MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic

prof.Savic Milutin

15.februar 2010god.

SADRZAJ:
1.Uvod……………………………………………………...…......3 2. Uticaj alkohola……………………………...…………...….....4 2.1.Stanja alkoholisanosti…………………...……………..…....6 2.1.1. Blaga alkoholisanost…………………………................7 2.1.2. Umerena alkoholnost………………………………..….7 2.1.3. Srednja alkoholisanost ……………………………...….8 2.1.4. Teska alkoholisanost………………………………........9 2.1.5. Veoma teska alkoholisanost………………………........9 2.1.6. Potpuna alkoholisanost ……………………………..…9 2.2.Alkoholizam i saobracaj……………………….........…..….10 2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)………........…12 2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola…………...….....13 2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13 2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju..........14 2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca………….…....15 2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca…..…………......…16 2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema……..…..17 2.8.Dejstvo alkohola na culo vida……………………………...18 2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica…………….……19 3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru………….…..20 3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka….…..23 3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji………………….…23 3.1.2.Alkohol i halucinacije……………………………….….25 3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti u saobracaju………………………………………………..26 3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula….……27 3.4.Zakljucak………………………………………………..…..30 Preporučena literatura................................................................31

2

1.UVOD
Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste. Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

3

Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu. u kolicinama preko 0.2. On zavisi i od telesne težine. metabolizma i raznih drugih faktora.UTICAJ ALKOHOLA Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda. bez obzira na licne karakteristike. 4 . fizicke kondicije. uzrasta. Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude.30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozace. Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili ne. kao i smanjenju samokontrole. procenjivanju i sporijoj reakciji. Ipak. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju.

niti da pocne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.ne sme upravljati vozilom.iz zakona o bezbednosti saobracaja:* Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom.30 mg/ml. Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu.odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom.). Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.odnosno u tolikoj meri umoran.sto odgovara sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0. Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju. Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice. 5 .za koje se analizom odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0.*Prema clanu 178.30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.

2.30 mg/ml-blaga alkoholisanost *vise od 0.instruktora voznje i kandidata za vozaca su: *do 0.60 mg/ml do 2.20 mg/ml-srednja alkoholisanost * vise od 1.50 mg/ml do 1.00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost * vise od 2.00 mg/ml-potpuna alkoholisanost 6 .1.30 mg/ml do 0.STANJA ALKOHOLISANOSTI Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozaca.20 mg/ml do 1.50 mg/ml-umerena alkoholisanost * vise od 0.60 mg/ml-teska alkoholisanost * vise od 1.

1.2. Blaga alkoholisanost U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove.U ovom stanju moze doci do opadanja paznje.medjutim jedan broj osoba je nesposoban za voznju.poremecaja sluha i slicno. Pri toj pripitosti vidno polje se sužava. 7 .pa to predstavlja najnizu granicu ugrozavanja saobracaja. pokreti su mu neusklađeni.2.Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi i subjektivno se dobro osecaju. Teže se podnose i noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera.1. pospaniji ili veseliji. teže procenjuje udaljenosti na putu. Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj opuštenosti. čovek postaje hrabriji. refleksi su mu sporiji.pa moze ugroziti bezbednost saobracaja. bezbrižniji.Umerena alkoholnost Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije. slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret. Katkad vozac vidi dvostruko.1. ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu. a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. 2. manje pažljiv.

a moguce je i povracanje.odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa velikim poteskocama se snalazi u saobracaju. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti.Osoba koja ima ovu kolicinu alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano.1. lakomisleni precenjuju svoje sposobnosti potcenjuju opasnost voze prebrzo ulaze u "makaze" prelaze pune linije nepropisno pretiču seku krivine ne poštuju prava prvenstva žele da se ističu u vožnji kasnije zapažaju "stop svetlo" • • • • • slabo procenjuju rastojanje između vozila kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale teže raspoznaju crvenu i zelenu boju teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno 2. jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana. samouvereni. Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas.Pripiti vozači: • • • • • • • • • • • su nekritični.a intelektualne funkcije veoma brzo opadaju 8 . Srednja alkoholisanost U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu dogoditi.3.

Zato mamurni vozači često izazivaju udese.pa se covek moze i smrznuti. Teska alkoholisanost U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti. otežano zapaža. svest sve više i dublje zapada u izmaglicu i povremeno može da se izgubi.surov.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa dremljivost. Potpuna alkoholisanost Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu. 2.Ako je koma duboka. a javlja se muka i povraćanje 2.osoba se tesko moze povratiti u zivot.6. izražena je pospanost.otežano diše.1. i usporeno reaguje. Posle nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka.zapliće jezikom. a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemoguće.zenice su prosirene.Vozac postaje drzak.Vozac je nestabilan.nepromisljen.2. Veoma teska alkoholisanost Covek ima teškoće u hodu.5.1. U mamurluku posle pijenja svaki učesnik u saobraćaju oseća glavobolju i malaksalost. Tada dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije.pa cak i veoma agresivan.4. Gubi se svaka samokontrola i samokritika.Temperatura je veoma niska.1.vidi dvostrukojavljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola. 9 .Na svetlost slabo reaguje.tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda.

Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola pre i za vreme voznje. nego i znati ophoditi se u saobraćaju. Dobro voziti ne znači samo poznavati propise i imati brze reflekse. Prema istraživanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nesreća. zaslepljenosti i veće pospanosti vozača. Alkohol pogorsava funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u saobracaju. Svi vozači bi medjusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veću solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera.2.Najteže nesreće po broju žrtava i po pričinjenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani vozači. alkoholisani vozači svojim načinom vožnje ometaju bezbedno odvijanje saobraćaja.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na putevima u mnogim zemljama pa i kod nas.pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku paznju. Smrtnost u tim nesrećama je i do sedam puta veća nego u drugim slučajevima. Naročito je noćna vožnja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija. 10 . Za razliku od treznih i zdravih vozača. pa su udesi noću češći zbog slabe vidljivosti.2.Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu.

Najvažnije je da svaki čovek promeni svoj stav prema svom ponašanju u saobraćaju.Ako je osoba popila vise od dozvoljene kolicine. Ako je čovek pijan. zaustavni put vozila kojim upravlja pripit vozač je znatno duži. no manje su svesni da ni suvozač ne sme biti pijan . Vozači dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju.Trezan vozač vidi saobraćajni znak na 140 metara udaljenosti. dok alkoholisan na svega 118 metara. jer alkohol degradira sve sposobnosti vozača. Zbog usporenosti refleksa i produženja psihičke sekunde. treba da se vozi na zadnjem sedištu. 11 . a nesreće su zato češće. bez obzira na iskustvo. onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju. I najmanje količine alkohola ugrožavaju bezbednost saobraćaja.

zatim u srce. Na taj način se alkohol širi u svim tkivima. Posle pola do jednog sata sva unesena količina alkohola nalazi se već u krvi i počinje da struji po organizmu. alkohol se odmah počinje upijati (resorbovati) preko sluzokože usta.3. Krv odnosi alkohol u jetru. produženu moždinu i kičmenu moždinu.METABOLIZAM ALKOHOLA (resorpcija alkohola) Kada se unese u organizam čoveka. želuca i creva i prelazi u krv. Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pića. 12 .2. pluća i u centralni nervni sistem: mozak.

1. zavisi od niza faktora. da li se ona vrši iz punog ili praznog sistema za varenje. Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat izazvati na čoveka i njegov centralni nervni sistem. onda će centralni nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena od po nekoliko sati. to nije uvek moguće predvideti. 2. Pijenje «na gladno» dovodi do bržeg opijanja 13 . Neki od njih su: *Uticaj hrane *Uticaj popijenog alkoholnog pića 2.4. Koliko i kako će se neko opiti i kako će reagovati i ponašati se pod dejstvom alkohola. neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola. dok je za njegovo izlučivanje potreban veći broj sati. što se praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki. Razume se da ako se unose stalno nove i nove količine alkohola.FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU ALKOHOLA Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utiče više faktora. pa i duže.Uticaj hrane na resorpciju Na brzinu resorpcije utiče okolnost.4.Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) završi se najkasnije nakon jednog sata.

Dodavanje pića sa ugljen-dioksidom (mineralna voda. ubrzava i pojačava opijanje i kasniji «mamurluk». pa i opijanje. alkohol se apsorbuje u krvotok već posle 5 minuta od uzimanja. Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju Pijenje žestokih. 14 . kad se popije ista količina alkohola jednom pre jela(gornja linija). Ukoliko se unosi na prazan želudac. itd. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam koji bi sprečio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice. Toksični efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju ako je obrok bogat proteinima. koncentrovanih pića ubrzava opijanje.nego pijenje na pun stomak. gazirani sokovi. Obilni obroci.4. usporavaju resorpciju. a koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme na prazan stomak. Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije. do 2 sata nakon uzimanja. a drugi put posle obroka (donja zasenčena linija). a time i opijanje. Mešanje raznih vrsta pića koja imaju razne koncentracije i razne sastave i «dodatke».) ubrzava resorpciju alkohola.2. naročito masna hrana. Brzo ispijanje jedne čašice žestokog pića ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok. 2.

5. 15 . 2. kao kad bi se ta količina alkohola popila odjedanput.DELOVANJE ALKOHOLA NA SPOSOBNOSTI VOZACA Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do paralize centralnog nervnog sistema.Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama. Njegovi efekti na ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu.Alkohol izaziva: * organska oboljenja * psihicka oboljenja Alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem. koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostiže visinu. a ne u mišićima i u čulima.

ruke.koja se obicno zavrsava nesrecom.bubrezima. etil-alkohol uzrokuje opštu anesteziju.delima dokazuje svoju hrabrost. i to može prouzrokovati smrt. nestabilan hod. daljnje ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan govor.jetru. Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu najpotrebnije. U ekstremnim slučajevima. ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka.Alkohol je sredstvo koje umiruje. Međutim.a sve to prouzrokuje nepropisnu voznju. Kod visokih koncentracija.6. i zavisno od doziranja.kada je potrebno da se reaguje veoma brzo.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM VOZACA Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan.noge.istice svoje sposobnosti. 16 . Jako pijana osoba će biti u sličnom stanju kao koma i veoma će biti teško probuditi ga. Pri veoma malim količinama.srcu itd.zelucu. 2.izaziva bolove u stomaku.odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj situaciji. može biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga. može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomoću prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga.jer u saobracaju opreznosti nikad dosta. poremećena čulna opažanja i nemogućnost brzog reagovanja. Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na pluca. Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do izrazaja. biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je disanje. kako se koncentracija povećava.

postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do teskih akutnih trovanja. a niži delovi mozga (nagoni i osećanja) bivaju sve 17 . Alkohol prvo parališe više delova mozga.reagovanja i drugih psihickih funkcija.Zavisno od kolicine unetog alkohola.7.DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO NERVNOG SISTEMA Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni nervni sistem čoveka alkohol deluje otupljujuće i omamljujuće.Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola. 2. Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti opazanja. te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube.

Ako se pijenje nastavi.više oslobađani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova. Vece kolicine alkohola u krvi. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i sagovornika. pa su ravnoteža i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremećeni. Ako se popiju izuzetno velike količine alkohola.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja. Tada nastaje saplitanje jezikom.onemogucuju slivanje likova na mreznjaci. socijalno neprihvatljivo ponašanje i čovek postaje smešno-žalosna kreatura. dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja. teturanje. 18 . 2. a to je veoma cest uzrok saobracajnih nezgoda. kako mu jezik lakše ide. pa počinje grubo. Tako alkoholisani čovek najpre oseća kako je sve jednostavnije nego što je dotle bilo.kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi objekat od uobrazenog. dubokog besvesnog stanja i do smrti. kakvog inače nije poznavao i kakav mu se možda više sviđa od onog prvog «normalnog» i treznog. Najzad počinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi. Alkohol deluje i na periferne nerve. a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se «film prekida» i čovek se ničeg ne seća. naročito ako se to učini naglo. kako se problemi tope i nestaju. Mali mozak je posebno izložen štetnom dejstvu alkohola. psihička otupelost.koji su za vozace i najvazniji.pa to dovodi do duplog vidjenja.8. onda se kritičnost sasvim smanjuje. kojima slobodno pristupa. a sve što kaže čini mu se duhovitim i pametnim.narocito nerve ruku i nogu.

19 . pa je primeceno da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca motornih i drugih vozila.govor je otezan).DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU MISICA Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma negativno utice na koordinaciju misicnih radnji.koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom.poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada) odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze.Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu.9. 2. Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih ostecenja.

pa vozac ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA VARENJE I JETRU Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za vatenje.Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu.kao kad bi reagovao pre upotrebe alkohola.nervnog sistema. 3.jetre krvnih sudova. *Oboljenja organa za varenje* 20 .bubrega itd.

grla i jednjaka. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane. vec izrazit napad mucnine. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne kiseline. Ostecenja sluzokoze tankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka. Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na zelucu. sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. Upalne promene vide se na sluzokozi usta. Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pica. Ponekad to nije pravo povracanje. Konzumiranjem alkohola moze se javiti secerna bolest. narocito u predelu jednjaka. Hronicni nadrazaj zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja. nagriza zeludacnu sluzokozu. Nije nikakva retkost da je alkoholičar skoro sasvim bez zuba. *Oboljenja jetre* 21 . Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slucajeva nastaje rak jednjaka. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoze creva. osobito ujutru. što dovodi do gubitka u tezini i opsteg propadanja. ostecuje. Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem zeludačne sluznice. nakon ustajanja. Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. što onemogucava normalno funkcionisanje. Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir. Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje normalne koncentracije secera u krvi. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol.Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji. Zubi su zapušteni.

dolazi do gubitka apetita. Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija. Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi). Mogu mu oticati i noge. Zbog otezanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene. Nema apetit i gubi na telesnoj težini. Ciroza jetre je hronicna. Ako se nastavi sa pijenjem.Poremeceno mu je varenje . Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma".i bolesnik ce tada osecati nelagodnost u zelucu. i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva. vene jednjaka. u kome bolesnik povremeno gubi svest. a koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu. jednjaka i cira zeluca. Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo.bilo na jetri nastaju u slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva. Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza. Sve ove promene. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja. trbušne potkožne vene).Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu. smrtonosna bolest. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Nekad se jetra deformiše.bilo na organima za varenje. vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest. Ova bolest postepeno dovodi do smrti. Jetra se povecava kako bolest napreduje. Bolesnik trpi mucnine i povracanja. 22 . Vecina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. dolazi do ciroze jetre.

DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU AKTIVNOST COVEKA Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam.1. Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji.I da mnogo lakse podnose fizicka naprezanja.1.da potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti.3.raspolozeniji.Alkoholizam i psihicki poremecaji 23 .sigurniji. 3.1.

mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv. mada bolesnik moze imati osecaj da se sa njim nešto dogadjalo.. Ako je rec o alkoholicaru. posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje alkoholizma. koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju.sto pokazuju simptomi akutnog pijanstva. koji može trajati različito dugo. da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje spoljasnje klinicke simptome pijanstva. Patolosko pijano stanje može trajati razlicito dugo. i moze biti karakteriziran pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima.Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se različiti psihički simptomi. koja se jedva primecuje. Karakteristicno je. Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića koje može nastupiti kod svakog pojedinca. agresija. nemir. itd. uzbudjenje. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim tkivima opite osobe i može ici od lagane intoksikacije. a moze nastupiti vec i nakon malih kolicina alkohola. Patolosko pijano stanje obično završava dugim snom. alkoholicara ili nealkoholicara. koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti. sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom. nakon cega ostaje potpuna ili delimična amnezija (gubitak sećanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo). "mamurluka". Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja. 24 .

neupadljive greske u ponasanju i radu. kao glavna klinicka karakteristika halucinacije. dobru orijentaciju. 25 . uz inace ocuvanu svest. .Alkohol i halucinacije Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim alkoholizmom. dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog karaktera.Halucinacije su po pravilu slusnog karaktera. koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se vrlo teško razlikuju od iluzija.3.2. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije. Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji. I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se.Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza.1.

medjutim.Akusticke halucinacije često su kod alkoholicara pracene strahom..METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi. Hronicna alkoholna halucinoza moze. moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje. 3. Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana. nedelja. odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika. cesto imaju neugodan sadrzaj. imati vise sizofreni karakter.za preventive u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u organizmu vozaca pomocu . alko-testa″. 26 .2. bolesnik ih cuje. ili do šest meseci. obicno se javljaju u trecem licu.

OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA POJEDINIH CULA 1.On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi vozaca. 27 . 3.3.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost reaguje kocenjem.

dok je pijanom potrebno 126m.Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od 50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m.U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu dolazi u susret.a kod mamurnog 29m.kod pijanog 22m. 2.treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na novonastalu situaciju. 28 .

Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobracajni znak u treznom stanju na 138m.u pijanom na 112m.a u mamurnom na 100m.3. 4. 29 .

2.ZAKLJUCAK 30 . 3.Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h.

zato uvek treba da se trudimo da ne postanemo deo crne statistike. Smrt i povrede su svakodnevna pojava na nasim putevima. ne vozite .tako i o ostalim ucesnicima.U saobracaju je najvaznije voditi racuna kako o sebi.kada vozite. U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete. mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu.Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas samih. ne pijte! Preporučena literatura: -udžbenik Regulisanje i bezbednost saobraćaja Radomir Vukicevic 31 .

) -Novi zakon o bezbednosti saobracaja U Pirotu.ing saobraćaja:Milutin Savić 32 . www..februar2010 dipl.-internet adrese:www.alkoholizam.AUTO.com.ba -casopisi iz oblasti saobraćaja (SAT..intermezzo.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful