1. Tehnička dokumentacija (pojam, sadržaj) Teh.

dokumentacija je skup projekata koji se izradjuju radi: utvrdjivanja koncepcije objekta, razrade uslova, nacina izgradnje objekta i za potrebe odrzavanja objekta. Moze da ga izradjuje preduzece, odnosno pravno lice koje je upisano u odgovarajuci registar za izradu tehnicke dokumentacije. Teh. dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant. Sadrzaj: - prethodni radovi - prethodna studija opravdanosti - studija opravdanosti - izrada prethodne studije opravdanosti, odnosno studije opravdanosti - generalni projekat - idejni projekat - glavni projekat - posebne vrste glavnih projekata - izvođački projekat - projekat izvedenog objekta - idejni projekat za građenje objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola 2.Lokacijska dozvola/akt o urbanistickim uslovima. Radi se kada ne postoji vazeci plan detaljne regulacije. Moze se izdati na osnovu urb. plana viseg reda ili prostornog plana. Izdaje ga opstinska/gradska uprava, sem u posebnim slucajevima kada ga izdaje nadlezno Ministarstvo. Ako se lokacijska dozvola odnosi na parcelu koja je u okviru podrucija kulturnog dobra, mora sadrzati i uslove institucije nadlezne za zastitu spomenika kulture. Izdaje se na osnovu Pravilnika o opstim uslovima o parcelaciji i izgradnji, uslovima i postupku izdavanja Akta o urb. uslovim a. Sastavni deo Akta je situacioni plan sa planiranom dispozicijom, visinom, gabaritom i namenom objekta. Sadrzaj: podatci o inestitoru, br i povrsina katastarske parcele, pravila uredjenja, uslove prikljucenja na infrastrukturu, podatke o postojeceim objektima koje treba por usiti, druge uslove u skladu sa posebnim zakonima 3. Sadržaj idejnog projekta. Situacioni plan, crtezi koji odredjuju objekat u prostoru (osnove, preseci, izgledi), namena objekta, tehnicki opis i planirana investiciona vrednost objekta. 4. Sadržaj situacionog rešenja objekta. ? treba proveriti, ovo je san eta, ne mogu da nadjem u skriptama....

Situacioni plan sadrži: 1) dužine pojedinih strana građevinske parcele; 2) visinske kote postojećeg zemljišta i nivelacije; 3) regulacione i građevinske linije i položaj i spratnost objekta; 4) položaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice 5) znak za sever 5. Sadržaj glavnog projekta. Glavni projekat sadrzi: podatke o geotehnickih i druzgih potrebnih istraznih radova razradu tehnicko tehnoloskih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama proracun gradj. konstrukcija, sigurnosti i stabilnosti objekta podatke o potrebnim geodetskim radovima resenje temeljenja objekta tehnicko resenje infrastrukture sa nacinom prikljucenja i uredjenja slobodnih povrsina uslove zastite susednih objekata predmer i predracun radova. 6. Prethodni radovi (šta obuhvataju, zbog čega se rade). Se obavljaju pre pocetka izrade teh. dokumentacije, a vaze za objekte u nadleznosti Ministarstva. Na sonovu njih se izradjuju prethodna studija opravdansoti i studija opravdansoti. Obuhvataju analize i istrazivanje raznih uslova koji su od uticaja na gradnju i koriscenje buduceg objekta, kao i obrnuto, eventualne uticaje objekta na okolinu. 7. Izvođački projekat (šta obuhvata, zbog čega se radi). Obuhvata sve detalje kako treba da se izvede projektovani objekat. Na osnovu izvodjackog projekta se izvodi objekat. 8. Projekat izvedenog objekta (šta obuhvata, kada i zbog čega se radi). To je projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i izradjuje se za potrebe koriscenja, odrzavanja objekta, kao i za pribavljanje upotrebne dozvole. Sadrzi isto sto i glavni projekat uz eventualne unete izmene.

sacinjava se izvestaj. tehničko-tehnoloških karakteristika objekta. Uz prijavu podnosi: glavni projekat sa izvestajem o teh. Investitor je duzan da 8 dana pre pocetka gradjenja izvrsi prijavljivanje pocetka izvodjenja radova organu koji je izdao odobrenje za izgradnju. kontroli odobrenje za izgradnju dokaz o regulisanju placanja naknada za uredjenje gradj. 4) dokaz o uplati administrativne takse. odnosno pravu zakupa na građevinskom zemljištu. poslovni. geotehničkih. kao i dokumentacija utvrđena Zakonom o planiranju i izgradnji. na zahtev investitora koji namerava da gradi. za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole podnosi se glavni projekat u tri primerka sa izveštajem o izvršenoj tehničkoj kontroli. 12. uslova građenja objekta u pogledu primene mera zaštite životne sredine. i to: 1) lokacijska dozvola. a osnovne podatke iz rešenja (o investitoru. odnosno dogradi objekat. energetski. pored pomenute dokumentacije.). normativima. normama kvaliteta. Za objekte od znacaja za Republiku. rokove za pocetak i zavrsetak izgradnje uplatu svih potrebnih taksi projekat pripremnih radova Rok za završetak građenja počinje da teče od dana podnošenja prijave. tehničkotehnoloških i organizacionih rešenja za građenje objekta. rekonstruiše. Teh. Građevinska dozvola (pojam. odnosno autonomna pokrajina podnosi se. . Tehnička kontrola glavnog projekta.kao i medjusobnu uskladjenost svih delova dokumentacije. 3) oznaku lokacije (katastarska parcela) na kojoj se planira izgradnja objekata. od dana podnošenja zahteva. predračunska vrednost objekta i dr. odnosno ime investitora. Stručnom kontrolom proverava se koncepcija objekta naročito sa stanovišta: pogodnosti lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta. objektu. usklađen sa pravilima građenja sadržanim u lokacijskoj dozvoli. Nadležni organ koji je izdao građevinsku dozvolu za izgradnju objekta uručuje dva primerka rešenja investitoru. i izveštaj revizione k omisije. Rok za dostavljanje izveštaja revizione komisije ne može biti duži od 60 dana. Građevinska dozvola se izdaje rešenjem. racionalnosti. drugi primerak dostavlja jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se gradi ob jekat ako je rešenje donelo ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva ili autonomna pokrajina. Ne moze je vrsiti lice koje je ucestvovalo u izradi teh. 10. 3) dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. savremenosti tehničkih rešenja i usklađenosti sa razvojnim programima u toj oblasti. Uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekata. jedan primerak dostavlja inspekciji koja vrši nadzor nad izgradnjom objekta. zahtev sadrži i podatke o planir anim fazama građenja i konačnom roku završetka radova. Prethodna studija opravdanosti i studija opravdansoti podlezu reviziji. lice zaposleno u preduzecu koje je radili teh. Tehnicka kontrola obuhvata narocito uskladjenost sa odobrenjem za izgradnju. Revizionu komisiju obrazuje ministvarstvo nadlezno za poslove gradjenja. saobraćajnih i drugih uslova. roku važnosti građevinske dozvole i dr. industrijski. kontrosle. Građevinska dozvola se izdaje. Prijava početka radova. seizmoloških. saobraćajni. odnosno naziv. kao i da li je postup ljeno u skladu sa izvestajem revizione komisije. 2) dokaz o pravu svojine. koji potpisuje odgovorni izvrsilac teh. kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta. standardima. a ispravnost se potvrdjuje i na glavnom projektu. 2) podatke o objektu čija se građenje dozvoljava (stambeni. spratnosti. u roku od osam dana od dana podnošenja urednog zahteva za izdavanje građevinske dozvole. a zahtev sadrži: 1) poslovno ime. ukupna površina. Predstavlja strucnu kontrolu odredjenog projekta. odnosno kod rekonstrukcije i dogradnje – lokacije na kojoj se objekat nalazi. uticaja na zivotnu sredinu i na susedne objekte.9. zemljista naziv izvodjaca. rokovi).) unosi u spisak – pregled izdatih građevinskih dozvola. obuhvata jos i uskladjenost sa rezultatima prethodnih istrazivanja. sadržaj. Nakon izvrsene kontrole. Troškove revizije projekta snosi investitor. U slučaju da se objekat gradi po delovima koji predstavljaju tehničku i funkcionalnu celinu. broju i datumu rešenja – građevinske dozvole. Reviziona komisija dostavlja investitoru izveštaj sa merama koje se obavezno primenjuju pri izradi glavnog projekta. 11. Revizija projekta. kontrolu glavnog projekta moze da vrsi preduzece koje ispunjava uslove za izradu projektne dokumentacije i k oje odredi investitor. Visinu troškova utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva. gabaritu. 4) podatke o dokumentaciji koja se prilaže uz zahtev. odnosno pravu svojine na objektu. proveru ispravnosti tehnicko tehnoloskih resenja objekta. uskladjenost sa zakonom i drugim propisima. dokumentaciju nit i investitor. dokumentacije. obezbeđenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata.

proveru da li postoje dokazi o kvalitetu materijala.13. i odgovarajucom licencom. Izvođač radova određuje odgovornog izvođača radova koji rukovodi građenjem objekta. odnosno izvođenjem radova (sef gradilista). odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat. u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova. lica koja vrše inspekcijski nadzor. Ako nadležni organ po izvršenoj kontroli utvrdi da postoji odstupanje geodetskog snimka izgrađenih temelja u odnosu na glavni projekat. Izvođač radova podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu. standarda i tehničkih normativa. o nedostacima u tehničkoj dokumentaciji i nastupanju nepredviđenih okolnosti koje su od uticaja na izvođenje radova i primenu tehničke dokumentacije (promena tehničkih propisa. obezbedjenje sigurnosti susednih objekata. rešenjem odredi odgovornog izvođača radova na gradilištu. Stručni nadzor obuhvata: kontrolu da li se građenje vrši prema građevinskoj dozvoli. odnosno ugradjenog materijala da void gradj. sa licencom za projektovanje. lica koja se nalaze na gradilistu i okoline da obezbedi dokaz o kvalitetu izvrsenih radova. 15. 17. obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola. Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Izvođač uz izjavu o završetku izrade temelja prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja. Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. u skladu sa zakonom. pojava podzemnih voda i sl. pojava arheoloških nalazišta. davanje uputstava izvođaču radova. izjavu o završetku izrade temelja. Nadležni organ. Odgovorni izvođač radova (uslovi. dnevnik. Projekat pripremnih radova podleze teh. Odgovorni projektant (uslovi. Tehnički pregled objekta. odnosno smera (gradj. a po potrebi i organ koji vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona.). knjigu i obezbedi knjigu inspekcije da obezbedi merenja i geodetsko osmatranje tla u toku gradjenja da obezbedi objekte i okolinu u slucaju prekida radova da obezbedi na gradilistu ugovor o gradjenju. odgovorn ost za greske u projektu. obezbedjivanje prostora za smestaj materijala. opreme i instalacija koji se ugrađuju. sa nalogom da se započeti radovi obustave do usaglašavanja izgradnje temelja sa glavnim projektom. U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu. u roku od tri dana od dana prijema izjave. Izvođač radova pismeno upozorava investitora. kao i opštinskoj upravi na čijoj se teritoriji gradi objekat. Stručni nadzor u toku građenja objekta. Obaveze sefa gradilista: da izvodi radove na osnovu projekta za koji je izdata gradj. gradj. Odgovorni izvođač radova može biti lice sa stečenim visokim obrazovanjem odgovarajuće struke. da obezbedi nesmetano odijanje saobracaja i zastitu okoline da obezbedi sigurnost objekta. aktiviranje klizišta. dokumentacije (min 2 projekta) i preporukama najmanje dva clana inzenjerske komore. izgradnju privremenih instalacija i postavljanje privremenih objekata za potrebe osoblja na gradilistu. prava i obaveze). saradnju sa projektantom radi obezbeđenja detalja tehnoloških i organizacionih rešenja za izvođenje radova i rešavanje drugi h pitanja koja se pojave u toku izvođenja radova. standarda i normi kvaliteta posle izvršene tehničke kontrole. i prema standardima i normativima da organizuje gradiliste. da stiti interese narucioca. Priprema za građenje (aktivnosti) Obuhvata saniranje terena za nesmetano odvijanje saobracaja i koriscenja terena. kontrolu i proveru kvaliteta izvođenja svih vrsta radova i primenu propisa. prava i obaveze) Moze biti lice sa visokom strucnom spremom odgovarajuce struke. odgovornost za procenu troskova. odnosno smera. kontroli. Obaveze i odgovornosti odgovornog projektanta: da postupa u skaldu sa pravilima struke. Obaveze izvođača radova . inzenjer ili arhitekta). kao i lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole. 14. dozvola. Izvođač radova je dužan da: pre početka radova potpiše glavni projekat. Licencu za odgovornog projektanta moze da stekne lice sa visokom strucnom spremom. glavni projekat i resenje o imenovanju odgovornog izvodjaca radova 16. kontrolu i overu količina izvedenih radova. polozenim strucnim ispitom i najmanje 2 godine radnog iskustva sa strucnim rezultatima na izradi teh. uključujući standarde pristupačnosti. . vrši kontrolu usaglašenosti izgrađenih temelja i o tome izdaje pismenu potvrdu. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta. odnosno prema tehničkoj dokumentaciji po kojoj je izdata građevinska dozvola. 18. odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu. odmah će obavestiti građevinskog inspektora o ovoj činjenici.

Prava i duznosti gradj. Ako se. stabilnosti ili bezbednosti objekta. Inženjerska komora Srbije (licence. uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine. odnosno grad vrsi inspekcijski nadzor nad objektima. uređaja. odnosno njegov deo. inspektora su da proverava: da li lica koja ucestvuju u projektovanju i izgradnji objekta ispunjavaju za to propisane uslove da li se objekat izvodi prema odobrenju za izgradnju i glavnom projektu da li je izvodjac izvrsio sve propisane mere obezbedjenja gradilista. 20. opreme i instalacija. Poslovi koje obavlja komora: utvrdjuje profesionalna prava i duznosti i eticke norme ponasanja clanova utvrdjuje ispunjenost uslova za izdavanje licence odgovornog planera. Ne može se vršiti tehnički pregled objekta ili njegovog dela. kao i sa tehničkim propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova. moze da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad. Odnos gabarita horizontalne projekcije izgrađenog. profilacije. Koriste se spoljasnje mere finalno obradjenih elemenata. Komisija za tehnički pregled. Gradj. Regulaciona linija (pojam. sa oblogama. pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi. 23. odgovornog projektanta i odgovorn og izvodjaca radova organizuje sudove casti za utvrdjivanje profesionalnih standard i normative vodi evidenciju lica sa licencom obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom 21. izgrađen bez građevinske dozvole i glavnog projekta. i ukupne površine građevisnke parcele. merenih u nivou podova svih delova objekta – spoljne mere obodnih zidova (sa oblogama.. komisija za tehnički pregled. Građevinska linija (pojam. ili planiranog objekta. položaj) Je linija koja razdvaja površinu određene javne namene od površina predviđenih za druge javne i ostale namene. Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvolom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio. parapetima i ogradama). Tehnički pregled može se vršiti i uporedo sa izvođenjem radova na zahtev investitora. ni odobriti upotreba ako je objekat. Postoje urbanisticki i gradjevinski inspektor. Uracunavaju se svi delovi objekta cija je svetla visina veca od 1. Osnovana je 2003 godine Zakonom o planiranju i izgradnji. odnosno provere njihovog izvrsavanja..5m. 19. Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada koje ne može biti duže od jedne godine. ako se po završetku izgradnje objekta ne bi mogla izvršiti kontrola izvedenih radova. saobracaja. obračun). izražen u procentima. položaj) Je linija NA. uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja. susednih objekata. odnosno svih radova predviđenih građevinskom dozvolom i glavnim projektom. Upotrebna dozvola. Indeks zauzetosti građevinske parcele(pojam. Inspekcijski nadzor. postrojenja. obračun) . odnosno materijala. . 24. 25. za koje su njihovi nadlezni organi izdali odobrenje za izgradnj u. članstvo. moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija. 22. a u svrhu zastite propisa i zakona. Organizovanje inspekcijskog nadzora je u nadleznosti Ministvarstva za poslove urbanizma i gradjevinarstva. u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po is teku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole. Bruto razvijena građevinska površina (pojam. Opstina. Građevinski inspektor (prava i dužnosti) Poslove gradjevinskog inspektora moze da obavlja diplomirani inzenjer arhitekture ili radjevinarstva sa najmanje dve godine iskustva u struci i polozenim strucnim ispitom. poslovi). radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu. zabranu ili obustavu radova na objektu. IZNAD i ISPOD površine zemlje i vode do koje je dozvoljeno građenje osnovnog gabarita objekta. Ne uzimaju se u obzir ispusti estetske prirode.Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta.. inspektor ima pravo da u odredjenim slucajevima naredi rusenje. okoline i zastitu zivotne sredine da li se na objektu ugradjuju materijali i oprema koji u svemu odgovaraju tehnickim normativima i standardima kvaliteta da li na objektu koji se gradi postoje nedostatci koji ugrozavaju bezbednost samog objekta i okoline da li izvodjac radova vodi gradjevinski dnevnik i knjigu inspekcije na propisan nacin. odgovornog urbanistu.. Zbir površina svih nadzemnih etaža objekta. kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima. 26. u roku od 30 d ana od dana prijema zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta. odnosno po završetku izgradnje dela objekta za koji se može izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom. ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom. Administrativno-strucne i tehnicke poslove oko plaganja strucnog ispita obavlja Inzenjerska komora Srbije.

Ucesnici: investitor. Potpisuje sef gradilista i nadzorni organ. odnosno na jedan list unosi se samo jedna pozicija. odgovorni projektant i nadzor. Moze da sadrzi i skicu sa merama. Odnos (količnik) bruto razvijene građevinske površine izgrađenog ili planiranog objekta i ukupne površine građevisnke parcele.27. na kome se gradi. Gradilište (pojam. kao i sastav brigade (imena radnika i njihovu kvalifikaciju). pozivni Vrste konkursa prema ucesnicima: medjunarodni. povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju. kao i grupisano prema nameni (korisna povrsina. . obračun) Predstavlja ukupnu povrsinu svih prostora izmedju zidova i pregrada. radno vreme angazovana radna snaga i mehanizacija na gradilistu vrsta i kolicina prispelog materijala. obračun). 29. Neto površina objekta (pojam. autor. Shema gradilišta. Gradjevisnki dnevnik obicno vodi sef gradilista ili njegov pomocnik. vremenske prilike. kao i zbir svih neto i gradj. Konkursi iz oblasti arhitekture i urbanizma (vrste. 28. Se vodi u obliku povezane sveske sa dvostruko numerisanim stranama (original i kopija). povrsina pod instalacijama i povrsina za komunikaciju). raspisivac i ziri Vrste konkursa: opsti. vrste. Sadrzi pozicije koje treba uraditi sa normiranim vremenom za taj posao. Zemljište ili objekat. dokumentaciju 34. učesnici). Vodi se na posebnom listu za svaku poziciju. Sluzi kao document na osnovu koga se rade situacije za naplatu radova. Građevinska knjiga. Prikazuju se odvojeno otvoreni i zatvoreni prostori.knjigu. Radni nalog. Indeks izgrađenosti (pojam. postojanje atesta i sertifikata pozicije radova koje se tog dana izvode i sva znacajna zapazanja u vezi sa njima eventualne kontrole izvedenihradova uzorci materijala koji su dostavljeni na kontrolu sa propisanim oznakama eventualne greske i nedostatke u tehnickoj dokumentaciji i sve ostale nepredvidjene okolnosti koje su od znacaja za tok izvod jenja radova podatke o izvrsenim inspekcijskim pregledima i nalazima inspektora eventualne promene koje se odnose na izmene prostornog i funkcionalnog obuhvata gradilista. odnosno izvode radovi na održavanju objekta 32. Obracunski nacrti su prateca dokumentacija uz gradj. personalne promene u rukovodjenju Nadzorni organ u dnevnik unosi podatke koji se odnose na: kvalitet izvrsenja pojedinih radova kvalit materijala i da li postoji sertfikat izvrsene parcijalne preglede radova koji se kasnije ne mogu kontrolisati visak ugovorenih odnosno naknadnih radova dopunska objasnjenja vezana za teh. U svakom projektu se moraju prikazati: neto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi gradjevinska bruto povrsina / za svaku etazu na toj osnovi. opsti sa pozivom. Sadrzi kopije osnova sa upisanim tacnim merama na licu mesta is vim izmenama. cene i ukupna suma. bruto na posebnom listu 30. Tu spadaju korisna povrsina. posebno obeleženo. a pravo upisivanja svojih zapazanja imaju jos i nadzorni organ. Predstavlja interni document izvodjaca. Ako je veci broj sadrzaja mogu se koristiti simboli sa tumacenjima u legendi. Prikazivanje površina u projektu. Sluzi za odredjivanje radnog zadatka jednoj brigade od strane sefa (poslovodje). nacionalni. teritorijalno ograniceni Vrste konkursa prema zadatku: anketni-programski i projektni Vrste konkursa prema obliku: jednostepeni i dvostepeni Vrste konkursa prema nacinu predaje rada: anonimni i neanonimni 31. U knjigu se upisuju mere izm erene na licu mesta. U dnevnik se svakodnevno upisuju: datum. Prikazuju se posebno povrsine za svaku etazu. pomoćni objekti). Shema uredjenja gradilista predstavlja graficki prikaz svih planiranih objekata pripremnih radova potrenbih za grdajenje objekta. rekonstruiše ili uklanja objekat. 35. Građevinski dnevnik. proizvodjac. Sluzi za obracun izvedenih radova. 33. pocetak angazovanja podizvodjaca za pojedine radove. Osnovna svrha je da se izvrsi sto povoljniji razmestaj svih objekata i kapaciteta.

Mere zaštite na radu pri izvođenju građevinskih radova (radovi na visini. Radovi na visini: Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeci oslonce na visini 3. Zidarski materijali koji se odlazu. radnici koji opsluzuju moraju da se udalje na rastojanje vece od domasaja najviseg elementa u slucaju preturanja ili pada sa visine i mora da se obezbedi da se i ostala lica ne nadju u ovoj opasnoj zoni. prolazi. skela. kofa i slicnih sudova neposredno u otvor bubnja. prilazi i druge pomocne konstrukcije. a prema crtezu koji je uradjen na osnovu statickog proracuna kojim je dokazana njegova stabilnost i na kome je prikazana veza radnog poda sa skelom. Skladiste gradjevinskih materijala slozenih na paletama postavlja se na takvoj udaljenosti od prolaza i saobracajnica da u slucaju rusenja slozaja ne budu ugrozeni prolaznici i saobracaj i obezbedjeno je od pristupa lica koja ne rade na skladistu. 3) skelu na koju se postavlja radni pod sa zastitnom ogradom. cime potvrdjuje da je upoznat sa nalozima izdatim odstarne isnpektora. Na pocetku su upisani osnovni podatci o objektu i gradilistu: naziv objekta i mesto gradjnje. zaštitne ograde) Primenjuje se Pravilnik o zastiti na radu pri izvodjenju gradjevinskih radova. malter i dr. dok je bubanj mesalice u pokretu. trake. ciscenja i drugih radova.50 m. treba da bude podesena tako da radnici ne podizu teret na visinu vecu od 1. Pri podizanju. zatim se obavljaju popravke i . a cije je koriscenje odobreno zapisnikom komisije koja je izvrsila pregled i prijem pre pocetka upotrebe. a duzan je da potpies i sef gradilista. svoja zapazanja i oce ne. naziv inv estitora i izvodjaca. kao i eventualne naloge o preduzimanju mera izvodjacu radova. stepenice i sl. uskladistavaju se na posebno pripremljenoj podlozi koja je horizontalna. Materijal za zidanje (opeka. prenosu i prevozu slobodno slozenih (nisu osigurani korpama. a ispred uglova se postavlja posebna zastita od ukrstenih dasaka ili zastitnih ograda. prenose i prevoze na paletama. staze na terenu ili radni podovi na skelama i radnim platformama sa kojih se vrsi zidanje i prenosi ili prevozi zidarski materijal i alat. zastitne konstrukcije. a na kojima su ranije preduzimane mere zastite na radu ili ranije postavljene skele. Ostavljanje materijala i drugih sredstava za rad na mestima koja za to nisu odredjena. Rad na visini radnik obavlja uz primenu sredstava zastite na radu. medjuspratna konstrukcija. Knjigu inspekcije duzan je da obezbedi izvodjac radova i da ona stalno bude na gradilistu. uz radno mesto zidara. beton). zidarski radovi. na zice se postavljaju u odgovarajucim razmacima obojena upozorenja ili druge uocljive oznake. pre pocetka radova se pregled aju zatecene mere zastite i zastitne konstrukcije. Prilazi. zabranjeno je. Moze se koristiti zastita (sklopke. zateceno stanje na gradilistu. zabranjen je. Cvrstom podlogom smatra se podloga cije su deformacije pod opterecenjem koje se na nju prenosi u procesu rada zanemarljivih velicina i nemaju znacaja za stabilnost na nju oslonjenih konstrukcija ili uredjaja. ravna. nulovanje i sl. Ako zidarski radovi treba da otpocnu na mestima na kojima je doslo do vremenskog prekida rada. zatim cvrstu konstrukciju da bez deformacija mogu da prenesu opterecenje od slozaja na podlogu i prilagodjene su uredjaju za transport tako da se podizanje. 2) radni pod izveden u skladu sa propisima. Pri postavljanju profila i obelezavanju pravaca zidova pomocu zica ili osiguranja uglova pomocu letvi. stekli znanje i proverili licne sposobnosti za obavljanje ovih poslova. 1) . dok je uredjaj ukljucen i dok korpa nije osigurana od iznenadnog kretanja.). prenos i prevoz paleta moze jednostavno i lako obaviti. 3) udaranje cvrstim predmetima po delovima mesalice. ako nije sprovedena propisna zastita od udara elektricne struje. Sacinjena je od sveske ili fascikle sa povezanim i numerisanim stranama.). a ako to nije moguce moraju metalni delovi mesalice da se obezbede pomocu zastitnog uzemljivaca (sonde. izvode se tako da njima bez smetnji i bezbedno mogu da se krecu radnici koji zidaju i radnici koji istovremeno prenose ili prevoze zidarski materijal ili alat. Podloga po kojoj se krecu radnici pri opsluzivanju mesalice.). a kod kratkotrajnih radova najvise do 1. Kod mesalica sa korpom za podizanje smese. Svaki upsi inspektor overava svojim potpisom. Pri masinskom spravljanju zidarskih smesa (malter. Knjiga građevinske inspekcije. kao i zarada radnika. ociscena i ima dovoljnu cvrstocu da ne dodje do krivljenja i slaganja pod tezinom slozaja. Ukljucivanje mesalice na elektricni pogon. Nadlezni inspektor tokom posete gradilistu u knjigu upisuje datum izvrsenog pregleda. Zidarski radovi: Zidanje zidova izvodi se najvise do visine 150 cm od podloge na kojoj radnik stoji. Rad na visini mogu obavljati samo iskusni radnici koji su u svom prethodnom radu. izvedenu prema projektu skele. kose rampe. 36. prilaz radnika prostoru kretanja korpe. mora da bude ravnomerno i stabilno slozen prema u putstvima koje izdaje odgovorni radnik o nacinu i velicini opterecivanja podloge (tlo. Radovi na visini izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji i tehnologiji izvodjenja sa merama zastite na radu. blokovi. zabranjeno je. 2) ubacivanje u otvor predmeta i alata pridrzavanih rukom.) obliznjeg objekta sa kojeg se vrsi napajanje. koju ob ezbedjuje izvodjac radova. ploce i sl. Radnim prostorom zasticenim od pada sa visine smatra se prostor koji istovremeno ima: 1) po slobodnim ivicama radnog poda (ivica udaljena vise od 20 cm od vertikalnog zida objekta ili slicne prepreke koja u potpunosti stiti od pada preko ivice u okolni prostor) postavljenu propisanu zastitnu ogradu.0 m i vise od cvrste podloge pri cemu radni prostor nije zast icen od pada sa visine. radna platforma i sl. Kad se zbog potreba procesa rada zaviruje u bubanj koriste se zastitne naocare. postepeno od malih ka vecim visinama. Rad na visini moze se obavljati samo uz neposredan i stalni nadzor strucnog radnika odredjenog resenjem direktora preduzeca ili privatnog poslodavca za poslove vrsenja nadzora nad radom radnika.Na osnovu radnog naloga se obracunava ucinak cele brigade.3) ovog stava ili za manje visine pomocu nekog od jednostavnijihpropisanih prilaza (penjalice sa ledjobranom. ime sefa gradilista i nadzornog organa. ramovima ili na neki drugi nacin) materijala na paletama.) sa koje se vrsi zidanje.20 m. 4) pristup etazama skele na kojima rade radnici obezbedjen pomocu stepenista izvedenog u skladu sa odredbama iz tac. radi praznjenja. odgrtanja. 37. zabranjeno je: 1) rucno usipavanje sastavnih delova smese iz vreca. Palete imaju potrebnu povrsinu da se slozaj moze stabilno da slozi.

Bezbedan pristup obezbedjuje se. upad u dubinu ili zastiti od odredjene opasnosti na terenu. Sadrzaj tehnoekonomskog elaborata: ugovorna dokumentacija projekat organizacije gradjenja planska kalkulacija . u koje mora da bude sprecen pristup svima. Spustanje zidarskih materijala za zidanje u iskopima. sto mora da bude dokazano proracunom i prikazno na crtezima za izvodjenje. odnosno ne smeju imati slobodne krajeve. sa unakrsnim kosim kracima i izmedju njih horizontalnim odmaralistima. Zastitne ograde koje mogu da budu izlozene nepovoljnijem opterecenju . kao i finanskijski polozaj gradilista kao posebne ekonomske jedinice u odnosu na preduzece kao celinu. odnosno na vec postojecem objektu izvrsi kakve druge gradjevinske radove. 38. stepenistima jednokrakim ili visekrakim. montaza gotovih elemenata medjuspratne tavanice. dokumentacija. Pri radu sa krecom. niti ostre ivice. Zastitne ograde: Privremena zastitna ograda (u daljem tekstu: zastitna ograda) postavlja se na mesta rada i kretanja radnika da upozori na opasnost. 7) kad ispod mesta na kojem se postavlja zastitna ograda postoji mogucnost rada ili kretanja drugih radnika. prskanja i mogucnosti pada smese na druge radnike. 5) krajevi ispune ne smeju se zavrsavati prepustom. Ukupna tezina smese i suda ne sme prelaziti 25. Sudovi i naprave za rucno prenosenje zidarskih smesa podesavaju se za lak prenos i praznjenje bez prosipanja. Bitni elementi ugovora: predmet ugovora cena rok sastavni delovi ugovora: teh. Zidarske smese pripremaju se (gasenje kreca. pored ostalih. sahtovima. odrzavanju i opravkama u toku upotrebe. 2) ispuna ograde postavlja se sa unutrasnje strane stubova. odnosno pri radovima kod kojih postoji mogucnost upada u oko sveze mase ili cvrste sitnezi neophodna je upotreba zastitnih naocara. a stepeniste se iskljucuje iz upotrebe zaprekama i znacima upozorenja. ne smeju imati ispade. 6) visina zastitne ograde od gazisne povrsine do gornje ivice rukohvata ne sme biti manja od 100 cm. spravljenje maltera i sl. zatim torkretiranju.5 cm. 4) kad se za ispunu ograde upotrebljava zicana mreza otvori kvadratnih okaca ne smeju imati duzu ivicu od 4 cm. Za vreme montaze gotovih elemenata ili stepenika obezbedjuje se taj deo objekta i kruga gradilista od prolaska i prisustva lica koja ne ucestvuju u radnom procesu. a po ivici radnog poda postavlja se propisana zastitna ograda. 4) mesto rada kraj krecne jame mora da ima radni pod koji ne sme da bude klizav.) u odvojenim prostorima kruga gradilista.0 kg po radniku zeni ili radni ku mladjem od 18 godina. Kod svodova i lukova tehnicka dokumentacija sadrzi prikaz montaze skele i oplate. upoznati sa opasnostima koje prete pri izvodjenju tih radova i to uz stalni nadzor strucnog radnika. Spustanje tezih tereta obavljaju radnici osposobljeni za bezbedan rad pri takvim poslovima. veca od 3. a u slucaju potrebe spreci pad sa visine. sprovode se i sledece mere zastite na radu: 1) korito za gasenje kreca postavlja se pored krecne jame. kao i svi objekti ili konstrukcije kod kojih je visina penjanja ili silaska radnika sa mesta rada pri gradjenju. visine namanje 20 cm od povrs ine poda. Zidanje svodova i lukova. 2) radnik koji gasi krec u koritu i radnik koji vadi krec iz krecne jame moraju da budu obezbedjeni od pada u krecnu jamu. posebni i drugi uslovi narucioca. po cijim slobodnim ivicama se postavlja propisana zastitna ograda. ) zavisno od vrste. pri zidarskim radovima sa kamenom. Radove iz stava 1. levci) ili pomocu transportnih sredstava (transporteri. koja se sastoji od daske postavljene nasatice. Zidarski materijali koji u dodiru sa vlagom postaju stetni po zdravlje radnika. oknima. Tehnoekonomski elaborat Je osnovni document ciji je zadatak da tehnoloski i organizaciono definise izvodjenje objekta. pod stalnim nadzorom strucnog radnika. po pravilu i zvan podrucja glavnih prolaza ili drugih proizvodnih placeva. Predstavlja ugovor o delu kojim se izvodjac radova obavezuje da prema odredjenom projektu sagradi u ugovorenom roku odredjenu gradjevinu na odredjenom zemljistu. dinamicki plan radova 39. cuvaju se u posebnim suvim pr ostorijama. oblika i tezine materijala. 3) krecna jama ogradjuje se cvrstom zastitnom ogradom sa onih strana odakle postoji mogucnost pristupa radnika ivici jame. u donjem delu ograda ima punu ivicnu zastitu.0 m moraju da imaju bezbedan pristup od podloge do radnih etaza. kao i vreme i nacin njihovog uklanjanja. zatim pri pregledima.dopune i tek onda odobrava ulazak zidarskih radnika na mesta rada. kanalima i slicnim mestima vrsi se pomocu naprava (zljebovi. Ugovor o građenju. Materijal od koga se izradjuje zastitna ograda mora da odgovara propisima o materijalima za konstrukcije. 3) u ispuni ograde jedna dimenzija cistog otvora ne sme da bude veca od 35 cm. koja sadrzi prikaz izvodjenja sa redosledom radnih operacija i merama zastite na radu. postavljanja montaznih stepenika i drugih elemenat a izvodi se na osnovu tehnicke dokumentacije. osim radnika koji rade na pripremi smesa. a narucilac se obavezuje da mu za to isplati odredjenu cenu. Zastitna ograda treba da bude izgradjena prema sledecim normativima: 1) dimenzije. dizalice i dr.0 kg po radniku muskarcu i 15. radi zastite od prskanja i isparenja iz jame. cemu se ne sme pristupiti bez naredjenja i uputstva odgovornog radnika. Ugovor o gradjenju mora biti zakljucen u pismenij formi. ovog clana mogu da izvode samo osposobljeni i kvalifikovani radnici. 5) alat za gasenje i vadjenje kreca izradjuje se sa dugackom drskom. ili koje imaju posebne namene ili posebne uslove za postavljanje izradjuju se na osnovu projekta sa statickim proracunom i crtezima detalja za izradu sa opisom mera zastite na radu pri montazi i demon tazi. da ne bi doslo do zakacinjanja odece i opreme ili povredjivanja radnika. rastojanja i veze elemenata ograde moraju da odgovaraju horizontalnom opterecenju na rukohvat ograde od najmanj e 300 N po duznom metru. 8) povrsine zastitne ograde treba da su glatke. a kod kruznih precnik ne sme prelaziti 4. Fabricki i drugi visoki dimnjaci. Pri izvodjenju radova na stemovanju betona.

Tender predstavlja nabavku roba ili usluga. Ucesnici: narucilac (drzavni organ. tehnicke specifikacije. Tenderi i tenderske procedure. organizacija. Izbor izvodjaca radova se ostvaruje po zakonski posebno regulisanoj procedure.40. ustanova ili drugi korisnik budzetskih sredstava) i ponudjac (domace ili strano. Nakon odluke priprema se tenderska dokumentacija (uputstva ponudjacu. ugovorna dokumentacija. predmer i predracun i graficka dokumentacija). U postupku javne nabavke primenju se sledeca nacela: nacelo ekonomicnosti i efikasnosti nacelo konkurencije nacelo transparentnosti nacelo jednakosti ponudjaca Vrste tenderskih procedura: otvoreni postupak restriktivni postupak postupak sa pogadjanjem Postupak pokrece narucilac donosenjem odluke u pisanoj formi (sadrzaj odluke: predmet javne nabavke.koja se naziva javna licitacija ili tender. pruzanje usluga ili izvodjenje radova). ocekivana vrednost i okvirni datumi i rokovi u kojima ce se postupak sprovoditi). ili ustupanje izvodjenja radova. . pravno ili fizicko lice koje nudi isporuku dobara. Transparentnost i ravnopravnost postupka je regulisana zakonom o javnim nabavkama.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful