FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

NOVI SAD

SEMINARSKI RAD

PRAKSA U SPORTSKOM MENADŽMENTU

( Plan rada dve Male škole sporta za 2010. godinu )

PROFESOR: STUDENT:
Dr. Nebojša Maksimović Bojan Popović

Novi Sad, septembar 2010. godine

 SADRŽAJ

1. Uvod 3
2. Planiranje u 4
sportu......................................................................................... 5
2.1. Razvijanje 6
ciljeva...................................................................................
2.2. Operativno
planiranje .............................................................................
3. Operativno 6
planiranje................................................................................... 6
3.1. Rešavanje 7
problema............................................................................... 7
3.2. Utvrđivanje ključnog problema............................................................
3.3. Razvijanje mreže uzroka i efekata........................................................
4 Program rada Male škole sporta u 7
Šapcu...................................................... 8
4.1. Nastanak male sportske 9
škole................................................................. 10
4.2. Idejni plan Male škole 11
sporta...................................................................
4.3. Sportske grane koje obuhvata škola
sporta..............................................
4.4. Razvojni plan i ciljevi Vaterpolo kluba Sava u saradnji sa Malom
školom
sporta ................................................................................................
5 Primer Male škole sporta u 11
Kanadi ............................................................... 12
5.1. Akcioni jednogodišnji plan škole Junak u 14
Kanadi .................................

2
 5.2. Statistički podaci vezani za fizičku kulturu u
Kanadi ............................
6 Zaključak.................................................................................................. 15
..
7 Literatura.................................................................................................. 16
..

1. Uvod

Kroz istoriju čovečanstva, cilj vaspitanja je bio društveno istorijski uslovljen i

određen. Svako konkretno društvo je kroz njega saopštavalo svoje interese u odnosu na
razvoj i ponašanje ljudi. Iz različitosti ovih ciljeva, razvili su se i različiti pravci i
orjentacije, a svaki od njih nosio je određeni koncept, sliku, plan.
Dostignuća civilizacije, razvoj nauke, tehnike, tehnologije i društveni progres uopšte,
nužno su uticali na promene i pomake u svim sferama života, pa tako i u vaspitno-
obrazovnoj. Realizaciju ciljeva moguće je postići samo dobrim upravljanjem, a ključna
faza upravljanja je planiranje. Kao i u svakoj drugoj ljudskoj delatnosti, tako i u
vaspitanju i obrazovanju, praviti plan znači odgovorno pristupiti problemu. Planiranjem
se obuhvataju svi akteri i sve aktivnosti i otuda je prva karakteristika ovog procesa
sveobuhvatnost.
Sledeća karakteristika bila bi fleksibilnost, zatim kontinuitet, a zatim i sve ostale o
kojima ćemo govoriti, a koje ovaj proces čine kompleksnim, ali i sadržajnim, u toj meri
da se najpre dijagnostikuje postojeće stanje, utvrđuju pravci akcije, ali i predviđaju nove
okolnosti i mogućnosti za realizaciju istih. Analizirajući probleme koji se javljaju u
procesu upravljanja uopšte, a ovde ćemo govoriti o procesu upraljaja u malim školama
sporta,, konstatujemo da upravljanje ovim školama sporta određuje budućnost ne samo
škole već i velikog broja naraštaja koja kroz nju prolaze. Proces upravljanja malom
školom sporta obuhvata niz upravljačkih akcija koje usmeravaju i regulišu prelazak škole
iz stanja u kome se nalazi u novo, kvalitetnije stanje.
Kontinuirani proces upravljanja školom takođe je podeljen na podprocese od kojih je
na prvom mestu planiranje. Planiranje kao faza, nosi višestruke aktivnosti od kojih zavisi
kvalitet rada u ovim školama sporta kao alternativnim zamenama za sportske klubove a
ujedno i nadopunom za neralizovane sportske aktivnosti u okviru školskih programa. Ono

3
definiše ciljeve, pravce i globalnu strategiju razvoja, kao što i predviđa i uzima u obzir
buduće događaje i stanja.1
Na osnovu planiranja definišu se i realizuju sve ostale faze procesa upravljanja.
Otuda i vodeća uloga pripada upravo planiranju. Znamo da se čak i najprostija ljudska
aktivnost mora planirati da bi se mogla pratiti i efikasno realizovati. Proces planiranja u
školi sporta je pre svega sveobuhvatan, fleksibilan, kontinuiran i složen, a zahteva stalno
angažovanje svih aktera. Kao takav ne dozvoljava odgađanje, jer na njemu počiva stalno
obezbeđivanje kvalitetnog rada. Kao proces, planiranje se ne odnosi samo na sve
postojeće strukture u školi sporta, već i na sve aktivnosti, koje obavljaju zaposleni u njoj.
Ono je neophodno jer predstavlja projekciju mogućih budućih stanja i određivanje daljih
aktivnosti, uslove i način njihove realizacije, što na kraju obezbeđuje najbolje stanje i
kvalitetan i savremen vaspitno-obrazovni proces.2

______________________
1
. Vaspitanje i obrazovanje, Časopis za pedagošku teoriju i praksu, Podgorica, 2006.
2
. Grupa autora: Model obezbjeđivanja kvaliteta u stručnom obrazovanju i obuci u
Crnoj Gori, Projekat VET2004, Podgorica, 2006.
2. Planiranje u spotu

Uspešno planiranje sportske organizacije zahteva da svi aspekti njenog delovanja

budu povezani i predstavljeni u jedinstvenom poslovnom planu. Povećanje šanse za
poslovni uspeh zahteva da se, pre pristupanja osnivanju ili novom planskom ciklusu
organizacije sa poslovnim ciljevima, istraži i proceni delatnost u kojoj će se poslovanje
odvijati kao i njeni ciljevi. Donedavan, sportski menadžeri su mogli da uspešno vode
svoje organizacije reagujući i iščekujući promene u sociokulturnim sklonostima sportske
publike (Pociello), troškova i cena. Takav reaktivni stil menadžmenta bio je dovoljan da
održi aktivnosti sportske organizacije u zadovoljavajućem okviru. Danas promene
nastupaju brzo i iz više pravaca. Reaktivni menadžer se u takvim okolnostima teško
snalazi, nije u stanju da preduzme neophodna prilagođavanja i zato gubi klijente, publiku
i sponzore.

Bez obzira na raznovrsnost sportskih klubova i školi sporta, načina na koji članstvo u
njima učestvuje (aktivisti-vežbači, treneri, funkcioneri-administrativci, volonteri,
gledaoci-navijači, roditelji), kod svih klubova i škola se javlja potreba da budu dobro
organizovani radi vođenja njihovih aktivnosti. Najefektivniji način da se ta potreba
zadovolji jeste uključivanje svog klubskog članstva u proces planiranja koji sve dovodi
na put ka boljoj budućnosti. Prvi susret sa sportskom organizacijom zahteva njeno
razumevanje kao sistema: upoznavanje njenih vitalnih elemenata/ delova i njene
strukture, načina na koji ona deluje, njenih resursa i "uskih grla", prednosti i slabosti
procesa upravljanja. Snalažene u toj analizi olakšava poznavanje menadžerske funkcije
organizovanja - projektovanja novog ili reorganizovanja/ reinžinjeringa nekog postojećeg
sportskog sistema.

4
 Proaktivno planiranje je predviđanje budućih događaja. Odluke su zasnovane na
predviđanjima budućih stanja okruženja nasuprot reagovanju na različite krize kada one
već nastupe. Proaktivno planiranje u nestabilnom, tehnološki podsticanom poslovnom
okruženju je kritično za postizanje uspeha u skoro svim delatnostima. Takvo planiranje
zahteva analiziranje snaga koje deluju u okruženju i pravovremeno donošenje odluka o
alokaciji resursa.Planiranje se opisuje kao "proces samo - ispitivanja, suočavanja sa
teškim izborima i utvrđivanja prioriteta". Predvodnici organizacije predviđaju njenu
budućnost i razgrađuju neophodne procedure i aktivnosti za ostvarivanje ove budućnosti.
Planiranje može da se definiše kao razmatranje:
 Gde smo sada
 Gde želimo da stignemo
 Kako ćemo tamo da stignemo
 Kako ćemo znati da smo tamo stigli

Radna definicija planiranja obuhvata razmatranje sledećih pitanja:

 Šta su naše osnovne vrednosti? U šta smo uvereni? Šta je filozofija i svrha naše
organizacije?
 Radi koga postojimo? Šta je naša svrha?
 Gde smo sada? Koje su naše snage i slabosti?
 Gde želimo da stignemo? Koji su naši ciljevi?
 Kako ćemo tamo stići? Koji su naši zadaci i strategije?
 Kako ćemo doneti odluke? Koja je struktura naše organizacije?
 Kako ćemo znati da smo tamo stigli?

Mnogi teoretičari shvataju planiranje kao linearni (jednosmerni) proces. Oni

smatraju da taj proces ima početak i kraj i da svaki korak mora da se završi pre nego što
sledeći počne. U stvarnosti najčešće dolazimo do zaključka da je takav pristup planiranju
nemoguć. U mnogo slučajeva planiranje se postiže bez napisane filozofije i dobro
promišljenih ciljeva. Delatnosti počinju sa počinju sa postavljanjem ciljeva za narednu
godinu a filozofija i izjava o misiji mogu da razrade kasnije. Takođe ne mora, da jedna
faza mora de se završi pre nego što naredna može da se preduzme.

Filozofija i ciljevi sportske organizacije treba da se preispituju najmanje jednom u

dve godine kako bi novi članovi uprave i kadrovi (stručnjaci) bili u toku i imali solidno
razumevanje vrednosti organizacije. Ciljevi treba da se postavljaju godišnje za
organizaciju kao celinu, kao i za svaki projekat i poseban program koji organizacija
preduzima. Evaluacija treba da se vrši kao stalan proces tokom čitave godine. U
integralnom pristupu planiranju organizaciono planiranje ili strategijski aspekt planiranja
obuhvata formulaciju misije, filozofije, ciljeva i strategija (trajni planski dokumenti,
revidiraju se i inoviraju u intervalima od 2-3 godine), operativno planiranje ili
programiranje obuhvata neprekidni proces postavljanja i dodeljivanja zadataka,
realizaciju aktivnosti, vremenskih rasporeda, delovanje strukture i stalnu evaluaciju
planova. 3

5
2.1. Razvijanje ciljeva

Za različite grupe, konsultante i stručnjake ova reč ima različito značenje i sama po
sebi nije u toj meri bitna koliko je bitno da se u sportskoj organizaciji bilo kog tipa
usaglase stavovi povodom određenih značenja reči pre nego se pristupi samom
postavljanju cilja i pravljenju adekvatnog plana rada u odnosu na to.
Ciljevi su tako široki opšti iskazi o tome šta organizacija nastoji da postigne. 3 Dok su
zadaci posebni iskazi o tome šta organizacija želi da postigne u određenom vremenu.
Tako su ciljevi: ishodi po sebi i nisu sredstva za postignuće, utvrđuju ono što želimo a
neo no što već činimo, pritom moraju biti dovoljno stvarni da iostvare uticaj na
organizaciju, treba da pokažu postignuće koje ne bi bilo moguće bez intervencije
organizacije i oni takođe prositiču iz izjave o svrsi ili filozofiji. Njihovo formulisanje je
ponavljaući stalan proces.

______________________
3
“Sportski menadžment” Dr Nebojša Maksimović, Dr Aleksandar Raič, Novi Sad,2005.
Blagovremeno i dobro promišljen skup ciljeva siguran je oslonac za ostatak strategije
planiranja. Blagovremeno uložen trud u pažljivo procenjivanje onoga što se želi
smanjiće vreme koje je neophodno za procenjivanje i kontrolu izvršavanja planova.

2.2. Operativno planiranje

Postavljanje smernica za rešavanje problema je osnova operativnog planiranja, dok

se smernice mogu odnositi na celinu problema ili na njihov deo. Problem postavlja
situaciju u nepoželjnom, negativnom terminu dok cilj postavlja situaciju u pozitivnom,
želejnom smislu. Na probleme se može gledati kao na nešto što može da se otkloni u
potpunosti ili na nešto što može da se reši delimično. Izuzetno je važno da se smernice
postave tj. ograniče na realan nivo čime se efektivna intervencija definiše mogućom.

3. Operativno planiranje

Postavljanje smernica za rešavanje problema je osnova operativnog planiranja, dok

se smernice mogu odnositi na celinu problema ili na njihov deo. Problem postavlja
situaciju u nepoželjnom, negativnom terminu dok cilj postavlja situaciju u pozitivnom,
želejnom smislu. Na probleme se može gledati kao na nešto što može da se otkloni u
potpunosti ili na nešto što može da se reši delimično. Izuzetno je važno da se smernice
postave tj. ograniče na realan nivo čime se efektivna intervencija definiše mogućom.

3.1. Rešavanje problema

Između sadašnje stvarnosti i projektovane buduće situacije postoji široka lepeza

problematičnih momenata koje treba rešiti sistematizovanim paralelnim aktivnostima
koje dovode određeni sportski klub u željeno stanje organizacije. Time postavljeni
razvojni cilj sam po sebi predstavlja problem.

6
 Pristup planiranju kao rešavanju problema usresređuje organizaciju na nekoliko vitalnih
područja njenog rada i razvoja i na taj način process planiranja oslobođa nesfrsishodnog
detaljisanja, gubljenja u masi podataka i činjenica koje se često ne nalaze na liniji
glavnih ciljeva razvoja organizacije.
Osnova pitanja koje vodeći tim bilo kog sportskog kluba i organizacije postavlja sebi
pri rešavanju problema su:
1. Koje su etape, aktivnosti, resursi neophodni da se prebrosdi kriza između aktuelne
stvarnosti i budućeg stanja sadržanog u cilju
2. Kako postići promenu sadašnjeg u željeno stanje organizacije
3. Na kojim tačkama uzroka i posledica treba preduzeti intervenciju
4. Kojim redom delovati

3.2. Utvrđivanje ključnog problema

Utvrđivanje klučnog problema je od suštinske važnosti za pravljenje bilo kakvog

kratkoročnog ili dugoročnog plana u određenoj sportskoj organizaciji. To planiranje
može biti uspešno ako svi njeni članovi uvide važnost ovoga i steknu široko razumevanje
problema njenog razvoja.
Polazna tačka u rešenju ovaoga je prihvatanje činjenice da problem postoji i da se on
izražava svima prihvatljivom merom. Ovo je ujedno najsnažniji motiv pristupanju
rešenjea problema.
Na programskom planu male škole sporta može se upravo videti u kojoj meri je
shvatanje problema na koje je ova škola u prošlosti nailazia bilo od važnosti u pravljenju
njihovog idejnog plana.
Model definisanja problema Paukova mreža (Slika 4. , strana 36) govori o onom vidu
planiranja koje ima za cilj dovođenje kluba na vrhunski takmičarski rang, gde se oko ove
centralne smernice razgranava mreža izvedenih problema, drugog trećeg i ostalih redova.
Ovako sagledan problem podrazumeva konsolidovanu strukturu aktivnosti koja ima svest
o tome da problem nema jedan nego više uzroka. Razumevanje svih faktora je osnova za
proizvođenje promena, gde je zapravo od suštnske važnosti aktiviranje jednog,
najverovatnijeg faktora.

3.3. Razvijanje mreže uzroka i efekata

Razlikovati uzroke od efekata problema je ključni postupak koji omogućava

razvijanje strukture plana interevencije. Razgranavanje već pomenute paukove mreže
problem treba da svede na iskustvom potvrđene uzroke i efekte na kojemože da se deluje
kako bi se postigle željene promene. Razgranavanje treba da dovede do nivoa na kojem
organizacija može da interveniše na efektivan način i sa resursima koje može da pribavi.

7
 Kada se dovrši celokupna mreža mogu se sagledati tačke na kojima organizacija može
uspešno da interveniše. Ukoliko postoje potrebni resursi takvih tačaka može da bude više
a ukoliko su resursi skromni izbor može da se svede samo na jednu tačku ili se može
svesti na utvrđivanje nekog opšteg pravila koje se ograničava na centar mreže problema.

4. Program rada Male škole sporta u Šapcu

Program rada Male škole sporta u Šapcu u prvom redu ima za zadatak da razvije
sportske navike u školskoj i predškolskoj populaciji kao i da se projekat proširi na sve
škole u Šapcu, čime bi se popularizovao sport, kako rekrativno bavljenje sportom tako i
profesionalno i klubsko. Program škole sporta podstiče pravilan rast i razvoj dece,
poboljšava fizičko i psihčko zdravlje.

Vežbanje je prilagodjeno sposobnostima svakog deteta, a koontinuirani rad utiče na

porast sposobnosti i stvaranje osnova za dalje bavljenje bilo kojim sportom. Redovnim
vežbanjem se razvija motorika, kordinacija pokreta, pravilna tehnika orjentacije, refleksi i
kreativnost. Kroz timski rad se razvija druženje i takmičarski duh, stiče se hrabrost i
samopouzdanje. i dr.). U školi se pak stiču znanja o osnovnim sportskim disciplinama.

  Deca se bave rekreacijom u zdravoj i bezbednoj sredini. Program škole se obavlja

kroz: elementarne igre, muzičko ritmičke igre, vežbe oblikovanja, poligoni i staze
prepreka, osnovni elementi sportskih igara, gimnastike i atletike, u bazenima.

4.1. Nastanak male sportske škole

Udruženje pedagoga fizičke kulture Šapca osnovano je sredinom 2000. godine.

Registrovano je za bavljenje školskim i rekreativnim sportom. Trenutno broji 65 članova
i većina njih je sa visokom stručnom spremom i zvanjem profesor fizičke kulture opšteg
smera ili određenih usmerenja gde se pored ovog zvanja stiču i određenja zvanja kao što
su:
- diplomirani trener plivanja,
- -diplomirani trener košarke,
- -diplomirani trener odbojke i mnoga druga zvanja u zavisnosti njihovog
usmerenja.
Među članovima ima i profesora iz okolnih opština, jer nije bilo potrebe za stvaranjem
manjih udruženja. Svi rade u nastavi sa decom V , VI , VII , VIII razreda, u malom broju
škola jedna ili dve i u IV razredu i naravno u srednjim školama.
Broj dece je sa kojom se radi je impozantan i kreće se oko 12000.
U poslednjih 15 godina došlo je do velike komercijalizacije rada sa decom kada je u
pitanju bavljenje sportom, a da ne pričamo o tome da je praktično došlo do gašenja

8
mnogih aktivnosti kada su bazični sportovi u pitanju, atletika, gimnastika, plivanje. Jedan
od gorućih problema je selektiranje dece za pojedine sportove i bavljenje sportom one
populacije dečaka i naročito devojčica koji nisu imali mogućnosti da se pored nastave
fizičkog vaspitanja uključe u sportske aktivnosti.
» Aktiv nastavnika OŠ "Stojan Novaković" iz UPFKŠ septembra 2007. godine
pokreće projekat  Mala sportska škola.
Realizatori projekta su profesori fizičke kulture
OŠ "Stojan Novaković" Zoran Ljubišić - predsednik projekta, Zoran Novaković i Nikola
Mihailović, kao i profesor fizičke kulture OŠ "23. Oktobar" iz Klenka, Srdjan
Kojadinović.
Mala sportska škola je prvo oformljena sa 25 dečaka i devojčica školskog, i 20 dece
predškolskog uzrasta. Trenutno broji mnogo veći broj dece različitog uzrasta.
Pored MSŠ OŠ  "Stojan Novaković" u Udruženju pedagoga fizičke kulture Šabac
oformljene su još tri Male sportske škole.
» MSŠ OŠ "Laza K. Lazarević" - profesor fizičke kulture Nemanja Ilić
» MSŠ OŠ "Janko Veselinović" - profesori fizičke kulture Budimir Milojević i Borko
Ankotić
» MSŠ medicinska škola "dr Andra Jovanović"- profesor fizičke kulture Dragan
Vesković
Problem nije samo u sistemu organizacije dečijih aktivnosti gde nastavnici nemaju
nikakvog uvida u radu sa decom od 7 do 10 godina, a sa starijim uzrastom kada je već
kasno samo na časovima fizičkog i sekcijama. Problemi nastaju i kada je u pitanju
koršićenje školskih prostora koji se iznajmljuju klubovima ili rekreativnim grupama.
Ovom prilikom bih se dotakao i rekreativnih sadržaja kada su letovanja i zimovanja u
pitanju gde većina nastavnika fizčkog vaspitanja nije u mogućnosti da se zbog niza
okolnosti uključi u realizaciju tih sadržaja.
Ovo nije problem samo šabačkog okruženja već cele Srbije i zbog toga je nužan
doprinos opštoj kulturi sporta upravo osnivanje ovakvih Malih škola sporta koje
funkcionišu po principu sportskih klubova, gde se sem dece edukuju i roditelji.

4.2. Idejni plan Male škole sporta za 2010. godinu

  Mala sportska škola obuhvata školsku decu svih uzrasta i oba pola. U zavisnosti od
uzrasta možemo ih podeliti na decu od I do IV razreda, od V do VIII i srednjoškolsku
populaciju dečaka i devojčica.

GRUPA OD I – IV RAZREDA

Ovo je grupa koja čini okosnicu rada sportske škole. U njoj bi se deca upoznavala sa
širokim spektrom sportskih grana u okviru kojih bi se naravno posvetila pažnja bazičnim
sportovima i sportskim igrama. Realizacija ovih sadžaja bi za učenike prvog razreda

9
trajala četiri godinie što bi u stvari i bio cilj škole da ih na ovakav način uz inicijalna,
kontrolna, finalna merenja, takmičenja, lekarske preglede osposobi i usmeri za bavljenje
određenim sportom ili rekreativnim aktivnostima.

Na ovaj način bi klubovi iz određenih sportova dobijali selektiranu decu i samim tim
bi se izbegli velike greške u radu postojećih sportskih škola koje rade samstalno ili pri
nekom klubu. Za učenike II , III i IV razreda bi se trajanje škole smanjilo, ali bi i za te
generacije to bio dovoljan period da se izvrši pravilna selekcija.

GRUPA OD V-VIII RAZREDA

Po zavšetku osnovnog programa škole deci će prema psihofizičkim sposobnostima,

sportsko-tehničkim znanjem biti ponuđeno da nastave svoje sportske aktivnosti u
određenom sportu pri nekom od klubova koji se odluče na saradnju u toku izvođenja
programa. Za decu koja nisu zadovljila kriterijume jednačine uspešnosti u nekom od
sportova ili oni sami ne žele da iz bilo kojih razloga uđu u trenažni proces po našoj
preporuci biće ponuđeni rekreativni sadržaji u ovom uzrastu. Sadržaji bi bili u okviru
sportskih igara časova opšte fizičke prireme i oni bi bili ponuđeni od strane nastavnika ili
bi učenici sami birali sport. Ovo bi praktično bio nastavak njihovog usavršavanja tako da
bi se mogle korigovati eventualne greške u vršenju prethodnog selektiranja.

GRUPA OD I –IV RAZREDA SREDNJE ŠKOLE

Za ovu grupu bi trebalo predvideti sadržaje prema izboru nastavnika i željama

učenika.U planove treba ubaciti što više takmičenja jer su deca ovog uzrasta već na
zavidnom nivou obučenosti kada su sportske tehnike u pitanju. U ovom uzrastu treba
planirati što više rekreativnih aktivnosti koje se izvode u prirodi, izleti sa pešačkim
turama, odlaskom na zimovanja i letovanja gde bi se u odmaralištima izvodili kursevi
skijanja, plivanja, veslanja , planinarenja i ronjenja.
Ovo je samo idejni plan dok bi se planiranjem i programiranjem konkretno bavili
nastavnici po formiranju grupa dece prema njihovim sposobnostima uslovima za rad i
drugim faktorima koji su bitni za planiranje i programiranje. Ukoliko se deci na ovakav
način omogući bavljenje sportom Udruženje pedagoga fizičke kulture je spremno da
stručno pokrije ovakav projekat koji bi u mnogome doprineo prevazilaženju dosadašnjih
problema. Opštinske strukture, mesne zajednice, i posebno sve škole treba da se sa
Udruženjem pedagoga i trenerima Male škole sporta kao i zainteresovanim klubovima
uključe u realizaciju ovog projekta.

4.3. Sportske grane koje obuhvata škola sporta

10
  Vrlo razvijena grana u oviru škole sporta je plivanje i u okviru plivanja obuka
neplivača, osnovne plivačke tehnike. Zatim, vaterpolo i u okviru njega tehnike kretanja
bez lopte, horizontalan, poluvertikalan, vertikalan položaj. Osnovne tehnike plivanja i
izvedene specifične vaterpolo tehnike plivanja sa i bez lopte. Tehnika podizanja prijema i
predaje lopte, tehnika izvođenja šuta, tehnika oslonca u svm položajima, rad nogama
specifičan u vaterplou, startovi, iskoci, prebačaji, bočna kretanja, klizanja, promena
pravca kretanja, okreti, igra na terenima prilagođena uzrastima.
U okviru sportske škole postoji niz osnovnih sportskih grana koje se razvijaju kod dece
i to su u prvom redu atletika u okviru koje deca razvijaju tehnike hodanja, istrajnog brzog
trčanja, skokove u dalj i vis, bacanje kugle gde su discipline, tehnike i težine prilagođene
uszrastu i polu.
Potom gimnastika i u okviru nje rad na parteru, preskoci, visovi, njihanja. Rukomet,
osnovni stav u odbrani, osnovni oblici kretanja u napadu bez lopte, hvatanje i dodavanje
u mestu ikretanju, šut, igra mini rukomet. Zatim, košarka, osnovne kretnje bez lopte,
hvatanje dodavanje lopte, vođenje, šut, igra mini basket, visina obruča 2,60. Zatim škola
sporta obuhvata i fudbal, mali fudbal i odbojku kao I mini odbojku gde je visina mreže
2,10 a teren 8m sa 12m.

4.4. Razvojni plan i ciljevi Vaterpolo kluba Sava u saradnji sa Malom školom sporta

Vaterpolo klub Sava trenutno ima više od 150 članova. Klub će se u budućnosti
fokusirati na proširenju broja članova prvenstveno organizovanjem velikih letnjih obuka
neplivača kroz koje prolazi više stotina polaznika, a u okviru Male škole sporta koja je
osnovana u Šapcu 2000. godine u saradnji sa osnovnim i srednjim školama. U skladu
sa Poveljom mladih sportista razvoj kluba u 2010. godini se prvenstveno usmerava na
psihofizički i socijalni razvoj dece u skladu sa nivoom zrelosti, sposobnosti i želje za
bavljenjem sportom. Stoga će biti pojačan rad sa decom školskog i predškolskog uzrasta
kroz obuke neplivača i škole stilova.
VK Sava u saradnji sa UPFKŠ prethodnih godina je obučio više od 600 polaznika
ovih kurseva. Širenje kluba saradnjom sa drugim mestima u okolini Šapca koja imaju
potrebnu infrastrukturu i obučen kadar i uvodjenje ovih programa razvoja u ta mesta. Cilj
je da plivački i vaterpolo centri budu sva manja mesta u okolini Šapca koja za to imaju
uslove.
Tako je 2009. godine uspostavljena saradnja sa Koceljevom, gde su održane letnje
obuke neplivača i škole plivanja pod pokroviteljstvom VK Sava. 2010. godine se planira
unapredjenje ove saradnje, uspostavljanjem muške vaterpolo selekcije. Takođe u tekućoj
godini planira se saradnja sa Lipolostom, gde bi trebala da se održi letnja obuka neplivača
i škola plivanja. Razvoj i omasovljavanje ženskih plivačkih i vaterpolo selekcija, takođe.
Trenutno je aktivna jedna ženska vaterpolo selekcija starosnog uzrasta 14-18 godina. –

- Razvoj takmičarskih plivačkih i vaterpolo selekcija u skorijoj budućnosti kada se steknu

uslovi za redovniji rad
- Stručno usavršavanje svih trenera u skladu sa potrebama kluba

11
5. Primer male škole sporta u Kanadi

Sportska škola “Junak “ je škola arhaičnog imena i moderne koncepcije koja okuplja
decu školskog uzrasta oba pola. Škola spada u "Univerzalne sportske škole" koje su
temelj u planiranju "Programa dugoročnog razvoja sportista" - (PDRS) ili kako to u
Kanadi zovu "Long Term Athlethe Development Program" - (LTADP).
Ovaj program razvoja sportista planiran je na nivou nacionanih ili pojedinačnih
sportskskih saveza. Većina zemalja koja ima jasan cilj i viziju o svom organizovanom
sportu (rekreativnom i takmičarskom) oslanja se na "Program za dugoročni razvoj
sportista" i sistem sportskih škola u njima.
"Sportska škola - Junak" koristi iskustva PDRS i LTADP i ima zadatak, da bez
vezivanja za pojedinačne sportske organizacije, izvrši pripremu na celovitom i
svestranom psiho-fizičkom razvoju deteta, kako bi se ono spremno i samouvereno
uključilo u takmičarski ili rekreativni sport. Za onu decu koja su već deo takmičarskog ili
rekreativnog sistema "Sportska škola - Junak" je bogata i važna nadopuna. PDRS i
LTADP – preporučuje i za sportiste koji su počeli sa ranom ili kasnom sportskom
specijalizacijom najmannje 2-3 dodatne sportske aktivnosti u cilju punog razvoja svih
psiho-fizičkih sistema.
Polaznici škole imaju mogućnost da se na jednom mestu upoznaju sa elementima
nekoliko različitih vrsta borbi, više timskih i individualnih sportova, desetinama igara, te
se zavisno od uslova, okušaju u veštini skijanja, plivanja, klizanja, jahanja, vožnje
biciklom, logorovanja i narodnim igrama./ Program je namenjen isključivo deci srpske
populacije. On se bitno razlikuje koncepcijom i sadržajem i nema klupske pretenzije i
karakteristike.

5.1 Akcioni jednogodišnji plan škole Junak u Kanadi

Sportska škola "Junak" je sportska škola univerzalnog tipa i radi po planu i programu
strukturno podjeljenom na tri tromesečja u mlađoj uzrasnoj grupi i na dva semestra u
starijoj uzrasnoj grupi. Sve aktivnosti škole možemo svrstati u tri programa koja se
međusobno nadopunjuju.
Redovan program, Dodatni program i Poseban program. Osim redovnih aktivnosti u
sportskoj dvorani, škola u svakoj školskoj godini organizuje i dodatne sadržaje kao što su
jahanje, plivanje, izlete i treninge u prirodi, veslanje, logorovanje, vožnje biciklom...
Poseban program obuhvata Školu skijanja i Sportski letnji kamp (dnevni i celodnevni).

REDOVNI PROGRAM

“Sportska škola Junak” je jedinstvena po svom programu u Ontariu, a (po mom

saznanju) i Kanadi. Sportisti, trenažni proces, fizički i sportski razvoj su žive materije i
procesi koji nikad ne miruju i u ovoj školi se neprestano traži način da se unaprede.
Neke od promena su deo standarda, neke su u procesu, a neke još nisu zaživele.

12
Ciljevi redovnog programa su:
-Optimalan razvoj psiho-fizičkih sposobnosti svakog polaznika škole u cilju pripreme za
rekreativni ili takmičarski sport.
-Očuvanje tradicije, jezika i moralnih vrednosti kroz bavljenje sportskim i društvenim
aktivnostima i sadržajima

Zadaci redovnog programa su:

-Razvoj opštih i specificnih motoričkih sposobnosti
-Usvajanje sportskih znanja,vestina i navika
-Razvoj kognitivnih i konativnih sposobnosti
-Identifikacija - praćenje - usmeravanje sportskog talenta

Sruktura programa za šk.god. 2010/2011:

Toronto
U prvom tromesečju treninzi se održavaju - 1 x sedmično (sredom)
U drugom tromesečju trenizi se održavaju - 2 x sedmično (sredom i petkom)
U trećem tromesečju treninzi se održavaju - 1 x sedmično (sredom)

Burlington
Program se (za sada) izvodi jednom sedmično, utorkom, u sali.
Program univerzalne "Sportske škole - Junak" je zaokružen u celinu sa standardima koji
retki mogu da prate.

PLAN AKTIVNOSTI - MLAĐA GRUPA

Prvo Tromesečje / Sreda

 Osnovne tehnike sa loptom,. Kotrljanje-Bacanje-Hvatanje-Prijem i

dodavanje lopte-Vodjenje
Primena: Između četiri vatre, Smetlar, stafete....
 Borilačke veštine
Karate Stavovi-Kretanja-Udarci rukom i nogom-Blokade
Samoodbrana, Mere predostrožnosti: ulica, kuca, trgovina... -Postupci u
urgentnim situacijama- Primena tehnika samoobrane

Igre sa i bez rekvizita

Drugo Tromesečje/ Sreda

Sport
Gimnastika, Istorija-Kolutanja-Ravnotežni položaji-Stav o šakama-Premet strance-
Preskoci
Hokej s loptom, Istorija-Baratanje palicom-Kontrola paka-Prijem i dodavanje-Vođenje-
Šutiranje-Tehnika vratara
Igre sa i bez rekvizita
Petak

13
Sportska gimnastika (Gimnastička sala)

Treće Tromesečje/ Sreda

Sport
Fudbal Prijem-Dodavanje-Vođenje-Šutevi -Tehnike golmana-Igra
Atletika Trčanja - Skokovi - Bacanja
Borenje
Samoodbrana
Ruski sistem borenja, Kretanje-Obrana-Parter
Igre sa i bez rekvizita

PLAN AKTIVNOSTI - STARIJA GRUPA

U cilju temeljitijeg usvajanja elemenata i njihove primene u igri, program za stariju
grupu podeljen je na dva semestra koji zaokružuju godišnji ciklus treninga. Fokus
programa starije grupe je na učenju osnova igara sa loptom kroz Školu košarke, Školu
odbojke ili Školu rukometa, kao jednim od naših najpopularnijih i najtrofejnijih sportova.
Elementi borbe, igara i dodatnih sportova i dalje su zastupljeni u programu.

Organizacija treninga tokom školske godine:

Prvo Tromesečje/ Sreda
Izborni sport (Škola košarke / rukometa)

Drugo Tromesečje/ Sreda

Izborni sport (Škola košarke / rukometa)
Petak
Sportska gimnastika (Parterna gimnastika/Trambolina)

Trece Tromesečje/ Sreda

Izborni sport (Škola košarke / rukometa)
Škola Kosarke: Istorija,,Stavovi,Kretanja,Prijem, Dodavanje, Vođenje, Šutiranje,
tehnicko-taktičke osnove igre , Igra

Škola Odbojke: Istorija, Stavovi, Kretanja, Dodavanje, Prijem, Blokovi, Smečiranje,

Tehničko-taktički elementi igre, Igra.

Škola Rukometa: Istorija, Stavovi, Kretanja, Prijem, Dodavanje, Vođenje, Šutiranje,

Tehničko-taktički elementi igre, Igra.

5.2. Statistički podaci vezani za fizičku kulturu u Kanadi

* Kanadska deca danas troše 1/4 energije u odnosu na 1962. godinu.

* Broj prekomerno gojazne dece se udvostručio od 1980. godine.
* 60% dece u Ontariju ne zadovoljava osnovne fitnes - standarde.

14
* 1/3 djece je toliko neaktivno da to predstavlja direktni rizik za njihovo zdravlje.
* Samo 18% škola u Ontariju ima predavače specijalizovane za fizčku kulturu.

Mala škola sporta Junak jeste deo pomenute populacije obuhvaćene istraživanjem ali
ne i datim statistčkim podacima, čime predstavlja izuzetak kao jedinstvena grupa koja
primenom rada kakav je karakterističan u matici ostvaruje uspehe u sportu sa školskom i
predškolskom populacijom koja se po svojim uspesima izdvaja iz ostatka zajednice. Ona
time definitvno predstavlja deo rešenja kada su u pitanju ciljevi koje definiše godišnji
trenažni plan ove škole.

6. Zaključak

Izborom alternativne škole sporta za svoje dete, van postojećih u okviru

profesionalnih, rekreativnih i školskih klubova, roditelji indirektno iskazuju kritiku
postojećem osnovnom školstvu. Smisao alternativne škole i jeste reagovanje na
neadekvatnost državnih škola kada je fizička kultura u pitanju. Zato te škole država ne
podržava na adekvatan način, međutim one su ravnopravne članice sa ostatakom
sportskog organizovanog okruženja. Iz tog razloga je dobro stalno podstrekivati ulogu
različitih pedagogija u školskom sistemu, a podsticati i različit vid alternativnih škola sa
posebnim programima prilagođenim za ovaj vid nastave i sportskih aktivnosti.
Rešavanje određenih problema u radu alternativnih škola sporta zahteva timski rad i
multidisciplinarni pristup.
U tom smislu organizacija timskog rada u malim školama sporta više se pojavljuje
kao potreba u cilju povećanja efikasnosti u realizaciji zadatih planova i programa koji su
izvesna nadopuna za nerealizovane fizičke aktivnosti u redovnim školama. Pod timskim
radom bi u ovom slučaju definisali rad ne samo profesora fizičke kulture u školi sporta,
već i nastavnog osoblja u matičnim školama polaznika, te roditelje, učenike i širu
zajednice u celini, gde je bez uključivanja opštinskih-gradskih struktura te njihove
finansiske podrške, kao i podrške postojećih sportskih klubova u sredini, nemoguće
realizovati planove i programe ovih škola.
Škola kao otvoreni društveni sistem izložena je različitim uticajima unutrašnjih i
spoljnih faktora. Identifikacija internih i eksternih faktora koji imaju pozitivan i negativan
uticaj na rad škole realno se može proceniti sa aspekta timskog sagledavanja tih uticaja.
Takav način sagledavanja omogućava formiranje realne vizije u rešavanju definisanog
problema. S tim u vezi, definisanje uzroka problema i mogućih rešenja pojavljuje se kao
sublimirani izraz Sinergija. Ona podrazumeva više mogućnosti za sve pojedince u
kreiranju novih ideja uz više slobodnog vremena nego što bi ga imali kao pojedinac. Od
ključne važnosti je izbor vodećeg tima u školama sporta, gde u ovim školama najveći deo
kreiranja plana i programa kao i samo osmišljavanje načina na koji će funkcionisati
počiva prvenstveno na pojedincu i njegovom angažovanju.

15
 Dobra raspodela uloga u timu je takođe od velikog značaja i podrazumeva
sveobuhvatno sagledavanje psiholoških i naučnih karakteristika članova tima, kao i
saradnju sa ostalim akterima koji su na ovaj ili onaj način uključeni u rad ovih školi
sporta. Naime, društveno-ekonomske promene u društvu koje se ogledaju u
permanentnim reformama, imaju višestruki uticaj na funkcionisanje škole, a time i na
male škole sporta koje okupljaju njihove učenike. Reforma obrazovanja kao proces
rezultirala je donošenjem niza sistemskih zakona u oblasti obrazovanja. U tom smislu,
škola je kao otvoreni i složeni društveni podsistem, sa višestrukim vezama sa
okruženjem. Ove reforme nisu uvek išle na ruku onima zbog kojih su i stvarane pa su
često upravo Male škole sporta kojih danas u Srbiji ima veliki broj iznikle kao moguća
rešenja na sistemske prpuste postojećih osnovnih i srednjih škola kada je u pitanju fizička
kultura. Kada su ovakve škole u pitanju nije dovoljno dobiti samo odobrenje postojećih
gradskih struktura, nego je nužno uključivanje i Ministarstva sporta u saradnji sa
roditeljima, koji bi sistemski poradili na stvaranju boljih materijalnih uslova za rad koji bi
pomogli adekvatan sadržaj škola na primeren način orijentisan na sticanje sportskog
znanja i zdravijih navika u školskoj populaciji. Adekvatnim uslovima za rad Malih škola
sporta, bio bi ujedno olakšan rad sportskim klubovima do kojih bi u velikoj meri dolazile
već obučene i pripremljene za teže sportske izazove, čitave generacije kako sportista tako
i sportskih radnika.

7. Literatura

1. Vaspitanje i obrazovanje, Časopis za pedagošku teoriju i praksu, Podgorica, 2006.

2. Grupa autora: Model obezbjeđivanja kvaliteta u stručnom obrazovanju i obuci u

Crnoj Gori, Projekat VET2004, Podgorica, 2006.

3. “Sportski menadžment” Dr Nebojša Maksimović, Dr Aleksandar Raič, Novi

Sad,2005.

4.http://www.athleticsontario.ca/Groups/Resources/LTAD_EN.pdf

5. D. Koković. Sociologija sporta, Sportska akademija, Beograd, 2001.

5. M. Gašović. Sportski marketing, IntermaNet, Beograd, 2004.

7. www.mss-vks.com

16
17