P. 1
Finansijski menadzment-puskica

Finansijski menadzment-puskica

|Views: 786|Likes:
Published by Darko Cvetkovic

More info:

Published by: Darko Cvetkovic on Nov 18, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/11/2012

pdf

text

original

1. Nastanak i razvoj nauke o finansijama. Rec finansija nastala je od latinske reci financie koja oznacavaju neka placanja.

U pocetku finansije su oznacavale drzavne prihode i rashode a tek kasnije su pocele da oznacavaju celokupno novcano poslovanje te neke drzave. Pojava finansija je vezana za novac tako da ce trajati sve dok bude novca. U XV i XVI veku pojam finansije se pocinje intezivnije primenjivati u francuskoj i nemackoj. U XIX veku nemac Malkus prvi odvaja pojam nauke o finansijama od politicke ekonomije. Englez Bastejbl pocetkom XX veka prvi put je upotrebio termin javne finansije koje su se ubrzo prosirile i na SAD. 1936 godine Kejnz formulise pojam fiskalna politika. U jugoslaviji se tridesetih godina XX veka koristio termin javne finansije da bi se promenom drzavnog uredjenja pedesetih godina sve vise koristio termin drzavne finansije. Pocetkom sezdesetih godina koristi se termin drustvene finansije da bi se od 1974 godine ustalio termin fiskalna politika. 2. Predmet izucavanja nauke o finansijama. Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i makro finansije. Mikro finansije se pretezno bave izucavanjem strateskih i finansijkih problema jednog privrednog subjekta. Dok se makro finansije bave izucavanjem problema finansiranja razvoja drustva kao celine. Predmet izucavanja nauke o finansijama su: novcana placanja, kreditni odnosi, politika prikupljanja i ulaganja novcanih sredstava, emisija novca, monetarno kreditna i devizna politika, drustvene (fiskalne) finansije, finansijska politika i planiranje novcanih tokova, bankarsko poslovanje, finansijsko osiguranje itd. 3. Podela finansija. Sa aspekta finansijske aktivnosti finansije kao naucna disciplina se dele na: drustvene (javne) finansije, monetarno-kreditne finansije, bankarstvo, poslovne finansije, osiguranje. Promenom drustveno ekonomskih odnosa sredinom sedamdesetih godina termin fiskalnih finansija, javnih finansija, drustvenih finansija, zamenjuje se terminom sistem drustvenog finansiranja posmatra se sa aspekta zajednicke potrosnje, opste potrosnje, i fondovske potrosnje. Monetarno kreditne finansije izucavaju dve znacajne oblasti monetarno-kreditni sistem (metode i nacela putem kojih se kreira i ponistava novac i kredit i regulisu njihovi tokovi) i monetarno kreditnu politiku (skup mera i instrumenata za regulisanje obima, strukture i dinamike novcane mase i kreditnih plasmana). Bankarstvo predstavlja deo nauke o finansijama i izucava ciljeve i zadatke bankarskog sistema, organizaciju bankarskog sistema i poslovanja, nacela bankarskog poslovanja, organizaciju platnog prometa u zemlji i inostranstvu. Za pojam nauke o bankarstvu vezuju se poslovi: kreiranje novca, prikupljanje depozita, odobravanje kredita, obavljanje platnog prometa. Nauka o poslovnim finansijama izucava: zadatke finansijske funkcije, oblike finansiranja, likvidnost i solventvnost, taktiku i strategiju finansiranja, upravljanje poslovnim finansijama, finansijsku ravnotezu i neravnotezu, planiranje novcanih tokova, planiranje i analiza obrtnih sredstava. Osiguranje kao deo finansija bazira svoje istrazivanja na ulozenim sredstvima fizickih i pravnih lica u cilju zajednickog snosenja rizika, sprecavanje od moguceg nastanka stete, osiguranja drustvene, javne, mesovite, privredne, kooperativne, zadruzne imovine i zivota lica. 4. Finansijski sistem i finansijski odnosi. Finansijski sistem predstavlja sastavni deo drustveno-ekonomskog sistema. Finansijski sistem cine finansijske mere i finansijski instrumenti putem kojih se regulise nacin ponasanja u finansijskim organima i finansijskom poslovanju. Karakteristike naseg finansijskog sistema su: obezbedjenje funkcionisanja jedinstvenog jugoslovenskog trzista, obezbedjenje sredstava za pokrice drustvenih i zajednickih potreba saglasno privrednim i finansijskim mogucnostima. U okviru finansijskog sistema najcesce se pojavljuju sledeci finansijski podsistemi: budzetski, poreski, carinski, novcani, devizni, bankarski, kreditni, poslovno finansijski, sistem stednje i osiguranja, sistem platnog prometa i sistem drzavnih dugova i drzavnih zajmova. 5. Finansijska funkcija preduzeca. Za trzisne uslove privredjivanja je karakteristicno da svaki privredni proces zapocinje i zavrsava se sa novcem odnosno ulaganjem u pojedine faze procesa reprodukcije. Ogranicavajuci faktor ulaganja u proces proizvodnje jeste obim raspolozivog novca. Za svaki proces reprodukcije neophodno je raspolagati pocetnim novcanim sredstvima. Ukoliko ih nema neophodno ih je nabaviti na trzistu finansijskih sredstava. Trziste finansijskih sredstava moze biti organizovano (sa posrednikom) i neorganizovano (bez posrednika). Cilj organizovanja novcanog trzista jeste, da se omoguci brz i efikasan kontakt subjekata koji nude finansijska sredstva i subjekata koji traze finansijska sredstva. Nakon obezbedjivanja finansijskih sredstava reprodukcioni tok se nastavlja procesom nabavke, putem kojega se novcana sredstva pretvaraju u materijalni oblik poslovnih elemenata neophodnih za kontinuitet procesa proizvodnje. Reprodukcijski proces se nastavlja proizvodnjom u kojoj sredstva imaju proizvodni oblik. U procesu proizvodnje sa radom i potrosnjom proizvedenih elemenata stvara se nova upotrebna vrednost u obliku proizvoda koji imaju i novu vrednost. Reprodukcijski ciklus se nastavlja ulaskom u prometnu fazu. Sredstva iz robnog oblika dejstvom prometne funkcije (prodajom) ponovo se pretvaraju u novcani oblik. Zadaci finansijske funkcije se odnose na planiranje finansijskih sredstava, obezbedjenje finansijskih sredstava, realizaciju proizvoda i naplatu potrazivanja po tim osnovama. Za obim finansijskih sredstava angazovanih u zalihama sirovima i materijala odgovorne su nabavna i proizvodna funkcija. Odgovornost nabavne funkcije je u delu vodjenja brige o optimalnoj velicine i optimalnom obezbedjenju proizvodnje zalihama sirovina i materijala. Proizvodna funkcija je odgovorna za kontinualno trosenje nabavljenih zaliha materijala i to saglasno planu proizvodnje. Za obim finansijskih sredstava angazovanih u proizvodnji u toku, odgovorna je proizvodna funkcija. Odgovornost ove funkcije je kvalitetnoj tehnickoj pripremi proizvodnje, u odrzavanju propisanih proizvodnih materijala, vremena i rada. Za obima angazovanih finansijskih sredstava odgovorne su proizvodne i prodajne funkcije. Proizvodna funkcija utice tako sto popunjava zalihe gotovih proizvoda dok prodajna funkcija utice praznjenjem gotovih gotovih proizvoda i roba. Za obim finansijskih sredstava koja su angazovana u potrazivanjima od kupaca odgovorna je prvenstveno prodajna funkcija. Pored ugovaranja uslova prodaje ugovara rokove placanja, vreme i visinu kreditiranja kupaca. Za obim finansijskih sredstava koji su angazovani u obliku novcanih sredstava i razlicitih hartija od vrednosti odgovorna je finansijska funkcija. Obaveza finansijske funkcije je da obezbedi dovoljno novcanih sredstava za nesmetano odvijanje tokova reprodukcije i njihovo racionalno koriscenje.

6. Zadaci finansijske funkcije u preduzecu. Zadaci finansijske funkcije treba da obuhvaju aktivnosti koje se odnose na: 1) pribavljanje novcanih sredstava potrebnih za normalan tok poslovanja preduzeca (novcana sredstva iz sopstvenih izvora i dodatna novcana sredstva iz tudjih izovora 2) koriscenje novcanih sredstava u poslovanju preduzeca (isplata obaveze na osnovu nabavke sredstava za proizvodnju, isplata licnih dohodaka, kreditiranje kupaca, orocavanje sredstava kod poslovnih banaka). Ako deo sredstava ostane neiskoriscen zadatak finansijske funkcije moze biti sagledavanje raspolozivih viskova, ulaganje tih sredstava, analiza stepena rizika ulaganja, uslovi ulaganja. 3) uskladjivanje dinamike priliva novcanih sredstava sa rokovima dospeca obaveza placanja prema njihovim izvorima (tj. likvidnost preduzeca) 4) regulisanje novcanih novcanih tokova i pracanje finansijskih odnosa u preduzecu (ulaganje viskova kratkorocnih i dugorocnih slobodnih novcanih sredstava, podmirivanje kratkorocnih i dugorocnih potreba za novcanim sredstvima, koriscenje zajednickih fondova na nivou preduzeca 5) kontrola upotrebe novcanih sredstava u kruznom toku preduzeca (racionalna upotreba novcanih sredstava i njihova kontrola). Praktivna iskustva ukazuju da se zadaci finansijske funkcije mogu svrstati u dve osnovne grupe: 1) primarni zadaci koji se odnose na: pribavljanje novcanih sredstava, upotreba novcanih sredstava i uskladjivanje roka i mobilizacije sredstava i rokova raspolozivosti izvora. 2) sekundarne zadatke koji se odnose na: disponiranje novca, kontrola i nadzor racionalne upotrebe sredstava vodjenje operativne evidencije, finansijsko planiranje, analiza i informisanje. Za rokove raspolozivosti izvora sredstava je karakteristicno da mogu biti kratkorocni (do 1 godine), srednjorocni (od 1 do 5 godina) i dugorocni (preko 5 godina). 7. Finansijski menadzment preduzeca. Finansijski menadzment ili upravljanje finansijama preduzeca uspostavlja se kao uticaj na rad, poslovanje i razvoj preduzeca putem raspolozivog obima novcanih sredstava. Finansijski menadment se moze posmatrati samo u kontekstvu povezanosti nabavke, proizvodnje promentne i finansijske funkcije. U nasim uslovima upravljanje finansijama preduzeca se odnose na upravljanje: 1) finansijskom politikom preduzeca – predstavlja svesno i stvaralacko odlucivanje u finansijskim ciljevima preduzeca i nezamisliva je bez finansijske strategije i finansijske strukture preduzeca. Finansijska struktura preduzeca kombinaciju sredstava iz sopstvenih izvora, udruzenih, tudjih sredstava i bezpovratnih izvora sredstava. Cilj finansijske politike preduzeca jeste jacanje njegove finansijske snage. Pod finansijskom snagom preduzeca podrazumeva se trajna sposobnost placanja, finansiranja, investiranja, povecavanje imovine i zadovoljenje finansijskih interesa ucesnika preduzeca. 2) finansijsko planiranje kao oblik istrazivanja raznih vrsta planova u vremenskim pokazateljima. Za finansijski plan se cesto kaze da predstavlja instrument poslovne-finansijske politike preduzeca. U okviru upravljanja finansijama preduzeca javljaju se kratkorocni, srednjorocni i dugorocni finansijski planovi. Finansijsko planiranje kao instrument finansijske politike pored finansijskih tokova planira i finansijsku strukturu sredstava i izvora sredstava. 3) organizacija finansijske funkcije kao deo finansijskog menadzmenta predstavlja organizacioni oblik u kojem ce egzistirati finansijska funkcija. 4) finansijska evidencija kao deo finansijskog menadzmenta odnosi se na novcano iskazivanje privrednih aktivnosti. Evidencija finansijskih sredstava se vodi preko ziro racuna kod ZOP-a, internog ziro racuna, deviznog racuna i racuna izdvojenih novcanih sredstava. 5) finansijska analiza kao deo finansijskog menadzmenta odnosi se na ispitivanje finansijskog rezultata i unutrasnjih rezervi u oblasti finansiranja. Za finansijski menadzment posebno je vazna finansijska analiza: strukture i rasporeda ukupnog prihoda, rizika ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata, dugorocne i kratkorocne ravnoteze, realnosti bilansa, reproduktivne sposobnosti, zaduzenosti, sposobnosti odrzavanje realne vrednosti vlastitih izvora sredstava. Koriste se pokazatelji likvidnosti: (opsta racio likvidnost, posebna racio likvidnost, neto obrtni fond) i pokazatelji aktivnosti (koeficient obrta kupaca, obrta dobavljaca, obrta zaliha, obrta ukupnih poslovnih sredstava). 6) finansijska kontrola kao deo finansijskog menadzmenta predstavlja planski i strucni pregled finansijskog poslovanja. Zadaci finansijske kontrole su: kontrola finansijskog poslovanja, internog poslovanja, nabavke, prodaje, osnovnih sredstava, sredstava zajednicke potrosnje. Pored toga treba izvrsiti i kontrolu zavrsnog racuna, periodicnog obracuna, blagajnickog poslovanja, placanja... Finansijska kontrola moze biti unutrasnja i spoljasnja kontrola, po ucestalosti moze biti stalna i permanentna. 7) finanansijske informacije kao deo finansijskog menadzmenta mogu se seloktovati prema poreklu, prema funckiji, prema sadrzini. Sa aspekta finansijskog menadzmenta moze se govoriti o finansijskim informacijama koje su u funkciji finansiranja poslovnog procesa i finansiranja razvoja preduzeca. (informacije o trzistu, privrednoj sposobnosti preduzeca, finansijskim efektima, o obrtu, o zaposlenim radnicima, kupcima itd.). 8. Finansijski marketing preduzeca. Finansijski marketingom se vrsi prikupljanje, koncentracija i distribucija novcanih sredstava. Iznalazenje izvora finansiranja je jedan od zadataka finansijskog marketinga od kojega zavisi u kojoj meri ce se koristiti sopstveni a u kojoj meri tudji izvori sredstava. U slucaju smanjene ponude novca na trzistu finansijski marketing ima zadatak uskladjivanja tokova nabavke i prodaje, uskladjivanje priliva i odliva novcanih sredstava, uskladjivanje robnih i finansijskih tokova preduzeca. Za finansijski marketing je karakteristicno da pored prikupljanja vrsi i usmeravanje novcanih sredstava s ciljem prosirenja obima proizvodnje, povecanja plasmana robe i ubrzanog obrta sredstava. Radi iznalazenja obima, strukture i izvora potrebnih sredstava za tekuce poslovanje preduzeca finansijski marketing se bavi analizom izvora sredstava, postojecih obaveza, postojecih potrazivanja i zaliha. Za finansijski marketing je karakteristicno da prati nove metode kupovine, prodaje i finansiranja.

Nacelo finansijske stabilnosti polazi od odnosa izmedju dugorocno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uvecanog za tudji. finansijsku stabilnost. i politika finansijskih ulaganja). 4) nacelo finansijske elasticnosti. Da bi se uspostavila finansijska ravnoteza u preduzecu neophodno je: definisati dugorocna sredstva i definisati odnos izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala. ukoliko je koeficient finansijske stabilnosti jednak 1 tolika je likvidnost preduzeca (1:1). Finansijska politika je samo novcani izraz poslovne politike preduzeca. Nacela rentabilnosti. 3) nacelo likvidnosti.. 15. 5) nacelo finansijske snage. Dugorocno vezana sredstva obuhvataju osnovna sredstva. Nacelo likvidnosti predstavlja sposobnost preduzeca da u svakom momentu izmiri dospele obaveze. Nezavisnost menadzmenta preduzeca zavisi i od obaveza preduzeca prema dobavljacima. Njihova veca medjuzavisnost ima kao rezultat vecu nezavisnost menadzmenta preduzeca i obrnuto. 10. Nacelo finansijske elasticnosti polazi od pretpostavke da preduzece u finansijskom poslovanju mora opribavljati dopunske izvore finansiranja (tudji kapital) i mora prevremeno otplacivati pozamljeni kapital u uslovima kada nije vise potreban u procesu finansiranja ili u uslovima kada isti postaje i suvise skup za preduzece. Klasifikacija finansijske politike preduzeca: 1) osnovna finansijska politika (likvidnost. Finansijsko nacelo nezavisnosti polazi od zahteva da menadzment preduzeca bude sto je moguce u vecoj meri nezavistan od poverioca preduzeca.9. Pod finansijskom politikom se podrazumeva finansijska aktivnost preduzeca na iznalazenju najpovoljnijih finansijskih resenja u cilju postizanja maksimalnih finansijskih rezultata u ukupnom poslovanju preduzeca. Zajednicka karakteristika svih nacela jeste da su medjusobno povezana. likvidnosti. 3) razvojna finansijska politika (politika akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava. Nacelo rentabilnosti preduzeca polazi od maksimiziranja dobitka u kracem i duzem roku poslovanja. Iako se likvidnom rezervom stvara uslov za sigurnost u odrzavanju likvidnosti preduzeca ona umanjuje rentabilnost preduzeca jer donosi kamatu po osnovu sredstava po vidjenju. te da je dugorocna finansijska ravnoteza pomerena ka izvorima sredstava sa cim je stvorena i sigurnost za odrzavanje likvidnosti preduzeca u oblasti dugorocnog finansiranja i obrnuto. Stepen nezavisnosti u vodjenju poslovne-finansijske politike preduzeca uslovljen je sa neto dobitkom i rentabilnoscu preduzeca. Nacelo finansijske nezavisnoti. rentabilnosti. Ako je njihov medjusobni odnos manji od 1 to znaci da su dugorocno vezana sredstva manja od sopstvenog i tudjeg kapitala. Maksimiziranje dobitka u duzem roku nemoguce je ostvariti kao krajnji cilj poslovne politike preduzeca ako se ne maksimizira dobitak u kracem vremenskom roku. Mogucnost pribavljanja dopunskih izvora finansiranja zavisi od stanje ponude i traznje kapitala na finansijskom trzistu i kreditne sposobnosti preduzeca. tehnickog razvoja. kupljene deonice. Pored maksimiranja stope prinosa na sopstveni kapital nacelo rentabilnosti zahteva i jacanje dugorocno pozamljenog kapitala. izboru strategije i taktike i pravaca akcije s namerom da se ostvare osnovni finansijski ciljevi: uspostavljanje i odrzavanje optimalnih finansijskih odnosa u strukturi sredstava (aktiva) i izvora sredstava (pasiva) kao i optimalnih odnosa medju delovima sredstava i delovima obaveza i nacela finansijskog odlucivanja u ostvarivanju osnovnih finansijski ciljeva. Nacelo finansijske elasticnosti. Nacelo nezavisnoti je u direktnoj sprezi sa nacelom finansijske stabilnosti. dugorocne plasmane (finansijska ulaganja) i trajno vezana sredstva (zemljiste. likvidnosti. Ako su rokovi vezivanja kratkorocno vezanih sredstava jednaki rokovima raspolozivosti kratkorocnih obaveza tada ce se pojaviti i likvidna rezerva koja potice iz sopstvenog i tudjeg kapitala. 11. 13. Finansijska politika predstavlja koncipiranje i utvrdjivanje strategije i taktike upravljanja finansija preduzeca. racionalnost. rentabilnost. 14. strukture kapitala i elasticnosti vodjenja finansijske politike preduzeca. 12. uz cinjenicu da ona medjusobno konkurisu te da je prioritetni zadatak finansijske politike njihovo optimalno usaglasavanje. U uslovima kada je koeficient finansijske stabilnosti veci od 1 tada su dugorocno vezana sredstva veca od sopstvenog kapitala uvecanog za dugorocno pozajmljeni kapital. manja je zavisnost preduzeca u sprovodjenju poslovne politike od dobavljaca i obrnuto. likvidnost preduzeca i ostvarenje najpovoljnijih finansijskih rezultata u konkretnom preduzecu.. sticanje prihoda. Izmedju nacela likvidnosti i nacela finansijske stabilnosti postoji medjusobna uslovljenost. politika finansijske snage. Ako je broj dobavljaca preduzeca veci. U uslovima kada je koeficient finansijske stabilnosti manji od 1 proporcija izmedju likvidnih. Nacelo likvidnosti. politika upravljanja finansijskim sredstvima). trzisnog razvoja. . Taj odnos treba da je najvise 1 ili manje od 1. 2) poslovna (tekuca) finansijska politika (tekuca politika finansiranja. Ako se njihov medjusobni odnos krece na relaciji 1 to znaci da su dugorocna vezana sredstva pokrivena sopstvenim i tudjim kapitalom. politika raspolaganja sredstvima. Pojam i klasifikacija finansijske politike. kadrovskog razvoja. Likvidna rezerva predstavlja razliku izmedju sopstvenog kapitala uvecanog za dugorocno pozamljeni kapital i dugorocno vezana sredstva. Nacela finansijske politike. U uslovima kada je koeficient finansijske stabilnosti jednak 1 a preduzece se nalazi u nelikvidnosti preduzece moze da stvori likvidnu rezervu u sferi kratkorocnog finansiranja ukoliko postigne da rokovi kratkorocno vezanih sredstava budu kraci od rokova rospolozivosti kratkorocnih obaveza. Nacela se mogu klasifikovati kao: 1) nacelo finansijske stabilnosti. Naime. investicija. Nezavisnost menadzmenta preduzeca zavisi i od nacina dobijanja kredita i instrumenata obezbedjenja istog.). Osnovni ciljevi svake finansijske politike treba da se odnose na pribavljanje i koriscenje finansijskih sredstava. i politika dobiti). Pod finansijskom politikom se podrazumeva odlucivanje o osnovnim finansijskim ciljevima. 2) nacelo rentabilnosti. kratkorocno vezanih sredstava i kratkorocnih obaveza bice pomerena u korist prve strane. Nacelo finansijske stabilnosti.

likvidnosti. U praksi se najvise koristi bilansni metod. Na finansijsku politiku preduzeca uticu faktori uslovljeni na inostranom trzistu. cena sirovina. U uslovima kada su bilansne stavke medjusobno zavisne u finansijskom planiranju se primenjuje metod visestruke regresije i korelacije. Metod predracuna primanja i izdavanja polazi od toga da se na osnovu planiranja prodaje. Pojam i funkcije finansijskog planiranja. Predstavlja skup nacela racionalnog finansiranja. bruto dobit i akumulacija preduzeca. akumulacije i mobilizacije sredstava. 19. plana dugorocnih ulaganja. rentabilnosti.Deduktivni metod planiranja polazi od opsteg ka pojedinacnom definisanju finansijskih tokova i transakcija. Induktivni metod polazi od analitickih predracuna pojedinih kategorija finansijskog plana te se uvazavanjem optimalnih ciljeva vrsi izrada i donosenje finansijskih planova od pojedinacnog ka opstem. rentabilnosti i finansijalnosti te predstavlja teznju povecanja sopstevenih nad tudjim izvorima sredstava putem povecane stope akumulacije. dinamiku potreba za finansijskim sredstvima. Kod predvidjanja dugorocnih i srednjorocnih finansijskih tokova i finansijskih transakcija primenjuje se metod ekstrapolacije trenda. sigurnosti. Finansijsko planiranje tokova reprodukcije u preduzecu nezamislivo je bez obuhvatanja sledecih elemenata: plana bilansa uspeha. planiranje izvora finansiranja. Nacelo finansijske snage. rentabilnost. Direktan uticaj ovog nacela je na nacelo racionalnog finansiranja preduzeca. planirana raspodela bruto dobiti i ostvarenog dohotka preduzeca. Za ove faktore se kaze da su objektivnog karaktera odnosno da su dati kao velicine te da se njima treba prilagoditi finansijska politika preduzeca. akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava. Ti planovi se odnose na funkciju nabavke. nacelo akumuliranja imobilizacije finansijskih sredstava. Finansijskim planom se kreiraju novcani tokovi u preduzecu sa aspekta utvrdjivanja potrebnih novcanih sredstava za nesmetano odvijanje procesa reprodukcije. Za uporedno sagledavanje ostvarenih i planiranih rezultata dobijenih na osnovu prethodnih metoda primenjuje se komparativni metod za koje je bitno vrsenje uporedjivanje srodnih preduzeca. finansijalnosti. Faktori finansijske politike preduzeca. . Bilansni metod je osnovni metod finansijskog planiranja jer se zasniva na cinjenicama da se svi prihodi i rashodi. ocekivana novcana primanja i izdavanja. potrebna dodatna sredstva za nesmetano funkcionisanje poslovanja preduzeca kao i prenosenje sredstava drugim preduzecima. te je s toga njihov uticaj na finansijsku politiku u direktnoj vezi sa ostvarenjem planskih zadataka preduzeca. Finansijskim planom kao instrumentom finansijske politike preduzeca pored planiranja finansijskih tokova i strukture sredstava i izvora sredstava neophodno je predvideti dinamiku nabavke finansijskih sredstava. Medjusobno povezana nacela (racionalnog finansiranja. primanja i izdavanja. veceg ulaganja sredstava i veceg obima zajednickih domacih i inoulaganja. Nacelo akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava izvodi se iz nacela racionalnog finansiranja. Direktan uticaj ovog nacela je na nacelo rentabilnosti poslovanja. plana rashoda i prihoda budzeta. 17. planirani ukupni prihod. amortizacija osnovnih sredstava. S obzirom da su ovi faktori brojni. plana bilansa stanja. troskovi poslovanja. investiciona sredstva i kreditni poslovi medjusobno usaglasavaju i balansiraju. finansijalnosti. Direktan uticaj ovog nacela je na nacelu finansijalnosti. Nacelo finansijalnosti polazi od ostvarenog pozitivnog rezultata koji se temelji na smanjenim finansijskim troskovima i koriscenju najpovoljnije kombinacije finansijskih izvora. funkciju prodaje i razvojnu funkciju. Direktan uticaj ovog nacela je na nacelo racionalnog finansiranja. pravovremeno izvrsavanje obaveza koje su stvorene u ranijem periodu a dospevaju u toku poslovne godine. plana novcanih tokova. funkciju proizvodnje. U spoljne faktore finansijske politike spadaju oni faktori na koje preduzece ne moze direktno uticati. metod visetruke korelacije i regresije. U ekonometrijske metode spadaju: bilansni metod. Nacelo rentabilnosti predstavlja odraz uspesnog poslovanja preduzeca i optimalne kombinacije njegovog finansijskog ulaganja sa izrazajnom sigurnoscu povrata ulozenih sredstava i ostvarenim pozitivnim finansijskim efektima. O tim faktorima preduzece po pravilu samostalno odlucuje. Faktori koji uticu na finansijsku politiku preduzeca globalno se dele na: spoljne i unutrasnje. Predmet i metodi finansijskog planiranja. Od klasicnih metoda primenjuju se metodi indukcije i metodi dedukcije. Pri izradi finansijskog plana obuhvataju se sledeci ekonomsko finansijski parametri: obim i struktura finansijskih sredstava. Unutrasnjim faktorima finansijske politike preduzeca nazivaju se sva ona dejstva koja su izazvana u okviru preduzeca. Iako su oni visebrojni neophodno je posebno posvetiti paznju trzistu i privredno finansijskom sistemu. mrezno planiranje i komparativni metod. Direktan uticaj ovog nacela jeste na nacelo likvidnosti. na kojem se preduzece pojavljuje i kao prodavac i kao kupac robe odnosno usluga. Nacelo sigurnosti obezbedjuje u odredjenom vremenskom periodu nesmetano finansijsko poslovanje preduzeca.16. Cesto se finansijsko planiranje svodi na godisnji finansijski plan (plan tokova novcanih sredstava). obim i struktura investicionih ulaganja vrste finansijskih tokova. U postupku izrade finansijskog plana primenjuje se klasicni i ekonometrijski metodi planiranja. plana ukupnog prihoda i njegove raspodele. sigurnosti i rentabilnosti finansiranja. Sustina ovog metoda jeste u tome da se u osnovu finansijskih promena i tokova u prethodnom periodu determinisu buduca kretanja. Stabilnost finansijske politike preduzeca u direktnoj je zavisnosti od postajanja i stabilnosti mera privredno-finansijskog sistema. Privredno-finansijski sistem kao spoljni faktor finansijske politike od posebne je vaznosti jer se merama ovog sistema obezbedjuje realizacija planova i programa preduzeca odnosno i sire drustvene zajednice. Nacelo likvidnosti nastoji da se unutar privrednog subjekta obezbede optimalna potrebna novcana sredstva za izmirenje dospelih obaveza. Deduktivni metod polazi od jednostavnih ka slozenijim tokovima odnosno od poznatih ka nepoznatim tokovima. veceg koeficienta obrta sredstava. Finansijsko planiranje predstavlja oblik iskazivanja raznih vrsta planova u finansijskim pokazateljima. Planom finansiranja preduzeca definisu se raspoloziva sredstva. Direktan uticaj ovog nacela je na nacelo sigurnosti i rentabilnosti. gotovih proizvoda. materijala. najcesce se grupisu kao: faktori koji proizilaze iz poslovnih planova preduzeca i faktori koji proizilaze iz organizacione strukture preduzeca. metod trenda. utvrdjuje ukupno primanje. robe i usluga. Nacelo racionalnog finansiranja polazi od najpovoljnije kombinacije izvora finansiranja (sopstvenih i tudjih) i ubrzane cirkulacije finansijskih sredstava. U finansijskoj literaturi prisutno je tumacenje po kojem se finansijski plan sastoji od plana priliva i odliva novcanih sredstava za odredjeno razdoblje. 18. Finansijska politika izlozena je dejstvu niza faktora koji u vecem ili manjem obimu imaju pozitivnog ili negativnog uticaja na proces njene realizacije. akumuliranja i mobilizacije) predstavljaju nacelo finansijske snage preduzeca. dinamiku usmeravanja i rasporedjivanja raspolozivih finansijskih sredstava kao i dinamiku vracanja tih sredstava svojim izvorima.

Sa aspekta vremenske dimenzije u skladu sa osnovnim odredbama planiranja razlikujemo: dugorocne. pojedinacni i svodni) 2) stepenu vaznosti (primarni i sekundarni finansijski planovi) 3) redovnosti sastavljanja (tekuci (redovni i vanredni) i specijalni (jednokratni finansijski planovi) 4) duzini vremenskog perioda (kratkorocni. 21. Redovnim finansijskim planovima se vrsi predvidjanje novcanih tokova u odredjenom vremenskom periodu s ciljem odrazavanja finansijske likvidnosti preduzeca. stanje novcanih sredstava na kraju planskog perioda. . troskova poslovanja. plan uplata po mesecima. direktivnosti plana. plan isplata po istim mesecima. kratkorocne planove. odnosno nabavke. plan odliva po elementima sa minimalnim rezervama i stanje na kraju planskog intervala (manjak ili visak sredstava). Svodni finansijski planovi donose se za holding organizacije a na osnovu pojedinacnih planova njihovih clanica. Principi i metodologija izrade finansijskog plana su u direktnoj medju vezi sa finansijskom politikom preduzeca. srednjorocne. U ekonomskoj literaturi prisutni su razliciti kriterijumi definisanja vrsta finansijskih planova. izvore dodatnih finansijskih sredstava. Ukoliko je teziste na planu prodaje. srednjorocni planovi u periodu od 3 meseca do godinu dana a dugorocni planovi period veci od jedne godine. planiranog rashoda. Tekuci finansijski planovi mogu biti redovni i vanredni. potrebna sredstva. odgovarajucim rokovima i pod povoljnim uslovima. Dugorocni finansijski plan posmatran po godinama sadrzi: plan priliva po elementima finansijskog plana. Vrste finansijskih planova. raspoloziva sredstva. nakon cega se pristupa sastavljanju planskih kalkulacija po vrstama proizvoda. Drugo shvatanje polazi od toga da kratkorocni planovi obuhvataju period od jednog kvartala. (putem maloprodaje i veleprodaje). te utvrdjuje velicinu planiranog prihoda. Principi i metodologija izrade finansijskog plana. Ovi finansijski planovi su po pravilu kratkorocnog i srednjorocnog karaktera. Kratkorocnim i mesecnim planovima preduzece kvalitativno kontrolise sopstvenu likvidnost. samo u posebnim prilikama i posebnim zadacima. Dugorocnim finansijskim planom se sagledavaju potrebna dugorocna novcana sredstva i nacin obezbedjivanja izvora sredstava. odnosno njihovo ubrzano kruzno kretanje 3) osiguranje stalne likvidnosti i solventnosti 4) pravilna raspodela dobiti i ostvarenog dohotka U postupku izrade finansijskog plana treba pre svega sastaviti neophodne predracune dinamike kretanja direktnih i opstih troskova. Planom nabavke treba predvideti za celu poslovnu godinu sve elemente koji treba da se ugrade u proizvodni proces. Na osnovu predracuna troskova planskih kalkulacija utvrdjuje se planska cena kostanja i prodajna cena odredjenog proizvoda. Pojedinacni finansijski planovi se donose za preduzeca i u njima se planira njihova ukupna finansijska aktivnost. Najcesce se istice podela prema: 1) nacinu sastavljanja (izolovani finansijski planovi. Prometna funkcija planira obim realizacije na domacem i inostranom trzistu. Oni se primenjuju u uslovima: osnivanja preduzeca. odnosno na osnovu planiranog bilansa uspeha i kvartalnih procena mogu se uspesno pratiti i predvideti promene u novcanim tokovima. Sluzba za investicije planira nuznu kupovinu osnovnih sredstava da bi se ostvarila planirana proizvodnja izgradili.20. Finansijski plan preduzeca se sastavlja da bi se osigurala likvidnost poslovnog sistema. Po dobijanju planskih velicina od strane svih poslovnih funkcija sluzba plana i analize prevodi planirane velicine na vrednosne velicine. Dugorocni finansijski planovi se odnose na strategiju razvoja za period od 10 i vise godina i obuhvataju sredstva i njihovo vracanje u procesu finansiranja investicija. kombinovani. dugorocni finansijski planovi) 5) ritmu finansijskog poslovanja (osnovni i operativni) Izolovani finansijski planovi podrazumevaju planiranja primanja i izdavanja koji proizilaze iz “racuna ucinka”. Vanredni finansijski planovi su najcesce dugorocnog karaktera u kojima se prikazuju uslovi finansiranja tekucih investicija i nacin njihovog odrzavanja. i dogradili proizvodni pogoni. U cilju ostvarivanja neposrednog upravljanja finansijama u preduzecu donose se operativni (kratkorocni) finansijski planovi za kraci period od godinu dana. U sirem kontekstu definisanja kratkorocnih finansijskih planova oni obuhvataju: nastupajuce obaveze. Prvo shvatanje polazi od toga da se kratkorocni finansijski planovi preduzeca za poslovnu godinu na osnovama utvrdjene finansijske strategije u srednjorocnim i dugorocnim finansijskim planovima. Osnovni princip izrade finansijskog plana preduzeca temelji se na naucnoj osnovi. Mogu se suprotstaviti dva shvatanja. 2) racionalno koriscenje raspolozivih sredstava. iskazano mesecno i za celu godinu. likvidacije i poslovanja sa gubitkom. konkretnosti plana i realnosti plana. Kratkorocni finansijski planovi (planovi likvidnosti) bave se predvidjanjem uskladjivanja priliva i odliva novcanih sredstava. srednjorocni. Kratkorocni finansijski planovi se donose na osnovu godisnjeg finansijskog plana i sadrze: stanje gotovine na kraju prethodnog meseca. integracije. Cilj svakog kratkorocnog plana je da pravovremeno predvidi neuskladjenost izmedju novcanih sredstava i da tu neuskladjenost nadomesti nabavkom i plasmanom dodatnih novcanih sredstava. planovi mogu biti primarni a svi ostali sekundarni finansijski planovi. Izvrsenjem finansijskog plana ostvaruje se: 1) obezbedjenje finansijskih sredstava u potrebnom obimu. Finansijska sluzba iskazuje plansku potrebu za neophodnim obrtnim sredstvima da bi se izvrsio postavljeni planski zadatak. dezintegracije. Specijalni (jednokratni) finansijski planovi izradjuju se neredovno. Srednjorocni planovi se donose na period preko jedne godine i na osnovu njih se pouzdano mogu planirati sve ocekivane promene po osnovu primanja i izdavanja u preduzecu. po organizacionim jedinicama i za preduzece kao celinu. planiranog dobitka ili gubitka. masovnosti pri izradi i donosenju plana. sveobuhvatnosti plana. Srednjorocni finansijski planovi se donose na period od 5 godina i vrse sintetizovanje plana razvoja i plana finansiranja u tom periodu. a kombinovani planovi obuhvataju tokove primanja i izdavanja koji proizilaze iz bilansa uspeha. Kadrovska sluzba iskazuje putem plana neophodan broj radnika za izvrsenje planirane proizvodnje i realizacije. Finansijski plan izrazava ukupno poslovanje preduzeca izrazeno u novcanom obliku.

. . nalozi za naplatu. oblik organizovanja privrednog subjekta. Nacelo centralizacije ima sledece specificnosti: . ugovori o zajednickim ulaganjima u mesovito preduzece sa stranim kapitalom ili o zajednickom ulaganju u holding organizaciju i sl.postize se veci stepen uvida nad izvrsavanjem zadataka finansijske funkcije.) 24. sastavljanje predloga o udruzivanju finansijskih sredstava. referada bezgotovinskog placanja – obavlja sve poslove koji se odnose na platni promet.ostvaruje se veci nivo specijalizacije unutar finansijske funkcije. nivo tehnicke opremljenosti za efikasan rad projektovane organizacije finansijske funkcije 9. finansijska sredstva i ostala oprema. troskovi rada i organizovanja nove finansijske funkcije 7. . Ukoliko je organizacija finansijske funkcije postavljena na principima finansijskog odeljenja tada ona najcesce broji 5 referada. Zahteve drustvene zajednice u vezi uvida u koriscenje finansijskih sredstava predstavljaju jedan od vaznih faktora koji direktno uticu na oblik organizovanja finansijske funkcije u preduzecu. privredna delatnost kao i struktura programa koji nudi privredni subjekat 3. interna banka. te da proizilaze iz njih i da ih kontinualno prate. instrumenti placanja. Praksa pokazuje da su u preduzecima postojali razliciti oblici organizovanja finansijske funkcije. ugovora o kreditiranju. putni nalozi. sastavljanje kreditnih zahteva. poslovnim partnerima i ZOP-u. .22.vise finansijskih sluzbi obavljaju zadatke finansijske funkcije i to za jednog privrednog subjekta. analiza finansijske situacije preduzeca. . decentralizovanom i kombinovanom nacelu organizovanja. postojeci izvori sopstvenih sredstava i zastupljenost tudjih izvora sredstava u poslovanju privrednog subjekta. finansijski zadaci koje treba resiti izmedju privrednih subjekata u zemlji ili sa privrednim subjektima iz inostranstva 4. Finansijski poslovi su povezani sa svim ostalim poslovima. putnih naloga. raspolozivi strucni potencijal za projektovani oblik organizovanja finansijske funkcije 8. Decentralizovani oblik finansijske funkcije ima sledece specificnosti: . podizanje gotovine sa ziro racuna itd.) 5. . referada blagajne – obavlja poslove koji se odnose na gotovinska placanja (isplate putnih akontacija. poreza i carina) 3. analize.centralizovanom organizacijom finansijske funkcije vodi se jedinstvena finansijska politika prema poslovnim bankama. obracun dividendi i kamata. Finansijska sluzba kao oblik organizovanja finansijske funkcije. Kombinovani nacin organizovanja finansijske funkcije predstavlja spoj centralizovanog i decentralizovanog nacina organizovanja i zavisi od postojecih privrednih okolnosti. a to su poslovi u vezi placanja i naplate potrazivanja (kontrola izvoda ziro racuna. 23. U globalu posmatrano moze se govoriti o: centralizovanom. Te referade su: 1. referada likvidature finansijske dokumentacije – obuhvata poslove kontrole dokumenata sa kojima se vrsi bezgotovinsko ili gotovinsko placanje (ulazne fakture. . kontrole i informisanja – obavlja poslove vezane za izucavanje celine finansijskog poslovanja preduzeca (izrada plana tokova novcanih sredstava. neto licnih dohodaka. doprinosa. privredno-finansijski sektor.stvara se veci broj nezavisnih finansijskih rukovodilaca.finansijska sluzba deluje na jednom mestu za sve privredne subjekte. referada udruzivanja (ulaganja) finanskih sredstava – u njoj se obavljaju poslovi koji se odnose na nabavku finansijskih sredstava i ulaganja finansijskih sredstava. Finansijska sluzba kao oblik organizovanja finansijske funkcije predstavlja siru organizacionu celinu nego sto je to finansijsko odeljenje.) 4.uproscava se izvrsenje postavljenog finansijskog zadatka.samo jedna finansijska sluzba izvrsava zadatke finansijske funkcije.ostvaruje se na visem stepenu kadrovski potencijal. Finansijsko odeljenje kao oblik organizovanja finansijske funkcije. njegova velicina. .izvrsavanje finansijskog zadatka rasporedjuje se na veci broj finansijskih odeljenje pa se tako postize i efikasnost u radu. opomene duznicima itd. . Nacela i faktori organizacije finansijske funkcije. 2. .ostvaruje se smanjenje administrativnog aparata u finansijskoj funkciji . vazece zakonske odredbe koje usmeravaju aktivnost finansijske funkcije. slozenost posla i dislociranost uzih organizacionih delova 2.stvara se veci stepen individualne odgovornosti u izvrsavanju finansijskog zadatka. dokumenti u vezi obracuna licnih dohodata. Faktori organizacije finansijske funkcije su: 1. Ti oblici su: finansijskoracunovodstvene sluzba. a saglasno tome i njenu organizaciju 5. gotovinskih cekova.efikasnije se sprovodi saradnja u delu razvojne politike i snosenje gubitka. Karakteristicni poslovi za ovu referadu su: ispitivanje privrednih subjekata iz finansijskog okruzenja. referada finansijskog planiranja. informacije o finansijskom poslovanju preduzeca itd. . . 6. naplata potrazivanja od kupaca. finansijsko odeljenje.efikasnije i racionalnije se izvrsavaju finansijski zadaci posebno u delu pribavljanja i ulaganja finansijskih sredstava. finansijska sluzba.

neto rashodi finansiranja predstavljaju razliku izmedju planiranih kamata na obaveze i planiranih kamata na potrazivanja. Latentne rezerve najcesce nastaju potcenjivanjem aktive (sredstava) ili pak precenjivanjem pasive (obaveza) u bilansu stanja preduzeca. . neadekvatna procena prodajne cene gotovog proizvoda itd. Bilans uspeha (racun gubitka i dobitka) predstavlja dvostrani pregled rashoda i prihoda koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu. Skriveni gubici u preduzecu nastaju zbog precenjivanja aktive i podcenjivanja pasive (suprotno u odnosu na latentne rezerve). Preduzece koje je ostvarilo gubitak u poslovnoj godini duzno je u svom bilansu uspeha iskazati kategoriju nenahnadjenih utrosenih sredstava iz ukupnog prihoda koja predstavlja razliku izmedju kategorije gubitka poslovne godine i kategorije licnih dohodaka u realizovanim proizvodima i uslugama. zalihama materijala (kada se zalihe repromaterijala u bilansu stanja bilansiraju po nabavnim cenama.neto dobitak predstavlja razliku izmedju bruto finansijskog dobitka i poreza iz rezultata.).bruto finansijski dobitak predstavlja razliku izmedju poslovnog dobitka i neto rashoda finansiranja.25.marza pokrica predstavlja stvarnu razliku izmedju prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda. Javlja se kod neadekvatne procene kursa ino valuta. Svaki skriveni gubitak u bilansu stanja razotkriva se u bilansu uspeha u narednim obracunskim periodima. 26. Suceljavanjem prihoda i rashoda definise se finansijski rezultat preduzeca. Bilans stanja ukazuje na kvantitet sredstava (putem zbira aktive i pasive) i kvalitet sredstava i izvora sredstava (putem strukture aktive i pasive). Planski bilans uspeha moze imati sledecu sadrzinu: . sitnog inventara (kada se otpis vrsi u 100% iznosu a stvarna potreba postoji za otpisom u 50% iznosu) 4. . vestacki uvecavaju pozitivan finansijski rezultat da bi u narednim obracunskim periodima isti pogorsavali i dovodili na nivo realnosti. Ukoliko je finansijski rezultat negativan (rashodi veci od prihoda) tada su sopstveni izvori u obracunskom periodu smanjeni. Ukoliko je finansijski rezultat pozitivan (prihod je veci od rashoda) tada su povecani sopstveni izvori sredstava. . . Karakteristike bilansa stanja i bilansa preduzeca. nedovrsene proizvodnje gotovih proizvoda (kada se obracunavaju po punoj ceni kostanja) 5. pretvaraju ga u pozitivan finansijski rezultat. osnovnih sredstava (amortizacioni period kraci od veka trajanja osnovnog sredstva) 2. Planiranje bilansa uspeha preduzeca prvo podrazumeva planiranje troskova za predvidjeni obim proizvodnje a tek zatim planiranje rashoda za predvidjeni obim prodaje. Svako kvantitativno povecanje aktive i pasive izazvano je novim prilivom sredstava. Kvalitativne promene mogu nastati i u pasivi bilansa stanja. . Razlika izmedju ukupnih rashoda i ukupnih prihoda predstavlja gubitak poslovne godine doticnog preduzeca. kasa skonto i sl. . Ovakvim kvalitativnim promena strukture aktive i pasive menja se kvalitativno i bilans stanja sa aspekta poboljsanja ili pogorsanja finansijske situacije. a da se kvalitativni sastav sredstava i izovora sredstava menja transformacijom jednog pojavnog oblika u drugi pojavni oblik sredstava. umanjuju negativan finansijski rezultat. duzeg vremenskog obracuna amortizacije od stvarnog. odnosno transformacijom jednog izvora u drugi izvor sredstava. Skriveni gubici preduzeca poboljsavaju njegov finansijski rezultat u tekucem obracunskom periodu. I jedan i drugi oblik latentnih rezervi ima za krajnju posledicu povecanje tekucih rashoda u bilansu uspeha doticnog preduzeca. Neto prodajna cena predstavlja razliku izmedju prodajne cene i postignutih bonifikacija (rabat. neadekvatne procene veka amortizacije osnovnog sredstva. Latentne rezerve i skriveni gubici u bilansu stanja. U uslovima prisustva latentnih rezervi preduzece iskazuje manji periodicni finansijski rezultat u svom bilansu uspeha. Ukuliko od kategorije bruto dobiti poslovne godine oduzmemo kategoriju gubitka poslovne godine i na njihovu razliku licnih dohotka u realizovanim proizvodima i uslugama tada dolazimo do kategorije ostvarenog prihoda. iskazane po prvim ulaznim cenama nizih od poslednjih nabavnih cena) 3. . Plan bilansa uspeha. Preduzece ce iskazati ostvareni dohodak i u slucajevima kada je gubitak poslovne godine manji od visine licnih dohodaka u reallizovanim proizvodima i uslugama. Svaka kvantitativna promena aktive i pasive ima za posledicu kvalitativnu promenu sastava sredstava i izvora sredstava.prihodi od prodaje se utvrdjuju na nacin sto se planirani fizicki obim prodaje pomnozi sa ocekivanom neto prodajnom cenom. 27. U praksi su moguci slucajevi da kvantitet sredstava i izvora sredstava ostane ne promenjen. Analiza strukture aktive bilansa stanja preduzeca ukazuje da se latentne rezerve mogu pojaviti kod: 1. dinarskih i deviznih potrazivanja (kada se balansira po nizem kursu od zvanicnog kursa).varijabilni rashodi se utvrdjuju mnozenjem planiranih varijabilnih troskova po jedinici proizvoda i planirane kolicine prodaje proizvoda. Svaki odliv sredstava predstavlja smanjenje i aktive i pasive. Razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnih rashoda predstavlja bruto dobit poslovne godine doticnog preduzeca.porezi iz rezultata se utvrdjuju tako sto se bruto finansijski gubitak koriguje na vise za planirane rashode i na nize poreske olaksice.

Dugorocno vezana sredstva obuhvataju osnovna sredstva. 2. akcionarski kapital. planirani fiksni i pretezno fiksni rashodi. planiraju se za citavu plansku godinu. ukupan sopstveni kapital itd. dugorocni plasmani. 3.28. Plan bilansa stanja. Za planski bilans stanja od posebnog je znacaja je predvideti dugorocnu finansijsku ravnotezu. U teoriji i praksi cesto su prisutne dileme dali transformaciju nenovcanog oblika sredstava u likvidni oblik (gotovinu) izvrsiti sa ili bez gubitka. Prema drugom ona predstavlja sposobnost privrednog subjekta (duznika) da izmiri dospele obaveze prema poveriocima. Minimalno potrebna akumulacija predstavlja onu akumulaciju koja obezbedjuje preduzecu dugorocnu finansijsku ravnotezu iz prethodne godine. Postoje razlicite interpretacije pojma likvidnosti. Pojam i iskazivanje likvidnosti preduzeca. Drugi stepen likvidnosti obuhvata: hartije od vrednosti koje se mogu unovciti u roku od 30 dana i potrazivanja od kupaca i ostala potrazivanja naplativa za 30 dana. gubitak iskazan u aktivi i stalne zalihe. Prvi stepen likvidnosti obuhvata: gotovinu. Plan treba da sadrzi sledece elemente: drustveni kapital. 4. dugorocne plasmane. plana obrtnih sredstava 2. Globalno posmatrano mozemo govoriti o pojmu: 1. Determinantne koje odredjuju likvidnost su: dospele obaveze. planirani porezi iz finansijskog rezultata. 3. prodajom hartija od vrednosti uz eskont i prodajom deonica po nizem kursu od kursa bilansiranja. opste likvidnosti. planirani neto rashodi finansiranja. Definisanjem maksimalno i minimalno potrebne akumulacije u preduzecu teziste planiranja se prenosi na planski bilans uspeha kako bi se ispitale realne mogucnosti ostvarivanja minimalne i maksimalne akumulacije. Postoje tri stepena likvidnosti preduzeca. ispod nivoa potrebne minimalne akumulacije. Planirani elementi su osnovna sredstva. Treci stepen likvidnosti obuhvata: kratkorocna potrazivanja sa rokom naplate duzim od 30 dana i zalihe naplative sa rokom duzim od 30 dana. Sopstveni kapital i dugorocne obaveze bez obzira dali se radi o kontinuiranoj ili sezonskoj proizvodnji i prodaji. Proverava se sta sve utice na marzu pokrica u planiranom bilansu uspeha. . plana autonomnih izvora i kratkorocnih obaveza 3. 29. potrazivanje po depozitnim racunima po vidjenju i hartije od vrednosti koje su trenutno unovcljive. koeficientu optimalne likvidnosti. Planirana akumulacija (neto dobitak) se ne moze projektovati u bilansu uspeha preduzeca. Maksimalno potrebna akumulacija predstavlja onu akumulaciju putem koje se uspostavlja narusena dugorocna finansijska ravnoteza. Pri planiranju bilansa stanja preduzeca polazi se od njegovih delova: 1. Planirana akumulacija moze biti visa od minimalne akumulacije i manja od maksimalne akumulacije proizvoda. Kod kontinualne proizvodnje obrtna sredstva se planiraju za celu godinu dok kod sezonske proizvodnje obrtna sredstva se planiraju po odredjenim periodima. Princip planiranja autonomnih izvora i kratkorocnih obaveza kod kontinuirane proizvodnje i sezonske proizvodnje je isti kao i kod plana obrtnih sredstava. Svako preduzece koje ostvari maksimalno potrebnu akumulaciju savrseno je postavilo i realizovalo ciljeve svoje poslovne politike. Dosadasnja prakticna iskustva ukazuju da na marzu pokrica imaju uticaja: 1. 4. trenutne likvidnosti 2. dodatni porezi iz finansijskog rezultata. buduce likvidnosti. dugorocne obaveze. Planirana obrtna sredstva se definisu kao zbir svih vrsta obrtnih sredstava u jednom preduzecu. Ti gubici mogu nastati naplatom potrazivanja od kupaca uz kasa skonto. Po jednom misljenju ona predstavlja sposobnost nekog nenovcanog oblika sredstva da se transformise u novac – gotovinu. Planirana minimalno i maksimalno potrebna akumulacija. 30. plana osnovnih sredstava i dugorocnih plasmana 4. vremenski rokovi i sredstva placanja. gubitak iskazan u aktivi i ukupna stalna sredstva i gubitak. plana sopstvenog kapitala i dugorocnih obaveza Plan obrtnih sredstava je razlicit kod preduzeca koja imaju kontinuiranu proizvodnju (godisnju) i kod preduzeca koja imaju sezonsku proizvodnju. Sustina ispitivanja pociva na cinjenici da se istovremeno vrsti ispitivanje realnih mogucnosti i za minimalnu i za maksimalno potrebnu akumulaciju. Prvi korak kod ispitivanja mogucnosti odnosi se na marzu pokrica.

kako se nebi narusila dnevna projektovana likvidnost preduzeca. njihovom iznosu i rocnosti. prestruktuiranje sredstava. Primera radi preduzece koje ima odobren kredit kod banke moze izdati nalog svojoj banci da iz odobrenog kredita izvrsi placanje obaveze koju ima doticno preduzece prema nekom trecem preduzecu. Improvizovana politika likvidnosti u preduzecu predstavlja odsustvo realne politike likvidnosti preduzeca. Asignacija predstavlja obligacioni odnos u kojoj jedno preduzece (asignant) daje nalog drugom preduzecu (asignatoru) da za njegov racun izvrsi isplatu nekom trecem preduzecu (asignatoru) pri cemu se trece preduzece ovlascuje da to primi u svoje ime. 4. 34. Oni su najcesce posledica neadekvatno planirane i realizovane finansijske politike preduzeca. interna raspodela ostvarene dobiti dohotka.31. Za preduzece kazemo da je insolventno kada su njegova ukupna sredstva manja od ukupnih izvora sredstava. Cesti su slucajevi u nasoj privrednoj praksi da preduzece u neprekidnoj blokadi ziro racuna i da tada poseze za promenom postojece organizacije i formiranje takozvanih kompanija sa dva ili vise novih preduzeca. kompenzacija delova sredstava i obaveza prema izvorima. blokade ziro racuna. zalihe. preuzeti instrumenti obezbedjenja placanja moraju takodje po svojoj rocnosti i iznosu biti u funkciji dnevne likvidnosti preduzeca. 5. Uzroci nelikvidnosti preduzeca. Priliv novcanih sredstava na ziro racun preduzeca se ostvaruje osnivanjem duznicko poverilackog odnosa ispostavljanjem fakture i definisanjem vremenskog roka placanja potrazivanjem od strane duznika. Pogresno se upravlja sa ziro racunom preduzeca ukoliko se ostavlja veliki iznos novcanih sredstava za novi radni dan i ne izvrse redovna placanja. uz svesno zanemarivanje likvidnosti.. U ove uzroke spadaju monetarno kreditni sistem i politika NBJ. Eksterni uzroci nelikvidnosti cesto se nazivaju sistemskim uzrocima jer dolaze delom iz okruzenja i eksternog su karaktera. bankarsko kreditni sistem i kreditna politika banaka. Interni uzroci nelikvidnosti proizilaze iz unutrasnjih objektivnih i subjektivnih slabosti subjekta privredjivanja. . 3. Asignacija kao oblik medjusobnih placanja. ispadanje osnovnih i obrtnih sredstava funkcije. zaduzivanje visoke kamate. Solventnost podrazumeva situaciju u preduzecu u kojoj su ukupna sredstva jednaka ili veca od ukupnih izvora sredstava posmatrana u odredjenom vremenskom trenutku. a uticaj subjekta privredjivanja na njihov tok kretanja je neznatan. U ove uzroke spadaju: investicije u osnovna sredstva. Upravljanje ziro-racunom firme. Asignacija kao oblik placanja predstavlja obligacioni odnos izmedju tri pravna lica: asignant. U dosadasnjoj praksi su poznati slucajevi disponiranja (prenosenja) novcanih sredstava sa ziro racuna jednog preduzeca na ziro racun drugog preduzeca i ako je isto zakonom zabranjeno (fiktivne fakture). Improvizovana politika nelikvidnosti preduzeca najcesce nastaje u uslovima: nepostojanja plana priliva i odliva novca.). Takodje. spoljno trgovinski sistem. garancija i sl. asignator. cek. devizni rezim i politika. Blagajna mora imati propisan dnevni blagajnicki maksimum u mogucem zadrzavanju novcanih sredstava u gotovinskom obliku u blagajni (visinu odredjuje ZOP). insolventnost i improvizovana likvidnost preduzeca. Pored dinarskih ziro racuna preduzece moze otvoriti devizne racune kod poslovnih banaka na koje je duzno usmeravati devizne prilive i vrsiti sva devizna placanja prema inostranstvu. Finansijska funkcija u preduzecu mora voditi racuna o izdatim instrumentima obezbedjenja placanja. angazovanje dodatnih novcanih sredstava u procesu reprodukcije. stecaj). 32. Solventnost predstavlja sposobnost preduzeca da sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze pod predpostavkom da sve dospeju u istom trenutku. Ovakva politika likvidnosti prisutna je u uslovima kada menadzment preduzeca akcenat stavlja na rentabilnost. sistem i politika platnog prometa. menica. promena rokova dospeca obaveza placanja prema izvorima. Svaka nedovoljna sinhronizacija izmedju priliva i odliva novcanih sredstava dovodi ziro racun preduzeca u nelikvidnost i blokadu. Preko ziro racuna preduzeca slivaju se svi dnevni prilivi i odlivi novcanih sredstava. Upravljanje sa ziro racunom preduzeca podrazumeva i dnevnu azurnost na relaciji ziro racun – blagajna preduzeca. U svakom preduzecu finansijski rukovodilac treba da vodi racuna da dnevni priliv novcanih sredstava bude veci od dnevnog odliva kako bi se odrzao kontinuitet likvidnosti preduzeca (makar 10% veci). Kod asignacije je neophodna asignata. neadekvatne naplate potrazivanja. Insolventnost preduzeca nalaze potrebu za preduzimanje mera putem kojih ce se otkloniti uzroci neracionalnog koriscenja sredstava i nepovoljnog rezultata poslovanja (sanacija. 2. Njihova opsta karakteristika jeste da imaju isti uticaj na sve subjekte privredjivanja. Odliv novcanih sredstava sa ziro racuna preduzeca moze nastati donosenjem sudske presude kao i blokadom ziro racuna preduzeca od strane poverioca putem izdatih instrumenata obezbedjenja placanja (akceptni nalog. Ziro racun predstavlja najznacajni deo u njenom poslovanju. nekontrolisano stvaranje obaveza. Mogucnosti za otklanjanje uzroka nelikvidnosti u preduzecima mogu biti: 1. 33. Su najcesce eksternog i internog karaktera. gubici. Kod se u praksi asignacija najvise pojavljuje u poslovanju sa bankama. asignat. ubrzana cirkulacija sredstava. inflacija. naplata potrazivanja. Kod nasih preduzeca insolventnost je najcesce posledica prezaduzenosti.. Solventnost. Preduzece moze slobodna novcana sredstva na svom ziro racunu efikasno uposliti ne samo ulaganjem u sopstvenu reprodukciju vec i orocavanjem kod poslovnih banaka uz kamatu. Stanje na ziro racunu preduzeca mora se dnevno pratiti preko izvoda uz proveru da li su prosli svi nalozi za placanje koji su upuceni zavodu za obracun i placanje prethodnog dana i dali je stigao priliv na ziro racun preduzeca od strane duznika onako kako je to i projektovano. Ona po pravilu dovodi do hronicne nelikvidnosti preduzeca. U tim slucajevima preduzece ostvaruje gubitak koji predstavlja razliku izmedju ukupnih sredstava i ukupnih izvora sredstava. Davanje naloga za skidanje novcanih sredstava sa ziro racuna preduzeca podrazumeva prenosenje novcanih sredstava u blagajnu preduzeca (gotovina) radi izmirenja dnevnih gotovinskih isplata.

izbegavanje placanja carina itd. Elementi oporezivanja obuhvataju: 1. prihod i profit poreskog obveznika) 4. poresku stopu (porez prikazan u procentima u odnosu na poresku osnovicu). usled naknade nematerijalne stete. 2. Svaki manjak koji je produkt vise sile ne podleze placanju poreza na promet. Ciljevi poreske politike su pokrice drzavnih rashoda i konjukturni procesi u privredi. na stvari istog roda i kvaliteta i da su oba potrazivanja dospela. ustupanje proizvoda bez naknada i zamena proizvoda. a na koje se ne placa porez na promet. 37. Ukoliko je manjak nastao kod proizvoda koji su oslobodjeni koji su oslobodjeni placanja poreza na promet porez na promet se ne placa. a isti se nabavlja radi dalje prodaje. Uzajamnost potrazivanja je prisutna u slucajevima kada poverilac istovremeno duguje svom duzniku. prodaja proizvoda licu koje je registrovano i obavlja ugostiteljsku delatnost.nacelo ugodnosti (porez treba naplatiti u momentu kad poreski obveznik ima dovoljno sredstava) . 2. Kompenzacija kao oblik medjusobnih placanja. Saglasno zakonu o obligacionim odnosima duznik ima pravo da prebije potrazivanje koje ima prema poveriocu sa onim sto ovaj potrazuje od njega pod uslovom da oba potrazivanja glase na novac. cesionar (lice na koje se prenosi potrazivanje) i cesus (duznik cija se obaveza stupa trecem licu. To su slucajevi kada se vrsi prodaja proizvoda licu koje je registrovano i obavlja promet proizvoda. Prema nacinu naplate i nacinu razreza porezi se dele na: 1. Kada je u pitanju manjak proizvoda a isti su bili namenjeni krajnjoj potrosnji postoje razliciti pristupi u vezi obracunavanja i placanja poreza na promet.nacelo elasticnosti (stalno prilagodjavanje poreske politike svim promenama u privrednom sistemu) . dohodak. Neophodno je naglasiti da se prodaja proizvoda bez prodaje na promet ne moze vrsiti iz prodavnica kao i drugih poslovnih jedinica koje obavljaju promet na malo. poreskog obveznika (fizickog ili pravnog lica) 3. Primenom adekvatne poreske politike moguce je suzbiti inflaciju i podsticajno delovati na rast i razvoj privrednih aktivnosti. Ugovorna kompenzacija sprovodi se na osnovuu potpisanog ugovora izmedju duznika i poverioca. Cesija kao oblik medjusobnih placanja. promet i poslovne transakcije) 2. saobracajne poreze (porez na promet). Porez se deli na: 1. netacnog prikazivanja knjigovodstvenog stanja. istorodna i dospela. Zakonska kompenzacija se moze sprovesti ukoliko su potrazivanja izmedju duznika i poverioca uzajamna. Prodaja na veliko ne moze se vrsiti iz prodavnica i drugih poslovnih jedinica koje su registrovane na promet za malo.35. Poreska evazija nastaje zbog nejasnog tumacenja zakonskih propisa. usled pismenog sporazuma. dok kod proizvoda koji nisu oslobodjeni placanja poreza na promet porez se mora izmiriti. U slucajevima kada prodavac robe u fakturi o prodaji iste unese klauzulu duzan je navesti da – porez na promet proizvoda nije obracunat na osnovu izjave kupca broj x. Takodje. Porezi predstavljaju najznacajniji instrument prikupljanja prihoda u nacionalnoj ekonomiji. Kompenzacija nastaje po tri osnova: putem zakona. kao sto su: . Putem poreza na promet proizvoda vrsi se oporezivanje prometa proizvoda koji su u funkciji krajnje potrosnje. sva lica registrovana da obavljaju proizvodnu delatnost su oslobodjena placanja poreza na promet za reprodukcioni materijal (kupovina uz izjavu). 3.nacelo opstosti (porez treba da placaju svi gradjani) . 38. predmet oporezivanja (imovina. Sudska kompenzacija se sprovodi na osnovu odluke suda u slucajevima kada poverioc tuzi svog duznika za neuredno izmirenje obaveza. poreze na dohodak i imovinu. Zakonom o osnovama poreskog sistema definisani su i proizvodi koji su u funkciji krajnje potrosnje. koriscenje proizvoda sopstvene proizvodnje namenjeni krajnjoj potrosnji. poresku osnovicu (cini imovina. Promet proizvoda koji su u funkciji krajnje potrosnje a na koje se placa porez na promet odnosi se na uvoz proizvoda. Pojam i karakteristike poreskog sistema i poreske politike. direktne poreze. 36. Poreska politika pociva na poreskim nacelima. Cesija predstavlja dvostrani pravni posao u kojem poverilac (cedent) ugovorom ustupa svoje potrazivanje od svog duznika (cesusa) trecem licu (cesionaru). poreze na potrosnju. Porez na promet proizvoda. Cesija se identifikuje sa ustupanjem potrazivanja. rashod. ako potrazivanje potice iz zabranjenih ugovora. a duznik pokaze na sudu da mu poverilac duguje odredjuje odredjenu vrednost (resenje o kompenzaciji). Jedini proizvodi namenjeni krajnjoj potrosnji a koji su oslobodjeni placanja poreza su proizvodi iz humanitarne pomoci distribuirani posredstvom neke humanitarne organizacije.nacelo ravnopravnosti (nema dvostrukog oporezivanja) . putem sudskih odluka i putem ugovora. Zakonom nije dozvoljeno ustupanje potrazivanja u slucajevima naknadne stete usled smrti ili povrede.nacelo jeftinoce (racionalno organizovanje poreske administracije) Pod evazijom se podrazumeva izbegavanje placanja poreza pri cemu se umanjuju drzavni javni prihodi. Isto vazi i kod uvoza reprodukcionog materijala. indirektne poreze. Kompenzacija predstavlja izmirenje obaveza medjusobnim prebijanjem. . manjak proizvoda. Za ugostiteljska preduzeca karakteristicno je da su oslobodjena placanja na promet kao nabavke reprodukcionog materijala. U slucajevima kada se proizvodi sopstvene proizvodnje koriste u svrhe sopstvene krajnje potrosnje postoji obaveza obracuna i placanja poreza na promet i nastaje prilikom preuzimanja proizvoda iz skladista. Ucesnici u cesiji su tri lica: cedent (koji ima potrazivanje od odredjenog lica i koji to svoje potrazivanje prenosi na trece lice). licu koju obavlja proizvodnu delatnost i uvoz proizvoda u funkciji dalje prodaje.

Za poslovni leveridz nije isto da li se povecava prihod od prodaje po osnovu povecanja prodajnih cena ili po osnovu povecanja proizvodnje i prodaje. Velicina marze pokrica uslovljena je razlikom izmedju prihoda od prodaje i varijabilnih rashoda. Sve poreske stope poreza na dodatnu vrednost su izrazene procentualno i dele se na vise i nize poreske stope. Sistem oporezivanja korporacije moze imati direktni i indirektni uticaj na profitabilnost ulaganja. Faktori koji uticu na velicinu marze pokrica odnose se na visinu prodajnih cena. Finansijska ravnoteza predstavlja odnos izmedju sredstava i izvora sredstava. proizvodi koji se uvoze radi prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. Dodatna vrednost se moze definisati kao zbir zarada i dobiti ili kao razlika izmedju vrednosti autputa i vrednosti inputa. luksuzni proizvodi (od 15%) Osnovica za obracun akcize je jedinica mere ili prodajna cena proizvoda. poreza iz rezultata i neto dobitka. rentabilnost i likvidnost preduzeca. Za akcizu je karakteristicno da obaveza obracunavanja iste nastaje u momentu pustanja u promet proizvoda na koje se placa akciza. mlevena i ekstrakt kafe (od 30%) 6. U prodajnu cenu se uracunavaju i svi zavisni troskovi koje je prodavac obracunao kupcu proizvoda odnosno robe. direktnom metodom (oduzimanje vrednosti nabavki od vrednosti isporuke proizvoda) 2. Pojam i karakteristike finansijske ravnoteze i neravnoteze. Obaveza je nadleznog carinskog ili poreskog organa da izvrsi obracun akcize. . troskove organizacije. Rizik nenaplativosti buduceg duga moguce je eliminisati instrumentima obezbedjenja naplate potrazivanja: hipotekom na nepokretnu imovinu. 41. Porez na dobit korporacije (preduzeca). Porez na dodatnu vrednost. uvoz humanitarne robe. neto poslovni rezultat. robe odbija porez koji je prethodio u prometnom lancu). Porez na dobit korporacije ne odnosi se na akcionare kao vlasnike kapitala. etil alkohol (10-30%) 5. oblik organizovanja privredne aktivnosti i promet hartija od vrednosti. troskova prodaje i visinu troskova i osiguranja. fizickog utroska materijala. so za ishranu (od 5%) 7. garancijom treceg lica itd. Da bi se finansijska ravnoteza u preduzecu mogla identifikovati prvi preduslov je uspostavljanje paralelnosti rokova u kojima ce se pojedini delovi aktive transformisati u novac a pojedine obaveze dospeti za placanje. Osnovica za obracun akcize kod duvanskih preradjevina i kafe jeste jedinica mere dok je kod svih ostalih proizvoda prodajna vrednost ili vrednost njihovog uvoza. Ako se prihod od prodaje povecao usled povecanja obima proizvodnje i prodaje tada se povecavaju i varijabilni rashodi preduzeca. alkoholna pica (5-50%) 4. Poslovni rizik predstavlja rizik ostvarenja poslovnog dobitka kao prinosa na ulozeni kapital (sredstva).39. Savremena finansijska teorija pri definisanju odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala uvodi elemente: organski stastav sredstava (odnos izmedju osnovnih i obrtnih sredstava). strukturu i pravce finansiranja. Po tradicionalnom finansijskom pravilu nivo zaduzenosti trebao bi biti u srazmeri 1:1 u odnosu na njegov sopstveni kapital. Poreske stope koje se primenjuju na dobit korporacije po pravilu su proporcionalne a u nekim slucajevima i blago progresivne. Dodatnu vrednost je moguce utvrditi putem: 1. derivati nafte (od 15-70%) 2. przena. sirova. obima proizvodnje i prodaje. Visok stepen zaduzenosti preduzeca negativno se odrazava na sigurnost poverioca i povecava rizik ostvarenja neto dobitka preduzeca. Poslovni dobitak (rezultat) sastoji se od kamate. Ako se prihod od prodaje povecao usred povecanja prodajnih cena tada ostaju nepromenjeni varijabilni rashodi. Saglasno napred iznetom neophodno je pozicije u bilansu stanja upisati po principu rastuce ili opadajuce likvidnosti. nabavnih cena itd. Velicina poslovnog dobitka preduzeca uslovljena je rizikom izmedju marze pokrica i rashoda perioda bez kamata. Zaduzenost preduzeca. Sa nizim faktorom poslovnog leveridza (rizika) na nizem se nivou nalaze i promene poslovnog rezultata doticnog preduzeca. Kod visokog stepena zaduzenosti za preduzece je karakteristicno da visina gubitka prevazilazi nivo sopstvenog kapitala duznika. Kod poreza na dobit korporacije poreska obaveza se utvrdjuje na osnovu ekonomske snage korporacije nezavisno od licnog stanja vlasnika akcija. Akciza. 40. 42. Analiza finansijske ravnoteze svodi se na dve analize: dugorocnu i kratkorocnu finansijsku analizu. Poslovni rizik (leveridz). proizvodi za sterana diplomatska i konzularna predstavnistva. Niza poreska stopa odnosi se na oporezivanje najveceg dela prometa robe i usluga. Dakle. Faktori koji uticu na velicinu rashoda perioda odnose se na: visinu ulaganja u osnovna sredstva. Dobit kao osnovica za oporezivanje predstavlja ostatak dohotka koji se dobija ako se od bruto prihoda oduzmu rashodi vezani za njegovo ostvarivanje. energije. kafa. Za faktor poslovnog leveridza je karakteristicno da pokazuje za koliko se puta brze menja poslovni rezultat nego sto se menja prihod od prodaje. 1. po navedenom pravilu finansiranje preduzeca bi se finansiralo 50% iz sopstvenih a 50% iz tudjih izvora. Faktor finansijskog leveridza predstavlja multiplikator promene procenta prihoda od prodaje. Za porez na dodatnu vrednost je karakteristicno da se ne obracunava na porez koji je u prethodnim fazama vec naplacen. Poslovni dobitak predstavlja razliku izmedju marze pokrica i rashoda perioda bez obuhvatanja kamate. Akciza se placa na sledece vrste proizvoda. indirektnom metodom (od obracunatog poreza na isporuku proizvoda. Akcionari preduzeca se oporezuju personalnim porezom na dohodak u cijem je sastavu i dividenda ostvarena po osnovu akcionarskog kapitala. 44. 43. a pozicije pasive po principu opadajuce ili rastuce dospelosti. zalogom na nepokretne stvari. Porez na dobit korporacije (preduzeca) odnosi se samo na ona preduzeca koja imaju status pravnih lica. duvanske preradjevine (10-70%) 3. Prema zakonu o akcizama i porezu na promet akciza se ne placa na: proizvode koje izvozi proizvodjac. vladajucu stopu inflacije (U uslovima inflatornog kretanja kada su kamate realno negativne poverioce ocekuje inflatorni gubitak na potrazivanje te stoga i izbegavaju dalje pozamljivanje sredstava). Kod proizvoda koji se uvoze a na koje se placa akciza ista se obracunava u momentu kada proizvod predje granicu.

Negativnost dugorocnih plasmana sastoji se u cinjenici da se ulozena sredstva suvise sporo mobilisu – pretvaraju u novcana sredstva. Oni ne mogu samostalno delovati na transformacije obrtnih sredstava nego samo preko svojih osnovnih oblika. Povecanje dugorocnih izvora je moguce ostvariti: produzavanjem rokova otplate tudjih dugorocnih izvora. placanje prema dobavljacima. Finansijska strategija dugorocnih plasmana. Obrt novcanih sredstava predstavlja vremenski period od izdavanja novcanih sredstava za nabavku pa do naplate prodate robe ili usluge. dok robni oblik plasmana predstavlja prodaju robe na dugi rok. Prelazni oblici mogu biti u obliku robe odnosno novca.. odnosno na kraju veka trajanja osnovnog sredstva. prethodno se moraju pretvoriti u osnovni oblik pa tek zatim ukljuciti u kruzni tok reprodukcije. kako za odrzavanje kontinuelnosti tokova reprodukcije. Novcani oblik predstavlja plasman novca na dugi rok. Upravljanje novcanim sredstvima u preduzecu pociva na dva nacela finansiranja a to su: nacelo rentabilnosti i nacelo likvidnosti preduzeca. Ukoliko preduzece raspolaze sa podacima o vremenskom trajanju obrta zaliha. maksimiziranje prinosa na dugorocne plasmane i ocuvanje vrednosti ulozene u dugorocne plasmane. Karakteristika dugorocnih plasmana jeste da uticu na prinos preduzeca u vidu kamate. Duzina ciklusa obrta novcanih sredstava za nabavku osnovnih sredstava pocinje placanjem njihove nabavke a zavrsava se nakon naplate prihoda. Plan stanja sredstava ukazuje na prosecan saldo u pod oblicima novcanih obrtnih sredstava po kvalitetu a promene stanja otkrivaju prilive i odlive koji nisu bez uticaja na finansijsku sigurnost posebno likvidnost. menice. Finansijska strategija dugorocnih izvora. Pojavni oblici obrtnih sredstava. Za rentabilnost je karakteristicno da moze direktno uticati na likvidnost preduzeca. Svaki privredni subjekat sa aspekta finansijske strategije plasmana treba da utice na smanjenje rizika naplate dugorocnih plasmana. cekovi. Prelazni oblik robe egzistira u relaciji i to u uslovima kada je novac izdat a roba nije primljena. 48. Finansijski rashodi mogu se smanjiti i koriscenjem tudjih izvora sredstava pod uslovom da su dobijeni po nizoj ceni odnosno kamati.. Da bi se izracunao jedan ciklus novcanih sredstava neophodno je imati kvalitetne podatke o zalihama kupcima i dobavljacima. 50. naplati potrazivanja od kupaca i gotovinskom ciklusu. Plan novcanih obrtnih sredstava. Prelazni oblik novca egzistira u relaciji u uslovima kada je roba izdata a novac nije primljen.R`-N`. Analiza kreditne sposobnosti duznika predstavlja ocenu o duznikovoj finansijskoj sposobnosti da buducu obavezu na vreme izmiri. Karakteristike upravljanja novcanim sredstvima. tada ono moze izracunati pojedinacne koeficiente obrta kao i koeficient obrta gotovinskog ciklusa. S obzirom na znacaj i jednog i drugog nacela preduzece treba da pronadje najpovoljniju kombinaciju za odrzavanje svoje likvidnosti uz istovremeno ostvarivanje i rentabilnosti u svom poslovanju.45. Dugorocni izvori mogu biti sopstveni i tudji izvori sredstava... 49. Najcesce se u osnovnom obliku novca i surogata novca pojavljuju: gotovina u blagajni i banci. U uslovima kada je priliv veci od odliva novcanih sredstava razliku bi preduzece uplacivalo na racun kod poslovne banke. obveznice i druge hartije od vrednosti. Obrtna sredstva u novcanom obliku se direktno pretvaraju u robni oblik. Strategija upravljanja gotovinom pociva na tri bitna faktora: produzenju rokova placanja dobavljacima. . Sredstva ulozena u dugorocne plasmane podlozna su obezvredjivanju posebno u uslovima inflacije (inflatorni gubitak). konverzijom kratkorocnih u dugorocne kredite i povecavanjem sopstvenih izvora sredstava. Obrt novcanih sredstava. Za preduzeca je karakteristicno da treba usaglasiti ova dva nacela. Pomeranje interesa nacela rentabilnosti i likvidnosti sprovodilo bi se tako sto bi poslovna banka i preduzece razliku izmedju dnevnih priliva i odliva resavali zajedno. Vremenski period obrta novcanih sredstava razlicit je kod osnovnih sredstava i kod obrtnih sredstava. Kada se novcana sredstva nalaze u prelaznom obliku. Osnovni oblik robe se pojavljuje u procesu pripreme proizvodnje. Finansijska strategija dugorocnih izvora tezi smanjenju finansijskih rashoda i uskladjenosti dugorocnih izvora sa dugorocnim ulaganjima. U planu novcanih obrtnih sredstava je taj odnos izuzetno znacajan. Nacelo likvidnosti polazi od finansijskog stava izvrsenja obaveza o roku dospelosti i to u celini.P. Rizik naplate dugorocnog plasmana moze se smanjiti garancijom treceg lica da ce u uslovima neizmirenja obaveze od strane glavnog duznika ono u roku izmiriti dospelu obavezu. Pri objasnjavanju kruznog kretanja obrtnih sredstava treba poci od marksovog obrasca kruznog kretanja kapitala. valute. troskovi nedostatka gotovine i troskovi transakcije sa gotovinom. koriscenjem novog dugorocnog kredita. Pri tome se podrazumeva da se novcana sredstva sastoje iz osnovnog i prelaznog oblika. Pojam obrtnih sredstava podrazumeva poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama trose u reprodukcionom procesu. N-R. Moze se govoriti o osnovnim i prelaznim oblicima obrtnih sredstava. smanjenju zaliha i skracenju rokova naplate od kupaca. Nacelo rentabilnosti polazi od finansijskog stava da preduzece minimalnim ulaganjem ostvari maksimalni finansijski rezultat. Analiza zaduzenosti predstavlja odnos izmedju sopstvenih i tudjih izvora sredstava i taj odnos bi trebao da bude 1:1. kao gotov proizvod. Duzina ciklusa novcanih sredstava za nabavku obrtnih sredstava pocinje njihovom kupovinom a zavrsava se prodajom i naplatom gotovih proizvoda i trgovacke robe. te da na taj nacin povecavaju imovinu doticnog preduzeca. pri cemu se njihova vrednost najmanje jednom obrne u toku godine. tako i za odrzavanje likvidnosti. U uslovima kada je priliv manji od odliva novcanih sredstava razlika bi se pokrivala iz finansijskih sredstava poslovne banke. Planiranje novcanih sredstava obuhvata predracune svih isplata i uplata u planskom periodu. kao angazovano sredstvo u procesu proizvodnje. Za izracunavanje koeficienta obrta uzima se u obzir broj dana u godini (zaokruzeno na 360) i vremensko trajanje svakog od ovih ciklusa. Ukoliko se u planu ne uspostavi odgovarajuci odnos izmedju osnovnog i prelaznog oblika stvaraju se uslovi za moguce prekide procesa proizvodnje. Troskovi koji nastaju u preduzecu pri obezbedjenju novcanih sredstava – gotovine jesu: troskovi drzanja gotovine. devize. Pitanje koje namece pred menadzment preduzeca kada se radi o nacelu likvidnosti odnosi se na obezbedjenje likvidnosti uz minimalno stvorene troskove. 46. 47. Finansijske rashode (troskove finansiranja) preduzeca je moguce smanjiti jacanjem sopstvenih izvora. U postojecem privrednom sistemu dugorocni plasmani se pojavljuju u novcanom i robnom obliku. Plan novcanih obrtnih sredstava treba da cine dva dela: plan stanja sredstava i plan tokova sredstava.

ulaganja u zemlji i inostranstvu itd... 53. Ona ce imati predznak pozitivan u uslovima kada je obrtni fond veci od stalnih zaliha i negativan predznak kada je obrtni fond manji od stalnih zaliha. Skracenje ciklusa ulaganja u osnovna sredstva je moguce ostvariti koriscenjem sopstvenog kapitala. pod uslovom da potrazivanje nije na vreme izmirio prema poveriocu. potrazivanja po osnovu datih kratkorocnih finansijskih kredita. Ubrzanom mobilizacijom ulozenih sredstava u osnovna sredstva ostvaruje se skracenje amortizacionog perioda ispod veka trajanja osnovnog sredstva. potrazivanja po osnovu prodate robe kupcima. Osnovna razlika izmedju navedenih kratkorocnih izvora pociva u cinjenici da kratkorocni oroceni izvori izazivaju finansijske rashode a kratkorocni autonomni izvori ne izazivaju finansijske rashode. Povecanje ciklusa ulaganja u osnovna sredstva zavisi od tudjih izvora. sto pozitivno utice na finansijsku snagu preduzeca. Ova potrazivanja negativno deluju na finansijsku snagu i na likvidnost preduzeca. Oroceni kratkorocni izvori treba da se izjednace sa sezonskim zalihama i kratkorocnim potrazivanjima po osnovu prodaje na kredit i kratkorocno ulozenih sredstava. Kratkorocni oroceni izvori su izvori sredstava do godinu dana i odnose se na kratkorocne kredite i obaveze nastale po kratkorocno udruzenim sredstvima. Kratkorocni izvori (oroceni i autonomni) treba da su jednaki zbiru sezonskih zaliha. Obim prodaje i porazivanja po osnovu kratkorocnih kredita zavisi od: procenta ucesca placanja u gotovom novcu. Pod kratkorocnim potrazivanjima podrazumevaju se sva potrazivanji ciji je rok kraci od godinu dana. 52. Visak novcanih sredstava se pojavljuje u uslovima kada raspolozivi novac prevazilazi po obimu rezervu likvidnih sredstava. Da bi se doslo do najpovoljnijeg roka placanja potrebno je napraviti nekoliko varijantnih resenja sa razlicitim rokovima potrazivanja i utvrditi koje varijantno resenje doprinosi najvecem povecanju finansijskog rezultata. naplatu potrazivanja i gubitak zbog nenaplacenih potrazivanja. potrebnu kolicu novcanih sredstava za odrzavanje likvidnosti i upotrebu viska novcanih sredstava. Ukoliko je marza pokrica jednaka fiksnim troskovima tada se oblik proizvodnje ostvaruje na donjoj tacci rentabilnosti. menice. Za ovaj oblik potrazivanja je karakteristicno da izaziva troskove koji se odnose na ispitivanje kreditne sposobnosti kupca. Kratkorocni autonomni izvori raspolozivi su na odredjeni vremenski period i odnose se na obaveze prema dobavljacima. Strategija osnovnih sredstava preduzeca treba da je usmerena na stepen iskoriscenja proizvodnog kapaciteta koji je iznad donje tacke rentabilnosti preduzeca. nova ulaganja iz sopstvenih izvora i smanjenje rizika od ekonomske zastarelosti (otpisa) osnovnog sredstva. obaveze na osnovu licnih dohodaka. potrazivanja po osnovu kratkorocno ulozenih sredstava. obaveze po osnovu kamata. Zatezna kamata predstavlja obracunatu kamatu kupcu po isteku roka naplate porazivanja. Sto znaci da ce marza pokrica biti iznad fiksnih troskova preduzeca. Ocuvanje vrednosti novcanih sredstava moguce je prakticno ostvariti: drzanjem novca na tekucem racunu. a indirektno zavisi od rentabilnosti poslovanja. Dugorocna norvcana sredstva mogu imati predznak pozitivan ili negativan. Finansijska strategija kratkorocnih potrazivanja. . Kratkorocna sredstva ce imati predznak + ako su raspoloziva novcana sredstva veca od dugorocnih novcanih sredstava i obrnuto kratkorocna novcana sredstva bice sa predznakom – ukoliko su raspoloziva novcana sredstva manja od dugorocnih novcanih sredstava. Finansijska strategija osnovnih sredstava. kratkorocno oroceni izvori stvaraju inflatorni dobitak i obrnuto. sinhronizacijom poslova oko ulaganja. Za osnovna sredstva karakteristicno je da determinisu kapacitet proizvodnog preduzeca te da predstavljaju dugorocni oblik ulaganja sredstava preduzeca. ceka i akreditiva. duzine vremenskog trajanja kredita i visine kamatne stope. Finansijska strategija kratkorocnih izvora. Razlika izmedju kratkorocnih izvora i zbira sezonskih zaliha sa kratkorocnim potrazivanjima predstavlja kratkorocno novcana sredstva. potrazivanje od kupaca. Finansijska strategija novcanih sredstava. U uslovima inflacije kada je stvarna kamatna stopa niza od stope inflacije. 54. To znaci da se raspolozivim novcanim sredstvima prvo moraju obezbediti likvidnost a tek zatim ulaganja koja zatim uticu na povecanje ili smanjenje finansijskog rezultata preduzeca. ugovaranjem fiksnih rokova zavrsetka pojedinih faza ulaganja i ugovaranjem fiksnih cena. obaveze po porezima i doprinosima. Taj visak se dalje moze upotrebiti za prevremenu otplatu potrazivanja. troskova osnivackog ulaganja i visoke stope inflacije. Svaka finansijska strategija novcanih sredstava treba da se odnosi na rokove raspolozivosti novcanih sredstava. akceptnog naloga. kratkorocnih potrazivanja i novca. Razlika izmedju obrtnog fonda i stalnih zaliha predstavlja dugorocna novcana sredstva. U globalu posmatrano kratkorocna potrazivanja obuhvataju: potrazivanji po osnovu datih avansa dobavljacima. ulaganjem novca na depozit sa otkaznim rokom i kupovinom hartija od vrednosti. Pozitivno udaljavanje stepena iskoriscenja kapaciteta od donje tacke rentabilnosti moguce je postici: skracivanjem ciklusa ulaganja u osnovna sredstva i ulagati vise u osnovna sredstva koja direktno ucestvuju u procesu proizvodnje.51. Za likvidnost preduzeca se smatra prihvatljivim ono resenje gde su u strukturi ukupno angazovanih sredstava zalihe gotovih proizvoda sa najnizim stepenom likvidnosti i potrazivanja od kupaca sa najvisim stepenom likvidnosti. Naplata kratkorocnog potrazivanja moze se izvrsiti putem virmanske doznake. obaveze po primljenim avansima od kupaca. Finansijska strategija kratkorocnih izvora odnosi se na: kratkorocno orocene izvore i kratkorocno autonomne izvore. Potrazivanja po osnovu prodaje robe putem kratkorocnog robnog kredita cesto predstavljaju jedini oblik prodaje robe. njenu likvidnost. Ulaganja u osnovna sredstva i dugorocne plasmane kao i ulaganja u deo obrtnih sredstava u stalne zalihe predstavljaju dugorocna ulaganja. Naplata kratkorocnog potrazivanja cesto je uslovljena sa odredjenim stepenom rizika. Strategija novcanih sredstava direktno zavisi od likvidnosti i finansiranja.

Ukoliko postoji finansijska neravnoteza izmedju sopstvenog kapitala. Cilj svakog menadzmenta preduzeca treba da bude smanjenje finansijskih rashoda. Ako je realna kamatna stopa ispod nivoa inflatorne stope tada i kod kratkorocnog finansijskog plasmana dolazi do inflatornog gubitka. usavrsavanje osnovnih sredstava. Po bilansnoj semi sopstveni kapital se sastoji iz nominiranog kapitala (deonicarski kapital. smanji finansijske rashode. U praksi se najcesce susrecu dva moguca izvora finansiranja: 1. veca zaposlenost). ostvarenje bruto dobitka. veci stepen izvoza. trajni ulozi. 59. tudjeg kapitala i dugorocnih rezervisanja jeste da uskladi sopstveni obim i strukturu sa obimom i strukturom dugorocnih ulaganja. organizacija za osiguranje itd.. vremenski rok i prilagodljivost ulaganja. 58. . Pod kratkorocnim finansijskim plasmanom podrazumevaju se novcana sredstva (slobodna) iznad likvidne rezerve preduzeca koja se plasiraju na period kraci od godinu dana. Tudji (dugorocno pozajmljeni kapital) predstavlja pribavljeni kapital putem dugorocnih kredita. Finansijska ulaganja mogu biti u obliku: novca (depozitni novac i gotovina). pokrice gubitka. tudjeg kapitala (dugorocnog) i dugorocnog rezervisanja. Izvori finansijskih ulaganja. Finansijski rashodi predstavljaju troskove finansiranja preduzeca. Pored ocene kreditne sposobnosti buduceg duznika neophodno je izvesti i ocenu dali se kratkorocni finansijski plasman moze obezbediti garancijom treceg lica odnosno dali potencijalni duznik raspolaze sa zalihama robe koje se mogu staviti u zalog. korisnost ulaganja. pad cena gotovih proizvoda prevremenu otplatu dugorocnih kredita. Osnovni kriterijum svakog finansijskog ulaganja treba da pociva na ekonomskoj korisnosti. poreza i doprinosa iz rezultata poslovanja i ucesca ulagaca u finansijskom rezultatu preduzeca. 2. Preduzece treba naci optimalnu strukturu sredstava i to otprilike iznosi 50-80% od pada na sopstvene izvore sredstava a 20-50% otpada na tudje izvore sredstava. Pre samog aktiviranja kratkorocnog finansijskog plasmana neophodno je izvesti ocenu o kreditnoj sposobnosti buduceg duznika. Sopstveni izvori sredstava predstavljaju osnovu od koje zavisi obim celokupnog finansiranja reprodukcionog toka preduzeca. 57. Finansiranja reprodukcionog toka preduzeca tudjim izvorima sredstava predstavlja nuznost zbog nedovoljnog obima sopstvenih izvora sredstava. zaposleni radnici u preduzecu i menadzment preduzeca koji stiti akumulaciju doticnog preduzeca. Opste prihvaceni kriterijumi finansijskih ulaganja se odnose na sigurnost ulaganja. tudjeg kapitala..55. Sopstveni izvori sredstava imaju i svoje neracionalnosti koje se ogledaju u finansijskoj zatvorenosti preduzeca posebno kada su u pitanju nedovoljno selektivna ulaganja. Finansijska strategija kratkorocnih plasmana. depozita (depozita kod banaka dinarskih i deviznih) i hartije od vrednosti (obveznica. Interes menadzmenta preduzeca jeste da akumulira sto veci deo neto dobitka. Karakteristika svakog finansijskog ulaganja u preduzece jeste fiksni prinos u obliku kamate koji u osnovi privlaci investitora da udje u proces finansijskog ulaganja. kredita (kratkorocnih i dugorocnih). Finansijska strategije raspodele neto dobiti. trzisnost ulaganja. Presudan uticaj na opredeljenje menadzmenta preduzeca da li ce staviti u prvi plan kratkorocni finansijski plasman zavisi od rizika naplate kratkorocno finansijskog plasmana i ocuvanja vrednosti ulozene u kratkorocni finansijski plasman. dugorocnih rezervisanja i dugorocnih ulaganja preduzece ce se suociti sa problemom dugorocne finansijske neravnoteze i problemom odrzavanja likvidnosti. placanje kamata). zaustavi dodatne finansijske rashode u inflatornim uslovima i odrzi realnu vrednost kapitala. Sigurnost finansijskog ulaganja predstavlja stepen ulaganja od mogucih rizika. akumulirani dobici preduzeca) i nenominiranog kapitala (rezerve) nerasporedjeni dohotci. Dosadasnja teorijska i prakticna iskustva ukazuju da izvori finansiranja obuhvataju izvore sredstava (sva pravna i fizicka lica od kojih preduzece pribavlja sredstva bez obzira na njihov pojavni oblik). emisije obveznica i dugorocno orocenih uloga treceg lica. Cilj finansijske strategije sopstvenog kapitala. Po zvanicnoj metodologiji NBJ novcana akumulacija predstavlja razliku primanja za prodatu robu i usluge i izdavanja za troskove poslovanja. Finansijska stednja predstavlja razliku izmedju novcane akumulacije i izdataka za investicije u osnovna i obrtna sredstva. ostvarenje akumulacije i dividende. drzavni i drugi fondovi. Neto dobit kao ekonomska kategorija rezultat je razlike izmedju bruto finansijske dobiti. Interes deonicara preduzeca jeste visestruk te se najcesce izrazava u pravcu znacajnog izdvajanja neto dobiti za dividendu radi povecanja njihovog ulozenog kapitala. 56. smanjena sloboda odlucivanja. I ovaj izvor finansiranja ima svoje negativnosti (rizik nelikvidnosti. Vrste i kriterijumi finansijskog ulaganja. Finansijska strategija sopstvenog kapitala. Pored ekonomske koristi izrazene u finansijskom rezultatu preduzeca i druge koristi preduzeca mogu biti relevantan kriterijum za finansijska ulaganja (smanjenje troskova. Menadzment preduzeca stvara sredstva rezervi koja se mogu koristiti za razvojne programe. deonica). interni izvori finansiranja. S obzirom da radnici ostvaruju jedan deo licnog dohotka iz neto dobitka njihov je interes za maksimiziranjem neto dobiti u preduzecu. eksterni izvori finansiranja (dugorocna (iz sopstvenih izvora i dugorocnih dugova) i kratkorocna finansiranja (bankarski krediti)). Za razliku od njih izvori finansijskih sredstava mogu biti poslovne banke. Finansijska ulaganja predstavljaju ulaganja u potrazivanja putem kojih se stvara finansijska aktiva (imovina) preduzeca. Finansijske rashode je moguce smanjiti jacanjem sopstvenog kapitala kojim se pokrivaju dugorocna ulaganja i pribavljanjem dugorocno pozamljenog kapitala po nizim cenama (kamata) i povoljnijim rokovima placanja. odnosno dobiti od ulaganja. Dugorocna rezervisanja predstavljaju rezervisanja za garancije da ce se u roku i kvalitetno izvrsiti poslovni zadaci. Ako se analiticki podje od strukture ukupnog prihoda i strukture ukupnog rashoda tada se neto dobit izrazava na sledeci nacin: ukupni prihodi – varijabilni i fiksni troskovi = bruto dobitak. finansijske organizacije. Ucesnici u raspodeli neto dobitka su deonicari.

metod knjigovodstvene vrednosti preduzeca – knjigovodstvena vrednost preduzeca predstavlja razliku izmedju poslovne aktive umanjene za iznos gubitka i ukupnih obaveza preduzeca u kojoj se ukljucuju dugorocna rezervisanja i pasivna vremenska razgranicenja. metod korigovane knjigovodstvene vrednosti je u osnovi identican sa metodom knjigovodstvene vrednosti samo se razlikuju u korekciji vrednosti na vise ili na nize u zavisnosti dali su u pitanju latentne rezerve ili skriveni gubici preduzeca. ulaganja u racionalizaciju osnovnih sredstava. Knjigovodstvena vrednost se koriguje na visu vrednost za iznos latentnih rezervi. Dinamicke metode procene vrednosti preduzeca.60. 2. fiskalnog karaktera i pravnog karaktera. ulaganja u prosirenje proizvodnog procesa. Procena trzisne vrednosti aktive se vrsi posebno za realnu aktivu. Staticne metode procene vrednosti preduzeca. 1. 3. bruto investicije (ukupna finansijska ulaganja koja se vrse iz sredstava amortizacije i akumulacije preduzeca). 3. nove investicije (finansijska ulaganja koja su usmerena za izgradnju novih osnovnih sredstava i povecanje fonda stalnih obrtnih sredstava). dinamicke metode (kapitalizacija neto dobitka) i kombinovane metode. S toga se investiciona ulaganja mogu definisati kao sadasnja ulaganja pretezno jednokratna za postizanje buducih efekata. . Zajednicka obelezja pri odredjivanju dugorocnih ulaganja su: vremenski obrt. sopstveni kapital preduzeca = aktiva – (kratkorocne obaveze + dugorocne obaveze). neto investicije (kada od bruto investicija odbijemo uplaceni iznos amortizacije preduzeca). Karakteristika dinamickih metoda procene vrednosti jeste pretpostavljanje sta ce preduzece raditi u buducnosti i kolika je njegova mogucnost da ostvaruje pozitivni finansijski rezultat. Efekti dugorocnog ulaganja je jedino moguce odrediti ukoliko se utvrdi vek trajanja investicionog projekta. Investiciona ulaganja ne znace samo transformarciju finansijskih sredstava u proizvodne faktore trajnog karaktera nego i ukupna ulaganja kojima se ostvaruje prosirenje tekuceg proizvodnog procesa. Postoje razne metodo procene vrednosti preduzeca koje se mogu podeliti u tri grupe: statisticke metode (knjigovodstvene vrednosti). ulaganja u zamenu osnovnih sredstava. kapital pojedinacnog vlasnika preduzeca = aktiva – (kratkorocne obaveze + dugorocne obaveze + kapital ostalih vlasnika). 2. 3. 62. Latentne rezerve su produkt potcenjivanja aktive i precenjivanja pasive (obaveze) preduzeca. Skriveni gubici su produkt precenjivanja aktive i podcenjivanja pasive (obaveza) u preduzecu. Kapital preduzeca moze se iskazati na razlicite nacine: ukupan kapital preduzeca. Predmet procene preduzeca jeste kapital. ulaganja u kapacitete radi zamene. Efekat dugorocnih ulaganja jeste finansijski rezultat koji ce se ostvariti u toku trajanja dugorocnih ulaganja. 61. Karakteristike i efekti dugorocnih ulaganja. Diskontne metode – diskontnim metodama se svodi ocekivani neto dobitak u buducem periodu na sadasnju vrednost pomocu metoda diskontovanja neto dobitka i metoda diskontovanja cistog novcanog toka. stalnih fondova drustvenih standarda. sopstveni kapital i kapital vlasnika A ili B. 3. metod reproduktivne vrednosti preduzeca – karakteristike ove metode jeste da se vrsi pojadinacna procena trzisne vrednosti svih pozicija aktive i pasive iz bilansa stanja preduzeca. Razlozi procene vrednosti preduzeca najcesce su privatnog karaktera. Metod kapitalizacije neto dobitka – zajednicka karakteristika svih metoda kapitalizacije neto dobitka jeste da se vrednost preduzeca dobija stavljanjem u odnos neto dobitka s cenom kapitala. metod likvidacione vrednosti preduzeca – likvidaciona vrednost preduzeca jednaka je iznosu likvidacione mase koja je umanjena za priznate obaveze u toku stecajnog postupka kao troskove stecajnog postupka. hartije od vrednosti i potrazivanja od kupaca. kratkorocna finansijska ulaganja. Knjigovodstvena vrednost se koriguje na nizu vrednost sa ukljucivanjem skrivenih gubitaka. 4. ukupan kapital preduzeca = aktiva – kratkorocne obaveze. S obzirom na izvore iz kojih se vrse investiciona ulaganja investicije se dele na: 1. ulaganje u neposredne investicije i ulaganja u zajednicku potrosnju kolektiva. Efekat dugorocnog ulaganja u finansijskom smislu predstavlja razliku izmedju cistog novcanog toka koji se ostvaruje nameravanim dugorocnim ulaganjem i cistog novcanog toka koji se ostvaruje bez novog dugorocnog ulaganja. 2. sredstva u aktivi se vrednuju po nabavnoj vrednosti. poslovnog karaktera. Obuhvata cetiri metode: 1. Cist novcani tok naziva se kes flou i predstavlja zbir akumulacije. dugorocna finansijska ulaganja. amortizacije i naplacene glavnice obaveznih dugorocnih plasmana. Efekat dugorocnog ulaganja predstavlja cist novcani tok koji ce se ostvariti u periodu eksplatacije investicionog projekta. racunovodstvene evidencija je osnov za vrednovanje imovine i obaveze preduzeca. Efekti dugorocnog ulaganja kod investicionih projekata utvrdjuju se pojedinacno za svaku godinu trajanja investicionog projekta. Vrste investicionih ulaganja. radi prosirenja proizvodnje. ulaganja u studije kadrova licence i istrazivanja. Pojam i karakteristike procene vrednosti preduzeca. 2. U odnosu na proizvodni proces razlikuju se tri vrste investicionih ulaganja: 1. 64. Efekti investicionih ulaganja mogu biti: primarnog karaktera (izgradnjom investicionog objekta i njegovim proizvodnim rezultatima) i sekundarnog karaktera (investiciona ulaganja u rezultate u drugim preduzecima). da je dugorocno ulaganje kapitalni izdatak ili ulaganje cije se koristi ne iscrpljuju samo u jednoj poslovnoj godini i da je dugorocno ulaganje rizicno ulaganje iz razloga sto su mogucnosti revidentiranja ogranicene i vezane za visoke dodatne troskove. 2. Kapital preduzeca se moze iskazati na sledeci nacin: 1. Dugorocna ulaganja su ulaganja u odrzavanje i prosirenje proizvodnih kapaciteta. 63. Karakteristike metode knjigovodstvene vrednosti su vrednost preduzeca se iskazuje na dan bilansiranja.

Amortizaciju treba transformisati u novcani oblik nakon realizacije gotovih proizvoda (naplatom tih proizvoda) na trzistu. prodaje internih deonica sa popustom. 67. konverzija dividendi u dividende deonica. Ako se proces samofinansiranja posmatra prema nameni izvora sredstava tada se moze govoriti o trajnom i povremenom finansiranju. 66. podcenjena amortizacija stvara uslove za vecu konkurentsku sposobnost i povecanje dobiti preduzeca. metod P/E – karakteristika ove metode jeste da polazi od trzisne vrednosti deonice. Efekti revalorizacije aktive povecavaju vrednost aktive i predstavljaju pozitivan efekat revalorizacije. naplata glavnice dugorcnih plasmana. Za razliku od precenjene. broja prodatih deonica. metod proseka kapitalizovanog neto dobitka i neto aktive – karakteristika ove metode jeste da se vrednost preduzeca utvrdjuje na osnovu kapitalizovanog ostvarenog neto dobitka i korigovane knjigovodstvene vrednosti neto aktive. Utvrdjivanje vrednosti osnovnog sredstva se moze izvrsiti po: 1. 68. Internim izvorom samofinansiranja preduzeca smatra se akumulirani neto dobitak. Dosadasnja praksa ukazuje da se u uslovima visoke stope inflacije propisuje revalorizacija i to aktive i pasive preduzeca. 2. montaze) i nabavne cene osnovnog sredstva (cene u fakturi). Izvori samofinansiranja se u globalu posmatrano dele na: 1. akumulirani neto dobitak i efekti revalorizacije koji su nadohnadjeni iz ukupnog prihoda). Osnovna svrha amortizacije jeste reprodukovanje vrednosti osnovnih sredstava. Kombinovane metode procene vrednosti preduzeca. rezervni kapital. interne izvore samofinansiranja (amortizacija. odnosno neto finansijski rezultat koje je preduzece ostvarilo u toku poslovne godine. amortizacija.. Amortizacija predstavlja specifican oblik samofinansiranja reprodukcionog toka preduzeca. Treba praviti razliku izmedju nabavne vrednosti (obuhvata cenu u fakturi i troskove dopreme. Da bi se preduzece zastitilo od negativnih posledica inflacije ono koristi metod povremene ili permanentne revalorizacije osnovnih sredstava. Kombinovane metode procene vrednosti preduzeca predstavljaju spoj statickih i dinamickih metoda. eksterni izvori samofinansiranja su: produkt emisije deonica. neto sredstva – za samofinansiranje koje se dobija ako se od bruto sredstava za samofinansiranje oduzme zbir od placene glavnice dugorocnih obaveza i nominalne vrednosti otkupljenih sopstvenih deonica. nabavnoj ceni – predstavljaju stvarni izdaci koji su nastali u njegovoj nabavci. Izvori samofinansiranja koji ne prouzrokuju troskove (besplatni izvori) su: akumulirani neto dobitak. Neto dobitak kao izvor samofinansiranja. 2. prodaja dugorocnih obveznica iznad nominalne vrednosti. Svaki novi trajni ulog treceg lica kao i ulaganje kapitala inokosnog vlasnika predstavljaju povecanje deonicarskog kapitala a po tom osnovu i eksternog izvora samofinansiranja preduzeca. . Amortizacija kao izvor samofinansiranja. drustveni kapital. U praksi se najcesce primenjuju cetiri metode revalorizacije osnovmnih sredstava i to: metod procene. 2. akumulacija. Uslov za prakticnu primenu navedene metode jeste postojanje deonicarskog preduzeca cije se deonice kotiraju na trzistu kapitala. korigovane knjigovodstvene neto aktive i stope cene kapitala (puta 5). Njena specificnost kao izvor finansiranja jeste u tome da ne povecava obim sredstava vec vrsi transformaciju sredstava iz materijalnih oblika u novcane oblike. Efekti revalorizovane pasive povecavaju vrednost pasive i predstavljaju negativni efekat revalorizacije. 3. Pojam i podela samofinansiranja.. Sredstva za samofinansiranje preduzeca dele se na: 1. Pod pojmom samofinansiranja podrazumeva se onaj oblik finansiranja procesa reprodukcije koji se vrsi iz vlastitih sredstava preduzeca. kapitalni dobitak. Za preduzeca je karakteristicno da emisijom deonica one formiraju deonicarski kapital i to u visini nominalne vrednosti prodatih deonica. studgartski metod – karakteristika ove metode jeste da polazi od prosecno ostvarenog trogodisnjeg neto primanja (puta 5). premija ostvarena prodajom dugorocnih obveznica iznad nominalne vrednosti. 2. novih trajnih uloga trecih lica. bruto sredstva – odnose se na sredstva koja su stvorena u preduzecu. konacnoj reprodukcionoj ceni – polazi od cene novog nabavljenog osnovnog sredstva. ulaganja kapitala inokosnog vlasnika. neplacene glavnice dugorocnih plasmana. metod koeficienata i metod permanentnog uskladjivanja vrednosti osnovnih sredstava. dnevnoj ceni – procena osnovnog sredstva po ceni na dan bilansiranja. 3. Polazna osnovica svakog sistema amortizacije jeste nabavna vrednost osnovnog sredstva. Utvrdjivanje realne amortizacije je veoma vazno jer se precenjenom amortizacijom smanjuje konkurentska sposobnost i dobit preduzeca. Sredstva amortizacije kao izvor samofinansiranja javljaju se u procesu reprodukcije u obliku oslobodjenih novcanih sredstava i ne zavise u odredjenim vremenskim intervalima samo od osnovice i amortizacione stope vec i od metode obracuna amortizacije. Neto dobitak se dobija ako se od ukupnog prihoda oduzmu svi rashodi te ako se tako ostvare dobitak umanji za poreze na finansijski rezultat.65. metod propisanih jedinstvenih cenovnika. Pod revalorizacijom osnovnih sredstava se podrazumeva postupak uskladjivanja knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava s tekucim trzisnim vrednostima. U praksi se najcesce primenjuju sledece kombinovane metode: 1. dobitka po jedinici deonice.

bilo da obuhvataju nezasticena prava znacajna su i slozena kategorija zajednickih ulaganja. ubrzanje struktualnih promena u privredi doticne zemlje). pokretnih dobara. funkcija likvidnosti i stabilnosti proizvodnog procesa.69. novcana sredstva – podrazumevaju uplatu odredjenog novcanog iznosa u korist zajednickog poslovanja po pravilu to je obligacija stranog partnera. da joint venture podrazumevaju ulaganje kapitala i tehnologije. Sa teorijskog gledista kredit predstavlja imovinsko pravni odnos izmedju poverioca i duznika u kojem poverilac svoja novcana sredstva ustupa duzniku na odredjen vremenski period i pod odredjenim uslovima. funkcija razvoja medjunarodnih privrednih odnosa. Prema ekonomskoj nameni krediti se dele na: proizvodne. uloga i vrsta kredita. Na strani domacih ulagaca kao korisnika stranih sredstava motivi se mogu grupisati u dve grupe: 1. 2. Inostrane investicije u kojima postoji zajednicko preduzetnistvo. Oblike zajednickih ulaganja je moguce sistematizovati u pet osnovne grupe: 1. 2. Motivi ulaganja stranih partnera u jugoslovenska preduzeca se odnose na: plasman slobodnog kapitala. zajednicka dobiti i rizik predstavljaju ulaganje kapitala u odredjenu zemlju fizickog ili pravnog lica – stranca sto se naziva joint business ventures ili zajednicko poslovno ulaganje. Pojam i ekonomsko odredjivanje zajednickih ulaganja. motivi okruzenja (povecanje izvoza. nematerijalna dobra – bilo da se odnose na zasticena prava industrijske svojine. Prema upotrebi krediti se dele na: kredite za obrtna i osnovna sredstva. robni (daje se roba a vraca se novac) i novcani. Oblici zajednickih ulaganja. indirektni – indirektnu dobit strani partner ostvaruje preko troskova zajednickog poslovanja. Kreditni odnos kao ekonomska kategorija obavlja sledece vaznije funkcije: funkciju prikupljanja i mobilizacije sredstva. dislociranje proizvodnje. zajednicko istupanje na strane trzista). 72. Prema roku trajanja krediti se dele na: kratkorocne. uvozne. 73. Kratkorocnim kreditima se supstituisu vlastita novcana sredstva (koja su posudjena kupcima) i stvaraju mogucnosti za nesmetano odvijanje narednog toka reprodukcije. Kreditni odnos se zasniva izmedju poverioca (davaoca kredita) i duznika (trazioca kredita) u uslovima kada poverioc zeli svoja raspoloziva sredstva najcelishodnije iskoristiti a duznik ima potrebu za sredstvima da bi finansirao odredjenu privrednu aktivnost. funkciju kontrolu privrednih tokova. Prema obliku krediti se dele na naturalne (stvari). Kratkorocnim kreditima se najcesce premoscavaju vremenski intervali od momenta prodaje proizvoda do momenta njihove naplate. Zajednicka odlika ovakvog ulaganja su: da su u pitanju medjunarodne investicije razlicitih deviznih rezidenata. Prednosti i nedostaci finansiranja na kreditnim osnovama. da su to ulaganja na duzi rok. razvijanje sistema marketinga. potrosacke. javne. Finansiranje tokova reprodukcije iz tudjih izvora smanjuje kreditnu sposobnost korisnika sredstava i dovodi ih u podredjeni polozaj prema davaocima sredstava. Treba izdvojiti i analizirati prednosti i nedostatke finansiranja tokova reprodukcije posmatrano sa stanovista kratkorocno i dugorocnog finansiranja. Zajam sa teorijskog gledista predstavlja pogodbu po kojoj je jedna ugovorna strana spremna ustupiti drugoj ugovornoj strani u vlasnistvo odredjeni iznos novcanih sredstava i zamenjivih stvari. Dugorocnim kreditiranjem nadoknadjuje se nedovoljnost vlastitih sredstava radi finansiranja investicija u osnovna i trajna obrtna sredstva. Pri ostvarivanju dobiti odnosno dohotka u kojem se iskazuje finansijski rezultat moguca su dva modaliteta: 1. inostrane i zadrzuzne. domace. osvajanje trzista. Dugorocnim kreditiranjem se prevazilazi nedovoljnost vlastite akumulacije i amortizacije te se na taj nacin sprecava usporavanje razvoja preduzeca. ulaz na novo trziste. direktni – ekonomski odnosi su ravnopravni jer se i velicina dobiti izvodi iz finansijskog rezultata kao razlika izmedju ukupnog prihoda i ukupnih troskova iz zajednickog poslovanja. obrtnih sredstava. Sa porastom tudjih izvora sredstava povecava se i rizik nelikvidnosti privrednih subjekata. ukljucivanje u medjunarodno poslovanje. uvodjenje nove tehnologije. Prema poveriocu krediti se dele na: bankarske. 71. Pojam. motivi preduzeca (izgradnja novog pogona. jeftinija radna snaga. naucno technicki razvoj. Za razliku od ciljeva treba razlikovati motive koji mogu biti brojni i razliciti. . U praksi termin kredit ima isto znacenje kao termin zajam. kako na strani domacih ulagaca tako i na strani inostranih partnera. 2. srednjorocne i dugorocne. otkupne. Motivi i ciljevi zajednickih ulaganja. Korisnik zajma se obavezuje da ce u ugovorenom roku vratiti odredjeni iznos uz odredjenu kamatu. Prema tome moze se reci da zajam predstavlja samo jedan od oblika kredita. 3. iz kojeg ce strani partner kao domace preduzece ostvariti dobit i izvrsiti njegovu raspodelu. izvozne. 70. koriscenje prednosti nase zemlji. materijalna dobra – obuhvataju veoma siroku grupu sredstava odnosno nekretnina. Osnovni cilj zajednickih ulaganja jeste pozitivan finansijski rezultat. Nedostaci kreditiranja se ogledaju u tome sto pribavljanje novcanih sredstava iz tudjih izvora povecava direktne troskove poslovanja preduzeca korisnika tih sredstava. da podrazumevaju investicije u osnovna i obrtna sredstva. funkcija razvoja privredno nedovoljno razvijenih podrucja.

Nacela finansiranja obuhvataju: 1. neadekvatni utrosci materijala. likvidacione procene – koje se odnose na konacne vrednosti u momentu povracaja uloga bilo da je u pitanju redovno ili povremeno okoncanje zajednickog oslanjanja. Privredna preduzeca mogu kod poslovnih banaka orocavati svoja novcana sredstva u korist svog poslovnog partnera. 3. nizak nivo efikasnosti sredstva. Poslovne banke kao posrednici u orocavanju sredstava u korist poslovnog partnera vrse samo uslugu izmedju njih te po osnovu iste sticu pravo na naknadu. Praksa pokazuje da poverilac moze dati kredit duzniku ukoliko isti sticajem okolnosti dospe u tesku finansijsko stanje. To ne znaci da preduzeca ne mogu kreditirati svoje poslovne partnere pod uslove da je takvo kreditiranje u vezi s predmetom njihovog poslovanja. Realizacijom proizvoda i usluga zajednickog poslovanja ostvaruje se prihod putem koga treba nadoknaditi materijalne troskove i amortizaciju sredstava. nacelo pravicnih ekonomskih odnosa. Ukoliko preduzece zeli povecati prodaju svojih proizvoda ono ce primeniti sistem kreditiranja svojih kupaca (roba na pocek – odlozeno placanje). Procena vrednosti zajednickih ulaganja. 76. Kada prihod od zajednickog poslovanja ne moze da pokrije materijalne troskove. U praksi zajednickih ulaganja najcesce negativan uticaj na zajednicki dobitak imaju: poremeceni pariteti prodajnih i nabavnih cena. Najcesce su to nabavne vrednosti umanjene za izvrsene otpise. licnih dohodaka ugovorne i zakonske obaveze kao i sredstva zajednicke potrosnje tada nastaje gubitak u JOINT VENTURE zajednici. pa do finansijskog rezultata i neto dobitka preduzeca. otpis osnovnih sredstava.74. Ukoliko je gubitak iz vanrednih rashoda veci od dobitka iz redovnog poslovanja cesto je i ukupan finansijski rezultat negativan. nacelo ukljucivanja u medjunarodnu podelu rada. nacelo ekonomske efikasnosti. 5. Ostatak neto dobitka rasporedjuje se izmedju ulagaca srazmerno njihovom ulozenom kapitalu. Neto dobitak se deli na deo koji pripada domacem ulagacu i na deo koji pripada stranom ulagacu srazmerno ulozenim sredstvima i drugim ugovorenim kriterijumima. Dobit i gubitak zajednickih ulaganja. trzisne vrednosti – predstavljaju relativno jednostavan slucaj kada se pojedina dobra (ulozi) vrednuju po cenama dobavljaca. Svrha odobravanja kredita jeste saniranje finansijskog stanja duznika. Dobit ostvaren u zajednickom poslovanju razlicito se naziva od neto dohotka. Procena materijalnih i nematerijalnih dobara veoma su razlicite i najcesce se grupisu oko dva elementa. Da bi se izvrsila kreditna transakcija neophodno je da preduzece – kreditor raspolaze odgovarajucim slobodnim novcanim sredstvima. 77. 4. Da bi preduzece moglo kreditirati svog poslovnog partnera osnovni uslov jeste postojanje ugovora u medjusobnim zajednickim ciljevima i interesima poslovno tehnicke saradnje kao i kreditiranju potreba te saradnje. 75. amortizaciju. procenjene vrednosti – se primenjuju gotovo uvek kada su u pitanju industrijske svojine posebno KNOW HOW kao i kod onih materijalnih dobara gde iz bilo kojih razloga nisu prihvacene knjigovodstvene vrednosti. neto prihoda. Medjusobno kreditiranje i orocavanje sredstava. Ukoliko se gubitak iz zajednickog poslovanja javlja u podrucju vanrednih prihoda i vanrednih rashoda tada se moze smatrati da je takav gubitak trenutna pojava i da je kratkog trajanja. 3. uzimajuci u obzir i uslove konkurencije. Kako su sve vrednosti izvedene dogovorom one se svode ma tri moguce procene: 1. Nacela finansiranja zajednickih ulaganja. knjigovodstvene vrednosti uloga su izvedene iz stanja u knjigama osnovnih sredstava. manjkovi inventara. 2. Iako je broj faktora koji uticu na rast vanrednih rashoda izuzetno velik navescemo samo najvaznije: otpis potrazivanja. Obaveza je partnera da pri raspodeli neto dobitka deo izdvoje za rezerve opste ili posebne namene odnosno za rizik koji se sa velikom verovatnocom ocekuje. otpis zastarelih zaliha. . Za privredno preduzece je karakteristicno da ne moze imati u svojoj delatnosti kreditnu funkciju jer je ista zakonskim propisima poverena specijalizovanim institucijama kao sto su poslovne banke i druge finansijske organizacije. 2. Uslov za primenu ovog oblika finansiranja jeste postojanje zajednickih i ekonomskih interesa izmedju poslovnih partnera. nacelo transfera i retransfera. troskova rada i koriscenja usluga. Izdvajanjem poreza i doprinosa iz bruto finansijskog dobitka zatim licnih dohotka i zajednicke potrosnje dolazi se do neto dobitka iz zajednickog ulaganja. 6. inicijalne procene – odnose se na predracunske vrednosti u momentu pocinjanja zajednickog poslovanja. nacelo zajednistva u dobiti i rizicima. mali stepen iskoriscenja kapaciteta. 1. nacelo dugorocnosti i stabilnosti. 2.

. Finansijski rizik predstavlja neizvesnost ostvarivanja bruto dobitka preduzeca. lizing opreme i lizing nepokretnih dobara. Isplacuje odmah deo potrazivanja klijentu a ostatak naplate izvrsava redovno ili odgovarajucim pravnim postupkom. Finansiranje putem ucesca predstavlja noviji oblik finansiranja poslovnih partnera. pretplate i bespovratno finansiranje. Pretplate su vrste avansa putem kojih se preduzece odredjenih delatnosti finansiraju unapred sistemom prikupljanja novcanih sredstava od svojih buducih kupaca u protivvrednosti buduce robe odnosno usluge. finansijskog rezultata iz finansiranja i finansijskog rezultata iz vanrednog prihoda. 2.predlog plana finansijske konsolidacije (definisanje latentnih rezervi i skrivenih gubitaka. . primaoca. korisnika investicione opreme. . Avans predstavlja isplatu novcanog iznosa unapred za robu koja ce naknadno biti isporucena ili za usluga koja ce biti naknado izvrsena. Finansiranje putem lizinga.78. prihode od finansiranja i vanredne prihode preduzeca. Princip finansijske konsolidacije preduzeca primenljiv je u uslovima kada preduzece ostvari negativan finansijski rezultat – gubitak i kada se nalazi u predstecajnom postupku. premija. Kod nas faktoring finansiranje nije znacajno razvijeno. Analizu strukture finansijskog rezultata treba posmatrati sa aspekta strukture prihoda. Ovaj oblik finansiranja se ostvaruje tako sto preduzece koje ima slobodna novcana sredstva ulaze ista u poslovni fond drugog preduzeca u cilju finansiranja njenih poslovnih potreba. Finansiranje putem faktoringa. sopstveni kapital). Program finansijske konsolidacije preduzeca treba da sadrzi sledece elemente: . Bespovratno finansiranje predstavlja davanje finansijskih sredstava bez obaveze vracanja. Ucesce.predlog mera za uspesno poslovanje preduzeca nakon finansijske konsolidacije (finansijski plan). dotacija (finansijska pomoc kada preduzece deluje nerentabilno). Poslovni rizik treba posmatrati kao razliku izmedju redovnih prihoda i varijabilnih rashoda uvecanim za fiksne rashode. Kod analize strukture ukupnog prihoda treba staviti naglasak na redovne prihode. isporucioca odnosno proizvodjaca ili prodavaca trazene investicione opreme. kompenzacija (dobit koju drustveno politicke zajednice pruzaju proizvodjacima odredjenih proizvoda od posebnog interesa za drustvo). Umesto da kupe novu opremu sopstvenim sredstvima ili kreditom privredna preduzeca se obracaju lizing drustvu (preduzecu) iznajmljujuci trazenu opremu na odredjeno vreme uz odgovarajuce uslove i odgovarajucu naknadu. lizing drustvo (finansijer) koje investicionu opremu kupuje od proizvodjaca i stavlja je na raspolaganje primaocu. regres. premija (finansijska naknada koju daje drustveno politicka zajednica preduzecima radi stimulacije za obavljanje odredjenih poslovnih delatnosti). Da bi preduzece izbeglo stecajni postupak odnosno dozivelo likvidaciju neophodno je izraditi program finansijskim mera putem kojih ce se sprovoditi finansijska konsolidacija preduzeca i uvesti preduzece u zonu dobitka. Najkarakteristicniji lizing poslovi su: operativni lizing (lizing na krace vreme. 81. Za svoju faktoring uslugu koja ukljucuje i rizik i kamatu kreditiranja klijenta od momenta otkupa pa do naplate potrazivanja faktor naplacuje proviziju. Faktor prihvata ponudu sa ili bez obavestenja duznika o prenosu potrazivanja. strukture rashoda i izvodjenja finansijskog rezultata preduzeca po osnovu redovnog prihoda. prestruktuiranje sredstava i izvora sredstava). nizak stepen iskoriscenja kapaciteta. S obzirom predstavljaju finansiranje dobavljaca od strane kupaca neophodno je da dobavljaci odobre kupcima nizu cenu kao naknadu za koriscenje njihovih novcanih sredstava. Principi finansijske konsolidacije (sanacije) preduzeca. U zavisnosti od sadrzaja lizing ugovora postoji vise vrsta lizing poslova. Najcasce se lizing javlja u sledecim oblicima: lizing zakupnina. Oblici bespovratnog finansiranja su najcesce: subvencije (finansijska pomoc. 79.analiza finansijskog polozaja preduzeca (zaduzenost. Bez obzira na stepen zaduzenosti preduzeca naglasak treba staviti na vecu ekonomicnost ulaganja u osnovna sredstva i veci koeficient obrta obrtnih sredstava. Prihodi od finansiranja su rezultat kapitalisanja preduzeca u periodu kada je dotivno preduzece raspolagalo sa viskom novcanih sredstava. obnavljajuci lizing (podrazumeva zamenu koriscenja opreme po isteku ugovorenog roka) i lizing prodaja uz povracaj (kada je investiciono dobro prodato). Uzroci gubitka preduzeca su najcesce prezaduzenost. kapitalni lizing (predvidja i prenos vlasnistva nad koriscenim dobrom nakon isteka ugovora o lizingu). Klijent nudi na prodaju faktoru – posrednickoj organizaciji svoja kratkorocna potrazivanja za isporuke proizvoda i usluga ali pre njihovog dospeca. Donja tacka rentabilnosti predstavlja tacku gde se izjednacavaju ukupni prihodi i ukupni rashodi preduzeca. dotacija). Ovaj metod omogucuje privrednim preduzecima da nabavljaju opremu a da pritom ne moraju angazovati sredstva amortizacije i poslovnog fonda. smanjena produktivnost.analizu ostvarenog finansijskog rezultata preduzeca (rentabilnost. klijent prenosi brigu i rizik naplate na faktoring organizaciju i klijent odrzava tekucu likvidnost. Analiza finansijskog rezultata preduzeca. ukupni prihodi i troskovi). Oblik pribavljanja novcanih sredstava putem prodaje potrazivanja. Prednosti faktoringa su visestruke a posebno se isticu da klijent naplati svoja potrazivanja. Lizing aktivnosti se najcesce odvijaju izmedju tri poslovna partnera: 1. 82. Ucescem sopstvenih finasijskih sredstava u ukupnim sredstvima poslovnih partnera preduzece – ulagac stice pravo na srazmerno ucesce u rezultatu poslovanja korisnika sredstava. povecanje utroska materijala i energije itd. 3. . po pravilu krace od amortizacionog veka investicionog dobra). U toj tacci finansijski rezultat je jednak nuli. finansijski lizing (za potrebe reprodukcionih tokova). 80. avansi.

visine stope inflacije. Pri akceptnom kreditiranju poslovna banka ne odobrava komintentu odmah kredit vec stavlja svoj potpis na menicu cime povecava bonitet i kvalitet te menice i omogucuje izdavaocu menice da dobije kredit eskontovanjem menice ili kredit neke domace odnosno inostrane banke. Davanjem avala poslovna banka se obavezuje da ce u slucaju da menicni duznik ne isplati obavezu menicnom poveriocu istu banka u celini izmiriti. akceptiram i sa potpisom banke akceptanta. Rambursni kredit moze da odobrava banka u zemlji izvoznika. U slucajevima kada banka kao avalista isplati dug umesto svoga komintenta ista ima pravo da trazi povracaj isplacenog iznosa od komintenta za koga je garantovala kao i od svih potpisnika na menici koji su odgovorni da plate menicni iznos komitentu. Karakteristika menicnog avala jeste da se aval moze dati samo na ukupan menicni iznos. Komitenti imaju sledece koristi: banka vrsi posao blagajnika. Analiza finansijskog polozaja se odnosi na analizu finansijske ravnoteze preduzeca. Ukoliko duznik na vreme ne vrati kratkorocni kredit niti nakon poziva banke isto ne ucini tada se banka ovlascuje da zalog izlozi javnoj prodaji. Ukoliko je identicna tad u preduzecu postoji finansijska ravnoteza i obrnuto. zemlji uvoznika ili od strane neke dobro poznate banke iz trece zemlje. 88. rentabilnosti i likvidnosti preduzeca. Razlika izmedju ziro racuna i tekuceg racuna jeste sto se na ziro racunu vode samo potrazivanja poverioca (vlasnika ziro racuna) u odnosu na poslovnu banku. Poslovne banke imaju sledece koristi: mogu koristiti sredstva svojih komitenata. Reproduktivnu sposobnost preduzeca je neophodno utvrditi radi ocene dali preduzece u procesu finansijske konsolidacije moze nesmetano iz sopstvenih izvora finansirati i prostu i prosirenu reprodukciju. Pri posmatranju eskontnog kredita sa sireg stanovista on predstavlja takav bankarski posao kod koga banke kupuju potrazivanja pre njegovog roka dospeca. U ovom slucaju banka izvoznika je vlasnik robe sve dok kupac – uvoznik ne dostavi preko rambursne banke odgovarajucu protivvrednost robe. Kod lomabardnog kredita banka nije zainteresovana za kreditnu sposobnost duznika nego za vrednost zaloga. Prema nasim pravnim normama poslovna banka akcept stavlja na lice menica i to popreko preko menicnog sloja sa klauzulom prihvatanja koja moze da glasi: priznajem. donosi im znacajan prihod. 87. Ocena finansijske ravnoteze preduzeca moze se izvesti putem kratkorocne i dugorocne finansijske ravnoteze. Sa aspekta NBJ eskontnim kreditom se vrsi usmeravanje emisije novca na one privredne subjekte koje predstavljaju nosioce privredne ekspanzije. Analiza zaduzenosti preduzeca treba dati odgovor kolika je sigurnost poverioca u doticnom preduzecu. Akcepni kredit predstavlja specifican bankarski kratkorocni kredit. kolika je autonomija duznika i koliki je rizik ostvarenja finansijskog rezultata u doticnom preduzecu. mogu vrsiti kapitalisanje. Lombardni kredit se odobrava u vrednosti zaloga i to u visini od 60-80% njene vrednosti. Eskontni kredit se moze posmatrati sa sireg isa uzeg aspekta. Osnovni cilj upotrebe rambursnog kredita jeste podsticanje i olaksavanje spoljne trgovine. Veoma cesto poslovna banka sa duznikom odredjuje gornji limit za davanje avalnog kredita. Preko tekuceg racuna se obavljaju knjizenja tekucih promena koje nastaju svakog dana na osnovu brojnih transakcija izmedju poslovne banke i vlasnika tekuceg racuna. prihvatam. kao garant kojom garantuje da ce neko od potpisnika menice ispuniti svoju menicnu obavezu. 90. 91. Postoje tri nacina odobravanja rambursnog kredita. Potrebno je odrediti i odnos izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala koji zavisi od organskog sastava sredstava. Ova analiza treba da odgovori dali su sredstva po obimu i roku vezanosti jednaka izvorima finansiranja po obimu i roku raspolozivosti. Aval u sustini predstavlja menicno jemstvo jer avalista unosi u menicnu ispravu pismenu izjavu kao jemac. Za rambursni kredit je karakteristicno da se isti moze pojaviti i u poslovima izvoza. Tekuci racun moze biti pasivan i aktivan u zavisnosti dali komitent uziva kredit od banke ili drzi na racunu svoja sredstva. U privrednoj praksi se akceptirana menica cesto naziva trgovacki akcept. Spada u red specificnih bankarskih kratkorocnih kredita koji su nasli najvecu primenu u medjunarodnom robnom prometu bez obzira dali se radi o uvozu ili izvozu. Akceptni i avalni krediti. . Lombardni kredit. Kod lombardnog kredita kamatna stopa je nesto veca od eskontne stope i kamate po tekucem racunu. mogu se u celini koristiti raspoloziva sredstva. Karakteristike eskontnog kredita su da je veoma kratkorocan i da traje do tri meseca odnosno da je njegova likvidnost obezbedjena mogucsnoscu reeskonta menicnog portfelja kod drugih poslovnih banaka odnosno NBJ. Rambursni kredit. dok se na tekucem racunu vode i potrazivanja i dugovanja. Poslovne banke su duzne da pazljivo brinu o zalozenim stvarima. Rambursni kredit predstavlja akceptni kredit koji banka otvara uvozniku uz pokrice na njeno ime prenesenih robnih dokumenata i drugih pratecih dokumenata. Avalni kredit je specifican oblik bankarskog kredita koji se obezbedjuje u obliku avala na menicu. Lombardni kredit predstavlja bankarski kratkorocni kredit koji se duzniku odobrava na osnovu zalaganja trajnih i vrednijih pokretnih stvari na odredjeno vreme uz naplatu kamate. Predstavlja najrasprostranjeniji oblik kreditiranja. Eskontni kredit. Ako se ovaj kredit pojavi u poslovima izovoza tada ramburs izdaje poslovna banka izvoznika po nalogu svog komitenta prodavca – izvoznika.83. Kontokorentni kredit (krediti po tekucem racunu). Analiza finansijskog polozaja preduzeca. Posmatranje eskontnog kredita sa uzeg aspekta podrazumeva odobravanje krediti od strane poslovne banke na osnovu menica (koje sluze kao pokrice kredita) i uz odbitak kamate i troskova (tu je sadrzana i eskontna provizija) oko izdavanja eskontno kredita. Karakteristika kredita po tekucem racunu je da komitent placa kamatu samo na iskorisceni deo kredita. bez gotovinski platni promet preko cekova. 89.

Na ovaj nacin izvoznik je pretvorio svoju prodaju na kredit u gotovinsku transakciju. a da banka isplati prodavcu protivvrednost robe. istrazivanja). Banka koja vrsi forfertiranje odobrava kredit iz svog kreditnog potencijala s tim da dobija kamatu i preuzima rizik celokupnog posla. Investicioni kredit. Za hipotekarni kredit je karakteristicno da se pravo vlasnistva na zalozenu nekretninu ne menja nego se vlasniku nekretnine (duzniku) ogranicava pravo raspolaganja sa tom nekretninom. Konzorcijalni kredit.92. jer prodavac po isporuci robe trazi novcana sredstva. ulaganja u stalna obrtna sredstva. Ovaj kredit je uveden kako veletrgovina nebi cekala sa naplatom prodate robe sve dok se roba ne isporuci krajnjem korisniku. U slucaju nepredvidjenih okolnosti banka se obavezuje na taj nacin sto stice odredjena prava svojine nad robom na putu sve dok ta roba ne bude isplacena od strane odredjenog kupca. Radi zastite od eventualnog rizika koji moze nastati zbog smanjenja vrednosti nepokretne imovine hipotekarni kredit se odobrava u manjem iznosu nego sto je trzisna vrednost doticne nepokretne imovine (50-80%). 94. Svaka poslovna banka treba da ima svog predstavnika u upravnom odboru konzorcijuma. Banka po prijemu tovarnog lista i drugih dokumenata od prodavca vrsi isplatu protivvrednosti robe uz pozivanje kupca da izvrsi njoj isplatu vrednosti robe i da preuzme od nje dokumenta (tovarni list) u cilju preuzimanja robe. S toga prodavac zakljucuje ugovor sa bankom u kojem navodi dace njoj po utovaru robe dostaviti dokumenta (tovarni list). Vinkulacioni kredit se najcesce koristi u veletrgovini pri otkupu odredjene robe na terenu. Sa aspekta konkretne bankarske prakse investicioni krediti se odobravaju za izgradnju i nabavku osnovnih sredstava. Banka kupuje potrazivanje. Poslovne banke koje zajednicki odobravaju konzorcijalni kredit zakljucuju medjusobni ugovor. odnosno kreditima za vezivanje. Za hipotekarni kredit je karakteristicno da duznik ima pravo otkazivanja kredita sa otkaznim rokom najmanje od sest meseci dok banke nemaju pravo otkaza kredita sem u izuzetnim slucajevima. . 96. Nastaje odobravanje kredita od strane banke uz obavezu da krajni korisnik kredita toj banci uruci odredjena dokumenta (tovarni list) putem kojih ce banka u celini ili delimicno raspolagati sa odgovarajucom vrednoscu robe. osnivacka ulaganja (obuhvataju troskove koji su neophodni za realizaciju odredjene investicije. Hipotekarni krediti se otplacuju na dva nacina i to: kada se hipotekarni kredit otplacuje u potpunosti i kada se otplacuje na osnovu amortizacionog plana. infrastrukture. prima na sebe rizik naplate istog i ima pravo da umanji iznos potrazivanja za dogovoreni diskont. ostvaruje priliv i nema potrebe da trazi kredit od svoje poslovne banke. Konzorcijalni kredit predstavlja dugorocni bankarski posao kojim se obezbedjuju novcana sredstva od strane vise banaka za finansiranje izgradnje krupnih investicionih objekata. Predstavlja dugorocni kredit koji se odobrava uz pokrice nepokretnih stvari. Forferting kredit. mesoviti sekretarijat konzorcijuma. Hipotekarni kredit se odobrava na osnovu ugovora koji se zakljucuje izmedju poverioca i duznika. Za prodavca potrazivanja je karakteristicno da procesom forfertiranja dolazi do novca. Poslovne banke mogu odobravati pored dugorocnih i kratkorocne konzorcionalne kredite za finansiranje obrtnih sredstava preduzeca. Hipotekarni kredit. Konzorcijalni kredit se razlikuje od drugih bankarskih kredita po tome sto su kod njega ukljuceni kao kreditori dve ili vise banaka. Poslednjih pet godina forfertiranje postaje sve ucestaliji oblik finansiranja izvoza cime se izvoznik oslobadja od potencijalnog rizika prodajom potrazivanja pre roka dospeca. Predstavlja oblik dugorocnog finansiranja izvoza. gestor banku. Investicionim kreditima se pokrivaju potrebe u osnovnim sredstvima a u odredjenim slucajevima i potrebe u trajnim obrtnim sredstvima. Tehnika forfertiranja se sprovodi tako sto banka ili neka druga specijalizovana finansijska institucija otkupljanje potrazivanje koje ima izvoznik prema nekom trecem licu cime ona preuzima rizik naplate tog potrazivanja. 95. Forfertiranje podrazumeva otkup dugorocnih potrazivanja prema nekom trecem licu. 93. Pre nego sto odobri investicioni kredit banka je duzna da od trazioca kredita zahteva da podnese investicioni elaborat i investiciono – tehnicku dokumentaciju. a banka po prijemu dokumenta trazi od kupca da se obaveze da iste isplati. Bankarski konzorcijum moze biti povremenog ili trajnog karaktera. Za hipotekarne kredite ne postoji propisan rok vracanja vec se rok vracanja utvrdjuje sporazumno i krece se od 10-30 godina. Ukoliko duznik na vreme ne isplati odredjene rate hipotekarnog kredita tada banka ima pravo da svoja potrazivanja naplati prisilnim putem (prodaja na licitaciji) ili da uvede kod duznika prinudnu upravu. finansiranje sanacionog programa. Ovakvi krediti se nazivaju vinkulacioni. Vinkulacioni kredit. Bankarski konzorcijum ima sledece organe: upravni odbor.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->