P. 1
Maturski Rad Filipovic Kristina IV-3 Uticaj Alkohola Na Bezbednost Saobracaja

Maturski Rad Filipovic Kristina IV-3 Uticaj Alkohola Na Bezbednost Saobracaja

|Views: 2,282|Likes:
Published by Gosp Predsednik

More info:

Published by: Gosp Predsednik on Nov 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/27/2013

pdf

text

original

MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic

prof.Savic Milutin

15.februar 2010god.

SADRZAJ:
1.Uvod……………………………………………………...…......3 2. Uticaj alkohola……………………………...…………...….....4 2.1.Stanja alkoholisanosti…………………...……………..…....6 2.1.1. Blaga alkoholisanost…………………………................7 2.1.2. Umerena alkoholnost………………………………..….7 2.1.3. Srednja alkoholisanost ……………………………...….8 2.1.4. Teska alkoholisanost………………………………........9 2.1.5. Veoma teska alkoholisanost………………………........9 2.1.6. Potpuna alkoholisanost ……………………………..…9 2.2.Alkoholizam i saobracaj……………………….........…..….10 2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)………........…12 2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola…………...….....13 2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13 2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju..........14 2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca………….…....15 2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca…..…………......…16 2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema……..…..17 2.8.Dejstvo alkohola na culo vida……………………………...18 2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica…………….……19 3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru………….…..20 3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka….…..23 3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji………………….…23 3.1.2.Alkohol i halucinacije……………………………….….25 3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti u saobracaju………………………………………………..26 3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula….……27 3.4.Zakljucak………………………………………………..…..30 Preporučena literatura................................................................31

2

1.UVOD
Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste. Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

3

Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili ne.UTICAJ ALKOHOLA Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda.30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozace.2. On zavisi i od telesne težine. kao i smanjenju samokontrole. Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu. 4 . Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju. metabolizma i raznih drugih faktora. procenjivanju i sporijoj reakciji. bez obzira na licne karakteristike. fizicke kondicije. uzrasta. Ipak. u kolicinama preko 0. Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude.

*Prema clanu 178.).odnosno u tolikoj meri umoran. Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju.ne sme upravljati vozilom.30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr. Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.sto odgovara sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0.odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. 5 .za koje se analizom odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0.30 mg/ml. Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice.niti da pocne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.iz zakona o bezbednosti saobracaja:* Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom. Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu.

STANJA ALKOHOLISANOSTI Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozaca.instruktora voznje i kandidata za vozaca su: *do 0.50 mg/ml do 1.20 mg/ml-srednja alkoholisanost * vise od 1.00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost * vise od 2.60 mg/ml-teska alkoholisanost * vise od 1.30 mg/ml do 0.60 mg/ml do 2.20 mg/ml do 1.50 mg/ml-umerena alkoholisanost * vise od 0.1.30 mg/ml-blaga alkoholisanost *vise od 0.2.00 mg/ml-potpuna alkoholisanost 6 .

Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi i subjektivno se dobro osecaju.2.pa moze ugroziti bezbednost saobracaja.poremecaja sluha i slicno. ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu. Teže se podnose i noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera. a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. Katkad vozac vidi dvostruko. Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj opuštenosti. 7 .2. čovek postaje hrabriji. manje pažljiv. refleksi su mu sporiji. pospaniji ili veseliji. bezbrižniji.1. teže procenjuje udaljenosti na putu.U ovom stanju moze doci do opadanja paznje. Pri toj pripitosti vidno polje se sužava.medjutim jedan broj osoba je nesposoban za voznju. pokreti su mu neusklađeni. 2. slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret.pa to predstavlja najnizu granicu ugrozavanja saobracaja.Umerena alkoholnost Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije. Blaga alkoholisanost U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove.1.1.

jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana.a intelektualne funkcije veoma brzo opadaju 8 .1. samouvereni. Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti. a moguce je i povracanje.odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa velikim poteskocama se snalazi u saobracaju. lakomisleni precenjuju svoje sposobnosti potcenjuju opasnost voze prebrzo ulaze u "makaze" prelaze pune linije nepropisno pretiču seku krivine ne poštuju prava prvenstva žele da se ističu u vožnji kasnije zapažaju "stop svetlo" • • • • • slabo procenjuju rastojanje između vozila kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale teže raspoznaju crvenu i zelenu boju teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno 2.Pripiti vozači: • • • • • • • • • • • su nekritični.Osoba koja ima ovu kolicinu alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano. Srednja alkoholisanost U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu dogoditi.3.

Tada dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije.Vozac postaje drzak.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa dremljivost.Na svetlost slabo reaguje.Vozac je nestabilan. svest sve više i dublje zapada u izmaglicu i povremeno može da se izgubi.5.otežano diše. Potpuna alkoholisanost Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu.Temperatura je veoma niska.zapliće jezikom.tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda.zenice su prosirene. Veoma teska alkoholisanost Covek ima teškoće u hodu.surov.Ako je koma duboka. Zato mamurni vozači često izazivaju udese.vidi dvostrukojavljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola. U mamurluku posle pijenja svaki učesnik u saobraćaju oseća glavobolju i malaksalost. otežano zapaža. 2.pa se covek moze i smrznuti. 9 .1. Posle nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka.1. i usporeno reaguje.nepromisljen. Gubi se svaka samokontrola i samokritika.1.4.pa cak i veoma agresivan.osoba se tesko moze povratiti u zivot. a javlja se muka i povraćanje 2.2. a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemoguće.6. Teska alkoholisanost U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti. izražena je pospanost.

nego i znati ophoditi se u saobraćaju.Najteže nesreće po broju žrtava i po pričinjenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani vozači. Alkohol pogorsava funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u saobracaju. Za razliku od treznih i zdravih vozača. Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola pre i za vreme voznje. Smrtnost u tim nesrećama je i do sedam puta veća nego u drugim slučajevima. Naročito je noćna vožnja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija. alkoholisani vozači svojim načinom vožnje ometaju bezbedno odvijanje saobraćaja. zaslepljenosti i veće pospanosti vozača. 10 .Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu. Prema istraživanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nesreća. Svi vozači bi medjusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veću solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na putevima u mnogim zemljama pa i kod nas.2.pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku paznju.2. Dobro voziti ne znači samo poznavati propise i imati brze reflekse. pa su udesi noću češći zbog slabe vidljivosti.

Vozači dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju. treba da se vozi na zadnjem sedištu. 11 .Trezan vozač vidi saobraćajni znak na 140 metara udaljenosti. zaustavni put vozila kojim upravlja pripit vozač je znatno duži.Ako je osoba popila vise od dozvoljene kolicine. no manje su svesni da ni suvozač ne sme biti pijan . Zbog usporenosti refleksa i produženja psihičke sekunde. a nesreće su zato češće. Najvažnije je da svaki čovek promeni svoj stav prema svom ponašanju u saobraćaju. dok alkoholisan na svega 118 metara. onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju. I najmanje količine alkohola ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Ako je čovek pijan. jer alkohol degradira sve sposobnosti vozača. bez obzira na iskustvo.

3. zatim u srce. Na taj način se alkohol širi u svim tkivima. Krv odnosi alkohol u jetru.2. alkohol se odmah počinje upijati (resorbovati) preko sluzokože usta. 12 . Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pića.METABOLIZAM ALKOHOLA (resorpcija alkohola) Kada se unese u organizam čoveka. Posle pola do jednog sata sva unesena količina alkohola nalazi se već u krvi i počinje da struji po organizmu. produženu moždinu i kičmenu moždinu. želuca i creva i prelazi u krv. pluća i u centralni nervni sistem: mozak.

što se praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki. pa i duže. Pijenje «na gladno» dovodi do bržeg opijanja 13 . to nije uvek moguće predvideti.4.FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU ALKOHOLA Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utiče više faktora. Razume se da ako se unose stalno nove i nove količine alkohola. zavisi od niza faktora.Uticaj hrane na resorpciju Na brzinu resorpcije utiče okolnost. onda će centralni nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena od po nekoliko sati. da li se ona vrši iz punog ili praznog sistema za varenje.Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) završi se najkasnije nakon jednog sata.4. Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat izazvati na čoveka i njegov centralni nervni sistem. Koliko i kako će se neko opiti i kako će reagovati i ponašati se pod dejstvom alkohola.1. Neki od njih su: *Uticaj hrane *Uticaj popijenog alkoholnog pića 2. dok je za njegovo izlučivanje potreban veći broj sati. 2. neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola.

a koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme na prazan stomak.) ubrzava resorpciju alkohola. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam koji bi sprečio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice. Mešanje raznih vrsta pića koja imaju razne koncentracije i razne sastave i «dodatke». Obilni obroci. alkohol se apsorbuje u krvotok već posle 5 minuta od uzimanja. 14 . a time i opijanje. do 2 sata nakon uzimanja.nego pijenje na pun stomak. gazirani sokovi. kad se popije ista količina alkohola jednom pre jela(gornja linija). ubrzava i pojačava opijanje i kasniji «mamurluk». Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi. naročito masna hrana. Toksični efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju ako je obrok bogat proteinima. 2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju Pijenje žestokih. Dodavanje pića sa ugljen-dioksidom (mineralna voda. koncentrovanih pića ubrzava opijanje. itd. usporavaju resorpciju. Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije. a drugi put posle obroka (donja zasenčena linija). Brzo ispijanje jedne čašice žestokog pića ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok.4. pa i opijanje.2. Ukoliko se unosi na prazan želudac.

Njegovi efekti na ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu.Alkohol izaziva: * organska oboljenja * psihicka oboljenja Alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem.Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama. 15 .5. 2. koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostiže visinu.DELOVANJE ALKOHOLA NA SPOSOBNOSTI VOZACA Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do paralize centralnog nervnog sistema. kao kad bi se ta količina alkohola popila odjedanput. a ne u mišićima i u čulima.

i zavisno od doziranja.noge.jer u saobracaju opreznosti nikad dosta.odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj situaciji. etil-alkohol uzrokuje opštu anesteziju. Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do izrazaja.bubrezima. može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomoću prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga. Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu najpotrebnije. Jako pijana osoba će biti u sličnom stanju kao koma i veoma će biti teško probuditi ga.srcu itd. U ekstremnim slučajevima. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga. daljnje ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan govor. poremećena čulna opažanja i nemogućnost brzog reagovanja. i to može prouzrokovati smrt. može biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju.koja se obicno zavrsava nesrecom. nestabilan hod.zelucu.ruke. Pri veoma malim količinama. biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je disanje.delima dokazuje svoju hrabrost.istice svoje sposobnosti. Međutim. Kod visokih koncentracija.Alkohol je sredstvo koje umiruje.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM VOZACA Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan.a sve to prouzrokuje nepropisnu voznju. 2.kada je potrebno da se reaguje veoma brzo. ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka.izaziva bolove u stomaku. Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na pluca.6.jetru. 16 . kako se koncentracija povećava.

Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola.postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do teskih akutnih trovanja. a niži delovi mozga (nagoni i osećanja) bivaju sve 17 .Zavisno od kolicine unetog alkohola.7. Alkohol prvo parališe više delova mozga. Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti opazanja.DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO NERVNOG SISTEMA Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni nervni sistem čoveka alkohol deluje otupljujuće i omamljujuće. te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube.reagovanja i drugih psihickih funkcija. 2.

koji su za vozace i najvazniji. a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se «film prekida» i čovek se ničeg ne seća. Tada nastaje saplitanje jezikom. Ako se pijenje nastavi. pa počinje grubo.pa to dovodi do duplog vidjenja. kako se problemi tope i nestaju. a sve što kaže čini mu se duhovitim i pametnim. Ako se popiju izuzetno velike količine alkohola. dubokog besvesnog stanja i do smrti. onda se kritičnost sasvim smanjuje. Vece kolicine alkohola u krvi.više oslobađani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova. kakvog inače nije poznavao i kakav mu se možda više sviđa od onog prvog «normalnog» i treznog. kojima slobodno pristupa. Najzad počinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi. Mali mozak je posebno izložen štetnom dejstvu alkohola. 2.onemogucuju slivanje likova na mreznjaci.narocito nerve ruku i nogu. 18 .8. socijalno neprihvatljivo ponašanje i čovek postaje smešno-žalosna kreatura.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja. kako mu jezik lakše ide. teturanje. a to je veoma cest uzrok saobracajnih nezgoda. psihička otupelost. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i sagovornika. dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja. naročito ako se to učini naglo.kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi objekat od uobrazenog. Alkohol deluje i na periferne nerve. Tako alkoholisani čovek najpre oseća kako je sve jednostavnije nego što je dotle bilo. pa su ravnoteža i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremećeni.

poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada) odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze.Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu.koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom. Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih ostecenja.govor je otezan). 19 . pa je primeceno da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca motornih i drugih vozila.9.DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU MISICA Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma negativno utice na koordinaciju misicnih radnji. 2.

nervnog sistema.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA VARENJE I JETRU Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za vatenje. *Oboljenja organa za varenje* 20 .bubrega itd.pa vozac ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno. 3.jetre krvnih sudova.Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu.kao kad bi reagovao pre upotrebe alkohola.

a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji. što dovodi do gubitka u tezini i opsteg propadanja. Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta. nakon ustajanja. vec izrazit napad mucnine. narocito u predelu jednjaka. Nije nikakva retkost da je alkoholičar skoro sasvim bez zuba. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne kiseline. sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. Hronicni nadrazaj zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja. Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem zeludačne sluznice. Konzumiranjem alkohola moze se javiti secerna bolest. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na zelucu. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slucajeva nastaje rak jednjaka. Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. *Oboljenja jetre* 21 . što onemogucava normalno funkcionisanje. Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje normalne koncentracije secera u krvi. Zubi su zapušteni. osobito ujutru. grla i jednjaka. Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pica. Ponekad to nije pravo povracanje. ostecuje. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoze creva.Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. Ostecenja sluzokoze tankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka. Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir. nagriza zeludacnu sluzokozu. Upalne promene vide se na sluzokozi usta.

dolazi do gubitka apetita. 22 . Vecina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. dolazi do ciroze jetre. vene jednjaka. Mogu mu oticati i noge. Jetra se povecava kako bolest napreduje. Bolesnik trpi mucnine i povracanja. Ako se nastavi sa pijenjem. Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza. Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo. trbušne potkožne vene).bilo na organima za varenje. Zbog otezanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. a koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu.bilo na jetri nastaju u slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica. Ova bolest postepeno dovodi do smrti. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. jednjaka i cira zeluca.Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu.i bolesnik ce tada osecati nelagodnost u zelucu. Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija. smrtonosna bolest. Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. Nekad se jetra deformiše. vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest. i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva. u kome bolesnik povremeno gubi svest. Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma". Ciroza jetre je hronicna. U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva. Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi). Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja.Poremeceno mu je varenje . Sve ove promene. Nema apetit i gubi na telesnoj težini.

raspolozeniji. Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji.I da mnogo lakse podnose fizicka naprezanja.sigurniji. 3.1.3.1.da potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti.Alkoholizam i psihicki poremecaji 23 .DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU AKTIVNOST COVEKA Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam.1.

agresija. Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja. itd. koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti. koji može trajati različito dugo. mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. Karakteristicno je. i moze biti karakteriziran pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima. koja se jedva primecuje. "mamurluka". uzbudjenje. sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom. Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića koje može nastupiti kod svakog pojedinca. mada bolesnik moze imati osecaj da se sa njim nešto dogadjalo. U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv. alkoholicara ili nealkoholicara. 24 .Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija. a moze nastupiti vec i nakon malih kolicina alkohola. koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju. da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje spoljasnje klinicke simptome pijanstva. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se različiti psihički simptomi.. nemir. posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje alkoholizma. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim tkivima opite osobe i može ici od lagane intoksikacije.sto pokazuju simptomi akutnog pijanstva. nakon cega ostaje potpuna ili delimična amnezija (gubitak sećanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo). Patolosko pijano stanje može trajati razlicito dugo. Patolosko pijano stanje obično završava dugim snom. Ako je rec o alkoholicaru.

25 . uz inace ocuvanu svest. kao glavna klinicka karakteristika halucinacije. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije. koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se vrlo teško razlikuju od iluzija. dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog karaktera. I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se.neupadljive greske u ponasanju i radu.1. dobru orijentaciju. Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji.2. .Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza.3.Alkohol i halucinacije Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim alkoholizmom.Halucinacije su po pravilu slusnog karaktera.

3. 26 . odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika. medjutim. bolesnik ih cuje. cesto imaju neugodan sadrzaj. nedelja. obicno se javljaju u trecem licu. Hronicna alkoholna halucinoza moze.Akusticke halucinacije često su kod alkoholicara pracene strahom. alko-testa″. Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana.2. ili do šest meseci.za preventive u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u organizmu vozaca pomocu .METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi. imati vise sizofreni karakter. moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje..

On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi vozaca. 3.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost reaguje kocenjem.OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA POJEDINIH CULA 1.3. 27 .

a kod mamurnog 29m.treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na novonastalu situaciju. 28 . 2.kod pijanog 22m.dok je pijanom potrebno 126m.Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od 50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m.U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu dolazi u susret.

29 .Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobracajni znak u treznom stanju na 138m. 4.3.u pijanom na 112m.a u mamurnom na 100m.

Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h.2.ZAKLJUCAK 30 . 3.

mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu. ne pijte! Preporučena literatura: -udžbenik Regulisanje i bezbednost saobraćaja Radomir Vukicevic 31 . U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete.kada vozite. ne vozite . Smrt i povrede su svakodnevna pojava na nasim putevima. zato uvek treba da se trudimo da ne postanemo deo crne statistike.Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas samih.U saobracaju je najvaznije voditi racuna kako o sebi.tako i o ostalim ucesnicima.

intermezzo.alkoholizam...AUTO.com.ba -casopisi iz oblasti saobraćaja (SAT.ing saobraćaja:Milutin Savić 32 . www.-internet adrese:www.) -Novi zakon o bezbednosti saobracaja U Pirotu.februar2010 dipl.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->