1.STA JE PREDMET IZUCAVANJA EKONOMIJE?

Ekonomija je nauka koja se bavi izucavanjem: sta treba proizvoditi ,

kako proizvoditi dobra koja su potrebna
za koga treba proizvoditi dobra
Ona analizira trziste roba i usluga, i trziste inputa proizvodnje, sa stanovista nacionalne I svetske privrede.
Bavi se I proucavanjem trzista rada, stenje, investicija, ekonomski rast.
Ekonomija kao nauka proucava I nacin na koji funkiconisu domacinstva I preduzeca (sta kupuju, kako
obezbedjuju dohodak, njihovu stenju)
Bavi se I proucavanjem cena na trzistu, nezaposlenoscu, deviznim kursom
Proucava oskudne resurse (rad, zemlja, znanje)
Proucava trgovinu, novac
Moze se nazvati I naukom koja proucava kapital (finansiranje privrednog razvoja) I nauka o vestini
privredjivanja (ostvarivanje maximuma rezultata iz minimalnog ulaganja I pribavljanje neophodnih sredstava
za zivot)
2.STA JE EKONOMIJA?
Ekonomija je nauka koja proucava ekonomske aktivnosti I to kako drustvo efikasno koristi oskudne resurse
radi proizvodnje I raspodele dobara sa ciljem da se zadovolje porebe I zelje medju clanovima drustva.
Neogranicene potrebe=ograniceni resursi
3.NA KOJE DVE OBLASTI SE DELI EKONOMIJA?(objasni sta proucava mikro a sta makro)
MIKROEKONOMIJA- “mala privreda”- proucava pojave,velicine, odnose, akcije I posledice u ekonomskom
delovanju proizvodjaca I potrosaca
Mikroekonomija se odnosi na: -troskove proizvodnje
-akumulaciju
-formiranje cene
-investicije
-proizvodnja robe I usluga
-distribucija
-istrazivanje trzista
MAKROEKONOMIJA - “velika privreda” - proucava agregatne ekonomske velicine, probleme nacionalne I
svetske privrede, funkcionisanje I upravljanje ekonomijom, takodje proucava procese I pojave problema kao
sto su: DBP, BNP, ND, potrosnja, stednja, kamata, investicije, ekonomski rast...
4.STA SU LJUDSKE POTREBE, ROBE, USLUGE ODNOSNO DOBRA?
-Ljudske potrebe: bioloske (hrana, odeca, stanovanje, odevanje, higijena)
ekonomske (zadovoljavaju se proizvodima ljudskog rada)
stecene (kultura, sport, intelekt, duh)
proizvedene, licne I zajednicke (reprodukcija proizvodnje, bolnice, kultura, skole)
Ljudske potrebe se zadovoljavaju: prisvajanjem dobra iz privrede (izvorska voda, kupina, lipa)
proizvodnjom I raspodelom dobra (ekonomska aktivnost)
-Materijalna dobra: proizvedena radom
Roba-korisno materijalno sredstvo proizvedeno za drugog sa ciljem da se razmeni u protivrednosti u novcu ili
drgom materijalnom dobru
potrosna roba-zadovoljavaju potrebe ljudi
proizvodna roba-njima se proizvodi potrosna dobra,
-Usluge: cinidbe koje imaju korisnost za druga lica I kao takva su sastavni deo R-N prometa
usluge proizvodnje-imaju ekonomsku vrednost
neproizvodnje-zdravstvo, prosveta, socijalna zastita..
5.STA SU INPUTI A STA OUTPUTI?
Inputi: robe I usluge koje koriste preduzeca u procesima proizvodnje (zemlja, rad, kapital)
Zemlja-poljoprivreda, voda I vazduh, rude, gradjevinsko zemljiste I zgrade, fabrike)
Rad-ljudski rad u proizvodnji nekog dobra ili usluga
Kapital-trajna dobra ->da se proizvedu druga dobra (masine,putevi...)
Outputi: razlicite korisne robe I usluge koje se trose ili upotrebljavaju za dalju proizvodnju
a proizvodnja – proizvodjac – ekonomska aktivnost
Proizvodnja(trnsformacija resursa,korisna dobra)
Proizvodjac(osoba koja transformise resurse u upotrebljivi output
6.OBJASNITE I NAVEDITE 3 EKONOMSKA PROBLEMA ZAJEDNICKA U SVIM PRIVREDAMA SVETA?
-Sta? U kojim kolicinama proizvoditi?
mleko ili mlecne proizvode, patike, masine
malo visokokvalitetnih proizvoda I puno jeftinih
proizvoditi ili investirati ili obrnuto
-Kako proizvoditi?
Kojim resursima I kojom tehnologijom
ko ce se cime baviti (poljoprivreda, obrazovanje, proizvodnja masina)
da li ce proizvodnja da zagadjuje okolinu
savremene masine I puno ljudskog rada
drzavna ili privatna preduzeca
-Za koga proizvoditi?
Kako su rasporedjeni ostvareni NP
malo bogatih a mnogo siromasnih
7.OBJASNITE GRANICU PROIZVODNIH MOGUCNOSTI, OBJASNITE TACKE UNUTAR I IZVAN,
ILUSTRUJTE PRIMEROM I GRAFIKOM!?
-Granica proizvodnih mogucnosti predstavlja maksimalan nivo proizvodnje koji se ostvaruje angazovanjem
raspolozivh faktora I tehnologija uz pretpostavku pune zaposlenosti.
PR. ukoliko imamo vise racunara imacemo automobila – to jasno mozemo da vidimo na grafiku:
D-nezaposleni resursi, E-nemoguce postici bez investicije ekonomskog rada, A,B-efikasne tacke

8.OBJASNITE KONCEPT OPOTRTUNITETNOG TROSKA I ILUSTRUJTE PRIMEROM.

Izgubljena mogucnost za drugim dobrom, zato sto smo se odlucili za prvo (ne mozemo I jedno I drugo)
zovemo oportunitivnim troskom.
PR. zelimo da kupimo I cipele I kaput a nemamo dohodak za to, jedno moramo da izaberemo
9.STA JE PRODUKTIVNOST RADA?
Produktivnost rada je ekonomski princip tj P=Q/Rs (P-produktivnost rada, Q-kolicina, Rs-radna snaga)
koliko se proizvoda moze proizvesti za 1 radni sat
10.POJAM I ZNACAJ TRZISTA
Mesto gde se u nekom vremenskom periodu obavlja kupoprodaja, a znacajna je jer je tu skup kupaca I
prodavaca koji se dogovaraju po kojim ce cenama kupiti tj razmeljivati robu I usluge.
11.VRSTE I VELICINE TRZISTA
-Vrste: trziste roba I usluga
trziste inputa
finansijsko trziste
konkretno trziste
nekonkretno trziste
-Velicine: granica trzista u geografskom smislu: lokalizovano-trziste dizela BG
globalizovano-zlato
asortimana proizvoda koji se proizvode I prodaju na trzistu
12.OSNOVNE FUNKCIJE TRZISTA
-Informativna- uporedjujuci postojecu inflaciju sa inflacijom sa trzista, subjektivni I domacinstva donose
odluke privrednim aktivnostima tj kupovinama roba I usluga
-Selektivna-nagradjuje efikasne, kaznjava ekonomski neaktivne
-Alokativna-alokacija ogranicenih ekonomskih resursa na razlicite privredne grane, oblasti
-Distributivna-odredjivanjem cena inputa proizvodnje opredeljenje I raspodela dobara
13.TRZISNI MEHANIZAM
Svaka roba ima svoju cenu,ni jedan pojedinac nije za proizvodnju, raspodelu, potrosnju I nivo cene na
trzistu, nema prepreke da se pojavi u bilo koje vreme I na bilo kom mestu proizvodjac-potrosac-trgovac
Planski-drzava donosi odluke sta ce se I kako ce se raspodeliti potrosacima
14.OBJASNITE KRUZNI TOK MAKROEKONOMSKIH AKTIVNOSTI
-Zatvorena privreda-
Donji deo slike ilustruje kruzni tok inputa proizvodnje: rad,zemljiste, kapitalna dobra od domacinstva prema
preduzecima I novcani tok pd preduzeca prema domacinstvima u obliku plata...
Gornji tok pokazuje produkciju finalnih dobara I usluga prema domacinstvima I novcane izdatke za potrosnju
finalnih dobara od stanovnistva prema preduzecima.

15.STA JE TRAZNJA, KAKO SE PRIKAZUJE (3 NACINA, GRAFIK I OBJ. KRIVA TRAZNJE.

Traznja je kolicina dobara I usluga koje kupci zele da kupe po trzisnoj ceni, moze se prikazati preko tabela,
relacija ili grafikom.
Kriva traznje je graficki prikaz odnosa izmedju cena I kolicina dobra
Kriva ima negativni nagib dole pd severozapada ka jugoistoku, ovo svojstvo se zove zakon opadanja trzisne
cene