P. 1
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJ1

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJ1

|Views: 763|Likes:
Published by vesnako9216

More info:

Published by: vesnako9216 on Oct 22, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/21/2013

pdf

text

original

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA NOVI SAD

SEMINARSKI RAD PRAKSA U SPORTSKOM MENADŽMENTU ( Plan rada dve Male škole sporta za 2010. godinu )

PROFESOR: Dr. Nebojša Maksimović

STUDENT: Bojan Popović

Novi Sad, septembar 2010. godine

.......... Uvod Planiranje u sportu........................................................... 3........................................................................................ Literatura......... Utvrđivanje ključnog problema...............................1................1............................................................................. Uvod 2 ............................. 4 4...................................... 9 4. 4.............. Operativno planiranje..... 6 7 5..... 3... 11 5.......................... 2................................2. Statistički podaci vezani za fizičku kulturu u Kanadi .................................................................3...........SADRŽAJ 1.....3................................................................................ 12 14 15 16 1..................... 3 4 5 6 6 6 7 7 7 8 3........ Razvijanje ciljeva......................... Nastanak male sportske škole.................................2...................................................................4..............2.............................. Program rada Male škole sporta u Šapcu.......1........................ 10 4......................2........................................1................................. 2................ Primer Male škole sporta u Kanadi . Sportske grane koje obuhvata škola sporta............ 2................. Operativno planiranje ..... Idejni plan Male škole sporta.............. Razvojni plan i ciljevi Vaterpolo kluba Sava u saradnji sa Malom 11 5 školom sporta ............................................... Akcioni jednogodišnji plan škole Junak u Kanadi .... 3.................................................................................................. Zaključak....................................... Razvijanje mreže uzroka i efekata............... Rešavanje problema.........

kao što i predviđa i uzima u obzir buduće događaje i stanja. fleksibilan. a koje ovaj proces čine kompleksnim. Otuda i vodeća uloga pripada upravo planiranju.1 Na osnovu planiranja definišu se i realizuju sve ostale faze procesa upravljanja. kontinuiran i složen. ali i predviđaju nove okolnosti i mogućnosti za realizaciju istih. Proces planiranja u školi sporta je pre svega sveobuhvatan. 2006. jer na njemu počiva stalno obezbeđivanje kvalitetnog rada. cilj vaspitanja je bio društveno istorijski uslovljen i određen. 2 . 2006. već i na sve aktivnosti. praviti plan znači odgovorno pristupiti problemu.Kroz istoriju čovečanstva. razvili su se i različiti pravci i orjentacije. Dostignuća civilizacije. a ovde ćemo govoriti o procesu upraljaja u malim školama sporta. tako i u vaspitanju i obrazovanju. uslove i način njihove realizacije. Planiranje kao faza. nosi višestruke aktivnosti od kojih zavisi kvalitet rada u ovim školama sporta kao alternativnim zamenama za sportske klubove a ujedno i nadopunom za neralizovane sportske aktivnosti u okviru školskih programa. u toj meri da se najpre dijagnostikuje postojeće stanje. Podgorica. Znamo da se čak i najprostija ljudska aktivnost mora planirati da bi se mogla pratiti i efikasno realizovati. nužno su uticali na promene i pomake u svim sferama života. pa tako i u vaspitnoobrazovnoj. Planiranjem se obuhvataju svi akteri i sve aktivnosti i otuda je prva karakteristika ovog procesa sveobuhvatnost. Proces upravljanja malom školom sporta obuhvata niz upravljačkih akcija koje usmeravaju i regulišu prelazak škole iz stanja u kome se nalazi u novo. kvalitetnije stanje. Podgorica. zatim kontinuitet. a zahteva stalno angažovanje svih aktera. utvrđuju pravci akcije. tehnike. Iz različitosti ovih ciljeva. a ključna faza upravljanja je planiranje. Grupa autora: Model obezbjeđivanja kvaliteta u stručnom obrazovanju i obuci u Crnoj Gori. konstatujemo da upravljanje ovim školama sporta određuje budućnost ne samo škole već i velikog broja naraštaja koja kroz nju prolaze. Analizirajući probleme koji se javljaju u procesu upravljanja uopšte. što na kraju obezbeđuje najbolje stanje i kvalitetan i savremen vaspitno-obrazovni proces. pravce i globalnu strategiju razvoja. 2. Kao proces. Kao takav ne dozvoljava odgađanje. Planiranje u spotu 1 3 . Ono definiše ciljeve. ali i sadržajnim. Ono je neophodno jer predstavlja projekciju mogućih budućih stanja i određivanje daljih aktivnosti. Sledeća karakteristika bila bi fleksibilnost. a zatim i sve ostale o kojima ćemo govoriti.. planiranje se ne odnosi samo na sve postojeće strukture u školi sporta. Projekat VET2004. Realizaciju ciljeva moguće je postići samo dobrim upravljanjem. sliku. plan. koje obavljaju zaposleni u njoj. Časopis za pedagošku teoriju i praksu. Kontinuirani proces upravljanja školom takođe je podeljen na podprocese od kojih je na prvom mestu planiranje. Svako konkretno društvo je kroz njega saopštavalo svoje interese u odnosu na razvoj i ponašanje ljudi. Vaspitanje i obrazovanje. Kao i u svakoj drugoj ljudskoj delatnosti. tehnologije i društveni progres uopšte. a svaki od njih nosio je određeni koncept. razvoj nauke.2 ______________________ .

projektovanja novog ili reorganizovanja/ reinžinjeringa nekog postojećeg sportskog sistema. Najefektivniji način da se ta potreba zadovolji jeste uključivanje svog klubskog članstva u proces planiranja koji sve dovodi na put ka boljoj budućnosti. publiku i sponzore. Proaktivno planiranje u nestabilnom. tehnološki podsticanom poslovnom okruženju je kritično za postizanje uspeha u skoro svim delatnostima. Predvodnici organizacije predviđaju njenu budućnost i razgrađuju neophodne procedure i aktivnosti za ostvarivanje ove budućnosti. suočavanja sa teškim izborima i utvrđivanja prioriteta". načina na koji ona deluje. njenih resursa i "uskih grla". načina na koji članstvo u njima učestvuje (aktivisti-vežbači. Takvo planiranje zahteva analiziranje snaga koje deluju u okruženju i pravovremeno donošenje odluka o alokaciji resursa. roditelji). Proaktivno planiranje je predviđanje budućih događaja. funkcioneri-administrativci. gledaoci-navijači. sportski menadžeri su mogli da uspešno vode svoje organizacije reagujući i iščekujući promene u sociokulturnim sklonostima sportske publike (Pociello). Planiranje može da se definiše kao razmatranje: • • • • Gde smo sada Gde želimo da stignemo Kako ćemo tamo da stignemo Kako ćemo znati da smo tamo stigli Radna definicija planiranja obuhvata razmatranje sledećih pitanja: • • • • Šta su naše osnovne vrednosti? U šta smo uvereni? Šta je filozofija i svrha naše organizacije? Radi koga postojimo? Šta je naša svrha? Gde smo sada? Koje su naše snage i slabosti? Gde želimo da stignemo? Koji su naši ciljevi? 4 . Prvi susret sa sportskom organizacijom zahteva njeno razumevanje kao sistema: upoznavanje njenih vitalnih elemenata/ delova i njene strukture. Takav reaktivni stil menadžmenta bio je dovoljan da održi aktivnosti sportske organizacije u zadovoljavajućem okviru. Danas promene nastupaju brzo i iz više pravaca. pre pristupanja osnivanju ili novom planskom ciklusu organizacije sa poslovnim ciljevima.Uspešno planiranje sportske organizacije zahteva da svi aspekti njenog delovanja budu povezani i predstavljeni u jedinstvenom poslovnom planu. nije u stanju da preduzme neophodna prilagođavanja i zato gubi klijente. Povećanje šanse za poslovni uspeh zahteva da se. istraži i proceni delatnost u kojoj će se poslovanje odvijati kao i njeni ciljevi. troškova i cena. treneri.Planiranje se opisuje kao "proces samo . Donedavan. Snalažene u toj analizi olakšava poznavanje menadžerske funkcije organizovanja . Odluke su zasnovane na predviđanjima budućih stanja okruženja nasuprot reagovanju na različite krize kada one već nastupe. Bez obzira na raznovrsnost sportskih klubova i školi sporta.ispitivanja. kod svih klubova i škola se javlja potreba da budu dobro organizovani radi vođenja njihovih aktivnosti. prednosti i slabosti procesa upravljanja. volonteri. Reaktivni menadžer se u takvim okolnostima teško snalazi.

Njihovo formulisanje je ponavljaući stalan proces. pritom moraju biti dovoljno stvarni da iostvare uticaj na organizaciju. konsultante i stručnjake ova reč ima različito značenje i sama po sebi nije u toj meri bitna koliko je bitno da se u sportskoj organizaciji bilo kog tipa usaglase stavovi povodom određenih značenja reči pre nego se pristupi samom postavljanju cilja i pravljenju adekvatnog plana rada u odnosu na to. Evaluacija treba da se vrši kao stalan proces tokom čitave godine. Tako su ciljevi: ishodi po sebi i nisu sredstva za postignuće. U integralnom pristupu planiranju organizaciono planiranje ili strategijski aspekt planiranja obuhvata formulaciju misije. Blagovremeno uložen trud u pažljivo procenjivanje onoga što se želi smanjiće vreme koje je neophodno za procenjivanje i kontrolu izvršavanja planova. operativno planiranje ili programiranje obuhvata neprekidni proces postavljanja i dodeljivanja zadataka.2005. U stvarnosti najčešće dolazimo do zaključka da je takav pristup planiranju nemoguć. 3 2. da jedna faza mora de se završi pre nego što naredna može da se preduzme. utvrđuju ono što želimo a neo no što već činimo. Dr Aleksandar Raič.• • • Kako ćemo tamo stići? Koji su naši zadaci i strategije? Kako ćemo doneti odluke? Koja je struktura naše organizacije? Kako ćemo znati da smo tamo stigli? Mnogi teoretičari shvataju planiranje kao linearni (jednosmerni) proces. Novi Sad. Razvijanje ciljeva Za različite grupe. filozofije. Oni smatraju da taj proces ima početak i kraj i da svaki korak mora da se završi pre nego što sledeći počne. 5 . Blagovremeno i dobro promišljen skup ciljeva siguran je oslonac za ostatak strategije planiranja. Ciljevi su tako široki opšti iskazi o tome šta organizacija nastoji da postigne. realizaciju aktivnosti. Filozofija i ciljevi sportske organizacije treba da se preispituju najmanje jednom u dve godine kako bi novi članovi uprave i kadrovi (stručnjaci) bili u toku i imali solidno razumevanje vrednosti organizacije. vremenskih rasporeda. revidiraju se i inoviraju u intervalima od 2-3 godine). ciljeva i strategija (trajni planski dokumenti. treba da pokažu postignuće koje ne bi bilo moguće bez intervencije organizacije i oni takođe prositiču iz izjave o svrsi ili filozofiji. Ciljevi treba da se postavljaju godišnje za organizaciju kao celinu. 3 Dok su zadaci posebni iskazi o tome šta organizacija želi da postigne u određenom vremenu.1. ______________________ 3 “Sportski menadžment” Dr Nebojša Maksimović. Takođe ne mora. Delatnosti počinju sa počinju sa postavljanjem ciljeva za narednu godinu a filozofija i izjava o misiji mogu da razrade kasnije. U mnogo slučajeva planiranje se postiže bez napisane filozofije i dobro promišljenih ciljeva. delovanje strukture i stalnu evaluaciju planova. kao i za svaki projekat i poseban program koji organizacija preduzima.

Problem postavlja situaciju u nepoželjnom. Na probleme se može gledati kao na nešto što može da se otkloni u potpunosti ili na nešto što može da se reši delimično. ograniče na realan nivo čime se efektivna intervencija definiše mogućom. Problem postavlja situaciju u nepoželjnom.2. Na kojim tačkama uzroka i posledica treba preduzeti intervenciju 4. To planiranje 6 . Kako postići promenu sadašnjeg u željeno stanje organizacije 3. 3. Operativno planiranje Postavljanje smernica za rešavanje problema je osnova operativnog planiranja. Pristup planiranju kao rešavanju problema usresređuje organizaciju na nekoliko vitalnih područja njenog rada i razvoja i na taj način process planiranja oslobođa nesfrsishodnog detaljisanja. ograniče na realan nivo čime se efektivna intervencija definiše mogućom. Izuzetno je važno da se smernice postave tj. negativnom terminu dok cilj postavlja situaciju u pozitivnom. dok se smernice mogu odnositi na celinu problema ili na njihov deo. Izuzetno je važno da se smernice postave tj. želejnom smislu. Kojim redom delovati 3.1. aktivnosti. gubljenja u masi podataka i činjenica koje se često ne nalaze na liniji glavnih ciljeva razvoja organizacije. 3. negativnom terminu dok cilj postavlja situaciju u pozitivnom. Osnova pitanja koje vodeći tim bilo kog sportskog kluba i organizacije postavlja sebi pri rešavanju problema su: 1. dok se smernice mogu odnositi na celinu problema ili na njihov deo. Na probleme se može gledati kao na nešto što može da se otkloni u potpunosti ili na nešto što može da se reši delimično. resursi neophodni da se prebrosdi kriza između aktuelne stvarnosti i budućeg stanja sadržanog u cilju 2.2. Koje su etape. Rešavanje problema Između sadašnje stvarnosti i projektovane buduće situacije postoji široka lepeza problematičnih momenata koje treba rešiti sistematizovanim paralelnim aktivnostima koje dovode određeni sportski klub u željeno stanje organizacije. Utvrđivanje ključnog problema Utvrđivanje klučnog problema je od suštinske važnosti za pravljenje bilo kakvog kratkoročnog ili dugoročnog plana u određenoj sportskoj organizaciji. želejnom smislu. Operativno planiranje Postavljanje smernica za rešavanje problema je osnova operativnog planiranja.2. Time postavljeni razvojni cilj sam po sebi predstavlja problem.

). kordinacija pokreta. . Model definisanja problema Paukova mreža (Slika 4. Ovo je ujedno najsnažniji motiv pristupanju rešenjea problema. 4. Polazna tačka u rešenju ovaoga je prihvatanje činjenice da problem postoji i da se on izražava svima prihvatljivom merom. i dr. Redovnim vežbanjem se razvija motorika. gde se oko ove centralne smernice razgranava mreža izvedenih problema. a koontinuirani rad utiče na porast sposobnosti i stvaranje osnova za dalje bavljenje bilo kojim sportom. Program škole sporta podstiče pravilan rast i razvoj dece. Razgranavanje već pomenute paukove mreže problem treba da svede na iskustvom potvrđene uzroke i efekte na kojemože da se deluje kako bi se postigle željene promene. Razumevanje svih faktora je osnova za proizvođenje promena. Ovako sagledan problem podrazumeva konsolidovanu strukturu aktivnosti koja ima svest o tome da problem nema jedan nego više uzroka. strana 36) govori o onom vidu planiranja koje ima za cilj dovođenje kluba na vrhunski takmičarski rang. 7 . Kroz timski rad se razvija druženje i takmičarski duh. Vežbanje je prilagodjeno sposobnostima svakog deteta. drugog trećeg i ostalih redova. Program rada Male škole sporta u Šapcu Program rada Male škole sporta u Šapcu u prvom redu ima za zadatak da razvije sportske navike u školskoj i predškolskoj populaciji kao i da se projekat proširi na sve škole u Šapcu. kako rekrativno bavljenje sportom tako i profesionalno i klubsko. pravilna tehnika orjentacije. U školi se pak stiču znanja o osnovnim sportskim disciplinama. najverovatnijeg faktora. 3.3. refleksi i kreativnost. Ukoliko postoje potrebni resursi takvih tačaka može da bude više a ukoliko su resursi skromni izbor može da se svede samo na jednu tačku ili se može svesti na utvrđivanje nekog opšteg pravila koje se ograničava na centar mreže problema. stiče se hrabrost i samopouzdanje. Na programskom planu male škole sporta može se upravo videti u kojoj meri je shvatanje problema na koje je ova škola u prošlosti nailazia bilo od važnosti u pravljenju njihovog idejnog plana. gde je zapravo od suštnske važnosti aktiviranje jednog. Razvijanje mreže uzroka i efekata Razlikovati uzroke od efekata problema je ključni postupak koji omogućava razvijanje strukture plana interevencije. Kada se dovrši celokupna mreža mogu se sagledati tačke na kojima organizacija može uspešno da interveniše.može biti uspešno ako svi njeni članovi uvide važnost ovoga i steknu široko razumevanje problema njenog razvoja. Razgranavanje treba da dovede do nivoa na kojem organizacija može da interveniše na efektivan način i sa resursima koje može da pribavi. čime bi se popularizovao sport. poboljšava fizičko i psihčko zdravlje.

-diplomirani trener košarke. plivanje.diplomirani trener plivanja. » Aktiv nastavnika OŠ "Stojan Novaković" iz UPFKŠ septembra 2007. VIII razreda. Jedan od gorućih problema je selektiranje dece za pojedine sportove i bavljenje sportom one populacije dečaka i naročito devojčica koji nisu imali mogućnosti da se pored nastave fizičkog vaspitanja uključe u sportske aktivnosti. u bazenima. poligoni i staze prepreka.profesori fizičke kulture Budimir Milojević i Borko Ankotić » MSŠ medicinska škola "dr Andra Jovanović". Program škole se obavlja kroz: elementarne igre. jer nije bilo potrebe za stvaranjem manjih udruženja. . a da ne pričamo o tome da je praktično došlo do gašenja mnogih aktivnosti kada su bazični sportovi u pitanju. 4. Lazarević" . kao i profesor fizičke kulture OŠ "23. Srdjan Kojadinović. godine pokreće projekat Mala sportska škola. gimnastika. Pored MSŠ OŠ "Stojan Novaković" u Udruženju pedagoga fizičke kulture Šabac oformljene su još tri Male sportske škole. VII . Problemi nastaju i kada je u pitanju 8 . i 20 dece predškolskog uzrasta. Oktobar" iz Klenka. godine.-diplomirani trener odbojke i mnoga druga zvanja u zavisnosti njihovog usmerenja. U poslednjih 15 godina došlo je do velike komercijalizacije rada sa decom kada je u pitanju bavljenje sportom.profesor fizičke kulture Dragan Vesković Problem nije samo u sistemu organizacije dečijih aktivnosti gde nastavnici nemaju nikakvog uvida u radu sa decom od 7 do 10 godina. gimnastike i atletike. u malom broju škola jedna ili dve i u IV razredu i naravno u srednjim školama. Registrovano je za bavljenje školskim i rekreativnim sportom. Među članovima ima i profesora iz okolnih opština. VI . Realizatori projekta su profesori fizičke kulture OŠ "Stojan Novaković" Zoran Ljubišić . a sa starijim uzrastom kada je već kasno samo na časovima fizičkog i sekcijama. Trenutno broji 65 članova i većina njih je sa visokom stručnom spremom i zvanjem profesor fizičke kulture opšteg smera ili određenih usmerenja gde se pored ovog zvanja stiču i određenja zvanja kao što su: . osnovni elementi sportskih igara. Zoran Novaković i Nikola Mihailović. atletika. Trenutno broji mnogo veći broj dece različitog uzrasta. vežbe oblikovanja. Nastanak male sportske škole Udruženje pedagoga fizičke kulture Šapca osnovano je sredinom 2000.profesor fizičke kulture Nemanja Ilić » MSŠ OŠ "Janko Veselinović" .predsednik projekta. muzičko ritmičke igre. . » MSŠ OŠ "Laza K.1. Svi rade u nastavi sa decom V . Broj dece je sa kojom se radi je impozantan i kreće se oko 12000.Deca se bave rekreacijom u zdravoj i bezbednoj sredini. Mala sportska škola je prvo oformljena sa 25 dečaka i devojčica školskog.

godinu Mala sportska škola obuhvata školsku decu svih uzrasta i oba pola. GRUPA OD I – IV RAZREDA Ovo je grupa koja čini okosnicu rada sportske škole. GRUPA OD V-VIII RAZREDA Po zavšetku osnovnog programa škole deci će prema psihofizičkim sposobnostima. U zavisnosti od uzrasta možemo ih podeliti na decu od I do IV razreda.koršićenje školskih prostora koji se iznajmljuju klubovima ili rekreativnim grupama. 4. Ovo bi praktično bio nastavak njihovog usavršavanja tako da bi se mogle korigovati eventualne greške u vršenju prethodnog selektiranja. lekarske preglede osposobi i usmeri za bavljenje određenim sportom ili rekreativnim aktivnostima. finalna merenja. Za učenike II . sportsko-tehničkim znanjem biti ponuđeno da nastave svoje sportske aktivnosti u određenom sportu pri nekom od klubova koji se odluče na saradnju u toku izvođenja programa. Idejni plan Male škole sporta za 2010. ali bi i za te generacije to bio dovoljan period da se izvrši pravilna selekcija. Realizacija ovih sadžaja bi za učenike prvog razreda trajala četiri godinie što bi u stvari i bio cilj škole da ih na ovakav način uz inicijalna. III i IV razreda bi se trajanje škole smanjilo. Sadržaji bi bili u okviru sportskih igara časova opšte fizičke prireme i oni bi bili ponuđeni od strane nastavnika ili bi učenici sami birali sport. Ovom prilikom bih se dotakao i rekreativnih sadržaja kada su letovanja i zimovanja u pitanju gde većina nastavnika fizčkog vaspitanja nije u mogućnosti da se zbog niza okolnosti uključi u realizaciju tih sadržaja. 9 . Na ovaj način bi klubovi iz određenih sportova dobijali selektiranu decu i samim tim bi se izbegli velike greške u radu postojećih sportskih škola koje rade samstalno ili pri nekom klubu. Za decu koja nisu zadovljila kriterijume jednačine uspešnosti u nekom od sportova ili oni sami ne žele da iz bilo kojih razloga uđu u trenažni proces po našoj preporuci biće ponuđeni rekreativni sadržaji u ovom uzrastu. U njoj bi se deca upoznavala sa širokim spektrom sportskih grana u okviru kojih bi se naravno posvetila pažnja bazičnim sportovima i sportskim igrama. kontrolna. gde se sem dece edukuju i roditelji. Ovo nije problem samo šabačkog okruženja već cele Srbije i zbog toga je nužan doprinos opštoj kulturi sporta upravo osnivanje ovakvih Malih škola sporta koje funkcionišu po principu sportskih klubova. od V do VIII i srednjoškolsku populaciju dečaka i devojčica. takmičenja.2.

šut. igra mini basket. Ukoliko se deci na ovakav način omogući bavljenje sportom Udruženje pedagoga fizičke kulture je spremno da stručno pokrije ovakav projekat koji bi u mnogome doprineo prevazilaženju dosadašnjih problema. startovi. Zatim. okreti. promena pravca kretanja. istrajnog brzog trčanja.U planove treba ubaciti što više takmičenja jer su deca ovog uzrasta već na zavidnom nivou obučenosti kada su sportske tehnike u pitanju. U ovom uzrastu treba planirati što više rekreativnih aktivnosti koje se izvode u prirodi. osnovni stav u odbrani. vođenje. hvatanje dodavanje lopte. šut. mesne zajednice. Potom gimnastika i u okviru nje rad na parteru. 4. U okviru sportske škole postoji niz osnovnih sportskih grana koje se razvijaju kod dece i to su u prvom redu atletika u okviru koje deca razvijaju tehnike hodanja. igra mini rukomet. rad nogama specifičan u vaterplou. poluvertikalan. Rukomet. Opštinske strukture. visovi.3. Razvojni plan i ciljevi Vaterpolo kluba Sava u saradnji sa Malom školom sporta 10 . horizontalan. Osnovne tehnike plivanja i izvedene specifične vaterpolo tehnike plivanja sa i bez lopte. osnovni oblici kretanja u napadu bez lopte. tehnika izvođenja šuta. bacanje kugle gde su discipline. skokove u dalj i vis. vertikalan položaj. košarka. iskoci.60.GRUPA OD I –IV RAZREDA SREDNJE ŠKOLE Za ovu grupu bi trebalo predvideti sadržaje prema izboru nastavnika i željama učenika.4. osnovne kretnje bez lopte. njihanja. tehnika oslonca u svm položajima. planinarenja i ronjenja.10 a teren 8m sa 12m. Sportske grane koje obuhvata škola sporta Vrlo razvijena grana u oviru škole sporta je plivanje i u okviru plivanja obuka neplivača. bočna kretanja. Zatim. visina obruča 2. 4. osnovne plivačke tehnike. prebačaji. Zatim škola sporta obuhvata i fudbal. mali fudbal i odbojku kao I mini odbojku gde je visina mreže 2. izleti sa pešačkim turama. preskoci. plivanja. Tehnika podizanja prijema i predaje lopte. vaterpolo i u okviru njega tehnike kretanja bez lopte. Ovo je samo idejni plan dok bi se planiranjem i programiranjem konkretno bavili nastavnici po formiranju grupa dece prema njihovim sposobnostima uslovima za rad i drugim faktorima koji su bitni za planiranje i programiranje. odlaskom na zimovanja i letovanja gde bi se u odmaralištima izvodili kursevi skijanja. hvatanje i dodavanje u mestu ikretanju. tehnike i težine prilagođene uszrastu i polu. klizanja. i posebno sve škole treba da se sa Udruženjem pedagoga i trenerima Male škole sporta kao i zainteresovanim klubovima uključe u realizaciju ovog projekta. igra na terenima prilagođena uzrastima. veslanja .

plivanja. sposobnosti i želje za bavljenjem sportom. više timskih i individualnih sportova. klizanja.Junak" je bogata i važna nadopuna. godine se planira unapredjenje ove saradnje.Junak" koristi iskustva PDRS i LTADP i ima zadatak. te se zavisno od uslova. Stoga će biti pojačan rad sa decom školskog i predškolskog uzrasta kroz obuke neplivača i škole stilova. gde bi trebala da se održi letnja obuka neplivača i škola plivanja. logorovanja i narodnim igrama. 2010. "Sportska škola . izvrši pripremu na celovitom i svestranom psiho-fizičkom razvoju deteta.Razvoj takmičarskih plivačkih i vaterpolo selekcija u skorijoj budućnosti kada se steknu uslovi za redovniji rad . Širenje kluba saradnjom sa drugim mestima u okolini Šapca koja imaju potrebnu infrastrukturu i obučen kadar i uvodjenje ovih programa razvoja u ta mesta. kako bi se ono spremno i samouvereno uključilo u takmičarski ili rekreativni sport. Trenutno je aktivna jedna ženska vaterpolo selekcija starosnog uzrasta 14-18 godina. a u okviru Male škole sporta koja je osnovana u Šapcu 2000. Klub će se u budućnosti fokusirati na proširenju broja članova prvenstveno organizovanjem velikih letnjih obuka neplivača kroz koje prolazi više stotina polaznika. godine uspostavljena saradnja sa Koceljevom. Većina zemalja koja ima jasan cilj i viziju o svom organizovanom sportu (rekreativnom i takmičarskom) oslanja se na "Program za dugoročni razvoj sportista" i sistem sportskih škola u njima. Cilj je da plivački i vaterpolo centri budu sva manja mesta u okolini Šapca koja za to imaju uslove. Polaznici škole imaju mogućnost da se na jednom mestu upoznaju sa elementima nekoliko različitih vrsta borbi. takođe. gde su održane letnje obuke neplivača i škole plivanja pod pokroviteljstvom VK Sava. U skladu sa Poveljom mladih sportista razvoj kluba u 2010. Za onu decu koja su već deo takmičarskog ili rekreativnog sistema "Sportska škola . Ovaj program razvoja sportista planiran je na nivou nacionanih ili pojedinačnih sportskskih saveza. vožnje biciklom. Razvoj i omasovljavanje ženskih plivačkih i vaterpolo selekcija. – . desetinama igara.Stručno usavršavanje svih trenera u skladu sa potrebama kluba 5. godine u saradnji sa osnovnim i srednjim školama. PDRS i LTADP – preporučuje i za sportiste koji su počeli sa ranom ili kasnom sportskom specijalizacijom najmannje 2-3 dodatne sportske aktivnosti u cilju punog razvoja svih psiho-fizičkih sistema.(LTADP)./ Program je namenjen isključivo deci srpske 11 . okušaju u veštini skijanja. VK Sava u saradnji sa UPFKŠ prethodnih godina je obučio više od 600 polaznika ovih kurseva. Takođe u tekućoj godini planira se saradnja sa Lipolostom. Tako je 2009. uspostavljanjem muške vaterpolo selekcije. godini se prvenstveno usmerava na psihofizički i socijalni razvoj dece u skladu sa nivoom zrelosti. da bez vezivanja za pojedinačne sportske organizacije. Primer male škole sporta u Kanadi Sportska škola “Junak “ je škola arhaičnog imena i moderne koncepcije koja okuplja decu školskog uzrasta oba pola. Škola spada u "Univerzalne sportske škole" koje su temelj u planiranju "Programa dugoročnog razvoja sportista" .Vaterpolo klub Sava trenutno ima više od 150 članova. jahanja.(PDRS) ili kako to u Kanadi zovu "Long Term Athlethe Development Program" .

vožnje biciklom.1 x sedmično (sredom) U drugom tromesečju trenizi se održavaju . jezika i moralnih vrednosti kroz bavljenje sportskim i društvenim aktivnostima i sadržajima Zadaci redovnog programa su: -Razvoj opštih i specificnih motoričkih sposobnosti -Usvajanje sportskih znanja. Neke od promena su deo standarda. Redovan program. plivanje.usmeravanje sportskog talenta Sruktura programa za šk. izlete i treninge u prirodi.1 Akcioni jednogodišnji plan škole Junak u Kanadi Sportska škola "Junak" je sportska škola univerzalnog tipa i radi po planu i programu strukturno podjeljenom na tri tromesečja u mlađoj uzrasnoj grupi i na dva semestra u starijoj uzrasnoj grupi. a (po mom saznanju) i Kanadi.1 x sedmično (sredom) Burlington Program se (za sada) izvodi jednom sedmično. fizički i sportski razvoj su žive materije i procesi koji nikad ne miruju i u ovoj školi se neprestano traži način da se unaprede. utorkom. a neke još nisu zaživele.vestina i navika -Razvoj kognitivnih i konativnih sposobnosti -Identifikacija . Dodatni program i Poseban program.praćenje . logorovanje.god. Poseban program obuhvata Školu skijanja i Sportski letnji kamp (dnevni i celodnevni). Ciljevi redovnog programa su: -Optimalan razvoj psiho-fizičkih sposobnosti svakog polaznika škole u cilju pripreme za rekreativni ili takmičarski sport. škola u svakoj školskoj godini organizuje i dodatne sadržaje kao što su jahanje. REDOVNI PROGRAM “Sportska škola Junak” je jedinstvena po svom programu u Ontariu. u sali. Sportisti.populacije. Osim redovnih aktivnosti u sportskoj dvorani. On se bitno razlikuje koncepcijom i sadržajem i nema klupske pretenzije i karakteristike. 12 . 5. 2010/2011: Toronto U prvom tromesečju treninzi se održavaju . neke su u procesu. veslanje.. -Očuvanje tradicije. Sve aktivnosti škole možemo svrstati u tri programa koja se međusobno nadopunjuju.2 x sedmično (sredom i petkom) U trećem tromesečju treninzi se održavaju . trenažni proces..

stafete. Školu odbojke ili Školu rukometa. Mere predostrožnosti: ulica.. Organizacija treninga tokom školske godine: Prvo Tromesečje/ Sreda Izborni sport (Škola košarke / rukometa) 13 .. Istorija-Baratanje palicom-Kontrola paka-Prijem i dodavanje-VođenjeŠutiranje-Tehnika vratara Igre sa i bez rekvizita Petak Sportska gimnastika (Gimnastička sala) Treće Tromesečje/ Sreda Sport Fudbal Prijem-Dodavanje-Vođenje-Šutevi -Tehnike golmana-Igra Atletika Trčanja ... Smetlar. -Postupci u urgentnim situacijama.STARIJA GRUPA U cilju temeljitijeg usvajanja elemenata i njihove primene u igri.Primena tehnika samoobrane Igre sa i bez rekvizita Drugo Tromesečje/ Sreda Sport Gimnastika. Kotrljanje-Bacanje-Hvatanje-Prijem i dodavanje lopte-Vodjenje Primena: Između četiri vatre..MLAĐA GRUPA Prvo Tromesečje / Sreda • • Osnovne tehnike sa loptom. Borilačke veštine Karate Stavovi-Kretanja-Udarci rukom i nogom-Blokade Samoodbrana. kao jednim od naših najpopularnijih i najtrofejnijih sportova. trgovina. Kretanje-Obrana-Parter Igre sa i bez rekvizita PLAN AKTIVNOSTI . kuca.. Istorija-Kolutanja-Ravnotežni položaji-Stav o šakama-Premet strancePreskoci Hokej s loptom. Elementi borbe.Bacanja Borenje Samoodbrana Ruski sistem borenja. PLAN AKTIVNOSTI .Skokovi .Program univerzalne "Sportske škole . igara i dodatnih sportova i dalje su zastupljeni u programu. Fokus programa starije grupe je na učenju osnova igara sa loptom kroz Školu košarke. program za stariju grupu podeljen je na dva semestra koji zaokružuju godišnji ciklus treninga.Junak" je zaokružen u celinu sa standardima koji retki mogu da prate.

Prijem. Statistički podaci vezani za fizičku kulturu u Kanadi * * * * * Kanadska deca danas troše 1/4 energije u odnosu na 1962.Kretanja. van postojećih u okviru profesionalnih. Tehničko-taktički elementi igre. 1/3 djece je toliko neaktivno da to predstavlja direktni rizik za njihovo zdravlje. Vođenje. Vođenje.2. rekreativnih i školskih klubova. Smečiranje. Kretanja. Blokovi. Stavovi. 5. Samo 18% škola u Ontariju ima predavače specijalizovane za fizčku kulturu. Igra. čime predstavlja izuzetak kao jedinstvena grupa koja primenom rada kakav je karakterističan u matici ostvaruje uspehe u sportu sa školskom i predškolskom populacijom koja se po svojim uspesima izdvaja iz ostatka zajednice.Stavovi. Prijem. Šutiranje. Zato te škole država ne 14 . Kretanja. Dodavanje.Drugo Tromesečje/ Sreda Izborni sport (Škola košarke / rukometa) Petak Sportska gimnastika (Parterna gimnastika/Trambolina) Trece Tromesečje/ Sreda Izborni sport (Škola košarke / rukometa) Škola Kosarke: Istorija. godinu. Ona time definitvno predstavlja deo rešenja kada su u pitanju ciljevi koje definiše godišnji trenažni plan ove škole. Igra Škola Odbojke: Istorija. Dodavanje.. Tehničko-taktički elementi igre. tehnicko-taktičke osnove igre . Stavovi. Igra. Smisao alternativne škole i jeste reagovanje na neadekvatnost državnih škola kada je fizička kultura u pitanju. 60% dece u Ontariju ne zadovoljava osnovne fitnes . Zaključak Izborom alternativne škole sporta za svoje dete. Šutiranje.Prijem. Dodavanje. Mala škola sporta Junak jeste deo pomenute populacije obuhvaćene istraživanjem ali ne i datim statistčkim podacima. Broj prekomerno gojazne dece se udvostručio od 1980. Škola Rukometa: Istorija. godine.standarde. roditelji indirektno iskazuju kritiku postojećem osnovnom školstvu. 6.

društveno-ekonomske promene u društvu koje se ogledaju u permanentnim reformama. Takav način sagledavanja omogućava formiranje realne vizije u rešavanju definisanog problema. Ove reforme nisu uvek išle na ruku onima zbog kojih su i stvarane pa su često upravo Male škole sporta kojih danas u Srbiji ima veliki broj iznikle kao moguća rešenja na sistemske prpuste postojećih osnovnih i srednjih škola kada je u pitanju fizička kultura. nemoguće realizovati planove i programe ovih škola. nego je nužno uključivanje i Ministarstva sporta u saradnji sa roditeljima. Naime. U tom smislu organizacija timskog rada u malim školama sporta više se pojavljuje kao potreba u cilju povećanja efikasnosti u realizaciji zadatih planova i programa koji su izvesna nadopuna za nerealizovane fizičke aktivnosti u redovnim školama. Škola kao otvoreni društveni sistem izložena je različitim uticajima unutrašnjih i spoljnih faktora. gde je bez uključivanja opštinskih-gradskih struktura te njihove finansiske podrške. škola je kao otvoreni i složeni društveni podsistem. gde u ovim školama najveći deo kreiranja plana i programa kao i samo osmišljavanje načina na koji će funkcionisati počiva prvenstveno na pojedincu i njegovom angažovanju. već i nastavnog osoblja u matičnim školama polaznika. Dobra raspodela uloga u timu je takođe od velikog značaja i podrazumeva sveobuhvatno sagledavanje psiholoških i naučnih karakteristika članova tima. bio bi ujedno olakšan rad sportskim klubovima do kojih bi u velikoj meri dolazile već obučene i pripremljene za teže sportske izazove. Kada su ovakve škole u pitanju nije dovoljno dobiti samo odobrenje postojećih gradskih struktura. koji bi sistemski poradili na stvaranju boljih materijalnih uslova za rad koji bi pomogli adekvatan sadržaj škola na primeren način orijentisan na sticanje sportskog znanja i zdravijih navika u školskoj populaciji. te roditelje.podržava na adekvatan način. Od ključne važnosti je izbor vodećeg tima u školama sporta. kao i saradnju sa ostalim akterima koji su na ovaj ili onaj način uključeni u rad ovih školi sporta. definisanje uzroka problema i mogućih rešenja pojavljuje se kao sublimirani izraz Sinergija. U tom smislu. 15 . Iz tog razloga je dobro stalno podstrekivati ulogu različitih pedagogija u školskom sistemu. Rešavanje određenih problema u radu alternativnih škola sporta zahteva timski rad i multidisciplinarni pristup. sa višestrukim vezama sa okruženjem. čitave generacije kako sportista tako i sportskih radnika. Adekvatnim uslovima za rad Malih škola sporta. učenike i širu zajednice u celini. Identifikacija internih i eksternih faktora koji imaju pozitivan i negativan uticaj na rad škole realno se može proceniti sa aspekta timskog sagledavanja tih uticaja. imaju višestruki uticaj na funkcionisanje škole. međutim one su ravnopravne članice sa ostatakom sportskog organizovanog okruženja. Ona podrazumeva više mogućnosti za sve pojedince u kreiranju novih ideja uz više slobodnog vremena nego što bi ga imali kao pojedinac. Pod timskim radom bi u ovom slučaju definisali rad ne samo profesora fizičke kulture u školi sporta. a podsticati i različit vid alternativnih škola sa posebnim programima prilagođenim za ovaj vid nastave i sportskih aktivnosti. kao i podrške postojećih sportskih klubova u sredini. a time i na male škole sporta koje okupljaju njihove učenike. S tim u vezi. Reforma obrazovanja kao proces rezultirala je donošenjem niza sistemskih zakona u oblasti obrazovanja.

5.athleticsontario. IntermaNet. Podgorica. Grupa autora: Model obezbjeđivanja kvaliteta u stručnom obrazovanju i obuci u Crnoj Gori. D. Gašović. Projekat VET2004.http://www. Podgorica. Beograd. Sportski marketing. 7. 2004. Sociologija sporta.7.ca/Groups/Resources/LTAD_EN. 2006. Dr Aleksandar Raič. “Sportski menadžment” Dr Nebojša Maksimović. www. 4. 2001. M.mss-vks.com Novi 16 . Vaspitanje i obrazovanje. Sad. Časopis za pedagošku teoriju i praksu.2005. Literatura 1.pdf 5. Sportska akademija. 3. Beograd. 2. Koković. 2006.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->