P. 1
METODOLOGIJA Pitanja i Odgovori

METODOLOGIJA Pitanja i Odgovori

|Views: 287|Likes:

More info:

Published by: Danijela Dani Cirkovic on Oct 16, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/08/2014

pdf

text

original

METODOLOGIJA Pitanja i odgovori 1.

Tipovi posmatranja Beneta prema ličnoj jednačini‫׃‬ a) empirijski etnograf (pažnja lica je usredsređena na opis svih pojedinosti) b) holostički etnograf (ima opažaj u kojem se ističe stvaranje celina,unosi više iskustva) c) socijalni antropolog (imaq opažaj u kom preovladava zanimanje za strukturu i sistem) 2.Definicija dovoljnog uslova- A je dovoljan uslov pojave B,ako se B uvek javlja kada se prethodno ili istovrmano pojavi A. 3.Vrste naučnih objašnjenja a) strukturalno-funkcionalističko c) deduktivna i probabilstička 4.Izvori upitnika i razgovora‫׃‬ a) statistički popisi (i slična masovna statistička ispitivanja ) b) komercijalne ankete u ispitivanju tržišta i ispitivanjima javnog mnjenja, a pre svega izbornog ponašanja c) etnološki oblici razgovora d) iskustva psihijatrijsko-kliničke prakse e) grupni razgovori 5. Osobine naučno iskustvenog objašnjenja a) veća planska usmerenost b) sistematičnost c) objektivnost i preciznost 6. Na osnovu kojih podataka se zasniva biografski metod? – Na osnovu ‫׃‬ a) pisama b) dnevnika c) ličnih dokumenata 7.Oblici ispitivanja prema Šojhu – a) blago ispitivanje b) neutralno ispitivanje c) oštro ili strogo anketiranje 8.Načini izjednačavanja eksperimentalne grupe u eksperimentu -Ujednačavanje se ne izvodi samo na osnovu individualnih osobina njihovih članova (eksperimenta i kontrolne grupe) već se uzimaju u obzir i kolektivne osobine grupe. U dosadašnjim sociološkim eksperimentima preovladava ujednačavanje grupa na osnovu individualnih osobina ono se obavlja- pomoću ujednačenih parova pomoću ujednačenih struktura relevantnih obeležja b) teleološko d ) genetička

9. Šta je pouzdanost a šta teorijska adekvatnost merila? Po adekvatnošću merila podrazumeva se njegov odnos prema određenom teorijskom sadržaju,dok pouzdanost pokazuje odnos između pokazatelja merila,kao i utvrđenog proceduralnog postupka njegove primene i stvarnosti. 10.Kada se koristi metod pojedinačnog slučaja? Odgovara u sledećim situacijama‫׃‬ a) kada se utvrdi da je utvrđeni slučaj odlučujući za proučavanje precizno formulisanje teorije b) kada se želi utvrditi ekstremni ili jedinstveni karakter proučavanje pojave c) kada se istražuje pojava koja dotle nije bila predmet naučnog istraživanja d) kada takvo proučavanje ima preliminarni karakter i služi kao osnova za dalje istraživanje ili kada služi kao pilot slučaj 11.Podela posmatranja prema Goldu i Džankeru a)potpuni učesnik (sredina ni ne zna da on u njoj živi sa zadatkom da je posmatra. Posmatračeva funkcija je namerno prikrivena) b) učesnik-posmatrač (preuzima neku ulogu i sredina zna za to) c) posmatrač-učesnik (ulogu ne pruzima potpuno,ima veću slobodu kretanja jer nije vezan za jednu ulogu.Sredina zna za to) d) čist posmatrač (ovde je veza sa sredinom najpovršnija.Posmatrač je običan gledalac) 12.Kako naučna teorija objašnjava naučne zakone? Time što ih komentariše,međusobno povezuje i tumači. 13.Definicija posmatranja- Posmatranje predstavlja prikupljanje podataka o pojavama putem njihovog neposrednog čulnog opažanja.Posmatranje proširuje istraživačevo primarno iskustvo i olakšava mu da stekne realističan utisak i osećanje celine proučavane pojave. 14.Definicija merenja – Merenje je označavanje iskustvenih pojava pomoću brojčanih simbola koji se merenim pojavama pridaju na osnovu precizno utvrđenih pravila. 15.Kojih pet uslova mora da zadovolji klasifikacija? a) doslednost b) da bude što potpunija c) da bude što iscrpnija d) zahtev da se sve klasifikacijske grupe na istom stupnju međusobno isključuju e) mora imati diskriminacijsku oštrinu

16. Metod slučaja (dve vrste)‫׃‬a) metod višestrukog slučaja b) metod pojedinačnog slučaja 17.Objašnjenje malih grupa ( samo imena navesti) – Bejis ,Karlson i Gest. 18.Osobine naučnog zakona – Naučni zakon je iskustven a ne normativan stav.On je apstraktan a ne konretno-opisni stav.Svaki naučni zakon je opšti i apstraktan stav o nekom nužnom odnosu. 19.Četiri vrste naučnih zakona po Nilu a) zakoni u kojima izražene izvesne kvalitativne osobine neke vrste pojava b) zakoni koji izražavaju opšte pravilnosti u razvoju neke vrste pojava c) zakoni u kojima se odnosi između dve ili više vrsta pojava izražavaju u obliku matematičkih funkcija d) u ovoj grupi zakona nalaze se tzv.prirodne matematičke konstante 20.Tri osnovna elementa u strukturi naučne teorije‫׃‬ a) rečnik koji sadrži definicije osnovnih pojmova koji se javljaju u postulatima teorija b) određeni broj postulata teorija c) veći ili manje broj teorema 21.Zbog čega je eksperiment operativni analitički postupak? Jer je to oblik istraživanja koji treba da odgovori na pitanje o postojanju nekog uzročnog odnosa. 22.Najvažnija klasična istraživanja izvedena primerom biografskog metoda‫׃‬ a) „Poljski seljak u Evropi i Americi“-Čikaška škola b) Džeri Džejkobs i njegovo proučavanje adolescenata koji su izvršili samoubistvo c) „Profesionalni lopov“- Saterlend d) Transseksualnost-Bogdan 23.Definicija neophodnog uslovaA je neophodan uslov pojave B,ako se B nikada ne dešava,a da se prethodno ili istovremeno nije pojavilo A 24.Jedinice analize koje se javljaju kod analize sadržaja su‫׃‬ a) Teme b) Skup izabranih pojmova i simbola c) Karakteri

25.Tri osobine podataka preko koji se ostvaruje sistematičnost naučnog objašnjenja-

a) Sadržinska potpunost izvornih obaveštenja b) Utvrđivanje njegovog iskustvenog delokruga c) Težnja za što većom standardizacijom 26.Četiri slučaja u kojima se nalazi posmatrač a) u ulozi potpunog učesnika b) učesnik posmatrač c) posmatrač učesnik d) potpuni posmatrač 27.Iz koje dve vrste ekvivalentnosti se sastoji ekvivalentnost merenja u međunarodnom uporednom istraživanju? Značaj jezičke ekvivalentnosti pitanja i dobijenih odgovora u uporednim istraživanjima je toliko veliki, da neki pisci(Douglas i Craig) smatraju da ekvivalentnost treba razdeliti na ‫׃‬a) ekvivalentnost prevoda i b) metričku ekvivalentnost. 28. U čemu se ispoljava teleološka i finalistička dimenzija u funkcionalnoj analizi?

Odgovor na ovo poslednje pitanje nisam našla ali se iskreno nadam da ćemo do ispita uspeti da razjasnimo teleološku i finalističku dimenziju funkcionalne analize. Nadam se da će kolegama ovo pomoći da uspešno polože ispit.

Pozdrav od koleginice Sanje

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->