVll~n!rn l?I?at1c~r::ft ((VT ~~ ~?;_I_~ " .. '. . .. O~8); kaeficijent pr ctoka i e znatno ve ci .:p ~U,4 ... 0,6. (P.._adl UpOr~QlyanJG. vidct i

aliku 331-70).

Za aks ij alrie ventilatore sa podesavujucinl l op at icnrnu rud i pl~iku,zivanJa. r)(.1g\)n~~kit~ vredriosti potr ebrio ie karilkteris"(icr~b p o lj e u ]~o~),e,. BUI?o~eSen! ugl?~] !)aran-::<?~.·~·1 rkarahteristicno pDlje t ipa), Primer ]C clat -na Sl.!Cl 3.:_~ 1 ~-? 1~. Uz P:Hl0C tEkvog 01;!;~~ 'gnuna t ip a lako jc. ruog uce iz.raditi tabe1,e: l,(r~vi,h ,~~ l.:;:o}~h ?l-~)::e da :s~_ l~.l~oi~a:l~ o dgovaruiuci ventilator = svaki l-~oyeb~l SJuc~J, ,_i_,--:.~'?:~("[er:stJ.~~-~-J. ~::l?'::. uP::"_<~ n ez avrs na od velicine raano!; kcla 1 nrora obr ta}a _! tJp.1cn-'i. s u ... .a od~~ch;:nu vrn . .l

[zra de ,

-28 Pc.g on

Pokrctanic se po pruvilu 1-;-1'51 ditektl"h) rn'otor orn , Si.;_ iH t'~I~ spo~.n~=;),~, a 'pon-:~J:.')_d je pagon i pr eko k l irrast.og kale-a (S1ikH 331-98),

934

30 Tehnika pmvetmvanja klimati;mcije

Ievo : pr cko kliriastog kaiSa

Stika 331-98_ l

Pogon aksi ialnog vcn- 1

tilutoru ; .-- . ..,.r,---""

deSHo: dir ektno p o- r _

mocu elektromo- r

tora, "--------"'---'""''--,1 .... -7"'

Ovi vcn tl laro ri imaju 2 radria kola sa 2 odvoieria moaora, suprornih srnerova obrtanj a. Pogodn i su za p r otoke vaz duha >80000 m3/h, irneju male s umove, fJeksibilni SU~ iz ra d n j u s e U m afirn d uz.irrarna, ali su skup i.

Hegulisanje zap rern ins kog pr o toka r a d i pdlagodaV"anja potrcbi mogucE j e na vise riacina (v.ideti poglav lic 331.} S):

H) RcguUsanje PI·i'guJd·vanj'Cl1l sa podesavajucorn klapnorn p r i konstarrtnorn bro iu o b r't aj a, Jeftino, "Ii n.eekonomiCnll. Zbog toga se 0'10 regulisanje ne pr ep or u cuje. Regulaciono p o d r u dje Izno si od 100 do jO~!". Sarno za rri a l e kapacrtet.e,

b) Rcgulisan]e ,rn.IJe pr i ko nst.arrtnorn broju obr taj a. Preko ispred ukliucenog usmcrcnog kola p ost.iz e s e supr orno s truianj e.

c) Rcguh"nmie broia obruxja, 'Teoret s ki je najpovoljnije, mada nustaju dodatni gubici ·prilikC'!n pogona,;

d) Regulis an]« iop at icanea na radnom kolu. za vr erne rada prj konstsntnom broju ob,.tajao Verrtilator uvek radi u ve l ilcr rm p o dr ucju protoka sa vc likirn optirna lrnrn st e pe norn korisnosti.

Prorncnu pri regu1i~3TJ.jU Z2prelninskog protoka u ie dnorn karakterrsttcnom polju za postrojenje sa korrsrarrtrrirn odrzavaniem pr itiska u mrezi i reg nl isanjern broj a o hrr aia , p r ikaz uje slika 331-99. Iz dijagrama moze da se vidi da p og onske tacke rre s lerle zakon affrrit et.a, Pr i tome rezulfirajuca karaktensticna kriva rnreze i.ziazi iz korisne oblasti kar akteiis ticriog polja verrti larora,

Pr; prigusivanju pr otoka vaz duha u rnrez; pogonska tack" bi se bcz reg ulisanja b1·0)a obrtaia rras la u p r avcu viSeg pr itiska.

U s lucaju best.epenog regul.is:mja prot.oka na venrilutoru, pri konstantnom odrzav:-1nju p r it.iska U TIlrezi Hi u patisnoi kornor i, dobHo se f'ikt ivn a karil:ktc:dsticna kriva postroienjn u obliku pal'aboie, koja ria karaicteristicnom polju p.ri rrult orn protoku i kon"tantnom pritisku moze biti p os.tav ljerm. T'ako se reaultiraiuct ocpor postrojenj8 (fikt;vTle karaktcristicna kr iva rnreze ) deli na dva d el a otpora, Deo ot pora U "'rc.iii CJ.PN odgovara vr edn oati pritiska koja j e konstunrna. Drugi deo otpora i:>.p_, je prornenfjiv, 1.1 zavisnostr od protoku. Prorneuljivi dec ctp ora odgovara padovima pritiska k oj i nas taju pr i proticaniu kroz element e homore c0Il pr£preHt14. 7)a~'"::d1..tl?fL

':+l slid 331-99 se moze vide.ti da rcz.uf.t.Iraj uce kurukter isrjcnc k rive mrcze odnosno postrojenjH mogu da izad e iz koris,·wg ka)"akta;stic1!op, pol}"a verrtilatora pr i redukciii br oja obrt aia od oko 50 ';;',_ Treba naglasiti ria s1nanjen;e bl'o;a ohrtaja

J) Berliner~ }L: llLI-I 1970. Str. 161/20

Rakoczy, T.: HLH 1969. Str. !£J.l/9 380/2 Klimatechnik 5/1970. Str. 6112_

5.,"\ I-lagenbrucb, D.: 'rj\.B j /78. Str. 53/7_

R3smussen, K. N_ i dn'.gi: Ges.-Ing_ J 2, 77_ Sil·, 33319.

331. Vent ilatori

935

F· k ti na kar ak te ri sHena

0,5

I [~' IV
~: ! / I ~r'Meze I
I rl> r- /
"- H r-......
u. <, '~f l
1'-- ...... ! :.' ~ )1 V\1:: %
If .:::: :L. GL L. ~L ?- t>.p,,-
<, ~r'- Ap~
Karakt ertattcne I.. [)( '\ \~:~
r;;;.. (ti- l
linlje rnreze ~ ~ 1>;:- IX 1\ 1\ 1\ % r-
~.1. rY » -\ \ \ \ 1\
fLt?)N~ r:xrx: ~R\'>Kx '0< \~ l\ t
KK rv>~;/j 7" r-. >. ~XI\ Ap
PSJ<;~~~i'Kf\X=I\-< 0?\ ,\ 1\ -~ :6.p~
o P'S~i1Z f?S. J<,..)::r~ :.7'4 ; . ..( iC::z~ 1 1 ! '"-!--iTI

1--"._. __

r·_·n-"-{jJ

1 ! Ter-rno st at

o

1 ,0

0.5 VIVo

Slika 331-99_ Reg ulrsanje broja obrtaja sa odrZavanjem konstantnog pr iriska u mrezi za razvodenie vllzduha; A =s ur eda] , N =mr.eza

venrilatora pri konsranrnom odrzavaniu pritiska. u mrezi. ispod 50% rie rno_z,: d a s e r eafiz.uj e, a da ri e ~ast_ane O>:,"SllOSt <:i" ventilator rs d i 1:'00 >:,ump?-. U ko)o? rner i bestcpenasto r eg ul.isarrie br oja obr taja od?ovara O:""kVlIIl. stst.errurna , ~ora da s e u zavisnosti od toka karakteristtcne kr ive verrtile toru I odnos_a p r it iska izmedu konstantnog i prornenl iivog udela pr.itiaks , isp ita za svaki alucai posebno.

-30 . Izbor1)

Za p ravilari izbor p r i o d re derrirn p odacirns od znacaja j e uekoliko g le d ista , a nar ocito

troskovi z a n ab avk u, rrivo zvuka,

pogonski tr osko vi (s t ep en k or is n os t i), potreban prostor.

Odgovar-aiuci ventilator maze da se odaber e iz ka~,!loga prOiZVO?IlCa, .np r , jeft!ni vent llatori sa jakilTl sumovima i rnalim 7) =0,50, 11< sk.up i verrtilatort sa, s.labirn sumovima i velikiIn 7) ",=,0,85. Posledrrii ipak tnogu pod izvesrrim u sl ov irna da b u d u zriatrio skup li i,

Prcdnost i akaij alrrih ventilatora U odnosu ria r a d ija lrre verrtj lato re s u : potreban mali prostor,

cesto vcci atep en kor isnost.i, cesto j ef tirriri.

]<tedostaci su :

slozenije pr ikazivanj e u karakteristicnorn pol}u, jaci surnovi, otezana zamena rnotora,

oteZana promena kapaciteta (podeSaYauje ug!a lopatice), ukQUko .ne postaji pagon preko kai~",

potrehan ;e tacniji proracun otpo!"a i izbor ventilatora.

l) Andritzky, H.: HLH 1970. Str. 146(52.

936

3. Telmika pr{)vetra'Vanja

kli11latizac,je

332 Grejac vazduha i hladnjak

-1 GREjAC VAZPUHA ZA PARU I VOPU

-11 Nacini lz r-ad e

Grciaci vazduha sluze za zag revarrj e vazduha u postroicniima za provetravanie i vazdusno grejanje.

Greiaci oae duha od lamelnih ceui (nazvani i grejaci vazduha od rebrasuh cevi) easroj e se od orebrenih cevi po-rtavll eriih jedna pored druge j jedna Iza druge, ana oba kraja zavarenih u zajedriicke sabirne komore (s1ik'l 332-1). Vazduh stru ii 'up ravrro p rerna oevirna izrnedu r eb ara, a grejno sredstvo, tj. vodcna p ara ili topla voda, str uj i kroz cevi, Cevi i rebra su obicno od celika, pocinkovani, od bakra i kalajisani, Hi su pak od bakra sa rebrirna ad alurnmijuma. Razmak i;.medu rebara p.r.ib lizrro iznosi ad 2 do 6 rnm, a debljina rebaca je ad 0,2 do 0,5 rnru., Rebra rnogu bit! keuzriog, kvadratriog, pravougaoriog , sest oug'aon og , trouglastog oblika itd. Cesto dvc, t ri iii vise cevi prolaze kroz zai e dn icka rcbr a,

Ulaz grejnog areds tv a

{

~

Ulaznu sabirna cev

: [!

I 1

. 1

Lame loe.cevt -I

:';:~;,: cev !

t

Izlaz grejnog sredstva

@

Ulaz vazduha

I :

. I

I .

C}»

Slika 332-1. E;ema jednog gr cjaca vazd irha od larnelrrih ce vi ;

a) grejac vazduha sa jednim re dorn cevi, b) gre;G':; vazduha sa tr i re da cevi

Gr ej no telo, koj e se sastoii ad jednog reda cevi postavljenih jedna pored dr uge , riaz iva s e greiac vazduha sa [ednim redom ceoi, Ako knpncitct jednog reda cevi nije dovoljan, postnvljaiu s" dva, tri iii vHe redova cevi, [eclan iza dr-ugog , p a se na t.aj nacin postize 'yeti g'reirri uciriak, Posto}e i nncini izrade sa dva iii ttl r ecia cev i sa zaje drridkirn sab irrrirn cevirna, 3edun element grejnog tela ovog nacirra izrade u tom slucaju irnu dva odnosno tri reda cevi.

-12 Pr-olaz toplot"l)

Za greiace vazduha od lamelrrih ce vi opsti koeficijent p rolaza toplote je

1) VDI-\''{larmeatlas 3. izd, 1977.

Schmidt, Th. E.; Kalte-Techn. 1963. Sir. 98/102 i1966. St r, 135j8. Dreher, E.: HLH 1965. St.r, 228/32. i 273/8.

Bayer, C., i W. Koch-Emmery: Ges.-Ing, 1969. Str. 87/93. Muller, K.: HLH 9[80. Str. 331/6.

332. Grejac -oae dulia

hladnjale

937

A" = spol ina p.ovrurna li rn>,

Ai = unutrasnia povrsina urn".

CI., = urrutrasnji koef'iciierit prelaza toplote \1V/m"K,

IX" = prividan spol iasrrii ·kocficijent prelaza topiote Wi Jmo K, ,~ = dcbl iina zida u rn,

t, = koef'icijent provodenia topJore marei-ijala zida \'? lm K,

Pri Tadu sa paroui i Au/Ai < 10 formula ie uproscenu:

kt::;::Of.a.~

o . I

nosro "t;" 1 ~ .. - mogu da se Z8nenlarc U o d n os u D:a fah:tor 0:(,.

~ A C(.i

Pri radu sa »odom : 1

k""'TA'~'~~l ' pri cernu je

Ct;-j; A;~f~~

oz, =2040(1 +O,OtS t'") WO,"" d-O,13

f~t"ndel'ova rStendersche) formula, v ideri p og lavl j e 135-21·

Za proracune sa r-eb rast.irn cev irna c.esto se upotreblj:ava i izraz st ep er; h orisnos z i rebra .(';N,.

t.i. - tilM sr cd nja tcrnp eratura rebra

'nn=t-;:=t;;;= ;;:'~dnjuteh1.p';'ratu~a-i)~vi=~ine cevi

Vr edraos'ti za k rnog u teorerskl sarno pdbIizno da se pl"o.racunaju i zato m.or aj » tacrriie da se ris tarrove isjritivanjern. Na njin utrce ve iiki broj fakt ora , npr , et.ep erx turbulencije vaz d uh a, nacin postavljanja cev i, nac;n po.vezrvanja iZIlleau re br a i cevi pr Iianie, broj redova cevi itd. Zbog toga s'u svi p osrupci pror ae.mavarriu u izv~snoj .m er i netacni. Stika 332-3 pr+kaxuie k-vrednosti koj e S1.< u.stanovljene ispitivaniem u radu Sa parorn zu sest razliCiiih nacina 5zrade g r ejaca vazclulra, Ciji su tehn;6ki podaei dati u rrize rruvectcrroj tabelt .

==~~~a:n ~zr:.~~~~ ! ._~.~~. ! n ~~I~=~!~~···~~~!V-·T~~~T~~~~~~=~

Grejna povd;ina po in
cevi u =2 0,65 0,81 D,S3
Gr eina povraina po n~2
f'asadrie povr1iine 18,6 12,0 14,5
Unutrasnii precrrik cevi
1.1 mm 12 11 12
Spoljna povriiiria Au 17,5 21,5 ! i,O
Unutrasnja povrs. Ai 0,83 2,04 1,63
23,0 ,:;:; .,;,;: 27,!J
_ •• :r.J
12 12 16
11,0 14,5 32~5 Prakticno, vr ednosfi k alede zakon k = c . v" sa n =0,4 do 0,6 (v = b rz ina vazdub,a, c =ikonstanta'i, Preracuriavanje za rad sa top lorn vodom vrsi se preko napre.d rrave.derie jeclnacine i Stenderove formule (slika 332-4). K~d ie gt ej no sre?styo top la voda, treba praviti razliku izmedu gravitucionog 1 purnpnog g:cJanjf'. Kod grnvitacionog grejanja dopusrene su sarno male b;:zine vode, da b i ~~tp,?r' proticuniu ostao mali i to priblizllo 0,05 do 0,25 tn]»; dok se za p urnp no greranre rnoze odabrati znatno veca brz.ina vode, pribliino 0,5 do 1,0 ni]», p rerna dop ustenom. padu p rrtiska. Veta b rz.irra vode p rakt.icrro se maze postici tako sto se u sabirrnm komorama ugrade pregrade (siika 332-2).

Ui£z toP!e~~~~~~~ r""t7~~.-~~---~ Ulaz tople

vode'_____'__~h. E .~8~ ---4.-- 'lode"

=~~~ 1fl~:~g:e ~~) '::::;;;;0

Slika' 332-2. Suujanje vade u grejacima vazduha za gruvitacio110 i pump,.,,", f,rejanje; levo: toplovodno gravitaciono grejll.nie,

desno: toplovodno pumpno grelanje

938

3, Tclmika prooetraoanja Izlimat ir acije


~

<±E


'" ~
I:l..
S ::l 60
Q ";; I++l~
z,
.2 '"
u
'"
r'~ " ~
'" e
p
ca. o
a. ~
'"
'" .c;
'"
'....) ;:::
cz:
<1; '" !0
c '>
:.:.-:: <5 &~
0"
C5
15
~
0
10
60 III

tV

VI

t Smer vazduh~

Brzina "aZDuha v ispre d grejacB

Slika-332-3. IZoe.ficijent proiaza toplote h i orpor vazduh2 !:::...p grejaca vaz duha p-d radu sa p a rorn u .:zavisnosti od h rz irie vazduha

-.~ 3 _Ol::por vaz.d u ha

<]tP01· "uo;;_;duha D._p rn or a tako(le cia se USt8.DO'·l iup.itivs.niern. On se men]a sa kvadra.torn b rz.irie vaz dtrha ~'c', IHi Ct~mu se -:t: odnosi TIU f asa drru ip ov rfiirru :

L"_f.' C • v" u NJm2 (Fa), c =rk orrst.arrta ,

'V ;:;;;;= brzina vazduha u tii] .5_~

Brojne vre dncsti date su ria -slid 332-3.

c14 O'tp o r vo d e

ClllJ[JI-' tiod« kod tonlovodnih gr ej aca ,~;azdu"h_~ pr i svakorn sl::retanju ie prip~jzro ~

61)u' ;:::_; k ~ 'Zv2 • I 1..1 Po,

k = 1500 ... 2000 za nladnu vodu, h= 1000_ .. 1500 ZIT vo d.u cd sooe, l =-, dllzina ccvi u rn,

w=brzina vade u tsi]»:

P:ri tome su u_ navederroj v rc drrost i ob uhvaccrii ot.pori pr I skretariiu u sabirnhn kornora rna.

I ssbor grej;F2a nsi SE, kao i zn vcntilatore, naicesce iz katulogn pr oizvodaca prema kapacite tu ! dirner.zriarna , Primer se n:102[: videti na sl ici 332-~ i u tabeli 332-1

332. Grejac 'iJazduha hladlljak

939

90r-------.------r------~----_,---- • 80

w

2

3

4 m!s 5

Brzlna vazduha v

Slika 332-4. Koef'icijent prolaza top!ote razlicltih nucina izrade vaz.dusriih g rej aca Z? toplovodna p umpria gr ejria post rojenj a

(riacirri izr ad e dati s u nu slid 332-3)

(b:tziua vode ~O~5 lTl!S!< temperatura vode ~800)

. lim

1

""' U Last!tm
,~
1l "-
J
I
Ji ;
~
~ ~ - ,..,-
- _. ~. -
I
~ .-
T--
-----.{ o

I

i

1;;0;

t

PrednJi izgled

Slrka 332-5.

Dirnenzije grejRcB vazxruba uz tabelu 332-1

2 reda cev; 4 reda cevi

Primer: Pozcljan j e g rejac vaz.duha riaciria iz.rad c III za zagrevanje 10000 m3/h.

od 0 na 60"C, POffiOCU pare od 0,1 bar natpritiska. Makshnalni otpor ~ Pma>< = 1. 00 Pa;

izabnmo iz tabele 332-1 brzina vazciuha

broj redova cevi

temperatura vazduha prj izlazu otpor vazduha

fnsadna povl'sina

v=3 m/s 4-

ta =63°C /;,.p =100 Fa

10000 "

A '=-36!)"O-:"3 =0,92 rn-,

940

3. T'ehniha provetravanja i hiimat i eacije

0,9
0,8
0,7
::::::._
<I
n
'8
.~
~
'"
:e
""
.,"
""
<:: 0,4
'"
0..
"'
-;.n + Sma, vazduhe ;

,

I a

~L

r~ Para

2.

3

6

Hrzina vazduha v u mis

Slika 332-6. D'ijagrnm grejaca::vazduha za cad sa p arorn za '6 razlicitih nacina Iz.rade, Sa po 1 redom cevi ; I mm yS"" 10 Pa,

Svetli otvor B greraca vazduha zbog velicine rebar a rreb a da b ude dcljiv sa 60 mm. Premn tome mogu se o dab'rat i r-azl icrte v.el ici n c, npr , sirina B = 840 mrn ; H = 1100 mm

(14 cevi iedna pored druge, duzina ] 100 rnm) Bl=920 mm; Hl=1100+2· 27+2' 54=1262 mrn ili

sirina B =780 mm; H= 1200 mm

(13 cevi jedna' pored d rrige, duzina 120{) rnrri) B, =860 rnrn ; Hi ~ 1362 rrrm,

Dobti ina T= 108 mrn,

-16 Dijagrami

Ponasanjc grejaca vazduha z a vrerne rud a pd prorncnl iivim temperat,urama i kol icinarna vazduha moie,kao i za ventttarore, da se p rikaze POU10(:u diJagnnua.

332, Gt.·~Jac uassduha h!adnjah

941

Br2ire.a va z du h a v ispred grej8c:a

SEka 332· 8~ Dijagram v3zdusnog gre iaca tipa TIT~ sa vis~ rcdova ccv~ pn raeIn sa p~Il"Om; I mrn V S "" 10 Pa ,

Praks i najvise o dg ovat-a diiagram na C1jU ie apsci~riu ;)SU. naneta brzin~ v8zdHb_f~· 'v i:1 na ordinatu st.epen Zi.)c_f!.Te'U(.iJJja

~11 ,,=fl:. t iH- ~=i~;~~--~

ic = ternp erutura vaz.du ha na; ulaz u v'C, t , temrierat ura v az.du ha ri.a iz.Iaz u Q C~ ~i ::;-'...:: zag;evanje vazduhu (::C:;~

ti'f = s.re drrj a t e rn.rrcr atu ra grejnog fluid.:a wC., -n = potetna tcmp er at.urska r3:zlika G(~~

942
1,0
0,9
OJl
07
~
~'J 0,6
S
,~
'" D,5
»
f~
~:J
f~
c; 0,4
",
c;
u>
01 3. Telmika nro-oecra-oanja klimatizacije

F'"---~'~~---'-~'--'--~-r--~~-..,.

~60

~oloQ~26 Hebr as te cevt

Voda

7
U)
::>-
6 E
E
'"
0.
<I
5 rn
.x:
::r
'U
~
'>
~
4 w
0..
5 o

Sli],,, 332 9. Dijagram grcjab\ vaz.duria tip" III, zn rad sa toplom vo do m : 1 rum. VS""'lOPu.

Rad sa !){J,~'O;']-i

Pr erna mcro dl op.stcg pro·Ui.C~Un;l zapre.nosioce tOPlote ;e !~ . G

a.
"
c
" U s po lj na po\C'rsjna ccvi rn~~/n1~1 b rz in a vaz d u+ia nl!s~

specificna rop lor« vazd uha J Ikg K, \X'/m" K.

Pr errra ovoi jednllcini I_zraden je d ijag ra rn 332-6 7.2 s tep en zagrev3_nja iednog recra cevi s;.! 6 razticihh nacina iz rade ,

332. Grejaii massduha

hladnjai:

943

Primer 1." K'ol'iko j e zag revarrie vazduha grejaca vnzduha nacinu izrade ITI ako vazduh irna brzinu v=3,5 ra]« i t.ernp.erut'ur u ria ulnzu od +5DC? Gr ejno sredstvo ie para, sa natprittskorn od 0,5 bara,

Na slid 332-6: 'D=Atf&=O,21

At =0,21' .fl=O,21 00-5) =22 °C

Temperatura vazduha ria izlnzu t~=l,+At=5+22=27°C.

Kada ima vise redova cevi postavlien ih j edun jza clr ugrsg', steperri zngrevania mogu da se Iako prorucunaiu za svaki red. 'T'ad a se dobija dijugrarn kao na slid 332-8, koji vaii s arno za odredeni nacin izrude , U ovorn stucaiu III.

Primer 2: Koliko ie zag revanje vaz dtrha u grejac\l vaz d uh a prema prjrner u 1, kada p os toi e tr i re da cevi?

Na slid 332-8: <]>=L'>.r/(1=0,51 b.t=0,51 '9·=0,51 (111 """5) =54'C

Temperatura vnzcluha TIn izl~·?" t.,.·=t,+Al=5+54=59cC.

'Topla -nada:

Za toplovodno g rej anje mogu da Be izrade sltcnl dijagrami kada se za grejno sredstvo kao osnov uzme s r e d.nj a temperatura t u i pretpostavi rad sa urtahrsnim st.rujanjern, sto odgovara naivecern broju slueajeva. Za grejace vazduha sa vise redova n~jcdcc se prikljucci za vodu izraduju tako da s e ·dabija kornbirraciia unakrsnog i suprotnoamernog st ruianja, pr i cernu se stepen zagrevnnja povecava, Pvirner dijagrama g rejaca vazduha jednog odre dcnog proizvoda sa 1 do 6 reciova cevi dat ie na slid 332-9.

Karla se za [e dari odredeni ob lik izrade napravi iedun takav dijagram, onda se iz rijega rn og u lako uzeti sv i potrebni POd3ci pri razlicitim rerrrperut ur'arna i kol lcini vezduha.

Primer 3: Koliko je zagrevarrie vazduba u vaz dusriorn grejacll nacina lUllde III Sa' 3 re da cevi pri unakrsnom. str ujanju , kada vazd uh irna brzinu v=3,5 m/s I pocetnu ternpernturu od 5°C? Greino srcdstvo j e top!a voda, sa prinudnom cirktrlaciiom 120/90"C.

Iz alike 332-9: <ll =6.t/.a,=O,43

l\. t=0,43 . {I-=0,43 (l05 - 5) =43 °C,

ternperutura vazdulra na izlazu C,,=t,+L:l.r=5-+A3=48°C, otpor vazciuhu i1p=3' 30=90 Fa.

~17 lspitlvanje irvd icir-arrog knp;u:it2:ta1)

Pri promeni kapaciteta greiaca vazrl uh« p o daci 0 vaz dub u i gre inorn sredstvu najcesce rre odgovaraiu br ojrij rn vr edrrost irna iz gnr arrcijc (atesta). Peri. tome Sf: ruzfikuj u Hi t ernpe.rat ure if i maseni protok, iii jedno i dr ugo, talco d" ie za ispitrvanj e potrebno preracunavunie.

Pri p reg Ied u pogonskog p crrasanj a izrncni ivaca t.op lot.e treba da se p rernn poglavlju 135-44 razkikuju 3 bezclirncnztonulne bn:al<teristicne velicine (s lika 332-15, leva gore):

koef'icli ent p rorn.erre remp erarure (1) ="'~ t, /·n,

oclnos v rerlriosr i vocle T = IV'd W.-. = f::" t. / J:. t 1, kuraktcr.isricni broi kap acir era K~' f). tl / L\ t ," = h A r U71 '

1) Bayer, C.: Gesv-Tng , 7(72. Str. 193/202 i 6/74. Str. 157/61.

Bayer, C. i W, Koch-Emmery: Ges i- Ing , 3/1969, Str. 87/93.Eurovent Dokument 7/1 (1972) i 7/2. (1974).

VID-Sichtlinie 2076 (8. 69)

94-4

3. T'elrnihru ,prGvetravania i klbnatt"zacije

'" N

I ioo 0 ('~"">t' \Ci at; 0 M -e- In 1 tr) r-. 0> N -t- \-0-.:0 0..--1 ~ 10\ ("--1 -e- c-. CJ\ -0...- ("I r*J -e ~ 0 [r-l <.0 :""" "> '" '" '" .,.., '" <c \C "" I"" ¢ -s: ,_ r-, l- r--. co co DO ! "" <- r- r-. r-. co ex» co co cP I;:t, I;::'

I-I-· --,. .' .~_ .~ ._' ~. ._~ ._._

! i '0 ~ \.0 00 ,......j ._........ -o -00 r.:')"'>, ....... l\!) 0Cl- 0 ~ ~ 0\ ,.......-,...-, :..h r-. ,! 0"> ~l Ir') .c:-- 00 ...... ~ ~ '-0 r-/ CO> IN

I L("} 17 ..q 7 7 o.rj """"t If) IF) tr) '..c ~ I.F) 1n \0 '-0 ~ ~ :;:-- t-. l'-- r-. ~ V1 \.0 '-0 -..0 r- [-, r--- c-. t-. r-. 0 I""

I· I . I N ~

I .... --.---_._ ... . .. _._ ..... ___._. ~_ .. _

en I IN <n.CO - "",_ 0 N"<T \o!1O 0-. - v-, r-. 0 ""''.0 c-, _., 100 - 0 N,," ~ 00 0 10 100

S !~~~("t")t-r.~'"¢""=t'~lJ'""}I./'":j'-f')J>-q-'ej+l$"'}Lr)V)\:;;II..O>'o"Dt--i..qlF} tn'-b--a\D'>D...c.r- ~,S

'8 ~ "'-1' ,::::.:;~,.., ~.,:~ II <r> = '" ::.-~-;,:~-:-t:;:;~,:,,-- ~ ",-;:; - I 0::> II-:~

!l)- t;:I ('-f1 r-_ ("'-1 (""", ~ c:"j ~ -e- v -.::t 1,(1 t""l r-. -~ ~ "'¢- t.n.4") ~r, 1...0 \0 l C"'"I -r'""'l -e- -e- -c- -n lor) VI ..,.., \0 1 ("'>~ 0

6 L~ _~ 'L'._' I __ ~ .. _._~ - __ "~_. ~ .. ~~ _ ___e_L=

-g 1 I rl tr) 0\ r, t- 00 -.:t r-c 0 '""=I' 10 'V OC' r-I \f") 0\- r<""; r.:... __ -e- loo f""!') \.0 0 -ct- 1- .- ~ r-. 0 ~ 0 ! ~

H l N ....- - -..oj (""~ N ("r;r C"'"; ~ -er- -<;t M.r:--~ N .t"""J. ~, .,...,.. -e- -c- ifl, on I. _ C",l N ~ r .... , M "<:j- -e- -e- tr. j co I' V)

, I I ! I ,

1--1:lf: ;;;,,~ '"" I" ~=~~ "=;~; ~ ,,~:

~ j,.,-. "-"l r-, ~ -- N ~ If') t> co ~_,. f""1-....-) e-. e, -1 N -e- 'tfl, r-, ! .... oo 0 N ~ In. '>D r> 00 0'-./01"'\

\ ~ l :=:_~ \C ~ <C \D '" i'-- :_:~r- 00 c-:> c-o co 00 i :.:~_=_:::_:_~ 00 , ~~=

I I'" 00 0 <'1 'n s--, '" - N .... jc- ...... '-0 0-. ("', .... '" r-. 0-. ~: In CO 0 '" '" \D r-. 00 0 - i'" IN

I! =~ =-~ "" <n-=-=-~:_:.\D ! 'D \D \0 "'. r- r-:_'~ r- 00 i'" '"' r- r- r-. .. :~::_~:j~ : ~ .

r.n r-- 0 ("11 '-0 ro.......;~ .. lrl 00 -0 1M IJ"') r-, ___, H"J. <s» C/.? 0 rr-; ....... It''''i r-. 0-., Non \D 00 c> M v 10 I"" .___, I-¢ ("'1'<:f'-q-~-c:tonlr)lOltI\.,O 1,f)tr'Jtr)\'o·I..D\C-\'ot-t"-r-i~lf)0\,C;'C'_C'..::-t"_r__r-- C -0

S I _I~

,.- ~. - ..... --. --.-.-- ~~_L_ .. _. _ .... _.. ..

~ ~~ ~~;;;~~~~~~;;t;/~:;}:~;;:;:r;;e::~~~i~~~~~~~~:;~::g,~t8.

1- ---- >. ~--- ••• --.--.-.~- -----_. __ I_ .. ~ ~... I i

;0 ~ I II.D 0\ N \.0 0\ r-.r <c 0-. ("'J \0 1\0 o-, ~ e-, ~ V) r-,......, -e- 00 11~n. 0\ N '.!J 0 M 1..0 0\ f".llr.& ,- 0 i~

Z ~ 1°'1 := ... ~~ N '" '"' "" .... ~ I N <', '" -= v ~-=_:~=t N m ~_~: .... ~ :_=~_:C_

~~ .. -~~.J:I 0 .... w~ ~ N ~ .. ~_ ~_:t o-.:.=.,~~_~~~ ~ ~q I .... =~_= ~ ~ ~ ~ ~ I ~ I ~ .~ ~ ].~" -1~1;:i;:o i~ii~i;~ %Rt:> I~ 0; ~;;;i;l;; ~.~ g il~:2 ~ 66 ~:;: ~ ~ s. ~ I~ I~

-g ~ ~ i3 »<; ---! N~·_'.~." .. cn~~ -.-~:N._~ ~._ .. ~._.~.o,.~ ~. __ ~_~_

~ z.. a 0 g ! ....... '"'* \0 -00 0 ('-.1 ~ lrJ r- 0\ I ........ l"f"l- l(j t-. 0... 0 N "<j" U'1 '-D If N '-D r:--- 00 {"'-, {'f"'l ~ \.f') \.0 ["--.-10 IN

~.. ~ ..........- ...... <no t.r"l 'In In l.r} \0 1..0 '..0 \0: \0 \0 ~ t> r-. r-- t:- co C'::;l 00 oc 00 r-. r- r- co 00 O¢ ca ao DC 00 tn-! -a

~ 01", .8 ..:':.)~ . ~,_

] If ci. <~ 8. :: ;::::~;:-;.:-:-.; "" ;;;;;'~~l' :~::;. vo 00 ~ <">.<r> ,_ ;"-;;-I~~~ co 0 ;..~-~- ~ 00 ;Tj ;;'~I cc ~ ~ ~ I ~ ~ I~'_' "¢ ~_: '" ""' '" '" '-!> v;;, '0 "" '" "" "'.- r-"... .......... 00 v;;, '" ~ r- l- ...... .-_~:__:_~:_=

~,.;ct c;,\ tJ")OO-~\OCh ......... ~'-!:lo-.IO("'1~CO-~'-CC<:-r'jI_V)r-O~trl-\OroO('>'":.IO!OO

~:!2~ ! ~ ~IM r-"'l-m~~v~......_;.V)I.hVl.yo--.lTll,()lh·¢...::;.\.D~t__t--- lfIt.r"~tn-..o\.Q'-Dl.(;;\.Or-t--'''' Co

::I_I I '1::l~ I _

~ J I.~ ~IN!~~;:?,~~~-~-~~~I;~·;·i;-~i·~;E8·1~~~~~~~~~~1gTj;

~ ~ I I t-1 ., ~~ .----_. _. __ .~.""" .. '."~ .. _ .. _._ .. _.~.~ .. ~_~ ~,. _.~

)~ 0 .. ,' I ~ 1 I!~ CQM\C' 0 '"'=T ,:::t:.JN v)0"1-10-.;:t(h M l- ~ lr"~ O'\~ r--Ia-..-r""l- t- (""0.1 '-Cl 0. M r-. 0 -.:t 10 1..;-

"_.,..._, l- ........ -- N N N r.r;a M trl- """'..--;,-; t""l 1:"; M t:'"i ~~ -e- v __ ......; M N r-q ~ ~ v -."j' _, tr)-

~ N : __ I~ __ i . 1!

;. g: !' d~' '~-l~:; ~ - \0 lr) 0 ~ 00 ~ It- "¢ r- - \D-~:-~:'-~-.-)~~':.~~ ~ Lr) 0 ~ oe·Ct\ i 'T~

~ ... , o:,i),...._., ~ 810a-.V'.>~OOOI..O('"rl_~ oa-.V.~.OOCI.OM......;~.Oo,\tr)~COC'\.Dt'tJ_MI '"'j r:;

~~' ~ 5"0 l_ "<:t- .. ('!") ... ~."~,("f'1~N,,,('~~,c->t-r -q.~~N"lr.c;.,~N .. I:""'l...('t.(""·t__,,__!~.~.~M ... ~:..(".LN~0!.N ... ---'.., ~ 8

! - i _ ~ f1 lu-~l: = : :-: = : =~~'=T::~-=-=::':': = i: = : = ::~ = ::r-r

0.:;:1 ro ~ \.("'.1.,-,......- __,-.......(',~Nl('l-__, ___'-"(,,~NI~""""._ ~""""'NN! cr.31

511;::J 1° II I I I ++-+'+'+')I! 1 I ++ ++1 I I I I +I+++++I~

r g: ~ i--i-~-·.--- .. -~ ~ _ ___J ~ ~ .. ~~ __ L. ~.~ ._ ...... ~!"R I h

! I ~ , 0 I ~ J,§_

~ctig r- I ~OO.O"\ .O!-

~]g' ~: j ~~ g 151~

"

.S

N

~I

..

E

'"

t.

.i

332. Grejac vazduha i hladnjak

945

Ove tri vclicine su u rnerruaol-mo odr e dertorn odnosu koji se za iZITIeniivace toplote sa urrakrsrrirn str uianiem, koji je uobicajen u tehnlci provetravanja~ IT.tOZe izraziti sledecorn jednacinom (Bo:hIjakovicevom):

_ 1 ( -"1; (1-e-H))

'P=~ l-e .

"

Jednacma je pr ikazuna na skici 332-15.

R.ada $U dye ve lidine poznate, t.reca lnoze da S8 dobije sa s iike ,

Pri prcracunavanju jz je driog stanja pogona 1.1 dr ug o, zavisrro od postojecih promena, treba ruzfikove+i v.ise slucaj eva:

a) Temperature na ulaeu sc rnerriaiu, a maseni prorok (vazd'uh i voda) ostaje rieprornen ien. Kada se prJ tome pretpostavi da Ie koc Ficii ent prolaza t.op lot e neprornenflfv, tada s e rie rrrerija n.i -r ni l(·t tako da i G:) os t aje konetarrtno, U TezultHt se rnoze neposredno ocitati ria slid 332-15.

k"t: l(oeficijeot kapsciteta I<. =- VV~

Primer 1~' U katalogu p roizd odcca d aro j e zagrevanje vaz.d ub a od .---:to do + 50 ~(~ (.6. tl =60 K) vodom kao .g rejrrirn 8redstvom koja s e h la di ad 90 nn 700(:

Cd t2 =20 K). l<:'oliko ie zagrevanje va z d u'h a pri 6. 7,11' onda ksda j e I.1s1oilIjeria temperatura vazduha l1H 111ain t]'=(j"'C (W,",c90TZ)? Pr ernu k,,talog.u q)=£ltll&=601100~~(),GG: <1' ostak n ep rornenjcno : prema torne bice

1::1. tIl" =. (_D ~ -9/ =O~60· 90 = 541(.~

Dakle'} zugrevq.nje }e izvr~eno od 0 na 5:.4 ::Jl.~.

b) l\1.enjaju se maseni protok v8zduha iii wHie iii oba, dok tempera(U1:e ostaju nepron~enjene. U ovoru slucaju ~e, nlenjaju "T .... vrectIiosti kan i I("~v.rednostL Zbog toga mora da se zna kako Be ponailaju koefic;jcnti preJaza toplote k pri proinenIjivoj brzini vazduha i vode. U prvoj <.,proksimaciji za izmenjil1ace toplote sa rebrastim ceyirna~ uobicaj-ene u tehl~ici provctrav8Dja1 prOITlena koef:icijent8. kapacitetu 1<' pri konstflntninl tempennura~na lTIOZe Se lltvrditi pOHlGCtl sIike 3~2-18. Sa poznatim vrednostimu P'::' ;. .;:- F.:adu 7noze da Se nade koeficijent prUEieH.:; temperature cP pomocll siike 332-15.

60

946

3, Telmika pr('1:JctrC;Z1anja klimat ieacije

Slika 332-18. Promena keeficijenta kap acit etn K'/K u zavisnosti od nrotoka vazduha i vode za grejace vazduha od bakra ili celfka

Pdnwr 2: U 1. p rirn er u kol icina vazduha m, paveea"a se zn 50 %, a kolicina voclc m. za 15%, dakle

H1,'

--,,- = 1,50 'lIll

Koliko j e zagrevanje vazduha L"t1'?

Ul. p+irneru odnos v re drros ti vade je T = W,jlf/c =i\, l.!C.t1 =2Uj60=O,33 .; koeficijent kapaciteta K= 1,13 (sa siike 332-15).

U slucaju kad.s ie

'7' ~ W'l'/l%' =2.2~ . 0 33 =043

~ 1,15: ~ ~

koeficijenr kapricite ta sa slike 332-18 brce : i<'=0,82' 1,13=0,93

l"~Ia taj nacin po st.aje Q)c' = O~53" a z[l_g:revanje vazduhu

"Tcrn r-er at urn vazclu nn na iz.]azu rrior a d" 'bude 53 - 10=43DC, d a hi bfli ispunjeni llslovi iz kataloga.

c) L ..... a grejai:c 7_)(l_-;;du.ha S~:Z jJa;·ON" trcba racunat.i sa 1: = n71/w~r:2 =O~

d) hfavedeni odnosi vaze kao dovoljno tacrri j orrda kadn se tcrrrp ere rur-e za obe mase rrrerij aj u U ogranicenoi meri, p rfb Iizrio ± 20 K. Za vece r azlfke 1.1 obz ir se uz+rnaj u korekcioni dijagr ami, pesto li-v:rednosti. zav ise i od temperature,

~ GASNI GR~Ab VAZDUHA

-2i Opsti d.eo" )

Ga.mi gl'cjaci v'L-.duha koi-iste g rejrru top loru g"s~ cii rektrro za zag revanje vazduha, 1'J'; cemu s e kao rios iluc toplot.e ne kodste vo da ;!.i pan'. U pr incipu sc sastoii oel sledecih del ova : gorion ilra, izrnerriivaca toplore, cevovoda za o dvoderrie produkata sag or evarrja i sigurnosnih uredaja.

()vde se Obl'flduju snrno takozvnrri grejaci ssaszduh a sa dircletnom raZinenOfJt, kod kojih je ventilator postavlien odvoieno ad grcjaea vazduha (slika 332-22), dok

1) DVG\1[! - Ar hcrrsbfart G 60l - 7. 68 (Lu f'terh itzcr) nrrd G 604 - 10< 62 (G~sluftheizanlagen)o

DIN 4794 list 1 do list 3. Nov. 79.

332. Grejai: oaedutra i hladnjale

947

Slika 332~22. 1vla.sinski PW'tor jednog gasnog vazdusno-g rejrrog p os troj enj a sa dye-. str auo usisavai u cirn venrilatororn

Vazduh za sagorevanje

C-

---_=::-- ..

Ventilator Hes",tka '28 re~ Gasni grejac c;rkulacionl vazduh vazduha

~u gasrri vuzdusno-greinl '7re~aji ~ga,mi grejaci vazduha), kod koj'ih $U venrilator 1 gr'ej ac vazcruha .Postavl)eIU zaj edrro, opisani u poglaylju 3~1-2.. •

Greiru kapaciret nepohr, inih uredaja iznosi do 01<;0 1000 kW.· Dfrnenxije ' uob i",ajenih 'ur e daja date s u II tabelt 332-11.

~"""I---"':"~"":'~----~~--'I . ------ . ....:. .. _~ ...... , .. o_ ..... c_.

Tip I G::~71\~mp.1 aC::;I:r.fi:~:lk \ Si:~ B ~~~:}e YiSi:-~~\ ... ~J

1 ~05.00oooo--I,-:- 29 --'--"1"~;--"-""-

J 58 3200

I 70000 1 814500

\ 100000 I 116 6400

5 135000 I J57 8700

6 I l60000 186 10300

7 I 200000 !i 233 12900

8 250000 291 16100

9 'j 300000 I 349 19300

10 I 400000 465 25700

11 ! 500000 582 32200

11 600000 698 38600

1 2 3 4

1539 1768 .. 2180'

650 880 850 970

1210 1330 1570 1810 1690 2170 2770 3000

600 510 820 820 820 820 820 820 960 96n 960 960

2180 2180 2180 2180 2iSO 2979 2979 2979 2979

-24 Cevovod 1''' odvooenje p rc d ukara sagorevanja

Pro duhr i sagote'Ucmjjskuplj:<iu se u gornjem delu izrnenjlvaca t.op lore rrajkracirn putern s~ odvode u dimniak, r<;od atmosferskih gorionika mora.ru 'putru:lji 'za: odvodeu!e produkara sagore.van~;a da sO': . ugradi element obeebedenja strujanja (tnel."lda:c promare), dB: De bi dos.lo do poremeca)a ?l?rocesysagorevanja zbog

~polJast1Jeg vazduha iusporavame, povratno struranre). ' ."

6Q*

948

3. Telmika prouet.rauanja i klimat ixsacije

'Haube za odvodenje gasova proizvodai!i najee"':e isporueuju zajedno sa gusnim gr eiacima vazduha. Presek cevovoda za -produkte sagorevania treba da bude dovoljno veliki; cevovod postavit i sa usponom, a vduge vodove treba izolovati. Matedial: azbestni cement il i lim oblozen olovorn.

Pri riepovoljriorn polozaju grejaca vaZdllha·(dugacak cevovod; hladan drmnjak : bez dimnjaka), za odvadenje gasrrva moze da se kortsti i oeru.ilator, Temperature gasova iznose oko 130 do 15QoC; nil. uizhn temperaturama posroji opasnost od stvaranja korrderrz ata,

Stepen korjariost.l ur edaia iznosi 79 .. 85 'Yo.

~22 GOt"ionici

U gorionileu dolazi do p aljerija rnesavine vazduha i gasa, Postoje .. atrnosterslei gorionic{" -, koji sami uaisavaju vazduh potreban za sagorevan]e, :i ."gasHi gorionici sa ventilatorom", kod kojih se zu potiskivanje vazduha za sagorevanie koristi ventilator. Prvih gorionika ima dve orste : suetleci goriOllici, sa dugim svetfim plamenom, ked kojih se vrili rnesarrie sa vazduhom u toku sagorevania, i nesvetleci gorionici (Bunssenoo gorionik), sa kratkim nesvetlecim plamenom, kod kojih se vazduh vecirn dclorn dovodi pre sagorevanja. Svetleci plamen ne srne da dodiruje predmete, jer bi pri tome nastalacad, Obe vrate gorionika se kor iste, Sam goniorris, se nalazi u komori koja ie oblazena samotorn i sastoj i se od vutrostainog matcr iiala iIi rnetala,

o gusrrirn gorionicima sa verrtilatorom videri 236.9.

-23 h:menjivaci toplote

Izrncnirvaci toplotc, u Kojima gr ejrri gasovi pri urrakr snom strujanju odaju vaz.dulru toplotu sagorevanja, izraduju se u viSe oblika e

cezmi iemenjiuaci t oplot e ; guac vi od sagorevs-nja u trmrtr-asrijost.i a vazduh

k.oj i t.rek-n grejati je spolja; ,

i:::mmjivac; t oplot e od znvar enj h talasasrih limova tt obliku dzcpova; Iioerzi issmenjiooci t oplat e ; od apeciialnog Iiveriog gvozda sa rebr ima iii ig lama za povecanie povrsine,

Prepo rucuie se koriscenie rnurer ijala sa sto vecoru otp ornoscu na toplotu i koroziju, :posto .se grejne povrsine jako oPterecuju. Pored toga je vazno da se povrsine lzrnenlivaea pomoeu odgovara;uCih litnova za voden;e vazduha u svim delovima pomoCu vazduha dobro ohlade, da bi se sprecilo lokalno pregrevanje. Vazduh koji traba grejati mora da se potiskuje sa natpriti£lwm kroz iZmcnjivac toplote.

~25 Sigurnosn; ure(laji (videti i 231-3 i 236-9)

Osnovna pravila 0 sigurnosnim uredajima sadrian8 su u DIN 4756 (6. 77), DIN 4788 (6. 77) i DIN 4794, list 1 (11. 79).

Sigurnosni. ureda;i treba da obezbede postrojenje pri rukovanju i eksploataciji od ostecema. 29 ovu svrhu posto;i veUki broj £igurnosnih prekidaca od kojih su dva najcesce korlseena, opisana u poglavljima 231-3 i 236-9.

U principu dejstvo ovih ut'ecta;9 u vezi sa uredsjima za paljenje je slieoo kod svih ure;1a;a: ItliciiC!lJ."i plamN2 koji se pall TnenO Hi elektrieno, trajno god i pri tome greJe blITIetal lh termoe1ement. U siucaju bilo kakvih smetnH gasni venti1 se odmal_l zatvara.Novije,konstrukcij" siguroosnih ureda;a za obezbeden;e koriste vodee~ p1ame,?-. ili fotoeelije, koji su manje inertni, inace dejstvu;u nu sliean nacin. lzvorl smet"J' uglavnom. su sledeci;

332. Grejac uaeduha i hladnjale

949

nedostatak g asa : ricstanak s tr'uj e ; nedostatak vazcluha ;

pti nestanku gusa Hi zatvarar.ju s lav irre , pri nestanku elekrr icnc srr ujc,

pri ostecenju vent.ilarora, nrrr. k idarii c kuisa z.a verrtilatore sa pogonom pr eko ka153.,

pr ekoracenj e temperature izlaznih ga-

so va ; pri smunienoi kolicirii va xd nh a

Hi nSleCeUjU m ot or a ,

U svirn ovirn slucaievirna reaguj e sig urricsril un:::da; i. au torn a tslci zutvara s ig u r-. »osni verrti l.

Porr ebno je 'ug rud ivarrie reg ulat ora pritiska g as a ; r a d i obezbedenj~{konstantnog

pr+riska gasa u gorioniku.

-26 Regu1isanje tempera£ure

Za sve gasne gr eiace vnzd'uha radi sruanicnja po tr osn ie gas a p rep or ucu ie $e lcorisccnie reg ulat ora. temperature, kako bi s e sp recilo p reg rcv an]e , Rfogulutor najcesee radi po dvopolozuinorn principu (ot vor-erro-z arvor erro) , p ost.o pri torn" gxejarije rud.i uvek u podrueju naiveceg stepena korrsnosti. Reg uhsanje prigusivanjem preseka gasovoda rrije p repor ucljivo , posto se pri torne pod izvesnirn us lcvima p rekoraci d orij a grunica t acke rose iztaxnin gusova i stvara opasnu surnporasta kiselina.

Gasni gr ejaci vazduha, ko d kojih je Izrn enj ivac toplore podeljen na dva iii vfse stepent, rnogu da se regulisll i stepcnusto , narocrto za pos troj eniu p r i pr-ov e rr avaniu, Podela na st epene mora da se vrsi u pravcu p utanje vazd una ,

-27 Podaci za ugrailiv'",je

Pr-j svakorn ugradivnnju gasnih grejaca vazduha, t.r eb a razjasn iri probkul dinu:·d81:~a~ Dimnjak po rnogucst.vu ne treba da bude na sp-olj njern zrdu. Urrutraanju st.rarru dimnjaka treba zastititi tecnoscu otpor norn ria vodu, rrpr, mer toloru. Na l1Bjnizoj tacki dirnnjaka p redvrdeci sud za sakupljankkondenzov,me vade. Ventilator rreba uvek postaviri i sp r ed gasnog grejaca vHzdnrw, da b i V8ZQUSna st.raria uvek biia pod natpritiskom 11 o drroau ri a gasnu s trurru (videti sfiku 332-21).

Prostor za grejae vazdnha mora da i ma 40voljno vel iki 8poljni otvor, za dnyodenie vazduba za sagorevanj e, l'ladlezni organ SEN za vefika postro icnja propisujc uvek dva izraza i vatr ostulna vrata za prostor g d e je srnestcn grejac vaz duha.

Pri porudzbini grejaca vazduha treba ohratiti p,d':nju na postoieCi p r it isak 15 'I:" .. rezi, koji u proseku treba da izn osi 7 do Ii mbar, Za vdike promef'" pritiska treba ugraditi regulator pritiska.

Ventilator; sa slobodnim nsisavunielu trebu da la ... d" odvoieni od (:,rejaca vuzduhO!. u posebnu pro8toriju~ dB. usisno dejstvo 11~ hi uticalo na gorion-n~e grejacti vD..zduha i time ometalo niihov rad. Kanali Zli dovodenie vazduha hi trebalo da budu oct nezapaljivog matet:ijala, a narocito od ce1i,;nog lima, uzbestnog cementa, ozids iIi slicnog.

Za gasno-vazdusna grejanja u bioskopima i zbm:nicuma vicieti Upozol"t,nje DVG~X' (Nernacki savez za gas i vodu), G 604 (10. 62). Za vazdusna grcjauja sa prekidhna u pogonu preporucuje se dodatak od oko 25°/., na proracunatu potrebDU toplotu,. prerna DIN 4701 ~ cime se uzrokuju ve~~i in;resticioni troskovi.1 ali so;:; smanjuju pogonski troskovi.

-3 ELEKTRICNI GREIACI VAZDUHA

Elekiricn'; grejaci vQzduha cesto se koriste za mule grejne kupacitete: i u onin~j, slueajevima kada je otezano grejanje 1701110':U pare iii vode. Oni se sastoje oei ku':iSta od celicnog lima, u Cijoj Be 1.mutnlslljosti ndv.Ze eiektdZ:ni grejni element;, koji zagrevaiu struju vazduha (slika 332-25)_ ·Radi pdkljucka za vazdusni kanai, kuciSte je sa abc:: str::tne opremljenn p:ri:.:ubnicru:na od ugaonog gvoz68_~ P_rikljucn;} kutiia je pokrivena i obezbedena od <iadira.

950

3. T'ehriih.a procetsaoanja

lelim at ieacije

PrildJw';nB kutija '

=CITI .i

Grejne cevr

S1.ika 332-25. E!ektdcni grejac vaz duhn sa kucist em i ugruderrirn g re in irn cev irnu

(_""-;-relni element i su :

go/e ot.porne ,i;icc iIi t rahe od Ieg u rc nildti i h rorna .. _ koje su slobodno postavtien.e 1 pr.iCV"T3Cene ua keramicke rio.sace , iii

gTGjni stapo'Vi od b akra i l i ce lika, koji s u. nspunieni izolacionorn masorn, npr, oks;dom m.ngnezijuIlla ili kvarcrrim p es ko m, u kome su postuvljene spiralne gl-ejUE. zicc. Ovakve grejrie cevi poz nare .. s u pad razriirn nazivima: Bak'eT-grejn~ cevi, istra-grejne cevi (AEG), proto!it-grejne cevi i dr , One rnogu biti okr-ug'Ie, ovalne il i 8pljoHene i magu sesavijati; proizvode se u raznirn dusinarna, ~: i u obliku gn!j?dh t.el a. sa, rebrast irn cC>:Ji;na. (Jd ovih stapovu mogu se sastavitl

elcktr icn i grejaCi zeijene veliCine. .

Pdhljuc.ci ostaju van kucista, Bra; pojcdiuih gr einfh telazavisi od porrebriog kapacitet2~ vrste i naporia s tr ujc, Za v eorna n1.nle kapacitet.e korrstice .se s.arno jedno grejno telo; zu vehka gr ejna tela skor o uvek je p otr ebrra podelu grejnog kapaciteta rra t r i ill vise stepeni. r-Japon je najceSce 220 V. . .

Pri prikljucivanju ria t ro fazrru s trulu rrcba v ocf it i racuria da gr ejria tela sa vecim kap8('itetOlTI od 3 k\'? budu rasporcdcna ria r ri faze. P02;eljna je sto veta brz.ina

vazduha, . .

Kod svih c icktr icrrih grejaca vaz.duha tre ba posebno obrat iti paznju. na opasnost od pofm<G. "Tcrnr.er at.urn p ovxsine j c ",=,400 .. 600°C. Pr i riestanku srrujanja vazcluha grejne zke .iHgrejni s!:~p()d cip1;>ij.a]ll, vcorna visokeiternperature i u nnjnepovoljntiem s lucaj u rnogu da prouzwkuju pozar , Obe zbedenje .se u torn

s lucai u po st ize : .

povezivaniern prekid8ca rnotora sa zas titorn grejn?g re la,

trg ra d ivarrj errr tnkozvanog Zzt;:>t~1va~.reJ.eja,., koji 11 s!u.caji.l o'tkaz.ivanja vcnt ilutora 'iskl iucuie g r ejrao tela,

ugra divanjem terrnosrata za prekoraccnie temperature; koji prJ p ost izarij u

od re derie tcmp eratur e-: isldjucuje grejuc vazcluha. .

Z~ vclike .lcarsacit ete 15 kW) predvideti du ze za ust av no v rerne za

ventilator. .

l..;raClIl ukl iucivarr]u elcktr.icnog grei~cH vazrruha sa ;. stepena, zastitllirn· preki .... dacern motora i zustuva-r-e leja, vidi s e rra slici 332-28. .Nakori ukfjucivania motor" verrtilatora zastava-rele] (korrtr olrrik str uiania) se pokrece iz svog p olozaja rnirovania usled str-ujrmja vazd'uha i tnko znt vara kola up.ravljai uce srruie kontaktora gr.ejm~a vaaclubn, pa elektr'icni grejfEc vaz.d u hu dobi!a napon SBnlO Prl stvarrio postojecem st.r uj anj u vaz d ulra,

fVfctocle ~'cgrdisanja

2ft male kapacitete ukljucivanje i j:;klju(':i"\··unje gr ejrrog ttd8. ·I_. ... rs! s e posredsrvom terITI(~StHt8.; ve oma rret acrio,

Zn vece kapacitete kodsti se viscsrepeni grejac vnzduha, I'd cemu se iedan i11 dva s tep eria u.kl iucuju pr eko t.erm os tatn; . 8; . .ostalr rueDa.

Pro porciorm lrri te!"II10stat uk1jutuje stepena.ste kontakt~l"e za grejna tel~~ Tiristori (silicijnm-ispravljaci) koii se ukljuclljn ispred &,rejnih tela i slieno kao venti1i propu~taju samo toliko elektricne energije do grejnog tela koliko regulator (nsetni element) zahtevlI. Nestepcn3stim regulisanjem postize se kapacitet od 0 do 10(1%,.

532. Grejac uaeduha

hladnjak

951

Slika 332-28. Serna p ovez ivarija dvost epenastog elektridnog grejac9 V9.Zdnha sa vezom izmedll zast i trrog kontaktora motora i kontaktora gr ejnog tela kao i sa elekrricnim relejorn za uticaj vetra

-1 HLADNjACI VAZDUHA

-41 Nacini izrade

Hladnjaci vazduha po svojoj ;zradi tacno odgovaraju grC)2Clma vaz duha za tonlovodni p urnprri pagan. Bez d aljeg; se za hladenje vazduha mo~e koristiti i razmeniivac toplote koji ie pr-edv irlerr z~ toplovodno pumpno gr eianje, t:ako sto ce umesto tople vode kroz cevr $trUJau ~la~na vo~a. Br airia vode u Ce';'l1?" r r eba da bude nesro vecn nego za pumpnO g.reranje , ukoltko se raspolall;e dovoljrrim p otisrrim pritiskom. Da bi se postiglo osetno hla.denje, najcesce bi se morula pbvezati vise elemena.ta rednn. Pri ton;e, po pr avil u, hladria v:oda tcce suprot.noSJ?1C1"lW un.akrsno u odnasu n a vaz drrh 1Z [e drrog elementa II .drugl., .a vc;~ene k,?more pojedinih elemenata Sli uzaJamno povezane cevnrm Iuk ovirn a (sl ike .>.:>2-41 1 -42).

Vazrro je pravilno postavljanje slavil?-a za odznl?ivanle i prazui,:_oi.e, ~a bi se ornog ucilo strujanje vode U SVllTI cevzma b.ladriiaka I. Iak a praznJenJe.

-42 Proia>: toplote

Pr i odredivanjn koe Iicfienta prolazu t op lote , tr eba razfikova ti elva sl.ucara - cia Ii se prj hladenju iz dvaja vocia iz vazduha iIi ue.

irlaz vode

A

I

·17.laz va:zduhll

..,.__

Uia£ vazouha

~

At" _'lL-t---,

Povrstne F --

Slika 332':'41. Dijagrarn temperature Dovrslnskih hladJljak;:; pd p.ogonu sa suprotnim strujanjem vode 1 V9.ZdUhU

SIik" 332-42. Serna jednog povts;ns!cog hladnjaka {horizontalna projekdja)

952

3. Tehnika prouetr asranja

klimat issaci]e

a) Hladnjak bez i edoajanja vade

I za prolaz toplote vaZi formula koja ie kor iscena za toplovodne gr eiace vazduha :

Q=k' A' .£fm, gde j e

(Xi se dob iia iz Stenderove forrrmle za pr elaz toplote pr! strujaniu vode u cevirna <xr=2040(1+0,Ot5 t",) Wil,B7 d-O,l3 u ,-vI/m"K.

iIi sa najceSce kor ijicerrirn pr ecnicima d=0,012 do 0,015 m:

<Xi =3500 (l +0,015 ttO) tUO,"7 u Wfm2K.

Brzina vade w u cevima se bin:. prema raspoloalvom p r it.isk'u Jzrne du a,s i 2 xa]«: Po rnog ucstvu brzina vade rie bi trebalo cia bude manja ad w = 1 iu]e, jer prj mani im vrednostima ... rclaz toplote postaje znatno manit, Temperature vode koje se naicesce jaVljlljU krecu se izmedu 0 i 20°C, Pr.ib lizno se rnoze racunati sa w=l,O mls i t,,,=lO°C, pr i cemu s e dobija (£' =4000 W/m2K. RezultirajuCi koeficijenti probza toplote prakticna se p ocira darnj u sa vrednostirna toplovodnih g r ej aca vazduha ria slid 332-4. Krive dakle vnze s arn o za brzinu .vocie "'" 1 xa!«, Za dr ug e brzrne vode vrednost i se rnenjaiu , ali za veee b r zirie pr orriene su ip ak male.

b) Hladnjah. sa -izdvajaniern vade')

Iz dvajanje vode iz vazduba [avlj a se orrd a kada i e temperatura povrs me ceui niza ad temperature tache rase vazdub.a, .Korrderrzo vanje se javlja vee j prj minirn alriorn hladenju vaadrrhu, U h, x-dijagrarnu promena stanja vazduha Iezj na pravoj Iirriji koja povezuje tacku stanja vazduha i tacku stanja zns icerrog'

°C
~
~
"'"
N
'"
:>-
~
'" 20
.~
'"
Q.
E
'"
t-
10 Stika 332-44. Promena stanja vazd u ha kod hladnjaka sa izdvniarriem vo de i sa razni!7l re dov irna cev i, p.rikazan a u h , x-diiagramu

5 10 15 g/t;g 20

S"dr:i:aj viage X

') Paikert, P.: Kaltetechn. KlitilSt. 1971. StL 8[14.

Theil, G.: Diss. Aachen 1971.

Urbach, D.: Ges.'-Ing. 1972, Str. 11/1S. Uhlig, H.: DiBs. Aachen 1978.

Ob"r, C.: HLH 9180. St~. 337143.

332. Grejac vazduha

hladnjat:

953

vazduha z a odr e dcric ccrnperature p o vr srne ccvi (riap omena: p o vr.si ne ce vi, a ne vode l), pri 6~1l.1.u se: ternperatur(;. ce vi srnarra kon staritnorn. Ovai posr upuk se izvodi kao proces mesani a iZ1Tied:u vazcruha k.oj i st r'n j i 0]'.:.0 ce vi ~ vazduha Ll gran icnom sloju cev i,

Posto se t emper atura vode~ 3. t irn.e i tcmpcr atura povrsinc ccvi, 'Ui.Cnj-'_1 u svakorn nar ecinorn redu cevi, pr ornena stania vazduna se vr8i p'rcrna vise ili rnarije s~vi ierioj kcivoi, kao sto ie priblz3no ria slid ·332-44·. No. 0\'0 posehno tr eb a o'b r-ar.iri paznju u s]ucaju or eb rerrih cev i, gde rebra rn ogu bitj de.liruicno I110kr8~ :l del1~ rn icrio suva,

Ov dc sc zapravo vrsi dvostruko prenosenje top lore s.a vazduha ria 'v ocl u : li obliku .""eve oset ne toplote,. kao §to j c rrpravo op isan o, i U ob liku 'i~o}azn(,' Iacent ne t opl oce tako sto se vod eria para iz vaz d uha ko n deriz uje na hladnim povrsinuma h lad.nj alca pri cemu se oslobada top iota isparavania vo de i prelaz i ria rush ladriu vod u u ~evima. Rashladna vodu se dak le zagreje~ pod iriace istim uslovirnu, vise n.ego li sl ucaj u bez k orrderizncijc.

Za p rerios ukupne top!ote Sa vazd uha ria v lazrru p ovrj.inu cevi ~Isi~i Q =Qtr+Q, =~iT ... 4(tD ~ t(~)-t-"G A}' (X[~,~ XO)~~

( r D.X'~)

=tt '7.4 1 +................ (z z, ~ t «),

\ c 6. tc

ct.t,T = koeficijent prelaz a top lore 28. osetriu top-lotn \"'1//n1_'2IZ=

0: ='" C!ti"/co-;-.;;.;koeficijent ispan!vanja i~gJn1.2h~

r r. = tenl,pera'(ura vilzduha °C:J

£0 = temperatura povr sin e (t ern p er at u ra 11 granicnon1. s loj o.) (."'C~ x : =" sadrzaj vode u vaz d uhu kg/kg,

'-:G = sa~1"zaj vode u vaz du h u g run icriog s loja ce.vi h:gjkg" c = specificna toplot a 5UVOg vazcluha u k ]' /kg K.

u ovoj j edrracirri !l.h/b.. t: ozriacava pravac p roru e n e stunja vaz du ha u h: o .. djj2- gr arrru. Pr erros ukupne toplote veCi i e za f'akt or D. hie b.. t nego pi'i SllVOl1, h18cienju, Jedina nepoznata u jednucini je 'terrrper-atu ra gTunicnog sloia -tr; kc;j~J :)e menia sa opter ecenjern.

Po ova; jednacini prcnos toplote moze da s c ustunovi korak po lcor-alc (itel'ativno) proracunotn, tako sto ·se n ai pr e pnoceni Allie.. t -i ku sri ij c kor ig'uj e, rnad a to zahtevu rn n cgo vrernena ukoliko se radi bez raCuna.ra. ?~proksirn8tjvni post upak je na~ vcdcn TI sledecem poglavlju.

.43 Diiagram hladnjaka vazd uha

p,:! proracunu htadrriuka naicescc s e raui 0 slede{ern:

0) K.oliki ce biti hladniak r ad i po~.:t::izanja o dr e derrog hladeuia ~ t?

b) Koliko i e hladen)e vaz.d c ha 6.ll za ocir e derri hladnjak?

I

Na o'b a pitanja m oz e se pon-;_ncH_ J dij[j__grilil1~ brzo odgovoritL

a) Suvi hlad"jak

Za $u-':/l hladnjak· "t}2zduha se prepn::-'UCUje (k,~("'; i zrr tC(i)lo\"GdJlr.:! gr:::~12.C~ \!~i.Z(t.":...1·ha) Hvodenje stepena pn)111CnC temperature <j) pn~:i.1.!.a jacini

954

3. T'ehrulea tsrtroetrauani a Ielimat i.zacije

~ t/~} =i~----·~:~ = 1 - e

a =specificna spoljna

povraina

j'e =temperatura vazduha ria u lazu °C~ Ia =te:rnperatllra vazd ub» no. izlazu ~~C, Lz·u =srednja tcrnp erarura vode u DC, b"t =hladenje vazduhu CC,

c ~specificna top lora vazd ul ia J Ikg K.

Za svaku vr stu izrade b ladrijaka vaz duha (tip sa rebrima) moze da se rrapr-avi dijagram s lican d ijag-rarrru na slid 332-9, iz kog a se Iako mogu uzeri svi zeijeni podaci. Silka 332-9 moze da se kor isri za g rej anje kuo i zu h laclerije vazduh!l.

DijagraITI s e odnosi na unakrsnu s tr uj u ~ pai supro tnoamer.nom strujanju u rncsr o sr ednje tel'nperature vo d e tw~ treba stavrti temperaturu vade pri uluzu tr.~' .. :_

P,-;mC1": U p ovrs inskorn hladnjaku tipa III sa unakrsnim. str uiarriem tr eba vaz duh da s e ohladi sa 32"C ria 18"C, posredstvrym v o d e od 12!16cc:. Brz iria vazduha v =2 mls. Koliko redrrva cevi ie potrebno?

32-1R

Step en b ladcnja <1.' =~l!~}= 32 =-14 ={),78.

Na s l ic.i 3 32~9: 6 re d ova ccvi ,

b) Ti"lazni 1;ladn jah

La vluzrri h la drij ak najpre tr eb a p os tup iti k ao zu s nvi hludniak, tako sto sc ustanovi st epcri h ladcnia <1:.>. Pored toga treba cia se usranovi st eperi i<odvafanja -oiaee Woo. Pori tOTI)e s e smatru da j e p roccs Dlesanja vaz d utia koji str uii i vazduaa u g run icrrorn s loi u ce vi iati ~ito se tide tern p era t u re i vo derre p are ,

p,.,'ma sl ici 332-47 b ice

Xl: sadrzaj vIug e 1.1. ,"""duhu koj i 'ufaz i , "';~l,: sadrzaj v l ag e U vaz.d ub u ko ii iz laz i,

Xn ~ sadrzaj v lug e 11 vazduhu ria povrsmi r ebrnste cevi,

$lepen i z d vaja nja vlag e (IJX i edriak je Jakie stepenu hla denja vazduba <1> =·.At!B.

Sa velikom ap roks irnac ijorn moz e se za htadniuke vazduha koji se kor iste u te hrrici

klimutizacij e liz-eti cia je st epen horisnost i rebra ""(lEi: =O,85~ tj. Xo odreduje se

Slika 332-47, Promena stnrijn v azcltrha p ri bludeniu i izdvajanju vlage

332. Grejac oaeduha i hladnjak

955

temperatuTom koja je vrsa od srednje temperature vode za 0.15 . {} K. Take se rra [e.driost avan nacin moze ustanovrn st.arije vazduha riu "iz)azu_

Primer : (s lika 332-47)

U h la drrialcu vaz d u ha tipa III (sIika 332-9) pri radu sa rm.akrarrirn str uj anjern treba vazduh od 32 "C/40% relativne vlaznost] da se ohladi ria 16"C, posr edstvorn vode od 6110°C; b rzj na vazduha v=2 mis,

b" t I Ii Prcrna slici 332-9 bice : rp =-"%="32---=-8

=0,67

Bl'O) redova ccv i n Xj

Xo = (na 8 + 0,15(32-8) = 11,_6 °C) Ax=0,85(xl-Xll)=O,85(12,1 - 8,6) xO =X, - 6.x = 12,1 - 3,0

Prerna tome i-el ativ na vlaznost 'i'

N~crtana p ruv a ipak ne pokazuje tal, hlad"nja.

=4

=12,1 glkg =8,6 g/kg = 3,0 g/kg = 9,1 g/kg = SO(}~,_

Ako j e po tr eban tacniji prorncun, treba da se prooes b lu derijn i izclvajania vlage rasclani ria nekohko step eni, pri cemu se sredrija t.ern persrtu ra povrsine u datorn slucalu pretpostavi sa I 5 ... 20 % (zav is no od brzine vazduha) od ternp er at'ur ske raz like vo daj vaz dtrh iznad povrsinske temperature cevi. 'Tud a s e za tok h la denja dobija kriva kao rra slid 332-48, gde p os toje 4 srep eria,

Slika 332-48. Tok b ladenja i izdvaismiu vlage u h , x-dijagrarnu

9/k9

12 14 Hi

Sadriaj "Iage x

Qlpor .,azduJw za vlazrie hladnjake j e veci nego kod suvih, zb og sli,zenja p.reseka us led kondenzovane 'lode. Slika 232-49 prfkazuie faktor prrveoanja <p z a otpor v azd u ha ko ii zavis i od broja r ebara i brzine vazduba.

SUka 332-49.

Faktor povecania 'D Z8. vlazni hladniuk s u vi hladnjak

otpora vaz duha u o drros u n a

9rzJnB vazduhll "

956

3. 'I'ehniha provet,'avanja

klimaCisacije

-44 Prer acuuavani e pr erna vr-ed no st.irna iz kataloga

Rao i kod g rejaca vazduha pr ilikorn preuz irnarria hludniaka vazduha, riaicesce je s lucaj da se u tokn rada Pll prornerrienirn uslovima ne mogu ostvariti one velicirie koje su date -u garanciji (atesru), Ako se npr. Z8 hladnjak gararrtuje Irlad"nje od 30 ria 20"C, a pri1i.kom pceuz irnarria vlada temperatura od sarno 25°C, onda lrladnjak mora d a s e 1:H'(,racuna na g arancijske v re drios ti , I za ova; slucai nC,oie da s e k or isti dijagrarn. Ako s u se p r-orncn i}e s arrio vr edrrost i temperature, a ne i koficine vode i vazduha, tada odnos £;.r.r& ost aje ncpromcnicn,

Ali i prj drugim raz l ici tirn p rornenurna b ilo kojih velicina, rrpr, kolicine vazciuhu, kolicine 'lode, temperature vorie na u lazu it d., ria dijagramu se lako moze v id et.i k ak o s e rn errjaj u temperature koje o d toga zavise , Up rnvo oval jedrwstavan p:tegled pr-edutavl i a prednost g raf'ickog prilwza u odnosu ria prorucun.

Primer; Hladnjak treba p rcrna g arnricij i cia bladi vaz d uh od 30 na 20°C p osredstvom vade srednje t e mp era rure 15°C. Pri ispirivaniu tcrup era rui-a vazd uh a na u lazu iznosi 25 DC, a sr edrria ternperarura vode 12°C. IZoliko mora da bude h laden] e £;. tv vaz duha da bi s e zadovolj ile garanci iske vredriosti ?

D. t"l~h ,= !!..t/B'~ 10/15 =,0,67 ost aj e nepromenjeno.

Prerna tome je D.t"=0,67· ':"f)=O,67(25-i2)=8,7QC, Temperatura vazduha na izlazu t~='25 - 8,7=16,3°C.

Zu taenije proveravanie kapaciteta videti UDutstvo 2076 VDI: Dokaz ivunje kap ac iretu izrncnjivaca toplote (avgust 1969. g.).

J:b Vazdusni fHtri2).

Vaz d'usrri f'iltxi s u ure.daj i za iz dvajarrie p rasrne i drug;h necistoca iz vaz du hn, prj koricerrtraoiiarna do priblizno 10 mg/fTI~_ Razlikuju se dve vr st e : filtar z.a prasmu i f'lltar za lebdece cestke.

Njihova deistvo se zasrrlvn na razrrim, fizickim e.fektf ma (e fekat inerrnosti, s ira, difuzije i dr.), elektricnil'l1. ailama i sorpcionom d ejs tvu ,

Zahtevi koj e treba da zadovofii dobar filtar Sil slede ci :

1, dovoljan i sto ravnomerrun stepen izdvaiani a, eija velicina zavisi od zaht eva ;

, . .

2. dovoljna spcsobriost skupl iunia prasine sa o tp oi-orn vaz du ha k oj i se povecava pri za s icerij n p ras morn, ali ost aje u g ran icarn a ek oriorrricrrosr i ; postojanost;

3, lako odrzavanie.

DB bi se ustanovila sposobnost vazdusnog f'iltru, isti mora da se p odvrgrie Isp it.ivarri'u tih vrednosti. Zbog toga se u razrrim z cm ljarna vrse razrii postupci rest'iran]a. Ovi testovi t r eba da daju reproduktivne vr cdrios ti i po mogucstvu da odgovaralu praksi. Besprekorni podaci ruoi-ai u livek da se o d no se ria praairru koja s tvar no p ostoj i u vazduhu, dakle na cestice od <0,1 do 10 !.1 m, ili na odred'enu pl'asinu za testiranje. OSlm togP treba da Be navede i vrsta pc-asine.

1) Bayer, c. :~, Ges .... rng~ 1972~ Str. 192/202~ Videti takode poglavJja III i 169-7.

") Mi.1rrnann, H.: BR sv. 1, 2, 4 i 511974 i Klimatechn. 4/76.

Strauss, H.-I.: Werkstattblatt 671. Hanser-VeLl.

Strauss, H.-J.; Staub 1968. Str, 39115 .. BLB 3/77. Str. 941100, ]c/[(jrrnann,H,: HR 12178. Str. 577/8Li 1179. Sti:'. 25131.

Rabber, R.: TAB 11/79. Str. 955/8. .

333. Vazdusni {iltri

957

Ezdvaianj e se od re du ie preko oano8a Izdvo iena masa prasine uk;'-;pna :musa ·pr~si;;-· .

Iv1ere:nje se vdH preko koncentrBcije p ra s.irie neprectscenog (g" i go). Tako step en izdvaiania postaje

c.is tog vaz.d'uha

~fl=gn ~g.E._" 100 u S<) ..

gn

St epen propustljiu,Jsti p rerna tome je D = lO()~y:. Korrtrola s e vrjii ispitivanjeIll odredenog uz o rka ,

Kod s vih frltara polazi se od toga da stcpcn izdvo)anja nije .konstantan, yec. d," je promentlfv. Z2 m.eb an.iclce pitre. stepen Izdva)anJ,n s e pov~::ava ;" pOVeC~l::e::" zapr'liuniu usled dopunske f,ln·acl;e preko nakup lien e yrust"e .. "tvatnl _S,tep""l Iz dvaiarriu koii postoji p ri ugra<1iv;mju ~iltr.'" ne )JoduQar,a _ s,,: su_ ;~,:dn?s~u .1_z:, m.er eriorn ria probnom. stolu 1 zbog toga sto j e p ras ma s po lj asrij eg vazclu ha v ~Ol!.1;J_

mz!icit8.

50.1 0.5·) 2 5,1020 Granulac:lja zrna ur»

Brzirm vazduha (r elanvnaj

Slika 333-1. Klase ievalitda vuzdusnih f'iltara prema nji- 110"0; karakter ist icnoj krivoj

Slika- 333-,2. St.e o er, izdvaian!a, stevEH. ko risnost.i i razlik,~ p ririsku icdn e filta,'sice ceIije (prerna DIN 24 j 85'.1

Du bi se prilikom uporedivania razliciti.h f ilrura post igfi b esprckorrii i produktivni rezultati mcrerria, nadlezui organ za ispruv anje prasrn e izdao je np'utstva za rsp itivanie filV,r"!).

Kao p}·asina za ispitivani(!. kor iscen je kvarcm prau, l::',oji. se _industLijBl~i pl'oizvo~_i sa i ednakom granulacijom, lcao sto vetikim dclom p osr oj i i u slobo dn oi annosfe,,_ Ovo ne vazi za f.iltre za Iebd ece .ccst.ice (videti 333-3)<

I'd tome se filtri vazd ujin ih postrojenia dele utri grupc: grubi, fin; i naj:fin!j'. f'ilt rl (vjdcti aliku 331-1 i tabclu 333-1),

Ova m.ero da isp.ittvarria je ob ust.avljeria pre kr-atk og Vl"e:rnena zbog nep(J~,toja~o.j~J :mogucnosti reproduktivnosti -:-:- provel'e~

Nova metoda testinmja, poreklom iz SAD, «est ASHRAE··52-(8), UVcedeD" l'" u Nemackoi kao nacrt Ztl DIN 24185 (2. 78). Za,ovaj test se kOl'1ste dva pCIjn:u za p:rocenjivanje fHtra i to stepen izdvajania i 8tepen .korisn(_Jst~~):

Iako .re ... u SRl'J

') Casopis "Staub" 1961. Str. 206jll.

Walter, E.: Staub 1965. Str. 44117,

2) Murrnann, H,: TAB 2/77, 4 str.

DIN 24185. Nacrt 2, 78. Priifung von Luf.fi\t;on1o Neutrale Priifsteile: IvlPA Dortm.und.

958

Kiasa C

Grubi filtri A, riorrnalrri

~~2 veorna ef'ikasn i

Fini filtri

B 1 r- or-rrralrri

B2 v eorna efrkasrri

Najfiniji

f Jltar za pr asinu

Ispitivanje s e vrsi sg dve vrste prasirie ,

LYlC,Pen i:;:d7J(ziany'a odn;duji~ sc ponJ.O(~U m esarre prasine k oj a se sastoji o d 72 (}~ karrren og b rasrra,

25 S?~ cad_i _i

3 SID p arnuka.

Odredena rnasa p ras ine st avl ia se na p r ob n i st o, Prasina koju propusta ispiti-vani f il tar , hvata SE' U ,apsolutnorn filtru i zut irn s e rn er i . Porast rriase sIuz; za pror acun ste:pena izdvajanja (sl ika 333-2a).

Posf e izvrscnog odre divariia step ena iz dvaianja (zu npr , zadatih 30 g praSine), izvr sice se odr e divanje st epcna. horisnosti . Za to se uzirna probni uzorak vazduha iz atrnosferskog vaxduha i Cistog vazduha iza ispitfvanos; f'iltra i propusti kz oz beli filtar-payir. Filtar ria struni Ci~tog vaz.d uh a stalno ie iz.lozcn strujanju vazd uh a, a Iiltar Da struni prasnjavog v az d u h a sarno PO'l,.'i·C11'!.£J'to. Vrernenskl r azflcito pro~ pui1taTIje vaz.duha treba od ab ra ti t ako cla se obu filtra oboie priblizno jednako (slika 332-2a). Oclrios ko1i.o1ne cistog i kolicine nepreciscenog vazdubu p rerna koliCio; Cistog vaz dub a, koji se kor ig ui e jednim fakt or orn r a d i i zje driacerria razl icit og oboj enia (u g r arricarna), tad" daie step en korisnosti (efektivnosti). ObiCni filtt·j (step en kor isrios ti ispod 20%) ne moraiu da se ispituju. Zatim se ponovo vrsi odreciivan ie st cpcria iz dvajanja i opct odredivanje stepena kor isnosti sve dok s e ne postigne konacna ruz lika pritisaka. Po d aci se konncno 'urrose u .,ap£snih koji s adrzi slede,ce il)forrnacije (glib 333~2):

!. ruz1il::.._u pritiska cistog f i lt-r-n p r clco brxinc vnzduha (struje vaz dulra),

._~ raziiku priti ska f ilt ra pre}.::o nakupljeHe prasm e,

3. stepen iz dvaj anj a p rck.o nalcuplj erre prasinc,

d st ep en korisncs t! prcko nakup ljerie prasjne~

P0h10CU_ o ve nietode :lspitiv:-:tl."!ja o rn og'u ce n o je o bj e kt ivn o r cp r oclukt+vno pror.::e~njir·/an)e filtarH.

Sonde sa lsp~tlVqn~ fdtar /.....-~/ fHtar~p8pjrom

=~- "~J~l-, =r.: -'-~'~ -.~-" .-~-'.~~--

Ispilivani nllar Aps oiutul fillar -,

Ir;::: '

III Merna mlaznrca

Uduvavanje

Vakuurnpurnpa

-Sljkd "J33<13~ l.n-:;it.ivanjc filtr3. prerna DT}'~ 24185;. Jevo; DJerenje stepen8l korisno~;ti; deSHO: n"J.t'renjc stcpena izdTaiaD1a

Tabe!a 331.5. Podela va",d"snih nita,.." prema ki,.s"rna

Klasa '~iltra '~I'---;;~~~ji 5te-~~~~~

izdvajanja

! Sr;j

-~-~-~-~'-'-~:.---~~"--- .. "----'-~--

EU 1 <65'}~,

EU 2 65 .. ,80

EU 3 ~O ... 90

EU 4 >90

EU 5

EU 6

EU 7

EU 3

EU 9

I Kiasa f.iltra pzerna

1 pr, ep or uci za odcedena radno po druc ie

~~~.~~ .. - .... -~~- ....

1 I

!

I

i

Sr edrij i stepen korisnas'ti

0/

"/CO

40 60

60 80

80 90

90 95

>95

A,+A.

Hl HZ B2 Cl

Cl/C2 C2 r~

-''''")

')

1) Druge m et o de ispitivanja

Odl'edena vezu Izrncctu stepen8 Izdvaiania i stepena kor;snosti do sada rrije mogla cia se utvrdi.

NadovezujuCi se ria metodu ispitivania prema J?IN 24;185. Radria grupa.4 ,b Euroverita uvela j e p o d e lu f'iltara na 9 klasa kvafitet a (vide ti tabelu331-5).

Na osnovu prosireuia (ranii~ definis,anih) klusa kvali.teta A, B i C z a odredivanje nitara prema DIN 24185 o cmosno .Eu r ov errtu , data je pr epor uka o d str an e ra drie gr up e "Vaz,dusni f'il tar" s tr ucrie zai edrrice "Op!ta tehnika vazduha" u VDl\I1A z a izbor kluse fil taru z a odredeno radno podruqe (tabela .~31-5). Sa. oyon; preDorukorn ornog ucen o j c prosirenje z aht.eva lcoj i EU se rarnre p os tavlj al] oagova~"jucim f'il tr irna rnrrije definisanib k lasa k~alit.et~. Pode la klase A em!. s,'" pre~ vazidenom zbog tehriickog napredka, dole )C f'irrija podela k.lase C svrsls,Clodna;

Razlika priti"ka ria vazd.usrrorn fj ltr-u j e f'unkcija atrujnorr otporu i zapr errrinskog prrrtoka, pri Co;;ll1.u zavisnost.?d z,!preminskog prot?k.a ~anIa lzmedu, kvacir:,tne funkcije (grubi filtar za p'rasirru) I Ii ne arrre (vazdusrij' f'iltnr z a Ieb dece cesttce). Tipicne razlike poeetnog pntlska rralazc se

za grube frltre za pras1nu u podruciu od 30 do 50,Pa,
za fine filt~'e za prasinu 11 podrucju od 50 do 150 Pa i
z a vazciusne filtre za Iebdece -~estice. u p odr uciu od 100 do 250 Pa. Kada str.ujanje kroz ,mtre I?ije IIp!~VnO, O1;da. se razlic~ pritisk;! koja je u+sl~v:lje¥a filtrom, dodaie jos i razhka p r it is ka kOl" re ualovl iena n~ClllOnt ~os_lnlJgnl.a. Ova daj>u,,,,ha rasiliha. priti<ka, zasriovana ria geornetn)SkuI:. relac~lama, mO~,e kod grubih f'iftaru za p ras irru cia postigne, pa cak i da prekoracl, raztiku pocetmrt

%

-

'" c

'" w

'0'

"" o

'" c>

::; 20 I--+--,:;;,....<!;:O"".

U';! I

o __,_

50 6D8[J % 100 40

Stepen lzdv ajanja smtettcke prasine

60 % 100 0

Stepan tzdvatania Stepen izuvajanja

atrnoster ske prasine cesuce ,

Slika 333-3. Priblizni QLinos iz'mcdu stepena izdvajanjll i stepena obojenja (premq Karnfi!u /Camfilj)

960

3. Tehnika prooesraoanja kZima'izacije

pr itisaka vazdusnlh frltara. Kod visokokvalitetnih finih f'iltara za prasinu po pravilu razl ika prirlska moze da se zanemari.

Posro se usled nakupljanja prasine povecava otpor str ujanju, Vt'e"'e ne preleidnog "ada je ograrncerio, jer se, zavisno od strmine karakterist icne krive ventilatora, 1] rnarrjoj iii veco] meri smanjuje zapneminski p rorok , pu ce biti p orr-ebria zarneria filtra iIi pak ciscenje. Vreme neprekidnog rada fUtra koie se maze p ostici pored toga zavisi od vrsre i otpornosti ffltra, kilo i od vrste i lconcentraciie prasme u vazduhu u datom stucaiu, U "normalnoj" gradskoi atrnosfert i p ri 8-casDvnom dnevnom pogonu, izmena f!ltra ce biti p otr-e bria

za grube fHtre za pr aairru z.a fine filtre za prasinu

mesecno,

na pola godine (sa napred ukl iucenim grubim filtrom)

za vaz.dusne filtre za Ieb d ece cestic:e

g odisnje (grubi i fini filt~r zu prasinu ukljuceril ispred).

Izbor filtara na trzistu je veorna veliki: Nize se navodi pr eg'led naivazriiifh vr+t a izrade.

Poclela mehantckih vazdusnih filtarn p rerna

rnaterfjalu

nacinu ugradi- korfscenju vanja

kvalitetu

naciriu p og ona

ll1" etalni nt-

t ar , 'Vlaknast i [ilt ar ; Filt ar sa ah» ionirn i.~J;:lje.jn

Vertikatni nttar,

Filtar za koso st rujanje, Kanalski fitxar, Kruzni filtar,

. Zidni . .filtor; Plafonski [iltar

Za [edn u upot.rebu , T'rajn i [ilt ar Cregenerile se)

Grubi, Fini, NajJiniji Filtar za lebdece i3esr-ice

Sracionas-ni ~ Ci,.kulacioni, Filtar "a pokretnoj t r aci

-1 FILTAR 00 TKANINE

To ie riajsrar ija vrsta fiItra, kola se sasto] i od tkanine postavljene II jednom rarnu, u cik-cak obliku ; brzrna strujanja do f'iltra iznosi 0,05 do 0,2 m/s. Stepen obesprusivanja iznosi do 95 %. Regener iae Se prunjern. Danas se retko korisri,

Nedostaci : Potrcban veliki prestor; postoji opasnost od pozara ; osetljiv na vlagu ; jako promenljivi otpor; kratak vek trajanja,

-2 METALNI FIt TRI PREKRIVENI ULjEM

Oni predstavljaju vrstu filtera koja se ranije vrlo ce"to kor ist ila ; sastoje se od poiedinih ielija Hi placa koie su riapunjene ce1icnorn vunom, rnetalriim tkarriern, Rasigovih prstenova, limenih uloaaka iIi slitnih materijala. Koriste se danas llglavnom za ciScenje vazduha za masine. Celije se u gvozdenirn ramovirna sastavljajll u jedinice razlicitih velicina. Prekrivanie celija uljem vrsi se potapanjem u ulie, a ciscenje se vrsi pranjem u u1ju iii II vrelom natriium-karbonatu, iii sredstvu za rastvaranje, a retko parom Hi vazduhorn pod pritiskom.

Moe fHtm se zasniya na tome sto se struja vazduha prilikom prolaza kroz eeliju deli na velikj broj finih strujnih delova"koji se podvrgavaju mnogostrukim promenama smera. Pd tome se prasina natalozi u uglovima i eoskovima i zadrzava na le..:>ijivoj povrSini punila. Usled kapilarnog dejstva, ulle se uvek ponovo isisa nn povrainu, tako da filtriranje ne slabi ni pri dugotrajnoj pojavi prasine. Zavisno od zeljenog stepeoa izdvajanja, dYe ill vise eelija Hi ploca redno se ukljucuju. U bolnieama i nekimpogonirna prehrambene jndustrije za kvasenje 5e koristi i ulje sa hakterieidnim deistvom. Dejstvo je ograniceno.

333. Vaeduini [iltar

Nedostatak ovih f ilt.ara je uarocito riepr-riatan , p rlj av 1'0530 njihovog ciScenja j neuovol ian step en preCiilcavanja. Zato se darius retko kor iste ; p orreka d j os sarno u pusrmisktm kr aje virna, a pos eb no pr i us isavanju kod klipnih mas ina.

·3 SUVI FIL TRI

Sastoic s e od poiedinacnih celi ia, kuo i rne taln i filtri odazeni uljerrt, ali sa p urricnjern odgovarai ucim [ilcarslsim raat erijalom l ab iririt ne stru~a~ire:t kao eta ~u p ap ir, stakiena vlaknu, sin~eticka v]ak<:a: teks.iil ~td, l'VlllC'gi, (j,d ov ih _fi1tar~ su [ilrri za jedriu ltPot,.eb" (k oj i fie z.am errjuj u), iJ. cun se zrrp r ij aj u bacuj u Se '. ria niihovo mesto se posto vliaiu riov i filtri. Drngi filtri rrrog u da s e r eg eri er is u p ruru ern iIi pro duvavanjern, sto p rerna kvali tetu rnogu da izd~'ze 2 do j 0 puta. ,V~!i~in~ celtja Iznosi s kor o uvek 500 :'< 500 mm, a odsk9n1 1 6 iO >; 610 rnrn. SV1. f1ltr~ mogu do. se isporuce za ugradivanje ria r azrie nacine i to ug lavnorn kao vcr-t.ika lrri filtri, V-filtar, i kunulrri f'rlt r i, a pored t og a i s porucuj u se i za raznc step enc kvaIitetu.

Filrar sa st alelcn irn vlakrwm (s l ikn 333-10) uast oj s se od staklenib vlukuna koje su medusobno povezuni vez ivriirn sre dutvorn , taka cia tie stuk leria vIak na ne m cg u povuti usled s t r-uj arrj a vazd uh.a, i..Je postoji rn og u crros t ciscenja nakon p rlj arri a (filtr; zu je drrn rrpot rcl-m), 'T'r osk o'vi odriavanja s u zat o mali. 'Pog'orisk i troakovi su veliki z b og zarrreu e n ovirn f1ltrirn.a, Pr i riajje fr irrijcrn iz vodeuju postoji p akovanie st aklerrih vlakana 1.1 rnrn u, koj e drz; z;canu r esetka ili driac sa op rugorn, Ram ostaje, a pakovanje se zarneriju ie , Drug" vrste iz.racie iruuj u rvice filtrn ojacane.karton.skirn okvirorn. Za neke nitre kor ist.i se i vez ivrro sredstvo za prasfnu, clme se p oboljsava naCin dcjstva s obz ir orn n a grubu p ras irru,

Slika 333-10, PHt"r sa slojem od stnk len ih vlak an a (leva)

SUb 333-1 L

Suva f il'tar ska cel ija sa pup irrrirn p urijenjem (desno)

Sliko. 333-13. Filtar sa -diepovima od staklenog tkanja

61

9(,2

3. TcJHlika prouetrauanj a

leiimcu is.acije

t

0,01.

0.5 p:m 5

Precrilk cestice

Sf ika 333-15a. Raspodela uceataloatt ces tica aerosol.a pri isp itivanju filtara z a Iebciece cestice (pr ema DIN 241.84)

Slika 333-15. Prskariie sinre tickog pokr ivaca vodom

T"iltri SE i z ra d u i u i U obliku fil.t ra sa dza/~o-';__~bna i diEep01)itna~ p ri cerrru je p os ebrio ve lfka sp o so bn ont nakupl iani a pruslne i rrrin irnalne s u mere pri ugrudivanju (slika 333-13). MaterijaI: airit.et.icka Hi stuk Icua vlakna za s ve Klase kvuljt.eta , OdHOS no-oriiine f'il tra i f"sadne p ovr-srric iz n os] p r ib l'izn o 20: 1 do 2S: 1. Brz irra s tr-u iurija ""1,5 m/s U odrios u rra fasad nu povrsirau i ",,<0,1 tri]« U odnosu na p ovrjiin u f'il tr a , l .... Fe post oi i rn og u crros t ciscenja~ ali je dugo vr e me neprekidnog; radn,

PaPi,.,li [ilt.ri se sastdieod s loje va celuloze takode u rarnu od kartona iii celicnog lima. Izraduju se i taka da s10) filtra .bucle u cikvcak obliku postavijen u celicnorn rnrnu. Za p os tavl iarri e U ram p otrebsm j e poseban u re daj (slika 333-10.

Sintetif:ki [ilt r! se vee rriz godina potvrduju U ob lik.u f'iltarskih asuru. Radi se

p-"uloscrrri'ri""-' s'~·~':·- zairirsefiim \~"1akllinla Iab ir.irrcrre s tr-ukt uce -. sa ,. ·ojacanjem'- -oko lo,

Pnc iz vo dc se 11 razrrirn dcbijiruuna igustinama,. kao i u razrrirn obl icirna, npr. U obliku rolrii. lYlogu da se o p rern e i "aktivnom materriom 78 prianjnnje" ceaticn.

I'osebna p re drioat ic mcgncnost lakog Ciscenia. npr. ispiranjem rn lakorn vodom sa do d atlcorn rast varnca za maati, nIH'."1' 3 (sl ika 333-15). Prema tome radi s e o s uvirn f'Iltr ima sa rn al im :Jogaz.ovaniern oleo odrznvanja.. l'viogu se isporuciti i kno filth za j edrru upotrebu, po p ovo lirrirn Cenanw.

Filtd od sinteti6kog tkania se ispo:rucuju i. u obliku filtara sa dz[).knvim:' i dzc,pcl"virna.

Za p os ebrro v cl ik i step en izdvajanja korist e se visokolcvaiiterrri dementi fihara :ow le/,dde <'.gsl ice ko ii BU pog odrii i za prasinu i Ieb d.ece materij e Isp od 0,5 u.rn, riarrne za n;diQaktivne lebde6e rnarer ij e, b akrer ije, viruae, uer osole i clr , NajceSce s e koi:"iste kao krajnji stepen viSestepenog f il trn,

Proizvodc s e ad filtnrskih rnar.er ij ala postavljenih u cik-cak obliku u ramovima. Sastoje s e od staklenih v'lnknrrn , azbeata, celu loze, pap ira i n iihove rnesavine. Odn6s p ovraina izriosi prihHz110 1 :50 i vis e, Brzlna st r njanja vazcruha '.1 rne dii umu iznosi .snrno 2.5. cm[s,pri brzini st.r ujarija oci 1,5 mls, Ne moze da se regenerrse

(slika 333-17). .

Pr i ugraalv;l.oju je potrebno dobra zaptivauje.Koriste se u industriiske svrb e za veoma osetliive Pt'oizvode, u laboratorijam", operacionim salmua .:kao i u TIuklearnim centralan~a, u lahoratorijam2. izotopa i prostorijama sa reuktorirnu, kao i u farmnceutskhn· pogonima.

Predfiltar ie neobicllo potreban da hi zaelrzao grubu i finu pragjnu. 1'ocetna :raziikn pdtiska iznosi oko 200 Pa, a hlsnije se juko povecavado pribIizno 1000 Pa~

333. Vazdusni /iltri

963

Razni pr oizvodaci ispo:rui:'uju filtre pod naz ivirn a kao sto su f iltarska 6e1ija za Iebd ece cestice 300 (CEAG), m.akropur (DELBAG), slika 333-16

mikronski Hltar (Dreger). '

u ltraf ilrar (L'uva), stika 333-17 i dr ,

Ovi filtd irnaju gravimetrijske stepene Iz dva ianja oel prakt.icno 100% i zbog toga se procenjuju ria drugi nacin,

Za ispit.ivanie f iltara za Ieb dece cestice u SRN vazi DIN 24184 (ok t, 1974): "lspitiv411.ie tipa Lilt ra ssa lebdece l'Mtir:e", Tsp itivan]c se vr~i p orrrocu 3 pl'obna aerosol" 1, 2 i 3 :

L Odrediv!lIlie st.ep ena pr op ust.lj ivos ti n a uljnu maglu (aerosol I) S3 precnikom cest ice <I rn ikr ornctr a, rnaks irnal na ucestalost j e izrncdu 0,3 i 0,5 mikrometra (slika 333-15a).

2. Ocircdivanje stepena oropustljivosti radioaktivnih cestica atmosferskog vazduha (aerosol 2) sa precnikom cestiea <0,3 rriikrornctra. Ivlaksimalna uccatalost j e [zrne du 0,05 i 0,08 rrrikr orne tra,

c , Odredivanje stepena propustl ;ivosti kva rcrie prasine (aerosol 3) sa maksima~r:om ucestalojicu ~eli?~na ~estica Izrnedu 1 i 2 mikrometra. Ova rner en ie ShlZI kao dopunsko rsprtrvarue otpornosti e1emenata vaz.dusruh f'i ltm-a p ri

nakupljanju prusrne. 0

Step en r:ropnstlF.,::,?sti 23."e.rosole 1 i 2 ustanovljava se rner-errjern k orrce rrtr acjj e ria straru riep'recrscerrog 1 crst.og vazd uha kao intenzitet ras tu rerie svet lostf , a z a aerosol 3 kao rud ioak tivrios t,

Prerna stepenu propustiiivosti, elementi f iltra zn Ieb d ece cestice se dele ria tri k lase Q, R i S (videt! tabclu 333-4).

Za svr s tavarij e u k Ias u S trazi se j dopunski dokaz ne;>ropustljivosti ria visokokoriccrrtr isarru u liriu magIn.

Stepern iz dvaian ia Yi koji pr-ip.ad aj n st epen irna propu stf Hvost i D dob iiaju se iz relaciie .'l = 1 00 - Dg.

Od str ane Eur ovcc ta-) uveden je d ok utn en t hr. 4/4 za i s prti van]e elemenata vazdusrrih fi1tara zn Iebclece cestice, ti. metoda" fotometdjskog is p it iva nja POIllOCU p larriena z a vaz.d uen e filtl'e sa natrijurnhIorid01n - aerosolom". Za ova j test

za

Slika 333-16, FEtal' z.a Ieb dece cest ice za ugrnclnju u kan,,1 u nuklearnim postrojenjima (DELBAG)

J) Eurovent: EV'("opsko udruzenjF pl-oizvo<-1pca nreda)a rcl"ovetravaniH, Frankfurt n" Majni.

postrojenju tehnike

61.*

964

3, 'Tehniha provetravanja i· klimatizacije

Tabela 333-4. Klasifikadja elemenata filtara za lebdece cestice (prema DIN 24184)

G'rarricn e vrednosti stepena propustljivosti u odnosu ria aerosol u o

1 2 3

Klas e Fi ltara za lebdeee cestice

Dokaz nepropustljivosti elemenata f'iltara za lebdece cestice

Nije potreban 'Nije potreban

Vrauelrio prepoznatljivi ulj ni konci ne srneju da postoje

Q R S

30

10 0,03

5 1 1

15

2 0,03

s e koristi veatacki proizvederri, cvrsni, od natrihunhlodda - castvora rusp rseni aerosol sa cesticama od 0,02 do 2 rnikrornetra,

Priprenm s e i Illedunarodno norrruranje (ISOITC 142/502).

Filtri za lebdece cestice Irnaju poseban zriaca] za provctravanie takozvanin "fistih prost orija" (prerna UputS(VU 2083 VDI) koje se danas u nekim mdustr i[arna i bolnicama pd=enjuju (v idcti 369-9).

Pored toga cesro s e koriste kao posledn;i stepen i sp recl prosror iia koje tr eba provetravati u kornbfnaciji sa otvorirna za u b aciva nje vazduha, ripr; U op eru ciorrirn salama, od eljerri'irna za odojcad i d r,

-4 PERACI

Vazduh se U odgovarajucim limenim kuciatirna dovodi u dodir sa srru iorn svezc iii cirkulacione vade (vj dctj slike iz pogtavlju 334).

Nacini izrade su;

komore sa p'un ienjern,

komor evsa codbojnirn ... povrsinama, komore sa rnlazriicarna.

Step en iz.dvaiania je mali, posto se fina p ras inn ne lepi ria gf.atke kap ij ice vode, narocito kada sadrz! rriast i, U oclrioau ria SO", pod izvesnirn uslovirna st ep en izdvaianja ie veci, a narocito za alkalriu vodu,

Ostali nedost aci :

promena srania vazduha p rerna ternpe.aturi vode; opasnost od zaledivania i nezaptivenosti; poiuva soli iza peraca ; higijenski pr.obterni p ri neq.ovOljnom odrzavariiu,

Za Ciseenie vai.9,HM 1.1 postrojenjima za klirnatizaciju peraci vazduha se zbog toga ne koristc, yee sluae kao sastuvni dec klimatizacionih pos troj errja za prornerru stanja vaz duha, Prerna tome naziv ,.perac vazduha' dovodi do zab urie (radi se u stvari 0 ovlazlvacu),

Ostalo 0 peracima vazduha videti u poglavlju 334.

-~ AUTOMATSKI FIL TRI

Postoji nekoliko vrsta rzrade.

Girhulacion i [ilt ri ok'uaseni uljem (s lika 333-19) sastoje se ad 'b es kr ajrre pokretne tr ake od pojedinacrrih celija, ploca ili tkauiric, Pokretarrie t rake vdii se rucno iIi pomocu elektrornotora. (;iseenje i ponovno vlazenje vrsi se u sudn sa uljem. U'l ie se cesto pokrece kroz uredai za prunje da b i se proces eiscenja 'ubrzuo. Prasma se talozi na dnu suda. Odstran iivanie s e vrsi p ovrern eno rucno, iIi pomo6u autornatskog bagera. Razlfka prtriska u toku rada [e skor o konstarrtna.

T'rakast i -oae dusn i [ilt ar (sf ika 333-20) iii Fi lt.ar u obliku rolne snst oj i se ad d ug e trake od staklenth vlakana ili slicnogmOlterijala koj i s e odmotava sa [e drie r o'lrre i prJ postcpcriom prljanju namotava se nadrugu rolnu. To je f'iltnrza j edrru upotrebu, koj im so: jednostaVpo rukuje, Dodatnidelovi su korrtaktni rnariornetar, koj i

333. Vazdllsni l ilt ri

pr ljav s unu poktetna

Slika· 333··19. Cirkulacioni f'i ltar oviuzen ul iem sa motornirn p ogoriorn (DELBAG)

965

=

Slika 333-20. T'ralrauti filtar S;l rolriamu iKulnfil)

kontrofise pad pr itiska i pd suvrse veJikom ot p orn ria p rop usrfj ivo s t ukl iucu ie novi d eo frltarske trake, a po izboru posro ii i [eri e n uklopni sat z a pc,vrenleno p okr-et anje f'iltarske rrake.

Filtri rude sa skoro Icon sr a nt norn raz likorn pr.itiska u. toku pogona .. Orri imuiu ruzvode.nie vaz du.ha u znvrsrros ti ad vi sine tako sto 1] go r nj erri dc]u f i ltra \,'LHlu veca brzina nego u dcnjern dclu,

Step en izdvajanja izriosi p rcrna rnat er ijal u za filtre SO do 90';<., (ASHHAE 52); sredrija brzina str-uj anja na f'iltar izrio si "",;2 do 3 xsi]», a raz Iika pdti,ka u wku rada je 120 do 180 Pa.

T'rakaati vazdusni filtri zb og svoie am.om at.ike i time uslovljenog rna log' od r zavania imaju veliku p rirnerru. Proizvode se i zu trg ra driju u kl111a1" i l.i uredaje. 'Nodost aci su: rieravnomcrno rasp or eriivarri e b rz in c , nerna zast ite od irrs ekat a.

Slika 333-21. Clrkulactoni

sa f iltar suvim slojem (CEAG)

Slika 333-22, Fi1tm: U obllku dobosa

966

NeDr(;CIS~~~nir'C::-'~ -:-- Cist·

vazduh '-. ~ I- ~ ~------vaz.duh

-_.. ~. ": ~-~ ~--:,

\'\, Elektrodne ploce

f-! Joolzacionl stupov;

j"-.Voda za kvaaenje ploca

Sjjka 333-30. Serna i z racle clekt rofHtro za p os tr oj enia za p rove tr ava nje j. k1.inHltizHciju

Slika 333-31. Lzg lc d j e driog vazdusuog el.ek tr-of'Fltra

3_ Tehnika prooetrauanja

hlinuu.ieaci]e

Fiit ri ad p apirne t ral:e , Osim stnkleruh vlakana i sintetike postoie j ')8 i cir kulacion i fi ltr i sa pnpirDIll u obliku trake na rolni, ugtavriom za i z.dvaj anje vlakana u tekstilnim i s l icn im pogonima.

Za cirkuladone [ilt.re U obliku dobosa po stavf ierra ie rrrct al n a tkurrinu p o obimu dobosa koil Se Iugrmo okr ece i koja se d onj irn d elorn potapa u uljnu kupku (s lika 333-22). lsporucuje s e i kao f'i Ita r o d s irrtct ike iii resetkaste rr ake i sa u re daj crn za pr an ie iIi za u.s isa vanj e,

-6 E1EKTRICNI VAZDUSNI FllTRIl)

Elekt,';{'n; var:d,,!ini [ilt ri (p r erna Pcnucvu) sns toje se od ionizncionog dela sa p oz it ivn i u i e iekt r-o darnn ad vol frarna u koj irna se cestice prasrne koje clolaze sa vas duhoru u.sled nugomil avanj a ioria e lektr icno napune, i jednog dela zn iz dvainn ie pr8sine U obl'iku p locast og kondenzatora od aluminijuma, sa naizrncn.icno postavljenim p locama razliCito nae lektr.isan ih polova sa potcriciialorn z.ern l i e. Pr e tezrio poz itivno riap unj erie cestjce prilikom prolaza kroz e lektr icno po lj e U zorri izdvajfmja b ice privucerie od ploca k , ie se nals-ze na potencfialu zcml ie i talw dol::izi do izdvuinnja (sl ika 333-30), Ploce za p ras irru s u ponekad ovlazene vez ivriirn :stedstvom Za prasinu kgie je rastv6djivo U ,'odi i ne sad .. zi mineralna ulja (ptob!em otpadne vode;.;). CiScenje se vrsi prsksnjem vodom S'a oko 30 do 40°C. Uredaji za raBprsivanje alja i za pranje vodom moi.uda se izrade i takn dB ni.ele at1tomatsk!. Fi!tri se proizvode od celija sa oko 600 X 600 mIll, koje rnogu da se snstave u jedinice raznih veli.Eina.

Stepen izdv<'janja je povoljan i pri n~jll1aniim ceBticawa praiiine do 0,1 lLm i Illanjim (dnvanski dim, magla, polen, bakterije), Gornja granic8 iznosi oko 40 [.1:m. OtPCT vazduha je mali, oko 40 .. 60 POl i ostaje konstantan. Potrebno je postrojenje visokog napona, od oko 6500/13000\ .. Prill1ljena snagaiznosi oko 50 elblOO W' pri z3prem;n,~kom protoku od 10000 rno/h. Brzina vazduha u odnosu na fasndnu povTrilnu prema zdjenom stepenu izrlvajanja iznosi 1,0 do 3,0 m/s,. Nor!l).alna vrednost iznosi oko 2_0 mls sa stepenom koriBnosti od oko 90% pIer",i ASHRAE 5'2. Visoko ciejstvo izdvajanju postize se sarno pri rnalim brzinamnv3zduha. Glavni nec!.ostatak je visoka cena, posto Sli trenutno znatno skuplji od mehal1ickih fi1tara. Updcos velikoi ceni, mogu da buelu elmDomicni onda kada je potrebno preCisea"anje velikih kolicin8 vazduh!'. sa \'<0- ljkim sad.rzajem. prasinc, iii kada vnzduh mora neprekidno da se priprema (aero-

I) Oells, H. ].: Ktilte-Praktikcr 1965_ Str. 279/84_ JVUirll1:111n,H.: San. i Heiztechn.J966. Str. 6/l0. Ochs, H. J.:\X1til'l11e-TechtL 1968. SIr. 15/20. Nachtigaller, 1':.: Ges.-Ing. 6/80_ SIr. 169/72.

333. Vaeduini filtri

967

dromi). Prednost je sto su p ogorrs ki t1'o;;ko'O'i n isk.i i sto je orpor st.r uj anju 'rnn Ii , Izgl¢d jednog uredaja pr ikazan ie ria slici 333-31.

Ozon nastaie u surrio malo] merr, oko 15 [1.g/m".

Pogodna [e korn hrnacija e lekrr icriog nItTa sa v lukn aat iru iii pokrernim filtrom iza i(ili ispred. 'T'ako se posrize ravnornerrio oprerecenje c.lekrvicrmg filtra i Izdvajanje vecih cestica koje se riis u izdvojile, iIi kojc au poncvo otcepljene od elektr icnog fi ltr a.

Elektr icrri filtri se koriste u posebrrirn s lucajevirna, rip r, za uljnu rnaglu l za pL'ecisc.wanje otpadriog vazduha.

Slek~rostaticki filtri razlikuju se od upravo opisanih po tome, sto rie posedu iu jonizacioni deo, Kao i suvi ffltri, sastoj e se od s lojeva od staklenih vlakana, p ap ira i t d ,; ali u pr incipu sadrzc dopunsku g raf'itrru rnrezu iii zicauu rnrez'u od delova pod naponom i uzemljenih dclova. Napon izrios.i 3000 V, Cestice prasine se u e lektr ostat idkorn p ol ju poler izu iu i bivaju privucene od elektrostatickih sj la ri.a flltarskorn materjjalu. Posle pr vo., prlianja, f il tar s e baca, 'Do br o d ejs rvo riltrH posti::!e se takode i bez natrona. 'Ukfiucivanjem izvora visokog napona znatno se povccava atepen iz.dvaiarria u podr-ucju naif'in iie pr asirie ,

-7 FILTRI SA AKTIVNIM UGLJEMl)

LJglsvnoill stuze za adsorpciju mirisnih rnaterri a (k.ub.in ie, toaleti), isparavanja, g aso v a para i dr-ug ih gnsovitrh zag aderria vazd uha, II takode i radioaktivnih para, kao rrpr, radioaktivnog [o d». Dejstvo Be p ost ize pornocu molek'ularriih sila. Akt.ivni ugal] se p ripr erna od s upstanci koje sadrze ugljenik, u~,1uvnom od kolcosovih Ij usulca i dr veriog uglja, posebnim postripkom, tako da produkti dobijaju vcorna ve liku aktivnu povrsrnu obrazovanu oel bezbro] pora. Sirina pora iznoai oko 1 [l_rn do rspod 1 nrn. j ednn g aktivnog ug.lja=e prtb lizno 2 ern", [rna unutrasniu p ovrairiu od 1200 ='. U p or arna se pare lisled kapUarnih sila usisava ru l korid errz uju, JaCina adaopr cii e [e razlicita za ruzficire g'asrrve iii pare, Pcrrnancntn.i gusov i, k90 npr. 0., N2, CO. Itd., uopste se rie arlsor+mj u, Moe Izdvaiania je utoliko veca sto j e tacka kljucanja materija visa i sto ie veca njihova moJeku!2rnarnesa_ .Moc iz.dvaj anj a sesrnanjuje sa porastom temperature. Srednje vrednosti p r i oprcrecenju rie def irrisnrrirn rrrir isrrirn materijama izriosr 10 do 20~~ ad sopstverie rnase ,

Koriste se u pcstroienitmu .z a proverravanje, pri cemu s e proizvode 11 poje diriucrrirn celtinrna ili uloscirna4 Koriste se i z a precil;cri'lIanj"e spoZjny'eg 1Jazduha. ka da je atrnosferski vazduh zagaden. Za preciicauanje ot p adnog. vazdtlllfi, da b i

S1ika 333-71. Filtar sa plocama od aktjvnog uglfa kao kanulni filta.r (DELBAG)

Slika 333-7'2. Uioik; Old aktivnog uglja sa predfiltrom, koji je oblozen oko ulozaka

') SchUtz, H_; \V~nne-'Techn. 1965. Str. 5'2/62.

Schi';tz, H.: Klhnatechn. 4/74. Str. 62/6.

968

3. Tehnika provetravallja i klimaz ieaciie

se zadrzal i sretni gasovi iIi pare, ovakve cel ijernog'u da se kor iste SaInO u p osebrnrn sJucajevirml.. Preciscavatlje recirkuiaci01rog (opticajnog) oaeduha vr s i s e radi ustedc grejne i rashladne errerg ije,

Place od aktivnag ugJja za malu koncentraciiu mirisnihmateriia postavljaju se u cik-cak obliku u fjltr ima sa.ce lijama iIi kanalrrim filtrirna, da bi se dobile velike f'ilrarske povrsine pri rnalrrn ceordm povrs'inama. Vre;n" dodira p r'i tome iznosi 0,08 ... 0, 1 s. Ne moze da se postigne potpuno zaprivarrie, Fitta·r je sarno ze [e drru. uporrebu , Izgled je prikazan na shei 333-71.

Za vece zahteve koriste se ulosci ad akt.iunog uelja; koje treba pricvrstiti u ramovirna pornocu vii aka tako d a se obezbedi zaptivanje i spreci prolaz gasa. Razlicite s u im debfiirre s lojeva, Takode moze bid kombinovan sa predfiltrom. Izraduje se kao z idmi iIi karralrri fHtar (sl ika 333-72). Prcdtitt ri su potrebni u svirn slucuj ev+rna, da prljanje prasinom ne b i uticalo na efikasnost aktivnog ug'Iia. Pri ugrad;vanju t.reb a obratiti paznju ria to da ne pmpu5taju tiaeduh; Vreme rraianiu rzn osi oko 1 godinu.

Dcbljina sloia je razkicita, prema vrstipara ko ie treba adsorbovari. Maksimalna temperatura izriosi pr ibl izno 35 do 40 "C, a iznad ave temperature deistvo se brzo amanju] e. Brzina vuzduha iznosi 1 do 3 sn]« U odnosu na fasadnu p ovrsfnu. Gustina iznosi 0,45 do 0,52 g/cm3• RazHka pritiska prj tom" izuosi oko 10 do 100 Pa, T'raian ie kor isoen ia ianosi 3 do 12 rnese ci,

-8

VlliESTEPENI VAZDUSNI FILTRI

U nekini stucajooima., kada se, S ob eirorn 7J.a cistodu -oassduho , post asrlj aju. veliki xahteni; korist e se hombinooarii f'ilt.ri, koji se sastoje ad nekcliko redno ukljucenih filtara. Sfika 333-80 prfkazuje rnnogosrruku rnog'ucriost kornbinacije f'i ltaru;

Uobicajerri slucajeoi 8U; 1. stepcn za g ru bu prasinu,

2. step en za f'irru prasinu i Iebdece cestice i

3. step en za supstance u obliku ;>are.

Ceata se postavlja .1. stepen ispr-ed klima-komore, a drugi i tr eci stcpcri ispr ed kanalnog sistema. U posebnhn slucaievima (bolrrice) rnoze da bude potreban dopunskicstepcn 'filtra· zailebdecc. cestice, ncposre dno iaprcd . Iz laza vazduba.

2 3

~.~

Stika 333-80. Koihhinovani filtd sa 2, 3 i 4 stepena

1 =pokretni filtar· 3 =elektrofiltar 5 =filtar

2 =filtar sa d:l'epovim," 4 =filtar od aktiVHQg ugija cestice

za

lebdece

-9 OSTALI FiLTRI

~a mestima za"usisavan·je vazduha treba postaviti sita sa nlanje iii viSe EiuiIn petljama za gruba prljanja i insekle.

Ftltri za skupljcm:ie masnoce koriste se za postrojenju. za provetravanie kuhinja u cilju zadrzavanja isparenja od m8snoce i kuvanja i na taj na<;';in ·:··spreeavaju prljanje kanab za isisavanje j ventilaLOTa. Nacin izradc je slica.nfiltrima za prasinu. Filtarske place 8U ispunjene metalnim tkanjem, sintetickim vlaknima i dr. Ci&eenie 6e vrSi ispiran;em vrelom vodom sa sredstvam za rastvaranje. Za potpuno' odstranjivanje midsn kodste se filtri ad aktivl10g uglja, ali samo iza mehanickih filtHa boljeg I,valiteta. Videti .takode 361-1.

Izdvajac ispal'enja kiseline za izdv8janje sunl.porne ,kiseline n aku-prostorijama;> sastoii SE! od rupicastih olovnih ploca, na kojima Se kapijitoe sumporne kise1ine izdvaiaju eliminacijom.

334. Peraci -oa zduha (ovla5ivac sa raspisi<J::Jnfem)

969

/vIali [ilt ri se sp ccijalrio izruduiu za kompresorc, motore i druge mastne.

Odvajac mag]e rassnih. boja koristi se u f arbararna za iadvajan ie magic razrnh bo ia i Iako va, da b i s e spreeilc cks p Ioz ij e j p r Ij a'nj e cevovoda i verrtflat orn, Sastoii se od n ekol iko r edrio postuvficruh p erf'or isanfh Iirnova.

Filt ri za uljne made sluze za odstranjivanje para ul ine rriag le, d irna od zavurl .. vania itd. .iz vazcluha, NaCin izrade s e zasniva ria p rirrc ip u dektrofiltara. Ulje se skupt ia u donjem delu filtra i maze panova da se kor iati, Vaz du h iz kog a ie utje izdvajeno na ovai nacin moze ponovo da se d overie u p rostor iiu ,

Fili ri za ueljen-rnonohsid pretvaraju otrovrn llg"ljen-:nlonoksid p orn ocu k.atal iza ... , rora u ugtien-dioksid, Lsp re d filtra vazduh se zag re.va ria OkD 80°(;. NisLl pagadni za Ieo dece cestice.

Filt.ri .ca so,.p::iju joda

Pr.ilrkorn nesrece u rcaktorjma izmedu osrafih p ro dtrknta l~oji rmsr aj u t'Isi iorn maze da se oslobodi i radioa.ktivni j o d, Iz d vuj anje se vrSl POll)OCU sp ecijalnog akt.ivrrog ugIja sa ispr ed i iza ukliuccniffi frltrima za leb dece cestice.

Deeodorisan]e -oaeduho

Druga metoda odstranjlvania rrnrrs a sa st.oji se u is par avarrj u c tcr icrrih u lja, koi« neutrafiau rrrir ise a da sarna n e lnirisu. Poatupak je neskodljiv~ kIli j e ipak Sio:no pomocno srcdstvo,

334

·1 OrSTI DEO»

Pod peracima vazduha podr azumevcju s e takvf razn"lenjivJ]ci t oplotc "ti koj irnu se za razIiku od povrjiinskih lLuzrnenjivaca toplote vazciu n dovo di u direhsan dodir sa vodarn koia str uji iIi je pak rasprsena. Zavisrro oct ternperarure vode, pri tome su rnoguce razne promene stanja vuzduhs : zag'rcvaujc, hlndenje, OV1Hzivanje i suserric. Odnosi najbolje rnogu da se prate u h. x-dijagmmu, kada 3(0 Ima u vidu da se odredena p rorn eria stanj a vazduha vr~i u pravcu pr erna tacki stanja zasicenog vazduha na odredenoj t.ernperatur i vode. Ako ie starrj e vazcruha pdkazano tackom A (sfika 334-1), t a d a se vTse p;:oxnene stanj" vazduha (pri. velikim koliCiuarnavode) z2visnD Qdtemperature vode na dedeCi natin:

pravac pravac pravac pravac przvac

--,-4.B - zagre\ranje i vlazenje_" AC - hladenje i vlazenje,

AD - hladenie bez promene viazilosti,

AE h]adenje i oduzimanjc vlag",

AF - adijabatska pl'Olnena stanj;L

Na ovhu brojnitn mogucnostima pron1.ene stanja vazduha ugiaVH0111 Se zHsniT~ru~ cesto koriscenje peraea vazduha u· klinlatizacionim postrojcnjima, pri cemu ipak najveci znacaj itna adjjabatska pl"ornena StJ:lX"lj.a ("i;'luzenie: .i hJadcnj.;:) vazduh::L Pranje iii Ciscenje vazduha, kao sto bi mogio cia oe zakljuci prema nazivu,. vr{;i se u peracima vazduha sarno zbog gl'ubib ce~t1ca p;:usine Hi pojedinih gasova (videti pad filtrima poglavlje 333), ·tako da na2iv npcrac v9.zduila~~ dovod.i do zahune, madH je uobicajen u SR r.:fe.rn.acl::o'M

Propratno dejstvo peracfi vazduhs s= j:::lvl.!Ci. _i lis1ed izvesnog e!ekttii':nog pup..jt:nLI vazduha (Lellm'do11 e/ekt).

') Ohlmeyer, H.: Klimatechn. 3/69. 3tL 16i22.

Rasch, H.: Klimatechn. 9, 10, 11,1:2, 1970. i le, 2, J, J97L I-Iofmann, \'{'. M~: HLH 1973M StL 41f6~ i KOl1grcebericht t974~ Hartmann, P.: Diss. ZUrich 1914,

97()

3, Tdmika prmretraoanja

hlimat.ieaciie

Slika 334-1. Prornene stanja vazduha u Icornor i za vlazenje (p eracu vazduha) pri l-adicitin~ terr-p eraturama vade. prikazane u 11, c-d iiug rarnu

Osnovne vr stc izr ade pel,ac:. vaz drrba su ovlazivacl sa rrrl azrricaruu ov l az ivaci ,

korrtaktrri

-2

NACII\.l! lZRADE

_;U Ovlazivaci sa miaz.nicama (alike 334-2 i 334.3)

'U ovluzivacu sa mlaznicama VOdB s e p orn ocu mlazriica rasprsuie II gustu vodenu :maglu k.roz koju se potiskuje vazduh. K'orrror-e sa mlazrricarna sastoje se od rezervoam i lwCiifw, koli su naicesce od pocinkovanog valjanog celicnog Iima,

Rcze rvoar .z a

sue

Odvod

Slil<:~! 334-2.

()'i,+J3zivac :;18 mlnzrricarna sa -:re·dorn_ mlazrnca

334. Perabi va,zduha (ov/azi'(J(lci sa ,·asp;-fiv{mjem)

I,·' Ilil I I ~ I ,"1 ,UI ,HI rHI tltl I I ~ I

IJ

d

971

, , -" I I ~ •
'"
'" 0·;;1 I 1 ~ •
'1, ~ ~ ~.
'" .;;J I t ~ t
." I 1 t ~
'H ," I ~d
." --::H I p~
. " .. I 1 ~ ,
>" ~1i'-
~ rf r~ , . .- .... , b

c

.', ,,,

,"

~ : r

," " , , " ',j

'"

Stika 334-3. Nacini iz rade ovlazivaca .sa· mlazrncarna

a) sa jednin~ redom rnf azrrica i raspr sivanjern u smeru vazduha,

b) sa j edrrirn redom rn lazrrica i rasp raivanjern usmeru suprotnom strujan;u· vazduha,

c) sa dva reda rrilazrrica i rasprsivaniem u srner u vazd uha,

d) sa dva reda rrrlazrrica sa raspr sivaniern u istom smer u .i smeru snprotnom struianiu vazduha,

e) sa dva reda rnlazriica sa rasprsivaniem u smeru suprornorn strujanju vazduhn.

plemenitog celika ill s irrtet.ike , kao i od nairnanie jednog rrosuca m lazrrica i leduc pumpe. Za v eorna ve lika postrojenja,. rezervoar i kuCiste se izraduju p orreka d i od betona.Rezervoar je visok od 300 do 500 m1T.l. i ima p reliv, prdnjenje i slavinu sa plovkomza .dovod vode, Kuciste, koje se postavtiaIanad rczervoara, irna dve bocrie i jednu gornjupovTsinll i kroz njega strvrii .vazduh vodoravno brztnorn od 2 do 3 In/s,·a u posebnim:slucajevima. i do 7 m/s . .pumpa, Icoj a iBisava vodu iz rezervoura, naicesce jejrcatavlj enu pored kornore za rasprskavanie vode, ilikonzoH. U 'urrut rajinjost i 81.1 u iednoj Hi dve ravni postavljene mlassnice kojima se dovodi vocia ·preko razvodne i sabtr'ne cev i, Cevi za rrrlazrrice au najcesce od sirrtetike i Imaju otvor e na koie se rnorrtiraju rnlazrrice pornocu ob uirnica.

Stika 334-2a. Mlaznica

99.9 I
gO I rl
95
9O : __ JKratka s trana
BO
>f! Go i---'c.mlazne kupe
:::0 ~ 4 0
0 3 D
S ;z 0
m
'"
"-> 10
'"
..
E 5
zs J
N
2
1 I

1/

Slika 334-2b. Spektar raapriiivania jedne mlaznice (LTG, mluz .. nica SDA, 2, 5 bar)

972

3. Tehm'ka prooetraoanja klimat;zacij"

Zaptivka

_---

Prekrlvnl profll

Slika 334-33. Odvaiac kapfj ica od sirrtetike

Duzina kornore sa jednim ce dom rnkazn ica iznosi cesto i,0 ... 1,5 D1. U'g-ra.divnrrj e Be riajcesce vrai ria usisnoj 8t1'a11; (u odnosu na ventilator), da bi se sprecio iz laz vode pri everrtualn om nezaptlvaniu kornor e, a u In.dustciiskirn post1'ojenjima rnoguce je ugrudivanje i na potisnoj strrmi. Zbog rrakrradrrog Isparavania nastaj o fine kapljice vode, pa je potrebna zasttta ad korozije iza odvaiaca Icap lj ica,

Izgled j edrie rnlazrrice dat j e na slid 334-2a, 83 sp-ekt.rorn r-asp rs ivanja na alici 334-2b. Srednja oelicina kaPUica ovde iznosi ,:>riblizDo 120 do 260;.Lm pri 2 5

bar, a sre dnja povrSina kapl iica 230 do 350 crno/cm". .'

Mlaznice. izradene od rnesiriga, sintetike Ili plernerritog celika, mogu vr!iiti rasprsivanie u smeru Hi suprotno struianiu vuzrrn ha, iii u oba smera, Rastoranie izmedu mlaznica iznoai pribli::!no 150 do 250 mm. Mlaznice ruzficit ih konatrukciia r asp rsuju vodu koj a se dovodi kroz otvore veliclne 2 do 5 mm pod natpritiskom od 1,5 do 2,5 bar U rnanie ili vise gustu kiliu iii maglu od malih i najmanjih kapljica vade. Najbolje su se pokazale ekscentricne rnlaznice, Kapacitet jecirie mlazrrice iznosi cko 0,125 do 0,5 m31h pr-i 1,5 do 2,5 bar natpr+tiska vode. Raspl'sena kolicina vade menja se sa kvadratrrim korenom pritiska vade. Suvis e rnalj .otvo,i Jal3:<J. .... r.n0gu. da . ..s.<o .zapuse. Kapacitet j eclri og . r-ecla . mlaznica iznoai priblizno 0,3 do 0,8 I(g v ode po '.1 kg vazdllhil.~ Za vece kolfcine vade treha koristiti d.va reda rrrlazrrica,

Da vazduh rre bi poneo kap lj ice vode Sa sobom predviden ie o dvaj ac

kapljica nu kraju p eraca (s1ika 334-2). '

Isti se najcesce sastoji od llmova postavljenih u cik-cak obliku sa prodU:l;nim ivicama ua 'kojima se izdvajaju kapljice usled odbajnag deistva. Drugu kanstrukciju od sintetE<e prikazuje slika 334-3£1.

Osta.li sastavni delovi komare za rasprskavanje vode (peraca) su dobra zapt1vena kontrolna vrat!.! sa oknom za posmatranje i rasveta na tavanici zasticenaod vQde, a osim toga i ventil sa plovkom za automatsko dolivan;e sveze vode.

Aka komora za rasprskavanje vode sluzi SRmo kao mok7'i hZadr}ak vazduha, onda Be u mlaznice dovodi hladna voda za rasprSivanje pod p:ritiskom, bez obzira da Ii se koristi voda jz vodovoda, vada iz bunara ili velltacki hladena voda. Medu~im, kada komora radi kao adljabatski ovlaZivac, maze da se koristi i cirku~aclOna voda: Pumpa usisava vodu iz rezervoara i k1'oz razvodne cevi potiskuje Ie do mlazmca. Na mestu 'Usisavanja Ireba predvideti bolji. filtar Sa sitom radi preCiscavsnja, jex Stl mlaznice veoma osetljive TIa strana tela i skione zace·pljenju. Za uniift()vanje afci ibaktedja postoje specijalna sredstvn ns trZiHu (acitol,.eksal, benzalkon i dr.), pri cemu treba voditi racuna 0 doziran;u.

Sadrzaj .soli u cirkula_cionoj vodi vremenom se Bve vEe povecava usled isparavanja i dOVQdl do stvaran)a kamenca i korozije1). Zbog toga mora da Se dovede viSe

l) Kunze, H. J.: Kiilte- i Klima-Prakt. 1971. Str. 24217.

Hofmann, \'{T._M.: Ki 1/77. Str. 19/22. Herre, E.: HLH 2/78.Str. 75/6. Scharmann. R.: 12/78. Str. 465/9.

~34. Peraci -oaeduha (ovlazivuCi sa ,'aspr!ii7!.;mjml.)

973

sveze vode rrego sto ie kolicina kola maze da ispari, npr, pomocu magnetnog verrtila u vodu za svezu vodu ili pornocu meraca sposobnos t i provodenja u cirkuIaciorroj vodi, koji prtlikom prekoracenja rnuks irrraln e provodl iivouti otvara verrtfl za odrnuljivan.;e. Uobitajeni su i he m ijsk i postupci, Up". dodavanje poJifosfata sa o dgiovaraj ucirn ure-:'lajima zn dozj ra nje , pri cemu se sp recava srvarnnj e karnerica (stabilizovanie tvr.doce),

Pored toga, treba obratit.i pazn;u na to da soli koje su sadrzane u v od i pri rasprsivanju ostaju u v~zduhu i u. .vidu prasine taloz", .se ~ klima;:izova",irn prosto.~ r ijarna, Da bi se to Izbcg'lo, vr si se pOrpU110 desalmll'JnJ£ vode. No, i pak post5~P

. opasnost od kor-ozij e, Omelciauanjeni vo de po posfupku izmene JODa ne postrze se znutnije p ob oljs'anje, posta soli i dul ie ostaju u vo d i. Za pr ostorije osetl iivc na p ras irru preporucuje se f iltar za Ieb dece cestice iza korn ore sa m lazrricarnu ventilatora.

Hig.i;ensld rnoze biti vr Io nepovoljno zbog e vent ual.no rriog uceg s ir e.nj a hlica~ posto j e rezervoar vode izvanrcdno Ieg lo ZH mfkroorganizrnc. Izmerene vredrrost.i s u 10000 .. .50000 kfica po mL Zbog toga je p otr eorro r e dovrro cil'6enie i d ez irrf'ekcija p eraca, rnada se i p ci tome rnorv irnat.i u viclu da vazdu'h p rirn a p ar u , 'T'ako dc se koriste UV -z raci (ultraljubicasti zrnci)").

Poriekad se kao peraci kot iste i kornort; za. vasprskavarije za~-rej(_.li'"i.onl 'OOa01J"2 ko}D. se dovod; u rnlazrrice,

Ot por -oaeduha jcdnog rrob icajcriog p er aca za'o iai od rasprSene kol ic in e 'lode, brzine vode , a narocito od nacina iz rade od vai aca lcaplj ica i izrios i 100 Pa prj brzrni vazduha od 2,5 ra!»,

-22 Oviaiivac s p,skanjem~) (stika 334·4 i .. S)

Ovde se vazduh koji treba ovlaz iti dovodi u dodir sa sto v ecorn i vlazniiom p0-: vr siriorn ria k ojoj isparava vo da, U kucist u je ugl'uden vert ik alrri, vo dornvru iIi kosi slo] punila, Rasrgovih prstenova, sintetickih cevi i dr., k oj i se odozgo kva si vodom. Mlaznice sa punom kupom kvase v eornu ravnomerno i vece povrsme vee pri malirn pr iriscirnn. Vazduh stiuji kro2O p erac brzinom o d 0,5 do 1,0 mls. 1Z20 i kod p eraca sa rrrlazraioa ma, i ov de j e potrebno r-e do vn o cd",ulja-u"".i" pri rud u sa cirkulacionom vodorn, Predrrost je mala potrosnja vode (vodaivazduh =0,05). Kap litce vade koje sadde krec rie od1aze sa vazduhom.

Drugi n~Cin izrade prikazuje slika 334-5. Ovde pestoje ve rt.ikulric povl'!.;ine od celuloze, higroskopskog ul urnfrrijurn.skog lima ili ad smterike, koj e sc odozgn kvase vodorn. Nije. prrtrebun odvaiac kapfjica i nije pot1'ebno potpuno desaiiniranje. Stepen korisnosti ovlazivanja koii se maze postiCi iznosj priblizno 90 %

RasprsLJjUGf: mlazl1ice ~ Sloj putoila

Rezervoaf V'Gcle

Slik" 334-4. Ovlazivac so. lH'Ska-

niem sa punUima .

Slika 334 ... .5. IZontaktni [j\lla-" iivac sa poYr~i.L~2l·na ko-je Sf: pl'skaju

1) Grlin, L. i N. Pitz: \'\('kt 8/74. Str. 4.

2:) Gruber, G.-If~ ~ 5~ F'achtngung I';::_ranken:h8:ust"Ccbnik:> I-=Inl1nover 1979~ Str., 289/202.

3. Te!mika twovetravanja i klimar.fzacije

p.ri bY::in~ ytnduha od 2,5 m u o drios n ria fas"dnu povrsjnu, Kolicine. vode koja clrkuhse j e 5 do 10 p ut a v eca od potrebne. Potrebno i e m.aIc odrzavunje.

Ova d va naCina rzradc ·nemaju vol ilci zrraca] u tehnici kl imacizacije.

-3 PRENOS TOPlOTE')

T3can, pt"ee.;led prenos". top Iotc }zmedu vuzduha i vade zaviai od vclikog br oja ~ak!o!~, rrp r, od b roja 1 riacrna ,zracle rnluzruca, duzine peraca brzine vazdub ld·ol~clDe 'lode 1 dr. Prema tome proracun prakricno niie lTIoguc tako da je ~;

'fLJC1TI tekstu sUUl_O prihlizDo razjnsnjen. :1

~:; 11 J<:1'lJta;~ie lwpljica

I~apljic~ ,:c:de 1.1. korrior] z~ :"fl5prsk[n-anie, koie ric rnoraiu da imaju obfik kugle, Pde~,a "dnt! rnlazrrice 1 pntl?ku .;rode rnogu da budu veorna raz!icitih veltcina, Q ,,05 0 ~),5 !!",m. T'ako de je nj ihovo vrerne zadrzavanja u komori veorna razficito~ kao 1 nj ihova prOln.-ena telnperut1.lre.

Tra}!'.ktorije f?dJcd,:;,,,mc)"nom st rujanju rnogu biti ka; na slid 334-30. Velike ka1;1)1ce marne 1Ii, VIS':. slede zakon slobodnog pada pre nego sto dospeiu ria zidove, dok male Jcapl iice vazrtuh nosi sa sobom,

P~i ~"~~pr(Jt"osme.rnDm .. st rujanju .kretal~ie vel ikih i rnalih kapl iica takode je v eorna raZ!,CltO. Male kap ljice .rn errjaj n SVO) smer Ietcnja vee posle kratke r elacfie dok 1iebke prelaze dllZI put rras up rot. srr'ujanj n vazduha.

m 3

.. :> L....-'-_.L.._-'"

·S"protnosmemq s trujanje

:"Jika 334~30. ~dredehe trajektoriie kaplj ica, rrrerna Vitorfu (Wittod), pr i ):dn?,sm~nJ<jlTI ~ .sup.;-otl1osmernom s tr'ujartj u ; brz.ina vazduha 2,5 mls Cd =precnik kapl)lee). ver tilcalrri p re s ek komore z a raspr alcavanic

1) ~·eket~, 1.: HLH 1968.' StL 142/4.

2) Scb.re ibe r, R.; Luft- u. K,Utetechn, 1968. Nr. 3, Str. 99/104.

, \Vittol'f, H. D.: Dtss. Aachen J968.

Hc;ffmann, H. T·: Wkt 1.970. Sf.r , 165/7. \XTlttorf_,_ H. N,; Kiiltetechn. 1970. Str , ! 53/6l. Sen!!::, G.; HLH 1972. Str. 143/6.

Hof'frnann , H.-L, i R. Ulbrich: Ki 11/73, St.r, 39{42. Ivloog, \"1('.: I·ILH 7.i 8(76,

Amann, W.: Diss.Aachen 1977.

Amer, A, A.: Ki 10/77. su. 337/40,

K}l!udercic i Denih:dj;c: Ge",-Ing, 9{78_ Str. 9.

L I G-Lufttechn, Infarmationen 1"1r. 22. 12/78. Stc, 3417. 23/79. se. 29/33_

334. Peraci oaeduha (ovZazivaCi saraspr-fiva!ljem)

975

E '"

tn

0,

0.

E

'" r-

Slika 334-32. Promena stanja vazduha u h, .x-dijagramu za adijabatski p erac, perac sa hladnoi:n i perac sa toplom vodom (odnos vodajvaz.duh = 1)

10 15 20 Vfazoost x u g/kg

-312 Promena st.anja U h; x-di jagramu

Slika 334-32 prikazuje p rornerru atanja za adijabatskf, kao i vise p eraca sa hfadriom i toplom vodorn pri radu sa iarosmerrnm struianiem. Kod adijabat shog pera{;a stanje vazd.nha s e menja priblizno dut h-linija pri konstantnoj terrrpe rat.ur-i vade. Kod komore sa rasprskauanjem hladne i komore sa t oplom vodom pr omena stania vazduha na p ocetku je usrnerena ka tacki prcseka temperature vode ria ulazu sa krivom zaaicerri a i rrierija se zatirn ka g rarricrio] tcrnperatirri hladen;,,-, tako da nastaje savijeria kr iva,

P,-011l;ma entalpiie vazduua sledi vr Io brzo vee ria d uz irri od 0,5 1ll iza rnlazrrica, dok su za promenu vlnzrioati pot rebrre zriatrio vece duzrne, Pr erna tome, kornore (peraci) sa hladnom i toplom vo dorn rnog u da se izr aduju sa manjirn duzinamn rreg o kornor e koie aluze za vlazenje.

Pri radu sa suprotnoamermm st rujanjern, vazduh do lazi na .pocetkll u d oclir sa vee nesto zugreiarrirn kap li icarna. Zbog toga j e ovde promena stanja usmerena na tcrnp erat.ur u visu od temperature vode na ulazu. Opsirnijim podacimu s e jos ne r aspo'laze.

-313 Promena cnt alpi je v,.zduha

Promena entalpiie vazduha pri por tuplcu razrnene je iato taka velika 1'''0 promena entalpiie vode. Opha iednacina za promenu errt.alp ije g.Ias] (pl"emaMerkelu);

L . dh = a' d A .• (II --- li'") TV" C • d,&,

L = koliCina vaz.duha kg/h, W' = ko'Iiciria vade kgjh,

dh = promena entalpiie vazd uha kJ /kg, a = ale =koeficijent isparavanja kg[rn2h, .£'1 = povraina rn",

li = entaloris vaz du ha kJ Ikg,

b" = entalpija zasicencg vazduha sa temperaturom vode kJfkg,

df} .= promena temperature vode K.

Za malo ternperatursko podrucje kr iva zas icenj a lTIOZe da se linearizuje i da s e promena temperature vade -preko prornene entulpije zuslcenog vazd uha zarneni sa temp eraturom vode: dh"=b,dD, Izrnedu 5 i 15DC menia s e npr. b (uspon kdve zasicenia) od 200 na 290.

976

3. Tehnika -proiset ramarija i kUmatizadje

Int<"c;racijom jednucine za L' dh dobiiaiu se teorerske forrnu le za izracunavanje krairrieg stan]a vnzduha, rna da nisu pogo cine za praktieoe svr-he,

Zatim se za adfjabuts ke p erace pr'imeni uie upr csceui posrupak k;)ji, S ob air orn na veliki broj p rorncrrljivfh veltcina, daie za danas uobieajene perace dovolino tacrie rezultate u okviru tacnost; meren ia. Pri tome je pretpostavljena b rz in a vazduha 2,5 ra]«; ie dan red mlaznica, pritisak vade ispred m lazrrica od =2 bar natpritiska i duzlnu p eraca od ",,2 In.

-314 Adijabatsko vlazenje

Posto ie pri tome temperatura vade konstantna, stepen vlazenia vazduha rnoze prerna opatirn j edriacirrarn a za Izmerriivace topiote da se prikaze prerna sledecem :

11 =6.x/6xa = 1 - e~lJ.",

6xa = razlika vlaznosci do granice hbdenja g[kg, f1. = WfL=odnos voda/vazduh,

k = Iconsranra (~~aA ''').

Iznos za k za odredeno vlazeni e mora da se uatariovi isp it ivaniern , On j e prilicno riezavisan ad uslova vo de i vazduha ria ulazu kao i od odnosa vode i vazduha j irna priblizne vrednosti od 2 do 5. U ostalom z avi si od vise pararnetara, npr. od brzine vazduha, duzine peraca, nacina izr ade mlaznica i drugih. Ap'roksirnat ivrro ae rnoze za 6x/i:lxa staviti i odnos i:lt!6r", pri cerrru je A ta ternperaturska ",,,zhka do gr arrice hladerria. Raziika iZIT1edu abe vrednosti je mala i pr-akt icrro maze da se zanemari, Takode je izraz "stepen korisnost i tilaberija 710" llobicujen za iJ.x/6x". Vrednost za 6t/Ata prikazana je no slici 334-34 i -36.

Odnos voda/vazduh

Slika 334-34. Promena temperature vaz duha u komori za raaprskavanie vode kao funkcija odriosa vode i vazduha pri adijabatskom vlazenju

Slika 334-36. Promena stania vazd uha pri ad ijabarakorn vlazenju u 71, x-dijagramu

Stepen korisnosti vlazenia 'I)b za 'uobicaierre perace pri n at pr-rtis ku rnlazrrice od 2,5 bar i brzrni vazduha od ~3 mls prosecno iz nos i :

Perac vaz drrha

Rasp rs ivarrje

D uzina p eraca

2m 3 ill

sa redOITI cevi u sm.er-n vazduha ~lJb·""=70% 80~~
sa redom cevi nasuprot vazd uhu Tjt,·'=85c;.'~ 98%
sa 2 reda cevi 11 smcru vazduha '(Jb=80~XJ 95%
sa 2 .recia cevi u i nasuprot struri vazduha ~IJV = 87~!~ 98% 1z Tazloga ekonornicnosti, treba odabrati odnos vode i. vazduhs p."",O,3 ... 0,5. Ve1ike vrednosti odnosa vode i vazduha od 1 do 2 pogodne St1 SaIna za perac" sa topiom i hladnom vadom.

977

-4 KORISCENjE

Kao S10 je vee rcceno, perHc vazeluha pr:i Istovl'eITlcnOrn zngrevaoju i li hlade,nju vazduha rnoz e, u zav isrrost i o d rempera~ure \/ode~ o.a se kor is ti kuo ovla:'~l'f_;u[; j kao izdvajat olaee.

-41 Per"" vazduha lrao ovlaz;vac

Karla je remperatur a vode visa ,?d tackc rosc vnz.d uh a, vazduh s", p"; st~utani.G kroz perac ovlazi. Ovl az iv aci nUJceSce ra de sa cl..·Jkulac)onon:. VClL101n~ pn~,cen1:u voda prima tempe-rllturu vazduha po vl~zn~ln tei.·~orne:t1"u. ~ll s~ep~:? Q\ilaZlVanlu rnoz e da se utice ria razne nacine (v id c ti takocie p ogj a cl j e 335-1).

-411 Smanienie holicine ,,,ode

Porrrocu prigUSllOg venrila koji Be rraluz i ria potisnoj iIi 'uai sn o i st rarri drku~~C)0r:e p urnp e, merna se l-usprsena. koli~(:ina. ,-:"ode pre~a ~zenenorn .s.T.e~~n~l .. ovl~ztvar(;ya Cslika 334-50,,). Stepen ovlaaivanra PrJ torne rnozc era ,se S,;,al~)' pnbhzn:;> 00 30",. Lsp od ave vrednosti ovlaaivarrie se skoro sasvrm preklda~ j er JC prekOTncena d.0r113 gr an ica ruspr sivania rnlazrnca.

-412 Zagreuan]« -oode

U rezc.t"voa.-r za vodu se ugruduie gr ej rri cevov od i ii , bol ie, p osr.o brzc dej stvui e i rnanje je iriert.an, l..1k1ju~ll}e s e protivstrujni aparut H p ot isriorn cev.ovod~l c-i~rc~~n_c Iaci on e p urnp e ; sve to ie pdkljueeno na vorl g rcj n og sredsrva (s11ka 3.:>4-:)(110)<

-413 Predgreuanje uassduh a

ISpred p eraca se ugraduje grejac vllzduhu pnrno6u. koga se vaz d uh pre ulaza U perac rnanie ill vise zagr eva. U pernell SCO ta da vrs; adijllbatskn promena stan ia vazd u'ha (slika 334-50c).

-414 ivfesa,lje spolj-njeg -i .cirhi .. !lac'/.~o-nO{l ~I.)azduha

Hladni isuvi usisni spoljni. vazduh il0pli, vee ovlazeui, sobni vaz d'ub , po.;:ne,sajn se t ako da se pr eko adi;abntskog hladenia rncsav in e 11 p er ac'u p osrrz c zeJ.)cno :v'lazenje (sHka 334-50d),

SUb 334-50.

Razni nacirri ukljucivauia per'3ca vazduha za vlazcnie vaz.duha (z.irnsk.i pogori)

-42 PeJ'ac y"zcluha ka o izdvaiac vl age ; hl"dni"k

Kads je rempcraruru vade ispo d t3cke rose zeljenog stsn ia VD.zduha~. 11 pe_.rHc:u se vrs i dehrdratacija (susenie) i hladcnie vazdui.a, p r i ccmu s e ria "tepen i z dvajan ia vlage i stepen hladenja rnoze uticut.i na razne naClnc.

-421 Smanjellje Jwlicino rashladne vode

Rash ladn a voda koja se dovodi rnlaznicanili. Z8 rasprs]vanje l1sisa.va Se 113 usisnui strani pumpe peraca preko trol~rakog ve~tila~ p?n_lo6~l kOf?a se Inesaju .r8.~l,"-,:ladl~n -i cirkuluc!ona VOd2. P:rema zel,enon'J den~tvl1 hU.h_t"enpl U$lSaVa s(; n)anpl 111 Vr;C~{ koliCina rashiadne vode (slika 334"51 a).

62

978

3. L'ehnika provetravwlja kiimat ieacijc

SHka 334-51,

Nacini ukljuciyanja peruca vazcluha zu lzdvajan;e vlage i h ladenje vazduha (letnji pogon)

b

-422 Hl adenje airlrulacione uod«

U cirkulaciono .kolo pumpe ukljucuje s e p r-or ivs tr ujri] hl actni ak, koji prerna patrebi hladi vodu za raspr i\ivanie (s lika kao 334-50b).

-423 Pret Irladenje vcnc;duha;

I sp re d peraca vazduha ugraduje s e p ovr Sirrsk i hladnjak POlllO(:U koga se vrs i prethodno hbdenje, a zutirn u p eracu p ri cir-ku.Iaci ii vocle nHstaje acii iabataka promena st smja (s.lik a 334-51 b).

-43 Pe r-af vazduha kao ov!azivac ; ,:<dvajac vlage

Per-acl vazduha s u p rnkr icrro pr eko ccle g o dirie u pogonu i znv iarro od uslova sp nlj nj eg' vnz o ul ia potrebno je da vr se vlazenje vazduha, izdvajarrie vlag e i hlade n ie , Za to se kodste kombinacije riap re d op isarn h naCina postuv liania, od koiih s c rravocie dVH primern :

~43J Feral: -oae duha sa tne der ejacern .. i t robro isim uent ilom ea rashlndriu vadu Za vrern.e z.irn s kog pogona usisrri vazdub se u pr edgrcjacu predgreva zavisrro od stcpena vlazenja, II za vrern e letnjeg p og oria pr eko trokrakog verrti la u lazi rasb lad na vo da u cir krrluciorru p urrrp u (slika 334-528.),

.. ~432 'Pcrar 'vo,zduha sa 1;:{ajJ1unn aa spoljni i cirkulacio»! -ca z dnh: i prethladnjakonz Stepenotn ovlaz.iverri a z.i mi 'up r av lja mesanie sp ol injejr i cirkulacionog vaad uh a, lIok sc leti h ladenje vr s i p orrrocu povrSinskog h.ladrrjaka (slika 334-52b).

Ciri<ulacionl v az duh

, ii""rreGiBC t s ! ~t Hladnjak t

I ['01,,1 Y

,- ~~ vazduh::r K ""_

. ;-- <- r -~- '- <~ '-

1--*- Trokrskl ventH 0_j

.~ Hle dna vode .J

Slika 3:14-52 .

Nacini ukl iueivan] a p eraca vazduha za Ietrij i i z imski po"on

~·44 l-Le do s tac i i p r-ecl n.os t i

r.1\.~!;"d,(15tru;i p cra ca vaz d uhu :

p o vcca njc koricentruci ic soli II vod i ; rnog uce sirenjc b nkt er ija, algi i rrrir isa ;

:Dotrebnll i nciiv id ualria pr ip rerna vo de, event.ualno HZ d o ciavanj e s redst.va Zo dezinfekciju;

zbog toga ie notreb o o briz]_jivo o drzuvanj e.

Predncss i : ie tt.mo h ladcnje ispuravaniern.

Z" PQstroj"nja sa r cktrpcr acljorn top lotc po voljrrij e rrego ov lazivunj e p ar orn.

335. Vlaze'l_je i susenje

979

335

Vlazenje i susenje

VLAZENJE')

Uredaji za vfazenje irnaju zadatak da sobnom vazduhu povecavaju vlaznost , odnosno apsolutni sadrza] vode. Koriste se i u industri;skim postrojenjhnu, <I uarociro u tekstilnoj i duvanskoi iridustr iji, kao i za postroienia radi ugodrrosti. Zavisno od svr he pr irnerriivarria, imaju razliclte oblike izr ade , Vldetj takode poglavlje 343 (ur-edaji za vlazenje).

-11

Ispa,ava"je")

NaHednostavniii noi::in sustoji s e u tome da se vazduhu dovodi zeljena vlagn u ohliku pare. Promena stanja vrsi se u h, x -d.iiag r arn.u u pravcu dh/dx =h D. eh!, CT., =-errtalp ii a pare) (alika 335-1), dakle rrpr , za paru od 1 bar sa malirnpovecaniem temperature. Para moze da se uzrne dir ekrno iz parnog voda g r ej arrj a .. lh se proizvrid i u p osebrrirn isparivacirna, U prvom stucaiu ponekad poston op asrroat da vazduh nile potpuno bez rnir isa, a narocito bez hidraci1!a. Po,."ed toga .tre~a obratitl p azrij u ria to da se par ni vod besprekarno odvodn;ava, sto se na;bol;e postize pomocu rnehanickih ?dvajai:':a sa zvol?astim iii kuglastim plovkom. Duzix:a vlazenia mora da bude dovol ino ve likn, da b i vazd uh mogao potpuno da apsorbuie paru. Ost alo videri u pog lavlju 343

.12 H lapljenje

D hlapljenju s e rad i kacla v ocieria pan! pri ternp eraturama < IOOo~ ~if.uzijo~ prelazi 11 vazd uh sa p ovr sirre vode ili sa ovla.zenih p ovrsiiria. HlaplJenle re vece sto su t.ernp ern r.ure v ocie i vazci'utra v i se i sto j e brzina vazclub.a veca(videti 135-25),

Slika 335-1. Promena s tarija vazduha pr i vlazenjn p rika .. zana u h, x-d iiagrarnu

a) dodavanie pare

b) rusp rs'ivarrie vode

Wild, E.: Kf ima-T'cchn. 3/1965, i 4/1965.

Hofmann, \\C'.-lVL: KongreBbericht 1974. Videti talcode o deljak 334

2) Hofmann, \'7.-iv1.: Ki 6/7~: Str, 235/8.

Iselt, P.: I'i 6/79. Str. 27-:>/80.

343.

62'"

980

3. Tehnika tn-ooetraoanja i klimatizacije

Hladna veda

Sl ika 335~2.Vlazenje elernerrtima ad sintetickog mnter iialu

'Kao elementi za vlaz~nje naicesce se koriste 'razne naolahe od sinteticteot; materijalo , koje se poatavljajuvkoso kao kad ulozaka f'irtara Hi se riavlace na bubanj. Voda za vlazenje mora dabude Iierrrijsk] pripremljena, jer bi Inace doalo do iz dvaiunja 'krecnog sloja ria navlakama (slika 335-2), Stepen korisnosti koji se rn o ze p ostici iznosi oko 50 ... 80%.

-13 Mlaxnke sa rasprsivanjem vode

Veoma jednostavan riacin vlazenja sastoii seu tome da se veda rasprsava pomacn mlaznica. Zavisno ad pdtiska ·inatilla izradc mlaznice voda se rusprsuj e 1.1 rnnl.e j najmanje kapljicckojeu vazduhu isparavaiu. 'Topfota potrebna za isparavanje oduztma se vazduhu koji se prj .rorne' hladi. Male·mlaznice pri velildrn pritiscima postizu ve1iki udeo mag le (2.do 10 l/h po m.1aznici, pr'i 1"0 bar).: vece rnlazuice i marrii prrtisct stvaraju vece raapnsivanje (10 do 100 I1h po mlaznici 53 natpritiskam ad 2 bar). Potpuno r aspr-sivante bez kap'ljica riije rnoguce ni u i ednorn slucaju. Zbag toga treba voditi racunao tome da visak vode maze da otece iii da se ponova kodsti posredstvom pumpe. Najbolji natin ·oostavljanju m lazrrica jie·"u·'kuCistu; kroz'kaje·'se''Potiskuje'vazduh···usled usisnog dejstva rrrlazrrica, Za rvece uredaje za p ovecanje kapaciteta kor ist.i se .j aksijalni verit ilutor-i,

·14 M·la"nic~ za rasprsivanje vode vazduhom pad pritiskarn

>

Koriscenjem vazduha ood pritiskomvoda rnoze da se rBspdi skoro bee kap.jica, tako da raaprsenevnaif'inije ·kap1jice brzo ispl're u vazduhu. Pritisak vaz duha 'izrrosi 0,5 do 1,5 bar natprrtiska pd brzini vazduha od 300 do 500mjs. Prethodno "filtrirana voda u aisava se pomocu struie 'vaz du hn, Zbog toga rrakori iskliucivunia

Membranskl ventll

~ =v:

Mia;mice za

':Redukciona stanlca

I

ra spr stvanje i

I

I I

1-._1.... .J.. _

I

Regul~tor vlazno st! t·

I

Slika J35~3. Postrojenie za vlazenje sa mlaznicama za raspr s ivanje vazduhom pod prrtiskom

335. Vlazenje i SUS<'nJ6

SItka 335-4. MIaznica zu rn sp rs ivarric 'lode vazduholn pod pdtiskom

i Voda

post!:ojenja nerna naknadnog kap anja. .Mlazrrice se postavlj~j~ djre~ino u p~o~ stortiu U koj oj ie postayljena cevna mtez:" za vazd~ll: Po?~ pnt~"l~~ln.~. vodu:. 1',,;,:: p acitet; rnlaznica ,znOS1 0,01 do 0,5 illTI~~, 'Potrosrna ,:uzduhu Z"Y1Sl .oLI tl~"lO,:::" raspTsivanja i iznosi 3 do 6 rna/h. Postoj1 ~~brl1 moguenost r-egutisanja u~ll UClvanjem i iskljucivanjem vazduha pod p rit iskorn, preko re~ulal.ora viaz,,:ost.i. Na j edrro mesto se postavljaju 1, 2, 3 iE 4 .1?1aznice .. Prirner Jednog.p,ostro)enl" za r-asp rs ivanje vade sa vazduhom pod p r it iskorn prikazan l~ ria 8l!~1 335·3, ~ p r.imer jedne mlaznice na sl_ici 335-4: Opasnosr od stvarunia kapl iica postou zbog p rljanja i zak recavan ia mlaznice.

-15 Mehanicki raspdHvaci --- rasprsivaci sa diskoviina

Kodste horizontalni iii vertikalni disk koji Be obr ce v el ikorn brzinon: ,i mspr~ll!e vodu, Nije porreban vazrltrh pod p.riti8kom, nj~i vo da .visok()~ P:r'~lSku, "'ll .1': potreban prikljucak za o dvo drru vodu. Posledrriih godma p ojavljuie se vduu broj ovakvih uredaja natriiStu.

Ostalo 0 ovlezivacirna v id eri u pog l avlju 343.

-16 Pera':i vazduh:. (vldeti pog!avlj" 334)

-17 Prezas]cenast

Znatrio veci rashladni kapuciret vazduha moze da se post igne kada se u proatorriu koju rreba hladiti dovodi pre,m~iceni. v azcluh, Vazdl!h je p,:~ tome z;ls,,:e2.,':{){)~~< a osirn toga sadr si v o d u U obhku f'ino rasporeden1h kap ljica (rnagla). l: O',l:UPdK u h, x-dijagramu vidi se na slid 335-8.

K.olicina vode Ax =x.~ - x" h lap i rek oridu Lcdn po"toji vise toplo[e~ t j . lead:> dode u dodir sa rop lirn sobnim vazduhom.

x u

glkg

Slik:;; 335-8. Pr oces prezaciccnja u h , x-dijag-r!lxnu

5lika 335~9" Sen1a jedno§: pn·srro ienia za pr czcs iceni e

982

3. Tehnika prouetrauanja i kiimat iisacij e

Prezaaicenje se pr akricno p os tiz.e kao kod rnehanickih r aspr'sivaca (videti poglavlje 343), taka da se u kuCiste ventilator a osim radnog kola postave i centrifugalni diskovi koji stvaraju maglu (videti s liku 335-9). Pri tome su kapl iice veoma male valicine ko ie u pr-ostor-ij i br zo Isparava]u. Vaz dusrri kanali moraju da budu neprop ustljivi za vo du : o tvor i za .iz laz rrior aj u da budu opremljeni odvajacima lmpljica. Ivioie da s e postigne rn aks im alrro tl.x = 1 g/kg.

-18 Priprema vodel)

U post.rojenjim.: za isparasranje i hlap(ienje, zbog st.alnog o dav anja vode, vrsr se postepeno po vecarric saorza ia aoli u vodi za r aapr s iva n ic (zgusnjavanje). Zbog karo oriatrrih soli ntve.r-a se kamcriac, a tis led hlorida nustaje kor oz i ia,

Zast it a, Za kar brmu trru t vrdorru ;spod ] 0 d ubr izg ava fie fosfat u vodu koja se

dovodi u r-czerv oar , pri CeIl"lU se lcurboriati dl.lze zadrzavaiu u rastvor u. Za ve cu

karbonatnu tv.rclocu vo da s e prethodno omeksava. Osim toga, odredena kolicina 'lode se odvorli iz kruzriog toka (odsoljava), priblizno prerna jednacini:

kolieina odsoljene 'lode Wa S

i;:hlapJjen;:kOii~inav;:'de-W: =S·:"_-----;- ,

s =tvrdoca vade za d op un iavnrrie , S ~~tvrdo(;a drkulacione vade.

Pvirner ; s c;:;;; 15 d,

S =20 d prj dodavarriu fos f atn,

\'Va 15

_ .. __ . = ---- =:l 0

\XlrJ. 20-15 - ~ .

1:.J l'('<tj"(~i~"ii",a za ras:/)r.f':vt1.n_ie soli iz vo de odlaze sa vazciuhorn i taloze se u prostoriji. Za;;tita Be p os tiz.e sarno potpun orn desal inacfiom 'lode p o post.upku. iznl_cne j orin, n:cu:-oc1tQ orrd a 1::ndi1 se z.aht eva da -vazclu h b ud e bezsadrza-ja ,praSine.

·2

IZDYAJANjE VLAGE

Videti takodc poghJvlje 344.

:1:8 izvlG.i:~enjc vlage rz vazd.uha u n acefu po stoj e dve razlicite m ctrid e : hJadm,je vazduha sa iz dvaj anjcrn vade,

ai.sorpci.i a vode p ornocu ap sorpciorrib materija.

'::21 Hlo"ellje

Ovirn nucinom s use nja vaz duh se sa dovoljno hladnim r ash ladrrirn sr ecist vorn i.o l ilco h1acii cia s e voda iz v az d uh a izcivajil. Proccs susenja vaz d uh.a j c duk le istovrerrrerro p ro ces hladerria vazd uha i zb og toga ie vee; o br.ad en pri opisu p ovrs+nskog nladniaka i per!1ea vnzduha (mokr i hladnjak vazduha).

T} h,. x~dijagl'an1U promena s tan ia vazd uha Inoze lake da se pr ati, ier se ona VIsi

11 pravcu pr ema weld stanja za sicerrog vazduhn ria odrEdenoj temper aturi rashladna povr§inz (tack a rose urcduia). Promena stnnja vazcluha rnoze da ae simbolicno pTedstavi pr eko mdanja. vaz.duha ko] i treba susiti vazd u horn u gr anicnom sloj u r as h Iaclrre povd\;ne. Dosia s e do aazriania da zu Izclvajrmj c vode nile patrebno· hladenje vazduha do tacke rose, kao sto se ranije srnatralo. Bitrio je sarn o da je temperatura rnsbtadrre povrf,ine, bez obziJ:s cia Ii je CVl"sta ili teena, ispod umlJ"131'"O't'l.!.;"e lache rose vazdl.1ha.

i) OhlmeYCT, lVL: Klimatechn. 11(1971. Str. 10/21.

335. Vlazenje susenie

983

Slika 335-15. Proces izdvajanja vlage iz vaz-. duha u h, x-dijagrarnu

30 ac

25

5

10 15 9/).;9 20

SadrzaJ vlage x ---

"Takode nije potr ebno da hladrriak b u de veorna v el iki, kako se ob icno pretpostavlj",:

Vee: p r i vr-lo rnalorn h la donj u vaz duha nasta ie izdvajanje vade: Na .primer, l?n pogonu postrojeniu za susenie cirku lacioriog yazduJ;a hladcniern 1 ponov;um zagrevanjern u vazduhu se pastepeno smanjure vlaznost, dok se ne poatrgrre tatka rase koja o dg ovat-a temperaturi rashladne povTsine. Prorncnastarria vazduha "rEi se pri tome po izlomljenoj krivoj (slika 335-15), prctpostavfiaiuci pr i tome cia se posle svakog hladenja vrs i naknadno zag rcvarri c vazduha do poc~tne temperature i da u prostoriji nerna p rij erna vlagc, Dovodenj:;,? j cdrrog dela vlaz,;,o!,! spoijnjeg vazduha, s.usenie v9zduh"o ~o}e s~~n:t0ze posner, re pnrodno marne 1 rrioze da se urvr di pr oracunom ill graflckl.

Za Iz.dvajanje vlage rnogu da se lcorist: sva rashladna sre~stva ko]a 9U ,:?-obic,ajena i za hladenje vazclub.a - dak le voda 1Z vodovoda, voda 1Z bn~ara, ve8ta~b hl9.-: dena voda, slanarvoda, kao i razua rashladna srcdstva (arnorrij ak, freon ltd.) pn direktnom hladeniu.

Primer jednog postroienia Z2 izdvajanj e vlage iz vaz duha prerna ,metodi hladenja direktrrim Izrncnjivacern prikazuje sHIm. 335-16. Hlgrostat H koji se rralazd u p.ros tor-iji upravlia rashladnom masinorn, dok terrncstat T reguli~e Qoyodenjegrejnog sredstva u gr-ejac.

R.ashladni xornpre sor <,

Slika 335-16. S'userrie vazduha hladenjem rashladnom mastnorn

"22 Apsorpcija i adsor-pcija

Po ovoj metodi vazcluh se dovo di u dodir sa apsorpcionim muterijurna, Cija je .osob ina da apsorbtriu vodenu paru iz vazduha.

-221 Silikagel

Apsorpcionalll!lterija koja se za tu svrhu najcesce koristi jeste silikagel,..11emijski <5ist kvare (5i02), koji se po odredenim rnetodarna priprema tako Lia doblJU 'leoma

ye1iku povdinu, .

984

3. Tehnika prouetruuanja kUmarizacije

Slika 335-18. Apsorp cij a vodene pare porno ell silikagela

Navodi se da 1 g silikage1a irna povrsrnu od 300 do 500 rn", Vodena para usled apsorpci] e, ili kako se jos kaae adsorpcije, pr'iania ria povrs inu i kondenzuje se, Silikagel ccnccapsor lauje ... c samO .. .vodenu p~rctl •.. vee .i.4ruge . pare" Za.vodenu ... p ar u posebno je pogodan. Apaorbovanu koliema vode zaviai od pr itiska vodcne pare i veca ie ukoliko je visi prfrisak vodene pare. Ona moze da se odredi iz dijagrama apsm-pcije z.a svak i pr itrsak (slika 335-18). Pri aps.orpclji usled koridcnzaciie vodene pare temperatura vazduha rastc, talco da se vazduh potorn mora hiaditi.

Kada ailikagel apsorbuje kolicinu prema dijagramu, postaje zasicen i vise niie u stanju da apsorb'uie nove kolicine pare, Da bi bio sposoban zu poriovrru apsorpciju, mora da se regener ise; sto se vrtli zagrevanjem na priblizno 150 do 200QC pornocu vrelog vazdriha iii pregrejane pare. Po tzvrsenom ntadeniu gel ie pcnovo uporrebfliv. Na osnovu ove cinjenice postro ienja za ausen}c vazd uh a rude sa gel om kao apaorpcionom materijom same periodiima, ili moraju, ukoliko t r eb a da bu du.

Stika 335-20. Posrroj errie za susenie vazduh a sa silikagelom

335. Vlazenje silsenJe

985

Sl ika 335-25. Rotiraju ci uredai za s userrie vaz d uh a

4 Sad rial \lIEge su&enog vlurluba

Slika 335-26. D'ijag rarn s us crrie za uredaj z a su-· se njc vazd uha p rcrna slier. 335-25

stalno u pogonu, da rad sa dva slo ia siiikagela, od koj ib, jedan apsorbvrie, dole s e d1"ugi s loj r egerierfse. Primer iccmog pos troi erria Z~l sl._l~iel'lje vidi se 11a sfici 335-10.

Drug; nac;n izrade koii radi kontinualno pd~azan je na sfici .. 335-25, Ovde)e postavljeno nekoliko diskoua ea susenie, j eclan izrrad drugog, koii po~"ko rutrra}u. U jednom delu vazchah se korrtrrruulrro gU'\;, a II dr ugom delu, k oj i j e ,:~vu)en zapt.ivkorn , susi se t opfirn vazduhom. Kapacitct ie do 50000 ;:no/h, D'ijagrarn izdvajania vlage vidi se ria skioi 335-26.

-222 Trruge apsorpcione mat eri]e

Porrcka d se kor iste atuminij amolesid i hlL)I'''alcij,an, kaoi rastv~,ri .litijurnovi~ soli, a nacoclto litijumhlodd i litijurnbromid. Serna j edrrog postrorenra k oj e n~ul sa litiiumhloridom videti na slid 335-30, Jedan den ra srvor a ku), ci rk ul isc II regeneratoru se zgusrriava. Postroieriiu koja rade sa rrvirn rnarcr-ii arna do sada jos nisu nasla siroku pr imerru, ~,J<atabaY-lH·cdajH je s ist ern r az viien 1..1 Sl\D i radi sa rasrvorom Iit ii umhlor.ida.

Pumps

Slika 335 ... 30~ Postr oienje za apsot'pciju sa litijuTI1.hloridom (katab ar)

986

3. 'l ehnilea prooet ras-anja i hlimat ieacije

Ventilator us isav a vaz dvih koj i tre ba sus iti preko filtra kroz susai3, gde s c o vuj susi us led dodira sa raspree nim rastvorom. Hladnjak odstranjuje topJotu korrderrrnciie. Rust.vor , koji ie sada rnan ie koncentrovan, potisku!e se pornocu purnpe u l'egC1W'I'{lioT, gde se takode rnsprsuie i gde Sf! pomocu g r ejrre zrnije vo dst iz rust vor a _ispa1_"ava~ Drugj ventilator izduvava vl azau vnz d n h riap ol ic. Regu1isanje koricen tr acij e s rrrejie U .rezervoarU sa PUfil.-" POlTI, time i izvlacenj c vode iz vnzcluha, vrsi s e pneumatski i li elektr icno,

l:::"Hzvodenje vazclu ha pC1ch'azunl-eva transp ot t vazd uha do proetorija ; za to su potrebni vodovi ZH vazduh i ve lik i bro] sar.tavnih elemenata, kao .8tO 81.1 razni e lerne n ti za p1'ol~z v axctu ha, klapne, prof iliaaru komadi, uredari za mcsun ie i indukcioni uredaji jtd.

-1 VAZDUSNI VODOVI')

Kanali i cevi sl uze za potiskivanje vaz du hn u pr ostor ije iii za odvodenie istog 'iz prostorija. Oni u pogledu tr oakova k2.0 i znacaja pr e.dstavfiaiu posebno vazan sustavrri deo p os.troj erria .i zbog tog" bi t r ebaf o da 80 brizljivo planiraju i izvode, Posto se vaz.d usrri vodovi Iako zap r Ijai u, Hacelno va"i p ravflo du hudu ito hr aci, Na odgovarutucim rnestima t.reba p r ertvi det i ot.uore z a "iscenjc.

,'viflteriiai z a izradri vazclusrrih vo dova t re b a du 1ma skdeca s-oojst oa: da sa urrurrasrrie srranc irn a glatku povisiriu, da ne skuplja pr-as irru, cia se Iako CistL da bude t rni an, cia niie h ig roakop an , da ie nczapal iiv , otporan na koroziju i lagan,

Z'J"adfc'.;'t:.;ni ore an.i SJ~N U izv esrrirn sl ucajevirna zahtevaiu izr adu v~zdllsnih vo do va o d vat ro otp orrrib rna ter ija la (DIN 4102, cleo 6). Videri i 374-6.

Celii'ni lim je najpogodniji mater ijal. Crni lim se koristi nurcesce sa pr ernazorn iIi p ocinkovan, Preseci kanula mogu biti kvadrar ni, p ravougfi ili kr uzri], Uzduzni savoY; Gil suvijerri (Falcovarri), a poprecni pertlovani, sa ugaonim gya;i:eleIll z.a 'p ov ez iv arij c, nepdcvt:scenim pl~iru.bnjcar:na" profilisanim obujmicGlna j l i zas un ima. Kr uz ne ccvi vece duzirie izraduju s e i sa apiralrrirn prevojem (falcorn) aka cevi (z(n:ojne ceui ), Povez ivanje se vr si pomocu spojnica Hi uvlacenjern, Zaptivanje sc vdii 'Iepl+ivim tr akarna iIi g.urnorn, Za ITH<le p recrrike koleriu eu presovana, a za vece prccnike falcovana i pertlovana. Za nosenie se kor iste cevrie ob u im ice iii koris tr-ukc ij c o d gvozda ntznihprofillj j ugaonikn. Debljine lima date 81.1 1.1 tabeli 336-1. Za sp ecijalrre izrade kanala korist.i se lim ob lozen olovom (za gasove koj i sadrze ·kiseline}. alurrrinijumski iii bakarrri Iim, Sada su se nil tdiStu. p ojaviie i ovalrre i sp lj ost.erro ovafne cevi za p osebrre alucclevc.

Razni riacini p ovexivanja vide se ~.a sHe! 336~1.

lc.:rormiranie cevi, prirubnicn,. ugaonih p ri ru bn ica , Iirnerrih kanala, ravnih i ugaonih r arnrvva dato ie u DIN 24151 do 24159 (ju!! 1966). Za debljine lima za cevi videti DIN 24151 do 24153 (tabela 336-2). Za deb1iine lima za kanale videti DIN 24156/7 (tabe1a 336-3). Za rcvrie i 'ugaorie pr irubriice videri DIN 24154{5, a za ravne i ugaone rarnove DIN 24158{9.

r-Io rrnirnn ie zavojnih ce v i dato ie u DIN 24 l45 (10. 75). Normiranie Iukova , kolena i dr ug ih de lova je u pripremi.

l) 'Terrrunoloc ie del' Lufsvcrrcilunn siehe Eurovent-Dokument I'lL 211. 1971.

C) Milrmann, H.: San. He izg, 'Tec hn, 3/73, Str. 305{13, M,iirrnann, H.: HR sv, 11/79. i 1 [80.

336. Razvodcnje iraeduha

987

Slika 336-1.

Razrii riacirri povezivanja Iimenih kanala

1J

A = F-lizni SPO) B = S-3POj

C = uzduzn! fale

D = S-spoj sa vert ikaln im

faleom

E = ugaoni fale

F = spajanje u obliku dzepa G = vertikalni fale

H ~= Prtsb urgov fale

J = sa dvostrukim prevojem K = S-spoj sa stazicorn

~}

J[

I

;::-;:- ==

K

7"'.bel .. 136-1. Minimal"e debljine lim", za 1<",,, .. le IOd EeliErmg lima (prem ...

DIN 1946. aprHa 1960)

iGranjc'~~me~j=t;;"I'-"o--,~~--

Najve':a urrutrasrria m era ! za debljinu lima Nsjmanja d eb lj irra lima

____ mrn i Br, mrn

~~··"-~··~'~-~··-·~····~f"---~o~",----------.,.u.-~.----~-----~~~~

I

I

I

250 250 .. , 500

500 990

1000 1490

1500 1990

2000 2490

23 22 21 20 19 i8 17

0,5 0,62 0,75 0,88 1,0 1,13 1,;25

2500 i vise

,,,bela 316-2. O.,bljine :>::;<1 a, ce"j prem .. DIN 24 t51)3 (juli f966); mere u rum

~~---II~~o-la:~~~:i~e~i 0' O~li! Dj~1ccetv~i~!2-1 P~t~:::el~!~~~--=

Nllzivnn ,

~irina

NV :--=-I-'~~ci"-i--4-' - -~Rled 1. I--~'--I-~-.'-~;\--:-.-

1~g:::~ s t:: I l:l' T~:--I g:Ill!-~J-~---~:~~ 1- r::: I U5 ~,5

560 .. ,lO()0 1,25 I 2 . 4 I 1 i,13 1,13 I' 1,25 I 2 4

1120, .. 2000, 1,5 I 2,5 4 I 1,13 1,25 1,25, 1,5 ,2,5 4

Red 0, L i 2. prerezno za pr ovctravanje. Red 3. za odsisavan ie j otpHdHvanje~

Red 4. z a vodove nepropus tive za p rasirru gas.

Za obracun potrebni dopunski podaci dati s u u DIN 18379 (10. 79).

/lbfnl.1~i1-ijUH1sh£ iisn

Koristi se na stican nacin kao i cdicni lim. L3g91l je , za rnriog e mater iie otp oran n2 kriroz ij u, bez varmcenia. Kor isti se najceSce 11 h ero ijsk.irn pcgorrirn«, u ind u st r-ij i ~ivotnih namirnica i dr ,

988 3, Telmika provetravanja i hlimatizacije

Tab .. l ... 336.3. Debljine >::I<:1a limenih kanal .. p .. cma DiN 24156/7 (jull 1966); mere u rnrn

-~~~~--'------"----' Uzduz fa1c-;~~·-I--··UZdl.ili~;-~-

DIN 24 T57, lis"t"l, do 3. uIN 24156, list··3.""T 4.

NaZlv:,SiIina -'~-~;.d 2. I---·~~.--Rer--;---·-

100 ... 250 0,5 I 0,63 0,75 I ._ 1,25---1--- 2'---

~~g:::lggg g:~~ g:~~ ?,88 l i,5 1 ~,5

1120 1400 0,88 1 1,13 \ 2,5 I 4

1600 2000 1 1,13 2,5 4

2240 2500 1,13 1,25

Red O. 1. pretezno za p.rovetravun}e.

Red 2. za odsisavanje i otpra§ivanje. Red 3. za vodove n epr-op ust ive za gas

prasinu.

-12 Azbescnl cement

Kanali od azbestnog cementa izraduiu ae u svirn vel iciriarna i oblicima. Debljina ztda iznosi od 7 do 12 rnrn, prema veliCini kanala. Povezivanje se vrSi p orno cu sp ojrrica iIi manzetnnma sa masom za zaprlvanie. Isporucuiu se i profiiisa!]i kumud; razliCitih VIsta. Orporrri su na koroz iiu ; rie p rop ustaj u vodu.

Nedostaci : reslci ; loml iivi ; ne izraduju se na gradilistu.

Pr ednost i : uslovno otporrii ria kiseline; riezapul iivi ; Ialco se obrnduju. Izbor i p or'u dzb.iraa cevi vrsi se p cema katalozirna pr oizvodaca.

-13 R.abie

Rabic-kanali se proizvode tako 1;to se .na mn~il1 od okruglog gv oz da u zicanom spletu nanost g ips , Mogu se praviti u svim ob Iicirna, Kanal! ·unl.1tra rn o raj u cia budu glatki; proizvode se pr ema por-udxbfni j znto SU skup i.

-14 Zid i b et ori

Vctiki karrali i ver'tlkalu a okna izraduju se od zidnih opeka, Sa urrut rajinjc strane eu ornalterisani iii sarno f'ugrrvarri, Koriste se najeeSce u riovograd njam.a. Velika akumulaciia toploce.

-15 Kerarnicke C"VI

Teske s'u i Iornljive ; retko se kor is te, i to aamo ru posebnc svrhe, np r, za dij.es ... t or ij urrie za odsisavanje u Iabor'ato r-ij s ma i herrriiskirn institut.imn,

-16 Sinteticki materijali

Kor iste se takode za p rojzvodrriu kanab, ug!avnom PVC (v irvid ur , t.rovidur j dr.) i polietilen Chostalen i dr ,'), Izraduju se od p loca, kale se Iep e rl i zavaruju pOIllOCU vrelog vazduhu, u razn;ITl oblicima. Sp2jaju se POIllOCU pokretnih spojfiiea. Kruzne i kvadratne cev; rrwlih dirnenzija isporucuju $" gotov" iz fabrika. Otp01'ne 3U na koroziju protiv skoro svih gasova i para. Postojane su na ternperaturi, ali ipak sarno do 60 ... 80°C, prema oSl1ovnoj mat.eriji ad k01e Se ;z .• raouju. Vdo su skupe. Na niskiln teITIpera"[urama VeOn2:l 51' krte.

·17 Kana!; od ploCa

Posledn}ihgodina pojavljuje $" veiiki hroi iz\-edbi kanab. kod kojih se zidDVi kanala pro;zvode od ploco raznih vrsta i direl;t:no na gradili1tu. Pr, tome noisc,

336. Razvode'!i6 vazduha 989

potr cbrii dctal ini ra diorrick.i crtezi, posta kann!i HhlgU ~ nu lieu nit-"Sta ch: sc p ri-

Iagode gr acrevinskirn uulov irna,

Za uzduzno nnlegan ie povezivunje Se vr s i po pravilu oel l irn en ih tiguon ika , :oJ za p op recrro naleganje od ugaonog gvozda ·~11 odgovrn:lliucih .kliznih spojnic£L

Kana li se sa unutrasnie strarie rnogu o drnuh obl0'l:1_tj razriim rnat.cr ii arna, TI_Pr. plocl1rn.u ad stalclerie v urre , tcko da se i s tovrern eno ·pOSt.izc z vu crra i toplotr!5 z1l.stita, Rnz l ikuj erno nekoliko glavnih grupa p10C2:

place od azbest.nog CftnentG-; ispol'ucuju sc pod rn zrt.rn l'12-z.i\·1rHli l!'~Ho irrt e.rn it , l igriar j d:L~

plot£') na b a ei }-ud~;ijLiNl':;ilihaia, kao estu lu n dr.~

j)loce till b a.z i sitssa, k ao l-igips-plo-ce i d!·.~

place n a bassi slntetich.'nl mat erijaia, kao rvrda p[;I13 S<l ahlr}_-dnji(jr.n::-~korn

fo Iij orn , rip r. kapu-p loce i dr.,

place 0<1 niineralriih. utahana, urrurraanj e i spoj~~-isnje p{)vlsine sa s]o~elL'

ccrnerit.a, stulclerae sv il e :i ell'. Pre.do osr irn ie u v e l ik o i ::!pso:rpcjji z v uh a

i t op l otrroj za§titi~ nli irnaj u H1Ulu o rp orriout.

Sve ploce p o pravi lu ITlOgU Iako au se obr adu iu b ilo stl~ugan}crn~ buscnlcr:n~,

zakivanj ern i sl. Nisu zapnlj1ve, glatk e s u i o tp o r ne su na k oruzij u ,

Za vodo\re za provetravarri c zastjcerH~ od pozura vide ti pogiavlje 374-6~

-'[8 Fleksibilnc cevi ; creva

k-o:risie se vee dugo za ods isrie kanale, ()sin'l toga nalaze prirneDn "U postro)enjirr:w, za pt'ovettavanje i klimatizaciju. Precrnk iznosi do prib.liZnD 400 nlrlLPOsebno odgovuraju za p rikljucke ~H·ed3.ja ria ce-vov o d , Postoj e m.rrog e razrre kons trukciie koie se ruz l ilcuju p r erna materiialu, f Ieksib iluoet i, top}otno) zastlti d r ug o m :

mct.aln.i ere-Va ocl sp ira ln o namo tanih i uzlehJjenih t ruk.a, rrp r . LH,:i al urrtirriju ma , specijuinog pa_!)ira~ s irrtet ick og' muter iialn ; takouc j_ vis,:,; sloje va, rap r , p3pir-sintetiku~lYJ.pir;

gu.nu:iict stsiralna c~'e'G'a sasroj e s e '.")(1 z,l"::ane- sp irule knjCl, ~c u potpunosti

u g urn i ; kanab s u unurra glntki i teski;

sint.et iclee ceoi slicne 3U mctulrum ci-cv in iu , ali se i z ra d u i u o d .sInCt:tit';:kih rrakn k.oj e s e spirulno :narnotav8ju;

CB7.n.' o d srahlenih 'Dltxhana 8i1~~toje s e ad zic:ane sPl!.'_ale foiijoln. i omotacem ad srakleaih vlakana , '1,/1'10 s u

Jspor ucuju se u d'llZinaU-l:l do 3D rn , BrzCi s e m orrriraju. Povezul;'J se S~i Hl'·t:.da}irT'~,{ ponl_OCU ccvrrih ili crevrrih o b uj rn ic a. NOrlTtinlne 8U u T)TN 24.t 46 79); po kG1TH;': postoje 3 ·Vrste hual a ct a :

/\ ~ p oluf'leksib iln e,

13 - srednje f leks ihif nc, C - porpurio flckaib ilne ,

IC.l.::!.$~fik8cija je izvrs erru prcrn a otpol"l1oS'i.i !1:1 pr:itis:~..J.;:" ·radi}u:;u :<;\'ii~\nl~L n'·'> p us t ljt ... 'osti hd.

~i9 Razyodenie vazduha b€z kanaia

28 rnzvod..:..n~e Govo(1:enog va-zduh-a v i-se DC slu?~t;: J-:.:.a nilli , ·Vee '"c!.ci-;_>_j~L~Ni nJ/o.::'-<: i'n jz odvO}I.=:-nog- r\~f!.2dusnog si<;tern~l., sa podes3vajuc~irD n1IaznicantH. rn 1 01il~ centralno prip_rernijeni vazduh razvodi plcko s:r-okih povfsina i u:;1ed ind.u~,:.c10nog dcjstva vazdu§.nih tnlazEv£l.. US1Ti(;.L'i:P/;}, 11 potL'(':bn(U1J praVCi.1c >Tc:n)~ SInetnji od stub ova i donje pronluJe~ Posebno ie pDvol1nc· stc fie topli vazdHh i~\~)od trrv~1- ~.~:::.-c-c ,..,potish.uje nadole. I<~nr1s1::1 ~:;c n~!rocHo ·G, '7e~1kinl fabdcki.rn balfil·Tl2. (_~~hi-:.,~; .:d"-~).

990

3~ 'l ehrnha P"ro'-u(:tra.oanja

klimatizac(ie

Ce ntr alru ured"i

lIZ

51;!::a 336-3, Ruzvoclerri e vaz d uhu bez kanalu

-2 PAD PRITISKA

Pad pri t islea. usled t.rerrja U cer-im.a TUL:Uncl fie 1Z jedn:acine

;-. =e k oe fj c ij e-rt t trcr-ia (viclet i sUku 147-5)!, p =gtlstina vnzrtuha kr,im",

Na sl ici 336-5 vi d i s e pad pr itiska R" p o rnetru cevr zu struiani e vsz.duh.a sa p =, 1,2 kg/ruo li pravirn kruznim Hmenim vodovirns , za koie s e sa dovolinorn tlicnoU,u moze stuvir i Irrupuvos t e ~ 0 (glatka cev), Z~ p ruvo uguorie kanale sa

d uzrnarn a strt~r;i,C:~ a :i b ; ekvivale nrrri precnik [e det; = .. ?-_--~~ pd. ce.tnu pad

a+b

pritiska pri i;;taj brztni osraje ncprorneruen.

Prima: Kol ilci je pud pritiska R"ll ~'lntkoj ccvi od d=d50 .mrn pr.i.brz ini vazcluha W'= 12 mls?

j( •. ien]e : Pad p rit i sk a R" = 1,05 rnrn VS/rn ~ 10,3 Palm.

Prorok vazdllrw~c76() l11:lih.

Za cev i i kanale od re de ne hr aoavostt vre duost i Re nR slid 336-5 treba pomnozitic s a korekcionirn brr+evirnu ko ii zavise o d hrapavost.i s. Korekcioni broievi n is u konst antri i, Vee s u tttoliko veci uko liko ;e b rz iria veca,

Za hrHpav(lsL EO vidcri tabelu 147-5,

PVC--cevi

Lirnerri kanali, fa]co~'-;_!nj }(un::;di od azb es trrog c-er-ncrrta Krrnnli od beronu, glatki Rabic~ g le tovarri

Betonskr l;anali, Iuap a vi Ziduni kanal i, hrapavi

Fl e ksibflnc ccvi p rerna n[u::tnu izrncle

~"=O.Ol rnm E =0·,15 mm, ",=0;15 mm e~O,5 rnrn

2=1,5 2,0 rrtrri

20= l,O 3,O rnrrt

2~3 5 mm

0: =0,2 . 3,0 rnrn

lz t:~be1e: ria kr ai u krri ig c m.og u direktno eta se ocitrdu vreclnost i z a pad lisled tr errja If. za razJic.ite vrcdnost i h rapa vost! ~" eu tnbcl i oznacerio sa h).

1) R;JJ;6czy, T,: HLH 1%5_ StT. 467/72. 1966. Str. 175/8.

Laux, H_: C'es.-lng, 1967_ Str, 1/13. RJJ!'sche!', H .. : \varme-Techtlo 1966. SIr. 2/! L l_Jsem2n.n~ I';;: __ \\7~: l-IR 971, Str. 271 il2.

l\.SI-IRI\F 1-1~1,nd.b~)(d;;:_~Fu~'!darnf':nr.21s j 97'7. Ch apr er 31.

336, Rauuodenje v(lzduha
1 l 1 I E .1 I 1 ,I
200 0,02 0,05 0;1 0,2 0.5 1
lOa

50



20
t
I
10
E
~
::! 5
,z
.",
~ 2
Ci.
-e
'"
o,
0.5

0.2

0_1
0.05
50 100 SOO 5000 10000 991

Zapremlnskl pro 10k V u m"/h _.,.._

Slika 336-5, Dijagram pada pr itiska usled t.renja u glatkirn ce vjrna , b rnpavost <:=0 (pr emu Recent /Rotscherf)l); 1 rnrn VS/In ,,=,. 10 Palm

Primcr : Koliki j e pad pr it.iska u f'Icksibrlnorn cr ev u oel d= iOO mm, pri \%, = 15 m/s?

8=0,8

R« =2,4 rnrn VS/m =24 Pa!m (tabela ria krniu krij ig e)

Pad pritiska R = 5,0 mm VSfm =, 50 Palm (tabcla na kmjll knjige).

Pad usled pnjedinaZ>l;h ot.pora nustu ie usled p rornerre p z-av cu i preseka i octred!lje se preko sledece jednaCine:

<; ,~= koe f icii erat ot.p or a

Vrednosti r: tr eba us tanoviti isp itivaniem. Btojne vr e driost i prikazune su na s likarna 336-6 i -7. Brojne vre d nos ti kod ruzrrih aurora C'.esto pokaxuiu znatna odstupanln, usled raz!icitih uslova ispitivnnia. Videti i tahdu 148-1.

1) Rorsob er , H.: Ges,-Ing. 1964, Str. 107j12, i 335/8. i \'<;?kt J970, BtL 114/124.

Ri5tscheLH_: Druckverlusk blegs3mel' SchLiuche. Ges.-Ing 8f 1970_ Atbeitsblatt 79.

3. T'elzniica prouetrauanja klimutizacije

0,05,

0,1

0,2

0,4 0,60,81

2

4

6 8 10

Odnos brzine "",!VII,

Slika 336-5b. Koeficiienti uk'up nog ctpora ~" r azficirih rucvanja

Za lukotse vaze sledeca naceia:

rrrinirnalrri pad kod veceg hroja skretrrih Iop arica, poicdrni vodeCi limovi sto blize unurrasniem z idu;

zaoblj enje . spciljnjeg zida rierna velikog ut icaia,

Za ozreblj ene lukove od TIletala iii airrtet ike vre driost i t;; Cbez tr erij a cevi) 8U pr;bliltno 25 % vee';" rieg o . za glatke Iukove,

Pri,iier:KoIiki je pad:pritiskapri'uluznmn s!ru;anjuvazduha n cev i sa ostr im ivicarna+kadaoje . brzina vazduha ill"';; 10 mls?

(primer ] 3, na slici 336-6)

Z=t;;-p/2' w"=0;9 ·1,2/2·10"=54 Pa (""5,5 rom VS).

G;ananje siv-uje

Pad 11 ograncirna (p'-tdusled raz dvaj arria) i e ad pasebnog znacaia za posrroierija visokog pritiska. Pregled hoeficiienata ot pora raznih ogranaka pr ikazuje stika 336-5b, Oni Sll zavisni od odrrosa brz ina Izrne du glavne atxu ie i struje u ogranku. Vrednost <;, na ovoj skici je koef'icijerrt etpora ogranka za uhutmi oad prit.iska,

koi i se odnosi ria brzinu WI u glavnom Icarialu : ".

AP~,,'"=<;" pj2' WI".

tJ odnosu na brzinu W2 U ogranku kanab ie Ap~,,=C:3' p/2 '1032

gde j e

':;1/"(,3 = CWS/WI)·.

Za cesto korisceru tU',"i ogranak. premu ispitivaniu ie <;l·~ 1 -+ O,5(WS/Wl)2,

Prer acunati koef'icijenti orpora na La vide se na slici 336-7b.

P'rlmer: Pravo'ugl i og rannlc sa 'llJl=lO lJ1!S i n~3~~;:;.8 ra}«, Ukupni pad pritiska ogr-arrka j e :

l:..P=t;l' p!2· w~2=1,32' 1,20;2' loz=79 N/m":::::::7,9 rrun VS. i l i u o drioau ria W3:

l1p = 1,32' (1010" . J,20/2 . 82 =1,1 . J ,20i2 .- 82 = 79 Nltn2•

Ova vrednest moze da se UZIne iz s l ik e 336-7b (1:3 =2,1).

~36. Raz",odenje -oa sduha

993

LUK

'Racvanje

f:":' "";:1

LU

.aD (: = 1,4

[v U o dnos u

1,5 1:18 36 14,5 7_,,{
2,0 134 39 1:55 7,8
~,5 140 40 16,5 2.3
3,0 'l46 41 17,5 B.6
-~- ~-~~ r~D ukupnt pre suk)

Slika 336-6~ Koef'icficnri orpora t; .PD1·:;dLn2.~;n~h orp ora p.ri strnjaniu vazd:u.h~L Videti takode p og lavlj e i 48.

63

994

3. '1'elmika pl·ovetra.vanja hlimat iisacije

2

E_u

'--~---,--,f----=====----I

-W,.~~ 11- .. ~~

10:

12

0,4 0,6 0,8 1,0 1,5 "'1!W, = 0,40,6 0,8 T ,01,5

5,02,21,20,9 0,5 -+ __ :_l;:;~u:::k::__=_1-_4:_,7+-1,:-9+-0_.9+0_,6+-0,_.;-{

o (V 0,7 0,9 1,0 '2" = a 0 0,3 0,6 0,9

"',JW) = ~::?uk =

Slik" 336--7. Koeficj)cnti otpora r: pO)2oinacnih orpora pri srrujaniu vaz duha

j :La ogl:~a:nkc p-od -ug-lcn11 od 45 c:; ~] ~::--"O~6-+0~2(1_./,i3!7U!_)2~

336. Raxoodenje waeduha

c· ,_.

E Slika 336--7b. g_ Koeficiientr orpoca ~3 za C; struju u ogrunku pri '" razdvajanju i spajanju '" pruvougaonib ogranako £'

~

~

Slika 336--7c,

Koeficijent otpora <:;, za pravu str-uju pr i raz dvaj anj u i spajanju prnyotrgao n ih og r ariaka

995

Ogmnak

Prava stru]a

7

'W, "'I
f> l ~
"'3
I- ..
Spajanje
I ..
.:.c r--. 1;,
-1-
rt_~~ "'I~~
Aazdvajanje ~>:CIr ,"
l--t-
., "'3 i 5

E .,

a

.8- o 3

o -1

o.a 0,4 0,8 1,0

-,It')/1tft

-0 0,2 0,4 0,6 0.8 1,0 It''l/P.!l

Pad st at ickog prithka D.p, t u ogr anku ;zrucunava se iz uk up riog pa da pr-it iska LJ.p" =LJ.puk - LJ.Pdln

=t1puk - (>/2' (VJ12 - w~').

Z;:; tupi og ranalc je p r erna tome pad s tatickog pr itiska t1 p" =pj2 . 7.01" (1 +0,5 (W3/Wl)2) - p/2 . (Wt~ - wo')

=1,Sp!2·w.2•

U ovorn s lucaju gubitak st.at.ickog prit iaka U ogranku rre zavisi od brzine u glavnom kanalu, Pr i konstanmom pr itisku u g'Iavrrorn kanalu i u istim ogr ancima kroz sve+ogrunke," struji-'istR ·kotie.inn vHzduha.

Za o stal e ogrurike talco jednostavni odraos i ne mogu da se postave, Moze se uociti da koeficijent otpora 1:;, z a kose og rarike od 450 irna rrrirrirn alrru vredriost od 0,4. pd odnosu brzina W"/W2 =0,8. Za rnarrii i veci odnos, otpor [e vuci, SHcIla vaiii za dugj tupi og ran ak 2b rra slid 336-5h.

"Tuko de u: glmmoj siruii p ri c dlasku del imicnih atr uia n"staje pad pr+tiska, Za rrep rornervjen presek srriarajuje se brzina 'U'l .na n', i naivecim delom se pd tome pretvara u pr+tisak, Dakle, staticki pr itis ak ie 1Zft oxranku veei nego i s pre d ogrunka (ponovno dobijanje stariNwgpritiska).

Pad prit isha u odriosu ria pocetnu b rz irru "'1 je :

LJ.P=t;l· p/2' ~(Jl",

Koeficijenti otporu t;J Za tupe ogrnrrke vide s e na slid 336-7c.

Spa:ianje st.ruja

Sl ika 336-7b i -7c p rrkaz uju koc f icii errte ot p orn t; p ri sp ajanj u s'tr u ia za ognmuk kao i za g lavriu r-tr uj u.

Pd tome treba obratiti paznju na to da t;-vrednosti jednim delom pastaju n.eg arivrie (efekat usp irncije).

Ps.d u pr avoi scru ii : .6:.Pl =t:l . p/2 ,._ ZV1~,

a pad U ogranku : tip3 =1.;;3 • p[2 • W;,2.

Broievi na slikarnn 336-7b i 7c aarno su oviienvacione vre dnosti, jer presudnn utica; irriaj u i o dnos i preseka i drugi uslovi.

63*

996

3. Tehnika pl'ovetl'av4rtja i hlimat ieacije

Primer: Koliki je pad pritiska pri pruvougaoriom spajanju srruja, karla s u W1 = 10 mIs, w2=8 m/s i w3=6 m/s?

"'s/W! =0,6 zu.lwl =0,8

Ogranak (na 81. 336-7b):

APs=t:s' p/2' 1032=0,9. 1,2/2·36=20 NJm2. Glavna struja (na s1. 336-7c);

API =" . p/2 . W,2 "=0,5' 1,2/2· 100 = 30 N/m~.

-3 GUBICI TOPLOTE

Toplotni iIi . ,,!Shiadni gubitak u kanalu t op log ili hladnog vaz d uh a odr eduje se 'pr ema jednacini

Q =k·A··&m=L·c·il.t u W,

L =protok vazduha u kg/s, ,,=specificna toplota= 1000 JJkgK.

Na osnovu toga v::zduh se htadi ili zagreva za :

At~~~~ -&", u K, L· c

k= __ ~l~._ Wlm"K

_!_+ ~ +-~ .

o;i A (Xu

W°;,>?5

",,=4,4 do,iT" WJm2K (poglavlje 135-2).

n·", = srednja rernperaturskn r.azlfka u "e,

koja Be prethodno pretpostavi. Ako se pogresno pretpostavi, racun rreba ponoviti.

Primer : . Zakolikose hladivazduh. ad 40"C. u.Hmcnoj cevi ... NY :!QOmro, kada cev duzine od 15 m p.rolazi kr oz prostoriju sa tempcraturorn ad 20"C? Brzma vazduha w=6 m/s.

= w·27"~=52mls (u odnosu ria GOC) 313 .,

44'5')0,75

= ~3o',~5 =4,4· 4,5 = 20 \W}mZK (sl ika

,= pr etpostavljeno ria 18°C,

= O:u1<='S \JV{m"K (sl ika 135-27), 1

= ~1~'T=5,7 W/m2K,

20+8

Wo

0:.

135-10),

k

nd2 . "IT' 0,32 .

Kolicina vazduha L = 3600 4~' W' p = 3600 --4-'- . (). 1,14 =

= 1 750 =0,49 kg/s

-4 OTVORI ZA PROLAZ VAZDUHA')

()tvori za prolae -oae duh a spadaju u najvaznije sastavne delove svukog p-os'troj erria 2'1 p rovetravanje, koje treba dirnenztorrisat i sa naivecom tacnoscu, da bi se pojava

") Regerischeit, B.: Ge sr-Tng, 1971. Str, 193/201.

Honmann, W.: Ki 1[75. Str , 23/30 i TAB 6/74. Str, 441}50.

336. Raemo denje »aeduha

997

promaje sprecila u provetravanim ili kl imat izovarnm pr os'torjjam a. ObJici ot vor a z.a prolaz vuzd.uha koii se koriste mogu biti veornu ,'uzliciti. Ezru duj u se od ce l ik a, alumrni iumu i siriterlckog rnater iiala, Nekol.iko raz n ih konstr-ukci ia pdkaZatio 51' na sl ici 336~S i 46.

Nazivi:
Pro laz za vazdub
Prolaz zu dovodn l vaz.du.h
Prolaz za odvodrri vazd nh
Pr olaz na tavarrici
Prolaz nu zidu
Rdetka Slobodni pr-esek

Ukupni presek Dornet

Pad odnosno USpOD

Prlrnarrii vazduh Sckuridar-ni vaaduh

otvor kr oz koj i vaz d u h u Iaz i iii iz.laz i iz prosroriic ; otvor, lcroz koji v8zduh ulaz i u p rost.orii u (ran ijc iSpUHt za vaz .... 'iuh);

o tv o r kroz koj i SC: vaz duh .is iva va 12 pro~tOl"ij0 (rllnijeuiaz vuz.duha);

otv or na tavarrici za ciovo drri iii o d vor+n i vaz.d uh; GrVOr ria z.id u za dovo dn! Hi odvodrii vazrtu h ; uueds i za razvocf en ie i usrncravurric vazclur.a u orvor u ;

p r csck kroz koji atru ii vaz.duh , ccst0 iZT8.Zen u Q/D ukupnog preseka :

presek o tvor a ;

l"astojal1;e p ri korne se srednia brz ina vazclu srrog rnlnza srnaniuje ria od re derru vr e driost., naicesce ria 0,15 xa]e, Hi aks ij alria brz ina na 0,5 m/s; sarno pr i slobodncm s trujunju ;

u vertikalnom prav cu izrncrerio rastoiunie izrne d'u kraja vazctusnog mlaza i s redj nc ispusta za vazcnrl»;

u horizontalnom Hi ver tikutnorn pravcu izrnererro prosirenje na kraju vazd usrrog m laza ;

koiicina vazduha k oja izluz i iz o'tvor.a ;

vnz.dusrrim

mlazom

povuceru

solmi

-41 Zidni ispusti (zidni p.aia,,' "'" Jo¥od"j vazcluh}")

-411 Slobodrii izoicn-nni kruI:.-ni nd(!,;:;-1)v:/

!{_ada m'laz vaaduhu ria kraju lcariala ixlaz i iz kruzrlog slcbo dnoi: orvoru, sixi se U prostoriti na sve scrarie, pri cemu ukupni ug ao sirenja nezavisno od. brztne iznosi 23 do 250 (sl ika 336-9).

Pocetna b rz.ina osraje BGnlO U korrusrrorn delu s tru ianiu, takozvanorn jezgrn~ Duzina Xo zone jezgra zavisi od stepena rurbu lericij e mlaza, P"j rnaloi turbulendii zona iezgra je dnza nego prj v el ikoj rurb'ulencrii. Poccv ad kr-aja jezgru, alcaij aln a brzina vazciuha v", srnurij uje se posle kratkog pr-e lazriog p o dr ucja o brrruro PTO~ porcionalrio rastolaniu od izluza ; Vee/V"",, l/x. 01,0 iezgrn rialaz i sc isoria meS"w,J.<., u kojoj Be Jakim vrt.lozrurn st ruj anjern sohni vaz duh mesa sa iz duvanim vazd uhorn, Ukupna koticina vazcl'ulaa koju je p okr erruo mlaz vazduba sa povuceriim sob rairn vazduhom postaje sve veca, dok brz.ina p ost.aje sve mania.

') Huesmann, K.: Kaltetechn. 1967. Str. 1981201.

Urbach, D.: Diss. Aachen 197L

Fitzner, K.: Ges.-Ing. 12/76. Str. 293/3()O. Rakoczy, '1'.: HLH 5/77. sn. l73/5.

Dctzee, R.: KI 4 (1973), Str. 47/53 i Di ss. Stuttgart 1972.

Regenscheit, B.: KI 1/74. Str. 9/16 i Klirna-KiHte-Tecb. 6/718, i975, ferrrer HLH 4/76. St.r, 122./6. i Dl<.V-Bericht nov. 1975.

Gersten, G. i dr.: 'X'iirme- i Stoffilberuagung 1980. Str , 14516::L

998

3. Tehnika prooet rauanja i Iilimat ieacije

Siiks 336~S. Raz n e vrste zidnih prolaza za dovodrri vazduh (isp usti za vaad'uh n a z i d u )

.... _ ....•.. _--_ ... __ . ------------

1111111100] _J _j
r. Ru piCast.a i ~jcana s-e se tk a , -o
~o
podEsavanja kalicine • -,
sa i bez
p o m oc.u V··irdu:::rne iii , _,
zasur.a , -,
! I 3. ~::e:l~e pS:k:::~~(~il~i:;::;~:::~ [IT. . .. 11_[ III 10] ~,

Sce ujanje d esrro l e vo , ----::::. _ __ _ j ~

<-~~~~~~,:~~~:,;:;;o;";-i !fF-21 m~ ~m-I"

Lamel .. p oj edi nacn o iii zaj ed n o ~ ~ .

p c kr-et.ljive ,

----I

I

i

,

I .. ~_IIIII!III!: ~ I

.............. _._----_.- -----, .~-~. ~--.--.- ... _ ... ------_.--_._--.--._---. __ .. _--!

I I !

2. Resetke sa hcrizcnt.a!nim larnelama

La.rn e le p ok r-et ne i!i n ep-ok r-e trre . Strujanje moze d a s e us mer i nagore i nado!e,

.5. Resetke sa j ed n os tr-u k i m arern e-

rav;.'!nj.~_rT1 vazduha .... i Pp,~e:s_?:V:<:i-:-

nje rn kolicine, ....

Us me r-avanj e vaz duha hodzont:alnih lameta,

p c m c du

Pc-d egavn n] e V-.zaluzine.

p o m odn

6- R.esC',tke 5;1 d .... /QstTtddrn USlller2.~ v a.nj e rn

vaz du ha ~ podesavanjem konc~ne

Usmeravanje h or lzo nt af nih mcla.

vazduha oo mocu $ v~rtika.inih ia-

Po d esavanj e koJiCi"" p ornocu V,"zaluzine iii deflek.cor a.

7. ReEiet:ka tikalnim maln ma, b:a Hi

" obliku crake sa. v e r-; (iii h or izo n taf n irn} Iad op urrs kj m la m e!a .. ma regulatornm kolicine

EL f"~5i}:;u-dc~; kndEn:!;:

pr-avo ugao.ne.

,

I

"-'-j

I

_ . ..,...

-----

ITIil11111111

,JF= - .. -3l:.

336. Raeoodenje vazduha

999

t

Slika 336-9. Sirenje Izoterrnnog vazcrusrro g mlaza iz m.lazrrice ria slobodnom vazduhu (serna)

Za kruE .. u rnla xrricts aks ijalrie br:dne vazdusnog rnlaza mogu da so prrkazu pr eko

sl.edece jednostavne j e drra.dirae ;

v~ Xo 1 d ..

-~=-=-. -, gde j e v .x 1TI. x

d

XO"= n~;

v =brzina u o.drroau ria trkirprri p re sek p:rolaza u mis, v", =aksijalna brzina ria r astrijanj u "", u mIs,

m =stepen mes an]a,

x =rasiojanie od prclaza vazduha u m, d =precnik U rn,

xo=duzina jezgra U lTI.

Ova jednac;np ie p r ikazaria u dvostruko-lagaritan1.~kom d ijagr'arrru 336-10. Faktor "', takozvani st cp en m eiartja.; pri m.210i turbuJenciji irna vrednosti od

0,6
0..4
'"
-- 0,3
"
""
1),2 ._ ~ ~ "" ....... "Zldnl rnlaz
!--- •. ~- i"{ ........... ';... ~
Ravni ml!z Xi'.. '-.. r---. ......
<, ..........
..... " -... <, ......
<, ~
[\,_
Kru:l'ni rnlaz V r-,
r-- Zona je2gra __ ,-- Pmlaz I Glavna z~n;, :-...
'-_ i r-, [1,1 "1

6 8 10

15 20

30 40

60 80 10-0

2

xld ; x/l1

Sfika 336-10. Srnaraierric aksiialne brz ine v S8 rastojalljern x za pro laze za vazduh

za kr uzrie , ravne j zidllE:: m laxeve (n-z =0,.] 5)

oko 0,1 ... 0,2, a p r i velikai tntbulenciji 0,2 ... 0,3. Sto je turbulenciia rnnrija, to j e ve ca j1:kr.ivna duzilw jezgl'a xo,=dlm. Za m=0,15 je XQ=6,7 d,

Za male izlazne otvore i male brzine r < 5 mls) prema nainovnim ispitivaniima sr edrija brzina vise ne sled.i zakon ·v.,c/v = (J.~of!};:}n sa n ==-= I=- vee se srrrarrj u j e brze sa ,:t= 1.,.2.1)

!) Graff, B.: DRV-Bertch. 2 (1975). Str , 477.

1000

S. T'ehniha ProvfJtravanja { klimatizacije

)~I~
I'""'I~ IJ!~
!~ " '"
-r-
~
IJj I l~i'"
_s, -
,.____ "~
-iN I
~ I~I'"
r-- \!<!H' ~
I .rl ~ .~ <'>I~
~ ~ 0 N II
II II ~ II hJh
N :.c::!~
.:< ~I<> (t <l<l .--.- .... ~j-:-:: --- .. ~.~ ... --

~ -.~

~

~

IN

~ II

::::I~

!~
~
'""' ~
N
11 II
~ ;31., It

.-~~'.~!

I

!

i

I

i,'f!o-:

IM!-...j.

'~

II

h'lh

<ll<l

" '" ~
.c::
~ ;;, -B §
'"' >:l N
8 oS N ee
"" "'":l
t.1l ~ ~
N .c:: .", "'
.~ " '"
es ~ .E .~
co ~ "" E c
.s o '-' 0)
'N '" '" '"' ,...
o..u
~ :;C ee '" o .... _~
o ;:J N (;1.>-,- 336. Rasporedivail.ie -oaeduha

IUO,

Profi I mla sa

Brz ina vazcluha ~)" rnerria se prerna zakonu (51ika 336-10" Vy -0,69 (yfy,,)2

-=e

lOb):

Vx

y =rastojan;e od os.;,

y" = raat.c iarrie " gde je "y =(J,5 '1)",.

Svi pr of'fli su rnedus obrro sHen.i i mogu da se pr.ika~~u ~ednoln je,jinon, l~l-i'IJI:)ITl~ kada sc brzine 'Vy odriose ria rastojanje y".

Stika 336-IOa. Profili brz irra za kruzrri slobodni rnlaz

8iika 336-10b. Kdva pr crncrie brzina za kruzni slobodni rnraz

U prauoueaonin. rnlaenicama rnsc odcla vazduha ie s licna rasp oclct i kod kruznil-_l orvor a, tako d a se na vcc.e m rasrojanju od otvora vise ne l1"lOZe ustanoviui da Ii vazd uh iz laz i iz lcr uzriog; iIi pruvo,lgaonog otvora,

Sto ie veci o drio s atrunica otvor a A~ utoHko se srn anjerrie brzine vi~e pribliz2.vU srnarrienj u brzine ravuog m laza (proccpa); vi dcti s liku 336-10e.')

I-Cod at-nora sa ossr-in: irricarna. j kroz ~2.1uzine kod:> r'up icast.ih Il i drugih t~csetak~, tr eba vo.diti racuna 0 ko nt r.akoij i mlaza. Za raap ocle'[u 11l'Zin3 za ove ot vor e sa, lJm="K vazi jednacin2:

v",_ ·VA

-~k---···

." x ,/;:;:-·;:'

l.L = koef'icijent korrtr akcije,

l' =odnos slobodna/ukupna p ovr's in»,

----.~--~--~-~ ... --_ .. -.~ .. -~ ... ~~ .. -~----~ --.~ ..... _- .. - .. -.--- ..... -. _. __ -

Vrs ta ot vor-a I 1(- \} rsta otvora

-----.~-.- .. _.~ .l_.~ ._. ~ .. _._ .. _

f ! ; 6,0 ... 7,01

! 5,0 .. ,6,0!

I ;

! j

I; 4~5, .. 5~O!

I ,

1<

IvUa7nice

Pr avo ugaorri slobodni ctvor i

RUDlCastn ~reBetkn~

,: ~O, 1 ... 0,2 -

r=0,01._.001 'Lam cl na resetka, .prava

I_,8:ITlejn2 rcset.ku ,

J.5 _. T4~5 1:5 ... 3~:~

Proceni

odno!-\ srr-anica s~-"20, .. 25

2) .Regeusche it, B~: 'r'-I'} 12/79. St r, 3J9~

1002
1,0
0,5
", 0,2
v 0,1 3. Tehnihasrrooetraoanja klimatieacije

0,021'----'-2-----'-5--10'

20

100 200

50

1000

Sl.il.l;;,a 336-! Oe , Srun njerij e br-zine Z2 p.ravoug'ao.ne rnlaz.ev-c ; :;\ = odnos st r an.Ica

-Paktor I, rierna korrst anrrru vre draos t, vee zavis i ad nacina iz rade ot vor a. Neko!iko vre drrost i K, ko]« s u ustanovli cne isprtivarriem date au na vee nnvedcno i tabeli;

O dnos Ine.fanja

Odn05 ukupno p okren ute st r uj c vaz cluha [.'-,[" i ubacene stt'uje vazduba 1"'- naztva

se o drros rn es arija i mozc priblizno dH se p:rOl'acuna. Orijent::;;cione vr edrrost.i

date su ria s li ci 336-11. Odnos ZHvisi ad s t e.p erra m esaraja 11l rrrlaza i zu kru1:;ne rnlazeve zriat.n o j e ve oi nego za rnvn e '1'lazcve, posto se irrdukovanj e okolnog v8.2duha vrsi sa svih strana.

Slika 336-1 l.

Odnos mcsanja 1/",1 V zu vszclusne rrdazevc (m ~stepen rnesan]a)

x,d odn o s no ;<':"il

t__r rickj rn sf uca iev irnn iru.er esnrrrrrn je dmne: vazciusnog rn laza, tj , ono' r astolan.e o d ot vore zn iz laz vaz duha, rra kame s e aks ij al na b rz.iria vazcluha srnanjuje do odre dene vrcdrios ti, rip r. do 0,5 tn]»: Srednja b rz inu vaz duhe pr i torne Iznoai pribliino sarno 1 f3 ove vrednosri i n91azi SE u p od rucj u onih b rz ina koje se daju

k ao granica pojavc pronlajc~ Prj tome ae iz jednacine Z~ dornct dobija vre dnost

L

~ vd 2 'v ~4

:... -- cclnosno ._-_-_... U TIl,

m nti.

'T'r e.b a irn~ti u vi d u d~i p o itu u donlet;) ima s misla sarno Z~\ alob odnn s trujarijn,

Z[l prost.oronr ug.ra.n7.·(~.pfU.j s nuj an ie 'vaze: d rug i zakorii.

336. Rasporedioanje uaeduha

1003

Pr:iblizna icdrracina za malo suzene ctvore z a vaz duh sa I fm = 5 b ice :

L=10 vd u rn ,

1. prirner : K'ofilci ie d orrret vazcf usrrog rnlaza k oj i izlazi iz mlazn ice dirnenzija 20 X 40 em, pri protoku od V =0,3 m3is?

A =20,40=800 em"; 11.= 1,0; "=1,0; Ilml ~~6,5;

2v"/A

Domet L = ---~-----

V=Y.O:20:~,4 =J,75 rn] «,

L=6,5' 2'3,75 v'o,oii=14,8 rn,

2. primer: Koliki ito domet L p ri istoi koficini vazcluha kad a se orvor mlaznice zarncrri rup icastom resetkorn cfcktivnog preseka o d 50%?

A=800cmi!; p=O,8; "·=0,5; A·p.·r=800·Q,3·0,5=320cm";

2 vvJ'A-

L='-'--'---~"-' sa 1/",,=4 clobHa se 1111 'V!J:;:

4·2·375 "/0-08

L,= ._- -.- .. ~-- ... ---.--' - = 13 4 In,

"VO-;-S:-o,S '

Dcmet

Stika 336-13. Raz vortenjc vaz.d uh a p o rn oc u Iamef nj h reset"ka sa l'az!icito podesenirn ug lovirnu ; a) parate lne lamelc, b) divergentne Iamele

'Korisccrriern diocrzensnit« lameia u preseku otvora, moze se, kao sto fie vidi u tub eli K-vrednosti, znatno smanirti dubina pro diranja, pri cernu se povecava !jirina rasipan!a (slika 336-13). Za Iamele sa makairnalniru uglom od 900, vazdusrii rrvlaz dobija priblizno ugao sirenja od 60 Q. p ri i:.emu ie dorrret srrianjeri ria 1/3.

-412 Slobodni i xot crmrri raoni mlazev"i (procepi)l)

Z3 beshonacno dug» procepe (s l iko 336-14) usled nepostoiania bocnog sirenia, akaiiulne brzine v" s u zrrut.no rnrmje riego kod kr uzuih otvora, tnko da domet p osraj e veci ,

Stika 336-.14. Sirenie izoterrnnog vazd'usnog m laza iz procepa

') 'Horrmarm , \':'. Ki 1/75. Str. 23/30.

--

1004

3. Telmika proisct rouunja i klimatizacije

Sman;enje brzine je obrrruto proporcionalno korenu iz rustojanjs x od orvora :

:'.'3'=10.i=1/I.1ih, v t; I;~ VX-

h =visina p rocepa U rn , sa »1~~0,15 dob ija se

::;=::!,6 V¥ (s ltka 336-10)

Dubina pr odiranja bite sa 'V", =0,5 m/s:

L~25 vZ h U Ill.

Za otvore koji su strz erri resetkorn ili rick irn drugim el.errrerrtorn , tr eba uzeti U obzir vee sp orn errute faktore !.L i r; dakle, urneato h treba staviti jlll1-~.

p'u;!i~a iezgra :"o~"!'/m 7;"visi od st.ep eria rncsan ia m kao i za kruzni rnlaz , Ug30 i31renJa)e veer 1 lZn.OSI priblizno 33°.

-413 1?av11.i izote'/"Jnni mlazeai na tauanici (1)ollanlaz('.vi~ eidrii Uliai'i5e1..:£)

Karla se P!,?cep.?slazi nep,?sredno ispod t.avarrice , vaz'dusrii rnlaz ric moze sf o bo d~o da ~e .SlD: Driug ram brzma dobija s e priblizno rako sto s e racuna prema g o rnj oj j edrracirri all sa dvostruko rnsruom visiriom h. Duzina iezgr a Xfl = 2 h irn,

Smanienje brzine u sredin i mlaz~ (izvan gl'anii5nog stoja) ie v",lv~ lJxo,o (po drugim

atrtorjrna : I/xO,375). Dakle pnblizno vat; (slika 336-16); .

VX=lfi 1m

v. tz: I~

sa m=O,15;

V"'=2,6V~ =3,6V';' .

v x x

Dubi"a prodiranja L bice L""'50 v2 h U Il1.

Primer: Horizontalni vaz.dusrri mlaz visrne 2 ern. izlazi 'isp od ta van ice b rz in orn v =2 sxi]», Akstialna brzma Z!x rra ruatoj anj u od x ~= 1 III bice

') 6 21/2' 0,02

Vx=~,' -1,'(i"--=1,04 mis,

Dorner je

L =50' 2" . 0,02 =,4 m.

t x--j .. _

-"'0--1 .-_.-t.-

~ . ..--.--t:-.-- i\ .l\~

.~

x

Stilca 336-16. Brzina ravnog

zidnog

mlaza

336. Rasporediuanje vazduha

laOS

Koanda (Coanda) efeka~

IZada s e rrrlaz iz p roce pa ne ubacu ie rreposredno ispod tavanice, YeC sa izvesrrim p ornakorn a, tada usled jcdno str anog potpritiska mlaz pr ianja na povt';;}nu; mlaz s e talco r-eci "lepi" na nju sve dok <l ne pr ekcraci vrednost ad 0100 0,3 ... 0,5 In. Ova vr e drros t ipak zuvis i od koliCine vaz duha i brzine (Ko,mda-cfehat)l). Tsto se desava kada se rnlaz ubacuje pod Izvesnim uglorn C(. Kod ravrrog rnlaza skretarrie se vrs! sve dok je C( pnbiizno 450, Za pojedi,w!'ne mla eeue ili kratke procepe co maze da bude i rnanie. Zbog toga je kor isce ni e pojedinacnih mlazeva povoljnije ncgo beskorracno dugog proreza, posto ie indukcija veca i br'zina s e bl'ze srnunj uj e (s lib.a 336-17).

Slika 336-17. Koan da-e fckat za vazd usrie rnlaz.cve

SHeaD j e postupak st.r'uj an ia dva m laza koji isticu -h; p ovr srrie. Orri p,--~ianhdu. j edarr na dr ug i onda kada s e r-az mak s rn arrj i isp o d dorvj e g ran.ice,

Za pojavu IZoanda..,efekta U sv irn siu15aje;vlnl8. knrakreristicna je nel11_ngl.lCno~H. sirenja usled sprecene indukcije sa s tr arie ,

-414 Procepi za ub aci-uanje "Jazdulw")

1 * Konusni kanali sa procepima is a ub acic anje Dazduha (s l ika 336~20) pri tiVlr::l:'i_ brzinama omogucnvaiu skoro ujecinacen iziaz vaz drrha pr eko ccle duzint: p roccp u,

Izlazni ugao cot CI. =11. flFu =~'oluo,

lL =koeficijent korrtr-akoij e ",,0,60 za p rocep sa ost.r irn iv icarnu,

"'" 1 ,00 za zaobljeni pl'acep.

Vcrrika lrri otvori za vaz duh izraduju se sa skr etrrirn Iop at.icarna.

2~ Prasri kanal sa procepirna lionst ant.nc 'ldsille (slikn 336-21). Ka1i:3ina ubacnog vazduha prfbfizrio ie uje dnacena kada ie tL ffFo;i; 0,3. Pr i tome j e pritisak u karia lu visok i velike su b rz.irre izduvavanja. Ugao CI. raste od oko 74" ria 90~ na \:.1'"j" kanala, Strujni p citisak u kanalu talco de rust e.

wl)=vn!cos ctGR:3 .. 6 vo na p ocetku. 'v er tilcalno ubucivanje vazcruha 0St~,t;:HUj<.:; sf: pomoeu skretriih Iopaticu, Brzinu Jzduvavnnia eventualno srnarij it i lJgrad!'jorrr difuzoru, Ukupni pritisak na p ocettru kanala : L1puk=13· p/? ··vo£"eO,8 'uo",

. 3. Pravi lsarial i sa h on usni»: j)i'orezolll (sl ika 336-22). Ko liciria vaz dtrhu koj a 3" ubacuje priblizno je uje.driacerra orrdu kada je [L /1 Fo:£0,6 i h s ih« =0,85; cc "USTe od oko 60" do 90" na kr aju kanab; u p roseku 75"" Strujni p r it.isal. u kana!u rast e ; vJo=vu/cos iXo~2 Vo ria pocerku.

Verr ikalm otvori za vazduh imaju skretrie Iop atice, TJkltpnj pritis~lk 1}8 po{;~d:.'u kanala Pt!'I~~ 3,5 . 9/2 ~ vol! ~O::,22 'V(/~

1) Katz, P. E.: Geo,-Ing. 6/73. SrT. 169/74.

Horimann, W.: Ki 1/75. St r, 23!3{). kloog, W.; Ki 11/78. Str, 405/12.

2) Schatrulat, HLH £958. Str. 1511161 ! 269/275,

Regeuschei dt, B.: VDI-Berichte, Bd. 34 (1959), ;;[1". 21/34.

HHJ6

hl imat ieaci]e

Sj_ik;~ 336-20

Slrk~ 136-21

S!lka 336-22

}(Hda lL;n1eciu sobrre temp erat ure i tcmp erature VaZd1.1SIlog mlaza p os.tc ii raz lika; vazdusn i rn laz pada ili se podize dodntrio p r crnn promeni ~'is;ne ko ia ie uslovliena §irenjem, zavi srro oct toga du li j e nj ego va temperatura viSa iU niZ2 od sobnog vuzd uha , OdgO\'3rnjuca forrrru ln ") za d od at rru v is irrsk u raz1iku glasi:

..':! -d',u057

!~ pad ill 'l!.spon nse vazd usrrog rn_1a.z'.:1 U rn,

/\ Ie U~rn.pcT~-:.tnrsk3 r8zlikaLl IZ~

~i e.kviv-n"icntrd pn.,:cn..ik U In,

brzin.a n a otvor u 2-~! vaz du h u rn/5~

.L ;"~':.- r astoj a nj e ad ot.v ()rg :;;';~:1 vaz d uh n, In.

~)(\T.nci sc biT:nn DE m cnja. 1_;:;_czultati IY!crenju pd. raz.n irn .isp itivanj ima ipak s'u r:;e:sto ,t"azlicit"L

:?c·,::L~.f;(1'~;:Injt:: PTa-VUl strnja.nj8 vaz d ub a D8 p lafonsk im o t vor irr;» U ob l iku oroceps Hslcd .. l<::oand!..7.-efcl~.r.G iako jc ogr2nic.eno. Ov o moze da s e izbegne pr-irneriorn r el at.ivrio kr;::tkih PQdeSav8j1]{~ih tje.n1.en8.ta~ cirne se p ost.ize i r e duk cij a brzine ..

F"n-~n;~r _ .. 2:a koliko Se rra rsstcfjanju Qd 1.U rn spustn osa brz'ine vazdusnog mlaza,

. koji i:,_"':L1?:i br'zi!lOm nd 6 m Js i tcm.pcrat.urorn D.izorn ad 10 K? d=·,O,"2nJ.; !~.{_=lO}~~ L=.lOU1; ·u=~6nlls.

j-J 10· '10'"

-;; = (),O(}2 • . (;,- ... ~) ,=0,002' 0,055· 125000= 13,8.

o.'c IV • ...."

P!-erna rorn c pad or; e j c :

J-J,-,':.: _I3~8 - d·'::'.::] 3~(; r O~2==-~2~75 rrr.

Donja jViCB v;:-~.zdU,f,DOl;:; rn laza k:oi] se sjri jus jc rriza, posto sc IT1iaz siri pod 'uglom od. oko 20'~_ Pr-crriu t o m e bice

. H 1 ". L tg 1 () c ~., 10 • 0,1 7 6 ~-" 1.76 rn,

t.Dk(') dn je ukup no

Fi -~-.Ff"l =2~75 ~-r-' ~ 76 =:4~S t 11:1.

f orrnu li d{Jbi1a ,~p

:V. ac- \rj r(~ki~"jt<] (K';::: rz- \x/!tiekin dt)

rra ternperaturi oko li n« od

--:-0,002 -

,0; (_ ~ d (1] 'I"~

- j,

I) I(o~~~nc;L, A .. : T~le:::t. ".1 Katz , PI-I.:' I·II .. _J""i P..cg{:nscb_cidt, }::i..;

..\ix (~oDcL 27 (1955)~ s v, r, str , 221.

Str+ 91/5. .

J t:« sn. 9/ I 6 i KJilY18-R ~Hte- Techn~ 6.

7j75.

336. Raspo,-e(}':val1je vazduha

1007

~4-16 S ti"uianie . 'Vazduha H prostorijama lwje se kli mat izuju 1)

Ni kod jednog do sada opisanog str ujurria rris u bile nzete -J obz ir g eornetr.iia i dimenzije prostorija. U zatvorenim p r os tor-ijnrna j av lj aju se zrra tn a adstupanja o d zukorritos ti rrrlazu. Dole za slobodni rn laz i n d o ko vsm i vnzcruh iz okoltrie rnoze d a struji sloboclno, u zarv oren irn pr ostor iiarna ta je sluc"j sarno DB pocetku rrilrrza.

Aka s e kroz ot vor na zidu ubucuie vaz du.h U p r ost o rij u, tada se vaz.dtrsn i mlaz 'u dovoljno visokirn prostodjama na izvesnorn rastojanju vraca i stvara vrtlog (p rirnarni vrtlog). Dubina prodiranja prema Kacu") (Katz) ugtavnom zav is i od visin e prostorije If i krece s e izrriedu 3 i 4,5 H,

Pr irnarnorn vrtlog u u dubini prostortje pddruzuju fie je dan Hi vise sekundarrrih vr t Iog a (slika 336-41).

SHka 336-41. Str uiani e ubucenog rn laza vnzduho 1.1 p rostor-i iarna ; gore; izoterrnni iii topii vaz.d usrri rnlaz

dole: hllldni vazclusru mlaz

OVr! s li ka srr ujania rie zavisi od toga cia Ii se rudi 0 kruznim, pr avoug ao nitn

.ifi ot vor irna u obliku procepa , Takode nema znacaja da Li se orvor naluzi odmah ispod tavanice ili ria izvesnorn rastcianiu od uje .

Vaz.dusna struja ubaccna ispod prozora kno kTOZ irrd ulcciorri ap arat pO.Dasa 8" ria 1St! nacin (sfika 336-42). Dubina p rodiranj a, zavisno o d koticine vazduha i brzme, rn arija je j iznosi 1,5 ... 2H. Polo+ai otvora 7:8 o.dvoclerije vaz duhn najcesce nemu ut icain ria p orneriuta razrna rruuia.

j as rro je dn je i sp it.ivanj e ovakvih struiania u klirnutizovanirri pr ostor-iiarna veorna vazno, da b i s e sprccila poiava promaje. Stvarrri oclnosi s tr uianja 'leoma su slozcnl j e r se u proatorijama nalaze narnestui , ljudi a everrtualno i trre daj i koj i odaju toplotu.

U slazenijim slucajevin1:) potreb no je izvrsiti ispiti'0'Ql-1je na modelu .

Slika 336-42. Struj an]e 11 prestor ijurna za vaz d'usrri rnlsrz koj i se tibacui e vcrt.ikalrro nagor e

1) Nielsen, P. V_: Ki 1 [/75. SCI'. 351/8.

e) Katz, Ph.; HLH 3/74. StL 91[5.

Regenscheicit, D.: Ki 1(74. St r, 9/16 i Klima~Kalte-Techn. 6.

705.

1008

c , T'chnilm prooci rosranja 1,' kslimacieaciie

-417 Mlae toping oacdulsa u smcrcu nalolc (prema Re~ellsa.itu /Regenscheid(/)1) Domet za hru sne mlaeeoe :

":~~F~ 1,63 V~ ~~

AI' =ArhimedDv broj = ~~<:_~-:_§:'?-~,'-'-sjla rner crj e

~ 9,81 mfs2 (ubraanie z crn lj ine tde), = tcrnper aturska r azfika K,

= temperatura okoline K.

g ::., Tu

T" = 29 3 K (20°C) biCe ....1,.=-0,034 dill/v".

Ova j edriacin a je za !l t = 1 K prikazaria ria sUei 336-428.

Primer: Vazduh od 30ne iztaz! brzinom od 5 sn]« kroz otvor precnika od 0,1 m vertikalno nadole. Koliki ie dornet Xmu? Temperatura okoline iu = 20°Cxejd pretpostavljeno=4. '

::_'.::_~ ~~ 1 631/:;:-:-r

d' A,.'

- Za

A,·=140·10· 10--6 (sa s l ike 336-42a)

30
20
:>. 10
'"
.x:
=>
-.:<
'"
'"
,.
'" 5
~ 4
OS
3
2 Arh!medov bro] Ar_ 10" SliIca 336-42a. Arhimedov broj A;' prj t; 1'= I K

~,,~a~= !,63 __ :_~~~_=95

d V1400 '

XffiR,,=95 d=95' 0,1 =9,5 In.

Dome! ea ravne mlaeeoe :

.xm<'.~ = 1,1 2/rxo p 1"".

It ,It Arz

. ) Re gerischcidt, E.: Kalterechn, i959. Str. 3/11 i Ges.i-Jng. 6170. Str. 172/77.

336. Rasporediuanjc -oass duh a

1009

Ovde date vrednosti s u zuatno vecc nego zu kruzric mlazc ve. Sva i~~piti\"~~nja vcrrfkalrrih rnlazeva toplog vaz du ha pokazuju rncdusobno zriarnc ruz i ikc.

-42 Otvari za vaz d u h na cavani ci (o tvo r i z a d ov o dn i va.:.z:duh)l)

O'tvoxi z.a vaz.duh ria to van ic i (sf ika 336-46) karakterisr icni su po torn e SIO SE ,,~azduh tJomocu usmeravaiucib Iimova ubacuie v ise iii munj e 11 horjzontulnorn pravcu. -Vertikalno ubacivan ie vuz d.uha nadore p rakticno niie ('Doguee p os to dovodi do p oja vc prornaie, b ez obz iru na resetke i pcrfcraciju, l'"-la"jjeunosul\'nijd rxve'd ba. sasto ii se u korisccniu jedne Hi vise p l oca i s p o d otvor a zu !zlaz vazd uha . Kod drugih usmeravajuci limovi SU postavljeni 'kouu s no (an"!JwSL"l i, ruz deorie »loce difuzori). Otvori za nbt:.civa.nje v a z d u.h a na tavanici rn og u da b ud u iz.racle n i i sa l~ode;avanjcnl" talco da s e kolicina kao i p~a\~nc \"azduh~ tnog~i< l~nenjat.~. Pl-~, kor isceniu r azclcorrih pinca za vaz duh sa vaZdUSHJ!H rnl!:lzt;vl"rna kO·J1 iz l aae ~spo(!_ tavanice horizontalno p r erna s l i c i 336M·43 (-raltjalni zid-:zi nil:..lze-ui) brzin:1 vazduhil. s e o dr ecluj e 1Z zakonitosri:

1" 1/·

'O;t: = -~-~--= J,.J" ~ '{)

X c

SUb, 336-43. IZruzna razdeona pluca za vaz d u h

Slika 336-44. Srn anjcn ie radijalnc brzine kod otvora za ub acivanjc vaz duha na tavanici

Pr erna jedrrorn d r'ugorn p r ikaz u (Becker jBeckerj) (slik8 336-'14) 1(' 'Ox I-;~:j--;~

~ = 3, 1 V;=-(x _--;:j

ili na vccern rastoianiu

Ov] zakorri vaZe pribliZflO i z a di,ruzo!~{; (razd=e:c-nc pine!': za v;.;!zduh-) 'n~zE(~'it"ih v rsra ,

Prlmer: lZod ruz.de on.e ploce 28. vazrl n h sg_ dilneT'j_zi}UHH1 r/h ~= 250(2.5 rnrn ~=-._:: 1 0:vazduh Iz laz i radijal no, hrzinorn ad 'v = lOrn Is" ICo.lik}l jc~ br~il"1~~ v.azdnhn, vx ria rustoi anju od x = 3 rTl?

x=3,Om; h=O,(J2S rn ; x!h~oI2().

Iz slike 336-44:

vx/v=O,OS i v,,=O,08 ·~!=O,08· jO~-~O,8 m rs,

;) Rydberg, J.: XVIII. KongreB, J,iiinchen [964. Str. 79 .

Kurth, K.: Kalte-Prakt. 1967. SIr. 342/5.

j a.ckrrrarr, P, .T.; I-Ient, Vent. Res. ~\_ss, Lflb, RCI:;,ort 81. \Xlaschke, G.: D'iss , Aachen 1974 .

\"{!aschke, G_: Ki 7---8/76. StL 277184.

64

1010

3. T'eltni iea trrotrer ra.ua nja.

hl?~tna t ixocije

jt::dna p!o.ca

f i k s na Hi po d esavaj uca

vise p l c ca

:u t ava n ic l ft-ava n )

t i ks n! Hi po d esava] uti s a HI b ez us me r-!', .. -aEa.

iii s a r e g n lac or-o m koli di ne

i s p od uava nic e (Is t.u r-e n )

f i k s ni ; Ii p od eaavaj c ci

5:;1 us isa .... s.nj ern od vod n o g ""-'3.::::d u h a

\~]I

,~~~~,_,_::J

~41LL~r;=

u t ava n ic i jspDd ta va n i ce

S~ prik!jucncrn k ucij o rn

r!:n'2.VD1sg:;'lUnf. u:5Jlnelt'i"ia(:~ va:r.~ -::J';.._1h@

V

~V////;{/A.I{,

J" ,.

je d nc sm-an i [t.ako de za -::-.ddo·<j"6)

dv o s t r u k i cetvorostr~H)i

il i reg II bt.D1'""C >11 ko!iclne

pl c ce ptoce

vaz d u h~~_

g i p sa it.d ,

z.a P;;~t::d3Z o d Iirna ,

336. Ra,pm'cdi'C'Q"je vazduha

1011

Otvore zn ubadvanje vazduha tr eba prikljuCiti p~eko cevi ili creva za vazduane kanale, Sp'ust.ene tavanice sa ugradenim ot vor-irna za iz laz vaz drrha u prostoxu tavanice pod pr itiskorn irnaju nedostatak sto vaz du h cesto stru ii nekontro!is an irn p utarijarn a,

... 43 Tuvarri ce za p r ov ec r-avan] e {pe r-fc r-i s ana cavanica, akusdcna tavanica):1)

Pri ovorn nacinu provetravaniu, koii ie posebno pogodan za vel iku izmenu vazduha u rriskirn proetorriamu, tavamca za provetrnvanje koj a se nalazi ispod tavanice-rios aca d e lirrii cno ili sasvirn ;e op rern ljeria r up arna i Ii uznrrirn procephna kroz koie s e vaz duh ubncui e nadole (s Iik s 336-50). Ocis isavarije bi trebalo po rnog ucxt vu da bude iznad poda, mada je mog uce i na tavanici,

Pos toj i ve liki broj r az.licit.ih izvcdoj tavnnica ad raz!icitih mnter iiala i sa raz li-

<'Him nacsriirna p o stavljarria otvora rnzn ih ve licina, Pr.i p oatavljanju rnaterijala

k.oji pr ig us uj u zvuk iznad tavnn ice po st.ize se istovrernerso .i akust.icno dejstvo.

Perf orirane t a-oan ice

Pod perfor iranom tavanicorn ,Jodrazumeva se takva tavanica eija je cela povrsina, iIi bar [e dan njen deo, izra.tens od perforisanih. plata (slika 336-50), Dovodni vaz duh ulazi u prostor pod pritiskom izriad tavanice i kr oz otvc re str uji vertik alno nadoie. U prostoru pod pritiskOJTI koji mora da bude apsohrtno zaptiven, or i tome vlada nutpr itisak od 10 do 40 Pa. Efektivna p er for irana povrsfna izncsi priblizno 1 ... 3 % od ukupne po vrs irie,

Ovo str-ujani e p rakticno ie veorna neravnomerno, zb og nedovoljnog mesani a kale se rie moze konrvolrsari i Iako maze p r ouzr okovati pr omaju , nar ocrto pri hladenju, Zbog toga rrij e prepor ucl iivo.

l_J[;!inti~:H() pcrtar£rane tauanice

Poje dirae pcrforirarie plcce (kasete) postavliaiu se na izvesnom rastOlai:,ti.ll j edrra do dr uge ria ravrru t avnrricu, .Na izvcsnorn rasto iarriu od tavarrice prj~·~~ti:l.~ rnla-

2evi obr sz.uiu snop m laz eva koji sa svoie atran e obrazuje sekunciarni ~laz~

Sr e dn ia b rziria v.< u sektrn darrrorn m laz u moze priblizno. rla s e od.redi prerna slcdecoj iednacini (sl ika 336-48):

""'=~ -rt v x r I

X ~-::.: rustojan ie od per forirane tavarrice ,

1 = duzirrn ivica per Icr irane tavariice, i =odnos por foriranih povrsina,

a""L .. 2.

64*

Primer: Vel iciria perf'or irane ploce it: 625 . 625 rnrn ; i =0,01; brz.irra 11a iz lazu 11 =5 txi]»,

Na rasto iarriu X = 1,25 od ta van ice (v is in o g la ve ) =0,1; ",,=0,1- 5,=05 rn]«,

Zavisno od temper-ature vnzd uha, r azl ici ta rnla zcva ; za h la drri vazd.ub [e veca , a z a top li se poiedine por for ir anc ploce od st ak la, pricvrstiti z" ta van icu , Ako ie broj orvora

1) Hrresmarm, K.: Ges.v Ing , 1965.

Johanni,;, G.: Ges.-Ing. 1968. Str , Regenschdt, B.: Gcs.-Ing. 1972. sr-.

Graff, B.; DKV-B",richt 2[ 1975. MUller, K, G.: SHT 3/79. St r ,

1012

3. T'ehriilea prouetrauanja klimati zucije

Sl ika 336-48. Brzina pr i Izot ermnorn str uj arij u iz perf'oriranih ploca,

Pr ecrrik otvora 5 mm

-potrebno, visak otvora tr eb a pokdti t.rukurna od folrie Ili slicnag rnarer ijala. Rod tankih perforiranih t.avarrica, rrp r, od Lim a, postaji opusrros t da vazdwh ne izlaai verttkalno. To se maze spr ecrti povecaniem pr itiska u me dup rostor u

tavnrifoe , .

Kanal za odvo

SEka 336-50.

Sen.a ruzvo denj a ;-azduha zu [cdrru perfor ir-arru tu vanicu

F'rocep i za -oa edu It

Za issot errnne vazdusue mlazeve kc] i iz laz e vertikalno nudole (s l ika 336-53), aksij alria brzina sledi iz zakona

vx/ v = v' xo/-;;. eVideti p og lavlje 336-41).

Posto ie Indukciia sobnog vazduha rn og u ca sa mo na dve strune , brzina se s man juje ap orij e nego ko d kruznih rnlazeva (sl ika 336-53a).

Shka 336-53. Scma sirenja vazcluha 0,1 u baccrrog kroz procepe za vazduh

Sl ika 336-53a. Smariienje akaij alrie korrip c.ncrrte b rz i ne vaz duha za izoterrnn e rrrlaz eve iz procepa

x/II _or-.

336. Rasporeaivcmje -oassduh a

1m3

IZod rieizoterrnnth rrilaz eva f:rQ.1!iracija cleistvui e us led t{~rnpcratur~k{.~ rnzEke 1::.. t iznl:edu sobnog i ub acrrog vazd.uha, t.ako da uspornva ill u brz ava vazdusni rnlaz. Brzina koja se tako dobija mozc da Se sab er e sa brz iriom iz ot crm n og rn la zn . Za UZflne p ror eze pribliz-no moze da 8(: racuria sa

x

xo Zfrvisno

iZVGLJ.

p-rosrol'iji.

od

Primer: IZoliko j e aksii alria brz.inu 'i;)x )ednog rn laz a hladnog vazduha ~irine 0/) 15 rr~

j b r-z irre ni? izlazu 'v=J lll/!1 no; ras to ian iu od ca vurnce .. _rel ) .. := l~5 .lT1.~!

;:1t== - 8 IZ; fak tor mesanja :rnc:o=O,8.

VX -1/-0:~O 15 . _. 2';-;- ,! 1!2. 5 -=-O~~

v- . 0,8· 1,5 I 0,0 8 ~ 0,015

~0,11 +O,17~0,28 rn]«,

Uobicajeni !.:,apacitet vaz d uhu u p.ros torijurna nOIJ1.1al:1}e vi:;ine .}Z:lvusi pribli~nG 50 ... 70 rna/Hi 'h , Ra srojarii e izruedu rcdova .p r oce.pa rZBCHII priblizrro p\?lOV1~1~J v is i nc prosrorf ie. IzrHeau tn'ocepa s e stvn.r::clju supror.n os mer rn Vi"UOZl (:.;hka 336-53).

Fiode;;(]_;f.H.-~_i:[.i.;._~i l)r(Jc::p'i

Znatno po bcljsanje se pnSIlze kada se u proccpe: zn ubucivanje vazduha ug rade podesavajuti el errrerrti, rrpr, Iarne le , j(.::dci~ ?<llj~~ f. dl':l poni~o(:u koj ih tJj_UL.~ l~n se prorneni p ravuc vazdllsnog m.iaz a (sl11:::3 336<::-4 1 L ~4a). }.,~\..)d. 01 ':O{8 sa l:':l~nl~,:1 procepOITl iz lazrri 'ug ao cc rnoze da s e prOITleru pr.C111_:':'II.?t:r-bkall on () ~ic- 45" ~ LJ. du vertikalno Hi koso vazduh jzluzi U p cost.or ij u. Pri vecim tag Iov irraa, usle,::_l Koarida-efckru, rn laz ceprianjati LiZ t av an i cu ,

Lamele

Sf ika 336-54. Podesavujuci procepl za v~2.do_h

SHka 336~548., Procep :'-~~ ·'r.lhH-civanj~ -Vllzduba sa ~~L-.~ Inc-ntoIn z a 1_LsrnCI'~!\nlnJe-

Z3 otvor e sa elva proccpu rriog uci su s srno ugi-ovi od .:~5 -, .. ·i'){)st(~ s e 1./c::rtil~alni rr.lazcvi sD8jaju. Pored t.ogn , na s vak orn iz luzu lTIOgU cia _' __ -~e .p osravc re g uta to r 1:oiicine ;[ u s mcrivnc, da I)l va z d u h ia vn orrie rrrij e izl az io.

·=:.'::'~~7:., I..~j

Sl1kH 336-540. Orvor 'i._l vi d n pn:''fcepa sa

[014

3. 'Tehnilra prouetruuanja

klimar{zacije

Uglovi ad () de 9()O su mog uci onda kada kruzni ill pravougaono pod esavajuci rnlazevi rriog u rraixrnerridn o da s e ubacuju Sa obe strarie. ·Pojcdinai5l'i nrla ee-oi indukcijorn us isavaiu veeu koliCinu vazcluh a, izb eguvuiuci prj tome Koco da-ef'ekat. Na !Clj rraciri su rnog u ci razrri ob1ici s tr ujanja (sl ika 336-54d). Opterecenj c rnoze da Se poveca na 100 math m i vise.

Slika 336-54f nrikazuie pol ie bl-zilw pri t'uzlicitim ob licirna srrujarria I;:r02 o tvor e za ubacivanj e vazdnha:

Slika 336-54L Pol.j e b rz.iria za p od.esavai uce otvore za ubacivunje vaz du hn

RaSle~·-ta'Ua11ic£-

Ar hit ekti cesto predvidaju tukozvane ruater-rava nice, nar ocito za vej ike prostortie, da bi 8e urnanj ilo bijestavo dejstvo rasvere, ,. taknde i iz akus.ticruh razfoga, Za rassoodenje 1Jazduha p ostoji nekoliko mog ucnoati , od koj Ih se rravod e dye:

L OtVOT za trb acivunje vazduha p ostavljcn [e .iznad ra ster--rnvarrice za dcltrnicno horizontal no i del imicno ver tikalno u srner ava nje vnzrt n ha (al.ika 336-54d). Ocls is avrmje se vr s i iznad svet iljki, pr eko ot vor a u raster-tavamci. Razvo d crij e vazduha prflicno ie povoljno, ali j e rriog uca pojava kratke veze i zrne d u ot vor a za ubacivanje i rzvlacen}e vaxduhu. Suplji plafonski rn edupr osro r p os taje veorna topao; cevi za dovod vuz duhu rnor aju da s e izoluju.

Slikn 336'A54du Ras te r-tnvariica sa otvor om za ubacivan] e vazd uha izrrad tavanice

Cev 2;' dovo d vazduha

Ce";" z a Izv lac e nje vaz duha

StUZ;) 336~54e~ .l~a~;ter-t2vaT:d(_·~'~ sa or v or om zs ubacivanj e vaz d uh a kTOZ raster-... -Jarrrc le

336. Rasporediuanje oaedutra

1015

2. Ubacivanie vazduh a kroz Iamele rflster~tavfiIl:i.Ge.:i", .. verrikaino nadole (s l ika 336-54e~: O~sisavanj,: ,:azduha vrsi' se~~il~ilsyetHikl' kroz . cevovo.de. Odatraniivanie prornare 1e znatno reze, RMterqatIli'ile rnog u da se pros ire, taka da je rnoguce p os'tavljarri e podesavajuCihd;;mimata za uszneruvnnje

vaz duha. . .

U s virn s lucaicvima vazno j e da se toplota svetiljki ~t(}brze odvodi.

-44 Podoi i drugi ouvor i za vazduh

Perforirani Iimovi na stepcnistima pozor ista, stusaonica itd., pr isuvise hladnom vazduhu Iako dovode do poj ave prornaie , kada ie temperatura vazduha na iztazu <19 ... 20"C. POVOljllO je postavlianic elernenata za usrneravanje ispred resetki, koji stite noge od direktnog struianja hludnog vazduha-), Perf'or irani riosaci stelica orriog ucavaj u p rolaz velike kolicine vazcluha bez p ojave prornaie, do 01::0 60 m~/h po sedisru (stika 336-56)2).

Pe.rf'orucija mora brizljivo da se odredi.

Vm=1. .. 1,5 m/s.

U rrekirn prostorijama sa veoma velikim dobicima top lote pogodni 8U otvod za vazdub u podu Cpodni ot.oori'), da bi se tenmicki uzgon iskoristio za brzo odvodenie tonlate. Pri tome mora da se vodi racuna 'Lin se prasina sa poda rnoze po"krenutl. Primer je p r ikazrm rta sltci 336-56a").

Slika 336-56. Pcrfor irani IlOSflC stoliee

Pomlcna korpa

SlikB 336-56a. Ot vor u podu

Slik2. 336-56b. Serna p rovetravan ia

1) Raiss, W.: XVIII. Korigrefihef't 1964.

2) Schmidt, D .. i R. Wille: Ges.-Ing.

3) Zeller, E.: f.ILH 11/76. Str. 41)0/4 i

4) Laakso, H.; VDI-Bericht 162. 1971.

1016

3. T'ehniiea p"ovetravanja, klimatizac(je

Izvfacenle vazduha

Dovod vazduha

Oovod vazduha

Sfika 336-56c. Otvori za vazduh u rneduproatoru dvoatr ulcog poda

SUka 336-56d. Otvor za radiralno uhacivanie vaz-, duha

Stiean aisrerri sastoH se u tome sto vazduh ulazr u prosrortiu kroz bilo koj e delove riarne staiu, npr. p isace stolove, ; to odozdo nagore, iii kroz clernerrte z a dovoctenie vazduha koji su slobodno postavljeni u prostorii! (alika 336-56<:"). Za to je potreban dvostruki pod, u koii s e postavfja cevni s isr ern za dovodcnje vaz.duh.a (klimadrant.-sistem i dr.)l). Prednost je pri tome u rnogucnost i s manierrin str-uj e dovodnog vazduha.

'T'akodc se kor is'te ploce sa procepima, Sa tekstilnom oblogom propustljivorn za vai.oiJlh. <ito ie povciljrro i sa higjjenskog asp ekta"),

Na otvoru za +adijalno ubacioanje vaz duh iz1azi radijalno na polovirii vis ine prosterile (s lika 336-56d).

-45':. Kanali sa procepima za jzvfacenje vaz duha

Kod kartnln za' izvlace~j~ vazduha sa procepima na strani koia j e bEte ventilatoru, vazd uh, s'e prakticno vise usisav" nega u dclovima leoji s u dalji. Raapodcla zaviai od odnosa povrsina flF. Sto je tlF marne, to ie ndsisavanje ravnornerrrije"). Za ravnornerno o dsfsavanje po celoi auiin] procepa, visirm procepa h. se men ia pre1Tl!1kdvt;j"tako da se dobria vkorrusnu kontura (sfika 336-57).

Shka 336-57.

Visine procepa p rr ravnomernom odsl!"uv"anju vaz .... Gulla

t

0,8

7,0

0,2 0,4 0,5

- Rastojanje x! I

-'16 Kombinacija rasvere i otvora za vazduh'!)

L:esto se od arhrtekata traze leombinacije svet iljki i otvora za vazduh, da bi tavanica imala sto lepsi Izg led, Za tu svrhu postoii veltki broj konstrukcija. Po pravilu to su dvodelne iIi visedclrre kutfie ad celicnag lima, ad kojih iedan d eo

1) Hrookrrreyer-, H.: Ki 10/74. Str. 431/8.

2) Flodan: TAB 5/77. Str, 513/6.

Zeller, E.: HLH 11/76. Str. 401/4 i 5/79. Str. 187/9. ~) Drkal, Fr.: HLH 1971. Str. 167/72.

4) Sol.lner, G.: HLH 1968. se-. 339/44 j 429[435.

Strauch, H.: KliInatechn. 1970. Sv. 8. i 11. Hilbert G. S.: Lichttechnik 8. i 9/76.

336. Raeooden]e srassduha

J OI7

sIuzi svctil iki i Izvlacenju vazd uha, a dr ug i za ubucivanre vaxduha. Primer 5(0 vidi na alici 336-57a. Ov de vaz du.h iz lnz i iz procepa horizontalno ispod t av arric e , dok Be sobrri vazdiah odsisava Iznad svetjl iki.

U drugirn konszrukcij ama o daisava s e sa rn o sohni vazduh iznad s ve tj l jk.i , pri cemu se takode poetize znatno srnanienje rashtadnog op[(;recenja (sl ika 336-57b). U zavisnosti od konstrukcije svetil ike, maze da s e jJostigne du .S"' do 80(% Instalisanog kapaciteta odvodi sa o ds isrrirn vazrurlrorn, ~l d a ne p r nd re U P1"OStOdjCL Na o dvoderii e top!ote od svet.iljki rrmogo moze da utice riacin rrb.aoivarij a vazduha,

Slika 336-57a.

.Kornb iriacija rasvete otvor.ima za vazo uh

Stlika 336-57b. Svetiijka u atvoru zu odvndeuie va zduha

Suplji rne du pr os tor u tuvarrici 29. ova] nacin p ro ve.truv anja rnor a cia i rnn p_ro,~ireni s ist.ern kanab (sl ika 336~57c).

Oatulo se vidi na slid 353-9 kao i u p ogluvl iu 353-5.

Slika 336-57c. $uplji pluf'onski rne dripr os s.o r sa Eaznim svetij)l~airiu: pdk]jucenirn ria struni za ubucivanje i ria srrani za iz vlucenje vazd uha

-5 RAZVODENjE VAZDUHA VI50KOG PR!TISKA')

Za vazdusne kanale ve likfh postrojenja zu pl"Cvetravanj~:i'ldiInutizl1ciju ('cow )c potrebno tol iko prostora da njihova p oatavl inrijc st~'ar;JiPoteSkoce, Da bi $" W izbeglo, kor iste se sistemi 1·a.;:;vodiJy;Ja 'Ijazdu.h:.-~ iFii;(}k;)g:·,_·p·rit£sl~!...l,.

Ova metoda se ug lavnorn aastoji u '[orne sto s_~,:v~:~4.~~:i·:'\~·f~>.\;,,~1·ikl.ra poc.ctniEl b rz iriarna, od aka 15 ... :25 m!s, pmiskuieu r~zvodri}lJji.i<'2\~ .. Zuto i", potreban odgovarajuci veci p r it is ak na potisu ventilatara;lT(UKtii:niiiliiooko .1OiJO de 20(;0 Pa, zavisrro od ra agr-arsarost i rn rez e. U pr.incrpu .·rniu_j.·,p_HCirl: :razvudcnja vaz-Juha nije drugacrii ad uobicajenog razvodenja vuzduha :niSl~o~·rI?:dqsi.~a} lunda Za.b_tf~\ ... a

niz posebriih :mera: .. • ~ . ..

1) 'La'ux, H,; Ges.-Ing. 196'" SCI". UD.

Law" H.: Ges.··lng. 3(14. Str. 63/75.

J018

3. Tehnika prouetras.anja i klimatizacije

Kanali za vazduh su nnjcesce okrugfi i izractuju se od pocinkovanog Hi eluminijurnskag lima.

Uzduzni i poprecrri SBVOV; rrio raj u da budu apsolutno nepropustljivi za vazduh, NaroCito su pogodne spiralne cevi. Za zaptivanie se koriste odgovarajnca sredstva. Za p opr ecn e savove se koriati t.raka za zaptivanie iii stezne manzetne. Naivise puinje t.r eb a posvetiti s tr uj anj u u g'la vrrirn vodovima. Grananje treba da bude i,a uglovima ispod 30 iH 45 0, a Iuk ovj sa velikim radijusom zaobljenja. PravougRani kanali tako de rnog u da s e koriste onda kada s u dovoljno zaptiveni ria savov irna. Za velika p.ost rojerria potrebno ie izvrsiti ispitivanje pod pritiskom sa p orriocrrirn ventilatorom, radi provere z.ap tive nos ti ,

~52 Proracuf1: cev n e mr-eze

z" Hitt; podatke videti 336-8. Za orc divan ie rr erria 'u ce virrra i. pojedinai':'nih or'porn treba koristiti riajn ovij e rezrrltate rsprtivanin. Ne treba zaboraviti porast temperature vazd'uha usled r ada ventilatora, kao i t op lotrie gubitke u cevovod ima, U velrkirn postrojenjima 1.1 Iernjem r ezirnu postoji t enrperat ur sh.a raelika ad oko 2 "C izrncdu k.lirnu-trr-ednja i otvora za ubacivanje vazduhu. Preporui':'uje se i.zotacija kana la za vaz duh,

-53 Pdgu$iy~E_ Zyu ka

Eza verrril-iror.a po p ra vil u tr eb» p osta viti priguSivac Z'Duha za crklanjarrie rrisk ih Irekvenciia buke ventilator", Dal ie prigusivanje zv uka vrsi se U otvorima za ubacivanje vazduha.

··54 Ekspam:;""" {,."st",·"'tnc) k.ur ij e

01'1 trr e dai i Sf: kor ist.e u je.driokarralrairn p ostr-oi enj irna za klimatizaciju sa velikim brzrnama. Zadatak im ie da visok pr itisak i veliku brzinu vazduha u cevovoclirna ispred otvora za ubacivanje vazciu ha re du.cir-aj u, da bi vazduh u pr-ostor iiu , !coili treba k1imatizovati, 'u lazjo 1Z pr ikljucaka kariala niskog p rrtiska rnalorn brzinom i rrisk irn n ivoorn b uke , Proizvode se za konstnntrie i za p.rornorrljiv e kolicine vaz d uh a , zbog cega s e )OS zovu i rcgulacionisn vcnrifima za struju oassduha,

Rasteretnc kut£je ea kOll.sta."fll11.£ Protok

Ovi u reclaj i s e p rakt icrro sas r oje od kucisra od celii':'nog lima, ob lozenog sa 1.UJ.Utr asnj e srrnrie matei-iialirna za prigusivanje b uk.e, U kuCistu s e rralazr reg u lat or tnot.oha koj i rrcba prignsivflnjem da odr;;:i konstantnom kolicinu vaxduba. Re-. gutisanic sc VI'S} autornatslci, u zav isrrosti od pr_iti~kH u kanalu iIi pr eko aer vo-

motora. Prigusl--;Ianje ie rriog uce ria r azrxe nacirie ..

Slika 336-58.

Rasteretna ku..ija sa regubtorom protoka

n) 1(egula!u1~ prctaka se na pritisak opr ug e pokr ece duz ose, t.ako da se pr i porastu pritislm suzava sl obodrri poprecni p rcsek (sIika 336-58).

336. Rasroodenje lJazduhu

Perfortsani cl!J"dar

1019

1000

1500

Slika 336-58a. Rastcrctna kutija sa perfoziranim cilindrom i klipom; de.srio ; pad pritiska i protolc u zavisnosti odvpolozaja klipa

Zilpremlnski protok

Slikri 336-5Sb. Regulator protoka

c) DVa oscilatorna hrila usled struje a,~)'t~~~.Hll-~~r;~i:&I;:i .. ~i!i~lJ;ti~

brzine vazdriha razdvajaju i srnurrj uj u 1=

d) Obrt.na iclapna iza koje ae nalazi meh : 336-58e. Obrtnorn rnomenru zat.varunja : s up rots tavl ia se podesavaiuca zatezna o!'r')ga·.· .: '''Jd.g('y:ara prrriska, Oblast p.od esavsmja ie 1 ~4.

e) Za male p.r it.iske ad oko 250 Pa postoje .i ii':g{ilat<i:rt;kt.iHcine

b rariorn k oja se uurornatski siri.

Za sIicne vrste Izrade umesto opr uge

OtVOf Opruqa

SHka 336-58e. Regulator p cotoka sa obrtnorn klapnom;

levo r sema~

desno: izgled

1020

3. Tehnika provetravanja kiimatizacije

Zeljenu koIiCinu vaz.du.ha pri o dre derrorn narpr itlsku rnoze u svim slucajevirna fabrika prethodno tacno podesiti; na slici 336-58b ripr, porneran iern u srranu 2 pelukrutne perfor.irane ploce, U svim slueajevima potreban je odredeni natpritisak od p rib.lizrro 200 ... 300 Pa, da l-ri regulisauje bilo efikasno. Zbog toga nastaju izvesni troskovi za struju z a rad vent.ilatoru,

Regulator protoka koji j e pogodan za male koficine vazd uha pr ikaz an je ria slid 336-58g. Jedna membrana od rnekog htoroprena sa otvororn za ulaz vazduha naduva se pri rasrucoj razfici prftiska ispred i iz a regulatora i talco smanjuje pr esek. Protok izrios i 30 ... 300 m~/h, a pr ecnik cev i 125 ... 200 rnm,

Vazduh

Mernbrana u ower za Cev stanju mrrovanja ubactvan]e vazduha

Slilm 336-58g. Regulator protoka za male kolicine vazduha

Rasteretna ku.t~ia za sist eme sa Prornenli£voiJ"l kolic.i.Jlotn -oassduh a

Kada se uredai! koeis'te u poatrojerriima za kfimatizaci!u sa promenljivom kolicinorn vazduha , dograduie se servomotor na regularoru protoka koji u zavisnosti od reakcije sobnog termostata menja pr'esek prolaza, Pri porast.u sobne temperature povecava se p.resek, a tirne i protok, dok se pri snizenju sobne temperature rsti slllanillje(~Ji};:a .. ~3.6~ .. 59 Jevo), J)redaii mogudase. koristeza dovodenjekao j za od.vo-deri]e vazduha. Kapacitet iznosi 150 ... 8000 rna/h.

Kada posroie razlicita gr ejna i rashladna oprerecenia, raster-erne eksnanztone lcutije rnogu dopunski da se ·opreme j ed.nor e dn irn dogrejacem uassduha sa automatskim reg ulacioriim ventilom, cijim radom trpravlja sobni terrnostat (s1ika 336-59 desno).

Da bi se usred cla cnergfia verrtrlaroi-a, sve rede se 'prfmeniuje prigusivanje u kutij', takode i ria reg ulatoru proroka. Umesto toga koriste se :

Sobol terrnostat Dogrelac
9 t t 0
1 0'0 0 ~I
, 9' I
f '---4
__ ..J ____ ..J
Regulator Regulator
kfapn! pro tok a
t Sfika 336-59. Rastererrie lcut ije za aisteme Sa promenlJivom koficirrorn vaz.duhu :

Ievo : sa podesavaniem oscilatorrnh krrlaca za ree u lisanje protoku, , deeno e sa dopunskim ciog rejacern

336. Rasporedivanje va.zduha

102i

Slika 336-59a. kesa;

leva: izgled,

Regulator protoka

dcsrro ; dijagram

sa

Pogonskl p,ittsak u bann.a: pneun"1atsldm pokretanjeln vlazdusnib-

Re·gulac!onB kbpn~ za rui::r.O poJdesavanjei JIl klapn a z a L"tllara~nle na molorni pogan

/

" . 'j <Iepna z a

I -, reguUsanje

'~" I . sa mntorrum

}' , // pogonom

I / /1,

i~

L.~~-l-~-

Slika 336-59b. Regulator pr ctoka sa pl'igusnom klapriorn i pnemnatskim serV(}motorom

I zbor e1emenata za raspodelu vazcluha vr si se pr erna .kawlog.u p1"C_;izvoda7c,,-,_ p'.i

~ . . . 1'"'' d h: p adu pritiska 1 DIVOU ,urna. ~ .. VUCU.l

cemu treba vo di tr racunll 0 ko rcf ru vaz U JB, ".. 1·'"" ' .. tol 'J-

.. ~ e renosi u prostoriju ili na karralrru rnr ez u pra ;:;:ncno lC II ~)J.l~~.-o

.snagu, k01~ ~roiok ve·ti. Prema' p otrc b i iza rasteretnib lrut ija r_rl0G;U d~. s e posta.": =» s: ,~ t .. x.: x: ~ , ha Pr il ikorn izbora elernenata za dlstrlbuCI]U vazdun"".

seR.li'Fit.!-ar'lZ1, P1 ig us uxacs ,..;..VUrO.. ., :.._. .• L' .... b ,_.. . , .

treba obrat it i paanju da p r i svim protoclma posta)! sr.rupDJe ez p rom aj e.

-55 Aparaci:.a rn esa nj e vazd u ha

M ' "I,' parati kor ist e se U dvokanalnim po&trojenjima. za klirnat izuciju vis?l~o~

_e~a~. ,1 ad b' e topli i hladni vazduh pllwc:sali i do. bl se l"to_vnm;:~() k?h~:n~ prrtrsxu, a 1 S ." v 1 d '.- rl~!"v'~ 'Vl+~1:' s"kl.1

vaz du ha Cidi:"zala koostantnom.. U pr-mcrp'u saG:rze S e _e(.~ _-"._ - ~~ \ - 0.., -.~ h ~~ •

336-59d);

3_ Tehniha P.-oclBll'avania

klimarieacije

Sobnt te.rmo stat

Mesanl va.e duh

__jttl_

l~_ ~~otorna kiep·na

SUb 336-59d_ Serna jednog mesackog aparata za 2-lmnulno pontrojenje visokog prit.iska

Topli vaz duh Hladan vazduh

kuctste or! c<;licnog l irna sa ob log orn za aps or pc rie $uma, rnes8cki verrtil ili rne sa cku klapriu ,

motor ko;i je r12jceSce pneumatski zu pokretan}e mesnckog verrti la u za vis nos ti od sobne ternperatur e,

regulator kol icine, koj irn se ukup na kolicina vazrl uha ur e daj a od rzava korrst aratrrorn ; r~~gu.tisnnje se vr s i U odnosu ria st:rujn.i pr+tisak mcsavirie vaz.duha najcesce· mrtorrmtsk i, iii p reko pneumatskog servomorora,

u g ra dcrri pr.ignsiv8c. zv uk.a.

'Topli o d rios n o hladni vazchrn u laz i prcko klapn] uimcsackukutj iu. Klapne po-.' kre cc j e dan :regulator ko iirn u pr avl ia s obn i terrnosrat. 'T'em p er at ura rnesa v ine vaz d'uh a tada odgovara ternperatllri vaz.duhn koji s e dovodi u pr ostorfju , a u funkciji o d p okaz ivarrie sobnog terrnostata.

Vazduh se ub acuje p o pruvi!u Icroz anemostate ili re scrke, kr.atkirn kanalirna.povez arie sa uredaj irna za nH:.sanje~

Regulator !,oli.Nn~ (re!,'11!ator pr otoka) ie ngjvazniji aastavni deo aparata i danas go. riaj veci b ro] p roizvodaca .i sp or ucu i e kao mebanickt ure daj ,

J(uo i kod rasterct.nih kurija, rcg ulatori rude na taj naCin sto se slobodni p res ek za proJaz vaz d uhu, zavisrio od ko licine vnz.duha, povecava i l.i srnnrii uje pornocu odg ovnraiuceg elementa koj i p okr ece jedna opruga. Cesto se r eg uhsanie vrs; p.ornocu oscilatornfh krila sa oprugom, koja p r i povecanju kol icine vazcluha manje .il i. vise z at varnj u sJobodni presek p er forfrane pregrade. Podcsavan ie ko lic irie vaxd uha vfsi se POnlOCU reg uluciorrog vijka koji je u vez i sa opr'ugom,

Uredaj koj i je p rikaz an ria s l ici 336-59f Izraden je na alican nacin, ali je za r cg ul.isarrj e koliciue ug radeno j e d.no telo, ko ie s e pri porasru pr itiska pomera 'u p rrrvcu st.r'ujan io u ko n usrrorn clef u.

Za ,2-kanalna po st.rojerrja sa P'l'Ol{IcnUi<"'irl'l pratohorn kor iste se dva regulatora"za klapne, j e de n z.ak.lap rru za mesanje i drug; za reg u.lacij u protoka. Prj maks irnnlriorn r ash ladriorn kapacitetu Idapna za hladni vazduh i regulator protoka s u potpuno orvoreni, Pri pud u t ernpernrur e nfli!ne s e protok pornc cu r eg uj at or a protoka smnuiuie ria minimum, a pri d al jern srnanieniu potrebe za b Iad erriern orvara se kl?pr13 za topli vazduh, T'ako se postize zriatna ustedn energiie za inaee energetsld n"povoljniji 2-bm111ni sist(,;ln ,sIik" 3 36-5Qf)_

I{,upucjtet un:da.ia rnoze cia ~e uz,m.~ _iz-l:;::1~a]og-a prQizvodaca~ Pri tOlne trcba ooratiti paznju un .nivo buk~ pd razhcitinl pritisc!nl,a vazduha~

336. Rasporeriivanje vazduha

1023

~- - - - ~ -~ -- ------r:;l

I r----LJ

I 1

I I Termostat I

Hfaclan vexduh

---

TopH vazduh

Podesavaluce k lapne Re9"lator zapremlnskog pro toka

ap ara t za sisteme sn promenljivom ko]icinom vazduha Slika 336-59f. Mesackf ~ <.

-6

INDUKC10NI APARATll)

-61

Opsti deo

• ., J l"matizaciju visokog pr itiska (videti

Indukcioni ap arat.i su delovI l_o~trO_JenJ~ zu o~~ra ali rnogu da se postave i ria

329-4). Po pravllu se p osrav jaru isno pr ,

ravariici. Glavni sastavrii delovi suo

e. a p~;kl)'uckom n a kuna'l primarnog vazduha;

L rnzvodnu cev., H

veci bra;

mlaznica ;

zimi struii top)a, a let.i hladna. vod~,_ i1~ ~v~ za grejanje a drugi za hladenie, ukl)ucll)uCi

3. razmeniivac toplote, kroz. koji razmeojivaca toplote - )edao korito za kondenzat;

kutiste sa resetkon'l za primarni i lndukovnni sobni vazduh ;

4. 1"1 b'I z a - bajpas - klapria",

5_ regulacioni organ (r ucrri ve nt il , arrtorrrata <1 verit.i ,0 .1 ~ n

-62 Nacin dejstva

. . _ - . dnn mrezu primarnog vazduha. Pr i-

Indnkcioni ap2(ati su pnkhuc"b'm !-la raz."o laznica u apar at.u- Indllkdjorn se marni vazciuh izlazi ve!ikom rzm~~ ~z ~ l~te i zavisno od naCina izrade, sobrii vazduh p ovl aci preko rabzn:er:l~vJc~ s~p 'u raz;"enjivacu zjrn i gre ie, a leti iz.duvava nagore III nado!e. So ru val' U

hiadi_ . . Iivaca

.' _.' 1 t· roCito T."zvodne cevi i ra7,rnen,

Zavisno od postavl)anl'" Pl.~ledmlh e ':~~~~ ~'an~gradnj'll (shka 336-62b)

toplate, postizll se t-uz icite mogue - .

nacinu regulisanja temperature: if1d1.l,kcian i ap arat i sa 1"{!!!ulacionitn

~'nd',lkciml£ ap arat. i sa rCf1,u.laci("!11inz klapnoJva;

P-erna riacrn u izrade rnzmenjivaca toplote : b r r .

" . - -' ". t ,plo"e ad re rast tn cev!, iniuk:cioni aparar i sa J~az71wn.l~j)aClnta l [ .~ . ~ .; ....

indllkcioni aparat i sa razmcI1jiuac;m(I toplote siicnim J"ad'Jut0l1.lua,

klima-radijatoJ"i.

Pren,a

vel1t:-ili"lla~

') Ra'k~ T_: HLH 1970. StY. 126/8.

LlJux, H_: Ges_-Ing_ 3/74. Str_.63175- Honmann, "\'</.: L TG-InforrnatlOn 20.

Dec, 77_

1024

3. T'ehriika pro-oetraval'ja i hlimat issacije

Slika 336-60. Indukcioni nparati sa reg'ulaciiorn sa vodene strane;

levo: Kerijer (Carrier); u sredini: Sulcer (Sulzer); desrio : LTG;

a==pr'irnarmi vazduh , b =:razmenjivac toplote, c =mlaznica, d =kuCiste iii rnaska

pr erna broju razrneniivaca toplote ;

in duhcion i aparat i sa. 1 r assmenji-aaiiem. t oplot e ; indukcioni ap ar at i sa 2 raemenji-oaca t oplose ;

p rerria nacinu ugradivania;

ap ar az i postavljeni ispod pro.zor a ; plalonski atsarar i;

prerna . .vel icln i .grejnog. ili -r as h la drrog' Icap acit'eta.

-64 Nacini ixrad e

-641 .Ap arat i sa -regulacionim ventilima

Ap ar acirna pr ikazanirn ria sHkama 336-60 j -61, sobrri vazduh se irid ukcijo m p ovlaci kroz razrnenj ivac topiote. Regulisanje temperature se v,si

"t /

Slika 336-61. Indukcioni aparat Coil

f" .... .... '") rcg ulacijom na strani

\ I II I, _~ U vade

\/lf"-

\ I \ I

Sjika 336-62. Irrdukcicmi apnr at sa

p locast.im r'azrrrenj iva-

cern toplote - lcl irrra-rudijutor LTG, t ip a BRA

336. Rasp01·eaiva"je uaeduha

1025

- . plocastim n~.zn1eTIji\'ac(.",;:rr_3

Slika 336-62a. Izg-led jednog inu1.!kdonog nparaUl sa

toplote

z-cevnt sistem

Apan_;t ispod prozcra

1 .. _1

Ol}

.---_::_~~--~---

Prtrnarnl vazduh

A·parat u podu lspod pruzora

Slika

336-62b. Pr irncri ug radrrie indukcionih ap3rata

65

1026

3. T'ehniha pr'ouet.ra.uartja. i klimatizacije

reg ulacion irn ventilom 'u razvodnom VOCh.1 za vodu. Poclesavanie hod a tr eba cia bude proporcionalno toplotnom kap acit eru (v id et i s liku 222-12). Ocinos kolicine seknndgrnog i p r Irnar nogvvaz'd uh a vrlo ie raz licit ; izricai pnblizna 2 do 4. Pritisuk vuzduha Ispr-ed rnlazrrica iznosi 100 do oko 400 Pa, Prerna tome,

brzi na vazduha na : izlazu ,'jznos1 1,25 V tJ.p = 12 ... 25 m/s. Nivo buke zaviai ad ko li cirie vazclu ha, pr.itiska .u mI~znicama i ob Hka rnlazrrica. 'U'rc dajr se korrste sa ill b ez I'ilrra za sekuridarrri vazduh.Mogu da se koriste sarno f'lltri sa malirn orp or-orn vazid uhu iIi s it a. Posebrio rnesto zauz irna ur'ecla] na slid 336-62. Razrncnj iv ac rop lote je ploCrwtog ob Ijka ad cclika i ima vertikalna orebr-enja sa abe str ane ; prjmarnivaz~uh izlazi iz rnluznica sa donie strnne !spod plocasrog razrnenjivaca, Grejni elementi dejsrvuju kao zraceca grejna tela. Ciste se Iako i brzo, Kolicina sekundarnog vazd'uhn je 3 ... 3,5 p uta veca. Izg led dr ulccijeg i.rre daj a vidi se rm slier 336~62a. Primed za ugrudivanie prfkazunl su ria slrci 336-62b.

-642 Uvedaji -,a regulacionirn klapnama (s l ika 336-63)

Na r azrnerriivac toplore postavlja se obilaena (baipas) hlapna ; pr i cemu se jedan deo sobnog vaz cluha us.isnva be" zag.revarria o dn os.no h lad erria, Pokretanje klapne ie r ucrio i l i autornatsko. Rcg irlisan]e ie bde. Venti! nije neophodan.

,/
/ ,
/
" ,/
/ "
_' , //

I·~ d -~ __ :=--_-J /

/ //

~)lika 336-63. Iridukcioni aoarati sa reg ulacijom na atrrmi vazd uha

Leva: Kerijer (Carr-ier) u s rcclirri : Flekt (FHikt) desrro : LTG (tip HFG)

~643 t.ire daj! sa 2 raztner'1.ji.vaca t oplot e

Uredaji Sa odvojcnirn razrnenjivacimu toplot.e za g re ianjc i lrladcnje regu1isu 5" obicno preko klapni. Za bespr-ekorn i p og ori potrebne su 2 iIi 3 kfaprre, koie se pokrecu pricurua tskim servomotororn sekventrio (cEka 336-64). Pri tome s e zuvisrio o d polozoia lcluprri dobij aiu sledeCi

grejsnje: s n p urrirn kapacitetorn,

g rej an ic sa de lirrricrrirn kapa citctorn,

ne utrulno (bez gre ianja i bez hladenia), h]wknje sa delimicnim kapacit.etorn, i blu.denje sa _punin"l IGlp~lciteton.L

336. Razvoden_ie vazduha

1027

MIsznice -~

Crejae

Slika 336-64. Indukcioni apar at i sa 2 razmenjivHca t op lore 1. sekventnim r eg u-

Hsaniern k laprri ; . . . k cit t nl

. kl o.lo.za·u hladenle sa dehm,emm cupaci eo

Ievo : LTG (t,lRP HJFHt.) ;K' E'_k:ekktpPne ~ ~olotaju grejanje S2 delimicuirn kapaci-

desno.: Roks ox, 1P .,

totom

Resetka za Izduv!lvanje vazduha

Maska ------I Nastavak ---l+"1

Termostat

Regulac:lonl ventll I c:evni fegistar

za hladnu vodu -"1+---,

Resetka za u51- savenie sekundamog "azduha· RazmenjivaC topl ot~'-----m-

KorltO za Iwndenzat ---.I1~l"+ljlt./

Mlaznica za pfimarni vazduh

Cev za dizne

Regulaclonl ventll I cevrn regiSter za toplu vodu

'·ednin1 razmenjivacern toplote i odvojenim Sl!ka 336-65. Indukcioni npar8t sa

eevirna za toplu i h ladriu vodu

..• ko] regulisu ria strani vode,razmenjivaci

Kod ureda)a sa 2 razrn.en)"'fca tOPlo~~ o~~: odvojena cevovoda za top iu i hladm.1 mogu da se sp oi e u ;edan ~ ernent, a ~ sa. 4 cevi za hladenje. Regulis:>nje s e vrSi vodu. Potrebne Sli 2 cev~ Z2 g rej arue ~ U' mali ub ici usled mesania i mania pomoc:u 2 sekve~tna ven1t11a1). pr;.eJdnx!? O~()"". ti~" ~oji zlluzima poscb no !TIsl0

skionost stvurunru kon c en,:,,,~a. '" re _ J 0

rnesta, prikazan j e rra Sl1Cl 336-6:>.

. . , .. . . u da· e u raznim veliCinama. Za sv aku

NlljveCi broi prolzv~m~.ca .1zbaduJe ~1:zni~e2 p~stize razlicita koliCi;;a sei<lmdarnog velicinu se odgo:var::)_UC:II~ l~ .OI~~hladni kapncitcti- Odnos indukciie sek.undnmog z'a>rduha, a ria tal riacrn I grelnl 1· '·t . takode zavis i od polozaia k lnp ni ,

i primal'nOg vaz.duhu vrlo j e ruz lei 1 ,

~--~." ..... -~-- \"'.: C';'es,-Itig. 1971. Str. 36l (6. I) Hbnmanu, .v

66*

1028

3. Tdmika prooet rassanja

klimatizacije

.65 ?roracunl)

Lebor ur edaja vrs! sc prerna t ab elama kapaciteta ili dijagramirna proizvodaca. Lz njih se mogu za ruzne, uriaprcd zadate vellcine, uzeti vrednosti za protok primarnog vazduha, kapacitet grejanja'; hladenja, pnitisak mlaznica j rnvo buke , .Maksirnalrii protok pr imarriog vaz duh a izno sr "",250 rns/h.

Najcesce na raspolaganju stoji 4 do 6 razrrih velicma izrade (duaine od p ri b lizrio 500 do 1500 rnrn); Za svaku veliCinu izrade rnogu da se odaberu mlaznice raznih precnika. Za odredenu koliCinu primarnog vaaduha rnog u da sc koriste rrpr. male rnlaznice sa visokirn pritiskcm i velrkom mdukciiorn, iIi velike rnlaznice sa rna lim pritiskom i m alorn indukcijom, U obu slucaja rnog u se dob iti raz!icid kapaciret i i ruvoi buke.

Pr i s re drij irn p ritisclrna od 250 do 300 Pa odnos induhcije sekun darnog i primarnog vazduha moze da se krece iZllledu 2 i 5.

U riajvecem br oju shicajeva datr s u slede':i podaci : kolrcina j temperatura pnirnru-nog vazduha, sobna temperatura Ieti i z irrri,

ukupm kapadtet h ladenja i gr ejanja (grejni i rash ladn i kapacitet), temperatura hladne vade (b ez stvararija kondenzatu).

Merodavan za prora.oun je kapaciret h.ladcrija Ieti, a .oesto i U pl'elaznom periodu, narocito kada se radi 0 kl izrurn sobnim temperaturarna. Pr'ifisak mlaznica t reba da bude Isri za sve uredaje je driog prostrojenja.

T'ernperarura u raZVOdn01TI vodu za h ladnu vo du rnora da se o di-e.di tako,· da na r azrnerrj ivacu topiote usled pa da temperature ispod tacke 1·0s"" tie do de do s t var arija kondenzata; pr i regulisanju verrtilorn iznosi p r ib Iizrro 2 ... 31"", a p r i r-egu Hsunj u klapriarna priblizno 1 K ispod racke rose sobnog vazduha. 'U'ob icajerre vrednasti su od 10 do 14"C.

sao

300 200

Prltlsak~

soa

Prtmarnt lIa:zduh

Sfika 336-68. Dijagram 23 prOl'aeUn indukcionih ap arara Sa j e dn.irn razmenj;v-"cem toplote; duzina izrade J 000 rnrn

) Esciorn , H., i H. Protz; Ki 1/78. Str , 13I1S.

1029

336. Raspol'edioanje vazd-uha

., . d kci ",,-paruta dr.tzine 1000 m.m raz!neni.?,:c;:

Dijagl'am kapaCiteta [ednog In A ~orz p rikaznn j e na slid 336-68. Speclilcm toplote sa raznirr: ~llazn?ca~a )JC ~ _ .•. )"';" (;;}6. ( o.drro s i se ria tert1persturSku kapacite.t hladen)a I gr;:~~~h~ t!~i ul~~~ vodc twe (do oko 100 \Y/l~Z) .. Ukui.~~l razfiku lzmedu s?bnog ". dobi ia "e ria osnovu toga rrmOzellJenl a ..

kapadtet hladen)a odnosrio greranra I 0

torom (tR - twe).

P~'itner :

Za induKcioni aparat u dvocevnom

kolicina primarnog v2..zduha 80 nl:Jlh=(nl~js)

sobna temperatura t1< ee) ;.;;: .

temperatura primarnog vazduha CX' ', '-~) .

tenlperatura vode na ulazu twe ("C) .

ukupni kapacitet Q (W) , .

p osttojcnju

Resen}e

R r I dni kapacitet primarnog vnz duh« ..... ;." cas 1 a Qp =0,022' 1000' 1,25(t1' -- t,,) =('X )

Kapacitet sekundarnog vazduha

Qv= Q - Q,,=(W) . .

Spec. h;,pacitet hladenie sekulldurnogv"zduha

'Q.!Ctfl-lW<)=725:i2=(\Iv'[KJ ..

Na slid 336-68 !'i.e. bi!'u:

mlaznica B sa prrt iskom od > ••

i Q,/(tr< ~ twc) = .,.

, . ~ , . , " " , . , .

potrosnja vode " :. .

tetnperaturska razlik» pottebna za grc)ar1)"··· > .....

temperatura vode na ulazu tl'V2" ••...• :..,.; ••..••

;ndukcioni odnos V./V,,= ..

dato je :

Leeo ZiD1.2
0,022 0,022
26 22
16 16
14
1000 1500 275

i65

725

1665

60

3001'a

6S "to//F~

200 kg/h

t665/60=281<:. 22+28=50 ,,(~ 325180=4,1

27 dB (A).

jacina buke .

Prcnl_a ostalim tabelarnn proiz\.~od8.cl1. potrcbD.O jc i:jpitati jo~~ i :

pad pr itrska ria st rarn yo~~: d j ~'.onv"'"trciji (bez pril'n:J.rnog i,.'8.zduha'}7

grej111 kapsc1tet ap aruta prl prUD rro 11, '-,- "- •

stvaranje kon~enzata, < maske.

utica] t'iltra 1 eventuamo

. '. ~~"'"'l tOIJlote ka-pacitete

Za indllkcione aparaie .sa 2 odvo!?~~ razmenuva-»

i hladenra t reb a OdVO)EnO odr ecutr.

Dalje

mogucnosti prilagoaavanja na drug e oclnose razlicite vclicine I"azrrl(:nji~~.::;a toplo.t~, razficit broi ili komblnaCl)U rnlazmc,l, razliCite koHCine vode.

-7

OSTAL! SASTAVNI DELOVI (~lika 33&-70)

Prigusne kl norie Protivpozurne klapne

I'oddljive zaluzin" Itegu}acione Icluprie 1.1 ogr2DCiill_3.

eU;

Zasuni

J-iaubc pt'odv kiS·~

d.r

---_.-

') Koch-Emmery, VI.: HLH 1965. 478/84. - ObeT, A.: Kaltet.echn,

SU. 319/28.

.1030

3. Tehniha pmvetravanja klimatiz(lczje

._-, dJ

za

vazduh

oj

.Klapria sa uredaiem za. podesavanje

Podesljiva zaluzina' sa uredaicrn za podesava-' TI)e

Ievo ;

suprotnosmerne lamele desno:

istosmerne Iarnele

Ogranak sa elemel1tom. za podesavanje

Zasun u cevovodu

Pro tivpozarn a klapna

! =topljivi Iern ria 72 DC 2 =rucna poluga 3=voaica

4 =teg za zatvaranj e

5 v=rucno iskljuCivanje 6 =, kontrolni orvor

f/

Pr orivkis na resetka

336. Raeuodenje -oa sduha

1031

Prot iopoiiarne klapne (s lika 336-70e) p.rop is a l: s u nadlezni organi SRN z a sluc"j ev e kada vaz dusrri kanab prolaze kroz 2 iIi vise deonica u kojirna preti opasnost od p ozara, Klapne treba da sprece sirenje van-e i d imn, Njihova kons n-ukci]« zasnovana j e na tome sto topljivi element (staklena kuglica iii dilatadono tela) reaguje na tempe1'atuTu vazduha od oko 70cC i preko klupne za tvara vaz dus ni karral, Neke klaprie imaju elektricni konwkt na k,"oj,mima. 1vlogu takode rla b ud.u oprernljene rnagrretima iii pneumatskim cilindrima, da bi pokretanje moglo da se vriH pojed inacno iIi grupno iz centrale.

Od 1. ianuara 1975. godine zu sve naCine izrade pr otivpozarrrih klapni u SRN potrebno je dobiti odobrenje').

.8 PRORAC:UN

-81 Kanall "a dovodenje i o dv od en le va2duha2)

Kad pravih hanala za douodertje oaeduha konstantnog preseka sa velikim brojern otvora z a iz1az vaz.d uh a iste vel icine , vazduh ne mora r avraorrre rrro da izbzi iz svih otvora, vee poiedini otvori p rcrna kraju kanala mogu da se povecaju. Rnlog za to je sto se iza otvora za izlaz vazduha u g lavnorn kanalu smanjuie brzina, pa s e prema Becnulijevom zakonu povecava statlcki p r it.isak, Kada ie ovaj pdt isalc, koj i ae rnoze izracunati, vcci od pad a pr itiska usled otpora s rrujarriu, ori da 's e staticki pr-irisak p ovecava prema kraj u kanala, eiIDe se povccava protok u ograncima (sIlka 336-75).

Stika 336-75, Relutivnu raspodcla parcijalnih protoka V", ko d karmla za dovoderrie i o.dvoden ie vuzchrhn (Vm =s sr edrij i protok)

OdgovarajuCirn dimenxionisaniern pojedinih deonica kanala moze se ipak p ost ici da iz pojedinih otvora izlazi zeljena kolicina. Ova metoda se primenjuje za postrojenja sa velildrn brzinama (videtipogiuvlje 336-B3).

"lJ kanalima za o d-noder je oa-sduha sa konstantnlln pr esckorn brz ina U g lavrrorn kanalu se p ovecava zbog dotoku vazd uha iz ograriaku sa strarre. Zbog toga i zbog pa da usled trenia, srnrmiuje s e staticki pr itisak u kanalu , N" kIaju k arra Ia (kod verrt ilator-a) pritisak je nuirrizf (al ika 336-75). Ravnomerrio o.d si savarrje ovde se postize obicno samo prigusivanjcrn l1U otvor ima za odvodenje vaz du ha,

Druga metoda se sastoji \l tome sto se otvor za odvodenje vaz.d u ha u vidu mlaznice i pod uglom p rikfj ucu]e ria g lavrii kanal"). Pri tome se zbog diriarnicke energije

1) Das Prilfzekhen wir d dur ch das Lnscirut. fUr Bautechnik, Berlin, er teirt,

2) Rakoczy, '1'.: Ki 6/77. Str. 207/10.

3) Fitzner, K.: Ki 7-8/75, str , 245/52.

Rakoczy, T.: HLH 3. 76. Str. 88[92. Presser, K. H.: Ges.~Ing. Sv. 4, IOi 12/79.

1032

3. TeJmika prooetraoanju i klimatizacije

parcijalnog rnlaza povecava sta tick i pritisak u g!avnom kanalu i pri tacnorn proracuriu rnoze da se cdrzi cak skoro konstantnim.

Za postrojenja niskog pr itiska u praksi sc zadovoljavamo uproscenim proracunom, dok se za poatroienja visokog pritiska prrmcniuiu tacn;je rn et od e, naicesce posredstvoin elektronskih racunara,

-82 Postrojenja niskog p r ir is ka

Brzrne trbacnog oassduha u raznim deonicama k ariala odreduju se errip.ir ijsk.i i sa tim vrednostlma p roracunava se pad pr-it iska prema napred (pod 2) datim podacima za kanal sa naivecirn orporom , a prnkt icno j e to najduzi kan al, Or ijerrtacione vrednosri za izbor brzina date BU u tube li 336-80. Meiodavan je dozvoIjeni rrivo buke i pad pr Irtsku,

Taber .. 336·80. '",boO"' brzina

-----,--.-.~~---'.---------.--~~-".'

I Pribliina brzina komforna

. postrojenja

i

Deo

vazduha u mfs za industrijska postroienia

Zaluzme za spoljni vazduh Glavrii kanali

Og'rarrci kanala

Re setku za sp ol irri vazduh iii za Izvlacenje vazduha

L.4

4 8

3 5

4 6

8 12

5, .. 8

3 ... 4

2 ... 3

Naiveca brzma je na potisu vent.ilatoru, a u kanalu se post eperio smaniuic. Za proracun se preporucuje obrazac p rerna tab eli 336-81.

Tabela 336-81. Primer proracuna otpora u kanalhna sa pretpostavijenim brzinarna

~~~7i~--I--A~-I-='-~-'T-;-- r 2:~ ~'-~-r~{~-- Prime~~~-"'-

---r:--I'm3fs r:~'--I-m/s-'''''Ipa/m I ) Pa I Pa .- ..... --- .. ~

~a I·~-I-;-~I -~--I -":-~~I f .... -~I g'-I h I

~~--'''I U~ j o,~~~,~-~ 2,~!i~·-I---ll>.g: I i I --'____1-;:'~::;~-A-1-1-;I~~:

~ ~:~j g:~~g:j U~~:~ I /1 O?11 /1 5 ~~itt!.:_ S.t;?A.)2

6 30 11,67 0,3 5,6 /10,75 0,55 11 23 Luk 1;;=0,25,

I Koleno 1;;=0,3

~I : I :::: ::~ I :~~: 11~4 __ I_~ ~,_;_~_~_~_f_~:~~_a3~:,_:~~t

I Otpor u kanalu L (Z+RI)= I 30 +27/ =57 mm \XiS

Otpori uredaia : filtar

grejac

prigusivac zvuka

element zn distribuciju vazduha

60 Pa 50 Pa 30 Pa' 10 Pa

Uk ujmi otpor i':ip"

207 Pa

336. Rassoodenje -oaeduha

1033

Za ogranhe kanalske mreise rnoze da se p cirnerai ist.a metoda izbora brzine. Kada :e pr oracunati pad pzitiska manji od raspolozfvoz pritiska na mesru r acvan ia (granania), visak pritiska se reg ulise (smanjuje) p ornocu pdgusne klapne .. Por,cd toga izborom rnani ih dirnenzija maze da se adredi i karml, tako cia se n~ raj nacrn raspolozivi pr itisak jos vise srnanii. Pri tome ie brzina kcia maze dn p rou zrokuj e buku ces t.o suvise vel ika,

Da bi se dobio odredeni sistern izbora brzma , p res eci na razrrirn n!estj~a rnog~, da se odrede i ;ako da pad p~;tiska u naj duzo] dcontci csrane koristuru ari. OV8) nacin proracuna se naziva rnerodom "jed1lakog p acia prit isba'",

DB bi se odredio napor ventilatora, pored O[pOrB u Icana lu tr eb a o dr ed it i i ot.p or e raznih ur c daja, kao ;ltD su f iltar, grejac, h ladrriak ird , Ov e vredrrost i SC 'TIOga 'UZeti iz kataloga proiavodaca.

Pritner : T'reb a d.a s e pror8.Cuna kanalria :;:nrez:.l jet:1nog p os troj cnja za p:n)'vl~trz~h:.ni'2:' jedne snle.

KoliCina vaz d uhu je 6000 m"lh. Sernu p csra vl iarri a data j c n a slid 336-81- Proracun ie dut u tabeE 336-81.

SpoJini

vazduh _ /

SOOJ~f;7..':;?;~??;

Pro ttvkls na za!uzina

Prigusivac z\.'uka

SIik" 336-81. Serna sistema z a p:finler p ror actxna p ost roj crria rriskog pritisi:::u Z;:I p roverreverrie

-83 Postrojenja visokog pritiska1)

h:1etoda ororacuna u p rin cip u je i ata kao za posrrojenja niskog -~Tritis-ka~ ,1lluda zbog veceg pada p rrtiska i vece bukc postupak proracuna. trcha. da s,e l.zvedc sa 'vecorn paznjonl j tacnoscu, Zbog toga se p rorucunl za iovu posuoJenju sve ceilce vrse pomocu racunara.P )

T·akode se i o vcle p ocirrje sa izboron1 b rz iria p r erna nacinu ·,po:Stavljartja Ieanalshc mrehe i prerna koticin i vazduha:

gluvni vod ogl'anak

pr ikljucni v od ovi do ot.vorn za izlaz vazduha

'i:v~ 15.,,25 su]«, ·'lJ.J~15.L_20 n'1ifa~. 'ld<-: 10 111/S.

Za ogranke treba Imati u vidu ,~a zbc:g srnanjeniu {)r~¥lel1 ~l~v~\~,~kana!ll od 'Wl na W2 dotazi do tr ansforrnacii e brz me u prlt1s~~l~.P'I;_~~;.~_:f3:~!~"'l.!~~} .. ;:;~~dl~ zal\.?nu.~ Pri truusforrnisanju bez p~-\da pritisl:::a LtGlazid-9 .. _p~j.y..~~~11J~ .. stDtlCKc.'Jg srrurnog p rrtiska.

') Laux, fl.: Gcsc-Lng , 1967. Str. 1/13.

Sbataloff N. S.: ASHRAE 1966. St.r. 43/5(L Rakoczy,' T.: HLH 1972. Str. 355/8.

2) Fitzner, K.: fILH 5/1971. Str. 173/6.

1034

3. Tehniha prooetraoanja i hlirnatieacije

Post.up ak i e prnkticrio vezan za pad pr itiska, tako d" se st varrro povecanj e statickog pr it islca, nazvano j post"pak j>ovrw'aja st rajnog stat.ichog pririska1), ciob ija jz

L\p"J ~~h' p/2' (Wl' - W2") u .Pn ,

Faktor k s e abieno krcce izrn e du 0,70 j 0,90, Prj vol ikorn odnosu brztna W2JZVl ITlOZC cak da b ude veci od L Na slid 336-82 pretpostuvljena vredriost k ie 0,9.

Za p os tr oj errja, visokog p rit iska sa indukcionin~ ap arntirna p rfrnerra T" rcuiui je: nujednos~"vnija zu plYl'flCUI1, posto je pni t.orne pad statickog pritisk~ U ogran-

erma nczavisan od brzme u gbvBom kanalu (videt i pogf avlje 336-2). ,

Pad st at icleog pr i t ish.a U og rarici ma iZilosi (slrka 336 83)

J(ada j e u sviro og r arrci.m.a ista brz iria, orrda je i pad pritiska i s ti. Kada j e u g lavriorn ka~81u prit isak konstantan, kol icirie vazduha u ogruncimu au rrredusob no iednake pr-t i storn precrriku,

Krms tanr n i p·n~llsak u glavnorI1_ karial'u postize se rak virn d1menzionisaniem) dcoriica iza ogrunka, cia p orast pr+riska us le d srnanj en}a brz ine samo p okr iva g ub ituk ualcd tren]a u decmici.

Dakle, rn o ra da vazi

U tom alucaj u kroz ave ogr arike struji ista kolicina vazduha pr i Isrim pr esecirna i otporima. Pr ikikorn pr orncuna se dob iia korist arrt.an pacetni pr-es ek cevovocia k.oji se srnarrj uj e tek kod poslednifh ogr anaka.

Za racvanie pod ug lorn ave x- rctpostavke ne vaze, ic r pr erria e lici 336-5'0 pad pritiska u ogr-arrcirna in'IG ("lrugaciji tok ,

Pror acuri -. i P{)II10CU. racunara 8e SVe c~sce pr aktikuju").

Slilm 336-82. Povracaj pr-itiska pr i smanjenju brz.ine, Primm'.' WI =18 mrs, w"=16 tnl«, 6.p",=37 Pa.

.') F'isch er H,: Ges.-Ing, 12/74, 5tL 332/9. >l) Scb e dw il l, H.: HLII 1972. Str, 107[1 L

.,~,j

. i

336. Raauodenje oazduha

1035

4 2~-+--~~~~~~~'~' o b"",~~=:-L_.J_____L_J____L_.L.___j __ .,J......._j__L~--,------,------'

6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 26 28 30

2

4

Pad prltlska w, u m/s

Skika 336-83, Pad stat ickog' pr itiska za "T" racve i kr atkc konicne og.rarrke, Primer; W1 = 15 ra]«, wo = 12 mIs, w,jt" , = 12/15 =0,8.

Pad stat ickog pritiska f::..p = 62 Fa.

Primer p1'Oracuna: Na slid 336-86 data ie postroierrie visokog pr it iska sa 50 indukcionih a'p ar-a-ta , Ukupna koliCina vnzduha iznosi 5000 m3/h; 5 usponskih vodova sa po 1000 m3/h vazduha i sa po 10 indukcionih aparata p o 100 [TIs/h. Otpor jednog indukcionog aparata j e 150 Pa. Izabrana pocetnu brzina u g lavriorn vodu ie ."",,20 mrs,

Najpre tr eba pror acunuti pad pr itiska u deoriici 1, p rerna poznatoj jedriacin i

a zatim pad pritiska u deonicama 2 do 5, pri cemu se najprepretposta,;,e precnici prema p ostojecirn rrorrnarna., Pad us.led tr enia Rl mora .da .bude pribhzno tollko vdiki kao sto je nastalo p ovccarrie pr rtiska 6pw =0,9 ·p/2 (W12 ~ Z,,~2), a u drugom

sl ucaju morao bi da se promeni prccrrik, .. .

'Tako se poetize d a u glBvnom kanalu vlada pr iblrzno k(msra,.,ta11 stat;cki pri= t isah (tabcla 336-86).

Za tirn se prema odrcclenorn pr-ecrriku proracunava padstatickog prrtisku ogranlm u deoriici 51, pri cerrlU je koeficii ent otpora ograrika t;a~ 1,5. Uz to dolaz! jos koefidjent atpora oba Iuka sa po 1.: =0,25. Naredne deornce cevovoda 52 do 55 pror acunavaiu se kao dcon ice 2 do 5, taka da i u usponskom vod u vlada konstanrni staticki pr it.isak ,

1036

3. T'ehniha prouetrauanja i hlimatieacije

SHka 336-86. Cevna rnreza zu proracun ie dnog p os trojerria vis o kog pritisk2 za klimatizaciju sa indukcionirn uparatima

K<;>nacno rnor a da s e odredi i pud pr.itiska U og.r arak'u 56 do indukcionog aparuta, pn cemu opet treba racunari sa koeficijentom otpora u ogrunku /;;a.= 1,5.

U'leuprii pad statii5kog pritiska dobi;a se da je 1378 Pa. Brzrni na porisu ventilator>! od 19,6."m1./5 odgovaru dil}amic:;kj pritisak ad 230 Pa , pa je uhupni pad p,.itisha

za venti ator .

Pul, = 1378 +230= 1608 Pa.

Promena p atla pritiska prikazana j e na slid 336-87.

t

lndukctoru aparat

56 \

~ ~rll

,,'1. I ,

I I I

I '

! I

! .

I

I

I

j

!

336. Rassoadenje -aae duh a

1037

Tabela 136~86. Proracun <>tp<>~a <.I ka""li",,, 2,. postr<>jenje v,sok<>g f.",i~ t:;ska za Idimatb:adju pram" "lid 336-86

Deo- V 0 IV I R ~RI

n~,~ :i: ::: ~;::QP~:m I ~~~

2 4000 300 15,8 5 9 45

3 3000 275 14,0 5 8 I 40

~.1 ... --L_i_g_g_g_L_i_~g--,_I~_:.:_~-,-_~ _ JJ _51

Pad statickog pritiska glavnog kanala

Otpor ure daja

Ukup ni pa,; statickog pritiska

,__-----.---------.-.--~-- ... ----

·9 P..ASPODELA VAZDUHA U PROSTORlj!

Raspociela vazduha u p rostorriamn koj e [reba pr ovetravur.i, t.i. postavl ic.n ic i izbor otvora za ulaz i izlaz vazduha, iedan je od najslozeniiih zadatak" celokup nc te.hrrike provetravania, c;je r escn ie za ht evn v cl iko isk.us~vo, Poscbrii propiai o najpoVOl)£lijeln rracirru rasp odele vazduha rie mogud<i se daiu, Zbog toga Sn10 cesto p rirruden i da vrs irno ispl~r..ivanja pomocu rnodcla: 'i eIiki b roj firrfii 2U t u s"I/J:hu koristi probni sto, Pored toga, rraib olj i nacin postavlj}pj~ d"OJ.enata z a distribuciiu vazduha niie uvekizvodlj:iv" ier ie ·to u.slo\71jeno.:·rirhj(elu.:oHs];:irn i gI"ad.¢~ vinskirn uslov ima. l\.1.edutirn~ pri odre divan iu l:~nspodeie vazri.ul ra 1,1 pr·(}stroiif:l1T12~ trebalo bi .znat i slc dece :

1) Detzel', R.: Ki 4)77. StL 135/8.

.Morig , 'Xl., i F, Sadek: HLH 1 i2j78, Damier, K.: TAB 3/78. Str. 22:1/5,

Scholz, R" i B. Eland: Qes.-Ing, .10(78. '} St.L Rolloos, lvI.: HLH 8/78. Str. 302/16.

Masuch, J. Ges.s-Irig , 1/2-79, Srr , 36/41. Schrrrie d, S.: HLE 12/78. Str , 459[62;

1.038

3. Tehnika prouet.rcnsanja. i klimarizacije

a) Pr ove tr-avan ie ie rrrog uce Izvcs ti 52. st r uj arij ern vaz du ha c dozrjo nagor e t o br-rruto, kno 1 odozgo rrag or e,

b) I'Jonji zrdni otvori pogoduju stvaruniu prornaie, Ukoliko se to n e moze izbcci, treba ih dimenz ionisari za veoma male brzine vazduha nu iz laz u « 0,5 rn/c), nnrocito u blizini l iu di. Treba izbegavati p orlrie otvore j~,r se H niima Iako skupl ia prljavstina, Izuzev u speciiainirn pr(lgto_nJarna~ Ct-oori u st.olooim.r jos su u fazi razvoja ..

c) Gornje z idrre otvore treb a tacrio dimenzionisnti u pog ledu knpccitern vazrhrhu , dubine prodiranja, iHrine rasipanin, pad" iIi uspona vazdusnog rnlaza, Treba obratiti paznju i ria to da sirenie vaz dusnog rnlaza ne bude ornctano o d g radevinakih dclova r s tubova nosece

korrs tr ukcij o). . "

d) Perforirane r csetkc rus u pogodne ZH o tvo re za ubacivanje vaz d uhn

(elementi z a ubncivan ie vaz d ubu), vee s arn o kao elemeti za odvodenje vaz duha 1Z p r cs tor ije,

e) Povoljno strutan}c vazcluha dobiju se kad g latkih tavanica, kada sc dovodrri vazduh u viain i p rozorskog' p arapeta 'zduvava ver tikalno ring ore, Dubina proclirani.a u p rostor iiu Iznosi sarno aka 6 TIl.

f) Svi otvoi-i ZH ub acivanje vuz dtrha t reba lo bi da imaju m og-urmost; regulisanja, izuz ev onda ka da raspodela vazduha riij e ad velikog zl1."caja iii karla moze tacno rmap rer! da se pr oracuna.

g) !o?lozai otvora za izvlacenje vazciuha (resetke za r ecirlrulaciorri vuz.d ub 111 zu odvodni vaz duh) ie ad rnarrieg znacaia za r'asp oclel'u vazd uha od polozaia c lern cna ta zu ubacivanje vaz.duha, mads ne tr eba da se zanemarr. l! prostorfinrna u koj irna se p u si trebalo b i d a s e odvo.deni e uvek v rs i u g orrriem delu prostorije.

11) ~_J prosrorfjnma gde se rUZVl'UJU rrnr isr , iii j avl iaj u t op iotu i v l.ag a (toaleti, kuhinie, ra diorrice za dek"piranje itd.), otvori za o dvcderiie vazrtu hu t reb al o bi da b udu st.o bIit; izvoritna zagaoenja 'vr z.d irhn .

8l P1"D'-!e~rHvBnje ndozdo lla~10re

b} Prov~Hravanje ·ndoz:go nadole

c} P;-ove-t-r.avanle odozgo nag ore

337. Smal1jcnjc buhe

1039

i) Za veliki broi izrnena vaz du.ha U pr ostc.riiarna koriscentm Za neku te hrricku g rarru, p r epor u cuj e se pr ovct'ravarrje preko perjor irane taoanice, iii podnih otvora za izlaz vazduha.

Slika 336-90 p r-ilcnzuj e sematskj razrie rnog ucnoatt r a sp ode le vaaduha u proator ijarna , Kojoi od ovih mogucnostf dati prednost, ne rnoze s e uopsteno reel vee je to potrebno utvrditi z~ s vaki sIu!'a) pose':mo. Svaki od dat ih nacina daie Jobre rezul.tate,. ka da $U p rav ilrro izabrane brzme vazduha, temperature, otVOrl za uriacivanje vazdubu ltd.

Buka, koju ventilator rteizbezno stvura, skoro se potpuno prcnosi na p r iklj ucrri knn al , a zatim .i u prostorfie k oje se provetravaju. Jedan mali dec s e erniru ie u oko ln i p roator, a ostatak kao strukturni zvuk prenosi se ria pod.

t}acelno vazi pruvilo da buka na rnestu svog .nastanka trcba dn budu ho s lab ija , tr. da treba izabrat i ventilatore i rnotore sa slabim sumovima. Gcle to niie m og n ce, tr eba preduzeti odg ovarajuce mer e za pr ig usivanje zvuka, da bi se sprecilo sirenje buke.

·1 NASTA!ANjE BUK"

-11 Sumovi vcn cllaro ra

Ovi sumovi zavise od ve likog bra;a faktDra, uglavnorn od broja i oblik" Iopntica, koliclrre vazdub a, potisnog pritiska, brzine vaz duhs i drugih vel'icina, Glavni izvor i su vrrlozenie u ale d turbulentnog struiania vazcluha na lopaticarna i obr+anje el errreriata verrtilatora. :SUllCl koji rias taje zbog obrtania dabija se iz proizvoda b r oja obrtuia n (obrtaj" u min) i broja Iopatica z p rerna 1=2: . n[60 u Hz i p rerna velicrni i nacinu izrade kr-ece s e priblizno od 200 do SOO Hz za verititatore koji se koriste II p.ostr-ojerrj irna za pr ovetravanjc i kfimatizaciju, Glavni sumovi su dakle u oblasti n iake fr-ekvc ncij e, Ra.di rrpor-ed iv anja raz n ih sumova ventilator". korfsti se pojarn n iuoa zoucne snage :

iF Lw=lO 19w,,·

H':' =zvucna arraga u W

tFv =referentna zvucna snagn = 1(1-12 \V

Nivo z vucrie sn?~e z~ r-az lj k u od zv ucriog p r it islca je karaktcr isticna veliciua za akusticno oP1SlvUUJe Izvora buke, l'vl.oze da se izracnna p rerna izule,enim pr itis cima zvuka kada su poz natc osobine apsorpciie merne prostorije. Ostalo v ideti 1.1 pog.lavlju 15.

') Videti i pOg!. 15.

VDI-Richtlinie 2081: Liirrnrnjndel'ung be; l'auITllllfttechn. Anlagen (El1twurf 7. 78). MeBvorschriften in DIN 45635. Deo 38. Nacrt od 6. 80. Brockmeyer, II.: HLH 1969. Str. 97/103 i 3l7/8 i KI 1973. Stt·. 19/22. Bommer, L.: HLH 1969. Str. 113/7,

Kitzaoui, J.: Klima-Luft-KiiItetechn. Sv. 5 i 6. 1971.

Sonderheft Akustik HLH sv. 7{72. Sa clancima od H. Kopp, W. Finkelstein, H. Brockm.cyel'.

LTG-Techn. Inform2tion Nr. 20 (!972/3), NT. 22[1975. i Nr. 29/1975. Neise, 'J!/.: HLH 7 i 8/76"

.Moll, W.: Gcs.-Ing. 1/2~77. Str. 7/1 L

1040

o , Tehnika pl'ovetravanja klimatissaciie

~
'"
R';
'"
"'"
ill
E
0. 75
0
c-
Z 70
65 Slika 337 - L lvlerenj e zvucnog' pritiska za dvu ventilatora sa istirn leapacitetirna vazduha

125 500

Frekvenclja u Hz

1000

2000

Izmerene vrednosti za dva ventilatora iste vel icine, ali sa raz licrtirn ra drrirn kolima (napred i riaza d zakrivljenim lopaticarna), prikuzuju slika i t a beIa 337-1.

Tacna sistematska rnererria rrivoa zv ucn e sriage ventilatora raznih nacina izrade, vrsena su cesto u poslednie vrerne+). Pri tome se pokazalo cia up rkos znatnim r azfikarna u riacinu izrade i d ejs tvrr, mogu da s e primene relativno uproscerre forrou!". Aprokaimutivrro Be maze (p r erna Madison-Grahamu), za centrifugalne verrt ilutor-e u optimalnoj p.og orrskoj tacki, pr i neorneumorn str uianju k roz riastavke za usisavanic Ili p.or.iskivanje, odr e dit i n ivo prerna :

Tabela 337-1. Akustictlo uporedivanje raznih ventElatl>l"a sa slobod.nim i:zduyavanien~. P .. ol:ok ie 2,8'1 m3/s, p .. itisak na poti,," Velltilatora ~pt=377 Pa2)

.-~~-~---- --~-l~"~~~kSijaln:-~i-~~~sijalni I Dobosasto

I ventilator vent.ilo tor kolo

Tip ventil~~~~~-prec~;~··· r~~~·;-;~~"o VAH17~-~-··~~:;LE -:;~ ...

Broj Iopirtica I 12 12 42

Br o] o/min I, 1480 1380 460

Obimna brzina mls 43,5 51 17 I

Prekvericiia Iopatica Hz 296 276 322 i

Nivo zvucne srrag e dB

procenjeno 93 95 86 II 89

po_~Z_rr_ea_bc_~_~n_~t_aO_p_ad_cB_it_~_~_·)_k_'iX_' __ .~ __ i?_9:__ ~ .. ~;50 .. _.~~~_._. ".c.J~_o __ ._._

Radijalni ventilator

VRN 715 8

881

33

117

140
." dB
'f:; 120
:>
N
'"
.,.,
'" 100
0::
."
'0
~ aO
£0
'1000 dB;

~10

1,Q 15

VIi/eel

C __ -L __ L-~~JJJl __ ~~_~,J' 50 000 100000

5000 10000 Protok m"Jh

Slilm 337-3. Promena nivoa suma ventilatora u zavisnosti od p.ro toka vazdulls

Slika 337-2. Nivo zvucne snage vent.ilatora

1) Gil,a"di, T., i M. .Bar-terrwer-fcr: Ki 10/77. Str, 331[6.

Bommes, L.: HLH 5/80. Str. 173/80 i 6/80. Str. 210118.

2) Honmann, W.: LTG Lufttechn. Lnf'. 11[12 (1974).

337. Smm'itmje bule«

1{)41

Lw=5±4+ 10 19 V +20 19 !..\p u dB

V =koliCina vazduha U TIl3/h, .6.p =ukupni pritisak uP",

iIi takode (pr erna Alleriu)

Lw = 70+10 19 ~f'+jO 19 6.p u dB

W=zvllcna sriaga u k\V.

Prerna tome r.adijalrii ventilator snage od 10 kWT ima zvucnu s nng u vecu za 10 dB rieg o ventilator sa sriag orn od 1 leW. Ako ventilator ne radi u ne.ipovoii!1ijoj radnoi racki, svakako da zvucna s nag a =s= da bude vec~ za 5 dB. P!' smct?-)am'~ 1..1 s tr ujanju na n sis noj i potis~o~ s truru -n·:0~-~ da s c .. Jav~ bkt~,V1H l!laksnTIr:lnl riivoi ad 10 do 15 dB. Prema s hci 337-1 rrartrsr s1.1 ra d ijal ni vent.ilatoxi sa naprcd zakrivljeninl lopaticama (~obosasto kol~),. ill.ada .irrl. j e potreb~9. ·v:eca ~naga: .Nesto Irucrriji su vent ilator i sa nazad zaknvl;emm Iopaticarna, Aksij alrri vcrrtilator i su najbucnij i.

Svi radijalrri ventilator! imaju ak ust.idlci minimum u b lizirri nDjveceg srcp ena korisnosti (sltka 337-3),

PreraCUTJaVanje ria dr ug c b roj evc ob rtaja zu sve venUlatore: vrsi s e p reko j(,:dnacine:

LW2 ,=LWl + 50 19 n.ln].

Zvucna s naga s e p ov.ecava sa petim stepe1!0m odnosa br oja obrtuia ; pr i cll1pli~ ranju broja obrtaja duk.lc 50 19 2 = 15 dB.

Preracunavanie na druge p rccnike sle di po iednacini :

LW2=Lwl-1-20 19 D"/D,.

Relativna promena riivou zvucne s nage aks ijalrrih i radljalnih verrtilatora u raz licitim frekventnim ob lastirnu 11 odnosu na ukupni nivo , tj. sp ektralria raspociela zVllk" vi di se na slid 337-4 (razl ika izmedu ukupnog rii voa zvucne sriug e i rrivou snage' pO oktavama). Zvucna snaga se odr-eduje u svakoj oktavi oduziman;em relativnog nivoa od ukupnog nivaa. Za radij alrie vcrn.ilaro re s rrmrajerrje nivoa suma po oktavi izriosi 5 dB. Aksijalru ventilator; i maju veci udeo visih fr-ekverrcii a od radijalnih verrtilatora.

Na osrrovu ove pr-orrien.e fr ekv ericije moze se p r erria kr.ivoj odredivanja za dB (.f"L) i prerna izvrsenim merenjima procerriti nivo zVllcne snugt: L..-ty.A u dBCl\);

aksijalni ventilatori: LWA=Lw-3 5 dB

rudiialrii vent ilator i sa nazad zakr ivljerrirn Iopat.icarua; Lw.4 =Lw·--5 6 dB

radijalrri ventitatorr sa napred zakrivljerrim Iopaticarna : Lw c =Lw-~8 10 dH<

Za vel ike akusricke zahreve prepocucujc semerenje nivoa II p ojeclirrirn, frelcventnim oblastima.

Slika 337A. Relativna promena t'rekvcncii e nivoa zvucne snage za ventilatore

66

1042

3. Tehnika provet1'avanja klimat.ieaci]e

T<=:olicina vazd uha : VCP"=20000 !uJlh, .6.PUl' =400 Pa, 1')"1vo Zvucne snug": L,y=100dB iz "like 337-2. Frekvencija sa s like 337-4:

F'rekvenciju : 63 125 250 500 1000 2000 4000

Nivo snag" po cktavarna dB:

98

93

88

83

78

73

68

Da bi sumovi bili sto man ii, poscbno ie vazno da potisni pritisak bude ilto nizi, d ak Ie da ot p or i uredaja 1 cevovoda budu sro rnarrii. Ukoliko to rrije rnogtrce, rnornju da s e kodste priguSivaci. z vuku , OstaIi uslovi rada sa rrtartjo rrr bukom s'u ;

staticki i dinnrnicki dobro ura vnotez.ena radna kola; pagon pri naipovol ini iern stcperru korisnosti; izbeg:avanje r ezorian ce rrpr. 113. zidu k uc ist a.

Eniitov8nje suma verrrilato-n ugradenih u ur e daje zavisi od. rnase zida, oblaganja i p os tavl j an iu elnst icrie \'Ez(1), Srrranjerije iznosi priblizno 20, .. 30 dB (A).

-12 Buka u kanalirna i resetk,,,,na

Ova hubl n asraje II kanahrna za vazcluh us le d prorncnc brzine ! st.vararij a vr t.loga na ostrin~ uglovim.a i ivicarna, zbog skcet anjn, T-komad:a,resetkiitd., kacia vazclu.h ima suvise ve lik u brzinu (> 7 m/s) i llsled pobu divanja kanalriih z ido va ria sopstvcno osci lovun ie. Ovakvu buku treba re dwcir-atf izborom povoljnog strujno~tehllick.og sistema za r azvo d vazduha.

PriblilOna for rrrul a 211 rrivo zvucn« srrage ko] i riasraj e u p ravorn kanalu usled vaz d u s n og vrt lozcn] a, glasi2)

Lw ~1U+501g1)+10Ig A(dB), C! =s b rzfrra v azrl u hn u sa]«, A =i p rcsck u m".

Karl" j e ,,=10 m/s i A="O,.1 rn", nivo je dakl e 50 dB (slika 337-8), R,,~podeb po r azrrim Frckvent n lrn ob last.ima data j e ria slid 337-7. Znatnc Odstupan;a su 'ip ak rnoguca.

Ogranci (Tvkornadi, krst aste vcze itd.) !toji vode 'u iednu prostoriju rn og u da se p:r()raCuflaj'Ll u SVOITI sp ek tr-u z'vu cn e sri ag e ~ prerna Brockmeucruv), z a zvucnu sn ag'u jednog og rnrik.a Vail

Lw~Lw* + 10 19 z...j +- 30 19 D" + 50 19 e" u dB,

L.w* =s nor ru irnna zv ucria snaga d B, 2> r =sidna, opsega frekvencije Hz,

j)(~ == precnfk ogranka rn,

C<t = brzmn U ogrnuku' ro./s.

J<fc!rnlirana ;::VHcn8 srraga Ll~"* za vis i od o dnosa brz ine u g lavnom karia hr .i brzine l! ,:'gnmku, tao i od bezdjrnem:ione frekvenciie, Struhalov br oj Str =f. Da/e". Tn' zavisn »st je pr ikazana nil slid 337-6. Za oclredivauie b uke U ogranku kanala treha docbtl re Hcks ijorn p rorne nje ni nivo na zavr~etku knnala, prcrna slid 337-34,

1) Lrrux , I'L: Ki 2/74. St.r. 59162.

K'ip p, E. E,: Ki 2/74. Str. 55/8. ,

2) Kerb, \1i), F.: ASHRAE Journal 3 . .1960, S't r-, 49{54.

Ingard, U. i dr.: ASHRAF: Transactions, deo I 1968. V. 1.1-1.8. :l) Brockmeyer, H.: Gc~uncthdts~IIlgenj",nr 1970, sv, 10. Str. 278-286.

337. Smanjenie buhe

1043

F-V7./~'97"T-I' r'-;-'J ,__, 1 1 1"<' r-, : ........ 1 ...... L'-. f'X':0

v"--J-L/¥+--l-pIT [E:D.,- 'jij'--~~'ll~F:< --:+~:1~.i1&r~~LPKI' ~ I:::~

F-v7l"'-+-t-t---Ilf:±f'J' j_ F"" 11 =: t 1 ffl,' 1 :"-..1 '" "" ~

.-----1HrlH--t-H~! I t, I II I 1 !'pc. '" L ........ i"-.

• . ! 1 T 1 ! ~ ! ' "I I ! ! I I I l'\.l "

~L_J_~~~~~--~~J--L-+~~-W~O±G~~o~o-L-'~O~~5~~~-.~~~~,~a-L~$~O~~'~O~~l;aa

~lllo zvucno snage IN dB

Slika 337-6. Nivo zvucne sriage ogrnnka sa zuob lienirn ug'lovirna ; za ogranke Sf! ostrim ivicama : +4 dB

0
0
:>-
'", --10
c:
>
~ -20
.,
n:: dB 60
-' dB
<0' 40
""
ee
<:
""
'"
c
.<,>
:;
N
r-- -.,. -
~
I,
, !
! -. 3063 250 1 000 4 000 H2:

FrekvenclJa

Slika 337-7; Relativrri frekverrtni snektar za buku u kana - hma'

:-

Brzlna VllzcitJh!l V

Stika 337-8. Nivo zvucne snage

66*

1044

3. Tehnilsa prouerraoanja i klimati:oacije

Primer: U ogranku precnika Do; = 0,20 m brzina struiania j e Coo = 10 mls; odnos izmedu b.rzin.e ispred i u ogr anlru je 3. Koliki je nivo zvucne snage u frekventnom. opsegu od 1000 Hz? Sa slike 337-6 dobija s e Lw=65 dB.

Owori za izlaz vazduha uobieajenog nacina Izrade (Iarnelne resetke, difuzor i 51.) pr i struianiu vazduha daju zvucnu snagu koja zavisi ad mnogih faktora, naroclro odvel.icine, brzine vazduha i riaci'na izradc. Prerna Hubertu-), nivo zvucne snage 'ie pr iblfzno

Lw =10+10 19 A+30 19 r:+60 19 v u dB, A =povrsina U In',

1;: -koeficijent otpora =,2 !:J.p/p v",

v =brzina str'uiania vazduha u ra]«,

Hi prfbfizno :

LW =.17+30 19 !:J.P-f·l0 19 A,

!:J.p =ukupni orpor u Pa,

Ova j ed.na cirra je p.cikazaria na slid 337-i2. Maksimtun nivoa zvuka zavisi od brzine strujanja vi za v=l tn]» krece Be ad 100 do 200 Hz, a za v=5 tnl» od 500 do 1000 Hz.

Pr-imer: Kroz otvor za ubaclvanie vazduha povrsinc 0,02 m" i sa koefid;entom otpora t,: = 5 struh vazduh brzinom od 6 sxs]«, Kofiki je nivo zv ucrie snage Lw? .

Sa slike 337-12 se dobrja Lw = 59 dB.

Maksirnum se nalazi na priblizno 600, .. 1200 Hz.

Brzlna dostrujavanja v Nlvo zvucne snaqe

Slika 337-12. Nivo zvucne snJlge otvora za iztaz vazduha uobicaienog nacina izrade

-13 Buk a motora

Buk~ u motor"? uglavnom stvaraju kuglicnl Iezaji, struianie rashladnog vazduba kao 1 pro~e;n.hlva magnetska indukciia. Za postrojenja sa niskim nivoom buke treb~ k?nsutl.~otore speciialne izrade za rniran rad, oprernljene klizuim iii kuglicnirn it:zu)lma postavfienim U gurnu i koji imaiu veci procep za vazduh. ~nDge ~ul?rlke mo~?r:l, osim uobicalenih rnotora sa kuglicnnn Idajima, proizvode 1 trpove koji zavisno od zahteva koj i se postavljaju S obzirom na ste~ pen buke, imaiu podatke 0 nivou buke,

-14 Prigusne klapne

Ove kfaprre i slicm. uredaji mogu. da ~rouzrok-uju znutne sumove, pogotovu u zatvorenom polozaiu, a takode 1 kutije za rasterecenie i rnesun]e,

1) Hubert, M.: Forschungsbedcht FL T sv. 7. 1970.

337. Smanjenje buke

1045

-2 PROSTIRAN)E BUKE

Buka koja riast.aic u ventilatoru ili nrotor u prostire se kao s trukt ur ni zvuk ili u vidn zvuenih talasa.

-21 Strukturni zvuk

Pr crroai se u cvrsrlm tcfirria, d akfe u fund,'menti!na, zidovima, po nriv irna kao i U zidovirna vazdusrrih karrala , EITlitovanjern sa gr an icrrih povdina pr-ervur a se u zvucni tabs i postaje cujun. Za ostalo videti 337-5.

-22 Zvucni t alas

Prostire se od izvora ko ii s tvara buku neposredrio u vazciulru, na,:~)cito kroz kanale zn razvortenie vazduha i tako prodire u provetravanu prostor1ju. Aka Je karral kr atak ili njegovo p r ir odrto prigusivllll;e zvuka malo, Tad" SU p otreb nc dodatne rncre za prigUSlVanje zvuka,

Za pccs tirani e zvuka u oholinu. (prelna poglavlju 15S) za raz l iku izrne du zvucnox pritiska I",p i zvucne sriuge L",~ vail:

1

Lp - Lw~= 10 19 "41t;2'

Za velrke zvucne izvore rrpr , lcrovrre ventilator", t-rc.b a uz eri u obz.ir da je ZVllcno polie tek rra izvesnom ;astojsnju 1"1 od izv ora zv uka potpuno c:bl'?-zo\:ano. T'ako se sa "1 =4 ... 5 m, uzrmajuci u obz ir i refteksiiu, dob iia srrianj eru e ru voa z vuka pr ibl izno p r erna jednacini

!:J.Lp= 16 +Ig '·2 -l- 15 dBCA),

Pruner : Slilm 337-15.

Zvucna snaga k.ro vriog ventilator" L OF = 85 dB(A),

r astoj arri e n=50 ITl.

slabljenje zvudnoj; pr it iska j e L1p =16 Ig50+15=27+15 =42 dB (A).

Zvucni pr itisak za 1"2: L,,=85 ~ 42~,,43 dB CA).

Krovnl ventilator

Skika 337-15. NivD zv'uka ki'ovnih ventilatora

'Tr eba uzeti u obz ir i eniitouanjc e ouk.a ad kanala rra granicnu prosto_rl}:1. SnJ.an)cr:d.:;: rrivoa zvuka zavisi od rnnog ih .f aktoru i tesko Be nlOze p1"oru':nnat1').

I'd pr-ost ir-anju zvuka od kanala u prostoriju, p rerna sfici 337-20 priblizno Be moze odrediti slabljenje zvuka prerna

S'A 6,L=R+ 10 ig SE-

S =presek kanala rn-, SK =p"bvrsina crnis iie rn>,

A =apsorpciona p ovrairia prostcr iic run, R =izolaciona moe kanab. u dB,

=35 .. .45 dB za kruzne voclo ve ,

=25 ... 35 d B za pravougaone vodove.

1) Kopp, B.: HLH 1178. Str , 15j20,

1046

Slika 337-20. Ernf tovarrje zvuka sa kanala u prosrorriu

-3

NIVO BUKE

To je jacina buke koja se jaVi)U u pros tor iji. 'T'abcla 154-4 daj e pribfizne vr edrioat i nivo<c [,uke u raz licitim vrstama p rostorija-). (DIN 4109, deo 5, riacrr od 2.79. g.: "Zvucna zustrta u visokogradnji" da ie vrednosti koje su nesto r-az ljCite,) T'a beja 337-2 sadrzi cl oz vol ien i nivo b uke u provetravanhn prosrcrfiamu ,

'Taj nivo Be oclr e d'oi e uredajem za rnererrie zvuka (fonometrom). U riekirn slu·cajevima 1ll0ze s e pored toga traziti p rerna gt'o"icnim krivama (vicieti al iku 154-8). Pri tome zvucni pritisak treba oktavno mcr'iti. CV DIN 1946, list 2, nacrtu o d 6. 79, date s u os tale vrednosti.)

Tabela 33r~2. O r- ljEm1:au:;one y,. ... df1"Slt;i z a oi"o zvucnog priti.,ka , ..... "rne qcij"ka u p t: "'~t".-ij"m" (pre,.,..,,, VOl 2081, nacrt", ;,,; 1978. g.)

v=w':~". ====-_j NiV~fE"~g I __ ;~~; -

Dnevne i spavace sohe Holrrico : bolcsn.icke sobe

p ro stor.ije za pl'eglede, hale, operacione sale

Aud.itorh urni ; radio-studio, p ozor isre; TV-studio, opera,

koncertna dvorana,

b ioskop, s_!u~;aonicR; uclorrica , crkva

U's tariove t prostoriie za sastanke, mala ka.ncelarijslm p roator ijn, velike kancc lar-iiske prostodje Ugostiteljski ob iekti

Ivluzeji

Citaonice

Fiskl..llturne sale, pliV3Cki bszcni

30 35 40 40 25 25 25 35 35 35 40 45 40 35 35 45

0,5 1

2

5

1 1,5

L.

1 2,5 1 05 0;5 1 1,5 1

2

U sviln nlucaievlma treba Obl"atjti pazniu na nioo [acine sehrmdarnih iZ-7.}Ora buhe; ti. na Bum,Dve isJdjucenog po st roj errja za p.rovetravanj e. Za sabiranjc vrcclnostf rrivo a z vuka videti sl iku 154-1.

-4 PRIGUSIVANjE ZVUC:NIH TALASA

Hivo z v u crre snage LWl ria p ot isrro] straru ventilatora po praviru se srnunj uje u k~nalnom sistemu do otvora za izlaz ""zduha ria Lwo i u pr ostor+ii ria najb lizezn m cs tu izaziva riivo zvuka koji rnoze Ijudsko uho da oseri, Ako ova] rrivo ZVUCTIog pri tiska ozrracirn o sa L"l i p.rerna tabeli 337-2 dozvoljeni mani.i rrivo sa Lpz, tadn ce minirnalna vre drrost potrebnog srnanjenja nivoa zvuka bitt

D=Lp1--Lp2 u d B.

Z~, cvo ie o birmo potrcbun pdgu§ivac zvuka koji tr-eba ugraditi u Icarial za vaz duh, Ci-lmmi put zap,enos sumova Sl1 kanali za provetravarrie, tako da se u dalj ern tekstu navedeni proracun odnosi na ova] slucaj, Ukuprio prigusiv2nje (smanienie ri ivoa zvuka) rnoze se raschnit; rra dva dela : prirodno i ve.'ftai'ko .Pn'l?uSiVOJnje.

1) DIN 4109, cleo 5 (NHcrt o d. 2. 79): "Sd18Hschutz irn Hochbau" sadrzi nesto razliCite vrecirioat l,

337. SmanJmje buke

1047

-41 Prirodno prigusivnnje zvuka

Zvucna snagu koju proizvcdi ventilator: na putu kr oz kanal za provetravariie do pr-oator ij e, srnaniuie se na vise nacina,

411. U pravim km,alima p1'i sr edririrn fr ekverrcijam.a rrroze se odrediti apecif'icno prigusivanje Do (srnarijerrj e zvucne sriag e po duznorn rnetru kanala) :

za pravougaone preseke

Do~6 ~ (f<2Cd"",1~O)

Do ~smanjenje z.vu cn e snage po m u dB/m, Cf. =koeficijent prigusivanja zvuka zidova kanala, U =obim kanala U' rn ,

F ~ presek kanala u m-, d =precnik voda u rn,

Prigusivanje u kunulu ie tada D, =Do' 1, sa 1 kao duzmorn kanala; D u dB. Ova zaviarroat je prikazana ria sliei 337-30, dok je pr-egl ed kocf'icijertata pr;gU,~ivaIlja zvuka za najvainije mater iiale koii :iolaz:: 11 .obz,lr, svedcn na ~rekvex:c.q7. 2~O i 1000 Hz, date 11 tab efi 337-·5. Kanab od hma 1 oZ'.d:, bc:Z; oblagariia uopste Im~J'-: tako malo prigusivanje zvuka, d~ s e mogu ,zanemanu p r il ikorn p.ror acrma, Kr'uzni kanali s u p ovoljni ii zbog svoje kr ut ost.i ,

Za velike karral e preporucuje se ukrti6ivanie i oblaganje; tako se postize POVfO¢S.~ .nje VIA.

U Do=1,5a A

S1ika 337-30. Specificll0 prigusivaoie zv uka D, =Do . 1 za vodove z.a vazcruh u zav isriost.i od koeficijent.a prigugivanja zvuka a z.iclov a

w

2'

'" .>

.~

:g)

CL

Precnlk d odnosno 4F/U

Za Iime ne kanale rnoze se aproksirhativno usvoiiti u oblasti od 250 do 500 Hz:

za pravougaone kanale za pl'avougaone kanale za kruzne kanale

<150'150 >150' 150 <0300

Du~~OJ4 dB/m, Do=0,2 dB!m, Du=O,l dB/m,

. d t' "U pr;blizno dvostruko vece ,

Sa spolinom~ izolaciiom vr e nos 1 ~ ,

3~ T'ehniha [nosret raaiarij a hlimat ieacife

1048
16
12
co 8
-o
'"
1! 4
::>
~ 0
ro
o
" 16
·c
'"
-2
," 12
"c'"
E 8
cr.
4 125

1000 4000 500 2000 8000

Fr ekvericfja u Hz

SUb 337-32. Smanienje zvucrie sriag'e za kariale savije ne pod p ravirn ug lorn bez i sa ob Iagrmjern

41~. I:'rtmj~,:a.prfJvca kan.ala (Iukovi, kolena) uslovljavu prigusivanie D~, ciie p oi eclirrost.i )08 rusu dovol irio poznnte. S'Iika 337-32 pr.ikazirie zaokruz.erie merne v~ednosi:!-. prema \:,"DI ~~8L M,?ze .se uociti da prigusiY«nje zvuka pocinje pl·; flek."enCl)~ma yt?hko m.zII~ .UkO~lko j e kanal sid. Ug raderii llsmeruvajuCi elerrierrt i lllHl)U_!nall. utrcat na p rrg'us ivarue, ako su kratki, Pri kr nzrro savij errirn kariajirna p rrg usrvarue j e malo, maksirnalno oko 2 ... 3 dB .za p recnike od 1000 mm.

Ob lagarij ern z.i.dova kariala izu ko lerra poatize se riag lo smanjenje riivoa ,

Da

10 Ig ;hfA

413. Smanierrie niv~~ zvuka Ds usled ~,.ananja leanala maze da se odredi iz stike 337-33. j edriucfria zu smanieme nivoa zvucne snage g las i :

..('11 =povr-sina ogr anka,

A =zbir povrtiinn svih og.rariaka, Prigusivanje ie nezavisno od fr ekvericij e,

II

o 70

40 50

Odnos pre sek a _'Z_8 __ agranka ts pr e d

80 700%

Slika 337-33. Smun ienje zvucne sriag e D3 prj gru"· rrarij u kanala

337. Snianieuje huh"

1049"

414. S'nranjerric zvucn.e sriag e usled J.'tJ·o~iren_ia pr2sl.~ha rnoze s e odredi(t p re ma jednacini

10' (111+1)2

D4 = 19 4~~;~-

"., =AIfA2

_41 ==presek p re prosire:n}a~ FiB =presek posle prosi1"enj.~.L

Ova se pr irnenjui e SaITI.O p r i riiskim fxckvencijarna (dir:ncn:zi}e k arralu rnole prer:n.H talasno i duzini, iii ).>od visine karial a).

Za kouicna p ros ir enj a smauienie zvucne snug c j.e mn ogo rua nj c 1 I'l'lD:l.t':: d~l s e zuriern ar i.

415~ QtVD1'i sia ubncinanje 'vazduha uvek prouzfel:::u'ju z n atrro srnnnjerdc Z·/UC.D.::~.

s nag e D5 ~ Ovo deistvo treba sv est.i ria to da o tvor i za u1:mciv.anic vaz d uhu D~ijcesce

rrnaju rnale dimenzije U odriosu ria tatasn.u ..:.hx2inu zc uku , tuko du :~:::: i~d;Jn d~CJ z vuka r ef lekt u] e ria trag 'u karia l (refl,,!es;_ia. o cuoro.),

Razlika nivoa ZVUCi1~ srrage zavis i od pxoizvoda.f:n:,:l:;::venci}-e i k.or crra pov.r.s.ine. orvora z a ribnoivarii c vaz d ub a, a p ore d toga i od polozai a orvora U }.J,£T;.StOt:.i.ji i odriosa refleksije. Broirie vred nos ti dn te SI.l. 11" slki 337-34 (VDI 208.l!. Najve.> r ef'Iekaiia j e pd raajmarijirn frekvenciiama.

~ 7Cl
CO>
c>
,,",
§
IT>
'"
..~
is
ca
·0
"'
"E 6
'" A
0;
~ 2
g
(D SHku 337~34<

Srnarij cnje rrivoa zvucne sriage r)5 za kr uzrie Hi p:d.blizIlO kvadl"arne ot vor c za ubacivanle \7azd.uha

u z idu ..

300400500 Hz iOOCr FreKvencqa Lr:":

416.

Ost ala smanjeuja ni-voa sz: .. .ulra

Sopstveno pr.igusivanje ostalih e lemeriata izrnedu. venti!.ato:ra i pro~'(orije vcorna je r az licrto i trebalo bi du se eks perim ent.alrro ustauovi. Svaki elernerrt uvck ims specificnu promenu spekrra SllITlOVa~ 1~PL priguUvd.nje j e rraj vcce unle d ret'Ieksiic orvor-a pri niski~ frckvencijnrna, a kod knlens :i raster etrrih kutija rn·i visok im fr-ekvericijama, Nekoliko p rimera dato je DU s!ici 337.038'\

Srn anjenj e nivoa zvuka izrncdu 125 i 500 lIz iZI1osi:

Z3 gl'ej8c, hladniak

p rerna broju :rcdova ccvi

za kornor u za vluzenic

Z" arrt.orn.ataici f'i ltar

za protivkisnu znluzinu

d.Bj.

7.,~8 dB"

3.0.5 dB, :3 erB.

') Finkelstein, \1;/.: Klima-Teclm. 5/76. Str , 5.

10SQ

3, Tehniha prooetrauanja telinnu ieacije

40

siu« 337-38, Sop stverio prig u-

sivanje razrrih

cl ernerrat a po-

strojenj8

£130

C!J -ra

~ ;'>0 ce:

'0 0>

;~ 10

C)

J:

o

Fr'ekvericqa u H2

-42 Ve5"tacko prigusiv~nje; zvukal)

Frekvencsja u Hz

Ako pr ir od n» priguslVanje z v uk a ne zadovoltava, treba preeluzeti dr ug e mere za priguSivanie. Ukoliko se pr i tome korrste prigusivaci zvuka, koj i pd rrranj irn poccrnirn rrivoirn a zvuka n is u ckouornicni, tada s e za priguEiiv;mje rnog u kor ist.iti i r az n e dr ug« mogucnost i p osra vljarij ern s r ed s tava za pr ig'us ivanj e, Prema tome raz1ikuiu se alcdece mog ucnost.i :

421. ()blaJ?an:ie z1"do'Oo lurnala p ornocu rnar erfjala za prigusiv-anje zvuka koji us le d apsorp cij e s mani uiu zv ucrru en erg iiu , Za pr-orucun se koristi sUka 337-30 -u ve z.i sa tabelorn 337-5 sa koef'icij errtorn pr ig usivan]a zvuka cr.. koii dolaz i u z,bzi>: zu prigusl\'anje zvuka pri provetravaniu , 'T'reba irrrat i u vidu da 0: zuvisi oct frekvenciie.

Prirnnr : IColiko ie prigusiv'l1lje zvuka u k arraf u ekvivalentnog precnika ad 0,33 rrr p ri oblag anju plocam0. od mineral nih vlaknna debljine 2 ern? Sa cc =0,2 do bi ia s e :

Dil =3,7 dB/m.

Pr i brzinama vazd uha pr-eko ! 0 mh inv liaju se elodatni 8mnovi vazduha i zbog toga j e prigusivanje zvuku alab i ie,

Iviaterijal za pr ig ueivan ie z vuku t.re.ba da bude nezapaljiv i ueh igroskopan, b ez rnir+sa, dovoljno postoian i glaelak, a pored toga trcb a du ima i velikifaktor apsor pdje. T'r e nut no se naivise kor+sti staklena iii mineralna vuria, pri cemu se ob lozerie povrsine p ckrivaj u tkarrirrorn , p erforfrurritn Iirnov irna , foHiama ili s1icnim Inatel-ijoHnul~

422. Plccast. i Pi'igui[;poCi euuha se s astoje oel plOCR (klliisa) ieradenlh od materijala kojj apsorb uiu z vuk i postavijaiu se u kanale II p ravcu str nianjs vazcluha. Pr igLlsivanje z vuka D,« u dB/rn koje se pri tome p ost.ize zavisi od oduo sa srr-arrica kunala bj]: (h<b), od b roj a s ekcija i od vee postoj eceg p rigustvarija bez sekcija,

423. C7dijshi prigu.livaCi ZVUh{L kod kojih ie kanal podeljen u vidu celiia postavIj errih paralelno granicnilu str anicama, ornog uca vaju vece p:tigusiyunje. z vukn, Pr or-aduri s e vrsi p r erna s l ic] 337-30,

') VDI-Richtlinien 2081 (Nacrt iz 1978).

VDI-Richtlinie 2567. Sept. 197 L Finkelstein, w.. HLH 1972. StL 226j1:L

Brockmeyer, Finkelstein 'u, Kopp: HLH 1972. Str. 234(7. Died, R.: HLH 11(73. Str. 365/7.

}vHirmann, H.: HR 1977, sv. (, do lL

337. Smanjenje buhe

Tab",la 337-5. Koefkijent prigus;vanja %vul<a IJ', ",a razne rn .. t ..... iale1)

1051

lvlaterijal

'Kr ecrri rna.ltcr

Gletovani malter na zidu lvlermer, lim, k linkcr Drvo

Beton, rub ic

Azbestni malter, 1,2 em debljine

Malter sa stnklenim vlaknirna, 1 em dcb li ine Ploce od dr verre vurie, debljine 2,5 em

5,0 ern

2,5 em ria 3 em od zida 2,5 em sa 3 em. mineralne vune na tvrdorn zf du

Izolacione ploce od drverrih vlakana, perforirane ill sa prorezinlB 1,3 ern debljine

1,3 em debl iine nil 5 en> od z irl a Ploce oel miner alnih vlakaria, 1,0 em debljine

2,0 em

'3,0 CTIl

5;0 em

Ploce od minera1nih vlnknria, 2,5 CUI ria r ast ojarij u od zida 5,0 ern rra ras tojanj u od zida Ploce od minerulnih vlakana, 2 CITI deb1jine, sa perforiranirn plocamu na Xflstojanju ad 3 crri udeo per-for ir ane

povrjiinc 10% 20%

Drveni nariel, 5 em, direktno ria z idu Sperpioi;.a, 8 ITIlTI, na rastoianiu od z ida Mekani tepih, 1 crri ria betonu

Zavese teske, 9 em rastojanje o d .ziela Prozorsko »tuk lo

oel 5 em

0,03 0,02 0,01 0,03 0,10 0,30 0,15 0,25 0,35 0,30 0,80

0,20 O~30 0,15 0,20 0,40 0,60 0,40 0,65

0,40 0,50 0,07 0,22 0,08 0,10 0,30

0,04 0,03 0,02 0,04 0,05

0,50 0,75 0,75 0,80

0,40 0,40 0,50 0,70 08(> 0:90 0,80 0,95

0,80 0,90 0,05 0,09 0~26 0,63 0,17

424 .. Naglim povecanje.m preseka Sa komnroITI za prigusivanie zvuka p os tiz e .se znatno pr ig usavani e llarocito orrda kada j e povecani preselc oblozcn ap sor pcrornrn materijalima (s lika 337~40). Pr ig us ivarrie je priblizno

o:A.

D=lO]g - Al

_42 p ovrs in a korrior e z a pr ig uscni e,

At p ovr s irra na ulazu u kornor u.

425. P,.igl.lFivaN ssa ap sorpci.ju 'Z'<Juka, f'abr icki izra deni, n:a)C3~~c.e se k?r!ste z.a prigtlsivan)e ZVUkB, Veliki bra) prrrizv o daca izmduie ih,1:'.r:t~!l,l.lJ.l0?licl~a. U principu s e saatojc ad lcu ci sta ad ceHcn,og lima ,~~apst>ri?<::~PWrn ;,,;ldovlma ~~ unutrasnie s t'ra.n e (kulisama) od porozriih matenJlll~;!,.~!9c~mj· 91 . s~akle~e III rnineralne vu ne, koi i apsorpcijom srrranj uju zvuchu.epergl)'ll,:Y1<:l",tl prrmere na slika=a 337-43 i -44, Srn anj erijo n ivoa zvuka;k91es.e,.py~1?,~el(omocu P:l~sivuca vv nku , rraz.i'va se inr;7'cio1to prig"!H~}a."je,!?ri~;(u,~i,,pi:ije,;yt[kn,:a razltc~te frekvencije ll1o::>.e da ae o d re.di rin osriovu krlVll~ P'pg';1~ly.a.m?, -: ,?NTIkaJshkn 337-4_). 'Pr il ikorn i:;obara treba uzet.l U obz ir i otpor vazdt,tlia~9Jl.J.e;¥.~lavno:n ~rollzrokov an padorn ria ulazu i izfazu. Od bitnog .in?caia)~ijfQl.J!!W.k.uhsa 1 ~eduprostor za pr olaz vazeluha. Apsor pciia ~e pc:vec::ya.l'ilft:::k;Y~l1S1)O~1 sa d eb lj irrorn kulisa (do 11/4). Osnovno podrucie pnguslv~n)apalaZlc~e,na.J('esce od l"~OO do 2000 Hz. Meduprostor mora ela bude mnnjibd.p61ot'me.talasne duzme

0-0~~al'i;;;-daci nal aze se na tabeli stepemt ,.t~~q~·@~G#Z\"Uka - "Deutseh~~

Norrnenausschufl", Berlin, Beuth-Vert~it;;b," > .. "

.. ~

',[

::n

1052

3. T'ehriiha Irrouet.rauanja i klimatizacije

Ogrnnak

Slika 337-40. Prigusivallje zv uka pomo¢u pove¢anja preseka

;,v?ka,.koji. treba apso_rb,?vati.. UohiCajene v.re drros ti iznose 100 do 200 rnrn , > :lguS.lv:ame zvuka pn1;>hi,no j e ~roporcionalno duiini prigusivaca a obrnuto :e~lik~l~l~na~rro sa x:ast.o]an)em kU~lsa_ s. Brzina ;-az;:luha ne srn e da bude s uv ise v '1 Yo J":x b i se P01:';'VI0 .::topunskt "sum ad st rujanja -oaeduho" koji nastaj., usled

rt ~ze:~:L]a vazduha. I koj i raste sa pove{;anjem brzina. Zvucna snag a suma od

struJan)a vazduha j e '

Lw = 50 19 v + 10 19 A -- 3

.J brzina u prigusivacu u mls,

A poprecni presek karrala dolaz ne str uie vazduha U ill".

Odjentaci0t:>e vr'e dno st i date su na slid 337-55. Normalne vrcdnosrl z a brzir.u vazdt;tha koje se o~lnose ?~ ceon; pr esek iznose v ,.." 3, .. 5 tix]», Vredno~t xi uil~ani~ kJ'bi~~ moze postu::r na 250 Hz zavisno od liirine procepa iznosi PribliIno

Ot pornoss na habanje postiie Be pokrivanjem kulisnih "' ,

hmom, staklenom vunom ili 81. POVTSUla pedoriranim

Pedorisana unutrasnja eel! .MatsJ:ljalza prigusivanje

'"

iii

-cs

=>

"'-

~

;0;

5, 10

;t

Spoljlla' cev

Slika 337-42a.

Cilindricni prigus;vac zvuka Sfika 337-42. 'T'ip icn c krive prigusenja z vuku kod p.rig'us i"aea zvukn sa kulis,nna razrrih debljina

1000 2000 4000 800d FrekvenciJlI u Hz

Slika 337-44, Prigutiiva':; zv uka jezgron1 za okrug le cevi

sa

Stika 337-43. Prigusiv,\c zvuka pruvougaone kanale

I

i

. ,

I

1

c

337. SmanjenJe buh«

1053

Pl'iguSivac buho sa l'ezonatorom karakter.istican je po tome sto membrane Is pr ed supljeg proatora na f'rekvencij i rezonance p orrijitavaj u zv ucrru en ergi iu (s lika 337-45). Kod rezonatora u vidu perfor irane ploce prirrusrvanie vrsi vazduh koj; se nulazi u perforaciji. Pogodni 8U posebno za rriske f'rekven ciie.

Relaksacioni priguiJivaci zvuka sadrze apsorpciorie al oje vc leoji propu;taiu vnz.d uh 1::;'02 rnertuprosrore, koj i s u vertikalrio prema praveu zvuka j pornocu pregradnih zidova podcljerri ria kornore. Prigusivaci mogu da se izvedn u raznhn velicirmrna od p oje diriacn ih. kulisa (s'lika 337-45).

Suplji pro sror

._--_

~J~-,

Slika 337-46. Orvori za 'ubacivanje vazduhu S[~ zVUCnOlTI rzolucijorn

H) zvucrro lzolovani og ran ak v az dusnog k_anah~~

b) plafonski orv or za u'bucava.nj e vnz du ha sa plocorn za izolaciiu zvukn

Slika 337 .... 45~ Lcvo : prigusivac ZVUkH sa rezo narororn , desno: reluks ac ion i prigllsivac zv'uka

426. Ciiindricni prigtc.sivac. cuulea, .Ko d kanulu za p rovetruvunj c, prikijucenog ria veliki broj prostodja koj e se nalaze jedna pored dr-uge, cesto postoji opasnoct da se vazdusni i strukturni zv uk prcrios e kanalorn. Zbog toga se, pod izvesrum uslovima dosta smaniuie stepen izol aciie zv uka z idova izruedu p ros tor ii a. Ra di izbegavanja ovog p renosa z vu ka sporedrrim pu tem, u og ranke vaz.dusrrih kanab se ugraduiu pr-igusivaci zvuka, tzv, cil indricni jJn"gUi"JiDaZi-i z'Vuka) ciji nacin iz r ade odgovara nap-red op isarrirn konsri-ukcljarne. Tzv ocle s e naicesce 1.1 v id u se vitl iivih ceonih p1'igu.J[vaca zvuka (slika 337-42a).

427. Neholiko drugih efileasnili u redaja ea l'>'igll§tuu,nje zD,dw za otvor e za UbHcivarrie vazd uha p r ikazarri au TI8- slici 337-46. Mec(1.ltim, njihmm cfilmsnost jQ;[ . nij e b lize isprtana,

428. Sve priguslVace zvuka treba postaviti sto blize ventilatoru, Pri pI'oracllmi su od znacaja sarno fr ekvericiie 12.5 i 250 Hz. 'Za vece frekvencije prigutiiv8nje ie i v ece nego sto je potrebno. Za v isolci n ivo zv uka u p ro storii i poti sni vod treba oprerniti gipsanom oplatom iii alicnirn, drr se DB biemitovali slluwvL

Ukoliko nastaiu dop unski sumovi U ograncimu, Iukovimn ltd. 11 dutorn ~;Juc,~ju t.r ebu isprod orvora za u ba ci vanj e vazduhu p ostuv it i seku~'ul.;ti'flet)"I"(ijUS£Dace z';;uJ,!a~

... 43 Nfvo zv u ka U pro!:3torijr

Dosadasnii podaci odnositi su Sf: ria zvucnu sriag u verrti.lacor a i ::dabill.,:nje nivoa zvucne snage koje se moze pos tici pr irodrio Hi ria vestacki naCi" i to ~am<j do ot vora za u bacivanie vnzciuha u p ros tor iji , l"-iivo zvucnc ~nage ria orvoi-u z" ubacivarrie vaz duh.a sada mora cia ae pn;rucuna u zvucni pritisak koj i se "i'lI/lic' ria b ilo kom .mest u u prostori)i; liudsko :.l110 je oset.ljivo samo na Z\rt1cn~: p!·ltis!-::_e~

Za to se koriati j ed.nucirra .

1054

3. Tehniha prcvct,·avan}a

klimatizacije

Lp - Lw = 10 19 (.__g_+-~.) u dB

4nu2 A '

Lw = nivo zvucne sri ag e iza otvora za ubncivcn ie vazduha

u dB,

L" zvucni pritisak ria n8jb1izem sediHu u dB,

Q faktor pravca,

A ap sorpc iona mac prostodje u m"

a rast.ojanj e sedistu ad ot vor a za ubacivanie vazduha u rn,

N·apred data j ed.naciria z a L" p r ikaz.ana je na slici 337-50. Lp z avi si od ap sorpcione mod A p ros tor+ie, od r astoj arij a a u.ocerrog mesta (g Iav e coveka) od resetki i odnosa ug la koji obruzuje p osrnatruno rnesto (glava) i resetka (videti sliku 337-34). !ahtor prauca jc odnos }aCine zv uka u odredenom p rav cu i jucine zvuka na rstorn mesru za kug lns ti izvor ZV111'-'1 rstog kapacitera. Za kuglasti izvor Q ~~ 1.

Pornocu eve jednaCine TIlOZe sada da se o dr edi nivo ZVllcnog pr itiska, a tako i j aciria zvuka nil bilo kom rncstu pr-overravanc p r ost.or ije, Za velike vrcdrios ti a [cdnucina se rn oze uprostiti

L,,-Lw ~ 10 19 41/4,

il.i sa vrem.enorn od ieka t ~:.:::: 0,J.6 V'l A

L,.-Lw = 14 - 10 19 V/t (rner a prig usivunja u pr ost orf ii), !\psorpciona moe A r azn ih p ro stor-i] a veorna ie razl icita i osirn od koeficijenta apsorpcije. '" pc;vriii.na, zav!si.1 od velicine nacina kor iscerija prostor iie i drug ih f'nktora. Srcdn ie vredriost.i ct at e s u Dg sJici 337-52 j u tabeli 337-2.

Tabe~a 3.J7 .... tOn Vlf"edno.s:t:~ fa.kt.or:a p~'ayca Q z a otvore z a, ubaciva.nje v a z.d c h a n a sw-ed'ni z i d a , rH'ema sHe I 337",,34

l}gao errritovanj a 0° Ug ao errut ovarria 45"

~ 20 N

'"

0:

() 6

'" "

e ,4

CL

SlikH 337-50. E Raz.l.ika _izmedu...!l-:: nivoa zvucrie lE s n ag e i ri iv oa zvucnog pdHsk.:a

u prostoriji

5 co
10 '"
j_)
20 r.l
e Spoljni
50 ,-:'> v azduh
c.
100 12 ==?
z>
'"
200 ca,
ca
'"
500 o
U Resetka 7.8 tlbac~vflnje
1000 e-
C> r vazduha 600 x 300
m2 V>
D_ -
« o

~-
~ ~~ =_::.:-t-.

" M_ I or·
'~: __ ~i ===1
._ --
"' -.... -
" -.... I ~
I ~, ~i--
~ i'-..
--I Slobo dno polje '-.... -h,

~*.-=r __ . '"
--_ ~
f I r-,
~-.~ -~"\ " R "-
~<"~i~ ." -, -.
L ___ \L '." "'" "'. " j" t-. ." dB

30

1 0,5

6 10 m 20

Rasto-ta.nJe a od orvora za lztaz vazduha

337. Snianjenje buhe

1055

Vrednosti faktora pravca Q date su u tabe1i 337-10. Oval faktor zavisi od velicirie ; po lozaja otvora za ubacivanje vazduha i o d f'rekv errcrie.

Primer: Kad 50 =2 sabina, na rastoianiu a = 1 m i sa fakror'orn pruvca Q = 2, razlika rriv'oa zvuka Lw-Lp = 6 d B. a na a = 10 m sumo 11 dB. U celoi prostoriji je pr ib lizno ista vrcdnost.

Slika 337-52. Apsorpcioria rnoc raznih prostoriia. Srafirana oblast uobieajene p rostor ij e za b oruvak

Radio-studio Robne kuce Kancelarije Pozorista U(':ionice Crkve Fabrike

a = 0,30 ... 0,40 ce =, 0,15" .0,25

a: = 0,12 0,15

Cl = 0,10 0,12

ee = 0,07 0,10

a = 0,03 0,08

c£ ~~ 0,02 0,06

e;( -c> c> EO 1 00 f---j,."'--..,.""!

1 DO 500 1000

Zaprernlna proatnrtje

-44

Pr-irne r :za pr oracun

Za postroienie za provetravanje sale p r e ma slid 337-54 trcba da se proracuna potrebno pr ig us'ivanj c zvuka,

Dati suo

zapr ernina prosto:tije sale kolieing vazduha V ukurmi pr itisak t:>.p

dozvolleni nivo zvucnog pr itiska pr erna riorrnn oi g rarucnoi krivoj NR 35 apsorp ciona moe prema slid 337-52 znkrivljenje lopatice

rasr ojarij c p r vog otvora za ub acrvanie vazciuha

do s eclistn a

500 m" 5000 m3/h 400 Pa

44 dB (A) 50 m" unapred

Slika 337-54. Postrojeni e za provettdvanje sale (za pr i-mcrproracuna)

OsnDV8

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->