1.

UVOD

Proizvodnja predstavlja usmjerenu aktivnost a kojoj je cilj dobiti proizvod koristan za

društvenu upotrebu. Kako po kvaliteti kao i troškovima i količini. U samom proizvodnom
procesu tvrtke pretvaraju faktore proizvodnje (rad i kapital) tj. inpute u konačan proizvod (out
put). Input se može podjeliti u tri kategorije: rad, sirovine i kapital. Radni inputi sastoje se od
kvalificiranih radnika (inženjeri, tehničari) nekvalificiranih (poljoprivrednici) te od
menadžera i poduzetnika. U neke od sirovina spadaju hmelj, slad, voda i struja a sam kapital
uključuje zgrade i druge komplekse te same strojeve koji su potrebni u proizvodnom procesu.
Proizvodnoj tehnologiji je cilj da kao cjelina daju bolji rezultat proizvodnje nego što bi ih dali
njegovi dijelovi samostalno. Teško je napraviti neku podjelu u proizvodnji i tehnologiji jer se
sastoje od sistema i pod sistema ali su istovremeno i dio nekog većeg sistema koji su u
konačnici uvezani u cjelinu. Proizvodna tehnologija obuhvata skup tehnoloških sistema kao i
drugih tehničkih, informacionih i energetskih struktura koje na određen način obezbjeđuju
izvršavanje unaprijed postavljenih ciljeva proizvodnog procesa.
 2. PROCES PROIZVODNJE

Proizvodnja predstavlja osnovno područje ljudske djelatnosti. Za upravljanje

proizvodnjom može se reći da predstavlja upravljanje promenama u sistemu koje se odvijaju
primjenom određene tehnologije, kojima se ulazne veličine pretvaraju u izlazne veličine-
rezultate procesa (proizvodi i usluge).

U ulazne veličine spadaju: enrgija, materijal, rad, kapital1 i informacije i određene su

vrstom proizvodnje.

(tehnološki
proces)
U sistemskom pristupu upravljanja organizacijom, odgovornost menadžera
proizvodnje jeste se koristi povratnom vezom informacija kako bi se pravovremeno
prilagodile ulazne veličine i primenjena tehnologija sa krajnjim ciljem ostvarenje planiranog

1
U ekonomskoj teoriji pod pojmom kapitala podrazumijevaju se dvije različite ekonomske kategorije: jednom
se time označava fizički kapital koji podrazumijeva količinu novca koja je uložena u neki oblik imovine (zemlja,
zgrade, mašine) s ciljem da se tom imovinom obavlja neka ekonomska aktinvost; drugo shvatanje kapitala je
sadržanou pojmu finansijski kapital koji ima oblik novca i vrijednosnih papira.
1
tj. željenih izlaznih veličina (proizvoda i usluga. Pri tom ne sme se zanemariti uticaj
okruženja koje se uslovno može razdvojiti na: unutrašnje i spoljašnje.
Ostale poslovne funkcije izvan proizvodnje čine unutrašnje okruženje i mogu imati
značajan uticaj na poslovnu politiku, potrebne resurse, prognozu potražnje, postavljene
ciljeve proizvodnje, ili uvažavana ograničenja. Iz tog razloga od menadžera odgovornih za
proizvodnju se traži uvažavanje novo nastalih promena u unutrašnjem okruženju.
Ne samo da nastaju česte promene unutar organizacije, već se preduzeće mora suočiti
sa učestalim promenama koje se dešavaju na makro planu i koje čine spoljnje okruženje
poslovanja jedne organizacije. Okolina izvan organizacije može se menjati u ime pravnih,
političkih, društvenih ili privrednih uslova, prouzrokujući odgovarajuće promene u
proizvodnim ulazima, izlazima i procesima, te stalne promene u okruženju predstavljaju
pravilo, a ne izuzetak.

Upravljanje proizvodnjom podrazumijeva stalnu kontrolu proizvodnog sistema i

njegove okoline. Značajne promijene u okolini mogu izazvati menadžment da mijenja: ulazne
veličine, planirane izlaze (rezultate procesa), sistem kontrole ili samu proizvodnju (procese
transformacije-primijenjenu tehnologiju). Na primjer promjene u ekonomskim uslovima
poslovanja mogu izazvati menadžere proizvodnje da izmjene svoje prognoze o potražnji, tj.
planirane veličine serija, pa da se zbog toga angažuju na zapošljavanju još ljudi i proširenje
kapaciteta, kako bi se odgovorilo novoj potražnji. na suprot povećanoj potražnji za
proizvodima ili uslugama, promjene u unutrašnjem okruženju u smislu nemogućnosti
ostvarenja zahtijevanog kvaliteta rezultata procesa treba da utiče na menadžere proizvodnje
da ponovo ispitaju svoje postupke obezbjeđenja kvaliteta, kako bi proizvodnju doveli u red.

2.1. PROIZVODNA STRATEGIJA

Proizvodna funkcija u okviru organizacije nikad nema neutralnu ulogu. Ona je ili
konkurentno oružje ili kamen spoticanja za organizaciju.
Osnovni zadatak proizvodne funkcije je da omogući realizaciju proizvodnih procesa,
odnosno proizvodnju roba i usluga u skladu sa zahtevima kupaca. Od ispunjenja ovog
zadatka direktno će zavisiti konkurentnost organizacije na tržištu. Što znači da se u sadašnjim
uslovima pojačane konkurencije i globalizacije tržišta na proizvodnju i proizvodne procese ne

2
može više gledati kao na mesto u poslovnom sistemu gde se samo stvaraju rezultati procesa
(roba i usluga) već kao na mesto gde se stiče konkurentna moć za poslovanje.
Postizanje konkurentne prednosti kroz poboljšanje karakteristika procesa proizvodnje
i prizvoda i usluga, u sadašnjim uslovima treba da bude pravi strateški odgovor proizvodne
funkcije na:
 povećanu konkurenciju proizvođača roba i usluga na tržištu
 na potrebu za povećanjem produktivnosti rada kako bi se zadovoljila povećanu
potražnju kupaca i
 zadovoljenje povećanih očekivanja kupaca u pogledu zahteva kavaliteta.

Poslovnom strategijom određuje se kako će pojedini posao biti konkurentan na tržištu.

S obzirom da najveći broj organizacija obavlja grupu povezanih poslova, podrazumeva se da
svaka od njih predstavlja jednu stratešku jedinicu. To znači da menadžment za svaki posao
treba da pronađe sopstvenu osnovu za konkurentnost u zavisnosti od pojedinih marketinških
segmenata i proizvoda sa kojima se nastupa na tržištu. Porter je 1980. godine je
indentifikovao tri opšte poslovne strategije koje koriste organizacije kako bi postigle
konkurentnu poziciju na tržištu. To su:

 proizvodnja bazirana na niskim troškovima

 proizvodnja sa diferencijacijom proiizvoda i
 proizvodnja usmerena na tržište
Svaka od ovih poslovnih strategija implicira odgovarajuću proizvodnu strategiju. Međutim u
tekućem poslovanju sposobnost konkretne proizvodnje može uticati na izbor poslovne
strategije te se proces proizvodnje može iskoristiti za stvaranje vitalne poslovne strategije.

2.2. PROIZVODNI CILJEVI

Izabrana proizvodna strategija i definisana misija, kao i razmatranje specifičnih

prednosti organizacije predstavljaju potreban, ali nedovoljan element za vođenje konkretnih
akcija na upravljanju proizvodnjom, pa je kao treći element formulisanja proizvodne stategije
potrebno definisati proizvodne ciljeve

3
 Cilj predstavlja uočavanje željenih rezultata koje treba ostvariti u određenom
vremenu. Proizvodni ciljevi organizacije treba da budu jasno definisani za ključne elemente
proizvodnog sistema i daju se za određeni vremenski period.

Pri nastupu na tržište kako bi obezbedila stabilnu poziciju na tržištu organizacija može
se odlučiti za četri sledeća proizvodna cilja:
 minimizacija troškova
 visok nivo kvaliteta
 kraći rok isporuke
 velika fleksibilnost
Ciljevi proizvodnje se moraju iskazati kvantitativnim pokazateljima i odnose se na
rezultat koji treba ostavariti u kratkoročnom i dugoročnom periodu.Ciljevi predstavljaju
razradu misija u kvantitativnom smislu. Organizacija pravilnim utvrđivanjem dugoročnih
(strateških) i taktičkih ciljeva postavlja temelje detaljnom planiranju rada (izrada godišnjih
planova) i stvara uslove za njihovu operacionalizaciju.

3. PROIZVODNJA PIVA
Pivo je osviježavajuće piće sa malim sadržajem etil – alkohola, zasićen ugljen –
dioksidom, karekterističnog ukusa sa blagom gorčinom hmelja i specifičnog mirisa. Osnovne
sirovine za proizvodnju piva su pivarski slad, pivarski kvasac, hmelj i voda. Voda je glavni
dio svih napitaka. Ona služi kao rastvarač. Slad daje pivu sastojke ekstrata od koga zavisi
punoća okusa i koncetracija osnovnog ekstrata piva. Hmelj konzervira pivo i daje mu ugodan
miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome šećer prelazi u alkohol
i ugljen dioksid. Proizvodnja piva se dijeli na tehnologiju slada i tehnologiju piva.
Tehnologiju slada obuhvata: čišćenje i sortiranje ječma, močenje ječma, sušenje zelenog
slada, oslobađanje slada od klice i poliranje.

Tehnologija piva obuhvata: proizvodnju sladovine, glavno i naknadno vrenje, bistrenje i

punjenje piva.

Proizvodnja piva se sastoji od dvije osnovne faze: od pripremanja sladovine i vrijenja.

Pripremanje sladovine obuhvata niz operacija: usitnjavanje – drobljenje pivarskog slada;

4
ukomljavanje drobljenog slada; kuvanje komine; cijeđenje sladovine; ohmeljavanje
sladovine; cijeđenje ohmeljene sladovine; hlađenje ohmeljene sladovine; bistrenje sladovine.
Vrijenje je glavno i naknadno.

Pripremanjem sladovine dobija se ekstrakt pivarskog slada, a od njegovog sastava

zavisi vrsta piva. Kako pivarski slad sadrži samo 10 – 15% materijala rastvorljivih u vodi
(šećeri, dio bjelančevina i proizvodi njihove razgradnje), to se ukomljavanjem drobljenog
pivarskog slada, ako su uslovi za djelovanje nezima prisutni u sladu optimalni, mijenjaju
nerastvorljive materije slada, uglavnom skrob. Pod dejstvom enzima amilaze slada, skrob se
prevodi u maltozu i dekstrine, a pod dejstvom proteolitičnih enzima razlažu se bijelančevine.
Time se nerastvorljive materije prevode u šećere i druge organske materije koje se rastvaraju
u vodi, odnosno postiže se maksimalna ekstrakcija pivarskog slada.

Sastav sladovine zavisi od vrste slada, te od načine na koji se izvode pojedine faze i od uslova
pod kojima se one odvijaju, a posebno od postupka ekstrakcije.

Drobljenje slada je veoma važna operacija. Od kvaliteta mliva, to jeste od stepena drobljenja
slada zavise brzina ošećerenja, iskorišćavanje ekstrakta, kao i brzina i efekat filtracije
sladovine. Slad se drobi u mlinovima na valjke, različitih konstrukcija (sa 2, 3, 4, 5 ili 6
valjaka, koji mogu biti ravni ili žlebljeni). Bolji efekat postiže se ako je slad sitno drobljen, uz
uslov da plevin omotač ostane nerazdrobljen.

U uslužnim organizacijama prizvodna i marketinška (prodajna) funkcija teže bliskoj

povezanosti. To je neophodno jer se usluge koriste u isto vreme i na istom mestu na kojem
5
su proizvedene. Tako da se može reći da su uslužne organizacije i marketinški i proizvodni
entiteti.
Za razliku od uslužne delatnosti kod koje je neophodna bliska saradnja funkcija
marketinga (prodaje) i proizvodnje, u industrijskoj proizvodnji marketing i proizvodnja su
zasebne funkcije i proizvodnja i prodaja vrše se odvojeno. Objedinjavanjem aktivnosti koje
vrše funkcije marketinga i proizvodnje značajno bi se unapredila industrijska proizvodnja i
bolje odgovorilo na potražnju za proizvodima i u sadašnjim uslovima globalizacije tržišta i
oštre konkurencije predstavlja važan i težak zadatak višeg menadžmenta.

4. PROIZVODNJA PIVA U FABRICI CARLSBERG

4.1. Vizija i ciljevi

Vizija fabrike Carlsberg jeste da postane vodeća u proizvodnji i prodaji više vrsta
piva, pritom zadovoljavajući visok nivo kontrole i kvaliteta. Da bi se ovo postiglo potrebno je
maksimalno automatizovati sve segmente proizvodnje i pakovanja.

4.2. Model ciljeva

Cilj fabrike Carlsberg jeste prelazak sa 5. na 2. mesto po količini proizvodnje piva.

Ovo je moguće postići visokim stepenom automatizacije, zatim kontrole i, naravno,
povećanom količinom proizvodnje.

Da bi kontrola bila uspešna potrebne su savremene laboratorije, kao i kvalifikovani

kontrolori. Savremena automatizacija podrazumeva savremene tehnologije i dobru
organizaciju u procesu proizvodnje.

Ova pivara ima cilj da u roku od dve godine poveća godišnju proizvodnju piva sa 90
na 120 Mhl (miliona hektolitara). Na to će naravno prevashodno uticati povećanje broja
kupaca, marketing (tj. reklamiranje) i naravno povoljna cena. Jasno je da na povećanje broja
kupaca sem navedenog u mmnogome utiče i kvalitet piva kao jedna od najbitnijih odlika ove
vrste proizvoda. Ovde se može uvesti i promotivna ponuda za nove kupce.

Još jedan od bitnijih uslova za postizanje vodeće pozicije jeste da kupci budu
zadovoljni, odnosno da proizvod zadovolji njihova očekivanja. Naravno, bitno je i da se roba
isporučuje u dovoljnim količinama i na vreme.

6
 Cilj fabrike Carlsberg je prikazan Dijagramom 1. Ovaj model cilja služi kao početna
tačka za predstavljanje implementirane vizije, u ovom slučaju za postavljanje navedene
fabrike u jednog od vodećih proizvođača piva.

<<Cilj>>
Vodeca pozicija : Kvantitativni cilj Kvantitativni cilj
Ciljna_vrednost = 2
Trenutna_vrednost = 5 Opis_cilja : String
Merna_jedinica = redno mesto po Ciljna vrednost : String
Trenutna_vrednost : String
proizvodnji piva
Jedinica_mere : String
(kompletno)

<<Cilj>>
Kvalitativni cilj
Automatizacija : Kontrola : Zadovoljni kupci :
Kvantitativni cilj Kvalitativni cilj Kvantitativni cilj Opis_cilja : String

(nekompletno) (nekompletno) (nekompletno)

Savremena Dobra Kvalifikovani Kvalifikovani Proizvod Isporuka dovoljne

tehnologija : organizacija : kontrolori : kontrolori : zadovoljava kolicine proizvoda
Kvantitativni cilj Kvalitativni cilj Kvalitativni cilj Kvalitativni cilj ocekivanja kupca : na vreme :
Kvantitativni cilj Kvantitativni cilj

<<problem>> Kolicina proizvodnje : Kvantitativni cilj

Veca kontrola Ciljna_vrednost = 120
usporava i smanjuje Trenutna_vrednost = 90
proizvodnju Merna_jedinica = Mhl godisnje
(nekompletno)

Promotivna ponuda
Cena : Reklama : Puno kupaca : za nove kupce :
Kvantitativni cilj Kvalitativni cilj Kvantitativni cilj
Kvantitativni cilj

Dijagram 1: Model ciljeva

4.3. Konceptualni model

Konceptualni model koji upotpunjuje model cilja fabrike Carsberg je prikazan na

Dijagramu 2. Poslovni plan je najbitniji za uspeh i postizanje datog cilja. Poslovni plan
podrazumeva dobar marketinški plan, odličnu strategiju proizvodnje i naravno uključuje
poslovne ideje koje su motivisane od strane vizije i ciljnog modela. Dobro razvijen i
osmišljen poslovni plan treba da rezultira povećanjem proizvodnje i povećanjem kvaliteta.
Marketinški plan, koji je zasnovan na analizi tržišta, i povećanje proizvodnje vode ka vodećoj
poziciji. Broj narudžbina voki ka povećanju proizvodnje, a analiza tržišta se zasniva na
zahtevima za kupovinu.

Strategija proizvodnje je jedna od ključnih koncepata kompanije. Ona se bazira na

analizi tržišta, a sastoji se iz automatizacije i kontrole, koji utiču na kvalitet i proizvodnju
piva.

7
 treba da rezultira Povecanje
proizvodnje
i kvaliteta

Vodeca treba da vodi Marketinski sastoji se od Poslovni

pozicija plan plan Poslovne ideje

utice na
vodi ka Vizija
Analiza
trzista utice na
*
Povecanje Ciljni model
bazira
proizvodnje se na
Strategija sastoji se iz
Proizvodnja
sastoji proizvodnje razvija
se iz rezultuje
u proizvodi
* * utice na *
Proizvod utice na
Kontrola Kvalitet (pivo) Automatizacija
utice na
* rezultuje 0..1 0..1
0..1 proizvodnjom
i isporukom dostavlja 0..1
Narudzbina Isporuka
vodi ka u vezi sa
* daje
Kupac Zahtev
* ima
zasniva se na

Dijagram 2: Konceptualni model

4.4. Procesi poslovanja

Procesi poslovanja se odnose na vizije i ciljeve koji su prethodno opisani. Dijagram 3

prikazuje proces poslovanja fabrike Carlsberg. Svaki proces je predstavljen ciljem koji se
treba ostvariti. Takođe, to su i koraci koji su neophodni za ostvarenje poslovanja, tj.
proizvodnje ili za podršku celokupnom sistemu.

Proces razvoja marketinga odnosi se na rangiranje brendova na tržištu kao ulaza i

ekspanziju marketinškog plana kao izlaza i ima za cilj postizanje vodeće pozicije.
Marketinški plan kao deo celokupnog plana poslovanja kontroliše proces razvoja poslovanja,
čiji je osnovni cilj postizanje povećanog kvaliteta i proizvodnje. Poslovni plan kontroliše
procese razvoja proizvoda i razvoja proizvodnje.

Proces razvoja proizvoda ima za cilj zadovoljenje kupca i kao izlaz – konačan
proizvod. Proces razvoja proizvodnje ima za cilj efikasnu proizvodnju, a kao izlaz mogućnost
8
proizvodnje. Proces isporuke za ulaze ima proizvod i mogućnost proizvodnje, kao i
narudžbinu, a za izlaz pivo koje se isporučuje. Glavni cilj ovog procesa je isporuka dovoljne
količine na vreme.

<<cilj>>
<<postize>> Vodeca pozicija
<<resurs>> <<proces>>
Rangiranje brendova Razvoj marketinga
na trzistu

<<resurs>>
Marketinski plan
<<cilj>>
<<cilj>>
<<kontrolise>> Povecan kvalitet
<<postize>> i proizvodnja Isporuka dovoljne
kolicine na vreme
<<proces>> <<postize>>
Razvoj poslovanja
<<resurs>> <<proces>> <<fizicki>>
Narudzbina Isporuka Pivo

<<resurs>>
Poslovni plan <<cilj>>
Zadovoljenje kupca
<<kontrolise>> <<kontrolise>> <<postize>>

<<proces>> <<resurs>>
Razvoj proizvoda Proizvod

<<proces>> <<resurs>>
Razvoj proizvodnje Mogucnost
proizvodnje

<<postize>> <<cilj>>
Efikasna proizvodnja

Dijagram 3: Procesi poslovanja

4.5. Model resursa

Na Dijagramu 4 prikazan je model resursa fabrike Carlsberg. Svako pivo je

okarakterisano serijskim brojem i tipom, kao i vrstom ambalaže. Serije piva se koriste pri
organizaciji i grupisanju. Etiketa piva na sebi mora da sadrži tačne informacije o sastojcima i
rok upotrebe. Svaka narudžbina, kojom se naručuje pivo, mora da ima datum, a isporuka
treba da ima datum i mesto isporuke. To su neka od ograničenja koja moraju biti zadovoljena.

9
 Specifikacija veze piva

Opis: Tekst
Rok upotrebe: Datum

Brendovi Pivo
mogu biti: moze biti:
- Carlsberg - u stak. boci
- Tuborg - u PET amb.
- Holsten - u buretu
- Lav

* *
Pravila * Tip piva opisan sa
* Pivo * Veza
tipa piva * Opis Opis * piva

odnosi se na osnova za

rezultira proizvodnjom
0..1
* 0..1 i isporukom
*
Narudzbina Pivo u ambalazi Mesto isporuke
Kupac ima za 1..
*
Datum Serijski broj Datum i mesto isporuke
* * *
koristi koristi dobija isporucuje
se za se za na

Narudzbina za Narudzbina Narudzbina Odeljenje Odeljenje

pivo u staklenim za pivo u za pivo u za proizvodnju za pakovanje Magacin
bocama PET ambalazi buradima

Dijagram 4: Model resursa

4.6. Organizaciono modelovanje

Organizaciona struktura je prevashodno bitna za predstavljanje odgovornosti svake

organizacione jedinice. Dijagram 5 ilustruje strukturu organizacionih jedinica u fabrici piva
Carlsberg. Te jedinice su:

 Odeljenje za kontrolu,
 Odeljenje za proizvodnju,
 Odeljenje za pakovanje,
 Odeljenje za održavanje,
 Odeljenje za razvoj i istraživanje,
 Odeljenje za marketing,
pri čemu je Odeljenje za pakovanje podeljeno na tri pododeljenja, i to na:

• Odeljenje za pakovanje u staklenu ambalažu

10
 • Odeljenje za pakovanje u PET ambalažu

• Odeljenje za pakovanje u burad.

Fabrika piva
Carlsberg

Odeljenje za Odeljenje za Odeljenje za Odeljenje za Odeljenje za Odeljenje za

kontrolu proizvodnju pakovanje odrzavanje razvoj i marketing
istrazivanje

Odeljenje za Odeljenje za Odeljenje za

pakovanje u pakovanje u pakovanje u
staklenu PET ambalazu burad
ambalazu

Dijagram 5: Organizaciono modelovanje

4.7. Sistemi podrške

Dijagram 6 predstavlja sisteme podrške, koji upotpunjavaju proizvodnju i pakovanje

piva.

11
 Sistem za razvoj i
istrazivanje

Sistem za Sistem za
Automatizacija
kontrolu odrzavanje

Baza podataka
proizvodnje

Dijagram 6: Sistemi podrške

Sistem za kontrolu je sistem koji obuhvata kontrolisanje sirovina, ispravnosti

ambalaže, procesa automatizacije u svim tačkama proizvodnje i pakovanja. Ovo
podrazumeva zajednički rad kvalifikovanih kontrolora i inteligentnih mašina za nadgledanje i
kontrolisanje.

Sistem za razvoj i istraživanje se sastoji iz hemijske, mikrobiološke i elektronske

laboratorije, čiji je cilj unapređenje celokupnog procesa proizvodnje, stavljajući akcenat na
kvalitet proizvoda.

Baza podataka proizvodnje je aplikaciona baza podataka koja sadrži informacije o

svakoj tački procesa proizvodnje i pakovanja.

Automatizacija predstavlja kontinualni tok proizvodnje upravljan mašinama i

računarima koji se podhranjuju podacima iz pomenute baze podataka. Ovaj proces
nadgledaju kvalifikovani radnici. Automatizacija obuhvata i servisne aktivnosti koje izvodi
mašinsko i elektro održavanje.

Sistem za održavanje obuhvata servisne aktivnosti koje izvodi mašinsko i elektro

održavanje i odnosi se na održavanje automatizacije i sistema za kontrolu.

Sistem za razvoj i istraživanje je uzajamno povezan sa sistemom za kontrolu. Sistem

za kontrolu je dalje povezan sa automatizacijom i uzajamno povezan sa bazom podataka

12
proizvodnje. Baza podataka i automatizacija su, takođe, uzajamno povezani. Sistem za
održavanje je usko povezan sa automatizacijom.

Potrebno je svaki od ovih sistema stalno unapređivati i razvijati.

4.8. Funkcionalni zahtjevi

Zahtjevi koji funkcionalno moraju da zadovolje prethodno opisani problem jesu:

a) zadovoljenje kvaliteta proizvoda

b) zadovoljenje HCCP zahtjeva
c) kontrola sirovina
d) kontrola automatizacije
e) kontrola procesa proizvodnje
f) kontrola procesa pakovanja
g) proces menadžmenta
h) razvoj marketinga
i) razvoj proizvodnje
j) razvoj proizvoda
k) usavršavanje radnih lica...

4.9. Nefunkcionalni zahtjevi

Nefunkcionalni zahtevi mogu biti:

a) izgled ambalaže
b) starost potrošača
c) lokacija naručioca
d) prijevozno sredstvo za dostavu
Ostala pitanja koja se mogu razmatrati su točnost informacija, performanse,
pouzdanost i slično.

13
 ZAKLJUČAK

Proizvodni proces predstavlja ukupan proces rada proizvodnog sistema što

znači da podrazumijeva sve aktivnosti tokom pretvorbe ulaznih vrijednosti (inputa) u
projektovane izlazne veličine (outpute) proizvodnog sistema na putu stvaranja nove
vrijednosti. Proizvodni proces vrši se na tehnološkim i obradnim sistemima.
Proizvodnja predstavlja svrsishodnu djelatnost usmjerenu na dobijanje upotrebnih
vrijednosti i prisvajanje prirodnih resursa za ljudske potrebe što znači da predstavlja opšti
uslov za razmjenu materije između čovjeka i prirode odnosno vječiti prirodni uslov za život
ljudi pa je stoga jednako svojstvena svim oblicima ljudskog društva.

Proizvodnja predstavlja usmjerenu aktivnost koja ima za cilj dobijanje proizvoda

korisnih za društvo čija struktura varira u širokim granicama kako po vrsti tako i po kvalitetu
i količini.

Proizvodnja piva se dijeli na tehnologiju slada i tehnologiju piva. Tehnologiju slada

obuhvaca: ciscenje i sortiranje jecma, mocenje jecma, klijanje jecma, susenje zelenog slada,
oslobadjanje slada od klice i poliranje. Tehnologija piva obuhvaca:

1. Proizvodnja sladovine
2. Glavno i naknadno vrenje

3. Bistrenje i punjenje piva

14
 LITERATURA

http://www.agropress.org.rs/tekstovi/10642.html

http://free-st.htnet.hr/jim/tehnolog.html

Uvod u ekonomiju, Dr. Fahrudin Šebić, Sarajevo 2004

SADRŽAJ
15
1. UVOD.........................................................................................1

2. PROCES PROIZVODNJE......................................................2
2.1. PROIZVODNA STRATEGIJA...........................................................3
2.2. Proizvodni ciljevi...................................................................................4

3. PROIZVODNJA PIVA.............................................................5
4. PROIZVODNJA PIVA U FABRICI CARLSBERG.............7
4.1. Vizija i ciljevi........................................................................................7
4.2. Model ciljeva........................................................................................7
4.3. Konceptualni model.............................................................................8
4.4. Procesi poslovanja................................................................................9
4.5. Model resursa.......................................................................................10
4.6. Organizaciono modelovanje.................................................................11
4.7. Sistemi podrške....................................................................................12
4.8. Funkcionalni zahtjevi...........................................................................14
4.9. Nefunkcionalni zahtjevi.......................................................................14

ZAKLJUCAK...........................................................................................15
LITERATURA..........................................................................16

16