1. Tehnička dokumentacija (pojam, sadržaj) Teh.

dokumentacija je skup projekata koji se izradjuju radi: utvrdjivanja koncepcije objekta, razrade uslova, nacina izgradnje objekta i za potrebe odrzavanja objekta. Moze da ga izradjuje preduzece, odnosno pravno lice koje je upisano u odgovarajuci registar za izradu tehnicke dokumentacije. Teh. dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant. Sadrzaj: - prethodni radovi - prethodna studija opravdanosti - studija opravdanosti - izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti - generalni projekat - idejni projekat - glavni projekat - posebne vrste glavnih projekata - izvođački projekat - projekat izvedenog objekta - idejni projekat za građenje objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola 2.Lokacijska dozvola/akt o urbanistickim uslovima. Radi se kada ne postoji vazeci plan detaljne regulacije. Moze se izdati na osnovu urb. plana viseg reda ili prostornog plana. Izdaje ga opstinska/gradska uprava, sem u posebnim slucajevima kada ga izdaje nadlezno Ministarstvo. Ako se lokacijska dozvola odnosi na parcelu koja je u okviru podrucija kulturnog dobra, mora sadrzati i uslove institucije nadlezne za zastitu spomenika kulture. Izdaje se na osnovu Pravilnika o opstim uslovima o parcelaciji i izgradnji, uslovima i postupku izdavanja Akta o urb. uslovim a. Sastavni deo Akta je situacioni plan sa planiranom dispozicijom, visinom, gabaritom i namenom objekta. Sadrzaj: podatci o inestitoru, br i povrsina katastarske parcele, pravila uredjenja, uslove prikljucenja na infrastrukturu, podatke o postojeceim objektima koje treba por usiti, druge uslove u skladu sa posebnim zakonima 3. Sadržaj idejnog projekta. Situacioni plan, crtezi koji odredjuju objekat u prostoru (osnove, preseci, izgledi), namena objekta, tehnicki opis i planirana investiciona vrednost objekta. 4. Sadržaj situacionog rešenja objekta. ? treba proveriti, ovo je san eta, ne mogu da nadjem u skriptama....

Situacioni plan sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije i položaj i spratnost objekta; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice 5) znak za sever 5. Sadržaj glavnog projekta. Glavni projekat sadrzi: podatke o geotehnickih i druzgih potrebnih istraznih radova razradu tehnicko tehnoloskih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama proracun gradj. konstrukcija, sigurnosti i stabilnosti objekta podatke o potrebnim geodetskim radovima resenje temeljenja objekta tehnicko resenje infrastrukture sa nacinom prikljucenja i uredjenja slobodnih povrsina uslove zastite susednih objekata predmer i predracun radova. 6. Prethodni radovi (šta obuhvataju, zbog čega se rade). Se obavljaju pre pocetka izrade teh. dokumentacije, a vaze za objekte u nadleznosti Ministarstva. Na sonovu njih se izradjuju prethodna studija opravdansoti i studija opravdansoti. Obuhvataju analize i istrazivanje raznih uslova koji su od uticaja na gradnju i koriscenje buduceg objekta, kao i obrnuto, eventualne uticaje objekta na okolinu. 7. Izvođački projekat (šta obuhvata, zbog čega se radi). Obuhvata sve detalje kako treba da se izvede projektovani objekat. Na osnovu izvodjackog projekta se izvodi objekat. 8. Projekat izvedenog objekta (šta obuhvata, kada i zbog čega se radi). To je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izradjuje se za potrebe koriscenja, odrzavanja objekta, kao i za pribavljanje upotrebne dozvole. Sadrzi isto sto i glavni projekat uz eventualne unete izmene.

i to: 1) lokacijska dozvola. roku važnosti građevinske dozvole i dr. dokumentaciju nit i investitor. proveru ispravnosti tehnicko tehnoloskih resenja objekta. Nakon izvrsene kontrole. i izveštaj revizione k omisije. uskladjenost sa zakonom i drugim propisima. 3) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. jedan primerak dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta. Ne moze je vrsiti lice koje je ucestvovalo u izradi teh. savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti. rokovi).). na zahtev investitora koji namerava da gradi. Investitor je duzan da 8 dana pre pocetka gradjenja izvrsi prijavljivanje pocetka izvodjenja radova organu koji je izdao odobrenje za izgradnju. 4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev. 4) dokaz o uplati administrativne takse. Građevinska dozvola se izdaje rešenjem. sadržaj. 12. Rok za dostavljanje izveštaja revizione komisije ne može biti duži od 60 dana. Građevinska dozvola se izdaje. predračunska vrednost objekta i dr. kontrolu glavnog projekta moze da vrsi preduzece koje ispunjava uslove za izradu projektne dokumentacije i k oje odredi investitor. Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta. U slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu. Tehnička kontrola glavnog projekta. Prethodna studija opravdanosti i studija opravdansoti podlezu reviziji. sacinjava se izvestaj. od dana podnošenja zahteva. normama kvaliteta. kao i dokumentacija utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. odnosno autonomna pokrajina podnosi se. kontroli odobrenje za izgradnju dokaz o regulisanju placanja naknada za uredjenje gradj. a zahtev sadrži: 1) poslovno ime. poslovni. gabaritu. uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine. 10. industrijski. Građevinska dozvola (pojam. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli. uticaja na zivotnu sredinu i na susedne objekte. zemljista naziv izvodjaca. rokove za pocetak i zavrsetak izgradnje uplatu svih potrebnih taksi projekat pripremnih radova Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave. normativima. obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata. Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. Troškove revizije projekta snosi investitor. kao i da li je postup ljeno u skladu sa izvestajem revizione komisije. saobraćajnih i drugih uslova.9. geotehničkih. . Teh. odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu. Prijava početka radova. objektu. odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje – lokacije na kojoj se objekat nalazi. zahtev sadrži i podatke o planir anim fazama građenja i konačnom roku završetka radova. standardima. rekonstruiše. broju i datumu rešenja – građevinske dozvole. Predstavlja strucnu kontrolu odredjenog projekta. ukupna površina. a osnovne podatke iz rešenja (o investitoru. tehničko-tehnoloških karakteristika objekta. odnosno naziv. za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. Za objekte od znacaja za Republiku. 2) podatke o objektu čija se građenje dozvoljava (stambeni. a ispravnost se potvrdjuje i na glavnom projektu. drugi primerak dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi ob jekat ako je rešenje donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili autonomna pokrajina. pored pomenute dokumentacije.kao i medjusobnu uskladjenost svih delova dokumentacije. usklađen sa pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli. koji potpisuje odgovorni izvrsilac teh. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata. odnosno pravu svojine na objektu. Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju objekta uručuje dva primerka rešenja investitoru. saobraćajni. seizmoloških. 11. Revizionu komisiju obrazuje ministvarstvo nadlezno za poslove gradjenja. odnosno ime investitora. kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole.) unosi u spisak – pregled izdatih građevinskih dozvola. energetski. 2) dokaz o pravu svojine. dokumentacije. obuhvata jos i uskladjenost sa rezultatima prethodnih istrazivanja. lice zaposleno u preduzecu koje je radili teh. Revizija projekta. tehničkotehnoloških i organizacionih rešenja za građenje objekta. kontrosle. Visinu troškova utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. Uz prijavu podnosi: glavni projekat sa izvestajem o teh. Tehnicka kontrola obuhvata narocito uskladjenost sa odobrenjem za izgradnju. odnosno dogradi objekat. 3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se planira izgradnja objekata. racionalnosti. spratnosti.

odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola. vrši kontrolu usaglašenosti izgrađenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu. inzenjer ili arhitekta). o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta. Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta. kontroli. Izvođač radova je dužan da: pre početka radova potpiše glavni projekat. izgradnju privremenih instalacija i postavljanje privremenih objekata za potrebe osoblja na gradilistu. knjigu i obezbedi knjigu inspekcije da obezbedi merenja i geodetsko osmatranje tla u toku gradjenja da obezbedi objekte i okolinu u slucaju prekida radova da obezbedi na gradilistu ugovor o gradjenju. odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat. Licencu za odgovornog projektanta moze da stekne lice sa visokom strucnom spremom. da stiti interese narucioca. i odgovarajucom licencom. odgovornost za procenu troskova. u roku od tri dana od dana prijema izjave.13. u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova. lica koja vrše inspekcijski nadzor. Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli. da obezbedi nesmetano odijanje saobracaja i zastitu okoline da obezbedi sigurnost objekta. Tehnički pregled objekta. odnosno smera. Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja. prava i obaveze) Moze biti lice sa visokom strucnom spremom odgovarajuce struke. davanje uputstava izvođaču radova. Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na glavni projekat. odnosno smera (gradj. aktiviranje klizišta. sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom. odnosno izvođenjem radova (sef gradilista). standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole. u skladu sa zakonom.). glavni projekat i resenje o imenovanju odgovornog izvodjaca radova 16. Stručni nadzor u toku građenja objekta. polozenim strucnim ispitom i najmanje 2 godine radnog iskustva sa strucnim rezultatima na izradi teh. obezbedjivanje prostora za smestaj materijala. Izvođač radova pismeno upozorava investitora. pojava arheoloških nalazišta. Odgovorni izvođač radova (uslovi. Obaveze sefa gradilista: da izvodi radove na osnovu projekta za koji je izdata gradj. standarda i tehničkih normativa. 18. izjavu o završetku izrade temelja. sa licencom za projektovanje. Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke. pojava podzemnih voda i sl. odgovorn ost za greske u projektu. . prava i obaveze). Obaveze izvođača radova . U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu. kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. 14. odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici. Nadležni organ. opreme i instalacija koji se ugrađuju. a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona. Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. uključujući standarde pristupačnosti. obezbedjenje sigurnosti susednih objekata. kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa. odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. Projekat pripremnih radova podleze teh. dokumentacije (min 2 projekta) i preporukama najmanje dva clana inzenjerske komore. Priprema za građenje (aktivnosti) Obuhvata saniranje terena za nesmetano odvijanje saobracaja i koriscenja terena. dnevnik. odnosno ugradjenog materijala da void gradj. kao i opštinskoj upravi na čijoj se teritoriji gradi objekat. Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. i prema standardima i normativima da organizuje gradiliste. rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu. kontrolu i overu količina izvedenih radova. Odgovorni projektant (uslovi. gradj. odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. 17. lica koja se nalaze na gradilistu i okoline da obezbedi dokaz o kvalitetu izvrsenih radova. saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugi h pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova. Obaveze i odgovornosti odgovornog projektanta: da postupa u skaldu sa pravilima struke. dozvola. obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu. proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala. 15.

Odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog. obračun) . kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova.. moze da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad. komisija za tehnički pregled.Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta. Inženjerska komora Srbije (licence. ni odobriti upotreba ako je objekat. Regulaciona linija (pojam. u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po is teku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole. Poslovi koje obavlja komora: utvrdjuje profesionalna prava i duznosti i eticke norme ponasanja clanova utvrdjuje ispunjenost uslova za izdavanje licence odgovornog planera. odnosno grad vrsi inspekcijski nadzor nad objektima. opreme i instalacija. položaj) Je linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene. izražen u procentima. izgrađen bez građevinske dozvole i glavnog projekta. 23.. Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova na zahtev investitora.5m. radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu. Postoje urbanisticki i gradjevinski inspektor. članstvo. 20. 24. poslovi). postrojenja. Zbir površina svih nadzemnih etaža objekta. 25. ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova. odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom. kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. položaj) Je linija NA. profilacije. Koriste se spoljasnje mere finalno obradjenih elemenata. a u svrhu zastite propisa i zakona. inspektor ima pravo da u odredjenim slucajevima naredi rusenje. 26. susednih objekata. 19. uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja. uređaja. za koje su njihovi nadlezni organi izdali odobrenje za izgradnj u. Ne uzimaju se u obzir ispusti estetske prirode. odnosno materijala. obračun). zabranu ili obustavu radova na objektu. 22. Građevinski inspektor (prava i dužnosti) Poslove gradjevinskog inspektora moze da obavlja diplomirani inzenjer arhitekture ili radjevinarstva sa najmanje dve godine iskustva u struci i polozenim strucnim ispitom. okoline i zastitu zivotne sredine da li se na objektu ugradjuju materijali i oprema koji u svemu odgovaraju tehnickim normativima i standardima kvaliteta da li na objektu koji se gradi postoje nedostatci koji ugrozavaju bezbednost samog objekta i okoline da li izvodjac radova vodi gradjevinski dnevnik i knjigu inspekcije na propisan nacin. Komisija za tehnički pregled. IZNAD i ISPOD površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine. Ako se. Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine. odnosno njegov deo. . sa oblogama. i ukupne površine građevisnke parcele. Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela. merenih u nivou podova svih delova objekta – spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama. Inspekcijski nadzor. stabilnosti ili bezbednosti objekta.. odgovornog projektanta i odgovorn og izvodjaca radova organizuje sudove casti za utvrdjivanje profesionalnih standard i normative vodi evidenciju lica sa licencom obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom 21. Građevinska linija (pojam. Osnovana je 2003 godine Zakonom o planiranju i izgradnji. odnosno provere njihovog izvrsavanja.. Administrativno-strucne i tehnicke poslove oko plaganja strucnog ispita obavlja Inzenjerska komora Srbije. Uracunavaju se svi delovi objekta cija je svetla visina veca od 1. saobracaja. inspektora su da proverava: da li lica koja ucestvuju u projektovanju i izgradnji objekta ispunjavaju za to propisane uslove da li se objekat izvodi prema odobrenju za izgradnju i glavnom projektu da li je izvodjac izvrsio sve propisane mere obezbedjenja gradilista. odgovornog urbanistu. Indeks zauzetosti građevinske parcele(pojam. parapetima i ogradama). ili planiranog objekta. odnosno svih radova predviđenih građevinskom dozvolom i glavnim projektom. Organizovanje inspekcijskog nadzora je u nadleznosti Ministvarstva za poslove urbanizma i gradjevinarstva. Prava i duznosti gradj. ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom. Gradj. Bruto razvijena građevinska površina (pojam. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio. pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. Upotrebna dozvola. moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija. Opstina. u roku od 30 d ana od dana prijema zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta.

28. bruto na posebnom listu 30. posebno obeleženo. Sadrzi kopije osnova sa upisanim tacnim merama na licu mesta is vim izmenama. Sadrzi pozicije koje treba uraditi sa normiranim vremenom za taj posao. Prikazuju se posebno povrsine za svaku etazu. Odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevisnke parcele. 35. Sluzi za odredjivanje radnog zadatka jednoj brigade od strane sefa (poslovodje). vrste. Sluzi kao document na osnovu koga se rade situacije za naplatu radova. cene i ukupna suma. Gradilište (pojam. Neto površina objekta (pojam. Građevinska knjiga. pocetak angazovanja podizvodjaca za pojedine radove. odnosno izvode radovi na održavanju objekta 32. kao i zbir svih neto i gradj. Sluzi za obracun izvedenih radova. kao i grupisano prema nameni (korisna povrsina. 29. Tu spadaju korisna povrsina. U dnevnik se svakodnevno upisuju: datum. Osnovna svrha je da se izvrsi sto povoljniji razmestaj svih objekata i kapaciteta. Predstavlja interni document izvodjaca. Vodi se na posebnom listu za svaku poziciju. Se vodi u obliku povezane sveske sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija). 33. učesnici). Prikazivanje površina u projektu. Prikazuju se odvojeno otvoreni i zatvoreni prostori. Ako je veci broj sadrzaja mogu se koristiti simboli sa tumacenjima u legendi. obračun) Predstavlja ukupnu povrsinu svih prostora izmedju zidova i pregrada. na kome se gradi. personalne promene u rukovodjenju Nadzorni organ u dnevnik unosi podatke koji se odnose na: kvalitet izvrsenja pojedinih radova kvalit materijala i da li postoji sertfikat izvrsene parcijalne preglede radova koji se kasnije ne mogu kontrolisati visak ugovorenih odnosno naknadnih radova dopunska objasnjenja vezana za teh. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju. Obracunski nacrti su prateca dokumentacija uz gradj. radno vreme angazovana radna snaga i mehanizacija na gradilistu vrsta i kolicina prispelog materijala. rekonstruiše ili uklanja objekat. odnosno na jedan list unosi se samo jedna pozicija. raspisivac i ziri Vrste konkursa: opsti. obračun). postojanje atesta i sertifikata pozicije radova koje se tog dana izvode i sva znacajna zapazanja u vezi sa njima eventualne kontrole izvedenihradova uzorci materijala koji su dostavljeni na kontrolu sa propisanim oznakama eventualne greske i nedostatke u tehnickoj dokumentaciji i sve ostale nepredvidjene okolnosti koje su od znacaja za tok izvod jenja radova podatke o izvrsenim inspekcijskim pregledima i nalazima inspektora eventualne promene koje se odnose na izmene prostornog i funkcionalnog obuhvata gradilista. dokumentaciju 34. Moze da sadrzi i skicu sa merama. pozivni Vrste konkursa prema ucesnicima: medjunarodni. autor. vremenske prilike. a pravo upisivanja svojih zapazanja imaju jos i nadzorni organ. Radni nalog. odgovorni projektant i nadzor. opsti sa pozivom. Konkursi iz oblasti arhitekture i urbanizma (vrste.27. pomoćni objekti). U knjigu se upisuju mere izm erene na licu mesta. nacionalni. proizvodjac. teritorijalno ograniceni Vrste konkursa prema zadatku: anketni-programski i projektni Vrste konkursa prema obliku: jednostepeni i dvostepeni Vrste konkursa prema nacinu predaje rada: anonimni i neanonimni 31. Gradjevisnki dnevnik obicno vodi sef gradilista ili njegov pomocnik. Potpisuje sef gradilista i nadzorni organ. Indeks izgrađenosti (pojam. Zemljište ili objekat. Ucesnici: investitor. U svakom projektu se moraju prikazati: neto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi gradjevinska bruto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi. Građevinski dnevnik.knjigu. Shema uredjenja gradilista predstavlja graficki prikaz svih planiranih objekata pripremnih radova potrenbih za grdajenje objekta. Shema gradilišta. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju). kao i sastav brigade (imena radnika i njihovu kvalifikaciju). .

). trake. Radovi na visini: Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeci oslonce na visini 3. Materijal za zidanje (opeka. beton). uskladistavaju se na posebno pripremljenoj podlozi koja je horizontalna. cime potvrdjuje da je upoznat sa nalozima izdatim odstarne isnpektora. pre pocetka radova se pregled aju zatecene mere zastite i zastitne konstrukcije. zidarski radovi. izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da se krecu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose ili prevoze zidarski materijal ili alat. zateceno stanje na gradilistu. Skladiste gradjevinskih materijala slozenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobracajnica da u slucaju rusenja slozaja ne budu ugrozeni prolaznici i saobracaj i obezbedjeno je od pristupa lica koja ne rade na skladistu. Prilazi. naziv inv estitora i izvodjaca. kose rampe. Podloga po kojoj se krecu radnici pri opsluzivanju mesalice. Radovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvodjenja sa merama zastite na radu.3) ovog stava ili za manje visine pomocu nekog od jednostavnijihpropisanih prilaza (penjalice sa ledjobranom. dok je bubanj mesalice u pokretu. a ispred uglova se postavlja posebna zastita od ukrstenih dasaka ili zastitnih ograda.20 m. 1) .Na osnovu radnog naloga se obracunava ucinak cele brigade.) sa koje se vrsi zidanje. zabranjeno je: 1) rucno usipavanje sastavnih delova smese iz vreca. medjuspratna konstrukcija. prolazi. zabranjeno je. a duzan je da potpies i sef gradilista. Pri podizanju. uz radno mesto zidara. kao i zarada radnika. zastitne konstrukcije. zaštitne ograde) Primenjuje se Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova. Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odredjena. prenosu i prevozu slobodno slozenih (nisu osigurani korpama. ploce i sl. Moze se koristiti zastita (sklopke. zabranjen je. radnici koji opsluzuju moraju da se udalje na rastojanje vece od domasaja najviseg elementa u slucaju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se i ostala lica ne nadju u ovoj opasnoj zoni. zatim se obavljaju popravke i . dok je uredjaj ukljucen i dok korpa nije osigurana od iznenadnog kretanja. stepenice i sl. izvedenu prema projektu skele. stekli znanje i proverili licne sposobnosti za obavljanje ovih poslova.). a cije je koriscenje odobreno zapisnikom komisije koja je izvrsila pregled i prijem pre pocetka upotrebe. Rad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu. Na pocetku su upisani osnovni podatci o objektu i gradilistu: naziv objekta i mesto gradjnje. Rad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zastite na radu.) obliznjeg objekta sa kojeg se vrsi napajanje. Cvrstom podlogom smatra se podloga cije su deformacije pod opterecenjem koje se na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih velicina i nemaju znacaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili uredjaja.). Nadlezni inspektor tokom posete gradilistu u knjigu upisuje datum izvrsenog pregleda. zabranjeno je. Pri masinskom spravljanju zidarskih smesa (malter. 36. ramovima ili na neki drugi nacin) materijala na paletama. svoja zapazanja i oce ne. Zidarski materijali koji se odlazu. kao i eventualne naloge o preduzimanju mera izvodjacu radova. 3) udaranje cvrstim predmetima po delovima mesalice. prilazi i druge pomocne konstrukcije. 2) ubacivanje u otvor predmeta i alata pridrzavanih rukom. ociscena i ima dovoljnu cvrstocu da ne dodje do krivljenja i slaganja pod tezinom slozaja. koju ob ezbedjuje izvodjac radova. 2) radni pod izveden u skladu sa propisima. prenos i prevoz paleta moze jednostavno i lako obaviti. skela. Zidarski radovi: Zidanje zidova izvodi se najvise do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji. radna platforma i sl. Svaki upsi inspektor overava svojim potpisom. ciscenja i drugih radova. blokovi. Pri postavljanju profila i obelezavanju pravaca zidova pomocu zica ili osiguranja uglova pomocu letvi. Palete imaju potrebnu povrsinu da se slozaj moze stabilno da slozi. na zice se postavljaju u odgovarajucim razmacima obojena upozorenja ili druge uocljive oznake. 4) pristup etazama skele na kojima rade radnici obezbedjen pomocu stepenista izvedenog u skladu sa odredbama iz tac. Radnim prostorom zasticenim od pada sa visine smatra se prostor koji istovremeno ima: 1) po slobodnim ivicama radnog poda (ivica udaljena vise od 20 cm od vertikalnog zida objekta ili slicne prepreke koja u potpunosti stiti od pada preko ivice u okolni prostor) postavljenu propisanu zastitnu ogradu. Knjiga građevinske inspekcije. radi praznjenja. kofa i slicnih sudova neposredno u otvor bubnja. Ako zidarski radovi treba da otpocnu na mestima na kojima je doslo do vremenskog prekida rada. mora da bude ravnomerno i stabilno slozen prema u putstvima koje izdaje odgovorni radnik o nacinu i velicini opterecivanja podloge (tlo. malter i dr. Knjigu inspekcije duzan je da obezbedi izvodjac radova i da ona stalno bude na gradilistu. a kod kratkotrajnih radova najvise do 1. Mere zaštite na radu pri izvođenju građevinskih radova (radovi na visini. 3) skelu na koju se postavlja radni pod sa zastitnom ogradom. 37. Kad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zastitne naocare. ime sefa gradilista i nadzornog organa. Kod mesalica sa korpom za podizanje smese. postepeno od malih ka vecim visinama. prenose i prevoze na paletama. nulovanje i sl. Rad na visini moze se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor strucnog radnika odredjenog resenjem direktora preduzeca ili privatnog poslodavca za poslove vrsenja nadzora nad radom radnika. Ukljucivanje mesalice na elektricni pogon. zatim cvrstu konstrukciju da bez deformacija mogu da prenesu opterecenje od slozaja na podlogu i prilagodjene su uredjaju za transport tako da se podizanje.0 m i vise od cvrste podloge pri cemu radni prostor nije zast icen od pada sa visine. staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se vrsi zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat. ako nije sprovedena propisna zastita od udara elektricne struje. prilaz radnika prostoru kretanja korpe. odgrtanja. a ako to nije moguce moraju metalni delovi mesalice da se obezbede pomocu zastitnog uzemljivaca (sonde. ravna. a prema crtezu koji je uradjen na osnovu statickog proracuna kojim je dokazana njegova stabilnost i na kome je prikazana veza radnog poda sa skelom. treba da bude podesena tako da radnici ne podizu teret na visinu vecu od 1.50 m. a na kojima su ranije preduzimane mere zastite na radu ili ranije postavljene skele. Sacinjena je od sveske ili fascikle sa povezanim i numerisanim stranama.

ne smeju imati ispade. 3) krecna jama ogradjuje se cvrstom zastitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogucnost pristupa radnika ivici jame. veca od 3. prskanja i mogucnosti pada smese na druge radnike. 7) kad ispod mesta na kojem se postavlja zastitna ograda postoji mogucnost rada ili kretanja drugih radnika. odrzavanju i opravkama u toku upotrebe.5 cm. Materijal od koga se izradjuje zastitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije. Zastitne ograde: Privremena zastitna ograda (u daljem tekstu: zastitna ograda) postavlja se na mesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost. visine namanje 20 cm od povrs ine poda.) u odvojenim prostorima kruga gradilista. Spustanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima. koja sadrzi prikaz izvodjenja sa redosledom radnih operacija i merama zastite na radu. dokumentacija. odnosno pri radovima kod kojih postoji mogucnost upada u oko sveze mase ili cvrste sitnezi neophodna je upotreba zastitnih naocara. ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje izradjuju se na osnovu projekta sa statickim proracunom i crtezima detalja za izradu sa opisom mera zastite na radu pri montazi i demon tazi. sprovode se i sledece mere zastite na radu: 1) korito za gasenje kreca postavlja se pored krecne jame. Bezbedan pristup obezbedjuje se. upad u dubinu ili zastiti od odredjene opasnosti na terenu. po cijim slobodnim ivicama se postavlja propisana zastitna ograda. cemu se ne sme pristupiti bez naredjenja i uputstva odgovornog radnika. 8) povrsine zastitne ograde treba da su glatke. Predstavlja ugovor o delu kojim se izvodjac radova obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistu. ovog clana mogu da izvode samo osposobljeni i kvalifikovani radnici. Pri radu sa krecom. niti ostre ivice. 2) ispuna ograde postavlja se sa unutrasnje strane stubova. cuvaju se u posebnim suvim pr ostorijama. oknima. odnosno na vec postojecem objektu izvrsi kakve druge gradjevinske radove. sto mora da bude dokazano proracunom i prikazno na crtezima za izvodjenje. dinamicki plan radova 39. Spustanje tezih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima. Ukupna tezina smese i suda ne sme prelaziti 25. pri zidarskim radovima sa kamenom. Bitni elementi ugovora: predmet ugovora cena rok sastavni delovi ugovora: teh. Fabricki i drugi visoki dimnjaci. a u slucaju potrebe spreci pad sa visine. zatim pri pregledima. u koje mora da bude sprecen pristup svima. sa unakrsnim kosim kracima i izmedju njih horizontalnim odmaralistima. 4) kad se za ispunu ograde upotrebljava zicana mreza otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duzu ivicu od 4 cm. Zidarske smese pripremaju se (gasenje kreca. da ne bi doslo do zakacinjanja odece i opreme ili povredjivanja radnika. Zidarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju stetni po zdravlje radnika. 5) krajevi ispune ne smeju se zavrsavati prepustom. montaza gotovih elemenata medjuspratne tavanice. osim radnika koji rade na pripremi smesa. kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaska radnika sa mesta rada pri gradjenju. 2) radnik koji gasi krec u koritu i radnik koji vadi krec iz krecne jame moraju da budu obezbedjeni od pada u krecnu jamu. Sudovi i naprave za rucno prenosenje zidarskih smesa podesavaju se za lak prenos i praznjenje bez prosipanja. levci) ili pomocu transportnih sredstava (transporteri. oblika i tezine materijala. kanalima i slicnim mestima vrsi se pomocu naprava (zljebovi. pod stalnim nadzorom strucnog radnika. sahtovima.dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika na mesta rada. dizalice i dr. Zidanje svodova i lukova. spravljenje maltera i sl. u donjem delu ograda ima punu ivicnu zastitu. a stepeniste se iskljucuje iz upotrebe zaprekama i znacima upozorenja. zatim torkretiranju. Ugovor o građenju. a po ivici radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda. 6) visina zastitne ograde od gazisne povrsine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm. Tehnoekonomski elaborat Je osnovni document ciji je zadatak da tehnoloski i organizaciono definise izvodjenje objekta. Ugovor o gradjenju mora biti zakljucen u pismenij formi. stepenistima jednokrakim ili visekrakim. 5) alat za gasenje i vadjenje kreca izradjuje se sa dugackom drskom. a narucilac se obavezuje da mu za to isplati odredjenu cenu. a kod kruznih precnik ne sme prelaziti 4.0 kg po radniku muskarcu i 15. postavljanja montaznih stepenika i drugih elemenat a izvodi se na osnovu tehnicke dokumentacije. Radove iz stava 1. koja se sastoji od daske postavljene nasatice. rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom opterecenju na rukohvat ograde od najmanj e 300 N po duznom metru. upoznati sa opasnostima koje prete pri izvodjenju tih radova i to uz stalni nadzor strucnog radnika. Pri izvodjenju radova na stemovanju betona. ) zavisno od vrste.0 kg po radniku zeni ili radni ku mladjem od 18 godina. pored ostalih. Sadrzaj tehnoekonomskog elaborata: ugovorna dokumentacija projekat organizacije gradjenja planska kalkulacija . po pravilu i zvan podrucja glavnih prolaza ili drugih proizvodnih placeva. 3) u ispuni ograde jedna dimenzija cistog otvora ne sme da bude veca od 35 cm. 38. odnosno ne smeju imati slobodne krajeve. Zastitna ograda treba da bude izgradjena prema sledecim normativima: 1) dimenzije. kao i vreme i nacin njihovog uklanjanja. 4) mesto rada kraj krecne jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav. Kod svodova i lukova tehnicka dokumentacija sadrzi prikaz montaze skele i oplate. Zastitne ograde koje mogu da budu izlozene nepovoljnijem opterecenju . Za vreme montaze gotovih elemenata ili stepenika obezbedjuje se taj deo objekta i kruga gradilista od prolaska i prisustva lica koja ne ucestvuju u radnom procesu. posebni i drugi uslovi narucioca. radi zastite od prskanja i isparenja iz jame. kao i finanskijski polozaj gradilista kao posebne ekonomske jedinice u odnosu na preduzece kao celinu.0 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaza.

Tenderi i tenderske procedure. Ucesnici: narucilac (drzavni organ. predmer i predracun i graficka dokumentacija). Izbor izvodjaca radova se ostvaruje po zakonski posebno regulisanoj procedure. Nakon odluke priprema se tenderska dokumentacija (uputstva ponudjacu.koja se naziva javna licitacija ili tender. organizacija. pruzanje usluga ili izvodjenje radova). ustanova ili drugi korisnik budzetskih sredstava) i ponudjac (domace ili strano. U postupku javne nabavke primenju se sledeca nacela: nacelo ekonomicnosti i efikasnosti nacelo konkurencije nacelo transparentnosti nacelo jednakosti ponudjaca Vrste tenderskih procedura: otvoreni postupak restriktivni postupak postupak sa pogadjanjem Postupak pokrece narucilac donosenjem odluke u pisanoj formi (sadrzaj odluke: predmet javne nabavke. Tender predstavlja nabavku roba ili usluga. tehnicke specifikacije. ocekivana vrednost i okvirni datumi i rokovi u kojima ce se postupak sprovoditi). ili ustupanje izvodjenja radova. Transparentnost i ravnopravnost postupka je regulisana zakonom o javnim nabavkama.40. . pravno ili fizicko lice koje nudi isporuku dobara. ugovorna dokumentacija.