1.UVOD Proizvodnja predstavlja usmjerenu aktivnost a kojoj je cilj dobiti proizvod koristan za društvenu upotrebu. Kako po kvaliteti kao i troškovima i količini. U samom proizvodnom procesu tvrtke pretvaraju faktore proizvodnje (rad i kapital) tj. inpute u konačan proizvod (out put). Input se može podjeliti u tri kategorije: rad, sirovine i kapital. Radni inputi sastoje se od kvalificiranih radnika (inženjeri, tehničari) nekvalificiranih (poljoprivrednici) te od menadžera i poduzetnika. U neke od sirovina spadaju hmelj, slad, voda i struja a sam kapital uključuje zgrade i druge komplekse te same strojeve koji su potrebni u proizvodnom procesu. Proizvodnoj tehnologiji je cilj da kao cjelina daju bolji rezultat proizvodnje nego što bi ih dali njegovi dijelovi samostalno. Teško je napraviti neku podjelu u proizvodnji i tehnologiji jer se sastoje od sistema i pod sistema ali su istovremeno i dio nekog većeg sistema koji su u konačnici uvezani u cjelinu. Proizvodna tehnologija obuhvata skup tehnoloških sistema kao i drugih tehničkih, informacionih i energetskih struktura koje na određen način obezbjeđuju izvršavanje unaprijed postavljenih ciljeva proizvodnog procesa. 2. PROCES PROIZVODNJE Proizvodnja predstavlja osnovno područje ljudske djelatnosti. Za upravljanje proizvodnjom može se reći da predstavlja upravljanje promenama u sistemu koje se odvijaju primjenom određene tehnologije, kojima se ulazne veličine pretvaraju u izlazne veličinerezultate procesa (proizvodi i usluge). U ulazne veličine spadaju: enrgija, materijal, rad, kapital1 i informacije i određene su vrstom proizvodnje. (tehnološki proces) U sistemskom pristupu upravljanja organizacijom, odgovornost menadžera proizvodnje jeste se koristi povratnom vezom informacija kako bi se pravovremeno prilagodile ulazne veličine i primenjena tehnologija sa krajnjim ciljem ostvarenje planiranog 1 U ekonomskoj teoriji pod pojmom kapitala podrazumijevaju se dvije različite ekonomske kategorije: jednom se time označava fizički kapital koji podrazumijeva količinu novca koja je uložena u neki oblik imovine (zemlja, zgrade, mašine) s ciljem da se tom imovinom obavlja neka ekonomska aktinvost; drugo shvatanje kapitala je sadržanou pojmu finansijski kapital koji ima oblik novca i vrijednosnih papira. 2 tj. željenih izlaznih veličina (proizvoda i usluga. Pri tom ne sme se zanemariti uticaj okruženja koje se uslovno može razdvojiti na: unutrašnje i spoljašnje. Ostale poslovne funkcije izvan proizvodnje čine unutrašnje okruženje i mogu imati značajan uticaj na poslovnu politiku, potrebne resurse, prognozu potražnje, postavljene ciljeve proizvodnje, ili uvažavana ograničenja. Iz tog razloga od menadžera odgovornih za proizvodnju se traži uvažavanje novo nastalih promena u unutrašnjem okruženju. Ne samo da nastaju česte promene unutar organizacije, već se preduzeće mora suočiti sa učestalim promenama koje se dešavaju na makro planu i koje čine spoljnje okruženje poslovanja jedne organizacije. Okolina izvan organizacije može se menjati u ime pravnih, političkih, društvenih ili privrednih uslova, prouzrokujući odgovarajuće promene u proizvodnim ulazima, izlazima i procesima, te stalne promene u okruženju predstavljaju pravilo, a ne izuzetak. Upravljanje proizvodnjom podrazumijeva stalnu kontrolu proizvodnog sistema i njegove okoline. Značajne promijene u okolini mogu izazvati menadžment da mijenja: ulazne veličine, planirane izlaze (rezultate procesa), sistem kontrole ili samu proizvodnju (procese transformacije-primijenjenu tehnologiju). Na primjer promjene u ekonomskim uslovima poslovanja mogu izazvati menadžere proizvodnje da izmjene svoje prognoze o potražnji, tj. planirane veličine serija, pa da se zbog toga angažuju na zapošljavanju još ljudi i proširenje kapaciteta, kako bi se odgovorilo novoj potražnji. na suprot povećanoj potražnji za proizvodima ili uslugama, promjene u unutrašnjem okruženju u smislu nemogućnosti ostvarenja zahtijevanog kvaliteta rezultata procesa treba da utiče na menadžere proizvodnje da ponovo ispitaju svoje postupke obezbjeđenja kvaliteta, kako bi proizvodnju doveli u red. 2.1. PROIZVODNA STRATEGIJA Proizvodna funkcija u okviru organizacije nikad nema neutralnu ulogu. Ona je ili konkurentno oružje ili kamen spoticanja za organizaciju. Osnovni zadatak proizvodne funkcije je da omogući realizaciju proizvodnih procesa, odnosno proizvodnju roba i usluga u skladu sa zahtevima kupaca. Od ispunjenja ovog zadatka direktno će zavisiti konkurentnost organizacije na tržištu. Što znači da se u sadašnjim uslovima pojačane konkurencije i globalizacije tržišta na proizvodnju i proizvodne procese ne 3 može više gledati kao na mesto u poslovnom sistemu gde se samo stvaraju rezultati procesa (roba i usluga) već kao na mesto gde se stiče konkurentna moć za poslovanje. Postizanje konkurentne prednosti kroz poboljšanje karakteristika procesa proizvodnje i prizvoda i usluga, u sadašnjim uslovima treba da bude pravi strateški odgovor proizvodne funkcije na: • • • povećanu konkurenciju proizvođača roba i usluga na tržištu na potrebu za povećanjem produktivnosti rada kako bi se zadovoljila povećanu potražnju kupaca i zadovoljenje povećanih očekivanja kupaca u pogledu zahteva kavaliteta. Poslovnom strategijom određuje se kako će pojedini posao biti konkurentan na tržištu. S obzirom da najveći broj organizacija obavlja grupu povezanih poslova, podrazumeva se da svaka od njih predstavlja jednu stratešku jedinicu. To znači da menadžment za svaki posao treba da pronađe sopstvenu osnovu za konkurentnost u zavisnosti od pojedinih marketinških segmenata i proizvoda sa kojima se nastupa na tržištu. Porter je 1980. godine je indentifikovao tri opšte poslovne strategije koje koriste organizacije kako bi postigle konkurentnu poziciju na tržištu. To su: • • • proizvodnja bazirana na niskim troškovima proizvodnja sa diferencijacijom proiizvoda i proizvodnja usmerena na tržište Svaka od ovih poslovnih strategija implicira odgovarajuću proizvodnu strategiju. Međutim u tekućem poslovanju sposobnost konkretne proizvodnje može uticati na izbor poslovne strategije te se proces proizvodnje može iskoristiti za stvaranje vitalne poslovne strategije. 2.2. PROIZVODNI CILJEVI Izabrana proizvodna strategija i definisana misija, kao i razmatranje specifičnih prednosti organizacije predstavljaju potreban, ali nedovoljan element za vođenje konkretnih akcija na upravljanju proizvodnjom, pa je kao treći element formulisanja proizvodne stategije potrebno definisati proizvodne ciljeve 4 Cilj predstavlja uočavanje željenih rezultata koje treba ostvariti u određenom vremenu. Proizvodni ciljevi organizacije treba da budu jasno definisani za ključne elemente proizvodnog sistema i daju se za određeni vremenski period. Pri nastupu na tržište kako bi obezbedila stabilnu poziciju na tržištu organizacija može se odlučiti za četri sledeća proizvodna cilja: • • • • minimizacija troškova visok nivo kvaliteta kraći rok isporuke velika fleksibilnost Ciljevi proizvodnje se moraju iskazati kvantitativnim pokazateljima i odnose se na rezultat koji treba ostavariti u kratkoročnom i dugoročnom periodu.Ciljevi predstavljaju razradu misija u kvantitativnom smislu. Organizacija pravilnim utvrđivanjem dugoročnih (strateških) i taktičkih ciljeva postavlja temelje detaljnom planiranju rada (izrada godišnjih planova) i stvara uslove za njihovu operacionalizaciju. 3. PROIZVODNJA PIVA Pivo je osviježavajuće piće sa malim sadržajem etil – alkohola, zasićen ugljen – dioksidom, karekterističnog ukusa sa blagom gorčinom hmelja i specifičnog mirisa. Osnovne sirovine za proizvodnju piva su pivarski slad, pivarski kvasac, hmelj i voda. Voda je glavni dio svih napitaka. Ona služi kao rastvarač. Slad daje pivu sastojke ekstrata od koga zavisi punoća okusa i koncetracija osnovnog ekstrata piva. Hmelj konzervira pivo i daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol i ugljen dioksid. Proizvodnja piva se dijeli na tehnologiju slada i tehnologiju piva. Tehnologiju slada obuhvata: čišćenje i sortiranje ječma, močenje ječma, sušenje zelenog slada, oslobađanje slada od klice i poliranje. Tehnologija piva obuhvata: proizvodnju sladovine, glavno i naknadno vrenje, bistrenje i punjenje piva. Proizvodnja piva se sastoji od dvije osnovne faze: od pripremanja sladovine i vrijenja. Pripremanje sladovine obuhvata niz operacija: usitnjavanje – drobljenje pivarskog slada; 5 ukomljavanje drobljenog slada; kuvanje komine; cijeđenje sladovine; ohmeljavanje sladovine; cijeđenje ohmeljene sladovine; hlađenje ohmeljene sladovine; bistrenje sladovine. Vrijenje je glavno i naknadno. Pripremanjem sladovine dobija se ekstrakt pivarskog slada, a od njegovog sastava zavisi vrsta piva. Kako pivarski slad sadrži samo 10 – 15% materijala rastvorljivih u vodi (šećeri, dio bjelančevina i proizvodi njihove razgradnje), to se ukomljavanjem drobljenog pivarskog slada, ako su uslovi za djelovanje nezima prisutni u sladu optimalni, mijenjaju nerastvorljive materije slada, uglavnom skrob. Pod dejstvom enzima amilaze slada, skrob se prevodi u maltozu i dekstrine, a pod dejstvom proteolitičnih enzima razlažu se bijelančevine. Time se nerastvorljive materije prevode u šećere i druge organske materije koje se rastvaraju u vodi, odnosno postiže se maksimalna ekstrakcija pivarskog slada. Sastav sladovine zavisi od vrste slada, te od načine na koji se izvode pojedine faze i od uslova pod kojima se one odvijaju, a posebno od postupka ekstrakcije. Drobljenje slada je veoma važna operacija. Od kvaliteta mliva, to jeste od stepena drobljenja slada zavise brzina ošećerenja, iskorišćavanje ekstrakta, kao i brzina i efekat filtracije sladovine. Slad se drobi u mlinovima na valjke, različitih konstrukcija (sa 2, 3, 4, 5 ili 6 valjaka, koji mogu biti ravni ili žlebljeni). Bolji efekat postiže se ako je slad sitno drobljen, uz uslov da plevin omotač ostane nerazdrobljen. U uslužnim organizacijama prizvodna i marketinška (prodajna) funkcija teže bliskoj povezanosti. To je neophodno jer se usluge koriste u isto vreme i na istom mestu na kojem 6 su proizvedene. Tako da se može reći da su uslužne organizacije i marketinški i proizvodni entiteti. Za razliku od uslužne delatnosti kod koje je neophodna bliska saradnja funkcija marketinga (prodaje) i proizvodnje, u industrijskoj proizvodnji marketing i proizvodnja su zasebne funkcije i proizvodnja i prodaja vrše se odvojeno. Objedinjavanjem aktivnosti koje vrše funkcije marketinga i proizvodnje značajno bi se unapredila industrijska proizvodnja i bolje odgovorilo na potražnju za proizvodima i u sadašnjim uslovima globalizacije tržišta i oštre konkurencije predstavlja važan i težak zadatak višeg menadžmenta. 4. PROIZVODNJA PIVA U FABRICI CARLSBERG 4.1. Vizija i ciljevi Vizija fabrike Carlsberg jeste da postane vodeća u proizvodnji i prodaji više vrsta piva, pritom zadovoljavajući visok nivo kontrole i kvaliteta. Da bi se ovo postiglo potrebno je maksimalno automatizovati sve segmente proizvodnje i pakovanja. 4.2. Model ciljeva Cilj fabrike Carlsberg jeste prelazak sa 5. na 2. mesto po količini proizvodnje piva. Ovo je moguće postići visokim stepenom automatizacije, zatim kontrole i, naravno, povećanom količinom proizvodnje. Da bi kontrola bila uspešna potrebne su savremene laboratorije, kao i kvalifikovani kontrolori. Savremena automatizacija podrazumeva savremene tehnologije i dobru organizaciju u procesu proizvodnje. Ova pivara ima cilj da u roku od dve godine poveća godišnju proizvodnju piva sa 90 na 120 Mhl (miliona hektolitara). Na to će naravno prevashodno uticati povećanje broja kupaca, marketing (tj. reklamiranje) i naravno povoljna cena. Jasno je da na povećanje broja kupaca sem navedenog u mmnogome utiče i kvalitet piva kao jedna od najbitnijih odlika ove vrste proizvoda. Ovde se može uvesti i promotivna ponuda za nove kupce. Još jedan od bitnijih uslova za postizanje vodeće pozicije jeste da kupci budu zadovoljni, odnosno da proizvod zadovolji njihova očekivanja. Naravno, bitno je i da se roba isporučuje u dovoljnim količinama i na vreme. 7 Cilj fabrike Carlsberg je prikazan Dijagramom 1. Ovaj model cilja služi kao početna tačka za predstavljanje implementirane vizije, u ovom slučaju za postavljanje navedene fabrike u jednog od vodećih proizvođača piva. Vodeca pozicija : Kvantitativni cilj Ciljna_vrednost = 2 Trenutna_vrednost = 5 Merna_jedinica = redno mesto po proizvodnji piva (kompletno) <> Kvantitativni cilj Opis_cilja : String Ciljna vrednost : String Trenutna_vrednost : String Jedinica_mere : String <> Kvalitativni cilj Automatizacija : Kvantitativni cilj (nekompletno) (nekompletno) Kontrola : Kvalitativni cilj Zadovoljni kupci : Kvantitativni cilj (nekompletno) Proizvod zadovoljava ocekivanja kupca : Kvantitativni cilj Isporuka dovoljne kolicine proizvoda na vreme : Kvantitativni cilj Opis_cilja : String Savremena tehnologija : Kvantitativni cilj Dobra organizacija : Kvalitativni cilj Kvalifikovani kontrolori : Kvalitativni cilj Kvalifikovani kontrolori : Kvalitativni cilj <> Veca kontrola usporava i smanjuje proizvodnju Kolicina proizvodnje : Kvantitativni cilj Ciljna_vrednost = 120 Trenutna_vrednost = 90 Merna_jedinica = Mhl godisnje (nekompletno) Cena : Kvantitativni cilj Reklama : Kvalitativni cilj Puno kupaca : Kvantitativni cilj Promotivna ponuda za nove kupce : Kvantitativni cilj Dijagram 1: Model ciljeva 4.3. Konceptualni model Konceptualni model koji upotpunjuje model cilja fabrike Carsberg je prikazan na Dijagramu 2. Poslovni plan je najbitniji za uspeh i postizanje datog cilja. Poslovni plan podrazumeva dobar marketinški plan, odličnu strategiju proizvodnje i naravno uključuje poslovne ideje koje su motivisane od strane vizije i ciljnog modela. Dobro razvijen i osmišljen poslovni plan treba da rezultira povećanjem proizvodnje i povećanjem kvaliteta. Marketinški plan, koji je zasnovan na analizi tržišta, i povećanje proizvodnje vode ka vodećoj poziciji. Broj narudžbina voki ka povećanju proizvodnje, a analiza tržišta se zasniva na zahtevima za kupovinu. Strategija proizvodnje je jedna od ključnih koncepata kompanije. Ona se bazira na analizi tržišta, a sastoji se iz automatizacije i kontrole, koji utiču na kvalitet i proizvodnju piva. 8 treba da rezultira Povecanje proizvodnje i kvaliteta Poslovne ideje utice na Vodeca pozicija vodi ka treba da vodi Marketinski plan sastoji se od Poslovni plan Vizija Analiza trzista bazira se na Strategija proizvodnje rezultuje u razvija Proizvodnja proizvodi utice na Ciljni model sastoji se iz proizvodnje sastoji se iz * Povecanje * Kontrola utice na * * Kvalitet utice na Proizvod (pivo) 0..1 * utice na Automatizacija vodi ka rezultuje 0..1 0..1 proizvodnjom i isporukom Narudzbina dostavlja 0..1 u vezi sa Isporuka * daje Kupac zasniva se na * ima Zahtev Dijagram 2: Konceptualni model 4.4. Procesi poslovanja Procesi poslovanja se odnose na vizije i ciljeve koji su prethodno opisani. Dijagram 3 prikazuje proces poslovanja fabrike Carlsberg. Svaki proces je predstavljen ciljem koji se treba ostvariti. Takođe, to su i koraci koji su neophodni za ostvarenje poslovanja, tj. proizvodnje ili za podršku celokupnom sistemu. Proces razvoja marketinga odnosi se na rangiranje brendova na tržištu kao ulaza i ekspanziju marketinškog plana kao izlaza i ima za cilj postizanje vodeće pozicije. Marketinški plan kao deo celokupnog plana poslovanja kontroliše proces razvoja poslovanja, čiji je osnovni cilj postizanje povećanog kvaliteta i proizvodnje. Poslovni plan kontroliše procese razvoja proizvoda i razvoja proizvodnje. Proces razvoja proizvoda ima za cilj zadovoljenje kupca i kao izlaz – konačan proizvod. Proces razvoja proizvodnje ima za cilj efikasnu proizvodnju, a kao izlaz mogućnost 9 proizvodnje. Proces isporuke za ulaze ima proizvod i mogućnost proizvodnje, kao i narudžbinu, a za izlaz pivo koje se isporučuje. Glavni cilj ovog procesa je isporuka dovoljne količine na vreme. <> <> Rangiranje brendova na trzistu <> Razvoj marketinga <> Vodeca pozicija <> Marketinski plan <> <> Povecan kvalitet i proizvodnja <> <> Narudzbina <> Poslovni plan <> <> <> <> Proizvod <> Isporuka <> Pivo <> Isporuka dovoljne kolicine na vreme <> <> Razvoj poslovanja <> Zadovoljenje kupca <> Razvoj proizvoda <> Razvoj proizvodnje <> Mogucnost proizvodnje <> <> Efikasna proizvodnja Dijagram 3: Procesi poslovanja 4.5. Model resursa Na Dijagramu 4 prikazan je model resursa fabrike Carlsberg. Svako pivo je okarakterisano serijskim brojem i tipom, kao i vrstom ambalaže. Serije piva se koriste pri organizaciji i grupisanju. Etiketa piva na sebi mora da sadrži tačne informacije o sastojcima i rok upotrebe. Svaka narudžbina, kojom se naručuje pivo, mora da ima datum, a isporuka treba da ima datum i mesto isporuke. To su neka od ograničenja koja moraju biti zadovoljena. 10 Specifikacija veze piva Opis: Tekst Rok upotrebe: Datum Brendovi mogu biti: - Carlsberg - Tuborg - Holsten - Lav Pivo moze biti: - u stak. boci - u PET amb. - u buretu * Pravila tipa piva Opis odnosi se na rezultira proizvodnjom i isporukom Opis osnova za 0..1 Kupac ima Narudzbina Datum * 0..1 Pivo u ambalazi Serijski broj koristi se za * za 1.. * * * dobija koristi se za Narudzbina za pivo u staklenim bocama Narudzbina za pivo u PET ambalazi Narudzbina za pivo u buradima Odeljenje za proizvodnju Odeljenje za pakovanje Dijagram 4: Model resursa 4.6. Organizaciono modelovanje Organizaciona struktura je prevashodno bitna za predstavljanje odgovornosti svake organizacione jedinice. Dijagram 5 ilustruje strukturu organizacionih jedinica u fabrici piva Carlsberg. Te jedinice su:  Odeljenje za kontrolu,  Odeljenje za proizvodnju,  Odeljenje za pakovanje,  Odeljenje za održavanje,  Odeljenje za razvoj i istraživanje,  Odeljenje za marketing, pri čemu je Odeljenje za pakovanje podeljeno na tri pododeljenja, i to na: • Odeljenje za pakovanje u staklenu ambalažu 11 * * * * Tip piva opisan sa * * Pivo Veza piva * Mesto isporuke Datum i mesto isporuke isporucuje na Magacin • • Odeljenje za pakovanje u PET ambalažu Odeljenje za pakovanje u burad. Fabrika piva Carlsberg Odeljenje za kontrolu Odeljenje za proizvodnju Odeljenje za pakovanje Odeljenje za odrzavanje Odeljenje za razvoj i istrazivanje Odeljenje za marketing Odeljenje za pakovanje u staklenu ambalazu Odeljenje za pakovanje u PET ambalazu Odeljenje za pakovanje u burad Dijagram 5: Organizaciono modelovanje 4.7. Sistemi podrške Dijagram 6 predstavlja sisteme podrške, koji upotpunjavaju proizvodnju i pakovanje piva. 12 Sistem za razvoj i istrazivanje Sistem za kontrolu Automatizacija Sistem za odrzavanje Baza podataka proizvodnje Dijagram 6: Sistemi podrške Sistem za kontrolu je sistem koji obuhvata kontrolisanje sirovina, ispravnosti ambalaže, procesa automatizacije u svim tačkama proizvodnje i pakovanja. Ovo podrazumeva zajednički rad kvalifikovanih kontrolora i inteligentnih mašina za nadgledanje i kontrolisanje. Sistem za razvoj i istraživanje se sastoji iz hemijske, mikrobiološke i elektronske laboratorije, čiji je cilj unapređenje celokupnog procesa proizvodnje, stavljajući akcenat na kvalitet proizvoda. Baza podataka proizvodnje je aplikaciona baza podataka koja sadrži informacije o svakoj tački procesa proizvodnje i pakovanja. Automatizacija predstavlja kontinualni tok proizvodnje upravljan mašinama i računarima koji se podhranjuju podacima iz pomenute baze podataka. Ovaj proces nadgledaju kvalifikovani radnici. Automatizacija obuhvata i servisne aktivnosti koje izvodi mašinsko i elektro održavanje. Sistem za održavanje obuhvata servisne aktivnosti koje izvodi mašinsko i elektro održavanje i odnosi se na održavanje automatizacije i sistema za kontrolu. Sistem za razvoj i istraživanje je uzajamno povezan sa sistemom za kontrolu. Sistem za kontrolu je dalje povezan sa automatizacijom i uzajamno povezan sa bazom podataka 13 proizvodnje. Baza podataka i automatizacija su, takođe, uzajamno povezani. Sistem za održavanje je usko povezan sa automatizacijom. Potrebno je svaki od ovih sistema stalno unapređivati i razvijati. 4.8. Funkcionalni zahtjevi Zahtjevi koji funkcionalno moraju da zadovolje prethodno opisani problem jesu: a) zadovoljenje kvaliteta proizvoda b) zadovoljenje HCCP zahtjeva c) kontrola sirovina d) kontrola automatizacije e) kontrola procesa proizvodnje f) kontrola procesa pakovanja g) proces menadžmenta h) razvoj marketinga i) razvoj proizvodnje j) razvoj proizvoda k) usavršavanje radnih lica... 4.9. Nefunkcionalni zahtjevi Nefunkcionalni zahtevi mogu biti: a) b) c) d) izgled ambalaže starost potrošača lokacija naručioca prijevozno sredstvo za dostavu Ostala pitanja koja se mogu razmatrati su točnost informacija, performanse, pouzdanost i slično. 14 ZAKLJUČAK Proizvodni proces predstavlja ukupan proces rada proizvodnog sistema što znači da podrazumijeva sve aktivnosti tokom pretvorbe ulaznih vrijednosti (inputa) u projektovane izlazne veličine (outpute) proizvodnog sistema na putu stvaranja nove vrijednosti. Proizvodni proces vrši se na tehnološkim i obradnim sistemima. Proizvodnja predstavlja svrsishodnu djelatnost usmjerenu na dobijanje upotrebnih vrijednosti i prisvajanje prirodnih resursa za ljudske potrebe što znači da predstavlja opšti uslov za razmjenu materije između čovjeka i prirode odnosno vječiti prirodni uslov za život ljudi pa je stoga jednako svojstvena svim oblicima ljudskog društva. Proizvodnja predstavlja usmjerenu aktivnost koja ima za cilj dobijanje proizvoda korisnih za društvo čija struktura varira u širokim granicama kako po vrsti tako i po kvalitetu i količini. Proizvodnja piva se dijeli na tehnologiju slada i tehnologiju piva. Tehnologiju slada obuhvaca: ciscenje i sortiranje jecma, mocenje jecma, klijanje jecma, susenje zelenog slada, oslobadjanje slada od klice i poliranje. Tehnologija piva obuhvaca: 1. Proizvodnja sladovine 2. Glavno i naknadno vrenje 3. Bistrenje i punjenje piva 15 LITERATURA http://www.agropress.org.rs/tekstovi/10642.html http://free-st.htnet.hr/jim/tehnolog.html Uvod u ekonomiju, Dr. Fahrudin Šebić, Sarajevo 2004 SADRŽAJ 16 1. UVOD.........................................................................................1 2. PROCES PROIZVODNJE......................................................2 2.1. PROIZVODNA STRATEGIJA...........................................................3 2.2. Proizvodni ciljevi...................................................................................4 3. PROIZVODNJA PIVA.............................................................5 4. PROIZVODNJA PIVA U FABRICI CARLSBERG.............7 4.1. Vizija i ciljevi........................................................................................7 4.2. Model ciljeva........................................................................................7 4.3. Konceptualni model.............................................................................8 4.4. Procesi poslovanja................................................................................9 4.5. Model resursa.......................................................................................10 4.6. Organizaciono modelovanje.................................................................11 4.7. Sistemi podrške....................................................................................12 4.8. Funkcionalni zahtjevi...........................................................................14 4.9. Nefunkcionalni zahtjevi.......................................................................14 ZAKLJUCAK...........................................................................................15 LITERATURA........................................................... ...............16 17
Sign up to vote on this title
UsefulNot useful