br.

2 XXI vek

CINCARI U PAN^EVA^KOJ OP[TINI

Izmedju opstanka i nestanka

Svetlana Nikolin, politikolog rodica i njihovih potomaka sa na{e teritorije. Izlo`ba, ko-
autor projekta ja se stalno dopunjuje i dobija na kvalitetu, do sada je
imala nekoliko gostovanja, a nakon glavne prezentacije
ovog ~asopisa u Gradskoj biblioteci u Pan~evu po~etkom
godine, obi}i }e vi{e gradova Srbije.
Zapo~et prvobitno kao traganje za sopstvenim koreni-
ma autora, Projekat je kasnije dobio dublju i sveobuhvat-
niju dimenziju ali i takav, samo je tek zagrebao vrh lede-
Godina koja je pred nama progla{ena je godinom in- nog brega arhivske gradje, terenskog rada, prevodila~ke
terkulturalnosti, a Pan~evo, kao grad koji neguje multiet- aktivnosti... Gde su tu jo{ planovi za osnivanje etno teatra
ni~nost i kulturnu raznovrsnost, prepoznao je i podr`ao, mladih, popularizacija cincarskog muzi~kog stvarala{tva,
po prvi put, jedan projekat o Cincarima, odnosno Aromu- izdava{tvo...
nima, skoro sasvim zaboravljenoj etni~koj zajednici u na- Poseban kvalitet je pove}ano interesovanje javnosti, a
{oj zemlji. naro~ito samih Cincara i njihovih potomaka, koji su dobi-
U Vojvodinu i u grad na Tami{u, dolazili su iz ju`nih li zamah uop{te mogu}no{}u realizacije jednog ~asopisa
krajeva najvi{e od 18. veka, naseljavali se po ve}im trgo- o njima, kao i sazrevanje svesti o neophodnosti ve}eg li~-
va~kim centrima i tokom godina ostavljali neizbrisiv trag i nog anga`ovanja u o~uvanju starog balkanskog jezika i
ogroman doprinos u svim oblastima dru{tvenog, ekonom- bogate tradicije.
skog i kulturnog `ivota. Veliki broj na{ih sugra-
djana uop{te i ne zna ko su Cincari, a pogotovo
@elim da se posebno zahvalim svima koji su doprineli da
da ih jo{ kod nas ima. O njihovom jeziku i tradi-
ovaj ~asopis bude bogatiji i raznovrsniji, pre svega Mr Mir~i Ma-
ciji saznanja su takodje minorna.
ranu, istori~aru; Aleksandri Jakovljevi}, etnologu, Milenku Jova-
Projekat je, u prvom redu, imao za cilj da iz-
novi}u, snimatelju i scenaristi, kao i Valentinu Miku, novinaru i
vu~e iz zaborava ovu, po svom doprinosu zajed- knji`evniku. Veliku zahvalnost upu}ujem, naravno, svim ~lanovi-
nici, vrednu etni~ku grupu i skrene pa`nju javno- ma pan~eva~kih cincarskih porodica na saradnji i razumevanju
sti na proces njenog potpunog utapanja i nestan- - bez njih ovaj ~asopis ne bi ni bilo mogu}e realizovati.
ka kao jedinstvenog entiteta. Podr{ka lokalne sa- Narodni muzej, Gradska biblioteka i lokalna samouprava
mouprave ali i pokrajinskih institucija tim je zna- Pan~eva, sa svoje strane, takodje su zna~ajno pomogli promoci-
~ajnija, prevazilazi op{tinske okvire i spontano ji Projekta.
prerasta u jo{ dublje i sveobuhvatnije istra`ivanje.
Po~etkom 2007. godine Evroregionalni cen-
tar za razvoj dru{tva u multietni~kim sredinama iz Pan~e- Ako je najvi{i izraz kulture jedne sredine tolerancija,
va - „In medias res”, osnovao je Odeljenje za o~uvanje i onda je ova etni~ka zajednica njen zna~ajan promoter i u
razvoj cincarske kulture i kao podr{ku Projektu sakupio, za pro{lim i u sada{njim vremenima i predstavlja, sa ponosom,
nekoliko meseci, mno{tvo starih fotografija cincarskih po- jo{ jednu kockicu vi{e u multietni~kom mozaiku Vojvodine.

XXI vek
1
XXI vek br. 2

Balkan kao sudbina

Starobalkanske zajednice Ilira, Tra~ana, Da~ana, jima je bilo ove populacije-Durmitor (Uspavani), Vizitor ,
Dardanaca i drugih naroda pretrpele su skoro potpunu ro- Stari Vlah, Vla{i}i..
manizaciju kroz nekoliko vekova vladavine Rimske imperi- Sa dolaskom Otomanske imperije, Aromanska, Cin-
je. Visoki dometi rimskog dru{tva odneli su prevlast nad carska populacija, postepeno usvajaju}i trgovinu i zanate,
kulturom starosedelaca koja se postepeno ali sigurno uta- iz svojih poznatih stani{ta na Pindu, Gramosu, Olimpu...
pala i prelivala u kulturu Rimljana. Latinski jezik postajao polako se spu{ta u gradove, u mahale, kako usled pritisa-
je sve vi{e zvani~ni jezik komunikacije, a sa njim se brzo ka tako i zarad boljih mogu}nosti trgovine i sigurnijeg `i-
usvajao i novi na~in `ivota, verski kultovi, prihvatala trgo- vota. Pomera se postepeno sve vi{e ka severu idu}i putevi-
vina, zanatstvo kao i slu`ba u rimskoj administraciji i vla- ma uz re~ne kotline Vardara, Morave sve do Save i Duna-
sti. Duh rimskog prava prelio se poluostrvom tako da su se va, ~esto prelaze}i u Austrougarsku i njihove gradove u Pa-
svi odnosi na Balkanu i Podunavlju uredjivali u skladu sa noniji, pa i dalje, naseljavaju}i se u Be~u, Pe{ti, Lajpcigu,
va`e}im rimskim pravnim normama. Novi vladari doneli Trstu...Druga grana spu{tala se na jug ka Atini ili na istok-
ka Carigradu, a odatle ka Bliskom istoku, Egiptu...
U 18. veku u Beogradu je postojala velika
U Gornjem gradu, u Pan~evu, radila je nekada poznata ka-
pravoslavna trgova~ka ~ar{ija gde su glavnu re~
fana - pravi han, koja je nosila naziv „Kod dve kamile”. Tu su
vodili Cincari koji su odatle, svojim kanalima, od-
jo{ u tursko doba svra}ali putnici i trgovci sa svojim karavanima
u kojima se bile i kamile, dobijali sme{taj i hranu kako za sebe lazili ~esto dalje na sever. Iz spiskova koje je na-
tako i za svoje `ivotinje ali i sklapali poslove i sakupljali va`ne pravila Austrougarska na svojoj teritoriji, vidi se
informacije o carini i situaciji na granici. da su ove prido{lice bile uglavnom poreklom iz
Janjine, Moskopolja, Servije, Argirokastra, Katra-
nice, Trnova, Blaca...Cincari su stvarali tesne ve-
su sa sobom razvijenu materijalnu i duhovnu kulturu i na ze sa srpskim trgovcima kako u Beogradu tako i u Zemu-
osvojenim teritorijama izgradili akvadukte, puteve, mosto- nu, Pan~evu, Pe{ti, ~ine}i obi~no jedinstvenu pravoslavnu
ve, hramove, gradove, vojne postaje ali i visoku umetnost trgova~ku koloniju.
i stvarala{tvo...Stari balkanski jezici postepeno su zamenji- Trgovina izmedju Otomanskog i Austrougarskog car-
vani latinskim koji je, svakako, i sam trpeo odredjene pro- stva bila je vrlo razvijena, pogotovo u 18.i 19. veku, kada
mene.Latinski uticaj u lingvisti~kom smislu protezao se ~u- su ogromni karavani sa~injeni od vi{e stotina konja, ma-
venim putem rimskih legija- Via egnatia, od Dra~a do So- garaca i kamila natovarenih pamukom, svilom, vunom, pi-
luna i do Crnog mora, dok je ju`no od njega ostala sfera rin~em, duvanom, makom, uljem i drugom tra`enom ro-
uticaja gr~kog jezika. Stari sloj ilirskog, tra~kog i da~kog, bom sa juga i istoka, stizali i istovarivali se na Savskom
zadr`ao se jo{ samo ponegde u toponimima i odredjenom pristani{tu gde se roba carinila, a odatle prevozila u Ze-
broju li~nih imena. mun pa, ili re~nim ili drumskim putevima, odnosila dalje u
Naziv Romei, Romani, Aromani... postao je sasvim Be~ i druge evropske gradove. U Tursku se iz Austrije uvo-
odoma}en ozna~avaju}i na Balkanu pripadnike Rimske zilo mnogo manje robe i to prevashodno proizvodi od sta-
imperije, dok je oznaka- Vlah- do{la do nas posredstvom kla, porculana, oru`je, nakit, satovi, manufakturni proiz-
Kelta. Sloveni su tako ozna~avali sto~arsko stanovni{tvo vodi...Kao i Zemun i Pan~evo je u to doba do`ivljavalo
uop{te, pa i one Romeje koji su se bavili tim poslom, {to je pravi procvat. U Ju`ni Banat naselile su se mnoge porodi-
unelo dosta zabune medju putopiscima i istra`iva~ima.U ce sa juga bave}i se prvenstveno trgovinom i ubrzo, upor-
velikoj seobi naroda u 5.,6. i 7.veku sa kojom su Sloveni nim i neprekidnim radom stekle velike imetke.Ostalo je za-
do{li na Balkan, staro romanizovano stanovni{tvo po~elo belezeno da su ovi vredni doseljenici sa juga stvarali svo-
je da se povla~i u visoke planinske masive Balkana ali i da je male kompanije i trgova~ka sedi{ta i u Turskoj (Beo-
se seli u zaledje du` jadranske obale naseljavaju}i ~ak i grad, Serez, Solun..) i u Austrougarskoj (Novi Sad, Temi-
ostrva i Istru. Putopisci su ih nazivali Morlacima ili Mavro- {var, Zemun, Osjek, Pe{ta...).Poznato je da je trgovac
vlasima. Redje su birali gradove za svoje naseobine mada Apostol Had`i Dijamandis iz Zemuna radio sa bratom Te-
postoje indicije da ih je bilo i u Raguzi, u Dubrovniku.U ofanom iz Sereza koji mu je slao pamuk, a Apostol ga
srednjem veku poznate su Velika i Mala Vla{ka, a iz tih preuzimao u Beogradu i iz Zemuna dalje otpremao u Be~
perioda ostala su i mnoga imena planinskih oblasti na ko- kod porodice Karajanis. Na tim putevima pamuka sa isto-

2
br. 2
ka do Be~a jedno od najve}ih bogatstava stekli su i Sine,
austrijski plemi}i, ~uvena cincarska porodica iz Moskopo-
lja, veliki bankari, trgovci ali i dobrotvori.
Uspe{an razvoj trgovine, a sa njom pove}anje op{teg
nivoa `ivotnog standarda, kao i uvek, remetile su politi~ke
prilike i ratovi kojih na Balkanu nikada nije nedostajalo.
Socijalna previranja, ustanci, ratni sukobi, prekinuli bi za
odredjeni period migracione procese od juga ka severu ali
su se oni ipak stalno odvijali razli~itim intenzitetom. Skoro
u svakoj gradskoj sredini u Srbiji, i na severu u Vojvodini,
bilo je cincarskih porodica koje su svojim radom, toleranci-
jom, obrazovanjem, dale ogroman doprinos celokupnom
napretku zemlje. Karakteristi~no je da se njihov `ivot nije
odvijao u zatvorenim krugovima, ve} naprotiv, me{aju}i se
sa ve}inskim srpskim stanovni{tvom, postajali su ~esto pra-
va pokreta~ka snaga i avangarda odredjenih sredina. Sli-
~an proces odvijao se i u drugim dr`avama u kojima su se
zatekli nakon sloma Otomanskog carstva, Balkanskih rato-
va kao i Prvog svetskog rata. Na `alost, uspostavljanje dr-
`ava i mno{tva granica, carina i raznih propisa i ograni~e-
nja kretanja i ljudi i roba na Balkanu nije pogodovalo Cin-
carima. Razbijeni i atomizirani izmedju vi{e dr`avnih za-
jednica, odvojeni od svojih teritorija u Epiru, Makedoniji i
Tesaliji, brzo su se utapali u narode medju kojima su se
Legenda o Moskopolju
Nema nijednog Cincarina niti nihovih potomaka koji
se se}aju i po{tuju svoje korene, a da ne znaju bar jednu
pri~u o Moskopolju, o gradu koji je u{ao u legendu i poe-
ziju {to se prenosi sa kolena na koleno i kao kakva zlat-
na nit ispredena balkanskom tragikom, povezuje pro{lost i
sada{njost. Legenda ispunjena slikama u`asa, pokolja,
progonstava, muke i stradanja ali i legenda prepuna slika-
ma o upornosti, mudrosti i snazi `ivota.
Moskopolje - taj nekada sjajni i ponositi grad, danas
je samo ru{evina ali i te razorene zidine, te spaljene crkve,
{kole... taj ~emer i jad, taj kamen na kamenu, nosi u srcu
i `eli da obidje bar jednom u `ivotu svaki Cincar, da ispu-
ni zavet pradedova, da zapali sve}u na prastarom ostatku
crkvenih zidina i tako, pod vedrim nebom, o~ita molitvu za
sve one hiljade i hiljade odatle rasteranih i razvejanih du-
{a po belom svetu pe~albarstva. Moskopolje je cincarski
Jerusalim, cincarska Meka, cincarski Pijemont, ono je ne-
XXI vek
igrom sudbine zatekli, zaboravljaju}i maternji jezik i svoje
obi~aje...Cincare je jedino kao poseban narod priznao i iz-
jedna~io sa pravima svih drugih nemuslimanskih naroda u
Turskoj poslednji sultan Abdul Hamid, svojom iradom izda-
tom po starom kalendaru 9.maja 1905. godine. Odredjeni
stepen kulturne autonomije ova etni~ka zajednica dobila je
i mirom u Bukure{tu 1913. koja joj je dala pravo na {kolo-
vanje na svom jeziku kao i slu`be u crkvama ali se to pra-
vo u Srbiji izgubilo ve} dve godine kasnije.
Cincari danas, onako rasuti ne samo po Balkanu i po
celoj Evropi ve} i po Americi i Kanadi, Australiji... neobi~-
ni su apatridi koji se bez obzira na sve, dobro ose}aju u
zemljama u kojima su se nastanili i koje prihvataju za svo-
ju domovinu. Jedini koji nisu dobili svoju samostalnu dr`a-
vu i usled toga i nemaju svoju dr`avnu i politi~ku istoriju,
dali su i te kakav doprinos tim istorijama u svim balkan-
skim dr`avama pa se sa pravom mo`e re}i da je ceo Bal-
kan njihova i otad`bina i domovina. Davna{nji san Cinca-
ra o Balkanu bez granica i ravnopravnosti svih naroda ko-
ji u njemu `ive, mo`da }e se i pretvoriti u javu sa pro{ire-
njem Evropske unije i na one zemlje koje jo{ nisu postale
njene ~lanice, a mo`da }e i dalje ostati samo vi{evekovna
te`nja i lepa, neostvarena `elja.
Svetlana Nikolin
dosanjani san svakog ko jo{ uvek pamti , ko se jo{ uvek se-
}a roditeljskog predanja i zaveta. Taj grad svetlosti i bo-
gatstva u{ao je u kolektivno pam}enje danas skoro zabo-
ravljenog balkanskog naroda koji hrabro i dostojanstveno
nosi vekovima breme svoje te{ke sudbine.
Sagradjeno na visoravni planine Opar, na dana{njoj
teritoriji Albanije, u gornjem slivu reke Devole, na nadmor-
skoj visini izmedju 1300. i 1400. metara, Moskopolje je bi-
lo prava prestonica Cincara. Ta~an datum njegovog osniva-
nja se ne zna ve} se pretpostavlja da je nastalo od katuna i
porodica koje su u okolini napasala svoja stada. Prvi put mu
se ime pominje u 13. veku, a ~etiri, pet vekova kasnije, na-
daleko se pronose vesti o njegovoj lepoti i ekonomskoj mo-
}i. Istra`iva~i i putopisci ~esto su ga isticali kao primer gra-
da gde geografski uslovi nisu bili odlu~uju}i prilikom formi-
ranja ve} su to bili pre svega politi~ko-istorijski i bezbedo-
nosni razlozi. Sme{ten u surovoj prirodi, na velikoj visini,
3
XXI vek
okru`en strmim i te{ko pristupa~nim visovima sa lo{im, vrlo
nesigurnim, planinskim putevima, sa mnogim klancima, br-
zim rekama bez mostova ali i bez ve}eg broja obradivih
parcela u okolini koje bi osigurale ishranu i nesmetan opsta-
nak stanovni{tva, ipak je, i pored svega, bio u to doba cen-
tar onda{njeg jugozapadnog Balkana.Istra`iva~ i lingvista
Vajgand isti~e da je u svom zenitu Moskopolje imalo oko
60.000 stanovnika (neki ka`u i 80.000),- dok je u isto vre-
me Atina brojala 30.000, a Beograd 10.000 me{tana.
Grad su naseljavali uglavnom Cincari, Aromuni, mada
je bilo i ne{to Slovena i Grka... Ku}e su se gradile na sprat,
od kamena i drveta, bogato i udobno opremljene, a ulice su
se poplo~avale kamenom. Radio je i vodovod. Trgovina je
cvetala, otvarale su se mnoge zanatske radnje, hanovi, kafa-
ne... Zvonila su zvona sa 72. crkve, radila {tamparija, {kole,
licej koji je imao program uskladjen sa programima evrop-
skih {kola, javne ustanove i prave male fabrike sira i mle~nih
proizvoda. Mleko se dopremalo iz okolnih katuna na planin-
skim proplancima na kojima su se napasala nebrojna stada
ovaca, mlekovodom, do mesta za dalju preradu.Odatle su
kirid`ije sa malim, izdr`ljivim brdskim konjima i magarcima,
nosili sir i druge proizvode u mnoga mesta Balkana ali i u
Veneciju, Trst, Lajpcig, Be~, Aleksandriju...Ka~kavalj - ime za
specijalno pripremljen sir koji i mi poznajemo- u stvari poti-
~e od cincarske re~i-ka{, sir, koji se nosi na konju- kavalu.
Trguju}i i brzo dolaze}i do znatnog kapitala, Cincari
su u nizijskim gradovima sticali mnoge poslovne kontakte
Cincari (Aromuni) u na{em
susedstvu
Nema zemlje na Balkanu, u kojoj nema Cincara. Nji-
hova najve}a zajednica danas se nalazi u Gr~koj i broji,
po procenama koje se mogu na}i u raznim publikacija-
ma,vi{e od sto hiljada pripadnika. Ta~an broj ove popula-
cije vrlo je te{ko utvrditi tako da se i svi podaci o njihovoj
brojnosti moraju uzeti uz veliki oprez. Zvani~ni izve{taji u
popisima operi{u manjim ciframa mada je ~injenica da se
veliki deo Aromuna izja{njava kao da su pripadnici gr~kog
naroda tako da nisu za potpunu negaciju sumnje da ih ima
vi{e stotina hiljada. Po popisu stanovni{tva iz 1951.godine,
poslednjem koji sadr`i podatke o verskoj pripadnosti i ma-
ternjem jeziku, procenat stanovni{tva koji se izjasnio da go-
4
br. 2
i poznanstva, u~e}i usput i jezike naroda sa kojima su do-
lazili u kontakt. Mnogi su govorili skoro sve balkanske je-
zike pa i evropske. Vredni, uporni, preduzimljivi, skromnih
zahteva i vrlo prilagodljivi u novim sredinama, otvarali su
{irom poluostrva ali i u Evropi i Bliskom istoku svoja trgo-
va~ka predstavni{tva i pronosili slavu Moskopolja. Najve-
}i magnati Austrougarske, bankari, trgovci i veliki dobro-
tvori, bili su ~lanovi porodice Sina iz Moskopolja, ali i
mnoge druge slavne familije potekle iz ovog grada. U nje-
mu su `iveli i Teodor Atanas Kavalioti, pisac „Logike” i
dru`benik Dositeja Obradovi}a i Lajbnica. To blistavo i
prosperitetno Moskopolje koje je rasko{no darivalo svoje
`itelje, za svega {ezdesetak godina do`ivelo je potpuno
uni{tenje. Ali Pa{a Janjinski napao ga je tri puta u perio-
du od 1769. do 1821. kad je kona~no potpuno uni{teno
da se do dana{njih dana ne oporavi.
Na njegovim ru{evinama sada se {etaju gu{teri, obrasta
korov i trava, ne ~uju se klepeti klepetu{a i zvonjava zvona sa
crkvenih tornjeva. Nema zvukova lupe kujund`ijskih ~eki}a,
dovikivanja kafed`ija i de~ije cike u {kolskim dvori{tima. Na vi-
sokom planinskom platou- negda{njem krateru vulkana Funi-
ka, vlada vi{evekovni mir i ti{ina. Samo legenda o davnoj sla-
vi velikog i lepog grada Moskopolja obavija visove planina i
zaogr}e pla{tom nezaborava ovo mitsko mesto koje ~eka ne-
ka nova vremena i neke nove ljude da ga ponovo pohode i na-
poje se njegovim duhom i legendom.
Svetlana Nikolin
vori vla{ki, aromunski, bio je 0,5 %. Gr~ka je poznata kao
zemlja koja isti~e da 95% njenog stanovni{tva ~ine Grci
kao i da u njoj nema manjina, pa je i celokupna obrazov-
na, kulturna, informativna...politika zasnovana na tim sta-
vovima. Glavne oblasti naseljene aromunskim stanovni-
{tvom i danas su iste one kao i u doba istra`iva~a Vajgan-
da. To su, pre svega, planinske oblasti Pinda, Gramosa,
Olimpa, Vermiona, Meglena, oko Prespanskog jezera,
mada ih danas ima po celoj Gr~koj, pa ~ak i po ostrvima,
prvenstveno onim u Jonskom moru. Sve do skora javna
upotreba aromunskog jezika nije se ohrabrivala ali su neki
manji pomaci poslednjih godina ipak prisutni. Po~etkom
br. 2 XXI vek

1980.dozvoljeno je osnivanje lokalnih kulturnih dru{tava i va i rata izmedju Gr~ke i Turske (1920-1923.), kada je u
raznih etno okupljanja (u po~etku `estoko napadani u Rumuniju iz gr~kih oblasti-Sereza, Drame, Kavale, zatim sa
{tampi i javnim istupanjima politi~ara) tako da se u nekoli- teritorije Bugarske i dana{nje Republike Makedonije, pristi-
ko poznatih cincarskih mesta (Verija, Mecovo...) odr`ava- glo najvi{e doseljenika. Jedna od poslednjih grupa bili su
ju festivali folklora i kulturno umetni~kih sadr`aja. Aromuni Gramosteani iz Livezija u Gr~koj. Najve}i broj
Albanija takodje ima vrlo veliku cincarsku populaciju Aromuna u Rumuniji pripada grupi Gramosteana, onih ko-
stacioniranu prvenstveno u ju`nom delu zemlje, posebno ji vode poreklo sa planine Gramosa, i oni ~ine oko 60% aro-
oko Djirokastra i Permetija, zatim okoline Kor~e i nekada- munske populacije u ovoj zemlji. Ve}ina danas `ivi u obla-
{nje cincarske prestonice - Moskopolja, mada ima naselja i sti Tul~ea. Ostale grupe Aromuna zovu ih „Cipani” po delu
u okolini Elbasana, Valone, a danas, kao i svuda, mogu se narodne no{nje tipi~ne za njihov rodni kraj. Medju sobom
na}i u manjim zajednicama ili pojedina~no u svim
delovima Albanije. Procenjuje se da ih ima oko U Srbiji se broj Cincara procenjuje na oko 10.000, ali, kao
sto hiljada, odnosno da ~ine pribli`no 2% stanov- i u susednim dr`avama, pretpostavka je da ih ima vi{e. Zanimljiv
ni{tva. Kao i u drugim dr`avama pretpostavka je je zvani~ni izve{taj popisa stanovni{tva iz 2002. godine po ko-
da ih ima daleko vi{e pa se ~ak cifra kre}e oko me su se kao Cincari izjasnile samo 248 osoba. Najve}i broj
100000, {to je svakako te{ko proveriti. Aromuni u pripadnika cincarske populacije smatra se delom srpskog naro-
Albaniji danas imaju niz udru`enja koja se odno- da i kao takav potpuno je integrisan u ve}insku zajednicu. Na-
se, pre svega, na o~uvanje kulturnog identiteta. kon 90.tih godina 20. veka, pove}alo se interesovanje za ovu
U Republici Makedoniji ve}ina Aromuna zaboravljenu etni~ku grupu i na inicijativu beogradskih Cincara
skoncentrisana je u okolini Bitolja, zatim Kru{eva, i njihovih potomaka osnovano je u glavnom gradu Dru{tvo srp-
Prespe i Ohrida ali ih ima i u isto~nom delu ze- sko - cincarskog prijateljstva - „Lunjina”.
mlje oko Osogovskih planina, Ov~eg polja kao i u U Vojvodini, za sada samo u Pan~evu, aktivno je Odeljenje
drugim delovima mada u znatno manjim grupaci- za o~uvanje i razvoj cincarske kulture kao deo Evroregionalnog
jama. Dozvoljena je upotreba jezika, osnivanje i centra za razvoj dru{tva u multietni~kim sredinama, koje je po-
rad kulturno umetni~kih dru{tava, publicisti~ka de- ~elo sa radom maja 2007.godine. Odeljenje ima podr{ku lokal-
latnost na aromunskom kao i {kolovanje na mater- ne samouprave kao i pokrajinskih institucija (za sada, uglavnom,
njem jeziku u osnovnim {kolama, kao izborni na nivou ohrabrivanja za dalje aktivnosti) {to je i izraz tradicije
multietni~nosti, multikulturalnosti i tolerancije ove regije.
predmet, ukoliko postoji dovoljan broj zaintereso-
vanih u~enika (8 do 10). Postoje i emisije na radi-
ju i na televiziji koje uredjuju pripadnici ove populacije. Po Gramosteani se dele po zemlji odakle su do{li u Rumuniju
popisu iz 1944. u Republici Makedoniji su se kao Cincari, pa se mo`e ~uti za Sarbeane iz R.Makedonije, Klivene iz
odnosno Vlasi- kako se tamo nazivaju, izjasnile 8462. oso- Gr~ke, Varjareane iz Bugarske...
be. Stvarni broj, po nezvani~nim procenama samih Aromu- Drugu veliku grupu Aromuna u Rumuniji ~ine Far{eri-
na iz ove zemlje, mnogostruko je ve}i. oti- poreklom iz oblasti koje danas pripadaju Albaniji, na-
Cincara u Bugarskoj najvi{e ima u ju`nim delovima seljeni takodje u gore pomenutim regijama. Jedno tipi~no
zemlje, u okolini Velingrada, Blagoevgrada kao i u Sofiji, far{eriotsko naselje je i Mihail Kogalni~eanu u blizini Kon-
Plovdivu, Silistri... Procene su da ih ima par hiljada ali ta~- stance u kome se nalazi i Fonadacija „Mu{ata Armana” sa
nih podataka nema - mnogi se izja{njavaju kao Bugari ili etno-ku}om i festivalom Aromunskog folklora i tradicije.
kao Rumuni. Cincari su u ovoj zemlji osnovali 1999. godi- Po popisu stanovni{tva iz 2002.godine, u ovoj zemlji
ne Aromunsko dru{tvo mladih i u Velingradu zapo~eli sa `ivi 26.500 Cincara od koji se samo 1300 slu`i maternjim
privatnim kursem aromunskog jezika.Osnovano je i Udru- jezikom i zna da na njemu ~ita i pi{e.
`enje Aromuna u Sofiji koje povremeno izdaje bilten „Ar- Rumunija je vi{e od svih balkanskih zemalja posvetila
manlu”. Odr`avaju se i etno festivali prvenstveno sa fol- pa`nju prou~avanju aromunskog jezika, istorije, kulture,
klornim sadr`ajem. kao i izdava~koj delatnosti na aromunskom jeziku (koji
U Rumuniji se nalazi veoma brojna populacija Aromu- smatra dijalektom rumunskog) ~ime je doprinela njego-
na skoncentrisana u oblasti oko Crnog mora i delte Dunava- vom o~uvanju i razvoju.
u selima i gradovima Tul~ee i Dobrud`e. Velika luka i zna- Cincarskih manjih zajednica ima i u svim zemljama
~ajan trgova~ki centar - Konstanca, jedno je od njihovih ma- nastalim rasturanjem Jugoslavije ali su to skoro po pravi-
ti~nih mesta ali ih ima i u drugim delovima zemlje - u glav- lu pojedinci ili potomci Cincara o kojima nema posebnih
nom gradu- Bukure{tu, kao i u rumunskom delu Banata. Ove podataka i istra`ivanja.
oblasti naseljene su najve}im delom nakon Balkanskih rato- Svetlana Nikolin

5
XXI vek br. 2

Romanski jezici Balkana

Sa rimskim legijama, kao {to je to slu~aj u tradicionalnim
`ivi jezik ali i kao zvani~ni jezik aromunskim kolonijama na Pindu,
administracije, na Balkan je do- Gramosu, Olimpu, zatim Dobru-
{ao latinski, koji je sa podelom d`i, Tul~ei, Ja{iju, Kru{evu, Bitolju,
na isto~no i zapadno Rimsko Kor~i... dok je u Srbiji skoro sa-
carstvo 476.godine nove ere iz- svim i{~ezao. Kod nas ga govore
gubio zajedni~ku sponu {to je jo{ samo oni Cincari koji su kao
uslovilo udaljavanje njegovih di- prva generacija do{li u Srbiju na-
jalekata da bi u kasnijim vekovi- kon Drugog svetskog rata ali ga
ma, sopstvenim razvojem, iz ve} vi{e ne govore ni njihovi po-
njih nastali i posebni jezici. Iz te tomci. Najve}i broj lingvista po-
„Romana comune” na balkan- smatra ga kao dijalekt rumunskog
skom poluostrvu pojavili su se : ali je prisutna i teza o samostal-
- Dalmatinski (starodalma- nom razvoju svih ovih jezika.
tinski) jezik koji je sasvim izu- Prvu gramatiku na aromun-
mro, a govorio se u Dalmaciji i skom jeziku napisanu latini~nim
na njenim ostrvima. Nastao je pismom objavio je Mihajlo Boja-
vrlo rano budu}i da je Dalmaci- d`i, profesor staro i novo- gr~kog
ja do 4. veka nove ere bila po- jezika iz Bukure{ta, poreklom Mo-
vezana sa Rimom, a i kasnije skopoljac, 1813. godine u Be~u.
u{la u sastav zapadnog Rim- - Meglenorumunski jezik go-
skog carstva. Prvobitno ga je ~i- vori se na ograni~enom podru~ju
nio starolatinski sloj, a kasnije Devojka u nacionalnom kostimu koji naseljava ova mala populaci-
prima uticaje mleta~kog, sever- ja i to u pojedinim enklavama u
noitalijanskog govora. Prisustvo Slovena i njihovog jezika okolini Soluna i doline Vradara. U ovom skoro nestalom
ga skoro sasvim potiskuje pa ne ~udi da se najvi{e zadr- romanskom jeziku, govori ga jo{ samo desetak hiljada lju-
`ao na jadranskim ostrvima. Prvi podaci o ovom jeziku di, uticaj slovenskih jezika je daleko ve}i.
poti~u iz 13. veka u vidu trgova~kih dokumenata i prepi-
ski. Zanimljivo je da je najdu`e opstao na ostrvu Krku, u
obliku tzv. veljotskog dijalekta. Poslednja osoba koja ga je
jo{ znala i govorila, umrla je 1897. godine. Narodna cincarska poezija sa Pinda
- Istrorumunski jezik je poseban oblik latinskog koji su
Mle~ani zatekli krajem æ veka u Istri i kasnije doprineli nje- SAMARINA
govom razvoju. Najve}i uticaj na istrorumunski izvr{ili su Estan lipsesk fumel-i di ng-os,
Sloveni doseljavanjem u ove krajeve. Danas istrorumun- lipsesk feate di h-ima;
skim jezikom govori sasvim mali broj ljudi koji se procenju- nu nâ yinu Sâmârina.
je na 400 do 600. osoba. Plâng laile, plâng maratile
- Dakorumunski, savremeni rumunski jezik, svakako je pri t anoyi, pri t katoyi.
najva`niji romanski jezik na Balkanu i to ne samo zbog N an laile s plâeaskâ aghoyi.
broja osoba koje ga govore- preko 20. miliona. Rumuni u Panathima l-a etiulu
Banatu govore jednim starim rumunskim dijalektom, dok tsini s featsi itie.
se u oblasti Homolja, medju Vlasima, zadr`ao jo{ dublji Fug fitshori t Amerik-ie.
jezi~ki sloj. Fug fitshori, fug suratsâ, fug fitshori tu ilik-ie.
Featile bagâ aghrâpnie.
- Aromunski, kod nas poznat kao cincarski, a u dru-
gim zemljama u okru`enju jo{ kao vla{ki, kucovla{ki... da-
(iz knjige ”The nomads of Balkans" -
nas spada u nestaju}e jezike koji je jo{ `iv u zajednicama
Wace and Thompson, 1913.)
Aromuna koje su i dan danas ostale vi{e homogene kao

6
br. 2 XXI vek

CINCARSKE PORODICE U PAN^EVU

Porodica Veriga i
porodica ]ur~in
Ugledne gradjanske pan~eva~ke porodice Veriga i tica, pozirala je za lik Bogorodice u Gornjoj, Preobra`en-
]ur~in povezane su svojim cincarskim precima i mnogim skoj crkvi, koju su `ivopisali Uro{ Predi} i Stevan Aleksi}
rodbinskim vezama. Prvi je do{ao u Banat Janko Veriga u prvoj deceniji 20.veka.
(1777-1857), trgovac, rodom iz Vlahoklisure. Od grad- Njihov sin Mika Hadija radio je kao profesor u sred-
skog magistrata dobio je povelju izdatu 1811. godine ko- nje tehni~koj {koli.
jom mu se dozvoljava boravak i rad u Pan~evu.
Janko se o`enio Jaroslavom (?), za koju se zna da
je bila }erka poljskog generala i sa njom dobio
petoro dece. U porodi~nom predanju pominje se
i Konstantin Veriga sa svojom kafanom ili hanom
u delu grada znanom kao Turska glava, ali dru-
gih podataka o njemu nema. Detaljan rodoslov,
koji objavljujemo na kraju priloga, sadr`i ~itav
niz podataka koji }e, verujemo, biti ne samo za-
nimljiv ve} i izuzetno zna~ajan svakom budu}em
istra`iva~u..
Ova poznata familija ima cincarske krvi i sa
babine strane- preko porodice Todorovi}a iz Ko-
vina. Otac bake Aleksandre Todorovi} (1849-
1930) bio je po{tar u doba kada je obavljanje
ovog posla podrazumevalo ne samo mnogo na-
Odobrenje Magistrata kojim se Janku Verigi dozvoljava da se naseli u
pora ve} i opasnosti. Po{ta se nosila konjima iz Pan~evu-1811.
ovih krajeva sve do Temi{vara. Aleksandra je ra-
no ostala bez majke, a kako joj je ujak bio srp-
ski vladika u Temi{varu, prihvatio je mladu devojku, svoju Od svih bra}a i sestara iz ove generacije Hadija, naj-
sestri~inu, i omogu}io joj je izvanredno obrazovanje. zanimljivija je bila Jelisaveta, ~uvena tetka Duta. Nije se
Aleksandra je bila pravi poliglota, govorila je pet jezika udavala i ceo svoj `ivot posvetila je svojoj familiji i vaspi-
pa ~ak i engleski ~ije je poznavanje u to doba i u ovom de- tanju bratanaca. Nosila je uvek tamne, ~esto sasvim crne,
lu Evrope, bilo prava retkost. Uz izuzetno bogatu bibliote- haljine do zemlje, cipele na {nir i neodoljivo podse}ala na
ku (tu su se nalazila, izmedju ostalih knjiga, i kompletna engleske guvernante iz filmova. Bila je izuzetno obrazova-
Geteova dela na gotici) koja joj je pru`ila mogu}nost da na i glas o toj dostojanstvenoj i inteligentnoj devojci dopro
upozna najve}a dela od knji`evnosti do istorije i filozofije, je ~ak do na{eg slavnog nau~nika Mihajla Pupina. Tada
imala je i prilike da se susretne i sa istaknutim li~nostima ve} u Njujorku, Mihajlo (i on je imao cincarsko poreklo)
toga doba. U vreme kada je vaspitanje devojaka imalo iz- zaputio se u Pan~evo da upozna i zaprosi devojku o kojoj
razito patrijarhalni karakter, Aleksandra je bila prava in- je toliko mnogo slu{ao. Duta ga je primila i saslu{ala ali na
telektualka. Za supruga izabrala je Grigorija Verigu udaju nije ni pomi{ljala. Kad god bi, kasnije, govorila o
(1847-1908) i sa njim izrodila sedmoro dece. Pupinu, uvek bi ustala sa stolice i malo se naklonila, u znak
Verige su tesno povezane sa porodicom Hadija, pre- po{tovanja prema velikom pronalaza~u.
ko Todorovi}a, ~iju istoriju donosimo u slede}em tekstu. Je- U porodici se ~esto prepri~avaju neki od njenih nesva-
dan od njih, Kosta Hadija, austrougarski oficir, ina~e ge- kida{njih poduhvata kao {to je pravi avanturisti~ki odlazak
neracija bake Aleksandre, nakon penzionisanja do{ao je za vreme Prvog svetskog rata u Galiciju. Bra}a Kosta i Dju-
da `ivi u Pan~evo. Supruga Milesa Antonovi}, prava lepo- ra, kao austrougarski oficiri, poslati su u Poljsku i kako su

7
XXI vek br. 2

vesti sa frontova bile prepune stra{nih opisa ratnih de{a- U svojoj parohiji i Zagrebu otac Jovan bio je izuzetno
vanja, Duta je re{ila da, po svaku cenu, pronadje bra}u. cenjen. Voleli su ga i njegovi pravoslavci ali i katolici. Pu-
U mu{kom odelu, sa d`akom prepunim namirnica, ode}e, no je doprineo boljem razumevanju ove dve konfesije i
lekova... nekako je uspela da se popne u prepuni voz gde medjusobnoj toleranciji. Jedini je sve{tenik koji nije napu-
ju je ma{inovodja smestio na jedino mogu}e slobodno me- stio svoj narod za vreme ratnih zbivanja tokom 90.tih go-
sto - u vagon sa ugljem za lo`enje lokomotive. Na vrhu te dina. I u najgora vremena obilazio je sela sa srpskim `i-
crne kamare, sva umazana ~adjom, produvana vetrom, vljem, te{io, kr{tavao i sahranjivao...Zbog savesnog rada
hladno}om, skoro sasvim uko~ena, ne ispu{taju}i vre}u iz u`ivao je op{te po{tovanje tako da su ga, zajedno sa ka-
ruku, nekako se skotrljala niz gomilu uglja i gare`i u Ga- snije umrlom suprugom, sahranili u aleji zaslu`nih gradja-
liciji u mestu gde je pretpostavljala da se nalaze bra}a. Je- na. Iako vi{e nikoga od bliskih nema u Zagrebu, njegov
dva se kre}u}i preko zapu{tenih polja, do{la je do vojni~- grob na Mirogoju uvek je uredan i na njemu stalno ima
ke postaje i oficirske kantine u kojoj su, uz veselu muziku, cve}a. U ljudima je isticao ono {to ih spaja, a ne ono {to
igrale oskudno obu~ene devojke, to~ilo pi}e, a oficiri u`i- ih razdvaja, ono univerzalno a ne partikularno.
vali u toj raspojasanoj, nestvarnoj atmosferi. Kakav je sa-
mo {ok bra}e Hadija bio kada su ugledali sestru Dutu sa ***
izgu`vanim mu{kim {e{irom na glavi i prljavim odelom, I u porodici ]ur~in bilo je ~lanova cincarskog porekla.
svu crnu od gare`i i sa d`akom preko ramena. A kakva je Jedna od njih je i starijim generacijama poznata profesor-
tek reakcija te odane sestre bila nakon predjenih Scila i ka fizike - Vera ]ur~in, rodjena Todorovi}.
Haribdi, mo`emo samo da zamislimo. Verin otac Naum Todorovi} do{ao je u Beograd iz Alek-
Nakon rata Duta je pre{la u Kovin i vaspitavala decu sinca kao de~ak od 12. godina. Za `ivot je zaradjivao kuva-
svoga brata ali je pru`ila svu negu i pa`nju i jednoj de- ju}i i raznose}i kafu ali
voj~ici, izbeglici iz Bosne, koja je imala te{ko bolesnu je, nakon niza godina,
ki~mu i le`ala u tzv. koritu. Predano ju je pazila i uspe- uspeo da otvori svoju
la da je podigne na noge i sasvim oporavi. U starijim sopstvenu radnju u Knez
godinama, tetka Duta je volela da sedi uz prozor u Ha- Mihajlovoj ulici. O`enio
dijinoj ku}i (pored sada{njeg Tehni~kog centra) i gleda se Jerinom Smederevac,
ko sve prolazi ulicom. Jednom prilikom ugledala je svog rodjenom sestrom po-
poznanika To{u kako {eta unuka Pericu Ili}a i potpuno znatog pan~eva~kog le-
iznenadjena uzviknula - Ju, To{o, zar ti nisi mrtav? kara Smederevca (pravo
Deda Bore Verige - Djordje, imao je probleme sa prezime bilo je Petrovi}),
ki~mom i bezuspe{no poku{avao da nekako umanji rodom iz Bavani{ta.
bolove primenjuju}i sve {to bi ~uo da poma`e. Jedno- Imali su ku}u na Gundu-
ga dana, vrativ{i se iz grada gde je od nekog pozna- li}evom vencu.
nika saznao za novi „lek”, zahtevao je da se u rernu Njihova }erka Vera
stavi lubenica i da se ona ispe~e. Baka je odbijala sa dolazila je, za vreme
~udjenjem da nekome uop{te mo`e da padne na pa- nema~ke okupacije, la-
met da pe~e bostan ali nije imala kud. Lubenica je sta- djom iz Beograda u
vljena u rernu, a nakon nekog vremena odjeknula je Pan~evo kod svog ujaka
prava eksplozija pri kojoj su leteli par~i}i bostana i Svetislav Veriga i nosila ku}i hranu do
{poreta na sve strane. Anegdote se u svakoj porodici koje se u glavnom gra-
najdu`e pamte i prepri~avaju u svakom pokolenju ali u du te{ko dolazilo. Dok je ~ekala da brodi} krene nazad, kao
se}anju ostaju i pri~e o ljudskoj plemenitosti i dobroti. i mnogi mladi tokom leta, kupala se na dobro znanom i
Jedna od njih odnosi se na sve{tenika Jovana Nikoli}a, omiljenom Valdmanovom kupali{tu na Tami{u. Tu je i upo-
paroha u Zagrebu. znala svog budu}eg supruga Vasu ]ur~ina. U porodici se
Otac Jovan (porodica Hadija) rodjen je u Kovinu gde pamti dogadjaj iz doba Drugog svetskog rata i Sremskog
je zavr{io osnovnu {kolu, a u Smederevu gimnaziju. Nje- fronta kada je mobilisano mno{tvo mladih iz Vojvodine i po-
gov otac Slavko Nikoli} imao je nekog pretka Cincarina, slato na front bez i jednog dana obuke. U tim tragi~nim da-
po porodi~nom se}anju. Studirao je filozofiju, a nakon nje nima Vasa ]ur~in, predratni rezervni artiljerijski oficir, mo-
teologiju i postao sve{tenik u Zagrebu. O`enio se svojom bilisan je i postavljen u artiljerijsku brigadu u koju je upu-
mladala~kom ljubavlju-Ru{kom, lekarom. Imaju }erku Ol- }eno i mnogo golobrade dece iz Pan~eva od kojih su neki
gu koja sada `ivi u SADu. bili u~enici gimnazije - Radi}, ^ubrilo, Spasoje Risti}, Ba-

8
br. 2 XXI vek

1888); Vera Veriga(1883-1949); Svetislav Veriga(1885-1961); Djura Veri-

ni}... Vasa je poku{ao da ih uputi u neke osnovne vojni~ke ga(1886-1909), umro u Be~u.
_________________________
obaveze od kojih je jedna, naravno, no{enje i upotreba pu- -Sofija Veriga)1876-1954), udata za Nikolu ]ur~ina(1869-1939), imali
{ke, a ubedjivanje se ~esto zavr{avalo sa „... molim vas, mo- su petoro dece:
Milesa ]ur~in, Bebika (1902-1991); Vasa ]ur~in, Backo(1904-
rate uzeti oru`je.” Taj ugladjeni oficir prefinjenih manira,
1992); Vera ]ur~in, Belka(1907-?); Slobodan ]ur~in, Boda(1908-1992); Mi-
do{av{i do granice sa Koru{kom sa svojom brigadom, ugle- lan ]ur~in, Ija(1915-1984)
dao je jednoga dana kola i svoju supugu Veru, koja je kao _________________________
-Vera Veriga(1883-1949), udata za Svetislava Cvijanovi}a(1877-1961),
nekada tetka Duta, krenula sa mnogim provijantom da na imali su petoro dece:
frontu pronadje mu`a i pan~eva~ke gimnazijalce. Ne veru- Ljubosava Cvijanovi}, Cica(1907-1977); Darinka Cvijanovi}, Lo-
le(1911-1992); Nade`da Cvijanovi}(1913-1968); Branko Cvijanovi}(1915-
ju}i svojim o~ima, uspeo je samo da izusti - „Verice...” a za-
1915); @ivojin Cvijanovi},@ika(1923-1987)
tim pao u nesvest. Orden koji je Vasa ]ur~in dobio na _________________________
Sremskom frontu spasao je porodicu potpunog oduzimanja -Svetislav Veriga,Bata (1885-1961), o`enjen sa Jovankom Latinki}(1894-
1971), imali su dvoje dece:
imovine od strane onda{nje OZNE kojoj je zapala za oko Slobodan Veriga (1923-1987) i Borivoj Veriga (1928- ).
radnja i firma osnovane jo{ 1838. godine. _________________________
-Slobodan Veriga(1923-1987) o`enjen Nadom Farka{(1921-1992) ima-
Za vreme Drugog svetskog rata u trgovini „Zlatna ru- ju jednu }erku:
`a”, danas „Polet”, dok je mu{ki deo bio ili na rati{tu ili u Slobodanka Veriga (1956- )
-Borivoj Veriga(1928- ) sa Zorislavom Vasiljevi} (1932- ) ima dve }erke:
zarobljeni{tvu, za kasom je sedela i ~vrstom rukom upra-
Tijana Veriga (1957- )
vljala ne samo poslovima ve} i porodicom, jedna izuzet- Aleksandra Veriga (1960- )
na li~nost - Sofija Veriga ]ur~in. Po se}anjima potomaka, _________________________
Porodica Stefanovi}
Sofija je bila pravi stub ku}e i ~uvar njenih interesa i je- -Dimitrije Stefanovi}(1929- ), o`enjen Olgom Stefanovi} (1929- ),
dinstva. U Somboru je zavr{ila preparandiju i kako je bi- dobili su dvoje dece:
Milesa Stefanovi} (1960- ); i Ivan Stefanovi}(1962- )
la vrlo lepa, obrazovana i dostojanstvena mlada `ena,
-Ivan Stefanovi} (1932- ) i Nada Katunari} (1941- ), imaju troje dece:
osvojila je srce Jovana Du~i}a. Uprkos Du~i}evih ozbiljnih Suzana Stefanovi} (1966- ); Ivan Stefanovi} (1969- ); Tamara
namera, odabrala je za supruga imu}nog Nikolu ]ur~ina Stefanovi} (1973- )
_________________________
iz Pan~eva. Godine su prolazile i Du~i}, vrativ{i se odne- Porodica ]ur~in
kud iz sveta, po`eleo je da ponovo vidi svoju mladala~ku -Nikola ]ur~in (1943- ), o`enjen Mirom Vlaji} (1948- ) imaju dvoje dece:
Milica ]ur~in( 1977- ); i Nikola ]ur~in (1979- )
ljubav. Do{ao je u Pan~evo i {etaju}i ispred ku}e Nikole -Vladan ]ur~in (1947- ) sa Vukosavom Bok{an (1948- ), imaju jednog sina:
]ur~ina potajno i{~ekivao da se otvore velika drvena vra- Vasa ]ur~in (1978- )
_________________________
ta i da i{eta ona lepotica koje se se}ao iz somborskih da-
Porodica Spaji}
na. Vreme je proticalo, Sofija se nije pojavljivala i Du~i} - Jelena Spaji} (1934- ) i Milenko Bosni} (1925- ), nemaju dece.
je odlu~io da ipak pozvoni i udje u ku}u, da je poseti. Po- -Konstantin Spaji} (1937- ) i Slobodanka Kosti} (1942- ), imaju dva sina:
Aleksandra Spaji}a (1963 - ) i Petra Spaji}a (1965- )
sluga je otvorila vrata, Nikola ga je do~ekao u salonu i _________________________
dok su ~ekali Sofiju, Du~i} je otvorio srce i ispri~ao koliko Porodica ]ur~in
-Djordje ]ur~in(1946- ) i Ljerka Mezga(1953- ), imaju jednog sina:
je `eleo da se na ulici, odjednom, stvori ona mlada i le-
Rastko ]ur~in (1990- )
pa devojka iz davnih se}anja. „U jednom trenutku, na _________________________
balkonu, pojavila se jedna stara, seda gospodja, pri~ao Porodica Stefanovi}
-Milesa ]ur~in(1902-1991) i Ivan Stefanovi} (1894-1944), imaju dva sina:
je slavni pesnik, to mora da je njena svekrva.” Naravno, Dimitrije Stefanovi}a, Tadin (1929- ); i Ivan Stefanovi}a, Na~e
to je bila Sofija. (1932- ).
_________________________
Porodica ]ur~in
Rodoslov porodice Veriga i ]ur~in -Vasa ]ur~in (1904-1992) sa Verom Todorovi} (1915-1989), dobili su
dva sina:
-Janko Veriga (1777-1857) o`enjen Jaroslavom (?) Nikola ]ur~ina (1943- ); i Vladana ]ur~in (1947- ).
Djordje Veriga (1814-1881); PetarVeriga (1816-1865); Pavle (?); _________________________
Rakila(?); Marta (Sofija?) Veriga, udata Radosavljevi}. Potomci Marte i danas Porodica Spaji}
`ive u Be~u sa prezimenima „De Merizzi” i „Ott” -Vera ]ur~in (1907- ) sa Etom Spaji}em dobili su dvoje dece:
- Nikola Veriga (1799-1852), brat Janka Verige, o`enjen Sofijom (1805- Jelena Spaji}(1934- ) i Konstantin Spaji}, Kokan (1937- ).
1855), bez dece _________________________
_________________________ Porodica ]ur~in
-Djordje Veriga (1814-1881), o`enjen Agnicom [andorovi} (?-1848), -Slobodan ]ur~in (1908-1992), sa Ivanom Ugri{i} (1921- ), dobili su
umrlom od kuge u Smederevu; imali su dva sina: dva sina:
Jovan Veriga(1844-1849) i Grigorije Veriga (1847-1908), nadi- Djordje ]ur~in (1946- ) i Bogdana ]ur~in (1950- )
mak Giga -Milan ]ur~in (1915-1984), sa Melanijom Barjaktarevi}, Cica (1925-
_________________________ ), dobili su dva sina:
-Grigorije Verga (1847-1908), o`enjen Aleksandrom Todorovi} (1849- Du{an ]ur~in (1953- ) i Borivoj ]ur~in (1956- )
1930), ven~ani u Beloj Crkvi i imali sedmoro dece; _______________________________
Agnica Veriga (1875-1880); Sofija Veriga(1876.1954); Georgije Porodica Cvijanovi}
Veriga(1878-1878); Daeinka Veriga(1879-1883); ^edomilj Veriga(1881- -Ljubosava Cvijanovi} (1907-1977), nije se udavala

9
XXI vek
Porodica Srb
-Darinka Cvijanovi} (1913-1968) i Djordje Srb (1911-1942), imaju dvo-
je dece:
Smilja Srb (1939- ) i Nikola Srb, Buca (1941- ) -Tijana Veriga (1957) i Miomir Stojanovi} (1950) imaju troje dece: Milo{
_________________________
Porodica Cvijanovi}
-Nade`da Cvijanovi} (1913-1968), nije se udavala
-@ivojin Cvijanovi} (1923-1987) sa Danicom Ili} (1936- ) imaju sina
D`onija Cvijanovi}a (1973- ) -Milesa Stefanovi} (1960) udata za Vladana Andjusa (1964) ima }erke
-Bogdan ]ur~in (1950- ) i Sne`ana Trbojevi}( 1945- ) imaju troje
dece: Milo{a (1980), Anu (1985) i Danicu (1986)
-Du{an ]ur~in (1953) i Bojana @ivkovi} (1956), imaju Aleksandru (1985)
i Milana (1987)
-Borivoj ]ur~in (1956) i Aleksandra Martinovi} imaju sina Milana
_________________________
-Smilja Srb (1939) i Sami Borhan (1929), dobili su sina Riada Borhana
(1962-1986), a u braku sa Mihajlom Dabeti}em (1942) ima sina Gorana
Dabeti}a (1979)
-Nikola Srb (1941) i Djurdjica Puhalo (1950) imaju sina Aleksandra,
Sa{a, Srb (1978)
Porodica Hadija
Porodica Hadija poti~e iz Melnika, mesta u gr~koj
Makedoniji, a njen rodona~elnik u Srbiji bio je Konstantin
Hadija koji se o`enio Franciskom, najstarijom }erkom
Krajcajzena, pivara iz Zemuna, poreklom iz Be~kereka.
Imali su petoro dece:
1. Panajota (umro 1859.),
2. Milo{a (bez dece),
3. Konstantina (rodjenog u Zemunu 1.9.1801.),
koji se o`enio Jelkom Obrenovi}, }erkom Jevrema, brata
Milo{a Obrenovi}a. Postao je poznati pivar, a kasnije i se-
kretar knjaza Milo{a. Umro je u Meranu, ju`nom Tirolu, u
Italiji, i tamo je sahranjen.
Zanimljivo je da je Konstantin bio patron prvog prevo-
da-izdanja „^i~a Tomine kolibe” {tampanog u Be~u, u jer-
menskom manastiru, 1853.godine, a knjiga J. Bicer Stova
je napisana samo dve godine pre toga. Na prvoj strani te
knjige mo`e se videti od{tampan lik Konstantina sa njego-
vim potpisom kao i zahvalnica prevodioca, Milana Ra{i}a.
Konstantin je imao dvoje dece: Milo{a (1840-1857),
koji je umro u Veneciji, i }erku Ljubicu (umrla 1836.).
Marija Bokarov iz ^a~ka, rodjaka porodice Hadija, u
svojoj knjizi o istoriji porodice Kren, navodi da je pravo
prezime Konstantina bilo prvo Topalovi}. Posle posete Je-
rusalimu i Hristovom grobu, dodaje Had`i, pa se potpisu-
je kao Had`i Topalovi}. Kasnije sasvim odbacuje Topalo-
vi} i nakon toga uzima prezime Hadija.
4. Marija, koja povezuje sa Hadijama porodicu
Stojkovi} iz Zemuna.
10
br. 2
_________________________
-Slobodanka Veriga (1956) i Bo`idar Rosi} (!956), imaju }erku-Maja
Rosi} (1990)
(1983), Neboj{a (1987) i Jovana (1988)
-Aleksandra Veriga (1960) i D`on Kronan Kifer -Kieffer- (1945) imaju
~etvoro dece: Mark (1984), Lana (1988), Pol (1989) i Maja (1991)
_________________________
Saru i Isidoru
-Ivan Stefanovi} (1962) o`enjen sa Verom Carinom (1964) imaju sinove
Dimitrija i Milana
-Suzana Stefanovi} (1966) udata za Vinka Bali}a (1954) imaju sina
Kristijana
-Ivan Stefanovi} (1969) o`enjen sa D`enifer Braun-Brown-(1969)
_________________________
-Aleksandar Spaji}(1963) o`enjen sa Radmilom Ran~igaj (1963)
_________________________
rodoslov uradjen 1997. godine
5. Josif, o`enjen Todorovi}evom iz Kovina. Maj-
ka joj je bila sestra Emanuela iz porodice Sekuli}a i Role-
ra. Imali su troje dece: Peru, Kostu, trgovca, i Josifa Hadi-
ju, sudiju iz Pan~eva.
Josif se o`enio Katarinom Se~ujac.Njen otac Georgije
bio je poslednji potomak porodice Se~ujac, koja je preko
njegovog pradede, kapetana Georgija, dobila plemstvo
od Marije Terezije. U pan~eva~kom muzeju nalazi se jed-
na od dve povelje, ukaza, sa vo{tanim `igom i potpisom
Marije Terezije, dok je druga kod familije u Engleskoj.
Iz ovog braka poti~e sedmoro dece:
1. Jelisaveta, koja se nije udavala i koja povezu-
je Hadije sa porodicama Veriga i ]ur~in.
2. Anastasija, umrla kao dete.
3. Kosta (umro 1938), pukovnik, o`enjen sa Mi-
lom Stojanovi} sa kojom je imao dvoje dece-Djuru (umro
kao dete), i Nikolu, in`enjera, o`enjenog sa Gordanom
Zuber, bez dece.
4. Djura, vojni lekar iz Pan~eva (umro 1939), o`enjen
sa Jelenom, Lenkom, Kren, sa kojom je imao troje dece:
-Ljubicu, umrla kao dete, shranjena u Leskovcu.
-Olgu (1906-1974), udatu za apotekara Slavka Niko-
li}a iz Kovina. Iz tog braka rodilo se troje dece:
a. Jovan (1926-1998) pravoslavni sve{tenik, protoje-
rej u Zagrebu, koji je bio o`enjen sa Ru`icom Stefanovi},
lekarom, iz Smedereva. Oboje su sahranjeni u Zagrebu. Iz
tog braka poti~e k}erka Olga (rodjena 1961), koja sada
`ivi u Njujorku. Zadr`ala je svoje devoja~ko prezime Ni-
br. 2 XXI vek

koli} i dodala mu`evljevo Litvin. Imaju jednog sina -Jonu
Litvina, rodjenog 2003. u Njujorku.
b. Jelenu (1927-1993), farmaceuta iz Pan~eva, udatu
za ma{inskog in`injera Borivoja Manojlovi}a.Imali su jed-
nog sina, Djuricu (1950-1999). Iz Djuricinog braka sa Zo-
ricom Markovi} iz Kovina, rodio se Rastko Manojlovi} ko-
ji sada `ivi u ku}i pradede Djure Hadije u Pan~evu.
c. Djura (1928-1993), veterinar iz Kovina, neo`enjen.
-Kosta, o~ni lekar koji je posle Drugog svetskog rata
`iveo prvo u Ugandi, a zatim u Engleskoj. O`enio se sa
D`oan Vandles i sa njom imao k}erku jedinicu Aleks. Nje-
no dvoje dece sada `ivi u Engleskoj- to su Viktorija i Niko-
las Hadija Braun. Tako se u njihovom prezimenu sa~uvalo
ime Hadija.
Josif Hadija i Katarina Se~ujac imali su jo{ i Mariju,
Gavru i Aleksandra, pravnika.
(Podatke o porodici Hadija dala je Olga Nikoli} Litvin,
Njujork. SAD)

Porodice Ki{ i Mano Zisi

„Iz mati~nih knjiga Op{tine Sabinov, koja se nalazi u u Pan~evu `iveli Mita i Katarina Koko nije mi poznato, ali
severoisto~nom delu ^e{ke, utvrdio sam da je deda moga su nakon sklapanja braka, Moric i Lenka kupili veliku ku-
oca Lava bio Leopold Klajn, rodjen 1824. godine, da je }u u ulici Bra}e Jovanovi}a 27. Moric je ve} bio uspe{an i
bio kr~mar i da se o`enio Anom Holctajmovom. Iz ovog imu}an advokat.
braka rodjen je moj deda Moric Klajn, 22.3.1850. Kumo- Lenkina mladja sestra Sofija ostala je da `ivi sa njima
vi su bili Pinkus Levi i Sigmund Hol{tajn.Iz ovih podataka i nije se udavala. Sofijina pomo} i te kako je bila potreb-
kao i iz drugih istorijskih ~injenica vidi se da su
bili Jevreji.Iz porodi~nih pri~a saznao sam da je
Moric bio dobar u~enik, da je sa lako}om u~io
strane jezike i da je {kolovanje za dr`avnog jav-
nog bele`nika nastavio u Budimpe{ti. Iz meni ne-
poznatih razloga, napustio je Budimpe{tu i po~eo
da radi u mestima oko Be~kereka, dana{njeg
Zrenjanina. Naravno, u tom periodu primoran je
da nau~i nove jezike, rumunski i srpski, da bi
obezbedio klijentelu iz tih naroda. Kasnije odlu-
~uje da se stalno naseli u Pan~evu, oko1883. go-
dine, gde ubrzo upoznaje Lenku Koko i sa njom
zaklju~uje brak.
Moja baba Lenka Koko, rodjena je 25.marta
1866.godine u meni nepoznatom selu u blizini Paraskeva Mano Ki{
Tuzle. Po njenoj pri~i, koje se se}am, roditelji su
joj bili Mita i Katarina Koko iz okoline Tuzle. U
vreme kada je Austrougarska anektirala Bosnu mnoge na mladim supru`nicima koji su po`urili da uve}aju poro-
pravoslavne familije i Srba i Cincara re{ile su da se kolek- dicu izrodiv{i sedmoro dece. Na svet su do{li: Djura
tivno isele u Srbiju. Pored Lenke, koja je bila srednje dete, (1887), Katica (1879), Koloman (1891), Lajo{ (1893),
imali su starijeg Dimitrija i mladju Sofiju. Dimitrije je ubr- Marija (1895), Aleksandar(1899), Aristid (1902), i moj
zo oti{ao u Be~ i kao talentovan slikar pohadjao umetni~- otac Lav (1907).
ke {kole u Be~u i Lincu. Bio je vrlo plodan stvaralac i osta- Moric Klajn, moj deda, jo{ pre dolaska u Pan~evo, po-
vio je za sobom veliki broj slika u ulju i temperi. Nekoliko slao je zahtev Ministarstvu policije u Budimpe{ti za prome-
njegovih slika zadr`ano je u na{oj porodici dok je najve}i nu svog prezimena pa je nakon odobrenja preina~io ime
deo, kao legat, ostavio gradu Lincu. Prema neproverenim i prezime u Mor Ki{. Re{enje je upisano u njegovu mati~-
podacima, umro je u Budimpe{ti oko 1930.godine. Gde su nu knjigu rodjenih 1888.godine. Razlozi za promenu bili

11
XXI vek
su uslovljeni okolnostima u novoj sredini gde se pripadnost
madjarskom narodu vrednovala vi{e nego pripadnost je-
vrejskoj zajednici.
Mor i Lenka, uz svesrdnu pomo}, Sofije, omogu}ili su
lepo obrazovanje svojoj mnogobrojnoj deci. Najstariji Ge-
orgije - Djoka, nakon gimnazije na madjarskom jeziku u
Pan~evu, zavr{io je prava na fakultetu u Segedinu i odmah
nastavio sa praksom u advokatskoj
kancelariji svoga oca. Govorio je odli~-
no, uz srpski, madjarski i nema~ki je-
zik. Bio je aktivan u dobrovoljnim dru-
{tvima kao {to su Vatrogasno dru{tvo,
Vesla~ki klub, a kasnije i predsednik Ri-
mokatoli~ke crkvene op{tine u Pan~evu.
Va`io je za „umerenog boema” najvi{e
zbog slobodnijeg pona{anja na balovi-
ma, koji su se redovno odr`avali u Pan-
~evu u organizaciji raznih nacionalnih
dru{tava. Ta~ku na u reputaciju stavila
je strina Ema udav{i se za Djuru. @iveli
Potpis
su mirno i skromno. Djura se do smrti
bavio advokaturom.
Katica Ki{, udata Magara{evi} (1889-1988), vrlo ra-
no, u 17.toj godini udala se za Leonida Magara{evi}a,
pukovnika austrougarse vojske, koji se samo kratko zate-
kao u Pan~evu, video Katicu i o`enio se sa njom. Pan~evo,
tada pograni~no mesto, imalo je status municipijalnog
grada i bilo podredjeno direktno Be~u. Leontije je ubrzo
dobio prekomandu za Segedin gde su se trajno naselili.
Za vreme Prvog svetskog rata Leontije je te{ko ranjen na
ruskom frontu i vi{e decenija je bio potpuno nepokretan .
Katica ga je sve vreme predano negovala.Njihova k}erka
jedinica-Jelica udala se za Vlajka Popovi}a iz Subotice.
Koloman, Bata, Ki{ (1891-1968), zavr{io je Komerci-
jalnu {kolu u Pan~evu i dugo godina radio u Industriji sta-
kla u Pan~evu. Bio je o`enjen Bosiljkom Radosavljevi}, u~i-
teljicom, rodom iz Sremske Mitrovice
Lajo{, Cuka, Ki{ (1893-1950), diplomirao je agrono-
miju u Zagrebu i jedno vreme radio na imanju barona Kul-
mera u Brijestu, u Slavoniji, a zatim u advokatskoj kance-
lariji Magara{evi}a u Subotici kao i Zobnatici. @iveo je u
vanbra~noj zajednici sa Margitom. Nisu imali dece.
Marija, Mara, Ki{ (1895-1962), zavr{ila je u Vr{cu
preparandiju i radila kao u~iteljica u vi{e sela u okolini
kao i u samom Pan~evu. Nije se udavala i `ivela je u do-
ma}instvu sa majkom Lenkon u levom krilu ku}e u ulici Bra-
}e Jovanovi}a.
Aleksandar, [andor, Ki{ (1899-1989), bio je te{ko
ranjen na galicijskom frontu u vreme Prvog svetskog rata,
a nakon oporavka zaposlio se u fabrici „Frank” u Zagre-
bu. Postao je cenjeni stru~njak. Upamtio sam ga kao oso-
12
br. 2
bu koja je puno radila na svom obrazovanju i stru~nom
usavr{avanju. U srednjem `ivotnom dobu upoznao se sa
Ankom i `iveo sa njom u vanbra~noj zajednici. Anka je
imala dve k}erke iz prvog braka koje je moj stric prihva-
tio i zavoleo.
Aristid, Rista, Ki{ (1902-1996),ostao je upam}en u fa-
miliji po svojoj ambicioznosti i upornosti. Nakon Prvog
svetskog rata, uz znatnu o~evu finansij-
sku pomo}, odselio se u Be~ i upisao
medicinski fakultet. Bio je odli~an stu-
dent tako da je odmah nakon studija
dobio mesto u jednoj od be~kih bolni-
ca. Brzo je postao specijalista za sr~a-
na oboljenja, postao asistent, a zatim
docent na Medicinskom fakultetu na
odseku za kardiologiju. Imao je i pri-
vatnu praksu. Iz pisama upu}enim mo-
me ocu saznao sam da je bio veliki za-
vodnik. Nije se `enio niti je imao poto-
maka. U posleratnom periodu puno je
pomagao najmladjeg brata, a mog
oca, Lava, {alju}i nam raznimprilikama
i raznim kanalima garderobu, slatki{e, prvu loptu (1947.),
a ~esto i novac. Vi{e puta smo ga pose}ivali. Najzaslu`ni-
ji je {to sam postao jedan od najve}ih kolekcionara ru`a,
snabdevaju}i me najnovijim sadnicama iz ~uvenih firmi
„Delbard” i „Mean”.
Lav, Leo, Ki{ (1907-1997), najmladje dete u porodici i
moj otac, zavr{io je pan~eva~ku gimnaziju u vreme kada je
ona va`ila za jednu od najstro`ijih i najuglednijih u zemlji.
Se}am se nekih imena koja je pominjao - Dr Karo{i, Dr
Mencinger, [uvakovi}, Potkonjak... Pravni fakultet u Beo-
gradu zavr{io je 1930.godine, i nakon pripravni~kog sta-
`a nastavio da radi u advokatskoj kancelariji najstarijeg
brata Djure. Po~etkom tridesetih godina upoznao je moju
majku Paraskevu, Vitu, Mano i ubrzo se sa njom o`enio.
***
Istorija porodice moje majke Vite vezana je za dolazak
njene bake Paraskeve sa sinom Manojlom, Manom, iz Ka-
storije (porodica Mano Zisi) u Pan~evo, i porodice Petrovi},
koja je sa ^arnojevi}ima do{la u Banat. Ime moje prabake
Petrovi}ke, na `alost, ne znam. Rano je ostala udovica sa
troje dece. Mu` joj je poginuo u nekom od mnogobrojnih
vojnih sukoba toga doba, tako da je nastojala da {to pre
uda svoje dve }erke. Preko porodice Bota, starija k}erka
Darinka (1876-1965) ubrzo se udala za bogatog smede-
revskog trgovca Milana Stefanovi}a -Smederevca, koji se u
nju zaljubio na prvi pogled. Sa njima je u ku}i na Terazija-
ma br.39. stalno `iveo i brat Djoka. Neudata je ostala
Draginja, moja baka, koju je sestra Darinka uz provoda-
br. 2
d`isanje Bota upoznala sa Manojlom Manom sa kojim je
sklopila brak na Mitrovdan 1899.godine u ^akovu. Odatle
se sele na sever u Budimpe{tu koja je, kao i Sent Andreja,
imala veliku srpsku koloniju. Tu su se rodili sin Djordje Ma-
no Zisi (1901-1995), Darinka (1904-1988) i moja majka
Paraskeva, Vita, Bebi (1908-1984). Nakon Prvog svetskog
rata porodica se nastanjuje u Pan~evu i Vita tu pohadja
gimnaziju kao i moj otac Lav. Obe sestre su odli~no svira-
le klavir i pozivane su na sve ve}e balove u gradu. Bile su
i aktivni ~lanovi vesla~kog kluba. Brat Djordje studirao je u
Beogradu na Filozofskom fakultetu. Dejan Medakovi}, sa
kojim se Djordje dru`io u mladosti , veliki deo druge knjige
„Efemeris” posvetio je tom periodu.
Moja tetka Darinka, Darka, udala se za advokata Mi-
hajla St. Bla`i}a iz Beograda, rodom iz Leskovca, i sa nji
`ivela u jednom od stanova, na ~etvrtom spratu, Stefano-
vi}eve ku}e na Terazijama. Kao i mnogi iz moje familije,
ni oni nisu imali dece. Dok sam studirao na Pravnom fa-
kultetu, ~esto sam boravio kod tetke i te~e, a sa njim, koji
je bio veliki boem, obilazio „Skadarliju”, „Ruskog cara”,
„Moskvu”... o njegovom tro{ku. Se}am se legendarne pe-
va~ice narodne muzike Divne Kosti} i poznatog violiniste
Koste Trajkovi}a i njegovog orkestra. Uprkos neurednom
`ivotu, te~a Mihajlo do`iveo je lepu starost i po`iveo 85.
godina.
Se}anja Djordja Mano Zisija
„U dugim zimskim ve~erima moga ranog detinjstva,
kada bih ostajao sam sa bakom, znala je da me stavi u
krilo i pred otvorenim vratancima od kaljave pe}i, `araju-
}i vatru, pri~a o meni dalekom i neobi~nom svetu iz koga
je do{la u Pan~evo. Sa zanosom je opisivala zelene, miri-
sne planine sa sne`nim vrhovima u ~ijim su klisurama pr-
skali izvori i jurili ka klju~aloj reci, a ona uvirala u blista-
vo jezero uokvireno {umom. Na padini, iza stoletnih sta-
bala, izvirivalo je naselje sa malim srednjevekovnim cr-
kvama iz doba davnih vizantijskih careva Paleologa. To je
bila slavna Kastoria. Baka je pamtila ikone i freske obasja-
ne plamenom sve}a i kandila kao i molitve za mu`a Geor-
gija Zisisa koji je sa karavanom oti{ao u Carigrad.
Georgije se nikada nije vratio ostavljaju}i mladu Para-
skevu - Vitu, sa sinom, bebom, Emanuelom - Manojlom.
Baka je poticala iz bogate familije Mano i zadrzala je svo-
je prezime. Oba prezimena i Mano i Zisi susretao sam
XXI vek
Paraskeva, Vita, moja majka, nakon udaje starije se-
stre `ivela je sa majkom u ku}i blizu fabrike „Gaj” u Pan-
~evu. Sa Lavom Ki{om ven~ava se 1935.godine.Lav je u to
vreme radio kao advokat i lepo zaradjivao tako da ubrzo
kupuju ku}u, uz pomo} brata Aleksandra iz Zagreba, u
onda{njoj Geteovoj ulici br.4. Tu se radjamo i ja (1937.) i
moj mladji brat Pavle (1940) .Obojica smo kr{teni u pra-
voslavnoj Uspenskoj crkvi u Pan~evu, a u knjigama upisa-
ni kao Srbi. Slavim slavu Djurdjevdan.”
***
Djura Ki{, poznati pan~eva~ki sudija, kolekcionar i
proizvodja~ ru`a, pisac ovih porodi~nih uspomena, o`e-
njen je Mirjanom Ljubisavljevi}, dugogodi{njim bibliote-
karskim radnikom, sa kojom ima dvoje dece: sina Tigrana
(r. 1964) i }erku Tamaru (r. 1967).
Tigran Ki{ o`enjen je Oliverom Djurdjinovi} - imaju
Katarinu, Aleksu i Sofiju, a Tamara i Srdjan Joki} imaju
Vukana.
Pavle Ki{, fudbaler i fudbalski trener, o`enjen je Karo-
linom Vojkovi} i sa njom ima dve }erke : @aklinu (r.1964)
i Leu (r.1968). @aklina je udata za Dragana Joci}a sa ko-
jim ima dve }erke - Laru i Dinu, a Lea sa Mom~ilom Joki-
}em, ima Saru...
Djura Ki{, pravnik
nad du}anima ne samo u Solunu ve} i u Beotiji i samoj Ati-
ni. Da nosim oba prezimena insistirao je ujak Dimitrije u
Pe{ti ali su moje dve sestre kao i otac nosili samo prezime
Mano.
Na{a porodi~na istorija u svetu oko Dunava po~inje
posle 1848.godine, kada su Obrenovi}i opet na vlasti, a
Sterija umire u Vr{cu. U to doba je moja baka Vita ugra-
bila priliku i sa prijateljima po{la karavanom iz Gr~ke, ta-
da pod Turcima, kroz Makedoniju, Bitolj i Skoplje, Vranje
i Ni{, u toliko `eljenu slobodnu Srbiju. Nisu imali kola pa
je ona jahala na jednom belom hatu sa detetom u naru~-
ju. Nakon mnogih nevolja, usputnih hanova, ugledali su
najzad Beli Grad. Beograd je tada ve} o`iveo u nekoj
obrenovi}evskoj rasko{i, pored sve svoje, jo{ uvek, balkan-
ske ~ar{ije - sa evropskim ku}ama, drvenom kaldrmom Te-
razija, konjskim tramvajem, luksuznim dvorskim konakom,
balovima i pozori{tem.
13
XXI vek br. 2

Vita je `elela da se odmah smesti kod svog brata Djor- ja je pre{av{i u pravoslavlje primila ime Atina. Imali su dva
dja Manoa u Pan~evu, jednog od najbogatijih `itnih trago- sina- Leonidasa, husarskog oficira, i Miltiadesa, darovitog
vaca u rangu sa Kolarcem i Kapetan Mi{om, ali ju je zadr- slikara, vajara i karikaturistu. Bio je visoko cenjen u ma-
`ala u glavnom gradu, ranije prispela sestra Anka, udata djarskoj istoriji umetnosti. U mladosti strasno se bavio
za majora Bodija, dvorsku li~nost, kao i rodjaci Spirtalisi. sportom i osvojio zlatne medalje na Olimpijadama u Stok-
Vitu su rado primali u beogradske krugove, vredno je u~i- holmu i Davosu.
la srpski jezik, a sin Manojlo i{ao je u srpsku {kolu. ^udo I u porodici lala Djordja i lala Dimitrija govorio se srp-
jedno kako su se brzo snalazili, poma`u}i se medjusobno. ski jezik. Se}am se da se srpski govorio i u familiji Man-
Uskoro se udala za poznatog trgovca sa Dor}ola - Nazali- drino iz Pan~eva.
sa ali je kasnije ipak odlu~ila da predje u Pan~evo kod svog Stri~evi su Manojla smatrali svojim naslednikom i `e-
brata Djordja. Tu je moj otac Manojlo zavr{io gimnaziju, a leli da se {to vi{e usavr{i u trgova~kom pozivu tako da ga
kasnije u Budimpe{ti, gde je `iveo drugi Vitin brat- Dimitri- je Dimitrije slao na usavr{avanje kod svojih poslovnih part-
je, borave}i u Tekelijanumu, Vi{u trgova~ku akademiju. nera u Be~, London i Pariz odakle se vratio i sa znanjem
Lala Djordje (deda stric) vodio je trgovinu `itom o ko- jo{ dva svetska jezika. Vrativ{i se u Pe{tu sa `eljom da se
joj sam ~esto slu{ao. Pominjali su se {ajka{ki {lepovi i re~- osamostali upoznao je i sprijateljio se sa Karamatom iz ~u-
ni brodovi sa propelerom sa kojima se nosilo `ito od Pan- vene zemunske porodice koji ga je nagovorio da otvore i
~eva, iz bogatog rodnog Banata, prema Or{avi kroz Djer- organizuju rad Srpske banke u Zagrebu i Budimpe{ti. Ta
dap ali i ka Be~u, Dunavom preko Pe{te. Pri~alo se o veli- banka uskoro je postala ekonomski centar za sve Ju`ne
kom crvenom magacinu kraj Tami{a - „Forkontumca”, Slovene u Madjarskoj. Manojlo je ubrzo stekao veliki
konkurenciji, prijateljstvima...Sli~no se odigravalo i sa dru- ugled ne samo u pe{tanskom ve} i u vojvodjanskom dru-
ge strane Dunava,u Srbiji, gde su trgovali Mi{a Anastasi- {tvu. Dru`io se sa Gedom Dundjerskim, Veljkom Petrovi-
jevi} i Ilija Kolarac, veliki trgovci ali i veliki dobrotvori. }em... Poslovi su ga jednom prilikom doveli i do ^akova i
Obojica su neko vreme boravili u Pan~evu. Novog Sada gde upoznaje svoju budu}u suprugu Dragu
Lala Djordje bio je o`enjen Marijom, iz srpske gra- ~iji je otac bio advokat Pavle Petrovi}, notar grada Novog
djanske ku}e, ali nisu imali dece. Drugi stric, Dimitrije o`e- Sada i vatreni Mileti}evac, a deda poznati zvonolivac iz
nio se Madjaricom iz osiroma{ene plemi}ke porodice ko- Temerinske ulice. Po majci, bili su u srodstvu sa Patrijar-
hom i baronima Raja~i}ima kao i
familijom Dima iz Temi{vara. Svad-
Tragika preto~ena u poeziju ba je bila velika i raspusno banat-
Cincari sa planinskog masiva Gramosa, iz mnogih naselja rasutih po nje- ska-ko~ije sa belim konjima, muzi-
govim visovima, krajem 18. veka krenuli su putem bez povratka, u izbegli{tvo, ka... Ubrzo nakon toga udale su se
naseljavaju}i se po svim balkanskim zemljama. Osnovni uzrok prave tragedi- i dve Dragine sestre i to Dara za Mi-
je vi{e desetina hiljada cincarskih porodica iz ove oblasti bilo je samovla{}e lana Stefanovi}a, smederevskog tr-
turskih i albanskih mo}nika. Planina Gramos oduvek je bila rasadnik Aromu- govca, a Sofija za jednog in`enje-
na i na njegovim so~nim pa{njacima vekovima su se belela mnoga stada, ra iz Beograda.
uskim {umskim puteljcima kretali kirid`ijski karavani, a na najlep{im visovima Manojla je sa Dragom nastavio
uz bistre izvore i najpovoljnije ru`e vetrova, gradila naselja. `ivot u Pe{ti gde je postojala znatna
Istorija Cincara, obele`ena krvlju i tragikom, opevana je u mnogim pe- kolonija Srba uklopljena u prijatnu i
smama koje se prenose sa kolena na koleno. Pogrom Cincara sa Gramosa te- bezbri`nu atmosferu onda{njeg
ma je i poeme „[ana i spaljivanje Gramosa” cincarskog pesnika Nikolae Ve- dru{tva. Moje rodjenje propra}eno
la. Svoj `ivot ispunjen ratovima, surovim pritiscima, izbegli{tvom, pe~albom, je velikim veseljem. Kum je bio Dun-
seobama, mu~nim prilagodjavanjem u novim sredinama, Cincari Gramostea- djerski, a nakon kr{tenja mnogo
ni preto~ili su u stihove i u muziku. U Rumuniji, u oblasti Dobrud`e i Tul~e gde zvanica na slavlju. Kasnije su na
ih se mnogo naselilo, ~uveni interpretatori gramosteanske pesme su legendar- svet do{le i sestre Darka i Paraskeva
na Marija Andon iz mesta Pantelimon kod Bukure{ta, ~ija izvodjenja spadaju (nazvana po baki) - Bebi. Na{ `ivot
u kreacije neponovljive lepote, ali i Elena Biku iz mesta Mihail Kogalni~eanu u Pe{ti sve do Prvog svetskog rata
kod Konstance, koja ka`e da je njihova pesma nastala kao rezultat ljudske re-
bio je zbilja vrlo lep. Posebno se se-
akcije na do`ivljenu tragediju. Veliki promoter gramosteanske muzike i stva-
}am uzbudljivih putovanja ladjama
rala{tva, organizator vi{e umetni~kih susreta, a posebno poznat izvodja~ pe-
do Vi{egrada, (Petrovaradina), do
sama uz koje se igra, je Janku Mataranga iz mesta Ramniku de Jos , Tul~ea.
Pan~eva gde smo pose}ivali lala
S.N.
Djordja i Beograda u kome je bila

14
br. 2
brojna o~eva i maj~ina familija. Sa decom iz porodice
igrali smo se bu~no i veselo, druga~ije nego u Pe{ti. Na-
kon pobede u balkanskim ratovima, sve je vrilo i cvetalo u
Beogradu, svuda je izbijala neka nada...
Velika ekonomska kriza i situacija uo~i izbijanja Prvog
svetskog rata odrazila se na bankarske poslove porodice
Mano u Pe{ti. Nemiri koji su zahvatili Madjarsku sa Belom
Kunom i sukobima sa Hortijem doveli su do mobilizacije
mladih bez obzira na njihovu narodnost. Imao sam tada
retku sre}u. U Pe{ti je otvoren konzulat SHS i moj otac od-
jurio je kao bez glave da zatra`i pomo} i spas. U Beogra-
du, posle ostavke Pa{i}a, predsednik vlade je postao Sto-
jan Proti}. On je bio o`enjen Cajom, rodjenom sestrom
Milana Stefanovi}a. Na veliko navaljivanje tetke Dare,
preduzimane su mere za obezbedjenje na{e porodice i
njeno preseljenje u Srbiju. Diplomu o zavr{enoj maturi do-
bio sam kao „prematurus” tako da su mi je bez nostrifika-
cije priznali na Univerzitetu u Beogradu. Otac je jo{ mesec
dana ostao u Budimpe{ti da bi sredio sve poslove oko pro-
daje imovine. Nakon mnogih peripetija porodica se sme-
stila kod Atene u Dositejevoj ulici gde smo ostali dve do tri
godine.U Beogradu se u to doba do stana nije moglo ni-
kako do}i. Otac je po~eo da radi u banci Milana Stefano-
vi}a sve dok se nije oformila Jadransko podunavska ban-
ka u kojoj je bio i Karamata kao i nanovo sakupljena sre}-
na i uspe{na ekipa iz Pe{te. Tada sam se ~e{}e vidjao sa
Jovanom Karamatom, kasnije slavnim matemati~arem. Iz
stana u ulici Cara Du{ana, preselili smo se u prostraniji
stan u ulici Strahinji}a Bana. Za mene su to bili lepi stu-
dentski dani. Moja sestra Darka zavr{ila je trgova~ku aka-
demiju, a Bebi, Paraskeva, zavr{avala poslednji razred
gimnazije pod okriljem profesorke Isidore Sekuli}. Nasta-
vile su da u~e klavir i nema~ki dok sam se ja opredelio za
francuski klub. Tridesetih godina nastupila je ekonomska
kriza i recesija koja nam je ponovo donela materijalne
probleme. Iz Beograda do{li smo u Pan~evo gde je otac
kupio ku}u pored fabrike „Gaj”. Nad zemljom se nadvio
oblak jo{ jednog rata.”
***
Djordje Mano Zisi sa uspehom je diplomirao na Filo-
zofskom fakultetu u Beogradu, u~e}i i dru`e}i se sa nekim
od najcenjenijih i najumnijih ljudi toga doba- Bogdanom
Popovi}em, Milanom Bogdanovi}em, Vladom Petkovi}em,
Milo{em Vasi}em, ]orovi}em, Radoj~i}em...Drugovao je
sa umetnicima Tabakovi}em, Konjevi}em, Dobrovi}em,
Bjeli}em...bio prisan prijatelj sa Ra{kom Dimitrijevi}em i
Nastasijevi}em..
Usavr{avao se na Berlinskom univerzitetu. Bio kustos u
Muzeju Kneza Pavla, profesor muzeologije na Filozofskom
fakultetu u Beogradu. [ef arheolo{kog odeljenja i nu~ni sa-
XXI vek
Puizii di Goran Trailovich
Goran Trailovich easti amintat 1963.anlu tu câsâbâlu
Bor, Srbia, iu ari bitisitâ shi sculiea di mesi..Ari bitisitâ
Facultetea di filologhii, grupa cnijevnost.Scrie poezii, esiei,
catigurisserr, sh-altu, a pânâ azâ li ari publicitâ aesti cârt-
sâ: "Andreaptâ sinii", Bor anlu 1991., "Tilva njaga",
Pancevo anlu 1995., "Paganin tu bâsearicâ", Vrshats anlu
2000. Bâneadzâ Pancevo, Srbia.
SCRIPTA MANENT
Mutreashti omlu
Luna creashti pi cali
Cum atsea s-u scriu
S-antreabâ
Câ vârnâoarâ nu avea vidzutâ
Literi pi carti
Luna tatsi.
VERBA VOLANT
Verba volant scripta manent
Dzâsi omlu sh-
Sâ scârchinâ dupu ureaclji
Li bâgâ manjli n-gurâ
sh-fudzi.
radnik Arheolo{kog instituta i po~asni doktor Sveu~ili{tva u
Zagrebu. Posebno se bavio anti~kom istorijom na Balkanu
i arheolo{kim istra`ivanjima u Stobiju, Gamzigradu, Lepen-
skom viru, Novom Pazaru...^lan je nema~kog Arheolo{kog
instituta, redovni ~lan Arheolo{kog instituta u Be~u, po~asni
~lan Internacionalnog instituta studija mozaika u Parizu.
Odlikovan je Ordenom rada i Ordenom zasluga za
narod sa zlatnom zvezdom. Dobitnik je Valtrovi}eve na-
grade Zajednice muzeja Srbije 1984.
Djordje Mano Zisi rodjen je 15.1.1901. u Budimpe{ti,
umro je 2.12. 1995. u Beogradu, sahranjen u Pan~evu.
Bio je o`enjen Margitom Boro{ iz Pan~eva. Brak je sklo-
pljen 1942. i od tada je `iveo u ku}i supruge u ulici Sve-
tozara Mileti}a u Pan~evu. Kasnije se odselio u Beograd.
Margita je umrla 1980. i sahranjena je na pan~eva~kom
katoli~kom groblju. U Beogradu danas `ive njegove }erke-
Katarina, rodjena u Pan~evu 1943, istori~ar umetnosti, ko-
ja sa suprugom Ljubomirom ima dva sina - Ivana (1975.)
i Milana (1980.), a mladja Dragana (1948.) ima sina An-
driju (1978.), udata je za profesora Miodraga Sretenovi-
}a. Obe sestre zadr`ale su svoje devoja~ko prezime - Ma-
no Zisi.
15
XXI vek
Porodice Mandrino i Oka
Zna~ajno trgova~ko sredi{te i rasadnik cincarskih po-
rodica koje su krajem 18. i po~etkom 19. veka krenule put
severa - u Srbiju, i preko Save i Dunava, u Austrougarsku,
bila je Vlahoklisura, veliko mesto na onda{njoj turskoj, a
danas gr~koj teritoriji. Klisura, kako su je skra}eno naziva-
li, imala je 1890. godine oko 5000
stanovnika od kojih poti~u mnoge
ugledne familije ne samo u dana-
{njoj Srbiji, ve} i u Makedoniji- u
Bitolju, Kru{evu...kao i u Solunu i
drugim gradovima Balkana. Pre
skoro dva veka, u Pan~evo, tada
pograni~ni i napredni grad na dve
reke, na Tami{u i Dunavu, dobro
povezan sa Temi{varom, Be~kere-
kom, Novim Sadom, Pe{tom i Be-
~om, a sa druge strane u blizini
uvek `ivog Beograda i dobrih veza
sa jugom, doselilo se nekoliko po-
rodica iz Klisure, koje su ubrzo,
vrednim i upornim radom, stekle
ugled, imetak i uva`avanje sugra-
djana. Jedna od njih je familija
Oka, koja se doselila u Pan~evo na
poziv, takodje, cincarske porodice
iz Klisure- Mandrino, ranije prispe-
le i ve} uveliko u poslovima trgovi-
ne `itom i drugim proizvodima. Po Mileva Mandrino
predanju, prvo je do{ao ded Niko-
la Oka kao sasvim mali de~ak. Nikola brzo ulazi u trgovi-
nu koja se odvijala re~nim tokovima Dunava i Tami{a sa
{ajkama, a kasnije parobrodima, donose}i robu iz rumun-
skih rudnika i crnomorskih luka- posebno `ito, kukuruz, so,
za Srbiju, Pe{tu, Be~...
Kao najstariji preci u porodici Oka zapam}eni su ro-
ditelji Ane, udate Mandrino. Anini roditelji bili su Djordje
i Nauma Petrovi} koji su se u Pan~evo doselili iz Makedo-
nije. Ana se udala za bogatog i uglednog Simu Mandrina
sa kojim nije imala dece, tako da su usvojili Stevana Oku.
U jednom mladala~kom pismu koje su napisale Mila Oka
i Lena Kiki, tetke prof. Nikole Oke 8. avgusta 1896., sa
puta u Sremsku Mitrovicu i posete Stevanu, stoje slede}i re-
dovi koji se odnose na posetu manastiru Be{enovo: „...Tr-
pezarija je vrlo umetni~ki izradjena, po duvaru se same
istori~ne slike iz minulih srpskih vremena nalaze, tako isto
ima dosta portreta srpskih dobrotvora, medju kojima su
deda Mandrino i deda Petrovi}”. U stvari, radi se o Grigo-
16
br. 2
riju Petrovi}u iz Be{enovca, sinu Djordja Petrovi}a, dose-
ljenika iz Makedonije.
Veliki kapital koji je stekla porodica Oka pretrpeo je
te`ak udar u nesre}i na Dunavu, kada je parobrod sa `i-
tom potonuo u jednoj od iznenadnih oluja. Nikolin sin -
Stevan Oka, ostavlja za sobom si-
na jedinca Simeona, koga je zbog
finansijskog kraha porodice, sve-
srdno prihvatila, {kolovala i poma-
gala, kao svoje dete, ugledna trgo-
va~ka porodica Sime i Ane Man-
drino. Simeon je rodjen u Pan~evu
1875.godine, a {kolovao se i di-
plomirao na Tehni~kom fakultetu u
Be~u, sredstvima koja je za {kolo-
vanje dece Mandrinovih i Okinih
ostavio u vidu fonda Sima Mandri-
no. Tutor i izvr{ilac fonda bio je u
Beogradu Laza Pa~u, ministar fi-
nansija Kraljevine Srbije, ~ija je
porodica bila u kumstvu sa Man-
drinovima i Okama.
Pomenuti fond samo je jedna
od 40. stavki u testamentu Sime
Mandrina, koji se ~uva kao vredan
dokument u porodicama Mandri-
no i Oka. Sima ga je svojeru~no
pisao 30., odnosno, 12. maja
1871. godine i njime svojoj `eni
Ani ostavlja nekoliko ku}a i imanja, a mnogobrojnim ro-
djacima, crkvama i dobrotvornim dru{tvima zna~ajna nov-
~ana sredstva. Zave{tao je i novac za izgradnju „vla{ke”,
odnosno cincarske, {kole u Pan~evu, zbog velikog broja
cincarskih porodica koje su tada `ivele u ovom gradu. Za-
nimljivo je da u oporuci nije zaboravio ni svoju poslugu. U
10. stavci testamenta napisao je da posle smrti njegove `e-
ne Ane, ...„ima moja unuka Katarina S. Oka nasljediti 10
lanaca zemlje (grund) za spomen od Lala Sime.”
Simeon se o`enio sa Katarinom, Katicom, rodjenom
1879.godine u Pan~evu, od oca Nikole i majke Sofije
Mandrino. Katica i Simeon imali su petoro dece: Nikolu,
Stevana, Sofiju, Veru i Nadu.
Simeon Oka je bio jedan od direktora i vode}i in`e-
njer u `eljezari u Dio{djeru, u Austrougarskoj, gde se i da-
nas nalazi jaka industrija ~elika, livnica i `eljezara. Upam-
}en je kao veliki inovator. Porodica je sa~uvala dokuman-
taciju iz koje se vidi da je imao vi{e od deset patenata ko-
br. 2
ji su bili za{ti}eni od 1915. do 1919. godine u patentnim
zavodima u Be~u i Budimpe{ti, a odnose se na nova re-
{enja alata za stezanje i obradu pri izradi ma{inskih delo-
va.Umro je u Beogradu, u svojoj 51.godini.
Simeonov sin-Nikola Oka, rodjen
1904. godine u Dio{djeru, nastavlja
{kolovanje u Pan~evu, u koje se poro-
dica vratila tokom Prvog svetskog rata
1915. godine i tu zavr{ava peti i {esti
razred gimnazije. Sele se zatim u Be-
ograd gde nasledjuju ku}u rodjake
Darinke Milenkovi}, rodjene Oka, u
Pariskoj ulici br.1. Nakon gimnazije,
Nikola studira ma{instvo na Univerzi-
tetu u Beogradu i zavr{ava studije
Nikola S. Oka
1927.godine. Pet godina kasnije `eni
se Milanom Petrovi}, rodjenom 1910.
u ^akovu kod Temi{vara. Imali su dvoje dece: Olgu
(r.1933.) i Simeona (r.1935.) koji ima dva sina, Vladimi-
ra (r.1967.) i Nikolu (r.1975.).
Profesor Nikola S. Oka smatra se jednim od osniva~a
Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, odnosno Visoke sao-
bra}ajne {kole, na kojoj predaje, kao vanredni prfesor,
Porodi~no stablo porodice Oka:
XXI vek
predmet „Vozna sredstva drumskog saobra}aja”. Redovni
profesor postaje 1960. godine, kada biva izabran i za
prodekana fakulteta, a pet godina kasnije i za dekana.
Objavio je vi{e od 30. nau~nih i stru~nih radova, u~estvo-
vao u izradi vi{e desetina studija i projekata.
Dobitnik je mnogih priznanja, povelja i diplo-
ma kao i tri Ordena. Svoju vrednu veliku biblio-
teku sa mnogo stru~ne literature zave{tao je bibli-
oteci Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu, ~ijem je
formiranju i razvoju posvetio vi{e godina. Umro je
1976.godine.
Familije Oka i Mandrino bile su veoma broj-
ne. Samo je, na primer, deda Sime Mandrina
imao ~ak desetoro dece. I jedni i drugi bili su po-
vezani mnogim rodbinskim i kumovskim vezama
sa isto tako uglednim cincarskim porodicama kao
{to su to Mano, Pa~u, Bota, Kiki...
U Pan~evu danas `ivi mnogo potomaka porodice
Oka i Mandrino. Neki su nastavili tradiciju tehni~kih, dok
su se drugi okrenuli dru{tvenim naukama i umetnosti. Jo-
van Oka, slikar, direktor pan~eva~kog Narodnog muzeja
i Mirko Mandrino, elektro in`enjer, omogu}ili su nam da
objavimo rodoslove njihovih porodica.
17
XXI vek
Lepo je znati ko si
(O cincarskom poreklu porodice Mihajlovi})
Mr Sava Mihajlovi}, arhitekta
Mnogi stariji Pan~evci jo{ se uvek se}aju svojih gimna-
zijskih profesora, Lele i Bore Mihajlovi}. Moj otac Borivoj
je potom bio i direktor tehni~ke {kole u Pan~evu, da bi za-
tim pre{ao na Prirodno - matemati~ki fakultet u Beogradu,
gde je doktorirao matematiku. Kasnije je i napustio Pan-
~evo da bi bio redovni profesor matematike na Ma{in-
skom fakultetu u Kragujevcu i, pred penziju, u Banja Luci
(gde je re{enjem nadle`nog organa uprave promenio pre-
zime iz Mihailovi}, kako mu je pisalo u kr{tenici, u Mihaj-
lovi}, iz samo njemu znanih razloga). Njegovi biv{i |aci
su mu se odu`ili dodeljivanjem prve Oktobarske nagrade
grada Pan~eva, mada on nije bio ro|eni Pan~evac, ve} je
ro|en u Zagrebu. Kako to, pitao sam se, jesmo li mi Mi-
hajlovi}i Hrvati? Ne. Moj deda, \urica Mihajlovi}, je bio
bankarski ~inovnik, (ko-
ga je, koliko se se}am
porodi~nih pri~a, vi{e
zanimalo slikarstvo ne-
go trgovina, ina~e po-
rodi~no zanimanje Mi-
hailovi}a), a u Zagreb
je stigao iz rodnog Vu-
kovara sa svojim naj-
starijim detetom - Smilj-
kom (ostala deca, kao i
moj otac, ro|ena su u
Zagrebu) i sa svojom
`enom Jovankom, od
Pu{i}evih iz Iriga, koja
je tu dobila name{tenje kao u~iteljica. Njegov otac, Mihaj-
lo - Mi{a Mihailovi}, bio je starosedelac u Vukovaru. Tako
sam u traganju za poreklom svoje porodice, stigao do Ju-
stina Mihailovi}a, (1800-1849), Mihajlovog oca i jednog
od, u to vreme, retkih pobornika Vukovih ideja i njegovih
najodanijih prijatelja i saradnika iz redova srpskih pisa-
ca prve polovine æIæ veka. Justin je bio i osta}e zenitalna
ta~ka uspona porodice Mihailovi} iz Vukovara, ~iji sam ja,
18
br. 2
po svemu sude}i, poslednji mu{ki potomak. Tragaju}i po
internetu za podacima o mojoj porodici prona{ao sam na
sajtu konzulata Srbije u Vukovaru slede}i tekst:
„Na najstarijem trgu u Vukovaru, na uglu ulica dr Fra-
nje Tu|mana i Zmajeve, nalazi se zgrada „Magaze Miha-
ilovi}” - rodna ku}a majke srpskog pesnika Branka Radi-
~evi}a, Ru`e Mihailovi}-Radi~evi}. Ova gra|evina u ba-
roknom stilu izgra|ena je krajem 18. veka, a u vlasni{tvu
porodice Mihailovi} je od 1780. godine. Rodona~elnik po-
rodice, Risto Mihailovi}, doselio se iz Moskopolja (Albani-
ja) u Vukovar 1780. godine. 1790. godine u Vukovar se
doseljava i njegov brat Janko Mihailovi}. U magazi otva-
raju gvo`|arsku trgovinu. U trgovini je postojala i prva
srpska ~itaonica-biblioteka u Vukovaru, u kojoj su se ~uva-
le knjige i ~itala {tampa koja je pristizala iz Beograda,
Sremskih Karlovaca, Pe{te i Be~a. U ~itaonici su se u to
vreme okupljali ugledni vukovarski Srbi.
Janko Mihailovi} `eni se 1789. godine Anom, }erkom
vukovarskog trgovca Atanasija Lazarevi}a. Peto dete Jan-
ka i Ane, Ru`a Mihailovi} ro|ena je 04.02.1802. godine
u sobi na tavanu ku}e. Predanje ka`e da je osobito dobra
srca bila, ova lepa umiljata `ena, srednjeg stasa, lepe cr-
ne kose, o~iju i rimskog nosa, u licu rumena kao prava ru-
`a. Na Spasovdan 1822. godine u sabornom hramu „Sve-
tog Nikolaja” u Vukovaru udaje se za Teodora Radi~evi-
}a, carinskog slu`benika i velikog srpskog knjigoljupca.
Teodor je bio lep i uredan, blage i mirne naravi, dobar i
razuman ~ovek. Iz tog braka rodi}e se, 15.03.1824. go-
dine u Slavonskom Brodu sin Aleksije Radi~evi}, kasnije
samoprozvan u Branko. Sa porodicom se Ru`a seljakala
po nekim dalekim i malim mestima i ne zna se da li je ika-
da ponovo do{la u Vukovar. Krhkog i ne`nog zdravlja, ro-
dila je jo{ dvoje dece Stevana i Amajliju. Izmu~ena te{kim
poro|ajem, Ru`a je umrla 1833. godine, u jedanaestoj
godini nakon ven~anja, u svojoj 32. godini. Sahranjena je
na zemunskom groblju. Na spomeniku je uklesan natpis:
„Ovde le`e kosti Ru`ice Radi~evi}, ro|ene Mijailovi}, ~i-
novnice, rodi se 4. februarija 1802, umre 14. marta
1833, po`ive 31 godinu”. Tri dana posle maj~ine smrti,
Branko Radi~evi} pi{e detinje potresnu bele{ku: „Mamica
je umrla 14 marta posle podne, u dva sata, u vtornik, ja
sam ostao od mamice od devet godina”.
U ku}i Mihailovi}a tokom 1837. i 1838. godine bora-
vio je i Vuk Stefanovi} Karaxi}. U Vukovaru je imao mno-
go idejnih istomi{ljenika i iskrenih prijatelja. Jedan od njih,
br. 2
Adam Dragosavljevi}, vukovarski u~itelj, prvi je pozdravio
Vuka {to je Srbe uveo u Evropu. Tu su jo{ Justin i Rista Mi-
hailovi}, kao i Jovan Gavrilovi} koji je ~esto pisao pisma
Vuku. Sam Vuk je pisao: „Ja znam, da ni u kakvom mje-
stu naroda na{eg nemam vi{e takovijeh prijatelja kao u
Vukovaru”. Nakon smrti sina Save, Vuk nije mogao da
podnese taj te`ak gubitak. Ne mogav{i vi{e da ostane u
Be~u, Vuk je po{ao na zimovanje u Vukovar, ne bi li se ta-
mo smirio. Vukovar je u to vreme bio znatno bli`i Evropi
nego Ugarskoj, tu se `ivelo nezavisno i slobodno. Bio je to
grad sa preko {est stotina zanatlija, ~ije crkve nimalo nisu
zaostajale za crkvama u Sremskim Karlovcima. Vuk je u
Vukovaru boravio od 8. novembra 1837. do 27. marta
Bora Mihajlovi}, Bosiljka Gavela i
Smiljka Gagarin ispred Justinove ku}e
Naslovna strana ”Menja~nice” u Vukovaru
XXI vek
1838. godine. U jesen 1838. godine Vuk ponovo pohodi
Vukovar.
Na Rodnoj ku}i Ru`e Mihailovi}-Radi~evi}, Skup{tina
optine Vukovar je oktobra 1964. postavila spomen plo~u.
U ratnim zbivanjima 1991. godine ku}a je devastirana, a
spomen plo~a razbijena i uni{tena. Tokom 1992. godine
izvr{ena je obnova zgrade a replikat spomen plo~e pono-
vo postavljen. Tokom perioda mirne reintegracije, novopo-
stavljena plo~a je razbijena i uni{tena od strane nepozna-
tih po~inioca.”
Ku}a Mihailovi}a je impresionirala mog oca, koji se
1981 godine fotografisao ispred nje, sa svojim sestrama
Bosiljkom, udatom za \uru Gavelu, (nekada{njeg direkto-
ra Muzeja Vuka i Dositeja u Beogra-
du, koji je ina~e i zaslu`an za posta-
vljanje spomen plo~e 1964 godine) i
Smiljkom (ona je za tu priliku doputo-
vala iz Argentine, gde je `ivela i umr-
la a ro|ena je poslednja od Mihailovi-
}a u ovoj ku}i).
Pomenuti i mnogi drugi poznati ili
zaboravljeni doga|aji, koji su mirno ili
burno tekli kroz ku}u Mihajlovi}a i oko
nje, nagnali su me da sa~uvam spo-
men na nju tako {to sam njenu fotogra-
fiju iz vremena mira i blagostanja, sta-
vio na koricu svoje zbirke kratkih pri~a
„Menja~nica” (jedan primerak svoje-
vremeno sam poklonio vukovarskoj bi-
blioteci). Zbirka sadr`i i pri~u „Ku}e
Mihajlovi}a”. U njoj se ku}a u Vukova-
ru dovodi u vezu sa ku}om |enerala
Mihaljevi}a u Pan~evu, u kojoj sam ja
19
XXI vek
ro|en, a koja je sada u vlasni{tvu porodice ]ur~in. Veza
se sastoji u tome da ja danas nemam vi{e nikakve veze ni
sa jednom ni sa drugom ku}om ali da izme|u ovih ku}a
naslu}ujem neku tajnu i iracionalno obja{njivu relaciju.
@ivotne pri~e mog ~ukundede Justina, njegovih preda-
ka i potomaka, za mene su op{ta metafora o zaboravu i
nestajanju saznanja o poreklu porodica, te toj temi stoga i
posve}ujem ovom prilikom naro~itu pa`nju, ne bih li sa~u-
vao ono {to se zna o ovoj nekada brojnoj porodici, naro-
~ito o njenom poreklu, koje dosada, rekao bih, nije bilo
dovoljno nagla{eno. Podlogu za konstatcije koje }e usledi-
ti ali i za dalja istra`ivanja predstavlja tekst Pavla Popovi-
}a, objavljen u publikaciji „Prilozi za knji`evnost, jezik,
istoriju i folklor, knjiga III, sveska 1-2 SANU 1923 godina,
iz koje prenosim genealo{ke tablice sa dopisanim podaci-
ma koje je uneo moj otac.
20
br. 2
Rodona~elnik loze Mihailovi}a je Justinov otac Risto,
zapravo Hristofor, koje ime je bilo uklesano na „jednom
niskom kamenom belegu” na vukovarskom groblju, me|u
grobovima ostalih ~lanova porodice Mihailovi}, kako je to
utvrdio Pavle Popovi}. Na Hristoforovom portretu, koji se
danas nalazi kod mog brata od tetke Dragana Gavele u
Beogradu, on dr`i u ruci pismo sa svojim imenom u austro-
ugarskoj transkripciji tj. na njemu pi{e da je to Christian
Michailovics iz Vukovara.
Svi izvori podataka se sla`u da su Risto i njegov brat
Janko do{li u Srem iz Skoplja 1770 (Risto) odnosto 1780
godine (Janko), pod dramati~nim okolnostima, be`e}i iz
Moskopolja na {ta ukazuju mnogi podaci i ~injenice, dok
se sudbina njihove sestre Ru`e, udate za nekog sve{tenika,
koga su Turci pogubili, ne zna. Istorijske ~injenice govore
da je u to vreme, 1769 godine planula gr~ka buna na Pe-
br. 2
loponezu, koju su mnogi Cincari naro~ito vi|eniji ljudi iz
njihovog slavnog grada Moskopolja pomagali. Osmanlije
su ipak bile suvi{e silne i peloponeska buna je ugu{ena u
krvi. Ratno stanje, u kome se sve ~ini dopu{tenim, ali i pre-
}utno odobravanje turskih vlasti, otvorili su mogu}nost za
bezvla{}e, pa
su horde plja~-
ka{a, regruto-
vane uglavnom
me|u alban-
skim stanovni-
{tvom iz okolnih
oblasti, krenule
Risto alias Hristofor Mihailovi} Cristian Michailovics
da poharaju po bogatstvu nadaleko ~uveno Moskopolje.
Najezdi zulum}ara grad nije mogao da odoli. Stanovnici
Moskopolja nisu bili dovoljno vi~ni ratu da bi se oduprli
nasilju. Iz bogatih ku}a, radnji, magaza, javnih gra|evi-
na, odneseno je sve {to se odneti da. Stanovnici su se da-
li u be`aniju nose}i {ta se moglo, plja~ka{i su odvukli {ta
su u varo{i zatekli. Pale su i mnoge `rtve. Vi{e od polovi-
ne `ivlja izbeglo je da se nikada ne vrati. Moskopoljci su
se rasuli na sve ~etiri strane sveta, najvi{e po gradovima
gde su ve} imali trgova~ke veze i stanice, {irom Makedo-
nije, Srbije, Bosne, do Vojvodine i dublje u Ugarsku pa sve
do Be~a i Poljske. Risto i Janko su dakle bili Cincari Mo-
skopoljci i verovatno po nasle|enoj porodi~noj tradiciji
uspe{ni trgovci. Njih su i sami stanovnici Vukovara nazi-
vali Cincarima, mada se oni sami o tome nisu izja{njava-
li. Razlog tome treba tra`iti verovatno u prethodnim trau-
mama od turskog proganjanja te njihovoj `elji da javno ne
isti~u svoje cincarsko poreklo. Srpsko prezime su verovat-
no uzeli neposredno pre dolaska u Vukovar, {to je jedna
od poznatih cincarskih osobina (uklapanje u nacionalno
okru`enje). U prilog tome govori i Hristoforova ravnodu-
{nost u pogledu latinske transkripcije svoga imena (Chri-
stian Michailovics!). S druge strane, on se o`enio Anom
Nitom, Cincarkom iz Bosne, {to verovatno ukazuje da je
emotivno i dalje bio vezan za svoje etni~ko poreklo. No,
to dalje potvr|uje ~injenicu da je Justin Mihailovi} bio sto-
postotni Cincarin, od oca Cincarina i majke Cincarke, a o
XXI vek
tome svedo~i i druga cincarska osobina - da su bili u pr-
vim redovima borbe za nacionalnu identifikaciju naroda u
okru`enju, sa kojim su se kasnije i stopili. Ova sudbina je
zadesila i Justinove potomke, koji tako|e nisu pominjali
svoje cincarsko poreklo (Justinova unuka Katica bila je ba-
ka akademika Dejana Medakovi}a,a njegova ro|ena se-
stra od strica Ru`a Mihailovi}, bila je majkaBranka Radi-
~evi}a, koji je, dakle, po majci imao najmanje ~etvrtinu
cincarske krvi, o ~emu tako|e nikada nije bilo pomena).
U znak po{tovanja prema svojim zaslu`nim precima,
ali i prema tragi~noj sudbini cincarskog naroda, ja, koji
sam zadnji iz loze moskopoljskih Mihailovi}a, otkada sam
saznao svoje poreklo, izja{njavao sam se kao Cincarin.
Da bih ostavio trag o ovoj lozi
budu}im generacijama, dao
sam svojoj tre}oj, najmla|oj
}erki, koja je ro|ena skoro u
dan 200 godina nakon ro|e-
nja njenog skur|ela Justina,
jedino mogu}e ime - ona se
zove Justina.
P.S.
Neka mi bude dopu{teno
da na kraju ove porodi~ne storije, uz neko neobja{njivo
uzbu|enje skrenem pa`nju na Moskopolje, taj izgubljeni
cincarski raj, jedan od najve}ih, najbogatijih i civilizacijski
najrazvijenijih gradova u ovom delu Evrope toga vreme-
na, ali i balkanski Makondo. Pitam se {ta bi bilo da nije
razoreno, kako bi danas mo}no izgledalo da su mu isto-
rijske prilike i Bo`ja milost bili naklonjeni. Ali ne preostaje
mi ni{ta drugo, no da kao eho davnih vremena citiram set-
nu Peki}evu tu`balicu, tu rezonancu matemati~ki skromne
ali emocionalno sna`no dejstvuju}e koli~ine cincarskih ge-
na sakrivenih negde u meni:
„(...) Oj, Moskopolje, oj Moskopolje!
Lepota ~arna gde se tvoja dela?
Bezbo`nost smrtnika propast ti donela!
Molitvom Jovanovom nek ti je Bog vrati,
I pre|a{nju slavu ponovo pozlati (...).”
21
XXI vek br. 2

Porodica Lambrin
Poznata srpska kerami~arka Svetlana Matu{a, rodjena Svetlana Matu{a diplomirala je na Fakultetu primenje-
je u Pan~evu 1959.godine i potomak je Vere Lambrin (ban- nih umetnosti u Beogradu na odseku za keramiku, ~lan je
karskog slu`benika) i Petra Matu{e (magistra farmacije). UPIDIVa i ULUPUDSa od 1992. godine. Tri meseca bila je
Cincarsko poreklo vodi po majci ~iji su preci do{li iz Mosko- na specijalizaciji u ~uvenom [igaraki institutu za keramiku
polja. Po predanju koje se prenosilo sa kolena na koleno, u Japanu. Izlagala je na vi{e od 100 grupnih izlo`bi u ze-
davni predak po imenu Lambra, bogati moskopoljski trgo- mlji i inostranstvu i imala 12 samostalnih izlo`bi. U~estvo-
vac, be`ao je ka severu zbog te{kih zuluma
Osmanlija, ja{u}i na kamili. Sa sobom je
nosio i veliki }up sa zlatnicima koji je uspeo
Cincarske porodice koje su dolazile u Pan~evo jo{ u vreme velikih
da sa~uva od u~estalih plja~ki zulum}ara,
imperija-Austrougarske i Turske, a zatim (po oslobodjenju Srbije koja je
zakopav{i ga ispod nekog drveta.
tada imala najve}u imigraciju posle SADa), nastavile sa naseljavanjem
Jedan od njegovih potomaka- Jovan
ovih krajeva sve do prve polovine 20.veka, ostavile su dubok trag koji
Lambra, takodje trgovac, naselio se u Pan-
govori o jednoj duhovnoj, kulturnoj, ekonomskoj i politi~koj vertikali i
~evu, po pri~i Svetlaninog dede, 1743.
kontinuitetu. Potomci ovih poznatih familija i danas su na{i ugledni i ce-
godine. Po njemu su svi dobili prezime njeni sugradjani, a podaci o njihovim precima, iako objavljeni u skra-
Lambrin. U porodici se znalo i za rodjaka }enom obliku, ipak }e pru`iti dovoljno informacija koje najbolje govore
Hristifora Lambrina (1799-1877) ba{tova- o upornosti, istrajnosti, progresivnosti i zna~aju koje su imale.
na u Velikom Be~kereku koji se tu nastanio
krajem 18. veka. Hristifor je imao dva si-
na - Nikolaja (?) i Mateja (1803-1881)
koji se, kao i otac, bavio ba{tovanstvom. Nikolajevi sinovi vala je na mnogim doma}im i internacionalnim kolonija-
zvali su se Aleksandar (1821.-?), Kosta (1828-1873), Sve- ma. Dobitnik je Godi{nje nagrade za keramiku ULUPUDSa
tozar (1840-?), kao i Todor- Stoj{a (1858.-?) . Todor i su- 1993. i Zlatne forme UPIDIVa 1998.godine.
pruga Sofija (1855.-?) izrodili su dve }erke - Jelenu-Lenku Jedna od na{ih vrhunskih umetnica, ~arobnica kera-
(1875.-?) i Vukosavu (1892.-?), kao i sinove Milana mi~kih talasa, kamena, lave... a na{a sugradjanka, Svetla-
(1886.-? ) i Mirka (1889-1970) - Svetlaninog dedu. Mir- na Matu{a danas `ivi i radi na Islandu, u Rejkjaviku.U nje-
ko se o`enio Darinkom (1889-1980), Svetlaninom bakom, noj galeriji- studiju, u najprometnijoj ulici ovog jedinstve-
a njihova deca su bili Stevan Lambrin (1923-1998), arhi-
tekta, ujak, i Vera Lambrin (1925-2005), bankarski slu-
`benik, - majka.

nog ostrvskog grada, mnogobrojni posetioci i turisti ni ne

Keramika - autor Svetlana Matu{a
sanjaju da najlep{e suvenire i kerami~ke skulpture na
Islandu radi jedna pan~evka, daleki potomak Lambre - tr-
govca iz Moskopolja, koji je planinske visove Opara za-
menio za balkanske nizije, da bi njegova loza, ~udnim pu-
tevima sudbine, iz panonskih ravnica odletela, kao ptica
selica, preko mora, jo{ dalje na sever, u zemlje vulkana,
moreplovaca i Vikinga.

22
br. 2
Porodica Zega
Velika i ugledna cincarska porodica Zega, za razliku
od drugih familija koje su u Banat dolazile sa juga- iz Oto-
manske imperije, i naseljavale prvenstveno gradske sredi-
ne, odabrala je onda{nje Novo selo kod Pan~eva. Kao {to
je to i danas, Novo selo (sada Banat-
sko novo selo) je i tada bilo napred-
no i prosperitetno i brzo se razvija-
lo zahvaljuju}i kako poljoprivredi ta-
ko i trgovini.
Prve Zege do{le su 1782.godine
iz Vlahoklisure kao, uostalom, i
mnoge druge porodice koje su oda-
brale Banat za svoj novi dom. Poro-
dica Zega dala je veliki broj ugled-
nih i zna~ajnih li~nosti od kojih je
jedna i Jovan Zega. Ostalo je zabe-
le`eno da je Jovan bio veliki dobro-
tvor Novog sela u vreme velike gla-
di koja je vladala 1814.godine, ka-
da je svakodnevno pekao i delio
hlebove za siroma{ne seljane, po-
magao mnogim me{tanima ali i sa-
moj op{tini kako bi unapredila uslo-
ve zajedni~kog `ivota. Besplatno je
davao seljacima seme `itarica i ku-
kuruza da zaseju njive i ishrane Nikola Zega, portret
uku}ane.
Zege su poznati kao patriote i hrabri borci. Konstan-
tin St. Zega stekao je priznanja otev{i od Madjara dva to-
pa 1848. kod Bele Crkve. Postao je predsednik Srpske
pravoslavne op{tine i najvi{e doprineo da se u Novom se-
lu sagradi srpska pravoslavna crkva.U njegovo doba izvr-
{ena je deoba srpske i rumunske crkvene op{tine. U`ivao
je veliki ugled i po{tovanje me{tana pa je dugi niz godina
bio i predsednik op{tine.
Nikola St. Zega, kao dobrovoljac u Srbiji, postao je
~uven po hrabrosti u bojevima od 1876-78. godine. Imao
je ~etu odabranih saboraca od kojih su mnogi prispeli iz
Vojvodine privu~eni njegovim primerom.
Vuk Karad`i} zapisao je dve narodne pesme posve}e-
ne „Zegi iz Banata” i „Mi{u Bana}aninu”, odnosno Miha-
ilu St. Zegi, koji je, kao i Nikola, bio dobrovoljac kod Lu-
ke Vukalovi}a iz Hercegovine, gde se proslavio svojim ju-
na{tvima tokom ustanka {ezdesetih godina 19.veka. Ka-
snije je pre{ao u Crnu Goru i vojni~kim zaslugama stekao
titulu sredara i postao prvi adjutant knjaza Nikole. Crnu
XXI vek
Goru je napustio usled nekih plemenskih zadjevica i intri-
ga i odselio se u Rusiju gde je i umro 1911.godine. Na fo-
tografiji koju je objavio u knjizi o Srbiji slavni nau~nik i
putopisac Kanic, vide se hercegova~ki ustanici i medju nji-
ma Mihailo Zega.
Jedan od deset osniva~a pr-
vog Srpskog hemijskog dru{tva je
Aleksandar Zega, rodjen u No-
vom selu 29.5.1860.- umro u Be-
ogradu 29.3.1928. Titulu doktora
hemijskih nauka dobio je na Poli-
tehni~koj visokoj {koli u Cirihu
1885.godine.
U Beogradu je imao zvanje
op{tinskog hemi~ara, kao i {efa
Dr`avne carinske laboratorije.
Jedan od prvih koji se bavio na-
u~nim radom iz oblasti hemije u
Srbiji. Objavio je vi{e publikacija
iz analiti~ke hemije. U periodu
od 1912. do 1926. bio je pred-
sednik Srpskog hemijskog dru-
{tva, a kasnije predsednik Beo-
gradske sekcije, dok je Marko Le-
ko, takodje Cincarin, bio pot-
Viorela Flore predsednik
Ova velika porodica dala je
i jednog poznatog etnologa - Nikolu Zegu (1863-
1940), rodjenog u Novom selu gde je zavr{io osnovnu
{kolu, dok je srednju pohadjao u Be~u. Bio je talentova-
ni slikar i u~enik Steve Todorovi}a u Beogradu, a kasni-
je student Umetni~ke {kole u Minhenu. Po povratku u Sr-
biju najpre radi kao u~itelj lepih ve{tina u ^a~ku, Valje-
vu i u Prvoj beogradskoj gimnaziji. Stalno saradjuje sa
Etnografskim muzejom gde postaje kustos, i upravnik
(1925). Dao je ogroman doprinos unapredjenju i raz-
voju ovog muzeja i predstavljanju etnolo{kih zbirki iz
Srbije na izlo`bama u Parizu, Londonu, Pragu, Bukure-
{tu... Objavio je ~itav niz radova iz oblasti etnologije,
a posebno su zna~ajni oni o narodnoj no{nji, banat-
skim suva~ama, ribolovu na Dunavu, tetoviranju... Be~-
ko Udru`enje za etnologiju izabralo ga je za svog do-
pisnog ~lana.
^lanovi porodice Zega po~eli su da slave slavu Sv.Ste-
vana od 1858.godine, koju je „uvela” majka Nikole Zege-
Jelena Srbinac iz Vranjeva u Banatu.
23
XXI vek
Porodica An|elovi}
Nakon zavr{ene Vazduhoplovne akademije u Beogra-
du i nekoliko godina provedenih u vazduhoplovstvu onda-
{nje SFRJ, Milan Andjelovi} je odlu~io da zaplovi vodama
filmske umetnosti. Dugo godina radio je kao snimatelj u
Sloveniji, a kasnije, vratio se u Pan~evo i krenuo, kao je-
dan od prvih, po~etkom 70.tih godina 20.veka, da se ba-
vi privatnim preduzetni{tvom.Poznat je kao zaljubljenik u
umetnost, dobru pri~u i dru`enje ali i kao veliki poznava-
lac gastronomije i odli~an kulinar.
Po porodi~nom predanju cincarsku lozu ima po o~e-
voj liniji i prapretku Dimitriju koji je, po pri~i, sa dosta pa-
ra do{ao iz Janjine i nastanio se u Kladovu. Tu je otvorio
trgovinu i osnovao banku. Va`io je za imu}nog i uglednog
~oveka. O`enio se }erkom sve{tenika iz sela Korbova kod
Kladova -Jelenom Jankovi}, i preuzeo njenu slavu Sv.Dimi-
trija. Zna se da je imao tri sina- Nikolu, Kostu i Aleksu i
24
br. 2
mnogi njihovi potomci danas su gradjani Beograda. Niko
od porodice ne pamti prezime svog rodona~elnika iz Ja-
njine ve} samo znaju za njegovo ime. Otac Milanov - Mi-
lo{, sin Alekse, zavr{io je Eksportnu akademiju u Be~u i bio
postavljen, na prvo mesto slu`bovanja, u carinarnicu Pan-
~eva, 1932.godine. Carinarnicu je u to vreme vodio Kosti}
(Milan se ne se}a njegovog imena), poznatiji po `eni Div-
ni Kosti}, ~uvenoj peva~ici narodne muzike izmedju dva
rata. Milan pamti duge o~eve sedeljke u poznatoj onda-
{njoj kafani „Kod @ike Papka”, dana{njoj „Evropi”, i mno-
ge dogodov{tine iz tog „kultnog” sastajali{ta trgovaca i
carinika. Milo{ se o`enio Persidom Adamovi}, }erkom vla-
snika pan~eva~ke ko`are i sa njom dobio dva sina - Mila-
na, koji sa Lilijanom, `ivi u Pan~evu i Zorana, koji sa
Anom ima dva sina (takodje Milana i Zorana) i `ivi u Ve-
necueli.
Zakova ku}a
Jedna od najlep{ih pan~eva~kih ku}a u stro-
gom centru, poznata kao Zakova ku}a, sagra-
djena je u drugoj polovini 19.veka. Prizemlje
zgrade je od samog po~etka kori{}eno kao po-
slovni prostor dok se na spratu stanovalo. Pre Pr-
vog svetskog rata vlasnik je bio veliki pan~eva~-
ki i vr{a~ki `upan Milan Zako. Njegovi potomci
do skora su `iveli u jednom od stanova na spra-
tu ove ku}e. Aleksandar Nikolin, arhitekta, koji
je radio po~etkom 70.tih godina 20.veka u pro-
jektnom birou pan~eva~kog gradjevinskog pred-
uze}a „Konstruktor”, se}a se Ksenije Zako, tako-
dje arhitekte, koja je bila zaposlena u odeljenju
tehni~ke pripreme u istoj firmi. @ivela je sa maj-
kom i sinom kao poslednji izdanak te ugledne lo-
ze. Zanimljivo je da su i Ksenija i njena majka
bile pasionirani lovci.
br. 2 XXI vek

Porodica Kontos
„Ovu pripovest, napisala sam iz velike ljubavi, zahval- Deda Ko~ina baka, Ksantipa Makridis iz Magareva,
nosti i po{tovanja prema svom dedi Ko~i i baba Kiji, ~ije ostala je rano udovica sa dvoje dece-k}erkom Teofanijom,
cincarske gene nosim. Jezik svojih predaka govorim iako Ko~inom majkom, i sinom Vangelom, Ko~inim ujakom.
sam pet generacija daleko od Magareva i Bitolja. Mu` joj je nestao negde u Crnoj Gori. Da bi pomogla svo-
Moj ~ukundeda Dimitrije Kontos, do{ao je u Bitolj, ne joj k}erci, udovici sa sedmoro dece, odlu~ila se na pe~al-
zna se koje godine, sa svojim sinom jedincem, Sterijom.
Doneo ga je u sepetu, na konju iz Lamije kod Larise. Di-
mitrije je radio na izgradnji turske kasarne kao preduzi-
ma~. Njegov sin Sterija, postao je trgovac, grosista, ka-
napima, koji su u vreme karavanskog prevoza bili neop-
hodna roba.
Sterija Kontos, moj pradeda, o`enio se devojkom Te-
ofanijom Makridis iz Magareva. Magarevo je bilo veliko
mesto sa trgova~kom i u~iteljskom {kolom, a kaldrmu je
dobilo pre Bitolja. U magarevu su rodjena i kr{tena sva nji-
hova deca, njih sedmoro: Kija, Efrosina, Konstantin, Dimi-
trije, Aleko, Marijanti i Djordje. Teofanija je `ivela sa de-
com u Magarevu dok je Sterija radio u Bitolju. Sva deca su
i{la u {kolu. Nastava se odvijala od 9. do 17.h, sa pau-
zom za ru~ak, kada su deca odlazila ku}i na jedan sat.
Veronauka se u~ila vi{e ~asova nedeljno. Kada je sagra-
djena ku}a, pre{li su u Bitolj. Pradeda Sterija, umro je ve}
u 36. godini, ka`u zbog straha koji je do`iveo sa mojim
dedom Ko~om. Zapravo, kada je Ko~a imao 12. godina
udario ga je konj sa turskim vojnikom dok je patrola pro-
tutnjala ulicom. De~aka su odmah uneli u ku}u i zatvorili
kapiju. Kada se patrola vratila, lupali su i pitali da li je po-
vredjeni de~ak iz te ku}e. Hteli su da ga povedu na le~e-
nje. Uku}ani su, medjutim, onako prepla{eni, to odricali, Vasilija i Ko~a Kontos sa decom: Viktorijom, Mihajlom i
bez razloga.De~aka su le~ili sami kako su umeli te je moj Teofanijom
deda Ko~a celog `ivota vukao posledice povrede. Zbog to-
ga su ga i dali na sajd`ijski zanat. barski korak u svojoj 45. godini. Sa sinom Vangelom, kre-
Posao u o~evoj radnji preuzela je najstarija k}erka Ki- nula je 1880.godine za Sarajevo, tada pod Austrougar-
ja, Ko~ina sestra, koja je u Magarevu zavr{ila trgova~ku skom. U Sarajevu su ve} bila njena bra}a- Naum i Nikola
{kolu. Radnju je vodila ili „suflirala” i kada se udala za Il- iz Ohrida. Bavili su se bombond`ijskim, {e}ird`ijskim, po-
~u Rizeva. Il~a je tu bio samo figura, onako lep i elegan- slom. Od Bitolja do Sarajeva Ksantipa i Vangel putovali su
tan. Njihov unuk, a moj dragi rodjak Il~o mi je pri~ao, da u karavanu sa turskim pa{om, 15. dana, na konjima. Na-
je kao dete gledao babu dok je pratila mu`a od ku}e do ravno da je to debelo pla}eno jer je podrazumevalo vojno
kapije, kako mu govori - „ashi a fac, ashi a fac”. Kija je obezbedjenje i spavanje po hanovima. U Sarajevu su se
sa porodicom ostala u ku}i Sterije do 1945.godine, kada majka i sin uklju~ili u bombod`ijski posao i dobro im je
im je sve oduzeto „u ime naroda”. Na tu vest, njen sin Vla- i{lo. Novac su ulagali u ku}e i placeve. Na `alost, mladi
da, pao je mrtav na ku}nom pragu, u svojoj 45.godini. Vangel je oslepeo i rano umro, a da se nije ni o`enio ni
Ostala su deca, Aleksandar (Aco), kasnije lekar, Ilija (Il~o) ostavio potomke.
i Milka. Kako je ku}a bila na lepom mestu, u centru Bito- Za Ksantipom, u Sarajevo je ubrzo do{la i njena k}er-
lja, posle Titove posete, nekome je palo na pamet da je ka, deda Ko~ina majka Teofanija sa decom. Sestre su se
sru{i i na tom mestu je sagradjen hotel „Epidaur” dok su ubrzo udale. Efrosina, zvana Sinka, za 30. godina stari-
vlasnici ku}e dobili neki bedan sme{taj. jeg Kostu Dimitrijevi}a, ekonoma na pruzi Sarajevo-Vi{e-

25
XXI vek
grad, a Marijanti za Vasu Gorgoljatosa, bogatog poslasti-
~ara. Moj deda Ko~a, zaposlio se, preko zeta ekonoma,
na pruzi, kao dobavlja~ hleba. Svojim sajd`ijskim zana-
tom se nikada nije bavio.„Slabo je ko tada imao sat”, a
rad na pruzi Austrija je dobro pla}ala- u zlatu. Deda je
u{tedeo toliko da otvori gostionu koju je nazvao „Kod Elek-
tri~ne centrale”, na Obali. Tako se zove ulica u Sarajevu
koja ide paralelno sa rekom Miljackom.U 29. godini za-
putio se u Bitolj da se o`eni sa 16.godi{njom devojkom
Vasiliki, Kijom, Guzgunis, 1903. godine. To je bila moja
baka. Devoj~ica nije bila rada da se udaje ali joj je maj-
ka zapretila da ako ne}e ona, onda }e se udati njena sta-
rija sestra.
Moja baba Kija vi{e nikada nije videla Bitolj. Celo mi
je detinjstvo bilo ispunjeno njenim se}anjima na Pelister, Tr-
novo i Bitolj. Pri~ala mi je o `ivotu u ku}i, o gajenju svilene
bube u sobi, o tkanju svile, o pravljenju ~e{ljeva od `ivotinj-
skih rogova, {ivenju divnih gradskih haljina bez {iva}e ma-
{ine...Sve se to radilo u ku}i dok im je otac bio godinama
u gurbetu. Moj pradeda Vangel Guzgunis, trgovao je ka-
ravanski.. U Bitolju, u dvori{tu, tovarile su se kamile i tako
roba raznosila po Balkanu. Za to vreme, moja prabaka Zo-
ica, ostajala je sa petoro dece, tri k}erke i dva sina- Andro-
mahi, Antina (Nu{ka), Kija, Toma i Hristo. Bila je iz boga-
te ku}e i otac joj je predlagao da se sa decom vrati rodite-
ljima. No, Zoica je bila gorda, tkala je svilu i ~ekala mu`a
kao Penelopa Odiseja. Posetila je svoju k}erku Kiju u Sara-
jevu 1912.godine.na kratko. Izbio je rat i ona se vratila u
Bitolj gde je `ivela potpuno sama. Zavr{ila je tragi~no.
Francuzi su je bacili u kre~ sumnjaju}i da je obolela od ko-
lere.K}erka Andromahi je umrla rano, Nu{ka se udala, sin
Toma je oti{ao za Ameriku, a Hrista kod sestre Kije u Sara-
jevo, kao 12.godi{nji de~ak. Izu~io je sapund`ijski zanat i
Milan ]ur}in
PUSTITE ME KAKO JA HO]U
Za{to uvek jedno i isto,
Zar sve ba{ mora biti jasno i ~isto,
i svuda propisan broj ?!
Ta pesma nije akt, i miso nije slovo,
A duh tra`i uvek novo,
i ho}e da bude svoj.
Ritam }e kroz muziku re~i
Probiti sebi pute,
I oti}i u pravi kraj;
U pesmi zakoni }ute-
Pustite ose}aj!
26
br. 2
u fabrici „Astra” postao glavni majstor. Uvek mi je darivao
miri{ljave sapune. Imao je sina Mihajla.
U Sarajevu su moji baba i deda `iveli u porodi~noj ku-
}i u ulici Riste Besarevi}a, na levoj obali Miljacke iznad sa-
me reke, u zajednici sa deda Ko~inom majkom Teofanijom
i babom Ksantipom. Imali su ~etvoro dece- Dimitrija, Vikto-
riju, Teofaniju, i Mihajla. Deca su bila i o~evidci atentata
1914. godine. Sa prozora ku}e koji su gledali prema reci,
posmatrali su povorku koja se kretala od Vij}nice prema
mostu. Deda Ko~a je sa sinom Dimitrijem pro{etao da vidi
carski par ne o~ekuju}i u blizini eksploziju bombe atentato-
ra Nedeljka ^abrinovi}a. Ljudi su uzvikivali parole „@iveo
car, `iveo car..” Moja tetka Viktorija, petogodi{nja devoj-
~ica, sedela je na drvenim stepenicama iza ku}e koje su se
spu{tale u ba{tu nad rekom. Posmatrala je povorku i uzvik-
nula „@iveo kralj Petar”. Videla je ^abrinovi}v skok u Mi-
ljacku i ruku oficira u beloj rukavici kako prstom pokazuje
u pravcu atentatora. Kom{ije su, naravno, prijavile policiji
{ta je devoj~ica uzviknula i cela bi porodica bila streljana,
da se kao svedok nije pojavio uli~ni policajac, Srbin iz Li-
ke, Jovan, koji zaslu`uje da bude pomenut na ovom mestu.
Zapretio je tetki da to vi{e nikada ne sme da ka`e, a Ko~i-
na majka Teofanija je oti{la u turski konzulat da tra`i za{ti-
tu ako dodje do suda, jer su bili turski dr`avljani. Stvar je
nekako zata{kana ali je sa vidjenijim Srbima uhap{en i Ko-
~in brat Aleko, zvani Aleksa. On je ve} bio notiran u poli-
ciji, a deda Ko~inu radnju su demolirale pristalice re`ima.
Od toga se dugo oporavljao. Deda Ko~a i njegova bra}a
bili su srbofili, {to je u Sarajevu tada i od tada bilo opasno.
Aleko je imao kafanu na Kova~ima, iznad Ba{~ar{ije. Bio
je o`enjen, bez dece. Sve vreme ga je privla~ila ideja uje-
dinjenja i mnogo je srbovao. Zbog toga je i bio uhap{en
1914. godine. Majka ga je novcem izvla~ila iz austrijskih
zatvora. Vi{e puta mu je radnja bila demolirana. Buri}e su
lomili dok je pi}e teklo niz Kova~e. Ikonu Sv. Bogorodice,
koja je stajala u radnji, isekli su no`em. Umro je 1916. go-
dine od TBCa i posledica mnogih hap{enja ne do~ekav{i
ujedinjenje sa Srbijom. Ko~in brat Dimitrije `iveo je u Beo-
gradu boemskim `ivotom i umro je mlad. Ko~ina sestra
Efrosina Dimitrijevi} imala je {est sinova: Steriju, Ju{ka, Gu-
ca, Aleka, Takicu i Peru. Ostala je rano udovica ali ih je sve
{kolovala. Svi su svirali po neki instrument i lepo pevali.
Najve}i porodi~ni skup bio je baba Kijin imendan, Sv.
Vasilije. Tada se pevalo i sviralo, a spremali su se i cincar-
ski specijaliteti. Starost su svi do`iveli osim Guce koji je
stradao u Jasenovcu kao komunista. Potomci su im se na-
kon ovog zadnjeg rata 1990.tih rasuli po svetu, a baba
Sinkina ku}a ostala je pusta u Sarajevu. Na{a teta Sinka
do`ivela je duboku starost, preko 90. godina, ali razbori-
ta i sve`a. Tetki Viktoriji rekla je negde oko 1980. - „Sada
je 150. godina otkako su na{i do{li ovde”. Najradije je ~i-
br. 2
tala kriminalne romane. Volela sam da kao dete slu{am
{aputanje Kije i Sinke na cincarskom.
Mladja Ko~ina sestra Marijanti Gorgoljatos, imala je
troje dece: Anastasija-Ta~u, Afroditu i Ksantipu. I njihovi
potomci su se nakon zadnjeg rata razbe`ali iz Sarajeva.
U Beogradu su rodjake Polikseni i Elenica sa porodicama.
Kona~no, moj deda Ko~a i baba Kija, imali su ~etvo-
ro dece, Viktoriju, Teofaniju (moju majku), Mihajla i Pene-
lopu. Starijeg sina Dimitrija izgubili su kada je polo`io
malu maturu 1922.- pokosio ga je {arlah koji je tada ha-
rao. Baba Kija je mnogo patila za njim pa su se odlu~ili
za jo{ jedno dete. Rodila se najmladja Penelopi, kada je
baba Kija imala 36.godina.To dete unelo je radost u po-
rodicu. Period radjanja bake Kije trajao je 20. godina- od
1904. do 1924. godine. Najstarija k}erka Viktorija bila je
15. godina starija od najmladje Penelope.
U ku}i se govorio gr~ki jezik izmedju roditelja, a cin-
carski sa decom. Deda Ko~a je jo{ govorio srpski, turski,
albanski i po malo jermenski. Mama i tetke su mi hiljadu
puta kazale da im je `ao {to ih roditelji nisu nau~ili gr~ki
ali nau~ili su ih svoj, maternji, cincarski jezik. U svako-
dnevnom govoru u ku}i, bilo je tu i tamo nekih gr~kih fra-
za i uzgrednih re~i, brojanje i molitve, ali ne i konverzaci-
ja. Pro~itav{i Vajganda, shvatila sam da su bili nasilno he-
lenizirani, izja{njavali su se kao Grci, a duboko u du{i bi-
li su Cincari, kao i ja.
Neke li~nosti cincarskog porekla
iz Pan~eva i okoline
Gra|ani cincarskog porekla su igrali zna~ajnu ulo-
gu u ekonomskom, politi~kom i kulturnom `ivotu Pan~e-
va tokom vi{evekovne istorije ovog ju`nobanatskog gra-
da. Isti je slu~aj i sa selima u njegovoj bli`oj ili daljoj
okolini, u kojima su tako|e `ivele ekonomski mo}ne i
ugledne porodice cincarskog porekla, koje su se me|u-
tim rano pretopile u ve}insku naciju doti~nog mesta.
Najve}im delom, cincarske porodice u Pan~evu su preu-
zele srpski jezik, kulturu i svest o pripadnosti srpskoj na-
ciji, a u nekim susednim mestima, kao {to }emo videti u
donjim redovima, bilo je slu~ajeva da se ovo stanovni-
{tvo porumunilo. U nastavku, dajemo nekoliko kratkih
XXI vek
Deda Ko~a je odveden u Jasenovac 3. marta
1945.godine, poslednjim transportom, a Beograd je ve}
pet meseci bio slobodan.
U svojoj knjizi „Cincari u Bosni i Hercegovini” Milenko
Filipovi} spominje imena Vangela Makridisa-deda Ko~inog
ujaka, i Vasu Gorgoljatosa, deda Ko~inog zeta. U Zborni-
ku radova Etnografskog instituta SANU od 1951.godine, u
podacima za Mostar, potvrdila sam pretpostavku da i moj
otac Vasilije Kova~ina, sve{tenik iz Mostara, ima jednu cin-
carsku krvnu nit preko Jovana Andjelopolja, zeta mostar-
skog vladike Josifa. Jovan je bio trgovac i kod`aba{a pra-
voslavaca u Mostaru. Ta porodica se posrbila i danas ima
njenih potomaka u ovom gradu. Josif je u dva mandata bio
vladika i to od 1816.do 1835. i 1848. do 1854. Majka mu
se zvala Zambeta, a sestra Tarsa koja se udala za Jovana
Andjelopolja. Do{li su iz Carigrada, iz ~etvrti Fanar.”
Smiljana Aleksandrov
Smiljana Aleksandrov, stomatolog, radila je i boravila
sredinom sedamdesetih godina 20. veka u Vladimirovcu,
gde je primljena ba{ zbog svog znanja cincarskog jezika,
koji joj je omogu}io lak{u komunikaciju sa ovda{njim ru-
munskim stanovni{tvom. Udata je za dr Rastka Aleksan-
drova, kardio-hirurga. @ive u Beogradu. Imaju }erku Jele-
nu, koja ima Andreja i Filipa, a sin Nikola i snaja Mirja-
na imaju- Rastka, Milicu i Ivana.
biografija takvih li~nosti, zna~ajnih za razvoj grada
Pan~eva i okoline.
Velizar Boboron (1834-1907)
Bio je jedan od najbogatijih i najuglednijih gra|ana
Pan~eva u drugoj polovini æIæ i po~etkom ææ veka. Posle
ukidanja Banatske vojne granice zalagao se za {to aktiv-
nije u~e{}e pan~eva~kih Srba u politi~kom `ivotu ugarske
dr`ave. Na izborima za Ugarski sabor 1875. postavljen
je, zajedno sa Svetislavom Kasapinovi}em, za poverenika
Mihailu Polit Desan~i}u, kandidatu Srpske narodne stran-
27
XXI vek
ke za Pan~eva~ki izborni srez. Na kulturnom planu, zna-
~ajan je njegov rad u okviru Pan~eva~kog peva~kog dru-
{tva, gde je imao funkciju potpredsednika, a posle smrti
Konstantina Peji~i}a (1882) obavljao je i du`nost predsed-
nika ovog dru{tva, sve do 1896, kada se povukao zbog
bolesti. Zauzimao je i druga ugledna mesta u pan~eva~koj
op{tini: bio je potpredsednik crkvene op{tine, predsednik
mesnog {kolskog odbora, ~lan op{tinskog predstavni{tva,
upravitelj nov~anog dru{tva „Va|evine”, osniva~ki ~lan
mesnog vatrogasnog dru{tva itd. Bio je i ~lan Matice srp-
ske, kao i Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu.
Kao bogati veleposednik pomagao je moralno i materijal-
no svaku narodnu, prosvetnu, privrednu i humanitarnu
ustanovu. Na kraju `ivota ostavio je Srpskoj crkvenoj op-
{tini u Pan~evu 160 jutara zemlje, kao i zna~ajne sume
novca srpskim kulturnim, obrazovnim i dru{tvenim ustano-
vama u Pan~evu, Novom Sadu i Zagrebu.
Nikolae Cincariju (1858-?)
Prilikom osnivanja Petrovog Sela (danas Vladimirovac u
blizini Pan~eva) 1808. godine, u ovo mesto se doselilo iz se-
la Klopodije (u isto~nom Banatu) i pet porodica sa prezime-
nom Cincar. Iako se radilo o rumunskim porodicama, neo-
sporno je njihovo cincarsko poreklo, {to se mo`e zaklju~iti
na osnovu njihovog prezimena. Iz Monografije op{tine Ro-
Narodna cincarska poezija sa Pinda
BAIEASA
Fudzi, fudzi fumu!
Kârâ iu s mi duku?
La k'atra k'ipitoarâ.
Tsi si mâku, tsi z beau?
Ku tsi si lu talu?
Unu pulishoru.
Ku parlu di la strungâ.
Parlu iu easti
L arsirâ fokurli.
Fokurli iu sundu?
L asteasirâ ploiurli.
Ploiurli iu sundu?
Li biurâ kâprili.
Kâprili iu sundu?
Li mâkarâ luk'l'i.
Luk'l'i iu sundu?
Loarâ kalea di Briaza.
(iz knjige "The nomads of Balkans" -
Wace and Thompson, 1913.)
28
br. 2
man-Petre (Perovoselo) 1808-1908, koju je 1911. objavio
u~itelj Nikolae Penca, saznajemo da je po~etkom ææ veka u
ovom mestu `ivelo 7 porodica koje su nosile to prezime.
Najpoznatija li~nost sa tim prezimenom je pisac Nikolae
Cincariju, ro|en u Petrovom Selu 1858. Poznat je pre sve-
ga kao autor pozori{nih komada na rumunskom jeziku, na-
menjenih seoskim amaterskim kulturnim dru{tvima. Izdvojili
smo 26 „narodnih” pozori{nih komada ~iji je autor ovaj
knji`evnik, a koje su bile izuzetno popularne u mestima sa
rumunskim stanovni{tvom {irom Banata tokom prve polovi-
ne ææ veka. Ve}ina tih dela je objavljena u izdava~koj ku}i
„Aleksandru Anka” iz Klu`a (Rumunija). Nikolae Cincariju
je radio prvo kao bele`nik u Alibunaru (kraj æIæ veka), da
bi zatim nekoliko godina proveo u Pan~evu, gde je pokre-
nuo prvi knji`evni ~asopis na rumunskom jeziku na ovim
prostorima, pod nazivom Steaua (1901-1902), a istovreme-
no je bio i sekretar Rumunskog peva~kog dru{tva u Pan~e-
vu. Posle povratka u rodno mesto, gde je radio kao op{tin-
ski bele`nik, anga`ovao se aktivno u svim oblastima kultur-
nog i dru{tvenog `ivota, tako da je postavljen za sekretara
mesnog Crkveno-svetovnog horskog dru{tva, Dobrovoljnog
vatrogasnog dru{tva i Rumunske Kasine. Tu je ure|ivao i lo-
kalni ~asopis na rumunskom jeziku Familia (1910). Od
1922. `ivi u Parto{u (Rumunija), ali je zadr`ao vezu sa za-
vi~ajem zahvaljuju}i svojim pozori{nim komadima, koji su
se i u slede}im decenijama prikazivali kako u Vladimirovcu,
tako i na drugim amaterskim scenama {irom Banata.
Aleksandru Cincariju (1880-1934)
Drugi knji`evnik iz ove porodice je Aleksandru Cinca-
riju, ro|en u Petrovom Selu 1880. Po{to je zavr{io gimna-
ziju u Pan~evu, zaposlio se kao op{tinski ~inovnik u ovom
gradu, jedno vreme je radio u Ov~i, a od 1919. `ivi u Te-
mi{varu, gde ostaje sve do svoje smrti. Kao knji`evnik i pu-
blicista objavio je na desetine ~lanaka, novela, pripoveda-
ka, epigrama, pozori{nih komada, prevoda itd. Sara|ivao
je u najuglednijim publikacijama na rumunskom jeziku iz
tada{nje Austro-Ugarske. Svoje pozori{ne komade je ob-
javio u ve} pomenutoj izdava~koj ku}i iz Klu`a, koji su,
kao i u slu~aju dela Nikolaja Cincarijua, bili prisutni na
priredbama i drugim kulturnim manifestacijama {irom Ba-
nata. Prevodio je romane sa ma|arskog na rumunski jezik,
koji su ve}inom objavljeni kao feljtoni u uglednim ~asopi-
sima sa teritorije Austro-Ugarske, ali i u Bukure{tu.
Ista porodica iz Petrovog Sela je dala jo{ jednog knji-
`evnika. To je George Cincariju, koji je `iveo u Karanse-
be{u, me|utim vrednost njegovih knji`evnih dela je mnogo
skromnija u odnosu na ve} pomenute knji`evnike iz ove
porodice.
mr Mir~a Maran, istori~ar
br. 2
Cincarske porodice posle
Drugog svetskog rata
Veliki broj cincarskih porodica doselio se u Pan~evo
kao i u naselja u njegovoj okolini, nakon Drugog svetskog
rata, privu~eni ekspanzijom industrijalizacije grada koji je
predstavljao jedan od najrazvijenijih centara u prethodnoj
Jugoslaviji. Dolazili su uglavnom iz tradicionalnih cincar-
skih sredina - iz ju`nih i jugozapadnih delova Makedoni-
je, (tada u sastavu zajedni~ke dr`ave), a najvi{e iz Donje
i Gornje Belice, zatim Struge, Resena, Ohrida, Kru{eva ali
i iz isto~nih krajeva - iz {iroke oblasti Osogovskih planina,
kao i iz drugih mesta.
Danas u Pan~evu `ivi zna~ajan broj cincarskih famili-
ja kao i njihovih mnogobrojnih potomaka ali istra`ivanje
na terenu, koje je potpisnik ovih redova obavio tokom ne-
koliko meseci ove godine, ukazalo je na odredjene te{ko-
}e koje spre~avaju stvaranje i sagledavanje realne slike o
ovoj etni~koj zajednici kao i o njenoj brojnosti.
Najve}i broj onih sa kojima je razgovor vodjen izja-
{njava se kao pripadnik srpskog ili makedonskog naroda
iako je svestan svog cincarskog porekla. Jedan broj uop-
{te ne `eli da razgovara o svojim korenima dok drugi ne-
giraju svaku vezu sa Cincarima mada bliski prijatelji ili ro-
djaci znaju za njihovo cincarsko poreklo. Pojedini izjavlju-
ju da su njihovi preci do{li „odnekud sa juga” ali su u di-
lemi da li su oni Grci ili Cincari, ili iskazuju potpunu neza-
interesovanost za poreklo uop{te. Do najve}eg broja cin-
carskih potomaka ali i onih Cincara do{lih poslednjih ne-
koliko decenija koji nisu poznati starijim cincarskim fami-
lijama u Pan~evu, skoro je nemogu}e do}i uzimaju}i u ob-
zir njihova prezimena koja su do`ivela transformacije u
dodatim „i}” ili „ski” kao i odredjenog oblika dru{tvene
„mimikrije” tipi~ne za ovu populaciju, pogotovo u prvom i
drugom kolenu. Ostaje nada da }e aktivnosti Odeljena za
o~uvanje i razvoj cincarske kulture doprineti promeni ta-
kvog utapanja jer, kao {to je gospodin Sava Mihajlovi} i
napisao u svom prilogu - lepo je znati ko si.
Kao op{ta karakteristika svih porodica naseljenih u
pomenutom periodu - druga polovina 20.veka, jeste da se
poznavanje cincarskog jezika skoro u potpunosti gubi u
drugoj generaciji. Cincarski jezik se govori uglavnom u
uskom porodi~nom krugu ukoliko su oba bra~na druga
pripadnici ove etni~ke grupe, a srpski, ukoliko je jedan
bra~ni drug Srbin, odnosno Srpkinja. Deca, po pravilu,
govore srpski jezik i sasvim mali broj zna ili razume pone-
{to na cincarskom. Prve generacije do{le u Pan~evo, se}a-
XXI vek
ju se pojedinih pri~a, bajki i poslovica koje su slu{ali od
svojih roditelja, baba i deda i pri~ali su ih svojoj deci pa i
svojim unucima, ali na srpskom jeziku. Mnogi od njih pi-
sali su cincarski koriste}i gr~ko, rumunsko ili neko od ju-
`noslovenskih pisama-retko ko je upoznat sa cincarskim
pravopisom i azbukom koji su usvojeni 1988.godine u
Frajburgu na Drugom medjunarodnom kongresu za cin-
carski jezik i kulturu. Sa nestankom te prve generacije, ko-
ja jo{ dobro vlada svojim maternjim jezikom, realno je
o~ekivanje da }e cincarski jezik sasvim nestati ukoliko se i
potomci ali i oni koje ovaj jezik zanima iz nau~nih i dru-
gih razloga, kao i lokalna i {ira zajednica, ne uklju~e u
borbu za njegovo o~uvanje.
U prvoj generaciji doseljenih Cincara dobro se pozna-
ju cincarske narodne pesme i pevaju se na porodi~nim
proslavama. Mnogi imaju kasete i CDove sa muzikom iz
starog kraja. Pedantno se ~uvaju porodi~ne fotografije, po
neko ima i rodoslove. Skoro svi imaju bar po jednu knjigu
koja govori o Cincarima, a mnogi od njih prave i li~nu ar-
hivu od raznih novinskih tekstova sa ovom tematikom. Mu-
{karci su ina~e ti koje vi{e zanima istorija i sve drugo {to
se ti~e ove etni~ke grupe, dok `ene, (prezauzete porodi~-
nim i drugim obavezama) ne pokazuju preveliku zaintere-
sovanost - mada su one najva`nija spona u o~uvanju iden-
titeta, korena i tradicije. Porodi~ni odnosi u prvoj genera-
ciji spadaju u tradicionalne.
I pored potpune uklopljenosti u sredinu u kojoj sada
`ive - gde retko ko mo`e i da nasluti da pripadaju jednom
starom balkanskom narodu, nekolicina mladjih ljudi, koji
su druga generacija Cincara, pozvala me je sa `eljom da
sazna ne{to vi{e o ovoj etni~koj grupi ali i da pomogne da
se njihova zajednica sa~uva od prete}eg zaborava.
U nastavku priloga dat je kratki pregled samo jednog
malog broja porodica cincarskog porekla (sa njihovim
dopu{tenjem), koje su do{le u Pan~evo nakon Drugog
svetskog rata. Ukoliko neke li~nosti, ovoga puta nismo
spomenuli, naredni broj bi}e prilika da se svi propusti is-
prave.
DANICA BADALOVSKI, ugledna i cenjena profesorka
biologije mnogih generacija pan~eva~ke gimnazije, rodje-
na je u Beogradu od oca Nikole Topuzovi}a, Cincarina iz
Kru{eva (r.1905), i majke Ru`ice Kaplun (r. 1915), }erke
Poljaka Jana i Apolonije Kaplun iz Dervente. Jan Kaplun
bio je `elezni~ki in`enjer koji je zbog velikih potreba za
29
XXI vek br. 2

ovim kadrom prilikom izgradnje `eleznice u Bosni, do{ao TOMA NANU[EVSKI (NANU[), rodom iz Donje Beli-
iz Poljske i naselio se u Derventi. Tu je rodjena i }erka Ru- ce, iz familije Pip, do{ao je u Srbiju 1953,54.godine i kre-
`ica, majka Danice Badalovski. Nakon okon~anih poslova nuo, kao i mnogi iz njegovog kraja , da radi u ugostitelj-
u Bosni, porodica Kaplun dolazi u Beograd gde se Ru`ica stvu. Sve ih je, na neki na~in, doveo ~uveni ~ika ILIJA VE-
upoznaje sa Nikolom Topuzovi}em i sa njim sklapa brak. [OVI], Ve{o, visok, korpulentan ~ovek koga se starije ge-
Uo~i Drugog svetskog rata na svet dolaze dve devoj~ice- neracije pan~evaca sa simpatijama se}aju kao vrsnog
starija Danica i mladja Branislava. U vihoru tek izbilog ra- ugostitelja i konobara. Bio je za{titni znak kafane „Nedelj-
ta i ogromnih razaranja jo{ tih prvih dana, u bombardo- ko” i veliki znalac svoga posla. Kako se grad razvijao i in-
vanju Beograda, stradaju oba roditelja i nastaje hod po dustrijska zona rasla, nicali su mnogi ugostiteljski objekti u
mukama dve male devoj~ice, kojima je sudbina, na sa- kojima je retko kada bilo slobodnih mesta. ^ika Ilija je po-
mom po~etku `ivota, namenila da okuse svu balkansku znavao svoje vredne i radne zemljake, video {ansu da ih
tragiku i patnju koja nikada ne zaobilazi ni jednu genera- zaposli i ubrzo nije bilo kafane da u njoj nije radio bar je-
ciju na ovom tlu. dan konobar iz Donje ili Gornje Belice. U doba kada se,
Uspomene na de~ije domove u vremenu nema{tine i za letnjih dana, ba{ta hotela „Slobode” {irila do sredine
sveop{teg stradanja ostaju neizbrisive. Od 1941. do gradskog parka i „`iva” muzika obilazila oko prepunih
43.godine, Danica i Branislava sme{tene su u Skoplju, u stolova, ~ika Ilijini zemljaci su leteli uokolo nose}i ogrom-
domu „Vera Ciriviri”, odakle je uzima i usvaja imu}na po- ne poslu`avnike sa kriglama piva, }evape sa lukom, do-
rodica Vere i Nikole Avramovski. Mladju sestru usvajaju ma}e kobasice... i stizali da zapamte sve porud`bine i sve
njihovi prijatelji iz Velesa. `elje... Navikli da rade od najranije mladosti, brzo su se
Danica se {koluje, odlazi na studije, a zatim upozna- uklopili u ravni~arsku pan~eva~ku atmosferu, pomagali se,
je Evstata Badalovskog, poznatog neuropsihijatra i Pan~e- po{tovali i opstajali stalno napreduju}i. Jedan od tih mo-
vo postaje njihov novi dom. maka iz ~ika Ilijinog zavi~aja bio je i Toma Nanu{evi}, ko-
ji sa ljubavlju ~uva sve knji-
ge o Cincarima, fotografije,
novinske ~lanke i kasete sa
cincarskom muzikom koja
ga vra}a u svet brda, {uma,
izvora i pa{njaka iz njego-
vog detinjstva. Supruga Za-
harija, Zaha, do{la je u
Pan~evo kasnije -1963. gde
je zatekla ve} mnogobrojnu
Tominu rodbinu. U po~etku,
`iveli su svi zajedno, snaja,
svekrva, jetrva, njihova de-
ca, mu`evi... „Svi smo se
slagali i svako je znao da je
tolerancija neophodna u ta-
ko malom prostoru ali imali
Danica Badalovska (dete) sa Verom i Nikolom Avramovski i njihovim rodjacima smo cilj da stvorimo bolji `i-
- Vrnja~ka Banja 1931. vot za svoju decu pa su se
te{ko}e br`e prevazilazile.”
pri~a Zaha. „Stari kraj ni-
Sve do pre sedam godina Danica nije ni{ta znala o smo zaboravili i ~esto smo ga pose}ivali. Gornja Belica se
svojoj pravoj porodici ~iji su ~lanovi sve vreme `iveli u Be- lepo izgradila. Leti su ku}e pune na{ih ljudi koji tamo od-
ogradu, na samo petnaestak kilometara od njenog doma. laze na odmor. Na crkvene praznike - Veliku Gospojinu,
Nikola Topuzovi} imao je tri sestre i brata, a oni svoje fa- Sv. Petku, svi se okupljaju, svira muzika, po livadama se
milije, decu... Danas, iako Evstata vi{e nema, Danica nije vijore kola, u porti se iznese i poslu`enje, vide se prijatelji
sama. Tu su dve }erke-Rosana, koja sa suprugom Vladom i rodjaci, dolaze ~ak iz inostranstva da obidju zavi~aj...”
Topalovi}em ima Danicu i Milo{a i Erna koja sa Jovanom Nakon mnogih godina rada u ugostiteljstvu u Pan~evu
Kolarskim ima Alimpija, Nemanju i Ivanu. i Beogradu, Toma je danas u zaslu`enoj penziji. U`iva u

30
br. 2 XXI vek

razgovorima o njegovim Cincarima i svojoj porodici - o
}erkama Vesni i Tatjani i njihovoj deci, ali i o svojim ze-
mljacima sa kojima se ~esto vidja ili bar ~uje telefonom.Tu
Toma Nanu{evski sa suprugom Zahom i majkom u Donjoj Belici
je i velika familija- rodjeni brat Klima koji `ivi u Jabuci, se-
stre Sekla i Ru`a, rodjaka Ljubica [kuri}, Dule i Flora Ve- zvole, govori svoj maternji jezik i poku{ava da o~uva se-
{ovski, D`amtovski Boban, zemljak Fotis Pantekoski...
U toj ugostiteljskoj eliti jedan od ~elnika je i DJORDJE rodom iz Gornje Belice. Njegov otac Aleksandar, Sandre,
D@AMTOVSKI, vlasnik nekada{njeg popularnog
restorana „Dionis”, a sada poznate „Vetrenja-
~e” na obali Tami{a, koju sada vodi njegov sin.
I ova porodica poti~e iz Donje Belice i ima sli~-
nu `ivotnu pri~u kao i mnogi iz ovog kraja. Ono
{to je zajedni~ko svima svakako je neprekidan
rad, upornost i `elja da se ostvare snovi uprkos
svih prepreka. Djordje danas vi{e ne radi ali nje-
govo ogromno iskustvo uvek je dobrodo{lo. Sa
suprugom Ru`icom, }erkom Nata{om i sinom
Nenadom, tek sada mo`e da na miru rezimira
svoj `ivotni put i sa ponosom se osvrne iza sebe.
Jedan je od onih koji puno zna o svom poreklu i
koji se dr`i tradicije i po{tuje obi~aje i kumstva i
prijateljstva iz starog kraja. Poznat je kao gosto-
primljiv i predusretljiv doma}in svim svojim ze-
mljacima medju kojima u`iva veliko po{tovanje.
Sa Osogovskih planina, iz sela Pi{ica,
1962.godine u Srbiju je do{ao MIJA PARIZOV,(
Miha Parizi), prvo u Beograd gde je zavr{io {ko-
lu, a zatim u Pan~evo. Ceo radni vek proveo je
u Telekomu gde mu je radio i ujak Pera Nikolov-
ski. Prava je enciklopedija cincarskih rodova, fa- Aleksandar Balko, Beograd, 30. godine
milija, prepun informacija gde se ko nalazi, ko- 20.veka
je poslove obavlja, ko je sa kim o`enjen, koliko dece
ima...Terenski rad po Makedoniji i po Srbiji pomogao mu
je da upozna mnoge zemljake- Cincare, sazna njihove `i-
votne pri~e ali i da sa nekima i dan danas ostane u kon-
taktu. Ima ogromnu {iru familiju koja je ve}im delom u Ma-
kedoniji i sa mnogima je u svakodnevnoj telefonskoj vezi.
Mija poti~e iz porodice koja se nekada bavila sto~arstvom
i va`ila za uspe{ne odgajiva~e ovaca kojih je u nekim dav-
nim vremenima bilo oko 4000; dr`ali su i vi{e stotina ko-
za i oko 300 tovarnih konja. Padine Osogovskih planina
belele su se od ovaca po~etkom dvadesetog veka, a onda
su do{li ratovi. Kako je koja dr`ava osvajala ovu oblast ta-
ko je i nametala svoje zakone. „Za tri godine promenili
smo 4 puta prezime” se}a se Mija. Njegov predak Paris,
po kome i nose prezime, drugovao je sa Janakijem Mana-
kijem, profesorom bitoljske gimnazije, koji je zajedno sa
mladjim bratom Miltonom, bio osniva~ balkanske kinema-
tografije. Zanimljivo je da je deda Paris, kako to Mija tvr-
di, uspevao da nekako te{kom mukom nabavlja kanu-pri-
rodnu-biljnu farbu za kosu, koju je zatim Janaki me{ao sa
konjskim urinom i dobijao sme{u za razvijanje filmova.
Mija Parizov o`enjen je Marijom (iz stare pan~eva~ke
porodice Lelik) sa kojom ima sinove Sa{u i Gorana.
Jedan od retkih Cincara koji, kad god to prilike do-
}anje na tradiciju je DRAGOSLAV BALKOSKI (BALKO),
Balko, radio je u Beogra-
du desetak godina nakon
Prvog svetskog rata vra-
tiv{i se, sa mnogim ~lano-
vima svoje porodice, iz
bugarske internacije ka-
da su skoro u potpunosti
ispra`njena cincarska se-
la u jugozapadnoj Make-
doniji. Iz Bugarske, posle
rata, veliki deo tih interni-
ranih cincarskih familija,
odselio se u Rumuniju, u
oblast Dobrud`e, neki su
oti{li za Ameriku, neki se
vratili na stara ku}na og-
nji{ta, a neki su do{li u
Srbiju. Dragoslav je sada
penzioner, nakon godina
rada kao in`enjer geode-
zije, i mo`e mnogo vi{e
nego pre da se posveti
knjigama, muzici i dru`e-
nju sa svojim zemljacima.

31
XXI vek br. 2

Kako je i supruga Ljuba iz istog kraja, cincarski jezik je ve-

ogroman napor kako bi mi pomogao u traganju za poro-
oma prisutan u njihovoj ku}i. Oboje dobro poznaju folklor di~nom dokumentacijom.
i u mladjim danima bili su ~lanovi kulturno umetni~kog Sa maj~ine strane i deda i baba bili su cincarskog pore-
dru{tva „Struga” sa kojim su proputovali nekada{nju Jugo- kla. Baka Draginja poti~e iz Svilajnca, iz porodice Tasi}, a
slaviju predstavljaju}i cincarske pesme i igre. Bili su redov-
deda Aleksa Andonovi} (prvobitno Antonovi}) pripada( ka-
ni posetioci cincarskih proslava koje su se nekada (70. i ko mnogi tvrde) sloveniziranim cincarima iz mija~kih oblasti
80.godina 20. veka) odr`avale u restoranu „London” u na planini Bistri. Moj pradeda Bo{ko do{ao je krajem 19. ve-
Beogradu. Imaju dve }erke - Suzanu i Biljanu i unuke sa ka u Jagodinu sa svoja dva sina- Aleksom i Arsom i upornim
kojima provode sve slobodne trenutke. radom stvorio jednu od prvih gradjevinskih firmi u ovom gra-
Na kraju, da dodam i par re~i o svojim korenima. du. Bio je poliglota i u starosti redovan ~lan biblioteke. U cen-
Cincarsko poreklo nosim i sa o~eve i sa maj~ine strane. tru Jagodine, u sada{njoj ulici Slavke Djurdjevi}, sredinom
Majka moga oca, Danica, jedna je od tri }erke Marka i dvadesetih godina pro{log veka, oba brata, tada vlasnici ve}
Dostane,(Teodore), Djordjevi} iz Rudne Glave. Moj pra- dve firme, sazidali su, jednu pored druge, dve vile koje su
deda Marko rodio se u Negotinu na Vardaru, Cincarin je pre`ivele i Drugi svetski rat ali ne i vlast koja je do{la nakon
kao i prababa koja je rodom iz Donje Belice.U Rudnu njega, tako da su zajedno sa prvim bioskopom porodice Vu-
Glavu do{li su verovatno krajem 19.veka. Pradeda je bio ~i}, sru{ene krajem 60.tih godina pro{log veka.. Deda je ubr-
trgovac i sve tri }erke lepo je udao -dve, Mariju u Jelenu zo umro te{ko pogodjen tim ~inom. Oba brata imala su sa-
za trgovce iz Donjeg Milanovca i Neresnice, a moju ba- mo }erke. Aleksa- Ljubicu, Milicu i Miroljupku (moju majku),
a Arsa- Darinku i Spomenku.O `ivotu Ja-
godine izmedju dva svetska rata kao i `i-
votu moje porodice u njoj, mogla bi da se
napi{e cela knjiga. U se}anju su mi pri~e
koje ~esto izviru i o`ivljuju ljude i dogadja-
je nekih, danas neobi~nih i dalekih vreme-
na. Pri~e o balovima i maskenbalima, o
prvim automobilima, o berbama u vino-
gradima u Djurdjevom brdu, o prvim uda-
jama, o Ediju Klefi{u-na{em zetu i mlada-
la~kim ludorijama, o odlasku u Beograd
na {kole i fakultete, ali pre svega, o nepre-
stanom radu moga dede i njegovog brata
koji nikada nisu znali za re~ odmor. Kraj
Drugog svetskog rata nije doneo o~ekiva-
Draginja (Tasi}) Andonovi} sa Dragojlom Andonovi} i njihovim }erkama,
nu radost mojoj porodici. Firme su presta-
Jagodina, 30.godine 20.veka
le sa radom, imovina je oduzimana, svi su
se rasuli na razne strane u potrazi za eg-
ku Danicu za u~itelja Simeona Gli{ovi}a u Po`arevcu. Je- zistencijom. Danas ni u Po`arevcu ni u Jagodini vi{e nema
dino su oni imali decu i to njih petoro. U ku}i moga pra- nikoga od moje porodice. Jedan deo nas- potomaka ovih
dede Marka govorio se cincarski jezik, baka Danica ga je cincarskih ku}a, `ivi u Nema~koj, jedan u SADu, jedan u Be-
dobro poznavala ali, na `alost, svoju decu nije nau~ila ogradu. Moj rodjeni brat je sa suprugom Nadom i }erkom
maternjem jeziku. U porodici se malo govorilo o daljoj fa- Draganom (udatom za Tonija Megli~a), vi{e od 30.godina u
miliji i njenim korenima mada se ~esto napominjlao da su Sloveniji, a ja, sa svojom porodicom koju ~ine Aleksandar i
cincarske krvi. Stric Mihajlo iz Po`arevca, jedini je od ce- Dina, i dalje ostajem verna Pan~evu. Mo`da }e ba{ oni naj-
le o~eve familije znao o Aromunima, o svojim precima, o mladji iz na{e familije - David i Kristijan, jednoga dana, iz
porodi~nim linijama ali nije po`iveo da nam o tome vi{e Slovenije, krenuti u pohode mestima u kojima su `iveli na{i
ispri~a. Moj rodjeni brat Zoran Gli{ovi} i ja, po~eli smo preci i slediti „zov krvi” od banatske ravnice, preko [umadi-
da se interesujemo o istoriji na{e familije u zrelim godina- je, Brani~eva, reke Radike koja preseca klance planine Bistre,
ma, kada su ve}ina onih koji su mogli da nam pru`e ka- Ohrida i mnogih kestenovih {uma oko Belice, pa sve do vr-
kve takve podatke ve} bili umrli. @elim ovde da pomenem letnih planinskih visova iznad slavnog Moskopolja gde od-
gospodina Nanunovi}a, {efa mesne kancelarije u Rudnoj zvanjaju zvona sa tornja crkve Sv. Jovana Krstitelja.
Glavi, koji je budu}i i sam cincarskog porekla, ulo`io Svetlana Nikolin

32
br. 2
Ugledne li~nosti cincarskog
porekla i Pan~evo
Jovan Jovanovi}-Zmaj
Rodio se u Novom Sadu 24.9.1833, umro u Sremskoj
Kamenici 3.6.1904.godine. Veliki pesnik, pripoveda~,
dramski pisac, prevodilac, urednik i pokreta~ nekoliko no-
vina., javni radnik. Jedno od najve}ih i najpopularnijih lite-
rarnih imena u Srbiji. Zmajev pradeda po ocu, Konstantin,
doselio se u Novi Sad tokom 18. veka iz Makedonije.Bavio
se trgovinom `itom i `ivom stokom i stekao zna~ajan ime-
tak, a njegov sin Jovan, takodje ugledan trgovac, dobio je
i plemi}ku titulu.Zmajev otac Pavle , advokat, senator i gra-
dona~elnik Novog Sada bio je jedna od najuglednijih li~-
nosti ovog grada. Zmaj se {kolovao u Trnovu, Modri, Bra-
tislavi, a medicinu i prava studirao je u Pragu, Be~u i Pe{ti.
Prvi je potpredsednik i jedan od osniva~a Srpske knji-
`evne zadruge, ~lan Akademije nauka...
Kao lekar radio je i u Pan~evu od 1871. do 1872. go-
dine, a tu je, na pravoslavnom groblju, sahranjena i Zma-
jeva `ena Jevrosima, Ru`a.
Ulica koja vodi do groblja dobila je 1944. godine i
ime - Ru`ina ulica.
Laza Kosti}
Velikan srpske knji`evnosti, rodio se 31. 1. 1841. u
Kovilju, a umro 9. 12. 1910. u Be~u. Sahranjen je u Som-
boru. Otac mu se zvao Petar, grani~arski podoficir, a maj-
ka Hristina- rodom iz ugledne i imu}ne trgova~ke porodi-
ce Jovanovi}a. Cincarskog je porekla.U Pan~evu, Novom
Sadu i Budimu pohadjao je gimnaziju, a prava u Pe{ti gde
je odbranio i doktorat na latinskom jeziku 1866. Pesnik,
dramski pisac, esejista, kriti~ar, spadao u najobrazovani-
je ljude tog doba kod nas. ^uvena mu je pesma Santa Ma-
rija della Salute inspirisana lepotom i posebno{}u Lenke
Dundjerski.
Borislav Peki}
Jedan od najzna~ajnijih srpskih pisaca (4. 6. 1930,
Podgorica - 2. 7. 1993, London); otac Vojislav poti~e iz
[avnika, a majka Ljubica Petrovi} je iz Bavani{ta. Deda po
majci je Cincarin iz Blaca, Gr~ka. Borislav Peki} napisao je
~uveni roman, remek delo - „Zlatno runo”, u sedam tomo-
va, koji se smatra pravom sagom o Cincarima. Za taj ro-
man dobio je i presti`nu Njego{evu nagradu 1987. godi-
ne. Izabran za ~lana SANU 1985. Prevodjen na mnoge je-
zike i dobitnik velikog broja uglednih knji`evnih nagrada.
XXI vek
Mihajlo Pupin
Znameniti istra`iva~, nau~nik svetskog glasa rodjen je
u Idvoru 4.10.1858., a umro 12.3.1935. u Njujorku. Otac
mu se zvao Kosta, majka Olimpijada,a baba Pupa iz Vev-
~ana, Makedonija, po ~ijoj liniji vodi cincarsko poreklo.
Ni`u gimnaziju zavr{io je u Pan~evu, adalje {kolova-
nje nastavio u Pragu, Kolumbija univerzitetu, Kembrid`u,
Berlinu. Objavio je 24. patenta iz oblasti telekomunika-
cija. Po~asni doktor mnogih univerziteta i dobitnik ugled-
nih priznanja. Zanimljiva je i dirljiva njegova autobio-
grafija koja se zove „Od doseljenika do pronalaza~a”,
prvo objavljena na engleskom jeziku. U Idvoru se nalazi
njegova spomen ku}a i stalna postavka o njegovom `ivo-
tu i delu.
Milan ]ur}in
Znameniti knji`evnik, modernista, koji je `iveo u Pan-
~evu (spomen tabla nalazi se na ku}i porodice ]ur~in u
ulici Petra Drap{ina) bio je o`enjen Darinkom, rodjenom
Krsmanovi}, poreklom Cincarkom iz poznate, imu}ne i
ugledne familije Dimitrija N. Krsmanovi}a, koji je u ranoj
mladosti do{ao u Beograd iz Bosne. Sa ocem i bratom
Ljubomirom vodio je veliku trgova~ku firmu „Bra}a Kr-
smanovi}”. Osim Darinke Dimitrije je imao jo{ tri }erke:
Jelku, koja se udala za dr. ^edu Mihajlovi}a, Nastu -
udatu za generala Milutina Nedi}a, ministra vojske, Da-
nicu udatu za diplomatu Simi}a i Andju koja se udala za
hirurga dr.Venclovi}a. Trgova~ku tradiciju nastavio je sin,
jedinac, Dimitrije.
Branko Gavela
Profesor praistorijske arheologije na Odeljenju za ar-
heologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, bio dekan fa-
kulteta, jedan od prvih istra`iva~a paleolita u Srbiji, jedan
od osniva~a Centra za arheolo{ka istra`ivanja.Objavio vi-
{e knjiga, stru~nih radova iz oblasti klasi~ne filozofije, ar-
heologije, prevodio sa latinskog i staro gr~kog. Rodjen je
27.3.1914. u Bosanskom Petrovcu, a umro 1994, u Beo-
gradu, sahranjen u Pan~evu. Poznata porodica Gavela
do{la je na Balkan iz Trsta i nastanila u Zagrebu gde se
bavila trgovinom, a kasnije i drugim poslovima pa i kultur-
nim aktivnostima - osnivanje Gluma~ke {kole i Dramskog
kazali{ta u Zagrebu. Prezime nose po D`avalisu, dalekom
pretku „koji se odlikovao juna{tvom”
33
XXI vek
Veliki dobrotvori i zna~ajne porodice
cincarskog porekla u Vojvodini
Jovan Nako - austrugarski grofovi u 19. veku ~ije
je nemerljivo bogatstvo postalo poslovi~no. U selu Kalmo-
{u, gde je bio jedan od spahiluka, Jovan je imao pozori-
{te sa velikim fundusom skupih i rasko{nih kostima, dok su
glumci dolazili iz poznatih be~kih i pe{tanskih teatara. Bio
je veliki dobrotvor i donator srpskim piscima. Osnovao je
i knji{evnu zadu{binu koja je nosila ime Sv. Jovana, nje-
govog imendana. Pod uticajem poznatog novinara i publi-
ciste Teodora Pavlovi}a nagradjivao je sa 5000 srebrnih
forinti srpske knji`evnike i izdava~e. Selo Nakovo dobilo
je ime po Jovanu Naku.
Marko Djurkovi} Serviski, sin bogata{a Auksen-
tija, u Novi Kne`evac, u severni Banat, do{li iz Servije u
Gr~koj.Plemi}ku titulu dobio 1781. Njegov sin Djordje jo{
je vi{e uve}ao bogatstvo trguju}i stokom. Bio je rado vidjen
u najuglednijim ku}ama Be~a, Pe{te,Temi{vara, Po`una ali
i kod Milo{a Obrenovi}a. Otac Marko ostavio mu je i dvo-
rac na obali Tise koji je danas postao poznat kao [ulpeov
dvor, zahvaljuju}i kasnijim bra~nim vezama ove porodice
i Italijana [ulpea. Djordje je nastavio tradiciju porodice i
bio veliki dobrotvor {kolske omladine i davalac mnogih sti-
pendija mladim ljudima iz oblasti obrazovanja.
Jovan. F. Djordjevi}, rodjen 13.11. 1826 u Senti,
umro 9.4. 1900. u Beogradu. Po ocu Filipu cincarskog po-
rekla. Blizak rodjak Stevanu Sremcu , po sestri Katarini, i
u srodstvu sa Aleksandrom Derokom, po sestri Mariji, ko-
joj je Aleksandar unuk.Jovan se {kolovao u Novom Sadu,
Pe{ti i Temi{varu. Radio u dr`avnim slu`bama u Lugo{u,
Temi{varu, Somboru. Profesor je u novosadskoj i direktor
u beogradskoj gimnaziji, nastavnik mladog kralja Alek-
sandra, Profesor istorije na Velikoj {koli, kra}e vreme i mi-
nistar prosvete i crkvenih poslova Srbije. Jedan od osniva-
~a Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, prvi direk-
tor Narodnog pozori{ta u Beogradu, sekretar Matice srp-
ske u Pe{ti i urednik njenog Letopisa.Osniva~ Srpske knji-
`evne zadruge... Smatrali su ga ocem srpskog pozori{ta.
Dao je veliki doprinos rszvoju {kolskog i kulturnog `ivota u
Vojvodini i Srbiji. Pisao je drame, poeziju, kni`evne kriti-
ke... Pesma Bo`e pravde postala je himna Srbije 1872.
Mi{a A. Anastasijevi}, rodjen u Pore~u 24.2.
1803. umro u Bukure{tu 27. 2. ili 1. 1885. Otac Anastas,
Cincarin, bavio se sitnom trgovinom. I otac i majka Ru`a
rano su umrli tako da je Mi{a ostao siro~e sa svega tri go-
dine.Velikim radom, inteligentnim poslovanjem i svojevr-
34
br. 2
snom uporno{}u postao jedan od najbogatijih ljudi Balka-
na.Trgovina, prevoz robe brodovima na Dunavu, pogoto-
vo soli iz rumunskih i madjarskih solana, u~inili su ga finan-
sijskim magnatom. Bio je i veliki dobrotvor. Poklonio je svo-
me ota~estvu u Beogradu predivnu zgradu nazvanu Kape-
tan Mi{ino zdanje gde se sada nalazi Rektorat Beograd-
skog univerziteta. Pomagao je i vi{e crkava i manastira u
Rumuniji. U crkvi u Kle`anima kod Bukure{ta, nalazi se nje-
gova spomen bista, koju je izvajao vajar Ljubi{a Man~i}.
Dimitrije Anastasijevi}-Sabov, Cincarin rodjen
u Nego{ima 1726. Kao dete do{ao je u Zemun oko 1732,
33. godine. Bio je sabov, prost kroja~, abad`ija i trgovac..
Obogatio se uzimaju}i u zakup tzv. bataljonske bare, biv-
{eg {ajka{kog bataljona i to od Karlovca do Be~a. Osni-
ca~ i dobrotvor prve i najstarije srpske gomnazije u Srem-
skim Karlovcima 1791.
Jovan Kapdermot, cincarskog porekla, doseljenik
iz Moskopolja, glumac. ^lan putuju}e trupe pozori{ta na
Djumruku, Beograd, negda{njoj carinarnici na obali Save,
koje je osnovao Atanasije Nikoli} na podsticaj Jovana Ste-
rije Popovi}a.Jovan Kapdermot stekao je slavu igraju}i
predstave u Novom Sadu, Zagrebu, Beogradu..., kao naj-
bolji glumac toga doba. Publika ga je obo`avala.U trupi
je bio jo{ jedan Cincarin- Stevan Karamat, zatim Petar Po-
povi}, Sava Purdje Markovi} i drugi.
Porodica Trandafil -Marija, otac ]ira Popovi}- tr-
govac, rodjena u Novom Sadu 1814.- umrla u istom gra-
du 1883.; i suprug Jovan Trandafil, rodjen u Bra{ovu
1779.-umro u Novom Sadu 1862., izuzetno sposoban tr-
govac poreklom iz Makedonije, bili su najve}i dobrotvori
ne samo u vojvodjanskoj regiji ve} i van nje. Marija je u
miraz donela ogromno bogatstvo koje je zajedno sa imo-
vinom supruga Jovana predstavljao i za to doba nemerljiv
kapital.Kako su im oba deteta umrla u ranoj mladosti, Ma-
rija se posvetila dobrotvornim aktivnostima.Poklonila je ve-
liku zadu`binu namenjenu napu{tenij i siroma{noj deci,
osnovala fond za spremanje miraza sirotim devojkama,
obnovila potpuno pravoslavnu nikolajevsku crkvu, zatim
katoli~ku i jermensku u Novom Sadu. Oko 350 hektara ze-
mlje namenila bolnicama u svom rodnom gradu i Osjeku,
stvorila fond za {kolovanje talentovanih djaka u novosad-
skoj gimnaziji, pomagala mnoge druge crkve i humanitar-
na dru{tva.Testamentom koji su ostavili zajedno Marija i
Jovan Trandafil sva imovina zave{tana je dobrotvornim
br. 2
ustanovama. O kompletnoj imovini i na~inu njenog kori-
{}enja brine se Matica srpska.
Jovan Sterija Popovi}, rodjen 1.1.1806. umro
26.2.1856. u Vr{cu. Otac mu se zvao Sterija, verovatno
gr~ko-cincarskog porekla , a majka Julijana.[kolovao se u
Vr{cu, Sremskim Karlovcima,Temi{varu i Pe{ti. Radio je
kao profesor latinskog u Vr{cu, kao pravnik i bio na~elnik
ministarstva prosvete Srbije.Tvorac je prvog {kolskog za-
kona u novoj srpskoj dr`avi, kreator odredaba o za{titi
spomenika kulture, osniva~ Dru{tva srpske slovesnosti i
Narodnog muzeja u Beogradu. Prvi i najve}i komediograf
19.veka, pesniki tragi~ar.Veliko ime srpske kulture.
Nikola Petrovi}, rodjen u Novim Banovcima
1884.- umro 1969. u Sremskim Karlovcima. Njegov pra-
deda, Cincarin Konstantin, do{ao je iz Vlahoklisure. Su-
pruga Darinka Mihajlovi} takodje cincarskog je porekla -
predak Janko - Justin doselio se iz Moskopolja. Profesor
gimnazije u Sremskim Karlovcima, osniva~ bolnice nakon
Prvog sv. rata u tom gradu, osniva~ i prvi upravnik Grad-
skog muzeja, upravnik nekoliko arhiva-Mitropolije, gim-
nazije, karlova~kog magistrata, ~lan Nau~nog odeljenja
Matice srpske i strasni istra`iva~ Sremskih Karlovaca. Nje-
gova k}erka Djurdjica Petrovi} (1927-2003) ugledni je
profesor etnologije i prvi dekan Filozofskog fakulteta u Be-
ogradu Poznate su knjige Dubrova~ko oru`je u 14.veku,
Narodna umetnost Jugoslavije, Cincari u Republici Srbiji...
Milo{ T. Baji}, veliki zemljoposednik, baron- titulu do-
bili 1881. sin Todora Baji}a, austrijskog plemi}a i k}erke
kneza Milo{a-Petre.Preci su Cincari iz Blaca, Gr~ka, nasta-
nili se u Sremskoj Mitrovici.Milo{ je bio veliki dobrotvor i po-
znat po mnogim velikim donacijama, dobrotvornim fondo-
vima. Potpuno je obnovio srpsku gimnaziju u Novom Sadu.
Stevan Karamata (1866-1940), poreklom Cinca-
rin iz Katrenice, stalno nasanjen u Zemunu u vrlo lepoj ku-
}i u kojoj su nekada, za vreme njegovih predaka, pose}i-
vale visoke li~nosti politi~kog i kulturnog `ivota.-car Josif II,
feldmar{al Laudon, patrijarh Raja~i}... Stevan je jedan od
osniva~a Srpske fabrike tepiha „Lazar Dundjerski” u Veli-
kom Be~kereku 1922., danas Zrenjaninu.
Toma M. Leko (rodjen 8.4.1814. u Beloj Crkvi,
umro 1877. u Beogradu), u ove krajeve do{ao je iz Vlaho-
klisure. U Beogradu razvio veliku tgova~ku aktivnost, po-
sedovao mnoge ugledne prodavnice u centru grada, veli-
ko imanje, pa i pekaru-buregd`inicu. Smatra se jednim od
najuspe{nijih trgovaca toga doba u ovom gradu.
Marko. ^. Leko, ta~an datum rodjenja nije poznat
ali se zna da je iz Vlahoklisure, Gr~ka. Zabelezeno je da
je umro u Carigradu, od kuge, 1832. Ugledni trgovac iz
Bele Crkve odakle 1821. prelazi u Beograd. Zanimljivo je
da se bavio po{tanskom slu`bom kojom su se u to doba
najvi{e bavili Tatari - vrsni jaha~i. Marko je ~esto menja-
XXI vek
ju}i konje u hanovima postajama, za samo pet dana uspe-
vao da stigne do Carigrada i preda po{tu. Bio je o`enjen
belocrkvankom Anom (1791-1853) i sa njom imao brojno
potomstvo iz kojeg vode poreklo mnoge ugledne li~nosti
koje su imale zna~ajnu ulogu u `ivotu i Beograda i Srbije.
Milan Jovanovi}-Batut, rodjen 1847 u Sremskoj
Mitrovici, umro 1940. u Beogradu.Cincarskog je porekla
po maj~inoj liniji- maj~in otac bio je trgovac i poslovao sa
Lajpcigom i Hamburgom. Poznati lekar i profesor higijene
Beogradskog univerziteta. Jedan od osniva~a Srpske knji-
`evne zadruge, osniva~ i urednik lista „Zdravlje.”
Jovan Kamber (1773-1848), potomak Cincara-je-
dan od njegovih predaka borio se kao megdand`ija sa
turskim ratnikom kod I{tvarija , prilikom opsade Sigeta
1550. Senator, kapetan i gradski na~elnik u Novom Sadu.
Akademik Dejan Medakovi} poti~e od njegove loze.
Stevan A. Sremac (rodjen 1855. u Senti umro
1906. u Soko Banji), cincarsko poreklo nosi po dedi Filipu
Djordjevi}u i majci Katerini. Osnovnu {kolu zavr{io u Sen-
ti, a kasnije pre{ao u Beograd po nagovoru ujaka Jovana
Djordjevi}a. Profesor istorije u Ni{u, Pirotu, Beogradu, ve-
liki knji`evnik- komediograf, romansijer, humorista. Po-
znata dela su: Kir Geras, Ivkova slava, Zona Zamfiro-
va...^lan Srpske akademije nauka od 1906.
Jovan J. Pa~u (rodjen 1847. u [andoru kod Subo-
tice, umro 1902. u Zagrebu). Veruje se da je Jovanova po-
rodica sa juga, iz Blaca do{la u Austrugarsku za vreme
Velike seobe pod Arsenijem ^arnojevi}em.Majka mu je bi-
la Ekaterina, }erka {andorskog prote Ilije Dimitrijevi}a.
Gimnaziju je zavr{io u Po`unu, u Pe{ti studirao medicinu,
a u Pragu i muziku. Bio je lekar, pijanist, kompozitor i jav-
ni radnik. @iveo je u Kikindi, Somboru, Srbiji, Kijevu Sara-
jevu, Zagrebu. Njegove kompozicije i danas se rado izvo-
de a da se ne zna ko ih je komponovao - to su: Srpski zvu-
ci, Rado ide Srbin u vojnike, Brankovo kolo, Svatovac, Srp-
ska rapsodija i mnoge druge. Brat je od strica Lazaru S.
Pa~uu.
Lazar S. Pa~u (rodjen u ^urugu 1853., a umro Vr-
nja~koj banji 1915.). Otac Stefan bio je djakon u Subotici,
kasnije paroh u ^urugu i Segedinu, cincarskog je porekla.
Stefan je autor vi{e dela - Pastirsko kolo, ^ast i slava episko-
pu Ba~kom - Platonu Atanackovi}u... Majka Lazarova poti-
~e iz trgova~ke porodice Cveti} iz koje je i glumac i knji`ev-
nik Milo{ Cveti}. Lazar se {kolovao u Srpskoj gimnaziji u
Novom Sadu, studirao medicinu u Cirihu i Berlinu i odbra-
nio doktorsku tezu. Bio je ~lan Glavnog odbora Radikalne
stranke i potpuno se posvetio finansijskim i ekonomskim po-
slovima Srbije. Bio je ministar finansija, ~lan Dr`avnog sa-
veta... Najbolji ministar finansija koga je Kraljevina Srbija
ikada imala - u njegovo vreme dinar je imao zlatnu podlo-
gu i zemlja do`ivljavala ogroman napredak i prosperitet.
35
XXI vek
]i}i - cincarski rodjaci iz Istre
Etni~ki anti~ki stratum Balkana dolaskom velikih grupa
slovenskih plemena tokom VI veka, do`iveo je velike pro-
mene. Staro stanovni{tvo uzmicalo je pred masom doselje-
nika koja se kretala ka ju`nim delovima poluostrva, u br-
da i te{ko dostupne visoke planinske oblasti kao i u dalma-
tinska naselja i jadranska ostrva, vremenom se formiraju}i
i stvaraju}i plemena romanizovanih ilirostarosedelaca.
Mnogi putopisci pominju ih kao Morlake- Vlahe ili Mavro-
vlahe, sto~are, koji su naseljavali jadransko zaledje na {i-
rokom prostoru od planinskih masiva dana{nje Albanije,
preko Crne Gore i Dalmacije. Jedna grupacija ovog sto-
~arskog stanovni{tva dalmatinskog zaledja odvojila se i
krenula ka ostrvu Krku i Istri. Njihovo prisustvo zabele`e-
no je krajem 14. veka, a najve}i talas ovih Morlaka ili Vla-
ha koje su prozvali ]i}ima, u severozapadne delove Istre
naselio se krajem 15.i po~etkom 16.veka i tu se odr`ao
sve do dana{njih dana.
Lokalno stanovni{tvo prozvalo ih je ]i}ima po re~ima
njihovog romanskog jezika u kojima se ~esto ~ulo- }i }i- ali
i ]iribircima, {to po predanju poti~e od -}ire bire- {to bi
36
br. 2
zna~ilo -dr`i dobro-. Pri~a govori da je Bura u tim krajevi-
ma bila toliko jaka da su se ovi sto~ari spu{taju}i se sa pla-
ninskih venaca morali stalno da pridr`avaju o stene ili sta-
bla drve}a da ih vetar ne bi oborio, ~esto govore}i: }ire bi-
re. Po~etkom 18. veka poznato je da su ]i}i sebe naziva-
li Rumerima {to je samo jedna varijanta naziva Romani,
kako su se nazivali i ostali romanizovani narodi
Balkana. Nauka ih danas naziva Istrorumunima.
]i}i ili ]iribirci odabrali su ^epi}ko polje u Istri
za svoje stalne naseobine sa selima @ejane, Mune,
[u{njevica, Nova Vas, Kostr~ani, Brdo... bave}i se
sto~arstvom kao osnovnim zanimanjem ali i ~uva-
ju}i svoj jezik i tradiciju uprkos ~injenici da je to-
kom vremena veliki deo sloveniziran i italijanizi-
ran. Tokom 20. veka veliki broj ]i}a se odselio u
SAD i druge zemlje u potrazi za boljim `ivotom
dok su sela u ]i}ariji zapustela. Danas ih ima oko
400, 500, mada se ta~an broj te{ko mo`e utvrditi,
a njihov stari romanski jezik-pod nazivom istroru-
munski- jedan je od jezika koji se nalazi u Crvenoj
knjizi UNESKa kao umiru}i jezik. Lingvisti ga sma-
traju jezikom koji se odvojio od srodnih romanskih
jezika Balkana u periodu dolaska Slovena kada se
staro romanizovano stanovni{tvo seli usled najezde
novih plemena sa severa. U njihovom dana{njem
govoru puno je uticaja slovenskih ali i italijanskih
jezi~kih elemenata mada je sli~nost sa rumunskim i
arumunskim velika.
Istra`iva~i etimologije prezimena u Istri zabe-
le`ili su mnoga koja su istrorumunskog porekla-
Bako, nastalo od Bakul; Dundara; Faraguna (bez
gunja); Kenul; Milevoj; Sikul, Cekuta...
Sela u kojima i danas `ive pripadnici ove ma-
le etni~ke grupe predstavljaju pravu turisti~ku atrakciju
odr`avaju}i stare obi~aje od kojih su najpoznatiji „Zvon-
cari” iz sela @ejani. U vreme poklada seoski mladi}i obla-
~e bele pantalone, mornarske majce, na glavu stavljaju {u-
baru od ov~ijeg krzna, a oko pasa privezuju mnoge klepe-
tu{e-klopote i uz poskakivanje i zvonjenje klepetu{a i vitla-
nja pastirskim {tapovima - kumaracima, oki}enim dugim
raznobojnim trakama, rasteruju zle sile, a sada samo uve-
seljavaju mnoge radoznale posetioce. Starijim generacija-
ma koje su ~e{}e putovale Dalmacijom i Istrom pre raspa-
da Jugoslavije, sigurno je bliska popularna pesma koju su
mnogi pevu{ili - ]iribiri bela Mare moja...ne znaju}i da je
posve}ena jednoj lepoj devojci iz istarske ]i}arije.
Svetlana Nikolin
br. 2 XXI vek

Stari cincarski zanati

Filigran niji slojevi stanovni{tva, a njegova popularnost bila je ve-
Naseljavaju}i gradske sredine {irom Balkana, Cincari lika kako po celom Balkanu tako i u Veneciji, Be~u, Pe{ti,
su se prvenstveno okretali radu u oblasti zanatstva, trgovi- na Bliskom istoku...
ne, mehand`iluka, gradjevinarstva, a kasnije, ulazili su i u Sa pojavom jeftinije, industrijske, izrade ukrasa i na-
bankarske poslove. U Srbiji, tokom 19. i po~etkom 20. ve- kita nakon Prvog svetskog rata, mnoge radionice filigrana
ka, na velikoj ceni bili su filigranski proizvodi, koji se sa su zatvorene tako da je danas izrada filigrana skoro sa-
pravom mogu smatrati radovima velike umetni~ke vredno- svim nestala. Raduje podatak, koji je pisac ovih redova
sti. Za izradu filigrana neophodna je velika strpljivost, is- ~uo u zlatari „Filigran” u Pan~evu, da interesovanje za
trajnost i minucioznost, pored, naravno, kreativnosti i is- ovaj stari, umetni~ki zanat i njegove jedinstvene proizvode
tan~anog ose}aja za estetiku. polako raste i da uvodjenjem savremenijeg dizajna oslo-
Cincari su ove umetni~ke zanatlije nazivali- hrisicima, njenog na tradicionalne oblike i materijale, polako ali si-
zlatarima, iako se filigran izradjivao od srebra sa dodaci- gurno, nalazi put do ljubitelja jedinstvenog, ru~no izradje-
ma korala i dragog kamena, a sasvim nog nakita velike lepote.
retko uz kombinaciju sa zlatom. Hrisik je,
prema bele{kama Gustava Vajganda, Duborez
tokom 19.veka koristio sasvim malo ala- Cincari, kao nomadi,
ta za izradu filigrana i to ~eki}, nekoliko sto~ari, vekovima su se bavi-
vrsta kle{ta, {estar, meh sa `arom, stegu, li drvodeljstvom- rezbarijom
turpiju i sirma~ija{e - specijalnu jaku plo- - prvenstveno orudja koja su
~u sa rupama razli~itih promera kroz ko- im bila nepophodna u svako-
je se vuku srebrne niti da bi se dobila `e- dnevnom `ivotu. To su pre
ljena debljina. Niti se zatim pletu, poje- svega bili ~uveni pastirski
dina~no ili u grupi po dve, tri i od njih se {tapovi - karlibani, sa savije-
zatim prave, sistemom povezivanja, ra- nim gornjim delom, kojim su
zni ornamentalni ukrasi koji imaju karak- pastiri mogli da uhvate ovcu
teristike vizantijske i orijentalne umetno- za nogu, zatim svirale, ka{i-
sti. Predmeti od filigrana mogli su se iz- ke i kutla~e, preslice... ali su
radjivati na dva na~ina: prvi je samo sa- iz ve}ih sredina kao {to je to
stavljanjem srebrnih niti izuvijanih na od- Moskopolje, Kor~a, Samari-
redjeni na~in ~ime se postizao utisak na... krenuli, {irom Balkana,
prozra~nosti, lako}e i uprkos izrazitoj or- da rade duborez i ikonopis
namentalici, jednostavnosti, dok se drugi mnogi majstori koji su stvori-
na~in izrade zasnivao na postavljanju li dela neprocenljive umetni~-
tako upletene `ice ali i tankih srebrnih ke lepote rezbere}i, pre sve-
plo~ica, tra~ica, sitnih srebrnih perlica, ga, ikonostase- templone- za
spiralica, korala i dragog kamena, na Detaq cincarskog mesta, Malovi{ta - ~iju je izradu bilo potrebno
Republika Makedonija
srebrnu plo~u od koje su se pravile, na- ponekada i dvadesetak godi-
rukvice, kop~e, korpice, bro{evi, kutije za na. ^uveni su takvi radovi u
duvan i tabakere, mu{tikle, dugmad, lanci, krsti}i, crkveni manastiru Sv. Jovana Bigorskoj, glavna crkva u Kru{evu,
putiri, sve}njaci... Zanatlije su od srebra izradjivali i ukra- Raj~ici (danas Republika Makedonija) i mnogim drugim
sne delove za pu{ke, pi{tolje, jatagane i no`eve, a zabe- mestima {irom poluostrva. Osim izrade ikonostasa, ikona,
le`eno je da su se ~ak potajno bavili i izradom kopija sta- koji su zahtevali vi{egodi{nji, visoko umetni~ki rad, u
rog anti~kog novca i to tako ume{no da su i pravi stru~nja- skromnijim seoskim radionicama, a ~esto individualno - u
ci retko mogli da primete razliku. svojim ku}ama, mnogo se radilo i na ukra{avanju name-
Za izradu filigranskih proizvoda, osim velikog ume}a {taja, sanduka za posteljinu, dolapa-ugradjenih „plaka-
i upornosti, potrebno je i mnogo vremena tako da su oni ra” koji su osim funkcije odlaganja raznih predmeta i
oduvek imali vrlo visoku cenu. Kupovali su ga samo imu}- ode}e imali i svojevrsnu ulogu termo izolatora, kao i ta-

37
XXI vek
vanice, koje su ~esto bile izrezbarene i islikane. O jednoj
takvoj „cincarskoj sobi” vredno svedo~enje dala nam je
gospodja Smiljana Aleksandrov, koja je posetila u Prizre-
nu, krajem 80.tih godina 20 veka porodicu gospodina
Jeftimija Toski}a. „Sa po{tovanjem sam kro~ila u veliku
staru sobu veli~ine oko 6x7 metara. Bila je malo zamra-
~ena i ispunjena mirisom koji me je vratio u detinjstvo. Te-
gle slatka stajale su poredjane na kredencu. U zidu su se
nalazila dva uglavljena dolapa - sa prednje strane zatvo-
rena staklenim vratancima. Obavezan minder sa mnogo
tvrdih jastuka poredjanih jedan uz drugi, sme{ten je uza
zid sa dva prozora. Sanduk za rublje od drveta, ukra{en
islikanim cve}em, bio je novijeg datuma. Najzanimljiviji
je drveni plafon od orahovine, radjen u duborezu. Na
Slave i imendani
Proslavljanje neverbalnih simbola, u ovom slu~aju
imendana i slava kod Cincara, zaokupljivalo je pa`nju vi-
{e nau~nika, posebno etnologa. Kod nas su se tim istra`i-
vanjima bavili Milenko Filipovi}, Djurdjica Petrovi}, Zoran
Plaskovi}...Zna~ajno je da su istra`ivanja ukazala na po-
datak da se za slavu znalo jo{ u Moskopolju, u selima oko
Ohrida i Resena kao i u drugim mestima, da su krsnu sla-
vu proslavljali Cincari u Bosni, Kru{evu...Slave, slu`be, kr-
sna imena, liturgije, kako su se sve nazivale ove proslave,
u po~etku su najverovatnije bile prvobitne lokalne, hra-
movske proslave, koje su kasnije postajale porodi~ne sla-
ve. Ukoliko je od ranije nisu slavili, krsnu slavu su pojedi-
ne porodice usvajale ~esto od bra~nog druga koji je bio iz
srpskog entiteta, zatim uzimale sveca kome je bila name-
njena crkva u starom zavi~aju, sveca na ~iji dan im se de-
sio neki lep dogadjaj ili po nekom od porodi~nih imena
koje je dato po odredjenom svetitelju... Mnogi su uzmali
za slavu Sv. Atanasija, Sv. Minu, Sv. Iliju, kultove koji su
na balkanskom poluostrvu bili rasprostranjeni medju sta-
novni{tvom ~ije je osnovno zanimanje bilo sto~arstvo; zna-
~ajan broj je prihvatao Veliku Gospojinu ali je svakako
najve}i deo onih koji su uzimali za krsnu slavu za{titnika
putnika i pomoraca - Sv. Nikolu.
Jedan broj Cincara, pogotovo pristiglih iz regija gde
se ose}ao veliki uticaj gr~ke crkve i sve{tenstva, proslavljao
je imendane - obi~aj koji se dugo zadr`ao po dolasku u
na{e krajeve, ali je usled utapanja u ve}inski narod, me{o-
vitih brakova i `elje za {to br`e prilagodjavanje u novoj
38
br. 2
slobodnim zidovima vise stare fotografije, ukrasi i tapise-
rije. Drveni pod zastrt je }ilimom.”
Vremenom, spu{taju}i se u gradove i usvajaju}i savre-
menije na~ine `ivota, Cincari su polako napu{tali tradicio-
nalne zanate i okretali se profitabilnijim poslovima. Retko
se gde ve} krajem 19. i po~etkom 20. veka mogla videti
gore opisana soba koja je ustupila mesto novom name{ta-
ju i novom stilu `ivota. Kao pravilo, ipak, ostalo je da su
se Cincari uvek trudili da unutra{njost njihovih ku}a bude
na zavidnoj visini udobnosti i svako ko je imao priliku da
poseti neku, ne samo imu}niju, cincarsku porodicu pre
Drugog svetskog rata, mogao je da se uveri u estetiku i
komfor enterijera njihovih ku}a.
Svetlana Nikolin
sredini, ipak postepeno napu{ten u korist proslavljanja sa-
mo slave.
Slava se do Drugog svetskog rata u gradskim sredina-
ma proslavljala druga~ije nego danas. Niko se nije poseb-
no pozivao na proslavu niti podse}ao. Svako je pamtio
slavu svojih rodjaka, prijatelja i onih kod kojih je trebalo
oti}i i ~estitati, {to se odvijalo isklju~ivo u popodnevnim sa-
tima tokom sva tri sve~arska dana. Slavski ru~ak, ve~era
kao i ve~era uo~i slave, bili su rezervisani samo za poro-
dicu. U izuzetno retkim prilikama pozivan je po neki spe-
cijalni gost da prisustvuje ovim intimnim okupljanjima. Na
sam dan slave, nakon odlaska u crkvu, liturgije i se~enja
kola~a, sva familija se okupljala za sve~anom trpezom...
Posle 17.sati obi~no su dolazili ~estitari koji su primani u
sobi-salonu gde su uza zidove, u polukrugu, bile postavlje-
ne stolice za goste. Prvo se slu`ilo `ito, zatim slatko i kafa,
pa dva puta sitni kola~i uz ~a{icu likera, vina ili rakije. Na
kraju bi se poslu`ila jo{ jedna kafa nakon koje bi gost od-
lazio dalje, u drugu porodicu na ~estitanje. Ove posete ni-
su trajale dugo i gosti su se brzo smenjivali. To su bile le-
pe prilike da se vide poznanici koji se nisu ~esto sretali, ~u-
ju novosti ali i poka`e nova toaleta. Goste je obi~no poslu-
`ivala }erka, unuka ili rodjaka iz porodice ali ako nije bi-
lo `enske dece, dolazle su na ispomo} devojke od kom{i-
ja ili prijatelja. Bilo je uobi~ajno da se toj devojci da po
neki poklon, materijal za haljinu, nova ta{na, neka bi`ute-
rija, tako da se poziv za pomo} pri poslu`ivanju gostiju ni-
je nikada odbijao.
br. 2
Sva tri dana proslavljanja slave imala su izra`eno do-
stojanstven i duhovni karakter. Pripreme za te va`ne datu-
me, trajale su vi{e dana i doma}ini su ulagali veliki trud da
ceo tok proslavljanja njihovog za{titnika protekne u {to
sve~anijoj i lep{oj atmosferi. Drugi svetski rat i decenije na-
kon njega uneli su velike promene koje su u jednom du-
Cincarska kuhinja
Lepota jednostavnosti
Kada je Bog stvarao Balkan bio je {iroke ruke - poda-
rio mu je lepu klimu, planine i ravnice, reke i jezera i ~ak
ga okru`io sa pet mora. U toj bogatoj prirodi, u raznovrsnj
flori i fauni, vekovima se stvarala i razvijala balkanska ku-
hinja kao zajedni~ko nasledje svih balkanskih naroda.
Neopravdano zanemarena, nedovoljno poznata i istra`e-
na i medijski promovisana, po svim kriterijumima dobrog
kulinarstva, spada u sam vrh gastronomskih ostvarenja
ovog dela sveta. Svaki od balkanskih regiona ima, narav-
no, svoje specifi~nosti, ali se, u su{tini, radi o istoj kulinar-
skoj tradiciji i njenim varijacijama nastalim kao rezultat po-
sebnosti geografskog, kulturnog, ekonomskog... razvitka.
Cincarska kuhinja je deo tog velikog balkanskog kuli-
narskog iskustva i kao takva i sama je rezultat mnogih uti-
caja - pre svega onih koji su dolazili sa istoka donose}i sa
sobom mirise i ukuse kuhinja velikih azijskih civilizacija,
zatim arabljanskih, mediteranskih i maloazijskih specifi~-
nosti dospelih tu jo{ od anti~kog doba, preko rimske vla-
davine i vizantijskih pohoda.Osmanska carevina dodaje
svoje elemente i daje veliki pe~at balkanskoj kuhinji u ko-
joj se ta nit sa istoka, uprkos odredjenih struja iz Venecije,
Be~a, Pe{te, Pariza... decenijama prote`e i vibrira na{im
ukusima, ~ine}i je prepoznatljivom i jasno odredjenom i to
sa svim njenim posebnostima.
Vi{e istra`iva~a koji su tokom 18,19 i po~etkom 20.ve-
ka pro{li krajevima naseljenim Cincarima, Aromunima, za-
bele`ilo je da je njihova ishrana uglavnom bazirana na
jegnje}em i ov~ijem mesu, mle~nim proizvodima i da je ka-
rakteri{e jednostavnost proistekla iz pokretljivosti nomad-
skog stanovni{tva koje nije u mogu}nosti da priprema kom-
plikovana jela za koja je potrebno ne samo obilje raznih
namirnica ve} i mnogobrojno posudje i oprema. Naselja-
vaju}i se, tokom svoje istorije, po gradovima, na~in i kvali-
tet ishrane ove populacije razvija se u pravcu ve}eg izbora
XXI vek
gom vremenskom periodu dovele do skoro potpunog ne-
stanka mnogih obi~aja, posebno svetkovina slava. Deve-
desetih godina 20. veka slave ponovo do`ivljavaju svoj
povratak i zauzimaju stalno mesto u grupi porodi~nih pra-
znika ali sada u sasvim novom ruhu i novom obli~ju .
S. N.
i bogatstva ishrane.Starije generacije potomaka cincarskih
porodica svakako se se}aju jela koja su pripremale njihove
bake i majke. Mnoga od njih danas su zaboravljena ili spa-
daju u red kurioziteta koja se kuvaju vrlo retko - samo u po-
sebnim situacijama. Prole}ni meni, na primer, pre samo pe-
desetak godina nije se mogao zamisliti bez kapame, jela
od dinstanog jegnje}eg mesa sa mladim zeljem, lukom,
spana}em, a u planinskim delovima ~esto sa masla~kom,
koprivom, bokvicom pa ~ak i listovima lipe. Svakako tu tre-
ba pomenuti zaboravljena jela od jagnje}ih iznutrica, uple-
tenih zape~enih crevca sa planinskim travama, ili onih unu-
tra{njih jagnje}ih delova kojima se obavija ra`anj, a zatim
par sati pe~e na `aru od drvenog uglja. Tu je i ~uveno jelo
- carne cu vin- teletina sa lukom i vinom pripremana u ze-
mljanom loncu na tihoj vatri, zatim poznata pa~a- vrsta
pihtija; pastrma- su{ena ov~etina koja se spremala na ra-
zne na~ine ali i veliki izbor janija- jela od me{avina razno-
vrsnog mesa, povr}a i `itarica u svim mogu}im varijanta-
ma. Tave sa mesom ~esto su se zalivale jogurtom i milera-
mom i zatim pekle, a kada bi {ta od tih par~i}a pe~enog
mesa preostalo, brzo bi se razvijala kora koja se sekla na
kvadrate i na njih stavljali par~i}i mesa ~esto dopunjeni ko-
madi}em sira i po nekim krompirom- to se sve zatim pre-
krivalo drugim par~etom testa, peklo i time se brzo dobijao
gotov nov obrok sasvim podesan za no{enje u pastirskoj
torbi, na putu kirid`ija ili u kakvoj trgovini daleko od ku}e.
Kori{}ene su, danas mnogima nepoznate, mahunarke kao
{to su to bob, leblebija, fava, od `itarica lomljeno `ito- bur-
gul, heljda, ra`..., kao i bamnje, cedjeni susam i divlje je-
stivo bilje. Pitomi kesten zamenjivao je krompir i koristio se
za spremanje slatkih ali i slanih jela. Porodica Nanu{evski
iz Pan~eva, se}a se, kako se u regionu Donje Belice - da-
nas Republika Makedonija, kesten utrapljivao i ~uvao za
duge zimske mesece. Sir, i to tip ka~kavalja - ~iju su proiz-
39
XXI vek
vodnju Cincari usavr{ili i proneli je poluostrvom, bio je
osnova mnogim jelima zajedno sa drugim mle~nim proiz-
vodima. Ipak, svaki Cincarin }e se slo`iti da je njihova naj-
va`nija hrana bila i ostala pita. Poznavaoci isti~u da se cin-
carske pite prave isklju~ivo od doma}ih, sasvim tankih ko-
ra, tako da je i sama pita, punjena najraznovrsnijim filovi-
ma, vrlo tanka - kao italijanska pica . Ona mora biti ispe-
~ena sa minimumom masno}e ali tako da se dobija hrska-
vost i da fil nikada ne preovlada njenim kompletnim uku-
som. Neko }e mo`da re}i da je takva pita rezultat poslovi~-
ne {tedljivosti Cincara koja je ~ak u{la i u anegdote ali je
svakako izraz jednog pragmati~nog i racionalnog duha.
U pripremanju kola~a starije generacije ~vrsto su se
dr`ale prete`no orijentalnih baklava, obi~no pe~enih u pe-
karama kao {to se to, uostalom, radilo i sa mnogim dru-
gim jelima, zatim tulumba, slatkih pita i kadaifa - koga se
danas retko ko i se}a. Poznati su kola~i od obi~nih kora
koje se seku u desetak santimetara {iroke trake, uvijaju, ta-
ko peku, a zatim prelivaju sirupom od razbla`enog meda
Putuje na{a izlo`ba...
Po~etkom maja ove godine izlo`ba fotografija starih
cincarskih porodica imala je svoj debi u etno ku}i Dru{tva
„Lepa Armana” u mestu Mihael Kogalni~eanu kod Kon-
stance u Rumuniji. Cincari iz Dobrud`e pozvali su nas da
Prva izlo`ba starih fotografija cincarskih porodica Pan~eva odr`ana je 8.8.2007. u
„Banatskoj ku}i” u Torku kod @iti{ta
40
br. 2
sa dodatkom ceckanih oraha ili badema. Pravili su se i su-
vi kola~i}i koji su mogli dugo da stoje - razne vrste gura-
bija i kiflica sa upotrebom cimeta i karanfili}a, nekada sa-
svim neodredjenog slano - slatkog ukusa, a recepture lju-
bomorno ~uvale i prenosile sa generacije na generaciju.To
su bili jednostavni ali ne manje ukusni proizvodi bazirani
na medu, orasima, mladom siru, mleku i vo}u. Uticaj ~u-
vene srednjoevropske tradicije poslasti~arstva polako je
prodirao i na Balkan i postajao predominantan tako da se
danas retko gde prave slatki{i gore pomenutog tipa. Mo-
`da }e neke budu}e generacije, u talasu nostalgije, poseg-
nuti za receptima svojih pra i ~ukun baka i nanovo otkriti
zaboravljene starobalkanske ukuse.
Cincarska kulinarska tradicija, koja je samo jedan
mali deo velikog balkanskog kulinarstva, tek ~eka da da-
nas, u eri globalizacije, dobije zna~aj i mesto koje po sve-
mu zaslu`uje i postane cenjeni ~lan evropske ali i svetske
kulinarske elite.
Svetlana Nikolin
se i mi, po prvi put, predstavimo na festivalu pod nazivom
„Zajedno u Evropi”. Bilo je dirljivo i prelepo na}i se medju
pripadnicima velike kolonije Aromuna iz Rumunije ali i
upoznati grupu iz Albanije, ~uti njihov govor, slu{ati izvor-
nu cincarsku muziku, videti autenti~-
ne obi~aje, prisustvovati nau~nom
simpozijumu, i najvrednije - ste}i
drage prijatelje.
Ovo je i prilika da se zahvalimo
organizatorima Festivala i ~lanovi-
ma Dru{tva „Lepa Armana”, a po-
sebno gospodjama Marijani Forfolei
i Juliji Viso{ensati kao i Auriki Pihi,
novinarki, na{em predanom vodi~u
kroz Bukure{t i gospodji Zoi Kara-
ba{, koja nam pokazala kako izgle-
da pravo cincarsko gostoprimstvo.
***
Od tih prvih majskih dana kolek-
cija fotografija stalno se uve}avala
novim prilozima tako da danas pose-
dujemo lep fundus fotosa cincarskih
br. 2
porodica iz pan~eva~ke op{tine. Sa njom smo gostovali u
„Banatskoj ku}i” Fondacije za rumunsku etnografiju i folklor
Vojvodine u Torku kod @iti{ta, predstavili se na izlo`bi u Cen-
tru za kulturu Boljevca u okviru sve~anosti Dana Boljevca, da
bi ovogodi{nji rad krunisali izlo`bom, prezentacijom ~asopi-
sa „21vek” kao i prate}im programom, u na{em gradu - u
Pan~evu.
Vredno je ista}i da je izlo`ba izazvala veliko intereso-
vanje i da su nam nakon nje telefoni postajali jako usijani.
Javljali su nam se ljudi iz raznih mesta koji su o celokup-
nom programu ~uli preko medija i interesovali se da li }e-
mo gostovati i kod njih, raspitivali su se za literaturu i o to-
me gde bi mogli da saznaju ne{to vi{e o Cincarima, a po
neki su `eleli da nam ispri~aju pri~e o svojim korenima i
IZ KNJIGE „BALKANSKI NOMADI” VEISA I TOMPSONA - 1913.
No{wa u Samarini
„Pojas {irok, cipun dug, a fes mu bez ki}anke”
vla{ka pesma
Za Vlahe iz Samarine svakako se mo`e re}i da koriste
narodnu no{nju koja je, vremenom, do`ivela odredjene
modne promene ali je zanimljivo da su mu{ka odela bila
vi{e pod tim uticajima nego `enska.Tipi~nu ode}u Vlaha
nose pastiri i kirid`ije a usvojili su je svi oni koji nisu pri-
hvatili odela sa{ivena na evropski na~in.U nastavku }emo
prvo opisati jednostavnu, svakodnevnu no{nju kakvu nose
mlade kirid`ije ( fotosi na strani VII-3 ), a zatim kako ona
mo`e biti sve~anija i elegantnija za nedelju i proslave.
Preko debele flanelske potko{ulje mu{karac }e obu}i
duga~ku ko{ulju koja mu dopire do kolena i koja se zove
kamea{a.Ona je obi~no od obojenog pamuka - ~esto sve-
tlo plava ili siva, koja se sastoji od ~etvorougaonog nabo-
ranog dela spreda dok je zadnji deo skoro sasvim ravan
pa se ~ini da mu{karac, kada je sasvim obu~en, nosi neku
vrstu suknjice ili fustanele {to je ustvari samo deo njegove
duge ko{ulje.Sasvim je mogu}e da je albanska fustanela,
koju su Grci prisvojili posle oslobodjenja 1821.godine kao
svoju nacionalnu no{nju, proistekla iz ove plisirane ko{u-
lje. Ona mo`e da ima uzane rukave sa dugmetima oko
ru~nog ygloba, sasvim {iroke rukave ili da se nosi bez ru-
kava {to prvenstveno zavisi od toga da li se preko nje
obla~i prsluk ili ne. Na nogama su ~arape ili uvija~i od do-
ma}e tkanine koji dose`u do polovine nogu i zovu se coa-
XXI vek
precima. Jedan od tih meilova odlu~ili smo i da objavimo,
naravno - uz odobrenje autora:
- „...Deo koji sam video na video materijalu jako me
je obradovao pre svega {to sam time o`iveo neke svoje
uspomene...Kru{evo, par ku}a mojih rodjaka, muzej, spo-
menik Pitu Guliju, Me~kin kamen...^esto odlazim u Kru{e-
vo, rodno mesto moje majke, i zanima me sve {to se od-
nosi na Cincare.Kao mali sam svako leto provodio kod ba-
ke i dede i zasipao ih pitanjima na koja su oni odgovara-
li prise}aju}i se svih pri~a iz njihovog se}anja....Da li ima-
te kopije CDa? Voleo bih da ga po{aljem mojoj majci -ona
sada `ivi u Somboru, jako dr`i do svojih korena i sakuplja
sve {to nadje u novinama ili knji`arama o Cincarima...”
Svetozar Baj~ev, student, Beograd.
rici. One su ispod kolena privezane sa podvezicama - kal-
cuvecima, koje se u donjem delu privezuju trakom.Traka je
ina~e zna~ajna odlika vla{ke opreme i ona je u prvo vre-
me bila izvezena po ivici i ukra{ena tankom svilenom tra-
kom.Lep{a ode}a zahtevala je i vi{e tih traka za ~iju je iz-
radu trebalo mnogo vremena, novca i ve{tine.Zna~ajana
karakteristika ovih dokolenica je moraju da su dobro pri-
ljubljene uz samu nogu kao i oko no`nih ~lanaka kako bi
joj najbolje pristajale i delovale kao kama{na.
Preko ko{ulje obla~i se prsluk sa dvorednim zakop~a-
vanjem od jake pamu~ne tkanine sa ili bez rukava u skla-
du sa tipom ko{ulje koja se obla~i.Ovaj deo ode}e naziva
se d`ibadan i obi~no je sasvim pripojen uz prsa pritegnut
sa kop~ama.Preko njega se nosi ode}a od doma}e tkani-
ne - ne{to kao duga~ak kaput koji dose`e do kolena ali se
ne zakop~ava i nema rukave. Ovaj deo naziva se cipun i
on se opasuje ko`nim kaj{em preko koga se stavlja duga~-
ka vunena traka poznata kao branu.Ovo je op{ta i osnov-
na no{nja vla{kih mu{karaca preko koje se mo`e nositi
mnogo drugih razli~itih delova ode}e. U foto prilogu br.
prikazan je jedan kirid`ija u obi~nom kaputu od kozije
dlake koji mnogi svakodnevno nose. To je, ina~e, deobeo
kaput nazvan maliotu i ne{to je du`i od cipuna koji se nji-
me prekriva. Na njemu su dugmeta - gombe tako da mo-
`e da se zakop~ava sa prednje strane dok sa ledja - uz
vrat, ima malu koni~nu kapulja~u koja se prebacuje preko
glave u slu~aju lo{eg vremena. Ukra{en je po ivicama cr-
41
XXI vek br. 2

venom i plavom trakom, a rukavi su rase~eni sa unutra{nje Kao i ko{ulja i cipun je lep{i u srazmeri sa brojem na-
strane od polovine tako da onaj koji ga nosi ako ne `eli bora, falti, „klina” u zadnjem delu. Svakodnevni cipun
da stavi ruke u rukave mo`e da ih gurne kroz rameni deo obi~no ima 9 do 10 nabora i ne mnogo ukrasnih traka.
i onda }e rukavi slobodno padati pozadi. Nedeljni cipun ima}e oko 20 nabora i izuzetno lep vez sa
Na nogama se ukrasnim trakama na donjim ivicama
nose delimi~no oboje- prednjeg dela {to ga ~ini delom ode}e
ne vunene ~arape - la- velike lepote i elegancije.Obi~ni caruhi
pudzi, koje {trikaju zameni}e se parom crnih cipela sa sa-
`ene od vunice i boje svim niskom potpeticom koje podse}aju
kod svojih ku}a. Nji- na evropske cipele razlikuju}i se od
hova odlika je de se njih po tome {to se ove ne {niraju i ima-
{trikaju po~ev{i od pr- ju {picast , {imi, vrh.
stiju na gore sa krivim Ljudi srednjih godina nose odela
iglama. Cipele su - ca- koja su uglavnom ista kao i ova koja
ruhi, uobi~ajne seoske smo opisali ali uz par delova ode}e za
cipele ju`nog Balka- koje se smatra da vi{e pristaju starijim
na. One imaju tanak ljudima. Sve zavisi od godina ali i od
djon dobro pri~vr{}en ode}e koju poseduju.za svoju ode}u
ekser~i}ima skoro bez kazu da se takva nosila i u njihovoj
ikakve potpetice kao i mladosti, bila u modi, ali je od tada ni-
podignutim prednjim su menjali i iznosili zato {to je ode}a
delom - kod prstiju napravljena od doma}ih, izuzetno kva-
ukra{enim velikim litetnih, tkanina, i vrlo trajna. Ti ljudi
gombama. Na glavi gotovo uvek nose belu ko{ulju sve dok
se nosi beli fes, kacu- ne po~nu da se bave trgovinom pri ko-
la, bez gombe. Ako je joj se plava boja pokazala prakti~ni-
vreme hladno ili vla- jom zbog pranja.Prsluk im je bez ruka-
`no, kirid`ija }e pre- Cincarska no{wa iz isto~ne Makedonije va, od grube tkanine, a boja stvar po-
baciti preko svega jedina{nog ukusa. Preko cipuna nosi}e
ovoga debeli {iroki ogrta~ od kozije dlake zvani tambare. kratku jaknu sa prose~enim rukavima kao i kod maliota,
On je tako debeo i gust da ne propu{ta vodu pa se ki{a koja je od doma}e tkanine i zove se pi{li ili kundu{u. Pre-
samo sliva niz njega. ^ovek je sasvim obavijen tim ogrta- ko svega ovoga ne nosi se ni{ta vi{e osim ako vreme nije
~em koji dopire skoro do no`nih ~lanaka.Rukavi su pri{i- ki{ovito ili hladno kada se obla~i jo{ i maliotu i tambare.
veni na krajevima ali su rase~eni na ramenima kao i kod U sve~anim prilikama obla~i se duga~ak kaput od doma-
maliota. Tu je jo{ i kon~ana kapulja~a dodata pozadi uz }e tkanine skrojen sli~no maliotu ali ne tako duga~ak sa
vrat da bi mogla da se prebaci preko glave - njoj nije po- sasvim istim rukavima i kapulja~om. Kaput se obi~no ne
trebno vezivanje spreda jer dobro pada preko glave i zakop~ava sa prednje strane. Poznat je pod nazivom tala-
ostaje na mestu ve} samom svojom te`inom. To je obi~na ganu i zaista je lep{i od maliotua.
svakodnevna no{nja mladog ~oveka ali za sve~anije prili- Stariji ljudi nosi}e umesto talaganua deo ode}e po-
ke i slavlja on }e svakako obu}i svoje najbolje odelo.Tada znat kao sarka koji nije vi{e u modi i samim tip prepu{ten
}e umesto svoje ko{ulje u boji obu}i belu ko{ulju od finog starijima. Ona odgovara po du`ini talaganu, ima isto ta-
platna sa velikim brojem napora spreda jer {to je vi{e ko- ko na{ivenu kapulja~u i ne zakop~ava se spreda ali se raz-
{ulja nabrana to je i lep{a.Da bi se nabori napravili, ~esto likuje po izgledu rukava. Kod sarke rukavi su {iroki i trou-
je potrebno vi{e od {est jardi platna. Prsluk od debele tka- glasti i padaju slobodno niz ruku. Od samog pojavljivanja
nine zameni}e se onim od kadife, vuneni opasa~ u vidu {i- nazvani su -u{i- urekle.
roke trake, svilenim opasa~em, a beli fes onim crvenim sa I mladi i stariji mu{karci tokom zime obu}i }e brid`es
gombom. I maliotu }e ustupiti mesto paltu, velikom kaputu pantalone privezane kod kolena ali {iroke oko slabina ko-
od debele doma}e tkanine sa kadifenom kragnom sa{iven je se nazivaju {ilivari.One pokrivaju suknjicu od ko{ulje i
vi{e ili manje po uzoru na evropske duga~ke kapute i gornji deo dokolenica. Uobi~ajna boja narodne no{nje sa-
predstavljaju jednu njihovu varijantu sve to dopunjeno ko- da je tamna, indigo plava ali je nekada bila bela. Pastiri,
{uljom i prskukom. koji poslednji napu{taju stare obi~aje,kao i neko od stari-

42
br. 2 XXI vek

jih ljudi, uvek nose dokolenice, uvija~e, cipun sa belom ko- zad na temenu, daju}i njenom vlasniku veseo izgled. Ka-
{uljom i sve to izradjeno od doma}e tkanine ru~ne izra- pa se zove kelipo{e. U Tesaliji i na gr~koj teritoriji Vlasi po
de.Glavni razlog promene boje narodne no{nje od bele u pravilu ne nose fes ve} malu okruglu kapu od astragana sa
plavu bili su tro{kovi za odrzavanje bele ode}e u ~istom i ravnim gornjim delom.Ona }e mo`da postati deo njihove
dobrom stanju. Bela boja je prirodno izra`ajnija ali nima- no{nje kada fes izadje iz upotrebe.
lo laka za odr`avanje u poslovima vezanim za trgovinu. @enska ode}a nema toliko mnogo varijacija i malo se
Danas se jo{ jedino mlado`enja obla~i u belu ode}u i za menjala tokom godina za razliku od mu{ke koja je pro{la
ven~anje svaki mladi} `eli da sebe vidi u potpunoj narod- put od maliotua do paltoa. Ukoliko se `enska ode}a bude
noj no{nji od bele doma}e izatkane tkanine koja mu posle uop{te izmenila u budu}nosti, to }e biti u pravcu usvajanja
do kraja `ivota slu`i kao najbolje sve~ano odelo. ~isto evropskog odevanja i odbacivanja narodne no{nje.
Dokolenice, cipun i pi{li su uobi~ajna odela ali lepo Dok rade oko ku}e, `ene uglavnom idu bose, a cipele
ukra{ena trakama, a ko{ulja koja se nosi ispod cipuna je i duge ~arape obla~e samo u sve~anijim prilikama. Cipele
karakteristi~no vrlo {iroka. Mlado`enjina bela ko{ulja su obi~no izradjene u stilu papu~a i nedovoljno kvalitet-
spreda je, u donjem delu, od grudi, plisirana jer mlado`e- ne.Na putovanjima, kada se porodice u prole}e sele, `ene
nja nosi otvoren, uzan prsluk. On je od kadife i izvezen fi- ~esto skidaju cipele i pe{a~e bose sve dok im je tako udob-
nom uskom trakom toliko gusto da se te{ko mo`e videti nije. Glavni element `enske no{nje, osnovni njen deo, je
osnova tkanine.Potrebno je mnogo ve{tine i rada da bi se jednostavna duga haljina u jednom komadu, bez mnogo
jedan takav prsluk izradio. Danas se tim poslom bavi ma- nagla{enog struka. Pravi se od razli~itog platna koje nismo
lo osoba i njegova prose~na cena je 20. {ilinga. u stanju da opi{emo, poznato pod imenom katfe.Njegovi
Pindski Vlasi iz Avdale, Samarine i Perivolija, nasta- uzorci podse}aju na one koji su se mogli videti u Engleskoj
njeni u oblasti Verije, prestali su da nose nabranu ko{ulju pre 30. godina. Ovo obave{tenje dobili smo nakon slanja
i cipun i usvojili, umesto njih, palto i brid`es pantalone ko- primerka tkanine u Man~ester sa pitanjem da li se {ta sli~-
je prave od smedje, a ne od plave, doma-
}e tkanine.
De~aci u po~etku ne obla~e kompletan
cipun ve} mnogo jednostavnije odelo. Pre-
ko donjeg ve{a obla~e dugu ko{ulju od ja-
ke doma}e tkanine kao neku vrstu spoljne
ode}e. Ko{ulja ima rukave i pritegnutaje
kop~ama ili dugmetima. Obi~no dose`e do
kolena i na struku se opasuje kaj{em.Na
nogama nose duge ~arape.Po pravilu idu
gologlavi ali nedeljom stavljaju crveni
fes.Preko ove duge ko{ulje znane kao -an-
dri-, de~aci mogu da obuku maliotu ili pal-
to. Kada napune 12. ili 14. godina, andri
postaje i suvi{e kratak za odraslog momka
i onda se na noge nava~e dokolenice uobi-
~ajnog tipa, a u 17. godini dobija se kom-
pletan cipun. Ko{ulja poznata kao andri Cincarska no{nja iz Janjine, Gr~ka
nekada je bila uobi~ajna ode}a kod grad-
skih Vlaha ili onih koji su posedovali radnje
dok se danas retko vidja.Ta ode}a je verovatno turskog ili no mo`e danas na}i. Materijal koji se sada koristi u Sama-
bar orijentalnog porekla i nosila se u doba kada se smatra- rini i u drugim vla{kim selima u kotlini najverovatnije je pro-
lo privilegijom da se i hru{}ani obuku kao i Turci. izveden u Solunu ili u nekom drugom delu Balkana.
Novi dogadjaji na Balkanu uti~u da upotreba vla{ke Mlada }e na ven~anju nositi haljinu od bele svile, a od
no{nje ide u pravcu napu{tanja, do sada op{te prihva}e- svake devojke se o~ekuje da kao deo svog miraza ima jo{
nog, no{enja fesa. Vlasi iz Tesalije ve} su stvorili jednu va- jednu svilenu haljinu tamnije boje namenjenu nekom dru-
rijaciju fesa koja je postala veoma popularna. To je mala, gom sve~anom dogadjaju. Pravilo je da svaka devojka, u
konusno oblikovana kapa sa prese~enim vrhom, bele bo- sklopu miraza, pripremi jedno mno{tvo haljina kao da }e
je, sa puno veza `utom svilom, koja se nosi zaba~ena una- joj one potrajati do kraja `ivota. Samo udovice i starije `e-

43
XXI vek
ne nose haljine crne boje. Preko te svilene bele haljine, ko-
{ulje, mlada `ena, bilo udata ili neudata, nosi}e ciketu ko-
ja, kako joj i ime govori, je kratki kaput bez rukava sli~no
kao i zuave, koja se ne zakop~ava sa prednje strane.Cike-
ta je sa~injena od fine tkanine i bogato ukra{ena zlatnim
gajtanima i vezom. Oko pojase se stavlja pojas sa dve ve-
like srebrne kop~e od filigrana. Ako nosi ciketu, devojka
ne}e obu}i ni{ta preko nje jer se ciketa i nosi samo nede-
ljom ili u nekim sve~anim prilikama. Obi~nim danima de-
vojka }e nositi sasvim jednostavnu haljinu sa keceljom. Ke-
celja je neophodan deo ode}e i {ta god ona obukla, kece-
lja je obavezna. Postoje, svakako, radne i sve~ane kece-
lje.Ukoliko devojka ne obu~e ciketu, obu}i }e dulumu od-
mah preko haljine.Ovaj deo ode}e za `enu je isto kao {to
je cipun za mu{karca. Duluma nema rukave, ne zakop~a-
va se napred i u potpunosti je ista kao i cipun osim du`i-
ne jer ona dopire sve ddo ~lanaka. Oko ivica ukra{ena je
vezom sa trakama, gajtanima,a gornja iviva iznad struka,
sa obe strane ukra{ena je ornamentima sa~injenim od ni-
zova okruglih srebrnih dugmeta postavljenih jedan uz dru-
gi.Dulumi izradjeni na ovaj na~in, po pravilu, nose se sa-
mo u najsve~anijim prilikama. Kao i cipun i duluma je pri-
hva}ena u struku pojasom koji ima srebrne kop~e ispod
kojih visi kecelja. duluma je izradjena od doma}e tamno
plave tkanine kao {to je to i cipun i delovi ode}e za svaki
dan. Kada `ena nedeljom obu~e svoju najlep{u dulumu,
duge ~arape i stavi najlep{u kecelju, postoje jo{ dva dela
ode}e koje u toj prilici mo`e da stavi na sebe- to je sarka
Milan ]ur}in
U BE^KOJ [UMI
Sve`e je i vedro jutro-
Ko po~etak lepe pri~e;
I po granju i po `bunju
Ne{to se budi i ne{to se mi~e.
Tr~a}emo po {umi svude;
Ti }e{ pri~ati puno i `ivo;
Ja }u te dirati mnogo,
A ne}e ti biti krivo.
Al posle, bi}emo tu`ni,
Jer znamo {ta biti ne sme.
Ve~e }e biti lepo-
Ko svr{etak tu`ne pesme.
44
br. 2
ili jo{ palto.Palto je duga~ak {irok kaput od crnog debljeg
materijala koji dopire do kolena ali se sa prednje strane ne
zakop~ava. On ima rukave oko ~iji ~iji su krajevi op{iveni
krznom. Sarka je sli~na njemu, to je {irok, duga~ak kaput
bez rukava i bez zakop~avanja, crne boje, oivi~ena {iro-
kom crvenom trakom uz ivicu i sa ukrasima uradjenim od
pri{ivenih traka, gajtana, na ramenima i na zadnjem delu
skuta. To je upadljiv deo ode}e ~iji je upadljivi deo zadnja
strana jer je prednji deo sasvim jednostavan.
U celini gledano, mora se priznati da {to se obla~enja
ti~e, vla{ke `ene pokazuju manje ukusa nego mu{karci. Na
glavama ne nose ni{ta osim crne marame koju privezuju
oko glave. @ene, `ele}i da izgledaju {to elegantnije, kako
to bar one misle, obla~e jedan na drugi delove ode}e, pa
kada nedeljom stave na sebe svu svoju najlep{u garderobu
ona se sastoji od toliko podsuknji koliko god mogu da ih
ponesu. Time se posti`e utisak, do koga mnogo dr`e, da im
haljina i sarka od pojasa nani`e li~i na krinolinu. U su{tini-
u svojoj punoj opremljenosti za sve~ane prilike izgledaju vi-
{e kao hrpa nagomilane ode}e nego kao dame koje dr`e
do mode, a kako nikada ne nose korset izazivaju poneka-
da utisak trapavosti.Sa druge strane, jednostavnost cikete je
zaista upe~atljiva pa svaka vla{ka devojka koja iole lepo iz-
gleda, u narodnoj no{nji postaje jo{ lep{a i ona joj daje, na
neki neobi~an na~in, izrazit {arm.
Kod Vlaha ne postoji razlika izmedju letnje i zimske
no{nje. Te{ki delovi ode}e od doma}ih tkanina idealni su
za vrlo hladne zime ali }e ih Vlasi nositi i u julu. Ista ode-
}a se nosi i danju i no}u osim {to se tokom no}i skidaju te-
`i delovi kao {to je to maliotu, palto ili sarka. Sa drge stra-
ne, i mu{karci i `ene, kada odlaze na spavanje prvo za-
tvore sve prozore jer je no}ni vazduh tako o{tar, i le`u na
gomilu debelih }ilimova i }ebadi, na patos. Uprkos njiho-
vom zaziranju od hladnog no}nog vazduha ti isti ljudi }e
spava}e u prirodi u svako doba godine po svakom vreme-
nu na samo jednom }ilimu i jednom tambareu. Slikovita
protivurenost.
Mu{ka no{nja je na odredjeni na~in prilagodjena `i-
votu u planini. Ona je debela, otporna, omogu}ava slo-
bodne pokrete i u stvari ima sve dobre osobine {kotskog
kilta. Sa druge strane, tu su i mnoge njene mane. Suvi{e je
te{ka posebno u presavijenim delovima koji vise od vrata
iza ledja, uska je oko tela, materijal je ~vrst i koristan zimi
i po ki{i zbog nepropustljivosti ali je neprikladan tokom le-
ta. Slo`en sistem no{enja ode}e, njenog zakop~avanja sa
kop~ama ~ine svla~enje i obla~enje komplikovanin. Ipak,
za planinu koja je rodna gruda Vlaha, no{nja je u celini
dobra jer kupanje i skidanje ode}e do gole ko`e nisu ba{
svakodnevna aktivnost.
prevela sa engleskog
Svetlana Nikolin
br. 2
Dinarizacija
Balkanskog poluostrva
sa osvrtom na Cincare u procesu dinarizacije
Prou~avanje fizi~kih, etno-antropolo{kih karakteristika
savremenog stanovni{tva dinarskih oblasti na Balkanskom
poluostrvu, odnosno „dinarskog” varijeteta je vrlo slo`eno
zbog kompleksnih pitanja koja se`u u duboku starinu raz-
voja ~ove~anstva, a zadiru u probleme antropogeneze, et-
nogeneze i etni~ke antropologije na tlu celokupne teritori-
je biv{e Jugoslavije.*1
Bez obzira {to su dinarski rasni elementi prisutni i
van na{e teritorije, ~ak do Kavkaza i centralne Azije -
na istoku, i Skandinavije-na severu, taj tip je zastupljen
i u sklopu {irokog dinarskog prostora gde se nalaze ju-
`ni i zapadni deo Slovenije, veliki deo Hrvatske (Istra,
Dalmacija, Lika, Kordun i Banija), Bosna i Hercegovina,
Republika Srpska, Crna Gora, zapadna Srbija i njen
grani~ni deo sa Albanijom. Od svih ju`noslovenskih na-
roda, dinarske odlike su najtipi~nije kod Srba.*2 Medju-
tim, dinarske rasne odlike su, takodje, zastupljene spo-
radi~no- sa ja~im ili slabijim ograncima, u isto~nim go-
rovitim i severnim panonskim predelima Srbije. Poznati
poljski antropolog, ^ekanovski, svodi rasprostiranje di-
narskog rasnog varijeteta na teritoiju biv{e Jugoslavije
koje je relativno kompaktno jezgro dinaraca.*3 U dinar-
skim krajevima kao i u celoj Srbiji, danas je uo~ljiva
kombinacija dinarske, alpske, nordijske, isto~noevrop-
ske (balti~ke) i mediteranske rasne komponente, dakle,
svih onih rasnih oblika koje susre}emo i u ostaloj Evropi
ali i sa primesama orijentalida, turanida i negroida ko-
ji u~estvuju u oblikovanju antropolo{ke slike celokupnog
dinarskog prostora gde je dinarski varijetet ipak naj-
mo}niji.*4
Balkansko poluostrvo je geografski posrednik izmedju
Evrope, Mediterana, prednje Azije i severne Afrike. Iz nje-
govog polo`aja i geografske prirode oblasti, proizi{la je
zna~ajna uloga koju je poluostrvo igralo u razvitku civili-
zacija.
Svojom severnom granicom, poluostrvo je vezano {i-
rokim pojasom za evropski kontinent. Ono se nastavlja u
prostranu Panonsku i dalje, na istoku, u Rumunsku ili Pon-
tijsku niziju koja je izlo`ena uticajima pontijske oblasti, ju-
`ne Rusije i prednje Azije, preko Carigrada (Istanbula).
Panonski deo je u tesnoj vezi sa centralnom i donekle za-
padnom Evropom, zajedno sa velikim grani~nim rekama
XXI vek
balkanskog poluostrva- Savom i Dunavom, koje imaju iz-
vore gotovo u centru Evrope.
Otvoreno i pristupa~no na severu, Balkansko poluostr-
vo se su`ava i razbija idu}i na jug, a naro~ito u zapad-
nom delu. Narodi koji su dolazili sa severa tu su se ~esto
rasipali i gubili. Unutra{njost poluostrva, medjutim, prese-
~ena je u pravcu sever-jug i jugo-istok velikim uzdu`nim
udolinama, koje su olak{avale saobra}aj izmedju dunav-
skih i dinarskih oblasti, s jedne i egejskih, s druge strane.
Najva`nija od ovih uzdu`nioh komunikacija su Morava-
Marica i Morava-Vardar, koje vezuju Carigrad i Solun sa
Beogradom na severu- ~ija je uloga proistekla iz samog
geografskog polo`aja- od neprocenljivog zna~aja za et-
nogenezu. Na taj na~in je uspostavljena veza Balkanskog
poluostrva sa prednjom Azijom i isto~nim Mediteranom -
oblast Egeja. Egejskim morem i mnogobrojnim ostrvima,
Balkan je vekovima komunicirao sa isto~nim Mediteranom,
Malom Azijom, ~ak Indijom, Egiptom i ostalim severno
afri~kim zemljama. Ovu prostranu oblast ina~e smatramo
kolevkom najstarijih civilizacija. Takodje, dalmatinska i
epirska obala omogu}ava pomorsku komunikaciju sa ze-
mljama Sredozemlja, a naro~ito, Italijom.
***
Reljef Balkanskog poluostrva i njegov karakteristi~an
geografski polo`aj kao raskrsnice etni~kih grupa sa znat-
no {irih prostora koje su, u svom vekovnom hodu, dotica-
le njegovo tlo ili se prilagodjavale njegovom raznolikom
ambijentu, uticali su da Poluostrvo nije nikada u pro{losti
bilo etni~ki, niti rasno, jedinstveno podru~je. Balkansko po-
luostrvo je bilo podesno da da sintezu antropolo{kih tipo-
va i kultura Evrope, Azije i Afrike.*5
Uzimaju}i u obzir arheolo{ke, antropolo{ke i istorijske
podatke sa ovog tla, zapa`amo da etnografski slojevi se-
`u dublje nego {to izgleda na prvi pogled. Kroz te slojeve
povremeno bljesnu atavisti~ke iskrice i shodno zakonu
Mendelizma, pojavi se poneka crta koja opominje kakvi
smo negde u dubini, odnosno, kakvi smo nekada bili. Pro-
tobalkanska i prabalkanska `ivotna snaga, koja je vreme-
nom postala sastavni deo i karakteristika celog na{eg bi-
}a, vekovima je menjala svoje oblike ali je, ipak, uprkos
primanju novog, sa~uvala mnoge starije osobine.*6
45
XXI vek
Na etnografske i antropogeografske pojave, etni~ke
promene, socijalna prilagodjavanja i etnobiolo{ke proce-
se na Balkanu, uticali su istorijski dogadjaji kao i seobe
naroda i etni~kih grupa. Postepeno je dolazilo i do izme-
ne rasporeda na poluostrvu, gde je jedno stanovni{tvo
smenjeno drugim, druga~ijih antropolo{kih osobina, mate-
rijalne i duhovne kulture, druga~ijeg jezika i psihi~kih oso-
bina. Preuzimali su se elementi tudjih kultura. Javlja se
proces etni~kog osve`enja, o`ivljava se folklorno stvaranje
ili se vra}aju stari oblici i na~ini `ivota. Ukr{tanjem stanov-
ni{tva koje se migracijama izme{alo, menja se etni~ki tip
pojedinih oblasti i stvara nov etni~ki amalgam.*7
Socijalna, etni~ka i uslovno uzeta, antropolo{ka dife-
rencijacija, ja~a na Balkanu nego u zapadnoj Evropi, na-
ro~ito je izra`ena u dinarskim prostorima, u zapadnom
delu Balkanskog poluostrva gde su vekovima nalazila uto-
~i{te mnoge dru{tvene zajednice koje su pretrpele meta-
morfozu kao i procese kulturno- istorijskog i bio- antropo-
lo{kog pro`imanja. Neke odlike su vremenom postale oso-
bene, kao na primer, rasno-antropolo{ke i koje se obliko-
vale rasni varijetet svojstven stanovni{tvu ovih krajeva.*8
Na prostoru jugoisto~ne Evrope i Balkana u celini, u
periodu neolita, dominantna je mediteranska antropolo{ka
osnova sa raznim primesama i varijetetima, uklju~uju}i tu
i paleomediterance i protomediterance kao sastavni deo.*9
Pelazgi su `iveli na trupu Poluostrva od Ponta do Jadran-
skog mora, kada su prvi put nai{li indoevropski Heleni, Ili-
ri i Tra~ani, koji su se spu{tali ka jugu u potrazi za novom
zemljom. Tu ih je sa~ekalo bogato, blago podneblje i re-
lativno razvijena kultura. Pelazgi su pred Helenima, oko
2000 godine p.n.e., uzmicali na jug u egejsko primorje
gde su se odr`ali do Herodotovih dana. Profesor @upani}
isti~e da je sklono{te bila brdovita i ne tako pristupa~na Ili-
rija.*10
Sa eneolitom (bakarno doba), antropolo{ka heteroge-
nost se pove}ava, tako da na ovom istom prostoru, uz me-
diteranski supstrat, sre}emo pored jakog uticaja protoe-
vropeida, protonordijaca, nordijaca i atlantomediteranaca
iz pravca severa i prisustvo isto~no-zakavkaskih antropo-
lo{kih tipova.*12 Vremenom Pelazgi bivaju jezi~ki odnaro-
djeni, te posredstvom najstarijih indoevropljana na Balka-
nu, gube neka svoja ranija obele`ja i i{~ezavaju u toj ma-
si. U antropolo{kom pogledu, oni se bili od velikog uticaja
na fizi~ki izgled najpre nordijskih Helena, potom Ilira, a
preko njih Slovena koji su do{li u ranom srednjem veku.
Svi su oni bili apsorbovani u etni~koj i klimatskoj retorti
prastarog Mediterana.*13
Svoje antropolo{ke crte Pelazgi su nam ostavili u na-
sledje tako {to je jedan prabalkanski i prednjeazijski sup-
strat izbijao kroz sve rasne i etni~ke slojeve koji su od pra-
istorijskog do dana{njeg vremena dolazili na Balkan. Od
46
br. 2
te stare mediteranske ( alarodske) porodice, preneli su se i
sa~uvali izvesni antropolo{ki oblici, koji su postali karakte-
risti~ni za sada{nje stanovni{tvo dinarskog predela.*14
Tendencija umanjivanja i eliminisanja dolihokefalije
(dugoglavosti), te poja~anja brahikefalije (kratkoglavosti),
pa ~ak i hiperbrahikefalije, zapa`a se i kod slovenske po-
pulacije na Balkanu od æV veka do dana{njeg doba. Po-
javljuju se visoki oblici lobanja i ravan potiljak. O~i i ko-
`a postaju tamniji {to sve skupa predstavlja ve} dovr{en
proces dinarizacije.*15 Za{to se desila ova metamorfoza,
duboka telesna i du{evna promena celokupnogg lika i ka-
ko se odvijala? Pravi odgovor, danas nau~no prihva}en,
daje N. @upani}, kada ka`e da je izvesni brahikefalni
element, prisutan na dinarskom kr{u, a koji se pokazao
je~im u embriolo{koj borbi sa dolihokefalijom, transformi-
sao prvobitno oblik ne samo ju`noslovenske lobanje.*16
Usled me{anja sa zate~enim stanovni{tvom u novoj po-
stojbini i dejstvom evolutivnih ~inilaca, menja se, u izve-
snoj meri, i antropolo{ki izgled ~oveka. Danas su etni~ke
populacije dinarske oblasti, u ve}ini, dinarci, koji su do-
laskom na jug, relativno brzo, primili dinarski rasni ideal
koji su zatekli u novoj domovini, a koji se uvukao u na-
rodni rasni ukus i folklor.
Sli~an proces pre ju`nih Slovena, pretrpeli su i Vlasi
kojima su Sloveni nazivali kolonizovane Romane, romani-
zovane Ilire, Tra~ane i druge romanske narode i starose-
deoce Balkana- Rumune, Aromune ili Cincare, Meglenske
Vlahe. Proces poslovenjivanja Vlaha po~eo je vrlo rano ali
je najstariji podatak o tome iz æI veka.*17 Tokom srednjeg
veka, pa i novog, etni~ki Vlasi su se odr`ali izrazito na
Pindu i u Tesaliji, postepeno se osipaju}i, a oni koji su do-
lazili u na{e zemlje, ve} bilingvi (dvojezi~ni) uveliko su
podlegli poslovenjivanju, ostavljaju}i brojne tragove u to-
ponimima, prezimenima... Medjutim, ni jedan pot~injen
narod ne mo`e potpuno da nestane a da ne ostavi kap kr-
vi u `ilama zavojeva~a.*18 Ni do danas Slovenima nije
uspelo da do kraja pretope te starince. Neki su se, na pri-
mer, sklonili pod mimikriju gr~kog imena i jezika (u Srbiji
~est slu~aj), i takvi u{li u gradske sredine bave}i se uspe-
{no trgovinom i zanatima*19. Drugi deo su nomadski sto-
~ari poznati pod raznim imenima- Karavunci, Karaguni,
Karaka~ani, Kucovlasi...
Aromuni ili Cincari sebe nazivaju „Armanj”- od latin-
skog Romanus {to zna~i Rimljanin.*21 Cincari, ~ija je kolev-
ka na etni~koj granici Grka, Albanaca i ju`nih Slovena, po
poreklu su romanizovani Iliri ili Tra~ani, a sasvim retko
Sloveni, po jeziku su Romani, po veri pravoslavni, a po
kulturi najvi{e Grci. Osnovna karakteristika je neodredje-
nost- njihovo ime, prezime, nacionalno ose}anje je neod-
redjeno. Oni sve mogu da promene. Uzrok tome je ~inje-
nica da nikada nisu imali svoj samostalan politi~ki `ivot, ni
br. 2 XXI vek

svoju dr`avu.*22 Medju Cincarima se nalaze, kadkad, rim-
ske, a dosta ~esto i rumunske i slovenske fizionomije. Vaj-
gand ih deli na dve grupe: - U prvoj, ju`noj grupi, prete-
`an je crnomanjast tip, ni`eg rasta, {irokih ple}a, jakih pr-
siju, }o{kaste glave, niskog ~ela, crne ili tamno plave, ko-
vrd`aste kose.
- U drugoj, svetlijoj grupi, preovladjuje plavi tip, pre
vi{eg no srednjeg rasta, visokog ~ela, smedjih ili plavih du-
boko usadjenih o~iju, velikih usta, o{trih crta i tromog kre-
tanja, gotovo dostojanstvenog.
Cincari su imali ~esto veoma karakteristi~ne duboke,
upale o~i iz koji se vidi bistrina, odlu~nost, nadmo} ali i lu-
kavstvo i podmuklost. ^upave i guste obrve imaju obe gru-
pe. @ene su ne`ne, ovalnog lica, belog tena, tamne kose i
o~iju.*23 U antropolo{kom pogledu, smatra Dvornikovi},
Cincari ne predstavljaju nikakvu odvojenu rasnu jedinicu u
odnosu prema dana{njim ju`nim Slovenima. Ukoliko su i
danas medju nama uo~ljivi, Cincari su jedan socijalno-psi-
holo{ki i kulturno-istorijski tip, mada mo`da uskoro ne}e
biti ni to.*24
Izvesne oaze Vlaha, Cincara, prisutne su, {ire uzeto, u
dinarskim predelima, a njihov antropolo{ki tip utisnuo je
pe~at prido{licama - ju`nim Slovenima, koji su ih etni~ki
asimilovali. Ostaci o~uvanog starosedela~kog stanovni{tva
dugo su odolevali slovenskoj penetraciji, ~uvaju}i u fizi~-
ko-antropolo{kom izgledu drevne mediteransko-balkanske
specifi~nosti.*25
Melanhobrahikefalni elemenat, koji je preobrazio lo-
banju ju`nog Slovena, posedovali su ba{ autohtoni, staro-
sedala~ko balkansko stanovni{tvo. Preobra`aj koji je se
desio zakonom unutra{nje embriolo{ke prirode svedo~i da
su Iliri, koji su kao i ju`ni Sloveni, do{av{i u dinarske pre-
dele, bili dugoglavi nordidi, bili samo posrednici u dinari-
zaciji koja se odvijala ~ak mo`da i na karpatskoj podlo-
zi.*26 U svemu tome Pelazgi su bili onaj osnovni tamnopu-
ti medij, koji je kroz ilirski sloj uticao i na metamorfozu ju-
`nih Slovena. U dinarskim oblastima kroz novi slovenski
sloj prorastao je balkanski starosedeoc, Ilir ili Tra~anin, sa
nekim mo`da dubljim i jo{ starijim etni~kim elementom u
sebi.
Dolazak Turaka u æIV i æV veku i drugih orijentalnih
naroda, kojima su Turci davali povlastice (Kurdi, Jermeni,
Persijanci, Romi, Arapi, ^erkezi...) ostavio je izvesnig tra-
ga i u antropolo{kom smislu probudiv{i ponovo strujanje
stare hetitske krvi... Dinarizacija se nastavlja sve do prve
dinarske hiperbrahikefalizacije. Turska najezda, ratovi i
ekonomski momenat, prouzrokovali su unutra{nja migraci-
ona kretanja stanovni{tva {to je opet dovelo do promene
etni~ke strukture i antropolo{ke kompozicije. ^itavi preba-
~eni narodni blokovi s jednog kraja Balkana na drugi,
zbli`ila su i ujedna~ila balkansku etni~ku masu. Srbi, Vla-
si ili Cincari, panonski i repanonizovani dinarci, uistinu,
vi{e se ne mogu antropolo{ki razlikovati. Intenzivno se po-
slovenjuju preostali starobalkanski etni~ki elementi. Rezul-
tat svega je kulturno izjedna~avanje pod op{tom sloven-
skom kulturnom dominacijom i njenim obele`jem. Fizi~ka i
psihi~ka slovenizacija, koja je izvr{ena, sada je dospela
do ja~eg stepena. Iz svega toga proiza{ao je dinarski an-
tropolo{ki varijetet, najbrojniji u dinarskim predelima na
Balkanu.
Aleksandra Jakovljevi}, etnolog
napomene:
1. P.Vlahovi}, Protobalkanske fizi~koantropolo{ke osobe-
nosti savremenog stanovni{tva Jugoslavije-U vrtlogu
`ivota, Prijepolje 1978.
2. P.Vlahovi}, n.d.,71.
3. V. Dvornikovi}, Karakterologija Jugoslovena, Beograd
1939, 176.
4. V. Dvornikovi}, n.d.,172-174.
5. N.@upan~i}, Etnogeneza Jugoslovena, Rad JAZU 222,
Zagreb 1922, 143.
6. Uporediti:P.Vlahovi}, n.d., 316-317; N.@upani}, Tra-
gom za Pelazgima,13.
7. J.Cviji}, Balkansko poluostrvo i Ju`noslovenske zemlje,
Beograd 1966,130
8. J.Cviji}, n.d.,35.
9. @.Miki}, Stanje i problemi fizi~ke antropologije u Jugo-
slaviji, Centar za balkanolo{ka ispitivanja,knj.9, Sara-
jevo 1981, 60.
10. N.@upani}, Tragom za Pelazgima,13.
11. V.Dvornikovi}, n.d.,292-293.
12. @.Miki}, n.d.,13.
14. V.Dvornikovi}, n.d.,315.
15 .V.dvornikovi}, n.d.,313.
16. N. @upani}, Etnogeneza Jugoslovena, Rad JAZU
222, Zagreb 1922,192.
17. M.Filipovi}, Simpozijum o srednjevekovnom katunu,
52.
18. P. Vlahovi}, n.d., 57; Jiri~ek,Geschichte der Bulga-
rien,1876,111
19. P.Vlahovi}, n.d.,56.
20. Enciklopedija leksikografskog zavoda 7, Zagreb
1964, s.v. Vlasi (678-1)
21. Isto
22. D.Popovi}, O Cincarima, Beograd 1937, 27.
23. D.Popovi} ,n.d., 57-59, 258-259-
24. V.Dvornikovi}, n.d., 234.
25. Isto,299.
26. N. @upani}, Etnogeneza Jugoslovena,192.

47
XXI vek
PUTOPIS
Putevima predaka
Ovaj putopis posv}ujem svome dedi Ko~i i baki Kiji,
Cincarima iz Bitolja. Najve}i poklon koji su mi ostavili
osim {to su me podigli, jeste jezik na{ih predaka - limba
armenascha- koji te~no govorim. Neka im je ve~na slava i
hvala.
Velika ljubav koju su u meni razvili moji deda i baba
prema na{oj postojbini, naveli su me da krenem putevima
predaka, da ~ujem jezik na izvoru i da do`ivim toplinu
cincarskog gostoprimstva.
Nadam se da }e ovaj putopis da zagreje neke na{e po-
tomke da krenu putevima svojih predaka, da obidju krajeve
odakle vuku porodi~ne korene, da upoznaju kulturu, nau~e
mo`da jezik pra pra dedova i da nas na kraju obraduju
svojim utiscima kroz pisanu re~, fotografiju, film ili sliku.
U susret Pindu
Na grani~ni prelaz prelaz izmedju Makedonije i Gr~-
ke kod Djevdjelije stigli smo 29.maja u 15~asova. Bili smo
jedini putnici.Gr~koj policiji koja je pregledala na{e paso-
{e zasmetalo je {to smo radjeni u Sarajevu. Izli{no je bilo
obja{njavati da su na{e roditelje u taj grad doneli neki
~udni vetrovi `ivota. Od granice Solun nije daleko i ubrzo
smo se obreli u ulici Odos Egnatia. Bio je ponedeljak i
grad je odisao mirno}om.Ova stara ulica deo je rimskog
puta Via Egnatia koji je i{ao od Dra~a i spajao Solun, Bi-
tolj i Serez sa Crigradom. Odmah smo potra`ili crkvu Sv.
Dimitrija, za{titnika Soluna, koja se nalazi nedaleko od
Egnatie.To je ogromna bazilika sa dosta starih i o~uvanih
celina. Suvenire je prodavala visoka i otmena gospodja sa
plavim o~ima. Na cincarskom sam joj kazala da sam Ar-
manja na {ta je ona na engleskom odgovorila da smo svi
ljudi. Kupila sam ikonicu Sv. Dimitrija i iza{la u portu ube-
djena da je i ona Cincarka. U Solunu smo proveli 24 sa-
ta. Radovala sam se da ujutru, po ko zna koji put, vidim
solunsku pijacu. Piljari, mesari, prodavci ribe i maslinki
nadvikivali su se hvale}i svoju i onako besprekornu robu.
Na jednoj tezgi bilo je sigurno dvanaestak vrsti maslina.
Pekare su mirisale na razna, tek ispe~ena, peciva, a do-
ma}ice su kupovale i po pet hlebova. Ru~ali smo u resto-
ranu na pijaci i to jela koja je jo{ kuvala moja baka. U ra-
no posle podne napustili smo Solun i lrenuli putem prema
Veriji je ubrzo za{ao u brda.
Verija ili Ber je lep grad na obroncima planina, strmo
sagradjenna osun~anoj padini, potpuno nov i bogat. Ni-
48
br. 2
smo se zadr`avali iako smo tu imali prijatelje `ele}i da vi-
dimo pre svega ne{to staro, tipi~no cincarsko.Nastavili
smo prema Kozanima, usponom koji nam se, u prvi mah,
nije u~inio tako velikim. Put je bio nov, {irok, neoptere}en.
Da je re~ o velikom nagibu shvatili smo tek kada nam je
prokuvao hladnjak.Takvi planinski prevoji i usponi pratili
su nas du` celog putovanja. Na sre}u, u blizini se nalazi-
lo odmori{te sa ~esmom i hladnom planinskom vo-
dom.Razgovarali smo sa voza~ima kamiona koji se na
tom mestu zadr`avaju radi osve`enja.Savetovali su nas da
preno}imo u konaku manastira Sv. Sumela, udaljenog oko
~etiri kilometara od odmori{ta na putu.
Manastir sa konakom sazidan je na najvi{oj ta~ki
uspona odakle se put za Kozane spu{ta ka dolini.Priroda
oko njega je veli~anstvena, a crkva nova i rasko{na. Pose-
}uju ga grupe koje tu obi~no i preno}e.
Dugo smo {etali pred spavanje upijaju}i sve boje i mi-
rise {uma i proplanaka, a sobu smo dobili u zgradi koja je
otklju~ana samo zbog nas.Uo~ili smo veliki broj soba sa
po tri, pet pa i vi{e kreveta koje su bile prazne. Spavanje
se ne napla}uje ve} se primaju prilozi, koliko ko mo`e i ko-
liko smatra da je potebno da ostavi za konak. Rano ujutru
probudila su nas crkvena zvona. Po~injala je slu`ba pa
sam po`urila u crkvu da prislu`im sve}u za sre}an put.
Kozani je divan gradi} u koji smo brzo stigli, pravo na
kafu.Kafed`ije su u`urbano iznosili stolove. Grad je blistao
sve`e okupan jutarnjim suncem, nov i moderan ali ipak, u
gornjem delu strmih ulica, ugledala sam nekoliko starih dr-
venih kapija sa baglamama. Provirivala sam u dvori{ta kao
da ~u u njima ugledati nekog svog. Gradski trg vrveo je od
`ivota i mladosti. U njegovom sredi{tu, izmedju klupa i {e-
ta~a, {tr~ala je nekakva bandera, a na njenom vrhu smesti-
lo se gnjezdo roda sa malim pti}ima. Kozani je bio najve-
driji grad na na{em putu i nije mi se odlazilo iz tog toplog
i razdraganog mesta ali ~ekala nas je Gravena koja je do-
bila naziv od re~i greben. Putevi kojima smo se kretali na-
pravljeni su na starim, stotinama godina kori{}enim putevi-
ma koji su vijugali po grebenima ogromnog pindskog ma-
siva.U samoj Graveni nismo se zadr`ali.U~inila nam se ne-
kako pra{njava, ravna, mo`da i zbog toga {to se nalazi u
ravnici.^uli smo da je ovaj kraj do`iveo zemljotres ali neke
velike {tete nije bilo.@urili smo bez zaustavljanja u Kalam-
baku, gradi} pod Meteorima.Uz put, prolazili smo pored
platoa sa razapetim {atorima i puno cve}a izmedju njih {to
je delovalo kao lepo uredjen kamp.
br. 2 XXI vek

Kalambaka, gore, medju stenama, staro je selo sa
malim ku}ama.Retko je koja obnovljena i u njima ima i `i-
vota.Stigli smo skoro pod same Meteore i lepo smo videli
kapelice i pe}ine za isposnike. Turisti ih opsedaju i poku-
{avaju da obidju svaki kutak. Nadala sam se da }u u ovom
selu nai}i na nekog sa kim bih progovorila „un zbor”. Bi-
lo je podne i toplo pa su se me{tani povukli u ku}e. Izme-
dju starih zidova sakrivenih u ru`e stajala sam i is~ekiva-
la. Pojavila se jedna starica. Samo sam takve i tra`ila.
Oslovila sam je na cincarskom ali mi je ona odgovorila na
gr~kom i nestala iza neke kapije.Ostala sam tako par mi-
nuta zure}i u kapiju pitaju}i se da li }u uop{te ~uti cincar-
sku re~. Spustismo se zatim u grad i stadosmo pred jednu
radnju sa suvenirima.Ubrzo se pojavila jedna sredove~na
gospodja.Obratila sam joj se na cincarskom {to je ona od-
mah i prihvatila.Pitala me je da li smo iz Rumunije. Tada
lazile su se i ba~ije.Zvonilo je sa svih strana. Svuda uoko-
lo tr~ali su odlu~ni ov~arski psi koji su se razlikovali od na-
{ih {arplaninaca.Nalazili smo se na visini od 1989 meta-
ra. Jedan stari ~obanin dostojanstveno nam se pribli`a-
vao.Hodao je lako oslonjen na karlibanu dok mu je preko
levog ramena visila preba~ena kabanica. Doviknuh mu
nestrpljivo „buna zua”, a on mi otpozdravi. Prvi put na
ovom putu zapodenuh pravi razgovor. Nikome se nije `u-
rilo.Objasnila sam mu odakle smo i za{to smo do{li na
Pind.Starina je bio iznenadjen mojim znanjem jezika. Ho-
rizont se ve} uveliko tamnio dok smo zavr{avali razgovor.
Moj novi prijatelj polako predje {iroki drum da prislu`i
kandilo u kapelici pokraj puta. Njih smo du` ovog puta vi-
deli bar sto. U svakoj od nji je stajao zejtin, pa ko zastane
mo`e da se pomoli i da upali kandilo.Taj obi~aj veoma je
star kao i tradicija podizanja kapelica. Kako je narednog
dana bio veliki praznik-Spasovdan, ~obanin nam je
na rastanku po`eleo „bun mes”, uspe{an mesec,po-
{to je bio prvi juni. Polako nastavismo za Mecovo ili
kako ga Cincari zovu-Amin}u, putem koji se od
ovog mesta blago spu{tao ka visoravni.

Mecovo na Pindu

Na visini od 1200 metara, obavijen pindskim

vrhovima belim od snega, kao uklesan u padinama,
le`ao je pred nama grad Mecovo u koji smo u{li str-
mom ulicom, nizbrdo, zaustaviv{i se pred prvim ho-
telom sa nazivom „Aneta hotel”. Vlasnici sam se
obratila na cincarskom koji sam ve} te~no govorila
Prerada vune - jedno od najstarijih zanimanja cincarskih `ena
bez onih zastajkivanja oko prise}anja re~i, {to je
ona odmah prihvatila. Ispri~ala sam joj odakle smo
sam doznala da u Kalambaki jo{ samo stariji ljudi govore i za{to do{li i moju `elju da ~ujem jezik predaka i vidim
„limba vlacheska”. U{la sam u radnju da kupim par sitni- ~uvena cincarska naselja na Pindu. Aneta nam je ukazala
ca ali vi{e da bih jo{ malo razgovarala.Stariji ~ovek iz veliku ljubaznost i gostoprimstvo.Malo nam je u~inila i ce-
prodavnice bio je vrlo predusetljiv. I on me je pitao da li nu ali posle tolikog puta o visini hotelskog ra~una niko od
sam iz Rumunije, jer, kako re~e, ~esto im odatle dolaze tu- nas nije ni razmi{ljao. Odmah smo krenuli u centar grada
risti~ke grupe, a epirski Cincari rado odlaze u rumunske da se pro{etamo njegovim uskim, strmim ulicama gde je
banje, neki su ih posetili i po deset puta. ponekada razmak izmedju ku}a bio svega jedan ko-
Priroda prema Mecovu je prelepa. Visoravni i pa{nja- rak.Svuda je ~isto i uredno, a ku}e sagradjene sa mnogim
ci {ire se dokle god oko vidi.To je pravi ov~arski kraj. Sa drvenim detaljima, ukrasima i terasama.Sve je nekako
jednog grebena gde smo zastali da bi smo ohladili pro- uradjeno u skladu sa prirodom, sa merom i ose}anjem.
klju~anu vodu iz hladnjaka posmatrali smo kako predve~e Najlep{i ukras su radnje u kojima se prodaju predmeti od
mladi}i u kolima, ponekad i sa nekom bakom, idu od sta- drveta, vune i kujund`iluk, a primetili smo ~ak i kineske i
da do stada, pomuzu ovce, sakupe mleko i odvoze. Pute- pirotske }ilime.Veoma se neguje drvodeljski zanat u celoj
vi su ina~e besprekorni sa ~estim ~esmama iz kojih izbija pindskoj oblasti. Na gradskom trgu, i pre i posle podne,
ledena izvorska voda ali kako smo se bli`ili Mecovu, krivi- sede starine oslonjene na svoje karlibane, {tapove. U bli-
ne su postajale sve ja~e i ~e{}e, a usponi sve ve}i.Zausta- zini je i spomenik Aleksandru Averofu kao i istoimeni mu-
vili smo se na jednoj visoravni da malo predahnemo okr- zej i galerija. Na moju veliku radost u Mecovu ima mla-
`eni samim livadama i stadima u kojima su negde bile sa- dih.Ne napu{taju grad jer turizam kojim se puno njih ba-
mo ovce, a negde ovce i koze zajedno. U blizini stada na- vi, donosi dobre prihode. Vide se i mlade mame sa beba-

49
XXI vek
ma u kolicima kako {etaju trgom koji je jedino ravno me-
sto u gradu i gde jedino mogu same, bez pomo}i baka, da
u`ivaju sa bebama. Ve~erala sam „pita ku prash s ku mar-
katlu” a moj mu` neku salatu sa neizbe`nim maslinama.
Bilo je papreno skupo u odnosu na cene u Solunu. Osim
nas u Mecovu su tada gostovali jo{ samo neki Englezi ko-
ji ina~e dolaze da planinare po Pindu. U gradu samo pre-
no}e a sutradan predju preko planinskog masiva na ja-
Smiljana Aleksandrov u cincarskoj no{nji u Mecovu na Pindu,
Gr~ka
njinsku stranu gde ih sa~eka autobus i odvozi na janjinski
aerodrom.
U hotelu smo dobili sobu sa ogromnom terasom sa ko-
je se video ceo grad kao na dlanu. Ujutru, pred nama je
zablje{tao Pind jo{ uvek pod snegom. Taj pogled na grad
i planinu potpuno nas je op~inio i moj mu` je po`eleo da
u Mecovu ostane do kraja `ivota. I cincarski jezik postajao
mu je sve bli`i i razumljiviji otkrivaju}i davno zaboravlje-
ne cincarske korene sa maj~ine strane.
Na{e prvo jutro u Amin~u, Mecovu, 1.juni, Spasov-
dan ili 40.dan od Vaskrsenja, ovde u Pindu, slavi se kao
veliki praznik. Aneta nam je prelo`ila da posetimo staru
vla{ku crkvu, na visoravni, gde se na taj dan dr`i velika
50
br. 2
liturgija. Ona nije i{la zbog posla ali zato svaki dan pali
kandilo. Crkva je bila udaljena 4.kilometara u pravcu Ka-
lambake. Kako kola nikako nismo mogli da upalimo, kre-
nuli smo pomalo neraspolo`eni niz ulicu kada sam ugle-
dala dve mlade elegantne `ene za koje sam odmah po-
mislila da su se uputile u crkvu. Pri{la sam im i objasnila
ko smo, a one nas ljubazno pozvale da im se pridru`imo.
Stara crkva u kojoj se odr`avala liturgija bila je sasvim
jednostavne arhitekture, sagradjena od kamena ali u unu-
tra{njosti videli smo izuzetne stare ikone. Crkva je domi-
nirala na visoravni, u njenom centralnom delu, okru`ena
nepreglednim livadama posutim narcisima.Kada smo se
pribli`ili ve} je bilo mnogo `ena i dece sa bogatim buke-
tima cve}a u rukama.Mu{karaca je bilo malo. Stare `ene
su bile u no{njama, a ve}ina no{nju nosi i radnim danom.
Kako se u ovakvim prilikama tradicionalno nosi i hrana,
nakon liturgije, bake su povele decu i unuke na livadu gde
su svi zajedno posedali u krug i doru~kovali. Ko nije imao
baku taj nije imao oko koga da se okupi na livadi. Mla-
de `ene, zbog moderne ode}e, taj obi~aj ne upra`njava-
ju. Ja sam za uspomenu iz stare vla{ke crkve sa Pinda po-
nela kesicu tamjana.
„Limba vlacheska” ovde svi govore. Mecovo je vla{ka
oaza, a vla{ki-cincarski jezik se u~i i u {koli. Kako sam ja
strankinja, uvek su mi se prvo obra}ali na engleskom ili
gr~kom. Slu{ala sam Anetu kako razgovara sa svojim ma-
lim rodjakom kada se vratio iz {kole. Prvo pitanje je bilo
„kum trikush” .Tako je nekada i mene mama pitala i to ne
samo u vezi sa {kolom.
Moja najve}a `elja bila je da se slikam u narodnoj
cincarskoj no{nji. Aneta je imala svoju no{nju na kojoj je
neke delove vezla sama. Odvela nas je u svoj stan, u sa-
moj zgradi hotela i uvela u pravu cincarsku sobu. Sve je
bilo zastrto, podovi, zidovi i kreveti. Na zidovima su visile
pli{ane prostirke sa orijentalnim motivima, kao onaj gde
Turci pu{e duga~ke ~ibuke, ahri{}anske devojke ih dvore.
Na krevetima su }ilimi u prete`no crvenoj boji. Zavesice na
prozorima su rukom radjene. Provela sam ~itav sat u obla-
~enju i fotografisanju, dok je moj mu` `arko `eleo da pri-
legne na {iroki cincarski krevet.
Sutradan, te{ka srca, napustili smo Mecovo i krenuli u
najzaba~enije epirsko naselje prema Albaniji, Samarinu.
Aneta nam je ~ak predlo`ila put koji nije ni bio ucrtan na
karti ali je prolazio kroz epirska mesta, kroz Miliju i druga.
Put do Milije bio je nezavr{en i bez saobra}aja. Prolazio je
kroz borove {ume i verovatno slu`io za njihovu eksploata-
ciju.Da nam se desio nekakav kvar na kolima, te{ko da bi-
smo se domogli kakve pomo}i. Delimi~no smo vozili po ma-
kadamu, a delimi~no po trasi.Aneta nas je sa razlogom
uputila na ovaj pravac koji obuhvata najlep{i deo Pinda.
Pind je ina~e gr~ka [vajcarska. Takvu Gr~ku ne poznaje ni-
br. 2
ko od nas. ^etinarske {ume su guste i nepregledne, a viso-
ko na osun~anim padinama, bele se vla{ka sela.
Milija, Samarina, Klisura i Nimfeon
Milija je malo mesto na ovom putu u pravcu Samari-
ne, a put kroz nju bio je u to vreme tako uzan da nismo
mogli da se mimoidjemo sa jednim vozilom. Ne{to se na
tom mestu istovaralo, a ja sam sva sre}na iza{la iz vozila
da ka`em koju re~ na cincarskom. Na brdu iznad sela uz-
dizala se lepa crkva. Pred jednom pinterskom radnjom vi-
dela sam naslagano bar stotinu malih, drvenih buri}a u
koje se pakuje sir. @ao mi je {to i to nismo snimili. Put se
nastavljao i na jednoj prelepoj livadi zastali smo da se od-
morimo i u`inamo „pane cu kash”, a na slede}oj visorav-
ni, odmarali smo se jo{ du`e. Posmatrali smo stado ovaca
i koza koje se kretalo unaokolo. Koze- kapre, su crne i
smedje boje sa veoma dugom dlakom. Na mnogima od
njih vise klepetu{e pa se zvonjava ~uje na daleko. Zvonca
se stavljaju ~ak i ov~arskim psima koji su krupni i sna-
`ni.Neki od njih sede pokraj samog puta dok drugi jure za
nama da nas {to pre oteraju od njihovih stada.
Pind je ogromna i nepregledna planina, ~etiri puta je
ve}i od [are.Na njegovim visoravnima posejano je mno-
{tvo crkvica, naro~ito prema Samarini o kojoj sam saznala
mnogo zanimljivih podataka. Put za Samarinu vodio je
preko planinskih grebena.Kako je tada bio u izgradnji ni-
kakvih putokaza ni obele`ja nije bilo. Ljudi su nam govori-
li -idite samo grebenima i sti}i }ete u Samarinu. Naziv me-
sta poti~e od re~i samar, kako ka`u me{tani jer naselje le-
`i na Pindu kao samar na konju. Ne znaju}i da smo u bli-
zini Samarine, upitali smo jednog ~obanina koliko jo{ ima
do naselja.Mladi}, visok, tanak, preplanuo, odgovorio nam
je na srpskom- jo{ 4. kilometara. On je na{u registarsku ta-
blicu ugledao mnogo pre nego mi njega. To mu je, uosta-
lom, i bio posao -da motri i zapazi svaku promenu. Mladi}
je dolazio iz Skadra, iz Albanije, radio je kao sezonski ~o-
banin. Mnogi Vlasi (Cincari) dolaze iz Albanije u ovaj deo
Gr~ke uz granicu i rado su tu prihva}eni kao vredni i pou-
zdani radnici. Rade sve poslove koje gr~ki Vlasi niti su ra-
dili, niti `ele da rade.
Put od Mecova do Samarine, iako nezavr{en i te`ak za
vo`nju, pamti}u zauvek. Zbog sporog putovanja mogla sam
da u`ivam u lepotama Pinda prolaze}i kroz njegove najpi-
tomije delove- sa grebena na greben. Trasa sada{njeg puta
u izgradnji ide starim putem-utabanim kirijd`iskim stazama
vekovima unazad. Svi dana{nji bogata{i i hotelijeri u pind-
skim varo{ima a i {irom Gr~ke, potomci su tih upornih i
vrednih aromunskih predaka sa ovih planinskih vrleti.
U Samarinu smo stigli u kasno posle podne. Na delu
osun~anog trga sedle su starine. Pri{li smo im, predstavili
XXI vek
se i po`eleli da malo porazgovaramo ali da samo pre to-
ga obidjemo mesto.
Samarina, nekada ~uveno epirsko naselje, dalo je zo-
grafa Mihajla i jo{ ~uvenijeg sina mu Danila.Danas Sama-
rina je mala i stara.Brzo smo je pro{li i vratili se na trg,
starcima. Ve}ina njih `ivi `ivi dole po celoj Gr~koj, a naj-
vi{e u Larisi. Ovde u planini provode vreme od ranog pro-
le}a do jeseni kada je napu{taju i sele se u nizinu. U na-
selju ostane osam do devet ljudi koji mesto ~uvaju od upa-
da albanaca i ne retkih plja~ki preko zime, a granica je
sasvim blizu.
U hotelskoj sobi, na zidu, visi ven~ana slika dede vla-
snika hotela. Do{ao je iz Amerike, da se u Samarini o`e-
ni i otvori ovaj hotel.Danas je, naravno, to potpuno nova
gradjevina visoke kategorije. Hotel vodi njegov unuk dok
otac i stric sede ispred hotela sa ostalim starinama. Stric
nas je ~astio pivom i od njega smo tokom razgovora sa-
znali slede}e: Za vreme Drugog svetskog rata Samarina je
bila potpuno uni{tena i spaljena, a 1500 mladi}a iz ovog
mesta izginulo je ili nestalo u Albaniji gde su poslati da se
bore protiv Italijana.Ovo su kazivanja ~oveka koji je savre-
menik pomenutih dogadjaja i ~iji je stariji brat bio jedan
od nestalih u tim borbama. Deset godina nakon rata u Sa-
marini nije bilo ni `ive du{e. Ljudi su se postepeno vra}ali
i podizali ku}e iznova na njihovim zgari{tima. Samarina
je sada potpuno obnovljena. Na gradskom trgu najstariji
je dud rasko{ne kro{nje, posadjen 1940. godine - moj vr-
{njak.Za ve}inu vlasnika ku}a ovo je samo vikend naselje
jer mladi i zaposleni provode u njima samo petnaestak da-
na godi{nje, `eljno i{~ekuju}i penziju da starost pro`ive u
zdravim mestima, u planinama, kao i njihovi preci kada su
se tu vra}ali iz pe~albe.
Moj sagovornik mi re~e da je on vlasnik onih stada od
5000 ovaca na visoravnima oko Samarine, pored kojih
smo pro{li. Ovce dovezu u aprilu ili maju, kamionima, iz
Larise. Tu borave do oktobra, a onda se polako vra}aju,
pe{ice, dvanaest dana, kao nekada. Sve mleko otkupljuje
jedan ~ovek u Samarini.
U hotelu smo bili jedini gosti. Lepo smo spavali na nad-
morskoj visini od 1650 metara. Samarina je najvi{e nase-
lje na Balkanu.Sva vla{ka naselja gradjena su iznad 1200
netara, na osun~anim padinama planina nedaleko od ispa-
{a.Ujutro sam iz kreveta gledala na trg. ^ovek ispred ku}e
preko puta ~ere~io je ovcu.Jutarnju kafu poslu`ila nam je
stara gazdarica. Videla sam da je ve} ~istila neko povr}e
za ru~ak. Bilo je nekako uvenulo i nisam znala kako se zo-
ve. Gazdarica mi re~e da u Samarini jo{ ni~eg svezeg ne-
ma i da se svo povr}e dovozi, a bio je 3. juni.
Vlahoklisura bila je slede}e mesto na{eg obilaska. Ja-
njinu i Kostur nismo ni `eleli da posetimo jer su velika me-
sta gotovo sasvim izgubila vla{ki duh.Vozili smo vrlo do-
51
XXI vek
brim putem i u podne ugledali osun~anu Klisuru.popeli
smo se do najvi{ih ku}a u gradu tra`e}i one nepromenje-
ne. Na{li smo jednu takvu. Bila je sve`e okre~ena ali ne-
taknuta, stara 150. godina. Zamolila sam staricu od
86.godina, ~iji je otac ku}u gradio, da mi dozvoli da je
razgledam iznutra.U ku}u sam u{la sa strahopo{tovanjem
i zami{ljala da su u takvoj ku}i nekada `iveli i moji preci.
Ku}a je, naravno, na sprat i izlazi na dve ulice. Uz ku}u,
pod istim krovom, nalazi se i toalet. Gore su tri spava}e
sobe i ostava, „dolape”. Sobe su prostrane, sa po dva pro-
zora i po dva kreveta sa leve i desne strane. Sredina sobe
je slobodna. Takav isti raspored bio je i kod Anete u Me-
covu. Na patosu i krevetima su }ilimi. Na zidove su naslo-
njeni neizbe`ni tvrdi pravougaoni jastuci, jedan uz drugi.
Do pola su prekriveni belim platnom sa na{ivenom ~ipkom
ru~ne izrade. To je bio prizor iz mog detinjstva, samo su
mi se uspomene ~inile sada tako daleke, izbledele.
Ku}a od spolja uop{te nije izgledala tako velika dok
su sve sobe , u stvari bile vrlo prostrane. U prizemlju se na-
lazila kuhinja koja je odvojena od dnevne sobe. Na sredi-
ni je {poret na drva i {iroki krevet, prekriven }ilimom. Iz ku-
hinje se ide u ostavu za drva. Sve udobnosti su prisutne, te
zimi ne mora da se izlazi iz ku}e. Baka dolazi iz Kostura,
svakog prole}a u martu. Bila je u velikom poslu. Tog dana
je kre~ila i o~ekivala sina sa porodicom iz Kostura.Plani-
rali su da tog leta obave neke radove u ku}i ali ja vi{e vo-
lim {to sam ku}u videla pre tih zahvata. Baka mi re~e da
bi volela da je smrt zadesi na nogama.Razgovarale smo
kao rod rodjeni. Nisam vi{e smela da je zadr`avam.Za-
hvalih se i obuh cipele koje sam ostavila pred vratima. Na-
polju me je ~ekao mu` razo~aran {to nije mogao da nas
snimi jer je sve filmove bio potro{io.
Pored poslednjih ku}a iznad Klisure nalazi se groblje.
Greben ga deli od visoravni na kojoj su pasli konji. Gro-
blje je dobro ogradjeno i zaklju~ano. Na sredini je kape-
la- bela duga~ka zgrada gde se ~uvaju mrtvi pre sahrane.
U Klisuri postoje tri crkve. Na `alost, u podne, sve su bile
zatvorene. U svakom cincarskom mestu jedna crkva je
obavezno posve}ena Sv.Dimitriju, a jedna Sv.Bogorodici.
Ikona Sv.Dimitrija, po pravilu, najve}a je u svakoj crkvi.
U Klisuri sam zapodevala razgovor sa vi{e starih oso-
ba. @ene bolje govore cincarski od mu{karaca. Oni su ga
zaboravili rade}i daleko od rodnih mesta i po 40. godina.
Na dva mesta smo bili pozvani na kafu. Izabrali smo da
prvo odemo kod starg para od preko 80.godina, koji su
imali ku}u gore, visoko, na samom vrhu Vlahoklisure. Ku-
pili su je pre 30.godina, zna~i da bi u njoj proveli staros,
nakon napu{tanja gradskog `ivota. Sa terase imaju nepo-
novljiv pogled, odatle se vidi ceo horizont. Starac je
40.godina bio voza~ kamiona. Predlo`io nam je da na
putu od Klisure prema Lerini, obavezno skrenemo u ~etvr-
52
br. 2
to selo sa leve strane, u Nevesku. Poslu{ali smo ga.U toku
razgovora sa njima, gospodja mi je ukazala na neke fine-
se u cincarskom jeziku i rekla da se u Klisuri vi{e ne ka`e
„vlacheska limba” ve} „armane{}e”. U Klisuri se govori
najpravilniji dijalekt cincarskog jezika, tzv. gramostanski.
Drugu kafu smo popili u donjem delu grada kod go-
spodje koja dr`i kafanu. Po ocu je Makedonka. ^ula nas
je kako govorimo, ostavila otvorenu kafanu i ponudila se
da nas provede po Klisuri. Volela je da govori makedon-
ski, {to smo rado prihvatili. Po{li smo do crkve ali je bila
zatvorena. Pored nje se nalazilo de~ije igrali{te za pred-
{kolski uzrast. Zna~i, u Klisuri ima mladosti, u njoj se `ivi.
Manje je grad staraca od Samarine, dok je pak Mecovo
grad mladih. I Klisura je vikend grad za mlade Vlahe koji
rade po celoj Gr~koj. Oni provedu obi~no bar desetak,
petnaestak dana u Klisuri kada su dole velike vru}ine. Sve
su stare ku}e obnovljene, a mnogo se grade i nove. Nove
grade ve}inom oni koji tu stalno `ive. Na{a prijateljica
nam je pokazala ku}u svoje majke, svoje k}erke i tri svoje
ku}e. Klisura se preko zime ne napu{ta kao Samarina.
Starci zimi sede u kafanama i igraju domine pa tada i na-
{oj prijateljici posao bolje ide.
Za Nimfeon, odnosno Nevesku-vla{ko mondensko se-
lo, skrenuli smo na devetom kilometru posle Klisure, na pu-
tu za Lerinu. Vozili smo dobrim putemsa neizbe`nim uspo-
nima do nadmorske visine od 1350m. Kola smo ostavili na
ulazu u selo i odmah se popeli na greben koji nas je neo-
bi~no privla~io. Pred nama je pucao horizont u nedogled.
Ostali smo tu do mraka. Zurila sam u daljinu od koje ni-
sam mogla da odvojim pogled. Nikada nisam videla tako
daleko, a da sam stajala na zemlji. U dolini se dizao dim
iz nekih te{kih postrojenja. Mo`da je to bila Makedonija.
Takvi prizori nisu kvarili vidik na{im precima, koji su ovim
grebenima i{li za svojim kirid`ijskim poslovima.
Na ovom mestu nismo bili jedini posetioci - lepi vidi-
kovac svi rado pose}uju- grupe mladih i djaci sa u~itelji-
ma.Oko mene su se muvali neki kerovi, a sa vrha bora po-
smatrao me je {areni drozd. Projuri{e i dva ~obanina na
konjima, razgovarali su na vla{kom. Nerado sam ostavila
svoje mesto na grebenu. Po{li smo u selo da potra`imo
preno}i{te.
Nimfeon je mondensko mesto gde bogati Vlasi imaju
lepe i velike ku}e. Dolaze u svojim skupim automobilima,
bez porodica i neodoljivo podse}aju na Italijane. Nimfeon
nema svoj karakteristi~an trg za okupljanje seoskih stari-
na. Sedi se, uglavnom, u ba{ti hotela, pored ~esme iz ko-
je izbija mlaz debeo kao ruka, hladne planinske vode.
U starijim i skromnijim ku}ama `ivi `ivi, isto tako, sta-
riji i skromniji svet. ^ula sam da izmedju sebe govore „ar-
mane{}e”. Pitala sam jednog starca za sobu na cincar-
skom, a on mi je na gr~kom rekao da odem u hotel, a pre
br. 2 XXI vek

toga je sa `enom razgovarao cincarski. Kome god sam se
obratila na cincarskom, odgovorio mi je na gr~kom. Gre-
{ku sam napravila i u hotelu. Gazdu sam pozdravila na
cincarskom, a za sobu sam dobila odgovor „ohi”. Bilo je
ve} kasno, a sobu jo{ nismo na{li. Kona~no sam shvatila
da se ovde vla{ki na govori sa strancima ve} samo sa svo-
jim najbli`im. Ja, kao stranac, trebalo je da govorim zva-
ni~no gr~ki ili engleski.Jedva smo, na intervenciju nekih
uglednih Vlaha, dobili sobu u potpuno praznom hotelu.
Moj mu` je ostao u ba{ti i dugo razgovarao sa tim ljudi-
ma. Jedva sam zaspala besna na samu sebe {to sam ispo-
ljila neku vrstu nacionalne euforije, ali samo iz `elje da {to
vi{e govorim maternjim jezikom. Moji preci su mudri i
umereni, cincarski su govorili samo do ku}nih vrata, a na
sokaku sve {to treba- turski, jermenski, arnautski, pored
gr~kog koji se zvani~no govorio.
Za Lerinu smo krenuli rano ujutro i kafu pili na suncem
obasjanom trgu. Granicu smo pre{li mirno i opet sami. U
Bitolj smo stigli ve} oko 10 sati.
U susret cincarskim mestima u Makedoniji
u skladnu arhitekturu. Ta velika betonska gradjevina sa
ravnim krovom remeti skladnu vezu grada sa prirodom.
Koliko je tek bukvi ise~eno. Kru{evo `ivi. Puno je mladih na
ulicama, a za vikend svakako ih ima jo{ vi{e. Razgovara-
la sam cincarski sa `enama koje sam sretala oko ku}a.
Zvale su nas na kau ali smo mi bili u `urbi. Grupa mladih,
koja je pro{la pored nas, razgovarala je na makedon-
skom, a u ku}i kako govore- to ne znam.Iz Kru{eva vratili
smo se u Bitolj po{to sam `elela da i ovaj put vidim Trno-
vo i Magarovo - rodno mesto moga dede Ko~e.Njegov
otac, Sterija, donet je kao dete u Bitolj iz Lamije kod Lari-
se. Postao je trgovac grosista kanapima. O`enio je devoj-
ku Teofaniju iz Magareva, gde mu je `ivela porodica, sve
dok u Bitolju nije sagradio ku}u. Najstarija dedina sestra
Kija u Magarevu je zavr{ila trgova~ku {kolu i ubrzo preu-
zela poslove u radnji rano preminulog oca. Pri~a se da je
Goran Trailovi}

Bitolj je rodno mesto moje bake. Napustila ga je UN OM

1904.godine, radi udaje. Sa 16.godina oti{la je u Saraje- Eara unâoarâ un om
vo gde je moj deda razradio kafed`ijski posao. Moja ba- Albu
ka nikada vi{e nije videla Bitolj. Mnogo je tugovala i spo- Ca sarea
minjala Pelister. U to vreme Bitolj je bio velegrad. Cvetali Shi anchisi tu câsâbâ
su zanati i trgovina i nosila se ode}a po evropskoj modi. Singur ca tseara
Obi{li smo groblje i crkvu Sv.Bogorodice. Iako sam ovaj
grad posetila vi{e puta jo{ nisam zadovoljna jer ima mno- Nu vidzu canâ
go mesta koja bih `elele da vidim. Neki Vlasi su nam ka- Sh-nu agiumsi tu câsâbâ
zali da je crkva Sv.Bogorodice cincarska i da se 3. juna, Albu ca sarea shi singur
na dan Cara Konstantina i Carice Jelene, slu`i liturgija na ca tseara
cincarskom, a prevedena je i liturgija Sv. Jovana Zlatou-
stog. Se}am se da je moja baka taj praznik izuzetno po- Ea, el nica easti aclo
{tovala zbog dedinog imendana. Iu lu alâsâm
U rano popodne krenuli smo za Kru{evo preko Prile-
Nu s-dusi iuva sh-
pa, voze}i dobrim i neoptere}enim putem.Pro{li smo kroz
dealihea câ nu agziustea di canâoarâ.
lepo selo Krivogo{tane gde je u centru sela bilo preko de-
set gnezda roda sa mladima. Me{tani ka{u da im se rode
uvek vra}aju,~ak i kada sru{e staru i podignu novu ku}u.
Na dimnjaku nove ku}e ubrzo se u prole}e ponovo nadje
rodino gnezdo.Na usponu prema Kru{evu zastali smo na MOSCOPOLEA
jednom pro{irenju.Seli smo na travu i gledali na plodnu, Catsi va s-eara atsel Câsâbâ azâ
obradjenu kotlinu. U`ivali smo u prizoru. Ruke sam zaro- Cu bulevari shi Aifeleshtsâ mushutets
nila u busenje maj~ine du{ice .Mirisala je, po meni, ja~e Dultsi shi dârut armânescu popul
nego ikada. Nadrala sam malo za uspomenu. Iznad nas, Nu va s-eara cânâscut dupu jali
Ma dupu luØuzlu shi
belelo se Kru{evo, najlep{i cincarski grad od svih koje sam
dupu loclu vulturornju
videla.
cu anâltsimi.
U Kru{evu je sve obnovljeno ili novo ali u starom stilu.
Sve je belo i ~isto, samo se hotel na vrhu grada ne uklapa

53
XXI vek
Magarevo imalo kaldrmu pre Bitolja, {to mi je jednom spo-
menuo i rodjak Il~o, Kijin unuk.
Kada smo od Bitolja po{li prema Trnovu i Magarovu,
pogre{ili smo put jer nikakvih oznaka na putu nije bilo. Po-
{li smo pravcem ka hotelu „Molika” i Pelisteru.Tako, gre-
{kom, udjosmo u Ni`epolje. Kakva sre}a - pa i to je cin-
carsko mesto. Mladi ljudi su obnovili pradedovske ku}e i
dolaze iz Bitolja, gde rade, da sa porodicama provedu
slobodno vreme na 1200-1300 metara nadmorske visi-
ne.Ni`epolje vrvi od `ivota. Puno je me{tana i vikenda{a.
Svi rado govore vla{ki ali opet bolje `ene nego mu{karci.
S jednom porodicom proveli smo ~itav sat u razgovoru.
Reko{e mi da se iz Beograda vratila folklorna grupa puna
odu{evljenja i sa najlep{im utiscima. Neka mlada `ena sve
vreme pa`ljivo je pratila razgovor. Rekla nam je da je
sre}na da sve razume ali da ne zna da govori vla{ki.
U Ni`epolju je velika crkva Sv. Bogorodice, u centru
sela.
Dan je odmicao i te se oprostismo i nastavismo ka Tr-
novu. Zbog nedelje i u ovom mestu bilo je puno sveta.Za-
pazila sam da je izgradjano puno ku}a u odnosu na na{
boravak tu pre desetak godina. U porti crkve Sv. Bogoro-
dice jo{ su se mogli videti vernici. Moj rodjak Il~o rekao
nam je da su u ovoj crkvi kr{teni svi na{i preci. Za vreme
Prvog svetskog rata crkva je bila o{te}ena pa je ikonostas
u duborezu prenet u istoimenu crkvu u Bitolju Uski sokak je
bio zakr~en automobilima. Baka mi je pri~ala da su kao
deca sa majkom odlazili u Trnovo na izlet. Jedva se pro-
vla~e}i, nastavismo uz planinu prema Magarevu. U kotlini
iza nas, video se Bitolj.
Kao i u prethodnim mestima i u Magarevu je bilo
mnogo izletnika. ^uvena krupna kaldrma jo{ postoji, U{li
smo u crkvenu portu. Neizmerno je mala za veoma veliku
crkvu Sv.Dimitrija. Iza crkve nalazi se malo groblje i ja
sam odmah krenula ka njemu. U porti je zaselo neko ve-
selo dru{tvo koje nas je zvalo da im se pridru`imo. Mene
su, medjutim, opsedale druge misli. I{la sam od spomeni-
ka do spomenika i ~itala imena kao da }u tu prona}i ne-
kog svog. Pobo`no sam u{la u crkvu i dugo se zadr`ala.
Stari crkvenjak me pratio pogledom. Znao je da nismo
razdragani izletnici. Ispred crkve na klupi, stajalo je jedno
progorelo kandilo. Pogledala sam u crkvenjaka. Nemo mi
je odobrio da ga uzmem. Hvala mu. To kandilo mi je dra-
ga uspomena. @ao mi je {to crkvenjaka nisam oslovila na
cincarskom. Mislim da sam ve} bila umorna i da sam se
pla{ila da mi se ne prekine tanka nit trenutne veze sa pre-
cima. Otkako smo kro~ili u Magarovo, ose}ala sam neku
vrstu treme. Crkva Sv. Dimitrija podignuta je 1836.godine.
Sveze je okre~ena i spolja i iznutra.Od ranije znam da
sve popravke i odr`avanje finansiraju iseljenici iz ovog
mesta. Ima izgled bazilike. [iroka je 25 metara, a duga~-
54
br. 2
ka bar duplo vi{e.Unutra se nalaze okrugli stubovi, po tri
sa svake strane.Sve to govori da je nekada Magarevo bi-
lo veliko mesto kada je imalo potrebu za ovolikom crkvom.
U suton smo se popeli na Pelister, osvetljen zracima zala-
ze}eg sunca.Ispunila sam time `elju moje bake.
Preno}ili smo u Strugi gde sam pre desetak godina
upoznala gospodina Vangela Panu u du}anu na{eg prija-
telja gospodina Branka Pinta.Tada sam prvi put i ~ula cin-
carski van svoje ku}e pa sam po~ela sa njima da razgo-
varam na tom malo znanom jeziku.Gospodin Pana je u
meni probudio interesovanje za Cincare i sve {to je u vezi
sa njima. Od njega sam ukratko saznala ~itav niz novih
podataka. Gospodin Pana mi je pokazao gasopis „Zborlu
anostru”, zatim sliku cincarske zastave i kazao mi za sku-
pove u Frajburgu.Ovaj plemeniti ~ovek rodom je iz Gornje
Belice koju smo tada i obi{li iz po{tovanja prema njemu.
Po pri~anju gospodina Pane i gospodina Pinta, Gor-
nja Belica je strahovito stradala od Bugara jo{ pre Prvog
svetskog rata. Tada je stanovni{tvo izbeglo u isto~nu Srbi-
ju gde se gospodin Pinto i rodio. Malo se ko nakon toga
vratio.
Strmi makadamski put sa mnogo krivina vodi od Stru-
ge za Gornju Belicu. Govorim o stanju od pre deset godi-
na od ovog putopisa.Tada smo zatekli potpuno opusto{e-
no selo. Videli su se samo temelji ku}a. Sve ostalo je bilo
razvu~eno, sve od krova do poda i odneto u Donju Belicu
u koju su se naselili Albanci.
Lokacija na kojoj se nalazi Gornja Belica tipi~na je za
sva cincarska mesta. Visina je izmedju 1200 i 1300 meta-
ra. Temelji ku}a komotno su rasporedjeni u prostranom la-
voru koji podse}a na amfiteatar. Od vetrova je za{ti}en vi-
sokim i strmim stenama planine Jablanice prema Albaniji,
na kojima su se gnezdili suri orlovi. Sada ih vi{e nema jer
nema ni ovaca. Gornja Belica je dobro osun~ena i prove-
trena. Kada je Struga bila u`asno malari~no podru~je, sta-
novnici Gornje Belice bili su po{tedjeni te po{asti. Trgovci
i kirid`ije silazili su u Strugu na pazarni dan, dva do dva
i po ~asa hodom. Po mraku su kretali, a po mraku su se i
vra}ali u svoje zdravo naselje - u Gornju Belicu.
Na uzvi{enju koje dominira nad Gornjom Belicom,
nalazi se crkva Sv. Petke, koja je velika i dobro o~uvana
bazilika koju je gradio Stavre Nikolov iz Lazarpolja,
1835. godine. Dugo sam sedela sa Vesnom Tanevskom,
k}erkom gospodina Pinta, u porti crkve.Odatle se pru`a
divan pogled na Gornju Belicu i na o{tre visove planine Ja-
blanice koji se uzdi`u nad njom. Vesna mi re~e da se tu,
oko crkve, okuplja narod za velike praznike.
I ovoga puta, na povratku sa Pinda, nakon deset go-
dina od prvog dolaska, obi{li smo gospodina Pinta. Tek ta-
da mi je rekao da da su njegovi preci do{li sa ove velike
planine te otuda i nose prezime Pinto.Na `alost, deca mu
br. 2
ne znaju cincarski jezik. Sa gospodinom Pintom se dopisu-
jem. Poslao mi je vi{e kaseta sa cincarskim pesmama.
Struga je lepo uredjen grad. U poslednje vreme dosta
je renovirana ali u starom ~ar{ijskom duhu.Prozori ku}a i
du}ana su tamno smedji, a zidovi beli. Preko mostova na
Drimu vrvi mladost.
Sutradan smo preko Debra, u kome se nismo zadr`a-
vali, nastavili za Lazaropolje, u Bistri, mesto gde su `iveli
Mijaci. Na daleko je bila poznata „debarska {kola”, umet-
nika, rezbara, zografa, kujund`ija, graditelja i majstora iz
ovog regiona, koji su decenijama ukra{avali crkve i mana-
stire {irom Balkana. Mijaci naseljavaju oko 19. sela medju
kojima su Treson~e, Gari, Selce, Osoj, Lazaropolje, Gali~-
nik... Na putu za Lazaropolje, nad samim Debarskim ve-
{ta~kim jezerom, ugledasmo jo{ sa puta, crkveni toranj. To
je bilo selo Raj~ica. Udjosmo u selo i uputismo se ka crkvi.
Za nama, u stopu, i{la su neka deca. Radoznalo su nas za-
gledala i pitala da li i mi prodajemo ku}u. Crkva je bila
dobro ogradjena i zatvorena. Naidje jedna `ena i mi kre-
nusmo da razgovaramo. Saznali smo da je selo potpuno
napustio slovenski `ivalj, a da su se naselili muslimani Al-
banci. Stoje napu{tene i stare i nove ku}e. Sve{tenik dola-
zi samo za ve}e praznike. Iz d`amije se, preko zvu~nika,
~uo poziv za molitvu za umrlog hod`inog sina. Ni na{a
sagovornica ne `ivi vi{e u Raj~ici, dolazi iz Debra samo
da obidje majku. Pored nas pro{ao je samo jedan ~ovek,
hri{}anin, koji jo{ `ivi ovde. Dok mi je ne{to pokazivala,
`ena je upotrebila re~ „aprapa”, a re~e da u Raj~ici nije
bilo Cincara.
Selo Raj~ica je osnovano kao metoh manastira Sv. Jo-
van Bigorski. Crkva u selu posve}ena je Sv.Djordju pobe-
donoscu. Gradjena je 1835.godine kada je i manastir do-
bio svoj sada{nji izgled, a za vreme okretnog igumana Ar-
senija, rodom iz mija~kog sela Gali~nik. Arsenije je za osli-
kavanje i rezbarske radove na ikonostasima dovodio naj-
bolje majstore toga vremena, iz Elbasana i Kor~e, zna~i
Cincare. Ikone u manastiru Sv.Jovan Bigorski i u crkvi Sv.
Djordja, radili su Mihajlo i Danil iz epirskog grada Sama-
rine. Danil se zamona{io i ostatak `ivota proveo u Raj~ici.
Napismo se hladne vode ispred crkve. Stara plo~a iz-
nad ~esme imala je latinski natpis. Nastavili smo usponom
prema Lazoropolju vrlo dobrim putem. Na tridesetak kilo-
metara od Debra, a na visini od 1350.metara, ukazalo
nam se naselje.
Lazaropolje, divno mesto na osun~anoj visoravni, po-
stavljeno je amfiteatralno, sa ku}ama u krug i sa velikom
crkvom u sredini. Ku}e nisu zbijene. Izmedju njih ima pro-
stora za ba{te koje je osvojila sve`a i so~na pa{nja~ka tra-
va. Poslednje ku}e penju se navi{e grebena, sa kojeg se
pru`a lep pogled na celu okolinu.Vode ima mnogo, svuda
izbija iz cevi nadomak zgrada. Ku}e su sve spratne, izgra-
XXI vek
djene u starom balkanskom stilu. Prizemlje je od lomljenog
kamena, a sprat od drveta. Neke imaju spolja drvene ste-
penice koje se zavr{avaju terasom du` ku}e sa ulaznim
vratima. U Lazaropolju smo zatekli stare ljude. Bio je rad-
ni dan pa u crkvu nismo mogli da udjemo - bila je zatvo-
rena. Vlasnici ve}ine ku}a su zaposleni dole u gradovi-
ma.Ku}e se dobro odr`avaju i nema zapu{tenih. Svaka je
okre~ena, a vrata i prozorski kapci, dobro u~vr{}eni. Na
njima je malo {ta promenjeno, gotovo ni{ta, a napu{tenih
uop{te nema. [etala sam izmedju kamenih zdanja, pila
vodu i o~ekivala da nekog ugledam.Jedna starica je u svo-
Samarina, ~uveno cincarsko naselje na Pindu, Gr~ka
joj maloj ba{ti brala neke listi}e. Za povr}e je na ovoj vi-
sini bilo jo{ rano. Pozdravila sam je sa „buna dzija”. Izne-
nadila sam je te nije imala vremena da razmi{lja. Odgo-
vorila mi je na isti na~in, zna~i vla{ki. Imala je preko 80.
godina, pa ne verujem da je zaboravila roditeljski jezik.
]ute}i je nastavila da bere svoje listi}e i ja sam se povu-
kla. Sela sam na drvene stepenice ku}e na vrhu sela i pi-
sala ove zabele{ke. Silaze}i ka centru sela, na jednoj veli-
koj zgradi, ugledali smo latini~ni natpis „Kosta Drakul”. Iz-
medju zatvorenih ku}a, kroz neka otvorena vrata, ugleda-
la sam i drugu staricu kako posluje u ku}i. Njoj sam na-
zvala „dobar dan” i zamolila je da mi dozvoli da razgle-
dam ku}u. Bila je to lepa i velika kamena ku}a na sprat.
Podigao ju je stari~in otac 1836.godine., zna~i pre
160.godina. Najve}a je u selu. U prizemlju je velika soba
sa razbojem pored prozora, sa leve strane od vrata. De-
sno, svuda unaokolo, nalazile su se police sa sudovima,
zatim sanduk za bra{no i me{enje hleba, a desno od ula-
znih vrata, ekonomi~ne, drvene spiralne stepenice koje su
vodile na sprat. Gore su ~etiri velike sobe sa po dva pro-
zora u svakoj. Vidi se da su bili bogati. @iveli su od ova-
ca, a zime provodili u Demir Kapiji. Zahvalih se i ostavih
je da posluje po ku}i. U~inilo mi se da je i ona skoro do-
{la u selo. Nerado smo napustili Lazaropolje sa nadom da
}emo ga jo{ jedanput posetiti.
55
XXI vek br. 2

Slede}e odredi{te bilo nam je manastir Sv. Jovan Pre-
te~a, nazvan „Bigorski”, po materijalu od koga je gra-
djen-vrsti kre~njaka. Nalazi se u klisuri reke Radike, a na
putu Debar - Gostivar. Tu su {kolovani mnogi ugledni mi-
tropoliti kao i zograf Danil, rodom iz Samarine. Freske u
kupoli i srednjem delu crkve, potpuno su o~uvane dok su
freske donjeg dela crkve prekre~ene sve do jedne jer su
navodno bile o{te}ene. Nema ni traga od nekog poku{a-
ja da se one restauriraju. Sv. Jovan Bigorski ubraja se u
najo~uvanije manastire svoga vremana. Najve}i radovi
na crkvi i konaku, uradjeni su za vreme arhimandrita Ar-
senija od 1830-35.godine, kada je manastir dobio dana-
{nji izgled.
Bila sam razo~arana i tu`na zbog prekre~enih prele-
pih fresaka koje je moj mu` video pre vi{e od 10 godina,
pre mene i pre na{eg obilaska cincarskih sela i gradova iz
kojih su nekada davno do{li moji preci.
Smiljana Aleksandrov

Porodice Cincara doseljene pre dva

veka u Pan~evo
Stanovnici cincarskog porekla u Pan~evu tokom 18. i
19.veka bili su i Anastasijevi} Dimitrije, Aspri Nikola,
Bukovalo Jefta Nikola, Bulza, Varsan Aleksije i Georgije,
Vista Nikola, Dijamandi Konstantin, Zaharijevi}, porodica
Koka - proslavljali Sv. Dimitrija, Pahanovi} Anastas,
Periste Georgije, Popovi} Georgije, porodica Prita iz
Klisure - u Pan~evu postoji i ulica Dr Marije Prite, Risti}
Petar - radio kao ribar u Pan~evu osam godina, ~uvena
porodica Spirta, Toli} Janko, D`and`afilovi} Georgije,
Mavrudis u Dolovu i Brestovcu - slavili su Sv.Dimitrija -
izumrli, kao i poznati Ilija Kolarac.
^uvenu mehanu u Gornjem gradu „Kod patke” koja
postoji i dan danas, vodila je porodica Dimitrijevi}
promeniv{i svoje prvobitno prezime Lambrin. Potomci su
@ivka Lambrina i slavili su slavu Sv.Nikolu.

Literatura
(za tekstove Svetlane Nikolin)

Balkan i Balkanci, Balkanolo{ki institut, Beograd 1937.; Sa balkanskih isto~nika, Milan Budimir, SKZ 1969.; Ogledi iz balkanske istori-
je, Dimitrije Djordjevi}, SKZ 1989.; Obredi i obi~aji balkanskih sto~ara, Dragoslav Antonijevi}, zbornik Balkanolo{kog instituta; Istorija
Beograda, Prosveta, Beograd 1974; Istorija Jugoslavije, Prosveta, Beograd 1970., Op{ta enciklopedija Larus, Vuk Karad`i},Beograd; Rani
srednji vek, Tamara Talbot Rajs, Jugoslavija, Beograd; Veliki vek Dubrovnika, Radovan Samard`i}, Prosveta, Beograd 1962., Rimska civi-
lizacija, Pjer Grimal, Jugoslavija, Beograd; Velikani, Pribislav Marinkovi}, Beograd 2005.; Nikola Oka, Vladeta ^oli}, Saobra}ajni fakultet,
Beograd 1997.; Aromuni, Gustav Vajgand, Lunjina, Beograd 1998.; Istorija Gr~ke novog doba, Ri~ard Klog, Clio, Beograd 2000.; Istorija
Srba, M.S. Milojevi} Beograd 1872.; Istorija naroda Jugoslavije, Prosveta, Beograd 1960.; Praistorija, M.Gara{anin i Antika, Djordje
Mano Zisi, Jugoslavija, Beograd 1982.; O Cincarima, Du{an Popovi}, Beograd 1937; Zaboravljeni starobalkanci, Jovan.F. Trifunoski,
Moskopoljska zadu`bina, Beograd 1994.; Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije, J. Cviji}, Beograd; Stari Beograd,
Djuro Gavela, 3D, Beograd 2005., Our visit to Israel, Emmanuel Dehan, Israel 1993.; About Greece, UniversitÚ of Athens, 2004.; Putuju}i
Crnom Gorom, D. [}eki}, Nik{i} 1987.; The nomads of Balkans, Ýace and Thompson, Biblo-Tannen, GB, 1913.; Monografija Banatskog
Novog Sela, Imendan i slava Cincara, Djurdjica Petrovi}, Etnografski institut, Beograd; Istorija srpskog naroda, SKZ, Beograd 1987.

56