MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG
SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA
BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic prof.Savic Milutin

15.februar 2010god.
SADRZAJ:
1.Uvod……………………………………………………...…......3
2. Uticaj alkohola……………………………...…………...….....4
2.1.Stanja alkoholisanosti…………………...……………..…....6
2.1.1. Blaga alkoholisanost…………………………................7
2.1.2. Umerena alkoholnost………………………………..….7
2.1.3. Srednja alkoholisanost ……………………………...….8
2.1.4. Teska alkoholisanost………………………………........9
2.1.5. Veoma teska alkoholisanost………………………........9
2.1.6. Potpuna alkoholisanost ……………………………..…9
2.2.Alkoholizam i saobracaj……………………….........…..….10
2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)………........…12
2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola…………...….....13
2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13
2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju..........14
2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca………….…....15
2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca…..…………......…16
2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema……..…..17
2.8.Dejstvo alkohola na culo vida……………………………...18
2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica…………….……19
3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru………….…..20
3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka….…..23
3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji………………….…23
3.1.2.Alkohol i halucinacije……………………………….….25
3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti
u saobracaju………………………………………………..26
3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula….……27
3.4.Zakljucak………………………………………………..…..30
Preporučena literatura................................................................31

2
1.UVOD

Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste.

Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji
konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju
sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u
saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

3
2.UTICAJ ALKOHOLA

Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda.

Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu.

Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude. On zavisi i od

telesne težine, uzrasta, fizicke kondicije, metabolizma i raznih drugih
faktora. Ipak, u kolicinama preko 0,30 mg/ml alkohol ima veoma negativan
uticaj na sve vozace, bez obzira na licne karakteristike.

Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da

poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili
ne. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju, procenjivanju i
sporijoj reakciji, kao i smanjenju samokontrole.

4
 *Prema clanu 178.iz zakona o bezbednosti saobracaja:*

Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom,odnosno u

tolikoj meri umoran,odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da
nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom,ne sme upravljati vozilom.

Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu,niti da pocne da

upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.

Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice,za koje se analizom

odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0,30 mg/ml ili
ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima
ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.),sto odgovara
sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0,30 mg/ml.

Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u

organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake
poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih
supstanci.

Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje
se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju.

5
2.1.STANJA ALKOHOLISANOSTI

Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti

vozaca,instruktora voznje i kandidata za vozaca su:

*do 0,30 mg/ml-blaga alkoholisanost

*vise od 0,30 mg/ml do 0,50 mg/ml-umerena alkoholisanost

* vise od 0,50 mg/ml do 1,20 mg/ml-srednja alkoholisanost

* vise od 1,20 mg/ml do 1,60 mg/ml-teska alkoholisanost

* vise od 1,60 mg/ml do 2,00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost

* vise od 2,00 mg/ml-potpuna alkoholisanost

6
 2.1.1. Blaga alkoholisanost
U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove,pa to predstavlja
najnizu granicu ugrozavanja saobracaja.Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi
i subjektivno se dobro osecaju,medjutim jedan broj osoba je nesposoban za
voznju,pa moze ugroziti bezbednost saobracaja.U ovom stanju moze doci do
opadanja paznje,poremecaja sluha i slicno.

2.1.2.Umerena alkoholnost
Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opažanja u vožnji i
znatno se produžava vreme reakcije. Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj
opuštenosti, čovek postaje hrabriji, manje pažljiv, pospaniji ili veseliji,
bezbrižniji, ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu, a
istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. Pri toj pripitosti
vidno polje se sužava. Katkad vozac vidi dvostruko, pokreti su mu
neusklađeni, teže procenjuje udaljenosti na putu, slabije podnosi svetla
vozila koja mu dolaze u susret, refleksi su mu sporiji. Teže se podnose i
noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

7
Pripiti vozači:

 su nekritični, samouvereni, lakomisleni

 precenjuju svoje sposobnosti
 potcenjuju opasnost
 voze prebrzo
 ulaze u "makaze"
 prelaze pune linije
 nepropisno pretiču
 seku krivine
 ne poštuju prava prvenstva
 žele da se ističu u vožnji
 kasnije zapažaju "stop svetlo"

 slabo procenjuju rastojanje između vozila

 kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale
 teže raspoznaju crvenu i zelenu boju
 teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku
 često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno

2.1.3. Srednja alkoholisanost

U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu

dogoditi,odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa
velikim poteskocama se snalazi u saobracaju.Osoba koja ima ovu kolicinu
alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano, a
moguce je i povracanje. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne
sigurnosti, jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u
kršenje zabrana. Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i
zaboravljanja na sigurnosni pojas,a intelektualne funkcije veoma brzo
opadaju

8
2.1.4. Teska alkoholisanost
U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih
sposobnosti.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa
dremljivost.Vozac postaje drzak,nepromisljen,surov,pa cak i veoma
agresivan.Vozac je nestabilan,tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa
zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda.

2.1.5. Veoma teska alkoholisanost

Covek ima teškoće u hodu,zapliće jezikom,otežano diše,vidi dvostruko-
javljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola. svest sve više i dublje zapada
u izmaglicu i povremeno može da se izgubi. Gubi se svaka samokontrola i
samokritika, a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemoguće. Tada
dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije, izražena je pospanost, a
javlja se muka i povraćanje

2.1.6. Potpuna alkoholisanost

Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu.Temperatura je
veoma niska,pa se covek moze i smrznuti.Na svetlost slabo reaguje,zenice su
prosirene.Ako je koma duboka,osoba se tesko moze povratiti u zivot. Posle
nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka. U mamurluku posle
pijenja svaki učesnik u saobraćaju oseća glavobolju i malaksalost, otežano
zapaža, i usporeno reaguje. Zato mamurni vozači često izazivaju udese.

9
2.2.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ

Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na

putevima u mnogim zemljama pa i kod nas. Alkohol pogorsava
funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u
saobracaju.Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce
svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu.

Prema istraživanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih

uzročnika saobraćajnih nesreća.Najteže nesreće po broju žrtava i po
pričinjenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani vozači. Smrtnost u
tim nesrećama je i do sedam puta veća nego u drugim slučajevima.

Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola

pre i za vreme voznje,pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba
posvetiti veliku paznju.

Dobro voziti ne znači samo poznavati propise i imati brze reflekse, nego i
znati ophoditi se u saobraćaju. Svi vozači bi medjusobno morali biti
tolerantniji i pokazivati veću solidarnost kako bi se na drumovima stvorila
povoljnija atmosfera.

Za razliku od treznih i zdravih vozača, alkoholisani vozači svojim

načinom vožnje ometaju bezbedno odvijanje saobraćaja. Naročito je noćna
vožnja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija, pa su udesi noću
češći zbog slabe vidljivosti, zaslepljenosti i veće pospanosti vozača.

10
Trezan vozač vidi saobraćajni znak na 140 metara udaljenosti, dok
alkoholisan na svega 118 metara. Zbog usporenosti refleksa i produženja
psihičke sekunde, zaustavni put vozila kojim upravlja pripit vozač je znatno
duži, a nesreće su zato češće.

Vozači dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju, no manje

su svesni da ni suvozač ne sme biti pijan .Ako je osoba popila vise od
dozvoljene kolicine, treba da se vozi na zadnjem sedištu.

I najmanje količine alkohola ugrožavaju bezbednost saobraćaja, jer alkohol

degradira sve sposobnosti vozača, bez obzira na iskustvo. Najvažnije je da
svaki čovek promeni svoj stav prema svom ponašanju u saobraćaju. Ako je
čovek pijan, onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju.

11
2.3.METABOLIZAM ALKOHOLA
(resorpcija alkohola)

Kada se unese u organizam čoveka, alkohol se odmah počinje upijati

(resorbovati) preko sluzokože usta, želuca i creva i prelazi u krv. Posle pola
do jednog sata sva unesena količina alkohola nalazi se već u krvi i počinje
da struji po organizmu. Na taj način se alkohol širi u svim tkivima. Krv
odnosi alkohol u jetru, zatim u srce, pluća i u centralni nervni sistem: mozak,
produženu moždinu i kičmenu moždinu. Nakon resorpcije alkohol se nalazi
u krvi u najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pića.

12
Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) završi se najkasnije nakon jednog
sata, dok je za njegovo izlučivanje potreban veći broj sati.

Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat

izazvati na čoveka i njegov centralni nervni sistem, zavisi od niza faktora.
Razume se da ako se unose stalno nove i nove količine alkohola, što se
praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki, onda će centralni
nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena od po nekoliko sati, pa i
duže, neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola. Koliko i
kako će se neko opiti i kako će reagovati i ponašati se pod dejstvom
alkohola, to nije uvek moguće predvideti.

2.4.FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU

ALKOHOLA
Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utiče više
faktora. Neki od njih su:

*Uticaj hrane

*Uticaj popijenog alkoholnog pića

2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju

Na brzinu resorpcije utiče okolnost, da li se ona vrši iz punog ili
praznog sistema za varenje. Pijenje «na gladno» dovodi do bržeg opijanja

13
nego pijenje na pun stomak. Ukoliko se unosi na prazan želudac, alkohol se
apsorbuje u krvotok već posle 5 minuta od uzimanja. Obilni obroci, naročito
masna hrana, usporavaju resorpciju, pa i opijanje. Tada se maksimum
koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije, do 2 sata nakon uzimanja, a
koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme
na prazan stomak. Toksični efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju
ako je obrok bogat proteinima. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam
koji bi sprečio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice.

Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi, kad se popije ista

količina alkohola jednom pre jela(gornja linija), a drugi put posle obroka
(donja zasenčena linija).

2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju

Pijenje žestokih, koncentrovanih pića ubrzava opijanje. Dodavanje

pića sa ugljen-dioksidom (mineralna voda, gazirani sokovi, itd.) ubrzava
resorpciju alkohola, a time i opijanje.

Mešanje raznih vrsta pića koja imaju razne koncentracije i razne sastave i
«dodatke», ubrzava i pojačava opijanje i kasniji «mamurluk». Brzo ispijanje
jedne čašice žestokog pića ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok.

14
Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama,
koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostiže visinu, kao kad bi se ta
količina alkohola popila odjedanput.

2.5.DELOVANJE ALKOHOLA NA
SPOSOBNOSTI VOZACA

Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do

paralize centralnog nervnog sistema.Alkohol izaziva:

* organska oboljenja

* psihicka oboljenja

Alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem.

Njegovi efekti na ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u
nervnom tkivu, a ne u mišićima i u čulima.

15
 Alkohol je sredstvo koje umiruje, i zavisno od doziranja, može biti
blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. Ona ugušuje
izvesne funkcije mozga.

Pri veoma malim količinama, može se pojaviti kao stimulativno

sredstvo pomoću prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga.
Međutim, kako se koncentracija povećava, daljnje ugušivanje funkcije
nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan
govor, nestabilan hod, poremećena čulna opažanja i nemogućnost brzog
reagovanja. Kod visokih koncentracija, etil-alkohol uzrokuje opštu
anesteziju. Jako pijana osoba će biti u sličnom stanju kao koma i veoma će
biti teško probuditi ga. U ekstremnim slučajevima, ako je koncentracija
alkohola dovoljno visoka, biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je
disanje, i to može prouzrokovati smrt.

Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na

pluca,ruke,jetru,noge,izaziva bolove u stomaku,bubrezima,zelucu,srcu itd.

2.6.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM

VOZACA

Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme

osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan,jer u saobracaju
opreznosti nikad dosta.

Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu

najpotrebnije,odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj
situaciji,kada je potrebno da se reaguje veoma brzo.
Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do
izrazaja,istice svoje sposobnosti,delima dokazuje svoju hrabrost,a sve to
prouzrokuje nepropisnu voznju,koja se obicno zavrsava nesrecom.

16
 Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u
oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola.

2.7.DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO

NERVNOG SISTEMA
Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni
nervni sistem čoveka alkohol deluje otupljujuće i omamljujuće.

Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti

opazanja,reagovanja i drugih psihickih funkcija.Zavisno od kolicine unetog
alkohola,postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do
teskih akutnih trovanja.

Alkohol prvo parališe više delova mozga, te se razum i kontrola ponašanja

polako smanjuju i gube, a niži delovi mozga (nagoni i osećanja) bivaju sve
17
više oslobađani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova. Tako
alkoholisani čovek najpre oseća kako je sve jednostavnije nego što je dotle
bilo, kako se problemi tope i nestaju, kako mu jezik lakše ide, a sve što kaže
čini mu se duhovitim i pametnim. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i
sagovornika, kojima slobodno pristupa.

Najzad počinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi, kakvog inače nije
poznavao i kakav mu se možda više sviđa od onog prvog «normalnog» i
treznog.

Ako se pijenje nastavi, onda se kritičnost sasvim smanjuje, pa počinje grubo,

socijalno neprihvatljivo ponašanje i čovek postaje smešno-žalosna kreatura.

Mali mozak je posebno izložen štetnom dejstvu alkohola, pa su ravnoteža i

skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba  poremećeni.

Tada nastaje saplitanje jezikom, teturanje, psihička otupelost, a mogu da se

jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se «film prekida» i čovek
se ničeg ne seća.

Ako se popiju izuzetno velike količine alkohola, naročito ako se to učini

naglo, dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj
moždini koja dovodi do teškog trovanja, dubokog besvesnog stanja i do
smrti.

Alkohol deluje i na periferne nerve,narocito nerve ruku i nogu,koji su za

vozace i najvazniji.

2.8.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA

Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do

smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja, a to je veoma cest uzrok
saobracajnih nezgoda.

Vece kolicine alkohola u krvi,onemogucuju slivanje likova na mreznjaci,pa

to dovodi do duplog vidjenja,kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi
objekat od uobrazenog.

18
 Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu, pa je primeceno
da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja
boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca
motornih i drugih vozila.

2.9.DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU

MISICA

Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma

negativno utice na koordinaciju misicnih radnji.

Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih

ostecenja,koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom,govor
je otezan),poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada)
odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze.

19
 Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu,pa vozac
ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno,kao kad bi
reagovao pre upotrebe alkohola.

3.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA

VARENJE I JETRU

Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za

vatenje,jetre krvnih sudova,nervnog sistema,bubrega itd.

*Oboljenja organa za varenje*

20
 Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog
sistema. Upalne promene vide se na sluzokozi usta, grla i jednjaka.

Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog

uzimanja alkoholnih pica, a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji, narocito
u predelu jednjaka. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju
slucajeva nastaje rak jednjaka.

Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta. Zubi su

zapušteni. Nije nikakva retkost da je alkoholičar skoro sasvim bez zuba.

Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir.

Ostecenja sluzokoze tankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u
probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka.

Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem

zeludačne sluznice. Ponekad to nije pravo povracanje, vec izrazit napad
mucnine, sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem

Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. Hronicni nadrazaj

zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja, osobito ujutru, nakon
ustajanja. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne
kiseline. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol, ostecuje, nagriza zeludacnu
sluzokozu. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na
zelucu.

Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. I ovde

alkohol izaziva upalu sluzokoze creva, što onemogucava normalno
funkcionisanje. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih
materija i vitamina iz hrane, što dovodi do gubitka u tezini i opsteg
propadanja.

Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje

normalne koncentracije secera u krvi. Konzumiranjem alkohola moze se
javiti secerna bolest.

*Oboljenja jetre*

21
 Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu. Vecina
materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske
obrade. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog
u organizam.

Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim

delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija.

Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza. Dolazi do

nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja,i bolesnik ce
tada osecati nelagodnost u zelucu.Poremeceno mu je varenje ,dolazi do
gubitka apetita. Ako se nastavi sa pijenjem, dolazi do ciroze jetre.

Ciroza jetre je hronicna, vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest.

Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo.
Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Zbog otezanog protoka venske krvi
kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u
organizmu (hemoroidalne vene, vene jednjaka, trbušne potkožne vene).

Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja

iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi), jednjaka i cira zeluca. Sve ove
promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma", u kome
bolesnik povremeno gubi svest.

Jetra se povecava kako bolest napreduje. Bolesnik trpi mucnine i

povracanja. Nema apetit i gubi na telesnoj težini. Mogu mu oticati i noge, a
koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu. Nekad se jetra deformiše, i
u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva.

U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva, smrtonosna bolest.

Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. Ova bolest postepeno
dovodi do smrti.

Sve ove promene,bilo na organima za varenje,bilo na jetri nastaju u

slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica.

22
3.1.DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU
AKTIVNOST COVEKA
Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam,da
potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti.

Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle
izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji,raspolozeniji,sigurniji,I da
mnogo lakse podnose fizicka naprezanja.

3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji

23
 Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija,sto pokazuju
simptomi akutnog pijanstva.

Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe veće količine

alkoholnih pića koje može nastupiti kod svakog pojedinca, alkoholicara ili
nealkoholicara. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se različiti psihički
simptomi, koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju, mada je ono reverzibilno i
relativno kratkotrajno. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od
kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim
tkivima opite osobe i može ici od lagane intoksikacije, koja se jedva
primecuje, sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom.

U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv.

"mamurluka", koji može trajati različito dugo, i moze biti karakteriziran
pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima. Ako je rec o
alkoholicaru, posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje
alkoholizma.

Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja,

koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti, nemir, uzbudjenje,
agresija, itd., nakon cega ostaje potpuna ili delimična amnezija (gubitak
sećanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo), mada
bolesnik moze imati osecaj da se sa njim nešto dogadjalo.

Patolosko pijano stanje obično završava dugim snom. Karakteristicno

je, da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje
spoljasnje klinicke simptome pijanstva.

Patolosko pijano stanje može trajati razlicito dugo, a moze nastupiti vec i
nakon malih kolicina alkohola.

24
3.1.2.Alkohol i halucinacije
Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim
alkoholizmom. . Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji, uz inace ocuvanu
svest, dobru orijentaciju,neupadljive greske u ponasanju i radu.Halucinacije
su po pravilu slusnog karaktera.Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza.

I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se, kao glavna klinicka

karakteristika halucinacije, koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se
vrlo teško razlikuju od iluzija. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije,
dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog karaktera.

25
Akusticke halucinacije često su kod alkoholicara pracene strahom, obicno
se javljaju u trecem licu, bolesnik ih cuje, cesto imaju neugodan sadrzaj,
odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika.

Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana, nedelja,

ili do šest meseci.

Hronicna alkoholna halucinoza moze, medjutim, imati vise sizofreni

karakter, moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje.

3.2.METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA

ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU

Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi,za preventive

u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u
organizmu vozaca pomocu ,, alko-testa″.

26
On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod
uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi
vozaca.

3.3.OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA

POJEDINIH CULA

1.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od

trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost
reaguje kocenjem.

27
 Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od
50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m,kod pijanog 22m,a kod
mamurnog 29m.

2.U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu
dolazi u susret,treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na
novonastalu situaciju,dok je pijanom potrebno 126m.

28
3.Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna
saobracajni znak u treznom stanju na 138m,u pijanom na 112m,a u
mamurnom na 100m.

4.

29
Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h.

3.2.ZAKLJUCAK

30
 Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas
samih, mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju
mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu.U saobracaju je najvaznije
voditi racuna kako o sebi,tako i o ostalim ucesnicima. Smrt i povrede su
svakodnevna pojava na nasim putevima, zato uvek treba da se trudimo da ne
postanemo deo crne statistike.

U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete, ne vozite - kada

vozite, ne pijte!

Preporučena literatura:
-udžbenik Regulisanje i bezbednost saobraćaja Radomir Vukicevic

31
-internet adrese:www.alkoholizam.com, www.intermezzo.ba
-casopisi iz oblasti saobraćaja (SAT,AUTO...)
-Novi zakon o bezbednosti saobracaja

U Pirotu,februar2010 dipl.ing saobraćaja:Milutin Savić

32