PREDMET SOCIJALNE PSIHOLOGIJE:

Socijalna psihologija kao posebna empirijska psiholoska disciplina se formira te

k 20-ih
godina XX veka.
Najopstije receno,njen predmet je proucavanje drustvenog ponasanja ljudi!!Ali,iz
razom
drustveno ponasanje predmet socijalne psihologije nije dovoljno jasno odredjen.Ces
to
se navodi da drustveno ponasanje proucavaju razne od drustvenih nauka.
U nastojanju da se jasnije odredi predmet proucavanja socijalne psihologije isti
ce se da
taj predmet cini ponasanje pojedinaca u drustvu,u drustvenom kontekstu ili u
drustvenoj situaciji!!!Naglasak se stavlja na pojam pojedinac .
Zeli se istaci da se socijalna psihologija uvek interesuje za individue,pojedinc
e,njihove
dozivljaje i postupke;a ne za drustvo i drustvene institucije u celini niti za r
ezultate
zajednickog drustvenog zivota.
# SHVATANJA LAIKA: * ponasanje ljudi u masi
* proucavanje agresivnog ponasanja ljudi
* proucavanje misljenja i uverenja ljudi o raznim drustveno
vaznim pitanjima
. Pojam SOCIJALNE SITUACIJE obuhvata druge osobe,grupe ljudi,ustanove i
organizacije koje postoje u drustvu,proizvode drustvenog zivota i rada ljudi kak
o
materijalne(naselja,putevi ) tako i nematerijalne(jezik,umetnost,kultura ).
3 moguca odnosa izmedju pojedinaca i socijalne situacije:
a) Neposredne interakcija kako izmedju pojedinaca tako i izmedju grupa
b) Uticaj socijalnih situacija na ponasanje ljudi i njihove psihicke f-je i osob
ine
c) Uticaj psihickih karakteristika ljudi na socijalne situacije i drustvena zbiv
anja
PROBLEMI IZUCAVANJA:
I) PROUCAVANJE RAZLICITIH VIDOVA NEPOSREDNE INTERAKCIJE LJUDI

1) Proucavanje komuniciranja medju ljudima

2) Izucavanje opazanja i ocenjivanja drugih osoba i njihovih osobina
3) Proucavanje tzv.interpersonalne privlacnosti
4) Proucavanje ponasanja ljudi u struktuiranoj i u nestruktuiranoj grupi

II) PROUCAVANJE DELOVANJA RAZLICITIH SOCIJALNIH FAKTORA NA

OPAZANJE,MISLJENJE,MOTIVACIJU I CELOKUPNU LICNOST
1) Proucavanje procesa socijalnog ucenja putem kojih se ostvaruje socijalizacij
a
2) Proucavanje delovanja pojedinih drustvenih cinilaca na promene u ponasanju
pojedinaca
3) Proucavanje posledica delovanja socijalnih faktora na psihicke f-je coveka i
na
njegovu licnost u celini
4) Proucavanje socijalne motivacije ljudi
5) Proucavanje formiranja,menjanja i delovanja socijalnih stavova i vrednosti
III) PITANJA O ULOZI POJEDINIH PSIHICKIH F-JA I POSEBNO LICNOSTI I
NJENIH OSOBINA NA
DRUSTVENE POJAVE I DRUSTVENO ZBIVANJE
1) Proucavanje politickog ponasanja
2) Javljanje delikventnog i devijantnog ponasanja
3) Psihologija medjunarodnog ponasanja
4) Proucavanje uloge psiholoskih cinilaca u ekonomskom zivotu
DEFINICIJE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE:
*Opisna definicija: naucna disciplina koja proucava uticaj socijalnih cinilaca n
a
ponasanje pojedinaca,njihovo
ponasanje kada su u neposrednoj interakciji,kao i ulogu psiholoskih karakterist
ika ljudi
u drustvenom zbivanju.
* Veoma cesto se socijalna psihologija odredjuje kao naucni studij o tome kako l
judi
uticu jedan na drugoga.
FLOYD ALLPORT: Grana psiholoske nauke koja se bavi proucavanjem ponasanja
pojedinaca u multiindividualnim i
kolektivnim situacijama ! ! !
BARANOV: Izucavanje psihicke aktivnosti ljudi u kolektivu i masi,a koje se javlj
aju na
osnovu medjudejstva licnosti
Ovakve definicije su preuske!!!Zanemaruju: a) Probleme socijalizacije
b) Probleme delovanja psiholoskih cinilaca
na drustvene pojave
G.ALLPORT: Predmet socijalne psihologije je proucavanje socijalne prirode pojedi
nca sa
glavnim ciljem da se razume
i objasni kako na misao,osecanje i ponasanje pojedinaca utice
aktuelno,zamisljeno ili implicitno
prisustvo drugih ljudi!!!
Time sto navodi ne samo aktuelno prisustvo dugih ljudi nego i implicitno i zamis
ljeno
njihovo prisustvo,
ova definicija ne ogranicava predmet socijalne psihologije na izucavanje aktueln
e
interakcije medju ljudima!!
SHERIF: Predmet socijalne psihologije je naucni studij neposrednog iskustva i po
nasanja
ljudi u odnosu na socijalnu
situaciju ! ! !
Ova definicija je najpogodnija iz nekoliko razloga:
a) Ukazuje da je neophodno izucavati ne samo postupke ljudi nego i ono sto doziv
ljavaju
b) Ne ogranicava se na proucavanje neposredne interakcije ljudi nego zahteva
proucavanje ponasanja i iskustva u
odnosu na socijalnu situaciju
c) Formulacijom u odnosu na socijalnu situaciju dozvoljava tumacenje da je predmet
socijalne psihologije,pored
proucavanja interakcije ljudi,i proucavanje uticaja socijalnih faktora na ponas
anje
pojedinaca,kao i proucavanje
uticaja ljudi i njihovih psihickih karakteristika na drustvene pojave i drustve
na
zbivanja.
SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I OPSTA PSIHOLOGIJA:
Veza izmedju opste i socijalne psihologije je neosporna.Ali o tome kakav je odno
s
izmedju opste i socijalne psihologije postoje razlicita misljenja.
HAL: Opsta psihologija otkriva osnovne zakonitosti psihickog zivota,a socijalna
psihologija te opste vazece zakonitosti primenjuje na probleme kojima se ona bav
i.Da bi
se otkrile opste zakonitosti socijalnog ponasanja coveka,dovoljno je primeniti s
aznanja
opste psihologije.Opsta psihologija otkriva opste principe ponasanja,a socijalna
psihologija te principe ekstrapolira na odredjene probleme kojima se bavi.
A : istice da je nemoguce upoznati principe ljudskog ponasanja ako se ne proucava
i
odnos izmedju pojedinaca i drugih ljudi,ako se zakljucci donose samo na osnovu
posmatranja odnosa coveka i fizicke dra i.Socijalna psihologija nije prosta primen
a
principa opste psihologije ili deo opste psihologije.
. Opsta psihologija proucava one procese kod kojih socijalni faktori nisu
odlucujuci,iako imaju ulogu i treba ih
uzimati u obzir;a socijalna psihologija proucava one fenomene kod kojih su soci
jalni
faktori odlucujuci ! ! !
*** Razlozi zbog kojih je socijalna psihologija samostalna psiholoska disciplina
:
a) Postoji cela oblast pojava kojima se opsta psihologija ne bavi (npr. ponasan
je
pojedinaca u grupi)
b) Socijalna psihologija ima posebne naucne postupke stvorene radi izucavanja
socijalno-psiholoskih pojava
c) Orijentacija socijalne psihologije je drukcija od orijentacije opste psiholo
gije cak i
onda kada izucavaju iste
psihicke aktivnosti:
opsta psihologija se bavi izucavanjem psihickih procesa uopste,posmatrajuci ih
apstraktno i izucavajuci ih u
odnosu na fizicke objekte
socijalna psihologija izucava psihicke procese s obziroma na socijalnu situacij
u
SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I SOCIOLOGIJA:
Razlika izmedju socijalne psihologije i sociologije je u tome sa kog aspekta pos
matraju
pojave!!!
KLAJNBERG ilustruje razliku izmedju socijalne psihologije i sociologije na prime
ru
proucavanja gangova:

*Socilog se interesuje za ekonomske i druge socijalne uzroke koji su

doveli do formiranja ganga,za
odnose ganga prema raznim socijalnim institucijama,za efekat
delovanja ganga na zajednicu.
* Socijalni psiholog-njega interesuju psiholoske karakteristike pojedinca i
ganga u celini,licni stavovi
pojedinaca,kao i stavovi karakteristicni za ceo gang,zivotne
istorije pojedinih clanova
1) Socilogija obraca paznju na grupu u celini
Socijalna psihologija obraca paznju na psihicke momente u vezi sa grupom(stavov
e
,crte licnosti )
2) Sociolog proucavajuci grupu trazi ono sto je slicno i jednako u ljudskom pona
sanju
Socijalni psiholog ukazuje na individualne razlike i nastoji da ih protumaci
3) Socilog se zadrzava na sadrzajima ponasanja clanova grupe,na sadrzajima drust
venih
normi
Socijalno psiholog obraca paznju na procese,na to kako dolazi do odredjenog
ponasanja i formiranja odredjenih
shvatanja
SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA:
ANTROPOLOGIJA= nauka o coveku
FIZICKA ANTROPOLOGIJA = deo antropologije koji proucava telesne karakteristike
clanova drustva
SOCIJALNA ANTROPOLOGIJA= deo antropologije koji proucava pojedine oblike i
proizvode drustvenog zivota
KULTURNA ANTROPOLOGIJA= bavi se proucavanjem kulture primitivnih
drustava,nerazvijenih naroda i plemena
ANTROPOLOGIJA VS SOCIJALNA
PSIHOLOLGIJA
interesuje se za karakteristicne nacinepsihicke procese i aktivnost
organizovanja zivota u razlicitim
pojedinaca,pripadnika tih zajednica
drustvenim zajednicama
interesuje se za
3 PERIODA U RAZVITKU SOCIJALNE PSIHOLOGIJE:
I) OD ANTICKIH VREMENA DO POLOVINE XIX VEKA
To je prvi period u kojem socijalna psihologija ne postoji kao posebna ni teorij
ska ni
empirijska disciplina.Pojedini
socijalno-psiholoski problemi se pretresaju uu okviru filozofije.Ne vrse se sis
tematska
ispitivanja.Socijalna
psihologija u tom periodu ne postoji kao pposebna ni teorijska ni empirijska
disciplina.
II) OD DRUGE POLOVINE XIX VEKA DO 20-ih GODINA XX VEKA
Problemi socijalne psihologije tretiraju se posebno,odvojeno od drugih
problema.Postoji socijalna psihologija kao
teorijska disciplina,ali ne postoji kao empirijska.
III) POCETAK XX VEKA
To je period u kome se socijalna psihologija konstruise kao posebna empirijska
nauka
sa fiksiranim predmetom i
razvijenim metodama i tehnikama.
PLATON smatra da drustvo nastaje i postoji jer ljudi sami sebi nisu dovoljni.Pot
rebna
je organizovana aktivnost veceg broja ljudi da bi se mogli odrzati!!!Van drustva
pojedinci ne bi mogli zadovoljiti ni svoje osnovne potrebe.Zato ljudi stvaraju
drustvo(drzavu) i zato ga odrzavaju.Drzave mogu biti dobre i lose.To zavisi,pre
svega,od
toga kakvi su ljudi koji drzavaom upravljaju.
ARISTOTEL ljudi zive u drustvu zbog toga sto po svojoj prirodi teze za drustveni
m
zivotom,sto su drustvena bica!!
I on,kao i Platon,navodi da je drustvo neophodno da bi se ljudi odrzali.Najsposo
bniji
treba da upravljaju drustvom.Vecina ljudi je po prirodi lenja i glupa,i bliza zi
votinjama
nego bozanstvu.Sve ljude je moguce i potrebno vaspitavati za drustveni zivot.
HOBS smatra da ljudi zive u drustvu jer je to neophodno za njihovo odrzanje!
Drustveni zivot ne proizilazi iz prirode coveka!!!Drustveni zivot je nasilje nad
ljudima!!!
Covek je po prirodi samoziv i sebican.Smatra da je izvor drustvenih teskoca i dr
ustvenog
zla u rdjavoj prirodi ljudi.
Ljudi su u stalnom medjusobnom ratu.Da taj rat svih protiv svih ne bi doveo do p
ropasti
svih ljudi,oni se udruzuju i stvaraju drzavu.
RUSO istice da do drustvenog zivota dolazi jer spoljni uzroci(oskudica,napad
neprijatelja) nagone ljude na to!!!
Iznosi shvatanje slicno Hobsovom da zivot u drustvu nije prirodno stanje
coveka.Ali,Ruso nema takvo rdjavo misljenje o prirodi coveka kao Hobs.
Po Rusou,covek po prirodi nije rdjav!!!Stvaranjem drustva covek se menja i stice
osobine
koje se mogu oznaciti bilo kao dobre bilo kao rdjave.Drustveni zivot odlucno men
ja
coveka jerk ad se menja drustvo menjaju se covek i njegove osobine.Ruso smatra d
a je
izvor rdjavih osobina ljudi u rdjavom drustvu.Istice da treba menjati drustveni
system,a
time ce se menjati i ljudi.
BENTAM razvio je HEDONISTICKU TEORIJU!
Osnovna pokretacka snaga coveka je teznja za postizanjem zadovoljstva i
nastojanje da se izbegne bol!!!
Covek ocenjuje sta ce mu doneti vise zadovoljstva,a manje nevolje.On se odrice
neposrednog uzitka da bi izbegao kasniju neprijatnost ili postigao vece i trajni
je
zadovoljstvo u buducnosti.
~ Hedonisticku koncepciju mnogi kritikuju ukazujuci na to da se celokupno ljudsk
o
ponasanje ne moze objasiti teznjom za zadovoljstvom.Veci broj autora ukazuje na
to,da
pored sebicnosti kao podsticaja aktivnosti,postoji i ljubav prema drugim
ljudima,simpatija za druge kao snaga koja pokrece ljude.Osim teznje za licnim
zadovoljstvom,postoji i spremnost ljudi da se uduze sa drugim ljudima i da im po
mazu.
SHVATANJA EVOLUCIONISTA:
Osnovna ideja: oblici drustvenog ponasanja ljudi se menjaju i u razlicitim drust
venim
uslovima su razliciti!!!
DARVIN objasnjavajuci covekov drustveni razvitak naglasava dva procesa: a) proce
s
kooperacije
b) proces
simpatije
On je smatrao da su ova dva momenta bitna za drustveni zivot.Smatra da razvitak
coveka
zavisi,pre svega,od selekcije u psiholoskom i socijalnom smislu.Afirmisace se ii
steci
polozaj i ugled u drustvu oni ljudi koji razvijaju osobine koje ce odgovarati dr
ustvenim
potrebama i koji unapredjuju drustveni zivot ljudi.
SPESER iznosi da je zivot process stalnog prilagodjavanja unutrasnjih uslova
pojedinaca spoljasnjim uslovima sredine.I on upotrebljava pojam simpatije za obj
asnjenje
socijalnog ponasanja coveka!Drustvo se formira na bazi seksualnog instinkta koji
dovodi
do stvaranja porodice koja je osnovna jedinica drustva.U osnovi porodice je simp
atija i
saradnja.
SHVATANJA KOJA NAGLASAVAJU NADINDIVIDUALNU
SVEST:
DIRKEM je smatrao da postoje 2 svesti: a) Individualna b) Kolektivna
Ljudi u drustvenoj zajednici imaju odredjene ideje,misli,praksu,iskustvo.Te idej
e imaju
neku vrstu samostalne egzistencije,nezavisne od individualne.On ove ideje naziva
grupna
svest jer predstavljaju misli i osecanja grupe.
Kolektivne ideje predstavljaju snagu koja prisiljava pojedinca na odredjeno
ponasanje.Kolektivnu svest upoznajemo na osnovu kolektivnih,drustvenih
manifestacija:pravnog sistema drustva,njegovih moralnih normi
Drugi pojam kojim Dirkem operise je solidarnost.Po njemu je solidarnost jedna od
osnovnih drustvenih snaga.
LAZARUS i TAJNTAL uvode pojam «narodnog duha».Pod njime
podrazumevaju slicnu svest mnogih pojedinaca!Objektivizacija narodnog duha je
folklor,jezik,moral,misljenje.Jezik i obicaji su osnovne manifestacije narodnog
duha.
Smatraju se osnivacima etnopsihologije.
VUNT smatra da treba razlikovati dve grane psihologije: a) fiziolosku psihologij
u b)
psihologiju naroda
Psihologija naroda bi obuhvatala,po njemu,proucavanje svih vi ih mentalnih
procesa.Istice vaznost socijalnih faktora za vise mentalne procese.Naglasava pos
ebno
ulogu triju socijalnih faktora:jezika,motiva i obicaja.Da bi prikazao vise menta
lne
procese,on proucava ta tri socijalna momenta.
SHVATANJA KOJA NAGLASAVAJU IMITACIJU I
SUGESTIJU:
TARD isticao je da je osnovni socijalni proces-proces imitacije. Istice 3 zakona

imitacije:
* Zakon silaska socijalno nize klase podrazavaju socijalno vise klase.Ono sto se
dogadja u centru,imitira se na
periferiji (npr.moda)
* Zakon geometrijska progresije pojedine pojave socijalnog zivota se sire
geometrijskom progresijom. (npr.glasine)
Sa udaljenoscu od mesta izvora iz kojeg su potekle glasine postaju sve prosirenj
e i sve
im se vise dodaje i sve se vise
po sadrzaju menjaju.
* Zakon o unutrasnjem koje se preferira spoljasnjem vise se imitira kultura uze
sedine(npr.vlastite nacije),nego sire
sredine(neke druge nacije).
Tard prihvata da se imitacija bazira na nekoj vrsti somnambulizma i nepotpune sv
esti.
LE BON je mnoge pojave u socijalnom ponasanju objasnjavao sugestijom i regresijo
m
na primitivniji stupanj svesti.
Po njemu je ponasanje mase osnovna socijalna pojava!Istice da u masi pojedinac u
potpunosti gubi svoju svesnu licnost i da se pokorava svim sugestijama koje na n
jega
deluju,te da postupa u suprotnosti sa svojim navikama i svojim karakterom.Pojedi
nac se u
gomili ponasa kao hipnotisani subjekt.
ROS odredjuje socijalnu psihologiju kao naucnu granu koja se bavi proucavanjem
interakcije izmedju coveka i njegove socijalne sredine.Smatra za najvazniji drus
tveni
fenomen sugestiju,ocenjujuci je kao princip drustvenog ponasanja uopste.Pojmove
sugestije i imitacije koristi za objasnjenje razlicitih drustvenih
pojava(obicaja,mode,javnog mnjenja)
INSTINKTIVISTICKO SHVATANJE:
MEK DUGAL iznosi shvatanje da osnovu socijalnog ponasanja treba traziti,pre
svega,u instinktima!!!Zastupa shvatanje koje u instinktima vidi osnov celokupnog
ponasanja coveka.Mek Dugal instinkte odredjuje kao urodjene tendencije.Navodi da
je
osnovni zadatak psihologije da otkrije koji su osnovni ciljevi kojima covek tezi
i koji su
osnovni pokretaci(bazicni motivi) koji gone coveka na aktivnost.Mek Dugal smatra
da su
takve pokretacke snage instinkti.Krajnji uzrok ponasanja ljudi lezi u instinktim
a.
~ Njegovo shvatanje je podvrgnuto ostroj kritici jer je pokazano da mnogi pokret
aci
ljudske aktivnosti,koje on smatra urodjenim instinktima,nisu urodjene tendencije
nego su
formirane u toku zivota.
POCECI SISTEMATSKOG EMPIRIJSKOG
ISTRA IVANJA:
BEHTJEREV eksperimentalno proverava da li su tacniji sudovi i ocene koji se
donose pojedinacno ili sudovi i ocene do kojih se dolazi putem diskusije u
grupi.Donoseci sudove i ocene u grupi:
a) Tacnije se procenjuje trajanje odredjenih vremenskih intervala
b) Sa vecom potpunosti se oznacavaju detalji na pokazanoj slici
c) Uspesnije se resavaju zadati problemi
MUR. Ispitanici pod uticajem misljenja vecine i saopstenog misljenja strucnjaka
u
velikoj meri menjaju svoje ranije
sudove
F.OLPORT. Brzina slozenih aktivnosti se u prisustvu drugih povecava,ali se njiho
va
vrednost smanjuje
RAZVOJ OD 30-ih GODINA XX VEKA:
BARTLET vrsi sistematska istrazivanja o uticaju socijalnih faktora na pamcenje i
posbno na proces retencije.
Utvrdjuje uticaj socijalnih cinilaca na tri karakteristicna momenta u
procesu retencije:
a) Simplifikacija
b) Racionalizacija uskladjivanje zapamcenog shvatanjima karakteristicnim za kult
uru
kojoj pojedinac pripada
c) Akcentuacija naglasavanje nekih momenata kao posebno vaznih

ERIF utvrdjuje da mi ocene i o fizickim i o drustvenim pojavama donosimo na samo

na osnovu drazi koje na nas deluju nego i na osnovu naseg referentnog sistema,tj
.na
osnovu standarda za ocenjivanje odredjene vrste pojava koje smo obrazovali na os
novu
naseg iskustva.
Jedan vazan momenat koji utice na stvaranje referentnog sistema jeste ocena drug
ih
clanova grupe kojoj pojedinac pripada! ( exp. autokineticki efekat)
Ovim svojim istrazivanjem Serif ukazuje na to koliko nasi sudovi zavise od socij
alnih
momenata!!!

RAZVITAK OD 40-ih GODINA;

LEVIN pokazuje da je moguce razlikovati 3 tipa rukovodjenja:
a) Demokratsko svi clanovi ucestvuju pri donosenju odluke

b) Autokratsko vodja resava o svemu i svima namece svoje odluke

c) Zanemareno rukovodjenje ( laissez faire ) vodja se ne interesuje za rad grupe
. Kao najomiljenije rukovodjenje pokazuje se demokratsko rukovodjenje;

Najmanje omiljen i najmanje koristan za ostvarenje zadataka grupe je zanemareno

rukovodjenje.
Autokratsko rukovodjenje u kriticnim situacijama predstavlja koristan i prihvace
n
nacin rukovodjenja.
# Exp. sa americkim domacicama i promenom nacina ishrane: Do najvece promene
stavova prema nacinu ishrane doslo
je pri primeni grupne
diskusije!!!
UZROCI BRZOG RAZVOJA:
1) PODSTICAJ KOJI JE DOSAO OD OPSTE PSIHOLOGIJE
2) PODSTICAJ KOJI JE DOSAO OD DRUSTVENIH NAUKA
3) PODSTICAJ U PRAKTICNIM POTREBAMA DRUSTVA I NASTOJANJU DA SE
UTICE NA SOCIJALNO
PONASANJE LJUDI
Rot Y grupa ( 21-86, 139-181, 209-253, 259-260, 262-301, 303-307, 319336)
Kolokvijum II
RAZLIKOVANJE VRSTA GRUPA
Grupa :
1. osobe koje imaju zajednicku karakteristiku, a da medju njima nema ni
prostorne, ni akcione povezanosti ( tv pretplatnici )
2. veci broj lica zainteresovan za isto zbivanje nadje se na istom mestu, a medj
u
njima nema blizeg medjusobnog kontakta ( publika )
3. privremeno okupljen veci broj ljudi koji se nasao u stanju povecane
uzbudjenosti, pa jedni znatno uticu na druge ( masa, gomila )
4. vise lica koja se zalazu za ostvarenje istih ciljeva, iako nisu na istom mest
u i
medju svim ane postoje kontakti ( soc. pokreti )
5. osobe medju kojim apostoji neposredna interakcija ( porodica )
6. postoji interakcija, ali ona nije medju svima neposredna ( skola )
7. velike skupine populacije za koje je karakteristicno osecanje zajednicke
pripadnosti ( nacija, drzava )
definicije grupe :
1. Kartrajt & Zender : kao osnovnu karakteristiku grupe isticu uzajamne odnose
i zavisnost njenih clanova
2. Homans, Sho : interakcija
3. Sherif & Sherif : struktura grupe ( odnosi u grupi, system vrednosti, norme )
4. Dzib, sovjetski y : zajednicki cilj, instrumentalnost grupe
6. Krech & Krachfild : razlikuju y grupu i drus. organizaciju
- y grupa = 2 ili vise lica koja se nalaze u odnosu uzajamne zavisnosti, i imaju
zajednicku ideologiju
2 kategorije grupa :
-struktuiranost je jedna od osnovnih karakteristika grupe, I na osnovu nje grupe
delimo na :
1. struktuirane grupe ( grupa u uzem smislu )
a) mala grupa
b) organizacija
c) velika drustvena grupa ( po nekim karakteristikama slicna nestruktuiranoj
grupi)
2. nestruktuirane grupe ( grupa u sirem smislu )
a) publika
b) masa, gomila
c) soc. pokreti ( slicni struktuiranoj grupi )
-Andrejeva :
1. realne grupe
a) labaratorijske
b) prirodne
-velike ( organizovane i neorganizovane )
-male ( grupe u formiranju i razvijene grupe kolektivi )
2. uslovne grupe = klase populacije sa zajednickom karakteristikom, ali bez
ikakve interakcije
grupa podrazumeva :
1. odredjen broj osoba
2. neki oblik povezanosti medju njima
3. interstimulaciju, uticaj jednih druge
NESTRUKTUIRANE GRUPE
Braun : mnostvo = gomila i publika
publika :
-namerno okupljena
-nenamerno okupljena
gomila :
-agresivna ( unistava )
-defanzivna ( nastoji da izbegne nesto )
-akvizitivna ( nastoji da se domogne necega )
-expresivna ( manifestuje svoja uverenja
Mek Dejvid & Harari : nestruktuirana grupa
1. okupljene pasivno-reaktivne ( posmatraci zgrade u plamenu )
2. neokupljene pasivno-reaktivne (korisnici masovnih sredstava komunikacije )
3. okupljene aktivne ( ljudi u panici )
4. neokupljene aktivne ( soc. pokreti )
Kroner : kolektivno ponasanje # masovni fenomeni
-kolektivno ponasanje = ponasanje grupe u celini, a ne pojedinaca koli je cine )
-masovni fenomeni = ponasanje pojedinaca u odredjenim situacijama,
odredjeni oblici ponasanja velikog broja ljudi
-na granici izmedju ova 2 oblika ponasanja su masovne epidemije ( odredjena
uverenja i predstave koje naglo izbijaju, brzo se sire i posle kraceg vremena
nestaju ) i pomodno ponasanje ( odredjeni, za neko vreme prosireni, postupci I
nacini zivljenja )
1.) PUBLIKA ( slucajna i namerna )
-broj ucesnika slucajne publike je vazan faktor od koga zavisi uticaj na druge
prolaznike
-transformacije slucajne publike :
a) moze nestati vremenom
b) prerasti u gomilu, masu
c) prerasti u struktuiranu grupu
-socijalna facilitacija = prosto prisustvo drugih osoba utice na ponasanje
pojedinaca ( ponekad pojacava aktivnosti, ponekad koci odredjene f-je )
2.) GOMILA / MASA
- romanska socioloska skola ( Feri, Sigele, Le Bon ) : negativan context,
inferiornost gomile / mase
-Le Bon : dominacija primitivnog i nesvesnog, javlja se primitivna kolektivna
svest
karakteristike gomile / mase :
1. homogenost ponasanja
2. intelektualna inferiornost, lakovernost, nesposobnost zakljucivanja
3. preterana emocionalnost ( extremne emocije )
-psihicka zaraza : podredjenost gomile vodji ( hipnoticka sugestibilnost u
masovnoj situaciji )
-Frojd : dvostruke libidinozne veze ( 1. medju ucesnicima gomile, 2. izmedju
ucesnika i vodje )
-vodja kao ja-ideal ( svi imaju isti ja-ideal sto odvodi do homogenosti u
ponasanju ) ontogenetska i filogenetska regresija
-Braun : vrste masa
1. agresivna gomila
-lincovanje
-Majlgram & Toh : mlevenje
2. gomila u panici ( opasnost za sve, a procena da se mogu spasiti samo neki )
-panicno reagovanje je univerzalnije nego agresivno ( vise pojedinaca podleze
panici nego sto ih prihvata agresivno ponasanje, do panike moze doci I kada
nema mnogo prisutnih )
3. expresivna gomila
3.) SOCIJALNI POKRETI
-zajednicki cilj, nema neposredne interakcije!
-cilj : resavanje nekog problema koji se dozivljava kao zajednicki
vrste :
1. akvizirivni ( propagandisticki ) usmereni na postizanje necega sto pripadnici
pokreta nemaju, a smatraju opravdanim da imaju ( npr. pokret za crnacka prava )
2. defanzivni spasavanje od necega ( npr. grupe koje veruju u skoru propast
sveta )
3. protestni pokreti ( npr. hipi pokret )
4. agresivni iskazivanje mrznje prema drugima ( npr. rasisticki pokreti )
5. expresivni manifestacija uverenja i o osecanja
6. kulturni velicanje neke osobe ili verovanja
STRUKTUIRANE GRUPE
karakteristike :
1. zajednicki cilj ( svi clanovi rade na ostvarenju )
2. zajednicka akcija / interakcija clanova grupe ( svaki clan ima svoj posao i
zadatke ; interstimulacija izrazenija )
3. podela f-ja ( stabilizuju se odnosi u grupi )
4. grupne norme ( sistem pravila ponasanja clanova grupe )
5. svest o pripadnosti grupi i zajednistvu sa ostalim clanovima grupe
-struktuirane grupe su trajnije od nestruktuiranih!
klasifikacija :
1. po slozenosti : mala grupa, organizacija, velika drus. grupa
2. intenzitet interpersonalnih odosa u grupi : primarne ( porodica ) i
sekundarne
3. uticaj grupe na ponasanje clanova : referentne ( prijatelji ) i nereferentne
4. stepen formalizovanosti f-ja clanova grupe : formalne i neformalne grupe
5. ciljevi : socio grupe ( postoje radi ostvarenja nekih objektivnih ciljeva ) i
psihogrupe
( potreba i zadovoljstvo pripadanja njima )
-Krech :
* radna ( proizvodna ) grupa
*diskusione grupe ( grupe za resavanje problema )
* gratifikacione grupe ( grupe radi postizanja zadovoljstva )
* grupe drustvene akcije ( resavanje drus. problema )
6. nastanak : prirodne i vestacke grupe
7. trajanje : privremene i trajne grupe
8. nas odnos prema grupi : nase ( grupe kojim apripadamo ) i tudje grupe
-Andrejeva :
a) grupe u formiranju nisu postigle pun stepen razvijenosti
b) kolektivi grupe razvijene po odnosima i interakciji clanova
-Gorichar : 1. porodicno srodnicke 2. vaspitno-obrazovne 3.kulturne
4.religiozne 5. rekreacijske 6. politicke
1.) MALA GRUPA
karakteristike :
1. ogranicen broj clanova
( Kuzmin : 2-20, optimalan broj zavisi od aktivnosti grupe )
2. uzajamno opazanje clanova ( face in face )
3. neposredna interakcija clanova
4. uzajamna zavisnost i uticaj
podela :
1. prema velicini : sasvim male grupe ( dijada i trijada ) i malo vece male grup
e
2. delatnost
-porodicne -y terapeutske
-vrsnjacke - T grupe ( trening, uvezbavanje odredjenog ponasanja )
-proizvodne - diskusione
efekat broja clanova grupe :
-veci broj clanova, manje zadovoljenje licnih potreba clanova
( u vecim grupama javljaju se podgrupe )
-Slejterov ogled : 5 ( optimalan broj clanova grupe )- resavanje kognitivnih
zadataka gde treba objediniti razlicira shvatanja ; vazi samo za diskusionu grup
u
A)
1. DIJADA ( porodicna, prijateljska )
-po nekim autorima ne poseduje strukturu!
2. TRIJADA
-moguce dijade unutar trijade ( izolovanost treceg clana )
-uloga clana :
1. posrednik
2. koristi tenziju za poboljsanje svog polozaja
3. namerno izaziva sukobe da bi osigurao korist za sebe
-prednost trijade : grupe sa parnim brojem clanova su podloznije tenziji i
antagonizmima!
B) PORODICNA GRUPA
f-ja :
1. agens socijalizacije
2. reproduktivna ( produzenje vrste )
3. ekonomska ( briga o nedoraslim i nezbrinutim clanovima )
karakteristike :
1. obimna i slozena interakcija medju clanovima
2. emocionalna povezanost
3. intimnost poveravanje, ispoljavanje emocija i crta licnosti
4. trajna grupa
C) VRSNJACKA GRUPA
( adolescentna grupa )
1. nema zajednickog cilja, vec zajednicke aktivnosti ( kroz zajednicko iskustvo
formiraju se simpatije )
2. formira se radi zadovojenja odredjenih potreba ( za afirmacijom,
nezavisnoscu, afektivnom vezanoscu, )
3. formira se na osnovu uzajamne privlacnosti clanova
4. specificna struktura odnosa ( svako je glavni za nesto )
5. konformizam u odnosu na norme grupe i antikonformizam u odnosu na
norme odraslih
-adolescentna grupa # omladina
- omladina = sve osobe odredjenog uzrasta ( 15-25 god.) ; nije ni struktuirana,
ni
nestruktuirana grupa
D) PROIZVODNA GRUPA
( kolektiv )
1. cilj : proizvodnja drus. dobara
2. soc.-emotivni odnosi i veze ( potreba za njihovim zadovoljenjem )
3. socijalni odnosi determinisani zadacima proizvodnje ( manje intimni,
manje trajni )
4. formalna grupa ( fiksirane obaveze i prava clanova ) , formalin vodja ( biran
ili
postavljen ) , neformalni odnosi unutar grupe
5. norme : kako i koliko uradilti, kojim tempom
E ) GRUPE ZA RESAVANJE PROBLEMA
( diskusione, stvaralacke )
1. cilj : nalazenje resenja za problem zbog koga se grupa i okupila
2. zadaci se resavaju verbalnom komunikacijom ( ali vazna je i neverbalna
izraz lica, pogled, smesak, )
3. formalna grupa, formalni vodja ( rukovodioc grupe )
4. interpersonalni odnosi : saveznistva ( koalicije ) medju onima koji se zalazu
za isto resenje
5. rukovodioc kontrolise i usmerava tok diskusije ( cilj je da obezbedi
demokratsku atmosferu )
Agrajl : osobine rukovodioca
1. da uvidi problem i jasno ga formulise
2. podeli problem na podprobleme koji ce se sukcesivno resavati
3. uvidi gde postoji neslaganje medju clanovima i nastoji da to prevazidje
4. podstice sto veci broj pitanja
5. spreci prenaglo i nezrelo donosenje odluka
6. resenja prihvatljiva za sto veci broj clanova
7. sto vise ponudjenih resenja
8. da obezbedi demokratsku atmosferu
-Slejterov ogled ( 5 clanova grupe kao optimalan broj ) ne vazi za sve vrste
grupa : slozenija pitanja traze da u resavanju problema ucestvuje i veci broj
clanova!
F) VESTACKE MALE GRUPE
-formiraju se namerno ( od osoba koje obicno pre nisu bile zajedno )
-cilj : putem neposrednog i otvorenog kontakta medju clanovima, i na osnovu
svog i tudjeg iskustva, promeniti ponasanje ( uciniti ga boljim i celishodnijim
)
vrste :
1. T grupe
-cilj; da poprave umesnost saradnje sa drugim osobama, da nauce ucesnike da
se demokratskije ponasaju
-cini ih 10 20 osoba
2. susretne grupe ( iz Maslovljeve humanisticke y )
-insistiranje na neposrednom izrazavanju emocija ( vrisak, plakanje, klicanje od
srece, telesnim pokretom, postojanje i telesnih kontakata ne samo verbalne
interakcije )
-podticu na nagost u toku sastanka ( oslobadjenj estetnih stavova prema
vlastitom telu )
3. psihoterapijske grupe
-cilj: da dovedu do poboljsanja stanja kod poremecenih osoba
-clanovi govore o sebi, o svojim problemima, osecanjima prema drugim
osobama, kritikuju se i savetuju medjusobno
-Berger : 4 vrste y terapijskih grupa
1. susretne
2. bioenergetske ( Rajh )
3. gestaltisticke ( Perls )
4. transakciona analiza ( Bern )
karakteristike :
1. vestacke, namerno izazvane situacije
2. diskusija o ponasanju i problemima clanova
3. ispovedanje
4. specificna interakcija : sukobi medju clanovima, otpor / identifikacija sa vo
djom
5. specificna motivacija : zelja da se usvoje pozeljni oblici ponasanja
6. efekat se postize grupnom interakcijom, a ne direktnim uputstvima
-spor u vezi sa efikasnoscu vestackih malih grupa ( najvise susretnih : ocene
nisu date na osnovu objektivnih kriterijuma )
-ima slucajeva pogorsanja stanja pacijenta
DRUGE VRSTE MALIH GRUPA
-skolsko odeljenje
-vojna jedinica
-grupe drus. akcije
RAZLIKOVANJE VRSTA GRUPA PREMA POSEBNIM
KRITERIJUMIMA
A) PRIMARNE GRUPE
( porodica, bracna zajednica, prijateljska grupa, .)
1. intenzivni interpersonalni odnosi
2. jaka emocionalna povezanost
3. osecanje vezanosti za grupu
4. trajna, ziva interakcija svih sa svima
5. kontakt licem u lice
6. uticaj grupe n aponasanje clanova
-termin uveo Kuli !
-Kuzmin : prvobitni kolektivi
B) REFERENTNE GRUPE
-sluze kao modeli i merila za uporedjivanje i ocenjivanje valastitog ponasanja
-Keli : 2 f-je
1. normativna f-ja ( izvor ideologije i usvajanja normi, vrednosti i stavova, i
njihovog prihvatanja kao da su vlastiti )
2. informaciona = f-ja uporedjivanja ( ne postoji tendencija da stavovi budu ist
i
kao grupe, vec zelimo da utvrdimo koliko su slicni ili razliciti )
C) NEFORMALNE GRUPE
1. nisu utvrdjeni ciljevi ipravila ponasanja
2. formiraju se na osnovu slicnosti interesovanja i potreba
3. intimni, personalni odnosi medju clanovima
-Kuzmin : neformalne u okviru formalnih grupa ( doprinose boljoj atmosferi i
vecoj produktivnosti rada )
-klike = neformalne grupe koje ometaju funkcionisanje organizacije (obrazovane
radi ostvarenja interesa odredjenog broja clanova )
D) VLASTITE I TUDJE GRUPE
( ingroups i outgroups )
-moguce je da grupe kojima objektivno pripadamo mi ne dozivljavamo kao svoje
-pojam vlastite i tudje grupe je y pojam, a ne socioloski!
-Samner : strana grupa se dozivljava kao pretnja i potencijalni neprijatelj,
to je opsta i urodjena tendencija i u njoj je osnova etnocentrizma, etnofobije
i ksenofobije ( neprijateljstvo je vece sto nam je druga etnicka grupa prostorno
bliza )
2.) ORGANIZACIJA
2 znacenja :
1. svojstvo organizovanosti ( podela i racionalizacija rada, hijerarhijski siste
m
rukovodjenja )
2. grupa koja poseduje to svojstvo organizovanosti
-Argajl : veci broj clanova kao uslov da se moze govoriti o organizaciji
-Krech : ne brojnost koliko slozenost grupe !
( male grupe = y grupe ; sistem y grupa = socijalne organizacije,
tj.drus.organizacije )
y izucavanje organizacija :
Aktivnost clanova malih grupa odvija se u okviru sireg soc.sistema u koji su mal
e
grupe ukljucene.
-industrijska y, y rada, organizacijska y
-dvosmerna interakcija grupe i organizacije ( i grupa i organizacija su otvoreni
sistemi )
Vrom : 3 grupe problema
1. ponasanje pojedinaca clanova organizacija ( odnos prema organizaciji i
organizacionim ulogama, zadovoljstvo poslom, motivacija, .)
2. proucavanje procesa u malim grupama ( oblici interakcije, pitanje
rukovodjenja, kohezivnost, saradnja i konflikti, .)
3. organizacija kao celina ( podela rada i koordinacija aktivnosti, odnos moci i
autoriteta, efektivnost, .)
vrste organizacija :
a) Ecioni : vrsta moci ( autoriteta ) na kojoj organizacija pociva
1. moc prisile ( zatvori, logori )
2. organizacije koje postoje radi pomoci koju pruzaju clanovima ( privredne
organizacije )
3. normativne organizacije ( politicke partije, vaspitno-obrazovne institucije )
b) Blau & Skot : prema tome kome koriste
1. uzajamna korist svih clanova ( sindikati, sekte, politicke partije )
2. koriste osnivacima, vlasnicima, rukovodiocima ( banke , robne kuce )
3. usluzne organizacije ( koriste onima koji im se obracaju ) bolnice
4. organizacije za opste dobro ( policija )
c) Kac &Kan: na osnovu f-je u drustvu ( genotipske f-je )
1. stvaranje dobara ( ekonomske organizacije )
2. odrzavanje drustva i njegovo normalno funkcionisanje ( skola, zdravstvo )
3.prilagodjavanje ( univerziteti )
4. upravljanje ( drzava i njene institucije )
karakteristike organizacije kao grupe :
1. SLOZENOST
-glavne f-je koj eclanovi organizacij etreba da obavljaju da bi ona uspesno
delovala
-Kac & Kan : 5 podsistema za 5 osnovnih f-ja
1. proizvodni ( tehnicki ) podsistem
2. strukture odrzavanja ( zadatak je odrzavanje organizacije ) : selekcija
radnika, sistem nagradjivanja, napredovanja i kaznjavanja, )
3. podsistem nabavljanja i raspodele
4. adaptivne sluzbe
5. upravljacka struktura ( f-je upravljanja i rukovodjenja )
2. PODELA RADA ( zadataka i f-ja )
-postoji ne samo medju podsistemima, vec i u okviru svake od tih f-ja
- omogucava ekonomicnu serijsku proizvodnju
- organizacione uloge = ponasanje vezano za odredjene polozaje
-negativne posledice :
1. monotonija pri radu
2. y zamor usled jednolicnosti posla
3. demotivisanost, nezadovoljstvo
-ublazavanje :
1. informacije o toku proizvodnje
2. menjanje radnog mesta nakon nekog vremena
3. participacija radnika
3. KOORDINACIJA AKTIVNOSTI I F-JA
a) unutar podsistema koji cine organizaciju
b) izmedju podsistema
- obezbedjuje se statutom, propisima, hijerarhijom autoriteta
-horizontalna i vertikalna komunikacija
-neformalna komunikacija i koordinacija ( posebno medju rukovodiocima delova
organizacije )
4. FORMALIZOVANOST AKTIVNOSTI I ODNOSA
-fiksirani i unapred utvrdjeni propisi o : ciljevima i zadacima sistema, odnosim
a
medju delovima, radnim mestima, obavezama i pravima svakog clana, .
- organizacija kao sistem uloga ( ponasanje predvidjeno za clanove ) : postoji
odstupanje od propisanih uloga ( propisane i izvrsavane uloge ) pozeljna je
sto manja razlika!
-2 kategorije ponasanja : zahtevano i zabranjeno ( kod hijerarhijski visih uloga
moguca je i veca varijabilnost )
-interakcija organizacije i sredine ( norme i uloge se menjaju sa potrebom za
adaptacijom )
SHVATANJA O ORGANIZOVANJU ORGANIZACIJA
I grupa shvatanja
-Aristotel : samo je manji deo ljudi sposoban da rukovodi drzavom, vecina je za
to nesposobna
-Mek Dugal : drus. zivot zavisi od instikata ( instinkt za sticanjem je najvazni
ji
drustvo koje pociva na zadovoljenju tog instinkta, kapitalisticko drustvo, se
uspesno odrzava jer odgovara ljudskoj prirodi )
II grupa
-ljudske osobine se menjaju kako se menjaju drustva u kojima ljudi zive ( Ruso,
Furije, Oven, Prudon )
III grupa
-u zavisnosti od pretpostavljenih ljudskih karakteristika treba izgraditi ljudsk
o
drustvo ( Hobs, Platon, From, Marks )
shvatanja o sustini organizacija :
1. ostvarenje sto veceg profita ( Tejlor )
2. tzv. motivacione teorije organizacija ( Mejo, Mek Gregor ) :
-vaznost specificnih ljudskih potreba medjuljudski odnosi, soc. i emoc. potrebe,
samoaktuelizacija,
3. sistematske teor. organizacija ( org. su slozeni sistemi sastavljeni iz delov
a
koji imaju svoje f-je )
-Merch & Sajmon : akcenat na donosenju odluka
-Kac & Kan : povezanost organizacije sa sredinom
KOHEZIVNOST
( povezanost )
1. privlacnost grupe za clanove grupe
2. jedinstvo clanova po raznim pitanjima
3. moral grupe
4. stepen koordinacije napora koji clanovi ulazu u izvrsenje zadataka
5. stepen motivisanosti clanova da izvrse zadatke
Festinger : rezultanta svih snaga koje deluju na clanove da ostanu u grupi!
# solidarnost ( Feger )
# kompatibilnost ( Sho )
IZVORI KOHEZIVNOSTI :
Kartrajt : 4 grupe cinilaca
1.) motivaciona baza clanova ( da li clanstvo u grupi moze da zadovoljinjihove
potrebe? )
2.) karakteristike grupe :
1. dobra sociometrijska struktura
2. slicnost clanova u karakteristikama vaznim za funkcionisanje grupe
-simbioticke grupe = clanovi se razlikuju i dopunjavaju u svojim
karakteristikama
-konsesualne grupe = uspesno funkcionisu usled slicnosti clanova
3. grupni ciljevi
4. odnos medju clanovima ( kooperacija / kompeticija )
5. aktivnost u grupi ( da li su clanovi zadovoljni poslom koji obavljaju? )
-zadovoljstvo i nezadovoljstvo poslom su 2 nazavisne pojave
( Hercbergova dvofaktorska teorija zadovoljstva poslom )
-zadovoljstvo zavisi od vrste posla i samoaktualizacije
-nezadovoljstvo ne zavisi od sadrzaja posla, vec od uslova u kojima
se radi
6. nacin rukovodjenja i donosenja odluka
7. strukturalne karakteristike grupe
8. grupna atmosfera
9. velicina grupe
3.) ocekivanja clanova
4.) uporedjivanje zadovoljstva koje se postize u grupi sa mogucim drugim
clanstvom
EFEKTI KOHEZIVNOSTI :
1. snaga grupe da zadrzi svoje clanove
2. moc da utice na clanove
3. participacija u grupnoj aktivnost i i lojalnost clanova
4. osecanje sigurnosti clanova
5. efikasnost grupe
-Kakrtrajt : navodi prva cetiri faktora, ne pominje uticaj na produktivnost rada
!
-Sishor : produktivnost rada zavisi od standarda koje je grupa postavila ( a oni
mogu biti visoki ili niski )
INDIKATORI KOHEZIVNOSTI :
1. zelja da se ostane u grupi
2. identifikacija sa grupom
3. zalaganje za zadatke
4. usvajanje grupnih ciljeva
5. lojalnost grupe prema clanovima
MERENJE KOHEZIVNOSTI :
1.) na osnovu privlacnosti grupe za clanove : ( upitnici )
-koliko vole grupu?
-kolika je korist od clanstva?
-da li je njihova grupa bolja od druge grupe iste vrste?
2.) na osnovu identifikacije sa grupom :
-koliko su vezani za clanove grupe i grupu u celini?
index kohezivnosti = S stvarni uzajamni pozitivni izbori
S moguci pozitivni izbori
-krece se od0 do 1
-kritika :
1. moguca je kohezivnost i kada medju clanovima ne postoji izrazena
povezanost
2. moguca je povezanost clanova, a bez kohezivnosti
3. moguce su antagonisticke grupe, svaka za sebe cvrsta
PRIRODA STRUKTURE GRUPE
pojam grupne strukture :
- struktura = relativno trajan raspored delova u relativno stabilnoj celini
-elementi iz kojih se sastoji struktura grupe?
Kartrajt & Zender :
1. struktura kao sistem pozicija
2. sistem uloga vezanih za pozicije
3. sis. medjulicnih odnosa
4. sis. rangovanja clanova po nekom kriterijumu
-sociolozi : podela f-ja i polozaji koji treba da postoje da bi se te f-je obavi
le
-psiholozi : zahtevano i ocekivano ponasanje vezano za odredjene polozaje
predvidjena i ostvarena struktura :
-struktura organizacije = podsistemi, njihova f-ja i medjusobna povezanost
-uze strukture u okviru podsistema ( polozaji i uloge )
-uloge :
1. propisane ( ponasanja vezana za odredjene polozaje )
2. izvrsavane ( realno manifestovano ponasanje) zavise od ocekivanja,
karakteristika clanova, kulture i tradicije
-opazene, ocekivane, predskazane ( verovatne ) uloge
-uzajamni uticaji izmedju svih vrsta uloga
vrste struktura :
1. propisani sistem polozaja i uloga ( normama fiksirana struktura )
2. realna struktura ( stvarni sistem polozaja i uloga u grupi ) zavisi od
propisanih polozaja i uloga
aspekti realne strukture :
1. struktura moci
2. komunikaciona struktura
3. sociometrijska ( afektivna )
4. struktura s obzirom na prestiz
-prve dve zavise od formalne strukture polozaja i uloga
-druge dve zavise od licnih karakteristika
1. vertikalna struktura = odnosi medju clanovima grupe koji sun a hijerarhijski
razlicitim polozajima
2. horizontalna strukt. = odnos medju clanovima istog hijerarhijskog stupnja
Kartrajt & Zender : determinante grupne strukture
1. zahtev za efikasnoscu
2. karakteristike clanova
3. fizicka i socijalna okolina
-iste ove faktore Sho navodi kao uzroke postojanja moci u grupi!
-nestabilnost strukture nastaje usled :
1. unutrasnji razlozi ( sukobi medju clanovima )
2. spoljni pritisci i uticaji
-produzena destabilizacija dovodi do raspada grupe!
STRUKTURA MOCI
-postoji u svim vrstama grupa ( od porodice do organizacije )
-instrumentalna f-ja ( omogucava funkcionisanje organizacije, ili sluzi pojedinc
u
da obezbedi odredjenu prednost )
srodni pojmovi :
1. uticaj ( moc je potencijalni uticaj, uticaj je manifestovana moc )
2. kontrola ( obim, domet kontrole! )
-domet = broj pojedinaca na koje ko ima moc ostvaruje uticaj
- obim = oblici i vrste ponasanja koje moze da izmeni koriscenjem svoje moci
3. autoritet ( odredjena vrsta moci, formalno propisana, a ne moc uopste )
4. rukovodjenje ( odredjen nacin koriscenja moci )
Levin :
-moc jedne osobe nad drugom = kvocijent snage koju moze manifestovati
osoba A ( ona koja ima moc ) nad osobom B, i max otpora koji osoba B moze
pruziti
-kasnije odnos suptrakcije
Kolins & Rajven :
-moc = potencijalni uticaj osobe P na osobu Q ( dolazi do promene u y stanju
osobe Q )
-ne govorimo samo o uticaju jedne osobe na drugu, vec i o odnosu grupe prema
pojedincu ili grupe prema drugoj grupi
- centri moci = grupe, podgrupe i pojedinci koji imaju mogucnost uticaja
( distribucija, raspodela moci )
tipovi moci :
a)
- odnos medju pojedincima
- odnos medju grupama
b)

-formalna ( uz odredjen polozaj ide moc odredjenog obima i dometa )

-neformalna ( prizilazi iz licnih karakteristika osoba, ne iz polozaja )
c)
na osnovu izvora ili sredstava moci :
1. moc nagradjivanja = mogucnost osobe O da osigura neku korist ili neko
zadovoljstvo za osobu P ( npr. licni dohodak, manifestovaje naklonosti, )
2. moc prisile = procena osobe P da ce je osoba O kazniti ako se ne povinuje
njenom zahtevu
- ovo nisu razliciti oblici iste vrste moci, vec razlicite vrste moci! ( stav os
obe P
prema osobi O je drugaciji zavisno da li ona koristi nagradu ili kaznu )
-zajednicko : upravljanje sudbinom drugih osoba
-prisilom se kontrolise spoljasnje ponasaje ( ponasaje koje se kazjava se samo
prikriva, a ne dolazi do trajnog usvajanja zeljenog ponasanja )
3. referentna moc = pozitivan odnos osobe P prema osobi O ( ili odredjeni
ponasaju osobe O ) temelji se na identifikaciji
-# referentna f-ja grupe
-negativan referentan uticaj = P sebe smatra razlicitom od O, ili je ne voli pa
es
ponasa suprotno njenom ponasanju
4. strucnjacka moc = ocena osobe P da osoba O poseduje znanje znacajno za
zadatak / aktivnosti P
-ne zavisi samo od kolicine znanja, vec i od nacina na koji O iznosi svoje struc
no
znanje
5. legitimna moc = od strane osobe P prihvaceno i priznato pravo osobe O da
odredjuje nacin njenog ponasanja
-najvazniji osnov moci u organizacijama!
-sa leg. moci su povezane :
a) moc zavisnosti = pravo nekoga u nevolji, ko zavisi o dpomoci drugog, da
pomoc trazi
b) moc obavezivanja = ako P vise puta ucini uslugu O, O ce se osecati
obaveznim da kasnije ucini sta P bude od nje trazila
c) moc experimentatora
6. moc informisanosti = uticanje na druge na osnovu obavestenosti ( bitna
ubedljivost, argumentovanost podataka )
-dejstvo razlicitih vrsta moci nije aditivno, vec inerakciono! ( primena jedne v
rste
moci moze znacajno da pojaca dejstvo druge vrste moci, ili da ga znacajno
smanji )
posledice koriscenja moci :
1. primarni efekti = primenom moci se ostvaruje nek apromena ponasaja, ali sa
prestankom primene prestaje i promena
2. sekundarni efekti = kada posle ponavljane primene moci zeljeno ponasanje
ostaje trajno
-teznja za moci ( izvori ) :
1. poreba za samostalnoscu i nezavisnoscu
2. zelja za moci sama po sebi
KOMUNIKACIONA STRUKTURA
-komunikacija = prenosenje informacija posredstvom znakova ( najcesce
verbalnih )
-komunikaciona struktura = kanali kojima teku informacije, njihov pravac, obi mi
sadrzaj
tipovi komunikacione mreze :
1. krug neposredna komunikacija samo sa dva susedna clana
2. lanac
3. slovo Y centralizovane
4. tocak
5. poprecni krug6. mreza potpune povezanosti
decentralizovane
Sho : centralizovane i decentralizovane komunikacione mreze
-jednostavni zadaci ( prosto sabiranje informacija )
-slozeni zadaci ( traze obradu odataka )
1. u centralizovanim mrezama brze se resavaju jednostavni zadaci, a u
decentralizovanim slozeni
2. u centralizovanim mrezama pravi se vise gresaka kada su zadaci slozeni, a u
decentralizovanim kada su jednostavni
3. u decentralizovanim mrezama se prenosi vise poruka i veca je aktivnost
clanova, bez obzira na tezinu zadatka
4. u decentralizovanim mrezama vece je zadovoljstvo clanova
VODJSTVO
( istaknut uticaj jednog ili vise pojedinaca na ostale clanove grupe )
-vodjstvo = pojava u celini
-vodja = osoba koja iam posebnu ulogu u grupi
-rukovodjenje = osnovne aktivnosti vodje
Votson :
1. demokratske vodje
2. autoritativne vodje
-harizmaticne v.
-v. na osnovu tradicije
-v. koje koriste silu
definicije vodje :
Dzib :
1. osoba koja ima dominantan polozaj u grupi, koji joj omogucava da deluje na
ponasanje ostalih clanova
2. osoba koja predstavlja centralnu figuru za clanove grupe ( ja-ideal )
3. osoba sa najpozitivnijim sociometrijskim statusom
4. osoba koja utice na druge ( nepodesna definicija )
5. osoba ciji se uticaj dobrovoljno prihvata ( # staresina )
6. osoba koja utice na sintalitet grupe ( specificnost grupe )
7. osoba koja se angazuje u aktivnostima vodje
+ 8. osoba koaj poseduje odredjene osobine licnosti koje karakterisu svakog
vodju i samo vodju
odlike vodje u sruktuiranim grupama :
1. poseban polozaj u strukturi grupe
2. uticaj na clanove grupe i grupu u celini
3. rukovodjenje
vrste vodja :
-naki autori smatraju vodjom samo onog clana grupe ciji se uticaj dobrovoljno i
spontano prihvata
-vodja # staresina ( polozaj mu je dodeljen )
-formalne i neformalne vodje
-razlikuje se vodjstvo u malim grupama i organizacijama ( u org. uvek veci broj
vodja razlicitog stepena moci )
-postavljene, izabrane i u grupi iznikle vodje
-demokratske i autokratske vodje
uslovi koji podsticu pojavu vodje :
1. porast broja clanova grupe
2. problemi u funkcionisaju grupe ( opasnost za opstanak grupe )
Kac &Kan :
-u organizacijama vodje su neophodne! ( 4 razloga ) :
1. nepotpuni propisi o organizovanju organizacija
2. uslovi u kojima organizacija funkcionise se menjaju
3. interna dinamika ( org. se menja i prilagodjava )
4. promenjivost potreba i motiva clanova
teorije o vodjstvu :
1. vodjstvo zavisi od odredjenih karakteristika licnosti ( uglavnom su urodjene,
mada neke mogu bit ii stecene ) Karlajl
- za :
a) pojedinci koji imaju spoljasnje uslove da postanu vodje, a to nikada ne
postanu ili nisu uspesni
b) pojedinci koji se u svim sredinama i situacijama namecu kao vodje
2. vrsta zadataka i uslovi sredine odredjuju vodju ( vodja postaje onaj ko se
ponasa kako to uslovi zahtevaju )
3. interakcione teorije : uslovi sredine + crte licnosti ( Dzib )
4. transakciona teorija : vodjstvo kao dvosmerni transakcioni proces ( vodja
utice na clanove i obrnuto ) Holender
-u autokratskom rukovodjenju transakcija je ogranicena, dok je u demokratskom
izrazena!
licnost i situacija kao determinante vodjstva :
a) crte licnosti
-2 postupka :
1. testovima licnosti ispituju se crte licnosti svih clanova grupe, pa se poredi
sa
crtama licnosti vodje grupe
2. LGD postupak ( grupna diskusija bez vodje ) grupi se zada da resi neki
problem i posmatra se ponasanje svih, a posebno onog ko stice polozaj vodje
-pokusaj generalizacije crta licnosti vodje : inteligentan, extravertiran, inici
jativan,
-diskusione grupe : kolicina verbalnog ucesca odredjuje vodju ( bitan kvantitet,
a
ne kvalitet izgovorenog! )
-Man : superiornost inteligencije, samopouzdanje, fleksibilnost, dominantnost,
extravertnost, interpersonalna osetljivost, manja konzervativnost ( osobine vodj
e)
b) situacioni faktori
-svaki od clanova grupe moze da bude vodja, a da li ce to postati zavisi od
sticaja okolnosti, pri cemu licne karakteristike nisu vazne
1. zauzimanje polozaja vodje ( onaj ko postane vodja menja svoje ponasanje, a
te promene dovode i do razvoja karakteristika koje se navode kao osobine vodje)
2. vrsta grupe ( razlikuju se vodje u formalnim i neformalnim grupama )
3. velicina grupe ( u sasvim maloj grupi vodja i nije neophodan )
4. sastav i karakteristike grupe
5. ciljevi grupe
6. nacionalna i regionalna pripadnost
7. poklapanje politickih stavova sa vlascu
AKTIVNOSTI I F-JE RUKOVODJENJA
aktivnosti :
Kako ispitati?
-2 postupka :
1. traziti od clanova grupe i vodje da opisu sta sve vodja treba da radi
2. sisitematsko neposredno posmatranje
-ustanovljene 2 oblasti ponasanja :
1. dijagnoza i interpretacija ponasanja
2. pokretanje aktivnosti koju situacija zahteva ( imenovani vodja kao koordinato
r
aktivnosti, a izabrani vodja vrsi razne poslove nastojeci da bude prihvacen )
Hemfil : aktivnosti ( dimenzije ponasanja vodje )
-inicijacija - dominacija
-interakcija sa clanstvom - rekognicija
-integracija - reprezentacija
- organizacija - produkcija
-komunikacija
2 osnovne f-je rukovodjenja :
( isto sto i 2 osnovne f-j e grupe )
Halpin & Vajner :
-faktorskom analizom utvrdili 4 osnovna faktora na koje je moguce svesti brojne
aktivnosti vodje
1. vodjenje racuna o ljudima
2. iniciranje strukture ( utvrdjivanje oslova i zadataka koj etreba izvrsiti )
3. naglasavanje produkcije (podsticanje na izvrsavanje zadataka i
ostvarivanje ciljeva grupe )
4. osetljivost ( pazljiv odnos prema clanovima )
-2 osnovna faktora :
1. aktivnosti u kojima dolazi do izrazaja vodjenje racuna o ljudima
2. organizovanje izvrsenja zadataka i ostvarenja ciljeva
-2 vrste vodja u malim grupama :
1. specijalista za zadatak ( ima najvise ideja i doprinosi resavanju problema o
kome se diskutuje )
2. socijalno-emocionalni specijalista ( zasluzan za odrzavanje dobre
atmosphere u grupi )
-2 osnovene f-je rukovodjenja odgovaraju dvema osnovnim f-jama grupe :
1. izvrasavanje zadataka i ostvarivanje ciljeva
2. odrzanje grupe i njeno funkcionisajne kao grupe
rukovodjenje organizacijom :
-neposredni rukovodioci ( vodje prve linije ) i tzv. visi rukovodioci
Kac & Kan :
-3 bazicna tipa rukovodstva :
1. karakteristicno uvodjenje strukturalnih promena ( rukovodioci najviseg nivoa
)
2. interpolacija strukture ( razrada i dopuna postojece strukture )
3. koriscenje formalno predvidjene strukture
-2 dimenzije ponasanja vodje :
1. kognitivna dimenzija ( karakterise je sistemska perspektiva )
-vodjenje racuna o buducnosti organizacije kao sistema
-glavna aktivnost je razvijanje podsistema
-primena propisanih nacina delovanja
2. afektivna dimenzija
-nastojanje da se odrzi poverenje u vodjstvo, harizmatican odnos prema vodji
- odrzavanje dobrih odnosa sa ljudima
-korektnost u odnosima, bez privilegovanih clanova
nacini rukovodjenja :
1. demokratsko rukovodjenje : ukljucivanje clanova u planiranje zadataka,
podsticanje samostalnosti, uvazavanje potreba clanova, .
2. autokratsko : centralna i dominantna uloga vodje, naglasavanje poslusnosti,
razvijanje ugrozenosti i nesigurnosti clanova, .
a) paternalizam odnos slican odnosu oca patrijarhalne porodice i njenih
clanova
b) tehnika prodaje vlast vodja obezbedjuje demagogijom
uspesno rukovodjenje :
-Levin : demokratsko r. stvara najbolju atmosferu
-Sho, Moris, Rajmer : autokratsko
-drugi autori : nema razlike u efikasnosti
Kac &Kan :
-dobar poslovodja :
1. ostvarivanje uloge vodje
2. nenametljiv i umeren nadzor
3. orjentacija na zaposlene
FIDLEROV MODEL EFEKTIVNOSTI RUKOVODJENJA
-vodja = pojedinac koji usmerava i koordinira aktivnosti grupe vazne za
ostvarenje njenog zadatka
-efektivnost = produktivnost grupe
-nacin rukovodjenja vidi se kroz odnos vodje prema clanovima grupe ( kako
opaza najboljeg, a kako najslabijeg clana grupe? )
-vazno biti strpljiv i obazriv i sa najslabijim radnicima
-ASO = ocena najboljeg ocena najslabijeg
-LPC ( last perfered coworker )
-korelacija ASO i LPC veoma visoka ( 0.70 0.93 ), pa koristi samo LPC
-vodje sa visokim LPC ponasaju se demokratski ( permisivni, nedirektivni
nacin rukovodjenja ) i imaju veci ucinak
-vodje sa niskim LPC ponasaju se kao autokratske i na zadatak orjentisane
vodje ( direktivan nacin rukovodjenja )
situacione varijable od koih zavisi da li ce rukovodjenje biti tesko ili lako :
1. afektivni odnosi medju clanovima
2. struktuiranost zadatka
3. stepen moci kojom vodja raspolaze
-kada su navedeni uslovi izrazito jako ili izrazito slabo izrazeni, uspesnije je
nepermisivno i na efekat na poslu usmereno rukovodjenje
-kada su srednje razvijeni, uspesnije je permisivno i na ljude usmereno
rukovodjenje
-kritika :
1. trebalo proveriti dejstvo jos nekih relevantnih situacionih varijabli
( npr. dejstvo teskoca, motivisanost , )
2. ima stanja u kojima ovaj model ne vazi ( slucajevi izrazitog neprijateljstva
)
GRUPNA DINAMIKA
-grupa je dinamicki sistem ( promene u jednom delu izazivaju promene u ostalim
delovima )
-Levin : izucavanje grupe nazvao grupnom dinamikom ( promene i procesi u
grupi su predmet y interesovanja za grupu )
-grupna dinamika = proucavanje grupnih procesa, aktivnosti i promena koje se
odvijaju u grupi i na osnovu kojih grupa postoji i deluje
procesi u grupi :
1. koji dovode do trajnih promena u karakteristikama clanova grupe ( efekti
socijalizacije )
2. koji dovode do privremenih promena u ponasanju pojedinaca, u odnosima
medju njima, u izvrsenju grupnih zadataka
2 osnovne odlike grupe :
1. grupna struktura
2. grupne norme
-socijalne norme ( opste-drustvene ) karakteristicni, ocekivani ili zahtevani
oblici ponasanja koji se odnose na velike drus. grupe
-grupne norme pravilnosti ponasanja koje vaze za clanove malih grupa i
organizacija
-soc. norme su zajednicke za sve clanove nekog drustva, grupne norme sudelom zaj
ednicke delom razlicite u razlicitim grupama!
-soc. norme su siri pojam od grupnih normi
-uloge su grupne neorme! ( to je ocekivano i prihvaceno ponasanje koje se
vezuje za odredjene polozaje )
formiranje grupnih normi :
Sherif : konvergencija kao put formiranja grupnih normi!
-konvergencija = priblizavanje tokom boravka u grupi i tokom interakcije, u
pocetku razlicitih stavova, i prihvatanje slicnih stavova i ocena
3 nacina formiranja grupnih normi :
1. na osnovu prvo fixiranih, a potom prihvacenih pravila ponasanja
2. tokom boravka u grupi dogovorena pravila ponasanja
3. bez svesnog plana, uzajamnim uticajem i konvergencijom
KONFORMIRANJE
( prihvatanje ponasanja grupe ili vecine, zato sto grupa takvo ponasanje zahteva
ocekuje ili zato sto ga naprosto reprezentuje kao nacin ponasanja )
-nezavisno ponasanje stvarna suprotnost konformistickom ponasanju
( samostalno odlucujemo na osnovu raspolozivih podataka, a ne na osnovu
pritiska grupe )
-antikonformizam ponasanje koje proizilazi iz negativnog odnosa prema
svakoj vrsti grupne norme ( bila ona opravdana ili ne )
Dojch & Dzerard :
1. normativni socijalni uticaj konformiranje zato sto to grupa zahteva
-prakticno konformiranje ( Krech )
2. informacioni socijalni uticaj grupno ponasanje kao orjentacija za vlastito
ponasanje
-pravo konformirajne ( Krech )
-konformiranje je vrsta soc. ucenja
-karakteristike :
1. izvor promene ponasanja je ponasanje vecine, referentne grupe
2. do promene dolazi jer to grupa ocekuje ili zahteva
3. promene u ponasanju su uvek u pravcu grupnog ponasanja
Ashova istrazivanja konformiranja :
-standardna linija i linije za uporedjivanje
-uticaj neispravnih grupnih sudova na ispitanike je bio znatan
-1/3 sudova izmenjena pod pritiskom grupe
-¼ ispitanika ostali nezavisni uprkos pritisku
-1/3 podlegla je pritisku grupe i pola ili vise ocena
-3 kategorije ispitanika koji su podlegli pritisku :
1. oni kod kojih je doslo do poremecaja percepcije
2. izjavili da su videli drugacije nego vecina, ali da smatraju da j eocen aveci
ne
tacna
3. ostali su uvereni da je njihova procena tacna uprkos sto je razlicita od veci
ne
-saopsteno misljenje ( cak i kada ocigledno odstupa od objektivnih podataka )
znacajno utice na ponasanje ljudi, cak i onda kad intimno ne menjaju svoje
sudove!
1.) SITUACIONI FAKTORI koji uticu na konformiranje
1. u vezi sa sadrzajem :
-nejasni, neodredjeni,nestabilni sadrzaji lakse konformiranje
-tezi zadatak, ucestalije konformiranje
-visa ocena tudje kompetentnosti, vece konformiranje
2. u vezi sa grupom :
-privlacnost grupe i stepen jedinstvenosti
-broj clanova ( povecanje do 4 dovodi do veceg konformiranja, ali povecanje
iznad 4 ne menja stvar )
-status ( razlicito ponasanje clanova sa visokim i niskim statusom )
2.) INDIVIDUALNI FAKTORI konformiranja
-uzrast
-pol
-kultura
-crte licnosti ( IQ i konformizam negativno koreliraju, kao i samopostovanje i
konformizam )
KOOPERACIJA, KOMPETICIJA
-kooperacija ( saradnja ) = oblik interakcije gde osobe u interakciji podrzavaju
jedna drugu u aktivnostima koje izvode ( ljudi jedan drugom olaksavaju
izvodjenje ciljeva )
-kompeticija ( nadmetanje ) = kada neko ulaze napor da postigne vise i bolje
nego nek adruga osoba, ili kada to zeli da postigne na stetu druge osobe
-suparnistvo ( rivalstvo ) = kontinuirano nastojanje da se postize vise nego
neka druga odredjena osoba
-konkurencija = trajno nastojanje da se postigne nesto na stetu rugoga
izvori kompeticije :
1. teznja za licnom afirmacijom
2. potreba za prestizom
3. motiv za sticanjem imovine
- dilema zatvorenika
faktori od kojih zavisi da li ce prevladati kooperativnost ili kompetitivnost :
1. reciprocnost ponasanja
2. mogucnost sporazumevanja i komuniciranja
3. pocetna orjentacija
4. uticaj personalnih karakteristika
5. kultura koju su pojedinci usvojili
-Maler : kompeticija snazniji motiv, dovodi do veceg ucinka nego kooperacija
-Dojch : uticaj kooperacije i kompeticije na socijalne procese
posledice kooperacije i kompeticije : ( Dojch )
1. zamenljivost ponasanja spremnost da prihvatimo ono sto radi neko drugi, a
da drugi prihvataju nas posao
2. povezanost sa drugima razvijanje pozitivnih, odnosno negativnih stavova
prema drugima
3. prijemcivost spremnost da se prihvati tudji uticaj
-kooperacija utice povoljnije od kompeticije na sva 3 spomenuta procesa ( bolja
koordinacija napora u ostvarivanju zadataka, veca podela aktivnosti, veci pritis
ak
da se postignu ciljevi grupe, vise uzajamnog uvazavanja i prijateljskog
ophodjenja, vise komuniciranja i razumevanja za tudja shvatanja i ideje, veca
produktivnost grupe i pozitivnija evaluacija i grupe i ucinka grupe )
-kompeticija je snazan motivacioni faktor, cesto mocniji od kooperacije
( sredstvo podizanja produktivnosti )
KONFLIKTI
-kad tenzija postane intenzivna i kad se nesalaganj emanifestuje u vidljivim i
ostrim suprotnostima i sukobima
-Dojch : konflikt postoji kad god dodje do inkopatibilne akcije
(neuskladjenost, suprotnost akcija koje preduzimaju pojedini clanovi )
indikatori :
1. borba za uticaj na donosenje odluka
2. cesto odbijanje predloga koje neko drugi daje
3. nepriznavanje tudjih zasluga za resenje problema
4. napregnuta i neprijatna atmosfera
5. vise kritikovanja iznetih misljenja i grupne aktivnosti, nego dobronamernog
iznosenja predloga
klasifikacija :
1. s obzirom na to ko su subjekti konflikta
-intrapsihicki konflikti ( konflikt u licnosti ) izvor je sukob motiva i ciljeva
-interpersonalni koji nisu vezani za grupu, konfl. medju licnostima
-konflikti vezani za grupu
-intergrupni konflikti medju grupama razlicite vrste
-intragrupni otvoren sukob medju clanovima grupe u vezi sa grupnim
odnosima i procesima
2. s obzirom na sadrzaj konflikta
-konflikti interesa
-konflikti vrednosti i uverenja
-realisticki konflikti imaju izvor u stvarnim, neuskladivim suprotnostima
-nerealisticki k. suprotnosti nisu neuskladive i neizbezne ( uslovni konflikt )
-manifestni konfl. sadrzaj oko koga se spori je nebitan, na njega sessamo
prenosi stvarni dublji sukob ( pomereni konflikt )
-latentni k. osnovni konflikt
destruktivni i konstruktivni konflikti :
-destruktivan k. kada konflikt dovodi do trajnih negativnih posledica za
pojedince ili za grupe, trajno ometaju funkcionisanje grupe ili cak ugrozavaju
njeno odrzanje
-grupe i organizacije su dinamicke zajednice, njima su potrebne promene koje
ce doprineti njihovom boljem funkcionisanju, a te promene su uglavnom pracene
konfliktima
-konflikti disfunkcionalni za dati nacin funkcionisanja grupe, mogu biti
funkcionalni za njen dalji razvoj ( sprecavaju stagnaciju, revidiranje grupnih
normi)
-bihejvioristi, gestalt, psihoanaliza : apsolutna destruktivnost i nenormalnost
svakog konflikta, svaki konflikt negativna pojava
-dijalekticko shvatanje : znacaj konflikta za razvitak i napredak
dejstvo konflikta u grupi :
-interpersonalni k. izmedju pojedinaca, koji po prirodi nisu grupni ( nisu vezan
i za
ciljeve i zadatke grupe ili za polozaj, vec nastaju usled inkopatibilnosti osoba
koje
se, radeci u istoj grupi, neizbezno srecu, ne trpe se i sukobljavaju )
-intragrupni k. zavise od kohezivnosti grupe
-2 glavne vrste organizacionih konflikata :
1. horizontalni organizacioni konflikt sukob dela organizacije koji se bavi
planiranjem proizvodnje i onog dela koji proizvodi i koji bi trebao da menja svo
j
nacin proizvodnje
2. vertikalni ( hijerarhijski ) konflikt
nacini resavanja konflikata :
1. glasanje prihvata se resenje za koje je vecina
-nije uvek izraz stvarnog stava svih koji su se izjasnili
-konflikt i posle glasanja ostaje neresen, jer manjina i dalje zadrzava svoj sta
v
2. pregovaranje i dogovaranje svaka strana popusta i odrice se nekih svojih
prvobitno postavljenih zahteva
3. postepeni reciprocni ustupci ( Ozgud ) jedna strana ucini izvesnu
koncesiju, pa se moze ocekivati da i druga strana reaguje popustanjem u svojim
pretenzijama
4. nalazenje nadredjenih ciljeva ( Sherif ) zajednicki cilj koji ce obema
stranama doneti korist
PREGOVARANJE
-kada su interesi strana medju kojima postoji spor delimicno zajednicki, a
delimicno suprotni
strategije :
1. diskusija licem u lice
2. ubedjivanje
-jace dejstvo imaju argumenti izneti na pocetku i pri kraju izlaganja, nego oni
koji
se iznose posto diskusija jos traje ili se produzava
-cesto deluje ubedljivo iznosenje nekih podataka na vlastitu stetu, i priznanje
da
postoje slabe tacke u vlastitoj poziciji
3. obmanjivanje ( blefiranje )
-iznosenje laznih podataka i argumenata u korist svoje pozicije
-efekat zavisi od toga koliko partneri jedan drugog znaju
4. pretnja
5. obecavanje
6. razne taktike ustupaka
Dojch :
faktori od koji zavisi da li ce doci do kompromisa :
-priroda konflikta
-intenzitet konflikta
-procena mogucnosti i izgleda za sporazumevanje
-uzjamno poverenje
-karakteristike osoba u konfliktu
-najefikasniji nacin pregovaranja je reagovanje na tudji ustupak jednakimvlastit
im ustupkom!
Adams :
-treba voditi racuna i o karakteristikama organizacije u cije ime pregovaraci
istupaju i osobama koje su u tim organizacijama mocne i uticajne ( od toga
zavise norme za pregovore )
KOALICIJE
-udruzivanje dva ili vise clanova, ili dve ili vise podgrupa u okviru neke grupe
, a
sa namerom da oni koji se udruzuju postignu cilj koji bez udruzivanja ne bi mogl
i
postici, i koji se razlikuje od ciljeva ostalih clanova grupe
-do koalicije dolazi kada postoji konflikt
uslovi da bi smo mogli govoriti o koaliciji :
1. najmanje 3 osobe ili 3 podgrupe sa razlicitim shvatanjima o tome kako resiti
problem
2. najmanje 2 osobe ili 2 podgrupe se udruzuju i deluju protiv ostalih
3. njihova zajednicka akcija za svaku od udruzenih snaga pruza korist koju ni
jedna da je delovala sama ne bi postigla
teorije formiranja koalicije :
1. teorija minimalnih izvora u koaliciju ce uci one osobe koje poseduju
najmanje izvora, ali udruzeni mogu da postignu potrebnu premoc ( udruzice se
oni sa najmanje sredstava
2. teorija najmanje moci udruzili bi se oni koiji su s obzirom na moc najslabiji
,
a udruzeni mogu postici vecinu i premoc i iskljuciti mocnije od sebe
3. antikompetitivna teorija glavna tendencija je da se u grupi odrze dobri
odnosi ( udruzice se oni koji su najvise spremni na saradnju )
4. teorija konfuzije ko ce uci u koaliciju zavisi od slucajnih uslova
GRUPNO RESAVANJE PROBLEMA I DONOSENJE ODLUKA
U GRUPI
-socijalni uticaj = uticaj drugih osoba na ocene i sudove, na osecanja i
motivaciju, na postupke i na ponasanje uopste
-socijalna facilitacija ( nije posledica postojanja grupe, ni grupni efekat, iza
zvana
je prostim prisustvom drugih osoba )
Behtjerev : uticaj grupne situacije, iznetih sudova i ocena clanova grupe na
individualne ocene i sudove svakog od pojedinih clanova
-svi rezultati posle razmatranja u grupi su bolji : povecava se broj tacno
registrovanih detalja, uocava se vise tacnih konstatacija slicnosti i razlicitos
ti, vise
tacnih matematickih resenja, tacnij eprocene trajanja prezentovanih vremenskih
intervala,
-grupno resavanje problema je uspesnije od individualnog!
grupno resavanje problema # grupno odlucivanje
-grupno resavanje problema na osnovu grupne diskusije donet stav grupe
kako da se resi neko pitanje koje je moguce neposredno verifikovati kao
objektivno tacno ili netacno, moguce objektivno proveriti resenje
-grupno odlucivanje interakcija clanova grupe koja rezultira u zakljucku cele
grupe i u ime grupe
grupna diskusija i menjanje ponasanja :
Levin : akcioni experiment ( menjanje navika u ishrani )
-na grupno odlucivanje treba gledati kao na sredstvo u sprovodjenju socijalnih
promena
-pretpostavka da ce grupna diskusija biti odlucujuci faktor za menjanje
ponasanja, konkretno za menjanje stavova
donosenje odluke u grupi :
-razlozi za lakse menjanje ponasanja grupnom diskusijom nego kada osobe nisu
u grupi :
1. aktivno ucestvovanje clanova u grupi, pa se tako javlja postepeno slabljenje
argumenata za staro i postepeno prihvatanje argumenata za novo ponasanje
2. nase odluke su rezultat konstelacije citavog sisitema motiva, a ne samo
jednog motiva
3. clanovi grupe uocavaju da se postojece norme i standardi dovode u pitanje i
od strane drugih clanova
Levin : teorija polja
-nasi stavovi predstavljaju kvazistabilnu ravnotezu ( rezultanta su vise snaga
koje deluju istovremeno snaga za stav i snaga protiv njega )
-menjanje ponasanja ostvaruje se menjanjem snaga
-da bi doslo do promene ponasanja, treba snage za novo ponasanje ucinitijacim od
snaga za staro! - 2 su nacina za to :
1. dodavanjem snaga za nov nacin ponasanja
2. slabljenjem snaga koje odrzavaju stari nacin ponasanja
Edit Benet Pelc : u Levinovim ogledima 4 faktora su mogla da dovedu do
promene ponasanja
1. grupna diskusija
2. javno izjasnjavanje
3. visok stepen saglasnosti
4. donosenje odluke
-u Levinovim istrazivanjima odluku je svaki clan donosio za sebe, ali ju jedonos
io u grupnoj situaciji ( u situaciji gde se prethodno u grupi raspravljalo o
sadrzaju odluke, a individualna odluka saopstavana javno )
-nije se radilo o grupnom odlucivanju, ali je postojalo donosenje odluke ugrupi
OGRANICENA RACIONALNOST DONOSENJA ODLUKA
-pri donosenju odluka ljudska racionalnost je ogranicena i uslovljena
karakteristikama organizacije i sirom sredinom
-na proces odlucivanja uticu i mnogi y faktori : motivi, zelje i ocekivanja,
preferencije i predrasude, raspolozenja i druga emocionalna stanja
Kac &Kan : 7 razloga zbog kojih proces misljenja moze dovesti do pogresnih
sudova
1. odredjenost misljenja polozajem u soc. prostoru sredina i vreme u ko zivimo
2. identifikacija sa raznim grupama koje postaju referentne
3. projektovanje vlastitih stavova i vrednosti
4. globalno i neizdiferencirano misljenje
5. dihotomizirano misljenje sve se vidi i ocenjuje ili kao dobro ili kao rdjavo
6. kognitivna kratkovidost uzima se u obzir samo ono sto je neposredno
uocljivo
7. uproscenost pojmova o uzrocnosti cesce nego je to opravdano, uzrok
problemima se pronalazi u licnosti
-kada pojedinci donose odluke, retko biraju strstegiju optimalne odluke
-tzv. suboptimalno resenje = resenje koje je slabije od najboljeg, pri kome se
naglasava vrednost jednog od ciljeva i razmatra mogucnost njegovog postizanja,
a zanemaruju se ostali ciljevi organizacije
-karakteristike :
1. zadovoljava se time da se resenjem osigura samo ogranicen broj zahteva
2. ogranicen broj razmatranih alternativa, svaka alternativa se pri odlucivanju
proverava onako kako se pojavi, i prva koja zadovoljava minimalne zahteve se
prihvata bez traganja za daljim resenjem
3. proveravanje alternativa je ograniceno samo jednom i to slucajnim redom
4. gleda se samo da li je resenje ispod ili iznad granice minimalnih zahteva
GRUPNO ODLUCIVANJE I STEPEN RIZICNOSTI
-cim se cilj teze postize, njegovo ostvarenje predstavlja veci uspeh, ali je
istovremeno i veca verovatnoca da se cilj ne postize ( izlazemo se vecem riziku
)
-Stoner : C.D.Q. ( Choice Dilemmas Questionaire ) upitnik izbora u dilemama
-veca rizicnost grupnih odluka nego individualnih ( polazna pretpostavka je
bila suprotna ! )
- objasnjenja promene stepena rizicnosti :
1. uloga vodje oni koji se zalazu za majrizicnija resenja, najubedljiviji su u s
vom
izlaganju i samim tim najuticajniji
2. podela odgovornosti za moguci neuspeh
3. rizikovanje u kulturama u koijma je obavljeno istrazivanje predstavlja
drustvenu vrednost ( Braun )
4. polarizacija uverenja kao efekat grupne diskusije
-Miler : treba se cuvati teorijskog sovinizma shvatanje da za neku pojavu
postoji samo jedno objasnjenje, i to ono koje autor koji ga iznosi prihvati
- teorijski oportunizam prihvata se postojanje brojnih razliga i opravdanost
svih ponudjenih objasnjenja
5. delovanjem drustvenih vrednosti
6 difuzijom i smanjenjem osecanja odgovornosti u grupi
Braun : grupna odluka manje rizicna od individualne kada je rec o zivotu ismrti
i egzistenciji dece i porodice!
PRITISAK KA UNIFORMNOSTI
uslovi :
1. visoka kohezivnost grupe
2. izolovanost grupe od svakog misljenja i svih argumenata van vlastite grupe
3. direktivno rukovodjenje
4. nepostojanje razradjenog sistematskog postupka odlucivanja
5. strah da bi svaki izraz neslaganja izazvao neodobravanje
6. uveravanje samih sebe da je malo izgleda da se moze naci bolje resenje od
onoga za koje se zalazu vodje i istaknuti clanovi grupe
-pristrasna selekcija argumenata
-neobjektivna interpretacija mogucih posledica razmatranih resenja
-prenaglasavaju se pozitivne posledice alternative koja se zeli, a neosnovano
umanjuju negativne
Denis : simptomi defektnog odlucivanja
1. nepotpun pregled alternativa
2. nepotpun pregled ciljeva koji se odlukom zele postici
3. propust da se ispita mogucnost stete od preferiranog izbora
4. nedovoljno traganje za informacijama koje bi trebalo uzeti u obzir pri
odlucivanju
5. selekcija raspolozivih informacija na osnovu predrasuda
6. propust da se pazljivo procene alternative
7. nepostojanje plana postupka u odlucivanju uskladjenog uslovima u kojima se
donosi odluka
PREDNOST GRUPNOG ODLUCIVANJA
1. dopunjuju se i povezuju znanja i sposobnosti veceg broja pojedinaca
2. pojacana motivacija u grupi
3. razlicitost pristupa, razliciti uglovi gledanja
4. cvrsce angazovanje svih koji su ucestvovali u donosenju odluke da se grupna
odluka realizuje
5. davanje mogucnosti da clanovi grupe ucestvujuci u donosenju odluka
zadovolje vazne ljudske potrebe za aktivnoscu i potvrdjivanjem sebe kao
angazovane i drustveno vazne i korisne licnosti
6. osecanje zadovoljstva u tome sto mi sami donosimo odluku o tome kako cemo
se ponasati ( odluka nije nametnuta ) to nas cini sigurnijim u sebe i
zadovoljnijim poslom koji obavljamo
kritika : donosenje nerealnih i pogresnih odluka
Rot Osnovi socijalne psihologije
kolokvijum III ( 66 213.)
PROCESI SOCIJALIZACIJE
-ljudska jedinka socijalizacijom stice ogroman fond znanja, navika i vestina,
razvija cesto veoma slozene osobine i sposobnosti, i stice sve one kvalitete
kojima se razlikuje od drugih zivih bica
2 grupe efekata socijalizacije :
1. formiranje osobina i nacina ponasanja vaznih za zivot i funkcionisaje u drust
vu
2. razvitak od bioloske jedinke u licnost sa mnogim klarakteristikama zajednicki
m
za sve ljude, ali i sa svojim specificnim osobinama
-antropolozi dali jedan od prvih podsticaja za sistematsko izucavanje
socijalizacije ( socijalizacija = mehanizam putem koga su zahtevi kultura
prenoseni na pojedince, clanove odredjene kulturne zajednice )
-izucavanje nacina podizanja dece
-problem socijalizacije obuhvata i psiholoske cinioce ( zasto i kako covek
manifestuje odredjene oblike ponasanja? kako dolazi do odredjenih osecanja,
sudova, motiva, stavova ili crta licnosti? )
pojam socijalizacije :
1. uza definicija ( sociolozi i antropolozi ) : naglasava vaznost socijalizacije
za
osposobljavanje jedinke za drustveni zivot
- ovakve def. su preuske
-izjednacava pojam konformiranja i pojam socijalizacije
-rezultat soc. bi uvek bio formiranje drustveno pozitivnih socijalnih osobina, a
to
nije slucaj
2. sira definicija ( psiholozi ) : vaznost socijalizacije za formiranje licnosti
-Rot : socijalizacija = proces socijalnog ucenja kojim jedinka stice socijalno
relevantne oblike ponasanja i formira se kao licnost sa svojim specificnim
karakteristikama
-kulturalizacija ( akulturacija ) = usvajanje odredjenog sadrzaja neke kulture
-pojam soc. je siri pojam ( oznacava proces nastajanja ljudskog socijalnog bica
)
problemi socijalizacije :
1. procesi socijalizacije vrste i oblici ucenja putem kojih se ostvaruje
socijalizacija
2. izvori i agensi socijalizacije porodica, skola, masovni mediji
3. efekti socijalizacije stavovi i vrednosti
metode istrazivanaj u soc. y :
1. sistematsko experimentalno istrazivanje
2. sis. neexperimentalno istrzivanje
TEORIJE SOCIJALIZACIJE :
A) S - R TEORIJE ( BIHEJVIORISTICKE TEORIJE )
-do ucenja dolazi na osnovu stvaranja veza izmedju drazi i odgovora, a putem
asocijacija
-svako ucenje je ucenje uslovljavanjem
-postoje razlike u shvatanju koij su mehanizmi uslovljavanja:
1. Pavlovljev princip uslovljavanja povezivanje UD i BR
-mehanicka asocijativna veza po dodiru
2. princip instrumentalnog uslovljavanja - redukcija tenzije je osnovni
pokretac ucenja
-vaznost spoljnjeg potkrepljenja ( nagrade i kazne ) i tzv. medijacionih varijab
li
(ocekivanje nagrade )
3. Bandura teorija opservacionog uslovljavanja
-na osnovu posmatranja tudjeg ponasanja i efekata tog ponasanja
zamerka:
-zanemarivanje znacaja razvoja i razvojnih stadija
-na svim uzrastima istim principima ucenja objasnjavaju sve pojave socijalizacij
e
B) KOGNITIVNE RAZVOJNE TEORIJE
-isticu znacaj maturacije i razvitka ( Gezel )
-vaznost iskustva i sredinskih ( posebno socijalnih ) faktora
1. Pijaze 4 faze u razvoju inteligencije ( SM, PO, KO, FO )
-kognitivne strukture se razlikuju, i na razlicitim uzrastima postoje razlike u
mogucnostima i nacinima shvatanja
-razvitak moralne svesti i proces soc. zavise od kognitivnih f-ja ( dete na
odredjenom uzrastu ne moze da shvati i prihvati sve zahteve okoline )
-postoji interakcija izmedju jedinke i sredine, a ne samo uticaj sredine na jedi
nku
2. Kolberg
SOCIJALNO UCENJE
( ucenje pri kome vaznu ulogu imaju socijalni faktori, pre svega druge osobe )
-3 glavne vrste : ucenje uslovljavanjem ( klasicno, instrumentalno,
opservaciono), ucenje po modelu, ucenje uvidjanjem
1.a ) KLASICNO USLOVLJAVANJE
-asocijacija po dodiru ( stvaranje asocijativne veze izmedju jedne fizicke drazi
S i reakcije organizma R, stvaranje tzv. S - R veze )
-Voston : uslovni refleks kao osnovna jedinica ucenja i ponasanja
-F. Olport : na tom principu dete uci da govori ( Na odredjenom stupnju
razvoja ono refleksno pocinje da proizvodi glasove i kombinacije glasova. Kad se
uz odredjene, slucajno proizvedene glasove, pojavi nek areakcija odraslih, i ova
veza odredjen broh puta ponovi, stvorice se odredjena veza izmedju glasova i
objekta )
-ucenje deteta da se suzdrzi od reakcija koje drustvo smatra nepozeljnim( npr. i
spoljavanje agresivnosti )
-ucenje deteta na cistocu
-Ajzenk : uzrok suzdrzavanja od nepozeljnog ponasanja je asocijacijom
uspostavljena veza izmedju autonomne reakcije koja izaziva neprijatnost i
nezeljenog ponasanja ( a ne to sto dete postize nesto sto zeli i to mu donosi
nagradu )
-formiranje tzv. moralne svesti i moralno ponasanje se mogu objasniti
klasicnim uslovljavanjem
-ako se kod deteta deluje sa kaznom neposredno posle pocinjenog zabranjenog
akta ( i to praktikuje dovoljno cesto i dovoljno rano ) vec pomisao na zabranjen
i
akt izazvace slicnu autonomnu reakciju, formirace se unutrasnji policajac
(stvara se unutrasnji otpor da se cini sto je zabranjeno )
1.b) INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE
-uci se zbog toga sto se tim novim stecenim oblikom ponasanja postize neki
cilj, njime se moze zadovoljiti neka potreba ( a ne zato sto postoji ponavljanje
m
uspostavljena veza )
-Tornadajk : zakon efekta organizam brze uci one reakcije kojima dolazi do
zadovoljenja potreba, koje imaju odredjeni efekat ( da bi doslo do ucenja
potrebno je da organizam bude motivisan i aktivan, da jedna od njegovih
slucajnih reakcija dovede do nagrade, da se nagradjivanje dovoljno puta ponovi )
-Hal : neophodan uslov svakog ucenje je postojenje potrebe ( motiva ) i
zadovoljenje te potrebe ( da bi neki oblik ponasanja bio naucen on mora dovesti
do redukcije tenzije potkrepljenja )
-Miler & Dolard : teorija imitacije u dijadnoj situaciji u kojoj je ponasanje
jednog pojedinca draz ( diskriminativni znak ) za drugog pojedinca ( drugi
pojedinac vrsi istu reakciju kao i model, jer ta reakcija i kod njega dovodi do
nagrade )
-transfer ucenja : nauceno ponasanje se ne ogranicava na ucvrscenu vezu
izmedju savim odredjene D i pozeljnog reagovanja, vec se prosiruje i na mnoge
druge slicne situacije
-ponasanje koje je drustveno nepozeljno moze, ako se bude nagradjivalo, da
se ucvrsti i postane za tog pojedinca karakteristicno
-ponasanje kojim je moguce izbeci kaznu ( ne samo ono kojim se postize
nagarda ) moze biti instrumentalno ponasanje ( tu imamo ucenje negativnim
potkrepljenjem )
-instrumentalnim uslovljavanjem se ostvaruje sticanje novih oblikaponasanja, a k
lasicnim uslovaljavanjem ucenje suzdrzavanja odnepozeljnih reakcija !
1.c) OPSERVACIONO ( VIKARIJSKO ) USLOVLJAVANJE
-Bandura : ucenje samo na onovu posmatranja tudjeg ponasanja, bez pokusaja
da se uvezbava i uci takvo ponasanje, naprosto direktnim podrazavanjem
ponasanja nekog modela
-takvim ucenjem se sticu i drustveno pozeljni i drustevno nepozeljni oblici
ponasanja
-vaznu ulogu imaju medijacioni procesi ( predstave ili implicitne verbalne
reprezentacije )
-Skiner : sticanje novih oblika ponasanja sukcesivnom aproksimacijom, pri
kojoj se potkrepljuju samo one od postojecih reakcija koje su slicne obliku
ponasanja za koji se zeli da bude usvojeno
ogledi sa sticanjem agresivnog ponasanja : ( Bandura )
-treba razlikovati znanje o nekom ponasanju ( da ono postoji i da je moguce ) od
primene tog znanja u sopstvenom reagovanju
-daleko vise pokazuju agresivno ponasanje deca koja su gledala film u kome je
agresivno ponasanje bilo nagradjeno ili nije imalo nikakvih posledica, nego deca
koja su gledala varijantu u kojoj je agresivno ponasanje kaznjavano
-agresivno ponasanje vise manifestuju decaci, nego devojcice ( u svim
varijantama )
-posmatrano ponasanje postace sopstveno ponasanje tek ako budepotkrepljeno !
-posmatranjem se ne usvajaju samo oblici ponasanja, vec i stavovi, predrasude,
-karakteristike modela i razlicite interpersonalne varijable mogu znacajno da
uticu na obim, nivo i tip reagovanja koji se sticu takvim opservacionim
uslovljavanjem
2. UCENJE PO MODELU
-ponasanje koje je steceno na osnovu ugledanja na ponasanje drugih osoba
-modeli su cesto samo simbolicki, ikonicki ( slike ) ili verbalna uputstva
-cak i kada ne postoji namera da tudje ponasanje bude model, ono cesto postaje
takav model ( tv, film, radio )
-Bandura : svi oblici ucenja po modelu predstavljaju u osnovi jedan isti oblik
ucenja ( ucenje opservacionim uslovljavanjem ) ovo misljenje nemaju svi autori
-3 oblika ucenja po modelu : ucenje identifikacijom, ucenje imitacijom, ucenje
ucenjem uloga
-Rot : opravdano govoriti o 3 oblika ucenja, ali da li su to zaista 3 zasebne fo
rme
koje se ne mogu svesti ni na jedno drugo ucenje?
-ucenje uloga je jedan slozen postupak u koji je ukljuceno i ucenje
uslovljavanjem i ucenje identifikacijom i imitacijom, kao i ucenje uvidjanjem (
ali
ne predstavlja autonoman i samostalan nacin ucenja ! )
-vazna uloga motivacionih i emocionalnih faktora kod ucenja identifikacijom!
-Masen : imitacija # identifikacija
identifikacija :
1. usvajanje slozenih, integrisanih oblika ponasanja ( do kojih dolazi bez
posebnog treninga i bez direktnog nagradjivanja manifestovanog ponasanja )
2. licna vezanost za model, pozitivan emocionalan odnos prema modelu
3. usvojeni oblici ponasanja su trajni
imitacija :
1. usvajanje specificnih oblika ponasanja ( opservaciojom, bez treninga i
nagradjivanja )
2. ne mora da postoji emocionalna vezanost za model
3. usvojen segment ponasanja moze da se upraznjava samo u toku ogranicenog
perioda vremena
A) UCENJE IDENTIFIKACIJOM :
-nije rezultat neposrednog potkrepljivanja i postepenog uvezbavanja, pojavljuju
se spontano, bez svesne namere
-Frojd : prvi sisitematski ukazao na postojanje takvog ugledanja koje je nazvao
identifikacija
2 vrste identifikacije :
1. defanzivna identifikacija
-vezuje se za razresenje edipalnog komplexa
-strah od kastracije i identifikacija sa ocem ( otac kao super- ego ), cime se
smanjuje anxioznost
-identifikacija sa agresorom ( agresivna identifikacija ) ili defanzivna
( odbrambena ) identifikacija
-razlicita objasnjenja porekla def. identifikacije:
1. Vajting : zelja da se ima polozaj koji ima model ( zavisi sto se nema isti st
atus
koji ima model )
2. Kagan : zelja da se ima status drugoga, ali zbog toga sto se uocava da ta
osoba ima neke karakteristike koje bi dete zelelo da su njegove
2. anakliticka identifikacija
-tzv. razvojna identifikacija
-def. identifikacijom nemoguce objasniti socijalizaciju devojcica, jer kod njih
ne
postoji strah od kastracije
-strah devojcice da ne izgubi ljubav majke
-postojanje razvojne identif. treba traziti tamo gde postoji trajna vezanost mod
ela
i subjekta, a ne samo kratkotrajni odnosi ! ( po nekim autorima )
-Maurer : osnova identifikacije lezi u pomoci i podrsci koju roditelji pruzaju
detetu ( dete se oseca zavisnim od roditelja i zato se kod njega javlja spremnos
t
da usvoji nacine ponasanja roditelja koje voli )
-takvo usvajanje ponasanja roditelja mozemo objasniti principom
sekundarnog uslovljavanja ( UD se povezuje sa nekom novom D, drugom UD
ili sekundarnom UD )
-uloga verbalnog ponasanja : majka tepa detetu, proizvodi odredjene glasove,
dete te glasove podrazava, i samo to podrazavanje izaziva u njemu zadovoljstvo
jer stvara situaciju sigurnosti ( dete to dozivljava kao prisutnost majke )
empirijska istrazivanja procesa identifikacije :
1. slicnost ponasanja modela i onasanja subjekta u odredjenim globalnimoblicima
ponasanja
-tesko na osnovu posmatranja globalnog ponasaja utvrditi slicnost izmedju
odraslih i dece
2. ispitanici resavaju razlicite testove licnosti, a potom se trazi da oznacekak
o bi model odgovarao na iste testove ( broj identicnih odgovora govori o
stepenu identifikacije )
-moguce primeniti tek sa decom starijeg uzrasta
3. utvrdjivanje slicnosti u shvatanjima o ulogama, vrednostima i stavovima
-tesko uporedjivati stavove i vrednosti odraslih i dece
B) UCENJE IMITACIJOM :
-tako se objasnjava slicnost u ponasanju clanova pojedinih grupa, zajednica,
kao i oupste pojava konformiranja u ljudskom drustvu
-Tard : drustvo je u sustini imitacija ( proces imitacije slican je hipnotickom
stanju, somnambulizmu )
-instinki kao izvor imitacije ( instinkt za imitacijom )
-MekDugal : deca uspevaju da relativno recizno podrazavaju glasove modela i
nauce govor ma koje sredine ( to podrazavanje je moguce objasniti empatijom u
cijoj osnovi je automatska motorna mimikrija )
-Dzems : ideomotorne aktivnosti ideja o nekoj akciji sama po sebi podstice
na izvrsenje akcije
-bihejvioristi : imitaciju objasnjavaju uslovljavanjem ( kritika : tako je nemog
uce
objasniti sticanje novih reakcija! dete bi tako moglo da nauci samo ono sto na
neki nacin vec ima u svom repertoaru )
- objasnjenje imitacije instrumentalnim ( operantnim ) uslovljavanjem : slucajan
oblik ponasanja potkrepljivan dovoljan broj puta usvojice se kao vlastiti oblik
ponasanja
-kao modeli ne deluju samo roditelji, vec i osobe iz detetove sredine, kao i
sredstva masovnih komunikacija
Posmatranjem ponasanja modela moguce je izazvati inhibitorne idezinhibitorne efe
kte!
-tamo gde se model suzdrzava od ispoljavanja odredjenih impulsa ( npr.
agresivnog ) subjekti izlozeni modelu pokazivace inhibiciju tih impulsa
-tamo gde model manifestuje izrazito nekontrolisano ponasanje subjekat ce
manifestovati ne samo to ponasanje, vec i druge oblik edo tada inhibiranog
onasanja
-do inhibitornih i dezinhibitornih efefkata dolazi na osnovu posmatranja
odredjenih oblika ponasanja cak i kada se ne uocavaju posledice takvogponasanja,
ali jos vise kada se uocavaju pozitivne posledice!
-imitacijom je moguce da dodje do manifestovanja ranije naucenogponasanja, a koj
e nije u medjuvremenu manifestovano!
Sta utice na stepen imitacije ?
1. posledica koju posmatrano ponasanje modela ima za model
-cak i posledice koje se ne mogu neposredno osmotriti, ali o kojima je moguce
zakljuciti
2. karakteristike osoba koje posmatraju ponasanje modela
-vise ce model podrazavati osobe koje imaju nisko samopouzdanje, koje su vec
ranije imale uspeha manifestujuci ponasanje koje je ispoljio model, zavisne
osobe, .
3. odredjena emocionalna stanja
C) UCENJE UCENJEM ULOGA :
-uloga = ocekivano ponasanje vezano uz odredjeni polozaj
-karakteristike ucenja uloga :
1. uce se organizovani sistemi ponasanja, a ne specificne reakcije
2. uloge uvek imaju interakcioni karakter
3. uvek su komplementarne sa nekom drugom ulogom
faktori koji olaksavaju ( otezavaju ) ucenje uloga :
1. jasnoca o ocekivanom ponasanju koje se vezuje uz odredjenu poziciju
2. saglasnost medju clanovima drustva o tome kakvo se ponasanje vezano uz
odredjeni polozaj ocekuje
3. lakse se uci ponasanje vezano za odredjeni polozaj tamo gde se svi slazu da
neka osoba zaista ima odredjeni polozaj i ima pravo na takav polozaj
4. ako je shvatanje o ocekivanom ponasanju vezano uz odredjeni polozaj,
uskladjeno sa shvatanjem o ponasanju vezanom za komplementarni polozaj,
sticanje uloga bice olaksano
5. pervazivnost uloga pojava da se ponasanje vezano ua polozaj manifestuje
u velikom broju odnosa i prilika
5. motivisanost da se odredjeno ponasanje vezano uz neki polozaj usvoji
3. UCENJE UVIDJANJEM
-Tolman : vaznost kognitivnih elemenata u ucenju ( ucenje nije naprosto S - R
veza, ono se sastoji u znanju o odredjenim odnosima izmedju drazi ) zivotinja
kada uci prolaz kroz lavirint, uci raspored pojedinih mesta, uci kognitivnu
mapu ( uci da ocekuje da ce u odredjenoj situaciji, kad se javi odredjen znak,
ako se na odredjeni nacin ponasa, doci do odredjenog cilja )
-Keler : ogledi sa simpanzama
-karakteristike :
1. do upeha dolazi naglo, odjednom
2. posto je jednom resen problem, pokusavanje se vise ne ponavlja
3. nadjeno resenje se ne koristi samo u istim, vec i u slicnim situacijama
-u osnovi takvog ucenja je prestruktuiranje opazajnog polja
-Maurer : vaznost emocionalnog stanja koje on naziva nada ( ocekivanje
neke buduce koristi za organizam koji uci ) i nij esamo emocionalno stanje, vec
i
zamisljanje i zakljucivanje
-ucenje uvidjanjem imamo onda kada je uvidjanje relacija sustina ucenja
-Pijaze : vaznost visih kognitivnih procesau procesu socijalizacije sticanje
moralnog ponasanja ( moralnost se postepeno razvija i prolazi kroz odredjene
faze
1. heteronomna moralnost moralno je ono sto mora da se uradi jer to
zahtevaju odrasli, nemoralno je ono za sta slede sankcije
-objektivni efekat kriterij za ocenjivanje moralnosti
2. autonomna moralnost postupci se ne ocenjuju prema tudjim propisima, vec
prema sopstevnim principima ( tek od 9 godina )
-namera kriterij za ocenjivanje moralnosti
-Kolberg : razvoj moralnosti traje duze i ide dalje nego sto je to smatrao Pijaz
e
USLOVI SOCIJALIZACIJE
1. DISKRIMINACIJA I GENERALIZACIJA DRAZI
-sticanje sposobnosti da se u odnosu na odredjene drazi ponasa drugacije nego
u odnosu na druge drazi ( razlikovanje drazi i razlicito reagovanje na razlicite
drazi ) diskriminisanje drazi
-naucen oblik ponasanje se po pravilu oupstava, generalizuje ( primenjuje se i u
situacijama koje nisu kao ona u kojoj je ponasanje nauceno, nego su samo
slicne)
2. INTERNALIZACIJA
-inhibicija = uzdrzavanje od manifestovanja impulsa cije manifestovanje drustvo
smatra nepozeljnim
-internalizacija = usvajanje odredjenih od drustva zahtevanih principa
ponasanja kao stalnih sopstvenih pravila ponasanja, ne usled vanjskog pritiska
vec iz unutrasnjih razloga ( internalizacija obuhvata i inhibiciju )
-prvobitno je kontrola ponasanja bila spoljasnja ( nagrada, kazna ) a onda je
postepeno postala ponasanje nezavisno od spoljnih sankcija ( jedinka sama
manipulise nagradama i kaznama prema sebi )
-jedinka to cini anticipirajuci neku drustvenu nagradu ili kaznu , iako ni jedna
ni
druga ne moraju biti stvarno realizovane
-kada imamo ucenje zamisljenom i ocekivanom nagradom i kaznom, govorimo o
internalizaciji
faktori koji doprinose internalizaciji :
1. emocije ako se UD vezuje sa intenzivnom reakcijom autonomnog nervnog
sistema i intenzivnim negativnim emocijama, uslovljavanje ce biti trajnije
2. medijaciono potkrepljenje potrebno je da postoji bliska temporalna veza
izmedju reakcije i nagrade ( nagrada treba da dodje neposredno iza akta
ponasanja koje se zali fixirati )
-simbolicko samonagradjivanje moze da umanji negativan efekat duzeg intervala
( covek samog sebe podseca n anagradu koja ce naknadno doci, koja se
ocekuje )
-uverenost da ce se odricanjem od neposredne nagrade, u kasnijem periodu
zaista postici veca i trajnija nagrada
3. parcijalno potkrepljenje ne potkrepljuju se svi zeljeni odgovori organizma
na neku draz, vec samo neki od takvih odgovora
-nauceno ponasanje se duze odrzava i sporije gubi nego ponasanje formirano
kontinuiranim potkrepljenjem
4. parcijalno kaznjavanje ? da li ce se dete duze uzdrzavati od zabranjenog
ponasanja, ako kaznjavanje bude parcijalno?
-Festinger : do najviseg internalizovanja i najpotpunijeg pridrzavanja
internalizovanih normi doci ce kada kaznjavanje bude parcijalno primenjivano
(manje intenzivno nagradjivanje moze imati pozitivniji uticaj na odrzavanje
naucenog ponasanja od intenzivnijeg )
3. NAGRADJIVANJE I KAZNJAVANJE
-nagradjivanje je efikasnije sredstvo socijalizacije od kaznjavanja :
1. ima jaci efekat
2. trajniji efekat
3. sticu se novi oblici ponasanja ( kaznjavanjem se postize suzdrzavanje od
nepozeljnih oblika ponasanja )
4. pozitivan efekat na razvitak licnosti ( osecanje sopstvene vrednosti, sigurno
st
u sebe, podize nivo aspiracije, )
-kaznjavanje zavisi od :
1. jacine motivacije organizma koji se kaznjava da upraznjava ponasanje koje
se kaznjava
2. postojanja alternativnog ponasanja za nezeljeno i kaznjavano ponasanje, a
kojim bi bilo moguce zadovoljiti motiv
-ne samo kaznjavanje, vec i pretnja kaznjavanjem se pokazuje efikasnom
-efekat kazne zavisi od karakteristika kazni, intenziteta, frekvencije, dosledno
sti,
vremenskog rasporeda kaznjavanja, prirode odnosa izmedju onoga koji kaznjava
i onoga koji je kaznjen, uslova u kojim ase kazna primenjuje,
-vazan je intenzitet kazni ( promenom intenziteta od slabije ka jacoj kazna se
pokazuje sukcesivno prvo neefikasnom, zatim delimicno supresivnom, te
potpuno supresivnom )
-povezivanjem intenziteta i trajanja kazne efekat se sumira i nezeljeno
kaznjavano ponasaje se jos teze napusta
-vremenski razmak ( sto je razmak izmedju manifestovanog ponasanja i
kaznjavanja veci, efekat kazne je manji )
-koriscenje govora i kognitivnih f-ja ( samo oznacavanje nekog akata kao
rdjavog podsticaj je da se taj akt ne izvrsi )
negativan efekat fizicke kazne :
1. dovodi do anxioznosti koja se povezuje sa nekom od komponenata
zabranjenog reagovanja
2. dovodi do interferencije sa koriscenjem verbalnih uputstava koja je rebelo da
sluze za kontrolu ponasanja
-efikasnije je primeniti fizicku kaznu, ali blagu, a potom koristiti objasnjavan
ja
zasto je doslo do kazne ( kada postoji dobar odnos sa roditeljima, kaznjavanje n
e
remeti taj odnos vec moze dovesti do vece vezanosti za roditelje )
-efekat kaznjavanja zavisice od ostrine kaznjavanja i frekvencija primenne kazne
AGENSI I IZVORI SOCIJALIZACIJE
AGENSI SOCIJALIZACIJE :
1. PORODICA
-Frojd : vaznost zadovoljenja decjih potreba ( hrana, navikavanje na cistocu )
-da li se dete doji i koliko dugo? ( pozitivna korelacija dojenja i emocionalne
stabilnosti deteta 18 meseci gornja granica ) rano prekidanje dojenja dovodi
do tzv. oralnog pesimizma, a kasno prekidanje do tzv. oralnog optimizma
-navikavanje na cistocu ( od uspeha ili neuspeha zavisi formiranje tzv. analnog
karaktera : tvrdoglavost, skrtost, pedantnost )
- osecanje sigurnosti najvaznije za formiranje buduce licnosti deteta
- opsta atmosfera u porodici vaznija je od pojedine vrste postupaka
2 odnosa :
1. srdacan odnos prema detetu nasuprot hladnom
-kod srdacnog odnosa lakse se formira osecanje odgovornosti i osecanje krivice
-tzv. psiholosko kaznjavanje = povremeno manifestovanje uskracivanja ljubavi
-koriscenje kognitivnih momenata = oznacavanje pojedinih postupaka kao
negativnih
2. omogucavanje slobodne aktivnosti detetu ( permisivnost ) nasuprot
ogranicavanju njegove aktivnosti
-najuspesniji nacin socijalizacije je naizmenicno manifestovanje ljubavi i
uskracivanje manifestovanja ( dete treba da vidi da ga vole,ali i da oseti dam u
se ta ljubav uskracuje kada postupi na nacin suprotan zahtevanom ponasanju
- odnos izmedju roditelja
-nepotpunost porodice
2. SKOLA
-efekat socijalizacije u skolskim uslovima zavisi od : licnih osobina nastavnika
,
licnih osobina deteta, odnosa nastavnika prema detetu, odnosi medju ucenicima,
organizacija skolskog zivota, nastavni program, licnost roditelja, pedagoska
umesnost nastavnika
organizacija skolskog zivota :
1. princip autoritarnosti
2. demokratski odnosi medju svim ucesnicima u procesu nastave
orjentacija :
1. doslovno usvajanje skolskog gradiva
2. razvijanje spremnosti za samostalno misljenje i resavanje problema
-znacaj domace sredine ucenika ( deca iz siromasnih slojeva imaju vise
teskoca da se snadju u skolskim uslovima )
-vazan odnos roditelja prema skoli
3. VRSNJACI
-Hevigharst : grupe vrsnjaka imaju nekoliko f-ja
1. omogucuju da se dete razvije kao druga deca istog uzrasta
2. razvijanje novih vrednosti i sticanje odgovarajucih soc. stavova i uloga
3. postizanje licne samostalnosti i nezavisnosti
4. doprinose razvoju socijabilnosti
-Pijaze : drugovanje sa vrsnjacima kao izvor autonomne moralnosti
-kroz pripadnost grupi vrsnjaka mladi ljudi, pre svega u periodu adolescencije,
traze svoj identitet i nastoje da postignu licnu autonomiju
-Parsons : kultura vrsnjaka = standardi ponasanja koje postavlja odredjena
omladinska grupa
2 kategorije delikvenata :
1. u prestupnistvo upali druzenjem sa drugim mladim ljudima
2. uzrok delikventnosti nesredjena porodicna situacija i zbog nje poremecen
emocionalni zivot
SOCIJALIZACIJA ODRASLIH
faktori :
1. zanimanja koja obavljamo cesto zahtevaju izmene u nacinu naseg
ponasanja ( potreba za stalnim usavrsavanjem, ucenje novih znanja i vestina,
menjanje navika, stavova, shvatanja, aspiracija, pa i slike o samom sebi )
2. cinjenica da se ukljucuje u odredjenu profesiju dovodi do menjanja mnogih
ranijih stavova i uverenja, i do formitajna novih normi
3. zenidba i udaja ( vazno uskladjivanje motiva zavisnosti, za dominacijom i za
pomoci ) kontinuirana uzajamna socijalizacija supruznika ; radjanje dece bitan
momenat
4. zivot u zajednici ( posebno uzoj naselje, mesto, opstina )
SREDSTVA MASOVNIH KOMUNIKACIJA
Bandura & Valters :
-jedan od razloga sto je televizija sve vise, a roditelji sve manje uticajni, je
u
tome sto su modeli dati tv i filmskom slikom daleko bogatiji detaljima,
jasniji, konkretniji, i kao takvi laksi za podrazavanje nego poruke i verbalna
uputstva koje pruzaju roditelji o tome kako se treba ponasati
-slikom prikazano ponasanje deluje ne samo na podrazavanje novih oblika
ponasanja, vec i na obnavljanje ranije stecenih, a napustenih, agresivnih
oblika ponasanja
-koriste se tehnike upitnika i intervjua da se utvrdi delovanje sredstava masovn
ih
komunikacija na ponasanje
KULTURA I SOCIJALIZACIJA
Kako ce ljudi i drustva reagovati na pojedine probleme zavisi od :
1. fizikalnih faktora klima, oblik zemljista, prirodno bogatstvo zemlje
2. tradicije odredjene drustvene zajednice istorije, kontakta sa drugim
narodima
3. razvitka proizvodnih snaga drustva
Visler : 9 oblasti zivota koje cine kulturu
-jezik - materijalne karakteristike drustva
-umetnost - porodicni i socijalni sistem
-mitologija - upravljanje drustvom
-ratovanje - crkvena organizacija
-vlasnistvo
Kreber & Klakhon : kultura = sistem explicitnih i implicitnih nacina ponasanja i
propisa o ponasanju, formiranih u toku zivota grupe, akoji se prenose sa
generacije na generaciju
Rot : kultura = za odredjenu zajednicu karakteristican nacin organizovanja
zivota, i sistem ponasanja i vrednosti, koji se formiraju i menjaju u toku zivot
a
grupe
1. explicitna kultura spoljne manifestacije zivota neke zajednice
2. implicitna kultura motivi i osobine pripadnika neke zajednice, njihove ideje
koje deluju na spoljno ponasanje
implicitna kultura obuhvata :
1. saznanja i verovanja karakteristicna za odredjeno drustvo ( verovanja,
praznoverice, mitovi )
2. vrednosti ( sta se ocenjuje kao dobro ili lose, za st se treba boriti, cemu t
eziti )
3. norme ( propisi i standardi prihvaceni od clanova drustva ili grupe )
a) obicaji ne zahteva se bezuslovno pridrzavanje ( npr. nosenje kravate )
b) moralne norme ( norme u uzem smislu ) regulisu ponasanje koje se smatra
vaznim za drustvo ( npr. ne smeju se zlostavljati deca )
c) institucionalizovani oblici ponasanja sistemi standarda ponasanja o tome
kako se mora postupiti u odredjenim situacijama ( za ne postupanje po pravilima
slede sankcije )
Hsu : 4 tipa kulture
1. otac-sin ( stara Kina, konzervativna drustva )
2. majka-sin ( Indija )
3. muz-zena ( Evropa, SAD )
4. brat-brat ( Indijanci )
POVEZANOST KULTURE I LICNOSTI
1. stepen tolerantnosti prema deci ( M.Mid ) odredjuje stepen frustracije
2. odnos prema ispoljavanju agresivnosti ( Vajting ) tamo gde se manje
tolerise ispoljavanje agresije dece, manje je agresivnosti i u ponasanju odrasli
h
3. uslovi sredine, ekonomski uslovi
sistematski prikaz veze kulture i licnosti :
2 pokusaja
1. Linton & Kardiner :
- bazicna struktura licnosti ne obuhvata celu licnost, vec samo one delove
koji su zajednicki za clanove grupe, a po kojima se clanovi jedne grupe razlikuj
u
od clanova druge grupe
- projektivni sistem osnovne karakteristike licnosti, formirane u ranom
detinjstvu i zajednicke za sve clanove grupe, dolaze do izrazaja putem projekcij
e
u razlicitim institucijama drustva, u folklore, umetnosti
- projektivni sistem odredjuje sistem realnosti ( shvatanja o pojavama i
odnosima u svetu i drustvu )
2. From:
-socijalni karakter = deo karaktera zajednicki za vecinu pripadnika odredjenog
drustva
-individualni karakter = deo karaktera po kome se svaki pojedinac razlikuje od
svakog drugog
nedostaci antropoloskog pristupa :
1. uproscen prikaz clanova odredjene kulture
2. neodredjena upotreba pojma kulture
3. kulturni determinizam kultura se tretira kao nesto sto postoji samo od sebe i
samo po sebi, zanemaruju se odredjene zakonitosti drustvenog ponasanja
4. metodoloske slabosti
NACIONALNE KARAKTERISTIKE
Jovan Cvijic : postoji etnicko i psiholosko jedinstvo juznoslovenskih naroda
( osecajnost, saosecanje, bogata masta, sklonost odusevljenju i zanosu )
tipovi mentaliteta :
1. dinarski ( sumadijski, erski, bosnski, jadranski )
2. centralni ( kosovsko-metohijski, zapadno-makedonski, juzno-makedonski,
moravsko-vardarski, sopski )
3. istocno-balkanski ( donjodunavski, srednjogorski, rumelijsko-tracki, pomacki)
4. panonski ( sremsko-banatski, slavonski, alpijski )
-najvise paznje posvetio posmatranju dinarskog tipa, erskog varijeteta,
Crnogorcima ( najpotpuniji predstavnici )
- odbacuje objasnjenje nacionalnih karakteristika pojmom rase , jer se rase ne
podudaraju sa etnickim grupama
-veliki znacaj pridaje drustvenim i ekonomskim odnosima i nacinu privredjivanja
- etnopsihicki profili prikazujuci psihicke osobine juznoslovenskih naroda,
ne misli naprikaz kompletnih licnosti, vec na utvrdjivanje najcescih karakterist
ika
kod pojedinih tipova, varijeteta i grupa
-koristi postupak indirektnog posmatranja ( na osnovu folklora, narodnih
pesama, narodnih shvatanja, istorije, politickih institucija, antropoloskih nala
za )
POLOZAJI I ULOGE
-polozaji ( statusi ) = mesta razlicita po zadacima i f-ji ( u drustvu u celini
i u
pojedinim manjim grupama )
-uloga = ponasanje koje se ocekuje od pojedinaca koji imaju odredjene polozaje
-univerzalni polozaji = polozaji koji se mogu sresti u svim drustvima ( moguce
je da se u razlicitim drustvima uz iste polozje vezuju razlicita ocekivanja o
ponasanju osoba koje te polozaje zauzimaju )
Linton :
status = mesto koje u odredjenom sistemu zauzima pojedinac za odredjeno
vreme ( drustvo kao organizovani sistem raznih statusa )
5 vrsta opstih ( univerzalnih ) statusa s obzirom na :
1. pol i doba
2. profesije
3. drustveni prestiz i hijerarhiju
4. porodicnu ili plemensku pripadnost
5. pripadnost grupama ciji clanovi imaju neki zjednicki interes
Pojam uloge oznacava ponasanje vezano uz odredjeni polozaj, ponasanje koje
clanovi drustav ocekuju od onih koji imaju odredjeni polozaj. Ovo ocekivano
ponasanje ukljucuje :
1. postupke koji se smatraju obaveznim da ih izvrsava onaj ko ima odredjeni
polozaj
2. postupke na koje ima pravo onaj ko ima odredjeni polozaj
3. odredjene nacine psiholoskog reagovanja koji se smatraju prirodnim za
osobe koje imaju odredjene polozaje u drustvu
Njukom :
1. propisana uloga ponasanje koje se bezuslovno ocekuje
2. zabranjena uloga ponasanje koj ese bezuslovno zabranjuje
-izmedju ova 2 extrema nalazi se ponasanje koje se smatra vise ili manje
pozeljnim, tj nepozeljnim
kriterijumi razlikovanja polozaja i uloga :
1. s obzirom na njihovu prosirenost ili opstost medju clanovima drustva
2. s obziroma na doslednost ili pervazivnost manifestovanja odredjenog
ponasanja
3. s obzirom na specificnost ili odredjenost ponasanja koje se vezuje uz
poziciju
4. s obzirom na njihovo trajanje
-uloge su uzajamno povezane, komplementarne i reciprocne
-to omogucava 2 vazne f-je uloga :
1. da kanalisu razlicite aktivnosti clanova grupe tako da se te aktivnosti
dopunjuju i uskladjuju
2. da omoguce pojedincu da se lakse snadje u razlicitim situacijama ( na
osnovu znanja kakvo ponasanje se od njega ocekuje i kakvo ponasanje moze da
ocekuje od onoga s kim je u kontaktu )
SUKOBI ULOGA
1. sukob izmedju vise uloga ista osoba obavlja istovremeno vise uloga, a te
uloge sadrze suprotno ponasanje, ponasanje koje se ne moze uskladiti
-kada u vanrednim situacijama ( pozar, poplava ) dodje do konflikta medju
ulogama preovladava ponasanje koje je odredjeno pripadnoscu primarnim
grupama ( porodici )
2. konflikti unutar jedne uloge postoji nesklad izmedju osobina nosioca uloge
i ponasanja koje se ocekuje od osobe na tom polozaju
-ili osoba nema sposobnosti koje se zahtevaju ili nije motivisana
Gros :
- osoba koja se nalazi pred suprotnim ocekivanjima ima 3 mogucnosti :

1. da prihvati jedno ili drugo ocekivanje

2. trazi kompromis
3. pokusa da izbegne ponasanje i prema jednom i prema drugom zahtevu
-sta ce osoba izabrati zavisi od toga :
1. sta ocenjuje kao opravdano
2. koliko uvazava moguce sankcije
3. sta smatra vaznijim ( sankcije ili opravdanost? )
-ishodi kada bi se rukovodila samo opravdanoscu :
1. ako smatra jedno ocekivanje pravednim, postupa prema njemu
2. ako smatra oba ocekivanja jednako pravednim, trazi kompromis
3. ako ni jedno ocekivanje ne smatra pravednim, pokusava da izbegne odluku
-ishodi kada bi se rukovodila samo sankcijama :
1. ako uz udovoljenje oba ocekivanjai idu sankcije, ali uz jedno pozitivna a uz
drugo negativna, bira postupak od koga ce imati vecu korist
2. ako uz udovoljenje oba ocekivanja idu negativne sankcije, trazi se kompromis
3 nacina ponasanja su moguca :
1. moralni tip ponasanja prednost opravdanost ocekivanja nad sankcijom
2. prakticni tip prednost sankcijama
3. moralno-prakticni tip uzima u obzir i sankciju i opravdanost
RAZLIKA MUSKE I ZENSKE ULOGE
Mekobi & Dzeklin :
-3 grupe osobina po kojima se razlikuju muskarci i zene
1. osobine u kojima je verovatno da postoje razlike
2. osobine u kojima je sasvim nesigurno da li postoje razlike
3. osobine u kojima nema razlika iako se istice da postoje
shavatanja o poreklu razlika :
1. sve razlike su vise ili manje zasnovane na nasledju, imaju svoju geneticku
osnovu
2. rezultat kulturne elaboracije ( M.Mid ) - do razlika dolazi jer se pridaju
razlicite uloge muskarcima i razlicite uloge zenama
V.Smiljanic : glavni uzrok y razlikama je sto postoje razlicita ocekivanja i
razliciti nacini gajenja muske i zenske dece
DRUSTVENA STRUKTURA I SOCIJALIZACIJA PONASANJA
-socijalno-ekonomski i klasni polozaj su najznacajniji medju polozajima
-drustevna struktura i pripadnost odredjenim klasama znacajno deliju na
ponasanje i razvitak licnosti ( posredno i neposredno )
Braun : klasna pripadnost nije dobar kriterijum!
-znacaj klasnih razlika bi se mogao prihvatiti kad bi postojale jasne razlike
izmedju :
1. objektivne pripadnosti nekoj klasi
2. svesti o pripadnosti nekoj klasi
3. stila i nacina zivota
-pune korelacije nema iz vise razloga :
1. ne postoji podudarnost izmedju realne klasne pripadnosti i svesti o toj
pripadnosti
2. ekonomska pozicija pripadnika pojedinih slojeva se menja tokom razvitka,
postoji manja ili veca drustvena mobilnost
3. dinamicka zavisnost klasne pripadnosti i odredjenog ponasanja
4. na ponasanje ljudi uticu brojni faktori ( nasledje, iskustvo, obrazovanje,
pripadnost etnickoj ili religioznoj grupi )
razlicite def. klasne pripadnosti :
a ) Lenjin :
-klasa = velika grupa ljudi koja se razlikuje po svom mestu u istorijski
odredjenom sistemu drustvene proizvodne, i to po :
1. svom odnosu prema sredstvima prizvodnje
2. svojoj ulozi u drustvenoj organizaciji rada
3. nacinu raspodele drustvenog bogatstva i velicini udela u raspodeli
2 klase :
1. vlasnici sredstava za proizvodnju
2. klasa koja radi, exploatisana je i siromasna
-marksizam prihvata postojanje medjuklasa i prelaznih klasa
b ) amerikanci :
-klasifikacija klasne pripadnosti na osnovu :
1. ocene prestiza i ugleda pripadnika pojedinih kategorija
2. svesti o pripadnosti odredjenoj klasi ili sloju
3. objektivnih indexa obrazovanje, visina prihoda, zanimanje
Godman : drustvena stratifikacija prema uticaju koji pojedinci imaju
1. upravljaci
2. organizatori
3. mase
4. autsajderi
klasna pripadnost i osobine licnosti :
-clanovi pojedinih klasa i podklasa misle o sebi koa o manje-vise jedinstvenoj
grupi i pokazuju slicnost u gledanjima na mnoge drus. pojave
- osecanje solidarnosti narocito dolazi do izrazaja kada govore o klasi koja je
iznad one kojoj pripadaju ( zaleci se na njnu exkluzivnost ) i kada govore o kla
si
ispod svoje klase ( kritikujuci njeno nastojanje da se uvrste u klsu visu od vla
stite)
-manje se uocavaju razlike kod klasa iznad sopstvene , nego ispod ( zato
pripadnici navisih klasa prave ostrije razlike u stratifikaciji )
-karakeristike gornje klase : teznja za novcem, isticanje vaznosti porekla,
osecanje licne sigurnosti, odbijanje da se drzava mesa u ekonomski zivot
-srednja klasa: teznja za sticanjem imovine, povecanje zivotnog standarda, da
se vlastitoj deci obezbedi udobniji zivot, osecanje nesigurnosti inezadovoljstva
vlastitim polozajem
-radnicka klasa : nastojanje d ase prikazu kao visi po drus. statusu, da svojoj
deci daju bolje obrazovanje nego sto su oni imali, novac nema tako veliki znacaj
(
potreban za odrzavanje )
drustvena struktura i sistemi ponasanja :
1. klasna pripadnost i ponasanje u porodici :
-porodice srednje klase stabilnije nego porodice nize klase
-visa klasa, muzevi donose vise odluka kuci nego zene
-sve klase imaju slicne vrednosti u vaspitanju svoje dece
2. klasna pripadnost i agresivnost :
-radnicka klasa cesce ispoljava otvoreno neprijateljstvo prema drugma
-visa klasa , agresivnost prema samom sebi, vise samoubistava
3. klasna pripadnost i nacin podizanja dece :
a) cikaska studija :
-deca iz radnicke klase cesce i duze dojena, a kad je dojenje prekinuto hranjena
kad god su zelela hranu, kasnije navikavanje na cistocu, kasnije preuzimanje
odgovornosti i duznosti u kuci
-postupak kod roditelja srednje klase stroziji je , sa vise zahteva samodiscipli
ne,
vise ogranicavanja nego kod roditelja iz radnicke klase
-roditelji radnicke klase pokazuju se permisivnijim i tolerantnijim prema deci u
prvim godinama zivota
b) bostonska studija :
-roditelji srednje klase pocinju kasnije sa navikavanjem na cistocu, manje fizic
ki
kaznjavaju, manje strogi, srdacniji prema deci, tolerantniji i permisivniji od
roditelja iz radnicke klase
Brofenbrener : moguce da razlicke poticu otuda sto su stvarno postojalirazliciti
postupci kod pripadnika pojedinih klasa u razlicitim periodima ( pre
2.sv.rata americke radnicke majke su bile popustljivij eu vaspitanju dece, a pos
le
2. sv.rata to su postale majke iz srednje klase ) do toga je doslo jer su se
izmenila shvatanja strucnjaka o tome kako treba podizati decu
EFEKTI SOCIJALIZACIJE
SOCIJALIZACIJA OSNOVNIH Y F-JA
-potpunije opazamo ono za sta smo motivisani da opazamo, a ono za sta nismo
motivisani opazamo nepotpuno ili uopste ne opazamo
- opazanje vremena : dozivljaj vremena zavisi od ritma odredjenih bioloskih
procesa, ispunjenosti vremenskog intervala sadrzajem, naseg interesovanj za
sadrzaj, reagovanja na njega i od socijalnih faktora
-institucionalizacija opazanja : postoje norme kako odredjene situacij ei
objekte treba opazati ( onda se objekta n eopaza realno nego kao sto standardi
zahtevaju )
-kategorizacija drazi -postoji ogromna kolicina drazi i ogroman broj razlika
medju njima, a covek s obzirom na fizioloska ogranicenja nije u stanju da ih sve
opazi ( cak i drazi koje smo u stanju da razlikujemo cesto svrstavamo u istu
kategoriju, cime sebi olaksavamo snalazenje i orjentaciju ) leksicki fond jako
bitan za kategorizaciju
Mek Ginis :
1.) PERCEPTUALNA ODBRANA = tendencija da se predmeti i situacije koji su
neprijatni, sporij ei teze opazaju ( kao da se osoba brani od toga da ono sto ne
voli ne dodje do njene svesti )

-exp. tabuirane reci ispitanici kao da se brane da opaze reci cije se izgovaranje
smatra nepristojnim i izbegava u drustvu
1. za neprijatne D postoji visi prag prepoznavanja nego za neutralne D
2. neprijatne D izazivaju iskrivljene, neadekvatne dozivljaje
3. i kada se saopstava da nisu prepoznate, ipak izazivaju neprijatnedozivljaje
-kritika : govori se o odbrani od prepoznavanja D zato sto ona izaziva osecanje
neprijatnosti, ali da bi D mogla izazvati osecanje neprijatnosti mora biti
prepoznata
- objasnjenja: ( Mek Ginis )
1. subjekti D opazaju, ali izbegavaju da ih nazovu pravim imenom
2. odredjene D zbog manje frekvence javljanja se zaista teze i sporijeopazaju
3. drazi ostaju polusvesne, subliminalne u slucajevima kada postoji tendencija
da se izbegava njihovo opazanje
2.) PERCEPTUALNA AKCENTUACIJA = naglasavanje u opazanju
-Bruner & Gudman : exp sa metalnim novcicima - soc. faktori mogu uticati na
opazanje takvih karakteristika kao sto je velicina ( tendencija da se precenjuje
velicina objekata koji su smatrani vaznim i vrednim )
-treba uzeti u obzir vise momenata :
1. intraserijalni i interserijalni efekat
2. vaznost dimenzije velicine za vrednost objekata
uticaj kulture na geometrijsko opticke obmane i iluzije :
-pripadnici evropskih kultura ostrije zapazaju Miler-Lajerovu i Sandersovu iluzi
ju
nego subjekti iz neevropskih kultura
1. ) UTICAJ SOC. FAKTORA NA UCENJE I PAMCENJE
Bartlet : uticaj soc. faktora na transformaciju zapamcenog materijala u procesu
retencije
-metod ponovljene reprodukcije procitaj pricu pa ponovi posle izvesnog
vremena
-metod serijske reprodukcije procitaj pricu, pa prepricaj drugom, on trecem
itd.
3 vrste transformacija :
1. uproscavanje ( simplifikacija ) sadrzaja sadrzaj se znatno skracuje
izostavljanjem mnogih pojedinosti i detalja
2. racionalizovanje nepoznato i strano se zamenjuje poznatim i bliskim
3. naglasavanje ( dominacija ) neki momenti koji se u originalnom sadrzaju
ne isticu, kod prepricavanja postaju dominantni, i to oni koji su vazni u odredj
enoj
drustvenoj sredini
-uticaj kulture na sadrzaj, obim i nacin reprodukcije ( pripadnici odredjene kul
ture
pamte pre svega ono sto je u skladu sa institucijama i obicajima koji postoje u
odredjenoj kulturi
Sherif :
-sistem referencije sistem faktora koji stoje u funkcionalnom odnosu, i koji
deluju u konkretnoj situaciji na ponasanje ( spoljnih- drazi i unutrasnjih potre
be,
stavovi, interesi )
GLASINE
Olport & Postman :
-glasine = neverifikovane tvrdnje o nekom dogadjaju koje usmeno cirkulisu i koje
se tokom cirkulisaja menjaju u svom sadrzaju
-karakteristike :
1. neverifikovanost podataka koji se primaju i prenose kao stvarno postojece
cinjenice
2. prenosenje tvrdnji o tim podacima od osobe na osobu
3. promene u sadrzaju u toku prenosenja tvrdnji
3 vrste glasina :
1. glasine koje su izraz straha
2. glasine koje sadrze neprijateljstvo prema pojedinim grupama stanovnistva
3. glasine kojima se izrazavaju zelje
izvori glasina :
1. strahovanje za sebe i svoju grupu
2. agresivne i neprijateljske tendencije prema odredjenim grupama
3. sukob motiva kod pojedinca i tenzija koja usled toga nastupa
4. rivalstvo u konverzaciji - teznja pojedinca da se istakne u drustvu medju
drugima
faktori od kojih zavisi sirenje glasina :
1. vaznost sadrzaja glasina
2. nesigurnost situacije u kojoj dolazi do sirenja glasina
3. dramaticnost i zanimljivost sadrzaja
4. izgled autenticnosti saopstenja
poreklo :
1. sponatano nastale glasine
2. namerno konstruisane glasine ( sastavni deo psiholoskog rata )
-u sadrzaju glasina javljaju se iste one promene o kojima govori Bartlet kod
procesa retencije!
1. niveliranje sadrzaja ( ~ simplifikacija ) - broj detalja opada narocito naglo
u
pocetku ( slicno Ebinghausovoj krivi zaboravljanja ) ali ne dolazi nikada do tak
o
velikog gubitka sadrzaja i zaboravljanja
2. asimilacija ( ~ racionalizacija )
3. akcentualizacija ( ~ dominacija )
STAVOVI
Levin & Marfi :
-brze se uci pamti materijal koji je u skladu sa stavom subjekta koji uci, odmat
erijala koji je suprotan tom stavu ili koji je irelevantan za subjekta
-ima slucajeva kada subjekti brze nauce i vise zadrze materijala koji nije u
skladu sa njihovim stavovima ( kada pamcenje takvog materijala sluzi za
odbranu vlastitih stavova )
Zimerman & Bauer :
-delovanje ocekivanja o tome pred kojom publikom ce se reprodukovati ono sto
se uci
1. kolicina zapamcenog materijala zavisi od toga kome ce materijal bitireproduko
van ( uticaj realne ili zamisljene komunikacije )
2. ako se ocenjuje da se ocekivana publika slaze sa informacijama koje
saznajemo, onda ce secanje biti jasnije i potpunije
3. kada ocenjujemo da se ocekivana publika ne slaze sa informacijama dolazi do
smanjenja tacnosti, pa i menjanja sadrzaj asaopstenja
razlozi smanjenja tacnosti :
1. potpuno zaboravljanje
2. pod uticajem stavova ocekivane publike
2. ) SOC. FAKTORI I MISLJENJE
-sud = kljucni deo procesa misljenja
-misljenje = problemom usmereno operisajne simbolima, kojim dolazimo do
saznanja ili uverenje o postojanju odredjenih odnosa medju pojavama
karakteristike suda :
1. konstatovanje postojanja odredjenih odnosa
2. dozivljaj uverenosti o tacnosti ili netacnosti odnosa koji se konstatuje
-Mur, Sherif : delovanje sugestije na nase misljenje
-Ash : ne sugestija , vec logicka opravdanost! ( s obzirom da je objektivna
situacija za sve ista i sudovi treba da su jednaki ) ne dolazi do promene suda,
nego do promene u predmet sudjenja!
-Rot : sugestija!
uticaj tudjih sudova na uverenost u doneti sud :
Rot :
1. sudovi na perceptivnoj evidentnosti uz njih ide najveci stepen uverenosti
2. sudovi na logickoj evidentnosti
3. sudovi na naucnom autoritetu
4. sudovi na subjektivnom iskustvu
5. sudovi na afektivnom odnosu
-najmanji je uticaj na sudove na perceptivnoj evidentnosti, zatim logickoj
evidentnosti, subjektivnom iskustvu, afektivnom odnosu i najveci na sudove na
naucnom autoritetu! ( zato sto o sadrzaju ovih sudova uvek saznajemo na
osnovu tvrdjenja drugih )
-pod uticajem misljenja drugih cesto se menja i sud, a ne samo predmet
sudjenja
-ne sudi se ( kao sto smatra Ash ) pod uticajem drugih o neko drugomsadrzaju, su
di se o istom samo drugacije, postoji delovanje sugestije!
SUGESTIJA
-pojava da se neko uverenje prihvata, ili postupa na odredjeni nacin, pod
uticajem onoga sto drugi saopstavaju ili cine, a ne na osnovu racionalno
opravdanih razloga, niti na osnovu prisile
-vrste :
1. ideomotorne sugestije na osnovu opazanja tudjeg pokreta ili verbalnog
saopstenja, manifestuje se u menjanju
2. sugestija na osnovu prestiza
pokreta
-sugestibilnost = spremnost za prihvatanje sugestije
Ajzenk : 3 vrste sugestibilnosti
1. primarna sugestibilnost pokreti izazvani verbalnom sugestijom
2. sekundarna sugestibilnost promene u osetima i opazajima
3. sugestibilnost za sugestiju na osnovu prestiza menjanje misljenja i
sudova
Gilford : ne moze se sa sigurnoscu govoriti o 3 vrste sugestibilnosti
-submisivnost, impulsivnost, poslusnost, .
KULTURA, JEZIK I MISLJENJE
Levi-Bril :
-najradikalnije shvatanje
-razlike u mentalitetu izmedju pripadnika razvijenih i civilizovanih naroda, i
nerazvijenih i primitivnih naroda
-pripadnici razvijenih naroda se u svom misljenju rukovode principom
logickog determinizma, i to mosljenje pociva na principu identiteta, to je
kauzalno misljenje
-primitivni mentalitet karakterise animisticko i misticko misljenje, na
principu participacije ( prihvatanje mogucnosti da ista svar bude istovremeno
razlicita ), to misljenje je prekauzalno
Sapir : ( psiholingvistika )
-postoji zavisnost jezika od uslova zivota, ali i zavisnost mentalnih procesa
( posebno misljenja ) od jezika, njegovog leksickog fonda i strukture
Vorf :
-kategorije jezika uticu n akognitivne kategorije
-lingvisticki determinizam = ljudi razlicite kulture govoreci razlicite jezike
razlicito organizuju svet oko sebe i misle o njemu na razlicit nacin
Bernsten :
- javni govor : kratke, gramaticki jednostavne recenice, siromasne, cesto
nedovrsene konstrukcije
- formalni govor
-razlike izmedju ta dva govora odrazavaju i razlike u nacinu misljenja i
ponasanja
MERENJE INTELIGENCIJE I SOC. FAKTORI
Stecel :
-nema takvih zadataka cije resavanje pripadnost odredjenoj kulturi ne bi
olaksaval ili otezavala
-ispitanici iz one sredine u kojoj je konstruisan test redovno ce postici u pros
eku
bolje rezultate nego ispitanici iz neke druge sredine
B.Stevanovic:
-bolji prosecni rezultati gradske dece od rezultata seoske dece ( seoska deca
zaostaju u proseku vise od 1 god. umnog kolicnika )
-glavni uzrok ovih razlika nisu razlike u IQ u , vec sto su zadaci u testu
podeseni za pripadnike odredjene subculture ( oni su laksi za gradsku decu )
-razlika se smanjuje sa trajanjem skolovanja
razvoj inteligencije : ( nasledje? sredina? )
1. razvoj inteligencije u potpunosti zavisi od maturacije i nasledja
-tzv. stalnost kvocijenta inteligencije kao dokaz ( kod jednojajcanih blizanaca
je mnogo veci neg kod dvojajcanih, a ovih nego dece koj anisu blizanci )
-contra : moze se govoriti samo o relativnoj stalnosti, sredinski uslovi su bita
n
faktor
2. sredinski faktori
-sa razvitkom opstih uslova zivota, ekonomskih i kulturnih, nekog kraja i prosec
i
izmerne inteligencije tog kraja rastu ( dokaz )
Vernon :
-negativan uticaj na razvoj inteligencije ima :
1. jezicka deprivacija
2. nedovoljni podsticaji u praksi rane socijalizacije i nepovoljna domacaklima
3. nedovoljna intelektualna stimulacija u periodu adolescencije
-najpovoljnija je demokratska klima u kojoj se postavljaju zahtevi detetu!
3. ) EMOCIONALNO PONASANJE I SOC. FAKTORI
-emocije = stanje povecane aktivnosti organizma, koje se manifestuje u
karakteristicnom dozivljaju prijatnosti ili neprijatnosti, fizioloskim promenama
i
spoljnjem ponasajnu
Bridzes :
-emocije se javljaju uvek odredjenim redom
1. neizdiferencirano stanje uzbudjenosti
. 1a. emocija prijatnosti . zadovoljstvo, ponos . ljubav prema odraslima .
ljubav prema deci
.1b. emocija neprijatnosti . gnev, gadjenje . strah
Votson :
-covek uci gotovo sve posebne emocije, osim ogranicenog broj aurodjenih
emocija
kulturom uslovljene razlike u izrazavanju emocija :
-iste emocije se u razlicitim kulturama mogu izraziti na razlicit nacin, i obrnu
to
isti izraz moze oznacavati razlicite emocije
Ekmen :
-izrazavanje glavnih emocija ( strah, gnev, gadjenje, iznenadjenje ) urodjeno i
expresija tih emocija je univerzalna
soc. faktori uticu na ispoljavanje emocija iz 2 razloga :
1. emocionalnim reagovanjem izrazavamo odnos prema vrednostima i normama
odredjene kulture
2. emoc. reagovanje predstavlja aktiviranje organizma i mobilizaciju snaga
organizma
Rot "Osnovi socijalne psihologiije"
kolokvijum IV (215 - 242.)
SOCIJALIZACIJA I MOTIVACIJA
MOTIVACIJA = proces pokretanja aktivnosti coveka,njenog usmeravanja na
odredjene objekte i regulisanja radi postizanja odredjenih ciljeva
MOTIVI = pokretacke snage koje izazivaju aktivnost coveka,usmeravaju je i
upravaljaju njome
KLASIFIKACIJA MOTIVA :
( razlicita merila za klasifikacije )
1. da li pocivaju na urodjenim ili stecenim potrebama
2. primarni ( urodjeni ) i sekundarni ( steceni )
3. bioloski ( pocivaju na telesnim potrebama ) i socijalni ( pocivaju na
psiholoskim potrebama, neophodan kontakt sa drugim ljudima za njihovo
ostvarenje, zajednicki vecem broju ljudi )
nativisticko shvatanje : sva covekova motivacija je zasnovana na urodjenim i
nasledjenim tendencijama ( instinktivisticko shvatanje kao jedan vid
nativistickog : odredjen broj nasledjem datih instinkata kao osnovna pokretacka
snaga celokupne covekove aktivnosti ).
Frojd : instinkt zivota ( libido ) i instinkti smrti ( destruktivni instinkti )
Mek Dugal : 18 vrsti instinkata na osnovu kojih objasnjava ponasanje ljudi
* Pored odredjenog broja urodjenih motiva, postoji i veliki broj stecenih koji s
u se
razvili tokom individualnog zivota coveka i predstavljaju psiholoske porebe.
Pokretacke snage koje imaju motivacioni karakter predstavljaju brojni stavovi,
interesi, ideali, norme, vrednosti, razlicite osobine licnosti coveka.
G.Olport : ovi motivi formiraju se tokom zivota na osnovu povezanosti sa
odredjenim urodjenim bioloskim potrebama, a na osnovu funkcionalne
autonomije ( neki nacin ponasanja koji je predstavljao sredstvo za zadovoljenje
odredjene boloske potrebe moze postati autonomna snaga koja pokrece coveka
na aktivnost sama po sebi ).
SOCIJALIZACIJA BIOLOSKIH POTREBA
Bioloska potreba ( nedostatak ili suvisak necega u organizmu ) dovodi do
aktiviranja organizma u cilju uspostavljanja homeostaze (ravnoteze). Covek to
dozivljava kao tenziju ( tenzija je dozivljena potreba ). Kada se na tenziju
nadoveze predstava objekta ili situacije kojima je moguce otkloniti napetost,
govorimo o ( bioloskim ) motivima. Bioloske potrebe deluju tokom celog zivota
coveka, i menja se na cin na koji se zadovoljavaju, kao i objekti i situacije ko
jima
se zadovoljavaju. To menjanje se ostvaruje putem socijalnog ucenja,pa zato
govorimo o socijalizaciji bioloskih potreba.
-tokom prve 2 god. zivota dete trazi neposredno zadovoljenje potreba
-potreba za hranom ( kultura determinise preferencije i averzije prema
odredjenim vrstama hrane )
-sexualni nagon ( socijalni, psiholoski faktori i fizioloska osnova dovode do
formiranja sex motiva koji se srece kod ljudi )
1. sex ponasanje je pod snaznim uticajem drus. faktora
2. sex ponasanje je samo po sebi vid soc. ponasanja
SOCIJALNI MOTIVI :
( Bentam - teznja za zadovoljstvom ; Hobs - teznja za moci ; Mek Dugal gregarni
motiv ; Smit - urodjena simpatija za druge ; Tard - imitacija i sugestija )
KARAKTERISTIKE SOC. MOTIVA :
1. mogu se zadovoljiti samo direktnom interakcijom sa drugim osobama
2. pokrecu soc. ponasanje ( interakciju medju ljudima )
3. pocivaju na psiholoskim potrebama
4. pokrecu drus. ponasanje ( nalazimo ih kod clanova jednog ili vise drustava )
* razlikujemo pozitivne soc. motive ( prosocijalne ) i soc. motive koji otezavaj
u
drus. zivot ( agresivnost, borbenost )
* motivi za drustvom ( afektivna vezanost, afilijativni ) i motivi za
obezbedjenjem licne egzistencije i afirmacije ( borbenost, sigurnost )
I SOC. MOTIVI USMERENI NA OBEZBEDJENJE LICNE
EGZISTENCIJE I AFIRMACIJU :
1.) motiv BORBENOSTI = sklonost pojedinca da ciljeve kojima tezi ( a cijem se
neposrednom realizovanju kao smetnja javljaju drugi ljudi ) ostvari ne obaziruci
se na interes drugih ( borbom, kompeticijom, pa cak i prisilom ).
-motiv agresivnosti = cilj aktivnosti je da se neko drugi povredi, da mu se nane
se
steta ( po tome se razlikuje od motiva borbenosti )
-neki autori smatraju da je to urodjeni motiv (dokaz: ljudi oduvek ratuju, bore
se )
-contra : anropoloski nalazi ( nisu sva plemena vodila ratove )
-psiholozi : borbenost kao nacin zadovoljenja motiva, a ne poseban motiv
2.) motiv SIGURNOSTI = teznja da se odrzi nepromenjenom situacija koja ce
obezbediti zadovoljenje za pojedinca bitnih motiva
Potreba za sigurnoscu za :
1. obezbedjenje bioloskih potreba
2. ocuvanje polozaja i ugleda u drustvu
3. zadovoljenje psiholoskih i socijalnih potreba
70
-izvor u potrebi deteta da bude voljeno i da se na njega obraca paznja ( deca
kod kojih je zadovoljen motiv sigurnosti bice socijalna i bolji saradnici u razl
icitim
medjuljudskim odnosima )
-izvor konzervativnosti ljudi ( plase se da bi promene mogle da naruse sigurnost
)
3.) motiv za STICANJEM
-Dzems : vazna uloga u formiranju i razvoju licnosti ( vlastiti posed i imovina
dozivljavaju se kao deo licnosti )
-pored psiholoskog i telesnog JA, postoji i materijalno JA
4.) motiv za SAMOPOTVRDJIVANJEM = teznja ljudi da se potvrde kao osobe
(da sebi i drugima pokazu da njihovo postojanje i aktivnost ima smisao i
vrednost)
-slican motivu za licnom afirmacijom po izvoru, ali ne i sadrzaju
5.) motiv za PRIZNANJEM = nastojanje da nas drugi prihvate, da odobre nase
postupke i izjave, da nas uvazavaju, STATUSOM I PRESTIZOM ( status =
mesto koje pojedinac ima u razlicitim grupama, i uz koje ide veci ili manji drus
.
ugled )
6.) motiv MOCI = mogucnost kontrolisaja tudjeg ponasanja i uticanja na njega
( moc znaci potencijalni uticaj )
-moc sama po sebi pruza zadovoljstvo
7.) motiv za SAMOSTALNOSCU I SLOBODOM = nastojanje da se odrzi
sloboda vlastitih postupaka i odrzi samostalnost
-npr. vec kod male dece uocljiv je otpor u ogranicavanju slobode pokreta
-reaktancija = pri nastojanju da im se nametnu odredjena shvatanja i ponasanja,
ljudi cesto reaguju ne samo neprihvatanjem istih, vec se cak opredeljuju za
suprotne
8.) motiv za SAMOAKTUALIZACIJOM = teznja ljudi da manifestuju svoje
sposobnosti, da postanu ono sto u sustini jesu ( zadovoljavajuci ovaj motiv,
covek zadovoljava potrebu za licnim identitetom )
-Maslov : u situacijama kada su osnovne bioloske potrebe zadovoljene, prioritet
imaju drugi motivi, pre svega motiv sigurnosti ( zajedno sa bioloskim porebama
on predstavlja motive nedostatka, nize motive u hijerarhiji motiva ). Postoje i
motivi rasta ili razvitka ( motiv za emocionalnom vezanoscu, postovanjem,
samoaktulizacijom,... manje vazni za objasnjenje ponasanja coveka )
II SOCIJALNI MOTIVI USMERENI NA POVEZANOST SA
DRUGIM LJUDIMA
1.) GREGARNI motiv = teznja da se pripada nekoj grupi i da se od te grupe
bude prihvacen
71
-afilijativni motiv podrazumeva teznju da se bude u drustvu sa drugim
pojedincima, a gregarni teznju da pojedinac pripada siroj grupi
-teznja da se bude u drustvu ne znaci drustvenost ! ( spremnost da se drugima
pomaze, da se uzmu u obzir njihove potrebe i interesi )
-moze dobiti morbidni hipertrofirani oblik ( osobe koje ne mogu d apodnesu da
budu same, imaju stalnu potrebu da budu okruzene drugim ljudima )
2.) motiv za AFEKTIVNOM VEZANOSCU = covekova potreba da voli i bude
voljen
-afektivnu vezanost moguce je posmatrati tek na odredjenom stupnju razvoja, a
tada ne mozemo utvrditi sta je od ispoljenog ponasanja urodjeno a sta nauceno
-Harlou : exp. sa rezus majmunima ( postoji urodjena poreba za afekt.
vezanoscu )
3.) motiv ZAVISNOSTI ( izvor u bespomocnosti novorodjenceta ) ; potreba za
PRUZANJEM PODRSKE drugoj osobi ( zastita, savetovanje, pomaganje ) ;
AFILIJATIVNI motiv ; ALTRUISTICKI motiv ; spremnost na POKORAVANJE I
SLUSANJE
MOTIV ZA POSTIGNUCEM ( stecen motiv, zavisi od vaspitanja i
kulturnih vrednosti, izvor u odredjenom postupku roditelja prema deci - strogost
i )
-Mek Kilend : tendencija da se ulaze napor da se postigne i ostvari nesto sto se
smatra vrednim i cime ce se istaci pred drugima
-Marej : zelja da se postigne nesto sto je tesko ostvariti; da se ovlada i
manipulise stvarima, ljudima, idejama; da se savladaju prepreke i postigne nesto
sto se ceni
-utvrdjivanje motiva gladi kao polaziste za utvrdjivanje motiva postignuca ( TAT
tehnika
: 1) sta se dogadja i ko su ljudi na slici? 2) sta se dogodilo pre situacije
na slici? 3) sta zele i o cemu misle ljudi na slici? 4) sta ce se desiti kasnije
? )
-Havelka & Lazarevic : razlikuju opsti motiv za postignucem ( teznja da se
postigne kompetentnost i sto bolji ucinak u svakoj aktivnosti koja se obavlja )
i
specijalne vrste motiva za postignicem ( tendencije stecene delovanjem
odgovarajucih socijalnih uslova da se postigne uspeh u odredjenim posebnim
oblastima delatnosti )
-3 vazna momenta za razvoj motiva za postignucem :
1. naglasavanje i razvijanje samostalnosti i nezavisnosti u vezi sa postizanjem
ciljeva kojima ce dete moci da se istakne pred drugom decom
2. rano postavaljnje razlicitih i dosta teskih zadataka
3. uticaj majke ( visoka ocekivanja )
-Hekhauzen istice 4 grupe cinilaca :
1. cinioci koji doprinose razvoju osecanja odgovornosti za vlastite uspehe i
neuspehe
2. podsticu samostalnost
3. potkrepljuju postizanje uspeha
4. dovode do identifikacije sa osobama kod kojih je razvijen motiv za
postignucem
korelacija motiva za postignucem sa razlicitim oblicima ponasanja :
1. percipiranje drazi u vezi sa postizanjem uspeha
2. secanje o prekinutim zadacima
3. otpornost prema pritisku ka konformiranju
4. koef. inteligencije
5. skolski uspeh
6. izbor odredjenih zanimanja
7. preferencija za boje ( visok motiv, tamnije i mirnije boje )
8. graficka expresija ( odvojene, prave, dijagonalne linije; manje praznog
prostora na marginama; ostre forme )
9. preferencija odredjene vrste zadataka ( ne privlace ih suvise laki, a izbegav
aju
suvise teske )
10.planiraju na duzi rok
11. jasno formulisanje zadataka i ciljeva
-Etkinson : snaga motivacije za odredjenu aktivnost je proizvod 3 faktora :
1. snage motiva za postignucem
2. ocene verovatnoce da ce aktivnost dovesti do cilja
3. privlacnost i vrednost cilja
ekonomski razvoj & motiv za postignucem :
-Veber : protestanizam izazvao promene u karakteru ljudi, a time doveo do
razvoja modernog kapitalizma
( vrednosti karakteristicne za protestanizam odredjuju sadrzaj vaspitanja dece
ka nezavisnosti i samostalnosti, stvara se motiv za postignucem i njemu
odgovarajuce vrednosti, javlja se preduzimljivost karakteristicna za moderan
industrijski kapitalizam koji je bitan faktor ekonomskog razvoja )
-Mek Kilend : analiza drustva u proslim istorijskim periodima ( pokusaj da
objasni nazadovanje i pad pojedinih civilizacija )
2 uzroka koji deluju na smanjenje razvijenosti motiva za postignucem :

1. koriscenje robova i prepustanje vaspitanja dece robovima

2. razvijanje novih motiva koji postaju dominantniji i mocniji od motiva za
postignucem
( Dolazi do toga da generacije koje su imale izrazito visok motiv za postignucem
i
zahvaljujuci njemu razvile moc zemlje nasledjuju generacije koje imaju izrazito
nizak motiv za postignucem. Period procvata sledi period opadanja - psiholoska
nuznost )
prigovori :
1. nedovoljno precizno definisan pojam motiva za postignucem
2. neprecizne veze motiva za postignucem i oblika ponasanja, kao i faktora u
vaspitanju koji do motiva za postignucem dovode
3. jednostranost psiholoskog tumacenja ( protestanizam kao pocetni lanac u
ekonomskom razvoju Evrope )
AFILIJATIVNI MOTIV ( teznja coveka ne samo da bude u prisustvu
drugih, vec i da se udruzuje sa ljudima )
-izolacija izaziva neprijatnost ( nakon max intenziteta neprijatnosti nastupa
apatija koja moze dobiti oblik potpune bezvoljnosti ) - tendencija da se zamislj
a
prisustvo drugih ( sanja, halucinira )
- objasnjenja porekla afilijalnosti :
1. urodjena, na osnovu instinkta za udruzivanjem
2. zadovoljenje razlicitih urodjenih potreba moguce tek sa udruzivanjem
3. zadovoljenje psiholoskih potreba ( postignuce, prestiz, moc )
4. nauceno ponasanje
-Shehter : jacanje anxioznosti ( neodredjenog straha ) dovodi do jacanja
afilijativne vezanosti!
( contra : afilijativnost nije povezana sa anxioznoscu, vec sa odredjenim
strahom!)
2 uzroka povezanosti intenziteta straha i afilijativnosti :
1. udruzivanje dovodi do redukovanja straha
2. udruzivanje dovodi do vece kognitivne jasnoce
-red rodjenosti i afilijativnost :
najstarije dete, najjaci intenzitet afilijativnog motiva, veca anxioznost ( razl
og :
roditelji prvorodjenog deteta imaju manje iskustvo u podizanju dece, nesigurni s
u,
brinu za dete vise nego sto je potrebno,...zato dete vise trazi paznju roditelja
i
vise je za njih vezano, zavisno )
AGRESIVNOST
( ponasanje koje se manifestuje u napadu na druge osobe, sa namerom da se
drugoj osobi nanese steta )
agresivnost # agresivni motiv
agresivni impulsi # agresivni postupci
-poreklo agresivnog ponasanja :
1. urodjeno
2. geni + sredina + ucenje
3. steceno, ucenje
instinktivisticka shvatanja :
-Frojd : instinkti zivota ( sluze odrzanju jedinke i vrste - sex. instinkt ) i
instinkti smrti ili destruktivni instinkti ( tendencija svega sto je zivo da se
vrati u
pocetno neorgansko stanje mirovanja i stabilnosti - agresivnost )
-agresivnost = teznja za destrukcijom samoga sebe, za sopstvenom smrcu,
usmerena na druge koji predstavljaju zamenu za vlastito bice
-Hartman & A.Frojd : hidraulicki model o poreklu agresivnosti ( agresivna E
kao i E libida se stalno stvara u organizmu , i ako se ne neutralise ili oslobod
i
putem neke drustveno prihvatljive akcije, dolazi do manifestacije rusilacke snag
e
te E, do napada na druge osobe - u napadu se nalazi zadovoljstvo jer on
predstavlja redukciju tenzije )
-Lorenc : urodjen agresivni instinkt ( agresivnost radi agresivnosti same po seb
i)
frustracija & agresivnost :
-agresivnost se najcesce objasnjava frustracionom teorijom agresivnosti(agresivn
ost se ne gomila sama, automatski, vec do je dolazi usled sprecavanja
realizovanja potreba i motiva,tj. frustracije )
-Dolard & Miler : ponavljane frustracije dovode do gomilanja agresivnosti,
nagomilana agresivnost se usmerava na najpristupacnije ciljeve ( razne
manjinske grupe )
-agresivnost izazivaju : izolacija tokom duzeg vremenskog perioda, strogost i
surovost u postupcima roditelja prema deci, duze ekonomske nevolje i razne
teskoce stanovnistva
-prigovori :
1. ne dovode sve frustracije do agresivnosti
2. posledica frustracije ne mora biti samo agrasivno ponasanje, vec i drugi obli
ci
ponasanja
3. postoji agresija i bez frustracije
-Berkovic : dopuna frustracione teorije
Da bi doslo do manifestovanja agresivnih reakcija, potrebno je da postoje
odredjene D povezane sa agresivnim reagovanjem, koje podsecaju na agresivnu
reakciju. Pored frustracijom izazvane spremnosti na agresivnost , mora da
postoji i odredjena D koja ce agresivnost pojacati ili eventualno izazvati. To
su D koje izazivaju neprijateljstvo ili nenaklonost. Koje ce to D biti zavisi od
licnog
iskustva i soc. ucenja.
agresivnost i ucenje :
-From : 2 vrste agresivnosti
1. odbrambena ( benigna ) agresivnost - filogenetska, urodjena, zajednicka
ljudima i zivotinjama, bioloski korisna, prestaje cim prestane ugrozavanje
(impulsivni napad na one koji ugrozavaju nase vitalne interese )
2. destruktivna ( maligna ) agresivnost - stecena, specificna za coveka,
zadovoljstvo u povredjivanju drugih ( sadizam i nekrofilija kao dva extremna
oblika )
-Bandura : ucenje kao osnovni izvor agresivnog ponasanja!
dokazi :
1. antropoloski podaci (agresivnost nije u svim kulturama tipican odgovor na
frustraciju )
2. zavisnost agresivnog ponasanja od nacina podizanja dece i postupaka
roditelja prema deci ( vise zabrana, kaznjavanja,...veca agresivnost )
3. uslovi u kojima dete zivi ( veca agresivnost kod decaka koji rastu u odsustvu
oca )
4. efekat imitacije ( opservacionim ucenjem moze doci do prihvatanja novih
oblika agresivnog ponasanja, do dezinhibicije dotad inhibiranih oblika agresivno
g
ponasanja, do obnavljanja napustenih oblika agres. ponasanja, do primenjivanja
agres. ponasaja na nove situacije u koijma agres. ponasanje nije ranije
ispoljavano )
pomeranje agresivnosti & katarza :
pomeranje agresivnosti = agresivnost ne moze da se ispolji prema izazivacu
frustracije, pa se manifestuje prema drugoj osobi koja nije stvarni uzrok
frustracije
-impuls za agresijom i respekt deluju u suprotnim smerovima ( dok su
postovanje i autoritet jaci od agresivnog impulsa, agresivnog akta nece biti )
katarza = oslobadjanje od emocionalne tenzije izrazavanjem osecanja
-Frojd : svako oslobadjanje od potisnutih agresivnih impulsa ( manifestovanjem
vlastite agresivnosti ili posmatranjem tudje ) dovodi do redukcije tenzije i man
jeg
stanja agresivnosti
-Bandura : posle prisustvovanja agresivnim scenama ne dolazi do katarze!
1. katarza ce se javiti samo ako kod nekoga postoji agresivnost u momentu dok
posmatra agresivnu scenu
2. ako neko ko inace nije agresivan posmatra agresivnu scenu, kod njega ce
posmatranje dovesti do agresivnosti
3. i kad postoji smanjenje agresivnosti putem katarze, ono je kratkotrajno
ALTRUISTICKO PONASANJE
( nesebicno ponasanje kojim se nastoji pomoci drugome, ne racunajuci pri tom
korist za sebe )
- slucajevi pasivnog posmatranja tudje nevolje u savremenom svetu objasnjenja
:

1. zivot u velikim gradovima dovodi do alijenacije i depersonalizacije ljudi,

nezainteresovanosti za drge
2. zadovoljenje nesvesnih sadistickih impilsa u posmatranj u tudjeg stradanja
3. mesanje fantazije i realnosti ( tv nasilje - stvarni prizor nasilja dozivljav
amo kao
sliku )
4. nasilje kao normalna pojava na koju postajemo neosetljivi ( sredstva masovnih
komunikacija )
-Latane & Darli : pomoci nekome ulazuci napor i podnoseci zrtvu! ( def. altr.
ponasanja )
uzroci nepomaganja u nevolji :
1. ocena da je situacija manje ozbiljna nego sto stvarno jeste ( na osnovu
uocavanja da niko od prisutnih osoba nista ne preduzima )
2. difuzija odgovornosti ( cak i kada oceni da je neko u teskoj situaciji, pojed
inac
rezonuje da nije on sam odgovoran za ono sto se dogadja, niti obavezan da
pomogne, nego su to i svi ostali )
3. posto niko nista ne preduzima, smatra se da je to prirodno i normalno
ponasanje ( drugacije ponasanje bi bilo ocenjeno kao neprikladno )
-prisustvo drugih je najvazniji faktor! ( kada su ljudi sami, spremniji su da
pomognu nego kada su zajedno sa drugima )
-druge bitne varijable : poznavanje sa ostalim prisutnima i poznavanje osobe u
nevolji ( pomoc je cesca ) i velicina mesta u kom se zivi ( manje mesto veca
spremnost da se pomogne )
-ima i situacija u kojim ase pomaze upravo zbog prisustva drugih osoba ( ako se
ne pruzi pomoc slede sankcije ) - to nije altruisticko ponasanje!
-Aronfrid : karakteristike altruistickog ponasanja
1. uzivljavanje u psihicko stanje drugog ( empatija )
2. anticipacija prijatnih posledica naseg ponasanja za drugog
3. vlastito zadovoljstvo svojim postupkom
-Shvarc : samo kada se postupa po internalizovanim moralnim normama
mozemo govoriti o altr. ponasanju!
cinioci koji uticu na altruisticko ponasanje :
1. situacioni faktori ( pomoc pre osobi koja je u vecoj nevolji nego u manjim
teskocama ; manje angazovanje ; nacin na koji se pomoc trazi ; uticaj pola osobe
koja trazi i koj apruza pomoc )
2. ponasanje drugih prisutnih osoba ( model za vlastito ponasanje - postupci
drugih efektniji nego saveti i uputstva )
3. drustvene norme ( moralne norme kao vazan izvor altr. ponasanja )
4. osobine licnosti
sredstva za razvijanje altruistickog ponasanja :
1. verbalno ubedjivanje
2. potkrepljivanje ( pozitivno za manifestovanje altruizma, negativno za
izostajanje tamo gde se ocekuje altruizam ) - efikasniji nacin
3. osposobljavanje za otklanjanje dvoumljenja kako da se postupi u situaciji u
kojoj neko trazi pomoc
-potrebno razvijati i altr. moralne norme i odredjene osobine licnosti ( osetlji
vost
za tudje potrebe i odgovornost pred samim sobom za vlastite postupke )
KONFORMIRANJE, POSLUSNOST, POKORAVANJE
konformiranje : spremnost da se prihvati misljenje i gledanje drugih
(uglednih i autoritativnih osoba, i grupa kojima pojedinac pripada ) a da za to
prihvatanje ne postoje racionalni razlozi, niti postoji prisila da se to cini.
-konformiranje je nacin ponasanja, ali i dispozicija pojedinca ( zato je
konformizam i motiv ponasanja )
-Ash : exp. poredjenje 3 linije razlicitih duzina sa standardom (svi u grupi osi
m
ispitanika daju unapred predvidjene, netacne odgovore ) - veliki procenat
ispitanika se konformira vecini ( za linije razlicite od standarda navode da su
jednake standardnoj )
-konformiranje jako izrazeno u stavovima, posebno negativnim stavovima o
nekim narodima ( etnicke stereotipije )
-zavisi od osobina licnosti ( vece kod osoba sa manjim IQ, emocionalno
nestabilnih, zavisnih i pasivnih )
spremnost za prihvatanje tudjih zahteva : ljudi ne samo da se lako
konformiraju, vec su spremni da prihvataju tudje zahteve cak iako su oni
nehumani i neeticki ( ratovi, progoni, akcije nasilja )
- Marej : 20 0snovnih potreba, 2 u vezi sa spremnoscu za potcinjavanje potreba
za samoponizenjem ( spremnost za pasivnom potcinjavanju spoljnoj
prisili, da se podnosi nepravda, prihvata vlastita inferiornost, umanjuje sopstv
ena
vrednost ) i potreba za poslusnoscu i pokoravanjem ( sklonost da se divi
drugome, da se on smatra superiornijim,da se podrazava tudji primer,
konformira)
-Mek Dugal : instinkt samoponizavanja ili potcinjavanja ( posramljeno,
pokunjeno ponasanje koje prate smanjenje muskulatorne tenzije, spori i
ograniceni pokreti, spustenost glave, gledanje sa strane,..i osecanje stida )
-Majlgrem : exp. dokle ce ici spremnost ljudi da na zahtev nekog autoriteta
nanesu drugim osobama ( sa kojima inace nisu bili ni u kakvom kontaktu i koje
ne poznaju ) teske povrede pa i smrt ?
1. 2/3 subjekata povinuje se nalogu da drugoj osobi nanese smrtonosne povrede
ne obaziruci se na njene molbe i preklinjanja, ako ne vidi zrtvu
2. 40% ispitanika cini sve sto se zahteva i kada vide zrtvu, a ne samo cuju
3. 30% ispitanika stavlja silom ruku zrtve na aparat da bi mogla biti izlozena
smrtonosnim sokovima
-da nije u pitanju urodjena tendencija govori podatak da nikada nije 100%
ispitanika islo do kraja u potcinjavanju zahtevima experimentatora
postupci koji se koriste da se postigne pokoravanje :
1. dovodjenje pojedinca u takvu situaciju gde je sve podeseno da se
neprihvatanje tudjih zahteva ucini teskim (pojedinac se oseca obaveznim zbog
uloge koju je naucio da ucini sta se od njega ocekuje )
2. primena soc. pritiska od strane grupe
3. koriscenje kaznjavanja i nagradjivanja
4. angazovanje unutrasnjih psiholoskih faktora ( subjektu se ukazuje paznja,
nastoji se uciniti zadovoljnim i raspolozenim - subjekat se tada oseca obaveznim
da pomogne onome koga ocenjuje kao dobronamernog ) - 2 nacina :
a) manji zahtev, pa posle veci ( izvrsenjem manje akcije menja se odnos prema
samoj akciji, samome sebi, ili oboje, pa je osoba manje otporna na ne prihvatanj
e
slicne akcije u buducnosti, cak i vece )
b) koriscenje osecanja krivice
-reaktancija = pojava reagovanja u suprotnosti sa zahtevom ( kada izvrseni
pritisak izgleda kao nesto sto ugrozava slobodu aktivnosti, odbija se prihvatanj
e
zahteva ili cak cini suprotno )
MORALNA SVEST
( drustvene moralne norme = propisi i standardi koje svako drustvo postavlja, o
tome sta clanovi drustva treba, a sta ne smeju da cine )
komponente moralnosti ( moralne svesti ) :
1. intelektualna komponenta - znanja o moralnim principima prema kojima
treba postupiti ( stice se ucenjem uvidjanjem )
2. emocionalna - osecanja u vezi sa postupcima koje ocenjujemo kao moralne ili
nemoralne ( uslovljavanjem )
3. aktivna ( konativna ) - spremnost za donosenje odluka da se postupi u skladu
sa usvojenim normama ( ucenjem po modelu )
-sve 3 komponente nisu uvek jednako razvijene i uskladjene! ( najuskladjenije su
kod revolucionara )
-moralna svest stice se soc. ucenjem ( Braun )
-internalizacijom moralnih vrednosti formira se moralna svest
razvoj i menjanje moralne svesti :
1. teorije soc. ucenja - uslovljavanje ili potkrepljivanje odredjenih sadrzaja
ponasanja ( znacaj agensa socijalizacije )
2. kognitivne razvojne teorije ( Pijaze, Kolberg )
a) Pijaze : heteronomna moralnost ( moralno je ono sto se treba uraditi jer
drugi, odrasle osobe, to zahtevaju - do 9 god. ) i autonomna moralnost
( postupci se ocenjuju na osnovu usvojenih i interiorizovanih principa o
ponasanju, koji deluju kao autonomni regulatori ponasanja )
-razvoj moralnih sudova i moralnosti uopste, deo je procesa kognitivnog razvoja
-za rani razvoj karakteristican je realizam misljenja ( verovanje da ono sto
zamisli i objektivno postoji ) i egocentrizam misljenja ( nesposobnost da zamisl
i
da ono o cemu misli drugoj osobi moze izgledati drugacije )
b) Kolberg : razvoj moralnosti traje duze i ide dalje nego sto je to Pijaze misl
io
-prekonvencionalni stupanj ( premoralnost ) : nagrada i kazna, zadovoljenje
potreba
-konvencionalni stupanj : "dobro dete", autoritet
-postkonvencionalni stupanj : drustveni dogovor, ???????
3. psihoanaliticko shvatanje - internalizacija moralnih principa putem
identifikacije sa roditeljima
-Kako dolazi do razlika u moralnoj svesti medju generacijama? ( Elenor
Mekobi )
1. vrednosti usvojene u porodici nisu nepromenjive ( ako sredina pocne da
potkrepljuje moralne vrednosti koje ranije nisu bile potktepljivane, onda ce kod
pripadnika iste generacije doci do menjanja moralnih vrednosti )
2. sa uzrastom dolazi do delovanja novih agenasa socijalizacije ( skola, masovni
mediji ) kojima se prenose novi i drugaciji sadrzaji
3. vrednosti odraslog zrelog coveka su racionalno izvedene iz celokupnog znanja
i iskustva, pa se razlikuju od onih koje su kod iste osobe bile dominantne u
mladosti
SOCIJALNI STAVOVI
siroka primena pojma stava iz 3 razloga :
1. slozenost pojma stava
- Platon : 3 oblasti psihickog zivota ( kognitivna, konativna, emosionalna ) pon
asanje
kao integracija sve 3 f-je, ali 1 uvek dominira!
-asocijacionisti : racionalisticki model licnosti ( kognitivna komponenta domini
ra )
-pojam stava ukljucuje integraciju sve 3 f-je!
2. omogucava da se prevazidje jednostranost sociologistickog ipsihologistickog o
bjasnjenja pojava
-stav je stecena dispozicija, spremnost da se n aodredjeni nacin reaguje, opaza,
misli,...ali kakvo ce to reagovanje biti zavisi od iskustva pojedinca formiranog
tokom njegovog zivota, ato iskustvo je izgradjeno u toku drustvenog zivota, pod
dejstvom socijalnih cinilaca
3. omogucava predvidjanje u vezi sa vaznim drustvenim pojavama i
pitanjima
definicije stava :
1. Morgan : tendencija da se pozitivno ili negativno reaguje prema odredjenim
osobinama, objektima ili situacijama
-siromasna po sadrzaju i suvise opsta!
2. Inglish & Inglish : trajno stecena predispozicija da se na dosledan nacin
ponasa prema nekoj grupi objekata
-karakteristike stava :
a) on je predispozicija, za sta postoji fizioloska osnova
b) stecena predispozicija
c) utvrdjivanje stavova omogucava predvidjanje ponasanja
3. G.Olport : neuralna i mentalna dispozicija ( formirana na osnovu iskustva )
koja vrsi direktivni ili dinamicki uticaj na reagovanje pojedinca na objekte i
situacije sa kojima dolazi u dodir
-direktivni uticaj = od stava koji imamo zavisi da li cemo neku osobu, ideju ili
objekat oceniti pozitivno ili negativno
-dinamicki uticaj = od stava zavisi ne samo procena situacije nego i nasa
reakcija
4. Krech, Kracfild & Balaki : trajni sistemi pozitivnog ili negativnog ocenjivan
ja,
osecanja i tendencije da se preduzme akcija ( za ili protiv ) u odnosu na razlic
ite
objekte
-karakteristike stava :
1. dispozicioni karakter
2. stecenost
3. delovanje na ponasanje i doslednost ponasanja
4. slozenost
slozenost stava :
-stavovi obuhvataju 3 komponente :
1. kognitivna komponenta - shvatanja i znanja o objektima prema kojima
postoji stav ( ukljucuje i vrednosne sudove, vrednovanje, evaluiranje )
2. emocionalna komponenta - osecanja u vezi sa objektom prema kome postoji
stav
3. konativna komponenta - tendencija da se ucini nesto u odnosu na objekat
prema kome imamo stav
-ukoliko je jedna izrazitije pozitivna, verovatno je da ce i druge dve biti izra
zitije
pozitivne!
pojmovi srodni pojmu stava :
1. uverenje - pozivanje na cinjenice i argumente ili ono sto se smatra cinjenico
m
ili argumentom
-verovanje ( zasnovano na pretpostavci da postoje argumenti, al ogickih
argumenata nema )
-praznoverice ( zasnovana na izrazito pogresnim tumacenjima koja su u
suprotnosti sa stvarnim stanjem )
2. mnjenje, misljenje - stavovi su opstiji i trajniji, a mnjenja specificnija i
prolaznija
-Ajzenk : stavovi predstavljaju integraciju mnjenja
3. motiv, interes, crte licnosti, navika
4. sentimenti ( patriotizam, prijateljstvo, ljubav ili mrznja )
VREDNOSTI
Koje dispozicije mozemo smatrati vrednostima?
-sve stvari i pojave mogu postati vrednosti za coveka
-koje odredjuju sirok obim ponasanja i koje kontinuirano i trajno deluju
- one koje su centralne za coveka
Rokich : 2 karakteristike pojma vrednosti
1. dispozicije usmerene na ostvarenje ciljeva koji su pozeljni i vredni za
coveka
2. dispozicije koje su centralne u strukturi licnosti coveka
* vise pokusaja da se mnogobrojne potencijalne specificne vrednosti svedu na
ogranicen broj opstih vrednosti
1. Olport : 6 opstih vrednosti
-teorijska -socijalna
-ekonomska -politicka
-estetska -religiozna
2. Moris : 3 osnovne vrednosti
-dionizijska ( zelja za neposrednim zadovoljstvom )
-prometejska ( da se menja svet i upravlja njime )
-budisticka ( potiskivanje zelja i samokontrola )
-licne vrednosti
-socijalne vrednosti = odnose se na drustveno vazne pojave, i i predstavljaju
veoma opste dispozicije koje determinisu sirok raspon socijalnog ponasanja
-politicke vrednosti = odnose se na ideje o politicko-ekonomskom
organizovanju drustva
-M.Petrovic : exp. razlike u vrednostima izmedju delikventne i nedelikventne
omladine?
( kod delikventne omladine cesca utilitaristicko-hedonisticka vrednosna
orjentacija , kod nedelikventne samoostvarivanja i samoprevazilazenja )
IDEOLOGIJE
( uskladjena uverenja i opredeljenja o opstim pitanjima zivota, drustva i sveta
)
karakteristike ideologija :
1. zatvorenost uverenja i njihova otpornost na pokusaje menjanja
2. insistiranje na njihovoj neprikosnovenosti i potunom pridrzavanju
3. sveobuhvatnost uverenja i njihovo siroko primenjivanje
4. orjentacija na akciju
- ove odlike ideologija cine ih koherentnim sistemima shvatanja i ubedjenja,
pracene snaznim afektima i mocnim motivacionim delovanjem
2 najvaznije grupe ideologija :
1. politicke ideologije
-Ajzenk : kontinuum od krajnjeg radikalizma ( komunizam kao extremno
radikalan ) do krajnjeg konzervatizma ( fasizam kao extremno konzervativan ) soc
ijalizam
blizi radikalizmu, a liberalizam konzervatizmu
|-----------------------|------------------------------------------------|------
---------------|
radikalizam socijalizam liberalizam konzervatizam
( komunizam) ( fasizam )
-prihvatanje odredjene politicke ideologije zavisi od vise faktora :
1. interes grupe koja stoji iza ideologije ( najvazniji faktor )
2. shvatanje uze sredine, posebno porodice
3. osobine licnosti
-f-ja ideologije :
1. zadovoljenje grupnih i licnih interesa
2. zadovoljenje porebe za objasnjenjem mnogih drustvenih i drugih pitanja
3. teznja da se zauzme stav o spornim, a za pojedinca vaznim pitanjima
4. u skladu sa njim deluje
2. religijsko-crkvene ideologije
( sisitem stavova i vrednosti, i ponasanja koja iz njih proizilaze, vezanih za
postojanje svemocnog, transcendentalnog, vanzemaljskog bica )
-Shpranger : religiozni misticizam = poseban dozivljaj karakteristican za religi
ju
1. religiozna imanentna mistika ( kada se u svemu sto postoji nalazi klica
bozanskog, a prema zivotu postoji afirmativni odnos )
2. transcedentni misticizam ( negiranje znacaja pojavnog sveta, zagovaranje
askeze, osecanje samoga sebe kao dela vecnosti i univerzuma )
-Olport : 2 vrste religioznosti
1. povrsna religioznost ( extrinsicka )
2. duboka unutrasnja religioznost ( intrinsicka )
-Pavicevic : 3 f-je religije
1. pruzanje odgovora na neka osnovna pitanja koja se postavljaju coveku kao
misaonom bicu
2. davanje utehe i nadanja
3. odrzavanje moralnih standarda i odrzavanje drustva
-mogucnost za zadovoljenje licnih motiva ( altruisticki, afektivna vezanost,
zavisnost )
VRSTE STAVOVA
Vise kriterijuma za podelu stavova :
1. licni stavovi ( karakteristicni samo za odredjenog pojedinca )
2. socijalni stavovi ( zajednicki za veci broj osoba, odnose se na drustveno
znacajne pojave, moguce je pojedince uporedjivati s obzirom na njih )
1. politicki stavovi
2. ekonomski
3. estetski
1. predrasude ( logicki neosnovani stavovi, praceni intenzivnim emocijama,
tesko se menjaju )
DIMENZIJE STAVOVA :
1. direkcija stava ( valencija ) - da li je odnos prema objektu stava pozitivan
ili
negativan?
2. slozenost stava - kognitivna, konativna i emocionalna komponenta
3. extremnost - stepen u kome se neki stav prihvata ili odbija
4. uskladjenost stava - kada su 3 komponente koje cine stav iste valencije ( sve
3 pozitivne ili sve 3 negativne ) ; ili koliko su pojedini stavovi koje pojedina
c ima u
skladu sa njegovim drugim stavovima
5. doslednost stava - u kojoj meri se stavovi primenjuju nasve slucajeve gde ih
je moguce primeniti
6. snaga stava - otpornost stava prema podacima koji su suprotni stavu
( predrasude su najotpornija vrsta stava )
7. otvorenost ( izrazitost ) stava - spremnost da se stav manifestuje, ispolji
STRUKTURE STAVOVA :
-sindrom stavova = koji se stavovi javljaju zajedno?
struktura stavova :
1. veza izmedju odredjenog broja stavova koji se zajedno pojavljuju i cine
sindrom
2. osnovni faktori ( bazicni stavovi ) koji izazivaju javljanje niza drugih stav
ova - ti
bazicni stavovi se utvrdjuju putem faktorske analize, korelacijom izmedju odnosa
velikog broja ispitanika prema velikom broju pojava
3. mozemo govoriti o strukturi jednog pojedinacnog stava
-Ferguson : bazicni stavovi
1. religioznost ( pozitivan stav prema postojanju boga, negativan prema evolucij
i
i kontroli radjanja )
2. humanitarnost ( negativan stav prema smrtnoj kazni i ratu, blag postupak
prema kriminalcima )
3. nacionalizam ( pozitivan odnos prema patriotizmu, negativan prema
komunizmu )
-Gilford : osnovni socijalni stavovi
( svi soc. stavovi mogu se svesti na 5 dimenzija )
1. liberalizam - konzervatizam ( najvazniji ) - liberalizam korelira sa soc.ekon
omskim
statusom pojedinca, inteligencijom, starosnom dobi, obrazovanjem
2. religioznost - nereligioznost ( manje religiozni su cesce liberalni, a vise
religiozni konzervativni )
3. humanitarizam - nehumanitarizam ( humanitarizam vise razvijen kod zena,
razlog materinski instinkt )
4. nacionalizam - internacionalizam
5. evolucionizam - revolucionarnost ( kakvim postupkom i tempom treba
sprovoditi socijalne, ekonomske i politicke promene u drustvu )
kritika :
-premalo je pojedinih stavova cije je postojanje i stepen razvijenosti ispitivan
-arbitraran izbor stavova koji su ispitivani i na osnovu kojih su izvedeni zaklj
ucci
o postojanju dimenzija
ANTIDEMOKRATSKA ORJENTACIJA & AUTORITARNA
LICNOST
antidemoktatska orjentacija = sindrom stavova koji cine
antisemitizam,etnosentrizam i konzervativnost
-Adorno : dokazati da postoji
1. sindrom antidemokratske orjentacije
2. veza antodemokratske orjentacije i odredjenih osobina licnosti
3. veza antidemokratske orjentacije i autoritarne strukture
-antisemitizam : A-skala ( povezan sistem stavova kojima se Jevreji opisuju kao
nesto sto ugrozava, imoralni )
-etnocentrizam : E-skala ( visoka korelacija odgovora na A i E skali )
-politicki konzervatizam : PEC-skala ( konzervativnost i liberalnost nisu tako
konzistentne ideologije kao antisemitizam i etnocentrizam )
autoritarna licnost :
( F-skala = otkriva sklonost ka fasistickoj ideologiji koja je najizrazitiji obl
ik
antidemokratske orjentacije )

9 karakteristika autoritarne licnosti koje se ispituju F-skalom :

1. konvecionalizam - prihvatanje vrednosti i standarda srednje klase i njihovo
rigidno odrzavanje
2. autoritarna submisivnost - nekritican stav prema idealizovanim autoritetima
grupe
3. agresivnost - ostro reagovanje prema ljudima koji krse konvecionalne
vrednosti
4. antiintraceptvnost - suprotstavljanje svemu subjektivnom i imaginativnom,
odbijanje bavljenja psihickim zivotom i vlastitim dozivljajima
5. postovanje vlasti i pozitivan odnos prema njoj - identifikovanje sa onima koj
i
imaju moc, naglasavanje strogosti
6. destruktivnost i cinizam - odbacivanje humanosti
7. cesto koriscenje mehanizama projekcije - projektovanje u spoljasnji svet
vlastitih nesvesnih impulsa
8. rigidnost misljenja, praznoverice, stereotipije
9. preterano interesovanje za sexualne nastranosti
-autoritarna licnost formira se pre svega odredjenim odnosom roditelja prema
deci ( potisnuto neprijateljstvo prema surovom i autoritarnom ocu pozadina
svega)
-Beograd ( odeljenje za psihologiju ) : prihvatanje znatnog broja tvrdnji govori
vise o uverenjima karakteristicnim za patrijarhalnu sredinu nego o nekim cvrstim
osobinama licnosti !
kritika :
1. neadekvatan i nereprezentativan uzorak
2. neadekvatni instrumenti ( prihvatanje tvrdnji znaci antisemitizam,
etnocentrizam, autoritarnost )
3. neadekvatno ocenjivanje
4. zanemareni pol, obrazovanje i inteligencija ispitanika
5. neopravdana generalizacija
6. preterano isticanje uloge psiholoskih faktora - psihologisticka teorija
POLITICKO OPREDELJIVANJE & AUTORITARNOST
-Ajzenk : hijerarhijska organizacija stavova ( reakcije na specificne soc.
situacije --> misljenje --> stavovi --> ideologija )
-politicko ponasanje se moze svesti na 2 opste dimenzije :
1. R-faktor - prelaz od krajnjeg radikalizma do krajnjeg konzervatizma
2. T-faktor - 2 suprotna pola temperamenta ( tolerantan / netolerantan )
-komunisti po crtama licnosti slicni fasistima ( u istoj meri pokazuju autoritar
nu
strukturu licnosti )
-Rokich : contra Ajzenk!
( F-skala meri samo jednu formu autoritarnosti, a ne autoritarnost uopste )
-opsta autoritarnost ( dogmatizam ) = zatvoren sistem uverenja, zatvorena
svest, pri cemu se uporno odbija prihvatanje svega sto tom sistemu protivreci
-Braun : za utvrdjivanje autoritarnosti treba uzeti drugaciji kriterijum od Roki
cha
-kakva vrsta informacija dovodi do promene stava?
( ako do promene stava dovodi licni autoritet vodje, onda je to autoritarnost )
DELOVANJE & F-JA STAVOVA
uticaj stavova na ponasanje :
( stavovi uticu na sve nase mentalne f-je )
1. opazanje - selektivnost percepcije ( medju mogucim opazajima biramo one
koji su u skladu sa nasim stavom )
2. ucenje i pamcenje - ono sto je u skladu sa nasim stavovima bolje i duze se
pamti )
3. misljenje, ocene, sudovi
4. emocionalno reagovanje, motivaciju
5. postupke
-objektivna situacija kao ogranicenje za delovanje stavova
-poznavanje stavova ne moze sa sigurnoscu obezbediti tacnost predvidjanja
ponasanja osoba cije stavove znamo
f-je stavova :
1. omogucavaju pojedincu da stekne fiksirane standarde za svoje postupke ( i
tako se lakse snadje u razlicitim situacijama )
2. pomazu zadovoljenju razlicitih ljudskih motiva
predrasude :
( potisnuta i nagomilana agresivnost koja nije u mogucnosti da se usmeri na
stvarni izvor frustracije, vec se pomera prema onima gde nije opasno ispoljiti
agresivnost )
-uslovi koji pogoduju usmeravanju agresije na druge objekte :
1. osobe koje su izazvale agresiju su mocne i agresiju je nemoguce direktno
ispoljiti
2. nejasne frustracije
3. supstituti za agresiju su lako uocljive i povredljive grupe
4. grupe nisu u mogucnosti da uzvrate sopstvenom agresivnoscu
FORMIRANJE I MENJANJE SOCIJALNIH STAVOVA
faktori koji uticu na socijalizaciju :
1. opsti ( univerzalni ) faktori - uticu na celokupno drustveno zbivanje i
predstavljaju osnovne determinante tog zbivanja, pa i ponasanja ljudi ( razvoj
proizvodnih snaga, proizvodni odnosi )
2. - pripadnost odredjenoj grupi
-informisanost i znanje o objektima prema kojima postoji stav
-personalne karakteristike
3. specificni uslovi u koijma se u toku duzeg ili kraceg vremena nalazi
pojedinac
A) GRUPNA PRIPADNOST KAO FAKTOR FORMIRANJA STAVOVA
3 nacina na koja grupa moze da vrsi svoj uticaj :
1. deluje na izbor, filtriranje komunikacija i infofmacija koje ce dopreti do cl
anova
2. naglasavanje vrednosti za koje se grupa zalaze, i verodostojnosti komunikacij
a
i komunikatora kojima je sklona, u koje ima poverenja
3. pruzanje socijalne podrske odrzavanju stavova koji su u skladu sa shvatanjima
grupe
nacija :
-kultura odredjene grupe = norme i karakteristicni nacini reagovanja velike grup
e
( kako ce se hraniti, odevati, stanovati, odmarati, zabavljati, koja zanimanja c
e
obavljati )
politicke i crkvene organizacije :
-Adorno : pripadnici katolicke crkve i nekih protestantskih sekti pokazuju veci
stepen antidemokratske orjentacije ( posebno antisemitizma i etnocentrizma )
nego pripadnici drugih verskih organizacija
primarna grupa :
-porodica, prijatelji, radna jedinica
-posebno jak uticaj kada su te grupe za pojedinca referentne grupe
B) INFORMISANOST I ZNANJE
ometajuci faktori :
1. mnogi stavovi pocivaju na ogranicenim, oskudnim, cesto neobjektivnim
podacima
2. delovanje i prihvatanje autoriteta tamo gde je logicki neopravdan
3. licni motivi i interesi
C) PERSONALNI MOMENTI
1. aktuelna motivacija - stav zavisi od njegove instrumentalne vrednosti za
ostvarenje odredjenih ciljeva
( prema onome sto pojedinac ocenjuje da sluzi ostvarenju njegovih ciljeva
postoji pozitivan stav, a prema onome sto oceni da sprecava ostvarenje ciljeva
imace negativan stav )
2. trajne karakteristike licnosti
-veza autoritarne licnosti i antidemokratske orjentacije
-veza politicke konzervativnosti i licnosti
MENJANJE STAVOVA
-isti faktori koji uticu na formiranje stavova, uticu i na njihovo menjanje!
-Krech, Krachfild & Balaki : razne vrste promena stavova
1. s obzirom na njihov intenzitet - od vise extremnih u manje extremne i obrnuto
2. direkciju - od pozitivnih u negativne i obrnuto
3. sistematsko i namerno menjanje stavova
4. nenamerne promene
-menjanje predrasuda # menjanje stavova u uzem smislu
zavisnost od karakteristika stavova :
1. Tanenbaum : extremni stavovi teze se menjaju od manje extremnih
-prigovor : ne pravi se razlika izmedju kongruentnog menjanja ( menjanje gde
se nastoji izmeniti samo intenzitet stava ) i nekongruentnog menjanja (direkcija
stava )
-teze je izmeniti direkciju stava!
-na extremnije sravove persuazivna komunikacija manje utice!
2. s obzirom na slozenost :
-manje slozeni stavovi lakse ce se menjati s obzirom na direkciju stava od
slozenijih
-slozeniji stavovi lakse ce se menjati s obzirom na intenzitet od
jednostavnijih
3. uskladjenost stava sa stavovima koje imamo :
-stav povezan sa vecim brojem drugih stavova i uskladjen sa njima,
otporniji je na promenu
-"bumerang-efekt" = nastojanje da se promeni stav moze dovesti do povecanja
intenziteta stava koji imamo umesto do slabljenja
zavisnost od karakteristika licnosti :
1. inteligencija
-suprotna shvatanja - jedni smatraju da veci stepen inteligencije olaksava
menjanje stavova, a drugi da manji olaksava
-Beograd : kod iste osobe neki stavovi se se lakse a neki teze menjaju ( zavisi
od toga na kakvim podacima pocivaju sudovi - inteligentniji su pristupacniji
menjanju stavova ako argumentacija pociva na logickoj evidentnosti, a ne na
autoritetu i emocionalnom odnosu prema stavu )
2. persuabilnost
( opsta osobina ljudi da se podleze uticaju neke komunikacije, bez obzira na nje
n
sadrzaj, komunikatora, sredstva komunikacije i uslove u kojima se ostvaruje )
3. teznja za kognitivnom jasnocom
-"kognitivni stil" = neki na dvosmislenu situaciju reaguju trazeci nove podatke,
drugi odbrambenim mehanizmima
zavisnost od grupe :
-napustanjem grupe i ukljucivanjem u novu ( sa drugacijim shvatanjima i
stavovima ) cesto dolazi do znacajnih promena stavova
PROPAGANDA
( kada postoji namera da se putem persuazivne komunikacije izmene stavovi lica
i grupa, radi ostvarenja nekog cilja )
-razlike u shvatanju propagande :
1. americki autori -kada se nastoje prosiriti objektivno neispravna shvatanja i
misljenja , kada se zeli dezinformisati i obmanuti javnost
2. evropski autori - stavovi koji se sire ne moraju biti objektivno neispravni ,
niti
aktivnosti koje se podsticu drustveno stetne
-vise vrsta propagande s obzirom na :
1. drustvenu korisnost
-sirenje objektivno istinitih stavova i ideja
-sirenje netacnih i stetnih ideja i stavova
2. sadrzaj
-politicka
-komercijalna
3. saopstavanje ili nesaopstavanje ciljeva
-otvorena "bela" propaganda - jasno se iznose ciljevi koji se zele postici
-skrivena "crna" propaganda
principi propagande : ( uslovi koje treba zadovoljiti da bi propaganda uspela )
1. obratiti paznju na komunikaciju
2. voditi racuna o potrebama i zeljama onih kojima se obraca u propagandi
3. izazvati spremnost za prihvatanje propagiranih ideja i stavova apelovanjemna
motive za koje su propagirani stavovi sredstva zadovoljenja
tehnike propagande : ( postupci kojima se postize zadovoljenj uslova za
uspesnu propagandu )
1. bazicni postupci - uproscavanje sadrzaja, selekcija u skladu sa ciljevima
propagande,...)
2. koriscenje negativnih i pozitivnih stereotipija ( tu spada i koriscenje razli
citih
simbola )
3. tehnika identifikacije
ORZAVANJE STAVOVA I OTPOR PREMA NJIHOVOM
MENJANJU
faktori otpora :
1. selektivni karakter opazanja i secanja odredjen postojecim stavovima stavovi
koje imamo uticu na nase opazanje i pamcenje
2. izbegavanje upoznavanja sa podacima koji su u suprotnosti sa stavovima
koje vec imamo
3. pritisak grupe kojoj pripadamo da se pridrzavamo normi i stavova
karakteristicnih za nju
4. stavovi predstavljaju fiksirane standarde za nase ocene i postupke
5. funkcionalni karakter stavova - korisnost za ostvarenje ekonomskih
interesa, samopostovanje, zadovoljenje drus. neprihvatljivih motiva,...
6. sticanje imunosti za argumente suprotne nasim stavovima
7. koriscenje odbrambenih mehanizama -poricanje novih podataka,
pojacavanje ranijeg stva, izolovanje novih podataka
nacini sticanja otpornosti :
1. deklarisanje za svoje stavove
-samom sebi data rec
-javno saopstenje o svom stavu i misljenju
-formalno javno obavezivanje na pridrzavanje odredjenih stavova
-akcija koja iz stavova prizilazi pojacace stavove vise nego verbalno deklarisan
je
- obavestenja o necijem stavu ( ako neko koga cenimo i do koga nam je stalo im
astav slican nasem, vezanost za stav ce se povecati )
2. povezivanje stavova koje imamo sa drugim nasim uverenjima istavovima
-3 oblika :
a) vezivanje sa prihvacenim vrednostima
b) sa drugim stavovima
c) sa referentnim grupama
3. izazivanje odredjenih psihickih stanja
-anxioznost, strah od bavljenja odredjenim temama
-agresivnost i neprijateljstvo prema predstavnicima drugacijih shvatanja
-samopostovanje
-sistematsko ideolosko pripremanje
4. sistematsko namerno pripremanje i vezbanje za otpornost isamostalnost stavova
i sudova
exp. namerno stvaranje otpornosti :
A) Mekgvajer -inokulaciona teorija- osobu treba cepiti, pelcovati pre delovanja
persuazije, argumentima kojima se
podrzava stav koji se zeli odbraniti ( odbrana putem podrske ) ili argumentima
kojima se pobija buduci napad sadrzan u persuzazivnoj komunikaciji ( odbrana
pobijanjem )
-zakljucak :
1. napad persuazivnom komunikacijom efikasniji je kada nije bilo pripreme za
odbranu od napada
2. vecu otpornost daje imunizacija putem odbrane sa pobijanjem
3. odbrana putem pobijanja efikasnija i u slucaju kada se u napadu iznose
argumenti protiv kojih nisu u imunizaciji izvrseni protivrazlozi
4. imunizacija odbranom putem pobijanja stvara dugotrajniju otpornost
B) Tanenbaum -teorija kongruencije
-kongruencija - kada se pozitivnom tvrdnjom povezu dva objekta koja pozitivno
evaluiramo
-inkongruencija :
1. kada se pozitivnom tvrdnjom povezu dva objekta od kojih jedan pozitivno
ocenjujemo, a drugi negativno
2. kada je tvrdnja kojom povezujemo dva objekta disocijativna, a prema oba
objekta postoji pozitivan stav
-strategije stvaranja otpornosti prema menjanju stavova :
1. poricanje veze sa izvorom napada
2. obezvredjivanje izvora napada - efikasno jedino kada je odbrana bila pre
napada
3. pobijanje sadrzaja napada - najefikasnija
4. pojacavanje pocetnih stavova
-najuspesnija kombinacija je pobijanje stavova i obezvredjivanje izvora!
PREDRASUDE
-logicka neosnovanost
-intenzivne emocije
- otpornost prema menjanju
-vazno razlikovati predrasude s obzirom na intenzitet emotivne i konativne
komponente :
1. posledica konformiranja - najlakse se suzbijaju,nisu pracene intenzivnim
emocijama
2. povezane sa tradicionalnim shvatanjima - sastavni deo ponasanja, teze ih
je otklonit
NACIONALIZAM
-Kac& Kan: stavovi i vrednosti koji cine sadrzaj nacionalizma
1. naglasavanje suvereniteta i autoriteta nacionalne drzave ( statizam )
2. naglasavanje pojedinih institucija karakteristicnih za nacionalnu drzavu
3. kulturna osobenost ( nacionalna svest )
vrste nacionalizma :
-Kac : ( u zavisnosti od istorijske faze drustevnog razvoja u kojoj se nacionaln
a
drzava nalazi )
1. nacionalizam drustava u procesu formiranja
-zahtev za nacionalnim suverenitetom
-za formiranjem nacionalnih institucija
-isticanje kulturnog identiteta
2. nacionalizam razvijenih drustava u procesu jacanja i sirenja
-naglasavanje kulturne specificnosti i identiteta (najcesce u formi etnocentrizm
a )
3. nacionalizam birokratsko-tehnokratskih drustava, kapitalistickih ili
socijalistickih
-velicanje drzave, njene moci i snage
4. nacionalizam drzava u kojima vladajuci sloj gubi svoju moc
-naglasavanje kulturnog identiteta, tradicije i istorije
-Gickov : ( da li postoji lojalnost iskljucivo prema vlastitoj naciji ili i drug
e vrste
lojalnosti ? - to kao kriterijim )
1. etnocentricki ( sovinisticki ) nacionalizam
-iskljuciva vezanost za vlastitu naciju
2. nacionalna idealizacija, patriotizam,umeren nacionalizam
-istaknuta, ali ne iskljuciva vezanost za naciju
3. internacionalizam
-vezanost pre svega za covecanstvo
-Rot & Havelka :
1. primarna vaznost vezanosti za vlastitu naciju
-vezanost za vlastitu naciju i negativan odnos prema drugim nacijama
-vezanost za vlastitu naciju, ali bez negativnog odnosa prema drugim nacijama
2. istovremena vaznost vezanosti i za vlastitu naciju i za covecanstvo ucelini
-vaznija vezanost za naciju
-vaznija vezanost za covecanstvo ( internacionalizam )
3. nacionalna vezanost nema znacaja
uslovi javljanja i sirenja predrasuda :
1. drustveno-ekonomski
-da bi se osigurala i opravdala eksploatacija jedne grupe nad drugom ,
eksploatisana grupa se prikazuje kao manje vredna
-diskriminacija prema odredjenim grupama cesto sastavni deo kulture
2. psiholoski
-potreba da se pripada grupi
-sklonost ljudi ka generalisanju i uproscavanju
-spremnost na agresivno ponasanje kada dodje do ometanja zadovoljenja
razlicitih potreba i zelja
izvori snage nacionalizma : ( Gickov )
1. sredstvo za ostvarenje odredjenih ciljeva i zadovoljenje razlicitih potreba
2. nacionalna vrednost moze postati vrednost sama po sebi
3. konformiranje
-prikazivanjem nacionalne lojalnosti vlastitoj naciji kao necega sto je neosporn
o i
nuzno
-preduzimanje sankcija prema svakoj pojavi nacionalne nelojalnosti
ETNICKE STEREOTIPIJE
-2 shvatanja o prirodi stereotipija :
1. izjednacavaju ih sa predrasudama i u njima vide izvor predrasuda
2. zakljucci o osobinama pojedinih naroda izvedeni na osnovu iskustva( Ash )
-2 shvatanja o f-ji stereotipija :
1. predstavljaju generalizacije korisne za ocenjivanje razlicitih pojava, i
omogucavaju relativno stabilnu sliku sveta i lakse snalazenje
2. sluze za opravdanje naseg neprijateljskog odnosa prema drugim grupama
( racionalizacija predrasuda, nacin da ispoljimo nagomilanu agresivnost )
-Kac & Brejli : 2 dimenzije stereotipija
1. odredjenost ( ili struktura )
2. uniformnost ( ili prosirenost )
-pozitivna korelacija izmedju ove dve dimenzije
TEORIJE O POREKLU PREDRASUDA
1. teorije opravdane reputacije
-predrasude prema pojedinim manjinama postoje zato sto pripadnici tih manjina
poseduju licne osobine koje predstavljaju opasnost za drustvo i drustveni
napredak
2. fenomenoloske teorije
-grupe prema kojima postoje predrasude se opazaju kao nosioci negativnih
osobina ( postoje odredjeni uzroci toga )
3. psihodinamicke teorije
-instinktivisticka koncepcija : izvor predrasuda urodjena agresivnost ljudi ( Ho
bs teznja
za moci )
-frustraciona teorija predrasuda : socijalne frustracije dovode do agresivnosti
koja se projektuje na neku grupu prema kojoj nije opasno ispoljiti agresiju
-postojanje odredjene strukture licnosti kao izvora predrasuda ( Adorno anxiozne
,
nesigurne, autoritarne licnosti )
4. situacione teorije
-teorija atmosfere : aktuelna situacija u kojoj se pojedinac nalazi kao izvor
predrasuda
-nezaposlenost, povecana socijalna mobilnost,..
5. kulturoloske teorije
-socijalne norme, shvatanja i vrednosti karakteristicni za datu kulturu
-slicne situacionim ( razlika : izvor predrasuda posmatraju kao relativno trajnu
karakteristiku nekog drustva )
6. drustveno-istorijske teorije
-uzrok u celokupnom drustveno-istorijskom konceptu
-teorija exploatacije
dvostruka funkcionalnost predrasuda :
1. kao drustvena pojava imaju f-ju odrzanja imperijalisticke sile nad drugim
zemljama ( javljaju se namerno u borbi za vlast )
2. kao osobine licnosti : pomazu pojedincu da ostvari razne inace neostvarive
zelje, ili ublazavaju nesigurnost i tenziju
borba protiv predrasuda :
1. legislacija - donosenje zakonskih propisa protiv manifestovanja predrasuda
2. sistematsko informisanje o neopravdanosti predrasuda
-psiholoske barijere u komunikaciji = cesto oni kojima su informacije namenjene
te informacije ne primaju, izbegavaju ih
3. neposredni kontakt sa grupama prema kojima postoje predrasude
4. sistematsko vaspitanje od strane osoba sa autoritetom
TEORIJE STAVOVA
A) HAJDEROVA TEORIJA BALANSA
-ljudi nastoje da formiraju sto koherentniju i uravnotezeniju sliku o svojoj oko
lini i
sebi samima
-2 vrste odnosa izmedju ljudi, i ljudi i objekata :
1. emocionalni odnos ( sentiment-relation ) - naklonost, divljenje, ljubav
2. odnos zajednistva ( unit-relation ) - slicnost, bliskost medju osobama, ili
osobama i objektima
-u dijadnoj situaciji : ravnoteza ako su oba odnosa pozitivna , ili oba negativn
a
-u trijadnoj situaciji : ravnoteza ako su sva tri pozitivna ( 3+ ), ili dva nega
tivna
a jedan pozitivan ( 2 - , 1 + ) , a neravnoteza ako su dva pozitivna a jedan
negativan( 2+ , 1- )
-ako su sva tri negativna, postojeca nestabilnost pokazuje tendenciju da se
izmeni u dva negativna i jedan pozitivan
B) FESTINGEROVA TEORIJA KOGNITIVNE DISONANCE
-teznja da nasi stavovi, kao i postupci koji iz njih proisticu, budu uskladjeni
-teznja da kognitivni elementi nasih stavova i uverenja budu u skladu
-kognitivni elementi = znanja, misljenja, ideje o stvarima i vlastitom ponasanju
-konsonancija - ako iz jednog kognitivnog elementa proizilazi drugi, logicki su
uskladjeni
-disonancija - iz jednog kognitivnog elementa proizilazi suprotno od onoga sto
sledi iz drugog
-stepen disonancije zavisi od :
1. vaznosti elemenata
2. broja elemenata
3. odnosa izmedju broja disonantnih i broja konsonantnih elemenata
disonancija = vaznost dis.el. x broj dis.el. / vaznost kons.el. x broj kons.el.
smanjenje disonancije :
1. menjanje vlastitog ponasanja, postupaka
2. menjanje pojedinih kognitivnih elemenata
3. dodavanje novih kognitivnih elemenata
-ljudi ce vise napora uloziti da pokazu ispravnim svoju odluku i ponasanje kada
je nagrada za ponasanje koje iz te odluke manja, nego kada je veca!
C) KACOVA FUNKCIONALNA TEORIJA
-pre nego se pristupi menjanju stavova, treba utvrditi koje vrste je stav
( tipoloska teorija )
-naglasava motivacionu ulogu stava
vrste stavova :
1. afektivni stavovi - naglasena emotivna komponenta stava
2. inelektualizovani stavovi - kognitivna
3. orjentisani prema akcijama - konativna
4. uravnotezeni stavovi - sve 3 dovoljno izrazene, uskladjeni sa drugim
stavovima
glavne f-je stavova :
1. instrumentalna ( utilitaristicka ) - da se postigne neka korist
2. odbrambena
3. manifestovanja licnih vrednosti
4. saznavanje
-do menjanja stavova dolazi kada ne ispunjavaju f-je koje su do tada uspesno
vrsili
-najteze se menjaju stavovi sa odbrambenom f-jom
98