P. 1
praksa teze2

praksa teze2

|Views: 2,913|Likes:

More info:

Published by: Ирена Сокић on Oct 20, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/16/2013

pdf

text

original

1. Tehnička dokumentacija (pojam, sadržaj) Teh.

dokumentacija je skup projekata koji se izradjuju radi: utvrdjivanja koncepcije objekta, razrade uslova, nacina izgradnje objekta i za potrebe odrzavanja objekta. Moze da ga izradjuje preduzece, odnosno pravno lice koje je upisano u odgovarajuci registar za izradu tehnicke dokumentacije. Teh. dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant. Sadrzaj: - prethodni radovi - prethodna studija opravdanosti - studija opravdanosti - izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti - generalni projekat - idejni projekat - glavni projekat - posebne vrste glavnih projekata - izvođački projekat - projekat izvedenog objekta - idejni projekat za građenje objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola 2.Lokacijska dozvola/akt o urbanistickim uslovima. Radi se kada ne postoji vazeci plan detaljne regulacije. Moze se izdati na osnovu urb. plana viseg reda ili prostornog plana. Izdaje ga opstinska/gradska uprava, sem u posebnim slucajevima kada ga izdaje nadlezno Ministarstvo. Ako se lokacijska dozvola odnosi na parcelu koja je u okviru podrucija kulturnog dobra, mora sadrzati i uslove institucije nadlezne za zastitu spomenika kulture. Izdaje se na osnovu Pravilnika o opstim uslovima o parcelaciji i izgradnji, uslovima i postupku izdavanja Akta o urb. uslovim a. Sastavni deo Akta je situacioni plan sa planiranom dispozicijom, visinom, gabaritom i namenom objekta. Sadrzaj: podatci o inestitoru, br i povrsina katastarske parcele, pravila uredjenja, uslove prikljucenja na infrastrukturu, podatke o postojeceim objektima koje treba por usiti, druge uslove u skladu sa posebnim zakonima 3. Sadržaj idejnog projekta. Situacioni plan, crtezi koji odredjuju objekat u prostoru (osnove, preseci, izgledi), namena objekta, tehnicki opis i planirana investiciona vrednost objekta. 4. Sadržaj situacionog rešenja objekta. ? treba proveriti, ovo je san eta, ne mogu da nadjem u skriptama....

Situacioni plan sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije i položaj i spratnost objekta; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice 5) znak za sever 5. Sadržaj glavnog projekta. Glavni projekat sadrzi: podatke o geotehnickih i druzgih potrebnih istraznih radova razradu tehnicko tehnoloskih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama proracun gradj. konstrukcija, sigurnosti i stabilnosti objekta podatke o potrebnim geodetskim radovima resenje temeljenja objekta tehnicko resenje infrastrukture sa nacinom prikljucenja i uredjenja slobodnih povrsina uslove zastite susednih objekata predmer i predracun radova. 6. Prethodni radovi (šta obuhvataju, zbog čega se rade). Se obavljaju pre pocetka izrade teh. dokumentacije, a vaze za objekte u nadleznosti Ministarstva. Na sonovu njih se izradjuju prethodna studija opravdansoti i studija opravdansoti. Obuhvataju analize i istrazivanje raznih uslova koji su od uticaja na gradnju i koriscenje buduceg objekta, kao i obrnuto, eventualne uticaje objekta na okolinu. 7. Izvođački projekat (šta obuhvata, zbog čega se radi). Obuhvata sve detalje kako treba da se izvede projektovani objekat. Na osnovu izvodjackog projekta se izvodi objekat. 8. Projekat izvedenog objekta (šta obuhvata, kada i zbog čega se radi). To je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izradjuje se za potrebe koriscenja, odrzavanja objekta, kao i za pribavljanje upotrebne dozvole. Sadrzi isto sto i glavni projekat uz eventualne unete izmene.

odnosno dogradi objekat. spratnosti. savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti. rekonstruiše. odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu. kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. 12. energetski. U slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu. Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju objekta uručuje dva primerka rešenja investitoru. Tehnička kontrola glavnog projekta. Prethodna studija opravdanosti i studija opravdansoti podlezu reviziji. saobraćajnih i drugih uslova. roku važnosti građevinske dozvole i dr. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli. proveru ispravnosti tehnicko tehnoloskih resenja objekta. saobraćajni. Teh. a ispravnost se potvrdjuje i na glavnom projektu. Revizionu komisiju obrazuje ministvarstvo nadlezno za poslove gradjenja. sadržaj. tehničkotehnoloških i organizacionih rešenja za građenje objekta. jedan primerak dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta. Građevinska dozvola (pojam. odnosno naziv. Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta. Revizija projekta. normativima. uskladjenost sa zakonom i drugim propisima. rokove za pocetak i zavrsetak izgradnje uplatu svih potrebnih taksi projekat pripremnih radova Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave.kao i medjusobnu uskladjenost svih delova dokumentacije. kao i dokumentacija utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. objektu. 3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se planira izgradnja objekata. koji potpisuje odgovorni izvrsilac teh. broju i datumu rešenja – građevinske dozvole. kontroli odobrenje za izgradnju dokaz o regulisanju placanja naknada za uredjenje gradj. uticaja na zivotnu sredinu i na susedne objekte. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata. dokumentacije. kontrosle. Ne moze je vrsiti lice koje je ucestvovalo u izradi teh. odnosno autonomna pokrajina podnosi se. Za objekte od znacaja za Republiku. Tehnicka kontrola obuhvata narocito uskladjenost sa odobrenjem za izgradnju. Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata. Rok za dostavljanje izveštaja revizione komisije ne može biti duži od 60 dana. 10. za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. Građevinska dozvola se izdaje rešenjem. obuhvata jos i uskladjenost sa rezultatima prethodnih istrazivanja. Uz prijavu podnosi: glavni projekat sa izvestajem o teh. industrijski. geotehničkih. kontrolu glavnog projekta moze da vrsi preduzece koje ispunjava uslove za izradu projektne dokumentacije i k oje odredi investitor. zemljista naziv izvodjaca. poslovni. Nakon izvrsene kontrole. a zahtev sadrži: 1) poslovno ime. u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole. 4) dokaz o uplati administrativne takse. gabaritu. Predstavlja strucnu kontrolu odredjenog projekta. Građevinska dozvola se izdaje. Visinu troškova utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. tehničko-tehnoloških karakteristika objekta.) unosi u spisak – pregled izdatih građevinskih dozvola. usklađen sa pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli. ukupna površina. dokumentaciju nit i investitor. standardima.). odnosno pravu svojine na objektu. seizmoloških. od dana podnošenja zahteva. 3) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. 4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev. Prijava početka radova. uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine. odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje – lokacije na kojoj se objekat nalazi. rokovi). 11. a osnovne podatke iz rešenja (o investitoru. racionalnosti. kao i da li je postup ljeno u skladu sa izvestajem revizione komisije. Investitor je duzan da 8 dana pre pocetka gradjenja izvrsi prijavljivanje pocetka izvodjenja radova organu koji je izdao odobrenje za izgradnju. na zahtev investitora koji namerava da gradi. predračunska vrednost objekta i dr.9. 2) dokaz o pravu svojine. i to: 1) lokacijska dozvola. zahtev sadrži i podatke o planir anim fazama građenja i konačnom roku završetka radova. odnosno ime investitora. drugi primerak dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi ob jekat ako je rešenje donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili autonomna pokrajina. lice zaposleno u preduzecu koje je radili teh. pored pomenute dokumentacije. sacinjava se izvestaj. i izveštaj revizione k omisije. . Troškove revizije projekta snosi investitor. normama kvaliteta. 2) podatke o objektu čija se građenje dozvoljava (stambeni.

aktiviranje klizišta. u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova. lica koja se nalaze na gradilistu i okoline da obezbedi dokaz o kvalitetu izvrsenih radova. odgovorn ost za greske u projektu. Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Obaveze i odgovornosti odgovornog projektanta: da postupa u skaldu sa pravilima struke. gradj. odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat. kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. i odgovarajucom licencom.13. Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. izgradnju privremenih instalacija i postavljanje privremenih objekata za potrebe osoblja na gradilistu. dnevnik. 18. Priprema za građenje (aktivnosti) Obuhvata saniranje terena za nesmetano odvijanje saobracaja i koriscenja terena. inzenjer ili arhitekta). 14. . dokumentacije (min 2 projekta) i preporukama najmanje dva clana inzenjerske komore. Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu. pojava podzemnih voda i sl. polozenim strucnim ispitom i najmanje 2 godine radnog iskustva sa strucnim rezultatima na izradi teh. Odgovorni projektant (uslovi. da stiti interese narucioca. kao i opštinskoj upravi na čijoj se teritoriji gradi objekat. obezbedjenje sigurnosti susednih objekata. odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. pojava arheoloških nalazišta. izjavu o završetku izrade temelja. knjigu i obezbedi knjigu inspekcije da obezbedi merenja i geodetsko osmatranje tla u toku gradjenja da obezbedi objekte i okolinu u slucaju prekida radova da obezbedi na gradilistu ugovor o gradjenju. kontroli. prava i obaveze) Moze biti lice sa visokom strucnom spremom odgovarajuce struke. dozvola. Izvođač radova je dužan da: pre početka radova potpiše glavni projekat. da obezbedi nesmetano odijanje saobracaja i zastitu okoline da obezbedi sigurnost objekta. lica koja vrše inspekcijski nadzor. Licencu za odgovornog projektanta moze da stekne lice sa visokom strucnom spremom. odnosno smera (gradj. rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu. Projekat pripremnih radova podleze teh. Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja. odnosno izvođenjem radova (sef gradilista). u skladu sa zakonom. sa licencom za projektovanje. davanje uputstava izvođaču radova. 17. odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola. saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugi h pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova. prava i obaveze). Tehnički pregled objekta. kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa. standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole. Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta. obezbedjivanje prostora za smestaj materijala.). Obaveze sefa gradilista: da izvodi radove na osnovu projekta za koji je izdata gradj. Nadležni organ. Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke. Stručni nadzor u toku građenja objekta. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta. Izvođač radova pismeno upozorava investitora. u roku od tri dana od dana prijema izjave. odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na glavni projekat. U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu. odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici. odnosno ugradjenog materijala da void gradj. a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. Obaveze izvođača radova . vrši kontrolu usaglašenosti izgrađenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu. opreme i instalacija koji se ugrađuju. odnosno smera. proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala. kontrolu i overu količina izvedenih radova. sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom. standarda i tehničkih normativa. uključujući standarde pristupačnosti. glavni projekat i resenje o imenovanju odgovornog izvodjaca radova 16. o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa. Odgovorni izvođač radova (uslovi. Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli. i prema standardima i normativima da organizuje gradiliste. 15. odgovornost za procenu troskova.

profilacije. Ne uzimaju se u obzir ispusti estetske prirode. Upotrebna dozvola. Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine. izgrađen bez građevinske dozvole i glavnog projekta. Organizovanje inspekcijskog nadzora je u nadleznosti Ministvarstva za poslove urbanizma i gradjevinarstva. sa oblogama. 19. inspektora su da proverava: da li lica koja ucestvuju u projektovanju i izgradnji objekta ispunjavaju za to propisane uslove da li se objekat izvodi prema odobrenju za izgradnju i glavnom projektu da li je izvodjac izvrsio sve propisane mere obezbedjenja gradilista. odgovornog urbanistu. Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela. Regulaciona linija (pojam.. 22. za koje su njihovi nadlezni organi izdali odobrenje za izgradnj u. IZNAD i ISPOD površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova. Građevinski inspektor (prava i dužnosti) Poslove gradjevinskog inspektora moze da obavlja diplomirani inzenjer arhitekture ili radjevinarstva sa najmanje dve godine iskustva u struci i polozenim strucnim ispitom.. izražen u procentima. Administrativno-strucne i tehnicke poslove oko plaganja strucnog ispita obavlja Inzenjerska komora Srbije. saobracaja.. članstvo. stabilnosti ili bezbednosti objekta. Osnovana je 2003 godine Zakonom o planiranju i izgradnji. susednih objekata. Ako se. a u svrhu zastite propisa i zakona. kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. obračun) . položaj) Je linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene. ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova. zabranu ili obustavu radova na objektu. 26. odnosno provere njihovog izvrsavanja. Gradj. opreme i instalacija. ili planiranog objekta. 25. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova na zahtev investitora.. odnosno njegov deo. Građevinska linija (pojam.Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta. Poslovi koje obavlja komora: utvrdjuje profesionalna prava i duznosti i eticke norme ponasanja clanova utvrdjuje ispunjenost uslova za izdavanje licence odgovornog planera. pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po is teku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole. obračun). . u roku od 30 d ana od dana prijema zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta. Zbir površina svih nadzemnih etaža objekta. i ukupne površine građevisnke parcele. inspektor ima pravo da u odredjenim slucajevima naredi rusenje. 23. ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom. parapetima i ogradama). moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija. Inženjerska komora Srbije (licence. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio. odnosno svih radova predviđenih građevinskom dozvolom i glavnim projektom. uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine. ni odobriti upotreba ako je objekat. Bruto razvijena građevinska površina (pojam. Koriste se spoljasnje mere finalno obradjenih elemenata. odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom. odnosno materijala. odgovornog projektanta i odgovorn og izvodjaca radova organizuje sudove casti za utvrdjivanje profesionalnih standard i normative vodi evidenciju lica sa licencom obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom 21. 20. Postoje urbanisticki i gradjevinski inspektor.5m. komisija za tehnički pregled. poslovi). uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja. Prava i duznosti gradj. 24. Indeks zauzetosti građevinske parcele(pojam. Komisija za tehnički pregled. postrojenja. Uracunavaju se svi delovi objekta cija je svetla visina veca od 1. Odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog. radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu. položaj) Je linija NA. moze da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad. Inspekcijski nadzor. Opstina. merenih u nivou podova svih delova objekta – spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama. odnosno grad vrsi inspekcijski nadzor nad objektima. okoline i zastitu zivotne sredine da li se na objektu ugradjuju materijali i oprema koji u svemu odgovaraju tehnickim normativima i standardima kvaliteta da li na objektu koji se gradi postoje nedostatci koji ugrozavaju bezbednost samog objekta i okoline da li izvodjac radova vodi gradjevinski dnevnik i knjigu inspekcije na propisan nacin. uređaja.

29. Sadrzi pozicije koje treba uraditi sa normiranim vremenom za taj posao. Moze da sadrzi i skicu sa merama. odnosno na jedan list unosi se samo jedna pozicija. kao i sastav brigade (imena radnika i njihovu kvalifikaciju). učesnici). Gradilište (pojam. .knjigu. Prikazuju se odvojeno otvoreni i zatvoreni prostori. U svakom projektu se moraju prikazati: neto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi gradjevinska bruto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi. Prikazivanje površina u projektu. obračun) Predstavlja ukupnu povrsinu svih prostora izmedju zidova i pregrada. 28. posebno obeleženo. Građevinski dnevnik. Ucesnici: investitor. Shema uredjenja gradilista predstavlja graficki prikaz svih planiranih objekata pripremnih radova potrenbih za grdajenje objekta. cene i ukupna suma. Gradjevisnki dnevnik obicno vodi sef gradilista ili njegov pomocnik. bruto na posebnom listu 30. pocetak angazovanja podizvodjaca za pojedine radove. Odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevisnke parcele. Osnovna svrha je da se izvrsi sto povoljniji razmestaj svih objekata i kapaciteta. personalne promene u rukovodjenju Nadzorni organ u dnevnik unosi podatke koji se odnose na: kvalitet izvrsenja pojedinih radova kvalit materijala i da li postoji sertfikat izvrsene parcijalne preglede radova koji se kasnije ne mogu kontrolisati visak ugovorenih odnosno naknadnih radova dopunska objasnjenja vezana za teh. U dnevnik se svakodnevno upisuju: datum. Obracunski nacrti su prateca dokumentacija uz gradj. vremenske prilike. Tu spadaju korisna povrsina. rekonstruiše ili uklanja objekat. pomoćni objekti). Sadrzi kopije osnova sa upisanim tacnim merama na licu mesta is vim izmenama. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju. Vodi se na posebnom listu za svaku poziciju. Indeks izgrađenosti (pojam. Ako je veci broj sadrzaja mogu se koristiti simboli sa tumacenjima u legendi. Predstavlja interni document izvodjaca. autor. opsti sa pozivom. dokumentaciju 34. Prikazuju se posebno povrsine za svaku etazu. Radni nalog. teritorijalno ograniceni Vrste konkursa prema zadatku: anketni-programski i projektni Vrste konkursa prema obliku: jednostepeni i dvostepeni Vrste konkursa prema nacinu predaje rada: anonimni i neanonimni 31. postojanje atesta i sertifikata pozicije radova koje se tog dana izvode i sva znacajna zapazanja u vezi sa njima eventualne kontrole izvedenihradova uzorci materijala koji su dostavljeni na kontrolu sa propisanim oznakama eventualne greske i nedostatke u tehnickoj dokumentaciji i sve ostale nepredvidjene okolnosti koje su od znacaja za tok izvod jenja radova podatke o izvrsenim inspekcijskim pregledima i nalazima inspektora eventualne promene koje se odnose na izmene prostornog i funkcionalnog obuhvata gradilista. Potpisuje sef gradilista i nadzorni organ. radno vreme angazovana radna snaga i mehanizacija na gradilistu vrsta i kolicina prispelog materijala. Zemljište ili objekat. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju). Sluzi za obracun izvedenih radova. obračun). a pravo upisivanja svojih zapazanja imaju jos i nadzorni organ. U knjigu se upisuju mere izm erene na licu mesta.27. kao i zbir svih neto i gradj. raspisivac i ziri Vrste konkursa: opsti. Konkursi iz oblasti arhitekture i urbanizma (vrste. odnosno izvode radovi na održavanju objekta 32. nacionalni. na kome se gradi. Sluzi za odredjivanje radnog zadatka jednoj brigade od strane sefa (poslovodje). proizvodjac. 33. Neto površina objekta (pojam. pozivni Vrste konkursa prema ucesnicima: medjunarodni. kao i grupisano prema nameni (korisna povrsina. Građevinska knjiga. Shema gradilišta. Se vodi u obliku povezane sveske sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija). 35. odgovorni projektant i nadzor. Sluzi kao document na osnovu koga se rade situacije za naplatu radova. vrste.

2) radni pod izveden u skladu sa propisima. pre pocetka radova se pregled aju zatecene mere zastite i zastitne konstrukcije. prolazi. uskladistavaju se na posebno pripremljenoj podlozi koja je horizontalna. a ispred uglova se postavlja posebna zastita od ukrstenih dasaka ili zastitnih ograda. 3) skelu na koju se postavlja radni pod sa zastitnom ogradom. radna platforma i sl. Rad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu. Ako zidarski radovi treba da otpocnu na mestima na kojima je doslo do vremenskog prekida rada. Pri podizanju. ciscenja i drugih radova. malter i dr. kofa i slicnih sudova neposredno u otvor bubnja. uz radno mesto zidara. nulovanje i sl.). Rad na visini moze se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor strucnog radnika odredjenog resenjem direktora preduzeca ili privatnog poslodavca za poslove vrsenja nadzora nad radom radnika. stepenice i sl. Cvrstom podlogom smatra se podloga cije su deformacije pod opterecenjem koje se na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih velicina i nemaju znacaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili uredjaja. Radovi na visini: Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeci oslonce na visini 3. radi praznjenja. skela. a ako to nije moguce moraju metalni delovi mesalice da se obezbede pomocu zastitnog uzemljivaca (sonde.20 m. Moze se koristiti zastita (sklopke. 36. Radovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvodjenja sa merama zastite na radu. stekli znanje i proverili licne sposobnosti za obavljanje ovih poslova. svoja zapazanja i oce ne. trake. naziv inv estitora i izvodjaca. Mere zaštite na radu pri izvođenju građevinskih radova (radovi na visini. mora da bude ravnomerno i stabilno slozen prema u putstvima koje izdaje odgovorni radnik o nacinu i velicini opterecivanja podloge (tlo. postepeno od malih ka vecim visinama. prilaz radnika prostoru kretanja korpe. ploce i sl. izvedenu prema projektu skele. koju ob ezbedjuje izvodjac radova. Pri postavljanju profila i obelezavanju pravaca zidova pomocu zica ili osiguranja uglova pomocu letvi. zabranjen je. 3) udaranje cvrstim predmetima po delovima mesalice. a kod kratkotrajnih radova najvise do 1. dok je bubanj mesalice u pokretu. a duzan je da potpies i sef gradilista. prenos i prevoz paleta moze jednostavno i lako obaviti. Ukljucivanje mesalice na elektricni pogon.3) ovog stava ili za manje visine pomocu nekog od jednostavnijihpropisanih prilaza (penjalice sa ledjobranom. zabranjeno je: 1) rucno usipavanje sastavnih delova smese iz vreca. Knjiga građevinske inspekcije. Pri masinskom spravljanju zidarskih smesa (malter. zatim se obavljaju popravke i . ramovima ili na neki drugi nacin) materijala na paletama. odgrtanja.) sa koje se vrsi zidanje. 1) . ravna. ociscena i ima dovoljnu cvrstocu da ne dodje do krivljenja i slaganja pod tezinom slozaja. dok je uredjaj ukljucen i dok korpa nije osigurana od iznenadnog kretanja. Skladiste gradjevinskih materijala slozenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobracajnica da u slucaju rusenja slozaja ne budu ugrozeni prolaznici i saobracaj i obezbedjeno je od pristupa lica koja ne rade na skladistu. 4) pristup etazama skele na kojima rade radnici obezbedjen pomocu stepenista izvedenog u skladu sa odredbama iz tac. 37. prenose i prevoze na paletama. Kad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zastitne naocare. Zidarski materijali koji se odlazu. radnici koji opsluzuju moraju da se udalje na rastojanje vece od domasaja najviseg elementa u slucaju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se i ostala lica ne nadju u ovoj opasnoj zoni. prilazi i druge pomocne konstrukcije.Na osnovu radnog naloga se obracunava ucinak cele brigade. a na kojima su ranije preduzimane mere zastite na radu ili ranije postavljene skele. Knjigu inspekcije duzan je da obezbedi izvodjac radova i da ona stalno bude na gradilistu. izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da se krecu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose ili prevoze zidarski materijal ili alat. Svaki upsi inspektor overava svojim potpisom. ako nije sprovedena propisna zastita od udara elektricne struje. prenosu i prevozu slobodno slozenih (nisu osigurani korpama. kose rampe. a cije je koriscenje odobreno zapisnikom komisije koja je izvrsila pregled i prijem pre pocetka upotrebe.). zatim cvrstu konstrukciju da bez deformacija mogu da prenesu opterecenje od slozaja na podlogu i prilagodjene su uredjaju za transport tako da se podizanje. staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se vrsi zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat. Zidarski radovi: Zidanje zidova izvodi se najvise do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji.). Na pocetku su upisani osnovni podatci o objektu i gradilistu: naziv objekta i mesto gradjnje. Rad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zastite na radu. na zice se postavljaju u odgovarajucim razmacima obojena upozorenja ili druge uocljive oznake. cime potvrdjuje da je upoznat sa nalozima izdatim odstarne isnpektora. ime sefa gradilista i nadzornog organa.0 m i vise od cvrste podloge pri cemu radni prostor nije zast icen od pada sa visine. treba da bude podesena tako da radnici ne podizu teret na visinu vecu od 1. zateceno stanje na gradilistu. Podloga po kojoj se krecu radnici pri opsluzivanju mesalice. Prilazi. zaštitne ograde) Primenjuje se Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova. Materijal za zidanje (opeka. zastitne konstrukcije. 2) ubacivanje u otvor predmeta i alata pridrzavanih rukom. zabranjeno je. blokovi. Radnim prostorom zasticenim od pada sa visine smatra se prostor koji istovremeno ima: 1) po slobodnim ivicama radnog poda (ivica udaljena vise od 20 cm od vertikalnog zida objekta ili slicne prepreke koja u potpunosti stiti od pada preko ivice u okolni prostor) postavljenu propisanu zastitnu ogradu. zabranjeno je. kao i zarada radnika. Palete imaju potrebnu povrsinu da se slozaj moze stabilno da slozi.) obliznjeg objekta sa kojeg se vrsi napajanje. kao i eventualne naloge o preduzimanju mera izvodjacu radova. Kod mesalica sa korpom za podizanje smese. medjuspratna konstrukcija. Sacinjena je od sveske ili fascikle sa povezanim i numerisanim stranama. Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odredjena. Nadlezni inspektor tokom posete gradilistu u knjigu upisuje datum izvrsenog pregleda.50 m. zidarski radovi. a prema crtezu koji je uradjen na osnovu statickog proracuna kojim je dokazana njegova stabilnost i na kome je prikazana veza radnog poda sa skelom. beton).

Spustanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima. Predstavlja ugovor o delu kojim se izvodjac radova obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistu.0 kg po radniku zeni ili radni ku mladjem od 18 godina. osim radnika koji rade na pripremi smesa.0 kg po radniku muskarcu i 15. Spustanje tezih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima. zatim pri pregledima. sprovode se i sledece mere zastite na radu: 1) korito za gasenje kreca postavlja se pored krecne jame. ne smeju imati ispade. pri zidarskim radovima sa kamenom. koja sadrzi prikaz izvodjenja sa redosledom radnih operacija i merama zastite na radu. 5) krajevi ispune ne smeju se zavrsavati prepustom. prskanja i mogucnosti pada smese na druge radnike. spravljenje maltera i sl. veca od 3. zatim torkretiranju. Pri radu sa krecom. odrzavanju i opravkama u toku upotrebe. sahtovima. Ugovor o građenju. dizalice i dr. Ugovor o gradjenju mora biti zakljucen u pismenij formi. 8) povrsine zastitne ograde treba da su glatke.dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika na mesta rada. dokumentacija. kao i vreme i nacin njihovog uklanjanja. a narucilac se obavezuje da mu za to isplati odredjenu cenu. visine namanje 20 cm od povrs ine poda. cuvaju se u posebnim suvim pr ostorijama. posebni i drugi uslovi narucioca. Zastitne ograde: Privremena zastitna ograda (u daljem tekstu: zastitna ograda) postavlja se na mesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost. 5) alat za gasenje i vadjenje kreca izradjuje se sa dugackom drskom.0 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaza. Kod svodova i lukova tehnicka dokumentacija sadrzi prikaz montaze skele i oplate. odnosno pri radovima kod kojih postoji mogucnost upada u oko sveze mase ili cvrste sitnezi neophodna je upotreba zastitnih naocara. Bitni elementi ugovora: predmet ugovora cena rok sastavni delovi ugovora: teh. upad u dubinu ili zastiti od odredjene opasnosti na terenu. 6) visina zastitne ograde od gazisne povrsine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm. odnosno ne smeju imati slobodne krajeve. Zidarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju stetni po zdravlje radnika. Zidanje svodova i lukova. odnosno na vec postojecem objektu izvrsi kakve druge gradjevinske radove. radi zastite od prskanja i isparenja iz jame. 4) mesto rada kraj krecne jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav. oblika i tezine materijala. dinamicki plan radova 39. pored ostalih. sa unakrsnim kosim kracima i izmedju njih horizontalnim odmaralistima. kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaska radnika sa mesta rada pri gradjenju. Za vreme montaze gotovih elemenata ili stepenika obezbedjuje se taj deo objekta i kruga gradilista od prolaska i prisustva lica koja ne ucestvuju u radnom procesu. stepenistima jednokrakim ili visekrakim. Fabricki i drugi visoki dimnjaci. po cijim slobodnim ivicama se postavlja propisana zastitna ograda. 4) kad se za ispunu ograde upotrebljava zicana mreza otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duzu ivicu od 4 cm. da ne bi doslo do zakacinjanja odece i opreme ili povredjivanja radnika. niti ostre ivice. a u slucaju potrebe spreci pad sa visine. pod stalnim nadzorom strucnog radnika. 7) kad ispod mesta na kojem se postavlja zastitna ograda postoji mogucnost rada ili kretanja drugih radnika. u donjem delu ograda ima punu ivicnu zastitu. Bezbedan pristup obezbedjuje se. ) zavisno od vrste. po pravilu i zvan podrucja glavnih prolaza ili drugih proizvodnih placeva. upoznati sa opasnostima koje prete pri izvodjenju tih radova i to uz stalni nadzor strucnog radnika. Zastitne ograde koje mogu da budu izlozene nepovoljnijem opterecenju . postavljanja montaznih stepenika i drugih elemenat a izvodi se na osnovu tehnicke dokumentacije. 2) ispuna ograde postavlja se sa unutrasnje strane stubova. koja se sastoji od daske postavljene nasatice. oknima. levci) ili pomocu transportnih sredstava (transporteri.5 cm. 3) krecna jama ogradjuje se cvrstom zastitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogucnost pristupa radnika ivici jame. Zidarske smese pripremaju se (gasenje kreca. Sadrzaj tehnoekonomskog elaborata: ugovorna dokumentacija projekat organizacije gradjenja planska kalkulacija . ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje izradjuju se na osnovu projekta sa statickim proracunom i crtezima detalja za izradu sa opisom mera zastite na radu pri montazi i demon tazi. 2) radnik koji gasi krec u koritu i radnik koji vadi krec iz krecne jame moraju da budu obezbedjeni od pada u krecnu jamu. ovog clana mogu da izvode samo osposobljeni i kvalifikovani radnici. montaza gotovih elemenata medjuspratne tavanice. 3) u ispuni ograde jedna dimenzija cistog otvora ne sme da bude veca od 35 cm. u koje mora da bude sprecen pristup svima. 38. Zastitna ograda treba da bude izgradjena prema sledecim normativima: 1) dimenzije. Pri izvodjenju radova na stemovanju betona. Radove iz stava 1. cemu se ne sme pristupiti bez naredjenja i uputstva odgovornog radnika. Tehnoekonomski elaborat Je osnovni document ciji je zadatak da tehnoloski i organizaciono definise izvodjenje objekta. sto mora da bude dokazano proracunom i prikazno na crtezima za izvodjenje. Ukupna tezina smese i suda ne sme prelaziti 25. kao i finanskijski polozaj gradilista kao posebne ekonomske jedinice u odnosu na preduzece kao celinu. kanalima i slicnim mestima vrsi se pomocu naprava (zljebovi. Sudovi i naprave za rucno prenosenje zidarskih smesa podesavaju se za lak prenos i praznjenje bez prosipanja. a kod kruznih precnik ne sme prelaziti 4.) u odvojenim prostorima kruga gradilista. Materijal od koga se izradjuje zastitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije. a stepeniste se iskljucuje iz upotrebe zaprekama i znacima upozorenja. a po ivici radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda. rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom opterecenju na rukohvat ograde od najmanj e 300 N po duznom metru.

pravno ili fizicko lice koje nudi isporuku dobara. Izbor izvodjaca radova se ostvaruje po zakonski posebno regulisanoj procedure. U postupku javne nabavke primenju se sledeca nacela: nacelo ekonomicnosti i efikasnosti nacelo konkurencije nacelo transparentnosti nacelo jednakosti ponudjaca Vrste tenderskih procedura: otvoreni postupak restriktivni postupak postupak sa pogadjanjem Postupak pokrece narucilac donosenjem odluke u pisanoj formi (sadrzaj odluke: predmet javne nabavke. ocekivana vrednost i okvirni datumi i rokovi u kojima ce se postupak sprovoditi). Nakon odluke priprema se tenderska dokumentacija (uputstva ponudjacu. organizacija. tehnicke specifikacije. Transparentnost i ravnopravnost postupka je regulisana zakonom o javnim nabavkama. Tender predstavlja nabavku roba ili usluga.40. Ucesnici: narucilac (drzavni organ. ustanova ili drugi korisnik budzetskih sredstava) i ponudjac (domace ili strano. .koja se naziva javna licitacija ili tender. pruzanje usluga ili izvodjenje radova). predmer i predracun i graficka dokumentacija). ugovorna dokumentacija. ili ustupanje izvodjenja radova. Tenderi i tenderske procedure.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->