P. 1
Odrzivi Razvoj u Srbiji-seminarski Rad

Odrzivi Razvoj u Srbiji-seminarski Rad

|Views: 4,096|Likes:
Published by marijatoda

More info:

Published by: marijatoda on Nov 15, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/21/2013

pdf

text

original

Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija

Sadržaj

Uvod

Održivi razvoj je orijentisan na izradu modela koji na kvalitetan način zadovoljavaju društveno-ekonomske potrebe i interese građana, a istovremeno eliminišu, ili značajno smanjuju uticaje koji predstavljaju pretnju ili štetu po životnu sredinu i prirodne resurse. Dugoročni koncept održivog razvoja podrazumeva stalni ekonomski rast, ali takav koji osim ekonomske efikasnosti i tehnološkog napretka, većeg učešća čistijih tehnologija i inovativnosti celog društva i društveno odgovornog poslovanja, obezbeđuje smanjenje siromaštva, dugoročno bolje korišćenje resursa, unapređenje zdravstvenih uslova i kvaliteta života i smanjenje nivoa zagađenja na nivo koji mogu da izdrže činioci životne sredine, sprečavanje budućih zagađenja i očuvanje biodiverziteta. Jedan od najvažnijih ciljeva održivog razvoja je otvaranje novih radnih mesta i smanjenje stope nezaposlenosti, kao i smanjenje rodne i društvene nejednakosti marginalizovanih grupa, podsticanje zapošljavanja mladih i lica sa invaliditetom, kao i kao i drugih rizičnih grupa. Cilj Strategije održivog razvoja Republike Srbije je da dovede do ravnoteže tri ključna faktora, odnosno tri stuba održivog razvoja: održivog ekonomskog rasta i privrednog i tehnološkog razvoja, održivog razvoja društva na bazi socijalne ravnoteže, zaštite životne sredine uz racionalno raspolaganje prirodnim resursima, spajajući ih u jednu celinu podržanu odgovarajućim 2

kao i merama koje treba preduzeti. Privreda Srbije – održivost zasnovana na znanju 2.Oblasti koje treba analizirati su : 1. najveću pažnju ću posvetiti analizi stanja. Princip strategije održivog razvoja 4. prioriteta. Životna sredina i prirodni resursi 2 . problema. Nacionalni prioriteti 3. prevazilaženju jaza između procesa utvrđivanja sektorskih politika. Društveno ekonomski uslovi i perspektive 3. Vizija 2. odnosno kroz učešće svih ključnih društvenih grupa. 1. kao i uspostavljanju sistema uzajamnih prednosti. ciljeva.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija institucionalnim okvirom. Strategija održivog razvoja Srbije značajno doprinosi usklađivanju eventualnih konfliktnih ciljeva različitih aspekata društveno-ekonomskog razvoja. To je ostvareno u zajedničkom radu na izradi Strategije. SWOT matrica (analiza) S obzirom da ću se u daljem radu baviti konkretnim problemima. Nacrt strategije održivog razvoja Nacrt strategije održivog razvoja Srbije sastoji se iz sledećih delova : 1.

Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Kod privreda Srbije – održivost zasnovana na znanju treba analizirati sledeće: Kakva ekonomija je potrebna Srbiji? Ekonomija zasnovana na znanju – kako i zašto? Ekonomija Srbije – razvoj i održivost Tranzicija i održivi razvoj privrede Obrazovanje za održivi razvoj Održiva proizvodnja i potrošnja Zaštita intelektualne svojine i održivi razvoj Izbor ekonomske politike i adekvatno makroekonomsko okruženje Kod društveno ekonomskih uslova i perspektiva treba analizirati sledeće: - Društvene vrednosti. kvalitet života i društveno blagostanje Populaciona politika Socijalna sigurnost i socijalna kohezija Siromaštvo i socijalna uključenost Politika jednakih mogućnosti Radna ravnopravnost Javno zdravlje Stanovanje i stambena politika Regionalni i lokalni aspect održivog razvoja Informisalje i učešće javnosti u odlučivanju Kod životne sredine i prirodnih resursa treba analizirati sledeće: Prirodni resursi u koje spadaju: o Vazduh o Voda o Zemljište o Biodiverziteti i zaštita prirode o Šume 2 .

2.1. Tranzicija i održivi razvoj privrede 2 . Analize i mišljenja 2.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija o Mineralni resursi o Obnovljivi izvori energije - Faktora rizika po životnu sredinu u koje spadaju: o Klimacke promene o Otpad o Hemikalije o Udesi o Jonizojuće i nejonizojuće zračenje o Buka o Prirodne katastrofe - Uticaj ekonomskih sektora na životnu sredinu u koje spadaju : o Industrija o Poljoprivreda o Rudarstvo o Energetika o Šumarstvo. lovstvo i ribolovstvo o Transport o Turizam o Uvođenje čistije proizvodnje U daljem radu analiziraću neke od gore navedenih oblasti iz nacrta strategije održivog razvoja.

Kad je o finansijskom kapitalu reč. u periodu ekonomske tranzicije. Nije nemoguće zamisliti da se umesto neverovatnih saobraćajnih zagušenja u velikim gradovima usled prekomernog broja vozila praćenim nepotrebim zagađenjima pojavi slika organizovanog javnog prevoza koji omogućuje mobilnost ljudi ne ostavljajući iza sebe nedozvoljene granice zagađenja životne sredine. Poslednjih deceniju i po. Ovaj rad predstavlja najsažetiji prikaz osnovnih nalaza.2. brži rast produktivnosti i smanjenje nezaposlenosti. o njegovom značaju najrečitije govore primeri Irske i Estonije. Tako kao primer. kako upozorava Lisabonski savet za ekonomsku konkurentnost. i gde će sistem moći da se transformiše od hiperpotrošačkog ka postpotrošačkom uređenju. u nedavno objavljenom dokumentu pod nazivom 2 . Ali. 2. Potrebe i opseg delovanja koncepta održivosti je raznolika ali ne i utopijska. proširujući je istovremeno na regionalnu saradnju. uspele su da privuku velike količine kapitala koji je. Jedan od zanimljivih rezona održive proizvodnje i potrošnje jeste i smanjenje i traženje alternativnih solucija u mobilnosti ljudi . posebno stranih. zauzvrat.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Država Srbija je definisala svoje razvojne prioritete do 2012. i ljudskog kapitala. dinamičan rast izvoza roba i usluga i smanjenje javne potrošnje. Nacionalna strategija je ukazala na načine prevazilaženja osnovnih ekonomskih ograničenja i rizika u ostvarivanju dinamičnog i međunarodno konkurentnog privrednog rasta – visok rast investicija. Održiva proizvodnja i potrošnja Da bi se ostvarila ideja održive proizvodnje i potrošnje neophodna je kako individualna tako i zajednička akcija koja će biti podržana od strane nacionalne politike a sa druge strane delovanja u skadu sa njom.prelazak na sredstva koja troše manje energije a pritom su javna. unapređivanjem metoda reciklaže. 2. slične kao što je industrijalizacija donela svojom pojavom. godine i napravila operativni plan realizacije.veći BDP po stanovniku. Takođe nije nemoguće zamisliti da se ponašanja i navike potrošača usmere u pravu koje će doneti revolucionarne odnose u sistemima. učinio da one danas imaju zavidno visok životni standard u poređenju sa ranijim vremenima. ali i produktivnosti. Osnovni stub novog pristupa Nacionalne strategije privrednog razvoja Srbije (NSPRS) je konkurentnost. Pri tome. Najvažniji nalazi su su da je prosečan godišnji rast BDP od 7% (optimistički scenario) ostvariv i da su razlike u naporima za ostvarivanje bržeg (7%) od sporijeg (5%) rasta (osnovni scenario) manje u odnosu na mnogo veće efekte i koristi . u čijoj izradi je učestvovalo 20 nosilaca glavnih tematskih oblasti i dva eksperta iz EU. finansijskog. odnosno efikasnosti kojom se navedena bogatstva koriste. većina zemalja centralne i istočne Evrope iskoristile su poznavanje ove činjenice i. imaju za cilj da smanje postotak broja automobila po glavi stanovnika. dveju zemalja koje su se naglo razvile zahvaljujući privlačenju domaćeg investicionog kapitala.3. smanjenje stvaranja prekomernog otpada (tokom proizvodnje i potrošnje). ostvarivanje osnovnog i optimističkog scenarija zahteva suštinski iste strukturne i razvojne politike. uz dobru makroekonomsku politiku i povoljno oporezivanje. Ekonomija zasnovana na znanju Bogastvo jedne zemlje je zbirni rezultat njenih prirodnih bogatstava. rezultata i rizika ostvarenja NSPRS za period 2006-2012. uticajem na sortiranje otpada u domaćinstvima (što kod nas još uvek nije dovoljno aktuelno) su samo neke od mogućnosti da se utiče na željeni način ka održivosti a da ne nosi pritom sa sobom utopijski žig da u stvarnosti tako nešto nije izvodljivo.

javnih ličnosti. što pruža još jasniju sliku o značaju ulaganja u obrazovanje. Siromaštvo i socijalna uključenost Socijalno ugrožene grupe poseduju veoma specifične karakteristike u svakoj zemlji i svaka zemlja je razvila poseban mehanizam kako bi poboljšala njihovu socijalnu uključenost. analitičari pomenutog trusta mozgova. u skorije vreme nezabeležen u drugim delovima Starog kontinenta. vođa nevladinih organizacija i poslovnih stratega.4. i Hrvatsku i Tursku. 2. situacija u kojoj se nalaze romske zajednice može se uporediti i promovisati u svakoj od ovih zemalja. Poljsku. kako se inače zove ta mreža ekonomista. obuhvatilo je deset novih članica Evropske unije (Bugarsku. 2. dugoročna rešenja za probleme izbeglica i interno raseljenih lica zahtevaju prekograničnu saradnju i kordinaciju. Kvalitet ljudskog kapitala u pomenutim zemljama ocenjivan je posredstvom četiri kriterijuma: 1. i 4. u najkraćem. odnosno njegova održivost. Estoniju.Iako postoje i druge vrste socijalne ugroženosti koje uzrokuju socijalnu isključenost. Rumuniju. AIDS i bolesti zavisnosti od droga i alkohola ali i neke druge oblasti. Litvaniju. dok je najviši (i najnepovoljniji) u Hrvatskoj. kontrola korišćenja duvana. Letoniju. demografije ljudskog kapitala. ulaganja u ljudski kapital (obuhvata troškove svih vrsta obrazovanja i treninga po jednom zaposlenom. Javno zdravlje Oblasti kojima je Evropska unija posvetila posebnu pažnju i kojima se i danas intenzivno bavi. 2. taj impresivan ekonomski rast.na ljudski kapital. Istraživanje Lisabonskog veća. Poslednjih godina je problem bioterorizma takodje bio u vrhu prioriteta Evropske unije. Zahvaljujći bioterorizmu i drugim pretnjama po zdravlje ljudi na medjunarodnom nivou. kao što je uspešno urađeno Deklaracijom o dekadi Roma. Štaviše. ali namenjen novim članicama Evropske unije). U toj jedinstvenoj analizi kvaliteta ljudskog kapitala u pomenutoj grupi evropskih država. Obrazovanje i obuka postojeće i buduće radne snage jedini su pokretači daljeg postojanog razvoja. 3.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija “Indeks ljudskog kapitala: Izazovi za centralnu i istočnu Evropu” (dokument je nastavak projekta “Indeks evropskog ljudskog kapitala”.5. upozoravaju. Indeks evropskog ljudskog kapitala dobijen je kombinovanjem rezultata ova četiri kriterijuma. Slovačku i Sloveniju). mogli bi se pretvoriti u mehur od sapunice ukoliko se ovaj deo Evrope hitno ne fokusira na sasvim drugi stub društva . naravno ukoliko žele da održe rast i životni standard dostignut poslednjih godina. da jeftina radna snaga više nije komparativna prednost koja jednoj zemlji može da obezbedi konkurentnost na globalnom tržištu. koju su potpisale mnoge vlade u regionu. osmišljeni su i planovi za ustanovljavanje Ustanove za medicinski 2 . kao kandidate za ulazak u EU. već isključivo kvalitet rada. korišćenja ljudskog kapitala. upravo su rak. produktivnosti ljudskog kapitala (vrednost dobijena deljenjem ukupne potrošnje zemlje s aktivnim ljudskim kapitalom u toj zemlji). od školovanja do stalnog usavršavanja tokom radnog veka). Ipak. treba usredsrediti pažnju na one kategorije za koje su podaci bili najmanje dostupni i gde višedimenzionalni karakteri isključenosti često pojačavaju jedni druge. autori objašnjavaju zašto one hitno moraju da unaprede svoje obrazovne mogućnosti i započnu odlučnu bitku protiv “odliva mozgova”. pri čemu je najniži indeks istovremeno i najbolji (Slovenija). Tvrde. takođe. upravo zbog različitih bioterorističkih incidenata sa kojima su se nedavno suočile i neke zemlje članice Evropske unije. Češku. pri čemu će narednih 20 godina u tom smislu biti od kritičnog značaja za istoriju našeg kontinenta. Mađarsku.

ibis. U smislu prvog cilja.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija tretman u hitnim slučajevima Evropske unije koji bi trebalo da budu implementirani u skorijoj budućnosti. kao i ocuvanje i oporavak biljnih i zivotinjskih vrsta. Uopšteno govoreći. zeba. pijavica i sumski mrav nalaze u manjoj opasnosti i potrebno je preduzeti sve mere da ne bi izgubili te i mnoge druge dragocene stanovnike naseg podrucja. vec i raznolikost funkcija zivih organizama. Ove aktivnosti će takodje podrazumevati i akciju za podsticanje saradnje izmedju zdravstvenih sistema na radu na prekograničnim problemima. vec predstavlja racionalno koriscenje prirodnih dobara i odrzavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i teznjama sadasnjih i buducih generacija. Evropska unija se bavi radom na tri najvažnija cilja u smislu zaštite javnog zdravlja: - Unapređenje zaštite od rizika po javno zdravlje za sve građane Promocija zdravlja u cilju ostvarivanja prosperiteta i solidarnosti Stvaranje i širenje saznanja o zdravstvenim problemima na svim nivoima društva - U vezi sa svakim od ovih pojedinačnih ciljeva preduzete su specifične aktivnosti. sa posebnim naglaskom na radu u novim zemljama članicama. U Srbiji su dve zivotinjske vrste izumrle. Do sada su na stotine hiljada ptica.saran. jesetra. svet se bi trebao da se usmeri na dva glavna cilja: ocuvanje i odrzivo koriscenje biodiverziteta.6. Krivolov je u Srbiji poprimio zabrinjavajuce razmere pre svega kada je u pitanju lov na retke i na nasem podrucju zasticene vrste ptica. godine Evropska unija je ustanovila i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti. kao što su portali za oblast zdravstva. Odrzivo koriscenje je takvo koriscenje komponenata bioloske raznovrsnosti koje ne prouzrokuje narusavanje biodiverziteta. Ove aktivnosti će takodje obuhvatiti i aktivnosti kao što su akcije na povećanju bezbednosti pacijenata. Ocuvanje biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narusenih ekosistema i prirodnih stanista. kao što su mobilnost pacijenata i zdravstvenih radnika. Biodiverzitet i zaštita prirode Bioloska raznolikost podrazumeva raznolikost zivih organizama koji nastanjuju kopno i vodu. kao i zmija sarka. slepi mis. i smanjenju broja povreda i nesreća. uglavnom zuta i bela pliska. Evropska unija i njene zemlje članice rade na uvećanju svojih kapaciteta za pružanje odgovarajućeg odgovora na pretnje po zdravlje ljudi. Za sada se zaba krastaca. poljska seva i zelentorka sa podrucja Carske bare kod 2 . Biodiverzitet nije samo sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i zivotinjskog sveta. seva. Aktivnosti koje se preduzimaju u vezi sa drugim ciljem ipodrazumevaju razvoj zdravog i aktivnog starenja i pomoć na premošćavanju jaza nejednakosti. izmedju vrsta i ekosistema. kao i raznolikost unutar razlicitih vrsta. Treći cilj podrazumeva aktivnosti na proširenju monitoringa stanja zdravlja gradjana u Evropskoj uniji. Smatram da se kod nas treba malo više pozabaviti ovom temom! 2. Radi opstanka nase planete i harmonicnog suzivota coveka i prirode. i razvoj pokazatelja i alatki. medju kriticno ugrozenim su pre svega ribe. kao i načina za efikasno širenje informacija medju gradjanima na način koji je primeren korisnicima takvih informacija. velika strndalica. Od 2005.

koja prognozira da bi temperatura na povrsini zemlje do 2100. a sastoji se priblizno od 4/5 azota. ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suse. ovo je prirodni fenomen rezultat apsorpcije kratkotalasnog Suncevog zracenja koje Zemlja apsorbuje. destabilizaciju i nestanak zivotinjskih stanista i migracije zivotinja prema severu. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. a krivolovci.Uticaj na promene u atmobiosferi: osnovni naucni dokazi pokazuju da CO2 igra znacajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene baste. Prirodni resursi – vazduh Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. i to mozda u razdoblju od nekoliko godina! 2. pojavu oluja. industrijske aktivnosti i saobracaj. vodene pare i raznih necistoca. U japanskom gradu Kjotou 1997. odnosno stvaranja efekta “staklene baste”. u velikom broju Italijani. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH). Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca. Voda 2 . vodonika.8 stepeni Celzijusovih. ali zbog pojasa ugljendioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se probiju u kosmos. Inace. povecanje nivoa mora. salinizaciju pitkih voda.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Zrenjanina i okolnih stanista u Vojvodini zavrsile na trpezama evropskih gurmana. godine mogla porasti od 1. koji se smatraju glavni uzrocnicima porasta temperatura na Zemlji. Prema izvestaju Nacionalne zdravstvene akademije SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj proslosti nece izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i zivot na planeti kao sto bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja.4 do 5. vec ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje Zemlja (dugotalasno infracrveno zracenje). ugljen dioksida. Ukoliko se uzme u obzir da ce zahvaljujuci ljudskoj aktivnosti udvostruciti kolicina CO2 koja ce se u ovom veku emitovati u atmosferu. odrzanog 2001. Do sada je o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon zavrsetka Medjuvladinog panela o klimatskim promenama.8. ozona.7. moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku promenu na globalnom nivou. Ugljen dioksid (CO2) . ovaj efekat je privukao paznju javnosti. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. Ova studija predvidja da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artickog polarnog prekrivaca. masovno unistenje suma. Ovaj proces rezultuje efektom zagrevanja atmosfere do tacke koja je mnogo visa nego sto bi to normalno bio slucaj. pre svega ugljen-dioksida. godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. su od toga zaradili velike svote novca. 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina plemenitih gasova. Posto su za znacajne kolicine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni izvori. Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova. ali i rezultate i uocene promene izazvane njegovim dejstvom. jer je znatno povecana prisutna koncentracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu. ciji je cilj sprecavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova. 2. Atmosfera sluzi i kao sredstvo transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao sredstvo zagadjenja kopna i vode.

Ova zagadjenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda .5 do 3 litre dnevno. malim branama i zastiti izvorista reka. da budu osetljivi na pitanja zastite zivotne sredine.Potrosnja vode se udvostrucila od 1950. Svaki dan.Kolicina zagadjene vode je veca nego u basenima 10 najvecih svetskih reka! Srbija nema dovoljno vode za pice Poseban problem predstavlja zagadjenje podzemnih voda.činjenice . bez ikakvog preciscavanja. godine! . mozda za koju godinu ili kasnije. godine dve trecine covecanstva osetice ozbiljan nedostatak vode. koji bi se po generalnom planu nalazilo u Velikom selu. potrebe za vodom jos i brze. Beograd svoje otpadne vode. U Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Organizacija Ujedinjenih nacija je pre desetak godina proglasila 22. Procene strucnjaka kazu da oko 1. Srbija ce pre ili kasnije osetiti posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori bice zagadjeni.od porodice do civilizacije. Nakon toga nuzno prestaje razvoj. Sta mozemo i moramo da ucinimo s vodom? Da je Stitimo i stedimo. ispusta direktno u Dunav i Savu. Uredjenih deponija u Srbiji gotovo i da nema! I onako lose stanje voda ugrozavaju zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci. Vodu je od otpada moguce zastititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanom odvodom. Strucnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seci suma i da se spas nalazi u planskom posumljavanju. na svakom mestu i u svakoj prilici. jer ce upravo oni u buducnosti donositi odluke o razvoju drustva! 2 . potrebna je investicija od nekoliko stotina miliona evra. Veliki problem predstavlja i posledica zagadjenja voda sa neuredjenih deponija.zbog koriscenja vestackog djubriva i otpadne voda iz seoskih naselja. Voda ili pokrece razvoj ili ogranicava progres svake zajednice . s namerom da istakne njenu vaznost i ogranicavajucu ulogu u razvoju. Posebno decu treba vaspitavati da uce da stede vodu od najmladje dobi. Borba za vodu . Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Do 2025. Za izgradnju postrojenja za preciscavanje otpadnih voda Beograda. To je dugotrajan i ljudskom oku skriven proces. kroz 20 izliva.5 milijardi nema obezbedjene elementarne sanitarne uslove. a vise od pet miliona ljudi godisnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagadjenom vodom.6. a njena kolicina se ne menja. povrsinskim akumulacijama. godine i koriscenje municija sa „osiromasenim uranijomom“ zagadilo neke od zvora kraskih voda i vrela u juznoj Srbiji. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagadjujuci je. Potrebe za vodom odraslog coveka iznose od 2. ali je sigurno da ovakav nemar trajno ugrozava nase vodene zalihe. Blizimo se vremenu kada ce potreba za vodom premasiti zalihe. mart za Svetski dan voda. Broj stanovnika na nasoj planeti ubrzano se povecava. da uce da vole prirodu. zapocinju borbe za vodu. a postoji cak i opasnost od medjudrzavnih ratova.000 ljudi u svetu dnevno umre od dijareje! .1 milijardi ljudi nema pristup pijacoj vodi. Pretpostavlja se da je bombardovanje SR Jugoslavije 1999. 2.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Voda je temelj zivota i osnovni sastojak svakog zivog bica.

godine da bi se postigla globalna obezbedjenost hranom. U razvijenim. a broj tog dela svetske populacije povecava se iz dana u dan. ilegalnom secom i pretvaranjem suma u obradive povrsine. i 1995. 2. vise od 95% svetske populacije se hrani svinjskim. merenje i monitoring promena u zalihama ugljenika skup je projekat. Samo 7. Sume prekrivaju oko 1. godine kolicina proizvedene hrane morati da se poveca za 50%. Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to. Indoneziji i Demokratskoj Republici Kongo). Ponovna ravnoteza u tom slucaju u ekosistemu moze se uspostaviti ukoliko se postuje biodiverzitet i promovise odrzivi razvoj suma. pored ostalih faktora. a 25 procenata u pasnjacima i savanama. umesto da usisavaju ugljen-dioksid one pocinju da ga emituju. govedjim i zivinskim mesom. gorivo i drugo. Oko 46 procenata ugljenika uskladisteno je u biomasi i zemljistu suma. One donose dobrobit ljudima kroz hranu. ali i sve vecem broju zemalja u razvoju. cistog vazduha i stanista divljih zivotinja. Agro-biodiverzitet odnosi se na raznovrsnost biljnih i zivotinjskih vrsta koje se koriste u covecjoj ishrani. Izmedju 1980.9. dok samo deset vrsta ribe dominira globalnim ishranom tim mesom. regulisanje rezima vode.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija 2. godine zemlje u razvoju su izgubile 200 miliona hektara suma. pa cak i djubriva. Oko 90 miliona hektara svetskog zemljista morace da bude pretvoreno u poljoprivredna dobra do 2010. Faktori rizika po životnu sredinu – otpad 2 . Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom. ali bio bi visestruko isplativ.900 miliona hektara u nerazvijenim zemljama. Kada se sume prekomerno eksploatisu.6% svih biljnih vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani. Najveci gubitak suma uzrokovan je drvnom industrijom. Zemljište Kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu u globalnom kruzenju ugljenika. odrzavanje regionalne klime. a od tog broja 720 miliona su tropske sume (cak 50% tropskih suma nalaze se u Brazilu. 840 miliona ljudi na planeti dnevno ne unese dovoljne kolicine namirnica. primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i odrzivog upravljanja zemljistem. zbog upotrebe pesticida.000 biljaka (2. To znaci da ce do 2020. kao i promovisanje konzervacije zivotne sredine. sto nanosi stetu globalnoj klimi. Nestanak i degradacija tropskih suma predstavljace jedini veliki uzrok izumiranja zivih vrsta za 50 godina. vodom i zivim resursima. a polovina tih povrsina trebalo bi da bude dobijena krcenjem suma sto ce imati negativne posledice po globalnu klimu i biodiverzitet.10. Za vecinu zemalja u razvoju stvaranje nacionalnog sistema za racunanje. turizam. Sume i njihovo zemljiste obezbedjuju osnovne ekoloske funkcije kao sto su zastita vododelnica (linije razdvajanja recnih slivova). zagadjivanje tla otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se suocava Evropa.

Da bi se sačuvalo zdravlje u uslovima promene klime. kišne oluje.12. prema izveštaju sa Međudržavnog panela o promeni klime. U današnjem zagađenom svetu postalo je izuzetno važno naučiti pravilno postupati sa otpadom! Razvrstavanje je važan način u rukovanju čvrstim otpadom. hemoragičnu groznicu.Pitanje je šta čeka nas! Zdravstvena struka je u prvim redovima u borbi sa uticajima klimatskih promena na zdravlje. Pošto su gradovi počeli da ubrzano rastu. Bez urgentne. Stvari koje nam ne trebaju ili koje više ne želimo da koristimo. godine. Jedan od tih načina su kontejneri za reciklažu. Sve populacije će osetiti određen uticaj. Krajem 19. razgrađivale i problem čvrstog otpada nije postojao. Zemlja je postala zagađena od industrije. presudno je za zaštitu zdravlja u uslovima klime koja se menja.U početku su to bile stvari prirodnog porekla (koža. a time smanjiti količina otpada i sačuvati priroda i zdravlje. Takode broj ljudi na Zemlji je neprekidno rastao. Klimatske promene Postoje jasni dokazi da globalno zagrevanje neosporno postoji. potrebno je da ojačamo i reformišemo sisteme koje imamo.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Od svog nastanka čovečanstvo je stvaralo otpad. spadaju u čvrst otpad i namenjene su za bacanje. Uvođenje čistije proizvodnje 2 . Internacionalna saradnja između ekonomija u tranziciji i ekonomija razvijenih i zemalja u razvoju. Da bismo sačuvali zdravlje od klimatskih promena potrebno je da se bavimo ovim problemom na svim frontovima. Klimatske promene će pogoršati ove slabosti doprinoseći većem pritisku na zdravstvene službe. a plastični otpad da se gomila takođe ubrzano. Postoji više vrsta čvrstog otpada zavisno od njihovog porekla. 2. kontrolom i lečenjem zaraznih bolesti i poremećaja zdravlja uključujući malariju. ne štedeći ni jednu zemlju. proteinsko-energetsku malnutriciju i dijareju. Ove pojave prete ljudskom zdravlju i koštaju ljudskih života. tropske ciklone i promene nivoa mora već u ovom veku. veka pojavila se industrija(fabrike) i nastali su novi problemi. dok će stanovnici megalopolisa u Aziji biti pod velikim rizikom od poplava.11. Otpad nastao u kući može se reciklirati (preraditi) ili dalje upotrebljavati. Smanjenje uticaja klimatskih promena i odgovor na njihove efekte predstavlja zajedničku međunarodnu odgovornost. ali najugroženije su one populacije koje žive u siromašnim zemljama u kojima se zdravstveni sistem već bore sa otkrivanjem. pokušavaju da se pronađu novi načini da se problem plastičnog otpada reši. neposredne aktivnosti putem promena načina života i stavova. sa većom učestalošću. omogućavanje upotrebe bezbedne vode za piće čije se zalihe smanjuju i koordinaciju zdravstvenih aktivnosti u vanrednim uslovima 2. Jedan od važnih načina upravljanja i odnosa prema otpadu. Pripremanje zdravstvenog sistema za klimatske promene uključuje jačanje nadzora i kontrole nad infektivnim bolestima. dengu. drvo. sa pojačanim fokusom na jačanje javnozdravstvenog sistema. više nego da stvaramo nove. Svako domaćinstvo stvara otpad (đubre) iz dana u dan neprekidno. je razlaganje. uzrokujući sve češće i sve jače toplotne talase. Već 2020. 75–250 miliona ljudi u Africi će patiti zbog nedostatka vode. kosti) koje su se u prirodi raspadale. efekti na globalni klimatski sistem mogu biti nagli i nepovratni. a novi veštački materijali nisu mogli da istrule i razgrade se. posebne strukture.

jedinstveno regulisanje. Dok se povećava broj letova. glavni činioci su gubitak biodiverziteta. smanjenje utroška energije i druge mere. smanjenje korišćenja zemljišta za potrebe turizma i evropski raspored godišnjih odmora kako bi se obezbedila poboljšana distribucija turističkih kretanja. smanjenje broja letova na kraće razdaljine. regionalni razvoj ili prostorno planiranje. pitanja kao što su korišćenje puteva i naknada za parkiranje). Da bi se obezbedila koherentna politika održivog turizma.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Preduzeća koja primenjuju čistiju proizvodnju ekonomsku dobit bi trebalo da ostvare kroz smanjenje troškova rada. preusmerenje sa putničkih automobila na železnicu. u saobraćaju putničkih automobila. - Turizam je veoma često povezan sa ostalim oblastima politike kao što su saobraćaj. Što se tiče aktivnosti u destinaciji. zahvaljujući svojoj veličini uzrokuju značajan obim saobraćaja (posebno u odnosu na izletnički turizam-turistička kretanja u toku jednog dana). ukoliko je moguću kapacitet regiona preopterećen. planiranje jedinstvenih environmentalnih propisa o turističkoj infrastrukturi. 2. Treba da uvodimo tehnologije koje neće imati zagađenje kao nus pojavu. železnički saobraćaj se dramatično smanjuje. golf. skijanje) i motorizovanim aktivnostima svake vrste. Turizam Važna pitanja koja se tiču razvoja turizma u uključuju saobraćaj uzrokovan turizmom ( npr. U ovom kontekstu. ove različite oblasti politike treba da budu uključene pri definisanju konkretnih mera i akcija. intenzivnim korišćenjem prirode (npr. Dolazak u destinaciju i povratak iz destinacije obuhvata 90% energije koja se koristi u turizmu. zagađenje vode otpadima i ukupna količina otpada. 2 . potrošnja energije. koji uvek uključuje kretanje od kuće do destinacije i nazad. posebno jak pritisak može biti prouzrokovan: od strane objekata koji troše mnogo energije ili. korišćenje zemljišta. prekomeran broj turista u razdoblju glavne turističke sezone izaziva ozbiljne pritiske. Turistički saobraćaj je jedan od najbitnijih elemanata turizma. 31% avionima i 10% železnicom. potrošnja vode. potrošnji vode. turizam povećano utiče na celu teritoriju Srbije. Načini prevoza su daleko od toga da budu održivi: 58% svih putovanja se obavlja putničkim automobilima. zbog toga su potrebne mere na svim političkim nivoima. Što se tiče usluga povezanih sa smeštajem i ishranom u destinacijama.13. Uz to. smanjen obim tretmana otpada. a ne da razmišljamo kako da otklanjamo posledice. U isto vreme letovi na kraću razdaljinu se povećavaju: naprimer 80% letova za i iz Amsterdama uključuje razdaljine manje od 800 kilometara.

a što se mene tiče smatram da je politika održivog razvoja Srbije i stvarna mogućnost.Nadam se da konkretni primeri koje sam naveo omogućuju svakom čitaocu da izgradi sopstveni stav po ovom pitanju. 2 .Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Zaključak Iz svega napred iznetog može se doći do zaključka da politika održivog razvoja u Srbiji može biti posmatrana iz dva ugla : ugla stvarne mogućnosti i ugla fikcije. a istovremeno i fikcija.

sr. Sajt regionalne privredne komore Pančevo 2 . S. Niš: Fakultet zaštite na radu 3. Doktrine razvoja.org.Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija Literatura i resursi 1.: Odgovornost prema budućim generacijama: održivi razvoj. Milutinović.gov. Poglavlje 4. De Žarden. Milutinović. (2004). (2008). Skripta. Urbanizacija i održivi razvoj. Nacrt Strategije održivog razvoja Republike Srbije 5. Niš: Fakultet zaštite na radu 2.ekoforum. Dž. 4. www. (2006).yu 6.yu 7.odrzivi-razvoj. Ekološka etika: Uvod u ekološku filozofiju. www. S.

Politika održivog razvoja u Srbiji – stvarna mogućnost ili fikcija 2 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->