MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic

prof.Savic Milutin

15.februar 2010god.

SADRZAJ:
1.Uvod……………………………………………………...…......3 2. Uticaj alkohola……………………………...…………...….....4 2.1.Stanja alkoholisanosti…………………...……………..…....6 2.1.1. Blaga alkoholisanost…………………………................7 2.1.2. Umerena alkoholnost………………………………..….7 2.1.3. Srednja alkoholisanost ……………………………...….8 2.1.4. Teska alkoholisanost………………………………........9 2.1.5. Veoma teska alkoholisanost………………………........9 2.1.6. Potpuna alkoholisanost ……………………………..…9 2.2.Alkoholizam i saobracaj……………………….........…..….10 2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)………........…12 2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola…………...….....13 2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13 2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju..........14 2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca………….…....15 2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca…..…………......…16 2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema……..…..17 2.8.Dejstvo alkohola na culo vida……………………………...18 2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica…………….……19 3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru………….…..20 3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka….…..23 3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji………………….…23 3.1.2.Alkohol i halucinacije……………………………….….25 3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti u saobracaju………………………………………………..26 3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula….……27 3.4.Zakljucak………………………………………………..…..30 Preporučena literatura................................................................31

2

1.UVOD
Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste. Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

3

Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili ne.2. bez obzira na licne karakteristike. kao i smanjenju samokontrole. Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu. fizicke kondicije. Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude. u kolicinama preko 0. Ipak. uzrasta. metabolizma i raznih drugih faktora.30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozace. 4 . procenjivanju i sporijoj reakciji. On zavisi i od telesne težine. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju.UTICAJ ALKOHOLA Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda.

niti da pocne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr. Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju.odnosno u tolikoj meri umoran.ne sme upravljati vozilom.). Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu.iz zakona o bezbednosti saobracaja:* Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom. Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice.za koje se analizom odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0.*Prema clanu 178.odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom.sto odgovara sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0. Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci. 5 .30 mg/ml.

00 mg/ml-potpuna alkoholisanost 6 .30 mg/ml-blaga alkoholisanost *vise od 0.20 mg/ml-srednja alkoholisanost * vise od 1.50 mg/ml-umerena alkoholisanost * vise od 0.1.2.instruktora voznje i kandidata za vozaca su: *do 0.30 mg/ml do 0.STANJA ALKOHOLISANOSTI Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozaca.20 mg/ml do 1.60 mg/ml do 2.00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost * vise od 2.60 mg/ml-teska alkoholisanost * vise od 1.50 mg/ml do 1.

bezbrižniji. ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu. refleksi su mu sporiji.Umerena alkoholnost Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije.pa moze ugroziti bezbednost saobracaja. čovek postaje hrabriji.poremecaja sluha i slicno. slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret. 7 .Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi i subjektivno se dobro osecaju.U ovom stanju moze doci do opadanja paznje. Blaga alkoholisanost U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove. a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi.2. Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj opuštenosti.1. pokreti su mu neusklađeni. manje pažljiv. Pri toj pripitosti vidno polje se sužava. pospaniji ili veseliji.1. 2.pa to predstavlja najnizu granicu ugrozavanja saobracaja.medjutim jedan broj osoba je nesposoban za voznju.1. teže procenjuje udaljenosti na putu.2. Teže se podnose i noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera. Katkad vozac vidi dvostruko.

a intelektualne funkcije veoma brzo opadaju 8 . Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti. jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana.3.1.Pripiti vozači: • • • • • • • • • • • su nekritični. lakomisleni precenjuju svoje sposobnosti potcenjuju opasnost voze prebrzo ulaze u "makaze" prelaze pune linije nepropisno pretiču seku krivine ne poštuju prava prvenstva žele da se ističu u vožnji kasnije zapažaju "stop svetlo" • • • • • slabo procenjuju rastojanje između vozila kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale teže raspoznaju crvenu i zelenu boju teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno 2.odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa velikim poteskocama se snalazi u saobracaju. a moguce je i povracanje. Srednja alkoholisanost U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu dogoditi.Osoba koja ima ovu kolicinu alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano. samouvereni.

svest sve više i dublje zapada u izmaglicu i povremeno može da se izgubi. U mamurluku posle pijenja svaki učesnik u saobraćaju oseća glavobolju i malaksalost.vidi dvostrukojavljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola.surov. a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemoguće. Zato mamurni vozači često izazivaju udese.pa se covek moze i smrznuti.Na svetlost slabo reaguje.otežano diše. a javlja se muka i povraćanje 2.nepromisljen. 9 .1.2.5.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa dremljivost. Posle nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka.osoba se tesko moze povratiti u zivot.1.1.Temperatura je veoma niska.zapliće jezikom.Vozac je nestabilan. Tada dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije.zenice su prosirene. Teska alkoholisanost U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti.Ako je koma duboka. izražena je pospanost.6.tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda.4. Veoma teska alkoholisanost Covek ima teškoće u hodu. i usporeno reaguje.pa cak i veoma agresivan.Vozac postaje drzak. Gubi se svaka samokontrola i samokritika. Potpuna alkoholisanost Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu. 2. otežano zapaža.

pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku paznju. Naročito je noćna vožnja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija. Prema istraživanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nesreća. nego i znati ophoditi se u saobraćaju.Najteže nesreće po broju žrtava i po pričinjenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani vozači. zaslepljenosti i veće pospanosti vozača. Alkohol pogorsava funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u saobracaju. Smrtnost u tim nesrećama je i do sedam puta veća nego u drugim slučajevima.Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na putevima u mnogim zemljama pa i kod nas.2. Za razliku od treznih i zdravih vozača. alkoholisani vozači svojim načinom vožnje ometaju bezbedno odvijanje saobraćaja.2. 10 . Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola pre i za vreme voznje. pa su udesi noću češći zbog slabe vidljivosti. Svi vozači bi medjusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veću solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera. Dobro voziti ne znači samo poznavati propise i imati brze reflekse.

dok alkoholisan na svega 118 metara. I najmanje količine alkohola ugrožavaju bezbednost saobraćaja. bez obzira na iskustvo. Ako je čovek pijan. Zbog usporenosti refleksa i produženja psihičke sekunde. Najvažnije je da svaki čovek promeni svoj stav prema svom ponašanju u saobraćaju. zaustavni put vozila kojim upravlja pripit vozač je znatno duži.Trezan vozač vidi saobraćajni znak na 140 metara udaljenosti.Ako je osoba popila vise od dozvoljene kolicine. treba da se vozi na zadnjem sedištu. a nesreće su zato češće. Vozači dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju. onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju. 11 . jer alkohol degradira sve sposobnosti vozača. no manje su svesni da ni suvozač ne sme biti pijan .

12 . Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pića. Na taj način se alkohol širi u svim tkivima. Posle pola do jednog sata sva unesena količina alkohola nalazi se već u krvi i počinje da struji po organizmu.3. pluća i u centralni nervni sistem: mozak. želuca i creva i prelazi u krv. zatim u srce.METABOLIZAM ALKOHOLA (resorpcija alkohola) Kada se unese u organizam čoveka. Krv odnosi alkohol u jetru. alkohol se odmah počinje upijati (resorbovati) preko sluzokože usta. produženu moždinu i kičmenu moždinu.2.

4. Pijenje «na gladno» dovodi do bržeg opijanja 13 . pa i duže. Koliko i kako će se neko opiti i kako će reagovati i ponašati se pod dejstvom alkohola. da li se ona vrši iz punog ili praznog sistema za varenje. Neki od njih su: *Uticaj hrane *Uticaj popijenog alkoholnog pića 2. zavisi od niza faktora.FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU ALKOHOLA Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utiče više faktora. 2. što se praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki. Razume se da ako se unose stalno nove i nove količine alkohola.1. neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola. onda će centralni nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena od po nekoliko sati.4. to nije uvek moguće predvideti.Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) završi se najkasnije nakon jednog sata.Uticaj hrane na resorpciju Na brzinu resorpcije utiče okolnost. dok je za njegovo izlučivanje potreban veći broj sati. Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat izazvati na čoveka i njegov centralni nervni sistem.

do 2 sata nakon uzimanja.) ubrzava resorpciju alkohola. a time i opijanje. Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi. Toksični efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju ako je obrok bogat proteinima. a drugi put posle obroka (donja zasenčena linija). pa i opijanje.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju Pijenje žestokih.4. Ukoliko se unosi na prazan želudac. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam koji bi sprečio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice. 2. koncentrovanih pića ubrzava opijanje. Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije. alkohol se apsorbuje u krvotok već posle 5 minuta od uzimanja. itd. Mešanje raznih vrsta pića koja imaju razne koncentracije i razne sastave i «dodatke». kad se popije ista količina alkohola jednom pre jela(gornja linija). a koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme na prazan stomak. 14 . Obilni obroci. naročito masna hrana.nego pijenje na pun stomak. gazirani sokovi.2. Brzo ispijanje jedne čašice žestokog pića ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok. usporavaju resorpciju. ubrzava i pojačava opijanje i kasniji «mamurluk». Dodavanje pića sa ugljen-dioksidom (mineralna voda.

kao kad bi se ta količina alkohola popila odjedanput. koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostiže visinu. a ne u mišićima i u čulima. 2. Njegovi efekti na ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu.Alkohol izaziva: * organska oboljenja * psihicka oboljenja Alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem.DELOVANJE ALKOHOLA NA SPOSOBNOSTI VOZACA Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do paralize centralnog nervnog sistema.Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama.5. 15 .

i zavisno od doziranja. daljnje ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan govor.srcu itd. Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu najpotrebnije.izaziva bolove u stomaku.Alkohol je sredstvo koje umiruje. biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je disanje. U ekstremnim slučajevima.jer u saobracaju opreznosti nikad dosta.kada je potrebno da se reaguje veoma brzo. Jako pijana osoba će biti u sličnom stanju kao koma i veoma će biti teško probuditi ga. poremećena čulna opažanja i nemogućnost brzog reagovanja.ruke. Međutim.noge.jetru.zelucu.a sve to prouzrokuje nepropisnu voznju. može biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju.6. Kod visokih koncentracija. i to može prouzrokovati smrt. može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomoću prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga.bubrezima. 2.delima dokazuje svoju hrabrost. Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na pluca. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga.istice svoje sposobnosti. ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka. nestabilan hod.koja se obicno zavrsava nesrecom. Pri veoma malim količinama. 16 .odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj situaciji. etil-alkohol uzrokuje opštu anesteziju. Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do izrazaja. kako se koncentracija povećava.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM VOZACA Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan.

7.reagovanja i drugih psihickih funkcija. Alkohol prvo parališe više delova mozga. Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti opazanja.Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola. a niži delovi mozga (nagoni i osećanja) bivaju sve 17 . te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube. 2.postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do teskih akutnih trovanja.DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO NERVNOG SISTEMA Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni nervni sistem čoveka alkohol deluje otupljujuće i omamljujuće.Zavisno od kolicine unetog alkohola.

kako mu jezik lakše ide. psihička otupelost. Ako se popiju izuzetno velike količine alkohola. teturanje. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i sagovornika.narocito nerve ruku i nogu. socijalno neprihvatljivo ponašanje i čovek postaje smešno-žalosna kreatura.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja. Najzad počinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi. Ako se pijenje nastavi. onda se kritičnost sasvim smanjuje. 18 . kojima slobodno pristupa.više oslobađani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova. Tako alkoholisani čovek najpre oseća kako je sve jednostavnije nego što je dotle bilo. a sve što kaže čini mu se duhovitim i pametnim.kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi objekat od uobrazenog. a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se «film prekida» i čovek se ničeg ne seća. dubokog besvesnog stanja i do smrti.pa to dovodi do duplog vidjenja. dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja.8. 2. Tada nastaje saplitanje jezikom.onemogucuju slivanje likova na mreznjaci. pa su ravnoteža i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremećeni. Vece kolicine alkohola u krvi. naročito ako se to učini naglo. kakvog inače nije poznavao i kakav mu se možda više sviđa od onog prvog «normalnog» i treznog. Alkohol deluje i na periferne nerve. a to je veoma cest uzrok saobracajnih nezgoda.koji su za vozace i najvazniji. pa počinje grubo. Mali mozak je posebno izložen štetnom dejstvu alkohola. kako se problemi tope i nestaju.

koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom.9.Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu. 19 .govor je otezan). Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih ostecenja. pa je primeceno da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca motornih i drugih vozila.poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada) odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze.DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU MISICA Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma negativno utice na koordinaciju misicnih radnji. 2.

DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA VARENJE I JETRU Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za vatenje.jetre krvnih sudova.Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu.bubrega itd.kao kad bi reagovao pre upotrebe alkohola.nervnog sistema.pa vozac ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno. 3. *Oboljenja organa za varenje* 20 .

grla i jednjaka. nakon ustajanja. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane. Nije nikakva retkost da je alkoholičar skoro sasvim bez zuba. Ostecenja sluzokoze tankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka. Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane.Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pica. što dovodi do gubitka u tezini i opsteg propadanja. što onemogucava normalno funkcionisanje. *Oboljenja jetre* 21 . Visok nivo ove kiseline i sam alkohol. vec izrazit napad mucnine. Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta. narocito u predelu jednjaka. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slucajeva nastaje rak jednjaka. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne kiseline. Konzumiranjem alkohola moze se javiti secerna bolest. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na zelucu. a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji. Ponekad to nije pravo povracanje. Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem zeludačne sluznice. sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. Zubi su zapušteni. ostecuje. Hronicni nadrazaj zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja. Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir. Upalne promene vide se na sluzokozi usta. Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje normalne koncentracije secera u krvi. osobito ujutru. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoze creva. nagriza zeludacnu sluzokozu.

Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. Nekad se jetra deformiše.Poremeceno mu je varenje . Ova bolest postepeno dovodi do smrti. Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo. trbušne potkožne vene). Ciroza jetre je hronicna. Jetra se povecava kako bolest napreduje. Bolesnik trpi mucnine i povracanja. u kome bolesnik povremeno gubi svest. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja. Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma".dolazi do gubitka apetita.bilo na organima za varenje. Zbog otezanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene. dolazi do ciroze jetre. smrtonosna bolest.bilo na jetri nastaju u slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica. Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi). Vecina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva. Mogu mu oticati i noge. vene jednjaka.i bolesnik ce tada osecati nelagodnost u zelucu. jednjaka i cira zeluca. i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza. a koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu.Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija. 22 . Ako se nastavi sa pijenjem. Sve ove promene. Nema apetit i gubi na telesnoj težini. vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest.

sigurniji.Alkoholizam i psihicki poremecaji 23 .3.1.raspolozeniji.I da mnogo lakse podnose fizicka naprezanja.1.DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU AKTIVNOST COVEKA Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam.da potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti.1. Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji. 3.

Karakteristicno je. itd. "mamurluka". Patolosko pijano stanje može trajati razlicito dugo. nakon cega ostaje potpuna ili delimična amnezija (gubitak sećanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo). mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. a moze nastupiti vec i nakon malih kolicina alkohola. U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se različiti psihički simptomi. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim tkivima opite osobe i može ici od lagane intoksikacije. koji može trajati različito dugo. i moze biti karakteriziran pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima. alkoholicara ili nealkoholicara. Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića koje može nastupiti kod svakog pojedinca. Patolosko pijano stanje obično završava dugim snom. koja se jedva primecuje.sto pokazuju simptomi akutnog pijanstva. 24 . sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom. da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje spoljasnje klinicke simptome pijanstva. koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti. posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje alkoholizma. Ako je rec o alkoholicaru. nemir.Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija. agresija. koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju. mada bolesnik moze imati osecaj da se sa njim nešto dogadjalo. Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja.. uzbudjenje.

Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije.Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza. kao glavna klinicka karakteristika halucinacije. koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se vrlo teško razlikuju od iluzija.1.Halucinacije su po pravilu slusnog karaktera. I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se. uz inace ocuvanu svest. . 25 . dobru orijentaciju.Alkohol i halucinacije Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim alkoholizmom.3. dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog karaktera. Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji.2.neupadljive greske u ponasanju i radu.

2. cesto imaju neugodan sadrzaj. 26 . nedelja. alko-testa″. 3. medjutim. bolesnik ih cuje. odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika. Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana. moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje. imati vise sizofreni karakter.za preventive u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u organizmu vozaca pomocu ..Akusticke halucinacije često su kod alkoholicara pracene strahom. obicno se javljaju u trecem licu. ili do šest meseci. Hronicna alkoholna halucinoza moze.METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi.

On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi vozaca.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost reaguje kocenjem. 27 . 3.3.OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA POJEDINIH CULA 1.

U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu dolazi u susret.kod pijanog 22m.treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na novonastalu situaciju.Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od 50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m.a kod mamurnog 29m. 2. 28 .dok je pijanom potrebno 126m.

u pijanom na 112m. 29 .a u mamurnom na 100m.3. 4.Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobracajni znak u treznom stanju na 138m.

ZAKLJUCAK 30 .2.Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h. 3.

U saobracaju je najvaznije voditi racuna kako o sebi.Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas samih. zato uvek treba da se trudimo da ne postanemo deo crne statistike.tako i o ostalim ucesnicima. U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete. ne vozite . ne pijte! Preporučena literatura: -udžbenik Regulisanje i bezbednost saobraćaja Radomir Vukicevic 31 . Smrt i povrede su svakodnevna pojava na nasim putevima. mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu.kada vozite.

AUTO..-internet adrese:www.) -Novi zakon o bezbednosti saobracaja U Pirotu..intermezzo. www.com.ing saobraćaja:Milutin Savić 32 .ba -casopisi iz oblasti saobraćaja (SAT.februar2010 dipl.alkoholizam.