P. 1
lukovicasto_povrce_gajenje

lukovicasto_povrce_gajenje

|Views: 4,258|Likes:
Published by mtadic

More info:

Published by: mtadic on Oct 21, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/02/2013

pdf

text

original

Prof.

dr MIROSLAV POPOVIC

ÐÑÊÎÌßÎÍÌÊÑ
trece izdanje

NOLIT . BEOGRAD

Prof. Dr MIROSLAV POPOVIC: POVRTARSTVO, Trece izdanje. RECENZIJA: SRBOLJUB MILOŠEVIC, dipl. inž UREDNIK: Mr VLADISLAV POLAK. TEHNICKI UREDNIK: ROŠULJ ŽARKO. KOREKTOR: MILIJANA JELOVAC. IZDAVAC: NOLlT, BEOGRAD, TERAZIJE 27 GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILOŠ STAMBOLIC ŠTAMPA: BIROGRAFIKA, SUBOTICA ŠTAMPANO U 5.000 PRIMERAKA, 1984. GODINE.

.

.

.

.

iiiiI

21/~) od umereno ljutih (12-14%).600 21.562 6.499 Srbija 11 t: 11 r t . Pretežno se gaji u vrtovima za upotrebu u domacinstvu i za lokalne pijace.07 38.900 11.018 38. Najvažniji sastojak su ugljeni hidrati (6-10%).890 1.968 2.919 13.015 21. Kulturne vrste nastale su. uslova uspevanja i agrotehnickih mera.541 40.380 13.980 10. Hemijski sastav lukovica zavisi od sorte.155 6.655 13.645 14.107 6. Crni luk se veoma mnogo upotrebljava u toku cele godine.) PO REKLO I ZNACAJ Crni luk spada medu najstarije povrtarske kulture i upotrebljava se od davnina za ishranu ljudi. izgleda. Najviše se koristi kao dodatak kuvanim jelima i salatama u domacinstvu i prehrambenoj industriji.200 16.800 32.000 6.lukovi CRNI LUK (Allium cepa L.340 3.958 41.510 6.422 15. Gaji se u celom svetu i na razlicite nacine koristi u ishrani.722 14.857 1.440 4.854 1.464 6.743 5. Njegova široka. U nas se crni luk svrstava medu najznacajnije povrtarske biljke. 17). U nekim krajevima razvijena je komercijalna proizvodnja u velikim razmerama.606 23.838 22. Svojim Tab. 1.217 2.374 2. tab.268 21..680 6.884 38.513 3.17 POVRŠINE POD CRNIM LUKOM (ha) SR SFRJ Kosovo 1947-1956 1951-1960 1961-1970 1971 1972 1973 1974 1975 1976 1977 1978 18.577 6.916 21.963 23.015 20.705 21.933 37.557 13. Specifican ljuti ukus i miris poticu od etericnih ulja. 757 550 288 . raznovrsna i svakodnevna upotreba predstavlja vrlo karakteristicno obeležje našeg kulinarstva.058 2.452 .501 41. Ljute sorte imaju više suvih materija (15 .085 39.054 9.003 12.370 1. na podrucju srednje Azije.LUKOVICASTO POVRCE Porodica Alliaceae (Liliaceae) . Proizvodi se na relativno velikoj površini (v.101 6.

Lukovica se sastoji od "plitice". Lžliacea. Seme klija vec na 2 . Iz jedne lukovice obicno izbije više bikova (od I do 20). Optimalna temperatura za porast biljaka je izmedu 13° i 26°c. Svaki novi list razvija se u pazuhu prethodnog lista i ubrzo ga nadraste. u drugoj . apsolutne težine 3 . Može da ocuva klijavost do 3 godine. najbolje klija i nice na oko 25aC. Lekovit je jer ima baktericidno delovanje. USLOVI USPEV ANJA Klima. Proces jarovizacije najbrže protekne na temperaturi 3 .1O°c. Listovi se sastoje iz pera i lisnog rukavca. Tek iznikle (iz semena) biljcice mogu biti oštecene tek na oko -25°C. rod. zato jarovizacijom ne mogu biti zahvacene mlade biljcice pre nego što razviju 19 Povrtarstyo 289 .sastojcima crni luk potpomaže apetit i bolje varenje hrane.5 g. sa karakteristicnim proširenjem u donjem delu. Crni luk je dvogodišnja biljka iz fam. na taj nacin lisni rukavci obrazuju lažno stablo koje u vreme stasavanja lukovica omekša. Kada se gaji preko arpadžika ima trogodišnji ciklus razvica: u prvoj godini odgaje se sitne lukovice . Korenov sistem u crnog luka je žilicast. Luk je stranooplodna biljka i oprašuje se pomocu insekata. jarovizacija tece samo u prisustvu izvesnog minimuma hranljivih materija u biljci. ali tkivo ne ugine ako odmrzavanje tece postepeno. pri cemu sa svakom proteklom godinom klijavost brzo opada. s malo korenovih dlacica. nose na svojim vrhovima loptastu cvast sa 200 do 1000 sitnih cvetova. pocne da se suši i pada na zemlju. koja u botanickom pogledu predstavlja pravo. šuplje. Sem toga.glavice za potrošnju i u trecoj ~ seme. Otpornostccrnog luka prema izmrzavanju zavisi od stepena razvoja. Biljke crnog luka prolaze kroz stadij um jarovizacije i bez ovog stadijuma ne mogu da isteraju cvetonosno stablo. relativno slabo razvijen. one se zamrznu.arpadžik. jako skraceno stablo. Pero je tamnozeleno. Seme luka je crno. uglasto i jako smežurano. imesnatih socnih listova koji obavijaju pupoljke iz kojih u drugoj. odnosno trecoj godini izrastaju cvetonosna stabla ("bikovi"). Allium. Šuplja cvetonosna stabla. Crni luk je kultura otporna na hladnocu i dobro podnosi širok raspon temperature. a u drugoj na višim (25-30°C).3aC. sa slabijim ili jacim voštanim pepeljkom. 'Najbolji porast i kvalitet lukovica postiže ako se biljke u prvoj fazi vegetacije razvijaju na nižim temperaturama (l8-22°C). razmešten pretežno u površinskom sloju zemljišta. ali vrlo sporo.

Zato pri kasnoj setvi ili sadnji lukovice ostanu sitne. koristiti samo zgoreli stajnjak i rasturiti ga s jeseni.strukturom crni luk odlicno uspeva. Na istu parcelu trebalo bi da se vrati tek posle cetiri godine.140. a vrlo povoljno utice na razvoj bolesti. niti može biti zahvacen sitan arpadžik precnika ispod 20mm. Useve crnog luka gotovo na svim našim zemljištima treba dubriti organskim ili mineralnim dubrivima. Ðubrenje. jer njihova vegetacija traje duže i zalazi u period toplog i suvog letnjeg vremena. niskim terenima crni luk strada od plamenjace. medutim. Stadijumjarovizacije traje u ljutih sorta 120. grudvasta površina nije pogodna ni za direktnu setvu niti za sadnju arpadžika. a u slatkih 60. smonicavo zemljište koje se spece posle kiše ili zalivanja nije pogodno za luk. Crni luk je biljka dugog dana. jer gruba. mahunaste kulture i dr.30cm. 290 . krompir. Vlažno vreme u tom periodu veoma nepovoljno utice na kvalitet lukovica.7. Na suprot tome. Teško. ali ne formira lukovicu. Za I ha pri umerenom dubrenju potrebno je 30 .4 lista. paprika. Najbolje uspeva na zemljištu slabo kisele ili neutralne reakcije (pR 6. U našem podneblju obicno ima dovoljno padavina za normalan razvoj useva iz arpadžika (april. Crni luk najbolje uspeva na strukturnom. aluvijalnim i drugim zemljištima sa povoljnom .80 dana.0). vec povoljno utice na održavanje fizicko-hemijskih svojstava zemljišta i režima vlage. Crni luk. Važno je da se setveni sloj dobro pripremi. jer imaju nestabilan vodni režim u površinskom sloju. ocednom i u humusu bogatom zemljištu koje dobro drži vlagu. U periodu stasavanja iziskuje toplo i suvo vreme. a zatim se površina potanjira i ostavi da prezimi. U uslovima kratkog dana biljka raste. Površine koje se navodnjavaju treba dobro nivelisati. Na našim cernozemima. U plodoredu crni luk obicno ide posle Jcultura koje su dubrene stajnjakom i ne ostavljaju zakorovljene parcele: kupus.40 t I !: stajnjaka. sa svojim korenovim sistemom slabe usisne moci ima posebne zahteve u pogledu ishrane i dubrenja. U vreme nicanja i intenzivnog rasta lisne mase crni luk ima velike potrebe za vlagom u zemljištu i vazduhu. Na vlažnim.3.0. Oranje treba da se obavi u jesen na dubinu 25 . Peskovita zemljišta su isto tako nepogodna. crni luk je osetljiv prema nedostatku svetlosti i ne treba ga gajiti na zasenjenim mestima niti kao medukulturu. Zemljište. plodnom. Inace. Stajnjak služi ne samo kao izvor hranljivih elemenata. Usevi iz direktne setve i iz rasada moraju se redovno navodnjavati. na dugom danu i pri temperaturi iznad l5°C lukovica se lako formira i u relativno mladih biljaka. maj i juni). Treba.

sklonost kaprevremenom prorastanju u cvetonosno stablo. zdrave ovojne ljuspe. 91 . osetljivost na dužinu dana. gajile pretežno domace sorte.Sl. tzv. Od bitnog znacaja je i dužina vegetacionog perioda. preovladuje sorta holandski žuti. U nas su se. tanak i zatvoren vrat. doskora. SORTE Postoje mnogobrojne sorte crnog luka. sorta holandski žuti U praksi. dobar ukus i otpornost prema bolestima. medutim. To su ljuti lukovi. Najviše se cene sorte cije lukovice imaju pravilan oblik.Crni luk. a u novije vreme sve 19* 291 . pogacari. dužina mirovanja lukovica. U novije vreme ima sve više F1 hibrida koji su znatno rodniji i dobro se cuvaju. usevi crnog luka najcešce se dubre mineralnim dubrivima. sposobnost dužeg cuvanja. razmnožavaju se iz arpadžika i dobro se cuvaju. Veoma važne privredne osobine crnog luka su: visoka rodnost. Vrste. Sada. kolicine i nacin upotrebe ovih dubriva bice razmotreni u odeljku o tehnici gajenja crnog luka.

Arpadžik je jako izduženog oblika. ujednacenim glavicama i vecom otpornošcu na plamenjacu. Domaci pogacar. više se šire F1 hibridi koji se odlikuju visokim prinosima. Mnoge nove sorte jednako su pogodne za gajenje iz arpadžika ili direktno iz semena. Biljke osrednje bujnosti. dosta raširena u Vojvodini.90 g). M akovski. i u manjoj meri aršlame. Glavice su kolacasto okrugle. Može se gajiti i putem direktne setve. dok se druge gaje iskljucivo direktnom setvom. umereno ljutim i socnim mesom. Poznata madarska sorta. s jakim.15 do 20 tiha. Odlikuje se lepim. sadrži 16.I I . Srednjeprinosna sorta . vegetacioni period oko 120 dana. Proizvodnja direktno iz semena tek u poslednje vreme pocinje da prodire. Otporniji na plamenjacu od domacih pogacara. I i J TEHNIKA GAJENJA Postoje tri nacina proizvodnje crnog luka: direktno iz semena. Meso belo i dosta ljuto. I 292 I .17% suve materije. sa zdravim ovojnim ljuspama I dobro zatvorenim vrhom. manje teraju proraslice. sadrži 15. koWfastim lukovicama slamasto žute boje. Lukovice su srednje krupne (80 . I I t' ~ . Preko rasada se gaje uglavnom rane sorte. vegetacioni period traje 105. Biljke su snažnog rasta.yi> Holandski žuti. U našoj zemlji crni luk se proizvodi pretežno iz arpadžika. cvrste su i dobro se cuvaju. sa vegetacionim periodom od oko 110 dana. dobro zatvorenim vratom. cesto udubljene. Gaji se 'iz arpadžika koji ne tera bikove cak i kad je krupniji. oset1jive prema plamenjaci. . žutim ovojnim ljuspama i tankim.110 dana.u našu praksu. I 1 . Ptujski. tzv.17% suve materije. meso belo i ljuto. Biljke su osrednjeg porasta. oset1jive na plamenjacu. Srece se pod razlicitim nazivima: pirotski. Dobro se cuva i transportuje. . Dobro se cuva i transportuje.30 tiha). sa žutobakarnim ovojnim ljuspama koje se lako cepaju. loptaste ili ovaine. Glavice su relativno silne (oko 80 g). zatim iz arpadžika i iz rasada. Suve materije sadrže 14-15%. Veoma prinosna sorta i dobro se cuva. prosecne težine oko 100g. dosta otporne na plamenjacu. cvrstim. Krupniji arpadžik u velikom procentu tera bikove. srebrnjaci. sa zdravim crvenkastoljubicastim ovojnim ljuspama i ljubicasto obojenim. prizrenski i dr. pljosnate. Meso belicasto i umereno ljuto. beogradski. Krupnije frakcije u velikom procentu teraju proraslice. . Vrlo prinosna sorta (20 . : 'i .

Odnos NPK treba da bude 1:2:0 ili 1:2:1. Na velikim površinama.SI. Sadi se rano u pro lece cim bude moguce da se zemljište pripremi. Za 1ha potrebno je: sitnog arpadžika 300 do 500 kg. Zemljište se priprema što je m'oguce ranije. Najbolje je upotrebiti srednje krupan arpadžik.00kg i krupnog 800 do 1000kg. 92 .Dobro odgajen usev crnog luka Pr~izvodnja iz arpadžika To je siguran i jednostavan. srednje krupnog 500 do 8. 293 . arpadžik se sadi na redove razmaknute 30cm ili u trake sa 4-6 redova. Na siromašnijim zemljištima mogu se primeniti vece norme uz upotrebu kalijuma. Narocito je pogodan za okucnice. Izmedu traka ostavlja se razmak od oko 50 cm. vrtove i sitniju robnu proizvodnju. a izmedu redova u traci 20 cm. Umereno plodna zemljišta dubre se sa 60-70kg azota (N) i 120-150kg fosfora (P20S) po ha. Obicno se sadi u brazdice na razmak 15 x 15 ili 20 x 10cm. Razmak u redu je 8-l0cm. precnika 10 do 20 mm. uz primenu mehanizacije. Tom prilikom rasturaju se kompleksna (složena) mineralna dubriva. mada ne i najekonomicniji nacin proizvodnje crnog luka.

Medutim. To je najekonomicniji nacin proizvodnje. U toku vegetacije veoma je važno zaštititi biljke od korova. efikasnija je prime na aktrila. Crni luk proizveden uz arpadžika. U novije vreme za vadenje luka na velikim površinama koriste se narocite mašine. Gajenje crnog luka direktno iz semena veoma je rašireno u mnogim zemljama. Za useve iz arpadžika koriste se herbicidi aktril ili kombinacija laso+gesagard 50. Male površine u baštama i vrtovima ne treba tretirati herbicidima jer se teško može podesiti potrebna koncentracija rastvora. ali još bolje i duže se cuva u kontrolisanim uslovima na temperaturi nešto iznad DOc. Nasilno obaranje '(valjanje) još nestasalih biljaka . Dugo stajanje išcupanih lukovica na jakom suncu može na njima izazvati ožegotine. na vreme izvaden. Na vecim površinama berba zapocinje nešto ranije i završava se u vreme masovnog poleganja. vadenje se obavlja kad veci deo biljaka polegne. Na vreme izvadene lukovice dobro sacuvaju ovojne ljuspe i dugo se cuvaju. Koriste se i specijalna oruda za podrivanje lukovica. koje se posle rucno skupljaju. ali i pored toga neophodna su dva ili tri okopavanja ne samo radi suzbijanja korova vec i zbog održavanja površine u rastresitom stanju.kao što cine neki odgajivaci . kada se crni luk gaji na velikim površinama herbicidi se redovno primenjuju. U domacinstvima najcešce se drž( na tavanima ili drugim promajnim mestima u rasutom stanju ili u venClma. Na rastresitom zemljištu lukovice se jednostavno pocupaju rukom. slože u letvarice i odnose pod nadstrešnicu radi dosušivanja. Crni luk je stasao kad biljka pri zemlji omekša i padne po zemlji. jer se postižu 294. Postoje vrlo efikasni herbicidi za useve luka. dobro osušen. sa ocuvanim ovojnim ljuspama i nezaražen bolestima dobro se cuva u obicnim slagalištima. . a ako su vec odmakli u razvoju. Posle sušenja lukovice se ociste. Na lukovicama se ostavlja deo stabla (vrat) dužine 2 . a za sušenje i cuvanje grade se specijalna skladišta. Proizvodnja direktnom setvom I ~ ~.Mašine za sadenje arpadžika primenjuju se dosta uspešno.pogrešno je i apsolutno nepotrebno. koji sprecava prodiranje truležnih mikroorganizama. slože na gomilice i ostave nekoliko dana da se stabla sasuše. klasiraju. Treba okopavati plitko i ne suviše blizu biljaka. mada su prinosi za oko 10% niži. treba primeniti laso + gesagard. Prosecni prinosi su u granicama izmedu 15 i 30 tiha. Ukoliko su u to vreme korovi tek nikli. Usev se tretira kad biljke razviju 3-5 listova.3 cm.

Neophodno je da zemljištebude s najvecom pažnjom pripremljeno.60 kg fosfora. Moguca je primena mehanizacije u najvišem stepenu. Važno je da zemljište bude što manje zakorovljeno i podesno za navodnjavanje. Ðubriva se mogu uneti istovremeno sa setvom. 295 . Zemljišta naših ravnica i recnih dolina veoma su za to pogodna. Setveni razmak može biti razlicit. Ova proizvodnja može uspeti samo na dobrom. cim bude moguce da se zemljište pripremi. Za I ha potrebno je 6 . Seme se ulaže na dubinu od oko 2 cm.Savremena proizvodnja crnog luka obezbeduju vrlo visoke prinose visoki prinosi (30.8 cm. Ovakve sejalice vrlo precizno ulažu seme te kasnije gotovo nije ni potrebno proredivanje biljaka. Najcešce se seje u trake od po 3 ili više redova. Tom prilikom unose se mineralna dubriva: 50 . a izmedu redova u traci 25 cm.SI. U zavisnosti od nacina navodnjavanja i raspoloživih mašina setva može biti na lejama ili na ravnoj površini. Modernim povrtarskim sejalicama mogu se sejati dvostruki redovi široki 6 .7 kg semena.60 kg azota i 50 . - Setva se obavlja što ranije u prolece. Koriste se sorte koje pri ovom nacinu gajenja daju najbolje rezultate. strukturnom i plodnom zemljištu koje dobro drži vlagu. 93 .50 tiha) uz najmanje troškove. Izmedu traka ostavlja se razmak 50 . u našoj klimi bez navodnjavanja ovim nacinom crni luk se ne može odgajiti.60 cm.

I ~ I t I l I. Posle nicanja. Lukovice srebrnjaka teško se cuvaju. Proizvodnja rasadom Gajenje srebrnjaka. (otuda i naš naziv za ove sorte). U prolece. Za zelenu potrošnju rane sorte srebrnjaka stignu vec krajem aprila. dobro nadubrenim zgorelim stajnjakom. Jedan od najvažnijih momenata je da se obezbedi nicanje semena. kad biljcice luka razviju 3 . isto tako. Najviše su raširene sorte rani majski. Najbolje je da se dubrivo unese pored redova. Gaje se posebne sorte. U drugoj polovini maja. beli od Nosere. sa srebrnasto belim ovojnim ljuspama. a na I m2 seje se 8. može se primeniti aktril.5 listova. dozvoliti stvaranje pokorice u vreme nicanja i dok su biljcice još male. Suzbijanje korova je najuspešnije kada se kombinuje upotreba herbicida i prašenja useva. manje osetljive na dužinu dana.5 do 2 cm. Berba i sve ostalo isto je kao pri proizvodnji luka iz arpadžika. Ukoliko nema kiše mora se bez odlaganja primeniti navodnjavanje. Veoma je važno da se ravnomerno održava vlaga u zemljištu. Na suvom vazduhu i visokoj temperaturi isklijale ili tek nikle biljcice lako uginu. na ista rastojanja kao luk iz arpadžika. Rasad se proizvodi na pripremljenim lejama. Prskanje se obavlja nekoliko dana pre nicanja. Najbolje je da se primeni orošavanje. Potrebna je izuzetna pažnja da se obezbedi dobro nicanje i normalan rast mladih ponika. Za tretiranje zemljišta posle setve a pre nicanja luka koriste se herbicidi ramrod i kombinacija gramokson + region. obavlja seprihranjivanje azotom i fosforom (po 30-40kgjha). Usev se mora zaštititi od plamenjace preventivnim prskanjem. Ne sme se. Setvu treba obaviti u drugoj ili trecoj dekadi avgusta. Nestrucna primena i nepridržavanje uputstava može naneti nepopravljive štete usevu. pa ih treba redovno zalivati i po potrebi zasenjivati u toku vrelih podnevnih casova. cim to bude moguce usev se okopa. Danas postoje mnogi herbicidi za primenu pre i posle nicanja. U nas je proizvodnja srebrnjaka raširena u znatnoj meri i namenjena je u prvom redu snabdevanju tržišta zelenim lukom rano s proleca i mladim glavicama u toku leta dok ne stigne crni luk iz arpadžika. Posle setve površina se lako utaba daskom i pokrije mešavinom zemlje i stajnjaka ili sitno prosejanim dobro zgorelim stajnjakom u sloju od 1. tripoli i dr. Za proizvodnju rasada za I ha useva potrebno je oko 250 m2 leja. 296 il' \ t . Srebrnjak se rasaduje krajem septembra ili prve polovine oktobra.lOg semena. kada biljke pocnu brzo da rastu.

Sadnja se obavlja s jeseni.ïþó Í´ò çì ó Crni ´«µ -®»¾®²¶¿µ Gajenje ¿®†´¿³»ò Rasad se proizvodi u otvorenim lejama. tokom druge polovine oktobra. Postižu se prinosi od 30 do 50 tiha. medutim. a rasaduje krajem maja ili pocetkom juna. a glavice u brazdicama stavljaju se na 5 . izmedu redova se ostavlja 10. socne lukovice stižu za vadenje krajem avgusta ili pocetkom septembra. u vreme kada ima malo drugog povrca. Aršlama se može odgajiti samo uz navodnjavanje. stigne mladi luk srebrnjak. Kao sadni materijal najviše se upotrebljava najkrupniji arpadžik (preko 25 mm) ili sitnije. Krupne.15cm. i zato se masovno troši. U to vreme.im naglo opada. 297 . Mladi luk stigne i upotrebljava se tokom aprila. Proizvodnja mladog luka Mladi crni luk odgajen na otvorenom polju stigne rano s proleca. Sadi se gusto. Seje se krajem marta.6 cm jedna od druge. Pocetkom maja biljke pocnu da teraju proraslice ("bikove") i usled toga tržišni kvalitet . nestandardne glavice. Ovaj nacin proizvodnje crnog luka sve više se napušta zbog visokog utroška rucnog rada (oko 20 puta veceg u poredenju sa direktnom setvom). u brazdice na dubina 5-6cm.

Saceka se da nadzemni delovi biljcica potpuno usahnu. Retko posejani usev daje veliki procenat krupnog arpadžika (iznad 22 mm). a suviše gusto posejan . klijavosti 80 . a potom pod nadstrešnicama ili drugim promajnim mestima. po mogucstvu još krajem februara ili pocetkom marta. Posle svakih 10-: 12 redova ostavlja se staza od 50 cm. skuplja i odnosi pod nastrešnicu radi dosušivanja. a zatim se arpadžik iskopava. i plevljenjem.30cm.> I /{ I t . Najbolje je da se na I m2 poseje 7 . Arpadžik se vadi krajem jula ili pocetkom avgusta u vreme kad stabljicice omekšaju.mnogo silnog arpadžika (ispod 8 mm).9 g semena. :. po mogucstvu orošavanjem. Veoma je važno da se dobro pripremi setveni sloj zemljišta i time obezbedi dobro i ravnomerno nicanje useva. Moderni setveni agregati istovremeno obavljaju i valjanje. Proizvodnja arpadžika Za proizvodnju arpadžika odabere se nezakorovljeno zemljište dobrih fizickih osobina i obradi'što ranije s jeseni. Prilikom iskopavanja i skupljanja arpadžika odmah se izdvajaju krupniji glavicurci (iznad 25 mm) koji se obicno koriste za proizvodnju 298 f I j & I . Svako zakašnjenje setve dovodi do sniženja prinosa i pogoršanja kvaliteta arpadžika. Na malim površinama seje se rucno na redove s razmakom 8 do 10cm. a pred zimu nadubri zgorelim stajnjakom i potanjira. pa se oštrom medom odstrane. Velike površine seju se sejalicama.10cm. Vrlo je važno da se arpadžik blagovremeno i efikasno brani od korova. Kasnije izvaden arpadžik se teže cuva i više tera u bikove. U praksi se cesto primenjuje nešto drugaciji postupak. Drugi važan element ove proizvodnje je gusti na setve.I ! . Seme se ulaže na dubinu oko 2 cm.traka ostavlja se razmak od 25 . Stajnjak se može rasturiti i prilikom predsetvene kultivacije. U novije vreme primenjuje'se setva u traka ste redove široke 8 . na meduredni razmak od 10 do 15cID. if ~ I " Mladi luk (iz glavica) za zimsku i vrlo ranu prolecnu potrošnju može se odgajiti u toplim lejama i plastenicima. Korov se suzbija herbicidima. a listovi pocnu da žute. izmedu ovih redova . . Berba mladog luka obavlja se postupno. Cupaju se prvo najveci strukovi i tako redom. Povadeni arpadžik se najpre nekoliko dana suši na suncu. primenom pre i posle nicanja. a površine posejane rucno obicno se utabaj\t daskom. Prodaje se u vezama od po 5 ili 10 strukova.90%. Setva se mora obaviti što ranije. U slucaju da vreme bude suvo treba obezbediti zalivanje.

Mere berbe sastoje se u dobroj pripremi luka posle berbe i cuvanja na suvom i promajnom mestu.mladog luka. Na listovima i cvetonosnim stablima izaziva pojavu krupnih. a zatim trulež zahvata njenu unutrašnjost. Jace r1apadnuti usev izgleda kao spržen. ali su one od manjeg znacaja. Razvoju plamenjace pogoduje prohladno i vlažno vreme. Povadene lukovice treba dobro prosušiti pre nego što se odnesu na cuvanje. 299 . izduženih. Prouzrokovac je parazitna gljivica Peronospora destructor. Na velikim površinama arpadžik se ubire specijalnim mašinama.18tiha. U novije vreme javljaju se sorte sa znatnom otpornošcu prema plamenjaci. Treba saditi zdrav arpadžik i semenske izvodnice: s prolecapregledati usev i odstraniti sve biljke na kojima se pojave znaci oboljenja. treba prskati fungicidima. Obolelo lišce se povija i suši. standardni . a kad postoje izgledi za masovno širenje. Trulež glavica izaziva gljivica Botrytis alli.10 do 22 mm i krupan . saditi samo zdrav arpadžik i držati se plodoreda. Crni luk napadaju i druge bolesti. Kišnih godina. treba useve prskati bordovskom corbom. Iskusni odgajivaci postižu i znatno veci prinos. Suvišna vlaga u zemljištu i kasnije u skladištu pogoduje razvoju bolesti. Glavni i?vor zaraze su zaražene lukovice (arpadžik i semenske izvodnice) i biljni ostaci. Sem toga. a zatim suši i cuva u narocitim skladištima.preko 22 mm. Sa površine od 1ha dobije se prosecno 10. Prskanjem protiv plamenjace suzbija se i trulež glavica. cesto 16. sandovit). Narocito je porazna na semenskim usevima. Od ove bolesti lakše _stradaju biljke koje su bile napadnute plamenjacom. a cvetonosna stabla padaju. corbi za prskanje obavezno se dodaje sredstvo za bolje lepljenje (npr. Bolesna lukovica pocne da truli na vratnom delu. cinebom ili manebom svakih 10-15 dana. BOLESTI I ŠTETOCINE Plamenjaca luka je opasno gljivicno oboljenje koje pojedinih godina nanosi velike štete.12tarpadžika. Prosušeni arpadžik se veje i klasira obicno u tri frakcije: sitan . luk treba gajiti na promajnim mestima i na lakšem zemljištu. Bolest se javlja na glavicama u vreme berbe i u toku cuvanja. nejasnih pega koje se ubrzo prekriju sivo1jubicastom prevlakom koju cine spore parazita. Luk po mogucnosti treba gajiti na promajnim mestima i nikad uzastopno na istoj parceli. Suzbija se agrotehnickim merama. u toku maja i juna.5 do 10mm.

velicina i oblik cenova znatno variraju u zavisnosti od sorte i spoljnih uslova. Za hemijski sastav belog luka karakteristican je visok sadržaj suve )[ materije (35. U iste svrhe beli luk koristi se pri izradi mesnih pretadevina. Broj.000ha.. ali umesto semena obrazuju sitne vazdušne lukovice.~ 'I Od štetocina crnom luku znacajnije štete nekih godina mogu da nanesu larve lukove muve. Najštetnija je u proizvodnji arpadžika i luka iz direktne setve. Proizvodnja belog luka narocito je razvijena u oblasti Sredozemlja. Lukovicu sacinjava manji ili veci broj cenova (u proseku 10-12). cenovima. Suzbija se zaprašivanjem semena i arpadžika i prskanjem mladih useva insekticidima. U prvoj godini obrazuje lukovicu iz koje sledece godine izbije cvetonosno stablo sa semenom. uglavnom. ~ BELI LDK (Allium sativum L. Upotrebljava se. 300 i.na oko 9. kao dodatak jelima i salatama zbog specificnog ukusa i mirisa koji podsticu apetit. iskrivi se i propadne. One nagrizaju mlade listove i stabljiku. od lisnih rukavaca.40%) i etericnih ulja. Naša zemlja spada medu najvece proizvodace belog luka u svetu sa približno 16. od kojih potice njegova ljutina i miris. U ishrani našeg naroda masovno se koristi i mladi beli luk. Potice iz planinskih regiona srednje Azije gde raste kao dvogodišnja biljka. Svaki cen (cešanj) ima cvrstu.) PO REKLO. Neke sorte teraju cvetonosno stablo. I I ~~ . a u farmaceutskoj industriji služi za ekstrakciju etericnih ulja od kojih se spravljaju lekovi. kao i u crnog luka. Beli luk razvija slab korenov sistem koji se u zemljištu razmešta plitko. . Stabljika se obrazuje. koji su spolja obavijeni zajednickim ovojnim listovima. Beli luk se gaji kao jednogodišnja biljka i razmnožava se vegetativnim pupoljcima. Najviše se gaji u Srbiji . kožastu ovojnu ljuspu koja zatvara mesnat pupoljak iz kojeg se pod povoljnim uslovima razvija nova biljka. narocito s proleca.000ha. ZNACAJ I BOTANICKE OSOBINE Beli luk se gaji od davnina kao povrce i lekovita biljka.t I I . Ova ulja su baktericidna (ubijaju bakterije). usled cega biljka požuti.

u jesen posadene biljke odlicno prezime. kad biljke belog luka razviju 3 . Nekoliko dana pre sadnje primenjuje se treflan uz obavezno mešanje sa zemljom do dubine 8 . Zbog toga u slucaju sušnog proleca usev belog luka treba navodnjavati. Zbog toga je potrebno da se sadi što ranije. te je potrebno da se cuvaju na mestima gde temperatura ne pada tako nisko. Za normalan rast beli luk ima slicne potrebe za vlagom kao i crni luk. upotrebljavaju se kao pojedinacna ili kao kompleksna dubriva. Na istu površinu ne treba ga saditi dok ne produ 3 . Plodored je isti kao za crni luk. Na lakom. Beli luk najbolje uspeva na plodnom zemljištu koje dobro drži vlagu. a ostatak prilikom predsetvene pripreme zemljišta. Narocito velike potrebe u vlazi imaju lukovi jesenjaci. ozimac). a dobro ukorenjene mlade biljke podnose temperaturu i do .100kg azota. Zbog guste sadnje otežano je suzbijanje korova te je potrebno da se za gajenje na vecim površinama odabere nezakorovljeno zemljište. Deo azotnog dubriva može se upotrebiti za prihranjivanje. ako su korovi odmakli u razvoju bolje deluje aktril. Kasno posadene biljke obrazuju sitnije lukovice s manjim brojem cenova.). Posle nicanja. norme su razlicite za razna zemljišta i krecu se: 50 . Glavice izmurznu na temperaturi od oko -lO°C. U nas se gaje dva ekotipa belog luka: proletnjak (kontinentaini. 60-100kg PzOs i 80-120kg KzOs po ha. što znaci postojano vlažno zemljište i vlažan vazduh. krastavac. Iza jesenjaka koji stiže ranije mogu se u istoj godini gajiti drugi usevi (kupus. Pocinje da raste vec na temperaturi od 3ac. tek iznikli korovi mogu se uništiti primenom kombinacije laso + gesagard 50.20aC. Optimalna temperatura rastenja je 15. kasni) i jesenjak (primorski. Beli luk je biljka kratkog dana. boranija i dr. 301 . Oskudica u vlazi u vreme najjaceg porasta biljaka ima za posledicu sitne lukovice i osetno smanjenje prinosa. Beli luk se dubri slicno kao i crni luk. Polovina fosfora i kalijuma može se uneti pri osnovnoj obradi. jer dugi dani i visoke temperature podsticu biljku da formira glavicu pre nego što je dovoljno porasla. Zemljište s malo humusnih materija dobro je nadubriti zgorelim stajnjakom.10cm.4 godine.USLOVI USPEV ANJA Beli luk je otporan na hladnocu. propusnom zemljištu uspešno se može odgajiti samo uz navodnjavanje. a u vreme stasavanja 25oc i više. rani. Ne podnosi zasenjivanje.30aC. Mineralna dubriva daju odlicne efekte. . Uspešno se mogu primeniti i herbicidi. Ponegde se mogu sresti i cvetonosne forme.5 listova.

krupnijim listovima. a na velikim površinama 30 cm izmedu redova i 8-10cm u redu. jer se na cenovima ako dugo stoje okrunjeni razvija oboljenje poznato kao bela tru1ež. a brazdice se naprave markerom ili slicnim orudima.30 cm. sa slabim ovojnim ljuspama i manjim brojem cenova (10. sitni cenovi se odbacuju jer daju slabe biljke. prosecne težine 30. TEHNIKA GAJENJA Gajenje proletnjaka. s manje voštanog pepeljka i nežnijim stablom. 302 . Lukovice jesenjaka ne mogu se dugo cuvati jer vec s jeseni pocnu da prorastaju. Može se saditi i u jesen. nekad i više) neujednacene velicine. Za sadnju se koriste krupnije glavice. Cvetonosne forme belog luka (var.900 kg sadnog materijala. na dubinu 25 . Sadenje se obavlja ranije . izmedu traka (posle svakih 5-6 redova) ostavlja se rastojanje 50-60cm ili se otvaraju brazde za navodnjavanje. sagittatum) imaju krupne i malobrojne cenove (6-8) kružno poredane oko cvrstog i vitkog stabla visokog preko 1m na cijem se vrhu umesto cvetova obrazuju sitne vazdušne lukovice. U vrtovima i baštama beli luk proletnjak sadi se na razmaku 20 x 10 ili 15 x 15cm. Na vecim površinama obicno se sadi na šestoredne trake. . u isto vreme kad i beli luk jesenjak.30 g) obavijene cvrsto priljubljenim i zdravim ovojnim ljuspama srebrnastobele boje. imaju zbijene srednje krupne glavice (20. U manjoj meri gaje se populacije sa crvenkastim cenovima. Jesenjak. Za prolecni usev belog luka zemljište se mora obraditi s jeseni. Za 1ha potrebno je 700 .50 g. pošto se prethodno rasture mineralna dubriva. Glavice se krune neposredno pred sadnju. Na malim površinama sadi se na leje široke oko 1.vec krajem februara ili pocetkom marta. u nekih sorta i teže. Cenovi se sade na dubinu 4-5cm. Lukovice obicno imaju mnogobrojne cenove (15 do 20. Ako je oranje grubo potrebno je da se pred zim~ potanjira.15). te se lukovice mogu dugo cuvati. Sorte i populacije belog luka jesenjaka odlikuju se snažnijim rastom. U prolece cim to bude moguce parcelu treba iskultivirati i podr1jati.5m i to u brazdice otvorene moticicom.~' ti ti Proletnjak. Gaje se mnoge lokalne populacije. V našoj zemlji zastupljene su odomacene populacije dosta raznorodne po morfološkim i drugim osobinama. Cenovi dugo miruju. zbog toga se jesenjak uglavnom koristi za proizvodnju ranog mladog luka. Glavice su krupnije.

3~c. a na velikim površinama podrivanjem narocitim orudima. 303 . iskopavaju se motikom. odmah posle nicanja. U našoj praksi beli luk se obicno ne navodnjava.3 lista obavlja se prskanje cele površine herbicidima. u protivnom. 95 . Za prvo prihranjivanje. herbicidima se ne može uvek potpuno da zaštiti usev od korova. Medutim. ili na gomilice i ostave nekoliko dana na parceli da se prosuše. U kasno izvadenih lukovica ovoj ne ljuspe istrune i pocepaju se.7 tiha. a mnogi cenovi se osuše. je jedno ili dva prihranjivanja sa 30 . a pojedine biljke da poležu. Povadene biljke se skupe u redove. ako je potrebno i jedno plevljenje. ili se odsecaju stabla i glavice stavljaju u letvarice. Naši odgajivaci. te je neophodno da se obavi jedno ili dva prašenja na dubinu oko 5 cm. a zatim pletu u vence. Dovoljno . Beli luk se u toku zime cuva u suvim i promajnim prostorijama u kojima temperatura ne pada ispod .5 t.Sl. Dobro odgajen usev belog luka proletnjaka daje prinos 8 -10 tiha. Ako je zemljište vlažno i meko biljke se cupaju. glavica dobije ružan izgled.Beli luk: jesenjak (levo) i proletnjak (desno) Kad usev nikne i biljke razviju 2 .40 kg azota po ha. a kasnije. mogu se upotrebiti i kompleksna lako topljiva dubriva. u povoljnim godinama obicno postižu prinos 6 . Prihranjivanje azotnim dubrivima daje odlicne rezultate. a u nepovoljnim 4 . medutim. Beli luk se vadi kad pocne da žuti.

Najcešce se sadi na razmak 15x 10 ili IOx 10cm. Oranje se obavlja što ranije u jesen.000-1.u brazdice. Na parceli na kojoj se ova bolest pojavi luk ne treba gajiti 8 . cvetonosno stablo visoko i do 2 m. vec i kao lekovitu biljku.40 tona zgorelog stajnjaka i 300 do 400 kg superfosfata po hektaru. Sadi se na slican nacin kao i proletnjak . Po hranljivoj i biološkoj vrednosti nicim se narocito ne istice.500 kg sadnog materijala. cesto sa preko hiljadu ljubicastih. Ako u martu nastane suvo vreme. U prolece. pred prvo okopavanje. Praziluk je poreklom iz Sredozemlja i drevna je povrtarska kultura koju su cenili još stari narodi Egipta ne samo zbog njegove hranljivosti. Sledece godine razvija dugo.) Znacaj i botanicke osobine. Upotrebljava se najcešce kao svež ili se dodaje jelima kao zacin.6% ugljenih hidra ta i prosecne kolicine vitamina i mineralnih materija.10tiha. koja napada prizemni deo stabljike i lukovice. Belom luku nanosi nekih godina izvesnu štetu bela trulež. " " I Gajenjejesenjaka. Prinos zrelih lukovica je 7 . neophodno je usev dobro zaliti. Praziluk je dvogodišnja biljka.. ono nosi krupnu loptastu cvat. Dobro je da se prethodno rasturi izaore 30. vitko. Larva muve belog luka javlja se na jesenjaku i oštecuje unutrašnjost stabljike. Takode se i suši. Za sadnju treba upotrebiti što krupnije lukovice i samo krupne cenove. Prve godine obrazuje mocno lažno stablo. ružicastih ili belih cvetova koje 304 . na dubinu 6-7cm. Mladi luk . Bolesti i štetocine belog luka. u nekih sorta visoko i do 80 cm. što se u našem podneblju cesto dešava. usev treba prihraniti azotnim dubrivom (l20-150kg/ha KAN-a). U tom slucaju biljke se do zime dobro ukorene i lako podnose mrazeve. Njegov znacaj u ishrani je što se koristi u toku zime i s proleca kad ima malo drugog svežeg povrca. Prodaje se u vezama po 5 ili 10 strukova. Da se posadi I ha potrebno je 1. U našoj klimi najbolje je da se sadnja obavi sredinom oktobra. U nas se gaji najviše u Srbiji i Makedoniji. Suzbija se ako se prska rano s proleca odgovarajucim insekticidima.10 godina. 4 . Sadrži oko 10. PRAZILUK (Allium porrum L.jesenjak stiže za upotrebu vec pocetkom aprila. usled cega listovi požute i biljka ugine.12% suve materije. Ako se jesenjak gaji radi glavica sadnja treba da bude nešto reda (15 x 15cm ili 20 x 10cm).

Seme sacuva: klijavost 2 . Seme je sitnije i više naborano nego u crnog luka. Praziluk ima umerene potrebe za toplotom. kada su temperature izmedu 15 i 20°c. Uslovi uspevanja.Sl.30 tiha zgorelog. 20 Povrtarstvo 305 . Može se upotrebiti i nedovoljno zgoreli stajnjak ako nema zgorelog: rastura se 40 . makar i povremeno. Najbolje je da se praziluk dubri stajnjakom i mineralnim dubrivima. Biljke koje trpe oskudicu uvlazi.Praziluk.3 godine. ponekad i 10 puta. te ga treba gajiti na plodnom zemljištu i uz obilno dubrenje. sorta domaci dugi oprašuju insekti. Praziluk je bi1jka s velikim potrebama u v1azi i u našoj klimi može da se odgaji samo uz navodnjavanje. Veoma dobro uspeva u recnim dolinama. 96 . Najbolje raste u jesen. Praziluk ima narocito velike zahteve u hranljivim materijama.60 tiha svežeg.vegetacije do kasne jeseni. ili 20 . Biljke dobro podnose mrazeve i do -15°C. mada sorte koje se u nas pretežno gaje mogu da izmrznu i na -1O°c. sporo rastu i daju niske prinose. Za1iva se u toku cele . 19 ima oko 400 semenki. ali i na drugim plodnim i strukturnim zemljištima sa umerenim vodnim režimom.

te se mora pleviti više puta. Sorte. Površinski sloj mora biti dobro pripremljen. fosfora 80-100kg i kalijuma oko 80kg po ha. pri osnovi nešto šire (6-8cm) nego na sredini (oko 5 cm). U nas su malo raširene jer su manje prinosne. 'I j I I Proizvodnja rasada. Karentan razvija oko 20 cm visoko stablo. široke. Na I m2 leje seje se 8 -10 g semena. TEHNIKA GAJENJA . tankim i nežnim stablom koje izraste do 80cm. Još jedno prihranji~anje sleduje dvadesetak dana posle prvog. Rasad se bolje prima ako mu se 306 .3 navrata. istocnom ekotipu. Fosfor i kalijum unose se prilikom pripreme zemljišta za sadnju. daju vece prinose ali su manje otporne na mraz i obicno ne mogu prezimiti na otvorenom polju. Cim rasad nikne treba ga zaliti rastvorom azotn. azot po pravilu služi za prihranjivanje. Najbolje su one rasadnice koje u vreme sadnje dostignu' debljinu olovke (5 . najkasnije pocetkom aprila. Praziluk se prihranjuje u 2 .3 kg semena. grubljim listovima tamnije.7 mm). Zbog svoje duge vegetacije praziluk se gaji gotovo iskljucivo putem rasada. imaju dužu vegetaciju. a s kratkim stablom . Najpoznatije su francuska sorta karentan inemacka elefant. Primena herbicida olakšava suzbijanje korova.Mineralna dubriva treba davati u ovim kolicinama: azota 60-80kg. naprave se u prolece obicne leje. Sorte s dugim stablom pripadaju tzv. mada se 1/3 ukupne norme može uneti pred rasadivanje.400 m2 zasejanih leja. One su manje ljute. U nas se gaje uglavnom sorte i populacije istocnog tipa poznate kao domaci i makedonski. Najveca opasnost dolazi od korova. Postoje dve grupe sorta praziluka: s dugim i kratkim stablom. Seme se zatim pokrije prosejanim stajnjakom ili mešavinom zemlje i zgorelog stajnjaka. debela stabla sa širim.5 . Na dobro nadubrenoj parceli. Setva se obavlja sredinom marta. tamnozelene listove sabijene jedno uz drugo u obliku rozete.og dubriva. Proizvodnja rasada je dosta jednostavna. pooranoj ili izriljanoj još s jeseni. Elefant ima nešto krace cilindricno stablo (bez proširenja pri dnu) i duge. što se obicno i cini pri upotrebi kompleksnih dubriva. Posejano seme sporo nice i rasad u pocetku slabo raste. široki korubasti listovi pokriveni su jakim pepeljkom. Sorte istocnog tipa karakterišu se dugim.zapadnom. Sorte zapadnog tipa razvijaju kratka. Veoma su otporne na hladnocu i mogu se ostaviti da prezime na parceli. Za I ha potrebno je 2. odnosno 300. zelene boje i s više voštanog pepeljka.

Na vecim površinama meduredni razmak može biti veci.50cm i širok oko 30 cm i u njega uspravno ili malo ukoso postave dva reda biljaka koje se zatim pritrpaju zemljom do 2/3 njihove visine. 50 ili 100 strukova. Praziluk se vadi u novembru. Na pijacu se iznose snopici od po 25. a zatimusev okopa. Setvena rastojanja podešavaju se prema raspoloživim mašinama. Sa 1ha dobija se prinos od 40 do 60 tona. Praziluk se rasaduje u niske leje (fitarije). a zatim u toku cele vegetacije održavati povoljnu vlažnost. spanaca. ali doprinosi da se dobiju lepa. Berba i cuvanje. Korovi se suzbijaju okopavanjem i herbicidima. Veoma je važno da se setva obavi što ranije u prolece i da se' obezbedi navodnjavanje i onemoguce korovi. Obicno dolazi kao druga kultura posle salate. Prvo se iskopa trap dubok 40 . N acupani rasad ne mora odmah da se posadi. graška i strnih žita. a ako to teško ide. povezani vrbovim prutovima. Rasadivanje. Biljke se ociste od starih i polomljenih listova. Ova meTa nije nužna. Male kolicine mogu se cuvati u podrumskim prostorijama utrapljene uvlažan pesak. 20" 307 . Kad pocnu jaci mrazevi utrapljeni praziluk se pokrije slamom u sloju od 10-15 cm. u brazdeili na ravnu površinu. Dobro je da se prvo rasturi dubrivo. Naši odgajivaci jednom ili dva puta uklanjaju sa biljaka stare donje listove. na zaklonjenom i ocednom mestu. ražanom slamom ili rafijom. Praziluk se može proizvoditi i direktnom setvom. Vece kolicine se trape na polju.skrešu korencici i deo lisne mase.ltrake od po 4-6 redova. sadiljkama.3 cm. Sadi se rucno. a razmak izmedu biljaka u redu nešto manji (1O-15cm). biljke se cupaju. vec prema nacinu navodnjavanja. ' Direktna setva. dobro se prima kad stoji i više od 10 dana u senci i na promajnom mestu. Primenjuje se i sadnja J. Najpogodniji je sistem kulture na lejama koji obezbeduje maksimalnu primenu mašina. na slican nacin kao i crni luk. najcešce na razmak 20 x 20 cm ili 25 x 15cm. Odmah posle rasadivanja usev treba zaliti. Zemljište se nadubri stajnjakom i poore odmah po skidanju prethodnog useva. koren se podseca motikom. Pred rasadivanje rasture se mineralna dubriva a zatim zemljište dobro usitni i ovlaži. glatka stabla. a korenje potkreše na 2 . ali se nastoji da budu ka"o kod useva s rasadom. Praziluk se zasaduje krajem juna ili pocetkom jula. Ako se zasadi kasnije prinosi ce biti manji. a drugo . Nega useva.tri nedelje kasnije. Prvo prihranjivanje se obavlja cim se biljke ukorene i pocnu da rastu. Posle 'se ponovo poredaju biljke i tako redom.

U nas se gaji srazmerno malo. Cesto se sadi i rano s praleca. gotovo cilindricni. svaka obrazuje bokor od 10. Zatim se lukovice . setvu treba obaviti u martu. Za proizvodnju ranog mladog luka sadnja lukovica obavlja se rano u jesen. Listovi kozjaka su relativno sitni. Za I m2 potrebno je oko 50 sitnijih lukovica (20 kg po I aru).ÊÔß–ßÝ (Allium ascalonicum L. slabo obavijene košuljicom. Sposobnost bokorenja je jako izražena. 308 . U toku vegetacije važno je da se biljke odbrane od korova. nežni i svetlozeleni: Stabljike su tanke i kratke. Biljka koja izraste iz semena formira 4. a u sledecoj godini. Dobro podnosi i dubrenje dobro zgorelim stajnjakom. formira više lukovica. Tada bokore treba povaditi i ostaviti 2 . Karakteristicna odlika vlašca je u tome što biljka. u tankom sloju ili u plitkim letvaricama. kada se one posade. . nalik na cenove. samo u kucnim vrtovima. . . cim to bude moguce. Vlašac iz jesenje sadnje sazri vec krajem juna ili pocetkom jula.3 dana na parcelu da se prosuše.5 cm.5 lukovica.) · × Ova vrsta luka poznata je u narodu pod razlicitim naZIVima: vlašac. Kasnije se usev proredi na približno ista rastojanja kao kad se sade lukovice. ali se mogu upotrebiti i zrele lukovice. Vlašac je višegodišnja biljka. Naši odgajivaci ga razmnožavaju iskljucivo vegetativno i gaje ga kao jednogodišnji usev. umesto jedne.20. a sitnije za sadnju. Vlašac treba gajiti na plodnom. razmnožava se semenom ili vegetativno. a iz prolecne sadnje . strukturnom. Koristi se uglavnom kao mladi z~leni luk rano s proleca. kozjak. najcešce nepravilnog oblika.Pošto lukovice vlašca dugo miruj u mogu se saditi i pocetkom leta za proizvodnju jesenjeg mladog luka. .cenovi razdvoje i ostave na suvom pramajnom mestu.u avgustu. Cvasti su male. na razmaku 20 x 15cm. Sadi se ubadanjem u zemlju na dubinu 4. lukovicama. t Krupnije lukovice ovog luka koriste se za jelo. ljutika. izdužene. Cvetonosna stabla su takode tanka i kratka (oko 50 cm). Kada se vlašac gaji iz semena. šalota i dr. Ove lukovice su zaobljene. krajem februara ili u martu. Vlašac iz direktne setve obicno se ne vadi vec se ostavi u zemlji i rano s proleca sledece godine bere se kao mlad zeleni luk. cesto i 30 lukovica. dobro obradenom zemljištu. a seme nalik na seme crnog luka. Pupoljci u lukovicama dugo miruj u tako da se one mogu cuvati do juna a da ne proklijaju. ali sitnije.

) Rezanac ili drobnjak je višegodišnja biljka. ALJMA (Allium fistulosum L.3 godine. s proleca pocnu brzo da rastu.+ 20 cm. Gaji se radi proizvodnje mladog luka koji stiže rano u prolece. ali se može sresti i na livadama i šumskim proplancima kao samonikla biljka. okruglastim lukovicallla. Poreklom je iz Sibira i tamo se. Aljma je vrlo pogodna za gajenje u staklenicima i plastenicima. Lako se razmrložava i de1jenjem starih busena. Razmnožava se semenom. osrednje krupnoce. Luk rezanac ima tanke.U nas se gaje lokalne sorte kozjaka sa žutilll ili crvenkastim glavicama. duge. kao i u zemljama Dalekog istoka. nalik na crni luk.40 cm ili na dvoredne trake 50. pa se kasnije biljke rasade na stalno mesto. ali i de1jenjem bokora kao luk reZ. ruski kozjak sa krupnijim. sitne i veoma nežne listove bogate vitaminima C i A. U tom slucaju tokom vegetacije berba se obavlja tako što se mlade biljke režu. U tom slucaju sadnja se obavlja u julu ili avgustu na razmaku 30 x 30 ili 30 x 20 cm. Pošto biljke prezime. Listovi brzo rastu. za mesec dana dostignu visinu 309 . Ova vrsta luka ne formira pravu lukovicu nego samo neveliko proširenje pri osnovi stabljike. na medurednom rastojanju 30 . Razmnožava se semenom ili de1jenjem bokora. pošto brzo raste i daje obilan prinos mladog luka.) Aljmaili zimski luk je višegodišnja vrsta luka ali se obicno gaji kao jednogodišnji ili dvogodišnji usev. Listovi su više ljuti nego u crnog luka i sadrže oko 100mg% vitamina C. Za 1ha potrebno je oko 20 kg semena. gaji masovno i više se ceni nego druge vrste lukova. a zatim se bokori cupaju i iznose na pijacu. Ima izuzetnu sposobnost bokorenja. Seje se krajem juna i u julu. Po negde se srece i tzv. slicno kao kod luka rezanaca. Setva se može obaviti i s proleca. sporadicno. Ova vrsta luka se gaji radi mladog lišca. u martu ili aprilu. Umesto jednogodišnje kulture usev aljme može se ostaviti da se bokori 2. U nas je ova vrsta luka gajena malo. na leje. ~ REZANAC (Allium schoenoprasum L.lnac. sa crvenim ljuspama.

97 . na redove s razmakom oko 20 cm (2 . Rano posejan usev stigne za berbu 310 ~ . schoenoprasum L) oko 20cm i tada se režu (šišaju) za spravljanje salata.Luk rezanae (A. u I g ima približno 1000 semena. Iz bokora rano s proleca izbijaju mala cvetonosna stabla sa poluloptastim cvastima koje jedva nadvisuju listove.3 g semena na I m2).I r 1 SI. Ubrzoizraste novo mlado lišce. Seje se rano s proleca ili rano u jesen. Seme je sitno. Cvetovi su svetloljubicasti i prijatno mirišu. U toku leta reže se nekoliko puta. Biljke luka rezanca ne obrazuju lukovice. a bokor se sve više širi.

Svake 2 . Crni luk rokambol se ne gaji masovno. CRNI LUK ROKAMBOL (Allium cepa var.3 godine. Još bolje je da se svakog proleca seje nov usev. Njegove glavice su obicno duguljaste. Za sadnju se koriste samo krupnije. Iz njih se razviju osrednje glavice koje se mogu upotrebiti kao i lukovice crnog luka. razdele se i delovi ponovo posade na novu. prosecne težine 70-100 grama. 311 . U praksi se rezanac cesto razmnožava deljenjem bokora. t i I. ljute. obrazuje sicušne vazdušne lukovicice.3 godine povade se stari buseni.pocetkom leta. Na istom mestu rezanac treba da ostane najviše 2. viviparum) Ova vrsta luka ima izuzetnu osobinu da na cvetonosnim stablima (bikovima). Ako se ove glavice ponovo posade. ali se u nekim krajevima cesto srece.kao zrno kukuruza ili pasulja. jer se posle toga prinos jako smanjuje. umesto cvetova i semena. one isteraju stabla sa vazdušnim lukovicicama. Na jednom stablu može se obrazovati i do 100 lukovica. dobro se cuvaju preko zime. Sadnja se obavlja u pro]ece ili s jeseni na razmaku 20 x 20 cm. kao zrno pšenice. a stari da se pocupa. Ove lukovicice mogu se upotrebiti za sadnju iste jeseni ili narednog proleca. crvenkaste. neke su sitne. cvrste. dobro pripremljenu parcelu. nalik na vrlo sitan arpadžik. a druge krupnije .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->