MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic

prof.Savic Milutin

15.februar 2010god.

SADRZAJ:
1.Uvod……………………………………………………...…......3 2. Uticaj alkohola……………………………...…………...….....4 2.1.Stanja alkoholisanosti…………………...……………..…....6 2.1.1. Blaga alkoholisanost…………………………................7 2.1.2. Umerena alkoholnost………………………………..….7 2.1.3. Srednja alkoholisanost ……………………………...….8 2.1.4. Teska alkoholisanost………………………………........9 2.1.5. Veoma teska alkoholisanost………………………........9 2.1.6. Potpuna alkoholisanost ……………………………..…9 2.2.Alkoholizam i saobracaj……………………….........…..….10 2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)………........…12 2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola…………...….....13 2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13 2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju..........14 2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca………….…....15 2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca…..…………......…16 2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema……..…..17 2.8.Dejstvo alkohola na culo vida……………………………...18 2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica…………….……19 3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru………….…..20 3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka….…..23 3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji………………….…23 3.1.2.Alkohol i halucinacije……………………………….….25 3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti u saobracaju………………………………………………..26 3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula….……27 3.4.Zakljucak………………………………………………..…..30 Preporučena literatura................................................................31

2

1.UVOD
Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste. Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

3

30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozace. Ipak.2. kao i smanjenju samokontrole. u kolicinama preko 0. fizicke kondicije. On zavisi i od telesne težine. Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili ne. 4 . Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude. procenjivanju i sporijoj reakciji.UTICAJ ALKOHOLA Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda. metabolizma i raznih drugih faktora. Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu. bez obzira na licne karakteristike. uzrasta. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju.

).sto odgovara sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0.30 mg/ml ili ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.30 mg/ml. Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju. 5 . Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.odnosno u tolikoj meri umoran.*Prema clanu 178. Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu.za koje se analizom odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0.niti da pocne da upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.ne sme upravljati vozilom. Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice.iz zakona o bezbednosti saobracaja:* Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom.odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom.

50 mg/ml do 1.30 mg/ml-blaga alkoholisanost *vise od 0.60 mg/ml do 2.00 mg/ml-potpuna alkoholisanost 6 .1.2.00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost * vise od 2.20 mg/ml-srednja alkoholisanost * vise od 1.50 mg/ml-umerena alkoholisanost * vise od 0.60 mg/ml-teska alkoholisanost * vise od 1.30 mg/ml do 0.20 mg/ml do 1.STANJA ALKOHOLISANOSTI Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti vozaca.instruktora voznje i kandidata za vozaca su: *do 0.

Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi i subjektivno se dobro osecaju. pospaniji ili veseliji. Teže se podnose i noćna zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera.2.pa moze ugroziti bezbednost saobracaja. Ovaj postotak alkohola izaziva osećaj opuštenosti. teže procenjuje udaljenosti na putu. manje pažljiv. ali i površniji u proceni sposobnosti za vožnju i uslova na putu. Pri toj pripitosti vidno polje se sužava.1.medjutim jedan broj osoba je nesposoban za voznju.U ovom stanju moze doci do opadanja paznje.1. slabije podnosi svetla vozila koja mu dolaze u susret. 2. Blaga alkoholisanost U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove. bezbrižniji. Katkad vozac vidi dvostruko. a istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi.2.pa to predstavlja najnizu granicu ugrozavanja saobracaja.Umerena alkoholnost Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opažanja u vožnji i znatno se produžava vreme reakcije. čovek postaje hrabriji. pokreti su mu neusklađeni. refleksi su mu sporiji. 7 .1.poremecaja sluha i slicno.

a intelektualne funkcije veoma brzo opadaju 8 . a moguce je i povracanje. Otuda dolazi do preteranog povećanja brzine i zaboravljanja na sigurnosni pojas.Pripiti vozači: • • • • • • • • • • • su nekritični. Treba imati na umu da alkohol pruža osećaj lažne sigurnosti. Srednja alkoholisanost U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu dogoditi.Osoba koja ima ovu kolicinu alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano.3.1. samouvereni. jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lakše upusti u kršenje zabrana. lakomisleni precenjuju svoje sposobnosti potcenjuju opasnost voze prebrzo ulaze u "makaze" prelaze pune linije nepropisno pretiču seku krivine ne poštuju prava prvenstva žele da se ističu u vožnji kasnije zapažaju "stop svetlo" • • • • • slabo procenjuju rastojanje između vozila kasnije reaguju na svetlosne i zvučne signale teže raspoznaju crvenu i zelenu boju teže raspoznaju smetnje pri vožnji noću i u sumraku često umesto kočnice pritisnu pedalu gasa ili obratno 2.odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa velikim poteskocama se snalazi u saobracaju.

6. i usporeno reaguje. Posle nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka. Veoma teska alkoholisanost Covek ima teškoće u hodu.surov. Tada dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije.Vozac postaje drzak.tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda. Teska alkoholisanost U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih sposobnosti. Zato mamurni vozači često izazivaju udese. a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemoguće. a javlja se muka i povraćanje 2.2.zapliće jezikom.vidi dvostrukojavljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola. U mamurluku posle pijenja svaki učesnik u saobraćaju oseća glavobolju i malaksalost. 2.5. 9 .4.1.Vozac je nestabilan.zenice su prosirene.Ako je koma duboka. Potpuna alkoholisanost Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu.pa se covek moze i smrznuti.1. otežano zapaža.osoba se tesko moze povratiti u zivot. izražena je pospanost.Na svetlost slabo reaguje.otežano diše. svest sve više i dublje zapada u izmaglicu i povremeno može da se izgubi. Gubi se svaka samokontrola i samokritika.1.nepromisljen.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa dremljivost.pa cak i veoma agresivan.Temperatura je veoma niska.

ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na putevima u mnogim zemljama pa i kod nas. Svi vozači bi medjusobno morali biti tolerantniji i pokazivati veću solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera.2. Alkohol pogorsava funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u saobracaju. Smrtnost u tim nesrećama je i do sedam puta veća nego u drugim slučajevima.2. Za razliku od treznih i zdravih vozača. Dobro voziti ne znači samo poznavati propise i imati brze reflekse. pa su udesi noću češći zbog slabe vidljivosti. zaslepljenosti i veće pospanosti vozača. 10 . alkoholisani vozači svojim načinom vožnje ometaju bezbedno odvijanje saobraćaja. Naročito je noćna vožnja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija.pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku paznju. Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola pre i za vreme voznje. Prema istraživanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzročnika saobraćajnih nesreća. nego i znati ophoditi se u saobraćaju.Najteže nesreće po broju žrtava i po pričinjenoj materijalnoj šteti prouzrokuju alkoholisani vozači.Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu.

no manje su svesni da ni suvozač ne sme biti pijan . treba da se vozi na zadnjem sedištu. Najvažnije je da svaki čovek promeni svoj stav prema svom ponašanju u saobraćaju. Ako je čovek pijan. dok alkoholisan na svega 118 metara. bez obzira na iskustvo. 11 . Zbog usporenosti refleksa i produženja psihičke sekunde. jer alkohol degradira sve sposobnosti vozača. Vozači dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju. zaustavni put vozila kojim upravlja pripit vozač je znatno duži. a nesreće su zato češće.Ako je osoba popila vise od dozvoljene kolicine. onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju.Trezan vozač vidi saobraćajni znak na 140 metara udaljenosti. I najmanje količine alkohola ugrožavaju bezbednost saobraćaja.

METABOLIZAM ALKOHOLA (resorpcija alkohola) Kada se unese u organizam čoveka. zatim u srce. Posle pola do jednog sata sva unesena količina alkohola nalazi se već u krvi i počinje da struji po organizmu. Krv odnosi alkohol u jetru.2. 12 . pluća i u centralni nervni sistem: mozak. Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pića. Na taj način se alkohol širi u svim tkivima. produženu moždinu i kičmenu moždinu.3. želuca i creva i prelazi u krv. alkohol se odmah počinje upijati (resorbovati) preko sluzokože usta.

da li se ona vrši iz punog ili praznog sistema za varenje. Razume se da ako se unose stalno nove i nove količine alkohola. onda će centralni nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena od po nekoliko sati.4. to nije uvek moguće predvideti. zavisi od niza faktora. Neki od njih su: *Uticaj hrane *Uticaj popijenog alkoholnog pića 2. 2.Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) završi se najkasnije nakon jednog sata. neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola. pa i duže. dok je za njegovo izlučivanje potreban veći broj sati. Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat izazvati na čoveka i njegov centralni nervni sistem. Pijenje «na gladno» dovodi do bržeg opijanja 13 .FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU ALKOHOLA Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utiče više faktora.4. što se praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki. Koliko i kako će se neko opiti i kako će reagovati i ponašati se pod dejstvom alkohola.Uticaj hrane na resorpciju Na brzinu resorpcije utiče okolnost.1.

alkohol se apsorbuje u krvotok već posle 5 minuta od uzimanja. gazirani sokovi. Obilni obroci. Toksični efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju ako je obrok bogat proteinima. do 2 sata nakon uzimanja. itd. Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi. Tada se maksimum koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije. usporavaju resorpciju.4. kad se popije ista količina alkohola jednom pre jela(gornja linija). koncentrovanih pića ubrzava opijanje. Mešanje raznih vrsta pića koja imaju razne koncentracije i razne sastave i «dodatke». Ukoliko se unosi na prazan želudac. a drugi put posle obroka (donja zasenčena linija).nego pijenje na pun stomak.2.) ubrzava resorpciju alkohola. Brzo ispijanje jedne čašice žestokog pića ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok. naročito masna hrana. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam koji bi sprečio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice. 14 . a time i opijanje. pa i opijanje.Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju Pijenje žestokih. Dodavanje pića sa ugljen-dioksidom (mineralna voda. 2. ubrzava i pojačava opijanje i kasniji «mamurluk». a koncentracija alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme na prazan stomak.

15 . kao kad bi se ta količina alkohola popila odjedanput. koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostiže visinu.5. Njegovi efekti na ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu.Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama. a ne u mišićima i u čulima. 2.DELOVANJE ALKOHOLA NA SPOSOBNOSTI VOZACA Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do paralize centralnog nervnog sistema.Alkohol izaziva: * organska oboljenja * psihicka oboljenja Alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem.

koja se obicno zavrsava nesrecom.delima dokazuje svoju hrabrost.bubrezima.zelucu. Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu najpotrebnije. daljnje ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan govor. Pri veoma malim količinama.srcu itd.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM VOZACA Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan. Međutim.noge.jer u saobracaju opreznosti nikad dosta.6.odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj situaciji. 2.izaziva bolove u stomaku. etil-alkohol uzrokuje opštu anesteziju. može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomoću prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga. biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je disanje.a sve to prouzrokuje nepropisnu voznju. poremećena čulna opažanja i nemogućnost brzog reagovanja.jetru. Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na pluca. Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do izrazaja.istice svoje sposobnosti. Kod visokih koncentracija. ako je koncentracija alkohola dovoljno visoka. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga.kada je potrebno da se reaguje veoma brzo. može biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. 16 . Jako pijana osoba će biti u sličnom stanju kao koma i veoma će biti teško probuditi ga. i zavisno od doziranja. nestabilan hod.ruke.Alkohol je sredstvo koje umiruje. U ekstremnim slučajevima. i to može prouzrokovati smrt. kako se koncentracija povećava.

postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do teskih akutnih trovanja. Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti opazanja.reagovanja i drugih psihickih funkcija.Zavisno od kolicine unetog alkohola. te se razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube.7.Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola. a niži delovi mozga (nagoni i osećanja) bivaju sve 17 .DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO NERVNOG SISTEMA Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni nervni sistem čoveka alkohol deluje otupljujuće i omamljujuće. 2. Alkohol prvo parališe više delova mozga.

dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produženoj moždini koja dovodi do teškog trovanja. Tada nastaje saplitanje jezikom.koji su za vozace i najvazniji. Tako alkoholisani čovek najpre oseća kako je sve jednostavnije nego što je dotle bilo. Više se ne stidi i ne plaši od okoline i sagovornika. naročito ako se to učini naglo. a mogu da se jave i kraći ili duži periodi pomućenja svesti kada se «film prekida» i čovek se ničeg ne seća.više oslobađani i ispušteni ispod kontrole paralisanih viših delova. socijalno neprihvatljivo ponašanje i čovek postaje smešno-žalosna kreatura. kojima slobodno pristupa. pa su ravnoteža i skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremećeni. psihička otupelost.pa to dovodi do duplog vidjenja. Alkohol deluje i na periferne nerve. a to je veoma cest uzrok saobracajnih nezgoda. kakvog inače nije poznavao i kakav mu se možda više sviđa od onog prvog «normalnog» i treznog. dubokog besvesnog stanja i do smrti. Vece kolicine alkohola u krvi. a sve što kaže čini mu se duhovitim i pametnim.8. kako se problemi tope i nestaju. pa počinje grubo.onemogucuju slivanje likova na mreznjaci.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja. kako mu jezik lakše ide. Ako se pijenje nastavi. teturanje. 18 . 2.kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi objekat od uobrazenog. Ako se popiju izuzetno velike količine alkohola.narocito nerve ruku i nogu. Najzad počinje pomalo i da uživa u jednom drugom sebi. onda se kritičnost sasvim smanjuje. Mali mozak je posebno izložen štetnom dejstvu alkohola.

Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu.9. pa je primeceno da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca motornih i drugih vozila. Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih ostecenja. 2.poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada) odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze.DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU MISICA Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma negativno utice na koordinaciju misicnih radnji.govor je otezan). 19 .koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom.

nervnog sistema.Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu.jetre krvnih sudova.kao kad bi reagovao pre upotrebe alkohola.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA VARENJE I JETRU Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za vatenje.pa vozac ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno.bubrega itd. 3. *Oboljenja organa za varenje* 20 .

ostecuje. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane. grla i jednjaka. Zubi su zapušteni. *Oboljenja jetre* 21 . Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem zeludačne sluznice. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoze creva. a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji. što onemogucava normalno funkcionisanje.Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne kiseline. Ostecenja sluzokoze tankog creva i želuca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka. Upalne promene vide se na sluzokozi usta. Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta. Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na zelucu. nakon ustajanja. Konzumiranjem alkohola moze se javiti secerna bolest. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol. Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. Hronicni nadrazaj zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja. osobito ujutru. sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. Nije nikakva retkost da je alkoholičar skoro sasvim bez zuba. što dovodi do gubitka u tezini i opsteg propadanja. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slucajeva nastaje rak jednjaka. Ponekad to nije pravo povracanje. Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je česta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pica. vec izrazit napad mucnine. narocito u predelu jednjaka. nagriza zeludacnu sluzokozu. Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje normalne koncentracije secera u krvi.

Poremeceno mu je varenje . jednjaka i cira zeluca. Sve ove promene.i bolesnik ce tada osecati nelagodnost u zelucu.dolazi do gubitka apetita. Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo. a koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu. dolazi do ciroze jetre. Zbog otezanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene.Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu. Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma".bilo na jetri nastaju u slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica. Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija. Vecina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. u kome bolesnik povremeno gubi svest. vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest. Ako se nastavi sa pijenjem. vene jednjaka. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja. i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva.bilo na organima za varenje. Nekad se jetra deformiše. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. smrtonosna bolest. Ciroza jetre je hronicna. Ova bolest postepeno dovodi do smrti. Mogu mu oticati i noge. Jetra se povecava kako bolest napreduje. Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi). U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva. 22 . Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. trbušne potkožne vene). Nema apetit i gubi na telesnoj težini. Bolesnik trpi mucnine i povracanja.

sigurniji. Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji.da potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti.DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU AKTIVNOST COVEKA Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam.1.1.raspolozeniji.Alkoholizam i psihicki poremecaji 23 . 3.3.1.I da mnogo lakse podnose fizicka naprezanja.

Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija. U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv. koji može trajati različito dugo. agresija. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se različiti psihički simptomi. mada bolesnik moze imati osecaj da se sa njim nešto dogadjalo. itd. mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. "mamurluka". i moze biti karakteriziran pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima. posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje alkoholizma. alkoholicara ili nealkoholicara. koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju. sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom. uzbudjenje. a moze nastupiti vec i nakon malih kolicina alkohola. Karakteristicno je. Patolosko pijano stanje obično završava dugim snom. Ako je rec o alkoholicaru.. koja se jedva primecuje. Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja. nakon cega ostaje potpuna ili delimična amnezija (gubitak sećanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo). 24 . da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje spoljasnje klinicke simptome pijanstva. nemir.sto pokazuju simptomi akutnog pijanstva. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim tkivima opite osobe i može ici od lagane intoksikacije. koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti. Patolosko pijano stanje može trajati razlicito dugo. Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića koje može nastupiti kod svakog pojedinca.

3. 25 . . dobru orijentaciju.Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza.Alkohol i halucinacije Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim alkoholizmom.1.neupadljive greske u ponasanju i radu. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije. Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji. dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog karaktera. koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se vrlo teško razlikuju od iluzija. uz inace ocuvanu svest.Halucinacije su po pravilu slusnog karaktera. I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se.2. kao glavna klinicka karakteristika halucinacije.

Hronicna alkoholna halucinoza moze.2. 3. alko-testa″.za preventive u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u organizmu vozaca pomocu . odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika.. ili do šest meseci. obicno se javljaju u trecem licu. imati vise sizofreni karakter. cesto imaju neugodan sadrzaj.METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi. Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana. 26 . medjutim. nedelja.Akusticke halucinacije često su kod alkoholicara pracene strahom. moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje. bolesnik ih cuje.

27 .OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA POJEDINIH CULA 1. 3.On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi vozaca.3.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost reaguje kocenjem.

a kod mamurnog 29m. 28 .Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od 50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m. 2.U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu dolazi u susret.treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na novonastalu situaciju.dok je pijanom potrebno 126m.kod pijanog 22m.

3. 29 . 4.Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna saobracajni znak u treznom stanju na 138m.a u mamurnom na 100m.u pijanom na 112m.

2.Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h. 3.ZAKLJUCAK 30 .

zato uvek treba da se trudimo da ne postanemo deo crne statistike.tako i o ostalim ucesnicima. mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu.kada vozite.Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas samih. ne vozite . U vašem je interesu da se pridržavate saveta: Kada pijete.U saobracaju je najvaznije voditi racuna kako o sebi. Smrt i povrede su svakodnevna pojava na nasim putevima. ne pijte! Preporučena literatura: -udžbenik Regulisanje i bezbednost saobraćaja Radomir Vukicevic 31 .

) -Novi zakon o bezbednosti saobracaja U Pirotu..-internet adrese:www.intermezzo.ing saobraćaja:Milutin Savić 32 .com.februar2010 dipl.AUTO..alkoholizam.ba -casopisi iz oblasti saobraćaja (SAT. www.