1. Tehnička dokumentacija (pojam, sadržaj) Teh.

dokumentacija je skup projekata koji se izradjuju radi: utvrdjivanja koncepcije objekta, razrade uslova, nacina izgradnje objekta i za potrebe odrzavanja objekta. Moze da ga izradjuje preduzece, odnosno pravno lice koje je upisano u odgovarajuci registar za izradu tehnicke dokumentacije. Teh. dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant. Sadrzaj: - prethodni radovi - prethodna studija opravdanosti - studija opravdanosti - izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti - generalni projekat - idejni projekat - glavni projekat - posebne vrste glavnih projekata - izvođački projekat - projekat izvedenog objekta - idejni projekat za građenje objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola 2.Lokacijska dozvola/akt o urbanistickim uslovima. Radi se kada ne postoji vazeci plan detaljne regulacije. Moze se izdati na osnovu urb. plana viseg reda ili prostornog plana. Izdaje ga opstinska/gradska uprava, sem u posebnim slucajevima kada ga izdaje nadlezno Ministarstvo. Ako se lokacijska dozvola odnosi na parcelu koja je u okviru podrucija kulturnog dobra, mora sadrzati i uslove institucije nadlezne za zastitu spomenika kulture. Izdaje se na osnovu Pravilnika o opstim uslovima o parcelaciji i izgradnji, uslovima i postupku izdavanja Akta o urb. uslovim a. Sastavni deo Akta je situacioni plan sa planiranom dispozicijom, visinom, gabaritom i namenom objekta. Sadrzaj: podatci o inestitoru, br i povrsina katastarske parcele, pravila uredjenja, uslove prikljucenja na infrastrukturu, podatke o postojeceim objektima koje treba por usiti, druge uslove u skladu sa posebnim zakonima 3. Sadržaj idejnog projekta. Situacioni plan, crtezi koji odredjuju objekat u prostoru (osnove, preseci, izgledi), namena objekta, tehnicki opis i planirana investiciona vrednost objekta. 4. Sadržaj situacionog rešenja objekta. ? treba proveriti, ovo je san eta, ne mogu da nadjem u skriptama....

Situacioni plan sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije i položaj i spratnost objekta; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice 5) znak za sever 5. Sadržaj glavnog projekta. Glavni projekat sadrzi: podatke o geotehnickih i druzgih potrebnih istraznih radova razradu tehnicko tehnoloskih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama proracun gradj. konstrukcija, sigurnosti i stabilnosti objekta podatke o potrebnim geodetskim radovima resenje temeljenja objekta tehnicko resenje infrastrukture sa nacinom prikljucenja i uredjenja slobodnih povrsina uslove zastite susednih objekata predmer i predracun radova. 6. Prethodni radovi (šta obuhvataju, zbog čega se rade). Se obavljaju pre pocetka izrade teh. dokumentacije, a vaze za objekte u nadleznosti Ministarstva. Na sonovu njih se izradjuju prethodna studija opravdansoti i studija opravdansoti. Obuhvataju analize i istrazivanje raznih uslova koji su od uticaja na gradnju i koriscenje buduceg objekta, kao i obrnuto, eventualne uticaje objekta na okolinu. 7. Izvođački projekat (šta obuhvata, zbog čega se radi). Obuhvata sve detalje kako treba da se izvede projektovani objekat. Na osnovu izvodjackog projekta se izvodi objekat. 8. Projekat izvedenog objekta (šta obuhvata, kada i zbog čega se radi). To je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izradjuje se za potrebe koriscenja, odrzavanja objekta, kao i za pribavljanje upotrebne dozvole. Sadrzi isto sto i glavni projekat uz eventualne unete izmene.

normama kvaliteta. kontroli odobrenje za izgradnju dokaz o regulisanju placanja naknada za uredjenje gradj. odnosno ime investitora. 12. 4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev. a ispravnost se potvrdjuje i na glavnom projektu. Revizija projekta. 11. obuhvata jos i uskladjenost sa rezultatima prethodnih istrazivanja. normativima. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli. gabaritu. standardima.) unosi u spisak – pregled izdatih građevinskih dozvola. dokumentacije. savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti. rokovi). poslovni. . racionalnosti. odnosno autonomna pokrajina podnosi se. objektu. obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata. Troškove revizije projekta snosi investitor. Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju objekta uručuje dva primerka rešenja investitoru. i to: 1) lokacijska dozvola. tehničko-tehnoloških karakteristika objekta. saobraćajnih i drugih uslova. proveru ispravnosti tehnicko tehnoloskih resenja objekta. Revizionu komisiju obrazuje ministvarstvo nadlezno za poslove gradjenja. Prijava početka radova. drugi primerak dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi ob jekat ako je rešenje donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili autonomna pokrajina. seizmoloških. odnosno naziv. kao i da li je postup ljeno u skladu sa izvestajem revizione komisije. Teh. Za objekte od znacaja za Republiku.kao i medjusobnu uskladjenost svih delova dokumentacije. ukupna površina. saobraćajni. odnosno dogradi objekat. odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu. spratnosti. 2) podatke o objektu čija se građenje dozvoljava (stambeni. zemljista naziv izvodjaca. Visinu troškova utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. kontrolu glavnog projekta moze da vrsi preduzece koje ispunjava uslove za izradu projektne dokumentacije i k oje odredi investitor. Ne moze je vrsiti lice koje je ucestvovalo u izradi teh. na zahtev investitora koji namerava da gradi. Rok za dostavljanje izveštaja revizione komisije ne može biti duži od 60 dana. U slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu. 3) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta.9. Tehnička kontrola glavnog projekta. Tehnicka kontrola obuhvata narocito uskladjenost sa odobrenjem za izgradnju. Prethodna studija opravdanosti i studija opravdansoti podlezu reviziji. uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine. za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. jedan primerak dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta. tehničkotehnoloških i organizacionih rešenja za građenje objekta. uticaja na zivotnu sredinu i na susedne objekte. sacinjava se izvestaj. Nakon izvrsene kontrole. od dana podnošenja zahteva. Građevinska dozvola se izdaje rešenjem. Građevinska dozvola (pojam. pored pomenute dokumentacije. Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta. rokove za pocetak i zavrsetak izgradnje uplatu svih potrebnih taksi projekat pripremnih radova Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave. dokumentaciju nit i investitor. zahtev sadrži i podatke o planir anim fazama građenja i konačnom roku završetka radova. usklađen sa pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli. 4) dokaz o uplati administrativne takse. Uz prijavu podnosi: glavni projekat sa izvestajem o teh. Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. Predstavlja strucnu kontrolu odredjenog projekta. Građevinska dozvola se izdaje. u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole. energetski. i izveštaj revizione k omisije. odnosno pravu svojine na objektu. rekonstruiše. broju i datumu rešenja – građevinske dozvole. a zahtev sadrži: 1) poslovno ime. Investitor je duzan da 8 dana pre pocetka gradjenja izvrsi prijavljivanje pocetka izvodjenja radova organu koji je izdao odobrenje za izgradnju. 2) dokaz o pravu svojine.). sadržaj. industrijski. 10. koji potpisuje odgovorni izvrsilac teh. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata. lice zaposleno u preduzecu koje je radili teh. kontrosle. kao i dokumentacija utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. geotehničkih. roku važnosti građevinske dozvole i dr. odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje – lokacije na kojoj se objekat nalazi. predračunska vrednost objekta i dr. uskladjenost sa zakonom i drugim propisima. 3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se planira izgradnja objekata. a osnovne podatke iz rešenja (o investitoru.

Licencu za odgovornog projektanta moze da stekne lice sa visokom strucnom spremom. Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. Izvođač radova je dužan da: pre početka radova potpiše glavni projekat. 15. Obaveze i odgovornosti odgovornog projektanta: da postupa u skaldu sa pravilima struke. Obaveze izvođača radova . uključujući standarde pristupačnosti. davanje uputstava izvođaču radova. gradj. sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom. izgradnju privremenih instalacija i postavljanje privremenih objekata za potrebe osoblja na gradilistu. rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu. odnosno izvođenjem radova (sef gradilista). prava i obaveze). Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta. u skladu sa zakonom. i prema standardima i normativima da organizuje gradiliste. u roku od tri dana od dana prijema izjave. 18.13. odnosno ugradjenog materijala da void gradj. da obezbedi nesmetano odijanje saobracaja i zastitu okoline da obezbedi sigurnost objekta. inzenjer ili arhitekta). odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola. dokumentacije (min 2 projekta) i preporukama najmanje dva clana inzenjerske komore. Priprema za građenje (aktivnosti) Obuhvata saniranje terena za nesmetano odvijanje saobracaja i koriscenja terena. Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu. kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa. glavni projekat i resenje o imenovanju odgovornog izvodjaca radova 16. opreme i instalacija koji se ugrađuju. proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala. obezbedjivanje prostora za smestaj materijala. odnosno smera (gradj. obezbedjenje sigurnosti susednih objekata. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta. odgovornost za procenu troskova. Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na glavni projekat. Obaveze sefa gradilista: da izvodi radove na osnovu projekta za koji je izdata gradj. sa licencom za projektovanje. 14. 17. Projekat pripremnih radova podleze teh. kontrolu i overu količina izvedenih radova. Stručni nadzor u toku građenja objekta. lica koja se nalaze na gradilistu i okoline da obezbedi dokaz o kvalitetu izvrsenih radova. Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu. dnevnik. saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugi h pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova. odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. prava i obaveze) Moze biti lice sa visokom strucnom spremom odgovarajuce struke. odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat. pojava arheoloških nalazišta. kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. Izvođač radova pismeno upozorava investitora. a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli. Tehnički pregled objekta. . i odgovarajucom licencom. Odgovorni izvođač radova (uslovi. Odgovorni projektant (uslovi. da stiti interese narucioca. aktiviranje klizišta. odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici. kontroli. kao i opštinskoj upravi na čijoj se teritoriji gradi objekat. o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa. odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. dozvola. odgovorn ost za greske u projektu. polozenim strucnim ispitom i najmanje 2 godine radnog iskustva sa strucnim rezultatima na izradi teh. lica koja vrše inspekcijski nadzor. Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja. odnosno smera. pojava podzemnih voda i sl. vrši kontrolu usaglašenosti izgrađenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu.). Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke. Nadležni organ. standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole. knjigu i obezbedi knjigu inspekcije da obezbedi merenja i geodetsko osmatranje tla u toku gradjenja da obezbedi objekte i okolinu u slucaju prekida radova da obezbedi na gradilistu ugovor o gradjenju. standarda i tehničkih normativa. u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova. izjavu o završetku izrade temelja.

Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta. odnosno svih radova predviđenih građevinskom dozvolom i glavnim projektom. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova na zahtev investitora. Administrativno-strucne i tehnicke poslove oko plaganja strucnog ispita obavlja Inzenjerska komora Srbije. Gradj. izgrađen bez građevinske dozvole i glavnog projekta.. ni odobriti upotreba ako je objekat. Postoje urbanisticki i gradjevinski inspektor. parapetima i ogradama). Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela. u roku od 30 d ana od dana prijema zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta. inspektor ima pravo da u odredjenim slucajevima naredi rusenje. i ukupne površine građevisnke parcele. položaj) Je linija NA. Bruto razvijena građevinska površina (pojam. odgovornog projektanta i odgovorn og izvodjaca radova organizuje sudove casti za utvrdjivanje profesionalnih standard i normative vodi evidenciju lica sa licencom obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom 21. uređaja. odgovornog urbanistu. ili planiranog objekta. odnosno njegov deo. IZNAD i ISPOD površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. za koje su njihovi nadlezni organi izdali odobrenje za izgradnj u. 23. inspektora su da proverava: da li lica koja ucestvuju u projektovanju i izgradnji objekta ispunjavaju za to propisane uslove da li se objekat izvodi prema odobrenju za izgradnju i glavnom projektu da li je izvodjac izvrsio sve propisane mere obezbedjenja gradilista.5m. ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova. obračun) . radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu.. a u svrhu zastite propisa i zakona. položaj) Je linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene. izražen u procentima. profilacije. stabilnosti ili bezbednosti objekta. odnosno provere njihovog izvrsavanja. Ako se. moze da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad. Ne uzimaju se u obzir ispusti estetske prirode. Komisija za tehnički pregled. Organizovanje inspekcijskog nadzora je u nadleznosti Ministvarstva za poslove urbanizma i gradjevinarstva. Poslovi koje obavlja komora: utvrdjuje profesionalna prava i duznosti i eticke norme ponasanja clanova utvrdjuje ispunjenost uslova za izdavanje licence odgovornog planera. Osnovana je 2003 godine Zakonom o planiranju i izgradnji. okoline i zastitu zivotne sredine da li se na objektu ugradjuju materijali i oprema koji u svemu odgovaraju tehnickim normativima i standardima kvaliteta da li na objektu koji se gradi postoje nedostatci koji ugrozavaju bezbednost samog objekta i okoline da li izvodjac radova vodi gradjevinski dnevnik i knjigu inspekcije na propisan nacin. obračun).. 26. Građevinska linija (pojam. odnosno grad vrsi inspekcijski nadzor nad objektima. 19. Uracunavaju se svi delovi objekta cija je svetla visina veca od 1. ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom. pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. 24. saobracaja. Inspekcijski nadzor.. kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. merenih u nivou podova svih delova objekta – spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama. sa oblogama. uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja. 22. 20. Inženjerska komora Srbije (licence. članstvo. Indeks zauzetosti građevinske parcele(pojam. Odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog. poslovi). u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po is teku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole. odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom. Zbir površina svih nadzemnih etaža objekta. susednih objekata. uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine. opreme i instalacija. Regulaciona linija (pojam. Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine. . kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova. Koriste se spoljasnje mere finalno obradjenih elemenata. zabranu ili obustavu radova na objektu. Prava i duznosti gradj. moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija. Upotrebna dozvola. Opstina. odnosno materijala. 25. komisija za tehnički pregled. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio. postrojenja. Građevinski inspektor (prava i dužnosti) Poslove gradjevinskog inspektora moze da obavlja diplomirani inzenjer arhitekture ili radjevinarstva sa najmanje dve godine iskustva u struci i polozenim strucnim ispitom.

cene i ukupna suma. 35. pomoćni objekti). raspisivac i ziri Vrste konkursa: opsti. Tu spadaju korisna povrsina. Vodi se na posebnom listu za svaku poziciju. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju). Sadrzi pozicije koje treba uraditi sa normiranim vremenom za taj posao. vremenske prilike. odgovorni projektant i nadzor. dokumentaciju 34. Odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevisnke parcele. nacionalni. pozivni Vrste konkursa prema ucesnicima: medjunarodni. 29. 33. Sluzi za obracun izvedenih radova.27. kao i grupisano prema nameni (korisna povrsina. obračun). Gradjevisnki dnevnik obicno vodi sef gradilista ili njegov pomocnik. Moze da sadrzi i skicu sa merama. na kome se gradi. Prikazuju se posebno povrsine za svaku etazu. Građevinska knjiga. a pravo upisivanja svojih zapazanja imaju jos i nadzorni organ. Sadrzi kopije osnova sa upisanim tacnim merama na licu mesta is vim izmenama. Radni nalog. teritorijalno ograniceni Vrste konkursa prema zadatku: anketni-programski i projektni Vrste konkursa prema obliku: jednostepeni i dvostepeni Vrste konkursa prema nacinu predaje rada: anonimni i neanonimni 31. Neto površina objekta (pojam. Predstavlja interni document izvodjaca. vrste. U knjigu se upisuju mere izm erene na licu mesta. Shema gradilišta. 28. Ucesnici: investitor. opsti sa pozivom. Ako je veci broj sadrzaja mogu se koristiti simboli sa tumacenjima u legendi. posebno obeleženo. Osnovna svrha je da se izvrsi sto povoljniji razmestaj svih objekata i kapaciteta. odnosno izvode radovi na održavanju objekta 32. Građevinski dnevnik. kao i sastav brigade (imena radnika i njihovu kvalifikaciju). Obracunski nacrti su prateca dokumentacija uz gradj. Gradilište (pojam. U svakom projektu se moraju prikazati: neto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi gradjevinska bruto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi. proizvodjac. Konkursi iz oblasti arhitekture i urbanizma (vrste. Prikazuju se odvojeno otvoreni i zatvoreni prostori. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju. Se vodi u obliku povezane sveske sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija). Sluzi kao document na osnovu koga se rade situacije za naplatu radova. Prikazivanje površina u projektu. Potpisuje sef gradilista i nadzorni organ. personalne promene u rukovodjenju Nadzorni organ u dnevnik unosi podatke koji se odnose na: kvalitet izvrsenja pojedinih radova kvalit materijala i da li postoji sertfikat izvrsene parcijalne preglede radova koji se kasnije ne mogu kontrolisati visak ugovorenih odnosno naknadnih radova dopunska objasnjenja vezana za teh. bruto na posebnom listu 30.knjigu. kao i zbir svih neto i gradj. autor. postojanje atesta i sertifikata pozicije radova koje se tog dana izvode i sva znacajna zapazanja u vezi sa njima eventualne kontrole izvedenihradova uzorci materijala koji su dostavljeni na kontrolu sa propisanim oznakama eventualne greske i nedostatke u tehnickoj dokumentaciji i sve ostale nepredvidjene okolnosti koje su od znacaja za tok izvod jenja radova podatke o izvrsenim inspekcijskim pregledima i nalazima inspektora eventualne promene koje se odnose na izmene prostornog i funkcionalnog obuhvata gradilista. učesnici). Shema uredjenja gradilista predstavlja graficki prikaz svih planiranih objekata pripremnih radova potrenbih za grdajenje objekta. odnosno na jedan list unosi se samo jedna pozicija. . U dnevnik se svakodnevno upisuju: datum. pocetak angazovanja podizvodjaca za pojedine radove. radno vreme angazovana radna snaga i mehanizacija na gradilistu vrsta i kolicina prispelog materijala. Indeks izgrađenosti (pojam. Sluzi za odredjivanje radnog zadatka jednoj brigade od strane sefa (poslovodje). rekonstruiše ili uklanja objekat. Zemljište ili objekat. obračun) Predstavlja ukupnu povrsinu svih prostora izmedju zidova i pregrada.

ravna. kofa i slicnih sudova neposredno u otvor bubnja. stepenice i sl. 2) radni pod izveden u skladu sa propisima. zabranjen je. koju ob ezbedjuje izvodjac radova. Nadlezni inspektor tokom posete gradilistu u knjigu upisuje datum izvrsenog pregleda. prenose i prevoze na paletama. izvedenu prema projektu skele. naziv inv estitora i izvodjaca. kao i zarada radnika. izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da se krecu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose ili prevoze zidarski materijal ili alat. postepeno od malih ka vecim visinama. zabranjeno je. Knjigu inspekcije duzan je da obezbedi izvodjac radova i da ona stalno bude na gradilistu.). na zice se postavljaju u odgovarajucim razmacima obojena upozorenja ili druge uocljive oznake.50 m. Moze se koristiti zastita (sklopke. Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odredjena.Na osnovu radnog naloga se obracunava ucinak cele brigade. a ispred uglova se postavlja posebna zastita od ukrstenih dasaka ili zastitnih ograda. Radovi na visini: Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeci oslonce na visini 3. 4) pristup etazama skele na kojima rade radnici obezbedjen pomocu stepenista izvedenog u skladu sa odredbama iz tac. Radnim prostorom zasticenim od pada sa visine smatra se prostor koji istovremeno ima: 1) po slobodnim ivicama radnog poda (ivica udaljena vise od 20 cm od vertikalnog zida objekta ili slicne prepreke koja u potpunosti stiti od pada preko ivice u okolni prostor) postavljenu propisanu zastitnu ogradu. Ukljucivanje mesalice na elektricni pogon. Kod mesalica sa korpom za podizanje smese. dok je bubanj mesalice u pokretu. Knjiga građevinske inspekcije. malter i dr. odgrtanja. Ako zidarski radovi treba da otpocnu na mestima na kojima je doslo do vremenskog prekida rada. prenos i prevoz paleta moze jednostavno i lako obaviti. Rad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu. ime sefa gradilista i nadzornog organa. ciscenja i drugih radova. a kod kratkotrajnih radova najvise do 1. a na kojima su ranije preduzimane mere zastite na radu ili ranije postavljene skele. 1) . stekli znanje i proverili licne sposobnosti za obavljanje ovih poslova. Zidarski radovi: Zidanje zidova izvodi se najvise do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji. zabranjeno je: 1) rucno usipavanje sastavnih delova smese iz vreca. Sacinjena je od sveske ili fascikle sa povezanim i numerisanim stranama.) sa koje se vrsi zidanje. zateceno stanje na gradilistu. Prilazi. Radovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvodjenja sa merama zastite na radu. 37. kose rampe. blokovi.0 m i vise od cvrste podloge pri cemu radni prostor nije zast icen od pada sa visine. Skladiste gradjevinskih materijala slozenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobracajnica da u slucaju rusenja slozaja ne budu ugrozeni prolaznici i saobracaj i obezbedjeno je od pristupa lica koja ne rade na skladistu. cime potvrdjuje da je upoznat sa nalozima izdatim odstarne isnpektora. Mere zaštite na radu pri izvođenju građevinskih radova (radovi na visini. ako nije sprovedena propisna zastita od udara elektricne struje. staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se vrsi zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat. 2) ubacivanje u otvor predmeta i alata pridrzavanih rukom. Svaki upsi inspektor overava svojim potpisom. prenosu i prevozu slobodno slozenih (nisu osigurani korpama.). prilaz radnika prostoru kretanja korpe. kao i eventualne naloge o preduzimanju mera izvodjacu radova. mora da bude ravnomerno i stabilno slozen prema u putstvima koje izdaje odgovorni radnik o nacinu i velicini opterecivanja podloge (tlo. Rad na visini moze se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor strucnog radnika odredjenog resenjem direktora preduzeca ili privatnog poslodavca za poslove vrsenja nadzora nad radom radnika. uz radno mesto zidara.3) ovog stava ili za manje visine pomocu nekog od jednostavnijihpropisanih prilaza (penjalice sa ledjobranom. Kad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zastitne naocare. prilazi i druge pomocne konstrukcije. skela. zabranjeno je. radi praznjenja. Pri postavljanju profila i obelezavanju pravaca zidova pomocu zica ili osiguranja uglova pomocu letvi. medjuspratna konstrukcija. svoja zapazanja i oce ne. dok je uredjaj ukljucen i dok korpa nije osigurana od iznenadnog kretanja. Rad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zastite na radu. radnici koji opsluzuju moraju da se udalje na rastojanje vece od domasaja najviseg elementa u slucaju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se i ostala lica ne nadju u ovoj opasnoj zoni. Cvrstom podlogom smatra se podloga cije su deformacije pod opterecenjem koje se na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih velicina i nemaju znacaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili uredjaja. ociscena i ima dovoljnu cvrstocu da ne dodje do krivljenja i slaganja pod tezinom slozaja. pre pocetka radova se pregled aju zatecene mere zastite i zastitne konstrukcije. 36. a duzan je da potpies i sef gradilista. beton). ploce i sl. treba da bude podesena tako da radnici ne podizu teret na visinu vecu od 1. uskladistavaju se na posebno pripremljenoj podlozi koja je horizontalna. ramovima ili na neki drugi nacin) materijala na paletama. a ako to nije moguce moraju metalni delovi mesalice da se obezbede pomocu zastitnog uzemljivaca (sonde. a prema crtezu koji je uradjen na osnovu statickog proracuna kojim je dokazana njegova stabilnost i na kome je prikazana veza radnog poda sa skelom. zaštitne ograde) Primenjuje se Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova.) obliznjeg objekta sa kojeg se vrsi napajanje. zastitne konstrukcije. radna platforma i sl. 3) udaranje cvrstim predmetima po delovima mesalice. Na pocetku su upisani osnovni podatci o objektu i gradilistu: naziv objekta i mesto gradjnje. Materijal za zidanje (opeka. a cije je koriscenje odobreno zapisnikom komisije koja je izvrsila pregled i prijem pre pocetka upotrebe.). Podloga po kojoj se krecu radnici pri opsluzivanju mesalice.20 m. zidarski radovi. Palete imaju potrebnu povrsinu da se slozaj moze stabilno da slozi. Zidarski materijali koji se odlazu. nulovanje i sl. prolazi. Pri masinskom spravljanju zidarskih smesa (malter. Pri podizanju. 3) skelu na koju se postavlja radni pod sa zastitnom ogradom. zatim se obavljaju popravke i . zatim cvrstu konstrukciju da bez deformacija mogu da prenesu opterecenje od slozaja na podlogu i prilagodjene su uredjaju za transport tako da se podizanje. trake.

) u odvojenim prostorima kruga gradilista. veca od 3. niti ostre ivice.5 cm. 4) kad se za ispunu ograde upotrebljava zicana mreza otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duzu ivicu od 4 cm. ovog clana mogu da izvode samo osposobljeni i kvalifikovani radnici. montaza gotovih elemenata medjuspratne tavanice. 7) kad ispod mesta na kojem se postavlja zastitna ograda postoji mogucnost rada ili kretanja drugih radnika. koja sadrzi prikaz izvodjenja sa redosledom radnih operacija i merama zastite na radu. cuvaju se u posebnim suvim pr ostorijama. cemu se ne sme pristupiti bez naredjenja i uputstva odgovornog radnika. pri zidarskim radovima sa kamenom. 8) povrsine zastitne ograde treba da su glatke. odnosno ne smeju imati slobodne krajeve. a narucilac se obavezuje da mu za to isplati odredjenu cenu. Pri izvodjenju radova na stemovanju betona. postavljanja montaznih stepenika i drugih elemenat a izvodi se na osnovu tehnicke dokumentacije. prskanja i mogucnosti pada smese na druge radnike. koja se sastoji od daske postavljene nasatice. da ne bi doslo do zakacinjanja odece i opreme ili povredjivanja radnika. levci) ili pomocu transportnih sredstava (transporteri. Pri radu sa krecom. 5) alat za gasenje i vadjenje kreca izradjuje se sa dugackom drskom. dokumentacija. Spustanje tezih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima. upad u dubinu ili zastiti od odredjene opasnosti na terenu. pored ostalih. Ugovor o građenju. ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje izradjuju se na osnovu projekta sa statickim proracunom i crtezima detalja za izradu sa opisom mera zastite na radu pri montazi i demon tazi. dinamicki plan radova 39. 4) mesto rada kraj krecne jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav.0 kg po radniku zeni ili radni ku mladjem od 18 godina. 3) krecna jama ogradjuje se cvrstom zastitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogucnost pristupa radnika ivici jame. posebni i drugi uslovi narucioca. sahtovima. Zidanje svodova i lukova. osim radnika koji rade na pripremi smesa. Zastitne ograde koje mogu da budu izlozene nepovoljnijem opterecenju . dizalice i dr. oblika i tezine materijala. rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom opterecenju na rukohvat ograde od najmanj e 300 N po duznom metru. stepenistima jednokrakim ili visekrakim. u donjem delu ograda ima punu ivicnu zastitu. kao i finanskijski polozaj gradilista kao posebne ekonomske jedinice u odnosu na preduzece kao celinu. 6) visina zastitne ograde od gazisne povrsine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm. odnosno na vec postojecem objektu izvrsi kakve druge gradjevinske radove. upoznati sa opasnostima koje prete pri izvodjenju tih radova i to uz stalni nadzor strucnog radnika. odrzavanju i opravkama u toku upotrebe. u koje mora da bude sprecen pristup svima. Zidarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju stetni po zdravlje radnika. odnosno pri radovima kod kojih postoji mogucnost upada u oko sveze mase ili cvrste sitnezi neophodna je upotreba zastitnih naocara. Ukupna tezina smese i suda ne sme prelaziti 25. Bezbedan pristup obezbedjuje se. 38. visine namanje 20 cm od povrs ine poda.0 kg po radniku muskarcu i 15. sa unakrsnim kosim kracima i izmedju njih horizontalnim odmaralistima. Spustanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima. Za vreme montaze gotovih elemenata ili stepenika obezbedjuje se taj deo objekta i kruga gradilista od prolaska i prisustva lica koja ne ucestvuju u radnom procesu. Tehnoekonomski elaborat Je osnovni document ciji je zadatak da tehnoloski i organizaciono definise izvodjenje objekta. Kod svodova i lukova tehnicka dokumentacija sadrzi prikaz montaze skele i oplate. po cijim slobodnim ivicama se postavlja propisana zastitna ograda. radi zastite od prskanja i isparenja iz jame. Zastitne ograde: Privremena zastitna ograda (u daljem tekstu: zastitna ograda) postavlja se na mesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost. a stepeniste se iskljucuje iz upotrebe zaprekama i znacima upozorenja. oknima. zatim pri pregledima. Zidarske smese pripremaju se (gasenje kreca. sprovode se i sledece mere zastite na radu: 1) korito za gasenje kreca postavlja se pored krecne jame. pod stalnim nadzorom strucnog radnika. Predstavlja ugovor o delu kojim se izvodjac radova obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistu. zatim torkretiranju. kao i vreme i nacin njihovog uklanjanja. Fabricki i drugi visoki dimnjaci. a kod kruznih precnik ne sme prelaziti 4. Sudovi i naprave za rucno prenosenje zidarskih smesa podesavaju se za lak prenos i praznjenje bez prosipanja. Ugovor o gradjenju mora biti zakljucen u pismenij formi. ne smeju imati ispade. Materijal od koga se izradjuje zastitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije. Sadrzaj tehnoekonomskog elaborata: ugovorna dokumentacija projekat organizacije gradjenja planska kalkulacija .dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika na mesta rada. a u slucaju potrebe spreci pad sa visine. Zastitna ograda treba da bude izgradjena prema sledecim normativima: 1) dimenzije. Bitni elementi ugovora: predmet ugovora cena rok sastavni delovi ugovora: teh.0 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaza. 3) u ispuni ograde jedna dimenzija cistog otvora ne sme da bude veca od 35 cm. ) zavisno od vrste. 2) ispuna ograde postavlja se sa unutrasnje strane stubova. po pravilu i zvan podrucja glavnih prolaza ili drugih proizvodnih placeva. kanalima i slicnim mestima vrsi se pomocu naprava (zljebovi. 5) krajevi ispune ne smeju se zavrsavati prepustom. spravljenje maltera i sl. kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaska radnika sa mesta rada pri gradjenju. 2) radnik koji gasi krec u koritu i radnik koji vadi krec iz krecne jame moraju da budu obezbedjeni od pada u krecnu jamu. Radove iz stava 1. a po ivici radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda. sto mora da bude dokazano proracunom i prikazno na crtezima za izvodjenje.

Tenderi i tenderske procedure. U postupku javne nabavke primenju se sledeca nacela: nacelo ekonomicnosti i efikasnosti nacelo konkurencije nacelo transparentnosti nacelo jednakosti ponudjaca Vrste tenderskih procedura: otvoreni postupak restriktivni postupak postupak sa pogadjanjem Postupak pokrece narucilac donosenjem odluke u pisanoj formi (sadrzaj odluke: predmet javne nabavke. ocekivana vrednost i okvirni datumi i rokovi u kojima ce se postupak sprovoditi). tehnicke specifikacije. Tender predstavlja nabavku roba ili usluga. Nakon odluke priprema se tenderska dokumentacija (uputstva ponudjacu.koja se naziva javna licitacija ili tender. pruzanje usluga ili izvodjenje radova). . pravno ili fizicko lice koje nudi isporuku dobara. predmer i predracun i graficka dokumentacija). ili ustupanje izvodjenja radova. Transparentnost i ravnopravnost postupka je regulisana zakonom o javnim nabavkama. organizacija. Ucesnici: narucilac (drzavni organ. Izbor izvodjaca radova se ostvaruje po zakonski posebno regulisanoj procedure. ugovorna dokumentacija.40. ustanova ili drugi korisnik budzetskih sredstava) i ponudjac (domace ili strano.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful