mrVENE T.

BOGOSLAVOV
ZBIRKA
RESEN1H ZADATA1<A
1Z MATEMATlI<E 4
TRIDESET DRUGO rZDANJE
ZAVOJ) ZA UDZBENIKE J NASTAVN,\ SREDSTVA
BEOGRAD
20UO
PREDGOVOR DVADESET SESTOM,
PRERADENOM IZDANJU
Prvo izdanje ove zbirke je iz januara 1968. godi-
nc. Zbirka je napisana prema Nastavnom programu matematike za
IV razred gimnazije prirodno-matematickog smera.
U ovo izdanje uneH su slcdeci novi odeljci: Neka svojslva ele-
mentarnih fimkcija, Granicne vrednosti funkcije, Asimptote krivih lini-
ja u ravni (I glava): Primena izvoda pri odredivanju granicne vrednosti
- Lopitalovo pravilo (II glava). U VIII glavi dati su neki veckorgeeni
maturski pismeni zadaci, se panova na maturi uvodi is pit iz
matematike, i to u dva dela - pismeni i usmeni. Kompleksni brojevi
su prebaceni u Zbirku rdenihzadataka iz matematike 3. Ove izmene
su da bi Zbirke bile usaglasene sa nastavnim programom
matematike za prirodno-matematicki smer kojije usvojio Prosvetni
savet Srbije, a objavljen je u Sluzbenom glasniku Srbije 31. maja.
1991. godine.
Recenzentu ovog izdanja Svelozaru Brankovicu, profesoru Pe-
te beogradske gimnazije, zahvaljujem na pazljivom cHanju rukopisa
i sugeslijama za njegovo
Prema tdini zadaci se u ovoj zbirci mogu podeliti u tri grupe:
lakse (20%), srednje (60%) i leze (20%). Tezi zadaci su oznaceni
zvezdicama.
Zahvaljujem svojoj supruzi NadeZdi na pomoci u pripremi i
sredivanju rukopisa.
Beograd, marta 1993. godinc AUTOR
PREDGOVOR XXVII DOPUNJENOM IZDANJU
U ovom izdanju VIII glava - Razni zadaci dopunjena je
novim maturskim zadacima sa pismenog maturskog ispita u
Junskom 1994. godine. Takode je unelo i osam testova sa prijern-
mil isrita lla Bcogradskorn univerzitelu u periodu 1990. - 1994.
gudirn
AUTOR
NAPOMENA UZ TRIDESETO IZDANJE
U svom 40-godiSnjem poslojanju Zavod za udzbenike i nas-
!avna sredstva objavio je veliki broj knjiga koje su imale vge
izdanja i koje su postale nezaobilazan deo kulture i obrazo-
vanja. Takva je i Zbirka reSenih zadataka iz materna like 4, mr
Venea Bogoslavova, profesora. Cinjcnica da je ovo izdanje tride-
scto po redu govori dovoljno sarna za sebe. Sve zbirke profcsora
Bogoslavova su viSe od zbirki i gotovo da je ncmoguce zamisliti
srednjoSkolsku nastavu matematike bez njih. Rcdovnim oboga-
civanjem novim zadacima, novim i po sadrzaju i po idcjama, zbir-
ke su svaki put nove.
Sticajem Jepih okolnosti, jubilarno izdanje ove zbirke pOklo-
pilo se sa Zavodovim jubilejom i tako potvrdilo da se uspeh jcd-
nog izdavata tcmelji na uglednim autorima i kvalitctnim knjiga-
rna. NaSc cestitke profcsoru Bogoslavovu na njcgovim zbirkama
rcsenih zadataka iz matematikc.
Urednik
iarko Jovie
U Bcogradu, 19. decembra 1997.
Glavni i odgovomi urednik
dr Petar Pijanovic
ZADACI
I GLAVA
1. FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija
Definicija. Neka suA iB') neprazni skupovi. Funkcija (preslikava-
nje)skupaA uskupB jesvakipodskupfskupaA x Bkojiimaova
dva svojstva:
1° Skup svih prvih komponenatafjednakje skupuA.
2° (X'YI) Ef A (x,yi) Ef => y! = Y2'
Parnost. Za funkcijuf, definisanu na simetricnom intervalu (-a,a),
kaze se da j e:
parna ako jef( -X) = f(x) zax E (-a, a) ;
neparna ako je f( -X) = -f(x) zax E (-a, a) .
Monotonost. Za funkciju f kaze se da je monotono rastuea, ako je
tacna implikacija
Xl <X
2
=> f(x
l
) <f(X2) '
a monotono opadajuea ako vazi
Xl < x2 "> f (Xl) > [(12) .
Periodicnost. Ako funkcijafzadovoljava relacijuf(x + ro) = f(x)
(w konstanta), kaze se da je periodicna sa periodom ro, za svakox.
Najmanji pozitivan broj w naziva se osnovni period funkcije.
Nule. Svaki realan broj a, koji zadovoljava jednacinu f (x) = 0, tj.
f(a) = ° zoveserealnanula funkcijef(x).
Inverznajunkcija. Neka je (preslikavanje jedan-jedan skupa A u skup B.
. .
*) SkupA se zove dornen, a skupB kodornen iIi antidomcn.
7
lnverzno preslikavanje, II oznaci 1-
1
, jeste preslikavanje skupa
f(A), odredeno jednakoscuf-
1
(f(x))=x
1,
3.
4.
5.
6.
8
Odrediti domen i kodomen realnih funkcija odredenih na sledeei
nacin:
a) f(x) = V 4 _x
2
;
b) g(x) = V 4x _x
2
;
c) 1/J (x) = In(x2 - 6x).
Neka funkcijafpreslikava skup R na skupA i neka je:
1 2
a) f(x) = -2:x - 1;
b) f(x) =x
2
- 9;
c) f(;c) = + 2. OdreditiskupA.
Odrediti oblast definisanosti funkcije date formulom:
a) f(x) = V log (3x
2
- 2x);
b) f(x) =
1
c) y=(2x+8-x
2
)-2+log
o
.,(x-·I);
d) y = y10g 8) -log o.s(x
2
::;:'4);
3
e) y=--'2+ log(x2-·x);
4-x
J
-.... ----.....

I) y= log
1o
'
4
--"
Funkcijaf(x) definisana je na segmentu [0, 1].
(
x2 - 1 \
Odrediti oblast dellnisanosti funkcije f x + £) .
Aka je f (x) = x
3
- :>x
2
+ 1, tada je f (2) + 2f (0) = f (1). Dokazati.
2x + 1 .
Ako je f (;c) = x _ 2 ' tada je f if (x)) = x. Dokazatl.
7.
8.
9.
ltl.
iI.
12.
13.
x-I
Ako]'er(x) = -- lada]'c
. J x+l'
f(xl - fry) _ x -y
1 + f(;c)f(y) - 1 +xy .
Dokazati.
Ako je f (;c) = sinx, dokazati <ia je
(
X + v) lr:-:;rl'X -v\
J(x) +J(y) =2J 2
Neka je f (x) = =2 + bx + c. Tada je
f(x + 3) - 3J(x + 2) + 3f(x + I) - f(x) = O. Dokazati.
funkcionalne jednacine:
a) f(x + 1) =x
2
- 3x + 2;
b) [(x +x-
I
) =x
2
+x-
2
;
c) J(x-
I
) =x + Vi+2';
d) f (x : 1) = x
2
, g<ie je f nepoznata funkcija.
Ako je f (r - 1) = 2x - 3, odrediti f if (x
2
- X + 1)).
D
. f k" I f() sinx
ata]e un Cl]a [ormu om . x = 1 .
+ cosx
Dokazatidajef . f (23
n
) = 1.
Odrediti realne nule funkcija odredenih formulama:
x
3
_ 8 X4 - 17x
2
+ 16
a) f(;c) = --; b) J(x) =

c) f(x) = sinx - 1.;
2
e) f(xl = tgx - V3;
d) f (x) = log (x - 1) ;
t) f(;c) = Vsinx + 1.
9
14.
15.
16.
17.
18.
19.
10
Ispitati pamost sledecih funkcija:
a) f(x) =x2_1_ 3cosx;
b) f(x) =x
2
+ 1 + sinx
2
;
c) f(x) =x
3
+ 2 + sinx;
x
d) f (x) = -. - + 1 .
Slnx '
sinx + tgx - x
3
e) f (x) = 2
COS X
f(
sin2 x + cos 3x
1) x) = --.,,--
2'"-1
g) f (x) = 2'" + 1 ;
1
h) f(x) = 2'" + 2'; i) f (x) = 2'" - rx.
D
. f k" f (1 + ay
ata Jeun C1JU ormulom f (x) = .
a'
Dokazati da je data funkcija pama.
Data je funkcija f (x) = log (x + V 1 + x
2
). Dokazati da je data fun-
kcija nepama.
Ak
. f() 1-x .
o Je x = log 1 + x ' tada Je
f(a) + feb) = f (t : :b)' Dokazati.
Data je funkcija f (x) = ax
2
+ bx. Odrediti rcalne parametre a i b
tako da je f (x) - f (x - 1) = x. Zatim, dokazati da je zbir prvih n
prirodnih brojeva jednak fen).
Polinom f (x) treceg stepena, ciji je slobodni clan jednak nuli,
zadovoljava jednakost
f(x) - f(x - 1) =x
2
.
Odrediti polinomf (x) i pckazati da je f (n) jednak zbiru kvadrata
prvih n prirodnih brojeva.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
Odrediti osnovni period funkcije:
x
a) y=asinbx; b) y=tg2:;
c) y = cos
2
x; d) y = sin
2
"'-.
. 2'
c) y = sinxcosx; 1) Y = tg (x + a).
Funkcija y = sinx + sin 2x + sin 3x ima osnovni period w = 2n.
Dokazati.
Odrediti osnovni period i ampliludu funkcije
y = a cospx +b sinpx.
Odrediti osnovni period funkcije:
a) y = cos
4
x + sin
4
x; b) y = cos
6
x + sin
6
x.
Data jc funkcijaf (x) = x
2
• Odrediti njenu inverznu funkciju i skici-
rati grafike funkcijaf (x) i rl (x).
Data je funkcijaf(x) = log 2 (x - 1). Odrediti njenu inverznu fun-
kcijujl i skicirati grafike za obe funkcije.
Data je funkcija f (x) = 3
x
- L Odrediti njenu inverznu funkciju i
nacrtati odgovarajuci grafik.
Dokazati da je inverzna funkcija funkcije
x+l
t(x)=--
x-I
sarna ta funkcija i skicirati njen grafik.
Data je funkcijaj(x)=iogz OdreditiF
1
a1: _ a-x
Data je funkcija f (x) = --:2::---
Odrediti rl (a>l).
"
31.*
32.*
33,
34,
35.
Da la j' e funkciJ' a J' (x) = d' - a -x
, 'd' + a-x
a) Pokazati da je funkcija[neparnu,
I+x
bl Pokazati da jej-l (xl=log, -'-,
I-x
NaCi eksplicitni analilicki izraz funkcije y = f (x), koja je implicitno
definisana jednacinom
?
In (x- - 1) + 3 In (v + 2) = 3,
Odrediti oblas! definisanosti funkcijef i njenu inverznu
funkciju 1'", za x > L
Odredili inverznu funkciju 1'1 funkcije
, 'r--;r===;;
f(x) = Vx+VI+x2 + Vx -VI+x
2
Odrediti inverznu funkcijur1 funkcije:
2
a) f (x) = 2 sin 3x ; b) [( )
x = 1- 2 cos x ;
I ,
c) f(x) = 2(1 + cos X) ; d) fIx) = t sin
2
x,
Odrediti oblast definisanosti sledecih funkcija:
x-2
a) f(x) =
b) fi" J/3=X ,3 - 2x
\X) = - x + arc SIn 5 ;
c) [(x) = V 4 - x
2
+ arc sin ;" : \ ;
d) [(x) = arccos-
x
- +
1 +x
jednacinu:
a) 4 arc tg (x
2
- 3x - 3) =:n:;
b) 6 arc sin (x
2
- 6x + 8,5) = :n: .
36.
1
1] _ x
2
Funkcijafdalajeformu]om f(x) = /-;:-. -.
Odredili ,va resenja fJ E [0, n J jednacine
V3
f(sinfJ) = 3'
37. * Dokazali da ni za jednu rcalnu vrednost x funkcija odredena for,
x2+x+1 3 .. 1
mu]omy = + 1 nema vrednosti veee od 2 1 manJe od 2'
38. Skicirati grafike sJedeCih funkcija:
a) y= Ixl + IX+21;
,-,,---
b) y = V (x - 1)2 + V x
2
+ 4x + 4;
c) Y = Ix
2
- 11; dl y = Ix - x"i - x;
4 1
e) y = --' f) y =-.-;
- 4' SlUX
1
g) Y = Icosxl '
h)y=2sinxlcosxl (0$x$2n).
39. * Dokazali da je P (x) = A (x
3
- x) (A = const) jedini polinom
koji zadovoIjava jednakost
(x - 1) P (x + 1) = (x + 2) P (x).
40. * Odrediti realnu funkcij u [ koja zadovoIjava funkcionalnu jednaci-
nU f (;,,:2
1
) =5x+3.
41.* Data je funkcija x ...,. f (x) = a + be'. Odredili realne brojevea, b, c,
ako je [(0) = 5, fell = 14, f(2) = 50.
x-I
42. Datajefunkcijaf(x) = x + 1 (x;: -1). Odrediti:
a) f(f(x»;
b) f(f(x» = 0,5;
c) resenjajednacine f(x) - f(f(x» = 0,5.
13
3.* Data je funkcijaJ(x)=x(l +X
2
)-O,5 UzracunatiJ(f(f(f(f(x»)))),
4. * Za funkcijuf(x) definisana je funkcija f" (x) na sledeci nacin:
5.


18.
fl (x) = f(x), f"+I(X) = f(f"(x» (n = 1,2",\
Ako jeJ(x)=x(l +X
2
)-O,5
dokazati da jeJn(x)=x(l +nx
2
)-O,5
Data je funkcija f(x) = log2 X (x + 1)
x+2
a) Odrediti oblas! definisanosti funkcije[
b) f(x) = 1.
c) nejednacinu f(x) > 0,
d) Za koje vrednosti parametara a jednacina
f(x) = log2 (x + a) ima rea Ina
D
'f k" f ( 16 - x
2
ata]e un cI]a . x) = . . .
1 - smxsm 7x
a) Odrediti oblast definisanosti date funkcije.
b) Ispitati da Ii je data funkcija pama iii neparna.
Odrediti oblast definisanosti funkcije
f (x) = V (x
2
- 3x - 10) log2 (x - 3) .
. 'x
2
+ 2x - 1
Ako]e f (x) = , tada je
3
(1) 2f(x+2)+f(-x-l)=x
2
+4x+4.
Dokazati. Da Ii vazi obmuto?
19. Odrediti oblast definisanosti funkcije
f(x) = V 16 - x
2
log2 (x
2
- 5x + 6).
;0. Odrediti oblast definisanosti funkcije
f(x) = arcsin (4x2 + 2x _ 1) + 1I-(x---2-)-(x---3-)
x
2
4
,
!
51. Date su funkcije f(x) = ax + big (x) = cx
2

Odrediti realne brojeve a, b i c tako da je
f(g (x» = g (f(x)),
52. Datajefunkcija f(x) = 2x
2
+ 2x-
2
+ 5x + 5x-
l
,
Dokazati da je f (x) = f (x-I) .
53.
54,
55.
Akoje
d'
-x
-a
f(x) = d' x'
+a
2
g (x) = d' -x'
+a
tada je
x+ _ f(x)+f(y)
f( y) - 1 +f(x) 'f(y)'
g (x + y) = g (x) + g (y)
l+f(x)'f(y)'
Dokazati.
=x,
odreditif
Date su realne funkcije fl (x) = (x - 1)2, h (x) = Ix - 112,
_1)5
hex) = x-I ' f4 (x) = Ix - 11 V x
2
- 2x + 1 i
f5 (x) = (x - 1) V (x - Ii. Ispitati koja su od sledeCih tvrdenja
tacna:
a) sve funkcije su medusobno razlicite;
b) h ;cf, =f2 =f4 ;cf5;
c) f, = fz = h = f4 ;c f5 ;
d) h ;c f, = fz ;c f4 i f5 ;c f, ;
e) sve date funkcije su jednake,
56,* Ako je niz funkcija fn (x) , n EN, definisan na sledeci nacin:
x 1
f, (x) = x-I' fz(x) = 1 _ x' t" + 2 (x) = fn +, (fn (x», n EN,
izracunatif,992 (1992).
15
57.
58.
59.
Ako je f = (x - 1)2, izracunati f(3).
x + 1
DatesufunkcijefJ(x) = I,h(x) = ctg"'2,/3(X) = V Isin x
l
2
'
1 - cos x
Vl+cos2x
f4(X) = I ''2 I' lspitati kOja su od sledecih tvrdenja tacna:
v L COSX
1
a) sve funkcije su mcdusobno jednake;
b) medu datim funkcijama ncma medusobno jednakih;
c) fl '" fz = f3 '" f 4;
d) fl '" f2 = f3 = f
4
;
e) fl "'h =f4 "'fz "'fl'
2
f4(X) = log, 2' lspitati koji su od sledeCih iskaza tacni:
a) sve funkcije su medusobno jednakc;
b) med" datim funkcijama nema medusobno jednakih;
c) fl = fz = h '" f
4
;
d) II = f4 '" fz '" f3;
e) f l "'/2=h"'f
4
"'f
l
.
60. Ako jc f (x) = log6x + 3 IOg3 9x, izracunatif (x) + f (;).
61. Ako je f (x - 2) = x
3
- 2x - 1, izracunatif (1).
62. Funkcija f (x) = 2x - 1 definisana je u skupu realnih brojeva. Za
koje vrednosti x suo f (0), f (f (x» i f (x
2
) uzastopni clanovi arit-
metickog niza?
63. Data je funkcija x .... f (x) = x
2
+ ax + 3, (a, x, y E R).
a) Izracunati f (6), ako je Ie -1) = 4.
b) Resitijednacinuf(f(x» = 52, akojef(-l) = 4.
t6
1.2. Granicna vrednost funkcije
1. Kazemo da jeA granicna vrcdnost funkciJc lex) u ta-
ck; a, ako za svako E > 0 postoji broj 0 > 0, takav da je
I (f (x) - A I < t za svako x za kOje je Ix - a I < {\ .
limf (x) = A ilif (X) .... A. x .... "
Tcorcma: Ako kc lim I(x)=A i lim gGt)=B lada vaii
x-a
a) lim [(x)±g(x)] = A ± B b) lim [((t) ·g(x)] = A . B i
x-a
'0) lim iJ!l = A ,3 ",0
.t-'a g(x) B
x-a
64. Koristeci dcfiniciju granicnc vrednosti {unkeije dokazati:
65.
a) lim2x = 4; h) limx
2
= 4;
x-2 x-2
x+2
c) lim-- = 1;
x .... 1 3
d) lim (3x + 2) = 5.
x-I
Po tlefiniciji granitne vrcdnosti, pokazati da je lim (2t - 1) = 3.
Koliko mora bili {\ da bi za sve
xE(2-o,2+0) bilo J(2t-l)-31 <0,01'1

66. Odrediti sledecc granicne vrcdnosti:
67.
68.
3x+1 .5x
2
-3x+2
a) lim ,; b) hm ?2 j "
x-<>w4x x .... ()OLX+'-!X,l
Odrediti granicnc vrednosti (67 -- 691:
x
2
- 4
II) lim --;
x .... 2 X - 2
x
2
+6x-7
h) lim -,;------
X"'" 1 -5x+4
2 + 1
) I
, x
C lIn --0-
x ..... oo .x-
x
2
_ 7x + 10 . .:u-
4
_ 4x
2
+ ]
b) lIm 3 .2 ,,; a) lim 2 ;
x - 9x + 20
x __ IX -x -X,I
x' - 6x
2
- 27
c) lim 3' 2 .
x ..... -3 X +3x +x+3
17
69.
70.
71.
18
a) lim

x
2
+3x-1O
3x
2
-5x-2'
Odredit' sledete granicne vrednosti (70 - 73):
a) lim (x -- .j;:2:::10;:);
c) lim
x ..... 1 - 1
4
Vx-VA
e) lim 8 Itc::-
X x-l Vx- v,x.
Vx-Va
d) lim -,_ .... --.-, -
x .... a Vx - va
a) lim
V b
2
+ 411c - V b
2
- 4ac
/l-'O 2ll
8 Vx _x
2
b) lim 8 _ 4 Vx;
x-4
4 (2 - VX=3)
x2 _ 49 ;
x-3
f) lim r:x+T _ 2 .
x-3 I x
3
Vx-J
Vx -1 '
Vl='X - 3.
3 ,
2+ Vx
c) lim
x- -8
. ';-;:2:;1 -- 1 .
g) lim .j.... . ... ,
, x
2
+ 16--4
V'"'37:x'+-1' V4
: lim '
x-I
c) lim (x (V x
2
+ 1 - x» .
x- 00
73.* a) (V
x
+ V x + Vx - Vx) ;
74.
75.
76.
Vx-Va+Vx a
b) lim V 2 2
x-a X - a
c) lim (Vx2+ax+c + Vx
2
+b.:+d -2x);
d) lim (V(x+a)(x+b) -xl
(a, b, c i d realni parametri).
Odrediti sledece granicne vrednosti (74 - 79):
sin 4x
a) lilll ---. ;
':,70 x
I_cos 2x
c) lim ... -";_ .. ;
XSlnx
. tg x
b) hm·-· ;
\/" x-+O X
I-cos x
d) lim --:2-
,\,/ ....... 0 x
· sin (a+x)--sin (a-x) .
e) --.....
x_D-.. X
,
a) lim -. -'--.--- ;
x,Q/ sln
2
x
· tgx--sinx
c) lim.·--,-- ;
X'->,o' X
· sin 4x
e) lim.
.jx+1-1
:J
x
cos-
I
. 2
a) 1m --;
x_n x - n
sin
2
x - sin
2
a
c) lim 2 2
x - a
sin 3x
bYlim·:- -;
, x->O sm 2x
2x-sinx
d) lim ----;-;
x->O 3x + SIn x
x
3
+ 1
1) lim . \'--'- .
: sm(x+ 1)
sin (1 - x)
b»)im ,=- 1 ;
\ i/X-oo
t
vx-
d) ( - x) tgx);
x-"2
cos ax cos hx
e}lim ... -------2--------· ;
1) lim
V' ..:--0 X
77.
r,
---- ...--- r---
" I +xsinx-ycos2x
a) lim ---.--------.--
x"'" 0 2 X
to' -
'" 2
, .
Vb) lim------C--T--- ; r'.:·
,x-+O SID X
Y' . sin(a+x)-sin(a--x)'
78 *a) lim ---.. -----. ;
. ,. x-.o tg(a+x)-·tg(a-x)
· tg x-- sin;
b) Iim------ -----;
x"'" 0 x
3
x-I
2;
· 2
79. * a) lim --. ---------- "------.

· l--c08(1--cos x)
bYlim --- "---'---.
x-o X4
80. Izraziti povrsinu P
n
i obim On pravilnog mnogougla, upisanog u
kruznicu poluprecnikar, u funkciji broja stranica n, a zatim odrediti
lim P" i lim 0" . (Jedinica za merenje ugla - radijan.)
81.*
82.*
83.*
20
n _00 11 ..... 00
Odrcditi slcdece granicne vrednosti (81- 83):
2" + 2
3
-x - 6
lim 1 •
2
X_'7 .t
x ..... 2 '""
x" - 1
lim ---
x_lx"-l
(m in prirodni brojevi).
84.
I
85.
86.
87.
88.
89.
90.
91.
\,
Znajuci da je
(
I)X (1)" 1
1 + =, 1 + (1 ,
odrediti sledece granicne vrednosli (84 - 90):
x+l
a) lim --I
(
X
x_+oo x-1;
. mx +n
( )
x
a) hm ;
X_+CXl mx + p
2
(
? )"
.. r- + 1
a) lim -2-- ;
x ..... +oo X - 2
ill.,Ilm x(ln(x+l)--lnx);
x_oo ___
. J A+x
b)/lim In ----.
\/ x ...... o x
(
5 )X
a) lim 1 - 4x ;
x_+oo
(
X2+X+l)"
a) lim ----
x_+oo x
2
-x-1
(
x2 + 5x + 4)"
b) lim -0;;-----
x_+oo - 3x + 7
a) lim (I + 3tg
2
x) <,,' x ;

1
b) lim (cos xl""" ;
x ...... o
Dokazati da je:
eX-l
a) lim
X""" 0 x
. x+m
b) hm (--
, )X
x ..... +oo \x - nl
(
3)"
1 +:;:-
. log (I + lOx)
b)hm ---------- .
I ,,·/'·X--+O X '
V
5
b) lim (1 + .
X"'" 0
Q"-l
bl lim----- In a ;
..., .... 0 x
21
. In(I·I·x)
c) hm
X"'" 0 X
Odrediti sledeee granicne vrednosli (92 - 99):
92.*
"
e--
2X
_l
,yJlim ---
/ x-tO X
eX-l
93. * a) lim ... :--... ;
'j/'x ..... 0 sIn?C
sin
2
x
+';;" - cos x -
94.
95. ) I
. 2cosx - 13
a 1m .
sin ,
exl_cosx
96.* '}) lim ;
t..,,:C x ..... O x
1
/.' r. -
{/v.* lim (1 +tg
2
V x) 2x .
uP X"'" 0
eox_e
bx
b) lim
I 'x""'O X
b) lim x(y1;-I) (a>O) .
x ...... w
e
xl
-1
b) lim -.- .. '---.
J"
sin ax
98.* lim
x-n sin bx
( a i b celi brojcvi).
99.*
100.* Odrediti realne brojeve a i b tako da je:
(
2 + 1 )
a) lim - b = 0;
x_oo x+l
b) lim (yx
2
-x+l-ax+b)=O.
x--oo
22
Odredili sledeee granicne vrednosli (101-105):
. sin (sin x)
101. a) lim--···· ;
b) lim 2 arcsin x .
X-'-'O 3x
102.
103.
.>;->0 x
) li
arc tg x
a
x---oO X
) li
arc sin (1 - 2x)
a m --... ..
X"'" 0 4x
2
-1 '
b) lim x - - arctg--
(
n x )
4 x+l
b) lim 'lrc tg 2:" .
x""" 0 SID 3x
. x
104. a)
1 _x
2
lim -.--;
x .... 1 SIn.7lX
sm"2 + cosx
b) lim
1 + sin
2
x + cos x .
. x-a l[X
105. lim sm -2- . tg 2a'
x ..... a
x + Vx"+7
106.* Data je funkcijaf(x) = V." 2' gdc su a i b rcalni brojevi.
x+ x-+b
Izracunati:
a) lim f(x);
x-+oo
b) limf(x).
x .... -oo
107.* Data je funkcijaf (x) = 3x + ,4 .Odrediti:
2x+Vx-+4
a) lim f (x); b) lim f(x).
x_+oo
x __ oo
1.3. Asimptote krivih Iinija u ravni
1°. Ako postoji realan broj a takav da je
limf(x) = ± 00,
x-a
onda je prava x = a vertikalna asimptota funkcije
Y =f\x).
2°. Ako postoje granicne vrednosti
23
... f(x)
k = llm --
x--±"" X
j n = lim ([(x) - kxJ,
X_Ion
onda je pravay = k x + n kosa asimptOla. Ako jek = 0, funkcija ima
horizontalnu asiruptotu y = n.
Odrediti aSiruptOle krivih (108 - 116):
x
2
- 5x +
W8. a) f(x) = x-2
V,'}. a) y = ----x.-. +-2'---:
x
3
no. a) y = ?;
2 (x + 1)-
x
2
- 2x - 3
Hi. a) y = 2
2x-x
1
H2. a) y - -_.
- cosx'
1
c) y=-
sinx·
1
Y
113. a) y=xe ;
. 1
U4. f ~ x ) =:;: + 2 arc 19X.
_ ~ 150
Ll6.
:24
x+l
[(x) = 1 ~ '
V x'-4
. 1
b)· f (x) =4x + 1 + -;
x
x
3
b)y=-?--.
r-l
1
v
b) Y = e .
b) Y = ctgx;
x-I
b)Y=Vx2 +1
117.
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1. Prirastaj funkcije
Obrasci i dejinicije
1" Prirastaj funkcije x-> y = f(x) u tacki sa apseisom Xo je
(1) L1y = f(x
o
+ L1x) - f(x
o
).
2" Srednja brzina promene funkeije na intervalu
[xo. Xo + L1x] je
(2) .LlY f(x o.-1:: L1x) - f(x o)
L1x L1x
3" Neprekidnost funkeije.
Difinicija 1. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki sa apsei-
som x = a, aka je granicna vrednost funkcije za X-+Q jednaka
vrednosti funkeije za x = a, tj.
(3) limf(x) = f(a).
x-a
Definicija 2. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki x=a, ako
je u toj tacki definisana i ako beskonacno malom prirastaju
argumenta odgovara beskonacno mali prirastaj funkeije:
(4) limL1y=O.
.dx ..... O
Ako nezavisno promenljiva poraste za L1x=0,002, funkeija
x-.f(x) =x
2
+ x-I dobija prirastaj Lfy= 0,006004. Odrediti pocet-
nu vrednost nezavisno promenljive.
25
118. Za koliko treba da poraste vrednost nezavisno promen!jive pOCev-
iii od Xo = 0 da bi funkcija x -> y = - x
2
+ 2x + 3 poras!a za
dy=0,0199? Za dX dobice se dye vrednosti. Objasniti ovaj slucaj
na grafiku funkcije.
119. Odrediti ugao koji sa osom Ox gradi se<Sica parabole
y=x2-7x+1O koja sadrii tacke parabole sa apscisama Xl =2 i
x
2
=6.
120. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-> y = 2x
3
- x
2
+ 1 za
Xo = I i dX = 0,1.
121. Odrediti prirastaj dX argumenta x i odgovarajuci prirastaj dy
funkcije x->y=f(x), pri promeni nezavisno promenljive od vred-
nosti Xl na vrednost Xl:
a) x->f(x) = log lOX, Xl = 1, x
2
= 1000;
b) x->f(x)=log
l0
2x, xl=0,5, x
2
=5.
122. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-.f(x)=sinx ako je
x=5" a dx=20'.
123. TaCk a se kreee po zakonu koji je definisan jednaCinom s = 5t
3
+ lOt,
gde je t vreme u sekundama, a s put n metrima. Odrediti srednju
brzinu kretanja u intervalu t E [20, 20 + dt] i rezultat primeniti na
brojnom primeru za:
a) dt= I; b) dt=O,I; c) dt = 0,01. Izracunati trenutnu br-
zinu kretanja za t = 20 s.
124. Data je funkcija i poeetna vrednost argumenta
a --
Xl =a-b. Odrediti krajnju vrednost argumenta x
2
ako je
I
dV=·-.
. a-b
125. Ispitati neprekidnost funkcije:
a) f(x) = x
2
+ x -I u tacki sa apscisom x = 2;
b) f(x)=x
3
-4x
2
+3x+5 u tacki sa apscisom x=l.
26
126. Dokazati da su sledece funkcije neprekidne za sVako x:
x-I
a) f(x)=ax
2
+bx+c; b) Y=:;'2+1;
c) f(x) = sin x; d) f(x) = xlf' .

127. Prosiriti oblast definisanosti funkcije:
.JlO-'>:-3
,xED,
y2-x-1
tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = 1.

128. Prosiriti oblast definisanosti funkcije
.Ix2+ I-I
f(X)=---:;'-2 _... (x#O),
tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = o.
*
129. Odrediti real an broj a tako da funkcija bude neprekidna za sva-
ko x:
a) f(x)={X+I. .
3-ax
2
, x>l'
{
X
2
-4, x<O
b) f(x)= a+2. x=O
x-4, x>O
{
x2-4
c) f(x)= x-2'
a,
130. Odrediti tacke prekida sledecih funkcija x->y=f(x):
x I
a) f(x)=.>:_3; b) f(x) =
x
e) f(x)=-.-;
SIn x
d) f(x)=tg x;
I
f) f(x)=- -"
1+5"
x#2
x=2.
131. Dokazati da funkcija f(x) = arc tg ima prekid prve vrste.
x
132. Data je funkcija f(x)
Ixl
Dokazati da data funkcija ima tacku prekida prve vrste.
133. Odrediti vrstu prekida funkcije
1
y=arctg(l
28
x
2.2. Izvod funkcije
Definicija 1. Izvod funkcije fIx} u tacki sa apscisom x = a naziva se
konacna granicna vrednost kolicnika prirastaja funkcije i prirasta-
ja argumenta u tacki a kad prirastaj argumenta ten nuli iii kad
x->a, tj.
(I) f
'() def l' f(x)- f(a) (. odf'() Ok' .
a = Im--···,-- lZV a u tac 1 sa apsclSom x = a
X""" a x-a
predstavlja broj);
(2) f'(x) = lim f(x±.:1
x
)-.tI2 .
&->0 .dx
Formula (2) je definiciona relacija za izvod funkcije u svakoj tacki
u kojoj je ona definisana.
I" Tablica izvoda elementarnih funkcija:
1. (C)' = 0 (C = const.), 2. (x)' = 1.
3. (xll)'=nx
n
-
1
, 4.
__ 1
2y1x
(x>O),
5. (sin x)' = cos x, 6. (cos x)' = -sinx
7.
(tgx)' =_1-
cos
2
x
n
(x#-+kn)
2
8.
( , I
ctgx) = ---.-
sm
2
x
(x#kn)
9. (ax)' = a-"ln Q, 10. (ex)' ="x,
11.
' log ae
(x>O, a>O) 12.
I
(x>O), (log x) =.-
, x
x
13.
( .)' I
(Ixl < I), 14. (arc tg x)' = arc SID x =
l-x
2 1 +X2
15.
(arc cos x)'= - 16.
(arc ctu x)' = __ 1_ ..
e 1 +x
2
2" Osnovna pravila izvoda:
1. (Cf(x))' = C fIx),
2. (f(x)± g (x))' = f'(x)± g'(x),
3. (f(x). g(x))'=f'(x) . g(x)+g'(x) . f(x},
(
[(Xl)' j(x) g . g'(x)
4. g (x) - g2(X)
(g(x}#O).
Po defrniciji adrediti izvade funkcija (134-137) definisanih formulama:
134. a} b) f(x)=_lo.
,,/4 x + 5
135. a) b)
136. a) f(x}=xsinx; b) f(x)=xcosx.
137: a) f(x)=x
2
sin 2x b) f(x)=x
2
cos3x.
Primenom tablica izvoda i osnovnih pravila izvoda odrcditi izvo-
de funkcija definisanih formulama
138-
a) ,
b)
139. a) y= 5x
6
_3xs +4x-8; b) y=4x
3
-2x
2
+x-5.
140. a) ; b)
y=.if;-7x+
141- a} y = (x
2
+ a
2
)(x
2
_ a
2
) ; b)
y=(x3-I)(x2+x+l) .
142. a) f(x)=(2x+l)(x
2
+3x-l) ; b) f(x)=(3x
2
+ 1)(2x
2
+3) .
143. a) f(x) = x
2
cos X ; b) f(x)=x
3
sinx.
144. a) f(x)=tgx-ctgx; b) f(x)=x-sinxcosx.
x
2
+ 1
x-a x
2
145. a)
;
b) f(x) = .. -; c)
f(x) =
x+a
x
2
_x+ 1 x2-x+1
146. a) f(x)=-,----- ; b) f(x) =
X--j-X+ I x
2
+1
29
sin x -x cos x
[47. a) f(x) =
b) f(x) = eX arc sin x .
148. a)
cosx

" l-sinx
149.
tso.
lSI.
(1 +t
2
)arctgt-t
f(t)=-' ""-2---'
Data je funkcija f(x) = - x
3
+ 9x
2
+ X - L
Odrediti 1'( -l).
Data je funkcija f(x) = - + - 1 ,
Odredili!, (3), 4 3 2
152. Dalajc IlInkcijaf(x)=31nx-x
2
, Izracunati!'(1),
153. Dataje funkcijaf(t)=t
3
-3 In t. Izracunatif'(3),
l54.
l55.
156.
, " ) cos x + 1
Data Je funkclJa f(x = ...... _.,
cosx-l
Izracunati f' CD,
, f() tgx " 'f,(n) Ako Je x = ______ n. __ ' lZracunatl ._-"
I-tg x 3
Ako je f(x) = 5 arcsin x- 3 arc cos x, izracunatif'( ¥).
157. Ako je f(x) = e"+l, izracllnatiJ'(-l),
e"-1
158. Ako je f(x) = 3 arc tg x-2 arc cotg x izracunatiJ'(2),
159. f()
I-sin x, • 'f,(n)
Ako je x lzracunatl -,
1 +cosx 4
Odrediti prvi izvod funkcije x--> y = f(x) (160-·168) ako je:
1 +ctgx
160. f(x)=-- "",
ctgx
tg x
161. f(x)='1--'
-tgx
162. f(x) = cos x (1 +sinx),
\0
"1
163. f(x) = sin x (1- cosx).
5-e"
164. f(x) = 2 .
rr_e-
X
165. f(x) = e"+e--:<'
Inx
166. f(x) = I-In x'
Inx-2
167. f(x)=j;:;;-'
Inx+1
168. f(x)=-in---;--'
P k
'd f k" 1 + In x d I' 'd"
169. 0 azatl a un CIJa y za ovo Java Je naClnu
x-xlnx
2x'y' = x
2
y2 + 1.
170. Odrediti tacke u kojima je izvod funkcije y = jednak izvodu
funkcije y = 2X2 + 5x + 3,
171. Odrediti jednaCinu tangente na grafiku date funkcije u datoj tacb
koja pripada grafiku
a) y=2X2-3x+2 u tacki A(2, y);
b) y=X
4
_x
2
+3 u tacki A(l, y);
c) y = In xu tacki A(l, y):
d) y=sinx u tacb A(n, y),
172. OdreditijednaCinu one tangente hive y=x
3
+3x
2
_5 kojaje nor-
malna na pravu 2x-6y+l =0,
173. U kojoj je tacb para bole y = x' - 7x + 3 tangenta paralelna sa
pravom y = 5x + 2?
174. Data je fllnkcija fix) = x
3
- 3x
2
+ 1. Odrediti tacke u kojima su
tangente date funkcije paralelne sa apscisnom OSOill.
175. Odrediti jednacine tangenti hive y=x
3
-2x
2
+x-2, koje su pa·
ralelne sa pravom 7x-4y+28=O,
176. Dve krive definisane su jednacinama:
Dokazatida ove krive imaju za-
jednicku langentu u tacki M (2, 9) i odredit; jednaCinu zajednicke
tangente.
'.77. Odredit; jednaCine tangente i normale funkcije f(x) = X4 x
2
+ 3 u
tacki M (1, y) koja pripada grafiku date funkcije.
178. Odrediti jednaCine tangeme i norma Ie parabole y = 4 x
2
u lacka-
rna prese"ka sa osom Ox. l<-onstruisati parabolu, tangentu i OOf-
malu.
179. Odrediti jednacine tangente i normale funkcije f(x) = cos x uta-
YA(n '\
C1 -2'Yr
\ /
180. Odrediti jednaCine tangente ; normale funkcije f(x) = cosz..,h u
tacki M(O, y).
lilL Odrediti relaciju koju zadovoljavaju realni brojevi k, n, i p da pra-
va y = k..x + n bude tangenta pamboli y2 = lpx.
182. Odrediti relaciju koju zadovoljavaju reaini brojevi a, kin da pra-
va y=kx+n bude tangent a para bole y=ax
z
.
i1l3. Dokazati da je povrSina trougla, koji je odreden biIo kojom
tangentom hiperbole 2xy = a
2
i koordinatnim osama. konstantna
i jednaka a
2

134. Data je kvadralna funkcija y= ax
2
+ bx + c. Odrediti koeticijente
a, hie tako da gratik sadrzi koordinatni pocetak, da za x=2
ima tangentu paralclnu osi Ox i da njegov graflk u tacki sa
apscisom x = 3 ima tangentu paralelnu simetrali prvog i treceg
kvadranta koordinatnog sistetna.
185. Data je funkcija f(x) = ax
Z
+ bx + c. Odrediti realne brojeve a, b i e
tako da grafik date funkcije saddi tacke M(O, 2), N(l, 0) i da u
tacki N tangenta ima koelicijcnt pravca k=
186. U funkeijif(x)=x
2
+bx+c odrediti koeficijeute b i c tako da njen
grafik sa pravom y = x ima jednu zajednicku tacku sa apseisom
x=2.
187.
ax x
3
Data jc funkcija x-+
f
(x)=-'4'- . Odrediti rca Ian broj a tako da
gratik date funkcijc seCe osu Ox pod uglom a = 45".
32
188. Odrediti jednacine tangent; hive y= x
3
+ X
Z
Ciji je koeticijent
pravca B.
189. Odrediti jednacine tangenti hive y = 2x' + 4x
2
-- x, Ciji je koetiei-
jent pravea 0,5.
190. Odrediti dodirne tacke tangenti hive y = x' x' + 2x + 3, koje
suparalelne pravoj
191. Odrediti jednacinu rangente, para bole y= x
2
-I' 7, koja je nor-
maIDa na pravu odredcnu koordinatnim pocetkom i temenom da-
te para bole.
192.
2.3. Izvod "lu".en. funkcije
Ako je y=f(u) a u=g(x), i ako funkeijef(u) i g(x) imaju izvode,
tada je )I'=f'(u) . g'(x). (Funkeija y=j(",(x» naziva se slozena
funkeija.)
Tablicni izvodi prethodnog paragrafa tada postaju:
3. (sin u)' = cos u . u';
u'
5. (tgul'
, cos
2
u'
9. (Jon u)'
, au )
11.
U
(
. ,,'
arcsin u) = .
v'
u'
13. (aretg U)=-2;
. 1+u
r 1
2. (,,/ u)' = -" . u' ;

4. (cos u)'= -sin u' u';
u'
6. (etg u) =
sm
2
u
8. (e")' = ell . u';
10. (in u)' = "';
u
12.
u'
14. (arcctg u) =
1 +u-
U sledeCim zadacima odrediti prvi izvod datih slozenih funkcija
(192-229):
a) y=ax
2
+bx+c; b)
33
93. a) y=2 sin 6x;
95. a) y=e"'-X+2;
98. _ a) y= sin
4
x;
_99;- y=tg
3
x-3tg x+3x.
/
1
lOO. y=2: In tg x+1n cos x.
1 -- 1
!o2. Y = 4: tg
4
x - 2: tg
2
x -In cos x.
1 2
W3. Y = 2: tg x + 10 cos x.
11' 1. 2
Z04. y=2: n sm x-2: sm x.
205.

a) y=1o .-;
1 +sm x
206. y=.J:X+ 1-ln(1+Jx+l).
)
. x
207. a y= arcsm2:;
//
, b) y=tg ax.
b) y=e-X(sin x+cos x).
.---'--.., 1 + x
l
b)y= In -----.
/ I-x
. 1. 3
b) y=sm x-
3
sm x.

sin2x
b)y=In---.- .
l-sm2x
1
b).y = arccos -- .
x
x'
210. a) y= arcctg- ;
a
// l+x
211. a)/y = arctg -----;
I-x
x
2
_a
2
212. a) y=arcsin---;
x
2
+a
2
x
213. a) y=arcctg---=;
/ .Jl-x'
x+a a x
/';!14. a) arctg-;
V yY+b' b b
x
215. y=arctg------.
1+.Jl-x'
b) y=arcsin 2x.

x-I
(I_b) J=arcctg--.
""'- x+l
p'- a-2x
);>1- y = arcctg-- .
(W 2 -J'ax-x
2
*
216.
i (x+1)' l' 2x-l
y=- In ---- + --- arctg------
6 x'-x+I.J3 .J3 .
* 1
217. Y=6 In
(x-I)' I 2x+ I
--------- arctg--
1.J3 .J3 .
. 1 l+x 1
2-18. y=- 10 -- - - arctg x .
J 4 I-x 2
219.
220. y=a In(Jx+a+.J>:\-.Jx2+ax.
221. y = 410 (y'X=-4 + Jx) + Jx'-=4;: .
* 1
222. f(x)=1o --+310----+- arctg x.
x+l x'-l 2
224.
225.
v
x.
1
/1+ x
y = arctg x +In VI:::::;: .
226. y = cr.}1 e
2x
+ arcsin e!.

227.
1 2
2211. f(x)=s tg
5
X+
3
tg
3
x+tg x.
229. y=in (sin x+ .
230. Dokazati da izvod sledeCib funkcija ne zavisi od x .
2n 22n)
a) y=cos
2
X+COS
2
(3+x)+cos ('3-
x
;
. . . 2n . 2 2n ).
b) y=sm
2
x+sm
2
(3+x)+sm (3'-x ,
c) y= sin
6
x+cos
6
x + 3 sin
2
xcos
2
x;
d) y=2(sin
6
x+cos
6
x)--3(sin4 x+cos
4
x).
231. Dokazati tacnost tvrdenja:
a) (sinn X cos nxy=n
b) (sin"x sin nx)'=n sln,,-lx sin(n+1)x;
c) (cosllx sin nx)'=n cosn-1x cos(n+ l)x;
d) (cos "x cos nxl' = - n COS,-lX sin (n + l)x.
232. Polazeci od identiteta:
..
cos x+cos 3x+cos 5x+ ... +cos(2n-l)x
sin 2nx
2 sin x
odrediti zbir sin x+3sin3x+5sin5x+ ... +(2n-l) sin (2n-1)x.
36
233. PolazeCi od identiteta:
234.
235 •
236.
237.
238.
239.
. 3
.. .( ) smnx
sm X+Sln 3x+sin 5x+ . .. +81n 2n-1 X="--.--'---'
SID X
odrediti zbir cos x + 3 cos 3x + 5 cos 5x + (2n -1) cos (2n -1)x.
Pokazati da funkcija y = In __.L_ zadoyoljava jednaCinu
l+x
xy'+1=e
Y

Odrediti izvode implicitnib funkcija definisanim jednacinama
(235-238) :
a)
x2+ y2 =rl; b) y2=2px.
a) b
2
x
2
+ a
2
y2 = a
2
b
2
; b) h
2
x
2
_ a
2
y2 = a
2
b
1
,
a) X2+xy+y2=6; b) X
3
+y3_3axy =O.
a) y+arctgy-x=O; b)
x
xy-arctg-=O.
y
Odrediti jednaCinu rangente parabole y2 = 20x, koja gradi ugao
od 45" sa osom Ox.
240. Odrediti jednaCinu tangente biperbole 7x
2
- 2y2 = 14, koja je nor-
malna na pravu 2x+4y-3=O.
241. Odrediti ugao pod kojim prava y = x seee krivu definisanu jedna-
cinom X2+xy+y2=12.
242.
243.
244.
245.
246.
247.
U sledeCim zadacima odrediti ugao preseka krivib definisanib jed-
nacinama (242-251):
x
2
+ y2-4x = 1 x
2
+ y2_2y=9.
x
2
_y2=5 4x
2
+ 9y2 = 72.
y2=4x 2x
2
+ y2=6.
x2=4(y+ 1) x
2
= -16(y-4).
x2_ y2 = a2
x
2
+ y2=2a
2

y2 =4(x+ 1) x
2
+ y2= 16.
37
!48.
(X_I')2 + y2 =pz
2
!49.
(X_I')2 + yZ =4p2
2
yZ=2px.
!50. y2=ax
!51. x
2
+ y2-8ax=0 i y2(2a-x)=x
3

*
!52. Dokazati da familije krivih:
a) y2=4a(x+a)
b) xy=b
2
a
c) y2=2(p+a)(x+··)
2
togonalnu mreiu.
y2 =4b (b -x);
x
Z
_y2=a
2
;
b .
y2=2(p+b)(2-x); obrazuJu or-
253. Date su funkcije f(x)=4-15x
2
-2x
3
g(x)=2x
3
+18x+1. Za
koje vrednosti x je tacna nejednakost
f'(x) > O?
g' (x)
254. Odrediti ugao koji sa osom Ox obrazuje tangenta parabole
y=x
2
+4x-17, konstruisana u tacki
5
M(2' y).
Napisati jednaCinu te tangente.
255. Odrediti jednacinu tangente konstruisane na grafik funkcije
x-+y= -x
2
+2x-l u tacki sa apscisom x=2. Zatim odrediti
ugao koji ta tangenta obrazuje sa pravom y -- x + 1 = O.
256. Data je funkcija x-+f(x)=2 sin (x+ 1). Izracunatif'(l).
x
257. Dokazati da rna koja tangenta krive y=x'+8x+ 1 obrazuje sa
os om Ox ostar ugao.
2
258. Data je funkcija x-+f(x) = 1-X
z
. U presecnim tackaroa grafika
a
38
date funkcije sa osom Ox odrediti jednaCine tangenti, a zatim nji-
hovu presecnu tacku.
Z
259. Odrediti jednacinu tangente krive y = - ~ - + 2, koja sadrii tacku
1 [A--
A(2' 2) i sece grafik funkcije y= V 4 - x'.
Odrediti drugi izvod funkcije (260-263):
260. a) y=.j!+x
2
; b) y=e-
x
'.
261. a) y = ~ s i n x;
b) y=ln(x+l).
263. a) y=ln sin x;
264. Odrediti treci izvod funkcije:
a) y=x
2
In x;
265. Data je funkcija f(x) = e" sin x.
b) y= arctg x.
b) y=cos
2
x.
a) Dokazati da je tacna jednakost
f"(x)-2f'(x) + 2f(x) =0.
b) Izracunati 1'(0) ,j"(0) i /",(0).
266. Odrediti n-ti izvod funkcije
a) y=sin x;
267. Odrediti n-ti izvod funkcije:
b) y=cosx.
1
a) y=e-'x; b) y=l+x; c) y=lnx.
268. Odrediti drugi izvod funkcije date implicitno formulom
x
2
+ y' = 1.
269. Dokazati da funkcija y = C, cos 3x + Cz sin 3x zadovoljava jedna-
Ginu y" + 9y = O.
270. Dokazati da funkcija y = e" cos x zadovoljava jednacinu
y(4)+4y=0.
271. Dokazati da funkcija y = e" sin x zadovoljava jednacinu
y"-2y'+2y=0.
39
x'
272. Date su funkcije fix) =:3 - x
2
+ 3x
x'
g(x)=:3 -2x
2
+3x.
Odrediti sye realne yrednosti x za koje je tacna nejednakost
f' (x) ,
--- ;;> - 3.
g' (x)
X4 x
3
63x
2
Z73. Date su fUI1kcije fix) = 12 + 3 --2--
. . In ed . k .. • . d k tf"(x) > 7
OdroortJ. sve rea e vr Basil x za oJe Je tacna neJe na "OS g'7;;) .
274. Data je funkcija x->y=2x sin x-(x
2
-2) cos x. Dokazati da je
data funkcija resenje jednaCine y''' + y' = 2 sin x +4x cos x.
Odrediti diferencijale pryog reda sledeCih funkcija (275--277):
275. a) y=-Jl+x2; h) f(x)=2x-sin2x.
276. a) b) f(rp) = cos (a-brp).
. 1
177. a) fIx) = arCSll-;
. x
a x
b) f(x)=-+arctg .....
x a
278. Data je funkcija x->f(x) = 5x
3
+4x
2
+ 6x -8.
ReSiti jednaCinllf'(x)-3x-1 f(x)=O.
"f 23
1
2 3
279. Date su funkclJe (x) =:3 x + 2 x -"7 x
g (x) = 2x' -4,5x
2
-2x.
Odrediti sye realne yrednosti x za koje je
7f'(x) + g '(x) 1.
... x
3
a + 2 2 3 ( I . .)
:mo. Data Je funkcIJa x->f(x)=:i---2-x + ax+a a rea an bro].
Odrediti sye realne vrednosti x za koje je f'(x) = a.
231. Dataje funkcija
Resiti jednacinu 2y_y'x=xearcSinX po x.
40
282. Dataje funkcija x->f(x)=x
3
+ax
2
+bx __ l (a, b realni brojeyi).
a) Odrediti realne brojeve a i b ako jc
f(l) = -12 Af( -1)=4.
b) Za dobijene yrednosti a i b odrediti lim f'(xl
x--+3x-3
e) Resiti sistell nejednaCina
o <f'(x) <f"(x).
283. Data je funkeija (a rea-
Ian broj). Odrediti realan broj a tako da je tacna jednakost
1
flO) (f"( -2)-f'( --1»= ·-0,125.
2°' D f k" ax
"... ate su un CI]e x-.f(x)=---
x---->g (x) = ax
3
-(a-l)x
2
285.
286.
Resiti jednacinu po x
2
f'(x) = g'(x) + ._a___
(a +X)2
a+x
Data je funkcija x--->y=x
3
-3ax
2
+3a
2
x_3x_l (x, a E R).
Odrcditi realan bro]' a tako da ]'e y . +y = 2a
3
+ a
2
+ 3
min max •
Data je funkcija x---->y=<1 x
3
_bx
2
+! (a b celi brojevi). Celi
6 3
brojeyi a i b zadovoljavaju konjunkciju
3a
2
+ 5b
2
= 17 A a + b = 3.
Dokazati da je Ymin = f(ymin).
287. Dalaje funkcija x->f(x)=(k+l)x
2
+(k+3)x-5 (kje realan broj).
Odrediti rcalan broj k da izrazi: f(I)+ 15,f'(1) if"(x), uzeti ovim
red om obrazuju geometrijsku progresiju.
2.4. Primena izvoda pri odredivanjn granicne vredDosti
Lopitalovo pravilo
Primedba 1. Ako se pri izracunavanju granicne vrednosti lim [(x)
x-'a g (x)
.. d cd ' blik 0 il' co
Jav! neo r em 0 }) - « I)} -« tada se koristi veoma efektiv-
o co
no pravilo LopitaJa.
41
Primedba 2. Neka su funkcije j(x) i g (x) diferencijabilne u tacki
x=a i njenoj okolini, pri eemujej(a)=g(a)=O i g'(a)#O, tada je
(I) lim j(:>:),=lim f'(xl (Lopitalovo pravilo).
x-a g (x) x-a g '(x)
Primcnom Lopitalovog pravila izracunati granicne vrednosti
(288-303):
288. a) lim 3x. b) lim 8" -=l. .
x-a 2x ' ,/ x .... a sin 2x
289. a) lim xn --::.1.
b) lim 8"- .
X""" I x-I' ! 7'-+0 sin x
290. a) lim
b) lim x
3
.
X""" a x-sm x '
;C-"OO
)
'li x3_8
291. a m
x-2 x-2'
b) .lim __ xc-
3
_
x ..... a x-sin x
292. a) lim In, sin x.
x_'l! (rr - 2x)"
2
b) lim cr_b
x

tt ..... o X
293. a) lim x' In x; b) lim x ctg 2x.
X"'" 0 X"'" 0
)li x b') lim (,1,.) "X
294. a m x ;
x-a x-o x "
295. a) lim __ I .).
x-I x-1 In x '
b. ) lim .
\ .' x-1 In x In x
lim ___ I_).
x-I x
2
-1 x-I'
b) lim (.! __ 1_).
\. x-+O x e,X-l"
1
297.* a) lim (cos xlX';
/'." 1
x-o
b) lim ( ctg x) T.;"x
x-o
298.*. a) lim 4-:; ;
. / ;c-+oo
b) lim x >in x.
x_o
42
299.
300.
302.
) li
28"-2-2x-x2
a m _" _"
x ..... a 2x3 '
b) lim
x-2 x3-2x2-4x+8
. e'+sin t-l
a) lim .... __ .. ___ .
, .
b) lim e 8m t-t
<-0 In (I +t) , ' ..... 0 3t
2
+ t5
)
. "
303.* a lim (cos
;c .... !f
b)' sin x ..'.
lim ( __ )x'.
2
x-Q X
2.5. Primena izvoda u prirodnim naukama
304. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu s=2t
3
+t
2
-4. Odrediti
brzinu i ubrzanje u trenutku t = 4.
305. Telo se kreee pravolinijski po zakonu Odrediti
br7inu i ubrzanje kretanja. U kom trenutku telo menja smer kre-
tanja.
306.
Dve tacke se kreeu pravolinijski po zakonima s = 100 + 5t i
Kojom se brzinom kreeu ove tacke u momentu njihovog
susreta?
307. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu U kom
trenutku je brzina tacke jednaka O?
308. Zakon kretanja nekog tela koje se krece pravolinijski je
s = 3t
3
- 2t' + t. U kom trenutku ee brzina tela biti V= 6?
43
309. Zakon promene temperature T tela u zavisnosti ad vremena t dat
je jednacinom T=0,2t
2
Odrediti brzinu zagrevanja tela u trenut·
ku t= 10.
,no. Temperatura tela T menja se u funkciji vremena t po zakonu
T= 0,5t' - 2t. Odrediti brziou zagrevanja tela u trenutku t = 5.
311. Sa visine od 10 m izbaceno je vertikalno uvis telo sa pocetnom
brzinom 200 m/s. Na kojoj ce se visini nalaziti posle t sekundi?
Posle koliko sekundi telo dostiZe maksimalnu visinu i kolika je la
VISIna?
312. Tocak radijusa r kotrlja se po pravoj. Ugao fJ za koji se tocak
okrene u toku t sekundi dat je jednaCinom
,
fJ = t + . Odrediti brzinu i ubrzanje centra tocka.
313. KoliCina naelektrisanja q, koja protice kroz jedan provodnik, me·
nja se u zavisnosti od vremena t po zakonu q = 0,4t
2
(q u Kuioni·
rna, t u sekundama). Odrediti jacinu struje J posle 8 sekundi.
314. Promena jaCine struje u funkciji vremena t data je jednaCinom
J = 2t' - St. Odrediti brzinu promene jacine struje posle 10 sekundi.
315. Telo mase 10 kg kreee se pravolinijslei po zakonu s=3t
2
+7t+4.
1
Odrediti kineticku energlJu tela (2 mv') u 4. sekundi od pocetka
kretanja.
316. Telo mase 10'0 kg kreee se pravolinijski po zakonu s = 5t
2
- 2.
Odrediti kineticku energiju kroz 2 sekunde.
2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost
prevojoe tacke funkcije
Primedba 1. Monotonost: Ako je u intervalu (a, b) izvod funkcije
pozitivan, tj. f' (xl> 0, lada funkcija raste u intervalu (a, b), a ako
je f' (xl < 0, lada funkcija J(x) opada.
Primedba 2. Ekstremne vrednosti: Za odredivanje lokalnih e\estre·
muma diferencijabilne funkcije potrebno je najpre odrediti apscisc
staclonarnih tacaka resavanjem jednaCine
(1) f' (x) = O'.
317.
318.
319.
320.
321.
322.
323"
324.
Od resenja jednacine (I) treba izdvojiti Dna koja su realna i u
kojima funkcija menja znak. Funkcija Ce imati maksimum u
tackama u kojima izvod menja znak ad + na -, a ffilillillum u
tackama u kojinla izvod menja znak od - na +. U tackama u
kojima izvod ne menja znak nema IIi maksimuma pi minimuma.
Primedba 3. Ako je x = Xo apscisa stacionarne tacke i aka je
!"(xo)<O, tada u tacki sa apscisom x=x
o
funkcija J(x) ima
maksimum. a ako je f" (xol> 0, funkcija J(x) ima u taclei sa
apscisorn x = Xo minimum.
Primedba 4. K.onveksnost i konkavnost: leaze se da je funkcija
J(x) konveksna na intervalu (a, b) ako je graflk proizvoljne
tangente ispod grafika funkcije u koordinatnom sistenlU xOy.
FunkcijaJ(x) je konkavna na intervalu (a, b) ako jc grank rna koje
tangente iznad grafika funkcije u koordinatnom sistemu xOy.
Primedba 5. Prevojne tacke: Ako x = Xo razdvaja intervale kon-
veksnosti i konkavnosti funkcije fix) tacka P (xo, J(x
o
» se naziva
prevojna tacka funkcijc y=J(x).
Odrediti intervale monotonosti, konveksDosti i konkavnosti kao i
prevojne tacke funkcija "f--->y ako je:
a) y=x
3
-3x; b) y=x'-4x
2
+4x.
a) y=lnx; b) y= tg X.
x
a) fix) =
b) y=sin x (O',;;x,;;2n).
Odrediii ekstremne vrednosti funkcija x---ty (320--324), gde jc:
1
a) y=x3-3x+l;
b)
Y=_X
3
_x
2
_3x.
3
a) y=x
2
+
1 x
2
b) y=

y=sin x+ cos x (0'';; x"; 2n).
y=sin
2
x-2 sin x (0,;; X,,; 2n).
a) y=xln2x; 0) y = x
2
e-".
45
25. Pokazati da funkcija y =x
3
- 3x
2
+6x + 10 nema ekstremnih vred-
nosti.
,26. U kruZnici polupre<:nika r upisan je pravougaonik maksimalne
povrsine. Odrediti dimenzije pravougaonika i maksimalnu povrSinu.
127. Odrediti stranice pravougaonika, najveee povrsine, upisanog u
elipsi b
2
x
2
+ a'y' = a'b'.
128. Odrediti stranice jednakokrakog trougla maksimalne povrsine,
upisanog u elipsi b'x' + a'y' = a'b' (sl. 8).
129. Dat je lik omeden parabolom y' = 2px i pravom x = a. Odrediti
dimenzije pravougaonika, maksimalne povriiine, koji je upisan u
dati lik (sl. 9).
130. Od kartona oblika kvadrata stranice a naciniti otvorenu kutiju
maksimalne zapremine. Odrediti dimenzije kutije i maksimalnu
zapreminu.
331. Od kartona oblika pravougaonika os novice 32 em i visine 20 em
napraviti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti maksi-
malou zapreminu.
332. U polukruinici poluprecnika r upisan je trapez, Cija je veca
osnovica precnik kruinice. Odrediti visinu i manju osnOV1CU
trapeza, tako da lOU povrsina bude maksimalna.
333. Odrediti dimenzije pravog krufuog valjka, maksimalne zapremi-
ne, koji se moze upisati u pravu kruinu kupu polupreenika R i
visine H.
334. Odrediti dimenzije i zapreminu prave krufue kupe maksu lalne
zapremine, koja se moze upisati u loptu datog poluprecnika R.
335. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II, upisati kvadrat-
nu prizmu osnovne ivice a i visine x, maksimalne zapremine.
336. Medu svim pravim kupama opisanim oko lopte poluprecnika R,
odrediti onu Cija je zapremina minimalna.
337. U loptu poluprecnika R upisati valjak:
a) maksimalne zapremine;
b) maksimalne povrSine omotaca.
46
338. U tacki M(x
o
, Yo) dipse h'_x' + a'y' = a'b' konstruisana je tangen-
tao Odredlt! koordmate tacke M tako da ova tangenta obrazuje sa
koordinatnim osama trougao minimalne povrsine.
339. Tacka A(a, b) (a>O, b>O), Dekartove ravni xOy pripada pravoj
koja obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsi-
ne. Odrediti katete pravouglog trougla i njegovu minimalnu
povrsinu.
340. U kruinicu polupreenika r upisan je jednakokraki trougao maksi-
maIne povrsine. Odrediti stranice trougla.
341. Od svih krufuih konusa date povrSine P, odrediti onaj Cija Je
zapremina maksimalna.
342. Odrediti osnovnu ivicu i visinu pravilne cetvorostrane piramide
date povrSine P, taka da ima najvecu zapreminu.
343. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II upisan je kruini
valjak maksimalne povrsine omotaca. Odrediti dimen7ije valjka.
344. Odrediti dimenzije prave kru7.ne kupe date zapremine V, tako da
njena povrSina bude minimalna.
. x2 y2
345. Data je ehpsa iii + 9 = 1. Konstruisati tetivu MN paralelnu sa
velikom osom elipse, tako da je povrSina trougla OMN maksimal-
na, a tacka 0 koordinatni pocetak.
346. Duz a podeliti na dye duZi tako da suma trostrukog kvadrata
prve duZi i dvostrukog kvadrata druge duZi bude minimalna.
347. Na paraboli y=x' odrediti tacku najmanje udaljenu od prave
y=2x-4.
348. U jednacini y=x
3
-1-a(x-1) odred.iti a tako da grafik krive
defmisane datom jednacinom dodiruje osu Ox.
349. Funkcija x-> y = a,x
3
+ a,x' + a1x + ao ima prevojnu tacku u koor-
dinatnom poeetku, a minimum u tacki sa apscisom x = 3. Tangen-
ta u prevojnoj tacki ima koeficijent pravca -1. Odrediti realne
brojeve Q3. Q2. Q
1
i ao·
350. Odrediti koeficijente a, b i c polinoma y = x
3
+ ax' + bx + c tako
da: a) za x = -1 funkcija ima maksimum, za x = 4 minimum, a za
A'1
x= -2 vrednost 1; b) za x= -2 ima prevojnn tacku, a u toj tacki
vrednost 4, a da tangenta u prevojnoj tacki bude paralelna os; Ox.
351.. Komponente F I iF, sile F obrazuju medusobno ugao fl. Za koju
. ..
vrednost ugla {3 sila F=y F/+F,,+2F
1
F, cos fJ ima maksimal-
nu vrednost.
:;:32. Na teio tezinc G koje se nalazl na strmoj ravni nagnutoj pod
I h
· In' . d' . il F kG
ug om fJ prema onzonta OJ raVill, cJstvuJc S a
cos{3 + ksrn{3
gde je k koeficijent trenja. Odrediti ugao (3 tako da sila F ;rna
najrnanju vrednost.
,,:53. Dataje funkeija x-+f(x)=Ax
2
+x+Blnx.
Od-rediti:
a) Realne brojeve A i B, akojef(I)=21\f'(I)=4.
b) Realne brojeve Ai B, tako da za x=l i x=2 data funkcija ima
ekstremne vrednosti.
c) Realne brojeve A i B, tako da je data funke\ja rastuea nn
Citavoj oblasti definisanosti.
:34. Neka su XI i X2 apseise ekstremnih vrcdnosti funkcija x-+f(x) =
=2x 3+3(a-2)x'-6(a+l)x+2, gde je a realan broj. Za koje
vrednosti rcalnog broja a izraz X\2 + x/ ima minimalnu vrednost'!
355. Ako BU Xl i Xl apscise minimuma i maksimuma funkcije X---4> Y =
= -2x 3+3(1-2a)x2+12ax-1 (aER). Odrediti realne vrednosti
a tako da .Ie tacna jednakost Xl
2
= X
z
-
Dataje funkeija Odrediti inter-
vale monotoDosti i ekstremne vrednosti date
357. Za kojeje vrednosti reainog broja a funkcija x->f(x)=(a-+-2)x3-
rastuca za svako x iz svog domena?
48
Data je funkcija x-ty = x
2
+ bx + 2. U tackama Cije su apsc1se
XI = -1 i X2 = -- 3 konstruisane Sli tangente na graftk date fl.ln-
kcije. Za koje vred nost; realnog broja b je obim traugla koga
obrazuju tangenle sa osom Oy minimalan'?
Dataje funkcija x->:f(xJ=(c-12)x'+3(c-12)x'-1-6x+7 gdeje c
realan broj. Odrediti rcalan broj c tako da data funkeija bude
rastuca za svako x.
360. Data je funkeija x->f(x) = 2xj - 6a
2
x + 3.
Odrediti pozitivnu vrednost realnog broja a, tako da za x = 3
funkeija ima minimalnu vrednost.
361. Odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost funkcija:
a) x->f(x)=x'(2x-3)-12(3x-2), na intervaln [-3, 6];
b) x->f(x)=15-3cos x+eos3x, na intervalu [0, il
362, Dokazati da grafik hive y=x
4
+ 3x' + 2x nema zajcdniCkih tacaka
sa pravom y=2x-1. Zatim odrediti raswjanje prave oct taeke koja
pripada krivoj i najbliza je datoj pravoi.
363. Odrediti maksimalnu i minimalnu vrednost funkcije:
x-+f(x)=",+3 na intervalu [-5, -I].
3 x
*
364. Data je funkcija x->y=x
3
+px+Q, gde su p i q realni brojevi.
a) Ako je M maksimum i m minimum date funkcije, dokazati da
• ? 4p3
Je 27
b) Odrediti realne brojeve p i q tako da bude X= -2 nula date
funkeije i M - m = 4.
*
365. Data je funkcija x-+f(x)=x
3
-3x+2.
a) Odrediti fuukcijn ax
2
+ bx+ c tako da, u tacki M(2. y)
koja pripada graflku date funkcije) ima ekstremnu vrednost; a
sa fix) ima jos jednu zajednicku lacku P koja pripada osi Oy.
b) Odrediti ugao pod kojim se scku data kriva i kriva odredena
pod a).
,. 7
366. Data je funkeija x-+y =x
2
-(m-;lx'-mx-l-1.
Odrediti rcalan broj m tako da funkeija ncma ckstremne vrednosti.
2.7. Ispiiivallje funkcije (uz primeD" izvoda). Grafik funkcije
Primedha. Da bi se sto preciwije konstruisao grafik funkeije treba
ispitati sledeca svojstva fl.lnkeije:
1 oblast defiDisanosti;
2" pamost;
49
3" periodicnost;
4" nule (i presek sa os om Oy);
5" znak funkcije;
6° prvi i drugi izvod;
T intervale rascenja i opadanja;
8" ekstremne vrednosti;
9° konkavnost i konveksnost;
10° pre' ojne tacke;
11 ° asiLlptote kose vertikalne, horizontalne;
12" ponasanje funkcije u okolini kriticnih tacaka (tacke u koji-
rna nije definisana i tacke X-4 ± co).
Ispitati promene i skicirati graflk funkcija defmisanih formulama
(367-429):
368. a) y=x
3
-3x;
I 3 2
370. Y=3 x -2x + 3x+ 1.
1 3 ,
371. y=:3 x -x -3x.
372. a) y=-4x
3
+3x-l;
373. a) y=x4_2x2;
I
374. a) y=4X4+X3;
375. a) y=6x
4
-x'_9x
3
;
376. y=x(x-I) (x+ 1)3.
377. Y= -x
6
+6x'-12x
4
+8x
3
.
x-2
378. a) y=---2-;
x+
b) Y= x
2
(3 -x).
b) y=x
3
-3x+2.
b) y=(x+1)(x-l)2.
b) Y= -x
4
+2x
2
+3.
b) y=x
4
-4x'+3.
b) y=x'-4x
4
+4x
3
.
2x
b) y=---.
1 +x
2
4x
379. a) y=-4 -2;
-x
x
380. a) y = '----1 ;
x -
a)

381. y (3-x)(3+x)'
x
2
-4x
382 a) y= ---'
. (x-l)(x-3)'
3x-x
2
a) y=-;'-4-;
x
2
385. a) y=-'--;
x-2
,
-"' a) y= x2-4x+4,.
386. x-I
6
387;- a) y=x-2---;
x-I
_ x3
390. a) Y=-Z-I;
x -
391. a)
392. a) y2 = 2x - 3.J xi;
x2-2x+l
h) y=------
x
2
+ I .
x
2
_4
b) y=-1--
2

-x
-A x2-2x-3
b) y=----
2x-x
2
4x-x
2
-4
b) y=----.
x-I
x
2
+3x-3
b) y=-----.
x-I
- 10
b) Y = ------.---
4x
3
-9x' + 6x .
1
b) y=X2+,.
x
6-x
3
b) Y=-2-'
X
b) y2=x
2
(8_x
2
).
b) (y_X)2=X
3
.
1
394. a) y = ex;
1
396.* a) y=x eX;
397. a) y=xIn x;
39S. a) y=ln(xZ-I);
Inx
399. a) y=-z ;
x
400. a) y=coszx-cos x;
b) y=xe";
)
. . ")
401. a y=sm x sm (x+
3
;
402. a) y=sinzx-sin x;
*
403. a) y= 2 cos
z
x + 6 cos x;
* I-sin x
404. a) y=--. ----;
I+sm x
a) Iyl =2 sin (x + Ixl);
*
406. y = sin x leas xl + cos x Isin xl-
*
407. a) y = Ixz -Ixl- 21 ;
52
b) y=x e-
x
'.
c) xy = eX.
b) y=(3-x
Z
) e".
1
b) y=x ",,-2.
b) y=xInzx.
x-2
b) y=In--.
x+1
I-lnx
b) y=--z--.
x
b) y=sin x-.,j3 cos x.
" b) y= -4 cos x cos(x-
3
).
b) y=sin
3
x+cos
3
x.
b) y = 2 coszx +.,j3 sin 2x.
sin x
b) y=----.
i-cos x
b) y=sin (.x;-yrxi ).
(x-I)3 Ix'i
b) y=---+-- .
x-I x
*
410. a) y=x
3
-ax
2
+ax;
* a
411. a) y=x+-;
x
413.
x-3
a) f(x)=-;====;
v'l +x
z
x+1
414. a) f(x) = 7":2--=;
yx
2
_4
X3+ X
416. a) f(x) =-1 - 2:;
-x
* 1
41S. a) f(x)=xex=T;
* 1
419. a) f(x)=(5x-l)ex;
*
420. a) f(x) = (xZ - 2) e
lx
;
* X
Z
422. a) y=-z -;
In x-2
b) y= ax' - 3x
2
(a realan broj).
x
2
+a
b) y=----
x-a
(a realan broj).
,,;J+x
2
b) y=----.
I-x
.,jl+X
Z
b) f(x)=------.
I+x
x+I
b) f(x)=------ .
#+2
b)
(X+1)3
b) f(x)=-----
(x-I)2 .
x
3
b) f(x)=---
(x-W'
1
b) f(x)=(x+2)ex.
2
b)f(x)=xe
x
.
1 1
b) f(x} = 16(16x-3)ex .
b) V=
.
1
b) f(x) = xe-i,x .
53
* 1
424. a) y= +2arctgx;
x
* 1
425. a) y = arccos - ;
x
* 1
426. a) y=x arctg-;
x
* 1
429. a) y= arctg (1 +-);
x
<A
. 2x
b) Y = arCSlD --'-' .
1 +X2
. 1
b) y= arCSlD·-.
x
2 1
b) y=X3-(x
2
-1)3.
b)
b) y=x-arctg x.
1
b) y=(x+ Y·
x
III GLAVA
3. APROKSIMACIJA FUNKCIJA*
3.1. Diferencijal. Primena kod Iinearnih aproksimacija
Primedba 1. Apsolutna greska l-l'ibliine jednakosti Lly'" dy Je
jednaka:
(1) a= ILly-dyl.
Primedba 2. Relativna greska priblizne jednakosti Lly '" dy odredu-
je se obrascem:
(2) " = .
Lly
Primedba 3. Primenom obrasca Lly",dy, imamo obrazac:
(3) f(x+ Llx) "'f(x) +1' (x)· Llx.
Obrazac (3) se koristi za pribli7.JJo izracunavanje vrednosti funkcije.
430. lzracunati prirastaj i diferencijal funkcije x-' y = 3x
2
- x za x = 1 i
Llx = 0,01 i odrediti gresku zamene prirastaja diferencijalom.
431. Odrediti prirastaj i diferencijal funkcije X--+y=X2_X za x=lO i
Llx = 0,1. Zatim odrediti apsolutnu, relativnu i procentualnu gres-
ku pri aproksimaciji prirastaja diferencijalom.
432. Dataje funkcija x--+y=X'-3X2+1D.
Izraeunati za x=3 i Llx=0,001:
a) prirastaj i diferencijal funkcija;
b) apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pn aproksimaciji
prirastaja diferencijalom.
55
433. Straniea kvadrata je x = 8 em. Za koliko se uveca njegova povrsi-
na ako se straniea uveca za 0,1 em'! Odrediti difereneijal povrsine
ovog kvadrata i oeeniti relativnu greilku pri aproksimaeiji priras-
taja difereneijalom.
434. Dat je obim osnog preseka pravog kruinog valjka. Obim iznosi
100 em. Za koliko se uveca povrsina omotaca ako se vredncist
poluprecnika r= 10 em uveca za 7=1 em? Odrediti difereneijal
povrSine omotaca ovog valjka i oceniti reiativnu gresku pri
aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.
435. Dat je zbir dYe straniee trougla ABC, b + c = 4 em i zahvaceni
ugao (X = 30". Za koliko se uveca povrsina trougla ako se straniea
b uveea od 1 em na 1,1 em'! Oeeniti relativnu greiiku pri aproksi-
maciji prirastaja povrsine diferencijalom.
436. Data je funkcija y = 2x' - x
2
+ 1. Odrediti prirastaj i difereneijal
funkeije za x= 1 i ,1x = 0,1. Zatim Ddrediti relativnu gresku pri
zarneni prirastaja diferencijalDrn.
437. Tacka se krece pD zakDnu s= 10t+ 5t
2
, gde je t vrerne u sekunda-
rna a s put u metrirna. Odrediti prirastaj pUla za t = 20: a) ,1t = 1;
b) ,1t=O,I; c) ,1t=O,01. Zatim Ddrcditi relativnu gresku pri zarneni
prirastaja puta difereneijalDm.
Odrediti pribliznu vrednost funkcije (438-443):
438. x->y=x3-4x2+7x+3 za x=I,03.
439. x->y=3x2+2x-l za x=2,03.
440. x-+y=x
3
+ x
2
- 2x za x= 2,01.
1
441. x->y= x
3
-5x
2
+x-l za x=2.1.
2
<.42. x->y=x3-4x2+ 1 za X= -2,03.
443. za x=4,2.
56
Aproksirnaeijorn prirastaja difereneijalorn izracunati priblizne
vrednosti izraza (444-447) :
444. a) sin 46"; b) sin 60"3'.
445. a) sin 31"; b) CDS lSI".
446.
447. ZnajuCi da je loglO 200=2,30103, izracunati vrednDst za
IDgJO 200,2.
448. a) IDglo 11; b) tg61".
449. Dokazati da su za dovoljnD malo Ihl tacne priblizne forroule:
1 ,;;-;- 1
a) yl+h""l+
Z
h; h.
450. pribliznih formula a) i b) iz prethodnog zadatka izra-
cunatI:
a) -JDl4;
451. Ako je Ihl dovoljno malo, tada su tacne formule:
l+h
a)e
h
""l+h; b)ln(l+h)""h; e)1n h",,2h.Dokazati.
1-
452. Zamenom prirastaja funkcije f(x) =!c difereneijalorn izracunati
x
1
1,004
453. PribliZnO izracunati aretg 1,05.
Odrediti linearnu funkciju koja aproksimira funkeiju (454-457):
454. f(x) = x
3
- 3x + 2, u blizini tacke Xo = 2.
455. f(x) = 3x
2
- 2, u okolini tacke Xo = 1.
456. f(x)=x
2
-2x, u blizini tacke xo=O.
457. f(x)=x
2
+4x+4, u blizini tacke xo=-1.
458. Pozna!e su vrednosti funkcije y=f(x) u tri cvora: f(O) = 4,f(1) = 7,
f(2) = 9. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinorn koji tu fun-
kciju aproksimira na odsecku [0, 2].
57
159.* Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom P (x), sto je moguCe
veceg stepena, koji zadovoljava uslove f( -1)=0,f(0)= 2 if(2)= 7.
160.* Funkeija je data tabelom
x \-2 4
f(x) 25 1-8 -15 1-23
Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom, a zatim izraeunati
vrednost polinoma za x =0.
* Lagranzovim polinomom aproksimirati funkeiju y = sin x Ciji gra-
fik sadrZi tacke sa apseisama
co
n 3n
X =0 x =-, x =n X3=-" x,=2n
o ) I 2 2, 2 .
3.2. Priblizno resavanje jednacina sa jednom nepoznatonl *
Primedba 1. PribliZno odredivanje korena date jednaCine
(1) f (x)=O sastoji se od dva koraka:
1" utvrdivanje sto manjeg intervala u kome se nalazi jedan i sarno
jedan koren jednacine (1);
2" izracunavanje pribli7""e vrednosti korena sa datim stepenom
tacnosti.
Primedba 2. Metoda seClce (metoda tetive). Ako je funkcija f(x)
neprekidna u intervalu [a, b J i f(a) I(b) < 0, pri cemu je f' (x) # 0 za
xE(a, b), tada jednacina (1) ima jed an i sarno jedan koren , u
intervalu (a, b). Zamenom krive y=f(x) tetivom koja sadrZi tacke
(a, f(a)) i (b, f(b)) dobijamo prvu aproksimaeiju korena
. f(a)(b--- a)
(2) Xl =a-j('b)-f(a)'
Primenjujuci dalje taj postupak na interval (a, Xl) ili (Xl. b), u
zavisnosti od toga da Ii je f(a) f(x
l
) < 0 iii f(xl) f(b) <0, dobija se
druga priblizna vrednost X" i td.
b-Xn_,
xn=xn-l-f(xn-l)
Primedba 3. Niz brojeva Xn (n = 1,2, ... ) konvergira ka korenu, tj.
lim xn=!;.
n .... <X)
Primedba 4. Njutnova metoda (metoda tangente); Ako je f' (x) #0 i
f"(x)#O u intervalu [a, bJ i f(a)f"(a) >0, onda se postupna aprok'
* Ova nastavna nijc prcdviocna nastavnim planom i programom za gimnaziju.
simacija Xn (n=O,1, ... ) korena jednaCine (1) odreduje formulama
(3) xo=a, X
n
=X
n
_l-
f
(x'2.J.
f' (Xn-l)
5. Iz date pretpostavke niz xn (n=I,2,. . . )je monoton i
Xn-l..:..
n-oo
6. Metode iteracije: Ako se jednacina (1) moZe transfor-
na oblik x = <p (x), i ako se pode od poeetne vrednosti Xo
prp-ada lltervalu [a, bJ, dobija se niz brojeva Xl, X", ... Na
ovaJ naell Xl = <P (Xo), x, = <P (Xl), ... Xn = <P (X
n
_ d, ...
Ako Je (n= 1.2, ... ), onda je lim x
n
=!;.
n-oo
462. Primenom met?de seciee odrediti koren jednaCine X3 _ 2x'-
-4x-7=0 kOJl pnpada intervalu [3, 4J, sa tacnoscu 0,01.
463. Primenom met ode tangente odrediti realni koren jednaCine 2x
3
+
+6x-l=0.
464. Metodom iteraeije odrediti karen jednaCine 2x -In X -4 = 0 uz
poeetnu aproksimaeiju korena Xo = 2,5. '
465.
466.
467.
468.
469.
470.
471.
472.
473.
Odrediti graficki pocetne apfoksimacije i izracunati sa tacnoscu
do 0,01 realne korene jednacine (465-486);
x
3
-3x+l=0.
x4+2x'-6x+2=0.
x
3
-2x
2
+ 3x-5 =0.
x4+x'-2x-2=0.
5x
5
-5x-l =0.
xlogx= 1.
2x-4x=0.
2x
3
-x2-7x+5=0.
sin x+x-l =0.
59
1. d >:- =x"dx=> x"dx=-"-'+C
(
"-') f x"+'
n+l n+l
(n'" -1).
Za n=O imamo Sdx=x+C.
1 fl
2. d(lnlxl)=-dx=dx=lnlxl +c.
x x
3. d(aX)=a"dx=fa'dX=Ia' +c.
Ina na
4. d (e") = e"dx => Se"dx = e" + C.
5. d(sin x)=cos xdx=> Seos x dx = sin x+c.
6. d(-cos x)=sin x dx=> Ssin xdx= -cos x+C.
dx f dx
7. d(tg _··-·=tgx+c.
cos
2
x cos
2
x
dx f dx
8. d(-ctg x)=-;--= -.-.'= -ctg x+C.
sln
2
x sln
2
x
dx fdX .
9. d (arc sin x) r arCSill x+c.
v1-x2 v 1-
x2
dx f dx
10. d( -arc cosx) = "jl'-x
2
= . ./t:...x'= -arccos x+c.
dx f dx
11. d (arctgx) =-_·-c·= -···=arctgx+c.
l+x2 l+x2
12. d(-arctgx)=..E.::-=f dx -=arcctgx+C.
l+x2 l+x2
Na osnovu tablicnih integrala i pravila (4) i (5) izracunati sledee.,
integrale (488-518):
488. a) S2x dx; b) Sx
2
dx; c) f( - 4t
3
) dt.
489. a) dx;
b)
c) f4:r
62
490. a) dx;
f
X - 2
--·dx
./ 3 •
X
491. a) f(X
2
+2X+ b) f(5X
3
-4x
2
-3X+5)dX.
492. a) dx;
494.
f
l0x8+3
a) ----dx·
x' ,
b) f(X+l)(X
2
-3) d
3X2 X.
498. a) dt;
re
t
+ 1
b) J ---;;to dt.
499. a) fe
Z
(I- dz;
502.
f
COS2X I
a) "C" •• _-- dx
sm
2
x cos
2
x t
63
503. a) Jctg
2
x dx;
504.
505.
506.
a) dx;
cos
2
x
a) y;
a) Je-
z
(1 + _e,-) dz;
cos
2
z
507. a) Ja
U
(1+ii) du;
508. a) J-=:xCZ) dx;
509. a) J( 4 cos z-Ji9Z
Z
) dz;
510. Je lxz - dx.
511. a) dx;
514.
5i5.
516.
b) JtgZy dy.
r. x
b) Jsm
z
2: dx.
x
b) JCOSZ2:dx.
b)
b) ··-.---dx.
J
1
sm
2
x
J
a dx
b) j, + bx
z
'
J
X4
b) --- dx.
l+xz
.._ 1
.y-;z --
JX- x --x 2
b) --; dx.
b)
J2COS
2y
+! dy.
cos
2
y
Z Z
517. a) Ha'-x')' dx;
518. a) dx;
519.
520.
521.
522.
523.
524.
525.
526.
Odrediti jednaCinu krive y =f(x) ako su poznati njen izvod i tacka
M koja pripada njenom grafiku i konstruisati graflk dobijene
funkcije (519-526):
y'=3xz-l, M(I,O).
y'=2x-4x
3
, M(l, 0).
Y'=2(x--\).
x
M(l, 2).
y'=e
x
+2x, M(O, -1).
, 1 1 n
y =_ ...... _--_.
M(4'
2).
cos
2
x sin
2
x'
, 1 n
Y = l+x2'
M(I,
4) .
1 x x
Y'=:2(e'-e-'), M(O, a).
y' =sin x+cos x,
n
M(l'
2).
527. Brzina v tela odredenaje formulom v=(3t
2
+4t)mjs. Za t=2s telo
prede put $ = 16 ill. Odrediti zakon kretanja tela.
528. Brzina v tela data je formulom v=cos t m/s. Za t=" $ telo prede
put $= 10 m. Odrediti zakon kretanja tela. 4
Odrediti jednaCine krive y= f(x) ako su poznati drugi izvod
funkcije yO' j tacke MiN koje pripadaju graflku krive. Zatim
konstruisati odgovarajuce grafike (529-531):
529. y" = e", M (0, -I)
530. y"= -sin x, M(O, I)
2
531. a) y" = -" M (1. 2)
x
b) y"=6x-4, M(I,O)
N(2, e').
3"
N (---,0).
2
N(-l, -2).
N(2,2).
532. Ubrzanje w tela odredeno je formulom w=(t
2
+ I) mls2. U !renut-
ku t=O brzina je V= Im/s a put s=O. Odrediti zakon kretanja
tela.
4.2. Integracija metodom smena
Neka je x = 'P (t), gde je t nova promenljiva
funkcija ('I" (t) 7"0). Tada je
(1) Jf(x)dx= Jf(,p(t)) . 'P'(t)dt.
'I' diferencijalna
Funkcija 'P odreduje se tako da desna strana formule (1) dobije
oblik pogodan za integraciju.
Metodom smene naci sledeee integrale (533-599):
1
533. a) J(5-2x)9dx; b) J(4x+3)3 dx.
534.
( dy
a) J3y+;;
535.
536.
537.
66
b)
1 +x
2
b) .
Jx' + 1
b) . xdx.
I-x
:)t
-
b) J --- dx.
l+x
539.
540.
541.
f
COSXdX
a) ------.
4 + sin
2
x'
542. )
f
e"dx
a - .
../- 1+ 'x,
,/' e
543.
f
dx
a) .
)25-9x
2
'
544.
a)
545. a)
546. a) r dz;
Jz 1-ln
2
z
548. a) Je-x'x dx;
549. a) Je-
x
'x
2
dx;
550. a) J35x'xdx;
551. a) Ja
x
'. x'dx;
b)
f
dx
x
2
+ 3
b) f dx
25+4x
2
'
b) r dx
Jx (I + In'x)"
b) r 7dx
J)3-5x
2
'
b) r e"dx
1/
b)
b>{;,x: 1 dx.
f
e2xdx
b)/ 1-3;'; x.
b) Ja
2x
. b
2x
dx.
67
552.
a) Ie sin x cos x dx;
f'
b) xzexdx.
566.
a) fCOSXdX .
1+2sinx'
"-0-1
P-2COSX
b) -"-. -- dx.
sm
2
x
c-
a)
flnY a) f dx_;
(-
553.
b) ........ dv.
567.
b)
""
Y . SIn x
., cos x
f dt
b)
568. a) Jcos
5
x dx; b) Isinixdx.
554.
a) t(1+-lnt);
569.
.) fCOSX dx.
b)
555.
V.
x In x In (In x)
l.-
tn -.rx
570.
a)
bye=xsinxdx.
556. a) Scos(ax+b)dx; b) - -.rx .. dx.
\ .... ,/ 571. a) J5"'" . cos dx;
b) J..ji +4 sin xcos x dx.
557. a) Jctg x dx;
b) Stgxdx.
*
572. a) Scos
4
x dx; b) Ssin
4
x dx.
558. a) St sin (t
2
-1)dt;
b) Jx cos (xz+ I) dx.
e
*
573. a) Jtg
4
x dx; b) Jctg
4
x dx.
559.

b) dx. *
a) Jcos'x dx;
cos
2
2x
2
574.
b) Jsin
5
x dx.
*
a) Jsin5xsin3x dx;
a) f __ dX __ =; b) f2 d-=
575.
b) Jcos 4x cos x dx.
560.
-.rx cos'.J x
COS
2
X
3
·
*
a) Ssin 3x cos 5x dx; b) fSin:': cos 2x dx 576.

b)
3 3 .
561. a)
*
Ssin x . sin2x . sin 3x dx;
sin
z

577.
578.
a) f;;:x';
V-·-
a) {-.<Ix I;
f dx
b) f-J:1U:X dx.
562.
b) ._--.
x
1
sin
2
-
x sin
2
1nx'
x
579. a) x
2
dx; b) J..yI=6x' x
4
dx.
563. a) Jsin2xcosxdx;
b) Scos' x sin x dx.
580.
f x dx
b) .
a) ,J3=- 4;
564. a) Scos
2
x dx;
b) Ssin
2
X dx.
3·-x 4+x
6
f cos2x
b) J
t
X
-
5
b) V
4
d:'"..
565.
a) --;-- .- dx;
581.
a) --- .. dx-
SlllXCOSX
x
2
+5 ' x
2
+2'
LO
'"
582.
583.
584.
585.
a)
a) dx;
586.
*
587.
*
588.
*
589.
*
590.
*
591.
592.
*
593.
(arctg y
a) Jl+YZ dy;
a)
a)
J dx.
*
594.
70
J
x dx
b
) x
4
+0,2S'
Rarcsin X)2 d
b) X.
b) Lfi-2'
b) Sa"e"dx.
b) SJa2-xi dx.
*
595.
SxJa-x dx.
*
59ya)
f;
Sin
5
x

cos
2
x '
b) dx.
8m
2
x
*
598. a)
(sin2x dx'
Jctg
4
x '
b) Ssin2x·ctg
4
x dx.
*
599.
600.
6(}1.
602.
603.
604.
4.3. Parcijalna integracija
Primedba 1. Ako se integrise formula za diferencijal proizvoda
(1) d(uv)=u dv+vdu.
dobija se obrazac za parcijalnu integraciju
(2) Su dv=uv- Sv du.
Primedba 2. Parcijalna integracija se najceSce koristi ako je podin-
tegralna fuokcija u dv proizvod algebarske i transcedentne funkcije.
Npr. SPn(x)e"Xdx. SPn(x) sin (ax)dx. SPn(x) lox dx. Se"x sinbx dx
itd .• gde je Pn (x) polinom n-tog stepena.
Primenom obrasca (2) za parcijalnu integraciju izracunati sledeee
integrale (600-623):
a) Ix cos x dx; b) Sx"ln x dx (n#-I).
a) Sxe"dx; lJ)/SX2 cos x dx.
a) Jarctg x dx; b) Jxlnx dx.
a) S(1- x) sin x dx; b) Sx Iolx-lldx.
a) Jx ·rxdx; b) dx
e" .
71
606. a) J(x
2
+ 5x + 6) cos 2x dx;
607. a) dx;
608. a) Je"sin x dx;
609. a) Jx
3
cos 3x dx;
6),6: a) dx;
/
611. farCj/;: dx.
612. a) Jx arc tg x dx;
613. a) Jx
3
e-x'dx;
614. a) JYcos x dx;
615: a) Jx
3
·5
x
'dx;
*
617. a) Jsin(lnx)dx;
*
618.
*
619.
a) Je" 'sin
2
x dx;
/-
---z-
a) Ixln(x2-l) dx;
*
620. a) I(x
2
+x)ln(x+ I) dx;
*
621. a) I e'''cos bx dx;
77
J
x dx
b)
_ , ____'_ 2 x .
....
'. cos
2
x_
\ -
b) Iln
2
xdx.
b) lex cos x dx.
b) Ix
3
e'xdx.
+ a
2
dx.
b) Ix arcsin x dx.
!lU:,,3Inx dx.
t
o.
x cos x',;
b) f--:---- dx. /
sm
2
x '
()
b) Ix sinx cos x dx.
b) Icos(lnx)dx.
b) Iexcos
2
x dx.
l-x
b) Ix2 In --- dx.
l+x
b) Ie'" sin bx dx.
I
I
-j
I
I
,
I
;d
I
I
I
I
!
--t
I
*
622. a) Ix (arctg X)2 dx;
*
623. J(3x
2
+ 6x + 5) arctg x dx.
*
624. Dokazati da je:
625.
626.
627.
628.
629.
630.
631.
632.
*
633.
a) f 2
dx

x _a
2
2a x+a
b)
. P_x
2
2k k-x
Izracunati (625-634):
f
dx
a) x
2
-6x+13;
f
dx
a .
) x
2
-6x+5'
a) f- dx ----
Jx
2
+4x'
a) J dx
J2-3x-x
2
'
f
eXdx
a)
b) Ix
2
arctg 3x dx _
b) f dx
x
2
-4x+ 3'
b) f -- dx .
3X2-2x+4'
b) J_dZ
2z2_2z+l'
b) f--·- ..-. . ..-...
J"l5+2x-x
2
f
dx
b)- r;'--'
",2X_X2
f
dx
b)-----···.
J2x
2
-6x+5
b) f-······_C()s:"- ---- dx
sin
2
x-:-6sinx+12 .
73
*
634.
b)
4.4. lotegracija racionaloih fuokcija *
635.
636.
637.
638.
74
Primedba: Integracija racionalne funkcije posle izdvajanja celog
dela svodi se oa integraciju pravog racionalnog razlomka:
(1)
!,.(x) .
Q(x)
gde su P (x) i Q (x) polinomi, pri eemu je izloiilac brojioca P (x)
manji od izloiioca imenioca Q (x).
Ako je:
Q (x)= (x- a)k(x2 + px + qt.
gde je a realan visestruki koren polinoma Q (x), a cx± Pi visestruki
kompleksni koreni, onda se razlomak (1) rastavlja na parcijalne
razlomke:
(2)
Nepoznati koeficijenti A" A" ... A
k
, M" M2 ... M" N, se
odreduju metodom neodredenih koeficijenata.
lzracunati sledece integrale (635-653):
dx.
x -4x+3
S
X3
a) dx;
x-2
S
2X2
b) ;-:'::1 dx.
b) LSa2 dx.
nijc prcdvi.\clm nrultavnim phnom i progrumom za gimna.zijc.
639.
1
I'
640.
641.
642.
643.
644.
645.
646.
647.
*
948.
649.
650.
651:
) f x dx
a (x-1)(':2+1);
b) dx.
f
X
-
3

f dx
a) (x-l)2(x-2);
f x-S
b) ----dx
x
3
-4x
2
+4x .
a)
X4+X2'
b) f _.x.'.. dx
x
3
-1 ..
a dx'
) f3x2+2X-3
x
3
-x ' b) f liN}"! i) dx.
a) -'- dx'
sex + 1)'
x
2
_x '
b) dx.
f 3x-2a
x
4
-ax
3
f dx
a) (x2 :'::3)(X2 + 2);
b)

f x-I
a) x3 + x'-=6'; dx; b) dx.
a) f
b)
fx:11'
f 2x-3
a)
x
2
-5x+9 '
b) dx.
x2+3x+6
a)
f
XS
+
2
x
3
_1 '
b)
f .!.2dx
l-x
4
'
a) f-3X=!,. dx'
x
2
-x+l '
b) f _.7x+ 1._ dx.
6x
2
+x-1
a)
f x
3
-6
x
4
+6x
2
+S '
b)
f dx.
f dx a "
) x4+1'
f
X3
+
X
-
I
b)i';i'';' 2)2 dx.
75
*
652. a)
*
653.
3.5. Odredeni integral
Primedba 1. Neka je funkcija x->y=f(x) definisana na segmentu
[a, b]. Segment [a, bJ podeli se na n delova tackama:
a=x
O
<x\<x
2
< ... <xn=b. Na svakom segmentu Xi)
"
mamo proizvoljnu tacku i uoCimo zbir L: gde je Llx,=
n
i= 1
=X'-X
i
_l, Ako postoji lim L: Llx, i ako je konacan za rna
n-'co j=l
kakvu podelu segmenta [a, bJ, naziva se odredeni integral funkcije
f(x) u granicama od a do b u oznaci
b
(1 )
f
def.
f(x) dx = lim f..., Llx,
maxAxc"o i= 1
"
n
Primedba 2, Suma CT"= L: naziva se Rimanova integrabil-
j"", 1
na suma funkcije y=f(x) (B. Riemann, 1826-1866).
Primedba 3. Ako za funkciju f(x) vaZi (1), kaze se da je integrabil-
na na segmentu [a, b]. Da bi funkcija bila integrabilna na
segmentu [a, b], dovoljno je da je neprekidna iii da ima konacan
broj prekida prvog reda.
Primedba 4. Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a, bJ,
tada ona ima primitivnu funkciju Jf(x) dx = F (x) + C i vazi jedna-
kost:
b
(2) Jf(x) dx=F(b)-F(a).
"
Jednakost (2) se zove Njutn-Lajbnicova formula i daje vezu
izmedu odredenog i neodredenog integrala, Formula (2) je osnov-
na formula integralnog racuna (1. Newton 1643-1727, G. W.
Lai bniz 1646-1716).
654.
655.
Primenom definicije odredenog integrala izracunati
grale (654--656):
b
a) fkdx;
"
"
b
b) f xdx,
"
b
b) f e"dx.
"
b
sledc6e inte-
656. a) f sin x dx;
b) f cosx dx (a<b),
"
!,rimenom Njutn-Lajbnicove formule izracunati sledece odredene
mtegrale (657--673):
657. a)
3
f x
3
dx;
1
3
658. a) f (1-2x + 3x
2
) dx;
-1
4
659. a) f(-rx- dx;
1
1
660. a) f eX dx;
-1

661. a)

2
662. a) f cos x dx;
"
3
663. a)
664.
n
4
4
a) f ( _____ 1 -sin X)dX
cos
2
x
n
4
2
b) J(X2+ __
X4 ,
8
b) f$2 dx;
1
9
b) f7x
1
dx.
1
3
b) S e
2X
dx;
1
1
b) J3.".;
X-I- 2
o
2
b) S (cosx-sinx)dx.
n
"
3
b) f dx.
n
" n
2
b) f(cos x -/---;1 ___ ) dx,
sm
2
x
6
4
c)S-rxdx.
27
f
dx
c) ..y;;'
8
1
c) S e
3x
dx.
o
3

x-I
2
77
1
665.
a)
0
3
666.
a) j(2x-l)3dx
2
1
667.
a) ;
0
'"2
*
a) f dx; 668.
0
" '2
* a) Ssin
3
x -
cos
2
x dx
669.
0
1
*
f x
2
dx
670.
a) 1 + xci
0
2
a) S(3x+2)lnx dx
1
"
2
672: a)

4
* 1
673. a) Sx In (1 +X2) dx
o
1
b) J(2X 3 + 1)4x
2
dx.
o
" ,
c) fSin3x dx.
o
o
"
1:
b) Ssin
2
x - cos
2
x dx.
o
1
f
x2dx
b) 1+x6 -
o
2
b) S In (x + #+T ) dx_
-2
" 2
b) Sx cos dx.
o
.j3
3
b)
1
3
674: Za koje vrednosti c vazi jednakost:
b
Sf(x) dx =f(c)(b-a) (a<c<b),
a
ako je
3
a) f(x)=2x- 4 x
2
, a=O, b=2;
b)f(x)=lnx, a=l, b=e
2
?
78
a
*
675. Odrediti sva resenja po a jednaCine S cos (x + a
2
) dx = sin a na
segmentu [2, 3]. 0
*
676. Odrediti sve vrednosti realnog braja a na segmentu [0, 2n], koje
zadovoljavaju jednaCinu:
a
S sin x dx = sin 2a.
"
2
*
677. Odrediti skup pozitivnih vrednosti realnog braja a koje zadovo-
*
ljavaju jednacinu:
a
S (3x
Z
+4x -5) dx = a
3
-2.
o
678. Za koje je vrednosti realnog braja a tacna nejednakost:
a
:ra i) dx<4'1
* 1
679. Data je funkcija x->f(x)=Ax2+Bx+C (A, B, CER). Odrediti
brajeve A, B i C tako da je
1 7
/,(I)=8/\f(2)+/,,(2)=33/\ Sf(x) dx=.
o 3
*
680. Za sve vrednosti iz oblasti definisanosti logaritama odrediti x iz
jednaCine:
2"
a)
o
log2_a x
b) 4 f (t
3
-2at) dt=5a
z
.
o
681. lzracunati: (681-683):
1
a) f"rc tg_.x dx'
1+x2 '
o
"
Z
682. a) Sx
2
cos x dx;
o
,
b) Sx
3
ln x dx.
1
1
b) S(x2-2x+2) e"dx.
o
79
1
683. Jln (1 + x') dx.
o
Resiti jednaCine po x (684-{)88):
x •
685. * I ar7r-: /1 = 2-ix + 1 arcsin x + 4.J2 .
-1
x
6
* It aretg t dt (-2 . '
68. 71+t2-·=y1+x arctgx.
o
x
687.* I __ ~ t ~ = " - .
P-=-4 4
In 4
2 1 n
688.* f (t
4
- t
2
) -2 dt ="3'
x
. '" .' ovrsina ra vnih
4.6. Primena odredenog integrala za lZracunavanJe P
fignra
Primedba LAko je funkeija f(x) neprekidna na segmentu [a, b] i
'k . f(x);;, 0 tada J·e povrsina krivolinijskog trapeza ogramce-
a 0 Je "', b· d 'kom x-ose za
nog lukom krive, pravama x = Q, X = 1 0 sec
x E [a, bJ data obraseern (sL 1):
b
(1) P,b= fj(x)dx,
"
x
a 0 b
SI.l
Primedba 2. Ako je funkeija J(x) neprekidna na segmentu [a. bJ i
ako je f(x) ~ O. tada je povrSina krivolinijskog trapeza (sL 2) data
obrascem:
y= f(X)
SI. 2
Primedba 3. Neka su date dye funkeije y=J(x) i y=g(x) e1J1 se
grafiei seku u tackama sa apseisama x=a i x=h (a<b) i neka je
ispunjena nejednakost f(x) ~ g (x) za svako x iz segmenta [a. bl
Povrsina lika ogranicenog graficima datih funkcija na segmentu
[a. bJ (sL 3) data je formulorn:
b h b
(3) p,b=ff(x) dx-fg(x) dx=f(f(x)-g(x» dx.
"
y
x
SI. 3
Primedba 4. Ako neprekidna funkcija f(x) na segmentu [a. b]
menja mak, ti. sece x osu u tackama sa apscisama x = c i x = d
(a < c<d < b). tada je povrsina lika ogranicenog grafikom funkcije
y=f(x) i osom Ox (sL 4) data obrascem:
RI
(4) P"" = Sf(x) dx+ ISf(X) dx \1 + Sf(X) dx.
" , d
y
x
SI. 4
689. lzracunati povrsi":1u figure ogranicene Iukom krive}'= -x2+2x i
pravom y=O.
690. lzracunati povrsinu dela ravni koji ogranicavaju para bole
7x2_-9y+9=0 i 5x2-9y+27=0.
691. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog pravom y = x i para-
bolom y=2-x
2

692. Izracunati povrsin12 dela ravni ogranicenog parabolom y2 = 2x + 1
i pravom x-y-1=O.
693. Odrediti povrsinu lika ogranicenog lukom krive y2 + y + x = 6 i
osom Oy.
694. Odrediti povrsinu lika omedeoog lukom krive y= 2x' + 3X2 + 2,
Ox-osom i ordinatama maksimuma i minimuma.
695. Primenom integrala izvesti obrazac za povdinu: a) kruga;
b) elipse.
696. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog parabolama y2 = 2px i
x
2
=2py.
697. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog lukom krive:
1 . )
Y=-1 pravama x=l x=a (a>l i y=O.
X2 '
lzracunati povrsinu figure koja je ogranicena linijama (698·-734):
698. Y = 2x
2
+ 1 y=x2+10.
82
701.
Y= -x
2
+lOx-16
i y=x+2.
702. y=x2+4x
y=x+4.
703. y=6x-x
2
y=x2-2x.
704. x
2
+ y2= 16
y2 =4(x+ 1)

705. x
2
+ y2= 16
y2=6x

706. X2+y2=4
y2=3x

707. x
2
+4y2=4
4y2= 3x

1
709. y=----
1+x
2
xy=3.
710. y=e", y=e-
x
i x=2.
1
711. y=T+x
i
' x=O X=Q (a>O).
712. Y=2-·x
2
I
Y=lxl·
713.
Y=lx'l
y=2 __ X2
714. y=sin x
1
Y=-
2
2
715. y=tgx, y=3cOSX y=O.
716. y=sin
2
X i y=O
717. y = tg x
y=O
n
).
4
83
y=2+4x-x' .
719. y=4x-
2
y=7-3x.
720. y=x
3
y=8.
721.
3
y=x. 1'=2x
y=X.
722.
y=5", y=r
x
x=2.
3
x+y=4.
723. y=
x
In
2
x
x=e.
724.

x
725. y'=x, 1'=1
i x=8.
726.
y=2x-x
2
y= -x.
727. y=x
2
y=3-2x.
x
2
2
728. y=X, Y=2
y=2x.
x=2a.
2· 3a y=O (a>O).
730. xy=nI, x=a, x=
731
2 4 2 8 i 4y2=X+2 (-2,;;x,;;2j2).
. x + Y =
732.
x
2
+4y2 = 16,
4y2=3x+6
(-2,;;x,;;4).
733.
x=2-y-y
2
X=O.
734.
y=2_x
2 y3 = x2 .
. r 2 + 4y2 - 20 i
735.* Odrediti povrsinu dela ravni ogranlccnog e Ipsom x -
hipcrbolom xy=4 u prvom kvadrantu.
* . povrsinu lib omedenog krivom y=x(x-l)(x-2)
736: lzracunatl
osom Ox.
737. Odrediti povrsinu lika ogranicenog hiperbolom x
2
- y2 = 9, osom
Ox i radijus vektorom koji sadrii tacku A(S, 4).
*
738. lzracunati povrsinu oba dela na koje parabola y2 = 2x deli krug
x
2
+ y2=8.
*
739. Izracunati oba dela na koje parabola x
2
=12(y-l) deli
krug x
2
+ l' = 16.
*
740.
*
Odrediti povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom krive
2x
y 1+
, ordinatom maksimuma i osom Ox.
741. Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom zatvorcne
krive
.
Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranii':en linijama (742-748):
742. y2=8x 2x-3y+8=O.
743. x
2
=9y x-3y+6=O.
744. 4x
2
-8x-1'+5=O i 2x-y+l=O.
745. x
2
-6x-4y+13=O i x-2y-l=0.
746. 6y 2_25x-50=O 5x-6y+1D=O.
747. 4x2-9y+18=O 2x2-9y+36=O.
748. 3y=x
2
i X2+y2+6x=O.
Data je funkcija x--+y=f(x)
a) ispitati i graficki predstaviti datu funkciju;
b) odrediti povrsinu dela ravill ograniccnog lukom krive
osom Ox (749-752).
x
2
-5x+4
749. y=-x--S-
750.
751.
x2-11x+28
y = --.-..
x-8
x
2
-5x+4
y= x+ 1
752.
*
753.
754*
755*
x'+7x+ 10

x+l
. ( >-1) za ko]'e povrs lika
Odrediti sve vrednostl parametra a a: /'" 2 •
"' pravama }' = 1 i y = 2 1 parabolama y = ax 1
ograD!cenog
y=!ax2 (x?oo) ima maksirnalnu vredoost.
2 'B
. , _ 2 seee kruwicu Xl + y' - 2rx = ° u tackarna A. I .
p tako da povrsina povrsi koja je ogramcena
parabolorn i tetivorn AB bude makslrnalna.
. .' d .. sec"l'ce parabole yl = 4x koja sadrZi koordinat·
Nap,sat' Je naCillU ".. 9
ni poeetak i od date para bole odseca odsecak povrsllle .
4.7. Primena odredenog integrala za izracunavanje zapremine
rotaciooih tela
P
· db 1 Zaprernina tela nastalog rotacijom krivolinijskoll
nme a . i( ) 0 pravama x-a I
tra eza omedenog krivom y =. X. OSOll X, -
x!b (a<b) oko ose Ox (st. 5) izracnnava se obrascem
b
(1)
V
x
=1C Sy' dx.
y
x=g(y)
b
x o
-
51.5
51. 6
Primedba 2. Zapremina tela rot:=.cijom =okO
omedenog knvom x=g(y), pravama x-O, y c, Y (
(s1. 6) izracunava se obrascem
d
(2) Y,.= n S x
2
dy.
x
Primed!:;::: 3. Zapremina tela nastalog rotacijom lika omedenog
krivarna Y, =fl(X) i y,=f,(x) (f,(x)c;fz(x)) i pravama x=a i x=b
(a < b) oke ose Ox izracunava se obrascem
b
(3) V =n
x J ...." ,".
a
756. Odrediti zaprerninu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela
povrsi ogranicenog Iukom krive y=4x-x
2
i osam Ox.
757. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog
krivom y=sinx i pravom y=O, u intervalu [0, n] oko ose Ox.
758. Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog
lukom krive Y= til xi pravorn y=O,ko ose Ox u intervalu [°,1 J
759. Odrediti zapreminu tela koje nastaJe rotacijom lika ogranicenog
lukom krive y = aX i y = ° oko ose Ox u intervalu [0, 1].
760. Izracunati zapremi'}u tela kojc nastaje rotacijom !ika ogranicenog
lukom krive y=lnx i pravom x=O oko ose Oy u intervalu [0,1].
761. Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za zapreminu:
a) pravog kruwog valjka; b) prave kruine kupe; c) prave kruine
zarubljene kupe.
762. Metodom integralnog racuna izvesti obrazac za zapreminu:
a) lopte poluprccnika R; b) lopte odsecka visine h; c) loptinog
sloja visine h.
763. lzracunati zapreminu (paraboloida) tela koje nastaje rotacijom
lika ogranicenog paraboloID y2=2px i pravom X=Q (a>O) aka
ose Ox.
764. lzracunati zapreminu (elipsoida) tela lcoje nastaje rotacijom povrsi·
ne ogranicene elipsom b
2
x'+a
2
y2=a
2
b
2
oko: a) ose Ox; b) osc Oy.
765. a) Izraeunati zapreminu (dvakrilnog hiperboloida) abrtnog tela
koje nastaje rotacijom lika ogranicenog hiperbolom b
'
x-a
2
y' =
a
2
b
2
i pravama X= -2a i x=2a aka ose Ox.
b) Izracunati zapreminu Gednokrilnog hiperboloida) abrtnog tela
koje nastaje rotacijom lilea ogranicenog hiperbolom b'x' - a
Z
y2 =
a'b
'
i pravama y= -b i y= b oko osc Oy.
*
766. Odrediti zapreminu (torusa) tela nastalog rotacijom kruga
x'+(y-b)z=r
z
oko ose Ox (b>r).
87
lzracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrsi koji
je ogranicen krivama (767 -790):
767. 3y=x
2
x'+y'+6x=0, oko ose Ox.
768.
y=_x
2
+2
y=lxl. oko ose Ox.
769.
x2 + y2=4
y2 _ 3x = 0, aka ose Ox.
770. x'-y'=4
y' - 3x = 0, oko ose Ox.
771. y=x'
y' = x, aka ose Ox.
772. x'+4y'=4 4y'-3x=0, oka ose Ox.
773. y = Ix'i y = - x' + 2, ako ose Ox.
774. x'+y'=8 x'·-2y=O, oka ase Ox.
775. Y=1+ xi ,X= ± 1
y = 0, oko ase Oy.
776. y' =4x
x=o, oko ase Oy.
777. Xl +ay= a
2
778. y=x', y=8
779. y=x'(I-x')
x+ y=a, oko ase Oy.
x=O, oko ase Oy.
y =0, aka ase Ox.
7811. y' = X4 (I + x), ako ase Ox.
781. y=5', y=r'
2
y=x+1
782. v="
. x
x = 2, ako osc Ox.
x = 3, aka osc Ox.
3
783. Y =.
x
x+y=4, aka ase Ox.
784. x'+y2=16 y'=4(x+l),akaaseOx.
785. y = x' y = J ' ~ , aka ase Ox.
786. y=e', x=O y=O ako: a) ose Ox; b) ose Oy.
787. y=sin' x, x=O x=7t, ako ase Ox.
788. y' =4ax x = a, ako ase Oy.
7t
789. Y = cas (x- 3)' y= 0, x = ° (x>O), aka ose Ox.
7t
790. y=casx+cos2x, x=O, X=-
3
y=o, oko ase Ox.
791. Figura agramcena lukam elipse x' + 5y' = 5, adseckam ase Ox
izmedu Ziza i ordinatama U zlzama rotira aka ose Ox. lzracunati
zapreminu nastalog rotacioDog tela.
792. Data je kruinica x' + y' = 16 i prava x =2:
a) odrediti jednaCine tangenti kruz.nlce u presecnim ta6kama sa
datom pravom;
b) izracunati povrsinu lika ogranicenog kruinicom i tangentama;
e) izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotaeijam tag lika aka
ose Ox.
793. Odrediti zapreminu tela kaje nastaje ratacijom lika agramcenag
krivam ay2 = x' i pravama x =0, x = a (a >0) aka ase Ox.
794. Izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotacijam lika agranicenag
krivom ay2=x
3
i pravom y=x oka ose Ox.
795. Data je parabala y2 = 8 (x - 2) i tacka P (4, y) para bale:
796.
a) adrediti jednacinu tangente u tacki P;
b) izracunati zapreminu tela nastalag ratacijam aka ase Ox figure
ogranicene tangentoID, lukom krive i os om Ox.
Prava dodiruje parabalu y'=9(1-x) u tacki M(-3, y>O). Izra-
cunati zapreminu tela nastalog rotacijom aka ose Ox figure
ogranicene pravom i paraboloID.
797. Data je kriva y'=6(2-x) i tacka M(-4, y>O) kaja pripada
krivaj:
a) adrediti jednaCinu tangente u tacki M;
b) odrediti zapreminu tela kaje nastaje rotacijam aka ase Ox
figure agranicene tangentom, krivam i asam Ox.
798. Prava dadiruje parabalu y2=12(x-3) u tacki P(6, V). lzracunati
zapreminu tela nastalag rotacijam aka ase Ox figure agranicene
pravom, parabalam i asam Ox.
R9
*
799. Data je tacka M(9, 0), parabola y2=8x i tacka N(x<9, y) koja
pripada paraboli. Dca povrsi ogranicen Inkom para bole, OSOID
parabole i duii MN rotira oko ose Ox. Odrediti koordinate tacke
N tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna, kao i odnos
zapremine nastale kupe prema zapremini nastalog rotacionog
paraboloida.
800. U tacki P(3, y>O) parabole y2=2(x-l) konstruisana je tangen-
tao Izracunati:
a) povrSinu figure koja je ogranicena tom tangentom, parabolom
i osom Ox;
b) zapreminu tela koje nastaje rotacijom iste figure oko ose Ox.
SOl. Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrSi
ogranicenog lukovima krivih y2 = x
3
i y2 = 4x oka ose Ox.
S02. lzracunati zapreminu torusa koji nastaje obrtanjem kruga
x
2
+(y- 2j2 = 1 oko ose Ox.
*
S03. Izracunati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox. figure
omedene linijama: y = arc sin x, y = 0 i x = 1.
*
804. Izraeunati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox, figure
k
. x+ 1 , 3 4 . 0
omedene '"nvom Y= 1 pravama X= ,X= 1 Y= .
yx2-4
*
805. Izracnnati zapreminu tela nastalog obrtanjem, oko ose Ox, figure
90
ogranicene grafikom krive fix) = '-7=-;}'- i pravama x = 0, x = 1 i
yx
2
+4
y=O.
4.8. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine
lulm krive
Primedba 1. Duzina sluka glatke krive y = fix), izmedu dye tacke
sa apscisama x=a i x=b (a <b), iznosi
b
(1) dx.
a
Primedba 2. Ako je kriva data jednacinama u parametarskom
obliku x=cp(t) i y=g(t) «p(t) i g(t) su neprekidne diferencijahilne
funkcije), onda je duZina luka s krive
t2
(2) s= S P2 + y'2 dt,
"
gde su t, i t2 vrednosti parametra koje odgovaraju krajevima luka
(t , <t
2

S06. Primenoru integralnog raeuna izvesti obrazac za obim krume
linije x
2
+ y2 = r2
807. Izracunati duZinu luka para bole
x
2
izmedu tacaka 0 (0,0) i M(
SOS. Izracunati duZinu luka parabole y = 4 - x
2
izmedu presecnih taca-
ka sa osom Ox.
S09. Odrediti duZinu luka hive 9y2 = 4x
3
izmedu njenih tacaka 0 (0, 0)
i A(3,
2 2 2
S10. Odrediti duZinu astroide x3 + y3 = a3.
811. Izracunati duZinu luka para bole y = od x = 0 do x = 1.
S12. Izracunati duZinu luka para bole y=ln x od do x=..j8.
S13. Odrediti duZinu lancanice izmedu tacaka sa apsci-
sarna x=O i x=l.
*
S14. Odrediti duzinu luka cikloide x=a(t-sint), y=a(l-cost).
S15. Data je kriva linija y=ln(l-x
2
). Izracunati duZinu luka krive
linije od koordinatnog pocetka do tacke A na datoj krivoj sa
apscisom 0,5.
S16. Izracunati duZinu luka hive
1 r.
y =:3 (3 - x) y x izmedu njenih nula.
*
S17. Izracunati duZinu luka parabole y=x2+2x koji se nalazi ispod
ase Ox.
*
S18. lzracunati duzinu luka parabole y = x
2
- 2x -1 izmedu tacaka
A ( - 1, 2) i B (2, -1).
91
Izracunati duZinu krive linije -J-; + .JY = 1.
*
820.
*
821.
822.
823.
Izracunati duZinu luka krive y = arcsin --- -J;;=- x
2
ad tacke
A (0,f(0» da tacke B (1,f(I)).
1 1
lzracunati duzinu luka krive x=4 y2 -:210 y izmedu pravih y = 1 i
y=e.
.". . e"+e-
x
Aka Je , duzlDa luka knve y = --2--- ad tacke A (0,1) da tacke
B (x,y) dakazati da je y2 - ,2 = 1.
4.9. Primena integrala oa izracunavanje povrSine rotacione povrSi
Primedba 1. Pavrsina pavrsi kaja nastaje rataeijam aka ase Ox
luka glatke krive y = f(x), izmedu tacaka Cije su apseise x = a i
x=b (a <b), izracunava se abraseem
b
(1) P
x
=2nfy-J1.+fi dx.
Primedba 2. Aka luk glatke krive rotira aka ase Oy, lmama
analogni obrazac
d
(2) P
y
= 21< f x-JT.+;;--;z dy.
,
Primenom odredenog integrala izvesti
paluprecnika R.
obrazac za povrsinu sfere
824. 1
0
lzracunati povrsinu povrsi koja nastaje rotacijom krive
b2x2+a2y2=a2b2 ako: a) ase Ox b) ase Oy.
2° Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za povrsinu:
a) amataca valjka; b) amataca kupe; c) amotaca zarubljene kupe.
825. Odrediti pavrsinu povrsi kaja nastaje rotacijom luka krive y=sin x,
ako ose Ox, na segmentu [0, n].
826. Izracunati povrsinu povrsi nastale rotaeijam luka krive y = tg x,
1t
aka ase Ox, nn segmentu [0, 4].
827. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam astroide
2 2 2
xii + y> = a
3
oko "se Oy.
00
828. Izracunati povrsinu povriii nastale t" k
krive fa aCIJom, 0 0 ase Ox, luka
829.
830.

*
832.
*
833.
834.

1 3
y=3
X
,od X= -2 do x=2.
povrsinu povrsi nastalc rotacijom, oko osc Ox, luka krivc:
a) r = 4 + x koji odseca prava x = 2; b) Y 1 = 4 _ x: -2 "X " 4.
Izracunati povrSllu povrsi koja nastaje rotacijom krive 4x2 + y2 = 4
oko ase Oy.
Odrediti povrsinu povrs"l' nastal t" k
. e ro aCIJom, 0 Dose Ox, petlje
krive 9y2 = x (3 _ x) 2.
Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam krive
1 r
y=6v x (12-x), oko x-ase, izmedu njenih nula.
Odrediti povrsinu parabola ida nastalog rotacijom ako ose Ox,
luka parabole y2 =2px, na segmentu [0, a]. ,
lzracunati pavriiinu pavrsi koja nastaje rotaeijom luka parabolc
y2 = 4x, ako ase Ox, na segmentu [0, 3].
a) Izracunati povrsinu torus a nastalog rotacijom kruznice
x
2
+(Y_2)2=1 oko ose Ox.
b) Izracunati pavrsinu elipsoida nastalog rotaeijom elipse
x2+4y2=4 oko ose Ox.
4.10. Primena integrala u prirodnim naukama
1. Put koji prede tacka pri neravnamernom kretanju po
sa promenlJlvom brzlDom V= f(t) 0, u intervalu [t" t,],
lzracunava se po fannulI:
"
(1 )
s= U(t) dt.
"
Primed .. ba 2. Rad ko;i vdi promenlJ'I'va '1 f()' "
J SI a x, pn premestllllju
matenJala tacke duz ose Ox, od X=a do x=b, odreduje se po
formu!i
b
(2)
A= ff(x) dx.
Primedba 3. Pri resavanju zadataka za izracunavanje rada sile
koristi se Hukov zakon
(3) F=kx.
gde je F - sila (u N), x - apsolutno udaljenje (u m) izazyano silom
F, a k - koeficijent proporcionalnosti (u N/m).
.36. Brzina kretanja tacke menja se po zakonu v=(3t
2
+2t-l)m/s.
Odrediti put preden za 10 sekundi od pocetka kretanja.
37. Brzina kretanja tacke je v=(6t
2
+4)m/s. Odrediti put koji prolazi
racka za 5 sekundi od poeetka kretanja .
.lS. Brzina kretanja tacke je ,,= (9t
2
- 8t) m/s. Izracunati predeni put u
toku 4 sekunde.
:3'), Tacka sc krccc brzinom v=(2t+& -2)m/s. Odrediti prcdeni put u
IOku 2 sckunde.
;4U. Tacka se krece brzinom v=(12t-3t
2
)m/s. Odrediti predeni put
tacke od pocetka kretanja pa do njegovog prestanka .
. 41. Tacka se krece brzinom v=(24t-6t
2
)m/s. Odrediti:
a) predeni put u toku prve 3. sekunde;
b) predeni put u toku 3. sekunde;
c) predeni put tacke od poeetka kretanja
pa do njegoyog prestanka.
:42. Dva tela polaze istovremeno iz jedne tacke, u istom smeru jedne
praye. Prvo telo' se krece brzinom v\ = (6t
2
+ 2t) mis, a drugo
brzinom V, =(4t + 5)m/s. Na kom rastojanju se tela nalaze, jedno
od drugog, kroz 5 sekundi?
Dva tela polaze istovremeoo iz jedne tacke, u istom smeru jedne
prave. Prvo telo se krece brzinom v\ = 3t
2
mis, a drugo brzinom
v2=(6t
2
-10) m/s. Na kom rastojanju se tela nalaze. jedno od
drugog, kroz 10 sekundi?
Telo je baeeno sa zemlje vertikalno uvis brzinom v=(39,2-9.8t) m/s.
Izracunati maksimalnu visinu koju postize telo.
Sabijanje x opruge proporcionalno je sili F. Odrediti rad sile F pri
sabijanju opruge na 0,04 m, ako je za sabijanje na 0,01 m
potrebna sila od ION.
*
846. Za sabii,anje spiralne opruge oa 0,05 m utrosen je rad 25 J.
Odredm rad kOJl Je potreban da se opruga oil "ije na 0,1 m.
*
847. Spiralna opru!la je na 0,02 ill, pod dejstvom sile od
60 N. Odredll! rad kOJl prDlzvodi sila pri rastezanju opruoe na
0,12 m. b
I
I
f

VGLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG 1*
DRUGOG REDA
5.1. Diferencijalne jednacine sa razdvojenim promenljivima
Primedba L U diferencijalnoj jednaCini
(1) y'=.f(x) 9 (x)
promenljive se mogu razdvojiti.
Primedba 2. Za resavanje difereneijalne jednaCine (1) potrcbno je
najpre razdvojiti promenljivc na sledeCi naein:
dy
(2) 9 (y) = .f(x) dx.
Primedba 3. Opste resenje diferencijalne jednaCine (1) dobija se
integracijom leve i desne strane jednaCine (2):
(3) f = ff(X) dx + C.
Odrediti opsti integral sledeeih difercncijalnih jednaCina (848-853):
848. a) x (l + y2) = yy';
849. a) dy=JY dx;
850. a) (1+y) dx=(x-l) dy;
851. a) y
2
dx+(x-2) dy=O;
852. a) (1 + y2) dx-'/-; dy=O;
dy 3dx
b)
b) xydx=(1+x2) dy.
b) (x
2
_ yxZ)dy+(yz +xy2)dx =0.
b) dy-x,/l=? dx=O.
b) y'tgx-y=a.
96
• Ova tema nije prcdviden:l pJanom i programom za gimnazije.
Odrediti partikll,,,m,, resenja koja zadovoljavaju date pocetne
uslove za sledeee diferencijalne jednacine (854-859):
854. ydy=xdx, ),=4 " •. X= -2.
1t
855. s tg t dt+ds=O, s=4 za t=}.
856. s'=3t
2
-2t, s=4 za t=2.
dy dx
857, -._._=---, y=4 za x=O.
x-I y-2
858. (l+x)ydx+(I-y)xdy=O, y=1 za x=l.
859.
dx . d n
2 ctgxsmy y, y=nzax=-3-'
cos xcosy
860. Odrediti zakon kretanja tela duz ose Ox koje poCinje iz tacke M
brzinom v:
a) M(4, 0). v=2t+ 3t
2
; b) M(O, 6), v=4t-6t
2

861. Odrediti jednaCinu krive elJl grafik saddi tacku M ako je dat
koeficijent pravca tangente:
a) M(2,-3), k=4x-3;
1
b) M(2,-I), k=
2y
862. Odrediti diferencijalnu jednacinu datog skupa krivih
x
In y=Ctg 2'
*
863. Odrediti diferencijalnn jednacinu datog skupa krivih
(1 + x
2
) (1 + y2) = Cy2.
Odrediti ortogonalne trajektorije skupa parabola y = ax
2
Dokazati da su ortogonalne trajektorije kruznice X
Z
+ y2 = 2ax
takode kruinice.
* 866. Dokazati da su ortogonalne trajektorije krivih y = ax" elipse .
97
8 6 7 ~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa krivih x
2
- y2 = a
2
.
* 868. Eksperimentalno je utvrdeno da je brzina raspadanja radioaktiv-
ne materije u svakom trenutku vremena proporcionalna poeetnoj
kolicini urana. U poeetnom trenutku vremena (t = 0) bilo je Ro
grama urana. Odrediti formulu za izracunavanje kolicine urana u
rna kom trenutku vremena t.
5.2. Homogene diferencijalne jednacine prvog reda
Primedba 1. JednaCina oblika
(I) f(x.y)dx =g(x,y) dy.
gde su f(x,y) i g(x,y) homo gene funkcije istih izloZilaca, naziva se
homogena diferencijalna jednacina prvog reda.
Primedba 2. JednaCina (I) se uvek moZe transformisati u oblik
(2) Y'='PG)'
Primedba 3. Homogena jednaCina, smenom y = ux. svodi se na
jednacinu koja razdvaja promenljive.
Odrediti opsti integral sledeeih diferencijalnih jednaCina (867-876):
869. a) (x+y) dx-xdy=O; b) x+y+(y-x)y'=O.
b) (x- y)+ xy' = O. 870. a) (x-y) tx+(x+y) dy=O;
871. a) (2.jxy-x) dy+ydx=O;
b) y,-,l'=tg i.
x x
872. a) (t-s) dt+tds=O; b) xy
2
dY=(X
3
+y3)dx.
873. a) xdy = (2x + y) dx; b) (x-2y) dy=(x-y) dx.
874. x(x+2y) dX+(X2- y2) dy=O.
875. (x
2
- 2y2) dx+ 2xydy= O.
98
Odrediti partikularna rcsenja sledecih diferencijalnih jednaCina
(877--880):
, 2x+ Y k . I
877. y =2:;;--:-' a 0 Je y,=O za X= .
, xy+ y2 k' 1 I
878. Y = --2 --- ,a 0 Je y = za x = .
x
879. (Y+P-+yz) dx-xdy=O, ako je y=O za x= 1.
880. y' =}' In ,l' , ako je y = 1 za x = 1.
x x
881.
882.
883.
884.
885.
88G.
5.3. Linearna diferencijalna jednacina
Primedba 1. Jednacina oblika
(I) y'+yp(x)+q(x)=O,
gde su p (x) i q (x) funkcije argumenta x, naziva se linearna
diferencijalna jednaCina prvog reda.
Primedba 2. Ako se u jednaCini (1) uvede smena y=uv (u i v
funkcije promenljive x) dalazi so do apstcg resenja difercneijalne
jednacine (I) u obliku
(2) y=eJpdX(C-SqeJpdXdx).
Odrediti opste integrale datih diferencijalnih jednaCina (881-890):
a) y'-2y-3=0; b) Y=y+1.
a) xy'-x
2
+2y=0; b) y'+xy=x.
' 2y ( 3
Y ----- x+l) =0.
x+1
2xy 4x
y'+-------=O.
l-x
2
l-x
2
y'-y etg x- sin x=O.
s' cas t+s sin t-I=O.
99
* ,1+2x 1+2x
887. y -;'-:;:-:;:2 y= x+xz .
*
888. y' + 2xy= 2x e-
x
' .
* 889. y' -2xy=(x-x
3
) eX'.
*
890. y'+ycm x=O,5 sin2x.
Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene po-
cetne uslove u sledecim zadacima (891-896):
, 1
891. y' + Y tgx=-- ako je y= I za x=O,
cosx
893. y,_3
Y
=x
3
e< akojey=ezax=l,
x
894. akojey=lzax=2_
895. y' coszx=tgx-y ako je y=O za x=O.
,3 2 k - 1
896. y +- y=-2 a oJe y=1 za x= .
x x_
5.4, Nepotpune diferencijalne jednaCine drugog reda
Primedba 1. lednaCina koja sadrZi drugi izvod iii diferencijal
drugog reda naziva se diferencijalna jednaCina drugog reda,
Primedba 2. Naiiednostavnija diferencijalna jednacina drugog re-
da ima oblik
y" =/(x),
a njeno opste resenje se odreduje dvostrukom integracijom.
897. Odrediti opste rescnje jednacine
y" = 1-2x.
100
898. Odrediti opsti integral jednacine:
a) y"=O; b) y"=4; c) y" =cos x,
Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene po-
cetne uslove (899-904):
899. y"=5 aka je y=5 za x=2 i y=l1 za x=4,
900. y"=x akojey=Ozax=liy=2zax=2.
d's • d,
901. --=12t
dt
Z
dt'
dze dO
Z k ' eo'
902. dmz=m a a Je = 1 dm =12 za m=O,
903. y"=2y' ako je y=I,5 i y'=1 za x=l.
904. y"= -12x
z
+8, ako je y=O za x=O i y=1 za x=2.
Ispitati preeizno promene i konstruisati graflk: partikularnog resenja
(905-907):
905. y"=12xz-4 ako je y=O za x=O i y=8 za x=2.
906. y"=12xz-8 ako je y=3 za x=O i y=O za x=1.
907. y"= -12x
2
+4 ako je y=3 za x=O i y=4 za X= 1.
Ispitati promene i skicirati graflk: partikularnog resenja,
908. Odrediti opsti integral jednacine
y" +aZy=O,
Odrediti opsti integral jednacine (909-916):
909. a) y"+4y=0; b) y"+9y=O,
910. a) y"+5y=0; b) y"-9y'=0.
911. a) y"+3y'=O; b) y"-y'=O.
*
912. a) y"-9y=O; b) y"+16y=O; c) y"-y=O.
*
913. a) y"-6y'+9y=0; b) y"-3y'+2y=0,
b) y"+4y'+7y=0,
*
914. a) y"-2y'+5y=0;
*
915. a) y"-6y'+13y=0; b) y"-y'-6y=0.
*
916. a) y"-4y'+3y=0; b) y"-2y'+2y=0.
102
VIGLAVA
6. KOMBINATORIKA
6.1. Varijacije
Varijacije bez ponavljanja
Primedha 1. Neka je dat skup E={a
"
a
2
, a
3
, ... ,a
n
} od n eleme-
nata.
Definicija 1. Varijacije bez ponavljanja klase k od n (n?- k)
elemenata skupa E su uredene k-atorke sastavljene iz razlicitih
elemenata skupa E. Ekvivalentna definicija ovoj je:
Definicija 2. Varijacije klase k od n elemenata (n ?-k) a" a
2
, a
3
, .. .,
an su sva biunivoka preslikavanja skupa E,={1, 2, 3, ... , k} u
skup E={a
"
a
2
, a
3
, ... ,a
n
}.
Slav 1. Broj varijacija od n elemenata klase k (k";; n) iznosi
(1) V. =n(n-1)(n-2) ... (n-k+1)=-( ~ - " .
n-k).
Varijacije sa ponavljanjem
Primedba 2. Posmatrajmo sad a n razlicitib elemenata a" a
2
,
a
3
, ••. , an i pretpostavimo da je svaki od njih u dovoljnom broju.
Definicija 3. Varijacije sa ponavljanjem klase k, od n elemenata
(n?-k) a" a
2
, a
3
, ... , an su uredene k-atorke sastavljene od eleme-
nata skupa {a
1
, a
2
• a
3
, ... ,a
n
}.
Slav 2. Broj varijacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata dat
je formulom:
(2) V k=n'
917. Dat je skup A={1, 2,3, 4}. Formirati sve varijacije druge i treee
klase bez ponavljanja od elemenata skupa A i izracunati njihov
broj.
918. KoEk0 se razlicitih eetvorocifrenib brojeva moZe formirati od 10
cifara a cia se cifre ne ponavljaju?
919. Datje skup E={1, 2, 3, ... , n}. Prikazati sve varijacije druge klase
sknpa E grafom.
920. Dat je skup E={l, 2, 3, 4}. Formirati sve dvocifrenc brojeve ad
elemenata datog skupa i odrediti njihov broj.
921. Na koliko razliCitib nacina se mogu izabrati cetiri osobe na cetiri
razlicite funkcije (duznosti) od devet kandidata'l
922. Odeljenje jednog razreda broji 35 ucenika. Oni su medusobno
razmenili fotografije. Koliko je ukupno podeljeno fotografija?
923. Koliko se brojeva izmedu 3000 i 6000 moze formirati od cifara 0,
1, 2, ... 7, ako se nijedna cifra ne moze ponoviti u jednom broju?
924. Izracunati VI + V ~ + V ~ + n.
925. Od koliko razliCitih elemenata mozemo formirati 210 varijacija
druge klase?
926. Koliko se brojeva moze formirati pomocu elemenata skupa M,
koji cine svi prosti cinioci broja 2310, ako trazeni brojevi sadrie
po dva razliCita prosta Cinioca'l
927. Koliko se brojeva moze napisuti pomocu elemenata skupa M,
koji Cine prosti cinioci broja 3570, ako trazeni brojevi sadde po
tri prosta cini?ca?
928. Odrediti broj reCi, od 5 slova, koje se mogu napisati pomocu
azbuke od 30 slova, bez obzira da Ii se u reCima ponavljaju sva
slova i da Ii se dobijaju reCi bez znaeenja.
929. Koliko se petocifrenih brojeva moze obrazovati od cifara 0, 1, 3,
5, 7, 9, ako se 0 ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem mestu i
ako se nijedna cifra ne ponavlja?
930. Dat je skup A= {3, 4, 5, 6, 7}. Odrediti broj trocifrenib brojeva
koji se mogu obrazovati od elemenata skupa A.
103
*
931.
*
932.
933.
934.
935.
936.
Dat je skup E = {O, 1, 2, 3, 4, 5}. Odrediti sve razliCite prirodne
brojeve vece od 1000, koji se mogu formirati od elemenata skupa E,
tako da cifre bud u razlicite.
Odrediti broj razliCitih prirodnih brojeva, manjih od 100 000 koji
se mogu formirati od cifara 0, 1,2, 3,4, 5.
. . 5 db'
Broj varijacija od n elemenata treee klase Jednak Je 12 0 roJa
varijacija treee klase od n + 2 elemenata. Odrediti broj elemenata.
Resiti jednaCine (934-936):
a) n=380;
b)
a)
b)

a) Vi : = 1 : 3 ; b) 7Vj=6· V'3+
1

937. Ako je broj varijacija eetvrte klase bez ponavljanja od x elemena-
ta 1680, odrediti broj elemenata x.
938. Broj varijacija eetvrte klase sa ponavljanjem od x elemenata
iznosi 50625. Odrediti broj elemenata x.
939.
940.
941.
942.
943.
Broj elemenata odnosi se prema broju varijacija 3. klase bez
ponavljanja kao 1: 20. Odrediti broj elemenata.
Broj varijacija treee klase sa ponavljanjem od x elemenata je
za 408 od broja varijacija trece klase bez ponavlJanJa od lstOg
broja elemenata. Odrediti broj elemenata x.
Koliko se Morzeovih znakova moze formirati iz oba osnovna
znaka . i - , ako se jedan znak sastoji najvise od pet elementar-
nih znakova?
Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta. Koliko razliCito
popunjenih kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka?
Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta:
a) koliko kolona tiketa treba popuniti ako se »Znaju« rezultati
pet susreta da bi imali 12 tacnih pogGdaka;
b) koliko kolona treba popuniti ako se »zna« da 7 susreta neee
biti nereseno ,da bismo irnali 12 pogodaka?
944. Dokazati da je v"n_l = v"n = n!
945. Odrediti broj razlicitih sestocifrenih brojeva koji se mogu formira-
ti od elemenata skupa E = 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, tako da se cifre ne
ponavljaju a da krajnje cifre budu pame.
946. Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva moze sastaviti od eleme-
nata skupa E={I, 2,3,4,5,6, 7}, tako da se cifre ne ponavljaju i
da je zbir krajnjih cifara paran broj?
6.2. PerlIDltacije
Permutacije bez ponavijanja
Definicija 1. Permutacije od n elemenata su varijacije klase n od n
elemenata.
Definicija 2. Permutacije su biunivoka preslikavanja skupa E u
samog sebe.
Stav 1. Broj permutacija od n
(1) P(n)=n(n-l) (n-2) ... 3. 2. l=n!
Permutacije sa ponavljanjem
Primedba 1. Neka je dat skup od n elemenata, od kojih irna: kl
jednakih jedne vrste, k, jednakih druge vrste itd; k
m
jednakih
m-te vrste; pri remu je i kl +k2 + .. _ n.
Definicija 3. Svaki lineami raspored koji se sastoji od svih eleme-
nata zove se permutacija sa ponavljanjem.
Stav 2. Broj razlicitih permutacija sa ponavljanjem od n elemena-
ta, gde je kl medusobno jednakih, k2 medusobno jednakih, ... , k
m
medusobno jednakih, jednak je
n
l
P (n)=-----..:.---·--
k,. k,'" krn k 1 k 1 k I'
1" 2···· m'
947. Na koliko razlicitih nacina mogu da sednu eetiri osobe ako su
postavljene cetiri stolice?
948. Koliko razliCitih petocifrenih brojeva se moze napisati pomoeu
cifara 0, 2, 4, 5, 7 aka se cifre ne ponavljaju?
949. Formirati sve permutacije bez ponavljanja od elemenata skupa
A = {a. b. c. d}. a zatim resenje prikazati grafom.
950. Obrazovati sve permutacije skupa E={I. 2. 3}, a zatim ih prika-
zati kao preslikavanje skupa E u samog sebe.
951. Oat je skup E= {I. 2.3 ..... 8}. Koliko permutacija. koje se mogu
obrazovati od elemenata skupa E poCinje:
952.
a) sa 5; b) sa 123; c) sa 8642?
Oat je skup E={l. 2. 3 ..... 8}. U koliko Sil permutacija. koje se
mogu formirati od elemenata skupa E. elemenata 2, 4, 5. 6, jedan
pored drugog, ito:
a) u datom poretku; b) u proizvoljnom poretku?
953. Oat je skup S= {I. 2. 3. 4. 5. 6}:
a) koliko se razliCitih sestocifrenih prirodnih brojeva manjih
od 600 000 moze obrazovati od demenata skupa S. tako da se u
njima cifre ne ponavljaju;
b) koliko ima neparnih brojeva odredenih u zadatku pod a)?
954. Koliko iroa petocifrenih prirodnih brojeva Ciji je zbir cifara jed-
nak 5?
955. Oat je skup S={O, 1,2.3. 4}:
a) koliko se razliCitih petocifrenih prirodnih brojeva moze
formirati od elemenata skupa S. tako da se u njima cifre ne
ponavljaju; .
b) koliko ima parnih brojeva odredenih u zadatku pod a)?
956. Oatje skup S={O. 1.2.3.4.5):
a) odrediti broj razlicitih sestocifrenih prirodnih brojeva koji
se mogu formirati od clemen at a skupa S;
b) odrediti broj parnih prirodnih brojeva odredenih u zadat-
ku pod a)?
957. Oatje skup E={O. 1. 2.3.4. 5}. Koliko se razliCitih petocifrenih
brojeva, deljivih sa 6, moze formirati od elemenata skupa E?
958. Odrediti broj razliCitih petocifrenih brojeva koji se mogu formirati
od cifara 0, 1,2,3.4 i 5, i koji su deljivi sa 15, a da se cifre u njima
ne ponavljaju.
106
959. Odrediti vrednost izraza:
a) 8!+9!;
960. U prostiti izraze:
961.
a) J._,.!.,.
n! (n+l)!'
b)
102 !
100! '
6!-5!
c) 120'
Ookazati sledeee identitete:
(m + 3)!
a) m! (m+l)(m+2)(m+3);
n!
b) (n-k)! n{n-l)(n-2) ... {n-k+l)
(n>k) .
Skratiti razlomke (962-963):
962. a)
0.::::.2),!
(n-4)!
963. a) (n..::::3)!
n1
Resiti jednaCine (964-965):
964. a) (n + 2)! 72;
n!
965. a ).53.>:)!.
(2x-3)!
20x!
(x-2) !
n!
b)
(n-2)! .
b) (n "..1l.l
(n-3)!'
b) £':.+:.D! = 30
(n-l)! .
b) 1'. .I2y
(y-4)! (y-2)!'
Resiti nejednacine u skupu prirodnih brojeva (966-967):
966. a)
967. a)
(n-l)!
(n_3)!<72;
(y + 2)!
(y+ 1)(y+2) <100;
(2x-l)!
b)
(m - 2)(m·· 3)
b) >0.00002.
968.
Koliko elemenata sadrzi
njegovih elemenata:
a) nije veei od 1000 .
,
skup kada broj svih permutacija od
b) nije manji od 500 ?
107
969. Koja je po redu permutacija 3421 od osnovne 1234?
970. Koja je po redu permutacija 7345612 od osnovne 12345617
971. Koja je po redu permutacija beograd u leksikografskom poretku,
nacinjena ad elemenata a, b, d, g, e, 0, r?
972. Odrediti indeks permutacije radin koja je napisana od osnovne
drina.
973. Formirati 68-u permutaciju skupa koji se sastoji od elemenata
a, i, 1, ill, n, aka se za osnovnu permutaciju uzme ailmn.
974. Kako glasi 119. permutacija od osnovne permutacije ehpsu.
975. Formirati sve razliCite permutacije od elemenata abbc.
976. Odrediti broj permutacija od elemenata a, a, a, b, b, c.
977. Koliko inaa sedmocifrenih brojeva obrazovanih od cifara 0, 0, 0, 0,
1, 2, 3, ne uzimajuci u obzir, razume se, one koji poCinju nulom (iii
nulama)?
978. Koliko permutacija ad elemenata a, a, a, a, a, b, b, b, c poCinje:
a) sa a; b) sa b; c) sa c?
979. Koliko permutacija od elemenata 1, 2, 2, 2, 3, 3, 3, 3, 4, 4, 4,
poCinje: a) sa 22; b) sa 313; c) sa 1234?
*
980. Odrediti indeks permutacije matematika medu leksikografski ura-
denim permutacijama skupa koji se sastoji ad elemenata a, a, a, e,
i, k, ill, ill, t, t.
* 981. Formirati 58293. permutaciju medu leksikografski uradenim per-
mutacijama poectne permutacije vdeeemors.
982. Odrediti broj permutacija koje se mogu formirati od svih einilaca
proizvoda as. b
3
.
983. Na koliko se razliCitih nueina moze prikazati a
3
b
2
c
3
kao proizvod
od os am Cinilaca a, a, a, b, b, c, c, c? Kako glasi 30. raspored?
984. Formirati 232. permutaciju medu leksikografski urudenim permu-
tacijama ako je osnovna aaaiikm.
108
985. Odrediti indeks permutacije carin arnica medu leksikografski ura-
denim permutacijama kojc se sastoje ad elemenata a, a, a, ~ i, n, n,
r, r, C, c.
986. Broj permutacija od n elemenata odnosi se prema broju permuta-
cija od n + 2 elemenata kao 0,1:3. Odrediti n.
987. Broj permutacija od n + 2 elemenata je 56 puta veGi od broja
permutacija od n elemenata. Odrediti Il.
*
988. Dokazati da je
1!.1 + 21.2 + 31.3 + ... + nLn = (n + I)! - 1, gde je n ma koji prirodan
broj.
6.3. Kombioacije
Kombinacije bez ponavljanja
Definicija 1. Kombinacije klase k od n (n ~ k) elemena!a su one
varijacije klase k od tih elemenata za koje se smatm da su jednake
ako su sastavljene od istih elemenata.
Umesto definicije 1 moze se uzeti njoj ekvivalentna:
Defioicija 2. Kombinacija klase k od n (n ~ k ) elemenata skupa E
je svaki njegov podskup koji se sastoji od k i sarno k elemenata.
Stav 1. Broj kombinacija klase k od n (n ~ k) elemenata je
(1)
(
n) nl
C;:= k =kl(n=-kJ!
Kombinacije sa ponavljanjem
Defioicija 3. Kombinacija k-te klase od n elemenata, kod kojih se
jedan element moze do f..:m puta ponavljati, nazivaju se kombina-
cije sa ponavljanjem k-te klase od n elemenata.
Stav 2. Broj kombinacija sa ponavljanjem od n eleillenata klase k je
(2) C"-
- (n+k-l)
k - k .
1 no
989. Datje skup A={aJ' a,. a3, Q,. as}. Formirati sve troelane pocsku.
pove skupa A.
990. Koliko se razliCitih grupa po 4 ueenika moze izabrati od 12
kvalifIkovanih ueenika koji ce reprezentovati skolu na takmice-
nju?
991. Na jednom sahovskom turniru ueestvuje petnaest sahista. Svaki
treba da odigra partiju sa svakim. Koliko Co biti odigrano partija
na turniru?
992. Koliko nastaje trouglova konstrukcijom svih dijagonala konvek-
snog dvanaestougla ako im se temena poklapaju sa temenima
dvanaestougla?
993. Odrediti broj dijagonala:
a) konveksnog petougla;
b) konveksnog dvanaestougla;
c) konveksnog dvadesetougla;
d) konveksnog n·tougla.
994. Dokazati taenost jednakosti:
a) C3+Cf+Cf+ChC2+CE+Cg=2
6
;
b) CJ+cl+Cl+Cj=cJ+C;+Cl+C:j.
995. U skupu od 12 taeaka postoji tacno 6 eetvorki komplanarnih
tacaka. Koliko razliCitih ravni odreduje ovih 12 tacaka?
996. U odeljenju iroa 16 devojeica i 20 dei':aka. Za odeljensku zaje l1CU
treba izabrati eetiri ucenika od kojih je bar jedna devojcic . Na
koliko naCina se moze naciniti izbor?
997. Dat je skup A= {aJ. a,. a3. a,. as. a,}. Odrediti sve podskupove
skupa A koji:
a) ne sadrze clemente Q4, as, i Q6;
b) ne sadrze elemente as i a6;
c) ne sadrie elemenat a
6
;
d) sadrie sve elemente skupa A.
998. Odrediti broj svih podskupova skupa koji ima n elemenata.
110
999. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna trojka nije
kolinearna. Odrediti broj svih pravih koje su odredene datim
taekama.
1000. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna eetvorka ne
pripada istoj krufuici i nijedna trojka nije kolinearna. Odrediti
broj krufuica koje su odredene datim taekama.
1001. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika, sekretara i tri
elana predsednistva. Na koliko naeina se moze obaviti ovaj izbor?
1002. Za delegaciju skole treba izabrati, od 10 ucenika koji govore ruski
i 15 koji govore engleski jezik, pet ueenika od kojih bar jedan
govori ruski. Na koliko naeina se moze obaviti izbor?
1003. Na jednom sahovskom tumiru odigrano je 210 partija. Odrediti
broj ucesnika ako se rna da je svaki ueesnik odigrao partiju sa
svakiro.
1004. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na koliko
naeina se moze od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da
igraju bar 2 beka i bar jed an centar?
Resiti jednaeine (1005-10 11) :
1005. a) 5Cj=Q+2;
1006. +2q-l =7(n-l).
1007. 23V4'=24
1008. a)
1009.
1010.
b) P (x + 2) = 210 . T'<x_-.' P (3).
1 1 1
1011. Cx=Cx+Cx.
, 6 5
1012. Resiti sistem jednacina:
a) Ci=66 " C:=C;+2;
c) V2
m
=20 A C'k=C!:'+l;
+ + 1023.
b) Cl=1820 " C:=C:+4 ;
d)
= 126 " P(k+ 1)=720.
*
1013. ReS;t; u skupu prirodnih brojeva nejednaCine:
a) C
3
; b) C
2
'>C
2
'.
7 5,
111
1014. Za koje je vrednosti n i k tacna konjunkcija
(V::v,.n_
1
=10:1) 1\ (q: C:_ 1 =5:3)?
1015. Kako glasi 197. kombinacija 5. klase od prvih 12 slova abecede
uzimajuci te kombinacije u leksikografskom poretku?
1016. Koji indeks u leksikografskom poretku ima kombinacija moos
medu kombinacijama 4. klase od elemenata ill, ll, 0) p, q, r, s?
1017. Broj kombinacija druge klase od X elemenata sa ponavljanjem
iznosi 276. Odrediti broj elemcnata x.
1018. Broj kombinacija trece klase bez ponavljallja od X elemellata
odnosi se prema broju kombinacija trece klase od istog broja
elemenata sa ponavljanjem kao 7: 15. Odrediti broj elemenata.
1019. Broj kombinacija cetvrte klase bez ponavljanja od n elemenata je
70. Odrediti n.
1020. Ako je q = C
'2
izracllnati c".
Odrediti n i k ako je (1021-1024):
1021. Vk=24 /\ q=4.
1022. /\ CZ=10.
1023. P(k)=24 /\ Ck=15.
1024. y""=120 /\ P(k)=6.
Dokazati da za ma koji prirodni broj n i prirodni broj k (k
vazi (1025-1029):
(
n) ( n ) (n -+ 1)
1026. k -+ k-l = k .
11?
1028. cn-2-+cn-2.L2cn··2=cn
k k-2 r- k-l k'
* 1029 C
n
+
2
-+2cn+2 -t. C
n
+> = C
n
+
4
• m+l m+2 m+3 m+3 •
bca6uua:i '") i k ako je (1030--1033):
* n+1. n , rn ..
1030. C
k

1031. cr:+
2
: crt?: crti=O,6: 1: 1.
1032. crt t: cr+ 1 : t = 5: 5: 3.
6.4. BiRomni obrazac
Stav 1. Za svaki prirodan broj " vaZi formula
(1) an-+G) r ' b+(;) r
2
b
2
+ . ..
. .. +G)rkb
k
+ ... -+(:)b
n
.
Opsti clan u razvijenom obliku binoma (a+b)n datje formulom
(2) T. =(")an-kb
k
k+ 1 k .
1034. Metodom matematiCke indllkcije dokazati formulu (1).
Primeniti binomnu formulu na sledece binome (1035-1037):
1035. a) (3+2x)'; b) (2x+ 5)4.
1036. a)

b) (x
2
+X-3)4.
1037. a) (1 + i)3 -(1 + i)'; b)
(eX-e-
X
)'.
1038. Koristeci binomni obrazac izracunati sa tacnoscu na pet decimal-
nib mesta: '
a) 0,98
6
; b) 2,1
6
; c) 1,005
6
.
113
1039. Odrediti peti clan u razvijenom obliku binoma
1 2
(X2+X3)'2.
H140. Odrediti clan koji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma
(X+X-2)'2.
1 1
h II. U razvi' 'nom obliku binoma (x3 +X2)" odrediti clan koji posle
sredivauja sadrZi x sa izloZiocem pet.
IY ,kOji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma
tl643"Odrediti srednji clan u razvijenom obliku binoma

1044. Odrediti trinaesti clan u razvijenom obliku binoma (9X - )3;')"'
aka je binomni koeficijent treceg clana jednak 105.
./i()45: U razvijenom obliku binoma

trinaestog Glana su jednaki.
Odrediti clan koji ne saddi x.
(X2 koeficijenti eetvrtog
prvog, drugog i treeeg u obliku
binoma (X2 +;:) Jednak Je 46. Odred!U clan kOJ! ne sadrZl x.
;ro4'7. U razvijenom obliku binoma
L (4
3
..j;;)"
114
x x +-
X2
binomni koefic!jenti petog i desetog Clana su jednaki. Odrediti
Clan koji ne sadrii x.
clan u razvijenom obliku iznosi 56a
s
,s.
1049. Zbir binomnib koeficijenata drugog i treCeg clana u razvijenom
obliku binoma
3 2
(X- 2 +X3 )"
jednak je 136, Odrediti clan koji sadrii x',s ,
1050. Binomni koeficijent treceg clana u razvijenom obliku binoma
(x.Jx +x-
s
)"
jednak je 78. Odrediti clan koji ne sadrii x.
1051. Dokazati da je:
lost Ako je u razvijenom obliku binoma (x + y)" drugi clan jednak 240,
treci 720, a cetvrti 1080, odrediti x, yin.
Polazeci ad jednakosti (1 +x)"= Co + C, x+ C
2
X
2
+ ... + C"x",
odrediti zbirove (1053-1060):
*
1053. C, +2C
2
+3C
3
+
+nC" '
*
1054. C
O
+2C, +3C
2
+
+(n+ l)C".
*
1055. C
2
+2C
3
+3C
4
+
+(n-l)C" '
*
1056. Co+3C! +5C
2
+7C
3
+ ... +(2n+l)C" ,
*
1057. 3C
,
+7C
2
+11C
3
+ ... +(4n-l)C".
C,+ ... +. C"
1 2 3 n+l
CO-2C, +3C
2
-4C
3
+ ... +(-I)"(n+l)C".
+ (-1)" . ..5:", ..
11+1
115
1061. Ako je zbir binomnih koeficijenata na neparnirn mestima u binomu
(a ;fi- ;a3)"
jednak 2048, odrediti Clan koji sadrii a
3

1062. lzloiliac jednog binoma je za 3 veei od izloiioca drugog. Odrediti
ove izloiioce ako je zbir binomnih koeflcijenata oba razvijena
binoma, po binomnoj formuli, 144.
1063. Odrediti x u izrazu {;y2 ako je odnos sedmog clana od
\ .y3
pocetka prema sedmom clanu od kraja 1: 6 .
1064. Tree; clan u razvijenom obliku binoma (x+x1o,X)' jednak je
1 000 000. Odrediti x.
1065. Cetvrti clan u razvijenom obliku binoma (;;:)10,;+1 + y
jednak je 200. Odrediti x.
1066. Dat je binom i:=)".
y2
x
-
1
a) Odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja
tri clana 22.
b) Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeeg i petog clana
datog binoma jednak 135.
1067. Sesti Clan u razvijenom.. obliku binoma
//
,
jednak je 5600. Odrediti x.
1068/Koeficijenti petog, sestog i sedmog clana binoma (1 + x)" obrazuju
. aritmeticku progresiju. Odrediti izloiliac n.
1069. Dat je bin om (;;: + ___ 1 -)"
2$:
a) Odrediti n tako da prva tri koeficijenta u razvijenom obliku
datog binoma obrazuju aritmeticki niz.
b) ;1:a nadene yrednosti n odred iti sye racionalne clanaye u
razvIJenom obliku datog binoma.
/
107·({Cetvrti Clan u razvijenom obliku binoma
/"
1
(IC log,ix + lO-jogx l'
jednak je 3 500 000. Odrediti x.
f07.t. Koeficijenti petog i tre6eg clana, u razvijenom obliku hinoma
"--../ ( 1 )"
..;;; + p ,odnose se kao 7 : 2,Odrediti clan koji sadrii x.
1072. Koeficijenti cetvrtog i sestog clana u razvijenom obliku binoma
G+"/;)"
odnose se kao 5: 18. Odrediti Clan koji ne zavisi ad z.
koeficijenata d/Llgog i treeeg clana u razyijenom obliku
( ,/1)"
bmoma + jednak je 28. Odrediti clan koji sadrii a'.
".""",
"1074.Razlika binomnih koeficijenata treeeg i drugog Clana u razvije-
'. nom obliku binorna

jednaka je 5. Odrediti clan koji sadrli a
2

*
1075. Odrediti koeficijent uz x
B
u razvijenom obliku stepena
(1 +X
2
_X
3
)9 .
*
1076. Odrediti koeficijent uz x
7
u razvijenom obliku stepena
(x
2
_x+ 1)7.
1077. Odrediti racionalne clanove u razvijenom obliku binoma:
a) (;;: -42 r b) (.,/i +./3)'"; c) (
1

1078. Odrediti sve racionalne clanoye u razvijenom obliku binoma
(V +.rxyo.
117
Koliko racionalnih clanova ima u razvijenom obliku stepena
.J2 +,;/3 ?
( )
'00
Odrediti sve racionalne "lanove u razvijenom obliku binoma
(
1 )'2
.,/x +<h .
bin om 'X)
a) Odrediti n tako da binomni koefieijenti drugog, treceg i
cetvrtog clana u razvijenom obliku binoma budu prvi, treCi i peti
clan aritmeticke progresije.
b) Odrediti x tako da je sesti clan u razvoju jednak 21.
1082.** Izracunati k-ti clan u razvijenoq1 obliku binoma (J3 +.J2)" ako je
T.+2: T.+1 : T.=28: 8,/6: 9.
U razvijenom obliku binoma (,er,: + razlika uzastopnih
elanova 7J. + 1 i T. je 30.
Izracunau x, aka se zna da stepcn sa osnovom x u clanu 1 ima
dva puta manji izlozilac nego stepen sa istom osnovom x u
elanu T..
1084. Na zeleznieku stanieu treba da sligne iz istog pravca n ljudi. Na
koliko mogucih naeina, s obzirom na vreme dolaska, mogu da
stignu na stanicu?
1085. Izraeunati zbir kvadrata koeficijenata u razvijenom obliku Njut-
novog binoma.
*
1086. Ako su a
"
a
2
, a" a
4
uzastopni koeficijenti nekog binoma,
dokazati da je
a
l
+ .. =
a
1
+a
2
Q3+ a4 Qz+a
3
Prirnenom binomne forrnule odrediti ostatak deljenja broja 43
'
7
sa 6.
Elementi PaskaIoyog trougla
118
1
1
1
1
1
1
1
2 1
331
464
5 10 10
1
5 1
irnaju osobinu da je razlika kvadrata rna koja dva uzastopna
broja koji pripadaju trceoj hipotenuzi (elementi odstampani polu-
erno) kub jednog prirodnog broja. Dokazati.
*
1089. Dokazati da je broj 11
'0
-1 deljiy sa 100.
*
1090. Dokazati da je broj 23" -1 deljiv sa 22 (n EN) .
*
1091. Dokazati da za svaki prirodan broj n van nejednakost
G)+(;) + ... + < 2".
* .
1092. Dokazatl da za syaki prirodan brr,; n vazi jednakost
(
2n) (2n \ (2n) (2n) (2n) (2n)
a + 2 ) + ... + 2n = 1 + 3 + ... + 2n-l .
119
120
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. VerovatnoCa
Primedba 1. Neka Je S polje dogadaja vezano za posmatrani
eksperiment.
Definicija 2. Verovatnoea je funkcija P, definisana na polju doga-
daja S, koja zadovoljava aksiome:
Aksioma 1. VA E S van 0 P(A) 1.
Aksioma 2. Verovatnoca pouzdanog dogadaja je jednaka 1, tj.
P(Q) = 1 (Q je prostor elementarnih dogadaja).
Aksioma 3. Ako je A, BES i tada je
(1) P(A+B)=P(A)+P(B).
Primedba 2. Aksioma 3 maze se prosiriti na n nezavisnih dogada-
ja: AI> A
z
, ... , An> tj.
(2) P(Ad Az + ... + A")=P(AI )+ P(Az)+· .. + P(A").
Primedha 3. Verovatnoca proizvoda dva nezavisna dogadaja Ai B
jednaka je proizvodu njihovih verovatno6a, tj.
(3) P(AB)=P(A)·P(B).
Primedha 4. Verovatnoca proizvoda dva zavisna dogadaja A i B
jednaka je proizvodu bezuslovne verovatnoce prvog i uslovne
verovatnoce drugog, pod uslovom da se prvi dogadaj realizovao:
(4) P(AB)=P(A)' P A(B)=P(B)' PH(A).
Primedha 5. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI> H" ... , H",
koji se medu scbom iskljucuju i Cine potpun sistem dogadaja.
Pretpostavimo da se dogadaj A moze realizovati istovremeno sa
jednim od dogadaja HI, Hz, ... , H". Tada je:
(5) P(A)= P(Hd' PH (A)+ P(H,)· PH (A) + ... + P(H")' PEl (A).
I , "
Obrazac (5) se naziva formula lotalne verovalnoce.
Primedba 6. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI, H" .... II" koji
Cine potpun sistem dogadaja i medu sobom se iskljucuju. Verovat-
noca realizacije jednog ad dogadaja III, II" ... II", ako znamo da
se realizovao dogadaj A, data je obrascem:
Plf(A)P(II,)
P A(II,)= Pill I )'P H""(A'C")-+-=PCC'(II=,) (A) +- .. -. (Al'
, z "
(6)
Ova formula se zove Bajesova formula.
Primedha 7. Za slucajnu promenljivu x poznate su sve njcne
vrednosti XI, X2, ••• , X
n
• koje ana maze da uzme i sve verovatnoce
Pi> Pl> ... , Pn sa kojima uzima te vrednosti, sto se sematski
prikazuje:
(7) X=(XI x, x"); (PI+P,+" .+p"=I)
PI p, p"
i naziva se zakon raspodele verovatnoce.
Primedha 8. Ako je X diskretna slucajna promenljiva Cija je
raspodela data u obliku (7), onda je matematicko ocekivanje dato
obrascem: .
"
(8) M(X)=x,p,+xzP,+" .+x"p"= I x,p,.
i= 1
Primedha 9. Ako je data raspodela (7) slucajne promenljive X,
tada se njena disperzija D(X) odreduje formulom:
D(X)=(x, _M(X»2pI +(x,-M(X»Zp,+ . .. +(x"-M(X))'p".
1093, Baci se dinar jedanpul. Odrediti prost or elementarnih dogadaja.
1094. Ogled se sastoji od jednostrukog bacanja kocke. Odrediti prostor
elementarnih dogadaja ovog ogleda.
1095. U kutiji se nalazi 5 kuglica, od kojih su 2 bele (kl> k,), 2 crvene (k3'
k
4
) i 1 zuta (k,). Izvlace se odjednom tri kuglice. Odrediti:
a) broj mogucih ishoda;
b) broj ishoda da se izvuku tri kuglice razliCitih boja,
c) broj ishoda da se izvuku lri kuglice od kojih su dYe crvene.
171
1096. Ogled se sastoji u bacanju dye kocke. Odrediti:
a) skup elementaruih dogadaja, ..' . .. .
b) skup A dogadaja da se na goruJoJ stram ove kocke pOJavl 1St!
broj tacaka; . .,. ,
c) skup B dogadaja da se na gorujoJ stram pOJavl 7 tacaka.
1097. Bacaju se dYe kocke odjednom. Neka je A do¥adaj da
pokafu brojeve <:iji je. zbir 8 i B dogadaJ da pokazu broJeve ClJI Je
prOlzvod 12. Odredlt! dogadaJ!"
a) AUB; b) AnB; c)A.
1098. Ako se eksperiment sastoji od bacanja kocke za igru i ako je dQ.-
gadaj A pojava paruog broja tacaka, odrediti suprotan dogadaj A.
1099. Ako je A proizvoljan dogadaj, tada je:
a) A!il=!il; b) AA=A; c) AQ=A;
d) AA
Dokazati.
1100. Ako je A proizvoljan dogadaj, tada je:
a) b) A+A=A; c) A+A =Q;
d) A+Q=Q.
Dokazati.
1101. Ako su A, B i C proizvoljni dogadaji, tada je:
a) A+B=B+A; b) A+(B+C)=(A+B)+C=A+B+C;
c) A(BC)=(AB)C=(AC)B=ABC;
d) A(B+C)=AB+AC. Dokazati.
1102. Slucajni ogled se sastoji od bacanja kocke za igru. Neka je A do-
gadaj da kocka pokaZe broj ne manji od 3 i ne veGi od 6,. a B do-
gadaj da pokaZe broj veei od 1 i ne veei od 4. Odredltl razliku
dogadaja A i B.
1103. Za proizvoljne dogadaje A i B VaZe de Morganova pravila:
a)A+B=A.B; b) A·B=A+B. Dokazati.
1104. Da Ii se dogadaji A i A + B iskijucuju?
1105. Dokazati da dogadaji: a) A i A;
potpun sistem dogadaja.
b) A, A B i A+B, obrazuju
1106. Data su tri dogadaja A, B i C. Pomoeu simbolickih operacija sa
datim dogadajima odrediti sledeee dogadaje:
a) realizovan je dogadaj A, a nisu realizovani dogadaji B i C;
122
b) realizovana su sva tri dogadaja;
c) nije realizovan nijedan dogadaj;
d) realizovan je najmanje jedan od ovih dogadaja;
e) realizovan Je Jedan 1 samo Jedan od ovih dogadaja'
f) realizovano je ne vise od dva dogadaja. '
1107. Odrediti slucajan dogadaj X iz jednakosti X + A + X+ A = B.
1108. Uprostiti slozene dogadaje:
a) (B+C)(B+C)(B+C);
b) (A+B)(A+B);
c) (A+B)B+A(AB).
1109. Odrediti potpun sistem dogadaja za sledcee oglede:
a) bacanje jednog dinara;
b) bacanje dva dinara;
c) bacanje kocke i dinara;
d) bacanje dye kocke;
I) bacanje tri kocke.
1110. Odrediti verovatnoeu da dye bacene kocke pokazu brojeve Ciji je
Zblf 8.
1111. U posu?i se nalazi 3 bele, 7 crvenih i 8 bezbojnih kuglica. U
¥eometflJskom . i fizicko-hemijskom smlslu kuglice su potpuno
Jednake. Odredlt! verovatnoeu da ee se pri istovremenom izvlace-
nju dYe kuglice izvuCi 1 bela i 1 crvena kuglica.
1112. Medu prvih 4000 prirodnih brojeva nalazi se 551 prost broj.
Odrediti verovatnoeu pojave prostog broja.
1113. Medu 1000 novorodene dece 512 je muske dece. Odrediti verovat-
noeu radanja muskog deteta.
1114. Odrediti da bacena kocka za igru pokaie na gorujoj
stranl paran broJ.
1115. U posudi se nalazi 12 belih, 23 crvene i 27 cruih kuglica. Odrediti
verovatnoeu da izvucemo crvenu kuglicu, pod uslovom da su sve
moguenosti podjednako verovatne.
1116. Nepismeno dete sastavlja reCi od sledeeih slova: a a a e i Ie m
Od d
" ' , , , , , ,
m, t, 1. re 1tl verovatnocu da ce sastaviti fee »matematika«.
123
1117. Automat je za jed au cas proizveo 500 predmeta, medu kojima je
bilo 8 neispravnib. Odrediti verovatnoeu pojavljivanja neisprav-
nib proizvoda.
1118. Na pisaeoj masini postoji 48 znakova. Odrediti verovatnocu da ce
nasumice otkucani znak biti broj 9.
1119. U posudi se nalazi 80 oedulja. Na ceduljama su ispisani brojevi od
1 do 80. Izvlaeimo oedulju:
a) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi cedulju na kojoj je
napisan broj koji nije manji od 45;
b) odrediti verovatnocu da cemo izvuci broj koji je deljiv sa 3.
1120. U posudi se nalazi 5 jednakib kocki. Na svakoj strani svake k o c ~ e
nalazi se jedDo od sledecib slova: 0, p, f, S, t. Kocke se pOJcdlllac-
no izvade iz posude i poredaju u jednoj liniji, jedna pored druge:
Odrediti verovatnocu da ce na gornjim stranama kock! bltl
ispisana rec sport.
1121. Telefonski broj sastoji se od sest cifara. Ako se pretpostavlja da
postoje svi telefonski brojevi od 000 000 do 999 999, koja je
verovatnoca da u proizvoljno izabranom broju sve cifre budu
razlicite?
1122. Na deset cedulja ispisana su slova a, b, e, i, I, 0, p, r, h. Cedulje se
slucajno poredaju jedna za drug om. Odrediti verovatnocu da na
tuj nuein napisana ree bude hiperbola.
1123. U posudi se nalazi 12 belih i 8 crnib loptica. lzvlai':imo dye loptice
odjednom. Odrediti verovatnocu da obe izvucene kuglice budu
erne.
1124. Na usmenom ispitu postoji 25 cedulja sa po dva pitanja. Kandi-
dat zna odgovore na sarno 45 pitanja. Koja je verovatnoca da ce
na cedulji koju je kandidat izvukao biti oba pitanja na koja on
zna da odgovori?
1125. Sest strelaca gada u 10 predmeta. Ako svaki strelac nasumice bira
cilj, koja je verovatnoca da ce svi strelci gadati u razliCite ciljeve?
1126. Bacamo dve kocke. Neka je P (A) verovatnoca da ce se bacanjem
dobiti dva broja ciji je zbir 7, a P(B) verovatnoca da Ce to biti dva
broja ciji je zbir 9. U kojoj razmeri stoje ove verovatnoce?
124
1127. Lutrija ima 200 000 srecaka i 50 dobitaka po 3 000 dinara. Od-
rediti verovatnocu da srecka dobije 3 000 dinara pod uslovom da
su sve mogucnosti podjednako verovatne.
1128.. Jedna robno-novcana lutrija od 10 000 srecaka ima 150 robnib i
50 novcanih zgoditaka. Odrediti verovatnocu da jedna sreeka
dobije zgoditak (bez obzira da Ii je robni ili novcani).
1129. Radovan, I van, Petar, Milka, Dragana i Miljana su kupili ulaznice
za bioskopsku predstavu. Ako su sve kupljene ulaznice u jednom
redu i aka su one nasurnice podeljenc, koja je verovatnoCa da ce
oni u bioskopu sedeti gledano sleva nadesno u sledecem rasporedu:
Petar, Mirjana, Radovan, Milka, Dragana i I van?
1130. U jednoj fabrici u toku dana proizvedeno je n proizvoda odrede-
nog tipa. Kontrolor nasumice odabira m predmeta, koje podvrga-
va proveri. Ako je medu njima bar jedan neispravan, celokupna
partija se podvrgava dopunskoj kontroli. Koja je verovatnoca da
dnevna proizvodnja bude prihvaeena, ako je tog dana bilo k
neispravnih proizvoda?
1131. Od a elemenata prvog tipa i b elemenata drugog tipa odabiramo
nasumice m elemenata. Odrediti verovatnocu da je od izabranib
elemenata p elemenata prvog tipa i q elemenata drugog tipa, pod
uslovom da su sve kombinacije podjednako verovatne.
1132. Od 32 karte igrae dobije 10 karata. Odrediti verovatnocu da
dobije 2 pika, 4 trefa, 3 karoa i 1 sroe.
1133. U posudi se nalazi 5 belih i 7 ervenib kuglica. Nasumice se izvlaci
8 kuglica. Odrediti verovatnocu da su izvucene 2 bele i 6 crvenih
kuglica.
1134. Neko lice zaboravilo je poslednje dve cifre broja nekog telefona i
jedino se seea da su te dye cifre razliCite. Odrediti verovatnoeu da
to lice pogodi potrebne cifre.
1135. Dogadaji A, B, C i D obrazuju potpun sistem. Ako je P(A)=O,2,
P(B)=0,3, P(C)=O,4, odrediti verovatnoeu dogadaja D.
1136. U kontejneru je proizvoljno slozeno 20 proizvoda odredenog tipa,
pei (;emu je 5 standardnih. Radnik nasumice bira tri proizvoda.
Odrediti verovatnocu da bar jedan od njih bude standardni.
1137. Ako su A i B dva proizvoljna dogadaja, tada je:
(1) PtA +B)=P(A)+P(B)-P(AB). Dokazati.
1138. Ako sU A, B i C tri proizvoljna dogadaja, tada je P (A + B + C) =
P (AH P (B) + P (C)-P (AB)-P (AC)-P (BC)+P (ABC).
Dokazati.
1139. 1z skupa dvocifrenih brojeva biramo )edan br,?j: Odredi-
ti verovatnocu da on bude delJlv ill sa 3 ili sa 5 ill sa oba
istovremeno.
1140. Bacamo dye kocke. Kada je verovatnoca da ee one pOk.azat!. ili
dva jednaka broja, iii dva broja ciji je zbir 7, iii dva broJa ClJI Je
zbir 9'1
1141. Dva strelea gadaju cilj: prvi je bolji i pogada cili.. sa 70% hitaca.
Drugi je sl,,'>iji, te pogada cilj samo sa,40%. ,OboJlca Istovremeno
opale prema cilju. Odrediti verovatnocu da oe cilJ bit! pogoden.
1142. Tri strelea opale prema cilju. VerovatnoCa da prvi strelac
cilj i7.11osi 0,8, da ga pogodi drugi iznosi 0,3, a da ga pogodl treC!
0,2. Odrediti verovatnocu da cilj bude pogoden.
1 . ' d
1143. Data je verovatnoca dogadaja A, P(A)="3 I verovatnoca oga-
daja B, Odrediti P(BA) ako za dogadaje A i B vazi:
a) A i B se iskljucuju;
b) A s B;
1
c) P(AB)=-.
. 8
1144. Date su verovatnoce dogadaja A i B koji se medusobno iskljucu-
ju: PtA) =0,33 i P(B)=O,55. Odrediti sledeee verovatn0C:= _
a) PtA); b) P(A+B); c) P(AB); d) P(AB).
1145. Verovatnoca da ce se dogoditi dva nezavisna dogadaja A i B SU
P(A)=P, i P(B)=P2'
126
Odrediti sledeee verovatnoce:
a) da ce se dogoditi oba dogadaja;
b) da se nece dogoditi nijedan od tih dogadaja;
c) da ce se dogoditi A, a ne B;
b) da ee se dogoditi B, a ne A;
e) da ee se dogoditi bar jedan od njih;
f) da se bar jedan od njih nece dogoditi.
1146. Dat je proizvoljan dogadaj A. Odrediti sledeee verovatnoce:
a) da se dogadaj A realizuje uzastopno n puta;
b) da dogadaj A ne nastupi n puta;
c) da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja.
1147. Koliko se puta mora baeati koeka da se broj 5 pojavi bar
. d . 2
Je anput sa verovatnocom - ?
3
1148. Odrediti broj baeanja koeke da bi se broj 4 pojavio bar jedanput
sa verovatnocom 0,5.
1149. Koliko se puta moraju baciti dYe koeke da se bar jedanput na obe
koeke pojavi isti broj 4, sa verovatnoeom 0,5'1
1150. Odrediti verovatnoeu da iz 32 karte za igru izvucemo ili kralja ili
asa.
1151. U kutiji se nala7i 60 eedulja na kojima su redom ispisani brojevi
od 1 do 60. Vucemo eedulju. Odrediti verovatnocu da broj koji
smo izvukli nije deljiv ni sa dva ni sa trL
1152. Kolika je verovatnoea da od 32 karte za igru izvucemo iii karo ili
asa ili figuru is pod 10'1
1153. U kutiji se nalazi 80 eedulja. Na eeduljama su ispisani brojevi od
1 do 80. Izvlacimo eedulju. Odrediti verovatnocu da eemo izvuCi
eedulju na kojoj je broj koji nije manji od 45 iii broj koji je deljiv
sa 3 .
1154. Bacene Sil dYe koeke i imamo posudu u kojoj se nalaze 3 bele i 4
erne kugliee. Sta je verovatnije: da bacene koeke pokazu dva
jednaka broja ili dva broja Ciji je zbir 5, ili da iz posude odjednom
izvucemo 1 belu i 1 emu iii dye erne kugliee?
1155. U jednoj kutiji nalaze se 4 bele i 8 emih kugIiea, a u drugoj 3 bele
i 9 emih. IzvlaCimo iz svake kutije po jednu kuglieu. Odrediti
verovatnocu da je iz obe kutije izvucena bela kugliea.
1156. U kontejneru se nalazi 12 proizvoda, od kojih je 8 standardnih.
Radnik bira nasumice dva proizvoda, prvo jed an, zatim drugi.
Odrediti verovatnocu da su oba izvucena proizvoda standardna.
1157. Kolika je verovatnoca da ce se na dvema bacenim kockama dobi-
127
ti zbir tacaka 9 ili, ako se to ne dogodi, da se pri ponovljenom
bacanju dobije zbir tacaka 7?
1158. Radnik opsluzuje dye automatske masine. Verovatnoca da u toku
jednog sata fad a prva masina ne zahteva intervenciju radnika
iznosi 0,8, za drugu masinu 0,7. Odrediti verovatnocu da u toku
jednog sata nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika.
1159. Radnik opsluzuje tri masine koje rade automatski nezavisno
jedna ad druge. Verovatnoca da u toku jednog sata rada ne
zahteva intervenciju iznosi za prvu masllu 0,9, a za drngu masinu
0,8 i za trecu 0,85. lzracunati verovatnocu:
a) da u toku jednog sata nijedna od tri masine ne zahteva
intervenciju radnika;
b) da makar nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika u
toku sata.
1160. Bacamo dinar deset puta. Koja je verovatnoca da se 10 puta
pojavi grb?
1161. Verovatnoca da strelac pogodi cilj iznosi 0,85. Koja je verovatno-
ca da ne pogodi cilj ako gada tri puta?
1162. Ucenik ucestvuje na takmieenjima iz matematike, fizike i hemije.
Verovatnoca da osvoji prvu nagradu, za svaki predmet, iznosi 0,4.
Odrediti verovatnocu da ce ucenik osvojiti nagradu bar iz jednog
predmeta.
1163. U televizijskom studiju su 3 kamere. Verovatnoca da je kamera
ukljucena iznosi za svaku kameru 0,6. Odrediti verovatnocu da je
u datom trenutku ukljucena bar jedna kamera.
1164. Bacene su tri kocke za igru. Koja je verovatnoca da se pojavi
sestica bar na jednoj kocki?
1165. Verovatnoca da protivavionski top pogodi neprijateljski avion
iznosi kod svakog hica 0,04. Top opali prema avionu sto puta.
Odrediti verovatnoce: a) da avion ostane nepogoden; b) da
avion bude pogoden.
1166. Radnik upravlja sa deset jednakih masina. Verovatnoca da kod
neke masine mora da opravlja kvar u roku od jednog casa iznosi
za sve masine 0,12. lzracunati sledcee verovatnoce:
128
a) da u roku od jednog casa ne bude potrebna opravka ni jedne
masine;
b) da biti potrebno opravljati bar jednu masinu'
c) da ee bIll potrebna popravka svih masina. '
1I67. U posudi se nalaze 4 bele, 5 crvenih i 6 zelenih kuglica:
a) odrediti verovatnocu da ce se pri istovremenom' l' .
dye ku j' , .. 1 b I . IZV acenJu
g .1ZVUCl e all crvena kuglica;
b) odredltl verovatnocu da neeemo odJ'ednom' " d 1
kuglice; lZVUCl Ve ze cnc
c) verovatnocu da cemo izvuci ili 1 belu i 1 crvenu iii 1
zelenu I 1 crvenu kughcu'
d) odrediti. da cemo c'etl'rl' puta
1 k uzastopce izvuci
ze enu ughcu ne vracajuci izvucenu kuglicu.
1168. U posudi se nalaze 4 bele, 3 crvene i 5 futih kuglica:
a) odrediti verovatnocu da se pri istovremeno . I' . d
kuglic d' dn . , m 12vacenJu ve
e 0 Je om Izvuce 1 bela i 1 crvena kuglica'
b) ?dredllI verovatnocu da necemo odjednom iz ,. d >
kughce; vuel ve zute
odrediti verovatnocu da cemo izvuCi ili 1 belu i 1 crvenu iIi 1
zutu I 1 crvenu kuglIcU;
d) ?drediti verovatnocu da cemo tri pula uzastopno 12' vu" " t
kugllcu
' . ... , CI ZU U
ne vracaJucl lZVucenu kuglicu.
1169. Odrediti verovatnocu da slucajno izabran prirodnl' b . k" ..
veO' d 100 b d fOJ, OJ' nIJe
.1 0 ,u e stepeo sa izloZiocem vecim ad 1 d
pnrodnog broja. rugog
1170. Data je kvadratna jednaCina x
2
--4x+ -0 B" , . k .
b '. b'" o. a -. acena Je ocka I za
uzet ,roJ k,OJ' se na gornjoj strani bacenc kocke.
. re It I verovatnocu da ce za tako dobijeno a data Oed 0'-
IIDatl realna resenja. J naClna
1171. 1z spila od,52 karte na slucajan nacin se izvlace tri karte. Od d't'
verovatnocu da to budu tri razliCite slike. re I I
1172. U jed:,oj zgradi stanuje pet porodica sa po jednim detetom t .
porodice sa po troJe dece i dye porod ice sa po petoro dece Ji.,
na slucajan nacin se biraju tri porodice.
verovatnocu da:
a) makar dye izabrane porod ice imaju isti broj dL'Ce'
b) sve tn lZubrane porodice imaju ukupno sedmoro'dece.
1173. Kocka, cije su sve strane obojene, rasecena je na 1000 kockica
,
'stl'b Q'lffi 'enziJ' a. Dobijene kock,ice sn stav ljene u
d I aJno izvucena . 'ane Odrediti verovatnocu a s uc lZIDes .
ima:
a) tri obojene strane;
b) dye obojene strane;
c) jednu obojenu stranu.
kutiju i
kockica
.... . dva mesta (A i B) udaljena medu-
1174. Teiefonska ImlJa kOJa povezuJe atom mestu Odrediti verovatno-
sobno 2 km, prekrnuta Je na A nije viSe od 500 Ill.
eu da je prekrnula na mestu oJe
d t·· a spajanjem daju po novo
1175. Sredine stranica kva rata I' rameeac",'n', 'zabrana Odrediti vero-
T 'k M' na s ucaJan n .
kvadr:,t. ae a b Je, ,"k' Ai iz drugog (manjeg) kvadrata.
vatnocu da Je lza [aDa tae d
Od d't' erovatnoeu da slucajno 1176 U kvadratu je upisan krug.. re. I I V
. izabrana tacka u kvadratu pnpada I krugu,
. I ",', acin izabrana u kvadratn Cije tacke
Odrediti vero-
M(x ) zadovolpvaJu us ove . 'd' .. od-
. ,'! da ce' slueaJ'no izabrana tacka M(x, y) pnpa atl I p
vatnocu .
skupn odredenim sledeCim uslovlma:
a) (x-W+(y-l)2=1;
b) 1<x+y<3;
c) y=x.
1178. U datu kocku upisana lopta. ?drediti verovatnoen da slucajno
izabrana facka pripada 1 unutraSDJostl lapte.
. d <" ta na odrede- Dve osol·e zakazale su sastanak u toku Je oa ,
nOm mestu, uz obavezu cekanja 20 minuta ( 3 sata).
. . atnoeu susreta ako je dolazak svake od osoba
Odredltl . l' momentu naznacenog vremena.
jednako moguc u prOlZVO'Jnom
1180* Duz duzine a podeljena je na tri dela. Odrediti verovatnocu da se
. od dabijenib delova maze konstrUlsatl trougao.
. . . d . k t, ", n trougao. Slucajno biramo
1181. U krug JC uplsaOndJednta. as ran:t,:o"u da tacka bude izabrana
tacku u krugu, re I 1 ver ov ....
unutar trougla.
1182. U krugu poluprecnika r, dat je kruz,ni isecak sa centralnim uglom
130
'" = 150°. Slucajno biramo tacku u krugu. Odrediti verovatnocu da
izabrana tacka bude unutar isecka.
Odrediti verovatnocu da slucajno izabrana tetiva kruznice bude
veea od stranice jednakokrakog trougla koji je upisan u tu
krufuicu.
1184. Dve kocke su bacene. Kolika je verovatnoea da zbir dobijenib
brojeva bude 7, ako so zna da je bar jedan od dobijenih brojeva 5?
1185. Koeka je bacena i poznato je da je rezultat paran broj. Odrediti
verovatnocu da taj broj bude deljiv sa 3.
1186. U ;;esiru se naiazi 5 belib, 4 emib i 6 crvenih kuglica. Ako so
siucajno izvuku 3 kuglice, kolika je verovatnoca da sve bUdu bele?
1187. Fabrika televizora dobije 30% lampi iz pogona P, i 70% iz
pogona P 2' Pagon P, proizvodi 10% neispravnib lampi, a pogon
P 2 15% neispravnih. lzmedu 1000 lampi izabrana je jedna. Odre-
diti verovatnocu, ako je Iampa neispravna, da jc proizvedena u
pogonu P"
Dat je dogadaj A i dogadaji II l' II 2' II 3' ...• II", kaji se medusob-
no iskljucuju i Cine potpun sis tern dogadaja. Pretpostavljamo da
se dogadaj A moze realizovati istovrerneno sa jednim ad dogadaja
H" H
2
• II
3
•• .. , H". Tada se verovatnoea dogadaja A odrcduje
obrascem:
(F) P(A)=P(II
,
J'Pll ,(A)+P(II
2
)·P
ll
,(A)+ ... +P(II")'PuJA).
Dokazati.
*
1189. Na stovaristu so naiaze proizvodi iste vrste proizvedeni u lri
razliCita pagona, ito:
20% iz I pogona, 40% iz II pogona i 40% iz III pogona.
Verovatnoca du su proizvodi neispravni Sil: 0,01 za I pagan, 0,02
za 11 pagan i 0,04 Za III pogan. Odrediti verovatnacu da slucajno
izabran proizvod na stovaristu bude ncispravan.
1190. U prodavnici autornobilskib deloya stigli su akumulatori proizve-
deni u 4 razliCite fabrike, ito:
SOO akumuiatora iz I fabrike,
1050 akumulatora iz II fabrike,
550 akurnulatora iz III [abrike,
1900 akumulatora iz IV iabrike.
Verovatnoca da akumulator traje vise ad 5 godiua za I fabr1ku
131
iznosi 0,20, za II 0,25, za III 0,30 i za IV fabriku 0,10, Slucajno
biramo akumulator.
Odrediti verovatnoeu da ee trajati duote od 5 godina.
*
1191. U jednoj skoli 4 odeljenja su zavrsnog razreda. U I odeljenju ima
20%, u II 30% odlicnib, u HI 30%, i u IV 20% odlicnih ucenika.
Verovatnoee da odlican ueenik bude nagraden suo 0,03 za prvo,
0,08 za drugo, 0,06 za treee i 0,05 za cetvrto odeljenje. Kolika je
verovatnoea da slucajno izabran ueenik bude i nagraden?
1192. U prodavnici se nalaze sijalice proizvedene u cetiri razlicite fabri-
ke II l' II 2' II 3 iII", ito: iz fabrike II 1 250 , iz fabrike II 2 525 , iz
fabrike II 3 275 i iz fabrike II" 950 sijalica. Verovatnoea da sijalica
gori vise od 1500 casova iznosi: za II 1 0,15, za H 2 0,30, za II 3 0,20
i za H" 0,10. Kupljena sijaiica je slucajno izabrana. Odrediti
verovatnocu da ana gori vise od 1500 casova.
1193. Dva razliCita proizvoda, jedan iz jedne, drugi iz druge fabrike
nalaze se u razlicitim kontejnerima. Aka je verovatnoca da su
proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0,90, a verovatnoea da su
ispravni proizvodi iz drugog kontejnera 0,80, odrediti verovatno·
ell da sc, nasumice birajuci kontejnere, izvllce ispravan proizvod.
1194. U jednoj kutiji nalazi se 20 lam pi za radio·aparate, od kojih je 18
standard nih, a u drugoj kutiji nalazi se 10 radio·lampi od kojih je
9 standardnih. lz druge kutije nasumiee se bira radio·lampa i
prebaeuje u prvu kutiju. Odrediti verovatnoeu da je nasumice
izvllcena radio-lampa, iz prve kutije, standardna.
1195. U prvoj posudi nalazi se 20 proizvoda, od njih je 15 standardnih;
u drugoj posudi nalazi se 30 proizvoda, od njib je 24 standardnih;
i u treeoj 10 proizvoda, od kojib je 6 standardnih. Odrediti
verovatnocu, aka nasumice biramo proizvod i posudu) da on
bude standardan.
1196. Na stovaristu se nalaze delovi proizvedeni na tri razlicite masine.
*
Prva masina proizvela je 40% delova od ukupne ko!iCine, druga
masina 35% a treca 25%. Na prvoj masini ad proizvedenih
delova je 90% prve klase, na drugoj 80% i na treeoj 70%.
Odrediti verovatnoeu da je izabrani deo prve klase.
1197. Neka je dat dogadaj A i dogadaji II l' H 2' H 3' ..• , H", koji se
medusabno iskljucuju i Cine patpun sistem dogadaja. Verovatnoca
realizacije jednog od dogaduJ'a H H H If 'k .
d' l' 2' 3"'" , a 0 mama
a se reahzovao dogadaj A, data je obrascem: "
(B) P,,(H)=---,-___ " PII(A)'P(H;) ,_
D k
.' P(H1)·Pu,(A)+P{H
2
)·PIl,(A)+ ... +P'(H f:p (A)
o aza t1. n "11
1198. U l'rv:>j posudi na!,azi se 8 be!ih i 6 crnib kug!ica, a u drugoj 10
belih 4 crne. SlucaJll". Je 1zabrana kug!ica i posuda. Izvucena
kughea Je crna: Odredll! verovatnocu: a) da je izabrana prva
posuda, b) da Je lzabrana drug a posuda.
1199. Dva automata proizvode isti predmet i lageruju u isti kontejner.
PrOlzvodnja prvog atHomata dva puta je veea od proizvodnje
drugog,automata: Prv1 automat proizvodi prosecno 60% predme-
ta odlIe.':lOg kvahte!a, a drugi 84%, takode odlicnog kvaliteta.
OdredllJ da je lZabrani predmet proizveden u prvom
automatu 1 da je odlicnog kvaliteta. '
*
1200. Od tri jednake puske bira se slucajno jedna:
a) , verovatnoeu da je cilj pogoden ako ona za prvu
pusku lZnOS1 0,75, drugu 0,85 i treeu 0,05;
b) ako je cilj pogoden, odrediti verovatnoeu da je pogoden
prvom, odnosno drugom, odnosno trccorn puskom.
*
1201. Fabrika proizvodl' auto h'l k T . .
. ° ° 1 S e gume. n pagan a pro1zvode
respektlvno 25 )10, 35 % I 40% celokupne proizvodnje. Pogoni
redom, daju 5%, 4% I 2% skartova. Slucajno izabrana guma iz
se defektnom. Koja je verovatnocu da je
defektna guma prolZvedena u prvom, drugom iii trecem pogonu?
1202. Imamo dye posude. U prvoj posudi se nalaze 2 bele i 1 crna
kughea, a u dr,:,goj posudi 1 bela i 5 crnih kllglica. Premestimo
1Z prve posud: u drugu. Zatim izvucimo jednu
kughcu druge posude: Ako je ona bela, odrediti verovatnoeu da
Je premestena kughca blla erna. '
1203. Imamo tri posude. U prvoj posudi se nalaze 1 hela 2 crne i 3
crve,:,e kughee. drugoj posudi nalaze se 2 bele, 1 erda i 1 Crvena
kughca, a u treeoJ 4 bele, 5 crnih i 3 ervene kuglice. Jedna
posuda Je slucaJno,l lZvucene su dye kllglice, i to bela i
crvena. Odrcdltl verovatnacu da su one uzcte iz nrve posude
odnosno druge, odnosno treec posude. .. ,
111
1204. Verovatnoca pogodaka cilja u jednom hicu jednaka je 0,6. Odre-
diti verovatnoeu da od 8 hitaca hude 5 pogodaka.
1205. Verovatnoea da potrosnja elektricne energije, u' jednom mestu, u
toku dana, ne prelazi postavljenu normu je .. Kolika je verovat-
noea da u narednih 7 dana potrosnja elektricne energije ne prelazi
normu ako za 4 dana nije prelazila tu normu?
*
1206. Metalni novcie haci se 100 puta. Koja je verovatnoca da se grh
pokaie 47 iii 48 puta?
1207. Nepravilan novCic, 'kod koga je verovatnoea da se pojavi grh
p=P(grh)= , bacen je 100 puta. Koja je verovatnoea da se grb
pojavi 47 iii 48 puta?
1208. U jednoj opstini statisticki je utvrdeno da je od 100 novorodene
dece 48 decaka a 52 devojcice. Ako se ma da jedna porodica ima
petoro dece, odrediti verovatnoeu da medu decom ove porodice
budu: a) 2 devojCice; b) ne vise od 3 devojCice.
1209. NovCic je bacen 2 puta. Odredili zakon rasp odele slucajne velicine
broja pojave grba.
1210. Odredili zakon raspodele verovatnoee broja realizacija dogadaja
A u tri nezavisna ogleda, ako je verovatnoea realizacije dogadaja
u svakom ogledu 0,6.
1211. Kocka za igru bacena je tri puta. Odrediti zakon raspodele broja
pojave ;;estice na gornjoj strani kocke.
1212. Bacena su tri novCiea. Odredili zakon raspodele slucajno promen-
Ijive pojave grbova na novCiCima.
1213. Slucajna velicina x moZe uzeti sledeee vrednosti: x, = 2, x
2
= 5,
x3=8 sa verovatnocom P, =0,4, P2 =0,15 i P3' Odrediti verovat-
Doeu P3'
1214. Kocka se baca dva puta. Ako se sa x omaCi zbir tacaka dobijenih
iz oba bacanja, odredili raspodelu verovalnoca slucajne promen-
Ijive x.
1215. Sirelac koji ima cetifi metka gada u metu dok ne pogodi iii ne
134
utrosi metke. Broj utrosenih metaka je slucajna promenljiva x
Odredltl rasf?odelu verovatnoca pod llsloyom da je
pogodaka pn svakom gadanju jednaka 0,8.
1216. Odredili matematicko ocekivanje slucajne veliCine x ak . .
zakon raspodele: ' 0 je njen
(
3 5
x-
0,1 0,6
o.D·
1217. Odrediti matematicko ocekivanje diskretne veliCine x ako Je
poznal zakon rasp odele
(
6 3 I'
X= 0,2 0,3 0,5)'
1218. Odrediti matematicko oeekivanje broja pojava dogadaja A
jednom ogledu ako je verovatnoca dogadaja A jednaka p. ' u
1219. Matematicko ocekivanje konslanle jednako je samoj konstanti IJ',
M(C)=C. Dokazau. '
1220. ocekivanje proizvoda kOI?stante i promenljivc jed-
JC pfOlzvodu konstante 1 matematIckog ocekivan ·Ia promen-
DIve: .
M(CX)= c· M(X). Dokazati.
1221. oeekivanj.e proizvoda nezavisnih slucajnih veliCina
jednako je prOlzvodu njlhoVlb matematickih ocekivanja:
M(Xy)=M(X)·M(y). Dokazati.
1222. oeekivanje ,:lve nczavisne slucajne velicine
jednako Je Zblru matemallcbh oceklVanja sabiraka:
M(X + y)=M(X)+M(y). Dokazati.
1223. Diskretne nezavisne slucajne veliCine date su zakonima raspodele:

all odrediti matematicko oeekivanje proizvoda XY na dva nacina'
Odre01Vanje zakona rasp odele XY; T koristeCi dokazane
mule.
bl Odrediti matematicko ocekivanje zbira X + Y na dva naeina:
1 odredlVanje zakona raspodcle velicine X + y. 2", ',' .
dokazane formule. ) KonscenJem
135
1224. Bacena su tri noveica. Odrediti zakon rasp odele slucajne promen-
Ijive pojava grbova na novCicima, zatim izracunati matematicko
ocekivanje slucajne veliCine x.
1225. Zbir tacaka koje se dobijaju oa gorojim stranama dye kocke posle
bacanja, je slucajno promenljiva x. Odrediti zakon raspodele ve-
rovatnoce slucajne promenljive x i njeno matematicko ocekivanje.
1226. Odrediti disperziju slueajne velicine X ciji je zakon raspodele:
'2 3 5'
X=(O.1 0,6 0,3)'
1227. Dokazati da je D(X)=M(X2)_(M(X))2.
1228. Neka je X broj taeaka koji se pojavljuje na gorojoj strani kocke
posle bacaoja. Odrediti M (X) i D (X).
1229. lzracunati disperziju slucajne veliCine x ako je njen zakon raspo-
dele:
X_fO,1 2 10
- \0.4 0,2 0,15
20)
0,25 .
1230. Ako su X. Y i Z nezavisne slucajne velicine, C konstanta, a D (X),
D (Y) i D (Z) disperzije veliCioa X, Y i Z,
a) D(C)=O; b) D(CX)=C
2
D(X); c) D(X+y)=D(X)+D(y);
d) D (X + Y+Z)=D (X)+D (y)+D (Z); e) D(C+X)=D (X) ;
f) D (X - Y)=D (X) + D (Y) .
1231. Dispcrzija slucajoe velicioe X jedoaka je 5. Odrediti disperzije
sledecih veliCioa:
a) X-I; b) 2X; c) -3X+6.
1232. Slueajoa velicioa X data je zakooom rasp odele
X = ( C -C) . Odrediti disperziju D (X).
0,5 a,s
*
1233. Diskretna slucajoa promeoljiva x ima sarno dye moguce vredoos-
ti, Xl i Xl' pri cemu je X
2
>X
1
. Verovatnoca da X uzme vrednost
X, je 0,6. Odrediti zakon raspodele promeoljive X, aka je
M (X) = 1,4, D PC) = 0,24.
*
1234. Slueajoa velieioa X ima dye v d t'
P
-03' re nos 1: Xl sa verovatnocom
. 1 - , l,X2 sa verovatnocom 0,7, pri cemu je x > Od d"
Ix
2
akojeM(X)=2,7iD(X)=0,21. 2 X" re l!Ix,
*
1235. Diskretoa slueajoa velieina uzima tri mogu' d' .
. . ce vre nosu- x x 1
PflOcemu JC Xl <XZ <X
3
' Verovatnoca da X uzme
je P, = ,1, a vredoost X p -0 6 Od d't' 'k I
me I
.. ak' 2 2 - ,. re I I za 00 raspodele pro-
ojlve.d, oJe M(X)=3,S, D(X)=l,OS i x,=S.
7.2. Matematii'ka statistika
Obrasci:
Aritmeticka sredina A = X, bro;eva X X . .
J 1- 2.··· Xn Je.
(I) X=::L+
X
2+ ' .. +Xn
n
Geometrijska sredina G broieva X x ..
J 1. 2.· .. ,X"je.
(2) G=y'x, 'x
2

liarmoDijsi<a sredina H broieva x X ..
..J 1- 2,···. XnJe.
(3)
H
n
Srednja vrednost E (Ai = X. obelezja X je:
(5) X=E(X)=[,XI +!2
X
2+" .+J,.xn ,
. N (j, +!2+" .+f.=N),
gde je Xn ozoaka za obelei.je, a!n ozoaka za frekveociju.
Disperzija, D(X)=S2, obele;ga X je:
(6) «X
,
-X)2!, +(X2-X)2!z+ ... +(xn-xff.),
Standardno odstupanje, s = (xl: je:
(7) s=
Koeficijent varijacije Kv je
(8)
s

x
Koeficijent korelacije r obele:qa x" y, je:
(9) r = ___ ,
-j([X?) (I Y?)
gde je 1';= y.
1236. 1z dnevnika rada jednog odeljenja moze se za svakog uceuika
procitati oeena iz jednog predmeta, na ,Pnmer matematlke. U
odeljenju ima 30 ucenika i njihove oeene lZ matematike suo
4, 3, 5, 2, 3, 3, 3,4,4, 5,2,2, 1, 3, 2, 4, 1, 5, 4, 3, 3, 4, 2, 1, 3, 2, 3, 4,
3,5.
Sastaviti raspodelu frekveneije i graficki je prikazati poligonom
raspodele.
1237. Odrediti kumulativne relativne frekveneije iz zadatka
i prikazati graficki kumulativnu raspodelu relatlvDlh frekvenclJa.
1238. Odrediti aritmeticku sredinu brojeva: 2, 5, 8, 4.
1239. Odrediti kvadratnu sredinu brojeva: 6, 6, 7, 8, 8, 8, 11, 11, 12.
1240. Odrediti geometrijsku sredinu brojeva: 243, 81,27, 9, 3.
1241. Odrediti harmonijskn sredinu brojeva: 4, 5, 7, 10.
1242. Odrediti medijanu brojeva: a) 10, 7, 7, 6, 13, 12, 8, 14;
b) 17,31,15,28,35,30,29,19,19.
1243. Odrediti modu za sledece podatke:
a) 3, 5, 5, 7, 8, 8, 8, 10, 10, 12; b) 6, 7, 10, 12, 14.
1244. Dati su brojevi: 2, 3, 5, 6, 8. Odrediti aritmeticku, geometrijsku,
harmonijskn i kvadratnu sredinn.
1245. Odrediti modn, medijanu i aritmeticku sredinu sledccih raspodela
ucestanosti:
138
a)
Broj Ucestanost
b)
1246. Na jednoj tacki puta Beograd - Nis izvrseno jo radarsko merenje
brzina vozila i dobijeni su sledeCi podaci (u km/h):
71 92 103 111 105 93 74 83 76 51
30 65 78 86 94 106 95 82 55 66
113 108 96 83 68 84 75 69 42 54
85 89 98 121 99 88 72 58 60 78
77 79 83 100 73 97 130 45 78 89
a) Formirati raspodelu frekvencija uzimajuci 10 klasa duzine
20 km/h; b) Konstruisati histogram i poligon raspodele frekvencija.
1247. Pet navcica bacena je dvadeset puta uvis i posle svakag bacanja
izbrojan je braj grbova. Dobijeni podaci prikazani su u obliku
statistickog niza:

L_._ .. _. ____ . __ .. _ .. _ ... ___ ._ .._. ___ ......__ .. _
139
Konstruisati poligone i histograme apsolutne i relativne frekvencije.
1248. Prijemni ispit je polagalo 897 kandidata. Maksimalan broj I?ogu:
cih poena je 100. lzmedu svih kandidata k':Jl su pnJem?l
ispit izabran je slucajan uzorak od 100 ucemka. BroJ osvoJenih
poena prikazan je u sledecoj tabeli:
Broj poena Sredina intervala
Broj kandidata
9
[ 0,10 )
[10,20 )
[20, 30 )
[30,40 )
[40,50 )
[50, 60 )
[60, 70 )
[70, 80 )
[80, 90 )
[90, 1(0)
Ukupno
5
15
25
35
45
55
65
75
85
95
7
10
16
14
24
12
5
2
1
100
lzracunati relativne frekvencije. Konstruisati bistograme i poligo-
ne za apsolutnu i relativnu frekvenciju.
1249. Prilikom popisa stanovniStva u SFRJ, kojije 1971. godine,
u SR Srbiji su dobijeni sledeCi podacl 0 broJu neplsmemh:
•. -
.. --.•. ...-
Starost
Broj nepismenih
..._-_.---_ ..----- ----_ .._-------
1. 10--14
34512
2. 15-19
20783
3. 20-24
20090
4. 25-29
25044
5. 30-34
48797
6. 35-39
101097
7. 40-44
117775
8. 45-49
105608
9. 50--54
87672
10. 55-59
121008
11. 60--64
168706
12. 65-69
140622
13. 70--74
100534
14. 75- i vise
103733
15. nepoznato
22375
Ukupno
1218353
Odrediti: a) apsolutne frekvencije datih obeleZja; b) relativne
frekvencije istih obeleija; c) grafIk apsolutne frekveneije; d) graflk
relativne frekvencije; e) histogram i poligon apsolutne frekvencije;
i) histogram i poligon relativne frekvencije.
1250. Dokazati da je ukupna povrsina pravougaonika, koji Cine histo-
gram raspodele, jednaka ukupnoj povrsini ogranicenoj apscisnom
os om i poligonom raspodele frekvencije.
1251. Na atletskom prvenstvu takmieari se takmiee u 4 discipline. U
svakoj disciplini takmiear moze da osvoji maksimalno 25 poena.
Raspodela 100 takmicara prema broju osvojenih poena data je
tabelom:
-"--
Klase 0--20 20--40 40--60 60--80 90--10 o Ukupno
... _.
Sredine
10 30 50 70 90
klase Xi
- -...
Broj tak-
4 25 50 15 6
micaraf,
n-l00
... _.
a) konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije;
h) odrediti kumulativnu relativnu frekvenciju i konstruisati nji-
hoy poligon raspodele;
c) odrediti srednju vrednost, modu, medijanu, standardno odstu-
panje i koefIcijent varijacije .
1252. Na pismenom ispitu iz matematike data su tri zadatka i svaki je
ocenjen maksimalno sa 25 poena. Raspodela 60 ucenika prema
broju osvojenih poena data je sledecom tabelom:
.. -.---...
Klase 15-25 25-30 35·-45 45-55 55-65 65-
-----.1----i---
75 Ukupno
Sredine
20 30 40 50 60 70
klase Xi
..._ .•
Broj
8 12 20 10 6 4
ueenikaf,
n=60
.._-
Konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije. Odrediti
kumulativne relativne frekvencije. Konstruisati poligon raspodele
kumulativnih relativnih frekvencija. Odrediti medijanu i modu.
1253. U 100 porodica, izabranih na slucajan nacin u jednoj opstini,
popisan je broj dece. Raspodela frekvencija porodica prema broju
dece data je tabelom:
141
I 0 3
3 [is] 5
Oceniti srednji broj dece u porodicama u posmatranoj opstini.
1254. Na pismenom ispitu iz matematike 60 ueenika je dobilo sledeci
broj poena:
Poeni x 15-25

45-55 55-65 65-75 Ukupno
1----
Sredina
20 30 40 50 60 70 -
klase Xi

I
Broj
8 12
I
20 10 6 4 n=60
uCenika f,
.... .. _.
Odrediti prosecan braj poena iz matematike po uceniku.
1255. Proseena mesecna zarada 50 visoko kvalifikovanih )e
5800 dinara, a proseena .zarada, 40 a::Jmm,strat,vmh
sluzbenika je 3600 dinara. Odredll1 prosecan licm dohodak u
celom prednzecu.
1256. Dati su statisticki nizovi:
a»){ -- 5 1 3 4
f 1 1 4 2'
b) X 1 2 5
f 6 3 2.
Odrediti srcdnje vrednosti, standardna odstupanja i kocficijent
varijacije.
1257. U jednom odeljenju IV razreda srednje skole, od 30 ucenika, na
kraju skolske godine ucenici su ocenjeni iz grupe pnrodnib p ed-
meta na naein kako pokazuje sledeea tabela:
- Vrlo
____ ni voljni:
1--····----- -I
Geografija 12 13 6 I 1
Matematika 4 8 12 6 2
IliI!tta I 1 1
Biologija 9 8 12 1 3
15 12 5 i
a) odrediti srednje ocene iz svakog prcdrneta;
b) odrediti srednju Deenu za grupu prcdmeta;
142
c) izraeunati .odstupanje svakog predmeta i grupe
predmeta, zatlID utvrdltl kOJl Je predmet uCenicima laksi kada
su im srednje ocene jednake. I
1258. Dat je statistieki niz
)( 1 235
f 20 15 10 4.
Odrediti srednju vrednost, disperziju, standardno odstupanje
koeficijent varijacije.
1259. Dati su statistieki nizovi:
a»){ 2 4
f 1 7
5

k
b) )(
f
3
2
8
3.
Odrediti srednje vrednosti, disperziju, standardna odstupanja 1
koeficijent varijacije.
1260. Data su dva uzorka: 1" 2, 5, 1l, 11, 14 i 2" 2, 8, 14.
Odrediti: a) aritmetieke sredine X, i x
2
oba uzorka; b) D (x,) i D (xv
dlsperZlJe oba uzorka; c) aritmetieku sredinu uzoraka dobijenih
kombmovanlem data dva uzorka; d) disperziju uzoraka dobijenih
kombmovanJem data dva uzorka.
1261. proseCne tciine i visine svih ucenika jedne skole
lzabran Je skup od 30 ueenika i ucenica i na osnovu zdravstvenih
kartona ucenika sastavljene su sledece tabele:
Tezina u kg 45 44 48 52 54 60 68 72
B,oj ui'enica 1 2 3 7 7 2 1 1
Visina u em
Broj ucenica
154 156 158 165 166 167 168 170 175 178
1232655311
Tezina u kg
Broj llcenika
60 61
1 2
62 fl4 65 68 71
1 3 8 6 2
76 77 78 80 82
2 1 1 1 2
Visll1a u ern
Broj ucenika
171 173 174 175 176 177 178 179 181 183 185
21138633111
Odrediti: al prosecnu teZiou i prosecnu visinn;
b) standardno odstupanje i na osnovu njega zakljuCiti 0 visini
disperzije kad ucenika U odnosu nu disperziju kad ucenica;
c) konstruisati prib1iino histograme i poIigone frekvencija.
1262. lzvrseno je 16 merenja pocetne brzine metka. Rezultati u metrima
po sekundi prema reduom broju merenja dati su u sledecoj tabeli:
143
l.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
1235,6
1237,5
1232,9
1236,2
1238,5
1234,2
1235,9
1233,3
1234,5
1236,8
1237,6
1233,1
1234,3
1237,5
1235,4
1234,7
lzvrsiti procene: a) srednje brzine; b) disperzije i standardnog
odstupanja brzine.
1263. Neka su pri 40 bacanja kocke, cije su strane obeleiene brojevima
od 1 do 6, dobijeni sledeei rezultati:
145 3 6 5 1 3
524 3 145 3
3 561 6 2 1 6
3 124 5 4 5 3
663 526 1 4
lz ove populacije izdvojena su tri slucajna uzorka na sledeee
nacine:
1
0
uzeti. rezultati dobijeni u sledecim bacanjima
1, 5, 9, 13, 17, 21, 25, 29, 33, 37;
2" uzeti su rezultati dobijeni u prvih deset baeanja;
3
0
uzeti su rezultati dobijeni U poslednjih osam baennja.
Odrediti srednje vrednosti ovih uzoraka, kao i srednju vrednost
OSIlovne populacije i videti na osnOVll oyoga koji slucajni uzorak
bolje reprezentuje osnovnu populaciju.
1264. Za populaciju iz zadatka 1224 proceniti disperziju na osnovu
disperzije navedenib slucajnih uzoraka.
1265. Odrediti koeficijent korelacije izmc>Qu obelezja x i y Cije su
vrednosti date tabelom:
1266. tu kordelacije izdm1eo,:, ocene iz matematike (x) i
Je nOm 0 e JeoJu oa kraJu sk I k d'
aka su Deene date tabelom:' 0 s e go me,

1267. U sedam opstioa SR S b" • .
stanovnistva (x . " r uocen Je procenut industrijskog
d
. ) 1 oaclOnalm dohodak po staoovniku () h'I'.
ama dmara: Y U 1 Ja-
[t=&i 1912ff
Odrediti koeficijent korelacije ovih obelezja.
1268. godine (x) i maksimalni arterijski krvni
. ..
42 68

m pri- 147 125 160 118 149 128 1501145 115 140 152
1__ L_J
Odrediti koeficijent korelacije ovih obelez,ia. -
60
155
VIII GLAVA
8. RAZN1 ZADACI*)
Odrediti povrsinu koja je ogranicena graficima krivih
x' + 4 y' = 20 i xy = 4 u prvom kvadrantu.
Data je funkcija x->y=(x'+ax+b)e-
x

a) Odrediti realne brojeve a i b tako da data funkcija u tacki
A(O, 1) ima lokalni minimum.
b) lspitati funkciju i konstruisati njen grafik za nadene vrednosti
a i b.
c) lzracunati povrsinu lika ogranicenog grafikom date funkcije,
ordinatama maksimuma i minimuma, i osom Ox.
127 t Odrediti povrsinu figure koja je ogranicena elipsom
(x-5)' 1'2
i hiperbolom x
2
_y2=16 (x?4).
25 9
je funkcija x-+y=.Ix In
2
x.
a) Ispitati datu funkciju i graficki je predstaviti.
b) lzraeunati povrsinu figure koju ogranicava luk krive y=f(x) ad
tacke maksimuma do tacke minimuma, ordinata u tacki mak-
simuma i osa Ox.
D
." k" f(' (x - 3)2
1273, ata JC runcI]a X-> xJ = -.----.
x-·j
146
a) lspitati i graficki predstaviti datu funkciju.
b) Izracunati povrsinu dela ravni xOy izrnedu krive y=f(x), prave
x=2 i ose Ox.
*} Ovi zadaci sluze za ponavljanje, utvrdivanje, produbljivanje, ;;istematizaciju
celokupnog nastavnog grad iva., pripremu pismenog i usmenog Ol.'ltufskog ispita
bo i za pripreme prijemnili ispita za upis na fakultet. Uglavnom su korisCeni
on pismenim ispitillla iz matematike 1 na tehnickim fakultetima, maturskim
pismenim ispitima, prijemnim ispitima i raznim takmieenjima.
1274. Data je funkcija x-.!(x)= . ...>::'--
(X-1)2'
i datu funkciju.
) Izracunau povrslOU figure ogranicene osom OX' del k .
y-f(x) d . k ' om five
d' -: ,0 nJenog "prese s,a os om Ox do kose asimptote, i
or Ina tom pr-;secne tacke knve 1 kose asimptote.
Izracunati (1275-1278):
2
127 1 x.J4+:X2 arctg dx .
0,5
S xyT+4:X-" arctg 2x dx.
o
2
*f 1+1nx
1278. --'-- dx.
x(1-lnx)
I
*
1279. Odrediti realne brojeve p i q tako da su tacna
a) hm-----+x-2 = -1'
. (px
2
+ 1 )
x-oo qx+2 '
(
2x
2
-1 )
b) lim =1.
x-co x+l
1280. Za koje vrednosti x je tacna jednakost
x2-3x+2
ako]'e 0<0'<45°'1
x2-2x+ 1 . ..
1281. Resiti nejeduacinu
.Jx .; i + .,;;=--2/x=--1 > i .
tvnlenja:
1282. Data je jednacina sin
4
x+cos' (" a Od "t' .
4 -..... =. real -1 fealan
tako da data jednacina ima realna resenja.
broj a
147
1283. Resiti nejednacinu
4 log 16 cos 2x+210g, sin x+log,cos x+3<0,
n
ako je 0<x<4'
Resiti jednaCine (1284-1291):
* (X_2)2 (X+2)2 (X
2
-4)
1284.20 -- -5 -:=- +48 2 "::1 =0.
x·j·1 x 1 x
2(x' + x + 1)2_7(x_l)2 = 13 (x' --1).
1286. 2rx+1-;;f x "::1 =.:/ x' "::1.
1287. 4" = 2 . 14
X
+ 3 ·49-'.
1288. 6rx::':3 +,;;Ix=2 = 5.:/ (x::': 2)(;::': 3) .
27 W + rX)+ 81 (3
3
+ 3 = 1000.
(x-lOg iY,'2X-IOgX,-1 = 1.
1291. log: (2"+ 1 + tg
2
+ log i (2" + ctg
2
+ 310g :1
5
.
1292. Ako su ai, a" ... , a" pozitivni brojevi i ako je al·a, . .. Q,,= 1,
onda je
(1 +all(1 +a,) .. . (1 Dokazati.
1293. Ako je al + Q, + ... + Q" = 1
1
a> --, i= 1,2, ... n. tad a je
, 4
+ :;·1 + ... + < n + 2 Dokazati.
1294. Ako je n prirodan broj, tada je
,r n+1 .
,,/ n! ------- . Dokazall.
2
1295. Za koje su vreanosti realnog broja x tacne jednakosti:
x
2
-4x-4 . n n
ako Je · .. ';::cx';::··'
x
2
+ l' 6 '" 2 '
a) sin"
2X2_2x . n n
b) ctao:= -- ako Je -,;::",;::-?
e x
2
_ 8x + 16' 4 2 .
fJ
n. , .
1296. Akoje tg"=3', tgfJ=3"x i cx- ='6' lZracunatl x.
1297. Date su funkcije y=a'2
x
+b i y=b·2-
x
+a, gde su a i b realni
brojevi. Koji uslov treba da zadovoljavaju a i b da:
a) grafici datih funkcija irnaju jednu zajednicku tacku (odrediti
koorainate tacke);
b) grafici datih funkcija irnaju dve zajedniCke tacke (odrediti te
tacke)?
1298. Date su funkcije f(x) = sin x+cos x g(x)=sin x cos x.
a) Aka je oareditif(t) i g(t).
h) Resiti jednaCinuf(t)+2..j2 g(t)=O.
c) Izracunati povrSinu koja je ogranicena X-OSOIn i krivomf(x) iz-
medu dye uzastopne nule.
1299. Date su krive x
2
+ y2 = 16 i y2 =4 (x + 1).
a) Odrediti ugao preseka datih krivih.
b) lzracunati povrSinu lika koji je ogranicen OVlm krivarna u
intervalu [ -1, 4].
1300. Dokazati relacije:
1 1 1 k(k+1)
a) --_.+---+ ... +----.-.= 10gNQ
10g"N log,,' N log,,' N 2
(kEN; n, aER+\{1}).
1 1 1 n-l 2
b) .. + + ... + ---',',---'--= --log 2 x.
logx2 log,4 log,4 log,8 log,2 - log
x
2" n
(nEN, xER+\{l}).
1301. lzracunati duZine stranica trougla znajuci da one obrazuju arit-
meticki ni7, sa diferencijom gde je r poluprecnik upisane
kruznice u trouglu.
149
1302. Ako su a, b i c realni brojevi i zadovoljavaju relaciju a + b + c = 6,
tada je a' + b' + c
2
;" 12. Dokazati.
1303. Ako je a+ b +c = k, tada je 3 (a
2
+ b
2
+c
2
);" k'. Dokazati.
1304. Dokazati da aritrnelicka sredina rna koja cetiri broja, a, b, C, i d
nije rnanja od njihove geornetrijske sredine, tj.
4!-b d
Q C •
4
1305. Dokazati da aritrneticka sredina rna koja tri pozitivna broja a, b i c
nije manja od njegove geometrijske sredine, tj.
a+h+c 3/--
abc.
3
1306. Ako su a, b i c merni brojevi straniea trougla, tad a je
abc ;"(a + b-c) (a + c- b)(b+ c- a). Dokazati.
1307. Ako je a' + b' = 1, onda je - -Ii < a + b <.j2. Dokazati.
1308. Ako je a
2
+b
2
=1 i c'+d'=I, tada je Dokazati.
1309. Akoje a
2
+b
2
+c
2
=1 i m
2
+n
2
+p'=1. tadaje lam+bn+cpl<l.
Dokazati.
Dokazati nejednakosti (1310-1314):

13ll·lal-lbl<la+bl·
1312.la-bl;"lal-lbl·
1313. la + bl;" lal-Ibl·
1314. tal + a2+· .. + a"1 <lad + la21 + ... + la"l.
150
Odrediti realan broj a tako da nejednaCine (1315-1319) vaze za
sve rcalne vrednosti x:
1316.
3x
2
+ax-6
1317. -9<--·_·- <6.
x
2
-x+l
I
x
2
-ax+ 11
1318. ---0 --- < 3 .
x-+x+l
. eSltl neJc naclilu .. ----,, ___ <.:
1320
R
," . d . /X
2
-3X_4!
x2+x+l I
1321. Odrediti polinorn. P (x) treceg stepena, sa realnirn koeficijentima,
tako da zadovolJava uslove P(I+i)=3i-4 i P(-i)=4i-l
(;2=-1).
1322. Odrediti interval za x u kome funkcija
x -+ y = 1 + Jx+ 24=.10'];;.:..:'"1
ima konstantnu vrednost.
*
1323. Dalaje jednacina x
2
-6x + 5 + m (x' -5x + 6) =0 (m ER). Odrediti
relaclJu, 1Z1TIedu resenja date jednacine, koja je nezavisna od
realnog para metra m.
*
1324, Odredili sve vrednosti parametra a (0 < IX <2n) za koje je kvadrat-
ill tnnom
y = (sin IX + 0,5) x
2
- 2 (sin rx - 3) x + 1
pozitivan za svako x.
*
1325. Odrcditi sve [caIne vrcdnosti parametra m za koje je trinom
m-1 2 m-1 m-J
Y=(log.1-----
1
-2)x -2(2+log ,. -lx+2+1o".I··"·
3
m
+ jm+l' °jm+l
negativan za svako rcalno x. .
1326. Dokazati da se vrednost proizvoda
(
4 3 2 1 2. 4 .. - 2
x +x +x +x+ _____ ,,)
x-J' x+I
151
'k fk" zl' 2 ' 2
ne menJa a '0 se u a tofIma lzostave nl ornc! 1
x-I x+ 1
1327. Resenja x, i X
z
kvadratne jednacine zadovoljavaju relaeije
X
,
+X2-\-2x
, X
2
=0 i m(x
,
+x
2
)-x, x
Z
=3m+4, gdeje m realan
parametar:
a) odredili kvadratnu jednacinu;
b) odrediti za koje vrednosti realnog braja m dobijena jednacina
ima realna resenja;
c) za koje su vrcdnosli realnog broja m resenja dobijene jednaCi-
ne negativna?
1328. Resiti jednacinu
31+sin.x:+mnlx+'" +sinrtx+ ,'- .
1329. Resiti jednacinu
2_1+oo5x-oos2x+ , .. +(_l)"+lcosnx+ ." =..;./(j-,25.
1330. Dokazati jednakost
tg 9° + tg 15" -lg 27" -ctg27° + etg 15° + elg 9" = 8 ,
* 1331. Resiti jednaCinu
Ilog2(1- 9x)+ log(I-9x)-21 =2 _log(I_9x)-log
2
(1-9x) ,
133{ Odrediti realna resenja jednacine
(X3+X'3)+(XZ+x'Z)+(X+X")=6,
1333. Dat je kompleksan broj
z = log z (mz -13m + 44) - 2 +
Dokazati da ni za jednu realnu vrednost para metra m kompleksni
broj z ne mo7..e biti Cisto imaginaran.
Resiti jednacine (1334-1336):
1335. 3 + J;;:;:-S- 6Tx.::::j = 1 '
1336. + Jx::" 47;-'::::4 = 1 '
1337. Broj N = 30x Oy 03 deljiv je sa 13, Odrediti cifre x i y,
1338. Odrediti eetvorocifren broj koji je 'edoak •
njegovih cifara, Dokazati J'ed' t J , cetvrtom stepenu zbira
Ins venast resellJu.
1339. ,osnovu brojnog sistema t t u kome se broj »hil]' adu tr1'
some tndeset i tri« piSe sa 10101.
1340. Neki trocifreni broj napisan u bro' ,
iste eifre, ali u obrnutom par tk
Jno
;; ,S1stemu osnovom 7 ima
brojnom sistemu sa osnovom ;, broj napisan u
1341. Postoje Ii celi b ' " .. roJeV1 mIn kOJI zadovoljavaju jednacinu
m
2
+1956=n
Z
?
1342. Odrediti dv ' , b'
.. , a pOZ!, llvna ,roJa delJ'iva sa 4, takva
nJlh h k b da je razlika
OVI u ova cetvoroelfreo broj deljiv sa 91.
*
1343. Dokazati implikaeiju
log1218=a 1\ log2454=b=ab+5(a--b)=1.
*
1344. Dokazati implikaciju
log1224=m 1\ log,.54=n=5(m+n)-3mn=8,
Resiti jedoacine (1345--1347):
* ,
1345. Sl01988X+COSlOOOx=1 .
sinx-J3 eosx=2 sin1999x,
*
1348, Odrediti a, b i c tako da funkcija
x-.. f(x)=a+ b cosx+ csiox ima = 1.
Zatun od d" " , 12
, re III IDlDlmalnu 1 maksimalnu vrednost ove funkcije.
* '
1349, Odrediti jednacmu krive koju opisuje latka: a) z=!:t..3ti,
1 '
1350.*
1351.
1352.*
1353,*
1354.
b) Z = 1 + Ii ,ako jc z kompleksni broj
l-U
zalim konslruisati njen grafik.
a t reaian parametar j
_ _ 3 = x + i y, lada je
Akosux,y,aER lakoJc 2+cosa+isina
x2 + l- 4x + 3 = 0_ Dokazali-
be' ako je f (0) = 15 ,
Odrediti funkcijux f = a + ,
f(2) = 30, f(4) = 90,
2 Ii -Ii ako je z kompleksni
= e + e ,
broj a t realan broi?
__ .' _ _ 1-- 2 t
2
, v = gde je t
Data jefunkcljay = [(x) . x-I + (2 - 1 + r _-
I b
- U pravouglom koordinalnom sistcmu konstruISau
rea an roJ-
- =

X
1355.
1356.*
,r» - (:rt ) -cos ('.':.-x) ='(3,
Restli jednaCinu v 3 sm '3 - x 3
Funkcijay = f (x) data je u obliku
" 1
1357.*
1358.
1359.
154
_c __
C + 1
e" + 1 k - - tervalua <x < b.
Izracunati duzinu luka oye nye u m - -
:rt
-'. 10<x<-,
Izracunali duzinu luka kriyey = In cos x u mterva u - - 4
- I' (- 1) u intcrvalu
Odrediti duzinu luka knve y = n sm x - .
:rt 2:rr
1+- sxS -3 .
3 -
Resiti jednaCinu _ '_
sin ax sin bx = SIn ex SIn tb.
1360,
1361.
1362.
1363.
1364.
1365.
1366.
1367.
1368.
L369.
pox, ako su a, b, c, d uzaslopni "ozilivni clanovi
aritrnelickog niza.
Dokazati da je
ctg 7,5" + 19 67,5° - ctg 67,5° - tg 7,so =2 (3 + 1-'3),
Resiti pox jednaCinu
2\: + 2 + 2\: + 1 + ZX + ... = 3
x
+ 3 + :)Y + 2 + 3x + 1 + ...
Dat jc beskonacni red
log8x + + logh + _ , __
Odredili interval u kome se mora nalazitix da bi red bio
konvergentan, zalim odreditix tako da zbir reda bude 0,5,
Stranice lrougla cine aritmelicki niz sa diferencijom 2, Odrediti
stranice trougla ako je jedan ugao 12Cf_
Cetiri broja obrazuju geomctrijski niz, Njihov zbir je BO, a zbir
kvadrata 5044. Odrediti niz.
Ako brojevi (11, ti2, tl3, ... ,all i:ine geornetrijski niz, dokazatj
tacnost jednakosti
"
(
a1 + a2 + (13 + ... + an ) 2
-1 -1 -1 :;;:(l1(l2{l3 .. ·11t/.
(11 + tl2 + tl3 + ... + an
Dat je beskonacan gcometrijski red je prvi clan al = k (k > 1) ,

a = -;:-' Ako je S zbir reda, a S" zbir prvih n clanova.
za kojc yrednosti n je tacna nejednakosl IS" - S I < 10-
2
?
Zbir beskonacnog geometrijskog red a je a, a zbir kYadrala
njegovih clallova b, Odrediti prvi clan i kolicnik reda_
Da t
VT, V2+VT, VZ+V2+VT, ....
Dokazati da je niz konvergentan i odrediti njegovu
granicnu vrednost.
D a t je,n",i_z--:-r=
-ro, Va + -ro, Va + Va + -ro , , . ,_ (a > 0).
155
1371l.
1371.*
1372.*
1373.*
1374.
1375.*
1376.
1377.
Dokazati da je nil. konvcrgcntan i odrediti njegovu graniCnu
vrednost.
Rcalan niz (an) definisanje rekurcntnom formulom
an +2 = 5an +1 - 6an , III = :< , G2 = 1. Odrediti opsti clan niza.
Rcalan niz (an) definisanje rekurentnom formulom
an +2 =a" + an +1, a1 = {J2 = 1 . Odrediti clan niza
(Fibonacijev niz).
Data jc funkcija dcfinisana formulom
((x) = -log(1 +x), (x> -1).
Dokazati nejednakost .
(Xl + X2) < ((xl) + Hyc)
{\ 2 2'
gde SUXl iX2 dYe vrednosti iz definisanosti funkeijc
(Xl> -1, X2 > -1) .
Ako su a, (3 i l' (ex < (3 < y) uglovi trougla i ako
tg i, tg tg cine aritmeticki niz, tada cos ex, cos (3, cos y
takodc cine aritmeticki nil,. Dokazati.
. a - b 1 .
Ako JC log -2- = 2' (log a + log b - log 2), gde su alb katete
pravouglog trougla, odrediti uglovc trougla.
Ako kotangensi uglova trougla Cine aritmeticki niz, onda i kva·
drati strunica cine aritmeticki niz. Dol,azati.
Ako uglovi trougla a, (3, y cine aritmcticki niz u datom porctku,
dokazati da izmedu stranica trougla a, b, c postoji relacija
a
2
- ac + (2 = b
2
i obratno.
Dva ugla trougla odredena su jednacinama:
2 2
4
1gx
+ t)!,y = 8, 16
1g
x - tg Y = 8.
a) Odrediti tangens treeeg ugla trougla.
0) Ako je dat poluprecnikR opisane kruznice, odrediti
stranice trouglao
1378.
1379.
1380.
1.381.
1382.
1383.
1384.
1385.
1386.
1387.
1388.
1389.
Stranice trougla cine aritmetii'ki niz, cijaje raz!ika d Od d"
st. . . . relb
ramce 1 naJveCi ugao trougla ako J' e'o' _ 13 . .
.. c sa - 14,ako!e a naj.
manp ugao (roug!a. .
grafik funkcijcx ...,. y, kOja je data iormulom
- 9 = 0, limJll dve prave Od 'ct· ,
dye prave i ugao kOji obrazuju, . rc It! presek ove
U trougluABC uglovi a (3 '" , ,....
kom 2. Dokazati da Cine reOmetfIlsklmz sa kolicni·
a-
l
= b-l + c-l roug a zadovolJavaju jcdnakosl
Resiti jednacine (1381 -1385):
5
log, ('2" + 1 + tgC 1E.) (
s ' 4 + log, 2" + ctg
2
1E.)
8 6
= 3' + 3Iog!.5.
8
. 77 ""
Sm x + cos""X = 1.
sinx + cosx = nco, 99x.
clg .,x 2'
.., = tg + 2 tg 2>: + J _
1 / X
ogz (COS 2>: + cos -) + log (. x
2 0,5 smx + cos 2) = O.
Odrediti skup lacaka D k .
sin (n (" + y) ) > O. u e anovoJ ravni za koje je
Funkcijaf (n) de finis ana u sku u rir d . .
uSlovef(n) =f(n-l) ... ,; fP P 0 mhbroJevazadovoljava
, a, (1) = 1. Odreditif(n).
c Cine geomelrijski niz, tada J'e
c a + b + c .) _ 3 b3 3
- a + + c . DokazalL
Akol'ea -A' C .
- cos ex + B Slfl a cos a + C sin2a
h = 2 C Sin a cos c + B cos 2a -?A' '
c - A . 2 _ - Sin a cos a
- >.. SIn a - B sm a COS a + C .2
T' ') - COS ex
taoa Je lr - 4ac = B2 - 4AC D .'
" okazatl.
1390.
1391.
1392.
1393.
1394.
158
Ako za uglove trougla va,i jednakosl
3
cos a + cos!:! - cos (a + fJ) = 2'
tada je trougao jednakostranican. Dokazati.
Izracunati zbir
sin 1 sin 1
------+.+ ...
cosO cosl cosl cos2
sin 1
+------------ .
cos (n-I) cos n
I grnpa *)
Data su dva trinoma
II (x) =x' - (a + b)x -I- ab
h (x) = / - (a - b)x - ab. . ,.. ..
a) Pokazati da ni jedan od ova dva tnnoma ne moze ImaU IStl
> znak za sve realne vrednosti argumentax.
b) Odrcditi zbir S onih vrednosti argumentax za koje ovi
trinomi imaju najmanju vrednost i zbir S njihovih najmanjih
vrednosli.
Data jc funkcija
y = V3sinx + cosx.
a) Konstruisati grafik funkcije u intervalu (-Jr, +Jr).
b) Za kojevrednosti parametram jednacma V3smx + cosx = m
ima realna resenja?
c) Za m = 1 reWi jednacinu.
Data je parabola l = 2 px i krliZnica sa centrom u zizi parabole
i poluprecnikom r = 2p.
a) NaCi ugao pod kojim se seku date krive. .. .
b) Izracunati zapreminu tela koje nastaJe r?tacljom fIgure .
ogranicene parabolom i kruznim lukom kOjl preseca pozltlvm
deox-ose.
*) Grupe zadataka I, II i III bile su na maturskom pismenom ispilU iz matemtuike
u Petoj beogradskoj gimnaziji 1971. gOd.
1395.
1396.
1397.
1398.
1399.
II gmpa
Prava 3 X - 5 Y + 25 = 0 je zajednicka tangenta elipse
')2 2
b" X + a'y = a
L
b' i paraboley = 2 px, koja sa dips om ima
zajednicku ziiu. Dokazati da je trougao cija su wmena
dodira i iiia pravougli trougao.
Za koju vrednostx u razvijcnom obliku binoma
(
ff +_1_)"

zbir treceg i petog clana je 135, ako je zbir binomnih
kocficijenata poslednja tri elana 22.
Data je funkcija
y =x
2
- 2xcosa + 1 - sino:,
gde je a E [0,
a) Odrediti a da osa OXbude tangenta krive, i skiciraj grafik tih
krIVlh.
b) Akosuxi - 2xcosa +] - sin a = 0,
odrediti a iz rclacijexj + xi = 2.
c) NaCi vew izmedu
x" - 2x cos a + 1 - sin a = 0 koja ne zavisi od a.
IIIgrupa
Data je funkcija[(x) =x
3
+ ax
2
+ 9x + 4.
a) Oarediti parametar (/ rako da funkcija ima ekstremum za
x = -1.
b) Za dobijenu vrednost parametra a naenati grafik i ispitati
promene funkcije.
c) Izracunati ogranicenu krivom, osom OXi OY.
d) Naci presek krive i prave koja proJazi kroz tackuA (-1,0)
a sa osom OX obrazuje ugao a = .
Pravax - 2 V + 8 = 0 je zajednicka tangenta clipse
- 2? 2 Z 2 b? . . k f k I b I ?
D X- + a y = a 'I sa nJom on 0 a ne para 0 e y- = 2px.
a) Napisati jednacine ovih krivih.
b) Napisati jednacinu kruznice k koja sadrii obe dodirne raeke i
159
1400.
1401.
1402.
1403,
Cije srediste pripada datoj pa pokazati da ova kruz-
nica sadrii i zajednicku zizu cUpse Iparabole. ko osex
e) Odrcditi zapreminu tela koje pOSLaJc rolaCl]Om .. ,
figure ogranirene elipsom, parabo]om I (Jatom tangenLOm.
Dat je lfougaoABC ciji uglovi zadovoljavaju relaeiju
ex - f3 = 2 y.
a) Dokazalidajcugaoatup. .'. D' BA
b Na olupravoj BA uzcli lacku D tako da bude B > •
) . = AC 'pa dokazali da je prava CA slmetrala ugla BCD.
I L • . . _.. .' . C4 na pravoJAB,
c) Odrcditi ortogonalnu proJcKclJUp stramce " I
. BC CA - b i AB = c troug a
pa dokazati da stramee = a , -
zadovoljavaju relaciju c
2
= {/ (II - b).
*\
IVgmpa '
NaCi najmanju visinu troughl cije gU stranice a = 6,5 em,
/) = 7 em i c = 7,5 em.
x2-2x+l
Data je funkcijay = x2 + 1
a) Ispilati tok i naertati grafik funkeije. .' ,,' a
b) Odrediti povrsinu ogranicenu lukom knvc I odsccClm
koordinatnih osa.
1
. ( logx+l..l-
Odreditix u IZrazu (VX) .
12 )6 . XI
Vx , ako je eetvrtl \. an
razvijcnog binoma 200,

4
.+'7X
Dat jc izraz cos x - SlIl X SlIl . '.
a) Podesiti dati izraz za \ogarnmovanje: . .
b) Za koje vrednosti parametra m jednacma . . . ,.
cos'x _ sin'x + sin 2x = 111 ima rcalna rcscnja? RCSlll Jcdnacmu
zam=n
P 5
J'e zaj'ednicka tangenta e!ipse
rava y - - .... J •
.. 1 d c· oku
*) Maturski pismeni za.Jac! JUl1il 197 . go " U ,1 .
I
I
I
i
I
i
I
'j
I
I
I,
I
I
I
I
I

I
1406.
1407.
1408.
1409.
1410.
1411.
22 '>2 22· 2·.
b x + a)i = a b I konfokalna para bole y = 2 px. Odredltl
ugao pod kojim se vidi deo ovc tangcnte medu tackama dodira
iz zajednickog fokusa.
V gl1lpa *)
Stranice trougla su tri uzastopna parna broja, a povrsina mu jc
24. Nad srednjom stranom treba u trougao upisati pravougaonik
maksimalne povrsine i naei njegov obim. U kom oduosu je po-
vrsina kruga opisanog oko pravougaonika prema povrsini kruga
opisanog oko trougla.
Odreditix-ti clan geometrijske progresije Cija prva tri clana
glasc: l1_x
1ogx
; x
10gx
_ 5; 35 _x
Iogx

Tacka M (9,0) spojena je sa tackom N (x < 9,y) na paraboli
l = 8x . POVTsina ogranicena lukom paraboie, delom njene oso-
vine i duzinom MN obrre se okox- ose. Odrediti koordinatc
tacke N, tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna i na-
e; oduos u kome ona stOji prema zapremini nastalog rotacionog
paraboloida.
ispitati i graficki predstaviti [unkciju f (x) =
Odrediti za koje jex sesli clan razYoja binoma
x
2
+ 1
-x+l
(V zl°
g
(10 3
x
) + V 2tx 2) log 3 ) n jednak 21, ako su binomni
Koefieijenti drugog, trereg i cetvrtog clana razvoja redorn, prvi,
treCi i peti clan aritmeticke progresije.
VJgmpa **)
Aka je jedna dijagonala cetvorougla precnik kruznice opisane
oko njcga, dokazati da su ortogonalne projekcije ctveju naspram-
nih stranica cetvorougla na drugu dijagonalu medu sobom jed-
nake.
*) Pismeni maturski, Jagodina,juna 1971. godine.
**) Maturski pismeni zadaci,juna 1971. godine U Valjevu.
1 1': 1
1412,
1413,
1414.
1415.
1416,
1417.
1418.
1419.
162
• 210 J:; _ \0<> v7
Resltljctinacmux g b = 10 i izvrSiti proveru.
Pravax - 2v + 6 = 0 je tangenta para bole 1 = 2 px "Odredili
jednacine (;nih tangenata iSle parabole, kole su normalne na ..
-datu pravu i pokazati tia presek tih wngenata pnpada drrckmsl
paraboic.
Merni brojcvi stranica lrougla su tri uzastopna neparna broja, a
jedan ugao ~ . Izracunati stranice i uglove,
. .,
, . 23 2 4x
lzracunati povrSinu ogramcenu lukom knve y = '3x - x - ,
x-osom i ordinatama njenih ekstremnih tacaka.
VIJgrupa *)
U iednaCinix
2
- 2 (m - 3)x + 11 - 5m = 0, odrediti parame-
ra; m tako da: a) koreni budu realni;
1 1
bl koren! zadovoljavaju relaciju ~ + - = 1.
, Xl X2
Jednokraki (rouoao obrte se oko prave koja prolazi kroz teme
na osnoviei i par:lelna je sa visinom trougla. Izracunati P i V obrt-
nog tela, ako se zna osnoviea c i kraka (c = 12, a = 15),
U racki P (3,yo > 0) parabolel = 2 (, - 1) povucenaje tan-
geula. '_lracunati: .
a) povJsinu figure ogranicene tom tangcfitom, parabolom I
x-osom;
b) zapreminu tela koje nastaje obrtanjem iste figure oko
oseOt.
VIII grupa .*)
Izracunati zapreminu tela koje se dobija kada se od elipsoida,
nastalog rotacijom cJipse 3x
2
+ 41 = 36 oko ose Ox, isece va·
*) Pismeni malurski, I gimnazija Zren)anin,)una 1971. godine. .
**) Maturski pisll1cni, II beogradske glronal.!je, avgusla 1971. godme.
1420.
1421.
1422.
1423.
1424.
1425.
1427.
1 4 2 ~ ,
ljak najvete zaprcminc (osa valjka se poklapa sa osom Ox).
Resiti jednaCillu jx
2
+ 2<' j - ! 3 - x I = x
2

Stranice trougla obrazuju geometrijski niz.
a) Dokazati da kolicnik loga Iliza q zadovoljava uslov
i. 1
~ (V) - 1) < q < '2 (v:> + 1).
b) Odrediti q tako da lrongao lmde pravougli.
Odrediti os tala wmena trouglaABC, ako je dalO tcmeA (4, -1)
kan i jednacina yisine 2x - 3y + 12 = 0 i teziSna linija
2>: + 3y = 0 koje polaze iz temena C
Avion leti na visini H = 2 R nad Zemljom.
a) Pod kojim uglom posmatracvidi Zemlju iz aviona?
bJ Koliki deo Zemljine povrsinc je u vidnom polju posmatraca?
(Smatrati da je Zemlja oblika lopte,J
IX glIlpa *)
NaCi zapreminu tcla kojc nastaje rotaeijom povrsinc ograniccnc
lukovima krivih
'I ::;" ')
y ~ = x" 1 y ~ = 4.1 okox-ose.
Tri broja koja obrazuju geometrijsku progresiju ctaju sumu 26.
Ako se prvom doda I, drugom 6 i tretem 3, dobijaju se tri broja
koji obrazuju arilmeticki niz. NaCi zbir prvih 20 clanova aritme-
tickog niza.
Kruznica prolazi kroz tackuA (-3,4) i obc iiie hiperhole Cije
su asimptotcy = ::t: % x i tangenta 5x - 41' = 16 (hiperbole).
Odrediti .iednacinu l(ruznice,
Visina praviinc zaruhljene cetvorostrane pirarnide je 6 em, a
zapremina 152 em'- Povrsine osnova odnose se kao 4 : 9. Odrediti
povrsinu omotaca zarubljene piramide.
Resiti trougao kome jt: data povrsina, zbir dveju stranicCi i ugao
medunjima
[P = 80 V3, b -;- c = 42, a = 12()Oj.
") Marurski pismeni, Gimnazija ,.Jovan Jovanovic" Novi Sad,junfl 1971. gOdinc.
163
1429.
X grupa *J
Sinus jcLlnog ugJa pravouglog trougla arilll1cticka jc srcdina
sinusa druga ova ugla a poluprccnik upisanc kruznicc u tfouglu
iZl10si 4. lzracunati troughl (bez upotrcbc
skill la\)lica i digitrona).
1430. Osnova prave eetvorostrane prizme je romb povrsine 1 m
2

lzracunati povrsinu i zapreminu prizme ako su povrsine dija-
gonalnih preseka 3 m
2
i 6 m
2

143L Resiti jednaCinu 4
10g
16 x _ 3
10g
16 x-O,5 = 310816 x+ n.s _ 2 210g 16 x-1.
1432. Odrediti x tako da zbir trereg i sedrnog clana u razvoju binoma
(J";;;:'s x+.Jsin X)8 jednak je 7.
1433.
1434.
1435.
1436.
1437.
Ispitati precizno tok i nacrtati graflk funkcije
x
2
-5x+7
(I)
x-2 .
zatirn izrablDati povrSinu ogranieenu graflkom krive (I) njenom
kosom asirnptotom i pravama x=3 i x=6.
XI grupa *)
a) Odrediti jednaCinu onog preenika e!ipse x
2
+ 5y2 = 25, cija je
.<Juzina jednaka mcdusobnom raslojanju :liz.a; .
b) Pod kojirn se uglom vidi ta elipsa iz tacke A (0, .j30).
Stranice trougla se odnose kao 3 : 5 : 6 a zbir njihovih kvadrata
je 280. Odrediti povrsinu tela koje nastaje rotacijom trougla oko
najvece stranice.
ResitijednaCinu I log 1 (l+sin2x)I+llog, (l-sin2x)I+=1.
- -
3 3
*) Grupe X. XI i XII, Maturski pismeni, u Treeoj beogradskoj gimnaziji, juna 1994.
godine
1438.
1439.
1440.
1441.
1442.
Dato je (I) Funkcija y=x
2
-2xcosa+l-sinCl(
(2) jednacina x
2
- 2x cosa + 1 - sin", = O.
a) Ispitati prirodu resenja jednaCine (2) u 7..avisnosti od Cl(;
b) Ako su x, i x
2
resenja jednaCine (2) odrediti '" iz relacije
Xl +x
2
=2;
c) Ako su x, i x
2
rcsenja jednacinc (2) odrediti relaciju izmedu
Xl i X
2
koja ne zavisi od 0:;
d) Za koje rt funkcija (1) je stalno pozitivna;
e) Odrediti tf. tako da Ox osa bude tangenta krivih, skicirati
graflke tib krivib.
XII grupa
clan beskonacnog geometrijskog reda je Yeti, a treci manji
clan uredenog para koji prcdstavlja resenje sistema jednaCina
X
3
+y3=35 2x+)'+2x+y+1+2x+Y+2=224. Odredi sumu tog
beskonacnog reda.
Osnova prizme je jednakok.raki trapez osnovica a = 8 em i
b = 2 cm. U prizmi je upisan valjak. Koji procenat zapremine
prizme Cini zapremina valjka, ako je vis ina tela jednaka kraku
trapeza?
Data je funkcija
(I) y=.J':lsinx+cosx
a) Nacrtaj grafik funkcije bez upotrebe izvoda, ispitaj tok;
b) Za koju vrednost parametra m jednaCina .J3 sinx +cosx =m
ima reaIna resenja;
c) Za m = 1 resi jednaCinu;
d) Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom krivolinij-
skog trapeza ogranicenog lukom krive (1) i odscekom X-ose

Od d
'I' 1-cosx
re 1 lID ..- _.
x-o x(y 1+x-1J
165
1443.
1444.
1445.
1446.
1447.
1448.
1449.
166
XIII grupa 0)
Data je kvadratna jednacin
a
4x'=(3-a)(2x-l), a realan broj.
Odrediti vrednost realnog broja ? da, jednacina. ima
realna i razlicita resenja Xl i x
2
• kOJa zauovol.lavaJu relaclJU
.l:J+ x
2
0;3.
X
2
Xl
Resiti jednaCinu
n
(sin2x+../3 cos 2X)2-5=cos (i5-
2X
),
Ak su S S S
sume m n m + n prvih clanova aritmeticke
o ffl' n' m+n ' ,
S -S m-n .
progresije tada je ................. = -'-, Dokazau.
, Sm+n m+n
Aka su x, y, " EO R i ako je
_ ... (i2= .. ·1),
2 +COS (1;+ I SlD Cl
tada skup tacaka M(x,y) u Dekartovoj ravni pripadaju
nom prescku. Odrediti oblik konusnog preseka I konstrUlsatl
ga u ravni xOy.
lzracunati povrsinu povrSi u prvom, kvadrantu jc
cena elipsom b'x' + a
2
y' = a'b
2
, kOjOJ pr:padaju A(4,l) I
B( - 2, .:. 2) i hiperbolom xy = m, kOjoj pnpada tacka C(2,2).
XIV grupa 0)
Resiti jednaCinu
/x-2" (X+2V x
2
-4
20 \' ._) - 5 -'jl + 48 ' = 0 .
,x+l x-·l x -
Data je funkcija x-+y=2 cos
2
x+../3 sin 2x.
a) Ispitati promene i konstruisati grafik date funkcije;
b)
'lzracunati Dovrsinu Dovdi ogranicene lukoID date krive
• t I . t
pravama x = 0 i y = 0, koja pripada prvom cvadran u.
1450.
1451.
1452.
1453.
1454.
\
1455.
!
,
1456.
1457.
I
I
Zajednicke tangente parabole y2 = 4x ; krufuice.
X2+y2+2x-8y+9=0 obrazuju !rougao, oko kog je opisana
krufuica. Odrediti jcdnacinu te krufuice.
I
• '. /2z- 3 uk' 1 R" , I b
zracunau :..; -;;+'1' 0 Je z = +;, esenja sves!! na a ge ar-
ski oblik kompleksnog broja a + hi, a, b EO R.
U jednacini x
3
- 30x
2
+ mx - 780 = O. Odrediti realan broj m,
aka koreni date jednacine su stranlce pravouglog trougla
XV grupa 0)
Nk
. a"'du" 2x10Dk'
era su ctga: 1 ctg p resenJa Je acme x +-+-=. 0 azati
p q
da je
cos
2
(O!+{J)+! sin (O! +(J) cos("+{J)+! sin2(CX+{J)=1.
p q
Resiti jednacinu 4x
2
+ 9
1
+ios4x = 15x
1
+
108
4
3
.
D . k k b' .,/3 i d ed,' uk d "
at je 'omple san roJ Z ='2" + '2 . 0 r I!! x t· 0 da sre njl
1
clan u razvijenom obliku binoma ( 3;= + 3
1
/' yn
bude jednak binomnom koeficijentu.
Date su elipsa x
2
+ 2y2 = 2k
2
, gde je k> 0, i kru:7Bica Ciji je
precnik fokalno rastojanje date elipse. lzraziti u funkciji od k
koordinate onili tacaka na elipsi iz kojih se kruZnica vidi pod
uglom od 120 stepeni pa odrediti sve vrednosti parametra k za
koje Ce koordinate trrienih tacaka bid celi brojevi,
U kmfui isecak "iji su polupreenici OM = ON =R i centralni
ugao < MaN = ct. (a <90 stepeni) upisan je pravougaonik
ABeD L."lliksimalne povrsine tako da mu temena A i B pripa-
daju pollipreeniku OM, zatim Ierne C luku MN i teme D
poiuprecniku ON. lzraziti u funkciji od RiO! dimenzije tog
pravougaonil:a kao i tu rnaksimalnu povrSinu.
167
1458.
1459.
1460.
1461.
1462.
1463.
1464.
1465.
XVI grupa *)
Data je jednacina x
2
+(3a-l)x+a=0, a E R. ..
a) Izraziti jedan koren date jednacine kao funkcIJu drugog. .
b) NaCi intervaJ. kome se mora naJaziti jedan koren da bl
drugi bio pOZluvan. . ..
c) Odrediti vrednost parametra a tako da oba resenja Jednacme
budu pOZltIvna.
Resiti po xjednaCinu: 32cos
6
x-eos6x=1
Data je hiperbola: 3x
2
_4y2 = 72 i prava t:. 3x+2y+ 1 =0. .
a) Nac; tacku P hiperbole najbliZu pravoJ 1 I nJeno rastoJanJe
od prave I. .
..' I dred og x·osom tangentom I
b) IzracunatI povrsillu troug. a .0 en ,
normalom hiperbole u tackl P.
Odrediti maksimalou vrednost odnosa zapremine lopte i oko
nje opisane kupe.

Resiti nejednacinu: ,,;log2 1-';;' < 1.
:A'VII gnlpa *)
Ispitati i nacrtati grafIk funkeije y= x 'lo
2
x.
Straniee a, b, c trougla ABC obrazuju aritmeticki nlZ sa
difereneijom d gde je p poluprecnik upisanog kruga u
traugao ABC. Odrediti odnos a : b : c.
Odrediti domen funkeije
a) y=log CO.l x sin x
b) resiti jednacinu: log wsx sinx + log "inx cosx =2
1466. Izracunati vrednost izraza:
1
-/; 2
: -0c.
*) Grupe XlII, XIV, XV, i XVI. Maturski pismeni, u Petoj beogradskoj gimnaziji,
juna 1994. godine.
1467.
1468.
1469.
1470.
1471.
1472.
1473.
1474.
Data je parabola y2 =4x i tacka M(4, y>O). U tacki M
posta viti tangentu para bole. Naci zapreminu rotacionog tela
koje nastaje rotaeijom figure ogranieene tangentom, lukom
krive i x-osom, rotacijom aka x-ase.
XVIII grupa
Nacrtati grafik funkeije y = sin (x _-/x
2
)
a) resiti jednacinu sin (x - #) = -1.
Tri braja ciji je zbir 28 obrazuju geometrijski niz, ako najveCi
braj umanjimo za 4 dobijaju se tri braja aritmetickog niza.
Odrediti te brojeve.
R
." . d" I (2x + I 1) 1
eSltl neJe nacmu: og025 ---+- >-
, x+3 2 2
U razlaganju binoma: (a
2
;y;,_ nati clan koji ne
sadrii a ako je odnos binorrmih koeficijenata petog i treeeg
clana 1:2.
Izmedu svih jednakokrakih trouglova upisanib u krug po-
luprecnika r odrediti onaj traugao kome je povdina najve-
ca.
XIX grupa
Ispitati i naertati grafIk funkcije y=-l 2x i naci povrsinu
+x
?granicenu lukom krive i ordinatama ekstrerrmim vrednostima
1 x-osom.
Dat je niz pravougaonika jednakih sirina a duZine cine arit-
meticki niz, obim prvog je 32 em, a povrsina drugog 70 em
2
a
peti pravougaonik je kvadrat. Odredi dimenzije tib pravouga-
onika.
1475. Odrediti sve realoe brojeve p za koje je kvadratna funkeija
J(x)=(P2+2p-3)X2_4px+p pozitivna za sve realoe vrednosti
promenljive x.
1476.
1477.
1478.
1479.
1480.
1481.
1482.
1483.
1484.
170
sin
2
4x .,
Dokazati da je: .. = 2sm x sm 2x.
2cos x + cos 3x + cos 5x
1
U binomu (.J"x 10,x+1 + 'Yx )6 odredi X tako da je eetvrti Clan
jednak 200.
XX grupa
5-x
lspitati i nacrtati grafik funkcije f(x) = 9 _ x2 .
. 2'
Resiti nejednaCiuu 2 2.
Pravilna cetvorostrana piramida ima boeou ivieu b koja je
pod uglom alfa u odnosu na ravan Za koju vredoost
ugla alfa Je zapremlOa plfamlde naJveca?
NaCi sva rcsenja jednacine: sinxcos
3
x---cosxsin
3

Za koju vrednost parametra »Q« a E R je prava
(a +2)x + 9)y + 3a
2
8a + 5 = 0
a) paralelna b) paralelna y-osi; c) prolazi kroz kord.
pocetak.
XXI grupa
lspitati i nacrtati grafik funkcije y = (2x' - 3x) e".
Data je + ._1_ = 1 gde je m realan broj i
x-2m
(x'''m) . (x-2m)#0
a) pokazati da jednacina ima realna resenja za svako mER
b) odredi paramelar m tako da izmedu resenja postoji relacija
1 1

Xl Xl
*') Grupe XVII, XVIII, XX XXI, XXII, Maturski pismeni, u Jedanaestoj
beogradskoj gintnaziji, juni 1994. godillu
1485.
1486.
1487.
1488.
1489.
1490.
1491.
1492.
Romb stranice a i. ostrog ugla 0:= 60" rotira oko ose koja
prolaZl.kroz t.eme ,ostrog ugla 1 normalna je na veeu dijagona-
lu. Nael povrSlDU 1 zapreminu rotacionog tela.
Resiti jednaCinu 0,5 sin4x sin x+ sin 2x sinx=2cos' x
Zbir binomnih koeficijenata drugog i treeeg clana u razvoju
binoma: - 2 jednak je 153. NaCi clan koji ne sadrZi x.
XXII grupa
3
Ispitati i nacrtati graflk funkcije y =
(x- 2]2 .
Data.i7 (4x-:;:m)=4(x+2)-2 '(m-I)-Sm,
mER 1 m""1. Reslt! JednaClllu po x a zatim odrediti parametar
m tako da resenje date jednacine bude pozitivno.
Dataje parabola y2=8(x_2) i njena tacka A (4,y>0)
a) napisati tangentu parabole u tacki A.
b) izracunati zapreminu koja nastaje rotacijom oko x-ose
figure ogranieene tangentom para bole, lukom pambole i
X-OSOll.
Dokazati da je za svako 3 . 4" + 1 + 10"-1_ 4 = 0 (mod 9) n E N.
Resiti nejednacinu:
log, (log. x)+ log. (log, -4.
171
Univerzitet 0 Beogradu
K1asifikacioni ispit iz matematike za upis na tehnicke fakulte-
te, matematicki, f1zicki i f1zicko-hemijski fakuitet, svaki test ima
20 zada taka.
Zadaci 1-5 vrede po 3 poena. zadaci 6--10 po 4 poena, zadaci 11-14 po 5
poena,. zadaci 15-17 po 7 poena i zadaci 18--20 po 8 poena. PogreSan odgovor
donosi -10% od braja poena za taCan odgovor. Zaokruiivanje N ne donosi ni
pozitivne oi negativne poenc. U slueaju zaokruiivanja viSe ad jednog odgovora,
k.ao i u slueaju nezaokruZivanja ni jednog odgovora, dahija se -1 poen.
25. juDi 1990.
1. Hipotenuza pravouglog trougla dva puta je veca od jedne
katete. Ostri uglovi tog trougla suo
2.
3.
4.
5.
172
A) 45", 45", B) 30", 60", C) 26"35'32", 63"24'28",
D) 18", 72", E) 15",75".
Dati su iskazi: I log « - 2)( - 3» = log (- 2) + log (- 3),
II log(-3)2=2Iog(-3), III log(-2)4=2Iog(-2)2,
IV log =log2-log 3. Tacni suo
A) Nijedan, B) svi, C) I i IV D) II i III, E) III i IV.
V rednost izraza . 12) -2 je
5 7 5
A) 1 B) 0 49 C) (16 D)
, " Y7' 348, '
400
E) 361 .
a
3
_b
3
Ako su a, b E R i a
2
"o b
2
, vrednost izraza z-b' je:
a -
A) a-b,
a
2
+b
2
B)---
a+b '
a
2
+ab+b
2
E)----.
a+b
a'+ab+b
2
C)----,
a-b
a
2
_ab+b
2
D)-a+b-'
ima vrednost: All, B) 0, D) 1 +0, E) 2.
6,
7.
8.
9.
10.
11.

13.
Ako je povrSina lopte 324n, njena zapremina je-
A) 18
3
n, B) 18
3
n
2
, C) 972", D) 291611:, E)
Koliko resenja u intervalu (02n)' .. dn' V'
sm2x+cosx+ 1 =07 ,una Je aClna
A) Nijedno, B) jedno, C) dva, D) tri, E)
beskonacno muogo.
Date su funkcijej, =(x)=x, f,(x)=#,
f 4 (x) = (,y':;Y Tacan je iskaz: x
A) Medu datim iunkcijama nema med b' .
B) fu" uso no JednakIh
sve su nkcIJe medusobno jednake C)f -( f '
D)f
,
=f,,,of4' E)f,,,of,=f4' ' 1-.2"0,,
Proizvod svih resenja jednacine
A) 3, B) -3, C) -1, D)-9,
X
2
-2!x!-3=0 je:
E) 9.
Ako je log3
7
= a, log32 = b, tada je (log 7 + I 2)-1',
a2 b2 2 2 og7 Jcanako:
A) -=-- a +b' ab 2
B)·-.. ·--- C)- a+7b
ab' ab' D) -3ab-'
JednaCina
E) 0.+ 21>
ah '
A), 't;'-a dva realna pozitivna re'senj'a )
res d k "h B ima dva rcalna
enja 0, "Ojl je samo jedno C
realno D) ima cetiri realna ' .) ima samo jedno
nema realnlh resenja. pOZlhvna E)
U figuru ogranicenu Iukom krive 2xz_ _ . .
Je pravougaonik taka da su mu Y - 6 1 osom Ox Uplsan
Maksimalna povrsina takvog , d;a na osi Ox.
A) 8 pravougaomka Jeste'
, B) 8,5, C) 9, D) 9,5, E) 10. .
Prava aX+)'-5=O d d' .
a lru]e elipsu
samo ako je: A) a= ±2, B) a=
-4'
6
D) a= +-
-S'
E) a= ± 1.
9x
2
+ 16y2 = 144 aka
C)a=+"
-4'
IA.
15.
16.
17.

19.
174
Izraz sin
4
x + COS
4
X indenticki je jednak izrazu:

A) 1, B) sin4x+ cos4x, C) 1+cos
2
2x,
3 +cos4x

Neka je M skup svih realnih vrednosti parametra m takvih da
jednaCina 2iogx = log(x ·1- m) + 210g2 ima dva realna razliCita
resenja. Skup M je:
A) Skup R, Bl prazan skup, C) {m: m> n,
D) {m: E) {m:m;;oO}.
Kroz tacku u trouglu ABC povucene su prave paraleine strani-
cama trougla. Na taj nacin formirana Sil tri manja trougla Cije
su povrsine 1, 4, i 9. Povrsina trougla ABC je:
A) 36, Bl 64, C) 48, D) 24, E) 27.
jednaCine x
2
- X + a -- 2 = 0 zadovoljavaju usia v:
Xl x
2
1
.--+ + 4 =0.
X
2
1
Tada je: A) 1 ,;:a';:l, Bl a= ± 1, C) a= ±v0,
D) iIi E) O<a<l.
PolazeCi od zbira geometrijske progresije 1 + x + x
2
+ x
3
+ X4
(
'j' k' d ' ") '" 27f , 47f 7b'
11 na ne rugl naCln mogu se lZracunatl cos -- I cos ---.... -' If
5 5
2n 4n . . 0 1 '. 1 _ .. ,is
-5' Jednak le: A) -4' B)- 2' C)
1
D) --,,-, E)
Na fudbalskom turniru takmieenje se odvija urn grupa (m>l)
sa po 2k ekipa (k> I) u svakoj grupi, U grupama ekipe igraju
svaka sa svakom i prve dve ekipe iz svake grope ulaze u
finalnu grupu. U finulnoj grupi ekipe igraju svaka sa svakom, s
tim 8to ekipe koje su se sastale u predtakmieenju ne igraju
medusobno novu utakmicu. Aka je na turniru odigrana ukup-
DO manje ad 115 utakmica i aka je taj bra] utakmica neparan.
odrediti m i 2k.
20.
1.
4.
50
A10 m= 6, 2 k = 4 je jedino resenje, Bl m = 3, 2 k = 6 je jedino
C) postoJe tacno dva r"senja, D) postoji ad dva
resenJa, E) zadatak nema resenja.
Za koje su vrednosti realnog parametra m obe nejednakosti
2
x2 X + 1 < zadovoljene za svako reaIno x?
A) B) C)
D) E) nizajedno m.
25. juni 1991.
Ako je a realan broj i I a I #2, tada je vrednost izraza
(
a+l 1
+ a' +8 : 1)" +-3 jednaka
a+1
A) ;;-:;:-1; B) C) a; D) 1;
___ {l':+L __
(a' + 8)(a
2
--2a + 4)'
Ako je 10
2Iog
lO'=8x+5, tada je x jednako
A) 0; C)
2'
D) 2.
8'
Tetiva je za 2 manja od precnika, a odstojanje centra
kr,:,ga nd za 2 manJe ad polupfeenika kruga. DuZina ove
,ellve .Iednaka Je
A) 6; Bl S', C) 10', D) 5,,17·, )
j 1. E zadalak nema r"senja.
Ako je reciprocna vrednost broja x + 2 eetiri puta manja od
bra.la x-: 1, lada Je zblr svib vrednosti braja x koje zadovoIJ'a-
vaJu ovaJ uslov
A) 0; B) 1; C) 1; D) E) ne postoji nijedno takvo x.
V redDost izraza
(
__ 1 _ 1 )-2 ( 1 )-z ( 1 )-2
1 + v0 + v1 + \J:;:"J7. + 1 ..,fi jednaka je
A) 25; B) (1 + ,/if; D) 17; E) 20;
175
6.
7.
8.
9.
10.
11.
u.
13.
Ako tada jef(3) jednako
x+l
A) 6,25; B) 7,35; q 4; D) 9; E) 5,15.
Ako je f(x) = log6x+ 31og
3
9x, onda je jednako
A) 0; B) 12; C) 18; D) log3x+2; E) 31og
3
9
.
Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea :ra dva,
njegov se ugao poveea za 9°. Broj stranica mnogougla jednak je
A) 8; B) 9; q 10; D) 12; E) zadatak nema resenja.
Koefieijent pravea prave normalne na pravu povueenu kroz
tacke A(-2, -1) i B(2,2)jednakje
3 3 4 4
A) -1' B) -' C) --' Dj _.' E) --.
, 4' 4' 3' 3
Zbir svih troeifrenih brojeva deljiv sa 11 iznosi
A) 33660; B) 40733; C) 41624; D) 44550 E) 53031.
Ako su prave x+4y-25=0 i 4x+9y-75=0 tangente elipse
b2x2 + a2y2 = a
2
b
2
, onda je a+ b jednako
A) B) 20; C) 18; D) 24; E) 14-/2.
Maksimalna zaprcmina valjka upisanog u sferu polu precnika
R jednaka je
2 2 16 4 1
A) _ R3
n
· B) oo-- R3
n
· C) _. R'n' D) R'n' E) .. -. R3
n
.
27'
.. x x I sinx I .
Date su funkelJe f,(X) = 1, f2(X) = tg-
2
etg-ry, f3(X) = r=== I
.... -y l-cos
2
x
r,-:--
y 1 +cos2x .' ...
f.(x) =- Tacan Je sledeci lskaz:
\v 2cosxl
A) Sve su funkcije medusobno jednake; B) Medu datim fun·
keijama nema medusobno jednakih; C) f, "" f2 = f3 ""f. "" f,;
D) f, ""f2 = f3 = f.; E) f, "" f3 =f. "" f2 ""f"
\
\
1
I
\
I
I
\
I
14.
15.
16.
18.
19.
20.
V rednost realnog parametra m k" .
jednacine x, _ mx + m _ 3 _ 0 ,zr: JC had rata korena
- naJmanJl, pnpada mtervalu
A)(-co,-5]; B)(-5,-2]; q(-2,2]; D)(2,5]; E)(5,+co).
dvadaP':t veei ugla
Jednaka ' -, ta Je stranlca Be
A) 3; q 2j2; D) '10' E) 10
Y.lU, 3'
Dat je 1990-eifren broj 1234512345 ... 12345 U b' ...
sleva na desno, redom precrt " '. roJu se, IduCI
mestima N . avaJu sve eifre na neparnim
broj u postoje6em poretku cine novi
postupak ponavlja sve Jok ne preertavanJa. Ovaj se
cifra poslednja precrtana? u U precrtane sve cifre. Koja je
A) 1; B) 2; C) 3; D) 4; E) 5.
Data je jednacina +V = 1.
lj Bim) Ja d
tri
r:.senj.a koja pripadaju skupu (- co -IJ
, , e naClna lll1a sarno jedno " . k· '.
da intervalu (_ co -1]' q J d .' . resenJe oJe pnpa-
koje pripada b + co
e
. lfia3am? jedno resenje
negativna resenJ'a' E) J d' ,)., ) lfia dva realna
, e oaClna nema reseoJa.
svih reSenja nejednacine logJ(x
2
-4);;' log ,(2Ixl-l) 'ednak
Je 9" J
A) [-1,3]; B) (-co,-2)u(2,+co); q [3,+00);
D) (-4,-3] u [3,4); i E)[ -3,-2)u(2,3].
Zbir uglova pod kojima se sa 100 200 . 300 " . .
9
00dopyodl' ,:ozjat vidi t?ranj koji stoina
. sma ornJa Je: .)
A) 100 m. B) 90 m. C) 95 m. D) 64,,/2 Ill. E) 56J'3 m.
Vrednost proizvoda sin200 sin400 sin800 jednaka je:
1. 1 1 1·
A) 2' B) 4; q - r'; D) E)! '3
3
v
2 4 SV
J
·
3.
4.
6.
7.
178
5. sepiemoor 1991.
Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale?
Ai oesetougao; il) jedanaeslougao; C) dvanaestougao;
D) 'Tiuaestougao; E) cetrnaestougao.
Jednn ::ina prave koja prolazi kroz tacku. P(2,3) i normalna je
nu P' IVU
Ai ,,+2)'+2=0; il) C)
til =0; E) 1 =0.
U iednakokmkom Houglu krak je ova puta veei od osnovice.
o cr
Ako je ()( ugao izmedu krakova, onda je sin 2 jednako:
indenticki jednak:
X
2
+y2
AI I' il)
J . , x2_ y2'
./15
E) 15
D) 2_;
x+y
'[ (1\-3J '1°.
2
' .
V rcdnost izraza t 2 -1: . 8 S jednaka Je:
. 1
A) 4; il) DJ 2; E) 2'
Ako je !og,8=a i log,9=b tada je log,6 jednak:
6 6 2a + 3b 3a + 2b.
A) -----. B) ---; C) 6 ; D) --(;-,
. 3a+2b' 2a+3b
5
E) ----c·
2a + 3/J
Jednacina
A) nema rescnja; B) ima jed!,o reSen)e;. C) im.a
dva resenja; D) ima tacno cetlfl reseoJa; E) Iffill besKonacno
mnogo resenja.
9.
10.
11 .
14.
}acaka u ravni Cije koordinate x i y zadovoljavaju
Jednacmu precistavija:
A) krufuicU; Bl e/ipsu; C) hiperbolu; DJ parabolu;
E) dve prave koje se seku.
Ako je i(x 2) = x
3
2x 1, tada je I( 1) jednako:
A) ill 5; C) 10; DJ 20; E) 25.
. I 2 3 15);-
Vrednost lZraza ( ;; (,,3+5)-1 je:
..
A) .J3 + 1; ill.J3; C) 1; E)

Zbir kvadrata resenja jednacine x
2
+3cxx+cx
2
=O je : aka
4
sarno ako je:
111
A)ot=l; B1JotJ=1; qcc=4 D) Jrxl=3; E) Jrx J=2'
nizu, sa razliCitim clanovima, prvi, peti i
]edanaestJ Clan obrazuju geometrijski niz. Ako je prvi clan 24
odrediti deseti clan aritmetickog niza: '
A) 48; B) 50; C) 51; Dj 54; E) 72.
cos
3
x + sin
3
x
Izraz indenticki je jednak:

1 / n\
A):)2 cos \ B) cosx+sinx;
1 ( IT \
C) x+-"
.j2 \ 4}'
1 ,( n\
DJ ,,,/2sm \ E) 1.
Date su funkcijei,(x)=2Iog2x, !,(x) = log2x2,
f3(x)=2Iog2IxJ, f.(x) =-1 2 7' Tacan je sledeCi iskaz:
ogx'"
A) Sve su funkcije medusobno jednake. B) Medu datim fun-
kcijama nema medusobno jednakih. ClI, =i2 =13 ¥-i.·
D)!, =14 ¥-!2 =13' E) I, ¥-I2 =i3 ""/4 "'f"
179
15.
16.
17.
18.
19.
20.
1.
2.
Relienje jednacine log,(3-2' 3
x
+
1
)=2+2x pripada intervalu
A) [-8,-4]; B) [-4,OJ; q [O,4J; D) [4,8]; E) [8,12].
Sk
'h" 'd" x-2 1 ,
up SVI reseoJa neJe naClne JC:
x
2
+ 3x-4 3
A) (-4,1); B) (2,+w); q[O,2); D) (-5,0];
E) Skup realnih brojeva.
Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova, 4 centra i 3 krila. Na
koliko se nacina moZe od njih sastaviti petorka ako u njoj
moraju da igraju bar 2 beka i bar jedan centar.
A) 540; B) 1440; C) 792; D) 243; E) 125.
Na stranici AB paralelograma ABCD povrsine 1 data je tacka
M tako da je AB = 3 . AM. Ako je N tacka preseka pravih AC i
DM, tada je povrsina trougla AM N jednaka:
1 1 1 1 1
A) d B) is; C) is; D) 24; E) 27'
1
Sva resenja jednacine su:
cosx
A) x=(2k+l)n. k E Z;
IT
D) x= 2: +2krr. k E Z;
B) x=kn. k E Z; C) x=2krr. k E Z;
rr
E) x= 4 +2krr. k E Z,
Visina prave kupe najrnanje zapremine, opisanc aka sfere
datog poluprecnika R je:
A) 2R; B) Rv2; C) 3R; D) 2.jR; E) 4R.
26. juni 1992.
SVcZe peeUfke sadrie 90% vode, a suve 12%, Koliko se
kilograma suvih pecurki moze dobiti ad 22 kilograma sveZih?
A) 2,464; B)2,5; q 2,64; D) 4,576; E) 4,84,
Ako je f(x) = ax
2
+ hx+ c, tada je fix + 3)·- 3f(x+ 2) + 3f(x+ 1)
za svako realno x jednako:
A) f(x); B) f( - x); C) 0; D) - fix); E) 7/(x) - 2e.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Ako a E R / {-to.1}, vrednost izraza ( __ 1 __ a
3
+ 1) 'e
a-I a
4
-a 'a-a
3
)
A) I' B) l-a-a
2
, C) l-a-a
2
a
2
+a-l
, l+a+a
2
' (a
3
_a
2
) (a
3
-1); D) ;}2+a+'1;
E) a+l
1 +a+a
2
'
Vrednost izraza 27-3+02-4. 25- 2 (64-,,)-3. .
3 ' + 9 IZnOSl
3 5
B) l' C) _.' D) 3' E) 8
25 ' 3' , ,
Proizvod svih resenja jednacine 14x-61-2x-12=0 je:
A) -18; B) -9; C) -6; D) 3; E) 9,
mesto tacaka (x. y) temena parabola
y-x +kx+k+l.kER,odredenojesa
B)Y=X2+2x; C)y=3x; D)y=(1-3x)';
E) y=4'
Date su realne.!unkcije f, (x)=(x-l)2J
2
(x) = I x-112.
{(x-l)S
f3(x)=,,rX_l J4(x)=lx- 11#-2x+l i
15 (x) =(x-l)y(x_l)2.
Tacno je tvrdenje
A) Sve date funkcije su medusobno razliCite'
B)/,#/,=/2=/
4
#ls; ,
c)/, =/2 =1,=14#15;
D)f3 #/, =/2 #1. i f5 #[,;
E) Sve date funkcije su jednake.
Tacka simetricna tacki M
5' 5 u odnosu na pravu
x-3y-4=0 je:
A)(2,-3); qG,-;5) D)(2,-4); E)G,-3)
9.
HI.
n.
II.
14.
15,
182
Neka je u trouglu ABC AB = AC i ugao kod temena A veti od
30". Neka je D tacka na stranici BC takva da je ugao
BAD = 30" i neka je E tacka na stranici AC takva da je
AE=AD. Ugao EDC jednak je:
A) 10°; B) 12°; C) 15"; D) 18°; E) 30·.
Na segmentu [0, 3nJ broj resenjajednacine sin2x=cosxje
A) 2; B) 3; C) 4; D) 5; E) 7.
SImp svih vrednosti realnog parametra m za koj su koreni
kvadratne jednacine (m - 2)x2 - 2mx + 2m + 2 = 0 realni i razli-
Citog znaka jeste
A)(-1,2); B)(l-yS, -l)u(2, 1-!-yS); q(l-yS,l+J5);
D) (2, 00); E)
Ako su G, b, c, d pozitivni realni brojevi razliCiti od 1, vrednost
izraza 10g
b
a . log, b . log, C • log. d je
ad
A) abed; B) log .. " (a+b+c+d); C) ad; D) be; E) 1.
Aka su prave x+y-8=0 i x+3y+16=0 tangente elipse
b
2
x
2
+ a
2
yZ = a
2
b
2
, ureden par (a, b) jednak je
A) (6, 5); B) (6, 2.j6); q (2.J"10, 5); D)(2JlO,2J6);
E) (4j2, 3j2).
Ako su stranice troug!a ABC, AB=5, BC=6, AC=9, tada je
poiuprecnik opisane krufuice tog trougla
)
5J3 . 22 27.,/2 ,7 r;:; Ji"
A --' B)-' D)- 12'E)2 6
2) 5} 8' 2" 0
Oko polulopte poluprecnika , opisana je prava kupa minimal-
ne zapremine Cija je osnova u ravni osnove polulopte. Zapre-
mina te kupe iznosi
4, 2J2
3
ft.) 5 rn; B) 3 r n; E) ,3n.
I
I
I
t
I
I
f
I
I
16.
,.,
A,.
18.
19.
20.
Jednacma sin
4
x + cos
4
X = . "
sarno ako je a, a E R, una bar .ledno reSenje ako i
A)-l<a<l; BjOS;aS;l;
E)
1
C) OS;a<-·

""
1
D) -:$;a<1'
.., -,

2"
Na tcniskom turuiru ucestvu' p ..,n tak "
kup sistemu, tJ·. u naredno k .1
1
- la
IDlcara
. Turuir se igra po
o Q se p , Sir' b d 'k
poraieni ispada iz daljeg tal' a e ill u mecu, a
dobijena seta odnos
no
' P b ':,ucenJa .. SvakI mee se igra do tri
, , 0 eo ana] 1 "k"
seta. Poznato je da jP·.. .'." 'OJI prvi dobije tri
2n+l+4n2+184 ukupno
J .. meara na turnlru Je
A) 32; B) 64; q 128; D) 256; E) 512.
Tetive AB i AC kruna k .. ' .
lacld E. Ako je AC =e
12
: suo Jcdnake, a tetlVa AD seCe Be u
• 1 AE = 8, tada Je AD jednako
A) 16; B) C) 17; D) 18; E) 12j'j .
Ako je niz funkcija J;( ) .
" x > n E N, definisan na sledeci naein:
_ x.. 1
fl(x)--- ,;,(x)= -- r' .
x-I 1-x 'In+2(X)=!.+1(!.(X)), n E N, ondaje
;; 9oz(1992) jednako
A) -1991; B) _-::1...
1991'
rn 1 lQ9,
'-. J --.- . D) ---=-. .::. !OJ 1992
1992' 1992' 1991'
Sistemjednacina 3X+v- t . __
..... 8
1
+...jXJ' ',}"1x+y-l
3 Y , .... , =
=a -3a
2
+3a R'
. . a E ,una baC'"' j'.>d v. I
I sarno ako je ' - no reseDJe IX, )I), x. )I E R ako
ft.) B) 1 +'\1'2 :$;aS; 1 +2j2;
D) a>l; E) j2S;aS;2j2.
183
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
4. septembar 1992.
Jednacina prave q koja prolazi kroz tacku A (1, - 2) i paralelna
je pravoj p: 3x+2y-l=Oje:
A) 3x+2y-3=0; B) 2x+3y-l=0; C) x+y+2=0;
D) 3x+2y+l=0; A) 2x-3y-8=0.
Vrednost izraza (0,536
2
-0,464
2
) : (3,6
2
-7,2 . 2,4 +2,4
2
) je:
1 1 1
A) 1; B) 20; C) 1,25; D) 4; E) 2'
x
2
-2x-l . r;; 1)'ed k
ondaJef(",2+ J na 0:
x
2
+2x-l
4 4+4-/2
A) 2' B) -' C) Ne D) - j;'; E) O.
, 5' 5+4",2
Ostatak deljenja polinoma 4x
5
+ 9x
3
+ 19x + 92 binomom x + 1
je:
A) 80; B) 60; C) 40; D) 124; E) 96.
Resenje jednacine log2 (log4 (log
3
x» = -1 pripada intervalu:
A) (6,8); B) (8,10); C) (1O,24J; D)(O,I); E)(I,6).
Vrednost zbira z= 1 +i + j2 +j3 + ... + j4n-" gde je n E 1'1, a i
irnaginama jedinica, je:
A)O; B)i; C)-i; D)-I; E)1.
Ako je u trouglu ABC ugao BAC jednak 30", a stranice
BC=-/2 i AC=2, onda je ugao ABC jednak:
A) 45"; B) 60"; C) D) E) 30".
Stranica romba je a=9, a zbir dijagonala dl +d
,
=24. povrSina
romba je:
A) 72:, Bl 64; C) 63; D) 108; El 81.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Ako je a . b;6 0 i a;6 b, vrednost izraza
[Ca;:f -4) . 1)]: a
3
:
b
b
3
je:
A)'!" B) a-b' C) a-b. D) a+b. E)
ab' 'ab' ab' ab
Data je jednacina J"i6x
'
-48x + 36=4x + 11. Tacan je iskaz:
A) JednaCina ima sarno jedno pozitivno resenje; B) lednaCina
irna tacna dva resenja; Cl lednaCina irna beskonacno mnogo
resenja; D) lednacina nema resenje; E) lednaCina ima sarno
jedno negativno resenje.
Oko kruga polupreenika r=J" .12+ 1 opisan je pravilan os-
mongao. PovrSina osmougla je:
A)6y0.; B)9; C)4(y0.+1; D) 5.12; E)8.
lednaCina x
2
+ ax + 1 = 0, a E R, ima rcaine korene xli xz, koji
d I
·· Xl X,
za ovo JavaJu uslov - +-. < 7 ako i sarno ako je:
Xl Xl
A) 1 a I> 3; B) 2,s;1 a 1<3; C) 2,s;a< 3; D) 1 a 1?:2;
E) 2,s;a<-!7.
sm 160"
Vrednost izraza -_ .. _. Je:
sm loo"(cos
4
40" _. sin
4
40")
A) 2sin 20"; B)2; C) -2.;3; D) -2; E) -2J"2.
Najkrace rastojanje izmedu krive X2 + y2-4x-2y-j-·l =0 i pra-
ve x-y+ 3=0 je:
A)y0.; Bl{j;
4
C) 5; D) 2(J"2-1); E) 1.
Najveca zapremina uspravnog valjka, Cija je povrSina jednaka
P, iznosi:

B)
P fp
C)
pJ"P
D) i/;;;
pl
E)·- .
2n
1 R'i
16.
18.
19.
20.
1.
186
.' In 30 n d"( )
AkoJetgx=--' <x<n.tgy= .. <y<-2,ta aJcsrnx+y
2 2
jednako:
1 7 0. ..Ji ../2 ..Ji
A) -6; B)· 70; C) --i'; D) 10; E) 2'
U kosarkaskom timu igra 5 bekova, 4 centra i 3 lerila. Na
koliko se naeina moZe sastaviti prva petorb., aka u njoj
moraju da budu bar 2 beka i bar 1 centar.
A) 480; B) 540; C)792; D) 120; E) 360.
Ako je tada je skup rescnja nejednacine ax+lJ<a+b
.. x
jednak:
. b b b
A) (-00, O)uh 1); B) (-, +00); C) (0, ,. Ju(!, +00);
a a a
b b
OJ (-,1); E) (-00, - JU(l, +00).
a a
Skup resenja nejednacine log. x-'; > 1 jednak je:
A) G, l)U(I, 2); B) G, I} C) G, DU(I, 2);
D) G, + 00): E)(I,2).
Proizvod resenja jednacine (../3+ 2.jil
X
+ (../3-2 ../2),,= 34 je:
A) 12 ../2-34; B) -12; C) -16; D) -4; E) -8.
25. ,lUG 1993.
(
/ 7 3) \
10,5: 1,25+.: q-- . 3\
d . \ ) 11 )'d k .
Vre nos! IZraza \ : --.Ie na'a Je:
\ \ I
,-
2 13 1
A)-3; B)2; C)'/-; D)3; E):;.
'V 2 .,
2.
3.
4.
5.
6.
"I
,.
8.
9.
Ako je A (x
o
. Yo) tacka na pravoj 3x·-4y + 1 =0 koja je najbliza
tacki B (2, 3). lada je Xo + Yo jednako:
19 24 ,. 14 43 17
A) '4-; B)S; C):j; D)-'.); E) '6"
Zbir prva cetiri clan a aritmeticke progresije je 92, a zbir prvib
devet clanova je 342. Koliko prvih ciano va treba sabrati da bi
se dobio zbir 840?
A) 11; B) 13; C) 15; D) 17; E) 21.
Neka je P(x)= ax
2
+bx + c. Ako .ie P(0)=4, P(1)= 5, P( -1)=9,
tada jo skup {a. h. c I jednak:
AliI. 2. 4!; B)l4. 5, 9!; C) {-2. 4. 3!; D){O. -1, --2};
E) {8, 9, -1l.
Prava kx- 3y -24= 0 je tangenta hiperbole x
2
- y2 = 36 ako i
samo ako k irna vrednost:
A)5ili-5; B)lili-1; C)1ili--2; O)2ili-2;
E) 3 iii -1 .
Nejednakost x + 1 > ../5-:':'-; je tacna ako i sarno aka:
A) 1 < x OS; 5; B) x < .- 2 iIi x> 1; C) - 2 < x < 1 ;
D) -1<xos;5; E)x<-2.
Ako su a + ib. c + id (a, h. c, d realni br()jevi, i = ";-:"1) rescnja
jednaCine Z2 = - j 5·- 8i, tada jo a . h . c . d jednako:
A) 15; B) -12; C) 12; OJ 16; E) -16.
Broj resenja jednaCine 2 sin
4
x -" 2 cos4- 1 = 0 na intervalu
[ - n, IT] jednak je:
A) 6; B) 3; C) 5; D) 2; E) 4.
J 87
10.
11.
12.
13.
14.
15.
Akoje a>O,b>O i a'+b'=14ab, tadaje
log, a+ log, b) jednako:
1
A) I ab
o B) 0,' C) -2" D) 1; E)2.
og2 '
U ostrouglom trouglu zadane su stranice a = 1, b = 2 i povrsina
p = 12 . Zbir kvadrata sinusa uglova trougla jednak je:
13
134 352 1868 28 88
A) 65; B) 169; C) 84'S; D) 13; E) 39 .
Maksimalna zapremina prave kupe date izvodnice s jednaka je:
A) 2ns
3
B) ns
3
{:; C) 3ns
3
1; D) 2ns
3
";; ;
,../2
E) ns 6'
Zbir svih vrednosti parametra a, za koje je razlika korena
jednaCine (a 2)x' -, (a 4)x 2 = 0 jednaka 3, je:
9 11
A)2; C)2; D)4; E)'X'
Zbir kvadrata svih realnih reiienja jednacine
(x 3)(x = 15 je:
44
A) 18; B) 25; C) 36; D) 25; E) 23.
J d
" 2 12 r:x'i a'i maksimalan broi resonja
e oaeiDa y..\ - liU J
ako i sarno ako je:
1
A) a<O iii a>2; B) iii a2;'-5.; C)
1
D) lal:O;l; E)
16.
17.
18.
19.
Osnovice trapeza ABCD su AB = 8 i CD = 4. Neka je N tacka
na stranici BC takva da je povrsina trougla ABN eetiri puta
manja od povrsine trapeza. Ako je M tacka preseka pravih AN
i CD, tada je CM jednako:
A) 13;
64
B)-'
5 '
C) "-0.
3 '
D) 14;
49
E)4'
1 1 1
Ako je ax
3
=by3=cz
3
-+-+-=1 (x, y, z, a, b, c realni
x y z
r
y_3"a"x
2
+ by' + cz
2
brojevi, +..yb + "" 0), tada je lZfaz

jednak:
)
a+b+c
E 3f •
3,,;'tabc
Na sahovskom turniru ucestvuje 8 igraea. Svako igra sa svakim
po jednu partiju. U svkoj partiji, pobednik dobija 1 poen,
porazeni dobija 0 poena, a pri neresenom ishodu, aba igraca
dobijaju po 0,5 poena. Na kraju turnira svi igraci SU osvojili
razlicit broj poena. Ako je petoplasirani igrac osvojio 2,5 poena,
ako postoji igrac koji je osovojio 3,5 poena i ako drugoplasirani
iroa manje poena ad zbira poena cetvrtog, sedmog i osmog, tada
je broj poena prvoplasiranog i drugaplasiranog jednak:
A) 7 i 6; B) 6,5 i 6; C) 7 i 5,5; D) 6,5 i 5,5; E) 7 i 5.
V d . d n 4n 5n . d k .
re nost prOlzva a cas '7 cos 'i cos 7 Je na a Je:
.j2
D)X6;
20.
3.
4.
5.
190
Neka je S skup svib realnih brojeva x za koje vaZi
62x
2
-35x+6 . In' . , b
jog --, > 3. Tada Je, za neke rea e oroJeve G, ,c,
x 35-,6x
d, e,f, g (a<b<c<d<e<!<g), skup S oblika:
A) (a, b]u[c, d)u(d, e)u[f, gJ; B) [a, b]u(c, d]u[e,j);
C) (a, b]u[c, d]u[e,j); D) [a, bJu[c, d]u[e, + 00);
E) (a, b]u[c, d).
2. septembar 1993.
Vminos! izraza (.JC:'2)2 + ..Ji'=-lY )-2 , (1
jeduaka .le:
A)-16; B) 54; C)6; D) 16; E)48.
3+4,20 : 0,1
3 1\
. --2,) . 03125
. 10 3 '
1
Za 0 < a < b, vrednost izraza
Hwrl-wrJ)}
jednaka je:
b-a
A) 1; B) -'b';
, a
(
a+b
V
. a+b.
C) a-b}' D) a-b'
a+b
E) '----.
b-a
Zbir svih vrednosti parametra p za ko je je zbir kvadrata
korena jednacine 2x
2
- px - 2p + 3 = 0 jednak 2 .ie:
A) 2; B) -11; C) 26; D) -8; E) 3.
U pravouglom trouglu tacka d.?dira ,:pisane krufuice i bipote-
nuze deli hipotenuzu na odsecke dUZlne 5 em 1 12 em. Zblf
duZina kateta je:
A) 23 em; B) 24 em; C) 25 em; D) 16.j2 em; E) 22 em.
Ako se polupreenik sfere poveea za 1 em, njena povrsir;a se
pove6a za En cm
2
. Pri tome se zapremina svere (u cm
3
) poveca za.:
9.
10.
12.
Jednacina prave koja proiazi kroz tacku A(3,4) i normala je na
pravoj 2x+3y-7=Oje:
A) 3x-2y-l=O; B) 3x-2Y-H=O; C) 2x-3y+6=O;
DJ 3x+2y-17=0; E) 2x+3Y-18=O.
Sva rdenja jednaCine 4y'x+ 3 =x + 6 pripadaju skupu:
A) (-2,0)u(1,2); B) (-3,-1)u(2,7); C) (0,5);
D) (-3,0)u(3,5); E) (1,4)u(5,9).
Bmj rdenja jednacine cosx=cos3x na segmentu [0,2"J jednak je:
A)O; B)l; C)2; D)3; E)veciod3 .
Jednacina IX-31+2Ix+ 11= 7
A) nema re"cnja; B) irna tacna jedno reSenje; C) irna tacno
dva reiienja; DJ irna tacno tri resenja; E) irna beskonacno
mnogo resenja.
" , ~ 2 ~ 6
Skup resenja nejednacine . , ~ -. x_.=--:;_ ~ 1 je;
x -2x-..J
A) (-00,-1]u(3,+00); B) (-1,3)u(3,+00); C) (-1,+00);
D) [3,+00); E)(-1,3).
Jednacina prave q koja je simetricna pravoj p:3x+4y-2=0 u
odnosn na pravn s: -x+ y-8=0 je:
A) 13x+8y+26=0; B) 4x+3y+6=O; C) 26x+23y+26=0;
D) 13x+15y=O; E) 4x+3y+7=0.
Skup svih resenja nejednacine 10g;2' log
2
.2 . log216x> 1 je:
191
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
• . . do yo 4
x
3x-1/2_3x+1/2_22x-1 nalazi se u inter-
Resen]e ]e aeme - -
vaJu:
A) (-4,-2); B) (-2,0); C) (0,2); D) (2,4); E) (4,6).
1 1 d'
Ako su IX i fJ ostri uglovi za koje je tgcx=,/ i tgfJ=3' ta a]e
rx + 2 fJ jednako:
A) 30"; B) 45°; C) 60°; D) 90°; E) 135°.
Zbir binomnih koefieijenata treceg od poeetka i treeeg od kraja
clana razvoja binoma (--i3 + .,,0/4)" (n je prirod.an. broj),
je 2450. Broj racionalnih clanova u tom razvo]u ]ednak ]e.
A)7; B)6; C)5; D)4; E)3.
Broj 1993! se zavrsava sa N nula, gde je N jednako:
A) 420; B) 495; C)450; D) 440; E) 409.
Trocifrenih brojeva deljivih brojem 11 kod kojih je zbir eifara
jednak 14 iroa:
A)7; B)5; C)3; D) 1; E)O.
Skup prirodnih brojeva razbijen je u. grope na sledeci
{1}, {2,3}. {4,5,6}, {7,8,9,10}, ... Zbir brojeva 99. grupe]ednak]e:
A) 501509; B) 490901; C) 511932; D) 471981; E) 485199.
Ako su m •. m b, m, duZine linija trougla, tada je zbir
kvadrata duZina straniea trougla ]ednak:
4 4)2.
A) B) (j(mo+m.+m, ,
C)
3
D)
+m.mb+m.,m, +m.mol.
20 .
3.
4.
5.
Skup svih resenja nejednacine 1 je:
! '; ,
A) prazan skup; B) C) J
D) E) +2kn; +2kn) (k je ceo broj).
1. jtd 1994.
Ako je f(2x-·l)=x, tada je f(f(x» jednako:
x-3 x+.3
A)x
2
; C)2x-l; D)' 4 ; E)(2x-l)2; N)Neznam.
Dat je pravougli trougao ABC sa pravim uglom kod lemena C.
Ako je duiina visinc CC' iz lemcna C jednaka i duiina
odsecka C'B jednaka )3' tada je polupreenik opisane kroznice
oko trougla ABC jednak:
B).Y}' C).Y}. E)I' N)Neznam
3' 2' 3' 2" .
Da la je jednacina (k
2
- 1) x + k - 1 = 0 (k realan broj) i iskazi:
I Za k = 1, data jednaCina ima beskonaeno moo go rescnja
II Za k = -1, data jednacina ima vise od jednog resenja.
III Za krl'{ -1.1), data jednacina iroa jedinstveno reSenje.
Tacni suo
A) Sarno I i II; B) Svi iskazi; C) Sarno II; D) Sarno I;
E) Sarno I i III; N) Ne mam.
Rastojanje centra krufuice x
2
+)"+2x-4y+4=O od tacke
M( -1,2) je:
A) -1; B) 1; C) .,/2; D) 2; £) 0; N) Ne znam.
!zraz (81-
2
-'}(81(-W') ima vrednost:
A)3-8; B)3-'; qr2; D)1; £)3
8
; N)Nemam
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
194
Ako je !og,05=a, log,03=b, tada je log308 jednako:
2-a
l+b ' l-b ' b-l ' D) l+b; _
N) Ne znam.
'ed k 5-2x l' . k' ak "
Ne] na ost , ? tacna Je a 0 1 sarno' 0 x pnpaaa
x -6x+8
skupu:
A) <-OO,2)UD,4} B) [l,2)u[3,4); C) (O,2)u(3,4];
D) [l,2)u[3,5); E) [1,3]; N) Ne znam.
Odnos visina dye pravilne trostrane piramide je 1:2, a IVlca
manje piramide je a =../6, PovrSina veCe piramide jednaka je:
A) 30J3; B) 12J3; C) 16J3; D)20J3; E) 24J3;
N) Ne znam.
Neka je S skup svih brojeva Xi definisanih sa x. =ik+ j-\ gde
je k prirodan broj a j2 = -1. Akup Sirna:
A) 4 elementa; B) Vise od 4 elementa; q 2 elementa;
D) 3 elementa; E) 1 element; N) Ne znam.
Najmanja vrednost funkcijeJ{x)=cosx+sinxje:
A)-,3; B)O; q-I; D)-2; NlNeznam.
Date su tacke A{O,a) i B(O,b), O<a<b. Ako se iz tacke C(x,O),
x>O, duZ AB vidi pod maksimalnirn ugiom, tada je x jednako:
A)..r,;b; B) ab; q a ;b; D) .J,;(b-a); E) Jb(b-a);
Nl Ne znam.
Ako su x" x
2
i X3 resenja jednacine 125x
3
- 64 = 0, tada je
X,X
2
X
3
-(x, +x
2
+x
3
) jednako:
A) B) 0; q D) E) 28
s
; Nl Ne znam.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
Broj resenja (x,y) sistemajednacina x+y=3, Ixl x'-"'-6=1 ie:
All; B)3; C)O; D) 2; E) 4; NlNeznam. .
Broj racionalnih Clanova u razvoju stepena binoma
(../6 + 0)'994 je :
A) 334; B) 330; C) 331; D) 332; E) 333; N) Ne znam.
Dat pOlinom.p(x) stepena n(n:2:3). Ako je ostatak deren',
Pix) sa x- Jednak I, a ostatak deljenja Pix) sa x' + 1
2 onda Je ostatak deljenja Pix) sa '(x-l)(x2 + 1) ject'nak:
A)x +x; B) -x2+x+1; q3+x; D)X2_X+2;
E) 2+x; Nl Ne znam.
Neka je p ceo bro; i (1.E(O 1I:J Ak "
" v. J '4' 0 SU Xl =COsa I X
2
=Slla
resenJa 18x'-6(p+3)x+p(p+6)=0 b . ed 'h
parova (p, (1.) Je: ' roJ ur em
A)veCiod3; B)O; C)1; D)2; E)3; NlNeznam.
Zbir tg9°+tg8l'+tgI17°+toI53° J'ednak ..
C Je.
A)-3; B)l; C)4; D)3.J'3; NlNeznam.
Neka je S skup svih realnih brojeva x za koje vaZi
log slllx-iog co"x>3 . 0 2 .
ctgx - 1 n. Tada ]e, za neke realne
broJeve a, b, c, (a < b < c), skup S oblika:
A) (a,b); B) (a,b)u(b,c); q [a,b]; D) [a,b)u(b,c];
E) [a,b); Nl Ne znam.
Broj resenja jednacine 2COS2X2;JC=3x+3-x je:
A) veCi od 3; B) O' C)' l' D) 2' E) 3· Nl N
'l , , , e znam.
U c:rmanu se nalazi 10 razliCitih pari cipela, Na kolik ,__,
lZabrall 4 clpele tako da medu iz' b '
Dude bar jedan par iste vrste? a ramm Clpe ama
A) 2100; B) 3360; q 1485; D) 1530; E) 1440;
N) Ne zuam.
195
RESENJA
I GLAVA
L FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija
1. a) D = {x I x E [-2,2]J, D = {y lyE [-2, 2j};
b) D = {x I x E [0,4) }, D = {y lyE [-2,2]};
c) D = {x I x E (-00,0) U (6, +oo)},
D = {y lyE (-00, +oo)}.
2. C)A={YI-oo<y<2}.
3. c) 1 < x < 4;
4.
10.
8
d) x>"3;
f) l:sx:S4.
lskoristiti da je 0 :s x
2
-2
1
:s 1.
x+
Rezultat je
D = {x I x E [1 -r
IT
, -lJ U [1, I +2
V1T
J}.
Da bi se odrediIa nepoznala funkcija f, treba zamenili.
argumente;
x+ 1;x+X-
l
;X-
1
i x ~ 1 sanovompromenljivom,
recimo sa t ild.
a) f(x) =x
2
- 5x + 6;
b)f(x)=x
2
-2;
c) f(x) =
1 + V'lC""+-x"'-2
x
d) f(x) = (_x )2
1 -x
199
11.
14.
18.
19.
200
Ncka jex - 1 = 1 • tada je
[(t) =2(1 + 1) - 3 = 21- 1. Akostavimodaje
t = x
2
- X + 1, imamo da je
f(x
2
-x + 1) = 2x
2
- 2x + l,a
[if(x
2
-x + 1» = 4x
2
- 4x + 1.
a) pama; b) pama; c) ni pama ni nepama;
d) pama; e) nepama.
Na osnovu pretpostavke, imamo jednakost
ax
2
+ bx - a(x - 1)2 - b(x - 1) =x,ili
2a.x-a+b=x.
Da bi poslednja jednakost bila identitet, neophodno je da su
zadovoljene jednakosti
2a = 1, -a + b = O. Odavde nalazimo da je
1
a=b='2'
Trazena funkcija ima oblik
x
2
x x(x+1)
[(x) = - + - =
222
Kakoje
n (n + 1)
1+2+3+ ... +n= 2 '
sledi da je
[(n)=1+2+3+ ... +n.
Neka jef (x) = ax
3
+ bx
2
+ ex trazeni polinom. Na osnovu
pretpostavke, imamo jednakost
ax
3
+bx
2
+cx -a (x _I)' -b (x _1)2 -c(x -1) =x
2
1z ovog identiteta sledi 3a = 1, - 3a + 2b = 0 ,
a - b + c =0.
Odavde nalazimo da je
1 1 1
a·; - b = - c =-
3' 2' 6'
Dakle, trazeni polinom
x
3
x
2
x x(x+l)(2x+l)
f(x) = 3' + '2 + (; = 6 .
Ako u dati identitet zamenimox redom sa prvih n prirodnih
brojeva, imamo:
20.
22.
23.
24.
I
I
I
25.
26.
[(1) - [CO) = 12,
f(2) - [(1) = 22,
[(3) - [(2) = 3
2
,
f(n) -fen -1) =n
2

Sumiranjem nalazimo da je
fen) = 12 + 22 + 32 + ... + n2 = n (n + 1 ~ (2n + 1) .
2:rc
a) OJ = b; b) OJ = 2:rc; c) OJ = :rc ; d) OJ = 2:rc .
Amplituda jeA = V a
2
+ b
2
, a period OJ = 2:rc .
P
Date funkcije se mogu izraziti kao lineame kompozicije izraza
smpx I <oospx.
)
3 1 2:rc :rc
a Y=4+4<OOs4x "" w=4='2;
b)
5 3 :rc
Y=g+gcos4x "" w='2'
Da bismo odredili inverznu funkciju, uocimo njene monOlOnc
grane. Data funkcija ima dYe monotone grane, ito:
1° [(x) =x
2
II x < 0;
2° f (x) = x
2
II x 20 O.
Iskoristimo Ii poznalu jednakost./
I
if (x» = x , imamo
inverznu granu za
1° ./1 (x) = -VX II Y < 0, a za granu
2° ./1 (x) = +VX lIy 20 O.
Iskoristimo Ii poznalU jednakost[ -I if (x)) = x ,
imamo
f-
I
(log2 (x - 1» = x. Neka je
\og2 (x - 1) = 1 , tada jex - 1 = 2' "" x = 2' + 1,
pa jef-1 (1) = 2' + 1. Dakle, inverzna funkcija dalOj je
r
l
(x) = 2" + 1 .
Analogno prethodnom zadatku imamo:
201
28,
29.
31.
32.
33.
202
rl (Y - 1) =x.
Smcnom 3' - 1 = I • nalazimo da je
x = lOg3 (I + 1) , paje
rl(l) = log3 (T + 1), ilir\x) = log3 (x + 1).
e
f(r) = - 2 ;
V x
2
-1
D={xlx E (-oo,-l)U(l.+oo)};
(x: 2)'
Na osnovu definicije inverzne funkcijc, imamo funkcionalnu
jednacinu
r I ( 17
r
' x-+-;{Y=l=+=x
T
) + p x - V 1 + x
2
) = x .
Neka je p x + V 1 + x
2
+ P x - VT+7 = t.
Primenom identileta
(a + b/ = a
3
+ I? V 3ab(a + b) ,imamo
x + Y 1 + x
2
+x - 1 + x
2
+
+ 3 P (';' + V 1 + x
2
) (x - V 1 + x
2
) 1 = (3 ,odavde
3 1
3
+ 31
2x - 31 = t => x = --::-'"
2
Zamenom u funkcionalnoj vezi
f
-'( 13 + 31
t)=--,
2
nalazimo da je
f
-') x3+3x
(x =
2
a) Kako u ovom slucaju na osnovnom periodu data funkcija
ima dYe monotone grane, tada je inverzna funkcija za datu:
34.
35.
36.
38.
f
-l( 1 x
x) :.= - arc sin -
.. 3 2
-1 1 x
f (x) = - arc sin -
3 2
:rr :rr
1\ -'6 <y < '6'
:rr :rr
"-6<Y<2"
a) x E
(-00 u 00)' ,- 3' ,
b) x E [-1,3];
c) x E
U [0,2J; d) x E [-0,5; 1].
a) Xl = -1; X2 = 4; b) Xl = 2; X2 = 4.
b) Na osnovu definicije kvadratnog korena, imamo
y = Ix - 11 + I x + 21 . Odavde dObijamo:
1° za x <-2,y = -2< - 1;
2° -2:$:x<1, v=3;
3° za x '" 1, Y 2< + 1.
Grafik je prikazan na slici 6.1.
y
3
, ,
\ I
, I
, I
\
\ I
1
T
o
Sf. 6.1
g) Za X E [0, ] U [3;, 2.n;] y = sin 2, • i za
x E (%' y= - sin 2x.
Graftk JC pnLzan na slid 6.2.
203
40.
41.
42.
43.
44.
45.
46.
47.
48.
49.
204
y'
SI. 6.2
x+7
[(x) = 2x + 1 .
[(x) = 2 + 3 . 4".
1
a) [([(x)) = --;
x
x (1 + 5x
2
) -0,5 .
b)x=-2;
Iskoristiti resenje prethodnog zadatka.
x
c) nema resenja.
1 ± 1117
a) (-2. -1) U (0. +00); b) x = 2
c) -1) U d) a E (-1.0) U (1, +00).
a) Ixl,,;4 (Dokazati da je sin x . sin 7x¥ 1.)
b) Parna.
[5,00) U {4}.
Jednakost je tacna, Sto se 1ako dokazuje. Za dokaz suprotnog
tvrdenja stavimo u (1) umestox, -x -3 , tada (1) postaje
(2) 2[ (-x -1) + [(x + 2) = (x + 3)2 - 4 (x + 3) + 4 .
Iz (1) i (2) nalazimo da je
(3) 2[(x + 2) =x
2
+ 6x + 7.
Zamenom u (3), x-2 umesto x imamo:
1 x
2
+2x-l
[(x)=3 «X-2)2+ 6(X-2)+7)=---:j--'
[ -4,2) U (3, 4J .
.. 1
-1 :s x :::; -:;
L
51. a = b = c = 0 .
54.
55.
56.
. x-2
}\kojC--=Z !"d'lj'C
x+l ) <4 L_
2+2 x+l 1
x = -- , -- - 10 '" 1 Z", 0)
1 - z x - 2 z ,,-, .... j •
Data funkcionalna jcdnaCina postaje
(1) [(11
Z) '1-z
1
Ako u (1) zamenimo z sa dobijamo
(2) =
Iz(1)i(2)naIazimOdaje[(z)= 4Z+5.
3 (1 - z)
4x + 5
DakIe, trazena funkcija je f (x) = O;-;c;--,-c
(1 - x) .
Tatno je tvrdenje pod h)h '" Ji = h = [4 '" [5.
Iz definicije niza funkcija nalazimo da je
11 (x) = h «) = ... =
x-I
]
h (x) = [8 (x) = ... = -1 -. '
-x
[3 (x) =fg(¥) = ... = I-x,
[4 (x) = [10 (x) = ... = _x_,
x - 1
f(l
" x-I
5 x = J11 (x) = ... = --,
. x
[6 (x) = [12 (e) = .. = 1..
x
()davde zakIjucujemo da jet" + 6 (x) = in (x) . Kako je 1992 de-
IJlvo sa 6, sIeduJc da je
/6 (x) = ft2 (x) = ... = ft992 (1992) = 1;92 .
57.
58.
59.
60.
f(3) = 6,25.
Tacan je iskaz c).
Taean je iskaz e).
f (x) + f = 12 .
61. f(1)=20.
62. X 1.2 = 2 ± VT.
63. a) 39; h) x 1.2 = ± 2 .
1.2. G ranicna vrednost fllnkcije
64. a) b) 0(£)=-2+1'4+£; c) 0(£)=38;
E
d) 0 (£l =-.
3
65. O,OOS.
66.
67.
68.
69.
70.
206
l.
b)
5
d) L a)
4 • o '
k
3) 4, b)
8
3'
c) O.
b)
c)
36
a) L
00 •
,
5
16
a) 3' b) 0,4;
c) }'
,
1"'-·-. 10>:
a) lim (x - v x" - lOx) = hm V 2
X"" 00 x .... oox+x-lQy
10
lim ---:C
V
;=="'j7,=o = 5 ;
x-
00
1+ I--
x
b) 0; c) 1; d) 24Va; e) 2.
7L
72.
73.
74.
75.
76.
77.
78.
79.
a)
2c
1
J
, b) 6; c) 20; d) --' c) f) 4. b
14 '
4'
2
1
,
l
a)
I) (l,5 . 3 '
b)-'
C) -2; d)
3'
e) 4;
2fT'
1 1
a+b
a+h
a)
2 '
b)--' c)-_·
d)Z-' 2 Va' 2 )
1
a) 4' , b) 1; c) 2;
d) 2; e)2cosa; f)cosa.
a)
1 3
1 I
--' b)-'
C)::; ; d) -'
e) 8; !) 3. 3 '
2'

4 •
1
b)-2' ee) sin 2a.
., 0
a)
b' - (r
r 2
2'
d) 1: c)
)- , 2a'
2 n
6'
VT
a) ,
b) S.
a) cos
3
a;
b)
1
4'
a) l' ,
b) lim 1 - cos - cos x)
. 1 - cos (2
hm =
X"'" 0 X
x -+ 0 ;:-4
2 .?(.?X) [.x)4
sln-::; _ SIn -;;
I
· k. 1
1m 4 =irm- -- .
x-a x x-o 8
[
Sin J 2 = 1,
Sln2-
2
207
82.
83.
84.
85.
86.
87.
88.
89.
. n").2:rt: 2
lim Pn=hm n.
n_oo x-co 2 n
lC
lim 0" = lim 2m sin - = 2 r lC .
n
8.
3
2'
Primeniti obrazac
n-l n-?· n-3
b
2+ +bn-1)
a"-bn=(a-b)(a +a'l>+a ... .
m
Rezultalje -
n
7
b)
e'hn
<l) e-
o

3
a) e
m
b) e .
a) e
3
; b) Wloge.
a) 1; b) 1.
5
a) e
-4.
b) e
lO
0
a) lim. (x: + x + 1 r = lim
J: .... 0:; X -x-1
.\' __ 0:;
(
(>:2 _ x:;- 1) + (2" + 2»)X =
;:--x-1 .
( 2x+2 r
lim 1 +.2. =
X"" co x -x-l
= lim
(
2x+2 'J
l+
x2
_
x
_
1
"' .... 00
Ovde smo iskorislili da jc
1
(
1 )f(cJ
lim 1 + -,-. = e .
i(,)- m \ fH,
8
b) e.
.,} - 1 2,'- + 2\'
2,+2 'x"""'-x-1
90.
91.
92.
93.
a) Smena e' - 1 = t ; b) Smena a" - 1 = I .
a) Iskoristiti prethodni 'Zadatak pod a).
Rezultat je - 2;
. eat"_e
bx
_ ebX(eax-bX_l)
b) lIm = lIm . =
x-o X X"" 0 X
. ebX(e(a-b)x_1)(a_b)
11m =a-b.
x-o (a - b)x
lim 1./- 1 = lim ('"' - 1 _1_) = 1;
x-o smx x-o x Si;x
b) In a (smena,; = I) .
94. L
2cos1' -1f3 . 2 (cos x -
(
)
=hm =
sin -x sin
95. a) lim
n
x-"6
96. a) lim =
X"'" 0
= lim
x-o
b) 1
lie.
(
e/ - ] 1 - cosx)
+ "
.C
3
98. Smenax = n + t. Ako su a i I; oba parna iii oba neparna, dati

100.
101.
210
j
. . d a
lmes lma vre nost
D
Ako su brojev. a i b jedan paran, a drugi neparan, dati limes ima
a
vrednost -'b'
IV cos ax Vrc""o"'s'b"'xc-
lim --.. -----c;--'-=-- =
n _ m ___ _
1 - V cos bx - (1 - V cos ax )
= lim =
x
2
x-a
1 - cos ax
-linl,., III 1=
x-o 1 + 'V cos ax + ... + v cos ax t'
-
Pri racionalisanju je formula
a" _b
n
= (a -b) (a
n
-
l
+ a
n
-
2
b +, .. + b
n
-
l
).
a) a=lib=-];
I
. sin (sin x) . sin (sinx) sinx
a) tm = 11m . . -- = 1
x-o x ..1.'-0 sinx x .
b)' . R I . 2
arcsmx = 1 ""X = smt. ezu talje3"
lO2.
103,
104.
105.
106.
107.
108.
109.
UO.
HI.
a) Smena arc tgx = t. Rezullat je 1
2 .
b) 3' (skrati!i razlomak sax).
a) Smcna arc sin (1 - 2x) = I . Rezultat je _ 0,5.
b) Smena - arc tg X : 1 = t. Rezultat je 0,5.
2
a) _.
n'
b) 1.
4
1m sm -,)-ctg - __ I
· . X-a (n 1[X)
x-a - 2 2a
. [Sill J-
1
=-'2
n JTX J[
---
2 2a
a) 1;
a) 1;
b) 3.
. x-a
Sln--
= lim ___ 2_
X-a
2
1.3. Asimptote krlvih Iinija u ravn!
a) Vertikalnax = 2, kosay = x - 2,
b) Verukaillax = 0, kosay = 4x - 1.
a) x - 2 = 0, x - y = 0;
b)x=l,x=-l,y=x.
a) x = -1, x - 2y = 0;
b) x = 1, x = -1, Y = -1;
c) x = 2.
a)x=0,x=2,y=_1; b)x=O,y=l;
n
c) x = '2 + lor, k E Z .
cos

-n
a
211
112.
113.
J[
a) x = - + 1m;
2
b)x= 1m; c)x=lm, kEZ.
a) y = x + 1 , x = 0; b)y=l,y=-l.
114. x = 0, x = TC, X = -n.
US. x=2,x=-2,y=1,y=-1.
116. x=-1,y=x-3.
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1. PriraStaj funkcije
117 . xo=1.
118. .1x=O.OI .1x = 1,99 .
119. /i=45' .
120.
.1y

.1x . .
121. a) x=999 . .1y=3;
.1y
122. .
.1x
.1s
123. = 10+ lOt + 5t :
.1t
.1s
c) m/s'
L1t ' ,
124. x
2
=2a
b) .1y=l . .1x=4.5.
.1s
a) =215 m/s;
.1t
.1s
b) -·=210 5 m/s'
Lit ' ,
. .1s
v (20) = lim = 210 mls
£11->0 Lit
125. a) Kako je limf(x) = f(2) = 5, data funkcija je neprekidna za x = 2.
X"'" 2
b) Neprekidna je x = 1.
126. Primeni definiciju 2 neprekidnosii lim .1y = 0 .
,1;>; ...... 0
127.
128.
129.
130.
131.
214
{
J(X)' xED,
Traiena funkcija je F (X) = 1
.3' x=! .
F(X)={J(X), X!O
0,5, x-O.
a) a=!; b) a=-6; c) a=4.
Primedba 1. Ako postoji konacna leva i desna granicna vrednost
y = J(x) u tacki ;< = a i ako su ove dve granicne yrednosti
razliclte medusobom, tJ. J(a+O)¥{(a-O), tada se tacka x=a
naziva tackom prekida prve vrste ..
Primedba 2. Ako u tacki X = a bar jedna od jednostranib granicnib
vrednosti ne postoji, iii je ova beskonacna, tacka x = a se naziva
tacka prekida druge vrste:
a) funkcija ima prekid druge vrste za X = 3, jer je
Ii
x . Ii x
m -'-=-co 1 ill
x---+3-0 x-3 X""" 3 +0 x-3 '
b) x=2 i x=4 prekid druge vrste;
eJ x=O, X= -1 i X= ±2 prekidi druge vrste;
d) prekidi druge vrste (kEZ);
e) x=kn, prekid druge vrste (kEZ);
f) x = 0 je prekid prve vrste, jer je
lim -1_, = 1, a lim ._1_
1
= 0 .
x-.-o 1+5x x--H-O 1+5:;
Data funkeija ima tacku x = 0 za tacku prekida prve vrste, jcr je
J(+O)= lim aretg 1=11:, J(-O)= lim aretg.!=-1t,tj.
x ...... + 0 x 2 x ..... -0 x 2
J( + 0) ¥ J( - 0). U tacb x = 0 fun kcija nije definisana (s1. 7).

SI.7.
133. Za x = 0 funkeija ima prckid prve vrste.
135.
2.2. Inod funkcije

y2x-3
b) J'(x) = - _.=;==.
.J(4x + 5)3
b) ... - ..

136. a) I'(x) lim =
Lix ..... () Lfx
lirnx (sin(x +.:1:") ="io xl,+ x (x + Llx) _
Ax-'-'O Llx -
x+Llx+x . x+Llx-x
x . 2 eos···--·····- SlU - .. __ .... - + L1x sin (x + L1x)
,. 2 2
= 11m --.. --... -------
.1x_O Llx
(
L1x. L1x
xeos X+-SlU-)
I
. 2 2
= .. - + lim (sin (x + L1x)) =X cosx+sinx .
Lix· ... O Llx Ax ..... () ,
2
b) j(x)=cosx-x siox.
215
, )def. (X-LlX)2 sin(2x+2Llx)-x
2
sin2x
137. a) f(x = hm . . ... --=
<lx __ O Llx
= lim 2Jx)-sin 2x)+ 2xLl-,(sin (2x+ 2Ll,,) + Llx
2
sin(2x + 2Llx»
Jx .... O Llx
. 2X2(COS (2x + Llx) . sin Llx .
= lim _...... . .... --+ lim2x sm (2x+2Llx)+
.1" .... 0 Lix <lx ...... O
+ lim Llxsin(2x+2Llx)=2x2 cos2x+2x sin2x;
.1x ...... O
b) I'(x) 2x cos 3x- 3x
2
sin 3x.
138. a)
;
3 ' x
b) l'(x)=3-.h.
139. a) y' = 30x' -15x' +4 ;
140. a)
141. a)
142. a)
143. a)
b)
y' =4x
3
; b) y' =(x
2
+x + 1)(5x
2
-x-I).
l'(x)=6x
2
+ 14x+ 1; b) I' (x) = 24x' + 22x .
l'(x)=2x cos x_x
2
sin x;
l'(x)=3x
2
sin x+x' cos x.
b) f(x) =2 sin
2
x.
b)
(x + a)2
4x
c) I' (x) = (2-:'-::-X2)2 .
146. a) ['(x) -4< 2;
(x Z+x+ 1)
216
I
I
147. a) f(x)
(COSX+xsinX)2'
148. a) y,= ___ I_;
I-sm x
149. I' (t) = t arctg t.
150. 1'(-1)= -20 .
151. 1'(3)= 21.
152. 1'(1)=1.
153. I' (3) = 26 .
b) I'(t)=- sint;-2_.
(1 + 2sm t)2
155. J'() 1 J'('"[\ 2(2 ''-;;-;-3)
x = 1-S[112r' 3) = + V-'I
156.
2e' 2e
157, I'(x)= (e'-l)' , 1'(-1)= -(I-e)2'
5
158. l'(x)=T+x
2
' 1'(2)=1.
159.
160. I' (x) = _l ....
cos
2
x
162. I'(x)=cos 2x-sin x,
'>1'7
163. f' (x) = cas x -- cas 2x.
165. f' (x)
166.
1
f'(x)=-----. -.
x(I-lux)'
167. f'(x)
2
x 1n
2
x'
16S. f' Ge) = - x Iln2x
171. a) Posta tacka A pripada grafiku date funkeije, imama da je
y=2· 22-3' 2+2=4. Pa je A (2, 4).
lzvod date funkeije u tacki A ima vrednast Y = 4x - 3 = 4 . 2 - 3 = 5_
Primenorn obrasca Y- Y, =f' (X,)(X -x,) dabija se jednaCina tan-
gente y-4=5(x-2); 5x-y--6=O_
b) 2x-y+l=0; cJ x-y-l=O; d) x+y-n=O.
172. 3x+y+6=0.
173. P(6, -3).
174. A(O, 1), B(2, -3).
175. 7x-4y---17=0 i 189x-l08y-209=0.
176. lOx- y-ll =0.
177. Jeduacina tangente je y=2x+ 1.
218
Primedba. Aka je M(x" YI) tacka graflka funkeije Y=f(x) , praya
koja sadrZi tacku M i normalna je tangenti date funkclje u istoj
tacki M naziva se normala date funkcije u tacki M. JednaCiua
normale u tacki M glasi Y __ YI = __ 1_ (X-XI)'
f' (x,)
178. Jednacina tangente: 4x+ y-8=0.
Jednacina normale: x-4y-2=0.
179. JednaCina tangente je: 2x + 2y - IT = 0, a
jednacina normale: 2x - 2y - IT = O.
180. Za x=O f(0)=eos
2
0=1, dodirna tacka ima koordinate M(O, 1).
Kako je
I sin2.jX 'I ••• sinx
f (X) = za x->O limf (x)= -1 =k (Jer JC lim --=1).
x-o x
Jednacina tangente je Y = - X + 1, a normale Y = x + 1.
181. Prava je tangenta parabole ako imaju jednake izyode. Posto su
. d' , k' , P. k P Ak Ii -" . .
lzVO 1 Y = 1 Y lIUaffiO '=-' 0 se e ffilnlSU x 1 y lZ
Y Y
sistema y=kx+n 1\ y2=2px 1\ p=ky, trazena relaeijaje p=2kn.
182. k'+4an=0.
183. Jednacina tange:!te date hiperbole u bilo kojoj tacki M (Xl, ytl je
a
Z
Y-YI= ---2 (X-Xl)'
21:1
Odsecei koje tangenta odseca na kaardinatnim osama suo
?
C) 2 2
_xiYI+a ..... x\ 2x1Yl+a Xl
-- -'"' '2x\2 ----
". . 1 x.(2x,yl + "') Xl (2x,yl +a
Z
)
Pavrsma trougla Je P =2 ._-----;;;:---- ·----z----- =
2x!
=ExIYI = a
Z
, Cime je dokaz zavrsen.
4a- 4a
Z
.
184. Posto graflk sadrii ta(sku (0, 0), sledi da jc C = O.
Prv; izyod funkeije jc y' = 2ax + b. lz uslova da grafik ima tangen-
te u tackama sa apscisama x = 2 i x = 3, imamo:
4a+b=0 1\ 6a+b=1. Odavde nalazimo
1 . b . x' 2
a=2' b= -2, lrmom lilla 0 lJk y=2 - x.
219
185. f(x)=-x
2
-x+2.
186. f(x)=x
2
-3x+4.
187. a=4.
188. 8x-y+12=O; 216x-27y-176=O.
189. x-·2y+9=O; 27x-54y-7=O.
190. A(l.5). B _c.,
(
1 2579).
3
191. 6x+9y-38=O.
2.3. lzvod slozene funkcije
193. a) y'=12 cos6x;
194. a) y'=2x(l-x)e-
2x
;
195. a) y'=(2x_l)e
X
'-X-2;
196.
198. a) y' = 4 sin
3
x cos x;
199. y'=3tg
4
x.
200. y'=ctg 2x.
220
b) y'= -20(1-5x)'-
b) y'=--"-.
cos
2
ax
b) y'= -2e-
x
sin x.
, 2
b) Y =-1 2'
-x
b) y'=cos
3
x.
201.
a) y,=_I._;
I-sm x
202. Y'=tg
5
x.
203. y '=tg
3
x.
204. y f = ctg xcos2x.
205.
a) y'= ___ 1_;
cos x
206.
' 1
y
2(1 1)'
207.
a) y'=
208. y'=ln(x+.ji+x
i
).
209.
Y'=#+a
2

210.
I 2ax
a) y =-._-'
x4+a
2
.
211. a) y
1
1+
(x0;61);
212. a) y,=_.2a_;
x
2
+a
2
215.
, 1
Y = ...
2" l-x
2
(l xl<I).
b) y,= __ I __ .
4 x
2 cos
2
, ctg 2x
b) y =--......... .
1-sm 2x
b) y' = I
X
I1xZ::::l (lxl > 1).
b) y'=
b) y,=_2_ (lxl<1).
l+x
2
b) y'= ___ 1 .
1 +x
2
b) __ ;;i (O<x<a).
b) y'=earcyin x.
216.
217. y;=
218.
1
-1
(x#+l).
220. y'= -ri'---.
"x +ax
223.
,
y =- ..... .
x
224. Y
(1 +X2)Z'
?
225. y' = 1'-:-X4 .
226. Y , = 2<'" .j1- e
Zx

, 1
228. Y = ---c- ,
cos
b
X
229.
222
230. Prvi izvod sve cetiri funkcije je j} I = O.
(2n+ 1) sin (2n + 1)x-(2n+ 1) sin (2n-1)x
232. 4
233.
n sin 2nx sin x-sin
2
nx cos x
sin
2
x
x
235. a) y'= --;
y
bx
2
236. a) y'=--z-;
a y
237. a) y'=
238.
239. y=x+ 5.
2x+
x+2y'
240. 2x-y+ 1 =0 v 2x- y-1 =0,
241. 0: = 90",
242. 0: = 45".
243. ex = 90".
244. 0: = 90",
245. ex = 90°,
246. 0: = 60°.
247. ",=60".
248. 0: = 45",
b) y' P
y
223
249. 11.=60°.
"1=90°,
3
250. 0:
2
= arctg .- .
4
251. 0:
1
=90", D::2=CX3=45".
252. Date familije kriyih obrazuju originalnu mreiu ako je ugao
preseka 11. = 90°:
a) Presecna tacka je A (h - a, 2fo). 1z y2 = 4a (x + a) nalazimo
,2a 2a Ja k . 2 4h( ) .
y ,,= '" a lZ y = h-x nalaZlmo
y'= _2!= _ - A=k" pa je kl ·k,=-1.
Familije datib kriyib se seku pod uglom '" = 90°, sto mac; da
obrazuju ortogonalnu mrezu.
b) 00=90°; c) ",=90°.
253. -5<x<O.
254. ,,= arctg 9, y = 9x - 23,25.
255. IX = arctg 3, y=2x + 3.
256 • .f' (1) = O.
257. Uputstyo: y'=5x
4
+8>O za syako x.
258. A (0. 2).
259. y= -x+2,5.
260. a)
261. a) y" = 2e"cos x;
262. a) y,,=_4 __ .
(1 +X)3'
224
b) y"=(4x2-2)e-
x
'.
b) y"=4p 2X+l.
" 1
b) Y =
(1 + xl"
)
" 2x
b Y = -(1+X2)2'
264. a) y '" = 2 ;
x
b) y'=4sin2x.
265. Kako jef'(x)=e"(sin x+cos x);/" (x) = 2e"cos x.
.f'''(x)=2eX(cos x-sin x), onda.f' (0)= 1,f" (0)=2,f'" (0)=2.
266. a) y'=cos x=sin( x +!2":1 ,
\ )
y" = -sin x=sin
, /
Y 'n = -cos X = sin (x +
(4)' . ( n)
y- = SIll X=Sln\ x+4'2;'
y(n, = sin (x+n:;}
b) yIn) = CDS (x + IJ ;)-
26!L Ako difcrcnciramo datu fOfmulu, imamo 2x + 2yy' = O. iIi
x+yy'=O.
Ako poslednju jednacinu diferencirama panaya imamo
1 + V
'2
l-l-y'2+ yy"=O? iIi y"=--
y
Kako je y'= i ,maze se drugi izvod izracunati
y
kao funkcije od x y" = __ ....,.-
, ,,/(1--x
2
)'
272. XE CO,l)UG,
273.
8
l·..:;:::x<-:-.
j
275. a)
b) dfx=2 (1-cos 2x) dx.
276. a)
2dx
d V = ,------- ;
- 1-4x+8x'
ax
277. a) df(x) = "-;"",,"""'-'
x
278. x",
1 3
279. x E (-00, -2 JU[.5' +00).
280.
281.
b) df(lp)=b sin(a-bep) drp.
b) df(x) =
re-
282, a) a= -3, b= -9; b) 12; cJ x E (3,2 + ,5).
226
283. a= 1.
2 (1- a)
284. x, = I, x, =-------:G'- .
285, Q
,
= -1, a
z
= -5.
287. '-, = 1, ", = -0,6.
2.4. Primena izvoda pri odrediYanju granicne vrednosti
Lopitaiovo pravilo
288. Primenom Lopitalovog pravila dobija se
sin 3x 3 cos x 3
a) lim ------ lim ---,",.
x-.o 2x .>:···0 2 2
b) 0,5.
289.
290.
a) n; b) 2.
Prim£:dha. Ako se neodredcl1ost }) -0
2
«iIi}l :::=: ,< ponavlja, potrebno
00
je Lopitalovo pravilo ponoviti vise putu\ dok se neodredenost ne
elilninise, tj.
. f(x) _ f'(x) . ["(x)
lim ---- = hm ---- = hm--" =
9 (x) X--+lJ 9 '(x) x--+a {j "(x;
a) Potrebno je Lopitalovo pravilo ponoviti tri puta, tj.
. e"-e-
x
-2x . c+e-
x
-2 . C:-c-
x
.
inn "'---,-------- = Inn-= llID -- -- = limo, ,--- = 2 ;
X"'" 0 x-sm x x-·O I-cos x x-·n SlD x ).--4"0 cos X
b) O.
291. a) 12; b) 6.
292.
293.
294.
a
b) In -
. b'
Ovde je neodredenost oblika » O· CJJ«. Medutim, ona se transformise
d blik
0 il- CXJ ."
na neo redcnost 0 a »--« 1» --- « na ovaJ
o u)
In x 2x'
lim xZlnx=lim - = lim (-)c":
.-1;-+0 x-·o 1 X""" 0 -1
b) 0,5.
Ovde je neodredenost oblika »0° «, Dna sc transfonruse na oblik
co . ._
» « loganirnovanJcm, tJ.
1
00 lnx
A = Inn XX 10 A = In lim x
x
'= lim x In x = lim - = lim
X-'O ;.:-.0 X-'O .>;-.0 j .>;---->0
x
1
X x
2
= lim (-x)=O. Odavde sledi da JC InA=O=A=e()=J, dakle.
x-o
lim x" = 1.
x----->()
295. Ovo je neodredenost oblika »00 -- '),]«(, Posle svodenja na zajed-
Dicki imenilac dobija se tip » «) tj.
x 1 xlnx-x+l. Inx+l-l x
lim ( -,- --- )= lim c-c-----... =lllTl ,-.----, = lim =05'
x-+l x-I Inx .-:-·1 (x-I)lnx x->l x-l .>;--+1 1 1 "
In x +--- +---;,
x x x-
b) -1.
227
296. al -5; b) 0,5 .
297,
1 b) 1 .
a) e
298. a)l; b)-l.
299. a) 1,5; b) 4 .
1
300. a) (;; b) -1 .
301. a) CD ;
302. a) 2 ;
303. a) 1 ;
b) 0 .
b)1
3 .
1
b)--: •.
:/e
2.5. Primena izyoda II prirodnim naukama
304. Brzina tacke u rna korn trenutku t:" = s'(t) = 6t
2
+ 2t.
Brzina kretanja tacke u trenutku 1=4:,,=s'(4)=6· 4
2
+2.4=
=104 m/s.
Ubrzanje u bilo kom trenutku 1 je: W= s" (t) = 12t + 2 = s" (4) =
=12·4+2=50 m/s.
305. 0 = s' (I) = t
2
- 4t + 3, W= s" (t) = 21 - 4. Telo meIl.!a smer u trenutku
kada je V=0=t
2
-4t+ 3 =() -= t= 1 v t = 3.
Moment susreta dobijamo iz jednacine
1 t2 = 100- 5t= t= ·--5 v t=20.
2
Brrine u momentu susreta 3U n= -5 vD=20.
307. 1=5 s.
308. t = 1 s.
309. Brzina zagrevanja tela je prvi izvod temperature T po vremenu t, tj.
T'(t)=O,4t, odovde T'(1O)=0,4·1O=4. Dakle u trenutku t=10,
tela se zagreva brzinom cctiri stepena u sekundi.
310, 3 step en a u sekundi.
3D.
312.
. gt
2
s(t)= 1O+20t-'-;;-, 0=20-gt, W= '-g. U maksimalnoj tach
L.
20
0=0, t= =2,04 s; sm",=30,38 m.
9 .
Put s koji je centar C tocka presao za vreme i jednak je :; = rfi
(fJ izraieno u radijanima), pa je s = r (t + 1 t
2
). Brzina centra C je
2
0=8'(t)=1'+1't, a ubrzanje W=1'.
313. 1= = O,8t = 0,8·8 = 6,4 (A/s).
314. 35 Als .
315. Brzina ,,(t)=6t+l =6·4+ 1=25 m/s; kineticka energija ;}.m
2
=
1 2
=2 ,10,25 =32251.
316. 20 000 J.
2.6. ekstremne nednosti, kODYcksnost, konkavnost,
!,revojne taeke funkcije
317. a) Za XE( - CD, -- 1) U (1, + co) funkcija raste; u imervalu
xE(-l, 1) opada. Za x<O funkcija je konkavna, a za x>O
konveksna. Tacka P (0, 0) je prevojna tacka.
b) Monotonost date funkcije prikazana je tabelam:
2
xl-W
2 +W
y!i rna'
min r
4 4
Za X < -3- funkcija je konkavna, a za x::> -- kODvcksnu; tacka
3
(
/4 16\). . 'k
p .' 2-7 Je prevoJna tac 'a.
. /
318. a) Za x> 0 funkcija je rastuca, konkavna je i nema prevojnih
tacaka;
b) Stalno je rastuca; za x < kn je konvcksna, za x> kIT konka-
vna. Prevojne tacke P (kIT. 0). k EO Z.
319. a) Raste u intervalu (-1, 1), opada u inlervulu (-=, -1)
(1, -ceo).
b)
n 3n 3n 7n
Raste za -- <x<_· . opada za -4 <x<'4" .
4 4
32(). a)
b)
Ymu:,,=3 za X= 1, Ymin= --1 za X= 1 ;
5
Ymax.=" zax=1,Ymin=-9zax=3.
-'
321. a) Ymin=2zax=±1;
Ymin=8 za x=4 .
b) Yma.,,=O za x=O ,
F" n
r-- 5n
322. Ymax=--./2, za x=4' Ymin=
../2 za x=---'
4 .
1C ., 3n
323. Ymin= --1 za X= 2 ,Ymax=..J za x =--2,--
324. a) Ymin=O za X= 1 -
326.
230
3cdnaCina y'=O¢:>3x
2
-6x+6=O ncma realnih sto znaCi
aa data funkcija nema ekstremnih vrednosti.
Aka su dimenzlje pravoug[i0nika x i y _ je povrsma
= jer jc
kcija P(x) ima maksimalnu vrcdnost kada . funkcija
flx) = 4r
2
x" -" X4 Ima maksimalnu vrednost. lzvod funkcije
f'(x)=8r
2
x-4x
3
=O=x=O v x=r.j2. Maksimalnoj vrednosli
odgovara x=r,/i, druga dilnenzija y=r, ../2, !:ito znaCi trazeni
pravougaollik je kvadrat stranice r...J2 i P max= 2r2 .
327. Analogno zadatku, dimenzije pravougaonika su
m=a.J2, n=by '2, P m.x=2ab.
328. Ako je 1\1 (x, y) bilo koja tacka elipse (s1. 8), tada je
P(y)=lI(b+Y) P = 3aby3
b 4
O
.. I3 " 3
snOVlca Je a -y ,a Vlsma ';;;:- b.
.t.
YA
I"
SI. 8
x
..
81.9
329. Ako je 1\1 lx;; y) rna koja tacka parabole (s1. 9.), tad a Je
P (y) 2
Y D' .. 2a 2 4a"-
. = ImeDZlJe 3U - 16ap a P =-' ISap
p 3 3
v
' m .. 9 y .
]30. OSDovDa !Vica kutije je a-2x a visina x (s1. 10). Zapremina je
(x)=(a-2x)2x=4ax
3
-4ax
2
+a
2
x, a visina kurije V
I '" max '')''''
X X! X: 1 f 0_'
,
r, T .... ;;;1 '
I I .. I .,1 Q
I I Q-2X I I
I I I I
II I
I I ---r--- I
.; , \ W- SI.]O
231
331. V(x)=(32-2x) (20-2x)x-4x' -104x+ 640, x=4, .:,.,= 1152cm
2
332. M
' " "rIi
aUJa osnOVlca Je r, a Vlsma 2 .
333, Aka sa x aznaCimo poluprecnik valjka, tada je
334.
335.
336,
nH 2 3 • 'k I' 2R" h R
V(x)= R (Rx -x), Polupreclll' vaJka X= 3 ,V1Sllla =3'
4R
2
lJn
Vmax= 27
Neka je x visina kupc, tada jo Vex) = (2Rx2 - x
3
), Poluprecnik
2R../2 4 32R'n
kupe 5e r = --3-- , visina x =3R , V=--Sl- ,
2R../2
a a = ------------
3
Poluprecoik osnove kupe je x = R../2 ' visina h = 4R,
8n 3
3 R
337. a)
4R3.j3 n 't-' , 2R"i3
V poluprecmk r=R - V1Sllla x=----------
max 9 ' 3' 3
b) M =2R'n visina x=R fi Doluprecnik ,
Illax' 2
338, M(a.J
2
h.J
2
) p, =ah,
2 ' 2 ' mm
339, Neka prava koja sadrZi datu tacku A odseca odsecke x i y (sl. 11),
Tada je povrsina trougla
232
1
p=- xv'
2 .
340.
Iz proporcije x: y = (x - a): h proizlazi da je
bx bx'
y=---- pa .Ie P(x)=-----,
x-a 2(x--a)
y
b --- A(Q,b)
x
Q
x
81. 11
Neka je osnovica trougla AB = 2y, a visina CD = r + x (sl. 12),
Tada 5e
P(x)=.J(x+r)"-(r---;:) ,
odakle proizlazi da je AC=AB=BC=r.,D,
C
\
X
Y
A

B
SI. 12
3420
... 1r;· .. 1(-
• snovna IVlca Je a = 2'1 P, Vlsma h = 2'1 2P.
343 P 1
"k . R. . H
0 upreclll osnoveJc r="'--' YlSlna h=,,,---, V.
2 2 max
344 Pl"k' 1
. 0 uprecm' Je r=2
v
····
i) 3V ..
'---:;;' a VlSlna h = 2
v
·····
3 3V
IT
RnII
2
347. N eka je trazena
tacke A od date
tacka na paraboli A (x, y). Tada je rastojanje

prave d=·····_==· Posta je y=x', sledi
v'2'+( 1)'
, 2X __
Rezultatje (1, 1).

3
348. C!=3va=··
4'
349.
1
a3=--'
27
Q2=0,
351. fi = (2k + 1) n, k = 0, 1, 2, ...
1

• 27" .
b) y=x
3
+6x
2
+12x+ 12.
352. fi = arctg k (tako dobijeni ugao fi naziva se ugao trenja).
353. a) A=B=l;
c)
354. Kako su XI i X2 resenja izvodne jednacine f'(x) =0 to je
x
2
+(a--2)x·-(a+l)=0, na osnovu Vistovih formulajc
i
234
Izraz pajc
+2(a+ l)=a' +6. Za Q= 1. Sntin= 5.
355. a=0,5.
356. Funkcija raste na intervalu (2, 3), opada na (3, + CD).
Za x=3,f_=4.
357.
358. b=4.
359. Cf" [12, 14].
360. a= 3.
361.
362.
364.
a) Jntin = J(3) = - 57, f;"" =J(6) = 132.
(
n) .. (n\
b) Jmin=J 4 = 2:)=15.
Sistem y=x
4
+3x
2
+2x, nema resenje u skupu R, sto se
laka dakazuje. Tangenta na datu krivu, paralelna datoj pravoj,
ima sa krivom .. zajednicku tacku A (0, 0,), koja je udaljena od
.("
pra ve za d = ".'-'-- ..- .
5
a) Data funkcija ima ekstremne vrednosti za y' = ° -= 3x' + p = 0
f·p ! p
x='</-3'
Posto je Y"( za
r-'

funkcija ifia maksi-
/I I-p -0 0.. . .
. ,-'
mum, a y (.j .. .".) > 0 pa za x = -3'. funkelJa l1lla nummum.
Maksimalna vrednost +p(
r·· \
2p • p

- 3 -V 3
235
a minimaloa m=( J +pR+q=q+
. 2
4
3
PrOlzvod Mm=q + ... p .
27
b) p= q=2, x ...
I .
365. ti) M(2, 4), PrO, 2),[(x)=- 2x'+2x+2;
b) 0:=45"
366. Izvodna jcdnacinu y' 3m + 2)x
2
+ 2x-m =0 ncma rcalnih
resenja ako je njena diskriminanta 1 + m + 2) < 0=
mE( +w).
2.7. Ispitivanje funkcije (uz primenu izvoda). Grafik funkcije
367. a) Data funkcija se moze transformisati u proizvod
236
y = (x·· 1)2 (x .. · 4). Detinisana je za x ( w, + w); ima d vostruku
nuIu x = 1 i Dulu x = 4. Pozitivna je za x> 4, negativna za x < 4 i
x#:: 1; = 0 za x = 1, Ymin = -- 4 za x = 3; prevojna tacka je
P (2, 2), konkavna za x < 2, konveksna za x> 2 (gratik na sl. 13):
y =x
3
6x
2
+ 2.
x
Y1
o
-2
51. 13 51. 14
x
368. b) Polin oro u funkciji treba rastaviti na cinioce
y=(x···2)(x2.-4x+l). Defmisano je u skupu
+ <Xl )}., Nule su x, = 2, x2,3 = 2 ±.J3; y<O za x E( CD,
2+,,/3); y>O za 2)U(H/3,); y=2 za x=1 i
Ym'" = 2 Zll X = 3. Prevojna tacka je P (2, 0), konkavnu za x < 2,
konveksna za x> 2 (grafik nll sL 14).
36'1. a) Data fuokcija se moie napisati u obliku Definisa·
na je u skupu D={xlxER}, ima nuiu drugog reda x,=x
2
=2 i
2 32
nulu xJ=O, za x="3 Ym;u=Z7' Ymin=O za x=2, prevojnu tacku za
4 k . 4 4
x = '," onkavna JC Za x < 3' konveksna za x> 0 (grafik na sl. 15).
o ,
32
27
r
I
4
'3
st 15
2
I
x )(
51. If,
:370. Definisana je u skupu D = {xix ER}. 1ma jednu realnu nulu
7
x 1 0')" =. za x = 1 " , = -'-I za x = 3 prevoJ'na )'e
o " Jrna1L 3 ' Jffill\' , _
p (2,j). Y < 0 za x < x
o
, y> 0 za x> Xo, funkcija je konkavna za
x<2, konveksna za x>2 (31. 16).
373. a) Definisanaje za svako XER, ima flulu drugog reda Xl =X1=0, i
X},4=±'/2, za x=O Yma1L=O i za x=±l Ymin=·--l; ima dYe
. , (.../3 5).
prevoJoe tacke po.-, .... 1
I 3 9
(
,,/3 5).
P (51. 17),
'\ 3 9 .
b) Definisana je za svako X, kriva sece koordinatne csc y u
tackama (j3, 0), (-.,)3, 0) i (0, 3), za x=O Ymin=3, za X= ±l
4
"k 1
Ylllll.X= ,prev0.JDetac ezax=±------r::
ji,
I
I Y
e
t:2x'
-V
3
(s1. 18).
\ I '
-1{2' -1 I \ Ivy

S1. 17 Sl. IS
375. a) Definisana je za svako x; za Xl =x,=x
3
=O ima nuln treceg
reda i x,=5=3 dvostrukn nuln;
238
9
za X=S' Ymax=O za x=3; prevojne tacke za
18+3../6 ,
x=O i x=--lO- (sl. 19).
b) Funkcija je definisana za svako x; ima onln treceg reda x = 0 i
_ 6
dvostruku nulu x=2; Ym.a.x=l,1 za Ymin=O za x=2; prevojne
5
r
" 6±\/6
tacke x =-. i x = 0 (sl. 20).
5
Yt
!
\ I Y=6x'Cl·9l 3
'\ /'
IV
I
I
SI.19
,
,
51.20
x

378. a) Deflllisana je u skupu D={xlxER\{ -2)), x=2 nule funkcije,
nema ekstremne vrednosti, x = 2 vertikalna asimptota i y = 1
h
', . . 4 " 8 '0
onzontalna aSimplota, y'=---..--, Y = ------. Y > , raste
(x .j. 2)2 (x + 2)3
za "xED (s1. 21).
b) Definisanaje za svako x, nula funkcijejc x=O. y>O za x>O,
2{1-x
2
) -Rx
y<O za x <0. Y=-ii+ xi) , Y=iT+;:zj 4. Y"m, = 1 za x = 1, Ymi" = -1
za X= -1, prevojna tacku za x=O, konkavna za x>O, kODveksna
za x <0 (s1. 22).
) y yoU
X+2

-2 2 x
-2
SI. 21
y
.1 0
2X

Sf. 22
x
379. a) Dcfinisana je za x oF ± 2; za x = 0 irna nulu, x = ± 2 vertikalne
asimptote, y = 0 je horizontalna asirnptota,
16+4x2 . 8X(X2+ 12)
.. -- (sl. 23).
(4_x
2
)' (4_X
2
)3
b) Definisana je za svako x; x=l je nula drugog reda, y>O za
svako x, y = 1 horizontalna asimplota,
2x
2
-2 4x(3-X2)
y' = (1-.; __;'2)2' y" = 0+-';'2)' 'y=, = 2 za x = -1, Ymi" = 0 za x = 1,;
prevojne tacke za x = () i x = ±../j (sl. 24).
239
383,
240
2
v l-2X+i
,
X+j
)
1\" 0\
,/,',
x
Sf. 23 /' _----'¥-----sI.U
a) Deftnisana je =, lunkcije; x = 4 vertikal-
na asimptota, a y= x -1
-2 \f 6' 1"
y' , yl! = (x _ I,f)' = -·9 za x= 1 Ymin = _. za
x=2 (s1. 25). "( _ .
b) De'finisana jc za x :;61; x = 2 nula drugog rcda; x = 1 vertlkalna
_x2+2x -2
asimptota a kosa y=-X-13; i=--r';-:"1 'Y=(x--l).i' Ym,,=O
za X
=2 Y , =4 za x=Q (s1. 26).
• mil) .
SI. 26
384. a) Deftnisana je u skupu D={xlxE(-CO, -0)U(--v/3,0)
(0, + co)}, funkcija je nepama; x=o je nula treceg reda. Za
x=3 -4,5, za x= -3 Ym;, =4,5; prevojna tacka (0, 0),
Vertikalne aSUnplote su x= ±y'3 i kosa y= -x (s1. 27).
387.
b) DefmisanajeuskupuD={xlxE(-CO, -4)U(4, +co);x=Oi
x=3 su nule funkcije, x=-4 vertikalna asimptota y=x-1 kosa
asimptota, Y_ = - 9 za x = - 6, YnU" = -1 za x = 2 (sl. 28).
SI. 27 SL 28
a) Deftnisana je za x"" 1; x = -1 i x = 4 su nule funkcije, nema
ekstremnih vrednosti. Funkcija je mODotona rastuci za sve vred-
nosti x""1. Ima vertikalnu asimptotu x=l i kosu y=x-2 (sl. 29).
b) Definisana je za x¥O, llcmu nuIa, vertikalna asirnptot<1 je x=O,
. 1
honzontalna Y = 0, y= = 10 za x = 1, Ymio = 8 Za x =2 (s1. 30).
6
y=x-2---
X-l
y
x
SI. 29
YI
10
8
o
Sl. 30.
x
388.
391.
242
a) Definisana ie u skupu D={xlxE(-CX), O)U(O, 2)U(2, +=l},
x"= 1 je nula, ;ema cKstrenlnih vrednosti. Ima prevojull tucku za
Vertikalne asimptote su x=O i x=2, horizontalna y=O
5
(sL 31).
b) Defmisana je u skupu D = {"'I x E ( - co, 0) U (0, + 00 l), pama je,
za x =- ± 1. Ymin = 2, vertikalna asimptota x = O. Krivolinijska asim-
ptota y 'x', x-> ± co, y-+x' (sL32).
y&
SI. 31
12
.1
\ !
\ I
\
\\jY \),'
, ,
\ I
\ I
, I
X*+I' ,
"" , I
;--::r
x
' I
, J
x
-10
Sl. 32
, .. ,r''----- r""-"-""---" .'
Za y>O aoblJa se y=yx(1-x)2, a za y<O Y= -yx(1-x)-, tJ.
data funkcija ima dve grane.
Definisana je za x>O; x=O i x=l su Dule funkcije. za
a za y<O
2.,/3
Y,"" = - 9 (s1. 33).
b) Definisana u intcrvalu Grafik seCc koordi-
natne ose u lackama: (-2.,/2.0), (0, 0) i (2.,/2, 0). Ova funkcija je
;
dvoznacna: Za y>O y=yx
2
(8_x
2
) za y<O Y= - (8-
Ekstremne vrednosti u tackama (- 2, ± 4) i (2, ± 4), jer je
dvoznacna. Prevojna tacka (0, 0) (51. 34).
y

/
y£X(I-X)'
'"
x
l , 1
3
/
-212
,2 /
,
r
E
\
\

-4
81. 33
81. 34
392. Grafici datih funkcija prikazani su na o!ici 35 i 36.
y
(
3
Y-x)=x
51. 35
v
"
\
81. 36
x
393. Definisana je u skupu D={xlxE(-CO, + co)}, x=O je nuia
drugog reda, Ymin=O za X=O, za x=2. liorizontalna
asimptota y= ° (sl. 37).
b) Definisanaje u skupu D={xlxER}, x=Oje nula iimkcije
-, - .,/2.
YIIllU=e za x=--'-'-" y , = -e 1 za X= -_.- ApSC1Se prevoJ'nih
2
1mm
2' ,
[a(aka su x = ± (sl. 38).
243
y y
-,
,
j= x
2
e
-x
y=xe
'"
i
-2
-,
X ,e
X 0
'IE
0
1 '2
SI. 37
SI. 38
394. Grafici datih funkcija su prikazani na s1. 39, 40 i 41.
395.
396.
~ A A
y
o
x
o
SI. 39 SI. 40 SI. 41
Grafici datih funkcija prikazani su na s1. 42 i 43.
Y
y
x
x
SI. 42
SI. 43
a) Definisana je za x ,,00; nema nule, y>O za x>O, y <0 III X <0,
Ymb=e za x=1. Vertikalna asimptota y=O, kosa y=x+l (s1. 44).
397.
b) Definisana je za x,<2, x=O nula funkcije, y<O za x<O, y>O
1
za x>O. Ymax=- za x=l, Ymin=4 za x=4. Vertikalna asi!:'1ptota
e
x=2, ko,a y=x+l (s1. 45).
y
.L//
-I
x
o
SI. 44
81. 45
a) Definisana je za x >0, x = 1 nula funkcije, Ymin = ~ e- 1 za
x=e-" y<O za O<x<l, y>O za x>l (s1. 46).
b) Definisana je za svako x>O, x=l je nula drugog reda,
y=4e-
2
, Ymio=O, za x=l. Prevojna tack a je P(e-
I
, e-
1
) (s1. 47).
y
y=xlnx
j
o e
SI. 46
y
x
2
y=xln X
SI.47
?4'i
391:. a) Definisanaje u skupu D = {XIXE( - co, -1) IJ (1, + co); ;X= :!=,,/2
su nule funkcije. Nema ekstremnih vrednostl 1lI prevoJnih tacaka.
Vertikalne asimptote su x = ± 1 (st 48).
bl Grafik je prikazan na s1. 49.
\
y
I
SI.48
399. Grafici su prikazani na s1. 50 i 51.
y= In>;,
x"
, ....---......,
o / X
1;/ .
I
SI. 50
y
o
SI. 49
SL 51
x-2
y=ln-
X+l
• fi' '. n I
40ft. U) lJe Imsana Je za svako x + r{7t V x=2kn
, , 2
n
y'=O=x=knv x=3+2k". kE"Z (s1. 52).
246
x
x
b) Defmisana je za sVako x, nule su y==2 za svako
5n 11n
x=-ti'+2kn, Ymln= -2 za x=6+2kn, kEZ (s1. 53),
SI.52
SI. 53
401. Grafici su prikazani na s1. 54 i 55.
y
o
)
,
SI.54
y
x
403. Grafici sn prikazani na s1. 56 i 57,
o
SI. 56
y = -4C05XCOS(X -
SI. 55
y:::.2colx+J3sin2x
JI.
6
Sl. 57
lIT
6 x
']i-
247
405. Grafik a) na sl. 58, pod b) sl. 59.
Y = 2 sin (x + Ixl) y=sin
2
(x-#)
y
y,
SI. 58 SI.59
407. a) Prvo posmatrajmo funkciju y=x
2
-lxl-2.
-2
\
Za a za x<O Grafik
2 4' 2 4
dale funkcije je apsolulna vrednost svih ordinala grafika funkcije
y=x2-lxl-2 (sl. 60).
b) Funkcija je definisana 7..a x¥O i x¥l. Za x<O data funkcija
ima oblik y=_2X2+2x-1. Za O<x<l funkcija se svodi na
oblik Y= +2x-1.
Na kraju, ako je x>l, data funkcija postaje y=2x2-·2x+l
(grafik je prikazan na sl. 61).
y \ Y
,
9/4
0
0 2 X
_{X-rf IX'I
2 }
Y -+-
Y::; IX -I 1-21
IX -11 X
\
....
"
'\
J
"
-
-
..
,;
,
SI. 60 SI. 61
410. a) Definisana je za svako x. U zavisnos!i od parametra a treba
razlikovati sledece slucajeve:
248
I" 0<a<4, ima jednu realnu nulu i dye ekstremne vrednosti
(sl. 62);
2" a = 4, ima tri realne nule, x = ° i x = 2 dvostruku (sl. 63);
X
3" a> 4, ima tri realoe nule (sl. 64);
4" a = 0, ima tri realne nule (sl. 65).
y
( 0<0<4) y
3 2
y=x-ox+ox
Sl. 62
y
(0. >4)
, 2
y=-x -QX +QX
51. 64
x
°Y::X
3
_ax
2
+0X
SI. 63
(0<0 )
3 2
Y::X-QX+QX
SI. 65
y
x
411. a) Defmisana je za x¥O, kosa asimplota y=x, vertikalna x=O.
1" ako je a> 0, ima dye ekslremne vrednosti,
2"
za x = - --Ia y= = - 2--1a, za x Ymi" = 2.j; (sl. 66);
ako je a < 0, ima dye realne nule x = ± --Ia (sl. 67).
y
y
y=x+
y=x+
I
(0<0)
( Cl>O)
-Va x x
0
Va
Y

//\
SI. 66 SI.67
412. a) Definisana je za svako x, y>O za x>2, y<O za x<2.
x
x=2 je nula funkcije, Yntin=--v2 za x=-2 y=l i y=-l su
h
· I' '. x-2
onzonta ne aSlmptote, Jer lim = + 1,
x .... q) 4
x-2 ixi /1--."
lim .... _-/==.= - 1 (s1. 68). \ x-
x-->-ro 4
Ixl./l--,
Y x'
b) Definisana je za x # 1, nema nula, y> 0 za x< 1, y < 0 za x> L
ASlmptote su: x = I vertikalna i )' = + 1 horizontalne
viz . - .
Ymi" = '2 za x = -1 (s!. 69).
Y I Ii

---,,-------. ------.,,----- 1 !
o
.,
SI. 68
51. 69
415. a) Dcfinisana jc za svako x, x = 0 i x = 1 su nule; Ymin = ()
za x = 0, (lim
250
4 "'-»±o2 , . 1
y- = 27 za x = 3 ' kosa aSlmptota JC Y = _. x + 3 (sl. 70).
b) ic za svako.t, x=() i X=- 4 Sll null'; Ytnex=2i70.
8 . ()
za x = --;, Yillin = za x=O (lim Y' .... ±oo) (51. 71).
x ....... ±o
4
Kosa asimptota.J' = x +
"3
//
V
51. 7\
x
x
418. a) Definisana je za x # I, x = 0 je nula funkcije.
3-0 3 + 0
Za x=--- funkcija ima maksimalnu vrednost.l za x=· __ ·-
2 2
minimum. Asimptote: x = 1 vertikaina a y = x + 1 kosa (sl. 72).
b) Definisana je za x#O, x=-2 Je nul a funkcije, za x=-I,
} J =e-l za x=2 }_'. =4
max' mm ve .
y

/1.'
/ '
//
81. 72

-":74"2
/ I
I
51. 73
422. a) Definisana je za x> 0 i x # e ± ,,"2, nema nula; z.a x = e-
1
Ymax= _e--
2
, za x=e
2
vertikalne asirnptote su x=e-"/Z
x=e+,,"2 (s1. 74).
r----
b) Definisana je za x # 0, neparna je, nule Sil x = ± V e - '. Za
r 6 . 6
X= -y e Ymin= ---'----, za x=,le Ymax=--"-' _ x=Oje vertikal-

nu asimptota, y = 0 horizontalna (s1. 75).
Yj ;<'!-
I Y'" tn'L
x
-2
,
i\ /
" .I
'-../
I i {2-
• __ ____ ____ -L
·-jLz-;.....· i e Z
(\i
I \'

SI. 74
,
r, x-

',' .X
51. 75
251
a) Definisana je za x :;;60, neparna je, nema nula;
425.
252
n n 1 0 . 'k I
za x=-l, Ymin=l+"2 za x= ; X= Je
asimptota a y = ± n borizontalne asimptote (sl. 76).
b) Defmisana je za svako x, neparna je, x=o je nula funkcije. Za
XE(-oo, -l)U(1. +(0)
-2
Y'=-----
1 +X2
4x .. d (1 1)
y" = -1 '-2 funkclJa opa a, za x E - , +
+x
-4x.. "1
a y"=--.- funkcIJll raste }' . = ---- za X=-
1+x2' ,rrun 2 '
za x=l, x=O prevojna tacka. Ako x->l, x-.-l,
y .... y=O je horizontalna asimptota (sl. 77).
.,
81. 76 81.77
a) Definisana je u skupu D={xlxE(-oo, -IJU[J, +oo)}. Nula
funkcije je X= I, nema ekstremnib vrednosti. Za 1
1 . 'Ofuk'" .
pa Je y >, n clJa JC rastuca.
Xyx
2
-1
, 1 '0 f k'" .'
Za x,;; -I y = - G=' Y > , un clJa Je rasluca.
xyx
2
-1
je borizontalna asimptota, za X= -I y=" (sl. 78).
b) Definisanaje u skupu D={xlxE(-OO, -IJU[l, +(0»), nema
1 fuk" d"
n ClJaopa uJuca.
x.,,(x2-1
Zax';;-1
,1 ... d .. H .
Y =. y'<O, funkcl,laJe opa aJuca. onzon·
xyx
2
_1
talna asimptota je y=O.
n
Zax=1 y=2,zax=-1
'1

y::orcc.os-k
2
81. 78
n
Y= -2 (sl. 79).
y

-,

SI. 79
426. Grafici pod a) i b) prikazani su na sl. 80 i 81.
y
.,
81. SO Sl. 81
427. a) Defmisana za svako x, neprekidna je, x=O i x=2a su nule
funkcije.
..
428.
254
PrvllZvod y ..
3.,y(Zax2 - X
3
)2 3.jx - (2a - xl'
Za XI =0 i x2=2a prvi izvod nije defmisan;
4a-3x . 4a-3x
lim - 00, lim ...-...., + 00.
3Tx(io-;'j2
Za x<O y'<O, za x>o y'>O data funkcija za x=O ima
nlinimum Ymin=O. Za x=¥ Za -oo<x<O fUD-
." d 4a. 4a d K .
KCIJU opa a: za O<"'x<3- raste 1 za opa a. osa aSlmptota
2a <
y= -x+3" (s1. 82).
b) Definisan je za svako x. x=O i x= 1 sn nule funkcije;
J za Ym==O
za x=O (lim f'(x)->±oo) (sl. 83).
/i. .... ±o:';J
y
_____ ¥"L..",,=_t=2_' __ ,
I
51. H2 51. 83
a) Definisana je za svako x, neparna je, nula funkcije je x = 0,
ekstremne vrednosti su Yillin = - 0,5 (1 + n) za x = -1 i
y'3 n r.c . y'3 n
". ='--+-zax=-,3 Y =05(I+n)zax=1,y =-----
Jmm 2 3 v' ID.1U. ' • mall 2 3
za X= -y'3. Prevojne tacke PI(-I, -0,5(1 +n», P
2
(0, 0),
P
3
(l. 0.5(I+n)). Kosa asimptotaje (si. 84).
"'
b) Definisana je za svako x, nepu.cua je, nula funkcije jc x=O.
Prevojna tacka (0, 0). Kose asimptote 3U (sl.
SI.84 SI. 85
429. a) Definisana je za XE( - 00, O)U(O, + 00). Ako x->O, Y-> ±i .
Nula funkcije je x = -1, prevojna latka 711 x = -
. I' n
Honzonta na aSlmptota Y = '4 (s1. 86).
b) Definisana je za XE(-OO, -1)U(O, + CD), nema nula, x=-1
y=e(sI.87).
51. 86 SI.87
255
III GLAVA
3. APROKSIMACUA FUNKCIJA
3.1. Diferencijal. Primena kotl linearnih aproksimacija
430. Prira.qtaj date funkcije
= 0,05003. Diferencijal dy =J'(x)· dx= J' I)Llx=
=0,0500.
Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greSka je O! = dyl =
= 0.0003 a relativna greska

I "
.0= -":1
y
- =0,06. a procentualna 100·15=610.
431. Prirastaj date funkcije Je Za x=10
Llx= 0.1 je
256
Lly=O,l
Difcrencijal date funkcije se izracunava pomocu obrasca
za x=lO i Llx=O,l sledi daje
0,1=1,9.
Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greska O!=ILly-·dyl=O.01.
. " 1 "
Relatlvna greska ii = =- ",,0,005, a procentualna gres-
Lly 191
ka je
100· 0 ",,0,5%.
432. a) Lly = 0,009006 ; dy=0,009;
b) tl = 0,000006; 0 = 0,0066622; 1000 = 0,66622 %.
433. PovrSina kvadrata stranice x je y = x
2
(x E(O, + ex) )). Uveeanje
povr!iine predstavlja prirastaj ove funkcije:
(2x + Llx).
Posto je X= 8, Llx=O,I, onda je
Lly = 0,1(16 + 0,1)= 1,61.
Pove6anje povrsme kvadrata iznosi 1,61 cruz.
Diferencijal funkcije y= x
2
je dy=2x. Llx=2·8·0,1=1,6.
Relativna greska pri aproksimaciji Lly "" dy iznosi
434. LlM=16n, dM=20n; 0=0,25.
1 1
435. Povrsina trougla je P=Zbc sin tl. Odavde P(b)=
Posta je Llb=O,I, tada je LlP=0,0475, dP=0.05; 0=0,05.
436. Lly=0,452 ; dy=O,4; 0=0,1150442.
437. a) Lls=215 m ds=210 m 0= 0,022325:
b) Lls=21,05 m ds=21 m (j = 0,002375 ;
c) Lls = 2,1005 m ds=2 m i5 = 0,048.
438. Ako primenimo obrazac (3) J(x+Llx)""J(x)+J'(x) Llx iz primed-
be (3) na datu funkciju, uz x = 1 i Llx = 0,03. dobija se
J(1 +0,03)"" .1
2
+ 7·1 + + 7) 0,03",,7,006.
439. y (2+0,3)",,15.42.
440. y (2,01) "" 8,14.
441. y(2,l)""
442. y (- 2,03) - 23,84.
443. y
444. a) Neka je f(x) = sin x, f' (x) = cos x. Aproksimacijom prirastaja
diferencijalom formula (3) primedbe (3) postaje
(1) sin (x + Llx) sinx + cos xLlx.
non d'
NekaJ
'ex=45°=- Llx=l =_ .. _ .. ta aJe
4' 180
0
'
n n
46° = 45° + 1 ° = 4: + 1800 .
Zamenom y (1) dobija se da je sin
.n nn .J2.J'2n
= Sin -+ cos '----=-+_·--·-=07071 + 07071'0,017 =
4 4 180° 2 2 180°' ,
=0,7194.
Primedba 1. Ako se u formuli (1) stavi da je x=O, Llx= ex dobija se
pribliina jednakost
(2) sinex ex.
Primedba 2. lz priblizne nejednakosti (2) zakljucuje se da se za
male vrednosti ugla sinus u pribliznim racunima moze zameniti
uglom
b) sin 60°3'
445. a) Ako primenimo formulu (3), dobija se sin 1;0°) =
,rr. .1[. n n
sm "6+
co
'6' 180 =0,5+""2' 1800 =0,51511;
b) 0,8747.
446. a) Posmatrajmo funkciju f(x) ="y;;. Prvi izvod funkcije je
!'(x)=_l._"". Za x=l i Llx=0,02 formula (3) postaje
3.:y;;-i
258
3(" 1
f(l 1 +--- . 0,02=1 +0,33333· 0,02=1 +0,00666=
= 1,00666;
b) 4,02073.

447. Ovde treba poCi od funkcije f(x) = log lOX i primeniti aproksimativ-
010brazac
f(x + + f' (x), Llx,
uzimajuCi da je x = 200, Llx = 0,2. Tada se dobija
loglOe
log (x + Llx) = loglOx + --"-Llx
x '
I 2 2 00 0,43
ogto 00. ",,)oglo2 +"200 0,2
+0,0043
448. a) 1,04343;
b) Aproksimativna formula za funkciju!(x)=tgx ima oblik
1
(1)
cos x
Za X= 60° = n Llx = 1 ° = -2'- dobiJ'a se
3' 180°
n 1 n y'3 IT
tg
3 n 180° 180° . ,
cos
2
3
1,80186.
Primedba 1. Ako u formulu (1) stavimo x=O, Llx = ex, dobija se
formula
(2)
Primedba 2. Za male vrednosti ugla ex prema formuli (2) tg ex se
maze zameniti uglom ex.
449. PolazeCi od funkcije !(x) = 0 i aproksimacijom prirastaja dife-
rencijalom, dabija se
(1) Llx + _1. Llx.
20
Zamenom x=l i Llx=h formula (1) postaje
(2)
r,-;-- 1

b) Analogno resenju pod a), koristeci funkciju!(x)="y;; i aprok-
simacijom dobija se
259
(3)

Ako se zameni x = 1 i .1x = h. formula (3) postaje
(4)
3
450. a) 1,02; b) 1,02.
451. lskoristiti uputstvo iz zadatka 307.
1 1 .1x

x+ .1x x x
2
453. arctg 1,05
454. Primedha. Prirastaj neprekidne funkcije y= fix) u tacki Xo i njenoj
okolini dat je formulom
(1) .1y=1'(x
o
) .1x+li(x)·.1x.
gde Ii (x)-> 0 kod .1x->O; Lly=f(x)-f(x
o
) •
Formula (1) moZe se napisati u obliku
(2) fix) = f(x
o
)+ 1'(x
o
) + Ii (x) . (x x
o
)'
Formulom (2) moze se u okolini tacke Xo luk krive zameniti
tangentom (linearna aproksimacija).
Oa bismo za funkciju fix) = x' 3x + 2 odredili odgovarajucu
linearnu funkciju u tacki (x
o
• f(x
o
) odredimo f(2) i 1'(2).
f(2) = 2' 3 . 2 + 2 = 4. f'(2) = 3 . 2 3 = 9. Prema pretbodnoj pri·
medbi odgovaraju6a linearna funkcija je
14.
Greska koja se Cini zamenom date funkcije linearnom je
14) =x' -12x + 16.
Gresku mozemo napisati i u obliku Ii (x)(x - 2). tj.
x' -12x + 16 = (x 2) (x
2
+ 2x- 8).
pri cemu je Ii (x) = X2 + 2x - 8.
Oakle,
f(x) = x' - 3x + 2 =9x-14 +(x
2
+ 2x - 8)(x-2) .
455. fo(x)->6x-5.
456. fo(x)->2x.
457. fo(x)->2x+3 .
458. Primedha. LagrailZov interpolacioni polinom Ciji grafIk sadrZi
n+ 1 tacku M;(x;. y;) (i=O, 1.2 .. ... n) glasi:
f() P ()
(X-X1)(X-X2)···(X-xJ f( ) (x-xo)(x-xJ, .. (x-x,)
x,., ,x Xo + ,. 'f(x
1
) +
(XO-X1)(XO-X2) .. ·(XO-xJ (x
1
-X
O
)(X
1
-xz}. .. (X
1
-xJ
+ ... + (x-xo)(x-x,) ... (x-x2,-::.!.L f(xJ.
(x.-xo)(x.-x,) ... (x.-x.-l)
Na osnovu prethodne primed be Lagranzov interpolacioni polio
nom drugog reda glasi
+f(x,) (x-XO)(x-x2) +

f(x
2
) (x-XO)(x-x1) •
(x
2
-X
O
)(X
2
-x,)
Zamenom datih vrednosti dobija se daje P
2
(x)=
P (X)
=X2+ 12
459. 2 6'
460. P(x)=x2-lOx+l; P(O)=1.
461. y=sin
3.2. PribliZoo reSavanje jednacina sa jednom nepoznatom
462. Neka je tada je f(3)= a
f(4) = 9 >0. pa je f(3) 1(4)<0. Data jednacma ima realan koren u
intervalu [3, 4].
Prvu aproksimaciju dobijamo po formuli
(1)
f(a)(b-a)
Xl =a-
tj.
10(4-3) 10
x
1 9+ 10 19 . .'
?nl
Drugu aproksimaciju, primenom formule (1),
0,48 f(3,52) 1,7836416
x 2 = 3,52-!(4)_f(3,52) 3,52 + 11,246592 3,52+0,09 ...
iii, pribliZno,
X2 '" 3,61.
Treea aproksimacija
0,391(3,61) 0,17874441
x ...
3 ' f(4)-f(3,61)' 9,458319 ' ,
ili, pribliZno,
x3",3,63.
Pri daljim aproksimacijama druga decimala se ustaljuje na 3, pa
je koren jednacine X= = 3,63.
463. Neka je f(x)=2x
3
+6x-1. onda je f'(x)=6x
2
+6 af"(x) = 12x.
262
Kako je f(x) > 0 za svako x, funkcija f(x) je rastuca i ima jedan
realan koren. Grafickom metodom odredimo interval kome pri-
pada realni koren date jednacine. Data jednacina ekvivalentna je
jednaCini 2x
3
= -6x+ 1, odakle je y=2x
3
i Y= -6x+ 1 (s1. 88).
Realni koren date jednaCine je u intervalu [0, 1).
Za x= 1, f(l) I" (1»0, pa uzimamo za poCetnu vrednost a= 1.
x
SI.8S
. f (3) ..... 1 f(l)
Ako primemmo ormulu prva aproKsilllaclJa Je x, = -leI)
=1-
2
=0417.
12 '
Druga aproksimacija je
x =0417-
1
,6±?=0183
2' 7,043' .
Treca aproksimacija je
0,110
X3 =0,183-
6
:
200
=0,165.
Cetvrta aproksimacija je
0,001
X 4 =0,165 - 6.163=0,165.
Posto se druga decimala ustalila, zakljucujcmo da je realni koren
date jcdnacine ",0,165.
464. Data jednaCina je ekvivalcntna jednacini
1
x=2+:2 Inx.
Primenom primed be 6 dobijamo niz
1
x, =2+:2 In 2,5"'2,458,
1
x
2
= 2 +:2 In 2,458", 2,450,
1
X3 = 2 +:2 In 2,450", 2,448,
1
x4=2+:21n 2,448",2,448.
Dakle, mozemo zakljuciti da je koren ;:;2,45; dalje aproksimacije
mozemo skratiti, jer se treca decilnala ustallla.
465. Xl;:; -1,88, x
2
'" 0,35 i x
3
;:; 1 ,53.
466. x,,,,0,38, xz"'I,24.
467. x'" 1 ,84.
468. x, ,,,1,31; x2",-O,67.
469. x , ;:;1,045.
263
470. x",2,51.
471. x ",0,31.
472. x , ,,,-1,95; x
2
",0,76; x
3
",j,69,
473. x'" 0,5 1.
474. x'" 1,64,
475. x'" 1 ,096.
476. x'" 0,84.
477. x, =4; x, ;:;0,31.
478. x ",0,24.
479. X ",0,74.
480. x;:;2,09.
481. x",0,198.
482. x'" 3,6.
483. x",2,06.
484. x, ",0,16; x,;:; 1,75.
485. x, ",1,17.
486. x",3,07.
487. a) x;:; 1,67; b) X, ",1,49; x
2
",-0,798.
264
IV GLAVA
4. INTEGRAL
4.1. Neodredeni integral. Tablica integrala
489. a) ~ x ~ + C ;
3 7
490. a) - x
3
+ C-
7 '
x
3
b) 3+C;
3 .2
b) ···x
3
+ C·
2 '
c) -14+C.
I-x
c) '--2"+ C.
x
5 " 3 2
b) .. x -·x +5x+C
4 2 .
492 a)
8 8f::15
X
15'1- C'
• 15 v x ,
3x" 1 6 x ~
b) T+--3--5x+2lnlxl+C.
x' 2.2 3 7 1
493. ----·x
3
+-·x
3
--.+c.
5 3 7 x
, 1
494. a) 2x --'j + C;
x
x' 2 3 3 3 1
495. --- x
2
+-·x --+c.
5 3 7 x
2 7 6
497"x
2
+x+ln Ixl--'+ C.
7 x
4(x' + 7)
b )_ ... - .... _ ... + C.
7"x
265
at
2
498. a) 2+bIn It I +C;
1
499. If' +-+ C;
z
3'
500. a)--e
3
+
Y
+C,'
In3
ci' 2
b)---+G.
Ina ~
02" 2-"
b)2'-:-+--+C
In 0,2 In 2 .
501. 3 ~ Y - ; ; 2 - cos x - 3 arcsin x + C.
502. a) -ctg x-tg x+ C;
503. a) -ctg x-x + C;
504. a) 3tg x+2ctg x+C;
505. a) x+cosx+C;
506. a)lf'+tgz+C;
aU
507. a) In d-arctg u+ C;
508. a) a In x-b arcsin x + C;
'i
509. a) 4 sin z - ~ arcsin z+ C;
b) tg x-ctg x+G.
b) tg y-y+C
x sinx
b) -+---+G.
2 2
b) 2 arcsin t+ C.
b) cos x -ctgx+c.
a
b) b arctgx + G.
x
3
b) 3x+arctgx+G.
510. 2 arctgx-3 arcsin x +4 In Ixl + C.
2 3 6 5
511. a) 3 x2+Sx6-t-1nlxl+C;
512. a) e"-cosx+C;
266
1 1
b) Inlxl-6x6+-+G.
x
b) 2y+tgy+G.
x' x
3
1 1
514.-----+-
2
+ G.
4 3 x 2x
517.
b) Inlxl+2 arctgx+C.
b x ------+- +G.
- ( 2x2m 4xm+n 2x2n)
).J. 4m + 1 2m + 2n + 1 4n + 1
2x
2
.J.x
518. a) 5 +x+C;
519. y=x
3
-x.
2 1
521. y=x +'2'
x
523. y = tg x + ctg x.
524. Y = arctg x.
525.
526. y=sinx-cos x+ 1.
527. s= t
3
+ 2t
2

528. s=2 sint+lO-,I2.
529. y=e"+x-2.
530. y=sinx+1.
(
3X' 3X2 ) 3{-
b) 13--7--6 v x+C.
267
x
2
+ 1
531. a)
x
t
4
t
2
532 •. ,:= 12 +2+1·
4.2. Integracija metodom smena
dt Q
533. a) Neka je 5-2x=t= dx= -2 Zbog toga je J(5-2x)- dx=
534.
535.
536.
-Jt
9
.(_t1!)= -'!Jt9dt = + c= _ (5 _2X)"0 + C.
- 2 2 20 20
(smena 4x+3=t).
16
1
(smena 3y+2=t); a)-InI3y+21+C
3
b) In (1 +X2)+C
2
(smena 1 +x
2
=t) .
a)
(smena 1-x
2
= t
2
) .
1
(smena 1+x
2
=t).
b) - ------ --- + C
2(x2+1)
3 )! C
a) -(3-2x -3+
2
(smena 3-2x=t);
b)
3
(smena x
3
+ 1 =t).
537. a) InIX2+X-31+C (smena x
2
+x-3=t);
268
3
1 :2
b) - (a
2
+ b
2
x
2
) + C (smena a
2
+ b
2
x
2
= t).
3b
2
(Prvi integral je tablicni, a za drugi vaZi smena 1-x
2
= t
2
)
b) fJ dx=fJ(1-X)2
1+x 1_x
2
1-x2
= arcsin x + ",IT- :;;2 + c.
1 x
539. a) - arctg - + C (smena x = at):
a a
1 x C
b) __ +
J3
540.
1 x
a) - __ arctg--_+C

1 2x
b) -arctg--+C
10 5
(smena x = tj3).
(smena x = v1 t) ;
5
(smena x = -- t) .
2
1 sin x
541. a) 2:arctg-2-+C (smena sin x=2 t);
b) (smena cos x=at)_
542. a) arctgex+C (smena e'=t);
b) arctg In x+ C (smena In x = t).
543.
1 _ 3x 5 .
a) :3 arcsm 5+ C (smena x =:3 t),
b) Jsarcsinjs"x+c (smena x=At).
1 - 4x C
544 a) - arCSm - +
. 4 3
3
(smena z=4t);
(
smx)
b) arc sin -;;- (smena. sin x = at).
1 Y
545 ) arcsin + C (smena 3
X
= 5t); • a -5
In 3 .
b) arcsinec+ C (smena e" = t).
546. a) arcsin 10 z (smena In z = t) ;
1 1
b) -arCSlD- (smena x=-).
x z
547. a) e,x+b+C (,mena ax+b=z);
b) In(e"+I)+C (smena e"+I=u).
j
548. a) --;e-x'+C (smena -x'=u);
b) -!lnll-3e,xl+C (smena 1-3'"=z).
6
)
1 -x
2
C
549. a ---e +
3
(smena - x, = t).
35x.l
550 ) - +C (smena 5x
2
=u);
• a 10ln3
551-
552.
553.
0.5 (ab)'"
b) ---+C (smena 2x=t).
In (a b)
a
x4
a) --+C
4lna
b)
a) esiux+ C
1
b) -ex+C
ln4 x
al -----+C
, 4
b) y + C
(smena x
4
=z).
(smena --/,: = u) .
(smena sinx=t).
1
(smena -=z).
x
(smena In x = t);
(smena Iny=z).
554. a) Inll+lntl+C (smena 1+lnt=u);
b) -0,5(2-lnt)2+C (smena 2-lnt=u).
270
555.
dx . f dx f du .
Neka J'e Inx=u -=du tada Je ---- ---= ---. Aka Je
' x' x In x In (In x) u In u
In u = z, '!."- = dz, poslednji integral se postupno svodi na
u

Inxl+C.
uln u Jz
556. a) !sin(ax+b)+C (smena ax+b=u);
Q
b) (smena .j;:=u).
557. a) Inlsinxl+C (smena sinx=t);
b) In (smena cos x =u).
cosx
558. a) -0,5cos(t2-1)+C (smenat'-I=z);
b) 0,5 sin (x' + 1) + C (smena x' + 1 = z).
559. a) 2 + C (smena = t);
b) tg 2x' + C (smena 2x' = u).
560. a) 2tg.j;:+C (smena .,j':=u).
1
b) -. tg x, + C (smena x, =u).
3
561. a) -0,25 ctg 2x' + C
b)
(smena 2x
2
= z);
n
(smena ·3-t=z).
1
562. a) ctg-+ C
x
1
(smena -=u);
x
b) -ctglnx+C (smena lnx=u).
sin
3
x
563. a) 3--+C (smena sinx=t);
b) - cos
4
t +C (smena casx=t).
4
271
)
Ak . k . "d' 2 1 + cos 2x .
564. a 0 se IS 'onstl 1 entltet cos x =--2- tada Je
2 fl + cos 2x 1
Jeos x dx= dx)=
1 1. 1 1.
=- (x +. sm2x)+ C =-·x + -s1ll2x+ C
2 2 2 4 .
565. a)
f
cos 2x feos 2x
·c--_· dx=2 -.-- dx=1n Isin2xl+ C (smena sin2x=t)·
=xwsx =h '
1
b) -3'lnll+3eosxl+C (smena 1+3wsx=t).
566. a) (smena 1+2sinx=t);
2-cosx
b) -.····_-+C.
smx
567 )Kk
" 2'
x
x d'
. a a . 0 Je sm x = SIll:2 cos:2' ta a Je
272
=
2 Sill:2 cos 2 tg 2 eos:2
Neka je
x .11
t
g
:2=z, tada Je dZ="--';;':2 dx iii
cos
2
-
2
_.d:<-=2dz. Odavdeje fdX =fdZ=lnIZI+C=lnltg:xI+c.
2
X
SID x Z 2
cos -
2
b) f..!.x = }_.<1."._. Neka je 7r + x = z tada je dx = dz. Dalje
cos x . n . 2 '
sm ( .. + x)
2
n
imamo da je (,!1x. = J.<1.
Z
=In Itg zl +C=ln Itg 1 + C=
x SIll Z 2 2
:n; x
= In I tg ( 4 + 2' ) I + C.
568. a) Dati integral se postupno transformiSe:
S cos
s
x dx = Scos
4
X 'cos x dx= S(1-sin
2
X)2 cos x dx =sin x =
2 sin} x sinS x
= .. (smena sinx=u).
3 5
b) J sin
7
x dx= J sin
6
x sin X= J(I-cos
2
x)' sin x dx =
3 cos? x
=-cosx+cos
3
X-SCOS
5
x+ -7-+C (smenacosx=z).
1
569. a) --"'T' + C (smena sin x = t);
sin x
1
b) ····o··+C (smena cosx=t).
2eos· x
570. a) - .,,/1+2';;;;;: + C (smena 1 + 2 cos x = Z2);
b) _e'"'x+C (smena cosx=z).
ssinx
571. a) In 5 + C (smena sin x = t);
1.' 2
b) 6(1 +4sinx)2+C (smena 1+4sinx=z).
f
l + eos2x
2
572. a) Jeos"x dx=J(eos
2
x)2 dx= dx=
=! f dx+H eos2xdx+H eos
2
2xdx
11. 11'4 C
=-x+ sm2x+-x+ sm x+
4 4 8 32
1 1. If
="x+-sm2x+' (1 +eos4x)dx
4 4 8
31'2
1
'4 C
=- x+-sm x-t SID X+ .
8 4 32
3x 1 . 1. 4 C
b) sm x+ .
8 4 32
573.
r
1-eos
2
x r (1 )
a) Jtg
4
x dx= tg
2
x---··· .. dx= tg
2
X - 2 -1 dx=
... cos
2
X 01 cos X
5i L
f
! tg2 x 2) f( tg
2
X 1 \
= i-----tg x dx= +1 Jdx=
J \cos
2
X cos
2
X cos" x I
,
a) x+C (smena sinx=t, cos
3
x={1-sin
2
x)cosx);
3
2 3 1 5 C
b) -cosx+
3
cos x-Scos x+
(smena cosx=t, (l-cosx)2sinx).
575. Primedba. Za izracunavanje integrala oblika:
f sin ax cos bx dx, S sin ax sin bx dx i J cos ax cos bx dx koriste se po-
znati identiteti:
sin ax (a-b)x-cos(a + b)x);
1
cos ax cas bX=2 (cos (a-b)x+cos (a + b) x) ;
sin ax cas bx (a-b) x+ sin (a+ b) x) .
""
S
.. IS 8 1 . 2 1. 8 C
a) sm5xsm3xdx=2 (cos2x-cos x)dx=4sm x-
16
sm x+ ;
b) S cos4xcasx 3x+cas sin 3x + 1"0 sin 5x+ C;
1 1
576. a) 4cos2x-T6cos8x+C;
,3 x 1
bi "cos---cosx+C.
2 3 2
577. Proizvod pretvoriti u zbir:
274
1,. . 5) 1. 1('6 '4)
x ='4SlD2X-2: SIn X+SlO X.
[ .. '3d 1
6
1'4 1
;sillxsm2xslQ X X=24COS x-
16
s1n .x-gCOS_X+L_
578. a) 1.J'Tx'+1J2 + C (smena x
3
+ 1 = (
3
);
2
b) 01+ In'x)" + C (smena 1 + In x = (2).
3
579. a)
b)
3(x
3
_8)4+ C (smena x
3
_8=(
3
);
4 .
_J, (smena 1-6x'=t').
40
1 x
2
-
580. a) - arcsin-c. +C (smena x
2
=..j3t);
2 J3
1 x
3
b) 6 arctg
z
+C (smena x
3
=2t).
581. a) +C;
,,5
x
3
,- x
b) -- +2x+2y'2 +c.
3 V 2
582. a) _1_ arcsin 4
X
+ C (smena 4
x
= z);
1n4
t
b) arctg2x
2
+ C (smena x' =:2)'
______
583. a) Nekaje =t-x; odavdcje x=-2t-' a
=lnix+p'+a
2
1+C.
b)
(smena bx=t)· , ,
585. a) .J;;;'2+1 + - In Ix vis + + 11 + C (Dati
5 y5
'd k' b' d' f xdx f dx
Je na Je z 1fU va Integrala 3 + 7s:;;z+l'
integral smena je 5x
2
+ 1 = t
2
, a za drugi = z.)
b)
1
586. a) :2 (arctg y)2 + C (smena arctg y = z);
b) 2e1lICIgx+C (smena arctgx=z).
587. a) In larcsin xl + C (smena arcsin x = t);
(arcsin X)3
b) . +C (smena arcsinx=t).
3
integral
Za prvi
588. a) Ako se uvede smena x = 1 , odatle je dx = _ du . Dati integral
u u
2
se postupno svodi na tablicni:
= - f 21 JdU
l
-1 = - =
u -. +-
U u
2
= -In C=ln-· .. x .... ==+C.

1 r 1
b) "'arccos-- +C za x>y2 (smena x=-),
x t
589. Ako se dati integral transformi;;e u razliku dva integral a, dobija se
- = arcsin ./2 -In Ix + + C.
590. Dati integral se transformise u zbir tri integrala:
dx + fX1i¥:' x
2
) dx + = + arctg x + C
(smena: arctg x = t i In (1 + x
2
) = u).
276
591. a)
1 ,('in2 x)
:2arcsIn +C (smena sin
2
x = t);
b)
+c,
592. a)
1
-:2(areeosx)'+ 1-x
2
+C;
b)
1 1
:2 In (1 + x
2
)-:2 (arctg X)2 + C,
593. a)
1 2
j-
.,j6aret
g
( 3·
tgx
)+C;
b)
aX e-"
----.+c,
1+1n a
594. a) Ako se uvede smena x=tg t, tada je dx=4 ,pa je
cos t
= tuS2 t(1:1;2 = :dt= feos t dt=sin t+ C=
tgt C x C
+
+tg
2
t y 1+X2
b) Neka je x=asin t , tada je dx=aeos t dt, pa je
dx= a eosdt=a2fcos2tdt=
a
2
a
2
1
=2 P +cos2t)dt=2 (t+:2 sin2t)+ c=
a
2
1 r--'- a
2
x xJ x
2
=- (t+- 2 sin ty 1-sin
2
t)=- (arcsin- +- 1--- + C=
2 2 2 a a a
2
2
Q .XX/22
=-.. arCSIn + va -x +c,
2 a 2
595. a) Nekaje x=atgu, dx= adu., =
cos
2
U
= _a_.
casu
Dati integral
u sin u
t
g
Z
=l+casu
____ x
- a )' = a + ;=a=' -
ya +x y
.ja'+x'
Konacno, trazeni integral je
+x' In la + + G.
b) Dati integral se transformise na ovaj naein:
dx=9 dx=
=
9J
f,ji;d_X +c
2 2 2
(smena za drugi integral je x = 3 sin t 1-
596. Nekaje odavde sledi daje
dx= =U_
Trazeni integral se postupno transformise na ovaj naCin:
dx= du= Su
2
du+ 2 Su
4
du=
2a 2 2a 2 c---
= u
3
+--u' + c= y +-(y +G.
3 5 3 5
1 1
a) __ 'COS3X+C
cosx 3
(smena C08X=Z, sins X=
x) sin x);
b)
!" 2' 1
SIll SIll C
3 8IllX
(smena sinx=z, cos
5
x=
x)' cosx)_
598. al
4 1 2 (
lncos x+--- x+C smena cosx=z);
cos
2
x
b)
278
. 2 1 - 4 1
8m x - n SID x -";"""":'--
sm- x
(smena sin x = z)_
599. al
(smena sinx=t);
b)
1 , 3 1.)2:
2: cas x In :;-2 co;-;-;1 + C (smena cas x = t)_
43. Parcijalna integracija
600. a) Usvajimo da je u=x, d=cosxdx=du=dx, v=sinx, pa je
primenom formule (2) Sxcosx dx=xsinx+
+cosx+G.
b) Uzmimodajeu=lnx i dv=x"dLTadajc
1 x
l1
+ 1
du = - In x, V= , pa je nu 0.010VU (2)
x n+
11 x
tl
+
1
1 x
n
+
1
1
Sx Inx dx=--' Sxndx=-- C_
n+1 n+1 n+1 n+1
601. al
b)
602. a)
b)
603. a)
(u=x, dv=exdx);
(u=x
2
, dv=cosx dx).
1
In(1+x2)+c (u=arclgx, dv=dx);
2
x'
-2: (lnx--O,5)+C (u=lox, du=xd4
bl
d1J=sinxdx);
x-I
dv=xdx)_
k
604. al
b)
605. a)
b)
xln2+1
(u=x, dv=Txdx);
2" ln
2
2
x+1
------+ C
e'
-x ctgx+ln Isinxl + C (u=x,
dv= e"Xdx);
dx
du=--. -)_
sm
2
x
279
606. a) 0,25 (2x'+ lOx -t-ll)sin 2x +0,25 (2x + 5) cas 2x+ C
(u = x
2
+ 5x + 6, dv= cas 2x dx);
b) x tg x + In leas xl + C
dx
(u=x,
cos
2
X
607. a)
Inx 1
-----·---+C (u=lnx, dv=x-
3
dx);
2X2 4x
2
608. a) Neka je I=Se
x
sinx dx. Aka uzmemo U=SlllX, dv=exdx,
tada je du = cos x dx, 11= eX, pa je
(1) 1= e" sin x- Sex cas x dx.
Primenima panava parcijalnu integraeiju na dabijeni integral.
Sada je u = cos x, dv= dx, pa je du = sin x dx, V= eX i jednaCina
(1) transfarmi,e se na avaj naCin:
I =e
x
sinx _(eX cas x- Sex (- sin x) dx).
(2) 1= eX sinx-e" casx- Sex sin x dx.
U jednacini (2) se ponava javlja trazeni integral.
(3) 1= eX (sin x -cas x)- 1=21 = eX (sin x -cas x)
1= e" (sin.x:.=-cos x) + C.
2
b) eX(sinx+cosx)+C (analagna prethodnam primeru).
1 2 2. 2 C
609. a) ... (x3 sin3x+x cas3x--xsm3x--
9
eas3x)+
3 3
(u = x
3
, dv= cas 3x dx, tri uzastopne parcijalne integracije).
e
ClX
3 3x
2
6x 6. .. I' ..
b) -(x (tn uzastapne parCI]a ne mtegraCI]e,
a a a
2
a
3
U= x
3
,dv= e'" dx).
610. a)
280
611.
Poslednja jednaCina maze se napisati u obliku
1=x-J'-;2=-a
2
-1-a
2
In Ix+P=-71
ili
21 = x../x
2
·_a
2
_a
2
1n Ix + .j;:z=- a
2
1;
adavde sledi da je
xP="'Q2 a
2
2 2 •
-a I +c.
2 2
. 2
b) a'+x' + In Ix + Y x' + a
2
I + C (analogno prcthodnom
primeru a).
2 arcsin Jx + 2 -J'i=- x + C
formule parcijalne integracije).
r-
(smena V x = t, zatim pnmena
x'+l x
612. a) --arctgx---+C (u = arctg x, dv=xdx);
2 2
b) 1.«2x'-1)arcsinx-t-x-J'iT::::-;')+c (u=arcsinx, dv=xdx).
4
x'+ 1
613. a) ----2---- e-
x
' + C (u = x
2
, dv= e-
x
' . x dx);
X4 1
b) dv=x
3
dx).
3
X
(sin x+ cos x 1n3)
614. a) -
615.
slicna zadatku 466):
X X
b) +lnltg-21+C
SIll X
5
X1
1
a)
2ln5 1n5
(dve uzastopne parcijalne integracije,
281
sin 2x x cos 2x
b) (u=x, dv=sinxcosxdx).
8 4
616. a) (u=ln(x+-J1+;z, dv=dx);
1
b) --(ln2x+2lnx+2)+C (u=ln
2
x,
x
617. a) (u= sin (In x), dv=dx);
b) (u=cos(lnx), dv=dx);
eX ( ., . 2 ) (. k . "'d . . 2 1 2x
618. a) "5 Stil x-sm x+2 +C IS onstltll entltetslll
zatim dve parcijalne integracije);
b)
"'( 2 . 2) (. k . "'d' 2 1+cas2X)
"5 cos X-SlllLX+ +C IS OnstltIl entItet COS .
619. a) (u=ln(x'-I), dv=xdx);
620.
621.
I-x
(u=1n"-, dv=x
2
dx).
l+x
1 1 1 1
a) 6 (2x' + 3x' -1) In(x+ 1)- 9 x' -12 x' +6x+ C
(u=ln(x+l), dv=(x'+x)dx);
b) e"(x-l)+C.
e'X (a cos bx + b sin bx)
a) C;
e'x (asiobx-bcasbx)
b) a'+b' """-+C.
x
2
+1 1
622. (arctg x arctg x + 210g (x' + 1) + C;
x
3
x
2
1
b) -arctg3x-"-+-ln(9x'+I)+C
3 18 162 .
282
x
623. (x' + 3x'+ 5x+ 5)arctg x-
z
-3x-2ln (x' + 1)+ C.
624. Ako iskoristimo ideotitet
625.
1 1(1 l)d" I" ..
--_ ...._=- , atI mtegra se lzracunava na sledeCl
x
2
_a
1
2a x+a
oaein:
+C.
b) Iskaristiti ideotitet

1 1(1 1)
k'-x
2
2k k+x .
Primedba. Ova civa integrala se kariste kao tablicni jer je njihova
primena cesta.
Primedba. Da bismo izracunali integral oblika (a"" 0),
Jax +bx+c
oajpre trinom ax
2
+ bx + c svodimo oa konacni oblik:
ax' + bx+ c = a (x + 4ac-b'=a (Z+J>")2 + k,
2a 4a' 2a
gde je
4ac-b
2
b
k="""""--. Ako uveciemo smenu x+-=t, dx=dt
4a
2
2a
i dobijemo da je
1= =Ht/17;'
lzracunavanje poslednjeg integrala svodi se na jedan od sledecih
slucajeva:
1° b
2
-4ac>0, I
283
2'
2
b
2
-4ac=O +c·
, 2ax+b '
3' b
2
-4ac<0,
a) (smena x-3=2t).
b) = In I:=il + C (smena x-2 =t,
vidi zadatak pod a).
1
626. a) ---+C (smena x+3=t);
x+3
627.
628.
629.
630.
284
x+2
b) (smena x+2=3t).
(smena x-2=t);
2.J:i 2x+l 2 (1)2 3
b) -3·arctg73 (x +x+l= x+2. +4'
lyG
(smena x+-=-t).
2 2
1 x+l
a) 2. arctg + C (smena x + 1 = 2t);
b) li= +C
(x-
3
) +9
1 .Jii
(smena x-
3
=-j'-z),
a) -In --- +C; 1 IX-51
4 x-I
b) arctg (2z-1) + c.
Primedba. Integral oblika za a>O, transformise
-Jax
2
+bx+c
631.
632.
se posle svodenja kvadratnog trinoma na
..jt2tk
2
. lb' f dt O· b'" I a za a < 0 na mtegra 0 hka ..... __ ... VI 0 hel mtegra a su
.Jk
2
-t
2
razmatrani u zadacima 583. pod a) i b).
a) f-( ..... . .JX2+X+ll+c
x+2. +4
1 .J3
(smena x+
2 2 '
b) = "':"lr = arcsin x 1 + C
(smena x-I = 4t).
a) Inlx+2+.Jx2+4xl+C;
b) arcsin (x-I) + c.
. 2x+3
a) arcsm .J17'" + C;
b)
633. a) (smena e"=z dati integral se
svodi na 630 a);
1 3·-sinx
b) C (smena sinx=.Jz svodi dati integral
.J3 3
na poznati).
634. a) -In Icos i 1+ C
svodi dati integral na poznati).
. 2+Inx
b) arcsm + C (smena In x = z).
(smena cos x = t
4.4. Iotegracija raciooaioih funkcija
635. a) PodintegraIna fuokeija moze se rastaviti na pareijalne razlom-
ke na slcde6i naem:
x+2 x+2 ABC
(1 )---- =.- + -- + ---- .
x
3
-2x
2
x
2
(x-2) X x
2
x-2
Ako se pomno;;'i poslednji identitet najmanjim zajednickim
,,2. (x- 2), dubija se
x+2= Ax(x-2)+B(x-2)+ Cx
2
=(A + ClX2+(B-2A)x-2B,
Koristeei osobinu identicnih polinoma da su im koeficijenti uz
odgavarajuce stepene promenljive x jednaki, dabija se sistem
A+C=O /\ 8-2A=1 A ·-2B=2.
ResenjasistemasuA=-I, B=-t C=I.
Na osnovu identiteta (1) dabija se da je
f
--",+:!- dx= _J'dX -f+f-dx =_I+ ln lx-
2
1 + C.
x
3
_2x
2
X x-2 x x
b) Jednacina x4-1 =0 ima dva realna karen a x, = 1 i x
2
=-1
i dva konjugovano kompleksna X3 = i i x
4
= - i. Radi toga
imamo identitet
2X2 A B Mx+N
(1) --=--_.+- +----
x4_1 x-I x+l x
2
+1'
Mnozenjem identiteta (1) sa najmanjim zajednickim dobija se
identitet
2X2 = (A + B+ M) x
3
+(A + B+ N)x
2
+(A+ B- M) x +(A - B-N).
Primenom metode neodreclenih koefieijenata dabija se sledeei
sistcrn
A+B+M=OAA-B+N=2AA+B-M=OAA-B-N=Q
, 1
Resavanjem sistema nalazimo A=;, B= -2' 111=0 i N=1.
Na osnovu identiteta (1) dati integral se postupno svodi na sledeCi
naein:
r 2x
2
._ dx --f 1--a:,"-=llnIX-J.I+aretgx+c.
jx4_1 2 x-I x+l Jx
2
+1 2 x+l
636. Posto je stepen brojioea veei od ,tepena imenioea i posto se izvrsi
deljenje dobija se kolicnik x + 5 i ostatak x + 1 , tj,
286
637.
638.
639.
640.
x
3
+x
2
-16x+16 x+l
---'--'0--='-'-"-- = x + 5 +
x2-4x + 3 x
2
-4x -f- 3
Ako se poslednji razlomak
dobija se
transformise na parcijalne razlomke
x+l
(x-I) (x-3)
il,
x+ 1 =(A+B)x+( -3A-B).
Iz ovog identiteta sledi da je
A+B=1 A -3A-B=I=A= -1 AB=2.
Dati integral se postupno transformiSe na ovaj naeill:
1= fXdX+5 r
dx
- Cd-"-+2f_dX = x
2
+
5x
+
In
(X-2)2 +c.
J' ]"x-l x-2 5 lx-II
_3
a) +x2+4x+ln(x-2)"+C;
b)
x
3
_
• 3
3-a-x+a aretg ;;+c.
a)
2 IX-21 2x-l
9
In
x+l - 6(x·';:-1)2+
C
;
-1(X-3)4 .
b) In +c.
r
yX
1 1 1
a) - In Ix -11- In (x
2
+ 1)+2 arctg x+ C;
2 4
b) In .. +c.
1 x
3
I
(x-I) (x+l)21
a) 1 IX-21 --"-+In - +C;
x-2 x+l
b)
3 I
x
-2Y
- +In( -- +c.
x-2 x /
287
641.
642.
643.
644.
645.
647.
288
a)
b)
a)
b)
a)
b)
a)
b)
a)
b)
+ C (x; +1)
1 1
-x
3
+ Ix
3
-11+C.
3 3
I
cx
3
(X-l)l·
In l'
x+
1 1 3
------ +- In (x
2
+ 1) + arclg x + C.
2(x-l) 2 2
-+···In··· -+c.
1 1 IX-II
x 2 x+l
3
(x- 2)TO
In -,--------, + C ;
xi> (x + 3)5
InIX+JI __ -:_+c.
2 x-I x-I
(
I A BX+C)
x
3
_1 = x-I + x
2
+x+l ;
4 2x-5
a) Inlx
2
-Sx+91+'--- arclg-=+C,
01 J"11
-f 2x-5_ dx+f 2dx ).
- x'-5x-9 x'-Sx+9 '
b) Inlx
2
+3x+61---_ arctg
4 2x+3 (r(2X+l)dX
.j!S "lIs J x'+3x+6
= L,j-::+6).
3 1 2x-l
649. a) iln (x' -x+ 1)+:;3arctg:;3 - + C;
2 1 ,
b) 0 In 13x - 11 + In ,2x + 11 + C.
j -
650.
x
2
+4 3 x 3 x
a) In 2 -:;i arct
g
:::;2+ C;
x
2
+4 1 x
b) In----- +-- arclg-+ C_
(X+1)2 2 2
651.
1 x
2
+ x"i2 + 1 r; . C ( k . ." .
a) -._.In ---------- ..- -- + v 2 arctg ------, + . Is -onstll! slo Je:
.,}2 x
2
-xJ"2+1 I-x
X4 + 1 =x
4
- 2,2+ 1--- 2x
2
= (x2-lJ'-(xJ"i)2 = (x
2
+ x,./2+ 1)
4 Ax+B Cx+D
(x
2
-x,;2+ 1)
. 1+x4 x'+x",/2+1 x
2
-xJ"2+1
2-x 2 1 . x
b) -----+In(x +2)----arctg----+ C.
4(x
2
+ 2) 4.;2
652. a) x+41nlxl+ In(x2+4)3+C;
b) x2+1nlxl+21n Ix-ll+C.
653.
x
a) 2x+ 2In
l
x
l
+arctg
i
+C;
b) x
3
-41n Ixl +In(x' + 1)+ C.
4.5. Odredeni integral
b
654. a) Neka je J(x) = k, (k E R), odredeni integral J k dx predstavlja po·
290
a
vrsinu dela ravni xOy ogranicenu pravom J(x)=k, odseckom
[a, bJ na Ox osi i ordinatama u tackama a i b (sl. 89). Ako se
izvrsi podcla segment a [a, bJ na n delova tackama
y
y=k
0
a
SI. 89
b "
I

(e
:
Ji-

b
X
a=xO<xl <x2< ... <xn=
=b.
aDda je na osnovu defi-
lllcije odredenog integ-
rala
Jkdx= lim 1: ,1x;= lim (k(xl-xO+X2-XI+X3-X,+",+
n ...... <X)n=l n .... oo
a
+Xn-X
n
_,)
= lim k(xo-xo)= lim k(b-a)=k(b-a).
n-oX> n-"co
Dakle, povrSina je k (b - a).
b) Podelimo segment [a, bJ na n jednakih delova i uzimamo da
su = Xi levi krajevi par-
y
x
b
SI. 90
b "
cijainih segmenata (sl 90).
Funkcija J(x) = x je ne-
prekidna nu segmentu
[a, bJ
b-a
,1x=--.
n
Primenam definicije ad-
redenog integrala dobi-
ju se:
JXdx= lim.1: lim (,1x(a+,1x)+,1x(a+2,1x)+,1x(a+
11-> co 1""1 w .... co
0+ 3,1x) + ... _I' ,1x (a -I' n ,1x»= lim (n a ,1x + ,1x
2
(l +2 + 3 + ... + n»

= lim (n +(b-a)2.
" ...... <Xl n n 2
(b-a)2 I
= lim a(b-a)+ 2 (I + )
n- <:c n
2ab-2a
2
+ b' -2ab + a
2
2 2
Primedba. lskoriscen je poznali identitet
n (n + 1)
1 +2+ 3+ .. . +n =--2--'
655. a) PodeIimo segment [a. bJ na n jednakih deIova; lada
b-·a
,1X=--. Za tacke uzecemo leve krajeve parcijalnih seg-
n
menuta (st 91).
y
o x
a
SI. 91
b "
S x'dx = lim .1: ,1x;
11->00 1""1
°
= lim (,1x(a+Jx)2+(a+2Jx)2+ .. . +(a+n,1x)2)
11-.... 00
= lim (Jx(na
2
+2aJx(1+2+3+ . . . +n)+,1x2(12+2'+

291
= lim b-a(na2+2a .b-a .n(IlJ}) +
n ..... = n n 2
+ z n (n
= lim \(2+ 1)
n ..... = \ n 6 n) n
a;.
Primedha. lskoriscen je pomati identitet za zbir kvadrata prirod-
n (n + 1)(2n + 1)
6
nih brojeva: 12 + 2' + Y + ... + n
'
a Q.': 0_=})E
b) Je"dx= lim -(eo+e"+e" + .. . +e " )
o n ..... = n
a eIJ-l
= lim -", =(e"-1)limln(1 + h)"
/1-+ 00 n _
en-l
= e" -1 (smena: e;' -1 = h formula za zbir geometrijske
progrcsijc).
656. a)
"J' d li rr (. n . Zrr . n n )
SlllX X= m -- Slll +sm-------+ ... +SlD
707
o /1-' co n n n n
. n + 1 nn
510 7r
n 2n 2n
= lim ........ ----- =
11--+<:0 n . n
5lD-
2n
. (n n). n
n SID '2:+ 2n sm
2
= lim 2·--------·,-
/I"'" a:) 2n n
SlD--
2n
1
· n. 1 2
=2 1m cos
/1--<= 2n . n
lskoriscen je poznati identitet
SID
2n
n
2n
. n+ 1 . nx
sm--XSlD-
2 2
sin x+sin 2x+ . .. + sin nx=---
. X
5lll-
2
b) Posto je funkcija f(x)=cosx neprekidna na segmentu [a, "],
ona je integrabiina na tom segmentu. Podelimo segment [a, b] na
n parcijalnih segmena ta jednabh d uZina:
[a, a+Ax], [a+Ax, a+2Ax], ... [a+ (i-l)Ax. a+iLlxJ, ...
.,. [a+ (n-l)Ax, h], gde je Ax= b-". i b=a+nLlx.
n
Za tacku uzimamo, na primer, desne krajeve parcijalnih scgme-
nata, tj. (i=a+iL1x. Rimanova integralna suma Dve funkcije je
i= 1
= Ax (cos (a + Ax) + costa + 2 Ax) + ... +
+ cos (a + i .dx) + ... + cos (a + n.dx).
Ako iskoristimo pomati identitet da je
Ax-sin(a+
ili (. (.)'
(
.) 1 . ( 21 + 1 . 21-1 )
cos a+l.dx =---- sm a+--"Ax-sm a+·'·-Ax
2
. Ax 2 2'
sm
2
d
. Llx (. ( 3 ). .dx). 5
ta aJe 0'"=---' SID a+-.dx -sm(a+-- +sm(a+-.dx)-
2sinLl-x 2 2 2
2
. ( 3) . ( 211-1 ) . ( 2n-3 '\
-sm a+i.dx + ... +SlO Q+·"Z'·.dx -Sm a+2-.dxrr
+ sin (a +2n;1.dX )_ sin (a +211; 1)
Llx ('. ( .dx). ( LlX))
. Llx sm a+n.dx+i- -sm a+'
2
'
2sm-
2
=2 (Sin (h +Llf) -sin (a+t"))·
2
Na osnovu definicije odredenog intcgrala imamo
Scosxdx= lim O'n=1im sint (SiO(b+.d")-sin(a+ .dx))
(
.d )"
a n->= h-+O L1x 2 2
2
= sin b-sin a.
293
657.
2 1
658. a) 24;
b) 93.
c)
5 ' 2
8
b) 40
659.
a) 3;
3 .
e
2
(e
4
_1)
660. a) e-e-
1
; b) --2----;
e
3
_1
c) -3'
661. a) 1; b) c) In 2 = 0,6931.
662. a) 0,5; b) 2.
3-/3
663. a)--3-; 1 b) O.
664. a) 2; b) :2+
0
.
n
c) 8'
666. a) Uvedimo novu promenljivu integracije smenom 2x -1 = t .
. " .. I' d 1
294
Dl erencrran]cm na azuno x =2 duo
Odredimo nove granice integrala: za x=2 1=3 i za x=3 1=5.
Tada se dati integral postupno svodi nll ovaj naein:
3 ,
f
If 1 u
4
1' 1 (2x-l)3= u
3
du=-·- =- (5
4
-3
4
)=68.
2 2 4 3 8
Smena 1 =Z daje x'dx= !dZ. Odredimo nove granice:
za x=O, Z= 1, za X= 1, z=3. Tada imamo:
1 3
J
"(2X
3
+ 1)4x'dx =_1 z'I3 (3' _1
5
)=
6 6 5 1 30 15
o 1
2t dt
668. a) Smena je eX -1 = t
2
, dx =--- nove gran ice su za x = °
t' + l'
t=O, za x=ln2, t=1. Tada je
b) 4-n (smenaje e'-I=t
2
).
2 n
669. a)15; b) 1'i;'
1
670. a) 31n2;
n
b)--.
12
671.
672.
672.
674.
a) lOln2 - 3,5 integracija u=lnx, dv=(3x+2)dx).
b) ° (u=ln(x+--/x
2
+1), dv=dx).
(
1 --/3) )3
a)n 4--9- +In :2;
a) In 2 - 0,5 (smena 1 + x
2
= t);
n 2
b) 18 (smena x=3t ).
8 2
a) C=3vC=3; b) C=e.
n
b) --1
2 .
675. Posle integracije data jednaCina sc svodi na lanae ekvivalentnih
jednaCina:
sin (a
2
+ a) - sin a
2
= sin a
2a
2
+a a a a
..¢:> 2 cos ------- sin - - 2sin cos ..- = 0
2 2 2' 2
. a 2a
2
+ a Q
-= 8m:2 (cos -'2'--cOS :2)=0
a a
2
+a a
2
-<:::> sin -- sm ,----- sin -- = 0
2 2 2
_. _ ;;:;,-- _ -1 ±
-= Q-2kn v Q- ±'Y Lnn v Q--"- 2:-'-, (k, n, m E Z).
295
676.
677.
Ako se uzme uslov 2 a 3 skup resenja date jednacine je

a) 7n 3nll,,}
(2' 6 ' 2' 6 .
678. 0<a<4.
679. A=C=7, B= -6.
a
Z
680. a) x=l za a E (0,2] i x,=l, xz=log, 10g
z
4 za aE(l, + co).
681.
682.
683.
684.
296
U putstva: Smenom 2" = u data jednaCina se svodi na kvadratnu
u'-2ulog,a +4 log, -= u=2 v u =
b) x", = za a E(-CO, 0);
Xl =1 za a=O;
x
,z
=(2-a)±.,rs;; za a E (0, l)U(I, 2).
,,'
b) 3e
4
+1
a) 32;
16 .
n
Z
-8
a)--4; b) 3e-6.
" (pareijalna integraeija u=ln(1+x
3
), dv=dx).

1
Smenom t data jednacina ekvivalenlna je luneu ekvivaleneija
u

x
-f
1
1
1
1t - "
3 ¢> arccos u : = '3
685.
686.
687.
1 n
¢> arccos - arccos 1 =-
x 3
1 n
¢> arccos
3 x
-=x=2
7 (P
. . .. I' .. . d dt)
x = nmenl parcIJa nu mtegracIJu U = arCSlD t, V= .
t dt
x=O. (Primeni pareijalnu integraciju u=arelg t, dv= r="=)'
vI +t'
x=ln 8. (Smena e'-4=u
Z
).
688. x = 1. (Vidi resenje zadatka 684.) .
4.6. Primena odredenog integrala za izracunavanje povrSine
ravnih figura
689. Figura ogranicena lukom para bole y = x
2
+ 2x i pravom y = 0
prikuzana je na slici 92.
Z
Povrsina figure je p=
o
y
SI. 92
690. Apseise presecnih tacaka dalih parabola su x = - 3 i x = 3.
Trazena povrsina je prikazana na s1. 93. Kako su date parabolc
simetricne U odnosu nu Oy asu, dovoljno je odrediti povrsinu na
297
691.
segmentu [0, 3]. Zatim je udvostrucimo:
3
p=2fG X2+3)-G X
2
+1) dx=8.
o
o
-3
SI. 93
x
3
Data prava i data parabola seku se u tackama x = - 2 i x = 1
(s1. 94) (resenja sistema y=x l\y=2_X2). Trazena povrSina Je
1
P= f (2 -_x
2
-X)dX=( 2x- = D-
-2
--(
y
2
x
SI. 94
692. Traiena povrsina (s1. 95) se dobija ako se na povrsinu ogranicenu
Osom OJ' Ilukom parabole dodaju povrSine trougla AOI i krivoli-
nijskog trapeza OCB4, a zatim oduzme povrsina traugla 14B:
298
o 4
P=2 f dx+ 1 }+ f dx_3:?=1!-
_1 0
2
_.1.
2
SI.95
693. U ovom slucaju zgodnije je izvesti integraciju duZe ose Oy (s1. 96).
Tada je trazena povrsina
b 2
P=fXdy=f
2 3 -3 6
a -3
y
o
o
694. P = f (2x
3
+ 3x
2
+ 2) dx = 2.5.
-1
SI. 96
x
695. a) lednaCina kruga je x
2
+ y2=R2. Povrsina kruga se dobija kada
se cetvrtina povrsine kruga llcetvorostruci:
299
R
P = 4 f dx.
o
Smena x = R sin t svodi prethodni integral na oblik
Tt/2 n/2
2f' 2f 1+eos21 2
P=4R cos t dl=4R ····2 -dt=R n.
o 0
b) Analogno prethodnom primcru, povrsina elipse JC P=ahn
(jednaCina elipse je h
2
x
2
+ a'y' = a
2
b
2
).
696. p2
3
697. Grafik date krivcjc simctrican U odnosu na osu Oy. Prava x=Ojc
vertikalna asimptota a prava y = 0 horizontalna (sl. 97). Trazena
pOYrSinu u funkciji parametra a je
,
p(O)=f1. dX =_ll' =l_l
x
2
x 1 a
1
1
Aka tada ------70, prema
a
tome
P= limP(a)= lim(1-
1
)=1,
11""'"00 a--+co a
a to znaCi da figura koja se
prostirc u beskonaCllosti iz-
mcdu ose Ox, luka krive
1 . . k' d
Y=---"-i 1 prave x=a Ima 'onacnu vre 110St.
x
698. P=36.
699. P= 18.
700. P =36.
701. P=4,5.
125
702. P=6-'
300
x
Q
51. 97
p_
64
703. - 3 .
704.
705.
16n r:;
P=-3 +4";j.

3
p=4n+v3
706. 3
707.
708.
709.
4n+.13
P=-6-'
16
P=·--ln27.
3
n 1
P=··_···.
2 3
710. P=e'+·e-'-2;::;S,524.
711. P=(a)=arctga, P= H!;;,P(a)=;.
7
712. P=3'
17
713. P=·ii·
714.
1
P = .. -In .. '.". 715.
3 2
716.
n
P=2'
717.
718. P=9.
719. P=O,S.
720. P=12.
721. P= 1,5.
'lfH
722.
723.
724.
725.
726.
727.
728.
729.
730.
731.
732.
733.
734.
735.
24 8
P=--------"'1410.
inS 91n3 '
P=4-31n 3",0,7042.
p=l
3'
P=4,2S.
P=4,S.
2
P=10
3
·
P=4.
P = ab (2.13 -In (2 + fi».
P=m
2
1n3.
10
P=n+
3
·
8n 10.13
P=3+-T-'
P=4,S.
122
P = 2 f(2-x
2
-x
3
) dx= 2 --.
o· 15
. 3
P=5 arcslll
S
-41n2.
736. P=O,S.
r;. 9
737. P= 6y 2-
2
1n3.
738.
4. P 4
PI=2n+
3
, 2=6n-
3
·
739.
16n 4fi. 32n 4.j3
PI 1
3 3 3 3'
740. P=ln2.
302
741. (Grafik date zatvorene krive se zove lemniskata, simetriean
je u odnosu na obe koordinatne ose i Una oblik kao zuak bes-
konacno, 00.)
742.
4
P=3'
743. P=13,S.
744. P=2,25.
745.
3 .
746. P=5.
747. P=8.
748.
9n
P=4- 3.
749. a) Funkcijaje definisana za x#5, nule su x=l i x=4, y_=l za
x=3, Ymin=9 za x=7, asimptote x=5 i y=x.
15
b) P=2-4In4.
750. a) Definisana je za x#8, nule su x=7 i x=4, Ym"" = 1 za x=6 i
Ymin=9 za x=10, asimptote su y=x-3 i x=8.
15
b) P=2-4In4.
751. a) Definisana je za svako x# -1, nule su x= 1 i x=4.
9 r- 1 /lO
Y-=4 za x= -l-y 10, Ymin= -4 za X= -1 +, 10, horizontal-
na asimptota x = 1, prevojne tacke za x = 0 i x = ± 2.j3.
b) P=51n2-3.
303
752. a) Definisana je za x", -1, nule su x = - 3 i x = 1, Ym" = 9, za
x= 1, = 1 za X= - 3, asimptate su X= -1 i y=x+6;
15
b) P=2-4In4.
2
753. P(a)= f(
1
Za a= 1,
754, Maksimalna pavrsina pavrsi adreduje se iz funkcije,
2(,-p) . 16
P(p)=2 f ..j2p;; dx=-,}p(r-p)3 .
o 3
Pip) je rnaksimalna aka i sama aka je P'(P)=O =(r-p)2(r-4p)=0
r Od d •. r
=r=pv
p
=4' gavara ruga reseoJe p= 4'
755. Resenje jednaCine
x
f ,}4;
o
Trazcna secica sadrzi tacku M (9, 6), jednaCina seCicc je y =
4.7. Primena odreuc[)og integrala za izracunavanje zaprcmine
rotacionih tela
756. Lik prikazan na s1. 98 rotira aka ase Ox. Zapremina nastalag teia je
304
4
Vx=nf (4X_X
2
)2 dx =
o
4
= nf (16x
2
-8x
3
+X4) dx =
o
=16'--2x
4
+- =' n
x
3
x514 512
3 5 0 15 .
y
x
SI. 98
759.
760. Lik prikazan na s1. 99 rotira aka ase Oy. Zapremina tela kaje
nastaje je
lIn
V=nfx
2
dy=nf e"dy= (e
2
·-1).
o 0 2
y
x
SI. 99
761. a) Pravi krufui valjak paluprecnika R i visine H nastaje rotaci-
jam pravaugaanika OABC (sl. 100) aka ase Oy. lednacina prave
AB je x = R, pa je zapremina valjka
II 11
V=nf x
2
dy=nf R2 dy=R2nH.
o 0
y
y
y
r
c
'"
B
I'
---
H
-0 r -
X
"-
/A
SI. 100 SI. 101 SL 102
A
b) Rotacioni konus nastaje rotacijom pravouglog trougla OAB
lsI. 101) oko ose Oy. lednacina prave AB je
+ y = 1, pa je zapremina konusa
R H
(. y\, R
2
nH
V=nij{2 .1- ...... )
\ 11 . 3
c) zarubljena kupa je [otaeiano tela kojc nastaje rotadjom
pravouglog trapeza AOBC (s1. 102) sa paralelnim straniearna R i r
i visinorn II. Posto tacke A i B irnaju koordinate A (R. 0) i B (r, H),
jednacina prave AB .Ie
r-R

Zapremina zarublJene kupe je
II
'!. 2 f(r-R \' nH, 2
V=nJ x dy=n "",y+R) dy= (R-+Rr+r).
o \IJ / 3
o
( '
lsmena --------- y,' R=_i:",l.
fJ
4nR2
762. a) V=
3
"
(V=2nJ (R2_x
2
)dx.
306
o
b) Loptin odsecak (segment) nastaje rotacijorn kruznog odsecka
ABC oko ose Ox. Zapremina loptinog odsecka je
R R
V=n S y
2
dx=n f (R2_X2)dx.
R-h R--h
VA
/ I
YA I
I
c
I
/'
..

r.
I /'
:g
/'
\ \ \ B
D
"
I 0
)(
a
h \

\
,
\
I,
• I
S1. lU3 SI. 1(1.j
I
Koristeci osobine pravouglog trougla BCD (s1. 103) obrascu za
zapreminu loptinog segmenta maze da se da i ovaj oblik
V= h; (3p2 + h2), jer je h (3R -h) = h (2R - h)+ hR
p2+h
2
3p2+h2
=p2+
2
- =--Z--, jer je h(2R-h)=p',
c) Loptin sloj nastaje obrtanjem krivolinijskog trapeza ABB,A,
(sl. 104) oko ose Ox. Zapremina loptinog sloja je
V=nxOr(R2_x2) dx =n (R2X_:".J)IXo +h
Xo \. 3 Xo
nh 22 .... 22 22
=3(3(R -xol-i·j(R _·xo··2hxo-h )+11)
= n3
h
(3 (R2 -X5)+ 3 (R
2
,,(xo+ W + h
2
))= n3
h
(3pi + 3ph 11
2
),
gdeje a
763. V= a
2
pn.
4
b) V =··ab
2
n
'3 .
765. a) Dvokrilni hiperholoid je prikazan na s1. 105. Njegova zapremi-
na Je
'I
b
6 \1. 0 l\f.1 "
x
7 ';' _ _ \

SI. lOS 81. 106
307
21l b
221l
8ab
2
n
V=2nS y
Z
dx=2n
2
S(xZ-aZ)dx=-,,-.
Il a a 3
b). Jednokrilni hlperboloid je prikazan na sl. 106; njegova zapre-
illlTIaJe
b 8a
z
bn
y
o
766. IzjednaCine xZ+(y_b)z=rz
dobijamo y-b= ±,jrz _xi.
YI = b + #=;2 je jednacina
gornjeg polukruga, a
y = b - ";;:'=-:;.'- jednacina
donjeg polukruga (sl. 107).
Tra.zena zapremina je
a
V=nS (yi-yDdx=
-a
a
=4nbS ,jrz_xzdx.
-a
Ako izvrsimo smenu X = r sin t
dobijamo nove gran ice integ-
racije
n. n
x=.-a, t= -21 x=a, t=2'
pa Je

z ____ Z
V=4n b S ";;:Z_rZ sinz t 'reos tdt =4nr
z
b S
n
2
x
Z
=2nr
z
b S (1+eos2t)dt

Z
"
=2n
2
rz b.
63n
767. V=-5-'
V=76n
768. 15 .
308
-Z
Z
SL 107
x
'"
T
l
I 769.
V=19n
j
6 .
770.
V= 40n
3 .
771.
3n
V=10'
772.
19n
V=24 .
572n
773.
V=---,- .
105
774.
352n
V=Ts'
775. V=ln 2X.
776.
V=512n.
15
777.
a
3
"
V=(j'
778. V=19,2n.
779.
V= 16n.
315
780.
n
V=30'
781.
3)-
782. V=16n.
783.
8n
V=3'
309
76
784. V=-n.
3
3
785. V=-n,
10
o
786. a) 17= lim rr S e
2x
dx = "2 ;
a ..... - tt) tl
3
787. V=8n2,
16n a
3
788.
789. 1).
3
1
b) V=rrS 1n
2
ydy=n,
o
790. V=n f (cos' X +cos 2x+ 2cosx cos 2x)dx
o
n
3(I+COS2X l+cos4x )
=rr! dx
n
(
sin 2x sin 4x sin 3x . )13
=rr 0

44n
791. V=15'
a
3
rr
794. V=-
12
310
32n
c) V=3'
795. a) y=x;
796. V=24n,
b) V= 16n
3 '
797. a) x+2y-8=O;
b) V= 36n,
798. V= 18n,
799. NG,6) V.:Vi=2:3,
, 4rr
b) I
3
801. V=4n.
S04. V=n(I+21n 12
\ 5 4 3
805. V=n (1
311
4.8. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine
luka krive
806. Ako na jednaCinu kruznice primenimo pravila izvoda implicitne
funkcije dobija se
2x+2yy'=0 ili y'= _c".
y
Primenom obrasca (1) odredujemo obim eetvrtine kruinice:
dx= JJ:: dx=
o 0 0
,

[
' ,x rrr
r arCSln --;: 0 = -2--·
o
Obim kruznice s=2rn.
807. IzjednaCine date parabole y'=x, Duzina luka na osnovu formule
(1) je
808.
809.
810.
312
+1 1n (x+./;Z+1)[v'3 =
o 2 2 0
' v'4 + 1n (./3 + .)4
2 2 2
=./3 + 1n(j3 + 2)-0,5 .
"= S v'1+4;:' dx=xv'!+4;:'2 + 1 In (2x+-Jl +4x
2
)[2 =
2 0 2 0
=2./17 + + 1n(4+./i7).
1
y-Z
Diferenciranjem jednaCine astroide dobijamo y' = -, .
x
3
Prema tome, duiina luku cetvrtine astroide je
1
l
i
i
=f X3+.
y
3 d -
x-
o x"j
y
o
SI. 108
Odatle dobijamo dU7inu astroide s= 6a (s1. 108).
811. s=v2 + In (1 +v2).
812. s=I+0,5(ln3-1n2).
814. Cikloida je data u parametarskom obliku:
y'=d: =asint.
Primenom obrasca (2) dobija se:
a
s = Y Jai(i= cos t )2'+ a
2
dt = 2a Y dt = 8a
00
2
Y
o
Sl. lU9
x
(s1. 109) .
x
313
1
815. 5=ln 3--.
2
. I-x d' d" 1 k
Kako Je y'=- ta a Je UZlDa u
2yx
816.
s= JFG7J dx=
o 0 0
=( =2y'3.
1 r
817. s=2:ln(y5+2).
818.
o + 17 1 r; r;;:;
s=--- -+-In(2+y 5)(4+ y l;).
2 4
819. Kako je, za x=o Y= 1 i za y=O
tad a je d uzina krive

x = 1 (31. 110), a y' = --.j;-
1(---1\T-1
1 '-)1 __ ) +
s= JJH-(J:;;I.y __4 dx.
o 0
za x=O t= -1. za x=1
t = 1 ; duZina luka je
s=/l- f 0
2
+
i
·dt= In(t+,;Tl:l)I
'
, =
/ __ _
=2- y2+ln (y2+1».
y
x
820. 5=2.
S1. 110
314
821.
823.
4.9. Primena integrala za izracunavanje povrsine rotacione povrsi
Sfera nastaje rotacijom luka krufuice x
2
+ y2 = R2 iznad x-ase ako
ase Ox.
Primenom forrnule (1) dobija se obrazac za povrSinu sfere:
Px=2n I dx=2nR I dx=4nR2.
-R -R
824. I' a) p
x
=2n(b
2
+
a
:. arCSine) (e=
b) P =2n(b
2
+iJ.2 ln !2l!).
y 3e 1- e
2' a) M=2rnH;' b) M=rns; c) M=ns(R+r).
825. Primenom obrasca (1) dobija se
P
x
=2n f,jl +cos
2
",. sinx dx.
o
826.
Smenom cosx=t imamo dt= -sinx dx; za x=O t= La za X=1C
-1
t= -1; pa je P
x
=2n f .J1+t
2
dt=
1
+
P
x 0+1
(Smcna = t, zatim na dobiveni integral primcni parci-
jalnu intcgraciju ild.)
12 2
827. P,,=S- na .
3407-2
Px=-··-9-- n.
828.
315
62n
829. PX =3'
830. p,=2n(1 +
831.
'j
SI. 111
3
x
3
Za 0,;;;x,;;;31uk krive je
Odatle je
. ,x+l
Izvod Y = ifx ' pa se
primenom formule (1) dobija
da je povrsina povrsi
f
l r x+1
P
x
=2n 3(3-x)yx. dx=3n.
o
832. P
x
=48n.
833.
2n «2 )" ")
P
X
=-3- a+p '-p' .
56
834, P=-- n.
3 .
b) P (" + -J3)
x-J33 4'
4.10. Primena integrala u prirodnim nankama
836. Na osnovu pretpostavke, imamo da je
f(t) = 3t' + 2t-l, t, =0, t, = 10. Primenom formule (1) dobija se
10 1'0
da je s= f (3t
2
+2t-1)dt=(t
3
+t
2
-t) = 10
3
+ 10
2
-10= 1090 m.
o 0
5
837. s= J(6t
2
+4)dt=270 m.
o
316
1
I
I
I
. ,
\
,
i
I
4
838. s= J(9t
2
- 8t) dt= 83 m.
3
2
839. s= J(2t-l- 8t-
2
)dt=7 rn .
840. Brzina tacki je jednaka nuli u trenutku prestanka kretanja.
V=0=12t-3t
2
=0=t=0 Vt=4. Primeoorn obrasca (1)
4
s= j{12t-3t
2
)dt=32 rn.
o
3
841. a) s= j(24t-6t
2
)dt=54 m;
o
3
b) s= S(24t-6t
2
)dt=22 m;
2
4
c) s= ](24t--6t')dt=64 rn.
o
5 5
842. 8=8, -8
2
= ](6t
2
-I-2t)dt- ](4t+ 5)dl.=275-75=200 rn.
o °
843. 900 m.
844. Tela postiZe maksirnalnu visinu u treoutku kada je V=O=
39,2-9,8t=0=t=4 s. Primenom formule (1) nalazirno da je
4
s= J(39,2-9,8t)dt=78,4 rn.
o
845. Posta je x = 0,01 m. za F = 10 N, zamenam u (3):
10= k· O,Ol.."k = 1000 N/m. Zamenam u isti obrazac dobija se
F=IOOOx, tj.f(x)= lOOOx. Traieni fad je
0,04
A= S 1000x dx=O,8 J.
o
846. Primenom abrasca (2) imamo da je
0,25 x21o.25 25
25 = S kx dx = k- = 0,00125 k; odalde je k=- = 20 000 (N/m).
o 2 0 0,00125
0,1 x210"
Zatimje po istoj formuli A= S 20000x dx=20000--- =100 J.
o 2 0
847. A =21,6 J.

V GLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG
I DRUGOG REDA
5.1. Diferendjalne jednacine sa razdvojenim promenljivima
848. a) Datu JednaCina ekvivalcntna je jcdnaCini x (l + y2) = Y ·dd
y
. Aka
. x
se razdvoje promenljive, prethodna jednaCina postaje
Vdy

1 + y2
Aka se uzme integral leve i desne strane jednaCine dobija se opsti
integral date jednacine:
f
Jl'!L=fxdX-=!ln(l+y2)+ IlnC=x
2
-=
1 + y' 2 2 2
In C (1 + y2) = x'=C (1 + y2) = e"'.
849. a) ";:';-y1y= C; b) y1y3=3#+C.
850. a) y+l=C(x-!);
85l. a) x-2=CeY;
852. a) 2";:'; - arctg y = C;
853. a)
b) y=C\/1+x
2

1 1 y
b)
x y x
b) arcsin y + F"::-;:' = c.
b) y+a=Cslnx.
854. Primedba. Partikularno resenje date diferencijalne jednaCine dobi-
ja se iz opstcg resenja ako se konstanta odredi iz pocetnih uslova.
318
Opste resenie date diferencijalne JednaCine i" y2 = x
2
+ C. Iz pocet-
nih uslova x = - 2 i y = 4 dohija se da je C = _12, pa je partikuiarno
resenje
y2 =x
2
+ 12.
855. Razdvajanjem promenljivih data jednaCina se svodi na oblik
ds
-=-tgtdt.
s
Posle lntegracije dobija se
In s = In C + in cos t<=>ln s = In C cos t¢>s = C cos t.
Zamenom poeetnih uslova 5=4 za t=" dobija so da je C=8.
3 '
Dakle, trazcilo partikularno rescnje je
s=8cost.
857. x2_y2+4y-2x=O.
858. y = In (xy) + x.
859. 3 cos' x + cos
2
X cos' Y = 1.
860 ) N k
. d . b' ds 2·
• a e a Je s put, ta a Je rZllla v=d;. pa je ds= (2t ·1· 3t ) dt.
Partikularno rescnje je s = t
3
+ t
2
+ 4;
b) s=2t
2
-2t
3
+6.
861. a) y=2x
2
-3x·-5;
862. Diferenciranjem date jednacine dobija se y' =
2cos
2
g
Eliminacijom konstante C iz date I izvodne jednaCine dobija se
··f .. I . d" , 10
01 erenCIJa na JC naClflU Y = .
SIll X
863.
, xy(l + y')
y = '"---;"---.
l+xL.
319
864. Primedba 1. Kriva koja sece sve krive datog skupa, pod konstan-
tnim uglom, naziva se izogonalna trajektorija.
320
Primedba 2. Ako je ugao preseka datog skupa krivih i trajektorije
pray (90 stepem), onda se trajektorija naziva ortogonalna. Koefiei-
jenti pravea tangente krive y i trajektorije y; zadovoljavaju uslov
normalnosti y I =
y,
Difereneiranjcm datog skupa parabola dobija se y' = 2 ax. Aka se
eliminise a, dobija se
y 2
y x
Aka se iskoristi uslov normalnosti i y! zameni sa
1 db"
--" 0 IJa se
y
difereneijalna jednacina skupa ortogonalnih trajektorija
1 2
ili
yy' x
xdx
ydy=-Z'
Opsti integral ove jednacine je
Xl i.?
4 +2=C.
Ortogonalnu trajektoriju datog skupa parabola predstavlja skup
elipsa Cije su poluose a = 2C, b = C viz (s1. 112).
x
St 112
!
!
865. Analogno prethodnom zadatku dabija so skup kruo'J1ica
x'+ y'= Cy.
866. x
2
+ ny2 = C.
867. xy= C.
868. Ncka je koeficijent proporcionalnosti k (k>O), a R kolicina ncras-
padnutog uraDa 1] trenutku t. Brzina raspadanja uranJ jc brzioLl
I
'· r • •• k' '" . dR
pronlen .llve rUDkcIJC, oJa POVCZUJC t 1 R i lZvod .----. Na osnovu
dt
dR
pretpostavke imamo dt = - kR. Znak rrJ.uus pokazujc da jc R
d
. . , . \. .. . dR O· ., . .
opa uJuca IUn ';'CIJa, paJe -'dr.-< ,Jcr JC 1\:>0 1 R>O. RazdvajanJcnl
.... dR I d I?
promenlJlvc Imamo ------" = {, -,[¢:>In R = kt + In C<::>ln -
R C
R
=
Ova jcdnaCinu izrazava zakon raspadanja urana, 1z pocetnih
uslova R = Ro za i = 0 nalazimo da jc R = R(h p;J konacP'J dobijU1110
daje R=R(le-
L
'_
5.2. llmnogene diferencijahu": jednacine- prvog reda
869. a) Dala diferenciialna jednacina se svodi nu oblik
(1)
I'
v' = 1-+-:'
. X
Neka je y = ux, gde je i 1-1 nova funkcija ad x. Posle diferencira-
nja y'=u'x+u jednacinu (1) sc transformise U oblik diferenci-
jaluc jednaCinc u' x = 1, koja razdvaja promenljivc:
dx "dx
I------¢:>u=lnx+ln C<::>-u=ln ex.
x JX
Aka sc uzme U obm- smena, opste resenjc date jednaciuc je
y=xlnCx.
y---
b) arctg -- = In C ';X2 _ .. y2.
X
r------ y
870. a) v' x' + y2 arctg- = C;
x
,.
b) xex=C.

871. a) y=Ce Y;
872. a) tet=C;
873. a) y=Cx+2Inx
874. x
3
+ y3 = c.
875. y2 +x
2
ln Cx=O.
x
876.
y=x-J;;Cx'
877. (2x-y)2=4x.
x-y
878. xe
y
=l.
1 1
879. y=·-x
2
-2'
2
880. y=xe
1
-
x
,
(x #0);
b) sin 2' = Cx.
x
5.3. Linea rna diferencijalna jednaCina
881. a) Aka primenirno farrnulu (2), dobija se op,ti integral date di-
ferencijalne jednacine:
y = ej2dX(C - J (- 3 e-
pdx
) dx=
= e
2x
(C + 3) J e-
2x
dx = e
2x
( C e-
2x
) = C e
2x
_l.5;
b) y=Ce"_. 1.
x'
x
2
C
882. a) Y=-4 +-2;
x
b) y=l+Ce 2
(x+l)4 ( 2
883. Y=-i-+C x+l) .
322
884. y=2+C(1-x2).
885. Y = (x + C) sin x.
886. s = sin t + C cos t.
887. Y= -1+C(x+x2).
889.
+Ce-
sinx
.
891. y = sin x+ cos x.
892. y=2x+
893. Y = x
3
e".
5.4. Nepotpune diferencijalne jcdnaCine drugog retia
897. Na osnovu dcfinicije drugog izvoda y"=(y')', ako se uvede
smenn y I = p, tad a je y" = p "
Data jednacina se svodi na difercncijalnu jednaCinu prvog reda:
p'=1-2x,
odakle je p = J (1-2x) dx = x_x
2
+ C,.
Ako se uzme U oozlf StnCnll y" = p, tuda jc
y'=x-x
2
+ C,=Y= S (x-x
2
+ C,)dx
x
2
x
3
Y= 2-3-+C,x+C,.
323
,
899.
1 3 5
900. )'=.x +6x- L
. 6
901. s = 2 t
3
+ 20 t + 2.
904. y= -x
4
+4x
2
906. y=x
4
·-4x
2
+3.
908. y=C
1
cos aX-i-C
2
sin ax.
909. a) y=C1cos2x+C
1
sin2x;
a) y=C\C3x+C2C-Jx;
c) y=C
1
e
x
+C
2
e-
x
,
913. a) y=e
3X
(C,+C
2
x);
914. a) y = eX (C, cos 2x + C
2
sin 2xl;
b) y=C!cos3x+C
1
sin3x.
b) y = e- 2x (C, cos/3 x + C
2
sin.J3 xl.
915. a) y=e
3
X(C,cos2x+Csin2x); b) y=C,,,-2X+C
2
e
h
916. a) y = C, eX + C
2
e
3X
; b) Y = eX (C, cos x + C
2
sin xl.
324
VI GLAVA
6. KOMBINATORIKA
6.1. Varijadje
917. Primenom obrasca (1) braj varijacija drugc kluse od clcmcnata
skupa A je
Vi = 4·3 = 12 (tj. njih je 12); one suo
12 21 31 41
13 23 32 42
14 24 34 43.
Broj varijacije trcce klase od eicmenata skupa A ie
4 •
V 3=4·3 ·2=24; one suo
123 213 312 412
124 214 314 413
132 231 321 421
134 234 324 423
142 241 341 432
143 243 342 432
918.
919. Grarovi svih varijacija druge klase prikazani su na s1. 113.
2

,<:]4
n
Si. 113


.

.
"'n_1
920. Svi dvocifrcni brojevi od elemenata datog skupa su svo varijacije
druge klase sa ponavljanjcrll ad cetiri elcmcnta. Njihov braj je

To su slede6i brojevi: 11, 12, 13, 14, 21,22,23,24, 31,32,33,34,
41, 42 .. 43, 44.
921. ·6=3024.
922.
923. 630.
924. 205.
925. 15.
926. Elemcnti skupa M su: 2, 3, 5, 7, II. Broj trazenih brojeva je 20.
927. Prosti Cinioci broja 3570 su: 2, 3, 5, 7,17; a broj trazenih brojcva je
5 5
V
, (5-3)!
928. = 30' = 24 300 000.
929. 2· Vl = 480.
930. Vj=5'= 125.
931. Neka Sll trazcni cetvorocifreni brojevi N 4, pctocifreni brojcvi N 5 i
sestocifrcni N 6' .c:etvorocifreni brojevi su N 4 = V2 = 300, pc-
tocifreni N
s
= = 600 i sestociJreni N(, = - = 600. Broj
svih trazenih prirodnih brojeva je 300·!- 600 + 600 = 1500 (oduzeti
su brojcvi koji poCinju Dulonl).
932. Trazeni brojevi mogu biti jednocifreni N I, dvocifreni N" trocifreni
N), cetvorocifrcni N 4 i petocifreni N 5; a OV1 rasporedi ad datih
brojeva su varijacije sa ponavljanjcm) pa je:
326

=6
3
_6
2
= 180. i
Ns= 6 480.
Ukupno prirodnih brojcva je: 5 + 30 + 180 + 1080 + 6480 = 7 775
(oduzeti su brojevi koji poCinju nuIom).
933. Na osnovu pretpostavke, imamo jednacinu
vn lTn+Z
'-12 ' ,
koja jc ekvivalcntna jednacilli 7n
2
- 51 n + 14 = O. Rezultat: /J = 7.
934. a) x=20; b) X= 9.
935. a) x=57; b) x=6.
936. a) x=10; b) x=20.
937. lednacina x(x-I)(x-2)(x-·3)= 1680 ekvivalentna je jcdnaCini
(x2-3x)(x2-3x+2)=1680. Zamenom x'-3x=t dobiiamo kva-
dratnnjednacinu t
2
-2t-1680=0. Rezultatje x=8 .•
938. X= 15.
939. n=6.
940. X= 12.
941. Vf+ V;=62.
942. Vi, = 3
'2
= 531441.
943. a) 3'=2187;
b) 3"2'=31104.
945. n·vl=72o.
946. 18· n = 1080.
6.2. Permutacije
947. P(4)=4!=24.
948. P(5)-P(4)=5!-4!=96 (oduzcti su brojevi koji POCilljU llulom).
949. Sve permutacije od elemenata sknpa A sn:
abed haed eahd dab,
a b deb a dee a d b d a e b
a c b d b cad c had d b a e
a c d b bed a c b dad b e Q
a d h e h d ace d a h d e a h
a deb b d C Qed bad c b Q.
327
Njihovi grafovi su prikazani O<l slici 114.
C d C d
J2<::::; C /=:::::d C
/ b d d
c<=::: 0< c<=::d
b
Q

c

Q
d ;
b
0
b d b c
ca
:

b
/. Q C
d DC::::::: C


b

b
Q 0
51. 114
95U. Sve pcrmutacije datog skupa E su:
123; 132; 213; 231; 312; 321.
Ove permutacije se Cesto prikazuju kao preslikavanja skupa
E-->E, tj.
(
123) 1123) (123\ (123\ (123) ('123)
123 , (132, 213), \231), 312, 321 .
951. a) 7! = 5 040; b) 5'=120; c) 4' =24.
a) 5' = 120 ; b) 5!·4!=2080.
953. al b)
Postoje sarno skdeee mogucnosli da se broj 5 napise kao zbir 5
cifara:
328
5 = 5+ 0+0+0+0,
5=3+ I + ] +0+0;
5=1+1+1+1+1.
5=4+ I +0+0 +0,
5=2+ 2+ 1 +0+0)
5=3+2+0+0+0,
5=2+1+1+H·O i
1.; svakom od ovih slucajcva izracunavamo broj svih mogucih
rasporcda (radi sc 0 permutacijarna sa ponllvljunjcm) i ad njih
oduzimamo broj onih rasporeda koji pocinju nulom:
!: + + +1;) =
= 70. Dakle, 70 brojeva.
a) Trazeni brojcvi 3U one pennutacijc bez ponavljanja odredene
od elemenata skupa S, koje nc pocinju nul om. Posto 4' =24
permutacija poCinje nulom, anda je broj petocifrenih prirod-
nih brojcva:
b) Pami brojevi su svi brojevi koji sc zavrsavaju sa:
° i ima ih 4!=24;
2 i ima ih 4!=24;
4 i ima ih 4! = 24.
Medu brojevima koji so zavrSavaju sa 2 i 4 ima i takvih koji
pocinju 0, i njih je 3! + 3! = 6 + 6 = 12, pa je broj pamib pctocif-
renih brojeva 24 + 24 + 24 12 = 60.
956. a) Analogno prethodnom zadatku dobija se
= 720 -120 = 600 (5! je broj permutacija koje paCinju 0).
b) Pami brojevi su oni koji sc zavrsavaju sa 0,2 i 4, pa je:
(4!+4! jc broj permuta-
cija koje zavrsavaju sa 2 jji 4 it poCinju 0).
957. Svi pctocifreni brojevi koji se mogu formirati od elemenata skupa
E mogn se graditi kao pcrmutacije bez ponavljanja od sledeCih
podskupoya skupa E: E, = {1, 2, 3,4, 5); E, = {a, 2, 3,4. 5);
E,={O, 1, 3. 4. 5}; E,={O, 1.2.4. 5}; Es={O, 1.2,3, 5} i
. E,= {a. 1,2, 3, 4J.
Kako brojcyi deljivi sa 6 moraju biti pami i deljivi sa 3, it brojevi
deljivi sa 3 moraju imati takve cifre da jc njihov zbir takode deljiv
sa 3. Zakljucujemo da jedino skupovi E, i E, sadrie takve cifre,
Od svih pcnnutacija koje sc mogu rormirati od elerrlenata skupa
El dolaze U obzir sumo one kojc sc zavrS<lvaju brojem 2 iIi 4 i njih
ima 4! + 4' =48. Analogno, pennutacije od elemenata skupa E4
dolaze U obzir sarno kad zavrsavaju ciframa 0, 2 i 4; ali permuta-
cije koje poCinju 0 a zavrsavaju sc sa 2 i 4 nisu petocifrcni brojevi,
pa ih treba oduzcti. Broj pcrmutacija koje zavduvaju sa 2 i 4 je
2 (4! _. 3!) = 36. Ukupan broj petocifrenih brojeva dcljivih sa 6 je
4! + 4' + 4! -I- 2 (4! 3!) = 108.
958. 4!-;.4!+4!-3'=66.
959. a) 402600;
960. al
n
(n+l)!'
962. a) (n - 2)(n 3);
bl10302;

b)- .
k!
b)
c) 5.
1
b) 963.
a) ..
11(11-·1)(11--2)'
964. a) n=7; b) x=5.
965. a) x=3; b) y=6.
966. a) I1E{3, 4,5,6,7,8, 9};
b) xE{I1/nEN An:;'12}.
967. a) YE{l, 2, 3, 4};
b) mE{m!! < 1O}.
968. a) nkl000=nE{n!nEN An<6};
b) n! >500=nE{n!I1EN A n>6}.
969. i= 18.
970. ;= 4 625.
971, ;=1163.
972. ;=58.
973. milan.
974, uspeb.
975. a b b c h Q b c cab b
abc b b a a b c b a b
a ebb b b a c ebb Q.
b b c a
b c a b
b c b a
8!
978. a) = 280'
4! '3! '
8'
b) --.: ...- = 186·
5! '2! '
330
8!
c) = 56.
5!' 3!
9! 8!
979. a)
4! '3! '
b) -- = 560'
3' '2!' 3! '
7
c) ',3', ,=210.
2. . 2.
980. ; = 99262.
981. smederevo.
8!
= 560; a
2
bc
3
ba.
3! ·2! . 3!
984. jamajka.
985. ; = 357208.
986. Na osnovu pretpostavke dobija se jednaCina
P(n) 0.1 11! 1 2
.. ----. =·n + =0=
}'(11+2) 3 (11+2)! 30 -
III = 4 n
2
= -7. Drugo rescnje ne odgovara uslovu zudatka.
987. 11 = 6.
988. Primeni matematicku indukciju.
6.3. Kombinacije
989.
°1
a
2
a
3
a
2
°3
a
4
a, a
2
Q
4
°2
a
3
as
a, a
2
as a
2
a
4
as
a ,
°3
a
4
a,
Q
3
as
0,
Q
4
as
990. Broj grupa jednak je braju kombinacija 4. klase od 12 clemenata:
'10)
CF=( ; =495.
991 C
lS ('15\ 10'
• 2 = 2)= ).
331
992. C F = 220.
993. a) Cl- 5 = 5 (oduzet je broj stranica pelougla);
b) CF--12=54; cJ qO-20=170;
l1{n-l) n{n-3)
d) C!i - n = -----.. --- - n = --------.
2 2
995. - 6 . 3 = 202 ravni.
996.
997. a) C5 + Ci + + = 1 + 3 + 3 + 1 = 8 = 2
3
podskupova.
C5 odgovara praznom skupu, je podskup svakog slmpa;
ci odreduje broj jednoclauih podskupova;
odreduje broj dvoclanih podskupova itd.
b) + C:\+ Q= 1 +4+6+4+ I = 16=2
4
podskupova;
c) c1\+ Cl + cl + Ch + C; = 1 + 5 + 10+ 10+ 5+ 1 = 32=2'
podskupova;
d) c8+Q+ q+q+q+q+ =26 podskupova.
'198. Analoguo prcthodnom zadatku dobija sc:
Co + -1-" + ... + = 2" podskupova,
999. 45 pravih.
1000. 120.
100 l. I"j"' C;" = 13 160 160.
(10)' (15) "JI0') (15) (10\ (15)+(10) (15)\+(10)=50127.
1 )_. 1 \ 4 '\ 2; 3 + 3) 2 ,4 1 5
Hl03. 21 uCcsnik.
W{)S. a) x = 3 V x = 14;
b) 11= 5.
n = 5.
H){)7. 11 = 5.
1008. a) n = 5;
1009.11= 10.
HllO. x=3.
1011. x=2.
·1012. a) (12, 5);
b) X= 5.
b) (16,6); c) (5, 2); d) (7, 5);
1013. a) nO'{5, 6. 7}; b) nE{nln=7, 8, Y .... };
c) 1<"<10;
d) 11>11; c) 2<;n<::10.
1014.k=6, 11=15.
1015. Treba uociti kombinacije 5. klasc od elemenata skupa
{a. h. c. d. eJ. g. h. i,J. k, I}. Rczuiwt aeghk.
1016. i=54.
1017. x=23.
1018.x=8.
1019. II = 8 (videti resonje zadatka. 787).
(
") (II \ (n \ (. n ) . d'
1020 Kako je =\ \.= .)= . odavde 1Illamo aJe
" 8 \12) n-8 12

Ak . k . . t'! ru ,-,. T,',Ii= C',:! . I'll:) ; prctpostavka, 1 .t.. 0 se IS "onstl pozna -1 OOl Zil... _ . . ..
dobija se da je

,_. (Il\. <.
i,! = ')J. P"stu Ie, .' =L.j. Lad:J. Je
Ie)'" ., \/,) , .
k! = 6=k= 3. (n"\ =4=-11 (11-1)(11-2) = 24=(n-4) (n
2
+ Ii + 6) =
3/
=O<:::>n=4.
1022. n=5, x=3.
1023.k=4, n=6.
333
1024. k=3, n=6.
1025. Aka so (;:) razvijc, dobija sc da je
(
,,) n(11-1)(11-:-2) ... (n-k+ 1)
k = -
Prosirivuojem razlamka sa (n-k)! dobija se
( :) = n_(I1_-=l) (n - 2 .:(11-- ":t:D . \: ::: : =
= ,,(n_-:-1)(n- 2). . (11-:- k+ 1)J11-:-k)(n - k -1) ... 3 2·1
I.:!(n-k)!
n!
k!(n-k)!
Prcthodni razlamak se maze napisati u obliku proizvada dva
razlomka:
(;:) = 11 (n-T '(I; . =
=n n ). Kraj dokaza.
1·2·3, . . (n-k) n-I.:
= =k)! G +
Il! 11-1.:+1+1.:
----------- --------
(k-l)!(n--k)! k(n-k+l)
= k("-=l)! (n _ k)! = kiDl = (n : 1 )-
1027. Primeni se identitet iz prethodnog zadatka tri puta na sledeCi naCin:
(
11)' (11) ( n ) _(n)-(n+l\ (n+1\_('n+2)_ ,,+2
\k + k+1 + k-1 -j k - 1.:+1)+ k)- 1-:+1 -C
H1
·
1028. Analogno prcthodnom zadatku.
334
1029. Aoalogoa 1027. zadatku.
1030. Dati sistcm ekvivaleotan je sislemu
5(n+1)! 6n! 2n!
,- - ='-------'--'--/\ -----,-,---' =
k!(n-k+I)! (k+1)!(n-k-1)! (k+1)(n--k-l)!
Sn!
-----=
(k-1)!(n-k+1)!
=6 (n-k+ l)(n -k)= 5(n + l)(k + 1) /\ 2 (n-k)(n-I.:+ 1)= 5k (k + 1).
Aka se podele jednacine prethodnag sislema dobija sc da je
n=31.:-1. Rezultat k=3, n=8.
1031. k=2, n=5.
1032.1.:=3, n=6.
1033. k=3, n=7.
6.4. BiuOInni obrazac
1035. a) 243 + 810x+ 1080x
2
+ nOx
3
+ 240x
4
+ 32x' ;
h) 64x
4
+160x
3
+600x
2
+1000x+625.
1036. a) x' + 5x
3
-1- lOx + 10,,-1 + 5x-
3
+ x-";
b) (x
2
+ (x- 3))4 = x
B
+4x 7 - 6x
6
- 32x' + 91x
4
+54x
2
-108x+ 81.
1038. a) 0,88584; b) 85,76666; c) 1,03043.
1040. Op,ti clan datag bin am a ima oblik 7;+1 = (12) X
'2
-
3k

Ovaj clan ne sadrii x ako i sarno aka je k)
12-- 3k= O-=k = 4.
1041. Opsti Clan datog binama se maze napisati U obliku
(
11.\ / 1\11-'( ')" Ill)
7;+ 1= \ k ) (x
3
) \x
2
= (k x 3 2,
335·
Ovai Clan sadr7j x
5
ako i sarno aka je
"
ll-k k .
_ .. ---. + .. = 5=k = 8.
3 2
(
11 \. ., " . 1 •. 5
Dakle, T, = ,8) x' = 165 X' sadrzl x sa 1Z OZlOcem .
1042. T,=G)=84
(
16')( "(. ')8
1043. T,= ,8 •. :) ,X
2
=128700
8
x-
4
n(/1·-1) 0 lil'" l'1'adaJ'e
1044. lz jednacinc"i-' = 1 5, S e 1 da JC n = J.
(
1'\ (1 \'2 (15) (_1)12 -3
T,3= (9X)15-12. '''73''') = 3 (9X)3 . ('l.;:)6 =455x .
..... \ V _.x
1045. n=15,
1046. T, = 84.
(
13\ (13) .
1047. ,6)=.7 =1716.
1048. x, =2 V "2= - 5.
H149. 16 xf:·'.
Hl5L U binol1moj i'ommli (1) zarnenil;: a) (! = 1, h = 1; b) a = 1, h = -1.
]052.11=5, x=2 i y=3.
In\ ("11\ . /U)'\
HlS3. C,+2C,13C,l .. . +nC,=t., )+2 ,).+5; }J+ ... Tnl n
\.1/ 1.. \ / \'
"'IE
_ ((n-l) (n-l) (n-l)' ("-1))_ '2"-1
-11 0 + 1 + 2 + .. + 11-.1 -11 .
. , ,
(Iskaristili sma zadatak 1051 a) da je zbir binomnih koeficijcnata 2".)
1054. Co+2C,+3C
2
+ ... +(11+1)C,,=
= Co+(1 + 1) C, +(1 +2) C,+ ... +(11+ 1) C" =
=(Co+C, + C, + ... + C")+(C, +2C,+ 3C
3
+ ... +I1C")=
= + ... + (;:) + G)+2 (;)+ 3 C)+··+ 11 C))
=2"+n .2
0
-
1
=':(11+2) ·2
n
-
1
. (Iskorisceno je da je zbir binomnih
kaeficijenata 2" iz zadatka 1051, a dokaz leao u prethodnom za,
datkn.)
1055. C, +(3-1) C, + (4-1) C" + ... + (n-1) C" =
=c\ + 3C]-C
J
+4C
4
-C
S
+1"1 Cn-C
u
=
=(C, +2C2 + 3C3 +4C" + .. . +Ii C,,)·_(C,,+ C, + C, +C
3
+ . .. +
+ Cu)+ Co= 11 '2l!-l 2f1 + 1 = 2
n
-
1
2) -+ 1 (Pogledmi upursrvo
u prcthodnom zadatku.)
1056. Co+ C, +2C, + C2 +4C,+ C
J
+6C
3
+ .. . +2nC" + C,,=
=(C,,+ C, + C,-j- ... + C,,)+2 (C, +2C
2
+ 3C, + ... +nC,,)=
=2"+ 2 "n· 2
11
-
1
= (n + 1)2
11
.
1057. 3C,+7C,+l1C,+ .. . +(4n-l)C,,=
=4C,·-C, + 8C2 ,,·C, + 12C,·" C, +411 C" ". C" =
=4(C, +2C,+3C, + ... + nC"J-(C
lI
+ C, + C,+ . .. + C,,)+ C,,=
=4n2
1l
-
1
-2
11
+ 1 =n ·2
n
+ 1_211+ 1 =(211-1) '2
fJ
+ 1.
105& Dati zbir se transform is" postupno na oblik
_1 _ (("+ 1)+ ("+ 1)+ (n+ 1\+ ... + (n'I.1)_11=
" + 1 \ 0 1 2 ) \,11 + 1 )
=....1:"'(2,,+1_1).
,,+1
1.059. +(-l)nCn +(-1)IIC
u
=
C, + C, + ... (- we")" C (C
I
-2C
2
+ 3C,+ ... +
·"-/-ll"nC")=O-O=O (iskoristiti zadatak 1051 b).
li'{}O. Dati z!iir se maze napisati U obliku
n-lL_,,-(n-1)(n-2)+ . +(_1)"_1,_=
2 .,2·3 1·2·3·4 ". [I--!--1
= . .:.... \i n -+:1_ (n-
r
lll1 +(I1.±I)(n
H
I1,-=l) - .. + ( -1)"'\ =
n+l"l 1·2 12·3 )
= _.1._.( -t n +
,,-+1\ \ 0
\ /11+1'\ (11+1') (n+l\
"I . ,-I +1 3 ,+ ... +
/\1/\2/\ )
(
n+l) \ 1
+(-1)" +1 j=';-,
V!+l/ ,/
(jer je zbir u zagraoJ OT 1, zadatak 1051 b)).
1061. Zbir binomnih koc[ciJiCnata jcdnak je 2" (zadatak 1051 a)). Zbir
kocficijenta na neparn.irn mestima je
1
-=-·2" = 2048<::>n = 12.
2
Rescnje je 7H = - 264a
3
h
7

106:L l'-Jcka je x izloyjlac prvog binorna, a drugog x + 3. Zbirovi binom-
nih Sil 2'>: i 2
X
+ 3, pa je na osnoyu pretposiavke
:zx + 2:-;-'-- J = 144¢>x = 4.
1063. Sedmi Clan od pOCclka u ro.zvijenom obliku binon1u je
(
\ ('\x-6/ .",
17 = . x ) I 1 ( 3 )'. a sedmi od kraja je
\6/\ / \. I
Njihov kolicnik je
.'c-12
T7: T; =
338
Na osnovu pretpostavke imamo niz ekvlvalcntnih jednaCina:
x- 1 ",-_12 x -12
OJ =-;<::>6 3 =6-1<:::> ___
o 3
1064. Na osnovu pretpostavke dobija se lanae ekvivalentnih jednacina:
(X
lo
,')2 = JOO OOO=lOx3+2Io,x = 1Q6=X
210
,x+3 = 10
5
-¢;>(21og x + 3) log x = 5¢!>log x = 1 V log x = --
1
=x= 10 V x=_"c_-=
100J!O'
"
1065. Na osnovu pretpostavke imamo ekvivalencije:
(
6\ 3. / '.3 lo,x+7
3) (.,rx )'o,;jl \;y;:) =200=20.'(,;,;+1) = 200
(Jogx)2+3Iogx-4=O=logx=1 vlogx=-4
x = 10 V x =0.0001.
1066. a) n=16; b)x=2vx=1.
1067.x=10Vo:=10 5
1068. n= 14 V n=7.
1069. a) n=8; bl 1; =X4;
1
HI? O. x = 1000 V x = --/-=c .
" 10
1071. n=9, /(=3, T4,=B4x.
1.072. n= 12. k=8. '9=495.
1073. n=7, k=3, T4-=35a
5

1074. n=5. k=3, T4=-Sa
2
35x
7;=
8
1
7;=, .....
256x
2
.
1075 Primeni binomni obrazac na sledeci naem
(1+(X2_X3))'=(9)\ 19-k (X2+(_X3))k=(9) (1:) (x')k-'(_,,31'=
\
k k r '
/9' (k\ .
\
1\' \ (_1', ... 2k+,
1
'1) /'"
\ {) \.:..
339
1z pretpostavke (0""k",,9) 1\ (r""k) 1\ 2k+r=8, dobija se (r=2,
k= 3) ili (r=O, k=4). Trazene vrednosti su 126 i 252.
1076. -1, -42, -210, -140.
1077. a) IOx
2
; b) 32,2160, 15120,22860,7292,243;
b) 1.2730. 25740, 3640, 625, 7000, 1120, 16.
1078. 2lOx
5
1079. Ako se uoCi opsti clan, dobija se da je
4+1 = .
Za k = 4p (p prirodan broj i k = 0, 1, 2, ... , 100) clanovi ce biti
racionalni; njibov braj jc 26.
T
. 'I . ,(12) 1 . 4
1080. n cana, 1 to: x-v; 6 x- 1 X.
1081. a) n=7; b) x=() V -<=2.
1082. n = 10. k = 3. T; = 7290.
1083. Ako so primeni obrazac (2) za opsti clan dobija se
(
12) B_-Zk
1k= x 3
k-l
(
12\
7k+I= }X 3 .
k,
Na osnovu pretpostavke dobija sc sistem
6-2k 8-21£ (12\ 6.=-21, (12)
2·--····=---· 1\ )x 3 -- X 3 =30.
3 3 k, J<-1
Resenje prve jednacine je k = 2, a druga se svodi na kvadratnu
jednacinu 2(.q?)Z-11 Njena resenja su
x=+v':i V x=+5 I,
- 4 - v ..
1084. Mogu da stignu svi u razliCitim vremenima, mogu da stignu dva
zajedno, a ostali razlicito, tri zajedIlo a ostali razliCito
1
••• mogu u
grupama po dva, po tri, itd. Ukupan broj mogucnosti je
C1 + C1 +C3+ .. + ..
=2"-1.
1085. Treba odrediti zbir: (C 0)" + (C 1)" + ... + (C
Ako se pock od identiteta:
(x+ It= Cox"+ + C
2
+ ... +
(1+xt=Co ...
Proizvod Ove dye jednakosti na levoj strani daJ'e (l-<-x)2" K f'-
J
ent n ,. bl' . ' . oe ICI
uz x u raZVIJenom 0 lku ima oblik C ;;n. Proizvod nu desnoi
stranl Je polmom stepena 2n. Koeficijent tog polin om a uz xn je
(CO)' + (C 1J2 + (C,J2 + ... + (C .
i)va p'olinoma su identicno jednaka ako su im odgovaraiuCi
koefiClientl Jednakl. Tada su Jednaki i koeficijenti Uz x". tj. -
(CO)2+ (C 1)2 +(CZJ' + ... + = C;;".
1086. Posle skracivanja prvog razlomka sa a drugog sa . t '
d
. l' . - Q
3
1 reec e• sa
ata Jednukost postaje '"
1 1 2
(1) ---+ ___ .= ____ _
1
Qz a
4
Q3'
+- 1+-- 1+-
a
1
Q
3
a
2
Na osnovu pretpostavke dobija se da je
n-k Q
4
n-k-2
a
,
- (:) =k+l'
Q
3
_ C:z) n-k+l
Qz -
Zamenom u jednakost (I) dobija so da je
2(k+2) 2(k+2)
. n + i- =
1087. (42+ 1)'7 =4217 +cn
4216
+ + .. -1- 42+
=42N -1-1, gde je N ceo broj, jcr brojevi G) su celio
Dakle, pri deljenju broja 43
'7
sa 6, ostatak je 1.
l.Al
1088. Posmatrajmo dve uzastopne vrste Paskalovog trougla:
G) i
(
k'l.l) (k+ 1) (k+ 1) .. (k+ 1\ (k+ 1) (k+ 1)\.
\ 0 \ 1 2 \k-l) k k+ 1
Razlika kvadrata elemenata trece hipotenuze jednaka je
(
k+1Y _( k )2 _(k(k-::l»)2 =
k-l/ \k-2 2 \ 2
=.1 J,:2 «k + 1)2 _ (I: - 1)2) = k" sto je trebaio dokazati.
4
1089. Dati broj, primenom binomne formule, moze se transformisati
postupno na sledeCi nacin:
11'°_1 =(10+ 1)'°_1 =CoO)1010+cnl09 10
8
+ ... +
(
10) 10 (10) ,
+ 9 + 10 -, =
= 100(10
8
+cnW ... +1)=
= lOON. Dakle, trazeni broj je deljiv sa 100.
1090. Dati broj se moZe postupno transformisati:
23"-1 =(22+ 1)"-1
22"-1 + ... + C: 1)22+ 1-1
=22 ((n) 22"-' + (n)' 22"-2 + ... + ( n .)l
° 1 \n-! !
=22·p (PEN).
1091. Iskoristiti feSenje zadatka 1051 a).
342
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. Verovatnoca
Neka je OJ
1
pojava grba na gornjoj strani, a ()J2 pojava pisma na
gornjaj strani, tada je prOSlOf (3kupl e1ernentarnih dogadaja
[J={(ll
"
wJ.
1094. Elemcntarni dogadaji u ovom slucaju suo
WI pojava kocke sa jednOln tackom;
(j)2 pojava strane kocke sa dvema tackama;
Q)6 pojava stranc kocke sa sest tacaka.
Prostor (skup) elementarnih dogadaja je
,o={w
1
• ill
2
• ill
3
• (1)4' (J)s, (J)6}'
1095. Broj mogucih ishoda je broj kombinacija bez ponavljanja treee
klase ad elemenata "" k2 • "3' k" "" tj.
Dakle, skup ima 10 clemenata;
b) A={(k
,
. "3' Ie,). (k
,
• 1: 4, 1: 5), (k" "3' ",), ("2' " •. "5))
c) B= {(h
,
. 1: 3, "4)' (1<2' 1<3' "4)' (1: 3, "4' k5»)'
1096. a) Elcmentarne dogadaje ovog ogled a predstavljaju parovi broje.
va (m. n), gde je 111 broj tacaka na gomjoj strani jedne kocke,
a n broj lacaka na gornjoj strani druge kocke. Skup {] ima 36
elemenata, i to su:
11 12 13 14 15 16
21 22 23 24 25 26
31 32 33 34 35 36
41 42 43 44 45 46
51 52 53 54 55 56
61 62 63 64 65 66;
343
b) A={{l, 1); (2, 2); (3, 3); (4, 4); (5, 5); (6, 6»);
c) B= {{6, 1); (5, 2); (4, 3); (3, 4); (2, 5); (1, 6)}.
1097. Primedba 1. Zbir dva dogadaja A i B jc dogadaj C, koji se
realizuje pojavom bar jednog od dogadaja A i B. Zbir dva
dogadaja obelcZava se C = A + B iii C = AUB, zbog analogije sa
skupovima.
a) A={{2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2)};
B={{2, 6); (3, 4); (4, 3); (6, 2)}.
A+B=AUB={{2, 6); (3, 4); (3, 5); (4, 3); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}.
Primedba 2. Proizvod dva dogadaja A i B je dogadaj C, koji se
realizuje pojavom i dogadaja A i dogadaja B. Proizvod dva
dogadaja se obeleZava sa C=AB ili C=AnB, zbog analogije sa
skupovima.
b) C=AnB=AB={{2, 6); (6, 2)}.
Primedha 3. Dogadaj A je suprotan dogadaju A ako i sarno aka so
realizuje kada se dogadaj A ne realizuje. Suprotan dogadaj A
naziva se komplementom dogadaja A (srafirani deo s1. 11 5)

A
Ihrmlf
Sl. 115
1098. A ={"'" "'3' "'s}·
ll02. Primedba 4. Razlika dogadaja A i B je dogadaj C koji se sastoji od
onih elementarnih dogadaja koji su povoljni dogadaju A, ali ne i
dogadaju B. Razlika dogadaja A i B u oznaci je A·-B=C (sra-
firani deo na s1. 116).
SI. 116
344
Kako je A={3, 4, 5, 6} i B={2, 3,4), onda je razlika
C=A-B={5, 6}, tj. dogadaj kada se na kocki pojavljuje ili 5 iii 6.
1103. Dokaz se izvodi ako se koristi s1. 117.
B
B A
SI. 117
1104. Primedba 5. Dogadaji A i B so iskljucuju (nczavisni su) aka i sarno
aka je AB=\J (AnB=\J). Za date dogadaje imama:
A(A+B)=A{AB) (de Marganovo pravilo)
=(AA)' B (asocijativni zakoo)
= \J B = \J. Dakle, dati dogadaj se iskljucuje.
1105. Primedha 6. Dogadaji A l' A
2
, A
3
• ••• , A, cine potpun sistem
dogadaja ako so bar jedan od njib pojavljuje pri realizaciji ogleda
i ako se medu sobom iskljucuju, tj.
A,+A,+A3+ ... +Ao=£2,Ai·Aj=O.i*j i i,j=1,2.3, ... n.
a) Dogadaji A i A cine potpun sis tern dogadaja, jer je
A+A=£2, A'A=\L
b) KoristeCi de Morgallovo pravilo i zakon distribucije dobija se
A+AB+1+ B =A+AB+AB=A +A(B
=A+A=£2.
1106. a) ABC; b) ABC; c) ABC; d) A+B+C=Allc.
e) ABC+ABC+ABC; f) ABC.
1107. Ako se primeni de Morgallova formula dobijaju sc ekvivalencije:
X

=X£2=B
=X=B
=X=B.
345
1108. a) (B+C)(B+C)(B+C)=(BB+BC+CB+CC)(S+C)=
=(B +B (C + + C)= (B +BO) (B + C)=
=B(B+C)=BB+BC=\? +BC=BC;
bJ (A+B)(A+B)=AA+AB+BA+BB=A+A(B+B)+(jl=
=A+AO=A;
c) B.
1109. a) Ako se oz.naci pojava grba na gomjoj strani sa G, a pojava
pisma na gomjoj strani sa P, tada je Q= {P, G;;
bJ Q={PP. PG, GP, GG};
c) Q= {PI. P2, P3, P4, P5, P6, Gl, G2. G3, G4, G5. (6);
dJ Q= {ll. 12, 13, ... 64, 65, 66} (broj elcmcntarnih dogadaja
u Q je V,6 = 6
2
= 36 ) ;
e) Broj elementarnih dogadaja u 0 je vg = 6
3
=216, tj.
= {Ill, 112, 113, ... 666} .
1110. Broj svih mogucih elementarnih dogadaja je broj varijacija sa
ponavljanjem od 6 elemenata druge klase, t,i.
n = = 6' = 36. Medu 36 mogucih, povoljnib da zbir cifara bude
8 Sil (2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2), tj. m=5. imiena
•. P( ) m 5
verovatnocaJc A, =-=-.
n 36
1111.n=Ci8=e2)=153, m=3·7=21, P(A)=O,098.
, 2
1112, P(A)=
1113. P(A)= 512 =0,512 .
1000
1115. P(A)=0,371 .
1116. n 10!
3! ·2! '2!
151200, m=l, peA)
346
151200
8
In 7. P (A) = 500 = 0,016.
1
1118. P(A)=48 =0,0208.
1119. al P(A)=0,4375;
1120. P (A)
120 .
b) P (B)= 0,325.
1121. Broj svih sestoclfrenih brojeva, ukljucujuci i 000 000 i 999 999 je
10
6
, odnosno broj varijacije od scst elcmenata seste klase sa
ponavljanjcITl. Broj svib sestocifrenih brojeva koji imaju razliCite
cifre (ukljucujuci tu i one koji pocinju sa ouiuma) jednak je broju
varijacija od 10 elemeoata seste klase, tj. 10·9·8·7·6·5. Prema
tome, verovatnoca je
10·9,8·7·6·5
P(A)=
1122. P(A)=
28
lL3. P(A)=- =_.- =01474.
190 '
1126, peA) : P(B)=3 : 2.
1127. P (A) = 0,00025 .
1128. P(A)=O,02 .
1
H29. P (A) =. = 0 00138 .
6! '
347
(D . (!) .
1132. P(A)= "" 0,0408.
G) . G) 14
1133. P (A)=-C8
2
)'=99,,"0,141414.
1i34. I1=Vlo=lO. 9=90, m=l, peA) 0,01111.
1135. P (A) + P (B) + P (C)+ P (D)= 1 =P (D)= 0,1.
1136. Prvi naCin: verovatnoca pojave jednog stundardnog proizvoda
348
Cl . Cis 35
P(B)=-cIo--=76'
Verovatnoca pojave dva standardna proizvoda je
1'(C)= CL C;S = G) =
qo 38
Verovatnoca da se izvuku lri standardna proizvoda je
5
C3 3 1
l' (D)= do = 20 =114
3
Yerovatnoca da bar jedan od njih bude standard an je
35 5 1 137
1'(A)=P(B)+1'(C)+1'(D)=76+3S+ 114=228'
Drugi naCin: do resenja mozemo daCi i na sledeCi oaein: ncka je A
dogadaj da bar jedan proizvod bude standaroni, dogadaj A da
nijedan nije standard an. Zato je
1'(A)+1'(A)=1 ili P(A)=l-1'(A).
Vcrovatnoca rcalizacije dogadaja A je
- Ci
5
91
P = 228'
, _ 91 137
Prema tome verovatnoca l' (A) = 1 - l' (A) = 1 .. -
228 228
1137. Sa slike 118. proi7Jazi da se unija dogadaja A+B moze prikazati
kao unija dogadaja AB, AB i AE koji se medu sobom iskljucuju:
m A+B=AB+AB+AB
Takode je i
(3) A=AE+AB
(4) B=AB+AB.
Primenom aksiomc 3 na
obrazac (2) dobija se
l' (A + B) = l' (Ali) + l' (AB) + P ()iB). SI. 118
Ako se dada i oduzmc dcsnoj strani ove jednakosti P (AB) , dobija se
l' (A + B) = (1' (AE) + l' (AB)) + (1' (AB) + l' (AB) - l' (/113) =
=1' (A)+ P (B)- P (AB),
cin1c je dokaz zavrsen.
Primcdha. Ako so dogadaji A i 13 iskljuGuju, tada se obrazac (1)
svodi nll aksiomu 3.
i 138. Neb je A + 13 = D , tada se na osnovu (1) dobija
P (DI C) =1'(D)+ P (C)- P (DC) = l' (A + B)+ l' (C)- 1'«(A + B)C) =
=1' (A) + l' (13)- P (AB) + P (C)- l' (AC -I- BC) =
349
=P (A) + P (B) + P (C) - l' (AB)-(p CIC)+ P (BC)- P (AC) (BC)) =
=p (AJ + P (13)-1 P (C) - P (AB)- P (AC)-- P (BC)+ P (ABC),
jer je (AC){BC) = ABC.
20 18 30 18 7
H39. P (A -I- B) = l' (A) -I- P (B)- P (AB)=-- + ---.. -- =-.
90 9 90 90 15
4
1140. peA +13+ C)= l' (A) +P(B)+P (C)=9'
! 14L P (A + 13)= P (A) + P (13)-- P (AB)=0,82.
1142. P (A + B Cj'" P i/l) + P (B) -I P (C)- P (AB)-- P (AC)- P (BC)+

1143. a) Ako se riogadaji AlB iskijucuju, anda je BA = B . T aria je
_ 1

4
b) Aka je A o;;B, tada jc B=A + BA, pa je P (B)=1'(A)+ P(BA)=
_ . 1 1 1
=P (BA) = P(B)-P (A)=::Z--3=6;
c) Posto je B = AB + AB. pri cemu se dogadaj AB i A13 medu·
sobno iskljucuju, imamo ria je P (B) = P (AB) + P (AB)= P (riB) =
113
=
2 8 8
U44. a) P (A) = 1-l' (A) = 0,67;
b) P(A-I-13)=P(A)+P(B)=O,8;
c) Dogadaj AB je nemoguc, jer je AB = f/J, pa je i P (AB) = 0;
d) Kakoje prema de Morganovom obrascu AB=A+B, ondaje
P (AB)= P (/['-;--13) = 1·-P (A +B)= 1-0,88 =0,12.
n45. a) P (AB)= P l' P2; b) P (AB)= (1 - p,)(l- P2);
d) P(AB)=(1-P,)P2;
350
c) P (AB)= PI (l pz);
e) P(A+B)=l-P(X+.-B)=l-P(/!·B)=l-P(A). P(li)=
= 1-(1-p,)(1- [12);
1) P(X:B)= 1-P (AB)= I-·P(A) . P(13)= 1-P,' Pz-
1146. a) Verovatnoca du neb dogadaj A nastupi n puta
prclna pl'oizvodu vcrovmDoca je:
P(A·A·A ... A)=P(A)·P(A)·p(A) ... p(A)=(P(A»)".
b) Suprotna verovatnoca dogadaja .1. je
P(A)= I-P(A),
pa je verovatnoca da dogauaj A ne n.lstupi II puta
(P (A»)" = (1- P (A))".
c) Ako verovatnocu da ce sc dogadaj A. realizovati bar jedanput
u n pokusaja OZnaCilTIO sa p, rada je
p= l-(l-P (AW.
Primedba. Vcrovatnoca da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n
pokusaja znaCi da ce se dogac1aj A rcalizovati ili jedanput iE
dvaput iii triput itd. ili 11 pUW.
1147. Do
c
gac1aj A je da bacena kocka pokaze braj 5, a njegava vcrovat-
noea
1
1'(A)=(,.
Na osnovu resenja prethodnog zadatka dobija se ria je
2 / 1 \" / 1 \" 2 (5)" 1 5.
3=1-V-li)=V-i5) =1-
3
"""6 =3=nlo
g
6=-1O
g
3
0,47712
'1=-
, 0,77815-·0,69897 '
Dakle, potrebno je baciti (, pUla kockc da bi so pojavio jerianput
o
broj 5 sa verovatnocom :.
o
log (1- 0,5) O,69H97 -1 ." ..
1148. bacanja,
10)1 1 - !
0\ 6)
1
Verovatnoca cia ce se na obe kocke poja viii isti broj 4 je p = 36'
Verovatnoca da se u n bacanja dve kockc bar jed an put nrr abe
kocke poj.u vi isti braj 4, je
/ 1 \ 11
.
1z uslova du je verovatnoca 0,5 slecii da je
351
0,5 = 1 OU= n=]og
Dakle, treba odigrati 25 igara da verovalnoca bude 0,5.
1150. P (A + B) = 0,25.
USI. P (A + B) = J PiA + B)= 1 (A) + P P (AB)) = 0,333.
1152,1'(A+B+C)=0,5898.
1153, l' C·1 + B)= l' (A) + l' P (AB) = 0,6203.
H54, Bela i erna iIi dye erne.
H55. l' (AB)=1' (A) . 1'(B)=l. 1 =1_.
3 4 12
8 7
HS6. P (ABl=P(A) . l' ,(Bb -- . -- =04242
. . . ., 12 11 ' .
US7. 1'(9+9.7)=1'(9)-1-1'<').7)=_4 + 8.1 =7
36 9 6 27'
U58. l' (A B) = P (A) . l' (B) = 0,56.
115<), a) l' (ABC)=P(A) . P(B)· P(C)=0,9· 0,8·0,85=0,612.
b) 13 C')=
1-1'(/1)' P(iJ)· P(C)=O,997.
I j \ 10 1
H60. P(A1 ·/12·
A
3··· A10)=U) =](;2.4",,0.001.
1161. PiA B C')=P(A)· P(B)· P(C')=(1--0,8S),=O,003375.
1162. P (A) = 1 P ()j 1 /1, A,) = 1 -- O,ti' = 0,784.
1163. P (A) = 1 (.4
1
A2 A3)= 1 = 0,936.
(
'" OJ
,),)"=" .
. . .. \,6 216
1165. a) P (A) = 0,6698; b) )=0,3302.
352
1166. a)
b)
P (A)= (1 =0,88
10
=0,2785;
(
-) 10
P A = 1 =0,7215;
c) P(B)=0,12'0.
2
1168. a) P (A) = 1'i;
1
d) P(ABCl=2Z'
28
b) P(B)=33;
1169. Stepeni sa osnovom 2 su brojevi 4, 8, 16, 32, 64; za broj 3 su 9, 27,
81; stepeni osnove 4 i 8 Sil istovrerneno i stepeni osnove 2; stepeni
osnove 9 Sil istovremcno stepeni osnove 3; za 25 je 5, za 36 jc 6, za
49 je 7 i za 100 je 10. Verovalnoca je
12
P(A)= 100=0.12.
1170.
8
1173. a) P (A) = 1000=0,008;
96
b) P (B) = iO(10=0,096;
384
c) P(C)=i(lOO=0,384.
353
500
1174. P(A)=2000=O.25.
1175. Primedba. U nekoj oblasti G sadrri so druga oblasl (g c G, pri
cemu giG mogu biti duzi, povrSine iii tela). Eksperiment se sa-
StOj1 u tome da se oa slllcajan Daem bira tacka u oblasti G. Vero-
vatnoca da slucajno izabrana tacka oblasti G pripada i oblasti 9
(g c G) je:
(1 )
P (A) mcr"-JI.
mera G
Aka se primeni definicija (1) na
s1. 119 dobija se da je Dr------,o;:---",,;n-.-
trazena verovatnoca
C
a
2
, 2
P(1)=2=0,5.
a
. n
1176. P(A)=4'
G
A
Q
2
Q

B
SI.119
1177. a) Kako je povdina kruga n, a povrsina kvadrata 4 (s1. 120) lra-
icoa vcrovatnoca je
o
354
4-n n
P(A)=-4-= 1- 4;
(si 121);
S!. 120
0) P(A)=O.
2
y
x o x
2
SI. 121
n
il7S. P (.11)=(;.
H79. Ako se sa x aznaci (rennlak dalaska prve asobe, a sa y trenulak
dolaska druge asobe, anda ce se osobe sresti ako jc ispunjcDo
1
Ix-yl ",},
Na slici 122 srafirana je oblast r{. verovatnoca jednaka jc
5
P(A)=Ci
y
(
x
Sl. 122
USO. Oblast,G Cine ,ve tacke (x, y), u ravn! xO y. Cije koordinate
zaGOVOJ.!uvaJu neJednakost x + y < a (s1. 123).
Povoljni slucajevi dogadaja da se od dobijene duZi maze konstrui-
sat! trougao, dobijaju se iz teoreme:
»Zbif dye stranice trougla veCi je od trece stranice«. Odavde sledi:
a
x+ y>a-x-v=>x+ v>--
. . 2'
a
x + (a-,·-x- v» V=>J! <-
". 2'
Q
.-----.----
Y Q -x- Y
o
x
Q 0
'2
S1. 123
355
Na osnovu slike 123 trazena verovatnoca je P (A) = 0,25.
1181. P (A) = 0,413.
1182. P (A) = 0,417.
1183. Ovaj problem je poznat pod nazivom Bertrandov paradoks.
Prvo reSenje: Ako je liksirana jedna krajnja tack a tetive P (A) = ~ .
Drugo resenje: Ako je liksiran pravae tctive, verovatnoca P (A) =0,5.
Tfe6c resenjc: Aka sc zna polo7..aj srediSta tetive, verovatnoca je
P(A)=O,25. Resenja su razlitita jcr nije preeizno definisano sta znati
»slucajno izabrati tetivu«. To su u stvari tri razliCita zadatku.
1184. I naein: Prostor elcmentarnih dogadaja da je bar jedan par petiea
jeste
B = {(5, I), (5, 2), (5, 3), (5, 4), (5, 5), (5, 6), (1, 5), (2, 5), (3, 5), (4, 5).
(5, 5), (6, 5)}.
Prost or elementarnih dogadaja parova koji daju zbir 7 je
A={(5, 2), (2, 5)}.
" , . 0(£1) 2 1
Trazcnu vcrovatnoca JC 1. =12="6"
II nacin: Trazena verovatnoca dogadaja A, pod uslovom (pretpos-
tavkom) da se dogadaj B vee realizovao, naziva se uslovna
verovatnoca dogadaja A u oznaei P (A/ B) i delinise se formulom
(1 )
dd peA B)
P (A/B) = .................. .
P (B) .
U datom primeru primcnom (1) imamo
2
_.
36 1
P (A/ B) = 12 = '6 .
36
1185. Dogadaj A: broj jc deljiv sa 3: A= {3, 6}.
356
Dogadaj B: broj je paran: B = {2, 4, 6l.
Primenom obrasca (1) za usloVDU verovatnocu dobija se
1
6 1
P (A/B) = 3 =3'
6
1186. I naCin: P (A/B) = G) =3.
c:) 91'
II naCin: P (ABC)=P (A) . P A(B) . P AB(C) = ~ .. <1. .. ~
15 14 13
2
-
91'
1187. Broj lampi proizvedenih u pogonu P .. 32. ·1000= 300
l' 100 ..
ih
. 10
pravn u pogonu P, ill1a TOO'300=30 lampi.
Verovatnoca da jc lamp a proizvedena u P 1 je
30
P(A)=Tooo=O,003.
B
.. 'h I . . . 15 70000
roJ nelspravlll ampllZ P Je --"--,=105
2 100 100 .
135
P(B)=Tooo=O,135.
Verovatnoca da je neispravnll lampa proizvedena u PI je
0,03 30 2
P (A/B) =0,135 =135=9'
Neis-
1188. Na osnovu pretpostavke imamo da je A=A(H +II ·1· .. . +II)
(sl. 124) 1 2 "
Hn
Primenom distributivnog zakona n u odnosu na U dobija se
A=A H, +AII
z
+AH3 + .. . +AH".
Odavde, za verovatnocu dogadaja A se dobija:
P(A)=P(AH, )+P(AH 2)+ P(AH ,)+ .. . +P(AH"l.
Ako se uzme U obzir proizvod verovatnoca, imarno da je
P(A)=P(H,)P
H
(A)+P(fIz)'P
H
(A)+P(H
3
)'P
H
(£1)+ ... +
P(H")P
ll
Vl).
"
Kraj dokaza.
Primedba L Obrazac (F) se cesto oaziva formula totalne verovat-
Doce.
1189. Uocimo sledece dogadaje: proizvod neispravan dogadaj A, proiz.
vod I pagona neispravan dogadaj H " proizvad II pagona neis·
pravan dogadaj Hz i proizvod III pogona neispravan dogadaj H
3
·
Tada je
20 40. 40
P(H')=jOO=0,2; P(Hz)=j06=OA , P(H3)=100=OA.
Dalje je PH (A)=O.Ol, Pll (A)=0,02 i Pll (A)=0,04.
, 2 3
Primenom formule (F) u ovom primeru dobija se
P(A)=P(H,) 1'111 (£1)+ l' (H
2
)Ff/, (A)+P(H3)'P 1/,(£1)=
=0,2 '0,01 +0,4'0,02 +0,4' 0,04 =0,026.
1090. Neka je dogadaj A da akumulator traje duZe ad 5 godina, a
dogadaj H " H 2' H3 iIi. hipoteze da je izraden u I, II, III ili IV
fabriei. Tada je
P(H )=2.Q()-=0 125' P(H
'4000" z4000'
Dalje je
1'111 (.4)=0,20, PH, (A)=0,25, 1'1/] (A)=0,30 i PI/4(A)=0,1O.
Trazena verovatnoca je
l' (A)=P (II J PI/I (A)+ P (Ii 2) 1'1/, (A)+ P (H,) PI/, (£1)+
+ P (H 4) 1'1/1 (A)
=0,125 '0,20 +0,2625 + 0,25 +0,1375 '0,30 + 0,475·0,10 =
=0,025 + 0,066 + 0,041 +0,048= 0,179.
1191. P (A) = 0,2 '0,03 +0,3' 0,08 +0,3 '0,06 +0,2 ·0,05 =0,058.
1192. Odgovarajucc verovalnoce su:
250 ) 525 6
P(H')=2oo(5=0,175; P(Hz =:2006=0,225;
275 950
P (H3 )=2000 = 0,1375; P (H4) = 2000=0.475.
358
Dobija se da je trazena verovatnoca
P (£1)= 0,175 ·0,15 + 0,2625 ·0,30 .j. 0,1375 ·0,20 + 0,475 ·0,1 = 0,1725.
1193. P (A) = P (H ,). Fill (A)+ l' (H 2)' P'" (£1)= 0,5·0,9 +0,5' 0,8 =0,85.
\ 9 19 1 18
1194. P(A)=P(H . P (A)+P(fI ).1' (A)=--'--+ ..... =09.
L II, Z 11, 10 21 10 21 '
15 1 24 1 6 1 43
1195. P(A)=--· +_.-+-. =-
20 3 30 3 10 3 60'
1196. P(A)=0,4'0,9+0,35 '0,8+0,25 '0,7=0,815.
1197. Aka se primeni defmicija uslovne verovatnoce dobija se
P (H.)= P(H,A)
A , P(A)'
Na osnovu primene proizvoda verovatnoce imamo
P (H,) P
II
, (A)
PA (lI,) = ----p(A:j- .
Ako se uzme u obzir obrazae (1') tolalne verovatnoCe dobija se da je
P(H,) PI! (A)
P
A
(II.) = __ 'c .. ________ .----------.--
, P(H,) Pu,(A)+P(H
z
) Pf/,(A)+ . . . +P(H") P",,(A),
Kraj dokaza.
Primedba 1. Formula (B) poznala je u teoriji verovatnoce kao
Bajesova formula.
1198. Neka je A dogadaj da je izvucena erna kuglica. Imamo dye hi-
poteze: H 1 da je izabrana prva posuda, II 2 - da je il.abrana
druga posuda. Tadajc i p([-[2)=1 daje
2 2
izvucena ema kugliea i iz prve posude je PH a veroval-
1 14
, d ,. - k I' . d 4
noea a Je rzvuecna ema 'ug lea lZ ruge posude PI' (A) = -'.
" 14
Verovatnoca da je izvucena kugliea ern a, na osnovu (F),
1 6 1 4 5
P(A)=:1 '14+:2 '14 = 1'4'
359
a) Verovatnoca da je izvucena croa kuglica iz prve posude, na os-
novu formu!e (B):
1 3
P(II l)'P N1(A) 2.'7 3
P A (H ,) = ---'-P(A)- = -5- ="5'
14
b) Verovatnoca da je izvucena erna kugliea iz druge posude:
1 2
P (II 2)' P /I (A) 2.' 7 2
PA (H2 ) P(A)·L=S="5
.-
14
1199. Neka je A dogadaj da je predmet od!icnog kva!iteta. Imamo dye
hipoteze: HI - predmet proizveden u prvom automatu i H 2 -
predmet proizveden u drugom automatu. Kako je proizvodnja u
prvom automatu dva puta veca, tada je
2 1
P(H, )=",aP(II2 )=3'
Us!ovna verovatnoca da je predmet odlicnog kva!iteta i proizve-
den u prvom automatu je P II (A) = 0,6, a da je proizveden u
1
drugom P II (A) = 0,84.
2
Verovatnoca da je s!ucajuo izabrani predmet odlicnog kvaliteta:
P (A) = P (Il,)' P "1 (A) + P (H 2)' P ",tA) =
2 1
=- . 06 + ... 084 = 0 68 .
3 ' 3' ,
Traiena verovatnoca po Bajesovoj formu!i
2
P (II 1)' P ,,(A) :3' 0.6 10
PA (H
,
)= PtA) 1 =-67;8=i7=0,588.
1 1 1
1200. a) P(A)=,,' 0,75+'3' 0,85+ 3.0.05=0,55;
1 1
- . 075 -3 . 0,85
3 '
b) P
A
(H')=-055-=0,45, P
A
(H
z
)=-0-SS-=0,52,
1
" ·0.05
P A (H 3)= 0,55 0,03.
360
25 5
-0 __ ,
100 100 25
1201. P A (H 1) =cc25c----c5c---3S--4 -46-2- = 69 ;
100 '100 +100'100+ 100 'ioo
28 16
PA (H2 )=69' PA (H3 )=69'
1202. Neka je II 1 dogadaj premestanja erne kug!ice (iz prve u drugu
posudu), II 2 dogadaj premestanja kug!iee (iz prve u drugu posu-
du) koja je bela. Dogadaj A znaci da je izvucena bela kugliea.
Tada je
1 2
P(II 1 )='3' a P(H2)=".
Verovatnoca da cerno iz druge posude izvuci belu kuglicu. ako je
premestena cma kuglica, je
1
P]f,(A)=7'
Verovalnoca da cemo iz druge posude izvuci be!u, ako je premes-
ten a kug!ica bila bela, je
2
PH (A)=-.
2 7
Primenom Bajesove [ormule verovatnoca da je premestena kugli-
ea bila erna je
1 1
P(II 1)_: Pill (A) 3 7
=-_._ ..... =
P(H
,
)P",(A)+P(H2)P
HZ
(A)
3 7 3 7
1
21 1
=_· .. ······=· .. =02.
1 4 5 '
21 + 21
1203. Imamo tri hipoteze: HI' H
2
, H
3
, tj. daje izv!acenje iz prve, druge,
odnosno treee posude. Dogadaj A je da su izvucene bela i ervena
kugliea. Izbor bi!o koje posude jednako je mogue, pa je
Daljeje
361
1204. Primedba. Verovatnoca slozenog dogadaja, koji se sastoji u tome
da se u n nezavisnih ogled a dogadaj A realizuje k puta, sa
verovatnocom p (0 <P < 1), a ne realizuje k puta, odreduje se
po formuli
(1) p"cp (k)= (;;) l ,,".', gue je q=l-p.
Kako je n=8, k=5, p=0,6, q= primenom formule (1),
P 8(5) = G} (0,6)5 . (0.41' '" 0,28.
1205. P 4(7)=(:) OJ ·GY ",0,256.
(
100) (1)'00"48 (1)48 (100)
1206. P48 (100)= 48 2 2 = 48 r'oo.
(
100) (1)53 (100) (1)52 (2)48
1207. P(47 iIi 48)= 47 :3 + 48 3 '3 .
1208. a) P,(2)=G) '0,52
2
,0,48
3
",0,299;
b) P(A)=G) '1
5
+G) q4 p·l G)p2
q
3 +G) p3
q
2 +
(
5\ (5\
+ \4)p4q+ 5)P'=
=0,48' + 5 '0,52' 0,48
4
+ 10 .0,52
2
.0,48
3
+ 10 .0,52
3
'0,48
2
+
+ 5 ·0,524. 0,48 + 0,52' = 0,942.
1209. Primedba 1. Zakon raspodele verovatnoCa slncajne promenljive X
je pravilo po kome svakoj vrednosti slucajne promenljive pridru-
zujemo odgovarajucu vcrovatnocll.
362
Primedba 2. Zakon [aspodele se prikazujc sematski kao preslika-
vanJe.
X=(XI
P, pz
X,,)'
P"
(p, +P2+" .+p,,=l).
Primedba 3. Zakon raspodele moze se prikazati kao skup urede-
nih parm'a {(Xi' p,) i= 1, 2 ... n} ili graficki (s1. 125).
'; P
I
!p,
I •

if'
I •
Xi.
X,
Xi X
3
X
4
SI.125
Pri dva bacanja novei"a grb sc moze pojaviti iIi 2 puta, iIi 1 put ili
o puta. Tada slucajna vellCina X uzima sIedece vrednosti: Xl = 2,
x
2
= 1 i X3 =0. Odgovarajucc verovatnoce po Bernulijevoj formuli
su:
Pz(2)=G)(D
2
=0,25;
P2(0)=G) 0)' =0.25.
Zakon raspodelc je:
X=( 2
0,25
1
0,5
1210. Analogno prethodnom primcru dobija se
0
0,064
1 2 3)
0,288 0,432 0,216'
2
15
-----
216
10)
75 ] 25
216 216 .
363
1212. X=O
1 2

3 3

8 8
8 .
1213. p,=I-(P, +P2)=0,45.
1214.{,\[ '7 (
3 4
X).
2 3
-
36 36 36
1215. X = 0.g32
P (x = 2) = (1-0,8)0,8 =0,16; P (x = 3) =(1-0,8)2·0,8 =0,032;
P(x =4)= 1--(0,8 + 0,16+ 0,032) =0,008.
1216. Napomena. Ako je X diskrctna slucujna promenljiva, a njena ras-
podela verovatnoca jednaka je:
(
Xl X2 x, ... x,,) 1)
X= (P, +P2+P3+" .+1',,= ,
PI Pz P3'" Pn
onda je matematii'ko ocekivanje promenljive X dato formulom
,
(A) M(X)=X,p, +X
2
pZ+X
3
P3+" .+x"p,,= L Xipi'
i= 1
Matematicko ocekivanje za datu raspodelu verovatnoca jc
M (X)=3 ·0,1 + 5 ·0,6+ 2 '0,3=0,3 + 3,0+0,6=3,9.
1217. M (X) = 2,6.
121S, Slucajna velicina X, broj pojava dogadaja A u jed nom ogledu
uzima vrednost Xi =1 i x
2
=O sa verovatnocama PI =p i
P2 = q = I - p. Trazeno matematicko oeekivanje jcdnako je
M (X)= 1· p+O 'q= p.
Primedba: Matematicko ocekivanje broja realizacija dogadaja, u
jednom ogledu, jcdnako je verovatnoci dogadaja.
1219. Ako je konstanta C diskretna slucajna'vclitina koja uzima sarno
jednu vrednost C sa verovatnocom p, tad a je
M(C)=C·!=c.
364
1220. Neka je slucajna velicina X data zakonom raspodelc verovatnoce
X_(Xl x2 ••• x,,)
PI P2'" Pn
Zakon raspodele slucajne velicine CX je
CX=(CXl CX
2
'·· Cx,,).
P, P2' .. p"
Matematicko ocekivanje slucajne veliCine ex jednako je
M(CX)= CX,P, + CX
2
P2 + ... + CX"p"
= C(x, P, +x
2
Pz + .. . +x"p,,)= CM (X),
1221. Neka su nezavisne slucajne velitine X i Y date zakonima raspode·
Ie verovatnoca:
X=(;: ;J Y=G: ;,:).
Zakon rasp odele slucajne veliCine XY:
Xy=(X1Yl X2Y, x,Yz X2Y2)
PIP' pzp' PIP" PZpfl'
Matematicko ocekivanje slucajne velicine XY:
M (XY)=X,y, ' P, P' +X
2
y, ' P2P' + X, Y2 . P, P" +x
2
YzpzP"
= Y,P'(X,P, +X
2
P2)+ YzP" (X,P, +X
2
P2)
=(X,P, +X
2
P2) (Y,P'+ Yzp")=M(X) 'M(Y).
1222. Ako su slucajne velicine X i Y date zakonima raspodele:
i Y=G:
aka se Doce vrednosti slucajne veliCine X -+ Y (za sye moguce
nosti X dodaju se odgovarajuce vrednosti Y) dobija se zakon ras-
podele
x+y=(Xl+Yl X
,
+Y2 x 2 -I'Y, X2+Y2),
Pl1 P12 P21 P22
gde su Pll' P12' P2l i P22 odgovarajuce verovatnoce. Matematicko
ocekivanje veliCine X + Yje
M(X + Y) = (x, + Y2) Pll +(x, + Y2) P'2 +(x
2
+ .v,) P21 +(x
2
+ Y2)P22
=x, (Pll + P12)+ x
2
(P21 + 1'22) + Y, (P 11 + P2,) +
+ Yz (P,2 + P22)'
Dokazimo da je Pll + P'2 = PI' Dogaclaj, koji se sastoji u tome da
promenljiva X uzme vrednost X, (verovatnoca tog dogadaja je
P,), povlaCi za sobom dogadaj koji se sastoji u tome da X + y
uzme vrednost Xl + Y1 iIi Xl + Y2 (verovatnoca tog dogudaja po
365
teoremi 0 zbiru verovatnoca jednaka JC Pl1 + P12)
Odakle sledi da je Pll + P'2 = P"
Analogno, slcdi da je
P21 +P22=P2' Pll +P21=P; i
Tada formula (1) postaje
M(X + Y)=(X , P, +Y2P;)
=M(Xl+M(Y).
obratno.
Primedba. i'viatematicko ocekivanje zbira nekoliko slucajnih veli-
Cina jednako je zbiru matematickih oeckivanja njihovih sabiraka:
M(X + Y+Z)=M(X + Y)+(Z)=M(X + Y)+M(Zl
=M(XJ+M(Y)+M(Z).
1223. a) M (XY)= 1,53; b) M(X+Y)=2,65.
1 2
3 3
8 8
3 4

.. ' 8 8 8 8 '
8 .
5 6 7 8 9 10 11 12\
( 2
"'5 X - \ 1
2 3 4 5 6 5 4 3 2
3
1
6)-
. ..; -
-.-
36 36 36 36 36 36 36 36 36 36
M(X)=7.
Primedha 1. Medijanu Me je oeena centra rasturanja koja zadovo-
ljava P(X<AIe)=P(X>Me)=0,5.
U zadatk u 1225, gde je raspodela verovatnoca simetricna, rncdija-
naMe=7.
Primcdha 2. M_oda (iii mod) Mo je llajverovatnija vrednost s· Jcaj-
ne promenljive X. U zadatku 1225 Mo=7.
Primedba 3. Pri simetricnim raspode1ama vcrovatnoc<.i, kac sto je
u zadatk u 1225 M (X). Me i M 0 se poklapaju.
Primedha 4. Matematicko ocekivanje, medijana i rrlOJu karukteri-
su centar rasturanja.
-: 226. Primedba
X=(X
1
\1'1
1. Disperzija slucajne promcnljivc
366
naziva se matematicko ocekivanje kvadrata odstupanja slucajne
promenljive X od njenog matcmatickog ocekivanja:
(1) D (X)= M(x;- M(X)), =(x , - M(X))2 1', +(x
2
-M (X))' P2 +
,
+ ... +(x,-M(X))2 p,= E (x;_M(X))2p;:
i=l
Primedba 2. Pozitivan kvadratni koren iz disperzije
(2) "x=.iD(X)
naziva se standurdno odstupanje i pn:dstavlja meru rasturanja
vrednosti slucajno promenljive X oko m:.ltcmatlckog oeekivanja,
izrazenu istim jedinicama kojirna su izrazene i vrednosti slu6ajnc
promenlji ve.
Primedha 3. Da hi se rasturanje razlicitih rasporcda rrlOgIo uporc-
divati, uvedena je relativna Inera rasturuuja:
(3)
koja se zove koeficijent korclacijc .
Matematicko ocekivanje slucajne ve1icine za datu raspodelu je
M(X)=2. 0,1+3·0.6+5·0,3 =3.5.
Zakon raspodele slucajne velicine X
2
:
X2_( 4 9 25').
- 0,1 0.6 0.3
Matematicka ocekivanje M(X2) je
M(X2)=4' 0.1 +9,0,6+25,0,3=13.3.
1 razena disperzija jc
D(X) =M(X2)_(M(X))2 = 13,3 - 3.5
2
= 1.05.
I227. Podima od definicije disperzije:
, ,
D(X)= E (x,-M(X)j2p;= E (xi'-2x;M(X)+(M(X))"p;=
i""" 1 i= 1
, , ,
= E xi' p;-2M(X) E x;p; + (M(XW E 1';.
j= 1 i= 1 i= 1
, ,
"
Posto je E P;= 1, E x;p;=M(X) L xt Pi=.!1-1(){2),
i= 1 i= 1 i= 1
dobija sc da je
D(X) = M(X2)_(M(X)j2.
367
1228. X = 0 ! l l D ;
1111111
M(X)=1 '6+ 2 '6+ 3 ' 6+
4
'6+
5
'6+
6
' 6 6,21=35'
1111111
M(X')= 1 '6 + 4 ' 6 + 9 ' (; + 16 ' is + 25 ' 6+ 36 '6=6 ' 91 = IS,17;
D(X)= M(X')-(M(X»' = 3,82,
1229. D(X)=67,6404,
1230. a) D(C)=M(C-M(C»'=M(C-C)'=M(O)=O;
b) D(CX)=M(CX -M(CX»' =M(CX - CM(X»' =
=M(C'(X - M(X»' = C' M(C -M(X» = C'D(X);
c) D(X + Y) = M(X + Y)' - (M(X + Y))' =
=M(X2 + 2XY+ Y')-(M(J"l + M(y»2 =
=M(X')+2M(X) M(Y)+ M(Y)'-(M(XJ' - 2M X, M(y)-(M(Y»'
= (M(X') -(M(X))' + (M(Y') -. (M(Y»' = D(X) + D(Y);
d) D(X + Y+Z)=D(X +(y+Z»=D(X)+D(Y+Z)=
=D(X)+D(Y)+D(Z);
e) D(C+X)=D(C)+D(X)=O+D(X)=D(X);
f) D(X - Y)=D(X +( - Y»=D(X)+D(·· Y)=
=D(X)+ (-1)' D(Y)= D(X) + D(Y).
1231. a) Na OSDOVU formule pod f) prethodnog zadatka dobija se:
D(X -1)=D(X)+D(1)=5+0=5, jer je D(C)=O;
b) D(2X) = 2
2
D(X)=4 ,5=20 (D(CX»=C'D(X);
c) D(-3X+6)=D(-3X)+D(6)=(-3)' 'D(X)+0=45,
1232. M(X)= C '0,5+( - C) , O,S =0,
M(X')=O,5' C'+0,5' (C')=C',
D(X) = M(X')- (M(X)' = c' - 0' = C',
1233. lz formule D(X) = M(X')-(M(.X»' dobija se da je
M(X')=0,24+ lP=2,2.
Tako je P, = 0.6 , tada je p, = 1-0,6 = 0,4.
Iz sistema
0,6x, +O,4x,=I,4 /\
dobijasedaje x,=1 x
2
=2 (X
2
>x, ),paje
X =
1234.x, =2, x,=3.
1235. X=( 2
0,1
3
0,6
7.2, Matematicka statistika
1236. Raspodela frekvencija po vrednostima obeleija data je u tabeli:
r""--r-' ...... .-.--- -.-.... -.. .
Oceoe iz Skupljanje Frekvencije Relativne
.. podataka _ .. _/,_' ___ 1
X, =1
III /, =3
.. ...
f.. =0.10
• . _-+-.. _ ... _ ...... -
x,=2
HII I f,=6 f.., =0,20
x;=3
IIII /3= 10 .r;, =0,33
..
x
4
=4
HlI II f4=7 f.. = 0,23

IIII
f.. =0,13
,
..---
x,=5
................ _-+--
Ukupno n=30 1
Poligon rasp odele frekvencija odreden je u koordinatnoj ravni
tackama (x" /,), tj, (1, 3), (2, 6), (3, 10), (4, 7), (5, 4) i prikazan
je na s1. 126,
'r
j
j
Xi.
2 3 4 5
SL 126
Vrednost obCleZj:i kojoj odgovara najveca frekvencija naziva se
niOdalna vreonos[ iIi, kracc 1110da i obe1ezava se sa AI (). U ovom
slueaju Mo=3.
1.237. Kumulativne relativne frekvencije i kumubtiyua raspodela rela-
tivnih frekycncija prikazanc su tabclom i grafikonorn, 51. 127.
1238. >'=4,75.
1239. K;oeg.81.
1240. G=27.
1241. H"" 5,77.
SL 127
370
1242. Poredajmo najpre sve date brojeve po vcliCini. Medijan" je jedna-
lea srednjcm claDu, aka ih je neparan broj ill aritrnetickoj srcdini
srednjih clanova, aka ih je paran broj.
8+ 10
a) 6, 7, 7, 8, 10. 12, 13, 14; Me=----=9.
2
b) 15, 17, 19, 19, 28, 29, 30, 31, 39; Me=28.
1243. Da bi se nas!a moda jednog skupa podataka, treba te podatke
poredati u vrstu i uoCiti onaj broj koji ima najvecu uccstalost.
a) Mo=8; b) Nema modu.
1244. X =4,8; G '" 4,28; H "" 3,77; K", 5,25.
1245. a) 1110=21; Me=21; ",,"21,15; b) Mo=37; x",38,36.
1246. Numericko obelczje x ovde oznacava brzinu automobila. Varija-
cioni razlomak jednak je 130-}O=100. Braj
klasa k maze se priblimo odrcditi iz form!}lc gde je n bruj
elclnenata uzoraka. Prema formuli trebalo bi izabra-
Ii oko 7 kiasa, ali je varijacioni razlomak duzine 100 deljiv sa 5,
pa za to biramo 5 klasa.
Raspodela frekvencije po klasarna data je tabeloln:
1- --
1 Klase 1 Sredina Broj podawka Frekvencije I
I I klasc Xi po klasama
.. -----.
1- --}-····I
::f:- -- I
l t==X 5 1_ n -I
Na s1. 128 prikazan je histogram raspodela frekvcncija i poiigon
raspodela frekvencija.
SI. 128
15
10
5
30 50 70
371
Odredimo najpre relativne frekvencije /,... Primcnom obrasca
f.
f. d b" d d ., I: f k ..
r.=-- O,lJumo re om 0 govaruJuce re atrvne re vencIJc.
, n
... 1 3
0,15 0,05
5 4
Kako se poligoni i his tog rami apsolutne frekvcncije i relativne
razlikuju sarno po razrneri na ordinatnoj osi, cesto se rezultati
prikazuju na sarno jednoj slici, kao sto je to uradeno na s1. 129.
6
5
4
3
2
°
2 3
81. 129
4
0,30
0,25
0,2 °
0,1 5
0,10
/L-'-_ 0,5
5
1249. a) Apsolutne frekvencije datih obelezja date su u drugoj koloni
navedene tablice;
b) Relativne frekvencije su (na tri decimale tacnosti):
1) O,Q2S; 2) 0,017; 3) 0,016; 4) 0,020;
6) 0,082; 7) 0,096; 8) 0,086; 9) 0,071;
11) 0,138; 12) 0,115; 13) 0,082; 14) 0,085;
5) 0,040;
10) 0,099;
15) 0,D18.
1250. Uputstvo. Dovoljno je pokazati da su povrsine oznacene brojevi-
rna 1 i 2 jednake, zatim 3 i 4, itd. (videti sl. 130).
y
81. 130 x
372
1251. Na slid 131 prikazan je histogram raspodeJe frekvencija (osenceni
pravougaonici)
y
k
50
40
30
20
10
X
0
10 20 3040 50 5070 8090 lOa
81.131
Spajanjem sredina gornjih stranica pravougaonika, koji cine his-
togram raspodele, dobija se poligon raspodele frekvencija.
Relativne frekvencije suo
4
1;, = 100 =0,04;
25
1;, =100=0,25;
50
1;, = 100 =0,5;
15 6
1;'=100=0,15; /"=100=0,06.
Na slici 132 dat je poligon raspodele kumulativnih relativnih
frekvencija. Y
1,00
0.9
D,B
0.7
0,6

0,5 ..._- - -
I
I
I
I Of.
0,3
0,2
0,1
I
I I
1 I 1
1<:<1 IMe
10 30 50 70 90
SL 132
x
373
Sa slike se vidi da 50% takmicara ima do 50 poena. (Q, deli
raspodelu 25%: 75% i oaziva so prvi kvartal. Q
3
deli raspodelu
75%) :25
%
i naziva se tree! kvartaL Me-mcdijana se naziva drugi
kvartal.)
Primedba 1. Vrednost obelezja x, koja raspodelu deli na dva
jednaka deb, naziva se mcdijana.
Primedba 2. Aka SD podaci grupisani klasama sirine d, unda se
lllcdijana [acuna prema obrascu:
n
(1)
J,-(f, +1,+ ... +J,)
Me = L + d --.. -----...--...
j,,+ 1
gdo je L - donja granica klasc u kojoj se nalazi medijana, d -
sirina klase, h+ 1 - frekvencija klase u kojoj se nalazi medijana, a
1, +1, + ... + J, - kumulativni zbir frekvcncija po klasama, koje
prethode klas; sa medijanom. U datom primeru imamo
Me = 40 + 20 . = 48 4
50 ' .
Primedba 3. Moda je najfrekventnija vrednost obelezja. Za modu
se bira ana vrednost koja ima najvecu frekvenciju. Aka su podaci
grupisaui po klasama sirinc d, Dna se odrcauje obrasccm
(2) Mo =L + d ___ IJl_
D, +D,
gde je L - donja granica modalne klase, d - sirina klase, D 1 -
razlika frekvencija modalnc klase i klase koja im prethodi; D
z
-
razlika frekvcncije modulne klasc i frekvencije klase koja sledi za
njom. LJ datom primeru je
50-25
Mo=40,1·2()----------=483· X=48,8; 8=17,85,
(50-·25)+(50-15) ,- ,
K
v
=0,37.
1252. X=41; Me=40; Mo=39,44.
1253, x=2.
1254. x=41.
1256. a) x=2, 5
2
=7,75, 5=2,7838; Kv= 1,3019;
374
b) x=2,
" 24
S"=--
11 '
1----
s=yD(x)=l, K,=O,S.
1259. a) x = 4 , =0,6; 1,) x = 6, D(x) = 6.
') • f'
si=J (', , X" =8, 812 = 20,25.
1262. Primetimo da za proL?:\'cljan broj a vaii jednakost
1
+x
2
+ '" +X,,}=
1
=a+--«x, -a)+(x
2
-a)+ '" +(x,,-a».
n -
Ova jcdnakost cesto sc koristi izracunuvunja srcdnjc
vrednosti U slucaju kada su Xj vebb brojevi. Tako U ovom slucaju,
a = 1235, imamo
- 1
X = 1235 +1'6 (0,6+ 2,5 -- 2,1 -11,2+ 3,5 --0,8 + 0,9-1,7 -0,5 + 1,8 +
+ 2,6-1.9 - 0,7 + 2,5f- 0,4 --0,3)= 1235,5 m/s.
Disperzija je D(x)=2.R6 m'/s2.
1263. Statisticka tabela za prvi uzorak ima oblik:
Braj poena 1 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 2 1 2 0 2 3
Za drugi 11Zorak statisticka tabela glasi
Braj poena 1 2 3 4 .5 6
Apsolutna frekvcncija 2 1 2 1 3 1
Za treCi uzorak tabcla jc
Broj poena 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 1 1 1
j
1 3
Najzad, za osnovnu populaciju imamo
Braj poena 1 2 3 4 5 6
Apsolutna frekvencija 7 4 8 6 R 7
Srednje vred nosti Xl' X 2' }{:> uzoraka 5U [edam
,)(, =3,8, ")(2=3,5, X} =4,125.
Srednja vrednost za osnovnu populaciju .ie X = 3,625. U odnosu
na srednju vrednost, vidirno da drugi slucajni uzorak najboljc
reprezentuje osnOVllU populaciju.
375
1264. sI=3,76; d=2,85;
1265. Koeficijent korelacije r najee;;ce se daje obrascem
(1)
r 1: X ,Y, ... ...
2 2'
y(1:X;)(1:Y, )
gde je i Y,= y,- y. Za odredivanje koeficijenta kore-
lacije pogodno je da se potrebna izracunavanja prikaw tabelom.
U datom primeru odgovarajuca tabela je:
---- ...
X, y, Xi=Xi-X Yj=Yi-Y X
2
i1 Xil'i
y2
,
1 1 -·6 -4 36 24 16
.... ....
3 2 -4 -3 16 12 9
4 4 -3 -1 9 3 1
.-.-.. .. --,. __ ._-
---
6 4 -1 -1 1 1 1
.,-- ... .. -.-
g
5 1 0 1 0 0
- --------,---- --'" ..
9 7 2 2 4 4 4
11 8 4 3 16 12 9
14 9 7 4 49 28 16
._ .. -'"--...
EX,= 56 EY,=40
56
x=-=7
8
40
y=-=5
8
l'Xr = 132 l'X,1i=84 1'7,'=56
Primenom obrasca (1) koeficijent korelacije obelezja x i y je
84
r r' 0,977.
y 132 56
Primedba. Ako je Irl <0,25, onda x i y nisu linearno povezani.
- Ako je x i y su neznatno linearno povezani.
- Ako je postoji znacajna linearna veza.
- Ako je postoji visoka znacajna povezanost izme-
du obelezja x i y.
- Ako je 1, onda je povezanost izmedu xi y funkcio-
nalna linearnog oblika.
1266. r=0,395.1267. r=0,93. 1268. r=0,896.
376
VIn GLAVA
8. RAZNI ZADACI
1269. P = 5 arcsin 0,6 -In 16.
1270. a) a=b=l, y=(X2+X+ l)e->;
b) Funkcija je definisana za svako x, nema nula, pozitivna je za
svako x, Ymin=l za x=O, Ymax=3e-
1
za x=l, borizontalna
asimptota je x=o (grafik sl. 133);
c) P=4-8e-
1

y
x
SI. 133
1271. P=2SP:"16 dx+2 dx=7,Sn+9-0,5ln2.
2 5 5
1272. a) Grafik date funkcije je
prikazan na slici 134.
16 25 6
b) P=-(1--e- ).
27 3
3
f
X2-6X+9
1273. P= ----- dx=ln16-1,S.
x-I
2
y
o
Si. 134
377
1274. a) Grafik date funkcije
je prikazan na slici 135.
2/3
b)
r x
3
32
p= j dX=9-
ln27
.
o
//;>/
//
y!
I
,\ 11
LI
3 I
I
SI.135
1275. 4f In2. (Parcijalna integracija:
U= arctg i. dv=,J4+;:i . xdx.)
x
1276. -{l: (Parcijalna integracija: u=arclg2x,
dv=.j1+4x' . xdx.)
1277. Dati integral se transformise u zbir tri integrala:
1r/4 rr./4 ___ 71./4 .,.__
f cosxcos2x dx+ J sinxcos2x .f cos2x dx.
000
Zatim se proizvod kosin usa transformise u zbir kosinusa, proiz-
vod sinusa i kosin usa u zbir sinusa, a za treci integral smena je
sln2x=t. Vrednost datog integralaje

6 3
1278.1n20n2-1)' (Smena Inx=z).
1279. a) p=-q, p=-2, q=2; b) p=-2, q=3.
12S0.2<x<+oo.
1281. Smenorn ...;;:·=-1 = y (y>O) data nejednacina postaje:
y'+ 1
Iy+ 11 + ly-
1
1>-Z-- . ( \
Resenje date nejednaCineje 2+V3 ).
J
378
1282. Data jednaCina ekvivalentna je jednaCini
sin (2X = (4a - 3); dakle, sledi da je
3y2 3y2
4- 2 ,;:;a';:;4+'2,"
R In ,. " (_I)k . (y2 4 3») k Z
ea a reseoJa SD arCSIn 4l ,'E.
1283. Aka se transfonniSu svi logaritmi U datoj nejednacini u logaritme
sa osnovom 2, anda je ova nejednaCina ekvivalentna nejedoacini
IOg2 2sin 4x < 0 =0< 2 sin 4x < I -= 0 < sin 4x< 0,5. Resenja koja
n n . 5n 1[
zadovoljavaju interval 0 < x < 4 suo 0 < x < 24 1 24 < x < 4 .
x-2 x+2
1284. Smene: --= u--'-= v. Data jednaCina se transformise u
x+l x-I
5
homogenu 20u'- 5V' +4uv=O. Odakle se dobije da je u = -2: v ili
u = 110 v. Realna resenja date jednaCine po x su x = 3 V x .
1285. Smene: u = x -1 i V= x' + x + 1 datu jednacinu svade na homoge-
nu 2V' _7,,2 = l3uv. Skup resenja date jednaCine je
{-I, 2, 4}.
1286. a) Za x?o 1 smene 11 = V= svode datu jednaCinu
na homogenu 2u
2
- uv- t,2 = o. U ovom slucaju data jednacina
nema realna resenja po x.
b) Za x';:; -1 i smene 11 = -i -1 =-;, 1)= dobija so ho-
mogena jednacina v
2
- 2u
2
= 0, a data jednaCina ima jedno
I ,. . 65
rea no resenJe po x, I to x = - 63 .
1287. x = log, 3 (smene: u = 2
x
• V= T).
7
379
x x
1289. x = - 3 V x = 3 (smene: 3
3
+ 3'3 = u).
1290. {0,5; 5}.
1291. x= -3.
1292. Ako se iskoristi osobina da je aritmeticka sredina dva pozitivna
broja veca ili jednaka sa njihovom geometrijskom sredinom dobi-
jaju se nejednacine:
.1.+ a 1:0, r;;
2 ?'v U 1
!.-t:..
a
" :0, r;;
2 -::---yUZ
+ an:o, r
a
-
2 -';"--V'n'
Proizvod ovih nejednacina daje
l+a l+a l+a ... ---.
-T "-'T ... 2--'!>V
a
l . a 2 .•• an'
Ako se uzme u obzir pretpostavka da je a , . a
z
... an = 1,
poslednja nejednakost se svodi na tvrdenje
(l+a, )(l+a
z
) ...
1293, Podimo od ociglednih nejednaCina:
4a, + 1 ,,:;4aI +4a, + 1=.J"4a, +1' ,,:;12a, + 11,
(1 ) 4a
z
+ 1 +4a
2
+ ":;12a
z
+ 11.
4a
n
+ 1 +4a
n
+ 1=.J"4a:+l ":;12a
n
+ 11·
Kako je i= 1, 2, ... , n, tada je 12a,+11=2a,+ 1, jer je

Ako se sumiraju nejednacine (1), dobija se
+.J"4a
z
+ i+ ... ,,:;2(a
1
+a
z
+ ... +a
n
)=n+2.
Time je dokaz zavrsen.
1294. Ako se iskoristi da je geometrijska sredina od n pozitivnih brojeva
manja iii jcdnaka njihovoj aritmetickoj sredini, tada je
380
1 +2+3+ ... +(n-1)+n 2 n(n+1) n+1
,,:;-------.----..
n n 2n 2'
Kraj dokaza.
1295. a) XE[ -lJU[9, +CD l
b) XE[ -8, OJ U [1, 2].
1296. x = 0,5.
1297. a) a+b=O, A (0, a+b);
b) B(O, a+b) i C(IOg2( 0) (apscisa tacko C je realna
ako je ab<O) .
1298. a) !(t) =../2cos t, g(!)=0,5(2cosZt-1).
_n
b) t=(2k+l)n; t= +3 +2nn, k, n=O, + 1. +2, ...
c) P=2.j'i.
1299. a) cp = 60
0
;
16
b) n.
1
1300. a) Iskoristiti identitet logba=--··
log,b
k (k + 1)
1+2+3+ .,. +k=-----.
2
b) Leva strana se transformiSe postu pno na sledeCi naein:
(log 2)·z(_I_+_1 ..... __ )=
xI· 2 2· 3 3· 4 (n -1) n
=(log 2)'Z(( (!_!)+ .. (.1. __ 1_)) =
x \ 2 2 3 3 4 . n n-l
(
1) n-1
=(logx2)'z 1-;; =-n-·1og';x.
1301. 13a
14' a,
15a
14
(a>O) .
381
1302. Ako se kvadrira data relacija, dobiJa se
(1) a
2
+ b
2
+ c
2
+ 2ab + 20c + 2ac= 36.
Zbir ociglednih nejednakosti
i svodi se na ncjednakost
(2) a
2
+ b
2
+ c
2
ab+ ac + DC.
h (1) i (2) sledi da je
30-"2 + 31;2 + 3c
2
36; odavde se dobija tvrdenje a
2
+ b
2
+ c
2
12.
1303. Ako so kvadrira pretpostavka i iskoristi jednakost (2) iz prethod-
nDg zadatku, dobija Se tvruenjc.
1304. Iskori:Jtiti to sto je aritrL.dicka sredina d va broja veca od njihove
geomelrijskc sfedine na sledeci nacin:
a+b c+d
1:1 + (: + d _ - + ..,,1 ah + v" cd:, / ----;=-----'-'----;-= r---'-------;
4 . - . '2---- ''''-2---- Y V ab . y cd =.;y abed,
Cime je dokaz zavdcn.
11305. Iskoristi:!!!9 resenje prethodnog zadatka, gde je cetvrti pozitivan
broj¥abc:
a + b + c + _'_
abc -= a +h + abc abc =-
3r::.--- a + b + C r--
=a+ abc =- abc, cime je dokaz zavrsen.
1306. Kako je:


mnozenjem ovih nejednakusti dobija se
a
2
b
2
c
2
b-C)2 (a+ c -b)' (b+ c- a)2,
odak!e sledi trazena nejednakost.
1307.0Ci(lled:>a nejednakost (a-b)' se postupno transformise na
ovaJ nacrn:
382 .
-= -= 2(a'+b2);;'a2+2ab+h2.
Ako se nzme n obzir pretpostavka a
2
+b
2
=1, tada poslednja
nejednakost postajc
a
2
+ 2ab + b
2
,,12¢>ja + hi ",/2 < a + b < ,/2.
1308. Ocigledna nejednakost
se svodi na nb,ik
,,2 + b
2
+ c
2
+d
2
+2 (ac-
K.aka je po pretpostavci a
2
+ h
2
+ c
2
+ d
2
= 2, poslednja
nejednakost postaje
(1)
Analogno iz nejednakosti
dobija se -·1 iii
(2) ac-bd L
lz (1) i (2) sledi tvrdenje 1.
1309. Aka se iskorisii uputstvo prcthodnog zadatka, iz nejednakosti
i
(m + a)2 +(n + h)2 +(p + e)2
dobija se da je
(1)
(2) rna+ no + 1.
lz (1) i (2) dobije se tvrdenje Ima + nb + pel 1.
. ;--
1310,Kakojea
2
=laI
2
, b
2
=IW, yx2=lxl,
dobija se
.
Dakle, la + hi lal + Ihl.
1311. !al=la+b-bl=l(a+h)+(-bll !a+bl+l-hl=
=- !al-Ibl ia+bl·
1312. !a-·bl = =#-2ah+ ;,:, =
= Ibl )" = lal-Ibl·
1313. la + bl = = + 2ab + 0' =
}'=!al-lhl.
(a
2
=laI
2
, b
2
=IW i
13l4. Dokaz se izvodi indukcijorn. Za n=2 la, tvroe-
nje je tacno. Dokazimo implikaciju
la, +a
2
+ ... ... +la,l=
=la,+a2 + .. · .. · +laH,I·
383
Ako se doda levoj i desnoj strani pretpostavke la
u
,I dobija se
(1) la , +a
z
+ ... +a,+ak+,I';;la,I+lazl+ ... +la,I+lak+,I.
Nekajea,+a
z
+ ... +a,=y.tadaje
(2) Iyl + la
H
,I;" Iy + a
H
11.
Iz (1) i (2) sledi da je
la, +a2 + ... +ak+,I';;la,I+lazl+ ... +lah+'1.
cime je dokaz zavrsen.
1315. <a<2.
1316. -·2<a<4.
1317.
1318.
1319.0<a<4.
1320. XE( w, U ( U(1. + w).
1321, P(x)= x
3
+ 2x
z
+ 1.
1322. Smenom 1 =1 (t>O) data funkcija se transformise na oblik
y = III It 51. Funkcija je konstanta y = 5 za 0,;; t,;; 5, pa je

1323. x, +x,=x,'x, + 11.
" S"
1324'6<"<6 .
1325.
1326. U oba faktora sabrati geometrijske progresije itd.
1327. a)
b) mE( +w} c) mE(
" 1328. x=( 1)k+
1
6 + k", kEZ.
" 1329. X= ±3 + 2k", kEZ.
1330. Zbir na levoj strani grupisati u obliku
(tg 9" + ctg 9")+ (tg 15" + clg IS") 27" + ctg 27"),
zatim tangens i kotangens pretvoriti u sinus i kosinus itd .
384
1331. (smena
1332.Akoseuvedesmena x+x-l=t tadaje a
X
3
+X-
3
=t
3
--3t. Data jednacina ekvivalentna je jednacini
t
3
+ = (t
Z
+ 3t+4)= O.
Realno resenje t=2, a X, =x
z
= 1.
1333. Da bi dati kompleksan broj biD Cisto irnaginaran. potrebno je da
konjunkcija bude tacna logz =0 /\ >0.
Kako ova konjunkcija nije tacna, ni za jednu vrednost parametra
m, tvrdenje je tacno.
1334. Ako se periodican decirnalan broj 5,3 transformiSe u njegov
racionalan oblik 13
6
, data jednacina ekvivalentna je jednacini
GrS1o,x
Smena Rezultat: x=l00.
1335. Smena ';;':-=-1 = y (y>O) svodi datu jednacinu na oblik
paje 2';;y,;;3 a 5,;;x';;1O.
1336. S,;; x';; 8.
1337. Dati broj se moZe napisati u obliku N = 3 . 10
6
+ X • 10" + y . 10' + 3.
Brojevi 10
6
, 10" i 1()2 pri deljenju sa 13 daju ostatak, redom 1, 3 i 9.
Zato je 3 .10
6
= 13k, + 3, X .10
4
= 13k
z
+ 3x, Y' 10
z
= 13k3 + 9y, pa
je N = 13k+ 3(x+3y+ 2), gde je k, + k, + k3 = k. Posto je N deljivo
sa 13 mora i x+ 3y+2 da je deljivo sa 13, Ij. x+ 3y+2= 13m. Kako
je x+3y+2';;9+3'9+2=38, m moZe biti sarno 1 ili 2. Za m=1
dobijamo x= 11 3y. Posto je x ;,,0, y moZe biti 1, 2 i 3, a odgo-
varajui:e x 9, 6, 3 i O. Za m=2, dobijamo Posto je
0,;;x';;9, y uzima vrednosti 5, 6, 7, 8, a odgovarajui:e x 9, 6,3, O.
Trai.eni brojevi suo 3080103, 3850203, 3020303, 3090503, 3030703,
3000803.
1338. Na osnovu pretpostavke irnamo da je
1000a+100b+l0c+d=(a+b-l-c+d)4.
Da bi desna strana bila eetvorocifreni broj, mora biti ispunjen uslov
6';;a+b+c+d';;9. Kako je 6
4
=1296, onda je 0=1, b=2, c=9,
d=6, sto ne odgovara uslovu zadatkajer je a+b+c+d=l8.
Kako je 7
4
= 2401, mora biti a = 2, b = 4, c = 0, d = 1. Odavde je
a+b+c+d=7, paje traZen; broj 2401. Slucajevi a+b+c+d=8 i
a + b + c + d = 9 ne dolaze u obzir, sto se moze proveriti kao i u
slucaju a+b+c+d=6.
1339. Neka je traZena osnova sistema x. Tada je, S obzirom na pretpos-
tavku zadatka,
X4 . 1 +X3 . 0+X2 . 1 +x ,0+ 1 = 1333=x
4
+x
2
-1332=0,
odakle dobijamo da je x = 6.
1340. Ako su x, Y, z (x, Y, z < 7) cifre toga broja, onda je
7
2
x + 7y+z =9
2
z+9y+ x =40z + y- 24 =0.
Iz pos1ednje jednacine sledi da je y de1jivo sa 8. Kako je y < 7,
mora bili y=O. Prema tome, imamo 5z= 3x. Kako je x< 7 i y<7
dobijamo da je x = 5, Z = 3. Dak1e, trazeni broj je 5 . 49 + 3 =248.
1341. (490, 488) i (166, 160).
1342. Neka su trazeni brojevi 4x i 4y. Tada je
(1) (4x)'-(4y)3=64 ·91 k.
Kako je 64·91=5824, onda mora biti k=l. Iz (1) se dobija
(2) (x-y)(x2+xy+y2)=1 ·91=7·13.
Odavde sledi da je:
x-y=ll\x
2
+xy+y2=91 iii x-y=7I\x
2
+xy+y2=13 iii
x-y= 13 1\ X2+xy+ y2=7.
Sarno prvi sistem ima realno resenje (6, 5), pa su trazen; brojevi 24
i 20.
1343. Kako je a=10g
,2
18=10g
12
3
2
. 2=210g
12
3+log
,2
2=
386
2 1 2 1 10g,2+2
=-- =- +--.. .. = ------------- ,
10g312 10g
2
12 210g32+ 1 210g
2
2 +10g
2
3 1 + 210g32
onda je
2-a
(1)
Slicno je b = 10g
2
.54 = log2423 . 2 = 310g
24
3 + log242 =
3 1 3+log32
=--+---= pa vaZi
log324 log224 310g
3
2 + 1 '
3-b
(2) log3
2
= 3b-l .
Iz (1) i (2) imamo
3-b 2-b

2a-l
1344. Koristiti resenje pretbodnog zadatka.
1345. Da bi data jednaCina ima1a realna rcscnja
(-I";sinx";l, zak1jucujemo daje:
(sinx=O 1\ (cosx=1 v cosx= -1)) iii
(sinx=1 v sinx= -1) 1\ (cosx=O).
Ob k . k" • k' kn k Z
e 'onJun "cIJe SD tacne a "0 Je x = 2: ' y E .
1346. Data jednaCina poslUpno se transformiSe u ekvivalentne jednaCine:
1. . 1999
- Sill x --- cos x = 8m x¢>
2 2
. n. n .
<:::> SIn x cos }-810 3" COS x- sm 1999x=O
=- sin (1999x-sin =0
=- 2 sin cos (999X +n =0
=sin )=0 V cos (999 )=0
V x"=9!9 (; +nn) k, nEZ.
1347.
1348. Ym,,=2
5n
za X=-
4 . 2
) I
. d "' 1 - 2t 3t
1349. a z Je nacme x+ iy=---- +----
1 + t
2
1 + t
2
1-2t
2
3t
X= l+t2 ,y=l+tz '
; na1azimo da je
Eliminacijom parametra t iz ovib jednacina dobija se trazena
kriva y2
b) X2+y2=1.
1350. lskoristiti resenje pretbodnog zadatka.
387
1351. a = 10, b = 5, c = 2, f (x) = 5 . 2' .L 10.
1352. Opisuje elipsux
2
+ 9y2 = 9.
1353. (, + l = 1·
1354. Smena x + = t, {-2, 2 }.
n n .
1355. x = - 2Iar, x = -- - mn, IL, n E: Z .
2 6
1356.
e - e
(
b -b)
s=ln (l
e - e
]
1357. s = -'In (3 + V2).
2
1358. s = In 3.
1359. Kako su a, b, c, d uzastopni pozitivni clanovi arilmetickog niza,
tada je
b=a+r, c=a+2r, d=a+3r.
Ako proizvou sinusa u daloj jednacini transformisemo u razliku,
dobija se e1.'Vivalcntna jednacina
cos (Za + r)x - cos (Za + Sr)x = 0 ""
e sin (lil + 3r) . sin 2tx = 0
1m n:rr:
¢;> Xk::::::: V Xn = -, k, n E Z.
Za+3r 2r
1360. Leva strana dale jednakosti se postupno transformise na ovaj
nacin:
ng 9,5° - clg 67,S" + tg 67,5" - tg 7,5" =
sin 60° sin 60°
= sin 7,5
0
sin 67,5° + cos 7,5
0
cos 67,5° =
sin 60"(cos 67,S" - 7,5°)
= sin 7.5° cos 7,5° sin 67,5° cos 67,5°
sin 15" sin 135° cos 120" - sin 150°
IT 2IT
=
2(3 + V3).
1361. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini
2' (4 + 2 + 1 + ... ) = 3' (27 + 9 + 3 + ... ).
Kako su oba geometrijska reda konvergentna, posle
odredivanja njihovog zbira poslednja jednaCina ekvivalentna je
jednacini
x+4
2<+ 4 = 3" + 4 ... = 1 ... x + 4 = 0 "" x = -4 ..
1362. Konvcrgirazasvakox iz intervala 8-
1
<x < 8,sumaje
0,5 zax = 2.
1363. 3, 5, 7.
1364. Na osnovu pretpostavke, dobija se sistem
4 2 S
(II (q - 1) = 130 !\ {/I (; - 1) = 5044.
q - 1 q- - 1
Kolicnik druge i prvc jednacine sistema je
al(l+1) 194
(1) q + 1 5'
Ako se eliminise {/I iz prve jednacine sistema i iz jednacine (1),
dobija se
114 (l + q-2) -97 (q + q-I) - 97 = O.
Smenom q + q -I = x poslednja jednacina postaje
114x2 - 97x - 325 = O.
R
x' . X' 247 75
e,enj3 ove sux = 114 V x = - 114 .
Za
247 .. d' 3 2
x=-dobIJase aJeq=- V q=-.
114 2 3
Drugo resenje zax ne daje realna resenja za q.
Niz je 16,24,36,54, ili 54, 36, 24, 16.
1366
2 (logk + 1)
• . n >
logk - log (k - 1)
389
1367.
1368.
1369.
1370.
390
2ab
al =-2--'
a +b
a
2
- b
q=-;;-.
a" + b
Clanovi niza se dobijaju izjednakosti
(1) al = V2, an +l = V2 + an (n = 1,2,3, . .o).
Doyoljno je dokazati da je niz opadajuci i ogranicen odozgo, da
bi bio konvergentan. Kako je
an + 1 - all = 12 + an an =
2
= V > O.
2 + an + an -
niz je opadajuCi. Niz je ogranicen odozgo, jer je nejednaCina
(2) an < 2 ispunjena za svako n EN.
Zaista za n = I (2) je lacno ,jer je
al = V2 < 2. Neka je (2) latno i za
n = k (k '" 1) , tj. ak < 2. Tada je (2) ispunjeno i za
n = k + 1 , pOSIO je
{lfd I = V 2 + ak < V"'2'+7"2'_ 2 . Na osnoYU principa
matcmatitke indukcije (2) je tacno za syako
n E N (n '" 1).
Iz (1) posle kvadriranja sledi
(3) + I - a" - 2 = O.
Ako uvedemo smenu lim (I" = (I i u (3) izvrsimo granicni
prelaz, dobija se
(4) {/2 _ (1- 2 = 00
Resenja jednacinc (4) su a = 2 V (I = -1 . POSlO je granicna
vrednost niza pozitivna, onda jc
lim an = 2.
lim an = 0,5 (1 + V I + 4il) .
11 .... 00
Ako stavimo da je (I" = I' , tada se rekurentna formula ,vodi na
difercncnu jednai'inu
1'+2=5I
dl
_61' "" ?-5r+6=0
"" 1'1 = 3 V 1'2 = 2 .
Zato je a" = 3" V (I" = '1' . Uopste je
an = CI . 3" + C2 . 2n.
Odredimo konstante CI i C
2
tako da je al = 3 j a2 = 1 . Neka jc
n = 1 in = 2 , tada je
3CI + 2C2 = 3 1\ 9CI + 4C2 = I . Odatle sledi da je
C
I
= i C2 = 4. Opsti niza je
5 3" 4 2" an ::::; -:;- . + . .
.:>
1371. Analogno prethodnom zadatku:
1
a" = 15 l 2 ) - 2) .
1372. Ako iskoristimo poznatu nejednakost
a+h
Va[) ,,; -2-. - ,
imamo
(1 + XI) + (1 + X?)
V (1 + XI) (1 + X2) < 2 - =
Xl +X2
= 1 + 2 .
Logaritmovanjem dobija se
(
Xl + X2)
log V (1 + XI) (1 + X2) < log 1 + 2 ""
_ (IOg(1 + XI) log (1 + X2)) >
>-log (1 + XI ,
a "dane sledi da je
[IXI) ; f (X2) > f (XI; X2) .
1373. Tvrdenje se syodi na dokaz implikacije
f3 ex y f3
19 - - to - = 19 - - tg - ""
2 b 2 2 2
cos f3 - cos ex = cos y - cos f3 .
1374. Data jednakost postupno se svodi na ekviyalentne jcdnakosli
na slcdeCi naCin
391
392
a - b llab
log-- = log
2 2
a - b = Vab
2 2
a
2
+ b
2
= 4Gb + % = 4.
Kk
' a. b d'
a 0 JC tga = - I ctg a = -. ta a JC
b a
tg ex + ctg ex = 4 sin 2a- = 1.. => ex = 15° a f3 = 75° ,
2
Primcnom sinusnc i kosinusne tcoreme imamo
b
2
+ c
2
a
2
cos a = . a .
2be
, sm", = 2R ' pa JC
b
2
+ c
2
_ 0
2
ctga = R.
abc
Analogno
0
2
+ c
2
-Ii
ctg{3= ·Ri
abc
0
2
+ b
2
_ c
2
ctgy = R.
abc
1 a
2
+ c
2
_ b
2
ctg{3 = - (ctga + ctgy) <> R =
1 ('b}+c
2
_a
2
(/+b
2
_
a
:
f
)
=- R+ R ""
2 abc abc
... a
2
+ b
2
_ c
2
= (b
2
+ c
2
_ a
2
+ b
2
+ a
2
_ C
2
) ""
2, 2 b" I 2 b" I 2 2
... aTe - - =, "" -= '2 (a + c ) ,
time je dokaz zavrsen.
lz sistema
a +y
{3=-2- 1\ a+{3+1'=:n; =:>{3=:':
3'
Ako primcnimo kosinusnu teoremu
0
2 2 7
= a + c - Zae cos {3
a
2
+ c
2
_. ae = b
2

Obrnu\o, iz dale relacije sledi da je
1 :n;
cos{3=- =:> {3=-
2 . 3'
sto sa relacijom a + {3 + Y = :n; dajc
a +y

k
1377. a) tgz = -3;
b) a =RV2,
2R 6R
b=VS' c=VlO'
1379. Y - 2x - 3 = 0, y + 2x + 3 = 0,
s (-i,o), <f' = 53°7'48".
1381. x = -3.
:n;
1382. Xk = 2" + Ie n , Xn = n n, n, k E Z.
1383. Data jednaCina ekvivalentna je jcdnaCini
V2 V2.
-cosx+-smx=cos99x ...
2 . 2
"" cos (x -1) = cos 99x ...
... sin (SOX - i) sin (49x + i) = 0 ""
... Xk = 5
1
0 (i + Jar;) V x" = ;9 (-i + n:n;) n, k E Z .
1384. SmenQrn L: = t (I > 0) data jednaCina sc svodi na:
cos t = sin 1 + 2 sin 21 ""
sin t cos t cos 2t
cos
2
21 - sin
2
21 = 0 1\ (sin I, cos I, cos 21'" 0).
date jednacinc je
Xk = log2 (i + \:n;) , k EZ.
Data jednacina ekvivalentna je sisternu
x
cos 2x + cos 1
log2 - = 0 1\
. X
smx + cos c;;-
L.
x x )
1\ (cos 2x + cos '2 > 0 1\ sinx + cos '2 > (J •
393
1386,
date jednacine su :
n 5n
xk =-+4kn, x ---+ 'nn
6 n - 6 .... , n,k EZ.
Kako je za uglove u I i II kvadrantu sinus pozilivan, bice
2 k n < n (x + y) < (2 k + 1) n <;;> x + y > 2 k A
Ax+y<2k+1,kEZ.
Za k = () dobijamo y > -x A Y < 1 - x. U Dekartovoj ravni
to je osencena oblast (s1. 136) izmedu pravihy = -x i Y = 1 ., .
Za k = 1 osencena oblast je izmedu pravih cije su jednacine
y = 2 - x i Y = 3 - x ild.
y
x
1387. Na osnovu prelpostavke imamo :
f(2) = f(l) + a
2
1390.
394
[(3) = f(2) + a
3
f(4) = [(3) + a
4
------------------
fen) =f(n -1) +a".
Ako se saberu prethodne jednakosti, dobija se
fen) =f(l) + a
2
+a
3
+ ... +a
n

Posle sumiranja geometrijske progresije dobija se
a
2
(a,,-l _ 1)
f(n)=l+ a-I (zaao' 1).
Zaa=l[(n)=n.
Data jednakost se postupno transformiSe u identicne
jednakosti
a+fJ a-fJ oa+fJ 1
2 cos --cos --. - 2 ---- - 0
c 2 "2 c 2 2-
oa+fJ a-fJ a+fJ 1
--- - cos --cos --+ - = 0 e
2 2 2 4
1391.
1392.
a+
R
1 a-fJ)2 1 1 oa-fJ
(cos-
2
-r' - 2cos-2- + 4" - 4"cos--
2
- = 0
(
a+fJ 1 a-fJ)2 1.2a-fJ_
cos----cos-- +-sm -0.
2 2' 2 4 2
Suma kvadrata u skupu realnih brojcva jednaka je nuli ako je
svaki sabirak jednak nuli. Odatle jc
a-fJ a+fJ 1 a-fJ ()
sin -2- = () A cos - 2 cos = .
lz prve jednakosli sledi da je ex = fJ ' koja sa drugom dajc
jednakost
I n
cos a ="2 a="3.
Jr .. J[
Kako je ex = fJ = 1 ' tada Je 1 )' = l'
Kakoje
'sin 1 + sin(k - (k - 1) ) =
cos (k - 1) cosk cos (k - 1) cosk
sink cos (k - 1) - cosk sin (k - 1)
=
cos (k - 1) cos k
to je
sin I =tgk-tg(k-l).
cos(k-l)cosk . .
Ako u ovoj jednakosti stavimo k = 1,2, ... , k , zatlm sabercmo
dobijcne jcdnakosti, dobijamo trazenu sumu S.
S = (tg 1 - tg 0) + (tg 2 - tg 1) + (tg 3 - tg 2) + ...
+(tgn - tg (n - 1» = tgn.
J gnlpa
a) Kako su diskriminantc za oha trinoma pozitivne, tvrdenje je
jasno. b) s=a, S=
(/2 + b2
2
. n
sm-
1393. a)
n 3 d f k·· st' 'e
Ako sc zameni V3 = tg 1 = ---n-' ata un elJa po aJ
cos-
3
395
396
y=2cos sada so lako ispituje.
b) lz jednacine 2 cos G - = m , imamo
cos
iii
tj.
resenja su realna za - 2 ::5 m :$; 2.
2n;
c) x = 2k:n: i x = :3 + 2k:n:.
1394. a) Presecna tacka parabole l = 2px i kruznice
o
(
X - £) -+ l = 4p2 je
2' ,
A 1'(3 J . Kocfidjent pravca tangente para bole u
X>"A . 1 I" 1
taL"" Jcrn = VT' a <ruZlllccml = - VT'
U gao izmedu tangena ta ie I" = 60° .
'f "f
b) V=nf2px+nf +PX-X
2
)dx
o '}£
2
9, S 3 47 3
V=-p'n+-p n= 121' n.
4 3
II grupa
1395. Iz uslova da prava
3
y=Sx+S
dodiruje parabolu i e1ipsu koie imaju zajednicku zizu sled! :
2
+ b
2
= 25 , 9 a
2
+ 25 b
2
= 625 ,
p=2·'l'5, a
2
_b
2
=9.
5
Dakle,
a=5, b=4, p=6,
ti·
16x
2
+ 2sl = 400
l = 12x.
(
25 )
Dodirne tacke su A :3' 10 , B (-3
16
1
, 5 /
15. 8
Koeficiicnti pravca pravihFA iFBsu/11l = 8 1m2 =-15
odakle sledi da je
4 BFA = 90°.
1396. Pogledati [esenje zadatka 1066, str. 307.
1397. a) Teme parabole ima koordinate:
T (cos a; sin
2
a - sin a).
Iz pretpostavke imamo
2 n
sin a - sin a = 0, a = 0, a = "2 .
Zaa=O, y=x
2
_2x+1.
n 2
Zaa=Z'y=x,
n
b)a=O,a=6"
c) Ako eliminisemo a iz sistema
{
Xl + X2 = 2 cos a
Xl . X2 ;:;:::: 1 - sm a ,
dobijamo trazenu relaciju
(Xl + X2)2 + 4.Xl X2 (Xl X2 - 2) = O.
III grupa
1398. a) a = 6 .
b) Nule XI=X2=-1,
x = -3, Ymin = 0,
X3 = -4 Ymax = 4 za
za x=-l.
0
05
c) p=f(x
3
+6x
2
+9x+4)dx=-.
-1 4
d) Y = x + 1,
x + 1 = (x + 1) (x
2
+ 5x + 4) <>
(x + 1) (x
2
+ 5x + 3) = 0 ""
-5 ± V13
Xl = 0, x2,3 2
tj.
A(-lO) BC (-5±V13 -3±VTiJ
, , \ 2 ' 2. )'
1399. a) Uslov douira pravex - 2y + 8 = 0 i para bole
l = 2.px, ti. p = 2mn, p = 4. Izsistema:
a - =e
iii J
a
2
nz
2
+ b
2
= n
2
:ta2 + ,/ = 16,
(
2 b2 2 {a
2
- /)2 = 4
imamo a
2
= 16, b
2
= 12, pa je trazena parabola l = &t
i elipsa 121'2 + 16/ = 192.
b) Dodirnc taeke suA (-2,3) B (8, S), a kruznica
( 3)
2 ( 11 )0 2 125
1'- + y--2 -
4
c) Trazena zapremina se dobiie kad se Otj zapremine zarubliene
kupe oduzme zbir zapremina dela eiipsoid i dela parabolo-
ida, ti.
I
v= l ~ n (9 + 3·8 + 64) - (nl (12 - %X2) dx +n j8xr)
-2 . 4 J
3
v = 970 n _ (10 10n 2240 n)
3 27 + 3
{
a + fJ + y - IS0°
1400. a) Iz sistema fJ 2 -
a - = y,
sledi da ie
v
a = 90° + 2", ti·
flABC ie lupougli.
398
1401.
1402.
1403.
1404.
1405.
b) Na OSnOVu pretpostavke sledi da je flACD jednakokraki, pa
je
4- CDA = 4- DAC = IS0° - a . Iz WAC sledi
4-CDA + 4- DAC + 4- ACD = ISO" ,
iii
ISO" - a + IS0° -a + 4-ACD = ISO°,
180" - 2 a + 4- ACD = 0, 4- ACD = 2 a - 180",
Ij.
4- ACD = y, pa ie CA simctrala ugla4- BCD.
c) Ncka je CE visina flADC i neka je
DE = EA = p, pa je b
2
= CE" + p2
.1
2
= CE
2
+ (p + c)2 .
Odavde imamo
a
2
_ b
2
= c
2
+ 2pc. Na osnovu tcorcme da simelrala ugla deli
naspramnu stranicu U odnosu drugih uveju stranica imamo
2p : c = a : b iii a
2
- b
2
= c
2
+ c a c => a (a - b) = c
2
.
h
IV grupa
Najmanja visina odgovara najduzoj slranici, pa je
2P
he = - = 5,6cm.
c
Vidi zadalak 379 b), sIr. 51.
Vidi zadalak 1065, str. 307.
J[ - 8x
a) Dati izrazse transformiSc U obiik V2 cos -4--'
(8k - 1 )n
b) -V2<m<V2,zam=V2,x= 4 .
Jednacinaparabole/ = 12x, jednacineelipse
1'2 L n
25+36=1; '1'=2'
399
Vgmpa
1406. Straniec trougla su 6. 1) i 10; straniee maksimalnog prayo-
ugaonika 3 i 4, obim 0 = 14; P: Pt = 1 : 4.
1407. x = 10 iii x = 10-
1
• U oba slucaja progresija jc 1; 5; 25, pa je
ax = tllO = 59.
1408. N ( ~ , 6), Vl: V2 = 2: 3.
1409. Definisana za x E (- 00 , + 00), ncma nula, ),m,lx = 2 zax = 1 ,
2
V . =-- za X= --I y= J asimptota.
- min 3 '
1410. II = 7 , Xl = 0, X2 = 2.
12
1412. X = ±3'
VI gmpa
1413. Parabola/ = 6x , tangenta 8x + 4 Y + 3 = () ,a seec datu prayu
u tacki apscise
x = - ~ a OYO jc jednacina direktrise.
1414. Stranice 3,5, 7.
1415.P=35.
2
1416.a) mE (-C>:>, -1) U (2, +(0);
1417.P = 2m (a + c) = 648n,
nhc
2
V = -2- = 1224 Jr.
1418.
1419.
4
a) P =_.
'\ '
1420. x = 1 .
b)
V=4Jr
3 .
VIIIgrupa
1421. Ako su stranice G, b = aq, c = al, onda koristeci uslov da ie
Ib-al<c<laq+al, .
dolazi se do trazenog tvrdenja;
b) q = f +2V5"
B (27 _ 23)' .
Is' s'
\ - -
C (-3, 2). 1422.
142;1
IX fs71Apa
1424. V=2n.
1425. Gcometrijski niz: 2, 6,18; aritmcticki: 3,12,21, S20 = 1770.
JA26. Jednacina hiperboic 9x
2
- 16/ = 144 , a kruznicex
2
+ / = 25 .
1427. M = 20 V37.
1428. a = 38, b=lO, c = 32.
X grupa
1429. Stranice trougla su a = 16, b = 12 i c = 20. P = 96.
1430.
P=(2+3v1s) m', V=3m
J
1431. x=M.
dOO 401
l.432.
1435.
1436.
1437.
rc 5n
x=--+nn.
12 . 12
XI grupa
1
Y= ::i
J1s
X. cp=90".
Vidi zadatak 1059, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
Vidi zadatak 706, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
1438. Vidi zadatak 1285, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
XII grupa
5439.
:'440. 62,8%.
b) -2sms2; c) x=2k" v V=2n ---
2n ('" 1)
3 ' } 4 .
1442. 1.
XIII grupa
1443. a E [-2. -1]u(3.+ co).
1444. D"ta jednacina ekvivalentna je jednaciui
') 11; 1t _ 5n
4cos" ( -2x)-cos (--2x)-)=0=x= k E Z
6 6 12 . .
;446. Vidi zadrtak 1350.
A47. Vidi zadaiak 12:59.
·W2
XIVgrupa
1448. Vidi zadaiak 1284.
1449. Data funkcija se svodi na oblik y=2cos (2X-i)+1,
p 3vG+
n
.
2
1450. Vidi zadatak 948, Zbirka 3, V. Bogoslavov.
1451.
1452. Iskoristi VITOVE formule za jednaciuu treceg stepena.
x, = 5. x
2
= 12. X3 = 13. m = 281.
XVgrupa
1453.
. <. V· .< fJ 1. /i 1
Konstcd lctove veze bILe c1g 0: + ctg. :=::- p 1 etg a etg : ={f'
siu
2
(0: + (3) (ctg
2
(IX + Ii) ctg (0: + (3) + 1) =
P q
1 +ctg! (a+ (3) .
1 '
Zamenom zbira i proizvoda kotangensa sa 1 dobija se
p q
tvrdenje.
1454. Smenom log. x=t. dobija se konjunkcija
1 '
A log4 x=t. Resenje konjunkcije je v x=4 lor,4"1 .
403
1455. Srednji clan je T,,+1 =e:)3""X, 3
n
("'-1)=(2:)3
n
(.'X+%"-1)
1456.
1457.
Na osnoVU pretpostavke je n(Z-x+ z -x+l)=O. Kako je z=l,
z
dobija se Z2x_ zX + 1 = O. Resenja ave jednacine Sil
1 ./3 . ./3 i 2 1 ./3. -/3 i 2 -2
r=2+'2'=(-2+2) =Z2 v r=2-'2-'=(2-2) =z .
Odatlesledidajex=2 v x=-2.
M (±fk, fk). Za k=n./6 " nEZ, x i y su celi brojevi.
Neka su ternena A i B pravougaonika ABCD na polupreeniku
OM, terne C pripada luku MN a terne D poluprecniku ON,
ugao COM = x. Tada je AB = R cos x - R sin x ctg "'.
AD =BC=R sin x. P(x)=R sin x (cos x-sin x ctg "),
Ot.: 1
2
,0: ex
P'(x)=0¢>X=2' P=x=2R s1ll2(2cos
2
-1).
XVI gmpa
1458. a) Eliminacijom realnog broja a iz Vetovih formula za datu
1459.
1460.
. ,. db" l-x2 dn I-x,
Jednacmu 0 IJa se x =_ .... _- 0 osno x ..
1 3x,+l' 2 3x, +1
b) x , >O za x
2
E x
2
>O, x, E 1).
1
c) a E (0, I)]'
1 n
X= ±O,Sarc cos(-4)+kn v x=2:+nn, k,nEZ.
a) P(-6, 3);
b) P= 39
4'
1461. 1: 2.
1462.
404
1464.
1465.
1466.
1467.
1468.
1469.
1470.
XVII grupa
. 3p Sp
Stramce trougla suo 4' p, 4' a : b : c = 3 : 4 : 5 .
-3.
32n
V=-3-'
n
b) x=4+kn. k E Z.
XVIII grupa
Vidi zadatak 1210, Zbirka 2, V. Bogoslavov.
Vidi zadatak 1239, Zbirka 3, V. Bogoslavov.
1
xE(-3 --)
, 2'
1471. T3=40.
1472. Vidi zadatak 340.
XIX grupa
1474. a=2. 5. 8 .... , b= 14.
1475. ;; 3.
H·/6. Transformisati u proizvode izraz (cos 3x + cos x)+ (cos Sx + cos x)
itd.
1477. Vidi zadatak 106S.
XX grupa
1479.
405
1480. 0:=45".
25. juDi 1991.
1481- Vidi zadatak 1066, Zbirka 2, V. Bogoslavov. 1- B.
6. A. 11. B.
.16. 0.
~
C.
7. B. 12. D.
17. E.
~ .
2
3. B.
8. A. 13. e.
18. E. 1482. a) a= -2; b) a= ±3; c) a=2 V
a="3'
19. A. 4. C.
9. E. 14. e.
XXI grupa
5. A.
10. D. 15. D.
20. E.
1484. a) D=m2+4>O za syako nl;
5. septembar 1991.
3
1. B.
6. C. 11. E. 16. A. b) m E (-00, -:z)u [-1, O)u [1, +00).
2. D.
12.
C"'
17. A. 7. B. '-'.
3. A.
8. B. 13. A. 18. D.
1485.
P=4a
2
ny1:l, V=2a
3
n.
4. A.
9. D. 14. E. 19. B.
1486.
n
x=2+
kn
.
5. E.
10. D. JS. B. 20. E.
26. juni 1992.
1487. n=17, k=12, T13=91 ' 2-
1
°.
1. B. 6. A, 11. A. 16. D,
XXII grupa
2. A. 7. B. .12. E. 17. D.
3. B. 8. B. 13. D. 18. D.
(m-2)(m-5)
4. E. 9. C. 14.

19. C. '-'.
1489. x=---- .-
m E (1, 2) u (5, + 00).
5. B. 10. E. 15. 0. 20. e.
4(m-l) ,
1490. Vidi zadatak 795.
4. septemhar 1992.
1 . t
1. D. 6. A. 11. E. 16. e.
1492. Smena og2 x=t, pa Je log
4
x=:z. O<x<:;f2.
2. B. 7. A.
<,
B. 17. B.
i_.
3. E. 8. C. 13. B. 18. A.
Uniyerzitet u Beogradu
4. B. 9. C. 141. D. 19. e.
Klasifikacioni ispiti iz matematike za upis na tehnicke fakultete, mate-
S. B. 10. E. 15. A. 20. e. maticki, fizicki i fizicko-hemijski, syaki test ima 20·zadataka.
25. jun: 1990.
25. juDi 1993.
1. B. 6. C. 11. C. 16. A.
L B. 6. A. H. B. 16. C.
2. E. 7. B. 12. A. 17. C.
2. C.
~
A.
. ~
A. 17. D, I. a.
3. B. 8. A. 13. E. 18. B.
3. B. 8. D. 13. e. 18. c.
4. E. 9. D. 14. E. 19. B. 4. C. 9. E. 14. E. 19. C.
5. A. 10. e 15. D. 20. D, S. C. 10. E. 15. £. 20. B.
406
407
2. seplemhar 1993.
L D. 6. A. 11. B.
2. E. 7. B. 12. A.
3. D. 8. E. 13. e.
4. A. 9. C. 14. B.
5. E. 10. B. 15. D.
1. juli 1994.
1. D. 6. A. 11. A.
2. B. 7. Il. 12. D.
3. E. 8. E. 13. Il.
4. E. 9. D. 14. E.
5. e. 10. E. 15. B.
16. B.
17. A.
18. E.
19. A.
20. e.
16. C.
17. C.
18. e.
19. C.
20. e.
LITERATURA
K. Alcndorfcr i K. Okli: Pr";"'<,'1in:atcmatike, Bcol';t"ac 1966.
H. n. AUToHon, M . .SI. BWfOACl:':l-i, .Ii. :'5'. lj.:&y':lJTHr: A. H. CauKuu: COI)PIIUK
3aga'l no ::JllCJ'rwllmapIlOli ..wanu'MflO!:,,'-:',- '"',";GK1.lfl " -,ItS.::!·,
H. B. B 0 rOM 0 J1 a n: llpaKmur.J.ccKuc :WIIJim ... :-i tW MocKDa 1979.
V. T. B 0 go s I a v a v: Zhirka re.venih zadafaka jz algebre za II razred gimnazije, Beograd
1976.
V. T. Bogoslavov: Zhirka rc.'\-cnih zadataka iz mau,matike za III razred gimnazije,
Beograd 1977.
V. T. Bogoslavov: Zbirka re.l:cnih zadataka jz malcmGrike za IV razred gimnazije,
Beograd 197ft
V. T. Bogoslavov: Zbirka zadntaka iz matemaelke za IV razred !i.,mercllOg obrazova-
nja, Bcograd 1987.
A, Va d n cj: Elementarni uvod u raCuIl Bcograd 1963.
P. M. Vasie, R. R. Janie, V. T. Bogoslavov: Zhirka zadataka iz motematike za
II razred srednjeg usmerenog onrazovanja, Beograd 1978,
P. M. Vasic, R. R. Janie, 0, Mitrinovic, D. D, Tosic: Malcmatickiprirucnik
za takmicenje sredlljoJ:ko/aca i prijemnc ispite 110 /aku/refima, Beob'Tad \Y74.
V. V ra n i 6: t/}crol'Gtnosl i sfati5fika, Zagreb 1965.
S. Vukadinovic: Element! teorijc v('ro>'afnocc imalematiNccsta{isfFke, Beograd 1978.
S. Vukadinovic i D. Succvi6: fvlatematika za III razred srednjeg usmerclJog
ohrazovanja, Beograd 1979.
S. V uk ad i nov i 6 i 1. V u k a din 0 vi 6: fvlalematika za IV razred u.wnerenng ohrazova-
nja, Bcograd 1980.
B. E. r y P M a u: TeopuJi fJCpO!-Jnlf/ocmdi. u .HanU',HilfnWleCl-:an CnlamUCmW(I1, MOCKll:l 1972.
R. R. Jan i (: i D. D. To s. i c: Zadaci iz molemalike sa prijcmllih ispita no {ehl!ir.kitn
jakultctima, Beograd, 1987.
J, K a ram a t a: Knmpleksni hroj sa primcllom nil c!cmel1farnu geometr!iu, Beograd 1950.
V. Lespinard cl R. Pcrnct: Algehre c/asse de premiere A-C-M-M, Lyon 1962.
P. M. Milicic i M. P. Uscumlic: Zhirka zadataka iz vi:i'e marematike 1, Beograd,
1982.
D. S. Mit ri nov i c: Matematicka iJJdukcijo. Billnmna formula, Komoinaforika, Bcograd
1970.
D. S. Mitrinovi6: Maternatilea u ohUku metodicke zhirke zadataka sa rdenjima },
Beograd 1978,
D. S. Mitrinovic, D. Mihailovic, p, M, Vasi6: Lit/carna algehra. Polil1omi.
Analiti!:ka geometrUll, Bcograd 1975.
n. C. M O)lC Il 0 n: COOP/WK 30gl1'l /10 KJ'PCy J//cAlclfmapliou MamCM£1mUKC,
M OelCD;} 1964.
n, E. IDUaH.llCp, A, H. CJlYUKIlH, A, C. mYMOI3: J(pomJCuu KYPC 6hlL'U.leU
MtlmeMflmUKe, MOCKiHl 1978.
408 409
BELESKA 0 AUTORU
Mr Venc llogoslavov rodeo je 1932. godinc u selu Paralovu, opslina Bosilegrad.
Po ztlvrSctku gimnazije u I3osiJegn:ldu, zavrSio je matemaliku na Prirodno-mate-
matickom raku!tetu u Bcogradu (1958).
Godine 1967. 7.JI'>TSio je specijalislicke stuJije na Prirodno-mi:ltcmattckom faku!-
tetu, a m£lgistrirao jc 1981. godine na E!ektrotchnickom fakultetu. U 1980. godini
ml" Yene Bogosbvoy je za izuzctne rczultate u vaspitno-ohraLovnom rauu stckao
zv:lOje pcdagoskog savctnika.
Radni vek znp,}cco je kao gimnazijski profesor 1I beogradskim srcdnjim
skol:lm:-L Od 1965, guuine faui bo profesor u Petaj beogradskoj girnn3Ziji.
U toku nld:-l tnr Vene BogosJavoy biG je na mnogobrojnim funkcijama: rukovo-
dilac aktiva r!l:Clcnlntlcar;:l grada Beograda i matlene skate, mentor novim profesa-
rima, clan un::t1ivackog timo u Zavodu za udlbenike i mL')tavna sredstva, clan odbora
za problema nastave matcm:'ltikc u osnovnirn i srednjim skolam:l pri Pro-
svetnom savetu Srbije i dr. Pored (}vih funkcija, obavljao je i druge strucne pos-
iove kao sto su: clan skolskog odbora i saVC[3 skole, u sindikatu itd.
Obj:lVio je mnogobrojne knjige i clanke iz oblasti malematike koji su dozjvcli
zapal,en uspeh, imali veliki broj izdanja u milionskom tirazu. Njcgove zbirke
postale su opsti jugos!ovcnski udzbcnici knji se svakodnevno koriste na svim
prostorima bivse i sadasnje Jugoslavijc.
Udlbcnici: Zbir/.:a zwlatakn i:z malcmatike 7.a IV rayed girnnazije (pl\fO izdanje.
1968.,31. izdanjc 1998. g.; ukupan tir;1:l26i.802 primerJka); Zbirka rcJCllih zadntaka
iz matcmatike 1 (prvo izdanjc 1970. g., 25. jZdanje 1998. g.; ukupan tiral 320.835
pnmeraka);' Zbirka rdoll'/z Wd4WJW iz marcmadke 2 (prvo izd:mje 1971. g., 23. izdanjc
1998. g.; ukupan tinll 272.816 primerab); Zbirka re!cnih zadataka ;.z; maiematike
3 (prvo izdanje 1972. g., 22. izdanje 1997. g; ukupnn tira! 235.310 primeraka);
Zbirka zadataka za IV razred prirodno-matematicke stmke - cetiri jzdanja (prvo
izdaoje 1980, g.; ukupan tiral: 32.000 primcraka); Zbirka zadataka za II razred
uSlY1erenog obrazov;wja - dva izdanja, ukup;m tiraz 120.000 primeraka, koautori:
dr Pcwr Vasic, dr Radovan Janic; koautori: dr Petnr Vasie, dr RtJdovan Janie i
dr Dobrilo Tomie (ukupan tiraz 18.000 primeraka; 50 tcstova za provenl znanja iz
matematike za OSlUWIlU skolu, koautori: dr Dusan Adnadevic, Olisa NeSkovic i
Dragoslav Mi!ie (prvo lZdanje 1988. g., 7. izdanje 1995. g.; ukupan tiraz 139.000
primeraka); Logllritamske lOb/icc (pIVO izdan je 1993. g.; ukupan tiraz 30,000
primeraka); Lugarhatnska i dwponcncijalna filflkdja sa zbirkom zadataka, koautor:
Svetozar Brankovic (prvo izdanje 1996. g.).
Mr Vene Bogoslavov bio .Ie recenzent mnogih udzbcnika matematike. On je
nosilac mnogih ,diploma, priznanja (Arhimedes, Plaketa Zavada za izdavanjc
udzbenika) i zahvalnica.
Zivi II Bcogradu. Pcnzionisal1 jc 19.09. ! 999. g. kao profesor Pete beogradske
gil1ln<lzijc, sa 40 godina racla u nastavi,
SADRZAJ
ZADACi
IOLAVA
i. FUNKClJE .......................................................................................................... .
1.1. Neka svojstva elemenlarnih funkcija .................................................................... .
12. Granicua vrednost funkcije ................................................................................... .
1.3. Asimptote krivih linija u ravni ............................................................................ ..
II OLAVA
.. ::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
2.2 Izvod funkcije ....................................................................... , ............................... .
2.3. Izvod slozene funkcije ........................................................................................... .
2.4. Primena izvooa po odredivanju granic-ne vrednosti. LopitaJovo pravilo ............. .
25. Primena izvoda u prirodwDl oaukama ................................................................. .
2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost i prevojne
tacke funkcije
2.7. lspitivanje funkcije (uz pnmenu izvoda). Grafik fUIIkcije .................................... .
!II OLAVA
3. APROKSIMAClJA FUNKCIJA ......................................................................... .
3.1 Diferencijal. Primena kod lineanilh aproksimacija .............................................. .
32. Pribliino reSavanje jednaeina sa jed nom nepozuatom ......................................... .
IVOLAVA
4.
4.l.
4.2
4.3.
4.4.
4.5.
4.6.
4.7.
4.8.
49.
4.10.
INTEGRAL .......................................................................................................... .
Neqdreden integral, Tablica integral ..................................................................... .
.. ::::::::::::::::: ..:::::::::::::::::::: ..
.. .. :::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Primeua ooredenog integrain za izraeunavanje povrsina ravnih figura ............... .
odredenog integrala za izraeunavanje zapremlne rotadonih tela .......... .
Pnmcna odredenog integrala za izraeunavanje dunne luka krive ....................... .
Primena integrrua nn izraeunavanje povr-rune rotaciollih povrSl .......................... ..
Primena integrala u prirodnim naukamn ......................... , ................................... .
VaLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG ! DlWOOG REDA .................. ..
5.L Diferencijalne jednaeine sa razdvojenim promenljivima ....................................... .
5.2 Homogene diferencijalne jednacine prvog reda .................................................... .
5.3 Linearna diferencijalna jednaeina ......................................................................... .
5.4 NepoLpune diferencijaine je;:ixlacine drugog reea .................................................. .
VI OLAVA
6.
6.1.
6.2.
6.3
6.4
KOMBINATORIKA .......................................................................................... ..

Binonmi obrazac .....
....................................................................................................
VII OLAVA
7.
7.1.
7.2.
VEROVATNOCA I STATISTIKA .................................................................... ..
VerovatnoCa .................................. , ............. , ......................................................... .
MalemaLicka statistika ...........................................................................................
VIII GLAVA
B. RAZN! ZADACI
7
7
17
23
25
25
28
33
41
43
49
49
55
55
58
61
61
66
71
74
76
80
86
90
92
93
96
96
98
99
100
102
102
105
109
I13
120
120
137
146
RESEN.lA
I GLAVA
L FUNKOJE
1.1. Nclca svoistvu clementarnih fuokcija
1.2. Graniena'vrerinost funkcije
1.3. Asimptole krivih liuija u ravni
II GLAVA
2. IZVOD FUNKCIJE
2.1
2.2
2.3.
2.4,
2.5,
2.6.
2.7.
PriraStaj fuukcije ....... n ........... .
izvod [uokcije ........................ .
Izvod sloicne funkcijc ....
Primena izvoda pri O('rcdivanju granimc vrcdnosli. Lopilalovo pravilo
Primena jzvoda u prj"()(inim nuukama ............... . .............. .
Monotonost, ckstrcmnc vrednosti, konvcksnost, konkavllosl, prcvojnc
tacke funkdje
IspitivRnjc funkcijc (uz primcflu izvoda), Grafik funkcijc
III GLAVA
3. APROKSTMAOJA FUNKCIJA ................... .
3.1 Difercncijr-J. Primena kod lincarnih aproksima.cija .. ..
3.2. Pribli"i.no rclavanje jcdnatina sa jcdnom flcpomatom
IV GLAVA
4. INTEGRAL .. ................. . ................. .
4.1.
4.2
4.3.
4,4,
4.5.
4.6.
4.7.
4.8.
4.9.
4.10.
Noodrcdcni integral. Tllblica integral a " ....... " .... " .......
intcgracijn mctodom smcna ............................... .
Parcijulnu integHlcija
racionalnih funkcija
Odrcdc:ru mtegral ...................... .
Primenll odrcdenog intcgrala za ilTaCunavunjc povrsinc ravnih figurn ...
Pnmcnll odredenog integrllla:r.a tzrueunavanJc nlprcminc rotacionih tela
Primcna odrcdenog integral a 'lit izraeunuvanje duiinc luku krive
Primcnll intcgrala :z.a izraeunavanje pOVI'sinc iOtacionc powsi
Primcna integral a u prirodnim naukama ................................................ .
VGLAVA
5. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA
5.1. Difcrencijalnc jcdnacine sa rnzdvojcnim promcnljivima ........................... .
5.2 Homogcnc difcrencijalnc jcdnacine prvog roon
5.3 Lincarna difcrcncijulna jcdnaCina
5.4 Ncpotpune difcrcncijalnc jednacinc drugog rcda
VI GLAVA
6. KOMBlNATORIKA
6.1. Varijucijc
6.2. Pcrmutaciic
6.3 Komhinllajc
6.4 Binomni obrnzac
VII GLAVA
7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. VcrovaLnocn
7.2. Matcmaticka stlltistikn
VIII GLAVA
8. RAZNI ZADACI
LileratufU
199
199
206
211
213
213
215
220
226
228
229
236
256
256
261
265
265
268
279
286
290
297
304
312
315
316
318
318
321
322
323
325
325
327
331
335
343
343
369
377
409
:VII \l1H. 1 B<,-!( I :\'(1\': ZH[RKA Z!\DAT.A,KA lZ 4 Tridt:sel dn:go izdanje·
Izdav,II:: Z/\VOD Z/\ UDlBEN1KE J NASTAVN/\ SREDSTV,.\. Beograd, Obilicev WIl:lC 5 • 1.ikn·;ni mcdllik:
T.'VvI ..\H,!\ j'Ol'(I\'jC'-NOVAKOVJC'· ('ndl: VER();-.J!KA Kmeklori: SOFIJA BOSKOVIC i mr
VENE BUCiOSLA\'OV· (;I',II)cki IIrl!dnik: DUSAN KNEZEVIC"· Obim: 25'/4 tabab' Format:
14 x 20 em' Ti:',:l.: ')I)()O' prrdnt tI n]'I.Fi 200() gnc!:n::· Stamp:lnjc Z:1\TSC:lO jun<l 200(). godine
·51,11111';) DD "Kur:rURi\". Backi Petwv;!c

PREDGOVOR DVADESET SESTOM, PRERADENOM IZDANJU Prvo izdanje ove zbirke iza~lo je iz ~tampe januara 1968. godinc. Zbirka je napisana prema Nastavnom programu matematike za IV razred gimnazije prirodno-matematickog smera. U ovo izdanje uneH su slcdeci novi odeljci: Neka svojslva elementarnih fimkcija, Granicne vrednosti funkcije, Asimptote krivih linija u ravni (I glava): Primena izvoda pri odredivanju granicne vrednosti - Lopitalovo pravilo (II glava). U VIII glavi dati su neki veckorgeeni maturski pismeni zadaci, po~to se panova na maturi uvodi is pit iz matematike, i to u dva dela - pismeni i usmeni. Kompleksni brojevi su prebaceni u Zbirku rdenihzadataka iz matematike 3. Ove izmene su izvr~ene da bi Zbirke bile usaglasene sa nastavnim programom matematike za prirodno-matematicki smer kojije usvojio Prosvetni savet Srbije, a objavljen je u Sluzbenom glasniku Srbije 31. maja. 1991. godine. Recenzentu ovog izdanja Svelozaru Brankovicu, profesoru Pete beogradske gimnazije, zahvaljujem na pazljivom cHanju rukopisa i sugeslijama za njegovo pobolj~anje. Prema tdini zadaci se u ovoj zbirci mogu podeliti u tri grupe: lakse (20%), srednje (60%) i leze (20%). Tezi zadaci su oznaceni zvezdicama. Zahvaljujem svojoj supruzi NadeZdi na pomoci u pripremi i sredivanju rukopisa.
Beograd, marta 1993. godinc

NAPOMENA UZ TRIDESETO IZDANJE

U svom 40-godiSnjem poslojanju Zavod za udzbenike i nas!avna sredstva objavio je veliki broj knjiga koje su imale vge izdanja i koje su postale nezaobilazan deo na~e kulture i obrazovanja. Takva je i Zbirka reSenih zadataka iz materna like 4, mr Venea Bogoslavova, profesora. Cinjcnica da je ovo izdanje tridescto po redu govori dovoljno sarna za sebe. Sve zbirke profcsora Bogoslavova su viSe od zbirki i gotovo da je ncmoguce zamisliti srednjoSkolsku nastavu matematike bez njih. Rcdovnim obogacivanjem novim zadacima, novim i po sadrzaju i po idcjama, zbirke su svaki put nove. Sticajem Jepih okolnosti, jubilarno izdanje ove zbirke pOklopilo se sa Zavodovim jubilejom i tako potvrdilo da se uspeh jcdnog izdavata tcmelji na uglednim autorima i kvalitctnim knjigarna. NaSc cestitke profcsoru Bogoslavovu na njcgovim zbirkama rcsenih zadataka iz matematikc.

AUTOR

Urednik iarko Jovie

Glavni i odgovomi urednik dr Petar Pijanovic

U Bcogradu, 19. decembra 1997.

PREDGOVOR XXVII DOPUNJENOM IZDANJU U ovom izdanju VIII glava - Razni zadaci dopunjena je novim maturskim zadacima sa pismenog maturskog ispita u Junskom 1994. godine. Takode je unelo i osam testova sa prijernmil isrita lla Bcogradskorn univerzitelu u periodu 1990. - 1994.
gudirn

AUTOR

ZADACI
I GLAVA

1. FUNKCIJE
1.1. Neka svojstva elementarnih funkcija

Definicija. Neka suA iB') neprazni skupovi. Funkcija (preslikavanje)skupaA uskupB jesvakipodskupfskupaA x Bkojiimaova dva svojstva: 1° Skup svih prvih komponenatafjednakje skupuA. 2° (X'YI) Ef A (x,yi) Ef => y! = Y2' Parnost. Za funkcijuf, definisanu na simetricnom intervalu (-a,a), kaze se da j e: parna ako jef( -X) = f(x) zax E (-a, a) ; neparna ako je f( -X) = -f(x) zax E (-a, a) . Monotonost. Za funkciju f kaze se da je monotono rastuea, ako je tacna implikacija Xl <X 2 => f(x l ) <f(X2) ' a monotono opadajuea ako vazi Xl < x2 "> f (Xl) > [(12) .

Periodicnost. Ako funkcijafzadovoljava relacijuf(x + ro) = f(x) (w konstanta), kaze se da je periodicna sa periodom ro, za svakox. Najmanji pozitivan broj w naziva se osnovni period funkcije. Nule. Svaki realan broj a, koji zadovoljava jednacinu f (x) = 0, tj. f(a) = zoveserealnanula funkcijef(x).

°

Inverznajunkcija. Neka je .(preslikavanje jedan-jedan skupa A u skup B.
*)

.

SkupA se zove dornen, a skupB kodornen iIi antidomcn.

7

c)f(y) .c) = x _ 2 ' tada je f 2x + e) f(xl = tgx . Odrediti oblast dellnisanosti funkcije -.. d) y = y10g o. 2 1. Dokazati. 3. 1 Ako je f (..c) = - 1 2 Neka je f (x) = =2 + bx + c.c) = .3J(x + 2) + 3f(x + I) . 8 9 . Tada je f(x + 3) . b) J(x) = ----~"---'--= ~+8 ~+2 c) f(x) = sinx - 5. 12.. f x2 ( x + £) . x-I Ako]'er(x) = .17x2 + 16 a) f(. a) f(x) = b) g(x) V4 _x2 . Ako je f (r .3. ----.rl'X ~1-f2\2J v\ = 9. 2x). Cl]a .lada]'c J x+l' Odrediti domen i kodomen realnih funkcija odredenih na sledeei nacin: f(xl .. . b) f(x) =x2 c) f(.1) .1) = 2x . Odrediti oblast definisanosti funkcije date formulom: a) f(x) = b) f(x) = 1 Vlog (3x 2 - c) J(x. Dokazati.f (23n ) = 1. + Vi+2'. if (x)) = x.1 +xy .1. funkcionalne jednacine: a) f(x + 1) =x2 I ) 2 3x + 2. . jeste preslikavanje skupa f(A). J 4 4-x log 1o ' 5X~X2 . ltl. c) y=(2x+8-x 2 )-2+log o. a) f(x) = -2:x .x + cosx Dokazatidajef (~) .1 .lnverzno preslikavanje. 9.--".:'4).V3.f(x) Re~iti O. 2 . 1\ Odrediti realne nule funkcija odredenih formulama: x3 _ 8 X4 .c) = sinx.fry) _ x -y 1 + f(. tada je f (2) + 2f (0) = f (1). . 2 = V4x _x . f (x : 1) = x g<ie je f nepoznata funkcija. odredeno jednakoscuf.1 (f(x))=x 1. Neka funkcijafpreslikava skup R na skupA i neka je: J(x) +J(y) =2J X ( 2+ v) lr:-:. Aka je f (x) =x 3 - :>x + 1.6x). 2 d) f (x) = log (x . OdreditiskupA. odrediti f if (x 2 - X + 1)). D ata]e f unk" [ormu I om f() = 1 sinx . Dokazati. Funkcijaf(x) definisana je na segmentu [0. 3 e) y=--'2+ log(x2-·x).(x-·I). b) [(x +x- =x +x. t) f(. Ako je f (. . II oznaci 1. Dokazatl..s(x 2 ::.c) = Vsinx + 1. I) y= 4. 7.5(3~::::: 8) -log o.I ) =x d) iI.2 .. _~x2 + 2. dokazati <ia je c) 1/J (x) = In(x2 . 8. 6. 13. 1].

b) f(x) =x2 + 1 + sinx2 .h) f(x) = 2'" f 2'"-1 (x) = 2'" + 1 . . a' a) y = cos 4 x 24. Data je funkcija f (x) = log (x kcija nepama. 10 .14. Dokazati da je inverzna funkcija funkcije x+l t(x)=-x-I sarna ta funkcija i skicirati njen grafik. b) y=tg2:. . Data je funkcija f (x) = ax2 + bx. e) f (x) = sinx + tgx .x 3 2 COS X Funkcija y = sinx Dokazati. rl 17. 27. 23. x d) f (x) = -. Odrediti osnovni period funkcije: a) y=asinbx.L Odrediti njenu inverznu funkciju i nacrtati odgovarajuci grafik.+ 1 . zadovoljava jednakost f(x) . . x c) y = cos 2 x. i) f (x) = 2'" - rx. Ak o Je f() = log 1-x ' tada Je x 1 +x 25. 22. Odrediti osnovni period funkcije: 15. 21. 28. Dokazati da je data funkcija pama. Data je funkcijaf(x) = log 2 (x . 19..2---::. c) f(x) =x3 + 2 + sinx. g) 1) Y = tg (x + a). Data je funkcija f (x) = 3x . 18. Odrediti rcalne parametre a i b tako da je f (x) . Zatim. + ~ sin 2x + ~ sin 3x ima osnovni period w = 2n. 29. dokazati da je zbir prvih n prirodnih brojeva jednak fen). 2' c) y = sinxcosx.1) = x. b) y = cos 6 x + sin 6 x. Slnx ' 20. Ispitati pamost sledecih funkcija: a) f(x) =x2_1_ 3cosx. .::l).f (x . + V1 + x 2 ). . Polinom f (x) treceg stepena. sin2 x + cos 3x 1) f(x) = . . Odrediti polinomf (x) i pckazati da je f (n) jednak zbiru kvadrata prvih n prirodnih brojeva. Data je funkcija Odrediti f rl (a>l).1) =x 2 . Odrediti njenu inverznu funkcijujl i skicirati grafike za obe funkcije. . d) y = sin 2 "'-. ciji je slobodni clan jednak nuli... f D ata Jeun k" f ormulom f (x) = (1 C1JU + ay . + 1 2'. 16.1). + sin 4 x.f(x . 26. Odrediti osnovni period i ampliludu funkcije y = a cospx +b sinpx. OdreditiF 1 a1: _ a-x (x) = --:2::--- f(a) + feb) = f (t : :b)' Dokazati. Data je funkcijaj(x)=iogz (x+~. Dokazati da je data fun- Data jc funkcijaf (x) = x 2• Odrediti njenu inverznu funkciju i skicirati grafike funkcijaf (x) i (x).

b) re~enjajednacine f(f(x» = 0. ako je [(0) = 5.1) P (x + 1) = (x + 2) P (x).* f (. 13 . Odredili realne brojevea.1) ? + 3 In (v + 2) = 3. a) f(f(x»..:-. 40. Skicirati grafike sJedeCih funkcija: a) y= Ixl + IX+21. .1)2 + Vx 2 + 4x + 4. fell = 14. Re~iti Data je funkcija x .. h)y=2sinxlcosxl (0$x$2n). * Dokazali da ni za jednu rcalnu vrednost x funkcija odredena for. Odrediti inverznu funkcijur1 funkcije: a) f (x) = 2 sin 3x . 2(1 + cos X) . f(2) = 50. 41. koja je implicitno definisana jednacinom 36.. f(x) = Vx+VI+x2 1'1 funkcije + V 'r--. za x > L 32.a -x .. 1 SlUX 33. b) 39.va resenja fJ E [0. + ~2.' .x"i .-.x.' ~ .r===. f (x) = a + be'. c. . Odrediti: a) 4 arc tg (x 3x .x Odrediti realnu funkcij u [ koja zadovoIjava funkcionalnu jednacinU c) [(x) = V4 - x 2 + arc sin .5. ...* Odredili inverznu funkciju .. ' d ' + a-x a) Pokazati da je funkcija[neparnu. x2+x+1 3 . 1 mu]omy = +1 nema vrednosti veee od 2 1 manJe od 2' 38.-. 37.. Odredili ..Da la j' e funkciJ' a J' (x) = d' .* NaCi eksplicitni analilicki izraz funkcije y = f (x). 1] _ x 2 Funkcijafdalajeformu]om f(x) = /-. n J jednacine 1 f(sinfJ) = 3' V3 In (x..3) =:n:. Odrediti z~tim oblas! definisanosti funkcijef i njenu inverznu funkciju 1'". I d) fIx) = t sin 2 x.. x d) [(x) = arccos-1 +x 35." : \ . 3 - Odrediti oblast definisanosti sledecih funkcija: x-2 a) f(x) = arccos~. c) resenjajednacine f(x) . I-x 31.. =x + 1 x-I (x.: -1).5..4' 1 g) Y = Icosxl ' 4 f) y =-.5) = :n: . 6x b) 6 arc sin (x + 8..--b) y = V (x . . * fi" \X) = J/3=X + arc SIn3 -5 2x . 2 b) [(x ) = 1. x -VI+x 2 c) Y = Ix 2 - 11.2 cos x . c) f(x) = 34. e) y = . Datajefunkcijaf(x) jednacinu: 2 2 - 42. . I+x bl Pokazati da jej-l (xl=log.f(f(x» = 0. b. dl y = Ix . * Dokazali da je P (x) = A (x x) (A = const) jedini polinom koji zadovoIjava jednakost (x .:21) =5x+3.

* Data je funkcijaJ(x)=x(l +X 2 )-O.l .3) . Ako]e ~(x _1)5 x-I ' f4 (x) = Ix . (n = 1. 4. 2 . (x) = cI]a 53. d' -a -x f(x) = d' x' g (x) +a tada je = d' +a -x' 2 x+ f( _ f(x)+f(y) g (x) + g (y) l+f(x)'f(y)' y) . = fz =h = f4 .cf. c) f. V(x 2 f (x) = 55. Da Ii vazi obmuto? 19.112. hex) = 18.I ' fz(x) = 1 _ x' t" + 2 (x) = fn +. Odrediti oblast definisanosti funkcije f (x) = . 5. b) Ispitati da Ii je data funkcija pama iii neparna. Akoje Ako jeJ(x)=x(l dokazati da jeJn(x)=x(l +nx 2 )-O. =f2 =f4 . (x) = x . . ! 3.smxsm 7x ~ 16 .992 (1992).1 +f(x) 'f(y)' g (x + y) = Dokazati. e) sve date funkcije su jednake. n EN. 54. 'x 2 Date su realne funkcije fl (x) = (x .1)2. 3x .c f.2 + 5x Dokazati da je f (x) = f (x-I) .cf5. Data je funkcija f(x) = log2 X (x + 1) x+2 a) Odrediti oblas! definisanosti funkcije[ b) Re~itijednacinu f(x) = 1. c) Re~iti nejednacinu f(x) > 0. tada je (1) 2f(x+2)+f(-x-l)=x 2 +4x+4.5 + 5x. (fn (x». 15 Ii. ~6. ~7.5 UzracunatiJ(f(f(f(f(x»)))).\ Date su funkcije f(x) = ax + big (x) = cx 2• Odrediti realne brojeve a.c f. n EN.c f5 .11 Vx 2 - 2x +1 i + 2x 3 1 . =x. h (x) = Ix . d) Za koje vrednosti parametara a jednacina f(x) = log2 (x + a) ima rea Ina re~enja? ' D ata]efun k" f . = fz . x . Akojef(~~~) +2f(::~) odreditif~X). V16 - x 2 log2 (x 2 - 5x + 6).. izracunatif. b i c tako da je f(g (x» = g (f(x)). d) h .c f4 i f5 . b) h . f"+I(X) = f(f"(x» +X 2 )-O. 51. definisan na sledeci nacin: x 1 f. * Za funkcijuf(x) definisana je funkcija fl (x) = f(x).5 f" (x) na sledeci nacin: 52. f5 (x) = (x .0.1) V(x Ispitati koja su od sledeCih tvrdenja tacna: a) sve funkcije su medusobno razlicite. 56.10) log2 (x . Odrediti oblast definisanosti funkcije f(x) = arcsin (4x 2 + 2x _ 1) + 1I-(x---2-)-(x---3-) 2 ~ x 4 . Odrediti oblast definisanosti funkcije f(x) = . Datajefunkcija f(x) = 2x2 + 2x.2". 1 .* Ako je niz funkcija fn (x) . a) Odrediti oblast definisanosti date funkcije. Dokazati.

. Ako je f (.cos x Vl+cos2x I''2 COSX I ' lspitati kOja su od sledecih tvrdenja tacna: vL 1 1. Ako jc f (x) = log6x + 3 IOg3 9x.2+0) bilo J(2t-l)-31 <0.... 2' lspitati koji su od sledeCih iskaza tacni: a) sve funkcije su medusobno jednakc..x- 61..2 a) lim h) lim -. izracunatif (x) + f 3 - (. Ako je f (x . 60.3 ".01'1 Odrediti sledecc granicne vrcdnosti: e) f l "'/2=h"'f4 "'fl . Kazemo da jeA granicna vrcdnost funkciJc lex) u tack. 66. (a. f (x) = x 2 + ax + 3. izracunati f(3). .. +3x +x+3 t6 17 .:u-4 _ 3 4x 2 + ] . .0 B fl "'h =f4 "'fz "'fl' Koristeci dcfiniciju granicnc vrednosti {unkeije dokazati: a) lim2x = 4.. DatesufunkcijefJ(x) = I.. b) Resitijednacinuf(f(x» = 52. c) fl = fz = h '" f 4 ..1 definisana je u skupu realnih brojeva.= 1.9x + 10 .2 . B i x-a '0) lim 64.~) x + 1 = (x . a) lim x-<>w4x 3x+1 . + 20 6x 2 2 . x~" II = f4 '" fz '" f3. 1 3 d) lim (3x + 2) = 5.. A. d) 65..691: 67.0 x ..1)2. akojef(-l) = 4. izracunatif (1)./3(X) = V Isin x l 2 ' 1 . -3 X x' 3' - 27 . h) limx 2 = 4. Granicna vrednost funkcije D~finicija 58.t-'a g(x) iJ!l = A .1. x .4 II) lim .. ako je Ie -1) = 4. ... Pi~emo limf (x) = A ilif (X) .. b) medu datim funkcijama ncma medusobno jednakih... e) a) lim [(x)±g(x)] = A ± B x-a b) lim [((t) ·g(x)] = A . Odrediti granicnc vrednosti (67 -.. b) med" datim funkcijama nema medusobno jednakih.-----X"'" x 2 +6x-7 1 -5x+4 b) lIm 63.. 5 x2 -3x+2 b) hm x .. x-2 x-2 59. takav da je I (f (x) . x.I x __ IX -x c) lim x . x . d) fl '" f2 = f3 = f 4 .2..).2) = x 2x .A I < t za svako x za kOje je Ix . y E R). x2 . Koliko mora bili {\ da bi za sve xE(2-o........ 2 f4(X) = log.. -X. x2 2 _ 7x x~5 x .1) = 3. f (f (x» i f (x 2 ) uzastopni clanovi aritmetickog niza? Data je funkcija x . 1. ako za svako E > 0 postoji broj 0 > 0. 62.a I < {\ . a. x+2 c) lim-. pokazati da je lim (2t . 68.. Funkcija f (x) = 2x .h(x) = f4(X) = tg~2' ctg"'2.57. x-I Po tlefiniciji granitne vrcdnosti. 2 X . a) Izracunati f (6). c) fl '" fz = f3 '" f 4.l ?2 j " C) . x . " Tcorcma: Ako kc lim I(x)=A i lim gGt)=B lada vaii x-a a) sve funkcije su mcdusobno jednake. oo . x2 + 1 I lIn .. Za koje vrednosti x suo f (0). ()OLX+'-!X.

Q/ sln x .. Vx-Va+Vx a V 2 2 x-a X . a) lim (x -.1 ....' .:2:::10... e) hm-'-~-'" --..~ a) lim -.Vx) . \/" x-+O .-8 3 : ~) lim ":V:ci2x~'='=~1~-:. 2+ Vx 3 ... sin 4x x e) lim x-l Vx2 8 Itc::v.. . /._ . .1 ..sin a 2 x .x.jx+1-1 :J x3 + 1 1) lim . 1 d) 1 4 ~r:-:-x Vx-VA lim -. a) lim /l-'O Vb + 411c 8 Vx _x 2 - Vb 2 I_cos 2x c) lim ." .69...:2:. a) lim x~:: x 2 +3x-1O 3x 2 -5x-2' 73.. ....j.-... · x_D-. x_n x . (Vx + Vx + Vx .* a) }~n:. b. x~p . x->O sm 2x 2x-sinx d) lim .4ac XSlnx I-cos x d) lim --:2...-. . \ . ...x» ..1 -. cosx~rc.73): 70.a c) lim (Vx2+ax+c + Vx 2 +b.70 x~o b) hm·-· .--. x cos.-. x.... a Vx-Va Vx .. x->O 3x + SIn x : Vl='X . c i d realni parametri). d) lim (V(x+a)(x+b) -xl (a... Odrediti sledece granicne vrednosti (74 ..79): a) lilll . ...j.VX=3) x2 _ 49 . vx- t c) lim sin x . \ ' . X~O .:)...=..x .-1 ' x-I V'"'37:x'+-1' V4 · tgx--sinx c) lim. Vx-J Vx -1 ' c) lim x .. c) lim x ..~. 76.n 2 2 b»)im \ i/X-oo sin (1 ...2 . x~-l sm(x+ 1) ~/ c) lim (x x00 (V x 2 + 1 . . ..---.... b) lim Odredit' sledete granicne vrednosti (70 . x-4 d).. _.x) . X'->.. '..o' X sin 3x bYlim·:. X ':. .. tg x X 71. .~ 4 (2 .. · sin 4x e) lim.·--. X b) lim 8 _ 4 Vx. 2 a) I1m . x-3 I x x-3 g) lim ...va 74.3. 2 x + 16--4 75..a 2 d) li~ x-"2 ( (~ - x) tgx).. f) lim r:x+T _ 2 . 0 x 2ll sin (a+x)--sin (a-x) .' .:+d -2x). -~--.

* a) lim --... a) lim x_+oo X2+X+l)" ---( x 2 -x-1 Odrcditi slcdece granicne vrednosti (81... (Jedinica za merenje ugla .* lim . +oo . .."---'---. x~O cosx-sin(x+1t)J~. e}lim .e . 2 • '"" 90.x .. +oo ( X . 0 x Q"-l ~ In a . mx x+l X b) hm ( ...--------. Dokazati da je: eX-l a) lim ~I.'s 2. ..x+m )X \x . x .. 87. . . Izraziti povrsinu P n i obim On pravilnog mnogougla...:I V .6 81..o tg(a+x)-·tg(a-x) b) I i m .. 2 b) lim x2 + 5x + -0. a zatim odrediti lim P" i lim 0" .. -------2--------· . o x In A+x ----. o x" - (m in prirodni brojevi).-3.-) " x ..Ilm x(ln(x+l)--lnx).* 1 83. a) hm .. a) lim ( 1 .83): 2" + 2 3 -x .x_lx"-l a) lim (I x~O + 3tg2 x) <.. 82.. 20 21 ... Vb) lim------C--T--.V' 77... .. mx +n ( x X_+CXl +p) 2 . upisanog u kruznicu poluprecnikar.... !i~ (1 +x)~=... X""" 0 x bl lim----.~~oo 1 +:. a) lim x_+ oo ( --I x-1. log (I + lOx) b)hm ---------. \.. ..·/'·X--+O ( 3)" X ' · ~:.:--0 cos ax ~ cos hx -.t x . ..90): ..+ 1 a) lim -?2 .--- :~~ (1 + ~ I)X =..... 00 89. l~x 88.... · 2 79.x-+O '" 2 r'. X"'" 5 0 80.-x"'" 0 X to' 2 - r--" I +xsinx-ycos2x r.r.~ tg x-....radijan. ~2 -JJ+~~~. . b) lim (1 + 2x)~ . b)/lim J ~_/ · l--c08(1--cos x) bYlim .) n _00 11 .* lim ~ X_'7 1 . b).----( x~ ...~ ."------.nl sin(a+x)-sin(a--x)' 78 *a) lim . x 86. ---------..4x x_+oo 5 )X . X 1) lim x-I Znajuci da je a) lim ---.3x + 7 x_+oo 4)" .~i+ sin.-. x-. 1 odrediti sledece granicne vrednosli (84 .2 x_oo __ _ . .---..:· I SID X 84. . x"'" 0 Y' .. u funkciji broja stranica n.. ~~oo 1 + ~ (1)" ... 91.' x 1 b) lim (cos xl""" .. ill.... x-o X4 \/ x.. ... 85...

w arc sin (1 ... x-+oo b) limf(x). 2°. x-a b) lim (yx 2 -x+l-ax+b)=O... X"'" 0 4x 2 -1 ' b) lim x cos x - n x ..) x+l (4 95. 1°.2X _l eox_e bx 101. J" 104... x .." si~-·. x) 2x 1 106. ' j / ' x . .. X"'" Odredili sledeee granicne vrednosli (101-105): .>.. __ 100.* Data je funkcijaf (x) = a) lim 99. * a) lim .. x .-I) (a>O) .. . !~~ ~r +'..99): e-.. x sm"2 96. exl_cosx e xl -1 .b x+l = 0. .:C -~-2~ . Izracunati: a) lim f(x).. 103. x""" 0 x---oO 3x 94. a) lim -. tg 2a' x . lim sm .. a) li m~-~~.. X-'-'O 3x SID 92.. x--oo onda je prava x = a vertikalna asimptota funkcije Y =f\x). .4 . a ) li m ... b) lim 'lrc tg 2:" .7lX 1 _x 2 + cosx b) lim --~--­ x~n 1 + sin 2 x + cos x .yJlim .* Data je funkcijaf(x) = Vx"+7 V. x_+oo 3x + ..* .3. " / x-tO X 'x""'O -~~. .. 2cosx . 107.2x). O x~oslllxln(l+x) /.* f (x).." 2' x+ x-+b x + gdc su a i b rcalni brojevi.. ..--. -oo 98.:--.->0 x b) lim 2 arcsin x . (~-x) x . Ako postoji realan broj a takav da je limf(x) = ± 00.. Ako postoje granicne vrednosti 23 ...* '}) lim t. b) lim .* uP lim (1 +tg X"'" 2 0 Vr. Asimptote krivih Iinija u ravni 2 +1 ) (~~-ax . . 1 SIn..Odrediti: 2x+Vx-+4 b) x limoof(x)... a) lim--···· .. x . X 102. x-a l[X 105.* Odrediti realne brojeve a i b tako da je: a) lim x_oo 1.2 ... a x . In(I·I·x) c) hm ~·---=l. sin (sin x) arc tg x X -----...-~-----"" 0 X Odrediti sledeee granicne vrednosli (92 .- b) lim I eX-l 93...arctg-...13 sin x~T...'---..' {/v.* lim x-n sin ax sin bx ( a i b celi brojcvi). a ) I1m 0 sIn?C sin 2 x b) lim x(y1.

Prirastaj funkcije V. a) y = x2 2x . a) y=xe . 3" Neprekidnost funkeije. Ako jek horizontalnu asiruptotu y = n. 1 1 je f(x o . IZVOD FUNKCIJE 2. v 1 1" Prirastaj funkcije x-> y = f(x) u tacki sa apseisom (1) L1y = f(x o + L1x) .. c) y = sinx· 113. a) y . [xo. ako je u toj tacki definisana i ako beskonacno malom prirastaju argumenta odgovara beskonacno mali prirastaj funkeije: (4) _~ 150 [(x) = 1~' x+l V x'-4 limL1y=O.-. x 1 2.f(x o ).'}. aka je granicna vrednost funkcije za X-+Q jednaka vrednosti funkeije za x = a...LlY L1x H2. Odrediti pocetnu vrednost nezavisno promenljive. (2) Xo + L1x] .002.1.kxJ. funkeija x-. Definicija 2. a) y = ----x. 1 + -. x-I b)Y=Vx 2 +1 (3) limf(x) = f(a).f(x o) L1x .cosx' b) Y = ctgx. .dx . r-l Obrasci i dejinicije no. . :24 25 . f~x) 1 =:..006004. a) f(x) = = 0._ .. Ako nezavisno promenljiva poraste za L1x=0.116): W8.3 2 2x-x - b) Y = e .f(x) =x 2 + x-I dobija prirastaj Lfy= 0. x-a U4.. tj. a) y = + 1)- ?. funkcija ima x2 - 5x + x-2 b)· f (x) =4x + .x--±"" j II GLAVA X n = lim ([(x) .-1:: L1x) .+-2'---: x3 2 (x x3 b)y=-?--. O Ll6. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki sa apseisom x = a. 1 Y Difinicija 1. X_Ion onda je pravay = k x + n kosa asimptOla. Funkeija x->y=f(x) neprekidna je u tacki x=a. 2" Srednja brzina promene funkeije na intervalu Xo je Hi.: + 2 arc 19X. 117... Odrediti aSiruptOle krivih (108 . f(x) k = llm .

130. (x#O). x=2. Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-> y = 2x 3 . Ispitati neprekidnost funkcije: a) f(x) = x 2 + x -I u tacki sa apscisom x = 2. gde je t vreme u sekundama.0199? Za dX dobice se dye vrednosti. c) dt = 0. Odrediti krajnju vrednost argumenta x 2 ako je e) f(x)=-. 123. Xl = 1.~~-- • 120. Data je funkcija f(x) =~. Dokazati da su sledece funkcije neprekidne za sVako x: x-I a) f(x)=ax 2+bx+c. d) f(x)=tg x. b) f(x)= { -4. Odrediti tacke prekida sledecih funkcija x->y=f(x): x I a) f(x)=. Odrediti real an broj a tako da funkcija bude neprekidna za svako x: a) f(x)={X+I.Ix2+ I-I f(X)=---:. * 129. Odrediti prirastaj dX argumenta x i odgovarajuci prirastaj dy funkcije x->y=f(x). 126. 3-ax 2 .5. 119.-. x SIn x f) dV=·-. b) f(x) = x2~6'>:+8. x2 = 1000.I. Odrediti ugao koji sa osom Ox gradi se<Sica parabole y=x2-7x+1O koja sadrii tacke parabole sa apscisama Xl =2 i x 2 =6.xED. x>O 2 a) dt= I. 20 + dt] i rezultat primeniti na brojnom primeru za: 3 x2-4 x#2 c) f(x)= x-2' { a.JlO-'>:-3 • 128. x~1 . x->f(x) = log lOX. x<O a+2.x 2 + 1 za Xo = I i dX = 0. x=O x-4. Prosiriti oblast definisanosti funkcije . I 131. x>l' X xl=0.>:_3.x 2 + 2x + 3 poras!a za dy=0. Prosiriti oblast definisanosti funkcije: f(x)=-r. Za koliko treba da poraste vrednost nezavisno promen!jive pOCeviii od Xo = 0 da bi funkcija x -> y = . Odrediti srednju brzinu promene funkcije x-. x->f(x)=log l0 2x. 122. .-" 1+5" 124. Data je funkcija x->y=-~. Odrediti srednju brzinu kretanja u intervalu t E [20.::-ab2 i poeetna vrednost argumenta a -Xl =a-b. Izracunati trenutnu brzinu kretanja za t = 20 s.118. . x 2 =5.f(x)=sinx ako je x=5" a dx=20'. pri promeni nezavisno promenljive od vrednosti Xl na vrednost Xl: a) b) . Objasniti ovaj slucaj na grafiku funkcije. I f(x)=. x ima prekid prve vrste. a-b 125.. y2-x-1 tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = 1.'2+1. TaCk a se kreee po zakonu koji je definisan jednaCinom s = 5t + lOt. a s put n metrima. d) f(x) = xlf'.. c) f(x) = sin x. Ixl Dokazati da data funkcija ima tacku prekida prve vrste. b) dt=O. tako da nova funkcija bude neprekidna u tacki sa apscisom x = o. Dokazati da funkcija f(x) = arc tg ~ 132. 127.'-2 _.1.:. 121. . b) Y=:.01. b) f(x)=x 3 -4x 2 +3x+5 u tacki sa apscisom x=l.

(f(x).----. f(x)=x 2 cos3x. f(x}. (Cf(x))' = C fIx).. a) f(x)=~. n (x#-+kn) 2 8.2.dx Formula (2) je definiciona relacija za izvod funkcije u svakoj tacki u kojoj je ona definisana. 4. 6. a) Y=~:t=-l 13. (ax)' = a-"ln Q. a>O) x ~_~.(. g'(x) g2(X) (g(x}#O). Izvod funkcije fIx} u tacki sa apscisom x = a naziva se konacna granicna vrednost kolicnika prirastaja funkcije i prirastaja argumenta u tacki a kad prirastaj argumenta ten nuli iii kad x->a.-.-7x+ ~2. Izvod funkcije 2" Osnovna pravila izvoda: 1. f'(x) = lim f(x±. 136. 14. g(x)+g'(x) . b) f(x)=~x-a. . b) y=4x3 -2x 2 +x-5. f(x)=x 2 sin 2x Primenom tablica izvoda i osnovnih pravila izvoda odrcditi izvode funkcija definisanih formulama (138~149): (x)' = (C)' = 0 (C = const. b) b) (2) )-.. a} f(x)=v'i~:::"'3. tj. x I l-x 2 (Ixl < I). a) f(x)=-. 1. b) f(x).(x>O.if. I 143. 2./4 x + 5 135. (I) [(Xl)' j(x) ( g (x) - g (x)~f(x) . 2. (sin x)' = cos x.tI2 .133. y = (x 2 + a 2)(x 2 _ a2 ) .1 +X2 x2 +1 . a) f(x}=xsinx. X--j-X+ I f(x) = x2-x+1 x 2 +1 29 28 . (arc SID) ' = . (cos x)' = -sinx (ctgx).5~3+4. . 5.. b) f(x)=x-sinxcosx. a) f(x) = x 2 cos X (x>O). Odrediti vrstu prekida funkcije 1 y=arctg(l +~).. 2y1x y=6~-4~ . e 1 +x x 2 _x+ 1 146.a} 142. (arc cos x)'= - )'::::~2' 16. a) f(x)=(2x+l)(x 2 +3x-l) . 140. . b) f(x)=x 3sinx. 1 a) f(X)=~~2 . x 144. x) (ex)' ="x. a) b) f(x)=2x~. (arc ctu x)' = _ _ 2 1_.. x-a b) f(x) = . 15. (~)'=_.). (f(x)± g (x))' = f'(x)± g'(x). 3. a) y= 5x6 _3 x s +4x-8. (arc tg x)' = '-~. Po defrniciji adrediti izvade funkcija (134-137) definisanih formulama: 134._. 145. 137: a) f(x)=xcosx. 9. (log . b) f(x)=(3x 2 + 1)(2x2 +3) . Definicija 1. 7. 3. (Inx)'=~ ' log ae = . 12. g(x))'=f'(x) .I sm 2 x (x#kn) 141. 4. (xll)'=nx n 1. __ (x>O).------=:. f(x)=_lo. a) f(x)=tgx-ctgx.:1x &->0 . x 2. a = a f '() def l'Im--···. 11. I" Tablica izvoda elementarnih funkcija: 1. .lZV odf'() u tac 1 sa apsclSom x = a X""" a x-a predstavlja broj). 138139..f(a) Ok' . 10. = ---. b) y=(x3-I)(x2+x+l) . (tgx)' =_1cos 2 x b) y=. x+a b) x2 c) f(x) = 2~.

x l55. f(x)=j.(n) -. a) sin x -x cos x f(x) = cos-'. f(x)='1--' -tgx 162. 148.3x 2 + 1. Izracunati f' .lzracunatl • 'f.. lSI. y): d) y=sinx u tacb A(n. Data je funkcija f(x) = . Data je fllnkcija fix) = x 3 . y). Izracunatif'(3).(n) lZracunatl . f(t)=-' " " . 175. Dalajc IlInkcijaf(x)=31nx-x 2 .' X - (1 +t 2 )arctgt-t rr_eL Inx 166. koje su pa· ralelne sa pravom 7x-4y+28=O. Odrediti jednaCinu tangente na grafiku date funkcije u datoj tacb koja pripada grafiku a) y=2X2-3x+2 u tacki A(2. f(x) = e"+e--:<' tso. f(x)=-in---. f(x) = I-In x' Inx-2 167.3 arc cos x. f(x) = cos x (1 +sinx).. f(x) = . f(x) = sin x (1. Data Je funkclJa f(x = . " l-sinx b) f(x) = eX arc sin x .. Odrediti tacke u kojima su tangente date funkcije paralelne sa apscisnom OSOill. 158.~ cosx V=-~----. . OdreditijednaCinu one tangente hive y=x 3 +3x 2 _5 kojaje normalna na pravu 2x-6y+l =0. y). Odrediti tacke u kojima je izvod funkcije y = funkcije y = 2X2 + 5x + 3.7x + 3 tangenta paralelna sa pravom y = 5x + 2? Odrediti prvi izvod funkcije x--> y = f(x) 1 +ctgx 160. ctgx 174.x:~ 2 . Ako je f() x =-~--"- I-sin x. .~X3 + ~X2 . Ako je f(x) = 5 arcsin x."1 [47. y). ~X3 jednak izvodu 156. Odrediti jednacine tangenti hive y=x 3 -2x 2 +x-2.:+. 1 + In x ' naClnu 169..... Odredili!... P 0 k azatl'd a fun k" y =~~--~-. 5-e" 149. Dataje funkcijaf(t)=t 3 -3 In t. Izracunati!'(1).za d ovo I' CIJa Java Jed " x-xlnx 2x'y' = x 2 y2 + 1. f(x)=-. Ako je f(x) = 3 arc tg x-2 arc cotg x izracunatiJ'(2). a) 164. 173. (3)..cosx).. 153.:. c) y = In xu tacki A(l. _ _ ' CD."". Data je funkcija f(x) = ~X4 . 159. b) y=X 4 _x 2 +3 u tacki A(l. ¥). 1 +cosx 4 (160-·168) ako je: 172. tg x 161.x 3 + 9x 2 + Odrediti 1'( -l).--' X 165. Ako Je f() I-tg x " 'f. 163. e"-1 izracllnatiJ'(-l).2 . cosx-l tgx = ______ n.. U kojoj je tacb para bole y = x' . " ) cos x + 1 l54.:. Ako je f(x) = e"+l. 171.. 4 3 2 152._-" 3 170.-' Inx+1 168._. izracunatif'( 157.1 .

b i e tako da grafik date funkcije saddi tacke M(O. da za x=2 ima tangentu paralclnu osi Ox i da njegov graflk u tacki sa 2 sm 2 u 8. 2~u 4. u 12. a) y=ax 2 +bx+c. Odrediti realne brojeve a. cos 2 u' r 1 -./ u)' = -" 3. 2. (tgul' =--~..' v' l-u~ 186. 1+u u' 14. (arcsin u) = . (arcctg u) = ~---'. 0) i da u tacki N tangenta ima koelicijcnt pravca k= ~3. konstantna i jednaka a 2 • Ako je y=f(u) a u=g(x). N(l. u' u' 134.e. i p da prava y = k. n. Odrediti jednacinu rangente.. b) y=(1~SX)4 33 . 32 13. u'. rC-==~. (. Izvod "lu". Odrediti jednacine tangent. 188. Ciji je koetieijent pravea 0. Odrediti dodirne tacke tangenti hive y = x' ~ x' + 2x + 3. 9) i odredit. Data je kvadralna funkcija y= ax + bx + c.. Odrediti relaciju koju zadovoljavaju reaini brojevi a. (e")' = ell .x + n bude tangenta pamboli y2 = lpx. u'. Dokazatida ove krive imaju zajednicku langentu u tacki M (2. Dokazati da je povrSina trougla. (in u)' = "'. Data jc funkcija x-+f (x)=-'4'.. Odrediti rca Ian broj a tako da gratik date funkcijc seCe osu Ox pod uglom a = 45". Odrediti jednacine tangente i normale funkcije f(x) = cos x utaC1 YA(n '\ -2'Yr \ / 180. koje suparalelne pravoj 3x·-y~7=O. 5. .x. (aretg U)=-2. (Jon u)' =l<Jg.176. Odrediti jednaCine tangente . 179. normale funkcije f(x) = cosz.5. Odrediti jednaCine tangeme i norma Ie parabole y = 4 ~ x 2 u lackarna prese"ka sa osom Ox. . koji je odreden biIo kojom tangentom hiperbole 2xy = a 2 i koordinatnim osama. (Funkeija y=j(". 185. g'(x). para bole y= x 2 ~4x -I' 7.) Tablicni izvodi prethodnog paragrafa tada postaju: 2. .~c. Odredit. funkcije 178. 11.77. tangentu i OOfmalu. 182. .u~. kin da prava y=kx+n bude tangent a para bole y=ax z.. (sin u)' = cos u .. 6. Z 10.h u tacki M(O.) . Dve krive definisane su jednacinama: y=2xz+2x~3..3. i1l3. y=x3~2x+5. 191. (cos u)'= -sin u' u'. '.en. tada je )I'=f'(u) . 190. u' . jednaCine tangente i normale funkcije f(x) = tacki M (1. Odrediti koeticijente a. u' 1 +u- U sledeCim zadacima odrediti prvi izvod datih slozenih funkcija (192-229): 192. koja je normaIDa na pravu odredcnu koordinatnim pocetkom i temenom date para bole. 9. U funkeijif(x)=x 2 +bx+c odrediti koeficijeute b i c tako da njen grafik sa pravom y = x ima jednu zajednicku tacku sa apseisom x=2.(x» naziva se slozena funkeija. ax x 3 187. hie tako da gratik sadrzi koordinatni pocetak. .:. lilL Odrediti relaciju koju zadovoljavaju realni brojevi k. i ako funkeijef(u) i g(x) imaju izvode. hive y= x 3 + X Z Ciji je koeticijent pravca B. 2). Data je funkcija f(x) = ax + bx + c.. X4 ~x 2 +3 u 189. au U apscisom x = 3 ima tangentu paralelnu simetrali prvog i treceg kvadranta koordinatnog sistetna. y) koja pripada grafiku date funkcije. jednaCinu zajednicke tangente. Odrediti jednacine tangenti hive y = 2x' + 4x 2 -. l<-onstruisati parabolu. (etg u) = ~-:-. y).

. l-sm2x ~ ---- . a) y=e"'-X+2. a) y=2 sin 6x./ y=tg 3 x-3tg x+3x. Y = 4: tg 4 x .arctg x ..Jx2+ax.... 1 ' 1.>1. x' 210. x 2 _a 2 212. a) y=arcsin---. _~c'// l 98. 3 ""'p'- x+l a-2x 2 -J'ax-x 2 _99.arctg-----x'-x+I.Jl-x' 1 -1 !o2.sm x. b b x 215.In .Jl-x' a (W ). a)/y = arctg -----. Jx'-=4.~ . x 220.. x+l . 1 +sm x sin2x b)y=In---. 1 l+x 1 2-18. Z04.10 .2: tg 2 x -In cos x. J 4 I-x 2 219. b) y=e-X(sin x+cos x). a ) y= arcsm2:. y=arctg------.arctg x. y=. 95. 1 lOO. x ~/x-I (I_b) J=arcctg--.J3 .-. n 2x+ I * Y=6 In -(x-I)' .. ~/ I-x . / . / I-x // l+x 211.J>:\-. . y=2: 1sm x-2: sm 2 x. 1 b). y=2: In tg x+1n cos x. . y=.-I.: . 1.y = arccos -..J3 1 2 W3. x 2 +a 2 213.---'--.93. 3 b) y=sm x. 1+ x b)y= In -----. ~2+X+ 1. a) y=In----~+- x+a yY+b' x arctg-. i (x+1)' l' 2x-l + --... x'-l 2 // * 222. * 216. f(x)=1o ~X-l ~X'+1 1 --+310----+..J3 . y=a In(Jx+a+. Y = 2: tg x + 10 cos x.. 205. y=.. a b) y=arcsin 2x. _a) y= sin4 x. 221.arctg-1 ---- .!14. b) y=tg ax. 206. a) y=1o J l--~i.y = a r c c t g . a) y=arcctg---=.J3 .J:X+ 1-ln(1+Jx+l). 1+.. y = 410 (y'X=-4 + Jx) + . V /'.. x 207.6 217. a) y= arcctg.

koja gradi ugao od 45" sa osom Ox. x2 232. 2x 2 + y2=6. Odrediti jednaCinu tangente biperbole 7x 2 . d) y=2(sin 6 x+cos 6 x)--3(sin4 x+cos x). 4x 2 + 9y2 = 72.. + y2=2a 2 • odrediti zbir sin x+3sin3x+5sin5x+ . a) X2+xy+y2=6.. y = arctg x +In VI:::::. 225. Dokazati da izvod sledeCib funkcija ne zavisi od x . .( ) smnx sm X+Sln 3x+sin 5x+ . a) y+arctgy-x=O. . 236. koja je normalna na pravu 2x+4y-3=O. b) h2 x 2 _ ..n COS./i+~i-n2. x 2 = -16(y-4). odrediti zbir cos x + 3 cos 3x + 5 cos 5x + (2n -1) cos (2n -1)x. 36 y2 =4(x+ 1) x 2 + y2= 16. y= cr. 2 2n ).. c) y= sin 6 x+cos 6 x + 3 sin 2 xcos 2 x. 2n . e!. Odrediti jednaCinu rangente parabole y2 = 20x. c) (cosllx sin nx)'=n cosn-1x cos(n+ l)x.: .233. a 2 y2 = a 2 b 1 . 240. 238. . y=in (sin x+ . PolazeCi od identiteta: . f(x)=s tg 5 X+ tg 3 x+tg x. /1+ x 226.-lx sin(n+1)x.--'---' .-lX sin (n + l)x. 1 2 2211... a) b 2 x 2 + a 2 y2 = a 2 b 2 . b) xy-arctg-=O. b) y=sm 2 x+sm 2 (3+ x )+sm (3'-x . 2n 22n) a) y=cos 2 X+COS 2 (3+x)+cos ('3.L_ • 227. 231. ~ v=. +cos(2n-l)x . 241. 3 SID X 224. Polazeci od identiteta: cos x+cos 3x+cos 5x+ ..}1 ~ e2x + arcsin 234. Odrediti ugao pod kojim prava y = x seee krivu definisanu jednacinom X2+xy+y2=12. d) (cos "x cos nxl' = .:).x .2y2 = 14. 237. Pokazati da funkcija y = In __ zadoyoljava jednaCinu l+x xy'+1=eY • Odrediti izvode implicitnib funkcija definisanim jednacinama (235-238) : 235• a) x2+ y2 =rl.·~~-arctg v 1 +x~ x. 37 . x y 239. x2_ y2 = a2 247. 245. Dokazati tacnost tvrdenja: a) (sinn X cos nxy=n sinn~lx cos(n+l)x~ b) (sin"x sin nx)'=n sln. . . 230. +(2n-l) sin (2n-1)x. 4 U sledeCim zadacima odrediti ugao preseka krivib definisanib jednacinama (242-251): 242. b) y2=2px. +81n 2n-1 X="--. x 2 + y2-4x = 1 243. 3 229. x 2 _y2=5 244.. x2=4(y+ 1) sin 2nx 2 sin x 246. b) X 3 +y3_3axy =O. y2=4x x 2+ y2_2y=9.

Dokazati da rna koja tangenta krive y=x'+8x+ 1 obrazuje sa os om Ox ostar ugao. b) y= arctg x. a 263. a) y=~sin x. 266.!48. b) y=e. b . a) y=ln sin x. Data je funkcija f(x) = e" sin x. !51. 269. Data je funkcija x-+f(x)=2 sin (x+ 1). b) y=cosx. koja sadrii tacku Z 1 [A-A(2' 2) i sece grafik funkcije y= V 4 . y2=ax + y2 =pz + yZ =4p2 yZ=2px. a) y=. b) Izracunati 1'(0) . Za > 265. Odrediti jednacinu tangente konstruisane na grafik funkcije x-+y= -x 2 +2x-l u tacki sa apscisom x=2. cos 3x + Cz sin 3x zadovoljava jednaGinu y" + 9y = O. 1 b) y=l+x. Data je funkcija x-+f(x) = 1. Napisati jednaCinu te tangente. Odrediti treci izvod funkcije: a) y=x 2 In x.x'. * !52. 255. 271. 254. Dokazati da funkcija y = C.(0). Odrediti jednacinu tangente krive y = . (X_I')2 2 !49. 256. Odrediti n-ti izvod funkcije a) y=sin x.x + 1 = O. (X_I')2 2 !50. Date su funkcije f(x)=4-15x 2-2x 3 koje vrednosti x je tacna nejednakost f'(x) g' (x) g(x)=2x 3 +18x+1. 267. b) y=cos 2 x. 2 268. y2 =4b (b -x). Izracunatif'(l). 259. Dokazati da funkcija y = e" sin x zadovoljava jednacinu y"-2y'+2y=0.~.j"(0) i /". y2=2(p+b)(2-x). x 2 + y2-8ax=0 i y2(2a-x)=x 3 • 261. U presecnim tackaroa grafika a date funkcije sa osom Ox odrediti jednaCine tangenti.Xz . Zatim odrediti ugao koji ta tangenta obrazuje sa pravom y -. Odrediti ugao koji sa osom Ox obrazuje tangenta parabole y=x 2 +4x-17. Odrediti drugi izvod funkcije date implicitno formulom x 2 + y' = 1. Odrediti n-ti izvod funkcije: a) y=e-'x. 38 . Odrediti drugi izvod funkcije (260-263): 260. a zatim njihovu presecnu tacku. x 257. 253.j!+x 2 . a) Dokazati da je tacna jednakost O? f"(x)-2f'(x) + 2f(x) =0. b) y=ln(x+l). c) y=lnx. Dokazati da familije krivih: a) y2=4a(x+a) b) xy=b 2 c) y2=2(p+a)(x+··) 2 togonalnu mreiu.+ 2. 258. konstruisana u tacki 5 M(2' y). 270. obrazuJu or264. Dokazati da funkcija y = e" cos x zadovoljava jednacinu y(4)+4y=0.x '. x Z _y2=a 2.

231. fIx) = arCSll-. x a+2 .. no pravilo LopitaJa. Dokazati da je data funkcija resenje jednaCine y''' + y' = 2 sin x +4x cos x. 285. . Odrediti diferencijale pryog reda sledeCih funkcija (275--277): 275.5x 2 -2x. a) y=arctg~4x-l. Ako se pri izracunavanju granicne vrednosti lim [(x) x-'a g (x) . h) f(x)=2x-sin2x. Jav! neod r cd em' 0 blik }) - Resiti jednacinu 2y_y'x= xearcSinX po x. . a E R). Data je funkeija 1 X-~f(X)=! X3-~(6-3a)x2-2(a+4)x+8 (a rea- Ian broj).. x a 6 3 b celi brojevi).x 2 + 3x g(x)=:3 -2x 2 +3x.. X4 Z73. x' 282. Je • . Date su funkclJe (x) =:3 x + 2 x 2 -"7 x Odrediti sye realne yrednosti x za koje je 7f'(x) + g '(x) ~ 1. Je . b realni brojeyi).f'(1) if"(x). 276. brojeyi a i b zadovoljavaju konjunkciju 3a 2 + 5b 2 = 17 A a + b = 3. tacna neJed nak tf"(x) > 7 "OS g'7.> g' (x) - a) Odrediti realne brojeve a i b ako jc f(l) = -12 Af( -1)=4. o« 0 il' -« tada se koristi veoma efektivco I)} co 40 41 .) Data . ReSiti jednaCinllf'(x)-3x-1 f(x)=O. D ate su fun k" x-. Data je funkcija x--->y=x 3 -3ax 2 +3a 2x_3x_l (x.x' 272.. Data je funkcija x---->y=<1 x 3 _bx 2 +! (a .funkcIJa x->f(x)=:i---2-x 2 + 3 ax+a (a rea Ian . Odrediti rcalan broj k da izrazi: f(I)+ 15.. 283.."'. 3 1 g (x) = 2x' -4..._a___ (a +X)2 2 x---->g (x) = ax 3 -(a-l)x 2 b) f(rp) = cos (a-brp). Dalaje funkcija x->f(x)=(k+l)x 2 +(k+3)x-5 (kje realan broj). Dataje funkcija x->y=~ (x+·-Ji-x2)e~~. a) y=-Jl+x2. Dokazati da je Ymin = f(ymin).bro]. Data je funkcija x->y=2x sin x-(x 2 -2) cos x. °' ax 2". OdroortJ. "f 23 3 279. :mo. Dataje funkcija x->f(x)=x 3 +ax 2 +bx __ l (a. Date su fUI1kcije fix) = 12 + 3 x3 --2-- 63x 2 ... 3.) . . sve reaIne vred Basil x za k oJe. Primena izvoda pri odredivanjn granicne vredDosti Lopitalovo pravilo Odrediti sye realne vrednosti x za koje je f'(x) = a. Primedba 1. b) Za dobijene yrednosti a i b odrediti lim f'(xl x--+3x-3 e) Resiti sistell nejednaCina o<f'(x) <f"(x). a) x a x b) f(x)=-+arctg . 274. Odrcditi realan bro]' a tako da ]'e y min +ymax= 2a 3 + a 2 + 3• . Data je funkcija x->f(x) = 5x 3 +4x 2 + 6x -8. 1 177. 2. uzeti ovim red om obrazuju geometrijsku progresiju.4. Celi 278.. Odrediti realan broj a tako da je tacna jednakost flO) (f"( -2)-f'( --1»= ·-0.f(x)=--CI]e a+x Resiti jednacinu po x f'(x) = g'(x) + . Date su funkcije fix) =:3 .125. 286.. . Odrediti sye realne yrednosti x za koje je tacna nejednakost f' (x) . . 287..

U kom 297.. Telo se kreee pravolinijski po zakonu 292. b) lim x >in x_o 308. a sin 2x -=l. ' . X"'" b) lim x ctg 2x.... x_'l! (rr . <-0 In (I +t) . U kom trenutku ee brzina tela biti V= 6? 42 43 . . x-2 x3-2x2-4x+8 (I) lim j(:>:). X""" b) lim 8" .X-l" 1 307.* a ) lim (cos 290.. a) lim xn --::.c-+oo b) lim (ctg x) T. / . x-o 298..e~x . 4-:. a) lim ~~n 3x..__. X"'" 0 0 S(t)=~t3-2t2+3t. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu s=2t 3 +t 2 -4.=lim f'(xl (Lopitalovo pravilo). . o X 293. 0 b) lim e . a )li m x x . Kojom se susreta? brzinom kreeu ove tacke u momentu njihovog 29~. . a) lim ... e'+sin t-l 302. Neka su funkcije j(x) i g (x) diferencijabilne u tacki x=a i njenoj okolini. I x-1 x -1 b.5.'a) lim (~_3.*. 303. . x-a g (x) x-a g '(x) 28"-2-2x-x2_" 300.! __1_). a) lim x' In x...) "X " x-o x In x ' \ .. 305. ! 8m t-t 3t 2 + t5 I x-I' 7'-+0 sin x . x-I' /'. __ . pri eemujej(a)=g(a)=O i g'(a)#O.'. x-+O (.c . 295. a) lim In. !f 2 b)' lim ( sin x )x'. x-a 2x ' 289.~~) .. a) lim ...1. Odrediti 294. Dve tacke se kreeu pravolinijski po zakonima s = 100 + 5t i S=~t2. 2 x-I ___I_).~ ___ .2t' + t.C-"OO 3 ....lim __ _ xcx . a) lim x-I (~~ _ _. In x In x 306. a 2x3 ' Primcnom Lopitalovog pravila izracunati granicne vrednosti (288-303): 288. Primena izvoda u prirodnim naukama 304. tada je 299...' x-2 x-2' b) . sin x. Tacka se kreee pravolinijski po zakonu trenutku je brzina tacke jednaka O? S=~t'-5t+8./ x .. a ) 'li m _~_...* a) lim (cos xlX'..). x-a b') lim (.1.. x-Q X x-sm x ' ~ x3_8 291.) lim x-1 (~_I _..." 1 b) lim \. b) lim 8". Zakon kretanja nekog tela koje se krece pravolinijski je s = 3t 3 . b) lim ~~8x'+16~. a ) lim _" x . U kom trenutku telo menja smer kretanja. a 3 x-sin x x • 2. Odrediti brzinu i ubrzanje u trenutku t = 4. x e..2x)" 2 b) lim cr_b tt ..' br7inu i ubrzanje kretanja."x x-o x. " b) lim x .Primedba 2. a) lim X""" a 8"-e~x-2x xri~x..

309. Zakon promene temperature T tela u zavisnosti ad vremena t dat je jednacinom T=0,2t 2 Odrediti brzinu zagrevanja tela u trenut· ku t= 10.

,no.

Temperatura tela T menja se u funkciji vremena t po zakonu T= 0,5t' - 2t. Odrediti brziou zagrevanja tela u trenutku t = 5.

Od resenja jednacine (I) treba izdvojiti Dna koja su realna i u kojima funkcija menja znak. Funkcija Ce imati maksimum u tackama u kojima izvod menja znak ad + na -, a ffilillillum u tackama u kojinla izvod menja znak od - na +. U tackama u kojima izvod ne menja znak nema IIi maksimuma pi minimuma. Primedba 3. Ako je x = Xo apscisa stacionarne tacke i aka je !"(xo)<O, tada u tacki sa apscisom x=x o funkcija J(x) ima maksimum. a ako je f" (xol> 0, funkcija J(x) ima u taclei sa apscisorn x = Xo minimum. Primedba 4. K.onveksnost i konkavnost: leaze se da je funkcija J(x) konveksna na intervalu (a, b) ako je graflk proizvoljne tangente ispod grafika funkcije u koordinatnom sistenlU xOy. FunkcijaJ(x) je konkavna na intervalu (a, b) ako jc grank rna koje tangente iznad grafika funkcije u koordinatnom sistemu xOy. Primedba 5. Prevojne tacke: Ako x = Xo razdvaja intervale konveksnosti i konkavnosti funkcije fix) tacka P (xo, J(x o» se naziva prevojna tacka funkcijc y=J(x).
Odrediti intervale monotonosti, konveksDosti i konkavnosti kao i prevojne tacke funkcija "f--->y (317~319), ako je:

311. Sa visine od 10 m izbaceno je vertikalno uvis telo sa pocetnom brzinom 200 m/s. Na kojoj ce se visini nalaziti posle t sekundi? Posle koliko sekundi telo dostiZe maksimalnu visinu i kolika je la
VISIna?

312. Tocak radijusa r kotrlja se po pravoj. Ugao okrene u toku t sekundi dat je jednaCinom

fJ za koji se tocak

fJ = t + ~ . Odrediti brzinu i ubrzanje centra tocka.
313. KoliCina naelektrisanja q, koja protice kroz jedan provodnik, me· nja se u zavisnosti od vremena t po zakonu q = 0,4t 2 (q u Kuioni· rna, t u sekundama). Odrediti jacinu struje J posle 8 sekundi. 314. Promena jaCine struje u funkciji vremena t data je jednaCinom J = 2t' - St. Odrediti brzinu promene jacine struje posle 10 sekundi. 315. Telo mase 10 kg kreee se pravolinijslei po zakonu s=3t 2 +7t+4. 1 Odrediti kineticku energlJu tela (2 mv') u 4. sekundi od pocetka kretanja. 316. Telo mase 10'0 kg kreee se pravolinijski po zakonu s = 5t 2 - 2. Odrediti kineticku energiju kroz 2 sekunde.

,

317. a) y=x 3 -3x;

b) y=x'-4x 2 +4x. b) y= tg b) y=sin
X.
x~cos

318. a) y=lnx;
x 319. a) fix) = 1~'::-;'2;

x

(O',;;x,;;2n).

Odrediii ekstremne vrednosti funkcija x---ty (320--324), gde jc:

2.6. Monotonost, ekstremne vrednosti, konveksnost, konkavnost prevojoe tacke funkcije

320. a) y=x3-3x+l;
321.

b)

Y=_X 3

1

3

_x 2 _3x.

Primedba 1. Monotonost: Ako je u intervalu (a, b) izvod funkcije pozitivan, tj. f' (xl> 0, lada funkcija raste u intervalu (a, b), a ako je f' (xl < 0, lada funkcija J(x) opada. Primedba 2. Ekstremne vrednosti: Za odredivanje lokalnih e\estre· muma diferencijabilne funkcije potrebno je najpre odrediti apscisc staclonarnih tacaka resavanjem jednaCine (1) f' (x) = O'.

a) y=x 2 +

1

b) y= (0'';; x"; 2n).
(0,;; X,,; 2n).

x2
x~2'

322. y=sin x+ cos x
323"

y=sin 2 x-2 sin x

324. a) y=xln2x;

0) y = x 2 e-".

45

25. Pokazati da funkcija y =x 3 - 3x 2 +6x + 10 nema ekstremnih vrednosti. ,26. U kruZnici polupre<:nika r upisan je pravougaonik maksimalne povrsine. Odrediti dimenzije pravougaonika i maksimalnu povrSinu.
127. Odrediti stranice pravougaonika, najveee povrsine, upisanog u elipsi b 2 x 2 + a'y' = a'b'. 128. Odrediti stranice jednakokrakog trougla maksimalne povrsine, upisanog u elipsi b'x' + a'y' = a'b' (sl. 8).
129. Dat je lik omeden parabolom y'

338. U tacki M(x o, Yo) dipse h'_x' + a'y' = a'b' konstruisana je tangentao Odredlt! koordmate tacke M tako da ova tangenta obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsine. 339. Tacka A(a, b) (a>O, b>O), Dekartove ravni xOy pripada pravoj koja obrazuje sa koordinatnim osama trougao minimalne povrsine. Odrediti katete pravouglog trougla i njegovu minimalnu povrsinu. 340. U kruinicu polupreenika r upisan je jednakokraki trougao maksimaIne povrsine. Odrediti stranice trougla. 341. Od svih krufuih konusa date povrSine P, odrediti onaj Cija Je zapremina maksimalna. 342. Odrediti osnovnu ivicu i visinu pravilne cetvorostrane piramide date povrSine P, taka da ima najvecu zapreminu. 343. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II upisan je kruini valjak maksimalne povrsine omotaca. Odrediti dimen7ije valjka. 344. Odrediti dimenzije prave kru7.ne kupe date zapremine V, tako da njena povrSina bude minimalna.
.

= 2px i pravom x = a. Odrediti dimenzije pravougaonika, maksimalne povriiine, koji je upisan u dati lik (sl. 9).

130. Od kartona oblika kvadrata stranice a naciniti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti dimenzije kutije i maksimalnu zapreminu.

331. Od kartona oblika pravougaonika os novice 32 em i visine 20 em napraviti otvorenu kutiju maksimalne zapremine. Odrediti maksimalou zapreminu. 332. U polukruinici poluprecnika r upisan je trapez, Cija je veca osnovica precnik kruinice. Odrediti visinu i manju osnOV1CU trapeza, tako da lOU povrsina bude maksimalna. 333. Odrediti dimenzije pravog krufuog valjka, maksimalne zapremine, koji se moze upisati u pravu kruinu kupu polupreenika R i visine H.

345. Data je ehpsa

iii + 9

x2

y2
=

1. Konstruisati tetivu MN paralelnu sa

velikom osom elipse, tako da je povrSina trougla OMN maksimalna, a tacka 0 koordinatni pocetak. 346. Duz a podeliti na dye duZi tako da suma trostrukog kvadrata prve duZi i dvostrukog kvadrata druge duZi bude minimalna. 347. Na paraboli y=x' odrediti tacku najmanje udaljenu od prave y=2x-4. 348. U jednacini y=x 3 -1-a(x-1) odred.iti a tako da grafik krive defmisane datom jednacinom dodiruje osu Ox. 349. Funkcija x-> y = a,x 3 + a,x' + a1x + ao ima prevojnu tacku u koordinatnom poeetku, a minimum u tacki sa apscisom x = 3. Tangenta u prevojnoj tacki ima koeficijent pravca -1. Odrediti realne brojeve Q3. Q2. Q 1 i ao· 350. Odrediti koeficijente a, b i c polinoma y = x 3 + ax' + bx + c tako da: a) za x = -1 funkcija ima maksimum, za x = 4 minimum, a za

334. Odrediti dimenzije i zapreminu prave krufue kupe maksu lalne zapremine, koja se moze upisati u loptu datog poluprecnika R.
335. U pravu krufuu kupu poluprecnika R i visine II, upisati kvadratnu prizmu osnovne ivice a i visine x, maksimalne zapremine.

336. Medu svim pravim kupama opisanim oko lopte poluprecnika R, odrediti onu Cija je zapremina minimalna. 337. U loptu poluprecnika R upisati valjak: a) maksimalne zapremine; b) maksimalne povrSine omotaca.
46

x= -2 vrednost 1; b) za x= -2 ima prevojnn tacku, a u toj tacki vrednost 4, a da tangenta u prevojnoj tacki bude paralelna os; Ox.
351.. Komponente F I iF, sile F obrazuju medusobno ugao . .
r:'----~· ·~ ------.--------~

fl.

vrednost ugla {3 sila F=y F/+F,,+2F 1F, cos nu vrednost.

fJ ima

Za koju maksimal-

360. Data je funkeija x->f(x) = 2xj - 6a 2 x + 3. Odrediti pozitivnu vrednost realnog broja a, tako da za x = 3 funkeija ima minimalnu vrednost.
361.

Odrediti minimalnu i maksimalnu vrednost funkcija: a) x->f(x)=x'(2x-3)-12(3x-2), na intervaln [-3, 6]; b) x->f(x)=15-3cos x+eos3x, na intervalu
4

:;:32. Na teio tezinc G koje se nalazl na strmoj ravni nagnutoj pod
. cJstvuJc Sil a F =---~--'--;---, . kG · ugIom fJ prema h onzontaIn' raVill, d' OJ cos{3 + ksrn{3 gde je k koeficijent trenja. Odrediti ugao (3 tako da sila F ;rna najrnanju vrednost.

[0,

il

362, Dokazati da grafik hive y=x + 3x' + 2x nema zajcdniCkih tacaka sa pravom y=2x-1. Zatim odrediti raswjanje prave oct taeke koja pripada krivoj i najbliza je datoj pravoi.

,,:53. Dataje funkeija x-+f(x)=Ax 2 +x+Blnx.
Od-rediti: a) Realne brojeve A i B, akojef(I)=21\f'(I)=4. b) Realne brojeve Ai B, tako da za x=l i x=2 data funkcija ima ekstremne vrednosti. c) Realne brojeve A i B, tako da je data funke\ja rastuea nn Citavoj oblasti definisanosti.

363. Odrediti maksimalnu i minimalnu vrednost funkcije:
x-+f(x)=",+3 na intervalu [-5, -I]. 3 x

* 364. Data je funkcija x->y=x 3 +px+Q, gde su p i q realni brojevi. a) Ako je M maksimum i m minimum date funkcije, dokazati da 4p 3
Je Mm=q~+
• ?

27

:34. Neka su XI i X2 apseise ekstremnih vrcdnosti funkcija x-+f(x) = =2x 3+3(a-2)x'-6(a+l)x+2, gde je a realan broj. Za koje vrednosti rcalnog broja a izraz X\2 + x/ ima minimalnu vrednost'!
355. Ako BU Xl i Xl apscise minimuma i maksimuma funkcije X---4> Y = = -2x 3+3(1-2a)x2+12ax-1 (aER). Odrediti realne vrednosti a tako da .Ie tacna jednakost Xl 2 = X z:~56.

b) Odrediti realne brojeve p i q tako da bude X= -2 nula date funkeije i M - m = 4.

Dataje funkeija x-~nx)=2ln(x-2)-x2+4x+1. Odrediti intervale monotoDosti i ekstremne vrednosti date funkc~je.

* 365. Data je funkcija x-+f(x)=x 3 -3x+2. a) Odrediti fuukcijn x·~>g(x)= ax 2 + bx+ c tako da, u tacki M(2. y) koja pripada graflku date funkcije) ima ekstremnu vrednost; a sa fix) ima jos jednu zajednicku lacku P koja pripada osi Oy. b) Odrediti ugao pod kojim se scku data kriva i kriva odredena pod a).
366. Data je funkeija x-+ y =x 2 -(m-;lx'-mx-l-1. Odrediti rcalan broj m tako da funkeija ncma ckstremne vrednosti. 2.7. Ispiiivallje funkcije (uz primeD" izvoda). Grafik funkcije
,. 7

357. Za kojeje vrednosti reainog broja a funkcija x->f(x)=(a-+-2)x3~3ax2+9ax~2 rastuca za svako x iz svog domena? Data je funkcija x-ty = x 2 + bx + 2. U tackama Cije su apsc1se XI = -1 i X2 = -- 3 konstruisane Sli tangente na graftk date fl.lnkcije. Za koje vred nost; realnog broja b je obim traugla koga obrazuju tangenle sa osom Oy minimalan'? Dataje funkcija x->:f(xJ=(c-12)x'+3(c-12)x'-1-6x+7 gdeje c realan broj. Odrediti rcalan broj c tako da data funkeija bude rastuca za svako x.

Primedha. Da bi se sto preciwije konstruisao grafik funkeije treba ispitati sledeca svojstva fl.lnkeije: 1 ~ oblast defiDisanosti; 2" pamost;

48

49

3" 4" 5" 6° T 8" 9° 10° 11 ° 12"

periodicnost; nule (i presek sa os om Oy); znak funkcije; prvi i drugi izvod; intervale rascenja i opadanja; ekstremne vrednosti; konkavnost i konveksnost; pre' ojne tacke; asiLlptote kose vertikalne, horizontalne; ponasanje funkcije u okolini kriticnih tacaka (tacke u kojirna nije definisana i tacke X-4 ± co).

4x 379. a) y=-4-2; -x

h) y=-----x2+ I . b) y=-1-2

x2-2x+l

x 380. a) y = '----1 ; x 381.

x 2 _4

-x

a)

=(x-~)(x+~2.

y

(3-x)(3+x)'

b) y = - - - 2

-A

x2-2x-3 2x-x

382

.

a) y=

x 2 -4x ---' (x-l)(x-3)'
3x-x 2
b) y = - - - - .

Ispitati promene i skicirati graflk funkcija defmisanih formulama (367-429):
b) Y= x 2 (3 -x).

I~

~ a) y=-;'-4-;

4x-x 2 -4

x-I

368. a) y=x 3 -3x;
b) y=x 3 -3x+2.

370. Y=3 x -2x + 3x+ 1.
1
3 ,

I

3

2

x2 385. a) y=-'--; x-2

x 2 +3x-3 b) y = - - - - - .

x-I

,
-"' a) y= x2-4x+4,. 386. x-I
6 387;- a) y=x-2---;
b) Y = ------.--3

371. y=:3 x -x -3x.
372. a) y=-4x 3+3x-l; 373. a) y=x4_2x2; 374. a) y=4X4+X3; 375. a) y=6x4 -x'_9x 3;
I
b) y=(x+1)(x-l)2. b) Y= -x 4 +2x 2 +3.

x-I

10 4x -9x' + 6x .

b) y=x 4 -4x'+3. b) y=x'-4x 4 +4x 3.

1 b) y=X2+,. x

376. y=x(x-I) (x+ 1)3. 377. Y= -x 6 +6x'-12x 4 +8x 3. x-2 378. a) y=---2-;
2x b) y=---. 1 +x 2

_ x3 390. a) Y=-Z-I;
x -

b) Y=-2-'
X

6-x 3

391. a)

y2.=.x~l-xf;

b) y2=x 2 (8_x 2). b) (y_X)2=X 3.

x+

392. a) y2 = 2x - 3.J xi;

b) y=x e- x '.
1

* 410. a) y=x 3 -ax 2 +ax;
* a 411. a) y=x+-;
x

b) y= ax' - 3x 2
b) y=----

(a realan broj).
(a realan broj).

394. a) y = ex;

b) y=xe";

c) xy = eX.
b) y=(3-x Z ) e".

x 2 +a x-a

1

1

b) y=----.

,,;J+x 2
I-x

396.* a) y=x eX; 397. a) y=xIn x; 39S. a) y=ln(xZ-I); Inx 399. a) y=-z ; x 400. a) y=coszx-cos x;
401.

b) y=x

",,-2.

b) y=xInzx.

x-2 b) y=In--. x+1 I-lnx b) y=--z--.
x

x-3 413. a) f(x)=-;====; v'l +x z
414. a) f(x) =

b) f(x)=------.

.,jl+X Z
I+x
x+I

yx _4

7":2--=; 2

x+1

b) f(x)=------ .

#+2

b) y=sin

x-.,j3

b) f(x)~i+X3.

cos x.

a)

. y=sm

x

. sm (x+ ") ; 3

b) y= -4 cos x cos(xb) y=sin 3 x+cos 3 x.

" 3).

416. a) f(x) =-1- 2:;

X3+ X

-x

b) f(x)=-----

(X+1)3 (x-I)2 .

402. a) y=sinzx-sin x;

b) f(x)=---

x3 (x-W'
1

* 403. a) y= 2 cos z x + 6 cos x;
I-sin x 404. a) y=--.----; I+sm x

b) y = 2 coszx +.,j3 sin 2x.
b) y = - - - - .

*

sin x

41S. a) f(x)=xex=T; 419. a) f(x)=(5x-l)ex;

*
*

1

b) f(x)=(x+2)ex.
1

i-cos x

405~ a) Iyl =2 sin (x + Ixl);

b) y= sin (.x;-yrxi

).

b)f(x)=xe x .
b) f(x} = 16(16x-3)ex .

2

* 406. y = sin x leas xl + cos x Isin
* 407. a) y = Ixz -Ixl- 21 ;

xlb) y=---+-- .

* 420. a) f(x) = (xZ - 2) e lx ;
(x-I)3

1

1

Ix'i
x

x-I

* X 422. a) y=-z- ; In x-2

Z

b) V=

5+1nx~.
~
1

.

b) f(x) = xe-i,x .

52

53

* 424. a) y= 1 +2arctgx; x * 1 425. a) y = arccos - ;
x

b) Y =

arCSlD - - ' - ' .

.

2x 1 +X2

III GLAVA

b) y= arCSlD·-. x

. 1

* 1 426. a) y=x arctg-; x

b) y=X3 -(x 2 -1)3. b) y=(X_1)~2.

2

1

3. APROKSIMACIJA FUNKCIJA*
3.1. Diferencijal. Primena kod Iinearnih aproksimacija
Primedba 1. Apsolutna greska l-l'ibliine jednakosti Lly'" dy Je jednaka: (1) a= ILly-dyl. Primedba 2. Relativna greska priblizne jednakosti Lly '" dy odreduje se obrascem:
(2) "=

b) y=x-arctg x.

* 1 429. a) y= arctg (1 +-); x

b) y=(x+

1

x

I~Lt1,Y1 .
Lly

Primedba 3. Primenom obrasca Lly",dy, imamo obrazac: (3) f(x+ Llx) "'f(x) +1' (x)· Llx.

Obrazac (3) se koristi za pribli7.JJo izracunavanje vrednosti funkcije. 430. lzracunati prirastaj i diferencijal funkcije x-' y = 3x 2 - x za x = 1 i Llx = 0,01 i odrediti gresku zamene prirastaja diferencijalom. 431. Odrediti prirastaj i diferencijal funkcije X--+y=X2_X za x=lO i Llx = 0,1. Zatim odrediti apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pri aproksimaciji prirastaja diferencijalom. 432. Dataje funkcija x--+y=X'-3X2+1D. Izraeunati za x=3 i Llx=0,001: a) prirastaj i diferencijal funkcija; b) apsolutnu, relativnu i procentualnu gresku pn aproksimaciji prirastaja diferencijalom.
<A

55

433. Straniea kvadrata je x = 8 em. Za koliko se uveca njegova povrsina ako se straniea uveca za 0,1 em'! Odrediti difereneijal povrsine ovog kvadrata i oeeniti relativnu greilku pri aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.
434. Dat je obim osnog preseka pravog kruinog valjka. Obim iznosi 100 em. Za koliko se uveca povrsina omotaca ako se vredncist poluprecnika r= 10 em uveca za 7=1 em? Odrediti difereneijal povrSine omotaca ovog valjka i oceniti reiativnu gresku pri aproksimaeiji prirastaja difereneijalom.

Aproksirnaeijorn prirastaja difereneijalorn izracunati priblizne vrednosti izraza (444-447) : 444. a) sin 46"; b) sin 60"3'. 445. a) sin 31"; 446. a)~1,02; b) CDS lSI".

b)~65.

447. ZnajuCi da je loglO 200=2,30103, izracunati vrednDst za IDgJO 200,2. 448. a) IDglo 11; b) tg61".

435. Dat je zbir dYe straniee trougla ABC, b + c = 4 em i zahvaceni ugao (X = 30". Za koliko se uveca povrsina trougla ako se straniea b uveea od 1 em na 1,1 em'! Oeeniti relativnu greiiku pri aproksimaciji prirastaja povrsine diferencijalom.
436. Data je funkcija y = 2x' - x 2 + 1. Odrediti prirastaj i difereneijal funkeije za x= 1 i ,1x = 0,1. Zatim Ddrediti relativnu gresku pri zarneni prirastaja diferencijalDrn.

449. Dokazati da su za dovoljnD malo Ihl tacne priblizne forroule: a) yl+h""l+
~

Zh;

1

,;;-;1 b)~1+h""1+3 h.

450. !,rirn~norn pribliznih formula a) i b) iz prethodnog zadatka izracunatI:
a)

-JDl4;
h

437. Tacka se krece pD zakDnu s= 10t+ 5t 2 , gde je t vrerne u sekundarna a s put u metrirna. Odrediti prirastaj pUla za t = 20: a) ,1t = 1; b) ,1t=O,I; c) ,1t=O,01. Zatim Ddrcditi relativnu gresku pri zarneni prirastaja puta difereneijalDm.
Odrediti pribliznu vrednost funkcije (438-443):

451. Ako je Ihl dovoljno malo, tada su tacne formule:
a)e ""l+h;

b)ln(l+h)""h;

e)1n

l+h h",,2h.Dokazati. 1-

438. x->y=x3-4x2+7x+3 439. x->y=3x2+2x-l 440. x-+y=x 3 + x 2 - 2x

za x=I,03.

452. Zamenom prirastaja funkcije f(x) =!c difereneijalorn izracunati x 1 1,004 453. PribliZnO izracunati aretg 1,05.

za x=2,03. za x= 2,01. za x=2.1.

Odrediti linearnu funkciju koja aproksimira funkeiju (454-457):

454. f(x) = x 3 - 3x + 2, u blizini tacke

Xo

= 2.

1 441. x->y= x 3 -5x 2 +x-l 2

455. f(x) = 3x 2 - 2, u okolini tacke Xo = 1.
456. f(x)=x 2 -2x, u blizini tacke xo=O. 457. f(x)=x 2 +4x+4, u blizini tacke xo=-1.
458. Pozna!e su vrednosti funkcije y=f(x) u tri cvora: f(O) = 4,f(1) = 7, f(2) = 9. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinorn koji tu funkciju aproksimira na odsecku [0, 2].

<.42. x->y=x3-4x2+ 1
443.

za X= -2,03.

za x=4,2.

56

57

tada jednacina (1) ima jed an i sarno jedan koren . dobija se druga priblizna vrednost X" i td. X3=-" x. X". sa tacnoscu 0. 468. Zamenom krive y=f(x) tetivom koja sadrZi tacke (a. xn=xn-l-f(xn-l) ](b)-f(~n-l)' Primedba 3... x 3 -2x 2 + 3x-5 =0.2. ) konvergira ka korenu.. Niz brojeva Xn (n = 1. n . . n-oo * Primedba 1. dobija se niz brojeva Xl.. u zavisnosti od toga da Ii je f(a) f(x l) < 0 iii f(xl) f(b) <0. b).5. onda se postupna aprok' * Ova nastavna jcdj~lica nijc prcdviocna nastavnim planom i programom za gimnaziju. . 2x-4x=0. Metoda seClce (metoda tetive).. koji zadovoljava uslove f( -1)=0.. 160. Iz date pretpostavke niz xn (n=I. Primedba 2. <X) Primedba 4. Metodom iteraeije odrediti karen jednaCine 2x -In X-4 = 0 uz poeetnu aproksimaeiju korena Xo = 2. xlogx= 1. b).* Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom P (x).1. . f' (Xn-l) Plimrimed~~ 5.01 realne korene jednacine (465-486). 471.2. 470. bJ i f(a) I(b) < 0. x4+2x'-6x+2=0. bJ. x. . 469.2. Xn = <P (X n_ d. 2" izracunavanje pribli7""e vrednosti korena sa datim stepenom tacnosti.2. b-Xn_. Primenom met?de seciee odrediti koren jednaCine X3 _ 2x'-4x-7=0 kOJl pnpada intervalu [3.. PribliZno odredivanje korena date jednaCine (1) f (x)=O sastoji se od dva koraka: 1" utvrdivanje sto manjeg intervala u kome se nalazi jedan i sarno jedan koren jednacine (1).. 466.=2n . 5x 5 -5x-l =0.a) (2) Xl =a-j('b)-f(a)' Primenjujuci dalje taj postupak na interval (a.f(0)= 2 if(2)= 7. . 2 2 3.:. Metode iteracije: Ako se jednacina (1) moZe transforml~atl na oblik x = <p (x). co . x4+x'-2x-2=0. Ako je f' (x) #0 i f"(x)#O u intervalu [a. 467.01.. Odrediti Lagranzov interpolaeioni polinom.159.. Priblizno resavanje jednacina sa jednom nepoznatonl P~im~dba 6. 462. 472.. x 2 . . bJ i f(a)f"(a) >0.. 4J. Xl) ili (Xl. pri cemu je f' (x) # 0 za xE(a..f (x'2. u intervalu (a..)je monoton i n-oo Xn-l. lim xn=!. 464. ) korena ~ jednaCine (1) odreduje formulama (3) xo=a. . b). Primenom met ode tangente odrediti realni koren jednaCine 2x 3 + +6x-l=0. 465. tj. a zatim izraeunati vrednost polinoma za x =0. f(a)) i (b. x 3 -3x+l=0.. Na ovaJ naell Xl = <P (Xo). 463. 473. f(a)(b--.. Ako Je a~xn~b (n= 1. sin x+x-l =0.. = <P (Xl). * Lagranzovim polinomom aproksimirati funkeiju y = sin x Ciji grafik sadrZi tacke sa apseisama n 3n =n Xo =0) x I =-. i ako se pode od poeetne vrednosti Xo kOJ~ prp-ada lltervalu [a. sto je moguCe veceg stepena.J.* Funkeija je data tabelom x f(x) \-2 25 1-8 ~\~ -15 1-23 4 simacija Xn (n=O. onda je lim x n =!. ' Odrediti graficki pocetne apfoksimacije i izracunati sa tacnoscu do 0.. Ako je funkcija f(x) neprekidna u intervalu [a. ~61. . ). f(b)) dobijamo prvu aproksimaeiju korena . Xn=Xn_l... Njutnova metoda (metoda tangente). 2x 3 -x2-7x+5=0.

. d (e") = e"dx => Se"dx = e" + C. Ina na 492. t 499. a) fx~ dx./t:. d(-ctg x)=-. b) f(5X 3 -4x 2 -3X+5)dX. a) fe Z (I. l+x2 l+x2 12.-.2 --·dx • 3 X 1 fl 2.- COS2X dx sm 2 x cos 2 x t I 63 62 . f b) f(X+l)(X -3) d 2 3X2 X.. x x 491. sln 2x sln 2x 9.::-=f dx -=arcctgx+C. 7. b) Sx 2 dx. d(lnlxl)=-dx=dx=lnlxl +c. a) f0~x~. 3. b) c) f( . arCSill x+c. d(aX)=a"dx=fa'dX=Ia' +c.. a) S2x dx.. d(sin x)=cos xdx=> Seos x dx = sin x+c. dx _··-·=tgx+c. a) dx cos x f l0x8+3 ----dx· x' .to1 dt. 4. integrale (488-518): 488./ f X .x2 . a) f(X 2 +2X+ ~)dx. d (arctgx) =-_·-c·= -···=arctgx+c. 502. 490.. a) f~~. a) S~ dx.'= -ctg x+C.ez~z) dz. dx. c) f4:r f "C" •• _ . cos 2 x dx dx 8. r~) .4t 3 ) dt.. dx 10. d (arc sin x) f dx v1-x2 ~=. "-' (>:-) f (n'" -1).E.x'= -arccos x+c. 489. fdX r v 1.. 5. f 498.1. l+x2 l+x2 Na osnovu tablicnih integrala i pravila (4) i (5) izracunati sledee. 6. dx dx 11.--= -. d(-arctgx)=. d( -arc cosx) = "jl'-x 2 = f dx . d(-cos x)=sin x dx=> Ssin xdx= -cos x+C. a) f(at+~) dt. d x"+' =x"dx=> x"dx=-"-'+C n+l n+l Za n=O imamo Sdx=x+C. b) re + J---. d(tg x)=··~-=> 2 494.

507. a) Ha'-x')' dx.. x 522. Je lxz - ~i~'. 5i5.. a) b) JtgZy dy. b) M(O. 2).. _ 1 524. cos 2 z b) b) J~~4t2' Odrediti jednaCinu krive y =f(x) ako su poznati njen izvod i tacka M koja pripada njenom grafiku i konstruisati graflk dobijene funkcije (519-526): 519. a) J( 4 cos z-Ji9Z Z) dz. . Y'=2(x--\). 520. 0)..2+~) dx. x . 521. 2 525. b) cos x 1 sin x' M(I. n M(l' 2). b) Jsm Z Z J3-2ct!lZ~ dx. -1).O). a). Za t=" $ telo prede put $= 10 m. a) J(~. 511. y' =sin x+cos x. M(O. _--_. JX.---dx. y = _ .. zx 2: dx.z(1 _e. 528. 2 2 510. 504. y'=2x-4x 3 . a) Ja U (1+ii) du.-) dz. a) J(~+I)(x-~+I) dx.J-=:xCZ) dx. Je. . .-. cos x 2 r. Brzina v tela data je formulom v=cos t m/s. 508. Y'=:2(e'-e-'). Y . x 505.. 517.. b) 509.dx. 518. 4 Odrediti jednaCine krive y= f(x) ako su poznati drugi izvod funkcije yO' j tacke MiN koje pripadaju graflku krive. ··-. l+xz 1 . b) JCOSZ2:dx. b) J J+ J j. y'=3xz-l. 526.. M(l. Odrediti zakon kretanja tela.. a) Jctg 2 x dx. M(I.. 527. Zatim konstruisati odgovarajuce grafike (529-531): 516. ~. a) J(sin~-cos~ + y. 514. Za t=2s telo prede put $ = 16 ill. x n M(4' n 2).y-. J2COS 2y cos 2 y +! dy.dx.503. 1 523. sm 2 x a dx bx z ' X4 1 ~SiD3X M(l. Odrediti zakon kretanja tela. a) 506.z --x -.. a) rz+xx~+~ dx. = l+x2' 1 x 4) .. y'=e x +2x. Brzina v tela odredenaje formulom v=(3t 2 +4t)mjs.

x'dx. 2 dx +3 dx 25+4x 2 ' 531. 549. Integracija metodom smena Neka je x = 'P (t).O) N(-l./' 1+ e'x. l+x 551. Metodom smene naci sledeee integrale (533-599): 1 a) f79~~6~i. a) 532.x: 548. M (0.'. gde je t nova promenljiva funkcija ('I" (t) 7"0). ( dy f~~.p(t)) . b) J--:)t b) Ja 2x . a) Ja x'. a) y" = -" x M (1. 2 Li~-I' 1 dx. f~~9~. I) 3" N (---. a) f )f f COSXdX ------. -I) N(2.. a) J3y+. Ubrzanje w tela odredeno je formulom w=(t + I) mls2. b) 530. a) J35x'xdx. N(2. b 2xdx. b)/ 536. I-x dx. a .0).2). 541. (1) Jf(x)dx= Jf(..x'x 2dx. 66 67 . b) J(4x+3)3 dx. 2 M(O. -2). a) J(5-2x)9dx. 4 + sin 2 x' b) Jx (I + In'x)" r dx dx . 2 540. b) J~:b2X2 . 539. b) 546. e2xdx x.2. Funkcija 'P odreduje se tako da desna strana formule (1) dobije oblik pogodan za integraciju. xdx. 'P'(t)dt. U !renutku t=O brzina je V= Im/s a put s=O. 535.. y"= -sin x. a) Je-x'x dx. 2 b) y"=6x-4. a) Je. e"dx . b) f fx ~--. /. Tada je 'I' diferencijalna 543. Jz 1/ J~I-e2x' b) 545. )25-9x 2 ' b) J)3-5x 2 ' r 7dx 544. 4. a) b) r e"dx 533. 542. b>{. Odrediti zakon kretanja tela. 537. 1 +x 2 r ~1-ln z dz. y" = e".529. 2) M(I. f1-3. 550. e'). a) 534. b) Jx' + 1 r~2dx .

a) Scos x dx.. cos dx.J3=. f b) "" ~' . a) Jcos'x dx. a) Jctg x dx.' J t X 5 --. b) f2-1. b) J. -"-. a) fCOSXdX . b) * 572. b) Isinixdx. dt t(1+-lnt). SIn x b) . x dx 3·-x p~2dX6 .. a) Jsin2xcosxdx.dx.dx. a) Scos(ax+b)dx.. 556. a) X dx. a) f. cos'. f~~~:sx. 553. a) f _ _dX __=. c- b) f' xzexdx. a) Ie sin x cos x dx.4. 581. a) Jsin5xsin3x dx... b) 580.-5~' b) l.i~f~. b) Ssin b) 2 b) J.. a)r~fdX.) fCOSX dx. cos x I~-=-' 554. x sin 2 1nx' V-·f-J:1U:X dx. sin 3x dx. Y. a) sU. * 573. sin2x .552.. 4+x 4 f cos2x 565. a) J5"'" . dx. a) --..- J:~~'.yI=6x' x 4 dx. b) 562. f--~-· x In x In (In x) b) t-n V..rx . 579. e bye=xsinxdx..z. -. dx2- x +5 ' b) V d:'".. 557. a) "-0- 1 b) P-2COSX dx. * 574. b) Jx cos (xz+ I) dx. 558. a) Ssin 3x cos 5x dx. b) Scos' x sin x dx. / 571. a) St sin (t 2 -1)dt. a) f. SlllXCOSX h~n3:~:.. a) Jtg 4 x dx.. b) Stgxdx. b) Ssin 4 x dx. 578...:x'.. flnY dv. 561. J-~:x. a) Scos 4 x dx. 2 dx b) f . 569..rx b) f2 * 575.. a) {-.<Ix I. 559.. b) fSin:': cos 2x dx . b) f-~t---. sin z (~-t) * 577. 568. 1+2sinx' 567. a) J~3-8 x 2dx. b) Jsin 5 x dx.t)~t. cos 2x 2 2 560..rx -..Jx -.. a) 555. b) Jcos 4x cos x dx.. 564. x 2+2' . Ssin x . a) rn'~d~. a) f.2 sm x ~.-. b) Jctg 4 x dx. a) Jcos 5 x dx.ji +4 sin xcos x dx. f (- dx_. 3 3 . . \ 570. d-= 2 3 · COS X * 576. x 1 sin 2 x 563. 566. _ .

~ x dx * 595. J~J~X+~2. Parcijalna integracija se najceSce koristi ako je podintegralna fuokcija u dv proizvod algebarske i transcedentne funkcije.~ dx . b) * 593. 596~ SxJa-x dx. -~dX' 2 Sin 5 x cos x ' b) CCO~5X dx. Primedba 2.• gde je Pn (x) polinom n-tog stepena. * 588. Se"x sinbx dx itd .:2.-=--. SPn(x) lox dx. 604. a) Sxe"dx. 2 ~ 8m x b) Ssin2x·ctg 4 x dx. b) Sx"ln x dx (n#-I). Npr. b) Jxlnx dx. a) Jarctg x dx. * 598. JJ~~:}l dx. a) Jx ·rxdx. b) Sx Iolx-lldx.~I1--. 584.2S' 583. b) Lfi-2' Primedba 1. SPn(x) sin (ax)dx. f. a) 585. Jl+YZ dy. b) SJa2-xi dx. Parcijalna integracija X.x) sin x dx. b ) J x4 --. a) Ix cos x dx. 70 b) Sa"e"dx. Primenom obrasca (2) za parcijalnu integraciju izracunati sledeee integrale (600-623): 600. dobija se obrazac za parcijalnu integraciju (2) JJ2+$g:~~2 Su dv=uv. a) * 589. a) * 587. * 59ya) +0. a) (sin2x dx' Jctg 4 x ' * 599. a) 1~~sin:. 592. Ako se integrise formula za diferencijal proizvoda (1) d(uv)=u dv+vdu. b) J~-=-X2 Rarcsin X)2 d 4. 6(}1. (arctg y f. * 594. a) J~b2.Z. 602. * 590. 586. * 591. e" 71 .582.Sv du. lJ)/SX2 cos x dx. 603. SPn(x)e"Xdx.. a) S(1.3. dx.

Dokazati da je: a) b) b) Ix 2 arctg 3x dx _ 606. l+x 632.b) _ ____ '_ . a) Je"sin x dx. dx. f f dx x _a 2 2 J. ' .. b)J~. a) f- f--·. . -.. 613. x 2 -6x+5' b) f -J_dZ f f 3X2-2x+4' dx . 609. a) b) Ix arcsin x dx. x cos x ' .dx. a) 6). . 626. 2z2_2z+l' 630. a b) x b) Ix sinx cos x dx. a) Je" 'sin x dx. J"l5+2x-x 2 dx ---2 Jx +4x' dx b). cos x_ 2 \ ~ - 607.r . * 621.C~'$2-i ) f dx . . b) Ie'" sin bx dx. a) Jx 3 cos 3x dx. a) JJ2-3x-x dx eXdx 2 ' * 620. * 624.a~. -..3Inx dx. b) Iln 2 xdx. I 627. /. / !~VrJ"~+ a2 dx. b) 614. Izracunati (625-634): 625.2X_X2 dx b)-----···. 2 * 618. J ~sin 2 x ~-. * 633.. f-······_C()s:". f dx x 2 -4x+ 3' 611.lnl~=al+c. . a) J(x 2 + 5x + 6) cos 2x dx.' ".. a) JYcos x dx. a) Jx arc tg x dx. dx. 615: a) Jx ·5 'dx. 2 J2x -6x+5 b) * 619. farCj/. ' / sm 2 x I . a) Jsin(lnx)dx. a) fJl+e"+~ix. !lU:. x dx .: dx. 3 f--:---.---2 sin x-:-6sinx+12 dx . 2k k-x dx x 2 -6x+13.. 2 631.6: a) J~x2-a2 dx. a) Ix (arctg X)2 dx. a) 77 Ie'''cos bx dx.t () o. ---z2 l-x b) Ix2 In . a) f~~ dx. a) Ixln(x2-l) dx. b) lex cos x . 612. I -j I Jx 3 e-x'dx.~:".. J(3x 2 + 6x + 5) arctg x dx. P_x 2 f~=llnlk+xl+c. . a) I(x +x)ln(x+ I) dx. '. I ! * 617. * 622. * 623. b) Icos(lnx)dx. 2a x+a 608. 629. b) b) Ix 3 e'xdx..d I I I I 628. --t I b) b) Iexcos x dx.

. onda se razlomak (1) rastavlja na parcijalne razlomke: (2) 3x-2a b) f -'~. 2X2 * 948.* 634.(x) ... 3 b) 646. dx. f.~:'+1 dx. a) f-3X=!. I=SX3+~2-16X+16 dx. qt.\clm nrultavnim phnom i progrumom za gimna. . x -4x+3 X3 ~- 649. 647. I 74 75 . lzracunati sledece integrale (635-653): 635. b) f .. L4~X" h3=-~:.. --·~-dx· b) Nepoznati koeficijenti A" A" . dx' x 2 -x+l ' b) b) f _. +x-1 X 637. b) L-Jl-4~. a) f dx (x2 :'::3)(X2 + 2). fx:11' 645. LSa 2 dx.'.i''.:' * 1 639.dx. x-I a) f x +x'-=6'.7x+ 1.4. a) f -~dx' + XS 2 x 3 _1 ' b) f . ~vnajcdinica nijc prcdvi.' 2)2 dx. a )f f x dx (x-1)(':2+1). a) x-2 S dx. lotegracija racionaloih fuokcija I' 640.. M" M2 . a) sex 2 ' 1)' dx' b) f_. x-1 f(. a cx± Pi visestruki kompleksni koreni.2 d x 3 x -4x +4x dx x-S .643. Ako je: Q (x)= (x. . ._ dx.!. . x2+3x+6 dx. 650. A k .~.2dx l-x4 ' 6x 2 636.x. pri eemu je izloiilac brojioca P (x) manji od izloiioca imenioca Q(x). . b) f . a ) f3x2+2X-3 dx' 3 .- X3~X X 3 dx.x'+4 f X3 dx. Q(x) f~-' X4+X2' x -x ' b) gde su P (x) i Q(x) polinomi. x _x + ' gde je a realan visestruki koren polinoma Q (x).-lni. 651: a ) f + b)i'. . - 4. a) dx (x-l)2(x-2). a) f x -6 ~--~~dx' x 4 +6x 2+S dx " x4+1' 3 ' b) 638.. a) !.~ liN}"! 3 i) dx.a)k(x2 + px + 642. M" N. a) f ~3d~1. x 4 -ax 3 b) 644.zijc. se odreduju metodom neodredenih koeficijenata. Primedba: Integracija racionalne funkcije posle izdvajanja celog dela svodi se oa integraciju pravog racionalnog razlomka: (1) 641.:3+~~. b) a) f x 22x-3 -5x+9 ' b) r~X+I-.-:'::1 S dx.

x-I 2 2 662. a) mamo proizvoljnu tacku ~. n 1 na suma funkcije y=f(x) (B.= fx 1 3 2 3 dx. 656. b].5.. Odredeni integral Primedba 1..* 652. ~ • o S e3x dx. bJ podeli se na n delova tackama: a=xO <x\<x 2 < . a) fkdx.1___ ) dx. Primedba 4. Newton 1643-1727. a) f(-rxf(~i) ~) dx. bJ. !.. Na svakom segmentu (Xi~I' Xi) uzi~ Primenom definicije odredenog integrala izracunati sledc6e integrale (654--656): b 654. 4 (1 ) f " def. " 3 b) S (cosx-sinx)dx. 1 1 f7x 1 3 1 1 1 9 c) f 8 1 . a) * 653. b) f$2 dx. Formula (2) je osnovna formula integralnog racuna (1. a) f -1 3 (1. i ako je konacan za rna n-'co kakvu podelu segmenta [a. W. G.rimenom Njutn-Lajbnicove formule izracunati sledece odredene mtegrale (657--673): 657.2x + 3x 2 ) dx. i uoCimo zbir =X'-X i_l. <xn=b. a) f.". n 4 b) f(CO~2X -. 3. a) J~. b) b) Llx. naziva se Rimanova integrabilj"". 655. 1826-1866). tada ona ima primitivnu funkciju Jf(x) dx = F (x) + C i vazi jednakost: b 661. i= 1 gde je Llx... f e"dx. a) f eX dx. Primedba 3. Da bi funkcija bila integrabilna na segmentu [a. " " b) b) f cosx dx ~-)dX'. kaze se da je integrabilna na segmentu [a. b) J(X2+ __ X4 8 4 c)S-rxdx. a) b b) f xdx. naziva se odredeni integral funkcije f(x) u granicama od a do b u oznaci b 658. Jednakost (2) se zove Njutn-Lajbnicova formula i daje vezu izmedu odredenog i neodredenog integrala.2 o 2 C)J~. " b (a<b). " 664. b]. Suma CT"= L: f(~. a) f (_____ 4 " n 2 1 -sin X)dX cos 2x b) f(cos x 6 n 4 -/---.)Llx.. bJ. Ako za funkciju f(x) vaZi (1).i~) n " 3 dx.~~.i.. b " " f sin x dx. f(x) dx = f. Riemann. X-I.. a) f cos x dx.y.' dx 1 dx. -1 Se 2X dx. Ako postoji lim " L: f(~. b]. (2) Jf(x) dx=F(b)-F(a). 27 L: f(~i) j=l n Llx. 3 b) J3. sm x 2 ..)x. dovoljno je da je neprekidna iii da ima konacan broj prekida prvog reda. Lai bniz 1646-1716). Ako je funkcija f(x) neprekidna na segmentu [a.. c) 660. Primedba 2. Neka je funkcija x->y=f(x) definisana na segmentu [a.. Segment [a. n 663. maxAxc"o i= 1 lim ~ 659.

a) f~X2. a) Ssin x .1 665. a) Sx o 2 cos x dx. o 3 * Za sve vrednosti iz oblasti definisanosti logaritama odrediti x iz 680.(I)=8/\f(2)+/. Za koje je vrednosti realnog braja a tacna nejednakost: 2 3 * 669. 3]. b=e 2? 78 " Z 682..j3 3 a) f(t-10g2a)dt=2l0g2~. Odrediti brajeve A. Odrediti sva resenja po a jednaCine segmentu [2. 2n].i) * 1 dx<4'1 2 x * 670. CER). 3 ln x dx. B. o 1 a S cos (x + a 2 ) dx = 0 a sin a na 3 666. b) J(2 X 3 + 1)4 x 2dx. * 678.cos x dx 0 " '2 b) Ssin 2 x . * 677. koje zadovoljavaju jednaCinu: " o . a=l. a a) f"rc tg_. 1 b) S(x2-2x+2) e"dx. Ssin x dx = " 2 sin 2a.cos 2 x dx. a) f 0 ~e"-1 dx. a) f 1 +dx xci 0 1 b) f o 2 1+x x2dx 6 - 679. ako je 3 a) f(x)=2x. 0 * 675. 681.Z' 1 3 b) 4 f o (t 3 -2at) dt=5a z . a) Sx In (1 +X2) dx o * 1 b) f~t9. B i C tako da je 1 7 671~ a) S(3x+2)lnx dx 1 2 b) S 2 In (x + #+T ) dx_ -2 /. Odrediti sve vrednosti realnog braja a na segmentu [0. 2 ~ " b) Sx cos dx. o 79 .x dx' 1+x2 ' o b) Sx 1 . o . o 1 " 1: :ra fG~+I.(2)=33/\ Sf(x) dx=. a=O.4 x 2. o o S(3x Z +4x -5) dx = a a3 -2. a) f~:=:-. b)f(x)=lnx.:i . a) j(2x-l)3dx 2 1 * 676. jednaCine: 2" 672: a) " Hin~:. b=2. lzracunati: (681-683): 1 674: Za koje vrednosti c vazi jednakost: b Sf(x) dx =f(c)(b-a) (a<c<b). Data je funkcija x->f(x)=Ax2+Bx+C (A. Odrediti skup pozitivnih vrednosti realnog braja a koje zadovoljavaju jednacinu: a '"2 * 668. o log2_a x 4 673. 667. 0 c) fSin3x dx.

4 1 Primedba 3. pravama x = Q. bJ i ako je f(x) ~ O. bJ data obraseern (sL 1): b y x SI. * I x -1 ar7r-: /1 • = 2-ix + 1 arcsin x + 4. ' arctgx. b] menja mak. o 1 Primedba 2..J2 .b=ff(x) dx-fg(x) dx=f(f(x)-g(x» dx. y= f(X) SI. tada je povrSina krivolinijskog trapeza (sL 2) data obrascem: Resiti jednaCine po x (684-{)88): 685. sece x osu u tackama sa apscisama x = c i x = d (a < c<d < b).* f (t 4 x t 2 ) -2 dt ="3' n (3) p. X = 1 0 sec x E [a. '" . 2 6 68. Jln (1 + x') dx. 0 tada J·e povrsina krivolinijskog trapeza ogramcea 0 Je "'.' ovrsina ra vnih 4. ti. Ako je funkeija J(x) neprekidna na segmentu [a. Neka su date dye funkeije y=J(x) i y=g(x) e1J1 se grafiei seku u tackama sa apseisama x=a i x=h (a<b) i neka je ispunjena nejednakost f(x) ~g (x) za svako x iz segmenta [a. bl Povrsina lika ogranicenog graficima datih funkcija na segmentu [a.b= fj(x)dx. Ako neprekidna funkcija f(x) na segmentu [a. " x a 0 b SI.6. o 687. b] i 'k . * It71+t2-·=y1+x t dt x aretg (-2 .l Primedba 4. 3 (1) P.* In 4 I P-=-4 __ x ~t~="-. f(x). tada je povrsina lika ogranicenog grafikom funkcije y=f(x) i osom Ox (sL 4) data obrascem: RI .683. Primena odredenog integrala za lZracunavanJe P fignra Primedba LAko je funkeija f(x) neprekidna na segmentu [a. " . b· d 'kom x-ose za nog lukom krive.. bJ (sL 3) data je formulorn: b h b 2 688.

x 2 + y2= 16 706. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog lukom krive: 1 Y=-1. 4 704. y=T+x i ' x=O 1 712. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog parabolama y2 = 2px i x 2 =2py. (0~x~4). \1 + Sf(X) dx. x 702. 697. lzracunati povrsi":1u figure ogranicene Iukom krive}'= -x2+2x i pravom y=O. xy=3. 711. y=x2+4x 703. Y = 2x 2 + 1 y=x2+10. Y=lx'l 714. y=tgx. (O~x~n). (0~x~2). 693. 691. y=6x-x 2 y=x+4. b) elipse. y2 =4(x+ 1) y2=6x y2=3x 4y2= 3x (-1~x~4). X=Q (a>O). Primenom integrala izvesti obrazac za povdinu: a) kruga. Odrediti povrsinu lika ogranicenog lukom krive y2 + y + x = 6 i osom Oy. 1 709. x 2 +4y2=4 689. y=3cOSX 716. 690. SI. y = tg x y=O n 4 82 83 . y=x2-2x. 717. lzracunati povrsinu dela ravni ogranicenog pravom y = x i parabolom y=2-x 2 • 692. Odrediti povrsinu lika omedeoog lukom krive y= 2x' + 3X2 + 2.). Y=2-·x 2 713. 695. y=---1+x 2 710.x i x=2. 694. Y= -x 2 +lOx-16 i y=x+2. i lzracunati povrsinu figure koja je ogranicena linijama (698·-734): y=O 698. y=e". X2+y2=4 707. (O~x~.(4) P"" = Sf(x) dx+ ISf(X) dx " . y=e. y=sin x I Y=lxl· y=2 __ X2 696. Izracunati povrsin12 dela ravni ogranicenog parabolom y2 = 2x + 1 i pravom x-y-1=O. pravama x=l ' x=a (a>l ) i y=O. X2 Y=- 1 2 2 715. (O~x~2). Ox-osom i ordinatama maksimuma i minimuma. d y 701. x 2 + y2= 16 705. y=sin 2 X y=O. lzracunati povrsinu dela ravni koji ogranicavaju para bole 7x2_-9y+9=0 i 5x2-9y+27=0.

y=2_x 748. x 2 +4y2 = 16.. -.. 743. y=2x-x 2 y=x 2 2 y=3-2x. * . y= -x. x2 744. y= . 3y=x2 i X2+y2+6x=O. y=X. povrsinu lib omedenog krivom y=x(x-l)(x-2) 751. y=x. x-3y+6=O. 736: lzracunatl osom Ox. y=O (a>O).x.2 720. . i * 741. y= x 3 x+y=4. 6y 2_25x-50=O 747. Odrediti povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom krive 2x y . Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranicen lukom zatvorcne krive y2=X2~X4 .y2 = 9. xy=nI.y=2+4x-x' . 742.. Odrediti povrsinu lika ogranicenog hiperbolom x 2 . x-2y-l=0. x=2a. 4x2-9y+18=O 730. y=8.. 727. x=a. * 738. Izracunati povrsinu dela ravni koji je ogranii':en linijama (742-748): 725. 4x 2-8x-1'+5=O i 745. r 2 + 4y2 - 20 i 750. 1'=2x x 722. Izracunati ~ovrSinu oba dela na koje parabola x 2 =12(y-l) deli krug x 2 + l' = 16. 1'=1 x=8. i 726.. x 2 -5x+4 749. x=2-y-y 2 734. y=X.* Odrediti povrsinu dela ravni ogranlccnog e Ipsom x hipcrbolom xy=4 u prvom kvadrantu. 2x-y+l=O. * 739. 4y2=3x+6 2 733. y=4x.. y=--~- In x x x=e.4).. 719. x=2. y=x 3 737. 2 1+ 724. 4). 5x-6y+1D=O. y2=8x x 2 =9y 2x-3y+8=O. osom Ox i radijus vektorom koji sadrii tacku A(S. y=5". 3 721. x 2 -6x-4y+13=O 728.. * 740. 746. Data je funkcija x--+y=f(x) a) ispitati i graficki predstaviti datu funkciju. ordinatom maksimuma i osom Ox. y=-x--S- X=O. 731 . lzracunati povrsinu oba dela na koje parabola y2 = 2x deli krug x 2 + y2=8. y=7-3x.2j2).x. y'=x. y=r 723. b) odrediti povrsinu dela ravill ograniccnog lukom krive osom Ox (749-752). y= x2-11x+28 x-8 x 2-5x+4 -~~--~- x+ 1 . y3 = x2 . 732. Y=2 y=2x. x= 3a 2· 2x2-9y+36=O... x 2 + 4 Y2 = 8 i 4y2=X+2 (-2. 735.. (-2.

b x o x 763.5 51..2rx = u tackarna A. a ° 756..7. ~. 758._ 2 seee kruwicu Xl + y' . 757.". (2) Y. * 766. OSOll X. ( 3) Vx =n Jrl~~--)I~)dx. . 2 'B .sat' Je i naCillU para bole odseca odsecak povrsllle 9 .1]. c) loptinog sloja visine h. 760.1J · db 1 Zaprernina tela nastalog rotacijom krivolinijskoll P nme a .::: 3. ° (1) Vx =1C Sy' dx. i( ) 0 pravama x-a I tra eza omedenog krivom y =. Primena odredenog integrala za izracunavanje zapremine rotaciooih tela [°. sec"l'ce parabole yl = 4x koja sadrZi koordinat· ".a Z y2 = a'b ' i pravama y= -b i y= b oko osc Oy.=f. Metodom integralnog racuna izvesti obrazac za zapreminu: a) lopte poluprccnika R.= n Sx 2 dy. 87 . .:m~~ar p tako da povrsina povrsi koja je ogramcena parabolorn i tetivorn AB bude makslrnalna.cijom=okO ~~ omedenog knvom x=g(y). Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog krivom y=sinx i pravom y=O. c) prave kruine zarubljene kupe.Primed!:. 51.. X. Odrediti zapreminu (torusa) tela nastalog rotacijom kruga x'+(y-b)z=r z oko ose Ox (b>r). Odrediti zapreminu tela koje nastaJe rotacijom lika ogranicenog lukom krive y = aX i pravo~m y = oko ose Ox u intervalu [0." . 1]..(x)c. y c.fz(x)) i pravama x=a i x=b (a < b) oke ose Ox izracunava se obrascem b * 753. Izracunati zapremi'}u tela kojc nastaje rotacijom !ika ogranicenog lukom krive y=lnx i pravom x=O oko ose Oy u intervalu [0. 754* ~d::'~i{i . . ( >-1) za ko]'e povrs lika Odrediti sve vrednostl parametra a a: /'" 2 • "' ograD!cenog pravama }' = 1 i y = 2 1 parabolama y = ax 1 y=!ax 2 (x?oo) ima maksirnalnu vredoost. b) Izracunati zapreminu Gednokrilnog hiperboloida) abrtnog tela koje nastaje rotacijom lilea ogranicenog hiperbolom b'x' . 6) izracunava se obrascem d OYc~l~ ( 765. . 5) izracnnava se obrascem b 759.. a) Izraeunati zapreminu (dvakrilnog hiperboloida) abrtnog tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog hiperbolom b' x-a 2 y' = a 2 b 2 i pravama X= -2a i x=2a aka ose Ox. Primedba 2.' d . Izracunati zaprerninu tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog lukom krive Y= til xi pravorn y=O. n] oko ose Ox. 6 764. 755* Nap. 761. lzracunati zapreminu (paraboloida) tela koje nastaje rotacijom lika ogranicenog paraboloID y2=2px i pravom X=Q (a>O) aka ose Ox. Odrediti zaprerninu tela koje nastaje rotacijom oko ose Ox dela povrsi ogranicenog Iukom krive y=4x-x 2 i osam Ox..ko ose Ox u intervalu . Y (s1. b) osc Oy.lo~ rot:=. =fl(X) i y. b) lopte odsecka visine h. y x=g(y) 762. Zapremina tela nastalog rotacijom lika omedenog 752. I . u intervalu [0. lzracunati zapreminu (elipsoida) tela lcoje nastaje rotacijom povrsi· ne ogranicene elipsom b 2 x'+a 2y2=a 2b 2 oko: a) ose Ox.ar-.. x!b (a<b) oko ose Ox (st. y=~-~--~~- x'+7x+ 10 x+l krivarna Y. b) prave kruine kupe.(x) (f. Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za zapreminu: a) pravog kruwog valjka. pravama x-O. Zapremina tela na~ta. ni poeetak od date 4.

lzracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrsi koji je ogranicen krivama (767 -790): 767. y=_x +2 y=lxl. aka osc Ox.X= ± 1 y = 0. aka ose Ox. y =0. b) ose Oy. x'+4y'=4 773. y=x+1 783. y=5'. x'+y2=16 785. oko ase Oy. 771. 7t 2 768. y' =4x 777. Y = cas (x. oko ase Ox. y=e'. adseckam ase Ox izmedu Ziza i ordinatama U zlzama rotira aka ose Ox. ako ase Oy. ako ose Ox. y>O). y' = x. Data je kriva y'=6(2-x) i tacka M(-4. aka ose Ox. y=x'. y=x'(I-x') 7811. x = a (a >0) aka ase Ox. y>O) kaja pripada krivaj: a) adrediti jednaCinu tangente u tacki M. y=x' 791. oko ase Oy. oko ose Ox. 794. Odrediti zapreminu tela kaje nastaje ratacijom lika agramcenag krivam ay2 = x' i pravama x =0. aka ase Ox.2) i tacka P (4. x = ° (x>O). . y=sin' x. Izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotacijam lika agranicenag krivom ay2=x 3 i pravom y=x oka ose Ox. x2 + y2=4 770. V). oko ase Oy. Izracunati zapreminu tela nastalog rotacijom aka ose Ox figure ogranicene pravom i paraboloID. parabalam i asam Ox. x=O x=7t. ako ase Ox. Prava dadiruje parabalu y2=12(x-3) u tacki P(6. x=o. Prava dodiruje parabalu y'=9(1-x) u tacki M(-3. x=O. Figura agramcena lukam elipse x' + 5y' = 5. Y=1+ xi Xl . oko ase Oy. ako ase Ox. b) izracunati zapreminu tela nastalag ratacijam aka ase Ox figure ogranicene tangentoID. oka ose Ox.x' + 2. Data je kruinica x' + y' = 16 i prava x =2: a) odrediti jednaCine tangenti kruz.3x = 0. b) izracunati povrsinu lika ogranicenog kruinicom i tangentama. 797. x+ y=a. 796. lzracunati zapreminu nastalog rotacioDog tela. oko ose Ox. y = x' y = J'~. lukom krive i os om Ox. 781. x'+y'=8 775. lzracunati zapreminu tela nastalag rotacijam aka ase Ox figure agranicene pravom. 788. e) izracunati zapreminu tela kaje nastaje rotaeijam tag lika aka ose Ox. . aka ose Ox. x=O. oko ose Ox. 776. +ay= a2 778. 789. y) para bale: a) adrediti jednacinu tangente u tacki P. y=O ako: a) ose Ox. 792. Y =.nlce u presecnim ta6kama sa datom pravom.akaaseOx. Data je parabala y2 = 8 (x . y=r' 782. y2 _ 3x = 0. 772. x=O 787. 786. 3 x x+y=4. 3y=x 2 x'+y'+6x=0. y'=4(x+l). X=- 3 y=o. 769. y' .v="x 2 x = 2. y=casx+cos2x. aka ase Ox. x'-y'=4 790. . 784. y=8 779. y = Ix'i y= 4y'-3x=0. x = 3. 774. aka ase Ox. 793. y' =4ax 7t x = a. oka ase Ox. krivam i asam Ox.3)' y= 0. ako osc Ox. 795. 798. b) odrediti zapreminu tela kaje nastaje rotacijam aka ase Ox figure agranicene tangentom. x'·-2y=O. y' = X4 (I + x).

Izracnnati zapreminu tela nastalog obrtanjem. onda je duZina luka s krive 90 * S17. Izracunati zapreminu tela nastalog obrtanjem. parabola y2=8x i tacka N(x<9. 2 2 2 * S03. Izracunati duZinu luka parabole y = 4 . Odrediti duZinu astroide x3 + y3 = a3. 91 . S12. Odrediti koordinate tacke N tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna. .2j2 = 1 oko ose Ox. figure . ~). SOl. r:. lzracunati zapreminu torusa x 2 +(y. oko ose Ox. oko ose Ox. * S18.* 799.. ~3). 0) i A(3. y>O) parabole y2=2(x-l) konstruisana je tangentao Izracunati: a) povrSinu figure koja je ogranicena tom tangentom.~". Data je tacka M(9. S15. koji nastaje obrtanjem kruga SOS. Duzina sluka glatke krive y = fix). Odrediti duzinu luka cikloide x=a(t-sint). Izracunati duZinu luka para bole 800. Izracunati duZinu luka hive 1 r. 0). oko ose Ox. y = 0 i x = 1. S09. y=~(ex+e-X) izmedu tacaka sa apsci- yx +4 y=O. Izracunati duZinu luka krive linije od koordinatnog pocetka do tacke A na datoj krivoj sa apscisom 0. Odrediti duZinu lancanice sarna x=O i x=l. gde su t. y =:3 (3 .0) i M(~.X= 4 1 Y= 0 . -1). omedene k . figure ogranicene grafikom krive fix) = 811. '-7=-. figure omedene linijama: y = arc sin x. Dca povrsi ogranicen Inkom para bole. Data je kriva linija y=ln(l-x 2 ). S10. <t 2 )· S06.1.}'2 i pravama x = 0. y) koja pripada paraboli. Izracunati duZinu luka para bole y=ln x od x=~j do x=. " t2 vrednosti parametra koje odgovaraju krajevima luka i (t .x) y x izmedu njenih nula. S16. Izracunati duZinu luka para bole y = 2~. kao i odnos zapremine nastale kupe prema zapremini nastalog rotacionog paraboloida. Ako je kriva data jednacinama u parametarskom obliku x=cp(t) i y=g(t) «p(t) i g(t) su neprekidne diferencijahilne funkcije). izmedu dye tacke sa apscisama x=a i x=b (a <b).. a b Primedba 2. S13. iznosi (1) s=S~ dx. OSOID t2 (2) s= SP2 + y'2 dt.: od x = 0 do x = 1.8.. Izraeunati zapreminu tela nastalog obrtanjem. S02. lzracunati duzinu luka parabole y = x 2 . Izracunati duZinu luka parabole y=x2+2x koji se nalazi ispod ase Ox. 4. * 804. Odrediti duZinu luka hive 9y2 = 4x 3 izmedu njenih tacaka 0 (0.5. '"nvom Y= x+ 1 1 pravama X= 3 . y=~ x 2 izmedu tacaka 0 (0. parabolom i osom Ox. y=a(l-cost). b) zapreminu tela koje nastaje rotacijom iste figure oko ose Ox._ parabole i duii MN rotira oko ose Ox. Primenoru integralnog raeuna izvesti obrazac za obim krume linije x 2 + y2 = r2 807. 2) i B (2.x 2 izmedu presecnih tacaka sa osom Ox. . Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine lulm krive Primedba 1.j8. Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom dela povrSi ogranicenog lukovima krivih y2 = x 3 i y2 = 4x oka ose Ox. x = 1 i * S14.-'~~= yx2-4 * 805.2x -1 izmedu tacaka A ( . U tacki P(3.

--.) ' premestllllju . a]. 10 lzracunati povrsinu povrsi koja nastaje rotacijom krive b2x2+a2y2=a2b2 ako: a) ase Ox b) ase Oy. 4. krive 9y2 = x (3 _ x) 2. 834.f(I)). izracunava se abraseem b * 832. luka parabole y2 =2px. Izracunati povrSllu povrsi koja nastaje rotacijom krive 4x2 + y2 = 4 oko ase Oy.]. . * 833. Izracunati povrsinu povriii nastale t" fa aCIJom. Pavrsina pavrsi kaja nastaje rataeijam aka ase Ox luka glatke krive y = f(x). odreduje se po formu!i b " 827. (1) P x =2nfy-J1. + .y) dakazati da je y2 - 1 3 y=3 X .i vdi promenlJ'I'va SI'1 a f x. Izracunati duZinu luka krive y = arcsin ~ --x 2 ad tacke A (0. na segmentu [0. u intervalu [t" t.10. oko osc Ox. 2 2 2 s= " U(t) dt. Put koji prede tacka pri neravnamernom kretanju po rra~oJ. . 0 k Dose Ox. aka ase Ox. . sa promenlJlvom brzlDom V= f(t) ~ 0. a) fzra~unatj povrsinu povrsi nastalc rotacijom. izmedu njenih nula. Aka Je .9. luka * 820.z dy. b) amataca kupe. Primedba 2. 1t 4]. lzracunati duzinu luka krive x=4 y2 -:210 y izmedu pravih y = 1 i y=e. Odrediti povrsinu parabola ida nastalog rotacijom ako ose Ox. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam astroide xii + y> = 00 a3 oko "se Oy. 831~ Odrediti povrsinu povrs"l' nastal . n]. b) Y 1 = 4 _ x: -2 4.+. nn segmentu [0. od X=a do x=b.+fi dx.ad tacke A (0.". c) amotaca zarubljene kupe. lzracunava se po fannulI: (1 ) 825. "X " 830. duzlDa luka knve y = --2--.JY = 1. Primena integrala u prirodnim naukama 823. . Primenom odredenog integrala izvesti obrazac za povrsinu sfere paluprecnika R. (2) A= ff(x) dx. 826.f(0» da tacke B (1. 835~ a) Izracunati povrsinu torus a nastalog rotacijom kruznice x 2 +(Y_2)2=1 oko ose Ox.od X= -2 do x=2. na segmentu [0. luka krivc: r = 4 + x koji odseca prava x = 2. 2° Primenom odredenog integrala izvesti obrasce za povrsinu: a) amataca valjka.x 822.=- 828. Aka luk glatke krive rotira aka ase Oy. oko x-ase. Izracunati povrsinu povrsi nastale rotaeijam luka krive y = tg x. e"+e. Primedba 2. -J. petlje 4... ako ose Ox. 829. Primena integrala oa izracunavanje povrSine rotacione povrSi Primedba 1. Pr. e ro t " aCIJom.imedb~ 1. na segmentu [0. Odrediti pavrsinu povrsi kaja nastaje rotacijom luka krive y=sin x. izmedu tacaka Cije su apseise x = a i x=b (a <b). 3]. Odrediti povrsinu povrsi koja nastaje rotaeijam krive 1 r y=6v x (12-x). 824. lmama analogni obrazac (2) P y = 21< f x-JT. krive 0 0 k ase Ox. . d . b) Izracunati pavrsinu elipsoida nastalog rotaeijom elipse x2+4y2=4 oko ose Ox. ako ase Ox. lzracunati pavriiinu pavrsi koja nastaje rotaeijom luka parabolc y2 = 4x. 1 1 * 821..1) da tacke B (x.819~ Izracunati duZinu krive linije -J-. ( pn " J matenJala tacke duz ose Ox.2 = 1. Rad ko.

04 m. Prvo telo se krece brzinom v\ = 3t2 mis. Pri resavanju zadataka za izracunavanje rada sile koristi se Hukov zakon (3) F=kx. a drugo brzinom V. Izracunati predeni put u toku 4 sekunde. Prvo telo' se krece brzinom v\ = (6t 2 + 2t) mis.4U. 37. jedno od drugog. kroz 10 sekundi? Telo je baeeno sa zemlje vertikalno uvis brzinom v=(39. c) predeni put tacke od poeetka kretanja pa do njegoyog prestanka. Tacka sc krccc brzinom v=(2t+& -2)m/s. x . .2-9. =(4t + 5)m/s. jedno od drugog.apsolutno udaljenje (u m) izazyano silom F. Odrediti rad sile F pri sabijanju opruge na 0. b gde je F .anje spiralne opruge oa 0. . Odredll! rad kOJl prDlzvodi sila pri rastezanju opruoe na 0. Na kom rastojanju se tela nalaze. .8t) m/s.. Odrediti prcdeni put u IOku 2 sckunde. Brzina kretanja tacke menja se po zakonu v=(3t 2 +2t-l)m/s.sila (u N). Brzina kretanja tacke je . Tacka se krece brzinom v=(24t-6t 2 )m/s. I I f • . u istom smeru jedne prave. Izracunati maksimalnu visinu koju postize telo. Odrediti: a) predeni put u toku prve 3.36.02 ill. :42. * 846. Odrediti predeni put tacke od pocetka kretanja pa do njegovog prestanka . * 847.12 m. Brzina kretanja tacke je v=(6t 2 +4)m/s. u istom smeru jedne praye. sekunde. Odredm rad kOJl Je potreban da se opruga oil "ije na 0. Odrediti put preden za 10 sekundi od pocetka kretanja. sekunde.8t) m/s. a k . Spiralna opru!la raste~nuta je na 0. Sabijanje x opruge proporcionalno je sili F. b) predeni put u toku 3.41. . Dva tela polaze istovremeno iz jedne tacke. Za sabii. a drugo brzinom v2=(6t 2 -10) m/s. :3').05 m utrosen je rad 25 J.= (9t 2 . Tacka se krece brzinom v=(12t-3t2 )m/s. Na kom rastojanju se tela nalaze.lS. pod dejstvom sile od 60 N.koeficijent proporcionalnosti (u N/m). kroz 5 sekundi? Dva tela polaze istovremeoo iz jedne tacke.Primedba 3. ako je za sabijanje na 0. Odrediti put koji prolazi racka za 5 sekundi od poeetka kretanja.1 m.01 m potrebna sila od ION.

b) ~-2 dy-x. 860. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG 1* DRUGOG REDA 5. 1t 855. 865~ Dokazati da su ortogonalne trajektorije kruznice takode kruinice.= ~. 864~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa parabola y = ax 2 b) xydx=(1+x2) dy.VGLAVA Odrediti partikll. * 866. y=1 za x=l. 97 96 • Ova tema nije prcdviden:l na~tJ.-3). 6). Primedba 3. d ctgxsmy y. s=4 za t=}. Za resavanje difereneijalne jednaCine (1) potrcbno je najpre razdvojiti promenljivc na sledeCi naein: dy (2) 9 (y) = . k= 2y 862. s tg t dt+ds=O. 0)._. a) x (l + y2) = yy'.m.1. (l+x)ydx+(I-y)xdy=O.f(x) dx. x-I y-2 858. v=2t+ 3t 2 . Odrediti diferencijalnu jednacinu datog skupa krivih fgd~) = ff(X) dx + C. 851. s'=3t 2 -2t.-I). Diferencijalne jednacine sa razdvojenim promenljivima dy dx 857._=---. 852. X Z + y2 = 2ax b) y'tgx-y=a. b) (x 2 _ yxZ)dy+(yz +xy2)dx =0. -. ). Dokazati da su ortogonalne trajektorije krivih y = ax" elipse . Opste resenje diferencijalne jednaCine (1) dobija se integracijom leve i desne strane jednaCine (2): (3) dx 2 cos xcosy ..lYnilll pJanom i programom za gimnazije. Odrediti jednaCinu krive elJl grafik saddi tacku M ako je dat koeficijent pravca tangente: a) M(2. Odrediti zakon kretanja tela duz ose Ox koje poCinje iz tacke M brzinom v: a) M(4. ./l=? dx=O. a) y 2dx+(x-2) dy=O. 1 b) M(2. 849. a) (1 + y2) dx-'/-. a) ~ dy=JY dx. Primedba L U diferencijalnoj jednaCini (1) y'=. dy=O. Odrediti diferencijalnn jednacinu datog skupa krivih (1 + x 2 ) (1 + y2) = Cy2... 850. X= -2. In y=Ctg 2' b) x ~-. b) M(O. Primedba 2. dy 3dx * 863. v=4t-6t 2 • 861. n y=nzax=-3-' 5.=4 " •. a) (1+y) dx=(x-l) dy. 859. y=4 za x=O. k=4x-3. resenja koja zadovoljavaju date pocetne uslove za sledeee diferencijalne jednacine (854-859): 854. s=4 za t=2. ydy=xdx. Odrediti opsti integral sledeeih difercncijalnih jednaCina (848-853): 848.f(x) 9 (x) promenljive se mogu razdvojiti. 856.

883. (Y+P-+yz) dx-xdy=O. I 877.. a) xdy = (2x + y) dx. x(x+2y) dX+(X2. b) xy 2dY=(X 3 +y3)dx. Homogene diferencijalne jednacine prvog reda .3. naziva se homogena diferencijalna jednacina prvog reda. 880. Odrediti partikularna rcsenja sledecih diferencijalnih jednaCina (877--880): * 868. gde su f(x. a) xy'-x 2 +2y=0. Odrediti formulu za izracunavanje kolicine urana u rna kom trenutku vremena t. = . 2 l-x l-x 2 b) Y=y+1. 872. b) y. svodi se na Primedba 1.2. (I) Primedba 2. Eksperimentalno je utvrdeno da je brzina raspadanja radioaktivne materije u svakom trenutku vremena proporcionalna poeetnoj kolicini urana. Linearna diferencijalna jednacina Primedba 1.867~ Odrediti ortogonalne trajektorije skupa krivih x 2 . 882. y =2:.l' . U poeetnom trenutku vremena (t = 0) bilo je Ro grama urana. x 881. 875. smenom y jednacinu koja razdvaja promenljive. 98 99 .y) dy.sin x=O.. a) (2. 5. Primedba 2.. Jednacina oblika (I) y'+yp(x)+q(x)=O.y)+ xy' = O. 873. 871. 0 Je x 879. Y. 885. JednaCina (I) se uvek moZe transformisati u oblik (2) Y'='PG)' = Primedba 3. Odrediti opste integrale datih diferencijalnih jednaCina (881-890): Odrediti opsti integral sledeeih diferencijalnih jednaCina (867-876): 869. 2x+ Y k . JednaCina oblika f(x. Homogena jednaCina. naziva se linearna diferencijalna jednaCina prvog reda. x+1 2xy 4x 884. a) (x+y) dx-xdy=O.jxy-x) dy+ydx=O.2y2) dx+ 2xydy= O. Ako se u jednaCini (1) uvede smena y=uv (u i v funkcije promenljive x) dalazi so do apstcg resenja difercneijalne jednacine (I) u obliku (2) y=eJpdX(C-SqeJpdXdx). y' =}' In . (x 2 . y'+-------=O.(x+l) 3 =0.-.l'=tg x i.y) i g(x.y2) dy=O.2--.-2y. xy+ y2 878. ako je y=O za x= 1. ako je y = 1 za x = 1. 88G. Y' . a) (x-y) tx+(x+y) dy=O. a) (t-s) dt+tds=O. b) (x-2y) dy=(x-y) dx.y)dx =g(x. 874. b) y'+xy=x. b) (x.. x x 5.y) homo gene funkcije istih izloZilaca. ux. b) x+y+(y-x)y'=O.=O za X= . y'-y etg x. a) y'-2y-3=0. 870.y2 = a 2. gde su p (x) i q (x) funkcije argumenta x. s' cas t+s sin t-I=O.a k ' y = 1 za x = I .--:-' a 0 Je y.

y" = 1-2x.:2 y= x+xz . 893. 1+2x 898. Odrediti opsti integral jednacine y" +aZy=O. y"=2y' ako je y=I. y"= -12x 2 +4 ako je y=3 za x=O i y=4 za X= 1.4. * 890. y' coszx=tgx-y ako je y=O za x=O. y'+ycm x=O. a njeno opste resenje se odreduje dvostrukom integracijom. y"=5 aka je y=5 za x=2 i y=l1 za x=4. y"=12xz-4 ako je y=O za x=O i y=8 za x=2. 3 2 896.5 i y'=1 za x=l. b) y"-2y'+2y=0. Nepotpune diferencijalne jednaCine drugog reda Ispitati promene i skicirati graflk: partikularnog resenja.1+2x -. a) y"-6y'+9y=0. y . 9 01. . Odrediti opsti integral jednacine: a) y"=O. 1 891. b) y"-y'=O. a) y"+3y'=O. lednaCina koja sadrZi drugi izvod iii diferencijal drugog reda naziva se diferencijalna jednaCina drugog reda. 897. . x Ispitati preeizno promene i konstruisati graflk: partikularnog resenja (905-907): 905. ako je y=O za x=O i y=1 za x=2. y. Primedba 2. akojey=lzax=2_ 894. b) y"-y'-6y=0. y"= -12x z +8.:-:. * 914. cosx dze ' 902. * 912. 900. y * .:~ 906.x ' * 889.ako je y= I za x=O. b) y"+16y=O. Naiiednostavnija diferencijalna jednacina drugog reda ima oblik y" =/(x).+. b) y"-9y'=0. c) y"-y=O. x x_ 5. y"=12xz-8 ako je y=3 za x=O i y=O za x=1. d's • d. 904. 908. y' + 2xy= 2x e. 895. Odrediti opste rescnje jednacine 911. a) y"+5y=0. * 915. * 888. b) y"+9y=O.'-:. a) y"-2y'+5y=0. y' -2xy=(x-x 3 ) eX'. a) y"-9y=O.5 sin2x. dmz=m Z a k a Je dO eo'1 dm =12 = 903. b) y"=4. b) y"-3y'+2y=0. * 913. y. y' + Y tgx=-. --=12t akoJ'es=2i~=20zat=O Z dt dt' za m=O. 907. 100 . * 916. a) y"-6y'+13y=0.+2:=:.y=-2 a k oJe y=1 za x= 1 . Odrediti opsti integral jednacine (909-916): 909. c) y" =cos x.887. Primedba 1. b) y"+4y'+7y=0. 910. Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene pocetne uslove u sledecim zadacima (891-896): Odrediti partikularna resenja koja zadovoljavaju postavljene pocetne uslove (899-904): 899. y"=x akojey=Ozax=liy=2zax=2. a) y"-4y'+3y=0._3 Y =x 3 e< akojey=ezax=l. a) y"+4y=0.

. 921. Ekvivalentna definicija ovoj je: Definicija 2..={1. ako se nijedna cifra ne moze ponoviti u jednom broju? 924. . n) iznosi (1) n. Prikazati sve varijacije druge klase sknpa E grafom. a 2 • a 3 .. Dat je skup A= {3. . Dat je skup E={l. Od koliko razliCitih elemenata mozemo formirati 210 varijacija druge klase? 926. ... koje se mogu napisati pomocu azbuke od 30 slova. 3.an } od n elemenata.. =n(n-1)(n-2) . 920. an su uredene k-atorke sastavljene od elemenata skupa {a 1 . Odeljenje jednog razreda broji 35 ucenika. Datje skup E={1. . . (n-k+1)=-( ~-". Koliko se brojeva moze napisuti pomocu elemenata skupa M. 2. ako trazeni brojevi sadde po tri prosta cini?ca? V. 6. Definicija 3. Oni su medusobno razmenili fotografije. n}. . 929. a 3 ... Dat je skup A={1.VIGLAVA 917. Slav 2. 4}.. an su sva biunivoka preslikavanja skupa E. Na koliko razliCitib nacina se mogu izabrati cetiri osobe na cetiri razlicite funkcije (duznosti) od devet kandidata'l 922. a 3 . Izracunati VI + V~ + V~ + 6.. 2. Koliko se brojeva izmedu 3000 i 6000 moze formirati od cifara 0.an }. 2. . bez obzira da Ii se u reCima ponavljaju sva slova i da Ii se dobijaju reCi bez znaeenja. Varijacije sa ponavljanjem klase k. Broj varijacija od n elemenata klase k (k". Koliko je ukupno podeljeno fotografija? 923. " Definicija 1.. ako se 0 ne nalazi ni na prvom ni na poslednjem mestu i ako se nijedna cifra ne ponavlja? 930. 5. ••... Varijacije klase k od n elemenata (n ?-k) a" a 2 . 3. a 3 . n-k).3. KoEk0 se razlicitih eetvorocifrenib brojeva moZe formirati od 10 cifara a cia se cifre ne ponavljaju? 919. . Odrediti broj trocifrenib brojeva koji se mogu obrazovati od elemenata skupa A. . 9. . 1..k) elemenata skupa E su uredene k-atorke sastavljene iz razlicitih elemenata skupa E. 5.. Neka je dat skup E={a a 2 . 103 (2) 102 V k=n' . Varijacije bez ponavljanja klase k od n (n?. . . 4. a 3 .an }. 4}. 2. 3. 2. " Slav 1.. Koliko se petocifrenih brojeva moze obrazovati od cifara 0. Varijacije Varijacije bez ponavljanja Primedha 1. a 3 . Posmatrajmo sad a n razlicitib elemenata a" a 2 . od 5 slova. 7. ako trazeni brojevi sadrie po dva razliCita prosta Cinioca'l 927. 925. 1. 918. an i pretpostavimo da je svaki od njih u dovoljnom broju.. Koliko se brojeva moze formirati pomocu elemenata skupa M.. k} u skup E={a a 2 . Varijacije sa ponavljanjem Primedba 2. . koji Cine prosti cinioci broja 3570. Formirati sve varijacije druge i treee klase bez ponavljanja od elemenata skupa A i izracunati njihov broj. Formirati sve dvocifrenc brojeve ad elemenata datog skupa i odrediti njihov broj. Broj varijacija sa ponavljanjem klase k od n elemenata dat je formulom: 928.. 7}.. od n elemenata (n?-k) a" a 2 .1. . 7. . Odrediti broj reCi. 3. KOMBINATORIKA 6. koji cine svi prosti cinioci broja 2310.

2. . a) 936. Odrediti broj elemenata x. 5}. b) koliko kolona treba popuniti ako se »zna« da 7 susreta neee biti nereseno . 2.'" krn (n)=-----. 1. Neka je dat skup od n elemenata. 2. i . Odrediti broj elemenata. 940. tako da cifre bud u razlicite... k m jednakih m-te vrste. * 932. V~X+4: V~+4=2:3. koji se mogu formirati od elemenata skupa E. Resiti jednaCine (934-936): 934. Broj varijacija treee klase sa ponavljanjem od x elemenata v~ei je za 408 od broja varijacija trece klase bez ponavlJanJa od lstOg broja elemenata.. k.4. l=n! Permutacije sa ponavljanjem Primedba 1. 946. tako da se cifre ne ponavljaju a da krajnje cifre budu pame. Broj permutacija od n (1) P(n)=n(n-l) (n-2) . k. Broj elemenata odnosi se prema broju varijacija 3. _+km~ n. 7}. k2 medusobno jednakih. Broj razlicitih permutacija sa ponavljanjem od n elemenata. 938. ako se jedan znak sastoji najvise od pet elementarnih znakova? 942. Dokazati da je v"n_l = v"n = n! 945. Koliko razliCito popunjenih kolona obezbeduje 12 tacnih pogodaka? 943. 7 aka se cifre ne ponavljaju? . Permutacije su biunivoka preslikavanja skupa E u samog sebe. 2. k m medusobno jednakih. Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta. V~=56x. Permutacije od n elemenata su varijacije klase n od n elemenata. Na koliko razlicitih nacina mogu da sednu eetiri osobe ako su postavljene cetiri stolice? 948. Vi : V~-l = b) 7Vj=6· V'3+ 1 • 937. pri remu je m~n i kl +k2 + . Na tiketu sportske prognoze nalazi se 12 susreta: a) koliko kolona tiketa treba popuniti ako se »Znaju« rezultati pet susreta da bi imali 12 tacnih pogGdaka. 3. 3.* 931. manjih od 100 000 koji se mogu formirati od cifara 0.. b) b) 1:3. Koliko se Morzeovih znakova moze formirati iz oba osnovna znaka . 6. 5. Dat je skup E = {O.:.---·-k 1"1 k 21 · · · k m'I ' · nl 947. 5. Svaki lineami raspored koji se sastoji od svih elemenata zove se permutacija sa ponavljanjem. Definicija 3. tako da se cifre ne ponavljaju i da je zbir krajnjih cifara paran broj? 6. Stav 1. 941. PerlIDltacije db' roJa varijacija treee klase od n + 2 elemenata. a) n=380. 4. 2. Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva moze sastaviti od elemenata skupa E={I. Permutacije bez ponavijanja Definicija 1. 3.. jednakih druge vrste itd. 939. 5. odrediti broj elemenata x. jednak je P k. 1. V~=72.3. Koliko razliCitih petocifrenih brojeva se moze napisati pomoeu cifara 0. 4. Stav 2. od kojih irna: kl jednakih jedne vrste. Broj varijacija od n elemenata treee klase Jednak Je . . 7.. Odrediti broj razliCitih prirodnih brojeva. Odrediti sve razliCite prirodne brojeve vece od 1000.2. Ako je broj varijacija eetvrte klase bez ponavljanja od x elemenata 1680.4.da bismo irnali 12 pogodaka? Definicija 2. 933. a) 935. Odrediti broj elemenata. gde je kl medusobno jednakih. klase bez ponavljanja kao 1: 20. Broj varijacija eetvrte klase sa ponavljanjem od x elemenata iznosi 50625. 5 12 0 944.5. Odrediti broj elemenata x. 3.6. .2. Odrediti broj razlicitih sestocifrenih brojeva koji se mogu formirati od elemenata skupa E = 1. 4...

a) 963. Odrediti vrednost izraza: a) 8!+9!.3. 950._.4. 1. moze formirati od elemenata skupa E? 958. 4}: a) koliko se razliCitih petocifrenih prirodnih brojeva moze formirati od elemenata skupa S.4 i 5. tako da se u njima cifre ne ponavljaju. koje se mogu formirati od elemenata skupa E. 5. Koliko elemenata sadrzi skup kada broj svih permutacija od njegovih elemenata: a) nije veei od 1000 . b) £':. Formirati sve permutacije bez ponavljanja od elemenata skupa A = {a. (y-4)! 30 .. b) sa 123. b) koliko ima parnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 956. (n ".::::3)! n1 Resiti jednaCine (964-965): b) n! (n-2)! . 2.2)(m·· 3) >0. b) u proizvoljnom poretku? 953.. a zatim ih prikazati kao preslikavanje skupa E u samog sebe. b) 102 ! 100! ' c) 6!-5! 120' 960. a) 0..3. 5.. Ookazati sledeee identitete: (m + 3)! (m+l)(m+2)(m+3). Odrediti broj razliCitih petocifrenih brojeva koji se mogu formirati od cifara 0. 1. b) 968.1l. c) sa 8642? 952. Koliko permutacija.4. Skratiti razlomke (962-963): 962. 8}. 2. ~-1)! (m . 1. tako da se u njima cifre ne ponavljaju. 6}: a) koliko se razliCitih sestocifrenih prirodnih brojeva manjih od 600 000 moze obrazovati od demenata skupa S.. elemenata 2. 951. d}. 4..I2y (y-2)!' Resiti nejednacine u skupu prirodnih brojeva (966-967): 966.. Oat je skup E= {I. 4. a) (n + 2)! n! 72. 965. ito: a) u datom poretku. a zatim resenje prikazati grafom. 5}. 2. b) nije manji od 500 ? 107 . (2x-l)! (y + 2)! (y+ 1)(y+2) <100.2. Koliko iroa petocifrenih prirodnih brojeva Ciji je zbir cifara jednak 5? 959.00002.l (n-3)!' b) 955. Obrazovati sve permutacije skupa E={I.2.!. a) m! b) n! (n-k)! n{n-l)(n-2) .>:)!. . U prostiti izraze: a) J. 8}. b) {2x'~3)!>420. U koliko Sil permutacija. Oatje skup S={O. Oat je skup E={l. 1.D! = (n-l)! 1'. 3. 2.. c. 3.. Oat je skup S={O. a) (n-l)! (n_3)!<72. Oatje skup E={O. b) odrediti broj parnih prirodnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 957..3.+:. 106 964. b) koliko ima neparnih brojeva odredenih u zadatku pod a)? 954.. b. 2. 3}..5): a) odrediti broj razlicitih sestocifrenih prirodnih brojeva koji se mogu formirati od clemen at a skupa S.3 ..2).::::. a ). i koji su deljivi sa 15. (2x-3)! 20x! (x-2) ! b) . a) 967. a da se cifre u njima ne ponavljaju.949.! (n-4)! (n. Oat je skup S= {I. Koliko se razliCitih petocifrenih brojeva. ..2.. {n-k+l) (n>k) . koje se mogu obrazovati od elemenata skupa E poCinje: a) sa 5. 6. n! (n+l)!' 961. deljivih sa 6. jedan pored drugog.3.53.

Formirati sve razliCite permutacije od elemenata abbc. c) sa c? Definicija 1. b) sa b. Kombinacija k-te klase od n elemenata. Broj kombinacija klase k od n (n ~ k) elemenata je (1) 979. Koja je po redu permutacija 3421 od osnovne 1234? 970. a. Kombinacija klase k od n (n ~k) elemenata skupa E je svaki njegov podskup koji se sastoji od k i sarno k elemenata. ill. 2.:= ( k =kl(n=-kJ! * 981. 982.969. 3. c. Broj permutacija od n + 2 elemenata je 56 puta veGi od broja permutacija od n elemenata. a. 986. Formirati 58293. ~ i. 1. c. 4. e. permutaciju medu leksikografski uradenim permutacijama poectne permutacije vdeeemors. c poCinje: a) sa a. b. Odrediti Il. Odrediti indeks permutacije carin arnica medu leksikografski uradenim permutacijama kojc se sastoje ad elemenata a. Kako glasi 119.. a. 0. d. 0. Ck"- . 2.3 + . kod kojih se jedan element moze do f. b. + nLn = (n + I)! . Odrediti n. a. n) nl C. Stav 2. 3. c) sa 1234? * 980. 1. Kombioacije Kombinacije bez ponavljanja 976.2 + 31. b3 . a.3. Formirati 232. b. 2. ill. ne uzimajuci u obzir. Koliko inaa sedmocifrenih brojeva obrazovanih od cifara 0. 3. e. 2. c. Koliko permutacija ad elemenata a. b. razume se. t. Odrediti broj permutacija od elemenata a. aka se za osnovnu permutaciju uzme ailmn. a.(n+k-l) k . b. 977. a. r. permutacija od osnovne permutacije ehpsu. 3. Kombinacije sa ponavljanjem Defioicija 3.1:3. Formirati 68-u permutaciju skupa koji se sastoji od elemenata a. 987. gde je n ma koji prirodan broj. i. k. C. ill. 975. 4. b. b) sa 313. Kombinacije klase k od n (n ~ k) elemena!a su one varijacije klase k od tih elemenata za koje se smatm da su jednake ako su sastavljene od istih elemenata. Stav 1. 973. Koliko permutacija od elemenata 1. b. a. g. a. a. Broj kombinacija sa ponavljanjem od n eleillenata klase k je (2) 983. 0.1 + 21. n. Na koliko se razliCitih nueina moze prikazati a 3 b 2 c3 kao proizvod od os am Cinilaca a. 3. Umesto definicije 1 moze se uzeti njoj ekvivalentna: Defioicija 2. raspored? 984.:m puta ponavljati. a. n. permutaciju medu leksikografski urudenim permutacijama ako je osnovna aaaiikm. Koja je po redu permutacija 7345612 od osnovne 12345617 971. Odrediti indeks permutacije radin koja je napisana od osnovne drina. * 988. b. Odrediti indeks permutacije matematika medu leksikografski uradenim permutacijama skupa koji se sastoji ad elemenata a.1. r? 972. c. Dokazati da je 1!. 0. 6. 1 no .. c? Kako glasi 30. 974. Koja je po redu permutacija beograd u leksikografskom poretku. r. n.. 985. poCinje: a) sa 22. a. i. 4. one koji poCinju nulom (iii nulama)? 978. nacinjena ad elemenata a. Broj permutacija od n elemenata odnosi se prema broju permutacija od n + 2 elemenata kao 0. Odrediti broj permutacija koje se mogu formirati od svih einilaca proizvoda as. t. nazivaju se kombinacije sa ponavljanjem k-te klase od n elemenata.

Za delegaciju skole treba izabrati. 1005. Formirati sve troelane pocsku.. as. 999. Koliko Co biti odigrano partija na turniru? 992. Odrediti broj ucesnika ako se rna da je svaki ueesnik odigrao partiju sa svakiro. pet ueenika od kojih bar jedan govori ruski. ReS.+2. Koliko nastaje trouglova konstrukcijom svih dijagonala konveksnog dvanaestougla ako im se temena poklapaju sa temenima dvanaestougla? 993.989. Resiti sistem jednacina: a) Ci=66 " C:=C. Odrediti broj krufuica koje su odredene datim taekama. d) sadrie sve elemente skupa A.. Na jednom sahovskom tumiru odigrano je 210 partija. 1007. a. 995. 1001. * 1013. c) V2m =20 A C'k=C!:'+l. a3.}. 1 1 1 1011. Skup od 40 osoba treba da izabere predsednika. 1004. Cx=Cx+Cx. Q. a3. d) Vk:P(k-l)+C~_k= = 126 " P(k+ 1)=720. Na jednom sahovskom turniru ueestvuje petnaest sahista. 1006. b) konveksnog dvanaestougla. Svaki treba da odigra partiju sa svakim. T'<x_-. Koliko se razliCitih grupa po 4 ueenika moze izabrati od 12 kvalifIkovanih ueenika koji ce reprezentovati skolu na takmicenju? 991. Odrediti broj dijagonala: a) konveksnog petougla. as. b) Cl=1820 " C:=C:+ 4 . 994.~-l +C~-2+C~-3+ 1010. a) 5Cj=Q+2. 998. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna eetvorka ne pripada istoj krufuici i nijedna trojka nije kolinearna. b) P (x + 2) = 210 . as}. Na koliko naeina se moze obaviti izbor? 1003.' P (3). u skupu prirodnih brojeva nejednaCine: a) C~< C 3. U odeljenju iroa 16 devojeica i 20 dei':aka. sekretara i tri elana predsednistva. d) konveksnog n·tougla. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova. Na koliko naeina se moze od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar jed an centar? Resiti jednaeine (1005-10 11) : 990. 2 2 b) C 7 '>C 5 .+Cl+C:j. a. + C~-9 + C~-10= 1023. 1009. c~+:i +2q-l =7(n-l).. Odrediti broj svih podskupova skupa koji ima n elemenata. c) ne sadrie elemenat a 6 . i Q6. Odrediti broj svih pravih koje su odredene datim taekama. U ravni je dato 10 razlieitih taeaka od kojih nijedna trojka nije kolinearna. Na koliko naeina se moze obaviti ovaj izbor? 1002. U skupu od 12 taeaka postoji tacno 6 eetvorki komplanarnih tacaka. a) V'3+C~_2=14n. Dat je skup A= {aJ. c) konveksnog dvadesetougla.. a. Dokazati taenost jednakosti: a) C3+Cf+Cf+ChC2+CE+Cg=2 6 . C. V{+3=C~+2+20. 4 centra i 3 krila. b) CJ+cl+Cl+Cj=cJ+C. 1000. Datje skup A={aJ' pove skupa A. '. 6 5 1012. . Za odeljensku zaje l1CU treba izabrati eetiri ucenika od kojih je bar jedna devojcic . a. Koliko razliCitih ravni odreduje ovih 12 tacaka? 996. 110 111 .t. b) ne sadrze elemente as i a6. Na koliko naCina se moze naciniti izbor? 997. od 10 ucenika koji govore ruski i 15 koji govore engleski jezik. 23V4'=24 (Vr'-C~_4)' 1008. Odrediti sve podskupove skupa A koji: a) ne sadrze clemente Q4.

a) 1037. Primeniti binomnu formulu na sledece binome (1035-1037): 1024. Koji indeks u leksikografskom poretku ima kombinacija moos medu kombinacijama 4. 113 . Kako glasi 197.005 6 . Dokazati da za ma koji prirodni broj n i prirodni broj k (k ~. c) 1.1 6 . ~. ll..4. k n . 1023. 1022. cr:+ 2 : crt?: crti=O.. klase od elemenata ill. 1019. 1018. = 1038.. y""=120 /\ P(k)=6.2. s? n+2 n+> 1029* C m+l -+2cn+2 -t.. Odrediti n.98 6 . . a) (3+2x)'. 1031. 2 '2 izracllnati c". Broj kombinacija druge klase od X elemenata sa ponavljanjem iznosi 276. Koristeci binomni obrazac izracunati sa tacnoscu na pet decimalnib mesta: ' a) 0. a) 1036.n_ 1 =10:1) 1\ (q: C:_ 1 =5:3)? 1015. k -+ k-l k (n) ( n ) (n -+ 1) . q.. Vk=24 /\ q=4. (x+~r (1 + i)3 -(1 + i)'. r. (x 2 +X-3)4. cn-2-+cn-2. b) 2. klase od prvih 12 slova abecede uzimajuci te kombinacije u leksikografskom poretku? 1016. b) (eX-e. 1020.6: 1: 1. kombinacija 5. C m+3 = C n+4 • m+2 m+3 • bca6uua:i '") i k ako je (1030--1033): * n+1. rn . 1030.:=60 /\ CZ=10. b) (2x+ 5)4. Odrediti broj elemenata. Odrediti broj elemcnata x. n . (2) T.Ck+l'~k-l=6..X 1026. crt t: cr+ 1 : cr:~ t = 5: 5: 3.) vazi (1025-1029): 1035.L2cn··2=cn k k-2 rk-l k' 1014. 0) p. Ako je q = C 6. Metodom matematiCke indllkcije dokazati formulu (1). Broj kombinacija cetvrte klase bez ponavljanja od n elemenata je 70. . Za koje je vrednosti n i k tacna konjunkcija (V::v.5. 1017. C k . Odrediti n i k ako je (1021-1024): Opsti clan u razvijenom obliku binoma (a+b)n datje formulom 1021.1028.) r 2 b + .. 1032. Broj kombinacija trece klase bez ponavljallja od X elemellata odnosi se prema broju kombinacija trece klase od istog broja elemenata sa ponavljanjem kao 7: 15.k+ 1 =(")an-kbk . -+(:)b . +G)rkb + . P(k)=24 /\ Ck=15. k 1034. BiRomni obrazac Stav 1. Za svaki prirodan broj " vaZi formula (1) (a-+b)n=(~) an-+G) r ' b+(. b) )'.

+3C 2 + * 1055. treci 720.j... +7C 2 +11C 3 + . Odrediti Clan koji ne sadrii x.l+ C.1039.:) Jednak Je 46.. C 2+2C 3 +3C4 + +nC" ' +(n+ l)C".~azvij~no: obliku binoma (X2 +. U razvi' 'nom obliku binoma (x3 +X2)" odrediti clan koji posle sredivauja sadrZi x sa izloZiocem pet. C O +2C. Zbir binomnib koeficijenata drugog i treCeg clana u razvijenom obliku binoma 3 2 (X. odrediti x. . +(n-l)C" ' Gli046~Zbir koeficijen~t~ prvog.Jx +x. Binomni koeficijent treceg clana u razvijenom obliku binoma (x.. Dokazati da je: tl643"Odrediti srednji clan u razvijenom obliku binoma (~-x~r 1044. 1049. +2C 2 +3C3 + * 1054. 3C .5:".. binomni koefic!jenti petog i desetog Clana su jednaki. . Odrediti clan koji ne sadrii x. Odrediti clan koji sadrii x'. .')"' lost Ako je u razvijenom obliku binoma (x + y)" drugi clan jednak 240.)3./i()45: U razvijenom obliku binoma (X2 (9X . drugog i treeeg * 1053. a cetvrti 1080.s .kOji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma 1051. yin. Odrediti clan koji ne sadrii x u razvijenom obliku binoma (X+X-2)'2. 1050. ~~" +~)" koeficijenti eetvrtog Polazeci ad jednakosti (1 +x)"= Co + C . + C"x". razvijenom obliku binoma * 1056. ~4~dr(::t~ IY . +(-I)"(n+l)C".~ ~lana u . 1058~Co+~. H140.. Odred!U clan kOJ! ne sadrZl x. +(4n-l)C".. + (-1)" ..s.2 +X 3 )" (X2+X3)'2. U L (4 x 3 x .. x+ C 2X 2 + . h II. C . Odrediti clan koji ne saddi x. 1 1 jednak je 136..s )" jednak je 78.)" +X2 * 1057. 11+1 114 115 . C" n+l 1059~ C O -2C. odrediti zbirove (1053-1060): trinaestog Glana su jednaki. +3C 2-4C 3 + .. +(2n+l)C" . Odrediti peti clan u razvijenom obliku binoma 1 2 clan u razvijenom obliku iznosi 56a s ..ro4'7. Odrediti trinaesti clan u razvijenom obliku binoma aka je binomni koeficijent treceg clana jednak 105... .+ . 1 2 3 +.. C o +3C! +5C 2+7C 3 + .

: -42 r b) (.t. Cetvrti clan u razvijenom obliku binoma jednak je 200. \ . obliku binoma // "1074. aritmeticku progresiju.y2 +~)X.1061. clan u razvijenom obliku binoma (x+x1o.. odrediti Clan koji sadrii a 3 • datog binoma obrazuju aritmeticki niz.)" jednaka je 5.fi.ji~+ y2 i:=)".""". Odrediti clan koji sadrli a * 1075.: a) 1077..Razlika binomnih koeficijenata treeeg i drugog Clana u razvije'. 1068/Koeficijenti petog. * 1076. Odrediti x u izrazu (IC log. lzloiliac jednog binoma je za 3 veei od izloiioca drugog./i +.. 1065. Odrediti sve racionalne clanoye u razvijenom obliku binoma Odrediti n tako da prva tri koeficijenta u razvijenom obliku (V +.. Dat je binom 1072. Odrediti x./3)'". Odrediti izloiliac n. b) . jednak je 5600. x. b) Odrediti onu vrednost x za koju je zbir treeeg i petog clana datog binoma jednak 135. .a3)" jednak 2048. Dat je bin om (./1)" a) Odrediti n tako da je zbir binomnih koeficijenata poslednja tri clana 22...ix + lO-jogx l' jednak je 3 500 000.+1 + ~ y G+"/. Odrediti ove izloiioce ako je zbir binomnih koeflcijenata oba razvijena binoma. Ako je zbir binomnih koeficijenata na neparnirn mestima u binomu (a . Odrediti racionalne clanove u razvijenom obliku binoma: a) (. Odrediti koeficijent uz x 7 u razvijenom obliku stepena (x 2 _x+ 1)7./ ( .. Sesti Clan u razvijenom.. (. 1063. Odrediti x.. nom obliku binorna '-. po binomnoj formuli. ( . 1064.y3 ako je odnos sedmog clana od + p1 )" .y. 144. c) (1 +~2 r· 117 + ___ -)" 1 2$: 1078. Tree. 1 f07. u razvijenom obliku hinoma "--.:)10.. Odrediti koeficijent uz x B u razvijenom obliku stepena (1 +X 2 _X 3 )9 . {. Odrediti x.1 ~)zbir koeficijenata d/Llgog i treeeg clana u razyijenom obliku ~" bmoma a~ + ~. 1069. / 107·({Cetvrti Clan u razvijenom obliku binoma /" 1062. Koeficijenti petog i tre6eg clana.rxyo. sestog i sedmog clana binoma (1 + x)" obrazuju . 1066...Odrediti clan koji sadrii x..1:a nadene yrednosti n odred iti sye racionalne clanaye u razvIJenom obliku datog binoma. 1067. G-~.)" odnose se kao 5: 18.~_/' ". pocetka prema sedmom clanu od kraja 1: 6 . Odrediti x. Odrediti clan koji sadrii a'. jednak je 28..X)' jednak je 1 000 000.odnose se kao 7 : 2. 2 • . Koeficijenti cetvrtog i sestog clana u razvijenom obliku binoma (.. Odrediti Clan koji ne zavisi ad z.

. treceg i cetvrtog clana u razvijenom obliku binoma budu prvi..) + .. +1 ~+ 1 1082. Na koliko mogucih naeina.** Izracunati k-ti clan u razvijenoq1 obliku binoma 8.: + ~1)12 razlika uzastopnih elanova 7J. Na zeleznieku stanieu treba da sligne iz istog pravca n ljudi.er. Dokazati da je broj 11 '0 -1 deljiy sa 100. Dokazati da je broj 23" -1 deljiv sa 22 (n EN) . a" dokazati da je " al a 1 +a 2 a4 uzastopni koeficijenti nekog binoma.J2)" ako je * .1079~ Koliko racionalnih clanova ima u razvijenom obliku stepena ( . Izracunau x. n vazi jednakost 2n) 2 (a + (2n )\ + . + (2n) . treCi i peti clan aritmeticke progresije. 1080~ Odrediti sve racionalne "lanove u razvijenom obliku binoma 1 . Ako su a a 2 .. * 1086. aka se zna da stepcn sa osnovom x u clanu ima dva puta manji izlozilac nego stepen sa istom osnovom x u elanu T.+2: T./3 '00 ) ? irnaju osobinu da je razlika kvadrata rna koja dva uzastopna broja koji pripadaju trceoj hipotenuzi (elementi odstampani poluerno) kub jednog prirodnog broja./x +<h 1081~Datje bin om (~g(10 'X) * 1089. Dokazati da za svaki prirodan broj n van nejednakost )'2 +~~-2)log. mogu da stignu na stanicu? 1085. ( . (J3 +. -~ Q3+ a4 ~~~~Qz+a 3 1087~ Prirnenom binomne forrnule odrediti ostatak deljenja broja 43 ' 7 sa 6..)"..=28: l083~ U razvijenom obliku binoma (. s obzirom na vreme dolaska. + (2n) = (2n) + (2n) + . Dokazatl da za syaki prirodan brr.... 1088~ Elementi PaskaIoyog trougla 1 1 1 1 2 1 1 331 1 464 1 5 10 10 1 5 1 118 119 . G)+(. je 30. +(~) < 2". * 1090. 2n 1 3 2n-l 1084.J2 +. * 1091. b) Odrediti x tako da je sesti clan u razvoju jednak 21.. a) Odrediti n tako da binomni koefieijenti drugog. 1092.+1 : T. i T./6: 9. Dokazati. Izraeunati zbir kvadrata koeficijenata u razvijenom obliku Njutnovog binoma. = + . T.

BES i AnB=~. VerovatnoCa Primedba 1. . VEROVATNOCA I STATISTIKA (6) Plf(A)P(II. z " 7. c) broj ishoda da se izvuku lri kuglice od kojih su dYe crvene. sto se sematski prikazuje: van 0 ~ P(A) ~ 1.. Primedba 6. Verovatnoca proizvoda dva zavisna dogadaja A i B jednaka je proizvodu bezuslovne verovatnoce prvog i uslovne verovatnoce drugog. p" i naziva se zakon raspodele verovatnoce. pod uslovom da se prvi dogadaj realizovao: (4) P(AB)=P(A)' P A(B)=P(B)' PH(A). U kutiji se nalazi 5 kuglica.) P~ (A) +--. Aksioma 3 maze se prosiriti na n nezavisnih dogadaja: AI> A z.1.+x"p"= I" i= 1 x. .).)= Pill I )'P H""(A'C")-+-=PCC'(II=.. tada se njena disperzija D(X) odreduje formulom: D(X)=(x.. tj.+p"=I) Primedha 8. . Odrediti: a) broj mogucih ishoda. . Odrediti prostor elementarnih dogadaja ovog ogleda. Aksioma 2. . 1093. x"). koji se medu scbom iskljucuju i Cine potpun sistem dogadaja. H" .). Tada je: (5) P(A)= P(Hd' PH (A)+ P(H. ••• . + P(A"). Aksioma 3. od kojih su 2 bele (kl> k. data je obrascem: 7... + P(H")' PEl (A). tj. koja zadovoljava aksiome: Aksioma 1. II". Za slucajnu promenljivu x poznate su sve njcne vrednosti XI. _M(X»2pI +(x. 171 P(AB)=P(A)·P(B). eksperiment. X n • koje ana maze da uzme i sve verovatnoce Pi> Pl> . (3) Primedha 9.. definisana na polju dogadaja S. Verovatnoca realizacije jednog ad dogadaja III.. . Verovatnoca proizvoda dva nezavisna dogadaja Ai B jednaka je proizvodu njihovih verovatno6a. x.. Ogled se sastoji od jednostrukog bacanja kocke.+" p.) P A(II. (PI+P. (7) X=(XI PI . Primedha 5. tada je (1) P(A+B)=P(A)+P(B). VA E S Primedha 7. II" koji Cine potpun sistem dogadaja i medu sobom se iskljucuju.+ . Ako je A....+" . Primedha 4. Pn sa kojima uzima te vrednosti.. . . b) broj ishoda da se izvuku tri kuglice razliCitih boja. . Definicija 2. + A")=P(A I )+ P(A z )+· . Ako je X diskretna slucajna promenljiva Cija je raspodela data u obliku (7). Izvlace se odjednom tri kuglice. I . Ako je data raspodela (7) slucajne promenljive X. Primedha 3. (2) P(Ad Az + .... H".p. H". An> tj. Primedba 2.. . 1094. Baci se dinar jedanpul. II" .+xzP. Verovatnoca pouzdanog dogadaja je jednaka 1.-M(X»Zp. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI.. X2. . 2 crvene (k3' k 4 ) i 1 zuta (k. Neka Je S polje dogadaja vezano za posmatrani Ova formula se zove Bajesova formula. " Obrazac (5) se naziva formula lotalne verovalnoce.. (8) M(X)=x. P(Q) = 1 (Q je prostor elementarnih dogadaja). ako znamo da se realizovao dogadaj A. 1095. Hz. Neka je dat dogadaj A i dogadaji HI> H" . +(x"-M(X))'p". Verovatnoea je funkcija P. Odrediti prost or elementarnih dogadaja.+--=-pcc(IIcc~)Plf(Al' .VII GLAVA Pretpostavimo da se dogadaj A moze realizovati istovremeno sa jednim od dogadaja HI.)· PH (A) + . onda je matematicko ocekivanje dato obrascem: .p..

Neka je A dogadaj da kocka pokaZe broj ne manji od 3 i ne veGi od 6. realizovan je najmanje jedan od ovih dogadaja. 1116. 1113. B i C proizvoljni dogadaji. a .cke pokafu brojeve <:iji je. 1101. odrediti suprotan dogadaj A. Odredlt! dogadaJ!" a) AUB. e . a B dogadaj da pokaZe broj veei od 1 i ne veei od 4. b) A+A=A. c) A+A =Q. d) A+Q=Q. Bacaju se dYe kocke odjednom. Ako je A proizvoljan dogadaj. tada je: a) A+B=B+A. AB i A+B. Odrediti verovatnoeu radanja muskog deteta. b) skup A dogadaja da se na goruJoJ stram ove kocke pOJavl 1St! broj tacaka. tada je: a) A!il=!il. 1099. Odredlt! verovatnoeu da ee se pri istovremenom izvlacenju dYe kuglice izvuCi 1 bela i 1 crvena kuglica. ' 1107. 123 1106. Medu 1000 novorodene dece 512 je muske dece. tada je: a) A+~=A. c) AQ=A. 1103. " m. . B i C.. 1111. Pomoeu simbolickih operacija sa datim dogadajima odrediti sledeee dogadaje: a) realizovan je dogadaj A. + A+ X+ A = B. Odredltl razliku dogadaja A i B. Odrediti verovatnoeu da dye bacene kocke pokazu brojeve Ciji je Zblf 8. Odrediti verovatnoeu pojave prostog broja. obrazuju 1115. U posudi se nalazi 12 belih. c) A(BC)=(AB)C=(AC)B=ABC. Odrediti verovat~oeu da bacena kocka za igru pokaie na gorujoj stranl paran broJ. 1. U ¥eometflJskom . Dokazati. 1114. realizovan Je Jedan 1 samo Jedan od ovih dogadaja' realizovano je ne vise od dva dogadaja. Za proizvoljne dogadaje A i B VaZe de Morganova pravila: a)A+B=A. Dokazati. Ako je A proizvoljan dogadaj. b) c) d) e) f) realizovana su sva tri dogadaja. i . b) (A+B)(A+B). 1097.. Dokazati da dogadaji: a) A i A.B. b) A·B=A+B. 1110. 1098. Ie . . . Ako se eksperiment sastoji od bacanja kocke za igru i ako je dQ. c)A. t. 1104. Da Ii se dogadaji A i A + B iskijucuju? 1105. b) A+(B+C)=(A+B)+C=A+B+C. c) (A+B)B+A(AB). ' . Uprostiti slozene dogadaje: a) (B+C)(B+C)(B+C). a nisu realizovani dogadaji B i C. U posu?i se nalazi 3 bele. Ako su A. 1109. 122 . Odrediti verovatnoeu da izvucemo crvenu kuglicu. Dokazati. . d) bacanje dye kocke. Od re d 1tl verovatnocu da ce sastaviti fee »matematika«. i fizicko-hemijskom smlslu kuglice su potpuno Jednake. I) bacanje tri kocke. Slucajni ogled se sastoji od bacanja kocke za igru. Data su tri dogadaja A. Odrediti: a) skup elementaruih dogadaja. c) bacanje kocke i dinara. m . b) bacanje dva dinara. Ogled se sastoji u bacanju dye kocke. . Odrediti potpun sistem dogadaja za sledcee oglede: a) bacanje jednog dinara. b) A. b) AnB. 7 crvenih i 8 bezbojnih kuglica. d) AA =~. 1102. Nepismeno dete sastavlja reCi od sledeeih slova: a ' a . 1112. . Neka je A do¥adaj da ~'. 1100. Dokazati.'.1096. pod uslovom da su sve moguenosti podjednako verovatne. Medu prvih 4000 prirodnih brojeva nalazi se 551 prost broj. . potpun sistem dogadaja. 23 crvene i 27 cruih kuglica..gadaj A pojava paruog broja tacaka. d) A(B+C)=AB+AC. c) skup B dogadaja da se na gorujoJ stram pOJavl 7 tacaka. Odrediti slucajan dogadaj X iz jednakosti X 1108. zbir 8 i B dogadaJ da pokazu broJeve ClJI Je prOlzvod 12.. nije realizovan nijedan dogadaj. b) AA=A.

koje podvrgava proveri. Milka. r. 1122. Radovan. pod uslovom da su sve kombinacije podjednako verovatne. 1134. b) odrediti verovatnocu da cemo izvuci broj koji je deljiv sa 3. Neko lice zaboravilo je poslednje dve cifre broja nekog telefona i jedino se seea da su te dye cifre razliCite.. 1137. I van. Radnik nasumice bira tri proizvoda. Na svakoj strani svake koc~e nalazi se jedDo od sledecib slova: 0. Dogadaji A. Kandidat zna odgovore na sarno 45 pitanja. Sest strelaca gada u 10 predmeta. Mirjana. 3 karoa i 1 sroe. Telefonski broj sastoji se od sest cifara. P(B)=0. Bacamo dve kocke. U jednoj fabrici u toku dana proizvedeno je n proizvoda odredenog tipa. 1119. C i D obrazuju potpun sistem. Neka je P (A) verovatnoca da ce se bacanjem dobiti dva broja ciji je zbir 7. Ako je medu njima bar jedan neispravan. Ako se pretpostavlja da postoje svi telefonski brojevi od 000 000 do 999 999. b. Cedulje se slucajno poredaju jedna za drug om. 1129. 1121. Na pisaeoj masini postoji 48 znakova. Jedna robno-novcana lutrija od 10 000 srecaka ima 150 robnib i 50 novcanih zgoditaka.emu je 5 standardnih. e. Ako su A i B dva proizvoljna dogadaja. tada je: . koja je verovatnoca da u proizvoljno izabranom broju sve cifre budu razlicite? za bioskopsku predstavu. Koja je verovatnoca da dnevna proizvodnja bude prihvaeena. f. Odrediti verovatnocu da srecka dobije 3 000 dinara pod uslovom da su sve mogucnosti podjednako verovatne. t. h. lzvlai':imo dye loptice odjednom. Odrediti verovatnocu da ce nasumice otkucani znak biti broj 9. Radovan.1117. Odrediti verovatnoeu pojavljivanja neispravnib proizvoda. U posudi se nalazi 5 belih i 7 ervenib kuglica. Odrediti verovatnocu da obe izvucene kuglice budu erne. U posudi se nalazi 12 belih i 8 crnib loptica. U kontejneru je proizvoljno slozeno 20 proizvoda odredenog tipa. 1133. Dragana i I van? 1130. odrediti verovatnoeu dogadaja D. 1120. Nasumice se izvlaci 8 kuglica. Milka. I. Ako su sve kupljene ulaznice u jednom redu i aka su one nasurnice podeljenc. koja je verovatnoca da ce svi strelci gadati u razliCite ciljeve? 1126. 1124. 1118.4. jedna pored druge: Odrediti verovatnocu da ce na gornjim stranama kock! bltl ispisana rec sport. Kontrolor nasumice odabira m predmeta. Automat je za jed au cas proizveo 500 predmeta. 1132. Na usmenom ispitu postoji 25 cedulja sa po dva pitanja. 0. 1135. Odrediti verovatnocu da dobije 2 pika. Ako je P(A)=O. U posudi se nalazi 80 oedulja. Odrediti verovatnocu da na tuj nuein napisana ree bude hiperbola. Na deset cedulja ispisana su slova a. P(C)=O. Od 32 karte igrae dobije 10 karata. Lutrija ima 200 000 srecaka i 50 dobitaka po 3 000 dinara. celokupna partija se podvrgava dopunskoj kontroli. p. pei (. 1123. Odrediti verovatnocu da jedna sreeka dobije zgoditak (bez obzira da Ii je robni ili novcani). U posudi se nalazi 5 jednakib kocki. 1128. Dragana i Miljana su kupili ulaznice 1 do 80. 4 trefa. Koja je verovatnoca da ce na cedulji koju je kandidat izvukao biti oba pitanja na koja on zna da odgovori? 1125. ako je tog dana bilo k neispravnih proizvoda? 1131. a P(B) verovatnoca da Ce to biti dva broja ciji je zbir 9. Od a elemenata prvog tipa i b elemenata drugog tipa odabiramo nasumice m elemenata. S.2. Izvlaeimo oedulju: a) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi cedulju na kojoj je napisan broj koji nije manji od 45. Odrediti verovatnocu da je od izabranib elemenata p elemenata prvog tipa i q elemenata drugog tipa. Petar. Kocke se pOJcdlllacno izvade iz posude i poredaju u jednoj liniji. medu kojima je bilo 8 neispravnib. Ako svaki strelac nasumice bira cilj. i. Na ceduljama su ispisani brojevi od 1127.3. koja je verovatnoCa da ce oni u bioskopu sedeti gledano sleva nadesno u sledecem rasporedu: Petar. Odrediti verovatnoeu da to lice pogodi potrebne cifre. Odrediti verovatnocu da bar jedan od njih bude standardni. B. Odrediti verovatnocu da su izvucene 2 bele i 6 crvenih kuglica. p. U kojoj razmeri stoje ove verovatnoce? 1136.

A s B. Odrediti broj baeanja koeke da bi se broj 4 pojavio bar jedanput sa verovatnocom 0.5. b) da ee se dogoditi B. Odrediti P(BA) ako za dogadaje A i B vazi: A i B se iskljucuju. U kutiji se nalazi 80 eedulja. prvo jed an. 1157. 1140.40%. Kolika je verovatnoca da ce se na dvema bacenim kockama dobi- P(B)=~. Verovatnoca da ce se dogoditi dva nezavisna dogadaja A i B SU P(A)=P. . Radnik bira nasumice dva proizvoda. 1139. P(A)="3 I verovatnoca ogadaja B. ' d 1143. a ne A. c) da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja. 1145. U kutiji se nala7i 60 eedulja na kojima su redom ispisani brojevi od 1 do 60. Odrediti verovatnocu da cilj bude pogoden. Kolika je verovatnoea da od 32 karte za igru izvucemo iii karo ili asa ili figuru is pod 10'1 1153. P(AB)=-. Izvlacimo eedulju. VerovatnoCa da prvi strelac p?go~i cilj i7. Sta je verovatnije: da bacene koeke pokazu dva jednaka broja ili dva broja Ciji je zbir 5. IzvlaCimo iz svake kutije po jednu kuglieu. 1142.OboJlca Istovremeno opale prema cilju. zatim drugi. c) da ce se dogoditi A. b) da se nece dogoditi nijedan od tih dogadaja. Dokazati.'>iji. 1 . b) P(A+B).55. te pogada cilj samo sa.azat!. sa 70% hitaca. a ne B.?j: Odrediti verovatnocu da on bude delJlv ill sa 3 ili sa 5 ill sa oba istovremeno.? 3 1148. da ga pogodi drugi iznosi 0.3.8. Dat je proizvoljan dogadaj A. 1151.33 i P(B)=O. Data je verovatnoca dogadaja A. e) da ee se dogoditi bar jedan od njih. f) da se bar jedan od njih nece dogoditi. 1147. iii dva broJa ClJI Je zbir 9'1 1141..mi~ biramo )edan br. Drugi je sl. Dva strelea gadaju cilj: prvi je bolji i pogada cili.2. 1z skupa dvocifrenih brojeva nasu. U jednoj kutiji nalaze se 4 bele i 8 emih kugIiea. Ako sU A. 2 Jed anput sa verovatnocom . ili da iz posude odjednom izvucemo 1 belu i 1 emu iii dye erne kugliee? 1155. i P(B)=P2' Odrediti sledeee verovatnoce: a) da ce se dogoditi oba dogadaja. 1138. a) b) c) 1146. iii dva broja ciji je zbir 7. 1 . b) da dogadaj A ne nastupi n puta. Odrediti verovatnocu da su oba izvucena proizvoda standardna.. sa verovatnoeom 0. Date su verovatnoce dogadaja A i B koji se medusobno iskljucuju: PtA) =0. Odrediti verovatnocu da je iz obe kutije izvucena bela kugliea. d) P(AB). 126 127 .8 1144. tada je P (A + B + C) = P (AH P (B) + P (C)-P (AB)-P (AC)-P (BC)+P (ABC). Odrediti verovatnocu da oe cilJ bit! pogoden. Na eeduljama su ispisani brojevi od 1 do 80. Dokazati. Vucemo eedulju.(1) PtA +B)=P(A)+P(B)-P(AB). U kontejneru se nalazi 12 proizvoda. Odrediti verovatnoeu da iz 32 karte za igru izvucemo ili kralja ili asa. 1154. Bacamo dye kocke.11osi 0. . Kada je verovatnoca da ee one pOk. ili dva jednaka broja. Odrediti sledeee verovatnoce: a) da se dogadaj A realizuje uzastopno n puta. Tri strelea opale prema cilju. Koliko se puta moraju baciti dYe koeke da se bar jedanput na obe koeke pojavi isti broj 4. c) P(AB). 1156. Odrediti verovatnocu da broj koji smo izvukli nije deljiv ni sa dva ni sa trL 1152. Bacene Sil dYe koeke i imamo posudu u kojoj se nalaze 3 bele i 4 erne kugliee.5'1 1150. Koliko se puta mora baeati koeka da se broj 5 pojavi bar . a u drugoj 3 bele i 9 emih. a da ga pogodl treC! 0. Odrediti verovatnocu da eemo izvuCi eedulju na kojoj je broj koji nije manji od 45 iii broj koji je deljiv sa 3. Odrediti sledeee verovatn0C:= _ a) PtA). 1149. od kojih je 8 standardnih. B i C tri proizvoljna dogadaja.

Odrediti verovatnocu da ce ucenik osvojiti nagradu bar iz jednog predmeta. Verovatnoca da u toku jednog sata fad a prva masina ne zahteva intervenciju radnika iznosi 0. IZV acenJu g lC~ .. za svaki predmet. I' . b) da avion bude pogoden. verovatnoc~ da cemo c'etl'rl' puta 1 k uzastopce izvuci ze enu ughcu ne vracajuci izvucenu kuglicu. d) ?drediti verovatnocu.. da cemo tri pula uzastopno 12' vu" ZU t U ' . da se pri ponovljenom bacanju dobije zbir tacaka 7? b) da ~ biti potrebno opravljati bar jednu masinu' c) da ee bIll potrebna popravka svih masina.. . ~~ ankellranJ~. iznosi 0. Verovatnoca da protivavionski top pogodi neprijateljski avion iznosi kod svakog hica 0. porodice sa po troJe dece i dye porod ice sa po petoro dece Ji. k" . 1166. k . U posudi se nalaze 4 bele. Ucenik ucestvuje na takmieenjima iz matematike. m 12vacenJu ve e 0 Je om Izvuce 1 bela i 1 crvena kuglica' b) ?dredllI verovatnocu da necemo odjednom d > kughce. d kuglic d' dn . Verovatnoca da u toku jednog sata rada ne zahteva intervenciju iznosi za prvu masllu 0. lzracunati sledcee verovatnoce: a) da u roku od jednog casa ne bude potrebna opravka ni jedne masine.6.ti zbir tacaka 9 ili. za drugu masinu 0.oj zgradi stanuje pet porodica sa po jednim detetom t .12.52 karte na slucajan nacin se izvlace tri karte.04. acena Je ocka I za b '. d~J~J~ uzet . ' 1158. 1160. lzracunati verovatnocu: a) da u toku jednog sata nijedna od tri masine ne zahteva intervenciju radnika. verovatnocu da: makar dye izabrane porod ice imaju isti broj dL'Ce' sve tn lZubrane porodice imaju ukupno sedmoro'dece. rugog 1170. Radnik upravlja sa deset jednakih masina. 1169.1 0 . Koja je verovatnoca da se pojavi sestica bar na jednoj kocki? 1165. a . Odrediti verovatnocu da je u datom trenutku ukljucena bar jedna kamera... 1164. Verovatnoca da je kamera ukljucena iznosi za svaku kameru 0.8. 1159. 5 crvenih i 6 zelenih kuglica: a) odrediti verovatnocu da ce se pri istovremenom' l ' . na slucajan nacin se biraju tri porodice. fizike i hemije. Verovatnoca da osvoji prvu nagradu. re I I 1172. ako se to ne dogodi. J naClna 0'- 1171. 128 1I67. Radnik opsluzuje tri masine koje rade automatski nezavisno jedna ad druge. U jed:. b'" o. Odrediti verovatnocu da slucajno izabran prirodnl' b . .4. Odrediti verovatnoce: a) da avion ostane nepogoden. rasecena je na 1000 kockica . Radnik opsluzuje dye automatske masine. 1z spila od. vuel ve zute iz . re It I verovatnocu da ce za tako dobijeno a data Oed IIDatl realna resenja. Data je kvadratna jednaCina x 2 --4x+ -0 B" . ~) odrediti verovatnocu da cemo izvuCi ili 1 belu i 1 crvenu iIi 1 zutu I 1 crvenu kuglIcU. Verovatnoca da kod neke masine mora da opravlja kvar u roku od jednog casa iznosi za sve masine 0. Bacene su tri kocke za igru. b) odredltl verovatnocu da neeemo odJ'ednom' " d 1 kuglice.OJ' se ~oJavlo na gornjoj strani bacenc kocke. U posudi se nalaze 4 bele. Koja je verovatnoca da ne pogodi cilj ako gada tri puta? 1162. 1163. Bacamo dinar deset puta.roJ k.9. lZVUCl Ve ze cnc c) od~editi verovatnocu da cemo izvuci ili 1 belu i 1 crvenu iii 1 zelenu I 1 crvenu kughcu' d) odrediti. CI " kugllcu ne vracaJucl lZVucenu kuglicu. Koja je verovatnoca da se 10 puta pojavi grb? 1161. 3 crvene i 5 futih kuglica: a) odrediti verovatnocu da se pri istovremeno . cije su sve strane obojene. a za drngu masinu 0. .85. .. Od d't' verovatnocu da to budu tri razliCite slike. Odrediti verovatnocu da u toku jednog sata nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika. Kocka. a) b) 1173.8 i za trecu 0.1ZVUCl 1 beIall crvena kuglica. dye ku j' . . Verovatnoca da strelac pogodi cilj iznosi 0. veO' d 100 b d fOJ.7.. u e stepeo sa izloZiocem vecim ad 1 d pnrodnog broja. OJ' nIJe . Top opali prema avionu sto puta. U televizijskom studiju su 3 kamere. 1168.85. . b) da makar nijedna masina ne zahteva intervenciju radnika u toku sata. Odre~it.

dat je kruz. izabrana tacka u kvadratu pnpada I krugu. U krugu poluprecnika r. . ".. 40% iz II pogona i 40% iz III pogona. verran:t. Odrediti verovatnocu da se . U prodavnici autornobilskib deloya stigli su akumulatori proizvedeni u 4 razliCite fabrike. c) y=x. l' jednako moguc u prOlZVO'Jnom momentu naznacenog vremena. .. 4 emib i 6 crvenih kuglica. na odredenOm mestu."k' vatnocu Je lza d't' erovatnoeu da slucajno 1176 U kvadratu je upisan krug.m stav ljene u kutiju i . kaji se medusobno iskljucuju i Cine potpun sis tern dogadaja. H".. prekrnuta Je na n:poz~ A nije ud~ljeno viSe od 500 Ill. 1184.. ..01 za I pagan. 550 akurnulatora iz III [abrike. Odrediti verovatnacu da slucajno izabran proizvod na stovaristu bude ncispravan. a) tri obojene strane. . lzmedu 1000 lampi izabrana je jedna.• II".02 za 11 pagan i 0..'. Slucajno biramo 1181. Pretpostavljamo da se dogadaj A moze realizovati istovrerneno sa jednim ad dogadaja H" H 2 • II 3 •• . proizvodi 10% neispravnib lampi. kolika je verovatnoca da sve bUdu bele? 1187. acin l177.:o"u da tacka bude izabrana as ov tacku u krugu. Na stovaristu so naiaze proizvodi iste vrste proizvedeni u lri razliCita pagona.ni isecak sa centralnim uglom l' II 2' II 3' . Dokazati. Verovatnoca du su proizvodi neispravni Sil: 0. a pogon P 2 15% neispravnih. Tada se verovatnoea dogadaja A odrcduje obrascem: (F) P(A)=P(II .Y)Je. Dve kocke su bacene. d . eu da je prekrnula na mestu oJe d t · · a spajanjem daju po novo 1175. uz obavezu cekanja 20 minuta ( 3 sata). Odrediti veroM(x ) zadovolpvaJu us ove ~x~_. . atnoeu susreta ako je dolazak svake od osoba Odredltl vero~ ... . 'zabrana Odrediti veroT 'k M' na s ucaJan n .(A)+P(II2 )·Pll . 'ane . 1186. . 1050 akumulatora iz II fabrike. Koeka je bacena i poznato je da je rezultat paran broj.. od.. U .. Odrediti verovatnocu da taj broj bude deljiv sa 3. ito: SOO akumuiatora iz I fabrike. Sredine stranica kva rataI' ~ rameeac". . 1190. .. Je. Slucajno biramo tacku u krugu. ito: 20% iz I pogona.t.2. I I V ..esiru se naiazi 5 belib.'stl'b Q'lffi 'enziJ' a. 1180* Duz duzine a podeljena je na tri dela. <" 1179~ Dve osol·e zakazale su sastanak u toku Jed ~Og oa ta . 1900 akumulatora iz IV iabrike. 1189.04 Za III pogan. U datu kocku upisana j~ lopta. tacka M(x. Teiefonska ImlJa kOJa povezuJe atom mestu Odrediti verovatnosobno 2 km.. da jc proizvedena u pogonu P" 1I88~ Dat je dogadaj A i dogadaji II 1178. . Dobijene kock. b) dye obojene strane. I ".. Odrediti verovatnocu da izabrana tacka bude unutar isecka. Ako so siucajno izvuku 3 kuglice. y) pnpa atl I p skupn odredenim sledeCim uslovlma: a) (x-W+(y-l)2=1. dva mesta (A i B) udaljena medu1174. unutar trougla. 'd' . . i 70% iz pogona P 2' Pagon P.. c) jednu obojenu stranu. kvadr:. ?drediti verovatnoen da slucajno izabrana facka pripada 1 unutraSDJostl lapte. Od re.'! vatnocu da ce' slueaJ'no izabrana.'n'. Odrediti verovatnocu d a sIuc aJn o izvucena kockica lZIDes ima: '" = 150°. 0. re I 1 . 1182. b) 1<x+y<3.. od dabijenib delova maze konstrUlsatl trougao. ~ . Fabrika televizora dobije 30% lampi iz pogona P. 1183~ Odrediti verovatnocu da slucajno izabrana tetiva kruznice bude veea od stranice jednakokrakog trougla koji je upisan u tu krufuicu. daae a b[aDa tae d Ai iz drugog (manjeg) kvadrata. ako je Iampa neispravna. Verovatnoca da akumulator traje vise ad 5 godiua za I fabr1ku * 130 131 . +P(II")'PuJA). Kolika je verovatnoea da zbir dobijenib brojeva bude 7. n trougao. k t. U krug JC uplsaOndJednta.(A)+ . J'Pll .TaCkaM(x. ako so zna da je bar jedan od dobijenih brojeva 5? 1185. Odrediti verovatnocu.ice sn za~i.nasucaJlannO~ izabrana u kvadratn Cije tacke ~? 0~yO.

b) da Je lzabrana drug a posuda. drugu 0. * 1201. 0. Kolika je verovatnoea da slucajno izabran ueenik bude i nagraden? 1192. drugi iz druge fabrike nalaze se u razlicitim kontejnerima. a u dr. H". pagan a pro1zvode 1 respektlvno 25 )10. . Verovatnoea da sijalica gori vise od 1500 casova iznosi: za II 1 0. i u IV 20% odlicnih ucenika. a verovatnoea da su ispravni proizvodi iz drugog kontejnera 0. realizacije jednog od dogaduJ'a H H H d' l' 2' 3"'" a se reahzovao dogadaj A. Neka je dat dogadaj A i dogadaji II l' H 2' H 3' . a u drugoj 10 belih ~ 4 crne. _ . nasumice birajuci kontejnere.05 za cetvrto odeljenje. odrediti verovatnoeu da Je premestena kughca blla erna. U l'rv:>j posudi na!. a u drugoj kutiji nalazi se 10 radio·lampi od kojih je 9 standardnih. .08 za drugo.:. Slucajno biramo akumulator.) . * 1197. Na prvoj masini ad proizvedenih delova je 90% prve klase. ito: iz fabrike II 1 250 . Pogoni redom. U jednoj kutiji nalazi se 20 lam pi za radio·aparate. odnosno treec posude. 1196. +P'(H f:p (A) D o k aza t1. 4% I 2% skartova. izvllce ispravan proizvod. Zatim izvucimo jednu kughcu l~ druge posude: Ako je ona bela. Na stovaristu se nalaze delovi proizvedeni na tri razlicite masine. .:. 35 % I 40% celokupne proizvodnje. u II 30% odlicnib. koji se medusabno iskljucuju i Cine patpun sistem dogadaja. odrediti verovatnoeu da je pogoden prvom.80. Odrediti verovatnoeu da je nasumice izvllcena radio-lampa. Imamo tri posude. drugom iii trecem pogonu? 1202. takode odlicnog kvaliteta.85 i treeu 0.. lz druge kutije nasumiee se bira radio·lampa i prebaeuje u prvu kutiju. PrOlzvodnja prvog atHomata dva puta je veea od proizvodnje drugog. P. odnosno drugom. druga masina 35% a treca 25%. 1195. U prvoj posudi se nalaze 1 hela 2 crne i 3 crve.azi se 8 be!ih i 6 crnib kug!ica.. b) ako je cilj pogoden. Verovatnoee da odlican ueenik bude nagraden suo 0. iz fabrike II 3 275 i iz fabrike II" 950 sijalica. 1194. iz fabrike II 2 525 .05.20 i za H" 0.30. . od njib je 24 standardnih. n "11 1198. za II 0. OdredllJ v~rovatnocn da je lZabrani predmet proizveden u prvom automatu 1 da je odlicnog kvaliteta._ _ _ " PII(A)'P(H.(A)+P{H 2 )·PIl. Dva automata proizvode isti predmet i lageruju u isti kontejner.':lOg kvahte!a. 0. za H 2 0. Premestimo Jedn~ k~ghcu 1Z prve posud: u drugu.75. 1 erda i 1 Crvena kughca.. Aka je verovatnoca da su proizvodi iz prvog kontejnera ispravni 0. Kupljena sijaiica je slucajno izabrana. Slucajno izabrana guma iz pro~uk~IJe p~kazala se defektnom. Odrediti verovatnocu da ana gori vise od 1500 casova.25. iz prve kutije. Fabrika proizvodl' auto . U prvoj posudi nalazi se 20 proizvoda. od~editi verovatnoeu da je cilj pogoden ako ona za prvu pusku lZnOS1 0. od kojih je 18 standard nih. a 0 mama " * 1191.20. U prvoj posudi se nalaze 2 bele i 1 crna kughea. ° ° ~10 h'l Sk e gume. ~ drugoj posudi nalaze se 2 bele. ' 1203. u HI 30%. Odrediti verovatnoeu da je izabrani deo prve klase. Verovatnoca . daju 5%. Dva razliCita proizvoda.(H)=---. Odrediti verovatnoeu da ee trajati duote od 5 godina. za II 3 0. Odrcdltl verovatnacu da su one uzcte iz nrve posude odnosno druge. 1199. 5 crnih i 3 ervene kuglice. za III 0. Prva masina proizvela je 40% delova od ukupne ko!iCine.. data je obrascem: (B) If 'k .automata: Prv1 automat proizvodi prosecno 60% predmeta odlIe. i to bela i crvena. T n. Jedna posuda 1zabran~ Je slucaJno. U jednoj skoli 4 odeljenja su zavrsnog razreda.15. .06 za treee i 0. U I odeljenju ima 20%. u drugoj posudi nalazi se 30 proizvoda. od njih je 15 standardnih.l lZvucene su dye kllglice..e kughee. U prodavnici se nalaze sijalice proizvedene u cetiri razlicite fabrike II l' II 2' II 3 iII". Imamo dye posude. ' 1193. Od tri jednake puske bira se slucajno jedna: a) . a u treeoJ POS~dl 4 bele.03 za prvo.30 i za IV fabriku 0. SlucaJll". • . aka nasumice biramo proizvod i posudu) da on bude standardan. odnosno trccorn puskom. i u treeoj 10 proizvoda. standardna.iznosi 0.10. odrediti verovatno· ell da sc.goj posudi 1 bela i 5 crnih kllglica. * 1200. Je 1zabrana kug!ica i posuda. Koja je verovatnocu da je defektna guma prolZvedena u prvom.90. a drugi 84%. jedan iz jedne. ' P(H 1 )·Pu . od kojib je 6 standardnih. na drugoj 80% i na treeoj 70%. Odrediti verovatnocu.10.(A)+ . Izvucena kughea Je crna: Odredll! verovatnocu: a) da je izabrana prva posuda.

1204. Verovatnoca pogodaka cilja u jednom hicu jednaka je 0,6. Odrediti verovatnoeu da od 8 hitaca hude 5 pogodaka. 1205. Verovatnoea da potrosnja elektricne energije, u' jednom mestu, u toku dana, ne prelazi postavljenu normu je ~.. Kolika je verovatnoea da u narednih 7 dana potrosnja elektricne energije ne prelazi normu ako za 4 dana nije prelazila tu normu?

utrosi ~,:,e metke. Broj utrosenih metaka je slucajna promenljiva x Odredltl rasf?odelu verovatnoca pod llsloyom da je verovatnoc~ pogodaka pn svakom gadanju jednaka 0,8.

1216. Odredili matematicko ocekivanje slucajne veliCine x ak . . zakon raspodele: ' 0 je njen

x-

3 ( 0,1

5

0,6

* 1206. Metalni novcie haci se 100 puta. Koja je verovatnoca da se grh
pokaie 47 iii 48 puta? 1207. Nepravilan novCic, 'kod koga je verovatnoea da se pojavi grh
p=P(grh)= ~ , bacen je 100 puta. Koja je verovatnoea da se grb

o.D·
I' 0,5)'

1217. Odrediti matematicko ocekivanje diskretne veliCine x ako Je poznal zakon rasp odele
X=

6 ( 0,2

3 0,3

pojavi 47 iii 48 puta? 1208. U jednoj opstini statisticki je utvrdeno da je od 100 novorodene dece 48 decaka a 52 devojcice. Ako se ma da jedna porodica ima petoro dece, odrediti verovatnoeu da medu decom ove porodice budu: a) 2 devojCice; b) ne vise od 3 devojCice. 1209. NovCic je bacen 2 puta. Odredili zakon rasp odele slucajne velicine broja pojave grba. 1210. Odredili zakon raspodele verovatnoee broja realizacija dogadaja A u tri nezavisna ogleda, ako je verovatnoea realizacije dogadaja u svakom ogledu 0,6. 1211. Kocka za igru bacena je tri puta. Odrediti zakon raspodele broja pojave ;;estice na gornjoj strani kocke. 1212. Bacena su tri novCiea. Odredili zakon raspodele slucajno promenIjive pojave grbova na novCiCima. 1213. Slucajna velicina x moZe uzeti sledeee vrednosti: x, = 2, x 2 = 5, x3=8 sa verovatnocom P, =0,4, P2 =0,15 i P3' Odrediti verovatDoeu P3'

1218. Odrediti matematicko oeekivanje broja pojava dogadaja A jednom ogledu ako je verovatnoca dogadaja A jednaka p. ' u 1219. Matematicko ocekivanje konslanle jednako je samoj konstanti IJ', M(C)=C. Dokazau. ' 1220. ~atematicko ocekivanje proizvoda kOI?stante i promenljivc jed~~ko JC pfOlzvodu konstante 1 matematIckog ocekivan ·Ia promen-

DIve:

.

M(CX)= c· M(X). Dokazati.

1221. Mat~maticko oeekivanj.e proizvoda nezavisnih slucajnih veliCina jednako je prOlzvodu njlhoVlb matematickih ocekivanja: M(Xy)=M(X)·M(y). Dokazati. 1222. Mat~,:,aticko. oeekivanje .~bira ,:lve nczavisne slucajne velicine jednako Je Zblru matemallcbh oceklVanja sabiraka: M(X + y)=M(X)+M(y). Dokazati. 1223. Diskretne nezavisne slucajne veliCine date su zakonima raspodele:

X=(o,~ o,~),

y=(~:~ o,~)'
+ Y na dva naeina: + y. 2", ',' .
)

1214. Kocka se baca dva puta. Ako se sa x omaCi zbir tacaka dobijenih iz oba bacanja, odredili raspodelu verovalnoca slucajne promenIjive x. 1215. Sirelac koji ima cetifi metka gada u metu dok ne pogodi iii ne
134

all odrediti matematicko oeekivanje proizvoda XY na dva nacina' Odre01Vanje zakona rasp odele XY; T koristeCi dokazane for~ mule. bl Odrediti matematicko ocekivanje zbira X 1 odredlVanje zakona raspodcle velicine X dokazane formule.
KonscenJem 135

1224. Bacena su tri noveica. Odrediti zakon rasp odele slucajne promenIjive pojava grbova na novCicima, zatim izracunati matematicko ocekivanje slucajne veliCine x. 1225. Zbir tacaka koje se dobijaju oa gorojim stranama dye kocke posle bacanja, je slucajno promenljiva x. Odrediti zakon raspodele verovatnoce slucajne promenljive x i njeno matematicko ocekivanje. 1226. Odrediti disperziju slueajne velicine X ciji je zakon raspodele:

* 1234. Slueajoa velieioa X ima dye v d t' -03' re nos 1: Xl sa verovatnocom P1 - , l,X2 sa verovatnocom 0,7, pri cemu je x > . Od d" Ix 2 akojeM(X)=2,7iD(X)=0,21. 2 X" re l!Ix, * 1235. Diskretoa slueajoa velieina uzima tri mogu' vred ' x x 1 . . ~ . ce nosu~3' PflOcemu JC Xl <X Z <X 3 ' Verovatnoca da X uzme vr~dn~st ~ je P, .. ,1, aak' = ~ vredoost X 2 p 2 -0,6 Od re d't' za 00 raspodele proI . I I 'k me ojlve.d, I oJe M(X)=3,S, D(X)=l,OS i x,=S.
7.2. Matematii'ka statistika Obrasci: Aritmeticka sredina A =
(I)

'2
X=(O.1

3
0,6

5'
0,3)'

1227. Dokazati da je D(X)=M(X2)_(M(X))2.

1228. Neka je X broj taeaka koji se pojavljuje na gorojoj strani kocke posle bacaoja. Odrediti M (X) i D (X). 1229. lzracunati disperziju slucajne veliCine x ako je njen zakon raspodele:

X,

bro;eva
J

X

1-

X

2 . · · · Xn

Je.

. .

X=::L+ X 2+ ' .. +X n n
X
1.

Geometrijska sredina G broieva J
(2)

x

2.· ..

,X"je.

..

X_fO,1 - \0.4

2 0,2

10 0,15

20) 0,25 .

G=y'x , 'x 2

:-~;:.
X

1230. Ako su X. Y i Z nezavisne slucajne velicine, C konstanta, a D (X), D (Y) i D (Z) disperzije veliCioa X, Y i Z, dokazat~ a) D(C)=O; b) D(CX)=C 2D(X); c) D(X+y)=D(X)+D(y); d) D (X + Y+Z)=D (X)+D (y)+D (Z); f) D (X - Y)=D (X) + D (Y) . e) D(C+X)=D (X) ;

liarmoDijsi<a sredina H broieva x 1..J
(3)

2 , · · · . XnJe.

..

H

n

1231. Dispcrzija slucajoe velicioe X jedoaka je 5. Odrediti disperzije sledecih veliCioa: a)
X-I;
b)

2X;

c)

-3X+6.

Srednja vrednost E (Ai =
(5)

X. obelezja X

je:

1232. Slueajoa velicioa X data je zakooom rasp odele

X=(

0,5

C -C) .Odrediti disperziju D (X). a,s

X=E(X)=[,XI +!2 X2+" .+J,.xn , N (j, +!2+" .+f.=N), gde je Xn ozoaka za obelei.je, a!n ozoaka za frekveociju.
.

Disperzija, D(X)=S2, obele;ga X je:
(6)

* 1233. Diskretna slucajoa promeoljiva x ima sarno dye moguce vredoosti,
X,

i Xl' pri cemu je X 2 >X 1 . Verovatnoca da X uzme vrednost je 0,6. Odrediti zakon raspodele promeoljive X, aka je M (X) = 1,4, D PC) = 0,24.
Xl

S2=~ «X , -X)2!, +(X2-X)2!z+

... +(xn-xff.),

Standardno odstupanje, s = ~/i.J (xl: je:

(7)

s=

a)

Broj

Ucestanost

Koeficijent varijacije Kv je
(8)
K~=-=.

s

x

Koeficijent korelacije r obele:qa x" y, je:
(9)

r = ___ ~_I_~,l'j_~

-j([X?)
gde je
x,=x,~x

(I Y?)

,
b)

1';= y,~ y.

1236. 1z dnevnika rada jednog odeljenja moze se za svakog uceuika procitati oeena iz jednog predmeta, na ,Pnmer matematlke. U odeljenju ima 30 ucenika i njihove oeene lZ matematike suo
4, 3, 5, 2, 3, 3, 3,4,4, 5,2,2, 1, 3, 2, 4, 1, 5, 4, 3, 3, 4, 2, 1, 3, 2, 3, 4,

3,5. Sastaviti raspodelu frekveneije i graficki je prikazati poligonom raspodele. 1237. Odrediti kumulativne relativne frekveneije iz pr~th?dnog zadatka i prikazati graficki kumulativnu raspodelu relatlvDlh frekvenclJa. 1238. Odrediti aritmeticku sredinu brojeva: 2, 5, 8, 4. 1239. Odrediti kvadratnu sredinu brojeva: 6, 6, 7, 8, 8, 8, 11, 11, 12. 1240. Odrediti geometrijsku sredinu brojeva: 243, 81,27, 9, 3. 1241. Odrediti harmonijskn sredinu brojeva: 4, 5, 7, 10. 1242. Odrediti medijanu brojeva: a) 10, 7, 7, 6, 13, 12, 8, 14; b) 17,31,15,28,35,30,29,19,19. 1243. Odrediti modu za sledece podatke: a) 3, 5, 5, 7, 8, 8, 8, 10, 10, 12; b) 6, 7, 10, 12, 14. 1244. Dati su brojevi: 2, 3, 5, 6, 8. Odrediti aritmeticku, geometrijsku, harmonijskn i kvadratnu sredinn. 1245. Odrediti modn, medijanu i aritmeticku sredinu sledccih raspodela ucestanosti:
138

1246. Na jednoj tacki puta Beograd - Nis izvrseno jo radarsko merenje brzina vozila i dobijeni su sledeCi podaci (u km/h): 71 92 103 111 105 93 74 83 76 51 30 65 78 86 94 106 95 82 55 66 96 83 68 84 75 69 42 54 113 108 85 89 98 121 99 88 72 58 60 78 73 97 130 45 78 89 77 79 83 100 a) Formirati raspodelu frekvencija uzimajuci 10 klasa duzine 20 km/h; b) Konstruisati histogram i poligon raspodele frekvencija. 1247. Pet navcica bacena je dvadeset puta uvis i posle svakag bacanja izbrojan je braj grbova. Dobijeni podaci prikazani su u obliku statistickog niza:

[;::~"~;::'tH . _._. .___ :t':;";~ L_._. _.____. ;fHf~ ._. _.___. . __. _ __
139

Konstruisati poligone i histograme apsolutne i relativne frekvencije.

1248. Prijemni ispit je polagalo 897 kandidata. Maksimalan broj I?ogu: cih poena je 100. lzmedu svih kandidata k':Jl su polag~h pnJem?l ispit izabran je slucajan uzorak od 100 ucemka. BroJ osvoJenih poena prikazan je u sledecoj tabeli:
Broj poena Sredina intervala Broj kandidata

Odrediti: a) apsolutne frekvencije datih obeleZja; b) relativne frekvencije istih obeleija; c) grafIk apsolutne frekveneije; d) graflk relativne frekvencije; e) histogram i poligon apsolutne frekvencije; i) histogram i poligon relativne frekvencije. 1250. Dokazati da je ukupna povrsina pravougaonika, koji Cine histogram raspodele, jednaka ukupnoj povrsini ogranicenoj apscisnom os om i poligonom raspodele frekvencije.

100 Ukupno lzracunati relativne frekvencije. Konstruisati bistograme i poligone za apsolutnu i relativnu frekvenciju.
1249. Prilikom popisa stanovniStva u SFRJ, kojije izvrs~n 1971. godine, u SR Srbiji su dobijeni sledeCi podacl 0 broJu neplsmemh:
--~~---.---

[ 0,10 ) [10,20 ) [20, 30 ) [30,40 ) [40,50 ) [50, 60 ) [60, 70 ) [70, 80 ) [80, 90 ) [90, 1(0)

5

15 25 35 45 55 65 75 85 95

9 7

10 16 14 24 12 5
2 1

1251. Na atletskom prvenstvu takmieari se takmiee u 4 discipline. U svakoj disciplini takmiear moze da osvoji maksimalno 25 poena. Raspodela 100 takmicara prema broju osvojenih poena data je tabelom:
-"--

Klase
-~

...

0--20 10 4

20--40 30
- -...
~,.----

40--60

60--80 70 15
... _.

_.

90--10 o Ukupno
90

Sredine klase Xi Broj takmicaraf,

50 50

25

6

n-l00

•.-

..- -.•.

-~---

...-

a) konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije; h) odrediti kumulativnu relativnu frekvenciju i konstruisati njihoy poligon raspodele; c) odrediti srednju vrednost, modu, medijanu, standardno odstupanje i koefIcijent varijacije . 1252. Na pismenom ispitu iz matematike data su tri zadatka i svaki je ocenjen maksimalno sa 25 poena. Raspodela 60 ucenika prema broju osvojenih poena data je sledecom tabelom:
..--~

... _-_.---_ ..- - - - -

Starost

----_.. _-------

Broj nepismenih

1.

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12.
13.

14. 15.

10--14 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50--54 55-59 60--64 65-69 70--74 75- i vise
nepoznato

34512 20783 20090 25044 48797 101097 117775 105608 87672 121008 168706 140622 100534 103733 22375 1218353

..

-.---...

~,~.

Klase Sredine klase Xi Broj ueenikaf,

15-25 25-30 35·-45 45-55 55-65 65-75 Ukupno
-----.1----i---

20
8
.._-

30
----.-~----

40

50 10

60
... _ .•

70 4
n=60

12

20

6

Konstruisati poligon i histogram raspodele frekvencije. Odrediti kumulativne relativne frekvencije. Konstruisati poligon raspodele kumulativnih relativnih frekvencija. Odrediti medijanu i modu. 1253. U 100 porodica, izabranih na slucajan nacin u jednoj opstini, popisan je broj dece. Raspodela frekvencija porodica prema broju dece data je tabelom:
141

Ukupno

Dati su statistieki nizovi: a»){ 2 4 5 f 1 7 ~. Dati su statisticki nizovi: a»){ -. c) aritmetieku sredinu uzoraka dobijenih kombmovanlem data dva uzorka. i x2 oba uzorka.odstupanje svakog predmeta i grupe predmeta. d) disperziju uzoraka dobijenih kombmovanJem data dva uzorka. 1257.I-fuojde~e-x. 1254.i~aE I 8 0 I=!J~I 251~O 3 3 [is] L~151~~U~ 5 ~~:~()()~ c) izraeunati st~ndardno . Poeni x Sredina klase Xi Broj uCenika f. 1l.vmh sluzbenika je 3600 dinara. b) odrediti srednju Deenu za grupu prcdmeta. Vrlo -'--~~'I Dov.:ogram~":.- ~~. Odredll1 prosecan licm dohodak u celom prednzecu. 40 a::Jmm. Proseena mesecna zarada 50 visoko kvalifikovanih ~adnika )e 5800 dinara.~-. 15-25 20 45-55 25-35f~5~4~1---30 .. b) D (x. 1 Odrediti prosecan braj poena iz matematike po uceniku. 11. standardna odstupanja i kocficijent varijacije. Rezultati u metrima po sekundi prema reduom broju merenja dati su u sledecoj tabeli: 143 Visina u em Broj ucenica 1--····----. 1261. ~adi oc~njivanja proseCne tciine i visine svih ucenika jedne skole lzabran Je skup od 30 ueenika i ucenica i na osnovu zdravstvenih kartona ucenika sastavljene su sledece tabele: Tezina u kg 45 44 48 52 54 60 68 72 B. 1256. c) konstruisati prib1iino histograme i poIigone frekvencija. 14. ~ 13 8 ~ 6 12 I I i~ 1 6 3 ~ 1 ~_ 2 1 . 1255. 4 .oj ui'enica 1 2 3 7 7 2 1 1 154 156 158 165 166 167 168 170 175 178 1232655311 Tezina u kg 60 61 62 fl4 65 68 71 76 77 78 80 82 Broj llcenika 1 2 1 3 8 6 2 2 1 1 1 2 Visll1a u ern 171 173 174 175 176 177 178 179 181 183 185 Broj ucenika 21138633111 Odrediti: al prosecnu teZiou i prosecnu visinn. Data su dva uzorka: 1" 2. lzvrseno je 16 merenja pocetne brzine metka.5 1 3 4 b) X 1 2 5 f 1 1 4 2' f 6 3 2. n=60 b) )( k f 3 2 8 3. disperziju.ij~""I-Neu~ _()d~cni~~obri____ I)()~ri_ Odrediti: a) aritmetieke sredine X.---~-. 14 i 2" 2. 1259. Na pismenom ispitu iz matematike 60 ueenika je dobilo sledeci broj poena: 1258.) i D (xv dlsperZlJe oba uzorka. disperziju. Dat je statistieki niz )( f 1 235 20 15 10 4. 15 12 5 i a) odrediti srednje ocene iz svakog prcdrneta.~... 40 I 50 10 -~ 12 I 20 6 . 8.strat.. Odrediti srednje vrednosti. standardno odstupanje koeficijent varijacije.-I Geografija Matematika ni voljni: 12 4 IliI!tta 142 Biologija 9 8 12 1 ~. b) standardno odstupanje i na osnovu njega zakljuCiti 0 visini disperzije kad ucenika U odnosu nu disperziju kad ucenica. 1262. U jednom odeljenju IV razreda srednje skole.zarada. I Oceniti srednji broj dece u porodicama u posmatranoj opstini.-- 55-65 65-75 Ukupno 60 70 - Odrediti srednju vrednost._. 1260. a proseena meseen~ . 5... standardna odstupanja koeficijent varijacije. Odrediti srcdnje vrednosti.nje. na kraju skolske godine ucenici su ocenjeni iz grupe pnrodnib p edmeta na naein kako pokazuje sledeea tabela: . zatlID utvrdltl kOJl Je predmet uCenicima laksi kada su im srednje ocene jednake. od 30 ucenika.

147 125 160 118 149 128 1501145 115 140 152 155 llsa~~~_ ~ 1__ L_J Odrediti koeficijent korelacije ovih obelez. ~~~:d\~ ~~~Ci(jyen) tukordelacije t~. stanovnistva (x . rezultati dobijeni u sledecim bacanjima 1. " r ~Je uocen Je procenut industrijskog .5 6. 3. 1265. Odrediti koeficijent korelacije izmc>Qu obelezja x i y Cije su vrednosti date tabelom: .ia. Za populaciju iz zadatka 1224 proceniti disperziju na osnovu disperzije navedenib slucajnih uzoraka. 14. ~~. 33. .7 lzvrsiti procene: a) srednje brzine.6 l. 1237. 3 uzeti su rezultati dobijeni U poslednjih osam baennja. 0 0 1266. 21.. 12. 1233.4 16. Odrediti srednje vrednosti ovih uzoraka. 9. - 1264. d ama dmara: ) 1 oaclOnalm dohodak po staoovniku () U h'I'.8 1237. kao i srednju vrednost OSIlovne populacije i videti na osnOVll oyoga koji slucajni uzorak bolje reprezentuje osnovnu populaciju. 1236.3 9. 1237.6 11. 1234. cije su strane obeleiene brojevima od 1 do 6. 1268. 1234. 2" uzeti su rezultati dobijeni u prvih deset baeanja. 42 slmal~ 68 60 m pri. Neka su pri 40 bacanja kocke. 1233. 1263. U sedam opstioa SR S b" • .1 1234.1235. izdm1eo.5 10.~~~:~ ~~ ~~l~ ~s~kbaaZuje godine (x) i maksimalni arterijski krvni . 17.~l~~ l~lI{tBI:i1 tl~Ffrl~:J 1267. b) disperzije i standardnog odstupanja brzine. 1235. 37.:. Y 1 Ja- [t=&i Br8~J 1912ff ~tF~J Odrediti koeficijent korelacije ovih obelezja. 25. 1232. 1234.2 7.5 15. 13.2 5. 1236.9 4. ocene iz matematike (x) i Je nOm 0 e JeoJu oa kraJu sk I k d' aka su Deene date tabelom:' 0 s e go me.5 2. 5. 1235. dobijeni sledeei rezultati: 145 3 6 5 1 3 524 3 145 3 3 561 6 2 1 6 3 124 5 4 5 3 663 526 1 4 lz ove populacije izdvojena su tri slucajna uzorka na sledeee nacine: 1 uzeti. 29.3 13. 1238.9 8. .

dx.a os om Ox do kose asimptote. (X-1)2' . ako]'e 0<0'<45°'1 x2-2x+ 1 . 147 Ovi zadaci sluze za ponavljanje.-. 25 9 1278. 1281.5 1 o 2 ~ dx .. 127 5~ x. b) lzraeunati povrsinu figure koju ogranicava luk krive y=f(x) ad tacke maksimuma do tacke minimuma. RAZN1 ZADACI*) 1269~ Odrediti povrsinu koja je ogranicena graficima krivih x' + 4 y' = 20 i xy = 4 u prvom kvadrantu. 4 ~)' .VIII GLAVA 1274. b) lspitati funkciju i konstruisati njen grafik za nadene vrednosti a i b.secne tacke knve 1 kose asimptote. ) Izracunau povrslOU figure ogranicene osom OX' del y-f(x) d ..----.2/x=--1 > i .J4+:X2 arctg 0. Izracunati (1275-1278): 8.>::'-- ~) Ispit~ti i grafic~. D ata JC " k" X-> * 1279. . a) Ispitati datu funkciju i graficki je predstaviti..3)2 x-·j a) lspitati i graficki predstaviti datu funkciju. 146 . prave x=2 i ose Ox. broj a tako da data jednacina ima realna resenja...-. Resiti nejeduacinu 2 f(' = -. 1282..-.Ix In 2 x. 1276~ SxyT+4:X-" arctg 2x dx. 2~':" i + . (px + 1 a) hm-----+x-2 ) = -1' x-oo qx+2 ' 2x -1 ) b) lim ( -~+px+q =1.predstaviti datu funkciju. 1) ima lokalni minimum.'ltufskog ispita bo i za pripreme prijemnili ispita za upis na fakultet. b) Izracunati povrsinu dela ravni xOy izrnedu krive y=f(x). =a Od real -1 fealan "t' . xJ (x . k ' om five d' -: . pripremu pismenog i usmenog Ol. Data je jednacina sin 4 x+cos' (" -. -'x(1-lnx) I 2 1272~Data je funkcija x-+y=.. . *f-1+1nx. ... produbljivanje. 127 t Odrediti povrsinu figure koja je ogranicena elipsom (x-5)' 1'2 "-~'--+'-·=1 i hiperbolom x 2 _y2=16 (x?4).Jx .0 nJenog "prese ~a s. ordinata u tacki maksimuma i osa Ox. maturskim pismenim ispitima.. *} . k .=-. Odrediti realne brojeve p i q tako da su tacna tvnlenja: 2 . 1270~ Data je funkcija x->y=(x'+ax+b)e. ordinatama maksimuma i minimuma. Data je funkcija x-. prijemnim ispitima i raznim takmieenjima.!(x)= . utvrdivanje. runcI]a 1273. Uglavnom su korisCeni on pismenim ispitillla iz matematike 1 na tehnickim fakultetima. Za koje vrednosti x je tacna jednakost x2-3x+2 tgC(=·~. i osom Ox.istematizaciju celokupnog nastavnog grad iva. c) lzracunati povrsinu lika ogranicenog grafikom date funkcije.x • a) Odrediti realne brojeve a i b tako da data funkcija u tacki A(O. i or Ina tom pr-.... x-co x+l 1280.

2.. 1294.-. n. 1290~ (x-lOg iY. logx2 log.+---+ . b) ctao:= e 2X2_2x . Za koje su vreanosti realnog broja x tacne jednakosti: (nEN.1283. n n ako Je ·.. tada je . . tad a je ~4a-.fJ ='6' lZracunatl x. + ---'.. tgfJ=3"x i cx. 1291.2 .::··' 2+l' x 6 '" ~ 2 ' x2 x+3<0. a" . a" pozitivni brojevi i ako je al·a.::-? _ 8x + 16' 4~ ~2 .-+i + ~4a2 :. -4) -:="::1 x 1 x 1296.)~2n.---'-.log x 2" n Q" . 1299..·1 + . 1297... g(x)=sin x cos x. h) Resiti jednaCinuf(t)+2. . Dokazati. b) 1 1 1 n-l 2 .. +----. n.:/(x::': 2)(. Akoje tg"=3'. . Ako je al + Q. Resiti nejednacinu 4 log 16 cos 2x+210g. 149 ..20 .) . + .... c) Izracunati povrSinu koja je ogranicena X-OSOIn i krivomf(x) izmedu dye uzastopne nule.' N 2 (kEN. .---~.fx "::1 =. 1293.-1 = 1. 4 i= 1. 1301. . + 3 ·49-'. . gde je r poluprecnik upisane kruznice u trouglu. (1 +a. 2 1295. 6rx::':3 +.:/x' "::1. log: (2"+ 1 + tg 2 ~) + log i (2" + ctg 2 ~) =~ + 310g :1 5.= --log 2 x.. Koji uslov treba da zadovoljavaju a i b da: a) grafici datih funkcija irnaju jednu zajednicku tacku (odrediti koorainate tacke).. onda je (1 +all(1 +a.-.. 4].= 1..8 log. + .. 4" = 2 . Ako je n prirodan broj.. + .. xER+\{l}). Date su funkcije f(x) = sin x+cos x a) Aka je x+t=~ oareditif(t) i g(t). 1289~ 27 W + rX)+ 81 (33+ 3 -~) = 1000. lzracunati duZine stranica trougla znajuci da one obrazuju aritmeticki ni7. 1300.. n... Ako su ai. Date su krive x 2 + y2 = 16 i y2 =4 (x + 1).Ix=2 = 5.::cx'.cos n ako je 0<x<4' a) sin" x 2 -4x-4 .j2 g(t)=O. b) lzracunati povrSinu lika koji je ogranicen OVlm krivarna u intervalu [ -1. Resiti jednaCine (1284-1291): * 1284. n n -. .'2X-IOgX. Date su funkcije y=a'2 x +b i y=b·2. + =1 1 a> --..::".+ .4 log..x +a.' N log. a) Odrediti ugao preseka datih krivih.. sa diferencijom ~. + 1)2_7(x_l)2 = 13 (x' --1). 1287. Q. sin x+log. gde su a i b realni brojevi. aER+\{1}). Dokazall..::': 3) .'.. '. 14X 1288. ./ n! ~ ------.j4~:+i < n+ 2 Dokazati.r n+1 .= 10gNQ 10g"N log.x·j·1 1285~ 2(x' + x (X_2)2 -5 (X+2)2 +48 (X22 =0. 1292.. 1286.ako Je -. 2rx+1-. b) grafici datih funkcija irnaju dve zajedniCke tacke (odrediti te tacke)? 1298. Dokazati relacije: 1 1 1 k(k+1) a) --_.4 log.

m+1 3 jm+l' °jm+l negativan za svako rcalno x. a. Dokazati nejednakosti (1310-1314): 1310.:.. 1309..b)(b+ c. ----. Dokazati da aritrneticka sredina rna koja tri pozitivna broja a. 2 1306. Dokazati.I··"· . Ako je a+ b +c = k. nije rnanja od njihove geornetrijske sredine.*Dalaje jednacina x 2 -6x + 5 + m (x' -5x + 6) =0 (m ER).: '-~-----. Dokazati.:'"1 1323. b i c nije manja od njegove geometrijske sredine. 1322. R eSltl neJc d naclilu /X -3X_4! <."(a + b-c) (a + c.. Dokazati da se vrednost proizvoda ( 2. 1304. x 2 -x+l x -ax+ 1318.-+_b~+_c_+_d _ 4 ~-v C.) x-J' x+I 151 150 ." . ___ x2+x+l I 1321. Odrediti polinorn. sa realnirn koeficijentima. + la"l.2=-1). Odrediti relaclJu. tad a je abc . 1320. I x-+x+l 2 4!-b d Q C • 11 1305. 1308. Odrcditi sve [caIne vrcdnosti parametra m za koje je trinom m-1 2 m-1 m-J Y=(log. Odrediti interval za x u kome funkcija x -+ y = -I~-.1----. b i c merni brojevi straniea trougla. tj. Ako su a. a+h+c 3/--~~". tada je a' + b' + c 2 . .10'].2 (sin rx . Dokazati da aritrnelicka sredina rna koja cetiri broja. Ako je a' + b' = 1..j2." 12. tako da zadovolJava uslove P(I+i)=3i-4 i P(-i)=4i-l (.0.~ ~ abc.. Dokazati." lal-Ibl· 1314. tadaje lam+bn+cpl<l. b i c realni brojevi i zadovoljavaju relaciju a + b + c = 6.< 3 . + a"1 <lad + la21 + . id 1317. 1Z1TIedu resenja date jednacine.la-bl. .. 3 . 13ll·lal-lbl<la+bl· 1312. Akoje a 2 +b 2 +c 2 =1 i m 2 +n 2 +p'=1. +1 1325.. la + bl.a). . Odredili sve vrednosti parametra a (0 < IX <2n) za koje je kvadratill tnnom y = (sin IX + 0.. a--. Odrediti realan broj a tako da nejednaCine (1315-1319) vaze za sve rcalne vrednosti x: 1326. koja je nezavisna od realnog para metra m. -9<--·_·..1 + ima konstantnu vrednost. tada je 3 (a 2 + b 2 +c 2 ). 4 .5) x 2 . Dokazati. tj..<6..---. * 1324. onda je - -Ii < a + b <.~ _____ . 1307.. 2 x 4 +x 3 +x 2 +x+ 1 +--~---)(x'~x.3) x pozitivan za svako x. Dokazati.J+xL~x+l.-. 3x 2 +ax-6 1303.."lal-lbl· 1313.. tada je lac-bdl~1. Ako je a 2 +b 2 =1 i c'+d'=I. Ako su a.la+bl~lal+lbl· Jx+ 24=." k'. -lx+2+1o". Dokazati. * tal + a2+· .-2)x -2(2+log . b. 1316.. P (x) treceg stepena.1302.

f(x)=a+ b cosx+ csiox ima 1335.' a '0 2 ne menJak se u f k " a tofIma lzostave nl z l ' ---~ 1 x+ 1 ornc! x-I ' 2 1327. 1339.. 1346~ sinx-J3 eosx=2 sin1999x. +x 2)-x .. Odrediti eetvorocifren broj koji je 'edoak • njegovih cifara.roJa nJlh .f(!'-) = 1. ali u obrnutom par tk . Postoje Ii celi b roJeV1" mIn kOJI zadovoljavaju jednacinu ' . . 1329. Resiti jednacinu 31+sin. Resenja x.osnovu brojnog sistema u kome se broj »hil]' adu tr1' t t some tndeset i tri« piSe sa 10101. =.' llvna b ' delJ'iva sa 4. Resiti jedoacine (1345--1347): * 1345.S1stemu brojnom sistemu sa osnovom .:. * 1348.9x)+ log(I-9x)-21 =2 _log(I_9x)-log (1-9x) . Resiti jednacinu 2_1+oo5x-oos2x+ . Dokazati implikaciju log1224=m 1\ * 1331./(j-." 1342. Dokazati J'ed' t J . m 2 +1956=n Z ? =~ .. i X kvadratne jednacine zadovoljavaju relaeije X +X2-\-2x X z=0 i m(x . log2454=b=ab+5(a--b)=1.. +(_l)"+lcosnx+ . . Dokazati implikaeiju log1218=a 1\ 1330.. b i c tako da funkcija x-. cetvrtom stepenu zbira Ins venast resellJu. 133{ Odrediti realna resenja jednacine (X3+X'3)+(XZ+x'Z)+(X+X")=6. Dokazati jednakost tg 9° + tg 15" -lg 27" -ctg27° + etg 15° + elg 9" = 8 .. ' Zatun. Resiti jednaCinu 2 Ilog2(1. .6Tx.. * 1344..dre~i~i ::ab:~_ broj s~ osnovom 7 ima napisan u 1341. 1333. J'. od red" IDlDlmalnu 1 maksimalnu vrednost ove funkcije. Odrediti cifre x i y. " . * 1343. J. Dat je kompleksan broj z = log z (mz -13m + 44) . Jno iste eifre.e biti Cisto imaginaran. 1340. . c) za koje su vrcdnosli realnog broja m resenja dobijene jednaCine negativna? 1328. Sl01988X+COSlOOOx=1 . Odrediti jednacmu krive koju opisuje latka: a) z=!:t.'::::3 Dokazati da ni za jednu realnu vrednost para metra m kompleksni broj z ne mo7. 12 III * 1349. Neki trocifreni broj napisan u bro' . takva . b) odrediti za koje vrednosti realnog braja m dobijena jednacina ima realna resenja.~"':2Jx~4 + Jx::" 47..::::j = 1 ' 1336...:-S.25.-'::::4 = 1 ' + 1337. Odrediti a.3ti. gdeje m realan . h k b da je razlika OVI u ova cetvoroelfreo broj deljiv sa 91. Od~editi .f(n)=o.. Jx~ 3"':4~'i Oblikf(~)=O.. . 1~ti ' .:.2 + iJlog~-. ..54=n=5(m+n)-3mn=8. Broj N = 30x Oy 03 deljiv je sa 13. Resiti jednacine (1334-1336): log. parametar: a) odredili kvadratnu jednacinu. x Z=3m+4..x:+mnlx+'" +sinrtx+ . 2 . Odrediti dva pOZ!.'- 1338.

3 Resiti jednaCinu _ '_ sin ax sin bx = SIn ex SIn tb. Dokazati da je niz konvergentan i odrediti njegovu granicnu vrednost. . gde je t Data jefunkcljay = [(x) .4x + 3 = :)Y + 3x + 1 + .. Ako brojevi (11.:-' Ako je S zbir reda. .. 1351. .~::::"'t'\ ~ -~)2 ....4 I ' (..sxS -3 .ctg 67. 1359. 1366. . + an ) -1 + . Izracunati duzinu luka oye nye u m - 1357.* 1360. + an " 2 :. Va + Va + -ro . = 3x + 3 + +2 + 1-'3). Njihov zbir je BO. 10<x<-.. Dokazati da je ctg 7. Stranice lrougla cine aritmelicki niz sa diferencijom 2. lada je Akosux. Izracunali duzinu luka kriyey = In cos x u mterva u . i:ine geornetrijski niz. VZ+V2+VT. -'. V2+VT.. 155 154 . dokazatj tacnost jednakosti a1 ( (11 -1 X + a2 + ~1 + tl2 + (13 -1 tl3 + .:(l1(l2{l3 .b) Z = 1 + Ii . 1350. j l-U zalim konslruisati njen grafik.i_z--:-r= -ro.r» - (:rt . tl3. ..-x) 3 ='(3.5° . Kojukrivuopisujela~kaz = broj a t realan broi? 2 1352. .n"..tg 7.all 1353.. Odrediti funkcijux ~ f ~t) = a + f(2) = 30.y. ako je z kompleksni 1363.2 t 2 1364. l. a zbir kYadrala njegovih clallova b. f (x) data je u obliku = -.* 1358.5. 1355. v = ~. Va + -ro. 1354. Odrediti stranice trougla ako je jedan uIlutra~Ilji ugao 12Cf_ Cetiri broja obrazuju geomctrijski niz. x . za kojc yrednosti n je tacna nejednakosl IS" . . 0_ Dokazalibe' ako je f (0) = 15 . d uzaslopni "ozilivni clanovi aritrnelickog niza.* Restli jednaCinu v 3 sm Funkcijay = . D a t je. b. ako su a. c.I + (2 1+ r _.tervalua <x < b. 1367. -Ii 1362. ::~:::.ako jc z kompleksni broj a t reaian parametar pox.5" + 19 67. ti2..so =2 (3 Resiti pox jednaCinu 2\: + 2 + 2\: + 1 + ZX + . ·11t/.~.1) u intcrvalu Odrediti duzinu luka knve y = n sm x . Dat jc beskonacni red log8x + log~x + logh + _. f(4) = 90.(j= x~­ 1365.Cn:::iz=--~ 1368.5° . L369.U pravouglom koordinalnom sistcmu konstruISau reaIan b roJ- __ .x ) '3 -cos ('. :rt 2:rr 1+. a zbir kvadrata 5044. 1356.2 ? e" + 1 C + 1 k ..':._ (a > 0).S I< 10..aER lakoJc 2+cosa+isina x2 + 1361..* e + e Ii . :rt Zbir beskonacnog geometrijskog red a je a. _c" __ 1 =ev+~.' _ _ 1-. _ _ 3 = x + i y. Odrediti niz. VT. __ Odredili interval u kome se mora nalazitix da bi red bio konvergentan. zalim odreditix tako da zbir reda bude 0. Odrediti prvi clan i kolicnik reda_ Da t je. a S" zbir prvih n clanova.* .. Dat je beskonacan gcometrijski red a koli~nikq k~l ~iji je prvi clan al = k (k > 1) .

B sm a COS a + C . 99x. ~ cos ex + B Slfl a cos a + C sin2a h = 2 C Sin a cos c + B cos 2a -?A' ' c. X2 > -1) . Odreditif(n). III = :< . DokazalL 1389.b 1 Ako JC log -2..5 (. a) Odrediti tangens treeeg ugla trougla. a1 = {J2 = 1 .ac + (2 = b 2 i obratno. onda i kva· drati strunica cine aritmeticki niz.. (Xl + X2) < ((xl) + Hyc) {\ 2 2' gde SUXl iX2 dYe vrednosti iz obla~ti definisanosti funkeijc (Xl> -1. odrediti uglovc trougla. tada cos ex. odrediti stranice trouglao ogz (COS / 2>: X + cos -) + log 0. 1375.:' grafik funkcijcx . (1) = 1. Jb'iP~z(.) ' 4 8 1373. Akol'ea . U trougluABC uglovi a (3 '" .A ' C . c Cine geomelrijski niz. Odrediti opsti clan niza. . 1384... cijaje raz!ika d Od d" st.. 1371. . y. 161g x .tg Y = 8. Odrediti op~ti clan niza (Fibonacijev niz). . 1385. Stranice trougla cine aritmetii'ki niz. 1387. tg ~ cine aritmeticki niz. (3.~. a. a.A . takodc cine aritmeticki nil. kom 2. 77 "" + cos""X = 1.9 = 0. 1378.* i. 6 = 3' + 3Iog!. s ('2" + 1 + tgC 1E. (2" + ctg 2 1E.l roug a zadovolJavaju jcdnakosl Resiti jednacine (1381 -1385): 1.ako!e a naj. 1374. T' ') - . 1383. rc It! presek ove 1372. (x> -1)..4AC D . dokazati da izmedu stranica trougla a.. 1377. Sm x sinx . sin (n (" + y) ) > O. Data jc funkcija dcfinisana formulom ((x) = -log(1 +x). G2 = 1. ....* + 2 tg 2>: + J _ = O. Dokazati. 1388. . 2 _ Sin a cos a SIn a .a 3 + b3 + c 3.381. Ako kotangensi uglova trougla Cine aritmeticki niz.2 COS ex taoa Je lr .6a n . dye prave i ugao kOji obrazuju. . .* .) + log. log. . . kOja je data iormulom .~:~t~d~i. tada J'e c a +b +c . >.. + cos 2) x 2 smx 1376. 1386.4ac = B2 .it~~ni br~1evi a'. . Dol. relb ramce 1 naJveCi ugao trougla ako J' e'o' _ 13 .x . manp ugao (roug!a. uSlovef(n) =f(n-l) . Dokazati nejednakost . Rcalan niz (an) definisanje rekurentnom formulom an +2 =a" + an +1.y = 8. (3 i l' (ex < (3 < y) uglovi trougla i ako tg 1379. c postoji relacija a 2 . cos y 1382. 8 5 tg ~.. cos (3.5.Dokazati da je nil.14.' " okazatl. fP P 0 mhbroJevazadovoljava .) _ . 1371l. y cine aritmcticki niz u datom porctku. konvcrgcntan i odrediti njegovu graniCnu vrednost..= 2' (log a + log b - log 2). .. gde su alb katete . 0) Ako je dat poluprecnikR opisane kruznice.azati. limJll dve prave Od 'ct· . + cosx = = tg nco. u e anovoJ ravni za koje je Funkcijaf (n) de finis ana u sku u rir d .. c sa . Odrediti skup lacaka D k . b. 1 2' pravouglog trougla. Dva ugla trougla odredena su jednacinama: 2 2 4 1gx + t)!. Dokazati da stra~i::t Cine reOmetfIlsklmz sa kolicni· a. Ako su a.* 1380.. clg . Rcalan niz (an) definisanje rekurcntnom formulom an +2 = 5a n +1 ..l = b-l + c. Ako uglovi trougla a.

ogranicene parabolom i kruznim lukom kOjl preseca pozltlvm deox-ose.. d) Naci presek krive i prave koja proJazi kroz tackuA (-1. *) Grupe zadataka I. b) Za kojevrednosti parametram jednacma V3smx + cosx = m ima realna resenja? c) Za m = 1 reWi jednacinu. Data jc funkcija y = V3sinx + cosx.= 2px.1390. Za koju vrednostx u razvijcnom obliku binoma ~ zbir treceg i petog clana je 135. a) Pokazati da ni jedan od ova dva tnnoma ne moze ImaU IStl znak za sve realne vrednosti argumentax. ( f f +_1_)" Data su dva trinoma II (x) =x' .ab.XD2? 158 159 . ? + a 2 y Z = a 2 b?I. 1393. ' a) Napisati jednacine ovih krivih. odrediti a iz rclacijexj + xi = 2. 1394.cos (a + fJ) = 2' tada je trougao jednakostranican.0) a sa osom OX obrazuje ugao a = ~ .b)x . cos (n-I) cos 1396.i jednakosl 3 cos a + cos!:! . a) NaCi ugao pod kojim se seku date krive. gde je a E [0. II i III bile su na maturskom pismenom ispilU iz matemtuike u Petoj beogradskoj gimnaziji 1971.sino:. l Data je funkcija[(x) =x 3 + ax2 + 9x + 4.sin a = 0. c) Izracunati povr~inu ogranicenu krivom. +Jr). . 1399.2xcosa +] . b) Akosuxi ix"re~enja~cdnacinex2 .2xcosa + 1 .. Pravax . . c) NaCi vew izmedu re~cnjaxI iX2jedna~ine x" . b) Izracunati zapreminu tela koje nastaJe r?tacljom fIgure . ~l vrednosli. IIIgrupa 1398. .(a . a) Odrediti a da osa OXbude tangenta krive. osom OXi OY.+ cosO cosl cosl cos2 Prava 3 X . b" X 1391. Izracunati zbir sin 1 sin 1 ------+.. Dokazati. a) Oarediti parametar (/ rako da funkcija ima ekstremum za x = -1. ako je zbir binomnih kocficijenata poslednja tri elana 22. gOd. Ako za uglove trougla va. II gmpa 1395. a) Konstruisati grafik funkcije u intervalu (-Jr.. Dokazati da je trougao cija su wmena ta~ke dodira i zajedni~ka iiia pravougli trougao.ab h (x) = / . ~2 ~') sin 1 . I grnpa *) 1392.(a + b)x -I.sin a = 0 koja ne zavisi od a. +------------n . Data je parabola = 2 px i krliZnica sa centrom u zizi parabole i poluprecnikom r = 2p. . b) Napisati jednacinu kruznice k koja sadrii obe dodirne raeke i . . .2 V + 8 = 0 je zajednicka tangenta clipse . Data je funkcija y =x 2 . sa nJom k on f 0 k a Ine para b 0 Ie y. . i skiciraj grafik tih krIVlh.5 Y + 25 = 0 je zajednicka tangenta elipse ')2 2 + a'y = a L b' i paraboley = 2 px. b) Za dobijenu vrednost parametra a naenati grafik i ispitati promene funkcije. koja sa dips om ima zajednicku ziiu.2x cos a + 1 . b) Odrcditi zbir S onih vrednosti argumentax za koje ovi trinomi imaju najmanju vrednost i zbir S njihovih najmanjih > 1397.

. .----- *) .b). NaCi najmanju visinu troughl cije gU stranice a = 6. tako da zapremina nastale kupe bude maksimalna i nae. 1410.' . .1 oku . x . ispitati i graficki predstaviti [unkciju f (x) = Odrediti za koje jex sesli clan razYoja binoma log 3 ) n jednak 21. U kom oduosu je povrsina kruga opisanog oko pravougaonika prema povrsini kruga opisanog oko trougla. Dat je lfougaoABC ciji uglovi zadovoljavaju relaeiju ex . a povrsina mu jc 24.Jac! JUl1il 197 .SlIl a) Podesiti dati izraz za \ogarnmovanje: . Odredltl ugao pod kojim se vidi deo ovc tangcnte medu tackama dodira iz zajednickog fokusa. parabo]om I (Jatom tangenLOm. Odrcditi ortogonalnu proJcKclJUp stramce " I .. ' ... l x2-2x+l 1402. I L • . 1406.. ( logx+l. .5 em. ako su binomni Koefieijenti drugog.0) spojena je sa tackom N (x < 9. . go " U c·. C4 na pravoJAB. b) Za koje vrednosti parametra m jednacma . b x + a)i = a b I konfokalna para bole y = 2 px.ose. ko osex e) Odrcditi zapreminu tela koje pOSLaJc rolaCl]Om ~ . Odrediti koordinatc tacke N. 1 d Maturski pismeni za. x2 + 1 -x+l 1403. V gl1lpa *) Stranice trougla su tri uzastopna parna broja. _. D' BA Na olupravoj BA uzcli lacku D tako da bude B > • .. /) = 7 em i c = 7. IVgmpa ' *\ 1408. 1 'j i I 1409.b i AB = c troug a pa dokazati da stramee = a.y) na paraboli = 8x . ' .5 em. Jagodina. BC CA .. 1401.. . . trereg i cetvrtog clana razvoja redorn. prvi..~ oko njcga. figure ogranirene elipsom. I I I i I Data je funkcijay = x2 + 1 Tacka M (9. VJgmpa **) 1411. *) Pismeni maturski.v -~" J'e zaj'ednicka tangenta e!ipse . oduos u kome ona stOji prema zapremini nastalog rotacionog paraboloida.. 1400. godine. = AC 'pa dokazali da je prava CA slmetrala ugla BCD. a) b ) c) Dokazalidajcugaoatup. godine U Valjevu. 1 1': 1 ~. Odreditix u IZrazu (VX) razvijcnog binoma 200.' a b) Odrediti povrsinu ogranicenu lukom knvc I odsccClm koordinatnih osa.f3 = 2 y. 35 _x Iogx • 1407. ' . (10 2) a) Ispilati tok i naertati grafik funkeije.l- . **) Maturski pismeni zadaci..Cije srediste pripada datoj langenti~ pa pokazati da ova kruznica sadrii i zajednicku zizu cUpse Iparabole. delom njene osovine i duzinom MN obrre se okox. Nad srednjom stranom treba u trougao upisati pravougaonik maksimalne povrsine i naei njegov obim. +SlIl ~ .juna 1971. P rava 5y .._~ J • I I I :. treCi i peti clan aritmeticke progresije. dokazati da su ortogonalne projekcije ctveju naspramnih stranica cetvorougla na drugu dijagonalu medu sobom jednake. I I Aka je jedna dijagonala cetvorougla precnik kruznice opisane zam=n . an XI Vx (V zl°g ~ 3x ) + V2tx '7X Dat jc izraz cos4 · X. \. cos'x _ sin'x + sin 2x = 111 ima rcalna rcscnja? RCSlll Jcdnacmu 4 I I I.juna 1971. 22 '>2 22· 2 · . . 12 )6 . POVTsina ogranicena lukom paraboie. DP~.~. . 2 zadovoljavaju relaciju c = {/ (II . . . ako je eetvrtl. x 10gx _ 5. Odreditix-ti clan geometrijske progresije Cija prva tri clana glasc: l1_x1ogx .

b -. Izracunati P i V obrtnog tela. b) Odrediti q tako da lrongao lmde pravougli. Odrediti povrsinu omotaca zarubljene piramide. avgusla 1971. Resiti trougao kome jt: data povrsina. Ako se prvom doda I. ako je dalO tcmeA (4. 1423. I gimnazija Zren)anin. . 142~. ~. 1418. '2 (v:> + 1). 162 163 . _ \0<> g b v7 = 10 i izvrSiti proveru. godine. Xl IX glIlpa *) 1424. .4) i obc iiie hiperhole Cije su asimptotcy = ::t: 1425. drugom 6 i tretem 3.1412.2 (m . .J VIJgrupa 1416. parabolom I x-osom.yo > 0) parabolel = 2 (. a jedan ugao . % i tangenta 5x x 41' = 16 (hiperbole). a = 12()Oj..*) 1419. a) povJsinu figure ogranicene tom tangcfitom. Jednokraki (rouoao obrte se oko prave koja prolazi kroz teme na osnoviei i par:lelna je sa visinom trougla.)una 1971. 23 lzracunati povrSinu ogramcenu lukom knve y = '3x x-osom i ordinatama njenih ekstremnih tacaka. 1422.1 okox-ose. a) Dokazati da kolicnik loga Iliza q zadovoljava uslov ~ (V) . 1417. godme.. a = 15). dobijaju se tri broja koji obrazuju arilmeticki niz. 1 Resiti jednaCillu jx 2 + 2<' j - !3 - x I = x2 • Stranice trougla obrazuju geometrijski niz. kole su normalne na .x2 - 4x . isece va· 41 *) Pismeni malurski. Izracunati stranice i uglove. 1 + X2 - 1 = 1.Jovan Jovanovic" Novi Sad. b) zapreminu tela koje nastaje obrtanjem iste figure oko oseOt. ako se zna osnoviea c i kraka (c = 12.iednacinu l(ruznice.1) povucenaje tangeula.!je. a) Pod kojim uglom posmatracvidi Zemlju iz aviona? bJ Koliki deo Zemljine povrsinc je u vidnom polju posmatraca? (Smatrati da je Zemlja oblika lopte.nih tangenata iSle parabole. II beogradske glronal. nastalog rotacijom cJipse 3x 2 + = 36 oko ose Ox. ") Marurski pismeni. -datu pravu i pokazati tia presek tih wngenata pnpada drrckmsl paraboic. Izracunati zapreminu tela koje se dobija kada se od elipsoida. .. Odrediti . NaCi zbir prvih 20 clanova aritmetickog niza. 1413. . gOdinc.Povrsine osnova odnose se kao 4 : 9.junfl 1971.3y + 12 = 0 i teziSna linija 2>: + 3y = 0 koje polaze iz temena C Avion leti na visini H = 2 R nad Zemljom. **) Maturski pisll1cni. Resltljctinacmux • 210 J:.5m = 0. VIII grupa . 1 1414. Kruznica prolazi kroz tackuA (-3. Pravax .3)x + 11 . 1420. -1) kan i jednacina yisine 2x . Gimnazija . Visina praviinc zaruhljene cetvorostrane pirarnide je 6 em." ') y~ = x" 1 y~ = 4..1) < q < i.c = 42. ljak najvete zaprcminc (osa valjka se poklapa sa osom Ox).2v + 6 = 0 je tangenta para bole = 2 px "Odredili jednacine (. '_lracunati: . zbir dveju stranicCi i ugao medunjima [P = 80 V3. m tako da: a) koreni budu realni. a zapremina 152 em'. odrediti paramera. 1415. U racki P (3. Merni brojcvi stranica lrougla su tri uzastopna neparna broja. Tri broja koja obrazuju geometrijsku progresiju ctaju sumu 26. . NaCi zapreminu tcla kojc nastaje rotaeijom povrsinc ograniccnc lukovima krivih 'I ::. Odrediti os tala wmena trouglaABC. 1421. bl koren! zadovoljavaju relaciju ~ . 1427. *) U iednaCinix2 .

XI i XII. x-o x(y 1+x-1J 165 *) Grupe X. Odrediti x tako da zbir trereg i sedrnog clana u razvoju binoma (J". = O. i x 2 rcsenja jednacinc (2) odrediti relaciju izmedu Xl i X 2 koja ne zavisi od 0:. 143L 1432. d) Za koje rt funkcija (1) je stalno pozitivna. e) Odrediti tf. (l-sin2x)I+=1. 'I' 1-cosx Od re d 1 lID r~-~' .a.sin". 1430. c) Za m = 1 resi jednaCinu. b) Pod kojirn se uglom vidi ta elipsa iz tacke A (0.:'s x+. Data je funkcija (I) y=. Osnova prave eetvorostrane prizme je romb povrsine 1 m 2 • lzracunati povrsinu i zapreminu prizme ako su povrsine dijagonalnih preseka 3 m 2 i 6 m 2 • Resiti jednaCinu 4 10g 16 x _ c) Ako su x. zatirn izrablDati povrSinu ogranieenu graflkom krive (I) njenom kosom asirnptotom i pravama x=3 i x=6.X grupa 1429. 1440. +x 2 =2. godine . Stranice trougla se odnose kao 3 : 5 : 6 a zbir njihovih kvadrata je 280. Odredi sumu tog beskonacnog reda. skicirati graflke tib krivib. 3 10g 16 x-O..J':lsinx+cosx a) Nacrtaj grafik funkcije bez upotrebe izvoda. a) Odrediti jednaCinu onog preenika e!ipse x 2 + 5y2 = 25. Ispitati precizno tok i nacrtati graflk funkcije (I) y=~--'-- x 2 -5x+7 x-2 . X)8 jednak je 7. XE[-~'~l 1442. tako da Ox osa bude tangenta krivih. . ako je vis ina tela jednaka kraku trapeza? XI grupa *) 1434. i x 2 resenja jednaCine (2) odrediti '" iz relacije Xl Sinus jcLlnog ugJa pravouglog trougla arilll1cticka jc srcdina sinusa druga ova ugla a poluprccnik upisanc kruznicc u tfouglu iZl10si 4. Maturski pismeni.5 = 310816 x+ n.<Juzina jednaka mcdusobnom raslojanju :liz. b) Za koju vrednost parametra m jednaCina . . - 3 3 1437. u Treeoj beogradskoj gimnaziji.. ResitijednaCinu I log 1 - 1441. juna 1994.j30).J3 sinx +cosx =m ima reaIna resenja. cija je .2x cosa + 1 .raki trapez osnovica a = 8 em i b = 2 cm. (l+sin2x)I+llog. Dato je (I) Funkcija y=x 2 -2xcosa+l-sinCl( (2) jednacina x 2 . _.avisnosti od Cl(. Odrediti povrsinu tela koje nastaje rotacijom trougla oko najvece stranice. a) Ispitati prirodu resenja jednaCine (2) u 7. lzracunati rovr~inu troughl (bez upotrcbc logaritam~ skill la\)lica i digitrona). XII grupa 1439. d) Izracunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom krivolinijskog trapeza ogranicenog lukom krive (1) i odscekom X-ose 1435. a treci manji clan uredenog para koji prcdstavlja resenje sistema jednaCina X3 +y3=35 2x+)'+2x+y+1+2x+Y+2=224. ispitaj tok. 1436. ~rvi clan beskonacnog geometrijskog reda je Yeti.s _ 2 210g 16 x-1. b) Ako su x. U prizmi je upisan valjak. Koji procenat zapremine prizme Cini zapremina valjka. *J 1438. Osnova prizme je jednakok.Jsin 1433..

0 d r ed.... ../3 sin 2x. dat~ jednacina.' . gde je k> 0. ima realna i razlicita resenja Xl i x 2 • kOJa zauovol.= + 3 1/ ' yn bude jednak binomnom koeficijentu.lavaJu relaclJU ."lliksimalne povrsine tako da mu temena A i B pripadaju pollipreeniku OM. a realan broj. progresije tada je . kOjOJ pr:padaju ~acke A(4. _ ) . Date su elipsa x 2 + 2y2 = 2k 2. Dovrsinu Dovdi ogranicene lukoID date krive b) 'lzracunati • t I . X2 Xl X2+y2+2x-8y+9=0 obrazuju !rougao.. \! . aka koreni date jednacine su stranlce pravouglog trougla (sin2x+.XIII grupa 1443.. a"'du" Nk su ctga: 1 ctg p resenJa Je acme x 2 x 1 0 Dazati era +-+-=.. kvadrantu koj~ jc ograni~ cena elipsom b'x' + a 2 y' = a'b 2 . Dokazau. Odrediti vrednost realnog broja ? da. 0 k ' p q da je cos 2 (O!+{J)+! sin (O! +(J) cos("+{J)+! sin2(CX+{J)=1. a) Ispitati promene i konstruisati grafik date funkcije.30x 2 + mx .2. Data je funkcija x-+y=2 cos 2 x+. ffl' . Odrediti oblik konusnog preseka I konstrUlsatl ga u ravni xOy. D at je k'omplek san b ' ../3 i ='2" + '2 . 1451..2). m + n prvih clanova aritmeticke S -S m-n . ~~3_.2X).l:J+ x 2 0.y) u Dekartovoj ravni pripadaju konus~ nom prescku. oko kog je opisana krufuica. 1444.. a. R" esenja sves!!.~=x+iY SlD Cl 1454.. 0) 1450. Odrediti jcdnacinu te krufuice. " 2 +COS (1. 167 XIV grupa 1448.. kOjoj pnpada tacka C(2. clan u razvijenom obliku binoma ( 3. lzraziti u funkciji od k koordinate onili tacaka na elipsi iz kojih se kruZnica vidi pod uglom od 120 stepeni pa odrediti sve vrednosti parametra k za koje Ce koordinate trrienih tacaka bid celi brojevi. (a <90 stepeni) upisan je pravougaonik ABeD L.+'1' 0 Je z = 1 +. Sm+n m+n 1446.3. Ak o su S (i5. = . 2) i hiperbolom xy = m. n XV grupa 0) Sn' Sm+n sume m ' n . lzracunati povrsinu povrSi u prvom. 1456.5 .. ..·1). Zajednicke tangente parabole y2 = 4x . Odrediti realan broj m....+ I EO R i ako je _ ..x+l x-·l /x-2" (X+2V + 48 ' '~'----1 = x - x -4 0. 1449. U kmfui isecak "iji su polupreenici OM = ON =R i centralni ugao < MaN = ct. 1457.. zatim Ierne C luku MN i teme D poiuprecniku ON./3 cos 2X)2-5=cos 1445. (i2= ... 3 uk' I zracunau . p q . -. koja pripada prvom cvadran u..' j l .. 166 I I . • ' :. 1453. t pravama x = 0 i y = 0. Aka su x.. y. 1452. i kru:7Bica Ciji je precnik fokalno rastojanje date elipse. Resiti jednaCinu 2 0) 20 \' .. na a Ige b arski oblik kompleksnog broja a + hi.~.:. Resiti jednacinu 4x 2 + 9 1 +ios4x = 15x 1 + 108 4 3 . lzraziti u funkciji od RiO! dimenzije tog pravougaonil:a kao i tu rnaksimalnu povrSinu. 1455. Data je kvadratna jednacin a 4x'=(3-a)(2x-l).l) I B( .. krufuice. roJ Z tada skup tacaka M(x. Resiti jednaCinu U jednacini x 3 .' x I!! 1 " t·uk 0 da sred njl 1447.. b EO /2z- R.780 = O.

. 6 Data je parabola y2 =4x i tacka M(4. . Odrediti domen funkeije a) y=log CO. . sadrii a ako je odnos binorrmih koeficijenata petog i treeeg clana 1:2.y. 2x 1465. 1459. Odrediti te brojeve. Tri braja ciji je zbir 28 obrazuju geometrijski niz.log2 1-'. #) = -1. Odrediti odnos a : b : c. 1472. Maturski pismeni. Straniee a.0 dred en og x·osom. a E R.l x sin x b) resiti jednacinu: log wsx sinx + log "inx cosx =2 1474. 1466. . Naci zapreminu rotacionog tela koje nastaje rotaeijom figure ogranieene tangentom. 1470. Dat je niz pravougaonika jednakih sirina a duZine cine aritmeticki niz.. Resiti po xjednaCinu: 32cos x-eos6x=1 Data je hiperbola: 3x2 _4y2 = 72 i prava t:. -/. . 2 1475. lukom krive i x-osom.. XV. Nacrtati grafik funkeije y = sin (x _-/x 2 ) a) resiti jednacinu sin (x 1469.XVI grupa 1458. c trougla ABC obrazuju aritmeticki nlZ sa difereneijom d =~ gde je p poluprecnik upisanog kruga u traugao ABC. 1471.>I 1) 1 ReSltl neJe d " . 1464. a) Nac. 1473. 3x+2y+ 1 =0..)" nati clan koji ne C~2. U tacki M posta viti tangentu para bole. . y>O). c) Odrediti vrednost parametra a tako da oba resenja Jednacme budu pOZltIvna. a povrsina drugog 70 em 2 a peti pravougaonik je kvadrat. i XVI. ~ kome se mora naJaziti jedan koren da bl drugi bio pOZluvan." .. rotacijom aka x-ase. Resiti nejednacinu: . a .. *) 1467. Odrediti maksimalou vrednost odnosa zapremine lopte i oko nje opisane kupe. tangentom I normalom hiperbole u tackl P. ako najveCi braj umanjimo za 4 dobijaju se tri braja aritmetickog niza. obim prvog je 32 em.. Odrediti sve realoe brojeve p za koje je kvadratna funkeija J(x)=(P2+2p-3)X2_4px+p pozitivna za sve realoe vrednosti promenljive x. . *) 2 ca. XIX grupa Ispitati i naertati grafIk funkcije y=-l i naci povrsinu +x ?granicenu lukom krive i ordinatama ekstrerrmim vrednostima 1 x-osom. Odredi dimenzije tib pravougaonika. . nacmu: Iog025 ---+. u Petoj beogradskoj gimnaziji.. . Ispitati i nacrtati grafIk funkeije y= x 'lo x. *) Grupe XlII. tacku P hiperbole najbliZu pravoJ 1 I nJeno rastoJanJe od prave I.' I b) IzracunatI povrsillu troug._ a3~. 1460. b. :A'VII gnlpa 1463. Izracunati vrednost izraza: 1 C+~1x+9 :J5=~7) -0c. Izmedu svih jednakokrakih trouglova upisanib u krug poluprecnika r odrediti onaj traugao kome je povdina najve- 1462. XIV. XVIII grupa 1468. (a ... a) Izraziti jedan koren date jednacine kao funkcIJu drugog. Data je jednacina x 2 +(3a-l)x+a=0.' < 1. b) NaCi intervaJ. x+3 2 2 U razlaganju binoma: (2x + 2 1461.

U binomu (. Romb stranice a i.J"x 10. (log. lspitati i nacrtati grafik funkcije f(x) = 9 _ Resiti nejednaCiuu 5-x x2 . lspitati i nacrtati grafik funkcije y = (2x' . x)~ -4. Resiti jednaCinu 0. 1488. ostrog ugla 0:= 60" rotira oko ose koja prolaZl.3x) e". 1484. 1482. lukom pambole i X-OSOll.y>0) a) napisati tangentu parabole u tacki A. x21~~x~ 2 ~ 2. XXII. XXII grupa 3 1478. .:J jednak je 153. Reslt! JednaClllu po x a zatim odrediti parametar m tako da resenje date jednacine bude pozitivno. Za koju vredoost ugla alfa Je zapremlOa plfamlde naJveca? NaCi sva rcsenja jednacine: sinxcos 3 x---cosxsin 3 1481. NaCi clan koji ne sadrZi x. u Jedanaestoj beogradskoj gintnaziji. pocetak.= 2sm x sm 2x. ~~ . 1480. mER 1 m""1. Nael povrSlDU 1 zapreminu rotacionog tela. x=-~ 1490. 4" + 1 + 10"-1_ 4 = 0 (mod 9) n E N. (log.i7 jednacin~. 1491. Maturski pismeni.:m)=4(x+2)-2 '(m-I)-Sm. ~ .ostrog ugla 1 normalna je na veeu dijagonalu. b) paralelna y-osi. c) prolazi kroz kord. 1489. jednak 200. Dokazati da je: ~-~-~~ 1 sin 2 4x . Data. -~~~. Resiti nejednacinu: 1492. XX XXI. (x-2m)#0 a) pokazati da jednacina ima realna resenja za svako mER b) odredi paramelar m tako da izmedu resenja postoji relacija --+-~L Xl Xl XI~ 1 1 *') Grupe XVII.~: (4x-:.eme . log. Dataje parabola y2=8(x_2) i njena tacka A (4. 2' Ispitati i nacrtati graflk funkcije y = ~~~ (x.1476. juni 1994. godillu 170 171 . 1479. Pravilna cetvorostrana piramida ima boeou ivieu b koja je pod uglom alfa u odnosu na ravan o~nove._1_ = 1 x~m x-2m gde je m realan broj i (x'''m) .5 sin4x sin x+ sin 2x sinx=2cos' x Zbir binomnih koeficijenata drugog i treeeg clana u razvoju binoma: 1477. b) izracunati zapreminu koja nastaje rotacijom oko x-ose figure ogranieene tangentom para bole. 2cos x + cos 3x + cos 5x 1485. 1487. Za koju vrednost parametra »Q« a E R je prava (a +2)x + (a2~~ 9)y + 3a 2 ~~ 8a + 5 = 0 a) paralelna x~osa.x+1 + 'Yx )6 odredi X tako da je eetvrti Clan XX grupa 1486.2 ~:.kroz t. XXI grupa 1483. x)+ log.. jednaCina~L~ + . XVIII.2]2 . Data je Dokazati da je za svako 3 .

vrednost izraza z-b' je: a 2 2 JednaCina . D) II i III. 25. 72". C) 26"35'32". Ako je log3 7 = a.2) + log (. f 4 (x) = (.j2x+14-~x~7=. .of.E) a= ± 1. k.(x)=#. 60".12) -2 je rednost 5 7 5 A) 1 ab' a ·--B)·-. B) -3. 12~ a +b B)--a+b ' a'+ab+b C)----. Zadaci 1-5 vrede po 3 poena.Univerzitet 0 Beogradu K1asifikacioni ispit iz matematike za upis na tehnicke fakultete. PogreSan odgovor donosi -10% od braja poena za taCan odgovor. Koliko resenja u intervalu (02n)' .a !em~na na osi Ox. 5.. B) jedno. D)-9.2"0. A) -=-- b2 2 2)-1'. 2. f2(X)=!:.6 1 osom Ox Uplsan Maksimalna povrsina takvog . 7. a 2 +ab+b 2 a+b 13. Hipotenuza pravouglog trougla dva puta je veca od jedne katete.) ima samo jedno nema realnlh resenja.. =(x)=x.. Jcanako: 3.ao i u slueaju nezaokruZivanja ni jednog odgovora. II log(-3)2=2Iog(-3). 63"24'28". E a 3 _b 3 R i a 2 "o b 2 . Dati su iskazi: I log « . 2 4. Prava aX+)'-5=O d ad' . a-b a 2 _ab+b 2 D)-a+b-' E)----. 45". E) beskonacno muogo.+b' ab' C)-ab ~':. B) 0 49 " C) Y7' (16 D) (~7~)2 ' 348. njena zapremina je3 A) 18 n. D) 1 +0. 400 E) 361 .3» = log (.. D) 291611:.5.y':. 6. 2 og7 2 10.Y Tacan je iskaz: A) Medu datim iunkcijama nema med b' .'-a dva realna pozitivna re'senj'a ) res enja 0d k "h je samo jedno pozitivn~ BC ima dva rcalna . Ostri uglovi tog trougla suo A) 45".75".rx-~~5 A). III log(-2)4=2Iog(-2)2. pOZlhvna resenja~ E) U figuru ogranicenu Iukom krive 2xz_ _ . E) 15". f1zicki i f1zicko-hemijski fakuitet. . E) 2. Je pravougaonik taka da su mu Y . B) 8. C) dva.~. D) 18". E) III i IV. B) 30". B) a= +~ -4' C)a=+" -4' 6 D) a= +. b A) a-b. X IV log :::~ =log2-log 3. C) 972". matematicki. E) 10. V' E) ~08". 't. log32 = b. Proizvod svih resenja jednacine A) 3. B) 18 n 3 2 .3). C) I i IV -2!x!-3=0 je: E) 9.5..+ 21> ah ' 11. D) tri.. zadaci 11-14 po 5 poena. "Ojl realno res~nje. Zaokruiivanje N ne donosi ni pozitivne oi negativne poenc. . Ako su a. D) ima cetiri realna ' . U slueaju zaokruiivanja viSe ad jednog odgovora. Ako je povrSina lopte 324n. tada je (log 7 + I a2 A) Nijedan. u n a Je aClna A) Nijedno. dahija se -1 poen.. zadaci 6--10 po 4 poena.2)( . B) fu" uso no JednakIh sve su nkcIJe medusobno jednake C)f -( f ' D)f. =f. juDi 1990.:-b2' 2 a+7b D) -3ab-' E) 0. svaki test ima 20 zada taka. Date su funkcijej. C) 9. V izraza (~+ ~ .. dn' sm2x+cosx+ 1 =07 . -S' . 1. elipsu 2 lru]e 9x + 16y2 = 144 aka samo ako je: A) a= ±2. x f. . d.of4' E)f. zadaci 15-17 po 7 poena i zadaci 18--20 po 8 poena. D) 9. Tacni suo B) svi. A) 8 pravougaomka Jeste' . 8. ima vrednost: All. 9. 172 B) 0.=f4' ' 1-. C) -1.

IA. C) ~6~m. Bl S'.Iednaka Je A) 6. 2n A) 0 ~ -4' 5 5 B)- 2' 1 '.I cos ---. Na fudbalskom turniru takmieenje se odvija urn grupa (m>l) sa po 2k ekipa (k> I) u svakoj grupi. D) ~6.:.--+ X~+-2XIXZ + 4 =0. Kroz tacku u trouglu ABC povucene su prave paraleine stranicama trougla.:a'.. C) 10'.is 4. a~2 B) ~~2. C)~l D) 17.' Ako je reciprocna vrednost broja x + 2 eetiri puta manja od bra. tada je vrednost izraza a+l 1~a2) 1 ( a2~4 + a' +8 : (a~ 1)" +-3 jednaka A) 17. U finulnoj grupi ekipe igraju svaka sa svakom.. Skup M je: A) Skup R.ga nd tetJv~ za 2 manJe ad polupfeenika kruga. C) {m: m> ~ D) {m: ~l<m<O}. l~oreni Xl 1. D) postoji vi~ ad dva resenJa. E) {m:m.-' If 4n .. ~.-. Bl m = 3. 2 k = 4 je jedino resenje. D) a=~3 iIi a=4~~3. ~8.. X4 A) 0. C) ~ 1. j 1..ellve . 4. Na taj nacin formirana Sil tri manja trougla Cije su povrsine 1..:l. 1 1 + + 1 jednaka je A) 25... cos--:~+cos -5' Jednak le: D) ~ --. Izraz sin 4 x + COS 4 X indenticki je jednak izrazu: A) 1. E) nizajedno m. tada je x jednako C) Tada je: A) ~ 1 . 174 175 . . D) 24. jednaCine x 1 2 - X + a -. odrediti m i 2k. E) zadatak nema resenja. juni 1991. C) a= ±v0.:7. U grupama ekipe igraju svaka sa svakom i prve dve ekipe iz svake grope ulaze u finalnu grupu. D)--2~~' 1~2cos4x A10 m= 6. 50 V redDost izraza _1 _ _ 1 ( 1+ + I~ v0 v1 )-2 ( )-z ( ~ . 2Iog a+1 C) a. C) 48. x X2 1 Ako je 10 lO'=8x+5.. Tetiva krug~ je za 2 manja od precnika. n.oO}. C) 1+cos 2 2x. E) O<a<l. E)-~4~' 3 +cos4x 20. D) 2' 2. E ) zadalak nema r"senja.:"J7. 2 k = 6 je jedino re~enJe. 8' PolazeCi od zbira geometrijske progresije 1 + x + x 2 + x 3 + 'j' ( 11 ' ") 27f . E) ne postoji nijedno takvo x./if. lZracunatl cos -.m) + 210g2 ima dva realna razliCita resenja. E) 20. D) 5. Neka je M skup svih realnih vrednosti parametra m takvih da jednaCina 2iogx = log(x ·1. a odstojanje centra kr. lada Je zblr svib vrednosti braja x koje zadovoIJ'avaJu ovaJ uslov A) 0.2 = 0 zadovoljavaju usia v: . Za koje su vrednosti realnog parametra m obe nejednakosti _3<xz+mx~2 2 x2 ~ X + 1 < zadovoljene za svako reaIno x? 15. E)~~ ___{l':+L _ _ (a' + 8)(a 2 --2a + 4)' 2 . 47f 7b' na ne k' d rugl naCln mogu se ' " ~l. B) 1. Bl 64. B) sin4x+ cos4x.17·.. C) -2~--- . Povrsina trougla ABC je: A) 36. D) 1. C) postoJe tacno dva r"senja. s tim 8to ekipe koje su se sastale u predtakmieenju ne igraju medusobno novu utakmicu..:-1. Bl a= ± 1... i 9. DuZina ove . D) ~1<m(2. 1+~5 1 E) ~.fi)-2 \J:. Bl prazan skup. 25.la x-: 1. Aka je na turniru odigrana ukupDO manje ad 115 utakmica i aka je taj bra] utakmica neparan. 1 _. B) (1 + . A) ~6<m<~L B) ~6<m(7. 16. E) 27. 19.-:. Ako je a realan broj i I a I #2.

E) J d' . D)(2. R'n' D) ~~ R'n' E) . '10' E) 10 3' 8. R3 n .. E) 14-/2. jednacine x.(X) = 1. B) 90 m. 10.. sleva na desno. IduCI mestima N . f.. C) 18. negativna resenJ'a' . D) log3x+2. f(X)+f(~) jednako E) 31og 39 . 6.. -1) i B(2..35. E) zadatak nema resenja. B) 9.+co). pnpada mtervalu A)(-co.naJmanJl. D) 12. .zr: A) 6. D) 4. ~kup svih reSenja nejednacine logJ(x 2 -4). " .. Vrednost proizvoda sin200 sin400 sin800 jednaka je: A) 1. Koja je cifra poslednja precrtana? A) 1. 300 00dopyodl' .r=c~.a koja pripadaju lj tt~:)i~a Bim)Jaed naClna lll1a sarno jedno skupu k· co '. E) 5. tri r:.3]. tada jef(3) jednako D) 9. x x I sinx I . x+l B) 7. D) f. B) 20. 13. Maksimalna zaprcmina valjka upisanog u sferu polu precnika R jednaka je 2 2 16 4 1 A) _ R3 · B) o o . B)(-5. \ 18. C) 41624..e:~~~~ S-:/:::. q 4.R3 n · C) _..-2)u(2. i 9" J B) (-co. . Vrednost realnog parametra m k" ..ji . Ako jef(~~)=(X-l)2. D) Y. onda je A) 0.). Koefieijent pravea prave normalne na pravu povueenu kroz tacke A(-2. resenJe oJe pnpakoje pripada inte~alu b + co . f2(X) = tg. I \ E)[ -3.i~:~ !~d=t~m~~~ dvadaP':t veei ~d ugla ' . f3(X) = -yr=== I . Tacan Je sledeci lskaz: \v 2cosxl A) Sve su funkcije medusobno jednake.. 19. q [3. ""f2 = f3 ""f. B) 40733.-3] u [3. da intervalu (_ co -1]' q J ed . Data je jednacina F+~X2-1 +Vx-~~~-1 = 1. I \ D) 64. B) Medu datim fun· keijama nema medusobno jednakih. E)(5.. 2 v D) 1· -(-/5-1~ 4 E)! SV J '3· E) f. l-cos 2 x 2 r.. sma ornJa Je: A) 100 m. 9. Ako je f(x) = log6x+ 31og 39x.senj.2]. 11.25.+co).(2Ixl-l) 'ednak u. ta Je stranlca Be B)~. C) 95 m..5]. redom precrt " '.. h~rizon~::~~r~e~~':'Osstl~ . D) 24. ~!% l:.' .' E) --. n~lDa lfia3am? jedno resenje A) 12~3.' . q 10. 15./2 E) 56J'3 m.' log . avaJu sve eifre na neparnim broj u kom:P::e~:::VI~~r:t~ postoje6em poretku cine novi postupak ponavlja sve Jok ne 1:0~tupak preertavanJa. Jednaka A) 3.-. \ 1 Je A) [-1.14.lU. ""f2 ""f" .:ozjat vidi t?ranj koji stoina 9 .+00). B) 2. Dat je 1990-eifren broj 1234512345. Broj stranica mnogougla jednak je A) 8.-5].4). _ mx + m _ 3 _ 0 oJ~ JC ~blf had rata korena .3]. Ako su prave x+4y-25=0 i 4x+9y-75=0 tangente elipse b2x2 + a2y2 = a 2b 2. D) 44550 E) 53031. Ovaj se u U precrtane sve cifre.) Ill. Ako se broj stranica pravilnog mnogougla poveea :ra dva. njegov se ugao poveea za 9°.. 4' 4' 3' 3 Zbir svih troeifrenih brojeva deljiv sa 11 iznosi A) 33660. "" f3 =f. 2' B) 1 4.. roJu se. C) f. 7.-IJ (. I 20.-2]. q -3 1r'.-2)u(2. "" f. q(-2.(x) =. . " ..-:-y 1 +cos2x . Date su funkelJe f. C) 3. D) (-4.15. 12345 U b ' . . C) 18. ) Jedn~clDa lfia dva realna e oaClna nema reseoJa. E) 5. q 2j2. B) 12..etg-ry. ""f2 = f3 = f. onda je a+ b jednako 16. Zbir uglova pod kojima se sa 100 200 .2)jednakje 3 3 4 4 A) -1' B) -' C) --' Dj _. n 3'~' 27' 3~'.

. D) --(. Zbir kvadrata resenja jednacine x 2 +3cxx+cx 2 =O je : aka 4 sarno ako je: A)ot=l. (. precistavija: Koji pravilan mnogougao ima 44 dijagonale? Ai oesetougao. A) -----. C) 1. ¥-I2 =i3 ""/4 "'f" 179 178 . f. 111 qcc=4 D) Jrxl=3.3~1 .-.a t~~no dva resenja. Izraz B) 50../15 15 11. E) 72.3+5)-1 je: 3. C)~. Ako je i(x ~ 2) = x 3 ~ 2x ~ 1. E) ~j.(x) = log2x2. DJ 2. Jednacina Jx+2J=2(3~x): A) nema rescnja. til x+2y~8 =0. ClI. il) ~4. 6 2a+3b C) 2a + 3b 6 . 14. E) Jrx J=2' 4. 6 3a+2b' B) . Date su funkcijei.. --~.( n\ DJ ..· D)!.8=a i log. Ako je !og. 9..I'. Bl e/ipsu. E) 2' 3a + 2b. E) cetrnaestougao. E) 1. B) ima s~mo jed!.. sa razliCitim clanovima. D) ima tacno cetlfl reseoJa. 2 jednaka Je: . C) hiperbolu. I DJ 20.6 jednak: . '[2 (1\-3J 8'1°. il) jedanaeslougao. E) ----c· 2a + 3/J B) cosx+sinx... P(2. ill .. il) 2x+y~7=0. E) :x. C) -~cos 1 ( . prvi. E) dve prave koje se seku. A) krufuicU.- \. C) 10. B1JotJ=1. DJ parabolu. Vrednost lZraza ( . o A) . cr DJ~. C) dvanaestougao. ~ Ako je ()( ugao izmedu krakova.-~2~s1ll2x cos 3 x + sin 3 x indenticki je jednak: A) 4. 5 1 1 / n\ A):)2 cos \ x~:.(x)=2Iog2x.j2 \ IT \ x+-" 4}' 6. f3(x)=2Iog2IxJ. B) Medu datim funkcijama nema medusobno jednakih. tada je I( 1) jednako: A) ~2.. 5./2sm \ X~4). D) 'Tiuaestougao. =14 ¥-!2 =13' E) I. E) 25. 7. 2 3 15). C) im. sepiemoor 1991. Dj 54.i). ~ ~~'/3~3 C) 2x+2y~10=0. '+~r. J il) --~. !.+2)'+2=0.5. onda je sin 2 jednako: E) . indenticki jednak: AI . ~kup }acaka u ravni Cije koordinate x i y zadovoljavaju Jednacmu x"~4x+2y2+4y~4=0. 1 . E) Iffill besKonacno mnogo resenja.9=b tada je log..-' x2_ y2' X2 +y2 C). 10. ill. X~V D) 2_. x+y -~ aritm~tickom nizu. C) 51. Ako je prvi clan 24 odrediti deseti clan aritmetickog niza: ' A) 48.~y+ 1 =0. =i2 =13 ¥-i. peti i ]edanaestJ Clan obrazuju geometrijski niz.+~. Jednn ::ina prave koja prolazi kroz tacku. V rcdnost izraza t \~) S ' -1: ....J3 + 1.o reSen)e. U iednakokmkom Houglu krak je ova puta veei od osnovice.J3.(x) =-1 2 7' Tacan je sledeCi iskaz: ogx'" A) Sve su funkcije medusobno jednake.3~ .3) i normalna je nu P' IVU 2x~y~1=Oje: Ai .

Tacka simetricna tacki M (~ ~) u odnosu na pravu 5' 5 D)(2. E) 125. E) 8. C) -6.8]. E) 4.rX_l J4(x)=lx. (x)=(x-l)2J2 (x) = I x-112. q 2.=14#15. AM.(3-2' 3 x + 1 )=2+2x pripada intervalu A) [-8. k 20. 26.jR. Sva resenja jednacine A) x=(2k+l)n.)-3. D) 4. B)Y=X2+2x.576. D) (-5. + 9 IZnOSl B) l' ' 5 C) _. x-2 1. B) (2.2e. opisanc aka sfere datog poluprecnika R je: A) 2R. a suve 12%. =/2 #1. 1 D) 24. d 1 B) is. C) x=2krr. E) [8. C) 0.+w).~ __ a + 3 'e ) a 4 -a 'a-a 3 A) I' . B) Rv2. C)y=3x. E) su: y=4' 19. k E 7. D) [4. E) 9.5) E)G.kER. B) x=kn. 3. E) 4R. Tacno je tvrdenje A) Sve date funkcije su medusobno razliCite' B)/.-.-4]. Ako je f(x) = ax 2 + hx+ c.-. tada je povrsina trougla AM N jednaka: A) Proizvod svih resenja jednacine 14x-61-2x-12=0 je: A) -18. Relienje jednacine log.o~etrijsko mesto tacaka (x.. B)2.fix). B) f( . E Z. 'h" ' naClne Sk up SVI reseoJa neJed " A) (-4.4J. E) Sve date funkcije su jednake.x). E) Skup realnih brojeva. Na stranici AB paralelograma ABCD povrsine 1 data je tacka M tako da je AB = 3 . 6.1).-4). D)f3 #/. C) l-a-a 2 2' 3 _a 2) (a 3 -1). B) -9.' 3' D) 3' . IT Z.. 4. 25 17.0].}2+a+'1. 8.-"±. k cosx Z.OJ.. C) 3R. vrednost izraza ( __ 16.-3). -. 5. D) 2.1}.15. SVcZe peeUfke sadrie 90% vode.=/2=/4 #ls.12]. y) temena parabola y-x +kx+k+l.#/. x-3y-4=0 je: A)(2. 2. 1.5.464. . c)/.84. D) x= 2: +2krr. juni 1992.64. A) 540. C) 792. l+a+a (a E) a+l 1 +a+a 2 ' a-I 1 1) . a 2 +a-l D) .2). tada je fix + 3)·.odredenojesa A)Y=~-(x+lf. D) 3. D) 243.3f(x+ 2) + 3f(x+ 1) za svako realno x jednako: A) f(x). {(x-l)S ~_ f3(x)=. q [O. k E E sinx+cosx-I-tgx=--~ Z. .--~>~ JC: x 2 + 3x-4 3 q[O. Kosarkaski tim saCinjavaju 5 bekova. Vrednost izraza 3 A)~. 15 (x) =(x-l)y(x_l)2. Ako a E R / {-to. Ako je N tacka preseka pravih AC i DM.:. Z.11#-2x+l i Visina prave kupe najrnanje zapremine.-3) . D) . 4 centra i 3 krila. B)(~'-514) qG. Koliko se kilograma suvih pecurki moze dobiti ad 22 kilograma sveZih? A) 2. 1 1 E) 27' 1 G. E) 7/(x) . k E rr E) x= 4 +2krr. 18. =/2 =1.!unkcije f. 2 B) l-a-a . B) 1440. (~)-10 3 27-3+02-4. D)y=(1-3x)'. i f5 #[. B) [-4. 25' 2 (64-. 1 C) is. Date su realne. Na koliko se nacina moZe od njih sastaviti petorka ako u njoj moraju da igraju bar 2 beka i bar jedan centar.

1 . . Na tcniskom turuiru ucestvu' . Aka su prave x+y-8=0 i x+3y+16=0 tangente elipse b2 x 2 + a 2 yZ = a 2 b 2 . C) 4..2). n E N.>d I sarno ako je ' . . B) log . AB=5. ft. Ugao EDC jednak je: A) 10°.::. b . 16. 182 I . 1-!-yS). C) ad. 1 HI..no reseDJe ft..a<-· -~.12'E)2 6 2" Ji" B) _-::1. -:$. rn 1991' '-. .9. E) 1. C • log. a E R' .. 14..i. 3 2 ~. c.j6).__ '.. I I I 19. definisan na sledeci naein: _ x. -l)u(2. E) 512..'.. 5). B) 12°.. 3nJ broj resenjajednacine sin2x=cosxje A) 2." g~ac 'OJI prvi dobije tri 2n+l+4n2+184 seiov.) 5 rn..una baC'"' j'.. Turuir se igra po kup sistemu. . una bar . a ~o e ill u mecu. -1<a<~ "" 1 D) . a tetlVa AD seCe Be u 12 1 AE = 8. 1 fl(x)--.(X)). B) 64.J --. 3j2). E) 30·.( ) . I f B) 1 +'\1'2 :$. q (2.. 2" p . q 128.. 3X+v- ~=a Y t 8 1 +. tada je poiuprecnik opisane krufuice tog trougla 5J3 A ). d pozitivni realni brojevi razliCiti od 1. )I E R ako 4. 5).. x. BjOS. vrednost izraza 10g b a .. 2. lacld E. . D) 18°. E) j2S. SImp svih vrednosti realnog parametra m za koj su koreni kvadratne jednacine (m .v:u~ruru odi~ra~o ukupno J . " x > n E N... 9oz(1992) jednako A) -1991. Zapremina te kupe iznosi I I t 1 1992' D) lQ9..+1(!..2j2.=a -3a +3a. D) a>l.'m.}"1x+y-l . b) jednak je B) 12~. 1 +2j2. BC=6. D)... u naredno k . x-I 1-x 'In+2(X)=!.ledno reSenje ako i . Tetive AB i AC kruna k . 00).l. D) 18. Ako je AC =e : suo Jcdnake. . A) (6. SvakI mee se igra do tri ' . B) (6.. ~ D) 5. Sistemjednacina ?l+~xy+. q(l-yS. I IX. Sir' b d 'k poraieni ispada iz daljeg tal' '~".2J6). Ako su stranice troug!a ABC. Na segmentu [0. D) 256. ..l+J5). tJ·. E) 7.aS.3n . ondaje .) a~3. Ako su G. a E R. " C) 15".aS./2 C)~-·· 8' . 0 eo UJ'~ ana] 1 "k" seta. ureden par (a. A)-l<a<l. d je A) abed. Neka je u trouglu ABC AB = AC i ugao kod temena A veti od 30".. Jednacma sin 4 x + cos 4 X = sarno ako je a. tada Je AD jednako • A) 16.. ---=-. log. opisana je prava kupa minimalne zapremine Cija je osnova u ravni osnove polulopte. E) A. Neka je D tacka na stranici BC takva da je ugao BAD = 30" i neka je E tacka na stranici AC takva da je AE=AD. log. II.7 r. C) 17. D)(2JlO. Poznato je da jP·.. C) OS. B) 3..J"10.~ la o 1Q se p . 18. AC=9. ad D) be.. 0 15.ucenJa . Oko polulopte poluprecnika . E) (4j2. )I). a dobijena seta odnosno P b ':. meara na turnlru Je A) 32. ' . E) ~..2mx + 2m + 2 = 0 realni i razliCitog znaka jeste A)(-1.2)x2 . n.a<1' -.:. B) 3 2J2 r n.jXJ' v. !OJ 1992' 1992 ~ 1991' = 20. E) 12j'j .. b.~ B~~i ~." (a+b+c+d)..r ' .aS.. D) (2. 3 E) ~ . 22 B)-' 5} 27. Ako je niz funkcija J.n tak " IDlcara. B)(l-yS.(x)= .' 2) ..

. P~P B) ft7~. B) 2. D) 108.2) i paralelna je pravoj p: 3x+2y-l=Oje: A) 3x+2y-3=0. Cl lednaCina irna beskonacno mnogo resenja.4. D) 124. E) 30". A) 2x-3y-8=0. D) 2(J"2-1).. x» E) 2. Tacan je iskaz: A) JednaCina ima sarno jedno pozitivno resenje.. C) 2.6). A)'!" ab' B) a-b' C) a-b. lednaCina x 2 + ax + 1 = 0. Oko kruga polupreenika r=J".6 b. povrSina romba je: Najveca zapremina uspravnog valjka. pJ"P pl E)·. a E R.Ca~':f 1)]: a 3 : 3 b je: b C) x+y+2=0.25. Ako je u trouglu ABC ugao BAC jednak 30". E)(I.12. 13.a< 3. a i sm 160" Vrednost izraza .2+ J na 0: 2 x +2x-l A) 2' . za d ovo IJavaJu uslov .a<-!7.'._ .536 2 -0. D)-I. C) 4 5. P C) fp . 3.I). C)4(y0. je: A)O. El 81. ima rcaine korene xli xz. E) O. Ostatak deljenja polinoma 4x 5 + 9x 3 + 19x + 92 binomom x + 1 je: A) 80.1 a 1<3.. 4 B) -' 5' C) Ne postoj~ 4+4-/2 D) j. Vrednost zbira z= 1 +i + j2 +j3 + . 6.s. X2 E) -2J"2.10). D) 3x+2y+l=0. D) lednacina nema resenje. 2. 7. Cija je povrSina jednaka P. D) i/.6 0 i a. E) 1. septembar 1992.~= ab 2. < 7 ako i sarno ako je: Xl Xl A) 1a I> 3. ab' E) a2+ab+. vrednost izraza Jednacina prave q koja prolazi kroz tacku A (1. j4n-" gde je n E 1'1.+1. a stranice Najkrace rastojanje izmedu krive ve x-y+ 3=0 je: A)y0. B) 60". 12.2 4. + irnaginama jedinica.~. = -1 pripada intervalu: Resenje jednacine log2 (log4 (log 3 A) (6. E) 96. D) arcsin~. 8. C) 63. x 2 -2x-l .. C) (1O. b. D) 4. 5+4". koji ·· Xl X. ondaJef(". E) lednaCina ima sarno jedno negativno resenje. 1 B) 20.464 2) : (3.2 . E)8. PovrSina osmougla je: A)6y0. sin4 40") A) 2sin 20". C) 40. Bl 64. 'ab' D) a+b. B)9. B)i. Bl{j. B) 2x+3y-l=0. D) 1a 1?:2. Je: sm loo"(cos 4 40" _. D) -2.. 15. 9. [Ca.:f -4) . 2 Vrednost izraza (0. 1 Data je jednacina J"i6x ' -48x + 36=4x + 11. + y2-4x-2y-j-·l =0 i pra- BC=-/2 i AC=2. D) 5.8). B) 60. 5. B) lednaCina irna tacna dva resenja. a zbir dijagonala d l +d . C) 1.. 1 E) 2' 11.s.4 ) je: A) 1. 1)'ed k Akojef(x)=~---. D)(O.3. 10. C) arcsin~. 2n .4 +2. r. C) -2. 14. onda je ugao ABC jednak: A) 45".12+ 1 opisan je pravilan osmongao..6 2-7. B) (8. =24.. iznosi: A) 72:.24J.+-. E)1.. C)-i. Stranica romba je a=9. Ako je a .s._. . B)2.

. + 00): l)U(I. 'V 2 1 E):.. D) 120. C) --i'. . c. Zbir prva cetiri clan a aritmeticke progresije je 92.ie P(0)=4. 24 ./2 E) . E) {8. c I jednak: > 1 jednak je: 2). C)792. Broj resenja jednaCine 2 sin 4 x -" 2 cos4... D) -4. .: 3\ Ako su a + ib../3+ 2. d jednako: A) 15. Proizvod resenja jednacine (.x~ 1 = 0 na intervalu [ . 8. j~ C) C) -16. 19 B)S.2 iIi x> 1.Ji 2' 3. E) 3 iii -1 . C) {-2. B) 13. Prava kx. E) 17 '6" Ako je a>b~O. 5. . Ako je A (x o. h. 9. B)lili-1. A) 480. DU(I./2). E) (-00. . -1. B) 540. A) D) G.. D){O. 2). 4.25+. h. . b C) (0. je tacna ako i sarno aka: C) . --.j 5·.' In n AkoJetgx=--' <x<n. B) x < . Ju(!. D) 17. P( -1)=9. "I . 1. 3!. B) x-'. i = ". B) -12. E) 360. Na koliko se naeina moZe sastaviti prva petorb./5-:':'-. Neka je P(x)= ax 2 +bx + c.2).JU(l. 18. . Skup resenja nejednacine log. D)3.= 34 je: A) 12.jil X + (. I} G.Ie na'a Je: I C) 12.-:"1) rescnja jednaCine Z2 = .lUG 1993. D) -1<xos. AliI. 20. -1l. aka u njoj moraju da budu bar 2 beka i bar 1 centar. jednako: A) -6. tada . Koliko prvih ciano va treba sabrati da bi se dobio zbir 840? a A) 11. A) 1 < x OS. G... E)x<-2. B)2. E) 4. tada jo a .5: 1. 10. +00). E)(I.. 43 D)-'..5. IT] jednak je: A) 6.. c + id (a.n. tada jo skup {a. 3). D) 2..y2 = 36 ako i samo ako k irna vrednost: A)5ili-5. +00). Vre nos! IZraza \ 2 A)-3. 9!. B)l4. E) -8.1). h . . Nejednakost x + 1 > . c . O)2ili-2. a b OJ (-. b . C)1ili--2. \ (\/ ) : d . b A) (-00. C) 5.3y -24= 0 je tangenta hiperbole x 2 . Yo) tacka na pravoj 3x·-4y + 1 =0 koja je najbliza tacki B (2. B) 3.. 6. O)uh 1).2 < x < 1 .13 C)'/-. G..tgy= 30 <y<-2. 70. 1 B)· 7 0.tad " ( . lada je Xo + Yo jednako: A) U kosarkaskom timu igra 5 bekova. B) -12. a 19.16. Ako . aJcsrnx+y) 2 2 2. '4-.je skup rescnja nejednacine ax+lJ<a+b x b B) (-. d realni br()jevi.Ji D) 10. 186 J 87 . -'--rl.. 3) 7 q-. 5. a zbir prvib devet clanova je 342. a 4. E) 21.). 2. +00). --2}./3-2 . E) -16. OJ 16. P(1)= 5. a 5. 25.. 14 C):j...8i. 4 centra i 3 lerila. \ \ 9.5+=41~)'~8~11 )'d k . jednak: . C) 15. 4!./2-34.

'tabc 3f • 13. E) 23.b>O i a'+b'=14ab.yb + ~ "" 0).~a maksimalan broi resonja J 15. Svako igra sa svakim po jednu partiju. c realni x y z r y_3"a"x 2 + by' + cz 2 brojevi.y~+.5. pobednik dobija 1 poen. 11 E)'X' D)4./2 6' 18. . 3 ' D) 14. E) 7 i 5. Maksimalna zapremina prave kupe date izvodnice s jednaka je: A) 2ns 3 {~. E) 39 . a. " J ed oaeiDa x~a= 2 12y. 9 C)2. (a+b)~~(10g..~2 iii a2. U svkoj partiji. tada je lZfaz .l. D) 6. D) 13. tada je broj poena prvoplasiranog i drugaplasiranog jednak: A) 7 i 6. b. .5. Zbir svih vrednosti parametra a. 19.5 poena i ako drugoplasirani iroa manje poena ad zbira poena cetvrtog. je: A)2.. b) jednako: C) -2" Osnovice trapeza ABCD su AB = 8 i CD = 4. E) a+b+c 3..\ r:x'i a'i liU ako i sarno ako je: A) a<O iii a>2. a pri neresenom ishodu. 1 1 49 E)4' 1 11. z. 17. V d . tada je CM jednako: A) 13.. C) 7 i 5.5 poena..j2 . U ostrouglom trouglu zadane su stranice a = 1. d k . B) 169. ..y~ +. Akoje a>O. C) 84'S.' 1 D) 1.yb+~ jednak: 12. Zbir kvadrata sinusa uglova trougla jednak je: 13 134 352 1868 28 88 A) 65. B) ns 3 {:. sedmog i osmog. aba igraca dobijaju po 0. B) a:o. B) 25.'-5. Na sahovskom turniru ucestvuje 8 igraea. Zbir kvadrata svih realnih reiienja jednacine (x ~ l)(x~ 2)(x~ 3)(x ~4) = 15 je: A) 18.5 i 6. 16.. C) 36. .. (a ~ 4)x ~ 2 = 0 jednaka 3. tadaje log. 64 B)-' A) I og2 ab ' B) 0. 5 ' C) "-0. Neka je N tacka na stranici BC takva da je povrsina trougla ABN eetiri puta manja od povrsine trapeza. C) 3ns 3 1.5 i 5. za koje je razlika korena jednaCine (a ~ 2)x' -. ako postoji igrac koji je osovojio 3.5 poena.. 14. b = 2 i povrsina p = 12 . D) 2ns ". Ako je petoplasirani igrac osvojio 2. D) lal:O.10. Ako je ax 3 =b y 3=cz 3 -+-+-=1 (x. Na kraju turnira svi igraci SU osvojili razlicit broj poena.. 1 C) ~2<a<0. 44 D) 25. B)~5. Ako je M tacka preseka pravih AN i CD. porazeni dobija 0 poena. o a+ log. B) 6. E)2. d n 4n 5n .. re nost prOlzva a cas '7 cos cos 7 Je na a Je: 'i 1 E) -'2<a<~2' D)X6. y. 3 E) ns .

b]u[c.j2 em. b]u(c.1 3 1\ 03125 . Zbir svih vrednosti parametra p za koje je zbir kvadrata korena jednacine 2x 2. Zblf duZina kateta je: A) 23 em. a C) ( a-b}' a+bV . d). njena povrsir.20 : 0. d]u[e.~2 ~ 6 Skup resenja nejednacine . E) 3. Bmj rdenja jednacine cosx=cos3x na segmentu [0. D)3. b]u[c. . d)u(d. --2.:pisane krufuice i bipotenuze deli hipotenuzu na odsecke dUZlne 5 em 1 12 em.~ -. E)48. In' .f. C) 25 em. Hwrl-wrJ)} a+b. vrednost izraza jednaka je: A) 1. x -2x-.-1]u(3.?dira . . B) 24 em.le: A)-16.2p + 3 = 0 jednak 2 . Tada Je. E) 22 em. C) irna tacno dva reiienja. 2.20. C) 26.3)u(3. C) (-1.+00). g (a<b<c<d<e<!<g). DJ 3x+2y-17=0. E) irna beskonacno mnogo resenja.3). A) 2. B) 4x+3y+6=O. E)(-1.. 3+4. + 00).4)u(5. B) (-1. (. Vminos! izraza jeduaka . 1 Jednacina IX-31+2Ix+ 11= 7 A) nema re"cnja. Neka je S skup svib realnih brojeva x za koje vaZi 62x -35x+6 . B) irna tacna jedno reSenje. log216x> 1 je: D) 16.0)u(1. 10 3 ' 9.j). gJ.9). D) -8.2"J jednak je: A)O. B) [a. Za 0 < a < b.7).+00). C)2. (1 . 4. D) (-3. Jednacina prave koja proiazi kroz tacku A(3. D) 13x+15y=O. d]u[e._ ~ 1 je. ". E) (1. B) 3x-2Y-H=O. C) (0. Sva rdenja jednaCine 4y'x+ 3 =x + 6 pripadaju skupu: A) (-2. bJu[c.px .0)u(3. C) (a. 5.J b-a B) -'b'. 12. C) 2x-3y+6=O. D) 16. a+b b-a A) (-00. C) 26x+23y+26=0. E) (a. D) a-b' E) '----.2).JC:'2)2 + .) . Skup svih resenja nejednacine 10g.2' log 2. x 35-.+00). C)6. septembar 1993.4) i normala je na pravoj 2x+3y-7=Oje: A) 3x-2y-l=O. e)u[f. E)veciod3 . d]u[e. za neke rea e oroJeve G. 10. D) [3. 3. B)l. DJ irna tacno tri resenja. E) 4x+3y+7=0.6x 2 d.ie: Jednacina prave q koja je simetricna pravoj p:3x+4y-2=0 u odnosn na pravn s: -x+ y-8=0 je: A) 13x+8y+26=0. B) (-3. D) [a.a se pove6a za En cm 2 .j).-1)u(2. . b]u[c.5). E) 2x+3Y-18=O. U pravouglom trouglu tacka d. e.+00).2 ... Pri tome se zapremina svere (u cm 3 ) poveca za.: 190 191 . x_. b jog --. B) -11. skup S oblika: A) (a.5).=--:. > 3. Ako se polupreenik sfere poveea za 1 em. B) 54.Ji'=-lY )-2 .c.

. Trocifrenih brojeva deljivih brojem 11 kod kojih je zbir eifara jednak 14 iroa: A)7. 2 C) . D)4. E)~(m. 4. m. E) 135°.. D) 2.5. data jednaCina ima beskonaeno moo go rescnja II Za k = -1. 2" E)I' N)Neznam . Ako je f(2x-·l)=x. N) Ne znam.. Ako su m •. Skup svih resenja nejednacine . x-3 x+. • . j~ i duiina 16. E) 485199. ~. tada je f(f(x» jednako: A)x .6}./2.mb+m. E)O. {2. data jednacina iroa jedinstveno reSenje./ i tgfJ=3' tad ' a]e (2kn. 1. B) 490901. +2kn) (k je ceo broj).10}. Broj 1993! se zavrsava sa N nula.. A)~' 3' 3. Zbir binomnih koefieijenata treceg od poeetka i treeeg od kraja clana razvoja binoma (--i3 + .Y}. Skup prirodnih brojeva razbijen je u. A)7. 3' 2 D)~2. .1 = 0 (k realan broj) i iskazi: I Za k = 1. B) 495.~+2kn E) J IX fJ 1 1 ostri uglovi za koje je tgcx=.2). 20.)2. B)6. m b. 15. Ako su i B) (-2. grupe]ednak]e: A) 501509. B) 45°.1) x + k .+mt+m~).1). grope na sledeci nac~: {1}. D) 471981. C) D) 4)2.an. D)' 4 .6). C)450. D) 440. N) Ne mam.3 Dat je pravougli trougao ABC sa pravim uglom kod lemena C..4). E) Sarno I i III. C) (0. D) Sarno I. Broj racionalnih clanova u tom razvo]u ]ednak ]e.~-~> 1 je: A) prazan skup.-'}(81(-W') B)3-'.m.Y}' 2' C). qr2. tada je zbir kvadrata duZina straniea trougla ]ednak: 4 A) 3(m.~7]. C)5. ~(mOmb+mOm. III Za krl'{ -1.0). E)(2x-l)2. jtd 1994.13. E) 409. D) (2. £) 0. B). 19.. B) (j(mo+m. N)Neznam. . D) 90°. +m~ +m~ +m.. rx + 2 fJ jednako: A) 30".mol. .3}. C)2x-l. D) B) A) (-4. +m. Tacni suo A) Sarno I i II.+m. !zraz (81. 5. 18. B)~4-. 3 Rastojanje centra krufuice x 2 +)"+2x-4y+4=O od tacke M( -1. B)5. ! '. data jednacina ima vise od jednog resenja. C) 511932.vsinx+~~.9. C) Sarno II.2) je: ~«mO+mb)'+(m. Da la je jednacina (k . £)3 8. \~+2i"'. {7. N)Nemam A)3-8. B) Svi iskazi..+mY+(mb+mJ2). Zbir brojeva 99. A) -1. D) 1. 14. .0/4)" (n je prirod. duZine teZisn~ linija trougla.-2). C) ~2kn. broj). Resen]e ]e do aeme 4 x vaJu: yo 3x-1/2_3x+1/2_22x-1 - nalazi se u interE) (4. j~nak je 2450. gde je N jednako: A) 420. C)3. ima vrednost: D)1.. ~+2kn).+2kn} 2 C~ +2kn. odsecka C'B jednaka )3' tada je polupreenik opisane kroznice oko trougla ABC jednak: 17. C) 60°.+m. Ako je duiina visinc CC' iz lemcna C jednaka E)3.m.8. B) 1. {4.

E) 4. N) Ne zuam.03=b. Nl Ne znam. x>O. Tada ]e. A) <-OO. ak " . b. E) Jb(b-a). U c:rmanu se nalazi 10 razliCitih pari cipela. 10. tada je log308 jednako: 13.__. B)l. log.y) sistemajednacina x+y=3. 2 +x~ onda Je ostatak deljenja Pix) sa '(x-l)(x 2 + 1) ject'nak: A)x +x.J. Na kolik . B) 12J3.O).64 = 0. Dat pOlinom. q 1~. E)_~3f. Neka je S skup svih realnih brojeva x za koje vaZi log slllx-iog co"x>3 . Nl N e znam. Ako su x" x 2 i X3 resenja jednacine 125x 3 . 194 195 ../6 + 0)'994 je : A) 334. 5-2x ? ltacna Je a k ' sarno' 0 x pnpaaa 0 1 x -6x+8 15. 9. 7. Najmanja vrednost funkcijeJ{x)=cosx+sinxje: A)-.4]. i (1..6. E)-~.3]. Ixl x'-"'-6=1 ie: All. E) 24J3. -1~5.b. B) O' 'l Nl Ne znam.2)u[3.b)u(b. q a . D)20J3. 12. N) Ne znam. NlNeznam. E) [a. A)-3. E) 1 element. B) 0.. C q 2 elementa.. b-l ' D) l+b.2)UD. E) 3· . Zbir tg9°+tg8l'+tgI17°+toI53° J'ednak Je. q 1485. n. D)X2_X+2. za neke realne broJeve a. skup S oblika: A) (a. C)4. a IVlca manje piramide je a =. =ik+ j-\ gde je k prirodan broj a j2 = -1. N) Ne znam. B)3. B) -x2+x+1. Nl Ne znam. E)3. C) 331. Ne]'edna k ost skupu: ' . ./6.3. Broj resenja jednacine 2COS2X2. 16. Neka je p ceo bro. D) . E) 1440. B)O.. D)3.b). C) 16J3.a) i B(O. tada je X.. Ako je ostatak deren'. ed 'h parova (p. Ako se iz tacke C(x.JC=3x+3-x je: A) veCi od 3. B) ab. N) Ne znam. B) [l. Akup Sirna: A) 4 elementa.X 2 X 3 -(x. D) 2' . Ako je !og. duZ AB vidi pod maksimalnirn ugiom. B) Vise od 4 elementa.b)u(b. O<a<b. Date su tacke A{O. E) 28s. B)O.b). Nl Ne znam. D) 1530. .5). l+b ' N) Ne znam. _ Broj resenja (x..~ Jednak I.J'3.4).r. C)O. NlNeznam.) Je: ' roJ ur em A)veCiod3. B) (a. Pix) sa x. Neka je S skup svih brojeva Xi definisanih sa x. D) 332. " v. D) [a. D)-2.. B) 3360. (a < b < c). N) Ne znam.2)u[3.c). (1. D) 1~5. Broj racionalnih Clanova u razvoju stepena binoma (. D) 3 elementa. D)2. 18. ~ozemo lZabrall 4 clpele tako da medu iz' b ' ~ n~ClDa Dude bar jedan par iste vrste? a ramm Clpe ama A) 2100. NlNeznam. PovrSina veCe piramide jednaka je: A) 30J3. ~~ ctgx 1 ~x::. E) [1.(b-a). NlNeznam.b]. tada je x jednako: A). C)1. +x 2 +x 3 ) jednako: A) 20.2)u(3. q-I. q [a. a ostatak deljenja Pix) sa x' 1 'e~n~: + 8. 2-a E)~la+bl.05=a. l-b ' C)~~l-a). 0 2 . B)~_(~+l).c].4} D) [l. A)~(I-a).E(O 1I:J Ak " ~ J '4' 0 SU Xl =COsa I X 2 =Slla resenJa Jedna~llle 18x'-6(p+3)x+p(p+6)=0 b . q3+x. 14. c. E) 333.b). E) 2+x. 11. B) 330. C)' l' . D) 2. C) (O. Odnos visina dye pravilne trostrane piramide je 1:2. 19.p(x) stepena n(n:2:3).b. 17.

RESENJA .

E (-00. C)A={YI-oo<y<2}. +oo)}. l 1 x+ 1.2]}.5x + 6. l:sx:S4.4) }. 2j}.1. E [0. recimo sa t ild.0) U (6.X. V1T +2 J}. x+ Rezultat je D= 10. (-00. D = {y lyE [-2. c) 1 < x < 4. argumente.. 4. treba zamenili.2]J. 2.x+X. 1 + V'lC""+-x"'-2 c) f(x) = x d) f(x) = ( _ x 1 -x )2 199 . {x I x E[1 -r IT . D = {y lyE [-2. +oo)}. a) D = b) D = c) D = D = {y {x I x {x I x {x I x lyE E [-2. 8 d) x>"3.ix~ 1 sanovompromenljivom. -lJ U I [1. a) f(x) =x 2 . Neka svojstva elementarnih funkcija 1. 2 lskoristiti da je 0 :s x -21 :s 1. Da bi se odrediIa nepoznala funkcija f. f) 3.I GLAVA L FUNKCIJE 1. b)f(x)=x2 -2.

20. Na osnovu pretpostavke. Odavde nalazimo da je I a·. Na osnovu pretpostavke. d) OJ = 2:rc . 2° f (x) = x 2 II x 20 O. a) OJ = b.= 222 Kakoje n (n + 1) 1+2+3+ . Akostavimodaje t = x 2 .b + c =0.x-a+b=x. a za granu 2° .1 = 2' "" x = 2' + 1. Iskoristimo Ii poznalU jednakost[ -I if (x)) = x . a) pama. .1 = 1 • tada je [(t) =2(1 + 1) . 2:rc b) OJ = 2:rc.3a + 2b = 0 . Ncka jex ./ I if (x» = x . uocimo njene monOlOnc grane. 18. inverzna funkcija dalOj je l (x) = 2" + 1 . tada jex . a period OJ = 2:rc . imamo: 1 1 1 I I 25.. 19. e) nepama. imamo jednakost ax 3 +bx2 +cx -a (x _I)' -b (x _1)2 -c(x -1) =x2 1z ovog identiteta sledi 3a = 1. +n. 24.11. Analogno prethodnom zadatku imamo: 201 200 . P 23. d) pama. + n2 = n (n + 1~ (2n + 1) ./1 (x) = +VX lIy 20 O. Neka je \og2 (x . trazeni polinom x 3 x2 x x(x+l)(2x+l) f(x) = 3' + '2 + (.[(1) = 22. Dakle.a(x . 1» r 26. Data funkcija ima dYe monotone grane. 5 3 :rc b) Y=g+gcos4x "" w='2' Da bismo odredili inverznu funkciju. Odavde nalazimo da je 1 a=b='2' Trazena funkcija ima oblik x 2 x x(x+1) [(x) = .4x + 1.c =3' 2' 6' Dakle...[CO) = 12.I (log2 (x = x. Date funkcije se mogu izraziti kao lineame kompozicije izraza smpx I <oospx.. imamo f. imamo da je f(x 2 -x + 1) = 2x2 . c) ni pama ni nepama. +n= 2 ' sledi da je [(n)=1+2+3+ .1. Iskoristimo Ii poznalu jednakost.X + 1. Da bi poslednja jednakost bila identitet. Amplituda jeA = Va 2 + 2 b . f(2) .+ . pa jef-1 (1) = 2' + 1. . c) OJ = :rc ..[(2) = 3 2 . [(3) .1) =x. 22. imamo inverznu granu za 1° . 1» 14.1)2 . Neka jef (x) = ax3 + bx2 + ex trazeni polinom. ito: 1° [(x) =x2 II x < 0.ili 2a.2x + l.1) = 1 .b(x . 2:rc :rc 3 1 a ) Y=4+4<OOs4x "" w=4='2.b = .. -a + b = O. f(n) -fen -1) =n 2 • Sumiranjem nalazimo da je fen) = 12 + 22 + 32 + . b) pama. = 6 . a . Ako u dati identitet zamenimox redom sa prvih n prirodnih brojeva. [(1) . imamo jednakost ax2 + bx . neophodno je da su zadovoljene jednakosti 2a = 1.3 = 21.a 2 [if(x 2 -x + = 4x ./1 (x) = -VX II Y < 0.

Neka je x + V1 + x 2 Primenom identileta 3 (a + b/ = a + I? 3ab(a + b) .V1 + x 2 ) = x .-~J X2 u [~+ 3' 00)'. - Vx 2 -1 2.VT+7 = t. d) x E [-0. b) 35. Xl b) x E [-1.{Y=l=+=xT + ) 1° za x <-2.1. + P .= - a) x E (-00 .11 + I x + 21 . y x + Y 1 + x2 +x + 3 V 3 1 1 + x2 + (x = (3 . 202 203 . 1]. Y ~ 2< + 1.1\ -'6 <y < '6' 2 :rr :rr -1 1 x (x) = .sin 2x.-l)U(l. a) Xl = -1. X2 = 4.arc sin . :. 38.+oo)}.n..2.31 = t x = --::-'" + 31 \ \ I o 1 T Sf. 3° za x '" 1. ilir\x) = log3 (x 28."-6<Y<2" 3 2 -l( x) .] y = sin 2. = 4.1) =x. c) x E 29. ~] U [3. imamo funkcionalnu jednacinu y = Ix .5. 36. a) Kako u ovom slucaju na osnovnom periodu data funkcija ima dYe monotone grane. Smcnom 3' . . U[0. b) Na osnovu definicije kvadratnog korena. paje rl(l) = log3 (T + 1).-- e = 2.1 g) Za X E [0. 2° -2:$:x<1.1. Graftk JC pnLzan na slid 6. Na osnovu definicije inverzne funkcijc. x V1 + x 2 ) 1 Grafik je prikazan na slici 6. • i za 33. imamo D={xlx E (-oo. f(r) = ~. 2.imamo p px .3].2J. 6. Odavde dObijamo: r I ( 'r 17 x-+-. 34. 3 I I .. I P('. 31. tada je inverzna funkcija za datu: x E (%' ~I y= .r l (Y . :rr :rr 1 x 3 arc sin .1 = I • nalazimo da je x = lOg3 (I + 1) . \ .odavde .y = -2< .' + 3 V1 + x 2 ) => 2 Zamenom u funkcionalnoj vezi -'( 13 + 31 f t)=--. rl(X)=~1+ (x: 2)' 32. v=3.-~J [-2. f f + 1). 2 nalazimo da je -') x3+3x f (x = 2 2x .

) b) Parna. (2) [(Z)+2f(~) = ~~~. 1 (1) [(11 +2[(z)=0~.-c (1 . . x [6 (x) = [ -4..z) 4x + 5 DakIe.~ ...2 2+2 x+l x = -. 4".y' 51... x-2 }\kojC--=Z ) !"d'lj'C x+l <4 54.0) U (1. =h =[4 '" [5.2 . ~ L 1 /6 (x) = ft2 (x) = . -1 [12 (e) = .. = 1.-. 6. 41.4 (Dokazati da je sin x ... 4J . 55. 46. dobijamo 42. x . x. x-I ] Jednakost je tacna.5 . .00) U {4}. z . -x ' [3 (x) =fg(¥) = . b) x = 2 c) (-~ -1) U (~+oo). 3 (1 . +00). Iskoristiti resenje prethodnog zadatka. . Za dokaz suprotnog tvrdenja stavimo u (1) umestox. x (1 + 5x2 ) -0. = _x_. -:... 0) • 40. 44. 48. 204 . 1 j Z"...10 '" 1. Kako je 1992 de- . Tatno je tvrdenje pod h)h '" Ji 45.. x-2 umesto x imamo: 1 x 2 +2x-l [(x)=3 «X-2)2+ 6 (X-2)+7)=---:j--' 49. sIeduJc da je =in (x) . = I-x. Sto se 1ako dokazuje.1 z . x ()davde zakIjucujemo da jet" + 6 (x) IJlvo sa 6. +00). = ft992 (1992) = 1. 1 ± 1117 a) (-2..--. x b)x=-2. 43.c.. Z) '1-z 1 Ako u (1) zamenimo z sa ~. f(l 5 x = J11 " x-I (x) = . x+7 [(x) = 2x + 1 .. d) a E (-1. h = [8 (x) = . = -1. Iz(1)i(2)naIazimOdaje[(z)= 4Z+5..x) .-. 56. 47.. -x -3 ... Data funkcionalna jcdnaCina postaje [(x) = 2 +3 . tada (1) postaje (2) 2[ (-x -1) + [(x + 2) = (x + 3)2 .2) U (3. trazena funkcija je f (x) = O. [5. a) Ixl. = ~-.4 (x + 3) + 4 . :s x :::.. Iz definicije niza funkcija nalazimo da je 11 (x) = (x) h «) = . [4 (x) = [10 (x) = . L_ SI. x a = b = c= 0.. sin 7x¥ 1.... c) nema resenja.1 Zamenom u (3). a) [([(x)) = . Iz (1) i (2) nalazimo da je (3) 2[(x + 2) =x2 + 6x + 7. -1) U (0. = .92 .

64.v x" .• 4 3) 4. d) 0 (£l =-. E b) 0(£)=-2+1'4+£. b) 1 4' VT b) o ' d) L 78. c) } ' 16 0 X . b) b) 8 3' 00 • c) O. b 2 a) 3 ' a) b) 6. a) 3'.57. a) l'.(r 2 r)2 n 77. 73. [. c) b) lim 1 . 1.2. x-o 8 ~) _ SIn -. Tacan je iskaz c). 2c . L 1 2' b)-2' ee) sin 2a. a) 39. = 12 . I) (l. c)-_· 2 ) d) a+b a+h d)Z-' 1. 62. 1 . 68.cos (~ . 1 d) . a) . c) 2. a) l.x c) =5 . 79.. x . O(E)=~. 4 . X 2' b)--' 2 Va' b) 1.=="'j7. 67.cos x) X"'" 69. S. [ Sln22 24Va.25. 72. f(1)=20. c) d) J 4' f) 4.. a) 65. oox+x-lQy V10>: 2 · I1m 2 Sln~ sln-::.2 = 2 ± VT. . 1 a) --' 3' 3 b)-' 2' C)::. a) 4'. 60.2 74. h) x 1. Taean je iskaz e). 7L 58. f(3) = 6.cos hm x -+ (2 Sin2~) = . = ± 2. f)cosa.. a) 1 61. 2..' 4• . e) 8.?(..:-4 0 70. a) lim (x . 1 b)-' ..x)4 lim x00 10 ---:C. 1. Sin (Si~: ~) J2= 1. 36 5 a) cos 3 a. 1 e)2cosa. d) b) 0.. G ranicna vrednost fllnkcije a) 75. 207 206 . ~ 1 I d) . 5 k a) 6'.=o 1+ VI .OOS. 66. 76.?X) x k . 3 O. e) 2. 59.lOx) = hm X"" 00 1"'-·-. 0 !) 3. c) 20. l 3' f (x) + f (~) 2fT' 1 e) 4. b) 0.4.5 .. 63. .' 14 ' C) -2.. x-a 1 ~ =irm. c) 0(£)=38. 2a' b) d) 1: c) b' .

ebX(e(a-b)x_1)(a_b) 11m =a-b.+ 2\' 'x"""'-x-1 Ovde smo iskorislili da jc lim ( 1 i(. 8 b) e. J: . (x: -x-1 +x + X 1 r 95. n_oo x-co 2 n 90. a) lim. b) Smena a" .2.)m \ + -. a) 1. b) 1. 1 )f(cJ = e. lim 0" = lim 2m sin ..... = 84.2:rt: 2 lim Pn=hm ~r""Sln-=r n.\' __ 0:. m Rezultalje n 7 x-o X X"" 0 X ... 91. . 88. . fH. x:. a) e -4. = Si.1) + (2" + 2»)X = . Rezultat je .. x-o (a .:--x-1 .1 = t . n").'./.-. 00 lim ( l+ 2x+2 'J _ _ x2 x 1 1 2. <l) e- o b) e'hn lim 1. = L I) ..} ~x . 83. 94. 5 b) e lO 0 89.+2 2. 8.1 x _1_) 1. a) e a) e 3 m b) e3 . a) Smena e' . 3 2' Primeniti obrazac n-?· a"-bn=(a-b)(an-l +a'l>+an-3 b 2+ .. ~~ -x) x-~ (~-1') = = .. 92. =hm 2 (cos x sin . 86. eat"_e bx _ ebX(eax-bX_l) b) lIm = lIm .1 = I . X"" co x -x-l r = lim . 2x+2 2. (>:2 _ ( a) lim n x-"6 2cos1' -1f3 ( sin cos~) lim ( 1 + .= lim x-o smx x-o 1 ('"' .. a) Iskoristiti prethodni 'Zadatak pod a). . b) In a (smena.= 2 r n lC lC .b)x 93. 0:. 87. 82.x ~-p 85. b) Wloge.1 = "' .. +bn-1) .

.. UO. a i b jedan paran.::=.2 b +.'-0 sinx x .= 1 x-o x . x . a) 3' (skrati!i razlomak sax).2y 0. . Rezultat je 0.. = x .(1 .. b)x=O. ~-~) JJTX 2 =-'2 J[ V cos bx . = = 101. 2 = smt. 211 .y=_1.cos ax =H~2 ~:) Pri racionalisanju kori~ccna je formula a" _b n = (a -b) (a n . R ezu Italje3" a)x=0. . HI. a drugi neparan.5. 107. n' b) 1.. 4 Smenax = n + t. Smcna arc sin (1 .' . Y = -1. 1 ""X c) x = 2..L.. Rezullat je 1 0 b) = lim b) 1 e/ . . -. sin (sinx) sinx = 11m ..... n c) x = '2 + lor. a) Vertikalnax = 2. kosay b) Verukaillax = 0. . a) a=lib=-]. a) x -1.:. .y=x.c . = x2 x-a 1- a) 1.y = 0.C 103. . · I1m sm -.. b) Smena ~ . a) lim X"'" '--~= = a) Smena arc tgx = t.1. : 2 . x = -1. 96. kosay a) x . IV cos ax Vrc""o"'s'b"'xclim --.lO2.)-ctg . Ako su a i I. + vcos ax t' III 1= 1. b)' arcsmx = 210 ... x .] ~ x~ x-o ( + 1 . ._ _ x-a 2 2a X-a (n 1[X) 1 .2.x=2. a) 1.=-----c~--'-'==.x=-l. b)a=-1ib=~..3.y=l.= . = 4x .. + bn 100.V cos ax ) = lim -=--.5. lie. b) 3.= n _ m_ _ __ . k E Z . - + 'V cos ax + . Asimptote krlvih Iinija u ravn! 108.arc tg X 104. l ). b) x = 1.2x) = I . x-o x~( 1 1 .. 109. j lmes lma vre d nost a D Ako su brojev.2 = 0. 2 a) _. Rezultat je _ 0.. -linl. [Sill n --2 2a 106. dati ~. a) Itm sin (sin x) .1. dati limes ima a vrednost -'b' 105.l + an . 98. 1 = t. b)x=l.cosx) 3 " . oba parna iii oba neparna. x-a = lim ___ 2_ X-a Sln-- cos (~-~) -n a ~19.

1s .x=-2. 126. .1. US. . . a) x = 2 a) y = x J[ + 1m. x = 0..y=1. Lit . x=999 . kEZ.99485 .1t =215 m/s.1s . Primeni definiciju 2 neprekidnosii lim . 118. . 2.. x TC. 113. X b)x= 1m. -~=0. x = = -n. . /i=45' . .y=-1. x=2. . x=-1. c)x=lm. . = 0. data funkcija je neprekidna za x = 2..1x=4. a) b) Kako je limf(x) = f(2) = 5.1y 120.1s L1t ' m/s'.1x=O. X"'" 2 Neprekidna je x = 1. . ~=452 . 0 .99 .1y=3. b) . b) .112.OI 119. +1. 114..1x .1s -·=210 ' 5 m/s'.1x 123. 122.1y = 0 . IZVOD FUNKCIJE 2. II GLAVA b)y=l. 116. xo=1. 121.5. PriraStaj funkcije 117 .>. .1x = 1.y=-l.1y . x 2 =2a 125..y=x-3.1y=l .1. .1s v (20) = lim = 210 mls £11->0 Lit 124.1t c) = 10+ lOt + 5t : -~'=21005 a) . a) .

130. + 0 x 2 x . tJ.------- 2 2 -~---. x=~+kn. Data funkeija ima tacku x = 0 za tacku prekida prve vrste. J(-O)= lim aretg. J(a+O)¥{(a-O). 215 214 ..-- Llx = Lix· . y2x-3 b) J'(x) = - _.3' 1 x=! . 127... X!O 129..==.1x_O .. Traiena funkcija je F (X) = 133. L1x b) j(x)=cosx-x siox.. 128. 7).SlU .0).. X= -1 i X= ±2 prekidi druge vrste._1_ = 0 .J(4x + 5)3 135. x-O.. a) I'(x) d~f Ax-'-'O lim (x+il~iJ](x+dx)=~si[1:" = Lix . xeos (X + . = 1... 136.- . -0 x 2 J( + 0) ¥ J( .. 2 eos···--·····. 1 1+5:. x = 0 je prekid prve vrste.J(X)' xED.. lirnx (sin(x +. jer je ..'x = . 3~.+ lim (sin (x + L1x)) =X cosx+sinx ..+ x ~i!1 (x + Llx) _ Llx x+Llx+x .7... O . a=!. 2. = 11m . Primedba 2... a 1+5x lim .. b) j(x)=-~.-..-~. tada se tacka x=a naziva tackom prekida prve vrste . a=4...-. F(X)={J(X). Primedba 1.c o 1 Iiill -"~=+OCJ' x---+3-0 x-3 X""" 3 +0 x-3 ' b) x=2 i x=4 prekid druge vrste.----~.) 2 2 2 L1x. x Iim ..2. .._ _. IIm-~-----· .. x+Llx-x x .:1:") ="io xl.!=-1t. d) e) f) =/-~~~~. Ako postoji konacna leva i desna granicna vrednost funk~ije y = J(x) u tacki . Za x = 0 funkeija ima prckid prve vrste.)2 131. Inod funkcije c) { .. prekidi druge vrste (kEZ).5. U tacb x = 0 fun kcija nije definisana (s1.'_". .-o lim -1_. a) 0. () Lfx :~. .. x .tj..=.S l U .... jer je x--H-O x-. prekid druge vrste (kEZ). SI. eJ x=O. x=kn..-. tacka x = a se naziva tacka prekida druge vrste: a) funkcija ima prekid druge vrste za X = 3."'-.. b) a=-6.. Ako u tacki X = a bar jedna od jednostranib granicnib vrednosti ne postoji. Llx Ax .+ L1x sin (x + L1x) ~-.. jcr je J(+O)= lim aretg 1=11:.. () ..< = a i ako su ove dve granicne yrednosti razliclte medusobom. iii je ova beskonacna..

.-2_.h.I I . 2e' 2e (e'-l)' . 153. 5 158. a) l'(x)=2x cos x_x sin x.. 2 b) I' (x) = 24x' + 22x .1" .(sin (2x+ 2Ll.1x .. 157. 138..) + Llx2sin(2x + 2Llx» Jx . .. 159.. (x Z+x+ 1) . b) l'(x)=3x 2 sin x+x' cos x.= <lx __ O Llx 147. cos 2 x 160.. .. I' (x) = _l .. 151..2~siI1. b) f(x) =2 sin 2 x. 150.. J'() x 1 = 1-S[112r' J'('"[\ = 2(2 3) + ''-. 1'(~)=4~-6. 1'(1)=1.. I'(x)=cos 2x-sin x. b) I'(x) 2x cos 3x. l'(x)=T+x 2 ' 1'(2)=1... I'(x)= 142.. 3 ' x b) l'(x)=3-. a) f(x) (COSX+xsinX)2' b) I'(t)=- = lim x.. a) ['(x) 216 -4< 2. y' =4x 3 1'(~3)=16..-.-3) V-'I 156. (1 + 2sm t)2 149.. )def. I' (t) = t arctg t. 4x 146.+ lim2x sm (2x+2Llx)+ .= ___ _ . 152.<2x+ 2Jx)-sin 2x)+ 2xLl-. 143.. a) ... 0 Lix <lx ... . 1'(3)= 21. a) 140. b) I'(x)=. 2X2(COS (2x + Llx) . O + lim Llxsin(2x+2Llx)=2x2 cos2x+2x sin2x. 162.. (x + a)2 c) I' (x) = (2-:'-::-X2)2 . I I-sm x .~"-. I' (3) = 26 . a) y' = 30x' -15x' +4 . a) l'(x)=6x 2 + 14x+ 1. a) y. a) I'(x)=-~::: . . = lim _. sin Llx . 155... a) f(x = hm . 139.. O Llx 148. 1'(-1)= -20 ... 1'(-1)= -(I-e)2' 141. b) y' =(x 2 +x + 1)(5x 2 -x-I).3x 2 sin 3x. .... (X-LlX)2 sin(2x+2Llx)-x 2sin2x 137.. O sint...

176. f' (x) 1 166. . a) Posta tacka A pripada grafiku date funkeije. izyod funkeije jc y' = 2ax + b. Y 1\ y2=2px 1\ p=ky.. lzVO d' Y .2y IT IT = = 0. 7x-4y---17=0 i 189x-l08y-209=0. imama da je y=2· 22-3' 2+2=4. Jednacina normale: x-4y-2=0. ". X~O x-o x Jednacina tangente je Y = . imamo: 4a+b=0 1\ 6a+b=1. 3x+y+6=0.3 = 5_ Primenorn obrasca Y. lOx. = 4a- 4a Z . 0). praya koja sadrZi tacku M i normalna je tangenti date funkclje u istoj tacki M naziva se normala date funkcije u tacki M.(2x. 218 219 . f'(x) 2 x 1n 2 x' 180. 2~ I -~---.163. 184._-----. Y 183..cas 2x. 1). Pa je A (2.)(X -x. 5x-y--6=O_ b) 2x-y+l=0. sin2. f'(x)=-----. dodirna tacka ima koordinate M(O. lzvod date funkeije u tacki A ima vrednast Y = 4x . cJ x-y-l=O. x\ 2x1Yl+a Xl C) aZ --"-~-.:---. Prava je tangenta parabole ako imaju jednake izyode. 174. . Posto graflk sadrii ta(sku (0. 167. Cime je dokaz zavrsen. -3). lrmom lilla 0 b. k'+4an=0.X + 1.3 = 4 . Prv. Jednacina tangente: 4x+ y-8=0. d) x+y-n=O. x(I-lux)' 178.. 173. P.x Iln2x 181.·----z----2x! =ExIYI ~(1_2LB(12)-= = a Z . 1 x.yl +a Z ) Pavrsma trougla Je P =2 . Jednacina tange:!te date hiperbole u bilo kojoj tacki M (Xl. JednaCina tangente je: 2x + 2y jednacina normale: 2x . lJk y=2 - x' 2 x. B(2.. . Jeduacina tangente je y=2x+ 1.y-ll =0. P(6. Aka je M(x" YI) tacka graflka funkeije Y=f(x) .Y. A(O. a=2' b= -2. Kako je f (X) = za x->O limf (x)= -1 =k (Jer JC lim --=1). P -" . =~. 179. -3). 175. trazena relaeijaje p=2kn. a O. JednaCiua normale u tacki M glasi Y __ YI = __ 1_ f' (x. =f' (X.yl + "') Xl (2x. 4). -- -'"' '2x\2 ---- 172. lz uslova da grafik ima tangente u tackama sa apscisama x = 2 i x = 3. f' (x) = cas x -. = k' Y . Y-YI= ---2 (X-Xl)' 21:1 Odsecei koje tangenta odseca na kaardinatnim osama suo 2 2 ? ~ _xiYI+a .) dabija se jednaCina tangente y-4=5(x-2). 2 . 177. Za x=O f(0)=eos 20=1. ytl je 171.) (X-XI)' 165. a normale Y = x + 1. sledi da jc C = O.jX ' I ••• sinx 16S. f' Ge) = . lIUaffiO k 1 1 '=-' Ak 0 se e IiffilnlSU x 1 y lZ sistema y=kx+n 182. Posto su . 1). Primedba. . Odavde nalazimo 1 .

205. x-·2y+9=O. y '=tg 3 x.ji+x i ).=_I. b) y. a) y'=12 cos6x.. 204.__ . y ' =-.5). 27x-54y-7=O. b) y'=--"-. Y'=tg 5 x. 8x-y+12=O. 189. b) Y = . a) y'=(2x_l)e X'-X-2. ctg 2x 1-sm 2x 191. b) . 2. 2 -x 212.. a=4. 2579). a) y 1 b) y'= $~4-:X2' l+x (lxl<1).. 187. B ( _c. 190. 200. 220 . 193. a) y'=2x(l-x)e.-~ b) y = .=_2_ 2 196. 2ax 210. a) y. 1 3 201.. 4 b) y'=cos 3 x.. 203. 199.. a) y' = 4 sin 3 x cos x.185. f(x)=-x 2 -x+2. cos 2 ax Y'=#+a I • b) y'= -2e. 1 1 +x 2 b) Y'=:/~'... (O<x<a). 208. 188. .3. y f = ctg xcos2x. Y = .. y'=ln(x+. lzvod slozene funkcije 1 2(1 +~x+ 1)' 207.2a_.. 195. 1 2" l-x 2 r-'~ (l x l<I). I 2 cos 4 x ~2 216x-27y-176=O. 198.61).x sin x.= _ _ __ . 194.=_. 2 b) y' = IX I1xZ::::l (lxl > 1). 1_. a) y.2. 6x+9y-38=O. 186. y'=ctg 2x.--. 1+ (x0. A(l. f(x)=x 2 -3x+4. 209. a) y'= ___ cos x 206. 211. a) y'= b) y'= -20(1-5x)'- ~.... x 2 +a 2 b) y'= _ _ _ . ._-' x4+a 2 .1 2' .. b) y. 215. y'=3tg x. I-sm x 202.2x ._.i y'=earcyin x. a) y =-.

e Zx • 243. y = . 233.j1. . a) y'= --.. (2n+ 1) sin (2n + 1)x-(2n+ 1) sin (2n-1)x 4 '~i. y=x+ 5. a) y'=--z-. = 242. 0: = 90". Y . a) y'= 2x+ x+2y' .2. a y 237.-'- 218. Prvi izvod sve cetiri funkcije je j} I = O. 245. Y = ---c. ". 45". 217. 241.= (x#+l). 244. Y (1 +X2)Z' ? 238. 0: = 60°. 239. 0: 0: 225. 0: = 45". 246.. n sin 2nx sin x-sin 2 nx cos x sin 2 x 220.216. 229. = 2<'". y' = 1'-:-X4 . y... 1 -1 230.. ex = 90".=60". 2x-y+ 1 =0 v 2x. y'= -ri'---.. = 90". 226.. ex = 90°. 248. cos b X . x 224. 1 228. "x +ax x 235. 232.y-1 =0. 222 247. y b) y' P y bx 2 236. ~x2-=1 223. 240. 223 .

j3. 259.. 265.f' (1) = O. 1z y2 = 4a (x + a) nalazimo . da obrazuju ortogonalnu mrezu. 11.. . Kako jef'(x)=e"(sin x+cos x). y 2 4h( = h-x nalaZlmo ) .. / (x Familije datib kriyib se seku pod uglom '" = 90°.. 4 264. =90". = 90°: a) Presecna tacka je A (h . b) 00=90°./(1--x 2 )' b) Y = -(1+X2)2' " .=_4__ .f'''(x)=2eX(cos x-sin x).5. y= -x+2. 2fo). iIi x+yy'=O.. onda. (1 + xl" 2x kao funkcije od x y" = --c.f'" (0)=2.f' (0)= 1. a) y'=cos x=sin( x +!2":1 . l-l-y'2+ yy "=O? iIi y"=-- 1 + V '2 y --~ 261.. (1 +X)3' b) y"=4 p 2X+l.maze se drugi izvod izracunati 1 ---~. 0: 1 0: 2 = 3 arctg . 254.. sto mac.' . A (0. y. . a) y" = 2e"cos x.x '. 251. x b) y'=4sin2x.25.. a) y. b) Y " = Kako je y'= ~:::-~ i y Y=-Ji-~ .Jii~. J~-j. a) Y"=.. 266. 250..../" (x) = 2e"cos x. 255. 26!L Ako difcrcnciramo datu fOfmulu. = sin (x+n:. imamo 2x + 2yy' = O. 258. y(n. c) ". ) - = arctg 3..} y . .. 260..j~b= y'= _2!= _ . 262. 257.= arctg 9.= k'" a lZ . Date familije kriyih obrazuju originalnu mreiu ako je ugao preseka 11. Uputstyo: y'=5x 4 +8>O za syako x. y=2x + 3.= (4)' SIll X=Sln\ x+4'2.=90°. IX = 9x - 23.f" (0)=2. a) y '" = 2 .= - A=k" pa je kl ·k. 256 • .=-1. ( n) 253. Ako poslednju jednacinu diferencirama panaya imamo b) y"=(4x2-2)e.2a 2a Ja y =-Y-=2. b) yIn) = CDS (x + IJ . (X+2~). D::2=CX3=45". -5<x<O.. 2). "1=90°. \ ) y" = -sin x=sin Y 'n = -cos X 252.a.249.=60°. = sin + 3~).~ __ .

= hm ---.0 X-'O .:::x<-:-. a) 2dx d V= . x x xb) -1.."""'-' ~1 b) dfx=2 (1-cos 2x) dx. x-o x----->() 287. f(x) _ f'(x) ...]«(. 277. " naClD~ o u) 280. a z = -5.--.:-. 283. dakle. tj. Odavde sledi da JC InA=O=A=e()=J.-.. a) ax b) O.--4"0 cos X 276. b= -9.>. a) b) df(lp)=b sin(a-bep) drp.x -2x .x . XE CO.= llID -. Dna sc transfonruse na oblik co . b' 279.-1.0 j .>.= limo. Ovde je neodredenost oblika »0° «.= hm--" = X~<l 9 (x) X--+lJ 9 '(x) x--+a {j "(x. Prim£:dha. 281. tJ. 294. Inx+l-l x lim ( -. potrebno 00 2 275. Primenom Lopitalovog pravila dobija se sin 3x 3 cos x 3 a) lim -----lim ---.) c " : ... x".)= lim c-c-----. Q.5.. 2. x. b) In - 278. Ovde je neodredenost oblika » O· CJJ«.l)UG.-------.:. x 1 xlnx-x+l. . Medutim.a) x.---->0 1 X = -1. = -0.x -2 . lim x" = 1.= lim X-'O . Ovo je neodredenost oblika »00 -. ona se transformise 0 CXJ na neo d redcnost 0 blik a »--« il-1» --. b) 12. . cJ x E (3. . Primena izvoda pri odrediYanju granicne vrednosti Lopitaiovo pravilo 288.o 2x . 292. ["(x) lim ---. = lim =05' x-+l x-I Inx . = 285. . =-------:G'- re- b) 0. C:-c. a) n. 282. je Lopitalovo pravilo ponoviti vise putu\ dok se neodredenost ne elilninise.'). '-. X"'" 0 x-sm x x-·O I-cos x x-·n SlD x ).-. 295.4. . -2 JU[. 2 (1. Ako se neodredcl1ost }) -0 «iIi}l :::=: .< ponavlja.". a) Potrebno je Lopitalovo pravilo ponoviti tri puta. x2 = lim (-x)=O. a= 1.. j 289.""..6. Posle svodenja na zajed- Dicki imenilac dobija se tip » ~ «) tj. c+e. x-. b) 6.1-4x+8x' df(x) = "-. tj.--+1 1 1 " In x +--+---. 290.-+0 x-·o 1 X""" 0 -1 a= -3. a ... 00 lnx x A = Inn XX ~ 10 A = In lim x x '= lim x In x = lim .5' 1 3 +00). = 1. 293..5). I. b) 2. 8 l·.2 + .272. b) df(x) = x 291.-.>. . .--. e"-e.« na ovaJ.-:-·1 (x-I)lnx x->l x-l .----. =lllTl .= 2 . 284. 227 226 .= I n n .. a) 12.5. 273. a) In x 2x' lim xZlnx=lim = lim ( . ".. ~+e-x inn "'---._ 1 » ~ « loganirnovanJcm.>:···0 2 2 b) 0.. x E (-00.

W= s" (t) = 21 . Za x<O funkcija je konkavna. 0=20-gt. a) Za XE( . 303.04 s. gt 2 3D. Dakle u trenutku t=10. 1 a) J~. 20 000 J. 306~ 316. = rfi 20 (fJ izraieno u radijanima). a) 2 .8t = 0. b) 0. tj. !. L. b)-l. b) 1 . a) 1. a) (. II 1 b)--: •.. 298.4= 315. 312. 0=0. a) 1 . a ubrzanje W=1'. a)l.8·8 = 6. kineticka energija 1 =2 ..4t. 1) opada.!a smer u trenutku kada je V=0=t 2 -4t+ 3 =() -= t= 1 v t = 3. Monotonost~ ekstremne nednosti. 0) je prevojna tacka. sm".-. al -5. Brzina zagrevanja tela je prvi izvod temperature T po vremenu t. a) CD . Brzina tacke u rna korn trenutku t:" = s'(t) = 6t + 2t. konkavnost.. -. b)1 3. 0 = s' (I) = t 2 .5. 2 je: W= s" (t) = 12t + 2 = s" (4) = =12·4+2=50 m/s.1) U (1.. Put s koji je centar C tocka presao za vreme i jednak je :. b) -1 . .4 (A/s).296. 2 0=8'(t)=1'+1't. b) 0 . U maksimalnoj tach 1 300. kODYcksnost. t= 9 =2. tacka 4 1 s. 305. 35 Als . Brzina centra C je 302. a za x>O konveksna. a za x::> -. s(t)= 1O+20t-'-.kODvcksnu. T'(t)=O.(t)=6t+l =6·4+ 1=25 m/s. Brzina . 2. Ubrzanje u bilo kom trenutku 1 .5.38 m.revojne taeke funkcije Moment susreta dobijamo iz jednacine 1 t2 = 100.4t + 3. 3 step en a u sekundi. e 310. W= '-g. pa je s = r (t + 1 t 2 ). Tacka P (0.funkcija je konkavna. 299. 317. :/e 2. odovde T'(1O)=0. 308. tela se zagreva brzinom cctiri stepena u sekundi.m 2 = =104 m/s.=30. t = y!i Za X rna' ~ min r 4 3 < -3. Telo meIl. 1=5 s. 1= d~ = O.4·1O=4.6.25 =32251. 301. 2 Brrine u momentu susreta 3U n= -5 vD=20.}. 297. u imervalu xE(-l. 2 Brzina kretanja tacke u trenutku 1=4:.CD.4. .5 .5t= t= ·--5 v t=20. + co) funkcija raste. b) 4 . 309.=s'(4)=6· 4 +2. . 304. b) Monotonost date funkcije prikazana je tabelam: xl-W 2 2 +W 307. 313. Primena izyoda prirodnim naukama 2 314.10.

a Vlsma '. ImeDZlJe 3U p 2a 2 tacka parabole (s1..9 324.x=2ab. opada u inlervulu (-=. a) Ymin=O za X= 1 - 329. P(x)=xy=x. Ako je 1\1 (x. 318../4 16\). 4 4 YA 32(). b) Stalno je rastuca. Prevojne tacke P (kIT. . 1). I I 326.. ' 2-7 Je prevoJna tac 'a. . x=~. Ymin= --1 za X= 1.-- 3n SI. a) b) Ymu:. za x> kIT konkavna. Ymin=8 za x=4 .=O za x=O . 'k p ( . a visina kurije X~ X! r.1 Q I /2..J2 i P max= 2r2 .. tada je P(y)=lI(b+Y) b (b2_y. . F" 322.=" X= 1.3.: O snOVlca. Ymin= --1 za 2 . 328.. n 3n 3n 7n b) Raste za . OSDovDa !Vica kutije je a-2x a visina x (s1. Zapremina je 3cdnaCina y'=O¢:>3x -6x+6=O ncma realnih re. y) bilo koja tacka elipse (s1. 9. Aka su dimenzlje pravoug[i0nika x i y tad~ _je povrsma = -Vi4. 8). 0).]O 231 230 . Je I3 " . lzvod funkcije f'(x)=8r 2 x-4x3 =O=x=O v x=r. a) Raste u intervalu (-1. Ymax=--. . !:ito znaCi trazeni pravougaollik je kvadrat stranice r. za x=4' 1C X= n Ymin= .~enja. . 2 (x)=(a-2x)2x=4ax 3 -4ax 2 +a 2 x. Maksimalnoj vrednosli odgovara x=r./2.=3 za Ymax.. dimenzije pravougaonika su m=a. a -y . Ako je 1\1 lx. konkavna je i nema prevojnih tacaka. -ceo).2~X2.2)~ . 321.. ~ 5 -' zax=1.v 16ap a P =-' ISap ' 3 3 m . I I \ W- I I SI.../2 za x=---' .b.<x<_· .. ]30...2-~--=-X4 jer jc y=_.1 ' .). n=b y '2. funkcija flx) = 4r 2 x" -" X4 Ima maksimalnu vrednost.Ymax=. . 9y .. Vmax=:?:9~ '" '')'''' 0_' II .. 4 r-- 5n 323.II I I . Li~Q-2X ---r--. y) rna koja Y D' . P = 3aby3 4 . . tad a Je ~ 4a"~. P . k EO Z. 8 81. Fun~ kcija P(x) ima maksimalnu vrcdnost kada .J2./4-. I" x . 10).. -1) (1. za x < kn je konvcksna.t./ 327.. druga dilnenzija y=r. 319.j2.Ymin=-9zax=3. ~j .~. a) Ymin=2zax=±1. opada za -4 <x<'4" . P m. b) Yma./4ri=-~-i T I Q-2X X: 1 f .. II I I . Analogno preth~dDorn zadatku..J za x =--2.(y) = 2ay-~./i.. sto znaCi aa data funkcija nema ekstremnih vrednosti. a) Za x> 0 funkcija je rastuca.

Tada 5e 335.:.Ie P(x)=-----. Neka prava koja sadrZi datu tacku A odseca odsecke x i y (sl. tada jo Vex) = ~ (2Rx2 - x 3 ).V1Sllla x=---------3' 3 M I l l a x ' visina x=R '\.J(x+r)"-(r---.. M aUJa osnOVlca Je r. x-a 2(x--a) y 333..j3 ' poluprecmk r=R 't-' ./2 a = -----------3 P(x)=. V=--Sl.. . Poluprecoik osnove kupe je x = R. a) b) V n =---~ max 9 4R3.J 2 ' 2 ' ~~ SI.xv' 2 . =ah. mm 339. C 336. 232 1 .V1Sllla h =3' b --..'~ =2R'n fi Doluprecnik r=~jJ. Iz proporcije x: y = (x . Tada je povrsina trougla p=. Polupreclll' vaJka X= 2 R " R 3 . 2 \ A X Y 2 2 h. .A(Q.J ) 338. 12 B p. visina x =3 R .. x=4. M(a. 12).:) . a Vlsma 2 . odakle proizlazi da je AC=AB=BC=r. a 2R. a visina CD = r + x (sl. Neka je osnovica trougla AB = 2y. 11 kupe 5e r = --3-- 2R. V(x)=(32-2x) (20-2x)x-4x' -104x+ 640. 11).a): h proizlazi da je bx bx' y=---pa ../2 32R'n . Poluprecnik Q x 81. 2R"i3 .331.. T~nin= 3 R 8n 3 337. Neka je x visina kupc. tada je 3 • 'k I' R V(x)= nH (Rx 2 -x). 4 x 340.= 1152cm 2 ' " "rIi 332./2 ' visina h = 4R.b) max V = 4R lJn 27 2 334.D. Aka sa x aznaCimo poluprecnik valjka.

+ CD). • "k . Sistem y=x 4 +3x 2 +2x."" =J(6) = 132.. N eka je trazena tacka na paraboli A (x. sto se laka dakazuje. Za x=3. c) A~O. ..-' > 0 pa za x I-p p X=~)~~ J.."..). • r·· 3 235 .f~. Cf" [12.. 3).5.' a VlSlna h= 2 ··· v 3 RnII 2 355. sledi ~ 1)' . .max 2 2 1 r=2 i) Izraz S=XI2+X/=(XI+X. /I 353.·x2=~(a+l).f_=4. 14].. 354. 2. 1). 364. Puprecm' ' 0 l " k Je ·· v 3V .)'~2xIX" pajc s(a)=(a~2j2+ +2(a+ l)=a' ~2Q +6. funkelJa l1lla nummum.. a) Data funkcija ima ekstremne vrednosti za y' = fi = fi = (2k + 1) n. a=0.j:J' f·p ! °-= 3x' + p = 0 p x='</-3' za 352. 358.~ r-' funkcija ifia maksi0. a) A=B=l. 362. 347. 1(3420 snovna IVlca Je a = 2'1 P. k = 0. C!=3va=·· 4' 1 349. Funkcija raste na intervalu (2.. 0. zajednicku tacku A (0. Posto je mum. 360.'-'-.=J 2:)=15. f. . 343 ~ 344 . .. Sntin= 5. a y Y"( ~1~:'D<o... a) Jntin = J(3) = . 3V IT 357. y). '---:. B~O. Vlsma h = 2'1 2P. paralelna datoj pravoj. koja je udaljena od . Kako su XI i X2 resenja izvodne jednacine f'(x) =0 to je x 2 +(a--2)x·-(a+l)=0. Za Q= 1. x=~. = -0 -3'.. 234 Maksimalna vrednost ~q-- M=(~J=~)\3 +p( ~J~~)+q= \ 2p - 3 -V I~-. Tangenta na datu krivu. 359. y=2x~1 nema resenje u skupu R. ~l<a<O. .· . a= 3. b=4. V. 1r. ima sa krivom . na osnovu Vistovih formulajc Xl+x2=~(a~2) i x.---. R. Tada je rastojanje tacke A od date prave d=·····_==· Posta je y=x'. arctg k (tako dobijeni ugao fi naziva se ugao trenja). a3=--' Q2=0. 2X __ X2~4 d(x)=--~~···-· Rezultatje (1. opada na (3.j. (n\ 3 348. 1.. . 5 b) y=x 3 +6x 2 +12x+ 12. 356. 351..57. b) Jmin=J v'2'+( n) (4 = 15~2J5.(" pra ve za d = ". 27 1 X-+Y=_X3~X • 27" .) (. ~5 2x~ y~4 361. H P 0 1upreclll osnoveJc r="'--' YlSlna h=. .. .

Ymin = -. b) 0:=45" I . 4). prevojnu tacku za 366. konveksna za x> 2 (grafik nll sL 14). Prevojna tacka je P (2. y=x3~3x+2./3.~./3). 1ma jednu realnu nulu x Y1 o 7 x o E(~ 1 " 0')" =.. = 2. q=2. a) Definisanaje za svako XER. PrOlzvod Mm=q 2 + .-4x+l).. a) Data fuokcija se moie napisati u obliku Y=X(X~2)2..2x'+2x+2. 51.. + w).... y> 0 za x> Xo.u=Z7' Ymin=O za x=2. konkavnu za x < 2. ima dYe 51. za za 365. a) Data funkcija se moze transformisati u proizvod y = (x·· 1)2 (x . 16). ima flulu drugog reda Xl =X1=0.. ti) M(2. < 0 Y za x < x o.. . Yma~ = 0 za x = 1. konveksna za x> 2 (gratik na sl. y=2 x=1 i Ym'" = ~ 2 Zll X = 3. prevojna tacka je P (2.. 368. r 32 27 I y=x3-4X~4X I x )( '3 st 15 4 2 51../3 ( ~. 13 za x=O Yma1L=O i za x=±l Ymin=·--l. 1 P '\ . 236 . x2. +w).-. If. 9 (51.. + <Xl )}.7.3 = 2 ±. 13): y =x 3 ~ 6x 2 + 9x~ 2. funkcija je konkavna za x -2 x<2.j). 373. b) Polin oro u funkciji treba rastaviti na cinioce y=(x···2)(x2. i X}. Definisana je u skupu D = {xix ER}. 15). 0).J3.. Nule su x. 2)U(H/3. (. . 2.).4=±'/2. I 3 9 . Izvodna jcdnacinu y' =O<:::{~.. Ispitivanje funkcije (uz primenu izvoda).f i=l \-'-I za x = 3 . za x="3 Ym. ima nuiu drugog reda x. konkavna za x < 2. o .[(x)=. Detinisana je za x ( ~ w./3 5). 17). y>O xE(2~. negativna za x < 4 i x#:: 1. . Defmisano je u skupu D={xIE(~=.-. p 3 .. 27 b) p= ~3.· 4). 2). 4 4 x = '.4 za x = 3. . ~DU(l. 14 ~ prevoJoe tacke po. konveksna za x>2 (31. Definisa· na je u skupu D={xlxER}.=x 2 =2 i 2 32 nulu xJ=O. ima d vostruku nuIu x = 1 i Dulu x = 4. :370. Grafik funkcije 367." onkavna JC Za x < 3' konveksna za x> (grafik na sl. y<O za x E( ~ CD.a minimaloa m=( J~~)3 4 +pR+q=q+ ~: J-~. za x = 1 ' J f. prevoJ'na " l ' ~ Jrna1L 3 p ta~ka ~ _ )'e (2. 36'1. 3m + 2)x 2 + 2x-m =0 ncma rcalnih resenja ako je njena diskriminanta 1 + m (~3m + 2) < 0= 4 k . 2+. 0 mE( ~co. PrO. 3 5). x . Pozitivna je za x> 4. ~ 2). 2~--/3)(2.

__.'2)2' y" = 0+-'.prev0.. 3).X= 4.x=l. 21).. 2)2 (x + 2)3 za "xED (s1. Y"m. ) y yoU X+2 ~ -2 -2 375. 9 Ym.. x 379.. = 2 za x = -1. 22 Yt ! \ I Y=6x'Cl·9l 3 ~I '\ I I /' IV SI. 8 0 h onzontalna aSimplota. nema ekstremne vrednosti. x = asimptote. 18)... (4_x 2 )' (4_X 2 )3 ±2 vertikalne • b) Definisana je za svako x. .. za x=O Ymin=3.. b) Funkcija je definisana za svako x. Ymi" = -1 \ -1 ~VI'V: S1. Ymi" = 0 za x = 1. 2{1-x 2 ) -Rx I -1{2' I Ye t:2x' I I y<O za x <0... Y " = . y"=~ .j. a) Definisana je za svako x. prevojne tacke za x = () i x = 51.'2)' 'y=. Y '> . y>O za x>O. x=2 nule funkcije.JDetac ezax=±------r:: (s1.a. ima onln treceg reda x = 0 i ~-~--. za X= ±l "k 1 Ylllll./j (sl. y>O za svako x.../6 _ . prevojne 5 r " 6±\/6 tacke x = .~---- 2 x y y:::~ 2X 18+3. y = 0 je horizontalna asirnptota..--+---.. raste (x . = 1 za x = 1. 0) i (0. (-. 23). prevojne tacke za x=O i x=--lO. a) Dcfinisana je za x oF ± 2. 17 Sl. 22). 2x 2 -2 4x(3-X2) y' = (1-. x=l je nula drugog reda.=x 3 =O ima nuln treceg reda i x.=5=3 dvostrukn nuln. y = 1 horizontalna asimplota. prevojna tacku za x=O..1 0 x dvostruku nulu x=2.4 . . Ym.1 za X=-~' Ymin=O za x=2. x = ~ 2 vertikalna asimptota i y = 1 '. a) Deflllisana je u skupu D={xlxER\{ -2)). konkavna za x>O. 24).2 za X=S' Ymax=O za x=3. y'=---. 378.. 8X(X2+ 12) y'=~-.19 .(sl. .)3. 20).. 19). -V 3 ji. za x = 0 irna nulu. 0). Y=iT+. 16+4x2 . za Xl =x.:zj 4. 21 Sf. i x = 0 (sl. 5 6 SI.20 ±.---. nula funkcijejc x=O.b) Definisana je za svako X.tl~-8. b) Definisanaje za svako x.(sl. . 238 239 . Y=-ii+ xi) . kODveksna za x <0 (s1. kriva sece koordinatne csc y u tackama (j3. IS \ ' Ivy za X= -1.

a y= x -1 kosa\aCmp~-)'W.9 za x = . yl! = (x _ I. _~2+8x_lo -2 \f 6' 1" y' =-~-(. x = 4 vertikalna asimptota.5. 29).:--=-"4j2-----=. vertikalna asirnptot<1 je x=O. 28). 26).x=Oi x=3 su nule funkcije. Y_ = . =4. x = 2 nula drugog rcda.i' Ym. 23 /' 1\" . Ymio = 8 Za x =2 (s1.. funkcija je nepama. l-2X+i X+j 384./. 0). =4 za x=Q (s1. 27 SL 28 • mil) . x=-4 vertikalna asimptota y=x-1 kosa asimptota.~~'" x 0\ ~- 383. b) De'finisana jc za x :.-:"1 'Y=(x--l). ~e lunkcije. .o_. 26 SI.0) (0. Funkcija je mODotona rastuci za sve vrednosti x""1. YnU" = -1 za x = 2 (sl. -4)U(4. 1 honzontalna Y = 0. . llcmu nuIa.2 v .U x=2 (s1. a) Deftnisana je za x"" 1. i=--r'.f)' ~'m. ~ SI. + co)}. za x= -3 Ym. x = 1 vertlkalna _x2+2x -2 asimptota a kosa y=-X-13. 387. 29 Sl. a) Deftnisana je za~~\x =.. 30). ) Sf. prevojna tacka (0. "( _ .5.'. +co)..6. -0)U(--v/3. . b) DefmisanajeuskupuD={xlxE(-CO. Za x=3 Y~= -4. a) Deftnisana je u skupu D={xlxE(-CO. nema ekstremnih vrednosti. 25). y= = 10 za x = 1. x = -1 i x = 4 su nule funkcije. Vertikalne aSUnplote su x= ±y'3 i kosa y= -x (s1. x=o je nula treceg reda. = -·9 za x= 1 Ymin = _. za _----'¥-----sI. Ima vertikalnu asimptotu x=l i kosu y=x-2 (sl. b) Definisana je za x¥O. y 6 y=x-2--X-l YI 10 8 x o x SI.61. 30.=O za X =2 Y . 27).

ema cKstrenlnih vrednosti. x=O je nuia drugog reda. 35 \ 81. . tJ. . 243 . +=l}.. 5 y Vertikalne asimptote su x=O i x=2. liorizontalna asimptota y= (sl. I I I 392.. za x=--'-'-" 1mm = -e y ./3 9 (s1. Ova funkcija je dvoznacna: Za y>O y=yx 2 (8_x 2 ) za y<O Y= Ekstremne vrednosti u tackama (.r''----- ~ ( Y-x)=x 3 Sl.co. 393.. b) Defmisana je u skupu D = {"'I x E ( .2. 0). horizontalna y=O y£X(I-X)' l / (sL 31). data funkcija ima dve grane. 38). (0. ~) Definisana je u skupu D={xlxE(-CO. za x =. . ° b) Definisanaje u skupu D={xlxER}.--::r x X*+I' . Ymin = 2. Grafici datih funkcija prikazani su na o!ici 35 i 36. 0) U (0. Ymin=O za X=O./2. 2' . Krivolinijska asim3 ptota y 'x'. vertikalna asimptota x = O. / 81. dvoznacna. '.'{=4e~2 za x=2.. x"= 1 je nula. J I I . 37). . 33 '" x .:=~. 36 2.2-v0~x~2-. ~ 2 . x y 12 \ ! \ I -10 .' v 391. 2)U(2. 34). 33). O)U(O. 31 . 242 . \ ~/ 81. pama je.1 za X= . prevoJ'nih [a(aka su x= ± J~ (sl. Grafik seCc koordinatne ose u lackama: (. 32 " r""-"-""---" .1 \ SI.. .1 \ -212 . "" .._ . 0) i (2.~ . Ima prevojull tucku za :. 34 r x E -4 \ . jer je YIIllU=e -. + co)}.2. + 00 l). x-> ± co. .2 / \ y& \\jY \). Definisana je za x>O. za a za y<O Y. x=Oje nula iimkcije (8± 4). ± 4) i (2. x=O i x=l su Dule funkcije. b) Definisana u intcrvalu -". a) Definisana ie u skupu D={xlxE(-CX). Prevojna tacka (0.± 1.'."" = 51.ApSC1Se ./2. a za y<O Y= -yx(1-x)-.388.j2. 0) (51.0). y-+x' (sL32). Yma. Za y>O aoblJa se y=yx(1-x)2./2.

1 za x=e-" y<O za O<x<l. . Ymio=O.00. Grafici datih funkcija prikazani su na s1. 44 81. Grafici datih funkcija su prikazani na s1." ' SI. 39.L// SI. Prevojna tack a je P(e. y<O za x<O. Ymin=4 za x=4. y>O za x>O. 395. 46)... e. Vertikalna asi!:'1ptota e b) Definisana je za x. za x=l. x = 1 nula funkcije. 2 y=4e. 41 397. Ymin = ~ e.1 ) (s1. ko. 45 SI. b) Definisana je za svako x>O.e 0 -2 X -. 44). 47).47 . y>O x=2. 39 SI. Vertikalna asimptota y=O. a) Definisana je za x . x=l je nula drugog reda. Ymb=e za x=1. nema nule. y Y y y y=xlnx y=xln X 2 x x o SI. Ymax=. 43 e SI. 46 j x 396. y <0 III X <0. 42 i 43. . a) Definisana je za x >0. 42 SI. x=O nula funkcije.a y=x+l (s1. y>O za x>l (s1. kosa y=x+l (s1.y j= y x2e -x y=xe -. 38 i X 0 y 1 '2 'IE .<2. ~AA SI. 45). 40 i 41.za x=l. -I o x y o x o SI.I . 1 za x>O. 37 394. 40 SI.

.co.. y SI. y==2 za svako 5n 11n x=-ti'+2kn. kE"Z (s1. . SI. b) Defmisana je za sVako x. 56 i 57.. 53). nule su x=~+kn.52 SI.48 y=lnX+l x-2 o x SI. x o / . x JJ=O~x= n + r{7t V x=2kn I 40ft.. U) lJe fi' . bl Grafik je prikazan na s1. Vertikalne asimptote su x = ± 1 (st 48)..391:. 53 401.. 6 ']i- y'=O=x=knv x=3+2k". kEZ (s1. 52). 54 i 55.. Grafici sn prikazani na s1./2 su nule funkcije. x" ..54 1. 2 o JI. y I y \ SI. Grafici su prikazani na s1. 57 247 . 56 Sl. Grafici su prikazani na s1. 50 . -1) IJ (1. Nema ekstremnih vrednostl 1lI prevoJnih tacaka.2colx+J3sin2x • ~ Imsana ' . . 6 o y::sinxsin(x+~ ) x y= In>. 246 n SI..---./ I SI. ~ X SI.. SL 51 x 403. + co). 50 i 51.X= :!=. 49 y y = -4C05XCOS(X . 55 y:::..i~) lIT 399.Je za svako . 49. Ymln= -2 za x=6+2kn. a) Definisanaje u skupu D = {XIXE( .

2 -QX +QX 3 2 y x Grafik dale funkcije je apsolulna vrednost svih ordinala grafika funkcije y=x2-lxl-2 (sl. ima tri realoe nule (sl..j~ Ymi" = 2. 2 a> 4. za x = y= = .j. ima jednu realnu nulu i dye ekstremne vrednosti (sl. IX2-I} 1-21 Y_{X-rf IX'I -+- y=x+ ~ ~ I y=x+ ~ (0<0) . 60 410. (sl.59 y (0. >4) SI.2--1a. 62). a = 0. " SI. Yntin=--v2 za x=-2 y=l i y=-l su . 2" a = 4. 58. data funkcija postaje y=2x2-·2x+l (grafik je prikazan na sl. ako je x>l. J . 67). za x =. 65). 1" ako je a> 0. a) Definisana je za svako x. y<O za x<2. ima dye ekslremne vrednosti. 2 4 y=-x . x=2 je nula funkcije. 63 (0<0 ) Y::X-QX+QX 407. 60). 4" y ( 0<0<4) y x °Y::X3 y=x-ox+ox 3 2 x _ax 2 +0X Sl. //\ SI. Za x~O Y=(X_!)2_~ 2 4' a za x<O Y=(X+~)2_9. 411. 66 ~: Y Va SI. y>O za x>2. a) Prvo posmatrajmo funkciju y=x 2 -lxl-2.a x¥O i x¥l....67 ° 412. Na kraju. 58 SI. 63). 66). 65 . ima dye realne nule x = ± (sl. Grafik a) na sl.. 61). Za O<x<l funkcija se svodi na oblik Y= +2x-1. 64 SI. b) Funkcija je definisana 7. 64). Za x<O data funkcija ima oblik y=_2X2+2x-1. a) Definisana je za svako x. 2" ako je a < 0. --Ia --Ia 9/4 0 0 y y X 2 -2 X \ \ '\ Y::. vertikalna x=O.405. pod b) sl. y \ Y 51. a) Defmisana je za x¥O. 59. 62 SI. ima tri realne nule (sl. IX -11 X ( Cl>O) -. SI. ima tri realne nule. U zavisnos!i od parametra a treba razlikovati sledece slucajeve: I" 0<a<4. x = i x = 2 dvostruku (sl. kosa asimplota y=x. Y = 2 sin (x + Ixl) y 3" y=sin (x-#) y... 61 -Va x 0 x ".

74). neparna je.· ' lim h onzontaIaSlmptote.. x .. ~ Definisana je za x # 0. nule Sil x = -y e b) Dcfini~ana ic za svako.'. Ymin = () 1 Ymax= _e-b) Ymin=~. 7\ (\i\' I • SI.t. a) Definisana je za x # I.= 4 x-2 x' ixi \ 1 (s1. 68).. .I __~'~'____~____-L i eZ '..a x = e... ix = 1 su nule. ±oo) (51.. x=-2 Je nul a funkcije. ±o X= r Ymin= ---'----.-------.. 73 SI... Za x = . 70).----- ~ . Asimptote: x = 1 vertikaina a y = x + 1 kosa (sl.. 69). Yillin = za x=O (lim Y' . Ymax=--"-' _ 6 ~ nu asimptota. vertikalne asirnptote su x=e-"/Z ± V e . 8 . b) Definisana je za x#O. 72). (lim Y'~±oo) 4 "'-»±o2 . Ytnex=2i70."2 (s1.· x // V 51..' . y> 0 za x< 1. Yj .. 6 za x=. () za x = --. 68 a) Definisana je za x> 0 i x # e ± .1 za x=e 2 x=e+. 71). =0 ."2. 418. Za x=Oje vertikalr---- y- =27 za x =3 ' kosa aSlmptota JC Y =_.. -'~. - Ymi" = '2 za x = -1 (s!..~ Y=~ '.<'!- ~/e Kosa asimptota.. =e-l }_'.funkcija ima maksimalnu vrednost. z.' / ' 81..le . 72 -":74"2 / I I 51. x za x = 0..../l--.J' = x + 4 "3 .. Y ---...4 Sll null'. x=() i X=. I Y'" tn'L x -2 i\ / " '-. q ) --~.. x + 3 (sl... x- .~----=~~~ = x-2 x-->-ro lim .X r. 1 I Ii '! ! o x // 422.l. ------. nema nula. a) Dcfinisana jc za svako x. za x=-I. Y _-/==.. 75)." x. y = 0 horizontalna (s1.. Jer. x = 0 je nula funkcije. ne ' x . 74 51. 4 + 1.. 2 51. 75 250 251 .--"" /1.. I i {2- • ·-jLz-. nema nula. y < 0 za x> L ASlmptote su: x = I vertikalna i )' = + 1 horizontalne viz .l za x=· __· minimum. 69 415./. /1--.. Ixl. =4 ve . ~ } J m a x ' za x=2 mm YI~ y 3-0 2 3+ 0 2 b) Definisana je za x # 1.

asimptota a y = ± n borizontalne asimptote (sl.~.. x=O prevojna tacka. 76). x-. 76 81. nema nula. = 1+x2' . -~...4 funkcIJll a y"=--. onzon· xyx 2 _1 talna asimptota je y=O. Y'=----1 +X2 -2 +x .. SO y .x .. "X = za 1 2 ' y~=~ za x=l.. Ako x->l. za x E (1 .Zax~1 1 y'=--~~=.. nema 'k I vertl~ana nula. -I . nema ekstremnib vrednosti. 80 i 81. X= 0 Je b) Definisanaje u skupu D={xlxE(-OO. Nula funkcije je X= I. H . '1 y::orcc. fun k'" Je rasluca. -IJU[l. a) Definisana je u skupu D={xlxE(-oo.. 79 426. 81. neparna je. .. funkcl.-1 Y . -l)U(1. +oo)}. Ymax=-2~1 za x=-l. za X= -I y=" (sl. y->~.77 y 425. Grafici pod a) i b) prikazani su na sl. n n ..60. d .' G=' Y '> . 81 y=~ je borizontalna asimptota. x=o je nula funkcije. n clJa 1 0 ... y=O je horizontalna asimptota (sl.laJe opa aJuca. 81. Zax'. >. +(0) x. 252 . Za x~ 1 1 y'='--c-~' Xyx 2 -1 Za x.424~ a) Definisana je za x :..(x2-1 fuk" n ClJaopad" uJuca.. -IJU[J.. +(0»). G~' y'<O. y" = -14x2 funkclJa opad a. . 79). b) Defmisana je za svako x. clJa xyx 2 -1 81. '---- + 1) . Za XE(-oo.zax=-1 Y= -2 (sl. Ymin=l+"2 za x= 1.= - . 78 SI. :-. neparna je.rrun .-l. 77). Sl. raste }' . y::arcSin~ ~ 2 -. pa Je y 'Ofuk'" JC rastuca. .. 1 =. 78).os-k y y .y'<O. n n Zax=1 y=2.

" 4a. 4a-3x lim ~. K osa aSlmptota .".5 (1 + n) za x = -1 i y'3 n r. nula funkcije jc x=O... .jx . + CD).5(I+n)). ~5). 4a-3x . Ym==O 429. nula funkcije je x = 0. za x>o nlinimum Ymin=O. . XE(-OO.Jmm 2 3 v ' • 2 3 za 254 X= -y'3. 83 428. 0). Prevojne tacke PI(-I.. za x=O (lim f'(x)->±oo) (sl.raste 1 za 4a opad a. X>~3~ y'>O data funkcija za x=O ima . 0. 2a < 82). neprekidna je.'j2 Za -oo<x<O fUD- Za x<O y'<O. 0). ekstremne vrednosti su Yillin = . -1)U(O.----. Ako 711 x->O. I 51. P 2 (0.~ b) Definisana je za y=e(sI.. 51. 86). KCIJU opa d a: za O<"'x<3. J za x=~.1U. ±o:'. lim ----~. HonzontaI aSlmptota Y = 'n (s1.-~-> ..00. Kosa asimptotaje y=~ (si.-.. -0.(2a - xl' Prevojna tacka (0..00. x=O i x= 1 sn nule funkcije. 85 XE( ..ymall= .J y Nula funkcije je x = -1. prevojna latka . 3U . a) Definisana je za + 00). =0 i x2=2a prvi izvod nije defmisan.cua je. PrvllZvod y Za XI P 3 (l.=_t=2_'__ . x~+ro x~-o Tx(2~-X)2 3Tx(io-. 86 SI. x=-1 _____~ ¥"L. a) Definisana je za svako x.5(1 +n». x=O i x=2a su nule funkcije. SI. + 00.. 3. nepu. 84). H2 51.. b) Definisan je za svako x.87). Za x=¥ Ymax=~· a~. nema nula. 83). y'3 n ". a) Defmisana za svako x.. b) Definisana je za svako x. Kose asimptote y=x±~ (sl. neparna je.3' Y ID.84 SI. .. O)U(O. na ' 4 x= ..87 255 .4=-~ =---~~== --~~.=05(I+n)zax=1. ymin-~ 2~ /i. Y-> ±i .0.y(Zax2 - X 3 )2 .c . ~-b "' 3. ='--+-zax=-.. y= -x+3" (s1.427.

dobija se J(1 +0. 0=0.I.. ds=210 m ds=21 m ds=2 m 0=0.4. 1000 = 0.0.14. 1 435.022325: = 0. 0 = 0.l sledi daje dy=(20~1) 0.1150442.01) "" 8. Relativna greska pri aproksimaciji Lly "" dy iznosi 434. Llx=O. Prirastaj date funkcije Je Llx= 0.1(16 + 0. Lly=0.1 je Lly=O.000006. a procentualna gres- ka je 100· 0 ". b) tl = 0. y (2.05003. a procentualna 100·15=610. tada je LlP=0.61 cruz. 440. Diferencijal dy =J'(x)· dx= J' (x)Llx=(6x~ I)Llx= =0. Llx=2·8·0. .002375 .. dP=0.3.61. Ako primenimo obrazac (3) J(x+Llx)""J(x)+J'(x) Llx iz primedbe (3) na datu funkciju.01. 0= 0.006. I -":1 y- LlY~dY I=0. Za x=10 431.25. dy=0.03".l)"" ~16. " Lly=Llx(2x+Llx~I). onda je Lly = 0. (20+0.9.1)= 1. 437.. Posta je Llb=O. (j Difcrencijal date funkcije se izracunava pomocu obrasca dy=y'dx=y'Llx=(2x~1)Llx. 1 Odavde P(b)= ~4b2+b.06.0500. a) Lly = 0.1.III GLAVA 432.91.03)"" 13~4 .42.05 m c) Lls = 2. 3.0= Pove6anje povrsme kvadrata iznosi 1.3)". Povrsina trougla je P=Zbc sin tl.1=1. 438.I. 433.l 436. Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greSka je O! = ILly~ dyl = = 0.1 2 + 7·1 + 3~(3 '12~81 + 7) 0. uz x = 1 i Llx = 0. Pri aproksimaciji Lly""dy apsolutna greska O!=ILly-·dyl=O. " Relatlvna greska ii = ILlV~dYI =1 ~'---Lly 191 439.03. " ". Primena kotl linearnih aproksimacija 430. PovrSina kvadrata stranice x je y = x 2 (x E(O.1005 m dy=O. APROKSIMACUA FUNKCIJA 3.5%.1=1. za x=lO i Llx=O. dM=20n.1~1)=1.0. Prira. 441. i5 = 0.0475..6.qtaj date funkcije Lly=J(x+Llx)~J(x)=Llx(6x+3Llx~I)= = 0. Diferencijal.05. LlM=16n. y(2.009006 .66622 %. 256 . Uveeanje (2x + Llx). Posto je X= 8.009. Diferencijal funkcije y= x 2 je dy=2x.0003 a relativna greska .7. povr!iine predstavlja prirastaj ove funkcije: Lly=(x+Llx)2~X2=Llx + ex) )).048.0066622. y (2+0.452 . a) Lls=215 m b) Lls=21.005.05.15. 0=0.

Za male vrednosti ugla ex prema formuli (2) tg ex se maze zameniti uglom ex. PolazeCi od funkcije !(x) = rencijalom.0°) = Primedba 1.33333· 0. Llx= ex dobija se . uglom b) sin 60°3' ~0.8665.2.. y (4.rr. Llx.43).dobiJ'a se 3' 180° tg 61°~tg n 3 +-. . a) Posmatrajmo funkciju f(x) ="y. Ovde treba poCi od funkcije f(x) = log lOX i primeniti aproksimativ010brazac f(x + Llx)~f(x) + f' (x).Llx ~. dobija se sin ~ 1. a) Neka je f(x) = sin x. dobija se formula (2) tgcx~cx. Llx. b) 4.7194.2 ". . Llx = 0.2)~0. Primedba 2. Aproksimacijom prirastaja diferencijalom formula (3) primedbe (3) postaje (1) sin (x + Llx) ~ sinx + cos xLlx. b) Analogno resenju pod a). =0. non aJe NekaJ'ex=45°=.30103 +0.23.. Primedba 1.8747.J'.02073.. 0 ' 447. uzimajuCi da je x = 200.814.. = Sin -+ cos '----=-+_·--·-=07071 + 07071'0.80186.02 formula (3) postaje Primedba 2.. ta d ' 4' 180 n n 46° = 45° + 1° = 4: + 1800 . .n nn . n ~ n sm "6+ co '6' 180 =0.30146 (loglOe~0._"". 1 cos x pribliina jednakost (2) sinex ~ ex. f' (x) = cos x. 0. 258 Zamenom x=l i Llx=h formula (1) postaje r. Zamenom y (1) dobija se da je sin 46o=sin(1+i~0)= 448.-1 (2) vl+h~1+2h.0043 ~2. 449. dabija se (1) 0 i aproksimacijom prirastaja dife- 3.00666= 3(" . Ako se u formuli (1) stavi da je x=O. 444.51511. a) Ako primenimo formulu (3).2.02=1 +0. 443.. koristeci funkciju!(x)="y.)oglo2 00 +"200 0..43 ~2.04343.02=1 +0.02)~ 1 +--. i aproksimacijom Lly~dy dobija se 259 .J'2n b) Aproksimativna formula za funkciju!(x)=tgx ima oblik (1) tg(x+Llx)~tgX+-2Llx.--~ 1 n cos 2 n 180° 3 y'3 IT 3+4··-~1 180° ~. Prvi izvod funkcije je !'(x)=_l. lz priblizne nejednakosti (2) zakljucuje se da se za male vrednosti ugla sinus u pribliznim racunima moze zameniti Za X= 60° = n Llx = 1° = -2'.00666.017 = 4 4 180° 2 2 180°' . 445.J'.-i f(l +O. Ako u formulu (1) stavimo x=O.J2. b) 0.:~.1[. Llx = ex. y (. 73205+006981~ . (~+ 1. a) 1.2 0.-.Llx=l =_.84.442. 1 20 3~ = 1.: + _1.. Za x=l i Llx=0. Tada se dobija loglOe log (x + Llx) = loglOx + --"-Llx x ' I ogto 200.5+""2' 1800 =0._ .--.03) ~ .:y. 446.

Prvu aproksimaciju dobijamo po formuli f(a)(b-a) (1) Xl =a.8).. Greska koja se Cini zamenom date funkcije linearnom je f(x)~(9x~ 14) =x' -12x + 16. pa je f(3) 1(4)<0.(X-X1L<.1x x 453.) Zamenom datih vrednosti dobija se daje P 2 (x)= -~X2+~X+4..-xo)(x. Gresku mozemo napisati i u obliku Ii (x)(x .1x=x~xo· Formula (1) moZe se napisati u obliku (2) fix) = f(x o )+1'(x o) + Ii (x) . f'(2) = 3 .. 3~2 457.) .) (x-X O)(x-x 2) + ~o-xJ~o-xJ ~. ·(XO-xJ (x 1-XO 1-xz}. x' -12x + 16 = (x ~ 2) (x 2 + 2x.!. .. 459.1y=1'(x o) .. (x-x. PribliZoo reSavanje jednacina sa jednom nepoznatom 462.. y. 456. 2 ~ 3 = 9.02.1x+li(x)·. P 2 (X) =X2+ ~x+ 12 6' 460...1x->O.f(b)-f(~5' tj. ..·~··~=~~~~0. pri cemu je Ii (x) = X2 + 2x .' . n) glasi: (X-X1)(X-X2)···(X-xJ f( ) (x-xo)(x-xJ. gde Ii (x)-> 0 kod . 461. ..::'::-X2) +f(x. Neka je f(x)=x'-2x2~4x-7. Lly=f(x)-f(x o)• . lskoristiti uputstvo iz zadatka 307.-l) Na osnovu prethodne primed be Lagranzov interpolacioni polio nom drugog reda glasi 451. Prema pretbodnoj pri· medbi odgovaraju6a linearna funkcija je f(xo)->4+9(x~2)=9x~ 14.2).:~~+_I_.(x'-3nx2+2n2x). (x.L f(xJ. formula (3) postaje (4) . x 1 9+ 10 19 . Primedha. 4]. Oa bismo za funkciju fix) = x' ~ 3x + 2 odredili odgovarajucu linearnu funkciju u tacki (x o• f(x o) odredimo f(2) i 1'(2). 450. f(X)~P2(X)=f(xo). Prirastaj neprekidne funkcije y= fix) u tacki Xo i njenoj okolini dat je formulom (1) .. .. 452. 2 + 2 = 4..3x + 2 =9x-14 +(x 2 + 2x .) . 1.1.(x. ~ 10(4-3) 10 =3-~"-~'-=3+-=3+052=352 455.. + (x-x o)(x-x. (x ~ x o)' Formulom (2) moze se u okolini tacke Xo luk krive zameniti tangentom (linearna aproksimacija).. y=sin x~3!.fl+h~1 +~h. P(x)=x2-lOx+l. tada je f(3)= ~10<0. a f(4) = 9 >0.8.1x. (X 1-xJ 1 )(X Ako se zameni x = 1 i .X O)(X 2 -x.-x. tj.8)(x-2) .2.-xJ~-xJ f(x 2 ) (x-X O )(x-x 1 ) • (x 2 .8L 454.) f() P.) (i=O. + .-::.996. Primedha. (x. 3 b) 1. 458.. fo(x)->2x+3 .(3) ~+. f(x) = x' . Oakle.05 ~0.02.2. fo(x)->6x-5.1x..1x 1 x .1x = h. 'f(x ) + (XO-X1)(XO-X2) . fo(x)->2x. a) 1. Data jednacma ima realan koren u intervalu [3. arctg 1. 2 1 x+ . f(2) = 2' ~ 3 .x =~'" x. 3.-x. P(O)=1. (x-x 2. LagrailZov interpolacioni polinom Ciji grafIk sadrZi n+ 1 tacku M. () Xo + .

= 1 Je f(l) -leI) 467. =1262 2 =0417.1.3.110 Cetvrta aproksimacija je 0.043' . Grafickom metodom odredimo interval kome pripada realni koren date jednacine. Za x= 1. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini 2x 3 = -6x+ 1.5"'2. 466.450".63.17874441 3 .. 463.2.2. primenom formule (1). 2. x.0. . x3".:. 6:200 =0.448.52) iii. 1 x 2 = 2 +:2 In 2. 469.246592 3.. 0. x . ili.09 .448".. 12 ' 468.67.6.53. 1 . 1).52+0.52) x 2 = 3. pribliZno. dalje aproksimacije mozemo skratiti. . =0. f(l) I" (1»0.61.. xz"'I...:. X 2 '" 1.. pa uzimamo za poCetnu vrednost a= 1. 1 x4=2+:21n 2. X 4 =0.458. x 2 '" 0.458319 ' .458". odakle je y=2x 3 i Y= -6x+ 1 (s1. pribliZno. x . funkcija f(x) je rastuca i ima jedan realan koren.88.7836416 3.163=0. 465..450. Neka je f(x)=2x 3 +6x-1.391(3. 263 . 464.52-!(4)_f(3. Kako je f(x) > 0 za svako x. 3. pa je koren jednacine X= ~ = 3. =2+:2 In 2.. Realni koren date jednaCine je u intervalu [0.61) 0. x Dakle.Drugu aproksimaciju.165. Data jednaCina je ekvivalcntna jednacini 1 x=2+:2 Inx. onda je f'(x)=6x 2 +6 af"(x) = 12x. x'" 1.183- Treea aproksimacija x =361-·-·-~···-=361+----· ~=361+00188 ' f(4)-f(3.24. Xl. .63. Treca aproksimacija je X3 0.8S .-O.1.045.38..6±?=0183 2' 7. 88).. x.0. Druga aproksimacija je 1 x =0417. mozemo zakljuciti da je koren ~ .165.52 + 11. jer se treca decilnala ustallla.31.84.165. Pri daljim aproksimacijama druga decimala se ustaljuje na 3. Primenom primed be 6 dobijamo niz 1 x.448.48 f(3. 2. zakljucujcmo da je realni koren date jcdnacine ~ ". -1.35 i x 3 .61)' 9.165 0. SI.:. X3 = 1 2 +:2 In 2.001 .. Ako primemmo formulu (3) prva aproKsilllaclJa.:..45. Posto se druga decimala ustalila. x2".

.1. 8 492 • a) 15 8f::15 v X 15'1. . 1.2. 7) b)_. x. x .75.:.0.-0. a) x..51.. 485. 471.:. x. b) 3+C.74. 4.49.470.:.x 2 +-·x --+c.C'. 481.0. --'j 1 x + C. =4. 7"x 2 7 6 497"x2 +x+ln Ixl--'+ C. .0.2 3 7 493.. Tablica integrala 474. 479.6. x ". a) . .17.. Neodredeni integral. 3 .-1. X a) ~ x~+C.0. --.1.31. x 2 ".07.2.1.24. . 472..x 3 + C7 ' 480. 487.198. 489. x". x' 2 3 3 3 1 495..+c.. x ".06. x. x.3.. 482. x' 2. 477. ----·x 3 +-·x 3 5 3 7 X. x. x3 c) -14+C. x'" 1. x".2. 5 3 b) .. 478.. x 3 ".84.096. x". x " -·x 2 +5x+C 4 2 . x'" 1.09. ".+_ + C. INTEGRAL 4.31. 1. IV GLAVA 473.5 1.j. 476.798. ".64. x 1 486. x'" 0. 5 3 7 x 4(x' . x. 494. 484.67. 7 x 264 265 . x'" 3. x".0.. 3 7 490. a) 2x .76.0. 475. x ".0. x'" 0. x 3x" 16x~ b) T+--3--5x+2lnlxl+C. 483.. b) ".69.:.2 b) ···x 3 + C· 2 ' I-x c) '--2"+ C. x 2 ".95..16.

a) -ctg x-x + C. 529. 266 267 . b) cos x -ctgx+c. 499. Ina ~ 02" 2-" b)2'-:-+--+C In 0. aU 518.J. y=e"+x-2. 503. 507. a) e"-cosx+C. Inlxl-6x6+-+G. 504. 2 arctgx-3 arcsin x +4 In Ixl + C. y=x 3 -x. 510. y=x +'2' x 508. z 3' 500. y = tg x + ctg x. s= t 3 + 2t 2 • b) 2y+tgy+G. y=sinx+1. a) 3 x2+Sx6-t-1nlxl+C. 3 ~Y-.+ G.498.cos x . Y = arctg x. a)lf'+tgz+C. x3 b) 3x+arctgx+G. 2 3 6 5 511. 517. 530. . x 1 b) 1 527. 526. s=2 sint+lO-. 505..I2. a) 2+bIn It I +C. 506. a) b) -+---+G. 524. 2 1 521.x 5 +x+C. . a) -ctg x-tg x+ C.( 2x2m 4xm+n 2x2n) x ------++G. a) a In x. 528. a) In d-arctg u+ C..b arcsin x + C. b) tg y-y+C b ). a) 4 sin z-~ arcsin z+ C. 509. 512.+ . a)--e 3 + Y +C.J. b) 2 arcsin t+ C. 502. a 523. 'i b) barctgx + G.2 . y=sinx-cos x+ 1. 2 b) Inlxl+2 arctgx+C. 501.. If' +-+ C..2 In 2 .' In3 1 ci' at 2 x' x 3 1 1 5 1 4 . b) tg x-ctg x+G. 4m + 1 2m + 2n + 1 4n + 1 3X' 3X2 ) 3{b) ( 13--7--6 v x+C. 525. 4 3 x 2x 2 b)---+G. a) x+cosx+C. a) 3tg x+2ctg x+C.. x 2 sinx 2 519.3 arcsin x + C. 2x 2 .

537. (smena 1+x 2 =t). (smena x=At). 4 x2 +1 x t2 (Prvi integral je tablicni.x 2 = t 2 b) fJ ) t .4x C 544 .arCSm -3 + 4 smx) b) arc sin ( -. 541.. a) -~l-xi+C 1 b) .--.:= 12 +2+1· ~~x dx=fJ(1-X)2 dx=fJi=~_dX= 1+x 1_x 1-x2 2 = arcsin x + ". (smena 1. 5 . (smena In x = t). (smena 3-2x=t). (smena x 3 + 1 =t). a) 532• . 1 2x -arctg--+C 10 5 5 (smena x = -. a) 2:arctg-2-+C 1 sin x -~ In (1 +X2)+C 2 (smena sin x=2 t). a za drugi vaZi smena 1. sin x = at).545 • a ) 1 Y a rcsin -5 + C In 3 .531. a) -(3-2x) ! C 2 b) b) -~arctg(cos~)+c 542.+ C a a (smena x = at): (smena x = tj3).. ~6 1 x .+ C 2(x2+1) 3 -3+ 536. a) .2 (a 2 + b 2x 2) + C (smena a 2 + b 2x 2 = t).t) . 2 (smena 3y+2=t).x 2 = t 2) . a) arctgex+C b) arctg In x+ C (smena e'=t).arctg .__ arctg--_+C ~~ (smena x = v1 t) . 20 540. a)-InI3y+21+C 3 b) (smena 4x+3=t). (smena x =:3 t).(4x+3)~+C 16 1 534. 268 . a) InIX2+X-31+C 1 :2 b) . a) b) J3 ~3 x +C b)~. Y=---~. 3b 3 (smena z=4t). 543. ~ (smena 3X = 5t).2 + c.dx= b) 20 Q ---arctg~__ 1 -Jt 9 . a) . a) Neka je 5-2x=t= dx= -2 dt 1 x 539. (smena 1 +x 2=t) . (smena x 2+x-3=t).IT- :. Integracija metodom smena 533. 4.-----. (smena. (smena cos x=at)_ 535. Zbog toga je J(5-2x).(_t1!)= -'!Jt9dt = 2 2 _t~~ + c= _ (5 _2X)"0 + C. a) :3 arcsm 5+ C 1 _ 3x ~lnlx3+11+C 3 3 b) Jsarcsinjs"x+c 1 .2.

Neka J'e Inx=u -=du tada Je ' x' 546. (smena 1-3'"=z). b) In(e"+I)+C j r~z=lnlzl+C=lnllnul+C=lnlln uln f~= Jz u 556. a) -0. 548. . z '!u = dz. = t).: = t). tg x. + C 3 552. a ) ---e 3 35x. ----dx . (smena Iny=z). x In~ y + C b) -ctglnx+C (smena lnx=u). (.:+C 1 b) -. a) Inlsinxl+C b) In (smena sinx=t).j':=u).: = u) . (smena -x'=u). a) Inll+lntl+C (smena 1+lnt=u). n (smena ·3-t=z).5 (ab)'" b) . b) -0. 555.:=u).l -x 2 +C I~-I cosx (smena cos x =u). 558. (smena 2-lnt=u). ~ tg 2x' + C a x4 (smena x 4 =z).. a) ctg-+ C x 1 (smena -=u). dx . (smena e"+I=u)."- poslednji integral se postupno svodi na Inxl+C. b) . a) !sin(ax+b)+C Q b) -0.= ---. 550 • a ) 10ln3 +C 0. a) arcsin 10 z 1 b) -arCSlDx 547. x (smena In x = t). (smena In z = t) .xl+C 6 557..5(2-lnt)2+C 270 3--+C 4 sin 3 x (smena sinx=t). a) 2 sin~': + C b) (smena ~. (smena 2x' = u).25 ctg 2x' + C b) b) -ex+C ln4 x 553.5cos~':+C (smena ax+b=u). 563. a) --.5cos(t2-1)+C b) 0. (smena --/.+ C In (a b) 551.j.b) arcsinec+ C (smena e" = t). a) -0. (smena . (smena x' + 1 = z).x+b+C f du .. (smena x. 4 b) 1 (smena -=z).mena ax+b=z). (smena casx=t).5 sin (x' + 1) + C (smenat'-I=z). (smena . al -----+C . 559.cos t +C 4 271 . (smena - x. a) 2tg.j. 1 (smena x=-). (smena 2x 2 = z). 1 549.e-x'+C b) -!lnll-3e. a) 554..l~+C (smena 5x 2 =u).a) --+C 4lna b) 2e-. a) e. Aka Je x In x In (In x) u In u f In u = z. (smena 2x=t). (smena sinx=t). =u). 560. a) esiux+ C 1 561. ctg(~-t)+C 1 562.

X SID x Z 2 cos 2 2 b) f. a) Jtg 4 x dx= eos . a) cos 2x feos 2x dx=2 -. tg 2 x---··· x dx= . 566.~. 1 569.. f f -~-2"" dx= 2 l + eos2x 2 _. " SIll:2 cos:2' ta d ' a Je 571.1 + cos .x = 4 4 8 32 cos x }_.. a) Dati integral se postupno transformiSe: S s x dx = Scos 4 X 'cos x dx= S(1-sin 2 X)2 cos x dx =sin x = cos 2 sin} x sinS x = .x+-sm x-t 8 4 b) ~·-·s1ll2x+ If Neka je 7r + x = z tada je dx = dz. 1.····_-+C. 2 ' 1 '4 SID X+ C ..<1. . a) ~lnll+2sinxl+C 2-cosx 2eos· x (smena 1+2sinx=t). a )Kk 0 Je sm x = 2' a.. ·c--_· 568. sm2x)+ C =-·x + -s1ll2x+ C 2 2 2 4 . smx b) _e'"'x+C ssinx (smena cosx=z).':2 dx iii cos 2 2 x =! dx+H eos2xdx+H eos 2xdx 1 1 sm2x+-x+ ' 4x+ C 1 1 sm =-x+ . ="x+-sm2x+' (1 +eos4x)dx 4 4 8 31'2 =.dx=1n Isin2xl+ C (smena sin2x=t)· f =xwsx =h ' 1 b) -3'lnll+3eosxl+C (smena 1+3wsx=t). Dalje .~=H~d:<~x' 2 Sill:2 cos 2 Neka je tg 2 eos:2 1. " d ' 2 + cos 2x 1 Jeos x dx= ~--2--dx=:2(Jdx+Jcos2x dx)= fl 1 1. Odavdeje fdX =fdZ=lnIZI+C=lnltg:xI+c. 4 32 C 4 .---+-~·+C (smena sinx=u).<1. cos 2 X r 1- r (1 tg 2 X 01 cos 2 -1 dx= X ) 272 . a) In 5 + C f...d:<-=2dz. 'onstl 1 entltet cos 2 x =--2.(x +.~xx = f-'~'~.2x tada Je 564. = J. =. 3 5 b) J sin 7 x dx= J sin 6 x sin X= J(I-cos 2 x)' sin x dx = 3 cos? x =-cosx+cos 3 X-SCOS 5 x+ -7-+C (smenacosx=z). + x) 2 :n. (smena 1+4sinx=z).. 573.-. 2 x x 567 . (smena sin x = t).!1x..: + C b) -. 1 1. a ) Ak 0 se ISk ./1+2'. 1 1. 32 sm x+ 2 imamo da je = In I tg ( 4 + 2' ) I + C. 565. a) Jeos"x dx=J(eos 2 x)2 dx= . a) - . . a) --"'T' + C sin x 1 b) ····o··+C (smena sin x = t). . tada Je dZ="--'.' b) 6(1 +4sinx)2+C 572.". Z Z =In It g 2 +C=ln Itg ~+x 1 + C= zl SIll 2 n 3x 8 1 . 570...11 t g :2=z. (smena 1 + 2 cos x = Z2).!... (smena cosx=t). J~os x x (. n sm (._.

+2x+2y'2 3 x3 . a) b) 2In(x2+5)-fiarctg-~ +C. Za izracunavanje integrala oblika: f sin ax cos bx dx. _J. cos 3 x={1-sin 2 x)cosx). 5i L a) 3inx--~sin3 x+C 3 . a) b) 1 x2 . b) 1. 5) ='4SlD2X-2: SIn X+SlO X. 1 x3 6 arctg +C (smena x 3 =2t).j3t). Proizvod pretvoriti u zbir: =2~slnxcosx-smxcos 583. ~ 01+ In'x)" 3 + C (smena 1 + In x = (2).x-gCOS_X+L_ 16 274 . +C (smena x 2 =. (l-cosx)2sinx). 1n4 t arctg2x 2 + C (smena x' =:2)' Nekaje ~x'-+a2 =t-x.arcsin-c.J'Tx'+1J2 + C (smena x 3 + 1 = ( 3 2 ). sin ax cas bx =~(sin (a-b) x+ sin (a+ b) x) ..16 sm 8x+ C . 580. Scos4xcasx dx=~J(Cas 3x+cas 5X)dX=~ sin 3x + 1"0 sin 5x+ C.. x 3 _8=( 3 ). odavdcje x=-2t-' ______ t2~a2 1 1 576. bi "cos---cosx+C. 1 cos ax cas bX=2 (cos (a-b)x+cos (a + b) x) . 2 3 2 577. 2 J3 575.3 x 1 Sinx'~(COSX-COS5X) =lnix+p'+a 2 1+C. a) 4cos2x-T6cos8x+C. [ . a) b) . a) b) 1. . . IS 1 ..= ! tg2 x tg fi-----tg2x) dx= f( cos J \cos 2 X 2 -~--. Ssm5xsm3xdx=2 (cos2x-cos 8 x)dx=4sm 2x. 1('6 '4) x 1. S ax sin bx dx i Jcos ax cos bx dx koriste se posin znati identiteti: sin ax COSbX=~(COS (a-b)x-cos(a + b)x)... b) ~ 3(x 3 _8)4+ C (smena 4 .- arctg'/.sillxsm2xslQ X X=24COS 6x.1 ' 4 s1n . z 581.5 -. "" 582.2 X X 1 +1 \ Jdx= cos" x I 578. a) (smena sinx=t. . a) b) _1_ arcsin 4 X + C (smena 4 x = z). '3d 1 1 ~ ~ . 1. (l-6X5)~+C 40 (smena 1-6x'=t'). Inlx+~2--a21+C (smena bx=t)· . 1 b) -cosx+ 2 cos 3 x-Scos 5 x+ C 3 (smena cosx=t. 579. Primedba.~ V 2 x +c. a) a .

(arcsin. tada je dx=4 .pa je cos t t 594.sin2t) a eosdt=a2fcos2tdt= =2 P +cos2t)dt=2 (t+:2 sin2t ) + c= 1 a ~ 2 2 r 1 x>y2 (smena x=-).. a) b) ~x2_4 +3Inlx+~T=41+c' 1 1 :2 In (1 + x 2 )-:2 (arctg X)2 + C. tada je dx=aeos t dt..'. 3 587.+c."2 ..'2+1 5 + .e u razliku dva integral a. dobija se f~7:t~-. 'd k' b' d ' xdx Je na Je z 1fU va Integrala 3 ~5::"2+-1 + f + ~5. a) b) ----. Dati integral se transformise u zbir tri integrala: 2 dx + x ) dx + = + arctg x + C fX1i¥:' JI~:2 e.. a) 1 . integral smena je 5x + 1 = t b) 2 a za drugi x~.f)~. odatle je dx = _ du .2 = . x C u2 Neka je x=asin t . Ako se dati integral transformi.~ In Ix y5 vis 2 . t a2 589. = z.. cos 2 U = ~a2+x2 =~~i+a2tg2u = =a~1+tg2u Dati integral (smena: arctg x = t i In (1 + x 2 ) = u). pa je = -In lu+~1+u21+ C=ln-· .= . Dati integral u u2 se postupno svodi na tablicni: f(1::2)~ = tuS2 t(1:1.2 = arcsin fr~':: .(t+./2 a 1 r--'. dx= adu. casu _a_.1--.~gX 595. =-.b~d2u+l = -1 -.+C za ~ x f~a2-x2 dx= f~a2(1-. arCSIn + va -x 2 a 2 .. ~ ... a) Ako se uvede smena x = 1 .j6aretg ( aX e-" 586. 1 . a) Nekaje x=atgu. 276 .J.+. 1+~1+x2 b) 1 ~ "'arccos-. +C (smena arcsinx=t).591. (arcsin X)3 .2 sin ty 1-sin2 t)=.. a) 585.x.==+C.. l U + C y 1+X2 ~+.a x xJ x2 = .z+l' dx (Dati integral Za prvi b) 0re~~Ex)~_~1_x2 +c. In larcsin xl + C (smena arcsin x = t).. a) 588.XX/22 +c.2 t)~ = f~::: :dt= feos tgt ~1 +tg 2 t b) dt=sin t+ C= L~~X+. a) b) j-3· 2 tgx)+C.) 592.+ C= 2 2 2 a a a2 2 2 Q -In Ix + ~i+:21 + C. 590.('in2 x) :2arcsIn ~ +C (smena ~ sin 2 x = t). 1+1n a Ako se uvede smena x=tg t. 1 ~--:2(areeosx)'+ 1-x 2 +C.. a) b) :2 (arctg y)2 + C 1 (smena arctg y = z). 593.fu 21 JdU +. 2e1lICIgx+C (smena arctgx=z)..'2 + 11 + C f7s:.

603.. a) b) dv= e"Xdx)..-. trazeni integral je t~:. dv=Txdx).5x(O. Parcijalna integracija . cos 2 x . =(l~sinZ x)' cosx)_ ------+ C e' x+1 598..-. du=xd4 (u=x~l.5x+1)+C x) sin x).x 605.+x' ~ In la + iz~.'. odavde sledi daje dx= ~2udu.2-)_ sm x 278 279 . a) b) 1 2 In(1+x2)+c (u=arclgx.(lnx~---)+ C_ n+1 n+1 n+1 n+1 b) l1 tl Dati integral se transformise na ovaj naein: L~~:2= f:. 3 5 3 5 597~ 602. pa je nu 0.. sins X= bl 604.)2: co.)9~x' dx=~ arcsin.=-~ =U_ Trazeni integral se postupno transformise na ovaj naCin: Sx~ dx= ~2 S(a~u2)u' du= ~2a Su 2 du+ 2 Su 4 du= 2a 3 2 2a !7:---~.1 + C :. al b) ~~ sinx+}6lnl~:. dv=dx). 2 1 . (u=x 2 .In x. -x ctgx+ln Isinxl + C dx (u=x. a) Usvajimo da je u=x. 3 cosx~11 2: cas x~ 2~:i In 1. Uzmimodajeu=lnx i dv=x"dLTadajc 1 x +1 du = .i~ dx=9 f~~2~ fJi~:2 dx= = 9Jf.x:~.d_X ~. cos 5 x= al b) ~-------+C 2 xln2+1 2" ln 2 (u=x. al b) 1 lncos 4 x+--. pa je primenom formule (2) Sxcosx dx=xsinx~Ssinx dx=xsinx+ +cosx+G. v=sinx. b) 600.21 + G."""":'-(smena sin x = z)_ sm.9x~. du=--.~eos 2 x+C ( smena cosx=z).4 1 8m x .2 c--= ~ u +--u' + c= ~--~ y (a~x)' +-(y a~x)5 +G. Nekaje a~x=u'=x=a~u2. dv=exdx).x:. V= ~-~-1. (smena cas 1 .ja'+x' Konacno. x-I k --~~lDix-11-0. (smena za drugi integral je x = 3 sin t 1- x'sinx+2xcosx~2sinx+C xarctgx~- 596. b) x~ 2' x~-:--+ C 1 SIll 8IllX (smena sinx=z. a) (x~-1)cosx~sinx+C d1J=sinxdx).599.5)+C (u=lox. dv=cosx dx).ji.010VU (2) x n+ 11 x +1 1 xn+ 1 1 Sx Inx dx=--' lnx~-~--.n SID x ~ -".j9=:X2 9~x' 2 2 2 +c 601. (u=lnlx~ll.r::T-~:2 ('~- ____~x 1+~-~~--~_ x ya +x a )' = a + .:~~~I+c (smena sinx=t).=a=''=~~=x=' y 43. al b) eX(x~1)+C (u=x.-2 x= t)_ t g sin u =l+casu Z u . x' -2: (lnx--O. dv=xdx)_ a) -~+2cosx =(l~eosZ 1 cosx !" SIll 3 1 __'COS3X+C (smena 3 C08X=Z.Sxndx=-. d=cosxdx=du=dx.

.Sex cas x dx. .a 2 1. a) Inx 1 -----·---+C (u=lnx.')+c 4 x'+ 1 613. a) --arctgx---+C x'+l 2 2 (u = arctg x. 612.Sex (. +C (u = x 2 ... 1 2.. V= eX i jednaCina (1) transfarmi. dv= cas 3x dx. 2 2 • 1= e" sin x.e se na avaj naCin: I =e sinx _(eX cas x. X SIll X +lnltg-21+C X 615.dv= e'" dx). 2X2 4x 2 Poslednja jednaCina maze se napisati u obliku 1=x-J'-. a) 0.Sex sin x dx. Yx' + a2 I + C (analogno prcthodnom 611.2=-a 2 -1-a 2 In Ix+P=-71 ili 608. slicna zadatku 466): b) -~. tri uzastopne parcijalne integracije). a a a 2 a3 U= x 3 ./x -a I +c. b) 1. zatim pnmena r- formule parcijalne integracije). a) ClX 2 614. a) . b) l=~--·--·----···---lnlx+. (x3 sin3x+x 2 cas3x--xsm3x-.x ' ..eas3x)+ C 3 3 9 (u = x 3 .x:. 2 ~ arcsin Jx + 2 -J'i=. dv=-~·). ~ eX(sinx+cosx)+C (analagna prethodnam primeru). X4 1 b) 4(lnx-4)+~=lnx.1=21 = eX (sin x -cas x) 1= e" (sin. dv=x 3 dx). dv= cas 2x dx). . 2 609. dv= dx.«2x'-1)arcsinx-t-x-J'iT::::-./x 2 ·_a 2 _a 2 1n Ix + adavde sledi da je . (3) 1= eX (sin x -cas x). dv=x.j. a) Neka je I=Se sinx dx. U jednacini (2) se ponava javlja trazeni integral.=-cos x) + C. I ' . dv=xdx). x dx). pa je (1) x 21 = x. a) ----2---. Aka uzmemo U=SlllX. xP="'Q2 a 2 2 2 2 Primenima panava parcijalnu integraeiju na dabijeni integral. b) -(x --·-+~----)+C (tn uzastapne parCI]a ne mtegraCI]e. tada je du = cos x dx. a) 280 _-(X2-~+C 5X1 2ln5 1 1n5 281 . dv= e. e 3 3x 6x 6 .e.606.sin x) dx). 2 dx cos X 607.25 (2x'+ lOx -t-ll)sin 2x +0. 2 b) x ~Y a'+x' + ~ In Ix + primeru a).3 dx). (2) 1= eX sinx-e" casx. Sada je u = cos x. dv=exdx. a) - 3X (sin x+ cos x 1n3) 1+1. 610. 11= eX.x ' (u=arcsinx...:z=. pa je du = ~ sin x dx.x + C x (smena V x = t.25 (2x + 5) cas 2x+ C (u = x 2 + 5x + 6. b) x tg x + In leas xl + C (u=x.-23---~+C (dve uzastopne parcijalne integracije. dv=xdx).

. 618.' 1 lzracunavanje poslednjeg integrala svodi se na jedan od sledecih slucajeva: 2 622. a) ~(sin(lnx)-cos(lnx»+C b) ~(sin(lnx)+coS(lnx»+C (u= sin (In x). Primedba. 283 282 . c a (x +-~)' + 4ac-b'=a (Z+J>")2 + k. dv=dx). Ako iskoristimo ideotitet z x 616.:t~:~=~~71+c. 1= fax2{~X+c =Ht/17. na sledeCl 617. 1 1(1 l ) .jl+x'+C 1 b) --(ln2x+2lnx+2)+C x (u=ln 2 x. dv=sinxcosxdx). dv=dx). atI " --_. b 4ac-b 2 k="""""--.1_=. Ova civa integrala se kariste kao tablicni jer je njihova primena cesta. " ' entItet b) "'(cos 2 X-SlllLX+ 2) +C (. 1° b -4ac>0.d " mtegraIse lzracunava 2 x _a oaein: 2a x~a x+a . .IS k OnstltIl d ' COS 2 "5 X="""""""2"""-~ . 1+cas2X) k'-x 2 2k k+x 1 1(1 -~-+-"~ k~"x 1) . "'d . (x' + 3x'+ 5x+ 5)arctg x.IS k onstltll entltetslll 2 x=-"-~2~' =2~1n1:~~1 +C. (u=ln(x+l). a) b) e'X (a cos bx + b sin bx) d2+b2""-~+ C. 625. b) e"(x-l)+C. Da bismo izracunali integral oblika (u=1n"-. 2a 4a' 2a = 621. x 2 +1 arctg x + 210g (x' + 1) + C. x-sm 2x+2 ) +C (. . dv=x~'dx). dv=dx). b) Iskaristiti ideotitet ""~""~=- zatim dve parcijalne integracije). I ~4ac lnl~~. dv=xdx). dv=x 2 dx). dx=dt 2 4a 2a i dobijemo da je e'x (asiobx-bcasbx) a'+b' """-+C. . 619. a)-2~ (arctg x)'"~ x x3 x2 1 b) -arctg3x-"-+-ln(9x'+I)+C 3 18 162 . 1 "~cas 2x "5 (Stil. 1 1 1 1 Jax +bx+c 2 oajpre trinom ax + bx + c svodimo oa konacni oblik: ax' + bx+ gde je r-.~~---~-. a) ~(x2"~I)ln(x'-1) -~x'+C (u=ln(x'-I).:~>:_ (a"" 0).sin 2x x cos 2x b) ~~-"~""~-+C 8 4 (u=x. l+x 620. 623. (u=cos(lnx).z. (u=ln(x+-J1+. . Ako uveciemo smenu x+-=t.-3x-2ln (x' + 1)+ C. 624. . a) I-x 6(2x' + 3x' -1) In(x+ 1).. a) eX . ~ . a) xln(x+~)-.9 x' -12 x' +6x+ C dv=(x'+x)dx). Primedba.

tft. a>O. b) b) arctg~~3~-~+C x+2 f~. b) arctg (2z-1) + c. a) arcsm + C. arctg -j~'~ + C 1 x+l b) ~lnI2X-3+. 627. Integral oblika f-~~' dx_"~=. (1)2 3 +4' b) arcsin (x-I) + c. (smena x+2=3t).jt2tk 2 0 b -4ac<0.=-j'-z). 2x+3 632.3 f... f:X2_~. a) Inlx+2+. 1 (smena e"=z dati integral se 3 . 284 . 633.2' 3' a) b) b 2 -4ac=O 2 .Jl+ex+e2X)+c svodi na 630 a). 4 x-I IX-51 634. I=~~~~ 2 2ax+b +c· ' se posle svodenja kvadratnog trinoma na . a) -In --... ~X)2 ·3=lnlx+~'I.t2 b'" mtegra I a su hel razmatrani u zadacima 583.Jk dt ~_.. lyG 2 . '~.. (smena x+-=-t). a) L2"':~~H-3 = f(X"':~.Jii b) -~. 2+Inx (smena In x = z).J4x2"':·12X+1()I+C. I=~~+b2arctg J. . (smena x-2 =t. transformise b) arcsm -::]5~~ + C (smena cos x = t 630.. Primedba.~2 x+4c~. 2 O· VI . In(ex+~+.'+ i 1+ C svodi dati integral na poznati). 631.Ji6~~x "':"lr = arcsin x ~ 1 + C (smena x-I = 4t).J17'" 2 628. a) b) f3X25i:X+4=H~:: +9 Juarctg~/ +C li= (x. ."':. (smena x-2=t). __ ..Jz svodi dati integral 1 629.. za -Jax 2 +bx+c .2 = J.J:i 2x+l 2 b) -3·arctg73 (x +x+l= x+2. (smena x+ 1 . pod a) i b).~~bb2+C.m . a za a < 0 na mtegral b hka 0 ' f·~·-. a) 2..-.. a) ---+C x+3 (smena x+3=t). (smena x-3=2t).JX2+X+ll+c x+2.Jx2+4xl+C. a) -In Icos x+2+vIc.2_i =~ In I:=il + C vidi zadatak pod a).) 3 (smena x.J3 =~t)· 2 2 ' +4 626. 2.+13= f(x"':~2+4=~arctgX.·=". 1 (smena x + 1 = 2t)..J3 (smena sinx=. .arctg·--·~~+ C 3 3·-sinx na poznati). . 1 fx2::~tl= f-( .+C..

jx4_1 2 2 . B=-t C=I..Cd-"-+2f_dX = x + 5x + In (X-2)2 +c..In Ix -11. -1(X-3)4 . a) 2x-l 2 IX-21 9 In x+l . Koristeei osobinu identicnih polinoma da su im koeficijenti uz odgavarajuce stepene promenljive x jednaki. -2Y 286 287 . 3 2 x 2 (x-2) X x 2 x-2 x -2x Ako se pomno.. Iotegracija raciooaioih funkcija 635..6(x·'.. Iz ovog identiteta sledi da je A+B=1 A -3A-B=I=A= -1 AB=2.2.+ ---. .. dabija se sistem A+C=O /\ 8-2A=1 A ·-2B=2.dx =_I+ ln + C. + .. 3 x _2x X x-2 x x x 3 +x 2 -16x+16 x+l ---'--'0--='-'-"-. Dati integral se postupno transformiSe na ovaj naeill: 1= fXdX+5 dx .. b) Jednacina x4-1 =0 ima dva realna karen a x.+---x4_1 x-I x+l x 2 +1' Mnozenjem identiteta (1) sa najmanjim zajednickim dobija se identitet 2X2 = (A + B+ M) x 3 +(A + B+ N)x 2+(A+ B.3 Ako se poslednji razlomak transformise na parcijalne razlomke dobija se x+l (x-I) (x-3) .. a) b) ~ +x2+4x+ln(x-2)"+C. il.'i poslednji identitet najmanjim zajednickim (x.=. ~ 638.i.4. a) PodintegraIna fuokeija moze se rastaviti na pareijalne razlomke na slcde6i naem: x+2 x+2 ABC (1 ) ..In (x 2 + 1)+2 arctg x+ C.2). = 1 i x 2 =-1 i dva konjugovano kompleksna X3 = i i x 4 = .M) x +(A . ]"x-l x-2 5 lx-II _3 r J' 2 f lx. x+ 1 =(A+B)x+( -3A-B).."-=llnIX-J.1 637.I+aretgx+c.+2)7 b) In r yX 1 +c. x-2 x / IX-21 636. Primenom metode neodreclenih koefieijenata dabija se sledeei sistcrn x3 _ • 3 3-a-x+a aretg .3 +In( . a) b) 1 --"-+In +C.+:!-2 dx= _J'dX -f+f.4._ 640.+c. B= -2' 1 639. x (x-I) (x+l)21 I r 2x dx=~fx-I--fx+l Jx 2+1 2 x+l dx ~x. x-2 x+l Ix .. Resavanjem sistema nalazimo A=.+c.= . 1 A+B+M=OAA-B+N=2AA+B-M=OAA-B-N=Q .. a) b) 111=0 i N=1.+ -. Na osnovu identiteta (1) dabija se da je 2 --".:-1)2+ C . +c.=~------.B-N)._ . dubija se x+2= Ax(x-2)+B(x-2)+ Cx 2 =(A + ClX2+(B-2A)x-2B.+ 1--a:.. 2 4 3 1 Na osnovu identiteta (1) dati integral se postupno svodi na sledeCi In 1 naein: .tepena imenioea i posto se izvrsi deljenje dobija se kolicnik x + 5 i ostatak x + 1 .. ~. tj... Radi toga imamo identitet 2X2 A B Mx+N (1) .= x + 5 + ~~-'-x2-4x + 3 x 2 -4x -f. Posto je stepen brojioea veei od . ResenjasistemasuA=-I.

i~. b) x2+1nlxl+21n Ix-ll+C. 4 2x-5 a) Inlx 2 -Sx+91+'--.+. J"11 01 . a) iln (x' -x+ 1)+:.. 647.2x 2 = (x2-lJ'-(xJ"i)2 = (x 2 + x.+ v r.3arctg:.--------._. + C . a) b) 2 0 j In 13x . x~ . a) b) 3 1 2x-l 649. a) b) In I cx (X-l)l· x+ l ' 1 1 3 3 -----. 2 4(x + 2) 4.x'-5x-9 x'-Sx+9 ' x 653.In -----------. 2-xJ"2+1 . x 2 +4 1 x b) In----. 1+x4 x'+x".. (Is k-onstll!" Je: .2+ 1) 2 I A BX+C) ( x 3 _1 = x-I + x 2 +x+l .i arctg :::.2 ~ 652. xi> (x + 3)5 (x.arclg-=+C. a) -~-arClgX + C (~2 (x.2. .+ C.-. a) 2x+ 2In lx l +arctg +C. - 1 . x b) -----+In(x +2)----arctg----+ C.j!S "lIs J x'+3x+6 b) = H~x~+3. a) In -. x 2 x+l 3 IX-II x 2 +4 3 x 650.3 . 3 3 4 2x+3 b) Inlx 2 +3x+61---_ arctg -~+C (r(2X+l)dX . 3 i b) x -41n Ixl +In(x' + 1)+ C./2+1 x (x -x.'1-~:21-iarctg 2 3 x -:. + C .--_.2x + 11 + C. 1 1 -+···In··· -+c.L.2)TO b) ~ 2 InIX+JI __ -:_+c. 1 1 -x 3 + Ix 3 -11+C. 651. a) -. a) In J.arclg-+ C_ (X+1)2 2 2 1 x + x"i2 + 1 .+-. 288 ./2+ 1) 4 Ax+B Cx+D zatim----=----~c--+--.641.j-::+6). 2-x 2 1 . b) 644. slo . arctg ------.11 + ~ In .. 642. .2+ C. 2(x-l) 2 2 643. +1) =~ +~ +~~~¥).In (x 2 + 1) + arclg x + C.2 .2+ 1--.}2 x 2 -xJ"2+1 I-x 2 645.-.f 2x-5_ dx+f 2dx ). x-I x-I X4 + 1 =x 4 .. a) x+41nlxl+ In(x2+4)3+C.

. ..1x + .1x)2) = lim "~= JXdx= lim... 89 b " : Ji- lllcije odredenog integrala X Primedba. oo +Xn-X n _..5. <xn= 2ab-2a 2 + b' -2ab + a 2 2 2 y=k =b.). 11->00 1""1 11-. +n =--2--' 655. bJ b-a . Odredeni integral = lim (n b " ..) .1x(a+. . <Xl 654.1x. co b lim ..1x(a+2. lskoriscen je poznali identitet n (n + 1) 1 +2+ 3+ .1x»= lim (n a .1x(a+Jx)2+(a+2Jx)2+ . +n)+.. bJ na n jednakih deIova. + n» "~OO 290 291 . 89).<:c n n 'a~~a +(b-a)2.1X=--.) . _I' . odseckom [a. Za tacke n menuta (st 91).. +(a+n.1x(a+ 11-> b " co 1""1 (Jx(na 2 +2aJx(1+2+3+ .1x2(12+2'+ 0+ 3. ..+ a n .1x.. n-oX> Dakle... ~... n Primenam definicije adredenog integrala dobiju se: o x a SI. povrSina pravo~gaonika je k (b . bJ na n delova tackama n 2 (b-a)2 I lim a(b-a)+ 2 (I + ) n.= lim (.1)) y a=xO<xl <x2< . a) Neka je J(x) = k.. 90 Sx'dx = ° w... odredeni integral J dx predstavlja po· k a = vrsinu dela ravni xOy ogranicenu pravom J(x)=k..1: J(~. lada b b-·a . y Funkcija J(x) = x je neprekidna nu segmentu [a. 00 " = lim (. bJ na n jednakih delova i uzimamo da su ~i = Xi levi krajevi parcijainih segmenata (sl 90).1x 2 (l +2 + 3 + . . (k E R). aDda je na osnovu defi- J~~ (e ~) 0 I a SI.. a) PodeIimo segment [a.. Ako se izvrsi podcla segment a [a. nJ~:t:..1: J(~..a). bJ na Ox osi i ordinatama u tackama a i b (sl. 91 x b SI.4.1x) + .+". b) Podelimo segment [a... <X)n=l n ..1x)+.1x.1x=--.1x (a -I' n .1x)+.. uzecemo leve krajeve parcijalnih seg- Jkdx= lim 1: J(~.) y n-"co = lim k(xo-xo)= lim k(b-a)=k(b-a).= lim (k(xl-xO+X2-XI+X3-X.

dx + . desne krajeve parcijalnih scgmenata..dx)..d Scosxdx= lim O'n=1im sint)" (SiO(b+. i b=a+nLlx. Ax 2 sm = lim -". nx sm--XSlD2 2 sin x+sin 2x+ .dx)2sinLl-x 2 2 2 2 211-1 . . [a+ (n-l)Ax.= 11--+<:0 n . SID -sm(a+-..:tl)) = lim n . co n n n n . = n n 2 + (b~a) z n (n +J~(2.... + + cos (a + i .-sm ( a+'LlX)) ...dx)).. n+ 1 .. 1 2 =2 1· cos n·l1m--~--=....dx ) -Sm ( a+2-. (i=a+iL1x.dx) + .( n SID lim 2 · ...' -1 = h formula za zbir geometrijske progrcsijc)..1. ta d aJe 0'"=---' (. ( 3) . li m -. n a eIJ-l = + . ...) 1 . Zrr .. +SlO Q+·"Z'·. sm 2' 2sm2 =2 s:. .... n +sm-------+ ..dx = ... =(e"-1)limln(1 + h)" /1-+ 00 n _ en-l = e" -1 (smena: e. . .dx). +SlD n n ) rr Slll . 2n n SlD-2n .d~ (Sin (h +Llf) -sin (a+t"))· 2 Na osnovu definicije odredenog intcgrala imamo .n(IlJ}) + n . (n 2n sm 2 '2:+ n)...... .. na primer.. ona je integrabiina na tom segmentu.dx). . b) Posto je funkcija f(x)=cosx neprekidna na segmentu [a. (b_a)(a2+a(h_a)(1+1)+(~=a)~(I+~ 6 n) \(2+ 1) n ...b-a ... (a+-. tj.+e 0_=})E = Ax (cos (a + Ax) + costa + 2 Ax) + . n+ 1 nn 510 7r sm-~ n 2n 2n = lim .dx)) a n->= h-+O L1x 2 2 ( 2 = sin b-sin a. 21 .(. b] na n parcijalnih segmena ta jednabh d uZina: [a.. h].. + cos (a + n. n 5lD2n /1-' 2 656. Ako iskoristimo pomati identitet da je " ) ~ cos(a+iAX)Sint-x=~(sin(a+~i.': ~~ b) Je"dx= lim -(eo+e"+e" o n ..= lim b-a(na2+2a . = \ n =(b_a)(ah+(b~a)Z)=~3_ a. a+Ax].. 2n-3 '\ -sm a+i..1 Ax-sin(a+ 2ii~. ( a+n. [a+Ax.(a+--"Ax-sm ( .. + sin nx=--= /I"'" a:) .. X 5lll- 2 293 .+sm(a+-. Rimanova integralna suma Dve funkcije je i= 1 Primedha. 1) LlxLlx ('. ) ' cos sm ( . a+iLlxJ.. n SID 2n n 2n lskoriscen je poznati identitet .d")-sin(a+ . [a+ (i-l)Ax.. a+2Ax]. "].dxrr . 5 . a) "J' dX= SlllX o Llx 3 . n Za tacku ~i uzimamo.dx) . + n' 6 a Q.. lskoriscen je pomati identitet za zbir kvadrata prirodn (n + 1)(2n + 1) nih brojeva: 12 + 2' + Y + .dX)_ sin (a +211... Podelimo segment [a. 1m /1--<= 2n .. gde je Ax= b-"... n + sin (a +2n.dx+i. a+·'·-Ax ) 21-1 ili (a+l. + 1 2 2' ...· ..

c) In 2 = 0. 661.'~ 2:-'-.+In --/3) )3 :2. dv=dx). c) b) 1'i. (k. a) lOln2 . a)n ( 4--9. za x=ln2. b) (u=ln(x+--/x 2 +1).¢:> 2 cos ------.sin a 2 = sin a 2a 2 +a a a a .= 0 2 2 2' 2 2 . a) 1. n. dv=(3x+2)dx). Tada je ° 2 1 658. z=3.----.5 (pa~cijalna integracija u=lnx. Odredimo nove granice: 675. c) ~.5. 4 8 2 b) C=e. ~) Smena 2X3~ 1 =Z 3 daje x'dx= !dZ.6931. dx =--. v _ Q- ±'Y. 662.4055.1 . a) e-e. 5 ' b) 40 3 . b) e 2 (e 4 _1) b) --2----.3. .. a)--3-. 8 2 669. 666. b) :2+ 0.sin -. b) 2.-Lnn v Q--"- _ -1 ± --/1+8. Posle integracije data jednaCina sc svodi na lanae ekvivalentnih jednaCina: sin (a 2 + a) . a) In 2 . Tada se dati integral postupno svodi nll ovaj naein: 3 . b) O.sm . Z= 1. Tada imamo: "(2X J o 3+ 1)4 x'dx =_1 fZ4dZ=~. 3. a) b) 93. 659. 6 6 5 30 15 5 1 a a 2 +a a2 sin -.nove gran ice su za x = t' + l ' t=O. a) 24. t=1..' n b)--.:. c) b) --1 . ° 663.0. 1 3-/3 1 672. a) Uvedimo novu promenljivu integracije smenom 2x -1 = t . z'I3 =~ (3' _1 )= 8~. n 2 b) 18 (smena x=3 t ).. 12 n 660. 2 n 8' n 672.657. a) 0.. a) 2. a)15. 2t dt 668. a 2a + a Q -= 8m:2 (cos -'2'--cOS :2)=0 -<:::> za x=O.. a) 31n2. 1n~=0. . a) C=3vC=3. a) Smena je eX -1 = t 2. 2 b) 4-n (smenaje e'-I=t 2 ). 664.sin . 671. 674. -3' e 3 _1 1 670.2sin cos . m E Z).= 0 2 2 2 1 -= Q-2kn _.(5 1 8 3 4 -3 4 )=68. f 1 1 u (2x-l)3= I f u3 du=-·2 2 4 1' =. 294 295 . 1 Dl"erencrran]cm naI ' azuno d x =2 duo Odredimo nove granice integrala: za x=2 1=3 i za x=3 1=5.5 (smena 1 + x 2 = t). . za X= 1.

a +4 log. 688.=l. Z -~ x 2 + 2x i pravom y = 0 b) x". xz=log.Ako se uzme uslov 2 ~ a ~ 3 skup resenja date jednacine je {~.. (pareijalna integraeija u=ln(1+x 3 ). 686. . d dt) arCSlD t. 683. vI +t' t dt r="=)' (0. .6. (Primeni pareijalnu integraciju u=arelg 687. n Z -8 682. 0<a<4. B= -6. + co). o E (0. x = 7 ~.j~ za a Xl 0). 4 681.. dv= . 679. b) 3e-6. dv=dx). V= -vlt~". . Kako su date parabolc simetricne U odnosu nu Oy asu. 678. x . A=C=7. (Smena e'-4=u Z ).- 1 x 1 x ¢> n arccos 1 =3 n 3 -=x=2 685. a) JIL~ 7n 3nll. v u = 2(logzQ-~2). dovoljno je odrediti povrsinu na 296 . = (2-a)±. In8+~-3 t =~~. l)U(I. Trazena povrsina je prikazana na s1. a) x=l za a E ¢> arccos arccos ~.. Primena odredenog integrala za izracunavanje povrSine ravnih figura U putstva: Smenom 2" = u data jednaCina se svodi na kvadratnu u'-2ulog... 4.. 2).2] i x.' a) 32.rs. x=O.3 i x = 3. . a)--4. 10g z a 4 Z za aE(l.) . 680. 689. Apseise presecnih tacaka dalih parabola su x = .z =(2-a)±.=lff+8n} 676. (P nmenl parcIJaI 'mtegracIJu nu U = .= t. za a Povrsina figure je p= f(-XZ+2X)dX=~. 677. " ~3 684. 93. x = 1. 92 -fy't:~i 1 3 ¢ > arccos u : 1 = " '3 690. y b) 3e +1 16 . =1 za a=O. (Vidi resenje zadatka 684. (~)=O -= u=2 E(-CO. Smenom ~ x 1 data jednacina ekvivalenlna je luneu ekvivaleneija u 1t 1 - SI. x=ln 8. .} (2' 6 ' 2' 6 . Figura ogranicena lukom para bole y = prikuzana je na slici 92.

Tada je trazena povrsina b 2 P= f (2 -2 1 -_x -X)dX=( 2x--( 2 ~3 _~2)[2 = (2-~- D- P=fXdy=f a -3 (6_y_y2)dY=6y_)'~_y312 =12~. 96 SI.2 i x = 1 (s1. 2 o -3 3 x SI. 94 694. Trazena povrSina Je 693. 95) se dobija ako se na povrsinu ogranicenu Osom OJ' Ilukom parabole dodaju povrSine trougla AOI i krivolinijskog trapeza OCB4.5 y 2 y o x x SI. P=2 f _1 2 ~2~+1 dx+ 1}+ ~2~+il dx_3:?=1!0 f 4 _. 2 3 -3 6 -4+~-2)=4. Traiena povrsina (s1. U ovom slucaju zgodnije je izvesti integraciju duZe ose Oy (s1. Povrsina kruga se dobija kada se cetvrtina povrsine kruga llcetvorostruci: 299 298 . P = f o (2x 3 + 3x 2 + 2) dx = 2.95 691. 3]. 692.1. a zatim oduzme povrsina traugla 14B: -1 695. a) lednaCina kruga je x 2 + y2=R2. Data prava i data parabola seku se u tackama x = . 96). 94) (resenja sistema y=x l\y=2_X2).segmentu [0.5. Zatim je udvostrucimo: 3 o p=2fG o X2+3)-G X +1) 2 dx=8. 93 SI.

dX =_ll' =l_l x2 x 1 a 1 Aka tome a~)..". P=ln~2.S. b) Analogno prethodnom primcru.. x Q 712. P=(a)=arctga. P=-3 +4". P=4.)=1. P=12. o 0 705. P=. 16n 704. .524. P=36. 701. povrsina elipse JC P=ahn (jednaCina elipse je h 2 x 2 + a'y' = a 2 b 2 ).'. 1+eos21 cos 2 r:. luka krive P= limP(a)= lim(1. P= 1. x 698. p(O)=f1.. 696. 719.5. 97 1 .. 720. P = .::. P=3' 17 713.I3). P=2' 7 51. 718.j R dx. P=·ii· 714.P(a)=.. 699. P=··_···.685. P=e'+·e-'-2. n/2 o Smena x = R sin t svodi prethodni integral na oblik Tt/2 P=4R 2f' t dl=4R 2f ····2 -dt=R n.::. 2 3 710. 3 n 1 709. . Prava x=Ojc vertikalna asimptota a prava y = 0 horizontalna (sl. P=9. 721. Trazena pOYrSinu u funkciji parametra a je . 3 2 n 716. -In . 11""'"00 a--+co a a to znaCi da figura koja se prostirc u beskonaCllosti izmcdu ose Ox. P=6-' 300 717. P=~(4n+. 64 703.w. 697.5. p_ 3 . P=·--ln27. 97). ~ p2 3 4n+. 125 702. 700. Grafik date krivcjc simctrican U odnosu na osu Oy. 1 ~3 715. tada ------70. P=O. P=-6-' 16 708.13 707. P= 18.I3-~. 3 p=4n+v3 3 706.j. P =36. P= H!. prema a 1 1 711.P= 4 f~Ri=:. Y=---"-i 1 prave x=a Ima k ' 'onacnu vre d 110St.O.S.

3 735. 727. 745. P=5. 24 8 741. P=2. 729.. P=4. P=5 arcslll -41n2. 1 2 2 9n 748.0. 3 746. P=m 2 1n3. PI =~..S.l . ± 2. P=4. P=4.722.y 10. (Grafik date zatvorene krive se zove lemniskata. a) Definisana je za x#8. 10 731. 751. P=n+ · 3 8n 10.13 732. 750. P=~./lO horizontal10. na asimptota x = 1. nule su x= 1 i x=4. P=ln2. 744. 9 rY-=4 za x= .2S.1 P2=--"+~-3 3 3 3' 740. a) Funkcijaje definisana za x#5.S. y_=l za x=3. asimptote x=5 i y=x. 15 b) P=2-4In4. P= 6y 2r. asimptote su y=x-3 i x=8.S. nule su x=7 i x=4. nule su x=l i x=4. P=3' 743. P=13. simetriean je u odnosu na obe koordinatne ose i Una oblik kao zuak beskonacno. 747. P=3+-T-' 733. Ymin= 1 -4 za X= -1 +. P = ab (2. P=4. P=8. P I =2n+ 4. P = 2 f(2-x 2 -x3 ) dx= 2 --.3. 726. a) Definisana je za svako x# -1. 738.25. P=--------"'1410.S. P=O. inS 91n3 ' 723. 00.4 · 3 3 16n 4fi.) 724.7042. 730. 737.j3. P=4-31n 3". 9 21n3. prevojne tacke za x = 0 i x = b) P=51n2-3. o· 15 . 32n 4. P=10 · 3 728.---.13 -In (2 + fi». 749. 734.j3 739. P 2=6n. 2 742. p=l 3' 725. S 736. P=4. 4 P=~ . Ymin=9 za x=7. 15 b) P=2-4In4. 302 303 . Ym"" = 1 za x=6 i Ymin=9 za x=10.

99 4. 6). r =r=pv p =4' Od gavara d ruga reseoJe p= 4' 755. Maksimalna pavrsina pavrsi adreduje se iz funkcije. Zapremina nastalag teia je 4 V=nf x 2 dy=nf R2 dy=R2nH. dx-~xFx=9. Y~ = 1 za X= .}p(r-p)3 . o Vx=nf (4X_X 2 )2 dx = o y y y = nf (16x 2 -8x 3 +X4) dx = o 4 y x =16'--2x 4 3 3 x514 +. 759. lednacina prave AB je x = R. 15 b) P=2-4In4. a) Pravi krufui valjak paluprecnika R i visine H nastaje rotacijam pravaugaanika OABC (sl. Zapremina tela kaje nastaje je V=nfx 2 dy=nf e"dy= (e 2 ·-1). dx=-. 98 "- /A SI. 100) aka ase Oy. nule su x = . P(a)= f( I!-JDdY=~(5-3.j2p. 101 SL 102 304 .3. asimptate su X= -1 i y=x+6. jednaCina seCicc je y = '~x. 98 rotira aka ase Ox..='512 n 5 0 15 .}4. a) Definisana je za x". P=. za x= 1. 2(. o 0 2 y l I n 753. 100 SI. Ym" = 9. r c x I' H --r - '" B ~ A X -0 SI.=~(5-3.-p) . Resenje jednaCine x f. o x Trazcna secica sadrzi tacku M (9. Lik prikazan na s1. Lik prikazan na s1. SI.3 i x = 1. Primena odreuc[)og integrala za izracunavanje zaprcmine rotacionih tela 761. 16 P(p)=2 f ..7.12). 760. 3 Pip) je rnaksimalna aka i sama aka je P'(P)=O =(r-p)2(r-4p)=0 r •.12) ~.752. o 754. pa je zapremina valjka II 11 0 756. 1 2 Za a= 1. -1. 99 rotira aka ase Oy.

x 2 dy=n f(r-R "". a p~=RZ-(xo+h)2 762. r. y\. a) Dvokrilni hiperholoid je prikazan na s1. lednacina prave AB je Koristeci osobine pravouglog trougla BCD (s1. R--h 765.h)+ hR =p2+ ~+ y R H ~ = 1. Posto tacke A i B irnaju koordinate A (R. V=n S y 2 dx=n R-h f (R2_X2)dx. V= a 2 pn. Zapremina loptinog sloja je V=nxOr(R2_x2) dx =n Zapremina zarublJene kupe je II (R2X_:". lU3 • /~".1. ) dv=··~··-·.. ' h h = n3 (3 (R2 -X5)+ 3 (R 2 . 104) oko ose Ox./~~ 7 ' 6 x 0 l\f. I I c I YA I /' /' :g a \'~ h D \ \ \B ~/ I. b) V =··ab 2 n 4 '3 . Njegova zapremina Je VAI / .1 " ------. (3p2 + h2).. 3 o b) Loptin odsecak (segment) nastaje rotacijorn kruznog odsecka ABC oko ose Ox. R nH V=nij{2 ..J)IXo \.----tl~_i\./i. " I /' .=--Z--. (R-+Rr+r).. 101) oko ose Oy.A.Ie r-R x=~y+R.j I .I b) Rotacioni konus nastaje rotacijom pravouglog trougla OAB lsI. SI. jer je h (3R -h) = h (2R ./. \ 11 . \ SI. fJ ( .\--------~ \1.. lOS 81.l.' R=_i:".. 2 . c) Loptin sloj nastaje obrtanjem krivolinijskog trapeza ABB. 106 306 307 .(xo+ W + h2))= n3 (3pi + 3ph 11 2).. 3 c) Prav~ zarubljena kupa je [otaeiano tela kojc nastaje rotadjom pravouglog trapeza AOBC (s1. 103) obrascu za zapreminu loptinog segmenta maze da se da i ovaj oblik V= h. gdeje pi=R2_x~. pa je zapremina konusa 2 ~ (. o nh 22 .r~R. 1(1..y+R) dy= nH. 22 22 =3(3(R -xol-i·j(R _·xo··2hxo-h )+11) o \IJ / 3 lsmena --------. jer je p2+h 2 3p2+h2 h(2R-h)=p'. H). 105. Zapremina loptinog odsecka je R R 4nR2 " 763.. +h Xo 3 Xo ' \' 2 V=nJ!.. ' _ _ \ S1. a) V= (V=2nJ (R2_x 2 )dx. jednacina prave AB . 'I 0 )( b \\ ~'2~Q~/'-·/~:"/-/~O~~. 102) sa paralelnim straniearna R i r i visinorn II. (sl.y. 0) i B (r..

v=nG:~ -8141~ 3)- 63n 767. t= pa Je ~ -21 x=a. 8n 783. 106.jrz _xi. t=2' ~ a " 777. 779.-. V=19. Jednokrilni hlperboloid je prikazan na sl. 15 3 x=. V=-5-' V=76n 15 ... njegova zapreilllTIaJe b 8a z bn Il T I '" l 769. IzjednaCine xZ+(y_b)z=rz dobijamo y-b= ±. ".. a y = bjednacina donjeg polukruga (sl. V= 40n 3 . V=2nSxzdY=~3--' o y 771.-a. V= 16n.. 768. 105 352n 770. a V=nS (yi-yDdx= -a 774. 3n V=10' 19n V=24 . 572n V=---. j V=19n 6 .2 772. V=(j' Z V=4n b S ".2n. -a V=ln 2X. n V=512n. 782. 781. 315 n V=30' Z x =2nr zb S (1+eos2t)dt Z • Z 780. a a 3 b)..zena zapremina je #=. 2 " =2rZb(t+~sin2t)12" =2n -Z rz b. V=16n. 766.'- x 773.:'=-:. 107). V=3' 309 308 ._~~~ 778.jrz_xzdx. 776. V=Ts' 775. Ako izvrsimo smenu X = r sin t dobijamo nove gran ice integracije n. YI = b + je jednacina gornjeg polukruga.:Z_rZ sinz t 'reos tdt =4nr zb S n _~ z 2 ____ .21l b 221l 8ab 2 n V=2nS y Zdx=2n 2 S(xZ-aZ)dx=-. Tra.. SL 107 a =4nbS .

a) 17= lim rr Se a . V=n f (cos' X +cos 2x+ 2cosx cos 2x)dx o 3 801. tt) 795.. V=n (1 +21n~). 3 3 785. v=~1~"+ 1). \ 5 4 3 sin 2x sin 4x sin 3x . V=8n2. 44n 791. a) y=x. V=-5~~' 3 NG.6) V. c) V=3' a 3 rr 794. V=-n. a) x+2y-8=O.. 2x 1 dx = "2 . 4rr =~~ 3 788. n 3(I+COS2X l+cos4x ) =rr! -~·2-··+-~2-··-+cos3x+cosx dx )13 =rr ( x+4'~+~'8+3'-+SlDX n S04. b) V= 36n. 0 =nO+:6~).. V=12 310 311 . 787. 797. 10 786.76 784. .:Vi=2:3. o tl b) V= 16n 3 ' V=24n. 798. 799. 796. b) V=rrS o 1n 2 ydy=n. V=-n. V=15' 32n 805. V=4n. V=n(I+21n 12 +~ln~).. 790. V= 18n. 16n a 3 b) I 789.

lU9 312 313 ./i~7 Y Jai(i= cos t )2'+ a 0 2 Si~2. y'=d: =asint.!2 dx= JJ:: dx= o .5 . y'=x./i7). . 0 0 =rf~~~~x2 o Obim kruznice . 108 s=2rn.-2 i =f --2~ d xX3+./3 ' v'4 + ~ 1n (. Primena odredenog integrala za izracunavanje duzine luka krive 806. Cikloida je data u parametarskom obliku: x'=~:=a(1-cost)./3 + ~ 1n(j3 + 2)-0. dt = 2a + 1n(4+./. s=v'l~dx=lxFx2+i 2 2 2 812. 0 Y 2 dt sin~ = 8a (s1. Y 809../3 + . duiina luku cetvrtine astroide je Sl. 808. Diferenciranjem jednaCine astroide dobijamo y' = . x3 y-Z o x Prema tome./17 + ~ 1n(4+. IzjednaCine date parabole (1) je o 811.:' dx=xv'!+4.Z+1)[v'3 2 0 s= 6a (s1.8. 108). 814. 807. 1 810. Duzina luka na osnovu formule +1 1n (x+. y a o x Primenom obrasca (1) odredujemo obim eetvrtine kruinice: ~= J}-:C-~)idX=JJZ.:'2 + 2 0 (2x+-Jl +4x )[2 = 2 Primenom obrasca (2) dobija se: s= 0 =2. 109) . s=I+0. y3 o x"j y 2x+2yy'=0 ili y'= _c".5(ln3-1n2).: [0 ' = -2--· Odatle dobijamo dU7inu astroide rrr SI.)4 )-~= 2 =. 2 1 In "= Sv'1+4. = =~. s=v2 + In (1 +v2)./17)=s=4. Ako na jednaCinu kruznice primenimo pravila izvoda implicitne funkcije dobija se l i aJ~.x r arCSln --.1 4.

jl +cos 2 ". Kako Je y'=.- b) 2' a) s= JJH-(J:. za x=o Y= 1 i za y=O x = 1 (31..2 ln y 3e 1.:. zatim na dobiveni integral primcni parcijalnu intcgraciju ild. I' a) a p x =2n(b 2+ :. a y' = ~-1 tad a je d uzina krive o Px=2n I~R2_-X2. arCSine) P =2n(b 2+iJ.) 820.I.' dx=2nR I dx=4nR2. sinx dx. 5=2. o o 0 x=O t= -1. Primenom obrasca (1) dobija se P x =2n f. y t= -1. dx. =(~+~v9)!: =2y'3... M=2rnH.y2+ln (y2+1». F~t-xi !2l!). 5=ln 3--. 0+1 x (Smcna coS~t = t. 3407-2 315 . r 817.~' ta d ' d " a Je UZlDa 1 k~a u 2yx s= JFG7J o dx= J~~ dx=d(xl~f~)dX= 0 0 4.jl+t2+~ In(t+~)r.). 1 Primenom forrnule (1) dobija se obrazac za povrSinu sfere: + -+-In(2+ r.J1+t 2 dt= =2. 2 4 819. r.. duZina luka je s=/l- f0 2 + i ·dt= 1G~. 110 12 2 828. 826. s=2:ln(y5+2). s=---~17 1 y 5)(4+ y l. .n. P x =n(0_.1 815.y dx=~2: f----~:-_4 1 -~---- '-)1 1(---1\T-1 ~ __) + za b) M=rns. za x=O t= La za -1 X=1C t = 1 . 110).Tl:l)I ' . I-x 816. S1. c) M=ns(R+r). 314 827.r. P. -R -R 824. Sfera nastaje rotacijom luka krufuice x 2 + y2 = R2 iznad x-ase ako ase Ox.e (e= ~"::b:i} --.na .i-+l+ ~ In(t+. Primena integrala za izracunavanje povrsine rotacione povrsi 823. 2 821. Kako je.=S.j2)+ln(2y2+~)x. ~2(-1F /___ -2nG. pa je P x =2n = f 1 .j. 825. 818.9. Px=-··-9-.' =2n(~2 + In(1+~2).. za x=1 Smenom cosx=t imamo dt= -sinx dx.

111 3 s= S(24t-6t 2 )dt=22 m. Primenom formule (1) nalazirno da je 4 s= J(39. P=-. 2n ~p 833. t. . s= J(2t-l.. o 3 primenom formule (1) dobija da je povrsina povrsi SI.4 rn. b) P 56 I =~1[_ (" 4 x-J33 + -J3) ' 844. Tela postiZe maksirnalnu visinu u treoutku kada je V=O= 39. V=0=12t-3t 2 =0=t=0 Vt=4. ~1'7 316 .x.=275-75=200 rn.1 25 837. o 836. 25 = S kx dx = ko 2 0. = 10.. 3 .31uk krive je I I .00125 k.I .8 J. .x+l Izvod Y = i s= j{12t-3t 2 )dt=32 rn. Primenom formule (1) dobija se da je s= 5 846. 834. P X =-3- 8=8 . odalde je k = .](4t+ 5)dl..25 0 =0. p.Ol.2-9. 0. o 5 5 842.=2n(1 + 831.8t. P x =48n. tj. o 845. o 3 ifx ' pa se 841. Posta je x = 0. A =21.2-9. ~ dx=3n. a) b) s= j(24t-6t 2 )dt=54 m..f(x)= lOOOx. 900 m. \ 4 838. Primenom abrasca (2) imamo da je 10(3t f o 2 +2t-1)dt=(t3 +t 2 -t) 1'0 = 10 0 3 + 10 2 -10= 1090 m."k = 1000 N/m. 'j 3~:J Za 0.6 J.8t) dt= 83 m..00125 0.82 = ](6t 2 -I-2t)dt. Zamenam u isti obrazac dobija se F=IOOOx.01 m. Primena integrala u prirodnim nankama A= S 1000x dx=O. 832. Primeoorn obrasca (1) Y=~(3-X)~.. Brzina tacki je jednaka nuli u trenutku prestanka kretanja.10.n. o Zatimje po istoj formuli A= S 20000x dx=20000--o 2 x210" 0 =100 J. =0. 3 2 839.= 20 000 (N/m). '-p' 843.1 62n 829. o ° «2a+p)" ") . s= J(9t 2 .. s= J(6t 2 +4)dt=270 m. 3 . o f l r x+1 c) s= ](24t--6t')dt=64 rn. 840.8t)dt=78.8t=0=t=4 s. za F = 10 N. Na osnovu pretpostavke.2 )dt=7 rn . t.25 x21o. zamenam u (3): 10= k· O. Traieni fad je 0. 2 4 P x =2n 3(3-x)yx. imamo da je f(t) = 3t' + 2t-l. P X =3' 830.04 4. 847. 4 Odatle je x .

1. a) 2".2 i y = 4 dohija se da je C = _12.-y1y= C. 855. f 2 Jl'!L=fxdX-=!ln(l+y2)+ IlnC=x -= 1 + y' 2 2 2 In C (1 + y2) = x'=C (1 + y2) = e"'. Aka . I .. Diferendjalne jednacine sa razdvojenim promenljivima ds -=-tgtdt. xy(l + y') 863. SIll X 854. 853. Razdvajanjem promenljivih data jednaCina se svodi na oblik 5. a) lOX+I0~Y=C. b) s=2t 2 -2t 3 +6. y = '"---. 859. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA 5.:' = c. ds 860 • a ) N ek a Je s put. 85l. b) y=C\/1+x 2 • 861. Diferenciranjem date jednacine dobija se y' = b) 1 x y +-+ln~+C=O. se razdvoje promenljive. ."---. Vdy 1 + y2 Aka se uzme integral leve i desne strane jednaCine dobija se opsti integral date jednacine: 857. 862.. 1 y ~Y 2cos 2 x g b) arcsin y + F"::-. a) ". prethodna jednaCina postaje -·-~··=xdx. l+xL. a) x-2=Ce Y. 848.arctg y = C. 850. = .:'. 858. y = In (xy) + x. 849. pa je ds= (2t ·1· 3t 2·) dt. trazcilo partikularno rescnje je s=8cost. rZllla v=d. tad a Je b ' Partikularno rescnje je s = t 3 + t 2 + 4. s Posle lntegracije dobija se In s = In C + in cos t<=>ln s = In C cos t¢>s = C cos t. Partikularno resenje date diferencijalne jednaCine dobija se iz opstcg resenja ako se konstanta odredi iz pocetnih uslova. pa je partikuiarno resenje y2 =x 2 + 12. 852. 3' Dakle. 3 cos' x + cos 2 X cos' Y = 1.V GLAVA Opste resenie date diferencijalne JednaCine i" y2 = x 2 + C. 318 . a) y=2x 2 -3x·-5. b) y1y3=3#+C. Primedba. . Iz pocetnih uslova x = . . Eliminacijom konstante C iz date 01 erenCIJa na JC I izvodne jednaCine dobija se ··f . y Zamenom poeetnih uslova 5=4 za t=" dobija so da je C=8.10 b) y+a=Cslnx. d" naClflU Y . a) y+l=C(x-!).:'. a) Datu JednaCina ekvivalcntna je jcdnaCini x (l + y2) = Y ·ddx . x2_y2+4y-2x=O. 319 .

868. . = ~kt·::::::. a) v' x' + y2 arctg.J konacP'J dobijU1110 daje R=R(le. b = C viz (s1. Brzina raspadanja uranJ jc brzioLl k' '" . oJa POVCZUJC t 1 R i lZvod . Na osnovu r • •• _J:~.= C. 866.! ! 865.'CIJa.smena. onda se trajektorija naziva ortogonalna. . d -. ."C---. Imamo ------" = dR promenlJlvc . Ortogonalnu trajektoriju datog skupa parabola predstavlja skup elipsa Cije su poluose a = 2C. dobija se y y 2 x dt pretpostavke imamo dt dR = - kR. Koefieijenti pravea tangente krive y i trajektorije y. \. Ako je ugao preseka datog skupa krivih i trajektorije pray (90 stepem).= In C '. Kriva koja sece sve krive datog skupa. 1z pocetnih uslova R = Ro za i = 0 nalazimo da jc R = R(h p. koja razdvaja promenljivc: dx "dx dU=-""'~<?H= I------¢:>u=lnx+ln C<::>-u=ln ex. . y. opste resenjc date jednaciuc je y=xlnCx. pod konstantnim uglom.prvog reda i.X2 _..2. . y2..----. 864. a) Dala diferenciialna jednacina se svodi nu oblik (1) . gde je i 1-1 nova funkcija ad x.L '_ 5. Ncka je koeficijent proporcionalnosti k (k>O). .? 4 +2=C. . xy= C. Analogno prethodnom zadatku dabija so skup kruo'J1ica x'+ y'= Cy. dR O· . X 870. llmnogene diferencijahu": jednacine. Primedba 1. . x JX Aka sc uzme U obm. dR '· pronlen I. Primedba 2. R R ~ I{. 869.llve rUDkcIJC. v' = 1-+-:' X I' x Neka je y = ux. Aka se eliminise a. a R kolicina ncraspadnutog uraDa 1] trenutku t. naziva se izogonalna trajektorija. x 2 + ny2 = C. Znak rrJ.. opa d uJuca IUn '. 320 . 112). paJe -'dr. RazdvajanJcnl . Posle diferenciranja y'=u'x+u jednacinu (1) sc transformise U oblik diferencijaluc jednaCinc u' x = 1. x St 112 r------ y .-< .=f!-kt<:::>R=Ce-·kt. zadovoljavaju uslov normalnosti y = I 867. .uus pokazujc da jc R 1 Aka se iskoristi uslov normalnosti i y! zameni sa --" db"IJa se 0 y difereneijalna jednacina skupa ortogonalnih trajektorija 1 2 yy' x ili xdx ydy=-Z' . y--b) arctg -.[¢:>In R = ~ I? kt + In C<::>ln - C Opsti integral ove jednacine je Xl Ova jcdnaCinu izrazava zakon raspadanja urana. .Jcr JC 1\:>0 1 R>O. b) xex=C. Difereneiranjcm datog skupa parabola dobija se y' = 2 ax.

887. y=xe 1 x.3 e. a) y=Ce Y. xe y =l.Cx' +Ce. 891. y=x-J. ako se uvede smenn y I = p. J b) y=Ce"_. 872. a) Y=-4 +-2. y=2+C(1-x2). 877. 322 323 . odakle je p = J(1-2x) dx = x_x 2 + C.sinx . Y = x 3 e". c. 2 x2 x 3 883. Y = (x + C) sin x. a) Aka primenirno farrnulu (2). b) sin 2' = Cx. Na osnovu dcfinicije drugog izvoda y"=(y')'. x 876. 886.)dx b) y=l+Ce 2 Y= 2-3-+ C . Linea rna diferencijalna jednaCina 5. 890~ y=sinx~l 875. (2x-y)2=4x.--~~ 871. Y=-i-+C x+l) . x2 C 882.2x ) = C e2x _l.2x dx = e 2x ( C -~ e. 1. Y= -1+C(x+x2).4. y2 +x 2 ln Cx=O. x 3 + 3x2y~ y3 = (x #0). Nepotpune diferencijalne jcdnaCine drugog retia 897. 884. 1 1 879... 878. y=·-x 2 -2' 2 880. 5. tad a je y" = p " Data jednacina se svodi na difercncijalnu jednaCinu prvog reda: 881. x (x+l)4 ( x' p'=1-2x.ti integral date diferencijalne jednacine: y = ej2dX(C . s = sin t + C cos t. Ako se uzme U oozlf StnCnll y" = p.. x-y 892. 893.pdx ) dx= = e 2x (C + 3) e.3. tuda jc y'=x-x 2 + C. 873. x 885.=Y= S(x-x 2 + C. 889. a) tet=C. a) y=Cx+2Inx 874.J(. y = sin x+ cos x.x+C. y=2x+ 3~T+X2. dobija se op.5.

Grarovi svih varijacija druge klase prikazani su na s1. Broj varijacije trcce klase od eicmenata skupa A ie 4 • V 3=4·3 ·2=24.. s = 2 t 3 + 20 t + 2. 908. n~ ~ . c) y=C 1 e x +C2 e.x +6x. 113. Primenom obrasca (1) braj varijacija drugc kluse od clcmcnata skupa A je Vi = 4·3 = 12 (tj. 914. njih je 12). 12 21 31 41 13 23 32 42 14 24 34 43.+C 2 x). b) y=C!cos3x+C 1 sin3x. . a) y=C1cos2x+C 1 sin2x.L 6 . y=~x2-12x+19. Varijadje 904.~ "'n_1 Si. y=C1 cos aX-i-C2 sin ax. one suo 906. KOMBINATORIKA 6. b) y=C. a) y=e 3 X(C.. 6. a) y = C. eX + C 2 e3X . a) y=e 3X (C. 919. cos/3 x + C 2 sin. cos x + C 2 sin xl.1.-2X+C 2 eh 916. 915. . y= -x 4 +4x 2 917. • . b) y = e.cos2x+Csin2x). y=x 4 ·-4x 2 +3.899. 113 324 . . VI GLAVA 901.x .)'=. cos 2x + C 2 sin 2xl. one suo 123 213 312 412 124 214 314 413 321 421 132 231 134 234 324 423 142 912~ 241 243 341 342 432 432 a) y=C\C3x+C2C-Jx.J3 xl. 1 3 5 900.2x (C.~ /~~ . 913. V~o=10·9·8·7=5040. a) y = eX (C. 909. 143 918.<:]4 n ~3 2 b) Y = eX (C.

dvocifreni N" trocifreni N). n·vl=72o. Rezultatje x=8 . 43. P(5)-P(4)=5!-4!=96 (oduzcti su brojevi koji POCilljU llulom). 934. 3. Sll 6. 5. X= 12. r/~o = 30' = 24 300 000. a b deb a dee a d b d a e b a c b d b cad c had d b a e a c d b bed a c b d a d b e Q a d h e h d ace d a h d e a h a deb b d C Qed b a d c b Q. Ukupno prirodnih brojcva je: 5 + 30 + 180 + 1080 + 6480 = 7 775 (oduzeti su brojevi koji poCinju nuIom). 18· n = 1080. 7. n=6.24. • 938. 942. Neka trazcni cetvorocifreni brojevi N 4. Vf+ V~+ V~+ V~+ V. a) x=10. 924. Na osnovu pretpostavke. b) X= 9. 630. 937. 2· Vl = 480. imamo jednacinu vn'-12 lTn+Z . Sve permutacije od elemenata sknpa A sn: 932.32. 12. a) x=57. V~5=35·34=1190. 940. 3. 5 (5-3)! 941.V~ = 600. pctocifreni brojcvi N 5 i sestocifrcni N 6' . 13. 922. II. Vj=5'= 125.51 n + 14 = O. N2=P'~. Permutacije 947. 925. _~~ ' koja jc ekvivalcntna jednacilli 7n 2 . = 3 '2 = 531441. b) 3"2'=31104. 327 326 . a) 3'=2187. N4=V~. Rezultat: /J To su slede6i brojevi: 11. 926. a) x=20. 929. 946. 205. cetvorocifrcni N 4 i petocifreni N 5. 945. 931. 936. 14. V~=9·8·7 21. V 5 . 923. lednacina x(x-I)(x-2)(x-·3)= 1680 ekvivalentna je jcdnaCini (x2-3x)(x2-3x+2)=1680. 928. P(4)=4!=24. 927.33.920.17.2. = 7. 31. 41. 42 . Zamenom x'-3x=t dobiiamo kvadratnnjednacinu t 2 -2t-1680=0. Broj svih trazenih prirodnih brojeva je 300·!. Elemcnti skupa M su: 2. 935.f7~= =6 3 _6 2 = 180. abed haed eahd dab. 930. Trazeni brojevi mogu biti jednocifreni N I. N3='V~. ·6=3024. 948. 15.. b) x=6. 921. Vi. 933. 44.22. Svi dvocifrcni brojevi od elemenata datog skupa su svo varijacije druge klase sa ponavljanjcrll ad cetiri elcmcnta. pctocifreni N s = V~ ~ V~ = 600 i sestociJreni N(. a broj trazenih brojcva je 939. =~--=60. = V~ .c:etvorocifreni brojevi su N 4 = V2 ~ v~ = 300.34.V~=64-63=1080 i Ns= n~ jT~=65_64= 6 480. 7. X= 15. 5. Prosti Cinioci broja 3570 su: 2. b) x=20. Njihov braj je V~=42=16. 943.23. Broj trazenih brojeva je 20. 949.600 + 600 = 1500 (oduzeti su brojcvi koji poCinju Dulonl).r'r=62~61=30. a OV1 rasporedi ad datih brojeva su varijacije sa ponavljanjcm) pa je: Nl=V~=5.=62.

213.4. 3. = {1. 5}. Kako brojcyi deljivi sa 6 moraju biti pami i deljivi sa 3. E.Njihovi grafovi su prikazani O<l slici 114. 3. b) c) 4' =24. a) Analogno prethodnom zadatku dobija se P(6)~P(5)=6!. 132. pa je broj pamib pctocifrenih brojeva 24 + 24 + 24 ~ 12 = 60. ~152. \231). b)b) k~l c) 5.= {a. 5=4+ I +0. 959.-5!= = 720 -120 = 600 (5! je broj permutacija koje paCinju 0). pennutacije od elemenata skupa E4 dolaze U obzir sarno kad zavrsavaju ciframa 0. 312. sadrie takve cifre. 5). 957.={O. 312. 321. Dakle. b b c b d b~ /=:::::d d c<=::: Q ~~~ ~ b 0 Q ca : '~ b Q c b C d <~ / . Od svih pcnnutacija koje sc mogu rormirati od elerrlenata skupa El dolaze U obzir sumo one kojc sc zavrS<lvaju brojem 2 iIi 4 i njih ima 4! + 4' =48.2. b) 5'=120. C d C d C 0< / b c<=::d d "~b d . al 954~ S!+5!+S!~4!~4!~4!=288. 962. b) Pami brojevi su svi brojevi koji sc zavrsavaju sa: i ima ih 4!=24. ° 0 b 51. 70 brojeva. ~~ DC::::::: C Q ~ a) Trazeni brojcvi 3U one pennutacijc bez ponavljanja odredene od elemenata skupa S. 4!-. tj. b) 5!·4!=2080. 231. Ove permutacije se Cesto prikazuju kao preslikavanja skupa E-->E. 3. = {a.2. 114 95U. Zakljucujemo da jedino skupovi E. a) 5' = 120 . 1.2)(n ~ 3). 2 i ima ih 4!=24. 5). E. anda je broj petocifrenih prirodnih brojcva: S!-·4!=12a~24=96. a) 402600. C 955~ J2<::::. 328 . it brojevi deljivi sa 3 moraju imati takve cifre da jc njihov zbir takode deljiv sa 3. 4.4!+4!-3'=66. 70. 1. Postoje sarno skdeee mogucnosli da se broj 5 napise kao zbir 5 cifara: 5 = 5+ 0+0+0+0. Es={O. Ukupan broj petocifrenih brojeva dcljivih sa 6 je 4! + 4' + 4! -I. al = n (n+l)!' k! . Analogno. Broj pcrmutacija koje zavduvaju sa 2 i 4 je 2 (4! _. 3. 6!~S!=600. 123) 1123) (123 . E. Sve pcrmutacije datog skupa E su: 123. ali permutacije koje poCinju 0 a zavrsavaju sc sa 2 i 4 nisu petocifrcni brojevi. (123\ (123\ (123) ('123) . n(n~l). pa je: 5!+S!+5!~(4!+4!)=360--48=312 (4!+4! jc broj permutacija koje zavrsavaju sa 2 jji 4 it poCinju 0).2. 5=3+ I + ] +0+0.4. a) 7! = 5 040. 1. koje nc pocinju nul om. 956. b) Pami brojevi su oni koji sc zavrsavaju sa 0.) = 960. pa ih treba oduzcti. 321 951. Svi pctocifreni brojevi koji se mogu formirati od elemenata skupa E mogn se graditi kao pcrmutacije bez ponavljanja od sledeCih podskupoya skupa E: E. 4J. E. i E. !: +~: +~: +2!~!2! + 2t~!2! +~~ + ~: ~(~: +~: +~: +~: +~.2 (4! ~ 3!) = 108. 3!) = 36.3. 1. 5}. Medu brojevima koji so zavrSavaju sa 2 i 4 ima i takvih koji pocinju 0.={O. 2 i 4. a) (n . (132.4. 4 i ima ih 4! = 24.. 958. svakom od ovih slucajcva izracunavamo broj svih mogucih rasporcda (radi sc 0 permutacijarna sa ponllvljunjcm) i ad njih oduzimamo broj onih rasporeda koji pocinju nulom: +0+0 bl10302. 2. 5} i . 213). 2.2 i 4. Posto 4' =24 permutacija poCinje nulom. i njih je 3! + 3! = 6 + 6 = 12. 1. 5=3+2+0+0+0. 5=2+ 2+ 1 +0+0) 5=2+1+1+H·O i 5=1+1+1+1+1.. +1. 953.

5. 4}.= 4 625. 980. 989. abc b a ebb cab b c b a b ebb Q. b) y=6.. 966.=58. P(n) 0. 987. uspeb.. =495. b) xE{I1/nEN An:. 2. a a 2 a3 a2 Q 4 a. 3! ·2! . i= 18. Drugo rescnje ne odgovara uslovu zudatka.1 11! .-~ = 280' ' b) --. 965. Q 4 as as 990. 983. b) n! >500=nE{n!I1EN A n>6}. a) 9! 4! '3! ~-=2520· ' b) 8! -= 560' 3' '2!' 3! ' c) 2. 986. 4.-- 1 . b) mE{m!! ~m < 1O}. Broj grupa jednak je braju kombinacija 4. ~. 968. a) -~-~. 969.--=~--. 972.'12}. '. a) 330 '10) 8! 4! '3! . 988. milan.: . 6. Primeni matematicku indukciju. 2. 9}.--·~--· 8! = 560.7. a) n=7. .. 970. 3. 975. a) nkl000=nE{n!nEN An<6}.8. . = 99262.3. °3 a4 a. 331 . 985. a 2 bc 3 ba. 7 964.=1163. 973. a 2 as a. smederevo. Kombinacije °1..~-. Q a2 °2 a 2 °3 a a4 3 a4 as as 3 0. a) x=3.=210.3'. a) YE{l. =. =-~ 971. 979. b) x=5. . 978. 967.= 186· 8' 5! '2! ' c) ~-~ 8! = 56..963. = 357208. 3! 984. 11(11-·1)(11--2)' b) (n~1)(11~2). Na osnovu pretpostavke dobija se jednaCina 1 2 =·n + 3n~28 =0= }'(11+2) 3 (11+2)! 30 III = 4 n 2 = -7. a) I1E{3.. jamajka.----. . 974. 5!' 3! lS 991 • C 2 = ('15\ 10' 2)= ). klase od 12 clemenata: CF=( .6. . 981. . a b b c h Q b c b a a b b b a c b b c a b c a b b c b a 11 = 6.

999. a) nE{nln=7. Hl03.:!. x=3. n=6. {a. 3) 2 . 993.. .4 1 5 1020 Kako je " 8 \ n ." = \ 4 13 160 160.\/. nO'{5. =\(II \ \. 21 uCcsnik.11= 10. ") ( C.'. d. x=2. 1O . odreduje broj dvoclanih podskupova itd. eJ. n=5. a) 1013.6).~ )_. b) (16. Cl. ci c~ odgovara praznom skupu. a) 5 (oduzet je broj stranica pelougla). h.)~ . 3 + (10\ (15)+(10) (15)\+(10)=50127. k. Rczuiwt aeghk. (12.! Ie)'" = -. g. C5 + Ci + C~ + C~ = 1 + 3 + 3 + 1 = 8 = 2 3 C5 podskupova. pozna t 'OOlru Zil. b) 11= 5.=20. }. 1019.Je = k! = 6=k= 3. II 1000. 1016.~ ')J.Ie.. =L. <.. 11=15.= (n .t. prctpostavka.6 .k=4._. (Il\. C~2 . odavde 1Illamo d ' aJe \12) n-8 Ci~=1140.n<::10. . ~l . 2 995. d) c8+Q+ q+q+q+q+ C~ =26 podskupova. 1023. 11>11. ~ je podskup svakog slmpa. b) c) (5. 1014. 996. . Lad:J.n = -----.-. x=23. 2 1011. I}. = 1 + 5 + 10+ 10+ 5+ 1 = 32=2' podskupova. a) b) d) 1008.. .Ii= C'. c) 2<. 3 = 202 ravni. 11 = 5.. _ .992. C!i . 1018.. 8.k=6. 1<"<10.n = --------. Treba uociti kombinacije 5. 5). .)= (. 7}. odreduje broj jednoclauih podskupova. ·1012. -1 ! dobija se da je T. c1\+ Cl + cl + Ch C~ + C.. b) X= 5. P"stu .. a) In06~ /n'l i. klasc od elemenata skupa b) c) C~+Ci + C~+ C:\+ Q= 1 +4+6+4+ I = 16=24 podskupova. 'O(. x= 3 V (n"\ =4=-11 (11-1)(11-2) 3/ 24=(n-4) (n 2 + Ii + 6) = x = 14. I"j"' 1 = 8 (videti resonje zadatka.J. d) c) (7. x=3. 1022. C F = 220. + C~ = 2" podskupova. i. 1015. =O<:::>n=4. 1017. .--. 997.j. Ak 0 se IS k . 45 pravih. "onstl . 12) . 100 l. a) d) C~) C~)+C~) e~)j-C~) C~)+C:)=54060. 5). n--8=12·~/I. (10)' (15) "JI0') (15) 1 ' \ 2.5 = 1009. '198. 787). ~ W{)S. n = 5. 6.x=8. HllO.. I'll:) ~.. h.' . 2). CF--12=54. Y .. c. i=54.. H){)7. l1{n-l) n{n-3) cJ qO-20=170. Analoguo prcthodnom zadatku dobija sc: Co + C~ -1-" C~ + .. Cl~ =(1~)= 120. n = 5.".

6x 6 .. Aka so (. ----------- 11-1. ~ ~/.:(11-- ":t:D . Primeni se identitet iz prethodnog zadatka tri puta na sledeCi naCin: n .: . a) x' + 5x 3 -1.:=3. Op. . k=2.1..3))4 = x B +4x 7 . dobija sc da je 1029. 3 2·1 I.-k!--"--~-' Prosirivuojem razlamka sa (n-k)! dobija se ( :) = Sn! -----= (k-1)!(n-k+1)! =6 (n-k+ l)(n -k)= 5(n + l)(k + 1) /\ 2 (n-k)(n-I. 1032. (n-k+ 1) ( k = -----~ . BiuOInni obrazac n! k!(n-k)! Prcthodni razlamak se maze napisati u obliku proizvada dva razlomka: (. n_(I1_-=l) (n .3A·~ = -1)(n:::-_2):.(n-k) n ). .:.4.-. b) (x 2 + (x. Aoalogoa 1027. 1041.~. n-I.03043.+2 ( 11)' + k+1 + k-1 ) -j_(n)-(n+l\ (n+1\_('n+2)_ H1 · \k k . n=6.11 =k)! G~=t+l) + Il! -------- 1038. a) 0. b) 85.) n(11-1)(11-:-2) .-1 + 5x.32x' + 91x4 +54x 2 -108x+ 81. (11) ( 1040.2~. 1030.n=(I1-~:.(n_-:-1)(n.+1 = Ovaj clan ne sadrii x ako i sarno aka je 12-.1024.k -1) . (11-:. h) 64x 4 +160x 3 +600x 2 +1000x+625.ti clan datag bin am a ima oblik 7.:!(n-k)! Aka se podele jednacine prethodnag sislema dobija sc da je n=31. Analogno prcthodnom zadatku. 1025.:-1. . k=3..1. 1033..\: ::: ~~ := = . . 334 335· .:+ 1)= 5k (k + 1). = (k=i)~.lOx + 10. 1031.3k= O-=k = 4. a) 243 + 810x+ 1080x 2 + nOx 3 + 240x 4 + 32x' . . c) 1.k+ 1)J11-:-k)(n . &J1~_N):~'~ .---' = k!(n-k+I)! (k+1)!(n-k-1)! (k+1)(n--k-l)! .:) razvijc. Opsti Clan datog binama se maze napisati 7. n=8.+ 1= \ (12) k) U 3k X '2 • obliku ( 11.U .88584.2). . Dati sistcm ekvivaleotan je sislemu 5(n+1)! 6n! 2n! . Rezultat k=3.:_.: 1035..:+1+1.='-------'--'--/\ -----.. Kraj dokaza.3 + x-". n=5.:+1)+ k ) . k=3. n=6.:) = 11 (n-T 1~(~-=2) '(I.1-:+1 -C 1028. .76666. 6.--------------- (k-l)!(n--k)! k(n-k+l) = k("-=l)! ([~~tL£~) (n _ k)! = kiDl ~bi)-! = (n : 1)- 1027. zadatku. 1036._1)=( =n 1·2·3.. n=7. .\ / k) (x 1\11-'( ')" (k x !1~k+k \x Ill) 3 ) 2 = 3 2.

datkn.. = ( . +(1 +2) C.. _... . ~1=3003aJo. Tnl n \. . + .=':(11+2) ·2 n ..-j. +2nC" + C... + (n-1) C" = 1 = 1045. =4(C.)+ C.= =(C. + C. + . ]052. +2C. . 3C.. C. +(3-1) C.1 (n~ 2) -+ 1 (Pogledmi upursrvo u prcthodnom zadatku.. . (_1)12 =455x -3 .) (13\ (13) =1716. lz jednacinc"i-' = 10 5.. (Iskorisceno je da je zbir binomnih kaeficijenata 2" iz zadatka 1051.+l1C. + (n'I.+ .1/ _1 _ "+1 \ (("+ 1)+ ("+ 1)+ (n+ 1\+ .+Ii C.+ . " -11 _ ((n-l) + (n-l) + (n-l)' + . 1046. 1043..l . + C.. + + C u)+ C o = 11 '2l!-l ~ 2f1 + 1 = 2n . T. \ V =2"+n ....+5.7 V 1056.8 • ...:)6 (1'\ (9X)15-12. fJ + C. . .)+ 3 C)+··+ C)) 11 0 n(/1·-1) 1044. + (4-1) C" + . + 8C2 . 1057. =c\ ~C\ +2C2~C2 + 3C]-CJ +4C4 -CS +1"1 Cn-Cu= =(C. +(11+ 1) C" = =(Co+C. ..X2 = Co +(1 + 1) C. = 5=k = 8. T... C. +411 C" "...11=5. +nC.. + C")+(C.. C" = Hl5L U binol1moj i'ommli (1) zarnenil. + C. + nC"J-(C lI + C.1 . X' sadrzl x sa " 1Z OZlOcem .·" C. +2C.=G)=84 16')( "(. n=15... T.+1_1). 1 •. + (. /U)'\ HlS3....:) + G)+2 (. +I1C")= ')8 =128700 x- 8 4 = (~)+G)+(.3= 1~)' '''73''') 3 ('l.= =4C.)= =2"+ 2 "n· 211 1 H149.·-C. ...Ovai Clan sadr7j x 5 ako i sarno aka je ll-k k .x \'2 (15) (9X)3 .+2C..2 ..+ . 105& Dati zbir se transform is" postupno na oblik 1.) 1055. = (n + 1)211 . h = -1.6)=. 16 xf:·'. }J+ . +C 3 + .+ C J +6C 3 + . (1_.: a) (! = 1..) Dakle.11 =. + .. = 84. . + C. .1)_11= 0 1 2 ) +1 ) \. 3 2 (Iskaristili sma zadatak 1051 a) da je zbir binomnih koeficijcnata 2". .+1 "'IE ..+7C.5. +2C2 + 3C.. +nC. + .. x=2 i y=3..+ C. +(11+1)C. +2C.. a dokaz leao u prethodnom za.. + C 2 +4C.= 1042.. 1048. )+2 .)+2 (C.. + 12C.). T. +2C 2 + 3C 3 +4C" + .. 0 1 2 11-.+3C2 + .. Slil'" e 1 da JC n = l'1'adaJ'e J.= (. +(4n-l)C. T.1 -11 .. x. \ / \' In\ ("11\ ~(n\ ... 1047. 1054.=t..1:"'(2.) + . + C.13C. C o + C.. :) .---.+ C.+ 3C 3 + ...+3C. + ("-1))_ '2"-1 . C o +2C.= =4n2 1l - 1 -2 11 + 1 =n ·2 n + 1_211+ 1 =(211-1) '2 + 1.)·_(C.. h = 1. 5 .8) x' = 165 11 \ ..·C.. b) a = 1. . =2 "2= ...

1.059.

C()~-C!·-C,4mC2+2C2-C3-3C3+" c~,C0-

+(-l)nC n +(-1)IICu =

C, +

C, + ... (-

we")" C (C I -2C 2 + 3C,+ ... +
obliku
". [I--!--1

·"-/-ll"nC")=O-O=O (iskoristiti zadatak 1051 b).
li'{}O. Dati z!iir se maze napisati
.~
U

Na osnovu pretpostavke imamo niz ekvlvalcntnih jednaCina: x- _~_~ 1 ",-_12 x -12 OJ =-;<::>6 3 =6-1<:::> ___ =-J~x=9. o 3
1064. Na osnovu pretpostavke dobija se lanae ekvivalentnih jednacina:

l,c~+n n-lL_,,-(n-1)(n-2)+ . +(_1)"_1,_=
2 .,2·3 1·2·3·4

(~)X3 (X lo,')2 = JOO OOO=lOx3+2Io,x = 1Q6=X 210,x+3 = 10 5
-¢;>(21og x + 3) log x = 5¢!>log x = 1 V log x = -- ~
1

= . .:.... \i n -+:1_ (n- r lll1 +(I1.±I)(nHI1 ,-=l) n+l"l 1·2 12·3
=

.. + ( -1)"'\ = )

"

_.1._.( -t n +
,,-+1\ \
V!+l/

\ /11+1'\ (11+1') (n+l\ " I . ,-I +1 3 ,+ ... + 0 /\1/\2/\ )

=x= 10 V x=_"c_-= 100J!O'
1065. Na osnovu pretpostavke imamo ekvivalencije:

n+l) \ 1 +(-1)" ( +1 j=';-,
,/

n~rl

6\ ( 3)

(.,rx )'o,;jl \;y;:)
3. /

'.3

lo,x+7

=200=20.'(,;,;+1) = 200

(jer je zbir u zagraoJ OT 1, zadatak 1051 b)).
1061. Zbir binomnih koc[ciJiCnata jcdnak je 2" (zadatak 1051 a)). Zbir kocficijenta na neparn.irn mestima je
1

(Jogx)2+3Iogx-4=O=logx=1 vlogx=-4 x = 10 V x =0.0001. 1066. a) n=16;
1067.x=10Vo:=10
5

b)x=2vx=1.

-=-·2" = 2048<::>n = 12. 2
Rescnje je 7H = - 264a 3 h 7 • 106:L l'-Jcka je x izloyjlac prvog binorna, a drugog x + 3. Zbirovi binomnih koeficUcr~ata Sil 2'>: i 2 + 3, pa je na osnoyu pretposiavke :zx + 2:-;-'-- J = 144¢>x = 4.
X

1068. n= 14

V

n=7. bl 1; =X4;

1069. a) n=8;

7;=

35x 8

7;=, 1 ..... 256x 2 .

HI? O. x = 1000

V

x=

--/-=c .
" 10

1

1063. Sedmi Clan od pOCclka u ro.zvijenom obliku binon1u je

1071. n=9,

/(=3,

T4,=B4x.

17 =

( .

x ) I 2~ \6/\ /

\ ('\x-6/

1 ( 3 -~ )'. a
\.
I

.",

1.072. n= 12. k=8. '9=495.
sedmi od kraja je

1073. n=7, k=3, T4-=35a 5 • 1074. n=5. k=3, T4=-Sa 2

1075 Primeni binomni obrazac na sledeci
Njihov kolicnik je T7: T; =
338
.'c-12 6"'~"J~.

naem
.
k

(1+(X2_X3))'=(9)\ 19-k (X2+(_X3))k=(9)

\\ 1 1\'\.:.. \ (_1', ... 2k+, /'" {)'1)

/9' (k\

\k

(1:) (x')k-'(_,,31'= r '
339

1z pretpostavke (0""k",,9) 1\ (r""k) 1\ 2k+r=8, dobija se (r=2, k= 3) ili (r=O, k=4). Trazene vrednosti su 126 i 252.

1085. Treba odrediti zbir: (C 0)" + (C 1)" + ... + (C ~)". Ako se pock od identiteta:

1076. -1, -42, -210, -140.
1077. a) IOx 2 ; b) 32,2160, 15120,22860,7292,243; b) 1.2730. 25740, 3640, 625, 7000, 1120, 16.
1078. 2lOx 5

(x+ It= Cox"+ Crxx~l + C 2 X"~2 + ... + C~; (1+xt=C o +Clx+C~x2+ ... +C~xn;
Proizvod Ove dye jednakosti na levoj strani daJ'e (l-<-x)2" K f',. . ' . oe ICI Jent uz x n u raZVIJenom 0 bl' lku ima oblik C ;;n. Proizvod nu desnoi stranl Je polmom stepena 2n. Koeficijent tog polin om a uz xn je ~ (CO)' + (C 1J2 + (C,J2 + ... + (C ~)2. . i)va p'olinoma su identicno jednaka ako su im odgovaraiuCi koefiClientl Jednakl. Tada su Jednaki i koeficijenti Uz x". tj. (CO)2+ (C 1)2 +(CZJ' + ... + (C~f = C;;". 1086. Posle skracivanja prvog razlomka sa a l' drugog .sa . ~ a"~ d ata Jednukost postaje
(1)
Q 3

1079. Ako se uoCi opsti clan, dobija se da je
4+1 =

C~o). /O~-'~k .3~.

Za k = 4p (p prirodan broj i k = 0, 1, 2, ... , 100) clanovi ce biti racionalni; njibov braj jc 26.
'I . ,(12) x- 1 1080. T n. cana, 1 to: x-v; 6
. 1 4 X.

. 1

t reec e• sa ' '"

1 1 2 ---+ ___ .= ____ _

1081. a) n=7;
1082. n

b) x=() V

-<=2.

=10. k =3. T; =7290.

Qz a Q3' 1 +- 1+--4 1+a1 Q a2 3 Na osnovu pretpostavke dobija se da je

1083. Ako so primeni obrazac (2) za opsti clan dobija se B_-Zk 12\ 6_~2' 1k= x 3 7k+I= ( }X 3 . k-l k,

( 12)
3

a20Jk-~I)
a, Q

n-k

Q

(:) =k+l'

~;=C:-2r-C-;:3

4

(k~'3)

n-k-2

Na osnovu pretpostavke dobija sc sistem

6-2k 8-21£ 2·--····=---· 1\

3

(12\)x
k,

6.=-21,
3

--

(12)
J<-1

X

~.k
3

=30.

3_

Resenje prve jednacine je k = 2, a druga se svodi na kvadratnu jednacinu

Qz -

C:~)=-k+2-'

C:z)

n-k+l

2(.q?)Z-11 ~;':2+5=O.
V

Njena resenja su

x=+v':i - 4

x=+5 v I, ..
1 •••

. n + i- =

Zamenom u jednakost (I) dobija so da je 2(k+2) 2(k+2)
--;;:;~l'

1084. Mogu da stignu svi u razliCitim vremenima, mogu da stignu dva zajedno, a ostali razlicito, tri zajedIlo a ostali razliCito mogu u grupama po dva, po tri, itd. Ukupan broj mogucnosti je

1087. (42+ 1)'7

=4217

+cn

4216 +

(~)4215 +

.. -1- G~) 42+ G~)
su celio

C1

+C1 +C3+ .. +C~=( (~)It)+(;)+· .. +(:))--(~)=

=42N -1-1, gde je N ceo broj, jcr brojevi

G)

=2"-1.

Dakle, pri deljenju broja 43 '7 sa 6, ostatak je 1.

1088. Posmatrajmo dve uzastopne vrste Paskalovog trougla:

VII GLAVA

(~) G) (~).. '(k~2) (k~l) (~)
k+1Y _( ( k-l/ \k-2
=.1 J,:2

i

(k'l.l) (k+ 1) (k+ 1) .. (k+ 1\ (k+k 1) (k+ 1)\. \k-l) k+
k )2 =(~(k+l)')Z _(k(k-::l»)2 =
2
1)2) =

\ 0 \ 1 2 1 Razlika kvadrata elemenata trece hipotenuze jednaka je \ 2

7. VEROVATNOCA I STATISTIKA
7.1. Verovatnoca
1093~

4

«k + 1)2 _ (I: -

k" sto je trebaio dokazati.
8

1089. Dati broj, primenom binomne formule, moze se transformisati postupno na sledeCi nacin:

Neka je OJ 1 pojava grba na gornjoj strani, a ()J2 pojava pisma na gornjaj strani, tada je prOSlOf (3kupl e1ernentarnih dogadaja
[J={(ll "

wJ.

11'°_1

=(10+ 1)'°_1 =CoO)1010+cnl09 +C~) 10 +... + + (10) 10 + (10) -, 9 10 ,
= =

1094. Elemcntarni dogadaji u ovom slucaju suo WI pojava stranc:~ kocke sa jednOln tackom; (j)2 pojava strane kocke sa dvema tackama;
Q)6

100(10

8

+cnW +C~)106+

... +1)= 100.

pojava stranc kocke sa sest tacaka. Prostor (skup) elementarnih dogadaja je

,o={w 1 •

ill 2 • ill 3 • (1)4' (J)s, (J)6}'

= lOON. Dakle, trazeni broj je deljiv sa

1090. Dati broj se moZe postupno transformisati:

23"-1

=(22+ 1)"-1 =(~)22"+C) 22"-1 + ... + C: 1)22+ 1-1 =22 ((n) 22"-' + (n)' 22"-2 + ... + ( n .)l ° \n-! !
1

1095. Broj mogucih ishoda je broj kombinacija bez ponavljanja treee klase ad elemenata "" k 2 • k" "" tj.

C~=G)=10. Dakle, skup ima 10 clemenata;
b) A={(k , . "3' Ie,). (k , • 1: 4, 1: 5), (k" "3' ",), ("2' " •. "5)) c) B= {(h , . 1: 3, "4)' (1<2' 1<3' "4)' (1: 3, "4' k5»)'

"3'

=22·p

(PEN).

1096. a) Elcmentarne dogadaje ovog ogled a predstavljaju parovi broje. va (m. n), gde je 111 broj tacaka na gomjoj strani jedne kocke, a n broj lacaka na gornjoj strani druge kocke. Skup {] ima 36 elemenata, i to su:

1091. Iskoristiti feSenje zadatka 1051 a).

11 21 31

12 22 32

13 23 33

14 24 34

15 25 35

16 26
36

41
51 61 342

42
52 62

43
53
63

44
54
64

45
55
65

46
56 66; 343

b) A={{l, 1); (2, 2); (3, 3); (4, 4); (5, 5); (6, 6»); c) B= {{6, 1); (5, 2); (4, 3); (3, 4); (2, 5); (1, 6)}.

Kako je A={3, 4, 5, 6} i B={2, 3,4), onda je razlika C=A-B={5, 6}, tj. dogadaj kada se na kocki pojavljuje ili 5 iii 6. 1103. Dokaz se izvodi ako se koristi s1. 117.
B

1097. Primedba 1. Zbir dva dogadaja A i B jc dogadaj C, koji se realizuje pojavom bar jednog od dogadaja A i B. Zbir dva dogadaja obelcZava se C = A + B iii C = AUB, zbog analogije sa skupovima. a) A={{2, 6); (3, 5); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}; B={{2, 6); (3, 4); (4, 3); (6, 2)}. A+B=AUB={{2, 6); (3, 4); (3, 5); (4, 3); (4, 4); (5, 3); (6, 2)}. Primedba 2. Proizvod dva dogadaja A i B je dogadaj C, koji se realizuje pojavom i dogadaja A i dogadaja B. Proizvod dva dogadaja se obeleZava sa C=AB ili C=AnB, zbog analogije sa skupovima. b) C=AnB=AB={{2, 6); (6, 2)}. Primedha 3. Dogadaj A je suprotan dogadaju A ako i sarno aka so realizuje kada se dogadaj A ne realizuje. Suprotan dogadaj A naziva se komplementom dogadaja A (srafirani deo s1. 11 5)

B

A

SI. 117

1104. Primedba 5. Dogadaji A i B so iskljucuju (nczavisni su) aka i sarno aka je AB=\J (AnB=\J). Za date dogadaje imama:

r~l
A

A(A+B)=A{AB) (de Marganovo pravilo) =(AA)' B (asocijativni zakoo)
=

\J B = \J. Dakle, dati dogadaj se iskljucuje.

Ihrmlf
Sl. 115

1105. Primedha 6. Dogadaji A l' A 2 , A 3 •

• • • , A, cine potpun sistem dogadaja ako so bar jedan od njib pojavljuje pri realizaciji ogleda i ako se medu sobom iskljucuju, tj. A,+A,+A3+ ... +Ao=£2,Ai·Aj=O.i*j i i,j=1,2.3, ... n. a) Dogadaji A i A cine potpun sis tern dogadaja, jer je

1098. A ={"'"

"'3'

"'s}·

A+A=£2, A'A=\L
b) KoristeCi de Morgallovo pravilo i zakon distribucije dobija se

ll02. Primedba 4. Razlika dogadaja A i B je dogadaj C koji se sastoji od onih elementarnih dogadaja koji su povoljni dogadaju A, ali ne i dogadaju B. Razlika dogadaja A i B u oznaci je A·-B=C (srafirani deo na s1. 116).

A+AB+1+ B =A+AB+AB=A +A(B +1i)=A+AQ~ =A+A=£2.
1106. a) ABC; b) ABC; c) ABC; d) A+B+C=Allc. e) ABC+ABC+ABC; f) ABC.

1107. Ako se primeni de Morgallova formula dobijaju sc ekvivalencije:

X+;i+X-+A=B¢.~XA+XA=B
=X(A·+A)~B
SI. 116

=X£2=B =X=B =X=B.
345

344

verovatnoca je 1110.. 666} . ukljucujuci i 000 000 i 999 999 je 10 6 . B... 65.371 . 1 1118. 1127.00000276. 10·9·8·7·6·5. G2. P(A)=48 =0. 6). Q={PP.4375. (5. (6).00025 . ' 6! 346 347 .016. 64. P (A) = 0. verovatnocaJc P( A.0208.02 . (3.1512. . a pojava pisma na gomjoj strani sa P. = 0 00138 . G5. Broj svib sestocifrenih brojeva koji imaju razliCite cifre (ukljucujuci tu i one koji pocinju sa ouiuma) jednak je broju varijacija od 10 elemeoata seste klase. 12. 1111. Prema tome. G4. m=l. n 36 P(A)= 10·9. P5.512 .~ 120 . 1120.. imiena •. 1109. povoljnib da zbir cifara bude 8 Sil (2.i.=01474. 1113. 1122. P4. tj. m=5. P(A)= 1~! ~0. P(A)=O. C~o 190 ' 1126.~O=O.. P(A)=. P(A)= 512 =0.n=Ci8=e2)=153. odnosno broj varijacije od scst elcmenata seste klase sa ponavljanjcITl. Medu 36 mogucih. 2 1112. 113. n = v~ = 6' = 36. b) P (B)= 0.098. 13. G. 112. 1115. P3. e) Broj elementarnih dogadaja u 0 je vg = 6 3 =216. P(A)=0. t. tada je Q= {P. 4). P(A)= :. 1128.) =m = 5 . = {Ill.13775.6 = 6 2 = 36 ) . 66} (broj elcmcntarnih dogadaja u Q je V. bJ (A+B)(A+B)=AA+AB+BA+BB=A+A(B+B)+(jl= =A+AO=A. tj.=_..325.naci pojava grba na gomjoj strani sa G. tj. a) (B+C)(B+C)(B+C)=(BB+BC+CB+CC)(S+C)= =(B +B (C + C)+~)(B + C)= (B +BO) (B + C)= =B(B+C)=BB+BC=\? +BC=BC. peA) 151200 1 H29. bJ c) 1121. 1116. . P6. a) Ako se oz. dJ Q= {ll.1108. al P(A)=0.. 3).J:. GG}. . P (A) = 500 = 0. Q= {PI. P (A) = . Broj svih sestoclfrenih brojeva. GP.8·7·6·5 106~-=0. peA) : P(B)=3 : 2. n 10! 3! ·2! '2! 151200. G3. P (A) =. m=3·7=21. 2). Broj svih mogucih elementarnih dogadaja je broj varijacija sa ponavljanjem od 6 elemenata druge klase. PG. P2. 5). Gl. 1000 ~ C~ 28 lL3. (4. (6. 1119. c) 8 In 7. P(A)=O.

Prvi naCin: verovatnoca pojave jednog stundardnog proizvoda Cis 35 P(B)=-cIo--=76' Verovatnoca pojave dva standardna proizvoda je 1'(C)= CL C. Primcdha. .35 5 1 137 1'(A)=P(B)+1'(C)+1'(D)=76+3S+ 114=228' Drugi naCin: do resenja mozemo daCi i na sledeCi oaein: ncka je A dogadaj da bar jedan proizvod bude standaroni. tada se na osnovu (1) dobija P (DI C) =1'(D)+ P (C).G) 1137.l' (A) = 1 . 1135. peA) 0.P (DC) = l' (A + B)+ l' (C). cin1c je dokaz zavrsen.P (AB) + P (C). m=l. AB i AE koji se medu sobom iskljucuju: m A+B=AB+AB+AB 1i34. _ 91 Prema tome verovatnoca l' (A) = 1 . 228 137 228 14 1133. = qo G) C~) = ~ C~) 38 Ako se dada i oduzmc dcsnoj strani ove jednakosti P (AB) . 1136.S Takode je i (3) A=AE+AB (4) B=AB+AB. Vcrovatnoca rcalizacije dogadaja A je 1132. Ako so dogadaji A i 13 iskljuGuju.(!) . SI.. G) . . dobija se l' (A + B) = (1' (AE) + l' (AB)) + (1' (AB) + l' (AB) . i 138. 9=90. dogadaj A da nijedan nije standard an. I1=Vlo=lO. Sa slike 118. P(A)= (D . 118 Cl . Primenom aksiomc 3 na obrazac (2) dobija se l' (A + B) = l' (Ali) + l' (AB) + P ()iB). P (A)=-C82)'=99.141414. proi7Jazi da se unija dogadaja A+B moze prikazati kao unija dogadaja AB."0. P (A) + P (B) + P (C)+ P (D)= 1 =P (D)= 0.01111.BC) = 349 Yerovatnoca da bar jedan od njih bude standard an je 348 .P (AB). G)-(~) "" e~)'-'---'-- 91 P (A)=C~o =(2~) = 228' - Ci 5 C~) 0. Zato je 1'(A)+1'(A)=1 ili P(A)=l-1'(A).1'«(A + B)C) = =1' (A) + l' (13). Neb je A Verovatnoca da se izvuku lri standardna proizvoda je 5 C3 3 1 l' (D)= do = 20 =114 3 + 13 = D . tada se obrazac (1) svodi nll aksiomu 3.l' (AC -I.l' (/113) = =1' (A)+ P (B).1.0408.

3 """6 2 (5)" =3=nlog 6=-1O g 3 1 5. 1143.B. Do gac1aj A je da bacena kocka pokaze braj 5.lstupi (P (A»)" = (1. a) Ako se riogadaji AlB iskijucuju. b) P (AB)= (1 .. ondaje P (AB)= P (/['-.. c) Dogadaj AB je nemoguc.88 =0. 1142.5 slecii da je 350 351 . b) c) Posto je B = AB + AB. 90 9 90 90 15 1140. 1z uslova du je verovatnoca 0.0.77815-·0.1.[12). P (A -I.P (B).-B)=l-P(/!·B)=l-P(A)..)(1. II puta 4 c) Ako verovatnocu da ce sc dogadaj A. p(A)=(P(A»)".P (AB)=-. Vcrovatnoca da se dogadaj A realizuje bar jedanput u n pokusaja znaCi da ce se dogac1aj A rcalizovati ili jedanput iE dvaput iii triput itd.c. a) c) d) P(AB)=(1-P.88~t Primedba.P (AB)-. a njegava vcrovatnoea 1 1'(A)=(. o P(A-I-13)=P(A)+P(B)=O. P (A 1146. 1148.P2). potrebno je baciti (. ' 1 = . log (1.u vi isti braj 4. n=-"'.. P(13)= 1. jer je (AC){BC) = ABC.P (AC)-.P (AB). b) Suprotna verovatnoca dogadaja . pa je verovatnoca da dogauaj A ne n.=-. a) b) P (A) = 1. A)=P(A)·P(A)·p(A) . je / 1 \ 11 [1=1-~1-36) . 1147. 0. peA +13+ C)= l' (A) +P(B)+P (C)=9' ! 14L P (A + 13)= P (A) + P (13)-.P (AC). 1) P(X:B)= 1-P (AB)= I-·P(A) . pa je P (B)=1'(A)+ P(BA)= _ .l' (A) = 0.. e) P(A+B)=l-P(X+. P(li)= = 1-(1. je P(A)= I-P(A). pUla kockc da bi so pojavio jerianput o broj 5 sa verovatnocom :..69897 ' Dakle..--13) = 1·-P (A +B)= 1-0.8. Na osnovu resenja prethodnog zadatka dobija se ria je 3=1-V-li)=V-i5) . 20 18 30 18 7 H39.12. +B ~ Cj'" P i/l) + P (B) -I P (C).P (BC)+ +PV1BC)". tada jc B=A + BA. pa je i P (AB) = 0. 2 / 1\" / 1\" =1.82.l' (AB)-(p CIC)+ P (BC).! 0\ bacanja."(-~----'1\ =o.p.=P (A) + P (B) + P (C) . ili 11 pUW." .)(l. T aria je _ 1 4 P(13A)=P(B)=~. c Aka je A o. realizovati bar jedanput u n pokusaja OZnaCilTIO sa p.B) = l' (A) -I. 1 1 1 =P (BA) = P(B)-P (A)=::Z--3=6.P (AC) (BC)) = =p (AJ + P (13)-1 P (C) .-.P (AB)=0. rada je p= l-(l-P (AW. a) Verovatnoca du neb dogadaj A uzasro~no nastupi n puta prclna pl'oizvodu vcrovmDoca je: P(A·A·A .69H97 -1 . -. Verovatnoca da se u n bacanja dve kockc bar jed an put nrr abe kocke poj.92-0-82-=~-i=:J·h=>n='+ 10)1 1 ~ .+ . jer je AB = f/J.5) O.. pri cemu se dogadaj AB i A13 medu· sobno iskljucuju. imamo ria je P (B) = P (AB) + P (AB)= P (riB) = 113 = 2 8 8 U44. d) Kakoje prema de Morganovom obrascu AB=A+B.O.47712 0. anda je BA = B .P (BC)+ P (ABC)..' Pz- P (AB)= Pl ' P2.----~=602.P.)P2. P (AB)= PI (l ~ pz).67.p.P (A))". 6) 1149~ Verovatnoca cia ce se na obe kocke poja viii isti broj 4 je p = 1 36' n45.

. 81. P ( A) = 1 ~0. 115<). a) b) c) P (A)= (1 ~0. a) l' (ABC)=P(A) . l' (B) = 0. 28 H54. 8. za 25 je 5. za 36 jc 6. H64. P (ABl=P(A) .88 10 =0. P (A + B) = J ~ PiA + B)= 1 ~(P (A) + P (B)~ P (AB)) = 0.1 =7 36 9 6 27' U58.~ )=0. P (A + B) = 0.6203. \. USI. 27. l' C·1 + B)= l' (A) + l' (B)~ P (AB) = 0.4".003375. 1'(B)=l.0. 1162.88 10 =0. 32. 64.12'0.3302.(Bb . '" ~ OJ 1173. 1170. . P (A) = 1 ~ P ()j 1 /1. 1163.4 1 A2 A3)= 1 ~0.8S). 1166.5 = 1 ~ OU= n=]og ~~~Ot~g-36=24.008. 11 =04242 .=O. 12 -' US7. 1153. l' (AB)=1' (A) . a) d) P (A) = 1'i.12.9· 0. 3 4 12 8 7 HS6.2785.997.56. 2 b) P(B)=33.6 Dakle.6698.) = 1 -. b) P(AI-Jl+C)=1~P(. P (A) = 1000=0. P (A) = 1 ~P (.. a) P(. za broj 3 su 9.ti' = 0.)"=" . -. 353 . 16. 1168. stepeni osnove 4 i 8 Sil istovrerneno i stepeni osnove 2.43 = 0. 1169. . 1150. treba odigrati 25 igara da verovalnoca bude 0.O. . .). l'.5. A.12)10 =0.8·0. 8 b) P (B) = iO(10=0.7215. Bela i erna iIi dye erne.784. 1 =1_. stepeni osnove 9 Sil istovremcno stepeni osnove 3.25. P(A)=~. 1 P(ABCl=2Z' H55. P(A 1 ·/12· A 3 · · · A 10 )=U) =](.7)=1'(9)-1-1'<'). 96 b) c) 384 P(C)=i(lOO=0.85=0..2. 1'(9+9.6 216 1165. P(B)· P(C)=0.0. l' (A B) = P (A) . 1161.5898. .096. . 1152. a) 352 P (A) = 0.936. . PiA B C')=P(A)· P(B)· P(C')=(1--0.612.1'(A+B+C)=0.PL·r)=l~(p(A)f=l~ (.7)=_4 + 8.333. za 49 je 7 i za 100 je 10. I j \ 10 1 H60.384.1+B+C)=I-n4 13 C')= 1-1'(/1)' P(iJ)· P(C)=O. Verovalnoca je 12 P(A)= 100=0. P(B)=0.001. Stepeni sa osnovom 2 su brojevi 4.

".500 1174. P (. Eksperiment se saStOj1 u tome da se oa slllcajan Daem bira tacka u oblasti G. n il7S. V=>J! <- a 2' Q o S!. mcr"-JI. y). anda ce se osobe sresti ako jc ispunjcDo 1175. povrSine iii tela). Oblast. 2 Q a . Primedba.o.11)=(.yl ". U nekoj oblasti G sadrri so druga oblasl (g c G. 119 dobija se da je Dr------.:---".v» ".5.Y '2 S1. 2 P(1)=2=0.ena 1 verovatnoca jednaka jc .trazena verovatnoca a2 Q Ix.----. H79. a sa y trenulak dolaska druge asobe.---I o Q x 0 Y Q -x.. n 1176. P(A)=4' G ~'l A SI. pri cemu giG mogu biti duzi.v>-. a) Kako je povdina kruga n. 120 x 2 o 2 SI. 120) lraicoa vcrovatnoca je 4-n n P(A)=-4-= 1. Ako se sa x aznaci (rennlak dalaska prve asobe.n-.·-x. Povoljni slucajevi dogadaja da se od dobijene duZi maze konstruisat! trougao. dobijaju se iz teoreme: »Zbif dye stranice trougla veCi je od trece stranice«.~.. 121 x .4.-~--.119 x Sl. a povrsina kvadrata 4 (s1. 354 355 . 122 B 1177..'~a2. Verovatnoca da slucajno izabrana tacka oblasti G pripada i oblasti 9 (g c G) je: P (A) ~. 2' x + (a-. u ravn! xO y. 123).}.!uvaJu neJednakost x + y < a (s1. (si 121). Odavde sledi: a x+ y>a-x-v=>x+ .-----. Cije koordinate zaGOVOJ.---. 123 0) P(A)=O.25. y USO. (1 ) mera G Aka se primeni definicija (1) na C s1.ve tacke (x.G Cine . Na slici 122 srafirana je oblast 5 P(A)=Ci y ( ~.l) r{. P(A)=2000=O.

Neis.. =12="6" II nacin: Trazena verovatnoca dogadaja A. Prost or elementarnih dogadaja parova koji daju zbir 7 je A={(5. I naein: Prostor elcmentarnih dogadaja da je bar jedan par petiea jeste B = {(5. (3.. 4. 135 P(B)=Tooo=O. 1182.413. 356 . I naCin: P (A/B) = G) c:) =3. 0(£1) 2 1 Trazcnu vcrovatnoca JC 1. 1184.. Verovatnoca da je neispravnll lampa proizvedena u PI je 0. 91' 1183. P (A) = 0. (5. 4).. (2. (5. I).. 3).25. 'h I . P (A/ B) = 12 = '6 . Drugo resenje: Ako je liksiran pravae tctive. ·1000= . (5.aj srediSta tetive. za verovatnocu dogadaja A se dobija: P(A)=P(AH . pod uslovom (pretpostavkom) da se dogadaj B vee realizovao. . P A(B) .=105 2 100 100 .. Primenom obrasca (1) za usloVDU verovatnocu dobija se 1 6 1 P (A/B) = 3 =3' 6 Hn Primenom distributivnog zakona n u odnosu na U dobija se A=A H.003. Tfe6c resenjc: Aka sc zna polo7. (2.32. P (A) = 0.. +P(AH"l. 124) 1 2 " P (B) . 5)}... (1.. 5)}. )+P(AH 2)+ P(AH . verovatnoca P (A) =0. 5).03 30 2 P (A/B) =0. . 15 70000 B roJ. " .Na osnovu slike 123 trazena verovatnoca je P (A) = 0. 5). . Prvo reSenje: Ako je liksirana jedna krajnja tack a tetive P (A) =~.417. Dogadaj A: broj jc deljiv sa 3: A= {3.. +AII z +AH3 + .. (5.)+ . To su u stvari tri razliCita zadatku. 2).+AH". Odavde. Dogadaj B: broj je paran: B = {2. Verovatnoca da jc lamp a proizvedena u P 1 je 30 P(A)=Tooo=O. Resenja su razlitita jcr nije preeizno definisano sta znati »slucajno izabrati tetivu«.. naziva se uslovna verovatnoca dogadaja A u oznaei P (A/ B) i delinise se formulom (1 ) dd peA B) P (A/B) = .25. 36 1 36 1185. .. 10 pravn ih u pogonu P.. . verovatnoca je P(A)=O. U datom primeru primcnom (1) imamo 2 _.. ill1a TOO'300=30 lampi. 6l. (6.. 5).~ 15 14 13 - 2 91' 1187. 5). Na osnovu pretpostavke imamo da je A=A(H +II ·1· . 2). 100 300 .<1.. nelspravlll ampllZ P Je --"--. .135. +II) (sl... II naCin: P (ABC)=P (A) . . Broj lampi proizvedenih u pogonu P l ' . .. 1181. .135 =135=9' 1188. Ovaj problem je poznat pod nazivom Bertrandov paradoks... 6). (4.. 5). (5. 5). 1186. (5. P AB(C) = ~ . 6}.5.

(£1)= =0. 10 21 ' 15 1 24 1 6 1 43 1195.175 ·0. (£1)+ + P (H 4) 1'1/1 (A) =0. + P(H")P ll Vl).A) A . 1 6 1 4 P(A)=:1 '14+:2 '14 = 1'4' 359 5 358 .9+0. Neka je A dogadaj da je izvucena erna kuglica. Dalje je PH . Pll 2 (A)=0.125 '0.05 =0.02 +0.03 +0.225. Formula (B) poznala je u teoriji verovatnoce kao Bajesova formula. imarno da je P(A)=P(H.)P H (A)+P(fIz)'P H (A)+P(H 3)'P H (£1)+ . Dobija se da je trazena verovatnoca P (£1)= 0.2.04 =0. Aka se primeni defmicija uslovne verovatnoce dobija se P (H.) Pu. P(A)' Na osnovu primene proizvoda verovatnoce imamo P (H. 14 daje izvucena ema kugliea i iz prve posude je PH 1 a veroval- 1192.5·0.1375.25 +0.175. (A)=0.02 i Pll 3 (A)=0.08 +0. 1198..058.(A).-+-.1'11. " Kraj dokaza. P(H. Uocimo sledece dogadaje: proizvod neispravan dogadaj A. (A)+ P (H. 1191. '4000" z4000' Dalje je 1'111 (.3' 0.-- Trazena verovatnoca je l' (A)=P (II J PI/I (A)+ P (Ii 2) 1'1/. P(H.026.04. 1'1/] (A)=0. (A) PA (lI. II.) PI/. .Ako se uzme U obzir proizvod verovatnoca. P (H4) = 2000=0.) 1'111 (£1)+ l' (H 2 )Ff/.j. Odgovarajucc verovalnoce su: 250 ) 525 6 P(H')=2oo(5=0. .25 '0.35 '0. a dogadaj H " H 2' H3 iIi.2 '0.475 ·0.4' 0.20. Imamo dye hipoteze: H 1 ~ da je izabrana prva posuda.10 = =0.30 . 1196.15 + 0.rzvuecna ema k I'lea lZ d ruge posude PI' (A) = -'. P(H z =:2006=0.)= P(H.4'0. 40 P(H')=jOO=0.abrana druga posuda.4)=0.1375 '0. \ 9 19 1 18 1194.048= 0.. . 1193. =20 3 30 3 10 3 60' Primedba L Obrazac (F) se cesto oaziva formula totalne verovatDoce.da je il. 1090.5()=0475.1375 ·0.2 ·0. 4 noea d a Je .Q()-=0 125' P(H )=~<l.2 '0. 275 950 P (H 3 )=2000 = 0.179. P II. 0.) PII.475·0. .7=0. 1189.475..066 + 0. na osnovu (F)..1725. (A)=O.2625 + 0.)=~ 2 i p([-[2)=1 2 V~rovalno6a (A)=~.8+0. 'ug " 14 Verovatnoca da je izvucena kugliea ern a.25.(A)+P(H z) Pf/. P (A) = 0.) PI! (A) __ Ako se uzme u obzir obrazae (1') tolalne verovatnoCe dobija se da je P (II.) = ----p(A:j.30 + 0. +P(H") P".30 i PI/4(A)=0.4'0. .. (A)+P(H3)'P 1/. Tadajc P(H.20 + 0.06 +0.3 '0. Primedba 1.815.85.) = A ___~______~ 'c. .2625 ·0. vod I pagona neispravan dogadaj H " proizvad II pagona neis· pravan dogadaj Hz i proizvod III pogona neispravan dogadaj H 3 · Tada je 20 40.20 +0. 1197.1O.. P(H z)=j06=OA .025 + 0. Tada je P(H )=2.----------. P(A)=--· +_. . Fill (A)+ l' (H 2)' P'" (£1)= 0. P(A)=P(H L .. Primenom formule (F) u ovom primeru dobija se P(A)=P(H. P(H 3)=100=OA. P(A)=0.01 +0.1 = 0.(A)+ . PH. (A)+P(fI Z). hipoteze da je izraden u I.041 +0. Neka je dogadaj A da akumulator traje duZe ad 5 godina.8 =0.9 +0. (A)=--'--+ 10 21 =09.Ol. ________ .. Kraj dokaza.). III ili IV fabriei. P (A) = P (H . II 2 . proiz.5' 0.

6 10 P(H ... 0. )P"..0.a) Verovatnoca da je izvucena croa kuglica iz prve posude. a da je proizveden u 1 drugom P II (A) = 0.05=0. Verovatnoca da cerno iz druge posude izvuci belu kuglicu.!+~. .' 0. 3 7 21 1 =_·. II 2 dogadaj premestanja kug!iee (iz prve u drugu posudu) koja je bela. druge.)' P "1 (A) + P (H 2)' P ".84.(A)+P(H 2 )P HZ (A) 1 =-_.. je b) Verovatnoca da je izvucena erna kugliea iz druge posude: 1 2 P (II 2)' P /I (A) 2.0 _ _._. Kako je proizvodnja u prvom automatu dva puta veca.45. P A (H 1) =cc25c----c5c---3S--4-46-2.tA) = 2 1 =.6.2 1 1 3 7 PtA) 1 =-67. Tada je 1 2 P(II 1 )='3' a P(H 2)=".. daje izv!acenje iz prve. P(II1)=P(Il2)=P(II3)=~' Daljeje 361 .= -5. Imamo dye hipoteze: HI .. )= :3' 0.55 360 1 1 1203. 1 " ·0. 075 -3 . 06 + . H 3 . ..55. Neka je A dogadaj da je predmet od!icnog kva!iteta.03. P(II 1)_: Pill (A) ~~=- P (II 1)' P . 084 = 0 ..75+'3' 0. a) P(A)=.. P A (H z)=-0-SS-=0.05 P A (H 3)= 0.) = ---'-P(A). Dogadaj A znaci da je izvucena bela kugliea. = !.85 3 ' b) P A (H')=-055-=0. 2 Verovatnoca da je s!ucajuo izabrani predmet odlicnog kvaliteta: P (A) = P (Il.. tj. Imamo tri hipoteze: HI' H 2 .(A)=7' Verovalnoca da cemo iz druge posude izvuci be!u.68 . 3 ' 3' Traiena verovatnoca po Bajesovoj formu!i 2 1 P]f. Dogadaj A je da su izvucene bela i ervena kugliea. Izbor bi!o koje posude jednako je mogue.- 14 1199. 100 '100 +100'100+ 100 'ioo 28 16 P A (H 2 )=69' P A (H 3 )=69' 1202. Neka je II 1 dogadaj premestanja erne kug!ice (iz prve u drugu posudu).(A) P A (H ..="5' P(II l)'P N1(A) 2.52. tada je 2 1 P(H . ako je premesten a kug!ica bila bela.588.aP(II 2 )=3' Us!ovna verovatnoca da je predmet odlicnog kva!iteta i proizveden u prvom automatu je P II (A) = 0. pa je 0..······=·.8=i7=0. odnosno treee posude. )=".= 69 .' 7 2 P A (H 2 ) P(A)·L=S="5 .predmet proizveden u prvom automatu i H 2 predmet proizveden u drugom automatu. =02.'7 14 25 5 100 100 25 1201. na osnovu formu!e (B): 1 3 3 P A (H . 1 4 5 ' 21 + 21 3 7 1 1 1 1200. je 2 7 Primenom Bajesove [ormule verovatnoca da je premestena kugliea bila erna je 2 PH (A)=-.85+ 3. ako je premestena cma kuglica.

52 2 . (100) 48 r'oo. 0. sa verovatnocom p (0 <P < 1). 0)' =0.25. a) P..48 + 0.52 3 '0.6.256.48 4 + 10 . P 2(0)=G) P2(1)=G)~..48 3 + 10 .4 primenom formule (1). Primedba. +P2+" . iIi 1 put ili Tada slucajna vellCina X uzima sIedece vrednosti: Xl = 2.'. Primedba 1.299. ~p? I • 'i~·. o puta. Odgovarajucc verovatnoce po Bernulijevoj formuli su: 2 1207. X=(XI P. P (1) p"cp (k)= (. koji se sastoji u tome da se u n nezavisnih ogled a dogadaj A realizuje k puta. a ne realizuje n~ k puta.216' + 5 ·0. Analogno prethodnom primcru dobija se 0.0.125 X3 X4 1205.Primedba 2. = 1206. 1209."..0.6=0.942. 1208. gue je q=l-p.25 2 X~( 0 0.432 1 ] 25 75 0 ) 216 216 .0. P(47 iIi 48)= ( 47 (1)53 . 1204.5 1210. 5 Zakon raspodelc je: b) P(A)=G) '1 5\ + (\4)p4q+ 5)P'= =0.52' 0.52' = 0.6)5 ..0. Xi SI. 125). Primedba 3. !p. n} ili graficki (s1. X.48 2 + +G) (5\ q4 p·l G)p2 q3 +G) + p3 q2 X=( 0.52 2 .48' + 5 '0. Verovatnoca slozenog dogadaja. Zakon raspodele verovatnoCa slncajne promenljive X je pravilo po kome svakoj vrednosti slucajne promenljive pridruzujemo odgovarajucu vcrovatnocll.(2)=G) '0. Zakon [aspodele se prikazujc sematski kao preslikavanJe. P 4(7)=(:) OJ ·GY 100) ".~=0. if' I • Xi.28.~ + (~)47 :3 P z(2)=G)(D =0. odreduje se po formuli '. 0.+p. (0..0.288 2 15 ----216 1 2 3) 0. k=5. p=0.064 1 0.) l .=l). Zakon raspodele moze se prikazati kao skup uredenih parm'a {(Xi' p. q= P 8(5) = G} 1~0.. X..)' pz P" (p.25.48 3 ". (100) (1)52 (2)48 48 3 '3 .) i= 1. (0. 2 .5. 362 363 .0.41' '" 0. x 2 = 1 i X3 =0.524.. P 48 (100)= 48 2 2 (100) (1)'00"48 (1)48 Pri dva bacanja novei"a grb sc moze pojaviti iIi 2 puta. I Kako je n=8.

: P (x = 2) = (1-0. Y2 .6. X=(~: ~:) i x+y=(Xl+Yl Pl1 Y=G: X . Ako je X diskrctna slucujna promenljiva.032) =0.032. (verovatnoca tog dogadaja je P. + Y2) P'2 +(x 2 + . M (X) = 2.. 1219. +X 2P2) =(X. .16. CX=(CXl 1215. 121S.008. Matematicko ocekivanje veliCine X + Yje M(X + Y) = (x. povlaCi za sobom dogadaj koji se sastoji u tome da X + y uzme vrednost Xl + Y1 iIi Xl + Y2 (verovatnoca tog dogudaja po 364 365 ..1 + 5 ·0. ' P. tad a je M(C)=C·!=c. P (x = 3) =(1-0.9. 1222. + CX 2P2 + . +X 2 pZ+X 3 P3+" .3 + 3. u jednom ogledu.= .P.=I-(P. ' P2P' + X.J Y=G: X2Y. X=O 1 3 8 2 3 ~ 8 8 . X = (0~8 0.. a njena raspodela verovatnoca jednaka je: X= ( Xl X2 1) (P. P22 Primedba: Matematicko ocekivanje broja realizacija dogadaja. ~) 1220. (P 11 + P2. P" +x 2YzpzP" = Y..+x"p.P.8 + 0.g32 0~8).).= L Xipi' i= 1 Matematicko ocekivanje za datu raspodelu verovatnoca jc M (X)=3 ·0.\[ '7 ( 36 ~ 3 2 36 4 3 36 X).. x.45.+1'.Yz x. 1217. PIP' pzp' PIP" PZpfl' Matematicko ocekivanje slucajne velicine XY: M (XY)=X. (Pll + P12)+ x 2 (P21 + 1'22) + Y.2 + P22)' Dokazimo da je Pll + P'2 = PI' Dogaclaj.v.1212. p" Matematicko ocekivanje slucajne veliCine ex jednako je M(CX)= CX.6=3.) P21 +(x 2 + Y2)P22 =x .) P2'" Pn Zakon raspodele slucajne velicine CX je 1213.p..P. Trazeno matematicko oeekivanje jcdnako je M (X)= 1· p+O 'q= p.:).16+ 0. Ako su slucajne velicine X i Y date zakonima raspodele: (A) M(X)=X. P. Slucajna velicina X. koji se sastoji u tome da promenljiva X uzme vrednost X. jcdnako je verovatnoci dogadaja...).{.)= CM (X). P21 aka se Doce vrednosti slucajne veliCine X -+ Y (za sye moguce vred~ nosti X dodaju se odgovarajuce vrednosti Y) dobija se zakon raspodele +Y2 P12 X2+Y2)..8)2·0. P. .8)0. + CX"p" = C(x . .P'(X. Ako je konstanta C diskretna slucajna'vclitina koja uzima sarno jednu vrednost C sa verovatnocom p.P. +x 2 Pz + .8 =0. PI Pz P3'" Pn onda je matematii'ko ocekivanje promenljive X dato formulom . P.. Napomena.y.3=0..) + + Yz (P. +P2+P3+" . P' +X 2 y.8 =0. p. Neka su nezavisne slucajne velitine X i Y date zakonima raspode· Ie verovatnoca: X=(.0+0. gde su Pll' P12' P2l i P22 odgovarajuce verovatnoce.6+ 2 '0.P'+ Yzp")=M(X) 'M(Y). +X 2 P2) (Y. 1214.. broj pojava dogadaja A u jed nom ogledu uzima vrednost Xi =1 i x 2 =O sa verovatnocama PI =p i P2 = q = I . +P2)=0. 1221.~6 0.. 1216. X2Y2) Zakon rasp odele slucajne veliCine XY: Xy=(X1Yl x.+x"p. x 2 -I'Y.p. ~:). P2' .) . + Y2) Pll +(x . P(x =4)= 1--(0. CX 2 ' · · Cx. +X 2P2)+ YzP" (X. Neka je slucajna velicina X data zakonom raspodelc verovatnoce X_(Xl PI x 2 ••• x.

p. X .05.. . a) M (XY)= 1. 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12\ 2 "'5 . Zakon raspodele slucajne velicine X 2 : X2_( 4 9 25').p.3=13. i Tada formula (1) postaje M(X =M(Xl+M(Y). I227. Disperzija slucajne promcnljivc X=(X 1 Posto je E x.= E (xi'-2x. gde je raspodela verovatnoca simetricna.1 0. i= 1 \1'1 366 dobija sc da je D(X) = M(X2)_(M(X)j2. Primedha 3. +(x 2 -M (X))' P2 + P12+P22=P~· . + .3 .i. Primedha 4.M(X)+(M(X))"p..=M(X) i= 1 " L xt Pi=. . slcdi da je P21 +P22=P2' Pll +P21=P. Primedba 1.. E P. . Me i M 0 se poklapaju. izrazenu istim jedinicama kojirna su izrazene i vrednosti slu6ajnc promenlji ve.M(X))2 1'.5. medijana i rrlOJu karukterisu centar rasturanja. M(X)=7. +(x. uvedena je relativna Inera rasturuuja: (3) 1 3 8 ( 2 2 3 8 ~. M_oda (iii mod) Mo je llajverovatnija vrednost s· Jcajne promenljive X._M(X))2p. = E j= . Pri simetricnim raspode1ama vcrovatnoc<. . 1 razena disperzija jc D(X) =M(X2)_(M(X))2 = 13.\ 1 -. +X2P2)+(Y1P~ +Y2P.0. kac sto je u zadatk u 1225 M (X).5.= 1.-M(X)j2p. Medijanu Me je oeena centra rasturanja koja zadovoljava P(X<AIe)=P(X>Me)=0.3 =3. D(X)= E (x. i'viatematicko ocekivanje zbira nekoliko slucajnih veliCina jednako je zbiru matematickih oeckivanja njihovih sabiraka: M(X + Y+Z)=M(X + Y)+(Z)=M(X + Y)+M(Zl =M(XJ+M(Y)+M(Z).1+3·0. 1223. xi' p.1=15.M(X)).5 2 = 1..3 4 5 6 5 4 3 2 1 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 3 6)~-"- . Pozitivan kvadratni koren iz disperzije (2) "x=. =(x . 1 i= 1 i= 1 .65. Matematicko ocekivanje. JC Pl1 + P12) obratno. .!1-1(){2).ltcmatlckog oeekivanja.6+25.= i""" 1 .-M(X))2 p.= E (x. rncdijanaMe=7. naziva se matematicko ocekivanje kvadrata odstupanja slucajne promenljive X od njenog matcmatickog ocekivanja: (1) D (X)= M(x.0. b) M(X+Y)=2. Matematicko ocekivanje slucajne ve1icine za datu raspodelu je M(X)=2.teoremi 0 zbiru verovatnoca jednaka Odakle sledi da je Pll + P'2 = P" Analogno.3... + (M(XW E 1'. U zadatku 1225 Mo=7.1 +9.: i=l + Y)=(X .6 0. 0. 8 8 8 8 ' 8 .6+5·0.) Primedba 2. U zadatk u 1225. Primedba 3. 367 . Primedba.0.53. Podima od definicije disperzije: . Primcdha 2.. P. i= 1 i= 1 -: 226.iD(X) naziva se standurdno odstupanje i pn:dstavlja meru rasturanja vrednosti slucajno promenljive X oko m:.3 Matematicka ocekivanje M(X2) je M(X2)=4' 0.3.) ' M(X)=0·1+1'~+2'~+3.-2M(X) E x. Primedha 1.. Da hi se rasturanje razlicitih rasporcda rrlOgIo uporcdivati. koja se zove koeficijent korclacijc . .

M(X»' = C' M(C -M(X» = C'D(X)..=5 IIII .2M X.. (5. D(X)=67. 10).2 dobijasedaje x.. 3)..4 /\ O.6x . f. . )... -. . D(X) = M(X')..). D(X .. D(-3X+6)=D(-3X)+D(6)=(-3)' 'D(X)+0=45... .. =1 x.1 D(CX)=M(CX -M(CX»' =M(CX .. = 0. 1230..20 f4=7 ~+II /3= 10 Na OSDOVU formule pod f) prethodnog zadatka dobija se: ~--.0' = C'._/. (4..21=35' M(X')= 1 1233.Y)=D(X +( . tj._'___ 1 ~r. (M(Y»' = D(X) + D(Y).- n=30 1 1232. =3 ..4.--" /... 1231. 3 0..=I..5' (C')=C'. D(C)=M(C-M(C»'=M(C-C)'=M(O)=O.13 ---~ D(2X) = 22 D(X)=4 .=2 x. _ _. • = 0. Oceoe iz Skupljanje podataka Frekvencije Relativne D(X + Y+Z)=D(X +(y+Z»=D(X)+D(Y+Z)= D(C+X)=D(C)+D(X)=O+D(X)=D(X).. e) f) III ---. x.. 4) i prikazan je na s1.. 1229.~v:1ije =D(X)+D(Y)+D(Z). =2..-..6xi+0...6 1234.-- D(X -1)=D(X)+D(1)=5+0=5.33 f. .. 6).=3.-~--. Tako je P.=6 f.6 .C) .5=20 (D(CX»=C'D(X).-~--.. M(X')=O..=1 x 2 =2 (X 2 >x .5' C'+0.. I IIII f. (3..(M(X)' = c' .CM(X»' = =M(C'(X . O. •=0.. 1111111 M(X)=1 '6+ 2 '6+ 3 ' 6+ 4 '6+ 5 '6+ 6 ' 6 6. _-+-. .=3 -~ _ . Poligon rasp odele frekvencija odreden je u koordinatnoj ravni tackama (x" /. 7). tada je p.. a) HII . . =0.-. M(y)-(M(Y»' = (M(X') -(M(X))' + (M(Y') -. =0. Iz sistema 0.. .paje X= D(X)= M(X')-(M(X»' = 3. X = 0! l ~ l D ._-+-Ukupno .6 = 0.2. lz formule D(X) = M(X')-(M(.. M(X)= C '0..X»' dobija se da je M(X')=0. + 16 ' is + 25 ' 6+ 36 '6=6 ' 91 = IS.4x~=2.r. = 1-0.-.x. X. jer je D(C)=O.. X=( 2 0.24+ lP=2. d) 7..6404.. (1.4x. 126.10 . Matematicka statistika c) 1236.82. Raspodela frekvencija po vrednostima obeleija data je u tabeli: r""--r-' . =0.S =0... a) b) (O~6 0~4)..5+( .1228. x.Y»=D(X)+D(·· Y)= rnatemat'k~_X~ . b) c) x 4 =4 HlI II .(M(X + Y))' = =M(X2 + 2XY+ Y')-(M(J"l + M(y»2 = =M(X')+2M(X) M(Y)+ M(Y)'-(M(XJ' .17. '6 + 4 1111111 ' 6 + 9 ' (. (2.23 f. +O. ~ =D(X)+ (-1)' D(Y)= D(X) + D(Y).2. 1235. D(X + Y) = M(X + Y)' .

12. Da bi se nas!a moda jednog skupa podataka. 10."21. gde je n bruj elclnenata uzoraka.77. 5. a) Mo=8. a) 1110=21. 13. 2 3 SL 126 4 5 1243. 31. Medijan" je jednalea srednjcm claDu. Varijacioni razlomak jednak je R=Xma)\.25. U ovom slueaju Mo=3. 51.75. 39. ~~~. aka ih je neparan broj ill aritrnetickoj srcdini srednjih clanova. Xi. kracc 1110da i obe1ezava se sa AI ().8. Prema formuli k~~50 ~7. ali je varijacioni razlomak duzine 100 deljiv sa 5. 7.~--~Xi klasc ~ ~~~-------~~--1 Klase Broj podawka po klasama -----. ". Raspodela frekvencije po klasarna data je tabeloln: 11 ~~---~~ ~~~-. trebalo bi izabraIi oko 7 kiasa. 28. 2 b) 15. 1241.237. 14. K". b) Mo=37.77. 1240. 127. G '" 4. pa za to biramo 5 klasa. 19. 128 30 50 70 370 371 .:f:lj~~Lt-_~~~. Me=28. 128 prikazan je histogram raspodela frekvcncija i poiigon raspodela frekvencija. 7. SL 127 15 10 5 SI.~Xmin= 130-}O=100. Poredajmo najpre sve date brojeve po vcliCini.I~~~- -- ----~-~-···~I I~ 1- -. Vrednost obCleZj:i kojoj odgovara najveca frekvencija naziva se niOdalna vreonos[ iIi.I ~~=~~-I--~~-::~ li~bl'--- Sredina I. 17. ~-~--. Numericko obelczje x ovde oznacava brzinu automobila.jn. 8+ 10 a) 6. G=27. Braj klasa k maze se priblimo odrcditi iz form!}lc k~-. 8. H "" 3. 1244. Me=21. 1245. 30. b) Nema modu.36.15. 1239.'r ~j j 1242. 19. 29.}-····I [~~~~~r-~o~='=-~~~-i~o-~-::~ ::f:.38.81. Me=----=9.28. K. H"" 5.-. X =4.oeg. >'=4. x". ~~~-~ Frekvencije ~--- I --~1 l 1238. 1246. treba te podatke poredati u vrstu i uoCiti onaj broj koji ima najvecu uccstalost. 1.p~~_ t==X 5 =_120il~I=_=~~ ~= 1_~= ~ ~~50 ~_ -I n Na s1.. aka ih je paran broj. Kumulativne relativne frekvencije i kumubtiyua raspodela relativnih frekycncija prikazanc su tabclom i grafikonorn.

131 ° 2 3 4 5 koloni 0.017.'-~cij~"f~~0. d O.9 D. (videti sl.5. 2) 0. 6) 0.06.. 15 1.. r.25. Primcnom obrasca f.10 /L-'-_ 0. 1 ::~r 3 y 4 5 50 40 30 20 10 k I~-icl.016..-~------~-- 1250. 0.071. 9) 0. _ . 129...5 X ° 0 10 20 3040 50 5070 8090 lOa 81. 129 1249.3 0..3 0. 1251. 12) 0.040. = 100 =0. y I I ~ I I 0. 10) 15) 11) 0...25J~. Y 1. =100=0. n Odredimo najpre relativne frekvencije /. 14) 0. 130 I I I 1 I 1 1<:<1 IMe IQ~ x 90 x 10 30 50 70 SL 132 372 373 . Na slici 132 dat je poligon raspodele kumulativnih relativnih frekvencija..00 0. Na slid 131 prikazan je histogram raspodeJe frekvencija (osenceni pravougaonici) I~-.085.ekv-. 7) 0. 0.. 25 1.6 0. = 100 =0.'-"""·J.lJumo re d om 0 dgovaruJuce reI : b" . 8) 0... . 3) 0...099.1247~ f. 6 5 4 3 2 0. Relativne frekvencije suo 81. 13) 0...15 0.115.Of. zatim 3 i 4.5 . itd.D18. koji cine histogram raspodele. .086.1 81. kao sto je to uradeno na s1. b) Relativne frekvencije su (na tri decimale tacnosti): 5) 1) O.ti~na f.082.7 0.082.05 Kako se poligoni i his tog rami apsolutne frekvcncije i relativne razlikuju sarno po razrneri na ordinatnoj osi.. dobija se poligon raspodele frekvencija. cesto se rezultati prikazuju na sarno jednoj slici.'=100=0.25 0.B 0. 4) 0.096. 4 1.04.. Dovoljno je pokazati da su povrsine oznacene brojevirna 1 i 2 jednake. Spajanjem sredina gornjih stranica pravougaonika.020.2 0.2 0.Q2S.=-atrvne fre k vencIJc. Uputstvo.138. a) Apsolutne frekvencije datih obelezja date su u drugoj navedene tablice.. 6 /"=100=0.15.1 5 0..oj -grb~.~. 50 1.30 0. .. 130).

812 = 20.6+ 2.44.sirina klase.5 -. . 1259. Statisticka tabela za prvi uzorak ima oblik: Braj poena Apsolutna frekvencija 1 2 2 1 D. 1253.kumulativni zbir frekvcncija po klasama.S. koja raspodelu deli na dva jednaka deb.) 1262. 3 2 3 2 3 1 4 0 5 2 6 3 6 1 Za drugi 11Zorak statisticka tabela glasi Braj poena 1 Apsolutna frekvcncija 2 Za treCi uzorak tabcla jc Broj poena Apsolutna frekvencija 1 Najzad. (50-·25)+(50-15) .R6 m'/s2. IJl_ gde je L . 1254.donja granica klasc u kojoj se nalazi medijana. -----. Mo=39. n Ova jcdnakost cesto sc koristi [~-rilikom izracunuvunja srcdnjc vrednosti U slucaju kada su Xj vebb brojevi.. X=41. a = 1235. 1263. ")(2=3.-(f. x=41.7 + 2. Srednja vrednost za osnovnu populaciju . =3.. a 1. Za modu se bira ana vrednost koja ima najvecu frekvenciju.-.1 -11.. h+ 1 j.. Me=40.9 . +1. +J. 1 =a+--«x. Q3 deli raspodelu 75%) :25 % i naziva se tree! kvartaL Me-mcdijana se naziva drugi kvartal. imamo 1 X = 1235 +1'6 (0.7 -0. 2 1 2 1 2 4 5U 4 1 4 j .25.5. +J. Moda je najfrekventnija vrednost obelezja. Primetimo da za proL?:\'cljan broj a vaii jednakost x=E(X)=~(Xl (1) Me = L + d . d .85.+ . +1.1·2()----------=483· X=48. 8=17.5 3 5 1 5 6 3 6 7 3 8 [edam 4 6 R X 2' }{:> uzoraka X} =4.9-1. a) x= 4 .-a». 1256. (Q. vidirno da drugi slucajni uzorak najboljc reprezentuje osnOVllU populaciju. -a)+(x 2 -a)+ '" +(x.. x=2. s~=24 .8. D 1 razlika frekvencija modalnc klase i klase koja im prethodi. d frekvencija klase u kojoj se nalazi medijana.. LJ datom primeru je 50-25 Mo=40. =0.=O. D z razlika frekvcncije modulne klasc i frekvencije klase koja sledi za njom. Disperzija je D(x)=2...2.0..6-1. D(x) = 6.6. J.0..ie X = 3. Vrednost obelezja x.}= Me = 40 + 20 . S"=-- " 24 11 ' 1---s=yD(x)=l. Aka su podaci grupisaui po klasama sirinc d. a) x=2. _50_-_(~±25) = 48 4 50 ' .37.125. deli raspodelu 25%: 75% i oaziva so prvi kvartal.) x= 6. unda se lllcdijana [acuna prema obrascu: n b) x=2.) Primedba 1.. K. si=J ('. naziva se mcdijana.5 m/s. za osnovnu populaciju imamo Braj poena 1 Apsolutna frekvencija 7 Srednje vred nosti Xl' .2+ 3. koje prethode klas.5 + 1.8. K v =0. ') • f' 1. U datom primeru imamo +x 2 + '" +X. 1252.5f.8 + 0.7838. U odnosu na srednju vrednost...8 + Primedba 3... - 1 sirina klase. 375 374 . 5=2.Sa slike se vidi da 50% takmicara ima do 50 poena.4 --0.75. X" =8.3)= 1235. Primedba 2.. + . Dna se odrcauje obrasccm (2) Mo =L + d ___ + 2.+ 1 gdo je L . Aka SD podaci grupisani klasama sirine d.625. 5 2 =7. sa medijanom.donja granica modalne klase.5 --0. +D.. Kv= 1.3019. Tako U ovom slucaju.)(.

b) 16 25 6 P=-(1--e. 24 12 ..50~lrl~0. onda je povezanost izmedu xi y funkcionalna linearnog oblika.·~·5i i Y. sI=3.35937.90.. s~=3. --. .70~r~0.1 za x=l. .-.. P = 5 arcsin 0. pozitivna je za svako x. ".~. . ~ 2 y(1:X. -~ 36 16 .76. onda x i y nisu linearno povezani. 133 Primenom obrasca (1) koeficijent korelacije obelezja x i y je 84 r r' 0.y.. Xi=Xi-X Yj=Yi-Y 2 X i1 Xil'i y2 .. y 132 56 Primedba. .1267.- 1 1 0 1 ------~-...25~lrl~0.'=56 SI. Za odredivanje koeficijenta korelacije pogodno je da se potrebna izracunavanja prikaw tabelom. c) P=4-8e.-----.=x.. U datom primeru odgovarajuca tabela je: r --.896. ~.1 • y 1 ~.-. 0 1 4 16 . .ce se daje obrascem (1) 1: X . 134 377 . x-I 2 f o Si.~--- -~-'-'--..= y.. VIn GLAVA 1265.~-..~..). . . 133).1264. d=2..Ako je 0. 27 3 3 X2-6X+9 1273. P=2SP:"16 dx+2 2 'f~~i5=-(.50 x i y su neznatno linearno povezani. Koeficijent korelacije r najee..1i=84 1'7.Sn+9-0. 2 ' ) gde je X.-.. 1270. Ymin=l za x=O.Ako je 0.70 postoji znacajna linearna veza.=40 56 40 x=-=7 y=-=5 8 8 l'Xr = 132 l'X.-~ -4 -3 -1 -1 .---~ X.-.-~--.25.. 9 11 7 2 4 7 2 3 4 4 12 28 -. postoji visoka znacajna povezanost izmedu obelezja x i y..Y. r=0.Ako je 0. Ako je Irl <0. r=0. 376 1271.977. 1266.. a) a=b=l.395.-~ ---- .--~ 1 ~ -·6 -4 -3 -1 .. borizontalna asimptota je x=o (grafik sl. nema nula.~ ~-~-. y.85. P= ..dx=ln16-1.6 -In 16. y 1272. . y=(X2+X+ l)e->.--------.5ln2.93. Ymax=3e.Ako je 0.--" 3 4 6 g 2 4 9 -".---~~-- 4 9 16 x 8 9 14 49 --~ EX.'--5)2 5 5 dx=7.= 56 EY. ......~.S.90~lrl ~ 1..1 0 4 5 ..~ 1 __3._._. 1268. a) Grafik date funkcije je prikazan na slici 134..-----'" .-'"--... b) Funkcija je definisana za svako x. r=0. 16 9 8. RAZNI ZADACI 1269.)(1:Y.

_ _ 1285. a) Za x?o 1 smene 11 = ~. LI 3 I I SI. dv=.41n(1+~2). -1 i smene 11 = -1 =-. 1277.135 1283. a) Grafik date funkcije je prikazan na slici 135. -{l: ("-1)-. k E . b) Za x'. -~. Data jednaCina se transformise u x+l x-I 5 homogenu 20u'. dv=. xdx. . ("-1)+21n(2+2~2)+~ In2. I to x = .j1+4x' . Vrednost datog integralaje 7~_~ 6 1286. (2X -. 2.~) = ~ (4a 2 ..1n20n2-1)' (Smena Inx=z). Realna resenja date jednaCine po x su x = 3 V x =. anda je ova nejednaCina ekvivalentna nejedoacini IOg2 2sin 4x < 0 =0< 2 sin 4x < I -= 0 < sin 4x< 0. 4l arCSIn (y2 4 a~ 3») .4+'2." 3). x = log.:.t.. 3 (smene: u = 2 x 7 • 3 -i 1278.a'..= u . 4 f U= arctg ./4 . p=-2.~j-l dobija so ho2 mogena jednacina v . 1281.:.. 65 rea no resenJe po x.ln27 .:·=-1 = y (y>O) data nejednacina postaje: V= T).J4+. sledi da je 4- 3y2 3y2 " (_I)k SD X=8+~ . Resenja koja n n . b) p=-2.5V' +4uv=O. q=3. dakle.:i .= v.11>-Z-. Zatim se proizvod kosin usa transformise u zbir kosinusa. Iy+ 11 + ly. Odakle se dobije da je u = -2: v ili (Parcijalna integracija: u=arclg2x.uv.\ 11 x ReaIn a reseoJa . a data jednaCina ima jedno I . V= ~.>/ // 1275.2 = l3uv. a) p=-q. 1279. ' Z //.5.. Skup resenja date jednaCine je 0 0 0 {-I. 4}. ___ 71.2 = o. J 378 379 ..) 1r/4 rr. 1287.. 5n 1[ zadovoljavaju interval 0 < x < 4 suo 0 < x < 24 1 24 < x < 4 . Data jednaCina ekvivalentna je jednaCini sin I b) p= j ~~l)i o r x 3 32 dX=9. proizvod sinusa i kosin usa u zbir sinusa. Smene: u = x -1 i V= x' + x + 1 datu jednacinu svade na homogenu 2V' _7.. q=2. U ovom slucaju data jednacina nema realna resenja po x. u = 110 v.:.UV~ 2u 2 = 0. 12S0.' . 1)= F. a za treci integral smena je sln2x=t. xdx. Aka se transfonniSu svi logaritmi U datoj nejednacini u logaritme sa osnovom 2..2<x<+oo. (Parcijalna integracija: i... Resenje date nejednaCineje intervall~x<4 y'+ 1 ( ~\ 2+V3 ).+1. Dati integral se transformise u zbir tri integrala: f cosxcos2x dx+ Jsinxcos2x dx+~2 . 2/3 y! 1282..) 1276. Smenorn ..f ~n2x' cos2x dx. Smene: ..~ ./4 x-2 x+2 1284.63 .1274.--=-i svode datu jednaCinu na homogenu 2u 2 .

. 5}./2cos t.:. g(!)=0.-. r a 2 -'. (.. +k=-----. (a>O) .. . 2 b) Leva strana se transformiSe postu pno na sledeCi naein: Kako je a.=---. a+b) i C(IOg2( -~).. 2 1:0. 2--'!>V a (l+a . 2].5. Time je dokaz zavrsen.J"4a z + i+ . l . ~ + an:o. +a n)=n+2. x= -3. 1290. Ako se iskoristi da je geometrijska sredina od n pozitivnih brojeva manja iii jcdnaka njihovoj aritmetickoj sredini. jer je (log 2)·z(_I_+_1.---. +~1+_1 __ x I · 2 2· 3 3· 4 (n -1) n =(log 2)'Z(( x \ 2a.~ -~. poslednja nejednakost se svodi na tvrdenje (1+an)~2n. ...1.3 V x = 3 (smene: 3 3 + 3'3 = u). +1' . (1 ) P=4~+3 n.. 16 _n Ako se uzme u obzir pretpostavka da je a .4a~ +4a 2 + 1=~4az+i ":.. . Ako se iskoristi osobina da je aritmeticka sredina dva pozitivna broja veca ili jednaka sa njihovom geometrijskom sredinom dobijaju se nejednacine: .12a n+ 11· 1 Iskoristiti identitet logba=--·· log. a z . :0. 1292. =-n-·1og'... +CD l 0) (apscisa tacko C realna je k. t= +3 +2nn.. a) b) XE[ -~... + 11.. 1296.J"4a:+l ":. dobija se ~'.J"4a .."--V'n' ako je ab<O) . a 2 .. +2. 1301.. {0.. 13a 15a 14 )= 1-!)+(!-~)+ (!_!)+ . -::---yU Z 1297. Proizvod ovih nejednacina daje l+a l+a l+a ~ .. a) b) 1293.-.+1 +. 381 380 . P=2. 2..2(a 1 +a z + . )(l+a z) . B(O.. 4an+ ":. . a) b) a+b=O.~.. ~--... n.:... tada je 12a. XE[ -8.12a z + 11.+ a ?'vr..1289. 1291. tada je =(logx2)'z 1-. .j'i. Ako se sumiraju nejednacine (1).5.. 1299. A (0. Podimo od ociglednih nejednaCina: 4a . + 1=.+1~0. +(n-1)+n n 2 n n(n+1) 2n n+1 2' Kraj dokaza.:..5(2cosZt-1).•• an' t=(2k+l)n. 1294. n n-l = 14' a.. 2 !.4a~ +4a n+ 1 1=. 4a z + 1 ":...b k (k + 1) 1+2+3+ .. x = 0. .. ... n=O. + 1 ..+11=2a. -lJU[9. __ 1_)) ( 1) n-1 2 2 3 3 4 ..4aI +4a . +~4an+i . an = 1. b) c) -T "-'T ....a" r. a) cp = 60 1300..=--~'-- x x 1 +2+3+ .. 1295. .x.=~. i= 1. 1298.1.+ 1. + 1. x = . a+b)....-t:. a) !(t) =.. U1 OJ U [1. : ..12a. 0 .

12¢>ja + hi ~. Iskoristi:!!!9 resenje prethodnog zadatka. Za n=2 nje je tacno. !a-·bl = ~(a-b)2 = # . dobija Se tvruenjc./2 < a + b < .'a2+2ab+h2.W~O 2 2 (1) ac-bd~-·1..2ah+ .2~~·~ + ~2--.-= r---'-------. ab~lal'lbll yx2=lxl. y cd =. +akl~la. b 2 =IW a 2 b 2 c2 ~(a+ b-C)2 (a+ c -b)' (b+ c. tvroe- la. gde je cetvrti pozitivan broj¥abc: a + b + c + ~~i-.2 + 2ab + 0' ~ ~Ial'-. i ab~-lal·lbl). 4 . Cime je dokaz zavdcn. Ocigledna nejednakost (a-b)2~O. +a 2 + . a+ b + C r-- ~~laI2+2Ial . odak!e sledi trazena nejednakost.dicka sredina d va broja veca od njihove geomelrijskc sfedine na sledeci nacin: .. iz nejednakosti (m-a)2+(n-b)2+(p-c)2~O i (m + a)2 +(n + h)2 +(p + e)2 ~O. Kako je: 3r::.-1310. .2'1. . poslednja nejednakost postaje 2 (a+cf+(b-.!al-Ibl ~ ia+bl· 1312.. + 31. Analogno iz nejednakosti (a-c)2+(b+d)2~O dobija se bd-·ac~ -·1 iii (2) ac-bd ~ L lz (1) i (2) sledi tvrdenje lac--bdl"~ 1.+a 2 + ... (2) rna+ no + pe~ 1.ik . 13l4.----3---~4 abc. 1311. · +laH. Dokazimo implikaciju la. Ako so kvadrira pretpostavka i iskoristi jednakost (2) iz prethodnDg zadatku.l= =la.:>0'~+b)'i ~ .i+la21. (a-cj2~O i (b-C)2~O svodi se na ncjednakost (2) a 2 + b 2 + c 2 ~ ab+ ac + DC.--- =. Aka se iskorisii uputstvo prcthodnog zadatka.. Ako se kvadrira data relacija. b2~b2-{c-a)2. Dakle. 1303.. +a21~la..' 3r--3~ _'_ --···-4·---~V abc ~ -= a +h + c+~ abc ~4 ~ abc =- =a+ b+c~3~ abc 1306. Zbir ociglednih nejednakosti 1308... h (1) i (2) sledi da je 30-"2 se svodi na nb./2.I+la21+ .a)2. mnozenjem ovih nejednakusti dobija se = ~I::: Ibl )" = lal-Ibl· 1313. lz (1) i (2) dobije se tvrdenje Ima + nb + pel ~ 1. ~~1. . · +ak+d~la.. Dokaz se izvodi indukcijorn. !al=la+b-bl=l(a+h)+(-bll ~ !a+bl+l-hl= =. Iskori:Jtiti to sto je aritrL. odavde se dobija tvrdenje a 2 + b 2 + c 2 ~ 12. Ako se nzme n obzir pretpostavka a2 +b 2 =1. . Ibl+IW=~Ual+lhD2=IQI+lhl. cime je dokaz zavrsen.[2:::2!. la + hi ~ lal + Ihl. 1309. 1307.:.1 ah + v" cd:.~o Y V ab .0Ci(lled:>a nejednakost (a-b)' ~O se postupno transformise na ovaJ nacrn: (a-b)2~O -= a2+b2~2ab -= 2(a'+b2). K. '2---.!-:-il. . / ----. +la. b 2 =IW. dobiJa se (1) a 2 + b 2 + c2 + 2ab + 20c + 2ac= 36.I+la21+ .''''-2-. c2~c2-(a-b)2. la + bl = y'~hj2 = ~-.aka je po pretpostavci a 2 + h 2 + c 2 + d 2 = 2.-.1-'!hI~:Tbli = (a 2 =laI 2. dobija se la+bl=y'(a+W=y'a2-+2ab+h2~ 1304..y abed...I· 383 382 . tada poslednja nejednakost postajc 2 2 a + 2ab + b ~2<..=-----'-'----. ~~"!_ 1:1 + (: + d _ a+b c+d 11305..2 + b + c +d +2 (ac.Kakojea 2=laI 2...bd)~O..1302./2¢>-" "..2 + 3c 2 ~ 36.I~~ihI2 = a2~a2-(b-e)'. =~(Ial-Ihl }'=!al-lhl. dobija se da je (1) ma+nb+pc~l.

GrS1o.I'.. 3030703.O.la.. Data jednacina ekvivalentna je jednacini t 3 + t2~2t~8 = 0¢>(t~2) (t Z+ 3t+4)= O. 1336.x ~GrSIOgX =~~. Posto je 0. (2m+l)xZ~2(3m+4)x~(3m+4)=0..l1 (smena log(1~9x)=y). Da bi dati kompleksan broj biD Cisto irnaginaran.. + k. Kako ova konjunkcija nije tacna.3 a 5... Y' 10z = 13k3 + 9y. " S" 1324'6<"<6 .':-=-1 = y 1323. 6. c=9. 3 i O. Smena 1335. 3090503. + 11. data jednacina ekvivalentna je jednacini 1315. a odgovarajui:e x 9.I'. ~~<m< ~1. +x. (y>O) svodi datu jednacinu na oblik paje 2'. Smenom v'x~ 1 =1 (t>O) data funkcija se transformise na oblik y = III ~ It ~ 51. 10" i 1()2 pri deljenju sa 13 daju ostatak. U oba faktora sabrati geometrijske progresije itd. 3020303.m~3 >0. 8. 5. ly-·21+ly~31=1. Zbir na levoj strani grupisati u obliku (tg 9" + ctg 9")+ (tg 15" + clg IS") ~(tg 27" + ctg 27"). ~D. +a z + . d=6.Akoseuvedesmena x+x-l=t tadaje xZ+x-z=t'~2. gde je k. a 3 3 3 X +X. 1325. sto ne odgovara uslovu zadatkajer je a+b+c+d=l8. ~3) U ( ~2...9. 1333. 3 i 9. 106 + X • 10" + y . +a. Kako je x+3y+2'. ~S<a<1.I.. a odgovarajui:e x 9.... pa je 1~x~26.. 1322.10 6 = 13k. ni za jednu vrednost parametra m. " 1329. 1316.. Da bi desna strana bila eetvorocifreni broj.I. Posto je N deljivo sa 13 mora i x+ 3y+2 da je deljivo sa 13.a+b+c+d'. 1326. Za m=1 dobijamo x= 11 ~ 3y. a) b) ~w. + 3.. Ako se periodican decirnalan broj 5. +a. 1338. 6.=t --3t. +a 2 + . <a<2.tadaje (2) 1331. +ak+. Funkcija je konstanta y = 5 za 0.10 4 = 13k z + 3x.0. 1319. 1327.9.la. kEZ. 1317.3. Trai. 3850203. + w). '.. P(x)= x 3 + 2x z ~3x + 1.Ako se doda levoj i desnoj strani pretpostavke la u .. redom 1. 7. kEZ. y moZe biti 1. cime je dokaz zavrsen. 384 .. ±3 + 2k". 2 i 3. + k3 = k. 1318. x=( ~ 1)k+ 6 + k". ~1<x'. 1337.3 transformiSe u njegov 6 racionalan oblik 13 .I+lazl+ . ~~)U( ~1.y.x'. Kako je 64 =1296. 3000803.=x. m moZe biti sarno 1 ili 2. 1328..=y.. Za m=2. (~)O'S10'X=t...9+3'9+2=38.. Nekajea.+ak+. Dati broj se moZe napisati u obliku N = 3 . 8. b=2.x'. mora biti ispunjen uslov 6'.0<a<4. X .. -·2<a<4. 1320.I+lazl+ .. ~1 1332. Smena 1321. x...... ~D U(1. Rezultat: x=l00. " mE( 1 +w} c) mE( ~1. Posto je x . 6. pa je N = 13k+ 3(x+3y+ 2). ~3<a<6. Iyl + la H . 1334. x'.. +la h+'1.. onda je 0=1. a X. +la. tvrdenje je tacno. XE( ~ w. zatim tangens i kotangens pretvoriti u sinus i kosinus itd . O.'x. X= 1330. potrebno je da konjunkcija bude tacna logz (mZ~ 13m+44)~2 =0 /\ log..eni brojevi suo 3080103. t.I+lak+. Ij. Zato je 3 .I dobija se (1) la . Iz (1) i (2) sledi da je la . Na osnovu pretpostavke irnamo da je 1000a+100b+l0c+d=(a+b-l-c+d)4.+a z + . Brojevi 106 . x+ 3y+2= 13m.. 10' + 3. =x z = 1." Iy + a H 11.1O.. dobijamo x=24~3y. y uzima vrednosti 5. S. Realno resenje t=2.

Ako su x. nEZ. x=~2'.sin (1999x-sin (x. Iz pos1ednje jednacine sledi da je y de1jivo sa 8.. 49 + 3 =248. 386 387 . Tada je (1) (4x)'-(4y)3=64 ·91 k.cosx". 2 = 310g 24 3 + log242 = 3 1 3+log32 =--+---= pa vaZi log324 log224 310g 32 + 1 ' 3-b (2) log3 2 = 3b-l .. 1344.. sto se moze proveriti kao i u slucaju a+b+c+d=6.sm 1999x=O 2 =.Sill ~3 . Dak1e. trazeni broj je 5 . 2 .2 18=10g 12 3 2 . lskoristiti resenje pretbodnog zadatka. S obzirom na pretpostavku zadatka.=2 5n za X = 4 . 0+X2 . Kako je 64·91=5824. mora biti a = 2. Odavde sledi da je: x-y=ll\x 2 +xy+y2=91 iii x-y=7I\x 2+xy+y2=13 iii x-y= 13 1\ X2+xy+ y2=7. 1 +X3 . Neka su trazeni brojevi 4x i 4y. x .Kako je 74 = 2401. y 1340. (490. -. z < 7) cifre toga broja... ~-l.l. Y..+---. =Xk=1~06 (~+kn) V x"=9!9 (. z (x. broj 2401.. 1 +x . Data jednaCina poslUpno se transformiSe u ekvivalentne jednaCine: 1.y=l+tz ' Eliminacijom parametra t iz ovib jednacina dobija se trazena kriva (x+~)z+ y2 =~. 2=210g 12 3+log . pa su trazen. Sarno prvi sistem ima realno resenje (6. Koristiti resenje pretbodnog zadatka.2t 3t 1349. Ym.54 = log2423 . odakle dobijamo da je x = 6. imamo 5z= 3x.-" = ------------. 160). d "' 1 . paje traZen. Kako je x< 7 i y<7 dobijamo da je x = 5. Tada je. b) X2+y2=1. onda mora biti k=l. d = 1. brojevi 24 i 20. 1339. Slucajevi a+b+c+d=8 i a + b + c + d = 9 ne dolaze u obzir. b = 4."-~. na1azimo da je 2 1+ t 1+t2 1-2t 2 3t X= l+t2 .24 =0.l) zak1jucujemo daje: (sinx=O 1\ (cosx=1 v cosx= -1)) iii (sinx=1 v sinx= -1) 1\ (cosx=O). 10g312 10g 2 12 210g32+ 1 210g 2 2 +10g 2 3 1 + 210g32 1346. Kako je y < 7.sinx". Neka je traZena osnova sistema x. mora bili y=O.2 2= 2 1 2 1 10g.~--. c = 0. 1350. n . Odavde je a+b+c+d=7..0+ 1 = 1333=x 4 +x 2 -1332=0. onda je 7 2 x + 7y+z =9 2z+9y+ x =40z + y. a ) I z Je nacme x+ iy=---.. 1345. n.2 sin (1000x-~) cos (999X =sin +n =0 (1000X-~ )=0 V cos (999 X+~ )=0 k. Da bi data jednaCina ima1a realna rcscnja (-I". Z = 3.~--"~ =+--.5--'. c=~-2. k" SD tacne a k ' x = 2: • kn 'onJun "cIJe "0 Je ' k E Z.cos x = 8m 1999x¢> 2 . Ob e k . 3b-~1 2a-l 1348. Iz (1) i (2) imamo 3-b 2-b --=~-~=ab+5(a-b)=1. Kako je a=10g . a=b=2-~2. +nn) 1347. <:::> SIn x cos }-810 3" COS x. 5).-~) =0 =. 488) i (166.2+2 = . Y. Iz (1) se dobija (2) (x-y)(x2+xy+y2)=1 ·91=7·13. 1342. 1343. onda je (1) 2-a 10g32=2~=-1' Slicno je b = 10g 2. 1341. Prema tome. X4 . .

. . 3 2 Za x=-dobIJase d ' aJeq=.5° . (. x +4= 0 "" x = -4 .5° 0 (l 247 .cos (Za + Sr)x = 0 "" e sin (lil + 3r) .5° cos 7.1 <x < 8.. Kako su oba geometrijska reda konvergentna. Niz je 16. +~f l + + =1· ~ = t.sin 150° 1361. 2 }.log (k . 1363.1351. (~) x+4 = 1 ... n > • 2 (logk + 1) logk .. 1353. ) = 3' (27 + 9 + 3 + . Ako proizvou sinusa u daloj jednacini transformisemo u razliku.sumaje 0. X' 75 R e. ili 54. 24. 2' (4 + 2 + 1 + .'Vivalcntna jednacina cos (Za + r)x .S" . 2<+ 4 = 3" + 4 .clg 67. q. 36. ). c. (q . dobija se sistem 1) = 5044.5 zax = 2.. dobija se e1. x = -~ {-2.325 = O. n E Z. a = 10.e Na osnovu pretpostavke.7. 114 (II 1357.. Konvcrgirazasvakox iz intervala 8. d uzastopni pozitivni clanovi arilmetickog niza.36. x' .S" + tg 67.5° sin 60"(cos 67. 3. sin 2tx = 0 1m n:rr: ¢. n E: Z . 5. 2' .L 10.24. s = -'In (3 2 1358.5 0 cos 67.V q=-.tg 7. d=a+3r.mn. s = In 3. IL. 114 2 3 Drugo resenje zax ne daje realna resenja za q.114 .enj3 ove Jedna~me sux = 247 V x = . n n . 1359.5° sin 67. 1352. Opisuje elipsux 2 + 9y2 = 9. f (x) = 5 . -~. Leva strana dale jednakosti se postupno transformise na ovaj nacin: ng 9.> Xk::::::: V Xn = .1) = 130 !\ q . c=a+2r.. c = 2. x = .97 = O.97x . 1364.1 Kolicnik druge i prvc jednacine sistema je al(l+1) 194 (1) q+1 5' Ako se eliminise {/I iz prve jednacine sistema i iz jednacine (1).2Iar. tada je b=a+r. 2 6 1362.~. 1366. + V2). Za+3r 2r 1360..5 sin 67. posle odredivanja njihovog zbira poslednja jednaCina ekvivalentna je jednacini 1354.5° + cos 7. Smena x 1355. 16. 7... dobija se 114 + q-2) -97 (q + q-I) .1) = 389 . 1356.5° cos 67. Kako su a. k.' . Smenom q + q -I = x poslednja jednacina postaje 114x2 .1 4 2 S {/I ( .54.5°) = sin 7.. Data jednacina ekvivalentna je jednaCini 2(3 + V3). b. IT 2IT = sin 15" sin 135° cos 120" ..5" = sin 60° sin 60° = sin 7. b = 5.5" .. s=ln ] (e e .e (l b -b) ~.

. 2n.= 19 . Ako uvedemo smenu lim (I" = (I i u (3) izvrsimo granicni prelaz. ak < 2. da bi bio konvergentan.2..vodi na difercncnu jednai'inu 1'+2=5Id l _61' "" ?-5r+6=0 "" 1'1 = 3 V 1'2 = 2. dobija se (4) {/2 _ ( 1 .1367..3.o).-. Iz (1) posle kvadriranja sledi (3) a~ + I . tada se rekurentna formula . Ako stavimo da je (I" = I' .a" .tg . tada je 3CI Clanovi niza se dobijaju izjednakosti (1) al = V2.to .2 = O. a n +l = V2 + an (n = 1..= 2 .. a" + b a +b 2ab a2 .. Neka jc n = 1 in = 2 .. 1373. Ako iskoristimo poznatu nejednakost Va[) . = Zato je a" = 3" V '1' . POSlO je granicna >-log (1 + ~X2) .- 2 a" = 15 1 ((l+l~" l 2 ) - (l-~") 2) .5 (1 11 . -:."" 2 b 2 2 2 cos f3 . Kako je an + 1 - + 2C2 = 3 1\ 9CI + 4C2 = I . 2" . lim an = 0.b an = CI . f (X2) > f (XI. 3" + C2 . pOSIO je {lfd I = V2 + ak < V"'2'+7"2'_ 2 . X2) .. 1368. Zaista za n = I (2) je lacno . a "dane sledi da je [IXI) . . ~3" 1371.. Opsti ~lan niza je all = 12 + an 5 an ::::. Tada je (2) ispunjeno i za n = k + 1 . Odatle sledi da je CI = -~ .cos ex = cos y . Neka je (2) latno i za n = k (k '" 1) . niz je opadajuCi. Na osnoYU principa matcmatitke indukcije (2) je tacno za syako n E N (n '" 1). a+h imamo V(1 + XI) (1 + X2) < = 1+ Xl +X2 r7"0~' (1 + XI) + 2 (1 + X?) .:> i C2 = 4. 1369.. an = Analogno prethodnom zadatku: = V2 + an + an > O.. Odredimo konstante CI i C 2 tako da je al = 3 j a2 = 1 . Niz je ogranicen odozgo. -2-. onda jc lim an = 2. Uopste je 390 391 . jer je nejednaCina (2) an < 2 ispunjena za svako n EN. Doyoljno je dokazati da je niz opadajuci i ogranicen odozgo. Data jednakost postupno se svodi na ekviyalentne jcdnakosli na slcdeCi naCin 1370. (I" 1374. Tvrdenje se syodi na dokaz implikacije f3 ex y f3 19 . Logaritmovanjem dobija se log V (1 + XI) (1 + X2) < log ( 1 + _ (IOg(1 Xl + X2) 2 "" + XI) ~ log (1 + X2)) > XI (I = -1 . + 4 . 00 + V I + 4il) . al =-2--' q=-. tj. 1372.cos f3 .jer je al = V2 < 2. .2 = 00 Resenja jednacinc (4) su a = 2 V vrednost niza pozitivna..

1381. cos{3=.. iz dale relacije sledi da je 1 :n. ae = b 2 • Obrnu\o. Rc~enje date jednacinc je Xk = log2 (i + \:n. 2be b 2 + c2 _ 0 2 ctga = R. Data jednaCina ekvivalentna je jcdnaCini R.= log ~c:.b llab log-.. . sin (SOX . k E Z . X smx + cos c. a + b2 _ c = 2 ~ (b 2 + c 2 _ + b2 + a2 = 50 1 (i + Jar. . dajc log2 a +y ...I time je dokaz zavrsen. n. = 2R ' pa JC . a . x = -3..= 1.Zae cos {3 2 2 a + c _.) n. Xk 2" + Ie n :n. SmenQrn L: = t (I > 0) data jednaCina sc svodi na: cos t = sin 1 + 2 sin 21 "" sin t cos t cos 2t cos2 21 .2x . 3' 3' 1384. 2 . k E Z..) . Data jednacina ekvivalentna je sisternu x cos 2x sto sa relacijom a + {3 + Y = (3=-~-.sin 2 21 = 0 1\ (sin I.(ctga + ctgy) =- 1 ('b}+c _a abc 2 2 2 2 R+ a (/+b 2 _ : f abc a2 <> + c2 _ b2 V2 V2. a) tgz = -3. k :n. = 53°7'48". .b = Vab 2 2 4. lz sistema a +y {3=-2. a2 02 + b2 _ c2 abc 1 ctg{3 = . 2R 6R b) a =RV2. Xk . Primcnom sinusnc i kosinusne tcoreme imamo 2 2 2 cos a = b + c ~ a . Y . cos I.I ctg a = -. 1377. 2.. cos 21'" 0).1\ a+{3+1'=:n. k + cos 1 L.9 (-i + n:n.a .. b=VS' c=VlO' ~ a 2 + b2 = 4Gb ~ ~ +% = ~ a.. 2 R = "" _ C2 ) "" "" cos (x R ) -1) cos 99x . =:>{3=:': Ako primcnimo kosinusnu teoremu 2 2 7 0 = a + c .. Xn = n n.=:> {3=2 . ctg{3= ctgy = 0 2 + c -Ii abc 2 1382. abc Analogno 1379.= 0 .:-2 2 ~ a. y s (-i. 2 "" b" = '2 (a 2 + c2) .) V x" = .3 = 0. .. <f' = + 2x + 3 = 0. -cosx+-smx=cos99x . b Kk 0 JC tga = . ·Ri 1383. ta d' a ' a JC b a tg ex + ctg ex = 4 sin 2a... 2 => ex = 15° ~ a f3 = 75° . EZ.- 1\ 1\ x (cos 2x + cos '2 > 0 1\ x sinx + cos '2 > (J ) • 392 393 .b" - I =. sm"..i) sin (49x + i) = 0 "" = .o). aTe 2 ...

1) ) = cos (k . fJ ' koja sa drugom dajc y = 2 .c ' s2 2 a-fJ a+fJ +-sm 4 1.cos . sin I =tgk-tg(k-l).cos .1) .= 0 1 1 oa-fJ 2cos-22 1386. cos(k-l)cosk . bice 2 k n < n (x + y) < (2 k + 1) n <. (cos-..kEZ. zatlm sabercmo dobijcne jcdnakosti. y cos a ="2 ~ a="3.Re~enja date jednacine su : n 5n ~ xk =-+4kn.cos . n a) Ako sc zameni n V3 = tg 1 3 = ---n-' cos3 d ata f un k·· po st' 'e elJa aJ ~ cos~ oa+fJ --2 .1) cosk cos (k .1) cos k to je = 1387. a) Kako su diskriminantc za oha trinoma pozitivne..tg 0) + (tg 2 . 'nn .x. 136) izmedu pravihy = -x i Y = 1 . +(tgn . 6 6 n. J[ Kakoje 'sin 1 + sin(k .tg (n = tgn. .. Data jednakost se postupno transformiSe u identicne jednakosti a+fJ a-fJ oa+fJ 1 2 cos -2. . . Za k = 1 osencena oblast je izmedu pravih cije su jednacine a+fJ 1 oa-fJ)2 (c o s2. Na osnovu prelpostavke imamo : f(2) = f(l) + a 2 [(3) = f(2) + a 3 f(4) = [(3) + a 4 -----------------fen) =f(n -1) +a".-l _ 1) f(n)=l+ a-I (zaao' 1). +a n • Posle sumiranja geometrijske progresije dobija se a 2 (a.= () A cos ~ .2a-fJ_ -0. xn ---+ .. = Jr Kako je ex = 1391.2 .2 cos~ -2.... S= sm1393.. 1» J gnlpa 1392.. Za k = () dobijamo y > -x A Y < 1 .2 cos ~ = lz prve jednakosli sledi da je ex = jednakost I n 1 a-fJ () . . Ako u ovoj jednakosti stavimo k = 1.(k .. Odatle jc sin .. .cosk sin (k .0 "2 2c c b) s=a..= 0 e 2 2 4 a-fJ a+fJ 1 394 395 . 1390. dobijamo trazenu sumu S.2. dobija se fen) =f(l) + a 2 +a 3 + ..r ' 2 ~ a+ R- 1 a-fJ)2 + 4" . Ako se saberu prethodne jednakosti.+ ... k .. U Dekartovoj ravni to je osencena oblast (s1. + b2 2 jasno.. x fJ 1 ' tada Je 1 )' = l' .. 2 Suma kvadrata u skupu realnih brojcva jednaka je nuli ako je svaki sabirak jednak nuli.tg 2) + . tvrdenje je (/2 Zaa=l[(n)=n.x i Y = 3 .> x + y > 2 k A Ax+y<2k+1.tg 1) + (tg 3 .1) cos (k ..1) cosk sink cos (k .. S = (tg 1 .k EZ..4"cos--..x ild. Kako je za uglove u I i II kvadrantu sinus pozilivan. ..

4 BFA = 90°. Iz pretpostavke imamo 2 n sin a . 5 / Koeficiicnti pravca pravihFA iFBsu/11l tj.:.2 2n. :3' B (-3 161 . Kocfidjent pravca tangente para bole u T (cos a. 1m2 =-15 8 odakle sledi da je ::5 m :$. II grupa 1395. 1 1 taL"" <ruZlllccml = .sin a).a=6" n U gao izmedu tangena ta ie I" = 60° . 1397. p=2·'l'5. Zaa=O. a=5. b) lz jednacine 2 cos cos iii G. ti· b=4. A (~. 307. b)a=O. c) x = 2k:n: i x = :3 + 2k:n:.Xl X2 (Xl X2 - 2) = O. + X2)2 + 4. sin 2 a ..VT' Zaa=Z'y=x. X3 = -4 Ymax = 4 za za x=-l. =8 15. 2. p=6. a) Teme parabole ima koordinate: = 2px i kruznice 1394. X2 .~) = m . 2sl = 400 Dodirne tacke su A (25 10) . 5 a2 _b 2 =9. y=x 2 _2x+1. a) Presecna tacka parabole ( X - l £) -+'l 2 = 4p2 je . 'f 9. b) Nule XI=X2=-1. dobijamo trazenu relaciju (Xl V=-p'n+-p n= 121' n.:::: 1 . n 2 X>"A Jcrn = VT' a I " . a = "2 . 16x2 + (x-~) ='~ l = 12x. imamo Dakle. a) a = 6 . 1'(3 J . o 1396. S "f 2 3 b) V=nf2px+nf o '}£ 4 3 (1~P2 +PX-X2 )dx 47 3 c) Ako eliminisemo a iz sistema Xl + X2 = 2 cos a { Xl . 396 . 9a 2 + 25 b 2 = 625 . Pogledati [esenje zadatka 1066.sin a = 0.sm a . str. Ymin = 0. resenja su realna za . Iz uslova da prava 3 III grupa 1398.y=2cos (x-~} sada so lako ispituje. x = -3. a = 0. y=Sx+S dodiruje parabolu i e1ipsu koie imaju zajednicku zizu sled! : 92~ + b 2 2 = 25 .

3) B (8.ACD = y. c) Ncka je CE visina flADC i neka je DE = EA = p.DAC = IS0° .a . (8k . p = 4. pa je b 2 = CE" + p2 2 2 . a) Iz sistema a + fJ + y . pa je trazena parabola = &t i elipsa 121'2 + 16/ = 192. )0 l IV grupa 1401.2y + 8 = 0 i para bole = 2. Ij.6cm.BCD. 307.ACD = ISO" . . p = 2mn.a + IS0° -a + 4-ACD = ISO°./)2 = 4 J :ta2 + .3) + y--2 4 c) Trazena zapremina se dobiie kad se Otj zapremine zarubliene kupe oduzme zbir zapremina dela eiipsoid i dela paraboloida. b) Dodirnc taeke suA (-2.1 )n 4 .b2 =e 2 ( a 2 nz 2 + b 2 = n 2 2 iii {a . \ 2 ' 2.180". b 2 = 12.IS0° fJ = 2 y. '1'=2' L ti· flABC ie lupougli. pa ie CA simctrala ugla4. Odavde imamo a 2 _ b 2 = c 2 + 2pc.px.%X2) +n j8xr) dx -2 . a) Uslov douira pravex . x2. A(-lO) BC (-5±V13 -3±VTiJ .ACD = 2 a .x= 1405.1 = CE + (p + c)2 . jednacineelipse 1'2 n 25+36=1. ti.b) = c 2 .0 -1 c) p=f(x 3 +6x2 +9x+4)dx=-./ = 16. 1404. pa je 4. 51. sIr.zam=V2. pa je 2P he = = 5.DAC + 4. 2 b) Na OSnOVu pretpostavke sledi da je flACD jednakokraki. 4 3 J v= n_ + 2". 4. c 1402. a kruznica 2 ( 11 2 125 (1'. 4. x + 1 = (x + 1) (x 2 + 5x + 4) <> 2 (x + 1) (x + 5x + 3) = 0 "" -5 ± V13 Xl = 0. Vidi zadalak 379 b). 398 399 . 180" . Iz WAC sledi 4-CDA + 4. iii ISO" . J[ 8x a) Dati izrazse transformiSc U obiik V2 cos -4--' I v= l~n (9 + 3·8 + 64) 970 3 (nl (12 . Najmanja visina odgovara najduzoj slranici. str. ti. v (10 10n 27 + 2240 3 n) b) -V2<m<V2. imamo a = 16. Na osnovu tcorcme da simelrala ugla deli naspramnu stranicu U odnosu drugih uveju stranica imamo 2p : c = a : b iii a 2 - b2 = c2 +cac h => a (a .ACD = 0. 1400. S).2 a + 4.3 2 tj. Izsistema: l a 2 . Vidi zadalak 1065. {a - sledi da ie a = 90° Jednacinaparabole/ = 12x. 05 4 d) Y = x + 1. 1403. )' 1399.CDA = 4.

P=35. X grupa 1429.Vgmpa 1406. JA26. 1414. f +2V5" VI gmpa 1412.5. P: Pt = 1 : 4. Straniec trougla su 6. - 16/ = 144 . Ib-al<c<laq+al.1 • U oba slucaja progresija jc 1. ). X2 = 2. b = 12 i c = 20. a = 38. 1) i 10. II = 7. 1415. b=lO. Gcometrijski niz: 2. Definisana za x E (. Xl = 0. 1409. 2 V . Jednacina hiperboic 9x2 M = 20 V37. obim 0 = 14.00 . x=M. b) q = 1410. 1416. . b = aq. x = 1.1 1413. P=(2+3v1s) m'. ncma nula. 1407. x = 10 iii x = 10. (~. onda koristeci uslov da ie .21. a) P 4 =_. Vl: V2 = 2: 3. P = 96.P = 2m (a + c) = 648n. B Is' \ - (27 _ 23)' . 1431.min 3 1421. Stranice trougla su a = 16.18. =-. 6.za X= --I ' y= J asimptota.a seec datu prayu 12 142.= 1224 Jr. Stranice 3.m. 1430. '\ ' b) V=4Jr 3 . nhc V = -2. Ako su stranice G. S20 = 1770. c = 32. 1420. 1427. s -' C (-3. -~ a OYO jc jednacina direktrise. VIIIgrupa 1419. 25. pa je ax = tllO = 59. 2 1425. 1428. dolazi se do trazenog tvrdenja. V=3m J 2 1417. X 1422. 1408. tangenta 8x u tacki apscise x = IX fs71Apa 1424. c = al. Parabola/ = 6x . -1) U (2. N 1418. a kruznicex2 +/ = 25 . 2). 7.lx = 2 zax = 1 . aritmcticki: 3. +(0). = ±3' + 4Y + 3 = () . straniee maksimalnog prayougaonika 3 i 4. 5. 6). dOO 401 .12.a) mE (-C>:>. + 00). V=2n.

Vidi zadaiak 1284. Bogoslavov. Smenom log.432. p 1 etg a etg /i ={f' : 1 1442. Bogoslavov. V. Zamenom zbira i proizvoda kotangensa sa --~-k" p 1 ~ dobija se ' q 1t _ 5n 12 k E Z .~. Vidi zadatak 706. 5n x=--+nn. tvrdenje.fJ :=::- 1. 1438.4"1 . V. <. 62.9=0 1 ' A log4 x=t. siu 2 (0: + (3) (ctg 2 (IX + Ii) +~. "1fgO:"c. 4(~?t-15(~Y~f. 2 Vidi zadatak 948. Zbirka 2. 12 XIVgrupa 1448. ctg (0: + (3) + 1) = P q XIII grupa 1 +ctg! (a+ (3) 1443. 1 D"ta jednacina ekvivalentna je jednaciui 4cos" ( -2x)-cos (--2x)-)=0=x= 6 6 ') 11.8%. 1437. Data funkcija se svodi na oblik y=2cos (2X-i)+1. Bogoslavov. Vidi zadatak 1285. XVgrupa 2n c) x=2k" v x=-~+2nn' V=2n ('" --3 ' } 4 . x. Resenje konjunkcije je x=~ v x=4 lor. V. cp=90". x=~-+k" rc 12 . V. Zbirka 3. 1) 1453. -1]u(3. 1435.< Konstcd V·lctove veze bILe c1g 0: + ctg.j+~. .+ co). 1454. x=t. 1452. ·W2 403 . Bogoslavov. dobija se konjunkcija . S=3~3 (vG±~i). Vidi zadaiak 12:59. J1s X. (~~grtocC:~. XI grupa Y= ::i 1 1449. Zbirka 2. XII grupa 5439. . A47. p 1450. Iskoristi VITOVE formule za jednaciuu treceg stepena. 1436. :'440.446. = 5. Zbirka 2. b) -2sms2. a E [-2. 1. X3 = 13.jY +~ . . 1444. 1451. 3vG+ n . x 2 = 12. m = 281. Vidi zadrtak 1350.l. Vidi zadatak 1059.

P(x)=R sin x (cos x-sin x ctg "). . 1 xE(-3 . H·/6. Zbirka 3. 4' XX grupa 1479. 1466. Za k=n.1455. Ot. Transformisati u proizvode izraz (cos 3x + cos x)+ (cos Sx + cos x) itd. 1467. -3. Zbirka 2. 4' 3p p.+1 =e:)3""X. k n E Z.. 1461.._ - 3x. x. +1 1472. --) 2' 1470.Sarc cos(-4)+kn v x=2:+nn. AD =BC=R sin x.. 2 XVIII grupa 1468. XE[~. b) P= 39 1477. . l-x 2 =_.. -/3 1465.: 1 . a=2. 4' Sp a : b : c= 3 : 4 : 5 .R sin x ctg "'.. Jednacmu db" se x 0 IJa 1 T3=40.l). 3x . 1).. Srednji clan je T./3. Tada je AB = R cos x . ~ 3. 1457. b) x . ./3 . b) x=4+kn. 3n ("'-1)=(2:)3 n (. Bogoslavov. 5. I)]' 1 1459.+l' 0 dn osno x 2 =---~. E (-~. 1469. terne C pripada luku MN a terne D poluprecniku ON. XVI gmpa 1471. 1: 2.. Vidi zadatak 340. b= 14. I-x. 405 . . V. a) P(-6. z dobija se Z2x_ zX + 1 = O. Odatlesledidajex=2 v x=-2. 1475. k. 1462. Vidi zadatak 1210. Resenja ave jednacine Sil 1 i 2 1 i 2 -2 r=2+'2'=(-2+2) =Z2 v r=2-'2-'=(2-2) =z . . a) Eliminacijom realnog broja a iz Vetovih formula za datu . >O za x 2 E c) a E (-~. 3). fk). XVII grupa 1464. 1458. M (±fk./3 .. XIX grupa 1474. Kako je z=l. x 2 >O. Bogoslavov.nEZ. Stramce trougla suo . 1456. 404 x~2. 8.. 1460. (0. V=-3-' 32n Neka su ternena A i B pravougaonika ABCD na polupreeniku OM.0: ex P'(x)=0¢>X=2' P=x=2R 2 s1ll2(2cos -1). Vidi zadatak 106S./6 " nEZ..'X+%"-1) Na osnoVU pretpostavke je n(Z-x+ z -x+l)=O. ugao COM = x. V. Vidi zadatak 1239. 1 n X= ±O.1). x i y su celi brojevi.

12. 8. juDi 1993. 1490.. E. D. 25. 7. B. A. juni 1992. B. °. E. A. 11. 10. B. A. 406 407 . XXI grupa 1484. 6. t Smena 1 og2 x=t. C. D. e. 6. 25. V.1480. . C"' A. 25. B. 8. D. A. 1485. A. C. 4. E. '-'. 2) u (5.m E (1. -:z)u [-1. 1492. 14. B. 7. E. jun: 1990. 10. E. ~ A. C. C. A. 26. 141. D. D.16. 0. 0. 19. B. 9. 1. 16. 16. c. +00). B. A. fizicki i fizicko-hemijski. B. B. A. A. 3. E. i_. 15. B. 18. 20. x=2+ kn. B. A. . 13. B. JS. B. 1~ ~. f· 16. b) a= ±3. V=2a 3 n. e. D. '-'. 7. 20. C. 6. a) a= -2. S. A. B.. A. e. pa Je log 4 x=:z. c) a=2 V 2 a="3' 3. 12. A. C. S. + 00). e. B. E. C. 6. septemhar 1992. B. <. A. B. E. A.12. Vidi zadatak 1066. 3. e E. 19. 18. syaki test ima 20·zadataka. 17. 17. E.. 9..~ I. B. 2. 11. A. B. C. 7. 14. D. 9. 15. E. 13. 19. 11. juDi 1991.f2. C. E. matematicki. A. 1. 2. 20. 17. 13. 17. 14. E. T13=91 ' 21 n 5. O)u [1. 1. 20. 4. D. Vidi zadatak 795. 9. D. n=17. 10. C. 6. E. 5. 9. 2. D. e. D. D. 1. B. 10.. D. . B. E. 10. 8. 16. 4. C. septembar 1991. a. £. C. 3. 14. D. 11. Uniyerzitet u Beogradu Klasifikacioni ispiti iz matematike za upis na tehnicke fakultete. 3. e. e. E. D. 0:=45". B. 4. 4(m-l) . B. D. A. E. D. 3. 2. A. 18. 18. 4. 15. k=12. E. B. 18. E. 1487. A. 6. 8. E. 11. B. 2. B. H. C. 9. 19. 17. 12. a) D=m2+4>O za syako nl. 5. P=4a 2 ny1:l. O<x<:. 18. 15. 5. . 19. 4. 19. 4. 20. B. 13. 17. 16. 1486. L C. B. 14. 15. (m-2)(m-5) x = . 13. E. C. 10. 7. 20. B. D. Bogoslavov. Zbirka 2. 8. 5. 8. XXII grupa 1489. A. 3 b) m E (-00. 13. 14811482.

Uscumlic: Zhirka zadataka iz vi:i'e marematike 1.. E. B 0 go s I a v a v: Zhirka re. T. T. S. seplemhar 1993.. r y P M a u: TeopuJi fJCpO!-Jnlf/ocmdi. P. E. Komoinaforika. Beograd 1978. V. Vasie.lfl " -. H. R.:&y':lJTHr: A. S. :'5'. B. 11. 10. Bcol'. D. C. u . S. Tosic: Malcmatickiprirucnik za takmicenje sredlljoJ:ko/aca i prijemnc ispite 110 /aku/refima. 20. e. V.HilfnWleCl-:an CnlamUCmW(I1. T. D. 12.matike za III razred gimnazije. Lyon 1962. Il. lj. LITERATURA L 2. 9. S. A. T. D. E. :-i tW :":. S. A. B. Pcrnct: Algehre c/asse de premiere A-C-M-M. K. V ra n i 6: t/}crol'Gtnosl i sfati5fika. Mit ri nov i c: Matematicka iJJdukcijo.::!·.kitn jakultctima.t"ac 1966. C. C. Beograd 1977. Beograd 1978. M. 5. P. V uk ad i nov i 6 i 1. Bcograd 1987. D. MOCKll:l 1972. A. n. B. Zagreb 1965. B. 16.ccKuc :WIIJim . 19. E.Ii. 20. To s. AUToHon.. 10. 17. 1987. Beograd 1978. H.SI. 0. E.wnerenng ohrazovanja. B. Okli: Pr". Jan i (: i D. e. 13. 8. 16. CJlYUKIlH. 1982. e. juli 1994. Bcograd 1980. V. D. 18..venih zadafaka jz algebre za II razred gimnazije. 14. M. Bogoslavov: Zhirka rc. Beograd. R. V. D. R. Mitrinovi6: Maternatilea u ohUku metodicke zhirke zadataka sa rdenjima }.mercllOg obrazovanja. MOCKiHl 1978. 3. Mitrinovic. Il. 408 409 . 5.2·~'.'1in:atcmatike. Polil1omi. Analiti!:ka geometrUll. A. Vukadinovic i D. 9. E.HanU'. H. 7.GK1. Beograd 1976. Mitrinovic.} 1964. R. B. Lespinard cl R. B 0 rOM 0 J1 a n: llpaKmur."'<. Vukadinovic: Element! teorijc v('ro>'afnocc imalematiNccsta{isfFke. D. M . i c: Zadaci iz molemalike sa prijcmllih ispita no {ehl!ir. IDUaH. BWfOACl:':l-i. B. J.'-:'. A.:J'iWKe. A. E. 15. B. M O)lC Il 0 n: COOP/WK 30gl1'l /10 CIlCl!uaJlb'/o~\j KJ'PCy J//cAlclfmapliou MamCM£1mUKC. 8. C. 17. 6.'\-cnih zadataka iz mau. Beob'Tad \Y74. E. Va d n cj: Elementarni uvod u raCuIl ~'Crovatfloce.:!I. M. B. Bcograd 1970. M OelCD. Bogoslavov: Zhirka zadataka iz motematike za II razred srednjeg usmerenog onrazovanja. Janie. H. Janie. Bogoslavov: Zbirka zadntaka iz matemaelke za IV razred !i. Beograd 1950. 15.J.ItS. p. n. . D.leU MtlmeMflmUKe. M. Vasi6: Lit/carna algehra. A. Billnmna formula. C. V. R. mYMOI3: J(pomJCuu KYPC 6hlL'U. R.'"'. D. Bogoslavov: Zbirka re. 2. 6. Succvi6: fvlatematika za III razred srednjeg usmerclJog ohrazovanja. MocKDa 1979. A.". . V. n. A.. D. 18. E. D. 13. C. 3.. 1. P.l:cnih zadataka jz malcmGrike za IV razred gimnazije. Beograd. D. 14.. Beograd 197ft V. CauKuu: COI)PIIUK 3aga'l no ::JllCJ'rwllmapIlOli . 4. e. V u k a din 0 vi 6: fvlalematika za IV razred u. Alcndorfcr i K. 11.llCp. Bcograd 1975. 19. D.2. E. A. Bcograd 1963. 1. Mihailovic. Milicic i M. S. 4. 12.wanu'MflO!:. K a ram a t a: Knmpleksni hroj sa primcllom nil c!cmel1farnu geometr!iu. e. P. E. 7. T. Beograd 1979. Vasic.

............ Zbirka rcJCllih zadntaka iz matcmatike 1 (prvo izdanjc 1970.............................. 61 61 4........ ....... izdanjc 1998...~~~ .. 6. izdanje 1997................ ! 999...... godinc u selu Paralovu....................~~~...:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 2......dva izdanja..... 4.. Zivi II Bcogradu.......... Zbirka zadataka za II razred uSlY1erenog obrazov... Obj:lVio je mnogobrojne knjige i clanke iz oblasti malematike koji su dozjvcli zapal.......:a zwlatakn i:z malcmatike 7.. imali veliki broj izdanja u milionskom tirazu.L 5.......1... maiematike 3 (prvo izdanje 1972.............. Diferencijal......... Linearna diferencijalna jednaeina .............. clan un::t1ivackog timo u Zavodu za udlbenike i mL')tavna sredstva..............802 primerJka).....................m tiraz 120......... 7........2 5..... 25.........~..~ .... 22...}cco je kao gimnazijski profesor 1I beogradskim srcdnjim skol:lm:-L Od 1965......000 primcraka)..... dr RtJdovan Janie i dr Dobrilo Tomie (ukupan tiraz 18................................... Pored (}vih funkcija.......... ..........7.. 96 96 98 99 100 6.. Primena izvoda u prirodwDl oaukama ...........................~.. Izvod slozene funkcije .... priznanja (Arhimedes...... Homogene diferencijalne jednacine prvog reda ........................... .......::. 6..........wja ... 3.......~::. ::::::::::::::::::::...:.. Pribliino reSavanje jednaeina sa jed nom nepozuatom ........ 55 55 58 IVOLAVA 4.000 primeraka)........... NepoLpune diferencijaine je.~..........1............... 4... izdanjc 1998........ konveksnost................... ...... 2......a IV rayed girnnazije (pl\fO izdanje. ....... g..... 2.1.... ukupan tiral 320.. 7.................................. Grafik fUIIkcije ....3 5....2..... Izvod funkcije ....... g....................... u sindikatu itd..... :::::::::::::::::..... 4.............. ukupnn tira! 235.. 4..................................... Neqdreden integral............. Lugarhatnska i dwponcncijalna filflkdja sa zbirkom zadataka..... g... Udlbcnici: Zbir/............... 7.... Pcnzionisal1 jc 19... g......................~.. ...... Primeua ooredenog integrain za izraeunavanje povrsina ravnih figura .. guuine faui bo profesor u Petaj beogradskoj girnn3Ziji................ ......... jZdanje 1998.................7.. 7 7 17 23 2.......... konkavnost i prevojne tacke funkcije lspitivanje funkcije (uz pnmenu izvoda).. ukupan tir. ........ .... MalemaLicka statistika .. Logllritamske lOb/icc (pIVO izdan je 1993..:::::::::::::::::::::::::::::::: ~n~~~:Yai~~e~~al..6...... ......:ixlacine drugog reea ..:::::~:::::................................816 primerab).... ......' Zbirka rdoll'/z Wd4WJW iz marcmadke 2 (prvo izd:mje 1971............................. 49............. mentor novim profesarima..... Neka svojstva elemenlarnih funkcija .. zavrSio je matemaliku na Prirodno-matematickom raku!tetu u Bcogradu (1958).....4 DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG ! DlWOOG REDA ......... APROKSIMAClJA FUNKCIJA ...3..:::::::. 4.... g. . koautor: Svetozar Brankovic (prvo izdanje 1996.......... .JI'>TSio je specijalislicke stuJije na Prirodno-mi:ltcmattckom faku!tetu.... Primena izvooa po odredivanju granic-ne vrednosti................... g.. ::~::::::::'... 50 tcstova za provenl znanja iz matematike za OSlUWIlU skolu......:l grada Beograda i matlene skate....................09....... FUNKClJE ... Po ztlvrSctku gimnazije u I3osiJegn:ldu.......... 1........ Mr Vene Bogoslavov bio ... Monotonost. g.. koautori: dr Pcwr Vasic................31.............4. Tablica integral .3. opslina Bosilegrad.. .... Pr~mena ~~~1J:~~ai~~~~jj! s......................... .......... Diferencijalne jednaeine sa razdvojenim promenljivima .... g...3.......... Njcgove zbirke postale su opsti jugos!ovcnski udzbcnici knji se svakodnevno koriste na svim prostorima bivse i sadasnje Jugoslavijc......... obavljao je i druge strucne posiove kao sto su: clan skolskog odbora i saVC[3 skole................2 INTEGRAL . 12............. .. Pnmcna odredenog integrala za izraeunavanje dunne luka krive ........ ... godine na E!ektrotchnickom fakultetu..... ..... ......z.............3 6.................6........ 1968.. LopitaJovo pravilo ........... kao profesor Pete beogradske gil1ln<lzijc..)....... ..........................2......10.310 primeraka)......::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 66 71 74 76 80 86 90 92 93 VaLAVA 5. sa 40 godina racla u nastavi......... 4..~~.1:l26i............... g.... I13 VII OLAVA 7..................... RAZN! ZADACI 146 ... Granicua vrednost funkcije ..... .......... Radni vek znp. .. Primena integrrua nn izraeunavanje povr-rune rotaciollih povrSl ...............::~~:....diploma.en uspeh... 4....1 32.. 23......... Godine 1967........... Plaketa Zavada za izdavanjc udzbenika) i zahvalnica... 102 102 105 109 .. Primena kod lineanilh aproksimacija .....835 pnmeraka)............ godini ml" Yene Bogosbvoy je za izuzctne rczultate u vaspitno-ohraLovnom rauu stckao zv:lOje pcdagoskog savctnika..... ~:1 ~~~~~j ~~n~~j~I~.................................. 120 120 137 VIII GLAVA B..4 VI OLAVA KOMBINATORIKA . ......... 1....::::~::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: ......................8............... ............... Zbirka zadataka za IV razred prirodno-matematicke stmke ... dr Radovan Janic... 25 25 28 33 41 43 49 49 !II OLAVA 3....... VEROVATNOCA I STATISTIKA .. U toku nld:-l tnr Vene BogosJavoy biG je na mnogobrojnim funkcijama: rukovodilac aktiva r!l:Clcnlntlcar........ 25.... clan odbora za prouc~1Vanje problema nastave matcm:'ltikc u osnovnirn i srednjim skolam:l pri Prosvetnom savetu Srbije i dr..................BELESKA 0 AUTORU ZADACi SADRZAJ IOLAVA i............~...::::::...... ukupan tinll 272.... 6... ............. g.....................Ie recenzent mnogih udzbcnika matematike.............. ekstremne vrednosti..... Binonmi obrazac ~~~~~~::........ 7... U 1980.............000 primeraka........... Zbirka re!cnih zadataka ......2 2..... .... koautori: dr Petnr Vasie.... II OLAVA Mr Venc llogoslavov rodeo je 1932.........000 primeraka).................. On je nosilac mnogih ..... ukupan tiraz 139.....................000 primeraka.....4.................................... . ukupan tiraz 30........ izdanje 1995........................................... ..... ukupan tiral: 32. 5.........cetiri jzdanja (prvo izdaoje 1980.................................... g..... ukup..... koautori: dr Dusan Adnadevic. a m£lgistrirao jc 1981.. g...5........ Olisa NeSkovic i Dragoslav Mi!ie (prvo lZdanje 1988............. g..... odredenog integrala za izraeunavanje zapremlne rotadonih tela ...... Asimptote krivih linija u ravni .. VerovatnoCa .................l..... 4... ..... ....... ..... ... Primena integrala u prirodnim naukamn .

2. 4.. ckstrcmnc vrednosti..... ... Primenll odrcdenog intcgrala za ilTaCunavunjc povrsinc ravnih figurn ... Obilicev WIl:lC 5 • 1.. 4..: ')I)()O' l\\ik()pi~..4. Intcgrucij~ racionalnih funkcija 4.......'kih tabab' Format: 14 x 20 em' Ti:'..RESEN....1I1lPU n]'I. Primcnll intcgrala :z.4 KOMBlNATORIKA Varijucijc Pcrmutaciic Komhinllajc Binomni obrnzac 325 325 327 331 335 VII GLAVA 7.4.lA I GLAVA L 1. Backi Petwv. 4......... 265 265 268 279 286 290 297 304 312 315 316 VGLAVA 5................ .2....... ..a tzrueunavanJc nlprcminc rotacionih tela 4... 4...4 Ncpotpune difcrcncijalnc jednacinc drugog rcda 318 318 321 322 323 VI GLAVA 6......2 intcgracijn mctodom smcna . 1.KA lZ ~IATE!vft\TIKE.... Difercncijr-J..1 APROKSTMAOJA FUNKCIJA ..2...... ...... Odrcdc:ru mtegral .2 Homogcnc difcrencijalnc jcdnacine prvog roon 5.1.1....3 6... izvod [uokcije ......'VvI . 6. DIFERENCIJALNE JEDNACINE PRVOG I DRUGOG REDA 5...5.. RAZNI ZADACI LileratufU 377 409 :VII \l1H.. 1 B<. ...........2 2...!\ j'Ol'(I\'jC'-NOVAKOVJC'· ('ndl: VER()......3..ni mcdllik: T...... Primena izvoda pri O('rcdivanju granimc vrcdnosli...) DD "Kur:rURi\"...no rclavanje jcdnatina sa jcdnom flcpomatom 256 256 261 IV GLAVA INTEGRAL ....1.. 4 Tridt:sel dn:go izdanje· Izdav..... 213 213 215 220 226 228 229 236 III GLAVA 3...9... Primcna integral a u prirodnim naukama . . . ... .. 4.. Parcijulnu integHlcija 4.7.-. Grafik funkcijc n ......3.... IZVOD FUNKCIJE 2........... .... Izvod sloicne funkcijc ..... Primena kod lincarnih aproksima.8..... " ... 2... ..2...\H.10... 3... ....:l.1..3. ... Monotonost.. 5..... 2.. 1....3 Lincarna difcrcncijulna jcdnaCina 5.6.. konkavllosl...\... Beograd..A.. VcrovaLnocn Matcmaticka stlltistikn 343 343 369 VIII GLAVA 8. godine ·51.... VEROVATNOCA I STATISTIKA 7.. Noodrcdcni integral.....!c . Pnmcnll odredenog integrllla:r.. 2. 6. 4.. 7.. Pribli"i... prrdnt tI ~!........ 6..... Difcrencijalnc jcdnacine sa rnzdvojcnim promcnljivima .11111'. 3.. . konvcksnost.7... FUNKOJE Nclca svoistvu clementarnih fuokcija Graniena'vrerinost funkcije Asimptole krivih liuija u ravni 199 199 206 211 II GLAVA 2..J!KA l'OPOVI(~· Kmeklori: SOFIJA BOSKOVIC i mr VENE BUCiOSLA\'OV· (...6.......I'....1 2..5.....2.. ... Primcna odrcdenog integral a 'lit izraeunuvanje duiinc luku krive 4... Lopilalovo pravilo Primena jzvoda u prj"()(inim nuukama ...Fi 200() gnc!:n::· Stamp:lnjc Z:1\TSC:lO jun<l 200(). " ... Tllblica integral a " ........... PriraStaj fuukcije .ikn·..II:: Z/\VOD Z/\ UDlBEN1KE J NASTAVN/\ SREDSTV..II)cki IIrl!dnik: DUSAN KNEZEVIC"· Obim: 25'/4 ~lmnp'lJ'.-!( I :\'(1\': ZH[RKA RE~:E:">11!1 Z!\DAT. prcvojnc tacke funkdje IspitivRnjc funkcijc (uz primcflu izvoda).1.a izraeunavanje pOVI'sinc iOtacionc powsi 4.....cija ..