1.

Tehnička dokumentacija (pojam, sadržaj)

Teh. dokumentacija je skup projekata koji se izradjuju radi: utvrdjivanja koncepcije objekta, razrade uslova, nacina izgradnje objekta i za potrebe
odrzavanja objekta.
Moze da ga izradjuje preduzece, odnosno pravno lice koje je upisano u odgovarajuci registar za izradu tehnicke dokumentacije. Teh. dokumentaciju
potpisuje odgovorni projektant.
Sadrzaj:
- prethodni radovi
- prethodna studija opravdanosti
- studija opravdanosti
- izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti
- generalni projekat
- idejni projekat
- glavni projekat
- posebne vrste glavnih projekata
- izvođački projekat
- projekat izvedenog objekta
- idejni projekat za građenje objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola

2.Lokacijska dozvola/akt o urbanistickim uslovima.

Radi se kada ne postoji vazeci plan detaljne regulacije. Moze se izdati na osnovu urb. plana viseg reda ili prostornog plana. Izdaje ga
opstinska/gradska uprava, sem u posebnim slucajevima kada ga izdaje nadlezno Ministarstvo.
Ako se lokacijska dozvola odnosi na parcelu koja je u okviru podrucija kulturnog dobra, mora sadrzati i uslove institucije nadlezne za zastitu
spomenika kulture.
Izdaje se na osnovu Pravilnika o opstim uslovima o parcelaciji i izgradnji, uslovima i postupku izdavanja Akta o urb. uslovim a.
Sastavni deo Akta je situacioni plan sa planiranom dispozicijom, visinom, gabaritom i namenom objekta. Sadrzaj: podatci o inestitoru, br i povrsina
katastarske parcele, pravila uredjenja, uslove prikljucenja na infrastrukturu, podatke o postojeceim objektima koje treba por usiti, druge uslove u
skladu sa posebnim zakonima

3. Sadržaj idejnog projekta.

Situacioni plan, crtezi koji odredjuju objekat u prostoru (osnove, preseci, izgledi), namena objekta, tehnicki opis i planirana investiciona vrednost
objekta.

4. Sadržaj situacionog rešenja objekta. ? treba proveriti, ovo je san eta, ne mogu da nadjem u skriptama....

Situacioni plan sadrži:

1) dužine pojedinih strana građevinske parcele;
2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije;
3) regulacione i građevinske linije i položaj i spratnost objekta;
4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice
5) znak za sever

5. Sadržaj glavnog projekta.

Glavni projekat sadrzi:

- podatke o geotehnickih i druzgih potrebnih istraznih radova
- razradu tehnicko tehnoloskih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama
- proracun gradj. konstrukcija, sigurnosti i stabilnosti objekta
- podatke o potrebnim geodetskim radovima
- resenje temeljenja objekta
- tehnicko resenje infrastrukture sa nacinom prikljucenja i uredjenja slobodnih povrsina
- uslove zastite susednih objekata
- predmer i predracun radova.

6. Prethodni radovi (šta obuhvataju, zbog čega se rade).

Se obavljaju pre pocetka izrade teh. dokumentacije, a vaze za objekte u nadleznosti Ministarstva. Na sonovu njih se izradjuju prethodna studija
opravdansoti i studija opravdansoti.
Obuhvataju analize i istrazivanje raznih uslova koji su od uticaja na gradnju i koriscenje buduceg objekta, kao i obrnuto, eventualne uticaje objekta
na okolinu.

7. Izvođački projekat (šta obuhvata, zbog čega se radi).

Obuhvata sve detalje kako treba da se izvede projektovani objekat. Na osnovu izvodjackog projekta se izvodi objekat.

8. Projekat izvedenog objekta (šta obuhvata, kada i zbog čega se radi).

To je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izradjuje se za potrebe koriscenja, odrzavanja objekta, kao i za pribavljanje upotrebne dozvole.
Sadrzi isto sto i glavni projekat uz eventualne unete izmene.
9. Tehnička kontrola glavnog projekta.

Teh. kontrolu glavnog projekta moze da vrsi preduzece koje ispunjava uslove za izradu projektne dokumentacije i k oje odredi investitor. Ne moze je
vrsiti lice koje je ucestvovalo u izradi teh. dokumentacije, lice zaposleno u preduzecu koje je radili teh. dokumentaciju nit i investitor.
Tehnicka kontrola obuhvata narocito uskladjenost sa odobrenjem za izgradnju, proveru ispravnosti tehnicko tehnoloskih resenja objekta,
racionalnosti, uticaja na zivotnu sredinu i na susedne objekte, uskladjenost sa zakonom i drugim propisima, normativima, standardima, normama
kvaliteta,kao i medjusobnu uskladjenost svih delova dokumentacije.
Za objekte od znacaja za Republiku, obuhvata jos i uskladjenost sa rezultatima prethodnih istrazivanja, kao i da li je postup ljeno u skladu sa
izvestajem revizione komisije.
Nakon izvrsene kontrole, sacinjava se izvestaj, koji potpisuje odgovorni izvrsilac teh. kontrosle, a ispravnost se potvrdjuje i na glavnom projektu.

10. Revizija projekta.

Predstavlja strucnu kontrolu odredjenog projekta. Prethodna studija opravdanosti i studija opravdansoti podlezu reviziji.
Revizionu komisiju obrazuje ministvarstvo nadlezno za poslove gradjenja. Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa
stanovišta:
- pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta;
- uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine;
- seizmoloških, geotehničkih, saobraćajnih i drugih uslova;
- obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata;
- tehničko-tehnoloških karakteristika objekta; tehničkotehnoloških i organizacionih rešenja za građenje objekta;
- savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti,
- kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta.
Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta.
Rok za dostavljanje izveštaja revizione komisije ne može biti duži od 60 dana, od dana podnošenja zahteva.
Troškove revizije projekta snosi investitor. Visinu troškova utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva.

11. Građevinska dozvola (pojam, sadržaj, rokovi).

Građevinska dozvola se izdaje, na zahtev investitora koji namerava da gradi, rekonstruiše, odnosno dogradi objekat, a zahtev sadrži:

1) poslovno ime, odnosno naziv, odnosno ime investitora;

2) podatke o objektu čija se građenje dozvoljava (stambeni, poslovni, industrijski, energetski, saobraćajni, gabaritu, spratnosti, ukupna površina,
predračunska vrednost objekta i dr.);
3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se planira izgradnja objekata, odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje – lokacije na kojoj se objekat
nalazi;
4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev.

U slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu, zahtev sadrži i podatke o planir anim fazama građenja i
konačnom roku završetka radova.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli, usklađen sa
pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli, kao i dokumentacija utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji, i to:

1) lokacijska dozvola;
2) dokaz o pravu svojine, odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu;
3) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta;
4) dokaz o uplati administrativne takse.

Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata, za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove
građevinarstva, odnosno autonomna pokrajina podnosi se, pored pomenute dokumentacije, i izveštaj revizione k omisije.

Građevinska dozvola se izdaje rešenjem, u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole.

Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju objekta uručuje dva primerka rešenja investitoru, jedan primerak dostavlja inspekciji
koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta, drugi primerak dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi ob jekat ako je rešenje donelo
ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili autonomna pokrajina, a osnovne podatke iz rešenja (o investitoru, objektu, broju i datumu
rešenja – građevinske dozvole, roku važnosti građevinske dozvole i dr.) unosi u spisak – pregled izdatih građevinskih dozvola.

12. Prijava početka radova.

Investitor je duzan da 8 dana pre pocetka gradjenja izvrsi prijavljivanje pocetka izvodjenja radova organu koji je izdao odobrenje za izgradnju.
Uz prijavu podnosi:
- glavni projekat sa izvestajem o teh. kontroli
- odobrenje za izgradnju
- dokaz o regulisanju placanja naknada za uredjenje gradj. zemljista
- naziv izvodjaca, rokove za pocetak i zavrsetak izgradnje
- uplatu svih potrebnih taksi
- projekat pripremnih radova
Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave.
13. Priprema za građenje (aktivnosti)

Obuhvata saniranje terena za nesmetano odvijanje saobracaja i koriscenja terena, obezbedjenje sigurnosti susednih objekata, obezbedjivanje
prostora za smestaj materijala, izgradnju privremenih instalacija i postavljanje privremenih objekata za potrebe osoblja na gradilistu.
Projekat pripremnih radova podleze teh. kontroli.

14. Odgovorni projektant (uslovi, prava i obaveze)

Moze biti lice sa visokom strucnom spremom odgovarajuce struke, odnosno smera, sa licencom za projektovanje.
Licencu za odgovornog projektanta moze da stekne lice sa visokom strucnom spremom, polozenim strucnim ispitom i najmanje 2 godine radnog
iskustva sa strucnim rezultatima na izradi teh. dokumentacije (min 2 projekta) i preporukama najmanje dva clana inzenjerske komore.

Obaveze i odgovornosti odgovornog projektanta: da postupa u skaldu sa pravilima struke, da stiti interese narucioca, odgovorn ost za greske u
projektu, odgovornost za procenu troskova.

15. Odgovorni izvođač radova (uslovi, prava i obaveze).

Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta, odnosno izvođenjem radova (sef gradilista).

Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke, odnosno smera (gradj. inzenjer ili arhitekta), i
odgovarajucom licencom.

Obaveze sefa gradilista:

- da izvodi radove na osnovu projekta za koji je izdata gradj. dozvola, i prema standardima i normativima
- da organizuje gradiliste, da obezbedi nesmetano odijanje saobracaja i zastitu okoline
- da obezbedi sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilistu i okoline
- da obezbedi dokaz o kvalitetu izvrsenih radova, odnosno ugradjenog materijala
- da void gradj. dnevnik, gradj. knjigu i obezbedi knjigu inspekcije
- da obezbedi merenja i geodetsko osmatranje tla u toku gradjenja
- da obezbedi objekte i okolinu u slucaju prekida radova
- da obezbedi na gradilistu ugovor o gradjenju, glavni projekat i resenje o imenovanju odgovornog izvodjaca radova

16. Obaveze izvođača radova .

Izvođač radova je dužan da:

- pre početka radova potpiše glavni projekat;
- rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu;
- odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat;
- obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad, u skladu sa zakonom.

Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu, kao i opštinskoj upravi na čijoj se teritoriji gradi objekat, izjavu o završetku izrade
temelja. Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje
geodetskih radova. Nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave, vrši kontrolu usaglašenosti izgrađenih temelja i o tome izdaje pismenu
potvrdu. Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na glavni projekat,
odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici, sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa
glavnim projektom.
Izvođač radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u
tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena
tehničkih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole, pojava arheoloških nalazišta, aktiviranje klizišta, pojava podzemnih
voda i sl.).

17. Stručni nadzor u toku građenja objekta.

Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.
Stručni nadzor obuhvata:
- kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli, odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola;
- kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa, standarda i tehničkih normativa, uključujući standarde
pristupačnosti;
- kontrolu i overu količina izvedenih radova;
- proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala, opreme i instalacija koji se ugrađuju;
- davanje uputstava izvođaču radova;
- saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugi h pitanja koja
se pojave u toku izvođenja radova.

Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova.
U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili
preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja
građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

18. Tehnički pregled objekta.

Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom.

Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, odnosno svih radova predviđenih građevinskom dozvolom i glavnim projektom,
odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom, u roku od 30 d ana od dana
prijema zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta.
Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova na zahtev investitora, ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti
kontrola izvedenih radova.
Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se
objekat gradio, kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija.
Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je objekat, odnosno njegov deo, izgrađen bez građevinske
dozvole i glavnog projekta.

19. Upotrebna dozvola.

Ako se, radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili
bezbednosti objekta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja, ili ako je to predviđeno
tehničkom dokumentacijom, komisija za tehnički pregled, moze da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad, pod uslovom
da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi.
Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine, kao i
obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima.
Komisija za tehnički pregled, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po is teku roka probnog
rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole.

20. Inženjerska komora Srbije (licence, članstvo, poslovi).

Administrativno-strucne i tehnicke poslove oko plaganja strucnog ispita obavlja Inzenjerska komora Srbije. Osnovana je 2003 godine Zakonom o
planiranju i izgradnji.
Poslovi koje obavlja komora:
- utvrdjuje profesionalna prava i duznosti i eticke norme ponasanja clanova
- utvrdjuje ispunjenost uslova za izdavanje licence odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovorn og
izvodjaca radova
- organizuje sudove casti za utvrdjivanje profesionalnih standard i normative
- vodi evidenciju lica sa licencom
- obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom

21. Inspekcijski nadzor.

Organizovanje inspekcijskog nadzora je u nadleznosti Ministvarstva za poslove urbanizma i gradjevinarstva, a u svrhu zastite propisa i zakona,
odnosno provere njihovog izvrsavanja.
Opstina, odnosno grad vrsi inspekcijski nadzor nad objektima, za koje su njihovi nadlezni organi izdali odobrenje za izgradnj u.
Postoje urbanisticki i gradjevinski inspektor.

22. Građevinski inspektor (prava i dužnosti)

Poslove gradjevinskog inspektora moze da obavlja diplomirani inzenjer arhitekture ili radjevinarstva sa najmanje dve godine iskustva u struci i
polozenim strucnim ispitom.
Prava i duznosti gradj. inspektora su da proverava:
- da li lica koja ucestvuju u projektovanju i izgradnji objekta ispunjavaju za to propisane uslove
- da li se objekat izvodi prema odobrenju za izgradnju i glavnom projektu
- da li je izvodjac izvrsio sve propisane mere obezbedjenja gradilista, susednih objekata, saobracaja, okoline i zastitu zivotne sredine
- da li se na objektu ugradjuju materijali i oprema koji u svemu odgovaraju tehnickim normativima i standardima kvaliteta
- da li na objektu koji se gradi postoje nedostatci koji ugrozavaju bezbednost samog objekta i okoline
- da li izvodjac radova vodi gradjevinski dnevnik i knjigu inspekcije na propisan nacin...
Gradj. inspektor ima pravo da u odredjenim slucajevima naredi rusenje, zabranu ili obustavu radova na objektu.

23. Regulaciona linija (pojam, položaj)

Je linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene.

24. Građevinska linija (pojam, položaj)

Je linija NA, IZNAD i ISPOD površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta.

25. Bruto razvijena građevinska površina (pojam, obračun).

Zbir površina svih nadzemnih etaža objekta, merenih u nivou podova svih delova objekta – spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama, parapetima i
ogradama). Koriste se spoljasnje mere finalno obradjenih elemenata, sa oblogama.
Ne uzimaju se u obzir ispusti estetske prirode, profilacije...
Uracunavaju se svi delovi objekta cija je svetla visina veca od 1,5m.

26. Indeks zauzetosti građevinske parcele(pojam, obračun) .

Odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog, ili planiranog objekta, i ukupne površine građevisnke parcele, izražen u procentima.
27. Indeks izgrađenosti (pojam, obračun).

Odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevisnke parcele.

28. Neto površina objekta (pojam, obračun)

Predstavlja ukupnu povrsinu svih prostora izmedju zidova i pregrada. Tu spadaju korisna povrsina, povrsina pod instalacijama i povrsina za
komunikaciju.
Prikazuju se posebno povrsine za svaku etazu, kao i grupisano prema nameni (korisna povrsina, povrsina pod instalacijama i povrsina za
komunikaciju).
Prikazuju se odvojeno otvoreni i zatvoreni prostori.

29. Prikazivanje površina u projektu.

U svakom projektu se moraju prikazati:

- neto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi
- gradjevinska bruto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi, kao i zbir svih neto i gradj. bruto na posebnom listu

30. Konkursi iz oblasti arhitekture i urbanizma (vrste, učesnici).

Ucesnici: investitor, autor, raspisivac i ziri

Vrste konkursa: opsti, opsti sa pozivom, pozivni
Vrste konkursa prema ucesnicima: medjunarodni, nacionalni, teritorijalno ograniceni
Vrste konkursa prema zadatku: anketni-programski i projektni
Vrste konkursa prema obliku: jednostepeni i dvostepeni
Vrste konkursa prema nacinu predaje rada: anonimni i neanonimni

31. Gradilište (pojam, vrste, pomoćni objekti).

Zemljište ili objekat, posebno obeleženo, na kome se gradi, rekonstruiše ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na održavanju objekta

32. Shema gradilišta.

Shema uredjenja gradilista predstavlja graficki prikaz svih planiranih objekata pripremnih radova potrenbih za grdajenje objekta. Osnovna svrha je
da se izvrsi sto povoljniji razmestaj svih objekata i kapaciteta.
Ako je veci broj sadrzaja mogu se koristiti simboli sa tumacenjima u legendi.

33. Građevinski dnevnik.

Se vodi u obliku povezane sveske sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija). Gradjevisnki dnevnik obicno vodi sef gradilista ili njegov
pomocnik, a pravo upisivanja svojih zapazanja imaju jos i nadzorni organ, odgovorni projektant i nadzor.
U dnevnik se svakodnevno upisuju:
- datum, vremenske prilike, radno vreme
- angazovana radna snaga i mehanizacija na gradilistu
- vrsta i kolicina prispelog materijala, proizvodjac, postojanje atesta i sertifikata
- pozicije radova koje se tog dana izvode i sva znacajna zapazanja u vezi sa njima
- eventualne kontrole izvedenihradova
- uzorci materijala koji su dostavljeni na kontrolu sa propisanim oznakama
- eventualne greske i nedostatke u tehnickoj dokumentaciji i sve ostale nepredvidjene okolnosti koje su od znacaja za tok izvod jenja radova
- podatke o izvrsenim inspekcijskim pregledima i nalazima inspektora
- eventualne promene koje se odnose na izmene prostornog i funkcionalnog obuhvata gradilista, pocetak angazovanja podizvodjaca za
pojedine radove, personalne promene u rukovodjenju

Nadzorni organ u dnevnik unosi podatke koji se odnose na:

- kvalitet izvrsenja pojedinih radova
- kvalit materijala i da li postoji sertfikat
- izvrsene parcijalne preglede radova koji se kasnije ne mogu kontrolisati
- visak ugovorenih odnosno naknadnih radova
- dopunska objasnjenja vezana za teh. dokumentaciju

34. Građevinska knjiga.

Vodi se na posebnom listu za svaku poziciju, odnosno na jedan list unosi se samo jedna pozicija. U knjigu se upisuju mere izm erene na licu mesta,
cene i ukupna suma. Moze da sadrzi i skicu sa merama. Potpisuje sef gradilista i nadzorni organ. Sluzi kao document na osnovu koga se rade
situacije za naplatu radova.
Obracunski nacrti su prateca dokumentacija uz gradj.knjigu. Sadrzi kopije osnova sa upisanim tacnim merama na licu mesta is vim izmenama. Sluzi
za obracun izvedenih radova.

35. Radni nalog.

Predstavlja interni document izvodjaca. Sluzi za odredjivanje radnog zadatka jednoj brigade od strane sefa (poslovodje). Sadrzi pozicije koje treba
uraditi sa normiranim vremenom za taj posao, kao i sastav brigade (imena radnika i njihovu kvalifikaciju).
Na osnovu radnog naloga se obracunava ucinak cele brigade, kao i zarada radnika.

36. Knjiga građevinske inspekcije.

Knjigu inspekcije duzan je da obezbedi izvodjac radova i da ona stalno bude na gradilistu. Sacinjena je od sveske ili fascikle sa povezanim i
numerisanim stranama. Na pocetku su upisani osnovni podatci o objektu i gradilistu: naziv objekta i mesto gradjnje, naziv inv estitora i izvodjaca, ime
sefa gradilista i nadzornog organa.
Nadlezni inspektor tokom posete gradilistu u knjigu upisuje datum izvrsenog pregleda, zateceno stanje na gradilistu, svoja zapazanja i oce ne, kao i
eventualne naloge o preduzimanju mera izvodjacu radova.
Svaki upsi inspektor overava svojim potpisom, a duzan je da potpies i sef gradilista, cime potvrdjuje da je upoznat sa nalozima izdatim odstarne
isnpektora.

37. Mere zaštite na radu pri izvođenju građevinskih radova (radovi na visini, zidarski radovi, zaštitne ograde)

Primenjuje se Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova.

Radovi na visini:
Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeci oslonce na visini 3,0 m i vise od cvrste podloge pri cemu radni prostor nije zast icen od
pada sa visine.
Cvrstom podlogom smatra se podloga cije su deformacije pod opterecenjem koje se na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih velicina i nemaju
znacaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili uredjaja.
Radnim prostorom zasticenim od pada sa visine smatra se prostor koji istovremeno ima:
1) po slobodnim ivicama radnog poda (ivica udaljena vise od 20 cm od vertikalnog zida objekta ili slicne prepreke koja u potpunosti stiti od pada
preko ivice u okolni prostor) postavljenu propisanu zastitnu ogradu;
2) radni pod izveden u skladu sa propisima, a prema crtezu koji je uradjen na osnovu statickog proracuna kojim je dokazana njegova stabilnost i na
kome je prikazana veza radnog poda sa skelom;
3) skelu na koju se postavlja radni pod sa zastitnom ogradom, izvedenu prema projektu skele, a cije je koriscenje odobreno zapisnikom komisije koja
je izvrsila pregled i prijem pre pocetka upotrebe;
4) pristup etazama skele na kojima rade radnici obezbedjen pomocu stepenista izvedenog u skladu sa odredbama iz tac. 1) - 3) ovog stava ili za
manje visine pomocu nekog od jednostavnijihpropisanih prilaza (penjalice sa ledjobranom, kose rampe, stepenice i sl.).
Rad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zastite na radu.
Rad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu, postepeno od malih ka vecim visinama, stekli znanje i proverili
licne sposobnosti za obavljanje ovih poslova.
Radovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvodjenja sa merama zastite na radu, koju ob ezbedjuje izvodjac
radova.
Rad na visini moze se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor strucnog radnika odredjenog resenjem direktora preduzeca ili privatnog
poslodavca za poslove vrsenja nadzora nad radom radnika.

Zidarski radovi:
Zidanje zidova izvodi se najvise do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji.
Materijal za zidanje (opeka, blokovi, malter i dr.), uz radno mesto zidara, mora da bude ravnomerno i stabilno slozen prema u putstvima koje izdaje
odgovorni radnik o nacinu i velicini opterecivanja podloge (tlo, medjuspratna konstrukcija, skela, radna platforma i sl.) sa koje se vrsi zidanje.
Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odredjena, zabranjeno je.
Zidarski materijali koji se odlazu, prenose i prevoze na paletama, uskladistavaju se na posebno pripremljenoj podlozi koja je horizontalna, ravna,
ociscena i ima dovoljnu cvrstocu da ne dodje do krivljenja i slaganja pod tezinom slozaja.
Palete imaju potrebnu povrsinu da se slozaj moze stabilno da slozi, zatim cvrstu konstrukciju da bez deformacija mogu da prenesu opterecenje od
slozaja na podlogu i prilagodjene su uredjaju za transport tako da se podizanje, prenos i prevoz paleta moze jednostavno i lako obaviti.
Skladiste gradjevinskih materijala slozenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobracajnica da u slucaju rusenja slozaja ne
budu ugrozeni prolaznici i saobracaj i obezbedjeno je od pristupa lica koja ne rade na skladistu.
Pri podizanju, prenosu i prevozu slobodno slozenih (nisu osigurani korpama, ramovima ili na neki drugi nacin) materijala na paletama, radnici koji
opsluzuju moraju da se udalje na rastojanje vece od domasaja najviseg elementa u slucaju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se
i ostala lica ne nadju u ovoj opasnoj zoni.
Pri postavljanju profila i obelezavanju pravaca zidova pomocu zica ili osiguranja uglova pomocu letvi, na zice se postavljaju u odgovarajucim
razmacima obojena upozorenja ili druge uocljive oznake, a ispred uglova se postavlja posebna zastita od ukrstenih dasaka ili zastitnih ograda.
Prilazi, prolazi, staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se vrsi zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat,
izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da se krecu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose
ili prevoze zidarski materijal ili alat.
Podloga po kojoj se krecu radnici pri opsluzivanju mesalice, treba da bude podesena tako da radnici ne podizu teret na visinu vecu od 1,20 m, a kod
kratkotrajnih radova najvise do 1,50 m.
Pri masinskom spravljanju zidarskih smesa (malter, beton), dok je bubanj mesalice u pokretu, zabranjeno je:
1) rucno usipavanje sastavnih delova smese iz vreca, kofa i slicnih sudova neposredno u otvor bubnja;
2) ubacivanje u otvor predmeta i alata pridrzavanih rukom, radi praznjenja, odgrtanja, ciscenja i drugih radova;
3) udaranje cvrstim predmetima po delovima mesalice.
Kad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zastitne naocare.
Kod mesalica sa korpom za podizanje smese, prilaz radnika prostoru kretanja korpe, dok je uredjaj ukljucen i dok korpa nije osigurana od
iznenadnog kretanja, zabranjen je.
Ukljucivanje mesalice na elektricni pogon, ako nije sprovedena propisna zastita od udara elektricne struje, zabranjeno je. Moze se koristiti zastita
(sklopke, nulovanje i sl.) obliznjeg objekta sa kojeg se vrsi napajanje, a ako to nije moguce moraju metalni delovi mesalice da se obezbede pomocu
zastitnog uzemljivaca (sonde, trake, ploce i sl.).
Ako zidarski radovi treba da otpocnu na mestima na kojima je doslo do vremenskog prekida rada, a na kojima su ranije preduzimane mere zastite na
radu ili ranije postavljene skele, zastitne konstrukcije, prilazi i druge pomocne konstrukcije, pre pocetka radova se pregled aju zatecene mere zastite i
zastitne konstrukcije, zatim se obavljaju popravke i
dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika na mesta rada.
Zidarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju stetni po zdravlje radnika, cuvaju se u posebnim suvim pr ostorijama.
Zidarske smese pripremaju se (gasenje kreca, spravljenje maltera i sl.) u odvojenim prostorima kruga gradilista, po pravilu i zvan podrucja glavnih
prolaza ili drugih proizvodnih placeva, u koje mora da bude sprecen pristup svima, osim radnika koji rade na pripremi smesa.
Pri radu sa krecom, pored ostalih, sprovode se i sledece mere zastite na radu:
1) korito za gasenje kreca postavlja se pored krecne jame;
2) radnik koji gasi krec u koritu i radnik koji vadi krec iz krecne jame moraju da budu obezbedjeni od pada u krecnu jamu;
3) krecna jama ogradjuje se cvrstom zastitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogucnost pristupa radnika ivici jame;
4) mesto rada kraj krecne jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav, a po ivici radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda;
5) alat za gasenje i vadjenje kreca izradjuje se sa dugackom drskom, radi zastite od prskanja i isparenja iz jame.
Sudovi i naprave za rucno prenosenje zidarskih smesa podesavaju se za lak prenos i praznjenje bez prosipanja, prskanja i mogucnosti pada smese
na druge radnike. Ukupna tezina smese i suda ne sme prelaziti 25,0 kg po radniku muskarcu i 15,0 kg po radniku zeni ili radni ku mladjem od 18
godina.
Spustanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima, sahtovima, oknima, kanalima i slicnim mestima vrsi se pomocu naprava (zljebovi, levci) ili
pomocu transportnih sredstava (transporteri, dizalice i dr. ) zavisno od vrste, oblika i tezine materijala.
Spustanje tezih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima, pod stalnim nadzorom strucnog radnika.
Zidanje svodova i lukova, montaza gotovih elemenata medjuspratne tavanice, postavljanja montaznih stepenika i drugih elemenat a izvodi se na
osnovu tehnicke dokumentacije, koja sadrzi prikaz izvodjenja sa redosledom radnih operacija i merama zastite na radu.
Kod svodova i lukova tehnicka dokumentacija sadrzi prikaz montaze skele i oplate, kao i vreme i nacin njihovog uklanjanja, cemu se ne sme
pristupiti bez naredjenja i uputstva odgovornog radnika.
Za vreme montaze gotovih elemenata ili stepenika obezbedjuje se taj deo objekta i kruga gradilista od prolaska i prisustva lica koja ne ucestvuju u
radnom procesu, a stepeniste se iskljucuje iz upotrebe zaprekama i znacima upozorenja.
Radove iz stava 1. ovog clana mogu da izvode samo osposobljeni i kvalifikovani radnici, upoznati sa opasnostima koje prete pri izvodjenju tih radova
i to uz stalni nadzor strucnog radnika.
Pri izvodjenju radova na stemovanju betona, pri zidarskim radovima sa kamenom, zatim torkretiranju, odnosno pri radovima kod kojih postoji
mogucnost upada u oko sveze mase ili cvrste sitnezi neophodna je upotreba zastitnih naocara.
Fabricki i drugi visoki dimnjaci, kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaska radnika sa mesta rada pri gradjenju, zatim pri
pregledima, odrzavanju i opravkama u toku upotrebe, veca od 3,0 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaza.
Bezbedan pristup obezbedjuje se, stepenistima jednokrakim ili visekrakim, sa unakrsnim kosim kracima i izmedju njih horizontalnim odmaralistima,
po cijim slobodnim ivicama se postavlja propisana zastitna ograda.

Zastitne ograde:
Privremena zastitna ograda (u daljem tekstu: zastitna ograda) postavlja se na mesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost, a u slucaju
potrebe spreci pad sa visine, upad u dubinu ili zastiti od odredjene opasnosti na terenu.
Materijal od koga se izradjuje zastitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije.
Zastitna ograda treba da bude izgradjena prema sledecim normativima:
1) dimenzije, rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom opterecenju na rukohvat ograde od najmanj e 300 N po
duznom metru, sto mora da bude dokazano proracunom i prikazno na crtezima za izvodjenje;
2) ispuna ograde postavlja se sa unutrasnje strane stubova;
3) u ispuni ograde jedna dimenzija cistog otvora ne sme da bude veca od 35 cm;
4) kad se za ispunu ograde upotrebljava zicana mreza otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duzu ivicu od 4 cm, a kod kruznih precnik ne sme
prelaziti 4,5 cm;
5) krajevi ispune ne smeju se zavrsavati prepustom, odnosno ne smeju imati slobodne krajeve;
6) visina zastitne ograde od gazisne povrsine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm;
7) kad ispod mesta na kojem se postavlja zastitna ograda postoji mogucnost rada ili kretanja drugih radnika, u donjem delu ograda ima punu ivicnu
zastitu, koja se sastoji od daske postavljene nasatice, visine namanje 20 cm od povrs ine poda;
8) povrsine zastitne ograde treba da su glatke, ne smeju imati ispade, niti ostre ivice, da ne bi doslo do zakacinjanja odece i opreme ili
povredjivanja radnika.
Zastitne ograde koje mogu da budu izlozene nepovoljnijem opterecenju , ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje izradjuju
se na osnovu projekta sa statickim proracunom i crtezima detalja za izradu sa opisom mera zastite na radu pri montazi i demon tazi.

38. Ugovor o građenju.

Predstavlja ugovor o delu kojim se izvodjac radova obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na
odredjenom zemljistu, odnosno na vec postojecem objektu izvrsi kakve druge gradjevinske radove, a narucilac se obavezuje da mu za to isplati
odredjenu cenu. Ugovor o gradjenju mora biti zakljucen u pismenij formi.
Bitni elementi ugovora:
- predmet ugovora
- cena
- rok
- sastavni delovi ugovora: teh. dokumentacija, posebni i drugi uslovi narucioca, dinamicki plan radova

39. Tehnoekonomski elaborat

Je osnovni document ciji je zadatak da tehnoloski i organizaciono definise izvodjenje objekta, kao i finanskijski polozaj gradilista kao posebne
ekonomske jedinice u odnosu na preduzece kao celinu.

Sadrzaj tehnoekonomskog elaborata:

- ugovorna dokumentacija
- projekat organizacije gradjenja
- planska kalkulacija
40. Tenderi i tenderske procedure.

Izbor izvodjaca radova se ostvaruje po zakonski posebno regulisanoj procedure,koja se naziva javna licitacija ili tender.
Tender predstavlja nabavku roba ili usluga, ili ustupanje izvodjenja radova.
Transparentnost i ravnopravnost postupka je regulisana zakonom o javnim nabavkama.
Ucesnici: narucilac (drzavni organ, organizacija, ustanova ili drugi korisnik budzetskih sredstava) i ponudjac (domace ili strano, pravno ili fizicko lice
koje nudi isporuku dobara, pruzanje usluga ili izvodjenje radova).
U postupku javne nabavke primenju se sledeca nacela:
- nacelo ekonomicnosti i efikasnosti
- nacelo konkurencije
- nacelo transparentnosti
- nacelo jednakosti ponudjaca
Vrste tenderskih procedura:
- otvoreni postupak
- restriktivni postupak
- postupak sa pogadjanjem
Postupak pokrece narucilac donosenjem odluke u pisanoj formi (sadrzaj odluke: predmet javne nabavke, ocekivana vrednost i okvirni datumi i rokovi
u kojima ce se postupak sprovoditi). Nakon odluke priprema se tenderska dokumentacija (uputstva ponudjacu, ugovorna dokumentacija, tehnicke
specifikacije, predmer i predracun i graficka dokumentacija).