MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic

prof.Savic Milutin

15.februar 2010god.

SADRZAJ:
1.Uvod……………………………………………………...…......3 2. Uticaj alkohola……………………………...…………...….....4 2.1.Stanja alkoholisanosti…………………...……………..…....6 2.1.1. Blaga alkoholisanost…………………………................7 2.1.2. Umerena alkoholnost………………………………..….7 2.1.3. Srednja alkoholisanost ……………………………...….8 2.1.4. Teska alkoholisanost………………………………........9 2.1.5. Veoma teska alkoholisanost………………………........9 2.1.6. Potpuna alkoholisanost ……………………………..…9 2.2.Alkoholizam i saobracaj……………………….........…..….10 2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)………........…12 2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola…………...….....13 2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13 2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju..........14 2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca………….…....15 2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca…..…………......…16 2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema……..…..17 2.8.Dejstvo alkohola na culo vida……………………………...18 2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica…………….……19 3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru………….…..20 3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka….…..23 3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji………………….…23 3.1.2.Alkohol i halucinacije……………………………….….25 3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti u saobracaju………………………………………………..26 3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula….……27 3.4.Zakljucak………………………………………………..…..30 Preporučena literatura................................................................31

2

1.UVOD
Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste. Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

3

UTICAJ ALKOHOLA Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda. metabolizma i raznih drugih faktora. 4 . On zavisi i od telesne težine. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju. fizicke kondicije.2. Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili ne. Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude. bez obzira na licne karakteristike. u kolicinama preko 0. procenjivanju i sporijoj reakciji.30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozace. kao i smanjenju samokontrole. Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu. uzrasta. Ipak.

5 .odnosno u tolikoj meri umoran. Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju.30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.niti da pocne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.ne sme upravljati vozilom.odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom.iz zakona o bezbednosti saobracaja:* Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom. Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu.). Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice.*Prema clanu 178. Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.sto odgovara sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0.za koje se analizom odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0.30 mg/ml.

1.instruktora voznje i kandidata za vozaca su: *do 0.50 mg/ml do 1.20 mg/ml do 1.50 mg/ml-umerena alkoholisanost * vise od 0.00 mg/ml-potpuna alkoholisanost 6 .60 mg/ml do 2.00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost * vise od 2.STANJA ALKOHOLISANOSTI Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozaca.30 mg/ml-blaga alkoholisanost *vise od 0.60 mg/ml-teska alkoholisanost * vise od 1.20 mg/ml-srednja alkoholisanost * vise od 1.2.30 mg/ml do 0.

slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret. Blaga alkoholisanost U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove. ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu.1. Teže se podnose i noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera.1. bezbrižniji.Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi i subjektivno se dobro osecaju.2. Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj opuštenosti.2. Katkad vozac vidi dvostruko. refleksi su mu sporiji.pa to predstavlja najnizu granicu ugrozavanja saobracaja. Pri toj pripitosti vidno polje se sužava.medjutim jedan broj osoba je nesposoban za voznju. pokreti su mu neusklađeni.poremecaja sluha i slicno. pospaniji ili veseliji. 2. čovek postaje hrabriji.pa moze ugroziti bezbednost saobracaja. 7 .1. teže procenjuje udaljenosti na putu.Umerena alkoholnost Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije. a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. manje pažljiv.U ovom stanju moze doci do opadanja paznje.

odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa velikim poteskocama se snalazi u saobracaju.Pripiti vozači: • • • • • • • • • • • su nekritični.3. Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas.Osoba koja ima ovu kolicinu alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano. Srednja alkoholisanost U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu dogoditi.a intelektualne funkcije veoma brzo opadaju 8 . samouvereni. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti. jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana. lakomisleni precenjuju svoje sposobnosti potcenjuju opasnost voze prebrzo ulaze u "makaze" prelaze pune linije nepropisno pretiču seku krivine ne poštuju prava prvenstva žele da se ističu u vožnji kasnije zapažaju "stop svetlo" • • • • • slabo procenjuju rastojanje između vozila kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale teže raspoznaju crvenu i zelenu boju teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno 2. a moguce je i povracanje.1.

svest sve više i dublje zapada u izmaglicu i povremeno može da se izgubi. 2.zapliće jezikom.Ako je koma duboka. Potpuna alkoholisanost Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu.Vozac je nestabilan.2.pa cak i veoma agresivan. a javlja se muka i povraćanje 2.1.zenice su prosirene.surov.5. a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemoguće.1. Teska alkoholisanost U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti. Zato mamurni vozači često izazivaju udese. 9 . otežano zapaža.1.vidi dvostrukojavljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola. Posle nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka. Gubi se svaka samokontrola i samokritika.otežano diše.Temperatura je veoma niska.6.Na svetlost slabo reaguje.pa se covek moze i smrznuti. i usporeno reaguje.osoba se tesko moze povratiti u zivot. izražena je pospanost.Vozac postaje drzak.nepromisljen. Tada dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa dremljivost. U mamurluku posle pijenja svaki učesnik u saobraćaju oseća glavobolju i malaksalost. Veoma teska alkoholisanost Covek ima teškoće u hodu.tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda.4.

Dobro voziti ne znači samo poznavati propise i imati brze reflekse.Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu. nego i znati ophoditi se u saobraćaju.2. Naročito je noćna vožnja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija. pa su udesi noću češći zbog slabe vidljivosti.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na putevima u mnogim zemljama pa i kod nas. 10 .2. Alkohol pogorsava funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u saobracaju. Svi vozači bi medjusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veću solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera. Za razliku od treznih i zdravih vozača.Najteže nesreće po broju žrtava i po pričinjenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani vozači. Smrtnost u tim nesrećama je i do sedam puta veća nego u drugim slučajevima. alkoholisani vozači svojim načinom vožnje ometaju bezbedno odvijanje saobraćaja. zaslepljenosti i veće pospanosti vozača. Prema istraživanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nesreća. Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola pre i za vreme voznje.pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku paznju.

onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju. no manje su svesni da ni suvozač ne sme biti pijan . bez obzira na iskustvo. dok alkoholisan na svega 118 metara. Vozači dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju. Najvažnije je da svaki čovek promeni svoj stav prema svom ponašanju u saobraćaju. zaustavni put vozila kojim upravlja pripit vozač je znatno duži.Trezan vozač vidi saobraćajni znak na 140 metara udaljenosti. I najmanje količine alkohola ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Ako je čovek pijan.Ako je osoba popila vise od dozvoljene kolicine. a nesreće su zato češće. treba da se vozi na zadnjem sedištu. jer alkohol degradira sve sposobnosti vozača. Zbog usporenosti refleksa i produženja psihičke sekunde. 11 .

Posle pola do jednog sata sva unesena količina alkohola nalazi se već u krvi i počinje da struji po organizmu. 12 .METABOLIZAM ALKOHOLA (resorpcija alkohola) Kada se unese u organizam čoveka. alkohol se odmah počinje upijati (resorbovati) preko sluzokože usta. pluća i u centralni nervni sistem: mozak. produženu moždinu i kičmenu moždinu. želuca i creva i prelazi u krv.2.3. zatim u srce. Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pića. Krv odnosi alkohol u jetru. Na taj način se alkohol širi u svim tkivima.

Neki od njih su: *Uticaj hrane *Uticaj popijenog alkoholnog pića 2. zavisi od niza faktora. da li se ona vrši iz punog ili praznog sistema za varenje. Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat izazvati na čoveka i njegov centralni nervni sistem. Pijenje «na gladno» dovodi do bržeg opijanja 13 .1.4. što se praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki. Razume se da ako se unose stalno nove i nove količine alkohola.Uticaj hrane na resorpciju Na brzinu resorpcije utiče okolnost.Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) završi se najkasnije nakon jednog sata. Koliko i kako će se neko opiti i kako će reagovati i ponašati se pod dejstvom alkohola. pa i duže. onda će centralni nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena od po nekoliko sati. 2. to nije uvek moguće predvideti.FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU ALKOHOLA Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utiče više faktora. neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola.4. dok je za njegovo izlučivanje potreban veći broj sati.

a drugi put posle obroka (donja zasenčena linija). U organizmu ne postoji nikakav mehanizam koji bi sprečio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice.2. Dodavanje pića sa ugljen-dioksidom (mineralna voda. Brzo ispijanje jedne čašice žestokog pića ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok. Mešanje raznih vrsta pića koja imaju razne koncentracije i razne sastave i «dodatke». gazirani sokovi. 2.4. do 2 sata nakon uzimanja. ubrzava i pojačava opijanje i kasniji «mamurluk». Toksični efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju ako je obrok bogat proteinima. Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije. Ukoliko se unosi na prazan želudac. alkohol se apsorbuje u krvotok već posle 5 minuta od uzimanja. usporavaju resorpciju. pa i opijanje.nego pijenje na pun stomak.) ubrzava resorpciju alkohola.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju Pijenje žestokih. naročito masna hrana. a time i opijanje. Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi. Obilni obroci. 14 . itd. kad se popije ista količina alkohola jednom pre jela(gornja linija). a koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme na prazan stomak. koncentrovanih pića ubrzava opijanje.

15 . 2. Njegovi efekti na ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu.Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama. koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostiže visinu.DELOVANJE ALKOHOLA NA SPOSOBNOSTI VOZACA Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do paralize centralnog nervnog sistema. a ne u mišićima i u čulima.Alkohol izaziva: * organska oboljenja * psihicka oboljenja Alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem. kao kad bi se ta količina alkohola popila odjedanput.5.

Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do izrazaja.odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj situaciji. i to može prouzrokovati smrt. 16 . nestabilan hod. Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na pluca. Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu najpotrebnije.kada je potrebno da se reaguje veoma brzo.noge. može biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka.ruke. Međutim. 2. biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je disanje. U ekstremnim slučajevima.izaziva bolove u stomaku.jetru. kako se koncentracija povećava. Pri veoma malim količinama.koja se obicno zavrsava nesrecom.a sve to prouzrokuje nepropisnu voznju.bubrezima. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga.Alkohol je sredstvo koje umiruje. Jako pijana osoba će biti u sličnom stanju kao koma i veoma će biti teško probuditi ga. daljnje ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan govor.zelucu. poremećena čulna opažanja i nemogućnost brzog reagovanja.jer u saobracaju opreznosti nikad dosta.istice svoje sposobnosti. Kod visokih koncentracija. etil-alkohol uzrokuje opštu anesteziju.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM VOZACA Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan.delima dokazuje svoju hrabrost.srcu itd.6. može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomoću prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga. i zavisno od doziranja.

a niži delovi mozga (nagoni i osećanja) bivaju sve 17 . Alkohol prvo parališe više delova mozga.reagovanja i drugih psihickih funkcija.Zavisno od kolicine unetog alkohola. Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti opazanja. te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube.7.DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO NERVNOG SISTEMA Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni nervni sistem čoveka alkohol deluje otupljujuće i omamljujuće.postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do teskih akutnih trovanja. 2.Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola.

onemogucuju slivanje likova na mreznjaci. Mali mozak je posebno izložen štetnom dejstvu alkohola. dubokog besvesnog stanja i do smrti. kojima slobodno pristupa.više oslobađani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova. socijalno neprihvatljivo ponašanje i čovek postaje smešno-žalosna kreatura. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i sagovornika.8. naročito ako se to učini naglo.pa to dovodi do duplog vidjenja. a to je veoma cest uzrok saobracajnih nezgoda. pa počinje grubo. Najzad počinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi. pa su ravnoteža i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremećeni. kakvog inače nije poznavao i kakav mu se možda više sviđa od onog prvog «normalnog» i treznog. 2. onda se kritičnost sasvim smanjuje. Ako se popiju izuzetno velike količine alkohola.kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi objekat od uobrazenog. Vece kolicine alkohola u krvi.koji su za vozace i najvazniji.narocito nerve ruku i nogu. Tada nastaje saplitanje jezikom. a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se «film prekida» i čovek se ničeg ne seća. Ako se pijenje nastavi. kako se problemi tope i nestaju. Alkohol deluje i na periferne nerve. kako mu jezik lakše ide. dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja. psihička otupelost. teturanje. 18 . a sve što kaže čini mu se duhovitim i pametnim. Tako alkoholisani čovek najpre oseća kako je sve jednostavnije nego što je dotle bilo.

9. Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih ostecenja. 2. pa je primeceno da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca motornih i drugih vozila.DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU MISICA Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma negativno utice na koordinaciju misicnih radnji.poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada) odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze.govor je otezan).Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu.koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom. 19 .

pa vozac ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno.jetre krvnih sudova.Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA VARENJE I JETRU Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za vatenje.bubrega itd.kao kad bi reagovao pre upotrebe alkohola. *Oboljenja organa za varenje* 20 .nervnog sistema. 3.

Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slucajeva nastaje rak jednjaka. što dovodi do gubitka u tezini i opsteg propadanja. Ostecenja sluzokoze tankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka. sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. Hronicni nadrazaj zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja.Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. Ponekad to nije pravo povracanje. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol. Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pica. narocito u predelu jednjaka. Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta. osobito ujutru. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoze creva. vec izrazit napad mucnine. Zubi su zapušteni. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na zelucu. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne kiseline. ostecuje. Nije nikakva retkost da je alkoholičar skoro sasvim bez zuba. nakon ustajanja. Upalne promene vide se na sluzokozi usta. Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem zeludačne sluznice. što onemogucava normalno funkcionisanje. Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir. nagriza zeludacnu sluzokozu. Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. grla i jednjaka. Konzumiranjem alkohola moze se javiti secerna bolest. a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji. *Oboljenja jetre* 21 . Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje normalne koncentracije secera u krvi.

Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija. dolazi do ciroze jetre. Nekad se jetra deformiše. Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo.Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu. Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma". vene jednjaka. 22 . Vecina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade.dolazi do gubitka apetita. Nema apetit i gubi na telesnoj težini.bilo na jetri nastaju u slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica. U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva. Ciroza jetre je hronicna. Jetra se povecava kako bolest napreduje.Poremeceno mu je varenje . Ova bolest postepeno dovodi do smrti. u kome bolesnik povremeno gubi svest.bilo na organima za varenje. trbušne potkožne vene). i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. Zbog otezanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene. Mogu mu oticati i noge. Sve ove promene. Bolesnik trpi mucnine i povracanja. jednjaka i cira zeluca. a koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu. vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest. Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza. Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi). Ako se nastavi sa pijenjem. Jetra postepeno gubi svoju funkciju.i bolesnik ce tada osecati nelagodnost u zelucu. smrtonosna bolest. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja.

Alkoholizam i psihicki poremecaji 23 . Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji.1.I da mnogo lakse podnose fizicka naprezanja.3.DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU AKTIVNOST COVEKA Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam.da potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti.raspolozeniji.1.sigurniji.1. 3.

"mamurluka". Patolosko pijano stanje može trajati razlicito dugo.. 24 . mada bolesnik moze imati osecaj da se sa njim nešto dogadjalo. U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv. Ako je rec o alkoholicaru. uzbudjenje. koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju. posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje alkoholizma. koji može trajati različito dugo. mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. koja se jedva primecuje. koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti. agresija.sto pokazuju simptomi akutnog pijanstva. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim tkivima opite osobe i može ici od lagane intoksikacije. a moze nastupiti vec i nakon malih kolicina alkohola. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se različiti psihički simptomi.Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija. nemir. Patolosko pijano stanje obično završava dugim snom. da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje spoljasnje klinicke simptome pijanstva. Karakteristicno je. nakon cega ostaje potpuna ili delimična amnezija (gubitak sećanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo). alkoholicara ili nealkoholicara. sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom. itd. i moze biti karakteriziran pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima. Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića koje može nastupiti kod svakog pojedinca. Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja.

Halucinacije su po pravilu slusnog karaktera. kao glavna klinicka karakteristika halucinacije.3. uz inace ocuvanu svest.1.Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza.neupadljive greske u ponasanju i radu. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije. 25 . . Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji.Alkohol i halucinacije Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim alkoholizmom. dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog karaktera. I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se. koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se vrlo teško razlikuju od iluzija.2. dobru orijentaciju.

Hronicna alkoholna halucinoza moze. bolesnik ih cuje.Akusticke halucinacije često su kod alkoholicara pracene strahom. 3.2.za preventive u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u organizmu vozaca pomocu . obicno se javljaju u trecem licu. moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje. alko-testa″. Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana. nedelja. cesto imaju neugodan sadrzaj. imati vise sizofreni karakter.. 26 .METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi. odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika. medjutim. ili do šest meseci.

3.On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi vozaca.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost reaguje kocenjem. 3.OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA POJEDINIH CULA 1. 27 .

a kod mamurnog 29m.dok je pijanom potrebno 126m.kod pijanog 22m.U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu dolazi u susret. 2.Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od 50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m.treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na novonastalu situaciju. 28 .

u pijanom na 112m. 4. 29 .Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobracajni znak u treznom stanju na 138m.3.a u mamurnom na 100m.

ZAKLJUCAK 30 .Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h. 3.2.

zato uvek treba da se trudimo da ne postanemo deo crne statistike. ne pijte! Preporučena literatura: -udžbenik Regulisanje i bezbednost saobraćaja Radomir Vukicevic 31 . Smrt i povrede su svakodnevna pojava na nasim putevima. mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu.Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas samih.kada vozite.tako i o ostalim ucesnicima. U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete. ne vozite .U saobracaju je najvaznije voditi racuna kako o sebi.

.februar2010 dipl.ba -casopisi iz oblasti saobraćaja (SAT.-internet adrese:www.ing saobraćaja:Milutin Savić 32 .intermezzo.. www.) -Novi zakon o bezbednosti saobracaja U Pirotu.com.alkoholizam.AUTO.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful