MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic

prof.Savic Milutin

15.februar 2010god.

SADRZAJ:
1.Uvod……………………………………………………...…......3 2. Uticaj alkohola……………………………...…………...….....4 2.1.Stanja alkoholisanosti…………………...……………..…....6 2.1.1. Blaga alkoholisanost…………………………................7 2.1.2. Umerena alkoholnost………………………………..….7 2.1.3. Srednja alkoholisanost ……………………………...….8 2.1.4. Teska alkoholisanost………………………………........9 2.1.5. Veoma teska alkoholisanost………………………........9 2.1.6. Potpuna alkoholisanost ……………………………..…9 2.2.Alkoholizam i saobracaj……………………….........…..….10 2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)………........…12 2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola…………...….....13 2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13 2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju..........14 2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca………….…....15 2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca…..…………......…16 2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema……..…..17 2.8.Dejstvo alkohola na culo vida……………………………...18 2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica…………….……19 3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru………….…..20 3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka….…..23 3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji………………….…23 3.1.2.Alkohol i halucinacije……………………………….….25 3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti u saobracaju………………………………………………..26 3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula….……27 3.4.Zakljucak………………………………………………..…..30 Preporučena literatura................................................................31

2

1.UVOD
Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste. Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

3

Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude. bez obzira na licne karakteristike. u kolicinama preko 0. uzrasta.UTICAJ ALKOHOLA Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda. Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu. kao i smanjenju samokontrole. On zavisi i od telesne težine.2. metabolizma i raznih drugih faktora. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju. Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili ne. procenjivanju i sporijoj reakciji.30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozace. Ipak. fizicke kondicije. 4 .

Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice.za koje se analizom odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0.30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.ne sme upravljati vozilom.niti da pocne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.). 5 .iz zakona o bezbednosti saobracaja:* Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom.odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom.sto odgovara sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0.odnosno u tolikoj meri umoran.*Prema clanu 178. Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci. Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju. Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu.30 mg/ml.

STANJA ALKOHOLISANOSTI Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozaca.20 mg/ml-srednja alkoholisanost * vise od 1.20 mg/ml do 1.30 mg/ml-blaga alkoholisanost *vise od 0.30 mg/ml do 0.60 mg/ml do 2.2.00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost * vise od 2.instruktora voznje i kandidata za vozaca su: *do 0.60 mg/ml-teska alkoholisanost * vise od 1.50 mg/ml-umerena alkoholisanost * vise od 0.1.50 mg/ml do 1.00 mg/ml-potpuna alkoholisanost 6 .

1. manje pažljiv. ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu.poremecaja sluha i slicno. a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi.Umerena alkoholnost Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije. 2.1. teže procenjuje udaljenosti na putu.pa to predstavlja najnizu granicu ugrozavanja saobracaja.Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi i subjektivno se dobro osecaju.2. Pri toj pripitosti vidno polje se sužava.2. refleksi su mu sporiji.medjutim jedan broj osoba je nesposoban za voznju.U ovom stanju moze doci do opadanja paznje. 7 . pokreti su mu neusklađeni. bezbrižniji. slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret.pa moze ugroziti bezbednost saobracaja.1. Katkad vozac vidi dvostruko. Blaga alkoholisanost U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove. Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj opuštenosti. čovek postaje hrabriji. Teže se podnose i noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera. pospaniji ili veseliji.

odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa velikim poteskocama se snalazi u saobracaju. jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana.a intelektualne funkcije veoma brzo opadaju 8 . a moguce je i povracanje. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti.Osoba koja ima ovu kolicinu alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano. Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas.3. Srednja alkoholisanost U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu dogoditi. samouvereni. lakomisleni precenjuju svoje sposobnosti potcenjuju opasnost voze prebrzo ulaze u "makaze" prelaze pune linije nepropisno pretiču seku krivine ne poštuju prava prvenstva žele da se ističu u vožnji kasnije zapažaju "stop svetlo" • • • • • slabo procenjuju rastojanje između vozila kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale teže raspoznaju crvenu i zelenu boju teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno 2.Pripiti vozači: • • • • • • • • • • • su nekritični.1.

pa cak i veoma agresivan. izražena je pospanost. Potpuna alkoholisanost Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu.1.Ako je koma duboka.1.zapliće jezikom.Na svetlost slabo reaguje.osoba se tesko moze povratiti u zivot. Zato mamurni vozači često izazivaju udese.surov.zenice su prosirene.5.otežano diše. otežano zapaža. a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemoguće. svest sve više i dublje zapada u izmaglicu i povremeno može da se izgubi.6. Tada dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije. Teska alkoholisanost U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti. a javlja se muka i povraćanje 2. 9 .Vozac je nestabilan. Posle nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka.Temperatura je veoma niska.pa se covek moze i smrznuti. Gubi se svaka samokontrola i samokritika.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa dremljivost. U mamurluku posle pijenja svaki učesnik u saobraćaju oseća glavobolju i malaksalost.nepromisljen.vidi dvostrukojavljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola.Vozac postaje drzak. Veoma teska alkoholisanost Covek ima teškoće u hodu.1. 2. i usporeno reaguje.tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda.4.2.

alkoholisani vozači svojim načinom vožnje ometaju bezbedno odvijanje saobraćaja. Prema istraživanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nesreća.2.pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku paznju.2. zaslepljenosti i veće pospanosti vozača. Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola pre i za vreme voznje. Za razliku od treznih i zdravih vozača. Smrtnost u tim nesrećama je i do sedam puta veća nego u drugim slučajevima.Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu. Alkohol pogorsava funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u saobracaju. Svi vozači bi medjusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veću solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera. nego i znati ophoditi se u saobraćaju. 10 .Najteže nesreće po broju žrtava i po pričinjenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani vozači. pa su udesi noću češći zbog slabe vidljivosti. Dobro voziti ne znači samo poznavati propise i imati brze reflekse.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na putevima u mnogim zemljama pa i kod nas. Naročito je noćna vožnja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija.

I najmanje količine alkohola ugrožavaju bezbednost saobraćaja. a nesreće su zato češće. bez obzira na iskustvo. dok alkoholisan na svega 118 metara.Ako je osoba popila vise od dozvoljene kolicine. zaustavni put vozila kojim upravlja pripit vozač je znatno duži. Ako je čovek pijan. treba da se vozi na zadnjem sedištu. jer alkohol degradira sve sposobnosti vozača. Najvažnije je da svaki čovek promeni svoj stav prema svom ponašanju u saobraćaju. 11 . Zbog usporenosti refleksa i produženja psihičke sekunde. Vozači dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju.Trezan vozač vidi saobraćajni znak na 140 metara udaljenosti. onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju. no manje su svesni da ni suvozač ne sme biti pijan .

Krv odnosi alkohol u jetru.METABOLIZAM ALKOHOLA (resorpcija alkohola) Kada se unese u organizam čoveka. alkohol se odmah počinje upijati (resorbovati) preko sluzokože usta. zatim u srce. pluća i u centralni nervni sistem: mozak.3. Posle pola do jednog sata sva unesena količina alkohola nalazi se već u krvi i počinje da struji po organizmu. Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pića.2. Na taj način se alkohol širi u svim tkivima. 12 . želuca i creva i prelazi u krv. produženu moždinu i kičmenu moždinu.

FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU ALKOHOLA Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utiče više faktora. zavisi od niza faktora. da li se ona vrši iz punog ili praznog sistema za varenje.Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) završi se najkasnije nakon jednog sata. dok je za njegovo izlučivanje potreban veći broj sati. to nije uvek moguće predvideti.Uticaj hrane na resorpciju Na brzinu resorpcije utiče okolnost. pa i duže. Neki od njih su: *Uticaj hrane *Uticaj popijenog alkoholnog pića 2. Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat izazvati na čoveka i njegov centralni nervni sistem. onda će centralni nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena od po nekoliko sati. što se praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki. Razume se da ako se unose stalno nove i nove količine alkohola. 2. Pijenje «na gladno» dovodi do bržeg opijanja 13 . Koliko i kako će se neko opiti i kako će reagovati i ponašati se pod dejstvom alkohola.4.4. neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola.1.

a koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme na prazan stomak. ubrzava i pojačava opijanje i kasniji «mamurluk». gazirani sokovi. a drugi put posle obroka (donja zasenčena linija).Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju Pijenje žestokih.nego pijenje na pun stomak. pa i opijanje. koncentrovanih pića ubrzava opijanje. 14 . Ukoliko se unosi na prazan želudac. kad se popije ista količina alkohola jednom pre jela(gornja linija). Obilni obroci. Mešanje raznih vrsta pića koja imaju razne koncentracije i razne sastave i «dodatke». a time i opijanje.) ubrzava resorpciju alkohola.4. naročito masna hrana. alkohol se apsorbuje u krvotok već posle 5 minuta od uzimanja. Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije. Brzo ispijanje jedne čašice žestokog pića ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok. itd. Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam koji bi sprečio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice. do 2 sata nakon uzimanja.2. Dodavanje pića sa ugljen-dioksidom (mineralna voda. 2. usporavaju resorpciju. Toksični efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju ako je obrok bogat proteinima.

koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostiže visinu.Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama.DELOVANJE ALKOHOLA NA SPOSOBNOSTI VOZACA Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do paralize centralnog nervnog sistema. kao kad bi se ta količina alkohola popila odjedanput. a ne u mišićima i u čulima. 15 .Alkohol izaziva: * organska oboljenja * psihicka oboljenja Alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem. Njegovi efekti na ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu. 2.5.

Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na pluca. i zavisno od doziranja. Međutim. poremećena čulna opažanja i nemogućnost brzog reagovanja. može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomoću prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga.odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj situaciji.ruke.a sve to prouzrokuje nepropisnu voznju. daljnje ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan govor. biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je disanje. Pri veoma malim količinama. Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do izrazaja.delima dokazuje svoju hrabrost. Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu najpotrebnije.istice svoje sposobnosti. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga. nestabilan hod.bubrezima. i to može prouzrokovati smrt. etil-alkohol uzrokuje opštu anesteziju.jetru.kada je potrebno da se reaguje veoma brzo. ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM VOZACA Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan. 16 . Kod visokih koncentracija.Alkohol je sredstvo koje umiruje. 2.jer u saobracaju opreznosti nikad dosta.srcu itd.zelucu.koja se obicno zavrsava nesrecom. Jako pijana osoba će biti u sličnom stanju kao koma i veoma će biti teško probuditi ga.6. kako se koncentracija povećava. može biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju.izaziva bolove u stomaku.noge. U ekstremnim slučajevima.

a niži delovi mozga (nagoni i osećanja) bivaju sve 17 .Zavisno od kolicine unetog alkohola.postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do teskih akutnih trovanja. Alkohol prvo parališe više delova mozga.reagovanja i drugih psihickih funkcija. 2.7.DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO NERVNOG SISTEMA Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni nervni sistem čoveka alkohol deluje otupljujuće i omamljujuće. Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti opazanja.Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola. te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube.

pa su ravnoteža i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremećeni. 18 .više oslobađani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova. onda se kritičnost sasvim smanjuje. Tada nastaje saplitanje jezikom. kako mu jezik lakše ide. kako se problemi tope i nestaju. dubokog besvesnog stanja i do smrti. Najzad počinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja. kojima slobodno pristupa. a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se «film prekida» i čovek se ničeg ne seća. Ako se pijenje nastavi. naročito ako se to učini naglo. a sve što kaže čini mu se duhovitim i pametnim. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i sagovornika.koji su za vozace i najvazniji.8. socijalno neprihvatljivo ponašanje i čovek postaje smešno-žalosna kreatura. pa počinje grubo.pa to dovodi do duplog vidjenja. Tako alkoholisani čovek najpre oseća kako je sve jednostavnije nego što je dotle bilo. dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja. kakvog inače nije poznavao i kakav mu se možda više sviđa od onog prvog «normalnog» i treznog.narocito nerve ruku i nogu.kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi objekat od uobrazenog. 2. Ako se popiju izuzetno velike količine alkohola. Alkohol deluje i na periferne nerve. Mali mozak je posebno izložen štetnom dejstvu alkohola. Vece kolicine alkohola u krvi.onemogucuju slivanje likova na mreznjaci. a to je veoma cest uzrok saobracajnih nezgoda. teturanje. psihička otupelost.

Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih ostecenja.9.poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada) odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze. pa je primeceno da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca motornih i drugih vozila.koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom. 19 . 2.Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu.govor je otezan).DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU MISICA Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma negativno utice na koordinaciju misicnih radnji.

jetre krvnih sudova.pa vozac ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno.Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu. 3.kao kad bi reagovao pre upotrebe alkohola.nervnog sistema.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA VARENJE I JETRU Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za vatenje.bubrega itd. *Oboljenja organa za varenje* 20 .

Ponekad to nije pravo povracanje. Hronicni nadrazaj zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slucajeva nastaje rak jednjaka. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoze creva. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol. Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir. Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje normalne koncentracije secera u krvi. narocito u predelu jednjaka. Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem zeludačne sluznice. vec izrazit napad mucnine. Nije nikakva retkost da je alkoholičar skoro sasvim bez zuba. nakon ustajanja. a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji. što onemogucava normalno funkcionisanje. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane. grla i jednjaka. Upalne promene vide se na sluzokozi usta. ostecuje. Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pica. nagriza zeludacnu sluzokozu. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne kiseline. što dovodi do gubitka u tezini i opsteg propadanja. Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. *Oboljenja jetre* 21 . Ostecenja sluzokoze tankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka. Konzumiranjem alkohola moze se javiti secerna bolest. Zubi su zapušteni. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na zelucu. Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta.Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. osobito ujutru.

i bolesnik ce tada osecati nelagodnost u zelucu. smrtonosna bolest. dolazi do ciroze jetre. Ako se nastavi sa pijenjem.bilo na jetri nastaju u slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica. Ciroza jetre je hronicna. u kome bolesnik povremeno gubi svest. Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo. U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva. vene jednjaka. jednjaka i cira zeluca. trbušne potkožne vene).Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu. Mogu mu oticati i noge.Poremeceno mu je varenje . Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma". vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest. Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi). Zbog otezanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene.dolazi do gubitka apetita. Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Bolesnik trpi mucnine i povracanja. Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. Nekad se jetra deformiše. 22 . Sve ove promene. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. Ova bolest postepeno dovodi do smrti. Vecina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Nema apetit i gubi na telesnoj težini. i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva. a koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu.bilo na organima za varenje. Jetra se povecava kako bolest napreduje. Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza.

1.DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU AKTIVNOST COVEKA Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam. 3.Alkoholizam i psihicki poremecaji 23 .1.3.1.da potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti.sigurniji.I da mnogo lakse podnose fizicka naprezanja.raspolozeniji. Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji.

Karakteristicno je. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se različiti psihički simptomi. koji može trajati različito dugo. 24 .. Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića koje može nastupiti kod svakog pojedinca. sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom. posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje alkoholizma. mada bolesnik moze imati osecaj da se sa njim nešto dogadjalo. Ako je rec o alkoholicaru. Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim tkivima opite osobe i može ici od lagane intoksikacije. U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv. Patolosko pijano stanje obično završava dugim snom. nemir. alkoholicara ili nealkoholicara. nakon cega ostaje potpuna ili delimična amnezija (gubitak sećanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo). koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti.Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija. i moze biti karakteriziran pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima. "mamurluka". itd. mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. a moze nastupiti vec i nakon malih kolicina alkohola. Patolosko pijano stanje može trajati razlicito dugo. koja se jedva primecuje. agresija.sto pokazuju simptomi akutnog pijanstva. da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje spoljasnje klinicke simptome pijanstva. koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju. uzbudjenje.

dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog karaktera.2. kao glavna klinicka karakteristika halucinacije.Alkohol i halucinacije Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim alkoholizmom.Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza.1.neupadljive greske u ponasanju i radu. I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije.Halucinacije su po pravilu slusnog karaktera. Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji. . dobru orijentaciju. uz inace ocuvanu svest. 25 . koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se vrlo teško razlikuju od iluzija.3.

imati vise sizofreni karakter. alko-testa″. odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika.za preventive u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u organizmu vozaca pomocu . 26 . cesto imaju neugodan sadrzaj. 3. Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana.METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi.2. ili do šest meseci. bolesnik ih cuje..Akusticke halucinacije često su kod alkoholicara pracene strahom. nedelja. moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje. medjutim. obicno se javljaju u trecem licu. Hronicna alkoholna halucinoza moze.

3.On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi vozaca. 3.OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA POJEDINIH CULA 1.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost reaguje kocenjem. 27 .

28 . 2.kod pijanog 22m.a kod mamurnog 29m.dok je pijanom potrebno 126m.Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od 50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m.U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu dolazi u susret.treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na novonastalu situaciju.

a u mamurnom na 100m.u pijanom na 112m.Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobracajni znak u treznom stanju na 138m. 29 . 4.3.

ZAKLJUCAK 30 .2.Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h. 3.

ne pijte! Preporučena literatura: -udžbenik Regulisanje i bezbednost saobraćaja Radomir Vukicevic 31 . mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu.U saobracaju je najvaznije voditi racuna kako o sebi.kada vozite.Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas samih. zato uvek treba da se trudimo da ne postanemo deo crne statistike. U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete. ne vozite .tako i o ostalim ucesnicima. Smrt i povrede su svakodnevna pojava na nasim putevima.

ing saobraćaja:Milutin Savić 32 .intermezzo.februar2010 dipl..ba -casopisi iz oblasti saobraćaja (SAT.alkoholizam.-internet adrese:www.AUTO..com. www.) -Novi zakon o bezbednosti saobracaja U Pirotu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful