1. Tehnička dokumentacija (pojam, sadržaj) Teh.

dokumentacija je skup projekata koji se izradjuju radi: utvrdjivanja koncepcije objekta, razrade uslova, nacina izgradnje objekta i za potrebe odrzavanja objekta. Moze da ga izradjuje preduzece, odnosno pravno lice koje je upisano u odgovarajuci registar za izradu tehnicke dokumentacije. Teh. dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant. Sadrzaj: - prethodni radovi - prethodna studija opravdanosti - studija opravdanosti - izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti - generalni projekat - idejni projekat - glavni projekat - posebne vrste glavnih projekata - izvođački projekat - projekat izvedenog objekta - idejni projekat za građenje objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola 2.Lokacijska dozvola/akt o urbanistickim uslovima. Radi se kada ne postoji vazeci plan detaljne regulacije. Moze se izdati na osnovu urb. plana viseg reda ili prostornog plana. Izdaje ga opstinska/gradska uprava, sem u posebnim slucajevima kada ga izdaje nadlezno Ministarstvo. Ako se lokacijska dozvola odnosi na parcelu koja je u okviru podrucija kulturnog dobra, mora sadrzati i uslove institucije nadlezne za zastitu spomenika kulture. Izdaje se na osnovu Pravilnika o opstim uslovima o parcelaciji i izgradnji, uslovima i postupku izdavanja Akta o urb. uslovim a. Sastavni deo Akta je situacioni plan sa planiranom dispozicijom, visinom, gabaritom i namenom objekta. Sadrzaj: podatci o inestitoru, br i povrsina katastarske parcele, pravila uredjenja, uslove prikljucenja na infrastrukturu, podatke o postojeceim objektima koje treba por usiti, druge uslove u skladu sa posebnim zakonima 3. Sadržaj idejnog projekta. Situacioni plan, crtezi koji odredjuju objekat u prostoru (osnove, preseci, izgledi), namena objekta, tehnicki opis i planirana investiciona vrednost objekta. 4. Sadržaj situacionog rešenja objekta. ? treba proveriti, ovo je san eta, ne mogu da nadjem u skriptama....

Situacioni plan sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije i položaj i spratnost objekta; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice 5) znak za sever 5. Sadržaj glavnog projekta. Glavni projekat sadrzi: podatke o geotehnickih i druzgih potrebnih istraznih radova razradu tehnicko tehnoloskih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama proracun gradj. konstrukcija, sigurnosti i stabilnosti objekta podatke o potrebnim geodetskim radovima resenje temeljenja objekta tehnicko resenje infrastrukture sa nacinom prikljucenja i uredjenja slobodnih povrsina uslove zastite susednih objekata predmer i predracun radova. 6. Prethodni radovi (šta obuhvataju, zbog čega se rade). Se obavljaju pre pocetka izrade teh. dokumentacije, a vaze za objekte u nadleznosti Ministarstva. Na sonovu njih se izradjuju prethodna studija opravdansoti i studija opravdansoti. Obuhvataju analize i istrazivanje raznih uslova koji su od uticaja na gradnju i koriscenje buduceg objekta, kao i obrnuto, eventualne uticaje objekta na okolinu. 7. Izvođački projekat (šta obuhvata, zbog čega se radi). Obuhvata sve detalje kako treba da se izvede projektovani objekat. Na osnovu izvodjackog projekta se izvodi objekat. 8. Projekat izvedenog objekta (šta obuhvata, kada i zbog čega se radi). To je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izradjuje se za potrebe koriscenja, odrzavanja objekta, kao i za pribavljanje upotrebne dozvole. Sadrzi isto sto i glavni projekat uz eventualne unete izmene.

odnosno pravu svojine na objektu. odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje – lokacije na kojoj se objekat nalazi. Građevinska dozvola (pojam. 4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev. proveru ispravnosti tehnicko tehnoloskih resenja objekta. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli. tehničkotehnoloških i organizacionih rešenja za građenje objekta. standardima. savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti. obuhvata jos i uskladjenost sa rezultatima prethodnih istrazivanja.). seizmoloških. jedan primerak dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta. kontroli odobrenje za izgradnju dokaz o regulisanju placanja naknada za uredjenje gradj. a zahtev sadrži: 1) poslovno ime. normama kvaliteta. industrijski. 11. lice zaposleno u preduzecu koje je radili teh. kao i da li je postup ljeno u skladu sa izvestajem revizione komisije. Građevinska dozvola se izdaje. Investitor je duzan da 8 dana pre pocetka gradjenja izvrsi prijavljivanje pocetka izvodjenja radova organu koji je izdao odobrenje za izgradnju. Tehnička kontrola glavnog projekta. tehničko-tehnoloških karakteristika objekta. 4) dokaz o uplati administrativne takse. Građevinska dozvola se izdaje rešenjem. odnosno naziv.kao i medjusobnu uskladjenost svih delova dokumentacije. zemljista naziv izvodjaca. odnosno ime investitora. rokovi). Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju objekta uručuje dva primerka rešenja investitoru. kao i dokumentacija utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. odnosno dogradi objekat. kontrolu glavnog projekta moze da vrsi preduzece koje ispunjava uslove za izradu projektne dokumentacije i k oje odredi investitor. drugi primerak dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi ob jekat ako je rešenje donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili autonomna pokrajina. Za objekte od znacaja za Republiku. Prijava početka radova. objektu.9. Troškove revizije projekta snosi investitor. broju i datumu rešenja – građevinske dozvole. Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta. ukupna površina. Revizija projekta. Prethodna studija opravdanosti i studija opravdansoti podlezu reviziji. usklađen sa pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli. dokumentaciju nit i investitor. spratnosti. a osnovne podatke iz rešenja (o investitoru. obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata. Predstavlja strucnu kontrolu odredjenog projekta. za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. racionalnosti. 2) podatke o objektu čija se građenje dozvoljava (stambeni. roku važnosti građevinske dozvole i dr. pored pomenute dokumentacije. rekonstruiše. 10. Teh.) unosi u spisak – pregled izdatih građevinskih dozvola. 3) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. na zahtev investitora koji namerava da gradi. U slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu. normativima. gabaritu. geotehničkih. uskladjenost sa zakonom i drugim propisima. i izveštaj revizione k omisije. 12. Nakon izvrsene kontrole. Visinu troškova utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. 2) dokaz o pravu svojine. 3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se planira izgradnja objekata. Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu. odnosno autonomna pokrajina podnosi se. u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole. zahtev sadrži i podatke o planir anim fazama građenja i konačnom roku završetka radova. energetski. a ispravnost se potvrdjuje i na glavnom projektu. kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. sadržaj. i to: 1) lokacijska dozvola. predračunska vrednost objekta i dr. dokumentacije. saobraćajnih i drugih uslova. poslovni. Revizionu komisiju obrazuje ministvarstvo nadlezno za poslove gradjenja. uticaja na zivotnu sredinu i na susedne objekte. uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine. Uz prijavu podnosi: glavni projekat sa izvestajem o teh. rokove za pocetak i zavrsetak izgradnje uplatu svih potrebnih taksi projekat pripremnih radova Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave. . od dana podnošenja zahteva. Tehnicka kontrola obuhvata narocito uskladjenost sa odobrenjem za izgradnju. sacinjava se izvestaj. saobraćajni. Rok za dostavljanje izveštaja revizione komisije ne može biti duži od 60 dana. koji potpisuje odgovorni izvrsilac teh. kontrosle. Ne moze je vrsiti lice koje je ucestvovalo u izradi teh. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata.

kao i opštinskoj upravi na čijoj se teritoriji gradi objekat. Obaveze sefa gradilista: da izvodi radove na osnovu projekta za koji je izdata gradj. dozvola. Odgovorni projektant (uslovi. aktiviranje klizišta. kontrolu i overu količina izvedenih radova. Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. Obaveze i odgovornosti odgovornog projektanta: da postupa u skaldu sa pravilima struke. odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa. rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu. saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugi h pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova. inzenjer ili arhitekta). davanje uputstava izvođaču radova. kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu. 17. Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja. U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu. da stiti interese narucioca. Izvođač radova je dužan da: pre početka radova potpiše glavni projekat. izgradnju privremenih instalacija i postavljanje privremenih objekata za potrebe osoblja na gradilistu. Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta. 15. odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola. dnevnik. opreme i instalacija koji se ugrađuju. odgovorn ost za greske u projektu. Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na glavni projekat. odnosno smera. prava i obaveze). lica koja se nalaze na gradilistu i okoline da obezbedi dokaz o kvalitetu izvrsenih radova. Tehnički pregled objekta. Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Projekat pripremnih radova podleze teh. odgovornost za procenu troskova. odnosno smera (gradj. Priprema za građenje (aktivnosti) Obuhvata saniranje terena za nesmetano odvijanje saobracaja i koriscenja terena. odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. standarda i tehničkih normativa. Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke. standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole. i prema standardima i normativima da organizuje gradiliste. Licencu za odgovornog projektanta moze da stekne lice sa visokom strucnom spremom. u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova. gradj.). Obaveze izvođača radova . 14. . o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa. polozenim strucnim ispitom i najmanje 2 godine radnog iskustva sa strucnim rezultatima na izradi teh. i odgovarajucom licencom. dokumentacije (min 2 projekta) i preporukama najmanje dva clana inzenjerske komore. a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. izjavu o završetku izrade temelja. knjigu i obezbedi knjigu inspekcije da obezbedi merenja i geodetsko osmatranje tla u toku gradjenja da obezbedi objekte i okolinu u slucaju prekida radova da obezbedi na gradilistu ugovor o gradjenju. 18. Stručni nadzor u toku građenja objekta. uključujući standarde pristupačnosti. Odgovorni izvođač radova (uslovi. kontroli. Izvođač radova pismeno upozorava investitora. glavni projekat i resenje o imenovanju odgovornog izvodjaca radova 16. obezbedjenje sigurnosti susednih objekata. pojava podzemnih voda i sl. proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala.13. vrši kontrolu usaglašenosti izgrađenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu. u roku od tri dana od dana prijema izjave. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta. sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom. obezbedjivanje prostora za smestaj materijala. sa licencom za projektovanje. odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat. odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici. u skladu sa zakonom. odnosno izvođenjem radova (sef gradilista). da obezbedi nesmetano odijanje saobracaja i zastitu okoline da obezbedi sigurnost objekta. lica koja vrše inspekcijski nadzor. pojava arheoloških nalazišta. obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. Nadležni organ. odnosno ugradjenog materijala da void gradj. prava i obaveze) Moze biti lice sa visokom strucnom spremom odgovarajuce struke. Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli.

kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova. Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine.5m. Osnovana je 2003 godine Zakonom o planiranju i izgradnji. merenih u nivou podova svih delova objekta – spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama. Upotrebna dozvola. odgovornog projektanta i odgovorn og izvodjaca radova organizuje sudove casti za utvrdjivanje profesionalnih standard i normative vodi evidenciju lica sa licencom obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom 21. 25. Ako se. odgovornog urbanistu. Ne uzimaju se u obzir ispusti estetske prirode. poslovi). radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu. inspektor ima pravo da u odredjenim slucajevima naredi rusenje. susednih objekata. odnosno provere njihovog izvrsavanja. 26. Poslovi koje obavlja komora: utvrdjuje profesionalna prava i duznosti i eticke norme ponasanja clanova utvrdjuje ispunjenost uslova za izdavanje licence odgovornog planera. odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom. 19. Inspekcijski nadzor. uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine. moze da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad. a u svrhu zastite propisa i zakona. kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. stabilnosti ili bezbednosti objekta. Opstina. pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. položaj) Je linija NA. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio. obračun) . 20. odnosno svih radova predviđenih građevinskom dozvolom i glavnim projektom. 23. u roku od 30 d ana od dana prijema zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta. profilacije. Građevinski inspektor (prava i dužnosti) Poslove gradjevinskog inspektora moze da obavlja diplomirani inzenjer arhitekture ili radjevinarstva sa najmanje dve godine iskustva u struci i polozenim strucnim ispitom. izražen u procentima. Gradj. Inženjerska komora Srbije (licence. Postoje urbanisticki i gradjevinski inspektor. uređaja. odnosno materijala. Komisija za tehnički pregled. komisija za tehnički pregled. uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja. parapetima i ogradama). Odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog. odnosno njegov deo. Zbir površina svih nadzemnih etaža objekta. odnosno grad vrsi inspekcijski nadzor nad objektima. Organizovanje inspekcijskog nadzora je u nadleznosti Ministvarstva za poslove urbanizma i gradjevinarstva. 22.. ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova. ni odobriti upotreba ako je objekat.. obračun). IZNAD i ISPOD površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. Građevinska linija (pojam. . ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom. sa oblogama. položaj) Je linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene.. postrojenja. inspektora su da proverava: da li lica koja ucestvuju u projektovanju i izgradnji objekta ispunjavaju za to propisane uslove da li se objekat izvodi prema odobrenju za izgradnju i glavnom projektu da li je izvodjac izvrsio sve propisane mere obezbedjenja gradilista. zabranu ili obustavu radova na objektu. u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po is teku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole. Regulaciona linija (pojam.. okoline i zastitu zivotne sredine da li se na objektu ugradjuju materijali i oprema koji u svemu odgovaraju tehnickim normativima i standardima kvaliteta da li na objektu koji se gradi postoje nedostatci koji ugrozavaju bezbednost samog objekta i okoline da li izvodjac radova vodi gradjevinski dnevnik i knjigu inspekcije na propisan nacin. Koriste se spoljasnje mere finalno obradjenih elemenata. Administrativno-strucne i tehnicke poslove oko plaganja strucnog ispita obavlja Inzenjerska komora Srbije. ili planiranog objekta. moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija. 24. opreme i instalacija. Prava i duznosti gradj. i ukupne površine građevisnke parcele. saobracaja. Uracunavaju se svi delovi objekta cija je svetla visina veca od 1. izgrađen bez građevinske dozvole i glavnog projekta. Bruto razvijena građevinska površina (pojam. članstvo.Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova na zahtev investitora. Indeks zauzetosti građevinske parcele(pojam. Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela. za koje su njihovi nadlezni organi izdali odobrenje za izgradnj u.

pocetak angazovanja podizvodjaca za pojedine radove. dokumentaciju 34. Moze da sadrzi i skicu sa merama. Odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevisnke parcele. Potpisuje sef gradilista i nadzorni organ. Ucesnici: investitor. 33. Shema gradilišta. kao i sastav brigade (imena radnika i njihovu kvalifikaciju). kao i grupisano prema nameni (korisna povrsina. Vodi se na posebnom listu za svaku poziciju. Konkursi iz oblasti arhitekture i urbanizma (vrste. postojanje atesta i sertifikata pozicije radova koje se tog dana izvode i sva znacajna zapazanja u vezi sa njima eventualne kontrole izvedenihradova uzorci materijala koji su dostavljeni na kontrolu sa propisanim oznakama eventualne greske i nedostatke u tehnickoj dokumentaciji i sve ostale nepredvidjene okolnosti koje su od znacaja za tok izvod jenja radova podatke o izvrsenim inspekcijskim pregledima i nalazima inspektora eventualne promene koje se odnose na izmene prostornog i funkcionalnog obuhvata gradilista. učesnici). vremenske prilike.27. kao i zbir svih neto i gradj. pozivni Vrste konkursa prema ucesnicima: medjunarodni. Sluzi kao document na osnovu koga se rade situacije za naplatu radova. teritorijalno ograniceni Vrste konkursa prema zadatku: anketni-programski i projektni Vrste konkursa prema obliku: jednostepeni i dvostepeni Vrste konkursa prema nacinu predaje rada: anonimni i neanonimni 31. Shema uredjenja gradilista predstavlja graficki prikaz svih planiranih objekata pripremnih radova potrenbih za grdajenje objekta. Građevinska knjiga. Zemljište ili objekat. nacionalni. vrste. na kome se gradi. obračun) Predstavlja ukupnu povrsinu svih prostora izmedju zidova i pregrada. 29. odnosno izvode radovi na održavanju objekta 32. posebno obeleženo. personalne promene u rukovodjenju Nadzorni organ u dnevnik unosi podatke koji se odnose na: kvalitet izvrsenja pojedinih radova kvalit materijala i da li postoji sertfikat izvrsene parcijalne preglede radova koji se kasnije ne mogu kontrolisati visak ugovorenih odnosno naknadnih radova dopunska objasnjenja vezana za teh. Sluzi za obracun izvedenih radova. Se vodi u obliku povezane sveske sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija). povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju. raspisivac i ziri Vrste konkursa: opsti. Tu spadaju korisna povrsina. Prikazivanje površina u projektu. Prikazuju se posebno povrsine za svaku etazu. . 28. rekonstruiše ili uklanja objekat. odgovorni projektant i nadzor. U svakom projektu se moraju prikazati: neto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi gradjevinska bruto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi. Sadrzi kopije osnova sa upisanim tacnim merama na licu mesta is vim izmenama. autor. Radni nalog. Prikazuju se odvojeno otvoreni i zatvoreni prostori. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju). radno vreme angazovana radna snaga i mehanizacija na gradilistu vrsta i kolicina prispelog materijala. odnosno na jedan list unosi se samo jedna pozicija. Gradjevisnki dnevnik obicno vodi sef gradilista ili njegov pomocnik. Osnovna svrha je da se izvrsi sto povoljniji razmestaj svih objekata i kapaciteta. a pravo upisivanja svojih zapazanja imaju jos i nadzorni organ. Gradilište (pojam.knjigu. 35. obračun). Neto površina objekta (pojam. U knjigu se upisuju mere izm erene na licu mesta. Predstavlja interni document izvodjaca. Sluzi za odredjivanje radnog zadatka jednoj brigade od strane sefa (poslovodje). bruto na posebnom listu 30. Ako je veci broj sadrzaja mogu se koristiti simboli sa tumacenjima u legendi. Sadrzi pozicije koje treba uraditi sa normiranim vremenom za taj posao. Građevinski dnevnik. pomoćni objekti). cene i ukupna suma. Indeks izgrađenosti (pojam. proizvodjac. U dnevnik se svakodnevno upisuju: datum. Obracunski nacrti su prateca dokumentacija uz gradj. opsti sa pozivom.

Podloga po kojoj se krecu radnici pri opsluzivanju mesalice. ravna. Moze se koristiti zastita (sklopke.) obliznjeg objekta sa kojeg se vrsi napajanje. mora da bude ravnomerno i stabilno slozen prema u putstvima koje izdaje odgovorni radnik o nacinu i velicini opterecivanja podloge (tlo. koju ob ezbedjuje izvodjac radova. 3) skelu na koju se postavlja radni pod sa zastitnom ogradom. 2) ubacivanje u otvor predmeta i alata pridrzavanih rukom.Na osnovu radnog naloga se obracunava ucinak cele brigade. radnici koji opsluzuju moraju da se udalje na rastojanje vece od domasaja najviseg elementa u slucaju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se i ostala lica ne nadju u ovoj opasnoj zoni. dok je bubanj mesalice u pokretu. prilaz radnika prostoru kretanja korpe. staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se vrsi zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat. Radovi na visini: Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeci oslonce na visini 3. a ispred uglova se postavlja posebna zastita od ukrstenih dasaka ili zastitnih ograda. a na kojima su ranije preduzimane mere zastite na radu ili ranije postavljene skele. a ako to nije moguce moraju metalni delovi mesalice da se obezbede pomocu zastitnog uzemljivaca (sonde. trake. Pri masinskom spravljanju zidarskih smesa (malter. naziv inv estitora i izvodjaca. zabranjeno je. nulovanje i sl. ciscenja i drugih radova.). Nadlezni inspektor tokom posete gradilistu u knjigu upisuje datum izvrsenog pregleda. cime potvrdjuje da je upoznat sa nalozima izdatim odstarne isnpektora. zabranjeno je. beton). Knjigu inspekcije duzan je da obezbedi izvodjac radova i da ona stalno bude na gradilistu. Radnim prostorom zasticenim od pada sa visine smatra se prostor koji istovremeno ima: 1) po slobodnim ivicama radnog poda (ivica udaljena vise od 20 cm od vertikalnog zida objekta ili slicne prepreke koja u potpunosti stiti od pada preko ivice u okolni prostor) postavljenu propisanu zastitnu ogradu. ime sefa gradilista i nadzornog organa. Kod mesalica sa korpom za podizanje smese. Rad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu. zaštitne ograde) Primenjuje se Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova. zabranjen je. dok je uredjaj ukljucen i dok korpa nije osigurana od iznenadnog kretanja. pre pocetka radova se pregled aju zatecene mere zastite i zastitne konstrukcije. Ako zidarski radovi treba da otpocnu na mestima na kojima je doslo do vremenskog prekida rada. Radovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvodjenja sa merama zastite na radu. na zice se postavljaju u odgovarajucim razmacima obojena upozorenja ili druge uocljive oznake. zateceno stanje na gradilistu. a duzan je da potpies i sef gradilista. stekli znanje i proverili licne sposobnosti za obavljanje ovih poslova. zabranjeno je: 1) rucno usipavanje sastavnih delova smese iz vreca. Pri podizanju. zatim se obavljaju popravke i . postepeno od malih ka vecim visinama. Skladiste gradjevinskih materijala slozenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobracajnica da u slucaju rusenja slozaja ne budu ugrozeni prolaznici i saobracaj i obezbedjeno je od pristupa lica koja ne rade na skladistu. kofa i slicnih sudova neposredno u otvor bubnja. ploce i sl. svoja zapazanja i oce ne. Zidarski materijali koji se odlazu. 1) . 36. Pri postavljanju profila i obelezavanju pravaca zidova pomocu zica ili osiguranja uglova pomocu letvi. Rad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zastite na radu. Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odredjena. a kod kratkotrajnih radova najvise do 1. a cije je koriscenje odobreno zapisnikom komisije koja je izvrsila pregled i prijem pre pocetka upotrebe. zidarski radovi. prilazi i druge pomocne konstrukcije. uz radno mesto zidara. ramovima ili na neki drugi nacin) materijala na paletama. kose rampe. zatim cvrstu konstrukciju da bez deformacija mogu da prenesu opterecenje od slozaja na podlogu i prilagodjene su uredjaju za transport tako da se podizanje. medjuspratna konstrukcija. Na pocetku su upisani osnovni podatci o objektu i gradilistu: naziv objekta i mesto gradjnje.) sa koje se vrsi zidanje. prenose i prevoze na paletama. malter i dr. prenosu i prevozu slobodno slozenih (nisu osigurani korpama.).3) ovog stava ili za manje visine pomocu nekog od jednostavnijihpropisanih prilaza (penjalice sa ledjobranom. ako nije sprovedena propisna zastita od udara elektricne struje. 3) udaranje cvrstim predmetima po delovima mesalice. ociscena i ima dovoljnu cvrstocu da ne dodje do krivljenja i slaganja pod tezinom slozaja. Rad na visini moze se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor strucnog radnika odredjenog resenjem direktora preduzeca ili privatnog poslodavca za poslove vrsenja nadzora nad radom radnika.50 m. Cvrstom podlogom smatra se podloga cije su deformacije pod opterecenjem koje se na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih velicina i nemaju znacaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili uredjaja. Ukljucivanje mesalice na elektricni pogon. Zidarski radovi: Zidanje zidova izvodi se najvise do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji.0 m i vise od cvrste podloge pri cemu radni prostor nije zast icen od pada sa visine. kao i eventualne naloge o preduzimanju mera izvodjacu radova. a prema crtezu koji je uradjen na osnovu statickog proracuna kojim je dokazana njegova stabilnost i na kome je prikazana veza radnog poda sa skelom. skela.). prenos i prevoz paleta moze jednostavno i lako obaviti. 2) radni pod izveden u skladu sa propisima. Palete imaju potrebnu povrsinu da se slozaj moze stabilno da slozi. Kad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zastitne naocare. odgrtanja. 4) pristup etazama skele na kojima rade radnici obezbedjen pomocu stepenista izvedenog u skladu sa odredbama iz tac. radna platforma i sl. Sacinjena je od sveske ili fascikle sa povezanim i numerisanim stranama. zastitne konstrukcije. radi praznjenja. Svaki upsi inspektor overava svojim potpisom. prolazi. Materijal za zidanje (opeka.20 m. 37. Mere zaštite na radu pri izvođenju građevinskih radova (radovi na visini. stepenice i sl. treba da bude podesena tako da radnici ne podizu teret na visinu vecu od 1. Prilazi. blokovi. uskladistavaju se na posebno pripremljenoj podlozi koja je horizontalna. Knjiga građevinske inspekcije. kao i zarada radnika. izvedenu prema projektu skele. izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da se krecu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose ili prevoze zidarski materijal ili alat.

Zidarske smese pripremaju se (gasenje kreca. Bitni elementi ugovora: predmet ugovora cena rok sastavni delovi ugovora: teh. odnosno na vec postojecem objektu izvrsi kakve druge gradjevinske radove.0 kg po radniku zeni ili radni ku mladjem od 18 godina. Radove iz stava 1. 3) krecna jama ogradjuje se cvrstom zastitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogucnost pristupa radnika ivici jame. u koje mora da bude sprecen pristup svima. 4) kad se za ispunu ograde upotrebljava zicana mreza otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duzu ivicu od 4 cm. ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje izradjuju se na osnovu projekta sa statickim proracunom i crtezima detalja za izradu sa opisom mera zastite na radu pri montazi i demon tazi. 2) radnik koji gasi krec u koritu i radnik koji vadi krec iz krecne jame moraju da budu obezbedjeni od pada u krecnu jamu. Zastitna ograda treba da bude izgradjena prema sledecim normativima: 1) dimenzije.0 kg po radniku muskarcu i 15. postavljanja montaznih stepenika i drugih elemenat a izvodi se na osnovu tehnicke dokumentacije. prskanja i mogucnosti pada smese na druge radnike. sto mora da bude dokazano proracunom i prikazno na crtezima za izvodjenje. 5) krajevi ispune ne smeju se zavrsavati prepustom. Spustanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima. kanalima i slicnim mestima vrsi se pomocu naprava (zljebovi. Spustanje tezih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima. 2) ispuna ograde postavlja se sa unutrasnje strane stubova. spravljenje maltera i sl. koja sadrzi prikaz izvodjenja sa redosledom radnih operacija i merama zastite na radu. odnosno pri radovima kod kojih postoji mogucnost upada u oko sveze mase ili cvrste sitnezi neophodna je upotreba zastitnih naocara. Bezbedan pristup obezbedjuje se. visine namanje 20 cm od povrs ine poda. Materijal od koga se izradjuje zastitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije. kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaska radnika sa mesta rada pri gradjenju. upad u dubinu ili zastiti od odredjene opasnosti na terenu. dokumentacija. osim radnika koji rade na pripremi smesa. Zastitne ograde koje mogu da budu izlozene nepovoljnijem opterecenju . a u slucaju potrebe spreci pad sa visine. pored ostalih. 3) u ispuni ograde jedna dimenzija cistog otvora ne sme da bude veca od 35 cm. Tehnoekonomski elaborat Je osnovni document ciji je zadatak da tehnoloski i organizaciono definise izvodjenje objekta. 7) kad ispod mesta na kojem se postavlja zastitna ograda postoji mogucnost rada ili kretanja drugih radnika. Sudovi i naprave za rucno prenosenje zidarskih smesa podesavaju se za lak prenos i praznjenje bez prosipanja. upoznati sa opasnostima koje prete pri izvodjenju tih radova i to uz stalni nadzor strucnog radnika. 8) povrsine zastitne ograde treba da su glatke. ovog clana mogu da izvode samo osposobljeni i kvalifikovani radnici. oblika i tezine materijala. koja se sastoji od daske postavljene nasatice. a narucilac se obavezuje da mu za to isplati odredjenu cenu. Ugovor o građenju. zatim pri pregledima. Kod svodova i lukova tehnicka dokumentacija sadrzi prikaz montaze skele i oplate. 6) visina zastitne ograde od gazisne povrsine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm. ) zavisno od vrste. kao i finanskijski polozaj gradilista kao posebne ekonomske jedinice u odnosu na preduzece kao celinu. Pri radu sa krecom. a po ivici radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda. 38. Sadrzaj tehnoekonomskog elaborata: ugovorna dokumentacija projekat organizacije gradjenja planska kalkulacija . Za vreme montaze gotovih elemenata ili stepenika obezbedjuje se taj deo objekta i kruga gradilista od prolaska i prisustva lica koja ne ucestvuju u radnom procesu. zatim torkretiranju. Zastitne ograde: Privremena zastitna ograda (u daljem tekstu: zastitna ograda) postavlja se na mesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost. oknima. 4) mesto rada kraj krecne jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav. Zidanje svodova i lukova. 5) alat za gasenje i vadjenje kreca izradjuje se sa dugackom drskom. a kod kruznih precnik ne sme prelaziti 4. Predstavlja ugovor o delu kojim se izvodjac radova obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistu. Zidarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju stetni po zdravlje radnika. stepenistima jednokrakim ili visekrakim.5 cm. a stepeniste se iskljucuje iz upotrebe zaprekama i znacima upozorenja. montaza gotovih elemenata medjuspratne tavanice. da ne bi doslo do zakacinjanja odece i opreme ili povredjivanja radnika. rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom opterecenju na rukohvat ograde od najmanj e 300 N po duznom metru. pod stalnim nadzorom strucnog radnika. levci) ili pomocu transportnih sredstava (transporteri. radi zastite od prskanja i isparenja iz jame. posebni i drugi uslovi narucioca. Ugovor o gradjenju mora biti zakljucen u pismenij formi. cemu se ne sme pristupiti bez naredjenja i uputstva odgovornog radnika. Pri izvodjenju radova na stemovanju betona. Ukupna tezina smese i suda ne sme prelaziti 25. pri zidarskim radovima sa kamenom. kao i vreme i nacin njihovog uklanjanja. odrzavanju i opravkama u toku upotrebe. sprovode se i sledece mere zastite na radu: 1) korito za gasenje kreca postavlja se pored krecne jame. veca od 3. u donjem delu ograda ima punu ivicnu zastitu. sa unakrsnim kosim kracima i izmedju njih horizontalnim odmaralistima. dinamicki plan radova 39. po pravilu i zvan podrucja glavnih prolaza ili drugih proizvodnih placeva.dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika na mesta rada.0 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaza. po cijim slobodnim ivicama se postavlja propisana zastitna ograda. ne smeju imati ispade. odnosno ne smeju imati slobodne krajeve. cuvaju se u posebnim suvim pr ostorijama. sahtovima.) u odvojenim prostorima kruga gradilista. niti ostre ivice. dizalice i dr. Fabricki i drugi visoki dimnjaci.

pruzanje usluga ili izvodjenje radova). organizacija. Nakon odluke priprema se tenderska dokumentacija (uputstva ponudjacu. pravno ili fizicko lice koje nudi isporuku dobara. Transparentnost i ravnopravnost postupka je regulisana zakonom o javnim nabavkama.koja se naziva javna licitacija ili tender. predmer i predracun i graficka dokumentacija). Tender predstavlja nabavku roba ili usluga. . Izbor izvodjaca radova se ostvaruje po zakonski posebno regulisanoj procedure. U postupku javne nabavke primenju se sledeca nacela: nacelo ekonomicnosti i efikasnosti nacelo konkurencije nacelo transparentnosti nacelo jednakosti ponudjaca Vrste tenderskih procedura: otvoreni postupak restriktivni postupak postupak sa pogadjanjem Postupak pokrece narucilac donosenjem odluke u pisanoj formi (sadrzaj odluke: predmet javne nabavke. ocekivana vrednost i okvirni datumi i rokovi u kojima ce se postupak sprovoditi). Tenderi i tenderske procedure. ustanova ili drugi korisnik budzetskih sredstava) i ponudjac (domace ili strano. Ucesnici: narucilac (drzavni organ. ugovorna dokumentacija. tehnicke specifikacije. ili ustupanje izvodjenja radova.40.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful