1. Tehnička dokumentacija (pojam, sadržaj) Teh.

dokumentacija je skup projekata koji se izradjuju radi: utvrdjivanja koncepcije objekta, razrade uslova, nacina izgradnje objekta i za potrebe odrzavanja objekta. Moze da ga izradjuje preduzece, odnosno pravno lice koje je upisano u odgovarajuci registar za izradu tehnicke dokumentacije. Teh. dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant. Sadrzaj: - prethodni radovi - prethodna studija opravdanosti - studija opravdanosti - izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti - generalni projekat - idejni projekat - glavni projekat - posebne vrste glavnih projekata - izvođački projekat - projekat izvedenog objekta - idejni projekat za građenje objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola 2.Lokacijska dozvola/akt o urbanistickim uslovima. Radi se kada ne postoji vazeci plan detaljne regulacije. Moze se izdati na osnovu urb. plana viseg reda ili prostornog plana. Izdaje ga opstinska/gradska uprava, sem u posebnim slucajevima kada ga izdaje nadlezno Ministarstvo. Ako se lokacijska dozvola odnosi na parcelu koja je u okviru podrucija kulturnog dobra, mora sadrzati i uslove institucije nadlezne za zastitu spomenika kulture. Izdaje se na osnovu Pravilnika o opstim uslovima o parcelaciji i izgradnji, uslovima i postupku izdavanja Akta o urb. uslovim a. Sastavni deo Akta je situacioni plan sa planiranom dispozicijom, visinom, gabaritom i namenom objekta. Sadrzaj: podatci o inestitoru, br i povrsina katastarske parcele, pravila uredjenja, uslove prikljucenja na infrastrukturu, podatke o postojeceim objektima koje treba por usiti, druge uslove u skladu sa posebnim zakonima 3. Sadržaj idejnog projekta. Situacioni plan, crtezi koji odredjuju objekat u prostoru (osnove, preseci, izgledi), namena objekta, tehnicki opis i planirana investiciona vrednost objekta. 4. Sadržaj situacionog rešenja objekta. ? treba proveriti, ovo je san eta, ne mogu da nadjem u skriptama....

Situacioni plan sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije i položaj i spratnost objekta; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice 5) znak za sever 5. Sadržaj glavnog projekta. Glavni projekat sadrzi: podatke o geotehnickih i druzgih potrebnih istraznih radova razradu tehnicko tehnoloskih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama proracun gradj. konstrukcija, sigurnosti i stabilnosti objekta podatke o potrebnim geodetskim radovima resenje temeljenja objekta tehnicko resenje infrastrukture sa nacinom prikljucenja i uredjenja slobodnih povrsina uslove zastite susednih objekata predmer i predracun radova. 6. Prethodni radovi (šta obuhvataju, zbog čega se rade). Se obavljaju pre pocetka izrade teh. dokumentacije, a vaze za objekte u nadleznosti Ministarstva. Na sonovu njih se izradjuju prethodna studija opravdansoti i studija opravdansoti. Obuhvataju analize i istrazivanje raznih uslova koji su od uticaja na gradnju i koriscenje buduceg objekta, kao i obrnuto, eventualne uticaje objekta na okolinu. 7. Izvođački projekat (šta obuhvata, zbog čega se radi). Obuhvata sve detalje kako treba da se izvede projektovani objekat. Na osnovu izvodjackog projekta se izvodi objekat. 8. Projekat izvedenog objekta (šta obuhvata, kada i zbog čega se radi). To je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izradjuje se za potrebe koriscenja, odrzavanja objekta, kao i za pribavljanje upotrebne dozvole. Sadrzi isto sto i glavni projekat uz eventualne unete izmene.

i izveštaj revizione k omisije. Prijava početka radova. normativima. odnosno pravu svojine na objektu. 3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se planira izgradnja objekata.9. savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti. usklađen sa pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli. energetski. odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje – lokacije na kojoj se objekat nalazi. Revizionu komisiju obrazuje ministvarstvo nadlezno za poslove gradjenja. od dana podnošenja zahteva. 3) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli. spratnosti. racionalnosti. kao i da li je postup ljeno u skladu sa izvestajem revizione komisije. rokove za pocetak i zavrsetak izgradnje uplatu svih potrebnih taksi projekat pripremnih radova Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave. obuhvata jos i uskladjenost sa rezultatima prethodnih istrazivanja. standardima. . Uz prijavu podnosi: glavni projekat sa izvestajem o teh. Građevinska dozvola (pojam. Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. U slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu. Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju objekta uručuje dva primerka rešenja investitoru. Ne moze je vrsiti lice koje je ucestvovalo u izradi teh. predračunska vrednost objekta i dr.kao i medjusobnu uskladjenost svih delova dokumentacije. Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta.). Troškove revizije projekta snosi investitor. roku važnosti građevinske dozvole i dr. gabaritu. sadržaj. zemljista naziv izvodjaca. 4) dokaz o uplati administrativne takse. a ispravnost se potvrdjuje i na glavnom projektu. kao i dokumentacija utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. pored pomenute dokumentacije. kontrosle. sacinjava se izvestaj. odnosno autonomna pokrajina podnosi se. 11.) unosi u spisak – pregled izdatih građevinskih dozvola. proveru ispravnosti tehnicko tehnoloskih resenja objekta. seizmoloških. odnosno dogradi objekat. uskladjenost sa zakonom i drugim propisima. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata. Tehnicka kontrola obuhvata narocito uskladjenost sa odobrenjem za izgradnju. 2) dokaz o pravu svojine. Građevinska dozvola se izdaje rešenjem. rokovi). obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata. objektu. odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu. uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine. jedan primerak dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta. tehničko-tehnoloških karakteristika objekta. 4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev. za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. lice zaposleno u preduzecu koje je radili teh. geotehničkih. industrijski. odnosno naziv. koji potpisuje odgovorni izvrsilac teh. kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. poslovni. u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole. normama kvaliteta. Revizija projekta. 10. Predstavlja strucnu kontrolu odredjenog projekta. rekonstruiše. Za objekte od znacaja za Republiku. dokumentaciju nit i investitor. Visinu troškova utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Investitor je duzan da 8 dana pre pocetka gradjenja izvrsi prijavljivanje pocetka izvodjenja radova organu koji je izdao odobrenje za izgradnju. kontrolu glavnog projekta moze da vrsi preduzece koje ispunjava uslove za izradu projektne dokumentacije i k oje odredi investitor. Tehnička kontrola glavnog projekta. odnosno ime investitora. a zahtev sadrži: 1) poslovno ime. saobraćajnih i drugih uslova. Građevinska dozvola se izdaje. broju i datumu rešenja – građevinske dozvole. na zahtev investitora koji namerava da gradi. i to: 1) lokacijska dozvola. ukupna površina. Prethodna studija opravdanosti i studija opravdansoti podlezu reviziji. a osnovne podatke iz rešenja (o investitoru. dokumentacije. Rok za dostavljanje izveštaja revizione komisije ne može biti duži od 60 dana. uticaja na zivotnu sredinu i na susedne objekte. zahtev sadrži i podatke o planir anim fazama građenja i konačnom roku završetka radova. tehničkotehnoloških i organizacionih rešenja za građenje objekta. 12. Nakon izvrsene kontrole. kontroli odobrenje za izgradnju dokaz o regulisanju placanja naknada za uredjenje gradj. 2) podatke o objektu čija se građenje dozvoljava (stambeni. drugi primerak dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi ob jekat ako je rešenje donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili autonomna pokrajina. saobraćajni. Teh.

o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa. u skladu sa zakonom. Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli. Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu. Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. pojava podzemnih voda i sl.). gradj. Izvođač radova je dužan da: pre početka radova potpiše glavni projekat. u roku od tri dana od dana prijema izjave. prava i obaveze). izjavu o završetku izrade temelja.13. da obezbedi nesmetano odijanje saobracaja i zastitu okoline da obezbedi sigurnost objekta. . u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova. izgradnju privremenih instalacija i postavljanje privremenih objekata za potrebe osoblja na gradilistu. odnosno smera (gradj. i prema standardima i normativima da organizuje gradiliste. U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu. inzenjer ili arhitekta). lica koja vrše inspekcijski nadzor. Izvođač radova pismeno upozorava investitora. obezbedjivanje prostora za smestaj materijala. Projekat pripremnih radova podleze teh. polozenim strucnim ispitom i najmanje 2 godine radnog iskustva sa strucnim rezultatima na izradi teh. rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu. Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta. odgovorn ost za greske u projektu. Odgovorni projektant (uslovi. odgovornost za procenu troskova. Licencu za odgovornog projektanta moze da stekne lice sa visokom strucnom spremom. Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na glavni projekat. Odgovorni izvođač radova (uslovi. odnosno smera. Obaveze izvođača radova . dokumentacije (min 2 projekta) i preporukama najmanje dva clana inzenjerske komore. 17. sa licencom za projektovanje. uključujući standarde pristupačnosti. vrši kontrolu usaglašenosti izgrađenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu. obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. kao i opštinskoj upravi na čijoj se teritoriji gradi objekat. Priprema za građenje (aktivnosti) Obuhvata saniranje terena za nesmetano odvijanje saobracaja i koriscenja terena. odnosno izvođenjem radova (sef gradilista). glavni projekat i resenje o imenovanju odgovornog izvodjaca radova 16. dnevnik. knjigu i obezbedi knjigu inspekcije da obezbedi merenja i geodetsko osmatranje tla u toku gradjenja da obezbedi objekte i okolinu u slucaju prekida radova da obezbedi na gradilistu ugovor o gradjenju. lica koja se nalaze na gradilistu i okoline da obezbedi dokaz o kvalitetu izvrsenih radova. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta. 18. odnosno ugradjenog materijala da void gradj. Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. kontrolu i overu količina izvedenih radova. standarda i tehničkih normativa. 14. standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole. odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola. 15. Tehnički pregled objekta. Obaveze sefa gradilista: da izvodi radove na osnovu projekta za koji je izdata gradj. kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa. Nadležni organ. Stručni nadzor u toku građenja objekta. Obaveze i odgovornosti odgovornog projektanta: da postupa u skaldu sa pravilima struke. Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke. opreme i instalacija koji se ugrađuju. prava i obaveze) Moze biti lice sa visokom strucnom spremom odgovarajuce struke. davanje uputstava izvođaču radova. Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja. dozvola. odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat. kontroli. i odgovarajucom licencom. proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala. odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom. pojava arheoloških nalazišta. kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. aktiviranje klizišta. da stiti interese narucioca. odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici. obezbedjenje sigurnosti susednih objekata. odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugi h pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova.

ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova. odnosno grad vrsi inspekcijski nadzor nad objektima. Prava i duznosti gradj. moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija. 23. izgrađen bez građevinske dozvole i glavnog projekta. 20. Gradj. zabranu ili obustavu radova na objektu. uređaja. obračun) . Građevinski inspektor (prava i dužnosti) Poslove gradjevinskog inspektora moze da obavlja diplomirani inzenjer arhitekture ili radjevinarstva sa najmanje dve godine iskustva u struci i polozenim strucnim ispitom. Postoje urbanisticki i gradjevinski inspektor. Ne uzimaju se u obzir ispusti estetske prirode.. kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. odnosno provere njihovog izvrsavanja. IZNAD i ISPOD površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. moze da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad. za koje su njihovi nadlezni organi izdali odobrenje za izgradnj u. odnosno svih radova predviđenih građevinskom dozvolom i glavnim projektom. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio. ni odobriti upotreba ako je objekat.5m. 26. inspektor ima pravo da u odredjenim slucajevima naredi rusenje. odgovornog urbanistu. susednih objekata. uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja. profilacije. Komisija za tehnički pregled. u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po is teku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole. Zbir površina svih nadzemnih etaža objekta. Indeks zauzetosti građevinske parcele(pojam. okoline i zastitu zivotne sredine da li se na objektu ugradjuju materijali i oprema koji u svemu odgovaraju tehnickim normativima i standardima kvaliteta da li na objektu koji se gradi postoje nedostatci koji ugrozavaju bezbednost samog objekta i okoline da li izvodjac radova vodi gradjevinski dnevnik i knjigu inspekcije na propisan nacin. 24. uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine.. saobracaja. 25. izražen u procentima. poslovi). Poslovi koje obavlja komora: utvrdjuje profesionalna prava i duznosti i eticke norme ponasanja clanova utvrdjuje ispunjenost uslova za izdavanje licence odgovornog planera. stabilnosti ili bezbednosti objekta. u roku od 30 d ana od dana prijema zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta. ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom. Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela. položaj) Je linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene. radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu. Inženjerska komora Srbije (licence. . Opstina. Uracunavaju se svi delovi objekta cija je svetla visina veca od 1. Bruto razvijena građevinska površina (pojam. pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. merenih u nivou podova svih delova objekta – spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama. postrojenja. inspektora su da proverava: da li lica koja ucestvuju u projektovanju i izgradnji objekta ispunjavaju za to propisane uslove da li se objekat izvodi prema odobrenju za izgradnju i glavnom projektu da li je izvodjac izvrsio sve propisane mere obezbedjenja gradilista. Administrativno-strucne i tehnicke poslove oko plaganja strucnog ispita obavlja Inzenjerska komora Srbije. ili planiranog objekta.Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta. Građevinska linija (pojam. sa oblogama. 19. Osnovana je 2003 godine Zakonom o planiranju i izgradnji. odgovornog projektanta i odgovorn og izvodjaca radova organizuje sudove casti za utvrdjivanje profesionalnih standard i normative vodi evidenciju lica sa licencom obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom 21. obračun). odnosno njegov deo. Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine. 22. a u svrhu zastite propisa i zakona. Upotrebna dozvola. položaj) Je linija NA. komisija za tehnički pregled. Inspekcijski nadzor. odnosno materijala. članstvo. odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom. kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova.. Ako se. parapetima i ogradama). i ukupne površine građevisnke parcele.. Regulaciona linija (pojam. opreme i instalacija. Organizovanje inspekcijskog nadzora je u nadleznosti Ministvarstva za poslove urbanizma i gradjevinarstva. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova na zahtev investitora. Odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog. Koriste se spoljasnje mere finalno obradjenih elemenata.

35. postojanje atesta i sertifikata pozicije radova koje se tog dana izvode i sva znacajna zapazanja u vezi sa njima eventualne kontrole izvedenihradova uzorci materijala koji su dostavljeni na kontrolu sa propisanim oznakama eventualne greske i nedostatke u tehnickoj dokumentaciji i sve ostale nepredvidjene okolnosti koje su od znacaja za tok izvod jenja radova podatke o izvrsenim inspekcijskim pregledima i nalazima inspektora eventualne promene koje se odnose na izmene prostornog i funkcionalnog obuhvata gradilista. Indeks izgrađenosti (pojam. Sluzi za odredjivanje radnog zadatka jednoj brigade od strane sefa (poslovodje). Gradjevisnki dnevnik obicno vodi sef gradilista ili njegov pomocnik. nacionalni. Sluzi za obracun izvedenih radova. pomoćni objekti). odgovorni projektant i nadzor. raspisivac i ziri Vrste konkursa: opsti. Predstavlja interni document izvodjaca. Shema gradilišta. odnosno izvode radovi na održavanju objekta 32. Ako je veci broj sadrzaja mogu se koristiti simboli sa tumacenjima u legendi. pozivni Vrste konkursa prema ucesnicima: medjunarodni. teritorijalno ograniceni Vrste konkursa prema zadatku: anketni-programski i projektni Vrste konkursa prema obliku: jednostepeni i dvostepeni Vrste konkursa prema nacinu predaje rada: anonimni i neanonimni 31. kao i grupisano prema nameni (korisna povrsina. Prikazivanje površina u projektu. Konkursi iz oblasti arhitekture i urbanizma (vrste. bruto na posebnom listu 30. . posebno obeleženo. 29. Sluzi kao document na osnovu koga se rade situacije za naplatu radova. Odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevisnke parcele. 33. radno vreme angazovana radna snaga i mehanizacija na gradilistu vrsta i kolicina prispelog materijala. Se vodi u obliku povezane sveske sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija). Prikazuju se odvojeno otvoreni i zatvoreni prostori. Građevinski dnevnik.27. Sadrzi pozicije koje treba uraditi sa normiranim vremenom za taj posao. Prikazuju se posebno povrsine za svaku etazu. cene i ukupna suma. Sadrzi kopije osnova sa upisanim tacnim merama na licu mesta is vim izmenama. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju. proizvodjac. Zemljište ili objekat. 28. Vodi se na posebnom listu za svaku poziciju. U svakom projektu se moraju prikazati: neto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi gradjevinska bruto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi. učesnici). personalne promene u rukovodjenju Nadzorni organ u dnevnik unosi podatke koji se odnose na: kvalitet izvrsenja pojedinih radova kvalit materijala i da li postoji sertfikat izvrsene parcijalne preglede radova koji se kasnije ne mogu kontrolisati visak ugovorenih odnosno naknadnih radova dopunska objasnjenja vezana za teh. Moze da sadrzi i skicu sa merama. Građevinska knjiga. U knjigu se upisuju mere izm erene na licu mesta. kao i sastav brigade (imena radnika i njihovu kvalifikaciju). vrste. Obracunski nacrti su prateca dokumentacija uz gradj. vremenske prilike. odnosno na jedan list unosi se samo jedna pozicija. Shema uredjenja gradilista predstavlja graficki prikaz svih planiranih objekata pripremnih radova potrenbih za grdajenje objekta. a pravo upisivanja svojih zapazanja imaju jos i nadzorni organ. obračun).knjigu. obračun) Predstavlja ukupnu povrsinu svih prostora izmedju zidova i pregrada. rekonstruiše ili uklanja objekat. na kome se gradi. dokumentaciju 34. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju). Ucesnici: investitor. pocetak angazovanja podizvodjaca za pojedine radove. autor. Gradilište (pojam. Tu spadaju korisna povrsina. Neto površina objekta (pojam. U dnevnik se svakodnevno upisuju: datum. Potpisuje sef gradilista i nadzorni organ. Radni nalog. Osnovna svrha je da se izvrsi sto povoljniji razmestaj svih objekata i kapaciteta. opsti sa pozivom. kao i zbir svih neto i gradj.

prenos i prevoz paleta moze jednostavno i lako obaviti. Kad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zastitne naocare. uz radno mesto zidara. zastitne konstrukcije. stekli znanje i proverili licne sposobnosti za obavljanje ovih poslova. Svaki upsi inspektor overava svojim potpisom. uskladistavaju se na posebno pripremljenoj podlozi koja je horizontalna. zabranjeno je: 1) rucno usipavanje sastavnih delova smese iz vreca. Pri masinskom spravljanju zidarskih smesa (malter. Zidarski radovi: Zidanje zidova izvodi se najvise do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji. ciscenja i drugih radova.). naziv inv estitora i izvodjaca. mora da bude ravnomerno i stabilno slozen prema u putstvima koje izdaje odgovorni radnik o nacinu i velicini opterecivanja podloge (tlo. 2) radni pod izveden u skladu sa propisima. Materijal za zidanje (opeka. zabranjen je. 4) pristup etazama skele na kojima rade radnici obezbedjen pomocu stepenista izvedenog u skladu sa odredbama iz tac. kofa i slicnih sudova neposredno u otvor bubnja. postepeno od malih ka vecim visinama. radi praznjenja. staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se vrsi zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat. medjuspratna konstrukcija. a ispred uglova se postavlja posebna zastita od ukrstenih dasaka ili zastitnih ograda. Sacinjena je od sveske ili fascikle sa povezanim i numerisanim stranama. koju ob ezbedjuje izvodjac radova. Zidarski materijali koji se odlazu. zatim se obavljaju popravke i .) sa koje se vrsi zidanje. Podloga po kojoj se krecu radnici pri opsluzivanju mesalice. cime potvrdjuje da je upoznat sa nalozima izdatim odstarne isnpektora.). 3) skelu na koju se postavlja radni pod sa zastitnom ogradom. Ukljucivanje mesalice na elektricni pogon. dok je bubanj mesalice u pokretu. Mere zaštite na radu pri izvođenju građevinskih radova (radovi na visini. prenosu i prevozu slobodno slozenih (nisu osigurani korpama. a cije je koriscenje odobreno zapisnikom komisije koja je izvrsila pregled i prijem pre pocetka upotrebe. a prema crtezu koji je uradjen na osnovu statickog proracuna kojim je dokazana njegova stabilnost i na kome je prikazana veza radnog poda sa skelom. Moze se koristiti zastita (sklopke.Na osnovu radnog naloga se obracunava ucinak cele brigade. ploce i sl. nulovanje i sl. ravna. Na pocetku su upisani osnovni podatci o objektu i gradilistu: naziv objekta i mesto gradjnje.3) ovog stava ili za manje visine pomocu nekog od jednostavnijihpropisanih prilaza (penjalice sa ledjobranom. odgrtanja. Kod mesalica sa korpom za podizanje smese. 2) ubacivanje u otvor predmeta i alata pridrzavanih rukom. prilaz radnika prostoru kretanja korpe.0 m i vise od cvrste podloge pri cemu radni prostor nije zast icen od pada sa visine. zabranjeno je. radna platforma i sl. Pri postavljanju profila i obelezavanju pravaca zidova pomocu zica ili osiguranja uglova pomocu letvi. a duzan je da potpies i sef gradilista. Rad na visini moze se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor strucnog radnika odredjenog resenjem direktora preduzeca ili privatnog poslodavca za poslove vrsenja nadzora nad radom radnika. Rad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zastite na radu. zateceno stanje na gradilistu. prenose i prevoze na paletama. Radovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvodjenja sa merama zastite na radu. Nadlezni inspektor tokom posete gradilistu u knjigu upisuje datum izvrsenog pregleda. skela. Radovi na visini: Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeci oslonce na visini 3. zaštitne ograde) Primenjuje se Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova. dok je uredjaj ukljucen i dok korpa nije osigurana od iznenadnog kretanja. a kod kratkotrajnih radova najvise do 1. radnici koji opsluzuju moraju da se udalje na rastojanje vece od domasaja najviseg elementa u slucaju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se i ostala lica ne nadju u ovoj opasnoj zoni. izvedenu prema projektu skele. Knjigu inspekcije duzan je da obezbedi izvodjac radova i da ona stalno bude na gradilistu. prilazi i druge pomocne konstrukcije. prolazi. Radnim prostorom zasticenim od pada sa visine smatra se prostor koji istovremeno ima: 1) po slobodnim ivicama radnog poda (ivica udaljena vise od 20 cm od vertikalnog zida objekta ili slicne prepreke koja u potpunosti stiti od pada preko ivice u okolni prostor) postavljenu propisanu zastitnu ogradu. blokovi. ociscena i ima dovoljnu cvrstocu da ne dodje do krivljenja i slaganja pod tezinom slozaja. 1) . 3) udaranje cvrstim predmetima po delovima mesalice. ako nije sprovedena propisna zastita od udara elektricne struje.20 m. ramovima ili na neki drugi nacin) materijala na paletama. Pri podizanju. na zice se postavljaju u odgovarajucim razmacima obojena upozorenja ili druge uocljive oznake. trake. Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odredjena. treba da bude podesena tako da radnici ne podizu teret na visinu vecu od 1. kao i eventualne naloge o preduzimanju mera izvodjacu radova. 37.50 m. 36. a na kojima su ranije preduzimane mere zastite na radu ili ranije postavljene skele.) obliznjeg objekta sa kojeg se vrsi napajanje. Cvrstom podlogom smatra se podloga cije su deformacije pod opterecenjem koje se na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih velicina i nemaju znacaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili uredjaja. Skladiste gradjevinskih materijala slozenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobracajnica da u slucaju rusenja slozaja ne budu ugrozeni prolaznici i saobracaj i obezbedjeno je od pristupa lica koja ne rade na skladistu. Rad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu. kao i zarada radnika. Ako zidarski radovi treba da otpocnu na mestima na kojima je doslo do vremenskog prekida rada. beton). izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da se krecu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose ili prevoze zidarski materijal ili alat. kose rampe.). pre pocetka radova se pregled aju zatecene mere zastite i zastitne konstrukcije. Palete imaju potrebnu povrsinu da se slozaj moze stabilno da slozi. zidarski radovi. ime sefa gradilista i nadzornog organa. malter i dr. stepenice i sl. a ako to nije moguce moraju metalni delovi mesalice da se obezbede pomocu zastitnog uzemljivaca (sonde. svoja zapazanja i oce ne. zabranjeno je. Knjiga građevinske inspekcije. Prilazi. zatim cvrstu konstrukciju da bez deformacija mogu da prenesu opterecenje od slozaja na podlogu i prilagodjene su uredjaju za transport tako da se podizanje.

a u slucaju potrebe spreci pad sa visine. a stepeniste se iskljucuje iz upotrebe zaprekama i znacima upozorenja. Spustanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima. levci) ili pomocu transportnih sredstava (transporteri. pored ostalih.0 kg po radniku muskarcu i 15. dokumentacija. Radove iz stava 1. sto mora da bude dokazano proracunom i prikazno na crtezima za izvodjenje.dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika na mesta rada. Sadrzaj tehnoekonomskog elaborata: ugovorna dokumentacija projekat organizacije gradjenja planska kalkulacija . Zastitna ograda treba da bude izgradjena prema sledecim normativima: 1) dimenzije. zatim pri pregledima. kao i finanskijski polozaj gradilista kao posebne ekonomske jedinice u odnosu na preduzece kao celinu. cemu se ne sme pristupiti bez naredjenja i uputstva odgovornog radnika. ) zavisno od vrste. Zidarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju stetni po zdravlje radnika. upad u dubinu ili zastiti od odredjene opasnosti na terenu. pod stalnim nadzorom strucnog radnika. sprovode se i sledece mere zastite na radu: 1) korito za gasenje kreca postavlja se pored krecne jame. Zidanje svodova i lukova. u donjem delu ograda ima punu ivicnu zastitu. 7) kad ispod mesta na kojem se postavlja zastitna ograda postoji mogucnost rada ili kretanja drugih radnika. stepenistima jednokrakim ili visekrakim. oknima. Zastitne ograde koje mogu da budu izlozene nepovoljnijem opterecenju . 2) radnik koji gasi krec u koritu i radnik koji vadi krec iz krecne jame moraju da budu obezbedjeni od pada u krecnu jamu. ne smeju imati ispade. spravljenje maltera i sl. pri zidarskim radovima sa kamenom. zatim torkretiranju. a po ivici radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda. Pri radu sa krecom. Ugovor o građenju. Kod svodova i lukova tehnicka dokumentacija sadrzi prikaz montaze skele i oplate. sa unakrsnim kosim kracima i izmedju njih horizontalnim odmaralistima. radi zastite od prskanja i isparenja iz jame. koja sadrzi prikaz izvodjenja sa redosledom radnih operacija i merama zastite na radu. 8) povrsine zastitne ograde treba da su glatke. visine namanje 20 cm od povrs ine poda. ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje izradjuju se na osnovu projekta sa statickim proracunom i crtezima detalja za izradu sa opisom mera zastite na radu pri montazi i demon tazi. rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom opterecenju na rukohvat ograde od najmanj e 300 N po duznom metru. veca od 3. Sudovi i naprave za rucno prenosenje zidarskih smesa podesavaju se za lak prenos i praznjenje bez prosipanja. Ukupna tezina smese i suda ne sme prelaziti 25. Zidarske smese pripremaju se (gasenje kreca. koja se sastoji od daske postavljene nasatice. 4) mesto rada kraj krecne jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav. Bitni elementi ugovora: predmet ugovora cena rok sastavni delovi ugovora: teh. ovog clana mogu da izvode samo osposobljeni i kvalifikovani radnici. u koje mora da bude sprecen pristup svima. 3) u ispuni ograde jedna dimenzija cistog otvora ne sme da bude veca od 35 cm. odrzavanju i opravkama u toku upotrebe. oblika i tezine materijala. prskanja i mogucnosti pada smese na druge radnike. postavljanja montaznih stepenika i drugih elemenat a izvodi se na osnovu tehnicke dokumentacije. 6) visina zastitne ograde od gazisne povrsine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm. Materijal od koga se izradjuje zastitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije. 3) krecna jama ogradjuje se cvrstom zastitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogucnost pristupa radnika ivici jame.5 cm. a narucilac se obavezuje da mu za to isplati odredjenu cenu. 5) krajevi ispune ne smeju se zavrsavati prepustom. Bezbedan pristup obezbedjuje se. 4) kad se za ispunu ograde upotrebljava zicana mreza otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duzu ivicu od 4 cm. po pravilu i zvan podrucja glavnih prolaza ili drugih proizvodnih placeva. kanalima i slicnim mestima vrsi se pomocu naprava (zljebovi. po cijim slobodnim ivicama se postavlja propisana zastitna ograda. upoznati sa opasnostima koje prete pri izvodjenju tih radova i to uz stalni nadzor strucnog radnika. Spustanje tezih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima. Ugovor o gradjenju mora biti zakljucen u pismenij formi. da ne bi doslo do zakacinjanja odece i opreme ili povredjivanja radnika. Zastitne ograde: Privremena zastitna ograda (u daljem tekstu: zastitna ograda) postavlja se na mesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost. niti ostre ivice. Tehnoekonomski elaborat Je osnovni document ciji je zadatak da tehnoloski i organizaciono definise izvodjenje objekta. Za vreme montaze gotovih elemenata ili stepenika obezbedjuje se taj deo objekta i kruga gradilista od prolaska i prisustva lica koja ne ucestvuju u radnom procesu. osim radnika koji rade na pripremi smesa. kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaska radnika sa mesta rada pri gradjenju. 5) alat za gasenje i vadjenje kreca izradjuje se sa dugackom drskom. a kod kruznih precnik ne sme prelaziti 4. 38. dinamicki plan radova 39. sahtovima. montaza gotovih elemenata medjuspratne tavanice.) u odvojenim prostorima kruga gradilista.0 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaza. posebni i drugi uslovi narucioca. Fabricki i drugi visoki dimnjaci. Predstavlja ugovor o delu kojim se izvodjac radova obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistu. kao i vreme i nacin njihovog uklanjanja. odnosno na vec postojecem objektu izvrsi kakve druge gradjevinske radove. odnosno ne smeju imati slobodne krajeve. 2) ispuna ograde postavlja se sa unutrasnje strane stubova. cuvaju se u posebnim suvim pr ostorijama. odnosno pri radovima kod kojih postoji mogucnost upada u oko sveze mase ili cvrste sitnezi neophodna je upotreba zastitnih naocara. Pri izvodjenju radova na stemovanju betona. dizalice i dr.0 kg po radniku zeni ili radni ku mladjem od 18 godina.

Tenderi i tenderske procedure. ustanova ili drugi korisnik budzetskih sredstava) i ponudjac (domace ili strano. Izbor izvodjaca radova se ostvaruje po zakonski posebno regulisanoj procedure. pruzanje usluga ili izvodjenje radova). ugovorna dokumentacija.40. ocekivana vrednost i okvirni datumi i rokovi u kojima ce se postupak sprovoditi). Nakon odluke priprema se tenderska dokumentacija (uputstva ponudjacu. pravno ili fizicko lice koje nudi isporuku dobara. predmer i predracun i graficka dokumentacija). ili ustupanje izvodjenja radova. .koja se naziva javna licitacija ili tender. Tender predstavlja nabavku roba ili usluga. U postupku javne nabavke primenju se sledeca nacela: nacelo ekonomicnosti i efikasnosti nacelo konkurencije nacelo transparentnosti nacelo jednakosti ponudjaca Vrste tenderskih procedura: otvoreni postupak restriktivni postupak postupak sa pogadjanjem Postupak pokrece narucilac donosenjem odluke u pisanoj formi (sadrzaj odluke: predmet javne nabavke. tehnicke specifikacije. organizacija. Transparentnost i ravnopravnost postupka je regulisana zakonom o javnim nabavkama. Ucesnici: narucilac (drzavni organ.