1. Tehnička dokumentacija (pojam, sadržaj) Teh.

dokumentacija je skup projekata koji se izradjuju radi: utvrdjivanja koncepcije objekta, razrade uslova, nacina izgradnje objekta i za potrebe odrzavanja objekta. Moze da ga izradjuje preduzece, odnosno pravno lice koje je upisano u odgovarajuci registar za izradu tehnicke dokumentacije. Teh. dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant. Sadrzaj: - prethodni radovi - prethodna studija opravdanosti - studija opravdanosti - izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti - generalni projekat - idejni projekat - glavni projekat - posebne vrste glavnih projekata - izvođački projekat - projekat izvedenog objekta - idejni projekat za građenje objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola 2.Lokacijska dozvola/akt o urbanistickim uslovima. Radi se kada ne postoji vazeci plan detaljne regulacije. Moze se izdati na osnovu urb. plana viseg reda ili prostornog plana. Izdaje ga opstinska/gradska uprava, sem u posebnim slucajevima kada ga izdaje nadlezno Ministarstvo. Ako se lokacijska dozvola odnosi na parcelu koja je u okviru podrucija kulturnog dobra, mora sadrzati i uslove institucije nadlezne za zastitu spomenika kulture. Izdaje se na osnovu Pravilnika o opstim uslovima o parcelaciji i izgradnji, uslovima i postupku izdavanja Akta o urb. uslovim a. Sastavni deo Akta je situacioni plan sa planiranom dispozicijom, visinom, gabaritom i namenom objekta. Sadrzaj: podatci o inestitoru, br i povrsina katastarske parcele, pravila uredjenja, uslove prikljucenja na infrastrukturu, podatke o postojeceim objektima koje treba por usiti, druge uslove u skladu sa posebnim zakonima 3. Sadržaj idejnog projekta. Situacioni plan, crtezi koji odredjuju objekat u prostoru (osnove, preseci, izgledi), namena objekta, tehnicki opis i planirana investiciona vrednost objekta. 4. Sadržaj situacionog rešenja objekta. ? treba proveriti, ovo je san eta, ne mogu da nadjem u skriptama....

Situacioni plan sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije i položaj i spratnost objekta; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice 5) znak za sever 5. Sadržaj glavnog projekta. Glavni projekat sadrzi: podatke o geotehnickih i druzgih potrebnih istraznih radova razradu tehnicko tehnoloskih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama proracun gradj. konstrukcija, sigurnosti i stabilnosti objekta podatke o potrebnim geodetskim radovima resenje temeljenja objekta tehnicko resenje infrastrukture sa nacinom prikljucenja i uredjenja slobodnih povrsina uslove zastite susednih objekata predmer i predracun radova. 6. Prethodni radovi (šta obuhvataju, zbog čega se rade). Se obavljaju pre pocetka izrade teh. dokumentacije, a vaze za objekte u nadleznosti Ministarstva. Na sonovu njih se izradjuju prethodna studija opravdansoti i studija opravdansoti. Obuhvataju analize i istrazivanje raznih uslova koji su od uticaja na gradnju i koriscenje buduceg objekta, kao i obrnuto, eventualne uticaje objekta na okolinu. 7. Izvođački projekat (šta obuhvata, zbog čega se radi). Obuhvata sve detalje kako treba da se izvede projektovani objekat. Na osnovu izvodjackog projekta se izvodi objekat. 8. Projekat izvedenog objekta (šta obuhvata, kada i zbog čega se radi). To je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izradjuje se za potrebe koriscenja, odrzavanja objekta, kao i za pribavljanje upotrebne dozvole. Sadrzi isto sto i glavni projekat uz eventualne unete izmene.

ukupna površina. a ispravnost se potvrdjuje i na glavnom projektu. spratnosti.kao i medjusobnu uskladjenost svih delova dokumentacije. odnosno ime investitora. Nakon izvrsene kontrole. industrijski. obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata. Revizija projekta. Građevinska dozvola se izdaje. Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. saobraćajnih i drugih uslova. Za objekte od znacaja za Republiku. pored pomenute dokumentacije. broju i datumu rešenja – građevinske dozvole.) unosi u spisak – pregled izdatih građevinskih dozvola. Tehnička kontrola glavnog projekta. kontrosle. Prethodna studija opravdanosti i studija opravdansoti podlezu reviziji. 3) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. od dana podnošenja zahteva. kao i da li je postup ljeno u skladu sa izvestajem revizione komisije. a zahtev sadrži: 1) poslovno ime. Predstavlja strucnu kontrolu odredjenog projekta. jedan primerak dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta. i to: 1) lokacijska dozvola. roku važnosti građevinske dozvole i dr. Uz prijavu podnosi: glavni projekat sa izvestajem o teh. na zahtev investitora koji namerava da gradi. racionalnosti. koji potpisuje odgovorni izvrsilac teh. normama kvaliteta. kontroli odobrenje za izgradnju dokaz o regulisanju placanja naknada za uredjenje gradj. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli. odnosno naziv. Investitor je duzan da 8 dana pre pocetka gradjenja izvrsi prijavljivanje pocetka izvodjenja radova organu koji je izdao odobrenje za izgradnju. Tehnicka kontrola obuhvata narocito uskladjenost sa odobrenjem za izgradnju. u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata. U slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu. 4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev. usklađen sa pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli. sadržaj. standardima. Prijava početka radova. tehničko-tehnoloških karakteristika objekta. zemljista naziv izvodjaca. uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine. 11. poslovni. Rok za dostavljanje izveštaja revizione komisije ne može biti duži od 60 dana. 12. . normativima. odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje – lokacije na kojoj se objekat nalazi. zahtev sadrži i podatke o planir anim fazama građenja i konačnom roku završetka radova. a osnovne podatke iz rešenja (o investitoru. 2) podatke o objektu čija se građenje dozvoljava (stambeni. proveru ispravnosti tehnicko tehnoloskih resenja objekta. 2) dokaz o pravu svojine. drugi primerak dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi ob jekat ako je rešenje donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili autonomna pokrajina. rokove za pocetak i zavrsetak izgradnje uplatu svih potrebnih taksi projekat pripremnih radova Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave. kontrolu glavnog projekta moze da vrsi preduzece koje ispunjava uslove za izradu projektne dokumentacije i k oje odredi investitor. uticaja na zivotnu sredinu i na susedne objekte. energetski. sacinjava se izvestaj. Građevinska dozvola (pojam. Troškove revizije projekta snosi investitor. saobraćajni. Teh. seizmoloških. geotehničkih. i izveštaj revizione k omisije. predračunska vrednost objekta i dr. rokovi). odnosno dogradi objekat. lice zaposleno u preduzecu koje je radili teh.9. 4) dokaz o uplati administrativne takse. Revizionu komisiju obrazuje ministvarstvo nadlezno za poslove gradjenja. odnosno pravu svojine na objektu. 3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se planira izgradnja objekata. uskladjenost sa zakonom i drugim propisima. obuhvata jos i uskladjenost sa rezultatima prethodnih istrazivanja. tehničkotehnoloških i organizacionih rešenja za građenje objekta. objektu. odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu. Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju objekta uručuje dva primerka rešenja investitoru. Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta.). odnosno autonomna pokrajina podnosi se. kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. Građevinska dozvola se izdaje rešenjem. dokumentaciju nit i investitor. dokumentacije. gabaritu. Ne moze je vrsiti lice koje je ucestvovalo u izradi teh. rekonstruiše. 10. Visinu troškova utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. kao i dokumentacija utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti. za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

. dnevnik. da stiti interese narucioca. odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. obezbedjivanje prostora za smestaj materijala. odgovornost za procenu troskova. vrši kontrolu usaglašenosti izgrađenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu. prava i obaveze) Moze biti lice sa visokom strucnom spremom odgovarajuce struke. o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa. knjigu i obezbedi knjigu inspekcije da obezbedi merenja i geodetsko osmatranje tla u toku gradjenja da obezbedi objekte i okolinu u slucaju prekida radova da obezbedi na gradilistu ugovor o gradjenju. i prema standardima i normativima da organizuje gradiliste. lica koja vrše inspekcijski nadzor. Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. inzenjer ili arhitekta).). Tehnički pregled objekta. prava i obaveze). odnosno smera. Izvođač radova pismeno upozorava investitora. dozvola. Obaveze i odgovornosti odgovornog projektanta: da postupa u skaldu sa pravilima struke. aktiviranje klizišta. odnosno smera (gradj. u skladu sa zakonom. pojava podzemnih voda i sl. 15. U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu.13. standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole. u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova. kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja. 18. glavni projekat i resenje o imenovanju odgovornog izvodjaca radova 16. rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu. Projekat pripremnih radova podleze teh. u roku od tri dana od dana prijema izjave. Obaveze sefa gradilista: da izvodi radove na osnovu projekta za koji je izdata gradj. i odgovarajucom licencom. pojava arheoloških nalazišta. obezbedjenje sigurnosti susednih objekata. odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. Licencu za odgovornog projektanta moze da stekne lice sa visokom strucnom spremom. Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. izgradnju privremenih instalacija i postavljanje privremenih objekata za potrebe osoblja na gradilistu. sa licencom za projektovanje. Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na glavni projekat. odnosno ugradjenog materijala da void gradj. davanje uputstava izvođaču radova. da obezbedi nesmetano odijanje saobracaja i zastitu okoline da obezbedi sigurnost objekta. odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici. Izvođač radova je dužan da: pre početka radova potpiše glavni projekat. Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu. kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa. kontrolu i overu količina izvedenih radova. Nadležni organ. gradj. kontroli. uključujući standarde pristupačnosti. izjavu o završetku izrade temelja. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta. Priprema za građenje (aktivnosti) Obuhvata saniranje terena za nesmetano odvijanje saobracaja i koriscenja terena. a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. standarda i tehničkih normativa. Stručni nadzor u toku građenja objekta. opreme i instalacija koji se ugrađuju. 17. Obaveze izvođača radova . Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli. kao i opštinskoj upravi na čijoj se teritoriji gradi objekat. odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola. odgovorn ost za greske u projektu. 14. lica koja se nalaze na gradilistu i okoline da obezbedi dokaz o kvalitetu izvrsenih radova. dokumentacije (min 2 projekta) i preporukama najmanje dva clana inzenjerske komore. Odgovorni projektant (uslovi. saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugi h pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova. proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala. polozenim strucnim ispitom i najmanje 2 godine radnog iskustva sa strucnim rezultatima na izradi teh. odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat. Odgovorni izvođač radova (uslovi. odnosno izvođenjem radova (sef gradilista). sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom. Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta. Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke. obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad.

Gradj. Zbir površina svih nadzemnih etaža objekta. obračun). 25. Upotrebna dozvola. inspektora su da proverava: da li lica koja ucestvuju u projektovanju i izgradnji objekta ispunjavaju za to propisane uslove da li se objekat izvodi prema odobrenju za izgradnju i glavnom projektu da li je izvodjac izvrsio sve propisane mere obezbedjenja gradilista. odnosno materijala. u roku od 30 d ana od dana prijema zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta. kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. odgovornog urbanistu. Komisija za tehnički pregled. Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine. 19. a u svrhu zastite propisa i zakona. moze da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio. kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova. Inspekcijski nadzor. odnosno provere njihovog izvrsavanja. Opstina. ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova. Organizovanje inspekcijskog nadzora je u nadleznosti Ministvarstva za poslove urbanizma i gradjevinarstva. položaj) Je linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene. profilacije. ni odobriti upotreba ako je objekat. IZNAD i ISPOD površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija. radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu. sa oblogama. zabranu ili obustavu radova na objektu. 26. Ne uzimaju se u obzir ispusti estetske prirode. odgovornog projektanta i odgovorn og izvodjaca radova organizuje sudove casti za utvrdjivanje profesionalnih standard i normative vodi evidenciju lica sa licencom obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom 21. komisija za tehnički pregled. Administrativno-strucne i tehnicke poslove oko plaganja strucnog ispita obavlja Inzenjerska komora Srbije. obračun) . 24. Koriste se spoljasnje mere finalno obradjenih elemenata. Ako se. Odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog.. uređaja. Građevinski inspektor (prava i dužnosti) Poslove gradjevinskog inspektora moze da obavlja diplomirani inzenjer arhitekture ili radjevinarstva sa najmanje dve godine iskustva u struci i polozenim strucnim ispitom. ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom. 23. izgrađen bez građevinske dozvole i glavnog projekta. Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela. saobracaja. uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine.. odnosno grad vrsi inspekcijski nadzor nad objektima. članstvo. Regulaciona linija (pojam. odnosno njegov deo. postrojenja. i ukupne površine građevisnke parcele. 22.5m. izražen u procentima. za koje su njihovi nadlezni organi izdali odobrenje za izgradnj u.. položaj) Je linija NA. Prava i duznosti gradj. Uracunavaju se svi delovi objekta cija je svetla visina veca od 1. opreme i instalacija. pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. Građevinska linija (pojam. okoline i zastitu zivotne sredine da li se na objektu ugradjuju materijali i oprema koji u svemu odgovaraju tehnickim normativima i standardima kvaliteta da li na objektu koji se gradi postoje nedostatci koji ugrozavaju bezbednost samog objekta i okoline da li izvodjac radova vodi gradjevinski dnevnik i knjigu inspekcije na propisan nacin. poslovi). Indeks zauzetosti građevinske parcele(pojam.. . parapetima i ogradama). Bruto razvijena građevinska površina (pojam. merenih u nivou podova svih delova objekta – spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama. 20. Postoje urbanisticki i gradjevinski inspektor. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova na zahtev investitora. uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja. Poslovi koje obavlja komora: utvrdjuje profesionalna prava i duznosti i eticke norme ponasanja clanova utvrdjuje ispunjenost uslova za izdavanje licence odgovornog planera. ili planiranog objekta.Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta. stabilnosti ili bezbednosti objekta. odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom. u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po is teku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole. inspektor ima pravo da u odredjenim slucajevima naredi rusenje. Inženjerska komora Srbije (licence. Osnovana je 2003 godine Zakonom o planiranju i izgradnji. susednih objekata. odnosno svih radova predviđenih građevinskom dozvolom i glavnim projektom.

radno vreme angazovana radna snaga i mehanizacija na gradilistu vrsta i kolicina prispelog materijala. U knjigu se upisuju mere izm erene na licu mesta. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju. Konkursi iz oblasti arhitekture i urbanizma (vrste. teritorijalno ograniceni Vrste konkursa prema zadatku: anketni-programski i projektni Vrste konkursa prema obliku: jednostepeni i dvostepeni Vrste konkursa prema nacinu predaje rada: anonimni i neanonimni 31. Prikazivanje površina u projektu. kao i zbir svih neto i gradj. kao i sastav brigade (imena radnika i njihovu kvalifikaciju). pozivni Vrste konkursa prema ucesnicima: medjunarodni. na kome se gradi. autor. Indeks izgrađenosti (pojam. Predstavlja interni document izvodjaca. a pravo upisivanja svojih zapazanja imaju jos i nadzorni organ. odgovorni projektant i nadzor. obračun) Predstavlja ukupnu povrsinu svih prostora izmedju zidova i pregrada. odnosno izvode radovi na održavanju objekta 32. Gradilište (pojam. bruto na posebnom listu 30. Građevinska knjiga. Tu spadaju korisna povrsina. Osnovna svrha je da se izvrsi sto povoljniji razmestaj svih objekata i kapaciteta. vremenske prilike.knjigu. odnosno na jedan list unosi se samo jedna pozicija. Shema uredjenja gradilista predstavlja graficki prikaz svih planiranih objekata pripremnih radova potrenbih za grdajenje objekta. nacionalni. Građevinski dnevnik. proizvodjac. Zemljište ili objekat. Se vodi u obliku povezane sveske sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija). dokumentaciju 34. pomoćni objekti).27. U dnevnik se svakodnevno upisuju: datum. 33. pocetak angazovanja podizvodjaca za pojedine radove. učesnici). posebno obeleženo. Sadrzi kopije osnova sa upisanim tacnim merama na licu mesta is vim izmenama. Vodi se na posebnom listu za svaku poziciju. Sluzi za obracun izvedenih radova. cene i ukupna suma. 35. vrste. Sluzi za odredjivanje radnog zadatka jednoj brigade od strane sefa (poslovodje). povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju). Neto površina objekta (pojam. Obracunski nacrti su prateca dokumentacija uz gradj. Ucesnici: investitor. Shema gradilišta. Sadrzi pozicije koje treba uraditi sa normiranim vremenom za taj posao. Ako je veci broj sadrzaja mogu se koristiti simboli sa tumacenjima u legendi. kao i grupisano prema nameni (korisna povrsina. Prikazuju se posebno povrsine za svaku etazu. rekonstruiše ili uklanja objekat. 29. Moze da sadrzi i skicu sa merama. Prikazuju se odvojeno otvoreni i zatvoreni prostori. obračun). personalne promene u rukovodjenju Nadzorni organ u dnevnik unosi podatke koji se odnose na: kvalitet izvrsenja pojedinih radova kvalit materijala i da li postoji sertfikat izvrsene parcijalne preglede radova koji se kasnije ne mogu kontrolisati visak ugovorenih odnosno naknadnih radova dopunska objasnjenja vezana za teh. Odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevisnke parcele. 28. U svakom projektu se moraju prikazati: neto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi gradjevinska bruto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi. Radni nalog. . Gradjevisnki dnevnik obicno vodi sef gradilista ili njegov pomocnik. Sluzi kao document na osnovu koga se rade situacije za naplatu radova. opsti sa pozivom. Potpisuje sef gradilista i nadzorni organ. postojanje atesta i sertifikata pozicije radova koje se tog dana izvode i sva znacajna zapazanja u vezi sa njima eventualne kontrole izvedenihradova uzorci materijala koji su dostavljeni na kontrolu sa propisanim oznakama eventualne greske i nedostatke u tehnickoj dokumentaciji i sve ostale nepredvidjene okolnosti koje su od znacaja za tok izvod jenja radova podatke o izvrsenim inspekcijskim pregledima i nalazima inspektora eventualne promene koje se odnose na izmene prostornog i funkcionalnog obuhvata gradilista. raspisivac i ziri Vrste konkursa: opsti.

Radovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvodjenja sa merama zastite na radu. 1) . Zidarski materijali koji se odlazu. Ako zidarski radovi treba da otpocnu na mestima na kojima je doslo do vremenskog prekida rada. odgrtanja. Pri masinskom spravljanju zidarskih smesa (malter. prilazi i druge pomocne konstrukcije. kose rampe. 37. ime sefa gradilista i nadzornog organa. Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odredjena. Rad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu. ploce i sl. blokovi. kao i zarada radnika. Knjigu inspekcije duzan je da obezbedi izvodjac radova i da ona stalno bude na gradilistu. Sacinjena je od sveske ili fascikle sa povezanim i numerisanim stranama. dok je uredjaj ukljucen i dok korpa nije osigurana od iznenadnog kretanja. treba da bude podesena tako da radnici ne podizu teret na visinu vecu od 1. zateceno stanje na gradilistu. stekli znanje i proverili licne sposobnosti za obavljanje ovih poslova. prenos i prevoz paleta moze jednostavno i lako obaviti. mora da bude ravnomerno i stabilno slozen prema u putstvima koje izdaje odgovorni radnik o nacinu i velicini opterecivanja podloge (tlo. a duzan je da potpies i sef gradilista. zastitne konstrukcije. svoja zapazanja i oce ne. zidarski radovi. ociscena i ima dovoljnu cvrstocu da ne dodje do krivljenja i slaganja pod tezinom slozaja. 3) udaranje cvrstim predmetima po delovima mesalice.). Podloga po kojoj se krecu radnici pri opsluzivanju mesalice.20 m. prolazi. radna platforma i sl. a na kojima su ranije preduzimane mere zastite na radu ili ranije postavljene skele. Cvrstom podlogom smatra se podloga cije su deformacije pod opterecenjem koje se na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih velicina i nemaju znacaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili uredjaja. Zidarski radovi: Zidanje zidova izvodi se najvise do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji. Ukljucivanje mesalice na elektricni pogon. zatim se obavljaju popravke i . radnici koji opsluzuju moraju da se udalje na rastojanje vece od domasaja najviseg elementa u slucaju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se i ostala lica ne nadju u ovoj opasnoj zoni. Radnim prostorom zasticenim od pada sa visine smatra se prostor koji istovremeno ima: 1) po slobodnim ivicama radnog poda (ivica udaljena vise od 20 cm od vertikalnog zida objekta ili slicne prepreke koja u potpunosti stiti od pada preko ivice u okolni prostor) postavljenu propisanu zastitnu ogradu. uskladistavaju se na posebno pripremljenoj podlozi koja je horizontalna.) obliznjeg objekta sa kojeg se vrsi napajanje. medjuspratna konstrukcija. staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se vrsi zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat. Palete imaju potrebnu povrsinu da se slozaj moze stabilno da slozi. beton). a ako to nije moguce moraju metalni delovi mesalice da se obezbede pomocu zastitnog uzemljivaca (sonde. kao i eventualne naloge o preduzimanju mera izvodjacu radova.0 m i vise od cvrste podloge pri cemu radni prostor nije zast icen od pada sa visine. Rad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zastite na radu. naziv inv estitora i izvodjaca. prenose i prevoze na paletama. cime potvrdjuje da je upoznat sa nalozima izdatim odstarne isnpektora. pre pocetka radova se pregled aju zatecene mere zastite i zastitne konstrukcije. stepenice i sl. ciscenja i drugih radova. zabranjen je. Prilazi. trake.50 m. Materijal za zidanje (opeka. Moze se koristiti zastita (sklopke. Knjiga građevinske inspekcije. ravna. prenosu i prevozu slobodno slozenih (nisu osigurani korpama. a prema crtezu koji je uradjen na osnovu statickog proracuna kojim je dokazana njegova stabilnost i na kome je prikazana veza radnog poda sa skelom.Na osnovu radnog naloga se obracunava ucinak cele brigade. Nadlezni inspektor tokom posete gradilistu u knjigu upisuje datum izvrsenog pregleda.). malter i dr.3) ovog stava ili za manje visine pomocu nekog od jednostavnijihpropisanih prilaza (penjalice sa ledjobranom. skela. uz radno mesto zidara. Kad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zastitne naocare. zaštitne ograde) Primenjuje se Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova. zabranjeno je: 1) rucno usipavanje sastavnih delova smese iz vreca. postepeno od malih ka vecim visinama. prilaz radnika prostoru kretanja korpe. 2) ubacivanje u otvor predmeta i alata pridrzavanih rukom. Svaki upsi inspektor overava svojim potpisom. ramovima ili na neki drugi nacin) materijala na paletama. dok je bubanj mesalice u pokretu. 3) skelu na koju se postavlja radni pod sa zastitnom ogradom. a cije je koriscenje odobreno zapisnikom komisije koja je izvrsila pregled i prijem pre pocetka upotrebe. Kod mesalica sa korpom za podizanje smese.). Skladiste gradjevinskih materijala slozenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobracajnica da u slucaju rusenja slozaja ne budu ugrozeni prolaznici i saobracaj i obezbedjeno je od pristupa lica koja ne rade na skladistu. Mere zaštite na radu pri izvođenju građevinskih radova (radovi na visini. zabranjeno je. kofa i slicnih sudova neposredno u otvor bubnja. a ispred uglova se postavlja posebna zastita od ukrstenih dasaka ili zastitnih ograda. izvedenu prema projektu skele. 4) pristup etazama skele na kojima rade radnici obezbedjen pomocu stepenista izvedenog u skladu sa odredbama iz tac. Radovi na visini: Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeci oslonce na visini 3. radi praznjenja. 2) radni pod izveden u skladu sa propisima. koju ob ezbedjuje izvodjac radova. izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da se krecu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose ili prevoze zidarski materijal ili alat. Rad na visini moze se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor strucnog radnika odredjenog resenjem direktora preduzeca ili privatnog poslodavca za poslove vrsenja nadzora nad radom radnika. nulovanje i sl. ako nije sprovedena propisna zastita od udara elektricne struje. Pri podizanju. zatim cvrstu konstrukciju da bez deformacija mogu da prenesu opterecenje od slozaja na podlogu i prilagodjene su uredjaju za transport tako da se podizanje. zabranjeno je. na zice se postavljaju u odgovarajucim razmacima obojena upozorenja ili druge uocljive oznake. Na pocetku su upisani osnovni podatci o objektu i gradilistu: naziv objekta i mesto gradjnje.) sa koje se vrsi zidanje. 36. Pri postavljanju profila i obelezavanju pravaca zidova pomocu zica ili osiguranja uglova pomocu letvi. a kod kratkotrajnih radova najvise do 1.

prskanja i mogucnosti pada smese na druge radnike. Ukupna tezina smese i suda ne sme prelaziti 25. Pri radu sa krecom. u donjem delu ograda ima punu ivicnu zastitu.dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika na mesta rada. Zastitne ograde: Privremena zastitna ograda (u daljem tekstu: zastitna ograda) postavlja se na mesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost. Zidanje svodova i lukova. dinamicki plan radova 39. Spustanje tezih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima. stepenistima jednokrakim ili visekrakim. zatim torkretiranju. oknima. 4) kad se za ispunu ograde upotrebljava zicana mreza otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duzu ivicu od 4 cm. Zastitna ograda treba da bude izgradjena prema sledecim normativima: 1) dimenzije. 3) krecna jama ogradjuje se cvrstom zastitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogucnost pristupa radnika ivici jame. pored ostalih. Pri izvodjenju radova na stemovanju betona. Radove iz stava 1. visine namanje 20 cm od povrs ine poda. pri zidarskim radovima sa kamenom. oblika i tezine materijala. kao i vreme i nacin njihovog uklanjanja. radi zastite od prskanja i isparenja iz jame. 5) krajevi ispune ne smeju se zavrsavati prepustom. dokumentacija. a u slucaju potrebe spreci pad sa visine. sa unakrsnim kosim kracima i izmedju njih horizontalnim odmaralistima. 8) povrsine zastitne ograde treba da su glatke. 3) u ispuni ograde jedna dimenzija cistog otvora ne sme da bude veca od 35 cm. po pravilu i zvan podrucja glavnih prolaza ili drugih proizvodnih placeva. Bitni elementi ugovora: predmet ugovora cena rok sastavni delovi ugovora: teh. 6) visina zastitne ograde od gazisne povrsine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm. 2) radnik koji gasi krec u koritu i radnik koji vadi krec iz krecne jame moraju da budu obezbedjeni od pada u krecnu jamu. pod stalnim nadzorom strucnog radnika. da ne bi doslo do zakacinjanja odece i opreme ili povredjivanja radnika. kanalima i slicnim mestima vrsi se pomocu naprava (zljebovi. sto mora da bude dokazano proracunom i prikazno na crtezima za izvodjenje. 2) ispuna ograde postavlja se sa unutrasnje strane stubova.0 kg po radniku zeni ili radni ku mladjem od 18 godina. kao i finanskijski polozaj gradilista kao posebne ekonomske jedinice u odnosu na preduzece kao celinu. zatim pri pregledima. posebni i drugi uslovi narucioca. cuvaju se u posebnim suvim pr ostorijama. a kod kruznih precnik ne sme prelaziti 4. po cijim slobodnim ivicama se postavlja propisana zastitna ograda. Ugovor o građenju. Materijal od koga se izradjuje zastitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije. Kod svodova i lukova tehnicka dokumentacija sadrzi prikaz montaze skele i oplate. Tehnoekonomski elaborat Je osnovni document ciji je zadatak da tehnoloski i organizaciono definise izvodjenje objekta. Predstavlja ugovor o delu kojim se izvodjac radova obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistu. upad u dubinu ili zastiti od odredjene opasnosti na terenu.) u odvojenim prostorima kruga gradilista. a po ivici radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda. ) zavisno od vrste. ne smeju imati ispade. cemu se ne sme pristupiti bez naredjenja i uputstva odgovornog radnika. 7) kad ispod mesta na kojem se postavlja zastitna ograda postoji mogucnost rada ili kretanja drugih radnika. spravljenje maltera i sl. u koje mora da bude sprecen pristup svima. Fabricki i drugi visoki dimnjaci. veca od 3. sahtovima. ovog clana mogu da izvode samo osposobljeni i kvalifikovani radnici. a narucilac se obavezuje da mu za to isplati odredjenu cenu. koja se sastoji od daske postavljene nasatice. Bezbedan pristup obezbedjuje se. Sadrzaj tehnoekonomskog elaborata: ugovorna dokumentacija projekat organizacije gradjenja planska kalkulacija . dizalice i dr. montaza gotovih elemenata medjuspratne tavanice. Zidarske smese pripremaju se (gasenje kreca.5 cm. 38. sprovode se i sledece mere zastite na radu: 1) korito za gasenje kreca postavlja se pored krecne jame. odnosno pri radovima kod kojih postoji mogucnost upada u oko sveze mase ili cvrste sitnezi neophodna je upotreba zastitnih naocara. Spustanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima. levci) ili pomocu transportnih sredstava (transporteri. odnosno ne smeju imati slobodne krajeve. Za vreme montaze gotovih elemenata ili stepenika obezbedjuje se taj deo objekta i kruga gradilista od prolaska i prisustva lica koja ne ucestvuju u radnom procesu. Ugovor o gradjenju mora biti zakljucen u pismenij formi. Sudovi i naprave za rucno prenosenje zidarskih smesa podesavaju se za lak prenos i praznjenje bez prosipanja. postavljanja montaznih stepenika i drugih elemenat a izvodi se na osnovu tehnicke dokumentacije. osim radnika koji rade na pripremi smesa. ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje izradjuju se na osnovu projekta sa statickim proracunom i crtezima detalja za izradu sa opisom mera zastite na radu pri montazi i demon tazi. koja sadrzi prikaz izvodjenja sa redosledom radnih operacija i merama zastite na radu. rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom opterecenju na rukohvat ograde od najmanj e 300 N po duznom metru. odrzavanju i opravkama u toku upotrebe. niti ostre ivice. upoznati sa opasnostima koje prete pri izvodjenju tih radova i to uz stalni nadzor strucnog radnika. kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaska radnika sa mesta rada pri gradjenju. a stepeniste se iskljucuje iz upotrebe zaprekama i znacima upozorenja.0 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaza.0 kg po radniku muskarcu i 15. 5) alat za gasenje i vadjenje kreca izradjuje se sa dugackom drskom. odnosno na vec postojecem objektu izvrsi kakve druge gradjevinske radove. Zidarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju stetni po zdravlje radnika. Zastitne ograde koje mogu da budu izlozene nepovoljnijem opterecenju . 4) mesto rada kraj krecne jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav.

Izbor izvodjaca radova se ostvaruje po zakonski posebno regulisanoj procedure. U postupku javne nabavke primenju se sledeca nacela: nacelo ekonomicnosti i efikasnosti nacelo konkurencije nacelo transparentnosti nacelo jednakosti ponudjaca Vrste tenderskih procedura: otvoreni postupak restriktivni postupak postupak sa pogadjanjem Postupak pokrece narucilac donosenjem odluke u pisanoj formi (sadrzaj odluke: predmet javne nabavke. ugovorna dokumentacija. pravno ili fizicko lice koje nudi isporuku dobara. organizacija. Tenderi i tenderske procedure.40. Tender predstavlja nabavku roba ili usluga. ili ustupanje izvodjenja radova. . ocekivana vrednost i okvirni datumi i rokovi u kojima ce se postupak sprovoditi). tehnicke specifikacije. Nakon odluke priprema se tenderska dokumentacija (uputstva ponudjacu. ustanova ili drugi korisnik budzetskih sredstava) i ponudjac (domace ili strano. pruzanje usluga ili izvodjenje radova).koja se naziva javna licitacija ili tender. predmer i predracun i graficka dokumentacija). Transparentnost i ravnopravnost postupka je regulisana zakonom o javnim nabavkama. Ucesnici: narucilac (drzavni organ.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful