P. 1
Tehnike Medjunarodnog Poslovanja - SKRIPTA

Tehnike Medjunarodnog Poslovanja - SKRIPTA

|Views: 856|Likes:
Published by Nebojsa Marjanovic

More info:

Published by: Nebojsa Marjanovic on Nov 04, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/26/2013

pdf

text

original

MEĐUNARODNA PLAĆANJA se danas obavljaju isključivo preko banaka i u devizama, odnosno

prenosom potraživanja u valutama na računima kod banaka. Međunarodna plaćanja se mogi vršiti: 1. Gotoviski (novcem) 2. Bezgotovinski (plaćanje na kredit; od momenta izvoznog carinjenja plaćanje do i od 60 dana) Međunarodna gotovinska plaćanja se mogu vršiti: 1. Pre isporuke 2. U toku isporuke (dokumentarni akreditiv) 3. Posle isporuke U realizaciji platnog prometa sa inostranstvom najčešće učestvuje veći broj subjekata, i to: 1. Nalogodavac ( koji izdaje nalog za plaćanje) 2. Domaća i inostrana banka (kao posrednici) 3. Korisnik plaćanja 4. Centralne banke (kao regulatori) Bezgotovinski instrumenti plaćanja: Doznaka, menica, ček, dokumentarni inkaso, dokumentarna naplata, dokumetarni akreditiv, kreditno pismo. DOZNAKA Uvoznik (kupac) daje nalog svojoj banci da iz pokrića koje kod nje ima, izvrši plaćanje prodavcu u inostranstvu. Nakon dobijanja naloga banka izvršitelj nalaže inostranoj korespondentskoj banci da izvrši plaćanje inostranom prodavcu/korisniku. Doznakom se plaćaju ne robne trgovine (usluge). Prednosti korišćenja doznake su u jednostavnosti primene i smanjenim troškovima platnog prometa. S druge strane, s obzirom da ne postoji instrument zaštite ni uvoznika ni izvoznika, postoji rizik od kašnjenja u plaćanju (za izvoznika), a za kupca (uvoznika) da uopšte ne dobije robu, ukoliko je ugovoreno plaćanje pre isporuke robe. Nostro doznakom: naš uvoznik plaća robu inostranom prodavcu Loro doznakom: inostrani kupac plaća našem izvozniku ČEK je strogo formalna hartija od vrednosti kojom kupac (trasant) nalaže banci (trasatu) plaćanje naznačene svote korisniku čeka (remitentu), po viđenju. Ček, kao strogo formalni dokument, sadrži određene elemente kao što su: 1. Naziv čeka 2. Naređenje za isplatu određene sume 3. Ime lica koje će ček platiti (trasant) 4. Naziv trasata i remitenta 5. Datum i mesto izdavanja čeka Potvrđeni ček je ček koji na svom licu sadrži potvrdu trasata (kupca) da pokriće kod njega zaista postoji, te da će postojati do isplate čeka. Takvom naznakom trasat jamči za isplatu čeka u okviru roka za njegovo podnošenje za isplatu. Potvrda se najčešće obeležava sa good, certified ili approved. Cirkularni ček je vrsta čeka čija posebnost se sastoji u tome što se kao trasant pojavljuje banka, a kao trasat ona sama, njena filijala ili njena korespondentna banka. Korisnik takvog čeka je bančin komitent koji kod banke ima pokriće. Ček se koristi kod naplate robe izvezene na kredit, a prenosi indosiranjem. KREDITNO PISMO je hartija od vrednosti koja predstavlja pismeni nalog bančinom korespondentu da licu označenom na samom pismu isplati u određenom roku izvesnu sumu novca, na teret tekućeg računa banke izdavaoca. Za razliku od čeka ili menice kreditno pismo se ne može preneti na drugo lice. U suštini, banke izdaju kreditna pisma klijentima koji poseduju pokriće ili odobren kredit, i to u jednom originalnom primerku i dve kopije. Ukoliko banka ovlasti samo jednu banku za isplatu označene sume u kreditnom pismu, govorimo o posebnom (specijalnom) kreditnom pismu. Ukoliko je veći broj banaka dobio ovlašćenje za isplatu, tada se radi o cirkularnom kreditnom pismu. MENICA Tranant: izdavalac menice Trasat: lice koje će izvršiti plaćanje Remitent: lice kojem se isplaćuje Solo menica: je hartija od vrednosti kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da će reminentu isplatiti određenu sumu novca, u određeno vreme na određenom mestu. Trasirana menica: izdavalac menice (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu) da u vremenu dospelosti menice isplati određenu sumu novca licu naznačenom na menici (remitent).

Potpis izdavaoca menice (trasanta) Za menicu je vezano više menično pravnih radnji: izdavanje menice. S obzirom da za menicu važi strogi formalizam. Nema ovlašćenja u pogledu ispitivanja ispunjenja uslova. prodavac prikuplja dokumenta o otpremi i dostavlja ih svojoj poslovnoj banci. osim ako između poslovnih partnera ne postoje dobri i dugoročni poslovni odnosi. naročito u međunarodnim plaćanjima. INKASO je naziv posla gde se označava postupak naplate od dužnika preko banke. Banka kupca poziva kupca da plati iznos da bi stekao pravo vlasništva nad robom. jer kupac plaća tek kada ima dokaz da je roba poslata. Kupac nalaže svojoj banci da plati iznos u korist računa prodavca kod njegove poslovne banke. Negociranje: predstavlja isplatu menične sume. ona mora sadržati osam bitnih elemenata: 1. Ovaj posao je nepovoljan za prodavca. Od kupca se traži neodložno plaćanje doznakom. odnosno koji su uobičajeni. uz uslov da izvoznik dostavi dokumenta koja zahteva akreditiv) Akreditiv doprinosi sigurnosti. jer postoji veliki rizik da roba ne bude plaćena. prodavac direktno kupcu dostavlja sva dokumenta o otpremi. a prodavac zna da će mu biti plaćeno čim banci dostavi dokaze da je robu poslao. U ovom slučaju su trasant i remitent isto lice. Akceptiranje: Akcept menice je menično pravni posao kojim se kod trasirane menice označava prihvat menične obaveze od strane trasata. ili po čijoj naredbi se mora platiti (remitent) 7. sve dok ne dobije nalog za isplatu) (Dokumentarni akreditiv: banka kupcu ima obavezu da isplati) DOKUMENTARNI AKREDITIV (dokumentarni akreditiv) je bankarski posao kojim se akreditivna banka (banka u kojoj je otvoren akreditiv) po zahtevu svog komitenta (kupac .U spoljnotrgovinskim poslovima.Isplatna banka Potvrđujuća (konfirmirajuća) banka je izraz kojim se kod potvrđenog akreditiva označava banka koja je potvrđivanjem otvorenog akreditiva preuzela obavezu akreditivne banke da garantuje . Avizirajuća banka: samo obaveštava (avizira) ili po potrebi prima i prosleđuje određene dokumente bez preuzimanja obaveze sigurnosti za njihovu isplatu (samo obaveštava izvoznika da mu je otvoren akreditiv kod banke kupca). Menica služi kao sredstvo obezbeđenja kredita. koja ih dalje šalje banci kupca. Akceptiranjem menice trasat postaje akceptant i ujedno glavni menični dužnik. kada on izvrši prezentaciju određenih dokumenata kojima dokazuje da je izvršio ugovorne obaveze. Avaliranje: Avalni kredit je oblik kratkoročnog kredita kojim banka osigurava tražiocu davanje avala na njegove menične obaveze do ugovorenog avalnog limita (to je menični posao kojim se banka obavezuje da će isplatiti obavezu ukoliko je dužnik ne ispuni).Izvoznik. (Kupac daje nalog svojoj banci za isplatu prodavca. Bankarski inkaso posao može biti: Bankarski inkaso posao bez garancije podrazumeva da kada otpremi robu. Naziv menice 2. Bankarski inkaso posao sa garancijom podrazumeva da prodavac obavlja isporuku tek pošto dobije garanciju za plaćanje isporučene robe od kupca. akceptiranje. menica je hartija od vrednosti koju trasant (izvoznik) vuče na kupca robe (trasata) koji se obavezuje da će remitentu (izvozniku) isplatiti naznačenu sumu u određeno vreme i na određenom mestu. Ime trasata (lice koje plaća menični iznos) 4. Bezuslovan nalog da se plati određen iznos 3. indosiranje. (Dokumentarni inkaso: banka nema obavezu za isplatu. Mesto plaćanja menice 6. Učesnici: Kupac. avaliranje. Banka garant isplaćuje prodavca ako kupac odbije da izvrši plaćanje. Direktni inkaso posao podrazumeva da kada otpremi robu.lice koje otvara akreditiv) obavezuje da sama ili preko druge banke (banke korespondenta) izvrši isplatu određenog iznosa u korist ili po nalogu trećeg lica . Ime lica kome se. Indosiranje: je način prenošenja menice sa jednog na drugo lice. Rok dospeća 5. i to uz prezentaciju odgovarajućih dokumenata koje su poverenik i dužnik ugovorili.Akreditivna banka. negociranje. prezentacija menice. isplate ili negociranja svote na koju dokumenta glase. Mesto i datum izdavanja 8.korisnika akreditiva.

fondovi itd. odnosno bankarskoj garanciji. Formiranje izvozne cene Cena mora biti: 1.).obavezu koja proizlazi iz akreditiva. Bankarska garancija je instrument obezbeđenja plaćanja koji predstavlja sigurnost da će se u okviru domaćih i međunarodnih finansijskih transakcija ugovorne obaveze izvršiti u roku. Opozivi: banka može da povuče akreditiv. Neopozivi: je akreditiv pri kojem se ni sama obaveza akreditivne banke prema korisniku. (Kupac naručuje veliku količinu robe koja mu se isporučuje u određenim intervalima) Stand by akreditiv: je vrsta garancije da će biti ispunjeni svi uslovi BANKARSKA GARANCIJA je ugovor kojim se banka obavezuje da će primaocu garancije isplatiti određenu sumu novca ukoliko određeno treće lice (originalni dužnik) ne ispuni svoje obaveze o roku dospelosti. da stavi akreditiv na raspolaganje jednom ili više ostalih korisnika(može se prenositi na treća lica-jednom) 2.Dovoljno niska (zbog konkurencije) Kalkulacija izvozne cene predstavlja proces koji se sastoji iz sledećih faza: . Garancije za povraćaj avansa 3. Licitacione garancije 4. Garancije za uredno plaćanje 2. menja ga. Garancije za otklanjanje nedostataka u garantnom roku 7. Vrste garancija: 1. 2. sve do iscrpljenja akreditivom određene najviše svote. banka obezbeđuje korisnika garancije od mogućnosti neizvršenja preuzetih obaveza navedenih u ugovoru. odnosno ispunjenje akreditivne obaveze. Prenosivi: je akreditiv kod kojeg korisnik može zatražiti od banke ovlašćenje za plaćanje. Izdavanjem garancije. ni jedan od njenih elemenata. Carinske garancije 8. Neprenosivi: Akreditivi nisu prenosivi osim ako je akreditivna banka izričito označila da je prenosiv. Aukcijske garancije 5. Garancije predstavljaju instrument obezbeđenja kojim banka po nalogu i u ime svog klijenta preuzima neopozivu obavezu da plati na poziv korisnika određeni iznos ukoliko njen klijent propusti da izvrši svoju obavezu plaćanja ili činidbe u ugovorenom. Privredna svrha revolving akreditiva postoji kada prodavac i kupac ugovore više sukcesivnih isporuka robe u toku nekog vremenskog perioda. osiguravajuća društva. Depozitna garancija Garancija za korisnika predstavlja sigurnost i zaštitu u slučaju nesavesnog poslovanja njegovog partnera. koja je ovlašćena da bude transferna banka. Negocirajuća banka: na osnovu detaljno pregledanih dokumenata ima obavezu isplate odgovarajuće sume izvozniku Nostro akreditivi: naša firma otvara akreditiv da isplati robu Loro akreditiv: njihov akreditiv garantuje našem izvozniku plaćanje Prema opozivosti akreditivi se dele na: 1. Garancije za dobro izvršenje posla 6. Banka garantuje da će obaveze izvršiti ili ugovorna strana – nalogodavac garancije ili sama banka.. Dovoljno visoka (zbog profita)i 2. Banke izdaju bankarsku garanciju ali to mogu uraditi i druga pravna lica (korporacije. ne može opozvati (prestati) ni izmeniti bez saglasnosti korisnika akreditiva • Potvrđen: po naredbi • Ne potvrđen: je svaki akreditiv kojem neka banka koja nije akreditivna banka nije dodala svoju potvrdu akreditiva Prema prenosivosti: 1. (Ova banka se obavezuje da će izvršiti obavezu u slučaju da je kupac ne izvrši) Avizirajuća banka samo obaveštava (avizira) ili po potrebi prima i prosleđuje određene dokumente bez preuzimanja obaveze sigurnosti za njihovu isplatu (samo obaveštava izvoznika da mu je otvoren akreditiv kod banke kupca). Onda kada akreditiv nije prenosiv dokumenti u pravilu treba da glase na nalogodavca kao kupca Revolving akreditiv je akreditiv koji podrazumeva više odvojenih korisnikovih podnošenja dokumenata banci uz više odvojenih ispunjenja akreditivne obaveze tom korisniku..

sa novim ili unikatnim proizvodom 2. Unikatnost. početne profitne stope biće niske. prodaora.Individ. zasićenosti i opadanja 4. na koje možete da plasirate višak proizvoda ili zastarele proizvode po veoma niskim cenama. Strategiju eksploatacije tržišta možete da primenite ukoliko nastupate na malim tržištima. brz izlazak“. koji je segment zainteresovan.. Svetske cene za pojedine vrste robe: nafta. odnosno o manje razvijenim ili nerazvijenim zemljama. cena. Troškovi proizvodnje i zavisni troškovi izvoza. Tražnja za proizvodima/uslugama: troškovi rastu. Metod kliznih cena: P1=Po/100*(a+bM1/Mo+cS1/So) Među glavnim faktorima koji utiču na formiranje cene proizvoda nalaze se: 1. predstavljaju glavne faktore u formiranju cene. putem sistematskog razvoja nastupa na stranom tržištu. Analiza konkurencije: Koliko firmi nude sličan proizvod. Klizna cena: se određuje u skladu sa metodom klizne skale. . Veličina i rast tržišta: Veličina – kolika je populacija. Suština uspešnog pregovaranja podrazumeva četiri faze u samom procesu: 1.Zaključak pregovora Elementi pregovaranja: 1. što može dovesti do prodaje uz veoma niske profitne stope 5. jer podrazumeva napuštanje tržišta čim marže postanu isuviše niske. Cene konkurentskih proizvoda/usluga: što diferencirani proizvod 4.. U većini slučajeva.. metali. pri čemu neće podlezati nikakvim izmenama do trenutka isporuke robe. zrelosti.Lista kupovine. Strategija ekploatacije tržišta: Ova strategija formiranja cene poznata je i pod nazivom „brz ulazak. Fiksna cena: podrazumeva da će se ona ugovorom o spoljnotrgovinskom poslu tačno odrediti. Metod dodavanja troškova: Proizvođačka cena (troškovi proizv. ali će lokalni konkurenti morati da se prilagode vašim cenama ili da napuste tržište 6. Prilagođavanje konkurentskim cenama: Ova strategija se odnosi na usklađivanje marži u cilju usaglašavanja sa konkurentskim cenama na izvoznom tržištu.Početak pregovora. u većini slučajeva. Rast – rast tražnje za proizvodom 2. Analiza. Metod oduzimanja troškova: Planirana (tržišna) cena – Zarada izvoznika – Zavisni troškovi = Nabavna cena U zavisnosti od toga da li je u ugovoru cena precizno definisana ili ne. gde su niske cene važnije od kvaliteta. Strategije formiranja izvoznih cena: 1. Troškovi proizvodnje i zavisni troškovi izvoza: ukoliko se troškovi povećavaju. tržišno učešće. Strategija razvoja tržišta: Strategija razvijanja tržišta podrazumeva dugoročni pristup tržištu držanjem nižih cena od konkurencije tokom određenog perioda. Treba pratiti o iznenadna smanjenja cena.Cena. i mi povećavamo cene 2. Ona je karakteristična za kraće rokove isporuke i plaćanja (do 90 dana) i predvidljive makroekonomske uslove. koja znači da se ugovorom definiše fiksna cena za prvu isporuku koja potom služi kao baza za određivanje cena za naredne isporuke.Priprema.Pregovaranje. Iz tog razloga. Formiranje cene na bazi životnog ciklusa proizvoda: to su faze uvođenja. kao što je stopa inflacije 2./timsko pregovaranje Istraživanje izvoznog tržišta Posle sastavljanja liste izvoznih tržišta potrebno je da prikupljanje i analiza inform o stranim tržiš: 1. tražnja opada – cenovna elastičnost 3.. bez izražene konkurencije. Formiranje cene na bazi kvaliteta: primenom ove strategije možete da ostvarite dugoročni profit. Ova strategija je preporučljiva samo ako imate proizvode visokog kvaliteta (visoki početni troškovi) 3.Faza 1: Pretkalkulacija (formiranje izvozne cene na bazi pretpostavljenih troškova) Faza 2: Kontrolna kalkulacija (korigovanje cene za iznos stvarno nastalih troškova) Faza 3: Konačna kalkulacija (planiranje budućih cena nakon analize završenog posla) Cena u ponudi definiše se primenom jednog od dva moguća metoda: 1. postoje sledeće vrste cena: 1. radi se o tržištima. Strategija kupovine tržišta: Ovaj pristup se koristi kada vam je potrebno pouzdano strano tržište.) + Zavisni troškovi + Zarada izvoznika = Ukupna cena / Broj komada = Jedinična cena proizvoda 2. Pregovaranje u spoljnotrgovinskim poslovima Pregovaranje je proces prevazilaženja prepreka u cilju postizanja međusobnog sporazuma.Vođenje beleški.

Incoterms -i detaljno definišu transport robe od kupca o prodavca. a najviše za kupca F – Malo više obaveza za prodavca. Ovaj način istraživanja podrazumeva ozbiljniju pripremu preduzeća pri prikupljanju potrebnih kontakata na stranim tržištima. podelu odgovornosti za obavljanje izvoznih i uvoznih procedura i podelu troškova i odgovornosti za stanje robe u konkretnim tačkama transportnih ruta. Formiranje cene: prodavac prvo daje najnižu cenu (standardni paket). reguliše izvozno carinjenje i vrši osiguranje robe. odnosno kada budu ispunjeni svi zahtevi iz ugovora.. manje količine. Potrebno je više stručnosti) Primarno istraživanje se sprovodi terenskim prikupljanjem primarnih podataka: • Ispitivanjem.. Posle utovara roba prelazi na vlasništvo kupca D – najviše obaveza za prodavca. a najmanje za kupca. prevoz robe i vozarina. Klauzule otpreme su E. D. Prodavac ne utovara robu C – Još više obaveza za prodavca. kupac snosi troškove transporta i osiguranja. 4. internet.. Kupac nudi robu koju teško prodaje. Cena izvozne ponude se sastoji iz: numeričkog izraza. brod). odnosno strana u transakciji. 3. potpisuje s kupoprodajni ugovor. Cena pada: standardni uslovi.. standardni kvalitet. uključeni troškovi transporta i osiguranja. Kupoprodajni ugovor: kupac otvara akreditiv. F. Kultura i običaji zemlje: daleke zemlje Istraživanje može biti: 1. Prodavac ima obavezu da snosi troškove transporta (vrši utovar). Diferencirana cena je različita cena istih proizvoda (od istog proizvođača. veća količina. časopisi ili studije koje se odnose na određeni problem. a ta cena se može povećavati u zavisnosti od zahteva kupca. duži garantni rokovi.(daje konkretne informacije o tržištu. viši kvalitet. 5. strana literatura. a prodavac se obavezuje da dostavi garanciju za avans u roku od 10 dana od dana zaključenja ugovora.. nema besplatne obuke. istog kvaliteta) koji će se prodavati na različitim tržištima (različitim kupcima). Geografski položaj tržišta: Troškovi i vremena prevoza 6. Cena raste: specifični uslovi. a što su veći zahtevi. zakoni. uključena besplatna obuka. Kontrakupovina: je strategija kojom pribegavaju zemlje u razvoju. DDP – i izvozno i uvozno carinjenje) 1. fabrika). Ugovor stupa na snagu kada je to ugovorom definisano.. ukoliko prodavac kupi od kupca određenu robu. Obaveza prodavca je da izvrši izvozno carinjenje i da omočući isporuku kupcu na određeno mesto (luka. već cena koju postižemo formalnim pregovorima. Najznačajnija je Pariska arbitraža. veća će biti i cena. plaćanje unapred. ARBITRAŽA je ne državna istitucija koja se formira pri privrednim komorama.. Ekonomska i politička stabilnost: Sigurnost ulaganja. ali je i osigurano plaćanje (odredište kupca. Najčešće. Klauzula prispeća je D (kupac u svojoj zemlji ima vlasništvo nad robom) DIFERENCIRANA CENA nije nefer cena. Kada se prodavac i kupac dogovore o visini cene. (daje opštene informacije o tržištu) INCOTERMS (skraćenica od International Commerce Terms) je skup međunarodno prihvaćenih termina koji se koriste u spoljnoj trgovini da označe podelu transportnih troškova i odgovornosti između kupca i prodavca. . Visina cene će zavisiti od zahteva kupaca. Primarno: U sprovođenju metoda primarnog istraživanja. 13 INCOTERMS klauzula se deli u četiri grupe: E. Kada sadašnji kupac uslovljava prodavca da će u budućem vremenskom periodu kupiti određene proizvode od njega. preduzeća prikupljaju podatke preko direktnog kontakta sa trgovačkim predstavnicima ili potencijalnim kupcima na ciljnom tržištu. C. F i C (kupac ima vlasništvo nad robom u zemlji prodavca) 2. predmeti međunarodne trgovinske arbitraže su sporovi nastali između stranaka ugovorenog pravnog posla koje imaju poslovno sedište u različitim zemljama. Ugovorom se određuje koja će arbitraža biti merodavna. valute i INCOTERMS klauzula. bez osiguranja .Mogućnost ulaska na tržište: Dozvole. • Posmatranjem • Eksperimentom 2. Sekundarno: Ovaj vid istraživanja podrazumeva analizu podatka iz već raspoloživih izvora: statističke publikacije.. plaćanje po isporuci. E – Najmanje obaveza za prodavca (mesto otpreme. novine. Veća je i cena.

komunalnih preduzeća i dr. Zarada je u razlici u ceni. poslovi reeksporta su privremeni poslovi. Otvoreni: kupac je upoznat sa pravom potraživanja prema banci 2.naplata poreza) od strane nadležnog državnog organa (koncedenta) stranom fizičkom ili pravnom licu (koncesionaru). jer postoji rizik od neplaćanja. Kompromisa. a ostatak zadržava u vidu svoje zarade. puteva.Arbitraža je obavezujuća procedura kojom se imenuje nezavisna osoba ili telo da “presudi” rešenje sprovodivo prinudnim putem u sporu među ugovornim stranama koje su ugovorile arbitražu kao način rešavanja eventualnih sporova prilikom ugovaranja osnovnog posla ili po nastanku spora. ruda i sl. Bez prava regresa: banka nema prava da se obrati izvozniku Međunarodni faktoring može biti: 1. Prilikom izvoza na carinskoj ispravi se evidentira da je to privremen izvoz. POSLOVI REESKORTA U odnosu na klasične kupoprodaje. da bi se nakon određenog vremena izvezla.kompromis da će poveriti rešavanje već nastalog spora određenoj arbitraži.. odnosno. Procedura je kraća i potpuno je osiguranje izvoznog posla. radi obavljanja industrijsko-trgovinske ili uopšte privredne delatnosti. Tom doradom reeksporter ostvaruje zaradu. uz naknadu. Skriveni: kupac ne zna kome plaća robu (banci ili izvozniku) Otvoreni faktoring je bolji i za izvoznika i za kupca. prepušta drugoj državi ili stranom preduzeću korišćenje svojih prirodnih bogatstava. Koncesije . Potrebno je odobrenje nadležnog ministarstva (ne plaća se carina) 3. pod određenim uslovima i na određeno vreme. kao što su: eksploatacija prirodnih bogatstava . pa čak i javne vlasti . on se obraća banci (ili nakoj drugom faktoring instituciji). Postoji određeni rok u kojem roba treba biti izvezena Čist reeksport: je privremeni uvoz robe. Potrebno je odobrenje od nadležnog organa 2. Međunarodni faktoring može biti: 1. odnosno da se izvozi i tako ne podleže carini. kupac je plaća u dogovoreno vreme. luka. Banka vrši procenu sigurnosti naplate potraživanja i isplaćuje izvozniku određeni iznos potražvanja.u širem smislu znače odobrenja koja vlasti daju kako građanima date države tako i. stranim državljanima. Pošto su poslovi velike vrednosti pregovori se vrše odvojeno. Forfeting nema pravo regresa. obraća se izvozniku da mu on isplati 2. Arbitražni sporazum se pojavljuje u dve forme: 1. javne službe. Kompromisorne klauzule Kompromis ili kompromisna klauzula je ona kada se zaključuje sporazum .nafte. ugovor kojim neka država. Kada izvoznik proda robu. Ukoliko izvozniku treba novac odmah. Direktni reeksport: je privremeni uvoz robe. Izvoznik sigurno dobija novac. Skriveni je lošiji. Koncesija u međunarodnom pravu znači davanje. MEĐUNARODNI FORFERTING: predstavlja dugoročna prava potraživanja. eventualno. Reeksport dorada: privremeno uvezena roba će biti dorađena (za razliku od čistog). koja je uslovljena posebnim odobrenjem ili je u načelu zabranjena. Na uvoz se ne naplaćuje carina. Nema prava na izvoznu stimulaciju.000 $ vrednosti posla. Evidentira se na carinskoj ispravi da je posao završen. i da će u određenom roku (60 dana) biti izvezena. na određeni rok. . da naplati svoja potraživanja. MEĐUNARODNI FAKTORING predstavlja kupoprodaju kratkoročnih prava potraživanja sa rokom dospeća od 1 do 3 meseca. Kompromisorna klauzula je takva forma arbitražnog sporazuma gde se stranke pri zaključenju osnovnog posla dogovore o arbitražnoj klauzuli kao delu ugovora ili aneksa ugovora koji precizira rešavanje eventualnih sporova u postupku određene arbitraže KONCESIJA je dozvola za obavljanje neke radnje. pod posebno propisanim uslovima. uz naknadu ili bez naknade. za rok dospeća preko 2 godine ili 25. povlastice za vršenje nekih izuzetnih prava (koja po pravilu ne pripadaju strancima. kda ona direktno putuje od proizvođača do kupca. Karakteristike reeksportnih poslova: 1. izgradnju i upotrebu železnica. kompromisne klauzule 2. Sa pravom regresa: ukoliko banka ne naplati svoje potraživanje od kupca. kada roba (Nemačka) ne ulazi u zemlju reeksportera (Srbija) i direktno ulazi u zemlju kupca (Rumunija).

Nedostaci su:teško dolaženje do novog kapitala.postoji donja granica visine novčanog kapitala društva kao i najmanji udeo svakog člana društva. Ulagači mogu slobodno raspolagati svojim ulozima 2)Akcionarska društva. Bay back aražman: mašinu koju smo kupili.Društvo koje svoj početni kapital formira prodajom akcija budućim akcionarima(vlasnicima preduzeća).To je društvo čiji je osnivači u vreme njegovog osnivanja upute javni poziv za upis i uplatu akcija. b) otvoreno.srazmerno vrednosti akcije.čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije. a izvozi kruške – tarifni paket: voće.Ne može ograničiti prenos akcija trećem licu.Ramplasman: je privremeni uvoz robe. ne plaćamo novcem.Formiraju veće mase kapitala a ortaci solidarno odgovaraju za obaveze društva. broj članova je neograničen( novo do 50).To predstavlja rizik za ulagače(ortake) i poslovne partnere u slučaju propasti firme.Osniva ga jedno ili više pravnih ili fizičkih lica radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.dele profit. a za svoje obaveze odgovaraju celokupnom imovinom. pa sve do vođenja ovih poslova i snošenja kompletnog rizika.ima više od 100 akcionara koji ako se održi duže od godinu dana postaje otvoreno akcionarsko društvo. više od 50 članova. Kod ovih poslova je potrebno naći listu roba koja je ponuđena i izabrati koju ćemo robu menjati za koju. 2) Ortačko društvo( OD).. Time se smanjuje nabavna cena proizvoda. Akcije: a) Osnivačke b) Nove. To su globalne kompenzacije (trampe) koje na strani izvoza i uvoza uključuju veći broj roba i veći broj subjekata.Učesnici u spoljnoj trgovini su: 1. odnosno kada se uvozi određena roba. (Košulje i dugmici) Carinska osnovica = fakturna vrednost robe + troškovi transporta + troškovi osiguranja 1.Članovi snose rizik samo do visine svog uloga. a izvozi druga roba ali iz istog tarifnog stava (uvoze se jabuke. Svo voće podleže istoj carini). Društva kapitala: 1)društvo sa ograničenom odgovornošću(DOO). Privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica. Off set aražman: predstavlja privremeni izvoz robe koja predstavlja deo finalnog (složenog) proizvoda i prilikom uvoza carinska osnovica se umanjuje za vrednost privremenog izvoza (vrednosti robe koju smo mi proizveli).koji obavljaju posao pod zajedničkim imenom. Akcionarsko društvo može biti: a) zatvoreno.neogranočena odgovornost vlastitom imovinom za obaveze preduzeća i odsustvo kontinuiteta.Osnivaju se brzo i lako. a) državni b) nedržavni c) nadnacionalne institucije 2. Njihova uloga proteže se od savetodavne. emituju se radi povećanja akcionarskog društva Ima a) nominalnu b) tržišnu vrednost.kapital društva se povećava izdavanjem novih akcija i zadržavanjem profita i njegovog reinvestiranja. već proizvodima napravljenim uz pomoć te mašine.Spoljno trgovinske firme su: a) privatne b) državne c) zadružne d) mešovite a) jednopersonalne b) ortačka društva c) komanditna društva d) akcionarska društva e) DOO 3.zajedno upravljaju preduzećem. Nalazi se u pojedinačnom vlasništvu.ima pravo na dividende. Akcionar: Fizičko ili pravno lice koje je vlasnik akcije u akcionarskom društvu i koje vrši imovinska i korporacijska prava u akcionarskom društvu.Indirektni (posredni). Firme registrovane za bavljenje spoljnom trgovinom 2. Ova društva su nastala iz porodičnih firmi. društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica i može imati najviše 100 akcionara.Postoji samo jedan vlasnik koji donosi sve odluke. .Trgovačka društva Društva lica: 1)Sopstveno preduzeće(inokosno).stvari i materijalnih prava.Svako učestvuje sa određenim ulozima koji se sastoje od:novca. VEZANI POSLOVI U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI Barter poslovi: su jedani od najsloženijih vidova međunarodne razmene.Direktni (neposredni).

pristum inostranim izvorima i delimično ili potpuno vlasništvo.na kome već postoji infrastruktura.državne institucije.Ispostavi se faktura nalogodavcu i on plaća sve. nadzor prevoza.konkurentnost. KONTROLNI PAKET AKCIJA (iznosi 10%). Mogu ulagati kapital i u druge firme.istraživački centri. 2 Pridružne kompanije.koji je rezident druge zemlje poseduje nalog koji mu omogućuje trajne interese u upravljanju tim preduzećem.vlasništvo nad zemljom i nepokretnostima.Odgovoran je za robu dok je ona u prevozu od A do B. Komandtno društvo na akcije. Nalagodavac plaća troškove angažovanja svih aktera u lancu isporuke. na kraju ispostavlja nalagodavcu račun plus špeditersku proviziju i zaračunatu kamatu 2.Greenfild preduzeće sa stranim ulogom počinje poslovanje na novom mestu(merkator.10-50% glasačke moći vlasnika akcija 3 Ogranci.a deo kao avans daje izvoznik. POSREDNI UČESNICI U SPOLJNOJ TRGOVINI: međunarodni špediteri.zbog toga je danas manje prisutno.Delimično svojim sredstvima. deo plaća špediter . (Komanditori). ugroženost pojedinih sektora domaće privrede.više od pola glasačke moći vlasnika akcija.monopol. NAČINI POSLOVANJA SA ŠPEDITEROM .društvo unosi ceo ugovoreni ulog pre sticanja svojstva komanditora i ima status tajnog ortaka.Sam špediter.skladišteri.drugi vidovi prava i obaveza ostaju isti kao u klasičnom komanditnom društvu. Ulog Komanditora u komanditno društvo može biti novčani i nenovčani.poboljšavanje infrastrukture.ne postoji samo jedna matična zemlja.ostale troškove plaća .$ godišnjieg prometa.mobilna oprema.Odgovoran je i za izbor prevoznika ali ukoliko štetu napravi prevoznik špediter nije kriv za to.pravo postavljanja i premeštanja administracije i menadžmenta.Ovo društvo ima sve osobine klasičnog komanditnog .tj. Efekti SDI 1 Pozitivni.Unose znanje i sposobnosti solidarno. trajno postrojenje neinkorporirano ulaganje.je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih ili pravnih lica.kada i kako će uložiti svoj kapital.upravlja društvom i odgovaraju svojom imovinom. -MNK . 2 Negativni.Ulog ili kontrolni paket akcija je 10%. predstavlja odgovor firmi na koncesione režime (pribavljanje dozvola za rad od strane nadležnih institucija).metro) 2.SDI omogućuju kontrolu poslovanja preduzeća u koje se investira.Ne mogu ulagati u druga preduzeća.ponekad i sam vrši prevoz.On određuje gde .. osiguranje robe.banke garanti.Najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloga.Ovakav vid ulaganja podrazumeva prinos od povećanja prodaje na inostranim tržištima.matično preduzeće ima kontrolu nad ostalim. (Komplementari). STRANE DIREKTNE INVESTICIJE su ulaganja inostranih vlasnika kapitala pri kojima puna kontrola implementaciji projekta ostaje u rukama vlasnika.tehnološka opremljenost i angažovanje kapaciteta .Hibridna društva: -DOO i Komanditno društvo . Usporava. Usluge špeditera: sve usluge koje se tiču prevoza. STRANE FILIJALE mogu biti organizovane kao: 1 Podružnice . carinjenje.Nalagodavac.instituti. špediter a naplaćuje ih uz kamatu od izvoznika 3.u svojstvu ortaka pod zajedničkim poslovnim imenom od kojih jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze.poli Vrste SDI 1. Komplementari (javni ortaci) u odnosu na poslovne partnere odgovaraju za poslovanje društva celokupnom svojom imovinom.osiguravajuće kompanije.Transnacionalne kompanije (TNK).imaju svoje filijale bar u 6 zemalja i 20% svoje imovine prenete u inostranstvo. METOLOGIJAaUNCTAD definiše transnacionalnost kompanije kao Inkorporirana i neinkorporirana preduzeća koja se sastoje od matičnog preduzeća i njegove strane filijale.Komanditor u kom.trgovački posrednici. 4. To su kompanije koje ostvaruju 100 mil. angažovanje vozara. ŠPEDITER je organizator međunarodnog transporta (otpreme i dopreme) stvari svim prevoznim sredstvima i na svim prevoznim putevima.banke.Brownfild preduzeće sa stranim ulogom započinje poslovanje u zgradi ili mestu koje se ranije koristilo. Strane filijale transnacionalne kompanije jesu inkorporirana i neinkorporirana preduzeća u inostranstvu u kome i investitor.ali se kapital društva prikuplja emitovanjem akcija koje mogu posedovati i komanditori i komplementari.Pored angažovanja drugih saobraćajnih preduzeća.rukovodstvo u više zemalja. Podmirivanje troškova: 1.skladištenje. povećanje zaposlenosti.

*Odgovara za izbor lica gde se roba skladišti ali ne odgovara za njihov rad.To je psimeni dokument i obaveza š. ISPOSTAVE ŠPEDITERA.a da ta banka ima kor.Zahteva veći br prevoznih sredstava.Te banke su direktni korispodenti.obračunate troškove. Kontokorentni račun. 1. isključivo vrše platni promet sa inostranstvom ali ne sve banke. Ove račune imaju prvoklasne banke. 2.osiguranju robe.posrednik OTPREMA PO UVOZNOM POSLU 1.Nalagodavac će blagovremeno špediteru dati potrebna sredstva za plaćanje troškova.Veliko ovlaštenje ( pored platnog prometa sa inostranstvom imaju i ovlaštenje za kreditiranje).dokument koji izdaje brodar a služi Kamionski tovarni list kao dokaz da je roba utovarena u brod.!Zato što je obračunava. Kada je špediteru data dispozicija.odgovara za njegov rad.kojim putem(gde).Špediter koji izvršenje celokupnog naloga poveri drugom špediteru .obračun štete.ako se prevoze hartije od vrednosti.odnos. Železnički tovarni list Konsoman(brodski tovarni list).tada mu je dato i ovlaštenje za plaćanje vozarina.Nalagodavac je dužan o svemu obavestiti špeditera.Za nedostatke u robi ako nisu zavedene odgovara brodar.prevesti roba od A do B.odnos sa prvobitnom bankom.Odgovara samo za štetu nastalu njegovom krivicom. špediter je odgovoran zato što je odabrao:prevoznika. TRANSPORTNA DOKUMENTA: Tovarni list izdaje vozar.načina. KVOTA. TRANZITNI PREVOZ.carinjenje.Izvoznikov nalagodavac-najčešće komisionar.refakcije. Domaća banka otvara tekući račun u inostranoj banci 2.reklamacije . Inostrana banka otvara tekući račun u domaćoj tj.skupocenosti.o utovaru pretovaru sortiranju i pakovanju.ž. KONTIGENTI.Nečist.Loro. Devizna potraživanja jedne banke prem drugoj. banka iz svoje zemlje može otvoriti tekući račun u banci sa kojom ima korenspodentni odnos i preko tog računa vršiti svoje bankarske transakcije. po naredbi.Pribavlja potrebna dokumenta za otpremu.odnos već sve bankarske transakcije može vršiti preko druge banke u državi sa kojom ima kor.Nalagodavac uvoznik-posrednik REFAKCIJA.carinjenje. direktan tranzit (-ni posao) javlja se kada inostrana firma prelazi preko carinskog područja neke zemlje.dokumenta.Bezgotovinska( dominiraju) Korenspodentni odnos.stanice)pri dospeću robe preduzimaju se potrebne radnje:pretovar.Nalogodavac snosi odgovornost. povlastice koje se odobravaju prilikom prevoza veće količine robe i predstavlja procentni iznos plaćene vozarine.utovar.Nostro. predstavlja sporazum između dve poslovne banke iz različitih zemalja.troškova. važna je jer se uračunava u carinsku osnovicu.pa se posle izvozi ali pod mnogo većom kamatom(plaća se mnogo veća carina). OTPREMA PO IZVOZNOM POSLU 1. Plaćanja 1. 1.dadžbina i dr.umesto da ga sam izvrši .plaćanje carina. POLISA OSIGURANJA.prevoznog sredstva).domaće preduzeće 2.razlikuje se od ostalih jer preAvionski tovarni list predstavlja hartiju od vrednosti koja se može prodati Špediterska potvrda Hartije od vrednosti se prenose : na ime.kontroli kvaliteta robe.Komitent(izvoznik)-preduzeće koje proizvodi datu robu i izvozi je 2.tj.kojim prevoznim sredstvom .Na mestima carinjenja robe:carinski pregledi. određuje se gorrnja granica uvoza robe. Vrste izvoza: .vezano za bonitet i veličinu banke. potvrdu je izdao brodar koji garantuje da roba koja je utovarena na brod odgovara dokumentima 2. roba koja je utovarena u brod nije u potpunosti ispravna a sve uočene nedostatke brodar unosi u konsoman. 3 vrste banaka 1.o uskladištenju robe(ali ne i njihov rad).luke. POSLOVNE BANKE.Direktni.Gotovinska (sve ređa) 2.plaćanje usluga prevoza i skup dokumenata. 1/4 refakcija pripada špediteru a ostalo pripada nalagodavcu. na početku svake godine jave se zainteresovane firme koliko i koje robe žele da uvezu i za to dobijaju potvrdu.Malo ovlaštenje (unutar zemlje) 2.banci kod nas.Banka iz svoje zemlje ne mora otvoriti tekući račun u banci sa kojom ima kor. donosioca Vrste konsomana: 1.Dispozicija (nalog) je nalog poslodavca špediteru na koji će se način(kako). UGOVORI O ŠPEDICIJI.a ako da špediteru nepotpun nalog ovaj je dužan da traži razrešenje u toku istog dana.Indirektni.prijem i uplatu robe. nalaze se na mestima pretovara robe(aerodromi. Intrakcija(intradicija) Špediter bira način na koji će se prevesti roba od A do B(izbor najboljeg puta.Srednje ovlaštenje ( platni promet sa inostranstvom) 3.Komitent.nalagodavac.Čist .

STO dozvoljava carine. Subvencije karakteriše i specifičnost koja se odnosi na sledeće: 1. robom. Prikriveni.Na region.Indirektni. Država određuje koje robe će se uvesti i izvesti i po kojoj ceni.intelektualnom svojinom i donosi detaljna pravila i načine sankcionisanja prestupa članica.-sporazumi otrgovini sporazuma.odobrenja od strane nadležnih institucija u zavisnosti koja vrsta robe se uvozi/izvozi. Dozvoljene subvencije/subvencije za: 1. 3.pa samim tim proizvođačima omogućuje niže troškove proizvodnje. kada zemlja izvoznica ima niže ekološke standarde. 3Koje se mogu sankcionisati. .politike: 1Robni režim 2 Subvencioniranje izvoza(zabranjeno) 3.devalvacija iznad stope inflacije.Obim uvoza i izvoza i način naplate ili plaćanje proizvoda. 2.trg. Državni.Istraživanja i prekonkurentni razvoj 2. javlja se kada se izvozi direktno iz domaće zemlje ka zemlji u koju se želi uvesti roba.Razne subvencije koje izvoznici mogu dobiti i na bazi toga sniziti cene svojih proizvoda i tako povećati njihovu cenovnu konkurentnost i time dovesti i u teškoće stane konkurente.uslugama. Sporazum o subvencijama(nepovratna finansijska sredstva(pomoć) vlade ili neke druge javne institucije).Direktni.Subvencije koje su zabranjene i nanose štetu drugim članicama sankcionišu se u skladu sa ovim sporazumom. Instrumenti spoljnotrg.S obzirom da država određuje sve karike spoljnotrg. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA Subvencije.Subvencije koje predstavljaju pomoć pri uvođenju nove tehnologije u cilju zagađenja ljudske sredine 4.Plaćanje se vrši kliringom.kontroliše međunarodnu trg. nepovratna finansijska sredstva. 3Vrste subvencija: 1Dozvoljene . 3 Uslova da bi subvencije postojale: 1. Ekološki. vlada targetira proizvodnju na specifičnim delovima teritorije koji imaju privilegiju korištenja subvencija. 2. Normalna cena. domaća zemlja izvozi robu ali preko druge zemlje u onu koja uvozi robu. 2. *Liberalizacija međunarodne trgovine uz eliminisanje svih necarinskih barijera i restrikcija kroz sporazume.Subvencije u poljoprivredi Kompezatorna marža.Finansijska pomoć vlade na teritoriji zemlje članice.Carine (legalne) Robni režim:predstavlja skup mera i instrumenata kojima se određuju uslovi robne razmene s inostranstvom 1Slobodan uvoz/izvoz(LB) podrazumeva da za uvoz/izvoz robe koja na slobodnom režimu ne postoje nikakva ograničenja i na uvoz se plaća carina 2Režim dozvola podrazumeva pribavljanje dozvola. cena po kojoj proizvod prodaje na tržištu zemlje iz koje se izvozi Metod zidanja cene je cena koja se dobije kombinacijom proizvodnih i drugih troškova koje je izvoznik ostvario iz uobičajene(normalne)marže.Moguće je utvrditi korist od sprovedene subvencije. kada postoje izuzetno niski troškovi radne snage.Na industrijski sektor 3.posla uloga carina je minimalna.trgovine itd.Na preduzeće. 2Zabranjene(izvozne.Subvencije utvrđuje i sprovodi vlada ili javno telo na teritoriji zemlje članice.Subvencije za razvoj nerazvijenih područja 3.Ovakav način poslovanja karakterističan je za monokulturne zemlje. Zabranjuje primenu subvencioniranja izvoza sem u nekim izuzetnim slučajevima Prva grupa sporazuma STO: -snižavanje carinskih i necarinskih barijera. Socijalni.Zemlje članica moraju prihvatiti sporazum o subvencijam.Sankcija prema subvencijama Državni monopol spoljne trgovine. kada država primenjuje višestruke devizne kurseve. kada su sve komponente izvozne cene ustvari dampinške.4 Izvozna dobra. Osnovni izvor restrikcija u međ.1. Damping: nefer cena i uočljivo(2%)niža od konkurencijske a veća(3%) od ukupnog iznosa normalne cene. *STO zabranjuje primenu subvencioniranja izvoza sem u posebnim slučajevima.supstituisanje uvoza).

Sama firma nastupa u svoje ime na svoj račun. Fiskalne namenjene rastu budžetskih prihoda.uvoz/izvoz. Uvozne: univerzalne i specijalizovane(50% uvoza čine jedan proizvod ili homogena grupa proizvoda). Konsignaciona skladišta= skladišta gde vlasnik šalje robu na proveru .Preduzeće može angažovati klasičnu trgovačku firmu da izvrši prevoz robe.predstavljaju određenu vrednost ili količinu pojedine robe koja se sme izvoziti/uvoziti za unapred utvrđeni vremenski period.Retorzivne su reakcija na mere druge zemlje koja je uvela dodatna carinska opterećenja na uvoz naše robe. ANGAŽOVANJE ZASTUPNIKA Zastupnik je agent koji radi i posluje za tuđe ime i tuđ račun. Klasične trgovačke firme.od 1.(količinsko ili vrednosno ograničenje).Spoljno trgovinska preduzeća ne smeju da uvezu više od 10% ukupno predviđene kvote po regularnim uslovima uvozne carinske stope.Sezonske se uglavnom određuju za poljoprivredne proizvode u određenim periodima.kada njihov uvoz može poremetiti domaću proizvodnju.ostvarena razlika u ceni. 3K=karakter.L) 3Kombinovane carine.On reklamira i promoviše proizvode firme za koju radi. kupovina robe.Određuju ih državne institucije. Vrste kvota Vrednosne i Količinske 4Kontigenti Određuju ih državne institucij.trg.Povraćaj vozarine (dnevna i nedeljna štampa.Izvozni podsticaji:posebni fondovi fondovi od 1 do 3% izvozne vrednosti.Kompenzatorne predstavljaju carine koje se uvode na uvoz subvencionisanih proizvoda.Ostvaruje zaradu putem provizije (običan ugovor ostvaruje od 7-15% provizije od vrednosti kupoprodajnog ugovora.zastupnik dovodi u vezu principala i kupca koji potpisuju ugovor o kupoprodji.Povraćaj carinskih ili dr.Bez pune kontrole. primenjuju se na jedinicu mere robe koja se uvozi(kg.Da li će sama firma uvoziti/izvoziti robu zavisi od: a)veličine firme b) pozicije na tržištu c)ekonomske moći.distributer.5%plaćene vozarine u inostranstvu) 3.nazivima robe i carinskim stopama.To je sistematizovan pregled robe po tarifnim oznakama. Metode obračuna carine: 1Carine po vrednosti.Antidampiške se uvoze kada se utvrdi da se proizvod uvozi po dampiškim cenama.3Kvote.Diferencijalne služe za diskriminaciju proizvoda iz određenih zemalja tj.preduzeće. Izvozna: univerzalne i specijalizovane.Zaštitne služe zaštiti domaće industrije ili jednog proizvodnog sektora.a manja ili jedno ili dr. utvrđuju se u procentualnom iznosu na vrednost uvezene robe. Zastupnik i komisionar Konsignant=vlasnik robe Konsigator=zastupnik(provizija u zavisnosti od prodaje) Konsignacija= posao u kom vlasnik šalje određenu količinu robe svom zastupniku na konsignaciono skladište.troškovi prevoza do naše granice.Prefercijalne su minimalne carine. Zastupništvo:generalno i specijalno(angažovanje zastupnika za pojedine proizvode)...5%-2.Zastupnik ostvaruje veću proviziju.Principal=izvozna firma(nalagodavac) za koga zastupnik radi. Ucarinu ulazi: osiguranje. Ugovor o zastupanju Veza između zastupnika i nalagodavca.juneće i jagnjeće meso) 4Posebni podsticaji CARINE su iznos koji se naplaćuje prilikomu uvoza robe. Obavljanje spoljno trgovinskih poslova Direktno-Samo preduzeće izvozi za inostranstvo.brojevima.Veća preduzeća imaju i izvoz i uvoz. određuje se gornja granica u uvozu/izvozu robe u toku god.kapacitet.kapital.on ima proviziju(umanjenu) jer je ranije reklamirao i promovisao proizvod.Delkredere provizija.fakturna vrednost….Dele se na korisnike. 2Specifične carine. Indirektno-podrazumeva prodaju robe preko posrednika i posredničkih(trgovačkih) firmi. predstavljaju kombinaciju specifične i carine po vrednosti Carinske tarife su strikni propisi državnih organa o tretmanu robe koja prelazi državnu granicu.Uvot preko toga bio bi ocarinjen po dvostruko većim carinama.Prohibitivne služe za zabranu uvoza proizvoda koji su propisani.zastupnik. Uvode se samo zemljama čiji se izvoz želi smanjiti ili zabraniti. Izvozni podsticaj: 1.dažbina 2. zastupnik preuzima obavezu garancije izvršenja preuzetih obaveza kupca iz kupoprodajnog ugovora.Izbor zastupnika je ključ za izvoz. U slučaju da firma sklopi ugovor sama bez zastupnika.Ostvaruje se na načine: posrednici i komisionari. Oblici direktne trg: proizvođač.sa kog zastupnik prodaje robu na račun vlasnika.

U staroj cefti nije postojao veći interes za širenjem slobodne trgovine jer su se sve članice smatrale da će brzo u EU.Kada su se ta očekivanja pokazala neopravdanim započinje proces intenzivnije saradnje. njena primena se odnosila samo na nepoljoprivredne proizvode. Komisionar-kupac.Rade u svoje ime al za račun komitenta(nalagodavca).Dok se roba ne proda tretira se kao da nije uveženena.Rumunija . Komisionar izvršava naloge dobrog privrednika. Vrste distribucije. Komisionari su trgovački posrednici u užem smislu.Skraćeno vreme isporuke robe kupcu. Potpisuje ugovor sa specijalizovanim spoljno trgovinskim firmama za uvoz/izvoz robe.da su zemlje članice STO 2.a kada se proda vrši se obračun carina .Ovu vrstu integracija objašnjava motivacija preduzeća da posluje globalno. 1 Funkcionalne.Roba je vlasništvo konsignanta.Konfirmacione kuće su jake kuće koje plaćaju i kupca.daju im robu na odloženo i time kreditiraju kupca. posluju u svoje ime i za svoj račun.Imamo uvozne i izvozne komisionare.Prednost je što se roba prodaje po potrebi i ostaje u vlasništvu principala dok se ne proda.Del credere comision= komisionar garantuje komintentu da će treće lice izvršiti obaveze( kupac platiti cenu) i tako ostvaruje veću proviziju. Komintent-Kupac.Mađarska i Poljska.To je sporazum po kome za strane ugovorce važe niže carinske stope od onih koje se primenjuju na uvoz.da robu svog konsignanta čuva na svom konsignacionom skladištu.Mađarska) postale članice EU napustile su je.To znači da svi partneri eliminišu carine na uvoz sa teritorije drugih partnera. Zemlje članica su se obavezale da međusobno odobravaju uzajamne carinske povlastice pri spoljno trgovinskoj razmeni poljoprivrednih prizvoda.pored ostalog.Kada su zemlje(Češka. ukoliko je komisionar u stečaju.da imaju zaključene bilaterarne sporazume o slobodnoj trgovini sa svakom članicom cefte. 1. prodavcu više odgovara ova vrsta jer može imati više distributera. sklopljen ugovor da se ovlasti samo jedan distributer na određenoj teritoriji jedne zemlje.Slovačka. regionalne ekonomske integracije a ostvaruju se međunarodnim sporazumima država koje pripadaju određenom regionu Regionalno ekonomske integracije Sporazum o prefercijalnoj trgovini. INTEGRACIJE Integracije su proces tokom koga više različitih zaokruženih privrednih celina(rasuto stanje) prelazi u prelaze u jednu zaokruženu privrednu celinu(usresređeno stanje).Ugovaranje fiksne cene. Stara cefta. Distributeri.ali i industrijskih proizvoda.delta m.Poljska.da su sa zaključile sporazum o pridruživanju sa EU 3.naplaćuje robu od kupca.Komisionar(konsigator) se obavezuje.još kasnije Bugarska.Nakon cene prodaje vrši se carinjenje.Ima pravo na proviziju i kada nije ugovorena-čist trgovački posao. Uvozni komisionar.Hrvatska i Makedonija i Baltičke zemlje. Efekti regionalnih integracija: 1Pozitivni i Negativni. CEFTACefta je centralno evropski sporazum o slobodnoj trgovini između zemalja centralne i jugoistočne evrope. Konsignaciona prodaja. 2 Institucionalne. nosioci ovih integracija su preduzeća.Predstavlja otklanjanje svih prepreka za kretanje svih roba. najniži oblik regionalne integracije.Skladišta proverava carinska služba jednom mesečno. Komisionar izvozi robu iz ugovora i ispunjava sve obaveze.pre svega transnacionalne korporacije. Uslovi za članstvo. 1 Isključive. Nepovoljni su za zemlje van itegracija u odnosu na zemlje u integraciji.komintent može tužiti treće lice da bi nadoknadio potraživanja u robi koju je prodao komisionaru.Slovačka.Nijedna zemlja se nije htela iznositi riziku da poljoprivredni proizvodi druge zemlje potisnu domaće. .Sve zemlje su imale višak poljoprivrednih proizvoda i plus razne mere za pomoć u poljoprivredi.Sam formira cenu.Komisionar ne potpisuje ugovor Izvozni komision Komisionar-Komintent.povoljnija nabavka.poreza i ostalih dadžbina. Članice stare cefte:Češka. Distributer može imati i svoju marku proizvoda pr.naknadu troškova i kamatu.dobija proviziju. bolje poznavanje ponude i potencijalnog tržišta.Kasnije su im se pridružile Slovenija.Komisiona preduzeća su firme specijalizovane za obavljanje poslova uvoza/izvoza pojedinih ili grupa proizvoda.Kupuje proizvode na veliko od izvoznika po jednoj ceni a prodaju ih po drugoj i tako ostvaruju zaradu(razlika u ceni).regiona Distributeru ove distribucije je zabranjeno uspostavljanje robnih skladišta i izvoz van teritorije koja je ugovorena 2 Neisključive.

Makedonija. .Srbija.Ove zemlje su postale članice cefte potpisivanjem multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj evropi.BiH.Hrvatska.Moldavija.Crna Gora i UNMIK u ime Kosova.Nova cefta članice:Albanija.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->