MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic

prof.Savic Milutin

15.februar 2010god.

SADRZAJ:
1.Uvod……………………………………………………...…......3 2. Uticaj alkohola……………………………...…………...….....4 2.1.Stanja alkoholisanosti…………………...……………..…....6 2.1.1. Blaga alkoholisanost…………………………................7 2.1.2. Umerena alkoholnost………………………………..….7 2.1.3. Srednja alkoholisanost ……………………………...….8 2.1.4. Teska alkoholisanost………………………………........9 2.1.5. Veoma teska alkoholisanost………………………........9 2.1.6. Potpuna alkoholisanost ……………………………..…9 2.2.Alkoholizam i saobracaj……………………….........…..….10 2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)………........…12 2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola…………...….....13 2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13 2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju..........14 2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca………….…....15 2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca…..…………......…16 2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema……..…..17 2.8.Dejstvo alkohola na culo vida……………………………...18 2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica…………….……19 3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru………….…..20 3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka….…..23 3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji………………….…23 3.1.2.Alkohol i halucinacije……………………………….….25 3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti u saobracaju………………………………………………..26 3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula….……27 3.4.Zakljucak………………………………………………..…..30 Preporučena literatura................................................................31

2

1.UVOD
Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste. Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

3

Ipak. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju. procenjivanju i sporijoj reakciji. kao i smanjenju samokontrole. bez obzira na licne karakteristike.UTICAJ ALKOHOLA Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda. u kolicinama preko 0. On zavisi i od telesne težine. Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude.30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozace.2. Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu. 4 . uzrasta. metabolizma i raznih drugih faktora. fizicke kondicije. Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili ne.

Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu.). 5 .30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.niti da pocne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.iz zakona o bezbednosti saobracaja:* Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom.sto odgovara sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0.odnosno u tolikoj meri umoran.za koje se analizom odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0.30 mg/ml. Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci. Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju.odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom.*Prema clanu 178. Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice.ne sme upravljati vozilom.

60 mg/ml do 2.30 mg/ml-blaga alkoholisanost *vise od 0.60 mg/ml-teska alkoholisanost * vise od 1.30 mg/ml do 0.50 mg/ml-umerena alkoholisanost * vise od 0.00 mg/ml-potpuna alkoholisanost 6 .20 mg/ml-srednja alkoholisanost * vise od 1.2.50 mg/ml do 1.STANJA ALKOHOLISANOSTI Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozaca.instruktora voznje i kandidata za vozaca su: *do 0.00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost * vise od 2.20 mg/ml do 1.1.

Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj opuštenosti. Teže se podnose i noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera.medjutim jedan broj osoba je nesposoban za voznju. Blaga alkoholisanost U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove. 7 . Pri toj pripitosti vidno polje se sužava.Umerena alkoholnost Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije.2.2.U ovom stanju moze doci do opadanja paznje. pospaniji ili veseliji.1.Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi i subjektivno se dobro osecaju. manje pažljiv.poremecaja sluha i slicno. a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. teže procenjuje udaljenosti na putu. ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu. slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret. bezbrižniji.1.pa to predstavlja najnizu granicu ugrozavanja saobracaja. čovek postaje hrabriji. Katkad vozac vidi dvostruko.pa moze ugroziti bezbednost saobracaja.1. refleksi su mu sporiji. pokreti su mu neusklađeni. 2.

Pripiti vozači: • • • • • • • • • • • su nekritični. jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana. Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas.odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa velikim poteskocama se snalazi u saobracaju. samouvereni.1. a moguce je i povracanje.Osoba koja ima ovu kolicinu alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti.3. Srednja alkoholisanost U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu dogoditi.a intelektualne funkcije veoma brzo opadaju 8 . lakomisleni precenjuju svoje sposobnosti potcenjuju opasnost voze prebrzo ulaze u "makaze" prelaze pune linije nepropisno pretiču seku krivine ne poštuju prava prvenstva žele da se ističu u vožnji kasnije zapažaju "stop svetlo" • • • • • slabo procenjuju rastojanje između vozila kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale teže raspoznaju crvenu i zelenu boju teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno 2.

a javlja se muka i povraćanje 2. Tada dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije.pa cak i veoma agresivan.1.osoba se tesko moze povratiti u zivot.Vozac postaje drzak. 9 .1. svest sve više i dublje zapada u izmaglicu i povremeno može da se izgubi.otežano diše. izražena je pospanost.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa dremljivost.pa se covek moze i smrznuti.tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda.Vozac je nestabilan. a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemoguće.zenice su prosirene.4. Zato mamurni vozači često izazivaju udese. Teska alkoholisanost U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti.zapliće jezikom. 2.2. Potpuna alkoholisanost Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu.Temperatura je veoma niska.Ako je koma duboka. Posle nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka.1.Na svetlost slabo reaguje. i usporeno reaguje.6.nepromisljen. otežano zapaža.surov.vidi dvostrukojavljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola. Veoma teska alkoholisanost Covek ima teškoće u hodu. U mamurluku posle pijenja svaki učesnik u saobraćaju oseća glavobolju i malaksalost. Gubi se svaka samokontrola i samokritika.5.

zaslepljenosti i veće pospanosti vozača. Naročito je noćna vožnja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija. 10 . Dobro voziti ne znači samo poznavati propise i imati brze reflekse.Najteže nesreće po broju žrtava i po pričinjenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani vozači.2. Prema istraživanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nesreća. alkoholisani vozači svojim načinom vožnje ometaju bezbedno odvijanje saobraćaja.pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku paznju. Za razliku od treznih i zdravih vozača.Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu. Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola pre i za vreme voznje. nego i znati ophoditi se u saobraćaju. Alkohol pogorsava funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u saobracaju. pa su udesi noću češći zbog slabe vidljivosti.2.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na putevima u mnogim zemljama pa i kod nas. Svi vozači bi medjusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veću solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera. Smrtnost u tim nesrećama je i do sedam puta veća nego u drugim slučajevima.

Trezan vozač vidi saobraćajni znak na 140 metara udaljenosti. treba da se vozi na zadnjem sedištu. Najvažnije je da svaki čovek promeni svoj stav prema svom ponašanju u saobraćaju. zaustavni put vozila kojim upravlja pripit vozač je znatno duži. dok alkoholisan na svega 118 metara. Vozači dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju. a nesreće su zato češće. no manje su svesni da ni suvozač ne sme biti pijan . onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju.Ako je osoba popila vise od dozvoljene kolicine. bez obzira na iskustvo. jer alkohol degradira sve sposobnosti vozača. I najmanje količine alkohola ugrožavaju bezbednost saobraćaja. 11 . Zbog usporenosti refleksa i produženja psihičke sekunde. Ako je čovek pijan.

METABOLIZAM ALKOHOLA (resorpcija alkohola) Kada se unese u organizam čoveka. Krv odnosi alkohol u jetru. Na taj način se alkohol širi u svim tkivima. alkohol se odmah počinje upijati (resorbovati) preko sluzokože usta.2. zatim u srce. 12 . želuca i creva i prelazi u krv.3. Posle pola do jednog sata sva unesena količina alkohola nalazi se već u krvi i počinje da struji po organizmu. Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pića. pluća i u centralni nervni sistem: mozak. produženu moždinu i kičmenu moždinu.

neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola. Pijenje «na gladno» dovodi do bržeg opijanja 13 .1. to nije uvek moguće predvideti. što se praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki.Uticaj hrane na resorpciju Na brzinu resorpcije utiče okolnost. da li se ona vrši iz punog ili praznog sistema za varenje.4. Koliko i kako će se neko opiti i kako će reagovati i ponašati se pod dejstvom alkohola.Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) završi se najkasnije nakon jednog sata.FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU ALKOHOLA Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utiče više faktora. pa i duže. Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat izazvati na čoveka i njegov centralni nervni sistem. 2.4. dok je za njegovo izlučivanje potreban veći broj sati. Neki od njih su: *Uticaj hrane *Uticaj popijenog alkoholnog pića 2. Razume se da ako se unose stalno nove i nove količine alkohola. zavisi od niza faktora. onda će centralni nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena od po nekoliko sati.

itd.4. pa i opijanje. Brzo ispijanje jedne čašice žestokog pića ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok. 2. Dodavanje pića sa ugljen-dioksidom (mineralna voda. kad se popije ista količina alkohola jednom pre jela(gornja linija). 14 . naročito masna hrana.nego pijenje na pun stomak. koncentrovanih pića ubrzava opijanje.) ubrzava resorpciju alkohola. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam koji bi sprečio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice. alkohol se apsorbuje u krvotok već posle 5 minuta od uzimanja. gazirani sokovi. usporavaju resorpciju.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju Pijenje žestokih. Mešanje raznih vrsta pića koja imaju razne koncentracije i razne sastave i «dodatke». Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije. do 2 sata nakon uzimanja. a time i opijanje. ubrzava i pojačava opijanje i kasniji «mamurluk». Toksični efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju ako je obrok bogat proteinima. a koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme na prazan stomak. Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi. Ukoliko se unosi na prazan želudac. Obilni obroci. a drugi put posle obroka (donja zasenčena linija).

5.Alkohol izaziva: * organska oboljenja * psihicka oboljenja Alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem. koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostiže visinu. Njegovi efekti na ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu. 2. 15 . a ne u mišićima i u čulima.Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama.DELOVANJE ALKOHOLA NA SPOSOBNOSTI VOZACA Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do paralize centralnog nervnog sistema. kao kad bi se ta količina alkohola popila odjedanput.

zelucu. 2.istice svoje sposobnosti. daljnje ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan govor.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM VOZACA Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan. biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je disanje. Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na pluca.noge.izaziva bolove u stomaku. Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu najpotrebnije.srcu itd.delima dokazuje svoju hrabrost. etil-alkohol uzrokuje opštu anesteziju. i to može prouzrokovati smrt. Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do izrazaja.kada je potrebno da se reaguje veoma brzo.jetru.a sve to prouzrokuje nepropisnu voznju. i zavisno od doziranja. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga.odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj situaciji. nestabilan hod. poremećena čulna opažanja i nemogućnost brzog reagovanja.bubrezima. može biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka.koja se obicno zavrsava nesrecom.ruke. Pri veoma malim količinama.6. može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomoću prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga. Međutim.Alkohol je sredstvo koje umiruje. 16 . U ekstremnim slučajevima.jer u saobracaju opreznosti nikad dosta. kako se koncentracija povećava. Jako pijana osoba će biti u sličnom stanju kao koma i veoma će biti teško probuditi ga. Kod visokih koncentracija.

Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti opazanja. te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube.DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO NERVNOG SISTEMA Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni nervni sistem čoveka alkohol deluje otupljujuće i omamljujuće. 2.7.Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola.Zavisno od kolicine unetog alkohola. Alkohol prvo parališe više delova mozga.postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do teskih akutnih trovanja.reagovanja i drugih psihickih funkcija. a niži delovi mozga (nagoni i osećanja) bivaju sve 17 .

narocito nerve ruku i nogu. pa su ravnoteža i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremećeni. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i sagovornika.kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi objekat od uobrazenog. kako se problemi tope i nestaju. Ako se pijenje nastavi. 18 . Tako alkoholisani čovek najpre oseća kako je sve jednostavnije nego što je dotle bilo. Mali mozak je posebno izložen štetnom dejstvu alkohola. a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se «film prekida» i čovek se ničeg ne seća. teturanje. 2.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja. kojima slobodno pristupa. Tada nastaje saplitanje jezikom. a to je veoma cest uzrok saobracajnih nezgoda. dubokog besvesnog stanja i do smrti. Najzad počinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi. psihička otupelost. socijalno neprihvatljivo ponašanje i čovek postaje smešno-žalosna kreatura. pa počinje grubo. dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja.onemogucuju slivanje likova na mreznjaci.više oslobađani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova. Alkohol deluje i na periferne nerve. onda se kritičnost sasvim smanjuje. kakvog inače nije poznavao i kakav mu se možda više sviđa od onog prvog «normalnog» i treznog.8. naročito ako se to učini naglo.pa to dovodi do duplog vidjenja. Ako se popiju izuzetno velike količine alkohola. kako mu jezik lakše ide.koji su za vozace i najvazniji. Vece kolicine alkohola u krvi. a sve što kaže čini mu se duhovitim i pametnim.

Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu.koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom. 2.DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU MISICA Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma negativno utice na koordinaciju misicnih radnji. Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih ostecenja.9. 19 .govor je otezan).poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada) odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze. pa je primeceno da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca motornih i drugih vozila.

pa vozac ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno.bubrega itd.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA VARENJE I JETRU Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za vatenje.kao kad bi reagovao pre upotrebe alkohola.Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu. 3.nervnog sistema.jetre krvnih sudova. *Oboljenja organa za varenje* 20 .

Ostecenja sluzokoze tankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka. Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje normalne koncentracije secera u krvi. nakon ustajanja. Upalne promene vide se na sluzokozi usta. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol. nagriza zeludacnu sluzokozu. ostecuje. sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. narocito u predelu jednjaka. Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slucajeva nastaje rak jednjaka. Nije nikakva retkost da je alkoholičar skoro sasvim bez zuba. Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta. Konzumiranjem alkohola moze se javiti secerna bolest. Ponekad to nije pravo povracanje. grla i jednjaka. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne kiseline. što onemogucava normalno funkcionisanje. što dovodi do gubitka u tezini i opsteg propadanja. vec izrazit napad mucnine. Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem zeludačne sluznice. Zubi su zapušteni.Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. osobito ujutru. *Oboljenja jetre* 21 . Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir. Hronicni nadrazaj zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoze creva. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na zelucu. Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pica.

Bolesnik trpi mucnine i povracanja. Vecina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Ciroza jetre je hronicna. Sve ove promene.Poremeceno mu je varenje . Mogu mu oticati i noge.bilo na jetri nastaju u slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica.Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu. Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo.i bolesnik ce tada osecati nelagodnost u zelucu. Nekad se jetra deformiše. Ako se nastavi sa pijenjem. smrtonosna bolest. Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi). vene jednjaka. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja. jednjaka i cira zeluca.bilo na organima za varenje. vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest.dolazi do gubitka apetita. Zbog otezanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene. trbušne potkožne vene). Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija. U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva. 22 . u kome bolesnik povremeno gubi svest. Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza. dolazi do ciroze jetre. Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. Ova bolest postepeno dovodi do smrti. Jetra se povecava kako bolest napreduje. i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma". Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. a koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu. Nema apetit i gubi na telesnoj težini.

1. Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji.sigurniji.DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU AKTIVNOST COVEKA Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam.1.da potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti.Alkoholizam i psihicki poremecaji 23 .I da mnogo lakse podnose fizicka naprezanja. 3.3.raspolozeniji.1.

mada bolesnik moze imati osecaj da se sa njim nešto dogadjalo. a moze nastupiti vec i nakon malih kolicina alkohola. Karakteristicno je. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim tkivima opite osobe i može ici od lagane intoksikacije. alkoholicara ili nealkoholicara.. nemir. Ako je rec o alkoholicaru. uzbudjenje.Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija. koji može trajati različito dugo. da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje spoljasnje klinicke simptome pijanstva. koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti. sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom. i moze biti karakteriziran pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se različiti psihički simptomi. agresija. Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića koje može nastupiti kod svakog pojedinca. 24 . posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje alkoholizma. Patolosko pijano stanje obično završava dugim snom. nakon cega ostaje potpuna ili delimična amnezija (gubitak sećanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo). U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv. koja se jedva primecuje. koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju. Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja.sto pokazuju simptomi akutnog pijanstva. itd. mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. Patolosko pijano stanje može trajati razlicito dugo. "mamurluka".

Halucinacije su po pravilu slusnog karaktera. I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se.2. dobru orijentaciju. koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se vrlo teško razlikuju od iluzija.1.Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza.3.Alkohol i halucinacije Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim alkoholizmom. kao glavna klinicka karakteristika halucinacije. . uz inace ocuvanu svest. dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog karaktera.neupadljive greske u ponasanju i radu. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije. 25 . Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji.

nedelja. moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje.za preventive u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u organizmu vozaca pomocu . ili do šest meseci. bolesnik ih cuje. imati vise sizofreni karakter. 26 . obicno se javljaju u trecem licu. odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika.2. medjutim. 3.METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi.. Hronicna alkoholna halucinoza moze.Akusticke halucinacije često su kod alkoholicara pracene strahom. Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana. alko-testa″. cesto imaju neugodan sadrzaj.

3.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost reaguje kocenjem.3.On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi vozaca.OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA POJEDINIH CULA 1. 27 .

Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od 50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m. 28 . 2.U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu dolazi u susret.kod pijanog 22m.treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na novonastalu situaciju.a kod mamurnog 29m.dok je pijanom potrebno 126m.

a u mamurnom na 100m.Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobracajni znak u treznom stanju na 138m.u pijanom na 112m. 4.3. 29 .

2.ZAKLJUCAK 30 . 3.Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h.

ne vozite .tako i o ostalim ucesnicima. mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu.kada vozite. ne pijte! Preporučena literatura: -udžbenik Regulisanje i bezbednost saobraćaja Radomir Vukicevic 31 .U saobracaju je najvaznije voditi racuna kako o sebi. Smrt i povrede su svakodnevna pojava na nasim putevima. zato uvek treba da se trudimo da ne postanemo deo crne statistike.Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas samih. U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete.

www.) -Novi zakon o bezbednosti saobracaja U Pirotu.februar2010 dipl.ing saobraćaja:Milutin Savić 32 ...intermezzo.ba -casopisi iz oblasti saobraćaja (SAT.AUTO.alkoholizam.com.-internet adrese:www.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful