P. 1
Magistarski rad - Srdjan Zivkovic

Magistarski rad - Srdjan Zivkovic

|Views: 926|Likes:
Published by Srdjan
SISTEM RAČUNARSKI PODRŽANE INSPEKCIJE ZA
UZGONSKE I KOMANDNE POVRŠINE MODELA
BORBENIH LETELICA
SISTEM RAČUNARSKI PODRŽANE INSPEKCIJE ZA
UZGONSKE I KOMANDNE POVRŠINE MODELA
BORBENIH LETELICA

More info:

Published by: Srdjan on Nov 16, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/20/2013

pdf

text

original

MAŠINSKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU Katedra za proizvodno mašinstvo

SISTEM RAČUNARSKI PODRŽANE INSPEKCIJE ZA UZGONSKE I KOMANDNE POVRŠINE MODELA BORBENIH LETELICA
Magistarski rad

Kandidat: Srđan Živković, dipl. inž. Mentor: prof. dr Vidosav Majstorović, dipl. inž.

Beograd, 1994.

Sadrzaj
1 FLEKSIBILNA AUTOMATIZACIJA PROIZVODNJE
1.1 Fabrika 21. veka : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 1.2 Racunarski integrisana proizvodnja : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 1.2.1 Projektovanje proizvoda pomocu racunara : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 1.2.2 Racunarski podrzano inzenjerstvo : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 1.2.3 Racunarski podrzana proizvodnja : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :

6
6 7 8 8 9

1.2.4 Lokalne racunarske mreze : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 10 1.2.5 Distribucija tehnologije : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 10 1.3 Upravljanje kvalitetom : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 11 1.3.1 Racunarski podrzana inspekcija : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 11

2 SLOZENE POVRSINE 3 PARAMETARSKE PROSTORNE KRIVE

12 14

2.0.2 Osnovne napomene : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 12

3.1 Kubni splajn : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 14 3.2 Bezier-ova kriva : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 15 3.3 B-Splajn kriva : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 16

4 DEFINISANJE POVRSINA

18

4.1 Bilinearna povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 18 4.2 Ruled - Lofted povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 19 4.3 Linearna Kunova povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 19 4.4 Fergusonova kubna povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 19 4.5 Bezierova povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 19 4.6 B-spline povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 19 4.7 APT de nicije povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 20 4.8 Degenerisani pecevi : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 20

5 MODEL LETELICE

21

5.1 Projektni zahtev : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 21 1

5.1.1 Slicnost zickih pojava : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 22 5.2 Tolerancije za aerodinamicke modele : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 23 5.3 Osnovne karakteristike uzgonskih povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 24

6 MASINE ZA MERENJE I INSPEKCIJU

26

6.1 Strukturna sema NUMM : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 26 6.1.1 Karakteristike NUMM : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 27 6.2 Metode merenja merne sonde : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 30 6.3 Sema baznih komponenti NUMM : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 31 6.3.1 Elektrokontaktna merna sonda : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 32 6.3.2 Merna sonda Renishow PH9 : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 32 6.3.3 DEA - Biblioteka aplikacionih programa : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 33 6.3.4 Programski jezik HELP : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 34 6.3.5 Komunikacioni paket : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 34

7 DEA-SURFER

35

7.1 Karakteristike paketa : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 35 7.2 Arhitektura paketa : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 35 7.3 Operativne sekvence : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 36 7.4 Ostale mogucnosti : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 39 7.5 Ogranicenja : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 42 7.6 Opsti utisak : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 43

8 JUPITER CAI model 9 Koncept CAI razvijen u VTI VJ 10 METROlOSKE OSNOVE KOORDINATNOG MERENJA

44 45 49

9.1 UNIGRAPHICS II -osvrt : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 47

10.1 Merenje osnovnih geometrijskih oblika : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 50 10.1.1 Metod najmanjih kvadrata : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 50 10.1.2 Metod kontaktnih elemenata : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 51 10.1.3 Metod minimalnog uslova : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 51 2

10.2 Inspekcija povrsina slobodne forme : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 51 10.3 Merenje parametara turbinskih lopatica : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 53 10.4 Inspekcija uzgonskih povrsina modela letelica : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 54 10.4.1 Medufazna inspekcija : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 54 10.4.2 Zavrsna inspekcija : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 55

11 ANALIZA GRESAKA INSPEKCIJE

57

11.1 Greske pri izradi : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 57 11.1.1 Greske korekture alata : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 57 11.1.2 Greske koordinatnog sistema : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 58 11.1.3 Ekvidistantna povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 58 11.1.4 Upredena povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 59 11.1.5 Habanje alata : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 60 11.2 Greska inspekcije : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 60 11.2.1 Greske masine : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 61 11.2.2 Greska metode : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 62 11.2.3 Ocena greske inspekcije : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 63

12 RAZVOJ RACUNARSKI PODRZANE INSPEKCIJE 13 GENERATOR PROGRAMA INSPEKCIJE

66 67

13.1 OPCIJA 1 Povrs parametarski : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 69 13.1.1 OPCIJA 1 Poruke o greskama : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 70 13.2 OPCIJA 2 Preseci povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 72 13.2.1 OPCIJA 2 Poruke o greskama : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 74 13.3 OPCIJA 3 U zadatim tackama : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 75 13.4 OPCIJA 4 Krilo aeropro l : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 75 13.4.1 OPCIJA 4 Poruke o greskama : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 76 13.5 OPCIJA 5 Krilo dijamant : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 77 13.5.1 OPCIJA 5 Poruke o greskama : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 78 13.6 OPCIJA 6 Krilo tetivna ravan : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 79 13.6.1 OPCIJA 6 Poruke o greskama : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 79 3

13.7 OPCIJA 7 Sabloni za krilo : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 79 13.7.1 OPCIJA 7 Poruke o greskama : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 80

14 ZAHTEVI INSPEKCIJE 15 EKSPERIMENT

81 82

15.1 Inspekcija modela LASTA-1 : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 83 15.1.1 Osvrt na rezultate : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 84 15.2 Inspekcija modela AGARD : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 86 15.2.1 Osvrt na rezultate : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 87 15.3 Inspekcija modela 2D krila : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 88 15.3.1 Osvrt na rezultate : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 89

16 REDIZAJN SKULPTORNIH POVRSINA

90

16.1 Modi kacija pojedinacnih bikubnih peceva : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 90 16.2 Modi kacija prema izmerenim tackama : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 91 16.2.1 Pojedinacni povrsinski pec : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 92 16.2.2 Tezinski koe cienti za podesavanje granica peca : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 93 16.2.3 Kompozitne povrsine : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 94

17 REDIZAJN GRAFICKE BAZE

96

17.1 Redizajn kubnih splajnova : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 96 17.2 Logika redizajna : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 96 17.2.1 Sadrzaj izvestaja : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 97 17.3 Presek na -820 od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 98 17.4 Presek na -377.52 od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 99 17.5 Presek na -210 od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 100 17.6 Presek na 210 od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 101 17.7 Presek na 377.52 od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 102 17.8 Presek na 820 od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 103

18 OSVRT NA PREZENTIRANO RESENJE

104

18.1 Neka ogranicenja paketa : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 105 4

18.2 Moguci pravci razvoja : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 106

19 TERMINOLOGIJA 20 LITERATURA

107 110

19.1 Znacenje akronima i skracenica : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 108

5

1 FLEKSIBILNA AUTOMATIZACIJA PROIZVODNJE
Ovaj rad treba da na pocetku predoci neke nove svetske standarde u organizaciji proizvodnje. Poseban osvrt bice na itegraciji projektovanja i proizvodnje sa inspekcijom proizvoda.

1.1 Fabrika 21. veka
Danasnja industrijska proizvodnja je u procesu velikih promena koje su uzrokovane prodorom informacionih tehnologija. Strogi zahtevi trzista /29/, simbolicno prikazani na slici 1.1.1, uslovili su promene proizvodne lozo je. Naucne osnove dosadasnje masovne proizvodnje formulisao je F. Tajlor /4/ i ona se u industrijskoj organizaciji naziva tejlorizam.
Slika 1.1.1: Zahtevi trzista

Posmatrajuci danasnji nivo razvoja industrije u svetu i trend u bliskoj buducnosti mogu se de nisati cetiri cinioca /4/ koja ce de nisati dalji industrijski razvoj: 1. 2. 3. 4. Nedostatak energije i prirordnih resursa Konkurencija i zahtevi inostranog trzista Porast broja obrazovanih Porast zivotnog standarda

Resenje je eksibilna automatizacija proizvodnje. Kada se govori o racunarski integrisanim tehnoloskim sistemima onda se nudi citav niz prakticnih pristupa za njihovu realizaciju. Posebno treba naglasiti da nove tehnologije, bazirane na primeni savremenih racunarskih sistema, obezbeduju eksibilnu proizvodnju, odnosno brzu i laku izmenu proizvodnog programa, sto doprinosi brzom reagovanju na sve promene koje se desavaju na trzistu. Prakticni koncepti su rezultat nepostojanja teoretskog pristupa, koji je postojao kod masovne industrijske proizvdonje (tejlorizam). Savremeni koncept fabrike buducnosti (koja je vec pocela) podrazumeva visoki nivo integracije nekoliko visoko razvijenih i nezavisnih oblasti. Te oblasti su:
6

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Marketing proizvoda Projektovanje proizvoda pomocu racunara Projektovanje tehnoloskih procesa pomocu racunara Racunarski podrzano inzenjerstvo Lokalne racunarske mreze Robotika Proizvodna logistika Lansiranje proizvoda Proizvodne masine Proizvodne operacije

Svaka od ovih oblasti cini siroku i razvijenu oblast ljudskog znanja koja se intezivno razvija jer direktno donosi tehnolosku prevlast u svetu i ogromne materijalne ustede. Racunari cine jezgro koncepta i za ove primene se koristi sirok spektar racunarske opreme i u smislu h/w i u smislu s/w podrske. Integracija ovih oblasti vodi krajnjem cilju: dobijanju proizvoda. U tom slucaju govorimo o racunarski integrisanoj proizvodnji tj. o CIM konceptu (Computer Integrated Manufacturing).

1.2 Racunarski integrisana proizvodnja
Da bi se izvrsila automatizacija cele proizvodnje potrebno je integrisati njene pojedinacno automatizovane delove. Sama integracija znaci logicko povezivanje pojedinih delova da bi se dobila celina. Ako se automatizuju samo operacije koje direktno izvrsavaju zaposleni, dobice se malo snizenje cene proizvoda u odnosu na njegovu ukupnu cenu. Najveci deo cene proizvoda sadrzan je u indirektnim aktivnostima, odnosno u aktivnostima koje spadaju u stalne troskove. To su oblasti gde sistemi tehnickih, logistickih i administrativnih podataka mogu imati znacajan uticaj na povecanje produktivnosti, a time i na znacajno smanjenje troskova i cene proizvoda. Ocigledno je, takode, da efekti povecanja produktivnosti nece biti znacajniji ako se paralelno sa zickom automatizacijom proizvodne opreme ne vrsi automatizacija i upravljanje svih ostalnih aktivnosti i procesa u proizvodnji. Dakle, ako se izvrsi automatizacija svih aktivnosti i procesa u proizvodnji i njihova integracija onda se moze reci da je dostignut i krajnji cilj, tj. realizovan je CIM-koncept. Treba imati u vidu da integraciji celokupne proizvodnje prethode aktivnosti formiranja eksibilnih tehnoloskih celija i ostrva. Ona mogu biti ogranicena po obimu, odnosno mogu se odnositi na pojedinacne masine i procese, grupe masina i procesa. Ovim se "ostrvima" pridodaju podsistemi za automatsko skladistenje i transport materijala, alata i delova. Najvisi stepen se postize integracijom svih aktivnosti i procesa direktno i indirektno vezanim za proizvodnju. Da bi se ostvario CIM koncept mora se poci od podataka koji se stvaraju u svim procesima i aktivnostima baziranim na informatickoj tehnologiji. Jednostavno potrebno je obezbediti komunikativnost podataka kroz mreze racunarskih sistema i pristup svakom podatku u realnom vremenskom periodu. Jasno je da se najbolji rezultati postizu ako se svi podaci nalaze na jednom mestu, odnosno ako se nalaze u zajednickoj bazi podataka. Zato je primarni zadatak uspostavljanje "Integralne Baze Podataka" i sistema za njeno upravljanje.

7

1.2.1 Projektovanje proizvoda pomocu racunara
Proces proracuna i projektovanja, posebno slozenih konstrukcija, je dugotrajna kreativna aktivnost koja zahteva koordinaciju velikog broja specijalista iz razlicitih tehnickih disciplina. Poznato je da je cena projektovanja u stalnom porastu. Osnovni razlog je zahtev za visokim kvalitetom proizvoda. U cilju prevazilazenja teskoca koje je sobom nosio rast kompleksnosti projektovanja, u tehnoloski razvijenijim zemljama preduzimaju se znacajni napori za uvodenje i primenu racunara u prevazilazenju ovih problema. CAD (Computer Aided Design) sto znaci Projektovanje pomocu racunara, odnosi se na ucesce racunara u jednom ili vise tehnickih zadataka: Geometrijsko modeliranje Izrada tehnicke dokumentacije Elementarne analize Osnovu s/w za CAD predstavlja geometrijsko modeliranje, koje se u savremenim CAD paketima obavlja na tri moguca nivoa: modeliranje konturnih linija (zicani model), modeliranje povrsi i modeliranje tela, (solid) objekta. Pored geometrijskog modeliranja, danas se podrazumeva da CAD s/w obuhvata module za izradu crteza i dokumentacije, i to: Eliminisanje nevidljivih linija i povrsina, automatsko sencenje, kreiranje "eksplodiranog" crteza za tehnicke ilustracije, kotiranje crteza i upisivanje dimenzija i tolerancija. Izracunavanje zickih osobina, provera ugradnje, analiza tolerancija, analiza kinematike, detekcija mogucih kolizija, generisanje mreze konacnih elemenata. Savremeni sistemi za gra cko projektovane su integrisani sa CAM modulima tako da je omoguceno i generisanje i veri kacija podataka za CNC obradu, kao i projektovanje tehnologije na njima. Takode, pozeljno je da ovaj softver raspolaze modulima za gra cku periferiju koja nije direktno integrisana u sistem. Posebno je vazan s/w koji omogucuje razmenu na nivou modela izmedu raznih CAD/CAM sistema.

1.2.2 Racunarski podrzano inzenjerstvo
U najsirem smislu de nise se kao pomoc racunara pri raznim inzenjerskim primenama. Modeliranje metodom konacnih elemenata Analiza formiranog modela Kinematska analiza Strukturalna analiza Projektovanje masinskih elemenata Projektovanje mehanizama Projektovanje procesnih postrojenja Razvijanje povrsina u ravan
8

Optimalno koriscenje pripremka Livenje gvozda i njegovih legura Livenje obojenih metala Livenje plastike Projektovanje stamapnih ploca Projektovanje integralnih kola Planiranje i racunovodstvo Statistika Iz navedenog se vidi da pojam CAE (Computer Aided Engineering) obuhvata primene u masinstvu, elektronici, gradevinarstvu, arhitekturi itd. Pod uzim pojmom MCAE (Mechanical Computer Aided Engineering), podrazumevaju se primene vezane za probleme u masinskoj tehnici. Ovi paketi najcesce se javljaju u integrisanom obliku tj, obuhvataju vise navedenih funkcija, mada ima i nekih koji su usko specijalizovani za jednu primenu. Najcesce primenjivane funkcije se mogu javiti i kao sastavni deo CAD/CAM programskih paketa. U primenama vezanim za masinstvo, neophodna ulazna informacija za svaku analizu je preliminarni geometrijski model. Kada su u pitanju primene u masinstvu, trenutno su najpopularniji programski paketi koji omogucavaju staticku, dinamicku i strukturalnu analizu primenom metode konacnih elemenata.

1.2.3 Racunarski podrzana proizvodnja
CAM (Computer Aided Manufacturing) je logicki sledbenik prethodna dva, (CAD,CAE) i omogucava projektovanje tehnologije za NC (Numerical Control), odnosno CNC (Computer Numerical Control), masine alatke. Cesto se umesto "projektovanje tehnologije" koristi izraz "generisanje" ili "programiranje putanje alata" za CNC masine alatke. U klasicnom smislu, proces projektovanja tehnologije baziran je na podacima sa radionickog crteza i ucesca tehnologa u svim fazama projektovanja. Takav pristup, u svoje vreme i jedino moguc, nije obezbedivao visoku produktivnost proizvodnje, njenu eksibilnost i nametao je problem manipulisanja velikom kolicinom podataka koja se stvara u fazi projektovanja. Kao posledica tih problema usledila je automatizacija pojedinih faza projektovanja i procesa projektovanja u celini. Prvi korak ucinjen je razvojem APT (Automatic Programmed Tool) programskog jezika koji je omogucio automatizaciju procesa projektovanja tehnologije, odnosno programiranje putanje alata za tada vec postojece NC masine alatke. Nesto kasnije razvojem CAD sistema omogucena je automatizacija procesa projektovanja i izrade radionicke dokumentacije. Duzi vremenski period CAD i APT su paralelno korisceni kao potpuno nezavisni sistemi, mada su se logicki naslanjali jedan na drugi. Veoma brzo se uocila potreba integrisanaja ova dva sistema u jedan ali to nije islo tako brzo i lako. Razlog tome bio je tadasnji nivo razvoja savremene elektronike, racunara i racunarske opreme. Krajem 60-tih i pocetkom 70-tih godina doslo je do revolucionarnog razvoja u tim oblastima, sto je omogucilo razvoj CAD/CAM sistema i integraciju svih faza projektovanja. Paralelno sa razvojem CAD/CAM sistema stvoreni su i uslovi za dalje usavrsavanje i razvoj NC, odnosno CNC, jedinica za upravljanje masinama alatkama, samih masina alatki i sistema za prenos podataka. To su sve bili preduslovi za potpunu automatizaciju procesa projektovanja i izrade delova, montaze, upravljanja kvalitetom, transporta itd.

9

1.2.4 Lokalne racunarske mreze
Racunarske mreze su nastale kombinacijom racunara i telekomunikacija - dve tehnologije sa vrlo razlicitom istorijom i tradicijom. Racunarske mreze su nov korak u dugom procesu razvoja covekove sposobnosti za koriscenje informacija. One povezuju terminale, racunare i baze podataka kada su oni udaljeni jedni od drugih otklanjajuci poznate slabosti telekomunikacija. Danas se, cesto, u razgovoru tehnickih lica cuju izrazi LOKALNE i GLOBALNE racunarske mreze: LAN (Local Area Network) i WAN (Wide Area Network). Pod ovim prvim se obicno podrazumeva racunarska mreza u okviru jedne rme (kod nas veoma rasprostranjene DEC-Ethernet i IBM-Token Ring) koje povezuju racunare dislocirane u vise objekata ili pak u jednoj zgradi. Ove druge (kao npr. MARK III rme General Electric) povezuju racunarske centre na svim kontinentima nase planete. Iz svega ovoga sasvim jasno sledi da se granica izmedu lokalnih i globalnih mreza sve vise brise a u bliskoj buducnosti govoricemo samo o kompjuterskim komunikacionim mrezama. Danas su najrasprostranjenija dva tipa racunarske mreze za resavanje ovih problema u proizvodnji: ETHERNET LAN je rezultat zajednickog napora XEROX-a i DIGITAL-a za komunikaciju razlicitih racunara i digitalne opreme na ogranicenom geografskom prostoru (do 2.8 km). MAP (Manufacturing Automation Protocol) je standard koji razvija GENERAL MOTORS uz pomoc mnogih kompanija (ukljucujuci i IBM). Protokol omogucava slanje svih vrsta signala: digitalnih, TV, video, zvucnih itd... Kod nas je osnovana YUMUG asocijacija (Yugoslav MAP/TOP Users Group) i ova je sa svoje strane clan EMUG (European MAP Users Group).

1.2.5 Distribucija tehnologije
Moderna fabrika koja ima veliki broj NUMA (Numericki Upravljane Masine Alatke) i ima mnostvo racunarske opreme cije je funkcionalno povezivanje poseban problem. Racunari iz okruzenja su povezani u mrezu koja bi trebalo da obezbedi e kasan i pouzdan transfer, brz rad, sigurnost prenosa i naravno prihvatljivu cenu. Resenje povezivanja NUMA je razvoj (ili kupovina) DNC sistema. Skracenica DNC cesto izaziva zabunu jer se pod tim u Americkoj terminologiji najcesce podrazumeva distribuirano numericko upravljanje (Distributed Numerical Control), a u Evropskoj direktno N.U. (Direct Numerical Control). DNC predstavlja jedan od najvaznijih delova CIM-a i u uzem smislu znaci slanje i prijem sa podataka sa CNC masina. U sirem smislu ovaj koncept predstavlja slozene instalacije u h/w i s/w smislu razlicitog stepena integracije i funkcionalnosti. DNC se razvija 60-tih godina u SAD i u prvo vreme je predstavljao mogucnost eliminisanja papirne trake kao najslabije karike u proizvodnji pomocu racunara. Naglim razvojem racunara za speci cne namene (pre svega CAD/CAM sistema) razvija se i CIM koncept koji je danas na visokom stepenu integracije i cini zaokruzenu celinu. Danas jedna moderna DNC instalacija sadrzi eksibilnu s/w-h/w kombinaciju koja bi trebalo da izvrsava razlicite zadatke. Cuvanje, sigurnost i organizaciju masinskih programa (MCD - Machine Control Data File) preko softvera za obradu informacionih podataka fabrike (FIM - Factory Information Managment). Ovi programi (datoteke) se najcesce nalaze na tzv. HOST sistemu. Softver za distribuciju podataka na druge racunare koji se nalaze direktno u masinskom pogonu i koji obavljaju DNC dijalog. Sistem za direktno slanje podataka na upravljacku jedinicu masine alatke. Ovaj sistem cini specijalizovani hardver za teske uslove rada (prasina, vlaga, temperatura ...) i specijalizovani softver koji vrsi kontrolu transfera. Sistem za prikupljanje podataka sa masine kao sto su vreme rada, vreme cekanja, preopterecenja masine, neispravnosti u radu i sl.
10

1.3 Upravljanje kvalitetom
Kvalitet je globalni fenomen nase epohe koga svi mi, kao kupci ili potrosaci proizvoda i usluga osecamo u potpunom znacenju /45/. Kvalitet je skup svih svojstava i karakteristika proizvoda ili usluge, koji se odnosi na mogucnost da zadovolji utvrdene ili izrazene potrebe. Ona se odnose na: materijal, cenu, konstrukciju, tehnologiju, izradu, upotrebu, odrzavanje, funkciju, trajnost, kolicinu, troskove, bezbednost, estetiku, itd. Da bi funkcija kvaliteta dala adekvatno resenje, a to je stalno zadovoljenje zahteva i potreba kupca/korisnika, prvi korak je da se postojece aktivnosti uoblice i obogate novim, i tako zajedno integrisu u jedan skladan i e kasan sistem kakav je propisan serijom standarda ISO 9000. Upravljanje totalnim kvalitetom TQM (Total Quality Managment) je integracija u sistem kvaliteta zahteva i interesa kupca, kao dominantne strategije za zivotni vek proizvoda. Racunarom integrisani sistem kvaliteta CIQ (Computer Integrated Quality) predstavlja nov pristup problemu upravljanja kvalitetom. To je skup svih inzenjerskih aktivnosti kojima se na bazi brzog i eksibilnog prikupljanja podataka o ciniocima kvaliteta stvara konzistentan informacioni sistem o parametrima kvaliteta proizvoda u svim fazama njegovog zivotnog veka. Koncept integrisanog upravljanja kvalitetom (CIQ) u pilot modelima CIM sistema pokazuju povecanje kvaliteta proizvoda. Na drugom nivou (pogon) realizuje se CAQ (Computer Aided Quality) model. Na ovom nivou de nisu se informacije koje integrisu proces projektovanja i zahteve za kvalitet, a odnose se na realne proizvode i CAD/CAM speci kacije o parametrima kvaliteta. Treci nivo se realizuje kroz inspekciju pomocu racunara, tzv. CAI pristup (Computer Aided Inspection).

1.3.1 Racunarski podrzana inspekcija
Automatizacija aktivnosti vezanih za metrologiju u metalopreradivackoj industriji ima u svojoj osnovi Numericki Upravljanu Mernu Masinu (NUMM). Merne masine koncipirane na ovaj nacin skracuju umnogome vreme potrebno za inspekciju uz smanjeni broj angazovanog ljudstva. Neke od sadasnjih proizvoda i nije moguce izraditi bez numericki upravljanih alatnih masina i nije moguce iskontrolisati bez odgovarajucih NUMM. Sve strozi i sve slozeniji zahtevi savremene proizvodnje, neminovno su doveli do razvoja novih metoda i novih masina za inspekciju proizvoda. Kada govorimo u kontekstu masinogradnje, de nisane tolerancije dela direktno odreduju sekvence obrade. One de nisu potrebne alate i masine kako za obradu tako i za inspekciju. Zadata geometrija predstavlja idealni oblik dela. Odstupanje od geometrije predstavlja analizu i sintezu tolerancija, na bazi internog (CAD) modela. Geometrijski entiteti cine osnovu na kojoj se gradi model CAI, odnosno projektuje plan inspekcije. Posmatrano sa nivoa NUMM ceo proces se odnosi na o -line inspekciju, na bazi CAI modela gde se vrsi komparacija nominalno-stvarno. Ukupnu s/w podrsku za integrisani sistem kvaliteta mozemo podeliti na /33/: 1. Sistem za planiranje i upravljanje parametrima kvaliteta 2. Sistem za inspekciju pomocu racunara (CAI) 3. S/W opste i posebne namene za NUMM U ovom radu je prikazan jedan sistem racunarski podrzane inspekcije razvijen u Vazduhoplovno Tehnickom Institutu. Ceo CAI sistem se odnosi na komandne i uzgonske povrsine modela borbenih letelica.
11

2 SLOZENE POVRSINE
2.0.2 Osnovne napomene
Povrsine i samo predstavljanje povrsina ima veoma znacajnu ulogu u mnogim projektantskim i proizvodnim procesima. Projektovanje i proizvodnja automobila, aviona, raznih proizvoda siroke potrosnje itd. nam lako docaravaju znacaj ove problematike. Tradicionalni nacin reprezentovanja povrsina je koriscenje nekoliko ortogonalnih projekcija. Mnoge kompleksne povrsine ne mogu se prikazati na ovaj nacin.
Slika 2.0.2: Skulptorne povrsine

U upotrebi je nekoliko termina: povrsine slobodne forme (free-form), skulpturne povrsine (vidi sliku 2.0.2), slozene, kompleksne... Razvoj racunarske tehnike i odgovarajucih matematickih metoda olaksao je proces inzenjerskog projektovanja i proizvodnje. Sami poceci razmatranja i resavanja ove problematike su godine tokom Drugog svetskog rata kada su zahtevi za produkcijom, posebno u avioindustriji, bili veliki. Ovaj ratni pritisak je stimulisao razvoj novih metoda dizajniranja. Klasicni nacin prikazivanja povrsina se sastojao u konstruisanju serije poduznih krivih koje povezuju prethodno de nisane poprecne preseke. Ovaj nacin je poznat po nazivu "pokrivanje" (lofting). Novi pristup resavanju ovog problema je istovremeno tretiranje i uzduznih i poprecnih krivih. Celokupna povrsina deli se u skup cetvorostranih krivolinijskih "zakrpa" (patch). Svaki pec je kompletno matematicki de nisan. Ovo je osnovna razlika starog i novog pristupa. De nise se sama povrsina, a ne serija krivih linija koje leze na povrsini. U literaturi koja se bavi matematickim osnovama kompjuterske gra ke navode se, kao kljucna, tri dogadaja: 1. Ferguson (1963) je razvio jedan od prvih peceva koristeci parametarske koordinate umesto kartezijanskih. Pokazao mnoge prednosti parametarskih koordinata. 2. Coon (1964) je razvio generalnu teoriju povrsinskih peceva, pokazavsi da cetiri granicne (prostorne) krive mogu glatko da de nisu pec.
12

3. Bezier (1971) je razvio prvi prakticni sistem za dizajn povrsina UNISURF. Sistem nije zahtevao posebna znanja iz matematike bio je lak za koriscenje oslanjajuci sa na osnovne geometrijske elemente. Savremena avioindustrija je nezamisliva bez primene slozenih povrsina, slika 2.0.3. Osnovnu (spoljnu) geometriju savremenih letelica nije ni moguce de nisati bez povrsina slobodne forme. Danas, svi racunarski podrzani sistemi za inzenjersko projektovanje i analizu imaju mogucnosti de nisanja parametarskih prostornih krivih (vidi sliku 2.0.4) i slozenih povrsina. Tacno je da posebna znanja iz matematike nisu neophodna, ali za pravilno koriscenje svih mogucnosti CAD-CAM ona su pozeljna. Sledeca poglavlja dace kratke matematicke de nicije pomenutih geometrijskih oblika, a preuzeta su iz /12/, /13/ i /14/.
Slika 2.0.3: Elisa

Slika 2.0.4: Kopacka

13

3 PARAMETARSKE PROSTORNE KRIVE
U parametarskom obliku koordinata svake tacke (tekuca tacka) krive je funkcija jednog ili vise parametara. Za dvodimenzionalnu krivu koja je funkcija jednog parametra vektor polozaja tekuce tacke (u XY ravni) je P(t) = F (t) G(t)] . Parametarski oblik je pogodan za predstavljajne zatvorenih krivih i krivih sa visestrukim vrednostima za datu vrednost nezavisne promenljive. Svaka tacka na krivoj dobija se jednom vrednosti parametra, tako da je parametarski oblik nezavisan od izbora koordinatnog sistema. Samim tim sve transformacije krive linije (rotacija, translacija, skaliranje...) su mnogo lakse. Duzina krive zavisi od ranga parametra, ali je uobicajeno da se izvrsi tzv. normalizacija parametra tako da cela kriva "padne" izmedu vrednosti 0 i 1 parametra (t).

3.1 Kubni splajn
Matematicki splajn je varijanta zickog splajna, koji je nastaje kada se vitka drvena ili plasticna letvica "nategne" izmedu eksercica na tabli. Oblik ove krive se moze modi kovati komadicima olova postavljenim na letvicu. Elasticna linija ove letvice moze se dobiti iz poznate Ojlerove (Euler) jednacine M(x) = REI , gde je E-modul elasticnosti, I-moment inercije i R(x) radijus krivine. Za x male deformacije moze se radijus krivine zameniti sa y . Pretpostavljanjem da je M(x) = A + Bx i dvostrukom integracijom, dobija se da je zicki splajn opisan kubnim polinomom izmedu oslonaca.
( ) 1
00

Generalno, matematicki splajn je opisan visetsturkim polinomima stepena k, sa kontinulanim izvodima do reda k ; 1 u zajednickim tackama izmedu segmenata. Kubni spline je kontunalan do drugog stepena u zajednickim tackama segmenta. Nizi stepeni polinoma kod splajnova su veoma pogodni za "provlacenje" krivih kroz seriju zadatih tacaka i zahtevaju manje racunarskog vremena.
Slika 3.1.5: Kubni splajn

Ferguson (1963) je prvi upotrebio parametarske kubne jednacine za de nisanje krivih linija i povrsina pri projektovanju aviona. Na slici 3.1.5. prikazane su tri varijante aeropro la za IBL modelirane kubnim splajnovima. Segmenti kubnog splajna opisani su vektorskim jednacinama oblika: r = r (t) = A + A t + A t + A t (1) Uobicajeni nacin za odredivanje nepoznatih koe cienata je speci ciranje vrednosti za r i r = dr=dt na krajevima oba segmenta. A = r (0) A + A + A + A = r (1) (2) A = r (0) A + 2A + 3A = r (1)
0 1 2 2 3 3
0

0 0

1 1 1

2

3

0 0

2

3

14

Resavanjem po nepoznatim koe cientima dobijaju se izrazi: A = r (0) A = r (0) A = 3 r (1) ; r (0)] ; 2r (0) ; r (1) A = 2 r (0) ; r (1)] + r (0) + r (1) Direktnim zamenjivanjem u polaznu jednacinu dobija se matricna jednacina: 2 3 2 3 r (t) = 1 t t t 1 0 0 0 r (0) 6 0 0 1 0 7 6 r (1) 7 6 7 6 7 4 ;3 3 ;2 ;1 5 4 r (0) 5 2 ;2 1 1 r (1)
0 1 2
0 0 0

(3)

3

0

0

2

3

0 0

(4)

3.2 Bezier-ova kriva
Prethodno opisani kubni spline reprezentuje metod konstruisanja krive linije KROZ set tacaka u prostoru. U mnogim slucajevima ovaj metod daje izvrsne rezultate. Kubni splajn se provlaci kroz set tablicno de nisanih koordinata koje de nisu aeropro l. Oblik krive se moze kontrolisati zadavanjem tangentnih uslova u de nicionim tackama splajna. Ovakav nacin ne daje intuitivni osecaj potreban za dizajn krivih. Da bi se povecala eksibilnost potrebno je dodavati tacke, ali kriva ostaje i dalje treceg reda. Alternativni metod de nisao je Bezier (1970), omogucivsi korisniku veci osecaj odnosa ulaznih podataka (tacaka) i dobijenog rezultata (krive). Na ovaj nacin omogucio je korisniku da se oseca kao umetnik, dizajner, modelar. Bezier-ovoj krivoj je dodeljen kontrolni poligon, koji jedinstveno de nise oblik krive. Samo prvo i poslednje teme kontrolnog poligona leze na krivoj. Temena kontrolnog poligona de nisu derivative, stepen i oblik krive.
Slika 3.2.6: Bezierova kriva

Matematicka osnova Bezier-ove krive je funkcija podesavanja (blending) polinoma interpoliranog izmedu prvog i poslednjeg temena kontrolnog poligona. Bezier-ov polinom je u svojoj osnovi Bernstein-ov polinom, tj. kaze se da Bezier-ova kriva ima Bernstein-ovu osnovu. Na slici 3.2.6 dat je izgled ove parametarske krive.
1

Osnovna funkcija je data izrazom:

Jn i(t) = i! (nn! i)! ti (1 ; t)n i ;
;

(5)

1 Vajerstrasova (Weierstrass) teorema: Neka je funkcija F (x) jednoznacna i kontinualna na intervalu 0 x 1. Postoji polinom P (x) takav da za proizvoljno malo vazi F (x) ; P (x) < . Jedan od dokaza ove teoreme dao je Bernstajn (Bernstein) 1965. god.

15

gde je n stepen polinoma a i pojedinacno teme poligona (i = 0 n). Opste receno n-ti stepen polinoma de nisan je sa n+1 temena kontrolnog poligona. Ako sa Pi obelezimo komponente vektora polozaja temena, koordinate tacaka na krivoj date su:
n X i=0

P (t) =

Pi Jn i(t)

0<t<1

(6)

3.3 B-Splajn kriva
Sa matematicke tacke gledista, kriva koja je generisana koriscenjem kontrolnog poligona, zavisi od interpolacione (aproksimacione) seme koja uspostavlja odnos izmedu krive i poligona. Ova sema zavisi od izbora bazicne (ili tezinske) funkcije. Karakteristike Bernstajnove baze ogranicavaju eksibilnost rezultirajuce krive. Postoje dva osnovna ogranicenja. Broj temena kontrolnog poligona odreduje stepen rezultirajuceg polinoma koji de nise krivu. Npr. kubna kriva, mora biti de nisana pologonom sa cetiri temena i tri veze.
Slika 3.3.7: B-splajn

Ovo ogranicenje proistice iz globalne osobine Bernstein-ove osnove. Vrednosti tezinsikih funkcija (t) su nenulti parametri za sve vrednosti parametra (t) duz krive. Svaka tacka na krivoj je rezultat tezinskih vrednosti svih temena kontrolnog poligona. Ova osobina eliminise mogucnost lokalnih modi kacija, tj. onih koje ne uticu na ostatak generisane krive.
J(n i)

Postoji jos jedna bazicna (osnovna) funkcija, nazvana B-SPLINE, koja sadrzi Bernstein-ovu osnovu kao specijalni slucaj. Ova osnova je neglobalna. Neglobalno ponasanje B-spline krive je rezultat cinjenice da je svakom temenu Pi dodeljena jedinstvena osnovna funkcija. Tako, svako teme kontrolnog poligona "kontrolise" oblik rezultirajuce krive samo za one vrednosti parametara gde dodeljena osnovna f-ja nije nula! Vidi sliku 3.3.7. B-spline osnova omogucava da se stepen rezultirajuce krive menja bez izmene broja temena kontrolnog poligona, slika 3.3.8. Neka je P (t) tekuca tacka B-spline krive, funkcija parametra (t), i neka su Pi temena (n + 1) kontrolnog poligona. Kriva dobijena koriscenjem B-spline osnove data je jednacinom:
n X i=0

P (t) =
i

Pi Ni k (t)
i

(7)

Tezinska funkcija za krivu B-spline osnove stepena k data je izrazom: 1 za x t x +1 Ni (t) =
1

0 u svim drugim slucajevima 16

Slika 3.3.8: Lokalne modi kacije B-splajna

N +1 Ni k (t) = (t ; xi) Ni;k x1(t) + (xi+kx; t) ; ix k 1(t) xi+k 1 k i+k i+1
; ; ;

(8)

Promenljiva X je cvorni vektor, i ona je dodatna promenljiva. To je serija realnih brojeva takvih da Xi < Xi . Ovaj cvorni vektor odreduje raspon vrednosti koje uzima parametar (t).
+1

Parametar (t) uzima vrednosti od 0 do n-k+2. Duplirana temena kontrolnog poligona se moraju naznaciti u cvornom vektoru: 0 0 1 2 3 3 ] ovaj cvorni vektor oznacava krivu drugog stepena ciji su krajevi multiplicirani dvaput. Ako je red krive (k) jednak broju stranica kontrolnog poligona i ako nema dupliranih temena bice generisana Bezier-ova kriva. Teoriju B-spline-ova prvi je predlozio Schoenberg (1946), a rekurzivne de nicije pogodne za numericka izracunavanja predstavili su Cox (1972) i de Boor (1972).

17

4 DEFINISANJE POVRSINA
Kao sto je naglaseno na pocetku, generisanje i opis povrsina su jedan od najbitnijih elemenata pri savremenom (inzenjerskom i ne samo inzenjerskom) dizajnu. U prethodnom poglavlju date su neke osnovne de nicije najcesce koriscenih krivih linija u savremenim CAD-CAM sistemima: kubni splajn, Bezier-ova kriva, B-splajn. Ostali tipovi linija: prave linije i sve vrste konusnih preseka su obavezni, sastavni, deo CAD-CAM sistema. Slican je problem i sa povrsinama. U ovom poglavlju nece se govoriti o sledecim tipovima povrsina: ravan, sfera, konus, cilindar, elipsoid ... Svi tipovi povrsina koji ce biti objasnjeni su dati parametarski, tj kao funkcije parametara "u" i "v" koji su sa svoje strane f-je promenljivih x y z .
Slika 4.0.9: Slozene povrsine

4.1 Bilinearna povrsina
Ovo je jedan od najjednostavnijih tipova povrsina. To je takva povrsina na kojoj su sve tacke medusobno linearno interpolirane. U matricnom obliku: Q (u v) = 1 ; u u ] P (0 0) P (0 1) 1 ; w (9) P (1 0) P (1 1) w

18

4.2 Ruled - Lofted povrsina
Ovaj tip povrsine najcesce asocira na avio ili brodo industriju. Ova povrsina se dobija kada se dve prostorne krive interpliraju linerano po istim procentima. Prikazana je na slici 4.0.9 -a. Q (u v) = P (0 v)(1 ; u) + P (1 v) u (10) P (0 v) i P (1 v) su poznate granicne krive, i mogu biti sve vrste krivih: kubni splajnovi, lukovi, prave linije ...

4.3 Linearna Kunova povrsina
Ova linearna Kunova (Coon) povrs se dobija "iz" ruled povrsine! Ako pretpostavimo da postoje cetiri granicne (prostorne) krive takve da su granicne tacke susednih krivih zajednicke, tada se prostim sabiranjem u dva pravca dobija, vidi sliku 4.0.9 -b: Q (u v) = P (u 0)(1 ; v) + P (u 1)v + P (0 v) (1 ; u) + P (1 v) u (11)

4.4 Fergusonova kubna povrsina
Polaz je kao kod prethodnih de nicija, postojanje cetiri granicne krive, koje u ovom slucaju moraju biti kubni splajnovi. Prikazana je na slici 4.0.9 -c. ri = ri (t) = Ai (0) + Ai(1) t + Ai(2) t + Ai (3) t i = 0 1 2 3 (12) 2 3 2 3 1 r (t) = 1 u u u 6 7 6 v 7 A (i j) 6 7 6 7 (13)
2 3 2 3

4

5 4

v2 v3

5

4.5 Bezierova povrsina
Slicno kao i kod Fergusonovog peca, granicne krive su Bezierove krive. Ova povrsina (kao i sama kriva) dodeljenja je svom karakteristicnom poliedru, slika 4.0.9 -d.
n! m! ri j (n ; i)! i! ui (1 ; u)n i (m ; j)! j! vj (1 ; v)m j i j gde su ri j koordinate temena karakteristicnog poliedra. Izgled je dat na slici 4.0.9 -e.
n m X X
=0 =0

Q (u v) =

;

;

(14)

4.6 B-spline povrsina
B-spline povrsina (po slicnom principu kao i prethodne) data je dvostrukom sumom:

Q (u v) =
Ni 1 (u) =

n m X X i=0 j =0
i

Bi

+1

j +1 Ni k (u) Mj l (v)
i

(15)

1 za X u X +1 0 u svim drugim slucajevima
; ; ;

; Ni+1 ; i Ni k (u) = (u X Xi ) N;kX1(u) + (Xi+kX u); X k 1(u) i+k 1 k i+k i+1

(16)

19

Mj 1(v) =

1 za Y v Y +1 0 u svim drugim slucajevima
j j
; ; ;

; Mj j Mj l (v) = (v ; Yj ) M;l Y1 (v) + (Yj +l Y v) ; Y+1 l 1 (v) Yj +l 1 l j +l j +1
+1 +1

(17)

gde su Xi elementi K , a Yi elementi L cvornih vektora, i m i n su brojevi temena kontrolnih poligona umanjeni za jedan duz parametara u i v respektivno. Bi j su pozicioni vektori de nicionog poligona povrsine. Sva pravila (i osobine) koja vaze za de nicione poligone same B-spline krive vaze i u slucaju povrsine. Izled je dat na slici 4.0.9 -f. Na slici 4.0.9 -g je pokazana mogucnost lokalne modi kacije ovog tipa povrsina promenom stepena generisucih krivih i pomeranjem temena kontrolnog poligona.

4.7 APT de nicije povrsina
U APT (Automated Programing Tool) jeziku postoji nekoliko de nicija povrsina osim onih klasicnih (ravan, cilindar i sfera). Povrsine mogu biti de nisane na nekoliko nacina, u APT-u se "cuvaju" kao kanonske forme: Ravan Sfera Kruzni cilindar Kruzni konus Kubna povrsina Tabularni cilindar - TABCYL, se dobija kada kubna kriva (koja prolazi kroz set zadatih tacaka i zove se Generatrisa) "putuje" duz zadatog vektora (direktrisa). Direktrisa je upravna na ravan u kojoj lezi Generatrisa. Vidi sliku 4.0.9 -h. Ruled povrsina

4.8 Degenerisani pecevi
Povrsinski pecevi, do sada razmatrani, imaju cetvorougaonu topologiju. Svi se de nisu uz pomoc cetiri granicne krive. Iz ove karakteristike i proizilazi naziv "patch" (zakrpa). U nekim (posebnim) slucajevima potrebno je da jedna od granicnih krivih ne postoji. Tada govorimo o triangularnoj topolgiji. Jedna od strana je nula (ili tezi nuli). Ovakvi povrsiniski pecevi se zovu DEGENERISANI. Izgled dat na slici 4.0.9 -i.

20

5 MODEL LETELICE
CIM koncept koji je izlozen u Uvodnom delu se razvija u "Odeljenju za izradu Modela letelica i aerodinamickih Uredaja" Vojno-Tehnickog Instituta Vojske Jugoslavije. Sami poceci su vezani za nabavku prve CNC alatne masine sredinom sedamdesetih godina. Prva Fritz Werner FK42 sa upravljackom jedinicom SINUMERIK 550 C zahtevala je i odgovarajucu racunarsku podrsku, t.j. odgovarajuci programski jezik za njeno programiranje. Programski jezik koji je tada instalisan na racunarima serije DEC-PDP bio je UNIAPT. Od tada pa do danasnjih dana VTI je intezivno radio na realizaciji CIM koncepta. Takva orjentacija je bila neophodna jer problematika kojom se bavio VTI (tada Vazduhoplovno Tehnicki Institut) je to zahtevala. Projektovanje i izrada povrsina slobodne forme (trup aviona, krila ...) je nezamisliva bez odgovarajuce racunarske podrske. Primena CIM koncepta odnosi se, dakle, na malu fabriku opreme koja ima pretezno unikatnu proizvodnju sitnih slozenih komada. Iako vazduhoplovna industrija ima svoje speci cnosti neka iskustva mogu se iskoristiti za nadgradnju neke postojece fabrike na CIM koncept, ili pri projektovanju nove fabrike koja bi trebalo da objedini sva moderna tehnoloska dostignuca.

5.1 Projektni zahtev
Postupak projektovanja savremenih borbenih aviona zahteva primenu teorijskih i eksperimentalnih metoda u de nisanju aerodinamickih oblika letelica i analizi dobijenih resenja i rezultata. Cesto, teoretski prilaz nije uvek moguce ostvariti, pa se do odredenih rezultata moze doci ispitivanjima modela u aerotunelima. Model letelice koji se koristi u kasnijim aerodinamickim ispitivanjima (u aerotunelima) je osnovni proizvod Radionice VTI-a. Uz model, neophodno, idu merni elementi i elementi za oslanjanje modela u aerotunelu. Sastavni deo modela su i sabloni za merenje postavnog ugla modela u aerotunelu. Model letelice i sve neophodne elemente uz njega propisuje projektni zahtev. U projektnom zahtevu su dati osnovni elemnti za projektovanje i izradu modela. Ti elementi su: Razmera modela Namena modela Nacin oslanjanja Mehanizacija modela Modularnost Opis i gabariti modela Komponente modela 1. Trup 2. Krilo 3. Horizontalni rep 4. Vertikalni rep Pribor uz model Uslovi ispitivanja Opterecenja modela Tehnicki zahtevi 1. Aerovaga
21

2. Prihvat modela 3. Spojevi 4. Tolerancije Izrade (a) Uzgonske povrsine (b) Trup (c) Sabloni Skladistenje modela i pribora Dokumentacija uz model 1. Izvestaj o modelu 2. Crtezi 3. Protokol o prijemu modela Obris aviona (spoljna geometrija) se dobija od odgovarajuce sluzbe (sektor teorijske aerodinamike). Geomterija aviona (ne modela) se transferuje sa nekog od postojecih sistema za inzenjersko projektovanje i analizu (I-DEAS, COMPUTERVISION) na CAD/CAM sistem instalisan u Radionici (UNIGRAPHICS II) i skalira se na trazenu razmeru modela. U aerotunelima se eksperimentalno ispituju modeli: za odredivanje aerodinamickih sila i momenata, za merenje raspodele pritisaka, za odredivanje derivativa, za ispitivanje uvodnika kao i dinamicki slicni modeli za ispitivanje atera. Kod ispitivanja u aerotunelima se simuliraju uslovi slicni letnim uslovima aviona. Da bi se ostvarili ti uslovi potrebno je da se pored geometrijske slicnosti ostvari i slicnost zickih velicina koje su karakteristicne za odredenu vrstu eksperimenta.

5.1.1 Slicnost zickih pojava
Fizicke pojave po svojoj prirodi su vrlo slozene i zavise od velikog broja promenljivih velicina, tako da se cesto ne mogu izraziti u analitickom obliku. Osim toga, i funkcionalne veze mnogih zickih pojava koje se mogu analiticki prikazati su takve prirode da ne mozemo odrediti resenja koja su nam neophodna za prakticnu primenu. U takvim slucajevima koristimo iskustvo iz slicnih izvodenja ili iz ispitivanja modela /26/. Pod ispitivanjem modela podrazumeva se izvodenje eksperimenata na kon guraciji koja je prvenstveno geometrijski slicna prototipu, ali moze da se razlikuje od njega u apsolutnoj velicini. Fizicki uslovi kao sto su brzina strujanja ili gustina mogu da se razlikuju od originala na odreden speci can - eksperimenta je pronaci neku od velicina, koje de nisu zicku nacin. Osnovni problem pri izvodenu pojavu (poput duzine, brzine strujanja, gustine, temperature), koju mozemo izmeniti a da pri tome sustina zicke pojave ostane ista. To znaci, da pri ispitivanju modela mora biti ispunjen uslov slicnosti zickih pojava. Za niz pojava se kaze da su slicne, ako u homolognim tackama sve velicine, iste prirode od kojih pojava zavisi, stoje u stalnim i odredenim odnosima. Ako je poznata vrednost koe cijenta prevodenja uvek je moguce za datu velicinu x na modelu odrediti odgovarajucu vrednost X na avionu i obrnuto. Koe cijenti prevodenja za slicne zicke pojave nisu nezavisni i nalaze se u potpuno odredenim funkcionalnim vezama. Ove funkcionalne veze izmedu koe cijenta prevodenja dobijaju se iz sistema osnovnih jednacina, koje odreduju zicku pojavu. Da bi se ostvarila slicnost neke zicke pojave u eksperimentu potrebno je da model zadovoljava odredene zahteve slicnosti /26/. Ti zahtevi zavise od vrste eksperimenta i pojave koja se simulira. Pri konstruisanju modela moraju se postovati odredena pravila da bi se simulirala zeljena slicnost modela.
22

1. Geometrijska slicnost. Jedini zahtev je postovanje geometrijskih oblika i kvaliteta obrade, dok raspored masa ne podleze nikakvom pravilu. 2. Staticka slicnost. Kod ove slicnosti mora da bude ostvaren odgovarajuci raspored krutosti. 3. Dinamicka slicnost. Da bi se odgovorilo ovoj slicnosti, zadrzava se normatizovani raspored krutosti i masa strukture. Modovi oscilovanja modela ostaju isti kao i kod prototipa, dok je frekfencija smanjena. 4. Slicnost plasticnih karakteristika. Ova ispitivanja imaju za cilj da se na strukturi modela, na osnovu statickog i dinamickog opterecenja, dobije raspored napona slican onom koji postoji na avionu, a koji vodi do identicnog uvodenja u domen plasticnosti. 5. Slicnost masa. Kod ove slicnosti raspored masa se pokorava pravilu da je polozaj tezista strogo de nisan kao i elipsoid inercije modela.

5.2 Tolerancije za aerodinamicke modele
Tolerancije izrade modela za aerodinamicka ispitivanja direktno uticu kako na kvalitet i tacnost ispitivanja tako i na vreme i cenu izrade modela. Da bi se dostigla sto veca slicnost u ispitivanjima sa rezultatima dobijenim u letu, neophodno je posvetiti veliku paznju tolerancijama izrade modela /26/. Kada govorimo o njima razlikujemo dve vrste tolerancija i to: Tehnicke tolerancije Aerodinamicke tolerancije Tehnicke tolerancije obezbeduju funkcionalnost i valjanost svih veza ostvarenih na modelu i nosacu modela kao i njihovu zamenljivost. Tacnost izrade (ostvarivanje zahtevnih tolerancija) direktno utice na sigurnost modela, npr. veza nosac modela i modela. Postojane zazora izmedu nosaca i modela moze dovesti do nezeljenih vibracija i loma modela. Aerodinamicke tolerancije se odnose iskljucivo na aerodinamicke performanse modela. Tu razlikujemo: 1. Tolerancije oblika 2. Tolerancije odnosa Analiza aerodinamickih tolerancija, koje su date u brojnim publikacijama, dovodi do iznenadujuce cinjenice da postoji veliki raspon odstupanja u vrednostima, koje su prihvacene u svetu. Model letelice ima osnovni zahtev za geomterijskom slicnoscu sa realnim avionom. Pri procesu skaliranja neki delovi aviona postaju suvise mali i nezgodni (nemoguci) za izradu. To se, prvenstveno, odnosi na debljine izlaznih ivica uzgonskih povrsina. Projektnim zahtevom su speci ciranje maksimalne dozvoljene debljine izlaznih ivica (0:1 ! 0:2mm). Drukcije receno, dozvoljene su izvesne deformacije ulazne geometrije radi tehnologicnosti celog modela. S obzirom na nemogucnost izrade takvih debljina, u dogovoru sa teorijskom aerodinamikom, vrsi se dozvoljena deformacija aeropro la.

23

5.3 Osnovne karakteristike uzgonskih povrsina
Slika 5.3.10: Dispozicija aviona LASTA-2

24

S obzirom da su uzgonske povrsine letelica najbitnije za letacke karakteristike najstrozi su zahtevi za njihovu tacnost. Projektnim zahtevom su de nisana ne samo dozvoljena odstupanja od teoretskog oblika nego i njihovi medusobni odnosi (vertikalac prema krilu ...). Ako uzmemo krilo kao reprezent uzgonskih povrsina letelica, mozemo de nisati neke osnovne karaketristike krila i neke pojmove, ciji ce se termini koristiti u daljim razmatranjima /24/. Krilo je sastavljeno obicno iz niza evolutivnih aeropro la duz razmaha, iste ili razlicite relativne debljine,i po svom obliku moze biti pravougaono, trapezno, elipticno ili bilo kog drugog oblika u zavisnosti od konstruktivne zamisli ili postavljenih uslova. Najveca dimenzija krila zove se razmah. Vidi sliku 5.3.10. Poprecni presek krila, na bilo kome mestu duz razmaha, daje lokalni aeropr l krila, a tetiva ovoga - lokalnu tetivu krila. Poduzna tetiva lokalnog aeropro la predstavlja lokalnu ili mesnu sirinu krila. Linija koja spaja aerodinamicke centre lokalnih aeropro la zove se centralna linija krila, a ako je centralna linija prava, tada se zove osovina krila. Ugao izmedu osovine krila i prave koja stoji normalno na ravan simetrije odreduje strelu krila, a ugao delta izmedu osovine krila i njene projekcije na ravan koja prolazi kroz tetivu srednje linije aeropro la u ravni simetrije i stoji normalno na ovoj - ugao dijedra ili ugao pregiba krila. Krilo moze biti geometrijski ili aerodinamicki vitopereno prema tome da li se tetive, odnosno aerodinamicke osovine lokalnih aeropro la, nalaze u istoj ravni ili ne. Povrsina iznad tetiva srednjih linija lokalnih aeropro la zove se gornjaka, a ispod - donjaka krila. Pod aerodinamickom povrsinom krila S podrazumeva se uslovno usvojena povrsina projekcije krila na ravan koja prolazi kroz tetivu srednje linije aeropro la u ravni simetrije, a normalno na ovoj. Odnos povrsina i razmah krila daje sredu geometrisku tetivu krila. Odnos srednje geometrijske tetive i razmaha vitkost, odnosno speci cni ili relativni razmah krila. Polozaj krila u strujnom polu odreduje se napadnim uglom u odnosu na izvesni usvojeni pravac koji je vezan za krilo. Pri izboru ovog pravca nema ogranicenja. Medutim, u tehnickim primenama uzima se obicno ili pravac tetive srednje linije u ravni simetrije ili projekcija pravca srednje aerodinamicke tetive SAT na ravan simetrije krila. Srednja aerodinamicka tetiva krila je tetiva, po povrsini ekvivalentnog, zamisljenog krila na koje dejstvuju isti aerodinamicki momenti koji dejstvuju i na stvarno krilo.

25

6 MASINE ZA MERENJE I INSPEKCIJU
U ovom delu dace se kratak osvrt savremenih, racunarski upravljanih, masina za merenje i inspekciju (Numericki Upravljane Merne Masine, u tekstu NUMM). Razmatrace se neki od poznatih svetskih proizvodaca NUMM, uporedivati njihove karakteristike radi pravilnijeg izbora. Uzeti su samo oni - do cijih je informacija moglo da se dode (npr. nema ni jednog proizvodaca iz USA). proizvodaci - ima siroku lepezu tipova NUMM koje nudi na trzistu, razlicitih Svaki od razmatranih proizvodaca gabarita i namena, ali je uvek moguce naci karakteristicnu crtu koja ga obelezava i izdvaja /48/.

6.1 Strukturna sema NUMM
Struktruna sema NUMM data je na slici 6.1.11.
Slika 6.1.11: Strukturna sema NUMM

Xm Ym Zm preciznim linearnim pomeranjem merne glave u odnosu na merenu vrednost. Merna glava se pomera pomocu pogonskog sistema (2). Pomeraji se ocitavaju pomocu mernih pretvaraca (transdjusera) (3). Pomeranje merne glave obezbeduje se elektromehanickim pogonom (4).

Koordinate tacaka mernog dela mere se u odnosu na apsolutni koordinatni sistem masine

Kao opcija merenja u polarnom (cilindricnom) koordinatnom sistemu sluzi dodatak masine u vidu obrtnog stola (5). Obradu elektro signala merne glave i mernog pretvaraca, upravljanje elektropogonom, obrada i prikaz merenih vrednosti obezbeduje racunarska podrska. Nju cine pretvaraci: (6)- pretvarac odstupanja merne glave i (7)- pretvarac pomeraja baznih elemenata masine. Elektropogonski blok kontrole (servo) (8) koji preko bloka veza ili neposredno povezuje za glavnim racunarom (10). Digitalni signali pretvaraca (6) i (7) daju polozaj merne glave u odnosu na mereni deo. Upravljanje pokretnim komponentama masine obavlja se racunarom (10) ili rucno preko specijalnog pulta (11). Za dobijanje podataka o merenim vrednostima neophodna informacija za proracun dobija se merenjem kalibratora (12) atestiranog visokom tacnoscu tela (sfera ili kocka) sacuvanih u procesu merenja. Racunar pamti te podatke i ucitava ih pri proracunu geometrijskih mera dela. Koordinatni sistem vezan za deo Xa Ya Za koji je neophodan za pravilnu ocenu rezultata merenja moze se uzeti u odnosu na bilo koji geometrijski element dela, ali jednoznacno postavljen i orjentisan u odnosu na apsolutni koordinatni sistem masine. Za ispunjenje funkcije kontrole, obrade i prikazivanje rezultata sluze i periferni uredaji: (13) magnetna traka, (14) tvrdi disk, (15) opi disk, (16) stampac, (17) ploter i (18) gra cki terminal.
26

6.1.1 Karakteristike NUMM
U tabeli br. 1. date su najosnovnije karakteristike i konstrukcioni elementi pojedinih proizvodaca NUMM grupisanih po drzavama /48/.

Tabela 1: KONSTRUKCIONI ELEMENTI NUMM
Firma FERRANTI TAYLOR HOBSON (V.Britan) DEA OLIVETTI (Italija) LEITZ MAUSER OPTON (Nemacka) RENAULT (Francuska) JOHANSON (Svedska) SIP (Svajcar) MITUTOYO (Japan) Materijal Oslonci Merni sistem Racunar Merenje gran. met. aero kruti kliz. foto ind PDP HP Wang ost. Tac. Skan.

? ? ? ? ? ? ? ? ?

?

? ?

?

? ?

? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ?

? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ?

?

? ? ?

?

?

? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ?

? ?

? ? ? ?

? ? ? ? ?

U tabeli br. 2. date su osnovne metroloske karakteristike NUMM proizvodaca prikazanih u tabeli br. 1. Tabele 2, 3, 4 i 5 daju paraleni prikaz "Metroloskih i eksploatacionih karakteristika" nabrojanih proizvodaca. NUMM oznacene sa "4D" imaju obrtni sto. Simbol "?" oznacava da - NUMM pokriva datu oblast primene u potpunosti. Simbol " " oznacava ogranicenu proizvodac oblast primene /48/.

27

Tabela 2: OSNOVNE KARAKTERISTIKE NUMM
Metroloske i ekspl.karakter. NUMM - Koord.sistem - Tacnost.mer. - Max.tacnost tacaka mer.elm. presek simetr projek - Odstupanje oblika u pros - Programska kompenzacija polozaja - Specijalni programski paketi OPTON MAUSER LEITZ 4D 4D 4D FIRMA DEA FERR JOHAN ANTI SON 4D 3D 4D SIP 3D MITU TOYO 3D

8=1000 ? ? ? ? ? ?

8=1000 ? ? ? ? ? ?

9=250 7=600 7=30 ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ?

7=36 ? ? ? ? ?

7=99 ? ? ? ? ?

7=30 ? ? ?

?

Tabela 3: SPECIJALNE MOGUCNOSTI NUMM
Metroloske i ekspl.karakter. NUMM - Merenje nepo znatih pro la - Merenje profila zadatih skupom tacaka - Merenje nepoznatih povrsina - Merenje povrs zad. skupom tac - Proracun ods pro la-povrvs - Slicnost mere povrs raz.sis - Merenje prof zadatih spec.f-ja FIRMA OPTON MAUSER LEITZ DEA FERR JOHAN SIP MITU ANTI SON TOYO

? ? ? ? ? ? ?

? ? ? ? ? ? ?

? ? ? ? ? ? ?

? ? ? ? ?

?

? ?

? ?

? ?

28

U tabeli 3. prikazane su specijalne mogucnosti NUMM /48/. Pod ovim se podrazumevaju mogucnosti inspekcije skulptornih povrsina.

Tabela 4: MERENJE TIPICNIH FORMI
Metroloske i FIRMA ekspl.karakter. OPTON MAUSER LEITZ DEA FERR JOHAN SIP MITU NUMM ANTI SON TOYO - Clinidricni zupcanici - Konicni zupcanici - Zupcanici sa sloz.prof. - Raspored meduzublja

? ? ? ?

? ? ? ?

? ? ? ?

? ?

Tabela 5: MOGUCNOST PROGRAMIRANJA
Metroloske i FIRMA ekspl.karakter. OPTON MAUSER LEITZ DEA FERR JOHAN SIP MITU NUMM ANTI SON TOYO - Operativno - Samoucenje - Dijalog - Automatsko - Gra cki prikaz rezult merenja

? ? ? ? ?

? ? ? ? ?

? ? ? ? ?

? ? ? ? ?

? ? ?

? ? ? ? ?

Posmatrajuci tabele primecuje se da se izdvajaju proizvodaci OPTON, DEA i FERRANTI . Dalju evaulaciju potrebno je uraditi uzimajuci i neke faktore koji nisu nabrojani u tabelama. Na izbor -bitno uticu i cena, pouzdanost, kvalitet servisa, mogucnost nadgradnje, mogucnost veze sa nadredenim racunarom (CAD/CAM sistemom). Potrebno je i oceniti rmu (proizvodaca) u celini, njegovu tradiciju, dalja ulaganja u razvoj i ukupnu poslovnost.

29

Slika 6.2.12: Metode merenja merne sonde

6.2 Metode merenja merne sonde
Dobijanje potrebnih mera sprovodi se pomocu tri metode. Nulta metoda, diferencijalna i suprotno polozajna. Na slici 6.2.12. prikazana je sema medu dejstva davaca pomeraja masine, merne glave i mernog dela pri realizaciji razlicitih metoda koordinatnih merenja kako na rucno upravljanim tako i na NU mernim masinama. Sve tri metode objasnjene su na primeru merenja jedne dimenzije. Uzeto je da se pocetna tacka merenja poklapa sa referentnom tackom na skali mernog sistema masine. Kod mernih masina najcesce se primenjuje "nulti tip" merne glave koja daje komandni signal registrovan davacem pomeraja merne masine pri dodiru sonde i povrsine merenog dela. Rede se koriste glave "otkolna" koje daju signal proporcionalan otklonu glave od nekog njenog nultog polozaja. Kod rucnih mernih masina cesce se koristi "nepokretna" merna glava. Njena reda primena u odnosu na druge tipove mernih glava je uslovljena velikim silama kontakta i samim tim nedovoljne tacnosti.

NULTI METOD - najcesce se primenjuje. Nulti metod sa nepokretnom mernom glavom prikazan je na slici 6.2.12 -a. Pomera se nepokretna merna sonda 2 do dodira s povrsinom mernog dela 1. Sonda 2. je postavljena preko nosaca 3. na klizac koji se pomera duz merne letve 5. koja je ksirana sa baznim elementima masine. Izmeren velicina "A" ocitava se na skali merne letve 5. A = Xk = 100:2 mm. Odstupanje velicine "A" od nominalne izracunava se sa = A ; An = 100:2 ; 100 = 0:2 Pri radu merne masine sa nultom glavom najcesce se primenjuje prethodno opisani nulti metod svodenja na meru. Na slici 6.2.12 -b. prikan je "nulti metod" merenja pomocu merne glave sa otklonom. Prilikom kontakta pipka izlazni signal je proporcionalan otklonu u odnosu na nosac 3. Na datoj slici pozicija 1. je mereni deo, 2. sonda, 3. nosac, 4. klizac merne letve, 5. merna letva, 6. skala davaca merne glave. Merna masina se pomera sve dok ne dovede do nule rezultujuci efekat medudejstva viseznacnih mera i izmerene velicine kompenazcijskog sklopa Xr = 0. U tom polozaju ocitava se skala davaca mernog sistema masine A = Xk = 100:2 mm i obraduje se rezultat merenja = 100:2 ; 100 = 0:2 mm. Pri takvoj realizaciji nulte metode svodenja na meru postize se visoka tacnost merenja, tako da je metod nasao primenu kod preciznih mernih masina
30

Slika 6.3.13: Bazne komponente EPSILON 2304

uzimajuci u obzir neophodno dopunsko vreme za stabilizaciju masine. DIFERENCIJALNI METOD Na slici 6.2.12 -v je dat metod ovog koordinatnog merenja. On se zasniva na razlici (diferenciji) nominalne mere i izmerne na delu. Skala na nosacu merne glave pre pocetka merenja se dovede na nultu vrednost. Pocetni polozaj za merenje je nominalna mera ocitana na mernoj letvi masine. Pri merenju merna sonda se pomera i pravi otklon u odnosu na nosac sve do kontakta sa merenim delom. To odtstupanje (razlika) od nominalne mere ( = An ; A) ocitava se kao Xr na skali nosaca merne sonde. Ovaj metod je pogodan za merenje slozenih konturnih povrsina i cesto se naziva metodom pracenja nominalne konture. INTERAKTIVNI METOD Na slici 6.2.12 -g je prikazan ovaj metod. Sustina ove metode je da se odstupanja od nominalne mere dobijaju istovremenim pomeranjem nosaca merne letve same masine i nosaca merne sonde. Merena vrednost se dobija kao A = Xk + Xr . Ova metoda se sve vise primenjuje kod numericki upravljanih koordinatnim mernih masina zbog svoje brze pripreme merenja. Prednost diferencijalnog odnosu na interaktivni i nulti je lakse ocitavanje i obrada rezultata merenja. Pogodan je za merenje komplikovanijih kontura i povrsina. Priprema informacione baze (samog merenja) kod diferencijalnog merenja je komplikovanija i zahteva nesto vise vremena u radu.

6.3 Sema baznih komponenti NUMM
Osnovu masine DEA-EPSILON 2304 (slika 6.3.13.) cini granitno postolje (1) koje obezbeduje pasivno - primarno kretanje portala po X-osi (2). prigusenje vibracija. Sistem klizaca kojim se obezbeduje Sistem klizaca kojim se obezbeduje sekundarno kretanje nosaca merne glave po Y-osi. Kretanje nosaca merne glave po vertikalnoj Z-osi (11). Aktivni prigusivaci vibracija relativnog tipa, sistem vazdusnih lezajeva (21). Ovaj sistem lezajeva ostvaruje kretanje bez trenja, obezbedujuci vazdusno
31

Slika 6.3.14: Merna sonda TF6

jastuce koje podize portal i omogucuje mu da lebdi. Merni sistem same masine cine opticki transdjuseri koji obezbeduju rezoluciju 0:5 m za svaku osu kretanja i time obezbeduje da polozaj - na donjem delu merne glave duz tri ose bude uvek precizno poznat. Merna glava je ugradena vetrikalnog nosaca. pomocu pokretnih delova merna glava se moze postaviti u svaku tacku radnog prostora masine. Merna glava sadrzi pet mesta (polozaja) za postavljanje mernih sondi razlicitog tipa. Standardna merna sonda je elektronski alat koji se moze montirati sa medu izmenljivim - kojima je izuzetno eksibilan zvezdasti pipak sa pet siljaka. pipcima razlicitih oblika i duzine, medu

6.3.1 Elektrokontaktna merna sonda
Elektrokontaktna merna sonda TF6 koja se najcesce koristi kod DEA-inih NUMM je sredstvo za trodimenzionalno merenje sa veoma velikom ponovljivoscu. Pri svakom kontaktu pipka merne sonde sa radnim komadom, poluga sonde prolazi kroz nulti polozaj, pri cemu daje signal. Sonda je prikazana na slici 6.3.14. Sastavni delovi sonde su: 1 telo sonde, 2 konektor, 3 drzac lampe, 4 lampica, 5 podesljiva opruga, 6 providni deo tela, 7 kontakti (valjci i kuglice), 8 promenljivi pipak. Merna sonda je nultog tipa, a sam metod merenja NUMM je vec opisani nulti metod. TF6 ima veliki stepen iskoriscenja pri dinamickom merenju. Mogucnost diskretnog mernja linijskih i uglovnih mera, prostih i slozenijih krivolinijskih povrsina omogucava laku primenljivost u raznim oblastima masinstva.

6.3.2 Merna sonda Renishow PH9
Broj stepeni slobode same masine moze se povecati koriscenjem PH9-Renishaw glave. Ovaj dodatak (PH9) omogucava dve rotacije merne sonde oko "Z" i "X" ose cime se omogucava veca eksibilnost u radu. Ova dva dodatna stepena slobode su pozicionog tipa i sluze za de nisanje mernih "alata" tako da od 3-osne NUMM "pravi" 5-osnu. Izgled ove glave dat je na slici 6.3.15.
32

Slika 6.3.15: PH9 Renishaw

6.3.3 DEA - Biblioteka aplikacionih programa
Svaki od proizvodaca, pa i DEA, nudi grupu aplikacionih programa razvijenih za opste i specijalizovane namene (inspekcija pro la, povrsina, zupcanika, statisticka obrada rezultata itd.). Svaki specijalni zahtev kupca, za razvoj posebnih programa, izvan ove standardne ponude, se tretira kao specijalna oprema i "specijalno" se naplacuje.

Standardni merni s/w (tacke, linije, ravni ) HELP visi programski jezik za inspekciju STATPACK statisticka analiza (X-R karte ) PROFILE MODULE generisanje programa rucno merenog pro la GEARS inspekcija zupcanika RUN-OUT gra cki prikaz odstupana od okruglosti MANSCAN 3D rucno skaniranje povrsine/pro la SURFACE MODULE merenje normale povrsine AUTOSCAN automatsko skaniranje nepoznatog pro la PLOT prikaz rezultata na ploteru ISOT automatsko generisanje (prep.) ISO tolerancija HOST-SATELLITE veza sa nadredenim racunarom
DEA ostavlja siroko i veoma eksibilno resenje inzenjerima kupca, programski jezik HELP. Jezik je po strukturi komandi veoma slican BASICu i FORTRANu. Ulazni podaci i izlazni rezultati su u zeljenom formatu programera, i mogu se prilagoditi nadredenom racunaru i CAD/CAM sistemu.

Firma DEA nudi potpuno otvoreni sistem, ostavljajuci mogucnost da kupac sam razvija neka svoja (speci cna) resenja. Moguce je izvestaje kontrole i komunikaciju sa operaterom napraviti na srpskom jeziku. Ako ovu mogucnost spojimo sa mogucnostima CAD/CAM sistema UNIGRAPHICSII (programski jezik GRIP ) i komunikacionim programom HOST-SATELLITE dobija se veoma mocno sredstvo na usluzi i projektantima i tehnolozima.

33

6.3.4 Programski jezik HELP HELP je programski jezik orjentisan za korisnike DEA NUMM koji bi trebalo da im omoguci lakse resavanje speci cnih problema. Njegova familijarnost sa programskim jezicima BASIC i FORTRAN omogucava lako ucenje i primenu. Help spada u grupu interpretera. Svaka recenica se izvodi u sledecim koracima, analizira se recenica izvornog koda, postavlja se simbolicka tabela za sve promenljive i komande, postavja se prevodilacka zona sa svim neophodnim procedurama i memorijskim poljima, prevodenje u masinski kod i izvodenje komande. Zatim se prevodilacka zona brise i postaje slobodna za nove instrukcije. Kao i kod svih interpretera ovakva procedura mnogo usporava samo izvodenje programa. Da bi se ovaj nedostatak prevazisao, posebno za potprograme (koji se cesto pozivaju), postoji mogucnost njihovog celokupnog prevodenja u masinski kod pre samog izvrsenja. Ovim postupkom se nesto dobija u brzini. Struktura ostalih komandi je standarda (aritmeticki izrazi, logicki izrazi, funkcije, iteracione recenice ). Postoji grupa speci cnih komandi vezanih za merenje (pozicioniranja masine, teoretske i merene vrednosti, tolerancije ). 6.3.5 Komunikacioni paket
HOST-SATELLLITE je paket za komunikaciju izmedu merne masine i nadredenog racunara VAX/VMS koji omogucava slanje i primanje podataka asinhronom serijskom linijom. Program transferuje "ASCII" fajlove u on-line ili o -line nacinu rada. Prvi podrazumeva da je masina u radu, drugi kada merna masina nije u radu. Moguce je le-ove slati pojedinacno ili uskupu preko tzv kontejner fajla. Firma garantuje siguran transfer za razdaljine od 15 do 20 m sa RS232 interface-om, brzina transfera 2400 bauda. Za komunikaciju koriscen je sledeci format: SYNC SYNC SYNC SYNC SOH DATA ETX CRC Simboli imaju sledeci smisao: SYNC sinhronizacija, SOH start podataka, ETX kraj podataka, DATA podaci, CRC provera zbira, NULL nul karakter. Svi ASCII karakteri koje je moguce stampati plus kontrolni karakteri ukljucujuci SYNC,SOH,ETX,CRC pretstavljeni su 7-bitno plus 8 bit parnog pariteta uvedenog sa strane interface-a. Pod pojmom "DATA" podrazumevaju se ASCII stringovi duzine 512 karaktera, informacije merenja duzine 512 ASCII karaktera i kontrolne poruke promenljive duzine. Rastojanje izmedu dve sekvence CR/LF ( ) ne sme preci duzinu od 512 karaktera, jedan blok. Provera zbira (u originalu CHECK SUM) se vrsi na taj nacin sto se u kontoleru u toku pripreme bloka za prenos formira zbir svih znakova u bloku i nizi oktet tog zbira salje kao poslednji znak bloka. Provera isparvnosti primljenog bloka se vrsi na taj nacin sto se u primljenom bloku napravi zbir svih znakova osim poslednjeg i nizi oktet tog zbira se uporedi sa zadnjim znakom u bloku. U koliko su oni jednaki smatra se da je, prema ovom kriterijumu, blok ispravno prenesen. Sustina svega ovoga (provera pariteta i provera zbira) je zahtev za pouzdanim i tacnim transferom. Transferi sa centralnog racunara na upravljacke jedinice alatnih masina se vrse skoro uvek u velikom polju suma, pa se za uspesno resavanje ove problematike prave specijalizovani kontroleri za transfer podataka. Kontrola transfera radi se prema sledecim protokolima: provera zbira, eho provera, provera komplementa, ciklicno kodovanje (Cyclic Redundacy Check). Host-Satellite se satoji iz dva dela jedan se instalise na nadredenom racunaru (u ovom slucaju VAX sa operativnim sistemom VMS), a drugi na mernoj masini (racunar PDP sa operativnim sistemom RT-11). Komunikacija sa korisnikom je veoma jednostavna, potrebno je izabrati jednu od opcija slanje ili primanje. Za slanje (na host) potrebno je uneti ime pojedinacnog fajla ili ime kontejner fajla. Program daje poruku o uspesnosti transfera (File transfer OK ili Transmission error, Disk error ).
carriage return,line feed

34

7 DEA-SURFER
DEA (Digital Electronic Automation) je poznati italijanski proizvodac mernih masina i pratece opreme (i softvera i hardvera). Torino, gde se nalazi centrala ovog proizvodaca, je svetski poznat centar automobilske industrije, i ovo je jedna od kljucnih cinjenica za razvoj fabrike DEA. Sama fabrika nije deo FIAT-ove korporacije ali tesno saraduje sa njom. Firmu je osnovao jedan od sefova kontrole FIATa. Karoserije savremenih automobila su opisane povrsinama slobodne forme, jer automobil, kao i svaka roba siroke potrosnje, mora da bude lep i primamljiv za kupca (italijanski dizajn!). Ono sto prvo padne na pamet je izrada i inspekcija kalupa za karoserije. Tu je znacaj i uticaj FIAT-a za razvoj proizvodaca NUMM DEA-Torino. Veliki broj proizvoda mora da ima lep i privlacan dizajn, npr. sva kucista kucnih aparata, telefoni i sl. Robu siroke potrosnje prvo prodaje izgled (pa i pakovanje), tek na drugom mesto dolazi kvalitet. Sama ideja razvoja ovakvog sistema, tj integracije CAD/CAM sistema i NUMM je veoma dobra i ona je, u sustini, deo trenda racunarske integracije proizvodnje (CIM). U ovoj oblasti DEA-Torino je, sasvim sigurno, u samom svetskom vrhu.

7.1 Karakteristike paketa
SURFER je interaktivni racunarski gra cki sistem za rekonstrukciju povrsina slobodne forme. SURFER

je, relativno, nov DEA softverski proizvod iz grupe aplikativnih softvera. Koriscenjem DEA NUMM i (uglavnom) DEC-ovih racunara sistem merenjem nepoznatog zickog modela formira gra cku bazu za postojeci CAD sistem. Formirani CAD model koristi se u daljim inzenjerskim aktivnostima (CAM). Osnovne karakteristike SURFERa su: Konstrukcija matematickog modela Akvizicija podataka Formiranje povrsina 3D gra cka prezentacija Veri kacija rekonstruisanih povrsina Ucitavanje u CAD na HOST-u Crtanje de nisanih povrsina Transfer na kompatabilni CAM CAM,CAE izmene u realnom vremenu Podaci za kalupe iz jedne de nicije

Jedna od osnovnih prednosti SURFERa je sto se postojeca NUMM integrise u sistem za razvoj proizvoda, za modifkaciju postojeceg dizajna proizvoda i komunikaciju sa ostalim CAD/CAM sistemima. Pored svega ovog osnovna namena ostaje, NUMM i dalje poseduje sve funkcije inspekcije.

7.2 Arhitektura paketa
Paket SURFER moze se instalisati na nezavisnoj radnoj stanici povezanoj sa DEA P/P-JM kontrolnim sistemom serijskom linijom ili sa DEA MASTER kontrolnim sistemom kroz DEC-Ethernet lokalnu mrezu. U zavisnosti pomocu kog kontrolnog sistema se vrsi povezivanje proizvodac preporucuje:
35

Preko Ethernet-a na DEA Master upravljackim i kontrolnim sistemom povezati DEC VAX Station
II/GPX

1. Operativna memorija 9 Mbyte min 2. Hard disk 160 Mbyte preporuceno 3. Jedinica trake 95 MByte 4. Asinhrone linije 4 5. Hardware za vezu na Ethernet 6. 19 inch-ni kolor monitor 1024x780 pixel-a 7. Mis 8. Ploter 9. Printer Preko DEA P/P-JM povezati APOLLO radne stanice serije 3500/4500 1. Operativna memorija 8 Mbyte min 2. Hard disk 150 Mbyte preporuceno 3. Jedinica trake 60 MByte 4. Asinhorne linije 3 5. Hardware za vezu na Ethernet 6. 19 inch-ni kolor monitor 1024x780 pixel-a 7. Mis 8. Ploter 9. Printer

7.3 Operativne sekvence
"DEA SURFER, uz pomoc NUMM i odgovarajuce pratece opreme, je intelegentni CAD/CAM sistem za rekonsturkciju (dizajn/redizajn) povrsina zickog modela." Ova "reklamna" recenica iz uputstva za korisnike (a i mnogih prospekata za SURFER) pokusava da citaocu kaze nekoliko bitnih cinjenica: SURFER je zaokruzeni sistem za inzenjersko projektovanje. Povezan sa NUMM postaje integralno resenje za razvoj novih proizvoda koji su tesno vezani za rad modelara SURFER je dovoljno sposoban da otkrije nepravilnosti u ulaznim podacima Integrisani CAM modul omogucava razoj tehnologije Postojanje pripreme (postprocesiranje) za CNC masine Mogucnost povezivanja sa drugim CAD/CAM sistemima Za pravilno koriscenje SURFERa neophodno je ispostovati proceduru od desetak koraka. Operator na NUMM deli postojeci zicki model u elementarne povrsine ogranicene sa 4 krive (pec). Oblik i velicina ovih peceva, zavisi od karakteristika povrsine i naravno znanja i iskustva operatera. Ovo je najkriticnija i najznacajnija operacija u rekonstrukciji povrsina. Pravilno izabrani i de nisani pecevi mnogo ce uticati na tacnu rekonstrukciju. Prvi korak.
36

Slika 7.3.16: DEA-SURFER Glavne tacke

Slika 7.3.17: DEA-SURFER Tacke i krive

37

Slika 7.3.18: DEA-SURFER Minimum energije

Operator na masini rucno vodeci NUMM (pomocu joystick-a) "uzima" odredeni broj tacaka na pecu za de nisanje njegove granice. Na slici 7.3.16 prikazne su tacke koje zadaje operater. Drugi korak.
SURFER modul preuzima kontrolu, NUMM (u CNC rezimu rada) vrsi akviziciju dodatnih tacaka na granicnim krivama. Operator de nise broj tacaka na granici, SURFER sam odreduje njihov

polozaj. Treci korak.

SURFER konstruise pro l (oblik) granicnih krivih, aproksimujuci ih Bezierovim krivama do 21. stepena. Ova kriva je izracunata tako, da su minimizirana odstupanja od odabranih tacaka. Dobijena kriva ne prolazi obavezno kroz digitizirane tacke. Koriscenje Beizerove krive daje mnogo eksibilniji pristup, neko interpoliranje kubnog splajna egzaktno kroz svaku de nisanu tacku. Cetvrti korak je prikazan na slici 7.3.17. SURFER kreira bezierovu povrsinu metodom "minimuma energije" za ceo pec. Ova prva aproksimacija povrsine, samo na osnovu granicnih krivih, postaje deo gra cke baze (vizuelno se prezentira na ekranu radne stanice). Peti korak prikazan na slici 7.3.18. SURFER "vodi" NUMM i vrsi akviziciju dodatnih tacaka unutar celog peca. Broj i raspored tacaka je odreden stepenom prvobitno kreirane Bezierove krive. Stepen ce biti nizi za povrsine sa manje promena krivine i obrnuto. U ovoj fazi je moguce de nisati i "ostrva", delove povrsine koje je potrebno preskociti pri akviziciji dodatnih tacaka (npr. izbusena rupa). Sesti korak.

Koristeci nove "snimljene" tacke, SURFER redizajnira Bezier-ovu povrs kreiranu u koraku 5. Ovo je druga aproksimacija povrsine koja se dobija u sedmom koraku. Ova druga povrs, ustvari, ne "lezi" na modelu. Ona se nalazi na ofsetu poluprecnika kuglice merne sonde. SURFER, generise novu povrsinu (treca aproksimacija) koja je na ofset rastojanju za vrednost pomenutog radijusa. Ovo je moguce uraditi tek u ovom koraku, jer su tek sada tacno de nisani vektori normale svih tacaka rekonstuisane bezierove povrsine. Osmi korak je prikazan na slici 7.3.19. Na osnovu ove poslednje generisane povrsine, SURFER vrsi ponovnu inspekciju peca na zickom modelu. Operator ima vizuelnu predstavu dizajnirane povrsine, i serije preostalih. On de nise seriju
38

Slika 7.3.19: DEA-SURFER Teoretski i izmereni pecevi

tacaka za veri kaciju povrsine. Tacke zadaje po ili po svom nahodenju, ili po istom parametru povrsine ili u nekom preseku. Ujedno de nise i skalu vektora za prikaz odstupanja. Deveti korak prikazan je na slici 7.3.20. Na tekstualnom delu ekrana prikazuje se: Aktuelno odstupanje svake tacke od merene Maksimalna i minimalna odstupanja Prosecno odstupanje na celom pecu Standardna devijacija gresaka Ovako de nsane povrsine mogu se transferovati na bilo koji CAD sistem koji podrzava ovaj tip povrsina. Deseti korak. Ovaj matematicki model rekonstruisane povrsine polazna je osnova u CAM modulu.

7.4 Ostale mogucnosti
DEA-Surfer osim remodeliranja nepoznatih povrsina slozene forme, poseduje jos rutine neophonde za doterivanje i uskladivanje kreiranih povrsina. Uskladivanje susednih povrsina tako da imaju zajednicku granicu, da imaju zajednicku tangenciju, ili da imaju kontinualnu krivinu. Trazenje medusobnih preseka kreiranih peceva Limitiranje (trimovanje) do granicnih krivih ili povrsina. Promena orjentacije vektora normale peca
39

Slika 7.3.20: DEA-SURFER Veri kacija

Promena stepena po "U" i "V" parametrima peca Pomeranje polova peca u prostoru Kreiranje ostrva na pecu Izracunavanje zapremine tela Izracunavanje kurvature povrsina modeliranja nepoznatog objekta. Nekoliko tipova entiteta su na raspolaganju projektantu. Kreiranje granicnih krivih peceva Kreiranje izoparametraskih krivih Kreiranje ekvidistantnog peca (o set) Kreiranje leta ksnog i promenljivog radijusa Kreiranje rotacionih povrsina Kreiranje Kunovih peceva Projektan na sistemu ima nekoliko mogucnosti manipulacije sa kreiranim entitetima: 1. 2. 3. 4. 5. Rotacija oko koordinatnih osa Rotacija oko linije u prostoru Preslikavanje kroz ravan Transliranje duz zadatog vektora Roto-translacija
40

SURFER ima mogucnost i kreiranja novih krivih linija i povrsina. One su takode u funkciji

Slika 7.4.21: DEA-SURFER FIAT TIPO redizajn

41

6. Povratak na pocetno stanje (reset) Mogucnost de nisanja sopstvenih pogleda ili koriscenje sistemskih za posmatranje objekta 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Odozgo (Top) Spreda (Front) Bocno (Right) Dimetrik Isometrik Perspektiva Rotacija (izmena) postojecih pogleda Zumiranje pogleda

Priprema i konverzija geometrije za druge CAD sisteme: 1. 2. 3. 4. Od/Ka VDA Od/Ka S7000 Od/Ka SYSTRID Od/Ka SPAC

Priprema APT source koda za proizvodnju na CNC masinama kreira seriju tacaka u GOTO formatu. Rad sa ploterom omogucava crtanje kreirane geometrije.

7.5 Ogranicenja
Ovaj s/w proizvod je prvenstveno namenjen za dizajn/redizajn nepoznatih povrsina, tj celokupnog postojeceg zickog modela (objekta). On podrazumeva, pre svega, postojanje NUMM istog proizvodaca. Primena moze biti vrlo siroka i raznovrsna. Pre svega u industriji koja se bavi izradom robe siroke potrosnje: od automobila do kucnih plasticarskih sitnica. Gde god postoji potreba za "kopiranjem" postojece geometrije na CAD/CAM sistem SURFER se moze uspesno primeniti. Najuocljivije ogranicenje odnosi se na vrste podrzanih povrsina za rekonstrukciju nepoznate povrsine. SURFER vrsi rekonstrukciju Bezier-ovim povrsinama, kreirajuci krive do stepena 21. Osim leta ( ksnog i promenljivog radijusa) ostali tipovi povrsina nisu podrzani. Mogucnost ucitavanja neke postojece geometrije sa drugog CAD sistema, kao i kreiranje merenih geometrijskih elementa u nekim slucajevima nece biti dovoljno. Za siri prodor na trziste autori SURFERa najverovatnije ce prosiriti listu podrzanih tipova povrsina. Samo prosirivanje je automatski skopcano sa donosenjem odluke koji tip povrsine kreirati za izmereni pec. To podrazumeva uvodenje elemenata ekspertnog sistema u SURFER. To je jedan od mogucih pravaca razvoja (prosirivanja) ovog paketa. Drugi najuocljiviji nedostatak odnosi se na modul za crtanje. SURFER kreira plot le-ove postojeceg ekranske slike. Mogu se nacrtati skanirane povrsine sa vizuelizacijom odstupanja ali ne i ostale mogucnosti koje podrazumeva jedan savremnei drafting modul. Bez obzira na CIM orijentaciju u savremenoj proizvodnji papirni crtez ce jos dugo pratiti deo u proizvodnji. Na samom crtezu (makar on bio i samo skica) neophodno je da stoji nesto malo teksta ili par gabaritnih kota. U SURFER (po mom misljenji) neophodno je ugraditi biblioteku gra ckih simbola. Bez obzira sto
42

rma koja poseduje SURFER ima (sigurno) jos neki sistem za inzenjersko projektovanje, crtanje i analizu ova primedba i dalje ostaje. Treca primedba je vezana za CAM modul, tacnije kako je navedeno u uputsvu za korisnike, mogucnost generisanja APT-source koda. Kako detaljnija objasnjenja ne postoje, a nisu ni prikazana na prezentaciji paketa, jedini zakljucak koji sledi je da ce se SURFER siriti i na tu stranu. Ozbiljan CAM modul podrazumeva mnogo (mnogo, mnogo) vise. Razdvojen je na podmodule za struganje, glodanje, elektroeroziju Neophodno je da sadrzi biblioteku reznih alata, pre i postprocesiranje i Cinjenica da u svetu postoji mnogo vise (dobrih) CAD neko CAM sistema, govori da je to jedna veoma kompleksna oblast za ciji je kvalitetan razvoj neophodno veliko iskustvo. Kvaliet CAM-a paketa UNIGRAPHICS je i u tome sto je "izrastao" iz UNIAPT-a koji je u upotrebi od 50-tih godina. Toliko nagomilano iskustvo se tesko "sustize". S druge strane proizvodaci - sa zaokruzenom celinom da bi racunali na uspeh. CAD/CAM sistema "moraju" na trziste da izadu S te strane je jasna namera kreatora SURFERa. Mogucnost kreiranja APT koda se navodi da bi se pokazlao da je SURFER integralno resenje za proizvodnju. On to u ovom trenuku nije. Cetvrta primedba se odnosi na komunikaciju sa proizvodnjom (DNC). Ona nije ni pomenuta iako je jedan od osnovnih preduslova za kompjuterski integrisanu proizvodnju (CIM). Ovaj elemet je neophodan (makar kao opcija) za savremene CAD/CAM sisteme.

7.6 Opsti utisak
O ovim primedbama se moze jos i diskutovati jer SURFER nije ni deklarisan kao CAD/CAM sistem itegrisan sa mernom masinom, vec kao "interaktivni kompjuterski gra cki sistem za rekonstrukciju povrsina slobodne forme sa postojeceg zickog modela". Vidi sliku 7.4.21. O nameri proizvodaca SURFERa za zaokruzivanjem u celinu se moze samo naslutiti po nekim ponudenim opcijama. S velikom verovatnocom se moze pretpostaviti da ce se ovaj paket razvijati i na tu stranu. Njegova prednost je jer nudi zaokruzenu celinu u metroloskom delu CIM-a. S obzirom da DEA-Torino ima dugogodisnje iskustvo u ovoj oblasti, SURFER je sigurno (u ovom) trenutku ispred svojih konkurenata. Dobra osobina svih DEA proizvoda je otvorenost prema korisniku. Ona se ogleda u mogucnosti da korisnik sam razvija odredene aplikacije i da ih integrise sa postojecim resenjem. Ovo je veoma bitno za rme koje imaju veoma speci cnu proizvodnju, kao npr. VTI-VJ. Krajnji utisak je, da je SURFER jedan veoma kvalitetan proizvod koji zasluzuje najvise ocene.

43

8 JUPITER CAI model
Osnovu za razvoj i primenu novih informacinih tehnologija u jugoslovenskoj industriji prerade metala predstavlja model JUPITER-sistema (Jedinstveno Upravljanje Proizvodnim I TEhnoloskim Resursima). Odgovarajuca JUPITER asocijacija na zajednickim programima okuplja veliki broj clanica iz redova industrija, fakulteta, gradskih i regionalnih racunskih centara.
Slika 8.0.22: JUPITER sistem

Informaciona integracija predstavlja osnovnu karakteristiku CIM koncepta koja se realizuje pomocu ILAN mreza i MAP/TOP protokola kroz pet nivoa: fabrika, pogon, celija, radna stanica i proces. Ova informacija se izvodi vertikalno kroz dvosmerni tok informacija navedenih nivoa, i horizontalno kroz informaciono povezivanje, npr. projektovanja proizvoda, projektovanja tehnologija i upravljanja proizvodnjom. JUPITER CAI (Computer Aided Inspection) model prikazan je na slici 8.0.23. Ovaj model je razvijen u "Laboratoriji za metrologiju i upravljanje kvalitetom" katedre za Proizvodno masinstvo a lociran je u "Centru za nove tehnologije" (CENT) Masinskog fakulteta. Prikazani model je baziran na informaciono-metroloskoj integraciji. Zahvaljujuci ovako postavljenom konceptu moguce je preko merenja na NUMM i modela CAI doci do modela proizvoda, tehnologije njegove obrade i do plana inspekcije. Po realizaciji procesa obrade mernjem i inspekcijom obradenog dela na NUMM se zatvara ceo proces od modela do gotovog proizvoda. Ovaj koncept je detaljno prikazan na JUPITER konferencijama i stampan u JUPITER publikacijama.

44

Slika 8.0.23: JUPITER CAI model

9 Koncept CAI razvijen u VTI VJ
Razvoj koncepta racunarski podrzane inspekcije (CAI) u VTI VJ, je bio neophodan s obzirom na speci cnost, i tezinu, problematike s kojom se ovaj Institut bavi. Koncept CAI je deo orjentacije ka CIM kojoj VTI tezi vec duzi niz godina. Posedovanje odgovarajuce s/w i h/w opreme je bilo dobar osnov ka integraciji svih inzenjerskih aktivnosti. CAI model je prikazan na slici 9.0.24. Osnovu ovog sistema cine DEC-ovi racunari sa odgovarajucim softverom i Ethernet LAN koji povezuje sve racunare u VTI-u. U Institutu postoji nekolio racunarskih sistema za inzenjersko projektovanje i analizu, ali je u Radionici za izradu modela letilica i aerodinamickih uredaja osnovni CAD/CAM sistem UNIGRAPHICS II. Otvorenost UGII-a prema korisnicima omogucava razvoj sopstvenih aplikacija i njihovu integraciju u CAD/CAM. Razvijeno je nekoliko aplikacija koje se uspesno primenjuju: automatsko modeliranje familije standardnih masinskih zavrtnjeva, automatsko modeliranje krila za modele letilica, generator programa inspekcije za seriju cilindricnih elemenata, generator programa za inspekciju povrsina slobodne forme, automatsko formiranje izvestaja inspekcije, redizajn CAD baze prema izvrsenoj inspekciji, formiranje (nove) CAD baze prema izmerenom nepoznatom objektu. Na racunaru ( VAX 3400) na kojem je instalisan UGII je instalisan komunikacioni paket za vezu sa proizvodnjom (DNC) i inspekcijom razvijen u VTI-u. Neki od ovih elemenata su vec opisani u prethodnim poglavljima. Aplikacije koje se ticu inspekcije bice detaljno opisane. NUMM (DEA Epsilon 2304) je upravljana racunarom PDP-11 sa operativnim sistemom RT11. Na ovom racunaru instalisan je standardni DEA-in merni s/w: programi za aksijalno i radijalno skaniranje, modul za samoucenje, program za komunikaciju sa host-om (satelit side) i programski jezik HELP orijentisan prema problematici merenja i inspekcije. Otvorenost cele DEA-ine koncepcije omogucava razvoj sopstvenih aplikacija. Osim mernih programa automatski generisanih na CAD/CAM-u, za ovu masinu su u VTI-u razvijeni programi za nalazenje maximalne tacke nepoznatog pro la i za nalazenje tacke lokalnog maksimuma nepoznate povrsine. Generator programa inspekcije 1. Standardni delovi 2. Komandne i uzgonske povrsine Generator izvestaja Redizajn gra cke baze 1. Aeropro li
45

Slika 9.0.24: VTI CAI model

2. Ravni simetrije 3. Skanirane tacke Komunikacioni program 1. Host strana 2. Satelit strana Aplikativni s/w na NUMM 1. Aksijalno skaniranje 2. Radijalno skaniranje 3. Loklani maksimum povrsina 4. Loklani maksimum poro la Celokupna koncepcija je zasnovana na ideji postojanja zajednicke baze (na CAD/CAM-u) o proizvodu, za sve inzenjerske aktivnosti. Pocev od projektovanja, konstruisanja i analize proizvoda, planiranja proizvodnje, razrade tehnologije, distibucije i izrade na NUMA do medufazne i zavrsne inspekcije. Sve aktivnosti se vrse na istom matematickom modelu, bez obzira da li ova baza moze biti deljiva ili ne. Ovako koncipirano resenje daje uvek azurno stanje o proizvodu, uprkos svim izmenama koje se mogu desiti cak i u fazi izrade. Ovakav pristup osim eksibilnosti i brzine omogucava i lako povezivanje sa ostalim sektorima (sluzbama) VTI-a.

46

9.1 UNIGRAPHICS II -osvrt
UNIGRAPHICS II (u celom radu UGII) je produkt svetski poznatog proizvodaca putnickih i borbenih letilica "McDonell Douglas Corporation - USA" (udaljem tekstu McD) tacnije njihove grupe za informatiku "McDonell Douglas Information System Group". UGII je nastao nadgradnjom programskih paketa UNIAPT i UGI. Nastanak paketa je vezan za probleme koji su se javljali u proizvodnji. Ta orjentacija je dosledno i uspesno zadrzana i do danasnjih verzija. Paralelno sa proizvodnjom, razvijane su i dizajn primene, ali uvek u funkciji proizvodnje. Drugim recima, CAD i CAM modul UGII su skladno povezani i na priblizno ujednacenom nivou kvaliteta, sto nije uvek slucaj kod slicnih programskih paketa ovog tipa. UGII je podrzan za DEC, IBM i HP racunare. Takode je podrzan i za UNIX operativne sisteme. Kvalitet i konfor rada veoma zavise od izbora terminala ili radnih stanica. Komunikacija korisnika i racunara, zavisi od izbora hardverskih komponenata. U tom smislu moguca su resenja sa funkcionalnom tastaturom, alfanumerickom tastaturom, joystick-om, tabletom, elektronik penom, misom itd. UGII se sastoji iz sledecih modula:

DESIGN GRIP CAE MANUFACTURING OPERATIONS SHEET METAL SCHEMATICS USER FUNCTION FILE UTILITIES SYSTEM MANAGMENT DESIGN modul podrzava tacke, linije, zaobljenja, lukove, krugove, konike, kubne splajnove, Bezierove krive, NURBS, o set splajnove, kompozitne krive i krive u preseku povrsi, od 1D entiteta. Od 2D entiteta podrzane su ravni, obrtne povrsi, povrsi pravih izvodnica, povrsi zaobljenja, slobodne povrsi, ofset povrsi, Bezierove povrsi itd. Kao analiticke 3D povrsi podrzani su sfera, konus i cilindar. Entitete je moguce unositi, trimovati, brisati, translirati, rotirati, kopirati, skalirati, imenovati i grupisati. Ovaj modul je moderan, jednostavan za primenu i veoma pouzdan za projektovanje i izradu tehnicke dokumentacije. GRIP (GRaphics Interactive Programing) je modul koji omogucava korisniku razvoj i primenu sopstvenih programa uz pomoc kojih se parametarski mogu de nisati familije slicnih delova i operacija. CAE modul daje mogucnost generisanja mreze konacnih elemenata. Pored toga u okviru ovog modula moguce je de nisati masinske elemente i mehanizme. MANUFACTURING OPERATIONS je jedan od najkvalitetnijih CAM modula koji se trenutmo mogu naci na trzistu. SHEET METAL je alat uz pomoc koga se povrsi razvijaju u ravan i nakon toga vrsi se optimizacija koriscenja materijala pripremka. SCHEMATICS je modul znacajan za primene u elektronici, pre svega u projektovanju stampanih ploca. USER FUNCTION omogucava korisniku razvoj sopstvenih programa i njihovu vezu sa UGII softverom.
47

SYSTEM MANAGMENT je modul koji omogucava system manager-u e kasno organizovanje rada vise korisnika.
UGII je jedan od najkvalitetnijh CAD/CAM paketa koji se mogu naci na trzistu. Odlikuju ga jednostavnost za rad i primenu, ujednacenost kvaliteta modula, visoka pouzdanost i veoma velika otvorenost prema potencijalnom korisniku. Pri vrednovanju CAD/CAM sistema otvorenost prema korisniku, igra veoma znacajnu, ako ne i presudnu ulogu. Daje mogucnost razvoja i primene sopstvenih programskih alata i time prilagodava paket u najvecoj mogucoj meri sopstvenim potrebama.

48

10 METROlOSKE OSNOVE KOORDINATNOG MERENJA
Pod koordinatnim merenjem podrazumeva se odredivanje geometrijskih parametara objekta putem sukcesivnih nalazenja vrednosti koordinata potrebnog broja tacaka objekta u izabranom koordinatnom sistemu i naredne obrade tih informacija. Pri izradi delova dimenzije moraju da obuhvate odredenu toleranciju da bi se sklopovi nesmetano uklapali i funkcinisali. Osnovu savremene tehnologije cini zamenljivost delova po principu granicnih dimenzija nazvan i princip po Tejloru. Nasao je najvecu primenu u medunarodnim dokumentima iz ove oblasti, npr. preporuceni ISO R1938-71. Primena ovog principa u pomenutom standardu glasi:
Za otvor precnika najveceg pravilnog zamisljenog cilindra, koji moze biti upisan u otvor, tako sto bi gustim kontaktom sa najvecim brojem dodirnih tacaka povrsi (velicina sklopnih delova idealnog geometrijskog oblika prilagodenih otvoru bez zazora) ne treba da bude manji od prethodne granicne dimenzije. Najveci precnik na nekom mestu otvora ne treba da prekoraci neprolaznu granicu dimenzija.

Slicno i za vratila. Inspekcija pomocu merila po Tejloru mora se obavljati jednoznacno, tj. uniformno. Uniformna kontrola kompleksnim prolaznim merilom realizuje se naleganjem na povrsinu. Za inspekciju elemntarnim neprolaznim merilom (za glatki cilindar je racva) potreban je beskonacni broj probnih spajanja, da bi se proverilo da merilo ne prolazi ni na jednom mestu. Posto je to prakticno nemoguce, probna spajanja se svode na neveliki broj, oslanjajuci se na tzv. postulat glatkosti. Zakljucak je da regularna tehnologija obezbeduje vise ili manje cvrste veze na - povrsine. Zato se proverom dimenzija jedne zone medusobnom bliskom rasporedu tacaka odredene moze doneti zakljucak i o susednim. Samim tim sto je veza izmedu tih zona tesnija, tacnija je aproksimacija. Kod sistema koordinatnog merenja dobijene izlovane tacke ne mogu se neposredno porediti sa granicnim uzorkom i materijalizovanim merilima. Tako, pri merenju neprolazne dimenzije cilindra (prikazanog lineranim sredstvima) npr. meracom otvora (kalibar cep) dovoljno je svaki maksimalni impuls pri ravnom uzduznom dodiru svoditi na granicno prikazivanje. Pri koordinatnom merenju neprolazne dimenzije neophodno je sravniti rastojanja medu tackama, ako se sledi analogija sa kalibar cepom. Jednako, takvom paru tacaka pri merenju je potrebno odrediti osu otvora,a posto je jos neznamo, treba je pretpostaviti. Ne manje slozen zadatak je merenje po prolaznoj dimenziji. Trebalo bi izmeriti koordinate velike sveobuhvatnosti tacaka povrsi, numericki upisati u nju prilagodeni cilindar, odrediti njegov precnik i uporediti ga sa granicnim. To je po postulatu glatkosti vrlo komplikovano. Tako, ukoliko bi pri koordinatnom merenju hteli upotrebiti vise ili manje princip Tejlora imitacijom merenja pomocu merila, racionalnije je da pri merenju dimenzija i rasporedu postularnog odsustva odstupanja obilka, a pri njenoj inspekciji odsustvo odstupanja parametra hrapavosti. A to znaci da je pri kontroli otvora dovoljno izmeriti koordinate tri tacke, omogucivsi odredivanje njegovog precnika i polozaja centra. Ti uslovi, koje bi mogli nazvati postulatom prioriteta (staresinstva), omogucava da svaki tip povrsine ili njihov presek bude predstavljen minimalnim mogucim brojem tacaka. Taj postulat odgovara osnovnom principu teoretske metrologije, po kome rezulatat merenja predstavlja samo po sebi brojno znacenje parametra objekta, dobijenog kao rezultat zickog eksperimenta, merenja. Dobijeni parametri objekata uporeduju se sa odabranim modelom, tako da u praksi ocena korektnosti merenja (dobijenih rezultata) zavisi i od izbora modela. Koriscenjem postulata staresinstva ekonomise se vreme inspekcije na racun uvelicanja ukupne greske. Tako da pri uspesnijem snizenju slucajnog ukupnog odstupanja velicine, vecu ulogu u ukupnoj netacnosti obrade igraju ostala neizmenjena odstupanja oblika. U takvim slucajevima neophodno je povecanje dovoljnosti inspekcije, sto pri koordinatnom merenju dovodi da pri povecanju broja tacaka merenja dolazi do tacnijeg usrednjavanja parametara. Primer za pomenuto moze posluziti opredeljenje da se precnik i centar kruga na NUMM dobijaju preko cetiri tacke na krajevima dve uzajamno normalne tetive, sto ne uvecava vreme merenja u odnosu na varijantu sa minimalnim brojem tacaka. Obrada rezultata svodi se na cetvorokratni proracun precnika i polozaja centra u kombinaciji tri od cetiri tacke, i nalazenju srednje vrednsoti iz cetiri kombinacije.

49

10.1 Merenje osnovnih geometrijskih oblika
Slika 10.1.25: Merenje osnovnih geometrijskih oblika

Aktuelna geometrija merenog komada moze biti odredena razlicitim brojem mernih tacaka. Merne tacke bi trebalo da pokrivaju ceo element. Zavisno da li na tim geometrijskim elementima merimo samo oblik ili i odstupanja od idealnog geometrijskog oblika minimalni broj tacaka varira od neophodnog minimuma do preporucenog minimuma. Na slici 10.1.25 prikazani su neki osnovni geometrijski oblici (sfera, ravan, konus ) i neophodni broj tacaka. Opste pravlio glasi da je pozeljno pokriti sto je vise moguce geometrijski element. Tacke na mernom elementu moraju da budu rasporedene tako da odreduju sve stepene slobode. Broj stepeni slobode za jedan element je jednak teoretskom minimalnom broju tacaka potrebnih za de nisanje. Cilindar, npr, ima pet stepni slobode: precnik (tri tacke) i osa cilindra (dve tacke) kompletno de nisu cilindar u prostoru. Mereni geometrijski element bice mnogo e kasnije opsian, tj. bice tacnije izmeren sa povecanim brojem tacaka. Kod cilindra preporuceni minimalni broj tacaka je osam: po cetri tacke za dva preseka, jer je minimalni preporuceni broj tacaka za krug cetiri. Pri merenju veceg broja tacaka od teoretskog minimuma (broj stepeni slobode) potrebno je opredeliti se za metod provlacenja idelanog geometrijskog oblika prema izmerenim tackama. Na slici 10.1.26. su prikazana tri metoda na primeru odredivanja forme ravnosti. Ovi metodi su lako primenljivi i na ostale osnovne geometrijske forme.

10.1.1 Metod najmanjih kvadrata
Ova metoda (MNK) poznata je jos i kao Gausova. Potrebno je provuci odredenu formu tako da P su kvadarti odstupanja merenih tacaka od izabrane forme minimalni. di = min. Ove je jedan od opste prihvacenih metoda koji daje najrelaisticnije rezultate cak i kod malog broja izmerenih tacaka. Izracunato odstupanje od oblika, dobijeno iz ekstremnih tacaka, je vece nego ono dobijeno standardnim postupkom minimizacije.
2

50

Slika 10.1.26: Osnovne metode

10.1.2 Metod kontaktnih elemenata
Prema ovoj metodi, jedan idelizovani geometrijski oblik, postavlja se sa obe strane izmerenih tacaka tako da dodiruje ekstremne tacke (min i max). Prema ovoj metodi dobijaju se dva geometrijska elementa: maksimalni upisani (odgovarajuci) element i minimalni opisani (odgovarajuci) element. Na primeru kruga govorimo o maksimalnomupisanom krugu i minimalno opisanom krugu. Ovako izracunata oba elementa nisu u obaveznim medusobnim odnosima, tj. linije nisu paralelne, krugovi nisu koncentricni Metoda se (relativno) cesto primenjuje na povrsine cija obrada nije zavrsena. U oba prethodno opisana metoda najboljeg podesavanja (best- t) dovoljan je teoretski (neophodni) minimum izmerenih tacaka. Merna ponovljivost je slaba ako su izmerene tacke (mnogo) rasute.

10.1.3 Metod minimalnog uslova
Ova metoda poznata je jos i kao Cebiseva (Chebishev). I u ovoj metodi se radi o nalazenju dva geometrijska elementa idelanog geometrijskog oblika, ali za razliku od prethodno opisane metode, ovi elementi su u medusobno povezani. Ako se govori pravim linijama, one moraju da budu paralelne, krugovi su koncentricni. Ako se radi o parametarskim krivama (C-spline ) kazemo da su elemnti medusobnom ekvidistantnom rastojanju (o -set). Prvi element koji se postavlja, a zavisi od zadate geometrijske forme, uzima u obzir minimalni broj tacaka za svoje postavljanje. Drugi element uzima samo jos jednu izmerenu tacku na suprotnoj strani. Ovi geometrijski elementi se postavljaju tako da je njihovo medusobno rastojanje minimalno. - vrlo nepovoljno uticu na ponovljivost rezultata ove metode. Ova Zagrebanost povrsine ili rda, metoda se uzima kao standardna za ocenjivanje odstupanja obradenih povrsina od zadatog idelanog geometrijskog oblika.

10.2 Inspekcija povrsina slobodne forme
Danasnji nivo tehnoloskog razvoja i povecanje zahteva za kvalitetom pred proizvodace i korisnike NUMM je postavio nekoliko vaznih problema metroloske prakse. Jedan od tih problema je problem merenja i inspekcije povrsina slobodne forme ili slozenih povrsina. Koordinatno merenje slozenih povrsina svodi se na odredivanje odstupanja Tj kontrolnih ko51

Slika 10.2.27: Merenje tacaka pro la slozenih povrsina

ordinata zadatih tacaka Tj , po povrsini merenjem stvarnih vrednosti koordinata Pj tih tacaka. Za evidenciju uticaja merne sonde neophodno je znati vektor merne povrsi u zoni merne tacke. U kvalitet odstupanja mora se razmatrati odstupanje pojedinacnih koordinata X i Y ili odstupanje u pravcu normale N na povrsini u zadatoj tacki, slika 10.2.27. Pri tome vrednost apsolutnih odstupanja razmatra se kao odstupanje polozaja, a relativno kao odstupanje oblika na skupu tacaka merene povrsine. Za ocenu vektora normale povrsine u zoni tacke merenja, pri merenju nepoznatih krivih na povrsini koriste se dve dopunske tacke u zoni merene tacke. Normala na pravu kroz te tacke razmatra se kao normala povrsine u tacki merenja. U slucaju nepoznatih prostornih povrsina, za ocenu vektora normale povrsine koriste se tri dopunske tacke (Tj Tj Tj ) koje obrazuju ravan i odreduju njenu normalu Nj u zoni tacke polozaja Tj . Odstupanje kao vektor rastojanja po normali odreduje se od zadate tacke Tj (tacka nominalnog polozaja povrsine), do tacke Vj preseka normale i zadate tacke sa upravnom na normalu, povucenom iz tacke izmernoj na faktickoj povrsini. Rastojanje izmedu normale i tacke Pj koristi se kao kriterijum ocenjivanja uslova merenja u ogranicenoj zoni merene tacke.
1 2 3

Koordinata j tacke merene povrsine slika 10.2.27, proracunavaju se preko obrasca:
Pj = K Nj + Cj

gde je K -konstanta merne sonde, Nj -normala povrsine u j-toj tacki merenja, i Cj radijus vektor centra merne sonde pri merenju j-te tacke. Radijus vektor preracunate tacke merenja:
Vj = Tj + Nj (Pj ; Tj Nj )=jNj j2

Merenje slozenih povrsina, u smislu krivih, ostvaruje se u nekim zadatom koordinatom sistemu, koji je moguce razmatrati kao karakteristiku referentnog polozaja te povrsine u celini. Proracunom vise odgovarajucih zadatih i realnih mernih povrsina moguce je odrediti polozaj realne povrsine kao parametre polozaja i zakretanja sistema dela ili odstupanja polozaja povrsine u celini. Kao kriterijum aproksimacije povrsine, najcesce se koristi metod najmanjih kvadrata rastojanja izmedu zadatih tacaka, zadate i stvarne povrsine. Odstupanje oblika slozenih povrsina kao zbir rastojanja medu maksimalno udaljenim tackama
52

merenja (na razlicitim stranama) od njihovog nominalnog polozaja ili rastojanje maksimalno udaljenih tacaka fakticke povrsine, ako se sve tacke merenja nalaze na jednoj strani od zadate povrsine.

10.3 Merenje parametara turbinskih lopatica
Povrsine koje opisuju (de nisu) lopatice raznih turbinskih kola, formirane su od niza aeropro la medusobno zarotiranih duz razmaha lopatice. S obzirom na ovakvu tipicnu strukturu, svrsishodno je upotrebiti cetvorokoordinatnu shemu merenja, slika 10.3.28
Slika 10.3.28: Sema merenja turbinskih lopatica

Merni deo (lopatica) postavi se u podeoni aparat sa odgovarajucim priborom za stezanje. Merna masina, rucno upravljana, pomera se po tri koordinate XY Z , dok uglovno zakretanje lopatice obezbeduje podeona glava. Inspekcija parametara lopatice vrsi se u odredenim ravanskim presecima. Aproksimacija tablicno zadate konture vrsi se splajn interpolatorom. Posle ove interpolacije potrebno je preracunati vektore normale i koordinate tacaka u novom, zakrenutom, koordinatnom sistemu. Posle ove pripremne sekvence startuje sama inspekcija. Izvestaj koji se formira su stampani rezultati izmerenih koordinata. Ovakva merna shema, zajedno sa sablonima (kontrolnicima), bila je u upotrebi do razvoja CAD-CAM sistema i NUMM. Koristi se i dalje ako ne postoji odgovarajuca s/w i h/w oprema. NUMM prilagodene ovoj problematici, poseduju obrtni sto ili CNC upravljani podeoni aparat. Neophodni podaci za inspekciju pripremljeni su pre starta inspekcije, tj. sama gra cka baza formiarana je u fazi dizajna na nekom od sistema za inzenjersko projektovanje i analizu. Metodologija je, u sustini, vrlo slicna onoj opisanoj na pocetku. Sama lopatica je dizajnirana (de nisana) serijom preseka (aeropro la) ciji polozaj od neke baze (oslonca za ugradnju) dat rastojanjem i uglom zakretanja oko neke ose. Obicno ta osa prolazi kroz tezista poprecnih preseka, kroz aerodinamicke centre ili je u nekoj relaciji u odnosu na ove dve tacke. Dakle, parametri koji se ocenjuju su radijus napadne ivice, radijus izlazne ivice, postavni ugao pro la, polozaj tezista, odstupanje od oblika.
53

Problem koji se postavlja je neophodni broj preseka za ocenu povrsine loptaice. Minimalno je potrebno onoliko preseka koliko je bilo potrebno i za de nisanje same lopatice. Preporuceni broj varira po razlicitim iskstvenim podacima, i svaki proizvodac ima svoje interne norme. Problematika inspekcije turbinski lopatica, je veoma slicna inspekciji uzgonskih povrsina modela letelica. Dileme koje se javljaju iste su i kod uzgonskih povrsina: broj mernih preseka, polozaj mernih preseka, izbor tacaka za inspekciju njihov broj i raspored po preseku, izbor interpolativne metode izmerenih tacaka, izbor tipa krive za interpolaciju. Interpolacija po presecima ili po izoparametarskim krivama i sl.

10.4 Inspekcija uzgonskih povrsina modela letelica
Kompleksnost oblika uzgonskih povrsina i njihov uticaj na dalja aerodinamicka ispitivanja zahtevaju da se ovom problemu posveti posebna paznja pri projektovanju i izradi modela letelica koji idu na ispitivanja u aerodinamicke tunele. Potrebno je jos u fazi projektovanja modela predvideti i projektovati odgovarajuce pomocne pribore za inspekciju. To mogu biti elementi oslanjanja i centriranja samog modela aviona. Ovi elementi bi trebalo da obezbede postavljanje i centriranje modela u neki referntni nulti polozaj. To je obicno polozaj koji bi trebalo da odgovara horizontalnom letu aviona. U ovoj fazi potrebno je omoguciti ugradu elementa (obicno je to kuglica) koji ce jednoznacno de nisati pocetak koordinatnog sistema samog modela letelice. To se radi uvek kada na modelu nema takvih povrsina koje bi to omogucile lako i jednoznacno. Ovi elementi mogu da posluze i kasnije za postavljanje samog modela letelice u aerotunelu i za de nisanje nultog i ostalih napadnih uglova u odnosu na struju vazduha. Ovi elementi (pomocni pribori) mogu posluziti, cak i u pojedinim fazama izrade. U fazi planiranja i projektovanja tehnologije izrade ovih elemenata, propisuje se broj medufaznih inspekcija. One su deo standardizovane procedure izrade.

10.4.1 Medufazna inspekcija
Rezultati ove inspekcije odreduju kolicinu skinutog materijala u narednoj operaciji ravnjanja baza. Ovaj modul najboljeg podesavanja (best- t) trebalo bi da omoguci da dodaci za obradu budu ravnomerno rasporedeni sa obe strane uzgonske povrsine (gornjaka i donjaka). Broj i raspored mernih tacaka zavisi od gabaritnih dimenzija elementa modela (duzina korene tetive), materijala izrade (drvo, durAl, Ce), i faze izrade (konturna gruba, pred zavrsna, zavrsna). Tacke se najcesce uzimaju na konstantnom koraku, tj. dati presek se deli na odredeni broj segmenata iste duzine kruznog luka. Broj ovako de nisanih tacaka varira u opsegu od 10 do 50 (50 za tetive 450 mm). Broj preseka varira od polurazmaha, i najcesce se izvrsi inspekcija za dva krajnja preseka. Za veoma velike polurazmahe reda velicine 1000mm broj mernih preseka moze biti i pet (retko vise). Ovako redukovan broj tacaka inspekcije ima svoga opravdanja u nekoliko cinjenica: 1. Ukupno vreme izrade je jako veliko, u medufaznoj inspekciji alatna masina ceka. 2. Dodaci za obradu su dovoljno veliki (0:5 ; 4mm) da pokriju sva odstupanja od oblika. 3. Hrapavost povrsine dobijena uzastopnim cik-cak prolazima glodala znatno utice na ocenu odstupanja oblika. 4. Ravnomerna naizmenicna obrada gornjake i donjake dovodi do smanjenog deformisannja (upredanja) krila (modela uzgonske povrsine)
54

Slika 10.4.29: Kontakt alata i povrsine

5. Upotreba NUMA sa 5-osa omogucava rezanje bez gnjecenja, slika 10.4.29,sto je slucaj pri upotrebi 3-osnih NUMA i loptastih glodala. Pritisak alata bez rezanja (kontakt alata kroz osu obrtanja, brzina rezanja je nula!) dovodi do znatnog deformisanja krila.

10.4.2 Zavrsna inspekcija
Zavrsna inspekcija uzgonskih povrsina (krila, horizontalni rep, vertikalni rep) se vrsi za sve elemente pre ugradnje nezavisno jedan od drugog. Mere se svi parametri koji de nisu ove povrsine. Po sklapanju celokupnog modela letelice vrsi se ponovna inspekcija uzgonskih (i ostalih) povrsina. Izvestaj o zavrsnoj (primo-predajnoj) inspekciji trebalo bi sadrzi relevantne podatke koji su ulazne velicine za test-inzenjere u aerotunelima. Sledeci podaci su od znacaja za dalja aerodinamicka testiranja: 1. Oblik aeropro la u karakteristicnim presecima: Uz trup Na mestu srednje aerod.tetive Na lomu strele Na kraju krila 2. Polozaj tetiva aeropro la u odnosu na repernu liniju i repernu ravan za aeropro le u presecima: Uz trup Na mestu srednje aerod.tetive Na lomu strele Na kraju krila 3. Simetricnost polozaja aeropro la u odnosu na ravan simetrije modela letelice za aeropro le u presecima: Uz trup Na mestu srednje aerod.tetive Na lomu strele Na kraju krila 4. Razmah (polurazmah)
55

5. 6. 7. 8. 9.

Radijusi napadne ivice Debljina izlazne ivice Duzine tetiva u trazenim presecima Ugao dijedra Ugao strele

Ovaj spisak ilustruje elemente od interesa sa test-inzenjere, za konkretan model tacno se de nisu ovi elementi. Oni zavise od oblika i stukture modela letelice i njegove namene. Broj mernih preseka zavisi od projektnog zahteva. On je obicno veci od broja de nisanih preseka, jer se neki rezultati mogu dobiti samo intrpolacijom (ili ekstrapolacijom) bliskih preseka. Ponekad je ( zicki) nemoguce iskontrolisati pojedine preseke. To se odnosi na presek gde se lomi strela, na koreni aeropro l krila koji je obicno de nisan u ravni simetrije aviona i zicki ne postoji. Posto su povrsine uzgonskih povrsina, uglavnom, dobijene linearnom interpolacijom izmedu - broj preseka inspekcije. Za ocenu linde nicionih preseka (aeropro la), ova cinjenica odreduje earnosti povrsine, preporuceni broj preseka je tri. Broj preseka treba da bude veci za vece polurazmahe ( 300-400mm) i uzima se cetiri i pet preseka. Za polurazmahe reda velicine 1m uzimaju se jos dodatnih preseka i njihov broj se krece do deset. Broj tacaka po jednom preseku je minimalno jednak broju de nicionih tacaka presecne krive. Za tacniju interpolaciju izmerenih tacaka nekim od splajnova potrebno je uvesti dodatne kontrolne tacke, jer na karakter krive uticu vektori tangencije i radijusi krivine. Dodatne tacke je posebno vazno uzeti na prvih 30 procenata napadne ivice gde su promene krivine i najvece. Sasvim zadovoljavajuce rezultate daje uzimanje po jos jedne tacke izmedu svake de nicione, na polovini parametra koji ih de nisu. Posebnu paznju trebalo bi posvetiti radijusu napadne ivice, zbog svog velikog uticaja na aerodinamicnost pro la. U ovoj klasi problema radijus napadne ivice se krece od 1mm do 10mm. Vec samo merenje radijusa reda velicine milimetra samo po sebi pretstavlja problem, jer su rubinske kuglice mernih sondi tog reda velicine. Greska merenja u relativnom smislu moze biti veoma velika. Veoma se cesto, i pored postojanja NUMM-a, za zavrsnu inspekciju (kao pomoc) koriste sabloni. To su limcici iskrojeni sa tacnim oblikom aeropro la u datom preseku. Oni se redovno koriste u rucnoj (zavrsnoj) obradi modela. U ovoj fazi povrsina modela krila se dovodi u visoki sjaj (ogledalo) smirglama i pastama za poliranje. Naleganjem sablona na povrsinu krila vizuelno se ocenjuju zone odstupanja. Izvestaj inspekcije osim gra cke prezentacije odstupanja u odredenoj razmeri, sadrzi vrednosti minimalnog i maksimalnog odstupanja, njihovu lokaciju, srednje odstupanje duz aeropro la, rasipanje odstupanja, ukupan broj tacaka koje su izvan tolerancijskog polja. Ovako iskontrolisane tacke mogu da posluze za redizajn gra cke baze na CAD-CAM, ako za to postoje zahtevi.

56

11 ANALIZA GRESAKA INSPEKCIJE
Pri inspekciji povrsina slobodne forme koje formiraju uzgonske povrsine modela letelica moze se javiti nekoliko karakteristicnih gresaka. Analiza gresaka oblika i polozaja rezultiranih izradom, omogucavaju korigovanje izabrane tehnologije ili promene konstrukcije samog modela i njegovih uzgonskih povrsina. Kvalitet dobijenih rezultata inspekicje ocenjuje se analizom tacnosti merenja i ocenom greske merenja.

11.1 Greske pri izradi
Slika 11.1.30: Greska korekture alata

Pri izradi uzgonskih povrsina modela letelica de nisanih povrsinama slobodne forme javlja se nekoliko karakteristicnih gresaka (i njihova medusobna kombinacija). Ove greske su, uglavnom, sistematske i rezultat su gresaka u aktivnostima pre same obrade.

11.1.1 Greske korekture alata
Translacija pro la u pravcu upravnom na ravan oslanjanja. Ova greska u svojoj osnovi ima nekoliko uzroka, ali najcesci je u pogresno unetoj korekturi duzine alata (glodala) od strane operatera na NUMA pre startovanja programa obrade. Ova greska je prikazana na slici 11.1.30. greska se relativno lako otkriva u medufaznoj inspekciji, i moze se korigovati ako je do nje doslo pre same zavrsne obrade. Pri gra ckom prikazu jedan pro l, tacnije jedna strana povrsine npr. gornjaka, kao da je translirana u odnosu na baze, referentnu ravan obrade. Druga strana, donjaka, je pomerena (translirana) u istom smeru kao i gornjaka za istu vrednost. Ova greska se moze otkloniti u sledecim fazama obrade, ali je prethodno potrebno obraditi jednu stranu baza vise od druge za polovinu razlike odstupanja. Drugi, po znacaju, uzrok su temperatune deformacije alatnih masina konzolnog tipa, kao npr VBG (Vertikalne Busilice Glodalice). Greska nastaje ako se obrada povrsina sa jedne strane vrsi u jednom toplotnom bilansu, a surotna strana u drugom. Tipicna situacija nastaje kada je obrada jedne strane zavrsena u jednom radnom danu, masina je cela zagrejana, tj dostigla je svoju radnu temperaturu. Obrada druge strane pocinje sa novim radnim danom (i hladnom masinom) i dovodi do odstupanja iako je operter na masini ispostovao sve aktivnosti propisane tehnoloskim listom.
57

Slika 11.1.31: Greske koordinatnog sistema

Ova greska se lako uocava i vizulenim pregledom u slucajevima ako se deo obrade jedne strane prenosi u sledeci radni dan. Na povrsini koja se obraduje jasno se uocava prelaz (stepenik). On moze dostici i vrednost oko (0:1 ! 0:2mm). Ovaj problem postaje veoma znacajan u zimskim danima i kod proizvodnih pogona sa neodgovarajucom klimatizacijom.

11.1.2 Greske koordinatnog sistema
Translacija pro la u pravcu paralelnom na ravan oslanjanja. Ova greska javlja kod netacnog postavljanja koordinatnog sistema radnog komada i manifestuje se kao smaknuti pro l gornjake u odnosu na donjaku. U ovim slucajevima se komad najcesce odbacuje. Vrlo retko, samo ako se javi u najranijim fazama obrade, moguce je doraditi ovu gresku. Jedan od osnovnih parametara aeropro la je radijus napadne ivice, koji se ovakvom greskom unisti, tj. komad postaje skart. Najcesci uzrok je nedovoljno iskustvo operatera na NUMA.

11.1.3 Ekvidistantna povrsina
Slika 11.1.32: Ekvidistantna povrsina

58

Slika 11.1.33: Upredena povrsina

Pro li u presecima, su na nekom ekvidistantnom rastojanju od teoretske konture, isto odstupanje se javlja i kod gornjake i kod donjake. Ova greska se javlja kod 5-osnih obrada kada je alat neprestano upravan na povrsinu koja se obraduje. Greska se javlja usled neuskladenosti tacke rotacije (pivot point) de nisane postprocesorom i podesavanja iste na masini. Sama procedura podesavanja pivotpointa na NUMA sa (pravih) 5-osa je speci cna i osetljiva, zahteva pazljiv rad, proracun i tacan pomocni pribor za podesavanje. Pozitivna odstupanja (o set) lako se otkrivaju i doraduju. Od svih greska ova se najlakse ispravlja. Drugi uzrok je razlika nazivne mere alata pri izradi i pri generisanju putanje alata na CAD/CAM. Ona se javlja zbog preostravanja cilindricnih glodala sa loptastim zavrsetkom. Npr. nazivna mera glodala je 10mm ali je on preostren na 9.9mm. Ovo se izbegava upotrebom glodala sa konusnim rezom i loptastim zavrsetkom. Preostravanje alata dovodi do njegovog skracivanja ali ne i promene nazivne mere. Greska izradene povrsine uzrokovana razlikom precnika alata, govoreci egzaktno, nije ekvidistantna (o set). Ona je vrlo bliska ovom odstupanju oblika ali u praksi se cesto uzima da je tako.

11.1.4 Upredena povrsina
Pro li u sukcesivnim presecima su zarotirani jedan u odnosu na drugi. Ova greska se (skoro) uvek javlja kod izrade uzgonskih povrsina iz ploce. Nekoliko elemenata utice na pojavu ove greske: materijal izrade (durAl), izabrana tehnologija, ispostovana propisana tehnologija, nedovoljno ostar alat Osnovni uzrok su zaostali naponi u radnom komadu posle operacija obrade. Neprestanim okretanjem i naizmenicnom obradom gornjake i donjake, ravnjanjem baza dovodi se do umirivanja materijala. Izborom odgovarajuceg i ostrog alata izbegava se gnjecenje pri obradi. Potrebno je prilikom planiranja baza uvesti dodatne oslonce radi smanjenja ugiba krila pri obradi. Kad god je moguce obradu raditi na masinama sa vise od 3 stepena slobode kretanja alata. Pozeljno je da se otsecanja tehnoloskih baza urade na elektroerozinoj masini sa zicom. Udari zuba glodala pri otsecanju na glodalicama uvode dodatne napone. Posle otsecanja baza moguca je jos samo rucna dorada uz pomoc sablona, pa kad god je moguce izbegavati ovu operaciju na glodalicama.

59

11.1.5 Habanje alata
Pravilan izbor alata je veoma bitan pri izradi. Glodala nedovoljne postojanosti rezne ivice dovode do porasta odstupanja kod pocetnih u odnosu na krajnje prolaze. Prosecan broj prolaza kod obrade ovih povrsina krece se oko par hiljada i postojanost alata je veoma bitna. Upotreba alata od tvrdog metala smanjuje ovu gresku.
Slika 11.1.34: Uticaj tupog alata

Realna izrada uzgonskih povrsina modela letelica nosi u sebi sve prethodno iznete probleme. Krajnja greska izrade uvek je kombinacija opisanih. Njihova analiza je veoma kompleksan posao i vecini slucajeva je tesko razdvojiti iznete slucajeve. Otkrivanje i razdvajanje greska izrade je veoma bitna za krajnji kvalitet, i siguran je pokazatelj tehnologu o procesu izrade kojim upravlja.
Slika 11.1.35: Kombinacija raznih uticaja

11.2 Greska inspekcije
Automatska inspekcija predmeta de nisanih povrsinama slobodne forme (bicubic parametric surface pacth) pomocu kontaktnih senzora, rezultuje bazom podataka izmerenih koordinata na povrsini dela. Poredenje koordinata dobijenih merenjem sa CAD bazom (matematickim modelom) rezultuje
60

odredivanjem greske izmedu aktuelnog komada i zeljene geometrije dela u svakoj mernoj tacki. Od znacaja je odrediti gresku same inspekcije, jer sa rezultatima koji su modi kovani za vrednost ove greske, moguce je izvrsiti redizajn gra cke baze (CAD).

11.2.1 Greske masine
Za inspekciju jedne povrsine (peca) pomocu kontaktnih senzora, neophodno je za svaku mernu tacku de nisati polozaj (tri dekartove koordinate) i vektor normale na povrsinu usmeren ka povrsini (tri komponente vektora). Za svaku mernu tacku de nisu se jos dve pomocne tacke: tacka iznad povrsine na zadatom sigurnosnom rastojanju suprotnog smera od vektora prilaza. Od ove tacke pocinje merenje, tj. od ove tacke pa u pravcu vektora normale ocekuje se kontakt. Ovo sigurnosno rastojanje ima jos i zadatak da se oscilacije delova NUMM umire i da sonda uniformnom brzinom dode u kontakt sa komadom. Druga pomocna tacka koja se de nise takode se nalazi na pravcu vektora normale i nalazi se unutar povrsine na rastojanju koje je krajnji polozaj za kontakt sonde. Ako izmedu ove dve pomocne tacke ne dode do kontakta izmedu sonde i merenog dela upravljanje NUMM javlja gresku. Po kontaktu merna sonda se povlaci do sigurnosnog rastojanja, pozicionira se iznad sledece tacke i ciklus se ponavlja. Koordinate izmerene tacke na aktuelnoj povrsini dobijene su sabiranjem pozicije rubinske kuglice i neophodnog pomeranja da bi kontaktna sonda dala izlazni signal. Koordinata izmerene tacke se izracunava:
Slika 11.2.36: Kontakt kuglice i povrsine

M(u,v) = C(u,v) + (r- r)*N(u,v) Gde je C(u,v)= X Y Z] pozicija sonde u trenutku generisanja izlaznog signala, N-vektor normale na povrsinu, r-radijus kontaktne kuglice, r-neophodno, minimalno pomeranje da bi sonda generisala signal kontakta. Ova vrednost " r" vazi samo u slucajevima kada je je vektor prilaza merne sonde isti ili veoma blizak (realnom) vektoru normale izradene povrsine. Pretpostavicemo za trenutak da je to bas tako.
61

Jasno je da za tacno dobijanje koordinata neophodno da se tacno utvrdi vrednost " r" ili vrednost "(r - r)" s obzirom da se radijus kuglice lako meri klasicnim "statickim" metodama (npr. mikrometrom). Razlika "(r- r)" se dobija (izracunava) pre samog rada NUMM u procedurama poznatim u DEA-inoj terminologiji kao kalibracija i kvali kacija. Ova razlika je, ustvari, vrednost dinamickog poluprecnika kontaktne kuglice sonde i on je uvek manji od statickog radijusa. Ovaj poznati parametar se koristi u svim kasnijim preracunavanjima, pod pretpostavkom da je sonda konstantnom brzinom dosla u kontakt. Pod takvim uslovima je i dobijena vrednsot dinamickog radijusa i oni se moraju ispostovati. Svi kontakti kod kojih nije doslo do stabilizacije brzine daju netacne rezultate i unose gresku u sva kasnija proracunavanja. Ako je tacnost mernog sistema NUMM visa od klase tacnosti komada koje merimo (a jeste!) i ako je postavljanje i ravnjanje merenog komada korektno uradeno, onda se vrednsot dinamickog radijusa moze odrediti vrlo precizno. Tacnost mernost sistema NUMM je iznad tacnosti samih mernih lenjira jer se polzaji masine u celom svom radnom opsegu koriguju podacima dobijenim laserskim interferometrom u fazi primopredaje masine. Moze se pretpostaviti, takode, da su neophodni radni uslovi ispostovani (temp., vlaznost, prasina ) i da je sam radni predmet ustalio svoju temperaturu sa temeperaturom metroloske laboratorije. Jednacina koja odreduje koordinate merene tacke M(u,v)= dace pogresne rezultate ako se vektor prilaza merne sonde ne poklapa sa aktuelnim vektorom normale na povrsinu. Ovo je najaci uticaj na gresku merenja.

11.2.2 Greska metode
Izrada modela letelca, tj njihovih uzgonskih i komandnih povrsina, svodi se na obradu (3-5 osa) glodalima sa loptastim zavrsetkom. Problemi koji se javljaju i sva karakteristcna odstupanja od oblika opisana su u prethodnim poglavljima. Analizom i objasnjenjima u prethodnoj tacki rada pokazano je da je najveci uticaj na gresku merenja ima nepoklapanje vektora normale dobijenog iz CAD baze i aktuelnog, realnog, vektora na merenom komadu. Pretpostavke koje su iznete u prethodnoj tacki vaze i za dalja razmatranja. Postavlja se pitanje koliko je potrebno tacno poznavati vektor normale merene povrsine da bi se postigla zeljenja tacnost merenja. Od znacaja je i razmatranje koliko promena odstupanja aktuelnog vektora normale i zadatog, utice na gresku. Merenje nepoznate povrsine je komplikovan i dug proces, jer je nalazenje nepoznatih koordinata i vektora normala komplikovano. Jedan od prilaza ovom problemu opisan je u poglavlju koje se odnosi na programski paket SURFER. Postavlja se pitanje, sta je sa povrsinom koju smo izradili prema postojecoj (poznatoj) CAD bazi? Koliko greske dobijene izradom uticu na tacnost merenja. Problem je slozen jer se vektori normale menjaju sve vreme duz povrsine, ali i radijusi krivina. Na slici 11.2.37. prikazan je kontakt kuglice sonde sa povrsinom u pravcu vektora koji ne odgovara aktuelnom. Kao sto je prikazano na slici 11.2.37 de nisu se dva tipa greske koje su rezultat greske pretpostavljenog vektora normale: 1. e - Ukupna koordinatna greska 2. e - Radijalna greska
1 2

Ukupna koordinatna greska je veoma znacajna u coskovima (kornerima) povrsinskog peca jer znacajno utice na oblik konture. Ako pretpostavimo da je r r tj. da je razlika statickog i dinamickog radijusa veoma mala onda je ukupna koordinatna greska data obrazcem:
62

Slika 11.2.37: Merenje tacaka pro la slozenih povrsina

e1 = 2r sin 2

(18)

Sa " " je obelezen ugao izmedu aktuelnog vektora normale i pretpostavljenog (zadatog). Radijalna greska je manja od ukupne koordinatne greske i ima svog uticaja na blage promene krivine na mestima gde je radijus krivine povrsine veci za red velicine od radijusa kontaktne kuglice merne sonde. Radijalna greska data je izrazom:
e2 = r (1 ; cos ) (19)

U obe jednacine gurira poznati radijus kontaktne kuglice. Iz obe jednacine sledi da bi radijus kuglice trebalo da bude sto manji da bi se smanjile obe greske. Za povecanje tacnosti merenja pozeljno je koristiti par bliskih tacaka za praviliniju ocenu vektora prilaza merne sonde.

11.2.3 Ocena greske inspekcije
Za ocenu ove greske u razmatranju koristice se bikubni povrsinski pec, jer su ovim tipom povrsina najcesce opisane uzgonske i komandne povrsine modela letelica. Neophodno je omoguciti odredivanje
63

rastojanja tacke dobijene inspekcijom izradenog povrsinskog peca. Ova ocena omogucice nam da odredimo gresku seta izmerenih tacaka i povrsine. Tacka dobijena ispekcijom ne lezi na aktuelnoj (izradenoj) povrsini kako je pokazano u prethodnom poglavlju, pa je neophodno naci najblizu tacku koja je stvarno na povrsini peca. Najkrace rastojanje izmedu dobijene tacke i povrsine je na normali na povrsinu, i pretstavlja gresku izmedu izmerene tacke i peca. Korespodentna tacka peca najbliza datoj tacki moze se dobiti de nisanjem sfere oko date tacke. Presek ove sfere i peca dace najblizu krivu na pecu. Sve tacke presecne krive imaju isto rastojanje od zadate tacke. Minimizacija radijusa ove sfere rezultovace sferom koja tangira povrsinu u korespodentnoj tacki. Ovakav pristup problemu zahteva resavanje sistema od dve nelinearne jednacine po nepoznatim parametrima povrsine u i v. Merena tacka data je vektorom polozaja:
P = Xi Yi Zi ]

Korespodentna tacaka data je svojim vektorom polozaja. Ps = Xsi Ysi Zsi ] Ova poslednja moze se napisati u obliku:
Psi = Ui Cx ViT Ui Cy ViT Ui Cz ViT
2 3 2 3

(20)

~ ~ Gde su Cx Cy Cz 4x4 matrice koe cijenata bikubnog polinoma. Vektori U i V su poznatog ~ ~ oblika: U = 1 u u u V = 1 v v v

Presek sfere radijusa "r" i povrsinskog peca je:
r2 = (Ui CxVi ; Xi )2 + (Ui Cy Vi ; Yi )2 + (Ui Cz Vi ; Zi )2 = Fu v (21)

Ovu f-ju minimiziramo tako da su njeni parcijalni izvodi, sukcesivno, po "u" i "v" jednaki nuli. Resavanjem ovih parcijalnih izvoda dobijamo:
~ UT ~ Ui (GxViT Vi GT + Gy ViT Vi GT + Gz ViT Vi GT ) @@ui = 0 x y z i V~T ~ Vi (Gx UiT Ui GT + Gy UiT Ui GT + Gz UiT Ui GT ) @@vi = 0 x y z i
T Cx = Mh Qx Mh
2

(22) (23) (24)

Gx = Cx

; 6 4

6

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 Xi

3 7 7 5

(25)

Slicno za Gy Gz . Hermitska transformaciona matrica glasi:
2

Mh =

6 6 4

2 ;3 0 1

;2

1 3 ;2 0 1 0 0

1 ;1 0 0

3 7 7 5

(26)

64

Za resavanje ovih jednacina 22 i 23 moze se koristi neka od iterativnih metoda, kao npr. metoda tangente (Newton-Raphson). Inicijalne vrednosti za u i v za iteracije uzimaju se vrednosti u kojima je zadata inspekcija. Ovako odredene nove vrednosti za parametre u i v korespodentnih tacaka omogucavaju da se izracuna vektor polozaja korespodentnih tacaka. Sada posedujemo dovoljno podataka da odredimo pravu vrednsot odstupanja svake tacke zasebno, srednje kvadratno odstupanje tj. da ocenimo celukupnu gresku merenja.

65

12 RAZVOJ RACUNARSKI PODRZANE INSPEKCIJE
Koncept racunarski podrzane inspekcije, razvijen u VTI VJ je deo racunarski integrisane proizvodnje (CIM). Automatizacija svih pojedinacnih inzenjerskih aktivnosti i njihova integracija u celinu je nuznost projektovanja savremenih borbenih letelica, i VTI dosledno sledi ovaj trend. VTI je prvenstveno projektantska kuca, ali za svoje potrebe ima prototipsku radionicu za izradu modela letelica i aerodinamickih uredaja. U ovoj Radionici postoje svi preduslovi za zaokruzivanje jednog CIM koncepta: sistem za inzenjersko projektovanje (CAD/CAM), sistem za inzenjerske alnalize (CAE), lokalna racunarska mreza (LAN), sistem za pracenje proizvodnje (PCS), numericki upravljane alatne masine (NUMA), numericki upravljane merne masine (NUMM). U Radionici je razvijen kompletan sistem za distribuciju na NUMA (DNC) i sistem racunarski podrzane inspekcije (CAI). Kompletan koncept racunarski podrzane proizvodnje (CIM) je realizovan i funkcionise u pomenutoj Radionici. Dakle, CAI koncept je deo, sireg, CIM koncepta i prvenstveno je orijentisan prema proizvodnji modela letelica i aerodinamickih uredjaja. Radionica se prvenstveno bavi pomenutim poslovima, ali daje i usluge i svim ostalim, zainteresovanim, strankama. Van ove vazduhoplovne oblasti, Radionica ima dosta iskustva i u oblasti projektovanja i izrade alata za plasticarsku industriju. Ovo odeljenje je, u stvari, Radionica za izradu prototipova. Raznovrsnost proizvoda je nuzno uslovila CIM orjentaciju. U osnovi racunarski podrzane inspekcije (CAI), tj. celog CIM koncepta, je zajednicka i deljiva gra cka, baza podataka o proizvodu. Ova baza je polaz svim inzenjerskim aktivnostima: projektovanju, konstrukciji, tehnologiji i inspekciji. Ona se nalalazi na CAD/CAM sistemu UNIGRAPHICS II i srce je celog koncepta. Sve izvrsene nadgradnje i povezivanja su orjentisana i prilagodena ovom CAD/CAM sistemu. Sistem racunarski podrzane inspekcije se sastoji od nekoliko segemenata koji cine celinu. Veze izmedu s/w modula date su na slici 9.0.24. Svi navedeni segmenti su razvijeni u VTI VJ, osim dela komunikacionog paketa na satelit strani i programa za skaniranja. Tacnije, zajedno sa NUMM EPSILON 2304 kupljen je i kompletan komunikacioni paket. Instalacijom paketa na strani centralnog racunara (HOST-Side) su uoceni bagovi koji onemogucavaju pouzdan rad. Tako, da je u VTI razvijen ovaj deo paketa prema zadatom komunikacionom protokolu. Razvijeni programi su po kvalitetu i pouzdanosti iznad originalnog DEA-inog. Bez ulazenja u detalje, osnovna zamerka DEA-inom paketu je sto zahteva podesavanje parametara VAX-a. Na centralnom racunaru instalisan i CAD/CAM UNIGRAPHICS II koji takode trazi izmenu i podesavanje parametara racunara ( VAX). Ova dva zahteva su medusobno u koliziji i dovode do nekonformnog rada korisnika. Ovaj deo komunikacinog paketa na strani centralnog racunara razvio je sekor informatike VTI-a. NUMM EPSILON 2304 je upravljana racunarom PDP-11 sa opertaivnim sistemom RT-11. Nad ovom osnovom nadgraden je standardni i aplikativni merni software koji je vec opisan. Karakteristika svih DEA-inih resenja je otvorenost prema korisniku preko programskog jezika HELP. Ovaj jezik orjentisan prema merenju i inspekciji omogucava korisnicima da razvijaju sopstvene aplikacije, za neke svoje speci cne potrebe. Ovo je tacka na kojoj je uspostavljena veza sa CAD/CAM sistemom. Istu osobinu ima i UGII, tj. omogucava razvoj sopstvenih aplikacija u svim modulima (CAD, CAM, CAE) preko dva nacina:

GRIP Gra cko Interaktivno Programiranje. U ovom programskom jeziku su mogucnosti UNIGRAPHICSa, u obliku komandi stavljene na raspolaganje korisnku. UFUNC User Function tj. korisnicke funkcije. Ovaj modul je ustvari biblioteka funkcija i procedura mogucnosti UNIGRAPHICS-a koje se mogu pozivati iz FORTRAN-skih programa sa nivoa opertivnog sistema (bez pozivanja samog CAD/CAM sistema)
I jedan i drugi pristup daju slican (isti) rezulltat, s time sto GRIP omogucava nesto lakse resavanje jedne klase problema. Nije potrebno da korisnik sam razvija npr. proceduru koja kreira kubni splajn, dovoljno je da je "pozove". U ovom drugom modulu, korisnik mora sam da resava slicne probleme, ali zato na raspolaganju ima sve postojece sistemske i aplikativne biblioteke. Ovaj CAI sistem je razvijen u GRIP-u.
66

13 GENERATOR PROGRAMA INSPEKCIJE
Generator programa inspekcije se sastoji od dva segmenta: 1. Standardni delovi 2. Komandne i uzgonske povrsine Detaljno ce biti objasnjen generator programa inspekcije za komandne i uzgonske povrsine modela letelica. Oba ova generatora programa su zamisljena (i realizovana) kao usluzni programi tehnolozima u svim fazama izrade radnog komada. Pretpostavka je da korisnici ovih programa nisu detaljno upuceni u problematiku inspekcije. Programi u obliku dijaloga zahtevaju od korisnika pokazivanje entiteta koji se kontrolisu uz zadavanje pomocnih parametara (broj mernih preseka, gustina tacaka, naziv izlaznog fajla i sl.). Posle ovih zadavanja, moduli preuzimaju kompletnu kontrolu nad daljim tokom generisanja. Generisani izlazni fajl je program inspekcije u DEA-inom HELP programskom jeziku. Izlazni le (program) se transferuje na racunar merne masine komunikacionim paketom HOST-SATTELIT. Operator na NUMM nema nikakva dodatna podesavanja programa. Jedini zadatak mu je postavljanje radnog komada prema predvidenom koordinatnom sistemu i startovanje programa inspekcije. Ovaj merni program formira datoteku izlaznih rezultata u predvidenom formatu za kasniju obradu ili odmah formira izvestaj inspekcije. Ovakav pristup problemu maksimalno pojednostavljuje koriscenje opisanog generatora. Sva neophodna znanja su implementirana u generator, nije neophodna specijalna obuka ni korisnika (tehnologa) ni operatora za NUMM. Generator programa inspekcije za povrsine slobodne forme, tj. uzgonske i komandne povrsine modela borbeih letelca satoji se od sedam modula koji u najvecem broju slucajeva pokrivaju ovu oblast.
GENERISANJE PROGRAMA INSPEKCIJE 1> 2 3 4 5 6 7 Povrs PARAMETARSKI U PRESECIMA povrsina U zadatim TACKAMA KRILO Aeroprofil KRILO Dijamant KRILO Tet.Ravan SABLONI za krilo

AA -> H E L P

Ovaj osnovni meni - se vidi na slici 13.0.38. Ova slika je hardcopy ekrana pri inetarktivnm lepo radu. Svaka od ponudenih opcija bira se sa funkcionalne tastature. Ponudena je u startu prva opcija. Taster AA (Alter Action) je aktvan i daje pomoc, tj. detaljno objasnjenje sta se krije pod ponudenim opcijama.
H E L P 1> 2 3 4 5 6 7 PROGRAMA INSPEKCIJE za

Povrs PARAMETARSKI PRESECI povrsina U zadatim TACKAMA KRILO Aeroprofil KRILO Dijamant KRILO Tet.Ravan SABLONI za krilo

67

8

KOMPLETAN

h e l p

AA izlaz na STAMPAC AA izlaz na EKRAN

Slika 13.0.38: Generator programa inspekcije Glavni meni

Struktura menija pomoci je potpuno ista kao i glavnog, s'time da korisnik bira da li ce help dobiti na ekranu ili na stampacu.

68

13.1 OPCIJA 1 Povrs parametarski
Ova opcija generise programe inspekcije za pojedinacnu povrsinu. Tacke u kojima se trazi inspekcija se zadaju prema parametrima povrsine U i V . Potrebno je zadati opseg svakog parametra u %, i broj kontrolnih tacaka po tom parametru. Korisnik bira da li ce tacke inspekcije ici duz konstantnog parametra U , a korak u pravcu drugog parametra V . Moguc je i suprotan izbor. Podrzani su sledeci tipovi povrsina (u zagradama su dati kodovi UNIGRAPHICSa za dati tip entiteta): 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Cilindar (16) Konus (17) Sfera (18) Rotaciona povrsina (19) Tabularni cilindar (20) Ruled-Lofted povrsina (21) Ogranicena ravan (22) Povrsinski let (23) Skulptorna povrsina (24) Bezier i B-splajn povrsina (43)

Ovo je osnovni modul. Svi ostali moduli su, u sustini, izvedeni (nadgradeni) iz ovog modula. Generisani program inspekcije ZIG-ZAG putanjom u zadatim tackama meri odstupanja izradene povrsine od zadate tj. modelirane na CAD/CAM sistemu. Nema nikakvog naknadanog procesiranja u zavisnosti od tipa povrsine. Racunaju se samo osnovni statisticki parametri odstupanja: srednja vrednost, disperzija, maksimalno i minimalno odstupanje. Ovaj modul se moze koristiti u svim fazama izrade uzgonskih i komandnih povrsina (i ne samo njih), ali se najcesce koristi za medjufaznu inspekciju posle stepenaste i grube konturne obrade slozenih povrsina. Posle ovih faza izrade najvise nas (tehnologiju) interesuju dodaci za zavrsnu obradu. Da li su bas onoliki koliko smo zadali, da li su ravnomerno rasporedeni duz povrsine, da li su isti na korespodentnim povrsinama (gornjaka i donjaka)? Kao odgovor na ova pitanja najzgodnije je koristiti ovaj modul. Generisnaje po parametrima pojedinacne povrsine je najbrze, tj. potrebno je najmanje procesorskog vremena. Koriste se najednostavnije funkcije i algoritmi su maksimalno optimizovani. Upotreba samog modula je veoma jednostavna, nisu potrebna neka posebna objasnjenja. Program u interaktivnom radu prvo trazi pokazivanje (oznacavanje) povrsine cija se inspekcija zeli. DIGITIZIRAJ ZELJENU POVRSINU ! NAME = Ovo se moze uraditi na dva nacina: ili postavljanjem koncanica na povrsinu i digitiziranjem ili unosenjem imena povrsine. Jasno je da sloj (layer) na kome je povrsina kreirana mora da bude selektibilan (sloj moze biti vidljiv i neselektibilan). Za izbor preko imena potrebno je povrsini prethodno dodeliti atribut NAME. Posle pokazivanja povrsine, program oznacava pravac prostiranja parametara U i V i njihove tekuce vrednosti. Sada je moguce da se korisnik odluci za pravac inspekcije:

69

Izaberi PRAVAC Inspekcije 1> Tacke duz U korak po V 2 Tacke duz V korak po U

Program ce generisti CIK-CAK putanju inspekcije tako sto ce tacke inspekcije biti u "paralelnim" vrstama na zadatom koraku. Dalje je potebno uneti granice oblasti inspekcije. Program nudi neke inicijalne vrednosti. One se mogu prosto prihvatiti (EC) ili uneti nove. Na ekranu se ponovo oznacavaju novoizabrane granice inspekcije.
GRANICE oblasti Inspekcije 1> 2 3 4 5 6 Start_U End_U No_Poi Start_V End_V No_Poi % % U % % V = 0 = 100 = 11 = 0 = 100 = 11

Program proverava da li su uneti podaci logicni npr. da li ste trazili inspekciju izvan povrsine (End U > 100) S obzirom da UGII radi sa povrsinskom prezentacijom objekata, potrebno je de nisati stranu materijala, tj stranu povrsine na kojoj se vrsi inspekcija.
Izaberi STRANU materijala 1> strana -A2 strana -B-

U ovom trenutku na sredini povrsine pokazani su i oznaceni polozaji A i B sonde. Korisnik vrsi izbor sa funkcionalne tastature. Poslednje pitanje korisniku je naziv izlaznog fajla za upis programa inspekcije koji ce se generistai.
Naziv file-a (bez ext. i tacke) za UPIS !

Potrebno je uneti naziv le-a bez ekstenzije i bez tacke u svom imenu. Generator sam dodaje ove dve stvari, i svaki visak smetace egzistenciji le-a na VMSu. Posle ovog (poslednjeg) de nisanja kompletna kontrola daljeg izvrsenja prelazi na stranu generatora. Na komunikacionom ekranu izlaze poruke koje korisnika obavestavaju o toku i fazama izvrsenja programa.
... Tacke duz U ... ---> 3. prolaz ... Tacke duz U ... 4. prolaz <--... Arhiviranje ... KRILO.HLP

13.1.1 OPCIJA 1 Poruke o greskama
Generator programa neke od ucinjenih gresaka od strane korisnika moze da otkrije. Program (generator) zaustavlja svoje izvrsenje, korisniku prikazuje poruku o gresci i ceka dalju komandu korisnika. Korisnik moze korigovati gresku i nastaviti dalji (normalni) tok generisanja ili prekinuti (terminirati) dalje izvrsenje.
70

Nije AKTIVAN part Broj tacaka IZVAN dozvoljenog OPSEGA 3 ! 100 Zadali ste Oblast veceg raspona od 100 % Podaci o Oblasti kontrole nelogicni START KRAJ Zadata Oblast kontrole MANJA od 10 % Zadata gustina tacaka za tu Oblast suvise VELIKA File sa ovim nazivom vec POSTOJI Nekorektan NAZIV le-a nedostaje STATIC BLOCK u mernom programu GRESKA pri ARHIVIRANJU na disk Smisao ucinjenih gresaka lako se uocava iz prikazane poruke.

71

13.2 OPCIJA 2 Preseci povrsina
Opcija 2 "Preseci povrsina" omogucava generisanje programa inspekcije nad serijom povrsina (do 100) u sukcesivno zadatim ravnima inspekcije (do 100 ravni). Ovaj modul je predviden za inspekciju objekta (ili delova objekta) cija je struktura opisana sa vise povrsina, npr. to moze biti trup modela letelice (ili deo trupa). Vidi sliku 13.2.39. Projektnim zahtevom se trazi provera odstupanja oblika trupa u pojedinacnim (de nisanim) presecima. Takode se trazi provera simetricnosti odredjenih preseka trupa. Resavanje ove klase problema moguce je koriscenjem ove opcije. Korisnik "kaze" koje povrsine i u kojim presecima zeli da iskontrolise. Takode de nise broj tacaka inspekcije po svakom preseku (do 100 tacaka). Ovaj modul generise program inspekcije u tackama koje su u zadatom preseku (presecima) na konstantnom kruznom luku. Tacke su od preseka do preseka u CIK-CAK putanji. Opcija podrzava sve tipove porsina kao i u prethodnom modulu.
Slika 13.2.39: Inspekcija u presecima

IZABERI POVRSINE CHOOSE METHOD 1 2 3 4 5 6 7 8 9 SINGLE/CHAIN ALL RECTANGLE POLYGON NAME ALL OF TYPE ALL BUT SELECTED REMOVE LAST SELECT SELCETION COMPLETE

72

AA CHANGE ENTITY MASK

Metod biranja povrsina nad kojima se zeli inspekcija je jedan od standardnih (UGII). Najcesce korisceni nacini su: SINGLE, ALL i RECTANGLE. UNIGRAPHICS ima raznovrsne nacine zadavanja ravni, ali se oni nalaze dosta "duboko" u hijerarhijskoj organizaciji menija. Na ovom sistemu nije pokriven jedan od cestih nacina zadavanja ravni: serija ravni na konstantnom rastojanju (koraku). Iz prethodno iznetog, za potrebe generisnja programa inspekcije razivijena je funkcija zadavanja ravni, koja se zove u raznim modulima.
RAVNI KONTROLNIH PRESEKA 1 2 3 4 AA Koo_ravni Koo_ravni Tri tacke Tri tacke POJEDINACNO G R U P N O POJEDINACNO G R U P N O

Predefin. RAVNI

Posle de nisanja zeljenih povrsina i ravni, u interaktivnom radu se od korisnika trazi de nisanje strane materijala, pravca prvog prolaza, i broj tacaka po preseku.
Unesite VEKTOR pravca PRVOG prolaza 1 2 3 X - i : Y - j : Z - k : .0000 .0000 .0000

Oznacite STRANU materijala 1 2 3 X - x : Y - y : Z - z : .0000 .0000 .0000

Ovakav nacin zadavanja neophodnih informacija je vrlo slican onom iz CAM modula. Korisnik oba podatka de nise preko pravca vektora za prvi prolaz, tj. tamo gde intuitivno ocekuje prvu tacku. Pokazivanjem strane materijala, korisnik mora jednoznacno da de nise pravac prilaza merne sonde. S obzirom da svaka povsina ima dve strane, de nisanjem ovog vektora programu se kaze gde je strana materijala.
BROJ tacaka po PRESEKU No_Point : 70

Pitanje na koje ovaj generator ne moze da da odgovor je, da li je broj tacaka koje je zadao korisnik dovoljan. Ovaj broj je ogranicen u opseg 3 ! 100. Gornja granica je de nisana mogucnostima editora na -PDP. Posle ovog pitanja, modul preuzima kompletnu kontrolu izvrsenja na sebe. Na komunikacionom ekranu izlaze poruke koje korisnika obavestavaju o toku i fazama izvrsenja programa. 1. 2. 3. 1. ravan, presek br.13, povrsina br. 24 struktura sortiranje
73

4. 5. 6.

novi poredak GENESIS 2 GENESIS 57

Program prvo trazi sve presecne krive povrsina i jedne od zadatih ravni. Ove presecne krive bice vodilja za generisanje tacaka inspekcije. Presecne krive se numerisu redosledom kako ih sistem provlaci. Ovaj redosled uglavnom ne odgovara redosledu kojim je potrebno ici duz preseka da bi se generisale diskretne tacke inspekcije. Druga, treca i cetvrta poruka se odnose na ovaj deo obrade: generisanje logickog redosleda obrade. One su vise psiholoske prirode sa ciljem da korisnik imao osecaj da se nesto desava. Pri prosecnoj zauzetosti resursa racunarskog sistema, ovo dosta dugo traje i korisnik bi imao osecaj da se njegov proces zaglavio ili da je pao. Posledenje poruke o genrisanju govore korisniku da se puni izlani le. Po zavrsetku generisanja programa inspekcije u jednom preseku, vrsi se medu arhiviranje, i prelazak na sledecu kontrolnu ravan. Putanje duz preseka su u alternativnim smerovima (CIK-CAK) radi izbegavanja kolizije merne sonde i radnog komada. Na samom kraju generator jos jedanput (zavrsno) arhivira izlazni le (sa porukom korisniku) i vraca se na osnovni meni generatora. Ovako dobijeni merni program potrebno je transferovati na NUMM tj. na njen racunar. Operator na NUMM nema nikakva dodatna podesavanja programa. Jedini zadatak mu je postavljanje izratka prema predvidenom koordinatnom sistemu i startovanje programa inspekcije. Ovaj merni program formira datoteku izlaznih rezultata u predvidjenom formatu za kasniju obradu i odmah formira izvestaj inspekcije. Racunaju se samo osnovni statisticki parametri odstupanja: srednja vrednost, disperzija, maksimalno i minimalno odstupanje. Tehnolog obrade rezanjem moze iz ovih rezultata videti stanje komada koji je u proizvodnji. Datoteka rezultata ove inspekcije se transferuje nazad na CAD/CAM i moze se naknadno obradjivati. Ovo se radi u slucajevima ako je od interesa simetricinost izradka (npr. trupa letelice). Cela opisana procedura (tj. ovaj modul generatora) zamenjuju dosadasnje koriscenje kontrolnih sablona. Sabloni ma kolio tacno bili izradeni, uvek traze ostro oko i iskustvo onoga koji posmatra sablon postavljen na radni komad.

13.2.1 OPCIJA 2 Poruke o greskama
Poruke o greskama sve su skoro iste kao i prethodnog modula. Poruka o problematicnom preseku, govori korisniku da genrator nije mogao da napravi logicnu strukturu od dobijenih preseka (npr. neparan broj krajeva presecnih krivih). Nije AKTIVAN part Zadali ste VISE od 100 RAVNI Zadali ste VISE od 100 POVRSINA Broj tacaka IZVAN dozvoljenog OPSEGA 3 ! 100 File sa ovim nazivom vec POSTOJI Nekorektan NAZIV le-a Problematican presek ! Nedostaje STATIC BLOCK u mernom programu GRESKA pri ARHIVIRANJU na disk

74

13.3 OPCIJA 3 U zadatim tackama
Ovaj modul upisuje u izlaznu datoteku samo koordinate tacaka i komponente vektora normale na odgovarajucoj povrsini. Ovo je pomocni modul programeru za NUMM. Koristi se u specijalnim slucajevima koji nisu pokriveni ponudenim opcijama. Izlazni fajl nije odmah spreman za rad na - dopisivanja da bi se dobio korektan merni program. Modul ne NUMM. Potrebna su odredena interesantan za obicne korisnike.

13.4 OPCIJA 4 Krilo aeropro l
Ovo je centralni modul za inspekciju komandnih i uzgonskih povrsina. Iako u svom nazivu ima krilo on se primenjuje podjednako na sve navedene povrsine. Odnosi se na povrsine modela letelica ciji su aeropro li parametarske prostorne krive (npr. kubni splajn). Pro li koji su dobijeni preko tri prave linije (dijamant) i koji se najcesce koriste kod modela raketa podrzani su u sledecem modulu. Kako je napomenuto u prethodo prikazanim modulima, njih je takode moguce koristiti za inspekciju uzgonskih i komandnih povrsina, ali se samo u ovom modulu mogu dobiti svi parametri koji de nisu krilo, tj. odgovarajuce aeropro le. U daljem tekstu pominjace se samo krilo kao reprezent, ali ce se svaki put misliti na sve uzgonske i komandne povrsine modela borbenih letelica. Ovaj modul trebalo bi koristiti za zavrsnu inspekciju kako neugradenih tako i ugradenih krila.
Slika 13.4.40: Inspekcija krila

Kao i kod prethodnih modula rezultat (izlaz) ovog generatora je program inspekcije za krilo u trazenim presecima. Znaci, ovi programi inspekcije daju rezultate za pojedinacne preseke (aeropro le) levog/desnog krila. Za ocenu celokupnog krila potrebno je rezultate inspekcije vratiti na
75

CAD/CAM. Kroz program inspekcije na NUMM prenose se osnovni podaci o pojedinacnim presec-

ima i oni se porede sa izmerenim. Prenose se sledeci podaci: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Koordinate de nicionih tacaka gornjake/donjake Radijus napadne ivice Debljina izlazne ivice Duzina tetive Polozaj tetive Ugao vitoperenja

Samo koriscenje modula je jednostavno. Potrebno je pokazati povrsine GORNJAKE i DONJAKE krila i de nisati preseke (ravni) u kojima se zeli inspekcija, vidi sliku 13.4.40. Za zadavanje ravni koristi se vec opisani zajednicki modul. U ovoj opciji dozvoljeno je zadavanje samo koordinatnih ravni i ravni paralalenih njima. Posle zadavanja naziva izlaznog fajla kompletna kontrola daljeg toka se prepusta samom generatoru. Izbor ravni u kojima se vrsi inspekcija je skoro uvek skopcan sa zickim ogranicenjima. Krilo modela letelice, tj. njen koreni aeropro l uvek je de nisan u CL. Veoma cesto jedan deo krila se nalazi u unutrasnjosti trupa, tj. jedan deo povrsine krila uopste zicki ne postoji. Slican problem je i sa vertikalnim i horizontalnim repovima. Nema opsteg pravila, problem se resava od slucaja do slucaja. S obzirom da su dve dimenzije krila dosta vece od trece dimenzije, program okrece vektore normale gornjake i donjake jedne prema drugima. Nema pitanja korisniku o strani povrsine za inspekciju. Sece gornjaku i donjaku u zadatoj toleranciji i generise de nicione tacke presecne krive. Presecne krive na UGII su UVEK kubni splajnovi. Ova cinjenica nista ne umanjuje opstost generatora, jer su sami pro li u biblioteci aeropro la vec de nisani kao kubni splajnovi. Proverava se da li su napadna i izlazna ivica de nisane radijusima ili nekim konacnim debljinama. O obavezi zadebljavanja ostrih ivica bilo je vec dosta reci. Posle ovoga program "crta" lokalnu tetivu pro la i trazi njen polozaj u radnom koordinatnom sistemu. Posle svih opisanih priprema pocinje genrisanje. Korisniku se prikazuju poruke o tekucim podacima koji se upisuju.
... ---> ... <--G E N E S I S 3. tacka GORNJAKE ... G E N E S I S 12. tacka DONJAKE ...

Iz ovih poruka jasno je, da se tacke duz gornjake generisu od napadne ka izlaznoj ivici. Za donjaku je smer obrnut. Ovo resenje je uzeto, kao i u prethodnim modulima, zbog opasnosti od kolizije merne sonde i samog komada. Po zavrsetku jednog preseka, vrsi se medu arhiviranje i prelazak na sledeci presek. Ako krilo modela ima strelu, program po zavrsetku ovog para (gornjaka/donjaka) trazi sledeci par. Po zavrsetku (i zatvaranju izlaznog fajla) program inspekcije je potrebno transferovati na NUMM. U samom programu inspekcije su ugradena sva neophodna procesiranja za dobijanje zeljenih parametara krila tj. ovaj program ce formirati svoj izvestaj. Redizajn aeropro la i samog krila mora se uraditi na CAD/CAM-u. O redizajnu bice vise govora u sledecoj glavi.

13.4.1 OPCIJA 4 Poruke o greskama
Neke od poruka koje slede su vec videne. Generatorom je ogranicen broj ravni koje je moguce zadati prvenstveno zbog mogucnosti racunara NUMM. Zadavanje ravni inspekcije koje se ne poklapaju sa koordinatnim ravnima nema mnogo smisla. Aeropro li, tj. krila su de nisana u paravcu leta.
76

Nije AKTIVAN part File sa ovim nazivom vec postoji Secite krilo SAMO u Koord. Ravnima! Secite krilo sa NE vise od DESET ravni! pokazali ste ISTU povr inu Presecna Kriva GORNJAKE nije SPLINE Presecna Kriva DONJAKE nije SPLINE Greska u arhiviranju izlaznog prgrama! PROBLEM: povrsine suvise razmaknute! Generator nece generisati izlazni fajl ako pokazane povrsine nemaju strukturu i oblik krila, tj. ako korisnk pokaze dve nepovezane povrsine.
Slika 13.4.41: Inspekcija krilo dijamant

13.5 OPCIJA 5 Krilo dijamant
Ovaj modul generise program inspekcije za krila cija su i gornjaka i donjaka opisane sa PO tri ravni. Preseci ovakvog krila u pravcu leta daju aeropro l nazvan DIJAMANT. Od interesa je izmeriti te ravni i njihove medusobne odnose (uglove). Kod ovih pro la govori se npr. o uglu klina napadne ivice. Izgled ovog krila dat je na slici 13.4.41. Potrebno je obratiti paznju da su uglovi de nisani
77

u pravcu leta (ili upravno na pravac leta), a ne onako kako je uobicajeno u vektorskoj analizi. Generisani program inspekcije vodi i o ovome racuna, projektuje vektore normale na odgovarajucu ravan, i u toj ravni daje vrednosti uglova od interesa. Iz ovih razloga se kod ovih krilaca prmenjuje logika razlicita od krila sa klasicnim aeropro lima. Generise se po sest kontrolnih tacaka za svaku od povrsina i one se procesiraju kao ravan. Vremenom se u Radionici pokazalo, da je za pouzdanu inspekciju ovih krilaca sest tacaka sasvim dovoljno. Najdelikatniji deo koriscenja generatora je korektno pokazivanje povrsina koje formiarju krilce.
Pokazi NAPADNU povrsinu GORNJAKE ! Pokazi SREDNJU povrsinu GORNJAKE ! Pokazi IZLAZNU povrsinu GORNJAKE ! Pokazi NAPADNU povrsinu DONJAKE ! Pokazi SREDNJU povrsinu DONJAKE ! Pokazi IZLAZNU povrsinu DONJAKE !

Posle ove serije pokazivanja, modul vrsi proveru da li je neka od povrsina pokazana vise puta. Ovo je opravdano s obzirom da se povrsine nalaze veoma blizu jedne od druge, pa do ovoga moze doci slucajno. Sledeca je provera ravnosti pokazanih povrsina. Iako na UGII postoji tip entiteta OGRANICENA RAVAN (kod 22), pojedini projektanti (dizajneri) koriste neke druge vrste povrsina za opis ovih ravni (nazalost!). Najcesce je to ruled povrsina izmedu dve linije. Iako se geometrijski dobija ista (slicna) stvar, ovakvo resenje je pogresno. Osim sto na ovaj nacin pokazuju svoje znanje (neznanje), oni komplikuju kasnije inzenjerske aktivnosti (CAM) i trose vise racunarskih resursa (memorije). Dakle, ova provera je neophodna. Modul uzima na slucajan nacin pet tacaka sa povrsine i proverava da li se one nalaze u ravni. Ako su sve provere prosle, modul genrise izlaznu datoteku, tj. program inspekcije. Na slici 13.4.41 su prikazane povrsine koje formiraju dijamant krilce, i date su neke de nicine kote.

13.5.1 OPCIJA 5 Poruke o greskama
Poruke o greskama odnose se, uglavnom, na najosetljiviji deo generatora programa: zadavanje ulaznih podataka. NJihov smisao je sasvim jasan iz opisa koji sledi. Nije AKTIVAN part Fajl sa ovim nazivom vec postoji Pokazali ste neku od povrsina GORNJAKE DVA PUTA Pokazali ste neku od povrsina DONJAKE DVA PUTA Pokazali ste povrs. gornjake MEDJU povrs. DONJAKE 1. povrs gornjake nije RAVNA 3. povrs donjake nije RAVNA Greska u arhiviranju izlaznog programa!

78

13.6 OPCIJA 6 Krilo tetivna ravan
Veoma je cest zahtev da se nade polozaj tetivne ravni neke od uzgonski ili komandnih povrsina. Ovim modulom se resava ova klasa problema. Vertikalni rep je simetrican u odnosu na CL (logicno!), tj. ima tetivnu tavan. Horizontalni repovi cesto (skoro uvek) imaju tetivnu ravan. Krila koja su geomtrijski vitoperena nemaju tetivnu ravan. Na sklopnim crtezima modela letelica de nisani su polozaji (i uglovne tolerancije) repova u odnosu na krila i slicno. Dakle, ova klasa problema je od znacaja i ona se nasla u posebnom modulu. Ovaj modul generise program inspekcije koji meri dvadeset tacaka gornjake i dvadeset korespodentnih tacaka donjake, tj. dvadeset tacaka simetricnih kroz tetivnu ravan. Na osnovu ovog seta (20 + 20) racunaju se ( ktivne) tacke tetivne ravni i one se procesiraju metodom najmanjih kvadrata kao ravan. Korisnik, kao i do sada, mora da pokaze (digitizira) povrsine gornjake i donjake. Zatim mora da de nise oblast u kojoj ce se de nisati tacke. Oblast se zadaje u % parametara U i V . Posle ovoga modul preuzima kompletnu kontrolu nad daljim tokom izvrsenja. Prvo se proverava da li pokazane povrsine imaju tetivnu ravan. Tetivna ravan se dobija od napadne i izlazne ivice (dve linije). Ako od ova dva entiteta nije moguce formirati ravan (dve mimoilazne prave), modul trazi pokazivanje tetivne ravni (entiteta) i odgovornost, da li krilo ima tetivnu ravan ili ne, prebacuje na korisnika. O ovoj problematici bice jos reci u sledecem poglavlju.

13.6.1 OPCIJA 6 Poruke o greskama Nije AKTIVAN part Podaci o Oblasti kontrole nelogicni START KRAJ Zadata Oblast inspekcije MANJA od 10 % Vektor normale TETRA <> 1 Fajl sa ovim nazivom vec POSTOJI GRESKA pri ARHIVIRANJU na disk Pokazali ste ISTU povrsinu

13.7 OPCIJA 7 Sabloni za krilo
Ovaj modul generise program inspekcije za kontrolne sablone komandnih i uzgonskih povrsina. Sablon (lim obradjen prema obliku aeropro la u odredenom preseku) formira ravanska kriva (obicno splajn!). Oni (sabloni) su i pored sve postojece (savremene) opreme, i dalje neohodan element u zavrsnim fazama izrade modela letelca. O ovome je vec dosta bilo reci. Njihova inspekcija je (naravno) neophodna, jer oni postaju kontrolnik za zavrsna smirglanja i poliranja uzgonskih i komandnih povrsina. Na CAD/CAM sistemu je potrebno formirati presecne krive koje de nisu sablon. Za genrisanje programa inspekcije sablona neophodno je radni koordinatni sistem (WCS) postaviti u ravan presecnih krivih. Pri samoj inspekciji sablon ce lezati u ravni paralenoj radnom stolu (XY ), pa je stoga i na UGII neohodno tako postaviti WCS. Modul trazi pokazivanje (redom) krive (krivih) koje ga opisuju. Ako sablon formira samo jedna kriva i to kubni splajn, onda je moguce odluciti se za inspekciju: ili u cvornim tackama ili u tackama po konstantnom kruznom luku. Modul pita za broj tacaka inspekcije i trazi od korisnika izbor strane materijala za inspekciju. Posle ovih de nisanja modul preuzima kontrolu izvrsenja na sebe. Izgled sablona za jednu od uzgonskih povrsina koja je (svojevremeno) bila u izradi dat je na slici 13.7.42.
79

Slika 13.7.42: Izgled sablona

13.7.1 OPCIJA 7 Poruke o greskama Nije AKTIVAN part Fajl sa ovim nazivom vec POSTOJI 3. kriva nije u LOGICNOM REDOSLEDU presek MORA biti u XY rav. WCS-a Br. Tacaka IZVAN opsega 3 ! 100 GRESKA pri ARHIVIRANJU na disk

80

14 ZAHTEVI INSPEKCIJE
Generator programa inspekcije za uzgonske i komandne povrsine modela borbenih letelica prikazan i objasnjen u prethodnoj glavi, je iskoriscen za analize i redizajn koji sledi. U daljem tekstu stavi ce se akcenat na tri modela: 1. LASTA-1 za T-35 R 1:5 materijal: drvo-durAl 2. AGARD za T-38 materijal: durAl-C Armco 13Ph8Mo 3. 2D KRILO, zakrilce mat: durAl
Slika 14.0.43: L A S T A - 1

Prvi, model aviona Lasta-1, projektovan je i izraden u Radionici VTI-a pre dvanaset godina, kao drveno-durAlni model za aerotunel T-35. Ponovo je postao aktuelan ove godine. Sve uzgonske i komandne povrsine su od durAluminijuma. Trup modela je drveni, tj. na metalni kostur (durAl) je pricvrseno drvo. Ovo je jedan od prvih modela koji je raden na CNC masinama, a programi za NUMA dobijeni su pomocu programskog jezika UNIAPT i odgovarajucih postprocesora. Inspekcija delova i celokupnog modela uradena je, tada, na mernoj masini DEA-BETA rucno pokretanoj.
Slika 14.0.44: AGARD za T-38

81

Sadasnji zahtev test-inzenjera, se odnosi na proveru polozaja aeropro la pojedinih preseka krila. S obzirom da u vreme izrade ovog modela nije postojao CAD-CAM sistem, za potrebe sadasnje inspekcije, uzete su povrsine krila aviona Lasta-2 i postavljenje u prostoru prema postojecoj dokumentaciji. Krila ova dva aviona se razlikuju u uglu ugradnje i u uglu dijedra. Na slici 14.0.43. prikazan je izometrijski izgled modela aviona. Drugi, Agard, je referentni model za trisonicni tunel T-38. Na cilindricnom durAlnom trupu, pricvrscene su trougaone uzgonske povrsine sa socivastim aeropro lima naparvljene od vazduhoplovnog Cr-Ni celika. Horizontalni i veritkalni rep su u takvom medusobnom odnosu da formiraju slovo T. Vidi sliku 14.0.44. Od krila kao repera, kotirani su i tolerisani uglovni odnosi horizontalnog i vertikalnog stabilizatora. Od interesa je proveriti ove kote. Potrebno je, dakle, izmeriti ugao izmedu vertikalca i krila, i horizontalca i krila. Treci, model 2D krila je durAlno krilo raspona 1000mm, na kome su razliciti uglovni polozaji (10 20 30 40 ) zakrilca obezbedeni razlicitim okovima. Dakle, ne postoji kulisni mehanizam vec se za razlicite uglove vrsi montaza - demontaza zakrilca i odogovarajucih okova. Od znacaja je provera uglova zakrilca. Uglovi nisu tolerisani, za test inzenjere je vaznije da znaju stvarne vrednosti uglova i da sa njima barataju u daljim svojim proracunima i testiranjima. Uradena je inspekcija zakrilca za 10 stepeni. Na slici 15.3.48 je dat izometrijski pogled na 2D krilo sa zakrilcem u polozaju 10 i odgovarajucim okovom koji odreduje polozaj u prostoru.

15 EKSPERIMENT
Ovo je centralni i najosetljiviji deo celokupnog rada. Programi inspekcije za oba modela su, u meduvremenu, transferovani na racunar koji upravlja NUMM. Nepohodno je da operater na NUMM ispostuje planiranu proceduru. Posebno je bitno, da operater na mernoj masini postavi i podesi objekat inspekcije prema predvidenom planu, podesi i orijentise koordinatni sistem prema bazama radnog komada. Mada na prvi pogled ovo izgleda banalno, cinjenica je da se najveci broj gresaka u inspekciji, a i samoj proizvodnji, javlja bas u ovom koraku. Uticaj ljudskog faktora nije moguce uvek predvideti i samim tim, uticati na njega. Preciznije receno, kad god imate upliv korisnika sansa da se pojavi greska raste. Ili kako kaze, grubo, jedan od Mar jevih zakona: Apsolutno siguran
sistem nije moguc, jer budale su tako inventivne!

82

15.1 Inspekcija modela LASTA-1
Inspekcija krila modela LASTA-1 je uradjena u tri preseka. Broj i polozaj preseka de nisani su od strane test-inzenjera. Tacnije, polozaj prvog i treceg preseka je dat opisno: "sto blize trupu i veoma blisko kraju krila". Polozaj drugog preseka je tacno de nisan, i on je na mestu srednje aerodinamicke tetive. Iz ovih opisa dobijaju se konkretne vrednosti polozaja preseka. 1. Najblizi trupu na 210 mm od CL 2. Na mestu Lsat 377.52 mm od CL 3. Na kraju krila na 820 mm od CL
Slika 15.1.45: LASTA 1 Teoretski podaci

Inspekcija krila je, naravno, uradjena i za levo i za desno krilo. Na slici 15.1.45 date su teoretske vrednosti polozaja de nisanih preseka krila. Kotirana su rastojanja izlazne ivice od RR (reperna ravan). Na desnom krilu kotirani su uglovi koje zaklapaju pojedinacne tetive u odnosu na RL (reperna linija). U ravni simetrije modela aviona CL (centralna linija) koreni aeropro l je pod uglom od 2 . Krila imaju ugao dijedra od 4 . Programi inspekcije dobijeni su vec opisanim generatorom programa. Koriscena je opcija 4 KRILO Aeropro l. Izgenerisana su tri programa, za svaki od pojedinacnih preseka za levo krilo. Desno je kontrolisano opcijom OGLEDALO. Koordinatni sistem (WCS) koriscen u toku inspekcije, je razlicit od apsolutnog koordinatnog sistema modela. Njihov medjusobni odnos je jednoznacno de nisan, pa ova cinjenica ne utice na rad i prezentaciju rezultata. WCS je vezan za usku prednje noge i on je od veceg znacaja za test-inzenjere. Za usku prednje noge su vezani i dinamometri u toku tunelskih ispitivanja. Ona je ujedno i jedina materijalna baza za de nisanje polozaja koordinatnog sistema za inspekciju. Ostala podesavanja modela Laste-1 su uradena preko libele postavljene na posebno postolje na nosu aviona. Libelom je model doveden u "nulti" polozaj, tj. u onaj polozaj koji odgovara horizontalnom letu aviona. Posle ovih dugih i "pipavih" podesavanja model je spreman za inspekciju.
83

U prilogu je dat jedan od programa inspekcije, onaj za levo krilo na preseku 820mm od CL i nazvan je KL820.HLP. Svi ostali programi izgledaju sasvim slicno, iste su stukture sa razlicitim podacima. Operater na NUMM zadaje ime datoteke za upis rezultata i dozvoljena odstupanja. Program preuzima kompletnu kontrolu nad daljim izvrsenjem. Program za inspekciju levog krila na preseku 820mm od CL dat je u prilogu br.1. Rezulatati inspekcije, akvizirani rezultati ovog preseka su u prilogu br. 2. Inspekcija svakog od preseka je uradjena sa dva alata, tj. sa dve merne sonde. Jedino je tako bilo moguce pric i gornjaci i donjaci krila. Po zavrsetku inspekcije preseka, operater na NUMM odmah dobija (prikazuju se na ekranu) rezultate inspekcije paralelno sa teoretskim vrednostima:
L A S T A 1 krilo levo 820 mm od CL TEOR: MER: 189.994 190.082 0.100 0.459 2.435 2.823 0.9268 0.4546 od -1.948 do 0.576 od 0.576 do 2.093

DUZINA TETIVE: DEBLJINA IZLazne IVice : RAD. Napadne ivice R : UGAO TETIVE : Odstupanja GORNJAKE : Odstupanja DONJAKE :

mm mm mm stepeni sred: -0.853 mm sred: 1.327 mm

Na opi disku racunara NUMM arhivirana je datoteka sa podacima inspekcije za svaku diskretnu tacku dobijenu u toku rada. Za dalju analizu i redizajn, potrebni je ovaj fajl "vratiti" na CAD-CAM sistem. Na slici 15.1.46 date su izmerene vrednosti za svaki od tri preseka za oba krila.

15.1.1 Osvrt na rezultate
Slika 15.1.46: LASTA-1 Izmerene vrednosti

84

Ono sto prvo pada u oci, su veoma velika odstupanja izmerenih tacaka od njihovih teoretskih vrednosti. Odstupanja gornjake rastu, u apsolutnom iznosu, posmatrajuci presek od napadne prema izlaznoj ivici, i u najvecem delu su negativna. Odstupanja donjake rastu (u apsolutnom iznosu) posmatrajuci presek od napadne prema izlaznoj ivici, i sve vreme su pozitivna. Ovo se moze konstatovati za sve preseke. Pada u oci, takode, da uglovi tetiva od svojih teoretskih vrednosti odstupaju oko 0:5 . Radijus napadne ivice i debljina izlazne ivice veci su od svojih zadatih vrednosti za oko 0.4mm. Rastojanja izlaznih ivica (svih preseka) od RR su takoreci idealno izvedena. Ceo model Laste-1 je farban, i to nekoliko puta od kako je napravljen pa do danas. Farbanju prethodi gitovanje svih povrsina (spric git). Odatle poticu sva zadebljanja na krilu. Ovom cinjenicom se mogu objasniti zadebljanja napadne i izlazne ivice. Ali odstupanja duz povrsina gornjake i donjake su mnogo veca od par desetih koliko je (verovatno) naneto gitovanjem. Uzrok su uglovna odstupanja tetiva. Ona su, takoreci, ista za svih sest preseka. Tacne vrednosti ovih odstupanja zadovoljavaju (tunelske) test inzenjere, jer ce ih uzeti u obzir, ali ne i tehnologe obrade rezanjem! Uzroka moze biti nekoliko (mnogo), ali im je svima veoma tesko uci u trag. U vreme izrade ovog modela ja sam studirao, a tehnolog koji je vodio izradu ne moze da se seti cinjenica od pre desetak i vise godina (sto je i noramlno). Situacija vrlo slicna kao da se analizira model koji je izradila neka druga rma a ne VTI. Sumnja u tacnost izrade samog krila otpada, (sto se u redizajnu lepo vidi) jer je tehnologija radena UNIAPT-om. Ostali faktori od uticaja su greska ugradnje krila i greska u nivelisanju (podesavanju) modela pre inspekcije. Greska ugradnje otpada kao primarna, jer su rastojanja izlaznih ivica od RR savrsena. Ostaje kao najsumljiviji uzrok nivelisanje modela pre inspekcije. Iako je samo podsavanje radjeno veoma polako i pedatno, javilo se uglovno odstupanje svih tetiva krila. Nivelisanje modela Laste-1 u polozaj koji odgovara horizontalnom letu aviona, uradjeno je pomocu libele postavljene na poseban nosac (adapter) a ovaj je sa svoje strane oslonjen u sferne oslonce na motorskoj masci. I ovde se treba traziti uzrok problema. Trup modela Laste-1 uradjen je od drveta (kao sto je vec opisano), i u tom drvetu su oslonci za libelu tj. za njen adapter. I vizulenom kontrolom jasno je, usred razlokanosti, da je nivelisanje na ovaj nacin veoma, veoma sumnjivo. Adaper je u svoje leziste ko zna koliko puta stavljan i skidan za protekilh 12 godina. Osim toga, drvo se vremenom susi i deformise. Rezultat sveka iznetog je sistematska greska, koja se kasnije sve vreme provlaci. Ovim istim postupkom se de nisu napadni i uglovi za tunelska ispitivanja. Sam model se u radni prostor aerotunela postavlja, dakle, sa nekom greskom. Tunelski test-inzenjeri su i sumnjali na krila, pa je zato i radjena inspekcija posle toliko godina ponovo.

85

15.2 Inspekcija modela AGARD
U ovom poglavlju nece se opisivati inspekcija celokupnog modela. Taj posao je veoma kompleksan i dugotrajan. Opisace se deo koji se odnosi na proveru uglovnih odnosa horizontalnog i vertikalnog stabilizatora prema repernim povrsinama, tj. krilima. Provera se, dakle vrsi na sklopljeom modelu. Prvi i svakako najosetljiviji postupak je podesavanje WCS prema samom modelu AGARDa. Jedna osa WCS provlaci se kroz cilindricni trup. Druge dve ose, koje formiraju ravan, potrebno je postaviti kroz tetivnu ravan krila. Potrebno je dakle "naci" tetivnu ravan i reci NUMM da svoj koordinatni sistem prilagodi toj ravni. S obzirom da ova ravan zicki ne postoji, potrebno ju je izmeriti posredno. Tetivna ravan krila dobijena je inspekcijom povrsina gornjake i donjake, i interpolirana je na sredinama korespodentih tacaka. Program inspekcije kojim je ovo uradeno dobijen je generatorom programa inspekcije na CAD-CAM koriscenjem opcije 6. Org WCS postavljen je na ceonoj povrsini zadnjeg dela trupa. Tek sada je moguce poceti inspekciju uglovih odnosa.
Slika 15.2.47: AGARD Uglovni odnosi stabilizatora

Inspekcija uglovnih odnosa se moze uraditi programom dobijenim generatorom i njegovom vec pomenutom opcijom 6. Ova mogucnost je opisana u sledecem eksperimentu, koji se odnosi na nalazenje ugla zakrilca modela 2D krila. Problem je interesantniji jer kod ovog 2D krila povrsine gornjake i donjake zakrilca nisu simetricne kroz tetivnu tavan! Ovde je inspekcija izvrsena programom koji je dobijen koriscenjem opcije 1. generatora. Ovako je ostavljena mogucnost analize simetricnosti ovih povrsina. Program inspekcije i akvizirani rezultati dati su u prilogu br. 2. Podaci dobijeni inspekcijom, vraceni su na CAD-CAD sistem i tamo su interpolirane tetivne ravni ciji su rezultati gra cki prikazani na slici 15.2.47. Kotirani su vektori normala na tetivne ravni i njihove projekcije na koordinatne ravni. Razlog zasto su ova interpoliranja uradena na nadredjenom racunaru su h/w i s/w ogranicenja racunara PDP-11.
86

15.2.1 Osvrt na rezultate
Analiza uglovnih odnosa stabilizatora (vertikalnog i horizontalnog) prema krilu, osim sto je neophodna test inzenjerima, od znacaja je i za projektante, dizajnere, i tehnologe obrade rezanjem. Speci cnost medusobnih odnosa (T-forma) i male relativne (a i apsolutne) debljine (4%) predstavljale su jos u fazi projektovanja problem. Izbor nacina vezivanja direktno je uticao na uslove ispitivanja (brzine, dinamicki pritisci ). Tacnost uglovnih odnosa, takode je direktno zavisila od nacina medusobnog vezivanja. Maksimalna debljina vertikalnog repa na krajnjem aeropro lu iznosi 5:888mm. Maksimalna debljina horizontalnog repa u korenom aeropro lu iznosi 10:051mm. Ove dve vrednosti nisu na istom preseku! Veza ova dva elemnta je obezbedena lastinim repom i civijama. Varenje (elektronsko) je otpalo iz raznih razloga, ne samo tehnickih. U prilogu br.4. dati su podaci za sva tri para povrsina i njihovih ravni simetrije tj. njihovih tetivnih ravni. Podaci o odstupanjima (srednja vrednost, varijansa, raspon) pojedinacnih povrsina (leva i desna povrsina vertikalca) i sredina korespodentnih tacaka su u ovom prilogu. Raspon odstupanja interpliranih tacaka za sva tri para je oko 0:1mm, a varijansa do 0:05mm (za veritkalac 0:01mm) sto je po mom misljenju sjajan rezultat. Vertikalac je u odnosu na ravan simterije celog modela zakrenut za 0:01 . Odstupanja horizontalnog repa (levog i desnog) su nesto veca jer u sebi nose greske vertikalnog repa. Uglovna odstupanja horizontalca su reda velicine 0:1 Sve u svemu, veza pomocu lastinog repa (uz dosledno postovanje propisane tehnologije) dala je ocekivani rezultat i pored svih sumnji koje su postojale u fazi projektovanja.

87

15.3 Inspekcija modela 2D krila
Inspekcija modela 2D krila, tj. polozaja zakrilca 10 uradjena je programom inspekcije koji je dobijen generatorom programa inspekcije i koriscenjem njegove opcije 6. Kao sto je vec objasnjeno, program inspekcije vrsi akviziciju 20 tacaka gornjake i 20 korespodentnih tacaka donjake.

Slika 15.3.48: MODEL 2D ZAKRILCE 10

U programu, za svaki par tacaka (gornjaka - donjaka), postoji podatak o polozaju tetivne ravni preko parametra . U programu je ta promenljiva simbolicki oznacena sa LM. Npr, za prvu tacku LM = 1:2014, tetivna ravan zakrilca "deli" zamislejnu duz koju kreiraju korespodentne tacke na gornjaci i donjaci u ovom odnosu. S obzirom da je LM > 0, tacka koja deli pomenutu duz je izvan te duzi, tj. i gornjaka i donjaka na tom mestu su iznad tetivne ravni! I tako redom, za svaki par tacaka postoji novi podatak o parametru . Znaci od 20+20 tacaka dobija se (racuna se) 20 kvazi izmerenih tacaka tetivne ravni preko parametra deljenja duzi. Kroz tako izracunate tacke interpolira se ravan korscenjem standardne DEA procedure za merenje ravni. U prilogu br. 3. dat je listing programa inspekcije koji je koriscen u radu. Operator na NUMM odmah po inspekciji dobija trazene vrednosti. Tacke tetivne ravni dobijene inspekcijom vracene su na UGII radi lakse gra cke prezentacije. Inspekcija je uradjena u tri oblasti: na levom kraju, na desnom kraju i u sredini raspona 2D krila. Na slici 15.3.48 su dati izmereni uglovi u pravcu leta na sva tri mesta i vrednost teoretskog ugla.
88

U prilogu br. 3. dati su obradeni rezultati inspekcije zakrilca za polozaj 10 , pomocu kojih je kreirana slika 15.3.48. Operater na NUMM dobija na svom monitoru sledece podatke i obavesetnja:
---> TEORETSKA RAVAN X= 571.808 Y= 0.0 Z= i= -0.1308 j= 0.0 k= Levi kraj IZMERENA RAVAN X= 571.602 Y= 90.0 Z= i= -0.13620 j= 0.00477 k= Sredina IZMERENA RAVAN X= 571.661 Y= 580.0 Z= i= -0.13861 j= 0.00092 k= Desni kraj IZMERENA RAVAN X= 571.555 Y= 915.0 Z= i= -0.13797 j= 0.00675 k= ---> -41.608 -0.9914 ---> -42.643 -0.99067 ---> -41.995 -0.99035 ---> -43.095 -0.99041 u 32 MEMO lokaciji D= -33.523 u 2 MEMO lokaciji D= -35.177 u 3 MEMO lokaciji D= -38.179 u 4 MEMO lokaciji D= -42.349

S obzirom da sada poseduje (memorisane u radnim lokacijama) kompletne podatke o izmerenim ravnima u sve tri oblasti, operater na NUMM moze na dokumentaciji da upise stvarne vrednosti zakrilca u odnosu na nulti polozaj. Za ostale polozaje (uglove) procedura se ponavlja, s'time sto se zakrilce montira pomocu okova za novi polozaj.

15.3.1 Osvrt na rezultate
Za svaku od tri izmerene ravni, sistem daje po 7 podataka: X Y Z i j k D. Poslednja 4 su podaci normalnog (kanonicnog) oblika ravni: komponente vektora normale (i j k) i minimalno rastojanje od koordinatnog pocetka (D). Prve tri vrednosti (X Y Z ) su koordinate sredisne tacke. Podatak koji moze da dovede do pogresnih zakljucaka je D. Njegova vrednost direktno zavisi od polozaja (izbora) koordinatnog sistema. Koordinatni sistem je de nisan na sledeci nacin: X-osa duz tetive, Y-osa duz napadne ivice, Z-osa upravno na prethodne dve. Posledica relativne udaljenosti radnog koordinatnog sistema u odnosu na zakrilce je da se izmerene i teoretske vrednosti za D razlikuju oko 9mm. Da je WCS bio blizi, vrednost bi bila manja i obrnuto. Zato je potrebno obratiti paznju na prva tri podtka (X Y Z ), cije vrednosti ne zavise od izbora WCS-a. Trazenjem rastojanja sredisnjih tacaka za izmerenu i teoretsku ravan, vidi se da su rastojanja reda velicine 1mm.
YZ ravni. Sukcesivne vrednosti ovog ugla (;89:724 89:947 ;89:6098 ) govore nam da se celo zakrilce

Jos jedan podatak je indikativan, a govori tetivnoj ravni zakrilca. To je ugao vektora normale u

iskrivilo (izvitoperilo) kao gudalo duz razmaha. Ovo se moze uociti cak i vizuelno posmatranjem zakrilca duz razmaha. Ovo krivljenje je rezultat masinske obrade (glodanje) povrsina gornjake i donjake. Uz podatak da je materijal zakrilca durAl, ovo i nije tako cudno. Podatak vazan za test inzenjere svakako, ali i vrlo inikativan i za tehnologe obrade rezanjem. Potrebno je promeniti nesto u tehnologiji da bi se ova vrednost smanjila. Moguca poboljsanja bi se (verovatno) dobila uvodjenjem dodatnih (tehnoloskih) oslonaca i cescim okretanjem radi umirivanja (elimiacije) napona u materijalu. Licno smatram, da se ova pojava ne moze skroz izbeci s obzirom na razmah od 1m, malu relativnu debljinu, durAl kao materijal izrade i glodanje kao proces formiranja oblika.

89

16 REDIZAJN SKULPTORNIH POVRSINA
Povrsinski pecevi uspesno se koriste za kompjutersku prezentaciju kopleksnih delova raznih grana masinske industrije. Ovako matematicki modelirani (dizajnirani) masinski delovi (CAD) proizvode se na NUMA uz racunarsku pomoc (CAM). Posebno kada se obraca paznja na funkcionalnost oblika, kao kod karoserija automobila, livackih kalupa, uzgonskih i komandnih povrsina letelica, od posebnog je znacaja ocenjivanje greske izrade i redizajn gra zke baze na CAD-u. Oblik parametarski de nisanih povrsinskih peceva moze se menjati promenom koe cienata koji ih de nisu, ali u ovom poglavlju ce se razmatrati de nisanje novog peca na osnovu starog (redizajn) i tacaka koje su dobijene u procesu inspekcije. Sve modifkacije vrsice se metodom najmanjih kvadrata (MNKV), koja daje najpribliznije rezultate ali ujedno trazi i najvise numerickih izracunavanja. Sva razmatranja odnosice se na modi kaciju (redizajn) bikubnih parametarskih povrsinskih peceva (bicubic surface patch), najcesce koriscenih za projektovanje i izradu uzgonskih i komandnih povrsina modela borbenih letelica.

16.1 Modi kacija pojedinacnih bikubnih peceva
Posmatrano sa strane matematickog de nisanja pojedinacnog povrsinskog peca potebno je naci nove koe ciente Cx Cy Cz u matricnoj jednacini /46,47/:
Pu v = UCxV T UCy V T UCz V T

Set novih koe cienata Cx moze se de nisati:
0

T Cx = Mh (Qx + Qx )Mh
0

(27) (28) (29)

T Cy = Mh (Qy + Qy )Mh
0

T Cz = Mh (Qz + Qz )Mh
0

Gde matrice Qx Qy Qz pretstavljaju izmene geometrije celokupne povrsine u cvornim tackama (patch corner points) peca, i koje kreiraju novi povrsinski pec:
Pu v = UCxV T UCy V T UCz V T
0 0 0 0

h

iT

(30)

Znaci, za modifkaciju jednog povrsinskog peca potrebno je odrediti ukupno 48 nepoznatih koe cienata u 4x4 matricama Qx Qy Qz (3x4x4 = 48). Broj nezavisnih promenljivih (koe cienata) se smanjuje uvodenjem ogranicenja da se sve modifkacije povrsinskog peca vrse u pravcu vektora normale na pec. Ovo ogranicenje (uslov) pretpostavlja da su sve promene u pravcu normale peca najuticajnije na izmene u sopstvenoj geometriji. Broj nezavisnih promenljivih (koe cienata) u pomenutim matricama se, takode, smanjuje kod kompozitnih povrsina sastavljenih od M peceva u u pravcu i od N peceva u v pravcu. Podrazumeva se da je zadovoljen prvi stepen kontinualnosti, tj. da pecevi imaju zajednicke (dodirne) granice i da imaju zajednicke parcijelane izvode (iz matrice Q) u tim granicama. Znaci pec oznacen sa P(u v) postaje P (u v) u pravcu vektora normale. Jedinicni vektor normale moze se napisati:
0

O(u v) = ox (u v) oy (u v) oz (u v) ]T 90

(31)

S obzirom da smo pretpostavili da su sve izmene peca radene u pravcu vektora normale onda matrice Qx Qy Qz se mogu napisati kao /46,47/:
2

Qx =

6 6 4

h1ox (0 h3ox (1 h9ox (0 h11ox (1

0) 0) 0) 0)

h2ox (0 h4ox (1 h10ox (0 h12ox (1

1) 1) 1) 1)

h5ox (0 h7ox (1 h13ox (0 h15ox (1

0) 0) 0) 0)

h6 ox (0 h8 ox (1 h14ox (0 h16ox (1

1) 1) 1) 1)

3 7 7 5

(32)

Slicno za Qy Qz . Dakle u jednacini 32 javlja se 16 nepoznatih. Ove promenljive se mogu napisati i kao vektor:
H = h1 h2 h3 h16]T (33)

Slika 16.1.49: Deo kompozitne povrsine od MxN peceva

16.2 Modi kacija prema izmerenim tackama
Dobro poznati metod najmanjih kvadrata (MNKV) moze se uspesno koristiti za modi kaciju postojece povrsine, de nisane sa jednim ili vise povrsinskih peceva, tako da je minimizarana suma kvadrata rastojanja merenih (datih) tacaka od postojece (polazne) povrsine. Zadatak je minimizirati sledeci izraz s:
s= Di = Pi
;

k X i=1

DiT Di

(34)

P (ui vi ) Pi = Xi Yi Zi ]T

Gde su: "k"- broj datih tacaka Xi Yi Zi koordinate i-te tacke Ui Vi -vrednosti parametara u i v najblize tacke povrsine koja se modi kuje.
91

Za svaku merenu tacku s je f-ja od Ui i Vi , ali takode zavisi i od koe cienata matrica peceva koji de nisu povrsinu. Govoreci opste, minimalna vrednost s se dobija resavanjem sledecih jednacina:
@s @ui = 0 i = 1 2 3 @s @vi = 0 i = 1 2 3 @s @hj = 0 j = 1 2 3 k k l (35) (36) (37)

Gde je l broj promenljivih u koe cientima matrice. Za veliki broj tacaka potrebno je resiti veliki broj simultanih nelinearnih jednacina za minimizaciju s. Razlog je sto svaka tacaka dodaje po dve promenljive i dve jednacine parcijalnih izvoda po Ui i Vi u 36 i 37. Ako pretpostavimo da su vrednosti u i v novog peca iste kao i vrednosti u i v najblize tacke na polaznom pecu, ove jednacine se mogu eleminisati. Broj jednacina zavisi od "stepena slobode" geometrijskih izmena i rezultuje smanjenim brojem jednacina. Ova pretpostavka je razumljiva jer ovaj, razvijeni, postupak vrsi izmene polazne geometrije u pravcu vektora normale polazne kompozitne povrsine. Ova pretpostavka je prakticno valjana ako su odstupanja mala (za red velicine i vise) od dimenzija povrsinskog peca. Prakticno smo pretpostavili da promena odstupanja (u pravcu vektora lokalne normale) duz kompozitne povrsne ide po nekoj zakonitosti, nema naglih skokova, tj. cela povrsina je zadrzala karakter koji je i imala u CAD bazi. Razlog moze biti npr. trosenje alata (loptastog glodala) koje moze biti ravnomerno kako "tece" program za obradu. Poznato je, da je za izradu neke od skulptornih povrsina potrebno i nekiliko hiljada cik-cak prolaza alata. Znaci povrsina nije promenila karakter, odstupanja lagano rastu, ali je ispupcena povrsina i dalje ostala ispupcena i slicno. Uzimajuci u obzir sve izneto, broj nepoznatih koe cienata za svaki pec se svodi na cetiri. Oni se dobijaju iz novih koordinata cvornih tacaka kompozitne povrsine, slika 16.1.49

16.2.1 Pojedinacni povrsinski pec
Rastojanje izmedu merenih (datih) tacaka Pi i Pi korespodentne tacke nove (redizajnirane) povrsine moze se de nisati kao:
0

Ri = Pi

;

P (ui vi )
0

(38)

Koriscenjem jednacina 27,28, 29 jednacinu 38 mozemo napisati:
Ri = Di
;

Ai H H = h1 h2

hl ]T

(39)

I iz navedenih jednacina:
T T T Ai H = Ui Mh Qx Mh ViT Ui Mh Qy Mh ViT Ui Mh Qz Mh ViT T

(40)

Ai je matirica 3xL koe cienata nepoznatih vektora H. U jednacini 39 Di i Ai su konstante za pojedinacne vrednsoti Ui i Vi . Dakle, ostalo je da se odredi vektor nepoznatih H da bi se polazna povrsina modi kovala prema merenim tackama. Jednacina 39 primenjena na sve merene tacke glasi: 92

R=D

;

AH Rk]T Dk ]T Ak ]T

(41) (42) (43) (44)

R = R1 R2 D = D1 D2 A = A1 A2

Suma kvadrata data jednacinom 34 moze se napisati kao:
s = RT R = (D
;

AH)T (D

;

AH)

(45)

Resavanjem 45 po H prema jednacini 37 dobija se
H =
;

AT A

;1

AT D

(46)

16.2.2 Tezinski koe cienti za podesavanje granica peca
Izmene u geometriji peca, objasnjene u prethodnom paragrafu efektno eliminisu greske u okolini uglova peca. Jedna od nezeljenih posledica koja se javlja je talasastost peca. Ona (talasastost) se javlja odmah, posle nekolio iteracija i ne ispravlja se kasnijim iteracijama. Ova pojava potice, u sustini, iz globalne osobine kubnih splajnova. Jedan od nacina ispravljanja ove nezeljene pojave, posebno u slucajevima podesavanja povrsine (best- ting) preko modifkacije korner tacka peca, je koriscenje tezinskih koe cienata (tezinskih funkcija). Tezinske funkcije dodeljene svakom od cetiri coska peca glase:
P(0 0) wi = (1
;

ui)(1
;

; vi )

(47) (48) (49) (50)

P(0 1) wi = (1

ui )vi
; vi )

P(1 0) wi = ui (1

P(1 1) wi = uivi

Na slici 16.2.50 prikazan je uticaj tezinske f-je preko celog povrsinskog peca pri podesavanju kroz teme P(0 0) /46,47/. Ako ukljucimo tezinske funkcije, tada suma kvadrata odstupanja postaje:
s = (WR)T (WR)
0

(51)

93

2

W =

6 6 6 6 6 4

w1 0 0 0 w2 0 0 0 w3 0

. . .

0

. . .

0

. . .

. . .

0 0 0 wk

3 7 7 7 7 7 5

. . .

(52)

Minimiziranjem sume kvadrata sa tezinskim funkcijama daje novi vektor nepoznatih H .
H =
;

(WA)T (WA)

;1

(WA)T WD

(53)

16.2.3 Kompozitne povrsine
Opisana metoda moze se uspesno primeniti na kompozitne povrsine. Prvo se odrede parametri ui vi pojedinacnog peca mi ni koji su najblizi i-toj merenoj tacki, tj. ovo se uradi za sve merne tacke /46,47/. Ako parametri ui vi "padnu" u intervale 0 ui 1 0 vi 1 jednacine ce biti zadovoljene kao za pojedinacne peceve. Jednom dodeljene tacke pojedinacnim pecevima kompozitne povrsine i korespodentni parametri u i v nadeni, individualne korner tacke mogu biti podesene (best- t) prema prethodno iznetoj proceduri. Znaci celokupnu kompozitnu povrsinu modi kujemo pomeranjem, cvornih tacaka tako da je minimizirana suma kvadrata odstupanja. U prethodnom poglavlju je izneto da modi kacija cvornih tacaka pojedinacnog peca stvara neke nezeljene posledice koje se izbegavaju tezinskim koe cientima. Dakle, potebno je celokupnu proceduru ponoviti za svaki pojedinacni pec koriscenjem tezinskih funkcija. Razlicite tehnike najboljeg podesavanja se mogu koristiti pri primeni na kompozitnim povrsinama. Podesavanje cvornih tacaka kod povrsina opisanih sa visestrukim pecevima podrzava prvi stepen kontinualnosti bliskih, susednih povrsina tokom iterativnog procesa najboljeg podesavanja. Tezinske funkcije koje su uvedene u cvornim tackama iz razloga da izmena polozaja jednog kornera ne utice na ostale kornere istog peca. Celokupna, do sada, izneta razmatranja primenice se na izradene delove prema CAD bazi. Primenice se na uzgonske i komandne povrsine modela borbenih letelica dizajnirane bikubnim kompozitnim povrsinama. Redizajn povrsina na CAD-CAM sistemu prema izradenom delu neophodan je ulazni podatak za dalja tunelska ispitivanja.

94

Slika 16.2.50: Tezinska funkcija za teme P(0,0)

95

17 REDIZAJN GRAFICKE BAZE
U ovoj glavi bice opisan poslednji segment sistema racunarski podrzane inspekcije. Ovaj segment je s/w razvijen u GRIPu na CAD-CAM sistemu UGII. U ovoj glavi nece se razmatrati redizajn (ponovno modeliranje objekta prema izmerenom stanju) analitickih entiteta: linija, ravan, krug, ravan, cilindar, konus Razmatrace se redizajn kubnih splajnova, tj. redizajn pojedinacnih preseka uzgonskih i komandnih povrsina. Ceo postupak bice objasnen na modelu aviona LASTA-1. Kubni splajnovi su uzeti kao najcesce korisceni tip entiteta za de nicione krive posmatranih povrsina. Nece se razmatati redizajn kompletne povrsine (npr. krila), jer je takav zadatak uvek vezan za problemom ekstarpolacije. Koreni (de nicioni presek) aeropro l krila uvek se nalazi u ravni simetrije (CL), a zicki (na objektu) povrsina krila postoji samo do prelazne povrsine krilo-trup. Ovako resenje nije mnogo izgubilo na opstosti, jer izmedu redizajniranih preseka (relativno) lako je formirati povrsine.

17.1 Redizajn kubnih splajnova
Po zavrsenoj inspekciji postoje uslovi za redizajn. Na racunaru NUMM arhivirane su datoteke sa izmerenim vrednostima. U prilogu br.1. dat je izgled izlaznih datoteka. Sve imaju istu strukturu prva linija je opis, od druge pa do karaja fajla su podaci. Svaka linija ima osam podataka: Kod elementa, X-mereno, X-teoretsko, Y-mereno, Y-teoretsko, Z-mereno, Z-teoretsko, odstuapnje u pravcu vektora normale. Znaci svaka linija sadrzi podatke o jednoj (diskretnoj) tacki povrsine. Ovo je tipska struktura (interno u VTI usvojena), i moze opisivati i neke druge oblike, ne samo tacke. Kod elementa ima sledeca znacenja: 1- tacka, 2- elipsa, 3-krug, 4-sfera, 5- linija, 6- cilindar, 7- konus, 8- ravan, 11- tacka na gornjaci, 12- tacka na donjaci, 13- tacka na izlaznoj ivici. Sve datoteke je potrebno prebaciti u direktorijum korsinka UGII koji zeli redizajn. Po transferu podatka i aktiviranju odgvarajuceg parta, potrebno je pozvati program za redizjan. Program je tako koncipiran, da od korisnika trazi odgovor na par pitanja i posle toga preuzima kontrolu daljeg toka izvrsenja na sebe. Dakle, korisnik mora da pokaze (digitizira ili identi kuje imenom) povrsine gornjake i donjake, unese sve nazive datoteka sa podacima i zada naziv izlaznog fajla. Izlazni fajl ima oblik izvesataja i za levo i desno krilo modela Laste-1, su dati u prilogu br.5. Po izvrsenju redizajna u partu se, nalaze (nove) redizajnirane krive gornjake, donjake i lokalne tetive za svaki presek. U korisnickom direktorijumu je arhiviran izvestaj.

17.2 Logika redizajna
Po preuzimanju kontrole izvrseja daljeg toka, korisnik dobija seriju poruka o fazama rada. 1. Ucitavanje rezultata inspekcije ! 13: linija 2. Tacke GORNJAKE 3. Tacke DONJAKE 4. Tetiva 5. Parametri 6. Lambda 7. Kvazi merene tacke tetive 8. Nova odstupanja MNKV Gornjaka 9. Nova odstupanja MNKV Donjaka
96

10. 11. 12. 13. 14.

Nova TACKA ! 13: gornjaka Nova TACKA 4: donjaka Kreiranje novog pro la ! Gornjaka Kreiranje novog pro la ! Donjaka arhiva Izvestaj.lis

Program prvo ucitava neophodne podatke (poruka br.1.). Proverava da li gornjaka i donjaka imaju isti broj tacaka. Ako je to slucaj, formira i merene i teoretske tacke (poruke 2. i 3.) Crta teoretsku tetivu (poruka 4.). Racuna kojim parametrima (U i V ) povrsine odgovaraju teoretske i merene tacke (poruka 5.). Za svaki par (teoretskih) korespodetnih tacaka gornjaka-donjaka racuna u kom odnosu ih deli tetiva (poruka 6.) Na osnovu ovog podatka racuna izmerene tacke tetive (poruka 7.) i kroz njih metodom najmajih kvadrata provlaci liniju, ako postoji linearna korelacija. Ako ne postoji linearna korelacija provlaci krivu drugog stepena (parabola). Ovim je redizajn tetive zavrsen i prelazi se na redizajn gornjake i donjake. Program racuna nove tacke (treci set tacaka) koje se nalaze na vektorima loklane normale. Kroz ovaj set tacaka bice provuceni kubni splajnovi. Znaci, za svaku tacku (posebno gornjake pa donjake) izracunaju se odstupanja takva da se minimizirana suma kvadrata (svih) duz pojedinacnog preseka (poruke 8. i 9.). Postupak minimizacje je uraden metodom objasnjenom u glavi 16. Koriscenje tezinskih funkcija eliminise talasanje duz trazene krive. Potrebno je provuci krivu (splajn) istog karaktera (u smislu prevojnih tacaka), a da su kvadrati odstupanja (od redizajnirane i teoretske krive) minimizirani. Po nalazenju polozaja cvornih tacaka, one se i kreiraju kao entiteti (poruke 10. i 11.). Ovo je neophodno jer je na UGII moguce kreirati splajn samo kroz postojece tacke. Svaka tacka se nalazi u pravcu lokalne normale. Kroz ovako dobijeni set tacaka provlace se kubni splajnovi (poruke 12. i 13.). Prethodno kreirani set tacaka, kao pomocni, se brise. Zatim se puni izlazni izvestaj koji se na samom kraju arhivira (poruka 14.). Po zavrsetku jednog preseka, ceo postupak se ponavlja za sledeci.

17.2.1 Sadrzaj izvestaja
Po kreiranju (redizajniranju) aeropro la, program zavrsava rad. Korisnk moze u formiranom izvestaju da nade podatke o interpolaciji metodom najmanjih kvadrata. Prvo su dati podaci o interpolaciji loklane tetive: broj obradenih tacaka, srednja vrednost, varijansa, koe cinet korlecije, analiza studentovom raspodelom, jednacina u lokalnom koordinatnom sistemu. Za ceo aeropro l, zatim, dati su podaci o duzini tetive, radijusu napadne ivice i debljini izlazne ivice. U izvesatju je su, zatim, dati osnovni statisticki parametri o odstupanjima duz gornjake i duz donjake. Sva odstupanja, kao sto je vec napomenuto, su u pravcu loklane normale na povrsinu. Prvo je analiza odstupanja dobijenih direktno merenjem, tj. onih odstupanja koje je program inspekcije izracunao u fazi akvizicije. Zatim su dati osnovni statisticki podaci odstupanja izmerenih tacaka od nove (redizajnirane) krive. Korisnik moze posmatranjem krive i pregledom ovih rezultata da oceni da li je zadovoljan redizajnom. U slucaju sest preseka Laste-1, varijansa svih odstupanja od novog pro la je ispod 0:15mm. S obzirom da su povrsine gornjake i donjake krila farbane, smatram da ova vrednost nije veilika, tj. da mogu biti zadovoljan redizajnom. Sledece glave analizirace svih sest pojedinacnih preseka.

97

17.3 Presek na -820 od CL
Slika 17.3.51: Krilo levo presek na -820mm od CL

Na slici 17.3.51 je prikazan kompletan redizajn aeropro la preseka levog krila na rastojanju 820mm od CL. Na crtezu je dat tabelarni pregled odstupanja u f-ji procentualnog parametra krive. Kolona O IZMER daje izmerena odstupanja od teoretskog pro la. Kolona O NOVO daje odstupanja prikazanih tacaka od redizajniranih aeropro la.
CURVE TO CURVE MATCHING DEVIATION CHECKING*ERROR SUMMARY g o r n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR = d o n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR =

39 .10000 38 .31903 .47251 .25000 17 .48101 9.09641

25 .10000 24 .62893 .79857 .25000 4 .49532 9.20342

U prethodnom pregledu koriscenjem mogucnosti sistema UGII, analizirani su odnosi teoretske i redizajnirane krive. Novi pro l je u ravni preseka, zarotiran za kotirani ugao i transliran do poklapanja tacaka na napadnoj ivici tetiva. Zatim je uradena veri kacija. DIST su rastojanja duz krive, ANGLE su uglovi izmedju vektora tangencije.
98

17.4 Presek na -377.52 od CL
Slika 17.4.52: Krilo levo presek na -377.52mm od CL

Na slici 17.4.52 je prikazan kompletan redizajn aeropro la preseka levog krila na rastojanju 377:52mm od CL. Na crtezu je dat tabelarni pregled odstupanja u f-ji procentualnog parametra krive. Kolona O IZMER daje izmerena odstupanja od teoretskog pro la. Kolona O NOVO daje odstupanja prikazanih tacaka od redizajniranih aeropro la.
CURVE TO CURVE MATCHING DEVIATION CHECKING*ERROR SUMMARY g o r n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR = d o n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR =

53 .10000 51 .38567 .47595 .25000 8 .26864 4.63792

74 .10000 60 .18158 .32174 .25000 47 .31871 2.51169

U prethodnom pregledu koriscenjem mogucnosti sistema UGII, analizirani su odnosi teoretske i redizajnirane krive. Novi pro l je u ravni preseka, zarotiran za kotirani ugao i transliran do poklapanja tacaka na napadnoj ivici tetiva. Zatim je uradena veri kacija. DIST su rastojanja duz krive, ANGLE su uglovi izmedju vektora tangencije.
99

17.5 Presek na -210 od CL
Slika 17.5.53: Krilo levo presek na -210mm od CL

Na slici 17.5.53 je prikazan kompletan redizajn aeropro la preseka levog krila na rastojanju 210mm od CL. Na crtezu je dat tabelarni pregled odstupanja u f-ji procentualnog parametra krive. Kolona O IZMER daje izmerena odstupanja od teoretskog pro la. Kolona O NOVO daje odstupanja prikazanih tacaka od redizajniranih aeropro la.
CURVE TO CURVE MATCHING DEVIATION CHECKING*ERROR SUMMARY g o r n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR = d o n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR =

50 .10000 49 .49613 .60075 .25000 5 .26884 5.03370

40 .10000 26 .19263 .38006 .25000 24 .41573 3.20236

U prethodnom pregledu koriscenjem mogucnosti sistema UGII, analizirani su odnosi teoretske i redizajnirane krive. Novi pro l je u ravni preseka, zarotiran za kotirani ugao i transliran do poklapanja tacaka na napadnoj ivici tetiva. Zatim je uradena veri kacija. DIST su rastojanja duz krive, ANGLE su uglovi izmedju vektora tangencije.
100

17.6 Presek na 210 od CL
Slika 17.6.54: Krilo desno presek na 210mm od CL

Na slici 17.6.54 je prikazan kompletan redizajn aeropro la preseka desnog krila na rastojanju 210mm od CL. Na crtezu je dat tabelarni pregled odstupanja u f-ji procentualnog parametra krive. Kolona O IZMER daje izmerena odstupanja od teoretskog pro la. Kolona O NOVO daje odstupanja prikazanih tacaka od redizajniranih aeropro la.
CURVE TO CURVE MATCHING DEVIATION CHECKING*ERROR SUMMARY g o r n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR = d o n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR =

41 .10000 40 .45511 .62923 .25000 2 .25331 2.95992

62 .10000 37 .10991 .23002 .25000 7 .22304 3.34493

U prethodnom pregledu koriscenjem mogucnosti sistema UGII, analizirani su odnosi teoretske i redizajnirane krive. Novi pro l je u ravni preseka, zarotiran za kotirani ugao i transliran do poklapanja tacaka na napadnoj ivici tetiva. Zatim je uradena veri kacija. DIST su rastojanja duz krive, ANGLE su uglovi izmedju vektora tangencije.
101

17.7 Presek na 377.52 od CL
Slika 17.7.55: Krilo desno presek na 377.52mm od CL

Na slici 17.7.55 je prikazan kompletan redizajn aeropro la preseka desnog krila na rastojanju 377:52mm od CL. Na crtezu je dat tabelarni pregled odstupanja u f-ji procentualnog parametra krive. Kolona O IZMER daje izmerena odstupanja od teoretskog pro la. Kolona O NOVO daje odstupanja prikazanih tacaka od redizajniranih aeropro la.
CURVE TO CURVE MATCHING DEVIATION CHECKING*ERROR SUMMARY g o r n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR = d o n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR =

53 .10000 46 .26942 .45855 .25000 9 .29591 5.14462

63 .10000 49 .16722 .47938 .25000 12 .19104 2.92180

U prethodnom pregledu koriscenjem mogucnosti sistema UGII, analizirani su odnosi teoretske i redizajnirane krive. Novi pro l je u ravni preseka, zarotiran za kotirani ugao i transliran do poklapanja tacaka na napadnoj ivici tetiva. Zatim je uradena veri kacija. DIST su rastojanja duz krive, ANGLE su uglovi izmedju vektora tangencije.
102

17.8 Presek na 820 od CL
Slika 17.8.56: Krilo desno presek na 820mm od CL

Na slici 17.8.56 je prikazan kompletan redizajn aeropro la preseka desnog krila na rastojanju 820mm od CL. Na crtezu je dat tabelarni pregled odstupanja u f-ji procentualnog parametra krive. Kolona O IZMER daje izmerena odstupanja od teoretskog pro la. Kolona O NOVO daje odstupanja prikazanih tacaka od redizajniranih aeropro la.
CURVE TO CURVE MATCHING DEVIATION CHECKING*ERROR SUMMARY g o r n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR = d o n j a k a # OF PTS CHKD = DIST TOL = #OVER DIST TOL = AVG DIST ERR = MAX DIST ERR = ANGLE TOL(DEG) = #OVER ANGLE TOL= AVG ANGLE ERR = MAX ANGLE ERR =

40 .10000 24 .21483 .75488 .25000 30 .60883 8.12003

50 .10000 42 .22867 .44635 .25000 43 .96376 10.14723

U prethodnom pregledu koriscenjem mogucnosti sistema UGII, analizirani su odnosi teoretske i redizajnirane krive. Novi pro l je u ravni preseka, zarotiran za kotirani ugao i transliran do poklapanja tacaka na napadnoj ivici tetiva. Zatim je uradena veri kacija. DIST su rastojanja duz krive, ANGLE su uglovi izmedju vektora tangencije.
103

18 OSVRT NA PREZENTIRANO RESENJE
U ovoj glavi dace se osvrt na prezentirano resenje sistema Racunarski Podrzane Inspekcije, koji je u celom radu skraceno oznacavan kao CAI. Koriscena terminologija i svi problemi vezani za nju su (malo) analizirani u posebnoj glavi. Elem, Racunarski Podrzana Inspekcija (ili Computer Aided Inspection ili CAI kako vam drago) je zaokruzeno resenje koje je u operativnoj upotrebi u Vojno Tehnickom Institutu Vojske Jugoslavije. Svi koje interesuje problematika racunarski integrisane proizvodnje (CIM), mogu u Radionici VTI-a da vide kako to u praksi funkcionise. VTI je imao srecu (i privilegiju) da, pocetkom osamdesetih, u fazi operemanja nije bilo posebnih nansijskih ogranicenja. Tada planirani razvoj nadzvucnog aviona zahtevao je odgovarajucu, vrhunsku, opremu. U VTI-u se nije stalo samo na nabavci opreme. Ove cinjenice su bile (a i sada su) dobar osnov za dalji prodor u primeni racunara (informatike) u sve faze projektovanja i izrade savremenih borbenih letelica. Uz svoje pos iskustvu starije kolege, radili smo na razvoju sopstevnih resenja integracije. Jedan od odlucujucih faktora, je bila (bezobrazno) visoka cena (na Zapadu) elemenata CIM-a ili celokupnog resenja. Kada se sve ovo spoji sa pozantim srpskim inatom, dobija se sopstveno resenje CIM-a. Mladi inzenjeri nisu imali inferiorni osecaj u odnosu na svoje zapadne kolege iz G7 (naprotiv !!!). Prezentirani CAI (deo CIM-a), je rezultat sopstvenog razvoja. Prikazano resenje nije samo sebi bilo cilj (L'art pour l'art), vec, je bilo nasusna potreba. Ceo sistem je razvijen kao resenje za povecane zahteve tunelskih test-inzenjera. Prikazano resenje inspekcije uzgonskih i komandnih povrsina modela borbenih letelica treba da pokrije opisanu problematiku. Ceo CAI se sastoji iz vise segmenata: Generator programa inspekcije 1. Standardni delovi 2. Komandne i uzgonske povrsine Generator izvestaja Redizajn gra cke baze 1. Aeropro li 2. Ravni simetrije 3. Skanirane tacke Komunikacioni program 1. Host strana 2. Satelit strana Aplikativni s/w na NUMM 1. Aksijalno skaniranje 2. Radijalno skaniranje 3. Loklani maksimum povrsina 4. Loklani maksimum poro la Kao sto je vec vise puta naglaseno, ovaj paket uspesno funkcionive u VTI-u. Logika funkcionisanja elemenata sistema, kao i celokupnog resenja prikazana je u prethodnim glavama. Primenljivost u oblasti eksperimentalne aerodinamike je pokazana na inspekciji pomenuta tri zicka modela. Ovaj paket je u najvecem svom delu pokrio problematiku kojom se bavi Radionica za izradu modela letelica i aerodinamickih uredaja VTI-a. Kazem najvecim delom, zato sto svaka prototipska radionica,
104

pa i ova, bavi se raznovrsnom problematikom koja se ne moze uvek planirati i predvideti. Najcesci zadaci su uzeti u obzir, i u radu je prikazana automatizacija resenja iznete problematike. Problematika eksperimentalne aerodinamike je dinamicna, skoro uvek sa sobom nosi nove i nove zahteve, pa prezentirano resenje je potrebno shvatiti kao otvoreno. Mogucnost nadgradnje i prosirivanja postoji s obzirom na standardizaciju (internu) pojedinih procedura. Pazljivom citaocu ovoga rada sasvim je ocigledna primenljivost na neke druge oblasti masinstva. U radu nije prezentirano, ali se ovaj sistem primenjuje u projektovanju i izradi alata plasticarske industrije robe siroke potrosnje. Posle objasnjavanja kako i sta radi, navescu i ogranicenja ovog paketa, onako kako ih ja vidim. Njih sam bio svestan jos u fazi projektovanja i realziacije.

18.1 Neka ogranicenja paketa
Osnovno ogranicenje vezano je za opremu na kojoj je i za koju je paket razvijan. Celokupan sistem je vezan za DEC-ove racunare serije VAX (ili PDP) sa operativnim sistemom VMS (RSX,RT11). Jasno je da se odmah postavljaju dva pitanja. Prvo, rasprostranjenost ovih masina u YU, i drugo njihova sansa da dozive racunarsku buducnost u svetu. Odgovori na ova pitanja nisu ni malo optimisticki. DEC-ovi sistemi i nisu tako rasprostranjeni kod nas, osim na par mesta u indstriji. Recimo deo namenske industrije DMB-a u Rakovici ima istu opremu kao i VTI. S obzirom na slicnu problematiku (licenca GAZELE), moguca je primena. Drugo, buducnost velikih i srednjih racunarskih sistema (mainframe) je vrlo crna. Najezda individualnih radnih stanica na novim platformama (powerPC, PENTIUM) ne daje nikakve sanse ovim prvim. Dileme, racunari sa CISC ili RISC procesorima su i tehnicke i ekonomske (politicke) i odvijace se daleko od nas. Slicno je i sa OS. VMS kao DEC proizvod bice izguran od strane UNIX-a koji ce postati standard. Ceo paket je pravljen za DEA NUMM koje u YU imaju: FOB, DMB, UTVA Italijanski proizvodac je, po mom misljenju, u blagoj prednosti (SURFER) u odnosu na druge (nemacke i engleske) proizvodace. I kao poslednja, kljucna, cinjenica je, da je ovo CIM resenje u osnovi vezano za CAD/CAM sistem UNIGRAPHICS II. Ovde lezi njegova sansa za buducnost. UGII je vrlo kvalitetan paket koji radi na vrlo razlicitim platformama. Vrlo je rasprostranjen u USA, npr. automobilski gigant GMC ima licencu za cak 600 radnih stanica (mesta). UGII ima veoma dugu tradiciju (UNIAPT) i sasvim je sigurno da ce uz jos par sistema u buducnosti postisnuti sve ostale. Prezentirano CIM resenje je razvijano u programskom jeziku GRIP vezanom za UGII, i sasvim se lako (kao i sam CAD/CAM) prebaciju na druge platforme. Postoji jos jedan problem takode spoljasnje prirode koji moze uticati na buducnost resenja. To je stanje i razvoj avio industrije u YU. Odavde se vec zalazi u ekonomiju (politiku) i nije tema razmatranja. Na sva prethodna ogranicenja nije moguce uticati, neophodno je pratiti ih i njima se prilagodavati ako je moguce. Osnovni nedostatak je o -line nacin funkcionisanja. DEA-in SURFER se prvo i reklamira kao on-line resenje redizajna gra ckih baza. Dakle, o -line rezim rada u mnogome usporava dobijanje

Druga grupa ogranicenja su unutrasnje prirode i direktno su vezana za kvalitet ponudenog resenja.

krajnjeg rezultata. Vizuelizacija inspekcije neke uzgonske povrsine, ipak, zahteva dosta vremena, truda a i poznavanje strukture celogokupnog resenja. Kod sistema koji rade on-line (kao npr. SURFER) korisnik ne vidi (i nema potrebe da vidi) sve neophodne tokove podataka da bi na ekranu svoje radne stanice dobio rezulatat inspekcije. Dakle, pre samog koriscenja ovog CAI sistema potrebna je posebna obuka potencijalnih korisnika. Drugo ogranicenje je broj simultanih korisnika. Trenutno je omogucen rad samo jednom ko105

risniku. Svi korisnici UGII-a mogu da startuju ovaj paket, ali ne simultano. Ovo je posledica broja kupljenih (placenih) licenci na sistemu UGII. Kupljene su dve licence za CAD, dve za CAM modul i jedna za programski jezik GRIP. Kako je celokupno resenje razvijano u ovom programskom jeziku, otuda potice i ovo ogranicenje. Ovaj problem se moze (i treba) prevazici odgovarajucom organizacijom rada svih korisnika. Celokupno resenje je predvideno samo za interaktivni rad. Ovo se moze okarakterisati kao treci - neke elemente paketa (generator programa, redizajn baze) startovati minus. Dakle, nije predvideno u tzv. paketnoj obradi (batch). Sama paketna obrada ima i prednosti i mana. S obzirom da se racunarski sistemi u VTI-u ne gase (ne obaraju) preko noci i vikenda, batch obradom se postize rasterecene racunarskih resursa. Ovaj nacin rada je zgodan kada se barata sa velikom kolicinom podataka (nrp. ogromne matrice) i kad je neophodno dosta procesorskog vremena. Nedostaci paketne obrade su u nemogucnosti prekidanja (pre samog kraja) izvrsenja uocenih nedostataka kod medjurezultata. Neke module ponudenog CAI resenja sam (razvijajuci paket) probao u batch processing, ali sam (nezadovoljan) odustao od te mogucnosti. U ponudenom resenju nije ostvarena veza sa IGES fajlovima. Nazovimo ovo cetvrtim ogranicenjem. IGES standard je relativno rasprostranjen nacin razmene gra ckih baza izmedu razlicitih CAD/CAM paketa. Sam standard nije doteran do samog kraja, tj. ceste su nekompatabilnosti medu razlicitim proizvodacima. Desava se, cak, da se javljaju problemi (podrzavanja entiteta) kod razlicitih verzija i kod istog proizvodaca. S obzirom da u VTI-u postoji nekoliko inzenjerskih sistema za pracunarsko projektovanje i analizu (COMPUTERVISION, I-DEAS, UNIGRAPHICS II) veza sa ostalim sistemima je bitna. Razmena izmedju navedenih sistema u VTI se vrsi preko IGES fajlova. Znaci, da bi se ponudeno resenje racunarski podrzane inspekcije primenilo i na projektima razvijenim na drugim sistemima, potrebno je odgovarajuce gra cke baze prebaciti na UGII. Veza sa IGES-om, dakle, nije direktna. Razlog zasto ovo nije uzeto u obzir je bas, navedena, cesta nekompatabilnost. Sledeca grupa primedbi se moze odnositi na koriscene algoritme i optimizaciju izvrsnog koda. Poboljsanja u ovoj oblasti direktno uticu na iskoriscenje racunarskih resursa. Kod visekorisnickog rada na CAD/CAM sistemu, kakav je uvek, moze se desiti da pojedini korisnici (dizajneri najcesce) imaju utisak da im se proces na racunaru zaglavio. Ovo se i desava, narocito, pri redizajnu baze. Na optimizaciji, tj. resavanju ovog problema je najvise i radeno. S obzirom, da su se neki elementi paketa u upotrebi vec par godina, problemi koji su se javljali terali su me da dosta radim na ovome. Ovo je i veoma siroka i cesto veoma individualna oblast i diskusije na ovu temu mogu samo doprinositi kvalitetu celokupnog resenja. Licno sam svestan, da u programiranju vazi zakon: Uvek postoji jos jedan bag!. Vagajuci odnos projektnog zahteva i prezentiranog resenja, smatram da je ceo sistem racunarski podrzane inspekcije dosta izbalansiran.

18.2 Moguci pravci razvoja
Moguci pravci razvoja zavisice od vise faktora, a mogu se kretati na razlicite strane. Jedan od pravaca daljeg razvoja moze biti otklanjanje iznetih nedostataka (ogranicenja). Ako se u toku dalje eskploatacije pokaze da to bitno utice na kvalitet konacnog resenja, nesto ce se i raditi na tome. Licno u to ne verujem. Drugi pravac razvoja se odnosi na prosirivanje razvijenog resenja na druge oblasti masinstva, a ne samo na uzgonske i komandene povrsine borbenih lelitilica. Ovo je najverovatniji pravac razvoja. Prilog ove tvrdnje je sadasnje angazovanje Radionice u projektovanju i izradi plasticarskih alata robe siroke potrosnje. Sadasnja orjentacija Radionice je cisto ekonomske prirode. Dalji razvoj CAI (pa i samog CIM) zavisice ipak od daljeg statusa i razvoja samog VTI-a. Treci, moguci pravac razvoja je prilagodavanje ostalim racunrskim sistemaima i odgovarajucim NUMM. I ovaj pravac razvoja zavisi (direktno) od zahteva, potreba, trzista. Zavisi i od daljeg razvoja informatike u VTI-u. Dakle, svi moguci pravci razvoja nisu (nece) biti sami sebi cilj, jer i samo resenje racunarski
106

podrzane inspekcije nije bilo samo sebi cilj.

19 TERMINOLOGIJA
Mada na prvi pogled problematika terminolgije nije tema ovog rada, ona se sve vreme direktno ili indirektno provlaci. Po mom, licnom, misljenju ova problematika je kod nas zapostavljena i u naucno-strucnoj javnosti i u visokoskolskim tehnickim ustanovama. U ovom delu rada iznecu neke svoje poglede i saznanja iz ove oblasti. Poseban osvrt bice na terminlogiju u CAI oblasti. Centralno mesto u jeziku nauke pripada terminologiji. Termini su jedno od osnovnih i najinformativnijih leksickih grupa u jeziku nauke. Pod naucno-tehnickom terminologijom odredene grane nauke i tehnike podrazumevaju se svi speci cni termini koji se u njoj pojavljuju i koji odgovaraju sistemu pojmova date oblasti. Treba istaci da medu lingvistima rec termin jos uvek nije jednoznacno de nisana. Termin je na izvestan nacin povezan sa pojmom. Smatra se da bi termin trebalo da ima sledece karakteristike /52/: Da je u skladu sa zakonima jezika Da je pogodan za dalje stvaranje reci Da je jednoznacan u datom terminoloskom i njemu bliskom sistemu Da je tacan i da odgovara pojmu koji oznacava Da je kratak i pogodan za izgovor Da je nezavisan od konteksta Da je u saglasnosti sa medunarodnim standardimna U logici pojam je zamisao jednog predmeta ili vrste predmeta ili odredbi predmeta. Govorni izraz pojma je rec, termin ili simbol. Pojam se ne moze posmatrati izolovano, vec se nalazi u sistemu pojmova date grane nauke, sto utice na to da moze doci do promena koje su posledica samog razvoja date nauke. Pri uredivanju terminologije obicno se govori da obrazovanju sistema termina treba da prethodi obrazovanje sistema pojmova. Potrebno je da se od vise obelezja koja su usla u de niciju odabere ono koje najvise odgovara i da se na njegovoj osnovi konstruise termin. Medjutim u praksi to nije tako jednostavno, jer ima slucajeva kada postoji termin, ali nema jos jasne de nicije, zatim moze da postoji pojam, ali posto nema termina, on se izrazava opisno.

Oblast racunarski integrisane proizvodnje (CIM) vrvi od novih pojmova i terminoloskih problema. To i nije tako cudno, jer se ova oblast nauke (informatika), verovatno, najbrze razvija u svetu. Ono sto je sasvim jasno je da je uticaj (upliv) sa engleskog govornog podrucija najaci. To nije samo slucaj sa nasim jezikom, vec je to svetski proces. Sasvim su svezi utisci rasprave Ustavnog suda Francuske o jezickoj problematici. Istorijski gledano, masinska tehnika kod nas je uvek bila pod jakim terminoloskim uticajima iz drugih (evropskih) govornih podrucija. Uticaj nemackog jezika sve vise slabi, mada se jos provalci u komunikacijama tehnickih lica. Sraf i subler ce izgleda jos dugo biti u upotrebi, mada je konacno drebang postao strug. Novi pristupi proizvodnoj problematici donose (i donosice) gomilu termina iz centara koji su vodeci u ovoj oblasti. Kada se pogleda terminlogija u oblasti kvaliteta, tj u sistemu kvaliteta proizvoda celokupnog preduzeca (grane privrede?) vidni su veliki pomaci. Kod starijih inzenjera moze se i danas cuti Inspektor masina, mada je termin NUMM (vidi Znacenje akronima i skracenica) relativno dugo u upotrebi. Taj sukob starih i novih termina moze se prevazici. Nekriticko prihvatanje stranih termina moze dovesti, neki put, do nedoumica. Opste govoreci za prihvatanje nekog (novog) termina potrebno je vreme. U metalopreradi uobicajen termin je kontrola za oblast koja je razmatrana u radu. Tacnije
107

nekoliko termina je u upotrebi u ovoj grani industrije: merenje, kontrola, sortiranje. Tremin koji je koriscen u ovom radu (inspekcija) i nije tako siroko rasprostranjen. On je prihvacen i odomacen na Masinskom fakultetu i bice potrebno vremena da "ude u usi" inzenjerima ove struke. On se odnosi se na proveru nekakvih dimenzija i zadatih tolerancija izrade. Bez vece ambicije za elaboracijom ovog problema, navescu sta sam pod pojedinim terminima podrazumevao u toku ovog rada. Pokusacu da ih objasnim do nivoa "relativne jednoznacnosti" ako je "apsolutna jednoznacnost" nemoguca.

19.1 Znacenje akronima i skracenica
S/W (SoftWare) "Softver" se kao termin kod nas totalno odomacio ne samo u strucnoj literaturi. H/W HardWare CIM (Computer Integrated Manufacturing) Racunarski integrisana proizvodnja. Slozene i s/w i h/w instalacije kojima se priprema, planira, prati i upravlja neka postojeca proizvodnja. CAD-CAM (Computer Aided Design & Computer Aided Manufacturing) Projektovanje pomocu racunara i proizvodnja pomocu racunara. Obicno se misli na sam s/w (konkretan proizvod) koji koriste inzenjeri u svom radu. U radu se misli samo na aktivnosti dizajniranja i razrade tehnologije. UGII (UniGraphics II) CAD/CAM poznatog proizvodaca letelica (McDonnell Douglas). CAE (Computer Aided Engineering) Inzenjerske aktivnosti uz pomoc racuna. U radu se misli na staticke i dinamicke analize, mehanizme, livenje plastike i metala, primene u elektronici i arhitekturi itd. Misli se na sve ostalo sto ne obuhvata CAD/CAM u uzem smislu. DNC (Distributed Numerical Control) Distribuirano numericko upravljanje. Podrazumeva se i s/w i h/w kojim se vrsi distribucija CNC programa na NUMA. TQM (Total Quality Managment) Upravljanje totalnim kvalitetom. Upravljanje kvalitetom proizvoda u svim fazama njegovog zivotnog veka. CAQ (Computer Aided Quality]) Racunarom oraganizovani sistem kvalieta. CAI (Computer Aided Inspection) Racunarski podrzana inspekcija. LAN (Local Area Network) Lokalna racunarska mreza. Mreza na uzem prostoru (do 2 km). IGES (Initial Graphics Exchange Speci cation) Zajednicki format za komunikaciju izmedu razlicitih CAD/CAM sistema. Odobren od ANSI. VDA Evropski standard za e kasnu izmenu gra ckih podataka ASCII (American Standard for Computer Information Interchange) U radu se cesto govori o ASCII fajlovima. Ovo su (obicni) tekstualni fajlovi. MAP/TOP (Manufacturing Automation Protocol/Tehnical O ce) Protokol proizvodnih podataka, Protokol kancelarijskih podataka. PACH Engleska rec koja znaci zakrpa, u sistemu CAD/CAM terminologije oznacava oblast ogranicenu sa cetiri krive koja reprezentuje povrsinu. U inzenjerskim komunikacijama (kod nas) se ne prevodi i izgovara se kao pec. FREE FORM surfaces Povrsine slobodne forme. Moze se cuti i skulptorne povrsine (Sculptured surfaces). NURBS (Non-Uniform Rational B-Splines) Ne uniformni racionalni B-splajnovi su jedan od nacina de nisanja parametarskih prostornih krivih linija. BEZIER Jedan od matematickih pristupa za kreiranje i krivih i povrsina. Termin je prezime autora ovog nacina.
108

RULED-LOFTED surfaces Bukvalni prevod oznacava povrsine kojima se nesto pokriva. U CAD/CAM terminologiji to su povrsine koje su nastale linearnom interpolacijom izmedu dve prostorne krive po istom procentu krive. CMM (Coordinate Measuring Machine) Koordinatna merna masina se u nasoj terminologiji oznacava sa NUMM (Numericki Upravljana Merna Masina). FMS (Flexible Manufacturing System) Kod nas je prihvacen termin Fleksibilni Tehnoloski Sistem.

109

20 LITERATURA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. Milacic V., TEHNOLOSKI SISTEMI, Monogra je IAMA, Beograd 1971. Milacic V., PROIZVODNI SISTEMI 1, Masinski fakultet, Beograd 1976. Milacic V., PROIZVODNI SISTEMI 2, Masinski fakultet, Beograd 1982. Milacic V., CENTRI ZA NOVE TEHNOLOGIJE Osnovi projektovanja, Savez inzenjera i tehnicara, Beograd 1989. Milacic V., Spasic Z.,KOMPJUTERSKI INTEGRISANI TEHNOLOSKI SISTEMI, MF Beograd i JUPITER zajednica, Beograd 1990. Veljovic A., ELEMENTI EKSPERT SISTEMA, MF Beograd i JUPITER zajednica, Beograd 1990. Evans C., KOMPJUTERSKI IZAZOV, Globus, Zagreb 1983. Davis G., THE LOCAL NETWORK HANDBOOK, McGraw-Hill Book Company, New York 1982. Davies D.W., RACUNARSKE MREZE I PROTOKOLI, Vojnoizdavacki zavod, Beograd 1986. Petrovic R. i dr, LOKALNE RACUNARSKE MREZE, Naucna Knjiga, Beograd 1986. Schwartz M., COMPUTER COMMUNICATION NETWORK Design and Analysis, PrenticeHall Inc, New Jersey 1977. Rogers D., Adams A., MATHEMATICAL ELEMENTS FOR COMPUTER GRAPHICS, McGrawHill Book Company, New York 1976. Mortenson M., GEOMETRIC MODELING, John Wiley & Sons Inc, New York 1985. Faux I.D. & Pratt M.J., COMUTATIONAL GEOMETRY FOR DESIGN AND MANUFACTURE, Ellis Horwood Ltd, New York 1979. Stanic J., MERENJE I KVALITET OBRADE, Masinski fakultet, Beograd 1977. Stanic J., METOD INZENJERSKOG MERENJA, Masinski fakultet, Beograd 1981. Stanic J., TEHNOLOSKI MERNI SISTEMI, Masinski fakultet, Beograd 1981. Stanic J., OSNOVE TEORIJE MERNIH LANACA, Masinski fakultet, Beograd 1981. Stanic J., UPRAVLJANJE KVALITETOM PROIZVODNJE Metodi 1., Gradevinska knjiga, Beograd 1985. Stanic J., UPRAVLJANJE KVALITETOM PROIZVODNJE Metodi 2., Gradevinska knjiga, Beograd 1985. Stanic J., UVOD U TEORIJU TEHNOEKONOMSKE OPTIMIZACIJE, Masinski fakultet, Beograd 1976. Ivkovic Z., MATEMATICKA STATISTIKA, Naucna Knjiga, Beograd 1980. Krsmanovic LJ. i Vuskovic I., METOD LABORATORIJSKIH MERENJA, Masinski fakultet, Beograd 1984. Nenadovic M., OSNOVI AERODINAMICKIH KONSTRUKCIJA - Opsti deo, Naucna Knjiga, Beograd 1950. Nenadovic M., MATEMATICKA OBRADA PODATAKA DOBIJENIH MERENJEM, SANU, Beograd 1988. Curcic D., DOPRINOS ANALIZI PROJEKTOVANJA MODELA ZA ISPITIVANJE U AEROTUNELIMA PREKIDNOG DEJSTVA SA NADPRITISKOM, magistarski rad, Beograd 1986.
110

27. Stankovic D., FIZICKO-TEHNICKA MERENJA, Naucna Knjiga, Beograd 1997. 28. Vukobratovic M., UVOD U ROBOTIKU, Institut Mihajlo Pupin, Beograd 1986. 29. Fricke F. i dr, FLEXIBLE MANUFACTURING SYSTEM IN PRACTICE, WERNER und KOLB, Berlin 1988. 30. N.N., FLEXIBLE AUTOMATION '85/86, The International Guidebook, 1985. 31. Mohl R., GILDEMEISTER AUTOMATION - CIM u masinskoj obradi, CIM seminar, Zagreb 1988. 32. Uskokovic D. i Stanojevski LJ., IZRADA MODELA LETELICA PRIMENOM NU TEHNOLOGIJE, 4. JUPITER konferencija, Beograd 1980. 33. Stanic J. i Majstorovic V., KVALITET U CIM KONCEPTU, 16. JUPITER konferencija, Cavtat 1990. 34. Majstorovic V., PROIZVODNA METROLOGIJA I KVALITET '90-tih, 17. JUPITER konferencija, Kopaonik 1990. 35. Stanic J., Majstorovic V., Rakic M., ODREDIVANJE MERNE NESIGURNOSTI NUMM, 17. JUPITER konferencija, Kopaonik 1991. 36. Stanic J., Majstorovic V., Rakic M., INSPEKCIJA KRIVIH POVRSINA - Specijalni slucaj, 17. JUPITER konferencija, Kopaonik 1991. 37. Stanic J., Majstorovic V., Rakic M., MERENJE I INSPEKCIJA BREGASTIH OSOVINA, 17. JUPITER konferencija, Kopaonik 1991. 38. Stanic J., Majstorovic V., Rakic M., UMESS 300 - SPECIJALNI PROBLEMI, 17. JUPITER konferencija, Kopaonik 1991. 39. Stanic J., Majstorovic V., Rakic M., PROSIRENE MOGUCNOSTI s/w KUM 300, 17. JUPITER konferencija, Kopaonik 1991. 40. Stanic J., Majstorovic V., ANALIZA s/w ZA NU MERNE MASINE, Zbornik radova seminara "Koordinatna merna tehnika u proizvodnji", Maribor 1982. 41. Majstorovic V. i Stanic J., FLEKSIBILNA AUTOMATIZACIJA U PROIZVODNOJ METROLOGIJI, 1. medunardni seminar iz proizvodne metrologije - Zbornik radova, Masinski fakultet, Beograd 1988. 42. Majstorovic V. i Stanic J., RACUNAROM INTEGRISANI SISTEM KVALITETA, 1. medunardni seminar iz proizvodne metrologije - Zbornik radova, Masinski fakultet, Beograd 1988. 43. Majstorovic V. i Stanic J., FLEKSIBILNI METROLOSKI SISTEMI, 1. medunardni seminar NU-ROBOTI-FTS Zbornik radova, Masinski fakultet, Beograd 1986. 44. Majstorovic V., Stanic J., SISTEM KVALITETA - STANJE I DALJI RAZVOJ, 25. Savetovanje proizvodnog masinstva - Zbornik radova, Beograd 1994. 45. Majstorovic V., SISTEM KVALITETA, STRATEGIJA MENADZMENTA, Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije, Beograd 1994. 46. Du e N., Bollinger J., Piper R., Kroneberg M., CAD DIRECTED INSPECTION & ERROR ANALYSIS USING SURFACE PATCH DATABASES, Annals of the CIRP Vol.33/1/1984. 47. Du e N., Feng S., MODIFICATION OF BICIBIC SURFACE PATCHES USING LEASTSQUARES FITTING TECHNIQUES, Computer in Mechanical Engineering/Sep.1985. 48. Gapsis A., Kasparaitis A., KOORDINATNE MERNE MASINE, Masinostroenie, Moskva 1988. 49. DEA-Italia, SYSTEM SURFER - Users manuel, Torino 1988. 50. Neumann H.J., COORDINATE METROLOGY, Verlag Moderne Industrie AG&Co., LandsbergBRD 1990.
111

51. McDonnell Douglas Manufacturing & Engineering System Company, UNIGRAPHICS II SYSTEM SOFTWARE, Cypress California USA 1988. 52. Radic S., NAUCNO-TEHNICKA TERMINOLOGIJA, SANU, Beograd 1984. 53. Zivkovic S., PROBLEMATIKA KOMPEZACIJE KOD TESKIH HORIZONTALNIH BUSILICAGLODALICA, 15. simpozijum "Upravljanje proizvodnjom u industriji prerade metala", Beograd 1985. 54. Ilic A., Francetic B., Zivkovic S., UBRZANI EKSPERIMENTI ZA DOBIJANJE KOEFICIENATA ZAKONA HABANJA ALATA U OBRADI METALA REZANJEM, 15. JUPITER konferencija, Cavtat 1989. 55. Zivkovic S., Francetic B., Ilic A., POVEZIVANJE CAD/CAM I TEHNOLOGIJE OBRADE ZNANJA, 15. JUPITER konferencija, Cavtat 1989. 56. Zivkovic S., GENERATOR PROGRAMA INSPEKCIJE, 20. JUPITER konferencija, Beograd 1994. 57. Zivkovic S., RACUNARSKI PODRZANA INSPEKCIJA, 25. savetovanje proizvodnog masinstva, Beograd 1994.

112

Lista slika
1.1.1 Zahtevi trzista : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 2.0.2 Skulptorne povrsine : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 2.0.3 Elisa : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 2.0.4 Kopacka : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 3.1.5 Kubni splajn : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 3.2.6 Bezierova kriva : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 3.3.7 B-splajn : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 3.3.8 Lokalne modi kacije B-splajna : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 4.0.9 Slozene povrsine : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 5.3.10Dispozicija aviona LASTA-2 : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 6.1.11Strukturna sema NUMM : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 6.2.12Metode merenja merne sonde : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 6.3.13Bazne komponente EPSILON 2304 : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 6.3.14Merna sonda TF6 : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 6.3.15PH9 Renishaw : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 7.3.16DEA-SURFER Glavne tacke : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 7.3.17DEA-SURFER Tacke i krive : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 7.3.18DEA-SURFER Minimum energije : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 7.3.19DEA-SURFER Teoretski i izmereni pecevi : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 7.3.20DEA-SURFER Veri kacija : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 7.4.21DEA-SURFER FIAT TIPO redizajn : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 8.0.22JUPITER sistem : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 8.0.23JUPITER CAI model : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 9.0.24VTI CAI model : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 10.1.25 Merenje osnovnih geometrijskih oblika : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 10.1.26 Osnovne metode : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 10.2.27 Merenje tacaka pro la slozenih povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 10.3.28 merenja turbinskih lopatica : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : Sema
113 6 12 13 13 14 15 16 17 18 24 26 30 31 32 33 37 37 38 39 40 41 44 45 46 50 51 52 53

10.4.29 Kontakt alata i povrsine : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 11.1.30 Greska korekture alata : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 11.1.31 Greske koordinatnog sistema : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 11.1.32 Ekvidistantna povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 11.1.33 Upredena povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 11.1.34 Uticaj tupog alata : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 11.1.35 Kombinacija raznih uticaja : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 11.2.36 Kontakt kuglice i povrsine : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 11.2.37 Merenje tacaka pro la slozenih povrsina : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 13.0.38 Generator programa inspekcije Glavni meni : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 13.2.39 Inspekcija u presecima : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 13.4.40 Inspekcija krila : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 13.4.41 Inspekcija krilo dijamant : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 13.7.42 sablona : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : Izgled 14.0.43 A S T A - 1 : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : L 14.0.44 AGARD za T-38 : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 15.1.45 LASTA 1 Teoretski podaci : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 15.1.46 LASTA-1 Izmerene vrednosti : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 15.2.47 AGARD Uglovni odnosi stabilizatora : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 15.3.48 MODEL 2D ZAKRILCE 10 : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 16.1.49 kompozitne povrsine od MxN peceva : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : Deo 16.2.50 Tezinska funkcija za teme P(0,0) : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 17.3.51 levo presek na -820mm od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : Krilo 17.4.52 levo presek na -377.52mm od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : Krilo

55 57 58 58 59 60 60 61 63 68 72 75 77 80 81 81 83 84 86 88 91 95 98 99

17.5.53 levo presek na -210mm od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 100 Krilo 17.6.54 desno presek na 210mm od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 101 Krilo 17.7.55 desno presek na 377.52mm od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 102 Krilo 17.8.56 desno presek na 820mm od CL : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : 103 Krilo

114

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->