MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic

prof.Savic Milutin

15.februar 2010god.

SADRZAJ:
1.Uvod……………………………………………………...…......3 2. Uticaj alkohola……………………………...…………...….....4 2.1.Stanja alkoholisanosti…………………...……………..…....6 2.1.1. Blaga alkoholisanost…………………………................7 2.1.2. Umerena alkoholnost………………………………..….7 2.1.3. Srednja alkoholisanost ……………………………...….8 2.1.4. Teska alkoholisanost………………………………........9 2.1.5. Veoma teska alkoholisanost………………………........9 2.1.6. Potpuna alkoholisanost ……………………………..…9 2.2.Alkoholizam i saobracaj……………………….........…..….10 2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)………........…12 2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola…………...….....13 2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13 2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju..........14 2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca………….…....15 2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca…..…………......…16 2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema……..…..17 2.8.Dejstvo alkohola na culo vida……………………………...18 2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica…………….……19 3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru………….…..20 3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka….…..23 3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji………………….…23 3.1.2.Alkohol i halucinacije……………………………….….25 3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti u saobracaju………………………………………………..26 3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula….……27 3.4.Zakljucak………………………………………………..…..30 Preporučena literatura................................................................31

2

1.UVOD
Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste. Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

3

On zavisi i od telesne težine. Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili ne. u kolicinama preko 0.2.30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozace. bez obzira na licne karakteristike. 4 . uzrasta. kao i smanjenju samokontrole. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju. procenjivanju i sporijoj reakciji. Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude. Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu.UTICAJ ALKOHOLA Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda. Ipak. metabolizma i raznih drugih faktora. fizicke kondicije.

odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom. Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice.*Prema clanu 178. Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu. Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.za koje se analizom odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0.iz zakona o bezbednosti saobracaja:* Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom. Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju.).odnosno u tolikoj meri umoran.sto odgovara sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0.niti da pocne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci. 5 .30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.ne sme upravljati vozilom.30 mg/ml.

20 mg/ml do 1.1.instruktora voznje i kandidata za vozaca su: *do 0.30 mg/ml-blaga alkoholisanost *vise od 0.60 mg/ml do 2.STANJA ALKOHOLISANOSTI Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozaca.00 mg/ml-potpuna alkoholisanost 6 .30 mg/ml do 0.2.50 mg/ml-umerena alkoholisanost * vise od 0.00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost * vise od 2.60 mg/ml-teska alkoholisanost * vise od 1.20 mg/ml-srednja alkoholisanost * vise od 1.50 mg/ml do 1.

Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj opuštenosti.pa to predstavlja najnizu granicu ugrozavanja saobracaja. pokreti su mu neusklađeni.pa moze ugroziti bezbednost saobracaja. Blaga alkoholisanost U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove. manje pažljiv. refleksi su mu sporiji. Teže se podnose i noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera. teže procenjuje udaljenosti na putu. Pri toj pripitosti vidno polje se sužava.2.1. a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. 2. slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret.U ovom stanju moze doci do opadanja paznje. čovek postaje hrabriji. Katkad vozac vidi dvostruko.poremecaja sluha i slicno.2. pospaniji ili veseliji.medjutim jedan broj osoba je nesposoban za voznju. 7 . bezbrižniji.Umerena alkoholnost Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije.1. ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu.Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi i subjektivno se dobro osecaju.1.

Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti.Pripiti vozači: • • • • • • • • • • • su nekritični. samouvereni. Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas.1. jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana.a intelektualne funkcije veoma brzo opadaju 8 .3. lakomisleni precenjuju svoje sposobnosti potcenjuju opasnost voze prebrzo ulaze u "makaze" prelaze pune linije nepropisno pretiču seku krivine ne poštuju prava prvenstva žele da se ističu u vožnji kasnije zapažaju "stop svetlo" • • • • • slabo procenjuju rastojanje između vozila kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale teže raspoznaju crvenu i zelenu boju teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno 2.Osoba koja ima ovu kolicinu alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano. a moguce je i povracanje. Srednja alkoholisanost U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu dogoditi.odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa velikim poteskocama se snalazi u saobracaju.

Tada dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije.Vozac je nestabilan. Gubi se svaka samokontrola i samokritika. 9 .6.Ako je koma duboka.pa cak i veoma agresivan.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa dremljivost. i usporeno reaguje.1. a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemoguće.5.4. svest sve više i dublje zapada u izmaglicu i povremeno može da se izgubi. Teska alkoholisanost U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti. a javlja se muka i povraćanje 2.zenice su prosirene. Veoma teska alkoholisanost Covek ima teškoće u hodu. Posle nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka.1.Na svetlost slabo reaguje.nepromisljen.1.Temperatura je veoma niska. otežano zapaža.osoba se tesko moze povratiti u zivot. izražena je pospanost.pa se covek moze i smrznuti.tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda.Vozac postaje drzak. 2.surov.zapliće jezikom. Potpuna alkoholisanost Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu. U mamurluku posle pijenja svaki učesnik u saobraćaju oseća glavobolju i malaksalost.vidi dvostrukojavljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola.otežano diše. Zato mamurni vozači često izazivaju udese.2.

2.pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku paznju.Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu. 10 . zaslepljenosti i veće pospanosti vozača.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na putevima u mnogim zemljama pa i kod nas. Prema istraživanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nesreća. Naročito je noćna vožnja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija. Alkohol pogorsava funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u saobracaju. Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola pre i za vreme voznje. pa su udesi noću češći zbog slabe vidljivosti. Smrtnost u tim nesrećama je i do sedam puta veća nego u drugim slučajevima. Dobro voziti ne znači samo poznavati propise i imati brze reflekse. Svi vozači bi medjusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veću solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera. alkoholisani vozači svojim načinom vožnje ometaju bezbedno odvijanje saobraćaja. nego i znati ophoditi se u saobraćaju.Najteže nesreće po broju žrtava i po pričinjenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani vozači.2. Za razliku od treznih i zdravih vozača.

Zbog usporenosti refleksa i produženja psihičke sekunde. jer alkohol degradira sve sposobnosti vozača. Ako je čovek pijan. no manje su svesni da ni suvozač ne sme biti pijan . zaustavni put vozila kojim upravlja pripit vozač je znatno duži. onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju. bez obzira na iskustvo.Trezan vozač vidi saobraćajni znak na 140 metara udaljenosti.Ako je osoba popila vise od dozvoljene kolicine. I najmanje količine alkohola ugrožavaju bezbednost saobraćaja. treba da se vozi na zadnjem sedištu. a nesreće su zato češće. Vozači dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju. 11 . Najvažnije je da svaki čovek promeni svoj stav prema svom ponašanju u saobraćaju. dok alkoholisan na svega 118 metara.

Krv odnosi alkohol u jetru.3. 12 . Posle pola do jednog sata sva unesena količina alkohola nalazi se već u krvi i počinje da struji po organizmu.METABOLIZAM ALKOHOLA (resorpcija alkohola) Kada se unese u organizam čoveka. zatim u srce. alkohol se odmah počinje upijati (resorbovati) preko sluzokože usta. Na taj način se alkohol širi u svim tkivima. Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pića. produženu moždinu i kičmenu moždinu. želuca i creva i prelazi u krv. pluća i u centralni nervni sistem: mozak.2.

to nije uvek moguće predvideti. neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola.FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU ALKOHOLA Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utiče više faktora. Razume se da ako se unose stalno nove i nove količine alkohola. Koliko i kako će se neko opiti i kako će reagovati i ponašati se pod dejstvom alkohola. Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat izazvati na čoveka i njegov centralni nervni sistem.Uticaj hrane na resorpciju Na brzinu resorpcije utiče okolnost. Neki od njih su: *Uticaj hrane *Uticaj popijenog alkoholnog pića 2. 2. pa i duže.4.4.1. zavisi od niza faktora. dok je za njegovo izlučivanje potreban veći broj sati. Pijenje «na gladno» dovodi do bržeg opijanja 13 .Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) završi se najkasnije nakon jednog sata. da li se ona vrši iz punog ili praznog sistema za varenje. što se praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki. onda će centralni nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena od po nekoliko sati.

14 . Mešanje raznih vrsta pića koja imaju razne koncentracije i razne sastave i «dodatke». a time i opijanje.) ubrzava resorpciju alkohola. ubrzava i pojačava opijanje i kasniji «mamurluk». kad se popije ista količina alkohola jednom pre jela(gornja linija). Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi. a drugi put posle obroka (donja zasenčena linija).nego pijenje na pun stomak.2. itd. naročito masna hrana.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju Pijenje žestokih.4. do 2 sata nakon uzimanja. gazirani sokovi. Dodavanje pića sa ugljen-dioksidom (mineralna voda. Ukoliko se unosi na prazan želudac. 2. alkohol se apsorbuje u krvotok već posle 5 minuta od uzimanja. Obilni obroci. a koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme na prazan stomak. Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije. koncentrovanih pića ubrzava opijanje. Toksični efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju ako je obrok bogat proteinima. usporavaju resorpciju. pa i opijanje. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam koji bi sprečio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice. Brzo ispijanje jedne čašice žestokog pića ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok.

5. Njegovi efekti na ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu.DELOVANJE ALKOHOLA NA SPOSOBNOSTI VOZACA Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do paralize centralnog nervnog sistema.Alkohol izaziva: * organska oboljenja * psihicka oboljenja Alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem. 15 . koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostiže visinu. 2.Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama. a ne u mišićima i u čulima. kao kad bi se ta količina alkohola popila odjedanput.

odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj situaciji.istice svoje sposobnosti. kako se koncentracija povećava.kada je potrebno da se reaguje veoma brzo.bubrezima.srcu itd. U ekstremnim slučajevima. ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka. Jako pijana osoba će biti u sličnom stanju kao koma i veoma će biti teško probuditi ga.ruke. poremećena čulna opažanja i nemogućnost brzog reagovanja. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga.jer u saobracaju opreznosti nikad dosta. etil-alkohol uzrokuje opštu anesteziju. Pri veoma malim količinama.Alkohol je sredstvo koje umiruje. biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je disanje.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM VOZACA Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan.6.jetru.koja se obicno zavrsava nesrecom. 2.noge. može biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. Kod visokih koncentracija. Međutim. Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu najpotrebnije.zelucu. može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomoću prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga. nestabilan hod. i to može prouzrokovati smrt. 16 .delima dokazuje svoju hrabrost.izaziva bolove u stomaku. daljnje ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan govor. Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do izrazaja.a sve to prouzrokuje nepropisnu voznju. Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na pluca. i zavisno od doziranja.

DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO NERVNOG SISTEMA Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni nervni sistem čoveka alkohol deluje otupljujuće i omamljujuće.7.Zavisno od kolicine unetog alkohola.reagovanja i drugih psihickih funkcija. Alkohol prvo parališe više delova mozga. a niži delovi mozga (nagoni i osećanja) bivaju sve 17 .postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do teskih akutnih trovanja.Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola. 2. te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube. Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti opazanja.

Mali mozak je posebno izložen štetnom dejstvu alkohola. pa su ravnoteža i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremećeni. dubokog besvesnog stanja i do smrti. kako se problemi tope i nestaju. Ako se pijenje nastavi. Najzad počinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i sagovornika. teturanje. Alkohol deluje i na periferne nerve. Ako se popiju izuzetno velike količine alkohola. kakvog inače nije poznavao i kakav mu se možda više sviđa od onog prvog «normalnog» i treznog. psihička otupelost. Tada nastaje saplitanje jezikom. a sve što kaže čini mu se duhovitim i pametnim. pa počinje grubo. Vece kolicine alkohola u krvi.pa to dovodi do duplog vidjenja.onemogucuju slivanje likova na mreznjaci. 2.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja.više oslobađani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova. kojima slobodno pristupa.koji su za vozace i najvazniji. onda se kritičnost sasvim smanjuje.kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi objekat od uobrazenog.narocito nerve ruku i nogu. naročito ako se to učini naglo. socijalno neprihvatljivo ponašanje i čovek postaje smešno-žalosna kreatura. a to je veoma cest uzrok saobracajnih nezgoda. 18 . dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja. a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se «film prekida» i čovek se ničeg ne seća.8. kako mu jezik lakše ide. Tako alkoholisani čovek najpre oseća kako je sve jednostavnije nego što je dotle bilo.

Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih ostecenja.govor je otezan). pa je primeceno da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca motornih i drugih vozila. 2.DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU MISICA Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma negativno utice na koordinaciju misicnih radnji.koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom.9.Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu.poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada) odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze. 19 .

3. *Oboljenja organa za varenje* 20 .pa vozac ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno.jetre krvnih sudova.nervnog sistema.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA VARENJE I JETRU Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za vatenje.bubrega itd.Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu.kao kad bi reagovao pre upotrebe alkohola.

a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji. narocito u predelu jednjaka. vec izrazit napad mucnine. Upalne promene vide se na sluzokozi usta. Konzumiranjem alkohola moze se javiti secerna bolest. *Oboljenja jetre* 21 . Zubi su zapušteni. Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem zeludačne sluznice. Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. Hronicni nadrazaj zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja. Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje normalne koncentracije secera u krvi. što dovodi do gubitka u tezini i opsteg propadanja. Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pica. ostecuje. nagriza zeludacnu sluzokozu. grla i jednjaka. Nije nikakva retkost da je alkoholičar skoro sasvim bez zuba. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne kiseline. što onemogucava normalno funkcionisanje. Ponekad to nije pravo povracanje. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoze creva.Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. osobito ujutru. sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slucajeva nastaje rak jednjaka. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane. Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol. Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na zelucu. nakon ustajanja. Ostecenja sluzokoze tankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka.

dolazi do gubitka apetita. Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi). 22 .Poremeceno mu je varenje . Ova bolest postepeno dovodi do smrti. Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo. Sve ove promene. Ciroza jetre je hronicna.Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Nema apetit i gubi na telesnoj težini. Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza. smrtonosna bolest.bilo na jetri nastaju u slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica. Ako se nastavi sa pijenjem. Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja. jednjaka i cira zeluca. Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. vene jednjaka. Nekad se jetra deformiše. Vecina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. Bolesnik trpi mucnine i povracanja. u kome bolesnik povremeno gubi svest. Zbog otezanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene. vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest. U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva. Jetra se povecava kako bolest napreduje. a koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu. Mogu mu oticati i noge. i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva. trbušne potkožne vene).i bolesnik ce tada osecati nelagodnost u zelucu.bilo na organima za varenje. dolazi do ciroze jetre. Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma".

Alkoholizam i psihicki poremecaji 23 .raspolozeniji. Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji.da potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti.3. 3.1.1.DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU AKTIVNOST COVEKA Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam.I da mnogo lakse podnose fizicka naprezanja.sigurniji.1.

mada bolesnik moze imati osecaj da se sa njim nešto dogadjalo. Patolosko pijano stanje obično završava dugim snom. mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje alkoholizma. i moze biti karakteriziran pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima. nemir. Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića koje može nastupiti kod svakog pojedinca. alkoholicara ili nealkoholicara. U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv.Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija. koji može trajati različito dugo. Ako je rec o alkoholicaru. koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti. agresija.. a moze nastupiti vec i nakon malih kolicina alkohola.sto pokazuju simptomi akutnog pijanstva. sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom. Karakteristicno je. nakon cega ostaje potpuna ili delimična amnezija (gubitak sećanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo). 24 . koja se jedva primecuje. Patolosko pijano stanje može trajati razlicito dugo. koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju. Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja. itd. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se različiti psihički simptomi. uzbudjenje. "mamurluka". da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje spoljasnje klinicke simptome pijanstva. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim tkivima opite osobe i može ici od lagane intoksikacije.

Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji.Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza. I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se. koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se vrlo teško razlikuju od iluzija.neupadljive greske u ponasanju i radu.Halucinacije su po pravilu slusnog karaktera. kao glavna klinicka karakteristika halucinacije.2. uz inace ocuvanu svest. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije. dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog karaktera.1.3.Alkohol i halucinacije Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim alkoholizmom. 25 . . dobru orijentaciju.

nedelja. odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika.METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi. cesto imaju neugodan sadrzaj.2.Akusticke halucinacije često su kod alkoholicara pracene strahom. alko-testa″. medjutim.. moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje. Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana. Hronicna alkoholna halucinoza moze. 3. 26 . imati vise sizofreni karakter. bolesnik ih cuje.za preventive u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u organizmu vozaca pomocu . ili do šest meseci. obicno se javljaju u trecem licu.

3.OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA POJEDINIH CULA 1. 27 .On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi vozaca.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost reaguje kocenjem.3.

kod pijanog 22m. 28 . 2.dok je pijanom potrebno 126m.U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu dolazi u susret.Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od 50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m.a kod mamurnog 29m.treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na novonastalu situaciju.

Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobracajni znak u treznom stanju na 138m. 4.3. 29 .a u mamurnom na 100m.u pijanom na 112m.

3.ZAKLJUCAK 30 .2.Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h.

tako i o ostalim ucesnicima. mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu. ne vozite . ne pijte! Preporučena literatura: -udžbenik Regulisanje i bezbednost saobraćaja Radomir Vukicevic 31 .Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas samih.kada vozite.U saobracaju je najvaznije voditi racuna kako o sebi. U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete. zato uvek treba da se trudimo da ne postanemo deo crne statistike. Smrt i povrede su svakodnevna pojava na nasim putevima.

-internet adrese:www.com..ing saobraćaja:Milutin Savić 32 ..) -Novi zakon o bezbednosti saobracaja U Pirotu. www.februar2010 dipl.intermezzo.AUTO.alkoholizam.ba -casopisi iz oblasti saobraćaja (SAT.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful