P. 1
21vek

21vek

|Views: 327|Likes:
Published by valer_crushuveanlu

More info:

Categories:Types, Brochures
Published by: valer_crushuveanlu on Nov 02, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/25/2012

pdf

text

original

br.

2

XXI vek

CINCARI U PAN^EVA^KOJ OP[TINI

Izmedju opstanka i nestanka
Svetlana Nikolin, politikolog autor projekta rodica i njihovih potomaka sa na{e teritorije. Izlo`ba, koja se stalno dopunjuje i dobija na kvalitetu, do sada je imala nekoliko gostovanja, a nakon glavne prezentacije ovog ~asopisa u Gradskoj biblioteci u Pan~evu po~etkom godine, obi}i }e vi{e gradova Srbije. Zapo~et prvobitno kao traganje za sopstvenim korenima autora, Projekat je kasnije dobio dublju i sveobuhvatniju dimenziju ali i takav, samo je tek zagrebao vrh ledenog brega arhivske gradje, terenskog rada, prevodila~ke aktivnosti... Gde su tu jo{ planovi za osnivanje etno teatra mladih, popularizacija cincarskog muzi~kog stvarala{tva, izdava{tvo... Poseban kvalitet je pove}ano interesovanje javnosti, a naro~ito samih Cincara i njihovih potomaka, koji su dobili zamah uop{te mogu}no{}u realizacije jednog ~asopisa o njima, kao i sazrevanje svesti o neophodnosti ve}eg li~nog anga`ovanja u o~uvanju starog balkanskog jezika i bogate tradicije.

Godina koja je pred nama progla{ena je godinom interkulturalnosti, a Pan~evo, kao grad koji neguje multietni~nost i kulturnu raznovrsnost, prepoznao je i podr`ao, po prvi put, jedan projekat o Cincarima, odnosno Aromunima, skoro sasvim zaboravljenoj etni~koj zajednici u na{oj zemlji. U Vojvodinu i u grad na Tami{u, dolazili su iz ju`nih krajeva najvi{e od 18. veka, naseljavali se po ve}im trgova~kim centrima i tokom godina ostavljali neizbrisiv trag i ogroman doprinos u svim oblastima dru{tvenog, ekonomskog i kulturnog `ivota. Veliki broj na{ih sugradjana uop{te i ne zna ko su Cincari, a pogotovo @elim da se posebno zahvalim svima koji su doprineli da da ih jo{ kod nas ima. O njihovom jeziku i tradiovaj ~asopis bude bogatiji i raznovrsniji, pre svega Mr Mir~i Maciji saznanja su takodje minorna. ranu, istori~aru; Aleksandri Jakovljevi}, etnologu, Milenku JovaProjekat je, u prvom redu, imao za cilj da iznovi}u, snimatelju i scenaristi, kao i Valentinu Miku, novinaru i vu~e iz zaborava ovu, po svom doprinosu zajedknji`evniku. Veliku zahvalnost upu}ujem, naravno, svim ~lanovinici, vrednu etni~ku grupu i skrene pa`nju javnoma pan~eva~kih cincarskih porodica na saradnji i razumevanju sti na proces njenog potpunog utapanja i nestan- bez njih ovaj ~asopis ne bi ni bilo mogu}e realizovati. ka kao jedinstvenog entiteta. Podr{ka lokalne saNarodni muzej, Gradska biblioteka i lokalna samouprava mouprave ali i pokrajinskih institucija tim je znaPan~eva, sa svoje strane, takodje su zna~ajno pomogli promoci~ajnija, prevazilazi op{tinske okvire i spontano ji Projekta. prerasta u jo{ dublje i sveobuhvatnije istra`ivanje. Po~etkom 2007. godine Evroregionalni centar za razvoj dru{tva u multietni~kim sredinama iz Pan~eAko je najvi{i izraz kulture jedne sredine tolerancija, va - „In medias res”, osnovao je Odeljenje za o~uvanje i onda je ova etni~ka zajednica njen zna~ajan promoter i u razvoj cincarske kulture i kao podr{ku Projektu sakupio, za pro{lim i u sada{njim vremenima i predstavlja, sa ponosom, nekoliko meseci, mno{tvo starih fotografija cincarskih po- jo{ jednu kockicu vi{e u multietni~kom mozaiku Vojvodine.

XXI vek
1

XXI vek

br. 2

Balkan kao sudbina
Starobalkanske zajednice Ilira, Tra~ana, Da~ana, Dardanaca i drugih naroda pretrpele su skoro potpunu romanizaciju kroz nekoliko vekova vladavine Rimske imperije. Visoki dometi rimskog dru{tva odneli su prevlast nad kulturom starosedelaca koja se postepeno ali sigurno utapala i prelivala u kulturu Rimljana. Latinski jezik postajao je sve vi{e zvani~ni jezik komunikacije, a sa njim se brzo usvajao i novi na~in `ivota, verski kultovi, prihvatala trgovina, zanatstvo kao i slu`ba u rimskoj administraciji i vlasti. Duh rimskog prava prelio se poluostrvom tako da su se svi odnosi na Balkanu i Podunavlju uredjivali u skladu sa va`e}im rimskim pravnim normama. Novi vladari doneli jima je bilo ove populacije-Durmitor (Uspavani), Vizitor , Stari Vlah, Vla{i}i.. Sa dolaskom Otomanske imperije, Aromanska, Cincarska populacija, postepeno usvajaju}i trgovinu i zanate, iz svojih poznatih stani{ta na Pindu, Gramosu, Olimpu... polako se spu{ta u gradove, u mahale, kako usled pritisaka tako i zarad boljih mogu}nosti trgovine i sigurnijeg `ivota. Pomera se postepeno sve vi{e ka severu idu}i putevima uz re~ne kotline Vardara, Morave sve do Save i Dunava, ~esto prelaze}i u Austrougarsku i njihove gradove u Panoniji, pa i dalje, naseljavaju}i se u Be~u, Pe{ti, Lajpcigu, Trstu...Druga grana spu{tala se na jug ka Atini ili na istokka Carigradu, a odatle ka Bliskom istoku, Egiptu... U 18. veku u Beogradu je postojala velika U Gornjem gradu, u Pan~evu, radila je nekada poznata kapravoslavna trgova~ka ~ar{ija gde su glavnu re~ fana - pravi han, koja je nosila naziv „Kod dve kamile”. Tu su vodili Cincari koji su odatle, svojim kanalima, odjo{ u tursko doba svra}ali putnici i trgovci sa svojim karavanima lazili ~esto dalje na sever. Iz spiskova koje je nau kojima se bile i kamile, dobijali sme{taj i hranu kako za sebe pravila Austrougarska na svojoj teritoriji, vidi se tako i za svoje `ivotinje ali i sklapali poslove i sakupljali va`ne da su ove prido{lice bile uglavnom poreklom iz informacije o carini i situaciji na granici. Janjine, Moskopolja, Servije, Argirokastra, Katranice, Trnova, Blaca...Cincari su stvarali tesne vesu sa sobom razvijenu materijalnu i duhovnu kulturu i na ze sa srpskim trgovcima kako u Beogradu tako i u Zemuosvojenim teritorijama izgradili akvadukte, puteve, mosto- nu, Pan~evu, Pe{ti, ~ine}i obi~no jedinstvenu pravoslavnu ve, hramove, gradove, vojne postaje ali i visoku umetnost trgova~ku koloniju. i stvarala{tvo...Stari balkanski jezici postepeno su zamenjiTrgovina izmedju Otomanskog i Austrougarskog carvani latinskim koji je, svakako, i sam trpeo odredjene pro- stva bila je vrlo razvijena, pogotovo u 18.i 19. veku, kada mene.Latinski uticaj u lingvisti~kom smislu protezao se ~u- su ogromni karavani sa~injeni od vi{e stotina konja, mavenim putem rimskih legija- Via egnatia, od Dra~a do So- garaca i kamila natovarenih pamukom, svilom, vunom, piluna i do Crnog mora, dok je ju`no od njega ostala sfera rin~em, duvanom, makom, uljem i drugom tra`enom routicaja gr~kog jezika. Stari sloj ilirskog, tra~kog i da~kog, bom sa juga i istoka, stizali i istovarivali se na Savskom zadr`ao se jo{ samo ponegde u toponimima i odredjenom pristani{tu gde se roba carinila, a odatle prevozila u Zebroju li~nih imena. mun pa, ili re~nim ili drumskim putevima, odnosila dalje u Naziv Romei, Romani, Aromani... postao je sasvim Be~ i druge evropske gradove. U Tursku se iz Austrije uvoodoma}en ozna~avaju}i na Balkanu pripadnike Rimske zilo mnogo manje robe i to prevashodno proizvodi od staimperije, dok je oznaka- Vlah- do{la do nas posredstvom kla, porculana, oru`je, nakit, satovi, manufakturni proizKelta. Sloveni su tako ozna~avali sto~arsko stanovni{tvo vodi...Kao i Zemun i Pan~evo je u to doba do`ivljavalo uop{te, pa i one Romeje koji su se bavili tim poslom, {to je pravi procvat. U Ju`ni Banat naselile su se mnoge porodiunelo dosta zabune medju putopiscima i istra`iva~ima.U ce sa juga bave}i se prvenstveno trgovinom i ubrzo, uporvelikoj seobi naroda u 5.,6. i 7.veku sa kojom su Sloveni nim i neprekidnim radom stekle velike imetke.Ostalo je zado{li na Balkan, staro romanizovano stanovni{tvo po~elo belezeno da su ovi vredni doseljenici sa juga stvarali svoje da se povla~i u visoke planinske masive Balkana ali i da je male kompanije i trgova~ka sedi{ta i u Turskoj (Beose seli u zaledje du` jadranske obale naseljavaju}i ~ak i grad, Serez, Solun..) i u Austrougarskoj (Novi Sad, Temiostrva i Istru. Putopisci su ih nazivali Morlacima ili Mavro- {var, Zemun, Osjek, Pe{ta...).Poznato je da je trgovac vlasima. Redje su birali gradove za svoje naseobine mada Apostol Had`i Dijamandis iz Zemuna radio sa bratom Tepostoje indicije da ih je bilo i u Raguzi, u Dubrovniku.U ofanom iz Sereza koji mu je slao pamuk, a Apostol ga srednjem veku poznate su Velika i Mala Vla{ka, a iz tih preuzimao u Beogradu i iz Zemuna dalje otpremao u Be~ perioda ostala su i mnoga imena planinskih oblasti na ko- kod porodice Karajanis. Na tim putevima pamuka sa isto2

br. 2
ka do Be~a jedno od najve}ih bogatstava stekli su i Sine, austrijski plemi}i, ~uvena cincarska porodica iz Moskopolja, veliki bankari, trgovci ali i dobrotvori. Uspe{an razvoj trgovine, a sa njom pove}anje op{teg nivoa `ivotnog standarda, kao i uvek, remetile su politi~ke prilike i ratovi kojih na Balkanu nikada nije nedostajalo. Socijalna previranja, ustanci, ratni sukobi, prekinuli bi za odredjeni period migracione procese od juga ka severu ali su se oni ipak stalno odvijali razli~itim intenzitetom. Skoro u svakoj gradskoj sredini u Srbiji, i na severu u Vojvodini, bilo je cincarskih porodica koje su svojim radom, tolerancijom, obrazovanjem, dale ogroman doprinos celokupnom napretku zemlje. Karakteristi~no je da se njihov `ivot nije odvijao u zatvorenim krugovima, ve} naprotiv, me{aju}i se sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, postajali su ~esto prava pokreta~ka snaga i avangarda odredjenih sredina. Sli~an proces odvijao se i u drugim dr`avama u kojima su se zatekli nakon sloma Otomanskog carstva, Balkanskih ratova kao i Prvog svetskog rata. Na `alost, uspostavljanje dr`ava i mno{tva granica, carina i raznih propisa i ograni~enja kretanja i ljudi i roba na Balkanu nije pogodovalo Cincarima. Razbijeni i atomizirani izmedju vi{e dr`avnih zajednica, odvojeni od svojih teritorija u Epiru, Makedoniji i Tesaliji, brzo su se utapali u narode medju kojima su se

XXI vek
igrom sudbine zatekli, zaboravljaju}i maternji jezik i svoje obi~aje...Cincare je jedino kao poseban narod priznao i izjedna~io sa pravima svih drugih nemuslimanskih naroda u Turskoj poslednji sultan Abdul Hamid, svojom iradom izdatom po starom kalendaru 9.maja 1905. godine. Odredjeni stepen kulturne autonomije ova etni~ka zajednica dobila je i mirom u Bukure{tu 1913. koja joj je dala pravo na {kolovanje na svom jeziku kao i slu`be u crkvama ali se to pravo u Srbiji izgubilo ve} dve godine kasnije. Cincari danas, onako rasuti ne samo po Balkanu i po celoj Evropi ve} i po Americi i Kanadi, Australiji... neobi~ni su apatridi koji se bez obzira na sve, dobro ose}aju u zemljama u kojima su se nastanili i koje prihvataju za svoju domovinu. Jedini koji nisu dobili svoju samostalnu dr`avu i usled toga i nemaju svoju dr`avnu i politi~ku istoriju, dali su i te kakav doprinos tim istorijama u svim balkanskim dr`avama pa se sa pravom mo`e re}i da je ceo Balkan njihova i otad`bina i domovina. Davna{nji san Cincara o Balkanu bez granica i ravnopravnosti svih naroda koji u njemu `ive, mo`da }e se i pretvoriti u javu sa pro{irenjem Evropske unije i na one zemlje koje jo{ nisu postale njene ~lanice, a mo`da }e i dalje ostati samo vi{evekovna te`nja i lepa, neostvarena `elja. Svetlana Nikolin

Legenda o Moskopolju
Nema nijednog Cincarina niti nihovih potomaka koji se se}aju i po{tuju svoje korene, a da ne znaju bar jednu pri~u o Moskopolju, o gradu koji je u{ao u legendu i poeziju {to se prenosi sa kolena na koleno i kao kakva zlatna nit ispredena balkanskom tragikom, povezuje pro{lost i sada{njost. Legenda ispunjena slikama u`asa, pokolja, progonstava, muke i stradanja ali i legenda prepuna slikama o upornosti, mudrosti i snazi `ivota. Moskopolje - taj nekada sjajni i ponositi grad, danas je samo ru{evina ali i te razorene zidine, te spaljene crkve, {kole... taj ~emer i jad, taj kamen na kamenu, nosi u srcu i `eli da obidje bar jednom u `ivotu svaki Cincar, da ispuni zavet pradedova, da zapali sve}u na prastarom ostatku crkvenih zidina i tako, pod vedrim nebom, o~ita molitvu za sve one hiljade i hiljade odatle rasteranih i razvejanih du{a po belom svetu pe~albarstva. Moskopolje je cincarski Jerusalim, cincarska Meka, cincarski Pijemont, ono je nedosanjani san svakog ko jo{ uvek pamti , ko se jo{ uvek se}a roditeljskog predanja i zaveta. Taj grad svetlosti i bogatstva u{ao je u kolektivno pam}enje danas skoro zaboravljenog balkanskog naroda koji hrabro i dostojanstveno nosi vekovima breme svoje te{ke sudbine. Sagradjeno na visoravni planine Opar, na dana{njoj teritoriji Albanije, u gornjem slivu reke Devole, na nadmorskoj visini izmedju 1300. i 1400. metara, Moskopolje je bilo prava prestonica Cincara. Ta~an datum njegovog osnivanja se ne zna ve} se pretpostavlja da je nastalo od katuna i porodica koje su u okolini napasala svoja stada. Prvi put mu se ime pominje u 13. veku, a ~etiri, pet vekova kasnije, nadaleko se pronose vesti o njegovoj lepoti i ekonomskoj mo}i. Istra`iva~i i putopisci ~esto su ga isticali kao primer grada gde geografski uslovi nisu bili odlu~uju}i prilikom formiranja ve} su to bili pre svega politi~ko-istorijski i bezbedonosni razlozi. Sme{ten u surovoj prirodi, na velikoj visini,
3

XXI vek
okru`en strmim i te{ko pristupa~nim visovima sa lo{im, vrlo nesigurnim, planinskim putevima, sa mnogim klancima, brzim rekama bez mostova ali i bez ve}eg broja obradivih parcela u okolini koje bi osigurale ishranu i nesmetan opstanak stanovni{tva, ipak je, i pored svega, bio u to doba centar onda{njeg jugozapadnog Balkana.Istra`iva~ i lingvista Vajgand isti~e da je u svom zenitu Moskopolje imalo oko 60.000 stanovnika (neki ka`u i 80.000),- dok je u isto vreme Atina brojala 30.000, a Beograd 10.000 me{tana. Grad su naseljavali uglavnom Cincari, Aromuni, mada je bilo i ne{to Slovena i Grka... Ku}e su se gradile na sprat, od kamena i drveta, bogato i udobno opremljene, a ulice su se poplo~avale kamenom. Radio je i vodovod. Trgovina je cvetala, otvarale su se mnoge zanatske radnje, hanovi, kafane... Zvonila su zvona sa 72. crkve, radila {tamparija, {kole, licej koji je imao program uskladjen sa programima evropskih {kola, javne ustanove i prave male fabrike sira i mle~nih proizvoda. Mleko se dopremalo iz okolnih katuna na planinskim proplancima na kojima su se napasala nebrojna stada ovaca, mlekovodom, do mesta za dalju preradu.Odatle su kirid`ije sa malim, izdr`ljivim brdskim konjima i magarcima, nosili sir i druge proizvode u mnoga mesta Balkana ali i u Veneciju, Trst, Lajpcig, Be~, Aleksandriju...Ka~kavalj - ime za specijalno pripremljen sir koji i mi poznajemo- u stvari poti~e od cincarske re~i-ka{, sir, koji se nosi na konju- kavalu. Trguju}i i brzo dolaze}i do znatnog kapitala, Cincari su u nizijskim gradovima sticali mnoge poslovne kontakte

br. 2
i poznanstva, u~e}i usput i jezike naroda sa kojima su dolazili u kontakt. Mnogi su govorili skoro sve balkanske jezike pa i evropske. Vredni, uporni, preduzimljivi, skromnih zahteva i vrlo prilagodljivi u novim sredinama, otvarali su {irom poluostrva ali i u Evropi i Bliskom istoku svoja trgova~ka predstavni{tva i pronosili slavu Moskopolja. Najve}i magnati Austrougarske, bankari, trgovci i veliki dobrotvori, bili su ~lanovi porodice Sina iz Moskopolja, ali i mnoge druge slavne familije potekle iz ovog grada. U njemu su `iveli i Teodor Atanas Kavalioti, pisac „Logike” i dru`benik Dositeja Obradovi}a i Lajbnica. To blistavo i prosperitetno Moskopolje koje je rasko{no darivalo svoje `itelje, za svega {ezdesetak godina do`ivelo je potpuno uni{tenje. Ali Pa{a Janjinski napao ga je tri puta u periodu od 1769. do 1821. kad je kona~no potpuno uni{teno da se do dana{njih dana ne oporavi. Na njegovim ru{evinama sada se {etaju gu{teri, obrasta korov i trava, ne ~uju se klepeti klepetu{a i zvonjava zvona sa crkvenih tornjeva. Nema zvukova lupe kujund`ijskih ~eki}a, dovikivanja kafed`ija i de~ije cike u {kolskim dvori{tima. Na visokom planinskom platou- negda{njem krateru vulkana Funika, vlada vi{evekovni mir i ti{ina. Samo legenda o davnoj slavi velikog i lepog grada Moskopolja obavija visove planina i zaogr}e pla{tom nezaborava ovo mitsko mesto koje ~eka neka nova vremena i neke nove ljude da ga ponovo pohode i napoje se njegovim duhom i legendom. Svetlana Nikolin

Cincari (Aromuni) u na{em susedstvu
Nema zemlje na Balkanu, u kojoj nema Cincara. Njihova najve}a zajednica danas se nalazi u Gr~koj i broji, po procenama koje se mogu na}i u raznim publikacijama,vi{e od sto hiljada pripadnika. Ta~an broj ove populacije vrlo je te{ko utvrditi tako da se i svi podaci o njihovoj brojnosti moraju uzeti uz veliki oprez. Zvani~ni izve{taji u popisima operi{u manjim ciframa mada je ~injenica da se veliki deo Aromuna izja{njava kao da su pripadnici gr~kog naroda tako da nisu za potpunu negaciju sumnje da ih ima vi{e stotina hiljada. Po popisu stanovni{tva iz 1951.godine, poslednjem koji sadr`i podatke o verskoj pripadnosti i maternjem jeziku, procenat stanovni{tva koji se izjasnio da go4

vori vla{ki, aromunski, bio je 0,5 %. Gr~ka je poznata kao zemlja koja isti~e da 95% njenog stanovni{tva ~ine Grci kao i da u njoj nema manjina, pa je i celokupna obrazovna, kulturna, informativna...politika zasnovana na tim stavovima. Glavne oblasti naseljene aromunskim stanovni{tvom i danas su iste one kao i u doba istra`iva~a Vajganda. To su, pre svega, planinske oblasti Pinda, Gramosa, Olimpa, Vermiona, Meglena, oko Prespanskog jezera, mada ih danas ima po celoj Gr~koj, pa ~ak i po ostrvima, prvenstveno onim u Jonskom moru. Sve do skora javna upotreba aromunskog jezika nije se ohrabrivala ali su neki manji pomaci poslednjih godina ipak prisutni. Po~etkom

br. 2

XXI vek

1980.dozvoljeno je osnivanje lokalnih kulturnih dru{tava i va i rata izmedju Gr~ke i Turske (1920-1923.), kada je u raznih etno okupljanja (u po~etku `estoko napadani u Rumuniju iz gr~kih oblasti-Sereza, Drame, Kavale, zatim sa {tampi i javnim istupanjima politi~ara) tako da se u nekoli- teritorije Bugarske i dana{nje Republike Makedonije, pristiko poznatih cincarskih mesta (Verija, Mecovo...) odr`ava- glo najvi{e doseljenika. Jedna od poslednjih grupa bili su ju festivali folklora i kulturno umetni~kih sadr`aja. Aromuni Gramosteani iz Livezija u Gr~koj. Najve}i broj Albanija takodje ima vrlo veliku cincarsku populaciju Aromuna u Rumuniji pripada grupi Gramosteana, onih kostacioniranu prvenstveno u ju`nom delu zemlje, posebno ji vode poreklo sa planine Gramosa, i oni ~ine oko 60% arooko Djirokastra i Permetija, zatim okoline Kor~e i nekada- munske populacije u ovoj zemlji. Ve}ina danas `ivi u obla{nje cincarske prestonice - Moskopolja, mada ima naselja i sti Tul~ea. Ostale grupe Aromuna zovu ih „Cipani” po delu u okolini Elbasana, Valone, a danas, kao i svuda, mogu se narodne no{nje tipi~ne za njihov rodni kraj. Medju sobom na}i u manjim zajednicama ili pojedina~no u svim delovima Albanije. Procenjuje se da ih ima oko U Srbiji se broj Cincara procenjuje na oko 10.000, ali, kao sto hiljada, odnosno da ~ine pribli`no 2% stanovi u susednim dr`avama, pretpostavka je da ih ima vi{e. Zanimljiv ni{tva. Kao i u drugim dr`avama pretpostavka je je zvani~ni izve{taj popisa stanovni{tva iz 2002. godine po koda ih ima daleko vi{e pa se ~ak cifra kre}e oko me su se kao Cincari izjasnile samo 248 osoba. Najve}i broj 100000, {to je svakako te{ko proveriti. Aromuni u pripadnika cincarske populacije smatra se delom srpskog naroAlbaniji danas imaju niz udru`enja koja se odnoda i kao takav potpuno je integrisan u ve}insku zajednicu. Nase, pre svega, na o~uvanje kulturnog identiteta. kon 90.tih godina 20. veka, pove}alo se interesovanje za ovu zaboravljenu etni~ku grupu i na inicijativu beogradskih Cincara U Republici Makedoniji ve}ina Aromuna i njihovih potomaka osnovano je u glavnom gradu Dru{tvo srpskoncentrisana je u okolini Bitolja, zatim Kru{eva, sko - cincarskog prijateljstva - „Lunjina”. Prespe i Ohrida ali ih ima i u isto~nom delu zeU Vojvodini, za sada samo u Pan~evu, aktivno je Odeljenje mlje oko Osogovskih planina, Ov~eg polja kao i u za o~uvanje i razvoj cincarske kulture kao deo Evroregionalnog drugim delovima mada u znatno manjim grupacicentra za razvoj dru{tva u multietni~kim sredinama, koje je pojama. Dozvoljena je upotreba jezika, osnivanje i ~elo sa radom maja 2007.godine. Odeljenje ima podr{ku lokalrad kulturno umetni~kih dru{tava, publicisti~ka dene samouprave kao i pokrajinskih institucija (za sada, uglavnom, latnost na aromunskom kao i {kolovanje na materna nivou ohrabrivanja za dalje aktivnosti) {to je i izraz tradicije njem jeziku u osnovnim {kolama, kao izborni multietni~nosti, multikulturalnosti i tolerancije ove regije. predmet, ukoliko postoji dovoljan broj zainteresovanih u~enika (8 do 10). Postoje i emisije na radiGramosteani se dele po zemlji odakle su do{li u Rumuniju ju i na televiziji koje uredjuju pripadnici ove populacije. Po pa se mo`e ~uti za Sarbeane iz R.Makedonije, Klivene iz popisu iz 1944. u Republici Makedoniji su se kao Cincari, Gr~ke, Varjareane iz Bugarske... odnosno Vlasi- kako se tamo nazivaju, izjasnile 8462. osoDrugu veliku grupu Aromuna u Rumuniji ~ine Far{eribe. Stvarni broj, po nezvani~nim procenama samih Aromuoti- poreklom iz oblasti koje danas pripadaju Albaniji, nana iz ove zemlje, mnogostruko je ve}i. seljeni takodje u gore pomenutim regijama. Jedno tipi~no Cincara u Bugarskoj najvi{e ima u ju`nim delovima far{eriotsko naselje je i Mihail Kogalni~eanu u blizini Konzemlje, u okolini Velingrada, Blagoevgrada kao i u Sofiji, stance u kome se nalazi i Fonadacija „Mu{ata Armana” sa Plovdivu, Silistri... Procene su da ih ima par hiljada ali ta~etno-ku}om i festivalom Aromunskog folklora i tradicije. nih podataka nema - mnogi se izja{njavaju kao Bugari ili Po popisu stanovni{tva iz 2002.godine, u ovoj zemlji kao Rumuni. Cincari su u ovoj zemlji osnovali 1999. godi`ivi 26.500 Cincara od koji se samo 1300 slu`i maternjim ne Aromunsko dru{tvo mladih i u Velingradu zapo~eli sa jezikom i zna da na njemu ~ita i pi{e. privatnim kursem aromunskog jezika.Osnovano je i UdruRumunija je vi{e od svih balkanskih zemalja posvetila `enje Aromuna u Sofiji koje povremeno izdaje bilten „Arpa`nju prou~avanju aromunskog jezika, istorije, kulture, manlu”. Odr`avaju se i etno festivali prvenstveno sa folkao i izdava~koj delatnosti na aromunskom jeziku (koji klornim sadr`ajem. smatra dijalektom rumunskog) ~ime je doprinela njegoU Rumuniji se nalazi veoma brojna populacija Aromuvom o~uvanju i razvoju. na skoncentrisana u oblasti oko Crnog mora i delte DunavaCincarskih manjih zajednica ima i u svim zemljama u selima i gradovima Tul~ee i Dobrud`e. Velika luka i znanastalim rasturanjem Jugoslavije ali su to skoro po pravi~ajan trgova~ki centar - Konstanca, jedno je od njihovih malu pojedinci ili potomci Cincara o kojima nema posebnih ti~nih mesta ali ih ima i u drugim delovima zemlje - u glavpodataka i istra`ivanja. nom gradu- Bukure{tu, kao i u rumunskom delu Banata. Ove Svetlana Nikolin oblasti naseljene su najve}im delom nakon Balkanskih rato5

XXI vek

br. 2

Romanski jezici Balkana
Sa rimskim legijama, kao {to je to slu~aj u tradicionalnim `ivi jezik ali i kao zvani~ni jezik aromunskim kolonijama na Pindu, administracije, na Balkan je doGramosu, Olimpu, zatim Dobru{ao latinski, koji je sa podelom d`i, Tul~ei, Ja{iju, Kru{evu, Bitolju, na isto~no i zapadno Rimsko Kor~i... dok je u Srbiji skoro sacarstvo 476.godine nove ere izsvim i{~ezao. Kod nas ga govore gubio zajedni~ku sponu {to je jo{ samo oni Cincari koji su kao uslovilo udaljavanje njegovih diprva generacija do{li u Srbiju najalekata da bi u kasnijim vekovikon Drugog svetskog rata ali ga ma, sopstvenim razvojem, iz ve} vi{e ne govore ni njihovi ponjih nastali i posebni jezici. Iz te tomci. Najve}i broj lingvista po„Romana comune” na balkansmatra ga kao dijalekt rumunskog skom poluostrvu pojavili su se : ali je prisutna i teza o samostal- Dalmatinski (starodalmanom razvoju svih ovih jezika. tinski) jezik koji je sasvim izuPrvu gramatiku na aromunmro, a govorio se u Dalmaciji i skom jeziku napisanu latini~nim na njenim ostrvima. Nastao je pismom objavio je Mihajlo Bojavrlo rano budu}i da je Dalmacid`i, profesor staro i novo- gr~kog ja do 4. veka nove ere bila pojezika iz Bukure{ta, poreklom Movezana sa Rimom, a i kasnije skopoljac, 1813. godine u Be~u. u{la u sastav zapadnog Rim- Meglenorumunski jezik goskog carstva. Prvobitno ga je ~ivori se na ograni~enom podru~ju Devojka u nacionalnom kostimu nio starolatinski sloj, a kasnije koji naseljava ova mala populaciprima uticaje mleta~kog, severja i to u pojedinim enklavama u noitalijanskog govora. Prisustvo Slovena i njihovog jezika okolini Soluna i doline Vradara. U ovom skoro nestalom ga skoro sasvim potiskuje pa ne ~udi da se najvi{e zadr- romanskom jeziku, govori ga jo{ samo desetak hiljada lju`ao na jadranskim ostrvima. Prvi podaci o ovom jeziku di, uticaj slovenskih jezika je daleko ve}i. poti~u iz 13. veka u vidu trgova~kih dokumenata i prepiski. Zanimljivo je da je najdu`e opstao na ostrvu Krku, u obliku tzv. veljotskog dijalekta. Poslednja osoba koja ga je Narodna cincarska poezija sa Pinda jo{ znala i govorila, umrla je 1897. godine. - Istrorumunski jezik je poseban oblik latinskog koji su SAMARINA Mle~ani zatekli krajem æ veka u Istri i kasnije doprineli njeEstan lipsesk fumel-i di ng-os, govom razvoju. Najve}i uticaj na istrorumunski izvr{ili su lipsesk feate di h-ima; Sloveni doseljavanjem u ove krajeve. Danas istrorumunnu nâ yinu Sâmârina. skim jezikom govori sasvim mali broj ljudi koji se procenjuPlâng laile, plâng maratile je na 400 do 600. osoba. pri t anoyi, pri t katoyi. - Dakorumunski, savremeni rumunski jezik, svakako je N an laile s plâeaskâ aghoyi. najva`niji romanski jezik na Balkanu i to ne samo zbog Panathima l-a etiulu broja osoba koje ga govore- preko 20. miliona. Rumuni u tsini s featsi itie. Banatu govore jednim starim rumunskim dijalektom, dok Fug fitshori t Amerik-ie. se u oblasti Homolja, medju Vlasima, zadr`ao jo{ dublji Fug fitshori, fug suratsâ, fug fitshori tu ilik-ie. jezi~ki sloj. Featile bagâ aghrâpnie. - Aromunski, kod nas poznat kao cincarski, a u drugim zemljama u okru`enju jo{ kao vla{ki, kucovla{ki... da(iz knjige ”The nomads of Balkans" nas spada u nestaju}e jezike koji je jo{ `iv u zajednicama Wace and Thompson, 1913.) Aromuna koje su i dan danas ostale vi{e homogene kao
6

br. 2

XXI vek

CINCARSKE PORODICE U PAN^EVU

Porodica Veriga i porodica ]ur~in
Ugledne gradjanske pan~eva~ke porodice Veriga i tica, pozirala je za lik Bogorodice u Gornjoj, Preobra`en]ur~in povezane su svojim cincarskim precima i mnogim skoj crkvi, koju su `ivopisali Uro{ Predi} i Stevan Aleksi} rodbinskim vezama. Prvi je do{ao u Banat Janko Veriga u prvoj deceniji 20.veka. (1777-1857), trgovac, rodom iz Vlahoklisure. Od gradNjihov sin Mika Hadija radio je kao profesor u sredskog magistrata dobio je povelju izdatu 1811. godine ko- nje tehni~koj {koli. jom mu se dozvoljava boravak i rad u Pan~evu. Janko se o`enio Jaroslavom (?), za koju se zna da je bila }erka poljskog generala i sa njom dobio petoro dece. U porodi~nom predanju pominje se i Konstantin Veriga sa svojom kafanom ili hanom u delu grada znanom kao Turska glava, ali drugih podataka o njemu nema. Detaljan rodoslov, koji objavljujemo na kraju priloga, sadr`i ~itav niz podataka koji }e, verujemo, biti ne samo zanimljiv ve} i izuzetno zna~ajan svakom budu}em istra`iva~u.. Ova poznata familija ima cincarske krvi i sa babine strane- preko porodice Todorovi}a iz Kovina. Otac bake Aleksandre Todorovi} (18491930) bio je po{tar u doba kada je obavljanje ovog posla podrazumevalo ne samo mnogo naOdobrenje Magistrata kojim se Janku Verigi dozvoljava da se naseli u pora ve} i opasnosti. Po{ta se nosila konjima iz Pan~evu-1811. ovih krajeva sve do Temi{vara. Aleksandra je rano ostala bez majke, a kako joj je ujak bio srpski vladika u Temi{varu, prihvatio je mladu devojku, svoju Od svih bra}a i sestara iz ove generacije Hadija, najsestri~inu, i omogu}io joj je izvanredno obrazovanje. zanimljivija je bila Jelisaveta, ~uvena tetka Duta. Nije se Aleksandra je bila pravi poliglota, govorila je pet jezika udavala i ceo svoj `ivot posvetila je svojoj familiji i vaspipa ~ak i engleski ~ije je poznavanje u to doba i u ovom de- tanju bratanaca. Nosila je uvek tamne, ~esto sasvim crne, lu Evrope, bilo prava retkost. Uz izuzetno bogatu bibliote- haljine do zemlje, cipele na {nir i neodoljivo podse}ala na ku (tu su se nalazila, izmedju ostalih knjiga, i kompletna engleske guvernante iz filmova. Bila je izuzetno obrazovaGeteova dela na gotici) koja joj je pru`ila mogu}nost da na i glas o toj dostojanstvenoj i inteligentnoj devojci dopro upozna najve}a dela od knji`evnosti do istorije i filozofije, je ~ak do na{eg slavnog nau~nika Mihajla Pupina. Tada imala je i prilike da se susretne i sa istaknutim li~nostima ve} u Njujorku, Mihajlo (i on je imao cincarsko poreklo) toga doba. U vreme kada je vaspitanje devojaka imalo iz- zaputio se u Pan~evo da upozna i zaprosi devojku o kojoj razito patrijarhalni karakter, Aleksandra je bila prava in- je toliko mnogo slu{ao. Duta ga je primila i saslu{ala ali na telektualka. Za supruga izabrala je Grigorija Verigu udaju nije ni pomi{ljala. Kad god bi, kasnije, govorila o (1847-1908) i sa njim izrodila sedmoro dece. Pupinu, uvek bi ustala sa stolice i malo se naklonila, u znak Verige su tesno povezane sa porodicom Hadija, pre- po{tovanja prema velikom pronalaza~u. ko Todorovi}a, ~iju istoriju donosimo u slede}em tekstu. JeU porodici se ~esto prepri~avaju neki od njenih nesvadan od njih, Kosta Hadija, austrougarski oficir, ina~e ge- kida{njih poduhvata kao {to je pravi avanturisti~ki odlazak neracija bake Aleksandre, nakon penzionisanja do{ao je za vreme Prvog svetskog rata u Galiciju. Bra}a Kosta i Djuda `ivi u Pan~evo. Supruga Milesa Antonovi}, prava lepo- ra, kao austrougarski oficiri, poslati su u Poljsku i kako su
7

XXI vek

br. 2

vesti sa frontova bile prepune stra{nih opisa ratnih de{aU svojoj parohiji i Zagrebu otac Jovan bio je izuzetno vanja, Duta je re{ila da, po svaku cenu, pronadje bra}u. cenjen. Voleli su ga i njegovi pravoslavci ali i katolici. PuU mu{kom odelu, sa d`akom prepunim namirnica, ode}e, no je doprineo boljem razumevanju ove dve konfesije i lekova... nekako je uspela da se popne u prepuni voz gde medjusobnoj toleranciji. Jedini je sve{tenik koji nije napuju je ma{inovodja smestio na jedino mogu}e slobodno me- stio svoj narod za vreme ratnih zbivanja tokom 90.tih gosto - u vagon sa ugljem za lo`enje lokomotive. Na vrhu te dina. I u najgora vremena obilazio je sela sa srpskim `icrne kamare, sva umazana ~adjom, produvana vetrom, vljem, te{io, kr{tavao i sahranjivao...Zbog savesnog rada hladno}om, skoro sasvim uko~ena, ne ispu{taju}i vre}u iz u`ivao je op{te po{tovanje tako da su ga, zajedno sa karuku, nekako se skotrljala niz gomilu uglja i gare`i u Ga- snije umrlom suprugom, sahranili u aleji zaslu`nih gradjaliciji u mestu gde je pretpostavljala da se nalaze bra}a. Je- na. Iako vi{e nikoga od bliskih nema u Zagrebu, njegov dva se kre}u}i preko zapu{tenih polja, do{la je do vojni~- grob na Mirogoju uvek je uredan i na njemu stalno ima ke postaje i oficirske kantine u kojoj su, uz veselu muziku, cve}a. U ljudima je isticao ono {to ih spaja, a ne ono {to igrale oskudno obu~ene devojke, to~ilo pi}e, a oficiri u`i- ih razdvaja, ono univerzalno a ne partikularno. vali u toj raspojasanoj, nestvarnoj atmosferi. Kakav je samo {ok bra}e Hadija bio kada su ugledali sestru Dutu sa *** izgu`vanim mu{kim {e{irom na glavi i prljavim odelom, I u porodici ]ur~in bilo je ~lanova cincarskog porekla. svu crnu od gare`i i sa d`akom preko ramena. A kakva je Jedna od njih je i starijim generacijama poznata profesortek reakcija te odane sestre bila nakon predjenih Scila i ka fizike - Vera ]ur~in, rodjena Todorovi}. Haribdi, mo`emo samo da zamislimo. Verin otac Naum Todorovi} do{ao je u Beograd iz AlekNakon rata Duta je pre{la u Kovin i vaspitavala decu sinca kao de~ak od 12. godina. Za `ivot je zaradjivao kuvasvoga brata ali je pru`ila svu negu i pa`nju i jednoj deju}i i raznose}i kafu ali voj~ici, izbeglici iz Bosne, koja je imala te{ko bolesnu je, nakon niza godina, ki~mu i le`ala u tzv. koritu. Predano ju je pazila i uspeuspeo da otvori svoju la da je podigne na noge i sasvim oporavi. U starijim sopstvenu radnju u Knez godinama, tetka Duta je volela da sedi uz prozor u HaMihajlovoj ulici. O`enio dijinoj ku}i (pored sada{njeg Tehni~kog centra) i gleda se Jerinom Smederevac, ko sve prolazi ulicom. Jednom prilikom ugledala je svog rodjenom sestrom popoznanika To{u kako {eta unuka Pericu Ili}a i potpuno znatog pan~eva~kog leiznenadjena uzviknula - Ju, To{o, zar ti nisi mrtav? kara Smederevca (pravo Deda Bore Verige - Djordje, imao je probleme sa prezime bilo je Petrovi}), ki~mom i bezuspe{no poku{avao da nekako umanji rodom iz Bavani{ta. bolove primenjuju}i sve {to bi ~uo da poma`e. JednoImali su ku}u na Gunduga dana, vrativ{i se iz grada gde je od nekog poznali}evom vencu. nika saznao za novi „lek”, zahtevao je da se u rernu Njihova }erka Vera stavi lubenica i da se ona ispe~e. Baka je odbijala sa dolazila je, za vreme ~udjenjem da nekome uop{te mo`e da padne na panema~ke okupacije, lamet da pe~e bostan ali nije imala kud. Lubenica je stadjom iz Beograda u vljena u rernu, a nakon nekog vremena odjeknula je Pan~evo kod svog ujaka Svetislav Veriga prava eksplozija pri kojoj su leteli par~i}i bostana i i nosila ku}i hranu do {poreta na sve strane. Anegdote se u svakoj porodici koje se u glavnom granajdu`e pamte i prepri~avaju u svakom pokolenju ali u du te{ko dolazilo. Dok je ~ekala da brodi} krene nazad, kao se}anju ostaju i pri~e o ljudskoj plemenitosti i dobroti. i mnogi mladi tokom leta, kupala se na dobro znanom i Jedna od njih odnosi se na sve{tenika Jovana Nikoli}a, omiljenom Valdmanovom kupali{tu na Tami{u. Tu je i upoparoha u Zagrebu. znala svog budu}eg supruga Vasu ]ur~ina. U porodici se Otac Jovan (porodica Hadija) rodjen je u Kovinu gde pamti dogadjaj iz doba Drugog svetskog rata i Sremskog je zavr{io osnovnu {kolu, a u Smederevu gimnaziju. Nje- fronta kada je mobilisano mno{tvo mladih iz Vojvodine i pogov otac Slavko Nikoli} imao je nekog pretka Cincarina, slato na front bez i jednog dana obuke. U tim tragi~nim dapo porodi~nom se}anju. Studirao je filozofiju, a nakon nje nima Vasa ]ur~in, predratni rezervni artiljerijski oficir, moteologiju i postao sve{tenik u Zagrebu. O`enio se svojom bilisan je i postavljen u artiljerijsku brigadu u koju je upumladala~kom ljubavlju-Ru{kom, lekarom. Imaju }erku Ol- }eno i mnogo golobrade dece iz Pan~eva od kojih su neki gu koja sada `ivi u SADu. bili u~enici gimnazije - Radi}, ^ubrilo, Spasoje Risti}, Ba8

br. 2
ni}... Vasa je poku{ao da ih uputi u neke osnovne vojni~ke obaveze od kojih je jedna, naravno, no{enje i upotreba pu{ke, a ubedjivanje se ~esto zavr{avalo sa „... molim vas, morate uzeti oru`je.” Taj ugladjeni oficir prefinjenih manira, do{av{i do granice sa Koru{kom sa svojom brigadom, ugledao je jednoga dana kola i svoju supugu Veru, koja je kao nekada tetka Duta, krenula sa mnogim provijantom da na frontu pronadje mu`a i pan~eva~ke gimnazijalce. Ne veruju}i svojim o~ima, uspeo je samo da izusti - „Verice...” a zatim pao u nesvest. Orden koji je Vasa ]ur~in dobio na Sremskom frontu spasao je porodicu potpunog oduzimanja imovine od strane onda{nje OZNE kojoj je zapala za oko radnja i firma osnovane jo{ 1838. godine. Za vreme Drugog svetskog rata u trgovini „Zlatna ru`a”, danas „Polet”, dok je mu{ki deo bio ili na rati{tu ili u zarobljeni{tvu, za kasom je sedela i ~vrstom rukom upravljala ne samo poslovima ve} i porodicom, jedna izuzetna li~nost - Sofija Veriga ]ur~in. Po se}anjima potomaka, Sofija je bila pravi stub ku}e i ~uvar njenih interesa i jedinstva. U Somboru je zavr{ila preparandiju i kako je bila vrlo lepa, obrazovana i dostojanstvena mlada `ena, osvojila je srce Jovana Du~i}a. Uprkos Du~i}evih ozbiljnih namera, odabrala je za supruga imu}nog Nikolu ]ur~ina iz Pan~eva. Godine su prolazile i Du~i}, vrativ{i se odnekud iz sveta, po`eleo je da ponovo vidi svoju mladala~ku ljubav. Do{ao je u Pan~evo i {etaju}i ispred ku}e Nikole ]ur~ina potajno i{~ekivao da se otvore velika drvena vrata i da i{eta ona lepotica koje se se}ao iz somborskih dana. Vreme je proticalo, Sofija se nije pojavljivala i Du~i} je odlu~io da ipak pozvoni i udje u ku}u, da je poseti. Posluga je otvorila vrata, Nikola ga je do~ekao u salonu i dok su ~ekali Sofiju, Du~i} je otvorio srce i ispri~ao koliko je `eleo da se na ulici, odjednom, stvori ona mlada i lepa devojka iz davnih se}anja. „U jednom trenutku, na balkonu, pojavila se jedna stara, seda gospodja, pri~ao je slavni pesnik, to mora da je njena svekrva.” Naravno, to je bila Sofija. Rodoslov porodice Veriga i ]ur~in
-Janko Veriga (1777-1857) o`enjen Jaroslavom (?) Djordje Veriga (1814-1881); PetarVeriga (1816-1865); Pavle (?); Rakila(?); Marta (Sofija?) Veriga, udata Radosavljevi}. Potomci Marte i danas `ive u Be~u sa prezimenima „De Merizzi” i „Ott” - Nikola Veriga (1799-1852), brat Janka Verige, o`enjen Sofijom (18051855), bez dece _________________________ -Djordje Veriga (1814-1881), o`enjen Agnicom [andorovi} (?-1848), umrlom od kuge u Smederevu; imali su dva sina: Jovan Veriga(1844-1849) i Grigorije Veriga (1847-1908), nadimak Giga _________________________ -Grigorije Verga (1847-1908), o`enjen Aleksandrom Todorovi} (18491930), ven~ani u Beloj Crkvi i imali sedmoro dece; Agnica Veriga (1875-1880); Sofija Veriga(1876.1954); Georgije Veriga(1878-1878); Daeinka Veriga(1879-1883); ^edomilj Veriga(1881-

XXI vek
1888); Vera Veriga(1883-1949); Svetislav Veriga(1885-1961); Djura Veriga(1886-1909), umro u Be~u. _________________________ -Sofija Veriga)1876-1954), udata za Nikolu ]ur~ina(1869-1939), imali su petoro dece: Milesa ]ur~in, Bebika (1902-1991); Vasa ]ur~in, Backo(19041992); Vera ]ur~in, Belka(1907-?); Slobodan ]ur~in, Boda(1908-1992); Milan ]ur~in, Ija(1915-1984) _________________________ -Vera Veriga(1883-1949), udata za Svetislava Cvijanovi}a(1877-1961), imali su petoro dece: Ljubosava Cvijanovi}, Cica(1907-1977); Darinka Cvijanovi}, Lole(1911-1992); Nade`da Cvijanovi}(1913-1968); Branko Cvijanovi}(19151915); @ivojin Cvijanovi},@ika(1923-1987) _________________________ -Svetislav Veriga,Bata (1885-1961), o`enjen sa Jovankom Latinki}(18941971), imali su dvoje dece: Slobodan Veriga (1923-1987) i Borivoj Veriga (1928). _________________________ -Slobodan Veriga(1923-1987) o`enjen Nadom Farka{(1921-1992) imaju jednu }erku: Slobodanka Veriga (1956) -Borivoj Veriga(1928- ) sa Zorislavom Vasiljevi} (1932- ) ima dve }erke: Tijana Veriga (1957) Aleksandra Veriga (1960) _________________________ Porodica Stefanovi} -Dimitrije Stefanovi}(1929), o`enjen Olgom Stefanovi} (1929), dobili su dvoje dece: Milesa Stefanovi} (1960- ); i Ivan Stefanovi}(1962) -Ivan Stefanovi} (1932- ) i Nada Katunari} (1941- ), imaju troje dece: Suzana Stefanovi} (1966- ); Ivan Stefanovi} (1969- ); Tamara Stefanovi} (1973- ) _________________________ Porodica ]ur~in -Nikola ]ur~in (1943- ), o`enjen Mirom Vlaji} (1948- ) imaju dvoje dece: Milica ]ur~in( 1977- ); i Nikola ]ur~in (1979- ) -Vladan ]ur~in (1947- ) sa Vukosavom Bok{an (1948- ), imaju jednog sina: Vasa ]ur~in (1978) _________________________ Porodica Spaji} - Jelena Spaji} (1934) i Milenko Bosni} (1925), nemaju dece. -Konstantin Spaji} (1937- ) i Slobodanka Kosti} (1942- ), imaju dva sina: Aleksandra Spaji}a (1963 ) i Petra Spaji}a (1965) _________________________ Porodica ]ur~in -Djordje ]ur~in(1946- ) i Ljerka Mezga(1953- ), imaju jednog sina: Rastko ]ur~in (1990) _________________________ Porodica Stefanovi} -Milesa ]ur~in(1902-1991) i Ivan Stefanovi} (1894-1944), imaju dva sina: Dimitrije Stefanovi}a, Tadin (1929); i Ivan Stefanovi}a, Na~e (1932). _________________________ Porodica ]ur~in -Vasa ]ur~in (1904-1992) sa Verom Todorovi} (1915-1989), dobili su dva sina: Nikola ]ur~ina (1943); i Vladana ]ur~in (1947- ). _________________________ Porodica Spaji} -Vera ]ur~in (1907) sa Etom Spaji}em dobili su dvoje dece: Jelena Spaji}(1934) i Konstantin Spaji}, Kokan (1937). _________________________ Porodica ]ur~in -Slobodan ]ur~in (1908-1992), sa Ivanom Ugri{i} (1921- ), dobili su dva sina: Djordje ]ur~in (1946) i Bogdana ]ur~in (1950) -Milan ]ur~in (1915-1984), sa Melanijom Barjaktarevi}, Cica (1925), dobili su dva sina: Du{an ]ur~in (1953) i Borivoj ]ur~in (1956- ) _______________________________ Porodica Cvijanovi} -Ljubosava Cvijanovi} (1907-1977), nije se udavala

9

XXI vek
Porodica Srb -Darinka Cvijanovi} (1913-1968) i Djordje Srb (1911-1942), imaju dvoje dece: Smilja Srb (1939) i Nikola Srb, Buca (1941) _________________________ Porodica Cvijanovi} -Nade`da Cvijanovi} (1913-1968), nije se udavala -@ivojin Cvijanovi} (1923-1987) sa Danicom Ili} (1936) imaju sina D`onija Cvijanovi}a (1973) -Bogdan ]ur~in (1950- ) i Sne`ana Trbojevi}( 1945- ) imaju troje dece: Milo{a (1980), Anu (1985) i Danicu (1986) -Du{an ]ur~in (1953) i Bojana @ivkovi} (1956), imaju Aleksandru (1985) i Milana (1987) -Borivoj ]ur~in (1956) i Aleksandra Martinovi} imaju sina Milana _________________________ -Smilja Srb (1939) i Sami Borhan (1929), dobili su sina Riada Borhana (1962-1986), a u braku sa Mihajlom Dabeti}em (1942) ima sina Gorana Dabeti}a (1979) -Nikola Srb (1941) i Djurdjica Puhalo (1950) imaju sina Aleksandra, Sa{a, Srb (1978)

br. 2
_________________________ -Slobodanka Veriga (1956) i Bo`idar Rosi} (!956), imaju }erku-Maja Rosi} (1990) -Tijana Veriga (1957) i Miomir Stojanovi} (1950) imaju troje dece: Milo{ (1983), Neboj{a (1987) i Jovana (1988) -Aleksandra Veriga (1960) i D`on Kronan Kifer -Kieffer- (1945) imaju ~etvoro dece: Mark (1984), Lana (1988), Pol (1989) i Maja (1991) _________________________ -Milesa Stefanovi} (1960) udata za Vladana Andjusa (1964) ima }erke Saru i Isidoru -Ivan Stefanovi} (1962) o`enjen sa Verom Carinom (1964) imaju sinove Dimitrija i Milana -Suzana Stefanovi} (1966) udata za Vinka Bali}a (1954) imaju sina Kristijana -Ivan Stefanovi} (1969) o`enjen sa D`enifer Braun-Brown-(1969) _________________________ -Aleksandar Spaji}(1963) o`enjen sa Radmilom Ran~igaj (1963) _________________________ rodoslov uradjen 1997. godine

Porodica Hadija
Porodica Hadija poti~e iz Melnika, mesta u gr~koj Makedoniji, a njen rodona~elnik u Srbiji bio je Konstantin Hadija koji se o`enio Franciskom, najstarijom }erkom Krajcajzena, pivara iz Zemuna, poreklom iz Be~kereka. Imali su petoro dece: 1. Panajota (umro 1859.), 2. Milo{a (bez dece), 3. Konstantina (rodjenog u Zemunu 1.9.1801.), koji se o`enio Jelkom Obrenovi}, }erkom Jevrema, brata Milo{a Obrenovi}a. Postao je poznati pivar, a kasnije i sekretar knjaza Milo{a. Umro je u Meranu, ju`nom Tirolu, u Italiji, i tamo je sahranjen. Zanimljivo je da je Konstantin bio patron prvog prevoda-izdanja „^i~a Tomine kolibe” {tampanog u Be~u, u jermenskom manastiru, 1853.godine, a knjiga J. Bicer Stova je napisana samo dve godine pre toga. Na prvoj strani te knjige mo`e se videti od{tampan lik Konstantina sa njegovim potpisom kao i zahvalnica prevodioca, Milana Ra{i}a. Konstantin je imao dvoje dece: Milo{a (1840-1857), koji je umro u Veneciji, i }erku Ljubicu (umrla 1836.). Marija Bokarov iz ^a~ka, rodjaka porodice Hadija, u svojoj knjizi o istoriji porodice Kren, navodi da je pravo prezime Konstantina bilo prvo Topalovi}. Posle posete Jerusalimu i Hristovom grobu, dodaje Had`i, pa se potpisuje kao Had`i Topalovi}. Kasnije sasvim odbacuje Topalovi} i nakon toga uzima prezime Hadija. 4. Marija, koja povezuje sa Hadijama porodicu Stojkovi} iz Zemuna.
10

5. Josif, o`enjen Todorovi}evom iz Kovina. Majka joj je bila sestra Emanuela iz porodice Sekuli}a i Rolera. Imali su troje dece: Peru, Kostu, trgovca, i Josifa Hadiju, sudiju iz Pan~eva. Josif se o`enio Katarinom Se~ujac.Njen otac Georgije bio je poslednji potomak porodice Se~ujac, koja je preko njegovog pradede, kapetana Georgija, dobila plemstvo od Marije Terezije. U pan~eva~kom muzeju nalazi se jedna od dve povelje, ukaza, sa vo{tanim `igom i potpisom Marije Terezije, dok je druga kod familije u Engleskoj. Iz ovog braka poti~e sedmoro dece: 1. Jelisaveta, koja se nije udavala i koja povezuje Hadije sa porodicama Veriga i ]ur~in. 2. Anastasija, umrla kao dete. 3. Kosta (umro 1938), pukovnik, o`enjen sa Milom Stojanovi} sa kojom je imao dvoje dece-Djuru (umro kao dete), i Nikolu, in`enjera, o`enjenog sa Gordanom Zuber, bez dece. 4. Djura, vojni lekar iz Pan~eva (umro 1939), o`enjen sa Jelenom, Lenkom, Kren, sa kojom je imao troje dece: -Ljubicu, umrla kao dete, shranjena u Leskovcu. -Olgu (1906-1974), udatu za apotekara Slavka Nikoli}a iz Kovina. Iz tog braka rodilo se troje dece: a. Jovan (1926-1998) pravoslavni sve{tenik, protojerej u Zagrebu, koji je bio o`enjen sa Ru`icom Stefanovi}, lekarom, iz Smedereva. Oboje su sahranjeni u Zagrebu. Iz tog braka poti~e k}erka Olga (rodjena 1961), koja sada `ivi u Njujorku. Zadr`ala je svoje devoja~ko prezime Ni-

br. 2
koli} i dodala mu`evljevo Litvin. Imaju jednog sina -Jonu Litvina, rodjenog 2003. u Njujorku. b. Jelenu (1927-1993), farmaceuta iz Pan~eva, udatu za ma{inskog in`injera Borivoja Manojlovi}a.Imali su jednog sina, Djuricu (1950-1999). Iz Djuricinog braka sa Zoricom Markovi} iz Kovina, rodio se Rastko Manojlovi} koji sada `ivi u ku}i pradede Djure Hadije u Pan~evu. c. Djura (1928-1993), veterinar iz Kovina, neo`enjen. -Kosta, o~ni lekar koji je posle Drugog svetskog rata

XXI vek
`iveo prvo u Ugandi, a zatim u Engleskoj. O`enio se sa D`oan Vandles i sa njom imao k}erku jedinicu Aleks. Njeno dvoje dece sada `ivi u Engleskoj- to su Viktorija i Nikolas Hadija Braun. Tako se u njihovom prezimenu sa~uvalo ime Hadija. Josif Hadija i Katarina Se~ujac imali su jo{ i Mariju, Gavru i Aleksandra, pravnika. (Podatke o porodici Hadija dala je Olga Nikoli} Litvin, Njujork. SAD)

Porodice Ki{ i Mano Zisi
„Iz mati~nih knjiga Op{tine Sabinov, koja se nalazi u u Pan~evu `iveli Mita i Katarina Koko nije mi poznato, ali severoisto~nom delu ^e{ke, utvrdio sam da je deda moga su nakon sklapanja braka, Moric i Lenka kupili veliku kuoca Lava bio Leopold Klajn, rodjen 1824. godine, da je }u u ulici Bra}e Jovanovi}a 27. Moric je ve} bio uspe{an i bio kr~mar i da se o`enio Anom Holctajmovom. Iz ovog imu}an advokat. braka rodjen je moj deda Moric Klajn, 22.3.1850. KumoLenkina mladja sestra Sofija ostala je da `ivi sa njima vi su bili Pinkus Levi i Sigmund Hol{tajn.Iz ovih podataka i nije se udavala. Sofijina pomo} i te kako je bila potrebkao i iz drugih istorijskih ~injenica vidi se da su bili Jevreji.Iz porodi~nih pri~a saznao sam da je Moric bio dobar u~enik, da je sa lako}om u~io strane jezike i da je {kolovanje za dr`avnog javnog bele`nika nastavio u Budimpe{ti. Iz meni nepoznatih razloga, napustio je Budimpe{tu i po~eo da radi u mestima oko Be~kereka, dana{njeg Zrenjanina. Naravno, u tom periodu primoran je da nau~i nove jezike, rumunski i srpski, da bi obezbedio klijentelu iz tih naroda. Kasnije odlu~uje da se stalno naseli u Pan~evu, oko1883. godine, gde ubrzo upoznaje Lenku Koko i sa njom zaklju~uje brak. Moja baba Lenka Koko, rodjena je 25.marta 1866.godine u meni nepoznatom selu u blizini Paraskeva Mano Ki{ Tuzle. Po njenoj pri~i, koje se se}am, roditelji su joj bili Mita i Katarina Koko iz okoline Tuzle. U vreme kada je Austrougarska anektirala Bosnu mnoge na mladim supru`nicima koji su po`urili da uve}aju poropravoslavne familije i Srba i Cincara re{ile su da se kolek- dicu izrodiv{i sedmoro dece. Na svet su do{li: Djura tivno isele u Srbiju. Pored Lenke, koja je bila srednje dete, (1887), Katica (1879), Koloman (1891), Lajo{ (1893), imali su starijeg Dimitrija i mladju Sofiju. Dimitrije je ubr- Marija (1895), Aleksandar(1899), Aristid (1902), i moj zo oti{ao u Be~ i kao talentovan slikar pohadjao umetni~- otac Lav (1907). ke {kole u Be~u i Lincu. Bio je vrlo plodan stvaralac i ostaMoric Klajn, moj deda, jo{ pre dolaska u Pan~evo, povio je za sobom veliki broj slika u ulju i temperi. Nekoliko slao je zahtev Ministarstvu policije u Budimpe{ti za promenjegovih slika zadr`ano je u na{oj porodici dok je najve}i nu svog prezimena pa je nakon odobrenja preina~io ime deo, kao legat, ostavio gradu Lincu. Prema neproverenim i prezime u Mor Ki{. Re{enje je upisano u njegovu mati~podacima, umro je u Budimpe{ti oko 1930.godine. Gde su nu knjigu rodjenih 1888.godine. Razlozi za promenu bili
11

XXI vek
su uslovljeni okolnostima u novoj sredini gde se pripadnost madjarskom narodu vrednovala vi{e nego pripadnost jevrejskoj zajednici. Mor i Lenka, uz svesrdnu pomo}, Sofije, omogu}ili su lepo obrazovanje svojoj mnogobrojnoj deci. Najstariji Georgije - Djoka, nakon gimnazije na madjarskom jeziku u Pan~evu, zavr{io je prava na fakultetu u Segedinu i odmah nastavio sa praksom u advokatskoj kancelariji svoga oca. Govorio je odli~no, uz srpski, madjarski i nema~ki jezik. Bio je aktivan u dobrovoljnim dru{tvima kao {to su Vatrogasno dru{tvo, Vesla~ki klub, a kasnije i predsednik Rimokatoli~ke crkvene op{tine u Pan~evu. Va`io je za „umerenog boema” najvi{e zbog slobodnijeg pona{anja na balovima, koji su se redovno odr`avali u Pan~evu u organizaciji raznih nacionalnih dru{tava. Ta~ku na u reputaciju stavila je strina Ema udav{i se za Djuru. @iveli Potpis su mirno i skromno. Djura se do smrti bavio advokaturom. Katica Ki{, udata Magara{evi} (1889-1988), vrlo rano, u 17.toj godini udala se za Leonida Magara{evi}a, pukovnika austrougarse vojske, koji se samo kratko zatekao u Pan~evu, video Katicu i o`enio se sa njom. Pan~evo, tada pograni~no mesto, imalo je status municipijalnog grada i bilo podredjeno direktno Be~u. Leontije je ubrzo dobio prekomandu za Segedin gde su se trajno naselili. Za vreme Prvog svetskog rata Leontije je te{ko ranjen na ruskom frontu i vi{e decenija je bio potpuno nepokretan . Katica ga je sve vreme predano negovala.Njihova k}erka jedinica-Jelica udala se za Vlajka Popovi}a iz Subotice. Koloman, Bata, Ki{ (1891-1968), zavr{io je Komercijalnu {kolu u Pan~evu i dugo godina radio u Industriji stakla u Pan~evu. Bio je o`enjen Bosiljkom Radosavljevi}, u~iteljicom, rodom iz Sremske Mitrovice Lajo{, Cuka, Ki{ (1893-1950), diplomirao je agronomiju u Zagrebu i jedno vreme radio na imanju barona Kulmera u Brijestu, u Slavoniji, a zatim u advokatskoj kancelariji Magara{evi}a u Subotici kao i Zobnatici. @iveo je u vanbra~noj zajednici sa Margitom. Nisu imali dece. Marija, Mara, Ki{ (1895-1962), zavr{ila je u Vr{cu preparandiju i radila kao u~iteljica u vi{e sela u okolini kao i u samom Pan~evu. Nije se udavala i `ivela je u doma}instvu sa majkom Lenkon u levom krilu ku}e u ulici Bra}e Jovanovi}a. Aleksandar, [andor, Ki{ (1899-1989), bio je te{ko ranjen na galicijskom frontu u vreme Prvog svetskog rata, a nakon oporavka zaposlio se u fabrici „Frank” u Zagrebu. Postao je cenjeni stru~njak. Upamtio sam ga kao oso12

br. 2
bu koja je puno radila na svom obrazovanju i stru~nom usavr{avanju. U srednjem `ivotnom dobu upoznao se sa Ankom i `iveo sa njom u vanbra~noj zajednici. Anka je imala dve k}erke iz prvog braka koje je moj stric prihvatio i zavoleo. Aristid, Rista, Ki{ (1902-1996),ostao je upam}en u familiji po svojoj ambicioznosti i upornosti. Nakon Prvog svetskog rata, uz znatnu o~evu finansijsku pomo}, odselio se u Be~ i upisao medicinski fakultet. Bio je odli~an student tako da je odmah nakon studija dobio mesto u jednoj od be~kih bolnica. Brzo je postao specijalista za sr~ana oboljenja, postao asistent, a zatim docent na Medicinskom fakultetu na odseku za kardiologiju. Imao je i privatnu praksu. Iz pisama upu}enim mome ocu saznao sam da je bio veliki zavodnik. Nije se `enio niti je imao potomaka. U posleratnom periodu puno je pomagao najmladjeg brata, a mog oca, Lava, {alju}i nam raznimprilikama i raznim kanalima garderobu, slatki{e, prvu loptu (1947.), a ~esto i novac. Vi{e puta smo ga pose}ivali. Najzaslu`niji je {to sam postao jedan od najve}ih kolekcionara ru`a, snabdevaju}i me najnovijim sadnicama iz ~uvenih firmi „Delbard” i „Mean”. Lav, Leo, Ki{ (1907-1997), najmladje dete u porodici i moj otac, zavr{io je pan~eva~ku gimnaziju u vreme kada je ona va`ila za jednu od najstro`ijih i najuglednijih u zemlji. Se}am se nekih imena koja je pominjao - Dr Karo{i, Dr Mencinger, [uvakovi}, Potkonjak... Pravni fakultet u Beogradu zavr{io je 1930.godine, i nakon pripravni~kog sta`a nastavio da radi u advokatskoj kancelariji najstarijeg brata Djure. Po~etkom tridesetih godina upoznao je moju majku Paraskevu, Vitu, Mano i ubrzo se sa njom o`enio. *** Istorija porodice moje majke Vite vezana je za dolazak njene bake Paraskeve sa sinom Manojlom, Manom, iz Kastorije (porodica Mano Zisi) u Pan~evo, i porodice Petrovi}, koja je sa ^arnojevi}ima do{la u Banat. Ime moje prabake Petrovi}ke, na `alost, ne znam. Rano je ostala udovica sa troje dece. Mu` joj je poginuo u nekom od mnogobrojnih vojnih sukoba toga doba, tako da je nastojala da {to pre uda svoje dve }erke. Preko porodice Bota, starija k}erka Darinka (1876-1965) ubrzo se udala za bogatog smederevskog trgovca Milana Stefanovi}a -Smederevca, koji se u nju zaljubio na prvi pogled. Sa njima je u ku}i na Terazijama br.39. stalno `iveo i brat Djoka. Neudata je ostala Draginja, moja baka, koju je sestra Darinka uz provoda-

br. 2
d`isanje Bota upoznala sa Manojlom Manom sa kojim je sklopila brak na Mitrovdan 1899.godine u ^akovu. Odatle se sele na sever u Budimpe{tu koja je, kao i Sent Andreja, imala veliku srpsku koloniju. Tu su se rodili sin Djordje Mano Zisi (1901-1995), Darinka (1904-1988) i moja majka Paraskeva, Vita, Bebi (1908-1984). Nakon Prvog svetskog rata porodica se nastanjuje u Pan~evu i Vita tu pohadja gimnaziju kao i moj otac Lav. Obe sestre su odli~no svirale klavir i pozivane su na sve ve}e balove u gradu. Bile su i aktivni ~lanovi vesla~kog kluba. Brat Djordje studirao je u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Dejan Medakovi}, sa kojim se Djordje dru`io u mladosti , veliki deo druge knjige „Efemeris” posvetio je tom periodu. Moja tetka Darinka, Darka, udala se za advokata Mihajla St. Bla`i}a iz Beograda, rodom iz Leskovca, i sa nji `ivela u jednom od stanova, na ~etvrtom spratu, Stefanovi}eve ku}e na Terazijama. Kao i mnogi iz moje familije, ni oni nisu imali dece. Dok sam studirao na Pravnom fakultetu, ~esto sam boravio kod tetke i te~e, a sa njim, koji je bio veliki boem, obilazio „Skadarliju”, „Ruskog cara”, „Moskvu”... o njegovom tro{ku. Se}am se legendarne peva~ice narodne muzike Divne Kosti} i poznatog violiniste Koste Trajkovi}a i njegovog orkestra. Uprkos neurednom `ivotu, te~a Mihajlo do`iveo je lepu starost i po`iveo 85. godina.

XXI vek
Paraskeva, Vita, moja majka, nakon udaje starije sestre `ivela je sa majkom u ku}i blizu fabrike „Gaj” u Pan~evu. Sa Lavom Ki{om ven~ava se 1935.godine.Lav je u to vreme radio kao advokat i lepo zaradjivao tako da ubrzo kupuju ku}u, uz pomo} brata Aleksandra iz Zagreba, u onda{njoj Geteovoj ulici br.4. Tu se radjamo i ja (1937.) i moj mladji brat Pavle (1940) .Obojica smo kr{teni u pravoslavnoj Uspenskoj crkvi u Pan~evu, a u knjigama upisani kao Srbi. Slavim slavu Djurdjevdan.” *** Djura Ki{, poznati pan~eva~ki sudija, kolekcionar i proizvodja~ ru`a, pisac ovih porodi~nih uspomena, o`enjen je Mirjanom Ljubisavljevi}, dugogodi{njim bibliotekarskim radnikom, sa kojom ima dvoje dece: sina Tigrana (r. 1964) i }erku Tamaru (r. 1967). Tigran Ki{ o`enjen je Oliverom Djurdjinovi} - imaju Katarinu, Aleksu i Sofiju, a Tamara i Srdjan Joki} imaju Vukana. Pavle Ki{, fudbaler i fudbalski trener, o`enjen je Karolinom Vojkovi} i sa njom ima dve }erke : @aklinu (r.1964) i Leu (r.1968). @aklina je udata za Dragana Joci}a sa kojim ima dve }erke - Laru i Dinu, a Lea sa Mom~ilom Joki}em, ima Saru... Djura Ki{, pravnik

Se}anja Djordja Mano Zisija
„U dugim zimskim ve~erima moga ranog detinjstva, kada bih ostajao sam sa bakom, znala je da me stavi u krilo i pred otvorenim vratancima od kaljave pe}i, `araju}i vatru, pri~a o meni dalekom i neobi~nom svetu iz koga je do{la u Pan~evo. Sa zanosom je opisivala zelene, mirisne planine sa sne`nim vrhovima u ~ijim su klisurama prskali izvori i jurili ka klju~aloj reci, a ona uvirala u blistavo jezero uokvireno {umom. Na padini, iza stoletnih stabala, izvirivalo je naselje sa malim srednjevekovnim crkvama iz doba davnih vizantijskih careva Paleologa. To je bila slavna Kastoria. Baka je pamtila ikone i freske obasjane plamenom sve}a i kandila kao i molitve za mu`a Georgija Zisisa koji je sa karavanom oti{ao u Carigrad. Georgije se nikada nije vratio ostavljaju}i mladu Paraskevu - Vitu, sa sinom, bebom, Emanuelom - Manojlom. Baka je poticala iz bogate familije Mano i zadrzala je svoje prezime. Oba prezimena i Mano i Zisi susretao sam nad du}anima ne samo u Solunu ve} i u Beotiji i samoj Atini. Da nosim oba prezimena insistirao je ujak Dimitrije u Pe{ti ali su moje dve sestre kao i otac nosili samo prezime Mano. Na{a porodi~na istorija u svetu oko Dunava po~inje posle 1848.godine, kada su Obrenovi}i opet na vlasti, a Sterija umire u Vr{cu. U to doba je moja baka Vita ugrabila priliku i sa prijateljima po{la karavanom iz Gr~ke, tada pod Turcima, kroz Makedoniju, Bitolj i Skoplje, Vranje i Ni{, u toliko `eljenu slobodnu Srbiju. Nisu imali kola pa je ona jahala na jednom belom hatu sa detetom u naru~ju. Nakon mnogih nevolja, usputnih hanova, ugledali su najzad Beli Grad. Beograd je tada ve} o`iveo u nekoj obrenovi}evskoj rasko{i, pored sve svoje, jo{ uvek, balkanske ~ar{ije - sa evropskim ku}ama, drvenom kaldrmom Terazija, konjskim tramvajem, luksuznim dvorskim konakom, balovima i pozori{tem.
13

XXI vek
Vita je `elela da se odmah smesti kod svog brata Djordja Manoa u Pan~evu, jednog od najbogatijih `itnih tragovaca u rangu sa Kolarcem i Kapetan Mi{om, ali ju je zadr`ala u glavnom gradu, ranije prispela sestra Anka, udata za majora Bodija, dvorsku li~nost, kao i rodjaci Spirtalisi. Vitu su rado primali u beogradske krugove, vredno je u~ila srpski jezik, a sin Manojlo i{ao je u srpsku {kolu. ^udo jedno kako su se brzo snalazili, poma`u}i se medjusobno. Uskoro se udala za poznatog trgovca sa Dor}ola - Nazalisa ali je kasnije ipak odlu~ila da predje u Pan~evo kod svog brata Djordja. Tu je moj otac Manojlo zavr{io gimnaziju, a kasnije u Budimpe{ti, gde je `iveo drugi Vitin brat- Dimitrije, borave}i u Tekelijanumu, Vi{u trgova~ku akademiju. Lala Djordje (deda stric) vodio je trgovinu `itom o kojoj sam ~esto slu{ao. Pominjali su se {ajka{ki {lepovi i re~ni brodovi sa propelerom sa kojima se nosilo `ito od Pan~eva, iz bogatog rodnog Banata, prema Or{avi kroz Djerdap ali i ka Be~u, Dunavom preko Pe{te. Pri~alo se o velikom crvenom magacinu kraj Tami{a - „Forkontumca”, konkurenciji, prijateljstvima...Sli~no se odigravalo i sa druge strane Dunava,u Srbiji, gde su trgovali Mi{a Anastasijevi} i Ilija Kolarac, veliki trgovci ali i veliki dobrotvori. Obojica su neko vreme boravili u Pan~evu. Lala Djordje bio je o`enjen Marijom, iz srpske gradjanske ku}e, ali nisu imali dece. Drugi stric, Dimitrije o`enio se Madjaricom iz osiroma{ene plemi}ke porodice ko-

br. 2

Tragika preto~ena u poeziju

ja je pre{av{i u pravoslavlje primila ime Atina. Imali su dva sina- Leonidasa, husarskog oficira, i Miltiadesa, darovitog slikara, vajara i karikaturistu. Bio je visoko cenjen u madjarskoj istoriji umetnosti. U mladosti strasno se bavio sportom i osvojio zlatne medalje na Olimpijadama u Stokholmu i Davosu. I u porodici lala Djordja i lala Dimitrija govorio se srpski jezik. Se}am se da se srpski govorio i u familiji Mandrino iz Pan~eva. Stri~evi su Manojla smatrali svojim naslednikom i `eleli da se {to vi{e usavr{i u trgova~kom pozivu tako da ga je Dimitrije slao na usavr{avanje kod svojih poslovnih partnera u Be~, London i Pariz odakle se vratio i sa znanjem jo{ dva svetska jezika. Vrativ{i se u Pe{tu sa `eljom da se osamostali upoznao je i sprijateljio se sa Karamatom iz ~uvene zemunske porodice koji ga je nagovorio da otvore i organizuju rad Srpske banke u Zagrebu i Budimpe{ti. Ta banka uskoro je postala ekonomski centar za sve Ju`ne Slovene u Madjarskoj. Manojlo je ubrzo stekao veliki ugled ne samo u pe{tanskom ve} i u vojvodjanskom dru{tvu. Dru`io se sa Gedom Dundjerskim, Veljkom Petrovi}em... Poslovi su ga jednom prilikom doveli i do ^akova i Novog Sada gde upoznaje svoju budu}u suprugu Dragu ~iji je otac bio advokat Pavle Petrovi}, notar grada Novog Sada i vatreni Mileti}evac, a deda poznati zvonolivac iz Temerinske ulice. Po majci, bili su u srodstvu sa Patrijarhom i baronima Raja~i}ima kao i familijom Dima iz Temi{vara. Svadba je bila velika i raspusno banatska-ko~ije sa belim konjima, muziCincari sa planinskog masiva Gramosa, iz mnogih naselja rasutih po njeka... Ubrzo nakon toga udale su se govim visovima, krajem 18. veka krenuli su putem bez povratka, u izbegli{tvo, i dve Dragine sestre i to Dara za Minaseljavaju}i se po svim balkanskim zemljama. Osnovni uzrok prave tragedilana Stefanovi}a, smederevskog trje vi{e desetina hiljada cincarskih porodica iz ove oblasti bilo je samovla{}e govca, a Sofija za jednog in`enjeturskih i albanskih mo}nika. Planina Gramos oduvek je bila rasadnik Aromura iz Beograda. na i na njegovim so~nim pa{njacima vekovima su se belela mnoga stada, Manojla je sa Dragom nastavio uskim {umskim puteljcima kretali kirid`ijski karavani, a na najlep{im visovima `ivot u Pe{ti gde je postojala znatna uz bistre izvore i najpovoljnije ru`e vetrova, gradila naselja. kolonija Srba uklopljena u prijatnu i Istorija Cincara, obele`ena krvlju i tragikom, opevana je u mnogim pesmama koje se prenose sa kolena na koleno. Pogrom Cincara sa Gramosa tebezbri`nu atmosferu onda{njeg ma je i poeme „[ana i spaljivanje Gramosa” cincarskog pesnika Nikolae Vedru{tva. Moje rodjenje propra}eno la. Svoj `ivot ispunjen ratovima, surovim pritiscima, izbegli{tvom, pe~albom, je velikim veseljem. Kum je bio Dunseobama, mu~nim prilagodjavanjem u novim sredinama, Cincari Gramosteadjerski, a nakon kr{tenja mnogo ni preto~ili su u stihove i u muziku. U Rumuniji, u oblasti Dobrud`e i Tul~e gde zvanica na slavlju. Kasnije su na ih se mnogo naselilo, ~uveni interpretatori gramosteanske pesme su legendarsvet do{le i sestre Darka i Paraskeva na Marija Andon iz mesta Pantelimon kod Bukure{ta, ~ija izvodjenja spadaju (nazvana po baki) - Bebi. Na{ `ivot u kreacije neponovljive lepote, ali i Elena Biku iz mesta Mihail Kogalni~eanu u Pe{ti sve do Prvog svetskog rata kod Konstance, koja ka`e da je njihova pesma nastala kao rezultat ljudske rebio je zbilja vrlo lep. Posebno se seakcije na do`ivljenu tragediju. Veliki promoter gramosteanske muzike i stva}am uzbudljivih putovanja ladjama rala{tva, organizator vi{e umetni~kih susreta, a posebno poznat izvodja~ pedo Vi{egrada, (Petrovaradina), do sama uz koje se igra, je Janku Mataranga iz mesta Ramniku de Jos , Tul~ea. Pan~eva gde smo pose}ivali lala S.N. Djordja i Beograda u kome je bila

14

br. 2
brojna o~eva i maj~ina familija. Sa decom iz porodice igrali smo se bu~no i veselo, druga~ije nego u Pe{ti. Nakon pobede u balkanskim ratovima, sve je vrilo i cvetalo u Beogradu, svuda je izbijala neka nada... Velika ekonomska kriza i situacija uo~i izbijanja Prvog svetskog rata odrazila se na bankarske poslove porodice Mano u Pe{ti. Nemiri koji su zahvatili Madjarsku sa Belom Kunom i sukobima sa Hortijem doveli su do mobilizacije mladih bez obzira na njihovu narodnost. Imao sam tada retku sre}u. U Pe{ti je otvoren konzulat SHS i moj otac odjurio je kao bez glave da zatra`i pomo} i spas. U Beogradu, posle ostavke Pa{i}a, predsednik vlade je postao Stojan Proti}. On je bio o`enjen Cajom, rodjenom sestrom Milana Stefanovi}a. Na veliko navaljivanje tetke Dare, preduzimane su mere za obezbedjenje na{e porodice i njeno preseljenje u Srbiju. Diplomu o zavr{enoj maturi dobio sam kao „prematurus” tako da su mi je bez nostrifikacije priznali na Univerzitetu u Beogradu. Otac je jo{ mesec dana ostao u Budimpe{ti da bi sredio sve poslove oko prodaje imovine. Nakon mnogih peripetija porodica se smestila kod Atene u Dositejevoj ulici gde smo ostali dve do tri godine.U Beogradu se u to doba do stana nije moglo nikako do}i. Otac je po~eo da radi u banci Milana Stefanovi}a sve dok se nije oformila Jadransko podunavska banka u kojoj je bio i Karamata kao i nanovo sakupljena sre}na i uspe{na ekipa iz Pe{te. Tada sam se ~e{}e vidjao sa Jovanom Karamatom, kasnije slavnim matemati~arem. Iz stana u ulici Cara Du{ana, preselili smo se u prostraniji stan u ulici Strahinji}a Bana. Za mene su to bili lepi studentski dani. Moja sestra Darka zavr{ila je trgova~ku akademiju, a Bebi, Paraskeva, zavr{avala poslednji razred gimnazije pod okriljem profesorke Isidore Sekuli}. Nastavile su da u~e klavir i nema~ki dok sam se ja opredelio za francuski klub. Tridesetih godina nastupila je ekonomska kriza i recesija koja nam je ponovo donela materijalne probleme. Iz Beograda do{li smo u Pan~evo gde je otac kupio ku}u pored fabrike „Gaj”. Nad zemljom se nadvio oblak jo{ jednog rata.” *** Djordje Mano Zisi sa uspehom je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u~e}i i dru`e}i se sa nekim od najcenjenijih i najumnijih ljudi toga doba- Bogdanom Popovi}em, Milanom Bogdanovi}em, Vladom Petkovi}em, Milo{em Vasi}em, ]orovi}em, Radoj~i}em...Drugovao je sa umetnicima Tabakovi}em, Konjevi}em, Dobrovi}em, Bjeli}em...bio prisan prijatelj sa Ra{kom Dimitrijevi}em i Nastasijevi}em.. Usavr{avao se na Berlinskom univerzitetu. Bio kustos u Muzeju Kneza Pavla, profesor muzeologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu. [ef arheolo{kog odeljenja i nu~ni sa-

XXI vek

Puizii di Goran Trailovich
Goran Trailovich easti amintat 1963.anlu tu câsâbâlu Bor, Srbia, iu ari bitisitâ shi sculiea di mesi..Ari bitisitâ Facultetea di filologhii, grupa cnijevnost.Scrie poezii, esiei, catigurisserr, sh-altu, a pânâ azâ li ari publicitâ aesti cârtsâ: "Andreaptâ sinii", Bor anlu 1991., "Tilva njaga", Pancevo anlu 1995., "Paganin tu bâsearicâ", Vrshats anlu 2000. Bâneadzâ Pancevo, Srbia.

SCRIPTA MANENT
Mutreashti omlu Luna creashti pi cali Cum atsea s-u scriu S-antreabâ Câ vârnâoarâ nu avea vidzutâ Literi pi carti Luna tatsi.

VERBA VOLANT
Verba volant scripta manent Dzâsi omlu shSâ scârchinâ dupu ureaclji Li bâgâ manjli n-gurâ sh-fudzi.

radnik Arheolo{kog instituta i po~asni doktor Sveu~ili{tva u Zagrebu. Posebno se bavio anti~kom istorijom na Balkanu i arheolo{kim istra`ivanjima u Stobiju, Gamzigradu, Lepenskom viru, Novom Pazaru...^lan je nema~kog Arheolo{kog instituta, redovni ~lan Arheolo{kog instituta u Be~u, po~asni ~lan Internacionalnog instituta studija mozaika u Parizu. Odlikovan je Ordenom rada i Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom. Dobitnik je Valtrovi}eve nagrade Zajednice muzeja Srbije 1984. Djordje Mano Zisi rodjen je 15.1.1901. u Budimpe{ti, umro je 2.12. 1995. u Beogradu, sahranjen u Pan~evu. Bio je o`enjen Margitom Boro{ iz Pan~eva. Brak je sklopljen 1942. i od tada je `iveo u ku}i supruge u ulici Svetozara Mileti}a u Pan~evu. Kasnije se odselio u Beograd. Margita je umrla 1980. i sahranjena je na pan~eva~kom katoli~kom groblju. U Beogradu danas `ive njegove }erkeKatarina, rodjena u Pan~evu 1943, istori~ar umetnosti, koja sa suprugom Ljubomirom ima dva sina - Ivana (1975.) i Milana (1980.), a mladja Dragana (1948.) ima sina Andriju (1978.), udata je za profesora Miodraga Sretenovi}a. Obe sestre zadr`ale su svoje devoja~ko prezime - Mano Zisi.
15

XXI vek

br. 2

Porodice Mandrino i Oka
Zna~ajno trgova~ko sredi{te i rasadnik cincarskih porodica koje su krajem 18. i po~etkom 19. veka krenule put severa - u Srbiju, i preko Save i Dunava, u Austrougarsku, bila je Vlahoklisura, veliko mesto na onda{njoj turskoj, a danas gr~koj teritoriji. Klisura, kako su je skra}eno nazivali, imala je 1890. godine oko 5000 stanovnika od kojih poti~u mnoge ugledne familije ne samo u dana{njoj Srbiji, ve} i u Makedoniji- u Bitolju, Kru{evu...kao i u Solunu i drugim gradovima Balkana. Pre skoro dva veka, u Pan~evo, tada pograni~ni i napredni grad na dve reke, na Tami{u i Dunavu, dobro povezan sa Temi{varom, Be~kerekom, Novim Sadom, Pe{tom i Be~om, a sa druge strane u blizini uvek `ivog Beograda i dobrih veza sa jugom, doselilo se nekoliko porodica iz Klisure, koje su ubrzo, vrednim i upornim radom, stekle ugled, imetak i uva`avanje sugradjana. Jedna od njih je familija Oka, koja se doselila u Pan~evo na poziv, takodje, cincarske porodice iz Klisure- Mandrino, ranije prispele i ve} uveliko u poslovima trgoviMileva Mandrino ne `itom i drugim proizvodima. Po predanju, prvo je do{ao ded Nikola Oka kao sasvim mali de~ak. Nikola brzo ulazi u trgovinu koja se odvijala re~nim tokovima Dunava i Tami{a sa {ajkama, a kasnije parobrodima, donose}i robu iz rumunskih rudnika i crnomorskih luka- posebno `ito, kukuruz, so, za Srbiju, Pe{tu, Be~... Kao najstariji preci u porodici Oka zapam}eni su roditelji Ane, udate Mandrino. Anini roditelji bili su Djordje i Nauma Petrovi} koji su se u Pan~evo doselili iz Makedonije. Ana se udala za bogatog i uglednog Simu Mandrina sa kojim nije imala dece, tako da su usvojili Stevana Oku. U jednom mladala~kom pismu koje su napisale Mila Oka i Lena Kiki, tetke prof. Nikole Oke 8. avgusta 1896., sa puta u Sremsku Mitrovicu i posete Stevanu, stoje slede}i redovi koji se odnose na posetu manastiru Be{enovo: „...Trpezarija je vrlo umetni~ki izradjena, po duvaru se same istori~ne slike iz minulih srpskih vremena nalaze, tako isto ima dosta portreta srpskih dobrotvora, medju kojima su deda Mandrino i deda Petrovi}”. U stvari, radi se o Grigo16

riju Petrovi}u iz Be{enovca, sinu Djordja Petrovi}a, doseljenika iz Makedonije. Veliki kapital koji je stekla porodica Oka pretrpeo je te`ak udar u nesre}i na Dunavu, kada je parobrod sa `itom potonuo u jednoj od iznenadnih oluja. Nikolin sin Stevan Oka, ostavlja za sobom sina jedinca Simeona, koga je zbog finansijskog kraha porodice, svesrdno prihvatila, {kolovala i pomagala, kao svoje dete, ugledna trgova~ka porodica Sime i Ane Mandrino. Simeon je rodjen u Pan~evu 1875.godine, a {kolovao se i diplomirao na Tehni~kom fakultetu u Be~u, sredstvima koja je za {kolovanje dece Mandrinovih i Okinih ostavio u vidu fonda Sima Mandrino. Tutor i izvr{ilac fonda bio je u Beogradu Laza Pa~u, ministar finansija Kraljevine Srbije, ~ija je porodica bila u kumstvu sa Mandrinovima i Okama. Pomenuti fond samo je jedna od 40. stavki u testamentu Sime Mandrina, koji se ~uva kao vredan dokument u porodicama Mandrino i Oka. Sima ga je svojeru~no pisao 30., odnosno, 12. maja 1871. godine i njime svojoj `eni Ani ostavlja nekoliko ku}a i imanja, a mnogobrojnim rodjacima, crkvama i dobrotvornim dru{tvima zna~ajna nov~ana sredstva. Zave{tao je i novac za izgradnju „vla{ke”, odnosno cincarske, {kole u Pan~evu, zbog velikog broja cincarskih porodica koje su tada `ivele u ovom gradu. Zanimljivo je da u oporuci nije zaboravio ni svoju poslugu. U 10. stavci testamenta napisao je da posle smrti njegove `ene Ane, ...„ima moja unuka Katarina S. Oka nasljediti 10 lanaca zemlje (grund) za spomen od Lala Sime.” Simeon se o`enio sa Katarinom, Katicom, rodjenom 1879.godine u Pan~evu, od oca Nikole i majke Sofije Mandrino. Katica i Simeon imali su petoro dece: Nikolu, Stevana, Sofiju, Veru i Nadu. Simeon Oka je bio jedan od direktora i vode}i in`enjer u `eljezari u Dio{djeru, u Austrougarskoj, gde se i danas nalazi jaka industrija ~elika, livnica i `eljezara. Upam}en je kao veliki inovator. Porodica je sa~uvala dokumantaciju iz koje se vidi da je imao vi{e od deset patenata ko-

br. 2
ji su bili za{ti}eni od 1915. do 1919. godine u patentnim zavodima u Be~u i Budimpe{ti, a odnose se na nova re{enja alata za stezanje i obradu pri izradi ma{inskih delova.Umro je u Beogradu, u svojoj 51.godini. Simeonov sin-Nikola Oka, rodjen 1904. godine u Dio{djeru, nastavlja {kolovanje u Pan~evu, u koje se porodica vratila tokom Prvog svetskog rata 1915. godine i tu zavr{ava peti i {esti razred gimnazije. Sele se zatim u Beograd gde nasledjuju ku}u rodjake Darinke Milenkovi}, rodjene Oka, u Pariskoj ulici br.1. Nakon gimnazije, Nikola studira ma{instvo na Univerzitetu u Beogradu i zavr{ava studije Nikola S. Oka 1927.godine. Pet godina kasnije `eni se Milanom Petrovi}, rodjenom 1910. u ^akovu kod Temi{vara. Imali su dvoje dece: Olgu (r.1933.) i Simeona (r.1935.) koji ima dva sina, Vladimira (r.1967.) i Nikolu (r.1975.). Profesor Nikola S. Oka smatra se jednim od osniva~a Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, odnosno Visoke saobra}ajne {kole, na kojoj predaje, kao vanredni prfesor,

XXI vek
predmet „Vozna sredstva drumskog saobra}aja”. Redovni profesor postaje 1960. godine, kada biva izabran i za prodekana fakulteta, a pet godina kasnije i za dekana. Objavio je vi{e od 30. nau~nih i stru~nih radova, u~estvovao u izradi vi{e desetina studija i projekata. Dobitnik je mnogih priznanja, povelja i diploma kao i tri Ordena. Svoju vrednu veliku biblioteku sa mnogo stru~ne literature zave{tao je biblioteci Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, ~ijem je formiranju i razvoju posvetio vi{e godina. Umro je 1976.godine. Familije Oka i Mandrino bile su veoma brojne. Samo je, na primer, deda Sime Mandrina imao ~ak desetoro dece. I jedni i drugi bili su povezani mnogim rodbinskim i kumovskim vezama sa isto tako uglednim cincarskim porodicama kao {to su to Mano, Pa~u, Bota, Kiki... U Pan~evu danas `ivi mnogo potomaka porodice Oka i Mandrino. Neki su nastavili tradiciju tehni~kih, dok su se drugi okrenuli dru{tvenim naukama i umetnosti. Jovan Oka, slikar, direktor pan~eva~kog Narodnog muzeja i Mirko Mandrino, elektro in`enjer, omogu}ili su nam da objavimo rodoslove njihovih porodica.

Porodi~no stablo porodice Oka:

17

XXI vek

br. 2

Lepo je znati ko si
(O cincarskom poreklu porodice Mihajlovi})
Mr Sava Mihajlovi}, arhitekta po svemu sude}i, poslednji mu{ki potomak. Tragaju}i po internetu za podacima o mojoj porodici prona{ao sam na sajtu konzulata Srbije u Vukovaru slede}i tekst: „Na najstarijem trgu u Vukovaru, na uglu ulica dr Franje Tu|mana i Zmajeve, nalazi se zgrada „Magaze Mihailovi}” - rodna ku}a majke srpskog pesnika Branka Radi~evi}a, Ru`e Mihailovi}-Radi~evi}. Ova gra|evina u baroknom stilu izgra|ena je krajem 18. veka, a u vlasni{tvu porodice Mihailovi} je od 1780. godine. Rodona~elnik porodice, Risto Mihailovi}, doselio se iz Moskopolja (Albanija) u Vukovar 1780. godine. 1790. godine u Vukovar se doseljava i njegov brat Janko Mihailovi}. U magazi otvaraju gvo`|arsku trgovinu. U trgovini je postojala i prva srpska ~itaonica-biblioteka u Vukovaru, u kojoj su se ~uvale knjige i ~itala {tampa koja je pristizala iz Beograda, Sremskih Karlovaca, Pe{te i Be~a. U ~itaonici su se u to vreme okupljali ugledni vukovarski Srbi. Janko Mihailovi} `eni se 1789. godine Anom, }erkom vukovarskog trgovca Atanasija Lazarevi}a. Peto dete Janka i Ane, Ru`a Mihailovi} ro|ena je 04.02.1802. godine u sobi na tavanu ku}e. Predanje ka`e da je osobito dobra srca bila, ova lepa umiljata `ena, srednjeg stasa, lepe crne kose, o~iju i rimskog nosa, u licu rumena kao prava ru`a. Na Spasovdan 1822. godine u sabornom hramu „Svetog Nikolaja” u Vukovaru udaje se za Teodora Radi~evi}a, carinskog slu`benika i velikog srpskog knjigoljupca. Teodor je bio lep i uredan, blage i mirne naravi, dobar i razuman ~ovek. Iz tog braka rodi}e se, 15.03.1824. godine u Slavonskom Brodu sin Aleksije Radi~evi}, kasnije samoprozvan u Branko. Sa porodicom se Ru`a seljakala po nekim dalekim i malim mestima i ne zna se da li je ikada ponovo do{la u Vukovar. Krhkog i ne`nog zdravlja, rodila je jo{ dvoje dece Stevana i Amajliju. Izmu~ena te{kim poro|ajem, Ru`a je umrla 1833. godine, u jedanaestoj godini nakon ven~anja, u svojoj 32. godini. Sahranjena je na zemunskom groblju. Na spomeniku je uklesan natpis: „Ovde le`e kosti Ru`ice Radi~evi}, ro|ene Mijailovi}, ~inovnice, rodi se 4. februarija 1802, umre 14. marta 1833, po`ive 31 godinu”. Tri dana posle maj~ine smrti, Branko Radi~evi} pi{e detinje potresnu bele{ku: „Mamica je umrla 14 marta posle podne, u dva sata, u vtornik, ja sam ostao od mamice od devet godina”. U ku}i Mihailovi}a tokom 1837. i 1838. godine boravio je i Vuk Stefanovi} Karaxi}. U Vukovaru je imao mnogo idejnih istomi{ljenika i iskrenih prijatelja. Jedan od njih,

Mnogi stariji Pan~evci jo{ se uvek se}aju svojih gimnazijskih profesora, Lele i Bore Mihajlovi}. Moj otac Borivoj je potom bio i direktor tehni~ke {kole u Pan~evu, da bi zatim pre{ao na Prirodno - matemati~ki fakultet u Beogradu, gde je doktorirao matematiku. Kasnije je i napustio Pan~evo da bi bio redovni profesor matematike na Ma{inskom fakultetu u Kragujevcu i, pred penziju, u Banja Luci (gde je re{enjem nadle`nog organa uprave promenio prezime iz Mihailovi}, kako mu je pisalo u kr{tenici, u Mihajlovi}, iz samo njemu znanih razloga). Njegovi biv{i |aci su mu se odu`ili dodeljivanjem prve Oktobarske nagrade grada Pan~eva, mada on nije bio ro|eni Pan~evac, ve} je ro|en u Zagrebu. Kako to, pitao sam se, jesmo li mi Mihajlovi}i Hrvati? Ne. Moj deda, \urica Mihajlovi}, je bio bankarski ~inovnik, (koga je, koliko se se}am porodi~nih pri~a, vi{e zanimalo slikarstvo nego trgovina, ina~e porodi~no zanimanje Mihailovi}a), a u Zagreb je stigao iz rodnog Vukovara sa svojim najstarijim detetom - Smiljkom (ostala deca, kao i moj otac, ro|ena su u Zagrebu) i sa svojom `enom Jovankom, od Pu{i}evih iz Iriga, koja je tu dobila name{tenje kao u~iteljica. Njegov otac, Mihajlo - Mi{a Mihailovi}, bio je starosedelac u Vukovaru. Tako sam u traganju za poreklom svoje porodice, stigao do Justina Mihailovi}a, (1800-1849), Mihajlovog oca i jednog od, u to vreme, retkih pobornika Vukovih ideja i njegovih najodanijih prijatelja i saradnika iz redova srpskih pisaca prve polovine æIæ veka. Justin je bio i osta}e zenitalna ta~ka uspona porodice Mihailovi} iz Vukovara, ~iji sam ja,
18

br. 2
Adam Dragosavljevi}, vukovarski u~itelj, prvi je pozdravio Vuka {to je Srbe uveo u Evropu. Tu su jo{ Justin i Rista Mihailovi}, kao i Jovan Gavrilovi} koji je ~esto pisao pisma Vuku. Sam Vuk je pisao: „Ja znam, da ni u kakvom mje-

XXI vek
1838. godine. U jesen 1838. godine Vuk ponovo pohodi Vukovar. Na Rodnoj ku}i Ru`e Mihailovi}-Radi~evi}, Skup{tina optine Vukovar je oktobra 1964. postavila spomen plo~u.

stu naroda na{eg nemam vi{e takovijeh prijatelja kao u Vukovaru”. Nakon smrti sina Save, Vuk nije mogao da podnese taj te`ak gubitak. Ne mogav{i vi{e da ostane u Be~u, Vuk je po{ao na zimovanje u Vukovar, ne bi li se tamo smirio. Vukovar je u to vreme bio znatno bli`i Evropi nego Ugarskoj, tu se `ivelo nezavisno i slobodno. Bio je to grad sa preko {est stotina zanatlija, ~ije crkve nimalo nisu zaostajale za crkvama u Sremskim Karlovcima. Vuk je u Vukovaru boravio od 8. novembra 1837. do 27. marta

Naslovna strana ”Menja~nice”

U ratnim zbivanjima 1991. godine ku}a je devastirana, a spomen plo~a razbijena i uni{tena. Tokom 1992. godine izvr{ena je obnova zgrade a replikat spomen plo~e ponovo postavljen. Tokom perioda mirne reintegracije, novopostavljena plo~a je razbijena i uni{tena od strane nepoznatih po~inioca.” Ku}a Mihailovi}a je impresionirala mog oca, koji se 1981 godine fotografisao ispred nje, sa svojim sestrama Bosiljkom, udatom za \uru Gavelu, (nekada{njeg direktora Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu, koji je ina~e i zaslu`an za postavljanje spomen plo~e 1964 godine) i Smiljkom (ona je za tu priliku doputovala iz Argentine, gde je `ivela i umrla a ro|ena je poslednja od Mihailovi}a u ovoj ku}i). Pomenuti i mnogi drugi poznati ili zaboravljeni doga|aji, koji su mirno ili burno tekli kroz ku}u Mihajlovi}a i oko nje, nagnali su me da sa~uvam spomen na nju tako {to sam njenu fotografiju iz vremena mira i blagostanja, stavio na koricu svoje zbirke kratkih pri~a „Menja~nica” (jedan primerak svojevremeno sam poklonio vukovarskoj biblioteci). Zbirka sadr`i i pri~u „Ku}e Mihajlovi}a”. U njoj se ku}a u VukovaBora Mihajlovi}, Bosiljka Gavela i Smiljka Gagarin ispred Justinove ku}e ru dovodi u vezu sa ku}om |enerala u Vukovaru Mihaljevi}a u Pan~evu, u kojoj sam ja
19

XXI vek
ro|en, a koja je sada u vlasni{tvu porodice ]ur~in. Veza se sastoji u tome da ja danas nemam vi{e nikakve veze ni sa jednom ni sa drugom ku}om ali da izme|u ovih ku}a naslu}ujem neku tajnu i iracionalno obja{njivu relaciju. @ivotne pri~e mog ~ukundede Justina, njegovih predaka i potomaka, za mene su op{ta metafora o zaboravu i nestajanju saznanja o poreklu porodica, te toj temi stoga i posve}ujem ovom prilikom naro~itu pa`nju, ne bih li sa~uvao ono {to se zna o ovoj nekada brojnoj porodici, naro~ito o njenom poreklu, koje dosada, rekao bih, nije bilo dovoljno nagla{eno. Podlogu za konstatcije koje }e uslediti ali i za dalja istra`ivanja predstavlja tekst Pavla Popovi}a, objavljen u publikaciji „Prilozi za knji`evnost, jezik, istoriju i folklor, knjiga III, sveska 1-2 SANU 1923 godina, iz koje prenosim genealo{ke tablice sa dopisanim podacima koje je uneo moj otac.

br. 2
Rodona~elnik loze Mihailovi}a je Justinov otac Risto, zapravo Hristofor, koje ime je bilo uklesano na „jednom niskom kamenom belegu” na vukovarskom groblju, me|u grobovima ostalih ~lanova porodice Mihailovi}, kako je to utvrdio Pavle Popovi}. Na Hristoforovom portretu, koji se danas nalazi kod mog brata od tetke Dragana Gavele u Beogradu, on dr`i u ruci pismo sa svojim imenom u austrougarskoj transkripciji tj. na njemu pi{e da je to Christian Michailovics iz Vukovara. Svi izvori podataka se sla`u da su Risto i njegov brat Janko do{li u Srem iz Skoplja 1770 (Risto) odnosto 1780 godine (Janko), pod dramati~nim okolnostima, be`e}i iz Moskopolja na {ta ukazuju mnogi podaci i ~injenice, dok se sudbina njihove sestre Ru`e, udate za nekog sve{tenika, koga su Turci pogubili, ne zna. Istorijske ~injenice govore da je u to vreme, 1769 godine planula gr~ka buna na Pe-

20

br. 2
loponezu, koju su mnogi Cincari naro~ito vi|eniji ljudi iz njihovog slavnog grada Moskopolja pomagali. Osmanlije su ipak bile suvi{e silne i peloponeska buna je ugu{ena u krvi. Ratno stanje, u kome se sve ~ini dopu{tenim, ali i pre}utno odobravanje turskih vlasti, otvorili su mogu}nost za bezvla{}e, pa su horde plja~ka{a, regrutovane uglavnom me|u albanskim stanovni{tvom iz okolnih oblasti, krenule

XXI vek
tome svedo~i i druga cincarska osobina - da su bili u prvim redovima borbe za nacionalnu identifikaciju naroda u okru`enju, sa kojim su se kasnije i stopili. Ova sudbina je zadesila i Justinove potomke, koji tako|e nisu pominjali svoje cincarsko poreklo (Justinova unuka Katica bila je baka akademika Dejana Medakovi}a,a njegova ro|ena sestra od strica Ru`a Mihailovi}, bila je majkaBranka Radi~evi}a, koji je, dakle, po majci imao najmanje ~etvrtinu cincarske krvi, o ~emu tako|e nikada nije bilo pomena). U znak po{tovanja prema svojim zaslu`nim precima, ali i prema tragi~noj sudbini cincarskog naroda, ja, koji sam zadnji iz loze moskopoljskih Mihailovi}a, otkada sam saznao svoje poreklo, izja{njavao sam se kao Cincarin. Da bih ostavio trag o ovoj lozi budu}im generacijama, dao sam svojoj tre}oj, najmla|oj }erki, koja je ro|ena skoro u dan 200 godina nakon ro|enja njenog skur|ela Justina, jedino mogu}e ime - ona se zove Justina. P.S. Neka mi bude dopu{teno da na kraju ove porodi~ne storije, uz neko neobja{njivo uzbu|enje skrenem pa`nju na Moskopolje, taj izgubljeni cincarski raj, jedan od najve}ih, najbogatijih i civilizacijski najrazvijenijih gradova u ovom delu Evrope toga vremena, ali i balkanski Makondo. Pitam se {ta bi bilo da nije razoreno, kako bi danas mo}no izgledalo da su mu istorijske prilike i Bo`ja milost bili naklonjeni. Ali ne preostaje mi ni{ta drugo, no da kao eho davnih vremena citiram setnu Peki}evu tu`balicu, tu rezonancu matemati~ki skromne ali emocionalno sna`no dejstvuju}e koli~ine cincarskih gena sakrivenih negde u meni: „(...) Oj, Moskopolje, oj Moskopolje! Lepota ~arna gde se tvoja dela? Bezbo`nost smrtnika propast ti donela! Molitvom Jovanovom nek ti je Bog vrati, I pre|a{nju slavu ponovo pozlati (...).”

Risto alias Hristofor Mihailovi}

Cristian Michailovics

da poharaju po bogatstvu nadaleko ~uveno Moskopolje. Najezdi zulum}ara grad nije mogao da odoli. Stanovnici Moskopolja nisu bili dovoljno vi~ni ratu da bi se oduprli nasilju. Iz bogatih ku}a, radnji, magaza, javnih gra|evina, odneseno je sve {to se odneti da. Stanovnici su se dali u be`aniju nose}i {ta se moglo, plja~ka{i su odvukli {ta su u varo{i zatekli. Pale su i mnoge `rtve. Vi{e od polovine `ivlja izbeglo je da se nikada ne vrati. Moskopoljci su se rasuli na sve ~etiri strane sveta, najvi{e po gradovima gde su ve} imali trgova~ke veze i stanice, {irom Makedonije, Srbije, Bosne, do Vojvodine i dublje u Ugarsku pa sve do Be~a i Poljske. Risto i Janko su dakle bili Cincari Moskopoljci i verovatno po nasle|enoj porodi~noj tradiciji uspe{ni trgovci. Njih su i sami stanovnici Vukovara nazivali Cincarima, mada se oni sami o tome nisu izja{njavali. Razlog tome treba tra`iti verovatno u prethodnim traumama od turskog proganjanja te njihovoj `elji da javno ne isti~u svoje cincarsko poreklo. Srpsko prezime su verovatno uzeli neposredno pre dolaska u Vukovar, {to je jedna od poznatih cincarskih osobina (uklapanje u nacionalno okru`enje). U prilog tome govori i Hristoforova ravnodu{nost u pogledu latinske transkripcije svoga imena (Christian Michailovics!). S druge strane, on se o`enio Anom Nitom, Cincarkom iz Bosne, {to verovatno ukazuje da je emotivno i dalje bio vezan za svoje etni~ko poreklo. No, to dalje potvr|uje ~injenicu da je Justin Mihailovi} bio stopostotni Cincarin, od oca Cincarina i majke Cincarke, a o

21

XXI vek

br. 2

Porodica Lambrin
Poznata srpska kerami~arka Svetlana Matu{a, rodjena Svetlana Matu{a diplomirala je na Fakultetu primenjeje u Pan~evu 1959.godine i potomak je Vere Lambrin (ban- nih umetnosti u Beogradu na odseku za keramiku, ~lan je karskog slu`benika) i Petra Matu{e (magistra farmacije). UPIDIVa i ULUPUDSa od 1992. godine. Tri meseca bila je Cincarsko poreklo vodi po majci ~iji su preci do{li iz Mosko- na specijalizaciji u ~uvenom [igaraki institutu za keramiku polja. Po predanju koje se prenosilo sa kolena na koleno, u Japanu. Izlagala je na vi{e od 100 grupnih izlo`bi u zedavni predak po imenu Lambra, bogati moskopoljski trgo- mlji i inostranstvu i imala 12 samostalnih izlo`bi. U~estvovac, be`ao je ka severu zbog te{kih zuluma Osmanlija, ja{u}i na kamili. Sa sobom je nosio i veliki }up sa zlatnicima koji je uspeo Cincarske porodice koje su dolazile u Pan~evo jo{ u vreme velikih da sa~uva od u~estalih plja~ki zulum}ara, imperija-Austrougarske i Turske, a zatim (po oslobodjenju Srbije koja je zakopav{i ga ispod nekog drveta. tada imala najve}u imigraciju posle SADa), nastavile sa naseljavanjem Jedan od njegovih potomaka- Jovan ovih krajeva sve do prve polovine 20.veka, ostavile su dubok trag koji Lambra, takodje trgovac, naselio se u Pangovori o jednoj duhovnoj, kulturnoj, ekonomskoj i politi~koj vertikali i ~evu, po pri~i Svetlaninog dede, 1743. kontinuitetu. Potomci ovih poznatih familija i danas su na{i ugledni i cegodine. Po njemu su svi dobili prezime njeni sugradjani, a podaci o njihovim precima, iako objavljeni u skraLambrin. U porodici se znalo i za rodjaka }enom obliku, ipak }e pru`iti dovoljno informacija koje najbolje govore Hristifora Lambrina (1799-1877) ba{tovao upornosti, istrajnosti, progresivnosti i zna~aju koje su imale. na u Velikom Be~kereku koji se tu nastanio krajem 18. veka. Hristifor je imao dva sina - Nikolaja (?) i Mateja (1803-1881) koji se, kao i otac, bavio ba{tovanstvom. Nikolajevi sinovi vala je na mnogim doma}im i internacionalnim kolonijazvali su se Aleksandar (1821.-?), Kosta (1828-1873), Sve- ma. Dobitnik je Godi{nje nagrade za keramiku ULUPUDSa tozar (1840-?), kao i Todor- Stoj{a (1858.-?) . Todor i su- 1993. i Zlatne forme UPIDIVa 1998.godine. pruga Sofija (1855.-?) izrodili su dve }erke - Jelenu-Lenku Jedna od na{ih vrhunskih umetnica, ~arobnica kera(1875.-?) i Vukosavu (1892.-?), kao i sinove Milana mi~kih talasa, kamena, lave... a na{a sugradjanka, Svetla(1886.-? ) i Mirka (1889-1970) - Svetlaninog dedu. Mir- na Matu{a danas `ivi i radi na Islandu, u Rejkjaviku.U njeko se o`enio Darinkom (1889-1980), Svetlaninom bakom, noj galeriji- studiju, u najprometnijoj ulici ovog jedinstvea njihova deca su bili Stevan Lambrin (1923-1998), arhitekta, ujak, i Vera Lambrin (1925-2005), bankarski slu`benik, - majka.

Keramika - autor Svetlana Matu{a 22

nog ostrvskog grada, mnogobrojni posetioci i turisti ni ne sanjaju da najlep{e suvenire i kerami~ke skulpture na Islandu radi jedna pan~evka, daleki potomak Lambre - trgovca iz Moskopolja, koji je planinske visove Opara zamenio za balkanske nizije, da bi njegova loza, ~udnim putevima sudbine, iz panonskih ravnica odletela, kao ptica selica, preko mora, jo{ dalje na sever, u zemlje vulkana, moreplovaca i Vikinga.

br. 2

XXI vek

Porodica Zega
Velika i ugledna cincarska porodica Zega, za razliku od drugih familija koje su u Banat dolazile sa juga- iz Otomanske imperije, i naseljavale prvenstveno gradske sredine, odabrala je onda{nje Novo selo kod Pan~eva. Kao {to je to i danas, Novo selo (sada Banatsko novo selo) je i tada bilo napredno i prosperitetno i brzo se razvijalo zahvaljuju}i kako poljoprivredi tako i trgovini. Prve Zege do{le su 1782.godine iz Vlahoklisure kao, uostalom, i mnoge druge porodice koje su odabrale Banat za svoj novi dom. Porodica Zega dala je veliki broj uglednih i zna~ajnih li~nosti od kojih je jedna i Jovan Zega. Ostalo je zabele`eno da je Jovan bio veliki dobrotvor Novog sela u vreme velike gladi koja je vladala 1814.godine, kada je svakodnevno pekao i delio hlebove za siroma{ne seljane, pomagao mnogim me{tanima ali i samoj op{tini kako bi unapredila uslove zajedni~kog `ivota. Besplatno je davao seljacima seme `itarica i kuNikola Zega, portret kuruza da zaseju njive i ishrane uku}ane. Zege su poznati kao patriote i hrabri borci. Konstantin St. Zega stekao je priznanja otev{i od Madjara dva topa 1848. kod Bele Crkve. Postao je predsednik Srpske pravoslavne op{tine i najvi{e doprineo da se u Novom selu sagradi srpska pravoslavna crkva.U njegovo doba izvr{ena je deoba srpske i rumunske crkvene op{tine. U`ivao je veliki ugled i po{tovanje me{tana pa je dugi niz godina bio i predsednik op{tine. Nikola St. Zega, kao dobrovoljac u Srbiji, postao je ~uven po hrabrosti u bojevima od 1876-78. godine. Imao je ~etu odabranih saboraca od kojih su mnogi prispeli iz Vojvodine privu~eni njegovim primerom. Vuk Karad`i} zapisao je dve narodne pesme posve}ene „Zegi iz Banata” i „Mi{u Bana}aninu”, odnosno Mihailu St. Zegi, koji je, kao i Nikola, bio dobrovoljac kod Luke Vukalovi}a iz Hercegovine, gde se proslavio svojim juna{tvima tokom ustanka {ezdesetih godina 19.veka. Kasnije je pre{ao u Crnu Goru i vojni~kim zaslugama stekao titulu sredara i postao prvi adjutant knjaza Nikole. Crnu Goru je napustio usled nekih plemenskih zadjevica i intriga i odselio se u Rusiju gde je i umro 1911.godine. Na fotografiji koju je objavio u knjizi o Srbiji slavni nau~nik i putopisac Kanic, vide se hercegova~ki ustanici i medju njima Mihailo Zega. Jedan od deset osniva~a prvog Srpskog hemijskog dru{tva je Aleksandar Zega, rodjen u Novom selu 29.5.1860.- umro u Beogradu 29.3.1928. Titulu doktora hemijskih nauka dobio je na Politehni~koj visokoj {koli u Cirihu 1885.godine. U Beogradu je imao zvanje op{tinskog hemi~ara, kao i {efa Dr`avne carinske laboratorije. Jedan od prvih koji se bavio nau~nim radom iz oblasti hemije u Srbiji. Objavio je vi{e publikacija iz analiti~ke hemije. U periodu od 1912. do 1926. bio je predsednik Srpskog hemijskog dru{tva, a kasnije predsednik Beogradske sekcije, dok je Marko Leko, takodje Cincarin, bio potViorela Flore predsednik Ova velika porodica dala je i jednog poznatog etnologa - Nikolu Zegu (18631940), rodjenog u Novom selu gde je zavr{io osnovnu {kolu, dok je srednju pohadjao u Be~u. Bio je talentovani slikar i u~enik Steve Todorovi}a u Beogradu, a kasnije student Umetni~ke {kole u Minhenu. Po povratku u Srbiju najpre radi kao u~itelj lepih ve{tina u ^a~ku, Valjevu i u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Stalno saradjuje sa Etnografskim muzejom gde postaje kustos, i upravnik (1925). Dao je ogroman doprinos unapredjenju i razvoju ovog muzeja i predstavljanju etnolo{kih zbirki iz Srbije na izlo`bama u Parizu, Londonu, Pragu, Bukure{tu... Objavio je ~itav niz radova iz oblasti etnologije, a posebno su zna~ajni oni o narodnoj no{nji, banatskim suva~ama, ribolovu na Dunavu, tetoviranju... Be~ko Udru`enje za etnologiju izabralo ga je za svog dopisnog ~lana. ^lanovi porodice Zega po~eli su da slave slavu Sv.Stevana od 1858.godine, koju je „uvela” majka Nikole ZegeJelena Srbinac iz Vranjeva u Banatu.

23

XXI vek

br. 2

Porodica An|elovi}
Nakon zavr{ene Vazduhoplovne akademije u Beogradu i nekoliko godina provedenih u vazduhoplovstvu onda{nje SFRJ, Milan Andjelovi} je odlu~io da zaplovi vodama filmske umetnosti. Dugo godina radio je kao snimatelj u Sloveniji, a kasnije, vratio se u Pan~evo i krenuo, kao jedan od prvih, po~etkom 70.tih godina 20.veka, da se bavi privatnim preduzetni{tvom.Poznat je kao zaljubljenik u umetnost, dobru pri~u i dru`enje ali i kao veliki poznavalac gastronomije i odli~an kulinar. Po porodi~nom predanju cincarsku lozu ima po o~evoj liniji i prapretku Dimitriju koji je, po pri~i, sa dosta para do{ao iz Janjine i nastanio se u Kladovu. Tu je otvorio trgovinu i osnovao banku. Va`io je za imu}nog i uglednog ~oveka. O`enio se }erkom sve{tenika iz sela Korbova kod Kladova -Jelenom Jankovi}, i preuzeo njenu slavu Sv.Dimitrija. Zna se da je imao tri sina- Nikolu, Kostu i Aleksu i mnogi njihovi potomci danas su gradjani Beograda. Niko od porodice ne pamti prezime svog rodona~elnika iz Janjine ve} samo znaju za njegovo ime. Otac Milanov - Milo{, sin Alekse, zavr{io je Eksportnu akademiju u Be~u i bio postavljen, na prvo mesto slu`bovanja, u carinarnicu Pan~eva, 1932.godine. Carinarnicu je u to vreme vodio Kosti} (Milan se ne se}a njegovog imena), poznatiji po `eni Divni Kosti}, ~uvenoj peva~ici narodne muzike izmedju dva rata. Milan pamti duge o~eve sedeljke u poznatoj onda{njoj kafani „Kod @ike Papka”, dana{njoj „Evropi”, i mnoge dogodov{tine iz tog „kultnog” sastajali{ta trgovaca i carinika. Milo{ se o`enio Persidom Adamovi}, }erkom vlasnika pan~eva~ke ko`are i sa njom dobio dva sina - Milana, koji sa Lilijanom, `ivi u Pan~evu i Zorana, koji sa Anom ima dva sina (takodje Milana i Zorana) i `ivi u Venecueli.

Zakova ku}a
Jedna od najlep{ih pan~eva~kih ku}a u strogom centru, poznata kao Zakova ku}a, sagradjena je u drugoj polovini 19.veka. Prizemlje zgrade je od samog po~etka kori{}eno kao poslovni prostor dok se na spratu stanovalo. Pre Prvog svetskog rata vlasnik je bio veliki pan~eva~ki i vr{a~ki `upan Milan Zako. Njegovi potomci do skora su `iveli u jednom od stanova na spratu ove ku}e. Aleksandar Nikolin, arhitekta, koji je radio po~etkom 70.tih godina 20.veka u projektnom birou pan~eva~kog gradjevinskog preduze}a „Konstruktor”, se}a se Ksenije Zako, takodje arhitekte, koja je bila zaposlena u odeljenju tehni~ke pripreme u istoj firmi. @ivela je sa majkom i sinom kao poslednji izdanak te ugledne loze. Zanimljivo je da su i Ksenija i njena majka bile pasionirani lovci.

24

br. 2

XXI vek

Porodica Kontos
„Ovu pripovest, napisala sam iz velike ljubavi, zahvalnosti i po{tovanja prema svom dedi Ko~i i baba Kiji, ~ije cincarske gene nosim. Jezik svojih predaka govorim iako sam pet generacija daleko od Magareva i Bitolja. Moj ~ukundeda Dimitrije Kontos, do{ao je u Bitolj, ne zna se koje godine, sa svojim sinom jedincem, Sterijom. Doneo ga je u sepetu, na konju iz Lamije kod Larise. Dimitrije je radio na izgradnji turske kasarne kao preduzima~. Njegov sin Sterija, postao je trgovac, grosista, kanapima, koji su u vreme karavanskog prevoza bili neophodna roba. Sterija Kontos, moj pradeda, o`enio se devojkom Teofanijom Makridis iz Magareva. Magarevo je bilo veliko mesto sa trgova~kom i u~iteljskom {kolom, a kaldrmu je dobilo pre Bitolja. U magarevu su rodjena i kr{tena sva njihova deca, njih sedmoro: Kija, Efrosina, Konstantin, Dimitrije, Aleko, Marijanti i Djordje. Teofanija je `ivela sa decom u Magarevu dok je Sterija radio u Bitolju. Sva deca su i{la u {kolu. Nastava se odvijala od 9. do 17.h, sa pauzom za ru~ak, kada su deca odlazila ku}i na jedan sat. Veronauka se u~ila vi{e ~asova nedeljno. Kada je sagradjena ku}a, pre{li su u Bitolj. Pradeda Sterija, umro je ve} u 36. godini, ka`u zbog straha koji je do`iveo sa mojim dedom Ko~om. Zapravo, kada je Ko~a imao 12. godina udario ga je konj sa turskim vojnikom dok je patrola protutnjala ulicom. De~aka su odmah uneli u ku}u i zatvorili kapiju. Kada se patrola vratila, lupali su i pitali da li je povredjeni de~ak iz te ku}e. Hteli su da ga povedu na le~enje. Uku}ani su, medjutim, onako prepla{eni, to odricali, bez razloga.De~aka su le~ili sami kako su umeli te je moj deda Ko~a celog `ivota vukao posledice povrede. Zbog toga su ga i dali na sajd`ijski zanat. Posao u o~evoj radnji preuzela je najstarija k}erka Kija, Ko~ina sestra, koja je u Magarevu zavr{ila trgova~ku {kolu. Radnju je vodila ili „suflirala” i kada se udala za Il~u Rizeva. Il~a je tu bio samo figura, onako lep i elegantan. Njihov unuk, a moj dragi rodjak Il~o mi je pri~ao, da je kao dete gledao babu dok je pratila mu`a od ku}e do kapije, kako mu govori - „ashi a fac, ashi a fac”. Kija je sa porodicom ostala u ku}i Sterije do 1945.godine, kada im je sve oduzeto „u ime naroda”. Na tu vest, njen sin Vlada, pao je mrtav na ku}nom pragu, u svojoj 45.godini. Ostala su deca, Aleksandar (Aco), kasnije lekar, Ilija (Il~o) i Milka. Kako je ku}a bila na lepom mestu, u centru Bitolja, posle Titove posete, nekome je palo na pamet da je sru{i i na tom mestu je sagradjen hotel „Epidaur” dok su vlasnici ku}e dobili neki bedan sme{taj. Deda Ko~ina baka, Ksantipa Makridis iz Magareva, ostala je rano udovica sa dvoje dece-k}erkom Teofanijom, Ko~inom majkom, i sinom Vangelom, Ko~inim ujakom. Mu` joj je nestao negde u Crnoj Gori. Da bi pomogla svojoj k}erci, udovici sa sedmoro dece, odlu~ila se na pe~al-

Vasilija i Ko~a Kontos sa decom: Viktorijom, Mihajlom i Teofanijom

barski korak u svojoj 45. godini. Sa sinom Vangelom, krenula je 1880.godine za Sarajevo, tada pod Austrougarskom. U Sarajevu su ve} bila njena bra}a- Naum i Nikola iz Ohrida. Bavili su se bombond`ijskim, {e}ird`ijskim, poslom. Od Bitolja do Sarajeva Ksantipa i Vangel putovali su u karavanu sa turskim pa{om, 15. dana, na konjima. Naravno da je to debelo pla}eno jer je podrazumevalo vojno obezbedjenje i spavanje po hanovima. U Sarajevu su se majka i sin uklju~ili u bombod`ijski posao i dobro im je i{lo. Novac su ulagali u ku}e i placeve. Na `alost, mladi Vangel je oslepeo i rano umro, a da se nije ni o`enio ni ostavio potomke. Za Ksantipom, u Sarajevo je ubrzo do{la i njena k}erka, deda Ko~ina majka Teofanija sa decom. Sestre su se ubrzo udale. Efrosina, zvana Sinka, za 30. godina starijeg Kostu Dimitrijevi}a, ekonoma na pruzi Sarajevo-Vi{e25

XXI vek
grad, a Marijanti za Vasu Gorgoljatosa, bogatog poslasti~ara. Moj deda Ko~a, zaposlio se, preko zeta ekonoma, na pruzi, kao dobavlja~ hleba. Svojim sajd`ijskim zanatom se nikada nije bavio.„Slabo je ko tada imao sat”, a rad na pruzi Austrija je dobro pla}ala- u zlatu. Deda je u{tedeo toliko da otvori gostionu koju je nazvao „Kod Elektri~ne centrale”, na Obali. Tako se zove ulica u Sarajevu koja ide paralelno sa rekom Miljackom.U 29. godini zaputio se u Bitolj da se o`eni sa 16.godi{njom devojkom Vasiliki, Kijom, Guzgunis, 1903. godine. To je bila moja baka. Devoj~ica nije bila rada da se udaje ali joj je majka zapretila da ako ne}e ona, onda }e se udati njena starija sestra. Moja baba Kija vi{e nikada nije videla Bitolj. Celo mi je detinjstvo bilo ispunjeno njenim se}anjima na Pelister, Trnovo i Bitolj. Pri~ala mi je o `ivotu u ku}i, o gajenju svilene bube u sobi, o tkanju svile, o pravljenju ~e{ljeva od `ivotinjskih rogova, {ivenju divnih gradskih haljina bez {iva}e ma{ine...Sve se to radilo u ku}i dok im je otac bio godinama u gurbetu. Moj pradeda Vangel Guzgunis, trgovao je karavanski.. U Bitolju, u dvori{tu, tovarile su se kamile i tako roba raznosila po Balkanu. Za to vreme, moja prabaka Zoica, ostajala je sa petoro dece, tri k}erke i dva sina- Andromahi, Antina (Nu{ka), Kija, Toma i Hristo. Bila je iz bogate ku}e i otac joj je predlagao da se sa decom vrati roditeljima. No, Zoica je bila gorda, tkala je svilu i ~ekala mu`a kao Penelopa Odiseja. Posetila je svoju k}erku Kiju u Sarajevu 1912.godine.na kratko. Izbio je rat i ona se vratila u Bitolj gde je `ivela potpuno sama. Zavr{ila je tragi~no. Francuzi su je bacili u kre~ sumnjaju}i da je obolela od kolere.K}erka Andromahi je umrla rano, Nu{ka se udala, sin Toma je oti{ao za Ameriku, a Hrista kod sestre Kije u Sarajevo, kao 12.godi{nji de~ak. Izu~io je sapund`ijski zanat i

br. 2
u fabrici „Astra” postao glavni majstor. Uvek mi je darivao miri{ljave sapune. Imao je sina Mihajla. U Sarajevu su moji baba i deda `iveli u porodi~noj ku}i u ulici Riste Besarevi}a, na levoj obali Miljacke iznad same reke, u zajednici sa deda Ko~inom majkom Teofanijom i babom Ksantipom. Imali su ~etvoro dece- Dimitrija, Viktoriju, Teofaniju, i Mihajla. Deca su bila i o~evidci atentata 1914. godine. Sa prozora ku}e koji su gledali prema reci, posmatrali su povorku koja se kretala od Vij}nice prema mostu. Deda Ko~a je sa sinom Dimitrijem pro{etao da vidi carski par ne o~ekuju}i u blizini eksploziju bombe atentatora Nedeljka ^abrinovi}a. Ljudi su uzvikivali parole „@iveo car, `iveo car..” Moja tetka Viktorija, petogodi{nja devoj~ica, sedela je na drvenim stepenicama iza ku}e koje su se spu{tale u ba{tu nad rekom. Posmatrala je povorku i uzviknula „@iveo kralj Petar”. Videla je ^abrinovi}v skok u Miljacku i ruku oficira u beloj rukavici kako prstom pokazuje u pravcu atentatora. Kom{ije su, naravno, prijavile policiji {ta je devoj~ica uzviknula i cela bi porodica bila streljana, da se kao svedok nije pojavio uli~ni policajac, Srbin iz Like, Jovan, koji zaslu`uje da bude pomenut na ovom mestu. Zapretio je tetki da to vi{e nikada ne sme da ka`e, a Ko~ina majka Teofanija je oti{la u turski konzulat da tra`i za{titu ako dodje do suda, jer su bili turski dr`avljani. Stvar je nekako zata{kana ali je sa vidjenijim Srbima uhap{en i Ko~in brat Aleko, zvani Aleksa. On je ve} bio notiran u policiji, a deda Ko~inu radnju su demolirale pristalice re`ima. Od toga se dugo oporavljao. Deda Ko~a i njegova bra}a bili su srbofili, {to je u Sarajevu tada i od tada bilo opasno. Aleko je imao kafanu na Kova~ima, iznad Ba{~ar{ije. Bio je o`enjen, bez dece. Sve vreme ga je privla~ila ideja ujedinjenja i mnogo je srbovao. Zbog toga je i bio uhap{en 1914. godine. Majka ga je novcem izvla~ila iz austrijskih zatvora. Vi{e puta mu je radnja bila demolirana. Buri}e su lomili dok je pi}e teklo niz Kova~e. Ikonu Sv. Bogorodice, koja je stajala u radnji, isekli su no`em. Umro je 1916. godine od TBCa i posledica mnogih hap{enja ne do~ekav{i ujedinjenje sa Srbijom. Ko~in brat Dimitrije `iveo je u Beogradu boemskim `ivotom i umro je mlad. Ko~ina sestra Efrosina Dimitrijevi} imala je {est sinova: Steriju, Ju{ka, Guca, Aleka, Takicu i Peru. Ostala je rano udovica ali ih je sve {kolovala. Svi su svirali po neki instrument i lepo pevali. Najve}i porodi~ni skup bio je baba Kijin imendan, Sv. Vasilije. Tada se pevalo i sviralo, a spremali su se i cincarski specijaliteti. Starost su svi do`iveli osim Guce koji je stradao u Jasenovcu kao komunista. Potomci su im se nakon ovog zadnjeg rata 1990.tih rasuli po svetu, a baba Sinkina ku}a ostala je pusta u Sarajevu. Na{a teta Sinka do`ivela je duboku starost, preko 90. godina, ali razborita i sve`a. Tetki Viktoriji rekla je negde oko 1980. - „Sada je 150. godina otkako su na{i do{li ovde”. Najradije je ~i-

Milan ]ur}in
PUSTITE ME KAKO JA HO]U
Za{to uvek jedno i isto, Zar sve ba{ mora biti jasno i ~isto, i svuda propisan broj ?! Ta pesma nije akt, i miso nije slovo, A duh tra`i uvek novo, i ho}e da bude svoj. Ritam }e kroz muziku re~i Probiti sebi pute, I oti}i u pravi kraj; U pesmi zakoni }utePustite ose}aj!

26

br. 2
tala kriminalne romane. Volela sam da kao dete slu{am {aputanje Kije i Sinke na cincarskom. Mladja Ko~ina sestra Marijanti Gorgoljatos, imala je troje dece: Anastasija-Ta~u, Afroditu i Ksantipu. I njihovi potomci su se nakon zadnjeg rata razbe`ali iz Sarajeva. U Beogradu su rodjake Polikseni i Elenica sa porodicama. Kona~no, moj deda Ko~a i baba Kija, imali su ~etvoro dece, Viktoriju, Teofaniju (moju majku), Mihajla i Penelopu. Starijeg sina Dimitrija izgubili su kada je polo`io malu maturu 1922.- pokosio ga je {arlah koji je tada harao. Baba Kija je mnogo patila za njim pa su se odlu~ili za jo{ jedno dete. Rodila se najmladja Penelopi, kada je baba Kija imala 36.godina.To dete unelo je radost u porodicu. Period radjanja bake Kije trajao je 20. godina- od 1904. do 1924. godine. Najstarija k}erka Viktorija bila je 15. godina starija od najmladje Penelope. U ku}i se govorio gr~ki jezik izmedju roditelja, a cincarski sa decom. Deda Ko~a je jo{ govorio srpski, turski, albanski i po malo jermenski. Mama i tetke su mi hiljadu puta kazale da im je `ao {to ih roditelji nisu nau~ili gr~ki ali nau~ili su ih svoj, maternji, cincarski jezik. U svakodnevnom govoru u ku}i, bilo je tu i tamo nekih gr~kih fraza i uzgrednih re~i, brojanje i molitve, ali ne i konverzacija. Pro~itav{i Vajganda, shvatila sam da su bili nasilno helenizirani, izja{njavali su se kao Grci, a duboko u du{i bili su Cincari, kao i ja.

XXI vek
Deda Ko~a je odveden u Jasenovac 3. marta 1945.godine, poslednjim transportom, a Beograd je ve} pet meseci bio slobodan. U svojoj knjizi „Cincari u Bosni i Hercegovini” Milenko Filipovi} spominje imena Vangela Makridisa-deda Ko~inog ujaka, i Vasu Gorgoljatosa, deda Ko~inog zeta. U Zborniku radova Etnografskog instituta SANU od 1951.godine, u podacima za Mostar, potvrdila sam pretpostavku da i moj otac Vasilije Kova~ina, sve{tenik iz Mostara, ima jednu cincarsku krvnu nit preko Jovana Andjelopolja, zeta mostarskog vladike Josifa. Jovan je bio trgovac i kod`aba{a pravoslavaca u Mostaru. Ta porodica se posrbila i danas ima njenih potomaka u ovom gradu. Josif je u dva mandata bio vladika i to od 1816.do 1835. i 1848. do 1854. Majka mu se zvala Zambeta, a sestra Tarsa koja se udala za Jovana Andjelopolja. Do{li su iz Carigrada, iz ~etvrti Fanar.” Smiljana Aleksandrov Smiljana Aleksandrov, stomatolog, radila je i boravila sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Vladimirovcu, gde je primljena ba{ zbog svog znanja cincarskog jezika, koji joj je omogu}io lak{u komunikaciju sa ovda{njim rumunskim stanovni{tvom. Udata je za dr Rastka Aleksandrova, kardio-hirurga. @ive u Beogradu. Imaju }erku Jelenu, koja ima Andreja i Filipa, a sin Nikola i snaja Mirjana imaju- Rastka, Milicu i Ivana.

Neke li~nosti cincarskog porekla iz Pan~eva i okoline
Gra|ani cincarskog porekla su igrali zna~ajnu ulogu u ekonomskom, politi~kom i kulturnom `ivotu Pan~eva tokom vi{evekovne istorije ovog ju`nobanatskog grada. Isti je slu~aj i sa selima u njegovoj bli`oj ili daljoj okolini, u kojima su tako|e `ivele ekonomski mo}ne i ugledne porodice cincarskog porekla, koje su se me|utim rano pretopile u ve}insku naciju doti~nog mesta. Najve}im delom, cincarske porodice u Pan~evu su preuzele srpski jezik, kulturu i svest o pripadnosti srpskoj naciji, a u nekim susednim mestima, kao {to }emo videti u donjim redovima, bilo je slu~ajeva da se ovo stanovni{tvo porumunilo. U nastavku, dajemo nekoliko kratkih biografija takvih li~nosti, zna~ajnih za razvoj grada Pan~eva i okoline. Velizar Boboron (1834-1907) Bio je jedan od najbogatijih i najuglednijih gra|ana Pan~eva u drugoj polovini æIæ i po~etkom ææ veka. Posle ukidanja Banatske vojne granice zalagao se za {to aktivnije u~e{}e pan~eva~kih Srba u politi~kom `ivotu ugarske dr`ave. Na izborima za Ugarski sabor 1875. postavljen je, zajedno sa Svetislavom Kasapinovi}em, za poverenika Mihailu Polit Desan~i}u, kandidatu Srpske narodne stran27

XXI vek
ke za Pan~eva~ki izborni srez. Na kulturnom planu, zna~ajan je njegov rad u okviru Pan~eva~kog peva~kog dru{tva, gde je imao funkciju potpredsednika, a posle smrti Konstantina Peji~i}a (1882) obavljao je i du`nost predsednika ovog dru{tva, sve do 1896, kada se povukao zbog bolesti. Zauzimao je i druga ugledna mesta u pan~eva~koj op{tini: bio je potpredsednik crkvene op{tine, predsednik mesnog {kolskog odbora, ~lan op{tinskog predstavni{tva, upravitelj nov~anog dru{tva „Va|evine”, osniva~ki ~lan mesnog vatrogasnog dru{tva itd. Bio je i ~lan Matice srpske, kao i Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu. Kao bogati veleposednik pomagao je moralno i materijalno svaku narodnu, prosvetnu, privrednu i humanitarnu ustanovu. Na kraju `ivota ostavio je Srpskoj crkvenoj op{tini u Pan~evu 160 jutara zemlje, kao i zna~ajne sume novca srpskim kulturnim, obrazovnim i dru{tvenim ustanovama u Pan~evu, Novom Sadu i Zagrebu. Nikolae Cincariju (1858-?) Prilikom osnivanja Petrovog Sela (danas Vladimirovac u blizini Pan~eva) 1808. godine, u ovo mesto se doselilo iz sela Klopodije (u isto~nom Banatu) i pet porodica sa prezimenom Cincar. Iako se radilo o rumunskim porodicama, neosporno je njihovo cincarsko poreklo, {to se mo`e zaklju~iti na osnovu njihovog prezimena. Iz Monografije op{tine Ro-

br. 2
man-Petre (Perovoselo) 1808-1908, koju je 1911. objavio u~itelj Nikolae Penca, saznajemo da je po~etkom ææ veka u ovom mestu `ivelo 7 porodica koje su nosile to prezime. Najpoznatija li~nost sa tim prezimenom je pisac Nikolae Cincariju, ro|en u Petrovom Selu 1858. Poznat je pre svega kao autor pozori{nih komada na rumunskom jeziku, namenjenih seoskim amaterskim kulturnim dru{tvima. Izdvojili smo 26 „narodnih” pozori{nih komada ~iji je autor ovaj knji`evnik, a koje su bile izuzetno popularne u mestima sa rumunskim stanovni{tvom {irom Banata tokom prve polovine ææ veka. Ve}ina tih dela je objavljena u izdava~koj ku}i „Aleksandru Anka” iz Klu`a (Rumunija). Nikolae Cincariju je radio prvo kao bele`nik u Alibunaru (kraj æIæ veka), da bi zatim nekoliko godina proveo u Pan~evu, gde je pokrenuo prvi knji`evni ~asopis na rumunskom jeziku na ovim prostorima, pod nazivom Steaua (1901-1902), a istovremeno je bio i sekretar Rumunskog peva~kog dru{tva u Pan~evu. Posle povratka u rodno mesto, gde je radio kao op{tinski bele`nik, anga`ovao se aktivno u svim oblastima kulturnog i dru{tvenog `ivota, tako da je postavljen za sekretara mesnog Crkveno-svetovnog horskog dru{tva, Dobrovoljnog vatrogasnog dru{tva i Rumunske Kasine. Tu je ure|ivao i lokalni ~asopis na rumunskom jeziku Familia (1910). Od 1922. `ivi u Parto{u (Rumunija), ali je zadr`ao vezu sa zavi~ajem zahvaljuju}i svojim pozori{nim komadima, koji su se i u slede}im decenijama prikazivali kako u Vladimirovcu, tako i na drugim amaterskim scenama {irom Banata. Aleksandru Cincariju (1880-1934) Drugi knji`evnik iz ove porodice je Aleksandru Cincariju, ro|en u Petrovom Selu 1880. Po{to je zavr{io gimnaziju u Pan~evu, zaposlio se kao op{tinski ~inovnik u ovom gradu, jedno vreme je radio u Ov~i, a od 1919. `ivi u Temi{varu, gde ostaje sve do svoje smrti. Kao knji`evnik i publicista objavio je na desetine ~lanaka, novela, pripovedaka, epigrama, pozori{nih komada, prevoda itd. Sara|ivao je u najuglednijim publikacijama na rumunskom jeziku iz tada{nje Austro-Ugarske. Svoje pozori{ne komade je objavio u ve} pomenutoj izdava~koj ku}i iz Klu`a, koji su, kao i u slu~aju dela Nikolaja Cincarijua, bili prisutni na priredbama i drugim kulturnim manifestacijama {irom Banata. Prevodio je romane sa ma|arskog na rumunski jezik, koji su ve}inom objavljeni kao feljtoni u uglednim ~asopisima sa teritorije Austro-Ugarske, ali i u Bukure{tu. Ista porodica iz Petrovog Sela je dala jo{ jednog knji`evnika. To je George Cincariju, koji je `iveo u Karansebe{u, me|utim vrednost njegovih knji`evnih dela je mnogo skromnija u odnosu na ve} pomenute knji`evnike iz ove porodice. mr Mir~a Maran, istori~ar

Narodna cincarska poezija sa Pinda

BAIEASA
Fudzi, fudzi fumu! Kârâ iu s mi duku? La k'atra k'ipitoarâ. Tsi si mâku, tsi z beau? Ku tsi si lu talu? Unu pulishoru. Ku parlu di la strungâ. Parlu iu easti L arsirâ fokurli. Fokurli iu sundu? L asteasirâ ploiurli. Ploiurli iu sundu? Li biurâ kâprili. Kâprili iu sundu? Li mâkarâ luk'l'i. Luk'l'i iu sundu? Loarâ kalea di Briaza. (iz knjige "The nomads of Balkans" Wace and Thompson, 1913.)
28

br. 2

XXI vek

Cincarske porodice posle Drugog svetskog rata
Veliki broj cincarskih porodica doselio se u Pan~evo kao i u naselja u njegovoj okolini, nakon Drugog svetskog rata, privu~eni ekspanzijom industrijalizacije grada koji je predstavljao jedan od najrazvijenijih centara u prethodnoj Jugoslaviji. Dolazili su uglavnom iz tradicionalnih cincarskih sredina - iz ju`nih i jugozapadnih delova Makedonije, (tada u sastavu zajedni~ke dr`ave), a najvi{e iz Donje i Gornje Belice, zatim Struge, Resena, Ohrida, Kru{eva ali i iz isto~nih krajeva - iz {iroke oblasti Osogovskih planina, kao i iz drugih mesta. Danas u Pan~evu `ivi zna~ajan broj cincarskih familija kao i njihovih mnogobrojnih potomaka ali istra`ivanje na terenu, koje je potpisnik ovih redova obavio tokom nekoliko meseci ove godine, ukazalo je na odredjene te{ko}e koje spre~avaju stvaranje i sagledavanje realne slike o ovoj etni~koj zajednici kao i o njenoj brojnosti. Najve}i broj onih sa kojima je razgovor vodjen izja{njava se kao pripadnik srpskog ili makedonskog naroda iako je svestan svog cincarskog porekla. Jedan broj uop{te ne `eli da razgovara o svojim korenima dok drugi negiraju svaku vezu sa Cincarima mada bliski prijatelji ili rodjaci znaju za njihovo cincarsko poreklo. Pojedini izjavljuju da su njihovi preci do{li „odnekud sa juga” ali su u dilemi da li su oni Grci ili Cincari, ili iskazuju potpunu nezainteresovanost za poreklo uop{te. Do najve}eg broja cincarskih potomaka ali i onih Cincara do{lih poslednjih nekoliko decenija koji nisu poznati starijim cincarskim familijama u Pan~evu, skoro je nemogu}e do}i uzimaju}i u obzir njihova prezimena koja su do`ivela transformacije u dodatim „i}” ili „ski” kao i odredjenog oblika dru{tvene „mimikrije” tipi~ne za ovu populaciju, pogotovo u prvom i drugom kolenu. Ostaje nada da }e aktivnosti Odeljena za o~uvanje i razvoj cincarske kulture doprineti promeni takvog utapanja jer, kao {to je gospodin Sava Mihajlovi} i napisao u svom prilogu - lepo je znati ko si. Kao op{ta karakteristika svih porodica naseljenih u pomenutom periodu - druga polovina 20.veka, jeste da se poznavanje cincarskog jezika skoro u potpunosti gubi u drugoj generaciji. Cincarski jezik se govori uglavnom u uskom porodi~nom krugu ukoliko su oba bra~na druga pripadnici ove etni~ke grupe, a srpski, ukoliko je jedan bra~ni drug Srbin, odnosno Srpkinja. Deca, po pravilu, govore srpski jezik i sasvim mali broj zna ili razume pone{to na cincarskom. Prve generacije do{le u Pan~evo, se}aju se pojedinih pri~a, bajki i poslovica koje su slu{ali od svojih roditelja, baba i deda i pri~ali su ih svojoj deci pa i svojim unucima, ali na srpskom jeziku. Mnogi od njih pisali su cincarski koriste}i gr~ko, rumunsko ili neko od ju`noslovenskih pisama-retko ko je upoznat sa cincarskim pravopisom i azbukom koji su usvojeni 1988.godine u Frajburgu na Drugom medjunarodnom kongresu za cincarski jezik i kulturu. Sa nestankom te prve generacije, koja jo{ dobro vlada svojim maternjim jezikom, realno je o~ekivanje da }e cincarski jezik sasvim nestati ukoliko se i potomci ali i oni koje ovaj jezik zanima iz nau~nih i drugih razloga, kao i lokalna i {ira zajednica, ne uklju~e u borbu za njegovo o~uvanje. U prvoj generaciji doseljenih Cincara dobro se poznaju cincarske narodne pesme i pevaju se na porodi~nim proslavama. Mnogi imaju kasete i CDove sa muzikom iz starog kraja. Pedantno se ~uvaju porodi~ne fotografije, po neko ima i rodoslove. Skoro svi imaju bar po jednu knjigu koja govori o Cincarima, a mnogi od njih prave i li~nu arhivu od raznih novinskih tekstova sa ovom tematikom. Mu{karci su ina~e ti koje vi{e zanima istorija i sve drugo {to se ti~e ove etni~ke grupe, dok `ene, (prezauzete porodi~nim i drugim obavezama) ne pokazuju preveliku zainteresovanost - mada su one najva`nija spona u o~uvanju identiteta, korena i tradicije. Porodi~ni odnosi u prvoj generaciji spadaju u tradicionalne. I pored potpune uklopljenosti u sredinu u kojoj sada `ive - gde retko ko mo`e i da nasluti da pripadaju jednom starom balkanskom narodu, nekolicina mladjih ljudi, koji su druga generacija Cincara, pozvala me je sa `eljom da sazna ne{to vi{e o ovoj etni~koj grupi ali i da pomogne da se njihova zajednica sa~uva od prete}eg zaborava. U nastavku priloga dat je kratki pregled samo jednog malog broja porodica cincarskog porekla (sa njihovim dopu{tenjem), koje su do{le u Pan~evo nakon Drugog svetskog rata. Ukoliko neke li~nosti, ovoga puta nismo spomenuli, naredni broj bi}e prilika da se svi propusti isprave. DANICA BADALOVSKI, ugledna i cenjena profesorka biologije mnogih generacija pan~eva~ke gimnazije, rodjena je u Beogradu od oca Nikole Topuzovi}a, Cincarina iz Kru{eva (r.1905), i majke Ru`ice Kaplun (r. 1915), }erke Poljaka Jana i Apolonije Kaplun iz Dervente. Jan Kaplun bio je `elezni~ki in`enjer koji je zbog velikih potreba za
29

XXI vek
ovim kadrom prilikom izgradnje `eleznice u Bosni, do{ao iz Poljske i naselio se u Derventi. Tu je rodjena i }erka Ru`ica, majka Danice Badalovski. Nakon okon~anih poslova u Bosni, porodica Kaplun dolazi u Beograd gde se Ru`ica upoznaje sa Nikolom Topuzovi}em i sa njim sklapa brak. Uo~i Drugog svetskog rata na svet dolaze dve devoj~icestarija Danica i mladja Branislava. U vihoru tek izbilog rata i ogromnih razaranja jo{ tih prvih dana, u bombardovanju Beograda, stradaju oba roditelja i nastaje hod po mukama dve male devoj~ice, kojima je sudbina, na samom po~etku `ivota, namenila da okuse svu balkansku tragiku i patnju koja nikada ne zaobilazi ni jednu generaciju na ovom tlu. Uspomene na de~ije domove u vremenu nema{tine i sveop{teg stradanja ostaju neizbrisive. Od 1941. do 43.godine, Danica i Branislava sme{tene su u Skoplju, u domu „Vera Ciriviri”, odakle je uzima i usvaja imu}na porodica Vere i Nikole Avramovski. Mladju sestru usvajaju njihovi prijatelji iz Velesa. Danica se {koluje, odlazi na studije, a zatim upoznaje Evstata Badalovskog, poznatog neuropsihijatra i Pan~evo postaje njihov novi dom.

br. 2

TOMA NANU[EVSKI (NANU[), rodom iz Donje Belice, iz familije Pip, do{ao je u Srbiju 1953,54.godine i krenuo, kao i mnogi iz njegovog kraja , da radi u ugostiteljstvu. Sve ih je, na neki na~in, doveo ~uveni ~ika ILIJA VE[OVI], Ve{o, visok, korpulentan ~ovek koga se starije generacije pan~evaca sa simpatijama se}aju kao vrsnog ugostitelja i konobara. Bio je za{titni znak kafane „Nedeljko” i veliki znalac svoga posla. Kako se grad razvijao i industrijska zona rasla, nicali su mnogi ugostiteljski objekti u kojima je retko kada bilo slobodnih mesta. ^ika Ilija je poznavao svoje vredne i radne zemljake, video {ansu da ih zaposli i ubrzo nije bilo kafane da u njoj nije radio bar jedan konobar iz Donje ili Gornje Belice. U doba kada se, za letnjih dana, ba{ta hotela „Slobode” {irila do sredine gradskog parka i „`iva” muzika obilazila oko prepunih stolova, ~ika Ilijini zemljaci su leteli uokolo nose}i ogromne poslu`avnike sa kriglama piva, }evape sa lukom, doma}e kobasice... i stizali da zapamte sve porud`bine i sve `elje... Navikli da rade od najranije mladosti, brzo su se uklopili u ravni~arsku pan~eva~ku atmosferu, pomagali se, po{tovali i opstajali stalno napreduju}i. Jedan od tih momaka iz ~ika Ilijinog zavi~aja bio je i Toma Nanu{evi}, koji sa ljubavlju ~uva sve knjige o Cincarima, fotografije, novinske ~lanke i kasete sa cincarskom muzikom koja ga vra}a u svet brda, {uma, izvora i pa{njaka iz njegovog detinjstva. Supruga Zaharija, Zaha, do{la je u Pan~evo kasnije -1963. gde je zatekla ve} mnogobrojnu Tominu rodbinu. U po~etku, `iveli su svi zajedno, snaja, svekrva, jetrva, njihova deca, mu`evi... „Svi smo se slagali i svako je znao da je tolerancija neophodna u tako malom prostoru ali imali smo cilj da stvorimo bolji `iDanica Badalovska (dete) sa Verom i Nikolom Avramovski i njihovim rodjacima vot za svoju decu pa su se - Vrnja~ka Banja 1931. te{ko}e br`e prevazilazile.” pri~a Zaha. „Stari kraj niSve do pre sedam godina Danica nije ni{ta znala o smo zaboravili i ~esto smo ga pose}ivali. Gornja Belica se svojoj pravoj porodici ~iji su ~lanovi sve vreme `iveli u Be- lepo izgradila. Leti su ku}e pune na{ih ljudi koji tamo odogradu, na samo petnaestak kilometara od njenog doma. laze na odmor. Na crkvene praznike - Veliku Gospojinu, Nikola Topuzovi} imao je tri sestre i brata, a oni svoje fa- Sv. Petku, svi se okupljaju, svira muzika, po livadama se milije, decu... Danas, iako Evstata vi{e nema, Danica nije vijore kola, u porti se iznese i poslu`enje, vide se prijatelji sama. Tu su dve }erke-Rosana, koja sa suprugom Vladom i rodjaci, dolaze ~ak iz inostranstva da obidju zavi~aj...” Topalovi}em ima Danicu i Milo{a i Erna koja sa Jovanom Nakon mnogih godina rada u ugostiteljstvu u Pan~evu Kolarskim ima Alimpija, Nemanju i Ivanu. i Beogradu, Toma je danas u zaslu`enoj penziji. U`iva u
30

br. 2
razgovorima o njegovim Cincarima i svojoj porodici - o }erkama Vesni i Tatjani i njihovoj deci, ali i o svojim zemljacima sa kojima se ~esto vidja ili bar ~uje telefonom.Tu

XXI vek

je poslove obavlja, ko je sa kim o`enjen, koliko dece ima...Terenski rad po Makedoniji i po Srbiji pomogao mu je da upozna mnoge zemljake- Cincare, sazna njihove `ivotne pri~e ali i da sa nekima i dan danas ostane u kontaktu. Ima ogromnu {iru familiju koja je ve}im delom u Makedoniji i sa mnogima je u svakodnevnoj telefonskoj vezi. Mija poti~e iz porodice koja se nekada bavila sto~arstvom i va`ila za uspe{ne odgajiva~e ovaca kojih je u nekim davnim vremenima bilo oko 4000; dr`ali su i vi{e stotina koza i oko 300 tovarnih konja. Padine Osogovskih planina belele su se od ovaca po~etkom dvadesetog veka, a onda su do{li ratovi. Kako je koja dr`ava osvajala ovu oblast tako je i nametala svoje zakone. „Za tri godine promenili smo 4 puta prezime” se}a se Mija. Njegov predak Paris, po kome i nose prezime, drugovao je sa Janakijem Manakijem, profesorom bitoljske gimnazije, koji je zajedno sa mladjim bratom Miltonom, bio osniva~ balkanske kinematografije. Zanimljivo je da je deda Paris, kako to Mija tvrdi, uspevao da nekako te{kom mukom nabavlja kanu-prirodnu-biljnu farbu za kosu, koju je zatim Janaki me{ao sa konjskim urinom i dobijao sme{u za razvijanje filmova. Toma Nanu{evski sa suprugom Zahom i majkom u Donjoj Belici Mija Parizov o`enjen je Marijom (iz stare pan~eva~ke porodice Lelik) sa kojom ima sinove Sa{u i Gorana. je i velika familija- rodjeni brat Klima koji `ivi u Jabuci, seJedan od retkih Cincara koji, kad god to prilike dostre Sekla i Ru`a, rodjaka Ljubica [kuri}, Dule i Flora Ve- zvole, govori svoj maternji jezik i poku{ava da o~uva se{ovski, D`amtovski Boban, zemljak Fotis Pantekoski... }anje na tradiciju je DRAGOSLAV BALKOSKI (BALKO), U toj ugostiteljskoj eliti jedan od ~elnika je i DJORDJE rodom iz Gornje Belice. Njegov otac Aleksandar, Sandre, D@AMTOVSKI, vlasnik nekada{njeg popularnog Balko, radio je u Beograrestorana „Dionis”, a sada poznate „Vetrenjadu desetak godina nakon ~e” na obali Tami{a, koju sada vodi njegov sin. Prvog svetskog rata vraI ova porodica poti~e iz Donje Belice i ima sli~tiv{i se, sa mnogim ~lanonu `ivotnu pri~u kao i mnogi iz ovog kraja. Ono vima svoje porodice, iz {to je zajedni~ko svima svakako je neprekidan bugarske internacije karad, upornost i `elja da se ostvare snovi uprkos da su skoro u potpunosti svih prepreka. Djordje danas vi{e ne radi ali njeispra`njena cincarska segovo ogromno iskustvo uvek je dobrodo{lo. Sa la u jugozapadnoj Makesuprugom Ru`icom, }erkom Nata{om i sinom doniji. Iz Bugarske, posle Nenadom, tek sada mo`e da na miru rezimira rata, veliki deo tih internisvoj `ivotni put i sa ponosom se osvrne iza sebe. ranih cincarskih familija, Jedan je od onih koji puno zna o svom poreklu i odselio se u Rumuniju, u koji se dr`i tradicije i po{tuje obi~aje i kumstva i oblast Dobrud`e, neki su prijateljstva iz starog kraja. Poznat je kao gostooti{li za Ameriku, neki se primljiv i predusretljiv doma}in svim svojim zevratili na stara ku}na ogmljacima medju kojima u`iva veliko po{tovanje. nji{ta, a neki su do{li u Sa Osogovskih planina, iz sela Pi{ica, Srbiju. Dragoslav je sada 1962.godine u Srbiju je do{ao MIJA PARIZOV,( penzioner, nakon godina Miha Parizi), prvo u Beograd gde je zavr{io {korada kao in`enjer geodelu, a zatim u Pan~evo. Ceo radni vek proveo je zije, i mo`e mnogo vi{e u Telekomu gde mu je radio i ujak Pera Nikolovnego pre da se posveti Aleksandar Balko, Beograd, 30. godine ski. Prava je enciklopedija cincarskih rodova, faknjigama, muzici i dru`e20.veka milija, prepun informacija gde se ko nalazi, konju sa svojim zemljacima.
31

XXI vek
Kako je i supruga Ljuba iz istog kraja, cincarski jezik je veoma prisutan u njihovoj ku}i. Oboje dobro poznaju folklor i u mladjim danima bili su ~lanovi kulturno umetni~kog dru{tva „Struga” sa kojim su proputovali nekada{nju Jugoslaviju predstavljaju}i cincarske pesme i igre. Bili su redovni posetioci cincarskih proslava koje su se nekada (70. i 80.godina 20. veka) odr`avale u restoranu „London” u Beogradu. Imaju dve }erke - Suzanu i Biljanu i unuke sa kojima provode sve slobodne trenutke. Na kraju, da dodam i par re~i o svojim korenima. Cincarsko poreklo nosim i sa o~eve i sa maj~ine strane. Majka moga oca, Danica, jedna je od tri }erke Marka i Dostane,(Teodore), Djordjevi} iz Rudne Glave. Moj pradeda Marko rodio se u Negotinu na Vardaru, Cincarin je kao i prababa koja je rodom iz Donje Belice.U Rudnu Glavu do{li su verovatno krajem 19.veka. Pradeda je bio trgovac i sve tri }erke lepo je udao -dve, Mariju u Jelenu za trgovce iz Donjeg Milanovca i Neresnice, a moju ba-

br. 2

ogroman napor kako bi mi pomogao u traganju za porodi~nom dokumentacijom. Sa maj~ine strane i deda i baba bili su cincarskog porekla. Baka Draginja poti~e iz Svilajnca, iz porodice Tasi}, a deda Aleksa Andonovi} (prvobitno Antonovi}) pripada( kako mnogi tvrde) sloveniziranim cincarima iz mija~kih oblasti na planini Bistri. Moj pradeda Bo{ko do{ao je krajem 19. veka u Jagodinu sa svoja dva sina- Aleksom i Arsom i upornim radom stvorio jednu od prvih gradjevinskih firmi u ovom gradu. Bio je poliglota i u starosti redovan ~lan biblioteke. U centru Jagodine, u sada{njoj ulici Slavke Djurdjevi}, sredinom dvadesetih godina pro{log veka, oba brata, tada vlasnici ve} dve firme, sazidali su, jednu pored druge, dve vile koje su pre`ivele i Drugi svetski rat ali ne i vlast koja je do{la nakon njega, tako da su zajedno sa prvim bioskopom porodice Vu~i}, sru{ene krajem 60.tih godina pro{log veka.. Deda je ubrzo umro te{ko pogodjen tim ~inom. Oba brata imala su samo }erke. Aleksa- Ljubicu, Milicu i Miroljupku (moju majku), a Arsa- Darinku i Spomenku.O `ivotu Jagodine izmedju dva svetska rata kao i `ivotu moje porodice u njoj, mogla bi da se napi{e cela knjiga. U se}anju su mi pri~e koje ~esto izviru i o`ivljuju ljude i dogadjaje nekih, danas neobi~nih i dalekih vremena. Pri~e o balovima i maskenbalima, o prvim automobilima, o berbama u vinogradima u Djurdjevom brdu, o prvim udajama, o Ediju Klefi{u-na{em zetu i mladala~kim ludorijama, o odlasku u Beograd na {kole i fakultete, ali pre svega, o neprestanom radu moga dede i njegovog brata koji nikada nisu znali za re~ odmor. Kraj Drugog svetskog rata nije doneo o~ekivaDraginja (Tasi}) Andonovi} sa Dragojlom Andonovi} i njihovim }erkama, nu radost mojoj porodici. Firme su prestaJagodina, 30.godine 20.veka le sa radom, imovina je oduzimana, svi su se rasuli na razne strane u potrazi za egku Danicu za u~itelja Simeona Gli{ovi}a u Po`arevcu. Je- zistencijom. Danas ni u Po`arevcu ni u Jagodini vi{e nema dino su oni imali decu i to njih petoro. U ku}i moga pra- nikoga od moje porodice. Jedan deo nas- potomaka ovih dede Marka govorio se cincarski jezik, baka Danica ga je cincarskih ku}a, `ivi u Nema~koj, jedan u SADu, jedan u Bedobro poznavala ali, na `alost, svoju decu nije nau~ila ogradu. Moj rodjeni brat je sa suprugom Nadom i }erkom maternjem jeziku. U porodici se malo govorilo o daljoj fa- Draganom (udatom za Tonija Megli~a), vi{e od 30.godina u miliji i njenim korenima mada se ~esto napominjlao da su Sloveniji, a ja, sa svojom porodicom koju ~ine Aleksandar i cincarske krvi. Stric Mihajlo iz Po`arevca, jedini je od ce- Dina, i dalje ostajem verna Pan~evu. Mo`da }e ba{ oni najle o~eve familije znao o Aromunima, o svojim precima, o mladji iz na{e familije - David i Kristijan, jednoga dana, iz porodi~nim linijama ali nije po`iveo da nam o tome vi{e Slovenije, krenuti u pohode mestima u kojima su `iveli na{i ispri~a. Moj rodjeni brat Zoran Gli{ovi} i ja, po~eli smo preci i slediti „zov krvi” od banatske ravnice, preko [umadida se interesujemo o istoriji na{e familije u zrelim godina- je, Brani~eva, reke Radike koja preseca klance planine Bistre, ma, kada su ve}ina onih koji su mogli da nam pru`e ka- Ohrida i mnogih kestenovih {uma oko Belice, pa sve do vrkve takve podatke ve} bili umrli. @elim ovde da pomenem letnih planinskih visova iznad slavnog Moskopolja gde odgospodina Nanunovi}a, {efa mesne kancelarije u Rudnoj zvanjaju zvona sa tornja crkve Sv. Jovana Krstitelja. Svetlana Nikolin Glavi, koji je budu}i i sam cincarskog porekla, ulo`io
32

br. 2

XXI vek

Ugledne li~nosti cincarskog porekla i Pan~evo
Jovan Jovanovi}-Zmaj Rodio se u Novom Sadu 24.9.1833, umro u Sremskoj Kamenici 3.6.1904.godine. Veliki pesnik, pripoveda~, dramski pisac, prevodilac, urednik i pokreta~ nekoliko novina., javni radnik. Jedno od najve}ih i najpopularnijih literarnih imena u Srbiji. Zmajev pradeda po ocu, Konstantin, doselio se u Novi Sad tokom 18. veka iz Makedonije.Bavio se trgovinom `itom i `ivom stokom i stekao zna~ajan imetak, a njegov sin Jovan, takodje ugledan trgovac, dobio je i plemi}ku titulu.Zmajev otac Pavle , advokat, senator i gradona~elnik Novog Sada bio je jedna od najuglednijih li~nosti ovog grada. Zmaj se {kolovao u Trnovu, Modri, Bratislavi, a medicinu i prava studirao je u Pragu, Be~u i Pe{ti. Prvi je potpredsednik i jedan od osniva~a Srpske knji`evne zadruge, ~lan Akademije nauka... Kao lekar radio je i u Pan~evu od 1871. do 1872. godine, a tu je, na pravoslavnom groblju, sahranjena i Zmajeva `ena Jevrosima, Ru`a. Ulica koja vodi do groblja dobila je 1944. godine i ime - Ru`ina ulica. Laza Kosti} Velikan srpske knji`evnosti, rodio se 31. 1. 1841. u Kovilju, a umro 9. 12. 1910. u Be~u. Sahranjen je u Somboru. Otac mu se zvao Petar, grani~arski podoficir, a majka Hristina- rodom iz ugledne i imu}ne trgova~ke porodice Jovanovi}a. Cincarskog je porekla.U Pan~evu, Novom Sadu i Budimu pohadjao je gimnaziju, a prava u Pe{ti gde je odbranio i doktorat na latinskom jeziku 1866. Pesnik, dramski pisac, esejista, kriti~ar, spadao u najobrazovanije ljude tog doba kod nas. ^uvena mu je pesma Santa Marija della Salute inspirisana lepotom i posebno{}u Lenke Dundjerski. Borislav Peki} Jedan od najzna~ajnijih srpskih pisaca (4. 6. 1930, Podgorica - 2. 7. 1993, London); otac Vojislav poti~e iz [avnika, a majka Ljubica Petrovi} je iz Bavani{ta. Deda po majci je Cincarin iz Blaca, Gr~ka. Borislav Peki} napisao je ~uveni roman, remek delo - „Zlatno runo”, u sedam tomova, koji se smatra pravom sagom o Cincarima. Za taj roman dobio je i presti`nu Njego{evu nagradu 1987. godine. Izabran za ~lana SANU 1985. Prevodjen na mnoge jezike i dobitnik velikog broja uglednih knji`evnih nagrada. Mihajlo Pupin Znameniti istra`iva~, nau~nik svetskog glasa rodjen je u Idvoru 4.10.1858., a umro 12.3.1935. u Njujorku. Otac mu se zvao Kosta, majka Olimpijada,a baba Pupa iz Vev~ana, Makedonija, po ~ijoj liniji vodi cincarsko poreklo. Ni`u gimnaziju zavr{io je u Pan~evu, adalje {kolovanje nastavio u Pragu, Kolumbija univerzitetu, Kembrid`u, Berlinu. Objavio je 24. patenta iz oblasti telekomunikacija. Po~asni doktor mnogih univerziteta i dobitnik uglednih priznanja. Zanimljiva je i dirljiva njegova autobiografija koja se zove „Od doseljenika do pronalaza~a”, prvo objavljena na engleskom jeziku. U Idvoru se nalazi njegova spomen ku}a i stalna postavka o njegovom `ivotu i delu. Milan ]ur}in Znameniti knji`evnik, modernista, koji je `iveo u Pan~evu (spomen tabla nalazi se na ku}i porodice ]ur~in u ulici Petra Drap{ina) bio je o`enjen Darinkom, rodjenom Krsmanovi}, poreklom Cincarkom iz poznate, imu}ne i ugledne familije Dimitrija N. Krsmanovi}a, koji je u ranoj mladosti do{ao u Beograd iz Bosne. Sa ocem i bratom Ljubomirom vodio je veliku trgova~ku firmu „Bra}a Krsmanovi}”. Osim Darinke Dimitrije je imao jo{ tri }erke: Jelku, koja se udala za dr. ^edu Mihajlovi}a, Nastu udatu za generala Milutina Nedi}a, ministra vojske, Danicu udatu za diplomatu Simi}a i Andju koja se udala za hirurga dr.Venclovi}a. Trgova~ku tradiciju nastavio je sin, jedinac, Dimitrije. Branko Gavela Profesor praistorijske arheologije na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, bio dekan fakulteta, jedan od prvih istra`iva~a paleolita u Srbiji, jedan od osniva~a Centra za arheolo{ka istra`ivanja.Objavio vi{e knjiga, stru~nih radova iz oblasti klasi~ne filozofije, arheologije, prevodio sa latinskog i staro gr~kog. Rodjen je 27.3.1914. u Bosanskom Petrovcu, a umro 1994, u Beogradu, sahranjen u Pan~evu. Poznata porodica Gavela do{la je na Balkan iz Trsta i nastanila u Zagrebu gde se bavila trgovinom, a kasnije i drugim poslovima pa i kulturnim aktivnostima - osnivanje Gluma~ke {kole i Dramskog kazali{ta u Zagrebu. Prezime nose po D`avalisu, dalekom pretku „koji se odlikovao juna{tvom”
33

XXI vek

br. 2

Veliki dobrotvori i zna~ajne porodice cincarskog porekla u Vojvodini
Jovan Nako - austrugarski grofovi u 19. veku ~ije je nemerljivo bogatstvo postalo poslovi~no. U selu Kalmo{u, gde je bio jedan od spahiluka, Jovan je imao pozori{te sa velikim fundusom skupih i rasko{nih kostima, dok su glumci dolazili iz poznatih be~kih i pe{tanskih teatara. Bio je veliki dobrotvor i donator srpskim piscima. Osnovao je i knji{evnu zadu{binu koja je nosila ime Sv. Jovana, njegovog imendana. Pod uticajem poznatog novinara i publiciste Teodora Pavlovi}a nagradjivao je sa 5000 srebrnih forinti srpske knji`evnike i izdava~e. Selo Nakovo dobilo je ime po Jovanu Naku. Marko Djurkovi} Serviski, sin bogata{a Auksentija, u Novi Kne`evac, u severni Banat, do{li iz Servije u Gr~koj.Plemi}ku titulu dobio 1781. Njegov sin Djordje jo{ je vi{e uve}ao bogatstvo trguju}i stokom. Bio je rado vidjen u najuglednijim ku}ama Be~a, Pe{te,Temi{vara, Po`una ali i kod Milo{a Obrenovi}a. Otac Marko ostavio mu je i dvorac na obali Tise koji je danas postao poznat kao [ulpeov dvor, zahvaljuju}i kasnijim bra~nim vezama ove porodice i Italijana [ulpea. Djordje je nastavio tradiciju porodice i bio veliki dobrotvor {kolske omladine i davalac mnogih stipendija mladim ljudima iz oblasti obrazovanja. Jovan. F. Djordjevi}, rodjen 13.11. 1826 u Senti, umro 9.4. 1900. u Beogradu. Po ocu Filipu cincarskog porekla. Blizak rodjak Stevanu Sremcu , po sestri Katarini, i u srodstvu sa Aleksandrom Derokom, po sestri Mariji, kojoj je Aleksandar unuk.Jovan se {kolovao u Novom Sadu, Pe{ti i Temi{varu. Radio u dr`avnim slu`bama u Lugo{u, Temi{varu, Somboru. Profesor je u novosadskoj i direktor u beogradskoj gimnaziji, nastavnik mladog kralja Aleksandra, Profesor istorije na Velikoj {koli, kra}e vreme i ministar prosvete i crkvenih poslova Srbije. Jedan od osniva~a Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, prvi direktor Narodnog pozori{ta u Beogradu, sekretar Matice srpske u Pe{ti i urednik njenog Letopisa.Osniva~ Srpske knji`evne zadruge... Smatrali su ga ocem srpskog pozori{ta. Dao je veliki doprinos rszvoju {kolskog i kulturnog `ivota u Vojvodini i Srbiji. Pisao je drame, poeziju, kni`evne kritike... Pesma Bo`e pravde postala je himna Srbije 1872. Mi{a A. Anastasijevi}, rodjen u Pore~u 24.2. 1803. umro u Bukure{tu 27. 2. ili 1. 1885. Otac Anastas, Cincarin, bavio se sitnom trgovinom. I otac i majka Ru`a rano su umrli tako da je Mi{a ostao siro~e sa svega tri godine.Velikim radom, inteligentnim poslovanjem i svojevr34

snom uporno{}u postao jedan od najbogatijih ljudi Balkana.Trgovina, prevoz robe brodovima na Dunavu, pogotovo soli iz rumunskih i madjarskih solana, u~inili su ga finansijskim magnatom. Bio je i veliki dobrotvor. Poklonio je svome ota~estvu u Beogradu predivnu zgradu nazvanu Kapetan Mi{ino zdanje gde se sada nalazi Rektorat Beogradskog univerziteta. Pomagao je i vi{e crkava i manastira u Rumuniji. U crkvi u Kle`anima kod Bukure{ta, nalazi se njegova spomen bista, koju je izvajao vajar Ljubi{a Man~i}. Dimitrije Anastasijevi}-Sabov, Cincarin rodjen u Nego{ima 1726. Kao dete do{ao je u Zemun oko 1732, 33. godine. Bio je sabov, prost kroja~, abad`ija i trgovac.. Obogatio se uzimaju}i u zakup tzv. bataljonske bare, biv{eg {ajka{kog bataljona i to od Karlovca do Be~a. Osnica~ i dobrotvor prve i najstarije srpske gomnazije u Sremskim Karlovcima 1791. Jovan Kapdermot, cincarskog porekla, doseljenik iz Moskopolja, glumac. ^lan putuju}e trupe pozori{ta na Djumruku, Beograd, negda{njoj carinarnici na obali Save, koje je osnovao Atanasije Nikoli} na podsticaj Jovana Sterije Popovi}a.Jovan Kapdermot stekao je slavu igraju}i predstave u Novom Sadu, Zagrebu, Beogradu..., kao najbolji glumac toga doba. Publika ga je obo`avala.U trupi je bio jo{ jedan Cincarin- Stevan Karamat, zatim Petar Popovi}, Sava Purdje Markovi} i drugi. Porodica Trandafil -Marija, otac ]ira Popovi}- trgovac, rodjena u Novom Sadu 1814.- umrla u istom gradu 1883.; i suprug Jovan Trandafil, rodjen u Bra{ovu 1779.-umro u Novom Sadu 1862., izuzetno sposoban trgovac poreklom iz Makedonije, bili su najve}i dobrotvori ne samo u vojvodjanskoj regiji ve} i van nje. Marija je u miraz donela ogromno bogatstvo koje je zajedno sa imovinom supruga Jovana predstavljao i za to doba nemerljiv kapital.Kako su im oba deteta umrla u ranoj mladosti, Marija se posvetila dobrotvornim aktivnostima.Poklonila je veliku zadu`binu namenjenu napu{tenij i siroma{noj deci, osnovala fond za spremanje miraza sirotim devojkama, obnovila potpuno pravoslavnu nikolajevsku crkvu, zatim katoli~ku i jermensku u Novom Sadu. Oko 350 hektara zemlje namenila bolnicama u svom rodnom gradu i Osjeku, stvorila fond za {kolovanje talentovanih djaka u novosadskoj gimnaziji, pomagala mnoge druge crkve i humanitarna dru{tva.Testamentom koji su ostavili zajedno Marija i Jovan Trandafil sva imovina zave{tana je dobrotvornim

br. 2
ustanovama. O kompletnoj imovini i na~inu njenog kori{}enja brine se Matica srpska. Jovan Sterija Popovi}, rodjen 1.1.1806. umro 26.2.1856. u Vr{cu. Otac mu se zvao Sterija, verovatno gr~ko-cincarskog porekla , a majka Julijana.[kolovao se u Vr{cu, Sremskim Karlovcima,Temi{varu i Pe{ti. Radio je kao profesor latinskog u Vr{cu, kao pravnik i bio na~elnik ministarstva prosvete Srbije.Tvorac je prvog {kolskog zakona u novoj srpskoj dr`avi, kreator odredaba o za{titi spomenika kulture, osniva~ Dru{tva srpske slovesnosti i Narodnog muzeja u Beogradu. Prvi i najve}i komediograf 19.veka, pesniki tragi~ar.Veliko ime srpske kulture. Nikola Petrovi}, rodjen u Novim Banovcima 1884.- umro 1969. u Sremskim Karlovcima. Njegov pradeda, Cincarin Konstantin, do{ao je iz Vlahoklisure. Supruga Darinka Mihajlovi} takodje cincarskog je porekla predak Janko - Justin doselio se iz Moskopolja. Profesor gimnazije u Sremskim Karlovcima, osniva~ bolnice nakon Prvog sv. rata u tom gradu, osniva~ i prvi upravnik Gradskog muzeja, upravnik nekoliko arhiva-Mitropolije, gimnazije, karlova~kog magistrata, ~lan Nau~nog odeljenja Matice srpske i strasni istra`iva~ Sremskih Karlovaca. Njegova k}erka Djurdjica Petrovi} (1927-2003) ugledni je profesor etnologije i prvi dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Poznate su knjige Dubrova~ko oru`je u 14.veku, Narodna umetnost Jugoslavije, Cincari u Republici Srbiji... Milo{ T. Baji}, veliki zemljoposednik, baron- titulu dobili 1881. sin Todora Baji}a, austrijskog plemi}a i k}erke kneza Milo{a-Petre.Preci su Cincari iz Blaca, Gr~ka, nastanili se u Sremskoj Mitrovici.Milo{ je bio veliki dobrotvor i poznat po mnogim velikim donacijama, dobrotvornim fondovima. Potpuno je obnovio srpsku gimnaziju u Novom Sadu. Stevan Karamata (1866-1940), poreklom Cincarin iz Katrenice, stalno nasanjen u Zemunu u vrlo lepoj ku}i u kojoj su nekada, za vreme njegovih predaka, pose}ivale visoke li~nosti politi~kog i kulturnog `ivota.-car Josif II, feldmar{al Laudon, patrijarh Raja~i}... Stevan je jedan od osniva~a Srpske fabrike tepiha „Lazar Dundjerski” u Velikom Be~kereku 1922., danas Zrenjaninu. Toma M. Leko (rodjen 8.4.1814. u Beloj Crkvi, umro 1877. u Beogradu), u ove krajeve do{ao je iz Vlahoklisure. U Beogradu razvio veliku tgova~ku aktivnost, posedovao mnoge ugledne prodavnice u centru grada, veliko imanje, pa i pekaru-buregd`inicu. Smatra se jednim od najuspe{nijih trgovaca toga doba u ovom gradu. Marko. ^. Leko, ta~an datum rodjenja nije poznat ali se zna da je iz Vlahoklisure, Gr~ka. Zabelezeno je da je umro u Carigradu, od kuge, 1832. Ugledni trgovac iz Bele Crkve odakle 1821. prelazi u Beograd. Zanimljivo je da se bavio po{tanskom slu`bom kojom su se u to doba najvi{e bavili Tatari - vrsni jaha~i. Marko je ~esto menja-

XXI vek
ju}i konje u hanovima postajama, za samo pet dana uspevao da stigne do Carigrada i preda po{tu. Bio je o`enjen belocrkvankom Anom (1791-1853) i sa njom imao brojno potomstvo iz kojeg vode poreklo mnoge ugledne li~nosti koje su imale zna~ajnu ulogu u `ivotu i Beograda i Srbije. Milan Jovanovi}-Batut, rodjen 1847 u Sremskoj Mitrovici, umro 1940. u Beogradu.Cincarskog je porekla po maj~inoj liniji- maj~in otac bio je trgovac i poslovao sa Lajpcigom i Hamburgom. Poznati lekar i profesor higijene Beogradskog univerziteta. Jedan od osniva~a Srpske knji`evne zadruge, osniva~ i urednik lista „Zdravlje.” Jovan Kamber (1773-1848), potomak Cincara-jedan od njegovih predaka borio se kao megdand`ija sa turskim ratnikom kod I{tvarija , prilikom opsade Sigeta 1550. Senator, kapetan i gradski na~elnik u Novom Sadu. Akademik Dejan Medakovi} poti~e od njegove loze. Stevan A. Sremac (rodjen 1855. u Senti umro 1906. u Soko Banji), cincarsko poreklo nosi po dedi Filipu Djordjevi}u i majci Katerini. Osnovnu {kolu zavr{io u Senti, a kasnije pre{ao u Beograd po nagovoru ujaka Jovana Djordjevi}a. Profesor istorije u Ni{u, Pirotu, Beogradu, veliki knji`evnik- komediograf, romansijer, humorista. Poznata dela su: Kir Geras, Ivkova slava, Zona Zamfirova...^lan Srpske akademije nauka od 1906. Jovan J. Pa~u (rodjen 1847. u [andoru kod Subotice, umro 1902. u Zagrebu). Veruje se da je Jovanova porodica sa juga, iz Blaca do{la u Austrugarsku za vreme Velike seobe pod Arsenijem ^arnojevi}em.Majka mu je bila Ekaterina, }erka {andorskog prote Ilije Dimitrijevi}a. Gimnaziju je zavr{io u Po`unu, u Pe{ti studirao medicinu, a u Pragu i muziku. Bio je lekar, pijanist, kompozitor i javni radnik. @iveo je u Kikindi, Somboru, Srbiji, Kijevu Sarajevu, Zagrebu. Njegove kompozicije i danas se rado izvode a da se ne zna ko ih je komponovao - to su: Srpski zvuci, Rado ide Srbin u vojnike, Brankovo kolo, Svatovac, Srpska rapsodija i mnoge druge. Brat je od strica Lazaru S. Pa~uu. Lazar S. Pa~u (rodjen u ^urugu 1853., a umro Vrnja~koj banji 1915.). Otac Stefan bio je djakon u Subotici, kasnije paroh u ^urugu i Segedinu, cincarskog je porekla. Stefan je autor vi{e dela - Pastirsko kolo, ^ast i slava episkopu Ba~kom - Platonu Atanackovi}u... Majka Lazarova poti~e iz trgova~ke porodice Cveti} iz koje je i glumac i knji`evnik Milo{ Cveti}. Lazar se {kolovao u Srpskoj gimnaziji u Novom Sadu, studirao medicinu u Cirihu i Berlinu i odbranio doktorsku tezu. Bio je ~lan Glavnog odbora Radikalne stranke i potpuno se posvetio finansijskim i ekonomskim poslovima Srbije. Bio je ministar finansija, ~lan Dr`avnog saveta... Najbolji ministar finansija koga je Kraljevina Srbija ikada imala - u njegovo vreme dinar je imao zlatnu podlogu i zemlja do`ivljavala ogroman napredak i prosperitet.
35

XXI vek

br. 2

]i}i - cincarski rodjaci iz Istre
Etni~ki anti~ki stratum Balkana dolaskom velikih grupa slovenskih plemena tokom VI veka, do`iveo je velike promene. Staro stanovni{tvo uzmicalo je pred masom doseljenika koja se kretala ka ju`nim delovima poluostrva, u brda i te{ko dostupne visoke planinske oblasti kao i u dalmatinska naselja i jadranska ostrva, vremenom se formiraju}i zna~ilo -dr`i dobro-. Pri~a govori da je Bura u tim krajevima bila toliko jaka da su se ovi sto~ari spu{taju}i se sa planinskih venaca morali stalno da pridr`avaju o stene ili stabla drve}a da ih vetar ne bi oborio, ~esto govore}i: }ire bire. Po~etkom 18. veka poznato je da su ]i}i sebe nazivali Rumerima {to je samo jedna varijanta naziva Romani, kako su se nazivali i ostali romanizovani narodi Balkana. Nauka ih danas naziva Istrorumunima. ]i}i ili ]iribirci odabrali su ^epi}ko polje u Istri za svoje stalne naseobine sa selima @ejane, Mune, [u{njevica, Nova Vas, Kostr~ani, Brdo... bave}i se sto~arstvom kao osnovnim zanimanjem ali i ~uvaju}i svoj jezik i tradiciju uprkos ~injenici da je tokom vremena veliki deo sloveniziran i italijaniziran. Tokom 20. veka veliki broj ]i}a se odselio u SAD i druge zemlje u potrazi za boljim `ivotom dok su sela u ]i}ariji zapustela. Danas ih ima oko 400, 500, mada se ta~an broj te{ko mo`e utvrditi, a njihov stari romanski jezik-pod nazivom istrorumunski- jedan je od jezika koji se nalazi u Crvenoj knjizi UNESKa kao umiru}i jezik. Lingvisti ga smatraju jezikom koji se odvojio od srodnih romanskih jezika Balkana u periodu dolaska Slovena kada se staro romanizovano stanovni{tvo seli usled najezde novih plemena sa severa. U njihovom dana{njem govoru puno je uticaja slovenskih ali i italijanskih jezi~kih elemenata mada je sli~nost sa rumunskim i arumunskim velika. Istra`iva~i etimologije prezimena u Istri zabele`ili su mnoga koja su istrorumunskog poreklaBako, nastalo od Bakul; Dundara; Faraguna (bez gunja); Kenul; Milevoj; Sikul, Cekuta... Sela u kojima i danas `ive pripadnici ove male etni~ke grupe predstavljaju pravu turisti~ku atrakciju odr`avaju}i stare obi~aje od kojih su najpoznatiji „Zvoncari” iz sela @ejani. U vreme poklada seoski mladi}i obla~e bele pantalone, mornarske majce, na glavu stavljaju {ubaru od ov~ijeg krzna, a oko pasa privezuju mnoge klepetu{e-klopote i uz poskakivanje i zvonjenje klepetu{a i vitlanja pastirskim {tapovima - kumaracima, oki}enim dugim raznobojnim trakama, rasteruju zle sile, a sada samo uveseljavaju mnoge radoznale posetioce. Starijim generacijama koje su ~e{}e putovale Dalmacijom i Istrom pre raspada Jugoslavije, sigurno je bliska popularna pesma koju su mnogi pevu{ili - ]iribiri bela Mare moja...ne znaju}i da je posve}ena jednoj lepoj devojci iz istarske ]i}arije. Svetlana Nikolin

i stvaraju}i plemena romanizovanih ilirostarosedelaca. Mnogi putopisci pominju ih kao Morlake- Vlahe ili Mavrovlahe, sto~are, koji su naseljavali jadransko zaledje na {irokom prostoru od planinskih masiva dana{nje Albanije, preko Crne Gore i Dalmacije. Jedna grupacija ovog sto~arskog stanovni{tva dalmatinskog zaledja odvojila se i krenula ka ostrvu Krku i Istri. Njihovo prisustvo zabele`eno je krajem 14. veka, a najve}i talas ovih Morlaka ili Vlaha koje su prozvali ]i}ima, u severozapadne delove Istre naselio se krajem 15.i po~etkom 16.veka i tu se odr`ao sve do dana{njih dana. Lokalno stanovni{tvo prozvalo ih je ]i}ima po re~ima njihovog romanskog jezika u kojima se ~esto ~ulo- }i }i- ali i ]iribircima, {to po predanju poti~e od -}ire bire- {to bi
36

br. 2

XXI vek

Stari cincarski zanati
Filigran niji slojevi stanovni{tva, a njegova popularnost bila je veNaseljavaju}i gradske sredine {irom Balkana, Cincari lika kako po celom Balkanu tako i u Veneciji, Be~u, Pe{ti, su se prvenstveno okretali radu u oblasti zanatstva, trgovi- na Bliskom istoku... ne, mehand`iluka, gradjevinarstva, a kasnije, ulazili su i u Sa pojavom jeftinije, industrijske, izrade ukrasa i nabankarske poslove. U Srbiji, tokom 19. i po~etkom 20. ve- kita nakon Prvog svetskog rata, mnoge radionice filigrana ka, na velikoj ceni bili su filigranski proizvodi, koji se sa su zatvorene tako da je danas izrada filigrana skoro sapravom mogu smatrati radovima velike umetni~ke vredno- svim nestala. Raduje podatak, koji je pisac ovih redova sti. Za izradu filigrana neophodna je velika strpljivost, is- ~uo u zlatari „Filigran” u Pan~evu, da interesovanje za trajnost i minucioznost, pored, naravno, kreativnosti i is- ovaj stari, umetni~ki zanat i njegove jedinstvene proizvode tan~anog ose}aja za estetiku. polako raste i da uvodjenjem savremenijeg dizajna osloCincari su ove umetni~ke zanatlije nazivali- hrisicima, njenog na tradicionalne oblike i materijale, polako ali sizlatarima, iako se filigran izradjivao od srebra sa dodaci- gurno, nalazi put do ljubitelja jedinstvenog, ru~no izradjema korala i dragog kamena, a sasvim nog nakita velike lepote. retko uz kombinaciju sa zlatom. Hrisik je, prema bele{kama Gustava Vajganda, Duborez tokom 19.veka koristio sasvim malo alaCincari, kao nomadi, ta za izradu filigrana i to ~eki}, nekoliko sto~ari, vekovima su se bavivrsta kle{ta, {estar, meh sa `arom, stegu, li drvodeljstvom- rezbarijom turpiju i sirma~ija{e - specijalnu jaku plo- prvenstveno orudja koja su ~u sa rupama razli~itih promera kroz koim bila nepophodna u svakoje se vuku srebrne niti da bi se dobila `ednevnom `ivotu. To su pre ljena debljina. Niti se zatim pletu, pojesvega bili ~uveni pastirski dina~no ili u grupi po dve, tri i od njih se {tapovi - karlibani, sa savijezatim prave, sistemom povezivanja, ranim gornjim delom, kojim su zni ornamentalni ukrasi koji imaju karakpastiri mogli da uhvate ovcu teristike vizantijske i orijentalne umetnoza nogu, zatim svirale, ka{isti. Predmeti od filigrana mogli su se izke i kutla~e, preslice... ali su radjivati na dva na~ina: prvi je samo saiz ve}ih sredina kao {to je to stavljanjem srebrnih niti izuvijanih na odMoskopolje, Kor~a, Samariredjeni na~in ~ime se postizao utisak na... krenuli, {irom Balkana, prozra~nosti, lako}e i uprkos izrazitoj orda rade duborez i ikonopis namentalici, jednostavnosti, dok se drugi mnogi majstori koji su stvorina~in izrade zasnivao na postavljanju li dela neprocenljive umetni~tako upletene `ice ali i tankih srebrnih ke lepote rezbere}i, pre sveplo~ica, tra~ica, sitnih srebrnih perlica, ga, ikonostase- templone- za Detaq cincarskog mesta, Malovi{ta spiralica, korala i dragog kamena, na ~iju je izradu bilo potrebno Republika Makedonija srebrnu plo~u od koje su se pravile, naponekada i dvadesetak godirukvice, kop~e, korpice, bro{evi, kutije za na. ^uveni su takvi radovi u duvan i tabakere, mu{tikle, dugmad, lanci, krsti}i, crkveni manastiru Sv. Jovana Bigorskoj, glavna crkva u Kru{evu, putiri, sve}njaci... Zanatlije su od srebra izradjivali i ukra- Raj~ici (danas Republika Makedonija) i mnogim drugim sne delove za pu{ke, pi{tolje, jatagane i no`eve, a zabe- mestima {irom poluostrva. Osim izrade ikonostasa, ikona, le`eno je da su se ~ak potajno bavili i izradom kopija sta- koji su zahtevali vi{egodi{nji, visoko umetni~ki rad, u rog anti~kog novca i to tako ume{no da su i pravi stru~nja- skromnijim seoskim radionicama, a ~esto individualno - u ci retko mogli da primete razliku. svojim ku}ama, mnogo se radilo i na ukra{avanju nameZa izradu filigranskih proizvoda, osim velikog ume}a {taja, sanduka za posteljinu, dolapa-ugradjenih „plakai upornosti, potrebno je i mnogo vremena tako da su oni ra” koji su osim funkcije odlaganja raznih predmeta i oduvek imali vrlo visoku cenu. Kupovali su ga samo imu}- ode}e imali i svojevrsnu ulogu termo izolatora, kao i ta37

XXI vek
vanice, koje su ~esto bile izrezbarene i islikane. O jednoj takvoj „cincarskoj sobi” vredno svedo~enje dala nam je gospodja Smiljana Aleksandrov, koja je posetila u Prizrenu, krajem 80.tih godina 20 veka porodicu gospodina Jeftimija Toski}a. „Sa po{tovanjem sam kro~ila u veliku staru sobu veli~ine oko 6x7 metara. Bila je malo zamra~ena i ispunjena mirisom koji me je vratio u detinjstvo. Tegle slatka stajale su poredjane na kredencu. U zidu su se nalazila dva uglavljena dolapa - sa prednje strane zatvorena staklenim vratancima. Obavezan minder sa mnogo tvrdih jastuka poredjanih jedan uz drugi, sme{ten je uza zid sa dva prozora. Sanduk za rublje od drveta, ukra{en islikanim cve}em, bio je novijeg datuma. Najzanimljiviji je drveni plafon od orahovine, radjen u duborezu. Na

br. 2
slobodnim zidovima vise stare fotografije, ukrasi i tapiserije. Drveni pod zastrt je }ilimom.” Vremenom, spu{taju}i se u gradove i usvajaju}i savremenije na~ine `ivota, Cincari su polako napu{tali tradicionalne zanate i okretali se profitabilnijim poslovima. Retko se gde ve} krajem 19. i po~etkom 20. veka mogla videti gore opisana soba koja je ustupila mesto novom name{taju i novom stilu `ivota. Kao pravilo, ipak, ostalo je da su se Cincari uvek trudili da unutra{njost njihovih ku}a bude na zavidnoj visini udobnosti i svako ko je imao priliku da poseti neku, ne samo imu}niju, cincarsku porodicu pre Drugog svetskog rata, mogao je da se uveri u estetiku i komfor enterijera njihovih ku}a. Svetlana Nikolin

Slave i imendani
Proslavljanje neverbalnih simbola, u ovom slu~aju imendana i slava kod Cincara, zaokupljivalo je pa`nju vi{e nau~nika, posebno etnologa. Kod nas su se tim istra`ivanjima bavili Milenko Filipovi}, Djurdjica Petrovi}, Zoran Plaskovi}...Zna~ajno je da su istra`ivanja ukazala na podatak da se za slavu znalo jo{ u Moskopolju, u selima oko Ohrida i Resena kao i u drugim mestima, da su krsnu slavu proslavljali Cincari u Bosni, Kru{evu...Slave, slu`be, krsna imena, liturgije, kako su se sve nazivale ove proslave, u po~etku su najverovatnije bile prvobitne lokalne, hramovske proslave, koje su kasnije postajale porodi~ne slave. Ukoliko je od ranije nisu slavili, krsnu slavu su pojedine porodice usvajale ~esto od bra~nog druga koji je bio iz srpskog entiteta, zatim uzimale sveca kome je bila namenjena crkva u starom zavi~aju, sveca na ~iji dan im se desio neki lep dogadjaj ili po nekom od porodi~nih imena koje je dato po odredjenom svetitelju... Mnogi su uzmali za slavu Sv. Atanasija, Sv. Minu, Sv. Iliju, kultove koji su na balkanskom poluostrvu bili rasprostranjeni medju stanovni{tvom ~ije je osnovno zanimanje bilo sto~arstvo; zna~ajan broj je prihvatao Veliku Gospojinu ali je svakako najve}i deo onih koji su uzimali za krsnu slavu za{titnika putnika i pomoraca - Sv. Nikolu. Jedan broj Cincara, pogotovo pristiglih iz regija gde se ose}ao veliki uticaj gr~ke crkve i sve{tenstva, proslavljao je imendane - obi~aj koji se dugo zadr`ao po dolasku u na{e krajeve, ali je usled utapanja u ve}inski narod, me{ovitih brakova i `elje za {to br`e prilagodjavanje u novoj
38

sredini, ipak postepeno napu{ten u korist proslavljanja samo slave. Slava se do Drugog svetskog rata u gradskim sredinama proslavljala druga~ije nego danas. Niko se nije posebno pozivao na proslavu niti podse}ao. Svako je pamtio slavu svojih rodjaka, prijatelja i onih kod kojih je trebalo oti}i i ~estitati, {to se odvijalo isklju~ivo u popodnevnim satima tokom sva tri sve~arska dana. Slavski ru~ak, ve~era kao i ve~era uo~i slave, bili su rezervisani samo za porodicu. U izuzetno retkim prilikama pozivan je po neki specijalni gost da prisustvuje ovim intimnim okupljanjima. Na sam dan slave, nakon odlaska u crkvu, liturgije i se~enja kola~a, sva familija se okupljala za sve~anom trpezom... Posle 17.sati obi~no su dolazili ~estitari koji su primani u sobi-salonu gde su uza zidove, u polukrugu, bile postavljene stolice za goste. Prvo se slu`ilo `ito, zatim slatko i kafa, pa dva puta sitni kola~i uz ~a{icu likera, vina ili rakije. Na kraju bi se poslu`ila jo{ jedna kafa nakon koje bi gost odlazio dalje, u drugu porodicu na ~estitanje. Ove posete nisu trajale dugo i gosti su se brzo smenjivali. To su bile lepe prilike da se vide poznanici koji se nisu ~esto sretali, ~uju novosti ali i poka`e nova toaleta. Goste je obi~no poslu`ivala }erka, unuka ili rodjaka iz porodice ali ako nije bilo `enske dece, dolazle su na ispomo} devojke od kom{ija ili prijatelja. Bilo je uobi~ajno da se toj devojci da po neki poklon, materijal za haljinu, nova ta{na, neka bi`uterija, tako da se poziv za pomo} pri poslu`ivanju gostiju nije nikada odbijao.

br. 2
Sva tri dana proslavljanja slave imala su izra`eno dostojanstven i duhovni karakter. Pripreme za te va`ne datume, trajale su vi{e dana i doma}ini su ulagali veliki trud da ceo tok proslavljanja njihovog za{titnika protekne u {to sve~anijoj i lep{oj atmosferi. Drugi svetski rat i decenije nakon njega uneli su velike promene koje su u jednom du-

XXI vek
gom vremenskom periodu dovele do skoro potpunog nestanka mnogih obi~aja, posebno svetkovina slava. Devedesetih godina 20. veka slave ponovo do`ivljavaju svoj povratak i zauzimaju stalno mesto u grupi porodi~nih praznika ali sada u sasvim novom ruhu i novom obli~ju . S. N.

Cincarska kuhinja

Lepota jednostavnosti
Kada je Bog stvarao Balkan bio je {iroke ruke - podario mu je lepu klimu, planine i ravnice, reke i jezera i ~ak ga okru`io sa pet mora. U toj bogatoj prirodi, u raznovrsnj flori i fauni, vekovima se stvarala i razvijala balkanska kuhinja kao zajedni~ko nasledje svih balkanskih naroda. Neopravdano zanemarena, nedovoljno poznata i istra`ena i medijski promovisana, po svim kriterijumima dobrog kulinarstva, spada u sam vrh gastronomskih ostvarenja ovog dela sveta. Svaki od balkanskih regiona ima, naravno, svoje specifi~nosti, ali se, u su{tini, radi o istoj kulinarskoj tradiciji i njenim varijacijama nastalim kao rezultat posebnosti geografskog, kulturnog, ekonomskog... razvitka. Cincarska kuhinja je deo tog velikog balkanskog kulinarskog iskustva i kao takva i sama je rezultat mnogih uticaja - pre svega onih koji su dolazili sa istoka donose}i sa sobom mirise i ukuse kuhinja velikih azijskih civilizacija, zatim arabljanskih, mediteranskih i maloazijskih specifi~nosti dospelih tu jo{ od anti~kog doba, preko rimske vladavine i vizantijskih pohoda.Osmanska carevina dodaje svoje elemente i daje veliki pe~at balkanskoj kuhinji u kojoj se ta nit sa istoka, uprkos odredjenih struja iz Venecije, Be~a, Pe{te, Pariza... decenijama prote`e i vibrira na{im ukusima, ~ine}i je prepoznatljivom i jasno odredjenom i to sa svim njenim posebnostima. Vi{e istra`iva~a koji su tokom 18,19 i po~etkom 20.veka pro{li krajevima naseljenim Cincarima, Aromunima, zabele`ilo je da je njihova ishrana uglavnom bazirana na jegnje}em i ov~ijem mesu, mle~nim proizvodima i da je karakteri{e jednostavnost proistekla iz pokretljivosti nomadskog stanovni{tva koje nije u mogu}nosti da priprema komplikovana jela za koja je potrebno ne samo obilje raznih namirnica ve} i mnogobrojno posudje i oprema. Naseljavaju}i se, tokom svoje istorije, po gradovima, na~in i kvalitet ishrane ove populacije razvija se u pravcu ve}eg izbora i bogatstva ishrane.Starije generacije potomaka cincarskih porodica svakako se se}aju jela koja su pripremale njihove bake i majke. Mnoga od njih danas su zaboravljena ili spadaju u red kurioziteta koja se kuvaju vrlo retko - samo u posebnim situacijama. Prole}ni meni, na primer, pre samo pedesetak godina nije se mogao zamisliti bez kapame, jela od dinstanog jegnje}eg mesa sa mladim zeljem, lukom, spana}em, a u planinskim delovima ~esto sa masla~kom, koprivom, bokvicom pa ~ak i listovima lipe. Svakako tu treba pomenuti zaboravljena jela od jagnje}ih iznutrica, upletenih zape~enih crevca sa planinskim travama, ili onih unutra{njih jagnje}ih delova kojima se obavija ra`anj, a zatim par sati pe~e na `aru od drvenog uglja. Tu je i ~uveno jelo - carne cu vin- teletina sa lukom i vinom pripremana u zemljanom loncu na tihoj vatri, zatim poznata pa~a- vrsta pihtija; pastrma- su{ena ov~etina koja se spremala na razne na~ine ali i veliki izbor janija- jela od me{avina raznovrsnog mesa, povr}a i `itarica u svim mogu}im varijantama. Tave sa mesom ~esto su se zalivale jogurtom i mileramom i zatim pekle, a kada bi {ta od tih par~i}a pe~enog mesa preostalo, brzo bi se razvijala kora koja se sekla na kvadrate i na njih stavljali par~i}i mesa ~esto dopunjeni komadi}em sira i po nekim krompirom- to se sve zatim prekrivalo drugim par~etom testa, peklo i time se brzo dobijao gotov nov obrok sasvim podesan za no{enje u pastirskoj torbi, na putu kirid`ija ili u kakvoj trgovini daleko od ku}e. Kori{}ene su, danas mnogima nepoznate, mahunarke kao {to su to bob, leblebija, fava, od `itarica lomljeno `ito- burgul, heljda, ra`..., kao i bamnje, cedjeni susam i divlje jestivo bilje. Pitomi kesten zamenjivao je krompir i koristio se za spremanje slatkih ali i slanih jela. Porodica Nanu{evski iz Pan~eva, se}a se, kako se u regionu Donje Belice - danas Republika Makedonija, kesten utrapljivao i ~uvao za duge zimske mesece. Sir, i to tip ka~kavalja - ~iju su proiz39

XXI vek
vodnju Cincari usavr{ili i proneli je poluostrvom, bio je osnova mnogim jelima zajedno sa drugim mle~nim proizvodima. Ipak, svaki Cincarin }e se slo`iti da je njihova najva`nija hrana bila i ostala pita. Poznavaoci isti~u da se cincarske pite prave isklju~ivo od doma}ih, sasvim tankih kora, tako da je i sama pita, punjena najraznovrsnijim filovima, vrlo tanka - kao italijanska pica . Ona mora biti ispe~ena sa minimumom masno}e ali tako da se dobija hrskavost i da fil nikada ne preovlada njenim kompletnim ukusom. Neko }e mo`da re}i da je takva pita rezultat poslovi~ne {tedljivosti Cincara koja je ~ak u{la i u anegdote ali je svakako izraz jednog pragmati~nog i racionalnog duha. U pripremanju kola~a starije generacije ~vrsto su se dr`ale prete`no orijentalnih baklava, obi~no pe~enih u pekarama kao {to se to, uostalom, radilo i sa mnogim drugim jelima, zatim tulumba, slatkih pita i kadaifa - koga se danas retko ko i se}a. Poznati su kola~i od obi~nih kora koje se seku u desetak santimetara {iroke trake, uvijaju, tako peku, a zatim prelivaju sirupom od razbla`enog meda

br. 2
sa dodatkom ceckanih oraha ili badema. Pravili su se i suvi kola~i}i koji su mogli dugo da stoje - razne vrste gurabija i kiflica sa upotrebom cimeta i karanfili}a, nekada sasvim neodredjenog slano - slatkog ukusa, a recepture ljubomorno ~uvale i prenosile sa generacije na generaciju.To su bili jednostavni ali ne manje ukusni proizvodi bazirani na medu, orasima, mladom siru, mleku i vo}u. Uticaj ~uvene srednjoevropske tradicije poslasti~arstva polako je prodirao i na Balkan i postajao predominantan tako da se danas retko gde prave slatki{i gore pomenutog tipa. Mo`da }e neke budu}e generacije, u talasu nostalgije, posegnuti za receptima svojih pra i ~ukun baka i nanovo otkriti zaboravljene starobalkanske ukuse. Cincarska kulinarska tradicija, koja je samo jedan mali deo velikog balkanskog kulinarstva, tek ~eka da danas, u eri globalizacije, dobije zna~aj i mesto koje po svemu zaslu`uje i postane cenjeni ~lan evropske ali i svetske kulinarske elite. Svetlana Nikolin

Putuje na{a izlo`ba...
Po~etkom maja ove godine izlo`ba fotografija starih cincarskih porodica imala je svoj debi u etno ku}i Dru{tva „Lepa Armana” u mestu Mihael Kogalni~eanu kod Konstance u Rumuniji. Cincari iz Dobrud`e pozvali su nas da se i mi, po prvi put, predstavimo na festivalu pod nazivom „Zajedno u Evropi”. Bilo je dirljivo i prelepo na}i se medju pripadnicima velike kolonije Aromuna iz Rumunije ali i upoznati grupu iz Albanije, ~uti njihov govor, slu{ati izvornu cincarsku muziku, videti autenti~ne obi~aje, prisustvovati nau~nom simpozijumu, i najvrednije - ste}i drage prijatelje. Ovo je i prilika da se zahvalimo organizatorima Festivala i ~lanovima Dru{tva „Lepa Armana”, a posebno gospodjama Marijani Forfolei i Juliji Viso{ensati kao i Auriki Pihi, novinarki, na{em predanom vodi~u kroz Bukure{t i gospodji Zoi Karaba{, koja nam pokazala kako izgleda pravo cincarsko gostoprimstvo. *** Od tih prvih majskih dana kolekcija fotografija stalno se uve}avala novim prilozima tako da danas posedujemo lep fundus fotosa cincarskih

Prva izlo`ba starih fotografija cincarskih porodica Pan~eva odr`ana je 8.8.2007. u „Banatskoj ku}i” u Torku kod @iti{ta 40

br. 2
porodica iz pan~eva~ke op{tine. Sa njom smo gostovali u „Banatskoj ku}i” Fondacije za rumunsku etnografiju i folklor Vojvodine u Torku kod @iti{ta, predstavili se na izlo`bi u Centru za kulturu Boljevca u okviru sve~anosti Dana Boljevca, da bi ovogodi{nji rad krunisali izlo`bom, prezentacijom ~asopisa „21vek” kao i prate}im programom, u na{em gradu - u Pan~evu. Vredno je ista}i da je izlo`ba izazvala veliko interesovanje i da su nam nakon nje telefoni postajali jako usijani. Javljali su nam se ljudi iz raznih mesta koji su o celokupnom programu ~uli preko medija i interesovali se da li }emo gostovati i kod njih, raspitivali su se za literaturu i o tome gde bi mogli da saznaju ne{to vi{e o Cincarima, a po neki su `eleli da nam ispri~aju pri~e o svojim korenima i

XXI vek
precima. Jedan od tih meilova odlu~ili smo i da objavimo, naravno - uz odobrenje autora: - „...Deo koji sam video na video materijalu jako me je obradovao pre svega {to sam time o`iveo neke svoje uspomene...Kru{evo, par ku}a mojih rodjaka, muzej, spomenik Pitu Guliju, Me~kin kamen...^esto odlazim u Kru{evo, rodno mesto moje majke, i zanima me sve {to se odnosi na Cincare.Kao mali sam svako leto provodio kod bake i dede i zasipao ih pitanjima na koja su oni odgovarali prise}aju}i se svih pri~a iz njihovog se}anja....Da li imate kopije CDa? Voleo bih da ga po{aljem mojoj majci -ona sada `ivi u Somboru, jako dr`i do svojih korena i sakuplja sve {to nadje u novinama ili knji`arama o Cincarima...” Svetozar Baj~ev, student, Beograd.

IZ KNJIGE „BALKANSKI NOMADI” VEISA I TOMPSONA - 1913.

No{wa u Samarini
„Pojas {irok, cipun dug, a fes mu bez ki}anke” vla{ka pesma Za Vlahe iz Samarine svakako se mo`e re}i da koriste narodnu no{nju koja je, vremenom, do`ivela odredjene modne promene ali je zanimljivo da su mu{ka odela bila vi{e pod tim uticajima nego `enska.Tipi~nu ode}u Vlaha nose pastiri i kirid`ije a usvojili su je svi oni koji nisu prihvatili odela sa{ivena na evropski na~in.U nastavku }emo prvo opisati jednostavnu, svakodnevnu no{nju kakvu nose mlade kirid`ije ( fotosi na strani VII-3 ), a zatim kako ona mo`e biti sve~anija i elegantnija za nedelju i proslave. Preko debele flanelske potko{ulje mu{karac }e obu}i duga~ku ko{ulju koja mu dopire do kolena i koja se zove kamea{a.Ona je obi~no od obojenog pamuka - ~esto svetlo plava ili siva, koja se sastoji od ~etvorougaonog naboranog dela spreda dok je zadnji deo skoro sasvim ravan pa se ~ini da mu{karac, kada je sasvim obu~en, nosi neku vrstu suknjice ili fustanele {to je ustvari samo deo njegove duge ko{ulje.Sasvim je mogu}e da je albanska fustanela, koju su Grci prisvojili posle oslobodjenja 1821.godine kao svoju nacionalnu no{nju, proistekla iz ove plisirane ko{ulje. Ona mo`e da ima uzane rukave sa dugmetima oko ru~nog ygloba, sasvim {iroke rukave ili da se nosi bez rukava {to prvenstveno zavisi od toga da li se preko nje obla~i prsluk ili ne. Na nogama su ~arape ili uvija~i od doma}e tkanine koji dose`u do polovine nogu i zovu se coarici. One su ispod kolena privezane sa podvezicama - kalcuvecima, koje se u donjem delu privezuju trakom.Traka je ina~e zna~ajna odlika vla{ke opreme i ona je u prvo vreme bila izvezena po ivici i ukra{ena tankom svilenom trakom.Lep{a ode}a zahtevala je i vi{e tih traka za ~iju je izradu trebalo mnogo vremena, novca i ve{tine.Zna~ajana karakteristika ovih dokolenica je moraju da su dobro priljubljene uz samu nogu kao i oko no`nih ~lanaka kako bi joj najbolje pristajale i delovale kao kama{na. Preko ko{ulje obla~i se prsluk sa dvorednim zakop~avanjem od jake pamu~ne tkanine sa ili bez rukava u skladu sa tipom ko{ulje koja se obla~i.Ovaj deo ode}e naziva se d`ibadan i obi~no je sasvim pripojen uz prsa pritegnut sa kop~ama.Preko njega se nosi ode}a od doma}e tkanine - ne{to kao duga~ak kaput koji dose`e do kolena ali se ne zakop~ava i nema rukave. Ovaj deo naziva se cipun i on se opasuje ko`nim kaj{em preko koga se stavlja duga~ka vunena traka poznata kao branu.Ovo je op{ta i osnovna no{nja vla{kih mu{karaca preko koje se mo`e nositi mnogo drugih razli~itih delova ode}e. U foto prilogu br. prikazan je jedan kirid`ija u obi~nom kaputu od kozije dlake koji mnogi svakodnevno nose. To je, ina~e, deobeo kaput nazvan maliotu i ne{to je du`i od cipuna koji se njime prekriva. Na njemu su dugmeta - gombe tako da mo`e da se zakop~ava sa prednje strane dok sa ledja - uz vrat, ima malu koni~nu kapulja~u koja se prebacuje preko glave u slu~aju lo{eg vremena. Ukra{en je po ivicama cr41

XXI vek

br. 2

venom i plavom trakom, a rukavi su rase~eni sa unutra{nje Kao i ko{ulja i cipun je lep{i u srazmeri sa brojem nastrane od polovine tako da onaj koji ga nosi ako ne `eli bora, falti, „klina” u zadnjem delu. Svakodnevni cipun da stavi ruke u rukave mo`e da ih gurne kroz rameni deo obi~no ima 9 do 10 nabora i ne mnogo ukrasnih traka. i onda }e rukavi slobodno padati pozadi. Nedeljni cipun ima}e oko 20 nabora i izuzetno lep vez sa Na nogama se ukrasnim trakama na donjim ivicama nose delimi~no obojeprednjeg dela {to ga ~ini delom ode}e ne vunene ~arape - lavelike lepote i elegancije.Obi~ni caruhi pudzi, koje {trikaju zameni}e se parom crnih cipela sa sa`ene od vunice i boje svim niskom potpeticom koje podse}aju kod svojih ku}a. Njina evropske cipele razlikuju}i se od hova odlika je de se njih po tome {to se ove ne {niraju i ima{trikaju po~ev{i od prju {picast , {imi, vrh. stiju na gore sa krivim Ljudi srednjih godina nose odela iglama. Cipele su - cakoja su uglavnom ista kao i ova koja ruhi, uobi~ajne seoske smo opisali ali uz par delova ode}e za cipele ju`nog Balkakoje se smatra da vi{e pristaju starijim na. One imaju tanak ljudima. Sve zavisi od godina ali i od djon dobro pri~vr{}en ode}e koju poseduju.za svoju ode}u ekser~i}ima skoro bez kazu da se takva nosila i u njihovoj ikakve potpetice kao i mladosti, bila u modi, ali je od tada nipodignutim prednjim su menjali i iznosili zato {to je ode}a delom - kod prstiju napravljena od doma}ih, izuzetno kvaukra{enim velikim litetnih, tkanina, i vrlo trajna. Ti ljudi gombama. Na glavi gotovo uvek nose belu ko{ulju sve dok se nosi beli fes, kacune po~nu da se bave trgovinom pri kola, bez gombe. Ako je joj se plava boja pokazala prakti~nivreme hladno ili vlajom zbog pranja.Prsluk im je bez ruka`no, kirid`ija }e preva, od grube tkanine, a boja stvar poCincarska no{wa iz isto~ne Makedonije baciti preko svega jedina{nog ukusa. Preko cipuna nosi}e ovoga debeli {iroki ogrta~ od kozije dlake zvani tambare. kratku jaknu sa prose~enim rukavima kao i kod maliota, On je tako debeo i gust da ne propu{ta vodu pa se ki{a koja je od doma}e tkanine i zove se pi{li ili kundu{u. Presamo sliva niz njega. ^ovek je sasvim obavijen tim ogrta- ko svega ovoga ne nosi se ni{ta vi{e osim ako vreme nije ~em koji dopire skoro do no`nih ~lanaka.Rukavi su pri{i- ki{ovito ili hladno kada se obla~i jo{ i maliotu i tambare. veni na krajevima ali su rase~eni na ramenima kao i kod U sve~anim prilikama obla~i se duga~ak kaput od domamaliota. Tu je jo{ i kon~ana kapulja~a dodata pozadi uz }e tkanine skrojen sli~no maliotu ali ne tako duga~ak sa vrat da bi mogla da se prebaci preko glave - njoj nije po- sasvim istim rukavima i kapulja~om. Kaput se obi~no ne trebno vezivanje spreda jer dobro pada preko glave i zakop~ava sa prednje strane. Poznat je pod nazivom talaostaje na mestu ve} samom svojom te`inom. To je obi~na ganu i zaista je lep{i od maliotua. svakodnevna no{nja mladog ~oveka ali za sve~anije priliStariji ljudi nosi}e umesto talaganua deo ode}e poke i slavlja on }e svakako obu}i svoje najbolje odelo.Tada znat kao sarka koji nije vi{e u modi i samim tip prepu{ten }e umesto svoje ko{ulje u boji obu}i belu ko{ulju od finog starijima. Ona odgovara po du`ini talaganu, ima isto taplatna sa velikim brojem napora spreda jer {to je vi{e ko- ko na{ivenu kapulja~u i ne zakop~ava se spreda ali se raz{ulja nabrana to je i lep{a.Da bi se nabori napravili, ~esto likuje po izgledu rukava. Kod sarke rukavi su {iroki i trouje potrebno vi{e od {est jardi platna. Prsluk od debele tka- glasti i padaju slobodno niz ruku. Od samog pojavljivanja nine zameni}e se onim od kadife, vuneni opasa~ u vidu {i- nazvani su -u{i- urekle. roke trake, svilenim opasa~em, a beli fes onim crvenim sa I mladi i stariji mu{karci tokom zime obu}i }e brid`es gombom. I maliotu }e ustupiti mesto paltu, velikom kaputu pantalone privezane kod kolena ali {iroke oko slabina kood debele doma}e tkanine sa kadifenom kragnom sa{iven je se nazivaju {ilivari.One pokrivaju suknjicu od ko{ulje i vi{e ili manje po uzoru na evropske duga~ke kapute i gornji deo dokolenica. Uobi~ajna boja narodne no{nje sapredstavljaju jednu njihovu varijantu sve to dopunjeno ko- da je tamna, indigo plava ali je nekada bila bela. Pastiri, {uljom i prskukom. koji poslednji napu{taju stare obi~aje,kao i neko od stari42

br. 2

XXI vek

jih ljudi, uvek nose dokolenice, uvija~e, cipun sa belom ko- zad na temenu, daju}i njenom vlasniku veseo izgled. Ka{uljom i sve to izradjeno od doma}e tkanine ru~ne izra- pa se zove kelipo{e. U Tesaliji i na gr~koj teritoriji Vlasi po de.Glavni razlog promene boje narodne no{nje od bele u pravilu ne nose fes ve} malu okruglu kapu od astragana sa plavu bili su tro{kovi za odrzavanje bele ode}e u ~istom i ravnim gornjim delom.Ona }e mo`da postati deo njihove dobrom stanju. Bela boja je prirodno izra`ajnija ali nima- no{nje kada fes izadje iz upotrebe. lo laka za odr`avanje u poslovima vezanim za trgovinu. @enska ode}a nema toliko mnogo varijacija i malo se Danas se jo{ jedino mlado`enja obla~i u belu ode}u i za menjala tokom godina za razliku od mu{ke koja je pro{la ven~anje svaki mladi} `eli da sebe vidi u potpunoj narod- put od maliotua do paltoa. Ukoliko se `enska ode}a bude noj no{nji od bele doma}e izatkane tkanine koja mu posle uop{te izmenila u budu}nosti, to }e biti u pravcu usvajanja do kraja `ivota slu`i kao najbolje sve~ano odelo. ~isto evropskog odevanja i odbacivanja narodne no{nje. Dokolenice, cipun i pi{li su uobi~ajna odela ali lepo Dok rade oko ku}e, `ene uglavnom idu bose, a cipele ukra{ena trakama, a ko{ulja koja se nosi ispod cipuna je i duge ~arape obla~e samo u sve~anijim prilikama. Cipele karakteristi~no vrlo {iroka. Mlado`enjina bela ko{ulja su obi~no izradjene u stilu papu~a i nedovoljno kvalitetspreda je, u donjem delu, od grudi, plisirana jer mlado`e- ne.Na putovanjima, kada se porodice u prole}e sele, `ene nja nosi otvoren, uzan prsluk. On je od kadife i izvezen fi- ~esto skidaju cipele i pe{a~e bose sve dok im je tako udobnom uskom trakom toliko gusto da se te{ko mo`e videti nije. Glavni element `enske no{nje, osnovni njen deo, je osnova tkanine.Potrebno je mnogo ve{tine i rada da bi se jednostavna duga haljina u jednom komadu, bez mnogo jedan takav prsluk izradio. Danas se tim poslom bavi ma- nagla{enog struka. Pravi se od razli~itog platna koje nismo lo osoba i njegova prose~na cena je 20. {ilinga. u stanju da opi{emo, poznato pod imenom katfe.Njegovi Pindski Vlasi iz Avdale, Samarine i Perivolija, nasta- uzorci podse}aju na one koji su se mogli videti u Engleskoj njeni u oblasti Verije, prestali su da nose nabranu ko{ulju pre 30. godina. Ovo obave{tenje dobili smo nakon slanja i cipun i usvojili, umesto njih, palto i brid`es pantalone ko- primerka tkanine u Man~ester sa pitanjem da li se {ta sli~je prave od smedje, a ne od plave, doma}e tkanine. De~aci u po~etku ne obla~e kompletan cipun ve} mnogo jednostavnije odelo. Preko donjeg ve{a obla~e dugu ko{ulju od jake doma}e tkanine kao neku vrstu spoljne ode}e. Ko{ulja ima rukave i pritegnutaje kop~ama ili dugmetima. Obi~no dose`e do kolena i na struku se opasuje kaj{em.Na nogama nose duge ~arape.Po pravilu idu gologlavi ali nedeljom stavljaju crveni fes.Preko ove duge ko{ulje znane kao -andri-, de~aci mogu da obuku maliotu ili palto. Kada napune 12. ili 14. godina, andri postaje i suvi{e kratak za odraslog momka i onda se na noge nava~e dokolenice uobi~ajnog tipa, a u 17. godini dobija se kompletan cipun. Ko{ulja poznata kao andri Cincarska no{nja iz Janjine, Gr~ka nekada je bila uobi~ajna ode}a kod gradskih Vlaha ili onih koji su posedovali radnje dok se danas retko vidja.Ta ode}a je verovatno turskog ili no mo`e danas na}i. Materijal koji se sada koristi u Samabar orijentalnog porekla i nosila se u doba kada se smatra- rini i u drugim vla{kim selima u kotlini najverovatnije je prolo privilegijom da se i hru{}ani obuku kao i Turci. izveden u Solunu ili u nekom drugom delu Balkana. Novi dogadjaji na Balkanu uti~u da upotreba vla{ke Mlada }e na ven~anju nositi haljinu od bele svile, a od no{nje ide u pravcu napu{tanja, do sada op{te prihva}e- svake devojke se o~ekuje da kao deo svog miraza ima jo{ nog, no{enja fesa. Vlasi iz Tesalije ve} su stvorili jednu va- jednu svilenu haljinu tamnije boje namenjenu nekom drurijaciju fesa koja je postala veoma popularna. To je mala, gom sve~anom dogadjaju. Pravilo je da svaka devojka, u konusno oblikovana kapa sa prese~enim vrhom, bele bo- sklopu miraza, pripremi jedno mno{tvo haljina kao da }e je, sa puno veza `utom svilom, koja se nosi zaba~ena una- joj one potrajati do kraja `ivota. Samo udovice i starije `e43

XXI vek
ne nose haljine crne boje. Preko te svilene bele haljine, ko{ulje, mlada `ena, bilo udata ili neudata, nosi}e ciketu koja, kako joj i ime govori, je kratki kaput bez rukava sli~no kao i zuave, koja se ne zakop~ava sa prednje strane.Ciketa je sa~injena od fine tkanine i bogato ukra{ena zlatnim gajtanima i vezom. Oko pojase se stavlja pojas sa dve velike srebrne kop~e od filigrana. Ako nosi ciketu, devojka ne}e obu}i ni{ta preko nje jer se ciketa i nosi samo nedeljom ili u nekim sve~anim prilikama. Obi~nim danima devojka }e nositi sasvim jednostavnu haljinu sa keceljom. Kecelja je neophodan deo ode}e i {ta god ona obukla, kecelja je obavezna. Postoje, svakako, radne i sve~ane kecelje.Ukoliko devojka ne obu~e ciketu, obu}i }e dulumu odmah preko haljine.Ovaj deo ode}e za `enu je isto kao {to je cipun za mu{karca. Duluma nema rukave, ne zakop~ava se napred i u potpunosti je ista kao i cipun osim du`ine jer ona dopire sve ddo ~lanaka. Oko ivica ukra{ena je vezom sa trakama, gajtanima,a gornja iviva iznad struka, sa obe strane ukra{ena je ornamentima sa~injenim od nizova okruglih srebrnih dugmeta postavljenih jedan uz drugi.Dulumi izradjeni na ovaj na~in, po pravilu, nose se samo u najsve~anijim prilikama. Kao i cipun i duluma je prihva}ena u struku pojasom koji ima srebrne kop~e ispod kojih visi kecelja. duluma je izradjena od doma}e tamno plave tkanine kao {to je to i cipun i delovi ode}e za svaki dan. Kada `ena nedeljom obu~e svoju najlep{u dulumu, duge ~arape i stavi najlep{u kecelju, postoje jo{ dva dela ode}e koje u toj prilici mo`e da stavi na sebe- to je sarka

br. 2
ili jo{ palto.Palto je duga~ak {irok kaput od crnog debljeg materijala koji dopire do kolena ali se sa prednje strane ne zakop~ava. On ima rukave oko ~iji ~iji su krajevi op{iveni krznom. Sarka je sli~na njemu, to je {irok, duga~ak kaput bez rukava i bez zakop~avanja, crne boje, oivi~ena {irokom crvenom trakom uz ivicu i sa ukrasima uradjenim od pri{ivenih traka, gajtana, na ramenima i na zadnjem delu skuta. To je upadljiv deo ode}e ~iji je upadljivi deo zadnja strana jer je prednji deo sasvim jednostavan. U celini gledano, mora se priznati da {to se obla~enja ti~e, vla{ke `ene pokazuju manje ukusa nego mu{karci. Na glavama ne nose ni{ta osim crne marame koju privezuju oko glave. @ene, `ele}i da izgledaju {to elegantnije, kako to bar one misle, obla~e jedan na drugi delove ode}e, pa kada nedeljom stave na sebe svu svoju najlep{u garderobu ona se sastoji od toliko podsuknji koliko god mogu da ih ponesu. Time se posti`e utisak, do koga mnogo dr`e, da im haljina i sarka od pojasa nani`e li~i na krinolinu. U su{tiniu svojoj punoj opremljenosti za sve~ane prilike izgledaju vi{e kao hrpa nagomilane ode}e nego kao dame koje dr`e do mode, a kako nikada ne nose korset izazivaju ponekada utisak trapavosti.Sa druge strane, jednostavnost cikete je zaista upe~atljiva pa svaka vla{ka devojka koja iole lepo izgleda, u narodnoj no{nji postaje jo{ lep{a i ona joj daje, na neki neobi~an na~in, izrazit {arm. Kod Vlaha ne postoji razlika izmedju letnje i zimske no{nje. Te{ki delovi ode}e od doma}ih tkanina idealni su za vrlo hladne zime ali }e ih Vlasi nositi i u julu. Ista ode}a se nosi i danju i no}u osim {to se tokom no}i skidaju te`i delovi kao {to je to maliotu, palto ili sarka. Sa drge strane, i mu{karci i `ene, kada odlaze na spavanje prvo zatvore sve prozore jer je no}ni vazduh tako o{tar, i le`u na gomilu debelih }ilimova i }ebadi, na patos. Uprkos njihovom zaziranju od hladnog no}nog vazduha ti isti ljudi }e spava}e u prirodi u svako doba godine po svakom vremenu na samo jednom }ilimu i jednom tambareu. Slikovita protivurenost. Mu{ka no{nja je na odredjeni na~in prilagodjena `ivotu u planini. Ona je debela, otporna, omogu}ava slobodne pokrete i u stvari ima sve dobre osobine {kotskog kilta. Sa druge strane, tu su i mnoge njene mane. Suvi{e je te{ka posebno u presavijenim delovima koji vise od vrata iza ledja, uska je oko tela, materijal je ~vrst i koristan zimi i po ki{i zbog nepropustljivosti ali je neprikladan tokom leta. Slo`en sistem no{enja ode}e, njenog zakop~avanja sa kop~ama ~ine svla~enje i obla~enje komplikovanin. Ipak, za planinu koja je rodna gruda Vlaha, no{nja je u celini dobra jer kupanje i skidanje ode}e do gole ko`e nisu ba{ svakodnevna aktivnost. prevela sa engleskog Svetlana Nikolin

Milan ]ur}in
U BE^KOJ [UMI
Sve`e je i vedro jutroKo po~etak lepe pri~e; I po granju i po `bunju Ne{to se budi i ne{to se mi~e. Tr~a}emo po {umi svude; Ti }e{ pri~ati puno i `ivo; Ja }u te dirati mnogo, A ne}e ti biti krivo. Al posle, bi}emo tu`ni, Jer znamo {ta biti ne sme. Ve~e }e biti lepoKo svr{etak tu`ne pesme.

44

br. 2

XXI vek

Dinarizacija Balkanskog poluostrva
sa osvrtom na Cincare u procesu dinarizacije
Prou~avanje fizi~kih, etno-antropolo{kih karakteristika savremenog stanovni{tva dinarskih oblasti na Balkanskom poluostrvu, odnosno „dinarskog” varijeteta je vrlo slo`eno zbog kompleksnih pitanja koja se`u u duboku starinu razvoja ~ove~anstva, a zadiru u probleme antropogeneze, etnogeneze i etni~ke antropologije na tlu celokupne teritorije biv{e Jugoslavije.*1 Bez obzira {to su dinarski rasni elementi prisutni i van na{e teritorije, ~ak do Kavkaza i centralne Azije na istoku, i Skandinavije-na severu, taj tip je zastupljen i u sklopu {irokog dinarskog prostora gde se nalaze ju`ni i zapadni deo Slovenije, veliki deo Hrvatske (Istra, Dalmacija, Lika, Kordun i Banija), Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Crna Gora, zapadna Srbija i njen grani~ni deo sa Albanijom. Od svih ju`noslovenskih naroda, dinarske odlike su najtipi~nije kod Srba.*2 Medjutim, dinarske rasne odlike su, takodje, zastupljene sporadi~no- sa ja~im ili slabijim ograncima, u isto~nim gorovitim i severnim panonskim predelima Srbije. Poznati poljski antropolog, ^ekanovski, svodi rasprostiranje dinarskog rasnog varijeteta na teritoiju biv{e Jugoslavije koje je relativno kompaktno jezgro dinaraca.*3 U dinarskim krajevima kao i u celoj Srbiji, danas je uo~ljiva kombinacija dinarske, alpske, nordijske, isto~noevropske (balti~ke) i mediteranske rasne komponente, dakle, svih onih rasnih oblika koje susre}emo i u ostaloj Evropi ali i sa primesama orijentalida, turanida i negroida koji u~estvuju u oblikovanju antropolo{ke slike celokupnog dinarskog prostora gde je dinarski varijetet ipak najmo}niji.*4 Balkansko poluostrvo je geografski posrednik izmedju Evrope, Mediterana, prednje Azije i severne Afrike. Iz njegovog polo`aja i geografske prirode oblasti, proizi{la je zna~ajna uloga koju je poluostrvo igralo u razvitku civilizacija. Svojom severnom granicom, poluostrvo je vezano {irokim pojasom za evropski kontinent. Ono se nastavlja u prostranu Panonsku i dalje, na istoku, u Rumunsku ili Pontijsku niziju koja je izlo`ena uticajima pontijske oblasti, ju`ne Rusije i prednje Azije, preko Carigrada (Istanbula). Panonski deo je u tesnoj vezi sa centralnom i donekle zapadnom Evropom, zajedno sa velikim grani~nim rekama balkanskog poluostrva- Savom i Dunavom, koje imaju izvore gotovo u centru Evrope. Otvoreno i pristupa~no na severu, Balkansko poluostrvo se su`ava i razbija idu}i na jug, a naro~ito u zapadnom delu. Narodi koji su dolazili sa severa tu su se ~esto rasipali i gubili. Unutra{njost poluostrva, medjutim, prese~ena je u pravcu sever-jug i jugo-istok velikim uzdu`nim udolinama, koje su olak{avale saobra}aj izmedju dunavskih i dinarskih oblasti, s jedne i egejskih, s druge strane. Najva`nija od ovih uzdu`nioh komunikacija su MoravaMarica i Morava-Vardar, koje vezuju Carigrad i Solun sa Beogradom na severu- ~ija je uloga proistekla iz samog geografskog polo`aja- od neprocenljivog zna~aja za etnogenezu. Na taj na~in je uspostavljena veza Balkanskog poluostrva sa prednjom Azijom i isto~nim Mediteranom oblast Egeja. Egejskim morem i mnogobrojnim ostrvima, Balkan je vekovima komunicirao sa isto~nim Mediteranom, Malom Azijom, ~ak Indijom, Egiptom i ostalim severno afri~kim zemljama. Ovu prostranu oblast ina~e smatramo kolevkom najstarijih civilizacija. Takodje, dalmatinska i epirska obala omogu}ava pomorsku komunikaciju sa zemljama Sredozemlja, a naro~ito, Italijom. *** Reljef Balkanskog poluostrva i njegov karakteristi~an geografski polo`aj kao raskrsnice etni~kih grupa sa znatno {irih prostora koje su, u svom vekovnom hodu, doticale njegovo tlo ili se prilagodjavale njegovom raznolikom ambijentu, uticali su da Poluostrvo nije nikada u pro{losti bilo etni~ki, niti rasno, jedinstveno podru~je. Balkansko poluostrvo je bilo podesno da da sintezu antropolo{kih tipova i kultura Evrope, Azije i Afrike.*5 Uzimaju}i u obzir arheolo{ke, antropolo{ke i istorijske podatke sa ovog tla, zapa`amo da etnografski slojevi se`u dublje nego {to izgleda na prvi pogled. Kroz te slojeve povremeno bljesnu atavisti~ke iskrice i shodno zakonu Mendelizma, pojavi se poneka crta koja opominje kakvi smo negde u dubini, odnosno, kakvi smo nekada bili. Protobalkanska i prabalkanska `ivotna snaga, koja je vremenom postala sastavni deo i karakteristika celog na{eg bi}a, vekovima je menjala svoje oblike ali je, ipak, uprkos primanju novog, sa~uvala mnoge starije osobine.*6
45

XXI vek
Na etnografske i antropogeografske pojave, etni~ke promene, socijalna prilagodjavanja i etnobiolo{ke procese na Balkanu, uticali su istorijski dogadjaji kao i seobe naroda i etni~kih grupa. Postepeno je dolazilo i do izmene rasporeda na poluostrvu, gde je jedno stanovni{tvo smenjeno drugim, druga~ijih antropolo{kih osobina, materijalne i duhovne kulture, druga~ijeg jezika i psihi~kih osobina. Preuzimali su se elementi tudjih kultura. Javlja se proces etni~kog osve`enja, o`ivljava se folklorno stvaranje ili se vra}aju stari oblici i na~ini `ivota. Ukr{tanjem stanovni{tva koje se migracijama izme{alo, menja se etni~ki tip pojedinih oblasti i stvara nov etni~ki amalgam.*7 Socijalna, etni~ka i uslovno uzeta, antropolo{ka diferencijacija, ja~a na Balkanu nego u zapadnoj Evropi, naro~ito je izra`ena u dinarskim prostorima, u zapadnom delu Balkanskog poluostrva gde su vekovima nalazila uto~i{te mnoge dru{tvene zajednice koje su pretrpele metamorfozu kao i procese kulturno- istorijskog i bio- antropolo{kog pro`imanja. Neke odlike su vremenom postale osobene, kao na primer, rasno-antropolo{ke i koje se oblikovale rasni varijetet svojstven stanovni{tvu ovih krajeva.*8 Na prostoru jugoisto~ne Evrope i Balkana u celini, u periodu neolita, dominantna je mediteranska antropolo{ka osnova sa raznim primesama i varijetetima, uklju~uju}i tu i paleomediterance i protomediterance kao sastavni deo.*9 Pelazgi su `iveli na trupu Poluostrva od Ponta do Jadranskog mora, kada su prvi put nai{li indoevropski Heleni, Iliri i Tra~ani, koji su se spu{tali ka jugu u potrazi za novom zemljom. Tu ih je sa~ekalo bogato, blago podneblje i relativno razvijena kultura. Pelazgi su pred Helenima, oko 2000 godine p.n.e., uzmicali na jug u egejsko primorje gde su se odr`ali do Herodotovih dana. Profesor @upani} isti~e da je sklono{te bila brdovita i ne tako pristupa~na Ilirija.*10 Sa eneolitom (bakarno doba), antropolo{ka heterogenost se pove}ava, tako da na ovom istom prostoru, uz mediteranski supstrat, sre}emo pored jakog uticaja protoevropeida, protonordijaca, nordijaca i atlantomediteranaca iz pravca severa i prisustvo isto~no-zakavkaskih antropolo{kih tipova.*12 Vremenom Pelazgi bivaju jezi~ki odnarodjeni, te posredstvom najstarijih indoevropljana na Balkanu, gube neka svoja ranija obele`ja i i{~ezavaju u toj masi. U antropolo{kom pogledu, oni se bili od velikog uticaja na fizi~ki izgled najpre nordijskih Helena, potom Ilira, a preko njih Slovena koji su do{li u ranom srednjem veku. Svi su oni bili apsorbovani u etni~koj i klimatskoj retorti prastarog Mediterana.*13 Svoje antropolo{ke crte Pelazgi su nam ostavili u nasledje tako {to je jedan prabalkanski i prednjeazijski supstrat izbijao kroz sve rasne i etni~ke slojeve koji su od praistorijskog do dana{njeg vremena dolazili na Balkan. Od
46

br. 2
te stare mediteranske ( alarodske) porodice, preneli su se i sa~uvali izvesni antropolo{ki oblici, koji su postali karakteristi~ni za sada{nje stanovni{tvo dinarskog predela.*14 Tendencija umanjivanja i eliminisanja dolihokefalije (dugoglavosti), te poja~anja brahikefalije (kratkoglavosti), pa ~ak i hiperbrahikefalije, zapa`a se i kod slovenske populacije na Balkanu od æV veka do dana{njeg doba. Pojavljuju se visoki oblici lobanja i ravan potiljak. O~i i ko`a postaju tamniji {to sve skupa predstavlja ve} dovr{en proces dinarizacije.*15 Za{to se desila ova metamorfoza, duboka telesna i du{evna promena celokupnogg lika i kako se odvijala? Pravi odgovor, danas nau~no prihva}en, daje N. @upani}, kada ka`e da je izvesni brahikefalni element, prisutan na dinarskom kr{u, a koji se pokazao je~im u embriolo{koj borbi sa dolihokefalijom, transformisao prvobitno oblik ne samo ju`noslovenske lobanje.*16 Usled me{anja sa zate~enim stanovni{tvom u novoj postojbini i dejstvom evolutivnih ~inilaca, menja se, u izvesnoj meri, i antropolo{ki izgled ~oveka. Danas su etni~ke populacije dinarske oblasti, u ve}ini, dinarci, koji su dolaskom na jug, relativno brzo, primili dinarski rasni ideal koji su zatekli u novoj domovini, a koji se uvukao u narodni rasni ukus i folklor. Sli~an proces pre ju`nih Slovena, pretrpeli su i Vlasi kojima su Sloveni nazivali kolonizovane Romane, romanizovane Ilire, Tra~ane i druge romanske narode i starosedeoce Balkana- Rumune, Aromune ili Cincare, Meglenske Vlahe. Proces poslovenjivanja Vlaha po~eo je vrlo rano ali je najstariji podatak o tome iz æI veka.*17 Tokom srednjeg veka, pa i novog, etni~ki Vlasi su se odr`ali izrazito na Pindu i u Tesaliji, postepeno se osipaju}i, a oni koji su dolazili u na{e zemlje, ve} bilingvi (dvojezi~ni) uveliko su podlegli poslovenjivanju, ostavljaju}i brojne tragove u toponimima, prezimenima... Medjutim, ni jedan pot~injen narod ne mo`e potpuno da nestane a da ne ostavi kap krvi u `ilama zavojeva~a.*18 Ni do danas Slovenima nije uspelo da do kraja pretope te starince. Neki su se, na primer, sklonili pod mimikriju gr~kog imena i jezika (u Srbiji ~est slu~aj), i takvi u{li u gradske sredine bave}i se uspe{no trgovinom i zanatima*19. Drugi deo su nomadski sto~ari poznati pod raznim imenima- Karavunci, Karaguni, Karaka~ani, Kucovlasi... Aromuni ili Cincari sebe nazivaju „Armanj”- od latinskog Romanus {to zna~i Rimljanin.*21 Cincari, ~ija je kolevka na etni~koj granici Grka, Albanaca i ju`nih Slovena, po poreklu su romanizovani Iliri ili Tra~ani, a sasvim retko Sloveni, po jeziku su Romani, po veri pravoslavni, a po kulturi najvi{e Grci. Osnovna karakteristika je neodredjenost- njihovo ime, prezime, nacionalno ose}anje je neodredjeno. Oni sve mogu da promene. Uzrok tome je ~injenica da nikada nisu imali svoj samostalan politi~ki `ivot, ni

br. 2
svoju dr`avu.*22 Medju Cincarima se nalaze, kadkad, rimske, a dosta ~esto i rumunske i slovenske fizionomije. Vajgand ih deli na dve grupe: - U prvoj, ju`noj grupi, prete`an je crnomanjast tip, ni`eg rasta, {irokih ple}a, jakih prsiju, }o{kaste glave, niskog ~ela, crne ili tamno plave, kovrd`aste kose. - U drugoj, svetlijoj grupi, preovladjuje plavi tip, pre vi{eg no srednjeg rasta, visokog ~ela, smedjih ili plavih duboko usadjenih o~iju, velikih usta, o{trih crta i tromog kretanja, gotovo dostojanstvenog. Cincari su imali ~esto veoma karakteristi~ne duboke, upale o~i iz koji se vidi bistrina, odlu~nost, nadmo} ali i lukavstvo i podmuklost. ^upave i guste obrve imaju obe grupe. @ene su ne`ne, ovalnog lica, belog tena, tamne kose i o~iju.*23 U antropolo{kom pogledu, smatra Dvornikovi}, Cincari ne predstavljaju nikakvu odvojenu rasnu jedinicu u odnosu prema dana{njim ju`nim Slovenima. Ukoliko su i danas medju nama uo~ljivi, Cincari su jedan socijalno-psiholo{ki i kulturno-istorijski tip, mada mo`da uskoro ne}e biti ni to.*24 Izvesne oaze Vlaha, Cincara, prisutne su, {ire uzeto, u dinarskim predelima, a njihov antropolo{ki tip utisnuo je pe~at prido{licama - ju`nim Slovenima, koji su ih etni~ki asimilovali. Ostaci o~uvanog starosedela~kog stanovni{tva dugo su odolevali slovenskoj penetraciji, ~uvaju}i u fizi~ko-antropolo{kom izgledu drevne mediteransko-balkanske specifi~nosti.*25 Melanhobrahikefalni elemenat, koji je preobrazio lobanju ju`nog Slovena, posedovali su ba{ autohtoni, starosedala~ko balkansko stanovni{tvo. Preobra`aj koji je se desio zakonom unutra{nje embriolo{ke prirode svedo~i da su Iliri, koji su kao i ju`ni Sloveni, do{av{i u dinarske predele, bili dugoglavi nordidi, bili samo posrednici u dinarizaciji koja se odvijala ~ak mo`da i na karpatskoj podlozi.*26 U svemu tome Pelazgi su bili onaj osnovni tamnoputi medij, koji je kroz ilirski sloj uticao i na metamorfozu ju`nih Slovena. U dinarskim oblastima kroz novi slovenski sloj prorastao je balkanski starosedeoc, Ilir ili Tra~anin, sa nekim mo`da dubljim i jo{ starijim etni~kim elementom u sebi. Dolazak Turaka u æIV i æV veku i drugih orijentalnih naroda, kojima su Turci davali povlastice (Kurdi, Jermeni, Persijanci, Romi, Arapi, ^erkezi...) ostavio je izvesnig traga i u antropolo{kom smislu probudiv{i ponovo strujanje stare hetitske krvi... Dinarizacija se nastavlja sve do prve dinarske hiperbrahikefalizacije. Turska najezda, ratovi i ekonomski momenat, prouzrokovali su unutra{nja migraciona kretanja stanovni{tva {to je opet dovelo do promene etni~ke strukture i antropolo{ke kompozicije. ^itavi preba~eni narodni blokovi s jednog kraja Balkana na drugi, zbli`ila su i ujedna~ila balkansku etni~ku masu. Srbi, Vla-

XXI vek
si ili Cincari, panonski i repanonizovani dinarci, uistinu, vi{e se ne mogu antropolo{ki razlikovati. Intenzivno se poslovenjuju preostali starobalkanski etni~ki elementi. Rezultat svega je kulturno izjedna~avanje pod op{tom slovenskom kulturnom dominacijom i njenim obele`jem. Fizi~ka i psihi~ka slovenizacija, koja je izvr{ena, sada je dospela do ja~eg stepena. Iz svega toga proiza{ao je dinarski antropolo{ki varijetet, najbrojniji u dinarskim predelima na Balkanu. Aleksandra Jakovljevi}, etnolog

napomene:
1. P.Vlahovi}, Protobalkanske fizi~koantropolo{ke osobenosti savremenog stanovni{tva Jugoslavije-U vrtlogu `ivota, Prijepolje 1978. 2. P.Vlahovi}, n.d.,71. 3. V. Dvornikovi}, Karakterologija Jugoslovena, Beograd 1939, 176. 4. V. Dvornikovi}, n.d.,172-174. 5. N.@upan~i}, Etnogeneza Jugoslovena, Rad JAZU 222, Zagreb 1922, 143. 6. Uporediti:P.Vlahovi}, n.d., 316-317; N.@upani}, Tragom za Pelazgima,13. 7. J.Cviji}, Balkansko poluostrvo i Ju`noslovenske zemlje, Beograd 1966,130 8. J.Cviji}, n.d.,35. 9. @.Miki}, Stanje i problemi fizi~ke antropologije u Jugoslaviji, Centar za balkanolo{ka ispitivanja,knj.9, Sarajevo 1981, 60. 10. N.@upani}, Tragom za Pelazgima,13. 11. V.Dvornikovi}, n.d.,292-293. 12. @.Miki}, n.d.,13. 14. V.Dvornikovi}, n.d.,315. 15 .V.dvornikovi}, n.d.,313. 16. N. @upani}, Etnogeneza Jugoslovena, Rad JAZU 222, Zagreb 1922,192. 17. M.Filipovi}, Simpozijum o srednjevekovnom katunu, 52. 18. P. Vlahovi}, n.d., 57; Jiri~ek,Geschichte der Bulgarien,1876,111 19. P.Vlahovi}, n.d.,56. 20. Enciklopedija leksikografskog zavoda 7, Zagreb 1964, s.v. Vlasi (678-1) 21. Isto 22. D.Popovi}, O Cincarima, Beograd 1937, 27. 23. D.Popovi} ,n.d., 57-59, 258-25924. V.Dvornikovi}, n.d., 234. 25. Isto,299. 26. N. @upani}, Etnogeneza Jugoslovena,192. 47

XXI vek

br. 2

PUTOPIS

Putevima predaka
Ovaj putopis posv}ujem svome dedi Ko~i i baki Kiji, Cincarima iz Bitolja. Najve}i poklon koji su mi ostavili osim {to su me podigli, jeste jezik na{ih predaka - limba armenascha- koji te~no govorim. Neka im je ve~na slava i hvala. Velika ljubav koju su u meni razvili moji deda i baba prema na{oj postojbini, naveli su me da krenem putevima predaka, da ~ujem jezik na izvoru i da do`ivim toplinu cincarskog gostoprimstva. Nadam se da }e ovaj putopis da zagreje neke na{e potomke da krenu putevima svojih predaka, da obidju krajeve odakle vuku porodi~ne korene, da upoznaju kulturu, nau~e mo`da jezik pra pra dedova i da nas na kraju obraduju svojim utiscima kroz pisanu re~, fotografiju, film ili sliku. U susret Pindu Na grani~ni prelaz prelaz izmedju Makedonije i Gr~ke kod Djevdjelije stigli smo 29.maja u 15~asova. Bili smo jedini putnici.Gr~koj policiji koja je pregledala na{e paso{e zasmetalo je {to smo radjeni u Sarajevu. Izli{no je bilo obja{njavati da su na{e roditelje u taj grad doneli neki ~udni vetrovi `ivota. Od granice Solun nije daleko i ubrzo smo se obreli u ulici Odos Egnatia. Bio je ponedeljak i grad je odisao mirno}om.Ova stara ulica deo je rimskog puta Via Egnatia koji je i{ao od Dra~a i spajao Solun, Bitolj i Serez sa Crigradom. Odmah smo potra`ili crkvu Sv. Dimitrija, za{titnika Soluna, koja se nalazi nedaleko od Egnatie.To je ogromna bazilika sa dosta starih i o~uvanih celina. Suvenire je prodavala visoka i otmena gospodja sa plavim o~ima. Na cincarskom sam joj kazala da sam Armanja na {ta je ona na engleskom odgovorila da smo svi ljudi. Kupila sam ikonicu Sv. Dimitrija i iza{la u portu ubedjena da je i ona Cincarka. U Solunu smo proveli 24 sata. Radovala sam se da ujutru, po ko zna koji put, vidim solunsku pijacu. Piljari, mesari, prodavci ribe i maslinki nadvikivali su se hvale}i svoju i onako besprekornu robu. Na jednoj tezgi bilo je sigurno dvanaestak vrsti maslina. Pekare su mirisale na razna, tek ispe~ena, peciva, a doma}ice su kupovale i po pet hlebova. Ru~ali smo u restoranu na pijaci i to jela koja je jo{ kuvala moja baka. U rano posle podne napustili smo Solun i lrenuli putem prema Veriji je ubrzo za{ao u brda. Verija ili Ber je lep grad na obroncima planina, strmo sagradjenna osun~anoj padini, potpuno nov i bogat. Ni48

smo se zadr`avali iako smo tu imali prijatelje `ele}i da vidimo pre svega ne{to staro, tipi~no cincarsko.Nastavili smo prema Kozanima, usponom koji nam se, u prvi mah, nije u~inio tako velikim. Put je bio nov, {irok, neoptere}en. Da je re~ o velikom nagibu shvatili smo tek kada nam je prokuvao hladnjak.Takvi planinski prevoji i usponi pratili su nas du` celog putovanja. Na sre}u, u blizini se nalazilo odmori{te sa ~esmom i hladnom planinskom vodom.Razgovarali smo sa voza~ima kamiona koji se na tom mestu zadr`avaju radi osve`enja.Savetovali su nas da preno}imo u konaku manastira Sv. Sumela, udaljenog oko ~etiri kilometara od odmori{ta na putu. Manastir sa konakom sazidan je na najvi{oj ta~ki uspona odakle se put za Kozane spu{ta ka dolini.Priroda oko njega je veli~anstvena, a crkva nova i rasko{na. Pose}uju ga grupe koje tu obi~no i preno}e. Dugo smo {etali pred spavanje upijaju}i sve boje i mirise {uma i proplanaka, a sobu smo dobili u zgradi koja je otklju~ana samo zbog nas.Uo~ili smo veliki broj soba sa po tri, pet pa i vi{e kreveta koje su bile prazne. Spavanje se ne napla}uje ve} se primaju prilozi, koliko ko mo`e i koliko smatra da je potebno da ostavi za konak. Rano ujutru probudila su nas crkvena zvona. Po~injala je slu`ba pa sam po`urila u crkvu da prislu`im sve}u za sre}an put. Kozani je divan gradi} u koji smo brzo stigli, pravo na kafu.Kafed`ije su u`urbano iznosili stolove. Grad je blistao sve`e okupan jutarnjim suncem, nov i moderan ali ipak, u gornjem delu strmih ulica, ugledala sam nekoliko starih drvenih kapija sa baglamama. Provirivala sam u dvori{ta kao da ~u u njima ugledati nekog svog. Gradski trg vrveo je od `ivota i mladosti. U njegovom sredi{tu, izmedju klupa i {eta~a, {tr~ala je nekakva bandera, a na njenom vrhu smestilo se gnjezdo roda sa malim pti}ima. Kozani je bio najvedriji grad na na{em putu i nije mi se odlazilo iz tog toplog i razdraganog mesta ali ~ekala nas je Gravena koja je dobila naziv od re~i greben. Putevi kojima smo se kretali napravljeni su na starim, stotinama godina kori{}enim putevima koji su vijugali po grebenima ogromnog pindskog masiva.U samoj Graveni nismo se zadr`ali.U~inila nam se nekako pra{njava, ravna, mo`da i zbog toga {to se nalazi u ravnici.^uli smo da je ovaj kraj do`iveo zemljotres ali neke velike {tete nije bilo.@urili smo bez zaustavljanja u Kalambaku, gradi} pod Meteorima.Uz put, prolazili smo pored platoa sa razapetim {atorima i puno cve}a izmedju njih {to je delovalo kao lepo uredjen kamp.

br. 2
Kalambaka, gore, medju stenama, staro je selo sa malim ku}ama.Retko je koja obnovljena i u njima ima i `ivota.Stigli smo skoro pod same Meteore i lepo smo videli kapelice i pe}ine za isposnike. Turisti ih opsedaju i poku{avaju da obidju svaki kutak. Nadala sam se da }u u ovom selu nai}i na nekog sa kim bih progovorila „un zbor”. Bilo je podne i toplo pa su se me{tani povukli u ku}e. Izmedju starih zidova sakrivenih u ru`e stajala sam i is~ekivala. Pojavila se jedna starica. Samo sam takve i tra`ila. Oslovila sam je na cincarskom ali mi je ona odgovorila na gr~kom i nestala iza neke kapije.Ostala sam tako par minuta zure}i u kapiju pitaju}i se da li }u uop{te ~uti cincarsku re~. Spustismo se zatim u grad i stadosmo pred jednu radnju sa suvenirima.Ubrzo se pojavila jedna sredove~na gospodja.Obratila sam joj se na cincarskom {to je ona odmah i prihvatila.Pitala me je da li smo iz Rumunije. Tada

XXI vek
lazile su se i ba~ije.Zvonilo je sa svih strana. Svuda uokolo tr~ali su odlu~ni ov~arski psi koji su se razlikovali od na{ih {arplaninaca.Nalazili smo se na visini od 1989 metara. Jedan stari ~obanin dostojanstveno nam se pribli`avao.Hodao je lako oslonjen na karlibanu dok mu je preko levog ramena visila preba~ena kabanica. Doviknuh mu nestrpljivo „buna zua”, a on mi otpozdravi. Prvi put na ovom putu zapodenuh pravi razgovor. Nikome se nije `urilo.Objasnila sam mu odakle smo i za{to smo do{li na Pind.Starina je bio iznenadjen mojim znanjem jezika. Horizont se ve} uveliko tamnio dok smo zavr{avali razgovor. Moj novi prijatelj polako predje {iroki drum da prislu`i kandilo u kapelici pokraj puta. Njih smo du` ovog puta videli bar sto. U svakoj od nji je stajao zejtin, pa ko zastane mo`e da se pomoli i da upali kandilo.Taj obi~aj veoma je star kao i tradicija podizanja kapelica. Kako je narednog dana bio veliki praznik-Spasovdan, ~obanin nam je na rastanku po`eleo „bun mes”, uspe{an mesec,po{to je bio prvi juni. Polako nastavismo za Mecovo ili kako ga Cincari zovu-Amin}u, putem koji se od ovog mesta blago spu{tao ka visoravni. Mecovo na Pindu

Na visini od 1200 metara, obavijen pindskim vrhovima belim od snega, kao uklesan u padinama, le`ao je pred nama grad Mecovo u koji smo u{li strmom ulicom, nizbrdo, zaustaviv{i se pred prvim hotelom sa nazivom „Aneta hotel”. Vlasnici sam se obratila na cincarskom koji sam ve} te~no govorila Prerada vune - jedno od najstarijih zanimanja cincarskih `ena bez onih zastajkivanja oko prise}anja re~i, {to je ona odmah prihvatila. Ispri~ala sam joj odakle smo sam doznala da u Kalambaki jo{ samo stariji ljudi govore i za{to do{li i moju `elju da ~ujem jezik predaka i vidim „limba vlacheska”. U{la sam u radnju da kupim par sitni- ~uvena cincarska naselja na Pindu. Aneta nam je ukazala ca ali vi{e da bih jo{ malo razgovarala.Stariji ~ovek iz veliku ljubaznost i gostoprimstvo.Malo nam je u~inila i ceprodavnice bio je vrlo predusetljiv. I on me je pitao da li nu ali posle tolikog puta o visini hotelskog ra~una niko od sam iz Rumunije, jer, kako re~e, ~esto im odatle dolaze tu- nas nije ni razmi{ljao. Odmah smo krenuli u centar grada risti~ke grupe, a epirski Cincari rado odlaze u rumunske da se pro{etamo njegovim uskim, strmim ulicama gde je banje, neki su ih posetili i po deset puta. ponekada razmak izmedju ku}a bio svega jedan koPriroda prema Mecovu je prelepa. Visoravni i pa{nja- rak.Svuda je ~isto i uredno, a ku}e sagradjene sa mnogim ci {ire se dokle god oko vidi.To je pravi ov~arski kraj. Sa drvenim detaljima, ukrasima i terasama.Sve je nekako jednog grebena gde smo zastali da bi smo ohladili pro- uradjeno u skladu sa prirodom, sa merom i ose}anjem. klju~anu vodu iz hladnjaka posmatrali smo kako predve~e Najlep{i ukras su radnje u kojima se prodaju predmeti od mladi}i u kolima, ponekad i sa nekom bakom, idu od sta- drveta, vune i kujund`iluk, a primetili smo ~ak i kineske i da do stada, pomuzu ovce, sakupe mleko i odvoze. Pute- pirotske }ilime.Veoma se neguje drvodeljski zanat u celoj vi su ina~e besprekorni sa ~estim ~esmama iz kojih izbija pindskoj oblasti. Na gradskom trgu, i pre i posle podne, ledena izvorska voda ali kako smo se bli`ili Mecovu, krivi- sede starine oslonjene na svoje karlibane, {tapove. U bline su postajale sve ja~e i ~e{}e, a usponi sve ve}i.Zausta- zini je i spomenik Aleksandru Averofu kao i istoimeni muvili smo se na jednoj visoravni da malo predahnemo okr- zej i galerija. Na moju veliku radost u Mecovu ima mla`eni samim livadama i stadima u kojima su negde bile sa- dih.Ne napu{taju grad jer turizam kojim se puno njih bamo ovce, a negde ovce i koze zajedno. U blizini stada na- vi, donosi dobre prihode. Vide se i mlade mame sa beba49

XXI vek
ma u kolicima kako {etaju trgom koji je jedino ravno mesto u gradu i gde jedino mogu same, bez pomo}i baka, da u`ivaju sa bebama. Ve~erala sam „pita ku prash s ku markatlu” a moj mu` neku salatu sa neizbe`nim maslinama. Bilo je papreno skupo u odnosu na cene u Solunu. Osim nas u Mecovu su tada gostovali jo{ samo neki Englezi koji ina~e dolaze da planinare po Pindu. U gradu samo preno}e a sutradan predju preko planinskog masiva na ja-

br. 2
liturgija. Ona nije i{la zbog posla ali zato svaki dan pali kandilo. Crkva je bila udaljena 4.kilometara u pravcu Kalambake. Kako kola nikako nismo mogli da upalimo, krenuli smo pomalo neraspolo`eni niz ulicu kada sam ugledala dve mlade elegantne `ene za koje sam odmah pomislila da su se uputile u crkvu. Pri{la sam im i objasnila ko smo, a one nas ljubazno pozvale da im se pridru`imo. Stara crkva u kojoj se odr`avala liturgija bila je sasvim jednostavne arhitekture, sagradjena od kamena ali u unutra{njosti videli smo izuzetne stare ikone. Crkva je dominirala na visoravni, u njenom centralnom delu, okru`ena nepreglednim livadama posutim narcisima.Kada smo se pribli`ili ve} je bilo mnogo `ena i dece sa bogatim buketima cve}a u rukama.Mu{karaca je bilo malo. Stare `ene su bile u no{njama, a ve}ina no{nju nosi i radnim danom. Kako se u ovakvim prilikama tradicionalno nosi i hrana, nakon liturgije, bake su povele decu i unuke na livadu gde su svi zajedno posedali u krug i doru~kovali. Ko nije imao baku taj nije imao oko koga da se okupi na livadi. Mlade `ene, zbog moderne ode}e, taj obi~aj ne upra`njavaju. Ja sam za uspomenu iz stare vla{ke crkve sa Pinda ponela kesicu tamjana. „Limba vlacheska” ovde svi govore. Mecovo je vla{ka oaza, a vla{ki-cincarski jezik se u~i i u {koli. Kako sam ja strankinja, uvek su mi se prvo obra}ali na engleskom ili gr~kom. Slu{ala sam Anetu kako razgovara sa svojim malim rodjakom kada se vratio iz {kole. Prvo pitanje je bilo „kum trikush” .Tako je nekada i mene mama pitala i to ne samo u vezi sa {kolom. Moja najve}a `elja bila je da se slikam u narodnoj cincarskoj no{nji. Aneta je imala svoju no{nju na kojoj je neke delove vezla sama. Odvela nas je u svoj stan, u samoj zgradi hotela i uvela u pravu cincarsku sobu. Sve je bilo zastrto, podovi, zidovi i kreveti. Na zidovima su visile pli{ane prostirke sa orijentalnim motivima, kao onaj gde Turci pu{e duga~ke ~ibuke, ahri{}anske devojke ih dvore. Na krevetima su }ilimi u prete`no crvenoj boji. Zavesice na prozorima su rukom radjene. Provela sam ~itav sat u obla~enju i fotografisanju, dok je moj mu` `arko `eleo da prilegne na {iroki cincarski krevet. Sutradan, te{ka srca, napustili smo Mecovo i krenuli u najzaba~enije epirsko naselje prema Albaniji, Samarinu. Aneta nam je ~ak predlo`ila put koji nije ni bio ucrtan na karti ali je prolazio kroz epirska mesta, kroz Miliju i druga. Put do Milije bio je nezavr{en i bez saobra}aja. Prolazio je kroz borove {ume i verovatno slu`io za njihovu eksploataciju.Da nam se desio nekakav kvar na kolima, te{ko da bismo se domogli kakve pomo}i. Delimi~no smo vozili po makadamu, a delimi~no po trasi.Aneta nas je sa razlogom uputila na ovaj pravac koji obuhvata najlep{i deo Pinda. Pind je ina~e gr~ka [vajcarska. Takvu Gr~ku ne poznaje ni-

Smiljana Aleksandrov u cincarskoj no{nji u Mecovu na Pindu, Gr~ka

njinsku stranu gde ih sa~eka autobus i odvozi na janjinski aerodrom. U hotelu smo dobili sobu sa ogromnom terasom sa koje se video ceo grad kao na dlanu. Ujutru, pred nama je zablje{tao Pind jo{ uvek pod snegom. Taj pogled na grad i planinu potpuno nas je op~inio i moj mu` je po`eleo da u Mecovu ostane do kraja `ivota. I cincarski jezik postajao mu je sve bli`i i razumljiviji otkrivaju}i davno zaboravljene cincarske korene sa maj~ine strane. Na{e prvo jutro u Amin~u, Mecovu, 1.juni, Spasovdan ili 40.dan od Vaskrsenja, ovde u Pindu, slavi se kao veliki praznik. Aneta nam je prelo`ila da posetimo staru vla{ku crkvu, na visoravni, gde se na taj dan dr`i velika
50

br. 2
ko od nas. ^etinarske {ume su guste i nepregledne, a visoko na osun~anim padinama, bele se vla{ka sela. Milija, Samarina, Klisura i Nimfeon Milija je malo mesto na ovom putu u pravcu Samarine, a put kroz nju bio je u to vreme tako uzan da nismo mogli da se mimoidjemo sa jednim vozilom. Ne{to se na tom mestu istovaralo, a ja sam sva sre}na iza{la iz vozila da ka`em koju re~ na cincarskom. Na brdu iznad sela uzdizala se lepa crkva. Pred jednom pinterskom radnjom videla sam naslagano bar stotinu malih, drvenih buri}a u koje se pakuje sir. @ao mi je {to i to nismo snimili. Put se nastavljao i na jednoj prelepoj livadi zastali smo da se odmorimo i u`inamo „pane cu kash”, a na slede}oj visoravni, odmarali smo se jo{ du`e. Posmatrali smo stado ovaca i koza koje se kretalo unaokolo. Koze- kapre, su crne i smedje boje sa veoma dugom dlakom. Na mnogima od njih vise klepetu{e pa se zvonjava ~uje na daleko. Zvonca se stavljaju ~ak i ov~arskim psima koji su krupni i sna`ni.Neki od njih sede pokraj samog puta dok drugi jure za nama da nas {to pre oteraju od njihovih stada. Pind je ogromna i nepregledna planina, ~etiri puta je ve}i od [are.Na njegovim visoravnima posejano je mno{tvo crkvica, naro~ito prema Samarini o kojoj sam saznala mnogo zanimljivih podataka. Put za Samarinu vodio je preko planinskih grebena.Kako je tada bio u izgradnji nikakvih putokaza ni obele`ja nije bilo. Ljudi su nam govorili -idite samo grebenima i sti}i }ete u Samarinu. Naziv mesta poti~e od re~i samar, kako ka`u me{tani jer naselje le`i na Pindu kao samar na konju. Ne znaju}i da smo u blizini Samarine, upitali smo jednog ~obanina koliko jo{ ima do naselja.Mladi}, visok, tanak, preplanuo, odgovorio nam je na srpskom- jo{ 4. kilometara. On je na{u registarsku tablicu ugledao mnogo pre nego mi njega. To mu je, uostalom, i bio posao -da motri i zapazi svaku promenu. Mladi} je dolazio iz Skadra, iz Albanije, radio je kao sezonski ~obanin. Mnogi Vlasi (Cincari) dolaze iz Albanije u ovaj deo Gr~ke uz granicu i rado su tu prihva}eni kao vredni i pouzdani radnici. Rade sve poslove koje gr~ki Vlasi niti su radili, niti `ele da rade. Put od Mecova do Samarine, iako nezavr{en i te`ak za vo`nju, pamti}u zauvek. Zbog sporog putovanja mogla sam da u`ivam u lepotama Pinda prolaze}i kroz njegove najpitomije delove- sa grebena na greben. Trasa sada{njeg puta u izgradnji ide starim putem-utabanim kirijd`iskim stazama vekovima unazad. Svi dana{nji bogata{i i hotelijeri u pindskim varo{ima a i {irom Gr~ke, potomci su tih upornih i vrednih aromunskih predaka sa ovih planinskih vrleti. U Samarinu smo stigli u kasno posle podne. Na delu osun~anog trga sedle su starine. Pri{li smo im, predstavili

XXI vek
se i po`eleli da malo porazgovaramo ali da samo pre toga obidjemo mesto. Samarina, nekada ~uveno epirsko naselje, dalo je zografa Mihajla i jo{ ~uvenijeg sina mu Danila.Danas Samarina je mala i stara.Brzo smo je pro{li i vratili se na trg, starcima. Ve}ina njih `ivi `ivi dole po celoj Gr~koj, a najvi{e u Larisi. Ovde u planini provode vreme od ranog prole}a do jeseni kada je napu{taju i sele se u nizinu. U naselju ostane osam do devet ljudi koji mesto ~uvaju od upada albanaca i ne retkih plja~ki preko zime, a granica je sasvim blizu. U hotelskoj sobi, na zidu, visi ven~ana slika dede vlasnika hotela. Do{ao je iz Amerike, da se u Samarini o`eni i otvori ovaj hotel.Danas je, naravno, to potpuno nova gradjevina visoke kategorije. Hotel vodi njegov unuk dok otac i stric sede ispred hotela sa ostalim starinama. Stric nas je ~astio pivom i od njega smo tokom razgovora saznali slede}e: Za vreme Drugog svetskog rata Samarina je bila potpuno uni{tena i spaljena, a 1500 mladi}a iz ovog mesta izginulo je ili nestalo u Albaniji gde su poslati da se bore protiv Italijana.Ovo su kazivanja ~oveka koji je savremenik pomenutih dogadjaja i ~iji je stariji brat bio jedan od nestalih u tim borbama. Deset godina nakon rata u Samarini nije bilo ni `ive du{e. Ljudi su se postepeno vra}ali i podizali ku}e iznova na njihovim zgari{tima. Samarina je sada potpuno obnovljena. Na gradskom trgu najstariji je dud rasko{ne kro{nje, posadjen 1940. godine - moj vr{njak.Za ve}inu vlasnika ku}a ovo je samo vikend naselje jer mladi i zaposleni provode u njima samo petnaestak dana godi{nje, `eljno i{~ekuju}i penziju da starost pro`ive u zdravim mestima, u planinama, kao i njihovi preci kada su se tu vra}ali iz pe~albe. Moj sagovornik mi re~e da je on vlasnik onih stada od 5000 ovaca na visoravnima oko Samarine, pored kojih smo pro{li. Ovce dovezu u aprilu ili maju, kamionima, iz Larise. Tu borave do oktobra, a onda se polako vra}aju, pe{ice, dvanaest dana, kao nekada. Sve mleko otkupljuje jedan ~ovek u Samarini. U hotelu smo bili jedini gosti. Lepo smo spavali na nadmorskoj visini od 1650 metara. Samarina je najvi{e naselje na Balkanu.Sva vla{ka naselja gradjena su iznad 1200 netara, na osun~anim padinama planina nedaleko od ispa{a.Ujutro sam iz kreveta gledala na trg. ^ovek ispred ku}e preko puta ~ere~io je ovcu.Jutarnju kafu poslu`ila nam je stara gazdarica. Videla sam da je ve} ~istila neko povr}e za ru~ak. Bilo je nekako uvenulo i nisam znala kako se zove. Gazdarica mi re~e da u Samarini jo{ ni~eg svezeg nema i da se svo povr}e dovozi, a bio je 3. juni. Vlahoklisura bila je slede}e mesto na{eg obilaska. Janjinu i Kostur nismo ni `eleli da posetimo jer su velika mesta gotovo sasvim izgubila vla{ki duh.Vozili smo vrlo do51

XXI vek
brim putem i u podne ugledali osun~anu Klisuru.popeli smo se do najvi{ih ku}a u gradu tra`e}i one nepromenjene. Na{li smo jednu takvu. Bila je sve`e okre~ena ali netaknuta, stara 150. godina. Zamolila sam staricu od 86.godina, ~iji je otac ku}u gradio, da mi dozvoli da je razgledam iznutra.U ku}u sam u{la sa strahopo{tovanjem i zami{ljala da su u takvoj ku}i nekada `iveli i moji preci. Ku}a je, naravno, na sprat i izlazi na dve ulice. Uz ku}u, pod istim krovom, nalazi se i toalet. Gore su tri spava}e sobe i ostava, „dolape”. Sobe su prostrane, sa po dva prozora i po dva kreveta sa leve i desne strane. Sredina sobe je slobodna. Takav isti raspored bio je i kod Anete u Mecovu. Na patosu i krevetima su }ilimi. Na zidove su naslonjeni neizbe`ni tvrdi pravougaoni jastuci, jedan uz drugi. Do pola su prekriveni belim platnom sa na{ivenom ~ipkom ru~ne izrade. To je bio prizor iz mog detinjstva, samo su mi se uspomene ~inile sada tako daleke, izbledele. Ku}a od spolja uop{te nije izgledala tako velika dok su sve sobe , u stvari bile vrlo prostrane. U prizemlju se nalazila kuhinja koja je odvojena od dnevne sobe. Na sredini je {poret na drva i {iroki krevet, prekriven }ilimom. Iz kuhinje se ide u ostavu za drva. Sve udobnosti su prisutne, te zimi ne mora da se izlazi iz ku}e. Baka dolazi iz Kostura, svakog prole}a u martu. Bila je u velikom poslu. Tog dana je kre~ila i o~ekivala sina sa porodicom iz Kostura.Planirali su da tog leta obave neke radove u ku}i ali ja vi{e volim {to sam ku}u videla pre tih zahvata. Baka mi re~e da bi volela da je smrt zadesi na nogama.Razgovarale smo kao rod rodjeni. Nisam vi{e smela da je zadr`avam.Zahvalih se i obuh cipele koje sam ostavila pred vratima. Napolju me je ~ekao mu` razo~aran {to nije mogao da nas snimi jer je sve filmove bio potro{io. Pored poslednjih ku}a iznad Klisure nalazi se groblje. Greben ga deli od visoravni na kojoj su pasli konji. Groblje je dobro ogradjeno i zaklju~ano. Na sredini je kapela- bela duga~ka zgrada gde se ~uvaju mrtvi pre sahrane. U Klisuri postoje tri crkve. Na `alost, u podne, sve su bile zatvorene. U svakom cincarskom mestu jedna crkva je obavezno posve}ena Sv.Dimitriju, a jedna Sv.Bogorodici. Ikona Sv.Dimitrija, po pravilu, najve}a je u svakoj crkvi. U Klisuri sam zapodevala razgovor sa vi{e starih osoba. @ene bolje govore cincarski od mu{karaca. Oni su ga zaboravili rade}i daleko od rodnih mesta i po 40. godina. Na dva mesta smo bili pozvani na kafu. Izabrali smo da prvo odemo kod starg para od preko 80.godina, koji su imali ku}u gore, visoko, na samom vrhu Vlahoklisure. Kupili su je pre 30.godina, zna~i da bi u njoj proveli staros, nakon napu{tanja gradskog `ivota. Sa terase imaju neponovljiv pogled, odatle se vidi ceo horizont. Starac je 40.godina bio voza~ kamiona. Predlo`io nam je da na putu od Klisure prema Lerini, obavezno skrenemo u ~etvr52

br. 2
to selo sa leve strane, u Nevesku. Poslu{ali smo ga.U toku razgovora sa njima, gospodja mi je ukazala na neke finese u cincarskom jeziku i rekla da se u Klisuri vi{e ne ka`e „vlacheska limba” ve} „armane{}e”. U Klisuri se govori najpravilniji dijalekt cincarskog jezika, tzv. gramostanski. Drugu kafu smo popili u donjem delu grada kod gospodje koja dr`i kafanu. Po ocu je Makedonka. ^ula nas je kako govorimo, ostavila otvorenu kafanu i ponudila se da nas provede po Klisuri. Volela je da govori makedonski, {to smo rado prihvatili. Po{li smo do crkve ali je bila zatvorena. Pored nje se nalazilo de~ije igrali{te za pred{kolski uzrast. Zna~i, u Klisuri ima mladosti, u njoj se `ivi. Manje je grad staraca od Samarine, dok je pak Mecovo grad mladih. I Klisura je vikend grad za mlade Vlahe koji rade po celoj Gr~koj. Oni provedu obi~no bar desetak, petnaestak dana u Klisuri kada su dole velike vru}ine. Sve su stare ku}e obnovljene, a mnogo se grade i nove. Nove grade ve}inom oni koji tu stalno `ive. Na{a prijateljica nam je pokazala ku}u svoje majke, svoje k}erke i tri svoje ku}e. Klisura se preko zime ne napu{ta kao Samarina. Starci zimi sede u kafanama i igraju domine pa tada i na{oj prijateljici posao bolje ide. Za Nimfeon, odnosno Nevesku-vla{ko mondensko selo, skrenuli smo na devetom kilometru posle Klisure, na putu za Lerinu. Vozili smo dobrim putemsa neizbe`nim usponima do nadmorske visine od 1350m. Kola smo ostavili na ulazu u selo i odmah se popeli na greben koji nas je neobi~no privla~io. Pred nama je pucao horizont u nedogled. Ostali smo tu do mraka. Zurila sam u daljinu od koje nisam mogla da odvojim pogled. Nikada nisam videla tako daleko, a da sam stajala na zemlji. U dolini se dizao dim iz nekih te{kih postrojenja. Mo`da je to bila Makedonija. Takvi prizori nisu kvarili vidik na{im precima, koji su ovim grebenima i{li za svojim kirid`ijskim poslovima. Na ovom mestu nismo bili jedini posetioci - lepi vidikovac svi rado pose}uju- grupe mladih i djaci sa u~iteljima.Oko mene su se muvali neki kerovi, a sa vrha bora posmatrao me je {areni drozd. Projuri{e i dva ~obanina na konjima, razgovarali su na vla{kom. Nerado sam ostavila svoje mesto na grebenu. Po{li smo u selo da potra`imo preno}i{te. Nimfeon je mondensko mesto gde bogati Vlasi imaju lepe i velike ku}e. Dolaze u svojim skupim automobilima, bez porodica i neodoljivo podse}aju na Italijane. Nimfeon nema svoj karakteristi~an trg za okupljanje seoskih starina. Sedi se, uglavnom, u ba{ti hotela, pored ~esme iz koje izbija mlaz debeo kao ruka, hladne planinske vode. U starijim i skromnijim ku}ama `ivi `ivi, isto tako, stariji i skromniji svet. ^ula sam da izmedju sebe govore „armane{}e”. Pitala sam jednog starca za sobu na cincarskom, a on mi je na gr~kom rekao da odem u hotel, a pre

br. 2
toga je sa `enom razgovarao cincarski. Kome god sam se obratila na cincarskom, odgovorio mi je na gr~kom. Gre{ku sam napravila i u hotelu. Gazdu sam pozdravila na cincarskom, a za sobu sam dobila odgovor „ohi”. Bilo je ve} kasno, a sobu jo{ nismo na{li. Kona~no sam shvatila da se ovde vla{ki na govori sa strancima ve} samo sa svojim najbli`im. Ja, kao stranac, trebalo je da govorim zvani~no gr~ki ili engleski.Jedva smo, na intervenciju nekih uglednih Vlaha, dobili sobu u potpuno praznom hotelu. Moj mu` je ostao u ba{ti i dugo razgovarao sa tim ljudima. Jedva sam zaspala besna na samu sebe {to sam ispoljila neku vrstu nacionalne euforije, ali samo iz `elje da {to vi{e govorim maternjim jezikom. Moji preci su mudri i umereni, cincarski su govorili samo do ku}nih vrata, a na sokaku sve {to treba- turski, jermenski, arnautski, pored gr~kog koji se zvani~no govorio. Za Lerinu smo krenuli rano ujutro i kafu pili na suncem obasjanom trgu. Granicu smo pre{li mirno i opet sami. U Bitolj smo stigli ve} oko 10 sati. U susret cincarskim mestima u Makedoniji Bitolj je rodno mesto moje bake. Napustila ga je 1904.godine, radi udaje. Sa 16.godina oti{la je u Sarajevo gde je moj deda razradio kafed`ijski posao. Moja baka nikada vi{e nije videla Bitolj. Mnogo je tugovala i spominjala Pelister. U to vreme Bitolj je bio velegrad. Cvetali su zanati i trgovina i nosila se ode}a po evropskoj modi. Obi{li smo groblje i crkvu Sv.Bogorodice. Iako sam ovaj grad posetila vi{e puta jo{ nisam zadovoljna jer ima mnogo mesta koja bih `elele da vidim. Neki Vlasi su nam kazali da je crkva Sv.Bogorodice cincarska i da se 3. juna, na dan Cara Konstantina i Carice Jelene, slu`i liturgija na cincarskom, a prevedena je i liturgija Sv. Jovana Zlatoustog. Se}am se da je moja baka taj praznik izuzetno po{tovala zbog dedinog imendana. U rano popodne krenuli smo za Kru{evo preko Prilepa, voze}i dobrim i neoptere}enim putem.Pro{li smo kroz lepo selo Krivogo{tane gde je u centru sela bilo preko deset gnezda roda sa mladima. Me{tani ka{u da im se rode uvek vra}aju,~ak i kada sru{e staru i podignu novu ku}u. Na dimnjaku nove ku}e ubrzo se u prole}e ponovo nadje rodino gnezdo.Na usponu prema Kru{evu zastali smo na jednom pro{irenju.Seli smo na travu i gledali na plodnu, obradjenu kotlinu. U`ivali smo u prizoru. Ruke sam zaronila u busenje maj~ine du{ice .Mirisala je, po meni, ja~e nego ikada. Nadrala sam malo za uspomenu. Iznad nas, belelo se Kru{evo, najlep{i cincarski grad od svih koje sam videla. U Kru{evu je sve obnovljeno ili novo ali u starom stilu. Sve je belo i ~isto, samo se hotel na vrhu grada ne uklapa

XXI vek
u skladnu arhitekturu. Ta velika betonska gradjevina sa ravnim krovom remeti skladnu vezu grada sa prirodom. Koliko je tek bukvi ise~eno. Kru{evo `ivi. Puno je mladih na ulicama, a za vikend svakako ih ima jo{ vi{e. Razgovarala sam cincarski sa `enama koje sam sretala oko ku}a. Zvale su nas na kau ali smo mi bili u `urbi. Grupa mladih, koja je pro{la pored nas, razgovarala je na makedonskom, a u ku}i kako govore- to ne znam.Iz Kru{eva vratili smo se u Bitolj po{to sam `elela da i ovaj put vidim Trnovo i Magarovo - rodno mesto moga dede Ko~e.Njegov otac, Sterija, donet je kao dete u Bitolj iz Lamije kod Larise. Postao je trgovac grosista kanapima. O`enio je devojku Teofaniju iz Magareva, gde mu je `ivela porodica, sve dok u Bitolju nije sagradio ku}u. Najstarija dedina sestra Kija u Magarevu je zavr{ila trgova~ku {kolu i ubrzo preuzela poslove u radnji rano preminulog oca. Pri~a se da je

Goran Trailovi}
UN OM
Eara unâoarâ un om Albu Ca sarea Shi anchisi tu câsâbâ Singur ca tseara Nu vidzu canâ Sh-nu agiumsi tu câsâbâ Albu ca sarea shi singur ca tseara Ea, el nica easti aclo Iu lu alâsâm Nu s-dusi iuva shdealihea câ nu agziustea di canâoarâ.

MOSCOPOLEA
Catsi va s-eara atsel Câsâbâ azâ Cu bulevari shi Aifeleshtsâ mushutets Dultsi shi dârut armânescu popul Nu va s-eara cânâscut dupu jali Ma dupu luØuzlu shi dupu loclu vulturornju cu anâltsimi.

53

XXI vek
Magarevo imalo kaldrmu pre Bitolja, {to mi je jednom spomenuo i rodjak Il~o, Kijin unuk. Kada smo od Bitolja po{li prema Trnovu i Magarovu, pogre{ili smo put jer nikakvih oznaka na putu nije bilo. Po{li smo pravcem ka hotelu „Molika” i Pelisteru.Tako, gre{kom, udjosmo u Ni`epolje. Kakva sre}a - pa i to je cincarsko mesto. Mladi ljudi su obnovili pradedovske ku}e i dolaze iz Bitolja, gde rade, da sa porodicama provedu slobodno vreme na 1200-1300 metara nadmorske visine.Ni`epolje vrvi od `ivota. Puno je me{tana i vikenda{a. Svi rado govore vla{ki ali opet bolje `ene nego mu{karci. S jednom porodicom proveli smo ~itav sat u razgovoru. Reko{e mi da se iz Beograda vratila folklorna grupa puna odu{evljenja i sa najlep{im utiscima. Neka mlada `ena sve vreme pa`ljivo je pratila razgovor. Rekla nam je da je sre}na da sve razume ali da ne zna da govori vla{ki. U Ni`epolju je velika crkva Sv. Bogorodice, u centru sela. Dan je odmicao i te se oprostismo i nastavismo ka Trnovu. Zbog nedelje i u ovom mestu bilo je puno sveta.Zapazila sam da je izgradjano puno ku}a u odnosu na na{ boravak tu pre desetak godina. U porti crkve Sv. Bogorodice jo{ su se mogli videti vernici. Moj rodjak Il~o rekao nam je da su u ovoj crkvi kr{teni svi na{i preci. Za vreme Prvog svetskog rata crkva je bila o{te}ena pa je ikonostas u duborezu prenet u istoimenu crkvu u Bitolju Uski sokak je bio zakr~en automobilima. Baka mi je pri~ala da su kao deca sa majkom odlazili u Trnovo na izlet. Jedva se provla~e}i, nastavismo uz planinu prema Magarevu. U kotlini iza nas, video se Bitolj. Kao i u prethodnim mestima i u Magarevu je bilo mnogo izletnika. ^uvena krupna kaldrma jo{ postoji, U{li smo u crkvenu portu. Neizmerno je mala za veoma veliku crkvu Sv.Dimitrija. Iza crkve nalazi se malo groblje i ja sam odmah krenula ka njemu. U porti je zaselo neko veselo dru{tvo koje nas je zvalo da im se pridru`imo. Mene su, medjutim, opsedale druge misli. I{la sam od spomenika do spomenika i ~itala imena kao da }u tu prona}i nekog svog. Pobo`no sam u{la u crkvu i dugo se zadr`ala. Stari crkvenjak me pratio pogledom. Znao je da nismo razdragani izletnici. Ispred crkve na klupi, stajalo je jedno progorelo kandilo. Pogledala sam u crkvenjaka. Nemo mi je odobrio da ga uzmem. Hvala mu. To kandilo mi je draga uspomena. @ao mi je {to crkvenjaka nisam oslovila na cincarskom. Mislim da sam ve} bila umorna i da sam se pla{ila da mi se ne prekine tanka nit trenutne veze sa precima. Otkako smo kro~ili u Magarovo, ose}ala sam neku vrstu treme. Crkva Sv. Dimitrija podignuta je 1836.godine. Sveze je okre~ena i spolja i iznutra.Od ranije znam da sve popravke i odr`avanje finansiraju iseljenici iz ovog mesta. Ima izgled bazilike. [iroka je 25 metara, a duga~54

br. 2
ka bar duplo vi{e.Unutra se nalaze okrugli stubovi, po tri sa svake strane.Sve to govori da je nekada Magarevo bilo veliko mesto kada je imalo potrebu za ovolikom crkvom. U suton smo se popeli na Pelister, osvetljen zracima zalaze}eg sunca.Ispunila sam time `elju moje bake. Preno}ili smo u Strugi gde sam pre desetak godina upoznala gospodina Vangela Panu u du}anu na{eg prijatelja gospodina Branka Pinta.Tada sam prvi put i ~ula cincarski van svoje ku}e pa sam po~ela sa njima da razgovaram na tom malo znanom jeziku.Gospodin Pana je u meni probudio interesovanje za Cincare i sve {to je u vezi sa njima. Od njega sam ukratko saznala ~itav niz novih podataka. Gospodin Pana mi je pokazao gasopis „Zborlu anostru”, zatim sliku cincarske zastave i kazao mi za skupove u Frajburgu.Ovaj plemeniti ~ovek rodom je iz Gornje Belice koju smo tada i obi{li iz po{tovanja prema njemu. Po pri~anju gospodina Pane i gospodina Pinta, Gornja Belica je strahovito stradala od Bugara jo{ pre Prvog svetskog rata. Tada je stanovni{tvo izbeglo u isto~nu Srbiju gde se gospodin Pinto i rodio. Malo se ko nakon toga vratio. Strmi makadamski put sa mnogo krivina vodi od Struge za Gornju Belicu. Govorim o stanju od pre deset godina od ovog putopisa.Tada smo zatekli potpuno opusto{eno selo. Videli su se samo temelji ku}a. Sve ostalo je bilo razvu~eno, sve od krova do poda i odneto u Donju Belicu u koju su se naselili Albanci. Lokacija na kojoj se nalazi Gornja Belica tipi~na je za sva cincarska mesta. Visina je izmedju 1200 i 1300 metara. Temelji ku}a komotno su rasporedjeni u prostranom lavoru koji podse}a na amfiteatar. Od vetrova je za{ti}en visokim i strmim stenama planine Jablanice prema Albaniji, na kojima su se gnezdili suri orlovi. Sada ih vi{e nema jer nema ni ovaca. Gornja Belica je dobro osun~ena i provetrena. Kada je Struga bila u`asno malari~no podru~je, stanovnici Gornje Belice bili su po{tedjeni te po{asti. Trgovci i kirid`ije silazili su u Strugu na pazarni dan, dva do dva i po ~asa hodom. Po mraku su kretali, a po mraku su se i vra}ali u svoje zdravo naselje - u Gornju Belicu. Na uzvi{enju koje dominira nad Gornjom Belicom, nalazi se crkva Sv. Petke, koja je velika i dobro o~uvana bazilika koju je gradio Stavre Nikolov iz Lazarpolja, 1835. godine. Dugo sam sedela sa Vesnom Tanevskom, k}erkom gospodina Pinta, u porti crkve.Odatle se pru`a divan pogled na Gornju Belicu i na o{tre visove planine Jablanice koji se uzdi`u nad njom. Vesna mi re~e da se tu, oko crkve, okuplja narod za velike praznike. I ovoga puta, na povratku sa Pinda, nakon deset godina od prvog dolaska, obi{li smo gospodina Pinta. Tek tada mi je rekao da da su njegovi preci do{li sa ove velike planine te otuda i nose prezime Pinto.Na `alost, deca mu

br. 2
ne znaju cincarski jezik. Sa gospodinom Pintom se dopisujem. Poslao mi je vi{e kaseta sa cincarskim pesmama. Struga je lepo uredjen grad. U poslednje vreme dosta je renovirana ali u starom ~ar{ijskom duhu.Prozori ku}a i du}ana su tamno smedji, a zidovi beli. Preko mostova na Drimu vrvi mladost. Sutradan smo preko Debra, u kome se nismo zadr`avali, nastavili za Lazaropolje, u Bistri, mesto gde su `iveli Mijaci. Na daleko je bila poznata „debarska {kola”, umetnika, rezbara, zografa, kujund`ija, graditelja i majstora iz ovog regiona, koji su decenijama ukra{avali crkve i manastire {irom Balkana. Mijaci naseljavaju oko 19. sela medju kojima su Treson~e, Gari, Selce, Osoj, Lazaropolje, Gali~nik... Na putu za Lazaropolje, nad samim Debarskim ve{ta~kim jezerom, ugledasmo jo{ sa puta, crkveni toranj. To je bilo selo Raj~ica. Udjosmo u selo i uputismo se ka crkvi. Za nama, u stopu, i{la su neka deca. Radoznalo su nas zagledala i pitala da li i mi prodajemo ku}u. Crkva je bila dobro ogradjena i zatvorena. Naidje jedna `ena i mi krenusmo da razgovaramo. Saznali smo da je selo potpuno napustio slovenski `ivalj, a da su se naselili muslimani Albanci. Stoje napu{tene i stare i nove ku}e. Sve{tenik dolazi samo za ve}e praznike. Iz d`amije se, preko zvu~nika, ~uo poziv za molitvu za umrlog hod`inog sina. Ni na{a sagovornica ne `ivi vi{e u Raj~ici, dolazi iz Debra samo da obidje majku. Pored nas pro{ao je samo jedan ~ovek, hri{}anin, koji jo{ `ivi ovde. Dok mi je ne{to pokazivala, `ena je upotrebila re~ „aprapa”, a re~e da u Raj~ici nije bilo Cincara. Selo Raj~ica je osnovano kao metoh manastira Sv. Jovan Bigorski. Crkva u selu posve}ena je Sv.Djordju pobedonoscu. Gradjena je 1835.godine kada je i manastir dobio svoj sada{nji izgled, a za vreme okretnog igumana Arsenija, rodom iz mija~kog sela Gali~nik. Arsenije je za oslikavanje i rezbarske radove na ikonostasima dovodio najbolje majstore toga vremena, iz Elbasana i Kor~e, zna~i Cincare. Ikone u manastiru Sv.Jovan Bigorski i u crkvi Sv. Djordja, radili su Mihajlo i Danil iz epirskog grada Samarine. Danil se zamona{io i ostatak `ivota proveo u Raj~ici. Napismo se hladne vode ispred crkve. Stara plo~a iznad ~esme imala je latinski natpis. Nastavili smo usponom prema Lazoropolju vrlo dobrim putem. Na tridesetak kilometara od Debra, a na visini od 1350.metara, ukazalo nam se naselje. Lazaropolje, divno mesto na osun~anoj visoravni, postavljeno je amfiteatralno, sa ku}ama u krug i sa velikom crkvom u sredini. Ku}e nisu zbijene. Izmedju njih ima prostora za ba{te koje je osvojila sve`a i so~na pa{nja~ka trava. Poslednje ku}e penju se navi{e grebena, sa kojeg se pru`a lep pogled na celu okolinu.Vode ima mnogo, svuda izbija iz cevi nadomak zgrada. Ku}e su sve spratne, izgra-

XXI vek
djene u starom balkanskom stilu. Prizemlje je od lomljenog kamena, a sprat od drveta. Neke imaju spolja drvene stepenice koje se zavr{avaju terasom du` ku}e sa ulaznim vratima. U Lazaropolju smo zatekli stare ljude. Bio je radni dan pa u crkvu nismo mogli da udjemo - bila je zatvorena. Vlasnici ve}ine ku}a su zaposleni dole u gradovima.Ku}e se dobro odr`avaju i nema zapu{tenih. Svaka je okre~ena, a vrata i prozorski kapci, dobro u~vr{}eni. Na njima je malo {ta promenjeno, gotovo ni{ta, a napu{tenih uop{te nema. [etala sam izmedju kamenih zdanja, pila vodu i o~ekivala da nekog ugledam.Jedna starica je u svo-

Samarina, ~uveno cincarsko naselje na Pindu, Gr~ka

joj maloj ba{ti brala neke listi}e. Za povr}e je na ovoj visini bilo jo{ rano. Pozdravila sam je sa „buna dzija”. Iznenadila sam je te nije imala vremena da razmi{lja. Odgovorila mi je na isti na~in, zna~i vla{ki. Imala je preko 80. godina, pa ne verujem da je zaboravila roditeljski jezik. ]ute}i je nastavila da bere svoje listi}e i ja sam se povukla. Sela sam na drvene stepenice ku}e na vrhu sela i pisala ove zabele{ke. Silaze}i ka centru sela, na jednoj velikoj zgradi, ugledali smo latini~ni natpis „Kosta Drakul”. Izmedju zatvorenih ku}a, kroz neka otvorena vrata, ugledala sam i drugu staricu kako posluje u ku}i. Njoj sam nazvala „dobar dan” i zamolila je da mi dozvoli da razgledam ku}u. Bila je to lepa i velika kamena ku}a na sprat. Podigao ju je stari~in otac 1836.godine., zna~i pre 160.godina. Najve}a je u selu. U prizemlju je velika soba sa razbojem pored prozora, sa leve strane od vrata. Desno, svuda unaokolo, nalazile su se police sa sudovima, zatim sanduk za bra{no i me{enje hleba, a desno od ulaznih vrata, ekonomi~ne, drvene spiralne stepenice koje su vodile na sprat. Gore su ~etiri velike sobe sa po dva prozora u svakoj. Vidi se da su bili bogati. @iveli su od ovaca, a zime provodili u Demir Kapiji. Zahvalih se i ostavih je da posluje po ku}i. U~inilo mi se da je i ona skoro do{la u selo. Nerado smo napustili Lazaropolje sa nadom da }emo ga jo{ jedanput posetiti.
55

XXI vek
Slede}e odredi{te bilo nam je manastir Sv. Jovan Prete~a, nazvan „Bigorski”, po materijalu od koga je gradjen-vrsti kre~njaka. Nalazi se u klisuri reke Radike, a na putu Debar - Gostivar. Tu su {kolovani mnogi ugledni mitropoliti kao i zograf Danil, rodom iz Samarine. Freske u kupoli i srednjem delu crkve, potpuno su o~uvane dok su freske donjeg dela crkve prekre~ene sve do jedne jer su navodno bile o{te}ene. Nema ni traga od nekog poku{aja da se one restauriraju. Sv. Jovan Bigorski ubraja se u

br. 2
najo~uvanije manastire svoga vremana. Najve}i radovi na crkvi i konaku, uradjeni su za vreme arhimandrita Arsenija od 1830-35.godine, kada je manastir dobio dana{nji izgled. Bila sam razo~arana i tu`na zbog prekre~enih prelepih fresaka koje je moj mu` video pre vi{e od 10 godina, pre mene i pre na{eg obilaska cincarskih sela i gradova iz kojih su nekada davno do{li moji preci. Smiljana Aleksandrov

Porodice Cincara doseljene pre dva veka u Pan~evo
Stanovnici cincarskog porekla u Pan~evu tokom 18. i 19.veka bili su i Anastasijevi} Dimitrije, Aspri Nikola, Bukovalo Jefta Nikola, Bulza, Varsan Aleksije i Georgije, Vista Nikola, Dijamandi Konstantin, Zaharijevi}, porodica Koka - proslavljali Sv. Dimitrija, Pahanovi} Anastas, Periste Georgije, Popovi} Georgije, porodica Prita iz Klisure - u Pan~evu postoji i ulica Dr Marije Prite, Risti} Petar - radio kao ribar u Pan~evu osam godina, ~uvena porodica Spirta, Toli} Janko, D`and`afilovi} Georgije, Mavrudis u Dolovu i Brestovcu - slavili su Sv.Dimitrija izumrli, kao i poznati Ilija Kolarac. ^uvenu mehanu u Gornjem gradu „Kod patke” koja postoji i dan danas, vodila je porodica Dimitrijevi} promeniv{i svoje prvobitno prezime Lambrin. Potomci su @ivka Lambrina i slavili su slavu Sv.Nikolu.

Literatura
(za tekstove Svetlane Nikolin)
Balkan i Balkanci, Balkanolo{ki institut, Beograd 1937.; Sa balkanskih isto~nika, Milan Budimir, SKZ 1969.; Ogledi iz balkanske istorije, Dimitrije Djordjevi}, SKZ 1989.; Obredi i obi~aji balkanskih sto~ara, Dragoslav Antonijevi}, zbornik Balkanolo{kog instituta; Istorija Beograda, Prosveta, Beograd 1974; Istorija Jugoslavije, Prosveta, Beograd 1970., Op{ta enciklopedija Larus, Vuk Karad`i},Beograd; Rani srednji vek, Tamara Talbot Rajs, Jugoslavija, Beograd; Veliki vek Dubrovnika, Radovan Samard`i}, Prosveta, Beograd 1962., Rimska civilizacija, Pjer Grimal, Jugoslavija, Beograd; Velikani, Pribislav Marinkovi}, Beograd 2005.; Nikola Oka, Vladeta ^oli}, Saobra}ajni fakultet, Beograd 1997.; Aromuni, Gustav Vajgand, Lunjina, Beograd 1998.; Istorija Gr~ke novog doba, Ri~ard Klog, Clio, Beograd 2000.; Istorija Srba, M.S. Milojevi} Beograd 1872.; Istorija naroda Jugoslavije, Prosveta, Beograd 1960.; Praistorija, M.Gara{anin i Antika, Djordje Mano Zisi, Jugoslavija, Beograd 1982.; O Cincarima, Du{an Popovi}, Beograd 1937; Zaboravljeni starobalkanci, Jovan.F. Trifunoski, Moskopoljska zadu`bina, Beograd 1994.; Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije, J. Cviji}, Beograd; Stari Beograd, Djuro Gavela, 3D, Beograd 2005., Our visit to Israel, Emmanuel Dehan, Israel 1993.; About Greece, UniversitÚ of Athens, 2004.; Putuju}i Crnom Gorom, D. [}eki}, Nik{i} 1987.; The nomads of Balkans, Ýace and Thompson, Biblo-Tannen, GB, 1913.; Monografija Banatskog Novog Sela, Imendan i slava Cincara, Djurdjica Petrovi}, Etnografski institut, Beograd; Istorija srpskog naroda, SKZ, Beograd 1987.

56

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->