P. 1
Bankarski menadzment

Bankarski menadzment

5.0

|Views: 7,232|Likes:
Published by NikolaSRB021

More info:

Published by: NikolaSRB021 on Oct 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/09/2013

pdf

text

original

Univerzitet “Braća Karić” Fakultet za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić”

Prof. dr Uro{ N. ]ur~i} Doc. dr. Miljana Barjaktarović

BANKARSKI

portfolio
MENAD@MENT
Strategijsko upravljanje bankom, bilansima i portfolio rizicima banke
Treće dopunjeno i prera|eno izdanje

Beograd, 2008. godine

III

Bankarski portfolio menadžment III izdanje Autori: Prof. dr. Uroš N. Ćurčić Doc. dr. Miljana Barjaktarović Recenzenti: Prof.dr. Milutin Ćirović Prof. dr. Boško Živković Lektor: mr Aleksandar Ječmenica

IV

Knjigu posve}ujemo na{im porodicama!

V

Vrednost novca izra`ava vrednost dru{tva po{to ga je dru{tvo i stvorilo!

Ralph Waldo Emerson

VI

PREDGOVOR
tre}em izmenjenom i prera|enom izdanju
Od prvog izdanja ove knige (1995.god.), prošlo je trinaest godina (u međuvremenu je štampano drugo izdanje 2002.god.) U tom periodu je došlo do krupnih promena u našem ekonomskom I političkom okruženju. Tim promenama je započeo process spoljnjeg i unutrašnjeg preobražaja zemlje. Relativno brzo je rešena ekonomska i politička izolacija zemlje, a prcesi prestrukturiranja na unutršnjem planu, među kojima je najvažnija privatizacija u privredi, te reforma I konsolidacija bankarskog sektora, su sada na samom kraju. To je dovelo do bitnog uticaja na funkcionisanje tržišta, privrede i banaka. Polaze}i od toga da je ova vrsta literature svakim danom kod nas sve aktuelnija, tre}im izdanjem ove knjige, autori su nastojali da na jedan ne{to druga~iji na~in zaokru`e i kompletiraju aktuelniju strukturu ovog izdanja uklju~uju}i izmene u prvom (dve nove glave) i drugom delu (jedna nova glava) i potpuno novi tre}i deo knjige (tri nove glave) knjige, {to zna~i umesto starih sada {est novih glava: • faktori strukturnih promena u bankarstvu (1), • promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu (2), • upravljanje kapitalom poslovne banke (6), • upravljanje rastom vrednosti banke (7), • upravljanje korporativnim performansama banke(8), i • upravljanje portfolio performansama banke (9). Dakle, klju~ne promene teksta drugog izdanja odnose se na zamene teksta starih glava tekstom novih {est glava, usled ~ega je do{lo do promene strukture rada unutar delova knjige, tako da ovo tre}e izdanje ima isto pet delova i sedamnaest glava kao i drugo izdanje. U ostalim delovima nisu vr{ene bitne izmene, sem manjih pogolj{anja teksta i, naravno, ispravki {tamparskih gre{aka. Novinu predstavlja pregled klju~nih

VII re~i i izraza upotrebljenih u knjizi. Knjiga je ilustrovana slikama i pregledima, koji upotpunjuju nastojanje autora da ~italac izlo`enu materiju lak{e prati. Da se podsetimo. Prvo izdanje, autor je okvirno formulisao 1990.godine za vreme svog boravka i rada u Njujorku (1987-1991.). Tada je po~eo proces prikupljanja literature i pisanje prvih tekstova iz pojedinih delova rada. Kasnije je tekst dogra|ivan i pro{irivan, da bi zadobio kona~nu formu 1995.godine, kad se pojavilo prvo izdanje knjige. Drugo izdanje knjige ‘Bankarski portfolio menad`ment’ (2002.godine) predstavlja zaokru`enu i kompletiranu celinu filozofije bankarskog menad`menta, kojom se osvetljavaju mnogi aspekti i podru~ja upravljanja bankom kao profitno orijentisanom finansijskom institucijom. Za drugo, pro{ireno izdanje ove knjige autor se koristio i novom literaturom koju mu je bila dostupna. Tre}e izmenjeno I prera|eno izdanje je ,, kao {to smo ve} naveli, strukturno znatno izmenjeno, mada je po obimu ostalo gotovo isto. Naime, znatan doprinos ovom izdanju doprinelo je i doktorska teza dr Miljane Barjaktarovi}, ~ime su prve dve glave unele znatnu sve`inu i aktuelnost izlo`enoj materiji. Pored toga, novinu predstavlja i {esta glava, koja se odnosi na veoma aktuelnu materiju upravljanja kapitalom banke. Naravno, ovde tako|e treba posebno ista}i aktuelnost teksta celog tre}eg dela knjige (tri nove glave), koje obra|uju tematiku strategijskog upravljanja rastom vrednosti banke, upravljanja korporativnim I portfolio performansama banke. Naime, danas se i kod nas banke kupuju i prodaju, a njihova cena zavisi u najve}em delu od njihove vrednosti. Otuda je ve}a vrednost banke focus menad`ment tima svake banke, a tome doprinose ostvarene ve}e korporativne i portfolio performance tokom poslovanja banke. Novi Sad, februar 2008.godine Autori

VIII

KRATKI SADR@AJ Predgovor tre}em izmenjenom i prera|enom izdanju
Uvodne napomene Deo prvi: SAVREMENI BANKARSKI MENAD@MENT Glava 1: Faktori promena u bankarstvu Glava 2: Promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu Glava 3: Strategijski menad`ment u bankarstvu

Deo drugi:
UPRAVLJANJE BILANSOM I KAPITALOM BANKE Glava 4: Upravljanje bilansom i agregatima banke Glava 5: Upravljanje prihodima i rashodima banke Glava 6: Upravljanje kapitalom poslovne banke

Deo tre}i:
UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE Glava 7: Upravljanje rastom vrednosti banke Glava 8: Upravljanje korporativnim performansama banke Glava 9: Upravljanje portfolio performansama banke

Deo ~etvrti:
UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE Glava 10: Upravljanje bonitetom poslovnih banaka Glava 11: Principi upravljanja rizikom poslovne banke Glava 12: Proces upravljanja rizikom banke

Deo peti:
UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE Glava 13: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke Glava 14: Upravljanje rizikom hartija od vrednosti Glava 15: Upravljanje rizikom kamatne stope Glava 16: Upravljanje rizikom deviznog kursa Glava 17: Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti

Prilozi Klju~ne re~i i izrazi O autoru

IX

S A D R @ A J U v o d n e n a p o m e n e...................................................................................... 1 Deo prvi. SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU........................................................................................................8 Glava 1. Faktori strukturnih promena u bankarstvu...............................................10
1.1. Pojam, suština i fokus bankarske delatnosti…….............................................11 Definisanje poslovne banke...11. Vrste banaka i finansijskih institucija...12. Geografski fokus i poslovna orijentacija banaka i finansijskih firmi ...14. 1.2. Faktori koji izazivaju promene u bankarstvu................................................... 20 Promena spoljnih faktora bankarske sredine....20. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje...21. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje…23. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje...25 1.3. Uticaj promena na interno poslovanje banaka..................................................27 Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje…27. Pove}anje broja bankarskih usluga na tr`i{tu...28. Standardi kapitala, supervizorstvo i monitoring... 29. Pove}an rizik od lo{eg poslovanja ili bankrotstva...29. Evaluacija finansijskih institucija i tr`i{te novca i kapitala..........30 1.4. Uticaj promena na strukturu bankarstva.......................................................... 31 Strukturne promene u finansijskom sektoru...31. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu...32. Najva`niji merd`eri i akvizicije u bankarstvu...36. Makroekonomske snage koje podsti~u konsolidaciju...40. Sile koje ko~e konsolidaciju...42. Efekti konsolidacije, udru`ivanje i budu}i trendovi....44 Literatura..................................................................................................................47

Glava 2. Promene, konkurentnost i tranzicija u bankarstvu....................................49
2.1. Promene i konkurentnost bankaka na trzištu....................................................50 Trendovi promena i konkurentnost banaka...50. Konkurencija na tr`i{tu depozita i kredita... 51. Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova…52. Konkurencija na razvijanju uslu`nih programa... 53. Stvaranje nebankarskih institucija...54. 2.2 Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji........................................................56

X Promene u bankarstvu Centralne i Jugoisto~ne Evrope… 56. Reforma bankarskog sektora i struktura vlasni{tva... 57. Finansijska intermedijacija i efekti op{tih promena…59. Tranzicioni procesi u na{em bankarstvu..........................................61 2.2. Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka ..........................................63 Promene u domenu upravlja~kih procesa...63. Primena marketinga u poslovnoj orijentaciji banaka…64. Promene u obavljanju funkcionalnih poslova banke...65. Uticaj promena na na{e bankarstvo...66. 2.3. Perspektiva razvoja bankarstva.........................................................................67 Literatura..................................................................................................................68

Glava 3. Strategijski menad`ment u bankarstvu......................................................69
3.1. Strategija upravljanja poslovnom bankom.......................................................70 Uloga i zna~aj strategije poslovne banke...70. Strategijski faktori poslovanja banke...71. Savremene marketing miks strategije...74. Odnos razvoja strategije i njene primene...80. 3.2. Strategijsko planiranje u poslovnoj banci...................................................... 81 Elementi i proces planiranja u banci...81. Zna~aj i su{tina strategijskog planiranja...82. Ciljevi strategijskog planiranja banke...84. Struktura i proces strategijskog planiranja...84. 3.3. Strategija razvoja organizacione strukture.......................................................86 [ta je organizaciona struktura banke?...86. Kada je organizaciona struktura problem?...87. Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura...88. Strategija upravljanja performansama organizacione strukture...93. 3.4. Strategija uspe{nog upravljanja promenama.....................................................96 Strategija prilago|avanja banke okru`enju...96. Strategija upravljanja promenama...97. Proces upravljanja promenama...98. Otpor i minimiziranje otpora promenama u banci...100. Literatura................................................................................................................102

Deo drugi
UPRAVLJANJE BILANSOM, PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE...........104

Glava 4. Upravljanje bilansom i agregatima banke..............................................106
4.1. Upravljanje bilansnom strukturom banke.......................................................107 Bilans i bilansna struktura banke...107. Upravljanje bilansom poslovne banke...109. Upravljanje portfolio strukturom bilansa...113. Upravljanje odnosima aktiva – pasiva...115. 4.2. Upravljanje bankarskim resursima i agregatima.............................................118

XI Bankarski resursi i agregati...118. Metode i instumenti rasta bankarskih resursa...119. Strategija formiranja bankarskih agregata...122. Strategija upravljanja odnosima agregata i resursa banke...123. 4.3. Upravljanje izvorima - obavezama banke.....................................................125 Upravljanje strukturom izvora banke...125. Upravljanje deoni~kim kapitalom banke...128. Upravljanje izvorima depozitnog novca...130. Upravljanje dugoro~nim dugom...133. 4.4. Upravljanje imovinom - sredstvima banke...................................................134 Bazi~na struktura aktive poslovne banke...134. Upravljanje gotovinom banke...136. Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija...137. Upravljanje portfoliom hartija od vrednosti...139. Literatura................................................................................................................140

Glava 5. Upravljanje bilansom prihoda i rashoda banke.......................................143
5.1. Su{tina bilansa uspeha banke.........................................................................144 Pojam i zna~aj bilansa uspeha banke...144. Okvir i sadr`aj bilansa uspeha banke...146. Izvori prihoda i generatori rashoda u bilansu uspeha banke...147. Profitabilnost u bilansu uspeha banke...148. 5.2. Upravljanje prihodima banke........................................................................150 Dimenzije upravljanja ukupnim prihodom banke...149. Upravljanje vrstom i strukturom ukupnih prihoda banke...151. Upravljanje neto kamatnom marginom banke...153. Upravljanje vrstom i strukturom nekamatnih prihoda banke...156. 5.3. Upravljanje rashodima banke.........................................................................157 Struktura i dimenzije ukupnih rashoda banke...157. Informacije za planiranje i analizu kamatnih rashoda banke...159. Operativno planiranje nekamatnih rashoda banke...161. Relacije tro{kova i obima poslovanja banke...163. 5.4. Upravljanje operativnim tro{kovima banke...................................................165 Koncept operativnih tro{kova u bankarstvu...165. Sistemi alokacije operativnih tro{kova u bankarstvu...165. Koncept standardnih tro{kova u bankarstvu...167. Kontrola alokacije i redukcija operativnih tro{kova...170. Literatura................................................................................................................172

Glava 6. Upravljanje kapitalom poslovne banke…………..................................174
6.1. Kapital poslovne banke...................................................................................175 Koncept kapitala banke…175. Uloga kapitala u poslovanju banke.. 177.Funkcije kapitala u poslovanju banke...178. Merenje kapitala banke...179. 6.2. Struktura kapitala banke.................................................................................180 Oblici izvora kapitala banke... 180. Na~in pribavljanja kapitala banke...181. Komponente bilansne strukture kapitala banke…183. Kapital i rizi~na aktiva banke...184.

XII 6.3. Planiranje rasta kapitala .................................................................................186 Su{tina stope adekvatnosti kapitala banke...186. Uticaj rasta aktive na kapital banke...187. Planiranje rasta profita i kapitala banke... 189. Planiranje adekvatnosti kapitala…190 6.4. Međunarodni standardi kapitala.....................................................................192 Su{tina utvr|ivanja standarda adekvatnosti kapitala… 192. Primena kapitalnih standarda Bazel I u bankama…193. Primena kapitalnih standarda Bazel II u bankama…194. Strategije pove}anja kapitala banke..... 195 Literatura................................................................................................................198

Deo tre}i
UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE ...........................200

Glava 7. Upravljanje rastom vrednosti banke………...........................................202
7.1. Koncept vrednosti banke................................................................................203 Pojam i faktori vrednosti banke...203. Razli~iti koncepti i tipovi vrednosti banke ...204. Relacije me|u konceptima vrednosti...205. Konceptualni okvir vrednosti banke..206. 7.2. Elementi upravljanja rastom vrednosti banke………………………..……...207 Potreba i nu`nost upravljanja rastom vrednosti banke...207. Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke...209. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke…212. Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom..213. 7.3. Metode i okviri rasta vrednosti banke…….....................................................215 Metode i tempo rasta vrednosti banke…215. Pentagon okvir za utvr|ivanje {ansi restruktuiranja...217. Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke…218. Kreiranje uve}avanja vrednosti deoni~ara...221. 7.4. Suština procesa fuzije i akvizicije...................................................................224 Pojam i su{tina fuzije i akvizicije banaka…224. Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka…225. Faze procesa fuzije i akvizicije banaka…227. Poslovne kombinacije i politike odgovornosti…229 Literatura................................................................................................................232

Glava 8. Upravljanje korporativnim performansama banke.................................233
8.1. Identifikacija korporativnih performansi banke…………………………....234 Pojam i su{tina korporativnih performansi banke…234. Vrste korporativnih performansi banke… 235. Kontrola kvaliteta performansi…238. Kapacitet i alokacija rizika banke…239. 8.2. Planiranje korporativnih performansi banke……………………………….241

.......... Upravljanje bonitetom poslovnih banaka.............288 10....XIII Slo`enost planskog oblikovanja performansi banke…241..............3........ 9....... 8......274 Pobolj{anje performansi investicionog portfolija banke…274.................255 Analiza korporativnih performansi banke…255..... Upravljanje performansama kreditnog portfolija………………………….......... Upravljanje portfolio performansama banke………………………………264 Pojam i su{tina portfolio teorije…264. Rejting sistemi performansi banaka.260. Proces finansijskog planiranja performansi banke….. Generisanje profita u investicionom portfoliju banke…275. Konverzija portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti…282.. Literatura.....265...... Analiza korporativnih performansi banke......... rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti…281...289 .................................. Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika…272 9..... Kvalitet..... Portfolio koncept alociranja resursa banke…268.......1................280 Pojam i su{tina vanbilansnih aktivnosti banke…280.....……......254............... Upravljanje portfolio performansama banke………... Finansijsko planiranje korporativnih performansi banke…245.. Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci… 270...249 Profitabilnost kao vrhunska performansna mera banke…249........... Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti…………………….........286 Glava 10. Obim i struktura vanbilansnih aktivnosti banke…281. Strategije dospe}a u investicionom portfoliju…277 9....... Druge mere korporativnih performansi poslovanja banke..268 Performanse kreditne politike banke…268.......................... Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu…............261 Glava 9................... Za{tita i regulisanje bankarskog sistema.................... Komponente profitabilnosti kao performanse banke…253...... Merenje korporativnih performansi banke…………………………....... Portfolio pristup bankarskom poslovanju…266..... Prognoziranje u procesu dizajniranja performansi banke…243. Upravljanje performansama investicionog portfolija……………………................ Merenje performansi kreditnog portfolija banke…271....3............263 9..247 8..... Vrste analiza korporativnih performansi banke…256........284 Deo ~etvrti UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE…………. Pasivna i agresivne menad`ment strategije portfolija… 276...................1.....2............................4..... Neto kamatna margina kao komponenta profitabilnosti…251....... Literatura......4....... Rizik korporativnih performansi banke…258.......

Poverenje u bankarski sistem zemlje.. Rizik nelikvidnosti poslovne banke....296 Pojam i komponente boniteta banke...299.........332...325......... Sistemi ranog otkrivanja slabosti poslovanja banaka............. Upravljanje kompetitivnom profitabilno{}u banke........ Literatura…………………………………………………………………..................................... 11........................ Planiranje solventnosti poslovne banke..............319. 11.......336.................5......... Neophodnost ocene boniteta banaka.......... Interaktivno dejstvo principa poslovanja.....290.................... Razlozi analize i ocene boniteta banaka.... Literatura.....358. Merenje likvidnosti poslovne banke......308...327.......368..........329..................... Principi upravljanja rizikom poslovne banke.. Merenje i rizik ekonomi~nosti banke.325 Osnovni principi poslovanja banke...313..347.295............ 11................................289......302....3.............307.....354............. 10.352............ Instrumenti merenja performansi poslovnih banaka...360. Merenje kvaliteta performansi poslovanja banaka... Vrednovanje performansi poslovnih banaka...327 Pojam i su{tina solventnosti banke.. Ekonomski modeli organizovanja banke............... Merenje i rizik profitabilnosti banke.....349...... Upravljanje ekonomijom obima banke…357....321 Glava 11...............311.3.. FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD..326. Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL....................4.. Ostali modeli ranog upozorenja lo{eg poslovanja..4.............. Faktori insolventnosti banke..... Ciljevi regulisanja bankarskog sistema..... Me|unarodni standardi solventnosti banke...... Profitabilnost poslovanja banke........……... 11..333........ Rizik insolventnosti poslovne banke. Principi u upravlja~kom procesu banke..............324 11...2....1....304 Maksimiziranje profita i vlasni~kih performansi........341.............. Faktori i modeli likvidnosti banke...293....... Likvidnost poslovanja banke......304........... 10.......330..363..300.....317......346......... Komfornost sistema poslovnog bankarstva....358 Pojam i su{tina profitabilnosti banke..343. Karakteristike banaka sa visokim performansama..... Ekonomi~nost poslovanja banke............ Upravljanje pozicijom likvidnosti banke................350. Faktori profitabilnosti banke.. Pristup utvr|ivanju i merenju boniteta banaka....... Na{a iskustva na podru~ju ocene boniteta banaka... Solventnost poslovanja banke…………………………...350 Su{tina ekonomi~nosti poslovanja banke..2. Merenje solventnosti banke.....XIV Potreba za{tite bankarskog sistema zemlje......315.....325......339..296... Principi upravljanja rizikom banke............................ Teorije optimalne likvidnosti banke...............339 Pojam i sus{tina likvidnosti banke.............313 Praksa federalnih agencija u SAD............ 10..370 ...

449.. 13.. 12....376..…………404 Deo peti UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE..418 Klju~ni aspekti kreditne politike banke.........................447.. Prevaljivanje rizika na druga lica.... Kontinuitet procesa upravljanja rizikom..........3.....400......425...............418.............409.......... Upravljanje rizikom dugoro~nog kredita..401..............374..........................373..... 12............ rizika i neizvesnosti..... 13........424. Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti. Klasifikacija rizi~ne aktive banke............... Finansiranje i osiguranje rizika banke........ Osiguranje i samoosiguranje plasmana banke..... Literatura……………………………………………………………........392...373 Pojam izvesnosti....381..... Rangiranje kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca..........1....426. 13.....399 Distribucija i diversifikacija rizika.......... 12.. Vrste i podru~ja rizika poslovne banke..... Su{tina ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca................ Su{tina kreditne sposobnosti investitora.....381 Koncepti rizika poslovne banke...383................ Proces kontrole i procene rizika banke..........407 Glava 13.... Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke.... Finansijska piramida rizika banke..399.....438. Metode analize i ocene kreditne sposobnosti.....................395. Merenje rizika poslovne banke........391.. Neki indikatori lo{eg poslovanja firmi......2.............430........................446 Neizvesnost u dono{enju dugoro~nih odluka.420..XV Glava 12...........4.......372 12...413....446..437. Ovla{}enja i limiti za odobravanje kredita.411.............. Zahtevi i potrebe preduze}a za kreditom..................................... Identifikacija izlo`enosti banke riziku.3.... Indikatori rizika poslovne banke........ Vrste i funkcija kreditnog rizika..443............409 Su{tina kreditnog rizika. Kriti~ne ta~ke dono{enja odluke o kreditu.... Predvi|anje lo{eg poslovanja firmi.......... Metode procene kreditne sposobnosti investitora.....403.444.380.408 13..416......... Analiza i ..........1.....398. Su{tina i vrste kreditnog rizika.................389.....421............ Proces upravljanja rizikom banke....4............ Pojam i vrste rizika poslovne banke.... Mere za{tite banke od mogu}ih rizika................... Faktori efikasnog kreditiranja privrede.................. Koncept i proces upravljanja rizikom banke....... Kreditna politika i odlu~ivanje o kreditu. Faktori ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca.....2.391 Problem merenja i alokacije rizika banke. Definisanje rizika u poslovanju banke.....387........427. Rizik naplate odobrenog kredita..426 Pojam i svrha analize kreditnog rizika............. Upravljanje rizikom kratkoro~nog kreditiranja................................... Osiguranje depozita privrede i gra|ana......................

.. Merenje izlo`enosti riziku kamatne stope. Literatura...................472 Vrste i karakteristike me|unarodnih kredita.... 463 Vrste kreditiranja stanovni{tva.. Literatura...463.. 14................. 14...........3................503.....529...XVI selekcija investicionih projekata................531 Su{tina rizika kamatne stope...... Rangiranje investicionih projekata u rizi~nim tr`i{nim uslovima............... Relativizacija rizika zemlje i suvereniteta dr`ave....................455.....476.... Upravljanje rizikom pojedinih vrsta kredita.... Rizik zemlje i suvereniteta dr`ave.... Analiza faktora rizika kamatne stope........ Rangiranje boniteta emitenata hartija. Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope... 15......... 13................478 Glava 14......510.................4...... Merenje rizika ulaganja u hartije od vrednosti.......... Su{tina..501..........1...................................525 Pojam. Upravljanje rizikom kreditiranja stanovni{tva..... Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti.................499........ Ro~na struktura kamatnih stopa..........6.......2......... Relativizacija rizika hartija od vrednosti........................................................... Specifi~nost ocene kreditne sposobnosti. Metode merenja finansijskih efekata i rizika investicionih projekata.......510 Principi upravljanja investicionim portfolijom...... Metode ocene kreditne sposobnosti................ Upravljanje rizikom prinosa hartija od vrednosti.......... Struktura i kvalitet investicionog portfolija..526....469.... Vrste i modeli obra~una kamatnih stopa.......... Upravljanje rizikom me|unarodnog kredita......................488.....................536 .......518.............................................. Formiranje cena hartija od vrednosti...490. Metode predvi|anja izostanka pla}anja hartija..... 14........535........ 15.... Teorije formiranja tr`i{nih kamatnih stopa.......474.. Poslovanje banaka na sekundarnom tr`i{tu hartija..... Emitovanje i plasman hartija kod nas........... Emitovanje i plasman hartija od vrednosti......460.466.... su{tina i uloga kamatne stope.... Uticaj inflacije na kamatnu stopu....................522 Glava 15............515......531..............484..............465.......513...........3....524 15... Struktura i instrumenti finansijskog tr`i{ta....493......525. Poslovanje banke hartijama od vrednosti..........2.... Faktori rizika kamatne stope.............................................486...453.... Performanse i bonitet hartija od vrednosti.482 Formiranje investicionog portfolija banke. Plasman hartija preko me{ovitih fondova...496.. 13..................481 14............5..... Strategije upravljanja portfolio rizicima....508......482..472.490 Proces emitovanja hartija od vrednosti.......505............1....................533. Upravljanje strukturnim rizicima portfolija............. uloga i formiranje kamatne stope...501 Dimenzije rizika hartija od vrednosti...533....

............2...............551.....4........2..3.. funkcije i struktura deviznog tr`i{ta............................... Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa.....578 17....575................563..... Rizik neispunjenja ‘punih’ obaveza................. Savremeni oblici za{tite od rizika deviznog kursa.....571......................... Pokrivanje rizika iz profita.....................556................... Teorije formiranja deviznih kurseva.556 Pojam deviza i valuta................... Vrste rizika u vanbilansnim aktivnostima. ugovaranje i naplata provizije.................568 Su{tina izlo`enosti riziku deviznog kursa.. Klasi~ni oblici za{tite od rizika deviznog kursa.1...577 Glava 17....................567....536..3............. Vrste deviznih kurseva.............4......... GAP analiza osetljivosti banke na kamatni rizik.....579 Su{tina i nastajanje vanbilansnih aktivnosti....... Na~in formiranja deviznih kurseva..........................568.......565.........4.............. 15........543....... Pojam..595 ....558.......................... Bilansna izlo`enost riziku deviznog kursa...................................... 17....... 16........ 16............. Oblici upravljanja rizikom deviznog kursa......584 Portfolio rizik i rizik isporuke.592 Potreba konverzije rizika vanbilansnih aktivnosti. Transakciona izlo`enost riziku deviznog kursa........582...... Literatura...... Vrste vanbilansnih aktivnosti.....587...586......... 16. 17.............574............567.......XVII Metode merenja rizika kamatne stope............ 594..................573... Faktori konverzije rizika vanbilansnih pozicija.... Pojam.......1.......... Funkcije i struktura deviznog tr`i{ta.................................... Relativizacija rizika kamatne stope.. Za{tita od rizika vanbilansnih aktivnosti........... Vrste izlo`enosti riziku deviznog kursa........592. Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa.......................... Obele`ja savremenog deviznog tr`i{ta... Ekonomska izlo`enost riziku deviznog kursa...570..................... ARBL model merenja kamatnog rizika........580..... Instrumenti relativizacije rizika kamatne stope.........545.....569.. DURATION model merenja kamatnog rizika............................572 Proces upravljanja rizikom deviznog kursa.587.. Konverzija rizika vanbilansnih aktivnosti.................... Vrste vanbilansnih aktivnosti........553 Glava 16......... Politika regulisanja kamatne stope................545 Strategija upravljanja rizikom kamatne stope.................... 17.... Literatura....547.................... Visina.539.........542....... su{tina i zna~aj deviza.. Valorizovanje rizika vanbilansnih aktivnosti.......... U~esnici na deviznom tr`i{tu............572...587 Precizne i jasne poslovne procedure...591......... Literatura.. Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti........579.........................563 Pojam i uloga deviznog tr`i{ta............560............591............ Rizik neispunjenja ‘delimi~nih’ obaveza........................555 16........584......562.........................

615 ..........................................................................XVIII Prilozi................................................................................................................................597 Klju~ne re~i I izrazi............

1 . poslovanje banaka (komercijalnih. da podmiri operativne tro{kove i normalne gubitke. poslovanje banaka postaje sve vi{e rizi~no. poslovanje svake banke mora se obavljati sa sigurno{}u. a porastom deregulacije tr`i{ta i konkurencije u finansijskim uslugama. koja treba da omogu}e da preduze}a i banke na najbolji na~in obavljaju svoje poslove. Prvo. osve`ena bankarska literature i ne{to izmenjene potrebe u visokom obrazovanju studenata (Bolonjski process). poslovnih) mora biti profitabilno. ako banka `eli da ima poverenje javnosti i ako `eli da kontinuirano obavlja svoje poslovanje da bi za{titila depozitare. organizaciju i poslovanje sa inostranstvom uklju~iv{i i supervizorstvo (monitoring). Zato su posebno zna~ajna tri podru~ja za ove institucije: • • • podru~je regulative privrednog i posebno podru~je monetarno-kreditnog sistema. i podru~je odnosa poslovnih banaka u depozitnoj i kreditnoj funkciji sa komitentima i klijentima banke i monitoring njihovog poslovanja. i dalje od nastanka banaka pa do dana{njih dana.UVODNE NAPOMENE uz tre}e prera|eno. Bankama pripada klju~no mesto u okviru finansijskog sistema imaju}i u vidu funkcije koje obavljaju i finansijska sredstva kojima posluju. globalizacija bankarskog poslovanja i sve o{trija konkurencija dovele su do smanjenja profitne mar`e. Deregulacija finansijskih tr`i{a. usovili su i neke nu`ne promene ud`benika za predmet Menad`ment u bankarstvu. po{to je poslovanje banke uvek sadr`avalo u manjoj ili ve}oj meri rizik. o ~emu }e biti vi{e re~i tokom teksta uvodnih napomena. ostaje da je kvalitet upravljanja poslovanjem banke jedna od primarnih karakteristika bankarskog poslovanja. odnosno do manjeg prostora za ostvarivanje profita.. {to bi osetile ne samo banke ve} i privreda i gra|ani. Stoga su dva esencijalna principa va`na i vezana za savremeno bankarstvo: sigurnost i profit. obezbedi prihvatljiv (razuman) iznos za rezerve za budu}e nepredvi|ene doga|aje i obezbedi objektivan (fer) prinos za deoni~are. Drugo. mogu nastupiti vrlo ozbiljne sistemske posledice. a sigurnost postaje jedan od osnovnih principa poslovanja banke. podru~je regulative operativnog delovanja banke i mera centralne banke usmerenih na kreditno poslovanje. Ako prvo podru~je nije dobro regulisano. izmenjeno i dopunjeno izdanje Dinami~ne promene u bankarskom okru`enju. Naime. Me|utim.

Danas je u bankarstvu sve ve}a potreba efikasnog i efektivnog upravljanja rizikom. znanje i ve{tina upravljanja rizikom. kako godi{njim tako mese~nim. Zato je analizi rizika i upravljanju rizikom u bankarskim poslovima i posve}ena ova knjiga. a posebno u poslednjoj deceniji. istovremeno. Ovo je posebno zna~ajno za na{e banke sada poslea tranzicije. {to je uslovilo i promenu klasi~nog tipa i oblika organizovanja banaka. pa ~ak i dnevnim. To zna~i da banke moraju imati viziju sopstvenog razvoja i brzo donositi poslovne odluke. Uslovi koji su do pre dve decenije bili relativno stabilni u du`em periodu. kako se to radi u savremenim bankama razvijene tr`i{ne privrede. nedeljnim. ~ak i po nekoliko godina.UVODNE NAPOMENE 2 Me|utim. profitabilno poslovanje i razvoj u uslovima obavljanja bankarskih poslova sa sve ve}im rizikom (vi{e vrsta i {ira podru~ja rizika). U prethodne ~etiri. {to se dokazuje certifikatom prvorazredne me|unarodno priznate revizorske agencije. sposobnost spre~avanja da do rizika do|e otkrivanjem ranih simptoma rizika i sposobnost smanjenje gubitaka zahtevaju visok nivo kvaliteta menad`ment tima za upravljanje bankom. Zato se ukazuje ne samo na metode i postupke upravljanja rizikom u bankarskim poslovima.poslovno bankarstvo . {to zahteva strategijski pristup poslovanju. Ovim se poja~ava konkurentska borba i sve je te`e ostvariti zadovoljavaju}u stopu profita. do{lo je do bitnih promena u regulaciji bankarskog poslovanja. ve} i na kompletnu vertikalnu strategijsku povezanost procesa i instrumentarija na relaciji centralna banka . ulazak u poslove sa visokim rizicima i. ‘mora u hodu ga|ati pokretna meta’. Odluke moraju uva`avati budu}i razvoj doga|aja. vojni~ki re~eno. U poslovnoj saradnji sa bankama u svetu doma}e banke moraju imati zadovoljavaju}i bonitet.komitenti i klijenti banke. sposobnost preduzimanja ve}ih rizika tj. drugo i tre}e podru~je mogu zna~iti ve}i ili manji rizik za dru{tvo ili za banku. jer se nalaze na prekretnici na~ina vo|enja poslovne politike banke i pojedinih bankarskih poslova u slobodnijem delovanju tr`i{ta. Specijalizacija kao osnovni kriterijum za organizovanje oblika bankarske delatnosti postepeno se napu{ta i ustupa mesto univerzalnosti kao preovladavaju}em obliku organizovanja bankarskih institucija. . sada su podlo`ni brzim promenama. Menad`ment banke u ovakvim uslovima postaje klju~ni faktor uspeha. racionalno kori{}enje resursa i organizovano upravljanje rizicima. Ovim radom autori su nastojali da pru`e konsekventan materijal iz podru~ja strategijskog menad`menta u bankarstvu sa posebnim akcentom na upravljanje portfolio rizicima. koji danas postaje kriti~ni faktor uspeha banke. Opstanak. To nije lako ispuniti u uslovima promena kad se. Banke su u takvim uslovima izlo`ene dejstvu mnogobrojnih rizika.

drugi deo sa jednom novom glavom (tre}om). od ~ega je prvi deo sa dve nove glave (prva i druga). konkurentnost i tranzicija u bankarstvu (nova) Glava 3: Strategijski menad`ment poslovne banke Deo drugi: UPRAVLJANJE BILANSIMA I KAPITALOM BANKE Glava 4: Upravljanje bilansom i agregatima banke Glava 5: Upravljanje prihodima i rashodima banke Glava 6: Upravljanje kapitalom poslovne banke (nova) Deo tre}i: UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE (novi) Glava 7: Upravljanje rastom vrednosti banke (nova) Glava 8: Upravljanje korporativnim performansama banke (nova) Glava 9: Upravljanje portfolio performansama banke (nova) Deo ~etvrti UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE Glava 10: Upravljanje bonitetom poslovnih banaka Glava 11: Principi upravljanja rizikom poslovne banke Glava 12: Proces upravljanja rizikom poslovne banke Deo peti: UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE Glava 13: Upravljanje rizikom kreditnog portfolija banke Glava 14: Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti Glava 15: Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope Glava 16: Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa Glava 17: Upravljanje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti U prvom delu knjige. u kojoj i dalje ima pet delova. koji je izlo`en u tri glave. U tre}oj glavi autori izla`u osnovne elemente i proces . U prvoj glavi autori razmatraju faktore strukturnih promena u bankarskom okru`enju i nastoje objasniti {ta je to banka kao finansijska institucija. dakle sa ukupno sedamanest glava od ~ega su {est sasvim nove.UVODNE NAPOMENE 3 Polaze}i od takve postavke. kompletno promenjen tre}i deo sa tri nove glave. U drugoj glavi akcenat je na na nu`nim promenama u okviru samih banaka. {to se vidi iz slede}eg kratkog sadr`aja: Deo prvi: SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU Glava 1: Faktori strukturnih promena u bankarstvu (nova) Glava 2: Promene. razmatraju se savremeni trendovi u bankarstvu i strategijski menad`ment. komponovana je i izmenjena struktura sadr`aja knjige. na konkurentskom odnosu me|u bankama i procesu tranzicije.

U tekstu se posebno nagla{ava da je uloga kapitala klju~na za sigurnost i kontinuitet poslovanja banke. To se posebno odnosi na upravljanje rastom profita kao najzna~ajnijom korporativnom performansom banke. kamatnu stopu i devizni kurs. U petom delu knjige fokusira se tematika na upravljanje portfolio rizicima. pa je od bitnog zna~aja njihova tr`i{na vrednost. U {estoj glavi izla`u se osnovni elementi uloge. Postojanje. U dvanaestoj glavi ukazuje se na neophodnost sistemskog upravljanja rizikom na nivou banke. koji predstavlja okosnicu savremenog upravljanja bankom. U drugom delu knjige (ima tri glave) izla`e se tematika efikasnog i efektivnog finansijskog upravljanja bankom i kapitalom banke. koji se odnosi na upravljanje rastom i performansama banke U sedmoj glavi je re~ o upravljanju rastom vrednosti banke. Tre}i deo knjige je potpuno zamanjen novim. kojima treba upravljati I koje doprinose rstu vrednosti banke. U devetoj glavi ukazuje se na neophodnost i zna~aj upravljanja i portfolio performansama (kreditni i investicioni portfolio). Ukazuje se na to da ‘zdravlje’ banke u mnogome zavisi od toga koliko menad`ment tim banke uva`ava principe upravljanja rizikom banke. Brojne su mogu}nosti odnosa aktive i pasive. i 12). koji ima tri glave (10. U osmoj glavi ukazuje se na zna~aj pobolj{anja korporativnih performansi banke. U jedanaestoj glavi izla`u se osnovni principi upravljanja rizikom banke. analize i planiranja kapitala banke. 11. U ~etvrtoj glavi se razmatra bilans stanja.UVODNE NAPOMENE 4 strategijskog bankarskog meand`menta. U petoj glavi izla`e se upravljanje bilansom uspeha banke odnosno prihodima i rashodima banke. kao nezaobilaznom elementu u tr`i{nim uslovima poslovanja. Najkra}e. ~ijim rastom treba upravljati. koje doprinose rastu profita. {to se odra`ava na stabilnost bilansa i kontinuitet poslovanja banke. ukazuje se na slo`enost procesa upravljanje korporativnim rizicima u banci u tr`i{nim uslovima. Od kvaliteta celokupnog pristupa upravljanju bankom. a time I rastu vrednosti banke. u desetoj glavi. 8. i 9). razvijanje i kori{}enje metoda i tehnike koje se primenjuju u procesu upravljanja rizikom bitan su uslov za efikasno upravljanje rizikom banke. To se vr{i preko nekoliko formalnih i neformalnih bilansa i preko upravljanja kapitalom banke. pa delom i bonitet pojedine banke. {to ima za svrhu maksimiziranje profita. zavisi poverenje javnosti u bankarski sistem. koji ~ini osnovu za upravljanje finansijskim resursima i agregatima banke. upravljanje portfolio rizicima predstavlja upravljanje rizicima srodnih poslova u banci. osvetljava se bonitet kao bitna komponenta savremenog tr`i{nog poslovanja banke. Akcenat je dat na plasmane. U tom kontekstu. Danas se banke kupuju i prodaju. . sa tri nove glave (7. U ~etvrtom delu knjige. podrazumevaju}i tu i faktore eksterne sredine.

Kona~no. Najnoviji pristupi polaze od potrebe konvertovanja rizika vanbilansnih aktivnosti u kreditne rizike banke. koji je u korelativnoj vezi sa du`inom roka vra}anja kredita. U {esnaestoj glavi predmet izlaganja je upravljanje rizikom deviznog kursa. U cilju relativizacije rizika deviznog kursa. .UVODNE NAPOMENE 5 preko kojih kategorija banka preuzima na sebe rizike plasmana (u su{tini tu|ih sredstva) i tako ostvaruje potrebne prihode. Otuda se analizi i oceni kreditne sposobnosti zajmotra`ioca mora posvetiti najve}a pa`nja. primenjuju se razne tehnike za{tite kako deviznog hed`inga tako i primene za{tite putem fju~ersa. to rizik kamatne stope pro`ima celokupno poslovanje banke. ali mogu indirektno – u odre|enim okolnostima – da generi{u prinudne kredite i tako dovedu banku do ostvarivanja eventualnih gubitaka. tako da se pojavljuje i rizik deviznog kursa. Kako je kamatna stopa cena novca. To su aktivnosti banke koje nemaju svog direktnog odraza na bilans stanja banke. opcija i svopova. ~ime dolazi do njihovog ‘uklju~ivanja’ u bilansne pozicije banke. 16. koji se pojavljuju tokom poslovanja banke. Visina i vrsta kamatnih stopa. uz koje se obezbe|uju izvori sredstava. kao posledica konverzije jedne u drugu odnosno strane u doma}u valutu tokom odre|enog vremena. Banke i njihovi komitenti i klijenti posluju i sa inostranstvom. kako bi se mogu}i kreditni rizici sveli u prihvatljive granice. i 17) fokusira veoma zna~ajne portfolio rizike banke i zato je najobimniji. 15. Omogu}avaju banci ostvarivanje i ekonomi~no odr`avanje likvidnosti. 14. Posebno se posve}uje pa`nja mehanizmu ocene boniteta izdavalaca harija od vrednosti kako bi se smanjio rizik ovih plasmana. Plasmani u hartije od vrednosti su drugi po zna~aju plasmani u aktivi savremenih banaka. zna~ajne su za plasmane banke i raskoraci ili gep-ovi. ovaj deo knjige (izlo`en je u pet glava (13. U ~etrnaestoj glavi izla`e se problem upravljanja rizikom hartija od vrednosti. Otuda su napori banke usmereni na relativizaciju ove vrste rizika. Me|utim. Krediti predstavljaju najobimnije plasmane komercijalne banke i najzna~ajniji izvor kamatnih prihoda banke. U trinaestoj glavi raspravlja se o upravljanju kreditnim rizicima banke. obezbe|uju dodatnih prihoda na privremeno slobodna nov~ana sredstva i smanjuju rizik ukupnih plasmana banke. sedamnaesta glava posve}ena je upravljanju rizikom vanbilansnih aktivnosti. Naime. mogu da budu manifestovani kao rizik kamatne stope i mogu zna~ajno uticati na profitabilnost poslovanja banke. oni su bankarski poslovi koji nose i visok stepen rizika. U petnaestoj glavi se raspravlja o riziku kamatne stope.

Potrebno je ne samo znanje iz savremenog menad`menta. Vi{e nego ikada ostvarivanje jedne zadovoljavaju}e stope povrata sredstava za banku i deoni~are tra`e od banke visokih performansi: • • • maksimiziranje prihoda. kada je vi{e povezana sa globalnim tr`i{tima nego sa lokalnim i regionalnim. Zbog toga. Menad`ment treba da se . naglo se pove}ava operativni i finansijski rizik za banke svih veli~ina i u svim situacijama. Su{tina strategije u banci nije vi{e pitanje da li treba preduzeti rizik ili ne. Spora kretanja na tr`i{tu su pro{lost.plasmanu (ulaganju) sredstava radi ostvarenja profita. pa i svakom bankarskom poslu. sposobnosti i ve{tine da se ostvari profit u svim preduzetim poslovnim poduhvatima. To omogu}uje ~itaocu da sagleda sva bitna podru~ja bankarskog menad`menta i upozna se sa klju~nim aspektima strategijskog. postepeno se su`ava tradicionalni prostor zarade i profita za banke. Dana{nje u~estale promene tra`e od menad`ment tima banke znanja. stabilizuje svoj rast i razvoj i pove}a svoje u~e{}e na tr`i{u. i konzistentno dobar menad`ment.UVODNE NAPOMENE 6 Struktura rada obuhvata klju~na podru~ja bankarskog menad`menta. U privredi danas. Kao rezultat ovih pa i drugih kretanja. Za uspe{no upravljanje bankom u deregulisanom tr`i{tu potrebno je znatno vi{e. Svaka bankarska institucija. To zahteva novu poslovnu filozofiju i novi pristup re{avanju poslovnih problema u bankama i procenu poslovnih rizika pre ula`enja u pojedine poslovne i finansijske poduhvate. takti~kog i operativnog menad`ment procesa u banci. Bankarske institucije i zaposleni u bankama moraju raditi marljivo i efikasno da bi ostvarili istu stopu povra}aja anga`ovanih sredstava i za{titili svoju profitnu marginu od dalje progresivne erozije. ve} sposobnost i ve{tina da se znanje adekvatno primeni u praksi. Podjednaku va`nost dobija i strategija izlaska banke iz nekog lo{eg posla. Posebno je to va`no {to znamo da su mnogi ovi elemenati jo{ uvek nedovoljno poznati u na{im bankama. kontrolu tro{kova. nije zna~ajno samo upravljati rizikom na nivou banke ve} i u svakom njenom funkcionalnom delu. a o nekima se tek ne{to ~ulo ili se samo pone{to zna. Sada{nje vreme kod nas je vreme tranzicionih promena. Ove ciljeve je u pro{losti bilo znatno lak{e ostvarivati nego danas. predstavlja poslovni entitet koji se bori da: pove}a svoju zaradu-profit. bez obzira na svoju veli~inu i lokaciju. ve} koliki rizik banka mo`e preduzeti polaze}i od strategijskog pristupa poslovanju .

ali se nadamo da mo`e korisno poslu`iti zaposlenima u bankama i kolegama profesorima. finansijskom menad`mentu. najve}im delom iz SAD. Knjiga je. a neki od bankarskih poslova nisu ni obavljani (emitovanje i promet hartija od vrednosti – deonica. zasnovanu na savremenom agresivnom marketingu. Literatura kojom su se autori slu`ili je skoro u celini inostrana. pre svega.godine Autori . po{to je bankarstvo proteklih pedeset godina bilo manje. namenjena kao ud`benik studentima. a ni centralna banka nije bila u takvoj ulozi i funkciji. strategijskom planiranju. Rizici koji su nastajali u bankarskom poslovanju bili su potpuno socijalizovana kategorija. To je i razumljivo s obzirom da kod nas ove literature i nema. vi{e ili potpuno regulisano. nau~nim i stru~nim radnicima koji se po raznim osnovama bave ovom problematikom. obveznica). 2008.UVODNE NAPOMENE 7 sve vi{e oslanja na profesionalnost u poslu. Februara. savremenoj tehnologiji i upravlja~kom informacionom sistemu.

DEO PRVI SAVREMENI TRENDOVI U BANKARSTVU U p r v o m d e l u: • Faktori strukturnih promena u bankarstvu • Promene. konkurentnost i tranzicija u bankarstvu • Strategijski menad`ment u bankarstvu .

Pri tome se nastoji ukazati na sve ve}u konkurentnost i elemente tranzicionog procesa. a to je maksimiziranje profita. i • strategijski menad`ment u bankarstvu.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 9 Napomene uz sadr`aj prvog dela knjige Namera je autora da izlaganjem u tri glave prvog dela knjige upoznaju ~itaoce sa promenama klju~nih faktora strukturnih pomeranja u okru`enju u kojem poslovne banke obavljaju svoju delatnost i prilago|avaju svoje poslovanje tim promenama. prvi deo knjige obuhvata izlaganje dimenzionisano u tri glave: • faktori strukturnih promena u bankarstvu. pa je normalno da se posle tranzicije cele na{e privrede i one transformi{u u prava akcionarska dru{tva. . Uspe{no poslovanje u tr`i{nim uslovima bez strategijskog menad`menta (planiranja. potrebno je. konkurentnost i tranzicija u bankarstvu. Banka koja nije u samom vrhu konkurentnosti te{ko da mo`e da maksimizira profit. • promene. ako ga uop{e ima. Upravo vlasni~ka tranformacija banaka je tek sada prava osnova i za menad`ment tranziciju. Tranzicija na{eg bankarstva stavlja sve na{e banke u pribli`no istu startnu tr`i{nu poziciju. Primena strategijskog menad`menta bankarstvu podrazumeva korenite promene u poslovnoj filozofiji svake na{e banke. To zna~i da vi{e od pola veka na{e banke su{tinski nisu imale tr`i{ni nastu u poslovanju. strategijskog upravljanja organizacionom strukturom i strategijskog upravljanja promenama. koja. zavisi od mnogobrojnih promena u {irem i u`em okru`enju. a da ne govorimo o strategijskom planiranju. kako se vidi iz teksta prve glave. poznato je. odnosno da ostvari vrhunske performance. ostvariti i rast i razvoj. stavljaju}i akcenat na promene u strategijskom menad`mentu banke. Planiranje u na{im bankama nije bila ~esto upotrebljavana re~. Izlaganje u drugoj glavi ukazuje. Dakle. organizovanja i kontrole) je samo sre}an izuzetak. Na{e bankarstvo danas je pod direktnim i indirektnim uticajem faktora globalnih strukturnih promena iako je preko pet decenija bilo organizovano na temeljima dru{tvene svojine. To se naro~ito odnosi na primenu strategijskog planiranja. Naime. a na njima je da se izbore za svoje mesto na tr`i{tu. da mnogobrojni faktori uti~u na nu`nost pove}anja konkurentske sposobnosi svake banke. da to nije i dovoljno. pored toga. Mada je opstanak na tr`i{tu primarni cilj svake banke kao u~esnika.

su{tina i fokus bankarske delatnosti Faktori koji izazivaju promene u bankarstvu Uticaj promena na interno poslovanje banaka Uticaj promena na strukturu bankarstva .FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 10 Glava 1. FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU O k v i r g l a v e: • • • • Pojam.

107/2005) 4 Vučković M. bankarskog i finansijskog tržišta.. Marketing poslovne banke. Tada je stvorena i prva banka u Amstedamu za čije je poslovanje garantovao grad Amsterdam. koja obavlja neke od raznih ili sve bankarske funkcije. Beograd. Casa di Sant Giogio isl. Definisanje poslovne banke. god. Hidgins S.. god. 1 Ćurčić U.S. 2005.1. Poslovne banke su deo finansijskog sistema ~ije su funkcije: • • • mobilizacija i koncentracija sredstava suficitnih transaktora. odobravale kredite i emitovale certifikate o deponovanim novčanim sredstvima (1320. 2 Rose P. Data status. Novi Sad. Prve banke su za svoju osnovnu delatnost imale promenu jedne vrste novca u drugu. pre pojave samog novca (VIIv.. Naučna knjiga. savremene trgovine.1. Član 2. 1407.1 Mogu se definisati u smislu ekonomskih funkcija koje imaju. alokacija istih deficitnim transaktorima.2 Prema Zakonu o bankam. U Italiji su u XII veku nastale privatne banke plemićkih porodica (Medići u Firenci i Spanoochi u Sieni). str. god. To je bio period industrijalizacije... (“Murašu” je bila čuvena u Vavilonu) kao prve specijalizovane institucije u Grčkoj i Rimu su se počele baviti poslovima menjanja i čuvanja novca Razvoj trgovine i pomorstva (otkriće Amerike.) Odobravanje kredita na bazi depozita su prve započele banke nemačkih porodica Fugger i Welser početkom XVI veka kada banke u Holandiji počinju sa emisijiom vrednosnih papira (čekova). a mo`e obavljati i druge poslove u skladu sa zakonom.400.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 11 1. U drugoj polovini XVII veka u Evropi se osnivaju i prve emisione banke Sveringen Risks Bank 1668. Feljton. Bankarstvo .n. Naime.. Male trgovačke kuće “tezauri”.1.organizacija i poslovanje banka. čiji je zakon najstariji u bankarstvu. 1967.S. npr. POJAM. kasnije za vreme vladavine Hamurabija... kreiranje odgovaraju}ih instrumenata dr`anja imovine transaktora i organizovanje racionalnih oblika i metoda pla}anja u ekonomskom sistemu. koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove. b a n k e su finansijske institucije koje su sposobne da uzimaju i kreiraju kredit i koje su prete`no usmerene na posredovanje u oblasti kredita. Beograd.4 B a n k o m se smatra i svaka organizacija.nbs. Bankarski menadžment i finansijske usluge. doprinose stvaranju prvih banaka.. razvoja kapitalizma. god. 4 3 www. pla}anje. prenos. poslovale sa inostranstvom. Krstaški ratovi u XVIII veku i sl.:3 b a n k a je akcionarsko dru{tvo sa sedi{tem u Republici Srbiji. Banco di Genova. sakupljanje. vreme zlatnog standrda itd.p. Ovakvo poslovanje je bilo ozakonjeno 1000 god. 11 .). posredovanje u plaćanju i čuvanju deponovanog novca pod zaštitom tadašnjih vladara i hramova. 1997. SU[TINA I FOKUS BANKARSKE DELATNOSTI 1.yu.: primanje.co. i Bank of England 1694. str. Zakon o bankama (“Službeni glasnikRS” br. I tada 3.e) su bile moćne institucije. pre nove ere. usluga koje pru`aju klijentima i pravnom osnovu njihovog postojanja.

Niko osim banke ne mo`e se baviti primanjem depozita.7 1. menja~ke poslove i razne nov~ane usluge (~uvanje depozita. Garcia F.I.2. starateljstvo. prodaju i naplatu potra`ivanja (faktoring i forfeting i sl. poslove kupoprodaje deviza.co.yu. posredni{tvo. 1983. 107/2005 7 Ibidem. br. devizno-valutne i menja~ke poslove platnog prometa izdavanje platnih kartica poslove sa hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti.) poslove zastupanja u osiguranju poslove za koje je ovla{}ena zakonom druge poslove ~ija je priroda srodna ili povezana sa ta~kama ovog stava a u skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke. osim ako je za to ovla{}en zakonom..1. Član 4. Bankers Publishing Company.. poslove poverenja) kako na doma}em.4) banka mo`e da obavlja slede}e poslove: depozitne poslove (primanje i polaganje depozita) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita) devizne. “Službeni glasnikRS”.G. 65 6 www. poslovi kastodi banke i sl) brokersko dilerske poslove izdavanje garancija. To su: Komercijalne banke: prikupljaju depozite i odobravaju zajmove privredi i stanovni{tvu Štedionice: prikupljaju {tedne uloge i odobravaju zajmove privredi i stanovni{tvu Zadru`ne banke: poma`u poljoprivrednim proizvo|a~ima i odobravaju potro{a~ke kredite Hipotekarne banke: odobravaju hipotekarne zajmove za stambene objekte i investicione projekte Lokalne banke: manje lokalno orjentisane komercijalne banke i {tedionice 5 Glenn M. Boston.5 Prema Zakonu o bankama6 (čl. tako i na me|unarodnom tr`i{tu. Encyclopedia of Banking and Finance.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 12 pozajmljivanje. davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica. avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao) kupovinu. Zakon o bankama .nbs. član 5 . investiranje. str. Vrste banaka i finansijskih institucija Razli~ite vrste finansijskih institucija danas nazivaju sebe bankom..

1.Status and the challenges of strategic and operatinal management in Serbian banks and insurance environment”. Banke koje odobravaju posebne beneficije: odobravaju zajmove i pravo na kori{}enje zajma. pru`aju usluge korporacijama i dr`avama Banke koje pru`aju usluge bankama: obra~un ~ekova i trgovina hartijama od vrednosti UNIVERZALNA BANKA – FINANSIJSKA KOMPANIJA – BANKA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU regulativa depozit Komercijalna banka kredit trgovanje depozitima Brokersko-dilersko društvo trgovanje hartijama od vrednosti FINANSIJSKA univerzalna banka osiguranje kredita Osiguravajuće društvo osiguranje od rizika finansijsk i derivati KOMPANIJA hartije od vrednosti Investiciona banka KREDITNI . Univerzalnost poslovanja banke8 Banke afilijacije: u potpunom ili delimi~nom vlasni{tvu holding komp. “Risk Management.. 2006. seminar: Univerzitet “Braća Karić”& University of Business and Finance Switzerland & Akademija za bankarstvo.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 13 Centralne finansijsko privredne banke: ve}e komercijalne banke locirane u vodećim finansijskim centrima Investicione banke: garantuju emisiju hartija od vrednosti svojih klijenata Trgova~ke banke: obezbeđuju zajmovni i akcijski kapital za kompanije Me|unarodne banke: komercijalne banke prisutne u vi{e zemalja Poslovne banke sa velikim ovla{}enjima: veće komercijalne banke.INVESTICIONI – TRGOVAČKI PORTFOLIO tržište Slika br. 8 . 1. Beograd. unov~avaju ~ekove. ili stupaju kao zalagaonice i kompanije koje se bave rentiranjem Ivanović P. Februar.

bonitetom i portfolio rizicima banke. posredni{tvu (intermedijerstvu). 2002. Prema geografskom prisustvu ili pokrivenosti tr`i{ta. Shodno tome. 17 Ibidem. optimizacija agregatne i strukturne alokacije kredita. Feljton. bankarstvo na malo i kombinovano (bankarstvo na veliko i malo). Bankarski portfolio menadžment . 9 Ćurčić U. komercijalne banke mogu da budu komunalne banke . organizacija nov~anih transfera obezbe|enje finansijskih usluga i saveta povezivanje doma}eg sa međunarodnim finansijskim sistemom kreiranje novca podsticanje »pojedinaca i institucija na {tednju i i dalji plasman iste pojedincima i institucijama radi investiranja u nove projekte. 1. regionalne banke . uz po{tovanje bankarskih principa (naro~ito sigurnosti i likvidnosti) u ~ijoj osnovi le`e poverenje i solventnost.) Navedene funkcije ukazuju na jo{ uvek dominantnu funkciju banke kao klju~nog u~esnika na finansijskom tr{i{tu.. 3 10 . Novi Sad. bilansima. poverenju i stabilnosti.10 podsticanje ostvarivanja osnovnih ciljeva i zadataka teku}e i razvojne ekonomske politike zemlje (rast privrede.1. a koje sebe nazivaju bankama Su{tina delatnosti banaka je u depozitno kreditnim transakcijama. Kombinacija bankarstva na veliko i malo usmereno je na poslovni miks korporativnog i bankarstva na malo. te{ko je na}i podesnu definiciju koja bi obuhvatila razli~ite vrste kompanija koje pru`aju finansijske usluge. funkcije banke su: formiranje adekvatnog finansijskog potencijala.3.posluju na lokalnim tr`i{tima.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 14 Univerzalne banke: pru`aju skoro sve finansijske usluge koje su prisutne na dana{njem tr`i{tu Centralne banke: posluju na bazi ovla{}enja od strane dr`ave i sl.. otvaranje radnih mesta i rast `ivotnog standarda i sl. kvalitetom. Geografski fokus i poslovna orijentacija banaka i finansijskih firmi Banke mogu da budu kategorisane prema njihovoj poslovnoj orijentaciji i mogu se grupisati u tri grupe: bankarstvo na veliko. dok bankarstvo na malo fokusira poslovanje sa stanovni{tvom.Strategijsko upravljanje bankom. str. proizvode i usluge«.posluju na regionalnim tr`i{tima ili monetarni centri odnosno multinacionalne banke posluju na nacionalnim odnosno internacionalnim tr`i{tima. Bankarstvo na veliko ima komercijalni ili korporativni fokus. str.9 Shodno navedenom.

savetodavne usluge u korporativnim integracijama-spajanjima i pripajanjima. 1990. koji se bore za u~e{}e na tr`i{tu. • depozitne usluge (deposit services) i • individualne penzione ra~une (individual retirement accounts). 11 Bankarstvo na veliko (wholesale banking ili corporate banking) je bankarstvo koje nudi proizvode i usluge corporacijama sa zdravim finansijskim izve{tajima. bankarstvo na malo je posao velikog volumena sa mnogim servisnim provajderima. • lizing (leasing). New York.Dictionary of Banking Terms. institucionalnim korisnicima. • usluge starateljstva (trust services) itd. • komercijalni hipotekarni krediti (commercial mortgage credits).12 11 Thomas Fitch: 677. 526. Tako za najve}e postoji tr`i{te Fortune 500 i Fortune 1000 obuhvataju}i 1000 najve}ih korporacija u SAD. Srednje tr`i{te obuhvata kompanije sa godi{njom prodajom od $ 50 do $ 250 milona. • kreditne zajmove na bazi akcija (equity credit loans). Ustvari. dok tr`i{te malih poslova obuhvata korporacije sa prodajom ispod $ 10 miliona. • zajmovi za obrtna sredstva (working kapital loans). . Komercijalno bankarstvo razvilo se odgovaraju}i na poraslu konkurenciju na tr`i{tu iz alternativnih finansijskih izvora. koje uklju~uju: • potro{a~ke kredite (installament loans). bankarstvo na malo ~ine grupe finansijskih proizvoda i usluga. trgova~kom bankarstvu. U SAD. str.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 15 Bankarstvo na malo (retail banking). • upravljanje gotovinom (cash management). kao {to su penzioni fondovi i dr`avne agencije. garantovanju u poslovima sa hartijama od vrednosti itd. 12 Ibidem. Barrons Business Guides. banke dele tr`i{te bankarstva na veliko u nekoliko nivo razli~itih poslova. obuhvata bankarske proizvode i usluge. Bankarstvo na veliko obuhvata grupe proizvoda i usluga me|u kojima su najva`nije: • kreditiranje (lending). korporativnom upravljanju gotovinom. po~ele su da vi{e posve}uju pa`nje korporativnim uslugama baziranim na proviziji i naknadama uklju~uju}i menja~ke poslove. koje banka nudi naj{iroj publici. kao {to su komercijalni papiri i obveznice niskog kvaliteta (junk bonds). trgovinu hartijama od vrednosti. str. Nasuprot bankarstvu na veliko ili korporativnom bankarstvu. • stambene kredite (residential mortgages).

str. bilo je ~esta forma bankarstva u SAD u devetnaestom veku. 13 Investiciono bankarstvo (Investment banking) podrazumeva prodaju i distribuciju nove ponude hartija od vrednosti. 461. koji kupuje hartije od vrednosti od emitenta kao principal i preuzima na sebe odgovornost i rizik distribucije hartija od vrednosti investitorima. Proces kupovine i distribucije hartija od vrednosti je poznat pod nazivom garantovanje upisa hartija od vrednosti. Privatno bankarstvo (Private banking) moderno shva}eno. naplati odgovaraju}i deo provizije (underwriting fee ili spread). obuhvata bankarske usluge uklju~uju}i kreditiranje i investiciono upravljanje (ulaganje u hartije od vrednosti) za bogate pojedince. Glavni nedostatak je da univerzalni bankarstvo omogu}ava koncentraciju ekonomske mo}i u rukama velikih bankarskih institucija. Privatno bankarstvo. koje su tako|e i korisnici kredita. . Univerzalne banke u SR Nema~koj bave se skoro svim bankarskim poslovima: primaju oro~ene depozite. personal financial advisor.). Engleska itd. Prvobitno je bilo organizovano u formi partnerstva. odnosno underwriting.14 Monofilijalske banke (Unit banking) su bankarski sistemi koji egzistiraju u nekoliko dr`ava SAD i koji zabranjuju filijalsku mre`u ili da banka sa 13 14 Ibidem. a bazira na konceptu relationship bankaing (na visoko obu~enom kontaktnom maloprodajnom osoblju banke. Normalno je. svaka ugovara da proda zadati deo hartija od vrednosti. odobravaju kredite. i za uzvrat. Ibidem. str. da nekoliko investicionih bankara uzima u~e{}e u ponudi hartija od vrednosti. 655. Privatno bankarstvo prvenstveno predstavlja kreditne usluge i manje je zavisno od prihva}enih depozita nego bankarstvo na malo. Usko sa ovim terminom povezani su i izrazi: personal banker.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 16 Univerzalno bankarstvo (Univesal Banking) karakteristi~no je za neke evropske zemlje (SR Nema~ka. izvedenu kao finansijski posrednik (investment banker). koje je bilo pod revizijom dr`ave i javno nudilo bankarske usluge. U SR Nema~koj nema nikakve razlike izme|u komercijalnih i investicionih banaka kao {to je to u SAD. u ovom smislu. koje je upoznato sa svim proizvodima i uslugama svoje institucije i na toj osnovi treba da popravi konkurentsku poziciju svoje banke). Klasi~no privatno bankarstvo podrazumeva pojedin~no ili porodi~no privatno vlasni{tvo banke (ne deoni~ko). koje dr`e deoni~ku poziciju u kompanijama. Prednosti ovog tipa bankarskog sistema su da omogu}avanju bolje kori{}enje informacija o korisnicima i omogu}ava bankama prodaju vi{e proizvoda i usluga pod jednim krovom ne{to sli~no kao finansijski supermarket. upisuju korporativne deonice i rade investicione poslove u funkciji investicionih savetnika za velike korporacije.

Posle 1989. bilo preko federalnog zakonodavstva (dual banking system). Mnoge kreditne ustanove mogu nuditi kamtonosne transakcione ra~une. koji prima depozite ili odobrava kredite. {tedne banke i {tedne i kreditne asocijacije. dozvoljavaju}i spajanja i pripajanja bankarskih holding kompanija u geografskom regionu. Polifilijalsko (Filijalsko) bankarstvo (Branch banking. Bankarstvo u vi{e dr`ava razvijalo se u tri razli~ite faze: 1) kao reginoalno. Deregulacijom bankarske industrije posle 1970-tih. 326. svaki objekat banke izvan glavne centrale odnosno sedi{ta banke. dozvoljeno je kreditnim institucijama da nude mnoge te iste usluga kao i komercijalne banke. {tedno-kreditne asocojacije retko koriste ovu mogu}nost otvaranja filijala {irom vi{e dr`ava. od kojih se po zakonu zahteva da odobravaju odre|eni procenat svojih kredita (oko 70 15 16 Ibidem. koja po~nje sredinom 1980-tih godina na recipro~noj bazi me|u dr`avama. . izuzeta od ovih ograni~enja. koje kupuju lokalne banke. Ova ograni~enja se prevazilaze na razne na~ine. kako osnovanih po zakonima pojedinih dr`ava. Ibidem. 2) regionalnoj ekspanziji u okviru zakonodavstva pojedine dr`ave dozvoljavaju}i spajanja i pripajanja sa bankama posle odre|enog roka i 3) eventualno neograni~eno bankarstvo u dr`avama {irom SAD. Filijala je. Filijalsko bankarstvo ne bi trebalo poistove}ivati sa bankarstvom u vi{e dr`ava (interstate banking).) je multi filijalsko bankarstvo. Neke srednje-zapadne i jugo-zapadne dr`ave u SAD limitiraju komercijalnim bankama da nude bankarske usluge putem jednofilijalske banke (zvanom unit bank). 91. [tedno-kreditne asocijacije (udru`enja) (Savings and loan association ili Thrift institution) su institucije osnovane na federalnom ili dr`avnom nivou. U SAD zakonodavstvo svake pojedine dr`ave strogo kontroli{e otvaranje novih filijala.15 Bankarstvo u vi{e dr`ava (interstate banking u SAD) predstavlja ekspanziju bnakarstva preko grani~nih linija dr`ava kroz akvizicije bankarskih holding kompanija. str. mada su {tedna i kreditna udru`enja. bilo preko bankarskih holding kompanija.godine. posluje u vi{e od jedne poslovne jedinice koja pru`a sve bankarske usluge.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 17 dr`avnom dozvolom ili nacionalna banka. generalno. koje odobravaju personalne kredite i nude drugim korisnicima bankarske usluge kod li~nog u~e{}a obi~nih obveznica. Kreditne institucije registrovane na federalnom nivou. tako i po federalnim propisima. vi{e od dve tre}ine dr`ava imalo je zakonodavstvo sa pojedinim zabranama za bankarstvo u vi{e dr`ava (interstate banking).16 Kreditne ustanove (Credit Union) su neprofitne {tedne institucije. Me|utim. u ovom smislu. mogu odobravati stambene zajmove i izdavati kreditne kartice. str. tipi~no zaposlenim u toj istoj firmi.

Mnoge {tedne i kreditne asocijacije su vlasni{tvo akcionara bilo preko direktnog vlasni{tva bilo preko {tednih i kreditnih holding kompanija. financijske kompanije mogu se svrstati u tri kategorije: (1) finansijske potro{a~ke kompanije (cosumer finance companies) nazvane i kao kompanije malih kredita (small loan companies) ili kompanije direktnih kredita (direct loan companies) pozajmljuju novac pojedincima u skladu sa zakonom. Generalno.. prete`no na severo-istoku. (3) comercial finance companies tako|e zvane komercijalne kreditne kompanije (commercial credit companies) odobravaju kredite proizvo|a~ima i velikoprodaji. {tedne i kreditne asocijacije su pro{irile njihovu tradicionalnu ulogu na potro{a~ke kredite. Prvobitno. str. Ovi krediti su osigurani sa ra~unima priliva. (2) prodajne finsijske kompanije (sales finance companies) tako|e zvane akceptne kompanije (acceptance companies) kupuju maloprodajne i veleprodajne papire od automobila i drugih potro{nih i kapitalnih dobara dilera. Finansijske kompanije (finance companies) su uklju~ene u odobravanje kredita pojedincima i poslovnim firmama.pove}anje i opadanje kamatne stope na 17 Ibidem. koje prihvataju potro{a~ke depozite i investiraju svoja sredstva primarno u rezidentnu stambenu izgradnju i visoko kvalitetne hartije od vrednosti. institucija i drugih izvora tr`i{ta novca. Finansijske kompanije tipi~no u`ivaju visoke kreditne rejtinge i zbog toga u mogu}nosti da pribavljaju sredstva po najni`im tr`i{nim stopama {to im omogu}ava da odobravaju kredite po stopama ne mnogo ve}im nego banke. Nakon 1982.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 18 %) kao stambene kredite. [tedne banke se nalaze u {esnaest dr`ava SAD. koje su skupljale {tednju od ~lanova da bi finansirale okrupnjavanje odnosno pripajanje poseda. Za razliku od banaka. {tedne i kreditne asocijacije u SAD bile su organizovane u devetnaestom veku kao dobrovoljne asocijacije.godine. Sada{nja regulatorna struktura kreirana je 1933. Zajedni~ke {tedne i kreditne asocijacije su. vlasni{tvo depozitara. one ne primaju depozite ve} ih radije pribavljaju od banaka. 542. izdavanje kreditnih kartica i nu|enje raznih komercijalnih kredita u saglasnosti sa zakonom. . Finansijske kompanije tendiraju da budu kamatno osetljive . Iako se njihovi korisnici obi~no ne kvalifikuju za kredite kod banaka. [tedne i kreditne asocijacije mogu biti zajedni{ko vlasni{tvo ili deoni~ke korporacije. zalihama i opremom. ove kompanije iskustveno imaju nisku stopu proma{aja. po teoriji. Mogu biti vlasni{tvo depozitara kao zajedni~ke {tedne banke ili kao deoni~ke {tedne banke emituju}i obi~ne akcije za publiku. 17 [tedne banke (Savings bank) su depozitarne finansijske institucije.godine kao tradicionalna uloga u kreditiranju rezidentne stambene izgradnje.

pla}aju premije jednoj osiguravaju}oj kompaniji koja ih rambursira u slu~aju nastanka gubitka. kao i bankarske usluge. Ibidem. {tedno-kreditne asocijacije. 145-148. 18 Finansijske institucije (financial institutions) prikupljaju sredstva od publike da bi ih ulagala u finansijsku aktivu kao {to su deonice. brokerske usluge za nekretnine. Nedepozitne institucije (insurance companies. str. radni~ke kompenzacije i zdravlje.19 Interne finansijske kompanije (Captive Finance Company) obi~no podru`nice u potpunom vlasni{tvu ovih kompanija. mogu obavljati finansijske transakcije i prigodnije i efikasnije planirati. automobile. 144. Institucije ~esto postaju finansijski supermarketi u nameri da pokriju sve poslove svojih potro{a~a. da mnoge institucije obavljaju depozitne i nedepozitne funkcije. Rastu}i je trend. str. Finansijski supermarketi (Financial Supermarket) su kompanije koje nude {iroku skalu finansijskih usluga pod jednim krovom. 18 19 Ibidem. Osigurava~ profitira sa investiranjem premija koje prima. Za institucije. bankarski depoziti ili krediti.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 19 tr`i{tu direktno uti~e na njihov profit. kreditna udru`enja) pla}aju kamatu na depozite i investiraju depozitni novac prete`no u kredite. Iz tih razloga javnost smatra da su finansijske kompanije ne{to {to se odnosi i na nov~ane deonice (money stocks). ku}e. {tedne banke. Premda ove podru`nice stoje na sopstvenom finansiranju. obveznice. 20 Ibidem. mati~ne kompanije ~esto odobravaju subordinarne kredite da bi ih dodali njihovoj kapitalnoj poziciji. osiguranje. ~ivotno osiguranje garantuje pla}anje korisnicima kada osigurana osoba umre. 60. po{to se novac ne mora slati od jedne do druge institucije. neke velike maloprodajne organizacije nude deonice. ovi svi uklju~eni odnosi su profitabilniji nego poslovanje samo po jednom osnovu finasijskih potreba potro{a~a. ~amce. Za potro{a~e. Depozitne institucije (banke. imaju}i sva njihova sredstva u okviru jedne institucije. str. U {irem ekonomskom smislu. 20 Osiguranje i osiguravaju}e kompanije (Isurance and insurance companies) su sistemi putem kojih pojedinci i kompanije. Na primer. Ove podr{ke su visokog leverid`a na kojima podru`nice posluju i osiguravaju njihovo aktivno u~e{}e na tr`i{tu komercijalnih papira i obveznica. primarno egzistiraju da bi finansirale kupovine potro{a~a od mati~ne kompanije. instrumenti tr`i{ta novca. . pension plans) skupljaju novac preko prodaje polica osiguranja ili primljenih doprinosa zaposlenih i ispla}uju ih po osnovu legitimnih zahteva ili korisnika penzija. koje su usesre|eni na potencijalne hazarde. Neke naj~e{}e forme osiguranja pokrivaju poslovne rizike.

Promena spoljnih faktora bankarske sredine Savremene banke u zemljama razvijenih tr`i{nih privreda karakteri{e: velika samostalnost u odnosu na dr`avne institucije i kontrolne organe.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 20 osiguranje prenosi rizik od pojedinaca na ve}u grupu. koja ima bolje mogu}nosti da pokrije gubitke. regionalne banke imaju orijentaciju na kombinovani miks bankarstva na veliko i malo. apsolutna samostalnost u dono{enju poslovnih odluka u sve vi{e deregulisanim uslovima na tr`i{tu bankarskih proizvoda i usluga. 202. mada neki od njih obavljaju i bankarstvo na malo posebno za bogatu klijentelu (private banking). da komunalne banke imaju orijentaciju na bankarstvo na malo (uklju~iv i male poslove). takti~kih i operativnih odluka. FAKTORI KOJI IZAZIVAJU PROMENE U BANKARSTVU 1. sekjuritizacija i sl. dinami~na organizaciona struktura i mogu}nost brzog prilago|avanja promenama u okru`enju. visok stepen konkurencije me|u bankama. strategijski marketing pristup u dono{enju razvojnih. koju jo{ vi{e zao{travaju nebankarske finansijske institucije ulazak u velike poslove i sa visokim stepenom poslovnog rizika. Spoljnji faktori koji dodatno kreiraju uslove u kojima banke posluju su: deregulacija. koje stvaraju uslove za: visok stepen konkurentnosti me|u bankama i nebankarskim finansijskim institucijama. 21 Ibidem. str. konvergenciju specijalizovanog prema univerzalnom poslovanju. dok monetarni centri imaju orijentaciju bankarstva na veliko. evolucija bankarstva u netradicionalne poslove i sl. te`nja ka univerzalnosti u obavljanju bankarskih i drugih poslova. potpuna oslonjenost na automatizaciju poslovanja u svim poslovnim procesima. finansijske inovacije.2.2. tehnologija. . 1. diversifikaciju i restrukturiranje finansijskih institucija i tr`i{ta. 21 Aproksimativna veza izme|u geografskog i tr`i{nog fokusa i poslovne orijentacije je.. globalizacija. konsolidaciju.1.

izbegavanje zloupotreba i odgovornost.South-Western.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 21 stvaranje nebankarskih finansijskih institucija koje se bave bankarskim i drugim finansijskim poslovima. banke izgubiti tradicionalnu ulogu kreditno depozitnih institucija. osiguranja. {ire svoju bazu klijenata kroz netradicionalne poslove. preuzimaju vi{e rizika.22 Regulative su u bankarstvu postojale i postoje u mnogo »oblika i boja«.1) i 22 Koch T.. Uticaj deregulacije na bankarsko poslovanje Banke su najvi{e regulisani poslovni entiteti. restrikcije na lepezu usluga koju banka mo`e da ponudi i sl. posebno u oblasti investicionog bankarstva. obezbedi sigurnost i pouzdanost bankarskog sistema. Thomson..2. minimum obavezne rezerve. str. omogu}i fer raskrinkavanje. S. omogu}i konkurentnost. vanbilansnog poslovanja. 2003. 19 . najsigurniji i najkonzervativniji finansijski transaktori. minimalni odnos kapitala prema ukupnim sredstvima. integraciju sa drugim institucijama.2. odgovaraju}u alokaciju resursa i fer opho|enje. Navedeni faktori su toliko promenili uslove poslovanja banaka. dezintermedijaciju u poslovanju banaka koje su primorane da prihvataju manje provizije. banke primene adekvatne sisteme finansijskog izve{tavanja ra~unovodstvenih standarda. New York. Regulativom je zakonodavac nastojao i nastoji da: za{titi sredstva gra|ana i poverenje u finansijski sistem. One su propisivale i propisuju: maksimalnu kamatnu stopu koja je banka mogla da plati na depozite. i razlika izme|u banaka i drugih finansijskih institucija se toliko smanjiti ili nestati da }e dovesti u pitanje opstanak banaka. i stvaraju »strah« da }e za kratko vreme: zna~ajno porasti op{ti rizik poslovanja. Macdonald S. nisu banke i ~lanice monetarnog sistema zemlje i ne podle`u strogoj zakonskoj regulativi kao banke.. razvijaju kanale distribucije proizvoda i usluga i sl. kao i »same« banke. 1. banke obezbede adekvatan kapital. W. stepen teritorijalnog {irenja. Bank Management.

naknadama. Upravljanje rastom i performansama banke. brokerske usluge. kori{}enje finansijskih inovacija (opcije. Data status.. Od II Svetskog rata do danas banke su u svetu konstantno restrukturirale svoje poslovanje da bi zaobi{le regulative. Mladost-holding. svopovi. Hidgins S.S. ja~anje vanbilansnog poslovanja banaka. Uticaj promena u tehnologiji na bankarsko poslovanje Obavezna rezerva kod centralne banke u obliku nekamatnih ili niskokamatnih keš depozita je odličan primer regulacije. a moraju da ih odvoje. Ona je u suštini porez na bankarske operacije jer banke ne zarađuju kamatu na ova sredstva. slobodnije formiranje cena.S.. provizijama i drugim elementima konkurencije. smanjujući na taj način sopstvenu likvidnost i profitabilnost 24 Milijarde dolara koje su bile deponovane na starijim instrumentoima štednje sa relativno niskim prihodima.23 Radikalno smanjenje dr`avne regulacije (deregulacija) i liberalizacija uslova pod kojima banke posluju na nacionalnom i me|unarodnom tr`i{tu. tj. Zelena{kih kamata). 1. je uklonilo prepreke i omogu}ilo: fleksibilnije poslovanje i tr`i{no pona{anje banaka. kao i na beskamatnim tekućim računima. Beograd.. naro~ito na {tednim i teku}im ra~unima itd. 23 . 25 Rose P. ostvarivanje ve}ih prinosa na aktivu. garantovala profit ali i uskra}ivala nove mogu}nosti. 2005. pretočile su se na račune koji su donosili znatne prihode sa promenljivom prihodnom stopom u skladu sa tržišnim uslovima.2.proces implementacije novih restrikcija ili modifikovanje postoje}ih) se naziva regulatorna dijalektika (naro~ito izra`ena u SAD u toku zadnje dve decenije). underwriting hartija od vrednosti i sl). zakonodavac nametao nove i banke ih ponovo zaobilazile. Bankarski menadžment i finansijske usluge. u SAD je donet zakon kojim se ukidaju razlike između ovih institucija 27 Ćurčić U. 21 26 krajem 1999 god. investiciono bankarstvo i osiguravaju}a društva.. pove}anje broja novih proizvoda i usluga25 na interbankarskom tr`i{tu. kamata (otklanjanje tzv.27 formiranje finansijskih holding kompanija i raznovrsnost finansijskih usluga koje mogu da ponude (osiguranje. str. 19. Loznica. str.3.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 22 Regulacija je smanjivala rizik. ve}i stepen konkurentnosti banaka na bazi razlika u kamatnim mar`ama.26 poslove fuzija i akvizicija na nacionalnom i me|unarodnom tr`i{tu. Ovaj proces regulacije i tr`i{nog odgovora (finansijska inovacija) i nametanja nove regulative (reregulacija . 2003..24 paralelno u~estvovanje banaka i nebankarskih institucija na finansijskom tr`i{tu. ukidanje podele na komercijalno bankarstvo. naknada i provizija. terminski aran`mani).

. internet bankarstvo i omogu}io bankama: Pove}anje ekonomije obima (economy scale) i obuhvata (economy scope). povezivanje i konkurenciju. ”The banking industry in the emerging market economies: competition. iz sata u sat. 1/2000. prate promene performansi i sl. udobnost. “ What will tehnology Do to Financial Structure?” BrookingWharton Papers on Financial Services. 2006. IMF. velike robne ku}e i druge komapanije mogu preko svojih finansijskih institucija da razviju poslove pru`anja finansijskih usluga svojim kupcima).) su obezbedile komfornost u upravljanju bankarskim transakcijama. visokog stepena standardizacije i konkurentnosti.bis. smanjenje broja zaposlenih i fiksnih tro{kova poslovanja tj.. 2004. e-bankarstvo.. brzu evaluaciju kreditne sposobnosti klijenata). Strahan P. S. Niš. Inovacije u platnim sistemima (ATM. Bankarski menadžment. Tako|e su doprinele standardizaciji finansijskih proizvoda i omogu}ile efikasniju ponudu istih preko elektronskih kanala distribucije kroz: Krstić B.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 23 Upotrebom moderne tehnologije banke danas mogu da menjaju bilans iz dana u dan.. 249-287 31 http://www. Bank for International Settlements. adekvatne nivoe korisni~ke za{tite i sl. Ekonomski fakultet. 3 28 29 .28 Savremeni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi stvaraju tehni~ku bazu za momentalno preno{enje informacija i obradu podataka (npr.. poverenje i lako}u obavljanja slo`enih transakcija naro~ito u pogledu pla}anja i odobravanja kredita kvalifikovanim klijentima. menjaju strukturu finansiranja pasive. tj. promociju konkurentskog tr`i{ta. Lak{u konsolidaciju. karti~arstvo i sl. konverziju u robu. sigurnost i pouzdanost platnog i finansijskog sistema. Tehnolo{ki napredak je integrisao e-biznis. publikacija. promenu tradicionalnih kanala distribucije proizvoda i usluga u elektronske.an overview”. “Report on consolidation in financial sector”. kreiranje novih finansijskih proizvoda i usluga kombinovanih sa inovacijama finansijskog inzenjeringa29 (finansijski derivati30) za upravljanje rizicima (risk management) efikasniji i br`i protok informacija. kupuju i prodaju delove aktive. stvaranje virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove isklju~ivo putem Interneta itd.Group of Ten. Mihaljek D. januar 2001 30 Mishkin F. Hawkins J.. str. povezivanje nefinansijskog sektora sa finansijskim (npr.E. trgovinu hartijama od vrednosti. pove}anje efikasnosti.pdf. str. consolidation and systemic stability. marketing i distribuciju proizvoda i usluga korisnicima31 (upotreba direktne poste ili telemarketinga u ponudi standardizovanih proizvoda.org/publ/bppdf/bispap28.

52 0. Goldman Sach& Boston Consalting Group C 34 Koch T. Bank Management. 2003. str. odr`avanje i razvijanje odnosa sa korisnicima. Upravljanje rastom i performansama banke. god. razvoj elektronskih usluga: vrednosne kartice. Allen&Hamilton u 1997 god. Loznica.27 0.1.11 0.27 PC dial up 0. Booz.55 0.2.South-Western..06 0.4. uvid u napla}ene ~ekove. odlaganje podataka komjuterskih aplikacija itd. pla}anja ra~una. 2003.) elektronske proizvode i usluge sa rokom plaćanja kao {to su: debitne kartice.54 ATM 0.01 GSBCGC 1. New York.) isporuku finansijskih proizvoda..07 1. bankomati – ATM i sl. Thomson. kreditne kartice.32 0.01 0. internet bankarstvo i on-line investiranje. ali prema nekim istra`ivanjima sprovedenim u SAD li~na prodaja u bankarstvu }e zadr`ati naklonost mnogih klijenata. autorizaciju automatskih pla}anja.14 0. 1.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 24 tradicionalne elektronske usluge (telefonsko bankarstvo..32 raspolaganje u svakom minutu saldima gotovine na ra~unima.1. sni`enje tro{kova bankarskih transakcija (tab. 31 33 Procene od strane: US Department of Commerce u 1998. Macdonald S. Uticaj finansijskih inovacija na bankarsko poslovanje Ćurčić U. Mladost-holding. Tabela broj 1. 21 32 ..02 Internet 0. S.07 Telefon 0. slobodne doma}e po{tanske transfere.02 Elektronsko poslovanje je omogu}ilo komfornost i poverenje ali je donelo bankama i rizike a najve}i je rizik zaostajanje u primeni savremene tehnologije. I dalje }e bele`iti rast u budu}nosti. W. Tro{kovi bankarskih transakcija (u $)33 USDCΑ BAHΒ Filijala 1..br. str. Poseban je zna~aj Internet bankarstvo koje omogu}ava: savr{enu informisanost korisnika.1. Β. Α.

novih usluga. menjaju poresku poziciju. Hronolo{ki posmatrano uvo|enje inovacija na finansijskom tr`i{tu SAD:35 God. Internet banking i sl. kreiraju strukturne promene u bankarstvu. pobolj{avaju konkurentsku poziciju. i finansijske konglomerate putem merd`era i akvizicija drugih poslovnih entiteta.1.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 25 Finansijske inovacije su nastale i nastaju kao rezulat promena u regulativi.). razvijaju instrumente za za{titu od rizika (fju~ersi. menjaju sadr`aj bankarskih bilansa i kombinuju unakrsne usluge. Stvorene su sa ciljem da: se njima trguje javno i da stvaraju nova finansijska tr`i{ta koja pove}avaju likvidnost. bankomate. i sl. organizacionih formi i kanala distribucije.2. menjaju strukturu ponu|enih sredstava kroz nove proizvode i usluge. konsolidaciju i konvergenciju. Tabela br. One su katalizator evolucije finansijskih usluga i restrukturiranja finansijskih tr`i{ta. institucijama i taktikama vo|enja posla. instrumentima. Naj~e{}e se javljaju u obliku novih hartija od vrednosti. Finansijska inovacija 1961 Depozitni certifikati (Negotiable CDs) 1963 Eurodolari (Eurodolars) 1970 GNMA je kreirala pasa-thrugh certifikates 1971 Osiguranje tre}ih lica kao garancija za municipalne obveznice 1972 NOW ra~uni 1972 Valutni fju~ersi – razvoj i trgovanje na Chicago Mercantile Exchange 1973 MONEY MARKET MUTUAL Fondovi 1973 Po~etak trgovine opcijama na akcije Chicago Board Options Exchange 1976 1978 1981 1981 Po~etak trgovine fju~ersima na dr`avne obveznice na Chicago Mercantile Exchange Po~etak trgovine fju~ersima na dr`avne obveznice na Chicago Bord of Trade Pojava kamatnih svopova (Interest rate swaps) Hartije sa fluktuiraju}om kamatom i euroobveznice (Floating-rate notes and Eurobonds) . ulaze na nova tr`i{ta i kreiraju jeftinije i efikasnije kanale distribucije. opcije. smanjuju odliv depozita. smanjuju rizik ili tro{kove poslovanja.

lizinga i kreditnih kartica (securitized car loans.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 26 1983 1983 1983 1983 1984 1985 1987 1988 1989 1990 1990 1991 1993 1994 1995 1996 1997 1997 1998 2000 2001 Razvoj fju~ersa na eurodolare (Development of Eurodolars Futures) Razvoj opcija na fju~erse dr`avnih hartija od vrednosti (Develop. trgovine i proizvodnje. internacionalizaciji finansijskog tr`i{ta. efikasnoj . credit cards) MUTUAL fondovi za municipalne obveznice (Mutual funds for bankqualified municipal bonds) Planovi osiguranja za kori{}enje kreditne kartice banke (Byers assurance plans for bank credit card purchaces) Osiguranje za kupovine kreditnom karticom (insurance on credit card purchase) AT&T univerzalna kreditna kartica (AT&T Universal credit card) Opcije na kamatne svopove i kreditne derivate (options on interest rate swaps.3. leases.3.1. Uticaj globalizacije na bankarsko poslovanje Globalizacija je proces koji je doprineo brisanju geografskih granica. UTICAJ PROMENA NA INTERNO POSLOVANJE BANAKA 1. credit derivatives) Popularizovan berzanski indeks (Stock index CDs popularized) Kreditne kartice (credit cards with photos) Prepeid debitne kartice (prepaid debit cards) Široka upotreba automatizovanih sistema pla}anja (extensive use of automated bill pay) Upotreba Internet bankarstva (use of Internet banking) Aktivna upotreba kreditnih derivata (active use of credit derivatives) Aktivno tr`i{te sekjuritizovanih zajmova (active market in securitized nonguaranteed portions of small bussines loans) Uvo|enje fju~ers ugovora na li~ni bankrot (introduction of futures contract on personal bancrupties) Elektronska prezentacija ~eka (electronic check presentment-ECP) Weather derivatives 1. of options on Treasury bond Futures) Razvoj opcija na fju~erse eurodolara (Development of options on Eurodolar Futures Prva emisija kolateralizovanih hipotekarnih obveznica (Collateralized mortgage obligations first issue) Upotreba JUNK BONDS u preuzimanjima kompanija putem duga (Junk Bonds to finance LBO) Sekjutizacija auto zajmova.

godine je i zvanično postao novac zemalja EU. Od januara 1999. U novije vreme postoji jaka tendencija 36 Dašić D. smajnile poreze i provizije i povezale monetarne kontrole kako bi pospešile trgovinu.39 Multinacionalne banke su pro{irile svoje poslovanje u druge zemlje putem: izgradnje sopstvenih filijalskih mre`a akvizicije (kupovine) strane banke ili kupovinom manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke. prema istom izvoru. 37 Zemlje lideri Evropske unije su 1992. Slobodno kretanje ljudi. roba i kapitala na takvom tržištu generisalo je stvaralačku radnu energiju neviđenih razmera. na osnovu saglasnosti 12 zemalja Zapadne Evrope eliminisale veći deo trgovinskih restrikcija. str. euro se koristi u finansijskim transakcijama “na veliko”. Danas EU čine 25 zemalja. 2005. One su dobile odgovaraju}e licence od doma}e Centralne banke (ili neke nadle`ne institucije). Najnovijim proširenjem od 1.. uvele standardizaciju proizvoda. Npr. Monetarnu politiku za jedinstvenu valutu propisuje Evropska Centralna Banka (Frankfurt).imf. da smanji troškove konverzije valuta i inflaciju. manje na komercijalno. Azijsko. Kompanija Wall Mart Stores (SAD) je ostvarila godišnji prihod za 2004 god. a od januara 2002. instrumenata tr`i{ta novca i kapitala kao i stvarnju mega tr`i{ta36 i me|usobnom uticaju ekonomija zemalja. 14. Principi internacionalne ekonomije. International Monetary Fund. god. samo 31 zemlja u svetu ima veći GDP (drštveni bruto proizvod) ostvaren u toj godini. svako moguće mesto poredi u potrazi za boljom cenom. u po~etku su kreirale filijalske mre`e po celom svetu. Africi (COMESA. njihovi prihodi se mere stotinama milijardi $. multinacionalne banke i kompanije38 i sl. SAD su postale svetski ekonomski džin zahvaljujući pre svega stvaranju jednog prostranog i velikog slobodnog tržišta od obala Atlanskog do Tihog okeana. da poveća cenovnu konkurenciju i izvozne mogućnosti za zemlje korisnice eura.org/external/pubs/cat/shortres. 40 http://www. Cilj je da se u budućnosti ukinu sve trgovinske restrikcije i da jedna valuta bude u Evropi. septembar 2000. .maja 2004.37 Inovacije. kvalitetom i dostupnošću. u iznosu od $288mlrd. 61. komercijalizacija interneta i elektronskog poslovanja. www. To je impozantan iznos ako. što je on donekle ispunio. zbog specifi~nosti poslovanja sa privredom i stanovni{tvom te`e se uskla|uje sa globalnim kretanjima.gov. Od eura se očekuje. 159 . Beograd. ”International Capital Markets”. a kasnije su menjale strategiju – kupovinom (akvizicijama) banaka na va`nijim novim tr`i{tima. su doprinele tim procesima. god. merd`eri i akvizicije. god tržište EU se uvećalo sa 380 na 455 mil stanovnika.Đ. str.cfm?TITLE=international+Capital+Markets&aut h_ed=&subject=&ser_note=All&datecrit=During&Lang_F=All&brtype=Date&YEAR=Year&sub mit=Search . kao i stvaranje mega tržišta u Aziji (AFTA). The World Factbook-Rank Order – GDP.40 To se uglavnom odnosi na investiciono bankarstvo.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 27 razmeni valuta. jun 2005. Delta press.. 38 Snaga multinacionalnih kompanija je ogromna. ECOVAS) i dr. tehnološki napredak i internacionalizacija.Na pragu je stvaranje jedinstvenog tržišta čitave američke hemisfere (FTAA ili ALCA) koje će biti znatno veće od EU. pojedinci i kompanije pretražuju globalno.pacifičkom regionu (APEC). transferne cene.. (GDP država) i www.fortune. com (prihod korporacija) 39 Pojedinac može sa svog računara da pretražuje ponudu usluga lociranu bilo gde na planeti.cia.

kao i zbog razvoja tehnologije.3. Cilj je da se formira jedinstveno bankarsko tr`i{te kao sastavni deo finansijskog tr`i{ta.41Tipi~an primer je na{a zemlja.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 28 globalizacije komercijalnog bankarstva u zemljama u razvoju. pa su banke na tim tržištima prisiljene da imitiraju ponudu konkurenata ili da nude kvalitetnije proizvode da bi sačuvale učešće na tržištu. Globalno poslovanje. koji god deo sveta da je zahvatilo. ponude finansijskih proizvoda na internacionalnom nivou od strane efikasnih globalnih konkurenata. jo{ vi{e u tranziciji. donelo je i donosi ekonomski preporod. “Tendencije u evropskom bankarstvu i mogućnosti domaćih banaka”. Standardi kapitala. banaka i drugih finansijskih institucija koje glase na doma}u ili strane valute i trgovina na me|unarodnom sekundarnom finansijskom tr`i{tu.3. sa tendencijom {irenja u odnosu na tradicionalne izvore prihoda. To su univerzalne institucije koje imaju pravo da otvore filijale ili na drugi na~in vr{e sve bankarske aktivnosti na teritoriji EU. 42 Stepen rasta tržišta kapitala EU beleži manje stope rasta od SAD i Japana. . U EU je u toku proces integracije tržišta kapitala sa ciljem stvaranja jedinstvene panevropske berze vrednosnih papira 43 Npr. kroz direktne kanale distribucije. globalni provajderi (npr banke iz Spanije u Latinskoj Americi) su postale pretnja nacionalnim i lokalnim provajderima. otvaranje vi{e novih radnih mesta. klijenata koji su vi{e obrazovani i sve zahtevniji. ve}a ulaganja. Pove}anje broja bankarskih usluga na tr`i{tu Tendencija ubrzanog pro{irenja spektara finansijskih usluga koje banke nude se poslednjih godina pove}ala pod pritiskom sve ve}e konkurencije drugih finansijskih kompanija. tehnologiju i sl. provizije za usluge. Jugoslovensko bankarstvo. pove}anje standarda ljudi. To pove}ava tro{kove poslovanja i rizik. nove oblike i ve{tine organizacije i menad`menta.42 Internacionalizacijom finansijskog tr`i{ta se stvaraju mogu}nosti: 43 pozajmljivanja i plasiranja finansijskog potencijala na nacionalnom i internacionalnom nivou.2. 1. ali i otvara nove mogu}nosti za nove izvore prihoda.3. Klijenti su postali veoma osetljivi na kamatu ~iju lojalnost banke mogu veoma brzo da izgube ako se pojave jaki konkurenti. supervizorstvo i monitoring 41 Šire o tome: Ćirović M.. 1. maj 2001. znanje. emisije hartija od vrednosti od strane multinacionalnih kompanija. Beograd. omogu}ava br`i ekonomski rast. U EU je do{lo do stvaranja »jedinstvenog paso{a« za sve banke registrovane na teritoriji EU.

Pove}an rizik od lo{eg poslovanja ili bankrotstva Deregulacija i pove}anje konkurencije izme|u banaka i nebankarskih finansijskih institucija. problemati~ni zajmovi i loše poslovanje. Utvr|ena su osnovna tri oslonca: minimalni kapitalni standardi. Supervizorstvo ili monitoring podrazumeva nadzor nad poslovanjem banaka od strane Centralne banke u cilju u postizanja ravnote`e izme|u ciljeva banaka i strategijskih ciljeva dru{tva. . U praksi je veliki broj zemalja pristupio sporazumu koji je predvideo: pove}ane stope kapitala u odnosu na dosada{nju praksu jedinstvene stope kapitala za svaku klasu rizi~ne aktive banaka. “Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of Some Salient Issues”. uticali su na pove}anje bankrotstva banaka i drugih finansijskih kompanija {irom sveta.) 44 Vise o tome u: Bliss R. To se manifestuje u stvaranju uslova za ostvarivanje odgovaraju}ih visokih poslovnih standarda i njihovog permanentnog pove}anja putem kontinuiranog pra}enja rada banaka. (slika br. standardi uklju~uju i rizike vanbilansnih aktivnosti i pro{irenje na tr`i{ne rizike (rizik kamatnih stopa i rizik deviznih kurseva). Banke su utvrdile i interne procese upravljanja rizikom sa ciljem odr`avanja adekvatne stope kapitala.. Cilj je spre~avanje banke da se izlo`i preteranom riziku.1.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 29 Pove}an op{ti rizik poslovanja i bankarske krize su dovele do stvaranja Bazelskog sporazuma jula 1988. Economic Perspectives. Federal Reserve Bank Chicago.2. i to: identifikacija i merenje svih materijalnih rizika. koji je predvideo jedinstvene stope kapitala prema ponderisanoj rizi~noj aktivi velikih me|unarodnih banaka u zemljama G1044. uklju~uju}i ne samo bilansnu sumu ve} i koeficijente kreditnog rizika. god. 1. supervizorski nadzor i tr`i{na disciplina. prvi kvartal 2001. odnos kapitala prema nivou rizika. utvr|ivanje eksplicitne ciljne adekvatnosti kapitala sa respektom rizika i procenjivanje saglasnosti sa utvr|enim ciljevima banke.4.3.

2005.fdic. John Wiley &Sons. 1. proizvodi i usluge.46 http://www. 2006.E.D. Internacionalizacija poslovanja banaka. prodajom komercijalnih papira i drugih hartija od vrednosti.2. Pove}ana konkurencija na tr`i{tima novca i kapitala doprinosi opadanju tr`i{nog u~e{}a banaka u ukupnoj finansijskoj aktivi. nova tr`i{ta.W. str. 20 45 . Banking Industry: Is the “Long..gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index..html . Velike. Rast profita i cena akcija ohrabruje konsolidaciju i konvergenciju. Kolari J. 5 46 Gup B..The Management of Risk.. Jones K. zna~ajno uslo`njavaju procenu istih.3. »Consolidation in the U. str.S. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review.5.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 30 [D] Slika br. To ukazuje na potrebu da se banke vrednuju i kako proceniti ciljnu banku. Commercial Banking ... Broj bankrota banaka 1934-2003 u SAD45 1. Evaluacija finansijskih institucija i tr`i{te novca i kapitala Navedene promene zna~ajno uti~u na vrednost finansijskih institucija. visoko kvalitetne korporacije pozajmljuju jeftinija sredstva od zajmova banaka na tr`i{tima kapitala. Critchfield T.

uglavnom su to finansijske holding kompanije ili konglomerati nastali kroz M&A razli~itih finansijskih institucija. split48 47 . Strukturne promene u finansijskom sektoru Strukturne promene u finansijskom i realnom sektoru.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 31 1. Divesticije suprotno akvizicijama znače prodaju delova aktive od strane kompanije. akcionari te kompanije su ispla}eni od strane kompanije koja vr{i preuzimanje i koja uspostavlja upravlja~ku kontrolu nad preuzetom firmom koja nastavlja sa radom u nekoj od mogu}ih organizacionih formi (filijala ili divizija) u okviru mati~ne kompanije. Ćirović M.. ne osnivaju se nove kompanije već se koordiniraju akcije na osnovu ugovora postojećih kompanija.4.47 Promene nastaju putem spajanja i pripajanja (‘mergers and acquisitions’ . Najve}i broj M&A nastaje udru`ivanjem finansijskih institucija na nacionalnim tr`i{tima. Termin merdžer se koristi i u širem smislu tako da obuhvata i akvizicije. Japan i sl. Koriste se kao oblik prestrukturiranja kroz izdvajanja (spin-off). produktivnije i tro{kovno . kontrakcije.Group of Ten. split-off. 2004. Prometej. januar 2001. isecanje akcija (equity-carve-out). strate{ke ili ugovorne alijanse (strategic aliances). Strateške alijanse su aranžmani koje dve ili više kompanija zaključuju u cilju koordinacije u poslovanju. Internacionalni merd`eri su re|i. 49 Joint Ventures je aražman dveju ili više komanija koje ulažu sredstva u neki projekat od zajedničkog interesa i upravljaju tim projektom proporcionalno uloženim sredstvima.48 Akvizicije su poslovne transakcije preuzimanja ili kupovine vlasni{tva slabije kompanije. Zna~ajn porast prestrukturiranja poslovnih entiteta se bele`i i kroz: zajedni~ka ulaganja (joint ventures). divesticije (divestments) i dekompovanja (breakup). U ukupnom broju nastalih M&A najve}i broj je ipak izme|u banaka (oko 60% od ukupnog broja ili 70 % od ukupne vrednosti nastalih M&A). zemlje Zapadne Evrope.4. su nastale kroz konsolidaciju kao oblik udru`ivanja resursa sli~nih poslovnih entiteta u ve}e i malobrojnije poslovne entitete. UTICAJ PROMENA NA STRUKTURU BANKARSTVA 1. Fuzije i akvizicije. Konsolidacija je kreirala velike uslu`ne finansijske institucije. za sada uglavnom razvijenih tr`i{nih privreda (SAD. njihovog pro{irivanja.). prave fuzije su merdžeri jednakih (mergers of equals) sa sličnim nivoom akcijskog kapitala. Novi Sad. s tim da takođe proporcionalno učestvuju u raspodeli profita odnosno gubitka. Pri tome slabija kompanija prestaje da postoji kao pravni entitet. korporativne kontrole i prestrukturiranja.49 “Report on consolidation in financial sector”. u užem smislu tj.efektivnije poslovanje. obima poslovanja i sl. promene i mogu}nosti za profitabilnije. Merd`eri ili fuzije su spajanja vlasni{tva dve kompanije. {to se odnosi na akcijski kapital (neto aktivu) kao i na operacije obe kompanije koje postaju jedna kompanija. IMF.1.M&A) kao osnovnih oblika transfera vlasni~kih prava kompanija. vrednosti.

dok u Belgiji i Holandiji dve najve|e banke dr`e preko 90% bankarskog poslovanja. 2001. Smanjenje broja banaka u SAD U Evropi je bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije i uvo|enjem evra. Konsolidacija i koncentracija u bankarstvu Tr`i{na koncentracija banaka predstavlja u~e{}e pet najve}ih banaka u aktivi svake zemlje.50 up i sl.. Bridge Company. U manjim evropskim zemljama na pet najve}ih banaka dolazi vi{e od 50% nacionalnog bankarskog tr`i{ta.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 32 1.4. U evro-zoni je putem fuzija formirano 15 od 30 najve}ih banaka pri ~emu je prose~na veli~ina pet najve}ih banaka udvostru~ena.. Bankarstvo. Beograd. Talas megaspajanja je zna~ajno smanjio broj banaka i pove}ao koncentraciju finansijske aktive u velikim bankama. [D] Slika br.3. 50 Ćirović M. Dekomponovanje kompanije znači podela na samostalne poslovne entitete po principu da će svaki od njih ostvariti bolje pojedinačne rezultate nego konglomerat.2.1. str. 11 .

9. god (GLB – The Gramm-Leach-Bliley Act)..html . Rast bankomata je http://www. udru`ivanje i konkurencija su smanjili broj za oko 40%. sa 14.In the Financial .500. 45 55 više o tome: Ferguson R. Jones K. na 3-4 hiljade. 19 to je rezulat ukljanjanja geografskih barijera za fuzije i akvizicije 1997.. Critchfield T.godine. god. 2006.god. Ako se ovaj trend nastavi.52 Konsolidacija. Loznica.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index. Prentice Hall. brokerskim i dilerskim kućama.55 Paralelno tome do{lo je do porasta broja filijala sa 3112 na 63684 u periodu od 1935-1999. str.. i broja poslovnica sa 17237 na 72265. i 8100 u 200153 godini.. str.fdic.. god.300 do 15. BIS Review. osiguravajućim kompanijama. 51 .4: Promena u strukturi i koncentracija banaka u SAD51 Nakon 1997. oktobra. da slobodno ulaze u duge poslove i konsoliduju iste.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 33 [D] Slika br. »Consolidation in the U.. Od velike ekonomske krize 1933. Banking Industry: Is the “Long. broj banaka }e do 2005. na 8. 2002.360 u 1979.. On takođe dozvoljava kreaciju bankarskih holding kompanija koje mogu da upravljaju tako širokim spektrom poslova. firmama koje trguju hartijama od vrednosti.580 u 1999. Upravljanje rastom i performansama banke. asset menadžerima i dr.. godine u SAD se 50 vrhunskih banaka fuzionisalo u samo 6 mega banaka. Mladost-holding. opasti na 650054.Services Industry.. 2003. 53 http://www. GLB Act dozvoljava bankama. br.S. do kraja 80-tih godina broj komercijalnih banaka u SAD se kretao od 14. a do 2008. 3 52 Ćurčić U.) 54 Synkey J. 2002. novembar 1998. u SAD (RiegleNeal Interstate Banking Act) i preostalih restrikcije za proizvode i usluge 1999.fdic. dok se za slede}ih 50 o~ekuje da }e se integrisati u 7 mega banaka. Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27. 1. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review. Commercial Bank Financial Management . FDIC/OTS Sumary of Deposits (dec.D. mutual fondovima.F.

. 2003. Loznica.kupovina i preuzimanje» ili P& A). Na opadanje broja banaka58 je uticalo i bankrotstvo samostalnih banaka koje su kasnije pripojile velike banke («purchase and assumption .57 filijala. Upravljanje rastom i performansama banke. Critchfield T. U EU prose~na pokrivenost filijalama je: na 1000 stanovnika 0. str. u SAD57 Do sli~nih kretanja je do{lo i kod nebankarske konkurencije. 2006.multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHCs).FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 34 do 1983.5. str. dozvoljena je konsolidacija u FSI Primena op{te prihva}enih ra~unovodstvenih principa nasuprot 2. 79 .fdic.D.godine bio jednak broju filijala. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review. Tabela broj 3: Praksa teku}eg rapidnog koraka fuzija i akvizicija59 Podru~je 1.4.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index. Banking Industry: Is the “Long.strategijsko upravljanje rastom i performansama banke. »Consolidation in the U. 57 http://www.html Jones K.. bankarske holding kompanije sa jednom bankom(OBHCs) i holding kompanije sa više banaka. 2000.56 [D] Slika br. 59 Ćurčić U. National Bankers. danas je taj odnos 2:1. 4 58 U Američkom bankarstvu postoji tri organizacione forme: nezavisne banke (banke koje nisu udružene sa holding kompanijom). National Central Banks. Promene u broju banaka od 1983-2003 god... dok je u Japanu oko 0. 1. eliminisane su me|udr`avne bankarske restrikcije Primenom GLB Act–a iz 1999. Mladost-holding. Regulacije i propisa Indikatori – faktori Smanjenje restrikcije za filijale Primenom RNIB Act–a iz 1994.S. Izve{tavanje ra~unovodstveni i 56 “Payment system in the EU” European Central Bank..

1.godine }e 300 organizacija imati 85% svega {to banke rade. Najva`niji merd`eri i akvizicije u bankarstvu Stotine istra`iva~kih studija ukazuju na trendove u internacionalnim finansijskim institucijma. od regije do same dr`ave. str.. Tehnolo{ki napredak Poslovno iskustvo 5.4.60 Ovakav pogled na strukturu bankarskog tr`i{ta SAD predstavljen je modelom: Struktura tr`i{ta Pona{anje Performanse Furash-ov `argon: «željene performanse }e biti postignute {ta god banke radile». US Banker online. posebno na procese M&A i efikasnost internacionalnih banaka u Francuskoj. 4. ¨Cela bankarska struktura se pretvara u centralizovanu gde ~etiri od pet institucija dominira tr`i{tem. Do 1999. ”Interview: Firebrand in Navy and Gray”.. Velikoj Britaniji i 60 Marshall J. Ekonomski faktori Regulatornih ra~unovodstvenih principa Standardi fer vrednosti Propisi o eliminisanju metoda interesnog urdu`ivanja Napredak u komunikaciji i tehnologiji procesiranja podataka Porast koncentracije finansijskih institucija na nacionalnom nivou Pove}anje snage i kvaliteta zarade Ekspanzija ponude finansijskih usluga Ravnomeran rast cena bankarskih akcija Porast broja banaka Redukcija bankrota banaka Ekonomski rast Niske kamatne stope Izobilje novca raspolo`ivog za investiranje Vi{ak finansijskog kapitala Dominantna organizaciona forma u SAD su postale bankarske holding kompanije (BHC) i multinacionalne bankarske holding kompanije (MBHC) (kontroli{u oko 3 od svaka 4$) u SAD. Španiji. Nema~koj. od grada do sela. 2 .FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 35 standardi 3.3. 1996.

“Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross. Fortis (Generale de Bank-ASLK-CGER Bank).. MUTUAL fondove.)62 Izuzev stvaranja M&A na tr`i{tu Evrope. smanjile troškove poslovanja.63 Berger A. dale su otkaze višku zaposlenih.it/repository/files/csing. Banques Popularies-Natexis.N. Credit Mutuel . i to: Dexia (Credit Local de France-Credit Communal de Belgique).Bankers Trust Francuskoj BNP Paribas (BNP-Paribas).pdf 63 Velike banke su se pozicionirale kao kupci. 62 http://www. Merita-Nordenabanken-Unidamark. U periodu 1980-90 godine u SAD je nastalo 7773 merd`era izme|u banaka. Tabela broj 1.4: M&A izme|u velikih banaka Zemlje Fuzije i akvizicije Španiji BSCH (Banco Santander-Banco Central Hispano-Banesto) i BBVA(Banco Bilbao-Argentaria) Austriji BankaAustria (Bank Austria-Creditansalt) i Erste bank (Girop Credit. emitovale nove akcije u vreme povoljnih kretanja na berzi.gruppointesa. prodale svoje neefikasne filijale. IMF Publication.Erste SparCasse) Italiji: San Paolo IMI (Instituto Bancario san Paolo di Torino-IMI) i Banca Intesa (Banco Ambrosiano Veneto-Cariplo-CPP-BCI) Nema~koj: Hypo Vereinsbank (Bazerishe Vereinsbank-HypoBank) i Deutche Bank . Taj proces je u vezi sa pove}anjem kapitalnih zahteva.Border Banking Performance”. Societe Generale-Credit du Nord Portugalu Banco Comercial Portugues i Banco Portugues do Atlantico Va`niji noviji merd`er je stvoren izme|u HVB i Uni Credito (2005. stvoreni su i veliki prekograni~ni (internacionalni) M&A. 2000.) i izme|u italijanskih banaka Banca Intesa i SanPaolo IMI (2006.CIC. BSCH-Totta& Acores.Credit Foncier. proširile svoje poslovanje na brokerske poslove. Caisse dEparagne. Bank Austria-Hypovereinsbank i dr. poslove sa hartijama 61 . bankrotstvom malih i pove}anjem velikih banaka.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 36 SAD tokom devedesetih godina.61 U tom periodu je pet najve}ih evropskih banaka udvostru~ilo svoju veli~inu i stvoren je ve}i broj M&A. ING-Banque Brussels Lambert.

Španija Banco de Estado de Sao Paolo. osiguranje i druge poslove gde se može lako zaraditi provizija. Novije me|unarodne bankarske M&A. 2000. Nemačka 2001. N.6.V. Tabela br.5. 2001.godine je dat u slede}im tabelama br.Inc.5.A. Brazil ABN Amro Holdings. Credit Commercial De France Britanija Banco Santander. 1999. AG. u svetu u periodu 1996-2001. Japan Sakura Bank i Sumitomo Bank HSBC Holdings PLC. Michigan National Corp. 2001 2000. SAD Bankers Trust Company Deutshe Bank. V. nastojeći da ih upoznaju bolje. Fuji Bank i The Industrial Bank Of Japan Banking Corporation. S. i oslobodile se »zavisnosti« od visine kamatne marže. od vrednosti. 1. . da ih različitim vrstama usluga vežu na dugi rok i osiguraju sebi opstanak i profit.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 37 Pregled nastanka zna~ajnijh M&A.Japan Dai-Ichi Kangyo Bank. Institucija pripajanja Pripojena institucija Mizuho Holdings. i 1. 1. Druge su pokušale da smanje sredstva i da se fokusiraju na komitente.

5 61.1998 18.6 17.8 10.3 29.1998.6.03. (The banker) .3 34.04. 1.6 34.04.1997 18.1998.6.9 14.1995 30. Morgan&Co First Chicago NBD Core Fin.P.4 9.1997 14.08.9 Bank Boston Barnett Bank First Interstate Bank Mercantile Bankcorp Chase Manhattan Boatmens Bank 10 11 12 30. 13.11. Zna~ajniji merd`eri u SAD Rrang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Datum 6. Citigroup. 08.com.04.1995 Institucija spajanja Travelers Nations Bank Norwest Chase Manhattan Bank One First Union Fleet Financial Nations Bank Wells Farago Firstar Chemical Banking Nations bank Institucija spajanja Citicorp Bank America Wells Farago Capital J.6 10.04.08.1999 28.6 64 www.1 15. States Vrednost u mlrd$ $72.1996 10. 13.08.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 38 Slika br. Najve}e banke u svetu: mart 200564 Tabela broj 1.2000 13.10.1999 29.1998.06.09.

8 66 Neprijateljsko preuzimanje Irving Trusta od strane Bank of New York 1987.S. Broj nastalih nacionalnih i internacionalnih merdžera u SAD (1984-2003god.gov/bank/analytical/banking/2006jan/article2/index. Critchfield T.7: Zna~ajnija neprijateljska preuzimanja (akvizicije) Datum 2001 2000 1995-96 1995 65 Target (meta ili ciljna banka) Sun Trust ($103mlrd) North Fork Bancorp Melville.D.. Banking Review.html . Strange Trip” About to End?”.66 ajve|će neprijateljsko preuzimanje je Well Fargo-va uspe{na kupovina First Interstate Bank 1996. NY ($14mlrd) Wells Fargo($74mlrd) Banc One ($92mlrd) Wachovia ($74mlrd) Dime Bancorp. ($25mlrd) NY First Interstate($55mlrd) Bank of Boston($47mlrd) http://www.)65 Pravilo neprijateljskog preuzimanja glasi: ¨jedi ili }e{ biti pojeden¨. smatra se prekretnicom u ovoj aktivnosti i delatnosti.fdic.. Tabela br 1.god. Jones K. (to je bio prvi posao ovakve vrste za ovu glavnu američku banku i najveću u to vreme – ponuda od $1.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 39 [D] Slika broj 1. Banking Industry: Is the “Long.4 mlrd).. “Consolidation in the U. str.7. 2006. Federal Deposit Insurance Company (FDIC). .

“Globalization of Financial Institutions: Evidence From CrossBorder Banking Performance”.Leach-Blliley Act (1999.The Riegle-Neal Interstate Banking i Branching Efficiency Act (1994.5mlrd) Meridian ($5.) i Gramm.3mlrd) Statewide Bancorp($0. Makroekonomske snage koje podsti~u konsolidaciju Procese konsolidovanja podsti~u:67 Zakoni – oni mogu odobravati ili zabranjivati M&A zbog njihovih uticaja na konkurenciju. 68 Prekograničnu konsolidaciju i univerzijalizaciju poslovanja banaka su omogućili i pomogli sledeći zakoni i programi:U EU. konflikte komercijalnog i investicionog bankarstva i sl.68 interesa irme|u O tome više u: Berger A.4.8mlrd) Florida Coast($0. 2000.6mlrd) New York Corp. finansijsku stabilnost.) Bankarska zajednička direktiva (1989god. IMF Publication.3mlrd) Irving Trust($24.9mlrd) Michigan National($6.2mlrd) Marshall Illisley($5mlrd) Wilmington Trust($2.6mlrd) Union Commerce($1. god.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 40 C&S($23.6mlrd) Bancorp Banks Bancorp Barnet Banks ($6.) 67 . Jedinstveni evropski akt (1986 god.8mlrd) Commonwelth ($1.5mlrd) Fleet Financial Group ($10mlrd) Comerica ($9.N.5mlrd) Florida banks($2.2mlrd) Delaware Trust($1.6mlrd) Southeast banking Corp($5. .).5mlrd) national 1.8mlrd) Firs Interstate($52.4. u SAD.4mlrd) Norstar ($3.9mlrd) Huntington Bancshares($3..7mlrd) Midlantic ($6.Single Market Programme (1977god).1mlrd) Bank America ($107mlrd) The Group($3. god.8mlrd) Security ($1. Conifer 1989 1987 1987 1986 1986 1985 1985 1984 1983 1983 1982 1981 NCNB ($55.

70 Npr. o ograni~enje obima dozvoljenih transakcija. postavljanje ograni~enja ili zabranjivanje prekograni~nih merd`era).70 Uvo|enje eura.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 41 Povećana konkurencija . Japanu. o odobravanje/neodobravanje odluka za pojedina~ne transakcije merd`era.koja zna~ajno smanjuje marginalne prinose i “tera” banke da pove}avaju obime poslovanja da bi ostvarile ekonomiju obima (economy scale) i obuhvata (economy scope) i generisale ve}i prinos na sredstva i kapital Restrukturiranje i deregulacija bankarskih sistema69 Globalizacija – Istra`ivanja pokazuju da multinacionalne korporacije o~ekuju od banaka da poseduju neophodnu ekspertizu i miks proizvoda da bi mogli da odgovore njihovim investicionim potrebama ili upravljaju rizicima u bilo kojoj delatnosti korporacije Dr`ava. Menad`eri su pod stalnim pritiskom da pove}aju ove koeficijente kroz nove izvore profita i optimalnu alokaciju sredstava. o javno vlasni{tvo nad institucijama. M&A su njihov direktan rezultat. 69 . Sada se baziraju na povecanje efikasnosti kroz pove}anu konkurenciju. inovacije i finansijski inženjering. kroz: o uticaj na konkurenciju na tr`i{tu i uslove ulaska (tj. Postoje izvesni dokazi da su tehnoloske inovacije u mobilizaciji depozita podstakle deregulaciju i da je razvoj tehnologije bio ključni faktor koji je omogućio finansijskim institucijama u SAD-u da prevazidju funkcionalna i geografska ogranicenja. u Francuskoj. sa fokusom na tr`i{nu disciplinu. Politika vlade u nastojanju da umanji socijalne rashode izazvane neuspehom spa{avanja institucija koje propadaju. Vlade mogu razvijati programe konsolidacije sa ciljem stvaranja Nacionalnog šampiona i dominacije na globalnom tržištu. proces koji je imao razli~it uticaj na konsolidaciju u zavisnosti od finansijskog sistema.i o poku{aje minimiziranja tro{kova dru{tva u slu~ajevima gre{aka (neuspeha) Regulative su se uglavnom u prethodne dve decenije fokusirale na zastitu kupaca i prevenciju gresaka. Skandinaviji i Velikoj Britaniji u rešavanju problema propalih institucija nadzorni organi vlasti su podsticali merdzere ili su forsirali likvidaciju i prodaju najslabijih institucija. superviziju i upravljanje kapitalom bazirano na riziku: Standardi korporativnog upravljanja tj. ali je teško utvrditi da li su veći značaj u njihovom nastajanju imale reforme regulative ili tehnološki napredak. “vrednost akcionara” ili fokus na prinos na sredstva (return on assets) i prinos na akcijski kapital (return on equity). U Japanu u vreme krize banaka 90-tih razvijene su investicije vlade ciji je zadatak bio da podrze rekonstrukciju i konsolidaciju bankarskog sektora.

71 To su uglavnom: Za{tita “nacionalnih šampiona”. 71 . Ovakav razvoj doga|aja je dodatno motivisao banke da se konsoliduju da bi odr`ale ranije poslove sa velikim korporacijama. {to uklju~uje duga odlaganja. potrebama klijenata. smanjenje tro{kova i (3) odre|ena veli~ina institucije uti~e na diversifikaciju rizika u toj industriji.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 42 Euro je brzo doveo do integrisanog tr`i{ta novca. izme|u sektora. regiona ili zemalja.4. specijalno uspostavljenih kanala distribucije i sl). Ona se mogu smanjiti npr. Treba istaći da se očekuje da će tokom vremena ove regulatorne razlike između zemalja isčeznuti. tro{kove i neizvesnost profesionalne tajne . Euro doprinosi i povezanosti tr`i{ta kapitala ~ija integracija ima tri glavna efekta na motive konsolidacije banaka. sto objasnjava njihov mali broj. 72 Oko 60% intervjuisanih smatra da su i regulatorne prepreke “vrlo vazne” smetnje prekograničnoj konsolidaciji. (2) postoji potencijal za ekonomije obima. poslova sa stanovni{tvom i privredom. gre{ke u informisanju.neki projekti konsolidacije odbijeni su na osnovu obja{njenja da bi mogli rezultirati dominancijom na tr`i{tu.nacionalna regulativa koja se odnosi na prosle|ivanje podataka i poverljivost mo`e delovati preventivno na konsolidaciju72 razlike u kulturi .koje se mogu javiti na korporativnom nivou. Ovi faktori odre|uju lako}u. Za preuzimača može biti veoma rizično da izvede akviziciju bez saradnje ciljnog menadzmenta i akcionara s obzirom na specifičnost bankarskog poslovanja. kod internacionalnih merd`era i akvizicija (razlike u jeziku. od 15-20% ih smatra umereno važnim. tj. zaštita prava malih akcionara takođe može ograničavati neprijateljska preuzimanja. Struktura akcionara i menadžmenta.vlade mogu {tititi doma}e preduzetni{tvo postavljanjem visokih prepreka za strane kupce koji nameravaju da kupe ve}inski udeo nekih institucija Vlasni{tvo vlade nad finansijskim institucijama ograni~ava konsolidaciju po{to bi ona morala da se izvede putem privatizacije politika konkurencije . kulturne razlike.5. Sile koje ko~e konsolidaciju Faktori koji ko~e konsolidaciju su naj~e{}e regulative. na~inu komunikacije. Oni se razlikuju od tr`i{ta do tr`i{ta i od zemlje do zemlje. i tro{kove ulaska banke u Npr. (1) stvara se pove}ani potencijal za generisanje prihoda sa pove}anjem tr`i{ta. i na taj na~in uticao na motive za konsolidaciju kroz otklanjanje privilegija u pogledu cena koje su u`ivale mnoge banke na nacionalnim tr`i{tima. razlike u korporativnom upravljanju. sa tendencijom da umanje barijere konsolidaciji preko-granice. poreska politika i sl. tro{kovi upravljanja slo`enim sistemima. neprijateljska preuzimanja su mnogo omrazenija od prijateljskih merdzera. merama vlade koja ih može učiniti skupljim i dugotrajnijim nego u ostalim delatnostima. neki merd`eri moraju pro}i test vlasti nadle`nih za konkurenciju u nekim zemljama. 1.

zaposlenim. kupcima.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 43 razli~ite oblasti i regione.organizaciona struktura i strategijsko upravljanje i dono{enje odluka jedne kompanije govore mnogo o tome da li se konsolidacija mo`e smatrati validnom poslovnom opcijom. Oni mogu biti pripisivani velikim razlikama u ra~unovodstvenim standardima u vi{e zemalja i sektora nedostatak kompatibilnosti finansijskih izveštaja – mo`e ukazati na postojanje neizvesnosti u pogledu rizika procene imovine institucija uklju~enih u transakciju. Strategije odbrane uklju~uju isplatu provizija menad`erima.crossshareholdings sa drugim institucijama Ne iznenađuje da su rezultati intervjua isticali da su kulturne razlike bile najvažnije u pogledu konsolidacije prekograničnih integracija i integracija na različitim segmentima. Poku{aji akvizicija ~esto postaju neprijateljski i neomiljeni u slu~ajevima kada postoji velike razlike u poslovnoj kulturi: 73 neadekvatni informacioni tokovi . Vlasni~ka struktura . Takav uticaj je ~ini se najve}i kod preduze}a koja se uglavnom zasnivaju finansiranju nekretnina i opreme postojanje defanzivnih strategija . tzv. oko 50% smatra da su kulturna ograničenja srednje bitna kod oba tipa merdžera 73 . struktura kapitala – na~ini pove}anja kapitala variraju. Razlike u korporativnoj kulturi i korporativni identiteti preduze}a su smatrani naro~ito problemati~nim kod merd`era izme|u jednakih. na njihove relacije sa akcionarima. tako variraju i mogu}nosti uticaja na nadzorni odbor u vezi sa dono~enjem odluke o konsolidaciji. 40% se izjasnilo da je smetnja i za domaće merdžere koji uključuju preduzeća iz različitih segmenata industrije.oko 70% ispitanika. Rastu}a složenost velikih transakcija poslednjih godina je pove}ala zna~aj me|unarodnih ra~unovodstvenih standarada u procesima stvaranja M&A problemi u proceni aktive nedostatak transparentnosti . ”zlatne padobrane” ili pravne i tehni~ke prepreke kao {to su kompleksni ugovori o vlasni{tvu (“otrovne tablete”) ili sklapanje tzv.odbrana od preuzimanja je najja~a kada je finansiranje iz privatnih izvora i ve}i deo vlasni{tva je u privatnim rukama.vrsta tr`i{ne neefikasnosti koja mo`e pove}ati nesigurnost dobiti koja se o~ekuje od merd`era ili akvizicije.ako su informacije asimetri~ne i nesigurne i ukazuju na skrivene tro{kove banka mora pa`ljivije proceniti rizik kada ulazi u akviziciju korporativno upravljanje – zna~ajne su razlike u zakonima i regulativi izme|u zemalja u pogledu funkcija odbora direktora i srednjeg menad`menta koje uti~u na me|usobne veze ova dva tela koja donose odluke. zajednicom i vladom.

Efekti konsolidacije na konkurenciju zavise od uslova tra`nje i ponude na relevantnim ekonomskim tr`i{tima. Slo`enost konsolidovanih institucija tako|e ote`ava procenu njihovog stvarnog stanja i one su izazov za regulatorne autoritete i supervizore po{to njihov porast mo`e da ima ozbiljne i te{ke posledice po finansijski sistem (domino-efekat).konsolidacija mo`e dovesti do smanjenja poreskih obaveza ali kod prekograni~nih merd`era direktni i indirektni tro{kovi nametnuti oporezivanjem mogu investiciju u~initi nerentabilnom. Istra`ivanja pokazuju da novonastale konsolidovane firme »ohrabrene novom veli~inom« ulaze u visokorizi~ne transakcije. Dvostruko oporezivanje na teritoriji dve zemlje mo`e biti prepreka konsolisdaciji. (3) sisteme pla}anja i poravnanja i sl.4. ponuda i tra`nja su geografski lokalnog karaktera. Mo`e uticati na pove}anje stepena interdepedencije izme|u velikih kompleksnih institucija kroz: (1) me|ubankarske zajmove. Tr`i{ta »wholesale banking« proizvoda-poslovi sa privredom ili bankarstvo na veliko . rapidne promene koje se de{avaju na finansijskom tr`i{tu mogu redukovati te efekte u budu}nosti. Istra`ivanja pokazuju da samo relativno male banke mogu pove}ati efikasnost sa pove}anjem veli}ine. (2) OTC derivate.6. uklju~uju}i veli}inu i barijere za ulazak novih kompanija. strategija kombinovanja poslova sa visokim zaradama npr. pove}ati tro{kove likvidnosti za neke institucije. Za proizvode »retail bankinga«.investicione aktivnosti i poslovi na tr`i{tu novca i deviznom tr`i{tu. 1. udru`ivanje i budu}i trendovi Konsolidacija pove}ava koncentraciju finansijskih institucija. derivati i upravljanje aktivom su nacionalnog 74 Npr. kod investicionog bankarstva sa stabilnijim kod životnog osiguranja mogu voditi do gubitka cilja i podcenjivanja snage kupaca . Efekti konsolidacije. podcenjivanje tro{kova ili kompleksnost upravljanja velikim i heterogenim institucijama i te{ko}e prilago|avanja drugim korporativnim kulturama74 poreska politika . Me|utim. smanjuje rizik geografskom diversifikacijom poslovanja. Komercijalne banke i osiguravaju}e kompanije uglavnom bele`e pove}anu efikasnost kroz ekonomiju obima. konsolidacija mo`e da pove}a moralni hazard kod velikih banaka ohrabruju}i ih da u|u u velike rizike i na taj na~in pogor{aju tr`i{nu disciplinu.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 44 tro{kovi kompleksnosti . to mo`e pove}ati sistemski finansijski rizik. uticati na formiranje kamatnih stopa ali nema nekog ve}eg uticaja na monetarnu politiku.tj. Ona mo`e redukovati konkurenciju na finansijskom tr`i{tu. Supervizori u mnogim zemljama primenjuju politiku “prevelika da propadne” tj. ali ne garantuje profit koji uglavnom zavisi od kvaliteta upravljanja finansijskom institucijom.

BARNETT BANKS i BANK AMERICA (BANK OF AMERICA) 75 Pierce J. Udru`ivanje u industriji finansijskih usluga podrazumeva integraciju banaka i drugih provajdera finansijskih usluga kroz kombinaciju i ekspanziju delokruga njihovih proizvoda i usluga. kao {to je »credit scoring system«. se ostvaruju zna~ajne u{tede u poslovanju i pove}ava obim prodaje istih. ra~uni {tednje. jer su razlike izme|u istih gotovo neprimetne. obezbedile opstanak. 1991. Yale University Press.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 45 ili internacionalnog obima pri ~emu elektronsko bankarstvo zna~ajno redukuje konkurenciju. Vo|enje principom ekonomije obima banke i druge finansijske institucije su kroz udru`ivanje videle mogu}nost da ponude sve finansijske proizvode i usluge na jednom mestu (univerzalni finansijski super marketi). Istra`ivanja u Italiji i SAD pokazuju. 74 . malih i srednjih preduze}a. To je {ansa za druge nekonsolidovane banke i druge finansijske institucije da pokriju to tr`i{te.«cross seling« na jednom mestu. Zna~ajnija udru`ivanja u finansijskom sektoru SAD od 1990 do 2000. Konsolidacija }e se najverovatnije nastaviti kroz univerzijalizaciju provajdera finansijskih usluga i specijalizaciju organizacionih delova unutar istih za odre|ene tr`i{ne segmente. The Future of Banking. str. da komercijalne banke u ovim zemljama nakon konsolidacije zna~ajno smanjuju odobravanje kredita malim preduze}ima zbog pove}anog rizika.. brokerske usluge.. U ove procese banke ulaze da bi lak{e izvr{ile dezintermedijaciju svog poslovanja i prilagodile se promenama u okru`enju. Nove tehnologije. osiguranje i hipoteka. Udru`ivanje se vr{i kroz M&A izme|u banaka i drugih nebankarskih finansijskih institucija {to za rezultat ima stvaranje bankarskih holding kompanija i finansijskih holding kompanija. godine su: MELLON BANK JE KUPIO DREXEL CORPORATION NATIONS BANK CORP. kroz unakrsnu prodaju proizvoda i usluga tzv. zajam za automobil. snize tro{kove i uve}aju profite.. rast i razvoj. Naime. usluge bankomata. mogu omogu}iti smanjenje rizika i pove}anje kreditiranja od strane finansijskih institucija nakon konsolidacije. Prose~nom klijentu banke je potreban teku}i ra~un.75 Na taj na~in su stekle imid` i prepoznatljivost na tr`i{tu kao ”finansijske robne ku}e” koje prate reklamni slogani “Va{a banka-institucija koja pru`a sve finansijske usluge”. i FIRST UNION su kupili MONTGOMERY SECURITIES i WHEAT FIRST NATIONS BANK je kupila BOATMEN’S BANCSHARES. Neophodnost udru`ivanja proisti~e iz ~injenice da je diferencijaciju u ponudi finansijskih proizvoda i usluga te{ko ostvariti. New Haven.

UBS AG’S JE KUPIO PAINE WEBBER GROUP BB&T JE KUPIO preko 70 regionalnih osiguravaju}ih dru{tava. li~nom pristupu i marketing orjentaciji prema klijentima i njihovim potrebama (customization) za finansijskim proizvodima i uslugama. Praznine mogu popuniti neke regionalne institucije specijalizovane npr.. Optimalna veli~ina i struktura institucija mo`e zavisiti delimi~no i od veli~ine tr`i{ta na kome institucija posluje. odvajanje “proizvodnje” i “isporuke” finansijskih proizvoda korisnicima. Scenario 2: Specijalizovane institucije.S. Manje banke. METLIFE JE KUPIO GRAND BANK iz Kingstona CREDIT CUISSE GROUP JE KUPIO DONALDOSON. za vo|enje malih i srednjih preduze}a npr. koja je vlasnik SALOMON SMITH BARNEY su formirale CITIGROUP DEUTSCHE BANK (NEMAČKA) JE KUPILA BANKERS TRUST (NJUJORK) CHARLES SCHWAB CORP. Dobar primer mo`e biti internet bankarstvo. a druge mo`e nabavljati od specijalizovanih proizvo|a~a (bilo izvan ili u samom finansijskom sektoru). scenario specijalizovanih institucija se ne preporu~uje za mala tr`i{ta. Finansijske institucije se u budu}nosti mogu specijalizovati kroz tehnologiju i vertikalnu integraciju. ali i ne-finansijskih entiteta kao {to su proizvodja~i iz domena inofrmacionih tehnologija i telekomunikacija. po{tuju}i ~injenicu da }e sa daljim rastom preduze}a rasti i njihova kompleksnost i te{ko}e u upravljanju. .TRUST CORP. Mnoge institucije wholesale i retail banking su zauzele globalnu perspektivu.u poljoprivredi. kvalitetu proizvoda i usluga i cenama.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 46 CITIBANK I TRAVELERS PROSPERTY i CASUALTY CORP. je kupio U. brokerskih ku}a i sl. Scenario1: Univerzalne institucije. Konkurencija }e se zasnivati na brendovima. ali u segmentu prodaje regionalno prisustvo mo`e biti pod pritiskom po{to su prednosti obima ograni~ene razlikama u lokalnoj kulturi. da bi opstale na visokokonkurentnom tr`i{tu. koje u ovom pogledu ima perspektvu. Zavisno od komparativnih prednosti odre|ene banke. Krajnja budu}nost bankarskog sektora jo{ nije poznata! Budu}i trendovi konsolidacije mogu se sagledati kroz slede}e scenarije. postoja}e dalja konsolidacija i udru`ivanje izmedju finansijskih institucija. ona mora da proizvodi samo one proizvode koje sama ima u ponudi. Ovaj trend se o~ekuje i u budu}nosti. ve} za velika kao {to je tr`i{te SAD. LUFKIN i JENRETTE INC. »spas«« nalaze u specijalizaciji poslova »krojenih po ukusu« malog biznisa. Shodno tome. Scenario 3: Ugovorno bankarstvo.

14. . 9. Commercial Banking . 15. Banking Industry: Is the “Long. IMF Publication.. 12. digitalnim potpisima itd. Mladost-holding. Razli~iti specijalizovani proizvo|a~i. consolidation and systemic stability. Hawkins J. bi se tako|e mogli konsolidovati.Đ.. 2006.I.. 11. 2005. Garcia F. Bank for International Settlements.an overview”.... Februar. 2006. Strange Trip” About to End?« FDIC Banking Review. ”International Capital Markets”. “Globalization of Financial Institutions: Evidence From Cross. “Tendencije u evropskom bankarstvu i mogućnosti domaćih banaka”..E. 1983.. Fuzije i akvizicije. »Consolidation in the U.. Ćurčić U. maj 2001. Novi Sad.G. Critchfield T. bonitetom i portfolio rizicima banke. u oblasti procesa pla}anja. Ferguson R. septembar 2000. “Market Discipline and Subordinated Debt: A Rewiew of Some Salient Issues”. LITERATURA: 1. dugoro~no gledano neke }e propasti.... prvi kvartal 2001.. Iako }e se konsolidacija izme|u ponu|a~a finansijskih usluga nastaviti u kra}em roku.S.. 9. Ćirović M. Upravljanje rastom i performansama banke. Beograd. 2000. 2005. seminar: Univerzitet “Braća Karić”& University of Business and Finance Switzerland & Akademija za bankarstvo. Ćirović M. 6. Beograd.. 8. oktobra. “Risk Management. 2004. ”The banking industry in the emerging market economies: competition. Bridge Company. 2. 2006. Jones K. Bankarski portfolio menadžment . Beograd. Berger A. 4. bezbednosti.Border Banking Performance”. Encyclopedia of Banking and Finance. kvalitetom. Delta press. Ćirović M.. 10. Feljton.D. npr. Prometej. Glenn M.Status and the challenges of strategic and operatinal management in Serbian banks and insurance environment”. Gup B. Bliss R. International Monetary Fund. John Wiley &Sons. 2001. Ćurčić U. Kolari J.Strategijsko upravljanje bankom. 2003. 7. 3. Predavanje na Univerzitetu Massachusetts u Bostonu 27.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 47 Mostovi izme|u personalnog finansijskog softvera i vebsajtova finansijskih institucija u kombinaciji sa prednostima u pouzdanosti.W..The Management of Risk. bilansima. BIS Review.. Boston. Bankers Publishing Company. Beograd.. Economic Perspectives. Federal Reserve Bank Chicago.N. Bankarstvo. mogu u~initi mogu}im da internet podr`i sve finansijske usluge. Dašić D. Ivanović P. Kako }e se sve to izbalansirati ostaje nam da vidimo u budu}nosti. Principi internacionalne ekonomije. 5. Jugoslovensko bankarstvo. novembar 1998. 2002. Loznica. Mihaljek D. Novi Sad. 13.

F.Wharton Papers on Financial Services.co. S. 25. http://www. 20. Bankarstvo . New Jersey. 2000. S.. Macdonald S. “Payment system in the EU” European Central Bank..org.bis. ”Interview: Firebrand in Navy and Gray”. Inc. Prentice-Hall.. 19. Niš. Rose P. Yale University Press. Ekonomski fakultet. 1996. “Report on consolidation in financial sector”.S.nbs. 2005. Englewood Cliffs. 1990. Philip Kotler: Marketing Management Analysis. Synkey J.org. 17. “Službeni glasnikRS” br. www..S.. Zakon o bankama . Citigroup. Marshall J. (The banker) http://www. Data status. www.FAKTORI STRUKTURNIH PROMENA U BANKARSTVU 48 16.gov http://www.com..fdic. 24. US Banker online. 2002.gruppointesa.imf. 1980. januar 2001. 1967. Beograd. Naučna knjiga.. 18. Hidgins S. .. 1/2000. Mishkin F. Fourth Edition.. 2004.E. Pierce J.organizacija i poslovanje banka. 21.. Barrons Business Guides. “ What will tehnology Do to Financial Structure?” Brooking. IMF.Group of Ten. Strahan P. Commercial Bank Financial Management . Beograd.. Vučković M. W. Planning and Control. New York. 2003. New Haven. Bankarski menadžment. Koch T.it. National Bankers. Krstić B. Thomson.SouthWestern. New York.In the Financial Services Industry.. 22. . 1991. 26. 23. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms.yu. Prentice Hall. National Central Banks. Bank Management. The Future of Banking... 107/2005 http://www. Bankarski menadžment i finansijske usluge.

Glava 2. KONKURENTNOST I TRANZICIJA U BANKARSTVU O k v i r g l a v e: • • • • Promene i konkurentnost banaka na tr`i{tu Promene u bankarstvu zemalja u tranziciji Promene u mikroekonomskom poslovanju banaka Perspektiva razvoja bankarstva . PROMENE.

osiguravaju}im dru{tvima.7% Italiji čak 81%. Oni koji žele kreditnu karticu mogu da je dobiju kod bilo koje depozitne institucije. General Motorsa-a. Commercial Banking .W. institucionalnim investitorima i sl.). banke su samo pre jednog veka dr`ale dve tre}ine ukupne finansijske aktive. Takođe takvu uslugu mogu dobiti kod Intuit-a. IBM-a i mnogih drugih nebanakrskih finansijskih institucija i nefinansijskih kompanija. Pod takvim pritiscima slabije banke ili propadaju ili se pripajaju finansijskim konglomeratima. kao što je Merrill Lynch. Tako|e se sve vi{e orjenti{u na tr`i{ta. SAD-u kod lokalne komercijalne banke. a danas je taj procenat opao na samo jednu petinu (2003 godine je iznosilo samo 22.1. kreditne unije. da se uklju~uju u razne poslovne aktivnosti kao {to su: osiguranje. Oxford.2 Na tr`i{tu EU su dominantne jo{ uvek komercijalne banke i {tedionice.1. prihvatanjem i primenom nove menad`ment i marketing filozofije upravljanja bankom. ili kod virtuelne banke (celokupno poslovanje obavlja preko interneta). upravljanje diversifikovanim portfolijima utr`ivih hartija od vrednosti i sl. International Comparisons and Theoretical Perspectives« Clarendon Press.4 Konkurentnost je zna~ajno porasla i postavlja se pitanje “{ta je banka. štedno – kreditne zadruge. da bi bile sposobne da se bore na visoko-konkurentnom globalnom tr`i{tu. Zahvaljuju}i deregulaciji »bankarstvo je iz stanja ograni~ene konkurencije do{lo u stanje pove}anog rivalstva«.. brokerske kuće. robne kuće ili nacionalne finansijske kompanije. Kolari J. Klijenti imaju više izbora nego ikada pre 2 Gup B. a {ta nije?” Da bi opstale na tr`i{tu. 2005. investiciono bankarstvo i osiguranje.9%. John Wiley&Sons. penzionim fondovima. lizing. str. Nemačkoj 47.1..MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 50 2. ili za isti mogu dobiti popust kod brokera kao što je Charles Schwab. Trendovi promena i konkurentnost banaka Videli smo.E. Prudential-a. u SAD. faktoring. da su navedeni trendovi promena zna~ajno redukovali broj banaka na finansijskom tr`i{tu. banke su prinu|ene da se »otimaju« za klijente sa drugim nebankarskim finansijskim institucijama (investicionim bankama.1 Tako na pr. Merrill Lynch -a. str 327 5 Glass Steagall zakon je stvorio tri razlicita sektora: komercijalno bankarstvo. Deregulacija 80-tih i 90-tih godina na bankarskom tr`i{tu SAD5 je dovela do nastanka `estoke konkurencije i ulaska nebankarskih 1 Klijenti mogu otvoriti tekući račun u npr. 1997.. Može se takođe dobiti i kartica General Electric-a. ali u postepenom porastu..The Management of Risk. 4 Canals J. (softverske kompanije koja omogućuje plaćanje računa putem svog Qicken softvera). Ford Motors-a. mutual štedne banke. Bank Holding zakon je odredio aktivnosti usko vezane za bankarstvo i .3 U~e{}e ostalih finansijskih institucija je malo.7%).. Španiji 55. Charles Schwab-a. » Universal Banking. PROMENE I KONKURENTNOST BANAKA NA TR@I[TU 2. 15 3 učešće komercijalnih banaka u ukupnoj aktivi se kreće: u Francuskoj 54%. benzinske pumpe.

popusti na putovanja.. visoka stopa inflacije i pad kamatnih stopa na depozite su stvorili uslove za nastanak novih finansijskih institucija. godine uvećali aktivu sa 10. str. Oni su ponudili atraktivniju kamatu i mobilisali depozite sa tržišta i investirali ih u hartije od vrednosti (Tresaury Bills)..South-Western. 2. W. New York.. itd. Visoki tro{kovi izvora sredstava. često se kreiraju nove usluge kao popusti na životno osiguranje. Ovi fondovi su izgubili na atraktivnosti kada je 1987. Mc Faden zakon je ograničio geografsko tržište banaka tj. države u Sad su odlučivale strukturi filijala banaka na domaćem i međunarodnom tržištu. nekoliko investicionih banaka. 7 I druge kompanije kao što su American Expres.. pritisak konkurencije i niske kamate na korporativne hartije od vrednosti Money Mutual Funds su mnoge velike klijente banaka usmerile na jefitinije izvore sredstava (emisijom hartija od vrednosti posredstvom fondova) od bankarskih kredita.8 Banke su taj ograničio spektar aktivnosti koje kompanija može da ima ako poseduje banku. 1980-tih. Ograni~ena ponuda.6 Komercijalizacija interneta i internacionalizacija poslovanja ~ine dostupnim informacije o raspolo`ivoj ponudi na finansijskim tr`i{tima {irom sveta. bankama dozvoljeno da nude slične uslove. GE. koji su ih zamenili komercijalnim hartijama po nižoj ceni. Macdonald S. aparati za doma}instva i sl.South-Western. Bank Management.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 51 konkurenata na bankarsko tr`i{te SAD. depozitne certifikate i druge visokoprinosne hartije od vrednosti...8 na 186mlrd$. S. Ne ~udi onda {to je konkurencija na tr`i{tu {tednje i depozita o{tra!7 Sli~no je i na tr`i{tu kredita. 10 Glass Steagal-ov zakon je zabranjivao komercijalnim bankama da same izdaju hartije i one su izgubile korporativne korisnike kredita. 6 Koch T. Sears i sl. W. New York. Macdonald S. razni paket aranzmani. Konkurencija na tr`i{tu depozita i kredita Vreme regulacije je »primoralo« banke da osmisle razli~ite metode privla~enja klijenata u sferi {tednje i depozita (organizovanje ru~kova u presti`nim restoranima i dru{tvene igre. razli~ite vrste poklona. str 8 Merrill Lynch je prvi počeo otvaranjem kamatonosnog tekućeg računa (interest bearing cheking account) što je bankama bilo zabranjeno Tada su nastali i Money Market Mutual fondovi. 2003. ali do tada su izgubile značajan broj klijenata u korist investicionih banaka i fondova. Tek 1987. ubedilo je investitore da . pod sličnim uslovima nude korisnicima svojih kreditinih kartica mogućnost da investiraju u malovolumenske depozite uz primamljivu kamatu. To se kasnije reflektovalo i na tr`i{ta drugih zemalja. Household International. Thomson. Razvoj Junk Bonds tržišta je proširio konkurenciju na tržištu kredita na srednja preduzeća koja su kao zajmotražioci niže reputacije. 8 Koch T.2. god.) u cilju diferencijacije usluga od drugih. Cilj je da se klijenti zadrže na duže rokove. banke su dobile dozvolu od da emituju i trguju hartijama od vrednosti. kao rezultat dogovora nekoliko investicionih banaka.1. Banke su u periodu regulacije izgubile veliki broj korisnika kredita. S. Bez direktne konkurencije su u periodu od 1978-81 god. 2003.god. U tom periodu državne obveznice na tri meseca su imale za 9% veću kamatu nego banke. Bank Management. Thomson.

i početkom 2002. je bila tako niska da je kamata na obveznice od 3. 2. Rast Junk Bonds je smanjio ukupnu količinu kvalitetnih kredita i kamatnu maržu i povećao rizik za banke. opcije.5% ili čak 5% bila i više nego dovoljna da kompenzuje rizik obveznice. ja~anjem veza sa glavnim klijentima. Njihovim obavljanjem banke mogu u}i u veliki rizik odnosno. one su indikator monetarne politike (na bazi razlike između kamatnih stopa Junk Bonds i stopa niskorozičnih državnih obveznica). savetodavne usluge. Ove transakcije se ne evidentiraju u bilansu banke i pru`aju velike mogu}nosti zarade putem generisanja provizija i naknada od ovih poslova. tj. Rast kredita. Naime. Na taj na~in se “uklanja” kredit iz bilansa banke i rastere}uje kapital za nove plasmane. godine sa bankrotom ENRONa i KMART-a i problemima sa TYCO i drugim firmama. koje je akumulirao ne emitujući hartije već od bankarskog sektora. osiguranje i sl. Banke preuzimaju potencijalne obaveze. Prosečna kamatna stopa na depozite u bankama. obavezuje banke da pove}aju obavezne rezerve i kapital.3.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 52 problem poku{ale da prevazi|u ulaskom u investiciono bankarstvo i druge usluge koje generi{u proviziju. 9 Ovo je dramatično demonstrirano krajem 2001. za koju kao zalogu koristi odobreni zajam. smanjuje se rizik ukupnog kreditnog portfolija banke. TYCO nije propao ali je ušao u ogromne dugoročne dugove. a sa druge strane proda hartiju od vrednosti. Banke su ubrzo shvatile da su sredstva odobravale kompanijama pred bankrotom.1. starateljske poslove. . fju~erse. vanbilansna aktivnost banke. Ovaj trend nije bez rizika. mnogo zaraditi ili izgubiti. Prikupljena sredstva od kamate i su obveznice neklih preduzeća (rangirane kao Ba) solidne investicije. kao rizi~nih plasmana. Preduzeća emitenti su na taj način došla do velikih izvora sredstava na duži rok i pod povoljnijim uslovima od bankarskih kredita (cena Junk Bonds je bila niža od cene bankarskih kredita). svopove. kojom se sredstva banke (zajmovi) konveruju u hartije od vrednosti koje se dalje prodaju na finansijskom tr`i{tu. I danas je tržište Junk Bonds veoma aktivno. menja~ke poslove. 9 Sekjuritizacija je finansijska inovacija. Male i srednje banke su nastavile da se koncentri{u na kredite. i u slu~aju da tre}e lice ne izvr{i obavezu za koju je banka izdala garanciju ili izvr{ila pla}anja banka snosi rizik transakcije. marketing orjentacijom i prilago|avanjem politike cena. Pripadaju}u kamatu investitoru koji je kupio hartiju od vrednosti podr`anu aktivom (asset – backed securities) banka pla}a u kontinuitetu iz kontinuiranih prihoda koje ostvaruje po osnovu odobrenog (inicijalnog) zajma. Vanbilansno poslovanje banaka i sekjuritizacija zajmova Vanbilansno poslovanje se odnosi na izdavanje akreditiva. Tako da neposredno pre bankrota ENRON i KMART su povećali svoje pozajmljivanje od banaka koje su ubrzo neki deo kredita otpisale. Kako su se ove nefinansijske kompanije približavale bankrotu berze novca i kapitala su se pred njima zatvorile tako da su neophodna sredstva tražili od banaka. a to je skupo i smanjuje profit banke. lizing. STAND BY akreditive. banka odobri zajam. garancija. a drugi ugovorile po većoj kamati.

tako da se ukupna koli~ina sredstava zarobljenih u rezervama smanjuje. M. Hipoteke su najpopularnije jer su sli~ne {irom svih tr`i{ta. osnivaju auto-dilerske ku}e i razvijaju sli~ne programe unapre|enja programa prodaje. Transakcije na veliko.7% (od 1985-2000 god. kori{}enjem elektronskih platnih sistema FEDWIRE i Barjaktarović. Ona ne mora da odvaja rezerve u slu~aju da korisnik kredita nije u stanju da ispuni sve svoje obaveze. Visokorizi~ni krediti malim i srednjim preduze}ima se retko sekjurtizuju zato {to je te{ko odrediti njihov kvalitet da bi se iskoristili kao zaloga u emitovanju hartija od vrednosti.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 53 glavnice po osnovu zajma. Konkurencija na razvijanju uslu`nih programa Bankama konkuri{u i multinacionalne kompanije kao {to su GENERAL MOTORS. ali su iznosi minimalni. Gotovina jo{ uvek dominantna po pitanju broja transakcija. Za{to se Microsoft posmatra kao pretnja bankama? Mnogi analiti~ari tvrde da je to zbog tehnolo{kog napretka i rapidnog porasta obavljanja transakcija elektronskim putem posredstvom pametnih kartica (smart). » Sekjuritizacija active u bankama«.). 10 . Profitabilnost ovih kompanija se zbog diferencijacije poslovnih aktivnosti mo`e meriti sa profitabilno{}u komercijalnih banaka.10 2. DAIMLER CHRYSLER i TOYOTA koje finansiraju kupovinu automobila za svoje kupce. Platni promet je za banke postao visoko konkurentno tr`i{te koje se sve vi{e bazira na elektronskim sistemima pla}anja. veli~ine. 1/2004. FORD. Beograd.1. banka za tu uslugu pla}a naknadu). Najbolji zajmovi za sekjuritizaciju su oni sa standardnim karakteristikama ro~nosti. Bankarstvo. te se pove}ava likvidnost banaka. Udruženje banaka Srbije. cene. ona je u ovoj ulozi investicioni bankar koji zara|uje proviziju servisiranjem kredita bez preuzimanja kreditnog rizika. Proces je skup zbog tro{kova emisije hartija od vrednosti i provizija za kreditne garancije (pobolj{anje kvaliteta hartije od vrednosti kroz garantovanje od strane osiguravaju}ih ku}a i drugih institucionalnih investitora. kolaterala i sl. banka koristi da ispuni obaveze prema vlasnicima hartija od vrednosti. regulatori dozvoljavaju da banka ta sredstva prenese iz bilasa u vanbilansno poslovanje.4. Njihova strategija se bazira na stvaranju ekonomije obima na bazi prodaje automobila i nekretnina kao najvrednijih stvari koje prose~ni ljudi kupuju. Ako banka prodaje ceftifikate sa kreditom kao zalogom. mre`a bankomata (ATM) i Interneta. ali prvo sebi uzima proviziju. Komercijalni zajmovi su zbog njihove diversifikovanosti manje popularni jer su vi{e izlo`eni riziku. Po osnovu ovih aktivnosti banke u SAD su povećale beskamatne prihode za 0. Sekjuritizacija elimini{e i kamatni rizik.

15 npr.) 2.washingtonmutual. New York. visoke zarade na {pekulativnim visokorizi~nim poslovima na finansijskom tr`i{tu i sl.5. www. Washington Mutual. American Credit Union of Milwaukee. npr. www. nekretnine i druga 11 Koch T.specijalizovana za trgovinu {tednim depozitima i odobravanje hipotekarnih zajmova i drugih oblika kredita pojedincima i doma}instvima12 {tedionice . (MERRILL LYNCH. dobijaju na zna~aju uvo|enjem elektronskog ~eka. Investiciono bankarstvo11 odnosno. više o instituciji na: www. atlasbank.scuder.com ..vanguard. poslove upravljanja aktivom klijenata. Franklin Templetion Tax-Free Money Fund i Scudder Tax-Free Money Fund www.prikupljaju kratkoročna likvidna sredstva od pojedinaca i institucija koji kupuju u~e{}e u fondu i investiraju ih u kvalitetne kratkoro~ne hartije od vrednosti15 investicioni fondovi . W.1.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 54 CHIPS su malobrojne ali su iznosi visoki.americancu. str. savetodavne usluge u poslovima M&A.South-Western. To su: {tedna i kreditna udru`enja .com.. Chicago Post Office Employees Credit Union .com. Druge zemlje imaju znatno skromniju strukturu ovih institucija.prodaju akcije na tr`i{tu u okviru velike grupe razli~itih vrsta kapitala (uklju~uju}i investicije u robu. i American federal Savings Bank: www. 17 12 npr. 2003. com 13 npr.fidelity.com 16 npr. Thomson. www.flatbush.com. Bank Management.franklitempletion.). istog poslodavca14 fondovi tr`i{ta novca . Stvaranje nebankarskih institucija Navedene promene su uticale na stvaranje nebankarskih finansijskih konkurenata karakteristi~nih za visoko razvijene tr`i{ne privrede.javno prodaju akcije koje predstavljaju u~e{}e u vrednosti i dobit od pula akcija. godini.com .mycreditunion. www. investicione banke nude usluge emisije i trgovine hartijama od vrednosti.americanfsb. Fidelity i The Vanguard Group www.prikupljaju depozite i odobravaju zajmove svojim ~lanovima kao neprofitna udru`enja pojedinaca koji imaju zajedni~ke karakteristike..trguju {tednim depozitima. www. Macdonald S. Čekovi su drugi najkori{}eniji metod pla}anja u SAD (preko 10% svih transakcija u 2000.com) 14 npr. obveznica i ostalih hartija od vrednosti kojima se profesionalno upravlja16 hed`ing kompanije .com. www. MORGAN STANLEY itd.org. Atlas Savings and Loan association. S. odobravaju potro{a~ke kredite i hipotekarne zajmove doma}instvima i investiraju u hartije od vrednosti visokog kvaliteta13 kreditna udruženja .

van potpune regulative 17 brokerske i dilerske kompanije . GE Capital. kreditiranje preduze}a.gmacfs. Mangum Group.com 19 npr. 20 npr. UBS Warburg AG. Mnoge od njih su u vlasništvu neke matične kompanije. www. 2. American Express Credit Card i Sears Roebuck Acceptance Corp. od ukupno 425 mlrd.7 mlrd$. pojedincima i doma}instvima pozajmljivanjem sredstava na finansijskom tr`i{tu19 finansijske holding kompanije ili konglomerati – prodaju sve vrste finanijskih proizvoda i usluga20 osiguravaju}e kompanije – {tite od rizika lica ili imovinu preko javno prodatih polisa i upravljaju sistemom penzionih planova preduze}a i pojedinaca penzioni fondovi . dok je dobit GE iznosila 13. .turnkeyhedgefunds.4 mlrd$.morganstanley. god.smithbarney. Associates First Capital.kupuju i prodaju hartije od vrednosti u ime svojih klijenata i za svoj sopstveni ra~un.2. Household Finance. www.com) 18 npr.ubswarburg. čiji je profit u 2001. www. www.household.com.com. Salomon Smith Barney i Morgan Stanly.magnum. Pored finansiranja kupovine automobila.21 emitovanjem komercijalnih papira i dugoro~nih obveznica i pozajmljivanjem sredstava direktno od banaka. Household Finance.institucije za ugovornu {tednju.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 55 manje likvidna i rizi~nija sredstva) i ta oblast je jo{ uvek u velikoj meri. sredstava u 2001.com.gecapital.. www.com 21 General Electric Capital Services (GECS) je kompanija u vlasništvu General Electrica i najveća kompanija za pružanje finansijskih usluga i velikim stepenom diversifikacije istih.com.com. To su veličine koje čine GECS konkurencijom i najvećim bankama u Americi. Najvećih dvadeset kompanija koje pružaju finansijske usluge imaju ukupna sredstva veća od 10 mlrd. www. Capital One Corporation. obveznica preduze}a i u stambene kredite (niski prinosi. GECS takođe odobrava razne potrošačke i komercijalne kredite (174 mlrd.odobravaju zajmove trgovinskim preduze}ima. investiraju i pru`aju profesionalne savetodavne usluge korporacijama i dr`avama18 finansijske kompanije . iznosio 5..capitalone.). PROMENE U BANKARSTVU ZEMALJA U TRANZICIJI 17 npr.com. faktoring ili lizing poslove.se specijalizuju za hipotekarne zajmove. www. GMAC Financial Services www. www. Turn Key Hedge Funds. kao što je GECS. god. sredstva usmeravaju u kupovinu dr`avnih obveznica. visoka stabilnost) druge kompanije koje pru`aju finansijske usluge .

kao osnovni izvor sredstava i kreditnog potencijala banaka je bio klju~ni problem u finansiranju i oporavku preduze}a. Reforme finansijskog sektora u tranzicionim ekonomijama su zavisile i od reforme u realnom sektoru. Annual Conference on Development Economies. Vlasni~ka transformacija banaka se odvijala putem ulaska stranih banaka sa jakim renomeom. Me|utim. Austrijske i italijanske banke su prve iskoristile mogu}nost da »odu na istok«. za neke je jo{ uvek. rekapitalizaciju banaka.). da izgrade robustan bankarski sistem {to je u tesnoj vezi sa oporavkom preduze}a. Vlasni~ka transformacija u realnom sektoru je imala za cilj stvaranje profitno orjentisanih preduze}a putem stranih direktnih investicija i zajedni~kih ulaganja (nova znanja. korporativno upravljanje . godine. “The Role of State in Financial Markets”. The banking industry in the emerging market economies: competition. One su preuzele dominantnu ulogu u procesima konsolidacije i kontrole ovih tr`i{ta. dereguli{u i otvore tr`i{te za strane investitore.. 1994.godine 22 http://www. 3 23 O tome više u: Stiglitz J. Imaju}i u vidu da je »alokacija i monitoring upotrebe kapitala u realnom sektoru – {to je u kompetenciji finansijskog sektora . Kao takva omogu}ila je sebi »luksuz« da u uslovima nepostojanja gotovo nikakve konkurencije kroz monopolske kamatne mar`e kreira enormne profite. Washington . globalizacija se pro{irila i na ovaj deo sveta u naterala banke da u velikoj meri promene stari na~in poslovanja.od klju~nog zna~aja za performanse ukupne ekonomije. privatizacije dr`avnih banaka. redefinisanje poslovnih strategija.org/publ/bppdf/bispap28.. konsolidacije i ulaska stranih banaka na ovo tr`i{te. Promene u bankarstvu Centralne i Jugoisto~ne Evrope Bankarstvo je u predtranzicionom periodu bilo tradicionalno za{ti}ena industrija restrikcijama ulaska stranih i osnivanja doma}ih banka..bolje performanse). Bank for International Settlements. Ove promene su zna~ajno pove}ale konkurentski pritisak na banke i dovele do osnivanja novih institucija.. Program reforme bankarskog sektora u ovim zemljama je obuhvatio: svojinsku transformaciju banaka i politiku konkurencije. Hawkins J.22 Bankarski sektor Centralne i Jugoistočne Evrope je ispoljio primetan razvoj u toku poslednjih 15 godina tranzicije (1990-2005. Procenat ukupne aktive se u periodu od 1994-1999. consolidation and systemic stability. Nizak nivo {tednje stanovni{tva. jakom bazom kapitala i visokom poslovnom tehnologijom.bis. 2006. The World Bank..pdf.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 56 2.1. proizvodne tehnologije.2.an overview. str. Mihaljek D.23 Cilj tranzicionih ekonomija je bio.

tj. Iskustva Ma|arske i Če{ke ukazuju da se isplati „~i{}enje“ bilansa banaka i transparentnost poslovanja banaka pre privatizacije. tj. „prstenasto ogra|ivanje“.25 Za rekonstrukciju bankarskih sistema ove zemlje su uglavnom izdvajale od 5-15 % GDP-a. Češka. Nedostatak poverenja u banke je lo{e uticao na potra`nju za akcijama banaka. bitno smanjile učešće države u u industrijskom i bankarskom sektoru. kao i na uvođenju savremene metodologije vezano za upravljanje kreditnim rizicima 24 . Mađarska. ostvarile visok rast per capita dohotka. velikim iznosima kapitala i visokom tehnologijom razbija oligopolsku strukturu doma}ih banaka i stvara pogodan ambijent za pove}anje konkurentnosti. godine strano u~e{}e je bilo vi{e od 60% u ukupnoj bankarskoj aktivi. i krajem 1999. Potencijalni kupci obi~no tra`e neke vrste garancija ili mehanizama koji bi im omogu}io prodaju kupljene imovine ukoliko bi se ispostavilo u izvesnom periodu da je kupovina bila lo{a. neispla}ene obaveze.: Poljska. 2. Slovačka.) i zajmovi koji bi mogli postati nenaplativi u budu}nosti. ponudile garancije tzv. Najuspe~niji metod privatizacije je bio prodaja stranim bankama putem javnih licitacija da bi se obezbedila transparentnost.2. U nekim od dr`ava privatizacija banaka je dovela do neslaganja javnih i privatnih interesa. Ali ~ak i sa vladinom garancijom mogu pro}i godine dok se bilansi ne o~iste od ranijih „grehova“. ostvarile visoko učešće stranih direktnih investicija i visok stepen finansijske intermedijacije. Reforma bankarskog sektora i struktura vlasni{tva Ulazak stranih banaka sa reputacijom. Estonija. Ma|arska je preuzela lidersto u procesu privatizacije. straha od koncentracije vlasni{tva u rukama bogatih Osam novih zemalja se pridružilo EU u maju 2004. Ovaj metod se nije mogao primeniti u svim zemljama zbog nedostatka menad`ment timova koji bi sproveli uspe{no taj posao. 25 Redefinisanje poslovnih strategija se bazira na uspostavljanju zdravijih tržišnih kriterijuma da ne bi ponovo došlo do stvaranja neperformansnih zajmova i bazira se na selekciji kreditnih zahteva.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 57 pove}ao sa 8% na 56%. Ove zemlje su sprovele odgovarajuće zakonske i institucionalne reforme. Isti procenat je zabele`en u Če{koj Republici (u Poljskoj 53%). Klju~ni problem je bio rekapitalizacija banaka. porezi i sl.24 Ukupna veli~ina bankarskog sektora u ovim zemljama je jo{ uvek mala sa niskim stepenom intermedijacije. izuzev Poljske. korišćenju kolaterala i zaštitnih klauzula. Latvija i Litvanija. Problemi su bili i skrivene obaveze (vanbilansne stavke. god. Sve zemlje su. uklanjanje neperformansnih zajmova iz bilansa banaka koji su u tranzicionom periodu toliko narasli da ih banke nisu mogle pokriti iz sopstvenog kapitala i rezervi. Ovo je veliki i dinami~an region sa izvanrednim mogu}nostima rasta i prosperiteta. Slovenija.2.

U~e{}e stranih banaka u ukupnim sredstvima bankarskog sektora krajem 2005. Slovenija 40%. U Bugarskoj je privatizacija banaka zavr{ena 2003. Rumunija 54%. su doveli do propadanja ve}eg broja novoosnovanih banaka. pet vodećih stranih banaka pokriva ¾ tr`i{ta. Mada predstavlja zna~ajno pobolj{anje.godine). Nasle|e nepostojanja adekvatnih zakona u bankarstvu ili njihova neadekvatna primena. Privatizacija u Albaniji je zavr{ena 2004. U Rumuniji je velika dr`avna banka BCR prodata Erste banci. nedostatkom upravlja~kih ve{tina. to je jo{ uvek ispod prose~nog nivoa od 80% u novim zemljama ~lanicama EU. Stranci poseduju ¾ bankarske aktive. godine.godine je dostigao 66% u Jugoistočnoj Evropi. Na taj na~in se obezbe|uje zaštita od mogućih naglih promena u bankarskoj orjentaciji. KBC i Societe Generale oko 39 mlrd€. BiH 80%.26 Uni Credito grupa je neosporni lider u regionu (ukupna anga`ovana aktiva 70mlrd€). dok je prodaja druge velike banke CEC u toku (2006. korporacija i finansijskih institucija.27 27 U Belorusiji je veliko učešće državnih banaka i proces restrukturiranja je u najranijoj fazi. godine: Slova~ka i Če{ka 95%. U Hrvatskoj i BiH stranci poseduju 90% bankarskog sektora. Srbija 46%.). U Če{koj Republici nakon razo~arenja u vau~ersku privatizaciju realnog sektora. mereno bankarskom aktivom kao % GDP-a. Hrvatska zauzima vode}e mesto 114%. Ma|arska 85%. Stepen finansijskog posredovanja. Velike dr`avne banke su bile optere}ene nenaplativim lo{im zajmovima. Bugarska 78%. Raiffeisen banka (oko 42mlrd€).godina. politi~kim pritiscima i sl. Mehanizam uticaja dr`ave je osmi{ljen kao. zatim Erste Bank (oko 50mlrd€). Strane banke poseduju vi{e od 80% tr`i{ta. Hrvatska 90%. U Ukrajini su ostale dve državne banke.godine prodajom Štedne Banke Raiffeisen banci. Bugarska 80%. Ma|arska je ve}inu banaka prodala inostranim strate{kim partnerima (10 banka od 1995-2000. Poljska Srbija i Rumunija oko 70%. udeo koji daje dr`avi pravo da stavi veto na strate{ke odluke banke. ili 224% u Evro zoni. Akcije najve}e OTP banke su prodate preko berze malim investitorima zadr`avanjem samo jedne zlatne akcije u banci koja daje dr`avi pravo veta na izbor izvr{nog odbora i supervizora. Oshadbank i Ukreximbank. sa ukupnim tržišnim učešćem . S druge strane ovakvi aran`mani bi mogli da budu problem za akcionare i da pokrenu pitanja o budu}em netr`i{nom uticaju dr`ave na komercijalne odluke tih banaka.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 58 pojedinaca. vlasti su odlu~ile da prodaju tri najve}e dr`avne banke. dok 5 vode}ih stranih banaka dr`e 2/3 tr`i{ta. 2005. nedovoljnim osniva~kim kapitalom iz tog perioda. uklju~uju}i pet vode}ih banaka koje kontroli{u polovinu tr`i{ta.

Bugarskoj 5%. NIP Ekonomist Media Group.): u Hrvatskoj 12%. Beograd (različiti brojevi iz 2005-06.29 Navedeni podaci ukazuju na povratak poverenja u banakrski sistem u regionu. {to remeti monetarnu i makroekonomsku stabilnost i rezultira uvo|enjem restriktivnih mera od strane centralnih banaka (pove}anje kamatnih stopa. 27 Ekonomist.28 Hipotekarni krediti tako|e bele`e zna~ajan rast (kao % GDP-a u 2005. NIP Ekonomist Media Group. Banke su smanjile učešće loših zajmova u svojim portfolijima i počele da ostvaruju dobre performanse. NIP Ekonomist Media Group. 27 Ekonomist.) 30 29 Ekonomist. Zajmovi se ~esto koriste za uvoz potro{a~kih roba {to pove}ava spoljnotrgovinski deficit. Slova~koj 4%.) . naročito one sa slabim performansama. Ekonomski oporavak je doveo do smanjenja učešća loših zajmova i stabilizovanja povrata na prosečnu aktivu za ceo bankarski sektor.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 59 2. Zakonom propisani vi{i nivo kapitala je bila mera koja je naterala banke da se konsoliduju. u odnosu na GDP u svim zemljama regiona (posebno Če{koj i Hrvatskoj 65%.) 27 krediti stanovništvu beleže veliki rast u regionu izuzev Slovenije (razlog je verovatno visok per capita dohodak i manje potrošačke potrebe u odnosu na ostale zemlje u regionu). Sloveniji i Slova~koj 55%. Finansijska intermedijacija i efekti op{tih promena Banke u ovom regionu karakteri{e agresivna tr`i{na penetracija i oprezna politika odobravanja zajmova. novu tehnologiju i know-how i konvergenciju prema bankarstvu razvijenih tr`i{nih privreda kroz: uvo|enje novih efikasnih tr`i{nih koncepcija i filozofija poslovanja (marketing i menad`ment). koje su planirane za privatizaciju. Bugarskoj 60%. Uprkos porastu potro{nje. obavezne rezerve) u cilju obuzdavanja rasta potrošačkih zajmova bez negativnog uticaja na kredite preduzećima. Poljskoj 7%.3. Spoljnotrgovinski deficit može biti problematična ako se ne može finansirati nedugovnim prilivima (strane direktne investicije) i može ozbiljno ugroziti valutnu stabilnost zemlje. Ukupan broj banka je znatno opao u poslednjih nekoliko godina. Beograd (različiti brojevi iz 2005-06 god. Rumuniji i Srbiji 2% kao % GDP-a.god. Rumunije i Bugarske su uvele takođe niz različitih restriktivnih mera (kamatne stope. Beograd (različiti brojevi iz 2005-06. Srbija tako|e bele`i zna~ajan rast potro{a~kih zajmova.g. depoziti su tako|e pokazali zna~ajan rast.god.2. obaveznih rezervi). Me|utim. Centralne banke Hrvatske. Rumuniji i Srbiji 25%). Če{koj 9%. Ma|arskoj i Poljskoj 35%. Državna Sberbank je najveća banka u Rusiji sa ućešćem od 28% u ukupnoj aktivi. Krediti stanovni{tvu bele`e veliki rast u odnosu na GDP u celom regionu. u skorije vreme postaju manje atraktivne po{to pada prinos. Banke alociraju sredstva u dr`avne hartije od vrednosti. konsolidacija u ovom sektoru je tek započeta. uglavnom privredi. Ma|arskoj 11%. od 10%. Takva konsolidacija je obezbedila neophodni kapital.

cena ulaska stranih banaka je preuzimanje najprofitabilnijih doma}ih kompanija ili grana. Smanjile su operativne tro{kove i koncentrisale se na klju~ne poslove koji generi{u visoke stope prinosa. consolidation and systemic stability. kreditne i debitne kartice. primenom marketing koncepta i drugih priznatih ve{tina upravljanja u bankama razvijenih tr`i{nih privreda. pove}anje profitabilnosti i pobolj{anje drugih performansi ne samo banaka ve} i preduze}a pove}anje konkurencije u bankarskom sektoru i sl. To podrazumeva visok stepen razvijenosti finansijskih institucija i tr`i{ta. 2006. akvizicije doma}ih sa stranim bankama.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 60 agresivnu tr`i{nu penetraciju. redukciju tro{kova i pove}anje profitabilnosti.4.org/publ/bppdf/bispap28. 4 . korporativno upravljanje i poboljšanje kvaliteta funkcionisanja banaka. Mihaljek D. tr`i{te kapitala kao i razvijen realni sektor kao osnova funkcionisanja takve finansijske infrastrukture. tr`i{te novca.bis. Banke u nekim od ovih zemalja su uspostavile bolje i ~vr{}e veze sa korporativnim klijentima. Elektronsko poslovanje u regionu jo{ uvek nije pretnja tradicionalnom na~inu poslovanja. Tranzicioni procesi u na{em bankarstvu 30 http://www. Bank for International Settlements. Dodatno ih optere}uje i »digital devide« pristup bankarskim servisima koji }e uglavnom biti primenljiv za klijente vi{eg obrazovnog nivoa dok }e servisi za siroma{nije postepeno i{~ezavati. “The banking industry in the emerging market economies: competition.pdf. str. Najvi{e su u upotrebi bankomati (ATM). berze. 2. uvođenje novih analiti~kih i tehnoloških postupaka. Nedovoljna upotreba informacionih tehnologija smanjuje mogu}nosti investiranja i dono{enja upravlja~kih odluka banaka da iskoriste savremene strategije rasta i razvoja kroz konsolidaciju i udru`ivanja.an overview”.. upotreba interneta {to zna~ajno redukuje tro{kove prodaje u odnosu na tradicionalne kanale distribucije (mre`e filijala). Me|utim. Efikasnost informacione tehnologije je najve}a na finansijskim tr`i{tima u poslovima sa hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima (hedging i speculating). bez obzira na njegov doprinos bankarstvu razvijenih zemalja..30 Korisnost informacione tehnologije u ovim zemljama je najve}a u operativnim transakcijama.2. Hawkins J. dok doma}im bankama ostaju neprofitabilna i visokorizi~na preduze}a.. Dezintermedijacija bankarskog poslovanja »pla{i« banke da ne izgube postoje}e klijente.

rat. ekonomskog i monetarnog sistema zemlje sa ogromnim nesagledivim i dugoro~nim posledicama. u uslovima dezintegracije Narodnih banaka republika i pokrajina i Narodne banake Jugoslavije (NBJ) i uslovima dogovorne ekonomije. što je dovelo do postepenog prestanka rada privrede. proma{ene investicije nizak nivo automatizacije poslovanja. kamata na devizne {tedne uloge dosti`e i do 18% na mesečnom nivou. kompjuterske tehnologije. pad investicija. od op{tine do federacije nezainteresovanost banke za rezultate investicione politike.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 61 Osnovne karakteristike socijalisti~kog bankarstva u na{oj zemlji su bile: veoma jak uticaj dr`ave i kontrolnih institucija na poslovanje banaka. Pojavljuju se piramidalne banke. politi~ki i oru`ani sukobi i sl. nastaje period privredne. sankcije. i kreditirale “što šta” što bi opet “neko ocenio da treba”. dru{tvene i politi~ke krize (vra}anje inostranih dugova. bombardovanje je dovelo do postepenog kolapsa celokupnog privrednog.32 Dr`ava po~inje emitovati enormne koli~ine novca.godine. 32 Prema analizi revizorske firme Cooper&Lybrand. telekomunikacija i automatizacije itd. Hiperinflacija U razvoju našeg banakrskog sistema od Drugog svetskog rata do danas. krute i stati~ne forme organizacione strukture uglavnom zbog karaktera radnog odnosa odsustvo svake vrste korporativnog planiranja. rat. bombardovanje). ekonomskog i monetarnog sistema zemlje sa ogromnim nesagledivim i dugoročnim posledicama 31 . pad `ivotnog standarda. stagnacije i opadanja rasta GDP-a i per-capita dohotka. naro~ito strategijskog planiranja nekonkurentnost me|u bankama i mali gotovo simboli~an broj drugih finansijskih institucija odsustvo analize i procene rizika ulaganja sredstava u pojedine investicione projekte. i dovelo celu zemlju u stanje siromaštva.). Tako su u zemlji “nicali” investicioni objekti koji su svojom neefikasnošću. ukupni potencijalni gubici u bankarskom sektoru su iznosili blizu 10 milijardi USD. usporenja. a ne da li je to bilo opravdano ulaganje na bazi ekonomskih principa. Nepovoljni razvoj kasnijih događaja samo je još više ispoljio već postojeće probleme.31 Oko 80-tih god. One su bile izvršioci organa vlasti i pojedinaca. jak uticaj politi~kog faktora na poslovanje banke na svim nivoima. To je dovelo do kolapsa celokupnog privrednog. sankcije. visoke stope inflacije. još veće (raspad SFRJ. Raspad SFRJ 1991. ali stvorio i nove. ~ijom nominalnom vredno{}u ne mo`e da pokrije ni tro{kove {tampe nov~anica. poslovne banke nisu to bile u pravom smislu. jačanja sive ekonomije radi preživljavanja. neradom i gubicima bili opterećenje za ionako slabu efikasnost i nisku akumulativnost privrede.

uklju~uju}i ~etiri velike (Beogradska banka. hiperinflacijom. Laiki Bank.godine. Bankarski sistem u periodu 2003-06. utvr|ivanje realnog bilansa stanja i bilansne strukture banaka. Shodno tome. strategije rekonstrukcije bankarskog sistema su imale za cilj: vra}anje poverenja u bankarski sistem.. dosledna primena pravnog i instucionalnog okvira za likvidaciju.g.195%. Klju~ni faktori za ostvarivanje ove strategije su bili: unutra{nja politi~ka podr{ka. Erste Bank. EFG Eurobank. Restruktuiranje je bilo predvi|eno po fazama i to: 1) priprema za intervenciju od 12. Beobanka. Neke banke su likvidirane.godine.275. finansijska podr{ka me|unarodne zajednice. brzo i efikasno restruktuiranje u ‘jednom potezu’.06.godine. delimo na greenfield i ostale strane banke. anga`ovanje inostranih finansijskih institucija u procesu restruktuiranja i privatizacije banaka. itd. gubitak dinarske i devizne {tednje u piramidalnim bankama.459.2000. gubitkom gotovo u celini dinarske {tednje. kada je na doma}em tr`i{tu postojalo blizu 90 banaka. Od kraja 2004. Proces tranzicije banaka je po~eo 2001. U drugoj polovini januara 1994. Credit Agricole Group. Jugobanka i Invest banka). HVB Bank. bilansna suma i plasmani .g.).godine. op{ta ekonomska situacija u zemlji. novi dinar je fiksno vezan za nema~ku marku 1:1 i prekinuta hiperinflacija. Alpha Bank. Volksbank. Societe Generale Bank i Pro-Credit Bank).. National Bank of Greece.2001. Greenfield banke su banke ~iji na~in ulaska nije bio kupovina neke doma}e banke. Piraeus Bank i dr. neke su pripojene drugima. Hypo-Aplpe-Adria Bank. 3) intervencija Agencije za sanaciju banaka od jula 2001. 2) intervencija NBJ od juna do septembra 2001. Strane banke. Izgubljeno poverenje u bankarski sistem tokom prethodne decenije uzrokovano nemogu}no{}u podizanja devizne {tednje. prelazi na godi{njem nivou 352.godine je uveden stabilizacioni program.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 62 tokom 1993. stvaranje trajno profitabilnih banaka. 4) privatizacija banaka od 2002. ve} su direktno otvorile svoje predstavni{tvo u Srbiji a zatim i poslovnice (Raiffeisenbank.105. a ostale privatizovane. godine je zabele`io zna~ajan rast. do marta 2002. u zavisnosti od na~ina na koji su u{le na na{e tr`i{te. raspolo`ivost finansijskih sredstava za ove namene.godine ulazak stranih banaka na na{e tr`i{te se vezuje za kupovinu doma}ih banaka u dr`avnom ili privatnom vlasni{tvu (Banca Intesa. Danas u Srbiji posluje 38 banaka..

a veoma mali procenat je u dinarima. plasmani u hartije od vrednosti su zanemarljivi. konverzijom duga u državne obveznice. privatizacija dr`avnih banaka je zavr{ena. Mora se i dalje ja~ati poverenje u na{ dinar. dok je kretanje obaveznih rezervi banaka kod NBS i repo plasmani.. razviju odgovornu i fleksibilnu organizacionu strukturu. 2. Prikupljena štednja je u stranoj valuti. naro~ito u domenu ja~anja upravlja~kih procesa. poprave kvalitet usluga. da bi se. . Kvartalni monitor-ekonomskih trendova i politika u Srbiji. Beograd. ali s obzirom na njihovo {irenje kroz konsolidaciju i u druge regione efekti su se osetili i na bankarskim tr`i{tima biv{ih tranzicionih ekonomija. PROMENE U MIKROEKONOMSKOM POSLOVANJU BANAKA 2. te preko principa stabilnosti za{tititi bankarski sistem zemlje od mogu}ih lan~anih negativnih efekata bankrotstva banaka odnosno od tzv. Tako|e je veoma va`no obezbediti takvu bankarsku tr`i{nu strukturu. Promene u domenu upravlja~kih procesa Promene su se dogodile i u internom poslovanju banaka. pored interne. za{tititi depozitare preko osiguranja {tednje stanovni{tva. „Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska strutura i rast bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006“. eura je još “pod dušecima”).33 Usled nerazvijenosti finansijskog tr`i{ta u Srbiji. 3-4 mlrd. još uvek je daleko od zadovoljavajućeg nivoa (prema podacima iz decembra 2004 god. spre~iti eventualni budu}i monetarni udari i {to pre stvoriti uslovi.3. 34 Više o tome u: Ždrale J. za njegovu eksternu konvertibilnost. tj.3. Vi{e su se osetile u poslovanju tr`i{no orjentisanih banaka. pove}aju produktivnost. stare devizne štednje. FREN. Činjenica je da }e se sa konsolidacijom bankarskog sektora na ovim prostorima i dalje nastaviti. Od tog momenta polako je počela da raste dinarska i devizna štednja na računima poslovnih banaka. 33 Početak vraćanja tzv. dok depoziti komitenata bele`e zna~ajan rast. o`iveti i osna`iti bankarski princip sigurnosti. domino efekta.1. pod dejstvom konkurencije.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 63 komitentima su udvostru~eni. razviju proizvode i usluge koje tra`i tr`i{te. Pored toga. se smatra početkom vraćanja poverenja u bankarski sistem.)34 Septembra 2006. 4/2006. odraz napora NBS da sterili{e visoku likvidnost sistema (Prilog broj 1. Instrumenti prilago|avanja banaka navedenim promenama su u efikasnom menad`mentu i efektivnom liderstvu koji mogu da: 1) 2) 3) 4) 5) poprave performanse zaposlenih. za{titili komitenti i klijenti od eventualnog mnopolskog pona{anja pojedinih banaka.

312 37 Kotler Ph. humanih i tehni~kih ve{tina i sl. i sa sa vi{e efekata upravljaju onim {to je ve} postoje}e nego {to menjaju “status quo”. 2006. Englewood 35 Cliffs New York. Feljton.. finansijske. Pod pritiskom konkurencije oni su u stalnom nastojanju da pobolj{aju performanse. da reaguju na njih prilagođavanjem poslovnih aktivnosti da bi se ostvarili o~ekivani rezultati. 32 36 Kotler Ph.. po~inju sa vizijom i fokusiraju napore kolektiva na pretvaranje vizije u realnost. organizovanje.36 Marketing je »profitabilno zadovoljavanje potreba«. polazi se od toga da «lideri podsti~u ljude i vuku ih napred za sobom. upravljanju rizikom.. str. Naime.. Novi Sad. 2002. marketing{ke i upravlja~ke ciljeve i klju~ne korporativne ciljeve: • dodatnu vrednost. kvalitetom.38 Ćurčić U. stavljaju fokus na vrednosti doprinosa i aspiracije. Lane K. upravljanju informacijama.. sposobnosti. • rast i • razvoj banke. 2.. uspe{noj kontroli faktora uspeha banke. konkurentskoj bazi tro{kova.2.Strategijsko upravljanje bankom.3. str. ve{tine kao i napor u uspe{nom re{avanju poslovnih problema banke. Data status.. primeni marketing koncepcije. 6 .37 Marketing menad`ment je umetnost i nauka izbora ciljnih tr`i{ta i sposobnost pridobijanja. (autorizovani prevod) Beograd. lo{e strategijske i takti~ke odluke je mogu ko{tati bankrota. zadr`avanja i pove}anja broja kupaca putem stvaranja. njen kapital. Od njih. Marketing menadžment. str.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 64 6) razviju prodajnu kulturu35 i 7) set konceptualnih. Prentice Hall. Oni treba da predvide tok i pravac budu}ih promena u okru`enju. Menad`eri stavljaju akcenat na fizi~ke interne resurse banke. Bankarski portfolio menadžment . Lo{ menad`ment i slabi lideri vode u probleme banku. ali i od svih zaposlenih se zahtevaju nova znanja. razvoju inovacija proizvoda i usluga. primeni savremene tehnologije. str. bonitetom i portfolio rizicima banke. 5 38 Ibidem. isporuke i komuniciranja superiorne vrednosti za kupce. Kvalitet menad`menta je u: na~inu rukovo|enja. Primena marketinga u poslovnoj orijentaciji banaka Marketing je “analiziranje. Marketing Management Analysis. opremu. tehnologiju. politika i aktivnost sa gledanjem da se zadovolje potrebe i `elje određenih kupaca pri rentabilnom poslovanju”. planiranje i kontrola izvora orjentisanih prema kupcima. strategijskom planiranju i adekvatnosti kapitala. bilansima. Planing and Control.

zahteva i `elja sada{njih i budu}ih korisnika proizvoda i usluga. marketing je nu`nost. promene u strukturi radno sposobnog stanovništva Promene u našoj privredi i nivo GDP per capita 3260$ u 2005 .MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 65 Po~eo je da se razvija u bankama tek 60-tih godina. koncepcija i poslovna filozofija prilago|avanja i borbe banaka za opstanak na deregulisanom tr`i{tu.39 2. socijalni proces. zna~ajan instrument.god. U uslovima velikih oscilacija u promenama kamatnih stopa i ubrzane inflacije treba ili obustaviti kreditiranje ili izvršiti naplatu kredita ili finansijska sredstva transformisati u kurentnu robu. Uslovi koji treba da postoje u zemlji da bi se marketing koncepcija primenila su sledeći:39 odgovarajuća razvijenost tržišnih odnosa. koja na toj osnovi ostvaruje opstanak. korporacijsko finansiranje preduze}a. Njena primena poma`e banci da svoju dru{tvenu misiju koja }e biti ispunjena u onoj meri u kojoj budu zadovoljni korisnici proizvoda i usluga banke. Projektno i korporacijsko finansiranje privrede banku orjenti{e na pojedna~ne projekte klijenata umesto na kompletno tzv.3. Promene u obavljanju funkcionalnih poslova banke Kreditiranje sa promenjivim kamatnim stopama: treba da za{titi banku od rizika kamatne stope ugovaranjem promenljive kamatne stope na plasmane. Marketing postaje sredstvo. identifikovanje njihovih potreba i `elja i zadovoljavanje istih. doprinese realizaciji ciljeva banke. promociju i sl. Samo promocija-ekonomske propagande u cilju prikupljanja štednje građana. posebno dugoro~ne.3. Ona je počela još u vreme postojanja SFRJ. u formi reklame i promocije da bi zainteresovao gra|ane za {tednju. visina nacionalnog dohotka bi trebala da bude oko 2. ako ona poka`e da je projekat profitabilan. Koncepcija marketinga banke podrazumeva: orjentaciju na korisnike. Njemu prethodi ekspertiza projekata u koji banka namerava u}i. onda }e se i banka lak{e odlu~iti za ulaganje u isti. trebalo bi da je 70% nacionalnog dohotka namenjeno potrošnji . Zamah dobija nakon deregulacije i intenzivne konkurencije koju je ona donela i drugih promena na tr`i{tu. integralni napor i racionalnu orjentaciju banke da kroz aktivnosti istra`ivanja tr`i{ta. su uslovi u nаšoj zemlji u kojima je primena marketinga realno moguća. nekretnine ili stabilnu valutu. da bi se sa~uvala vrednost glavnice pozajmljenih sredstava. u nekim bankama 80-tih god. On usmerava poslovanje banke na zadovoljavanje potreba.39 Sve do ulaska stranih banaka na naše tržište banke su marketing kao koncepcija nije primenjivan. Uslovi poslovanja su značajno promenjeni ali se u državnim bankama se razmišlja još uvek u dobroj meri na stari način. planiranje i razvoj proizvoda i usluga. nivo potrošačke sposobnosti u oblasti široke potrošnje. rast i razvoj uz zadovoljavaju}i profit. 39 .500 $ per capita. U dana{njim uslovima poslovanja banaka.

tj. utvđivanjem svoje misije kvaliteta i ciljeva. snabdevanje i konkurente. to je nu`nost da bi se savladao gap zaostalosti zbog desetogodi{njeg perioda izolacije.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 66 Sekjuritizacija o kojoj je ve} bilo re~i Kontinuirano pobolj{anje kvaliteta finansijskih proizvoda i usluga: identifikacijom prirode svojih proizvoda i usluga. Mada su strane banke iskoristile “slatko nasle|e”. onako kako su oni vi|eni od strane korisnika i utv|ivanjem odgovaraju}ih metoda izvr{avanja da bi dostigli ove ciljeve. pozicionirale se veoma brzo na tr`i{tu. regulatorne sredine i klju~nih atributa kvaliteta. najve}e u regionu.4. kategorizacijom korisnika. postizanjem upravljačke opredeljenosti na nivou top menad`menta za kontinuirani popravak kvaliteta. koju su tradicionalno imale doma}e banke. obezbe|enjem saglasnosti o za{titi privatnosti li~nih informacija korisnika i sl. oligopolsku poziciju. skupljanjem i analiziranjem relevantnih informacija koje se odnose na potrebe korisnika. su sada ne{to {to se naglo razvija na na{em tr`i{tu. corporate bankinga (poslovi sa privredom). e-bankarstva.3. Bankarski sistem je restrukturiran. 2. konkurenata. Ulaskom stranih banaka na na{e tr`i{te bankarsko poslovanje je po~elo da zaživljava na tr`i{nim principima poslovanja. stagnacije i nerada. Dobrom broju na{ih banaka nedostaje organizovanje na savremenim tr`i{nim osnovama. delimi~no izvr{ena fuzija i akvizicija nekih banaka i skoro zavr{en proces privatizacije banaka. To su valjani razlozi za korenitu unutra{nju reformu banaka. metode i tehnike da bi se smanjio jaz zaostalosti i omogu}ilo progres prema Evropskoj uniji i svetu. Nu`no je ulo`iti velike napore i brzo raditi na otklanjanju nedostataka i primenjivati savremenu poslovnu filozofiju. naročito retail i da pod izgovorom visokih rizika i ”stroge zakonske regulative” formirale nerealno visoke cene proizvoda i usluga. konzervatizma i neracionalnosti. proizvode i usluge i na interno poslovanje. Trendovi poput retail bankinga (poslovi sa stanovni{tvom). platnih kartica. . tr`i{ta. ovla{}enjem zaposlenih da koriste svoja uverenja u poslovanju sa korisnicima proizvoda i usluga. tako da jo{ uvek imaju karakteristike tradicionalizma. Uticaj promena na na{e bankarstvo I na{e bankarstvo su zahvatile napred navedene promene.

ve{tine i sposobnosti neophodne za upravljanje bankom . sektor informacione tehnologije i sektor telekomunikacija spadaju u najpopulzivnije delatnosti ekonomskog i tehnolo{kog razvoja. Uspe{nije }e biti one banke koje: .imaju kvalitetniji menad`ment koji ima znanje. jeftinije i kvalitetnije finansijske proizvode i usluge i bolje se uklapaju u strukturu tra`nje . Me|utim. Kamatne stope su prilično visoke iz više razloga. Finansijske institucije }e morati da diversifikuju svoju delatnost da bi ostvarile zadovoljavaju}i odnos prinosa na sredstva i kapital. Njihove stope rasta prevazilaze stope rasta GDP-a u svetskim razmerma. ono {to }e dodatno optere}ivati banke je sve ve}a opreznost odr`avanju likvidnosti i napori da se odr`i adekvatan nivo kapitala nasuprot profitabilnosti. kod kojih se dr`e transakcioni depoziti koji se koriste za pla}anja (nov~ani transferi). imaju}i u vidu da su one organizacioni nosioci platnog prometa.4. restriktivne monetarne politike i sl.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 67 Rast kreditnog portfolija domaćih banaka je limitiran nivoom depozita. banke }e svakako o~ekivati pove}ana kontrola poslovanja od strane regulatornih tela koja .nude bolje. shodno tome banke u stranom vlasništvu su u boljoj poziciji. 2. U prvoj polovini 2004. kamatne mar`e i provizije }e biti sve manje. Komercijalne banke }e i dalje imati poseban status. Istvremeno su i depoziti stanovništva nastavili trend rasta. Shodno tome. zbog visokih rizika. Finansijske aktive se zna~ajno pove}avaju u odnosu na GDP {to je povoljan potencijal za ekspanziju svih finansijskih institucija. god.obezbe|uju dobre dugoro~ne veze sa klijentima putem odgovaraju}ih marketing strategija (CRM i sl) .imaju zacrtanu viziju i misiju. limitiranih izvora sredstava.imaju visok stepen primene i efikasnosti u kori{}enju informacione tehnologije . limitiranih sredstava. PERSPEKTIVE RAZVOJA BANKARSTVA Finansijski sektor. inostranih kreditnih linija i nekih razvojnih kredita. kao i tržište korporativnih kredita. fokusiraju se na ostvarenje strategijske pozicije banke u budu}nosti i sl. Konkurencija }e i dalje rasti. pošto dodatna sredstva mogu dobiti od svojih centrala ili od drugih stranih banaka. Još uvek je akcenat na potrošačkim kreditima. Banke i druge finansijske institucije }e uzeti u~e{}e u finansijskom potencijalu u zavisnosti od toga koje i kakve }e strategije koristiti. niskog stepena konkurencije. retali banking je povećao rast za 33%. Kreditna funkcija je utemeljena uglavnom na prilivima iz donacija.

Bank Management. M. Thomson.. 40 Kaufman H.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 68 }e sputavati razvoj banaka u odnosu na manje regulisane nebankarske finansijske institucije. bilansima. Beograd (različiti brojevi iz 200506 god. {iriti i komplikovati finansijsko tr`i{te. S. John Wiley&Sons. consolidation and systemic stability. 41 Sanford Ch.. Gup B. 1994. Mihaljek D..40 Fokus }e biti usmeren na smanjivanje rizika koje snose pojedinci. bonitetom i portfolio rizicima banke. LITERATURA: 1.The Management of Risk.. “Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy Significance”. posebno finansijskih derivata (fju~ersa. 1994.. 1/2004. Barjaktarović. Koch T. Oxford.. Bank for International Settlements.. opcija i sl. Bankarski portfolio menadžment . 4. Commercial Banking .SouthWestern. Oni su osnova za finansijski in`enjering tj.. 7.. 3. 2002. 2. Macdonald S. Ćurčić U. Federal Reserve Bank of Kansas City. Hawkins J.) posebno zna~ajnih za upravljanje rizicima i {pekulacije na finansijskom tr`i{tu. Bankarstvo. Budu}nost komercijalnih banka }e i dalje zavisiti od trendova deregulacije i informacione tehnologije. Feljton. Udruženje banaka Srbije. naročito u domenu finansijskih inovacija. stvaranje novih izvedenih oblika finansijskih proizvoda koji }e dalje kreirati. Novi Sad.) . kvalitetom. Shodno navedenom. 1997. “Financial Markets in 2020”.an overview.E. Ekonomist..W. Economic Review. The banking industry in the emerging market economies: competition. Canals J. 6. 2005. » Universal Banking.41 Neophodna }e biti odgovaraju}a stru~na znanja iz oblasti upravljanja rizicima (posebno kreditnog i tr`i{nih rizika) da bi se smanjivanjem nivoa rizika na mikro nivou i kroz kompetenciju regulativnih vlasti obezbedila sistemska stabilnost bankarskog sektora. institucije i sistem kao celina. Kolari J. W. 2003. . New York. Beograd. 2006. svopova. Federal Reserve Bank of Kansas City prvi kvartal. International Comparisons and Theoretical Perspectives« Clarendon Press. » Sekjuritizacija aktive u bankama«. trendovi ukazuju na budu}e hazardno finansijsko tr`i{te sa sve ve}im oscilacijama cena bankarske i finansijske aktive. Economic Review.Strategijsko upravljanje bankom. NIP Ekonomist Media Group.

www. Stiglitz J. www.washingtonmutual. „Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska strutura i rast bilansnih kategorija dec 2003-mart 2006“. 10.. Annual Conference on Development Economies. Marketing menadžment.mycreditunion.com. 1994. Data status. Beograd.ubswarburg.com www. www. www.. www. 4/2006. Prentice Hall. www. “Struktural Changes in the Financial Markets: Economic and Policy Significance”. Lane K. “Financial Markets in 2020”. Kotler Ph.household.com.turnkeyhedgefunds..com. Federal Reserve Bank of Kansas City. Planing and Control.com www.bis.com. Washington www. 12.magnum. (autorizovani prevod) Beograd.com . Federal Reserve Bank of Kansas City prvi kvartal.com http://www.gecapital.franklitempletion. 13.com. Sanford Ch. Kvartalni monitor-ekonomskih trendova i politika u Srbiji. www..pdf.MENADŽMENT TRANZICIJA U NAŠEM BANKARSTVU 69 8.scuder. www. 9..vanguard.smithbarney... Economic Review.americanfsb. 1994. FREN..com) www. www.com .capitalone.com. Kaufman H. Kotler Ph. The World Bank.com. 2006.gmacfs. www. Englewood Cliffs New York.americancu. 11.org/publ/bppdf/bispap28.com www. 1994.org. Ždrale J. “The Role of State in Financial Markets”. Economic Review.morganstanley. www.com.. Marketing Management Analysis.

STRATEGIJSKI MENAD@MENT U BANKARSTVU O K V I R I Z L A G A N J A: • • • • Strategija uspe{nog upravljanja bankom Strategijsko planiranje u poslovnoj banci Strategija razvoja organizacione strukture banke Strategija uspe{nog upravljanja promenama u banci .Posao bez vizije je kao fudbal bez plana igre! GLAVA 3.

1982. a operativa je ono ‘kako’ se radi.1. U literaturi postoji {ire i u`e shvatanje strategije. U`e shvatanje strategije polazi od ciljeva. 2) Dr Benjamin B. [ire shvatanje strategije polazi od toga da je strategija upravlja~ka odluka koja obuhvata ciljeve i politike i na~ine njihovog realizovanja. STRATEGIJA USPE[NOG UPRAVLJANJA BANKOM 3. Thomas I. . Smatra se da je racionalnost pojedinih planskih odluka i procesa u celini ve}a ako se planske odluke tretiraju posebno. Strategija se mo`e odnositi na ostvarivanje primarnih ciljeva banke i na ostvarivanje parcijalnih ili pojedina~nih poslovnih ciljeva. Homewood. Sve one moraju imati svoje ishodi{te u strategiji banke kao osnovnom pravcu kretanja banke i vremenu. Dr Peter M. Edited by: William H. Tobia and John W.Irwin. Uloga i zna~aj strategije poslovne banke Re~ strategija uzeta je iz arsenala vojne terminologije. Third Edition. Tregoe. 1) Jednostavno. Beograd. redaktor: prof. Zato su procesi formulisanja.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 70 3. Strategija je ono {to banka `eli da bude i kako da posluje.1. Dow Jones . Savremena administracija. strategija je vizija odnosno okvir u kojem se odre|uju priroda i pravci akcija banke. Walker. Veza strategije i operative i njihova uslovljenost se mogu videti na slici 3-1: 2) 1) Upravljanje marketingom. kao stanja kojima poslovna aktivnost banke te`i. Illinois. da nudi proizvode i usluge koji imaju pro|u na tr`i{tu i koji banci donose profit. Strategija banke treba da ima dve klju~ne dimenzije: operativnu i strategijsku. 231. strategiju cena. politika i strategije kao posebnih planskih odluka. 1988. Baughn. Strategija je ono ‘{ta’ se radi. povezane ali razli~ite faze u planiranju. str. zatim strategiju kori{}enja ljudskih potencijala i druge strategije. godine. Strategija je planska odluka kojom se usmerava poslovna aktivnost banke u pravcu ostvarivanja postavljenih ciljeva. u knjizi: The Bankers” Handbook. Strategijska dimanzija zna~i da banka ‘radi prave stvari’ i da bude efektivna na tr`i{tu odnosno. na primer: mareketing strategiju banke. politika kao stavova. strategiju kvaliteta usluga. Storrs and Charls E. da banka “radi stvari na pravi na~in”. Otuda je za banku od izuzetnog zna~aja odnos strategije i operativnog poslovanja. da obavlja poslove racionalno. dr Mom~ilo Milisavljevi}. 144.1. Operativna se odnosi na internu efikasnost tj. da bi stigla tamo gde `eli. grupa autora. na~ela i kriterijuma koji usmeravaju proces odlu~ivanja i akcije i strategije kao na~ina ostvarivanja tih ciljeva. Zimmerman: Strategy and Resource Allocation. odnosno. str. godine.

a najva`nije {ta se `eli da bude sutra. .1. kao i na {ta je stavljen akcenat? (5) Koje se klju~ne sposobnosti zahtevaju? (6) Koje su smernice za budu}i rast banke i povra}aj sredstava? Odgovori na ova pitanja tra`e duboka poniranja u su{tinu poslovanja banke.uverenja banke? [ta je vode}a snaga banke . kako u ono {to je banka bila ju~e. tr`i{ta i miksa. 145. Strategijski faktori poslovanja banke Pri fomulisanju strategijske vizije banke. te kona~no grupa 3) Ibidem.delokrug proizvoda i usluga. ali porast ima}e tako|e neuspeha u konkurencije ~ini uspeh budu}nosti sumnjivim u budu}nosti Slika 3-1: Odnos strategije i operativnog poslovanja Za definisanje jasne strategijske vizije banke smatra se da treba jasno i precizno formulisati odgovore na slede}a pitanja: 3) (1) (2) (3) (4) [ta su bazi~na verovanja . ali Nejasna strategija i neefektivna operativa imale neefektivna operativa imale su ponekad kratkoro~no su neuspeha u pro{losti i uspeha u pro{losti. {ta je ona danas.2. str. ali je u budu}nosti uspeh sumnjiv u budu}nosti 3 4 Jasna strategija. nu`no je imati u vidu strategijske faktore uspeha banke u narednom periodu.ono {to je vu~e napred? [ta je ‘zamajac’ novog poslovnog razvoja banke? [ta je budu}i horizont . slede faktori grupe marketing.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 71 [ta Kako P O S Efektivno L O V A N J Neefektivno E STRATEGIJA Jasna Nejasna 1 2 Jasna strategija i efektivna Nejasna strategija ali operativa imale su jednak efektivna operativa imale su uspeh u pro{losti i ima}e ga uspeha u pro{losti. Smatra se da su to ~etiri grupe faktora. Na prvom mestu je op{ti ili generalni menad`ment. zatim grupa faktora u tehnologiji poslovanja. 3.

5. Sve ovo traba da na|e svoj kvantitativni izraz u portfolio planovima poslovanja banke – strategijskim. koja je osnova za definisanje ciljeva poslovanja. kako bi se u projektovanju vizije strategije banke precizno izmerile prednosti i nedostaci banke u odnosu na konkurenciju i {to bolje iskoristile povoljne {anse koje tr`i{te pru`a. 1983. biti u u okviru ove glave posebno obra|eni. dok }e elementi strategijskog menad`menta . . Misija i ciljevi odre|uju mogu}e strategije i njihov izbor.za odre|eni vremenski period: 4) Arthur Andersen and Co: New Dimensions in Banking: Managing the Strategic Position. Ovde }emo samo ukratko sagledati navedene faze strategijskog menad`ment procesa. da bi se ostvario optimalni rast banke u datim uslovima. kao posebne celine.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 72 faktora koja obuhvata finansije.strategijsko planiranje. takti~kim i operativnim . Dakle. Strategijski menad`ment proces mo`e se definisati kao upravlja~ki proces razvijanja i odr`avanja jednog stalnog odnosa izme|u banke i njene spoljne sredine kroz razvoj korporativne misije. Svaka od navedenih grupa pa i svaki faktor uspe{nog poslovanja banke zaslu`uju posebnu stru~nu analizu. izlaganje prvo. Chicago. ciljeva. str. strategije rasta i poslovnih portfolio planova poslovanja banke.pasive. strategija razvoja organizacione strukture i strategijsko upravljanje promenama. Bank Administration Institute. banka prvo mora definisati svoju misiju.godine. Navodimo ih pojedina~no u okviru svake grupe: 4) GENERALNI MENAD@MENT • Upravljanje kvalitetom • Upravljanje procenom i motivacijom • Upravljanje rizikom • Osetljivost na promene MARKETING • Ponude proizvoda • Usluge klijentima • Segmentacija • Marketing ve{tine TEHNOLOGIJA POSLOVANJA • Tehnolo{ka spremnost • Distribucija FINANSIJE • Dostup kapitalu • Cene • Upravljanje odnosima aktive .

Ostvarljivi ciljevi su samo realno postavljeni ciljevi.. Naj~e{}i ciljevi su profit (stopa povrata ukupnih sredstava). Prentice-Hall. profit i liderstvo su rezultat pravilne orijentacije banke i vi{e govore od same misije. svrha ili su{tina postojanja banke u privrednoj i dru{tvenoj sredini. Jednom kada nastane i bude definisana. str. Fourth Edition. Tre}i je uticaj mi{ljnja sredine. Da bi bili lak{e shva}eni i za svakog razumljivi. Peti je da banka mora bazirati svoju misiju na svojoj osobenoj kompetenciji odnosno sposobnosti. Menad`ment mora transformisati misiju banke u set odre|enih ciljeva i zadataka kojima }e se operativno podr`ati misija. 65. Ciljevi moraju biti: hijerarhijski. Hijerarhijski ciljevi predstavljaju skalu ciljeva od najva`nijih ka manje va`nim. diversifikacija rizika i inovacije. Planning and Control. ^etvrti su ban~ini resursi. godine. pove}anje u~e{}a na tr`i{tu. Prvi je istorija banke odnosno istorija njenih ciljeva i politika. kvantitativni. Inc. Koliko god da su svi prethodno navedeni elementi va`ni za pravilno definisanje. . Kona~no. Drugi se ogleda u sada{njim karakteristikama menad`menta i vlasnika. Englewood Cliffs. misija banke treba da ostane fokus usmeravanja energije zaposlenih u slede}ih deset ili dvadeset godina. gde je god to mogu}e. New Jersey. 5) Slika 3-2: Strategijski menad`ment proces Misija banke je razlog. dividenda (stopa povrata deoni~kog kapitala). Dakle misija nije ne{to {to se menja svakih nekoliko godina u zavisnosti od promena sredine ili neodgovaraju}ih prilika. razumevanje i shvatanje misije banke. realni i konzistentni. da se izraze kvantitativno. ciljevi treba. Za shvatanje misije mora se imati u vidu pet klju~nih elemenata. Sa promenom uslova i razvojem i rastom banke mo`e se donekle menjati i njena misija. koji uva`avaju realne mogu}nosti ostvarenja. 1980. ciljevi moraju biti 5) Philip Kotler: Marketing Management Analysis.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 73 M is ija b a n k e B a n ~ in i c ilje v i B a n ~ in a s tra te g ija ra s ta B a n ~ in i p o rtfo lio p la n o v i kazuje slika 3Klju~ne faze ovog procesa po 2.

• strukturi funkcija ili programa centara. i Dr Uro{ N. Borden. strana 210. Vidi o ovome detaljnije: Eileen M. Pri definisanju profitnih i tro{kovnih centara. ali u ode|enoj kombinaciji njihov uticaj je ve}i. New York. Friars and Robert N. cena. Slede}i bitan zadatak “top menad`menta” banke je oblikovanje ban~inih portfolio planova. na Harvard University. Po njemu.godine. i • koristi od strategijskog planiranja.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 74 me|usobno konzistentni s obzirom na razli~itu prirodu nekih ciljeva (ne ve}i obim prodaje uz ve}e cene. (2) integrativan rast i (3) diversifikovani rast. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. Pri tome “top menad`ment” treba da identifikuje tzv. menad`ment tim banke mora voditi ra~una o slede}im bitnim karakteristikama: • jasnoj misiji. pitanje je koji je najbolji put da se tamo stigne.6) Koncept marketing miksa “podrazumeva 6) Izraz “marketing mix” prvi je uveo u marketing terminologiju profesor na Graduate School of Business Administration. godine. marketing mix. nego ve}i obim prodaje uz ni`e cene). 1987. Ona uklju~uje izbor pravaca ostvarenja ciljeva i alokaciju resursa. menad`eri u marketingu su osobe. • vrsti poslova.1. • konkurenciji. Neil H. 3. godine prvi put to spomenuo u jednom svom radu. Ovo kombinovanje marketing instrumenata naziva se marketing miksom. str. najva`niji marketing instrumenti banke su: proizvod ili usluga. koji me{aju i “doziraju” pojedine instrumente marketinga i tako dobijaju kombinacije tih instrumenata ili tzv. 1992. Strategija banke je koncept kako ostvariti rast i razvoj u deregulisanoj sredini. • odgovornom menad`eru. ona zna kuda `eli da ide. Banka mo`e da bira jednu od tri alternativne strategije rasta: (1) intenzivni rast. 173-175. Odgovor na to treba da da ban~ina strategija. John Wiley and Sons. kada je 1948. Me|utim. odnosno da se ostvare ciljevi. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar. Precizno definisanje profitnih i tro{kovnih centara banke treba da omogu}i menad`ment timu banke da racionalno izvr{i alokaciju svojih resursa u cilju postizanja maksimalnog profita banke. strate{ke poslovne jedinice banke ili profitne i tro{kovne centre. Beograd. Svaki od ovih instrumenata ima svog odre|enog uticaja na obim i poslovni uspeh banke. . • planskoj nezavisnosti od drugih poslova. Kada banka jednom odredi svoju misiju i ciljeve. kanali distribucije i promocija. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solutions. Savremene marketing miks strategije banke Da se samo podsetimo.3.

problem je u tome kako da se ukupna sredstva (izdaci) optimalno alociraju na pojedine instrumente marketing miksa da bi se dobili maksimalni efekti.Tanjug. tj.. Za kakvu }e se kombinaciju instrumenata banka odlu~iti. Polaze}i od komitenata i klijenata. zavisi od o~ekivanih efekata u odnosu na ulaganja u pojedine instrumente marketing napora banke.. 8) J. New York.8) sva ~etiri bazna instrumenta marketinga usmerena su na porto{a~a ili korisnika usluga. 11-3. Ovo dobrim delom zavisi i od toga kakav zna~aj banka daje pojedinim instrumentima marketing miksa i njihovoj kombinaciji jednog sa drugim.integraciju svih marketing aktivnosti da se zadovolje potrebe porto{a~a i ostvare ciljevi poslovanja ..” 7) Prema Culliton-u. McGraw-Hill Book Company. Ako se me|usobnom kombinacijom instrumenta u marketing miksu dobije ve}i efekat nego {to je to prost zbir efekata svih pojedina~nih kombinacija u okviru svakog instrumenta.W. str. godine. str. onda je re~ o sinergetskom efektu. 61. i neophodan je da objasni mogu}nost kombinovanja instrumenata pri nastupu na pojedinim delovima tr`i{ta odnosno tr`i{nim segmentima. varijabla. Culliton: The Concept of Marketing mix. 1979.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 75 odgovaraju}u kombinaciju instrumenata (sredstava.. kako }e ih programirati za uspe{no ostvarenje svojih ciljeva. Cilj je da se ostvari najbolji odnos izme|u ukupnih izdataka za marketing miks i ostvarenja prihoda realizacijom proizvoda i usluga banke. Ekonomski fakultet . promenjivih) sa kojima preduze}e (banka) mo`e da se prilago|ava uslovima sredine i aktivno uti~e na ostvarenje ciljeva marketing aktivnosti. u Handbook of Modern Marketing. P ro izv o d C ena P o tro {a ~ M e sto P ro m o cija Slika 3-3: Marketing miks koncept Marketing miks proizilazi iz velikog broja alternativnih kombinacija instrumenata marketinga i pogodan je nastup na pojedina tr`i{ta ili pojedine segmente tr`i{ta. . kao {to pokazuje slika 3-3. godine. 1970. 7) Prof. Buell. edited by V. {to i jeste cilj strategije njihovog me|usobnog kombinovanja u marketing miks. Koncept odra`ava sistemski pristup .dr Mom~ilo Milisavljevi}: Marketing.P.

Berry and Thomas W. (2) marketing miks pozicioniranje i (3) pozicioniranje na tr`i{tu porto{a~a. . Me|u najvi{e eksploatisanim u praksi su dva pristupa: (1) tr`i{no pozicioniranje (“market positioning”) i (2) izgra|ivanje dugoro~ne kompleksne veze sa korisnicima usluga (“relationship banking”). Homewood.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 76 Moderno bankarstvo visoko razvijenih zemalja razvilo je i koristi razli~ite strategijske mogu}nosti za pove}anje sopstvenog profita. kanala distribucije i strukture zaposlenih.Odluke o ljudskim resursima i izbori III POZICIONIRANJE NA TR@I[TU POTRO[A^A . godine. Jr. Dok je izbor ciljnog tr`i{ta odnosno tr`i{nog segmenta kriti~na ta~ka u procesu segmentacije kod strategije tr`i{nog pozicioniranja. str.Polo`ajna razmatranja 9) James H..Irwin. pri ~emu dolazi do promena u strukturi delatnosti i vrsti proizvoda i usluga u cilju zadovoljavanja potreba drugog tr`i{nog segmenta.Odluke o kanalima prodaje i izbori . Thompson: Marketing Financial Services .Odluke o cenama i izbori . cena. Ponekad je to jo{ {ire i vr{i se pozicioniranje komitenata i klijenata banke i pozicioniranje rentabilnosti. Illinois. 9) Konciznu sadr`inu svakog od nabrojanih elemenata pozicioniranja prikazuje slika 3-4: Elementi pozicioniranja: I INSTITUCIONALNO POZICIONIRANJE . Dakle. pozicioniranje je proces ostvarivanja i odr`avanja jednog posebnog mesta banke na tr`i{tu ili njenih proizvoda i usluga.Funkcionalne odluke i izbori . Repozicioniranje je proces menjanja postoje}e pozicije banke na tr`i{tu. Za pozicioniranje su zna~ajna tri elementa pozicioniranja: (1) institucionalno pozicioniranje.A Strategy Vision.Strukturalne odluke i izbori . institucionalnim pozicioniranjem istovremeno i uporedo provodi i pozicioniranje linije proizvoda i usluga. Leonard L. Dow Jones . 96.Upravlja~ke odluke i izbori II MARKETING MIKS POZICIONIRANJE . Donnelly. (1) Strategija tr`i{nog pozicioniranja razvila se u uslovima deregulacije bankarskih tr`i{ta i podrazumeva pluralisti~ki nastup banke na ciljnom tr`i{tu. pa`ljivi izbor strategijskog marketing miksa je presudno kod uspostavljanja dugoro~ne i sveobuhvatne veze sa komitentima i klijentima (“relationship banking”). 1985. Pluralisti~ki nastup podrazumeva da se sa pozicioniranjem banke ili tzv.Odluke o proizvodima i uslugama i izbori .

. vr{i se izbor najprikladnijih tr`i{nih segmenata za opslu`ivanje (tr`i{na analiza). Koje osnovne korake banka mora da preduzme da bi identifikovala tr`i{nu poziciju i razvila odgovaraju}u marketing strategiju. s druge strane. Na osnovu ove tri analize mogu}e je utvrditi poziciju banke na tr`i{tu i dati odgovore na pitanja: • • • Ko su ban~ini ciljni komitenti i klijenti? Koje komitente i klijente banka `eli da ima u budu}nosti? Koje marketing akcije treba banka da preduzme da bi stigla kuda `eli? Na osnovu definicije i analize tr`i{nih segmenata. pokazuje slika 3-5.Kriterijum razvoja potreba porto{a~a .Razmatranja poslovne orijentacije . mogu}nost diferencijacije u odnosu na konkurenciju i sagledavanje i izbor najbolje koristi za komitenta (analiza konkurentnosti banke). na osnovu ~ega se defini{e plan marketing akcije banke.Kriterijum razvoja institucionalne rentabilnosti Slika 3-4: Komponente strategije pozicioniranja Pozicioniranje igra osnovnu ulogu u marketing strategiji po{to ono podrazumeva i povezuje marketing analizu.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 77 . s jedne strane. sagledava se jasno}a planirane pozicije i mesta banke na tr`i{tu (interna analiza). analizu konkurentnosti i internu analizu.

menad`ment banke po~inje da razmi{lja na sasvim druga~iji na~in nego ranije. str. privla~enje novih komitenata i klijenata treba shvatiti kao prvu fazu. 1987. New York. John Wiley and Sons. Friars and Robert N. nakon ~ega treba stvarati uslove da bi oni {to du`e ostali 10) Eileen M. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solution. . Karakteristike tih uslova mogu se najkra}e izraziti u slede}em: • • • • sve je u`i prostor izme|u tro{kova pribavljanja sredstava i cene odobrenih kredita.godine. Polaze}i od navedenih uslova. Marketing treba shvatiti prvenstveno kao zadr`avanje postoje}ih komitenata i klijenata i to na du`i rok. Zapravo. kamatne stope su promenljive. novac je sve te`e zaraditi.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 78 Tr`i{na analiza: -veli~ina -lokacija -trendovi Definicija i analiza tr`i{nih segmenata Selekcija najprikladnijih tr`i{nih segmenata za opslu`ivanje Interna analiza banke: -sredstva -smetnje -vrednosti Analiza konkurentnosti banke: -prednosti -slabosti -teku}a pozicija (ocenjena od komitenata) Jasno}a planirane pozicije i mesta na tr`i{tu Plan marketing akcije Selekcija nagla{enih koristi za komitenta Analiza mogu}nosti za uspe{nu diferencijaciju konkurencije Slika 3-5: Razvijanje strategije tr`i{nog pozicioniranja 10) (2) Strategija marketing miks dugoro~ne i celovite veze sa komitentima i klijentima (“relationship banking”) nastala je kao jedan od na~ina da banka ostvari uspeh i u uslovima deregulisanog bankarskog tr`i{ta i ve}ih rizika u poslovanju. a ne samo kao puko sticanje novih. sve je te`e vezivati komitente i klijente za banku na du`i rok. a okru`enje nestabilno. a sve lak{e izgubiti. 218.

• Profitabilnost se ocenjuje na pojedina~noj usluzi. veli~ini. Zato se i smatra. s druge strane. Homewood. korisnik su ovde statisti~ke kategorije i njihove potrebe se posmatraju u proseku i sumarno.11) Klju~na razlika izme|u uobi~ajenog poslovanja banke (“order-taking banking”) i vezivanja klijenata na du`i rok (“relationship banking”) je u tome. da je vezivanje komitenata i klijenata za banku na du`i rok ‘ugaoni kamen’ marketing koncepta sada i ubudu}e. menad`mentu. Thompson: Marketing Financial Services A Strategy Vision. s jedne strane. • Profitabilnost se ocenjuje na ukupnim uslugama klijentu. vrsti delatnosti. prose~nim depozitima itd. • Poenta je samo na prodaji uglavnom jedne usluge. i komitenta i klijenta. njihove specifi~ne zahteve i sli~no. 1985.Irwin. • Polazno stanovi{te je zdovoljenje “dela” potreba.). Potro{a~. Komitenti su firme o kojima banka ima sve bitne podatke o imenu. Jr. 11) James H. str. zanimanje i druge biografske podatke. privla~enje novih je samo prva faza ili me|ufaza.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 79 vezani za banku. Komitent i klijent nisu bezimeni i uslu`uju se na individualnoj bazi. 112. • Poenta je na dugoro~noj i sveobuhvatnoj vezi. • Primaran je prodajni kontakt preko stru~njaka marketinga. Leonard L. {to je kod prvog poenta na pove}anju broja novih komitenata i klijenata i tako na pove}anju obima prodaje. dok je kod drugog pristupa bitno da ve} postoje}em komitentu prodamo jo{ jednu uslugu vi{e i tako ga ve`emo sveobuhvatno na du`i rok (pregled 3-1. Isto tako banka ima sve va`nije podatke o klijentu. Dow Jones . . • Polazno stanovi{te je zadovoljenje “ukupnih” potreba. mu{terija. vrsti i obimu kredita. cilj je novi broj korisnika. Berry and Thomas W. Donnelly. mase ili segmenta. zatim vrste usluga koje koristi. adresi. • Primaran je prodajni kontakt preko {alter-radnika banke.. Mo`e se primetiti da se pravi razlika izme|u izraza porto{a~. korisnik. adresa stanovanja. mu{terija. Illinois. Oni su pod ovim izrazima bezimeni za banku i tretiraju se kao deo tr`i{ta. (relationship banking) • U fokusu su klijenti. kao {to su: ime i prezime. Pregled 3-1: Razlike izme|u dva pristupa banke prodaji usluga Razlike izme|u uobi~ajenog pristupa i dugoro~nog vezivanja: UOBI^AJENI PRISTUP DUGORO^NO VEZIVANJE (order-taking banking) • U fokusu su korisnici usluga tj. godine.

da postoje}em komitentu i klijentu proda petu uslugu nego da jednu uslugu proda novom komitentu i klijentu. stalna veza i komunikacije predstavljaju jedan od klju~nih oslonaca “dr`anja” komitenta u a`urnosti o svim njegovim poslovima sa bankom i stalnom iznala`enju mogu}nosti da mu banka obavi jo{ neku vrstu poslova. ova veze banke sa komitentima i klijentima tra`i strategijski pristup u kojem pet klju~nih elemenata igra bitnu ulogu (slika 3-6). Odnos razvoja strategije i njene primene Od izuzetne je va`nosti veza izme|u razvoja strategije i njene primene.otvaranje odgovaraju}ih ra~una. Na toj relaciji mo`e do}i do krupnih nesporazuma. definisana strategija ili njena primena? Za dobar uspeh banke je bitno da razvoj strategije prati njena implementacija i da je normalan rezultat te 12) Vidi o ovome detaljnije: Dr Uro{ N. Ako se uspostavi veza komitenta i klijenta sa bankom. Cur~i}: Marketing poslovne banke. Sledi zatim upoznavanje sa cenama i mogu}nostima da se obavi vi{e poslova preko banke. str. 12) Segmentacija tr`i{ta Upravljanje komunikacijama Sr` usluga Dugoro~na veza preko Vo|enje ra~una Slika 3-6: Klju~ni elementi dugoro~nog vezivanja Proces ostvarivanja dugoro~ne veze banke sa komitentima i klijentima zapo~inje segmentacijom tr`i{ta nude}i im ono {to za izabrano tr`i{te ili tr`i{nu ni{u predstavlja sr` usluge koja im treba. {to }e zavisiti od osoblja banke. Me|utim. 3. .godine. Beograd. on se prihvata i realizuje se prvi deo posla .4. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 80 Na osnovu ovih elemenata. Nakon toga. 182-184. Smatra se da je lak{e i profitabilnije za banku.1. koji se ogledaju u pitanju: [ta nije dobro. 1992. banka posebnu pa`nju poklanja klju~nim elementima dugoro~nog vezivanja i nastoji da kod ve} postoje}eg komitenta i klijenta “stvori” mogu}nost prodaje jo{ neke od usluga iz asortimana banke.

prvenstveno menad`ment tima. Donnelly. New York.1. slabo formulisana strategija uz njenu doslednu primenu. . banka treba na odgovaraju}i na~in da stavi u “pogon” sve svoje resurse: ljude. str.2. Skinner: The New Banker Developing Leadership in Dynamic Era. Illinois. 1989. 47-48. Kada stvari krenu lo{e. nagra|ivanja i potpune upravlja~ke podr{ke. and Steven J. Banka ne mo`e efektivno primeniti uspe{nu prodajnu strategiju bez obuke. slabiji menad`eri obi~no okrivljuju strategiju ili izvr{ioce.2. Nasuprot tome. novac. dovodi do niza nepredvidivih situacija i sa pravom se naziva “kockanjem”. Free Press. a skoro nikad sebe. Tako. merenja.14) Primena strategije Dobra Slaba Razvoj strategije Dobar USPEH TE[KO]E Slab KOCKANJE STE^AJ Slika 3-7: Veza izme|u razvoja i primene strategije Slika 2-7 pokazuje ~etiri kombinacije razvoja i primene strategije banke. Strategija razvoja novog proizvoda i usluge ne mo`e biti uspe{na bez mehanizma kojim banka ovo usmerava odnosno kojim upravlja ovaj proces.godine.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 81 kombinacije poslovni uspeh banke. Upravljanje tim procesom podrazumeva smi{ljenu aktivnost. opremu. dovode do te{ko}a u poslovanju. Dow Jones-Irwin Homewood. Jr. str. Dobro formulisana strategija uz njenu slabu primenu ili sabota`u. dovode do ste~aja. lo{e formulisana strategija i njena slaba implementacija. Bonoma: The Marketing Edge: Making Strategies Work. 12-14. 14) Thomas V. Elementi i proces planiranja u banci Radi ostvarivanja bazi~nog cilja i drugih ciljeva i zadataka koji treba da doprinesu ostvarivanju bazi~nog cilja. STRATEGIJSKO PLANIRANJE U POSLOVNOJ BANCI 3.godine. Dobro formulisana strategija i dobra primena dovode do uspeha banke. ali 13) James H. mo`emo navesti nekoliko elemenata tome u prilog: • • • Banka ne mo`e izvr{iti efektivnu implementaciju strategije bez kvalitetnih kadrova i odgovaraju}e podr{ke organizacione strukture. {to pkazuje slika 3-7. Uspeh zavisi od zdrave strategije i njene efektivne primene. pa se ve}ina sla`e u tome da je nemogu}e odediti da li je strategija dobra ili lo{a ako njena primena nije odgovaraju}a. 3. Kona~no. 13) Odnos izme|u razvoja strategije i njene implementacije se smatra kriti~nim. 1985.

Me|utim. 1989. 16) 15) E. Tu aktivnost ~ini upravlja~ki proces koji se sastoji od tri elementa odnosno tri faze. Johnson. pove}anje u~e{}a na tr`i{tu. E. 6. M. smatra se da su banke u SAD po~ele sa primenom dugoro~nog strategijskog planiranja oko 1960. ne samo puka egzistencija.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 82 i cele strukture ni`ih rukovodilaca banke. postoje i mnogi drugi razlozi za primenu strategijskog planiranja. usvajaju}i celokupni proces. razvoj i profitabilnost. a da ga je ve}ina banaka po~ela primenjivati. Jr. da proces planiranja uklju~uje i tra`i odgovore na slede}a tri pitanja: (1) Gde je banka sada? (2) Gde bi `elela da bude? i (3) Kako da stigne tamo? 3. Homewood. New York. i sli~no. da budu prvi u inovacijama. logi~no je da menad`ment timovi nekih banaka `ele mnogo vi{e: maksimiziranje profita. Sam proces planiranja ilustruje slika 3-8:15) An aliza Ko n tro la Org an izo v an je Plan iran je Im p lem en tacija Slika 3-8: Elementi i faze procesa planiranja Planiranje je poslovna aktivnost putem koje menad`ment tim banke usmerava svoje poslovanje u pravcu ostvarivanja zacrtanih ciljeva. godine. godine. 331. Dow JonesIrwin. da budu lider u bankarstvu. Sinkey. str.godine. Gaida: Profitable Service Marketing. A. Third Edition. Zna~aj i su{tina strategijskog planiranja Za{to je strategijsko planiranje va`no? Nave{}emo samo nekoliko razloga da bi se istakao njegov zna~aj. Illinois. koje smo ranije ve} pomenuli: (1) planiranje. Me|utim. tek oko 1970. prepoznaje-identifikuje probleme i da tra`i odgovaraju}a re{enja. Naime.2. (2) organizovanje i (3) kontrola. Scheuing and K. Planiranje ban~ine aktivnosti ima posebnu va`nost u deregulisanoj bankarskoj sredini. Planiranje omogu}ava menad`ment timu da sagledava bli`u i dalju budu}nost. da gleda unapred. 1986. godine. Smatra se. E. . str.2. MacMillan Publishing Company. 16) Joseph F. iako praksa razvijenih zemalja ne bele`i njegovu davnu primenu u bankarstvu.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. gde je o{tro izra`ena konkurentska borba i gde je sve te`e ostvariti postavljene ciljeve kao {to su rast. Opstanak je najva`niji fundamentalni razlog za primenu metoda i tehnika strategijskog planiranja.

sasvim je jasno da banka koja planira ima ve}e {anse da bude lider. str. pojave kao {to su iznenadno menjanje propisa. Prentice-Hall. u dinami~kim. Englewood Cliffs. pogotovu u razvijenim tr`i{nim privredama. tehnologije. To je razlog za{to je strategijsko planiranje potrebno.godine. banka mora pratiti ove promene i pa`ljivo odmeravati zahteve za kontinuiran uspeh na tr`i{tu. 1980. banka ne samo da ne mo`e da dominira na tr`i{tu. nestabilnim i neizvesnim uslovima ovakav na~in planiranja postaje sasvim neprimenjiv i neupotrebljiv. {to podrazumeva primenu strategijskog marketing miksa. ve} ni da opstane u svojoj delatnosti. radi kao kuvar bez recepta. To su momenti kada banka treba da koristi svoje {anse. banka bez strategijskog i planskog pristupa razvoju. 17) Pri tome treba imati u vidu da je tr`i{te podvrgnuto evoluciji menjanja potreba korisnika usluga. zakona. neo~ekivana inflacija. Planinng and Control. industriju finansijskih usluga. konkurentnosti. Strategijsko planiranje se bazira na klju~nom konceptu evolucije tr`i{ta i strategijskom prilago|avanju. ^este. Fourth Edition. Planiranje i poslovni planovi treba da pomognu u dono{enju i usmeravanju upravlja~kih odluka. rapidno promenjenoj i promenljivoj finansijskoj sredini. Naime. Bez strategijskog planiranja. gde mnogobrojne finansijske institucije ~ine tzv. koje ve} u drugom momentu tra`e neku drugu kombinaciju napora banke. Me|utim. figurativno re~eno. New Jersey. a naro~ito po~ev{i od 1980. da se ta nova {ansa na tr`i{tu iskoristi. godine. zahtevaju druk~iji sistem i pristup planiranja. kao graditelj bez crte`a ili kao trener tima bez plana igre.. Tako. u krajnjoj liniji.. odnosno da postane dominantna institucija ili. izuzev mo`da samo lude sre}e. da ima ve}u sigurnost za opstanak na tr`i{tu. Menad`eri su jednostavno uzimali trendove poslednjih pet ili deset godina i na toj osnovi projektovali odnosno ekstrapolirali planske veli~ine u narednih pet ili vi{e godina. U takvim uslovima. {to dovodi do diskontinuiteta i potrebe naglih zaokreta u poslovanju i prilago|avanja banke novonastalim uslovima. Menad`eri kona~no postaju svesni da je jedina stvar izvesna: iznena|enja i sve vi{e iznena|enja. U savremenoj.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 83 Dono{enje upravlja~kih odluka zadire u bli`u ili dalju budu}nost poslovanja banke. proboj nove tehnologije. . Inc. 17) Philip Kotler: Marketing Management Analysis. 64. Ekstrapolativno formalno planiranje vi{e nije od koristi i ustupa mesto strategijskom planiranju. U stabilnim uslovima sistem planiranja se zasnivao na ekstrapolaciji doga|aja iz pro{losti i sada{njosti i njihovoj projekciji u budu}nost. iznenadne i neo~ekivane promene su stvarnost deregulisanog bankarskog tr`i{ta. promene kamatnih stopa itd.

Jr. Tako na primer. str. MacMillan Eksterni: . Me|utim.istorijski sa tr`i{ta . Pregled 3-2: Zan~aj nekih od va`nijih ciljeva strategijskog planiranja Ciljevi 1. Smanjiti portfolio rizik 6. Nova tehnologija za interno kori{}enje U pro{losti 1 2 3 4 5 6 7 8 U budu}nosti 1 3 2 8 6 5 4 7 Nema sumnje.4.atraktivnost tr`i{ta Eksterna: zajednice op{tine deoni~ara klijenata Interna: . dok u budu}nosti treba da bude na ~etvrtom mestu. kao i u postizavanju konkurentske prednosti banke. Posti}i konkurentsku prednost 7. Sli~no je i kada je u pitanju pobolj{anje presti`a banke u finansijskoj sredini.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 84 3.prognoze .3. 1989. nova tehnologija. godine.top menad`ment - Eksterna: . obezbe|ivanje konkurentskog prinosa na sredstva i kapital najva`niji je cilj strategijskog plana banke kako u pro{losti tako i u budu}nosti.ekonomska sredina . Do pomeranja dolazi i kad je u pitanju zna~aj opstanka u konkurentskoj sredini. Nova tehnologija za kori{}enje od strane komitenata i klijenata 8. Struktura i proces strategijskog planiranja U vezi sa strukturom i procesom strategijskog planiranja smatramo korisnim da izlo`imo {emu su{tinE te strukture i procesa (slika 3-9).2.scenariji . Obezbediti konkurentski prinos na sredstva i kapital 2.demografska sredina . va`nost pojedinih ciljeva nije ista u pro{losti sa onima koji treba da budu ostvareni u budu}nosti. Ciljevi strategijskog planiranja banke Strategijsko planiranje zapo~inje procesom definisanja ciljeva. 347.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services O^EKIVANJA BAZA PODATAKA Industry. koju treba da koriste komitenti i klijenti. Third Edition.ANALIZA SREDINE Publishing Company. Naime.teku}a situacija .2. zna~aj pojedinih ciljeva je razli~it imaju}i u vidu vremenski gap. PLAN PLANIRANJA 18) Joseph F. Popravka presti`a u finansijskoj sredini 5. 3. Sinkey. New York. u pro{losti je kao cilj bila na sedmom mestu. Me|utim. Rast u~e{}a na tr`i{tu 3. Zna~aj pojedinih ciljeva strategijskog planiranja 18) mo`e se videti u pregledu 3-2. nije sa svim ciljevima stategijskog planiranja tako. Opstanak u jednoj ja~oj konkurentskoj sredini 4.

STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 85 Slika 3-9: Nivoi i struktura strategijskog planiranja 19) SWOT-matrica (kratica SWOT je sastavljena od po~etnih slova ~etiri re~i: potencijal-snaga -“strengths”. 333. mogu}nosti-{anse “opportunities” i pretnje -“threats”) .je prikazana na slici 3-10. str. UNUTRA[NJE OKRU@ENJE: Potencijali Slabosti . slabosti –“weaknesses”. SPOLJA[NJE OKRU@ENJE: 19) Ibidem.

to je struktura vi{e specijalizovana. portfolio analiza.. O organizacionoj strukturi banke treba razmi{ljati kao o anatomiji banke. finansijskim resursima. Isto tako. [ta je organizaciona struktura banke? Jedan od najva`nijih principa menad`menta je da strategija banke treba da diktira organizacionu strukturu. Drugi deo SWOT analize odnosi se na podatke koji ukazuju na mogu}nosti odnosno {anse. i obrnuto. da li potencijal mo`e postati slabost. U tom okviru su poslovi. opremi i tehnologiji. odeljenja. sektori koji usmeravaju rad pojedinaca i grupa u procesu ostvarivanja ciljeva i strategije banke. Ona obezbe|uje osnovu i okvir u kome banka funkcioni{e. 3-10: SWOT matrica Izbe}i Tra`iti SWOT analiza se vr{i u dva dela. analiza poslovanja. Ovaj deo analize obi~no obuhvata ~injenice o tr`i{tu banke. zaposlenima. potencijale ili slabosti banke.3. politika i procedura u opisima poslova i zadataka: {to su ekstenzivnija pravila i procedure. to je organizaciona struktura formalizovanija.3. razvoju. 3.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 86 Opasnosti Mogu}nosti Suprotstaviti se Iskoristiti Slika br. Veoma je va`no ‘otkriti’ da li mogu}nosti odnosno {anse skrivaju u sebi opasnosti. STRATEGIJA RAZVOJA ORGANIZACIONE STRUKTURE BANKE 3. • Centralizacija je stepen koncentracije dono{enja odluka u okviru ‘top menad`menta’. opasnosti. Organizaciona struktura omogu}ava menad`mentu . Otuda je veoma va`no poznavati su{tinu i karakteristike organizacione strukture. analiza i ocena strategijske pozicije banke itd. konkurenciji. o ~emu se sa~injavaju posebne analize kao {to su: analiza okru`enja. da li se slabost mo`e pretvoriti u potencijal. i obrnuto. ili ako je izvr{eno delegiranje ‘niz’ organizacionu strukturu. marketingu.1. Prvi deo predstavlja odre|ivanje grupe klju~nih faktora u banci i njenom okru`enju. ona tada postaje manje centralizovana odnosno vi{e decentralizovana. • Formalizacija je stepen obuhvatanja pravila. upravljanju itd. Postoje tri bitne karakteristike na kojima po~iva svaka organizaciona struktura (videti sliku 3-11): • Specijalizacija je stepen podeljenosti ili ra{~lanjenosti unutar razli~itih vrsta poslova: {to je ekstenzivnija organizaciona podela.

62. Su{tina promene je u tome da je funkcionalna organizaciona struktura okrenuta internim faktorima banke. Uticaj promena spoljnih faktora na organizacionu strukturu je veoma bitan i zbog toga banka treba da se prilago|ava promenama.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 87 SVRHE Deoba poslova KARAKTERISTIKE Specijalizacija Centralizacija Koordinacija Formalizacija Slika 3-11: Svrhe i karakteristike organizacione strukture 20) banke da izvr{i dva va`na zadatka: (1) pojedina~no izvr{avanje zadataka preko specijalizacije (podele bankarskih poslova na manje jedinice) u cilju postizanja efikasnosti performansi. sporost u adaptaciji promenama. jedan od potencijalnih uzroka mo`e biti i organizaciona struktura.. Homewood. Jr. 1985. Berry and Thomas W. Dow Jones-Irwin. i mogu}a dvosmislenost tuma~enja zadataka. koji se ispoljavaju kao: • • • • • konflikti me|u grupama. 3. i (2) koordinacija koja uklju~uje integraciju ciljeva specijalizovanih jedinica (odeljenja) u pravcu postizanja strategijskih ciljeva banke. proces oblikovanja organizacione strukture banke uklju~uje ra{~lanjavanje poslova u banci i njihovo “ponovno” objedinjavanje preko organizacione strukture tako da se ostvare strategijski ciljevi banke. Postoje brojni uzroci koji mogu izazvati vi{estruke probleme u obavljanju operativnih poslova. Jednostavnije re~eno. dakle prema njenom unutra{njem ustrojstvu i resursima koje 20) James H. Kada je organizaciona struktura problem? Kada poslovi u banci ne idu dobro. nekoordinacija izme|u grupa. Thompson: Marketing Financial Services A Stretegic Vision. . godine. Illinois. Donnelly. nepreciznost zadataka. Leonard L. Karakteristika razvoja organizacione strukture banke posle deregulacije je da se ona razvija od funkcionalne prema tr`i{no usmerenoj organizacionoj strukturi. str.3.2.

3. ~esto nazivana i “tradicionalnom”. podru~ja koje pokriva itd. Smatra se da banka koja `eli prati dinami~ne promene u svom okru`enju u savremenim tr`i{nim uslovima mora najmanje jednom u svakih {est meseci vr{iti odgovaraju}a preispitivanja i eventualne promene u svojoj organizacionoj strukturi i prilago|avati je okru`enju u kojem egzistira. Na taj na~in banka se uklju~uje u proces upravljanja promenama svoje organizacione strukture. ve} samo u funkciji pore|enja sa tr`i{nom organizacionom strukturom (jer se u savremenom bankarstvu smatra prevazi|enom).3. zasniva se na podeli banke po funkcijama odnosno po vrsti bankarskog posla. u uslovima kada je sredina nestabilna i nepredvidiva. zahtevima i `eljama. upravljanju promenama koje uklju~uje identifikaciju momenta kada su promene potrebne. odgovornu i odgovaraju}u na promene osetljivu organizacionu strukturu. ali istovremeno i brojne sli~nosti.) (1) Funkcionalna organizaciona struktura. banka treba da ima tr`i{no okrenutu. Uporedo sa promenama u okru`enju. njene veli~ine.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 88 kontroli{e. Me|utim. prema komitentima i klijentima i njihovim potrebama. bez obzira na razlike i sli~nosti. koje se ogledaju u: • • • razvijanju organizacione strukture tako. organizaciona struktura banke mo`e biti: (1) okrenuta internim faktorima ili funkcijama (pa je zovemo i funkcijalna) ili (2) okrenuta spoljnim faktorima tj. prema onom {to banka nudi tr`i{tu (pa je zovemo i tr`i{no okrenutom organizacionom strukturom. implementaciju promena i prevazila`enje otpora promenama. po{to je u praksi evidentno da postoje banke koje uporno poku{avaju ‘ju~era{nju’ organizacionu strukturu primeniti na ‘sutra{nje’ probleme. Smatra se da su pojedini poslovi u banci deo . Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura Organizaciona struktura banaka kao samostalnih finansij{kih institucija je zavisna od mnogobrojnih faktora. okrenuta je prema unutra i fokusira pove}anje efikasnosti kori{}enja internih resursa. Otuda svaka organizaciona struktura ima svoje specifi~nosti i razlike. 3. a prvenstveno od: vrste banke. da svaki zaposleni mo`e obavljati svoj posao na najbolji tj. dok je tr`i{na organizaciona struktura okrenuta prema vani tj. kojom se ovde ne}emo mnogo baviti. strukture poslova. na najefikasniji na~in i da kod svih zaposlenih kroz organizaciju i njene promene stvara izazov u pravcu ostvarivanja visokih performansi. razvoju odgovaraju}e organizacione strukture primerene vremenu i promenama u okru`enju. fleksibilnu.

Marketing funkcija mo`e biti “podignuta” na isti organizacioni nivo sa ostalim funkcijama (krediti. dok operativna . U takvim uslovima menad`ment tim mo`e sa dosta preciznosti i do u detalje definisati o~ekivane aktivnosti i odluke svakog pojedinca. predvidivo i izvesno. koji je rezultat prednosti specijalizacije rada. Naravno. Zaposleni su time jednostavno upu}eni na takvo pona{anje i po{to su oni pla}eni da rade svoj posao u skladu sa opisima svojih poslova i ograni~avaju se isklju~ivo i samo na svoje poslove i zadatke za koje su eksplicitno odgovorni. sredstva). kako smo ve} rekli. Individualne inicijative su obeshrabrene. U takvim uslovima bitno je posti}i efikasnost poslovanja tj. Va`ne odluke su ekskluzivna nadle`nost “top menad`menta”. Visok stepen centralizacije upravljanja ~ini lanac “komandi” suvi{e dugim i dono{enje odluka suvi{e dugo traje. Prvi znakovi borbe banke u ovim momentima su izazovi prihvatanja marketing koncepcije i marketing funkcije. {ta kome detaljno pi{e u opisu poslova i zadataka”. centralizovanog dono{enja odluka i visoko rutiniziranog na~ina izvr{avanja zadataka odnosno obavljanja poslova. neizvesna i dinami~na. centralizacija i formalizacija su prednosti sve dok se banka ~e{}e ne susre}e i ne posluje u vanrednim i izuzetnim okolnostima. relativno stabilna. Specijalizacija. prednosti funkcionalne organizacione strukture ne mogu se vi{e koristiti i postaju njene slabosti.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 89 jedinstvenog posla koji banka treba da obavi i da njihovom integracijom banka treba da ostvari efikasnost. Naime. predvidiva i izvesna. ali to ~esto zna~i izjedna~avanje samo u pogledu organizacionog re{enja. U ovakvoj organizacionoj strukturi stav zaposlenih je da postignu ta~nost. Tako se bez sumnje posti`e uspeh u ostvarivanju efikasnosti poslovanja. Ovakva organizaciona struktura ne omogu}ava razvoj i delovanje pojedinaca koji se mogu boriti na na~in koje zahteva jedna konkurentska sredina. Nesporno je da funkcionalno orijentisana organizaciona struktura banke “daje” relativno dobre rezultate u uslovima kada je okru`enje relativno stabilno. odeljenju i poslu. urednost i efikasnost u svakom sektoru. Onog trenutka kada bankarska sredina postane nestabilna. nepredvidiva. po{to detaljni opisi poslova i procedura “otklanjaju” potrebu za samostalnom procenom i prosu|ivanjem. Funkcionalna organizaciona struktura po~iva na visokoj specijalizaciji poslova. efikasno koristiti interne resurse odnosno racionalno se pona{ati i “raditi stvari na pravi na~in”. Svakodnevne rutinske aktivnosti omogu}avaju menad`erima da razviju ekstenzivna pravila i procedure i da upravljaju svakom akcijom i odlukom. postaje bitno “~iji je to posao tj. ovakva organizaciona struktura je dobra tako dugo dok je bankarska sredina. pa odeljenja i slu`be deluju suvi{e svaka za sebe. Polje doprinosa svakog zaposlenog op{tim ciljevima banke je namerno ograni~eno.

[ematski ova organizaciona struktura upro{}eno je predstavljena slikom 3-12. . Ako je spoljni pritisak ekstremno intenzivan i ako je evidentno podr`an od korisnika usluga i servisne baze. funkcionalno orijentisana struktura postaje sve vi{e inkopatibilna sa tr`i{no orijentisanom strategijom banke. unutra ka funkcijama banke. pa kada se donose klju~ne odluke. (2) Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura banke je takva organizaciona struktura koja uva`ava zahteve tr`i{ta i pojedinih tr`i{nih segmenata na koje je banka upu}ena ili namerava da u njih u|e. tr`i{no orijentisana organizaciona struktura banke omogu}ava primenu strategije banke koja se najkra}e mo`e izraziti: biti na pravom tr`i{tu sa pravim proizvodom i uslugama i u pravo vreme. prvenstveno zavisi od spoljnih uslova i “pronicljivosti” top menad`menta. PREDSEDNIK BANKE Odnosi sa privredom Odnosi sa gra|anima Ulaganja u nekretnine Upravljanje sredstvima Operativno poslovanje Slika 3-12: Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura Prednosti tr`i{no orijentisane organizacione strukture nad funkcionalno orijentisanom organizacionom strukturom banke su: • Organizaciona struktura usmerena je i ‘gleda’ na tr`i{te. i nije okrenuta internim faktorima tj. Dakle. O~igledno je da banka pritom ve} uvi|a potrebu menjanja dosada{njeg pristupa i kre}e ka postepenom ali sporom napu{tanju funkcionalne organizacione strukture i svesno ili nesvesno ~ini napore i prve korake u pravcu tr`i{nog prilago|avanja svoje organizacione strukture. koji }e na vreme prepoznati te uslove i uvideti potrebu menjanja postoje}e organizacione strukture. Kojom }e brzinom banka to prilago|avanje vr{iti. dakle napolje. one uglavnom i radije respektuju kriterijum efikasnosti nego kriterijum efektivnosti.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 90 orijentacija ka efikasnosti ostaje duboko usa|ena. Pojavljivanje marketing sektora u funkcionalno orijentisanoj organizacionoj strukturi banke ukazuje na tranzitno stanje.

Dono{enje odluka se vr{i od strane pojedinaca koji imaju potrebnu ekspertnost ‘niz’ celu organizacionu strukturu. . Naravno. Tr`i{no orijentisana struktura ohrabruje zaposlene da rade “prave stvari” da bi bili efektivni. decentralizovana i neformalna.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 91 • • • Lanac komandi je relativno kratak sa relativno malo menad`ment pozicija u odnosu na broj koji egzistira u funkcionalnoj organizacionoj strukturi. Zaposleni shvataju i razumeju u ~emu je njihov doprinos op{tim ciljevima banke. Za tr`i{no orijentisanu organizacionu strukturu je bitno da polazi od potreba korisnika proizvoda i usluga banke i da ima tr`i{no orijentisane sektore i odeljenja sve do najvi{eg nivoa organizacije. a ne pozicija u hijerarhiji. Poslovi pojedinih izvr{ilaca su definisani izrazom o~ekivanih rezultata pre nego zahtevanim akcijama. Istina je da takvi sli~ni poslovi postoje i u funkcionalno orijentisanoj organizacionoj strukturi. koji igraju veoma va`nu ulogu u kreiranju i dono{enju odluka o vrstama proizvoda i usluga banke i na~inu njihovog prezentiranja korisnicima (‘product manager’ i ‘sales representative’). Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura je kompatibilna sa promenljivom. Adaptabilan i fleksibilan na~ina pona{anja postaje norma koja se mora po{tovati. primarni kriterijum za u~estvovanje u dono{enju odluka je ekspertnost. Tipi~ni poslovi su relativno {irokog horizonta sa prili~nom {irinom individualne diskrecije u dono{enju odluka. sa ovakvim pona{anjem nova tr`i{no orijentisana organizaciona struktura “proizvodi” sasvim nove vrste poslova. Tr`i{no okrenuta organizaciona struktura banke je relativno nespecijalizovana. Takva struktura olak{ava poslovne akcije i odluke koje su potrebne za adaptaciju banke u skladu sa promenama snaga u sredini i da bi se postigla odgovaraju}a efektivnost. Sposobnost razumevanja o~ekuju}eg pona{anja zamenjuju pravila i procedure. Od svakog pojedinca se o~ekuje da iskoristi svaku priliku da zadovolji potrebe korisnika i da na taj na~in ostvari svaki mogu}i interes za banku u poslu. Srednji menad`ment tendira da nestane po{to zaposleni po~inju da razumevaju i prihvataju op{te ciljeve banke radije nego ranije funkcionalno orijentisane ciljeve. ali oni nalaze svoj puni smisao i ekspandiraju}i potencijal tek u nedvosmislenom tr`i{nom pristupu poslovanju i razvoju proizvoda i usluga. Pravilo koje postaje op{teva`e}e je da se koristi svaki izazov za promene i svaki novi na~in u obavljanju poslova je vi{e pravilo nego izuzetak. Za re{avanje poslovnih problema banke vi{e nije od zna~aja pozicija na verikalnoj skali organizacione strukture banke nego analiza i ekspertiza problema koji se re{ava. Dakle. nestabilnom i neizvesnom sredinom.

predvidiva. samo ne{to ve}a efektivnost mo`e sve te nedostatke da lako kompenzira. Strategija upravljanja performansama organizacione strukture 21) Ibidem.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 92 Navodimo samo nekoliko bitnih razlika tr`i{no orijentisane organizacione strukture u odnosu na funkcionalno orijentisanu strukturu banke pregled 3-3. izvesna Kompatibilna sredina Nestabilna. mora poznavati i sve proizvode i usluge koje banka nudi i njihove procedure. str. Strategije banke kao {to su ‘relationship banking’ i ‘cross-selling’ zahtevaju isto tako dobro poznavanje nespornih potreba korisnika na tr`i{tu. svaki zaposleni. Tr`i{no orijentisana organizaciona struktura nije u mogu}nosti da iskoristi sve prednosti ekonomi~nosti koje pru`a specijalizacija poslova.4. ekspert u svojoj specijalnosti.3. Naravno. 3. 69. necentralizovano dono{enje odluka uzima ne{to vi{e napora i vremena pojedinaca. nepredvidiva neizvesna Dominantne vrednosti Efikasnost i poslovna nefleksibilnost Dominantne vrednosti Efektivnost i markeitng fleksibilnost Cena ko{tanja tr`i{no orijentisane organizacione strukture banke u komparaciji sa funkcionalno orijentisanom organizacionom strukturom je u relativnom gubitku efikasnosti.21) Pregled 3-3: Neke karakteristike tr`i{ne i funkcionalne organizacije banke ORGANIZACIONA STRUKTURA POSLOVNE BANKE FUNKCIONALNO ORIJENTISANA Dominantne karakteristike Visoko specijalizovana Visoko centralizovana Visoko formalizovana TR`I{NO ORIJENTISANA Dominantne karakteristike Manje specijalizovana Vi{e decentralizovana Manje formalizovana Sekundarne karakteristike Detaljan opis poslova Duga~ak lanac komandi Funkcionalni sektori Pona{anja usmerena na efikasnost Sekundarne karakteristike Generalni opis poslova Kratak lanac komandi Proizvod/korisnik sektori Pona{anja usmerena na efektivnost Kompatibilna sredina Stabilna. po{to su dominantni poslovi u ovakvoj organizaciji relativno nespecijalizovani. Dalje. tako re}i. a pove}ana je i mogu}nost gre{aka. . Uprkos svemu tome. pored toga {to mora biti.

23) Ibidem. izbor i uvo|enje novih proizvoda i usluga.rezultate (ostvarenje ciljeva).da se stvari rade na pravi na~in. odnosno kako }e banka sti}i tamo kuda je odlu~ila. ~iji je fokus na Planiranje.22) postoje dve veoma razli~ite i veoma va`ne dimenzije performansi organizacione strukture banke i to: (1) organizaciona efektivnost i (2) organizaciona efikasnost.da se stvari rade bolje 4. tj. prodor na nova tr`i{ta i nove segmente od interesa za banku. Su{tina efektivnosti kao organizacione performanse banke je fokusiranje ‘da se rade prave stvari’. str. U zavisnosti od promena u okru`enju i unutar banke name}e se i potreba menjanja organizacione strukture banke.H.dobru vezu sa promenama nego {to se rade sada. 2. 2. pobolj{anja u naporima treba da rezultiraju u pobolj{anju produktivnosti i kori{}enju internih organizacionih resursa banke. Ovo podrazumeva spremnost banke da na najbolji na~in koristi svoje raspolo`ive resurse u ‘proizvodnji’ svojih proizvoda i usluga. usmerena je na ‘kako’ u organizaciji. Dimenzija ‘efikasnosti’.da se rade prave stvari. ~iji se kvalitet razlikuje kada su u pitanju organizacione performanse efektivnosti i efikasnosti. 1. usmereno je na: EFEKTIVNOSTI.pogled prema vani. str. {to se najbolje vidi iz pregleda 3-4. fokusira prirodu i pravce organizacione strukture odnosno kakvu organizaciju `elimo. ~iji je fokus na EFIKASNOSTI.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 93 Prema J. Organizaciona struktura sa dobrim performansama nema potrebe da se menja po{to nije do{lo do bitnih promena u ‘vezi’ banke i okru`enja (banka ima dobru vezu sa okru`enjem odnosno jasnu strategiju) niti do internih pomeranja. . kao organizaciona performansa.napore (bolje kori{}enje resursa). Ovakav pristup banke organizaciji uklju~uje novu strategiju. 3. Donnelly-u. Su{tina efikasnosti kao organizacione performanse je ‘da se stvari rade na pravi na~in’. 22) Ibidem. Planski napor u prilago|avanju organizacione strukture banke promenama ima nekoliko kriti~nih ta~aka.23) Pregled 3-4: Kriti~ne dimenzije planiranja i efikasnosti i efektivnosti PLANIRANJE I KRITI^NE DIMENZIJE ORGANIZACIONIH PERFORMANSI: Planiranje. 3. Zna~i. svoje sredine (da ima jasnu strategiju) Dimenzija ‘efektivnosti’ organizacione performanse usmerena je na ‘{ta’ u organizacionoj strukturi banke. usmereno je na: 1. 4. 23. 24.pogled prema unutra.

{tedionice i kreditne ustanove u SAD. nema potrebe za dono{enje odluka koje se odnose na “[TA” u organizacionoj strukturi. • Koncentracija na popravke “KAKO” dovoljna je za pre`ivljavanje i skromnu profitabilnost. mo`emo zaklju~iti slede}e: • Sve dok nema promena u okru`enju banke. ve} i dalje usmeravaju svoje napore na organizacionu performansu “efikasnost” ignori{u}i dimenziju ‘efektivnost’. 25. Postoji tesna veza izme|u performansi efektivnosti i efikasnosti organizacione strukture banke. str. • Problem nije u tome da se nastavi fokusiranje na pitanje “KAKO”. ve} pa`nja mora da bude usmerena na “[TA”. (1) (2) Neefikasno Rasipanje resursa. Lo{a veza sa resursa. nije to samo na{ “specijalitet”. koje prikazuje slika 313. Naro~itu pa`nju treba obratiti na slede}e ~etiri kombinacije veza efikasnosti i efektivnosti.tradicionalanih. odnosno koliko dugo sredina ostaje stabilna. veza sa promenom Dobra veza sa sredine. Lo{a Rasipanje resursa. kao na kriti~nu dimenziju performanse organizacione strukture. . One su i dalje ‘otporne’ na svaku promenu u domenu finansijskih usluga. Situacija neprilago|avanja organizacione strukture promenama je karakteristi~na i za mnoge manje privredne banke. EFIKASNOST 24) Ibidem. koje bi se razlikovale od njihovih dosada{njih . Dobra veza sa promenom sredine.24) VEZA EFEKTIVNOSTI I EFIKASNOSTI: EFEKTIVNOST (rezultati) (napori) Neefektivno Efektivno (3) (4) Efikasno Racionalno tro{enje Racionalno tro{enje resursa. promenom sredine. {to va`i samo onda kada istovremeno nastaju promene u okru`enju i kada pitanje “[TA” postane relevantno.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 94 Na osnovu elemenata navedenih u pregledu 2-4. {to treba imati u vidu prilikom ocene potreba za menjanjem organizacione strukture i strategije usmeravanja njenog razvoja. promenom sredine. Njihovi menad`ment timovi ne menjaju svoj fokus planiranja i ne prilago|avaju organizacionu strukturu uporedo sa promenom sredine. Neprilago|enost organizacione strukture promenama okru`enja je karakteristi~na za ve}inu na{ih ‘ve}ih’ banaka u sada{njem momentu. Me|utim.

efikasna i neefektivna veza (3). ^etvrta kombinacija . To zna~i da banka ima jasnu strategiju i dobru vezu sa svojim okru`enjem. a efikasnost je potreban uslov za pre`ivljavanje posle dostizanja efektivnosti. raspolaganje ‘vi{kom’ efikasnosti ne}e joj omogu}iti da povrati svoju efektivnost. efektivnost je temelj uspeha. Beograd. “Rade prave stvari” i “na pravi na~in”. Ova veza performansi organizacione strukture predstavlja jednu vrlo frustriranu situaciju. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar. ali veoma efikasno posluje. Ovo su banke kojima se upravlja na najbolji na~in. banka nema jasnu strategiju. Istovremeno. Situacija je te{ko odr`iva na du`i rok. Odr`ava se na tr`i{tu uz te{ko}e.neefikasna i efektivna veza (2). banka se sporo prilago|ava promenama u okru`enju i nema rezultata.neefikasna i neefektivna veza (1). ali da je pri tome efektivna. Me|utim. Odnosno. 1992. Njihova organizaciona struktura je uvek u adekvatnoj vezi sa efikasno{}u i efektivno{}u. U stvari. kada jedna banka po~ne da gubi svoju efektivnost. ali je pri tome neefikasna. Drugo. Druga kombinacija . Tre}a kombinacija . Takva situacija mo`e da egzistira u slu~aju kada je tra`nja tako velika ili cena visoka da neefikasnost u poslovanju mo`e da bude kamuflirana preko dobre realizacije i tako apsorbovana na tr`i{tu. tako da racionalno tro{e svoje resurse. Ovaj primer pokazuje da je mogu}e da banka ima neefikasnu organizaciju. uo~ava se da nema jasnu strategiju niti dobru vezu preko svoje organizacione strukture sa svojim okru`enjem. banka nije prilagodila organizaciju promenama na tr`i{tu i ‘radi pogre{ne stvari’. 267-269. Ona ‘radi prave stvari’. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. 25) 25) Vidi o ovome detaljnije: Dr Uro{ N. . banka ‘radi pogre{ne stvari’ i pritom jo{ ih ne radi dobro. neracionalno trosi resurse. Imaju jasnu viziju svoje budu}nosti i jasnu strategiju. str. usled izgubljene veze sa promenama u okru`enju. Posao se obavlja sa velikom efikasno{}u sa kojom to ne bi trebalo raditi. U stvari. Ova veza pokazuje da banka nije efikasna ni na mobilizaciji internih faktora odnosno ona je neracionalna i rasipa svoje resurse. ali ih radi vrlo efikasno. Pokazuje ozbiljne znakove te{ko}a i ne mo`e se odr`ati na tr`i{tu. Razmotrene dimenzije organizacionih performansi upu}uju na dva zaklju~ka: • • Prvo.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 95 Slika 3-13: Veza efikasnosti i efektivnosti Prva kombinacija .godine. Efikasnost im je na zavidnoj visini.efikasna i efektivna veza (4). Imaju lidersku poziciju na tr`i{tu i jasnu razvojnu perspektivu.

4. ona mora obezbediti sinhronizovanu aktivnost u svim segmentima svog poslovanja. Bankers Publishing Company. kako se to ka`e.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 96 Dakle. 3.1. Fraser: Evaluting Commercial Bank Performance A Guide to Financial Analysis. str. 18. 1990. Faktori koji uti~u na institucije finansijskih usluga prikazani su slikom 3-14. ne gube bitke i iz tih okr{aja izlaze ja~i. Illinois. Naime. Ili kra}e. . To zna~i da upravlja~ka funkcija postaje dominantna u deregulisanoj 26) Donald R.go. STRATEGIJA USPE[NOG UPRAVLJANJA PROMENAMA U BANCI 3. pri ~emu je dobra veza sa promenama u okru`enju temelj poslovne orijentacije i uspeha banke. banke koje ostvaruju visoke ili vrhunske performanse. 3-14: Spoljni faktori okru`enja Jasno je da na tr`i{tu opstaju samo oni koji. Rolling Meadows. efikasna i efektivna organizaciona struktura banke je preduslov uspe{nog poslovanja. Da bi banka ostvarila vrhunske performanse. Kada je re~ o bankama.26) Op{ti ekonomski uslovi Tehnologija Pravo i finansije Tra`ioci finansijskih usluga Institucije finansijskih usluga Finansijske usluge KORISNICI FINANSIJSKIH USLUGA Slika br. Da bi banka kao privredni subjekt ostvarila svoje ciljeve u tr`i{noj privredi. na poslovni sistem banke deluju mnogobrojni egzogeni i endogeni faktori. onda su to banke koje ostvaruju natprose~ne rezultate ili.4. To se posti`e upravlja~kim mehanizmima u cilju optimizacije ostvarivanja poslovnih ciljeva banke. Pri tome treba imati u vidu da je efikasnost (racionalni napori izra`eni u tro{kovima) samo normalan preduslov za ostvarivanje efektivnosti (rezultati izra`eni u profitu). a isto tako i promene koje nastaju u samom poslovnom sistemu banke. Fraser and Lyn M. na poslovni sistem banke uti~u promene koje nastaju u okru`enju. smatra se da za to sve ve}u i ~ak presudnu ulogu ima menad`ment tim banke. Strategija prilago|avanja banke okru`enju Banka je jedan zaokru`eni poslovni sistem i podlo`an je uticajima okru`enja. u neprestanoj borbi sa konkurencijom.

28) Ibidem.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 97 finansijskoj sredini. konkurencija itd. mora imati jasne i precizne odgovore na sr` eksternih ili internih promena: kako reagovati na promene i kakvu strategiju pri tome primeniti. Ako se pri tome jasno defini{e strategija banke.4. Strategija upravljanja promenama Promene u novom bankarskom okru`enju su faktor broj jedan tr`i{nih uslova u savremenom privre|ivanju banke. Efektivnost upravljanja procesom promena zavisi od sposobnosti menad`ment tima da ‘u hodu’ menja sopstvena znanja. banka mora imati jasno definisanu strategiju.3. Dow Jones-Irwin. pravne. menad`ment tim banke. 51-52. pa je zato strategija upravljanja promenama jedan od va`nih faktora ~ijom kontrolom mora ovladati menad`ment banke. onda tim gubi sve pozicije da dalje obavlja tu funkciju. str. 3. Homewood. njome se omogu}uje strategijski odgovor na promene. (2) reorganizovanje jedne banke. Strategija upravljanja promenama treba da glasi: da se banka u ostvarivanju svojih ciljeva nastoji prilagoditi eksternim promenama uti~u}i svesno i aktivno na interne promene. ali i centralne banke i kontrolnih institucija. ekonomske.godine. 55. Illinois. Skinner: The New Banker Develop Leadership in a Dynamic Era.2. Odnosno. 27) James H. sposobnost i ume{nost i efekte pojedinih delova banke i banke kao celine. na temelju teku}ih informacija o ostvarivanju planiranih ciljeva. Pri tome je korisno znati da promene nastaju kako u eksternoj tako i u internoj sredini banke. U zna~ajnije interne promene spadaju: organizaciona struktura. Proces upravljanja promenama Proces upravljanja promenama mo`e biti onoliko uspe{an koliko i same promene. Me|u zna~ajnije promene u eksternoj sredini mogu se ubrojiti: tehnolo{ke. 1989. (3) razvijanje prodajne i tr`i{ne orijentacije. Promene u okru`enju su kriti~ni element i izazov menad`mentu banke. Donnelly and Steven J. ako menad`ment tim nije u stanju da defini{e odgovaraju}u strategiju i primeni je na promene. Upravljanje promenama je ve{tina koju menad`eri banke moraju savladati.4. novi menad`ment tim. Naime. Otuda kvalitet i struktura menad`ment tima banke zaslu`uju posebnu pa`nju u prvom redu deoni~ara banke. 27) Za upravljanje promenama. . str. Upravljanje promenama je proces koji uklju~uje pet faza koje ilustruje slika 3-15. 28) 3. {to je jedan od zna~ajnih elemenata upravljanja rizikom. a to je: (1) spajanje kultura dveju banaka. (4) primena procesa strategijskog planiranja i (5) popravljanje performansi zaposlenih. poslovna filozofija itd.

Naime. kao {to su: (1) dobri komitenti i klijenti napu{taju banku . Jedna od 29) Ibidem. menad`ment tim i zaposleni u banci moraju shvatiti. i da moraju u~iti novo. In te rv e n c ija i p re o rije n ta c ija 3 . P r im e n a i p ro c e n a P R IH V A T A N J E P R O M E N E Slika 3-15: Proces upravljanja promenama 29) Prve tri faze procesa usmerene su na identifikaciju i dijagnostiku potreba za promenama. i shvatanja menad`menta da su promene potrebne. Stoga je od posebnog zna~aja uloga menad`ment tima. str. 62. dok preostale dve faze fokusiraju primenu i prevazila`enje otpora promenama. neadekvatno i neprimenjivo. Prva faza procesa upravljanja promenama nastaje pod pritiskom eksternih ili internih snaga za promenama. Id e n tifik a c ija z a s tu p a n je i 2 .konkurencija.krediti sa gubicima i (3) klju~ni rukovodioci podnose ostavke. da je ono {to oni u tom momentu znaju.sele svoje poslovanje u druge banke . nedovoljno. ili pak obeju. jer u suprotnom mo`e nastati vi{e {tetnih posledica za banku. ne}e se u ovom kontekstu dogoditi ni{ta. Ukoliko menad`ment tim ne podr`i nu`nost promena. Iz b o r i o b a v e z a 5 . . D ija g n o z e i p o tv rd e 4 . (2) revizori i kontrolori skre}u pa`nju na neadekvatan kreditini portfolio . Druga faza je prihvatanje promena i tra`enje na~ina da se one primene i izvr{i preorijentacija postoje}eg pona{anja i aktivnosti banke.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 98 S N A G E P R O M E N A (e k s te rn e i in te rn e ) 1 .

pa ~ak i {tetno.ciljevi Strukturni ciljevi Kadrovski ciljevi Slika 3-16: Osam nivoa napora ciljnih promena 30) Peta faza je kona~na faza i uklju~uje primenu i procenu re{enja da bi se otkrile gre{ke izbora i otpori promenama.4. str. Izvr{avanje toga zadatka mogu}e je sprovesti na osam nivoa. kao {to su: mi{ljenje kolektiva. specificnih ciljeva (koji se utvr|uju u ~etvrtoj fazi). . kao {to to pokazuje slika 3-16: Nizak nivo Visok nivo Prvi nivo: Drugi nivo: Tre}i nivo: ^etvrti nivo: Peti nivo: [esti nivo: Sedmi nivo: Osmi nivo: Organizaciona struktura (poslovi i odelenja) Poslovna politika i procedura Kadrovska politika i procedura Ocena i popravka radnih performansi Pona{anje izme|u grupa Pona{anje u okviru grupa Pojedina~na pona{anja Pona{anja pojedinih grupa . ^etvrta faza obuhvata izbor re{enja ranije dijagnozom utvr|enog problema i stvaranje obaveze za one koji to moraju primeniti. teku}e i istorijske informacije i direktno posmatranje pona{anja na radnim mestima. 3. Menad`ment tim svestan toga treba da povede efikasnu akciju u cilju definisanja potreba za promenama i upoznavanja sa ~injenicama. Tre}a faza uklju~uje dijagnozu svih simptoma problema i zahteva od menad`menta da potvrdi da problemi promena fakti~ki egzistiraju. mi{ljenja klju~nih rukovodilaca. Pri tome se mora ra~unati na faktor vreme.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 99 realnih opasnosti je da se u banci poku{aju tra`iti odgovori i re{enja u primeni promena na stari tradicionalni na~in. 79. Menad`ment tim ne mo`e proceniti efektivnost promena bez utvr|ivanja konkretnih. pri ~emu se moraju utvrditi i kriterijumi za merenje ostvarenja postavljenih ciljeva.4. Ovde se mora i}i duboko u su{tinu promena celokupnog poslovanja banke i na utvr|ivanje konkretnih specifi~nih ciljeva promena u banci. isticanje razlika u mi{ljenju. koje mora biti odgovaraju}e da bi se primenila izabrana re{enja. Zato ova faza zahteva skupljanje informacija. Otpor i minimiziranje otpora promenama u banci 30) Ibidem. da je odr`avanje pozicije ‘status quo’ neprihvatljivo.

dok promene na koje oni ne uti~u. odluke i uverenja bila pogre{na. Umesto samopouzdanja da }e zaposleni imati otpora prema promenama ili reagovati na pojedina~an na~in. oni im onda jednostavno daju otpor. Ljudi mogu jasno da razumeju da su promene neophodne. posebno ako promene zahtevaju razvoj novih ve{tina. prijateljstva i presti`a. da postoje ~etiri naj~e{}a razloga otpora promenama i to: 31) (1) Sopstveni interes. slobode u dono{enju odluka. smatraju skuplje. U bankama gde je veliko nepoverenje u upravlja~ki tim. oni ~esto imaju razli~ite procene situacije. Donnelly. Smatra se. 31) James H. Po{to zaposleni u banci gledaju na promene – njihove namere. (2) Nedostatak poverenja. Nepoverenje se ~esto bazira na drugim faktorima nastalih tokom godina kao ‘dobra’ zasluga menad`ment tima. Mala tolerancija promena je mogu}a i kod menad`era. Da li }e promene uklju~iti samo dodatnu obuku ili }e zna~iti totalnu reorganizaciju banke. neki ljudi strahuju od gubitka mo}i. Dow Jones-Irwin Homewood. (4) Mala tolerancija promena. (3) Razli~ite procene. potencijalne konsekvence i njihov uticaj – razli~ito. Bankari. Skinner: The New Banker . Mnogi menad`eri procenju da su potrebna neophodna uskla|ivanja sa promenama i da su njihova ranija pona{anja. kada se predla`u promene. To je obi~no onda kada ljudi potpuno ne razumeju za{to se promene de{avaju i kakve su implikacije. U njihovom inciranju promena vide pozitivnije rezultate. mo`e se desiti veliko nerazumevanje. koje su se razvile tokom mnogo godina i imaju jak uticaj na to da banke ostanu tradicionalno organizovane. koji imaju otpora prema promenama da bi spasili obraz. Jr. str. Illinois. Interesi banke i saradnika nisu prioritetniji. Kulture u mnogim bankama u realnosti su kolekcija subkultura ili ‘klanova’.Developing Leadership in a Dynamic Era. 1989. . and Steven J. kontrole nad resursima. mi razmi{ljamo o sebi i o tome {ta }emo dobiti.godine. znaju da ljudi ~esto imaju otpor promenama. Sumnje u menad`ment tim se ponovo pojavljuje kao barijera efektivnom upravljanju bankom u deregulisanoj sredini. Smatra se da upla{ena osoba razmi{lja samo o svom interesu kada daje otpor promenama. ali su emotivno nemo}ni da u~ine tranziciju. bolje je da se u|e u su{tinu razloga otpora promenama. Ljudi }e dati otpor promeni ako oni strahuju da }e izgubiti ne{to {to vredi. Kada strahujemo od gubitka.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 100 Promene u bankama izazivaju racionalne i iracionalne otpore od strane zaposlenih. 84-86. koji poku{avaju da izgrade prodajnu orijentaciju.

Minimiziranje otpora promenama mo`e se posti}i raznim brojnim metodama. . povr{nim promenama. Ljudi moga da kooperiraju kada im se 32) Ibidem. ukazivanje na neophodnost i logiku promena. da ukazuju na va`nost promena itd. da je otpor promenama jedan prirodan ljudski odgovor i da se moraju preduzeti koraci za miniziranje otpora. koji se koriste u razli~itim situacijama i u raznim kombinacijama:32) (1) Edukacija i komuniciranje. Veoma dobar na~in za minimiziranje otpora promenama je da po~ne borba sa njim pre nego {to otpor nastanae. kratkoro~nim promenama i iskrivljenim promenama. (6) Manipulacija i kooperacija. S druge strane. pomo}i }e pove}anju njihovog doprinosa promenama. Ako ljudi ose}aju da njihova pona{anja i ideje se uklju~uju u napore za promenama. lo{e implementirane promene ne}e rezultirati u promenama. zaista mo`e smanjiti otpor promenama. Komunikacija i edukacije poma`e u pripremi ljudi za promene. (2) U~e{}e i uklju~ivanje. (5) Eksplicitne i implicitne korekcije. Zaposleni mogu uvek da budu naterani na prihvatanje promena sa pretnjom gubitka posla.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 101 Uspe{no upravljanje promenama u banci podrazumeva spoznaju. oni }e promene vi{e respektovati i obi~no im davati manji otpor. mogu pomo}i u dizajniranju i implementaciji stih. Minimiziranje otpora mo`e da smanji vreme potrebno za promene na prihvatljivo ili tolerantno. da promene budu podr`ane. (4) Pregovaranje i saglasnost. Menad`eri treba da poka`u interes za saradnike. dodeljivanjem lo{eg posla i gubitkom privililegija. da budu dobri slu{aoci. Razumljivo je da ovakva pona{anja su rizi~na i pove}avaju verovatno}u ve}ih problema na putu promena i pove}avaju nepoverenje u menad`ment tim banke. To je naro~ito va`no za menad`ere da su spremni da daju podr{ku i pomognu opremom promene. kada znaju da su strah i zabrinutost u srcu svih promena. (3) Oprema i podr{ka. Diskusije i analize ~esto mogu da pomognu menad`erima iz razli~itih funkcionalnih odeljenja banke da identifikuju ta~ke pregovaranja i saglasnosti. redukcijom promotivnih prilika. Reduciranje otpora mo`e se ~esto posti}i i kroz pregovore. Kanalisanje puta. ali i stalno informisanje svih tokom celog vremena. suprostavljaju}i jedno odeljenje drugom i sa obezbe|ivanjem krivih informacija. Imaju}i u vidu ljude na koje }e promene uticati. 86-87. Kriti~ni momenat u implementaciji je. str. Zaposleni mogu da budu manipulasani sa informacijama koje dobijaju.

Dr Uro{ N.P. u Handbook of Modern Marketing. Englewood Cliffs. Berry and Thomas W. 1992. grupa autora. dr Mom~ilo Milisavljevi}. 9. Ove metode su vrlo rizi~ne i imaju visoku verovatno}u ‘ga{enja vatre’ dodavanjem ulja u dugom roku. Jr. Dr Benjamin B. Dow Jones-Irwin Homewood. Fourth Edition. E. New York.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry.godine.A Strategy Vision. New York.. 8.Tanjug. 11. Inc. 1980. 14. redaktor: prof. Arthur Andersen and Co: New Dimensions in Banking: Managing the Strategic Position. 1987. Prof. Sinkey. Homewood. Jr. A. Savremena administracija. Culliton: The Concept of Marketing mix. 1979. 10. Donnelly. 6. Prentice-Hall. 7. Prentice-Hall. Skinner: The New Banker Developing Leadership in a Dynamic Era. Johnson. 1989. Beograd. 1982. Dr Peter M. Philip Kotler: Marketing Management Analysis.. Tobia and John W. Walker. Dow Jones-Irwin. Third Edition.dr Mom~ilo Milisavljevi}: Marketing. 1985. Illinois. Jr. Gaida: Profitable Service Marketing. Eileen M. LITERATURA: 1. Illinois.Irwin. James H. 1985. Illinois.W. edited by V. New Jersey. Tregoe. J. Chicago. and Steven J. Udru`enje banaka u Beogradu i Beogradski eskontni centar. Buell. 1970. Third Edition. Ekonomski fakultet . .STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 102 daju glavne i vidljive uloge u dizajniranju i implementaciji promena. Englewood Cliffs.Irwin. Gogel: The Financial Services Handbook Executive Insights and Solutions. 1980. John Wiley and Sons.. 12. Scheuing and K. 13. 1989. Thomas I. James H. Zimmerman: Strategy and Resource Allocation. M. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. McGraw-Hill Book Company. godine 2. Bonoma: The Marketing Edge: Making Strategies Work. Planinng and Control. Leonard L. izlaganje prvo 4. Edited by: William H. Upravljanje marketingom. Homewood. Inc. Baughn. Philip Kotler: Marketing Management Analysis. Storrs and Charls E. u knjizi: The Bankers” Handbook. 1983. Donnelly. Dow Jones . New Jersey. 5. Beograd. Thomas V. Planning and Control. Dow Jones . Thompson: Marketing Financial Services . New York. Free Press. New York. 3. E. 1986. Friars and Robert N. Joseph F. MacMillan Publishing Company. E. Bank Administration Institute. Illinois. 1988. Homewood. Fourth Edition.

American Bankers Association. New York. Emmanuel N.STRATEGIJSKI MENADŽMENT POSLOVNE BANKE 103 15. Giroux and Peter S. William V. Washington. 1986. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Donald R. 19. Rosella Bammister: Financial Planning for Bankers. Gary A. Fraser: Evaluting Commercial Bank Performance A Guide to Financial Analysis. . Rose: Financial Forecasting in Banking. 1984. 16. Washington. Preager. Massachusets. Rolling Meadows. 1984. 1981. 1990. American Bankers Assotiation. Fraser and Lyn M. 17. Bankers Publishing Company. 18. UMI Research Press. White: Strategic Planning for Bankers. Illinois.

DEO DRUGI UPRAVLJANJE BILANSIMA I KAPITALOM BANKE S a d r ` a j d r u g o g d e l a: • Upravljanje bilansom i agregatima banke • Upravljanje prihodima i rashodima banke • Upravljanje kapitalom poslovne banke .

ima i tri slede}e funkcije: da {titi {tednju i depozite od eventualnog bankrota banke. bitan elemenat je upravljanje kapitalom banke. Preko bilansa uspeha iskazuju se kamatni prihodi i rashodi i nekamatni prihodi i rashodi banke. Zato banka mora kontinuirano odr`avati potreban nivo kapitala. drugi pak iamju za svrhu. stabilnost i propisane uslove. i da zadovoljava propisane minimalne standarde adekvatnosti kapitala. da kapital posebno deoni~ki. Upravljanje prihodima i rashodima banke ima za svrhu ostvarenje ciljne profitabilnosti banke. To su. i • upravljanje kapitalom poslovne banke. • upravljanje prihodima i rashodima banke. pre svega. izlaganje u ovom delu knjige je dato u tri glave: • upravljanje bilansom i agregatima banke. tako su va`ni i kamatni rashodi. Za uspe{no i stabilno poslovanje banke. a kamatni rashodi merilo funkcije obezbe|enja izvora sredstava. Upravljanje bilansom stanja predstavlja najva`niji segment upravljanja finansijskim resursima i agregatima banke. solventnost i profitabilnost banke. da poma`u menad`ment timu banke u ostvarivanju profitabilnog poslovanja banke. Upravljanjem poslovnim miksom aktive i pasive menad`ment tim banke uti~e na likvidnost.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 105 Napomene uz sadr`aj drugog dela knjige Efikasno i efektivno finansijsko upravljanje bankom vr{i se preko nekoliko formalnih i neformalnih bilansa. pored neophodnog uslova za osnivanje banke. Kako su za svaku banku va`ni kamatni prihodi. analiza i izve{taja o poslovanju banke. koji u~estvuju u ukupnim prihodima preko 80%. analize poslovanja i poslovni izve{taji banke. Upoznavanje sa ovom materijom. izvori ili obaveze u bilansu stanja banke predstavljaju dati poslovni miks pasive. . Naime. pored navedenih bilansa. Preko bilansa stanja izra`avaju se stanja resursa (izvora sredstava) i stanja agregata (plasmana sredstava) banke kao rezultata promena za odre|eni period. bilansi stanja banke. da apsorbuje eventualne kreditne gubitke nastale tokom redovnog poslovanja. Dok jedni slu`e za javnost i kontrolne institucije. Ina~e. koji zajedno formiraju neto kamatne prihode ili neto kamatnu marginu. dok plasmani ili imovina banke predstavlja dati poslovni miks aktive. kako bi obezbedila sigurnost. bilansi uspeha banke (prihoda i rashoda banke). Kamatni prihodi su merilo uspe{nosti kreditne aktivnosti banke. da se podsetimo.

treba ga iskoristiti! GLAVA 4. UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE OKVIR ^ETVRTE GLAVE: • • • • Upravljanje Upravljanje Upravljanje Upravljanje bilansnom strukturom banke bankarskim resursima i agregatima izvorima – obavezama banke imovinom – sredstvima banke .UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 106 Bilans postoji svakog trenutka.

francuski izraz za bilans je tako|e “bilan”. UPRAVLJANJE BILANSNOM STRUKTUROM BANKE 4. Mergers. John Wiley & Sons. . stopa solventnosti. i stopa kapitala. a slede}i koeficijenti mogu slu`iti kao kontrolni pokazatelji:2) • • • • • • stopa gotovine. Da bi bilans banke bio {to pogodniji za analiti~ki pristup upravljanju pozicijama u bilansu banke. ta~no i nename{teno bilans stanja i bilans uspeha.1. 218-219.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 107 4. sredstava u aktivi i obaveza u pasivi. 1) Re~ BILANS je latinskog porekla i poti~e od re~i “bilan”. po{to }emo se tim pojedina~nim problemima baviti u nastavku teksta u okviru ove glave. Za sada se ne}emo upu{tati detaljnije u na~in i metodologiju izra~unavanja ovih koeficijenata.godine. Na osnovu bilansa banke mo`emo dobiti niz korisnih informacija za upravlja~ke potrebe menad`met tima banke. str. stopa likvidnosti. Ina~e.1. banka prima depozite vode}i ih kao obavezu banke i ‘proizvodi’ kredite vode}i ih kao sredstva banke. Naro~ito su pogodni za operativno poslovanje. na nivou sistema poslovnih banaka i na nivou bankarskog sektora.1. Second Edition. neto bilans banke. oblikuju}i tako svakodnevno. italijanski “ bilancio”. Bilans i bilansna struktura banke Bilans banke je pregled njenih finansijskih pozicija tj. and Acquisitions – The Fair Value Approach. potrebno je koristiti tzv. Mi }emo ovde analizirati bilans na nivou banke. stopa rezerve likvidnosti. stopa kreditiranja. kao pogodno oru|e za upravljanje bilansnom strukturom banke. Bilansi mogu biti na nivou jedne banke. nema~ki “bilanz”. te deoni~kog kapitala kao posebnog oblika izvora sredstava. Valuations. 2) Zabiholah Rezaee: Financial Institutions.1) Upro{}eno re~eno. koja ozna~ava dvostranu vagu. U ovome se i nalazi obja{njenje za zna~aj upravljanja sredstvima i obavezama banke. U engleskoj odnosno anglosaksonskoj literaturi taj izraz je “balance” odosno “balance sheet”. po{to se apsolutne i strukturalne promene odra`avaju u apsolutnim iznosima na profit banke i stabilnost njegovog ostvarivanja. 2001. New York. koji pokazuje samo kreditne i ostale funkcionalne plasmane na strani aktive i izvore sredstava kojima se pokrivaju navedeni plasmani na strani pasive.

~ime se brani stabilnost poslovnog sistema banke. Po{to je banka profitno orijentisana institucija. godine. Gotovina 5. Depoziti i obaveze na nov~anom tr`i{tu 4. S obzirom da ne raspola`emo drugim podacima. Kona~no. ta struktura je izgledala znatno duga~ije. Vidi o tome detaljnije: Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Jr. 12.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 108 Osnovni smisao bilansa banke je omogu}avanje uvida u strukturu i su{tinu svakodnevnih a posebno va`nijih poslovnih operacija i poslova banke. 5) Podaci navedeni iz Biltena Narodne banke Jugoslavije za 1999. Beograd. 1992. maksimiziranje profita posti`e se na osnovu optimalnog obima i strukture izvora i plasmana i maksimiziranjem razlike izme|u nivoa prihoda i tro{kova banke. Third Edition. strana 27.4) Pregled 4-1: Tipi~na struktura bilansa banke AKTIVA 1. strana 135. Plasmani u hartije 3. solventnost banke se bilansno iskazuje preko deoni~kog kapitala i rezervi. MacMillan Publishing Company. Deoni~ki kapital UKUPNO: 44% 30% 11% 7% 8% 100% Za bilans banke je bitna ravnote`a i ro~na uskla|enost. Krediti i diskonti 2. data je i struktura bilansa komunalne banke i velikih banaka nov~anih centara (“money centar banks”). Nau~na knjiga. ako su ro~no i valutno izbalansirane vrednosti aktive i pasive. Oro~eni depoziti 2.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry.5) Ibidem. Ostale obaveze 5. godine prikazana je u pregledu 4-2. 4) 3) . Valutna uskla|enost aktive i pasive garantuje pokrivanje valutnog rizika usled promene valutnog kursa. Sinkey. godine strana 134-135. New York. Uravnote`enim bilansom banke smatra se. 1990. perfektno uravnote`en bilans banke zahteva da se likvidnim rezervama pokrije rizik neblagovremenog pla}anja. po{to bilans banke u svakom momentu pokazuje stanje izvora i plasmana banke. Likvidna aktiva 4.3) Tipi~na struktura bilansa jedne banke srednje veli~ine u razvijenoj tr`i{noj privredi (SAD) data je u pregledu 4-1. godinu. Depoziti po vi|enju 3. Prose~na struktura konsolidovanog bilansa na{ih banaka na dan 31. Joseph F. Ostala aktiva UKUPNO: 60% 27% 3% 6% 4% 100% PASIVA 1. Pored ove strukture. Samo desetak godina ranije. Ro~na uskla|enost bilansa garantuje pokrivanje rizika nelikvidnosti. To se naro~ito odnosi na poslove mobilizacije depozita i odobravanja raznih vrsta kredita. 1989. dati su podaci iz zbirnog konsolidovanog bilansa banaka sa aspekta ro~nosti – kratkoro~na i dugoro~na aktiva i pasiva. Ako banka prihodima pokriva tro{kove.

Najve}i deo obaveza odnosno pasive poslovne banke sastoji se od potra`ivanja doma}instava. Upravljanje bilansom poslovne banke Upravljanje bilansom banke podrazumeva poznavanje kompozicije njenog bilansa i me|usobnog odnosa ra~una u njenom bilansu.1. tehni~ki i kadrovski opremljene banke u razvijenim tr`i{nim privredama (SAD. dok velike dru{tvene banke imaju a`urne samo neke od segmenata poslovanja banke (na primer: poslovanje sa gra|anima). . U na{im uslovima tu ukupnu a`urnost posti`u neke manje privatne i me{ovite banke. to je u banci DUGUJE. Pored ovoga. Naravno. Ostali delovi pasive 4. Bankarski ra~unovodstveni sistem razlikuje se od ra~unovodstvenog sistema preduze}a i po tome6).2% 100% Aktuelni podaci o ro~noj i strukturalnoj uskla|enosti bilansa banke obezbe|uju se preko bankarskog ra~unovodstvenog i bankarskog informacionog sistema. Dugoro~ni plasmani 3. 4. Ova finansijska sredstva su prete`no u formi kredita doma}instvima. Osnovni identitet bilansa izra`ava se relacijom: SREDSTVA = OBAVEZE + NETO VREDNOST Za razliku od proizvodnih preduze}a.9% 56.9% 0. to je u banci POTRA@UJE.4% 7. Kapital banaka UKUPNO: 28. Za analiti~ki pristup analizi bilansa banke. bilans poslovne banke se sastoji uglavnom od finansijskih sredstava umesto od fizi~ke aktive. Nema~ka. Dugoro~ni izvori 3. ovakvu brzinu posti`u dobro organizovane.0% 15. Kratkoro~ni plasmani 2.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 109 Pregled 4-2: Struktura konsolidovanog bilansa na{ih banaka AKTIVA 1. poslovnih firmi i dr`avnih institucija po osnovu depozita po vi|enju i oro~enih depozita. poslovnim firmama i dr`avnim institucijama i u formi hartija od vrednosti. potrebno 6) Bankarski ra~unovodstveni sistem razlikuje se od ra~unovodstvenog sistema u privredi: ono {to je u kontnom planu privrede DUGUJE. Ostali delovi aktive UKUPNO: 35. Kratkoro~ni izvori 2. Japan).7% 100% PASIVA 1. ra~unovodstveni sistem u privredi mo`e da trpi i odre|enu nea`urnost. {to zna~i da banka treba da ima dnevno bilans stanja i bilans uspeha. dok ra~unovodstvo banke mora biti stalno a`urno i uredno.9% 55. zatim ono {to je u privredi POTRA@UJE. Ranije smo videli kakva je strukturalna kompozicija jedne komercijalne banke u razvijenoj tr`i{noj privredi. {to se u banci ra~uni glavne knjige treba da dnevno bilansiraju.2. koji se razlikuju od ra~unovodstvenog sistema preduze}a.

str. ili ve}a profitabilnost a manja likvidnost. Isto tako.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 110 je poznavanje i razumevanje internih odnosa me|u bilansnim ra~unima. Kona~no. Ovo dovodi do toga da banka mora da bude likvidna i tako smanjuje rizik ali i prinos. Jr. Banka pove}ava rizik. 26. One ukazuju na uticaj upravlja~kih odluka menad`ment tima i promena okru`enja banke. Third Edition. Rezultati sumirani u pregledu 4-3 su posebno va`ni za proces dono{enja odluka od strane menad`ment tima banke. mora imati odgovaraju}i stepen likvidnosti da udovolji tra`nji za povla~enjem depozita. ali i na smanjenje svog profita. Efekat takvog pona{anja mo`e biti ili ve}a likvidnost a manja profitabilnost. koji se koristi za finansiranje aktive banke. MacMillan Publishing Company. Sinkey. Jedan od takvih pokazatelja odnosa jeste finansijski leverid` banke ili finansijski oslonac (‘financial leverage’). Znatni iznosi Visok stepen Pove}ava Pove}ava sredstava koji se odnose finansijskog leverid`a rizik prinos na kapital banke Prvi slu~aj ukazuje na male {anse banke koja ima malo fiksne aktive i nizak poslovni leverid` da uve}a svoj profit. 1989. New York. To se mo`e izraziti kao iznos duga odnosno depozita. Primera radi. ako banka `eli da pove}a svoju profitabilnost. Pregled 4-3: Implikacije strukture bilansa na uspeh banke GLAVNE KARAKTERISTIKE BILANSA KOMERCIJALNE BANKE 7) Implikacija na banku: Karakteristike Va`nost Rizik Prinos 1 Malo fiksne ili fizi~ke Nizak stepen poslovnog Smanjuje Smanjuje aktive leverid`a rizik prinos 2. tre}a karakteristika banke je da ima visok stepen finansijskog leverid`a i visok multiplikator deoni~kog kapitala. O ovome }e biti re~i u kasijem izlaganju. Va`nost i implikacije strukture bilansa banke i navedene tri karakteristike bilansa date su u pregledu 4-3. Veli~ina i kompozicija bilansa banke su va`ne zbog njihovog efekta na rizik (varijabilnost prinosa) i na prinos (profitabilnost). Ovakva banka uti~e na smanjenje rizika. kada banka ima zna~ajne depozite. Znatni iznosi Zahtevi da banka bude Smanjuje Smanjuje kratkoro~ne pasive likvidna rizik prinos (depozita) 3. Drugi slu~aj. va`na su tri pravca akcije: (1) pove}anje njenog operativnog 7) Joseph F.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. . banka `eli da udovolji i tra`nji za kreditima.godine. ali pove}ava i prinos.

Third Edition. Upravljanje porezima 6. 8) U regulisanoj sredini je manji rizik. 9) Skra}enice FED.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 111 leverid`a pribavljanjem vi{e fiksne aktive. Sinkey. OCC i FDIC su po~etna slova naziva federalnih intucija u SAD. godine. FDIC)9) Ibidem.Porez Politike za ostvarivanje ciljeva: 1. Tako su regulatorne institucije u SAD (FED.aktivnostim a 3. Upravljanje kapitalom 2. ali i manje {anse za visok profit. Slika 4-1 prikazuje proces upravljanja bilansom banke u tri faze. New York. 28.Op{ti tro{kovi . Joseph F.Tro{kovi kamata . koje izme|u ostalog. imaju federalnih kontrolnih agencija u SAD 10) 8) . 1989. Kontrola op{tih tro{kova 5. (2) smanjenje njene likvidnosti i oslanjanje na ‘kupovinu’ likvidnosti ili jednostavno smanjivanje svoje likvidnosti bez poku{avanja upravljanja obavezama i (3) pove}avanje njenog finansijskog leverid`a uz oslanjanje na ve}u aktivu i/ili na smanjenje svoje kapitalne baze.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. MacMillan Publishing Company. str. Upravljanje razlikom kamate i provizijama 4. OCC. 10) Prva faza (Op{ta) Upravljanje aktivom Upravljanje pasivom Upravljanje kapitalom Upravljanje pozicijom rezervi pasive Upravljanje op{tom ili kreditnom pozicijom pasive Upravljanje dugoro~nim dugom Upravljanje kapitalom Druga faza (Specifi~na): Upravljanje pozicijom rezervi Upravljanje likvidno{}u Upravljanje investicijama Upravljanje kreditima Upravljanje fiksnom aktivom (Uklju~uju}i i vanbilansne aktivnosti) Tre}a faza (Izve{taj o generisanju bilansnih prihoda i tro{kova) Profit = Prihod . Svaka od ovih akcija }e dovesti do varijabilnosti profita banke odnosno do pove}anja rizika. Upravljanje likvidnomm banke Slika 4-1: Upravljanje bilansom banke u tri faze Upravljanje bilansom banke nije zna~ajno samo sa aspekta menad`menta banke (profita) i deoni~ara (dividende). Jr. Ovo je konzistentno pravilo u finansijskoj teoriji o osnovnoj ceni odnosno riziku prinosa: ve}i prinos na sredstva povla~i sa sobom ve}i rizik. 27. str. ve} i sa aspekta regulatornih i kontrolnih institucija dr`ave. Upravljanje vanbil.

Upravljanje bilansnom strukturom i odnosima aktiva pasiva. Upravljanje portfolio strukturom bilansa Upravljanje portfolio strukturom banke predstavlja odgovaraju}u portfolio alokaciju resursa banke. banke mogu o~ekivati da nastave da rade ono {to su radile u pro{losti tj. ukupna pasiva bilansa banke ukazuje na obim mogu}nosti banke. koja se razvila sredinom 50-tih godina. pojedinih segmenata odnosno portfolija aktive. Kao rezultat promena. za rizik. pokazali su se previ{e restriktivni i kompleksni za prakti~nu upotrebu. da dr`e samo dozvoljen iznos fiskne aktive uz tra`enje od njih.3. Prve primene su se ogledale u formi linearnih i kvadratnih modela programiranja.1. Da se podsetimo. od primarnog je zna~aja poznavati relacije izme|u: • • • • strukture aktive i strukture pasive. iako elegantni. . ukupnu pasivu (obaveze) i kapital banke. koja se odnosi na krajnje ishode . da imaju adekvatnu likvidnost i adekvatni kapital. Tre}a faza upravljanja bilansom usmerena je na podru~je generisanja prihoda i tro{kova banke. Kao {to se vidi na slici 4-1. Maksimiziranje profita treba da se ostvari navedenim politikama za ostvarivanje ciljeva (profita i dividende). ono {to je dozvoljeno bankama. Za upravljanje bilansnom strukturom banke. Me|utim.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 112 primarno zainteresovane za sigurnost i ~vrsto}u odnosno o~uvanost bankarskog sistema odnosno. Njihova glavna vrednost proiza{la je iz njihove pronicljivosti. ostvaruje se rizikom uslovljeni profit. pojedinih pozicija aktive u odnosu na pozicije pasive. a ukupna aktiva na propulzivnu snagu banke. Upravljanje bilansom banke ili bilansnom strukturom banke ili portfolio upravljanje ima svoje upori{te u modernoj portfolio teoriji. ~iji je krajnji cilj uspe{nije upravljanje rizikom banke. Uvid u rezultate poslovanja banke preko izve{taja o poslovanju (o profitu i gubicima) ukazuje na simptome performansi bilansa banke. ovi modeli. prva faza upravljanja bilansom je op{ta faza i akcenat je dat na ukupnu aktivu (sredstva). Druga faza upravljanja bilansom je vi{e specifi~na i u fokusu upravljanja su posebni delovi u okviru tri navedene celine op{teg pristupa upravljanju bilansom banke uklju~uju}i i vanbilansne aktivnosti. pojedinih pozicija odnosno grupa pozicija pasive.rezultate i posledice upravljanja bilansom banke. da bi zadovoljio i deoni~are i regulatorne institucije. 4.

itd. AKTIVA REZERVE BANKE PASIVA DEPOZITI .ORO^ENI HARTIJE DUGORO^NI DUG FIKSNA AKTIVA DEONI^KI A A Slika 4-3: Hipoteti~ka struktura bilansa banke . odgovaraju}i odnos depozita i kapitala banke radi potrebnog stepena solventnosti. odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi. fiksne aktive i PASIVA Depoziti po vi|enju 1/2 Oro~eni depoziti 2/5 Deoni~ki kapital Slika 4-2: Idealna bilansna struktura aktive i pasive Sa stanovi{ta upravljanja rizikom banke. AKTIVA 1/3 Portfolio kredita 1/3 Portfolio hartija od vrednosti 1/3 Portfolio rezervi. odgovaraju}i nivo leverid`a. odgovaraju}i odnos kapitala prema plasmanima. odgovartaju}i odnos oro~enih depozita prema depozitima po vi|enju. ova struktura aktive i pasive bilansa poslovne banke (slika 4-2) omogu}uje: • • • • • • • odgovaraju}i odnos plasmana prema izvorima.PO VI\ENJU KREDITI . odgovaraju}u srazmeru plasmana u kredite i hartije radi odr`avanja zadovoljavaju}eg nivoa likvidnosti i profitabilnosti banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 113 Polaze}i od jedne sasvim upro{}ene {eme bilansa poslovne banke. njena idealna vrednosna struktura aktive i pasive u savremenim uslovima prikazana je na slici 4-2.

.fondovi banke (“capital”). a tro{kovi depozita i kapitala nulom. Jr. onda se prihod banke I (income) mo`e izraziti slede}om jedna~inom: I = rsS + rlL Problem maksimiziranja funkcije prihoda ima slede}a ograni~enja: • • • ograni~enje bilansa banke dato S+L = 100 (manje ili jednako 100). Pojednostavljena struktura aktive i pasive bilansa banke predstavljena je na slici 4-4: AKTIVA HARTIJE OD VREDNOSTI KREDITI PASIVA DEPOZITI PO VI\ENJU ORO^ENI DEPOZITI KAPITAL BANKE Slika 4-4: Pojednostavljena struktura bilansa banke Ako se prinos od hartija od vrednosti ozna~i sa rs. 11) Joseph F. ograni~enje likvidnosti banke dato S = 0. Sinkey. bilans banke se mo`e predstaviti slede}om jednostavnom formulom: 11) gde je: S+L = D+T+C S = hartije od vrednosti (“securities”) L = krediti (“loans”) D = depoziti po vi|enju (“demand deposits”) T = oro~eni depoziti (“time deposits”) C = deoni~ki kapital . i ograni~enje obima kredita L = 35 (vi{e ili jednako). godine. Polaze}i od toga.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry.30 (S + L) ili S = 43 L (S vi{e ili jednako). New York. strana 403405.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 114 Dakle. upravljanje rizikom banke podrazumeva kontinuirano uskla|ivanje odnosa pozicija aktive i pasive u bilansu banke. Third Edition. MacMillan Publishing Company. 1989. a prinos na kredite sa rl.

Gotovina vra}ena. . Sinkey. 13) Joseph F. (2) depozitima. ono predstavlja ‘finansijsko srce’ banke. MacMillan Publishing Company. kapacitet rizika banke mora biti alociran izme|u njegovih razli~itih korisnika na na~in koji maksimizira o~ekivani prinos. Third Edition. Baughn.1.pasiva Upravljanje aktivom i pasivom banke je strategijsko planiranje. 50. Upravljanje odnosima aktiva . Homewood. godine. Illinois.4. New York. ostvarivanje ovog cilja treba da se kontinuirano posti`e preko optimalne kombinacije i nivoa aktive (sredstava) i pasive (izvora) i finansijskog rizika. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana 4. 12) Cilj upravljanja aktivom i pasivom banke je ostvarivanje jednog stabilnog. Po{to se upravljanje aktivom i pasivom banke uklju~uje u bazi~an rast i anga`ovanje sredstava. novac i tr`i{te kapitala 1. koji uti~e na obim. u knjizi: The Bankers” Handbook. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset / Liability Mangement.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Korelativni odnos alokacije sredstava i rizika u izvesnoj meri pokazuje i slika 4-5 koja predstavlja ulogu menad`era u banci kao firmi finansijskih usluga. {irokog i stalno rastu}eg toka neto prihoda od kamata odnosno razlike izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. Mo`e se re}i da je kapacitet banke za preuzimanje rizika limitiran: (1) kapitalom. Jasno je da profit banke ovisi o mogu}nosti ili sposobnosti odnosno kapaciteta banke za preuzimanje rizika. Storrs and Charls E. Thomas I. primena i kontrola procesa. 347. (3) regulativom i (4) kreditnim rejtingom. Third Edition. Walker.plasman gotovine 3. 1989. 1988. str. str. miks. pa investirana (odluke o dividendi) 5. Naravno. kvalitet i likvidnost sredstava i obaveza banke. S obzirom na njegov limit.godine. Jr. dospe}e. Priliv gotovine 2. Dow Jones-Irwin.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 115 4. stopu senzibilnosti. Investiranje . Gotovina za recikla`u (zadr`ana zarada) Slika 4-5: Uloga menad`era u firmi finansijskih usluga 13) 12) Dr Arnold A. UPRAVLJANJE SREDSTVIMA (Transakcije finansijskih sredstava) 2 UPRAVLJANJE IZVORIMA I KAPITALNE ODLUKE (Transakcije finansijskih sredstava) 1 Poslovanje banke 3 Finansijski menad`er 4 5 Depozit. Edited by: William H.

upravljanje odnosima kapital . Kao {to se vidi.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 116 Na slici 4-5 mo`e se videti da finansijski menad`er u banci ima skoro iste zadatke kao i finansijski menad`er u svakoj drugoj nefinansijskoj firmi uz slede}e napomene: prvo. kvalitet i kvantitet poslovanja banke (na primer: stopa profitabilnosti. str. Jr. bilo da je re~ o upravljanju aktivom ili upravljanju pasivom. Fokus upravljanja performansama kroz odnose aktiva . MacMillan Publishing Company. finansijski menad`er u banci mora poznavati su{tinu terminologije kao {to je upravljanje aktivom. Odluke o upravljanju aktivom uglavnom uklju~uju transakcije u finansijskoj aktivi a ne u stvarnoj aktivi.pasiva odra`ava se na performanse poslovne banke. upravljanje pasivom.tro{kovi kamata. kvalitet aktive. mora poznavati ulaz gotovine. uglavnom se radi o odlukama o finansijskim transakcijama.pasiva 14) Definicije: Neto kamatna margina = prihod od neto kamatne stope: aktiva koja donosi zaradu.pasiva mo`e se jasno videti na slici 4-6.dividenda itd. koja pokazuje odnos prinosa na kapital i rizika prinosa na kapital banke preko neto margina kamatne stope ili neto kamatne margine. kamatne stope Promenljivost obima Promenljivost miksa Miks stope obima Slika 4-6: Upravljanje performansama aktiva . 1989. Najkra}e. 366. gde je prihod od neto kamatne stope = porez . OP[TE PERFORMANSE BANKE Prinos (na kapital) Rizik (promene prinosa) Prinos na anga`ovana sredstva Neto nekamatne margine Leverid` multiplikatora kapitala Neto margina kamatne stope Promene neto nekamatne margine Promenljiva neto kamatna margina Prom. Upravljanje gotovinom banke i odnosima aktiva . stopa likvidnosti). pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni rezultati. . 14) Joseph F. tr`i{ni novac dodatno kroz tr`i{ta kapitala. godine. Sinkey. Third Edition. O performansama banke bi}e detaljnije re~i kasnije.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry.. drugo. New York.ekvivalent prihoda od kamatne stope .

Course Outline. James V. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach. neto operativni prihod. i osetljivost stope.: Asset-Liability Management IV. Jr. 114. 17) Kenneth R. godine. str. godine (April 20). Va`na podru~ja koja treba da budu pokrivena su: (1) (2) (3) (4) (5) produktivna aktiva i njena profitabilnost.pasiva. koji mo`e pomo}i bankarskim menad`erima u re{avanju slo`enih problema.druga aktiva. koji kombinuje nekoliko delova komponenti 16) i (2) prakti~ni model upravljanja odnosima aktiva . i u isto vreme pomo}i im u dana{njoj stalno promenljivoj sredini. miks) gde je: NIM = neto kamatna margina f = funkcija stopa = kamatna stopa obim = obim produktivne aktive miks = varijante kamatnog prihoda i kamatnih tro{kova U savremenoj bankarskoj literaturi isti~u se dva metoda upravljanja odnosima aktiva . Banking. obim i miks varijanti kamatnih prihoda i kamatnih izdataka. obim. 1978.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 117 Neto nekamatna margina = (nekamatni prihod-nekamatni tro{kovi): aktiva koja donosi zaradu. Jasno je da varijabilnost neto kamatne margine (ili rizika upravljanja odnosima aktiva pasiva) determini{u: kamatna stopa. 365. Atlanta Trust Company of Georgia. 16) 15) .pasiva17) Sistem metoda upravljanja odnosima aktiva pasiva podsti~e okvir razmi{ljanja. (September). To su: (1) sistem metod upravljanja odnosima aktiva . neto prihod. Baker.gotovina i dug .pasiva. Ibidem. Koncept efekta neto kamatne margine podrazumeva nivo i varijabilnost op{te pozicije banke sa aspekta rizika prinosa produktivne aktive. jedan na~in mi{ljenja. {to se mo`e predstaviti i slede}om funkcijom: 15) NIM = f (stopa. 1983. Aktiva koja donosi zaradu ili produktivna aktiva = ukupna aktiva . adekvatnost kapitala. str.fiksna aktiva .

Finansijski potencijal. ~ine: (1) finansijski potencijal banke i (2) finansijski plasmani banke. 4. produktivnu aktivu. obuhvataju kreditne i druge plasmane.2.2. name{taj. jednaki su zbiru ukupne aktive i odgovaraju ukupnom iznosu finansijskog potencijala. Me|utim. koje banka mo`e da plasira u kredite i hartije od vrdnosti. Ulaganja u fiksnu aktivu su preduslov obavljanja delatnosti banke. i produktivna aktiva mo`e postati neproduktivna (plasmani koji su u sporu zbog nepla}anja kamate i drugi plasmani na koje je izvr{en otpis kamate. finansijski plasmani.). Bankarske resurse i agregate. Najve}i deo neproduktivne aktive u svakoj poslovnoj banci odnosi se na rezerve (standardne ili programirane rezerve likvidnosti) i fiksnu aktivu banke (zgrade. (5) hed`ing GAP-ova sa fju~ersima kamatne stope i (6) ALM u budu}nosti (ALM = Asset Liability Managament). [to je povoljniji odnos produktivne prema neproduktivnoj aktivi. S druge strane.pasiva fokusira slede}ih {est podru~ja: (1) u~e{}{e na tr`i{tu naspram profitabilnosti.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 118 Prakti~ni model upravljanja odnosima aktiva . Nedepozitni bankarski resursi predstavljaju dopunske resurse banke i oni su: kreditni izvori (dugoro~ni dug). (3) teku}e strategije za borbu sa deflacijom.po vi|enju. Pitanje je samo u kojoj meri se ti resursi koriste. dok neproduktivna aktiva ne donosi banci ni kamatu ni prihod. Zato treba praviti razliku izme|u produktivne i neproduktivne aktive. itd. Produktivna aktiva donosi banci kamatu odnosno prihod. finansijski potencijal odgovara ukupnom zbiru kreditnih i nekreditnih plasmana banke tj. te plasmani otpisani u celini tj. Drugim re~ima. Pod ban~inim agregatima podrazumevamo plasmane u okviru finansijskog potencijala. Bankarski resursi i agregati U bilansu banke.nov~ana sredstva. kao agregat banke. tr`i{ni izvori (emisija i prodaja hartija od vrednosti) i deoni~ki . oprema banke). pored iskazivanja tokova i strukture kreditnih plasmana. kao resurs banke. UPRAVLJANJE BANKARSKIM RESURSIMA I AGREGATIMA 4. aktivi banke. Za banku su va`ni plasmani u tzv. otpisana i glavnica i kamate. mogu se analizirati i sagledavati bankarski resursi i agregati. Kreditni potencijal predstavlja kvantum slobodnih sredstava. kreiranja nov~ane mase i pove}anja obima depozita. Pod bankarskim resursima podrazumevamo izvore sredstava banke i to: depozite kao klju~ni resurs . to je banka produktivnija odnosno efikasnije iskori{}ava svoje osnovne resurse . koje banka mo`e usmeriti u razli~ite vrste plasmana. oro~ene i {tedne depozite. (2) korisnost sredstava. defini{e se kao zbir izvora svih sredstava. u naj{irem smislu re~i. gde kreditni plasmani predstavljaju klju~ni agregat banke. (4) GAP ili ne GAP.1.

ve} i gubitak na nivou makroekonomskog sistema u smislu blokiranja dela dru{tvene akumulacije. Savremena administracija. obezbe|ivati i dodatne izvore sredstava na kreditnom tr`i{tu i tr`i{tu kapitala.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 119 kapital banke. str. i da su u ravnote`i ukupni plasmani (kreditni i nekreditni) sa kreditnim potencijalom. kao {to su: krediti kod centralne banke.2. izdavanje i prodaja dugoro~nih hartija od vrednosti. To zna~i da nema razlike izme|u stvarnih i programiranih rezervi. Superlikvidna pozicija banke podrazumeva vi{ak stvarnih rezervi u odnosu na programirane rezerve odnosno neiskori{}eni kreditni potencijal. relacija ban~inih resursa i agregata. 19) Dr Milutin ]irovic: Monetarno . U vezi sa ovom fusnotom dajemo i slede}u napomenu: Ovde se u celini ne mo`emo slo`iti sa stavom citiranog autora. Naime. 1990. (2) superlikvidna i solventna banka i (3) neleikvidna i nesolventna banka)). da se problem solventnosti mora posmatrati isklju~ivo u vezi sa gubitkom banke i deoni~kim kapitalom banke i ne mo`e se staviti znak jednakosti izme|u superlikvidnosti i solventnosti banke odnosno nelikvidnosti i nesolvnetnosti banke.kreditni sistem.2. Banka ulazi u zonu nelikvidne pozicije kada su stvarne rezerve ispod programiranih i kada su ukupni plasmani (kreditni i nekreditni) iznad obima kreditnog potencijala.godine. Pri tome treba naglasiti da svaka jedinica neplasiranog kreditnog potencijala zna~i ne samo za banku odre|eni gubitak. 4. dok su plasirale samo onoliko sredstava koliko je to omogu}avao raspolo`ivi kreditni 18) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Nau~na knjiga. Beograd. To su: (1) programirani i stvarni nivo obaveznih rezervi prema centralnoj banci19) i (2) kreditni potencijal i ukupni plasmani (kreditni i nekreditni). Metodi i instrumenti rasta bankarskih resursa Relativno brz i stabilan ekonomski razvoj u razvijenim tr`i{nim privredama i nedovoljna raspolo`iva bankarska sredstva za plasiranje doveli su donekle do promene do tada poznatih bankarskih strategija i metoda rasta bankarskih resursa. Smatramo. Zato i nismo citirali solventnost u navedene tri karakteristi~ne pozicije banke ((1) ravnote`na pozicija. 1975. da su obe pozicije u ravnote`i. Me|utim. kada to uslovi nala`u. (2) superlikvidna pozicija. i (3) nelikvidna pozicija. Za ravnote`nu situaciju banke bitno je. superlikvidne i nelikvidne pozicije banke zahteva posmatranje dve pozicije aktive i dve pozicije pasive banke. sve dok su se banke dr`ale ravnote`nih pozicija tj. mogu}e su tri karakteristi~ne pozicije banke: 18) (1) ravnote`na pozicija. Posmatranje ravnote`ne. banka mo`e. 55. str. inostrani krediti. Sa bilansnog i strukturnog aspekta. 138. . Beograd.

nije bilo potrebe da se razmi{lja o dodatnom pribavljanju novih izvora sredstava. Naravno. Beograd. profila. sigurnosti i poverenja i sposobnosti banke da primenjuje nove metode i instrumente poslovanja. (2) stopom rasta nedepozitnih izvora. 1990. Rast bankarskih resursa je determinisan: (1) stopom rasta depozitnih izvora. godine. Nau~na knjiga. s druge strane. s jedne strane. (2) Druga grupa faktora odnosi se na institucionalne i strukturne komponente finansijskog sistema u okviru koga je bitna pozicija sektora poslovnih banaka u odnosu na nebankarsko . Prema savremenoj bankarskoj teoriji. Koeficijente bankarske apsorpcije sredstava dobijamo na osnovu odnosa finansijskog ili depozitnog potencijala prema dru{tvenom proizvodu ili agregatnom dohotku zemlje. str. uticali su na banke da donekle promene tradicionalni pristup rastu depozita kao najva`nijeg izvora bankarskih resursa. i `elja za brzim rastom obima poslovanja. (3) Tre}a grupa faktora ti~e se mikrofinansijskih momenata odnosno svih faktora koji se vezuju za pojedina~nu banku kao organizovani finansijski mehanizam. Zapravo. {to smo ve} naveli kod razmatranja globalne strukture elemenata pasive u bilansu banke. dok je manje od jedne petine banka oslonjena na nedepozitne izvore razli~itog spektra. . 141-142. Na osnovu teorijskih i empirijskih uop{tavanja proizilazi da depozitni izvori treba da ~ine ne{to iznad ~etiri petine ukupnih izvora. Tu spadaju momenti lokacije. Za rast bankarskih resursa bitan je ne samo kvantitet nego i njihova struktura i kvalitet. (3) stopom bankarske transformacije sredstava i (4) stopom obnavljanja bankarskih resursa preko infuzije jednom plasiranih sredstava.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 120 potencijal. Strukturni aspekti rasta bankarskih resursa ukazuju na odnose ravnote`e ili neravnote`e osnovnih agregata u odnosu na komponovane elemente ukupnih bankarskih izvora. fleksibilnosti. prema kome se naj~e{}e i meri veli~ina odnosno obim rasta pojedina~ne banke. kompetitivnosti.finansijski sektor. najjednostavnije merenje rasta bankarskih resursa mo`emo ostvariti preko pra}enja stope pove}anja finansijskog i depozitnog potencijala banke ili preko koeficijenta bankarske apsorpcije sredstava. mre`e. najve}i zna~aj ima depozitni potencijal. Nezadovoljena tra`nja za kreditima. postoje tri grupe faktora koji opredeljuju formiranje bankarskih resursa:20) (1) Prva grupa faktora odnosi se na makrofinansijske uslove formiranja dru{tvene akumulacije i {tednje. 20) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo.

(2) NOW aran`mani (“negotiable order of withdrawal”) su specijalni ra~uni kod banaka. (5) Depozitni ra~uni nov~anog tr`i{ta (“money market deposit accounts”) su novijeg datuma u bankama razvijenih tr`i{nih privreda. ceni. (3) Aran`mani o rekupovini hartija od vrednosti (“repurchase agreements”. a ulaga~i ne snose tr`i{ni rizik po{to se ugovorima pokrivaju ulo`ena sredstva i kamata. (4) svip aran`mani. Svrha im je da se izbegne zakonska restrikcija pla}anja kamate na teku}e ra~une. dok je za nivo ispod minimalnog. ve}a kamatna stopa u odnosu na klasi~ne depozite i visoka nov~ana denominiranost. RP) su kratkoro~ni dr`avni vrednosni papiri. (5) depozitni ra~uni nov~anog tr`i{ta. {to je kasnije i legalizovano. gde se salda vi{kova sredstava automatski konvertuju u kamatonosne hartije od vrednosti. Repos.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 121 Najva`niji finansijski instrumenti ostvarivanja rasta finansijskih resursa u savremenom bankarstvu su:21) (1) depozitni certifikati. (1) Depozitni certifikati (“certificates of deposits”. Obrnuto. Transakcije su pokrivene ugovorima o pojedina~noj vrednosti. koje su oko {ezdesetih godina prvi put emitovale najve}e ameri~ke banke u cilju efikasnije mobilizacije depozitnih resursa. i (7) ‘overdraft’ aran`mani. 146-150. dospelosti (najdu`e 90 dana) i kamati. Bitne karakteristike ovog instrumenta je utr`ivost. koji su istovremeno i {tedni (po{to nose kamatu) i teku}i (po{to se preko njih mogu vr{iti pla}anja). Depoziti su osigurani. (2) NOW ra~uni. banka }e konvertovati ove hartije u likvidna nov~ana sredstva. Re~ je o posebnim aran`manima sa poslovanjem na teku}im ra~unima. . (6) zajedni~ki fondovi nov~anog tr`i{ta. CDs) su specifi~ni vrednosni papiri. Ulo`ena sredstva nisu osigurana. Regulator minimalnog nivoa stalnog depozita je visina kamate: za minimalni je odre|ena. (6) Me{oviti fondovi nov~anog tr`i{ta (“money market mutual fund”) su novi tipovi visoko kvalitetnih kratkoro~nih finansijskih instrumenata za 21) Ibidem. koji predstavljaju fleksibilan mehanizam privla~enja slobodnih nov~anih sredstava preko nov~anog tr`i{ta. (4) Svip aran`mani (“sweep accounts”) predstavljaju nov na~in mobilizacije nov~anih sredstava komitenata banke. a iznad minimalnog daje se stimulativna. str. destimulativna kamata. (3) aran`mani o rekupovinama hartija od vrednosti. visok stepen likvidnosti.

pre svega. To su tzv. 1990. “cash” odnosno ATM kartice (“automated teller machines cards”). Drugim re~ima. To je. personalni krediti bez ispitivanja kreditne sposobnosti. (7) Overdraft ra~uni (“overdraft checking account”) predstavljaju automatsko kreiranje kreditnih linija {tedi{ama. (7) depoziti dr`ave kod centralne banke.3. (2) kreditiranje poslovnih banaka od centralne banke. da se sa rastom dohotka po stanovniku 22) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Iznosi i vreme kredita su ograni~eni. (5) gotov novac u opticaju. gotov novac pri ~emu treba imati u vidu dva teorijska aspekta: prvi. Polaze}i od toga. . ~ije je dejstvo razli~ito u pojedinim uslovima i periodima. 4. i (8) depoziti iz inostranstva kod centralne banke. dok druga ~etiri imaju suprotno odnosno negativno dejstvo na kreditni potencijal. Kako smo ve} naveli. bez ugovora. (6) obavezne rezerve. (3) dr`avne obveznice kod centralne banke. strana 152. druga ~etiri faktora deluju iscrpljuju}e na kreditni potencijal poslovnih banaka.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 122 mobilizaciju slobodne disperzovane {tednje. Prva ~etiri faktora kontinuirano doprinose pove}anju kreditnog potencijala poslovnih banaka. (4) monetarne rezerve zemlje. godine. Beograd.2. likvidnost i kamatonosnost. Nagli porast imaju krediti poznati kao debitne kartice (“debit cards”) i gotovinske tj. banka formuli{e svoju strategiju formiranja agregata saglasno promenama odnosno rastu kreditnog potencijala. Smatra se da promene ili rast kreditnog potencijala na nivou sektora poslovnog bankarstva determini{e neoliko grupa faktora. Porast monetarnih rezervi (deviznih i zlatnih) zna~i i porast depozita kod poslovnih banaka. {to se odra`ava na porast kreditnog potencijala (depozit umanjen za obaveznu rezervu). To su slede}i faktori:22) (1) diskontne operacije centralne banke. Bitne karakteristike ulaganja u ove instrumente su: sigurnost. Strategija formiranja bankarskih agregata Osnovni bankarski oslonac za formiranje agregata je kreditni potencijal banke. Preko diskontnih operacija centralne banke nastaje pove}anje depozita ili rezervi poslovnih banka kao posledica specifi~nog kreditiranja privrede preko sistema poslovnog bankarstva. stabilnost. Nau~na knjiga. Sli~an efekat na kreditni potencijal imaju dr`avne obveznice kod centralne banke (uz korekciju stope obaveznih rezervi). to je vi{ak rezervi banke iznad nivoa standardnih ili programiranih rezervi.

banka nema mogu}nosti da ostvari rast svojih agregata (plasmana). Strategije upravljanja odnosima agregata i resursa banke Osnova za formiranje i rast bankarskih agregata su bankarski resursi (izvori ili potencijali) i rast bankarskih resursa. rizik nelikvidnosti i kamatni rizik.2. Sa pove}anjem stope obavezne rezerve dolazi do smanjenja kreditnog potencijala banaka. Strategija formiranja bankarskih agregata podrazumeva strategiju formiranja plasmana . kao {to ih naplata potra`ivanja pove}ava. Nema sumnje. i drugi.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 123 pove}ava margina novca. Isto je ako se to radi sa smanjenjem stope obavezne rezerve. 4. jasno je da otplate inostranih kredita smanjuju kreditne potencijale poslovnih banaka. Nau~na knjiga Beograd. 1990. Rizik nelikvidnosti nastaje kao posledica 23) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. pod analizom strukture rizika podrazumevamo kreditni rizik. i (3) eksplicitno procenjivanje neizvesnosti. Analiza ove vrste rizika treba da uka`e na potrebnu selekciju budu}ih du`nika i na smanjenje kreditnog rizika. Me|utim. Kreditni rizik se manifestuje. To prvenstveno zavisi od strategije formiranja bankarskih agregata svake pojedina~ne banke. Prvo. ali pro{irivanjem depozitne baze na koju se stopa primenjuje.izvora odnosno strategiju upravljanja bilansnom strukturom banke. i od same banke zavisi kako }e formirati svoj kreditni potencijal saglasno svim ostalim faktorima koji imaju autonomno dejstvo na samu banku. godine. kao {to smo ve} rekli. Strategija upravljanja bilansnom strukturom i odnosima plasmani . {to ~ini klju~ rasta i razvoja svake banke. Zato je va`no da banka odr`i odre|ene uskla|ene odnose izme|u rasta agregata (plasmana) i rasta resursa (izvora). njene snage u kori{}enju {ansi penetracije tr`i{ta. 154-155. (2) razmatranje totalne pozicije banke. I kona~no. navedeni faktori linearno uti~u na finansijske tokove u sistemu poslovnog bankarstva i imaju podjednake efekte na svaku poslovnu banku. Pri tome je bitno napomenuti da su obim i struktura plasmana banke. kao nemogu}nost naplate kredita prema ugovorenim rokovima dospelosti. .izvori sadr`i tri bitne komponente: 23) (1) strukturu stopa rizika.4. ~iji je oslonac kreditni potencijal. Pove}anje depozita dr`ave kod centralne banke tako|e zna~i smanjenje nivoa depozita kod poslovnog bankarstva. mogu}nosti da udovolji tra`nji za kreditima i da minimizira slabosti u plasiranju sredstava odnosno minimizira kreditni i drugi rizik. str. da se usled novih tehnologija pla}anja i transfera smanjuje nov~ana masa kod transaktora. Bez rasta bankarskih resursa. bitna osnova za generisanje prihoda banke odnosno profitabilnosti.

Ovo se radi pomo}u alternativnih strategija za pojedine mogu}e varijante ili scenarije budu}ih ekonomskih i finansijskih uslova. supstituciji i transferu rizika u okviru zadovoljenja kriterijuma op{tih performansi banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 124 neuskla|enosti izvora i plasmana. sigurnost. Pri tome su bitne procene efekata stepena kori{}enja resursa i zadovoljenja nosioca tra`nje. Naro~ito je va`no da se porede ostvareni sa procenjenim rizicima i da se uka`e na mogu}nosti kori{}enja operacija supstitucije rizika i postizanje odre|enih potencijalnih efekata. Efekat ovog uticaja je u korelaciji sa strukturom bilansa i sa internom i eksternom strukturom kamata. str. Druga bitna komponenta strategije aktiva . Eksterna struktura kamatnih stopa podrazumeva odstupanje kamatnih stopa banke u odnosu na kamatnu stopu na globalnom finansijskom tr`i{tu. a {to dovodi do blokade vitalnih funkcija banke. III i IV) odnosno mogu se interpretirati kao veoma povoljni. ve} strategija (C) koja ostvaruje stabilniji neto profit u uslovima razli~itih scenarija. Tre}i princip strategije plasmani . Kompozicija pozicija u okviru aktive i pasive i njihove ravnote`ne pozicije imaju presudan zna~aj za ispoljavanje kamatnog rizika. . Interna struktura kamatnih stopa odnosi se na odstupanje kamatnih stopa banke u odnosu na zvani~nu kamatnu stopu u zemlji. povoljni. II. Kamatni rizik je rezultat promena nivoa i strukture kamata na finansijskom tr`i{tu. Poslovanje banke na finansijskom tr`i{tu podlo`no je rizicima. Uskla|ivanje pozicije banke treba da doprinosi minimizaciji. likvidnost i prihod banke. Veli~ina rizika je u funkciji neadekvatne konverzije delova aktive u likvidna sredstva ili kupovinu dodatnih sredstava pod nepovoljnim uslovima. {to se manifestuje kao nedostatak likvidnih sredstava. 156. Efekti bankarskih strategija na profit banke: 24) Pregled br. ali ne mora biti odabran. U nastavku navodimo jedan takav metodolo{ki pristup izbora strategije banke u razli~itim rizi~nim uslovima ekonomskih i finansijskih kretanja. manje povoljni i nepovoljni ekonomski i finansijski uslovi. Svaki scenario ima svoje efekte (I. {to se reflektuje na tro{kove i prihode banke. Klju~ni elementi preko kojih se testiraju alternativne strategije su verovatno}e ostvarivanja i efekti na: stabilnost.pasiva odnosi se na pozicioniranje banke kao institucije u okru`enju i na finansijskom tr`i{tu.izvori odnosi se na predvi|anje budu}ih ekonomskih i finansijskih uslova poslovanja. 4-4: Razli~iti scenariji strategija na profit u rizi~nim uslovima 24) Ibidem. Scenario sa najve}im koeficijentima verovatno}e (A) zaslu`uje i najve}u paznju kod selekcije najbolje strategije.

6 Scenario Strategija A B C I (50%) 117 107 112 II (30%) 120 102 115 III (15%) 110 112 112 Za ban~inu politiku i strategiju formiranja resursa bitne su dugoro~ne tendencije ekonomskih i finansijskih promena u okru`enju.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 125 IV (5%) 95 122 117 O~ekivana vrednost 115. njenu strukturu ~ine: • • • kapital deoni~ara. predstavljaju osnovne komponente svake strukture kapitala. osnova za adekvatnu aktivnu strategiju svake banke je pove}anje kamatonosnih izvora (jer beskamtnih vi{e nema). Kapitalna baza.8 107. Zadovoljavanje potreba komitenata i klijenata. pove}avanje institucionalnih zadu`enja i ja~anje konkurentnosti u cilju apsorbovanja dru{tvene akumulacije.0 113. dugoro~ni dug i rezerve za gubitke. Tendencija pove}anja u~e{}a kredita i dugoro~nih depozita. koji joj omogu}ava da funkcioni{e kao finansijski posrednik. UPRAVLJANJE IZVORIMA . 4. da bi obezbedila dovoljan rast resursa. te smanjenje likvidnih sredstava i nekreditnih plasmana su dugoro~ne promene koje banka mora imati u vidu za formulisanje adekvatne strategije mobilizacije resursa.3. ali u okviru realnih resursa banke. Pri tome samo veli~ina banke nije od presudnog zna~aja. ne smatraju se instrumentima kapitala.OBAVEZAMA POSLOVNE BANKE 4. Kada je re~ o izvorima sredstava odnosno pasivi bilansa banke. privrede i stanovni{tva je nesporna misija banke.1. mora biti vitalna i adaptabilna na promene. dugoro~ni dug banke. Bankarstvo po~inje kada jedna finansijska institucija formira kapitalnu bazu. i depoziti privrede i gra|ana. Kratkoro~ne obaveze. koja obezbe|uje apsorpciju neo~ekivanih gubitaka. Ako banka pri tome `eli o~uvati poverenje javnosti. Kapital deoni~ara banke. Ta kapitalna baza je osnovni resurs. Upravljanje strukturom izvora banke Ve} smo naveli {ta ~ini globalnu strukturu bilansa poslovne banke.3. Sobzirom da je u bankama stalno prisutna oskudica potencijala u odnosu na potrebe za plasmanima. obezbedi}e jedan nivo poverenja javnosti i . bez obzira na njihove izvore.

27) Duane B. banka kao finansijska institucija bez depozita ne mo`e generisati plasmane bilo koje vrste. . Spencer: Managing Commercial Banks Community. menad`mentu i zaposlenima. 329. zadr`ana zarada (koju ~ini neto prihod banke umanjen za dividendu ispla}enu deoni~arima). Baughn.27) PRIMARNE REZERVE DEPOZITI SEKUNDARNE REZERVE KREDITI HARTIJE DEONI^KI KAPITAL Slika 4-7: Inicijalni konceptualni bilans banke 25) Timothy P. plasmane u hartije od vrednosti. 279. te transakcija koje generi{u novi kapital. Edited by: William H. Walker. u knjizi: The Bankers Handbook. Izvori kapitala mogu biti podeljeni u dve grupe: (1) interni izvori i (2) eksterni izvori. 1990.banci25) da sakuplja depozite i vr{i funkciju finansijskog posrednika. Upravljanje izvorima sredstava banke predstavlja optimalno kombinovanje navedenih pozicija pasive u cilju ostvarivanja efikasne likvidnosti i efektivne profitabilnosti poslovanja banke. 1988. New Jersey. Banka bez depozita ili sa skromnim depozitima ne mo`e da vr{i svoju bazi~nu funkciju posredovanje u finansijskim transakcijama. Englewood Cliffs. Obi~ne deonice su najva`nija forma kapitala banke i reprezentuju oslonac prosperiteta banke. Hartman and John E. Kombinovanje pozicija aktive i pozicija pasive bilansa banke. Interne izvore kapitala treba da obezbedi top menad`ment banke. 26) Interni izvor kapitala mogu biti i zadr`ane nagrade deoni~arima. Graddy and Austin H. 26) Eksterni izvori kapitala uklju~uju prodaju obi~nih i prioritetnih deonica (nove emisije) i dugoro~ni dug. Illinois. Prentice Hall. Mack: Capital Planning and Management. Storrs and Charls E. str. kao i sredstva od prodaje postoje}e aktive. ‘proizvodi’ odre|ene efekte na bilans banke. kako direktne kredite privredi tako i indirektne kredite tj. godine. i na taj na~in omogu}uje jednoj instituciji . Homewood. Third Edition. Thomas I. Dow Jones-Irwin. godine.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 126 prevazila`enje bilo koje brige o likvidnosti. Regional and Global. Na tri ilustracije bilansa banke (slike 4-7. Primarni interni izvor kapitala je tzv. Depoziti privrede i gra|ana predstavljaju osnovne ban~ine izvore i oslonac kreditne aktivnosti banke. i 4-9) prikaza}emo neke promene na strani izvora sredstava i njihov odraz na pozicije aktive i promene u okviru aktive i njihov uticaj na promene u okviru strukture pasive odnosno izvora sredstava u bilansu banke. 4-8. str. po{to oni manje ovise od tr`i{nih faktora. Drugim re~ima.

Minimiziranje kamatnih tro{kova banke Va`nost odnosa sa komitentima UPRAVLJANJE IZVORIMA PREVAZILA@ENJE PROPISANIH OGRANI^ENJA Slika 4-10: Tri aspekta upravljanja pasivom banke .UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 127 Smanjenje depozita PRIMARNE REZERVE SEKUNDARNE REZERVE KREDITI DEPOZITI DEONI^KI KAPITAL Kupovina sredstava Slika 4-8: Pozicija rezervi u upravljanju izvorima PRIMARNE REZERVE DEPOZITI SEKUNDARNE REZERVE KREDITI Stalni porast kapitala DEONI^KI KAPITAL Kupljena sredstva Slika 4-9: Pozicija kredita u upravljanju izvorima Kona~no. zaslu`uje pa`nju da se pogledaju tri aspekta upravljanja pasivom odnosno izvorima sredstava u bilansu banke (slika 4-10).

MacMillan Publishing Industry. Posmatraju}i to u procentima. Deoni~ki kapital se formira i poti~e od prodaje obi~nih deonica i prioritetnih deonica. 559. (4) da uveri javnost u sposobnost promptnog izvr{avanja obaveza i da kontinuirano uslu`uje zajednicu ~ak i pod uslovima koji uzrokuju gubitke na kreditima i kod prodaje hartija od vrednosti. Englewood Cliffs. posti`e se uz prevazila`enje zakonskih i drugih ograni~enja. 1989. Ali. od rezervi za nepredvi|ene slu~ajeve i od drugih rezervi kapitala. 1990. opremu i drugu neproduktivnu aktivu. Sinkey. 423. 28) 4. (2) vi{kova (tj. (3) da odgovara zahtevima supervizorskih vlasti u pogledu adekvatnosti kapitala u odnosu na podno{ljivi rizik. New York. Jr. koju zahteva banka za operativno poslovanje. Spencer: Managing Commercial Banks Community. formira i uve}ava iz vi{kova i odre|enih rezervi. 29) Duane B. Upravljanje deoni~kim kapitalom banke Deoni~ki kapital banke (‘bank equity capital’) je kapital banke formiran. kasnije. s jedne strane.3. sa druge strane. sastoji od tri komponente: (1) vrednosti obi~nih i prioritetnih deonica. deoni~ki kapital banke se. dakle. od nepodeljenog profita. Third Edition. Joseph F. Va`nost i uloga deoni~kog kapitala u upravljanju bankom jasno je izra`ena u slu`benom izve{taju Udru`enja ameri~kih banaka29) (‘American Bankers Association’): (1) da obezbedi ubla`avanje i apsorbovanje povremenih (nepredvi|enih) gubitaka tako da depozitari budu za{ti}eni sve vreme. Regional and Global. u~e{}e deoni~kog kapitala ‘poreklom’ iz zadr`ane zarade kre}e se ~ak izme|u 45 do 65 procenata. kojih se banka mora pridr`avati. vi{kova ostvarnih kupoprodajom deonica. razlike izme|u cene po kojoj se obi~ne deonice prodaju i njihove nominalne vrednosti) i (3) zadr`ane zarade ili nepodeljenog profita. godine. Deoni~ki kapital se. Graddy and Austin H. 28) . u osnovi.2. str. Prentice Hall.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 128 Minimiziranje kamatnih tro{kova banke. po~etnom i naknadnim prodajama deonica banke.: Commercial Banke Financial Management in the Financial Services Industry. godine. (5) da obezbedi mehanizam za odr`avanje discipline protiv nerezonskog rasta (dodatna funkcija deoni~kog kapitala). te va`nost odnosa sa komitentima. (2) da obezbedi sredstva za zgrade banke. New Jersey. Podaci pokazuju da se najve}i deo deoni~kog kapitala u bankama u SAD generi{e iz zadr`ane zarade. Veli~ina deoni~kog kapitala osigurava banci odre|eni nivo sigurnosti i stabilnosti i poverenje javnosti i njenih komitenata i klijenata (depozitara). str.

nastoji se da se standardizuje (propi{e) njegova veli~ina i u~e{}e u strukturi ukupnih izvora banke. koju deoni~ki kapital ima u bilansu banke.Fiksna 2. Na slede}em primeru (pregled 4-5) vidimo o~igledne razlike u kompoziciji bilansne strukture jedne proizvodne firme i jedne poslovne (komercijalne) banke. profitabilnost i kvalitet njenog menad`menta.30) Pregled 4-5: Razli~ito u~e{}e kapitala u strukturi bilansa Kompozicija bilansa i deoni~ki kapital Proizvodna firma Komercijalna banka 1. Po{to kapital omogu}ava banci da sti~e sredstva i obaveze i podr{ku svom operativnom poslovanju. 567. Me|unarodnim standardom solventnosti ili adekvatnosti kapitala ({to je ameri~ki izraz za solventnost) ovo u~e{}e je utvr|eno na nivou od minimum 8 procenata. Dugoro~na 2. da generi{e dovoljno kapitala. O~igledne su i ostale razlike u izvorima sredstava i u strukturi aktive. kako bi stekla prednost da iskoristi svoje {anse za profitabilni rast.Kratkoro~ni aktiva 60% pasiva 30% aktiva 75% dug 80% 2. Zgrade.Teku}a 1. Ako kapital banke postane neadekvatan. 30) Ibidem. Zato planiranje eksternih i internih izvora rasta kapitala ima va`nu ulogu u upravlja~kom procesu o kapitalu i dividendi.Deoni~ki kapital 40% oprema 2% kapital 8% 100% 100% 100% 100% Postoji velika razlika izme|u strukture aktive i strukture pasive u proizvodnom preduze}u i jednoj poslovnoj banci. treba re}i da svaka finansijska institucija ima sopstvene karakteristike koje odre|uje njen potrebni stepen adekvatnosti kapitala. kapital je najva`niji resurs banke. Me|utim.Dugoro~ni 2. a u banci 8 procenata. Stoga je i bazi~ni problem sa kojim se suo~ava svaka banka. U proizvodnom preduze}u deoni~ki kapital iznosi oko 40 procenata. time se limitira stopa rasta banke na tr`i{tu.Deoni~ki 3. uti~u na potreban nivo adekvatnosti kapitala banke. str.Dugoro~ni aktiva 40% dug 30% aktiva 23% dug 12% 3. kvalitet zarade i mogu}nost rasta i potrebe za novim kapitalom samo su neke od klju~nih poslovnih odluka koje su usko povezane sa determinisanjem ban~inog sopstvenog nivoa adekvatnosti kapitala. Kratkoro~na 1.Teku}a 1.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 129 Zbog navedene va`nosti. Na primer. Odluke o kapitalu banke i dividendi su va`ne upravlja~ke funkcije menad`menta banke. 3. . U bilansu banke neadekvatnost kapitala je determinisana kompleksnim interakcijama na njenu likvidnost. Svi ovi elementi i njihova priroda.

267-268. Upravljanje izvorima depozitnog novca Depozitni novac spada u najstarije izvore bankarskih sredstava. Dinamika u~e{}a depozita u ukupnim izvorima banaka najbolje se vidi iz 31) Joseph F. 31) Kapitalni leverid` (‘capital leverage’) je odnos ukupne aktive banke prema ukupnom deoni~kom kapitalu i izra`ava se merom multiplikatora deoni~kog kapitala (“equity multiplier”): 32) Ukupna aktiva EM (equity multiplier) = ------------------------------Ukupni deoni~ki kapital Upravljanje deoni~kim kapitalom u nestabilnim. naj~e{}e su u upotrebi i tri mere kapitala banke: (1) ukupan deoni~ki kapital (koji se sastoji od obi~nih deonica.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 130 Prinos na deoni~ki kapital (‘return on equity’ ili skra}eno ROE). vi{kova i nepodeljenog profita). Oni su oslonac ban~ine kreditne aktivnosti.3. (2) kako realno vrednovati nove deonice novih emisija u inflatornom periodu naro~ito u toku hiperinflacije i (3) kako obezbediti jednak upravlja~ki tretman starih i novih deoni~ara. Slede}a tri su u naj~e{}oj upotrebi: (1) dobit pre poreza i dobiti ili gubitaka hartija od vrednosti. 4. jeste pokazatelj uspe{nosti ulo`enog kapitala. To se odnosi kako na ve} postoje}e deoni~are tako i na nove. Banka koja nema rast depozitnog potencijala nema ni mogu}nosti rasta kreditnog portfolija. Sinkey. 25. godine str. Third Edition. (2) dobit posle poreza ali pre dobiti ili gubitaka hartija od vrednsoti i (3) neto dohodak (posle poreza i dobitaka ili gubitaka hartija od vrednosti. MacMillan Publishing Company. (2) realno vrednovati deonice novih emisija i (3) obezbediti podjednak realni materijalni i upravlja~ki tretman svih (starih i novih) deoni~ara. New York. Zapravo. Isto tako.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Indystry. banka bi morala (1) prona}i na~in i re{enje za o~uvanje supstance kapitala postoje}ih deoni~ara od obezvre|enja. Ova mera profita mo`e se izraziti na vi{e na~ina. Jr. naro~ito inflatornim uslovima. str. prinos na deoni~ki kapital je merenje profita po dolaru deoni~kog kapitala. koji kupuju deonice novih emisija. U takvim uslovima. 1989. podrazumeva znatno slo`eniji pristup. naro~ito u periodu hiperinflacije. 32) Ibidem. Ovde se postavljaju tri klju~na pitanja: (1) kako sa~uvati realnu supstancu postoje}ih deoni~ara. . kao jedan od izvora generisanja kapitala banke. Izvori depozitnog novca imaju u strukturi izvora sredstava poslovnih banaka dominantno u~e{}e.3. (2) ukupan deoni~ki kapital plus rezerve za gubitke i (3) ukupan deoni~ki kapital plus rezerve plus kapitalni dug.

Zato savremene banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 131 bilansa ameri~kih banaka. Faktori formiranja depozita na nivou jedne banke su prema bankarskoj teoriji: (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) konkurentnost kamatnih stopa. oko 40 procenata se odnosi na oro~ene depozite. rast i razvoj. fundamentalna politika i snaga banke. [to se ti~e ro~nosti. Time banke unose u svoje poslovanje marketing dimenziju pribavljanja (mobilizacije) sredstava. Reed and Edward K. u svom poslovanju polaze od tr`i{ta. 34) 33) . Beograd. stanovni{tvo sa 35 %. individualne banke nemaju kontrolu nivoa svojih depozita. stopa inflacije. zahteva i `elja sada{njih i budu}ih komitenata i klijenata. Fourth Edition. Sektorska struktura depozita pokazuje. a sredinom sedamdesetih godina oko 87 procenata. Najva`niji faktori koji odre|uju nivo depozita poslovnog bankarstva u celini su: 33) (1) (2) (3) (4) (5) 34) stopa agregatne {tednje dru{tva. da privreda u~estvuje sa 50 %. Nau~na knjiga. godine bilo 90 %. stopa razvijenosti i integrisanosti banaka. 144-146. New Jersey. fizi~ke karakteristike i personal. monetarno-kreditna politika. 163-166. Osnovna baza za rast i razvoj banke odnosno za pove}anje obima poslovanja su depoztiti. godine. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Edward W. 1990. Banke razmi{ljaju kako da pove}aju svoj depozitni potencijal preduzimaju}i razne mere da osvoje potencijalne komitente i klijente. je u~e{}e ukupnih depozita 1960. lokacija. respektuju}i napred navedene faktore koji uti~u na formiranje depozitnog potencijala. str. vrste usluga koje banka nudi. a razlika od 7 % se odnosi na razne inostrane depozite. Gill: Commercial Banking. one se konkurentski agresivno bore za depozitare. potreba. 8 % se odnosi na depozite finansijskih institucija. nivo ekonomske aktivnosti. Po{to su depoziti tako va`ni za njihovo profitabilno poslovanje. i spoljnofinansijski tokovi. pa one zato moraju da uti~u na nivo koje `ele da imaju. 1989. Me|utim. Englewood Cliffs.godine. Prentice-Hall. i momenat po~etka rada. Tako. Inc.. str.

Izazov profesionalaca marketinga je u sposobnosti integrisanja marketing ideja u razmatranje o drugim institucionalnim funkcijama koje pokazuju antagonizam kao {to su: likvidnost. {to se skra}eno predstavlja kao pet Ps (odnosno na engleskom five Ps). price.4. Ove dve karakteristike depozita su va`ne zbog toga {to depoziti imaju kriti~ne implikacije na likvidnost i na izlo`enost riziku aktive banke. profitabilnost i pove}anje obima poslovanja banke. (2) cenu. upravljanje odnosima aktiva / pasiva. Prema do sada poznatoj i prihva}enoj uop{tenoj podeli. place and promotion).3. Sa tog aspekta. zna~ajna je vrsta i ro~na struktura depozita. {tedne uloge. Su{tina marketing mobilizacije nov~anih sredstava je u tome da se privu~e {to vi{e depozitara. sa {to ve}im depozitima. Neki autori u ovaj miks uklju~uju i peti instrument: ljude (people). ciljevi kontrole itd.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 132 Klju~ni elemenat uspe{nog marketinga banke je prepoznavanje da su marketing napori usmereni ka korisniku i da marketing polazi od identifikacije potreba korisnika proizvoda i usluga banke. Pri tome banka koristi ~etiri osnovna marketing miks instrumenta: (1) proizvod i uslugu. Upravljanje dugoro~nim dugom . oro~ene depozite. 4. Kao rezultat toga poslovne banke treba u svom bilansu da imaju optimalnu kombinaciju relativno likvidne i visokokvalitetne aktive u svojim portfolijima radi zadovoljavanja svojih potreba za likvidno{}u i visokog stepena finansijskog leverid`a (‘financial leverage’) kori{}enje duga odnosno depozita za finansiranje aktive (kredita). i specijalne depozite. Veoma su va`na dva aspekta bankarskih depozita: (1) kratkoro~na priroda potra`ivanja depozitara i (2) veliki volumen potra`ivanja u odnosu na neto vrednost ili na kapital deoni~ara. kreditna analiza. na {to du`e vreme i sa {to manjom cenom. (3) mesto (kanale distribucije) i (4) promociju (ili na engleskom: four Ps odnosno: product. depozite mo`emo grupisati kao: (1) (2) (3) (4) depozite po vi|enju. Odnos izme|u finansijskog leverid`a i izlo`enosti banke riziku meri se pomo}u multiplikatora deoni~kog kapitala (‘equity multiplier’). upravljanje rizikom. Dakle. depoziti su od presudnog zna~aja za stabilnost.

godine to iznosilo 8. Tako. da bi krajem 1987. s druge strane. ali ne i za za{titu depozitara.37) Ranije smo videli {ta sve ~ini deoni~ki kapital i kako se do njega dolazi. 36) To su: “Equity contract notes” i “Equity commitment notes” vidi detaljnije: Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. prodati obveznicu na tr`i{tu hartija od vrednosti i tako do}i do ulo`enih sredstava. Deonice se prodaju i kupuju po tr`i{noj vrednosti koja se obi~no razlikuje od njihove nominalne vrednosti. obveznica i duga banke po ovom osnovu. godine. ne mo`e je vratiti banci u zamenu da mu banka isplati vrednost kapitala. uve}anog ili pak smanjenog nominalnog kapitala. koja je promenljiva veli~ina i zavisi od ostvarenog rezultata poslovanja banke tokom i na kraju godine (visine profita ili gubitka). str. deoni~ar mo`e i da pokloni deonicu. nisu opozive pre dana dospe}a i imaju obaveznu klauzulu konverzije zahtevaju}i od izdavaoca zamenu obveznice za obi~ne deonice u budu}nosti po sada{njoj ceni. Naravno. Imalac obveznice tako|e mo`e. 532. Regional and Global. Spencer: Managing Commercial Banks Community. kada jednom kupi deonicu. New Jersey. i dugoro~ni dug banke nastao na osnovu emitovanja obveznica tako|e ~ini deo ukupnog kapitala banke odnosno njen dodatni kapital. 1990. Dodatni kapital banke pribavljen emitovanjem obveznica ima istu namenu kada je re~ o ulaganju u zgrade i opremu banke. godine. i ne ulazi u limit banke za rizi~ne poslove. 37) Duane B. banka vr{i i uve}avanje deoni~kog kapitala na nekoliko opisanih na~ina. Graddy and Austin H. Deoni~ar samo mo`e da proda deonicu i da na taj na~in do|e do svog nominalno ulo`enog. postoji bitna razlika izme|u deonica i deoni~kog kapitala s jedne strane. koja se smatra dodatnim kapitalom banke. ukoliko ne}e da ~eka dospe}e. Postoje dve varijante ovih klauzula. Me|utim. str.35) Kapitalne obveznice su neosigurana pasiva. Kapitalne obveznice se kvalifikuju kao dodatni kapital banke ako imaju originalna dospe}a od najmanje sedam godina (SAD). sti~e i ima pravo na povrat ulo`enih sredstava u fiksnim iznosima po rokovima dospe}a.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 133 Pribavljanje dodatnog kapitala banka vr{i i putem emitovanja kapitalnih obveznica (‘capital note or debenture’). 104.8 procenata. Prentice Hall. 35) . Kupovinom obveznice. vlasnik ili imalac obveznice (obligacije).36) Pribavljanje dodatnog kapitala putem obveznica je u SAD sve do 1960-tih godine samo simboli~no (oko jedne desetine procenta u ukupnom kapitalu). Kapitalne obveznice nose fiksnu godi{nju kamatu. Me|utim. New York. Englewood Cliffs. 1990. Deonice nose dividendu. Barrons. Deoni~ar. koja je nezavisna od rezultata koji banka ostvaruje i ispla}uje se imaocu obveznice u odre|enim rokovima.

finansijskom riziku i tro{kovima sredstava banke 38) Odluke o leverid`u (slika 4-11) uti~u na tro{kove ban~inih sredstava kroz njihov uticaj na rizik prekora~enja tro{kova. Ibidem. 546. 4. str. str. New York. (2) perspektiva budu}e zarade banke. Jr.4. zahteva se dokumentovanje jednog broja faktora. Sinkey. godine. F. Interaktivni proces ima snagu za oblikovanje jedne optimalne finansijske strukture za banku na isti na~in kao {to to ~ine i nefinansijke institucije. Naime. 31. prema J.1.SREDSTVIMA BANKE 4. ^ak linija pritiska pokazuje da na promene u relativnim tro{kovima uti~u upravlja~ke odluke koje se odnose na odgovaraju}u finansijsku strukturu.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 1989.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 134 ODLUKA O LEVERID@U FINANSIJSKI RIZIK RIZIK PREKORA^ENJA TRO[KOVA KOMPONENTE DEONI^KOG KAPITALA KOMPONENTE DUGORO^NOG DUGA TRO[KOVI SREDSTAVA BANKE Slika 4-11: Odluka o leverid`u. Joseph F. UPRAVLJANJE IMOVINOM .4.39). MacMillan Publishing Company. Bazi~na struktura aktive poslovne banke Ve} napred smo naveli prose~nu strukturu aktive poslovne banke i zato smatramo da je ovde ne treba posebno navoditi i time ponavljati ve} ono {to je re~eno. da bi se osnovala jedna komercijalna banka u SAD. me|u kojima su najva`niji: (1) op{ti karakter menad`menta banke. 39) 38) . Sinkey-u. Third Edition. Pa`nju }emo usmeriti na fiksnu i produktivnu aktivu banke.

konkurentni. kako se vidi iz navedenih uslova. i nacionalno odobrenje). obi~no deoni~kog kapitala. Zato treba voditi ra~una o faktorima koji na to uti~u. Zato je bitan odnos produktivne prema fiksnoj aktivi u strukturi ukupne aktive banke. telegrafske odnosno telekomunikacione veze. Anga`ovanjem sredstava banke. kako na strani onih koji deluju na visinu obima poslovanja i obima prihoda (obim i struktura produktivne aktive) tako i u pogledu onih koji treba da obezbede efikasnost. efektivnost i kvalitet poslovanja banke (visok nivo stru~nosti i sposobnosti menad`menta i drugih bankarskih stru~njaka. brzina i dostupnost podataka i informacija). Iskustva pokazuju da je odnos produktivne prema neproduktivnoj (fiksnoj aktivi i rezervama) dva prema jedan. {to nije slu~aj kod nas. atraktivni i profitabilni proizvode i usluge. Re{avanje problema alokacije sredstava sastoji se u tome da se prodajom sredstava ostvare prihodi po visokoj stopi prinosa i rizikom koji banka mo`e da apsorbuje. Upravljanje sredstvima se svodi na konverziju depozita i kapitala u gotovinu i produktivnu aktivu banke. pored menad`menta i mogu}nosti budu}e zarade odgovaraju}eg zakonski utvr|enog cenzusa deoni~kog kapitala itd.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 135 (3) adekvatnost strukture kapitala banke. (2) plasmani u hartije od vrednosti i (3) razni oblici gotovine. formira se fiksna aktiva. Me|utim. Sli~no je i sa uslovima za osnivanje banke kod nas. Poslovna banka je profitna institucija i zbog toga struktura njene aktive mora biti podre|ena ostvarivanju profita. (4) finansijska istorija i kondicije banke (relevantno samo za banke koje uklju~uju. Me|utim. Dakle. primat se daje menad`mentu banke. ta~nost. pored dr`avnog. po{to je poslovanje banke podlo`no dinami~kim uticajima i promenama tokom vremena. i (5) udobnost i potrebe podru~ja koje }e banka opslu`ivati. banka mora oblikovati tzv. Upravljanje imovinom ili sredstvima banke je izraz koji se koristi da opi{e na~ine alokacije slobodnog finansijskog potencijala na razne alternative ulaganja (investiranja).. odgovaraju}u tehni~ku odnosno kompjutersku opremu i aplikacije (‘hardware’ i ‘software’) i odgovaraju}e telefonske. fiksnu aktivu da bi ispunila osnovne zakonske i stvarne uslove za rad sa privredom i gra|anima: da ima odgovaraju}e poslovne prostorije za rad sa korisnicima usluga. u osnovi postoje tri alternative: (1) plasmani u kredite. u praksi je dosta te{ko odr`ati odre|eni odnos. . odnosno aktivu koja banci donosi zaradu. Kada je re~ o alternativama ulaganja poslovne banke. koja je nu`na za po~etni i kasniji rad banke.

konstantno (i nepotrebno) odr`ava visok i nepotreban nivo slobodnih nov~anih sredstava na 40) Edward W.. Englewood Cliffs. onda je to va`no sa aspekta dospe}a (kratkoro~ni. str.krediti i hartije od vrednosti . dugoro~ni). Reed and Edward K. (2) odnos izme|u banke i njenih depozitnih i kreditnih komitenata i klijenata je odnos poverenja i prilago|avanja. srednjero~ni. Obim i struktura produktivne aktive zaslu`uju posebnu pa`nju jer produktivna aktiva . pri ~emu je naro~ito va`na struktura produktivne aktive. visine i vrste kamatnih stopa (fiksne i/ili promenljive) itd.godine.2. Prentice-Hall. Najlo{ija je varijanta da banka danima. (3) deoni~ari banke i ostali ulaga~i zahtevaju stopu prinosa prilago|enu riziku ulaganja i konkurentnu sa prinosom primerenom i raspolo`ivom za sli~na ulaganja. a naro~ito o likvidnosti i profitabilnosti. Upravljanje gotovinom banke ima svog uticaja kako na likvidnost banke tako i na profitabilnost banke. 4. 110.plasmani u kredite i hartije od vrednosti . ~iju primenu kontroli{u regulatorne i kontrolne institucije po{to banke spadaju u institucije sa najve}im stepenom regulacije. Pored ovog globalnog aspekta ulaganja sredstava. banka mora voditi ra~una i o strukturi svakog portfolija posebno. Va`no je da se plasiranjem slobodnih nov~anih sredstava posti`e planirani nivo profitabilnosti. Pri tome je bitno da se i kako se svakodnevno uti~e na modeliranje strukture aktive banke. . Upravljanje gotovinom banke Upravljanje gotovinom banke spada u domen upravljanja likvidnosti banke i predstavlja `ilu kucavicu operativnog poslovanja banke. Kada je re~ o portfoliju kredita. Banka treba da plasira slobodna nov~ana sredstva na nivou da pri tome odr`i zadovoljavaju}i stepen likvidnosti. Pri tome se moraju imati u vidu klju~ni principi upravljanja rizikom banke: likvidnost i profitabilnost poslovanja banke. Svaki od ovih segmenata ili portfolija . New Jersey. Gill: Commercial Banking. zatim sa granskog aspekta ili disperzije kredita.zaslu`uje posebnu pa`nju i bi}e analiziran sa aspekta usmeravanja sredstava banke vode}i ra~una o svim principima i rizicima poslovanja banke. Inc. a koja se mogu anga`ovati u produktivnu (u kredite i plasmane hartija od vrednosti) i u neproduktivnu aktivu (izdvajanje u obaveznu rezervu).obezbe|uje glavninu prihoda svake poslovne banke. Pod gotovinom ovde podrazumevamo slobodna i neanga`ovana sredstva na `iro ra~unu banke.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 136 Na upravljanje sredstvima u poslovnoj banci uti~u slede}i faktori: 40) (1) zakonom i propisima stipulisane norme.4. 1989.

godine i dalje. kreditni plasmani prelaze polovinu i pribli`avaju se u~e{}u od oko 60 % od ukupnih plasmana. Plasmani u kredite donose ve}i prihod banci. Karakteristika savremenih poslovnih banaka u razvijenim tr`i{nim privredama. su{tina upravljanja privremeno slobodnim odnosno neanga`ovanim sredstvima na `iro-ra~unu banke obuhvata slede}e strategije: (1) plasmane u kredite odnosno pu{tanje odobrenih kredita ili tran{i korisnicima kredita koji nisu iskoristili postoje}i obim.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 137 `iro ra~unu. (2) plasmane u hartije od vrednosti.4. u~e{}e kreditnih plasmana.3. 4. (3) top menad`ment nema smelosti da takva sredstva privremeno anga`uje s obzirom na skora{nje obaveze prema komitentima (krediti). kretalo se najvi{e do jedne ~etvrtine ukupnih plasmana. odmah i u celokupnom iznosu. mo`e do}i do bitnog naru{avanja ne samo likvidnosti ve} i profitabilnosti banke. postepeno na rate u okviru roka. Upravljanje pozicijom kreditnog portfolija U bankama razvijenih tr`i{nih privreda. Upravljanje slobodnim nov~anim sredstvima zahteva da top menad`ment banke vodi politiku portfolio strukture aktive i da se na taj na~in usmeravaju plasmani u likvidnu i produktivnu aktivu. koji najvi{e odgovaraju budu}oj finansijskoj situaciji banke odnosno njenoj likvidnosti. Stoga je va`na dimenzija kreditnog rizika koji se u . To zna~i da banka u tom slu~aju postupa zato {to: (1) ima previ{e likvidnih sredstava i nema potrebe i na~ina da ih anga`uje. i (3) izdvajanje u obaveznu rezervu prema tome kako je to regulisano sa centralnom bankom (na po~etku roka tj. u vrste i na rokove. ali su i znato rizi~niji u odnosu na plasmane u hartije od vrednosti. Saglasno tome. a time naru{iti planirana stopa profitabilnosti banke. sve do pedesetih godina. (2) top menad`ment ne smatra da ih treba anga`ovati u produktivnu aktivu (kredite i hartije). vra}anje pozajmica ili izdvajanja u obaveznu rezervu. Prema tome. krediti u najve}em delu doprinose i prihodu banke. ili pak na kraju roka odjednom u ukupnom iznosu). pa i kod nas. kao {to je to SAD. jeste da kreditni portfolio ima dominantno u~e{}e ne samo u ukupnim plasmanima ve} i u aktivi banke. Sli~ne tendencije zapa`aju se i bankama drugih razvijenih tr`i{nih ekonomija. odobravanje novih i plasiranje na finansijskom tr`i{tu (berzi novca). Ove promene pove}anja plasmana u kredite u okviru ukupnih plasmana smanjuju obim i u~e{}e plasmana u hartije od vrednosti. Ako banka ne vodi takvu politku. Krediti su skoro kod svih poslovnih banaka dominiraju}i oblik plasmana. po{to }e se na taj na~in izgubiti kontrola nivoa prose~ne interne i eksterne kamatne stope. Tek posle 1960.

otkup. Struktura kreditnog portfolija banke je jedan od elemenata koji uslovljava stepen izlo`enosti banke riziku posebno kreditnom riziku. {to se manifestuje kao ste~aj nad korisnikom kredita odnosno du`nikom. Ovde pod “normalnim okolnostima” podrazumevamo. Postoje razne okolnosti pod kojima banka odobrava kredite. Pojedini nivoi kreditnog rizika za kredite koje je banka odobrila nisu isti. Sve zavisi od toga {ta se pri tome uzima za bazu. To su promene u okru`enju koje. od “top menad`menta” preko kreditnog menad`era.profita.41) Od kreditnog referenta zavisi u kojoj meri }e se u}i u su{tinu analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca i. mogu imati ozbiljne posledice na sposobnost i mogu}nost vra}anja kredita (poslovanje sa gubitkom itd. postoji normalan sklad stru~nosti. proceniti budu}a spremnost i sposobnost. Naj~e{}e se podela bankarskih kredita u kreditnom portfoliju vr{i: (1) po ro~nosti kredita tj. Od internih faktora. Kreditni portfolio banke mo`e se podeliti po vi{e osnova. promet. (2) po ekonomskoj nameni kredita tj. Naime. Sve ono {to je iznad toga naru{ava ili ugro`ava profitabilnost banke. Ako to nije u okviru navedenih relacija. pod normalnim okolnostima. Na to mogu uticati kako interni tako i eksterni faktori. uvoz. 41) .).UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 138 ovom portfoliju za banku smatra normalnim i prihvatljivim. potro{nja). ili kao trajna nemogu}nost izmirenja obaveza delimi~no ili u celini. vremenu na koje je kredit odobren odnosno u kom roku ga treba vratiti (dugoro~ne. onda se te{ko mo`e govoriti o “normalnim okolnostima”. tako da se stepen rizika formira posebno za svaki kredit. jasnu i preciznu kreditnu politiku. kvalitet pojedinih kredita banke determini{e ukupan nivo kvaliteta kreditnog portfolija. (3) po sektorima kojima su krediti namenjeni (proizvodnja. ovla{}enja i odgovornosti i doprinosa ostvarivanju ciljeva banke posebno primarnog cilja .). volja i mogu}nost za vra}anje kredita prema ugovoru o kreditu. srednjero~ne i kratkoro~ne). potro{nju). Kvalitet ukupnog kreditnog portfolija banke zavisi od kvaliteta pojedina~nih kredita. pa do kreditnog referenta. U takvim okolnostima. Kreditni rizik mo`e se manifestovati kao privremena nemogu}nost korisnika kredita da plati svoje dospele obaveze. izvoz. da banka ima jasnnu poslovnu politiku. i (4) i po drugim kriterijumima koji se izvode iz ovih osnovnih (po na~inu kori{}enja. sanaciju. sposobnosti. Od eksternih faktora bitnu ulogu imaju budu}i uslovi poslovanja zajmotra`ioca. na osnovu realnih parametara iz pro{losti i sada{njosti. {to se manifestuje kao nelikvidnost du`nika. po vrsti obezbe|enja itd. svrsi za koju se krediti koriste (za proizvodnju. klju~nu ulogu imaju stru~nost i sposobnost kreditnog referenta. pored menad`menta preduze}a. a u okviru nje.

Ovo }e omogu}iti zapo~eti procesi transformacije vlasni~ke strukture privrede i banaka. Zapravo. i (4) strogu selekciju zajmotra`ioca imaju}i u vidu sve navedene principe. Upravljanje portfoliom hartija od vrednosti Gledaju}i kretanja u~e{}a plasmana u hartije od vrednosti u bankama razvijenih tr`i{nih privreda.4. ipak primat pripada likvidnosti banke. privredne grane. {to je uslovilo i ve}u tra`nju bankarskih kredita. hartije od vrednosti i poslovanje njima ima za banke daleko ve}i zna~aj nego {to je to sada kod nas. koji bi i kod nas hartije od vrednosti uskoro trebalo da imaju u bankarskom poslovanju. grupacije i pojedina preduze}a i firme. Ovo nije bila posledica samo motiva ve}e zarade banaka ve} i visoke i relativno stabilne stope ekonomskog rasta u svim tr`i{nim privredama. Otuda je i portfolio hartija od vrednosti u bilansima tih banka zna~ajan. gde je razvijeno finansijsko tr`i{te i gde je razu|ena mre`a posredni~kih finansijskih institucija. Naime. {to zna~i plasiranje sredstava u kreditni portfolio prema optimalnoj strukturi aktive banke. na primeru banaka SAD. re~ je o tome da privremeno slobodna nov~ana sredstva doprinose profitabilnosti banke. Me|utim. dosno{enje zakonskih propisa o poslovanju hartijama od vrednosti. (2) pridr`avanje pravila diversifikacije kreditnog rizika na {iroj lepezi du`ni~ke strukture na pojedine oblasti. mo`emo konstatovati da je vremenom. slobodna nov~ana sredstva banke mogu se .4. kako bi se odobrili samo krediti za koje kreditna analiza utvrdi da postoje prihvatljivi nivoi kreditnog rizika. tokom poslednjih 45 godina do{lo do smanjenja u~e{}a plasmana u hartije u vrednosti sa 75 % po~etkom pedesetih godina na oko 40 procenata u poslednjih nekoliko godina. To je tra`ilo od banaka i nove pristupe u mobilizaciji sredstava i primenu novih strategija rasta bankarskih resursa odnosno izvora sredstava. Plasman sredstava u hartije od vrednosti banka vr{i uglavnom radi: (1) pove}anja profitabilnosti i (2) odr`avanja zadovoljavaju}eg stepena likvidnosti. 4. osnivanje i rad posredni~kih finansijskih institucija i uvo|enje u promet na finansijskom tr`i{tu {ire lepeze finansijskih instrumenata.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 139 Izlo`enost banke riziku u okviru kreditnog portfolija zahteva respektovanje nekoliko principa upravljanja kreditnim rizikom: (1) pridr`avanje najpovoljnije strukture alokacije slobodnih nov~anih sredstava sa aspekta bilansa banke. Mada je akcenat na profitabilnosti. U bankama razvijenih tr`i{nih privreda. dok je u na{im bankama samo simboli~an. mi na to ovde ukazujemo zbog budu}eg zna~aja. (3) preciznu analizu kreditne sposobnosti svakog zajmotra`ioca.

Dr Arnold A. ipak postoje razlike izme|u kreditnog rizika i rizika u plasmanu hartija od vrednosti. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset / Liability Mangement. Houghton: Asset & Liability Management: A Practical Approach. Edited by: William H. . Pod kvalitetom portfolija hartija od vrednosti banke podrazumevamo takve hartije od vrednosti koje omogu}avaju banci sigurnost u investiranju. Sinkey. Baker. Thomas I. Storrs and Charls E. posebno obveznice i to dr`avne. Naime. Istovremeno. Third Edition. 1978. povrat ulo`enih sredstava preko njihove prodaje i naplatu prihoda. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. Ekonomski institut Beograd. pridr`ava hijerarhije faktora koji determini{u likvidnost. 2. Course Outline. Jr. tj. (April 20). O ovome se detaljnije govori u ~etrnaestoj glavi ove knjige. Banking. (September). James V. Baughn. Nau~na knjiga. u knjizi: The Bankers’ Handbook. prilikom formiranja obima i strukture hartija od vrednosti. Banka mo`e svakodnevno da svoje ‘vi{kove’ sredstava plasira pod odre|enim uslovima i da tako doprinese profitabilnosti privremeno slobodnim sredstvima. 7. Joseph F. New York. Kenneth R. sigurnost i prinos.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry. Savremena administracija. Dow JonesIrwin.. 1990. Beograd. 1995. o ~emu }emo kasnije posebno govoriti. Homewood. Atlanta Trust Company of Georgia. Jedno od bitnih obele`ja protfolija hartija od vrednosti banke jeste njihov kvalitet i struktura.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 140 relativno brzo. LITERATURA: 1. sigurno i bez mnogo formalnosti plasirati u odre|ene vrste hartija od vrednosti i na taj na~in se ostvaruju prihodi banke. 5. banka mo`e relativno brzo do}i do sredstava prodajom hartija od vrednosti na finansijskom tr`i{tu odnosno ‘unov~iti’ hartije od vrednosti i tako obezbediti zadovoljavaju}i stepen likvidnosti. 3. 1976. jasno je da su hartije od vrednosti. Third Edition.: Asset-Liability Management IV. 1983. 6. 1988. 1989. Struktura investicionog portfolija banke podrazumeva da se banka.kreditni sistem. Beograd. sa ne{to manjim prinosom od prinosa po kreditima. 4. Walker. ali su zato skoro bez rizika za razliku od poznatog visokog kreditnog rizika. Illinois. MacMillan Publishing Company. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Jr. Dr Milutin ]irovic: Monetarno . Mada i plasmani u hartije od vrednosti nose sa sobom odre|eni kreditni rizik. Beograd.

Timothy P. Edward W. The Dryden Press. Feljton. New York. 17. Compton: Inside Commercial Banking. 18. Barrons. Prentice Hall. New York. Rose and Donald R. dr Uro{ N. 1985. 19. 15. Dow Jones-Irwin. Joh Wiley and Sons. Preager. Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Second Edition. New Jersey. Peter S.. Yair E. 1999. New York. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Baughn. Englewood Cliffs. 16. Graddy and Austin H. 1987. Virginia. 10. Reston Publishing Company. . Edited by: William H. Compton: New World of Commercial Banking. Eric H. Walker. Hartman and John E. 1984. Prentice-Hall. 1990. Englewood Cliffs. 1990. 13. 9. u knjizi: The Bankers Handbook. Eric N. Johnson: Commercial Bank Management. Novi Sad.UPRAVLJANJE BILANSOM I AGREGATIMA BANKE 141 8. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. New York. Mack: Capital Planning and Management. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Haslem: Commercial Bank Management. 1985. New York. Johnson and Richard D. Duane B. Lexington Books. New York. Emmanuel N. Regional and Global. Third Edition. The Dryden Press. Orgler and Benjamin Wolkowitz: Bank Capital. Storrs and Charls E. Thomas I. 14. John Wiley & Sons. 1988. 12. Fraser: Financial Institutions. Prof. 1985. 1976. 11. New Jersey. New York. Fourth Edition. 1989. Gill: Commercial Banking. Reston. 1985. Homewood. Inc. Frank P. Reed and Edward K. Illinois. John A.

UPRAVLJANJE BILANSOM PRIHODA I RASHODA BANKE OKVIR PETE GLAVE: • • • • Su{tina bilansa uspeha banke Upravljanje prihodima banke Upravljanje rashodima banke Upravljanje operartivnim tro{kovima banke .Profit je krajnji cilj svake poslovne aktivnosti banke! GLAVA 5.

Friars and Robert N. deoni~ara i kontrolnih institucija sa ostvarenim pokazateljima kona~nog uspeha banke za odre|eni period vremena izra`enog u visini ostvarenog profita banke. te njihov uticaj na visinu profita banke. najmanje na kraju svakog meseca. Druga je stvar da li takav bilans uspeha treba iskazivati s obzirom na tehni~ke mogu}nosti. Najbolja definicija za banke je ona koja se oslanja na njene tri dimenzije: na povrat ulo`enih sredstava ( return on assets-ROA). racionalnost sastavljanja i mogu}nost ‘upotrebe’ takvog bilansa u upravlja~ke svrhe. SU[TINA BILANSA USPEHA BANKE 5.1. povrat deoni~kog kapitala (return on equity-ROE) i rast zarade po deonici (earnings per share-EPS). Pojam i zna~aj bilansa uspeha banke Bilans prihoda i rashoda banke je finansijski izve{taj koji sumarno prikazuje finansijsko poslovanje banke. 1987. Zbog toga je neophodno da menad`ment tim banke raspola`e i podacima bilansa uspeha u kra}im vremenskim periodima. Joh Wiley & Sons. prethodi i sa njim ~ini celinu bilans stanja aktive i pasive banke za isti period. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 144 5. str.1. sa stanovi{ta upravlja~kih potreba banke. U nedostatku EPS mere. vrstu i strukturu. Naravno.1. New York. neophodno je poznavati dinamiku kretanja svih kategorija u okviru prihoda i rashoda banke. pa i visine prihoda banke pre poreza. Njemu. obi~no. 86. Da bi to bilo efikasno. kao i bilans stanja banke. Tako su bitne promene koje su vezane za kamatne prihode i kamatne rashode banke. . Editors: Eileen M. 1) David C. sastavljanje bilansa uspeha ima za cilj upoznavanje menad`ment tima. Naime. Uobi~ajena praksa i obaveza banaka u visoko razvijenim tr`i{nim privredama je da se zvani~ni rezultati po osnovu bilansa uspeha javno objavljuju po isteku svakog kvartala i jednom godi{nje po isteku godine. 1) Bilans uspeha banke. Prvi korak za banku je u definisanju profitabilnosti. na krajnji rezultat banke uti~u i nekamatni odnosno ostali prihodi i tro{kovi banke. koje u svim komercijalnim bankama ~ine okosnicu neto kamatnih prihoda banke. teorijski postoji svakog momenata i rezultat je nastalih promena u poslovnoj aktivnosti banke. da bi se moglo svesnom akcijom i dono{enjem odgovaraju}ih korektivnih odluka usmeravati poslovanje banke ka ve}em profitu. borda direktora. neto prihod je njegov prihvatljivi supstitut. Zato je od izuzetne va`nosti da banka upravlja bilansom banke tokom izve{tajnih perioda i da menad`ment tim banke uti~e na krajnje rezultate banke – posebno na visinu profita. Gogel. uklju~iv{i profit ili gubitak za odre|eni (specifi~ni) vremenski period. Cates: How Banks Make Money. njihov obim.

. Bez rezervacije za mogu}e kreditne gubitke. Neto prihod pre poreza iznosi 10.18 100. dolara. Neto prihod pre poreza Porezi na neto prihod Neto prihod posle poreza 10. neophodno je ukazati na zna~aj svih kategorija izdataka odnosno tro{kova u odnosu na ukupne prihode banke. koja stavka direktno umanjuje kamatne prihode banke.00 Navedeni pregled pokazuje da su u strukturi ukupnog prihoda banke dominantni kamatni prihodi.98 04. Me|utim.95% u strukturi ukupnog prihoda banke). Zna~aj uvida u raspodelu ukupnih prihoda izlo`i}emo na primeru jednog hipoteti~kog bilansa prihoda i rashoda jedne ameri~ke banke. kao finansijskog izve{taja za period od jedne godine (pregled 5-1). dolara ili 13. dolara ili sa 19% u~estvuju u ukupnim prihodima banke. 08.17 26.00 93. dolara tj.05% u odnosu na ukupan prihod) i plate i beneficije zaposlenih (30. 02. Ukupan prihod banke U tome: .02 6.0 95.00 10.0 150. dolara i plate i beneficije zaposlenih 30.0 55.0 100.0 mil.65%. a njegova raspodela ukazuje da 10% ide na porez. 2) U okviru nekamatnih izdataka su rezervacije za mogu}e kreditne gubitke 13.0 9. dolara 200. i eventualno. Ukupni izdaci(tro{kovi) banke U tome: .0 Struktura u procentima 01.0 mil.0 mil.02 6. ne{to preko 4% od ukupnog prihoda banke i slu`i za raspodelu odnosno isplatu dividende.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 145 Da bi se jasnije sagledao globalni zna~aj bilansa uspeha banke. 05.77 25. dok nekamatni prihodi sa svega cca 7%.35 69. za reinvestiranje u deoni~ki kapital banke.00 73.83 07. 06.58 100.nekamatni prihodi 215.00 93. iznosi 9.dolara ili 4.98 100. u~e{}e kamatnih izdataka u ukupnim prihodima banke je oko 70%. 03.nekamatni izdaci 2) 205. 09. ROE kao prinos deoni~arima na deoni~ki kapital i EPS kao rast tr`i{ne zarade po jednoj deonici. U ovom slu~aju neto prihod posle poreza ili pak profit. a 90% ostaje kao neto prihod posle poreza ili profit. Pregled 5-1: Relativni zna~aj tro{kova i poreza u prihodima banke Redni broj Opis kategorija u bilansu uspeha Iznosi u mil.00 90.47 4.0 mil. nekamatni izdaci iznose 42.0 mil.0 ili 6. koji u~estvuju sa 93%.0 4. Veli~ina profita banke meri se navedenim pokazateljima odnosno koeficijentima: ROA kao pokazatelj racionalnosti kori{}enja ukupnih sredstava.0 mil.kamatni prihodi .65 0.0 15.0 1. U nekamatnim izdacima su dve bitne stavke: rezervacije za mogu}e gubitke u kreditnom portfoliju (13.kamatni izdaci . dok je nekamatnih izdataka ne{to preko 25 procenata.

Da bi to mogle u~initi. Jr. banke poku{avaju da osvetle svoje tro{kove (‘burden’).10 = 11 +/. 1989. 14. tro{kove (‘burden’). glavni su izvor prihoda banke. poreze i dividendu. 04. 02. 29.2. str. to je ono {to fiksira njihov polo`aj odnosno odr`ava ih da opstaju. koji ~ine glavni deo portfolija produktivne aktive banke. 03. Zbog toga i nije iznena|enje da banke sa finansijskim te{ko}ama u pro{losti imaju probleme sa svojim 3) Joseph F. Tipi~an format bilansa uspeha banke. Okvir i sadr`aj bilansa uspeha banke U zavisnosti od date veli~ine bilansa stanja. 06. 3) Pregled 5-2: Tipi~an format bilansa uspeha banke Red.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 146 5. 11. 07.14 Komercijalne banke se opisuju kao opstanak na la`nom obave{tenju (‘spread dope’).1. aktive koja donosi zaradu. Odnos me|u pozicijama =1-2 =3-4 Naziv klju~nih pozicija u bilansu uspeha banke Kamatni prihod Kamtni izdaci Neto kamatni prihod (‘spread’) Rezervacije za kreditne gubitke Neto kamatni prihodi posle rezervacije za kreditne gubitke Nekamatni prihodi (provizije. Third Edition. New York. Sinkey. Ppo{to je pozitivna razlika potrebna da pokrije kreditne gubitke banke. 13.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Ova dva faktora se reflektuju u bilansu uspeha banke. 10. 05. pokazuje pregled 5-2. 12. broj 01. profitabilnost se primarno defini{e kompozicijom bilansa stanja i njenom operativnom efikasno{}u. 15. MacMillan Publishing Company.12 = 13 +/. one treba da pove}avaju nekamatne prihode (provizije i naknade) i/ili redukuju svoje op{te tro{kove i tako pove}avaju operativnu efikasnost. koji se zasniva na konceptu kamatne margine. Klju~ni nekamatni izdaci za banke su plate i naknade. . Krediti. Sa o~ekivanjem da se u budu}nosti redukuje razlika (‘spread’). naknade) Nekamatni izdaci (‘overhead’) Neto nekamatni prihodi (‘burden’) Prihod pre poreza i dobitaka (gubitaka) na hartijama Porez na prihod Neto operativni prihod Dobici (gubici) na hartijama od vrednosti Neto prihod Dividende Pove}anje zadr`ane zarade =6-7 =5-8 = 9 . 08. 09.

Koncept bilansa prihoda i rashoda banke zasniva se na iskazivanju stanja svih prihoda i rashoda banke nastalih kao rezultat ili posledica promena u obimu. Bez eksternog kapitala. rast aktive i isplata dividende su nametnuti stopom profitabilnosti tako da je interna stopa generiranja (g) kapitala jednaka proizvodu racija retencije (RR) i povrata deoni~kog kapitala (ROE).UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 147 kreditnim portfolijima. Izvor pla}anja dividende banke ~ini njen profit posle poreza uve}an za depresijaciju. investicioni portfolio banke odnosno portfolio hartija od vrednosti. ^ak za kmunalne banke sa ograni~enim pristupom kapitalnim tr`i{tima zadr`ana zarada tendira da bude jedini izvor kapitala. Zarada zadr`ana od strane banke je njen glavni izvor kapitala. najve}i deo ukupnog prihoda. koji banci obezbe|uju prete`ni tj. i nekamatni prihodi i nekamatni rashodi banke.1. Prihodi i rashodi banke dele se na dve osnovne kategorije: • • kamatni prihodi i kamatni rashodi banke. kako zbog visine i u~e{}a ovih prihoda u ukupnim prihodima. Izvori prihoda i generatori rashoda u bilansu uspeha banke Bilans prihoda i rashoda je zvani~ni izve{taj o prihodima banke od prodatih proizvoda i usluga. Od obima i strukture ovog portfolija banke i strategije koju banka koristi u upravljanju portfoliom hartija od vrednosti zavisi}e i doprinos . stanju i strukturi kategorija koje se iskazuju u bilansu stanja banke. Drugi po zna~aju izvor kamatnih prihoda (ili gubitaka) su plasmani u hatrije od vrednosti. rezerve za kreditne gubitke i kapital. Zato se kreditnom portfoliju banke posve}uje izuzetna pa`nja. o rashodima u vezi sa produkcijom proizvoda i izvr{avanjem usluga i tezultatu ovih odnosa izra`enom u neto prihodu ili profitu banke. Kamatni prihodi banke su rezultat (umno{ka) obima i vrste plasmana banke po odre|enoj kamatnoj stopi za odre|eni period i odnose se na prihode po osnovu napla}enih kamata na sve plasmane koji se vode u aktivi (aktivne kamate). tako i zbog pojave mogu}ih gubitaka. Ovi problemi se manifestuju u formi neproduktivne aktive i kreditnih gubitaka. imale su tako ozbiljne kreditne gubitke da su im oni jednostavno izbrisali njihovu teku}u zaradu. koji direktno umanjuju efekat ovog portfolija banke. 5. Banke koje su oti{le pod ste~aj.3. neto prihod je dobra aproksimacija raspolo`ivog toka gotovine za pla}anje dividende banke. {to obezbe|uje tzv. Klju~ni izvor ukupnih prihoda komercijalne banke su plasmani u kredite. ako se kapitalni raciji odr`avaju. Po{to negotovinski prora~uni za banke nisu stvarni. pore|eni sa nefinansijskim firmama.

koja se odnose na: smanjenje rizi~nosti plasmana i na ostvarivanje prihoda. profitabilnost je isto tako va`na i za njen menad`ment tim. struktura i u~e{}e ovih prihoda u ukupnim prihodima banke je razli~ita za banke i kre}e se od simboli~nih nekoliko procenata (kao {to je to slu~aj sa na{im bankama). fiksne prihode po osnovu kreditnih. Profitabilnost u bilansu uspeha banke Komercijalne banke su organizovane da ostvaruju profit. goriva i drugi razni tro{kovi banke povezani sa operativnim poslovanjem banke u odre|enom periodu na koji se odnosi bilans prihoda i rashoda. Me|utim. Second Edition. koji analiziraju njene performanse za svrhu tr`i{ta kapitala. a nema jo{ ni potrebnog asortimana hartija od vrednosti). Compton: Inside Commercial Banks. ~ija ‘prolazna’ ocena upravo zavisi od nivoa ostvarene profitabilnosti banke. 5. New York.4. Nekamatni prihodi odnose se na prihode banke napla}ene po osnovu provizija i naknada za izvr{ene usluge. 15 i vi{e procenata (u nekim bankama u visoko razvijenim tr`i{nim privredama). 85. Kamatni rashodi su obra~unata i pla}ena kamata na razne vrste depozita koje dr`i stanovni{tvo (a vista i oro~ena {tednja) i privreda (a vista salda i depozitni certifikati. debitnih i ke{ kartica i prihode po osnovu zakupa (sefovi). grejanja. kao oro~eni depoziti) kod banke i kamata na uzete kredite na tr`i{tu novca i kapitala te na kredite uzete od drugih finansijskih institucija.1. Ovi pokazatelji uklju~uju:4) 4) Eric N. pa do zna~ajnijeg u~e{}a od 10. tro{kovi zakupnine. John Wiley & Sons. dr`avne institucije i op{tu publiku. Nekamatni rashodi su plate i beneficije zaposlenih. str. . U na{im bankama u~e{}e ovog portfolija u strukturi aktive bilansa banke je jo{ uvek simboli~no (ne radi sekundarno tr`i{te hartija od vrednosti. amortizacija i zakup opreme. vode.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 148 ovog portfolija kamatnim i ukupnim prihodima banke. 1983. Nekoliko pokazatelja profitabilnosti je razvijeno da bi odredilo uspeh ili efektivnost banke u upravljanju resursima pod njihovom kontrolom. Zato je va`no merenje profitabilnosti za sve njene konstitutivne delove: deoni~are. Ovi pokazatelji se ~esto koriste da odrede u kojoj meri dobro funkcioni{e data banka. nisu zanemariva ni ostala dva cilja. depozitare. Mada je prioritetni cilj ovog portfolija banke da obezbedi efikasno i efektivno upravljanje likvidnom pozicijom banke. tro{kovi struje. Obim.

Koeficijent adekvatnosti kapitala meren kao CA je tre}i racio profitabilnosti. koristi i za odre|ivanje koliko se visoko kotiraju (cene) akcije banke na tr`i{tu. Koeficijent profitabilnosti iskazan kao ROA dobija se kada se zarada pre transakcija sa hartijama od vrednosti podeli prose~nom ukupnom aktivom za odre|eni vremenski period. Ovaj P/E racio se komparira sa istim koeficijentima drugih banaka i finansijskih institucija.2. onda je cenovnozaradni racio pet (price/earning racio . dobija se kada se zarada banke pre transakcija sa vrednosnim papirima podeli sa deoni~kim kapitalom. tako da ovaj pokazatelj ukazuje na povrat kapitalne baze. 5. Ve}i ili manji koeficijent ROA ukazuje na ve}u ili manju efektivnost upotrebe resursa banke. ali mo`e da bude i posledica ve}e ili manje stope rasta ukupne bilansne sume.P/E). [to je ja~a kapitalna pozicija banke.ROA). Zarada po deonici ili EPS racio je finalni koeficijent koji se dobija deljenjem preostalog neto prihoda banke sa prose~nim poznatim brojem deonica. On se dobija deljenjem ukupnog deoni~kog kapitala sa ukupnom aktivom banke. kao druga mera profitabilnosti banke. Ovaj podatak se naj~e{}e koristi kao klju~ni indikator u analizi performansi banke. Ako EPS iznosi $ 5 po deonici. Ovaj pokazatelj je va`an za deoni~are i pokazuje kojim tempom se vra}a ulo`eni novac deoni~ara. Kratkoro~ne strategije ne mogu da budu posmatrane izolovano. povrat deoni~kog kapitala (Retun on Eqity – ROE). a deonice banke se prodaju na tr`i{tu po $ 25. • • • • Koeficijent profitabilnosti meren kao ROE. adekvatnost kapitala (Capital Adequacy – CA). ali ih treba analizirati tokom du`eg vremena. tradicionalno poznat kao kapital racio. Va`an je kao merilo na nivou makroaspekta i ukazuje kakva je efektivnost kori{}enja ukupnih anga`ovanih sredstava banke. one moraju da se razmatraju u svetlu rezultata u dugom roku. Pokazatelj se.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 149 povrat ukupnih anga`ovanih sredstava (Return on Assets . i zaradu po deonici (Earning per Share – EPS). ROA koeficijent pokazuje efektivnost kori{}enja ukupno anga`ovanih resursa banke. Rezultati politike dono{enja odluka direktno uti~u na profitabilnost njenih racija u odre|enoj godini. {to pokazuje njen kapital racio. a ne samo tokom jedne godine. UPRAVLJANJE PRIHODIMA BANKE . Kompletna analiza profitabilnosti banke zahteva pregled svih njenih racija performansi tokom du`eg vremenskog perioda. tako|e. to je ve}a njena pojavna finansijska snaga.

nego maksimizirati odnosno minimizirati. 10. Boston. Dimenzije upravljanja ukupnim prihodom banke Ukupni prihod banke su svi prihodi koje banka ostvari tokom jedne godine. 1985. kamatni izdaci i operativni tro{kovi banke su u funkciji profita banke i mora se u procesu ostvarivanja ovih kategorija voditi ra~una o tr`i{noj ili marketing poziciji banke. mo`e ostvariti maksimiziranjem prihoda po osnovu aktivnih kamatnih stopa. Leonard P. . Dimenzije ukupnog prihoda banke va`ne su za upravlja~ki tim banke odnosno njen menad`ment tim i prikazane su na slici 5-1. u okviru kojih se organizuju slede}i poslovi: • • 5) komercijalni krediti odnosno krediti sa privredom.1. Kamatni prihod je rezultat naplate tzv. Kako je krajnji cilj svake banke ostvarenje odnosno maksimiziranje profita. Prakti~no. nekamatnih i drugih prihoda banke. neophodno je sagledati dimenzije ukupnog prihoda banke.5) DIMENZIJE UKUPNOG PRIHODA BANKE Organizaciona Proizvodno-uslu`na Korisni~ka Slika 5-1: Dimenzije ukupnog prihoda banke Organizaciona dimenzija prihoda banke obuhvata funkcionalna mesta ostvarivanja prihoda banke. aktivnih kamatnih stopa na sva plasirana sredstva u obliku kredita. to se ovaj cilj. Ukupni prihodi banke se sastoje od kamatnih.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 150 5. tako da je ove veli~ine pre potrebno optimizirati. hartija od vrednosti i eventualne druge plasmane (ponekad i centralna banka pla}a simboli~nu kamatu na obaveznu rezervu). teorijski gledano. str. ukupan prihod. tj. potro{a~ki krediti odnosno krediti sa stanovni{tvom. Cole: Cost Analysis and Control in Banks.2. U vezi sa tim. minimiziranjem izdataka po osnovu pasivnih kamatnih i smanjenjem operativnih tro{kova poslovanja banke. Bankers Publishing Company. mesta i na~ine gde i kako se prihod ostvaruje. kao rezultata njenog poslovanja sa ukupno anga`ovanim raspolo`ivim sredstvima.

• razne vrste usluga. str.Text and Readings. provizije. poznato je da su za komercijalnu banku najva`niji kamatni prihodi banke. . Proizvodno-uslu`na dimenzija prihoda banke podrazumeva prihode koji se ostvaruju po osnovu pojedinih vrsta i obima proizvoda i usluga banke kao {to su: • razne vrste kredita. Kod nekih banaka se taj odnos kre}e i preko 80% u korist kamatnih prihoda. internacionalni odnosno poslovi sa inostranstvom. Korisni~ka dimenzija prihoda banke obuhvata prihode koje banka ostvaruje prema tr`i{nim segmentima i to: • • • u poslovima na veliko odnosno poslovima sa privredom.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 151 • • • poslovi starateljstva odnosno tzv. Za savremenu komercijalnu banku je veoma bitna veli~ina. struktura i odnos kamatnih i nekamatnih prihoda banke. {to podrazumeva prilago|avanje proizvoda i usluga banke i njene organizacione strukture. U konkurentskim uslovima banke nastoje da pove}anje ukupnih 6) John A. i po osnovu raznih drugih poslova. Virginia. Reston Publishing Company.6) Dakle. trust poslovi ili poslovi poverenja.2. Upravljanje vrstom i strukturom ukupnih prihoda banke Ukupni poslovni (naziva se i operativnim) prihod banke se defini{e kao iznos redovnih i periodi~nih prihoda tokom jedne godine. Reston. 18. u poslovima na malo odnosno poslovima sa stanovni{tvom. 5. Haslem: Commercial Bank Management . i nekamatni prihodi od raznih usluga. Najve}i ili glavni deo ukupnog prihoda komercijalna banka ostvaruje naplatom kamate putem raznih vrsta kreditnih plasmana. 1985. Naime. ukupan prihod banke sadr`i dve bitne komponente: • • kamatni prihodi na plasirana i izdvojena sredstva. naknade i drugi prihodi banke. i • drugi razni prihodi. i drugi poslovi koji donose prihode banci. Sagledavanje dimenzija prihoda banke je va`no za njenu strategijsku orijentaciju na tr`i{ne segmente. • razne vrste depozita.2.

10. Sa aspekta generisanja kamatnih prihoda va`na je podela kredita po roku dospe}a.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 152 prihoda tra`e u skretanju ka nekamatnim prihodima. Kamatni prihodi banke su rezultat smi{ljenog i organizovanog plasiranja privremeno slobodnih nov~anih sredstava u razne veste kredita. Banke planiraju obim i strukturu plasmana prema obimu i strukturi izvora sredstava. po vrsti korisnika itd. nose ni`u kamatnu stopu u odnosu na dugoro~ne i srednjoro~ne. mogu biti svrstani u grupe po neoliko osnova: po roku dospe}a. Kamatni prihod po osnovu aktivne kamate na plasirana sredstva u kredite predstavlja glavni izvor ukupnog prihoda svake komercijalne banke. Predstavljaju glavni izvor kamatnih prihoda banke. visine i vrste pasivnih kamatnih stopa pribavljenih sredstava (izvora). koji se odobravaju na 7. drugog ili tre}eg faktora na kamatne prihode i kamatne izdatke banke u odre|enom vremenskom periodu. U zavisnosti od promena koje se de{avaju u oba miksa. po{to ve} godinama nema znatnijeg obima poslovanja sa stanovni{tvom. koji se odobravaju na period do 1 godine ili najdu`e do roka od dve godine. Kratkoro~ni krediti. imaju ne{to manju kamatnu stopu od dugoro~nih. 15 i vi{e godine. koji postepeno supstitui{u navedene dugoro~ne kredite u poslovnom banksarstvu. imaju ve}u kamatnu stopu od ostalih kredita. Po roku dospe}a i visini kamatne stope krediti se kao izvor kamatnih prihoda mogu svrstati u slede}e grupe: • Dugoro~ni krediti. ~ine osnovu za primenu odgovaraju}ih kamatnih stopa. • • . visine i vrste aktivnih kamatnih stopa plasiranih sredstava u razne vrste kredita. kao zna~ajnog faktora kamatnih prihoda. po nameni. Srednjoro~ni krediti. Kamatni izdaci predstavljaju miks obima. kako bi izbegle nepovoljne posledice konkurentske borbe na tr`i{tu depozita i kredita. Ostvareni ostali prihodi i rashodi banke uti~u na krajnji rezultat odnosno profit banke. kao bazi~ni osnov kamatnog prihoda banke. Kamatni prihod predstavlja miks obima. koji se odobravaju obi~no na period 3 i 5 godina. koja za sobom . ali i manju stopu kreditnog i kamatnog rizika. Planirani obim i struktura plasmana i izvora sredstava. Kod na{ih banaka taj procenat se penje i do 95% u korist kamatnih prihoda na kredite koji se uglavnom plasiraju privredi. vi{e doprinose ukupnom prihodu banke po jedinici plasiranih sredstava. Krediti u kreditnom portfoliju. Podaci ukazuju da se u~e{}e kamatnih prihoda u ukupnim prihodima banaka u tr`i{nim privredama aproksimativno kre}e od 80 do 90%. ali zato imaju i manju stopu kreditnog i kamatnog rizika. vr{i se i uticaj jednog.zbog visine rizika – povla~i i visinu kamatne stope. ali nose sa sobom i ve}i kreditni i kamatni rizik (rizik naplate). po pravilu.

pod pritiskom konkurencije.minus Kamatni izdaci = jednako Neto kamatni prihod . postepeno smanjuje.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 153 Nekamatni prihodi banke podrazumevaju naplatu prihoda po osnovu provizija. Va`nost izvora ovih prihoda postaje sve va`nija za komercijalne banke. To se de{ava zbog razli~itog konkurentskog pritiska na pasivne i aktivne kamatne stope i ima svog odraza na neto kamatnu marginu i. {to bitno uti~e na konkurentsku sposobnost banke u pogledu visine aktivnih i pasivnih kamatnih stopa.minus Rezervacije za kreditne gubitke = jednako Neto kamatni prihod posle rezervacije za gubitke Slika 5-2: [ema koncepta neto kamatne margine Ovakav pristup se danas koristi kao univerzalni model ne samo finansijskog planiranja bilansa uspeha ve} i kao model finansijskog izve{tavanja. uglavnom. Neto kamatni prihod je razlika izme|u ukupnog kamatnog prihoda i ukupnih kamatnih izdataka. Naime. KAMATNI PRIHOD . Upravljanje neto kamatnom marginom banke Bilans uspeha u izve{tajima se. [ematski to pokazuje slika 5-2.2. iako su kamatni prihodi najva`niji prihodi svake komercijalne banke.3. naknada i drugih oblika ostvarivanja prihoda u formi ostalih prihoda. . koji im omogu}avaju naplatu specifi~nih vrsta usluga. prezentuje na osnovu pristupa koncepta neto kamatnog prihoda i neto kamatne margine. Banke ulaze u razne nove poslove. kona~no. na profit banke. njihov relativni zna~aj se. 5.

Joh Wiley & Sons.0 %. preko ni`ih kamata {tednje do oro~enih certifikata sa visokim kamatnim stopama). i promenom svih navedenih faktora tokom vremena. podrazumevaju njeno stalno prilago|avanje ponudi i tra`nji finansijskih sredstava.0% ili vi{e od 7. Ovaj iznos razlike izme|u aktivne i pasivne kamatne stope. New York. banka na tr`i{tu pribavlja privremeno slobodna nov~ana sredstva pod odre|enim uslovima ponude – visini kamatne stope. Da se podsetimo. 86. str. koja predstavlja cenu novca kao robe. Editors: Eileen M. 1987. Prinos produktivne aktive objedinjava bruto zaradu na svu finansijsku aktivu (kamatni prihod podeljen sa produktivnom aktivom). Gogel. naziva se neto kamatni prihod. miksom finansijskih obaveza (izme|u jeftinih depozita po vi|enju. {to u odre|enim uslovima. Cates: How Banks Make Money. Na toj ‘transformaciji’ tu|ih sredstava. Friars and Robert N. To se posebno odnosi na visinu kamatne stope. cenom i rizi~no{}u kredita. Smanjenje neto kamatne margine mo`e bitno uticati na smanjenje neto kamatnih prihoda. {to se manifestuje na neto kamatni prihod. mo`e uticati i na smanjnje profita ili ~ak ugroziti profit. da bi ih plasirala na tr`i{tu tako|e pod odre|enim uslovima tra`nje – visini kamatne stope. banka u svoje ime i za svoj ra~un ostvaruje razliku izme|u prose~ne aktivne kamatne stope (po kojoj plasira sredstva) i prose~ne pasivne kamtne stope (po kojoj nabavlja sredstva). Banke u konkurentskim uslovima nastoje 7) David C. a posebno njen rast i razvoj na konkurentskom tr`i{tu. koja nastoji da bude konkurentna i na tr`i{tu depozita i na tr`i{tu kredita. Upravljanje kamatnim prihodima u uslovima konkurentske borbe banaka na tr`i{tu mo`e se najlak{e objasniti na jednom konkretnom primeru komercijalne banke. Dve najva`nije komponente ovog racija neto kamatne margine su: prinos produktivne aktive i prinos praga profitabilnosti. Ona se retko nalazi ni`e od 3. rokovima. . u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. Opstanak banke.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 154 Nivo i volatilnost neto kamatnog prihoda su determinisani:7) • • • • • miksom produktivne aktive izme|u kategorija niske i visoke zarade. Kretanje neto kamatne margine je bitan pokazatelj kamatnih prihoda i kamatnih rashoda banke. svesnim i nesvesnim stepenom rizika kamatne stope. rokovima itd. Neto kamatna margina je racio koji reflektuje odnos neto kamatnog prihoda prema prose~noj produktivnoj aktivi. Druga mera objedinjava tro{kove finansiranja strukture produktivne aktive (kamatni izdaci podeljeni sa produktivnom aktivom).

.. Dakle. izme|u ostalog. banka sni`ava kamatnu stopu na kredite sa 8% na 7. 8% Pasiva Kamata na depozite... u konkurentskim uslovima..... Aktiva Postoje}e stope Kamata na kredite.. banka pove}ava kamatne stope na depozite sa 6% na 6. radi ve}eg obima plasmana.. pove}anje kamatnih prihoda zbog ve}eg obima plasmana..6. pri ostalim istim uslovima...5%. kredite.. pa se.... Ovaj proces se odvija na slede}i na~in: Pasivne kamatne stope. tj.5% Kamata na depozite. negativno odra`ava na profit banke. izme|u ostalog...UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 155 da. Istovremeno. imaju tendenciju rasta u cilju pribavljanja {to obimnijih i kvalitetnijih izvora sredstava. o~igledne su slede}e posledice na kamatne prihode i profit banke: • • smanjenje kamatnih prihoda zbog ni`e kamatne stope na kredite... Rezultat takvog suprotnog kretanja u kamatnim stopama ima za posledicu smanjenje kamatnog i neto kamatnog prihoda pri istom obimu poslovanja.5%. Istovremeno se na drugoj strani pojavljuje i problem plasiranja pove}anog obima sredstava... To dovodi do pada neto kamatne margine... pove}anjem kamatne stope privuku {to vi{e depozita. 1% Slika 5-3: Proces smanjenja neto kamatne margine Iz navedene slike mo`e se zaklju~iti slede}e: U nameri da pove}a odnosno privu~e ve}i obim depozita. moraju smanjivati aktivne kamatne stope na plasmane. {to se naravno..... {to realno zahteva smanjnje kamatne stope na plasmane.. postaje sve te`e plasirati pribavljena sredstva.. Ovo dovodi do smanjenja neto kamatne margine sa 2% na 1%.. . To ilustruje slika 5-3.....7.. Istovremeno.5% Neto kamatna margina.. 2% Promena stopa Kamata na kredite. 6% Neto kamatna margina.. pre svega depozita.

Dok je prodaja hartija od vrednosti uvek javna – uprkos materijalnosti. Dakle. 8) . 1985. koje banka treba da nudi svojim korisnicima. Drugi je neto realizovana dobit ili gubitak na prodaji hartija od vrednosti. 18. po{to su oni diskrecioni i nepovratni. i smanjenje profita banke zbog pada neto kamatne margine. druge naknade za usluge. pa ako je mogu}e i pove}a. Dakle. provizije po osnovu sindikacije kredita. jesu ve}i nekamatni prihodi.4. naknade za usluge po depozitnim ra~unima. Neke velike banke mogu imati {ira podru~ja ostvarivanja nekamatnih prihoda. konkurentsko pona{anje banke u domenu kamatnih stopa i kamatnih prihoda dovodi do negativnih efekata na obim kamatnih prihoda i profita banke. nakanda i provizija po poslovanju sa akreditivima.Text and Readings. prihodi od finansiranja lizinga (leasing).). Banka. rekupovina preostalog duga po diskontu i druga odstupanja prihoda od stvarnog operativnog profita. Nekamatni prihodi se sastoje od provizija po osnovu poslova starateljstva (trust poslovi). mo`e tra`iti izlaz u pravcu napora da se taj prihod nadomesti iz drugih izvora. Upravljanje vrstom i strukturom nekamatnih prihoda banke Nekamatni i ostali prihodi predstavljaju naknade.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 156 • • pove}anje kamatnih rashoda zbog ve}e kamatne stope i ve}eg obima depozita. profita po osnovu trgovanja sa hartijama od vrednosti. str. Haslem: Commercial Bank Management .). deonice). koji se odnose na provizije. jedini izvor koji banci stoji na raspolaganju. ~ime omogu}uju i ostvarivanje njihovog ve}eg obima i ve}eg relativnog u~e{}a u ukupnim prihodima banke. Reston Publishing Company. 5. Reston. Velike banke imaju ve}u lepezu nezavisnosti ‘ostalih’ prihoda od bilansnih ili kamatnih prihoda banke. i drugi operativni prihod (od iznajmljivanja depozitnih boksova itd. Podru~ja na kojima ove banke ostvaruju nekamatne prihode jesu: 8) (1) (2) (3) (4) (5) (6) prihodi (kamate i dividenda) na hartije od vrednosti (obveznice. Smatra se. Virginia. pored pove}anja obima poslovanja. pored pove}anja obima poslovanja. naknade i pla}anje raznih usluga {irokog spektra. najbolji analiti~ki John A.2. komisionih trgova}kih poslova banke itd. da dva elementa nekamatnog prihoda prouzrokuju analiti~ke probleme. brokerskih svopova kamatne stope. Prvi je kapitalni dobitak – dobitak na prodaji prostorija banke. prihodi od fiducijarnih aktivnosti (poslovi starateljstva itd. komisione i druge provizije. provizije i druge prihode za odre|ene bankarske poslove.

Joh Wiley & Sons. Jedan izdatak 9) David C. do slanja izvoda. New York. 9) Ve} smo naglasili da u konkurentskoj borbi za profit. Na{e banke decenijama nisu gotovo ni{ta napla}ivale u domenu usluga gra|anima (na primer. Ulaskom stranih banaka na na{e bankarsko tr`i{te. zatim poslova starateljstva. gde se sve te`e ostvaruje potreban obim kamatnih prihoda i posti`e zadovoljavaju}a neto kamatna margina. Struktura i dimenzije ukupnih rashoda banke Va`no je da se razume razlika izme|u izdataka i tro{kova. UPRAVLJANJE RASHODIMA BANKE 5. Na ovaj na~in analiza i kompariranje operativnog prihoda jesu o~i{}eni od iskrivljavanja dobitaka/gubitaka. Naime u o{troj konkurentskoj borbi banaka i nebankarskih institucija. nasta}e novi konkurentski uslovi. banke su primorane da tra`e deo prihoda na drugoj strani. Praksa na{ih banka.3. U odnosu na poslove koje obavljaju banke u razvijenim tr`i{nim privredama i koji donose nekamatni prihod.3. Friars and Robert N. To i nije bilo potrebno. Uslovi se pomalo menjaju. koja se vodi na tr`i{tu kredita i depozita. Editors: Eileen M. 1987. na{e banke ne ula`u u hartije od vrednosti i ne obavljaju trgovinu hartijama od vrednosti. 5. Deo nedostaju}ih prihoda mora}e se tra`iti u domenu nekamatnih prihoda.1. itd. kojima }e se i doma}e banke morati prilago|avati. Isto je i sa poslovima lizinga. itd. od {tampe ~ekova. koja je dugo trajala. Izdaci se agregiraju u tro{kove kada postoji izgradnja vrednosti i identifikacije tro{kova. na{e banke mnoge od tih poslova ne obavljaju ili ih samo delom i simboli~no obavljaju. pa ~ak i za opstanak banke na tr`i{tu. . jer nije ni bilo prave konkurencije me|u bankama u domenu borbe za tr`i{te depozita i tr`i{te kredita. Kod nekih na{ih banaka ve} susre}emo naplatu dela usluga po teku}im ra~unima. sve ve}i zna~aj imaju nekamatni prihodi banke. obavljale su besplatno gotovo sve poslove po teku}im ra~unima. jedva da je simboli~nu pa`nju posve}ivala nekamatnim prihodima. str. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 157 pravac je ‘poni{tavanje’ (brisanje) dobitaka/gubitaka hartija od vrednosti iz ‘operativnog prihoda’ i vra}anje u ‘neto prihod’ posle pla}anja poreza. te nemaju ni prihode (kamate i dividenda) po ovom osnovu. naknadu za komisione usluge i iznajmljivanje depozitnih boksova. Recimo. a kontribucija dobitaka/gubitaka (posle poreza) neto prihodu mo`e da bude analizirana i komparirana. Gogel. 88. Cates: How Banks Make Money.).

11) Organizaciona dimanzija izdataka uklju~uje: • komercijalnu funkciju preko poslova sa privredom. dakle ne~ega {to ima svoju cenu i {to banka mo`e nekom prodati. va`no je sagledati dimenzije ukupnih izdataka banke. • tro{kove uslu`nih centara. Editors: Eileen M. 11) Ibidem. . 10) Svrha nastanka tro{kova i jeste u tome. • op{te tro{kove banke. • tro{kove filijala. Joh Wiley & Sons. 1987. i • ostalo. izdatak se ne priznaje kao tro{ak odnosno ne mo`e postati tro{ak. • starateljstva kao funkciju poslova poverenja. • tro{kove remonta opreme. str. Friars and Robert N. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. IZDATAKk nasuprot = TRO[KU Izdatak Tro{ak Stvarno pla}eni iznos Vrednost ili cena = Slika 5-4: Razlike izme|u izdatka i tro{ka Kao i kod prihoda. 9. str.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 158 sam po sebi ne sadr`i vrednost. Cates: How Banks Make Money. Slika 5-4 ilustruje razlike izdataka i tro{kova. kolektivni set izdataka mo`e da bude jednak tro{kovima kada se pojavi mogu}nost za nastanak jedne jasne vrednosti ili cene. 10) David C. da se pomo}u njih kreira nova vrednost odre|enog proizvoda ili usluge. Gogel. Me|utim. linije proizvoda i usluga i korisni~ka dimenzija. 10. I ovde su prisutne tri dimenzije izdataka: organizaciona. New York. Sve do onog momenta dok se izdatak ne vezuje za stvaranje vrednosti odre|enog proizvoda ili usluge. • potro{a~ku funkciju u vezi sa poslovima sa gra|anima.

tro{kovima isplata i stanjima (saldima). . Zato glavna knjiga predstavlja izvor informacija kako za menad`ment tim u svrhu efikasnog upravljanja tako i za regulatorne agencije i publiku u svrhu kontrole i informacija. mogu da budu ura|eni preko ove vrste menad`ment informacionog sistema bez uznemiravanja glavne knjige. tro{kovima. i • ostalo. Korisni~ka dimenzija podrazumeva: • prodaju proizvoda i usluga na veliko.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 159 Dimenzija linije proizvoda i usluga odnosi se na: • kredite privredi i stanovni{tvu. • usluge privredi i stanovni{tvu. Alokacije i transferi. 5. Za ove svrhe va`ni su podaci i upravlja~ke informacije. • depozite privrede i stanovni{tva. op{tim tro{kovima. Podaci koji se obra|uju vode poreklo od vrsta ra~una u glavnoj knjizi banke.3. Na taj na~in mogu se dobijati. Menad`ment informacioni sistemi. U su{tini. Analiza tro{kova predstavlja informaciju u okviru upravlja~kih informacija. oslanjaju se na glavnu knjigu i druge sisteme kao kanale ili provajdere informacija.2. koji po prirodi ne pripadaju glavnoj knjizi. U glavnu knjigu slivaju se podaci o prihodima. Informacije za planiranje i analizu kamatnih rashoda banke Upravljanje vrstom i strukturom kamatnih rashoda vr{i se pomo}u analize tro{kova. uzimati i preme{tati podaci o poslovnim aktivnostima banke bez uznemiravanja integriteta glavne knjige. Analiza tro{kova treba da bude u bazi podataka. koja se subordinira sa glavnom knjigom ili posebno od nje. i • ostalo. analiza tro{kova treba da bude permanentna tj. • prodaju proizvoda i usluga na malo. kako u organizacionom pogledu tako i u segmentu proizvoda i usluga. ali u globalne usmerenosti na tr`i{tu. koje treba da pomognu menad`ment timu da efikasno upravlja i donosi racionalne odluke. na on line bazi. Navedene dimenzije podrazumevaju pra}enje tr`i{ne okrenutosti banke. kao {to se koriste za analizu tro{kova. Veza je jedan put od glavne knjige prema menad`ment informacionom sistemu. gde je klju~na podela bankarskih poslova na poslove na veliko i poslove na malo. stanjima (saldima) i poslovnim aktivnostima banke. Za tu svrhu slu`e izve{taji i analize o prihodima.

~ime je manja . analiza tro{kova mora obazrivo obezbediti adekvatnu reviziju postoje}ih podataka. Nisu povezane na bazi povratne sprege sa osnovnim ra~unovodstvenim it Izve{taji o: prihodima tro{kovima stanjima aktivnostima Slika 5-5: Dvostrani tokovi informacija iz glavne knjige upravlja~ke informacije prema su{tini ra~unovodstvenog sistema. [to je manje specifi~an.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 160 Po{to su potencijalni aran`mani podataka za upravlja~ke informacije prakti~no beskona~ni. Ako podatak nije prihvatljiv. Potrebno je uraditi i test za validnost ovih podataka. menad`ment informacioni sistem mo`e da bude uskla|en sa su{tinom ra~unovodstvenog sistema. mora biti protuma~en. Esencijalno je biti u poziciji da se izgrade podaci za Javno izve{tavanje Finansijsko izve{tavanje regulatora Su{tina GLAVNA KNJIGA RA^UNOVODSTVA sistema ra~unoSnabdeva se: prihodima vodstva op{tim tro{kovima tro{kovima isplata i stanjima Tok u jednom pravcu Upravlja~ke informacije Slobodne forme kori{}enja podataka.

3. to{kove zgrade. slika prikazuje koncept kako jedan informacioni sistem mo`e da bude povezan sa su{tinom ra~unovodstvenog sistema. Cost Systems and Pricing Policies. U najve}em broju slu~ajeva treba koristiti procenu njihove povezanosti sa tro{kovima produkcione jedinice. Direktni produkcioni tro{kovi mogu da imaju obe . Op{ti i administrativni tro{kovi uprave su svi oni koji se u banci ne mogu nigde direktno rasporediti. 12) 13) Leonard P. Indirektni op{ti tro{kovi podr{ke se odnose na neke tro{kove personalnog odeljenja. Thomas L.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 161 kredibilnost u takav menad`ment informacioni sistem. 1985. 368. transport. Direktni tro{kovi podr{ke uklju~uju sve tro{kove produkcionog menad`menta iznad pozicije direktnih kontrolora. U stvari. Third Edition. (2) Prodajni tro{kovi uklju~uju tro{kove referenata za ra~une (teku}e i druge). putovanja. Illinois. str. 13) (1) Direktni produkcioni tro{kovi su tro{kovi koji se mogu direktno vezati za funkciju ili za autput jedinice banke. Op{ti tro{kovi uprave mogu se klasifikovati kao tro{kovi: direktne podr{ke. sigurnosti opreme itd. a na 20 izvr{ilaca mo`da 2 kontrolora). To se odnosi na institucionalno ogla{avanje. Walker. Storrs and Charls E. Ideja je da se razume volatilnost integriteta podataka onog momenata kada napuste ra~unovodstveni sistem. (3) Op{ti tro{kovi uprave su takvi tro{kovi koji se ne mogu direktno pripisati nekoj aktivnosti ili funkciji. zabave i sli~no. plate izvr{nih direktora i tro{kove regularnog izve{tavanja. Boston. na 12 isto jedan. direktni kontrolori). John Zimmermann and Diane White: Profitability Analysis.3. Bankers Publishing Company. indirektne podr{ke i op{te ili administrativne podr{ke. Po{to se mnogi od ovih tro{kova klasifikuju kao administracija ra~una ili izdaci servisa korisnika. Ovi tro{kovi se alociraju prema stopi kori{}enja ukupnog prihoda. . a dugoro~nije gledano ti isti tro{kovi mogu da budu i varijabilni. (2) prodajni tro{kovi i (3) tro{kovi op{te uprave. oni se ~esto izostavljaju iz analize tro{kova proizvoda.Tok informacija iz glavne knjige u dva smera pokazuje slika 5-5. ukupnim ostalim tro{kovima ili nekim drugim veli~inama relativnog merenja. U ove tro{kove se uklju~uju personalni tro{kovi (zaposleni u operativi. Dow Jones-Irwin. Homewood. str. 1988. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 5.12) Slika 5-5 pokazuje razliku izme|u glavne knjige ra~unovodstva i upravlja~kih informacija. Edited by: William H Bauhgn. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. Operativno planiranje nekamatnih rashoda banke Nekamatni tro{kovi banke kao finansijske institucije mogu se klasifikovati kao: (1) direktni produkcioni tro{kovi. 24. ogla{avanja proizvoda. zakupnina i snabdevanje. sa svim tro{kovima u odeljenjima servisne podr{ke ili druge tro{kove direktno povezane sa podr{kom produkcionoj funkciji. Dakle. u kratkom vremenu neki od tro{kova mogu da budu fiksni.fiksne i varijabilne komponente u zavisnosti od kapaciteta ograni~enja i promene volumena zaposlenih (jedan kontrolor na 10 izvr{ilaca.

760) Drugi profitni nivo Direktni i indirektni tro{kovi podr{ke Osoblje Odr`avanje zgrada Usluge drugih centara 30 5 190 4. koji imaju svog uticaja na profit banke. profitnim i tro{kovnim centrima. tj. ove strategijske jedinice mo`emo svrstati u dve grupe: (1) direktne centre. Bez obzira na profil strategijske poslovne jedinice. .400 (225) Tre}i profitni nivo Op{ti. (2) centre op{tih tro{kova uprave..200 7. a fiksni ostaju isti bez obzira na promene obima poslovanja. 270-273. dr Uro{ N. Varijabilni nastaju u direktnoj proporciji sa obimom poslovne aktivnosti banke.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 162 Podela na fiksne i varijabilne tro{kove. 14) Prof. u koje spadaju: direktni i indirektni centri podr{ke. Novi Sad.400 300 300 Neto margina Drugi prihodi Direktni tro{kovi prodaje Osoblje Zakup Oprema Ogla{avanje Ostalo 7.175 (400) ^etvrti profitni nivo 3. U odnosu na senzitivnost promene obima poslovanja. tro{kovi banke se mogu klasifikovati kao varijabilni i fiksni. Sa stanovi{ta klasifikacije tro{kova.775 Profitabilnost se ostvaruje u strategijskim poslovnim jedinicama ili jedinicama odgovornosti. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Strategijske poslovne jedinice ili profitni centri su klju~ni operativni generatori profita banke. Feljton. koji uklju~uju: direktne profitne centre i direktne produkcione centre. te op{ti i administrativni centri. Pregled 5-3: Operativni plan jednog hipoteti~nog profitnog centra Kategorije prihoda i tro{kova profitnog centra Prihod od sredstava Zadu`enja za neto kori{}ena sredstva Rezervacija za kreditne gubitke Pojedina~ne stavke Ukupno planirano 8. bitno je da se u okviru nje obavljaju kreditni i depozitni poslovi. str. 1999. 14) Operativni plan profitnog centra prikazan je u pregledu 5-3.160 (2.800 300 500 60 20 80 280 (940) Prvi profitni nivo Direktni produkcioni tro{kovi Obrada podataka Knjigovodstvo Testiranje i prenos Uskla|ivanja Obrada kredita Drugi produkcioni centri 350 200 900 80 30 1. administrativni i tro{kovi uprave Izvr{ni direktori Kontrolori Drugi centri op{te uprave 120 100 180 4.

15) Trend odnosa cena/obim Visoki tro{kovi Prose~ni tro{kovi Niski tro{kovi Nizak volumebio slede}i: U vezi sa tim. kao aktuelna tehnika tro{kova. Ovaj metod se ponekad pripisuje metodu alokacije izdataka. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. 5. redosled poslova bi menjaju u zvisnosti od kretanja obima poslovanja. . Formula je jednostavna: Ukupni relevantni tro{kovi : obim = prose~ni tro{kovi po jedinici Prose~ni tro{kovi po jedinici podrazumevaju stavljanje u odnos ukupnih aktuelnih tro{kova – fiksnih i varijabilnih .3.prema stavkama obima poslovanja. koji se defini{u kao tro{kovi koji se menjaju sa promenom obima poslovanja. tro{kovi po jedinici su ve}i kod niskog obima i ni`i kod ve}eg obima poslovanja. metod procenta vremena ili jednostavno nestandardni pristup tro{kovima. treba utvrditi varijabilne tro{kove. Naime. To pokazuje slika 5-6. Potpuna apsorpcija pokriva sve relevantne tro{kove i volumene u istom vremenskom okviru. U konstruisanju jednog proseka tro{kova po jedinici obim igra veliku ulogu u odre|ivanju jedinice tro{kova. To su tro{kovi koji se ne Drugo. to je situacija u kojoj egzistira jedna inverzna relacija izme|u tro{kova i volumena prose~nih tro{kova po jedinici. Relacije tro{kova i obima poslovanja banke Odnosi tro{kova i obima poslovanja banke najbolje se mogu sagledati putem metodologije prose~nih tro{kova.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 163 Stoga je od velikog zna~aja da svaki profitni centar ima svoj mese~ni. 1985. str. 35. 15) Leonard P. treba definisati i utvrditi fiksne tro{kove. nedeljni i dnevni operativni plan. Koncept prose~nih tro{kova bazira se na potpunoj apsorpciji svih relevantnih tro{kova.4. Uop{teno gledaju}i. Boston. Bankers Publishing Company. Visok volume Prvo.

4. koji jednim delom sadr`e komponentu fiksnih. Koncept operativnih tro{kova u bankarstvu Koncept tro{kova u bankarstvu . Pove}anjem obima poslovanja smanjuju se tro{kovi po jedinici obima usled dergesivnog dejstva ekonomije fiksnih tro{kova. banka treba da dostigne odgovaraju}i obim poslovanja da bi dostigla ta~ku profitabilnosti (gde se seku krive ukupnih tro{kova i ukupnog obima poslovanja). a drugim delom sadr`e komponentu varijabilnih tro{kova za odre|ene zone obima poslovanja. Kao {to je i vidljivo na navedenoj slici. UPRAVLJANJE OPERATIVNIM TRO[KOVIMA BANKE 5.1.4. treba utvrditi i postojanje relativno fiksnih tro{kova. 5. Ukupni tro{kovi i ukupni prihod Ukupni prihod Ukupni tro{kovi Varijabilni tro{kovi Fiksni tro{kovi Obim poslovanja Slika 5-7: Odnos tro{kova i obima poslovanja banke Slika 5-7 pokazuje kako se pona{aju fiksni i varijabilni tro{kovi u odnosu na rast obima poslovanja banke. Posle ove ta~ke poslovanje banke je profitabilno i banka iz zone gubitaka ulazi u zonu profitabilnosti.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 164 Tre}e.

Tada se tro{ak ra~una kao elemenat vrednosti proizvoda i usluge. Sve alokacije moraju da budu nepristrasne. proizvodima i korisnicima usluga. 1985.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 165 Tro{kovna terminologija za finansijske institucije razlikuje se od terminologije tro{kova u proizvodnji zbog nerobne bankarske baze. 16) Leonard P. logi~ne i konceptulano obja{njive. Alociraju se sredstva. 23. Zato u bankarstvu treba razlikovati tro{kove od izdataka. Koncepti i sistemi alokacije operativnih tro{kova banke Alokacija je arbitrarna i rezultat je ne~ije procene i odluke. poznatije. Tro{kovima se smatraju tro{kovi koji se mogu povezati sa proizvodom ili uslugom koja je isporu~ena. Tro{kovi sadr`avaju vrednost ili cenu. Alokacije prihoda se koriste u nameri raspore|ivanja kamatnog prihoda (od kredita) po organizacionim delovima (profitnim centrima) i proizvodima (kada ih ima vi{e) i. Grafi~ki predstavljen. Su{tina svake alokacije je njen kredibilitet. Bankers Publishing Company. te se u tome i pravi razlika izme|u izdataka i tro{kova. taj koncept izgleda kao na slici 5-8. Neke banke jednostavno ne raspore|uju svoj prihod po organizacionim delovima. izdaci su privremeni dok ne postanu zadatak. Alokacije su u mnogim instancama veoma zastupljene u glavnoj knizi ra~unovodstva.2. proizvodima ili korisnicima. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. Proces alokacije mora da bude razumljiv za korisnike da bi bio prihva}en. . 16) Definisane vrednosti Izdaci Izdaci A Izdaci B Izdaci C ZADACI AKTIVNOSTI PROIZVODI Slika 5-8: Koncept tro{kova u bankarstvu Kako se vidi na slici. aktivnost ili proizvod. konzistentne. Integritet i ta~nost podataka je tako|e veoma va`na.4. Alokacije sredstava se koriste u bilansne svrhe. Boston. kao u~e{}e u ukupnom prihodu. 5. str. prihodi i izdaci i oni mogu da budu razbijeni po organizacionim delovima.

proizvoda i. $ 27 20 29 26 25 23 150 Slika 5-9: Proces alokacije tro{kova u bankama Izbor koncepta alokacije tro{kova za kori{}enje je u funkciji onoga {to se `eli posti}i su{tinom merenja. . postoje tro{kovni i prihodni centri. Ibidem. Za formulisanje koncepta alokacije tro{kova mogu da budu kori{}eni neki od slede}ih elemenata: • • • 17) broj partija ra~una. To je posao analiti~ara tro{kova da alocira ove izdatke nepristrasno za svrhu merenja profitabilnosti. broj zaposlenih. koji primaju na sebe izdatke u ime organizacija. kona~no. alokacija izdataka je naju~e{}e povezana sa analizom tro{kova. 152. korisnika. To pokazuje slika 5-9. U osnovi. broj obra|enih stavki.17) Tro{kovni i prihodni centri Proces alokacije Metod ili sistem alokacije tro{kova Organizacioni pulovi primaoca Prihodni centar A $ 22 Prihodni centar B $ 62 Prihodni centar C $ 61 Ukupno $ 150 • $15 • $20 • $18 • $31 • $50 • $16 Uk$150 Proizvodi: Proizvod Proizvod Proizvod Proizvod 1 2 3 4 $ $ $ $ 17 38 24 71 Ukupno $ 150 Neto izdaci efektuirani posle transfera Korisnici: A B C D E F Uk.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 166 Me|utim. Primaoci moraju da budu u stanju da razumeju alokaciju. str.

4. Jedan sistem alokacije trebao bi da bude refleksija filozofije top menad`menta banke. Industrijski in`enjering meri zadatke u dve razli~ite svrhe: zaposlenost i tro{kove. kamatni izdaci. da mo`e da prihvati promene. Sistem alokacije. .3. treba da bude dovoljno fleksibilan. Koncepti kori{}eni za alokaciju tro{kova mogu se svrstati u slede}e kategorije: • • • • • procenat utro{enog vremena. da sistem treba da bude pripremljen za promene. Standard je osnova. procenat od ukupnog. Ideja je. Su{tina standardnih tro{kova je da se propi{e koliki tro{kovi bi trebali biti pri nekim datim parametrima i tehnikama. Ban~in program merenja za utvr|ivanje standarda mora obuhvatiti oba ova faktora. baza za upore|ivanje. Specifi~ni koncept treba da bude izabran kao jedan koji najbolje odgovara ili obja{njava podeljenost alociranih tro{kova. prihodi. usavr{avanja i filozofskih promena. 5. da su sistemi alokacije ne{to arbitrarno i subjektivno. koje su jedinstvene za finansijske institucije. za koju vrednost jedna aktivnost ili proizvod treba da bude vodi~ za postizanje jednoobraznosti. On mo`e da bude kontrolisan kao kriterijum. Mnoge forme standardnih tro{kova. Promene dolaze zbog rasta. Sve varijante standardnih tro{kova odnose se na neku formu konzistentnog merenja rada ili poslovne aktivnosti. i iznajmljeni prostor. direktni tro{kovi. Koncept standardnih tro{kova egzistira ve} mnogo godina. Ovo merenje je srodno industrijskom in`enjeringu u traganju za utvr|ivanjem referensne ta~ke za odmeravanje koja jedinica vremena treba da bude. jedinica/obim. do{le su kao `elja preko pedeset godina.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 167 • • • • • • utro{eno vreme. korisnost merenja resursa. Koncept standardnih tro{kova u bankarstvu Standardni tro{kovi su propisana metodologija za razvoj tro{kova. i direktna identifikacija Sigurno je. zna~ajni proseci. tako|e.

Standardi mogu da budu razvijeni kori{}enjem jednostavne forme kao {to je li~no vo|enje dnevnika. Razvoj standarda rada i vremena je su{tina standarda tro{kova. personalnoj politici i drugim sli~nim faktorima mogu izmeniti vrednost svakog faktora pojedina~no. Ibidem. Operativnu aktivnost uskla|ivanja nivoa tro{kova na ukupan nivo izdataka prikazuje slika 5-10. i druge operativne stope tro{kova. stope rada. standardi omogu}avaju razvoj jedinice tro{kova. povremenog rada. Stope rada su rezultat plata. Ove komponente mogu se menjati tokom vremena. Baziran na razvijenim standardima. neophodno je sagledati elemente sistema standardnih tro{kova. str. vremensku dozvoljenost. zamor i zaka{njenje. podatak o tro{ku je uporediv sa ovim standardima. 97. Po{to je svaka od komponenti predmet promene.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 168 Da se bolje razume. prekovremnog. Oni bitno uklju~uju sve druge operativne izdatke izuzev kompenzacija. Mogu da budu ad`astirani da uklju~e amortizaciju za takve stvari kao {to su istra`ivanja i razvoj. str. 114. Ipak. Stope rada su rezultat kalkulisanja kompenzacija na bazi ~asova. Mogu tako|e da uklju~e i rezervacije za vanredne stavke. bonusa i beneficija koje se porede sa raspolo`ivim satima centra koji se meri. Sistem standardnih tro{kova treba da sadr`i slede}i minimum elemenata: 18) • • • • standarde rada i vremena. kojih nema na listi izdataka. Ukupni lokalni op{ti tro{kovi + plus Ukupni op{ti tro{kovi . putem kojeg je ta~nost ne{to manja nego kod drugih metoda. 19) Ukupni tro{kovi po srandardu (uklju~iv direktne) + plus 18) 19) Ibidem. Drugi operativni tro{kovi jednog centra su svi oni {to se svrstavaju u izdatke izuzev kompenzacija. to je razborito da se vr{i revizija stopa rada najmanje jednom godi{nje. Reorganizacija. Usavr{avanje standarda rada mo`e uklju~iti kori{}enje vremenske dozvoljenosti da pokrije li~no vreme. promene u fizi~koj opremi.

4. koja predstavlja dijagram toka aktivnosti uskla|ivanja nivoa tro{kova sa ukupnim tro{kovima banke. Ponekad se izvesna mesta kontrole i uputstva utvr|uju na bazi odozgo prema dole. Ovo ilustruje slika 5-10. a mora da pravda svoje . Ukupan iznos je uskla|en sa ukupnim izdacima banke. Kontrola alokacije i redukcija operativnih tro{kova banke U ve}ini banaka izdaci u organizacionim delovima se kontroli{u na vertikalnoj osnovi. Upravo opisani sistem alokacije dozvoljava horizontalnu kontrolu izdataka. {to zna~i da jedan organizacini deo pravda samo svoje izdatke svom menad`ment timu. ali se kontrola vr{i odozdo na gore. Ako je banka primenila parcijalno sistem standardnih tro{kova. 5.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 169 Slika 5-10: Uskla|ivanje ukupnog nivoa izdataka banke Suma ovih izdataka je jednaka ili treba da bude uskla|ena sa ukupnim izdacima banke. tada bilo koji nestandardni tro{kovi koji egzistiraju treba da se dodaju ukupnim u cilju uskla|ivanja sa ukupnim izdacima banke. ili odozdo na gore u organizacionoj hijerarhiji ili odozgo na dole. Ovaj dijagram reflektuje agregiranje svih tro{kova koje banka preuzima na sebe preko ukupnog sistema standardnih tro{kova.4.

166. Ovo sve mo`e da bude 20) Ividem. str. postoje mnoge prilike za u{tede kroz identifikaciju i redukciju prekomernih i drugih nepotrebnih izdataka. Ovo je posebno zna~ajno za kontrolu nekamatnih izdataka. svaki primalac alokacije ispod grupnog nivoa ima efekat koji ~ini sistem slo`enijim. To pokazuje slika 5-11. ne mo`e se isklju~iti potreba kontrole tro{kova bilo u jednoj ili drugoj formi. Jedan sistem alokacije. U nekim bankama kontrola tro{kova mo`e da bude samo stvar prolaza svih narud`bina i faktura preko kontrolora za odobrenje i pla}anje. Neke to koriste kao sredstvo da bi ostale profitabilne. . da alocira od najni`eg tro{kovnog centra (ili odeljenja) na najvi{i organizacioni nivo (gupu) na strani primaoca. To mo`e tako|e da bude i mese~ni pristup kontroli varijanti prema planu.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 170 izdatke onim organizacionim delovima od kojih zahteva podr{ku. Bez obzira koji je slu~aj u pitanju. 20) Najvi{i organizacioni deo Organizacije alokacije Grupa Sektor Odeljenje Organizacije primaoci Grupa Sektor Odeljenje Prihvat a Najni`i entitet tro{kovnog centra Saveti analize {k Arbitra`a Slika 5-11: Proces kontrole alokacije tro{kova Kao {to se vidi i na slici. koji je sasvim upotrebljiv treba da bude takav. Mnoge banke gledaju na suzbijanje tro{kova kao na sredstvo za pove}anje profita. Naime.

i procenat miksa specifi~nih stavki ostalih operativnih izdataka prema ukupnim izdacima.Text and Readings. stvari postaju mnogo slo`enije. zgrade). nove funkcije). 279. Za optimalnu profitabilnost banke oni moraju biti pod kontrolom. pod kontrolom treba da budu slede}i izdaci: 21) • • • • kapitalne kupovine i lizing (automobili. 1985. Za kontrolu ukupnih izdataka banke koriste se koeficijenti koji mogu da budu utvr|eni za komparaciju. marketing. New York.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 171 adekvatno u nekim okvirima. prose~na plata po zaposlenom u banci. Naime. kompjuteri. kada banka raste. Virginia. 1984. odr`avanje.). po{tarine i ogla{avanja prema ukupnim izdacima. Tada kontrola mora da bude vi{e formalizovana. i drugi operativni izdaci (PTT. novi sistemi. putovanja. 21) Ibidem. LITERATURA: 1. ukupni izdaci za kompenzaciju prema prihodu. {to mo`e ukazivati na mogu}u potrebu redukcije ovih izdataka. ukupan broj pomo}nog osoblja prema veli~ini aktive. Primer zadnje navedene stavke mogao bi da bude miks tro{kova prostorija. prekovremeni. glavni projekti (novi proizvodi. beneficije). izdaci za kompenzacije prema ukupnim izdacima banke. Emmanuel Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. postoje studije koje obezbe|uju iskustvene proseke ovih izdataka za razne veli~ine banaka i miks za pojedine linije ovih stavki. Izme|u ostalih. ukupni izdaci prema veli~ini aktive. ukupni izdaci prema prihodu. izdaci obrade podataka prema ukupnim izdacima banke. Neki od tih koeficijenata su slede}i: • • • • • • • • • ukupan broj zaposlenih prema veli~ini aktive. Nekamatni izdaci mogu da erodiraju profit. John A. putovanja. 2. prevoza. . procesna oprema. str. Ali. Reston. Preager. kompenzacije (plate. Reston Publishing Company. Haslem: Commercial Bank Management . osiguranje itd.

1989. New York. Steven I. 16. Fourth Edition. Cost Systems and Pricing Policies. J. Prentice-Hall. 14. New York. Edited by: William H Bauhgn. 1978. Jonson and Richard D. 1985. Virginia. J. Prentice Hall. Reed and Edward K. 10.. Editors: Eileen M. 7. Johnson: Commercial Bank Manage ment. Reston. Irwin. 1985. Second Edition. 6. Jr. Bankers Publishing Company. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Joh Wiley & Sons. New Jersey. Boston. Barrons. 13. Revised Edition. Dow Jones-Irwin. 1989. Croom Helm. London. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Illinois. Wilson: Banking Policy and Structure – A Comparative Analysis. New York. . Edward W. Homewood. Homewood. Revell: Cost and Marfins in Banking – Organisation for Economic Cooperation and Development OECD. 1985.: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry. Friars and Robert N. Morgan and 13 other selected banks. 11. 1986. Bernstein: Financial Statement Analysis – Theory. Spencer: Managing Commercial Banks Community. 1985. Boston. 1990. Emmanuel N. Novi Sad. Reston Publishing Company. 19. Inc. 4. Joh Wiley and Sons. L. Thomas L. 1999. Graddy and Austin H. 1985. Deutsche Bank. 9. Haslem: Commercial Bank Management. Feljton. Davis: Exelence in Banking – A profit of superior management based on insight into Citibank. Third Edition. 15. 12. Gogel. Englewood Cliffs. R. Illinois. Prof. Bankers Publishing Company. 17. London. F. Richard D. New Jersey. Cates: How Banks Make Money. Duane B. Storrs and Charls E. Gill: Commercial Banking. 1987. Paris. New York. Joseph F. The Dryden Press. S. MacMillan Publishing Company. Compton: Inside Commercial Banking.UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 172 3. Application and Interpretation. Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. 5. 8. David C. Third Edition. New York. Cole: Cost Analysis and Control in Banks. Garcia: How to Analyse a Bank Statement. Leonard P. Englewood Cliffs. G. John Zimmermann and Diane White: Profitability Analysis. dr Uro{ N. 1985. 1984. 1988. S. 1985. 18. MacMillan Press. Preager. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms. Sinkey. u knjizi: The Financial Services Handbook – Executive Insights and Solutions. Leopold A. John A. Regional and Global. 1990. New York. Eric H. Walker. Frnak P.

UPRAVLJANJE PRIHODIMA I RASHODIMA BANKE 173 .

UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE OKVIR [ESTE GLAVE: • Kapital poslovne banke • Struktura kapitala banke • Planiranje rasta kapitala banke • Me|unarodni standardi kapitala banke .Oslonac je znak sigurnosti! GLAVA 6.

koju ~ine kreditni i investicioni portfoliji. kamatnih prihoda. zahteva i sve ve}i obim kapitala banke. Na drugom mestu je zna~aj portfolija hartija od vrednosti sa znatno manjim doprinosom prihodima banke (kamatnim i dividendnim). banka nema sigurnosti u obavljanju svojih poslova u rizi~nim tr`i{nim uslovima. Zato se putem efektivne realizacije poslovne politike (preko prihoda i profita) obavlja kontinuirano uskla|ivanje aktive/pasive banke i tako obezbe|uje zadovoljavaju}i obim i struktura kapitala. Preko kreditnog portfolija banka ostvaruje najve}i obim prihoda. To mo`emo prikazati i slede}om jedna~inom: SREDSTVA minus OBAVEZE = KAPITAL Odnosno: NETO VREDNOST BANKE = SREDSTVA minus OBAVEZE Aktiva banke je veoma bitna sa aspekta ostvarivanja prihoda. Koncept kapitala banke Konvencionalno shvatanje kapitala banke polazi od toga da kapital predstavlja razliku izme|u vrednosti zbira akrive i obaveza u bilansu banke.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 175 6. tada bi banka imala gubitak i ne bi mogla da nastavi da obavlja svoju redovnu delatnost. Da bi banka imala funkcionalnu stabilnost i sigurnost. da kontinuirano omogu}ava banci efektivnu realizaciju poslovne politike i sigurnost {tednje i depozita u tr`i{nim uslovima rizika. tj. Bez odgovaraju}eg obima i structure kapitala. KAPITAL POSLOVNE BANKE 6.1.1. U uslovima kada bi obaveze prema{ile ukupnu aktivu. ove knjige .1 u~e{}e kapitala u savremenim uslovima u bilansu banke mo`e se predstaviti upro{}enom {emom bilansne strukture banke (6-1): 1 Vidi detaljnije u glavi 4. Zato se s pravom smatra da je fundamentalna uloga kapitala. Prihodi preko ostvarenog profita doprinose ostvarenju odnosno pove}anju kapitala banke. Kao {to smo ve} ranije analizirali. Stalno pove}anje obima poslovanja banke izra`enog preko sve ve}eg zbira bilansa. Banka preko produktivne aktive. ostvaruje klju~ne prihode (kamatne i druge). neophodan je odgovaraju}i obim i struktura kapitala. Vrednost kapitala je istovremeno i neto vrednost banke i ona je ve}a ukoliko je i ova razlika ve}a.1. naro~ito deoni~kog kapitala.

1. uz ostale neophodne uslove. fiksne aktive i OBAVEZE Depoziti po vi|enju 1/2 Oro~eni depoziti 2/5 Akcijskii kapital Slika 6-1: Mesto i u~e{}e kapitala u {emi bilansa banke Kapital je klju~ni elemenat osnivanja banke. Drugim re~ima. da je nivo i struktura kapitala veoma bitna i tokom kontinuelnog poslovanja banke. Uloga kapitala u poslovanju banke Dakle. Kapitalna baza. kako bi se obezbedili ili privukli neophodni resursi za po~etak poslovanja banke – depoziti privrede i {tednja stanovni{tva. To se. 3 Visina deoni~kog i drugog kapitala ili neto vrednost banke ~ini jedan od klju~nih faktora poverenja javnosti u banke i bankarski sistem zemlje 2 . banka pribavlja po~etni kapital putem procesa emitovanja i prodaje akcija na primarnom tr`i{tu kapitala i tako dolazi do potrebnog obima akcijskog kapitala. obezbe|uje osnovu za po~etak rada novoosnovane banke. odnosi na potreban nivo deoni~kog kapitala banke. kako bi se odr`avala kriti~na ravnote`a izme|u obima poslovanja i nivoa o~ekivanih rizika. pre svega.2. banka kao nova finansijska institucija ili finansijska institucija u osnivanju.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 176 SREDSTVA 1/3 Portfolio kredita 1/3 Portfolio hartija od vrednosti 1/3 Portfolio rezervi. kao odnos obima kapitala i ukupne aktive bilansa banke. po~etak poslovanja banke podrazumeva da je banka zadovoljila sve pozitivne zakonske propise i da mo`e po~eti da obavlja funkciju finansijskog posrednika. 6. kapital predstavlja neku vrstu garancije i poverenja javnosti u njeno poslovanje. koji je predvi|en pozitivnim zakonskim propisima (poznat kao kapitalni census). prvo formira kapitalnu bazu. Ovaj process uskla|ivanja rasta obima kapitala sa nivom poslovanja naziva se kapitalizacijom. Naime. Dakle. sa rastom i razvojem poslovanja – pove}anjem obima bilansa banke treba da raste i obim formiranog kapitala. predstavlja jednu od najva`nijih pokazatelja performansi svake Potreban startni nivo deoni~kog kapitala za osnivanje banke kod nas je 10 mil evra u dinarskoj protivvrednosti. Otuda stopa kapitala.3 Naime. pri tome treba imati u vidu. Me|utim.2 Kapital je neophodan pri formiranju banke.

U ovom kontekstu. kapital prividno ima pasivnu ulogu. To se pre svega odnosi na regulatornu (minimalnih standardnih stopa).4 U savremenim uslovima taj trend se lagano zaustavlja. U tom cilju. Dakle. privredna i bankarska sredina postajale su sve rizi~nije. globalizacije i sekjuritizacije na finansijskim tr`i{tima. doprineli su. a prema tzv. Naime. rizi~noj aktivi 9.2%. visina kapitala predstavlja indikator prihva}enog rizika od strane deoni~ara-vlasnika banke. stogodi{nji razvoj banaka smanjio je stopu kapitala (leverid`a) petostruko. ali istovremeno i oja~ati poslovanje svake banke u pogledu preduzimanja {to ve}ih rizika. banke razvijenih tr`i{nih privreda ve} oko dvadeset godina nastoje da standardizuju stope rizika. strukturnu (primarni i ostali kapital) i koordinativnu (bilansno izve{tavanje i adekvatne stope kapitalizacije) komponentu kapitala banaka.4%. 5 6. Bilansno posmatrano. Stopa kapitala prema ukupnoj aktivi bila je 1972.1. dok ‘de facto’ predstavlja nisko-tro{kovni resurs za odr`avanje sigurnosti i poverenja javnosti u poslovanje banke. {to je istovremeno zna~ilo i pove}anu stopu rizika u bankarskom poslovanju imaju}i u vidu da je odnos kapital/aktiva pokazatelj poslovnog rizika banke. Procesi deregulacije. Krajnji cilj ovih zajedni~kih aktivnosti na me|unarodnom planu jeste bolje pokrivanje rasta potencijalnih rizika u poslovanju banaka putem adekvatne kapitalizacije. . 5 O me|unarodnim standardima kapitala poznatim pod nazivom Bazel I i Bazel II bi}e posebno re~I kasnije u ovoj glavi.godine 10%. o ~emu }e biti re~i kasnije u ovoj glavi (Bazel I i Bazel II). da bi to pojasnili treba po}i od nekih istorijskih ~injenica.3.godine stopa je bila ~ak 35%. Mada kapital nema direktne povezanosti sa performansama 4 Stopa kapitala se kroz istoriju bankarstva stalno menjala. stabilizuju se stope kapitalizacije. zajedno sa promenom strukture bankarstva. Istorija bankarskog poslovanja u razvijenim tr`i{nim privredama u pro{lom veku zabele`ila je trend stalnog smanjenja stope kapitalizacije.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 177 banke. a 1875. Upravo se putem kordinirane akcije banaka u razvijenim tr`i{nim privredama nastoji u bankarsko tr`i{te uneti {to vi{e slobodne inicijative. Njegova je funkcija da apsorbuje rizike odnosno gubitke u poslovanju banke. ja~a tr`i{na disciplina i tako dolazi do smanjenja stope rizika poslovanja banaka. ali to nije zna~ilo i proporcionalno pove}anje bankarskog rizika. Funkcije kapitala u poslovanju banke Kapital ima fundmentalnu ulogu u izra`avanju snage i stabilnosti poslovanja banke. Tokom zadnjih pedeset godina.godine 7. To se najbolje vidi iz podataka za ameri~ko bankarstvo: prva stopa kapitala bila je 1940. potrebi ja~anja sigurnosti bankarskog poslovanja.

visoku izlo`enost poslovnim.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 178 banke. za{titna funkcija kapitala banke je relativizovana bar {to se ti~e relativno manjih uloga. Nau~na knjiga. U uslovima osiguranja depozita. odnosno rezervacije za kreditne gubitke. posebno kreditnim rizicima i nepredvi|ena mogu}nost ostvarivanja gubitaka. To zna~i.7 Dakle. kao i garanciju depozitarima isplate sredstava (u celini ili delu) u slu~aju ga{enja banke. prebroditi relativno te{ke krizne situacije i da odbrani svoj poslovni sistem. da je ova funkcija povremenog tj. neadekvatnost kapitala se otkriva tek nakon formiranih gubitaka. Ova funkcija poma`e prilikom internog ili eksternog rangiranja performansne sposobnosti banaka. i regulativnu funkciju. koja osigurava {tedne uloge do 100. Osiguranjem depozita u bankarskom sistemu SAD je obezbe}eno kod specijalizovane federalne organizacije pod nazivom FDIC (Federal Deposit Insurance Company). a da se trajna stabilnost poslovnog sistema banke brani preko odr`avanja zadovoljavaju}eg stepena kompetitivnosti. dok se kapital mo`e smatrati samo kao va`an povremeni oslonac funkcionalnosti i operativne sposobnosti banke.000 dolara kod jedne banke za jednog {tedi{u. Beograd. Regulativna funkcija kapitala podrazumeva institucionalno utvr|ivanje i kontrolu minimalnih standarda kapitala tokom poslovanja banaka. odnosno kada je kapital nedovoljan za njihovo pokrivanje (u slu~aju bankrota). Za{titna funkcija (protective function) kapitala podrazumeva obezbe|enje solventnosti i kontinuiteta rada banke u kriznim uslovima. dobre poslovne posebno profitne performanse ~ine jedinu pravu i trajnu garanciju stabilnosti poslovanja banke.6 Krupni ulozi dele sudbinu poslovnog uspeha odnosno neuspeha banke i izlo`eni su riziku ostvarenja gubitaka i eventualnog bankrota banke. 1990. {to je od izuzetne va`nosti kod odabiranja banaka od strane komitenata i klijenata. Treba ista}i. 221. Dakle. 7 Vidi op{irnije: dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. po`arnog karaktera. da banka mo`e ostvariri gubitak tokom poslovanja. pokrivanje neo~ekivanih gubitaka. efikasnosti i racionalnosti poslovanja banke. banka mo`e preko ove funkcije kapitala. ali i za osnivanje ili odre|ivanje statusa banaka kao finansijskih institucija. Bankarska teorija i praksa nagla{avaju tri bitne funkcije kapitala banke: • • • za{titu depozitara. str. pokriti ga na teret deoni~kog kapitala. i nastaviti poslovanje. 6 . Funkcija apsorbovanja neo~ekivanih gubitaka omogu}ava banci kontinuitet obavljanja poslovanja do potpunog poslovnog oporavka.

Klasifikovana sredstva Prose ~ na sredstva Klasifikovana sredstva su ona. . 1989. Kalsifikacija sredstava obuhvata produktivnu aktivu banke i ocena se izvodi slo`enim postupcima. MacMillan Publishing Company. No. banka se kalsifikuje kao problemati~na. Banka sa visokom stopom (racijom) kapitala prema sredstvima je vi{e za{ti}ena od teku}eg . Jr. str. 9 Ibidem. Third Edition. New York.1.74 % (jednako ili manje). 8 Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. I obrnuto.4. Naravno. ako je NCR = 2. koja su ve} ozna~ena kao: nestandardna. 54. 627. Sinkey. i (4) deoni~ki kapital prema kreditima i eskontima. to je banka kapitalno zdravija i bolja. (3) deoni~ki kapital prema ukupnim depozitima. 1990. str. Barrons Bussines Guide. sumnjiva ili gubitak (ocena bazirana na ispitivanju kvaliteta sredstava). Merenje kapitala banke Kapital racio ili stopa kapitala je klju~ni finansijski racio za merenje adekvatnosti kapitala banke. od kojih su ova ~etiri naj~e{}e u upotrebi: (1) deoni~ki kapital prema ukupnim sredstvima. 104.8 Postoji nekoliko standardnih obrazaca za merenje adekvatnosti kapitala banke ili kapital racija (capital ratio). zatim pokazatelj agregatnih kredita prema ukupnom kapitalu (loans capital ratio). Polaze}i od te klasifikacije. Pored ovih pokazatelja. koristi se stopa neto kapitala (neto capital racio = NCR):10 NCR = Kapital + Rezerve . New York.9 Za ocenu da li je banka problemati~na ili nije sa aspekta solventnosti.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 179 6. ovo ipak zavisi o relativnom riziku i mogu}nosti za nastanak gubitka svake banke.:Commercial Bank Management in the Financial Services Industry.operativnog poslovnog gubitka nego banka sa ni`om stopom racijom. Ovde va`i jedno op{te pravilo: {to je ova stopa ve}a za banku. koriste se i bilansni raciji (balance sheet rations). 10 Joseph F. str. (2) deoni~ki kapital prema rizi~noj aktivi. pored navedenih pokazatelja. koriste se i pokazatelji koji uzimaju u obzir primarni i sekundarni kapital podeljen sa prose~nim ukupnim sredstvima uve}anim za dozvoljene gubitke na kreditima i zakupu (total capital ratio).

su na poslednjem mestu kod raspodele ostatka imovine banke. kako onog za osnivanje banke. Ovde banka zadr`ava pravo otkupa ovih hartija nakon odre|rnog vremena. kao ulaga~i. Trajni preferabilni stokovi imaju ve}a prava tj. ve}i stepen sigurnosti u pogledu imovine u procesu eventualne likvidacije banke u odnosu na zajedni~ke stokove. na odre|ene fiksne stope prinosa na ulo`ena sredstva.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 180 6. Slede}i oblik ulaganja su preferibilni stokovi sa flotiraju}im stopama prinosa koji se uskla|uju sa promenama stope prinosa kratkoro~nih dr`avnih papira. banka prikupljaobezbe|uje neophodan kapital po propisanom cenzusu.2. 11 U bankarskoj praksi re~ je o apresijaciji vrednosti hartija u rasponu 0d 10-30% iznad tr`i{ne vrednosti ovih akcija I redukciji dividendne stope od 2-4%. Vidi detaljnije: dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Oblici izvora kapitala banke Bankarska teorija i praksa ukazuju na dva klasi~na izvora formiranja kapitala banke: eksterne i interne izvore. Konverzija je opcija akcionara koja se zasniva na ostvarivanju potencijalnih prednosti izme|u apresijacije vrednosti hartija i redukcije dividendne stope. U slu~aju bankrota. STRUKTURA KAPITALA BANKE 6. postoje konverzije ovih uloga od strane emitenata (banaka) u subordinarni dug nakon isteka odre|enog vremena. Eksterni izvori kapitala banke su: zajedni~ki ili op{ti stokovi (cammon stock). Interni izvori poti~u iz ostvarenih prihoda umanjenih za ispla}ene dividende deoni~arima banke.1. pre svega.2. tako i onog za regulativni rast kapitala banke.11 Me|utim. Konvertibilni preferebilni stokovi imaju unapred definisane konverzione stope u zajedni~ke stokove kapitala. Oni prihvataju najve}i stepen rizika u zamenu za sticanje potencijalnog vlasni{tva. Eksterni izvori uklju~uju sve oblike tr`i{no privu~enog kapitala. . Zbog dvostrukog oporezivanja (na nivou banke i na nivou akcionara). Tek nakon prvog poslovnog i slede}ih ciklusa. Nau~na knjiga Beograd. ovi akcionari. iz eksternih izvora. Pri tome se utvr|uje konverziona premija (pove}ava tr`i{nu vrednost). trajni preferibilni stokovi (perpetual preferred stock). banka procenjuje mogu}nosti doprinosa internih izvora budu}em rastu kapitala banke. konvertibilni preferebilni stokovi (convertibile preferres stock) i preferibilni stokovi sa prilagodljivim stopama (adjustable-rate preferred stock). str. To se odnosi. Prilikom osnivanja. Zajedni~ki stokovi (cammon stock) su tradicionalni izvori formiranja akcijskog kapitala (equity capital). ovaj vid sticanja kapitala banke nije naro~ito popularan. koja je divergentna sa stopom prinosa ovih hartija (koja smanjuje stopu prinosa). za koji sastavlja bilanse. 227.

postoje prava kupovine kapitala u narednim periodima po fiksnim cenama (warrants). 6. U tom kontekstu treba imati u vidu i stopu oporezivanja dividendi. da dobiju odobrenja nadle`nih komisija i institucija i da emituju primarnu emisiju deonica. pribavljanje sekundarnog kapitala putem emisije obveznica. koji se bilansno vodi kao obaveza banke i mo`e se u svakom momentu povu}i. uve}anjem deoni~kog kapitala preko odricanja deoni~ara od dela ili cele dividende. finansijski census za osnivanje banke je 10 miliona eura u dinarskoj protivvrednosti. kao i subordinarni dug banke (kvazi capital). koja mo`e da igra ulogu podsticaja ili destimulacije formiranja odgovaraju}e stope kapitala ili promene structure izvora formiranja kapitala banke. pribavljanjem dodatnog kapitala iz 12 Prema nasim propisima u Republici Srbiji. poznatog kao dokapitalizacija. {to zavisi od interesa kreditora banke.2. navodimo nekoliko postupaka pribavljanja kapitala i to: - pribavljanje deoni~kog kapitala za po~etak rada novoosnovane banke. pribavljanje dodatnog deoni~kog kapitala.12 Pribavljanje dodatnog deoni~kog kapitala tokom redovnog rada banke. vr{i se tokom poslovanja banke i mo`e se obaviti na dva na~ina: prvi. Da bi to ukratko objasnili. poznatog kao reinvestiranje. kao primarnog kapitala. To se pre svega odnosi na banke koje `ele da imaju ve}u stopu ekspanzije. da dva ili vi{e zainteresovanih fizi~kih i/ili pravnih lica formiraju inicijativni odbor za ispunjavanje potrebnih propisanih uslova. podsticaja ili destimulacije formiranja odgovaraju}e stope kapitala ili promene structure izvora formiranja kapitala banke. Naime. Pri tome treba razlikovati pribavljanje deoni~kog. Interni izvori treba da budu osnova za formiranje budu}eg rasta kapitala banke. odnosno isplatom manjih stopa dividendi. i pribavljanje sekundarnog kapitala (dugoro~nog duga) putem emisije dugoro~nih obveznica.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 181 dr`avnim hartijama sa petogodi{njim dospe}ima i obveznica dr`ave sa najdu`im rokovima dospe}a. Pribavljanje deoni~kog kapitala za po~etak rada novoosnovane banke vr{i se po odre|enoj strogo propisanoj proceduri.2. potrebno je izme|u ostalog. Na~in pribavljanja kapitala banke Pribavljanje kapitala banke vr{e po strogo propisanoj proceduri. . pre svega propisanog finansijskog cenzusa. i drugi. Osim ovih ulaganja. pa formiraju prete`no kapital iz internih izvora. te njihovom prodajom obezbede propisani finansijski census za rad banke.

nisu opozive. U osnovi. odnosno sekundarnim emisijama deonica banke poznatog kao dokapitalizacija. Obe varijante zna~e pravni nestanak eniteta banke. nema vi{e mogu}nosti pribavljanja dodatnog deoni~kog kapitala. mogu u rizi~nim uslovima (a rizik sredine je sve ve}i). kada banka vi{e ne mo`e da obnovi ni jedan od navedena dva postupka. Takav motiv je za{ti}en zakonskim propisima u svakoj tr`i{noj privredi. kao {to }emo kasnije videti. odnosno veli~ini. Dakle. Navedeni postupci I metodi obezbe|ivanja dodatnog kapitala banke nisu me|usobno isklju~ivi.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 182 eksternih izvora naknadnim. ukoliko banka ili preciznije re~eno. koji bi bili jednaki ili ve}i od deoni~kog kapitala banke. Pri tome treba imati u vidu. imaju obaveznu klauzulu zamene za obične deonica u budu}nosti po sada{njoj ceni i smatraju se dodatnim kapitalom banke. To drugim re~ima zna~i. ona ga ne mo`e upotrebiti umesto gubitaka upravo zbog specifi~nog na~ina formiranja deoni~kog kapitala banke. ne samo po svom obimu. ~ak i da joj neko pokloni sredstva. a ne pokrivanje gubitaka. od veoma jednostavnih. Komponente bilansne strukture kapitala banke Kapital banke je veoma bitna pozicija u bilansu banke. Pribavljanje sekundarnog kapitala banka vr{i putem emisije netrajnih preferencijalnih deonica i du`ni~kih tj. Naime. njen imalac sti~e pravo na povrat ulo`enih sredstava uz fiksnu godi{nji kamatnu stopu po rokovima dospe}a. Dodatni kapital banke ima istu namenu kada je re~ o ulaganju u zgrade i opremu banke. pa do veoma slo`enih. Va`nost odr`avanja deoni~kog kapitala na potrebnom nivou je zna~ajna za prevazila`enje kriznih situacija. capital se deli na primarni i sekundarni. da banka u situaciji ostvarenih gubitaka preko obima deoni~kog kapitala nema izbora. ve} joj ostaju samo dve lo{e mogu}nosti: pripajanje nekoj drugoj kapitalno sna`nijoj banci (koja }e je bez njene volje pripojiti pod odre|enim uslovima) ili jednostavno bankrot.2. kupovinom obveznice. Motiv kupovine deonica je dividenda. kapitalnih hartija od vrednosti. ve} i prema svojoj odgovaraju}oj strukturi. potrebno je posebno naglasiti: banka ima najve}u poslovnu sigurnost za opstanak ako posluje profitabilno. odnosno dugoro~nih subordinatnih obveznica sa rokom dospe}a od najmanje sedam godina. ali ne i za za{titu depozitara i ne ulazi u limit banke za rizi~ne poslove. nastati pozicije. 6. propusti da na vreme obezbedi ovaj sklad. da banka u slu~aju gubitaka. Postoje razli~ite klasifikacije kapitala u bilansu banke. To zna~i. Naime. da banka mora kontinuirano odr`avati ravnote`nu poziciju rasta deoni~kog kapitala sa tempom rasta active bilansa banke.3. Kapitalne obveznice su neosigurana pasiva. njen menad`ment tim. a komponente .

str. rezerve i dugoro~ni dug banke. predstavljaju redovne ili obi~ne izvor prikupljanja deoni~kog kapitala. uklju~uju}i trajne preferencijalne deonice i reserve za gubitke po kreditima. 6-2: Struktura bankarskog kapitala13 4. veoma je va`no da se i kod nas bilansna {ema standardizuje u pogledu iskazivanja ukupne bilansne strukture. ali ga oni 11. Trajne preferencijalne deonice Gotovo u svakoj banci kaoKAPITAL IIdru{tvu. trebalo da se podeli deoni~arima reinvestiraju preko dodatnih deonica u deoni~ki (8+11) banke. adekvatnosti obima i stope kapitala. DEONI^KI KAPITAL I (1+2+3) 5. odnosno primarni kapital banke. ~ine osnovu deoni~kog kapitala. kako bi se {to vi{e 13 Vidi detaljnije: Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. da je udeo ovih elemenata strukture u ukupnom kapitalu banke relativno skroman. To je i najmasovniji 7. . 1995. Sekundarni kapital banke ~ine naredne dve stavke: netrajne preferencijalne deonice i subordinarne obveznice. u su{tini predstavlja reinvestiranu dividendu. navodimo slede}u {emu: 1. Danas. Vi{kovi fondova kapitala 3.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 183 kapitala se smatraju: deoni~ki kapital. DEONI^KI deoni~kom (4+5) kapitala bankeRezerve za gubitke po kreditima deonice. 12. odnosno deo profita koji bi SEKUNDARNI KAPITAL (9+10) kao dividenda. vi{kovi fondova kapitala predstavljaju suficit banke kao rezultat uspe{nog poslovanja banke. a ovde dodajemo samo to. 9. kada je preko polovine na{ih banaka u ve}inskom inostranom vlasni{tvu. Beograd. Netrajne preferencijalne deonice Zadr`ani profit Subordinarne obaveznice 10. (6+7) 8. Ekonomski institute. na~ina utvr|ivanja minimalnih stopa kapitala itd. najzna~ajniji izvor deoni~kog 6. 245.. Zadr`ani profit Slika br. Redovne ili obi~ne deonice banaka 2. PRIMARNI KAPITAL U bilansnom pogledu. Da bi sagledali bitne komponente bilansne strukture kapitala banke. UKUPNI KAPITAL BANKE kapital Te tri komponente. a razlikuje se i po kvalitetu funkcionalne upotrebe u odnosu na primarni deoni~ki kapital. O jednim i drugim delovima sekundarnog kapitala ve} je bilo re~I.

kako utvr|ivanja i formiranja strukture.4.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 184 pribli`ili svetskim standardima u ovoj oblasti. Kapital banke je va`an. Zbog toga }emo ovde analizirati samo rizi~nost odnosno kvalitet plasmana u kredite. Slede}i tro{ak banke. ali i najrizi~niji posao banke. pored novca.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. U manje rizi~nu aktivu banke spada i investicioni portfolio. da su krediti tradicionalno najmasovniji. neizvr{eni krediti. Slede}i podaci iz kreditnog portfolija predstavljaju mere kvaliteta kredita u kreditnom portfoliju i to:15 • • • • • • neto kreditni gubici. tako i bilansnog iskazivanja strukture standardizovanog kapitala. odnosno portfolio hartija od vrednosti i sa znatno manjim stepenom u~e{}a u aktivi nego kreditni portfolio. Kvalitet kreditnog portfolija odre|uju tri klju~na faktora: kapital. Ova mera mo`e da se koristi kao ex post pokazatelj kvaliteta kredita. gubi kontrolu nad rastom i kvalitetom svog kreditnog portfolija. str. Banka. Kapital i rizi~na aktiva banke Kreditni portfolio i investicioni portfolio su delovi aktive bilansa banke gde se pojavljuje u ve}oj ili manjoj meri rizi~na aktiva banke. krediti kojima je istekao rok dospe}a. 541. Jr. zarada i disciplina. 14 Joseph F. Dozvoljena norma kreditnih gubitaka i rezervacija gubitaka reprezentuju prvu liniju odbrane protiv kreditnih gubitaka.2. Neto kreditni gubici su jednaki kreditima za otpis minus nadoknada. odnosno kontrolu tro{kova. poznato je iz bankarske teorije i prakse. odnosi se na plate zaposlenih i tro{kove uprave kreditnog portfolija. str. New York. MacMillan Publishing Company. Third Edition. Sinkey. 6. Rezervacija za kreditne gubitke je stavka izdataka koja se preko bilansa uspeha izdvaja na ra~un rezervi u bilansu stanja. 537. i sumnjivi krediti. ~ije zarada i kapital postaju slabiji. Disciplina kreditnog portfolija odnosi se na respektovanje. 1989. . Naime. 15 Ibidem.14 A klju~ni izvor zarade banke su prihodi od kredita. kreditnih gubitaka i rasta kredita. dozvoljenost kreditnih gubitaka. rezervacije za kreditne gubitke. po{to je klju~ni izvor kapitala zarada banke.

kojima je istekao rok dospe}a.25 do 1. neizvr{eni i sumnjvi krediti. kreditni gubici }e ‘pojesti’ njene dozvoljene (normirane) rezerve. (2) sumnjive kredite. Ekonomski institut Beograd. (2) krediti kojima je istekao 90 i vi{e dana i (3) sumnjivi krediti. Krediti ~iji je rok istekao 90 dana ili vi{e. PLANIRANJE RASTA KAPITALA BANKE 6. U savremenom bankarskom okru`enju konkurentski pritisci zahtevaju racio dozvoljenosti gubitaka u kreditnom portfoliju u rasponu od 1. Dalje. kada popusti pa`nja banke oko kreditnog portfolija. a krediti sa gubitkom su ve} otpisani krediti.3. mnoge banke su sklone da dr`e saldo rezervi koji obezbe|uje ‘amortizer’ protiv neo~ekivanih kreditnih gubitaka. svrstavaju se u tri kategorije: (1) krediti kojima je istekao rok od 30 do 89 dana. pak. kao rezultat javiti nesolventnost i bankrot (likvidacija).3.1. pred bankom stoje dva nimalo laka izbora: pokrenuti proces sanacije korisnika zajma ili. koji se svi~uju na gotovinskoj bazi. 6. njenu teku}u i zadr`anu zaradu.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 185 Dok su neki kreditni gubici nu`an sastavni deo kreditnog poslovanja. i}i na njegovu likvidaciju. predstavljaju ustvari neizvr{ene kredite. str. oni se ne evidentiraju. 1995. Sumnjivi krediti. a ako i ona ne uspe. Substandardni krediti su oni koji pokazuju lo{ije performanse od predvi|enih. klasifikacija problemskih kredita ih razdvaja na:16 (1) substandardne kredite. 131. Krediti. Praksa banaka je uglavnom i prvenstveno usmerena na sanaciju. Su{tina stope adekvatnosti kapitala banke 16 Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. Druga i tre}a linija odbrane banke protiv kreditnih gubitaka su njena teku}a zarada i njena zadr`ana zarada. i (3) kredite sa gubitkom. Globalna klasifikacija kredita u kreditnom portfoliju banke deli kredite na standardne i problemske kredita. . tako da }e se bez jedne eksterne infuzije deoni~kog kapitala (emisije).5 procenata od ukupnog obima kredita. {to zna~i dok uplate nisu stvarno primljene. U ekstremnim slu~ajevima. Po utvr|ivanju problemskih kredita. Sumnjivi su sa pove}anim rizikom naplate. ide se u proces likvidacije korisnika kredita.

imamo kapitalni leverid`. i visinu tro{kova banke. Uspostavljene minimalne standardne stope kapitala sve se vi{e koriste kao uslov formiranja. integrisanja ili diversifikacije poslovne mre`e banaka. obezbe|enje stabilnosti poslovanja banke tra`i daleko kompleksnije sagledavanje i analizu indikatora performansi pozicije banke i to:18 - kvalitet poslovne politike. utr`ivost ili likvidnost active. Stopa kapitala ustvari mo`e da slu`i samo kao gruba aproksimacija adekvatnosti kapitala. koji se izra`ava merom multiplikatora deoni~kog kapitala. odnosno adekvatnog obezbe|enja banke protiv neo~ekivanih gubitaka. S druge strane recipro~no gledano. str.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 186 Stopa kapitala predstavlja odnos ukupnog obima kapitala prema ukupnoj aktivi bilansa banke i izra`ava se koeficijentom adekvatnosti kapitala banke. 224. odnosno koji predstavlja odnos ukupne aktive prema deoni~kom kapitalu i predstavlja polugu-oslonac sigurnosti zdravog kontinuiranog poslovanja banke. kvalitet i sposobnost deoni~ara banke. Kapital banaka opravdava svoj smisao u uslovima kombinovanja kvantitativnih i kvalitativnih elemenata komponovanja obima i strukture kapitala od strane 17 18 Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. i postoje}e stope kapitala prema aktivi. od kojih su najva`nije slede}e:17 - stopa profitabilnosti. 223. Ibidem. stopa rasta aktive. odnosno stimulisanog ili destimulisanog razvoja ekonomije obima. 1990. Ustvari. potencijalnu varijabilnost depozita. str. U savremenim uslovima poslovanja banaka. . razvoja ili kreditnog rejtinga banaka. sposobnost banke da zadovoljava finansijske potrebe optimalnih ekonomsko-finansijskih podru~ja. tokove ukupnog i neto prihoda. stopa adekvatnosti kapitala (ili stopa potrebne kapitalizacije) je funkcija vi{e varijabli. Teorijski posmatrano. Nau~na knjiga Beograd. stopa kapitala se sve vi{e koristi i kao kontrolni instrument nadle`nih institucija nad poslovanjem banaka. nivo ili stopa dividendi. kvalitet operativnih procedura.

da bi nudile odgovaraju}u za{titu depozitarima. Naime. (2) rezerve za pokri}e kreditnih gubitaka i (3) ostali primarnoi kapital. Bankama je potreban odgovaraju}i nivo i struktura kapitala da bi:19 (1) (2) (3) (4) odr`ale poverenje publike. 19 Prof. Ovaj nivo adekvatnosti kapitala. visoke profitne performanse su najbolja i najsigurnija pretpostavka kontinuiranog rasta obima kapitala. dr Uro{ N. da se primarni kapital formira kontinuirano i treba da bude osnovica za pokrivanje dinami~nog rasta bankarskih resursa. Kvalitet zarade i kapacitet rasta. su samo neke od glavnih poslovnih odluka koje su usko povezane sa odre|ivanjem sopstvenog nivoa adekvatnosti kapitala banke. str. focus se stavlja na formiranje primarnog kapitala banke. da obnavljanje ravnote`ne stope primarnog kapitala treba da bude na kontinuiranoj bazi. To zna~i. zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala i sigurnosti poslovanja banke 6. . core capital). Pri tome je neophodno da se strategijskim planom precizno utvrde i jasno defini{u: - ukupan obim kapitala. po{to je odre|en od strane menad`ment tima banke. reprezentuje bazu od koje evoluiraju mnoge statisti~ke performance. Uticaj rasta aktive na kapital banke Kapitalizacija u savremenom bankarstvu postaje nu`ni nerazdvojni deo poslovne master strategije svake banke. koji predstavlja su{tinu kapitala banke (tzv.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 187 banaka i odgovaraju}ih nadle`nih kontrolnih institucija. i izvori za formiranje kapitala banke. koga ~ine tri klju~na elementa: (1) zajedni~ki (equity) kapital. 99. Ovde je bitno posebno ista}i. U politici kapitalizacije banke. Pri tome ostaje fundamentalna teza da su zadovoljavaju}e performanse poslovanja najve}i stepen obezbe|enja sigurnosti poslovanja banke. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. a uslovi za to su ravnote`na stopa ostatka neto prihoda i stopa rasta aktive. uva`avaju}i diferenciju razli~ite publike. ima jedinstvene karakteristike koje odre|uju njen nivo adekvatnosti kapitala. kao finansijska institucija.2. isto tako i potreba za novim kapitalom. stopa rasta kapitala. Feljton Novi Sad. Svaka banka.3. da bi apsorbovale eventualne gubitke i da bi podr`ale sopstveni rast i razvoj. 1999.

stavke u bilansima izra`ene su milionima dinara. ostala pasiva i ukupna pasiva). planiranje kapitala je svakodnevni proces. sa pojednostavljenom strukturom i rastom navedenih stavki u aktivi I pasivi bilansa banke.3%. mora pove}ati i obim kapitala za 50%.3. kako bi se odr`ala adekvatna stopa kapitala po me|unarodnim standardima. shodno tome. Ako banka ne u~ini napore u cilju pove}anja obima kapitala sa 8 na 12 miliona dinara. ukupna aktiva) i tri pozicije u pasivi (kapital.3.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 188 Uticaj rasta aktive na volumen kapitala banke mogu}e je sagledavati na relativno jednostavan i lak na~in na slede}em primeru: polazimo od posmatranja pretpostavjena dva pojednostavljena bilansa banke. ve} da kapital ostane na nivou po~etnog bilansa. Ukupan zbir teku}eg bilansa ve}i je za 50% od zbira po~etnog bilansa. ali istovremeno predstavljaju i procentualno u~e{}e u zbiru bilansa. Profitabilnost banke je va`na sa dva aspekta: deoni~ara i regulatornih institucija. ostala aktiva. Naime. Zato menad`ment tim banke mora kontinuirano pratiti uskla|enost rasta kapitala sa rastom bilansa. odnosno obima poslovanja. teku}i na kraju godine. po~etni i teku}i bilans banke koji se sastoje samo od tri pozicije u aktivi (krediti. ako se `eli zadr`ati ista stopa u~e{}a kapitala u zbiru teku}eg bilansa kao i u po~etnom bilansu. povrat anga`ovanih sredstava ili na specifi~na pobolj{anja profitnih performansi. da je obim poslovanja porastao za 50% i da se. njegovo procentualno u~e{}e bi iznosilo 5. Planiranje rasta profita i kapitala banke Profitni ciljevi mogu se odnositi na povrat deoni~kog kapitala. To pokazuje slede}a slika broj 6-5. To zna~i. 6. koji vi{e nego i jedna druga menad`ment funkcija. 6-3: Rast kapitala u bilansu banke Kao {to se vidi iz navedene slike 6-5. prvi na po~etku godine i drugi. Ako banka `eli da ostane u svom poslu i da stabilno posluje kao nezavisna . dugoro~no odre|uje stabilnost i sigurnost banke kao finansijske institucije. odnosno u aktivi i pasivi po~etnog i teku}eg bilansa. PO^ETNI BILANS (1) Krediti Ostala UKUPNO:10 60 Depoziti Kapital 92 8 TEKU]I BILANS (2) Krediti 90 Depoziti Kapital 138 12 Ostala aktiva60 UKUPNO:150 UKUPNO:10 UKUPNO:150 Slika br. {to je daleko ispod standardne stope od 8%. a to je 8%. Dakle.

koje banka mo`e da kontroli{e i na razvijanje strategija banke da se minimizira uticaj eksternih faktora (promene u okru`enju.). nemogu}e je i}i sa postoje}e stope 0. Banka mo`e po~eti sa radom tek kada obezbedi kapitalnu bazu. Fokusiranje kontrole kvaliteta performansi banaka mo`e se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. Planiranje kapitala reprezentuje disciplinu prognoziranja adekvatnog nivoa kapitala u 20 Ibidem. Profit se kao stopa izra`ava razli~itim performansama i to kao:20 . Na primer.5 % povrata sredstava u jednogodi{njem periodu bez radikalnih operativnih zahvata u poslovanju banke. Kontrola kvaliteta ovih performansi poslovanja banaka usmerava menad`met tim na kontrolu internih faktora (kao na primer. racionalno kori{}enje resursa). kada se zamisli dugoro~na linija profitabilnosti. Ova baza reprezentuje permanentnu obavezu prema investitorima u bankarskom poslu i zbog toga generi{e nivo poverenja prema institucijama kojima je dozvoljeno prikupljanje i dr`anje depozita.60 % povrata kao proseka za protekle tri godine na prosek od budu}ih pet godina od 1. ne samo maksimalni potencijalno mogu}i profit. . inflacija itd. potrebe za pove}anjem kapitalnih izdataka i drugih stavki. . 96. mogu}e je posti}i.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 189 finansijska institucija u mogu}e predvi|enoj budu}nosti.stopa povrata ukupnih sredstava. . koje mogu uticati da poslovanje iz godine u godinu da ono postaje skuplje nego {to je anticipirano. ve} tako|e i realni nivo optimalnog profita baziran na ograni~avanjima postavljenim pred operativu kao {to su: nedostatak kvalitetnih menad`era.zarada po jednoj deonici (dividenda). str. S druge strane.stopa povrata deoni~kog kapitala. (2) Profitabilnost kao prinos na deoni~ki capital (Return on Equity-ROE). banka treba da odredi gde `eli da bude za pet godina i da taj put ostvari etapno na realno mogu} na~in. Naime. koje banka ne mo`e da kontroli{e.60 % povrata sredtava na stopu od 1.40 % kroz zna~ajno popravljanje operativnih performansi i ostvarenje dugoro~nih ciljeva profitabilnosti. U strategijskom planiranju profita treba biti realan i da nije mogu}e praviti velike skokove iz godine u godinu. prvi i glavni zadatak je da utvrdi potencijalni rast profitabilnosti. (1) Profitabilnost kao prinos na ukupnu aktivu (Return on Assets-ROA). polaze}i od 0. Ova kapitalna baza je ban~in osnovni resurs koji joj dozvoljava obavljanje funkcije finansijskog posrednika. Profitni ciljevi moraju uzeti u obzir.

Baughn. (2) rezerve za pokri}e kreditnih gubitaka i (3) ostali primarni kapital. Ovde je bitno posebno ista}i. Third Edition. Dow Jones-Irwin. 332. 21 Timothy P. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razli~itih publika. Walker. To zna~i. Nadprose~ne zarade obezbe|uju menad`ment timu banke dodatnu fleksibilnost u planiranju kapitala. Thomas I. Hartman and John E. Kapital je jedan ekonomski deficitaran strategijski resurs i zbog toga je plan kapitala klju~na komponenta op{tih planskih napora banke. 1988. Pri tome je neophodno da se strategijskim planom precizno utvrde i jasno defini{u: - ukupan obim kapitala. Cilj planiranja kapitala je da se osigura odgovaraju}i kapital za podr{ku banke i pra}enje njenog strategijskog plana. Va`nost internog generisanja kapitala i kapaciteta je. Storrs and Charls E. 6. Efektivno planiranje kapitala treba da anticipira budu}e zahteve za kapitalom koji rezultiraju od tehnolo{kih promena ili porasta nivoa poslovne aktivnosti banke. focus se stavlja na formiranje primarnog kapitala banke. Homewood. Illinois. Proces planiranja kapitala po~inje sa razmatranjem ekonomske sredine i budu}e zarade banke.4. koji predstavlja su{tinu kapitala banke (tzv. u knjizi: The Bankers Handbook. str. Edited by: William H. da obnavljanje ravnote`ne stope primarnog kapitala treba da bude na kontinuiranoj bazi. i izvori za formiranje kapitala banke.3. Mack: Capital Planning and Management. stopa rasta kapitala.21 Planiranje kapitala je proces odre|ivanja odgovaraju}ih komponenti i nivoa kapitala u sredini konsistentnoj sa pretpostavkama strategijskog plana banke. Anticipiranje potreba za dodatnim kapitalom mo`e obezbediti menad`ment timu banke tr`i{nu prednost u sticanju dodatnog kapitala. da se primarni kapital formira kontinuirano i treba da bude osnovica za pokrivanje dinami~nog rasta bankarskih resursa. core capital). da obezbe|uje adekvatan prinos teku}im i budu}im investorima koji ne mo`e biti prenagla{en. koga ~ine tri klju~na elementa: (1) zajedni~ki (equity) kapital. Planiranje adekvatnosti kapitala Kapitalizacija u savremenom bankarstvu postaje nu`ni nerazdvojni deo poslovne master strategije svake banke.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 190 svakoj individualnoj bankarskoj instituciji shodno uslovima ekonomske sredine u kojoj posluje. U politici kapitalizacije banke. a uslovi za to su ravnote`na stopa ostatka neto prihoda i stopa rasta aktive. .

dr Uro{ N.4 7. Menad`ment tima treba unapred da zna slede}e: ako kapital banke padne ispod granice od 7 % tokom navedenog perioda od pet godina. odnosno bankarstvo u tranzicionim privredama.0 931.8 7.000 60. mada je taj standard danas i znatno ve}i za neke zemlje.1 17.700 62. {to }e uticati na promenu baznog odnosa kapital/aktiva od 7.7 7.14 4godina 13.250 71. Tako. Me|unarodni standardi adekvatnosti kapitala su utvr|eni u procentu u odnosu na ukupnu aktivu.6 821.25 %. .17 3godina 12. 99.449 66.0 725.8 874. koji polaze od toga da je: (1) (2) (3) (4) projektovani rast prose~ne aktive na godi{njem nivou od 7 %.5 771.4 16. str. ME\UNARODNI STANDARDI KAPITALA 22 Vidi detaljnije: Prof.4 992. me|unarodni standard solventnosti je u 1992. 1999.4 20. da je zadr`ano 75 % od ukupne zarade.025 81.60 % na prose~nu aktivu.6 7.08 Slika br.godini utvr|en na nivou od minimum 8 % od ukupne aktive banke.0 7. Elementi Prose~na aktiva Zarada banke Suma dividende Kapital banke Kapital/ aktiva % Bazna 10. Feljton Novi Sad. da bi zadovoljile kreditne zahteve i zahteve depozitara. 6.4. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. banka mora pristupiti infuziji kapitala.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 191 Adekvatnost kapitala ili solventnost banke podrazumeva sposobnost banke da efektivno apsorbuje svoje poslovne gubitke ili smanjenja vrednosti svoje aktive. da je zarade 0.1 15. 6-4: Uticaj rasta aktive na poziciju kapitala banke22 37) Navedena slika 6-6 prikazuje podatke.8 7. Bankarske supervizorske agencije u SAD defini{u kapital banke na ciljnom nivou kao primarni i sekundarni kapital.108 76.0 15.21 2godina 11.11 5godin a 14.1 19. koji komercijalne banke moraju odr`avati sve vreme.25 1godina 10.

2. i planirani prirast kapitala za razvoj i stabilnost banke.godine. Komitet je izradio platformu za redovnu saradnju me|u zemljama ~lanicama po pitanjima kontrole banaka.godine nakon prete}ih poreme}aja na deviznim I bankarskim tr`i{tima. koji treba da budu dovoljni da pokriju: - teku}e neo~ekivane gubitke. 6. Re~ je o podsticanju namere za pribli`avanje zajedni~kih stavova i standarda u cilju harmonizacije tehnika kontrole u zemljama ~lanicama.4. odnosno ga{enju neke od banaka. To nije bio nikakav formalni niti nadnacionalni kontrolni akt. a njegov revidirani 1983. Prvi dokumenat Komiteta pojavljuje se 1975. prihode vlasnika kapitala (akcionara). da funkcija kapitala ima svoj puni smisao jedino u uslovima neo~ekivanih gubitaka i pri eventualnoj likvidaciji. Primena kapitalnih standarda Bazel I u bankama . Naime. Komitet je. Su{tina utvr|ivanja standarda adekvatnosti kapitala Bazelski komitet za bankarsku kontrolu ustanovili su guverneri centralnih banaka zemalja grupe 10 krajem 1974. Bazi~ni koncept metodologije utvr|ivanja adekvatne stope kapitala polazi od toga. po~etkom 80-tih godina postojala je zabrinutost {to se koeficijenti kapitalne adekvatnosti velikih me|unarodnih banaka pogor{avaju ba{ u vreme rasta rizika prezadu`enih zemalja. Ustvari. U prve dve decade Komitet je najve}u pa`nju posvetio pitanju adekvatnosti kapitala banaka. U tom smislu. da teku}i gubici banke treba da budu pokriveni iz teku}ih prihoda.4. U tr`i{nim uslovima poslovanja polazi se od toga. tada odlu~io da poku{a zaustaviti dalju eroziju kapitalnih standarda u bankarskim sistemima i da ula`i ve}i zajedni~ki napor u cilju ve}e konvergencije u postupcima i modelima merenja adekvatnosti kapitala. u kome su dati principi za podelu kontrole izme|u kontrolnih vlasti doma}ina i mati~nih vlasti.godine pod nazivom Principi kontrole bankarskih stranih institucija (kasnije poznat kao Konkordat).1. adekvatna stopa kapitala jeste ona koja odr`ava zadovoljavaju}u institucionalnu strukturu banke i {titi banku od negativnih efekata neo~ekivanih gubitaka. uz podr{ku guvernera grupe 10.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 192 6. Ovaj poduhvat je doveo do stvaranja jednog {irokog konsenzusa o jedinstvenom pristupu ponderisanog merenja rizika za bilansne i vanbilansne stavke poslovanja banaka.

Banking Regulations. odnos kapitala prema nivou ukupnih rizika. ne samo u ~lanicama grupe 10. da je poslovanje banke. 23 . devizni. odnosno portfolio banke. prevod. donela niz neobavezuju}ih normi o tr`i{nom riziku. pa je slede}i va`an korak u obliku predloga nagovestio Bazel II u 1993. Comprehesive Version. Naime. Bazelska Komisija je posle usvajanja osnovnog dokumenta. Da bi se ovaj nedostatak otklonio. Ovim se prakti~no dozvolilo bankama da na osnovu ovog International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 193 Globalna kriza zadu`enosti tokom osamdesetih godina dovela je do usvajanja Bazel I standarda 1988. Ovaj model je ugra|en u Bazel II i nazvan je Standardni model. 10. Banke su utvrdile interne procese upravljanja rizikom za evaluiranje rizika potrebnog za adekvatnost kapitala. Bazel II – Me|unarodna saglasnost o merenju kapitala. Ovi procesi se sastoje od ~etiri elementa: • • • • identifikacija i merenje svih materijalnih rizika. utvr|ivanje eksplicitnih ciljeva adekvatnosti kapitala sa respektom rizika. robni i cenovni rizici. Beograd. Smatra se da je osnovni nedostatak Bazel I standarda adekvatnosti kapitala u tome {to se isklju~ivo odnosio na kreditni rizik I {to se na sve vrste I visine kredita primenjivao isti standard koeficijent kapitalne adekvatnosti (CARCapital Adequacy Ratio) od minimalnih 8% (u Evropskoj uniji I SAD). ve} i sa svim drugim zemljama u kojima posluju me|unarodne grupacije banaka.godine. pored kreditnog rizika.23 Tokom primene Bazela I u praksi nastojalo se da se pobolj{aju norme. Bazelski komitet utvrdio je za superviziju banaka u poku{aju da: (1) kreira nivo za poslovnu utakmicu na internacionalnom podru~ju za efektivnu borbu na globalnom tr`i{tu. U 1995. dok je u zemljama sa ve}iom izlo`enosti riziku taj procenat bio ve}I (u Hrvatskoj 10%. odnosno Bazel I je ponudio primenu minimalnih standarda adekvatnosti kapitala od 8% uz progresivnu primenu do kraja 1992. ovim predlogom je inkorporiran u tekst Sporazuma veoma va`an novi stav. u BiH 12%). izlo`en i drugim kao {to su: kamatni. Privredni pregled. 2007. u Srbiji 12%. i procenjivanje saglasnosti sa utvr|enim ciljevima banke.godine i tako postao platforma za poslovanje. str. A Revised Framework. i (3) utvrdi rizi~no bazirane kapitalne standarde bankarskih organizacija {irom sveta.god. (2) da obezbedi jednu op{tu internacionalnu definiciju kapitala banke. 2004. Bazelski sporazum.godini dolazi do pro{irenja pojma tr`i{nog rizika i do upotrebe modela tr`i{nog rizika.

24 Ibidem. ako kapital postane neadekvatan. i (4) treba li intervenisati u ranom stadiju i za{tititi kapital od padanja ispod nivoa za{tite i treba li zahtevati brzu ‘lekarsku’ pomo}. str.godine. 6-10. (2) sopstvenom internom rejtingu saglasno sa procenom mogu}nosti propusta i jedinstvenim profilom rizika.godine. Kona~na verzija ovog novog sporazuma objavljena je juna 2004.godine.3. supervizorki nadzor i tr`i{nu disciplinu. .godine i on je postao zakonski va`e}i za ~lanice EU od januara 2007. Ovaj model je prepoznatljiv u Bazelu II I naziva se interni model procene rizika. Bazelski komitet utvrdio u Bazelu II tri osnovna oslonca ili stuba:24 minimalne kapitalne standarde.4. koji je zasnovan na razvijenim sofisticiranim modelima procene rizika. Primena kapitalnih standarda Bazel II u bankama Po~etkom 1999. Na osnovu relevantnih i objektivnih tr`i{nih informacija. same odrede svoje potrebe za kapitalom. Bazelski komitet sa~inio je predlog novog sporazuma poznatijeg kao Bazel II. od 1998. (2) treba li se od banaka zahtevati da procene i odr`avaju op{tu adekvatnost kapitala u odnosu na zacrtane rizike. a u SAD od juna 2007. od banaka se zahteva da imaju regulatorni capital kao za{titu od tr`i{nih rizika. (3) treba li preispitati i evaluirati internu procenu adekvatnosti kapitala i strategiju banke i njenu preteranost sa propisanim kapitalnim koeficijentima. Tre}i oslonac odnosi se na tr`i{nu disciplinu koja daje bankama vi{e inicijative da upravljaju njihovim rizicima i odr`avaju adekvatan kapital. Efektivnost tr`i{ne discipline u kontrolisanju preduzetog rizika od strane banaka zavisi od adekvatnosti izno{enja u javnost-razotkrivanja informacija na tr`i{tu i realnosti i kvaliteta prakse razotkrivanja u bankama. 6. Prvi oslonac zahteva zdravi minimum kapitalnog standarda koji efektivno i ta~no prepoznaje stepen kreditnog rizika baziran na: (1) standardnom pristupu da kapitalni zahtevi budu povezani sa eksternom procenom – kreditnim rejtingom. Pet godina kasnije. Drugi oslonac zahteva budan supervizorski nadzor i preispitivanje adekvatnosti kapitala preko slede}ih principa supervizije: (1) da li vlasti zahtevaju da banke posluju iznad minimuma regulisanih kapitalnih koeficijenata. uredno i pouzdano razotkrivaju informacije koje se odnose na strukturu kapitala i izlo`enost riziku. u~esnici na tr`i{tu mogu proceniti i doneti odluku o sopstvenom riziku u poslovanju sa takvim institucijama. Efektivna tr`i{na disciplina i supervizija zavise da li ili ne banke pravovremeno.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 194 modela.godine.

Bankarski sistem se {titi od rizika uskla|ivanjem visine rizika (tr`i{nog. I banke i regulatori mora}e da poseduju ne samo formalnu i zakonsku. koju donose Bazel II standardi. Finansijskim planom treba projektovati obim i strukturu kapitala banke i nivo dividende. Zadatak planiranja kapitala je da odr`ava nivo adekvatnost kapitala u stalno promenjivoj ekonomskoj sredini koji je prihvatljiv . Strategije pove}anja kapitala banke U cilju smanjenja rizika insolventnosti banke i odr`avanja zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala ili solventnosti banke. a smatra mase da je po`eljno imati podatke koji obuhvataju bar jedan biznis ciklus. kreditnog i operativnog) i visine kapitala i rezervi. je promena koncepta regulacije: umesto apriori zadatog minimalnog kapitala ili koeficijenta kapitalne adekvatnosti. nego i profesionalnu kompetenciju. Naime. Mnoge postoje}e procedure u bankarstvu mora}e da se ili menjaju iz temelja I zna~ajno modifikuju. Kod nas je situacija takva. Za ove poslove bi}e im potrebni novi mladi bankarski stru~njaci sa visokim i specijalizovanim znanjima iz menad`menta rizikom (Professional Risk Manager)i iz kvantitativnih finansija (Financial Risk Manager) kao specijalisti sa profesionalnim licencama. postaje bitan process upravljanja rizikom unutar banke (VaR-Value at Risk)). 6. Novina je i pra}enje odnosa rizika i prinosa. odnosno da svakoj pojedina~noj transakciji Var-om izmeri rizik.4. Ovo moraju da prate i reforme obrazovnih programa u okviru ekonmskih i matemati~kih studija. sa aspekta banaka. Planiranje i upravljanje kapitalom banke predstavljaju disciplinu predvi|anja i programiranja adekvatnog nivoa kapitala za pojedina~nu finansijsku instituciju u odre|enoj ekonomskoj sredini. neophodno je finansijskim planom postaviti kao cilj: maksimiziranje bogatstva deoni~ara i projektovati strategijskim planom dugoro~ni rast i ciljni profit.4. da preko polovine banaka na na{em tr`i{tu su sa sedi{tem u EU i moraju da posluju u skladu sa Bazelom II. Bazel II zahteva najmanje pet godina relevantnih istorijskih podataka da bi se adekvatno primenjivali modeli za merenje rizika. Smatra se da primena Bazela II zna~I pravu revoluciju u bankarstvu. I na{a zemlja }e morati da prilagodi svoje zakonodavstvo saglasno Bazelu II tokom procesa pristupanja EU.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 195 Glavna novina. koju banka treba da ostvari.

rejting agencije. zemlje koje `ele ve}u konkurentnost svojih banaka. Naravno. Osim toga. ali i voditi politiku diferencijacije prema visini stvarne stope adekvatnosti kapitala.godine.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 196 za raznoliku publiku. uglavnom. zavisna od veli~ine banke. mogu propisivati i ve}e stope adekvatnosti kapitala od navedenih 8 procenata. koja iznosi 8 % od ponderisane rizi~ne aktive i vanbilansnih stavki. str. 4 %. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razne publike (korisnici usluga. sve depozitne institucije u SAD svrstane po ovom osnovu u pet grupa i to:26 (1) dobro kapitalizirane institucije (stopa iznad predvi|ene) (2) adekvatno kapitalizirane institucije (stopa na normiranom nivou) (3) subkapitalizirane institucije (prestanak isplate dividendi i obnova kapitala) (4) znatno subkapitalizirane institucije (odmah pove}anje kapitala ili fuzija sa bankama sa visokim stopama kapitala) (5) kriti~no subkapitalizirane institucije (uvo|enje starateljstva. Tako su. 1995. ali i od visine interno procenjenih rizika banke (Bazel II). dr Uro{ N. dok subordinarne obveznice (dugoro~ni dug) mogu iznositi najvi{e 50 % od primarnog kapitala banke tj. U okviru ukupnog kapitala koji predstavlja ovih 8 %. Feljton Novi Sad. regulatorne institucije). Proces planiranja kapitala po~inje sa ispitivanjem i proverom ekonomske sredine i prespektive zarade banke. ban~ino tr`i{te maloprodaje i velikoprodaje. 250. ulaga~i. Kod velikih banaka planiranje kapitala je slo`enije imaju}i u vidu njihovu razu|eniju strukturu kapitala. Ekonomski institute. u zemljama sa ve}om izlo`enosti riziku. Kod manjih banaka. planiranje kapitala je jednostavnije.25 Planiranje kapitala je proces odre|ivanja komponenti i nivoa kapitala u jednoj sredini. Cilj planiranja kapitala je da osigura adekvatan kapital. rejting agencije i regulatorne odnosno kontrolne institucije. 215. 50 procenata kapitala (zna~i 4 %) treba da ~ini primarni kapital banke. Prihva}eni me|unarodni standardi adekvatnosti kapitala banaka (Bazel I) i konstitui{u minimalnu adekvatnost kapitala banaka. za podr{ku banke u ostvarenju njenog strategijskog poslovnog plana. na osnovu propisa iz 1991. str. ulaga~e. Pri tome je va`na postoje}a struktura 25 Prof. koje je konzistentno sa ban~inim strategijskim poslovnim planom. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. ti procenti su ve}i. kao strategijski resurs. 26 . kada stopa kapitala padne na 2 % ili ni`e). Beograd. Slo`enost planiranja kapitala je. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. 1999.

Sasvim je jasno. postoje tri strategija da banka obazbedi pove}anje kapitala i to: Prva Potreban iznos Nivo aktivnosti faza dodatnog kapitala Bilans stanja (1) smanjenje visine baze na koju se primenjuje veli~ina kapitala banke (sekjuritizacija kredita) (2) smanjenje isplate dividende deoni~arima (interno generisanje kapitala) Druga Eksterni i interni Nivo profita (3) dodatne emisije i plasmani deonica na tr`i{tu (eksterno generisanje faza kapital banke Nivo dividende kapitala). Edited by: William H. Anticipiranje potrebe za dodatnim kapitalom mo`e omogu}iti menad`mentu da iskoristi prednost i iskoristi {anse na tr`i{tu za prikupljanje dodatnog kapitala.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 197 kapitala. Storrs and Charls E. 1988. 27 . godine. a naro~ito mogu}nost internog generisanja kapitala. u knjizi: The Bankers Handbook. godine (period od 50 godina) svi bankroti banaka su bili povezani Tre}a Analiza to{kova Optimalna struktura sa tri vrste rizika. Baughn. dok je rizik kamatne stope bio posle 1980. godine. Druge forme rizika. Efektivno planiranje kapitala bi trebalo da anticipira budu}e zahteve za adekvatnost kapitala saglasno tehnolo{kim promenama ili pove}anom nivou poslovne aktivnosti banke. Mack: Capital Planning and Management. [anse za prikupljanje novih izvora kapitala zavise od teku}eg prinosa na kapital banke.27 U su{tini. da je samo ve}i odgovaraju}i nivo kapitala banke mogao da spasi banke od ovih bankrotstava.1983. Hartman and John E. Rizik likvidnosti kapitala dominirali su faza dodatnog i kreditni rizikBenefit analiza posle 1930. 6-5: Proces planiranja dodatnog kapitala banke U osnovi. Illinois. 332-333. kao {to su tehnolo{ki rizik i rizik deviznog Timothy P. proces planiranja pove}anja kapitala uklju~uje tri faze: Projekcije dodatnog Projekcije kapitala aktivnosti banke Slika br. Homewood. prema podacima za ameri~ke banke u perodu 1934 . str. Sa aspekta istorijske perspektive. Walker. Thomas I. Dow Jones-Irwin. Third Edition.

: Commercial Bank Financial Management in te Financial Services Industry. Rousakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Gill: Commercial Banking. Aspinwall and Robert A. New York. Edited by: William H. Jr. Duane B. Nau~na knjiga. Aspinwall and Robert A. New York. Eisenbeis. John A. 1985. Emmanuel N. str. Beograd. New York. 1990. 6. 1990. u knjizi: The Bankers Handbook. The Dryden Press. Preager. Third Edition. 11. Second Edition. Haslem: Commercial Bank Management.. Orgler and Benjamin Wolkowitz: Bank Capital. Eisenbeis. Ekonomski institut Beograd. . 7. edited by: Richard C. New York. 1989. Compton: New World of Commercial Banking. John Willey and Sons. Thomas I. Walker. 10. Compton: Inside Commercial Banking.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 198 kursa. Baughn. Edward W. 1990. 1989. Barrons. Hartman and John E. New Jersey. Fourth Edition. New Jersey. New York. Storrs and Charls E. Eric N. Englewood Cliffs. Inc. Timothy P. Graddy and Austin H. 1987. Regional and Global. MacMillan Publishing Company. 1988. Illinois. Johnson: Commercial Bank Management. John Willey and Sons. Sinkey. The Dryden Press. New York. 1984. Frank P. Prentice Hall.. Reed and Edward K. Reston Publishing Company. Beograd. 28 Reid Nagle and Bruce Peterson: Capitalization Problems in Perspektive. Reston. edited by: Richard C. 13. Dow Jones-Irwin. 5. 1985. 4. Yair E. 3. Joseph F. Englewood Cliffs. 2. Lexington Books. 14. Prentice-Hall. Third Edition. Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. 1985. 12. 9. Virginia. 1995. Joh Wiley and Sons. New York. Johnson and Richard D. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. 8. 1985. New York.28 LITERATURA: 1. Reid Nagle and Bruce Peterson: Capitalization Problems in Perspektive. 302. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Mack: Capital Planning and Management. 1985. Eric H. postali su va`niji u depozitnom poslovanju banka i imaju svog uticaja na performanse bankarskog poslovanja. Homewood. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. New York. 1976. Thomas Fitsh: Dictionary of Banking Terms.

Bank Administration Institute. Mate. Ilinois. Beograd.UPRAVLJANJE KAPITALOM POSLOVNE BANKE 199 15. Douglas V. Hakala and Thomas J. 1988. The Word Bank. 18. dr Uro{ N. Prof. prevod. Rolling Meadows. 16. Scampini: Modern Banking – A Practical Guide to Managing Deregulated Financial Institutions. 2007. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. Privredni pregled. second edition. prevod. Bankers Publishing Company. International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards. Sonja Brajovi} Bratanovi}: Analyzing and Managing Banking Risk: A Framework for Assessing Corporate Governance and Financial Risk. Donald R. 2006. . 1999. Austin. Hennievan Greuning. Novi Sad. 2003. 2004. 17. Bazel II – Me|unarodna saglasnost o merenju kapitala. Comprehesive Version. Feljton. Zagreb. A Revised Framework. Banking Regulations.

DEO TRE]I UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE S a d r ` a j t r e } e g d e l a: • Upravljanje rastom vrednosti banke • Upravljanje korporativnim performansama banke • Upravljanje portfolio performansama banke Napomene uz sadr`aj tre}eg dela knjige .

korporativnim i portfolio performansama banke. metode i okvire rasta vrednosti banke. Pomeranje krive tra`nje u svoju korist predstavlja jedan od pouzdanih na~ina uspe{nog poslovanja i rasta vrednosti banke. veli~ine i ve}eg stepena uspe{nosti. va`nu ulogu i zna~aj imaju korporativni elementi i ostvarene korporativne performance banke. Cilj uspe{ne banke je da nastoji da ostvari vrhunske finansijske performance. i tako postane lider na tr`i{tu. ~iji doprinos je evidentan za banku u rizi~nim tr`i{nim uslovima. To se posti`e u menad`ment upravlja~kom procesu. Drugim re~ima. obima. Razli~ito upravljanje dovodi do razli~itih rezultata. koji fokusira elemente.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 201 NAPOMENE U cilju ostvarivanja rasta vrednosti. Drugi po zna~aju performansi je investicioni portfolio banke ili portfolio hartija od vrednosti.. metode I na~ine rasta vrednosti banke. Akcenat se stavlja na strategijsko upravljanje rastom vrednosti. zatim se obra|uje koncept vrednosti banke. prvo se analizira zna~aj vrednosti banke. Polazi se od toga da ima vi{e vrsta performansi od kojih su najva`nije finansijske performance banke. Da bi se na to ukazalo. name}e se ozbiljan zadatak menad`ment timu banke da efikasno i efektivno upravlja rastom vrednosti banke. od kojih je profit najva`nija finansijska performansa. Upravljanje performansama na ni`im nivoima organizacione strukture banke je od posebnog zna~aja za kvantitet i kvalitet njenih korporativnih performansi. U tom naporu banke. Ova materija se izla`e u ovom tre}em delu knjige u tri slede}e glave: • upravljanje rastom vrednosti banke. • upravljanje korporativnim performansama banke. odnosno performansi banke. ostvareni nivo korporativnih performansi zavisi od ostvarenog nivoa performansi u pojedinim delovima banke ili portfolio celinama. . bankom se mora efikasno i efektivno upravljati. U savremnim rizi~nim uslovima poslovanja. Najve}i doprinos performansama banke ima kreditni portfolio i zato upravljanje kreditnim portfolijem ima prvorazredni zna~aj za menad`ment tim banke. elementi upravljanja rastom vrednosti banke. te sam rast vrednosti banke fuzijom i akvizicijom. Potrebno je da se banka i svi njeni funkcionalni delovi osposobe za ostvarivanje vrhunskih performansi u deregulisanoj konkurentskoj tr`i{noj sredini. i • upravljanje portfolio performansama banke.

UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 202 GLAVA 7. UPRAVLJANJE RASTOM VREDNOSTI BANKE OKVIR SEDME GLAVE: • Koncept vrednosti banke • Elementi upravljanja rastom vrednosti banke • Metode i okviri rasta vrednosti banke • Rast banke fuzijom i akvizicijom .

U ovom slu~aju. fokus }e biti usmeren na vrednost. • likvidnost i tr`i{nost aktive. Dakle. Second Edition. Tako na primer. Valuations. KONCEPT VREDNOSTI BANKE 7. Po{to je ovde u pitanju vrednost. tro{ak mo`e daleko da prevazi|e vrednost. zavisi od nekoliko faktora:1) • strane za koju se radi procena ili evaluacija. • rok procene vrednosti. Mergers. str. a cena i tro{ak }e biti razmatrani samo u eksplicitnim slu~ajevima. 166. • potencijal kori{}eenja aktive. Pojam i faktori vrednosti banke Sam koncept vrednosti nije tako po{ten ili iskren pristup kao {to mnogi ljudi veruju. vrednost bilo koje aktive.1. Tro{ak tipi~no zna~i finansijsku vrednost faktora proizvodnje (zemlje. cena i tro{ak su razli~iti koncepti i retko su jednaki finansijski iznosi. i • fizi~ke kondicije aktive. i • svrhe evaluacije. Vrednost nije stati~ki ili homogeni koncept. Na primer izraz: ‘On je preplatio onu ku}u’ pokazuje razliku izme|u cene koju je neko platio za ku}u i vrednosti ku}e. • vrednost substituta. Sli~na razlika egzistira izme|u vrednosti i tro{kova. New York.godine.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 203 7. 1) . str. • lokacija aktive. koju neko drugi smatra realnom. koji se menjaju tokom vremena i to:2) • ukupna ekonomska sredina. 2001. Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. Vrednost. tro{kovi razvoja trgova~kog centra ne mogu reflektovati njegovu vrednost ako je lociran u sredini koja izgubi svoj najve}i broj zaposlenih dan nakon otvaranja {oping centra. John Wiley & Sons. • relativna oskudnost. • ta~ke u vremenu za koju se vr{i procena. Cena je aktuelni finansijski iznos utro{en radi pribavljanja neke aktive. rada. dinami~ki koncept vrednosti bilo koje aktive zavisi od mnogobrojnih faktora. Najjednostavnije. • stepen uklju~enog vlasni{tva.1. 2) Ibidem. u principu. kapitala i menad`menta). Koncept vrednosti se razlikuje od cene ili tro{kova.1. 165. and Acquisitions – The Fair Value Approach. • tipa vrednosti kojom se meri.

Vrednost u razmeni je su{tinski suprotna od vrednosti u kori{}enju i odnosi se na deo aktive koji se 3) Ibidem. Fer vrednost je standardna vrednost koja se odnosi na pravne slu~ajeve i primenjuje u nekim specifi~nim transakcijama (slu~ajevi sudske prakse). • osigurana vrednost. i • spasena vrednost. • fer vrednost. Drugim re~ima. . 166-172. poznata i kao fundamentalna vrednost. Fer tr`i{na vrednost je determinisana kao cena bazirana na specifi~an dan kada voljni kupac `eli platiti voljnom prodavcu uz sve relevantno znanje. Ovo kazivanje ima direktnu primenjivost na evaluaciju. Unutra{nja vrednost. svrhe.1. • likvidaciona vrednost. str. vrednost zavisi od lica koje vr{i procenu. Da se podsetimo. Zato je va`no i neophodno da se sagledaju razli~iti koncepti vrednosti koji se mogu koristiti u proceni vrednosti banke i to:3) • investiciona vrednost. To je ~esto iznena|enje za bankare i druge profesionalce kada ~uju da je zna~enje vrednosti slo`enije nego ‘{to ne{to vredi’. Razli~iti koncepti i tipovi vrednosti banke Jedna stara kineska poslovica ka`e: ‘Mudrost po~inje sa nazivanjem stvari njihovim pravim imenom’. • vrednost preme{tanja. Fer tr`i{na vrednost poznata je i kao tr`i{na vrednost i kao gotovinska vrednost.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 204 7. da li je aktiva u produktivnom kori{{}enju i da li kao takva ima vrednost. {to }emo ista}i u najkra}im crtama. • gudvil vrednost (‘goodwill’).2. • unutra{nja vrednost. • knjigovodstvena vrednost. Navedeni koncepti se me|usobno razlikuju. gde razli~iti koncepti vrednosti imaju razli~ite definicije. • interesna vrednost. kori{}enje i interpretacije. • vrednost u kori{}enju/vrednost u razmeni. je koncept koji se ~esto koristi u finansijksim analizama za procenu vrednosti deonica baziranu na svim poslovnim ili investicionim ~injenicama i okolnostima. vremena i mno{tva drugih faktora. ne postoji samo jedna prava vrednost. Su{tina je u tome. Vrednost u kori{}enju nije tip vrednosti. Investiciona vrednost obi~no zna~i vrednost budu}ih beneficija vlasni{tva neke specifi~ne aktive specifi~nog kupca. ve} uslovi pod kojim izvesnim pretpostavkama se vr{i evaluiranje aktive.

Vrednost preme{tanja jedne aktive je jednostavno tro{ak pripajanja nove aktive sa istom koristi. Vrednost redovne likvidacije je koncepcijski ista kao vrednost prinudne likvidacije. 7. Relacije me|u konceptima vrednosti U okviru koncepta vrednosti ukupnog poslovanja. koji nije vi{e od koristi teku}em vlasniku i nalazi se van upotrebe. izuzev {to se obi~no primi ve}a vrednost s obzirom da je dozvoljeno vi{e vremena da se na|e kupac. ali sa prakti~ne perspektive to je verovatno najni`a vrednost koje poslovanje mo`e da donese. ali mo`e da na|e kupca. koji nije ista stvar {to i nivo prihoda od poslovanja (prihod od prodaje nekog komada neupotrebljive opreme). da obe{teti vlasnika u slu~aju gubitka. Slika 7-1 ilustruje kako na razli~ite nivoe budu}eg prihoda od poslovanja uti~u razli~iti tipovi vrednosti. Gudvil (‘goodwill’) je specifi~an tip neopipljive aktive koja se pojavljuje kada posao kao celina ima ve}u vrednost nego vrednost njegove opipljive i specijalno identifikovane neopiljive aktive. mo`e se sagledati odnos me|u raznim tipovima vrednosti koji su ranije opisani. Ne koristi se za evaluaciju i ekonomske procene vrednosti ve} predstavlja samo ra~unovodstveni i poreski koncept.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 205 mo`e odvojiti od operativnog entiteta. Najni`a razumljiva vrednost poslovanja je vrednost otpatka opipljive aktive. Vrednost prisilne likvidacije je druga najni`a potencijalna vrednost. Interesna vrednost je ne{to kao posmatrana vrednost i nije standardna vrednost.1. Likvidaciona vrednost ne predstavlja sam za sebe tip vrednosti. Spasena vreednost je iznos aktive posle prodaje.3. ve} uslove u kojima se vr{e valuiranje (prisilna ili redovna likvidacija). i vrednost prisilne likvidacije nije ista stvar kao prihod od poslovanja. U k u p n a v r Ukupna vrednost posla Gudvil vrednost Vrednost aktive neopipljive . Osigurana vrednost je deo aktive koji je osiguran na neku vrednost. Kao i vrednost otpatka. kao {to je fer tr`i{na vrednost ili investiciona vrednost. Knjigovodstvena vrednost je ukupna knjigovodstvena vrednost aktive umanjena za knjigovodstvenu vrednost pasive i jo{ je poznata kao neto vrednost ili knjigovodstvena vrednost deoni~kog kapitala.

4. 7. Na nivou nule prihoda. Gudvil vrednost }e uvek rasti sa zaradom u poslovanju po{to se gudvil ra~una kao razlika izme|u vrednosti ukupnog poslovanja i vrednosti opipljive i identifikovane neopipljive aktive.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. vrednost jedne bankarske institucije mo`e se izraziti kao vrednost koja se sastoji od tri komponente preko slede}e formule:5) Vrednost Sada{nja Sada{nja Vrednost akcijskog vrednost vrednost 4) bankarske = Ibidem. Third firme banke za{tite duga fin. New York.1. Sinkey. Vrednost identifikovane neopipljive aktive tako|e tendira da raste kao prihod od rasta poslovanja. 1989.te{ko}a Edition. 54. str. Kumulativna vrednost je ukupna vrednost poslovanja. Ovo je vrednost opipljive i neopipljive aktive i ona raste paralelno sa o~ekivanim budu}im prihodom od poslovanja.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 206 Slika 7-1: Odnos izme|u tipova vrednosti i budu}eg prihoda4) Vrednost u kori{}enju opipljive aktive tipi~no raste sa prihodom od poslovanja do ta~ke u kojoj je vrednost u kori{}enju jednaka vrednosti zamene aktive. tako raste i gudvil i vrednost firme. kao i prihod od poslovanja. ali ako poslovanje postaje uspe{nije. vrednost u kori{}enju i vrednost redovne likvidacije su teoretski jednake. Kao i kod opipljive aktive. Po{to zarada ukupnog poslovanja raste. Konceptualno. va`nost opipljive aktive postaje zna~ajnije. McMillan Publishing Company. i tada vrednost u kori{}enju prevazilazi vrednost redovne likvidacije. kapitala poreske tro{kova + 5) Joseph F. Jr. . Evaluacija poslovanja najvi{e se meri ukupnom vrednosti poslovanja. Konceptualni okvir vrednosti banke Evaluiranje ili vrednovanje jedne bankarske firme mo`e se izraziti na vi{e na~ina. va`nost identifikovane neopipljive aktive raste.173. str.

likvidnost i tro{kovi bankrota.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 207 Slika 7-2: Konceptualna jedna~ina vrednosti banke Cilj menad`ment tima banke je da maksimizira vrednost svoje banke. vrednost firme je jednaka tr`i{noj vrednosti njenih akcija. John Wiley & Sons. ve} i nu`nost. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . Dakle. upravljanje rastom vrednosti banke u savremenim promenjivim uslovima nije samo potreba. kada firma postane oslonjena na dugove. ^ak {ta vi{e. McKinsey & Company. New York. . 7. ELEMENTI UPRAVLJANJA RASTOM VREDNOSTI BANKE 7. tro{kova bankrota.2. Potrebno je da ima tako formulisanu strategiju. kada firma postane oslonjena na kori{}enje duga i obaveza (depozita). odnosno biti usmerena na upravljanje rastom vrednosti banke. Vrednost duga je jednaka sumi sada{nje vrednosti komponenti poreske za{tite duga i tro{kova finansijskih te{ko}a-nevolja.6) 6) Tom Copeland. str. regulacije kapitala i osiguranja depozita. 4. sa akcijskim kapitalom. tro{kovi resursa i tro{kovi kapitala). punoj izazova i pretnji uspe{no poslovala. tj. Da bi se preventivno za{tilo puno kori{}enje nov~anih pomo}i dr`ave ili garancija.1.. Inc. tro{kovi finansijskih te{ko}a-nevolja su kompleksna interakcija tro{kova odr`avanja likvidnosti. Jednom. U bankarstvu. 1991. poreske beneficije i tro{kovi finansijskih nevolja interaktivno determini{u optimalnu strukturu kapitala banke.Measuring and Managing the Value of Companies. primarna determinanta vrednosti treba da bude tr`i{te i produkcioni uslovi (kamatne stope. Jednom. te vrednost poreske za{tite povezana sa dugom. mora posebno da se analizira. U ~istoj akcijskoj firmi. regulatori depozitarnih institucija zahtevaju da banke dr`e adekvatan kapital. koja }e fokusirati na vrednost banke. tako da redukuju stepen finansijskog leverid`a.2. Bez kori{}enja duga. nije dovoljno da ima kvalitetne proizvode i usluge ili sposobne ljude. tada je na~in za maksimiziranje vrednosti firme da uzme kredita koliko je to god mogu}e. ako se tro{kovi finansijskih te{ko}a-nevolja apsorbuju od strane dr`ave preko garancija za depozite. Potreba i nu`nost upravljanja rastom vrednosti banke Da bi neka firma ili banka u savremenoj poslovnoj sredini.

da savladaju mnoge faktore me|u kojima su: . da su top menad`eri pre pedesetak godina mogli uspe{no da vode firme samo sa grubim razumevanjem vrednosti. Me|utim. uslovi su se znatno promenili i menad`eri sada moraju. preko razumevanja koncepta vrednosti i svoje upravlja~ke sposobnosti.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 208 Ovi faktori mogu se sumirano sagledati u slici 7-3 oja ukazuje na potrebu upravljanja rastom vrednosti banke. SNAGE DELOVANJA U OKRU@ENJU Igra na vi{e nivoa Raspolo`ivo je vi{e kapitala Top talenti su vi{e mobilni Vi{e informacija je rasoplo`ivo Turbolencija je stati ovde @ivotni ciklus Faktor tro{kova Globalna konkurencija Deregulacija Devizni kurs Kamatna stopa Poslovi su dezintegrisani Vertikalna integracija Horizontalna integracija Vlasni{tvo nasuprot kontroli Multiposlovni krahovi T R @ I [ T E PROMENE NA TR@I[TU KAPITALA AKTIVNOSTI DEONI^ARA NEEFEKTIVNE ODBRANE PREUZIMANJA TR@I[TE ZA KORPORATIVNU KONTROLU Slika 7-3: Potreba upravljanja rastom vrednosti banke Praksa u razvijenim privredama pokazuje.

7. Faktori promena su deregulacija. Ciljevi upravljanja rastom vrednosti banke Postoje razli~iti ciljevi poslovanja menad`met timova u komercijalnim bankama. 1989. 49. ili bi trebalo da bude. volatilnost kamatnih stopa i deviznih kurseva itd. Krajnji cilj menad`ment tima banke je. je ispunjavanje potreba zajednice u kojoj je banka locirana. ili da banka postane dominantna institucija na podru~ju bankarskih usluga. Third Edition. koje uti~u na vrednost. Sinkey.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry. Za velika javna preduze}a ovaj cilj je obi~no preveden u poslovni cilj maksimiziranja cene akcija. Preko upravlja~kih aktivnosti. i menjanje situacije na tr`i{tu usled dezintegracije poslova odnosno vertikalnih i horizontalnih integracija. Jr. koje maksimiziraju cene akcija. Sli~ni konkurenti na tr`i{tu moraju obratiti pa`nju na nekoliko elemenata kao {to su: raspolo`ivost kapitalom. Menad`ment tim mo`e videti kao ciljeve rast aktive i rast kredita. U firmama ~ije se akcije javno ne prodaju na tr`i{tu i u kojima su menad`eri i 7) Joseph F. da je korporativna strategija samo stvar odlu~ivanja u kojem poslu treba biti. dogodile su se fundamentalne promene na tr`i{tu kapitala u vezi sa preuzimanjem i kontrolom. brzo dono{enje odluka u turbolentnim uslovima. To posebno uti~e na kreiranje odluka menad`era koje uti~u na vrednost firme. moraju se izbe}i dva fundamentalna koncepcijska propusta: prvi. McMillan Publishing Company. Strategija mora da inkorporira ove ciljeve. promene u tro{kovima. sve manjim strpljenjem deoni~ara da toleri{u slabe performanse i pojavama preuzimanja i restruktuiranja firmi.2. str. da je poslovna strategija samo stvar najbolje konkurentske borbe na tr`i{tu proizvoda i usluga i drugi. Cilj koji je povezan sa odobrenjem rada. poslovna sredina je postala ekstremno nestabilna i turbolentna.2. Da bi se uspe{no poslovalo i opstalo u ovakvoj poslovnoj sredini. menad`eri firme mogu najbolje zadovoljiti raznolike potrebe ili `elje njihovih velikih grupa deoni~ara. talenat. New York.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 209 • • • intenzivna konkurencija na vi{e nivoa. S druge strane. . dezintegracija i multiposlovnih povezivanja.7) Cilj finansijskog menad`era u bilo kom preduze}u je obi~no utvr|en u izrazu maksimiziranja bogatstva njegovih vlasnika. da se makismizira bogatstvo ili dugoro~ni prinos-povrat ulo`enih sredstava vlasnicima (deoni~arima) banke. Osim toga. globalna konkurencija. Vlasnici banke su ulo`ili svoj kapital i cilj menad`ment tima banke treba da bude maksimiziranje dugoro~nog prinosa na to investiranje. servisna podr{ka i informacije. da eksplicitno kreiraju vrednost.

menad`eri mogu najbolje da zadovolje vlasnike maksimiziranjem vrednosti njihovog vlasni{tva. mogu}e je da menad`eri maksimiziraju korist odobrenu od vlasnika bez striktne privr`enosti kriterijumu bogatstva deoni~ara (preporu~ivanje dividendne politike prema njihovim li~nim potro{nim potrebama bez posebne brige za maksimiziranje cene akcija). kao i za monetarne centre. Maksimiziranje cena akcija je va`nije za velike nacionalne i regionalne banke. Osim toga. Gotovina iz poslovanja ili deinvestirana 4. 52. Investiranje . 50. mnoge individualne banke su jednovlasni~ke ili su efektivno kontrolisane od strane multibankarskih holding kompanija. Za banke. kao porodi~ne banke.plasman gotovine 3. Slika 7-4 pokazuje rad finansijskog menad`era. To se obezbe|uje putem slede}e formule:9) P= 8) 9) N Dt ------------- Ibidem. Naj~e{}e primenjivan model vrednovanja kori{}en od strane finansijskih menad`era. Manje banke uglavnom su tesno povezane i kontrolisane od strane porodica. Priliv gotovine 2. Gotovina za recikla`u (zadr`ana zarada) Slika 7-4: Uloga menad`era u firmi finansijskih usluga 8) Cilj maksimiziranja bogatstva deoni~ara preko maksimiziranja cena akcija vi{e odgovara ve}im nego manjim bankama. ~ije se akcije prodaju na aktivnom tr`i{tu. . pa investirana (odluke o dividendi) 5. Ibidem. novac i tr`i{te kapitala 1. Za ovakve banke. je pristup teku}e vrednosti budu}eg toka gotovine. UPRAVLJANJE SREDSTVIMA (Transakcije finansijskih sredstava) 2 UPRAVLJANJE IZVORIMA I KAPITALNE ODLUKE (Transakcije finansijskih sredstava) 1 Poslovanje banke 3 Finansijski menad`er 4 5 Depozit.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 210 vlasnici firmi. str. maksimiziranje cena akcija nije zna~ajan poslovni cilj. Gotovina vra}ena. str.

7. Operativno. koje su opet zavisne od zarade firme i povrata (prinosa) zahtevanog od deoni~ara.2. Mogu}a varijabilnost u o~ekivanom budu}em prihodu mogla bi prouzrokovati porast u zahtevanoj stopi prinosa od strane investitora. koji uti~u na vrednost. Pove}anje zarade pra}eno preko odobravanja rizi~nijih kredita mo`e prouzrokovati pad vrednosti akcija. strategija koje kreiraju vrednost za deoni~are i odr`avaju prednost korporativne kontrole na . koje su u ovom eksplicitnom razmatranju rizika i prora~una uklju~ene. rizik mora da bude balansiran sa porastom o~ekivane zarade. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke Sposobnost da se upravlja rastom vrednosti banke je jedan esencijalni deo razvoja zdrave korporativne i poslovne strategije odnosno. Sposobnost banke da podupire rast aktive se ograni~ava odgovaraju}im nivom kapitala. i koje poku{avaju da maksimiziraju cene akcija u firmi. Model toka gotovine balansira rizik i prinos (povrat) sadr`an u toku gotovine i tako|e eksplicitno ra~una na prora~un (pode{avanje) vremena prihoda toka gotovine kroz diskontovani proces. Efekat politike dividende na evaluaciju akcija banke se komplikuje sa regulatornim ograni~enjima koja se odnose na adekvatnost kapitala. Ispla}ene dividende investitorima smanjuju kapital i ograni~avaju rast osim ako se novi deoni~ki kapital osigurava putem prodaje novih obi~nih akcija. {to bi moglo prouzrokovati korigovanje cena akcija na dole.3. koji je opet pod uticajem rizi~nosti i varijabilnosti toka zarade. moraju preduzeti upravlja~ke aktivnosti koje pozitivno uti~u na o~ekivanu zaradu i istovremeno limitiraju izlo`enost riziku. Menad`ment tim mo`e pove}ati o~ekivanu budu}u zaradu investiranjem i promenom finansijskog miksa firme. Krajnji cilj upravljanja bankom je maksimiziranje bogatsva vlasnika banke. Kriterijum maksimizacije bogatstva deoni~ara obuhvata vi{e od jedne alterantive cilja maksimiziranja zarade. menad`eri banaka koje javno prodaju svoje akcije.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 211 t=1 (1 + k)t gde je: Dt = dividende za vlasnike firme za period t k = zahtevana stopa prinosa-povrata za investitore u akcije Faktori. Da bi se najbolje zadovoljio interes vlasnika banke. ali ta aktivnost ne bi bila u najboljem interesu vlasnika ako ona su{tinski pove}ava varijabilnost budu}eg toka gotovine. ako tr`i{te oseti da je pove}ani kreditni rizik ve}i nego nadoknada rasta zarade. Maksimiziranje bogatstva deoni~ara zahteva da menad`ment tim balansira o~ekivani prinos sa rizikom. su dividende.

Izvr{avanje programa Izvr{avanje programa restruktuiranja • Izvr{avanje internih inicijativa Ubrzavanje rasta Pove}avanje margina Smanjenje tro{kova Dokapitalizacija • Izvr{avanje eksternih inicijativa Prodaja poslova Rekapitalizacija Pripajanje novih poslova 3. 7. Veza izme|u zdrave strategije i kreacije vrednosti je veoma tesna. ali su relativno otvoreni i jasni u njihovim ciljevima i primeni. 1991. New York. restruktuiranje i primenu nove poslovne filozofije kreiranja vrednosti.Measuring and Managing the Value of Companies.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 212 tr`i{tu. Kreiranje vrednosti mo`e se ostvariti kroz razvoj zdravog i pouzdanog strategijskog i operativnog planiranja poslovanja banke. John Wiley & Sons. Faze procesa upravljanja rastom vrednosti banke mogu se detaljnije videti na pregledu 7-1. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . 71. pa su otuda finansijske manipulacije u ovom smislu veoma retka pojava. Upravljanje procesom rasta vrednosti banke mo`e se obuhvatiti u tri faze: investiranje. Inc. sasvim je jasno.2.10) Pregled 7-1: 1. da se fokus upravljanja rastom vrednosti ne mo`e kreirati kroz finansijske manipulacije. Dilema: samostalan ili rast sa drugom bankom 10) Tom Copeland. Promena poslovne filozofije Izgra|ivanje pristupa upravljanjem vrednosti • Ugra|ivanje vrednosti u planiranje • Ponovo razmi{ljanje o procesu investiranja kapitala • Veza kompenzacija sa kreiranom vredno{}u • Razvijanje strategije komuniciranja investiranja • Preoblikovanje uloge top menad`menta Naime.4. Evaluacione tehnike i pristupi mogu da budu kompleksni u njihovim detaljima. . Investiranje Identifikovanje restrukturnih prilika: • Upravljanje analizom restruktuiranja (pentagon pristup) • Utvr|ivanje poslovnih strategija i planova • Razvijanje restruktuiranja i ekspanzionih scenarija 2. McKinsey & Company. str..

ve}a vrednost banke je rezultat upravljanja bankom – poslovanjem i aktivom – na jedan superiorniji na~in. kao i voljnost nepristrasnog adaptiranja na vrednosno orijentisanom pogledu korporativnih aktivnosti koje raspoznavaju poslove po onom {ta oni i treba da budu – investicije u produktivnu aktivu koja donosi povrat iznad njihovih oportunitetnih tro{kova kapitala. Drugim re~ima. a ne samo na promene u zaradi po deonici nakon svakog kvartala.smanjenje t {k Prodaja Li{avanje Prestanak okretanja Isknji`avanje deoni~kog kapitala Pripajanje ili prodaja Likvidacija: . Top menad`eri u bankama. VE]A VREDNOST SAMOSTALNO ILI SA NEKOM DRUGOM BANKOM? Aktiva Bolje vlasni{tvo ili prodaja nekom? Vlasni{tvo Nepromenjeno Kombinovanje sa novom aktivom: . u mogu}nosti su da posvete vi{e vremena na fokusiranje vo|enja i kreiranja vrednosti od svog poslovanja. .) Svop ili rekakapitalizacija Struktura dospe}a duga Novi dug ili prioritetne deonice Nova emisija deonica Prodaja Subsidijarni dug Refundiranje duga.tender . koje upravljaju dobro svojom vredno{}u. kapital. opra{tanje Rekupovina deonica: .otvoreno tr`i{te Slika 7-5: Upravljanje perspektivnom vrednosti banke Upravljanje vredno{}u u banci zahteva fokus na dugoro~no vo|enje povrata toka gotovine.interno investiranje .totalna .akvizicija Efikasnije poslovanje: .UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 213 Visoke performanse banke dolaze od kreiranja {to je mogu}e ve}e vrednosti od poslovanja i aktive koju banka poseduje.ogromna dividenda Li i Upravljanje aktivom ili pasivom? Pasiva Bolje vlasni{tvo ili prodaja nekom? Vlasni{tvo Finansijski miks (dug. akcije proiritetne itd.pove}anje prihoda .

1991. integrisati u poslovnu i korporativnu strategiju banke.3. str. Drugi aspekt upravljanja procesom vrednosti odnosi se na razvoj vrednosno orijentisanog pristupa vo|enju i upravljanju bankom posle restruktuiranja. kao izraz. 1997. 7. 158-160. ]ur~i}: Marketing poslovne banke.11) koju karakteri{e sposobnost adaptiranja jednim prodorskim na~inom poslovanja i voljno{}u da se iskoriste povoljne {anse i kreira pove}ana vrednost. U su{tini. John Wiley & Sons. 29. stimulativnih kompenzacionih sistema u pravcu vrednosti deoni~ara i komuniciranje sa investitorima u izrazima kreiranja vrednosti. Ovo mo`e da bude i veoma nepovoljno za firmu (potreba ad`astiranja discipline na relativno visokom nivou dugova).. Za uspe{no upravljanje rastom vrednosti banke neophodno je transformisati poslovnu i upravlja~ku filozofiju banke i vrednost. New York. str. To uklju~uje utvr|ivanje prioriteta baziranih na kreiranju vrednosti: planiranje. Prihvatanjem vrednosti kao krucijalnog cilja od strane deoni~ara. njenih performansi i dividende kao uve}anja bogatstva deoni~ara. McKinsey & Company. proces vrednosno orijentisane filozofije banke ima dva jasna aspekta. METODE I OKVIRI RASTA VREDNOSTI BANKE 7.3.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 214 Navedena slika 7-5 pokazuje upravljanje perspektivnom vredno{}u banke. merenje performansi. Kona~no i mo`da najva`nije. kao {to je na primer. Teorija i praksa poslovnog bankarstva poznaju vi{e metoda od kojih se tri naj~e{}e spominju:12) Tom Copeland.Measuring and Managing the Value of Companies. 12) Prof. stvara se osnova za dugoro~nu orijentaciju za fokusiranje rasta vrednosti banke. Metode i tempo rasta vrednosti banke Rast vrednosti banka mo`e da ostvari na razli~ite na~ine. drugo izdanje. Prvi uklju~uje restruktuiranje koje osloba|a vrednost koja je u klopci firme. 11) . Novi Sad. Inc. Ovaj aspekt aktivnosti mo`e odmah da poka`e rezultate koji se mogu rangirati od osrednjih do spektakularnih. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . Feljton.1. dr Uro{ N. skok cena deonica samo u toku jednog meseca. ovaj na~in uklju~uje potrebu razvoja i institucionalizacije filozofije upravljanja vredno{}u kroz organizacionu strukturu banke.

odnosno kombinacija navedena dva metoda. ve} i kvalitativno. ekspozitura. Pod ovim se podrazumeva da do|e. organizaciji i poslovnim navikama. finansijska sredstva) i ima svojih prednosti i nedostataka. racionalnijeg kori{}enja finansijskih sredstava itd. produktivnosti i ekonomi~nosti. Praksa u razvijenim tr`i{nim privredama u zadnjoj deceniji je pokazala. ne samo kvantitativno. kao {to su: ve}a stopa profitabilnosti poslovanja. ~ime banka ostvaruje niz prednosti na tr`i{tu. prvo. informacione sisteme. boljeg kori{}enja informacionog sistema. nedovoljna spremnost da se realno utvrdi i kvantificira veli~ina i struktura neiskori{}enih sopstvenih uslu`nih kapaciteta. ljude. . ja~a konkurentska sposobnost i ve}a disperzija rizika. Nedostaci se ispoljavaju kao: mogu}a ograni~enja u postoje}oj tehnologiji. isturenih {altera). da bi banka po~ela ostvarivati rast. Prednosti se ogledaju u tome da: metod zahteva manja ili ~ak ne zahteva ulaganja. ~ime se uti~e na smanjenje fiksnih tro{kova i tro{kova upravljanja.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 215 • • • metod internog rasta. ve} da pri tome do|e i do stvarnog smanjenja 'vi{kova' radne snage. nastup banke na inostrano tr`i{te). Ovaj metod se ostvaruje preko procesa fuzije i akvizicije banaka. mora interno oja~ati da bi bila sposobna da se konkurentski bori na drugim tr`i{tima i sa sna`nijom konkurencijom. opremu. ne samo do prostog kvantitativnog objedinjavanja resursa dve ili vi{e banaka. ukidanja 'vi{ka' ili neprofitatabilnih poslovnih jedinica (filijala. definisani ciljevi banke (na primer: obim izvora ili ciljna profitabilnost). izabrani pravac razvoja banke. metod eksternog rasta. Metod internog rasta vrednosti banke se oslanja uglavnom na sopstvene resurse (prostor. i metod kombinovanog rasta. da se metod eksternog rasta {iroko primenjuje u savremenom bankarstvu. kao i od navedenih karakteristika – prednosti i nedostataka – ovih metoda. banka koristi da bi u odre|enim uslovima maksimalno iskoristila prednosti uz istovremeno minimiziranje nedostataka oba metoda (na primer. Me|u najva`nije faktore izbora kori{}enja metoda rasta vrednosti banke spadaju: veli~na banke. Metod eksternog rasta omogu}ava banci da relativno brzo pobolj{a svoje pokazatelje profitabilnosti. Banka. banka mo`e br`e reagovati na promene na tr`i{tu i metod ne zahteva period pripreme. zatim se smanjuje broj neprofitabilnih filijala. Koji }e od ovih metoda banka koristiti zavisi od mnogobrojnih eksternih i internih faktora. Metod kombinovanog rasta. U tom slu~aju i eksterni rast banke ima svoj smisao ako se on ostvaruje.

Prilikom razmatranja brojnih faktora koji determini{u tempo rasta vrednosti banke. stepen rizika koji banka mo`e preuzeti. kao i sopstvenih internih mogu}nosti. Pentagon okvir za utvr|ivanje {ansi restruktuiranja . (3) oslanjati se na strategiju modifikacije proizvoda i usluga prema zahtevima odre|enog tr`i{nog segmenta. Dakle. mere dru{tva u privredi i. i drugi faktori. odnosno umanjiti dejstvo nedostataka. U relativno stabilnim uslovima poslovanja. ili (4) se pak uklju~ivati u 'trku' sa inovacijama. (2) slediti lidera-vo|u. mo`e se relativno lako i pouzdano pratiti tempo rasta pojedinih konkurentskih bankarskih institucija i strategijski se opredeljivati za jednu od mogu}nosti: (1) i}i ispred konkurencije. ne bi se smeli zanemariti slede}i. kako }e menad`ment tim banke iskoristiti prednosti. obim. {to prvenstveno podrazumeva nisku ili normalnu stopu inflacije. i mere dru{tveno-politi~ke zajednice u oblasti kreditno-monetarne i finansijske sfere. kvalitet i struktura raspolo`ivih sredstava.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 216 - stepen saturacije ciljnog tr`i{ta. obim. pored navedenih faktora. izbor metoda rasta banke zavisi i od toga. koje svaki navedeni metod ima. u sferi kreditno-monetarne politike. 7. Menad`ment tim banke treba da ima u vidu endogeno i egzogeno delovanje navedenih faktora. snaga i struktura konkurencije na ciljnom tr`i{tu. politi~ka klima i doga|aji. kao {to su: izabrani metod rasta. izabrana strategija diversifikacije.3. oslanjaju}i se na sopstvenu proizvodno-uslu`nu superiornost. atraktivnost i {irina asortimana proizvoda i usluga.2. posebno. Svaka od ovih mogu}nosti zahteva poznavanje tr`i{nih segmenata i tr`i{ta banke u celini. da se `eljeni tempo rasta banke ostvari. Pored strategije izbora kori{}enja metoda rasta. Su{tina pitanja je: kojim faktorima je determinisan tempo rasta vrednosti banke i kojom brzinom treba ostvarivati tu stopu rasta? Na ova strategijska pitanja menad`ment tim banke treba blagovremeno dati odgovore i determinisati ih strategijskim planom i poslovnom politikom banke. kako bi formulisao realan tempo rasta vrednosti banke i u tom pravcu usmerio sve aktivnosti u poslovnim segmentima banke. politi~ka i ekonomska klima. razni elementi psiholo{ke prirode. postoje}a dru{tvena. pred banku se postavlja i pitanje strategije ostvarivanja tempa rasta vrednosti banke.

. • tre}a. New York. 1991. 35. potencijalna vrednost sa internim pobolj{anjima (poku{aj da se proceni vrednost svakog posla sa agresivnijim planovima i strategijama i na 13) Tom Copeland.Measuring and Managing the Value of Companies. • druga.. John Wiley & Sons. mo`e se sagledati mogu}nost restruktuiranja postoje}eg poslovanja firme. McKinsey & Company. da bi se iskoristile {anse i sinergetski efekti u strategijskom pripajanju odre|enih poslova). razumevanje teku}e tr`i{ne vrednosti (revizija performansi sa aspekta deoni~ara. str.13) Teku}a tr`i{na vrednost Gap teku}e percepcije Vrednost kakva jeste 1 Maksimalne {anse prodora 5 2 OKVIR RESTRUKTUIRANJA Optimalno restrukturana vrednost Strategijske i operativne {anse Ve}a vrednost sa internim popravkama Ukupne {anse kompanije 3 [anse za prodaju i akviziciju 4 Ve}a vrednost sa eksternim popravkama Slika 7-6: Pentagon okvir za procenjivanje prilika restrukturiranja Proces restruktuiranja se sastoji od pet faza i to: • prva. kako bi se izvr{ila komparacija sa ukupnom tr`i{nom vrednosti). Pentagon okvir (slika 7-6.) pokazuje kako teku faze procesa restruktuiranja odnosno procenjivanja {ansi. Tim Koller and Jack Murren: Valuation .UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 217 Na primeru jednog analiti~kog okvira za utvr|ivanje prilika restruktuiranja u pet dimenzija. uzimaju}i u obzir klju~ne prilive i odlive. vrednost firme kakva jeste (potrebno je proceniti vrednost svake komponente portfolija na bazi projektovanog budu}eg toka gotovine. koja se vr{i analiziranjem tr`i{ne situacije i tr`i{nog potencijala. Inc.

bonitetom i portfolio rizicima banke. Konceptualni okvir za primenu principa maksimiranja vrednosti. podsticaj za inovacije. potrebno je proceniti teku}u i potencijalnu internu vrednost poslova baziranu na o~ekivanim tokovima gotovine i komparirati iste sa eksternom prodajnom vredno{}u. likvidacija). i kona~no. da bi se razvile opcije restruktuiranja.3. ~etvrta. optimalno restruktuirana vrednost firme (uzimaju se u obzir interna i eksterna perspektiva i izra|uje plan restruktuiranja na osnovu ~ega se preduzimaju konkretne poslovne akcije). da je jedan od klju~nih faktora uspeha moderne banke njen menad`ment tim. Od izuzetne va`nosti je kvalitet ~elnih i klju~nih ljudi u banci. na li~ne kontakte i uz ve}u primenu automatizacije u poslovanju. kao cilj banke. Novi Sad. i peta. str. 7. Da bi se postiglo maksimiranje vrednosti ili pak. kvalitetom. osnivanje nove firme. prema teoriji je odre|en od tri bazi~ne snage: (1) vlasni~kim preferensama. (5) pru`anjem najvi{eg nivoa kvaliteta usluga. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. koncentracijom na pakete proizvoda i usluga. 325.3. Kompariranje vrednosti mo`e pomo}i da se identifikuju ‘gap’-ovi u percepcijama izme|u investitora i menad`ment tima firme oko perspektive poslovanja. Naime. kao {to su: maksimiranje profita. (2) pona{anjima i odlukama menad`ment tima i (3) dru{tvenim uticajem. Konceptualni okvir maksimiziranja vrednosti banke Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju. pra}enje i ocena rada uz adekvatno nagra|ivanje. dr Uro{ N. bilansima. koji se ispoljava kroz pravnu i ekonomsku sredinu. otkup od strane menad`menta ili tre}e strane. drugi alternativni ciljevi. (2) preko davanja ve}eg zan~aja srednjem tr`i{tu. (4) globalnom promocijom kao primarnom konkurentskom prednosti. 14) . potencijalna vrednost sa eksternim pobolj{anjima (podrazumeva ~etiri scenarija: prodaju strategijskom kupcu-drugoj firmi koja bi mogla da uspe{nije posluje i ostvari sinergiju. po{to se maksimiranje profita banke ostvaruje preko pobolj{anja konkurentske pozicije banke i to:14) (1) obavljanjem {irokog asortimana usluga umesto specijalizacije (univerzalna banka). Prof. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. Feljton. (3) odr`avanjem {irokog spektra ponu|enih proizvoda i usluga.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 218 • • toj osnovi proceni potencijalna vrednost firme i budu}a vrednost performansi svakog posla i firme kao celine). 2002.

upravljanje kapitalom. Naime. Upravljanje razlikom kamatne stope 2. satisfakcija ili tro{kovne preference. da maksimizira zaradu svojih deoni~ara. str. . Upravljanje porezima 6. Za ostvarivanje bazi~nog cilja banke. i upravljanje vanbilansnim aktivnostima. zbog kojih jedna 15) Ibidem. organizovanje i kontrola. banka mo`e koristiti slede}ih {est strategija: upravljanje razlikom kamatne stope.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 219 maksimiranje veli~ine. menad`ment tim banke treba na najbolji na~in da ostvaruje svoje funkcije. upravljanje porezima. Ostvarivanje zadataka menad`ment tima u promenjenim uslovima. 326. sasvim je jasno. Mada su bazi~ne funkcije menad`menta ostale iste. kontrolu tro{kova. 7-7: Implementacija principa maksimiziranja vrednosti Polaze}i od bazi~nog cilja poslovne banke. aktivnostima Slika br. Upravljanje vanbil. Upravljanje pozicijom likvidnosti 4. Kontrola tro{kova . Upravljanje kapitalom 5. neophodno je ‘o`iveti’ i usmeriti celokupni proces aktivnosti planiranja. upravljanje likvidnom pozicijom. Grafi~ki prikaz vidi na slede}oj slici 7-7:15) VLASNI^KE PREFERENSE PONA[ANJE I ODLUKE MENAD@MENT TIMA BAN^INI CILJEVI DRU[TVO: PRAVNA I EKONOMSKA SREDINA POLITIKE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA BANKE 1. posle deregulacije finansijskog tr`i{ta. postao je kriti~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. Bazi~ne funkcije menad`ment tima banke su: planiranje. organizovanja i kontrole. da se listi razloga. znatno o{trije ispoljeni usled konkurentske borbe i pogor{anih uslova za ostvarenje profita.izdataka 3. njegovi zadaci su danas.

danas i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja. 17) 16) . bogatstva deoni~ara:17) • • • povrati ili tok gotovine akcionarima banke (mogu}nost dividende). ose}a se nedostatak upravo kvalitetnog menad`menta. (2) dodatu ekonomsku vrednost (‘economic value added’ ili ‘EVA’).4. tj. rizik performansi akcionara banke (visina dividende). ali se to ne mo`e re}i i za znanja iz menad`menta. koji imaju i znanja i sposobnosti za preduzimanje rizika u bankarskim poslovima. mo`e dodati i lo{ kvalitet menad`menta. pored znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji. Mada se do sada u bankama menad`ment nije vrednovao kao klju~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. 291-292. str. and Acquisitions – The Fair Value Approach. str. Second Edition. koje danas moraju posedovati menad`eri u bankama. Englewood Cliffs. Duane B. 327.16) 7. pored lo{e plasiranih kredita i pada ekonomije. Smatra se da tri faktora interaktivno determini{u vrednost u~e{}a banke. da se svaka odluka evaluira u znaku njenog uticaja na vrednost (cenu) ban~inih akcija. Kreiranje ili uve}avanje vrednosti ili bogatstva deoni~ara bi trebalo biti jedan od najva`nijih ciljeva banke kao finansijske institucije. i Ibidem. John Wiley & Sons. rizik i prinos se razmatraju simultano. Valuations. kao bazi~nog kriterijuma odlu~ivanja ili merenja performansi.godine. kao {to je to. nema sumnje da su danas znanja zaposlenih o klasi~noj bankarskoj tehnici i tehnologiji u bankama na visokom nivou. Prentice Hall. recimo ameri~ko bankarstvo. Kreiranje uve}avanja vrednosti deoni~ara Sa utvr|ivanjem maksimizacije bogatstva akcionara. Maksimizacija bogatstva akcionara zna~i. I zaista. 18) Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. moraju biti pro{irena na probleme menad`menta i moraju biti na vi{em nivou od sada{njeg. New Jersey. obavlja se u nameri da se pobolj{a uve}avanje vrednosti deoni~ara kombinovane finansijske institucije. Spencer: Managing Commercial Banks – Community.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 220 banka mo`e da ode u ste~aj. Odnosno. 35. Graddy and Austin H. New York. ~ak i tamo se ose}a nedostatak stru~nih i savremeno obrazovanih i osposobljenih bankara. Te tehnike obuhvataju:18) (1) procenu rizika (‘risk assessment’). Mergers. Naime. za sprovo|enje daljih reformi u bankarstvu. svaka konsolidacija i povezivanje u industriji finansijskih usluga. Regional and Global. prora~un vremena povrata ili toka gotovine (rokovi dividende).3. 2001. str. 1990. Znanja i sposobnosti. Postoji nekoliko tehnika za merenje internih performansi koje se u banci mogu koristiti za procenu uve}avanja vrednosti deoni~ara.

u nameri da uve}aju kreiranu vrednost svojih deoni~ara. tr`i{nog rizika. Finansijske institucije treba da mere i upravljaju prirodom internih odnosa svih njihovih rizika i da ih minimiziraju na oprezno prihvatljiv nivo poslovnog rizika. strategijske. EVA meri kombinovane performanse banke bazirane na njenom prinosu na ukupan kapital – deoni~ki i dugoro~ni dug. koji determini{e projektovani iznos maksimalnog gubitka pojedinog portfolija tokom datog perioda. rizika likvidnosti). Ovaj metod obuhvata aktivnost identifikacije svih tipova rizika uklju~iv{i: kreditne. (1) Procena rizika je metod koji fokusira procenu rizika i rizika upravlja~kih jedinica u cilju merenja uve}avanja vrednosti deoni~ara. da bi se smatrala profitabilnom i ekonomski opravdanom. a kada je negativan. Kada je koeficijent EVA pozitivan. to pokazuje da vrednost deoni~ara opada. Finansijska institucija treba inkorporirati sve tipove potencijalnih rizika u njen interni model rizi~ne vrednosti (‘value-at-risk’ ili skra}eno ‘VAR’). Koncept EVA podrazumeva da jedna investicija mora generisati prinose najmanje ekvivalentne tro{kovima kapitala. Ovi tro{kovi treba da budu procenjeni i uklju~eni u merenje performansi. a ne u neku drugu. Poslovi fuzije i akvizicije mogu se smatrati uspe{nim u pobolj{anju kreacije vrednosti deoni~ara kada oni pove}avaju dodatnu tr`i{nu vrednost (‘market value added’ ili skra}eno ‘MVA’). to ozna~ava uve}avanje vrednosti. Koncept EVA meri koliko su dobro deoni~ari pripojene banke nagra|eni za investiranje ba{ u tu kombinovanu banku. Model EVA izjedna~uje razliku izme|u zvani~no objavljenog neto prihoda i finansijskih tro{kova kapitala koji terete zaradu (EVA = neto prihod – tro{kovi kapitala i investiranja). da bi se procenilo na odgovaraju}i na~in koliko }e banka biti uspe{na u kreiranju bogatstva svojih deoni~ara posle fuzije. (2) Dodata ekonomska vrednost (‘economic value added’ ili skra}eno ‘EVA’) mo`e da se koristi u proceni uve}avanja vrednosti deoni~ara preko seta matrica koje determini{u da li aktuelni neto prihod po izve{taju prema{uje predodre|enu o~ekivanu zaradu. Tradicionalna mera prihoda je razmatrala samo jedan tip tro{kova kapitala – kamatu na dug – dok je ignorisala tro{kove finansiranja putem deoni~kog kapitala. Tro{ak kapitala je izmereni tro{kovni prosek dugoro~nog duga i deoni~kog kapitala koji deoni~ari i holderi obveznica treba da zarade investiranjem u jednako rizi~ni investicioni poduhvat. Procene rizi~ne vrednosti treba da su bazirane i odre|ene na pona{anju i kretanjima navedenih faktora rizika (kreditnog rizika. MVA je razlika izme|u tr`i{ne vrednosti .UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 221 (3) balansiranu bodovnu kartu (‘balanced scorecard’ ili ‘BSC’). tr`i{ne. operativne i politi~ke rizike.

inovativnosti. povrata investicija) i nefinansijskih mera (kvaliteta proizvoda i usluga. Harvard Business Review on Measuring Corporate Performance. zaradu po deonici i prihod od novih proizvoda se ultimativno koriste za procenu uve}anja bogatstva deoni~ara. Finansijske mere uklju~iv: neto prihod. satisfakciju korisnika. satisfakcije korisnika. profitabilnosti. str. Norton: The Balanced Scorecard – Measures that Drive Performance. Robert S. operativnu efikasnost i efektivnost. interno poslovanje. operativnu marginu. Harvard Business School Press. tehnolo{ki napredak i sigurnost. Merenje uklju~uje trening kod ku}e i na poslu. Klju~na karakteristika BSC metoda je da on meri finansijske i nefinansijske faktore uklju~uju}i: • • • • finansijske indikatore. Merenje korisni~ke perspektive koristi se za procenu satisfakcije korisnika preko informacija o ponavljanju poslova ili o lojalnost korisnika. 1998. preporuke i druga ovla{}enja zaposlenih. odnosno vode}ih indikatora i zaostaju}ih indikatora.19) BSC pristup sugeri{e ravnote`u izme|u finansijskih mera (neto prihoda. Kaplan and David P. 19) . Mere u~enja i rasta determini{u u kojoj meri je radna snaga spremna i motivisana da bude kreativna i inovativna. Operativno merenje odnosi se na produktivnost.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 222 fuzionisane banke i njenog investiranog kapitala (uklju~uju}i deoni~ki kapital i dugoro~ni dug): MVA = tr`i{na vrednost fuzionisane banke minus investirani kapital MVA = sada{nja vrednost o~ekivane budu}e EVA vrednosti EVA = prihod po ra~unovodstvenim izve{tajima minus tro{kovi kapitala CCh = veli~ina prose~nih tro{kova kapital i investirani kapital. (3) Balansirana bodovna karta ili izbalansirana lista merila (‘balanced scorecard’ ili ‘BSC’) je metod koji se naj~e{}e koristi kao tehnika procene uve}anja vrednosti deoni~ara. inovacije proizvoda. Efektivni BSC treba da vr{i balansiranje izme|u vode}ih performansi. i porast zaposlenih i u~enje. 123-215.godine. BSC metod je relaativno nova tehnika merenja originalno razvijena od Kaplan-a i Norton-a 1992. satisfakcije zaposlenih) u proceni uve}anja vrednosti deoni~ara. Ove mere omogu}uju finansijskoj instituciji da proceni kvalitet svojih proizvoda i usluga za popravljanje satisfakcije i zadovoljenje potreba korisnika. uklju~uju}i deoni~ki kapital i dugoro~ni dug (weighed average cost of capital. kontinuiranu profesionalnu edukaciju. invested capital including both equity and debt = capital charges CCh).

novom filozofijom i novim stilom poslovanja. 1995. Takav proces upro{}eno ilustruje slede}a jedna~ina: 1) V(AB) > V (A) + V (B) gde je: V = vrednost banke A = banka koja vr{i preuzimanje B = banka koja se preuzima (ciljna banka) Sinergetski efekti mogu se o~ekivati u pove}anoj efikasnosti poslovanja nove banke. SU[TINA PROCESA FUZIJE I AKVIZICIJE 7. Pri tome. i mogu li one kontinuirano da pobolj{avaju i uve}avaju vrednost deoni~ara. ~iji je primarni zadatak da sagleda efekte fuzije i akvizicije na vrednost budu}e banke. obi~no sa novim imenom. Ovo se zasniva na o~ekivanim sinergetskim efektima procesa preuzimanja banaka. kako one mogu da pobolj{aju kvalitet i da budu efikasnije i efektivnije. Beograd. odnosi na slede}e elemente poslovanja: • pove}anje ekonomije obima. .4. kako one izgledaju njihovim deoni~arima. Pojam i su{tina fuzije i akvizicije banaka Fuzija ili spajanje (‘merger’) je aktivnost spajanja dve ili vi{e banaka u jednu. 1) Milutin ]irovi}: Bankarski menad`ment. ranije banke gube svoj identitet i nastavljaju svoje poslovanje kao nova banka. {to kontinuirano doprinosi i rastu vrednosti banke kao finansijske institucije. pre svega. str. 332. Ekonomski institut. Efikasnije i efektivnije poslovanje banke pozitivno uti~e na vrednost performansi.1.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 223 • • • • kako vas vide va{i korisnici. Cilj je da se spajanjem ili preuzimanjem banke ili banaka dobije ve}a vrednost budu}e banke od zbira vrednosti banke i banaka koje se spajaju. 7. To se. ali ne uvek.godine. Metodologija BSC je korisna za finansijske institucije putem koje treba da se osigura ostvarivanje njihovih ciljevati sa obezbe|ivanjem odgovora na napred navedena pitanja. Akvizicija ili pripajanje (‘acquisition’) je aktivnost kada jedna. obi~no ve}a banka. pripoji-preuzme jednu ili vi{e manjih banku i nastavi poslovanje pod svojim postoje}im imenom Preuzimanju banaka putem fuzije i akvizicije prethodi analiza. odnosno preuzimaju.4. novu banku.

Drugi. pove}anjem njihove tr`i{ne snage preko prodajnih cena i naknada za usluge. Valuations. 2) Zabiholah Rezaee: Financial Institutions. Prvi. za evaluaciju se mo`e koristiti knjigovodstvena vrednost banaka i to kao razlika izme|u prilago|ene knjigovodstvene vrednosti bankarskih aktiva i vrednosti njihovih obaveza. str. u odnosu na kombinovanu stopu prinosa koju bi ostvarile dve banke. evaluacija bankarske firme polazi od tr`i{ne vrednosti deoni~kog kapitala banke na osnovu teku}e berzanske cene jedne deonice pomno`enom ukupnim brojem emitovanih deonica. Novi talasi fuzija i akvizicija u protekloj deceniji u bankarskom i finansijskom sektoru SAD to potvr|uju. {to se preko jednog racionalnog tr`i{nog mehanizma izbacivanja iz sistema re{ava pitanje banaka sa slabim performansama. i koristan. Rast bogatstva deoni~ara fuzijom i akvizicijom entiteta ili je razultat vrednosti kreirane tom fuzijom i akvizicijom ili mo`e rezultirati od transfera bogatstva sa imaoca obveznica na imaoce deonica sa nepromenjenom ukupnom tr`i{nom vredosti kombinovanog entiteta. Proces fuzije i akvizicije banaka u razvijenim tr`i{nim privredama je nu`an i koristan. . Bankarska teorija i praksa poznaju tri pristupa za testiranje i evaluaciju vrednosti nove banke nastale spajanjem ili pripajanjem banaka. 7. Second Edition. i pove}anjem njihovog pristupa pouzdanijoj poslovnoj mre`i. 2001.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 224 • ve}a konkurentska sposobnost. Motivi i determinante fuzije i akvizicije banka Primarni motiv. Tre}i. {to se osnivanjem novih banaka pove}ava konkurentska snaga na bankarskom tr`i{tu. • racionalnija prodajno-poslovna mre`a.2. • pove}anje finansijskog potencijala. New York. Mergers and Acquisitions – The Fair Value Approach. koji stoji gotovo iza svake fuzije i akvizicije banaka u industriji finansijskih usluga. povezan je sa klju~nom svrhom egzistencije svakog poslovnog entiteta – maksimiziranjem vrednosti deoni~ara. John Wiley & Sons. Nu`an zbog toga. projektovna evaluacija budu}e nove banke mo`e se sagledati na osnovu diskontovanog toka profita koji bi nova banka trebalo da ostvari u narednom periodu. i • kvalitetniji menad`ment tim banke. • pristup na nova tr`i{ta.4. To mo`e da bude postignuto:2) • pobolj{anjem efikasnosti i efektivnosti kombinovanih institucija preko • • ekonomije obima i smanjenja tro{kova. 84.

Redukcija bankrota banaka 1. fuzionisani entitet o~ekuje ve}u zaradu-profit. Praksa teku}eg rapidnog koraka fuzija i akvizicija ukazuje na nekoliko karakteristi~nih faktora (pregled 7-2). sli~ni izazovi moraju da budu odgovaraju}e usmereni da osiguraju uspeh ovih poslovnih poteza. pove}anje poslovanja i teritorije. Smatra se. Smanjene restrikcije za filijale 2. Porast koncentracije finansijskih institucija na nacionalnom nivou 2. Ekspanzija ponude finansijskih usluga 4. Primena op{te prihva}enih ra~unovodstvenih principa (GAAP) nasuprot Regulatornih ra~unovodstvenih principa (RAP) 2.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 225 Kada se dva entiteta kombinuju. str. Porast broja banaka 6. koji je po~eo ranih 1980-tih. Primena GLB Act-a iz 1999. Ipak. Izve{tavanje i ra~unovodstveni standardi 3. i 1999. Niske kamatne stope 2. 88. kultura. ekonomija obima. 5. Ekonomski rast 2. pove}anje prihoda. da je talas megafuzija i akvizicija deo trenda ujedinjenja u industriji finansijskih usluga. Propis o eliminisanju metoda interesnog udru`ivanja Napredak u komunikaciji i tehnologiji procesiranja podataka Internet bankarstvo Kori{}enje Web stranica 1.godine (kada je broj komercijalnih banaka opao za 40%). Standardi fer vrednosti 3. Primena RNIB Act-a iz 1994. eliminisane su me|udr`avne bankarske restrikcije 3. smanjenje tro{kova.3) Pregled 7-2: Podru~je 1. Drugi faktori koji mogu da budu va`ni u fuziji i akviziciji su: sinergija.u podeli rizika i u{tedi tro{kova. prisustvo na tr`i{tu. To je evidentno preko opadanja broja finansijskih institucija u periodu izme|u 1985. . Tehnolo{ki napredak Poslovno iskustvo 4. dozvoljena je konsolidacija u FSI 1. Pove}anje snage i kvaliteta zarade 3. Fuzije i akvizicije su postale ~esta praksa u industriji finansijskih usluga u SAD. Ravnomeran rast cena bankarskih deonica 5. Ekonomski faktori 3) Ibidem. Regulacije i propisa Indikatori-faktori 1.

Tre}e. aktivnosti procesa fuzije i akvizicije su na slici 7-8: Kupac Pre~i{}ava poslovni plan Formira M&A tim Utvr|uje M&A plan Utvr|uje ciljne kriterije Identifikuje kandidate Analizira ciljeve Rangira ciljeve PROCES FUZIJE I AKVIZICIJE Faza strategijske pripreme Prodavac Pre~i{}ava poslovni plan Analizira sopstvenu banku Utvr|uje vrednost fran{ize Uve}ava vrednost Razvija prodajni dokument Identifikuje potencijalne kupce Fini{ira strategiju pregovora Utvr|uje ponudu Pregleda poreske konsekvence Poma`e u dijalogu Fini{ira strategiju pregovora Kontaktira ciljeve Preliminarno razgovara Pi{e Internet pismo d ib k Utvr|uje finalnu transakciju Osigurava pristanak Finalizuje finansiranje Kompletira transakciju Faza pregovora i istra`ivanja Faza finalizacije i integracije Pregleda kona~ni ugovor Kompletira transakciju . Prvo. su{tinski napredak u informacionoj tehnologiji. Izobilje novca raspolo`ivog za investiranje 4.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 226 3. Kada se razmatra posao fuzije i akvizicije. podstaklo je kao nikad rastu}i talas fuzija i akvizicija u bankarskoj industriji. Faze procesa fuzije i akvizicije banaka • Proces fuzije i akvizicije dve bankarske organizacije je ekstremno slo`en.4. razli~ita korporativna kultura). bilo kakav porast broja fuzija i akvizicija bio bi nemogu} bez eliminacije tradicionalnih me|udr`avnih ograni~enja i restrikcija filijala. treba da se istra`e i procene finansijske prilike i srodne prepreke (na primer. finansijska korist za deoni~are za obe institucije) i (2) prinudno ujedinjuju eventualne prepreke tokom procesa kombinovanja ljudskih i fizi~kih resursa. svrha je da se pomo}u navedenih uzroka objasni i razume najve}i broj nedavnih fuzija i akvizicija. Grafi~ki predstavljene. 7. Dopu{taju}i da je nemogu}e identifikovati sve uzroke i efekte teku}ih fuzija i akvizicija u praksi industrije finansijskih usluga. on zahteva du`i vremenski period i velike napore i kupca i prodavca. nivo koncentracije daje tr`i{tu ve}u snagu i kupovnu mo} za pripajanje drugih banaka.3. Navedeni pregled 3-1 daje sumarni iskaz mogu}ih determinati fuzije i akvizicije finansijskih institucija. Drugo. ^etvrto. Vi{ak finansijskog kapitala Izazovi za obavljanje poslova fuzije i akvizicije uklju~uju prilike da se: (1) postigne profitabilni posao (tj. komunikacijama i obradi podataka igra va`nu ulogu u olak{avanju i obavljanju virtuelno mogu}e fuzije i akvizicije u bankarskoj industriji. koje rezultiraju od visokih zarada raspolo`ivih za investiranje. izvanredno obilje finansijskog kapitala (novca) i cena deonica.

nivo kapitala i sistem isporuke). Ova faza obuhvata sedam tipi~nih poslovnih koraka koje treba obaviti i to: • • • • • • • sa~initi strategijski plan (fokus. str. ako se o~ekuje da fuzija ili akvizicija bude uspe{na. Prva faza bilo koje fuzije ili akvizicije odnosi se na razvoj strategije koja defini{e pravac banke i utvr|uje dugoro~ne ciljeve kojima banka treba te`iti. strukturu transakcije. Tokom procesa. Ibidem. organizacioni. Druga faza fokusira proces fuzije i akvizicije koji se odnosi na pregovaranje i istra`ivanje. izvr{iti anlizu kandidata. utvrditi kriterije za izbor kandidata (veli~inu. sa~initi plan fuzije i akvizicije (rok. moraju se pa`ljivo razmotriti svi aspekti takvog poduhvata: poslovni. izvr{iti identifikaciju kandidata. . • faza pregovaranja i istra`ivanja. miks aktive. evaluacija mora da bude jedan va`an input u procesu dono{enja odluka – od incijalne ciljne analize. Ova faza pokriva aktivnosti od inicijalnog kontakta izme|u kupca i prodavca. formirati tim za fuziju i akviziciju (ljudi iz klju~nih ban~inih funkcija). finansijske i poreske apekte i strategiju pregovaranja). korisnike i tr`i{nu poziciju. U ovoj fazi fuzije i akvizicije postoje ~etiri klju~na aspekta i to: • • 4) strategija pregovaranja. 303-304. ra~unovodstveni i poreski. pravac i ciljeve banke za horizont tri do pet godina). pa sve do integracije entiteta. i uraditi preliminarnu evaluaciju i finansijsku studiju izvodljivosti. operativni. kontakt sa kandidatom i preliminarni razgovori. do ta~ke na kojoj treba pripremiti finalni ugovor o fuziji ili akviziciji. strukturu obaveza. i faza finalizacije i integracije.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 227 Slika 7-8: Poslovne aktivnosti banaka u procesu fuzije i akvizicije U ovom procesu. kvalitet kreditnog portfolija. lokaciju. pravni. Proces fuzije i akvizicije mo`e se sa`eto predstaviti u tri opse`ne faze:4) • faza strategijske pripreme.

do 1999. Deutsche Bank i Bankers Trust. Fuzije i akvizicije. faza pregovaranja i istra`ivanja i faza finalizacije i integracije fuzije i akvizicije. kratki finalni pregled. Bank Boston i Fleet Financial Group.5) Ibidem.4. Najvi{e publikovana megafuzija bila je Citicorp i Traveler sa procenjenom vrednosti kombinovane aktive od 669 milijaldi dolara. {to pokazuje slika 7-9. (2) {irenjem u nove poslovne linije i (3) eliminisanjem ranijih konkurenata. saglasnost regulatora i deoni~ara. menad`ment timova i organa upravljanja u bankama. ukupna transakcija je zavr{ena i po~inje posao integrisanja entiteta. investiciono 5) . dugoro~ni i odgovorni. finalizaciju transakcija. 7. Union Bank o9f Swizerland i Swiss Bank Corporation. itd. U periodu od 1990. Bank Ameica i Nations Bank. zbog evaluiranja efekata i politika odgovornosti u poslovima fuzija i akvizicija.4. su validne taktike pozicioniranja sa namerom da pomognu kombinovanim kompanijama da se efektivnije bore na globalnom tr`i{tu: (1) podr`avanjem postoje}ih poslovnih linija. konsolidacije i povezivanja. koji su slo`eni. Tre}a i poslednja faza u procesu fuzije i akvizicije je finalizacija i integracija. str.godine nastale su mnoge fuzije i akvizicije banaka u SAD i u svetu. Bank One i First Chicago. U stvari.godini. ili u varijanti pro{irenja tr`i{ta na razli~itim lokalnim tr`i{tima. Socete Generale i Paribus. vrednost fuzija i akvizicija banaka u SAD dostigla najve}i nivo vrednosti od 674 milijarde dolara. Poslovne kombinacije i politike odgovornosti Aktivnosti i transakcije fuzija i akvizicija banaka obavljaju se na postoje}em tr`i{tu izme|u banaka na istom tr`i{tu.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 228 • • pismo namere. Tako je u 1998. spada u poslove novijeg datuma. bilo gradskom ili ruralnom. Wells Fargo i Norwest. Obavljanje ove tri faze procesa: faza strategijske pripreme. U ovoj fazi transakcioni termini su finalizovani. Va`no je uo~iti i praviti razliku izme|u poslovnih kombinacija na postoje}em tr`i{tu i poslovnih kombinacija na pro{irenom tr`i{tu. koja je obuhvatala razli~ite finansijske usluge kao {to su komercijalno bankarstvo. postoje dva tipa poslovnih kombinacija u industriji finansijskih usluga: (1) konsolidacija i (2) povezivanje. {to obuhvata pet glavnih aspekata: • • • • • finalizaciju ugovora. Me|u najve}im se smatraju: Citicorp i Travelers. i integraciju entiteta. i pa`ljiva provera performansi i vrednosti banke. {to zahteva izuzetno stru~an i profesonalni odnos formiranih timova. 74-76.

banaka i bankarskih holding kompanija). na sa`et na~in. banaka me|usobno. 83. banke su se suo~ile sa rastom konkurentske pozicije osiguravaju}ih kompanija. kroz fuzije i akvizicije. 6) Ibidem. str. odnosno firmi finansijskih usluga (osiguravaju}ih kompanija. ilustruje. Dono{enjem GLB Act-a 1999. to je dovelo do potrebe da se vi{e pa`nje posveti politikama odgovornosti za poslove fuzije i akvizicije u industriji finansijskih usluga. osiguranje od nesre}ih slu~ajeva i `ivotno i osiguranje. brokerskih ku}a. Slika 7-10.godine u SAD. . udru`enih -‘mutual’ fondova).UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 229 Postoje}e tr`i{te Konsolidacije Poslovne kombinacije Pro{ireno tr`i{te Postoje}e tr`i{te Pro{ireno tr`i{te Povezivanje Slika 7-9: Poslovne kombinacije u procesu fuzija i akvizicija Konsolidacija povla~i za sobom kombinaciju resursa sli~nih finansijskih institucija (na primer. udru`enih fondova. da stanu pod jedan korporativni krov. Me|utim. Povezivanje zna~i ekspanziju polja rada ili {irine finansijske institucije u razne finansijske usluge kroz fuzije i akvizicije banaka i drugih finansijskih institucija. kao i da nude ostale bankarske usluge ({tedne i teku}e ra~une). firmi za preuzimanje rizika emitenata hartija od vrednosti. udru`enim fondovima.6) bankarstvo. Ovaj novi talas povezivanja doneo je mogu}nost bankama. koje su sposobne da odobravaju potro{a~ke i poslovne kredite. u kojim segmentima su te odgovornosti neophodne. brokerske poslove sa hartijama od vrednosti i osiguranje imovine. upravljanje aktivom. kreditnih unija. osiguravaju}im kompanijama i investicionim firmama.

UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 230 Bazni standardi rizika kapitala Regulacija kapitala Bazelski sporazum Finansijska modernizacija Modeli kreditnog rizika Politike odgovornosti za fuzije i akvizicije Efektivna kontrola procesa Supervizija institucije Praksa upravljanja rizikom Interna struktura kontrole Modeli vrednosti u uslovima rizika Finansijski izve{taji i ki k j Izve{tavanje interne kontrole Supervizorsko evaluiranje izve{taja Modeli a|ustiranja tr`i{nog rizika Tr`i{na disciplina Slika 7-10: Politike odgovornosti za procese fuzija i akvizicija Politike odgovornosti usmerene su na tri podru~ja: (1) regulaciju kapitala. verovatno. najbolja politika odgovornosti za promene u kombinovanim institucijama. Tr`i{no vo|ena odgovornost i disciplina su. regulatori i supervizori ne . Bankarski autoriteti. (2) superviziju institucija i (3) tr`i{nu disciplinu.

Second Edition. Rose: Commercial Bank Management. Me|utim. moraju za{titi porast tr`i{ne snage od fuzija i akvizicija. New York. Valuations. MacMillan Publishing Company. 1989. 9. kvalitetom. Tom Copeland. Spencer: Managing Commercial Banks Community. bilansima. str. Regional and Global. oni treba da procene odgovornost nadzora. 375-397. L I T E R A T U R A: 1. 4. Third Edition. 5. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. 8. kako na postoje}em. 2002. 1994. 2. Englewood Cliffs. Feljton. Irwin. New York. Prentice-Hall. John Wiley & Sons. bonitetom i portfolio rizicima banke. Kaplan and David P. third edition. 3. tako i na pro{irenom tr`i{tu. Duane B. Prof. New York. Novi Sad. 7. da za{tite su{tinski negativne spolja{nosti institucije. Peter S. 2001. Robert S. 1998. Anthony Saunders: Financial Institutions Management – A Modern Perspective. Kreatori politike i regulatori. 1995. Norton: The Balanced Scorecard – Measures that Drive Performance. 1991. dr Uro{ N.Measuring and Managing the Value of Companies. dr Uro{ N. Harvard Business Review on Measuring Corporate Performance. Irwin. Prof.. Inc. drugo izdanje. Harvard Business School Press. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. tako|e. korisnike. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. McKinsey & Company. Mergers. Graddy and Austin H.UPRAVLJANJE RASTOM I PERFORMANSAMA BANKE 231 treba da se uklju~uju direktno u mikro upravljanje institucijama koje se fuzioni{u. 1997. Joseph F. 6. Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. industriju finansijskih usluga i sistem i obveznike poreza. Sinkey. Feljton. . and Acquisitions – The Fair Value Approach.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. New Jersey. koji obezbe|uju krajnju osnovu sigurnosne mre`e. John Wiley & Sons. Jr. Novi Sad. Tim Koller and Jack Murren: Valuation . 1990.

Profit je krajnji cilj svake poslovne aktivnosti banke! GLAVA 8. UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM PERFORMANSAMA BANKE OKVIR OSME GLAVE: • • • • Identifikacija korporativnih performansi banke Planiranje korporativnih performansi banke Merenje korporativnih performansi banke Analiza korporativnih performansi banke .

U tr`i{nim uslovima. na primer. kvalitet i kvantitet poslovanja banke. kao {to su. kao bitnih preduslova za ostvarivanje profita. najve}a stopa profitabilnosti. stopa likvidnosti i sli~no. 6) Performanse (na engleskom ‘performance’) u svom op{tem zna~enju izra`ava funkcionalnu sposobnost. profitabilnosti) cele grane ili grupe sli~nih banaka.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 234 8. pod performansama banke podrazumevaju se ostvareni rezultati. je izazov svake dobre. koji se iskazuje tokom i na kraju godine. kvalitet aktive. . Ostvariti lidersku poziciju i vrhunske performanse na tr`i{tu i biti prvi. pa i i srednje odnosno prose~ne performanse. Posmatrane kao odnos jedne banke prema svim drugim bankama ili bankama u okviru jedne uporedive grupe (‘peer group’). borba za prvo mesto odnosno lidersku poziciju u o{troj konkurenciji podrazumeva skladnost svih napora banke usmerenih ka jedinstvenom krajnjem cilju: ostvarenju profita. postoji veoma ~vrsta i jasna veza izme|u ostvarivanja dugoro~nih i kratkoro~nih performansi u poslovanju banke. kao i njene efikasnosti i efektivnosti poslovanja. IDENTIFIKACIJA KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8.1. od velikog zna~aja je da banka ostvaruje vrhunske. performanse banke mogu da budu vrhunske. Vrhunske performanse banke predstavljaju pokazatelje najve}eg stepena uspe{nosti poslovanja banke. Pojam i su{tina korporativnih performansi banke Najkra}e. njene veli~ine. Srednje performanse predstavljaju one veli~ine koje ostvaruju banke oko visine prose~nog nivoa pokazatelja (na primer. Niskim performansama smatraju se oni pokazatelji (na primer. ostvarenje. delo. srednje ili niske. njenog uspeha. a ponekad ~ak i lo{e banke. vezano je za ostvarivanje niza drugih kratkoro~nih vrsta performansi banke. Obavljanje pojedina~nih savkodnevnih poslova uti~e na ostvarivanje profita banke.6) Performanse banke su ogledalo njene vrednosti. Dakle. profitabilnosti) koji tendiraju smanjenju od prose~nih ka minimalnim pokazateljima. kao {to je. na primer: stopa profitabilnosti. u~inak. Naime. izvr{enje. Ostvarivanje profita kao dugoro~ne performanse.1.1.

naturalne i vrednosne performanse. broj {tedi{a. Op{te performanse predstavljaju op{ti izraz uspeha banke iskazan obi~no u vrednosnim. Tako se performanse mogu svrstati u slede}e grupe: • • • • op{te i funkcionalne performanse.2. i korporativne i portfolio performanse. pona{anja. • marketing performanse. • gudvil (‘goodwill’). Navedene performanse banke mogu se grupisati prema razli~itim kriterijima. Merljive performanse se lak{e planiraju (finansijske. ekspozitura). dok se funkcionalne performanse banke odnose na iskazivanje vrednosnih podataka o veli~ini i uspe{nosti pojedinih funkcionalnih delova banke (obim kredita. Vrednosne performanse odnose se na iskazivanje ostvarenih rezultata i pokazatelja u banci i njenim organizacionim delovima. broj depozitara) kako na nivou banke. performanse zaposlenih) i postoji ve}a mogu}nost njihovog ostvarivanja i kontrole. planiranim veli~inama i sa ostvarenim veli~inama banke u prethodnom periodu. U praksi susre}emo razli~ite vrste performansi banke. Nemerljive performanse se ne mogu kvantificirati i te`e . merljive i nemerljive performasne. • upravlja~ke performanse. profita). finansijskim pokazateljima (visina ukupnog prihoda. Naturalne i vrednosne performanse se ~esto koriste kao kombinacija u iskazivanju ostvarenih rezultata banke ili nekog njenog organizacionog dela. marketing. da bi se njihova veli~ina lak{e poredila sa drugima bankama. i • performanse zaposlenih.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 235 8. Naturalne performanse odnose se na iskazivanje ostvarenih naturalnih veli~ina (broj korisnika kredita. tako i na nivou pojedinih organizacionih delova banke (filijala. obim depozita). obim {tednje. Merljive i nemerljive performanse banke su zna~ajne sa aspekta njihovog planiranja i ostvarivanja. tj. tro{kova.1. Vrste korporativnih performansi banke Osnovni smisao iskazivanja performansi banaka je u njihovom pore|enju sa performansama drugih banaka. • poslovna filozofija. Op{te i funkcionalne performanse se odnose kako na banku kao celinu. • imid`. Mogu se koristiti i pokazatelji u procentualnom izrazu. tako i na njene funkcionalne delove. • poslovni ugled i reputacija. od kojih mo`emo navesti samo neke najva`nije: • poslovna kultura i stil • finansijske performanse.

kultura. gudvil7)). marketing. O nemerljivim performansama je bilo ve} re~i kod izlaganja o korporativnom identitetu banke. i Jerry M. Barrons Business Guides. . Korporativne i portfolio performanse predstavljaju kombinaciju merljivih (finansijskih. str. efikasnost kanala distribucije (fizi~ke. New York. Performanse upravlja~kog sistema odnose se na performanse menad`ment tima i upravlja~kog sistema u kontinuiranom pobolj{anju produktivnosti i kvaliteta. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. koje su veoma zna~ajne sa tr`i{nog aspekta. sistem merenja performansi zaposlenih i sistem nagra|ivanja za ostvarene 7) goodwill ozna~ava neopipljivo posedovanje. John Wiley & Sons. drugo. prvenstveno na kreditni i investicioni portfolio. kultura. prihva}enost proizvoda i usluga banke od strane komitenata i klijenata (satisfakciju). portfolio performanse se odnose na odre|ene delove odnosno segmente poslovanja banke. posebna pa`nja }e biti posve}ena i drugim finansijskim performansama banke. second edition. a me|u najva`nijim pokazateljima za deoni~are banke je stopa profitabilnosti banke merena odnosom profita prema ukupnom deoni~kom kapitalu. visina i prihva}enost cena proizvoda i usluga u odnosu na konkurenaciju. Me|u najva`nijim performansama za dru{tvo je stopa profitabilnosti banke merena odnosom profita prema ukupnoj aktivi. imid`. personalne i internet). po va`nosti. str. pa ih je samim tim te`e i ostvarivati. One su i najva`nije koroporativne performanse banke. jer mo`e uvek bolje. odnosno definitivno ih ostvariti (dobar imid`). a neke od njih je te{ko i posti}i. naro~ito finansijske performanse. Pored ovih najva`nijih finansijskih performansi. koje omogu}ava banci nastavljanje poslovanja i zara|ivanje profita po stopi koja prevazilazi normalnu ili osnovnu stopu profita u ostalim poslovima ili delatnostima sli~nog tipa. New York. 326. upravlja~kih) i nemerljivih (poslovna filozofija. odnosno nov~ani izraz uspe{nosti poslovanja banke. Rosenberg: Dictionary of Banking Financial Services. po{to se preko njih sageldava poslovna uspe{nost banke sa aspekta dru{tva i sa aspekta deoni~ara banke. Korporativne i portfolio performanse reprezentuju uspe{nost poslovanja na dva nivoa banke: prvo. ugled. 288.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 237 ih je planirati (poslovna filozofija. 1990. druge korporativne performanse i one pokazuju poslovnu orijentaciju banke i na~in ostvarivanja poslovnih rezultata banke. efektivnost promocije u pomeranju krive tra`nje u korist banke (obave{tavanje i ube|ivanje). Finansijske performanse banke predstavljaju op{ti svodni. Upravlja~ke performanse uklju~uju bazi~ne elemente sistema upravljanja performansama koji uklju~uje: sistem utvr|ivanja standarda performansi. Me|u najva`nije marketing performanse spadaju: visina u~e{}a banke na tr`i{tu. 1985. Marketing performanse banke predstavljaju. odnose se na op{te performanse banke kao entiteta. gudvil) performansi banke.

Kontrola kvaliteta performansi banke Fokusiranje kontrole kvaliteta perfornmansi banke mo`e se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. bilansima. koje }e omogu}iti banci da maksimizira prihode i minimizira tro{kove. 98-103. prihode od usluga. jer su van dometa njegove kontrole. Jr. Racinalno kori{}enje resursa odnosi se.3. str. New York. Kontrolu kvaliteta ovih performansi poslovanja banke usmerava menad`met tim na interne i eksterne faktore.8) Poseban zna~aj u ostvarivanju performansi zaposlenih ima kori{}enje diskrecionog napora zaposlenih. 2003.9) 8. Feljton. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. 60-63. menad`ment tim banke mo`e da razvija strategije banke i da se na taj na~in minimizira uticaj eksternih faktora kao {to su promene u okru`enju. odnosno na takvo struktuiranje aktive i pasive bilansa banke. Menad`ment tim banke ne mo`e da kontroli{e uticaj eksternih faktora na kvalitet performansi banke. bonitetom i portfolio rizicima banke.10) Kontrola internih faktora odnosi se na racionalno kori{}enje resursa koje banka mo`e da kontroli{e. na finansijske resurse. Banka treba da razvija u tom pravcu slede}e strategije: • • • • • segmentacije. . 10) Joseph F.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. marketing miksa. Illinois. i relationship banking (dugoro~na veza banke sa klijentima). 9) Vidi detaljnije: Prof. pre svega. kvalitet kredita. 1990. i poreske obaveze. 1989. Bank Administration Institute Rolling Meadows. str. Third Edition. Sinkey. 266. Novi Sad. Roth and Marjolijn van der Velde: Retail Banking Strategies – Opportunities for the 1990s. dr Uro{ N. MacMillan Publishing Company. Me|utim. 8) Aleda V. Sistem nagra|ivanja se zasniva na diferencijaciji performansi.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 238 performanse. Kvantitativno merenje performansi zaposlenih je u korelativnom odnosu sa op{tim performansama i profitabilnosti banke. inflacija i sli~no. nivo tro{kova. pozicioniranja. i to: • • • • • poslovni miks.1. str. tehnolo{kog razvoja.

Kvalitet kredita 4. Strategija pozicioniranja 3. 1988. zavisi}e visina i kvalitet ostvarenih performansi banke. Poslovni miks 2. Prihod od usluge 3. Storrs and Charls E. 347. Baughn. koriste}i pozicioniranje i repozicioniranje banke kao insttitucije. Na slici 8-1 grafi~ki ilustrujemo uticaj menad`ment tima banke na kontrolisane i nekontrolisane rizike u poslovanju banke. str. kombinacije instrumenata marketing miksa i grade}i vi{estruku dugoro~nu vezu banke sa komitentima i klijentima. Edited by: William H.1. Dr Arnold A.4. Walker. Dow Jones-Irwin. Homewood. Strategija segmentacije 2. Third Edition. Nivo tro{kova 5. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Strategija marketing miksa 4. koje ne mo`e da kontroli{e. Strategija tehnolo{kog razvoja 5.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 239 Formulisanje odgovaraju}ih strategija podrazumeva usmeravanje poslovne aktivnosti banke na odre|ene tr`i{ne segmente. Poreske obaveze Faktori sredine koje banka ne kontroli{e: 1. . podrazumeva preuzimanje odre|ene veli~ine rizika. obimom depozita banke. kao klju~ne performanse banke. Op{te performanse banke Prinos na deoni~ki kapital banke (ROE) Prinos na ukupna sredstva (ROA) LEVERID@ (EM) RIZIK (Promenljivi ROE)) Faktori sredine koje banka kontroli{e: 1. Preuzimanje rizika od strane banke ili kapacitet rizika banke je limitiran: 11) • • 11) veli~inom kapitala banke. Illinois. Thomas I. Strategija ‘relationship banking’ Slika 8-1: Performanse banke i kontrolisani i nekontrolisani rizici Od sposobnosti menad`ment tima da kontroli{e faktore unutra{nje sredine i da se adekvatnim strategijama prilago|ava faktorima spoljne sredine. Kapacitet i alokacija rizika banke Ostvarivanje profita. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. 8.

i kreditnim rejtingom.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 240 • • regulacijom.upravljanje gotovinom . ona mora koordinirati politike: rizika kamatne stope. onda je odgovaraju}i komitet (odbor) odgovoran za upravljanje tim finansijskim rizikom. menad`ment tim banke odre|uje osnovnu strategiju i na~in alokacije raspolo`ivog kapaciteta rizika. Po{to je kapacitet rizika banke limitiran. 348. Bazirano na povoljnim prilikama i {ansama banke.kompjuterski sistem . da bi napori i poslovna aktivnost banke u ovom delu bili efektivni.GAP (razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa) Rizik produkcije usluga: .mre`a filijala . mora se alocirati na njegove razli~ite korisnike na na~in da se maksimizira o~ekivani profit. kreditnog rizika i rizika likvidnosti.alokacija kredita .sistem bankomata .likvindnost . To zahteva i posebne metode i na~ine merenja rizika kamatne stope.kreditni raciji Finansijski rizik (ALCO) Rizik pogre{nog ulaganja {tedi{e Cilj motrenja: . Kapacitet rizika i sistem njegove alokacije pokazuje slika 8-2. Bez obzira u koji posao banka ulazi. rizik ‘proizvodnje’ usluga i finansijske rizike (kamatne stope.rast kredita .trust poslovi . kredita i finansiranja).12) RIZIK BANKE Rizik kapitalnih izdataka: . 12) Ibidem. broj zaposlenih i kompjuterska podr{ka.profit.diskontno poslovanje .nabavke Rizik kamatne stope Cilj motrenja: .nabavke Kreditni rizik Cilj motrenja: .pogre{no ulaganje sredstava Slika 8-2: Sistem alokacije rizika banke Kad menad`ment tim odlu~i koliki je kapacitet rizika namenjen za finansijski rizik. kreditnog rizika i rizika likvidnosti. . Tome se moraju prilagoditi organizaciona struktura. Tipovi rizika uklju~uju izlo`enost kapitala riziku. str. ekonomskim izgledima i prognoziranom odnosu rizik .

Drugim re~ima. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application. 3-16. ukratko }emo se upoznati sa osnovnim pojmovima i elementima tog procesa. Koncept planiranja nije ni{ta novo. revision G. leverid`. UMI Research Press. tr`i{ni i ekonomski uslovi u nedavnoj pro{losti uslovili su bolje razumevanje potrebe i vrednosti formalnog planiranja. Giroux 1970. imaju}i u vidu o~ekivane promene u na{em bankarstvu u narednom periodu. U komercijanom bankarstvu prognoziraju se inputi u procesu finansijskog planiranja tako da teku}i resursi mogu da budu efikasno kori{}eni i da ostvare ciljeve individualne banke. 1981. Uop{teno govore}i. . Osnovni elementi ovog procesa su:1) (1) (2) (3) (4) (5) (6) planiranje. Ina~e da se podsetimo. Ako banka nema plan. ne mo`e ni{ta uraditi. 1) Gary A. svaki pravac }e joj biti dobar izbor i voditi upravo tamo. (2) Prognoziranje.A. University of Arisona. kada i kako }e se to raditi i ko }e to uraditi. Formalno planiranje je jedno od najefektivnijih raspolo`ivih oru|a za reduciranje rizika. planiranje je skicranje iz pro{losti. svaki uspeh koji menad`ment tim ima u pove}anju profitabilnosti zavisi u velikoj meri od primene planiranja. da bi se odlu~ilo danas {ta }e se raditi u budu}nosti. Michigen. po{to ne zna {ta treba da uradi ili kako to treba da uradi.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 241 8. finansijsko prognoziranje. Slo`enost planskog oblikovanja performansi banke Pre nego {to razmotrimo celinu procesa planiranja korporativnih performansi banke. planiranje je integracija finansijskog prognoziranja sa analizom i kontrolnom procedurom u nameri da se postignu formulisani ciljevi jedne banke. Priroda prognoziranja vezana je za budu}a o~ekivanja poslovanja banke. i cenovno/zaradni racio.1. ako banka ne zna kuda treba i}i. Me|utim.2. PLANIRANJE KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. Zaista. Kod nas treba da se intenzivira potreba za sofisticiranim tehnikama planiranja i prognoziranja. Giroux and Peter S. strategijsko planiranje. str. prognoziranje. (1) Planiranje. odnosno odlu~ivanje danas {ta }e se raditi kasnije.2.

Bankarski aspekt leverid`a podrazumeva 2) Prof. Su{tina je u tome. ekonomskih. dugoro~ne ciljeve i strategiju za ostvarivanje ciljeva. dr Uro{ N. pravnih.2) Definisanje misije banke Determinisanje ciljeva banke Planiranje na nivou strategijskih poslovnih jedinica banke Izbor strategija na nivou banke i strategijskih poslovnih jedinica banke Slika 8-3: Proces strategijskog planiranja na nivou banke Proces strategijskog planiranja na nivou banke obuhvata planiranje promena eksternih faktora bankarske sredine (demografskih. Mo`e se posmatrati sa dva aspekta: bankarskog i finansijskog.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 242 (3) Finansijsko prognoziranje. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. politi~kih. str. njene geografske pokrivenosti ({irine) i diverzifikiacije njenih proizvoda i usluge. Bazirano je na mi{ljenju (prosu|ivanju) menad`ment tima o najverovatnijem setu uslova i najverovatnijem kursu akcije banke. Finansijsko prognoziranje se defini{e kao jedna procena najverovatnije finansijske pozicije banke za jedan ili vi{e budu}ih perioda. polugu i kao pojam se odnosi na pozajmljeni novac u cilju porasta prinosa na investirani kapital. 38-46. da banka predvidi potrebu prilago|avanja internih faktora (poslovne filzofije. Strategijsko planiranje podrazumeva da menad`ment tim banke defini{e misiju. organizacije. kulturnih). Feljton. tehnolo{kih. Ovako formulisani dugoro~ni ciljevi i strategije banke postaju okvir u kome se vr{i planiranje unutar organizacionih delova banke. ljudi. Planiranje kao aktivnost u jednoj instituciji mo`e egzistirati na vi{e nivoa (na nivou banke. (5) Leverid` (‘leverage’). (4) Strategijsko planiranje. {to zavisi od veli~ine institucije. kako bi se ostvarili planirani ciljevi i performanse. Leverid` zna~i oslonac. 1999. . na nivou strategijskih poslovnih jedinica). Novi Sad. finansijskih resursa i marketing instrumenata) u narednom periodu.

Uprkos potrebi za kompetentne i bri`ljive procedure prognoziranja i planiranja. Da bi se leverid` odr`ao da ne bude previsok.2. onda te razlike postoje zbog diferencijalnog polo`aja razli~itih privrednih grana u privrednom sistemu. koje ~ine za{titu od gubitaka. Naime. da su za prognoziranje i planiranje ra|ene studije za pojedine izabrane banke. potrebno je bri`ljivije finansijsko prognoziranje i pa`ljivo finansijsko planiranje kriti~nih inputa u procesu dono{enjaq upravlja~kih odluka. 350-351. Procedure prognoziranja i planiranja. teku}a praksa prognoziranja i planiranja nikad do sada nije u bankarstvu pa`ljivo dokumntovana. str. P/E racio (‘price/earnining ratio’) je multiplikator koji pokazuje kakav je odnos izme|u tr`i{ne cene deonice i godi{njeg prinosa te deonice. Ovi podaci se objavljuju kvartalno. komercijalne banke dr`e minimalni nivo deoni~kog kapitala u odnosu na ukupnu aktivu. Barron’s Business Guides. Kao rezultat inovacija u upravljanju sredstvima. praksa savremenih banaka u razvijenim tr`i{nim privredama pokazuje. {to se mo`e desiti ako banka raste previ{e rapidno ili odobrava previ{e riskantne kredite. U takvoj ekonomskoj bankarskoj sredini. New York.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 243 kori{}enje kupljenih sredstava na tr`i{tu novca ili pozajmljen od depozitara da se finansira kamatonosna. sa porastom slo`enosti i obimom rizika. 475. Kada se posmatraju vrednosti P/E na berzanskim listama za deonice raznih preduze}a mo`e se uo~iti velika razlika izme|u deoni~arskih firmi u istoj grani i prose~nih kompanija u razli~itim granama. Kada se analizira kretanje P/E izme|u kompanija u razli~itim privrednim granama. Leverid` raste kada aktiva banke raste br`om stopom od deoni~kog kapitala kao {to su obi~ne deonice.3) (6) Cenovno/zaradni racio (‘price/earning racio’ ili jednostavno ‘P/E racio’). str. u principu krediti.) 4) Ibidem. odnosno za poslednja ~etiri kvartala. koje treba da 3) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms.4) Kada se radi o firmama u istoj grani onda je re~ o razlikama koje poti~u iz ostvarenih razli~itih stopa profitabilnosti kompanija u okviru iste privredne grane. . 8. bankarski menad`eri u savremenim bankama susre}u se sa dono{enjem sve slo`enijih odluka. U sve rizi~nijim uslovima treba ostvariti sve bolje profitne performanse i rast. Banke investiraju novac svojih depozitara u kredite po ve}im stopama dovoljnim da pokriju tro{kove pozajmljivanja sredstava i operativne tro{kove i da ostvare zaradu odnosno profitnu marginu (‘spread’). odnosno produktivna aktiva.2. 1990. Prognoziranje u procesu dizajniranja performansi banke Klju~ne interne finansijske odluke postaju sve kompleksnije.

a posle fuzija i akvizicija – vidi glavu 1. I u samim bankama nastaju va`ne promene kao {to su promene u informacionoj tehnologiji i transferu. Ume{nost ovog koraka potencira u banci potrebu za ta~nijim prognoziranjem u okviru {irokog spektra ekonomskih faktora. Banke se vi{e okre}u rastu koriste}i inovativne izvore sredstava sa manjim racijom deoni~kog kapitala. Analize performansi banaka tako|e pokazuju.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 244 koriste zaposleni u bankama. tr`i{ne fliktuacije u ekonomskim uslovima. va`ne su za planiranje i merenje performansi banaka u uslovima rizika.5) Brojne promene u okru`enju usmeravaju menad`ment timove banaka u razvijenim tr`i{nim privredama u pravcu razvoja nove filozofije planiranja i kontrole i novog modus operendi u novim poslovima (na primer ‘leasing’). te specifi~nih varijabla u bankarstvu. deviznih kurseva. Ekonomska i finansijska sredina postaje za komercijalno bankarstvo konkurentnija i sve slo`enija. na primer. finansija. Krucijalni faktor za razvoj jednog realnog finansijskog plana banke je funkcija finansijskog prognoziranja (slika 8-4). . 80-tih i 90-tih godina u SAD do{lo do velikih promena u pogledu broja banaka kao posledica prvo bankrota. postaju sve komplikovaniji zadatak za prognoziranje i planiranje u svakoj banci. ove knjige. da su zarade i druge dimenzije performansi sve vi{e ispod o~ekivanja kao posledica neta~nog prognoziranja budu}ih ekonomsko-finansijskih uslova poslovanja. Komercijalne banke imaju u`u marginu za planske gre{ke i moraju da posvete veliki zna~aj prognoziranju ako `ele da izbegnu katastrofalne rezultate. FINANSIJSKO PLANIRANJE Godi{nje bud`etiranj Kapitalno bud`etiranj FINANSIJSKO PROGNOZIRANJE Upravljanje bilansom Slika 8-4: Mesto prognoziranja u procesu finansijskog planiranja 5) Tako je. Faktori kao {to su promena kamatnih stopa. Ovim promeneama se te{ko odupiru i banke u razvijenim tr`i{nim privredama i statistike pokazuju da je sve vi{e banaka koje ne mogu da prate ove trendove.

Kontrolne informacije obezbe|uju povratnu spregu (‘feedback’) i predstavljaju vodi~ za eventualnu reviziju bud`eta. odnosno cost-benefit osnovi. Ono obuhvata tri me|usobno povezane funkcije (vidi sliku 8-4):6) (1) godi{nje bud`etiranje. Svaka od navedenih funkcija finansijskog planiranja je tesno povezana u planskom procesu. Giroux and Peter S. zahteva finansijsko prognoziranje kao dela aspekta odnosnog planskog procesa svake funkcije. revision G. Giroux 1970. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application. auditing i kontrolu i evaluiranje performansi banke. (2) kapitalno bud`etiranje i (3) upravljanje bilansom.2. tako i za proces kontrole. To je jedan formalni upravlja~ki proces za oblikovanje komuniciranja. koji se danas koriste. Aktuelni godi{nji rezultati banke moraju da budu evaluirani u odnosu na godi{nji bud`et i. . UMI Research Press. implementiranja i kontrole finansijskih akcija u okviru fiskalne godine banke. Planiranje je esencijalno kako za proces bud`etiranja. 8. Virtuelno. finansijsko prognoziranje je srce finansijskog planiranja kao jedna od nekoliko va`nih komponenti planskog procesa u banci (slika 8-4). 1981. Razumevanje me|usobnog odnosa izme|u bud`etiranja i upravlja~kih odluka za nameru maksimiziranja koristi. portfolio pristup i dono{enje odluka o cenama. godi{nje bud`etiranje uklju~uje i sve druge upravlja~ke procese u banci uklju~uju}i personalne motivacije. analiziranje alternativa. Drugim re~ima.3. ako je potrebno. Sofisticirani modeli kapitalnog bud`etiranja. Ono uklju~uje analizu dugoro~nih {ansi bankarskog investiranja generalno uzev{i na osnovi relacije tro{kovi-korist. 23.A. spremni za korektivnu akciju.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 245 Funkcija finansijskog prognoziranja ima dve me|usobno povezane aktivnosti: (1) (2) prognoziranje uslova eksterne konkurentski i regulatorni faktori) i bankarske sredine (ekonomski. (1) Godi{nje bud`etiranje je esencijalni element u procesu finansijskog planiranja. Finansijsko planiranje korporativnih performansi banke Finansijsko planiranje predstavlja razvoj strategije za dono{enje odluka tokom jednog odre|enog vremenskog perioda. koje su rezultat finansijskog planiranja. Michigen. University of Arisona. finansijskih odluka baziranih na eksternim faktorima i projektovanje teku}e i budu}e finansijske pozicije banke na tr`i{tu. str. projektuju sada{nju vrednost ulaska gotovine i izlaska za specifi~ne investicione projekte 6) Gary A. (2) Druga va`na komponenta finansijskog planiranja je kapitalno bud`etiranje.

Planiranje je zaista jedan integralni proces i uklju~uje sve aspekte bankarskog poslovanja. kreditnu tra`nju. (3) Upravljanje bilansom.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 246 sa podesnim uskla|ivanjem rizika projekata i obezbe|uju menad`ment tim sa kriterijumima za odluke o prihvatanju ili odbijanju svakog specifi~nog dugoro~nog projekta. prihode i neto zaradu. Neke od odluka upravljanja bankom primenjuju se u procesu razmatranja sve tri planske funkcije simultano. sve se rade operativno preko alokacije godi{njeg bu`eta. pa prihva}eni projekti moraju da budu pa`ljivo evaluirani pre nego po~ne njihova implementacija. Linearno programiranje i simulaciona analiza mogu da budu kori{}eni da se. (3) upravljanje ulaganjima u kredite i hartije od vrednosti i (4) upravljanje pasivom. tri funkcije planiranja: godi{nje bud`etiranje. Me|utim. Dakle. ona }e imati i direktni uticaj na upravljanje bilansom banke. Ako neto zarada opadne. dugoro~no kapitalno bud`etiranje se primenjuje preko porasta toka gotovine (‘cash flow’) u godi{njem bud`etiranju. Prvo. budu}e promene u kamatnim stopama. kao konsekvence trasiraju zarada banke. funkcija upravljanja bilansom banke }e biti pozvana da na|e na~ina da pove}a zaradu sa namerom da nadoknadi pad profitne pozicije banke. Relativno ~esta neuspe{nost projekata koja se de{ava u bankama je posledica nedostatka adekvatne kontrole i povratnih informacija (‘feedback’). Kontrola je me|u najva`nijim od njih. odluka da se izgradi nova zgrada banke u osnovi je odluka kapitalnog bud`etiranja. kao {to smo videli. odnosi se na planiranje finansijske pozicije tokom relevantnog planskog horizonta. Kapitalno bud`etiranje ne uklju~uje samo elemente planiranja. me|usobno su povezane. (2) upravljanje stopom adekvatnosti kapitala. ^ak {ta vi{e. tro{kove i neto zaradu. za . poznato i kao portfolio planiranje ili upravljanje odnosima aktiva-pasiva. kao i drugi ciljevi banke u prognoziranim promenama pozicije bilansa banke. Ne manje va`no je i finansijsko prognoziranje. Svi aspekti upravljanja bilansom su tesno povezani jedan sa drugim i njihov uspeh krucijalno zavisi od adekvatnih kontrolnih procedura. ve} i faze upravlja~kog procesa u celini. Glavne komponente upravljanja bilansom su: (1) odr`avanje likvidnosti i upravljanje nov~anom pozicijom banke. Na primer. Dakle. To isto je prisutno i u portfolio promenama kombinovano aplikacijama upravljanja bilansom. godi{nje alokacije bud`eta moraju da budu takve da pokriju konstrukciju tro{kova eksploatacije i funkcionisanja nove zgrade kao investicije. kao posledica ve}ih od o~ekivanih tro{kova konstrukcije. Ono ne mo`e da bude izvr{eno uspe{no ukoliko je izolovano od dinami~ne organizacije koja je oblikovana kao vodi~ za usmeravanje. po{to }e nova zgrada imati uticaj na tro{kove.. na primer. kapitalno bud`etiranje i upravljanje bilansom. rast banke. koje mo`e da bude kori{}eno da obezbedi procenu toka sredstava u banci.

. 27. finansijska pozicija i ciljevi menad`ment tima (dati zajedno kao eksterni) u 7) Ibidem.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 247 uspe{no planiranje neophodna je interdisciplinarna i me|usektorska saradnja u okviru poslovnih aktivnosti i zaposlenih u banci. Proces finansijskog planiranja performansi banke Glavni inputi u procesu finansijskog planiranja komercijalne banke su: (1) faktori eksterne sredine banke.2. (2) teku}a finansijska pozicija banke i (3) ciljevi menad`ment tima banke.4. 8. str. Slede}a slika (8-5) ilustruje proces finansijskog planiranja u banci:7) EKSTERNA SREDINA Analiza ekterne sredine O~ekivane promene sredine Finansijsko prognoziranje budu}e sredine Analiza scenarija alternativnih odluka Zvani~ni plan banke Teku}a finansijska pozicija Implementacij a plana Sposobnost top menad`menta Kontrolne procedure Slika 8-5: Tok procesa finasijskog planiranja u banci Slika procesa planiranja prikazuje tok procesa sa glavnim inputima: sredina.

U ovoj fazi elementi finansijske pozicije banke. u strogo regulisanoj poslovnoj aktivnosti kakvo je komercijalno bankarstvo (kao {to je u SAD). {to je dobro obra|eno u bankarskoj literaturi. od menad`ment tima kao . potencijalne promene u toj finansijskoj poziciji i o~ekivane promene sredine. Obrnuto. Po{to su komercijalne banke glavni snabdeva~i potro{a~kih kredita i glavni izvor poslovnih i dr`avnih kredita (u SAD). Svaki plan zavisi od njegove uspe{ne implementacije i uspe{ne komunikacione mre`e. Ovi faktori su uzeti kao ‘dati’ u okru`enju i na njima se zasniva izrada finansijskog plana banke. prognozu sredine i analizu alternativnih odluka i razli~ite ekonomske scenarije. To je vitalna faza u procesu planiranja. posebno regionalni i nacionalni uslovi. Maksimizacija profita ili zarade po deonici je popularna me|u agresivno vo|enim finansijskim institucijama. ve} da bri`ljivo i ta~no anticipira budu}e ekonomske i druge promene u okru`enju. Kada menad`ment tim banke prikupi relevantne istorijske podatke. ne samo da razume zna~aj teku}eg ekonomskog razvoja. cilj maksimiziranja profita je da bude ‘tempiran’ u okvire regulisanih ograni~enja i mora imati vezu sa rizicima kojima su sredstva depozitara izlo`ena. kvalitativne scenario analize i trend analizu. Analiza teku}e ekonomske sredine individualne banke. Va`nost ekonomskog prognoziranja je u tome. Menad`ment tim mo`e. kvantitativne tehnike optimizacije. posebno za velike banke. tehnici prognoziranja i kompjuterskoj bazi informacionog sistema. nadle`ni organ za plan banke (obi~no je to komitet za plan) treba da razmotri konsekvence nekoliko alternativnih finansijskih odluka i nekoliko razli~itih ekonomskih scenarija.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 248 planskom procesu. tesno je povezana sa finansijskim prognoziranjem i planskom funkcijom. uti~u jedni na druge. Mnoge banke pripremaju svoje planove sa nagla{enim rastom ciljeva uklju~uju}i tu ukupnu aktivu. Formalni finansijski planovi inkorporiraju jedan broj upravlja~kih implikacija ve} tokom samog procesa planiranja. Kompleksnost ovih interaktivnih procesa. tra`nja kredita i kamatnih stopa. kredite i depozite. Naravno. Postoji u bankarskoj literaturi nekoliko razli~itih pristupa za izvr{avanje ove faze uklju~uju}i simulaciju. one imaju zna~ajan uticaj na lokalnim tr`i{nim podru~jima i na nacionalnom tr`i{tu kao celini. lokalni. Budu}e finansijske performanse banke zavise od sposobnosti menad`ment tima da anticipira i pripremi se za budu}e ekonomske i druge promene u okru`enju. Pre nego {to se formalni (zvani~ni) planovi finaliziraju. Danas u savremenom bankarstvu postoji {iroka skala ciljeva. ubedljivo ide u prilog {irokom kori{}enju kvantitativnog planiranja. formalni finansijski planovi mogu da budu utvr|eni u okviru perspektive ciljeva menad`ment tima. reginalni i nacionalni ekonomski uslovi imaju velik uticaj na performanse pojedina~ne banke. da se predvide nivoi depozita.

Ako se profitabilnost kao performansa rangira visoko ili na samom vrhu ciljeva banke. bilansima. jedan od najte`ih i najmanje obra|enih problema u bankarskoj literaturi jeste kako bi trebalo definisati i meriti ciljeve banke kao finansijske institucije. a posebno. Profitabilnost kao vrhunska performansna mera banke U svim fazama procesa planiranja i ostvarivanja ciljeva banke. Implementacija svakog finansijskog plana }e gotovo odmah po~eti da uti~e na generisanje performansi banke i zato generisanje novih podataka treba odmah da bude analizirano. bonitetom i portfolio rizicima banke. pa je. prvo. Novi Sad. . 328333. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. da je proces planiranja jedan od najefektivnijih mehanizama le~enja nedostataka u komunikacionoj mre`i banke. Ako planiramo da ostvarimo opipljive koristi. 8. postavlja se pitanje kako bi ona trebalo da se meri? Kako treba menad`ment tim da se pona{a i kako da odlu~uje ako banka ostvaruje zadovoljavaju}i progres u pravcu ostvarivanja profitnog cilja. Tako menad`ment tim mo`e brzo evaluirati u kojoj meri banka kao celina i njeni pojedini delovi ostvaruju planske ciljeve i zadatke. tj. Slabost u komunikacionoj mre`i banke blokira}e ili iskriviti efikasnost i brzi protok informacija vitalnih za obe stvari: formulisanje plana i izvr{enje plana. kvalitetom. Iskustva su pokazala. mo`da i promene u samom formalnom planu banke.1. predstavlja probu efikasnosti kontrolnih procedura. Kada se pojave zna~ajniji neskladi izme|u aktuelne i planirane finansijske pozicije. deficit u sistemu internih komunikacija mora da bude brzo identifikovan i iskorenjen. skra}eno ROA) i defini{e se kao:16) 16) Prof. kako bi trebalo da izgledaju ciljevi banke? Ovo je od izuzetnog zna~aja i posebno kako uti~e metod prognoziranja na merenje aktualnih performansi banke. jednako je va`no da se ostvari brz protok informacija koje se odnose na performanse. Nakon {to se plan banke razvije. dr Uro{ N. ove razlike moraju da se evaluiraju i preduzmu korektivne akcije. Kako je ve} ranije navedeno.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 249 donosioca odluka do nosioca odgovornih za implementaciju odluka. ukupnu aktivu (Return on Assets.3. 2002. profitabilnost je najkriti~nija performansa banke. ~ija su protiv-te`a njihovi tro{kovi. Jedna od naj~e{}e kori{}enih mera profitabilnosti je prinos na ukupno prose~na anga`ovana sredstva. Feljton.3. I to. predstavljaju inpute u procesu planiranja. Podaci o menjanju finansijske pozicije banke i menjanje eksterne sredine. potrebno definisati i istra`iti merenje njene profitabilnosti. sa ovog aspekta. MERENJE KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. str.

po{to je ROA racio pokazatelj ili koeficijent efektivnosti. . da je ona jednostavna u na~inu na koji banka finansira svoje poslovanje (tj. struktura njenog deoni~kog kapitala. To se ozna~ava kao ROE (Return on Equity) i izra~ava se na slede}i na~in:17) Neto prihod posle poreza ROE = -----------------------------------------Prose~an deoni~ki kapital gde je: ROE = stopa prinosa na deoni~ki kapital banke U ovom slu~aju. depozita i nedepozitnih pozajmica). kao kompariranje u bankarstvu kao delatnosti i tokom vremena. dr Uro{ N. on mo`e da se koristi kao kompariranje jedne banke prema drugoj. vi{kove. klju~na mera profitabilnosti trabalo bi da bude zarada banke u odnosu na kontribuciju iznosa kapitala njegovim vlasnicima ili prinosom na deoni~ki kapital. Po{to je to koeficijent. Klju~na prednost ove mere profitabilnosti je. Novi Sad. Me|utim. ]ur~i}: Strategijsko planiranje u bankarstvu – Oblikovanje uspe{ne profitne strategije banke. 1999. nepodeljeni profit i rezerve. koje je dru{tvo u~inilo raspolo`ivim za rad banke.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 250 Neto prihod posle P ~ k ki gde je: ROA = stopa profitabilnosti na ukupno prose~na anga`ovana sredstva Ovaj racio profitabilnosti predstavlja indeks efektivnosti banke i menad`ment tima banke u kori{}enju svih resursa. str. poreza ROA = 17) Prof. 96-97. Feljton. o~igledno najve}a slabost koeficijente ROA kao mere. ROE mo`e lako da se upore|uje me|u bankama i tokom vremena. ^ak {ta vi{e. jeste njen nedostatak da poka`e zaradu deoni~ara bnake (stepen povrata deoni~kog kapitala). ROE je mera profitabilnosti koja je naju`e povezana sa cenom akcija banke. deoni~ki kapital uklju~uje deoni~ki kapital banke. Vi{i nivo ROE koeficijenta obi~no vodi i vi{oj ceni akcija banke na tr`i{tu. Po{to su deoni~ari anga`ovali svoj novac u banku sa rizikom u nameri da ostvare zaradu po konkurentnoj stopi prinosa. koje se odnose na kapital i dr`e za budu}e nepredvi|ene slu~ajeve.

Racio leverid`a (‘leverage’) pokazuje. koja proporcija aktive banke se finansira dugom (depozitima i nedepozitnim pozajmicama) kao suprotna deoni~kom kapitalu (sredstva ulo`ena od strane akcionara i zadr`ana zarada). opremu.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 251 Sasvim je o~igledno. moramo da znamo ne{to o komponentama svake mere profitabilnosti i koliko ove komponente me|usobno uti~u jedna na drugu tokom vremena. da su koeficijenti ROA i ROE povezani jedan sa drugim.3.2. U planiranju i procesu ostvarivanja ciljeva. zove se i leverid`om. To najbolje ilustruje slede}a jedna~ina: Prose~na ukupna aktiva ROA x -----------------------------------. inventar) koja ve} sama po sebi ne generi{e prihode za banku. Naravno. produktivnu aktivu). (2) intenzitet konkurencije po{to ja~e konkurentsko tr`i{te tendira da redukuje kamatnu marginu. Druga {iroko prihva}ena mera profitabilnosti je neto kamatna margina (‘Net Interest Margin’) koja je rezultat merenja odnosa neto kamatnog prihoda prema ukupnoj aktivi ili samo aktivi koja donosi zaradu (produktivnoj aktivi). . 8. Jedna od njih je i neto prihod posle poreza prema aktivi koja donosi zaradu (‘Net Income After Taxes to Earning Assets’) i naziva se indeksom prose~nog neto prinosa (‘yield’) zara|enog na svu kamatonosnu aktivu (tzv. Banka ~iji se koeficijent ROA visoko rangira. ve} predstavlja nu`ne uslove da bi banka poslovno funkcionisala. mo`e se smatrati da ima osrednji ROE racio {to ukazuje na preterani oslonac na deoni~ki kapital u finansirnju aktive. To je mera efikasnosti i efektivnosti sa kojom banka posreduje izme|u zajmoprimaca i depozitara i reflektuje uspeh politike cena banke.= ROE Prose~an deoni~ki kapital Koeficijent ili racio koji se dobije odnosom ukupne prose~ne aktive prema prose~nom deoni~kom kapitalu. to isklju~uje gotovinu i fiksnu aktivu (zgrade. Ovaj racio kalkuli{e razliku (‘spread’) izme|u kamata i zara|enog dividendnog prihoda i njenih tro{kova pozajmljenih sredstava. menad`ment tim banke ne treba nikada da bude zadovoljan ~injenicom da samo zna koliko je banka profitabilna. Naravno. s vremena na vreme. koristi se i nekoliko drugih mera profitabilnosti banke. Neto kamatna margina tako|e reflektuje: (1) slabljenje ekonomije ukazuju}i na slabljenje u periodu rasta kamatnih stopa i rasta ekonomije kada stope opadaju. Neto kamatna margina kao komponenta profitabilnosti U finansijskim analizama. postoji potreba da se postavi slede}e pitanje: Za{to je banka postigla stopu prinosa koju je postigla? Da bi se dao odgovor na ovo pitanje.

Giroux and Peter S. ako efektivni legalni plafoni kamatnih stopa pokrivaju substancijalnu proporciju depozita banke.A.3.18) Ukupan kamatni prihod/prose~na aktiva . Period padanja kamatnih stopa. Me|utim. 1981.Porezi na prihod/prose~na aktiva = Prihod pre specijalnih transakcija/prose~na aktiva + Dobici (gubici) od hartija/prose~na aktiva = Neto prihod/prose~na aktiva (ili ROA) Ova jedna~ina mo`e da pomogne menad`ment timu banke u ta~nom odre|ivanju razloga neadekvatnog ili opadaju}eg koeficijenta ROA. koja meri razliku (‘spread’) izme|u kamatnog prihoda na aktivu i kamatnih tro{kova na izvore sredstava banke. opadanje koeficijenata profitabilnosti ROA mo`e da bude prouzrokovano padom nekamatnih prihoda. su`avaju}i tako prostor neto kamatne margine. rast nekamatnih tro{kova. Komponente profitabilnosti kao performanse banke Ako promene u neto kamatnoj margini ne obja{njavaju za{to je ROA profitabilnost individualne banke opala ili porasla. revision G. treba da ra{~lanima dva naj{ire kori{}ena indikatora profitabilnosti . 18) Gary A. str. U periodu rasta kamatnih stopa. Jedna od prvih stavki. mo`e tako|e da ima uticaja na opadanje. analiti~ar bi trebalo pa`ljivo da istra`i ostale komponente ROA. Polaze}i. 8.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 252 Da bi ilustrovali ovaj aspekt. Ovaj racio je poznat kao visoko opsetljiv u poslovnom ciklusu. gubitaka na kreditima ili poreza. sugeri{u}i tako da bi menad`ment tim trebalo da obrati posebnu pa`nju na ove aspekte poslovanja u proteklom periodu. koju menad`ment tim treba da sagleda. tako|e mo`e doprineti pro{irenju neto kamatne margine u zavisnosti od toga.3. Rose: Financial Forecasting in Banking – Methods and Application. prvo. od koeficijenta ROA. tro{kovi depozita mogu br`e ekspandirati nego prose{na zarada (‘yield’) na kredite i hartije od vrednosti. . alternativno. jeste neto kamatna margina. University of Arisona. kako rapidno opadaju stope depozita. Michigen.Rezervacija za kreditne gubitke/prose~na aktiva . mo`emo iz toga sagledati slede}e jednostavne sekvence kalkulacije prinosa na aktivu individualne banke.ROA i ROE na njihove glavne komponente. ovi mogu zadr`ati tro{kove depozita na ni`em nivou i omogu}iti rast margine kao rasta kamatne stope. Na primer.Kamatni tro{kovi/prose~na aktiva = Neto kamatna margina/prose~na aktiva + Nekamatni prihod/prose~na aktiva . 37. UMI Research Press. Giroux 1970.

4. Druge mere korporativnih performansi poslovanja banke Performanse banke ne mogu da se mere samo profitom. ROE model pokazuje da mo`e da bude prvi korak u pravcu pronala`enja re{enja problema zarade banke. Multiplikator kapitala reflektuje promene u proporciji sredstava banke koje dolaze od deonica i zadr`ane zarade. mada je profit najva`niji pokazatelj za svaku bankarsku instituciju. sa bliske distance.. Komponente profitabilnosti ROE su:19) ROE = Profitna margina x Iskori{}enost x Multiplikator posle poreza aktive kapitala gde je: Neto prihod posle poreza Profitna margina = ----------------------------------posle poreza Ukupan operativni prihod Ukupan operativni prihod Iskori{}enost aktive = -----------------------------------Ukupna prose~na aktiva Multiplikator kapitala Ukupna prose~na aktiva = ----------------------------------Prose~ni deoni~ki kapital Svaka od gornjih komponenti ukazuje na razli~ite aspekte poslovanja banke kao jedno od obja{njenja za{to je profit ostvaren takav kakav je. Vlasnici banke i depozitari su koncentrisani na uticaje rizika na njihova sredstva i na najve}u opasnost od bankrota. . Na primer. 8. str. Ove grupe ~esto. Pri fokusiranju pa`nje menad`ment tima na specifi~na podru~ja problema. to je obi~no jedan indikator problema kontrole tro{kova.3.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 253 Stopa povrata deoni~kog kapitala mo`e tako|e da bude pukotina u svojoj komponenti za analizu za{to je ovako merena profitabilnost banke opala ili porasla tokom datog vremenskog perioda. prate promene tokom vremena preko takvih indikatora rizika kao {to su: racio aktive 19) Ibidem. nasuprot depozitima i drugim formama obaveza i dugova. Mada brinu o tome treba da brinu i regulatorne vlasti zadu`ene za osiguranje sredstava publike. 38. Opadanje iskori{}enosti sredstava ~esto indicira nepovoljne promene u miksu sredstava ili prinosu na sredstva. ako profitna margina opada.

Rast bilo kojeg od ovih racija tendira ka koristi deoni~arima kao finansijski leverid`. To zahteva neposrednu kontrolu. Miks ili kompozicija portfolio aktive i pasive banke uti~e na sve faze njenog poslovanja. pokazuju}i komparativnu kontribuciju ban~inim sredstvima od depozitara kao klju~nih kreditora organizacije nasuprot deoni~arima. Klju~ni indikatori efektivnosti kontrole tro{kova su koeficijenti kamate na depozite prema ukupnim kamatnosnim depozitima i ukupni operativni tro{kovi.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 254 prema deoni~kom kapitalu indiciraju}i proporciju aktive finansiranu sa deoni~kim kapitalom ili racio depozita prema deoni~kom kapitalu.ljude. Samtra se. mogu}e i ograni~ene resurse . Po{to su krediti najva`nija aktiva banke. zaposleno{}u. kredita kojima prete gubici. tipi~no se ra~una da su oni vi{e nego polovina anga`ovanih svih resursa banke. To tako|e zna~i. Rezerve stvorene za kreditne gubitke u odnosu na ukupne kredite mogu da budu va`ne. su sna`no ekspandirali u proteklim godinama i tako suzili operativnu marginu. u odnosu na ukupne kredite ili na godi{nji operativni prihod. kobna politika kreditiranja mo`e doneti banci velike te{ko}e. da su najprofitabilnije banke danas one koje ~vrsto dr`e uzde nad kontrolom rasta tro{kova. Efikasnost je klju~ni faktor u bankarstvu kao {to je to i u ment tim `eli da naefektivnije koristi za to raspolo`ive. Tro{kovi banke. kako operativnih i op{tih tro{kova sa jednakom pa`njom na kamatu na depozite. Od svih mera. posebno kamata na pozajmljena sredstva. visoka proporcija kredita u odnosu na ukupnu aktivu obi~no pove}ava zaradu. u efikasnosti menad`ment tima malo ih je va`nije od kontrole tro{kova. ma{ine i prirodne resurse. Po{to donose oko dve tre}ine svih prihoda banke. ali rezultira u ve}oj potrebi za kratkoro~nom likvidnosti. tako i nad tro{kovima radne snage i na jak marketing program da pribavi najmanje skupe depozite. informati~koj opremi i kancelarijskim prostorom. plate i op{ti tro{kovi prema ukupnim agregiranim operativnim tro{kovima. Na primer. ali istovremeno i poslovni rizik i zahteva vi{e zaposlenih na svaku nov~anu jedinicu aktive. ali mo`e slabiti depozitorski amortizer sigurnosti i ‘privla~i’ regularna proveravanja. visoki racio prihoda od kredita i hartija od vrednosti prema ukupnim kreditima i investicionim plasmanima. Jaka proporcija . Vi{i racio depozita po vi|enju u odnosu na oro~ene i {tedne depozite tipi~no sni`ava finansijske tro{kove rasta sredstava. Rizik je tesno povezan i srodan sa kontrolom kvaliteta kredita banke. Mnogi finansijski analiti~ari tesno dovode u vezu sa promenama u kreditnom portfoliju iznose obustavljenih lo{ih kredita. Esencijalno je va`no dr`anje operativnih tro{kova na {to ni`em nivou u odnosu na prihode i izvr{avanju ve}e aktive i neto prihoda kao napora svakog zaposlenog. po{to ove rezerve {tite depozitare i deoni~are. nasuprot problemima u veoma va`nom kreditnom portfoliju.

dok rapidno pove}avanje kredita i depozita ~esto vodi brzom rastu tro{kova zaposlenih i novih zgrada. jak rast ukupne aktive iz godine u godinu. imaju ve}e {anse za za{titu svoje neto zarade. otpis kredita itd). Godi{nji rast novog deoni~kog kapitala je posebno va`an po{to on obezbe|uje bazu za dalju ekspanziju depozita i kredita u budu}em periodu. prihod od investicija oslobo|enih poreza prema ukupnim takvim investicijama i ukupno pla}eni porezi prema prihodu pre poreza. mo`e banci obezbediti adekvatan amortizer likvidnosti. kao i o svim drugim korporativnim finansijskim performansama biti re~i i u narednim izlaganjima. Kona~no.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 255 aktive banke na pribavljanju hartija od vrednosti. me|u kojima su najva`niji: 1) • prinos na aktivu (ROA). Banke koje su nau~ile da efikasno upravljaju svojim poreskim obavezama. Ponekad preokupacija za rastom {teti zaradi banke. . gube deo svog tr`i{nog u~e{}a. nekamatni prihod. naro~ito obveznika sa niskom zaradom. 8.1. O njima }e. • prinos na deoni~ki kapital (ROE).4. postoji jaka veza u rastu izme|u velikih i malih komercijalnih banaka. rast je vi{e ne{to kao prirodni dar. Racionalno upravljanje porezima obi~no je povezano sa takvim indikatorima kao {to su: racio investiranja u razne forme i oblike oslobo|ene poreza prema ukupnoj aktivi. ve}u profitabilnost i ni`i op{ti rizik. ali }e rezultirati u manjoj zaradi. Porezi su jedna od najve}ih stavki koje treba oduzeti od operativnog prihoda. u savremenoj bankarskoj sredini je ponekad klju~ za ve}u efikasnost. 1) O ovim najva`nijim korporativnim performansama banke ve} je bilo re~i u ranijim izlaganjima. Me|utim. Banke ~iji je rast slabiji u depozitima i kreditima nego njihove konkurencije. Za komercijalne banke koje imaju kontrolu problema tro{kova. i • drugi klju~ni pokazatelji banaka (neto kamatni prihod. Savremene komercijalne banke se suo~avaju sa rastu}im izdacima za poreze na svim nivoima. Analiza korporativnih performansi banke Analiza korporativnih performansi banke je komparativno posmatranje pokazatelja o ostvarenim rezultatima banaka.4. depozita i deoni~kog kapitala. gotovine i dr`avnih obveznica u odnosu na aktivu i depozite po vi|enju komparirane sa oro~enim i {tednim depozitima. ANALIZA KORPORATIVNIH PERFORMANSI BANKE 8. Ovo su razlozi za{to i planeri i finansijski analiti~ari posmatraju takve portfolio miks indikatore kao {to su: racio ukupnih kredita.

analiza performansi rangira banke kao finansijske institucije u okviru pir (‘peer’)2) grupe ili grupa finansijskih institucija sli~ne veli~ine aktive. Johnson: Commercial Bank Management. tako i u odnosu na prosek delatnosti. tipa industrije koju primarno uslu`uju ili po nekim drugim kriterijima. pasive i kapitala prema ukupnoj aktivi. 1985. i (4) racio analize. Cilj analize korporativnih performansi je. (2) uobi~ajene izve{taje koji se odnose na svaku stavku aktive. da se globalno uo~e i osvetle snage i slabosti banke. odnosno pasivi. The Dryden Press. To je uglavnom zbog podataka. str.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 256 Generalno. Evaluiranje korporativnih performansi uklju~uje analizu bazi~nih finansijskih izve{taja i konstrukciju racija. Procedure za generisanje bankarske operativne statistike uklju~uju razvoj komparativnih bilansnih razlika kao 2) Formiranje ‘peer’ grupe banaka je ranije obja{njeno.2. te da menad`ment tim mo`e preduzeti odgovaraju}e akcije u cilju osna`ivanja performansi u slabim podru~jima i da ih oja~a ili odr`i nivo kvaliteta performansi u sna`nim podru~jima poslovanja banke. 359. regionalne ili monetarni finansijski centri. kredita. da se evaluira progres u pogledu ispunjavanja ciljeva i zadataka banke utvr|enih od strane menad`ment tima banke i da se kompariraju performanse banke sa srodnim i sli~nim bankama. Grupisanje banaka se koristi kao metod za izvo|enje kvalitetnijeg pore|enja i analize performansi pojedina~ne banke u odnosu na druge iste ili sli~ne banke po odre|enim karakteristikama (veli~ine bilansa. depozita. (3) indeksirane finansijske izve{taje koji mere rast ili kontra akciju na klju~nim finansijskim ra~unima. . Svrha analize korporativnih performansi banke je u tome. koje razvijaju pun smisao odnosa izme|u pojedinih ra~una ili grupa ra~una. Rangiranje uz pomo} ‘pravila palca’ ~esto se koristi za rangiranje banaka kao {to su komunalne. depozitne baze. uklju~uju:3) (1) komparaciju izve{taja od perioda do perioda. New York. 3) Frank P. i svaku stavku bilansa prihoda prema ukupnom operativnom prihodu. koje koriste banke kao finansijske institucije. Johnson and Richard D.). kako u odnosu na konkurenciju. Vrste analiza korporativnih performansi banke Naj~e{}e analize performansi. koji identifikuju klju~ne komponente performansi. Analiti~ke tehnike su bogatije u internim nego u eksternim analizama. 8.4. po{to menad`ment tim banke poseduje informacije i podatke koji nisu dostupni javnosti. broja zaposlenih itd.

Kada ih posmatramo zajedno. Ova kompozicija ili miks merljivog odnosa izra`ava procentualnu distribuciju promena. a indeksirani finansijski izve{taj formira horizontalnu analizu. analiza daje posmatra~u bli`e indikacije bitnih promena u okviru bilansa stanja i bilansa uspeha. trend ne mora da bude dovoljno va`an da garantuje pa`nju u budu}nosti. Dodatne analize mogu uklju~iti racio analizu ili analizu specifi~nih transakcija koje prouzrokuju neo~ekivane rezultate. Uobi~ajeni (standardni) izve{taj formira vertikalnu analizu. ali ne prezentuje stepen i intenzitet va`nih promena. Limitiranje delokruga analize poma`e analiti~aru u odre|ivanju produ`enja i tipa dodatnih analiza potrebnih da objasne va`nost promena na ra~unu. kao {to su dozvoljenost za gubitke na kreditima i kapitalu. tada va`nih promena na ra~unu ne mora da bude. Zbog toga va`ne promene u kompoziciji bi trebalo smatrati kao va`ne promene u trendu. ako je promena u kompoziciji neo~ekivana ili nije u okviru ranga prihvatljivog za menad`ment tim banke. Uobi~ajeni (standardni) izve{taj izra`ava individualne ra~une bilansa stanja kao procenat od ukupne aktive i individualne ra~une bilansa prihoda i rashoda kao procenat od ukupnog operativnog prihoda. predmet su daljih detaljnijih analiza. Ako nisu konfirmirane. tada delokrug analize postaje ograni~en. Analiti~ari kompariraju aktuelne rezultate izra`ene kao procente pove}anja ili smanjenja promena u odnosu na planirane ili o~ekivane rezultate. Ova analiza slu`i da ta~no odredi klju~na podru~ja koja zahtevaju dodatne analize da objasne va`ne trendove. Ako promene u proporciji reprezentuju odstupanje od teku}eg i pro{log trenda.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 257 pripremu za uobi~ajene (standardne) bilanse i indeksa za pore|enja: priprema finansijskih racija. redosled dospe}a i zarade. od jednog do drugog perioda. tada treba ozna~iti doga|aje koji treba da dovedu do promena. promene u kompoziciji mogu objasniti stepen porasta i stepen smanjenja stanja na ra~unu. Dok uporedivi izve{taji indiciraju apsolutne iznose promena. Ako je promena u kompoziciji `eljena. Me|utim. Indeksirani finansijski izve{taji identifikuju veli~inu i zna~aj promena porasta ili opadanja finansijskih veli~ina na individualnim ra~unima bilansa stanja i bilansa uspeha. . Svrha analize uobi~ajenog (standardnog) izve{taja je da suzi prostor za reviziju analiti~ara na klju~na podru~ja koja uti~u na profitabilnost banake izra`enu koeficijentima ROA i ROE. analizu promena na specifi~nim ra~unima. tada istra`ivanje trenda postaje va`no. ^ak i ako se promena kompozicije pojavi u materijalnom smislu. koji obja{njavaju izvesne rezultate banke. Komparativni (uporedivi) izve{taji ilustruju apsolutne iznose promena na ra~unima. Ra~uni na kojima promene nisu ostvarene u skladu sa planom ili o~ekivanjima.

ali istovremeno pove}ava i {anse budu}ih gubitaka. kvalitetom. 4) . Me|utim. Analizom treba utvrditi uticaj raznih faktora na visinu i kvalitet op{tih performansi banke. da budu}i neto rezultat bude pozitivan. Feljton. posebno kada je u pitanju profitabilnost. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. razvijanje kredita sa visokom marginom rizi~nim korisnicima pove}ava zaradu u kratkom roku.godine. O~igledno je.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 258 8. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. Cilj upravljanja rizikom je da se optimizira rizik u o~ekivanoj realnosti (‘risk-reward tradeoff’). Op{te performanse Rizik Prinos (ROE) Prinos Kontrolisani interni faktori Poslovni miks Generisanje prihoda Uticaj kvaliteta kredita Leverid` (EM) (ROA) (volatilnost zarade) Nekontrolisani faktori okru`enja Kontrola tro{kova Slika 8-6: Uticaj rizika na performanse banke Merenje performansi banke je zbog toga logi~an slede}i korak u definisanju rizika. ako rizici postanu realnost. Preduzimanje rizika generi{e visoka o~ekivanja zarade putem raznih mehanizama. 117.4. bilansima. da se ulog vr{i u tom smislu. a koja zavisi od stope prinosa produktivne aktive. najve}i uticaj ima stopa prinosa na produktivnu aktivu. Rizik korporativnih performansi banke U svetu bankarstva nagrada za preduzeti rizik je stalno prisutna. dr Uro{ N. bonitetom i portfolio rizicima banke. moraju se simultano posmatrati prinosi i rizici banke. U ovom slu~aju postoji nagrada za preduzeti rizik. potrebno je da banka odnosno njen menad`ment tim: Prof.4) Na stopu profitabilnosti banke sa aspekta strukture aktive. Na primer. rizi~no preduzeta pona{anja mogu dovesti do generisanja gubitaka.3. Da bi se ostvarila zadovoljavaju}a stopa prinosa na ukupnu aktivu. 2002. Tu vezu pokazuje napred navedena grafi~ka slika 8-6. ali mora se razumeti i kao relacija o~ekivane profitabilnosti. Novi Sad. Da bi se analizirale korporativne profitne performanse. str.

da se vr{i diversifikacija kredita na grane i delatnosti. te banka na osnovu toga donosi sud o tome. FHLBB (Federal Home Loan Bank Board). poznaje na~ine na koje se minimiziraju gubici u kreditnom portfoliju.4. Efikasnost i efektivnost menad`ment tima banke podrazumeva. kapital. I tre}i vid za{tite banke od kreditnih rizika je koliki pojedina~ni kredit banka uop{te mo`e da odobri imaju}i u vidu svoj kreditni potencijal i deoni~ki kapital. da se odluke o kreditu donose brzo i da te odluke kod svakog odobrenog kredita imaju pozitivan uticaj na profitabilnost banke. To je zbog toga. {to je osnova za dono{enje kona~ne odluke o kreditu – da li ga banka odobrava ili ne odobrava. 8. ove odluke su po svojoj prirodi veoma rizi~ne. tj. Profesionalno procenjivanje kreditnih rizika vr{i se prilikom analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Rejting sistemi performansi banaka Banke zbog svog zan~aja i funkcije. njegovi finansijski izve{taji i izve{taji nezavisnih kreditnih rejting agencija. da bi se postigla ve}a stopa sigurnosti plasiranih sredstava. koje imaju za privredu. . moraju delovati u okviru jedinstvenog sistema zemlje po{to njihova poreme}ena funkcija mo`e imati nesagledive posledice po ~itavu nacionalnu ekonomiju. klijentu banke. Analiziraju se faktori kreditne sposobnosti zajmotra`ioca (karakter. i svojom efikasno{}u i efektivno{}u doprinosi ve}oj stopi profitabilnosti. Drugi vid za{tite se odnosi na ukupnu veli~inu. kolateral i tr`i{ni uslovi). {to je preduzimanje rizika nu`ni uslov budu}e profitabilnosti. kapacitet.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 259 • • • profesionalno procenjuje kreditne rizike. Zato je odobravanje kredita u fokusu upravljanje rizicima i usko povezano sa stopom profitabilnosti banke. Me|utim. performansama banaka mora posve}ivati odre|ena pa`nja. Ovo su samo neke od ve}eg broja kontrolnih agencija banaka u SAD. omogu}uju}i tako da se smanji tro{ak 5) Sredinom sedamdesetih godina pet finansijskih kontrolnih agencija u SAD i to: FRS (Federal Reserve System). FDIC (Federal Deposit Insurance Company). NCUA (National Credit Union Administration) and OCC (Office of the Comptroller of the Currency) preduzele su odre|ena istra`ivanja za sa~injavanje sistema za rano upozoravanje i otkrivanje slabosti u poslovanju banaka. Jedan od na~ina da se minimiziraju gubici u kreditnom portfoliju je. tj.4.5) Funkcija primene navedenih sistema je da ‘pokriju’ periode izme|u redovnih periodi~nih kontrola banaka. Zato se kvalitetu poslovanja. obezbede procenu uslova poslovanja i efikasniju alokaciju kontrolisanih sredstava banke. odnosno obim kredita koji se mo`e odobriti jednom komitentu. da li }e zamotra`ilac mo}i i hteti da vrati kredit.

7) Izve{taj se sa~injava na maksimalno 15 strana sa svim bitnim finansijskim problemima i njihovim uzrocima. godini FDIC (Federal Deposit Insurance Company) je zavr{io skladniji CAEL monitoring sistem. kvalitetom. str. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. 1989.aktiva (‘asset’) upravljanje (‘management’). Ina~e. godine. parent company’.7) U praksi su u upotrebi dva poznatija rejting sistema: (1) FED-ov8) rejting sistem za holding kompanije BOPEC i (2) CAMEL jedinstveni integrisani bankarski rejting sistem za ispitivanje i procenu kvaliteta op{tih performansi banaka.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 260 eventualnog ste~aja ili mo`da i spase banke koje bi eventualno mogle oti}i pod ste~aj. Spencer: Managing Commercial Banks Community.000 osiguranih komercijalnih banaka i odre|en broj dr`avnih kontrolnih banka.9) 6) Duane B. Graddy and Austin H. pomenute agencije se nisu slo`ile oko jedinstvenog rejting sistema.aktive (‘asset quality’). Spencer: Managing Commercial Banks Community. tri federalne kontrolne agencije (FRS. Feljton. strana 623. str. ]ur~i}. godine. Ovakav pristup i proces predstavljaju drugu navedenu komponentu kompjuterskog sistema posmatranja. ovakvi izve{taji se rade kvartalno za cca 14. ‘capital adequacy – consolidated’. Prentice-Hall Englewood Cliffs. Regional and Global. . koji bi se koristio za utvr|ivanje rejtinga holding banaka.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Da bi zajedni~ki ostvarile svoju funkciju. 195. 8) BOPEC je skra}enica po~etnih slova: ‘bank subsidiaries’. New Jersey. Prentice-Hall. performansama zarade (‘earning performance’) i likvidnosti (‘liquidity’). bonitetom i portfolio rizicima banke. New York. Third Edition. U 1987. Kada se banka jednom ozna~i kao slaba ili potencijalno slaba. Jr. kvalitet sredstava . Ina~e. 2002. 1990. Sistem nadzora federalnih agencija sastoji se od tri komponente: (1) kompjuterskog pra}enja. koji bi se koristio u procesu nadzora. zarada (‘earnings’) i likvidnost (‘liquidity’).novembra 1979. Regional and Global. 1990. Vidi: Duane B. Englewood Cliffs. niti su se slo`ile sa jedinstvenim rejting sistemom. 622. 9) Izraz CAMEL je kratica i predstavlja kombinaciju prvih slova od slede}ih pet re~i: kapital (‘capital’). Graddy and Austin H. Rejtig sistem koriste sve tri kontrolne agencije (FRS. FDIC i OCC) kombinuju svoja sredstva i sa~injavaju jedinstveni izve{taj o ban~inim performansama sa detaljnim informacijama i finansijskim racijima. dr Uro{ N. bilansima. a detaljnije o tome i o CAMEL rejtingu vidi: prof.6) Procedura kompjuterskog pra}enja banaka ostvaruje se na slede}i na~in. Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. Novi Sad. koji dozvoljavaju jednom analiti~aru ili kontroloru da izvr{i detaljnu finansijsku analizu finansijske organizacije i (3) korektivne akcije i pra}enja problema identifikovanih kroz proces kompjuterskog pra}enja. Me|utim. MacMillan Publishing Company. ‘earning consolidated’. ‘other non-bank subsidiaries’. sredstva . godine. radi se analiza u cilju odre|ivanja obima i veli~ine finansijskih problema i identifikacije njihovih mogu}ih uzroka. FDIC i OCC). Sinkey. New Jersey. Joseph F. 333-339. str. CAEL je bankarski rejting sistem baziran na ~etiri komponente: kapitalu (‘capital’). CAMEL rejting sistem su prihvatile tri agencije za kontrolu banaka 21. (2) analiti~kih izve{taja (o performansama). da bi se identifikovale finansijske organizacije koje su ‘pale’ (nisu pro{le) na odre|enim racio testovima.

7. Englewood Cliffs. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 5. 1987. Editors: Eileen M. Drugi. Bankarski portfolio menad`ment – Strategijsko upravljanje bankom. AddisonWesley. New York. Edited by: David B. u knjizi: Customer-Focused Marketing of Financial Services. kvalitet menad`ment tima. 1984. John Wiley & Sons. CAMEL rejting sistem banke se bazira na dva rejting elementa. kvalitetom.The New England. Reading. . Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. 2002.10) L I T E R A T U R A: 1. Dr Arnold A. dr Uro{ N. Novi Sad. kvalitet aktive. Feljton Novi Sad. Davis and Robert N. komponovani rejting nije jedan prosti aritimeti~ki prosek ovih pet pojedina~nih komponenti. 333-339. 1997. John Ex Rodgers: Creatong a New Name . u knjizi: Customer-Focused Marketing of Financial Services. Hanter & David B. Dow Jones10) Prof. Gogel. New York. 4. Feljton. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. Aleda V. ]ur~i}: Marketing poslovne banke. 6. Walker. Zenoff. 1990. Gogel: Managing Reorganization During the Transition. Janet N. Bank Administration Institute Rolling Meadows. New Jersey. Kennedy: Corporate Cultures. dr Uro{ N. drugo izdanje. 3. New York. Philip Kotler: Marketing management: Analysis. Prof. Friars and Robert N. Storrs and Charls E. (2) procenjivanja va`nih me|usobnih odnosa izme|u komponenti i (3) analiziranja ja~ine snage i zan~aja klju~nih konsolidovanih finansijskih i poslovnih (operativnih) performansnih karakteristika. str. Edited by: David B. Fourth Edition. Roth and Marjolijn van der Velde: Retail Banking Strategies – Opportunities for the 1990s. ve} jedna nezavisno odre|ena mera op{tih performansi banke kao finansijske institucije. po kome ispitiva~ mora proceniti pet individualnih aspekata poslovanja banke (solventnost. Prema tome. celovit sud o finansijskoj snazi institucije se izra`ava preko jednog komponovanog rejtinga.Executive Insights and Solutions. 1989. bonitetom i portfolio rizicima banke. ]ur~i}. Massachussets.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 261 FED-ov rejting sistem koristi komponentni pristup koji se sastoji od: (1) procene finansijskih uslova i karakteristika rizika svake glavne komponente bankarske holding kompanije. bilansima. Stanley M. Terrence E. zaradu i likvidnost). 1989. Harper & Row Publishers. Thomas I. Prvi. Harper & Row Publishers. Illinois. Baughn. 1980. Zenoff: The Marketing od a New Bank Image Westpac. Prentice-Hall. Third Edition. 8. Edited by: William H. u knjizi: The Financial Services Handbook . Zenoff. Planning and Control. A Case Study. 2. Deal and Allen A.

375-397. str. Feljton. Donnelly. Second Edition. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Illinois. Bank Administration Institute. James H. 11. Eisenbeis. 2002. bilansom i portfolio rizicima banke. Tim Koller and Jack Murren: Valuation .: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry.Bank Administration Institute. New York. 17. Brown Albert: High Performance Banking . Inc. Leonard L. MacMillan Publishing Company. Jr. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. New York. John Wiley & Sons. Homewood. Austin. Joseph F. 12. 1991.. Scampini: Modern Banking . ]uri}: Bankarski portfolio menad`ment . Jr. Bankers Publishing Compani. Thompson: Marketing Financial Services – A Strategic Vision. Hakala and Thomas J. 1988. 16. Edited by: Richard C. Illinois. Illinois. Dow Jones –Irwin. Jerry E. drugo pro{ireno i prera|eno izdanje. 1985. New York. Third Edition. 13.KORPORATIVNI IDENTITET I PERFORMANSE BANKE 262 Irwin. 14. 1990. Rolling Meadows.Measuring and Managing the Value of Companies. 15. Rosenberg: Dictionary of Banking Financial Services. Tom Copeland. Barrons Business Guides. 1988. Donald R. Jerry M. 1985. Pohlman: A Framework for Strategic Planning. Joh Wiley &Sons. Novi Sad. 9.. Homewood. New York. 1989. Chicago. Uro{ N. 10. Berry and Thomas W. McKinsey & Company. Douglas V.A Practical Guide to Managing Deregulated Financial Institutions. New York. 1990. Sinkey.How to Improve Earnings in Any Bank. John Wiley & Sons. Aspinwall & Robert A. 1985. Second Edition. . Illinois.Strategijsko upravljanje bankom.

UPRAVLJANJE PORTFOLIO PERFORMANSAMA BANKE OKVIR DEVETE GLAVE: • Pojam i su{tina portfolio koncepta • Upravljanje performansama kreditnog portfolija banke • Upravljanje performansama investicionog portfolija banke • Upravljanje performansama vanbilansnih aktivnosti banke .GLAVA 9.

Portfolio teorija se odvojila od tradicionalne analize sigurnosti u pomeranju akcenta sa analiziranja karakteristika individualnih investicija ka determinisanju statisti~kih odnosa me|u individualne hartije od vrednosti koje obuhvata krajnji portfolio. Sofistificirani pristup dono{enju investicionih odluka koji dozvoljava investitoru da klasifikuje. New York. 392. Portfolio teorija u svom pristupu se oslanja na ~etiri bazi~ne faze:2) • • • • evaluaciju sigurnosti. predvi|a i kontroli{e vrste i iznose o~ekivanih rizika i prinosa. Odluku o alokaciji aktive determini{e kako aktiva treba da bude distribuirana me|u vrstama investicija kao {to su deonice ili obveznice. kori{}enje ovog izraza se {irilo na razna podru~ja drugih delatnosti i aktivnosti i danas se usko povezuje sa upravlja~kim konceptom. 324. koja zna~i list knjige. portare u zna~enju ~uvati. Merenje performansi je Joseph F. 1989. i merenje performansi. izraz portfolio se koristio u vezi sa ~uvanjem va`nih dr`avnih dokumenata. 2) Thomas Fitch: Dictionary of Finance and Investment Terms. Portfolio optimizacija je pomirivanje rizika i prinosa u selekciji hartija od vrednosti koje }e biti uklju~ene tako {to se odre|uje koji portfolio deonica nudi najbolji prinos uz dati dati nivo o~ekivanog rizika.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Tako|e se naziva i portfolio teorija upravljanja (‘portfolio mamagenet theory’) ili moderna portfolio teorija (‘modern portfolio theory’). str. portfolio optimizaciju. Sinkey. nositi na sebi teret. 1990.1. New York. i druge.1.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 264 9. Third Edition. Barron’s Business Guides. 1) . MacMillan Publishing Company. U vreme Hri{}anskog Rimskog Carstva. Ova re~ se sastoji od dve komponente latinskih re~i: prve. Pojam i su{tina portfolio teorije Izraz portfolio poti~e od italijanske re~i portafoglio. Esencijalno za portfolio teoriju su njene kvantifikacije odnosa izme|u rizika i prinosa i preduzimanja koje investitori moraju da kompenzuju za samopouzdanje. pregled. odnosno preduzimanje na sebe rizika. Tokom vremena. foglio. Jr. odluku o alokaciji aktive. POJAM I SU[TINA PORTFOLIO KONCEPTA 9. Evaluacija sigurnosti opisuje svet aktive u terminima o~ekivanog prinosa i o~ekivanog rizika.1. str.1) Razvoj upravlja~kog koncepta na portfolio osnovi rezultirao je u portfolio teoriju.

portfolio koncept je isto tako {iroko prihva}en i u proizvodnim i u uslu`nim delatnostima i firmama. menad`er ima fiducijarnu odgovornost da razborito. Umesto da prodaje aktuelne deonice.2. Portfolio menad`er mo`e da obavlja poslove za: udru`eni fond. mere}i ga sa BETA koeficijentima hartija od vrednosti koje ga ~ine. starateljski fond. ^esto se naziva i menad`er novca (‘money manager’) ili specijalno. portfolio obuhvata kako hartije od vrednosti. nepokretnosti ili druga aktiva imaju najbolju priliku za profit za bilo koje vreme. 9. odnosno kao portfolio finansijske aktive. Portfolio menad`er je profesionalac odgovoran za portfolio hartija od vrednosti individualnog investitora ili institucionalnog investitora. portfolio beta skor i portfolio osiguranje. tako i plasmane u razne vrste kredita. ipak. ekvivalenta gotovine (visoko likvidne hartije) ili druge aktive od strane jednog individualnog investitora ili institucionalnog investitora.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 265 pore|enje svake performanse deonice (rizika) u odnosnom tr`i{tu (sistematski rizik) i u odnosnoj industriji na koju se odnosi hartija od vrednosti (rezidualno). po{to one gube vrednost. ekvivalenti gotovine.1. robe. obveznice. Portfolio beta skor (‘beta score’) odnosi se na volatilnost jednog individualnog portfolija hartija od vrednosti. obveznice. plan u~e{}a u profitu. Svrha portfolija je redukovanje rizika putem diversifikacije. uzimaju}i ga kao celinu. Savremeno shvatanje portfolio koncepta u bankarstvu Danas se u bankarstvu izraz portfolio koristi u jednom investicionom kontekstu – pre svega u konceptu ulaganja finansijskih sredstava u kreditne i plasmane u hartije od vrednosti. Me|utim. {to se reprezentuje putem indeksa (kao {to je na primer. Usko sa izrazom portfolio sre}emo i izraze kao {to su portfolio menad`er. odnosno oprezno upravlja aktivom i bira da li deonice. Kao {to }emo kasnije videti. najvi{e se vezivao za portfolio hartija od vrednosti. Beta meri volatilnost jedne deonice u odnosu na tr`i{te kao celinu. pa je i kod nas ve} dugo vremena poznat pod izrazom portfelj hartija od vrednosti. Standard & Poor’s 500 Stock Index). banku. Portfolio kombinuje dr`anje vi{e od jedne deonice. investicije u nekretnine. osiguravaju}u kompaniju. Portfolio osiguranje odnosi se na aktivnosti portfolio menad`era kada koristi fju~er indeks deonica da za{titi portfolio od pada cena na tr`i{tu. menad`er prodaje fju~ers . Mada se danas ovaj izraz koristi gotovo za sve plasmane banke u cilju ostvarivanja profita. koji predstavljaju klasi~nu i jo{ uvek najva`niju formu bankarskih plasmana. Beta 1 zna~i da deonica ima istu volatilnost kao i tr`i{te. Za proviziju koju prima. kada su u pitanju li~ne usluge – investicioni savetnik (‘investment counsel’).

on ponovo kupuje fju~erse po ni`oj ceni. baziraju na izvorima na koje banka pla}a kamatu (92%). ako se pad nastavi. delom na njega uti~u propisi i tendira da bude optimiziran. obavlja poslove prikupljkanja i plasiranja tu|ih sredstava u cilju zarade odnosno profita. To pokazuje slika 7-1. Banka prikuplja privremeno slobodna sredstva gra|ana i privrede sa namerom da ta privremeno slobodna sredstva putem plasmana usmeri tamo gde postoji potreba za njihovim produktivnim kori{}enjem. Obavezna rezerva je stvar propisa. Plasmani sredstava: Produktivni:____70% • krediti • hartije Neproduktivni:_ 30% • gotovina • rezerve • fkiksna aktiva UKUPNO: 100% Izvori sredstava: Tu|i izvori:____92% • {tednja gra|ana • depoziti privrede • uzeti krediti Vlastiti izvori: • deoni~ki kapital______8% UKUPNO: 100% Slika 7-1: Struktura izvora i plasmana banke Kao {to pokazuje slika 7-1. koriste}i profit kao nadoknadu gubitaka u portfoliju deonica. banka pla}a kamatu za njihovo kori{}enje (pasivna kamata banke). Na prikupljena sredstva putem {tednje gra|ana. Ve}i deo produktivnih plasmana ~ine krediti. . Posebne okolnosti na tr`i{tu.1. obavezna rezerva i fiksna aktiva. plasmani banke. Zna~ajan deo aktive ~ine neproduktivni plasmani banke kao {to su: gotovina uklju~iv i `iro ra~un banke. dok fiksna aktiva predstavlja uslov osnivanja i rada banke kao institucije. elimini{u ovu portfolio za{titu.3. kao {to je ‘crni ponedeljak’. To su produktivni plasmani na koje banka napla}uje kamatu od strane korisnika kredita (70%).UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 266 indeks. 9. Saldo gotovine i `iralnog novca predstavlja uslov blagajni~kog i bezgotovinskog poslovanja banke. najkra}e re~eno. dok je manji deo usmeren u hartije od vrednosti. Stavke gotovine i rezervi su uslov kontinuiteta finansijskog poslovanja banke. dakle predstavlja obavezu. gotovo u celini. Portfolio pristup bankarskom poslovanju Banka je profitno orijentisana finansijska institucija koja.

Dakle.3) Tako. portfolio poslova poverenja ili starateljstva (‘trust’ poslovi). depozitarima i poveriocima kredita. Portfolio koncept alociranja resursa banke U savremenom bankarskom poslovanju. Dakle. uzete kredite. gde se nalaze izvori sredstava banke.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 267 Komercijalna banka je specifi~na institucija koja posluje sa tu|im novcem. ona ih samo koristi pod odre|enim uslovima – pla}a odre|enu kamatu za kori{}enje tog novca. na primer. u ovom smislu postoji velika razlika izme|u. na koja pla}a kamatu. 3) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. banka ima rizik ispunjenja obaveza prema komitentima i klijentima banke – {tedi{ama. Preduze}e kupuje repromaterijal. portfolio ozna~ava klasifikaciju aktive od strane menad`ment tima na grupe srodnih aktivnosti. 1990. Banka ne kupuje svoje izvore – {tednju gra|ana. . po{to banka tu|a sredstva.4. depozita. ta tu|a sredstva plasira putem kredita peduze}ima i gra|anima koji imaju potrebu za novcem na koji napla}uje kamatu. Na strani aktive. depozite privrede. vra}anje o roku uzetih kredita. New York. To su obaveze banke i banka u svakom trenutku mora biti u stanju da odgovori tim obavezama – isplati {tednje. {to predstavlja dodatnu zaradu banci na povremeno slobodna sredstva na `iro ra~unu banke. To predstavlja rizik ispunjenja obaveza banke Na strani aktive. Na strani pasive banke. proizvodnog preduze}a i banke. prera|uje ga u gotove proizvode i njih kao svoju robu prodaje na tr`i{tu. str. ~ije u~e{}e se kre}e i do 92%. banka ima rizik povrata (naplate) plasmana (kreditnih i plasmana u hartije od vrednosti) – koji u~estvuju i preko 70% kao produktivna aktiva u ukupnoj aktivi – i ostvarivanja zarade (naplate kamata i zarade na plasmanima u hartije od vrednosti). ta~no se zna kome pripada svaki dinar {tednje. Na strani pasive. 9. su{tina bankarskog poslovanja izra`ava se u dvostranom riziku banke. portfolio fiksne aktive itd. Prema datoj slici 7-1 jasno se vidi. da komercijalna banka koristi i do 92% tu|ih izvora na koje pla}a kamatu i da mora voditi ra~una o {to ve}em u~e{}u produktivne aktive u odnosu na neproduktivnu aktivu koja ne donsi prihode. 468. banka vr{i i plasmane u hartije od vrednosti. Barron’s Business Guides. investicioni portfolio ili portfolio hartija od vrednosti. Osim toga.1. banka putem svog mehanizma. pla}anju obaveza preduze}a. Plasmani predstavljaju imovinu banke i ovaj posao predstavlja za banku i imovinski rizik. po{to je plasman imovina banke kod korisnika kredita. Plasmani – kreditni i u hartije od vrednosti – predstavljaju za banku poslovni rizik. kredita. u aktivi bilansa banke imamo kreditni portfolio (svi kreditni plasmani). investira da bi naplatila kamatu za njihovo kori{}enje.

da svaki portfolio i subportfolio banke treba da ima jasno postavljene ciljeve i zadatke. Performanse kreditne politike banke Klju~ne performanse kreditnog portfolija uklju~uju razmatranje dva faktora: procenu o~ekivanih rizika i procenu o~ekivanih prinosa. rizik vra}anja kredita i . Pri tome treba naglasiti. u kojem su krediti svrstani prema grupama korisnika kredita. potro{a~ki krediti itd. te da se identifikuje strategija za ostvarivanje postavljenih ciljeva. kao {to su: akcije.2. Njegova struktura je razli~ita i zavisi od politike ulaganja menad`ment tima banke u vrste hartija od vrednosti. Procena rizika vra}anja kredita se re{ava analiziranjem kreditne sposobnosti zajmotra`ioca.).1. Procena rizika kamatne stope posmatra (1) promene nivoa kamatnih stopa tokom o~ekivanog roka vra}anja kredita i (2) rizik raspolo`ivosti izvora sredstava za kontinuirano podmirivanje novih i postoje}ih kredita po kamatnim stopama koje }e osigurati kontinuiranu profitabilnost kredita. da se ti ciljevi ostvare. Samo da se podsetimo: za ostvarivanje vrhunskih performansi banke od zna~aja su dva faktora: prvi. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA KREDITNOG PORTFOLIJA 9. kao {to su: komercijalni krediti (podeljeni prema roku dospe}a. primena strategijskog planiranja u poslovanju banke i drugi. Od toga }e i zavisiti nivo ostvarenih performansi svakog portfolija i subportfolija. Kreditiranje kao poslovna aktivnost banke uklju~uje preduzeti rizik. menad`ment tim banke treba da sagleda sopstvene snage i slabosti i da proceni mogu}i stepen prihvatanja rizika. krediti stanovni{tvu (kao {to su krediti za stambenu izgradnju.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 268 U komercijalnim bankama najve}i portfolio je kreditni portfolio. odnosno kretanje elemenata spoljnjeg okru`enja. Politika cena mora da uzme u obzir tro{kove izvora sredstava. Cena kredita mora da bude fleksibilna da osigura adekvatan prinos. obveznice i druge hartije od vrednosni. sagledaju budu}e mogu}nosti – {anse i opasnosti na tr`i{tu. U vezi s tim. mogu}nost preduzimanja rizika u poslovnim poduhvatima. kao i nivo ostvarenih profitnih performansi banke kao celine. kako bi se njihovim ostvarivanjem moglo svakodnevno doprinositi postavljenim profitnim ciljevima. procenu kamatnog rizika i rizika vra}anja kredita. I jedan i drugi faktor bitno uti~u na ostvarivanje performansi svakog portfolija banke.). Portfolio hartija od vrednosti je obi~no drugi po veli~ini portfolio u aktivi bilansa komercijalnih banaka. 9. prema bli`oj nameni itd. Ume{no strategijsko planiranje poma`e da se dinami~ki i kompleksno osvetle postoje}e pozicije.2.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

269

tro{kove povezane sa odobravanjem i procesiranjem kredita. Komercijalno kreditiranje uklju~uje mnogo vi{e varijabli povezanih sa rizikom i tro{kovima administriranja od individualnih kredita. Po{to su potro{a~ki i stambeni krediti, generalnio posmatrano, vi{e standardizovani i snose aproksimativno iste tro{kove za svaki kredit, kod komercijalnih kredita svaka od varijabli mora se razmatrati za svaki kredit posebno. Portfolio rizik je rizik, koji je predusredsre|en na pojedini portfolio, i koji }e dovesti do potencijalnih problema u vra}anju kredita u slu~aju da neki segmenti ekonomije ili specifi~na geografska lokacija do`ivi ekonomske te{ko}e. Minimizacija portfolio rizika vodi redovnoj likvidaciji kredita sa obnovom u novi ili kredit boljeg kvaliteta. U vezi sa tim, teoretski, banka mo`e na}i profitabilniji i manje rizi~niji kredit putem smanjenja kredita bez tra`enja dodatnih i skupljih sredstava u scenariju koji opada ili ne raste. Limitiranje portfolio rizika mo`e da uklju~i neke od slede}ih alternativa:13) • • • • •

utvr|ivanje limita veli~ine kredita prema tipu zajmotra`ioca, uvo|enje restrikciju kredita za neke delatnosti ili tipove zajmotra`ilaca da bi se izbegla neumerena koncentracija, uvo|enje ograni~enja kredita za specifi~na geografska podru~ja gde rizik vra}anja mo`e da bude ve}i od lokalnih te{ko}a ili te{ko}a zajmotra`ioca, kori{}enje kreditne participacije da bi se redukovala veli~ina i koncentracija zahteva zajmotra`ilaca prema banci, i uvo|enje kupovne participacije da pobudi diversifikaciju delatnosti i zajmotra`ilaca.

Da bi banka osigurala pridr`avanje navedenih alterantiva za limitiranje portfolio rizika, korisno je da ima kreditnu politiku u pisanom obliku. Pored toga, korisno je da banka testira svoju kreditnu politiku. Jedan od pristupa sugeri{e slede}e elemente i osnove merenja:14) • • • •

vrsta posla, tj. u~e{}e kredita u `eljenim (ili ne`eljenim) kategorijama, struktura kredita, odnosno rokovi, uslovi, instrumenti obezbe|enja pla}anja, u skladu sa namenom i ro~no{}u, broj izuzetaka, analiza kredita, tj. odre|ivanje rejtinga od strane nezavisne funkcije kreditne analize, broj rizi~nih plasmana ~ija se kategorija rizika promenila, zakonska dokumentacija, odnosno koliko je u skladu sa propisima i poslovnom politikom banke, broj izuzetaka,

13) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985, str. 133-134. 14) Ibidem, str. 175.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

270

uskla|enost sa politikom, tj. kreditni zahtevi, analiza du`nika, kompletirano i odobreno ili odbijeno u skladu sa politikom banke, broj izuzetaka.

Ova merenja mogu da budu odre|ena i izvedena od strane nezavisne funkcije analize kredita i kreditna politika se mo`e prema bodovima i rangirati, te tako izraziti performanse kreditne politike banke. 9.2.2. Ocenjivanje rezultata kreditnog procesa u banci Kreditni portfolio trebalo bi da se prati u ~estim intervalima po pitanju prose~nog rizika prema rejtingu odre|enom od strane kreditnih menad`era, u njihovom normalnom procesu rejtinga. Vi{im nivoima rizika trebalo bi dati neznatno ve}i ponder u cilju da se osigura postoje}a pozicija. Definicije kategorije rizika trebalo bi da po~inju sa teku}im regulatornim definicijama i tada ih pro{iriti zaklju~cima o kvalitetu na osnovu preciznije skale gradacije. Rejting ponderisanog prose~nog rizika za banku trebalo bi da bude u nadle`nosti grupe koja se bavi kreditnom politikom, a koja je istovremeno i odgovorna za nezavisni pregled (pra}enje) rejtinga izvr{enog od strane kreditnih referenata, kao i za pra}enje zahteva za promenama rejtinga. U kreditnom procesu, potrebno je po}i od slede}ih elemenata: • • • • • •

svaki elemenat kreditnog procesa mora biti identifikovan, mere moraju biti definisane, strategijski uticaji se moraju uzeti u obzir, elementi ove tri funkcije moraju biti koordinirani, kako bi se ostvarili svi ciljevi banke u oblasti upravljanja kreditnim rizikom, razli~iti ponderi moraju biti dodeljeni da odra`avaju prioritete u upravljanju rizicima u sferi kreditne aktivnosti, i svaki od tri elementa treba definisati u tabeli rezultata sa adekvatnim definicijama bodovnih kategorija.15)

Ocena performansi kreditnog menad`ment tima ili referenta, mo`e se izvr{iti preko slede}i elemenata: • • • • •
15)

obima - kao procenta ciljne veli~ine, procenta portfolija - po kategorijama, usluga - vremena posve}enom klijentu i `albi klijenta, cene - kao procenta ciljne cene zasnovane na riziku i tro{ku izvora, naplate - kao procenta od otpisanih kredita,
Ibidem, str. 176.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

271

profitabilnosti - kroz profitabilnost pojedina~nog izvr{ioca ili slu`be u komparaciji sa planiranim ciljem.

Ovo su elementi na koje mogu uticati kreditni menad`eri i kreditni referenti, {to mo`e detaljnije da osvetli kvalitet kreditnog procesa banke. 9.2.3. Merenje performansi kreditnog portfolija banke Polaze}i od stvarnog stanja u na{im bankama, kreditni portfolio predstavlja, ne samo klju~ni deo, ve} najve}i, dominantni deo aktive. Hartije od vrednosti u~estvuju simboli~no u aktivi, a po svojoj prirodi i siroma{tvu asortimana ne spadaju u rizi~ne plasmane banke. Imaju}i to u vidu, kvalitet plasmana banke mo`e se izraziti uglavnom preko dva pokazatelja: kvalitetom aktive i kvalitetom kreditnog portfolija.

Kvalitet aktive ukazuje na kreditni rizik sa kojim se banka susre}e u svom poslovanju. Volumen nenapla}enih plasmana, a posebno kredita, koji se nalazi u aktivi, mo`e imati za posledicu, ne samo smanjenu profitabilnost, ve} mo`e negativno da uti~e i na likvidnost, ali i da ugro`ava i solventnost banke. Kvalitet aktive meri se: u~e{}em kreditnih plasmana u ukupnoj aktivi i odnosom produktivne prema ukupnoj aktivi. Kvalitet kreditnog portfolia (ili kvalitet aktive) ukazuje na kreditni rizik sa kojim se banka suo~ava u svom poslovanju. Kvalitet kreditnog portfolija se izra`ava koeficijentom kao odnosom o~ekivanih potencijalnih gubitaka prema ukupnim kreditima. U na{im uslovima, ovaj koeficijent se kre}e u relaciji od 3,73 do 50,65 %, dok u SAD od 1,25 do 1,5 %. Osim ovih koeficijenata koji se koriste u banci za kreditni portfolio, finansijski raciji se koriste u kreditnoj analizi zajmotra`ioca i korisnika kredita i odnose se na : 16)

Likvidnost:
Meri sposobnosti korisnika kredita da generi{e gotovinu za izmirivanje kratkoro~nih obaveza: teku}i racio = teku}a sredstva/teku}e obaveze.

Upravlja~ka efikasnost:
Meri efikasnost sa kojom menad`ment tim koristi aktivu u generisanju prodaje i profita: prose~ni period naplate = prose~no napla}ena potra`ivanja/dnevnu prodaju, obrt zaliha = prodaja/prose~ne zalihe, obrt fiksne aktive = prodaja/neto fiksnu aktivu ukupan obrt aktive = prodaja/ukupnu aktivu.
16)

Ibidem, str. 178.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

272

Leverid`:
Meri iznos duga ili finansijskog leverid`a firme i pokri}a pla}anja kamate na dug: dug prema aktivi = ukupan dug/ukupnu aktivu, dug prema deoni~kom kapitalu = dugoro~ni dug/neto vrednost deoni~kog kapitala.

Profitabilnost:
Meri profitabilnost firme prema njenoj aktivi ili prodaji: Prinos na obim prodaje = neto prihod/prodaju, prinos na aktivu = neto prihod/ukupna aktivaq, prinos na deoni~ki kapital = neto prihod/neto vrednost deoni~kog kapitala. Merenje performansi kreditnog portfolija mo`e obuhvatiti razli~ite elemente i polaziti od razli~itih osnova merenja. Tako, jedan od pristupa merenju performansi obuhvata slede}e elemente:17) • • • • • •

koncentraciju (zastupljenost), odnosno procenat sektorske raspore|enosati plasmana, dospe}e, odnosno procentualna zastupljnost plasmana prema razli~itim grupama dospe}a, kamatne stope, odnosno u~e{}e u ukupnom kreditnom portfoliju kredita odobrenih po fiksnoj ili promenjivoj kamatnoj stopi, kao i kredita po posebnim aran`manima, te prose~an prinos po kategorijama rizika, obezbe|enje, odnosno procentualni udeo kapitala izlo`en razli~itim tipovima obezbe|enja, namena, tj. procentualni udeo kapitala izlo`en razli~itim tipovima kredita, po namenama, trendovi i kretanja - u~e{}e kredita ~ija se klasifikacija po stepenu rizika pogor{ala u posmatranom periodu.

Elementi mogu biti izra`eni i u bodovima, kako bi se u odnosu na standard moglo izraziti odstupanje u pojedinom kreditima, koji ~ine osnovu izra`avanja ukupnih perfomansi kreditnog portfolija. 9.2.4. Preventivna i naknadna relativizacija kreditnog rizika Izlo`enost banke kreditnom riziku zahteva aktivnost menad`ment tima u tri me|uzavisne faze:18)

17) 18)

Ibidem, str. 184. Mark J. Flannery: A Portfolio View of Loan Selection and Pricing, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley and Sons, New York, 1985, str.457.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

273

Prvo, menad`ment tim mora identifikovati sistemske rizike koji se smatraju
karakteristi~nim za kreditni portfolio. Za jednu banku, na primer, mo`e se smatrati veoma va`na regionalna recesija, dok drugu banku mo`e vi{e da brine efekat promene deviznog kursa na njene korisnike kredita. U ovom sagledavanju va`nu ulogu igraju statisti~ka i ekonomska analiza, ali ~esto puta i veliko bankarsko iskustvo. Bazi~na poenta se ogleda u tome, da eksplicitno ili implicitno, svaki kredit banke reprezentuje uverenje u budu}i kurs razvoja ekonomije. Sa eksplicitnim identifikovanjem relevantnih rizika i njihovih verovatno}a, banka }e biti u daleko boljoj poziciji da utvrdi svoju op{tu izlo`enost riziku i odgovaraju}u cenu rizika.

Drugo, mora da bude dizajniran i instaliran sistem izve{tavanja sa jednim
brojem odgovaraju}ih upravlja~kih kategorija kredita. Jedan optimalni sistem }e zahtevati substancionalnu preliminarnu analizu da odredi kako bi trebalo grupisati ili izvr{iti kategorizaciju iznosa kredita. Potencijalni korisnici mogli bi da budu sortirani u set kategorija koji pokrivaju glavninu reakcija na eksterne udare. Incijalno oblikovanje kategorija kredita obuhvata i mogu}e evaluiranje istorijskih iskustava o kreditu (kod jedne ili vi{e banaka) koriste}i statisti~ke tehnike i uvode}i pro{le odnose me|u vrste kredita. Adekvatnost postoje}ih kategorija kredita mora tako|e da bude periodi~no revidirana, po{to i banka revidira svoju procenu relevantnih kreditnih rizika.

Tre}e, menad`ment tim mora odrediti razli~ite premije rizika za tipove, odnosno vrste kredita za koje veruje da postoje razli~ite izlo`enosti riziku. Jednostavno, susretanje konkurencije sa svim vrstama i iznosima kredita i (implicitno ili eksplicitno) uzimanje u obzir (akceptiranje) procene rizika drugih banaka. Jedan vi{i nivo odre|ivanja cene kredita zahteva da banka projektuje mogu}i zna~aj udara, relevantnog za svaku kategoriju kredita, prevede ove udare na rang efekata na ukupan profit i utvrdi kreditne uslove koji }e generisati dovoljno visok o~ekivani profit da kompenzira nagove{tene rizike.
Banka mo`e da vr{i preventivnu i naknadnu relativizaciju kreditnog portfolio rizika. Preventivna relativizacija rizika kreditnog portfolia obuhvata:19) • • • • • •
19)

analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca, uzimanje kolaterala ili zaloge za ‘poja~anje’ kreditne sposobnosti, ugra|ivanje u ugovoru o kreditu odre|enih za{titnih klauzula, ugovaranje odre|enih vrsta kamatnih stopa (promenjivih), diversifikaciju kreditnog portfolija, distribuciju kreditnog portfolija, i

Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989, str. 548-549.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

274

planiranje sredstava za budu}e gubitke u kreditnom portfoliju.

Naknadna relativizacija rizika kreditnog portfolija obuhvata: • • • • • • diversifikaciju kreditnog portfolia, veli~inu pojedina~nog kredita, klasifikaciju kredita (klasifikovana aktiva), rezerve za pokri}e gubitaka kreditnog portfolija, adekvatnost kapitala banke, i utr`ivost zaloge.

Naravno, neke postupke relativizacije je te{ko razdvojiti, pa se oni pojavljuju u obe navedene grupe. 9.3. UPRAVLJANJE PORTFOLIJA 9.3.1. PERFORMANSAMA INVESTICIONOG

Pobolj{anje performansi investicionog portfolija banke

Upravljanje performansama investicionog portfolija banke je slo`ena upravlja~ka aktivnost. Pre nego {to detaljnije osvetlimo neke od strategija upravljanja performansama investicionog portfolija, da vidimo postoje li na~ini kojima se mogu popraviti postoje}e performanse. Naime, i ovde treba po}i od davno poznatog stava: postignutim nikad ne treba biti zadovoljan. Odnosno, smatra se da postoji sedam na~ina da se poprave performanse u portfolio menad`mentu, pri ~emu je potrebno:28) (1) utvrditi svoju meru – definisati i analizirati, {to je to {to se poku{ava da ‘tu~e’, odnosno da se ostvari, (2) upoznajti svoje limite i ograni~enja, (3) imati svoju filozofiju investiranja i u okviru nje po{tovati dva pravila: prvo, kupovati relativno rastu}e zarade i drugo, kupovati po prihvatljivom raciju cena-zarada, (4) razviti sopstvenu investicionu strategiju, (5) koncentrisati svoj portfolio na relativno manji broj kompanija, (6) biti fleksibilan, jer ni{ta nije izvesnije od promene, (7) pratiti kontinuirano, odnosno meriti performanse i biti performansno orijentisani menad`er.
Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance, u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. godine, str. 382-391.
28)

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

275

9.3.2.

Generisanje profita u investicionom portfoliju banke

Hartijama od vrednosti se trguje preko tri razli~ite tr`i{ne strukture poznate kao: brokersko trgovanje, dilersko trgovanje, i tr`i{no trgovanje. Za banke kao firme od zna~aja je drugi i tre}i vid, dok je prvi, odnosno brokersko trgovanje hartijama od vrednosti, karakteristi~no za poslovanje sa gra|anima. Da ka`emo i to, da je komercijalnim bankama u SAD prvo bilo zabranjeno, a kasnije dozvoljeno ograni~eno trgovanje deonicama. Dileri banaka generi{u profit trguju}i hartijama od vrednosti i porastom vrednosti zaliha kupljenih hartija od vrednosti. Njihovi profiti poti~u od trgovanja hartijama od vrednosti, odnosno od prodaje hartija od vrednosti po ve}oj ceni (ni`oj kamatnoj stopi) nego {to su kupili vrednosne papire. Odnos izme|u prodajne (‘asked’) i kupovne (‘bid’) cene u svakom momentu izra`ava razliku (‘spread’). Dileri dr`e zalihe hartija od vrednosti nazvane pozicija, kao {to i svaki trgovac `eli da dr`i zalihe robe na polici kad mu{terija do|e da je kupi. Njihova strategija zaliha je u osnovi ista kao i kod drugih trgovaca. Iznos i kompozicija zaliha vrednosnih papira, koje svaki diler dr`i, zavisi od: • • • •

predvi|enog obima prodaje u svakoj emisiji ili grupisanom dospe}u, tro{kova finansiranja, o~ekivanih promena kamatne stope, i oblika krive prinosa.29)

[to je ve}a predvi|ena prodaja u narednom periodu pojedinih ili svih hartija od vrednosti, ve}a }e biti zaliha pojedinih vrsta ili svih hartija od vrednosti. Me|utim, zalihe hartija od vrednosti zahtevaju i finansiranje. Finansiranje vr{e banke po kamatnim stopama koje su blizu onih na kredite banka – banci, ili na nivou dnevne eskontne stope. Razlika izme|u tr`i{nog prinosa hartija od vrednosti i tro{kova finansiranja pla}enih banci ili trgova~kog departmenta, odnosi se na neto tro{kove finansiranja (‘cost of carry’)30) ili jednostavno ‘carry’. Odluka o visini zaliha hartija od vrednosti zavisi i od pravca i veli~ine o~ekivanog kretanja kamatne stope. Kona~no, dileri koriste i strategiju nagiba krive prinosa hartija od vrednosti. Na osnovu navedenog, faktori koji uti~u da dileri dr`e ve}i obim i ukupnu sumu hartija od vrednosti zavisi od:
29) George G. Kaufman: The Securities Aktivities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall and Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. godine, str. 672. 30) Portfolio & Investment Management-State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. godine, str. 14.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

276

(1) ve}e o~ekivane prodaje, (2) ni`ih tro{kova finansiranja i pozitivnijih neto tro{kova finansiranja (‘carry’), (3) o~ekivanja ve}eg pada kamatne stope, i (4) pozitivnije nagnutosti krive prinosa.
Ovi faktori uti~u i na kompoziciju dospe}a zaliha hartija od vrednosti u portfoliju banke. Poslednja dva od navedenih faktora tendiraju da zahtevaju vi{e rizika nego prva dva. Ako se stope kre}u suprotno o~ekivanjima ili kriva prinosa postaje u nagibu manje pozitivna ili ~ak negativna, dileri mogu do`iveti gorko iskustvo gubitaka na svojim zalihama hartija od vrednosti. 9.3.3. Pasivna i agresivne menad`ment strategije portfolija

Najva`nija odluka koju menad`ment tim banke mora doneti je, da li }e koristiti aktivnu ili pasivnu menad`ment strategiju u investiranju u hartije od vrednosti. Pasivna meand`ment strategija zasniva se na tipu strategije ‘kupi i ~ekaj’ prema kojoj se hartijama od vrednosti u porfoliju ne trguje. Koriste}i pasivnu strategiju, transakcije, administrativni i personalni tro{kovi investicionog portfolija su minimalni. Aktivna menad`ment strategija uklju~uje u~estalo trgovanje hartijama od vrednosti sa ciljem maksimiziranja prinosa portfolija. Aktivna menad`ent strategija mo`e uklju~ti trgovanje radi:31) • • •

ostvarivanja pune prednosti o~ekivanog kretanja kamatnih stopa, preduzimanja akcija radi ostvarivanja profita od povremnih neuskla|enosti u cenama hartija od vrednosti, i kori{}enja sofisticiranih svoping tehnika.

Aktivna menad`ment strategija rezultira u ve}em broju transakcija i ve}em obimu administrativnih i personalnih tro{kova. Pove}anje o~ekivanih prinosa mora se balansirati nasuprot ovim pove}anim tro{kovima. I ne samo to. Po{to se portfolio mora restruktuirati da bi se prilagodio o~ekivanom kretanju kamatnih stopa, aktivna meand`ment strategija ~esto uklju~uje i pove}ani rizik. Smatra se, da tri faktora mogu uticati na izbor menad`ment strategije: stil, pristup tr`i{tima i kvalifikacije personala. Za efikasnost u aktivnom trgovanju, investicioni portfolio banke mora biti dovoljno velik. Male banke sa limitiranom veli~inom portfolija, verovatno, nisu u stanju da prevazi|u dodatne tro{kove povezane sa aktivnim trgovanjem. One tako|e, verovatno nemaju isti
31) Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985, str. 283.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

277

stepen pristupnosti tr`i{tima obveznica kao i velikim monetarnim bankarskim centrima. Da bi odr`ale portfolio aktivnog trgovanja, banke moraju da zaposle specijalizovani personal. Male banke, sa limitiranim resursima, ne mogu efikasno da zaposle takav personal. Zbog toga se aktivna menad`ment strategija naj~e{}e mo`e sresti kod velikih banaka. Ni odluke u velikim bankama za aktivnu menad`ment strategiju investicionog porfolija se ne donose automatski. Menad`ment tim mora proceniti veli~inu dodatnog prinosa, a koji }e generisati aktivna strategija i koji mora biti najmanje dovoljan da pokrije dodatne tro{kove i eventualni dodatni rizik povezan sa modifikacijom dospe}a. Naime, u velikim bankama, a posebno u velikim multinacionalnim institucionalnim investitorima (‘institutional investors’), primenjuju se dve posebne aktivne strategije, poznate kao strategije bikova i strategije medeveda, koje koriste dve razli~ite situacije na tr`i{tu deonica.

Strategija bikova odnosi se na tr`i{ne situacije kada se o~ekuje rast cena akcija i
kada te velike firme ili banke, koje se zovu se bikovi (‘bulls’) kupuju akcije u nadi da }e njihova cena porasti u budu}nosti i da }e njihovom prodajom ostvariti zaradu. Skra}eno, strategija se izra`ava: kupi sad, prodaj kasnije. Druga je strategija medveda (‘bears’) i odnosi se na tr`i{nu situaciju kada se o~ekuje pad cena akcija. Velike firme ili banke, koje kao kupci o~ekuju pad cena akcija polaze od pretpostavke da }e cene i dalje padati. Strategija se u najkra}em mo`e izraziti: prodaj sada, kupi kasnije, pri ~emu }e se stvoriti mogu}nost kupovine ve}eg obima akcija (kada njihova cena bude ni`a). 9.3.4. Strategije dospe}a u investicionom portfoliju

Jedan od klju~nih elemenata u investicionom portfoliju je kompozicija dospe}a. Odluka o dospe}u mora da bude doneta bez obzira na to da li je prihva}ena aktivna ili pasivna menad`ment strategija. Kompozicija dospe}a portfolija uklju~uje presek hartija od vrednosti u skladu sa razli~itim godinama dospe}a. Odluka uklju~uje maksimalno dospe}e do kojeg roka je banka voljna da investira i distribuira sredstava preko izabranog maksimuma dospe}a. Kompozicija dospe}a uti~e na cenu i rizik reinvestiranja portfolija. Banka mo`e koristiti dve strategije u izboru kompozicije dospe}a. Obe strategije zahtevaju limitirani menad`met i to:32) • •

strategiju merdevina, i strategiju tegova.

32)

Ibidem, str. 284-285.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

278

Strategija merdevina je vrlo jednostavna za primenu. Banka mora specificirati
maksimalna dospe}a i kada ih specificira, investiciona sredstva distribuira jednako u segmente dospe}a do maksimalnog dospe}a. Po{to hartije od vrednosti imaju rok dospe}a, sredstva se koriste za kupovinu hartija pri maksimalnim dospe}em. To rezultira u portfoliju jednakim procentom sredstava u okviru maksimalno specificiranog dospe}a. To mo`emo ilustrovati tako, da se 10% od ukupnog investicionog portfolija investira u svaki segment hartija od vrednosti sa dospe}em od 1 do 10 godina. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju (sa rokom dospe}a od 1 godine) za pla}anje, ta sredstva se koriste za kupovinu hartija od vrednosti sa rokom dospe}a od 10 godina (slika 9-4). 10% od ukupnih portfolio sredstava

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

Godine dospe}a
Slika 9-4: Struktura merdevina investicionog portfolija Tro{kovi transakcija su minimalni pri kori{}enju ove strategije. Cilj strategije merdevina je minimiziranje administrativnih tro{kova i istovremeno, ostvarivanje prose~ne zarade. Naime, po{to se investicioni portfolio distribuira ravnomerno tokom razli~itih dospe}a, strategija rezultira na nivou prose~ne stope prinosa. Strategija tegova je druga strtategija dospe}a koja se primenjuje u investicionom portfoliju banke. Ova strategija zahteva investiranje u kratkoro~ne i dugoro~ne hartije od vrednosti bez investiranja u srednjoro~ne hartije od vrednosti. Kada se portfolio prika`e po dospe}u, investiranje je koncentrisano u kratkoro~nom i dugoro~nom spektru dospe}a, ocrtavaju}i pri tome pojavu praznina, {to i opravdava naziv strategije. Investicioni portfolio na slici 9-5 je podeljen na dva dela, tj. sa 50% sredstava u kratkoro~ni i 50% sredstava u dugoro~ni deo hartija od vrednosti. Kratkoro~ni

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

279

deo je limitiran sa dospe}em do 5 godina sa 10% od ukupnog portfolija u svakoj godini u hartije od vrednosti od 1 do 5 godina dospe}a. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju, sredstva se investiraju u hartije sa rokom dospe}a 5 godina. Dugoro~ni deo od 5% od ukupnog portfolija je investiran u segment hartija sa rokom od 16 do 25 godina. Kada hartijama dospe rok od 15 godina, one se prodaju na sekundarnom tr`i{tu i investiraju se u hartije od vrednosti sa rokom dospe}a od 25 godina. Primer na slici 9-5 ilustruje takav slu~aj i ne zna~i primenu bilo kog optimalnog miksa.33)
50% na kratki rok 10 5 50% na dugi rok

% od ukupnih portfolio sredstava

1 10

2

3

4

5

16

17

25

Godine dospe}a

Slika 9-5: Kompozicija tegova investicionog portfolija Strategija tra`i prodaju dugoro~nih obveznica kada one dostignu srednjoro~ni rok dospe}a i investiranje u dugoro~ne obveznice na kraju segmenta dospe}a. Po{to kratkoro~ne hartije od vrednosti dospeju za pla}anje, one se reinvestiraju na kraju dospe}a kratkoro~nog segmenta. Superiorni prinosi generisani primenom strategije tegova zavise od stepena ro~ne strukture kamatnih stopa tokom pojedina~nog perioda dr`anja. 9.4. UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA VANBILANSNIH AKTIVNOSTI 9.4.1. Pojam i su{tina vanbilansnih aktivnosti banke

Promene koje nastaju ne vezuju se direktno za sredstva i obaveze banke, te zbog toga i ne uzrokuju promene u bilansnoj strukturi banke. Dakle, su{tina ovih promena je, da se one de{avaju na tu|im sredstvima i obavezama, odnosno, da se one evidentiraju ‘ispod bilansne crte’ i da njihovi kona~ni rezultati mogu uticati na poslovni rezultat odnosno profit banke.
33)

Ibidem, str. 286.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

280

Vanbilansne aktivnosti se nazivaju i uslovljenim poslovnim operacijama banke. Poslovi se obave sada, napla}uju se prihodi, a u budu}nosti, dok je posao ‘`iv’, mo`e da do|e i do negativnih efekata za banku. Dakle, zato se vanbilansne aktivnosti i nazivaju uslovljenim, jer postoji rizik izvr{enja tih obaveza u budu}nosti i kada banka mo`e snositi negativne posledice. Rast vanbilansnih aktivnosti banaka je` posledica:16) • • smanjvanja ‘prostora’ za zaradu, odnosno smanjenja neto kamtne margine, ve}ih zahteva regulatornih agencija za pove}anje kapitala banaka.

Konkurencija me|u bankama na podru~ju kamatnih stopa dovodi do pove}anja pasivnih (pove}anje izvora) i do smanjenja aktivnih kamatnih stopa (pove}anje obima kredita), {to se manifestuje kao smanjenje neto kamatnog prihoda odnosno, neto kamatne margine. To zna~i, da banke moraju tra`iti mogu}nosti da nadoknade taj deo prihoda iz drugih izvora, da bi, pri svim ostalim istim uslovima, zadr`ali nivo ostvarenih korporativnih profitnih performansi. Nadoknadu ‘izgubljenih’ neto kamatnih prihoda banka mo`e ostvariti na vi{e na~ina. Prvi je, da pove}a obim poslovanja, {to se neminovno dobija kao posledica gornje aktivnosti kroz pove}anje obima izvora i pove}anje obima kredita. Me|utim, po pravilu, samo to nije dovoljno da nadoknadi negativni efekat smanjenja neto kamatnog prihoda. Drugi va`an na~in neutralisanja negativnog efekta na profit je pove}anje nekamatnih prihoda, gde su vanbilansne aktivnosti jedan od bitnih izvora. Ovakvi uslovi poslovanja – potreba za ve}im prihodima s jedne, i zahtevi regulatorskih agencija za ve}im kapitalom, s druge strane, ~esto iziskuju da se banke uklju~uju u sve slo`enije operacije svojih komitenata i klijenata, pri ~emu se pove}ava broj limitiraju}ih faktora krajnjih ishoda takvih poslovnih aran`mana (kreditni rizik, rizik kamatne stope, valutni rizik). 9.4.2. Obim i struktura vanbilansnih aktivnosti banke

Posledica takvog poslovanja je brz rast vanbilansnog poslovanja, koji je ~esto ve}i od obima bilansnog poslovanja banaka. U stvari, radi se o poslovnim aran`manima u koje je banka uklju~ena na razli~ite na~ine, a koji ne uti~u na
16) Prof. dr Uro{ N. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment - Strategijsko upravljanje bankom, bilansima, kvlaitetom, bonitetom i portfolio rizicima banke, drugo pro{ireno i prera|eno izdanje, Feljton, Novi Sad, 2002, str. 594.

Dakle. ovi poslovi mogu imati i negativne posledice po poslovanje banke. 595. neopozivi i ‘standby’ akreditivi.3. ako stvari krenu lo{e. po{to nekamatni prihodi u uslovima o{tro izra`ene konkurencije u visini kamatnih stopa mogu ‘smanjiti’ kamatne prihode i tako smanjiti korporativne profitne performanse banke.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 281 strukturu aktive i pasive bilansa banke. investicione aktivnosti (terminske devizne transakcije. Poslovanje velikih banaka u savremenim uslovima pokazuje. kamatni fju~ersi). cilj banke je da u|e u one poslove vanbilansnih aktivnosti. 9. a prihodi mogu biti zna~ajni. prodata aktiva sa pravom na regres. Zahvaljuju}i prihodnom doprinosu korporativnim performansama od vanbilansnih aktivnosti. Zbog toga. banka mo`e zna~ajno popraviti svoju ukupnu konkurentsku poziciju i ostvariti zadovoljavaju}e profitne performanse. Ovi poslovi su atraktivni zato {to banka pri tome ne anga`uje gotovo nikakva sredstva. rizik i performanse vanbilansnih aktivnosti Ciljne performanse vanbilansnih aktivnosti odnose se na generisanje nekamatnih prihoda od vanbilansnih aktivnosti kao {to su: prihodi od provizije za izdate garancije. da one pridaju veliki zna~aj vanbilansnom poslovanju upravo iz razloga pove}anja nekamatnih prihoda. koje }e joj doneti visoke nekamatne prihode. Me|utim. ali imaju ve}i ili manji uticaj na prihode i profit banke. tradicionalne menice i trgova~ke aktivnosti (akreditivi. ovi poslovi predstavljaju veliki izazov za svaku banku. Kvalitet. 17) Ibidem. Cilj je. nesolventnost). {to }e uticati na smanjenje korporativnih profitnih performansi banke. ve} mo`e da ima i druge.4. akceptirane menice i indosamenti). koje se mogu manifestovati kako gubicima. prihodi od otvorenih akreditiva itd. ne samo da banka mo`e da ‘izgubi’ ciljni prihod ili njegov deo. kamatni svopovi. da se ostvare {to ve}i nekamatni prihodi i tako doprinese korporativnim performansama banke. trajnije posledice po bilansnu ravnote`u (naru{avanje leverid`a). 3. U okiru vanbilansnih aktivnosti. banke obavljaju razli~ite vrste bankarskih aktivnosti. valutni svopovi i izbori. 2. . finansijske garancije (kreditne garancije. str. tako i drugim posledicama (nelikvidnost. revolving garancije i robne menice). Osnovne vrste vanbilansnih aktivnosti mo`emo svrstati u tri grupe:17) 1. Dakle. Na ovaj na~in se ‘pobolj{avaju’ korporativne profitne performanse banke.

To zna~i. Tada se vanbilansno evidentirana garancija za pla}anje ‘pretvara’ u prinudni kredit i ‘seli’ u bilans banke. Posledice za banku mogu biti mnogobrojne: od nemogu}nosti izvr{enja. gubitka finansijskih sredstava. Faktori konverzije vanbilansnih operacija su razli~iti za pojedine vrste vanbilansnih aktivnosti i zasnivaju se na verovatno}i gubitaka na tim poslovima.4. Ovi rizici se manifestuju kako u okviru vanbilansnih aktivnosti. u kreditni portfolio banke.4. Time se dobija realnija slika rizi~ne aktive banke. ne samo kod na{ih. Kreditini rizik se smatra naj~e{}om formom portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti. izvr{enje operacije sa pogre{nim komitentom. Kre}u se u rasponu od 0% do 100% {to zavisi od vrste vanbilansne operacije. odnosno izvr{ava u celini obavezu umesto komitenta. Pored navedena dva portfolio rizika.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 282 Smatra se. tj. {to tako|e mo`e dovesti do smanjenja ciljnih nekamatnih prihoda. Konverzija portfolio rizika vanbilansnih aktivnosti Postojanje stvarnih rizika u obavljanju vanbilansnih aktivnosti zahteva njihovu valorizaciju i konvertovanje u kreditne rizike i ‘uklju~ivanje’ u ukupne rizike u bilansu banke. gre{ke u kompjuterskom sistemu. Ote`avaju}a okolnost le`i u ~injenici. da vanbilansne aktivnosti naj~e{}e kreirarju dve vrste portfolio rizika i to: kreditni rizik i rizik isporuke. Za konverziju rizika stavki vanbilansnih operacija mogu}a su dva metoda merenja rizika po ugovorima o kamatnim stopama i deviznim kursevima: (1) . Ogleda se u neizvr{enju garantovanih obaveza od strane komitenta banke. Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija se zasnivaju na istim ili sli~nim koeficijentima bilansnih operacija i svode se na koeficijente kreditnog rizika. propust naplate dospelih iznosa. potrebno je uzeti u obzir sve vanbilansne aktivnosti i nivo rizi~nosti pojedinih vanbilansnih operacija. ve} i kod inostranih banaka. odnosno po{tivanja minimalnog standarda kapitala od 8%. Radi za{tite nivoa solventnosti banke. odnosno. vanbilansne aktivnosti mogu ‘kreirati’ i rizik kamatne stope. tako i u bilansnim transakcijama. da banka putem kredita suspstitui{e. rizik deviznog kursa. da je poslovno iskustvo u proceni i merenju rizika vanbilansnih aktivnosti dosta skromno. propust evidentiranja operacije. neizvr{enja operacije. pri ~emu nastaje prinudna forma kredita. 9. valutni rizik. Rizik isporuke u ve}ini slu~ajeva se doga|a u podru~ju rizika operativne efikasnosti. pa ~ak i do gubitka reputacije. To su slede}e vrste rizika isporuke: prevara.

1989.0 % 5. februar 1989. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini i prodaji aktive sa regresom. Jugoslavensko bankarstvo br. Udru`enje banaka Jugoslavije. godine. februara 1990.0 % Ugovori o deviznim kursevima 2. Third Edition. 638. 4.0 % 1.2. godine. godine.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. b) Konverzioni faktor 50 procenata European Banker od 20. do ekvivalentnog kreditnog iznosa banka dolazi primenom jednog od slede}a dva niza konverzionih faktora na pretpostavljene iznose glavnice svakog instrumenta prema prirodi instrumenta i njegovoj ro~nosti (pregled 7-1): Pregled 7-1: Konverzioni faktori Ro~nost Do jedne godine Jedna godina do dve godine Za svaku godinu preko toga Ugovori o kamatnim stopama 0. 19) 18) .0 % (2%+3%) 3.5 % 1. Direktne supstitucije kredita (op{te garancije zadu`enosti uklju~uju}i ‘standby’ akreditive za servisiranje kredita kao finansijske garancije za kredite i hartije). 19-21.18) Faktori konverzije i ‘dodaci’ po metodu teku}e izlo`enosti smatraju se privremenim i mogu biti izmenjeni kao rezultat kretanja kamatnih stopa i kurseva u uslovima nestabilnosti. 3.19) Pregled 7-2: Kreditni konverzioni faktori vanbilansnih aktivnosti POSLOVNA AKTIVNOST BANKE I KONVERZIONI FAKTORI a) Konverzioni faktor 100 procenata 1. Na osnovu kori{}enja metode originalne izlo`enosti svakog ugovora. ako ve} nije uklju~ena u bilans. 2. Jr. Sinkey. Terminski ugovori (tj. str. str. 50. ugovorne obaveze) za kupovinu aktive uklju~uju}i i finansijske obaveze sa izvesnim opadanjem (‘drawdown’). str. Sticanje participacije rizika u bankarskim akceptima i participacijama u direktnim kreditnim supstitucijama (na primer: ‘standby’ akreditivi). 1990. Joseph F. Jugoslavensko bankarstvo br. Beograd. i Dragi{a Vukovi}: Komitet za bankarske propise i kontrolu Me|unarodna saglasnost o obimu kapitala i standardima za kapital. godine. Sli~ne opise faktora konverzije naveli su: Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti. New York. Beograd. MacMillan Puublishing Company.UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 283 valorizovanje prema tr`i{tu ili teku}a izlo`enost i (2) valorizovanje po osnovu originalne izlo`enosti svakog ugovora.0 % Konverzioni faktori rizika vanbilansnih operacija banke dati su u slede}em pregledu 7-2. 9.

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA 284 1. Uro{ N.Strategijsko upravljanje bankom. Dessa Fabozzi: Survey of Bonds and MortgageBacked Securities. New York. Analysisi and Strategies. Sinkey. 4. Richard Saul Wurman. 1989. Probus Publishing Company. 3.State-of-theArt Research.: Commercial Bank Financial Management in the Service Industry. Access Press Publication. 1989. Nekori{}ene finansijske obaveze sa originalnim rokom dospe}a preko jedne godine uklju~uju}i garantovane finansijske obaveze i komercijalne kreditne linije. Porobus Publishing Company. New Jersey. 10. 8. 5. Spencer: Manging Commercial Banks Community. Joseph F. Mehanizmi garantovanja revolving finansijskih obaveza (RUF-‘revolving underwriting facilities’) i mehanizmi garantovanja kratkoro~nih obaveza preko emisije kratkoro~nih hartija od vrednosti (NIF-‘note issuance facilities’). Alexander i William F. 1989. Alan Siegel & Kenneth M. Graddy and Austin H. Portfolio and Investment Management . L I T E R A T U R A: 1. Komercijalni akreditivi d) Konverzioni faktor 0 procenata 1. Novi Sad. Ekonomika. Duane B. 6. Chicago. Illinois. u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of- . Englewood Cliffs. Dr Albert Mahrabian: Your Inner Path to Investment Success Insights into the Psychology of Investing. Illinois. bilansom i portfolio rizicima banke. 1990. 1995. Regional and Global. koje imaju orginalno dospe}e od jedne godine ili manje i koje su bezuslovno poni{tive u bilo koje vreme. Morris: The Wall Street Journal Guide to Understanding Money & Markets. 2. Prentice-Hall. MacMillan Publishing Company. Beograd. 1990. ]ur~i}: Bankarski portfolio menad`ment . 7. Chicago. Jr. za dobro izvr{enje posla. 2. 1990. 11/91 9. Beograd. Nau~na knjiga. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. One of Series of Hands On Workshops Dedicated to the Serious Investor. Fabozzi and T. c) Konverzioni faktor 20 procenata 1. Transakcije povezane sa neizvesno{}u (garancije za u~e{}e na licitacijama. Probus Publishing Company. Illinois. Feljton. Frank J. 3. David Sutton: Understanding the Stock Market SelfTeaching Seminars. 1991. Sharpe: Analiza obveznica. Gordon J. Nekori{}ene finansijske obaveze. Chicago. New York. Fabozzi. Editor: Frank J. varanti i ‘standby’ akreditivi za parcijalne transakcije).

UPRAVLJANJE PERFORMANSAMA INVESTICIONOG PORTFOLIJA

285

the-Art Research, Analysis and Strategies, Probus Publishing Companies, Chicago, Illinois, 1989. 11. George G. Kaufman: The Securities Activities of Commercial Banks, u knjizi: Handbook for Banking Strategy, Edited by: Richard C. Aspinwall & Robert A. Eisenbeis, John Wiley & Sons, New York, 1985. 12. David I. Hoffland: A Model Bank Investment Policy, Financial Analysts Journal, Maj-June 1978. 13. Frank J. Fabozzi: Introduction, u knjizi: Portfolio & Investment Management State-of-the-Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. 14. The FDIC’s Manual of Examination Policies, Section H, revised, December 1, 1962. 15. Robert D. Arnott and Roger G. Clarke: Active Asset Allocation, u knjizi: Portfolio & Investment Management State of the Art Research, Analysis and Strategies, Editor: Frank J. Fabozzi, Probus Publishing Company, Chicago, Illinois, 1989. 16. John Ward Logan: Managing the Investments Portfolio of the Bank, u knjizi: The Bankers Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. 17. Richard H. Jenrette: Portfolio Management: Seven Ways to Improve Performance, u knjizi: Classics an Investor’s AnthologyThe most interesting ideas and concepts from the literature of investing, edited by: Charles D. Ellis with James R. Vertin, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1989. 18. Frank P. Johnson and Richard D. Johnson: Commercial Bank Management, The Dryden Press, New York, 1985.

DEO ^ETVRTI UPRAVLJANJE KORPORATIVNIM RIZICIMA BANKE S a d r ` a j ~ e t v r t o g d e l a: • Upravljanje bonitetom poslovnih banaka • Principi upravljanja rizikom poslovne banke • Proces upravljanja rizikom poslovne banke

1

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

287

Napomene uz sadr`aj ~etvrtog dela knjige
Upravljanje rizikom svake banke u tr`i{nim uslovima je slo`en proces. Od kvaliteta celokupnog pristupa upravljanju bankom, podrazumevaju}i tu i faktore eksterne sredine, zavisi poverenje javnosti u bankarski sistem, pa delom i bonitet pojedine banke. ‘Zdravlje’ banke umnogome zavisi od toga koliko menad`ment tim banke uva`ava principe upravljanja rizikom banke i u kojoj meri je izgradio sopstvene metode i tehnike koje primenjuje u procesu upravljanja rizikom banke. ^etvrti deo knjige sadr`i upravo tu materiju svrstanu u tri glave:
• • •

upravljanje bonitetom poslovnih banaka, principi upravljanja rizikom poslovne banke, i proces upravljanja rizikom poslovne banke..

U jednom tr`i{nom ambijentu, gde se znaju ‘pravila igre’, banke se same bore za poverenje javnosti odnosno svoj bonitet. Ne mo`e biti poverenja javnosti u banke ako se javno ne zna kolika je neto vrednost banke, kakva je stabilnost njene zarade i kakav je kvalitet njenih informacija. Klju~ne performanse banaka moraju biti pouzdane i javno objavljene. Kao i u svim razvijenim tr`i{nim privredama, neko u ime dru{tva mora vr{iti nadzor nad bankama odnosno vr{iti superviziju i monitoring. Naravno, banke ne treba ekonomski sputavati, ali treba izgraditi efikasne mehanizme monitoringa teku}eg poslovanja. Poslovanje banke u tr`i{nim uslovima podrazumeva upravljanje rizikom.. To se ostvaruje pridr`avanjem osnovnih principa upravljanja poslovanjem banke i to: solvenmtnosti ili adekvatnosti kapitala, likvidnosti, ekonomi~nosti i profitabilnosti. Odr`avanje adekvatnosti kapitala zahteva od menad`ment tima banke kako odgovaraju}u visinu kapitala prema mogu}im kreditnim gubicima i depozitima tako i prema me|unarodnim standardima kapitala. Odr`avanje likvidne pozicije banke je neophodno svakodnevno, dok je profitabilnost banke va`na na du`i rok.
Rizik poslovanja banke u raznim formama predstavlja ne{to {to je imanentno svakodnevnim poslovima. Zato je potrebno da banke imaju spremne odgovore na pojedine rizi~ne situacije po principu ‘{ta ako se desi’. Dakle, proces upravljanja rizikom banke podrazumeva razra|enu metodologiju i postupke koji za svaku vrstu rizika obuhvataju: identifikaciju, procenu, kontrolu, finansiranje i administriranje. Najve}i problem je u identifikaciji i proceni eventualnih rizika, mada ni ostale faze nisu lako izvodljive. Svrha ovog posla je da banka pripremi odgovore na eventualna nepovoljna poslovna iznane|enja.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

288

Poverenje se sti~e godinama, a gubi za tren!

GLAVA 10. UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

OKVIR DESETE GLAVE:
• Za{tita i regulisanje bankarskog sistema • Neophodnost ocene boniteta poslovnih

banaka • Merenje kvaliteta performansi poslovnih banaka • Sistemi ranog otkrivanja slabosti poslovanja banaka

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

289

10.1. ZA[TITA I REGULISANJE BANKARSKOG SISTEMA 10.1.1. Potreba za{tite bankarskog sistema zemlje Jo{ odavno je poznata istina da je bankarsko poslovanje od velikog zan~aja za ukupni `ivot zemlje. O tome se u SAD pisalo jo{ pre vi{e od dva veka. Thomas Paine 1) pisao je o tome: “^itava zajednica ima koristi od poslovanja banaka. One olak{avaju privredni `ivot zemlje. One ubrzavaju kupovinu i pla}anje robe u zemlji. Od toga koristi ima dru{tvo, pa je otuda du`nost i obaveza dr`ave da za{titi banke.” Banke moraju da imaju za{titu dru{tva putem ~vrste regulative po{to su one finansijske institucije od javnog poverenja. Posebno je pitanje {ta ta regulativa treba da sadr`i i do kog stepena treba da reguli{e poslovanje banaka odnosno do kog stepena treba da se monetarne vlasti “me{aju” u poslovanje banaka. Isto tako ne manje zan~ajno je i po{tovanje minimuma finansijske discipline, koja je pretpostavka nu`ne kontrole poslovanja banaka. Mo`e se nazreti da iz ovoga proizilazi niz dilema koje nisu definitivno razre{ene od kada je i banaka. To se pre svega odnosi na pitanje da li banke treba da budu privilegovane i ko o tome treba da odlu~uje. I druga pitanja preko dva veka ~ekaju odgovore i, po{to su jo{ uvek sporna, prepu{tena su proveri vremena da se na|u najbolja re{enja. Tako, jo{ nije sasvim jasno {ta se smatra bankom iako ima bezbroj poku{aja definisanja banke, koje proizvode i usluge banka ‘proizvodi’, gde i u kojoj formi banka treba da dobije dozvolu za svoje poslovanje, itd. Naravno, u celom tom kompleksu posebno pitanje je osiguranja depozita. Na{e iskustvo u ovom pogledu mo`e biti pou~no, kako za na{u praksu tako i za bankarsku teoriju, u smislu pouke kako ne treba raditi ili kako ne bi trebalo postupati u pravnoj regulativi bankarskog poslovanja i jo{ vi{e u njenom sprovo|enju u praksi. Dovoljno je samo da se podsetimo na ‘propalu’ deviznu {tednju gra|ana biv{e SFRJ, ~ime je “sistemski i potpuno” zadao sna`an udarac poverenju stanovni{tva u na{e poslovno bankarstvo, od koga se jo{ ni sada nije oporavilo, a te{ko je prognozirati i kada }e. Sada va`e}i zakonski propis se nastoji ispo{tovati (isplata po 150 DEM u 2000-toj godini tek je izmirena u decembru, a redovno te~e isplata ~etiri puta po 110 DEM u 2001.godini). Tek {to su na{i gra|ani postali svesni gubitka stare devizne {tednje, skoro istovremeno se pojavljuje “viskoprofitabilna” mogu}nost dinarske i devizne {tednje kod novoformiranih privatnih i me{ovitih “banaka”, prvo
1) Vidi: B.Hamond: Banks and Politics in America, Princeton University Press, Priceton, New Jersey, 1957. godine, str. 60.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

290

“Jugoskandikbanke”, a potom “Dafimentbanke”, “Inosbanke” i jo{ mnogo manjih {tedionica, menja~nica, agencija itd. Ako se period propasti stare devizne {tednje mo`e ozna~iti kao “prva velika prevara” gra|ana biv{e SFRJ od strane dr`ave, onda se pojava i propast devizne (i dinarske) {tednje kod privatnih banaka mo`e nazvati “drugom velikom prevarom” gra|ana SRJ. Tako je jedan ogroman broj gra|ana bio dva puta prevaren u relativno kratkom vremenu od dve godine. 10.1.2. Ciljevi regulisanja bankarskog sistema Tradicionalno je shvatanje da banka treba da zadovolji tri svrhe ili cilja svog osnivanja i postojanja: (1) sigurnost, (2) stabilnost i (3) strukturu. Ova tri cilja banke odnose se na: (a) za{titu depozitara i sredstava osiguranih depozita, (b) za{titu ekonomije od nestabilnosti odnosno promenljivosti finansijskog sistema i (c) za{titu komitenata i klijenata od monopolske snage banke. 2) Da bi se shvatila su{tina ova tri cilja, potrebno ih je detaljnije objasniti. (1) Sigurnost bankarskog poslovanja je jedan od bitnih ciljeva koje savremena banka treba da ispuni. Sve do izbijanja velike ekonomske krize (1929.g.) za{tita depozita u bankama od rizika (u SAD) nije posebno postojala, ve} se kao i druga poslovna obaveza banke mogla realizovati samo iz ste~ajne mase banke u likvidaciji. Dakle, isto kao i kod svake druge firme kad do|e u bezizlazne te{ko}e. Posle velike ekonomske krize u SAD se 1933. godine osniva Federalna kompanija za osiguranje depozita (“Federal Deposit Insurance Company”) ili skra}eno FDIC) 3) , koja ima za cilj osiguranje depozita u bankama SAD. (2) Stabilnost kao cilj bankarskog poslovanja usko je povezana sa ciljem makroekonomske stabilnosti tj. ukupne stabilnosti dru{tvene ekonomije. Ovde napominjemo latentnu opasnost: ako u ste~aj ode jedna banka, ona mo`e da lan~ano povu~e jedan broj banaka tj. da do|e do lan~anog ste~aja poznatog po nazivu ‘domino teorije’. Po ovoj teoriji, ste~aj jedne banke prenosi se kao virus zaraze na druge banke i zbog toga sistemski mora biti ‘ugra|ena’ za{tita od kolapsa. Stabilnost i sigurnost mogu se posmatrati i kao elementi nekih makroekonomskih i mikroekonomskih motiva. Na makroekonomskom nivou, snabdevanje novcem je jedna od determinanti ukupne ekonomske aktivnosti ili
2) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 153. 3) Posle velike ekonoske krize, Kongres Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava osniva 1933. godine Federalnu agenciju za osiguranje depozita “Federal Deposit Insurance Corporation” ili skra}eno FDIC, koja osigurava depozite komercijalnih banaka do odre|enog limitiranog iznosa. Tako se {tedni ulozi osiguravaju po jednom imenu - ra~unu do 100.000 US dolara.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

291

kako monetaristi ‘tvrde’ najva`nija. Alterantiva je posmatranje makroekonomskog transmisijskog mehanizma, koji fokusira kamatne stope (Keynes) ili snabdevanje bankarskim kreditom kao kriti~ne veze. Mada su savremene poslovne banke samo jedan od kreatora novca u ekonomiji, one su ipak najva`nija komponenta procesa snabdevanja ekonomije novcem. Upravo da bi se za{titilo snabdevanje ekonomije novcem i dao centralnoj banci oslonac da preduzima kontrolu rezervi banaka, kamatnih stopa, kredita, ovim se vr{i regulacija poslovanja banaka. Krajnji cilj regulisanja bankarskog poslovanja i osiguranja depozita je odr`avanje poverenja javnosti u bankarski sistem. Na mikroekonomskom nivou, fokus je na limitiranju izlo`enosti riziku individualnih banaka i izolaciji ste~aja banaka radi izbegavanja “domino efekta” u okviru bankarskog sistema. 4) Da bi se ovo i uradilo, bankarske vlasti poku{avaju obezbediti za svaku individualnu banku da posluje na jedan ‘zdrav i siguran’ na~in. Glavno oru|e za promptnu detekciju potencijalne insolventnosti banke je poseban monitoring poslovanja svake pojedina~ne banke (‘on-site examination’). Ova vrsta regulative za preventivu ste~aja manifestuje se u faktorima poslovanja banke kao {to su kapital, zahtevi likvidnosti, standardi kvaliteta aktive i kompilacije zakona i regulative. Bankarske vlasti u SAD koriste propisane na~ine uticaja odnosno intervencija u poslovnu aktivnost banaka (stalne i povremene naloge, preme{tanje -- smenjivanje slu`benika, zahtevane injekcije kapitala) radi kontrolisanja pona{anja banaka u `eljenom pravcu. Sa te`njom ka mikroekonomskom cilju preventivnog limitiranja ste~aja, bankarske vlasti o~ekuju da odr`e poverenje javnosti u bankarski sistem. (3) Struktura kao cilj se najbolje mo`e videti i izraziti u stepenu konkurentnosti i efikasnosti u bankarskoj delatnosti. Povezanost strukture i konkurencije se obezbe|uje preko tzv. IO modela, gde je IO skra}enica od: industrijske organizacije. Polaze}i od datih uslova ponude i tra`nje, IO5) model potencira vezu u relaciji na slici 10-1. PERFORMANSE STRUKTURA PONA[ANJE

Slika 10-1: Primenjenost ‘IO’ modela na banke

4) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, Macmillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 154. 5) Ibidem, str. 154-155.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

292

gde je: struktura = broj banaka na tr`i{tu, pona{anje = pona{anje banaka na tr`i{tu, performanse = kvantitet i kvalitet proizvoda i usluga banaka. Fundamentalna va`nost modela je u tome da ukazuje na zna~aj: {to je vi{e banaka na tr`i{tu, to je manja {ansa nekonkurentskog pona{anja i ve}a {ansa za visokokvalitetne proizvode i usluge, koji se nude po konkurentnim cenama. U okviru bankarske delatnosti, konkurentne cene za korisnike proizvoda i usluga zna~e ni`e kamatne stope na kredite i ve}e stope na depozite. Ako pak egzistira monopolski profit u bankarstvu, banke se ohrabruju da ulaze, ako je to dozvoljeno, u borbu za dalji neumereni profit. Konkurentski ciljevi su u konfliktu sa ciljevima sigurnosti i stabilnosti i zato zakonodavci i donosioci uredbi i uputstava moraju na}i korisnu ravnote`u izme|u ova dva konfliktna cilja. Ostali u~esnici u ovoj konkurentskoj borbi sa svojim interesima u rezultatu su banke i njihovi komitenti i klijenti. Interesi obe ove grupe treba da se uva`e prilikom re{avanja konfliktnosti ciljeva. Razvoj bankarstva u SAD i evoluciju pojedinih re`ima bankarstva6) koji su bili karakteristi~ni za pojedine periode u poslednjih dvesta godina ilustruje pregled 10-1. Pregled 10-1: Razvojne etape ameri~kog bankarstva RAZVOJ AMERI^KOG BANKARSTVA U POSLEDNJIH 200 GODINA Opis re`ima Period Dominantni ciljevi Povla{}eno 1776 -Nekonkurentska struktura (koja se bankarstvo 1837. manifestovala zabranom nacionalnog bankarstva) Slobodno 1838 -Konkurentska struktura i efikasnost bankarstvo 1932. bankarstva Kartelno 1933 -Sigurnost i stabilnost bankarstvo 1978. Konkurentsko 1979 -Bolji balans izme|u konkurentnosti i (ali sigurno) danas efikasnosti prema sigurnosti i stabilnosti bankarstvo

6) Thomas F. Huertas: The Regulation of Financial Institution A Historical Perspective on Current Issues in “Financial Services”, George Benston, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1983. godine, str. 6-27.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

293

Savremena faza je nazvana ‘izbalansirano bankarstvo’ po{to je izbalansiralo dve grupe ciljeva: konkurentnost i efikasnost, s jedne strane, i sigurnost i stabilnost, s druge strane. ^ak u poslednjoj deceniji promocija konkurentnosti i efikasnosti su uzeli veliki zamah na tr`i{tu bankarskih proizvoda i usluga. 10.1.3. Poverenje javnosti u bankarski sistem zemlje Smatra se da je klju~ni izraz i pokazatelj ja~ine banke onaj koji pokazuje stepen za{tite banke od izlo`enosti riziku. Re~eno finansijskim jezikom, to je neto vrednost ban~ine aktive, i kad se od ukupne aktive banke odnosno njenih sredstava oduzmu njene ukupne obaveze. Za banku je od bitnog zna~aja da ona obezbedi interno generisanje svog primarnog kapitala putem zadr`avanja dela zarade deoni~ara odnosno profita. Dakle, pozitivna i stabilna zarada je `eljeni potez svake banke, po{to je ona “propusnica” za siguran i zdrav rast banke uz adekvatnost odr`avanja kapitala. U razvijenoj tr`i{noj privredi, gde su finansijski tr`i{ni mehanizmi razvijeni i egzistiraju ve} decenijama, ne postoji problem informacija o bankama kao zan~ajnim finansijskim institucijama. Ako se `eli da korisnici bankarskog sistema steknu poverenje u sistem, moraju imati lak i jeftin pristup istinitim i realnim informacijama svakoj banci u sistemu kao {to su: realna neto vrednost i varijabilnost odnosno stabilnost zarade. Dakle, poverenje u bankarski sistem zemlje je funkcija neto vrednosti imovine banke, stabilnosti njene zarade odnosno zarade deoni~ara i kvaliteta dostupnih informacija. Model poverenja javnosti u bankarski sistem zemlje, koji se prema J.F. Sinkey-u 7) mo`e izraziti u obliku jedna~ine, ima funkciju: Poverenje = f (neto vrednosti, stabilnosti zarade i kvaliteta informisanja) Ako neto vrednost, zarada i kvalitet informacija rastu, uz ostale iste odnosno neizmenjene uslove, ra{}e i poverenje u bankarski sistem zemlje. Ako se u funkciju poverenja u bankarski sistem uklju~i i element osiguranja depozita, kao svojevrsna garancija bilo dr`ave, bilo specijalizovane za to institucije, onda se poverenje u bankarski sistem mo`e izraziti kao funkcija neto vrednosti, stabilnosti zarade, kvaliteta informacija i garancija za depozite. 8) Poverenje = f (neto vrednost, stabilnost zarade, kvalitet informacija i garancija za depozite)
7) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 157. 8) Ibidem, str. 157.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

294

Visina osiguranja ili garancije za depozite zavisi od volje i mogu}nosti dr`ave.9) Osiguranje depozita je jedan od bitnih faktora poverenja u bankarski sistem zemlje. U SAD, kako smo ranije naveli, vladina agencija FDIC u ime dr`ave osigurava depozite banaka do iznosa od 100.000 dolara po jednom ra~unu, {to banke posebno pla}aju u vidu odgovaraju}eg godi{njeg procenta sa pla}anjem u mese~nim iznosima. Uloga i va`nost dr`avne garancije najlak{e se mo`e demonstrirati u slu~aju oslabljenih institucija banaka. Po napred navedenoj funkciji poverenja, oslabljene finansijske institucije odnosno banke su one koje imaju malu ili negativnu neto vrednost, nestabilnu zaradu, nerealne i skupe informacije odnosno slab kvalitet informacija. U deregulisanoj finansijskoj sredini takve banke bile bi prvi pravi kandidati za ste~aj. Me|utim, ako se garancije dr`ave shvate kao jasne, one mogu nadoknaditi ili ~ak prevazi}i {tetne karakteristike poslovanja osigurane institucije. Kod nas, u periodu posle Drugog svetskog rata, za dinarsku i deviznu {tednju stanovni{tva garantovala je Narodna banmka Jugoslavije odnosno dr`ava, po{to je Narodna banka dr`avna institucija. Ostali depoziti stanovni{tva i svi depoziti privrede i neprivrede, nisu bili osigurani niti je ko za njih garantovao. Oni su delili sudbinu poslovanja i solventnosti banke iza koje su stajali osniva~i banke garantuju}i za njeno poslovanje svom svojom imovinom (solidarna odgovornost). Ako bi se desilo da banka ode u ste~aj odnosno da bankrotira, svi poverioci bi, sem {tedi{a banke, delili proporcionalno svom potra`ivanju, ostatak imovine banke preostale posle podmirenja teku}ih obaveza. Krajem 1989. godine do{lo je donosen je Aakona o Agenciji Federacije za osiguranje depozita i sanaciju banaka (“Sl. list SFRJ br. 84/89). Iako je Agencija osnovana 1989. godine sa sedi{tem u Beogradu, s obzirom na posle toga nastale politi~ke i druge probleme, koji su eskalirali raspadom SFRJ, ona nije prakti~no za`ivela ni u jednom segmentu svoje delatnosti. Izolovano posmatrano, ideja je u osnovi bila dobra i jedini nedostatak su bile nadolaze}e okolnosti. Prema Zakonu, Agencija je osnovana kao specijalizovana finansijska organizacija Federacije, koja osigurava depozite banaka, kontroli{e osigurane banke i provodi sanaciju banaka. Budu}i ekonomski doga|aji i u okviru ‘su`ene’ Jugoslavije su pokazali kolike su velike negativne posledice nedostatka jedne ovakve institucije (pojava i na~in rada ‘Jugoskandika’, ‘Dafiment banke’, ‘Inosbanke’ itd.). Ono {to je bitno
9) Kao {to smo ve} ranije naveli, maksimualni iznos osigurane sume depozita u SAD je 100.000,00 US dolara po jednom ra~unu. Pre toga, ta suma je bila limitirana na 40.000,00 US dolara po jednom ra~unu u banci. Naravno, {tedi{a mo`e imati ra~une kod vi{e banaka i osiguran mu je kod svake banke samo po jedan ra~un. Ako ima dva ra~una kod jedne banke, osiguran mu je iznos samo na jednom ra~unu.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

295

ovom prilikom ista}i jeste da je profil Agencije bio takav da je ona imala pravo kontrole poslovanja banaka koje su osigurale depozite. U okviru te kontrole, ukoliko bi se ukazala potreba, mogla je da nalo`i banci da otkloni nepravilnosti u svom poslovanju i da ~ak smeni organe upravljanja i povu~e dato osiguranje depozita. To u zna~ajnoj meri doprinosi gra|enju i odr`avanju stepena poverenja javnosti u bankarski sistem zemlje u celini. 10.1.4. Komfornost sistema poslovnog bankarstva Pored poverenja neophodnog za celinu bankarskog sistema zemlje, za poslovno bankarstvo je zna~ajna funkcija i komponenta njegove komfornosti. Za{to? Zato {to poslovne banke, kao i sve druge profitno orijentisane firme i institucije koje nude svoje proizvode i usluge na tr`i{tu na kome se kontinuirano vodi konkurentska borba, nastoje zadobiti lojalnost novih i zadr`ati poverenje postoje}ih korisnika svojih proizvoda i usluga. Korisnik bankarske usluge opredeli}e se za jednu od vi{e banaka koje mu nude iste ili sli~ne vrste usluga i koje re{avaju njegove finansijske probleme. Klju~ni faktor tog opredeljenja, uz ostale iste uslove, jeste kvalitet usluge i komfornost koje mu banka nudi. To je sasvim prirodno i logi~no i mo`e se potvrditi na bezbroj izabranih alternativa kupca. Ilustrujemo to primerom izbora jedne prodavnice u kojoj kupujete hleb i mleko. Za{to ba{ toj, a ne u drugoj prodavnici, gde su i hleb i mleko potpuno isti? Odgovor je jednostavan: u pitanju je lep{i ose}aj komfora u jednoj nego u drugoj prodavnici. Isto je to i sa izborom banke. Previ{e regulisano tr`i{te bankarskih proizvoda i usluga ~ini banke geografski i po asortimanu nekomfornim za korisnike, pa je to onda vi{e prinuda nego slobodan ekonomski izbor. Me|utim, u datim uslovima deregulacije, va`ni faktori komfornosti sistema poslovnog bankarstva su cena i kvalitet bankarskih proizvoda i usluga. U poslovnom bankarstvu kvalitet se mo`e meriti brzinom i pouzdano{}u koje banke kao finansijske institucije u svojim poslovnim kontaktima obezbe|uju. Za pojedina~nu banku komfornost se mo`e izraziti kao funkcija geografske pokrivenosti, {irine asortimana proizvoda i usluga, prose~nih tro{kova i kvaliteta tj. brzine i pouzdanosti. Izra`eno jedna~inom, to je funkcija: 10)

gde je:

Komfornost = f (G, PU, T, K)

10) Joseph F. Sinkey, Jr.: Commercial Bank Financial Management in the Financal Services Industry, Third Edition, MacMillan Publishing Company, New York, 1989. godine, str. 158.

UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA

296

f = funkcija G = geografska pokrivenost PU = {irina asortimana proizvoda i usluga T = prose~ni tro{kovi (procenjene opreme banke) K = kvalitet (brzina i pouzdanost). Izuzev cenovnog faktora, komfornost korisnika je u pozitivnom odnosu sa argumentima navedene funkcije. Ako se ban~ina mre`a poslovnih jedinica {iri, ako se {iri asortiman proizvoda i usluga banke, ako raste kvalitet uslu`ivanja (brzina i pouzdanost), i komfornost korisnika usluga banke se pove}ava. Suprotno, ako se prose~ni tro{kovi bankarske opreme pove}avaju, korisni~ka komfornost se smanjuje. Nema sumnje da su stabilnost, sigurnost i struktura tr`i{ta bitni faktori poverenja u bankarski sistem zemlje i da omogu}uju komfornost korisnicima proizvoda i usluga poslovnog bankarstva. Naravno, treba imati u vidu da to ne dolazi samo po sebi. Za takve uslove su odgovorni kako centralna banka, tako i regulatorne institucije, ako ih ima. Gledano na du`i rok i u funkciji odr`avanja poverenja u bankarski sistem, korist regulatornih agencija je neprocenjiva. Nema potrebe posebno nagla{avati da se poverenje te{ko sti~e, lako gubi, a veoma te{ko i sporo vra}a. Da bi se postigli ciljevi (stabilnost, sigurnost i odgovaraju}a tr`i{na struktura), centralna banka i regulatorne agencije kao monetarna vlast treba kontinuirano da prate poslovanje banaka, vr{e monitoring, ekonomskim i drugim merama vr{e usmeravanje i korekcije i koordiniraju poslovno pona{anje banaka i nebankarskih institucija. O supervizorstvu i monitoringu bi}e jo{ posebno re~i. 10.2. NEOPHODNOST OCENE BONITETA BANAKA 10.2.1. Pojam i komponente boniteta banke Bonitet poti~e od latinske re~i ‘bonus’, koja zna~i dobar, predstavlja skup osobina jednog subjekta koje ga ~ine dobrim i sigurnim du`nikom. Kada je re~ o bonitetu banke, onda se pod tim pojmom prvenstvno podrazumeva kreditna sposobnost banke koja se procenjuje po tome kako ona posluje i kako odgovara svojim obavezama.11) Sli~no se o bonitetu govori i na na~in da je to pojam koji obuhvata celokupno poslovanje tj. poslovnu sposobnost preduze}a ili banke ne samo u datom momentu, ve} trajnije u budu}nosti. 12)
11) Finansijski leksikon, redaktor dr Ivo Peri{in, Informator, Zagreb, 1962. godine, str. 45. 12) Privredni leksikon, Informator, Zagreb, 1961. godine, str. 62.

pored boniteta banke kao privrednog subjekta i pravnog entiteta.13) gde se detaljnije pravi razlika izme|u boniteta banaka i boniteta preduze}a. druga knjiga. takav kvalitet sredstava i plasira. Usko sa bonitetom banke treba posmatrati i bonitet preduze}a kao ban~inog du`nika. I ovde se pravi razlika zavisno od du`ine perioda vra}anja kredita (dugoro~ni. te oblika. dr`ava i propisuje odre|ene restriktivne i kontrolne mere i vr{i neposredan nadzor nad poslovanjem banaka. na~ina i strukture plasmana. Dakle. Ovo svojstvo pretpostavlja materijalnu solidnost i dobru reputaciju u poslovnom svetu. O kreditnoj sposobnost preduze}a }emo kasnije detaljnije govoriti u sklopu razmatranja principa upravljanja kreditnim rizikom banke. Savremena administracija. oblici i vrste zaliha i tok gotovine u preduze}u (‘cash flow’). a jo{ uvek se ne posve}uje dovoljna pa`nja od strane kontrolnih i dr`avnih 13) Ekonomska enciklopedija. Bonitet banke kao du`nika zavisi u prvom redu od visine njenog kapitala (osniva~kog -. konkurencija itd. Ovde se pod pojmom boniteta podrazumeva formalno i materijalno svojstvo subjekta koje ga ~ini sigurnim du`nikom bilo da je re~ o banci u koju se ula`u sredstva. na~in i kvalitet plasiranih sredstava tj. pri ~emu se posebno analiziraju stanja. kredita te`e je sagledati. s jedne strane. Najkra}e re~eno. 170. odnosno obim dugoro~nih izvora odre|uje obim dugoro~nih kredita. Sada samo da naglasimo da se kreditna sposobnost preduze}a kao du`nika utvr|uje na osnovu bilansa i izve{taja o finansijskom poslovanju preduze}a. godine. str. Upravo radi toga i radi za{tite ulaga~a i depozitara. pored internih faktora. bilo da je re~ o preduze}u kome se daju krediti. bonitet preduze}a zavisi od njegove kreditne sposobnosti i likvidnosti. Dok se visina i kvalitet kapitala odnosno izvora sredstava banke mo`e odmah videti iz bilansa banke. pa se u zavisnosti od toga. Zato je va`no ista}i neke elemente pojma boniteta banke i posebno boniteta preduze}a. serdnjoro~ni. s druge strane. kratkoro~ni). u analizu uklju~uju i tr`i{ni elementi. dok obim kratkoro~nih kredita je determinisan obimom kratkoro~nih izvora. . tehnologija. pojmu boniteta se posve}uje ne{to vi{e pa`nje u ‘Ekonomskoj enciklopediji’.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 297 Me|utim. 1984. kako bi u prvi plan istakli va`nost i zan~aj boniteta banke. Mada je ocena boniteta va`an posao banke. savremenost proizvodnje.deoni~kog kapitala) i visine i strukture sredstava i rezervi. i to iz dva razloga: prvi razlog je u tome {to se ovom pitanju kod nas nije posve}ivala. va`no je znati {ta se smatra bonitetom preduze}a kao ban~inog du`nika. ovde ga pri analizi stavljamo u drugi plan. Beograd. Za plasiranje sredstava va`i bankarsko pravilo: kakav kvalitet sredstava banka prima.

Visoku i stabilnu dividendu mo`e donositi samo visokoprofitabilno poslovanje banke. i drugi razlog vidimo u ~injenici da i ono {to se na tom planu radi. nezavisnost i integritet dono{enja valjanih poslovnih odluka od strane ‘top’ menad`menta banke (generalnog i izvr{nih direktora). (2) Pod kvalitetom i strukturom aktive se u prvom redu podrazumeva kvalitet svih vrsta plasmana banke. obavlja se sa nejasno utvr|enim ciljevima i vi{e povremenim proverama. inventivnost.14) ovde }emo se na njih osvrnuti najkra}e. Svaki od navedenih elemenata je slo`en od vi{e pokazatelja i svi zajedno izra`eni preko zajedni~kog imenitelja mogu poslu`iti za analizu. Mo`e se re}i da nedostaje stalni monitoring poslovnog bankarstva po~ev od ispunjavanja osnovnog zakonskog i poslovnog cenzusa u kapitalu. o kapitalu u jedanaestoj glavi. merenje i ocenu boniteta poslovne banke. visine dividendi i stepena likvidnosti. Plasmani u hartije od vrednosti su izuzetno zan~ajni sa aspekta stepena brzine transformacije u likvidna sredstva. koje se 14) O kvalitetu menad`menta govori se u prvoj glavi. sposobnost. Mada se o ovim elementima u ovoj knjizi raspravlja vi{e puta odnosno na vi{e mesta. pod kojim treba podrazumevati: (1) obim i kvalitet kapitala banke. (4) nivo zarade deoni~ara i (5) uvek zadovoljavaju}i stepen likvidnosti banke. . (1) Pod kapitalom banke u smislu njenog boniteta podrazumevamo samo ~isti deoni~ki kapital prikupljen prodajom emitovanih deonica i ~ijom sumom se zadovoljava ili prema{uje zakonom propisani minimum (cenzus) za valjanu registraciju banke kao finansijske institucije i koji istovremeno zadovoljava potrebnu stopu adekvatnosti kapitala banke. kvaliteta menad`menta. Pri tome treba imati u vidu sve vrste kredita i njihovu ro~nost i druge plasmane kao {to su plasmani u hartije od vrednosti i njihovu strukturu.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 298 organa. (3) Pod pojmom kvaliteta menad`menta u kontekstu boniteta banke podrazumevamo stru~nost. (2) kvalitet i strukturu aktive. o strukturu i kvalitet aktive u ~etvrtoj glavi. To je u deregulisanom bankarskom tr`i{tu i o{troj konkurentskoj borbi izme|u bankarskih i nebankarskih finansijskih institucija jedna od najva`nijih komponenti boniteta banke. (3) kvalitet menad`menta. Bonitet banke je kompleksan pojam. (4) Zarada deoni~ara ili dividenda je najva`nija odnosno treba da bude najva`nija vlasni~ka preferenca deoni~ara banke. preko pra}enja kvaliteta i strukture aktive. njihova struktura i stepen rizi~nosti.

u pogodnoj formi. a koje omogu}ava i visok nivo dividendi deoni~arima. bankarstvo spada i u delatnosti koje su podlo`ne ~estim sistemskim. organizacionim i drugim promenama i po tome spada u najnestabilnije privredne grane. (5) Konstantno zadovoljavaju}i stepen likvidnosti banke podrazumeva da banka uvek i na vreme izvr{ava svoje dospele obaveze uz minimalno vreme zadr`avanja nov~anih sredstava na `iro-ra~unu. Dodu{e. posluje u tr`i{nim uslovima i motivisana maksimizacijom profita. . koji su sa aspekta povra}aja plasiranih sredstava manje ili vi{e rizi~ni za banku. banka deo profita ostvaruje i putem {irokog spektra usluga. Dr`ava bi. nego i druge propise koji treba da preciznije reguli{u pojedina pitanja rada i poslovanja banaka kao finansijskih institucija. kontinuirano javno objavljuju. koje upotpunjuju asortiman osnovnih proizvoda i usluga banke. treba imati u vidu jo{ neke ~injenice. radi stabilnosti privrede. ali kojima ostvaruje i zaradu na drugi na~in. a i da bi se izbegle posledice koje poga|aju {iroke slojeve stanovni{tva. Banka odobravaju}i kredite ‘ulazi’ u raznovrsne poslove. Naime. Pre nego {to damo analizu nekoliko najva`nijih faktora koji zahtevaju analizu i ocenu boniteta banke. zbog svoje uloge u privrednom `ivotu svake zemlje. Posebno je va`no postojanje i aktivnost institucija koje treba da kontroli{u poslovanje banaka i da to. Istvovremeno. 10. Priroda bankarskog poslovanja je takva da putem plasiranja primljenog depozitnog i drugog novca ostvaruje profit. Me|utim. funkcioni{e i omogu}ava racionalno i stabilno funkcionisanje celokupne privrede i dru{tvene strukture i svakodnevnog `ivota gra|ana. Pod hipoteti~kom pretpostavkom nemenjanja svih ostalih uticajnih faktora. kao samostalna finansijska institucija. Razlozi analize i ocene boniteta banaka Banka. susre}e sa mnogobrojnim vrstama poslovnih i neposlovnih rizika. i rizik banke je manji. Pri tome se. rizik banke je ve}i odnsno ako je rok plasiranja sredstava kra}i. Otuda nije samo va`no doneti dobar zakon o bankama i finansijskim institucijama. To se naro~ito odnosi na bitna pitanja funkcije za{tite ulaga~a odnosno depozitara. op{te je poznata ~injenica da je bankarstvo jedna od delatnosti u svetu sa najvi{e prisutne i razu|ene pravne regulative. po prirodi svog poslovanja.2. visina rizika je u funkciji rokova plasiranih sredstava i op{teva`e}e je pravilo: ako je rok plasiranja sredstava du`i. ono mora da opstaje. ‘domino efekat’. trebala biti zainteresovana da se u bankarstvu ne dogodi tzv.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 299 ogleda u natprose~nom prinosu na anga`ovana sredstva.2.

Stoga je neophodno permanentno vr{iti monitoring teku}eg poslovanja banaka kako bi se na vreme spre~ile ve}e nepo`eljne posledice. Izlo`enost i istinitost bilansa stanja i bilansa uspeha banke javnosti je bitna pretpostavka za odluke budu}ih kupaca deonica te banke. Na `alost. posmatrano dinami~ki. pravac razvoja tr`i{nih odnosa. banka ima obavezu. poslovne banke u tr`i{nim privredama su prete`no deoni~ka dru{tva. kao {to se to radi u svim razvijenim tr`i{nim privredama na svetu. S druge strane. Ove ciljeve nije lako ostvariti u deregulisanom tr`i{tu i o{troj konkurentskoj borbi bez strategijskog planiranja i permanentnog pra}enja ostvarenja planiranih ciljeva.2. Pristup utvr|ivanju merenja boniteta banaka Uspe{nost banaka pretpostavlja planiranje i ostvarivanje primarnih i drugih ciljeva poslovanja banke. kojim se kod nas postepeno kre}e. Najva`niji ciljevi banke su profit i dividenda. da svoje stanje i rezultate poslovanja javno objavljuje. Merenje boniteta poslovnih banaka izra`ava se preko odre|enih informacija i podataka za koje su zainteresovani deoni~ari banke. {to zna~i da one emituju sopstvene deonice. Me|utim. kada su u pitanju deoni~ari na{ih banaka. takva praksa kod nas je jo{ uvek na samom po~etku i samo je parcijalna. nameravani kupac ban~ine deonice ima potrebu i pravo da zna kakvo je stanje konkretne banke i kakve rezultate ona ostvaruje. {to je `ivotna realnost. vrsta delatnosti kojom se bavi.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 300 Me|utim.3. njegov polo`aj na tr`i{tu i rezultati koje ostvaruje. uglavnom su to jo{ do . Dividenda je deo profita koji pripada deoni~arima kao prinos na ulo`eni deoni~ki kapital i koji treba da zadovolji vlasni~ke preference. te javno objavljivanje odre|enih podataka o stanju imovine. Pri tome. Istini za volju. kvalitet menad`menta itd. Profit je op{ti cilj uspe{nosti banke i preduslov opstanka i razvoja banke. obaveza i rezultata banke ukazuju na zna~aj ‘zdravog’ poslovanja banke u tr`i{nim uslovima za svakog deoni~ara bez obzira na veli~inu deoni~kog kapitala u konkretnoj banci. javnost i monetarne vlasti. Postoji potreba da se periodi~no ostvaruje uvid javnosti u stanje i ostvarene rezultate poslovanja banaka. treba uzeti u obzir i druge faktore rizika plasmana kao {to su: kreditna sposobnost du`nika. Naime. Analiza i ocena boniteta banaka prilikom po~etnog i kasnijih emitovanja deonica i tokom redovnog poslovanja. Istinitost takvih podataka garantuju posebne stru~ne i ovla{}ene institucije i agencije. uz pretpostavku menjanja svih drugih faktora u funkciji vremena. mora}e pre ili kasnije da uvede ovakvu praksu kao stalnu i normalnu. koje su predmet kupoprodaje na tr`i{tu hartija od vrednosti. 10. Od presudne je va`nosti da se svaka vrsta plasmana sredstava banke permanentno kontroli{e upravo sa aspekta rizi~nosti naplate kredita.

1990. Ni{ta manji problem nije i u samom ‘top menad`mentu’ banaka. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Poseban problem predstavlja kvalitet finansijskih izve{taja banaka i nedostatak standarda po kojima se oni rade. Me|utim. u slu~aju nastanka tolikih gubitka. . Veliki problem u takvim izve{tajima predstavlja realna procena neto imovine banke i rezultata poslovanja. menad`ment tim mo`e izabrati jednu od starih dobro poznatih strategija. U takvim okolnostima. Ovo bi dovelo do mogu}nosti pouzdanije procene ‘vrednosti’ banke od strane deoni~ara. Prentice-Hall. To zna~i da bi banke. imale bolju prodaju svojih emisija deonica i tako se diferencirale prema bankama sa slabijim performansama. Graddy and Austin H. menad`ment banke mora hitno preduzeti odre|ene mere protiv daljeg nastajanja gubitaka i u smislu smanjenja ve} nastalih. 611. str. kako prema kontrolnim organima tako i prema deoni~arima. Otuda i problem kvaliteta podataka na kojima se ti izve{taji zasnivaju. treba imati u vidu da banka kao deoni~ko dru{tvo ne bi smela biti pod kontrolom du`nika. koji se ~esto manifestuje u volji da se friziraju finansijski izve{taji.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 301 kraja netransformisana dru{tvena preduze}a. Naravno. odnosno u bankarstvu tzv. visoko rizi~nu strategiju prinosa za smanjenje gubitaka. Preduzimanje visokorizi~ne strategije mo`e biti vrlo opasno po aktivu 15) Insolventnost banke javlja se onog trenutka. New Jersey. koja asocira na fudbalsku strategiju ‘duge lopte’ 16) (‘long bomb’). Rano otkrivanje neuralgi~nih ta~aka u poslovanju banaka ima za cilj da se na vreme spre~i nastajanje ve}ih gubitaka u pojedinim segmentima odnosno portfolijima banke. uslovno re~eno sa boljim bonitetom. to je u interesu kako samih banaka tako i {ire dru{tvene zajednice. Naime. Jedno od klju~nih pitanja u poslovanju banaka je blagovremeno otkrivanje ranih signala previ{e preduzetog rizika u poslovnim poduhvatima banke. kada gubici banke postanu toliki da prema{uju deoni~ki kapital banke (“equity capital”). a mogle bi posti}i i ve}e cene svojih vrednosnih papira na sekundarnom tr`i{tu hartija od vrednosti. Englewood Cliffs. posebno centalne banke i kontrolnih institucija. 16) Duane B. Deoni~ari u ovakvim uslovima i nisu toliko zainteresovani za dividendu kao prinos na svoj deoni~ki kapital koliko za mogu}nost dobijanja {to ve}ih kredita. To samo po sebi i ne bi trebalo da bude tako lo{e. Utvr|ivanje standarda za ovo izve{tavanje i uvo|enje tr`i{ne vrednosti za iskazivanje stanja imovine unelo bi realniji pristup vrednovanju boniteta banaka i stvaranja odre|enog stepena poverenja u banke i njihovo poslovanje. kada banci zapreti opasnost da postane insolventna15). koji su uz to i slaba preduze}a i naj~e{}e sa slabim poslovnim performansama (niskim profitom ili gubicima). To je naro~ito va`no kod eventualne pojave takvih gubitaka koji bi mogli dovesti do insolventnosti banke. godine. Regional and Global.

finansijskoj reviziji). i 9. i nalaza i izve{taja o izvr{enoj EFR (ekonomsko .sredstva banke. godine. .februara 1990. Prema ovim elementima. 18) Duane B. Procena valjanosti kreditnog portfolija treba da se zasniva na pojedina~noj analizi boniteta zan~ajnijih 17) O osiguranju depozita vidi fusnote broj 3.2. 612. godine. Sasvim je jasno da postoje klju~ne razlike izme|u predloga osiguranja rizi~nog kapitala i predloga osiguranja rizika depozita po vrsti informacija koje se koriste za procenu preduzimanja rizika od strane banke. 20) Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije propisala je 2. do kraja decembra te godine da ispune odre|ene zakonske i druge propisane uslove za osnivanje u deoni~ka dru{tva. ova strategija 17) nije opasna za osigurane depozite banke.4.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 302 . 18) 10. Na{a iskustva na podru~ju ocene boniteta banaka Potreba za analizom i ocenom boniteta banaka od strane odre|ene nezavisne (dr`avne) institucije pojavila se kod nas uporedo sa osnivanjem banaka kao deoni~arskih dru{tva saglasno tada novom zakonu o bankama i drugim finansijskim organizacijama. nalaza i mi{ljenja preventivne i inspekcijske kontrole. 19) Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama donesen je 1989. Me|utim. 10/89) i po njemu su sve banke trebale tokom 1990. Spencer: Managing Commercial Banks Community. januarom 1991. Predlozi rizika kapitala usmereni su na vrste aktivnosti u koje je uklju~ena banka. 1990.list SFRJ br. Zakon je menjan i dopunjavan tako da je donesen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Sl. Regional and Global. godine. New Jersey. {to u krajnjoj konsekvenci zna~i da ove vi{e rizi~ne aktivnosti banke trebada budu kapitalizirane na vi{em nivou. januarom 1991. str. Prakti~no.list SFRJ br. godine tj. Graddy and Austin H. po{to se ona mogu veoma brzo istopiti. godine (Sl. Prentice-Hall Englewood Cliffs. Predlog osiguranja rizika depozita usmeren je na merenje performansi banke. kao {to je zarada i kvalitet aktive. 19) Ovla{}ena finansijska institucija za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka kod nas je Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije. 40/89). Prva pozicija se bazira na statisti~kim pokazateljima koji sugeri{u ove performanse i obezbe|uju merenje najbolje prognoze problema banke. Drugi pristup za merenje preduzetog rizika od strane banke se bazira na sagledavanju da su odre|ene aktivnosti nesumnjivo vi{e rizi~ne nego druge. godine Elemente za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka kao uslov za izdavanje hartija od vrednosti. banke koje su ispunile zakonske uslove po~ele su sa radom kao deoni~ka dru{tva sa 01. Davanje prvih mi{ljenja o bonitetu banaka kao uslova za izdavanje hartija od vrednosti vr{eno je na bazi elemenata: 20) • • • jedinstvenih pokazatelja o poslovanju banaka. sa 1. kriti~ka analiza kreditnog portfolija je najva`niji izvor i osnov za davanje mi{ljenja o bonitetu banaka.

nerizi~ni plasmani / obim fondova obim rizi~nih plasmana: a) gradiranih: 15 %. rizike koji ‘prate’ ve} odobrene kredite (neadekvatno obezbe|enje odobrenih i neiskori{}enih kredita). 4. 45/89). 3. ukupan obim sredstava gra|ana / obim fondova. (2) odnos ukupnih kredita prema ukupnim depozitima i (3) odnos oro~enih prema ukupnim depozitima. uzeti krediti u zemlji / obim fondova. Pored navedenog. 21) Jedinstveni pokazatelji su bili utvr|eni ~lanom 16. za davanje mi{ljenja o bonitetu banke korisno je uzeti i druge podatke i odnose kao {to su: (1) odnos nov~anih sredstava prema ukupnim depozitima. treba koristiti i podatke o bankama dobijene preventivnom kontrolom. Pored ocene valjanosti kreditnog portfolija i navedenih jedinstvenih pokazatelja o poslovanju.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 303 du`nika . osnovna sredstva banke / obim fondova. 10/89) i izmenama i dopunama objavljenih u Slu`benom listu SFRJ br. u~e{}u i frekvenciji u ukupnim potra`ivanjima banke. . uzeti krediti iz inostranstva / obim fondova. b) ukupan obim rizika / obim fondova. Naravno. 2. 25 %. pri ~emu su zna~ajni podaci o veli~ini kredita. rizike u vezi sa koncentracijom velikih iznosa kredita samo na jednog ili manjeg broja du`nika (mo`da jo{ i problemati~nih). 40/89 i Odluke o bli`im uslovima primene odredaba ~lana 16. kreditnu strategiju banke. pomenutog Zakona o bankama (objavljena u Slu`benom listu SFRJ br. 21) od kojih navodimo samo neke: (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) ukupan obim aktive / obim fondova.korisnika kredita. obim garancijskih poslova / obim fondova. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Slu`beni list SFRJ br. 75 % i 100 % da bi se dobio ukupan obim kreditnog rizika. (10) ukupna visina svih velikih plasmana i garancijskih poslova (preko 20% fondova) / obim fondova. nedovoljnu diversifikaciju du`nika po kreditima na razne oblasti i grane privrede. 50 %. podatke dobijene inspekcijskom kontrolom i podatke i nalaze o izvr{enoj ekonomsko finansijskoj reviziji (EFR) banaka. (9) spisak velikih kredita (sa u~e{}em u fondovima preko 50 %). Pored ocene valjanosti kreditnog portfolija. treba koristiti i podatke utvr|ene kao jedinstveni pokazatelji. smatra se da je za ocenu valjanosti kreditnog portfolija banke potrebno utvrditi i slede}e: 1.

ostvarenog gubitka po radniku. Maksimiziranje profita i vlasni~kih performansi Savremena bankarska teorija i praksa ukazuju da je jedan od klju~nih faktora uspeha moderne banke njen menad`ment tim. po{to se maksimiranje profita banke ostvaruje preko pobolj{anja konkurentske pozicije banke i to: (1) obavljanjem {irokog asortimana usluga umesto specijalizacije (univerzalna banka). ure|uju jedinstveni pokazatelji za ocenu boniteta poslovanja pravnih lica privrede po polugodi{njim i godi{njim obra~unima. stepen otpisa opreme i u~e{}a stalnih sredstava u poslovnim sredstvima. 10. (2) preko davanja ve}eg zna~aja srednjem tr`i{tu. 22) kojim se.3. dana vezivanja potra`ivanja i dana vezivanja ukupnih obrtnih sredstava. stepena samofinansiranja. odnosa kupaca i dobavlja~a. Slu`ba dru{tvenog knjigovodstva Jugoslavije donosi Metodolo{ko uputstvo o jedinstvenom na~inu rada SDK u vezi sa davanjem mi{ljenja o bonitetu izdavalaca dugoro~nih hartija od vrednosti iz privrede i dru{tvenih delatnosti. odnosa ukupnih potra`ivanja prema ukupnim obavezama. (3) pokazatelji poslovne uspe{nosti preko: bruto dobiti po radniku.grupe pokazatelja. a to su: (1) pokazatelji finansijske stabilnosti preko pokazatelja: finansijske sigurnosti. (4) globalnom promocijom kao primarnom konkurentskom prednosti.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 304 Polovinom 1991. dana vezivanja zaliha. 22) Navedeno Metodolo{ko uputsvo objavljeno je u Glasniku Republike Srbije.3. (4) ostali pokazatelji kao {to su: materijalna ulaganja po radniku.godine. teku}e likvidnosti. stepena akumulativne sposobnosti. na li~ne kontakte i uz ve}u primenu automatizacije u poslovanju. akumulacije po radniku. . stepena finansijske stabilnosti. (3) odr`avanjem {irokog spektra ponu|enih proizvoda i usluga. MERENJE KVALITETA PERFORMANSI POSLOVANJA BANAKA 10. stope zadu`enosti. stepena pokri}a stalnih sredstava i stepena pokri}a obrtnih sredstava. izme|u ostalog.1. (5) pru`anjem najvi{eg nivoa kvaliteta usluga. akumulacije prema kapitalu i stepena reprodukcione sposobnosti. koncentracijom na ‘pakete proizvoda i usluga’. (2) pokazatelji likvidnosti putem pokazatelja: trenutne likvidnosti. Metodologija za izra~unavanje jedinstvenih pokazatelja obuhvata ~etiri vrste . op{te likvidnosti.

i (6) upravljanje vanbilansnim aktivnostima (“management of off-balance sheet activities").UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 305 Od izuzetne je va`nosti kvalitet ~elnih i klju~nih ljudi u banci. organizovanja i kontrole. (3) upravljanje likvidno{}u (“liquidity management”). (2) pona{anjima i odlukama menad`ment tima i (3) dru{tvenim uticajem koji se ispoljava kroz pravnu i ekonomsku sredinu. kao cilj banke. sasvim je jasno da se listi razloga zbog kojih jedna banka mo`e da ode u ste~aj. (2) kontrola tro{kova (“control of burden”). Polaze}i od bazi~nog cilja poslovne banke da maksimira dobit svojih deoni~ara. mo`e dodati i lo{ kvalitet menad`menta. njegovi zadaci su danas. Konceptualni okvir za primenu principa maksimiranja vrednosti. maksimiranje veli~ine. kao {to su: maksimiranje profita. posle deregulacije finansijskog tr`i{ta. (4) upravljanje kapitalom (“capital management”). satisfakcija ili tro{kovne preference. Za ostvarivanje bazi~nog cilja banke. pored lo{e plasiranih kredita i pada ekonomije. organizovanje i kontrola. banka mo`e koristiti strategije: (1) upravljanje razlikom kamatne stope (“interest spread management”). menad`ment tim banke treba na najbolji na~in da ostvaruje svoje funkcije. Ostvarivanje zadataka menad`ment tima u promenjenim uslovima postalo je kriti~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. neophodno je ‘o`iveti’ i usmeriti celokupni proces aktivnosti planiranja. Mada su bazi~ne funkcije menad`menta ostale iste. Bazi~ne funkcije menad`ment tima banke su: planiranje. Grafi~ki prikaz je dat na slici 10-2. Da bi se postiglo maksimiranje vrednosti ili pak drugi alternativni ciljevi. znatno o{trije ispoljeni usled konkurentske borbe i pogor{anih uslova za ostvarenje profita. prema teoriji je odre|en bazi~nim snagama: (1) vlasni~kim preferensama. podsticaj za inovacije i pra}enje i ocena rada uz adekvatno nagra|ivanje. Naime. (5) upravljanje porezom (“tax management”). .

1989. kao {to je na primer ameri~ko bankarstvo. Sinkey. pored znanja o bankarskoj tehnici i tehnologiji. koje danas moraju posedovati menad`eri u bankama.” Vidi: The New York Times. USA. Severna Karolina. June 16. Jr. Kontrola tro{kova .3. Upravljanje porezima 6. moraju biti pro{ireni na probleme menad`menta i moraju biti na vi{em nivou od sada{njeg.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. ^ak i tamo ose}a se nedostatak stru~nih i savremeno obrazovanih i osposobljenih bankara.2.. On mora do}i od klijenata i deoni~ara. ali se to ne mo`e re}i i za znanja iz menad`menta. Naime. MacMillan Publishing Company. Upravljanje vanbilansnim aktivnostima Slika 10-2: Implementacija principa maksimiziranja vrednosti 23) Znanja i sposobnosti. section The Week in Review. . Medlin. Jr. 24) “Osnovni problemi savremenih banaka su u upravljanju rizikom. 24) 10. koji imaju znanja i sposobnosti za preduzimanje rizika u bankarskim poslovima. New York. 55. danas se i u savremenim bankarskim institucijama razvijenih zemalja. za sprovo|enje daljih reformi u bankarstvu ose}a nedostatak upravo kvalitetnog menad`menta. 5. str. Upravljanje razlikom kamatne stope 2. Third Edition. godine. Mada se do sada u bankama menad`ment nije vrednovao kao klju~ni faktor uspeha ili neuspeha banke. rekao je John G. godine.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 306 VLASNI^KE PREFERENCE PONA[ANJE I ODLUKE MENAD@MENT TIMA BAN^INI CILJEVI DRU[TVO: PRAVNA I EKONOMSKA SREDINA POLITIKE ZA OSTVARIVANJE CILJEVA BANKE 1. 1991. str. Sunday. a ne ono {to ~ine reformisti i ~lanovi Kongresa”. predsednik First Wachovia Corporation iz Winston-Salem-a. Upravljanje kapitalom 5. Karakteristike banaka sa visokim performansama 23) Joseph F. nema sumnje da su danas znanja zaposlenih o klasi~noj bankarskoj tehnici i tehnologiji u bankama na visokom nivou.izdataka 3. prilikom diskusije u Kongresu SAD o tezama za reformu i dodao: “Vi ne mo`ete dobiti novac za pokrivanje gubitaka iz vazduha. Upravljanje likvidno{}u 4.

Efekti su razli~iti po{to stvarni uzroci razlika u performansama nisu procesi ili forme ovih upravlja~kih aktivnosti. Sadr`aj ovih menad`erskih aktivnosti je u uspe{noj politici cena proizvoda i usluga (kredita i usluga). Me|utim. Zaposleni pojedinci na razli~itim poslovima doprinose ovim aktivnostima. Thompson: Marketing Financial Services A Strategic Vision. defini{u kratkoro~ne profitne planove. maksimiziranju Klju~ne karakteristike banaka sa visokim performansama ogledaju se u prihoda. ali sa sasvim razli~itim efektima. nesporno je da sve vi{e i vi{e menad`erska ve{tina. kontroli tro{kova i konzistentno dobrom 25) James H. Berry and Thomas W. Illinois.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 307 U prethodnom izlaganju jasno je nagla{en zna~aj strategijskog planiranja kao jednog od krucijalnih elemenata menad`menta u poslovanju banke u deregulisanoj i konkurentskoj sredini. ve} da se posao uradi. Strategijski i marketing planovi omogu}avaju menad`erima da mogu imati aktivnu ulogu u vo|enju banke kao samostalne profitne finansijske institucije na tr`i{tu. Studije o bankama sa visokim performansama tako|e ukazuju i na to da njihovi menad`eri formuli{u i postavljaju finansijske ciljeve. godine. investiranju u hartije od vrednosti). Naime. Leonard L. kao {to su konkurencija. Ove aktivnosti ne mogu same od sebe ~initi razliku. 25) Ostali faktori. Menad`eri nisu odgovorni da urade posao. . itd. kontroli i upravljanju tro{kovima. Dow Jones-Irwin. 57. One su potrebne i nu`ne i one omogu}avaju banci da postigne osrednjost u sistematizovanju na~ina da se ostvare ciljevi. organizuju njihovo izvr{avanje. limitiranju obaveza fiksne aktive i maksimiziranju prihoda od hartija od vrednosti. Me|utim. ekonomski rast zan~ajni su i uti~u na razliku u performansama. Jr. str. mnogo va`nije je znati da efektivni menad`eri ne mogu i ne moraju biti eksperti u svim poslovima (odobravanju kredita. Odgovornost menad`menta je da ih uveri da se aktivnosti izvr{e na visokom nivou kompetencije u koordinaciji sa odgovaraju}im aktivnostima. inflacija. Efektivni menad`eri se razlikuju od donje granice performansi. politici cena usluga. ve} njihov sadr`aj. 1985. znanje i sposobnost uti~u na stvaranje razlika u performansama me|u bankama kao finansijskim institucijama pri su~eljavanju sa sli~nim tr`i{nim i ekonomskim faktorima. minimiziranju kreditnih gubitaka. Donnelly. Homewood.. studije o finansijskim institucijama sa visokim performansama su potvrdile da efektivni menad`ment igra glavnu ulogu u ostvarivanju natprose~nih rezultata profitabilnosti i konkurentnosti. koncipiraju i razvijaju dugoro~ne strategije. Nema sumnje da takve iste aktivnosti preduzimaju i menad`eri u bankama koje ostvaruju niske performanse.

pa se po tome i ~itava analiza performansi banke naziva racio analiza (‘ratio analysis’). str.prinos na deoni~ki kapital (‘return on equity’) Druga grupa: . 37. New York. • kontrola ‘personalnih’ izdataka preko efikasnog kori{}enja manjeg broja zaposlenih radije nego preko niskih plata.kapital (‘capital’) . Radi jasnije ilustracije detalja u okviru ova tri podru~ja. • minimiziranje gubitaka na kreditima kroz odgovaraju}u kreditnu analizu. Ford and Dennis A. 495-496. 10. (3) konzistentno dobar menad`ment: • velike komparativne prednosti manjim faktorima koji se mogu kontrolisati. poslu`i}emo se slede}im pregledom: 26) (1) maksimiranje prihoda: • podsticanje kredita sa visokim prihodima odnosno kroz odgovaraju}u cenu radije nego preko velikog volumena kredita uz nisku cenu.profitabilnost (‘profitability’) .3. • odgovaraju}a kontrola op{tih i diskrecionih tro{kova kao {to su ‘ostali tro{kovi poslovanja’. Prema jednom pristupu. Barrons’ Business Guide. • male komparativne ali velike apsolutne prednosti u upravljanju ve}eg broja faktora koji se mogu kontrolisati. Instrumenti merenja performansi poslovnih banaka Postoji vi{e pristupa merenju performansi poslovnih banaka.3.prinos na sredstva (‘return on assets’) . • odr`avanje dovoljne fleksibilnosti u strukturi aktive za brzo prihvatanje promena kamatnih stopa. . Olson: How 1000 High Performance Banks Welthered the Recent Recession.likvidnost (‘liquidity’) . racio analiza obuhvata ~etiri op{te kategorije merenja performansi banaka i bankarskih holding kompanija: 27) Prva grupa: . • maksimiranje prihoda od vrednosnih papira oslobo|enih poreza.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 308 menad`mentu. (2) kontrola izdataka: • mala ulaganja u fiksnu aktivu. str. Svi se svode na ve}i ili manji izbor odre|enih koeficijenata ili racija.kapital racio (‘capital ratio’) Tre}a grupa: . godine. Banking. 1990. 27) Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms.racio likvidnosti (‘liquidity ratio’) 26) William F. manji izdaci za zakupninu. April 1978.

Raciji finansijske strukture 12. Reprezentante kvaliteta performansi banaka mogu se meriti i mnogo razu|enijim pokazateljima odnosno koeficijentima. (Ukupni krediti+vrednosni papiri):ukupna sredstva 10. Graddy and Austin H. Veliki denominirani certifikati : ukupne obaveze 6.Hall. Likvidnost sredstava 1.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 309 ^etvrta grupa: . Izra`ene veli~ine mogu se uporediti sa drugim bankama. Racia likvidnosti A. Za odgovore na razna pitanja operativne efikasnosti potrebno je imati ~itav set finansijskih mera. Druge obaveze pozajmljeni novac : ukupne obaveze II. Ukupni krediti : ukupna sredstva 9. . 28) Pregled br. Ukupna sredstva : neto vrednost 28) Duane B. Komercijalni+industrijski krediti:ukupna sredstva 11. Kupljena federalna sredstva i vrednosni papiri prodati sa pravom kupovine : ukupne obaveze 7.korigovani racio rizika kapitala (“risk adjusted capital ratio’) Ovi koeficijenti (raciji) se koriste za analizu teku}eg i predvi|anje i planiranje budu}eg poslovanja i finansijskih uslova zajmotra`ioca iz privrede. Ova analiza je korisno sredstvo za upravljanje operativom banke. str. Racio analiza je jedna od tehnika za procenjivanje operativnih karakteristika poslovanja banke razvijaju}i tako standardizovano merenje njenih performansi. Raciji produktivne aktive 8. 186-187. 10-2: Pregled finansijskih racia banke I. Regional and Global. (Ukupni vrednosni papiri + prodata federalna sredstva) : ukupna aktiva 3. Likvidnost obaveza 5. koje fokusiraju klju~na podru~ja upravlja~kih performansi. New Jersey. Praksa ameri~kih banaka je pokazala da su pokazatelji dovoljni za merenje performansi banke svrstani u {est grupa {to pokazuje pregled 10-2. godine. Komercijalni i industrijski krediti dospeli do jedne godine : ukupni komercijalni i industrijski krediti B. Krediti pojedincima : ukupna sredstva III. Spencer: Managing Commercial Banks Community. sa planiranim veli~inama i sa veli~inama banke ostvarenim u prethodnom periodu. Pri tome se koriste klju~ni finansijski pokazatelji ili raciji. Englewood Cliffs. Dr`avne obveznice : ukupna aktiva 2. 1990. Prentice .racio rizika sredstava (‘asset risk ratio’) . po{to relativno brzo daje odgovore na mnoga pitanja potrebna menad`ment timu banke. Tr`i{na vrednost vrednosnih papira : knjigovodstvena vrednost hartija od vrednosnih papira 4.

Strategija segmentacije 2. Strategija tehnolo{kog razvoja 5. MacMillan Publishing Company. Neto vrednost : ukupna sredstva . Strategija pozicioniranja 3. Operativni izdaci : operativni prihod 17. Neto prihod : ukupna sredstva (ROA) 26. godine. Prihod od usluge 3. Neto prihod : neto vrednost (ROE) Op{te performanse banke Prinos na deoni~ki kapital banke (ROE) Prinos na ukupna sredstva (ROA) LEVERID@ (EM) RIZIK (Promenljivi ROE)) Faktori sredine koje banka kontroli{e: 1.nekamatni prihod): produktivna aktiva V. Poslovni miks 2. Strategija marketing miksa 4. Jr.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 310 13. . (Nekamatni izdaci . Sinkey. Raciji tro{kova poslovanja 16. Strategija ‘relationship banking’ Slika 10-3: Kontrolisani i nekontrolisani rizici 29) Fokusiranje kontrole kvaliteta perfornansi banaka mo`e se usmeriti samo na klju~ne pokazatelje profitabilnosti i rizika. Kvalitet kredita 4. Neto kamatna mar`a VI. Ukupni izdaci za kamatu : operativni tro{kovi 19. str.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Plate i beneficije zaposlenih: operativni tro{kovi 18. 1989. Raciji neto kamatne mar`e 21. Subordinantni dug : neto vrednost 14. Zarada pre kamate i poreza: ukupni tro{kovi kamate IV. Third Edition. Kontrola kvaliteta ovih performansi poslovanja banaka usmerava menad`met tim na kontrolu internih faktora (na 29) Joseph F. Nivo tro{kova 5. Poreske obaveze Faktori sredine koje banka ne kontroli{e: 1. Neto prihod : operativni prihod (ROI) 25. Izdaci za stanovanje-zakup : operativni tro{kovi 20. Raciji profitabilnosti 24.(gotovina i dugovna salda +dr`avne obveznice) 15. Izdaci za kamatu : produktivna aktiva 23. Prihod od kamate : produktivna aktiva 22. New York. 266.

Illinois. Baughn. Storrs and Charles E. izme|u mnogih uzimaju}i u obzir svrhu. Walker. ve} podaci o: (1) veli~ini banke. (3) komitenti i klijenti (radi sigurnosti depozita. Za odluku nije dovoljna samo visina kamatne stope ili stopa dividende u proteklom periodu. i za razvijanje strategija banke da se minimizira uticaj eksternih faktora (promene u okru`enju. 10. njihove simulacije i odgovora na ta pitanja. Third Edition. i (5) studenti (radi prou~avanja stvarnih “slu~ajeva”. Zato je bitno koji se podaci tom prilikom koriste. stabilnosti prihoda i niskog rizika). edited by: William H. str. u: The Bankers” Handbook. 30) U zavisnosti od potreba za procenom i vrednovanjem performansi poslovnih banaka. (4) regulatorne institucije (radi osiguranja. te primene zakona). (2) nivou rizika i (3) stopi povrata na ulo`ena sredstva.3. biti analizirani i vrednovani u smislu klju~nih performansi banke. interni podaci banaka. koriste se. godine. Ovi podaci se mogu obezbediti preko: (1) odre|enih finansijskih pokazatelja.4. Olson: Evalution of Financial Performance. . Vrednovanje i procena finansijskih performansi banaka je apsolutno zavisna od raspolo`ivih podataka. raspolo`ivosti kredita. Dow JonesIrwin. (2) ulaga~i (radi sigurnosti ulaganja. Na slici 10-8 ilustrujemo uticaj banke na kontrolisane i nekontrolisane rizike poslovanja. ciljevi pojedinaca. 30) Dr Ronald L. sigurnosti i o~uvanosti bankarskog sistema. izve{taji i drugi. (2) procene odnosa i (3) procene detaljnih podataka (“benchmark statistic”). inflacija). sigurnosti kolaterala). Korisno je kad su iz vi{e izvora: podaci regulatornih i kontrolnih institucija i komisije za vrednosne papire. 1988. Thomas I. koje banka ne mo`e da kontroli{e. analiziraju i interpretiraju razli~iti podaci i informacije. u SAD se smatra da je pet razli~itih grupa zainteresovano za ocenu finansijskih performansi banaka: (1) menad`ment tim banke (radi odr`avanja likvidnosti. ako se dese). 386-388. koje banka mo`e da kontroli{e. Homewood. Dakle. Vrednovanje performansi poslovnih banaka Ulaganje pojedinaca na {tednju (depozit) da bi se ostvarila odre|ena kamata ili kupovina deonica da bi se ostvarila dividenda zahtevaju ocenu finansijskih performansi banaka koje su tom prilikom interesantne za izbor. sigurnosti transfera. pra}enja kontrolnih ta~aka rizika i ostvarenja nivoa profitabilnosti). za{tite komitenata i klijenata. vreme i tro{kove.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 311 primer: racionalno kori{}enje resursa). grupa ili institucija opredeljuju vrste podataka koji }e. Na primer.

veli~ina deoni~kog kapitala je osnov za solventnost banke tj. veli~ina banke odre|uje i njenu ekonomsku snagu. (2) nivou rizika i (3) stopama povra}aja sredstava. neophodno ih je analiti~ki srediti u odgovaraju}e izve{taje.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 312 Nakon sakupljenih raspolo`ivih podataka. Nivo finansijskog rizika banke mora biti konzistentan sa sposobno{}u banke da apsorbuje gubitke i generi{e prihvatljivu stopu prinosa. U principu. 32) O rizicima u bankarskom poslovanju vi{e se govori u glavi 12. Kona~no. stepena diversifikacije ili koncentracije. ve}i obim poslovanja. vrednosti aktive po teku}oj tr`i{noj ceni i odnosu produktivne prema ukupnoj aktivi (sredstava koja ‘zara|uju’ u odnosu na ukupna sredstva). sa~initi pore|enja i izvesti odgovaraju}e zaklju~ke. analiza trajanja (“duration”) i simulacija. Proces upravljanja rizikom poslovne banke. sigurnost da }e joj kapital deoni~ara i rezerve pokriti gubitke i da }e mo}i da isplati depozite i vrati uzete kredite u celini. firmi i institucija. 31) (2) Sama veli~ina banke nije adekvatna ni dovoljna mera njenih finansijskih performansi. senzitiviteta kamatne stope i adekvatnosti kapitala. Likvidnost banke je sposobnost da zadovolji anticipiranu tra`nju za sredstvima kako depozitara tako i zajmotra`ilaca. Upravo zato {to gubitak mo`e nastati mimo o~ekivanja menad`ment tima. ve}i kapital zna~i ve}i kreditni limit. ve}u fleksibilnost. ‘gap‘ izve{taji. Senzitivitet kamatne stope zna~i da mo`e do}i do njene promene i banka po tom osnovu mo`e ostvariti gubitak koji nije o~ekivala. Rizik u bankarskom poslovanju mo`e se kategorisati na vi{e na~ina. Ovi analiti~ki izve{taji obi~no sadr`e informacije o: (1) veli~ini banke. efikasniji kompjuterski sistem. . likvidnosti banke. str. koriste se posebne metode za vrednovanje performansi i to analiza varijacije kamatne stope. Velika aktiva zna~i da banka treba vi{e kapitala. Na ovom mestu samo se doti~emo rizika sa aspekta vrednovanja performansi banke od strane zainteresovanih lica. 391. 32) Ovde }emo se ukratko osvrnuti samo na finansijski rizik sa aspekta: kvaliteta aktive. To je va`na baza za procenu performansi banke. efikasniji menad`ment. izra~unati odgovaraju}e koeficijente (‘racije’). (1) Veli~ina banke je prvo finansijsko merilo za koje su mnogi ljudi zainteresovani prilikom vrednovanja banke. {to omogu}uje ekonomiju obima. Kvalitet aktive uglavnom se procenjuje preko kvaliteta kreditnog portfolija. pove}anja izvora sredstava i upravljanja aktiva / pasiva miksom. ve}e znanje i vi{e tr`i{nog prostora za upravljanje svakodnevnim finansijskim rizicima. to se re{ava prodajom postoje}e aktive ili kupovinom novih izvora. Kona~no. Likvidnost komercijalnih banaka meri se sposobno{}u ‘pretvaranja’ aktive u likvidna sredstva. 31) Ibidem. ve}i volumen transakcija.

. insolventnosti itd. moraju ulaziti u rizi~ne poslove izla`u}i se tako opasnosti poslovanja sa gubicima. sredinom sedamdesetih godina pet finansijskih kontrolnih agencija33) u SAD preduzelo je odre|ena istra`ivanja za sa~injavanje sistema za rano upozoravanje i otkrivanje slabosti u poslovanju banaka. Zato se kvalitetu poslovanja banaka mora posve}ivati odre|ena pa`nja.1. nelikvidnosti. U sve ve}oj konkurentskoj borbi u uslovima deregulacije i globalizacije finansijskih i bankarskih tr`i{ta. naknadnu kontrolnu funkciju. pa su banke suo~ene sa situacijom da. FHLBB (Federal Home Loan Bank Board). Ta istra`ivanja su rezultirala u komponovanju odre|enih sistema nadzora za rano otkrivanje kriti~nih ta~aka u poslovanju banaka. Za deoni~are je prinos na deoni~ki kapital najva`nija mera. Me|utim. takvi poslovi obi~no sa sobom nose i ve}i preduzetni~ki rizik. Banke zbog svog zan~aja i funkcije koje imaju za privredu moraju delovati u okviru jedinstvenog sistema zemlje po{to njihova poreme}ena funkcija mo`e imati nesagledive posledice po ~itavu nacionalnu . Razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (“interest spread”) postaje sve manja. za nadoknadu inflatornog pritiska na operativne tro{kove i za porast prinosa ulaga~ima. Ovo su samo neke od ve}eg broja kontrolnih agencija banaka u SAD. Funkcija primene navedenih sistema je da ‘pokriju’ periode izme|u redovnih periodi~nih kontrola banaka i obezbede procenu uslova poslovanja depozitnih 33) To su: FRS (Federal Reserve System). to bi trebao biti i ve}i prinos odnosno povrat sredstava. platama i beneficijama. podaci o neto kamatnom prihodu. FDIC (Federal Deposit Insurance Company). Profitabilnost se meri prinosom na sredstva. Dugo vremena je to bilo samo kroz tzv. op{tim neto tro{kovima.vizorstva. te gubicima u kreditnom portfoliju banke. 10. funkciju nadzora i super . sada mnogo vi{e nego ranije. prinosom na deoni~ki kapital i drugim merama. SISTEMI RANOG OTKRIVANJA SLABOSTI U BANKAMA 10. banke sve te`e ostvaruju potrebni profit. Praksa Federalnih agencija u SAD Savremeni uslovi poslovanja banaka sve vi{e tra`e od banke kao privrednog subjekta da ulazi u poslove koji joj mogu doneti ve}i profit.4. zatim tr`i{na vrednost njihovih deonica.dru{tvenu ekonomiju. NCUA (National Credit Union Administration) and OCC (Office of the Comptroller of the Currency). veli~ina zarade banke je u funkciji sa veli~inom rizika.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 313 (3) Profit i rast banke obezbe|uju bankarima i ulaga~ima (menad`mentu i deoni~arima) kompenzaciju za uspe{no upravljanje rizicima banke po principu: {to je ve}i rizik izdataka.4. Rast bilansa banke je pokazatelj za zadovoljavanje rastu}ih potreba komitenata i klijenata banke. Dakle. Me|utim.

Ina~e. nastaje intervencija kontrolnih institucija. omogu}uju}i tako da se smanji tro{ak eventualnog ste~aja ili mo`da i spasu institucije -. FDIC i OCC) kombinuju svoja sredstva i sa~injavaju jedinstveni izve{taj o ban~inim performansama sa detaljnim informacijama i finansijskim racijima. Graddy and Austin H.banke. koje bi mogle eventualno oti}i pod ste~aj. pa do naloga suda ili pak odustajanja od intervencije. 34) Procedura kompjuterskog pra}enja banaka ostvaruje se na slede}i na~in. 1990.000 osiguranih komercijalnih banaka i odre|en broj dr`avnih kontrolnih banka.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 314 finansijskih institucija. tri federalne kontrolne agencije (FRS. 35) Kada analiti~ki pokazatelji potvrde postojanje ozbiljnih finansijskih problema. Tehnika kompjuterskog pra}enja sastoji se od jednog ili vi{e zahvata i to: • • • • pra}enje individualnih racija identifikuju}i institucije koje su ‘pale na dno’ iste grupe. New Jersey. godine. Prentice-Hall Englewood Cliffs. Spencer: Managing Commercial Banks Community. pra}enje individualnih racija i njihovo kompariranje sa kriti~nim vrednostima. Osim toga. Priroda ove akcije mo`e da ima razli~itu formu i mo`e da varira od jednog telefonskog razgovora sa menad`mentom banke. Kada se banka jednom ozna~i kao slaba ili potencijalno slaba. Regional and Global. koji dozvoljavaju jednom analiti~aru ili kontroloru da izvr{i detaljnu finansijsku analizu finansijske organizacije i (3) korektivne akcije i pra}enje problema identifikovanih kroz proces kompjuterskog pra}enja (‘computer screening’). . kombinovanje racija u komponovani bodovni sistem i rangiranje institucija od najbolje do najgore na osnovu bodova. da bi se identifikovale finansijske organizacije koje su ‘pale’ (nisu pro{le) na odre|enim racio testovima. Ovakva inicijativa i uvid u poslovanje banaka od strane kontrolnih 34) Duane B. Tamo gde je finansijska situacija ozbiljna. radi se analiza u cilju odre|ivanja obima i veli~ine finansijskih problema i identifikacije njihovih mogu}ih uzroka. Da bi zajedni~ki ostvarile svoju funkciju. ovakvi izve{taji se rade kvartalno za cca 14. neke kombinacije od navedenih. 622. Sistem nadzora federalnih agencija sastoji se od tri komponente: (1) kompjutersko pra}enje. preduzimaju se ubrzano mere daljeg ispitivanja. 35) Izve{taj se sa~injava na maksimalno 15 strana sa svim bitnim finansijskim problemima i njihovim uzrocima. str. (2) analiti~ki izve{taji (o performansama). Ovakav pristup i proces predstavljaju drugu navedenu komponentu kompjuterskog sistema posmatranja. ovi sistemi omogu}uju efikasniju alokaciju kontrolisanih sredstava banke.

4.consolidated). {to prikazuje slika 10-4 .konsolidovanu (C-capital adequacy . O P (3) mati~nu kompaniju (P-parent company). Celoviti rejting sistem holding banke je sumarno izra`en kao (B. FED upotrebljava jedan rejting sistem koji se zasniva na pregledu polja procesa rada banke. druge podru`nice i mati~na kompanija) reflektuju kontribuciju svake komponente fundamentalnoj finansijskoj ~vrstini holding kompanije.P.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. MacMillan Publishing Company. Dola`enje do jedne sveop{te procene finansijskih uslova. Jr. godine. ostalih podru`nica i mati~ne kompanije). bankarska holding kompanija vrednuje se na skali performansi kvaliteta od jedan (1 . Sinkey. E (4) zaradu . koji se sastoji od: (1) procene finansijskih uslova karakteristika rizika svake glavne komponente bankarske holding kompanije.odli~an) do pet (5 .M) gde je F finansijski i M upravlja~ki komponovani rejting.konsolidovanu (E-earnings consolidated) i C (5) solventnost . New York. 1989. str.E. Prva tri elementa BOPEC rejtinga (podru`nice banke. 195. 36) Joseph F. On koristi komponentni pristup. dok je upravlja~ki komponovani rejting svestrana procena ukupnog menad`menta holding banke (ban~inih podru`nica.O. FED-ov rejting sistem za holding banke u SAD 36) Da bi procenio ‘sigurnost i ~vrstinu’ bankarske holding kompanije. (2) procenjivanja va`nih me|usobnih odnosa izme|u komponenti i (3) analiziranja ja~ine snage i zan~aja klju~nih konsolidovanih finansijskih i poslovnih (operativnih) performansnih karakteristika.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 315 agencija doprinela je ja~anju tr`i{ne discipline i podstakla aktivnost banaka na planu preduzimanja mera za kontrolu sopstvenog rizika. Sistem predstavlja jednu upravlja~ku informaciju i superkontrolno oru|e oblikovano da utvrdi uslove bankarske holding kompanije na jedan sistemski na~in. (2) druge neban~ine podru`nice (O-other-nonbank subsidiaries).C) : (F.2. Finansijski komponovani rejting je odre|en od ispitiva~a – revizora: te`inski prosek elemenata BOPEC-a. . 10.lo{) spu{taju}i se na: B (1) podru`nice banke (B-bank subsidiaries). Rejtinzi konsolidovane zarade i konsolidovane solventnosti ili adekvatnosti kapitala prepoznaju va`nost regulatorskog mesta ovih faktora i njihovih odlu~uju}ih uloga u odr`avanju finansijske snage i podr`avanju karakteristika rizika cele holding banke. Third Edition.

Englewood Cliffs. performanse zarade (“earning performance”) i likvidnost (“liquidity”). Spencer: Managing Commercial Banks Community. godini FDIC (Federal Deposit Insurance Company) je zavr{io skladniji CAEL monitoring sistem. Rejtinzi se iskazuju za svih pet elemenata u relaciji 1 do 5: najbolji mogu}i rejting: BOPEC = (1. U 1987.5. zarada (“earnings”) i likvidnost (“liquidity”).5) FM = (5. New Jersey. FDIC i OCC). Odre|ivanje finansijske pozicije banke se bazira na dva rejting elementa: prvi. str. godine. Me|utim. koji bi se koristio u procesu nadzora. .aktive (“asset quality”).1. Jedinstveni integralni rejting sistem CAMEL Jedinstveni integrisani bankarski rejting sistem (skra}eno zove CAMEL) 37) koristi se za ispitivanje i procenu uslova i stanja jedne finansijske institucije. sredstva .UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 316 Bilans holding banke (konsolidovani) Ban~ine podru`nice Druge neban~ine podru`nice Mati~na kompanija CAMEL rejting sistem Bilans holding banke ili portfolio rizik Ban~ine Zarada podru` nice (konsolidovana) Kapital (konsolidovani) Slika 10-4: FED-ov rejting sistem bankarske holding kompanije Svrha FED-ovog rejting sistem je da iska`e rejtinge bankarske holding kompanije. kvalitet sredstava .1. koji bi se koristio za utvr|ivanje rejtinga holding banaka.5. Rejtig sistem koriste sve tri kontrolne agencije (FRS. i • najlo{iji mogu}i rejting: BOPEC = (5. Regional and Global. CAMEL rejting sistem su prihvatile tri agencije za kontrolu banaka 21. Ina~e.1. Vidi: Duane B. CAEL je bankarski rejting sistem baziran na ~etiri komponente: kapitalu (“capital”).4. 10. po kome ispitiva~ mora proceniti pet individualnih aspekata poslovanja banke.U).5. 623. Prentice-Hall.1) FM = (1. niti su se slo`ile sa jedinstvenim rejting sistemom. po kome se celovit sud o finansijskoj snazi institucije izra`ava preko • 37) Izraz CAMEL je kratica i predstavlja kombinaciju prvih slova od slede}ih pet re~i: kapital (“capital”).novembra 1979.S). Graddy and Austin H. i drugi. godine.aktiva (“asset”) upravljanje (“management”). pomenute agencije se nisu slo`ile oko jedinstvenog rejting sistema.3. 1990.

Slika 10-5. 3: Dovoljan Marginalan Zarada Likvidnost Rejting br. Graddy and Austin H. se rangira na skali od 1 (jedan) do 5 (pet). svaka pojedina~na dimenzija performanse banke. 1: Solventnost Kvalitet aktive Menad`ment Rejting br. male slabosti Komponovani rejting br. 4: Oslabljena finansijska pozicija. Prentice Hall. Spencer: Managing Commercial Banks Community. ispitiva~i poku{avaju da odrede ban~inu sposobnost da 38) Duane B. 4: Finansijski uslovi Komponovani rejting Komponovani rejting br.38) Dakle. potrebna hitna akcija Komponovani rejting br. godine. vidimo da rejting 1 pokazuje finansijsku snagu. 5: Velika mogu}nost ste~aja Slika 10-5: Jedinstveni CAMEL rejting sistem Prema tome. 2: Bazi~no zdrav. ilustruje Jedinstveni CAMEL rejting sistem. dok je slabost banke izra`ena rejtingom 5 i ukazuje da banka treba urgentnu korektivnu akciju. [to se ti~e procene adekvatnosti kapitala odnosno solventnosti. 2: Zadovoljavaju}i Rejting br.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 317 jednog komponovanog rejtinga. komponovani rejting koji iskazuje CAMEL jedinstveni sistem. 624. Ako se poslu`imo primerom na slici 10-5. . 5: Nezadovoljavaju} i Vidna slabost Komponovani rejting br. str. Regional and Global.3: Rejtinzi pojedinih dimenzija Komponovani rejtinzi Finansijska snaga Komponovani rejting br. Englewood Cliffs. 1: Jak Rejting br. 1990. New Jersey. ve} jedna nezavisno odre|ena mera op{tih performansi finansijske institucije. Dimenzije performansi Vrednovanje rejting performansi Rejting br. nije jedan prosti aritimeti~ki prosek ovih pet pojedina~nih komponenti. kao i komponovana.

1. 3 = Institucija ima kombinaciju finansijskih i operativnih slabosti rangiranih od umerenih do jako lo{ih. lokaciji. 4 = Neumeren obim ozbiljnih finansijskih slabosti ili kombinacija drugih nezadovoljavaju}ih uslova. vo|stvo (liderstvo) i upravlja~ka sposobnost se razmatraju u proceni kvaliteta menad`menta. dok su slabosti otklonjive u normalnom kursu poslovanja. 2 = U osnovi zdrav. godine. Vidi: Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Najbolji mogu}i rejting: CAMEL = (1.1. da svih pet kriterijuma imaju jednaku ‘te`inu’. str. New York.1) Najlo{iji mogu}i rejting: CAMEL = (5.5. Peer group analiza se koristi od strane banaka da utvrde svoje finansijske performanse u odnosu na konkurentske banke na njihovom tr`i{tu. Ispitiva~i vr{e pregled svih kredita sa predeterminiranom obustavom odnosno otkazivanjem kredita (‘dollar cut-off point’). Peer grupe se odre|uju prema veli~ini banke. 457. Zhteva se temeljita supervizija. Komponovani rejtinzi svih pet faktora indiciraju op{ti kvalitet banke i to: • • • • • 1 = Bazi~no zdrav. U okviru svake grupe. poslovno .39) Adekvatnost zarade se proverava preko uslova i visine prinosa deoni~ara. toka gotovine u relacijama normalnih potreba zajmoprimca. Istra`iva~i su slobodni u oceni ‘te`ine’ svakog elementa po svojoj diskreciji. Ispitiva~ procenjuje tako|e i internu kontrolu. Tehni~ka sposobnost. Posebno treba imati u vidu.5) Dakle. . 1990. Relativni iznosi klasifikovanih kredita i investicija ~ine bazu za odre|ivanje rejtinga kvaliteta sredstava.5.1. numeri~ki koefgicijenti za svaki faktor se rangiraju od 1 = najbolji.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 318 odr`i svoje teku}e i projektovane nivoe rizika sredstava. Barron’s Business Guide.veliki nov~ani centri (“money center banks”) ili stotine kada su u pitanju komunalne odnosno op{tinske banke. ”Peer group” komparacije se koriste u vezi sa tr`i{nim informacijama da bi se odredila dovoljnost nivoa zarade banke. do 5 = lo{. The Uniform Bank Performance Reporting System klasifikuje banke u 20 razli~itih grupa. 5 = Ekstremno visoko neodlo`an ste~aj ili verovatno}a ste~aja u bliskom roku. ‘Peer group’ komparacije racija kapitala su veoma va`ne u ovom procesu procene. Krediti koji pokazuju neke slabosti ili preterani rizik.5. i mogu imati pet ili {est banaka kada su u pitanju banke . poslovnom miksu. Ste~aj je daleka mogu}nost. te kontribucija baznom 39) “Peer group” ozan~ava klasifikaciju komercijalnih banaka po veli~ini aktive i drugim karakteristikama. sumnjivi ili kao gubitak.operativne procedure i ‘popustljivost’ u primeni zakona i bankarske regulative. Kvalitet sredstava se prosu|uje proverom kredita. klasifikuju se kao nestandardni. banke se kompariraju sa drugim bankama po uporedivim veli~inama sa respektovanjem profitabilnosti i drugih podataka.

Regional and Global. da }e jedna banka dobiti jedan nizak rejting. Likvidnost se rangira na bazi sposobnosti banke da podmiruje tra`nju klijenata za depozitima i kreditima bez preteranog napora. EQ = deoni~ki kapital banke (‘equity capital’) / ustanovljeni rizik sredstava. koji predvi|a mogu}nost da jedna banka primenom tog modela mo`e dobiti nizak rejting. godine. Takav nizak rejting ukazuje da se mo`e o~ekivati da }e u banci u dogledno vreme nastati i ve}e te{ko}e. Spencer: Managing Commercial Banks Community. CO.poslovni prihodi. izvr{enja kredita. nedepozitnih davanja kredita i senzitiviteta kamatne stope. OR. New Jersey. CO = ukupni nastali tro{kovi / (neto prihod + rezerve za kreditne gubitke). LS = krediti i zakupi (‘leases’) / ukupni izvori sredstava. Posle analiziranja ovih pet individualnih rejting komponenti. Englewood Cliffs. ali ne i na preduzimanje mera korektivne akcije. u ameri~koj bankarskoj praksi koriste se kao oru|e prognoze i indeks rizika banke i ozna~ava se sa ‘I’. OR = operativni . Prentice-Hall. 10. Odre|ivanje adekvatnosti ban~ine likvidne pozicije se bazira na strukturi dospe}a investiranih sredstava. Pored verovatno}e niskog rejtinga banke. stepena ‘isparljivosti’ depozita. Banke koje imaju iskazan relativno ve}i ili visok komponovani rejting obavezuju kontrolne institucije na relativno manji nadzor. EQ.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 319 kapitalu banke (‘equity capital’). str. Tako su ekonomisti FRB (Federal Reserve Bank u New York-u) razvili jedan model ranog upozorenja te{ko}a u banci. 1990. CI = komercijalni i industrijski krediti / ukupni krediti. . 41) Prognozirani 40) Duane B. Ostali modeli ranog upozorenja lo{eg poslovanja Rano upozorenje za otkrivanje elemenata lo{eg poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija sve vi{e zaokuplja stru~ne ljude u kontrolnim institucijama kako bi {to ranije mogli preduzeti mere upozorenja i odre|ene korektivne akcije u tim institucijama.4. 615. Na tako iskazanoj rejting listi. CI) gde je: Prob = verovatno}a.poslovni rashodi / operativni . Graddy and Austin H. Funkcija ‘proricanja’ niskog rejtinga banke ima kompoziciju prikazanu slede}om jedna~inom: 40) Prob = f (LS. ispitiva~ dolazi do sveukupne procene o poslovanju banke i na toj osnovi do jedinstvenog komponovanog rejtinga banke.4. banke sa niskim rejtingom se pobli`e posmatraju sa ciljem da se utvrdi koje mere korektivne akcije treba preduzeti.

other problems). Jr. tj.151X1 + 0.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 320 indeks rizika banke ‘I’ je konstruisan u obliku jedna~ine sa {est nepoznatih ‘x’ vrednosti uz primenu odgovaraju}ih unapred utvr|enih koeficijenata za svaku ‘x’ veli~inu i izra`en je slede}om funkcijom: I = 0. New York. koje su potencijalne da koriste sredstva osiguravaju}eg fonda. Kao {to se vidi.: Commercial Banks Financial Management in the Financial Service Industry. Od ovako utvr|enog indeksa rizika banke zavisi i premija koju banka pla}a na osiguranje depozita. str. Indeks rizika je razvijen od strane FDIC (Federal Deposit Insurance Company) i sastavlja se na osnovu tri izve{taja poslovne banke: izve{taja o podacima po pozivu (‘Call Data Report’).211X2 . 1989. (2) ozbiljni problemi (SP-serious problems) i (3) potencijalni za isplatu u celini (PPO41) Joseph F. Sinkey. X6 = procenat od neto prihoda godi{nje prema ukupnim sredstvima. Kao {to se vidi. izve{taja o uslovima (‘Report of Condition’) i izve{taja o prihodu i dividendama (‘Report of Income and Dividends’).0. kvalitet kredita (X2 do X5) i povrat sredstava profitabilnost (X6. godine. Ameri~ka agencija FDIC prilikom monitoringa banaka. Ako je indeks rizika banke pozitivan i CAMEL rejting 3.347X6 gde je: X1 = procenat primarnog kapitala prema ukupnim sredstvima. vodi listu banaka klasiranih u tri grupe prema o{trini problema: (1) ostali problemi (OP. a CAMEL rejting 1 i 2. u kompoziciji ovog indeksa se nagla{ava kvalitet kredita po{to je naj~e{}i problem banaka koje idu u ste~aj nekvalitetan kreditni portfolio. 4 i 5.177X4 + 0. MacMillan Publishing Company. X2 = procenat kredita sa rokom dospe}a vi{e od 90 dana prema ukupnim sredstvima. X4 = procenat od ponovo ugovorenih kredita prema ukupnim sredstvima.265X3 + 0.0. zna~i da je banka u zoni rizika iznad normale i treba da pla}a dvostruko ve}u premiju osiguranja depozita odnosno 1/6 mese~no (od ukupno 1 posto godi{nje). indeks rizika banke ima {est varijabli i tri bitne dimenzionalne funkcije usmerene na: solventnost .818 . zna~i da je banka u zoni normalnog rizika i treba da pla}a standardnu premiju osiguranja depozita od 1/12 procenta mese~no (od ukupno 1 posto godi{nje).0. ROA Return of Assets). X5 = procenat od neto kredita ‘charge-off’” godi{nje prema ukupnim sredstvima. Ako je indeks rizika banke negativan. . Third Edition. 622.adekvatnost kapitala (X1).151X5 . Sa indeksom rizika banke kombinuju se i rezultati CAMEL rejting sistema. X3 = procenat od ‘nonaccruing’ kredita prema ukupnim sredstvima.

godine. New Jersey. Zagreb.89 Indeks 104. Naime. 4. U zadnjih osam godina (1991-1999) situacija se znatno propravila. Princeton University Press.500 u 1985. str. Banke su postale profitabilnije i finansijski zdravije sa prose~nim godi{njim povratom aktive (ROA) iznad jednog procenta i sa godi{njim prose~nim povratom deoni~kog kapitala iznad 15 procenata. druga knjiga. str. Informator. 2. Second Edition.44) LITERATURA: 1.godine (ispod 20 banaka godi{nje). 43) Ibidem. 2001.Hamond: Banks and Politics in America.840 250 2. mada nisu alarmantni (pregled 10-3). Zagreb. 4. 1961. Priceton. 1989 3. Valutations. .UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 321 problems pay-off).8 630. 42) Praksa ameri~kih banaka pokazuje da su problemi bankrota sve izra`eniji.0 1987/70 Bankrotiralo Broj % 7 0.500 1. Sinkey. Mergers. 43) Pregled 10-3: Podaci o broju problemati~nih banaka Godina Ukupno osigurano FDIC problem lista Broj Broj % 1970 13.godini. redaktor dr Ivo Peri{in.05 203 0. Informator. 1984. (2) pove}an je broj spajanja i pripajanja banaka i (3) opadanja ukupnog broja komercijalnih banaka sa 14. 44) Zabihollah Rezaee: Financial Institutions. 626. Finansijski leksikon. str.godini na 8. Beograd. George Benston. 1962. Thomas F.14 29 puta Podaci govore. Savremena administracija. New York. Prentice-Hall. i 415. Huertas: The Regulation of Financial Institution A Historical Perspective on Current Issues in “Financial Services”. 42) Ibidem. New Jersey. 1983.600 u 1999. Tako je za poslednjih osamnaest godina u SAD prime}en porast broja ‘problemati~nih’ banaka. New York. Privredni leksikon. Ekonomska enciklopedija. Joseph F. da je u praksi sve ve}i broj poslovnih banaka koje imaju probleme. Englewood Cliffs.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 1957. 6. John Wiley & Sons. and Acquisitions – The Fair Value Approach. Third Edition. 627. ali i koje su bankrotirale.79 1987 14. B. Jr. 5.575 12. MacMillan Publishing Company. u tom periodu do{lo je do: (1) smanjenja godi{njeg broja bankrota banka – posebno posle 1995.

1986. New York. Haslem: Commercial Bank Management. Reston. Olson: How 1000 High Performance Banks Welthered the Recent Recession. Bank Control and Audit. 11. New Jersey. John A. 1985 12. 1990. 1983. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (Sl. The New York Times.list SFRJ br. 17. Preager. Thomas Fitsch: Dictionary of Banking Terms. ???? 20. Paul F. 40/89. Englewood Cliffs. section The Week in Review. April 1978. Spencer: Managing Commercial Banks Community. Thomas I. godine. 1985. u: The Bankers” Handbook. Berry and Thomas W.list SFRJ br. 1985. Emmanuel N. Ford and Dennis A. Wilson: Banking Policy and Structure – A Comparative Analysis. Johnson: Commercial Bank Management. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Olson: Evalution of Financial Performance. Leonard L. Reston Publishing Company. New York. Virginia. Zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama (Sl. Thompson: Marketing Financial Services A Strategic Vision. Jannott: The Effective Bank Supervisor. J. Dow Jones-Irwin. June 16. ???? 19. edited by: William H. Regional and Global. James H. Illinois. G. Frank P. 1984. London. Sunday. .) 10. 15. Illinois. Graddy and Austin H. Homewood.. Storrs and Charles E. 18. Barron’s Guide. William F. 1991. S. Johnson and Richard D. Duane B. 14. Jr. 10/89. 1990. 16. Dr Ronald L. Prentice-Hall. New York.) 9. 1985. Croom Helm. Banking. 1988. Homewood. Dow Jones-Irwin.UPRAVLJANJE BONITETOM POSLOVNIH BANAKA 322 7. The Dryden Press. Third Edition. 13. Baughn. Donnelly. Walker. 8.

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE OKVIR JEDANAESTE GLAVE: • Principi i na~ela upravljanja rizikom banke • Solventnost kao izraz sigurnosti banke • Likvidnost kao izraz kontinuiteta poslovanja banke • Ekonomi~nost kao izraz poslovnosti banke • Profitabilnost kao izraz uspe{nosti poslovanja banke 11.Likvidnost je potrebna banci kao vazduh ~oveku! GLAVA 11. PRINCIPI I NA^ELA UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE .1.

1. visoka likvidnost banke. tim pre ako se ima u vidu njihov me|usobni dinam~ki odnos i interakciono delovanje u funkciji vremena. Interaktivno dejstvo principa poslovanja Ostvarivanje ovih principa nije u praksi ni lako ni jednostavno.1. ve} optimalne likvidnosti. koja }e banci uvek omogu}iti blagovremeno izvr{avanje njenih obaveza.2. primorava banku na po{tivanje osnovnih principa dobrog bankarskog poslovanja ili principa dobrog privrednika: (1) (2) (3) (4) solventnosti i sigurnosti. ne donose prihod banci. Dakle. pridr`avanje svih ovih principa je od izuzetne va`nosti kako za poslovanje same banke tako i za poslovanje njenih komitenata. Ovde }emo analizirati principe upravljanja rizikom banke i to: solventnost. Osnovni principi poslovanja banke Maksimiranje profita. koja ide na {tetu profitabilnosti banke. Me|utim. likvidnost. odr`avanje likvidnosti zahteva da se vodi ra~una i o dimenziji te likvidnosti izra`enoj preko visine slobodnih nov~anih sredstava na `iro ra~unu banke koja. rentabilnosti. Kada je u pitanju uspe{nost poslovanja banke. ekonomi~nosti i efikasnosti. To je u suprotnosti sa principom profitabilnosti banke. pa i za stabilnost privrednog sistema zemlje u celini. Me|utim. u praksi banaka se smatra da su solventnost. poslovanje banke na ovim principima mora biti usmeravano i kontrolisano jer nepridr`avanje ovih principa ili nedovoljna kontrola poslovanja banke samo po jednom principu mo`e prouzrokovati negativan uticaj na poslovanje banke mereno i drugim principima. likvidnosti i urednosti. ekonomi~nost i rentabilnost. koji je bilo mogu}e ostvariti kratkoro~nim plasiranjem slobodnih nov~anih sredstava. Jasno je da cilj banke nije odr`avanje nepotrebno visoke stope likvidnosti. kao klju~nog pokazatelja uspe{nosti poslovanja banke. kao ciljne ekonomske funkcije poslovne banke. ako su prekomerna i nisu plasirana. i profitabilnosti tj. Po|imo od primera: jedan od va`nijih principa poslovne banke je da bude likvidna. negativno uti~e na stopu profitabilnosti banke zbog izgubljenog prihoda odnosno profita. likvidnost i rentabilnost tri klju~na principa koja banka ne sme da prenebregne u svom poslovanju. izra`ena preko neplasiranih sredsatva na `iro ra~unu banke.1. Pre toga. Drugim re~ima. 11. Ako bi se trebalo opredeliti za prednost kod po{tivanja ova dva .PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 325 11. ukaza}emo na neke aspekte njihovog me|uodnosa odnosno na njihovo interaktivno dejstvo i dejstvo na profitabilnost banke.

odr`ala poverenje deoni~ara i izvr{ila svoju dru{tvenu misiju odr`avanje sopstvene stabilnosti i stabilnosti privrednog sistema. Principi u upravlja~kom procesu Principi upravljanja rizikom banke nisu samo elementi koji se posmatraju izolovano svaki za sebe. Kad to ka`emo. kako bi se njihovo delovanje koristilo u svakom pojedina~nom poslovnom bankarskom poduhvatu. Naime. u okviru raspolo`ivih mogu}nosti. (3) mogu}nost da se meri uticaj pojedinih faktora u okviru pojedinog principa upravljanja rizikom. u|e u su{tinu svakog od navedenih principa upravljanja rizicima banke i osvetle mehanizmi za njihovo minimiziranje. Va`nije je imati u vidu njihovo dejstvo u dinami~kom ostvarivanju procesa poslovanja banke. profitabilnost da. Zbog mogu}ih takvih uticaja. niti pak njihovo stati~ko i izolovano dejstvo na pojedini segment poslovanja banke.1. (2) faktore koji determini{u svaki princip upravljanja rizicima u pojedinim bankarskim poslovima. Dr`ati se principa u procesu upravljanja rizikom banke u svakom poslu i na svakoj poziciji organizacione strukture banke nije nimalo lak zadatak. kako bi za{titila integritet svog poslovanja. Gubitak mo`e uticati na solventnost.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 326 principa. Pored interakcionog delovanja likvidnosti i profitabilnosti. U narednom izlaganju bi}e vi{e re~i o svakom od navedenih principa poslovanja banke nagla{avaju}i rizike u koje banka ulazi usled njihovog naru{avanja. i (5) kori{}enje iskustva na ve} zavr{enim poslovima i na toj osnovi planiraje elemenata za nove bankarske poslove uz eliminisanje odnosno minimiziranje uticaja odre|ene vrste rizika. Naredna izlaganja imaju za svrhu da se. . onda smatramo da pri tome treba po}i od su{tine elemenata od kojih treba poznavati: (1) su{tinu svakog od navedenih principa i njihov ‘domet’ u upravljanju rizicima pojedinih vrsta bankarskih poslova. Dakle. (4) mogu}nost da se izrazi odnosno kvantificira rizik po ovim kriterijumima u pojedinim vrstama bankarskih poslova. mogu}e je da do|e i do uticaja na solventnost. banka se mora strogo pridr`avati navedenih principa. 11. rekli smo da likvidnost mo`e uticati na profitabilnost. ali uz kontinuirano odr`avanje ban~ine likvidnosti.3. {to mo`e imati i posledicu ostvarivanja gubitaka. ako se ostvari u visini iznad ban~inih rezervi i time po~ne ugro`avati deoni~ki kapital banke. onda je sigurno da se likvidnosti banke mora dati prioritet u odnosu na profitabilnost po svaku cenu.

Beograd. kao uslov poslovanja banke u svetskim razmerama. Kao {to rekosmo. pod pojmom solventnosti podrazumeva se sposobnost du`nika da u celini izmiruje svoje dospele nov~ane obaveze. Zagreb. tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. prvo izdanje. godine. ve} mo`e da dovede i do poslovne zablude. drugo izdanje. ^esto se mo`e ~uti u razgovoru me|u na{im poslovnim ljudima ‘firma mi nije solventna’ misle}i pri tome da im firma nema novca i ne mo`e da plati neku obavezu. Mada bankarska teorija ukazuje na korisnu potrebu razlikovanja pojma i sadr`ine solventnosti od pojma i sadr`ine likvidnosti banke. ve} }e to morati imati na umu svaka banka koja se `eli baviti poslovima sa inostranstvom po{tivaju}i tako novi me|unarodni standard solventnosti.Golijaninu1).2. godine. saglasno tome. U onome {to je napisano ima dosta nepreciznosti. 235. 1983. godine. poslovanje. tim pre {to se ovom principu kod nas jo{ uvek ne posve}uje dovoljna pa`nja. 109-113. str. SOLVENTNOST POSLOVNE BANKE 11. Poduze}e Banka. .PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 327 11.2) Takvo poistove}ivanje ova dva pojma ne samo da je pogre{no. 2) Vidi o tome detaljnije: Dr Milan Kne`evi}: Banka .Teorija.1. a posebno za one banke koje se bave poslovima sa inostranstvom. Tog poistove}ivanja ovih pojmova ima i u na{oj literaturi. organizacija. Tako prema M. neta~nosti i razlika u shvatanju su{tine pojma solventnosti i njegovom definisanju. Zagreb. mada ima nekih elemenata koji imaju sli~nosti i me|usobne uslovljenosti. To nas obavezuje da ovaj problem ne{to detaljnije obradimo. 1984.2. o~igledno je da ti izrazi ne zna~e isto ni u teoriji ni u praksi.Principi i praksa bankovnog poslovanja. Za na{e promenjene uslove poslovanja on tako|e treba da bude od sve ve}eg interesa za na{e banke i njihove deoni~are. u na{oj poslovnoj praksi se dosta ~esto ova dva pojma poistove}uju. Insolventnost.Organizacija i poslovanje. Pojam i su{tina solventnosti banke U na{oj bankarskoj literaturi vrlo retko sre}emo napise o ovom pojmu. 1) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . ne samo da mu se interno mora posve}ivati du`na pa`nja. 567572. Me|utim. [kolska knjiga. predstavlja nesposobnost izmirenja dospelih obaveza. vrlo ~esto se stavalja znak jednakosti izme|u izraza i pojmova solventnosti i likvidnosti banke. str. i Dr Ante Katunari}: Banka . Privredni pregled. str. 1977. Kako }emo kasnije videti. Stoga smatramo nu`nim da {ire izlo`imo ovaj princip poslovanja banke jer je on veoma bitan za njene poverioce. Zato }emo ovde poku{ati da {to konciznije izlo`imo pojam i su{tinu principa solventnosti banke i uka`emo na njegovu vezu sa drugim principima upravljanja rizikom u bankarskom poslovanju.

1981. svaki privredni subjekt. treba da ima adekvatan kapital prema svojim obavezama. neuskla|enost ro~ne strukture sredstava i plasmana. Iznos kapitala koji se smatra adekvatnim prili~no {iroko varira u proizvodnim preduze}ima. opet. onda jedan deo aktive predstavlja nekvalitetne. Bitno je da nesolventnost banke proizilazi iz strukturalnih promena u bilansnoj ravnote`i banke i vezana je za ostvarivanje i iskazivanje gubitka. . Naime. Sa stanovi{ta finansijskog rizika. treba ne{to vi{e u}i u su{tinu strukture bilansne ravnote`e banke. nesolidno gazdovanje 3) Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. sa stanovi{ta solventnosti banke. Kada je banka nesolventna. kao {to su na primer: nelikvidnost. Ostvarenje i iskazivanje gubitka. koji se smatraju odgovaraju}im za datu privredu. godine. edited by Sherman J. dovodi u vezu sa nominalnim kapitalom banke. {to naravno zavisi od tipa preduze}a i pona{anja njegovih vlasnika i kreditora prema riziku. The University of Chicago Press. rizik insolventnosti banke zavisi od slede}ih faktora: 3) (1) nivoa o~ekivanog prihoda i njegove naplate. Nesolventnost banke nastaje kada visina njenih obaveza prevazilazi njena sredstva odnosno kada ostvareni gubici prema{uju njen deoni~ki kapital. zavisi od kombinacije i strukture sredstava. kako spoljnim tako i unutra{njim.2. 6. mo`e ali i ne mora prouzrokovati nesolventnost banke. u zavisnosti od njegove veli~ine. obaveza i kapitala u portfolijima banke. To. Chicago. solventnost banke podrazumeva da je realna vrednost aktive jednaka obimu pasive. nenaplative ili pak fiktivne plasmane. Radi shvatanja su{tine nesolventnosti banke. Maisel. pa i banka. Veli~ina gubitka banke se. Iznos potrebnog kapitala zavisi od rizika insolventnosti. smatra se da nastanku insolventnosti mogu doprineti i uticaji brojnih drugih faktora. Me|utim. poslovanje sa gubicima. jasno je da se formalna bilansna ravnote`a izra`ava preko jednakosti zbira aktive i pasive banke. Drugim re~ima.2. Faktori insolventnosti banke Insolventnost banke mo`e biti izazvana brojnim faktorima. Suprotno. za svakog privrednog subjekta je od zna~aja struktura njegovog raspolo`ivog kapitala i izvora tog kapitala odnosno stvorenih obaveza. globalno gledaju}i.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 328 Globalno gledano. str. i (3) veli~ine ban~inog inicijalnog kapitala. Me|utim. u bankama adekvatnost kapitala ili solventnost rigoroznije je definisana. 11. kapitalom koji je vlasni{tvo deoni~ara banke. (2) verovatno}e odstupanja od o~ekivanog prihoda.

Tre}e lice tj. {to mo`e ‘zaslepiti’ njihov portfolio rizik. 6) Ibidem. . tako da uticaj nepredvi|enih doga|aja ne bude nadmo}an. na parcijalnom tr`i{tu. Poznavanje ovakvih opasnosti mo`e koristiti banci za smanjenje ukupnog nivoa njenih rizika da ostvari gubitak na jednom prihvatljivom nivou.4) Mada se uticaj navedenih faktora mo`e smatrati indirektnim. Privredni pregled. (4) Sa ta~ke gledi{ta javnosti. str. opasnost da }e depozitari ili oni koji su pozajmili novac banci izgubiti svoja sredstva kad banka bankrotira mogla biti eliminisana osiguranjem depozita. edited by Sherman J. (3) Banka mo`e da pove}a kapital tako da je on dovoljan da apsorbuje bilo koji gubitak koji nastane kao specifi~na verovatno}a. The University of Chicago Press. str. poslovanje. 235. 5) Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. mo`e se meriti procenom verovatno}e distribucije sa mogu}im ishodima mimo onih koji su predvi|eni. (2) Rizik nediversifikacije ili rizik od nepredvi|enih doga|aja.2. Recimo. Maisel. tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. 1981. jednom definisani adekvatni kapital je iznos potreban da obezbedi da se verovatna insolventnost u budu}nosti smanji ispod predodre|enog nivoa. godine. 1983. nedostatak diversifikacije mo`e prouzrokovati koncentraciju kredita u okviru jedne industrijske grane. Chicago. osiguranje mo`e garantovati za{titu depozitarima od gubitka. investicija ili drugih aktivnosti u podru~ja gde nepredvi|eni doga|aji mogu prouzrokovati gubitke i koji mogu bitno uticati na poslovni uspeh banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 329 sredstvima. oni mogu u znatnoj meri uticati na rast gubitka banke i na taj na~in pove}avati izvesnost insolventnosti banke.6) 11. odnosno kad koncentri{e previ{e svojih kredita. neuskla|enost ban~inih proizvoda i usluga sa zahtevima tr`i{ta itd. 5) ^esto banku mogu na ovo navesti ukazane ili prognozirane mogu}nosti visokih profita.3. organizacija. 2. Merenje solventnosti poslovne banke 4) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . Smatra se da postoje ~etiri glavna pristupa koja su korisna i omogu}uju bankama da identifikuju i smanje svoje rizike: (1) Jedna od najva`nijih potreba banaka je da diverzifikuju sredstva i obaveze.Teorija. 2-3. na inostranom tr`i{tu ili pak samo kroz vanbilansne aktivnosti. Beograd. str. Banka mo`e postati insolventna i kada svesno ili nesvesno previ{e koncentri{e svoje aktivnosti u podru~ja poslovanja gde se mogu o~ekivati nepredvi|eni doga|aji. godine. U stvari. Ve}e u~e{}e ovakve distribucije koja le`i ispod o~ekivanih doga|aja je mnogo opasnije.

1990. 42. Testovi adekvatnosti kapitala su metodi za merenje dovoljnosti kapitala banke povezani sa njegovim procenjenim bilansnim stepenom rizika. i testovi adekvatnosti kapitala i standardi adekvatnosti se menjaju tokom vremena. merenje solvantnosti banke mo`e se vr{iti primenom i uva`avanjem nekoliko kriterija. Spencer: Managing Commercial Banks . Englewood Cliffs. sjedne strane. i (5) veza kapitala i rizika. 1990. Pri tome su bitni veli~ina i strukturalno u~e{}e deoni~kog kapitala. (2) procenjivanje neto vrednosti svakog portfolija. (4) procenjivanje distribucije funkcija o~ekivanog prinosa. s druge strane. Ovde va`i jedno op{te pravilo: {to je ova stopa ve}a za banku.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 330 Merenje solventnosti banke. The University of Chicago Press. Prentice-Hall. Prema Sh. Ovo ipak zavisi od relativnog rizika i mogu}nosti za nastanak gubitka svake banke. I obrnuto. 1981. New Jersey. od kojih su ~etiri naj~e{}e u upotrebi: 7) Sherman J. 8) Duane B. to je banka kapitalno zdravija i bolja. Regional and Global. Kapital racio ili stopa kapitala je klju~ni finansijski racio za merenje adekvatnosti kapitala banke. Maisel. Standardi adekvatnosti su bazne mere nivoa povezanosti kapitala sa porfoliom rizika. godine.Commununity. i veli~ina i u~e{}e depozita i kreditnih izvora. Chocago. iako se odnosi na veli~inu i funkciju kapitala u bilansu banke. godine. u knjizi: Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. edited by Sherman J. Barrons’ Business Guide. Maisel: The Meashurement of Capital Adequacy. godine. Banka sa visokom stopom (racijom) kapitala prema sredstvima je vi{e za{ti}ena od teku}eg . str. 570. str. (3) procenjivanje o~ekivane vrednosti u portfolijima banke. 104.operativnog poslovnog gubitka nego banka sa ni`om stopom racijom. str. New York. Graddy and Austin H.Maisel-u7). zahteva primenu slo`ene procedure i respektovanje uticaja nekoloko me|uzavisnih faktora. . koji podrazumevaju jedinstven proces od pet me|usobno povezanih faza: (1) razdvajanje poslovanja banke u homogene aktivnosti ili portfolio aktivnosti banke. 9) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms.9) Postoji nekoliko standardnih obrazaca za merenje adekvatnosti kapitala banke ili kapital racija (“capital ratio”). koji koriste menad`eri banke i regulatorne agencije da bi odredili da li je banka zdrava ili ne.8) Ovde }emo se zadr`ati na testovima adekvatnosti kapitala. Naravno. Adekvatnost kapitala je jedan relativni koncept koji zavisi od prirode aktive i pasive banke i njene strukture.

Spencer: Managing Commercial Banks . Banka se klasifikuje kao problemati~na ako je NCR = 2. i (‘equity capital to total deposits’) (4) deoni~ki kapital prema kreditima i eskontima. zatim pokazatelj agregatnih kredita prema ukupnom kapitalu (‘loans capital rtatio’). 574. Pored ovih pokazatelja.Community. 12) Duane B. Prentice-Hall. str. izdatke (the burden of meeting occupancy expenses). 1990.Klasifikovana sredstva Prose ~ na sredstva Klasifikovana sredstva su ona koja su ve} ozna~ena kao: nestandardna. godine. istorijat zarade (the history of earnings and of the rentention thereof). (‘equity capital to loans and discounts’). str. New Jersey. Jr. sumnjiva ili gubitak (ocena bazirana na ispitivanju kvaliteta sredstava). Graddy and Austin H. Sinkey. Procena pouzdanosti banke i vrednovanje adekvatnosti njenog kapitala od strane nacionalne banke obuhvata slede}ih osam faktora:12) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) kvalitet menad`menta. New York. likvidnost sredstava.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 331 (1) deoni~ki kapital prema ukupnim sredstvima. potencijalna “isparljivost” depozitne strukture kvalitet poslovnih (operativnih) procedura. Englewood Cliffs. 11) Joseph F. kvalitet i karakter vlasni{tva. str.74 % (jednako ili manje). i ban~in kapacitet da zadovolji sada{nje i budu}e potrebe svog poslovnog podru~ja uzimaju}i u obzir konkurenciju sa kojom se suo~ava. koriste se i pokazatelji koji uzimaju u obzir primarni i sekundarni kapital podeljen prose~nim ukupnim sredstvima uve}anim za dozvoljene gubitke na kreditima i zakupu (‘total capital ratio’). 10) Ibidem. (‘equity capital to risk assets’) (3) deoni~ki kapital prema ukupnim depozitima. Pored ovih pokazatelja. godine. Regional and Global. MacMillan Publishing Company. koristi se stopa neto kapitala (‘neto capital racio’ = NCR) prema slede}oj jedna~ini: 11) NCR = Kapital + Rezerve .: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. .10) Za ocenu da li je banka problemati~na ili nije sa aspekta solventnosti. 1989. 627. koriste se i bilansni raciji (‘balance sheet rations’). Third Edition. 54. (‘equity capital to total assets’) (2) deoni~ki kapital prema rizi~noj aktivi.

banka nema gubitak i normalno je da je solventna.”13) Naime. ~ak i kad banka ostvari i iska`e gubitak.Community. banka bude u poziciji da ne ispunjava svoje dospele obaveze ili izra`eno ne{to druga~ije.4. (a) da nema gubitka i da je solventna. i 113. str. 11-2. . Rizik insolventnosti poslovne banke “Rizik insolventnosti je mogu}nost da u odre|enom vremenskom periodu. ako nije ve}i od nominalnog kapitala banke u pasivi. Radi jasnijeg sagledavanja situacija u kojima se banka mo`e na}i.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 332 11. Graddy and Austin H. po{to svojim nominalnim kapitalom i depozitima pokriva svu svoju zdravu aktivu odnosno izvori i sredstva banke su u ravnote`i.2. banka je i dalje solventna jer svojim 13) Duane B. Regional and Global. godine. Teku}e rezerve i neprofitna aktiva Profitna aktiva Depoziti i druga pasiva Deoni~ki kapital banke Slika 11-1: Po~etni bilans solventne banke Kada je re~ o prvom slu~aju. Englewood Cliffs. Spencer: Managing Commercial Banks . (b) da ima iskazan gubitak i da je solventna. teorijski. New Jersey. u drugom slu~aju. i (c) da ima iskazan gubitak i da je insolventna. Teku}e rezerve i neprofitna aktiva Profitna aktiva Deoni~ki kapital banke Depoziti i druga pasiva Iskazan gubitak Slika 11-2: Gubitak i solventnost banke Dakle. Prentice-Hall. 1990. 568. u pogledu insolventnosti. kao agregatna vrednost ban~ine pasive. banka se mo`e na}i u tri situacije. dajemo upro{}enu strukturu bilansa banke i ilustrujemo to u slikama 11-1. koja prevazilazi njena ukupna sredstva.

15) Pri tome ne treba izgubiti iz vida me|usobno povezan odnos solventnosti i likvidnosti. Edited by: Richard C. 15) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. 297. . banka mo`e da obezbedi likvidnost. i strukturalnih pomeranja pra}enih ostvarenjem visine gubitka preko nominalnog iznosa deoni~kog kapitala. Aspinwall and Robert A. Finansijskim planom treba projektovati strukturu kapitala banke i nivo dividende. Pri tome treba imati na umu da je svaka banka u ve}oj ili manjoj meri podlo`na riziku. mo`e pokriti u celini gubitak i da ne do|u u pitanje isplate sredstava po osnovu raznih drugih obaveza. ali i njihovu bitnu razliku. Naravno. str. 1985. a da je pri tome nesolventna.5. Planiranje solventnosti poslovne banke U cilju smanjenja rizika insolventnosti banke i odr`avanja zadovoljavaju}e adekvatnosti kapitala ili solventnosti banke. To ilustruje slika 11-3. Naime. u knizi: Handbook for Banking Strategy.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 333 nominalnim kapitalom. Razli~ite performanse 14) Ibidem. koji se manifestuje kao nelikvidnost. str. godine. {to se ~esto zanemaruje.14) Teku}e rezerve i neprofitna aktiva Depoziti i druga pasiva Profitna aktiva Iskazan gubitak Deoni~ki kapital banke Slika 11-3: Gubitak i insolventnost banke Iz navedene ilustracije vidi se razlika izme|u obi~nog nedostatka sredstava. John Wiley & Sons. 569. koju banka treba ostvariti. Situacija u kojoj je banka insolventna nastaje u trenutku kad ostvareni i iskazani gubitak prema{uje nominalni kapital banke i on nije dovoljan za pokri}e gubitka. New York. te zbog toga banka dolazi u poziciju da ne mo`e da izvr{i i sve svoje obaveze prema komitentima. a da pri tome ne re{i problem nesolventnosti. pri tome treba po}i od zahteva za minimizacijom tro{kova sredstava kojima se to mo`e ostvariti. 11. kao {to mo`e biti nelikvidna.2. Eisenbeis. neophodno je finansijskim planom postaviti kao cilj: maksimiziranje bogatstva deoni~ara i projektovati strategijskim planom dugoro~ni rast i ciljni profit (slika 11-4).

me|u kojim su naro~ito zna~ajni: sposobnost menad`ment tima i konkurentnost. 596. New Jersey. u knizi: Handbook for Banking Strategy.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 334 banaka uslovljene su razli~itim faktorima. godine. 297. Ovi faktori uti~u na pojavu tri klju~ne kategorije rizika u bankama: (1) kreditini rizik. (2) rizik kamatne stope i (3) rizik likvidnosti. 1985. dok je rizik kamatne stope bio posle 1980. John Wiley & Sons. New York. Englewood Cliffs. Prentice-Hall. godine (period od 50 godina). str. 1990. prema podacima za ameri~ke banke u perodu 1934 -1983. oni uti~u na ostvarivanje razli~itih performansi poslovanja. Aspinwall and Robert A.15) Cilj: Maksimiziranje bogatstva akcionara Strategijski plan: Dugoro~ni rast i ciljni profit Plan profita: Godi{nji rast i ciljni profit Projektovana struktura kapitala Ciljna struktura kapitala Projektovane dividende Ciljna politika dividende Finansijski plan: Minimiziranje tro{kova sredstava Slika 11-4: Proces finansijskog planiranja18) Sa aspekta istorijske perspektive. Edited by: Richard C. svi bankroti banaka su bili povezani sa ove tri vrste rizika. Graddy and Austin H. Eisenbeis. godine. str. Ssaglasno razli~itim geografskim lokacijama i nacionalnim i regionalnim ekonomijama. 18) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. Spencer: Managing Commercial Banks . godine. godine. Regional and Global.Community. . Druge forme rizika kao {to su tehnolo{ki rizik i rizik deviznog 18) Duane B. Rizik likvidnosti i kreditni rizik dominirali su posle 1930. Sasvim je jasno da je samo ve}i odgovaraju}i nivo kapitala banke mogao da spasi banke od ovih bankrotstava.

17) Planiranje kapitala je proces odre|ivanja komponenti i nivoa kapitala u jednoj sredini konzistentna je sa ban~inim strategijskim poslovnim planom. za podr{ku banke u ostvarenju njenog strategijskog poslovnog plana. Illinois. str. godine. Cilj planiranja kapitala je da obezbedi adekvatan kapital. 329. str.2.6. adekvatnost kapitala zajedno sa osiguranjem depozita poma`e eksternoj 16) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. a naro~ito mogu}nost internog generisanja kapitala. Su{tina planiranja kapitala je u balansiranju tro{kova komponenti kapitala iz internih i eksternih izvora sa interesima razne publike (korisnici usluga. Eisenbeis. kao strategijski resurs. [anse za prikupljanje novih izvora kapitala ovise o teku}em prinosu na kapital banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 335 kursa. 1985. New York. regulatorne institucije). Walker. Hartman and John E. 17) Timothy P. Baughn. odr`avanje adekvatnosti kapitala obezbe|uje jedan ‘sloj’ za{tite. Thomas I. Zadatak planiranja kapitala je da odr`ava nivo adekvatnosti kapitala u stalno promenjivoj ekonomskoj sredini koji je prihvatljiv za raznoliku publiku. Efektivno planiranje kapitala treba da anticipira budu}e zahteve za adekvatnost kapitala saglasno tehnolo{kim promenama ili pove}anom nivou poslovne aktivnosti banke. u knizi: Handbook for Banking Strategy. 19) Ibidem. str. John Wiley & Sons. koji limitira potencijalne gubitke za agencije za osiguranje depozita. Pri tome je va`na postoje}a struktura kapitala. 19) 11. Aspinwall and Robert A. Mack: Capital Planning and Management. Edited by: Richard C.16) Planiranje i upravljanje kapitalom banke predstavljaju disciplinu predvi|anja i programiranja adekvatnog nivoa kapitala za pojedina~nu finansijsku instituciju u odre|enoj ekonomskoj sredini. Storrs and Charls E. ulaga~i. Drugo. 1988. Me|unarodni standard solventnosti banke Regulisanje merenja i utvr|ivanje standarda za adevatnost kapitala zapo~eto je iz tri razloga. rejting agencije i regulatorne odnosno kontrolne institucije. Dow Jones-Irwin. Edited by: William H. 332-333. Kod velikih banaka planiranje kapitala je slo`enije imaju}i u vidu njihovu razu|enu strukturu kapitala. rejting agencije. Anticipiranje potrebe za dodatnim kapitalom mo`e omogu}iti menad`mentu da iskoristi prednost i iskoristi {anse na tr`i{tu za prikupljanje dodatnog kapitala. ulaga~e. Prvo. Homewood. Proces planiranja kapitala po~inje ispitivanjem i proverom ekonomske sredine i prespektive zarade banke. 302. Third Edition. u knjizi: The Bankers’ Handbook. godine. postali su va`niji u depozitnom poslovanju banaka i imaju svog uticaja na performanse bankarskog poslovanja. ban~ino tr`i{te maloprodaje i veleprodaje. Kod manjih banaka planiranje kapitala je jednostavnije. Slo`enost planiranja kapitala je uglavnom ovisna od veli~ine banke. .

New York. obim i strukturu poslovanja. koje mogu biti elementi nelojalne konkurencije u me|unarodnom bankarskom poslovanju. (2) zahtevi za kapitalom su varirali saglasno tipu i veli~ini banke. 1990. godine. Naime. kao i Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms.osnove za op{te prihvatljivi standard solventnosti banaka koje se bave me|unarodnim poslovanjem izradio je Komitet za bankarsku regulativu i nadzornu praksu u okviru Banke za me|unarodne obra~une (BIS) sa sedi{tem u Bazelu i objavio ga u decembru 1987. uticale su na regulisanje standarda adekvatnosti kapitala u bankama na tri na~ina: (1) zahtevi za kapitalom su varirali tokom vremena. Eisenbeis. standardi kapitala slu`e da za{tite neosigurane kreditore. navode se pojedine kategorije rizika i njihova ‘te`ina’ u okviru pojedinih pozicija u bilansu banke. . gubitak poverenja depozitara mo`e ‘minirati’ i zapretiti ‘zdravlju’ banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 336 kontroli bankrotstva banaka. 124. godine pod nazivom: Me|unarodna konvergencija merenja kapitala i standarda kapitala. 21) Inicijativni materijal . godine. Time se u praksi prevazilaze razli~itosti tretmana i merenja adekvatnosti kapitala svake banke bez obzira na njenu veli~inu. 532-534. Zbog ovih razloga je adekvatnost kapitala banaka va`an objekt regulacije u tr`i{nim privredama preko 80 proteklih godina. New York. 20) Priroda subjektivnosti merenja adekvatnosti kapitala i evolucija banaka tokom vremena. i (3) zahtevi za kapitalom su varirali i me|u regulatornim institucijama. October 1988. John Wiley & Sons. str. str. 1985. Tre}e. 21) Potreba za izradom novog me|unarodnog standarda solventnosti proistekla je iz namere centralnih banaka i poslovnih banaka razvijenih kapitalisti~kih zemalja da se kapital banaka tretira i meri na isti na~in. U pregledu 11-1. str. 302-303. koji ne mogu imati kompletnu informaciju o ekonomskoj situaciji banke. AspinWall and Robert A. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Edited by: Richard C. 22) Vidi: ABA Banking Journal. Najva`niji razlog ovakvog pristupa je da se izbegnu ili minimiziraju razlike u nacionalnim pristupima i propisima. godine. Inicijativa za izradu novog me|unarodnog standarda solventnosti odnosno adekvatnosti kapitala potekla je od centralnih banaka razvijenih zemalja da prvenstveno one kao kontrolne institucije ujedna~e svoj pristup u definisanju sastavnih delova kapitala poslovnih banka i rizi~nosti njihovih plasmana. 22) Pregled 11-1: Kategorije rizika pozicija u bilansu banke a) K a t e g o r i j a r i z i k a 0 % 20) Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. Barron’s Business Guide.

• potra`ivanja od pravnih lica iz javnog sektora izvan OECD (isklju~uju}i centralne vlade) i krediti garantovani od takvih lica. ve} se vode kao vanbilansne aktivnosti. fabrike i oprema. • potra`ivanja od banaka udru`enih u OECD i krediti garantovani od tih banaka. • gotovinske stavke u procesu naplate.____________________________________________________________ Pored navedenih kategorija rizika u bilansnim pozicijama banke. • kapitalni (nov~ani) instrumenti izdati od drugih banaka (ukoliko nisu oduzeta od kapitala). • druga potra`ivanja od centralnih vlada i centralnih banaka zemalja u OECD (Organization for Economic Cooperation and Development). • potra`ivanja od privrednih (komercijalnih) kompanija u vlasni{tvu javnog sektora: • prostorije (ku}e). c) K a t e g o r i j a r i z i k a 20 % • potra`ivanja od multilateralnih razvojnih banaka i potra`ivanja garantovana ili kolateralom osigurana od tih banaka.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 337 • gotovina. rizik je prisutan i u bankarskim poslovima koji se ne registruju u bilansu banke. • potra`ivanja sa kolateralom (osigurana) u gotovinu ili uz jemstvo OECD centralnih vlada ili garanciju OECD centralnih vlada. To se izra`ava preko kreditnih faktora konverzije pozicija vanbilansne aktivnosti banke u pregledu 11-2. I njih je mogu}e svesti na kreditni rizik i tako izraziti kao ukupan rizik sadr`an u bilansu banke.i izdata u toj valuti . b) K a t e g o r i j a r i z i k a 0-50 % (sa nacionalnom diskrecijom) • potra`ivanja od pravnih lica doma}eg javnog sektora (isklju~uju}i centralnu vladu) i krediti garantovani od tih lica. e) K a t e g o r i j a r i z i k a 100 % • potra`ivanja od privatnog sektora. • potra`ivanja od centralnih vlada izvan OECD (ukoliko nisu denominirana u nacionalnu valutu .vidi pre navedeno). d) K a t e g o r i j a r i z i k a 50 % • krediti u potpunosti osigurani hipotekom na stambeno vlasni{tvo koje je ili }e biti zauzeto . i druga osnovna (fiksna) sredstva. • potra`ivanja od banaka udru`enih u zemlje van OECD sa ostatkom dospe}a do jedne godine i krediti sa ostatkom dospe}a do jedne godine garantovani od tih banaka. . • sva druga sredstva. • nepokretna imovina i druge investicije (uklju~uju}i nekonsolidovane investicione participacije u drugim kompanijama. • potra`ivanja od banaka udru`enih izvan OECD sa ostatkom dospe}a preko jedne godine.kori{}eno od strane zajmoprimca ili koje je rentirano. • potra`ivanja od centralnih vlada i centralnih banaka denominirana u nacionalnu valutu i koja glase na tu valutu.

Direktne supstitucije kredita (op{te garancije zadu`enosti uklju~uju}i ‘standby” akreditive za servisiranje kredita kao i finansijske garancije za kredite i hartije od vrednosti). 23) Joseph F. Sinkey. godine. 2. Ako se to desi. prodaji aktive sa regresom. MacMillan Publishing Company. Posebno je opasno za banku. Jr. Beograd. ugovorne obaveze) za kupovinu aktive uklju~uju}i i finansijske obaveze sa izvesnim opadanjem (‘drawdown’).Nekori{}ene finansijske obaveze sa originalnim rokom dospe}a preko jedne godine uklju~uju}i garantovane finansijske obaveze i komercijalne kreditne linije. februar 1989. za dobro izvr{enje posla. . koje mogu u odre|enim situacija. mo`e do}i i do bankrota banke.Sticanje participacije rizika u bankarskim akceptima i participacijama u direktnim kreditnim supstitucijama (na primer:’standby’ akreditivi). Jugoslavensko bankarstvo br. zna~iti i gubitak za banku. 19-21. 1989. Third Edition.“revolving underwriting facilities’) i mehanizmi garantovanja kratkoro~nih obaveza preko emisije kratkoro~nih hartija od vrednosti (NIF . varanti i ‘standby’ akreditivi za parcijalne transakcije).Transakcije povezane sa neizvesno{}u (garancije za u~e{}e na licitacijama.Terminski ugovori (tj. 3. 2. c) Konverzioni faktor 20 procenata 1.Mehanizmi garantovanja revolving finansijskih obaveza (RUF . To je rizik vanbilansnih aktivnosti banke.Nekori{}ene finansijske obaveze koje imaju originalno dospe}e od jedne godine ili manje i koje su bezuslovno poni{tive u bilo koje vreme.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry.Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini. moraju se uzeti u obzir i rizici vanbilansnih aktivnosti i tako izraziti ukupni kreditni rejting banke. New York. 3. ako ve} nije uklju~ena u bilans. str. str. ako velike garantovane kreditne obaveze prerastu u stvarne.______________________ Da bi se dobila ukupna te`ina rizi~nosti poslovanja banke. 4. banka mo`e do}i u manje ili ve}e te{ko}e pri izvr{avanju takvih ‘prinudnih’ obaveza.2. b) Konverzioni faktor 50 procenata 1. godine. Sli~ne opise faktora konverzije su naveli: Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti. Mnoge vanbilansne uslovne obaveze su potencijalne stvarne obaveze banke i mogu u odre|enom momentu postati realne obaveze.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 338 Pregled 11-2: Konverzioni faktori vanbilansnih pozicija banke23) a) Konverzioni faktor 100 procenata 1.“note issuance facilities’).Komercijalni akreditivi d) Konverzioni faktor 0 procenata 1. 638.

koje nastoje izraziti su{tinu likvidnosti. Jr. (2) stepen lako}e pretvaranja dela njene kratkoro~ne aktive u gotov odnosno `iralni novac.Strategies for Risk Control and Profit. Third Edition. Thomas I. Olson: Evalution of Financial Performance. Stigum and Rene O. ^ak se po nekoliko meseci ne izvr{avaju i fiksne i garantovane obaveze prema inostranim bankama i me|unarodnim finansijskim institucijama. Polaze}i od ovih elemenata. Edited by: William H. smatra se da je “likvidnost banke sposobnost. Dow Jones-Irwin. da na{e banke ni po nekoliko meseci ne izvr{avaju svoje obaveze. Tako. godine.: Managing Bank Assets and Liabilities . Illinois. Brojni su primeri. kako prema komitentima u me|usobnim odnosima u zemlji tako i prema partnerima i bankama u inostranstvu (obaveze po otvorenim akreditivima i sli~no). praksa na{ih banaka je ve} po ko zna koji put dokazala da kako na poslovanju u okvirima doma}eg tr`i{ta tako i na inostranom. Neverovatno. ali ipak mogu}e. 1988. 26) Pojam likvidnosti kod na{ih banaka ve} du`e vreme nije u skladu sa teorijskim postavkama. banka mora uskla|ivati rokove dospe}a svojih plasmana sa rokovima dospe}a izvora sredstava . Dakle.3. pa se ovim va`nim ban~inim na~elom rizika moramo detaljnije pozabaviti. da se osigura raspolo`ivost sredstava za izvr{enje obaveza po razumnoj ceni u svako vreme”. LIKVIDNOST POSLOVNE BANKE 11.sa primljenim depozitima i uzetim kreditima za likvidnost. Walker. treba imati u vidu jo{ nekoliko elemenata: (1) rezerve likvidnosti banke.3. Baughn. Dow Jones-Iewin. Nave{}emo samo neke od njih. i (3) uticaj kamatne stope na rentabilnost banke. Me|utim.25) Likvidnost banke u najop{tijem smislu podrazumeva da je banka sposobna da o roku izvr{ava svoje dospele obaveze. . Homewood. Polaze}i od starog bankarskog pravila da ‘pasiva odre|uje aktivu’. pod likvidno{}u banke podrazumevamo njenu poslovnu sposobnost da u svakom momentu mo`e izvr{iti svoje dospele obaveze po prihvatljivoj ceni 26) (kamatnoj stopi). nije u pitanju bilo koja cena sredstava. Da bi se bolje shvatio princip likvidnosti banke. a da istovremeno na{a ni jedna banka jo{ uvek nije oti{la pod ste~aj. str. u knjizi: The Bankers’ Handbook.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 339 11. Homewood. godine.24) Zatim postoji stav da “likvidnost banke podrazumeva njenu sposobnost da udovolji anticipiranoj tra`nji za sredstvima kako depozitara tako i zajmotra`ioca”. 202. Ako su ti 24) Marcia L. Naime. ve} prihvatljiva cena sa aspekta banke. Pojam i su{tina likvidnosti banke Bankarska teorija i praksa poznaju niz definicija. Problem likvidnosti banke zaslu`uje da se detaljnije objasni. Naime. taj princip izvr{avanja obaveza banke ‘ne treba tako striktno shvatiti’. Posebno je va`an aspekt odr`avanja ban~ine likvidnosti na zadovoljavaju}em ili optimalnom nivou. poznato je da banka odr`ava svoju likvidnost sinhronizovanjem rokova plasmana (aktive) prema rokovima dospe}a svojih obaveza (pasive). 25) Dr Ronald L.1. to ipak nije dovoljno za preciznije razumevanje ovog na~ela upravljanja rizikom banke. 1983. Branch. str. 393. Illinois. Storrs and Charls E.

a prisutna su i nerazumevanja su{tine neophodnih promena. sigurno je da dugoro~niji ban~ini izvori sredstava omogu}uju banci odr`avanje dugoro~nije aktive . koja sa sobom ‘povla~e’ i problem relativno visoke cene. Naime. mora pronalaziti nove izvore sredstava. {to ne daje niti mo`e da daje `eljene rezultate. Banka. neutralisati te probleme.ako su kratkoro~ni i dugoro~ni plasmani banke sinhronizovani sa kratkoro~nim i dugoro~nim izvorima sredstava banke. tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. Naime. naro~ito u uslovima u~estalih promena visine kamatne stope. Obi~no su to kratkoro~na sredstva. da bi izvr{ila dospele obaveze. O~igledno je da je odgovor negativan. 232. ^ak. iako bi relativno lako mogla re{iti konverziju dela svoje likvidne aktive u gotov novac. postavlja se pitanje da li je. 27) Me|utim.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 340 primljeni depoziti i uzeti krediti prete`no kratkoro~ni i podlo`ni ~estim ili sezonskim promenama. u praksi je to vi{e izuzetak nego pravilo. str. koji }e. Uprkos sna`no izra`enim tendencijama za velikim promenama u domenu vlasni{tva.plasmana. nemogu}nost funkcionisanja kreditnomonetarnog sistema itd.Teorija. Kad je re~ o problemu likvidnosti banke u na{im uslovima. . bar za kratko vreme. To se naro~ito de{ava kada do|e do nepredvi|enih i iznenadnih situacija i promena i kada banka “pretera” u transformaciji ro~ne strukture. I ne samo to. Beograd. organizacija. jo{ uvek je taj proces na samom po~etku. Kada je re~ o problemu nelikvidnosti. Problem likvidnosti banke. Isto tako je sigurno da se najmanji problemi u odr`avanju likvidnosti banke mogu o~ekivati . A nju je i nemogu}e izvesti u sada{njoj 27) Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije . To je naro~ito prisutno onda kada banka nije u stanju da brzo izvr{i potrebnu konverziju svoje kratkoro~ne aktive u gotov novac.). kako eskontne stope centralne banke tako i promene kamatne stope na tr`i{tu novca. godine. Privredni pregled. pa banka. Ovo staro bankarsko pravilo po{tivanja ro~ne strukture danas se u bankarskoj praksi prili~no izmenilo. jer jo{ uvek nije do kraja izvedena odgovornost u upravljanju bankom. 1983. Tada dolazi do uticaja likvidnosti na profitabilnost banke. koja dolazi u situaciju da naru{ava svoju ro~nu strukturu. pa mora obezbediti dodatne izvore sredstava (pozajmice po trenutno mogu}oj ceni). naglasak se jo{ uvek daje na ekspanzivnu kreditno monetarnu politiku.aktive dr`ati u takvom obliku koji se vrlo brzo mo`e pretvoriti u gotov odnosno `iralni novac. ima dosta i neslaganja o tome kako transformacija treba da se izvede. mo`e imati i velike posledice na rentabilnost banke. ne mo`e to uraditi po istoj ili ni`oj kamatnoj stopi. poslovanje. mogu}e uspe{no i efikasno upravljati likvidno{}u banke. treba imati u vidu jo{ dve stvari: korenite dru{tvene promene i prisustvo velikih poreme}aja (neefikasnost privrednog sistema. i pored formalno izvr{ene transformacije vlasni~kih odnosa u banci. banka mora jedan deo svojih plasmana .

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 341 strukturi vlasni{tva banke. koji i zbog tog nisu u poziciji da konsekventno. Beograd. (3) teoriju anticipativne dobiti i (4) teoriju uskla|ivanja obaveza. ve} je dominantan motiv dobijanje kredita.2. operativno i efikasno lociraju odgovornost za likvidnost banke. Kona~no. ali i od samih specifi~nih potreba banke u datom vremenu. 29) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Po{to pokrivaju zalihe ili su vezani za pripremu proizvodnje. pa je zato i treba shvatiti uslovno. 1990. proces proizvodnje.28) [to se ti~e odgovornosti. Mo`e imati dobar efekat sa kombinacijom odre|enog nivoa rezervi likvidnosti banke. ona je izvodljiva tek sa znatnijim udelom privatnog kapitala. privatni kapital ne samo da nije predominantan. str. bitnu okosnicu i motiv kupovine deonica banke kod ve}ine deoni~ara ne ~ini mogu}nost ostvarivanja dividende odnosno zarade. Postavlja se pitanje kako u takvoj. . 11. to se vra}anjem kredita prirodnim putem obnavljaju likvidna sredstva. prvo kod deoni~ara banke. Pristup formiranju optimalnog likvidnog potencijala poznat je kroz ~etiri teorije: (1) teoriju komercijalnog kredita. Va`no je da banka raspola`e dovoljnim obimom lako unov~ive aktive. Nau~na knjiga. Upravljanje likvidnim sredstvima sastoji se od utvr|ivanja svakodnevnih potreba banke za likvidnim sredstvima i na~inom pokrivanja tih potreba. Teorije optimalne likvidnosti banke Upravljanje likvidnim sredstvima banke treba da omogu}i banci da odr`ava svoju likvidnost. ve} ga uglavnom i nema u vlasni~koj strukturi deoni~ara i banke. a ni kod banke. U na{im uslovima ova mogu}nost je dosta ograni~ena s obzirom na relativnu skromnost vrste i 28) Naime. jo{ uvek prete`no dru{tvenoj svojini izvesti odgovornost za upravljanje likvidno{}u kad je to na toj osnovi nemogu}e. ali to va`i u uslovima kad nelikvidnost nije pogodila ve}i broj banaka. 257. godine. ni kod deoni~ara. problem se svodi na kreditiranje realno postoje}e proizvodnje i zaliha i na namensku upotrebu kredita. (2) teoriju unov~ive aktive. Kvantifikacija nivoa potrebnih likvidnih sredstava ili adekvatnog likvidnog potencijala zavisi od veli~ine i vrste svake banke. (2) Teorija unov~ive aktive polazi od sposobnosti banke da transformi{e svoje kratkoro~ne delove aktive u gotovinu. 29) (1) Teorija komercijalnog kredita polazi od toga da se banka bavi isklju~ivo odobravanjem kratkoro~nih kredita sa dospe}em do 90 dana. Kod ovog pristupa treba voditi ra~una o tro{kovima koji mogu nastati ovim transakcijama. ~lanovi upravnog odbora banke su iz reda deoni~ara zainteresovani za kredit (a ne dividendu). sada{nja struktura vlasni{tva u banci samo je formalno promenjena: biv{i osniva~i banke su svoj osniva~ki fond ‘pretvorili’ u deoni~ki kapital. Naime. Osim toga. a zatim i u samoj strukturi ban~inih izvora. mogu}e je pobolj{ati kvalitet upravljanja i preciznije definisati i izvesti odogovornost za likvidnost banke. U deregulisanom tr`i{tu i nestabilnim uslovima ova teorija ne daje sve potrebne odgovore.3. zalihe gotovih proizvoda i naplatu potra`ivanja od kupaca. Me|utim.

(2) slabo razu|en instrumentarij hartija od vrednosti. Ova teorija polazi od nekih nerealnih pretpostavki. 258. (3) Teorija anticipacije dobiti zasniva se na povezanosti likvidnosti banke sa ostvarivanjem budu}e dobiti svojih komitenata i klijenata. Me|utim. Po{to dugoro~ni plasmani imaju manji stepen likvidnosti.30) pa se u praksi zbog toga smatra ograni~enom. (4) Teorija pribavljanja novih likvidnih finansijskih sredstava polazi od sposobnosti banke da svoje trenutne te{ko}e re{ava pribavljanjem sve`ih likvidnih sredstava. oslanjanje banke na budu}u dobit svojih komitenata i klijenata predstavlja realnu osnovu za kompenzaciju manjeg stepena likvidnosti banke. Faktori i modeli likvidnosti poslovne banke Vi{e faktora uti~e na sposobnost banke da bude likvidna.3.3. str. 11. ^ak i njihove kombinacije mogu biti samo polazna osnova za re{avanje ovog slo`enog problema. a onda se tra`e re{enja kako to prevazi}i dodatnim sredstvima. niti se svi tokovi priliva i odliva sredstava banke mogu tako uprostiti da bi imali prakti~nu upotrebu. Naredna izlaganja imaju za svrhu da uka`u na brojne faktore koji determini{u likvidnost banke i na slo`enost merenja njihovog pojedina~nog uticaja na nivo i stepen likvidnosti banke. Me|utim. veliki problem predstavlja vremenska neuskla|enost potreba banke i budu}e dobiti njenih komitenata i klijenata. . mo`e se re}i da se ova teorija naj~e{}e potvr|uje u svakodnevnoj praksi. Me|utim. kad je u pitanju poslovanje na{ih banaka. Polaze}i od izre~ene premise bankarskog poslovanja da ‘pasiva odre|uje aktivu’. (3) slaba likvidnost ukupnog bankarskog sektora. Ibidem.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 342 obima hartija od vrednosti kojima banke rade i koje se nalaze na na{em finansijskom tr`i{tu. a kao najva`niji mogu se navesti slede}i: 30) Nerealne pretpostavke teorije pribavljanja novih likvidnih sredstava su: (1) relativno nerazvijeno finansijsko tr`i{te. na prvi pogled za odr`avanje likvidnosti banke ne bi trebalo biti problema. U na{im uslovima re|e se doga|a da banka prati i da se vezuje za profitabilnost pojedina~nih poslova svojih komitenata. finansijski organizam banke u praksi ipak nije tako jednostavan. O~igledno je da navedene teorije za formiranje optimalnog likvidnog potencijala ne mogu pojedina~nom primenom dati prave odgovore za re{avanje problema likvidnosti u praksi banke. (4) uticaj centralne banke na tokove likvidnih sredstava na nov~anom tr`i{tu jo{ nije dovoljan i (5) jo{ nije izgra|en efikasan informacioni sistem. Prvo se banka preforsira u domenu plasmana i to kredita.

str. godine. 32) Duane B. iznosa i vremena potreba banke za 31) Dr Milan Kne`evi}: Banka . 271. 1977.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 343 (a) (b) (c) (d) (e) brzina obrta plasiranih sredstava banke. po{to je likvidnost determinisana brojnim faktorima bilansne strukture i faktorima u okviru aktive i u okviru pasive. New Jersey. Prentice-Hall. str. 109. godine. Dr Ante Katunaric navodi slede}e faktore. Graddy and Austin H.Community. organizacija. mogu}nost pribavljanja kredita na tr`i{tu novca ili od drugih banaka i institucija. opseg.Organizacija i poslovanje. pul sredstava banke (‘pool of funds approach’). i (f) stepen naplate dospelih kredita i pripadaju}ih kamata. [kolska knjiga. dinamika i struktura izvora sredstava i plasmana koja je zavisna od realizacije i brzine prometnog procesa i od subjektivnih odluka depozitara i raznovrsni redoviti objektivni faktori sa kojima se depozitari susre}u tokom realizacije proizvodnog ciklusa. koji uti~u na kretanje priliva i odliva sredstava banke. porast nov~anih depozita.Teorija. Zagreb. uskla|enost ro~ne strukture plasmana sa izvorima sredstava banke.31) IZVORI SREDSTAVA BANKE Depoziti po vi|enju [tedni ulozi Oro~eni depoziti Kratkoro~ne nedepozitne pozajmice Drugostepe ne menice i obveznice Kapital fondovi banke PUL SREDSTAVA BANKE Prioritetno kori{}enje sredstava banke Primarne rezerve Sekundarne rezerve Krediti Kratkoro~ne hartije od vrednosti Slika 11-5: Pul sredstava banke Odr`avanje likvidnosti banke je slo`en proces.32) Pul sredstava banke je jedan od pristupa upravljanja likvidno{}u banke i po~inje utvr|ivanjem standarda likvidnosti tj. Spencer: Managing Commercial Banks . godine. poslovanje. Jedan od pogodnih pristupa ili modela re{avanja problema likvidnosti banke je tzv. Vidi: Banka . Regional and Global. bonitet ukupnih plasmana banke i stepen njihove pojedina~ne likvidnosti. 569. [kolska knjiga. 1990. str. pa time i na likvidnost: faktor ro~nosti izvora sredstava. Zagreb. 1984. Englewood Cliffs. koga ovde izla`emo u obliku grafi~kog prikaza na slici 11-5. .

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 344 gotovinom. depozite kod centralne banke. New Jersey. 122. Inc. 34) Model alokacije sredstava polazi od toga da je iznos likvidnih potreba banke povezan sa izvorima iz kojih ih dobija. Konceptualna kategorija ovih sredstava uklju~uje ukupnu gotovinu.. str. godine. da ignori{e likvidnost obezbe|enu kreditnim portfoliom kroz kontinuelan tok sredstava od pla}anja otplata i kamata. 34) Edward W. Me|utim. drugo. da zahtevana zaloga ozbiljno smanjuje va`nost sekundarnih rezervi kao izvora likvidnosti. zasniva se na formiranju nekoliko likvidno-profitabilnih centara (~etiri centra) u banci za alokaciju sredstava dobijenih iz razli~itih izvora. prva alokacija sredstava su primarne rezerve. Za razliku od primarnih rezervi. Englewood Cliffs. Fourth Edition. str. i {esto. op{te uslove (mogu}nost pribavljanja sredstava i njihovu cenu) i zahteve likvidnosti (potrebe za izvr{avanjem obaveza). 272-273. mogu}e je upravljati likvidno{}u banke i pomo}u koeficijenata ili finansijskih racija likvidnosti. Uop{teno govore}i. ovi standardi se baziraju na iskustvu. Pristup re{avanju likvidnosti preko pula sredstava banke podvrgnut je i mnogim kritikama jer se smatra: prvo. tre}e. da ne uzima u obzir “isparljivost” individualnih ra~una depozita. sekundarne rezerve eksplicitno obezbe|uju prinos i time doprinose profitabilnosti banke. Gill: Commercial Banking. peto. fleksibilna strategija sa sekundarnim rezervama likvidnosti ~ini ugaoni kamen kontinuiteta odr`avanja likvidnosti banke. Reed and Edward K. da ne obezbe|uje bazu za utvr|ivanje standarda likvidnosti. 33) Drugi model likvidnosti banke poznat je pod imenom model alokacije sredstava za upravljanje sredstvima (‘the asset allocation model for asset management’) i mo`e se predstaviti slikom 11-6. 33) Ibidem. proceni i intuiciji menad`menta banke. Kada finansijski menad`er banke utvrdi stanje sredstava. Prentice-Hall. . da pul sredstava zamu}uje ~injenicu da se realna dugoro~na sigurnost banke nalazi u njenoj sposobnosti da generi{e adekvatnu zaradu. Slede}a alokacija sredstava su sekundarne rezerve. Alokacija sredstava se vr{i u svakom centru nezavisno od drugih centara i menad`ment mora formulisati politiku alokacije sredstava u okviru svakog ovog centra. da nipoda{tava interaktivnu ulogu aktive i pasive u obezbe|ivanju sezonske i cikli~ne likvidnosti. kako se vidi i na slici 11-6. salda kod drugih depozitnih institucija i stavke gotovine u procesu naplate. ~etvrto. te mogu}u sekjuritizaciju. U stvari. koje obezbe|uju za{titu likvidnosti za prognozirane potrebe u gotovini i dr`e se u kratkoro~nim hartijama od vrednosti na otvorenom tr`i{tu. Model. 1989.

Mogu}a su i odre|ena pobolj{anja ovih pristupa uva`avaju}i neke od navedenih kritika i limita. koje. Na taj na~in bi se ovi modeli u~inili jo{ boljim i zadovoljili bi potrebe prakse banaka. koji u dobroj meri stoje. elimini{e vi{kove likvidnih sredstva i alocira dodatna sredstava na kredite i hartije od vrednosti.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 345 Principijelna prednost ovog metoda je da smanjuje tj. Me|utim. izuzev nekih. pa ga ovde ne}emo ni izlagati. Bez obzira na navedene nedostatke modela. Izvori sredstava Depoziti po vi|enju [tedni depoziti Alokacija sredstava Primarne rezerve Sekundarne rezerve Krediti Oro~eni depoziti Hartije od vrednosti Kapitalna sredstva Fiksna aktiva Slika 11-6: Model alokacije sredstava Pored navedena dva modela re{avanja likvidnosti. model ima i limite koji pogor{avaju njegovu efektivnost. Ostali limiti ovog modela su isti kao i kod pula sredstava. nemaju sistemski pristup re{avanju ovog za banku va`nog i. . A to zna~i da u tom procesu treba obezbediti konsekventno planiranje nov~anih 35) Ibidem. str. 124-127. pove}avaju}i time profitabilnost banke. postoji i tre}i. Drugi limit je u ‘prisvajanju’ sredstava odnosno izvori sredstava su nezavisni od njihovog kori{}enja. modeli su dosta jednostavni i primenjivi u praksi. mogu}nost slabe veze izme|u njih itd. To su alokacija sredstava iz razli~itih centara. Pri tome treba imati u vidu praksu na{ih banaka. moglo bi se re}i. Upravljanje likvidno{}u podrazumeva upravljanje tokovima gotovine u banci. model linearnog programiranja. tzv. `ivotnog principa banaka. To je matemati~ki model35) (ili tehnika) koji se koristi u nau~nim pristupima za teorijsko re{avanje poslovnih problema.

(2) ukupni depoziti podeljeni pozajmljenim sredstvima (‘total deposits divided by borrowed funds’). 128. 358. Fourt Edition. . Merenje likvidnosti sa stati~kog aspekta podrazumeva procenu posedovane aktive koja se mo`e pretvoriti u gotovinu. Naj~e{}e je u upotrebi indikator likvidnosti banke pra}en preko odnosa ukupnih kredita prema ukupnim depozitima. New Jersey. Barron’s Business Giude. Reed and Edward K. 1990. organizovanje da se planirani tokovi i ostvare i kontrolu ostvarene likvidnosti u odnosu na planiranu.36) Sa aspekta merenja likvidnosti banke. bitno je pra}enje indikatora i instrumenata likvidnosti banke. str. str. da bi se udovoljilo zahtevima depozitara. Postoje ~etiri primarna indikatora ili racija likvidnosti:37) (1) gotovina i nezalo`ene utr`ive hartije od vrednosti podeljene ukupnom aktivom (‘cash and unpledged marketable securities divided by total assets’). po{to ne uzima u obzir da se likvidnost mo`e posti}i preko kreditnog tr`i{ta i tokova prihoda. to se ne smatra samo sposobno{}u pretvaranja likvidne aktive ve} i sposobno{}u ekonomske jedinice da se zadu`uje i da generi{e gotovinu iz poslovanja. Niska vrednost ovog indikatora pokazuje visoku likvidnost i potencijalno nizak profit. Gill: Commercial Banking.. 11. Ovo je u`i koncept likvidnosti. i (4) ukupni krediti podeljeni ukupnim depozitima (‘total loans divided by total deposits’). Me|utim.4. Kad posmatramo likvidnost sa dinami~kog aspekta. New York. dok su likvidna sredstva za pokrivanje kreditne 36) Edward G. 37) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Za odre|ivanje adekvatnosti likvidnosti u okviru ove okosnice.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 346 tokova ulaza i izlaza sredstava. Englewood Cliffs.3. treba komparirati postoje}a likvidna sredstva sa o~ekivanim likvidnim potrebama. Obim likvidonosnih sredstava za pokrivanje depozitnih oscilacija (sezonskih i cikli~nih) ima primarno mesto. Zbog toga je va`an obim likvidne aktive u ukupnoj aktivi bilansa banke i on se odre|uje u zavisnosti od stepena sezonskih varijacija depozita. godine. visoka vrednost ovog indikatora ukazuje na rizik da bi neke kredite trebalo prodati sa gubitkom. godine. Prentice-Hall. Inc. 1989. (3) promenljiva sredstva podeljena likvidnom aktivom (‘volatile funds divided by liquid assets’). Merenje likvidnosti poslovne banke Likvidnost mo`e biti posmatrana kao stati~ki i kao dinami~ki koncept. cikli~nih oscilacija obima depozita i o~ekivanog obima tra`nje kredita od strane komitenata.

i druga. Polaze}i od teorijskog pristupa problemu likvidnosti i postoje}e bankarske prakse. Osnovno pravilo upravljanja likvidno{}u banke je diversifikacija izvora sredstava i dobavlja~a u okviru svakog izvora. 39) Donald B. godine. str.38) Po utvr|ivanju potrebnog obima likvidnog potencijala. godine. Rizik nelikvidnosti se ispoljava kao odnos raspolo`ivih sredstava banke prema tra`enim sredstvima. Walker. Kad je re~ o aktivnostima na koje je banka mogla uticati. Third Edition. gledano kratkoro~no. Reifler and Lazaros P. na koju je banka mogla ili nije mogla uticati. izdiferencirana su dva nivoa rezerve likvidnosti.regulisanje kreditnog potencijala i sekundarne . pa kad je tra`nja ve}a. Thomas I. Baughn. kome banka odobrava i plasira kredit. nije svejedno sa aspekta likvidnosti. Homewood. Naime. bitno je za 38) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. 302.3. 13 i 27 nedelja bazirana na prognozi kretanja obima kredita i obima depozita po vi|enju. Dow Jones-Irwin.obezbe|enje likvidnosti poslovnih banaka. Mnoge banke tako|e prate rizik nelikvidnosti kori{}enjem razli~itih mera u procesu odr`avanju likvidnosti. Storrs and Charls E. razlika izme|u likvidnih sredstava i kratkoro~nih obaveza. banka se okre}e ka strukturiranju aktive u cilju obezbe|enja solventnosti i profitabilnosti. 1988. Mavrides: Funding Source and Strategies for Banks of Various Sizes. one se uglavnom manifestuju kao plasman ve} prikupljenih sredstava ili kao odliv postoje}ih depozita. Klju~ne funkcije rezervi likvidnosti su: primarne . . str. Edited by: William H. Nau~na knjiga. Rizik nelikvidnosti poslovne banke Rizik nelikvidnosti obi~no se odnosi na nemogu}nost obnavljanja ili nadome{tanja sredstava za izvr{enje dospelih obaveza banke uz prihvatljivi (rezonski) tro{ak.39) Va`no je shvatiti da rizik nelikvidnosti nastaje kao posledica neke od prethodnih aktivnosti banke. U praksi ameri~kih banaka isti~u se posebno dve mere likvidnosti: prva. i (2) sekundarne rezerve likvidnosti. Illinois. 11. 249. Stope rasta kredita ne bi smele biti formirane iznad stopa rasta depozita. dospe}a obaveza na 5. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Beograd. mora se prodavati aktiva banke da bi se podmirila tra`nja odnosno obaveze banke. 1990.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 347 tra`nje od sekundarnog zna~aja. Dinami~ki aspekt likvidne pozicije banke zahteva korelativno pra}enje stopa rasta depozita i kredita. kao instrumenta za regulisanje kreditne politike poslovnih banaka: (1) primarne rezerve likvidnosti. Stabilne stope rasta depozita siguran su pokazatelj odr`avanja optimalne zone likvidnosti.5. Kad je re~ o plasmanu sredstava.

Zato je za upravljanje likvidno{}u od zna~aja pronala`enje ne samo likvidnih sredstava ve} likvidnih sredstava sa pozitivnom razlikom aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (‘positive spread’). Praksa na{ih banaka pokazuje da je takav pristup problemima likvidnosti vi{e izuzetak nego pravilo. kao {to su nagli veliki odlivi nekih depozita. (2) sekundarnu likvidnost i (3) tercijarnu likvidnost banke. Kad se ovome doda i problem nelikvidnosti izazvan faktorima na koje banka ne mo`e da uti~e. 11. Ovakvim operativnim postupcima pozitivno se uti~e na smanjnje rizika nelikvidnosti uz najmanje iritiranje rizika profitabilnosti. koje je tako|e komitent iste ove banke. bitno je da }e se ta sredstva u celini ili bar jedan deo (a mo`da i uve}ana. pored strogog pridr`avanja ro~ne strukture i trenda kretanja pojedine vrste depozita.6. pa ~ak i depozitar. Bitno je da kroz ove finansijske operacije ne dolazi. Bankarska teorija i praksa polaze od toga da se stepen likvidnosti meri vremenom potrebnim za pretvaranje pojedinih delova aktive u gotov odnosno `iralni novac ili nov~ana sredstva kod centralne banke. dolaze u neprihvatljivo duge periode nelikvidnosti. ili ne dolazi odmah do odliva finansijskih sredstava banke. {to bi bilo najpovoljnije) ubrzo ili postepeno vratiti u nov~ane tokove banke. plasman sredstava u kratkoro~ne likvidne hartije od vrednosti stalno odr`ava na odre|enom nivou.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 348 banku da li ta sredstva sasvim odlaze iz nov~anog ‘krvotoka’ banke ili }e tim sredstvima zajmoprimac. Jasno je da je na{im bankama u sada{njim uslovima izuzetno te{ko odr`avati zadovoljavaju}i nivo likvidnosti s obzirom na sve manje mogu}nosti da raspola`u visokolikvidnom aktivom i na potrebu zadr`avanja ve}ih iznosa neplasiranih sredstava na `iro-ra~unu banke. Upravljanje likvidno{}u je va`no za banku bilo koje veli~ine. Ovo je najmanje rizi~an posao re{avanje teku}ih nelikvidnih pozicija banke kako sa stanovi{ta likvidnosti tako i sa stanovi{ta profitabilnosti. Prema stepenu likvidnosti razlikujemo: (1) primarnu likvidnost. To zna~i da stepen likvidnosti mo`e biti razli~it u zavisnosti od stepena unov~ivosti pojedinih delova aktive banke. To zna~i da banka u svakom momentu ima mogu}nost brzog pretvaranja potrebnog iznosa hartija od vrednosti u gotov novac potreban za re{avanje nastalog problema likvidnosti. zavisi i od strukture i intenziteta dospe}a obaveza na strani pasive. platiti svoje obaveze firmi odnosno preduze}u. i pored svih drugih problema. Isto tako. Stepen likvidnosti banke zavisi od strukture aktive i pasive bilansa banke.3. Praksa inostranih banaka je da se. o kojima smo ve} govorili. onda je jasno za{to na{e banke. Upravljanje pozicijom likvidnosti banke . Ako pak dolazi do odliva sredstava van finansijskih kanala banke.

U savremenim uslovima kompjuterske tehnike i telekomunikacija. Upravljanje svim pozicijama aktive i pasive uti~e ili mo`e da uti~e na likvidnost banke. ovaj dinami~ni operativni posao ne mo`e se u uslovima dinami~nih promena efikasno organizovati bez primene sofisticiranih metoda i programskih aplikacija kompjuterske tehnike. s druge strane. [to se ti~e tehni~ke strane planiranja likvidnosti banke. Zato je za nelikvidnu poziciju banke najodgovorniji menad`ment tim banke. treba po}i od navedenih modela i sa~initi metodologiju planiranja i pra}enja priliva i odliva sredstava za odre|ene periode respektuju}i pri tom ro~nu strukturu sredstava i obaveza i pojedine stepene likvidnosti aktive. Uspostavljanje takvog mehanizma komunikacija sa ve}im depozitarima omogu}ilo bi banci blagovremenu informaciju o namerama komitenata . ali ~esto i veliki korisnici kredita. Stretegijsko planiranje likvidnosti se ne mo`e posmatrati kao proces planiranja u u`em smislu tj. s jedne strane. Efektivno strategijsko planiranje likvidnosti banke podrazumeva planiranje i pra}enje kretanja depozita klju~nih komitenata . (2) kontinuirano organizovanje poslova odnosno organizacioni napori zaposlenih da se taj plan ostvari i (3) svakodnevna kontrola ostvarivanja plana i korekcija neadekvatnih aktivnosti. samo u okviru pozicija kretanja ulaza i izlaza gotovine na ra~unima banke. i snage autoriteta odnosno ovla{}enja koja ima u banci. neizbe`na je odgovornost prve linije menad`ment tima banke za nelikvidnost banke. Upravo zbog toga menad`ment tim treba da bude pokreta~ sistemskog re{avanja problema likvidnosti banke i upravljanja likvidno{}u banke u kontekstu upravljanja bilansom i bilansnom strukturom banke. Zbog obaveza prema deoni~arima da obezbedi profitabilno poslovanje banke i zadovoljavaju}i nivo dividende. Strategijsko planiranje likvidnosti banke podrazumeva projekciju dugoro~nih trendova kretanja faktora koji determini{u likvidnost banke. Me|utim.depozitara banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 349 Sistemski pristup re{avanju problema likvidnosti banke. ~iji depozitni poterncijal ~ini sr` likvidnog potencijala banke. podrazumeva: (1) planiranje i svakodnevno a`uriranje plana priliva i odliva sredstava banke. Polazna osnova za uspe{no re{avanje likvidnosti banke su principi odr`avanja likvidnosti koje je prihvatio menad`ment tim banke i koji su obavezni za sve nivoe upravlja~ke strukture banke. To su obi~no ‘veliki’ komitenti i depozitari. . bilo na du`i ili kra}i rok.depozitara u pogledu potreba anga`ovanja depozita i budu}im ve}im prilivima i odlivima depozita. kod kojih iznenadne promene odnosno odlivi sa `iro ra~una mogu izazvati bitan poreme}aj u likvidnoj poziciji banke. mada ima vi{e pristupa. treba imati u vidu da je te{ko odrediti standarde likvidnosti po{to budu}a tra`nja nije poznata.

Ekonomska efikasnost ima svoje implikacije na sigurnost i ~vrstinu banke i na kvalitet i cene njenih proizvoda i usluga. ali i opstanka banke u budu}nosti. Ekonomska efikasnost poslovanja banke mo`e biti jedno od zna~ajnih oru|a menad`ment tima banke usmereno na tro{kove poslovanja banke. ukupni izdaci se grupi{u u tri kategorije: (1) kamatni izdaci. A za gubljenje poverenja dovoljna je jedna nesmotrenost ili nerazumevanje. Banka kao finansijski posrednik. (4) izdaci za opremu i (5) drugi izdaci. ‘proizvodnog’ dela. Razlike izme|u ovih kategorija izra`avaju se kao neto kamatni prihod (kamatni prihod minus kamatni izdaci) odnosno neto nekamatni prihod (nekamatni prihodi minus nekamatni rashod). pa je kontrola tro{kova jedan od klju~eva uspeha. Uostalom. Banka u ovom procesu treba da ima inicijativu. (3) neto izdaci za prostorije. ako je uspe{na u tom procesu. za takva kretanja je zainteresovano i dru{tvo. EKONOMI^NOST I POSLOVNOST BANKE 11.4. (2) rezerve za gubitke na kreditima ili izdaci za kreditne gubitke i (3) drugi operativni ili nekamatni izdaci.4. U okviru knjigovodstvenog pra}enja izdataka. zadr`avanja zarade. u sredstva koja donose zaradu u produktivnu aktivu i. ekonomije obima. i (b) tzv. U bankarskoj praksi je uobi~ajeno da banka odvojeno evidentira i vodi kamatni i nekamatni prihod i kamatne i nekamatne izdatke. Ekonomi~nost poslovanja banke Ekonomi~nost. nefunkcionalno poslovanje. kamatne i nekamatne izdatke. Operativni ili nekamatni izdaci banke sastoje se od pet stavki: (1) plate. kao jedan od principa upravljanja rizikom poslovne banke. 11. u kapital banke preko ponovne kupovine deonica odnosno preko tzv. empirijske evidencije i kontrolnog merenja. proces posredovanja se sastoji od dva dela: (a) uzimanja i pozajmljivanja ili ~istog posredni~kog dela. Otuda je jasno da banka mora uspostaviti funkcionalnu vezu izme|u tro{kova.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 350 Bitna pretpostavka ovakvog na~ina upravljanja likvidno{}u banke jeste me|usobno poverenje odnosno poverenje komitenata u banku.1. mo`e pozitivno doprineti ostvarivanju primarnog cilja banke . ~iji je osnovni zadatak da izvede transformaciju pasive izvora sredstava. Za uspostavljanje odnosa poverenja potrebne su godine.maksimiziranje profita i dividende deoni~ara. koji uklju~uje i poslovnu podr{ku banke i ostalo tzv. . (2) beneficije zaposlenih. U su{tini. Od efikasnosti poslovanja banke treba da imaju koristi kako deoni~ari banke tako i njeni komitenti i klijenti.

Sa beneficijama zaposlenih toiznosi 10 do 25 procenata od ukupnog prihoda banke. 29. MacMillan Publishing Company. 41) Lowell Bryan and Paul Allen: Geographic Strategies for the 1990s Preparing for a Smart Endgame.plate i beneficije . Homewood.20 10 .: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. a ukupni operativni izdaci (od 1 do 5) iznose od 20 do 40 procenata ban~inog prihoda.20 20 . Storrs and Charls E. u knjizi: The Bankers’ Handbook. New York. 41) Jedinstveni tro{kovi 10 . Sinkey.40 Procenat Op{ti Tro{kovi Tro{kovi Tro{kovi tro{kovi filijala centralnog procesinga procesinga proizvoda banke Tro{kovi poslovne nabavke Ukupni tro{kovi < 10 100 % 15 . str.ostali izdaci Ukupno: 15 % 5% 10 % 30 % Preostalih 70 procenata ukupnog prihoda banke. Third Edition. Illionis. smatra se da je u~e{}e ovih pet vrsta nekamatnih izdataka oko 30 procenata od ukupnog prihoda banke. agencija i {altera) prikazuje slika 117. kreditne gubitke. 309. . Baughn. godine.85 Slika 11-7: Struktura operativnih tro{kova banke 40) Joseph F. ekspozitura. Jr. Third Edition.30 25 . godine. Edited by: William H. str. Dow Jones-Irwin. Walker. 1988.30 70 .40) a njihova struktura je slede}a: .zakup i oprema . 1989. treba da pokrije kamatne izdatke. Kao reprezentativni prosek.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 351 Od ovih pet nekamatnih izdataka plate su glavni izdatak. Udeo operativnih tro{kova u jednoj (ilustrativno) tipi~noj banci sa ra{irenom poslovnom mre`om (filijala. Thomas I. poreze i da zadovolji ciljni nivo profita banke.

primenjuju se uglavnom dva modela organizovanja ekonomi~nosti rada banke: (1) model finansijskog posrednika i (2) model ekonomske jedinice.4. Dow Jones-Irwin Homewood. Thomas I. Baughn. Storrs and Charls E. Ovaj model banke mo`e se izraziti na na~in prikazan na slici 11-8. godine. 189. Depoziti 2.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 352 Navedna slika prikazuje na odnos jedinstvenih prema ukupnim operativnim tro{kovima banke sa ra{irenom mre`om poslovnih jedinica. Krediti 2. Osiguranje. . 1988. Rose: The Economics of the Banking Firm.2. str. Third Edition. Nedepozitni zajmovi 3. Ekonomski modeli organizovanja banke Da bi se obezbedili odre|eni efekti na ekonomi~nost banke kao institucije. Walker. Druga produktivna aktiva Slika 11-8: Model banke kao finansijskog posrednika 42) Dr Peter S. 11. Penzioni planovi 4. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Edited by: William H. (1) Model banke kao finansijskog posrednika posmatra banku jednostavno kao poslovnu firmu koja prodaje prikupljena sredstva i usluge kori{}enja sredstava u efikasnom tr`i{nom sistemu.42) Prodaja usluga u prikupljanju sredstava da bi se obezbedili ciljni nivoi zadu`ivanja i kapitala banke: 1. Investicije u vrednosne papire 4. Lizing potra`ivanja 3. Illinois. finansijsko planiranje i konsalting usluge Tok sredstava sposobnih za kreditiranje ORGANIZACIJA BANKE Tok sredstava sposobnih za kreditiranje Prodaja usluga za kori{}enje sredstava da bi se obezbedili povra}aj sredstava i adekvatan rast kapitala banke: 1.

kredita sa tr`i{ta novca i deoni~kog kapitala prodaju}i hartije od vrednosti i deonice. obezbe|enje kostura za primenu tehnologije za kombinovanje produktivnih faktora i generisanje planiranog nivoa autputa banke Finansijske usluge Prihod od prodaje Cena i distribucija finansijskih usluga . efikasnost isporuke usluga i naplata ostvarenog prihoda Slika 11-9: Model banke kao ekonomske jedinice Koli~ina ili iznos autputa finansijskih proizvoda i usluga koji mo`e biti ‘proizveden’ mo`e se definisati za svaku banku kao njena produkciona funkcija: Izlaz bankarskih = f (zemlja.organizovanje i usmeravanje realnih resursa u ‘produkciji’ finansijskih proizvoda i usluga.zemlja ili prirodni resursi.selekcija ciljnih tr`i{ta. Naime. i realizuje autpute u vidu kredita snabdevaju}i novcem poslovne firme. putem organizacije ‘proizvodnog’ procesa finansijskih proizvoda i usluga. kombinuju}i produktivne faktore i tehnologiju u jedan dovoljno efektivni i efikasni miks. Model banke kao ekonomske jedinice . shvatanje banke kao finansijskog posrednika podrazumeva da banka prima inpute u vidu depozita.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 353 Kao {to se vidi iz grafi~kog prikaza ovog modela. kapitalna usluga dobra) 43) Ibidem. potro{a~e i dr`avu i ostvaruju}i u tom procesu odgovaraju}i profit. vreme zaposlenih. generi{e utr`ive autpute po konkurentskoj ceni. izbor redosleda cena. str.43) mo`e se jasnije videti na slici 11-9. 192. (2) Model banke kao ekonomske jedinice podrazumeva organizovanje i upravljanje zaposlenima i drugim deficitarnim realnim resursima. Zakup faktora produkcije . upravlja~ka sposobnost. . vreme zapo{ljavanja i obuke i kapitalnih dobara putem pisanih i nepisanih ugovora Faktori inputa Faktori pla}anja Organizacija banke. banka kao i svaka druga firma.

godine. 11. Third Edition. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Illinois. i (2) mere efektivnosti kori{}enja sredstava uz najve}i mogu}i prinos.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 354 Inputi vremena zaposlenih i upravlja~kih sposobnosti. Dow Jones-Irwin Homewood. str. Rose: The Economics of the Banking Firm. prirodnih resursa (zemlja) i kapitalne opreme transformi{u se u bankarske autpute uz primenu teku}e menad`mentu raspolo`ive tehnologije i sposobne tro{kovno-efikasne produkcije.indikatori tro{kova sredstava: ⎡ Ukupninekamatni ⎤ ⎡Ukupnopla}ena ⎤ ⎢ ⎥ tro{kovi ⎢ ⎥+⎢ ⎥ kamata ⎡ Prose ~ ni istorijski ⎤ ⎣ ⎦ ⎢prikupljan sredstava ⎥ ja ⎣ ⎦ • 100 ⎢tro{kovisredstavabanke⎥ = ⎢ ⎥ Prose ~ na ukupnaprikupljen sredstva a ⎢ ⎥ (%) ⎣ ⎦ ⎡Ukupnopla}ena ⎤ ⎡ Ukupninekamatni ⎤ ⎥ ⎢ kamatana ⎥ + ⎢ tro{kovi ⎥ ⎥ ⎢ ⎢ i ⎡ Jedinstven marginalni ⎤ ⎥ ⎢ nova sredstva ⎥ ⎢prikupljan sredstava ja ⎦ • 100 ⎦ ⎣ ⎢tro{kovisredstavabanke⎥ = ⎣ ⎢ ⎥ ⎡Prose ~ na nova ukupna⎤ ⎡zahtevanerezerve ⎤ ⎢ ⎥ ⎢ (%) ⎣ ⎦ ⎥ − ⎢ i neisk. koje svrstavamo u dve grupe:44) (1) mere efektivnosti obezbe|enja izvora uz najni`e mogu}e tro{kove. Postoje zna~ajni indikatori merenja upravlja~ke aktivnosti banke. (1) Mere efektivnosti banke u osiguranju jednog optimalnog miksa izvora sredstava uz najni`e mogu}e tro{kove . Pona{anje autputa bankarskih usluga tokom vremena je kriti~ni faktor koji mora biti preispitivan od strane menad`menta. Sa gledi{ta ekonomske perspektive i efektivnosti menad`menta. Edited by: William H. Walker. . Storrs and Charls E. Thomas I.4. Baughn. Merenje i rizik ekonomi~nosti banke Ekonomi~nost poslovanja banke predstavlja va`nu kategoriju i princip upravljanja rizikom poslovanja banke. moraju se razlikovati kratkoro~ni i dugoro~ni periodi u dono{enju odre|enih odluka.3. 1988. 190-191.kred ⎥ a it ⎦ ⎣ prikupljen sredstva ⎦ ⎣ 44) Dr Peter S.

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 355 ⎡ Ukupno pla}ena ⎤ ⎡ Ukupni nekamatni ⎤ ⎥ ⎢ ⎥ ⎢ tro{kovi ⎥ ⎢ kamata na ⎥+⎢ ⎡ Jedinstveni marginalni ⎤ ⎢ nova sredstva ⎥ ⎢ prikupljanja sredstava ⎥ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎢ ⎥ ⎢ tro{kovi sredstava banke⎥ = ⎡ Prosecna nova ukupna ⎤ ⎡ Zahtevane rezerve⎤ • 100 ⎢ ⎥ ⎢ (%) ⎣ ⎦ ⎥−⎢ ⎥ ⎣ prikupljena sredstva ⎦ ⎣ i neisk. kredit ⎦ ⎡ Prelomna ta ~ ka prinosa. aktive (%)⎦ ⎡ Racio sredstava ⎤ Depoziti stavljeni kod banke sa osiguranjem brokera • 100 ⎥= ⎢ Ukupni depoziti ⎣ kod brokera (%)⎦ Mere rizika vezane za izvore sredstava banke: . ⎤ ⎢ ⎥ koji pokriva tro{kove Ukupni tro{kovi kamate ⎢ ⎥= • 100 sredstava banke ⎢ ⎥ Ukupnaprose ~ naproduktivna aktiva ⎢ ⎥ (%) ⎣ ⎦ Mere rizika vezane za izvore sredstava banke: ⎡ Racio sredstava ⎤ Depoziti stavljeni kod banke sa osiguranjem brokera • 100 ⎢ ⎥= Ukupni depoziti ⎣ kod brokera (%)⎦ (2) Mere efektivnosti banke u postizavanju jednog optimalnog miksa kori{}enja sredstava sa najve}im mogu}im prinosom: Indikatori stope povrata sredstava: ⎡Stopa bruto prinosa ⎤ Pr ihod od produktivne aktive ⎥ = Ukupna prose ~ na produktivna aktiva • 100 ⎢ ⎣ produktiv. aktive (%)⎦ 0 ⎡ Racio sredstava ⎤ Depoziti stavljeni kod banke sa osiguranjem brokera • 100 ⎥= ⎢ Ukupni depoziti ⎣ kod brokera (%)⎦ ⎡Stopa bruto prinosa ⎤ Pr ihod od produktivne aktive ⎥ = Ukupna prose ~ na produktivna aktiva • 100 ⎢ ⎣ produktiv.

godine. 1985. str. Upravljanje ekonomijom obima banke U uslovima smanjene neto kamatne mar`e i jake kompetitivnosti me|u bankarskim i nebankarskim institucijama.4. Kad se to svede na jednu nov~anu jedinicu. John Wiley & Sons. Za predvi|anje optimalnog obima ekonomije banke. Humphrey: Cost and Scale Economies in Bank Intermediation. Da se podsetimo: efikasnost poslovanja je ostvarivanje istih efekata sa {to manjim tro{kovima odnosno sa odre|enim tro{kovima ostvarivanja {to ve}ih efekata ili rezultata. Edited by: Richard C. 763. onda se efektivnost meri odnosom ostvarenih tro{kova na jednu nov~anu jedinicu prihoda. . New York. va`no je da banka posluje efikasno odnosno ekonomi~no. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Aspinwall and Robert A.4. koji se mo`e predstaviti slede}om jedna~inom: 45) BOC = a + b (BO) + c (POL) + d (POB) + RET 45) David B. naj~e{}e se koristi tzv. Cobb. Pri tome va`nu ulogu igra ekonomija obima poslovanja banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 356 : ⎡Racio reproduktivne ⎤ Ukupni krediti i zakup sa dospe}em od 90 ili vi{e dana • 100 ⎢ ⎥= aktive (%) Primarni kapital ⎣ ⎦ ⎡Racio kreditnog⎤ Ukupni prosecni krediti i zakup • 100 ⎢ kapacitieta (%) ⎥ = Ukupna prosecna aktiva ⎣ ⎦ ⎡Racio osiguranja⎤ Tr`i{na vrednost svih vrednosnih papira ⎢ vrednosti (%) ⎥ = Knjigovodstvena vrednost svih vrednosnih papira • 100 ⎣ ⎦ ⎡Racio kreditnog⎤ Ukupni prosecni krediti i zakup • 100 ⎢ kapacitieta (%) ⎥ = Ukupna prosecna aktiva ⎣ ⎦ 11.Douglas-ov model obima ekonomije banke. Eisenbeis.

i druge kontrolne varijable. 195-196. Rose: The Economics of the Banking Firm. 1988. Dow Jones-Irwin. tako da se efekat tro{kova menjanja ban~inog autputa reflektuje na ekonomiju obima. Edited by: William H. Baughn. Storrs and Charls E. u knjizi: The Bankers’ Handbook Third Edition. godine. zajedno uti~u kao i afilijacije holding kompanije. Walker. Illinois. Ekonomija obima (SCE) je odredejena veli~inom koeficijenta i to: (1) SCE manje od 1 postoji ekonomija obima (prose~ni tro{kovi padaju) (2) SCE jednako 1 nema ekonomije obima (prose~ni tro{kovi su konstantni) (3) SCE ve}e od 1 postoji neekonomija obima (prose~ni tro{kovi rastu) Kratkoro~no gledano.c. Baughn. b. broj slu`benika u filijalama. Me|utim. 1988. Dow Jones-Irwin.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 357 gde je: BOC = operativni tro{kovi banke a. u dugoro~nom periodu nema fiksnih resursa46) i mogu}e je posti}i totalnu fleksibilnost upravljanja: obimom. Thomas I. 195-196. statisti~ki parametri BO = ban~ini izlazi (autputi) POL = cena radne snage POB = cena zgrada RET = termin slu~ajne gre{ke Parametri a. Po{to je prethodna jedna~ina u logaritmima. u knjizi: The Bankers’ Handbook Third Edition. Homewood. Edited by: William H. str. Walker. fleksibilnost upravljanja ekonomijom obima banke limitirana je fiksnim resursima. .d = prirodni logaritmi. Illinois. 46) Dr Peter S. str. merenje ekonomije obima je sasvim jednostavno: Ekonomija obima (SCE) = procenat promena u tro{kovima =b procenat promena u izlazu Uklju~uju}i cene radne snage i kapitala u prvoj jedna~ini.b. Storrs and Charls E. Homewood. tehnologijom i organizacionom strukturom. Thomas I. godine. slu`e kao ‘ostale konstantne stvari’. Rose: The Economics of the Banking Firm. c i d u navedenoj regresionoj jedna~ini se mere u prirodnim logaritmima i predvi|aju se statisti~ki. 46) Dr Peter S.

kako prema depozitarima tako i prema zajmoprimcima. jednostavno bio ignorisan. Tako je banka bila dovedena i u materijalnom smislu u poziciju ‘servisa udru`enog rada’ isklju~uju}i time svaki njen motiv za ostvarivanje ve}eg prihoda i. bar {to se ti~e bankarstva. Spencer: Managing Commercial Banks . . Kao institucija banka mora biti kompenzirana za obezbe|ivanje prednosti u konkurentskoj borbi na tr`i{tu. Posebna pa`nja banke kao institucije treba da bude usmerena na visinu kamata koje pla}a depozitarima i na visinu kamata koje napla}uje od korisnika zajmova.47) U savremenoj tr`i{noj privredi i deregulisanom bankarskom tr`i{tu banka nastoji izbalansirati svoje konkurentske sposobnosti i mogu}nosti. Razlika izme|u ove deve vrste kamata (‘interest spread’) predstavlja glavni izvor neto prihoda banke i njenog profita.5. Zbog toga. Pojam i su{tina profitabilnosti banke Banka kao i svaki privredni subjekt u uslovima tr`i{ne privrede i poslovanja po principu privrednog ra~una mora svojim prihodima pokrivati svoje rashode i ostvarivati dobit. doprinose i poreze.deoni~ara. Mada je istovremeno na{ao svoje mesto u planiranju i analizi poslovanja proizvodnih i drugih preduze}a. New Jersey. posebno. U stvari pravi motiv poslovanja banke jeste da ostvari {to ve}i profit kako bi time {to vi{e doprinela pove}avanju dividendi svojih akcionara . Banka kao institucija mora obezbe|ivati tokom svog poslovanja dobit za akcionare . naravno. Englewood Cliffs. Po{to kao finansijski posrednik obavlja proces primanja.Community. u banci za njega jednostavno nije bilo mesta. dok kamata i provizije koje snose zajmoprimci moraju biti dovoljno niske da generi{u potrebne prihode na 47) Duane B.u kapital banke obezbedila pove}anje svog potencijala. 1990. te putem reinvestiranja u akcije . druge tro{kove. str. duboko kosilo sa na{im samoupravnim i dohodovnim sistemom.deoni~are. ona ima odre|ene operativne izdatke. Profitabilnost banke u na{em socijalisti~kom bankarstvu je bila shva}ana kao prevazi|ena kategorija kapitalisti~kog na~ina privre|ivanja {to se. Graddy and Austin H.5. godine. transformacije i pozajmljivanja novca sredstava. bilo funkcionalnih kao banka bilo ostalih kao radna zajednica. Ovaj problem je. Smatralo se da sve {to banka ostvari iznad svojih rashoda. Kamata pla}ena depozitarima mora biti dovoljno visoka da zainteresuje {tedi{e. Prentice-Hall. najverovatnije.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 358 11. u na{oj bankarskoj literaturi u poslednjih pedesetak godinaskoro da i nemamo ozbiljnijih radova na ovu temu. 27. administrativne tro{kove. PROFITABILNOST POSLOVNE BANKE 11. ve}e dobiti. pripada osniva~ima banke.1. Regional and Global. akumulaciju i rezerve. [ematski to bi izgledalo kao na slici 11-10.

. sistem tr`i{nog pona{anja je sasvim jasan. 48) Krajnji zajmoprimci Napla}en a BANKA Pla}ena kamata Krajnji depozitari ⎡Razlika⎤ ⎡Napla}ena od ⎤ ⎡Pla}ena ⎤ ⎢ kamate⎥ = ⎢zajmoprimaoca⎥ − ⎢depozitarima⎥ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ + Provizije. Ukoliko deoni~ari nisu zadovoljni dobijenom dividendom. doprinose i poreze. te kona~no neto dobit i adekvatan prinos za deoni~are. Ova razlika mora biti dovoljna da pokrije operativne izdatke. Takvu uskla|enost ovih tokova mo`e obezbediti banka koja ima dobro planiranu marketing strategiju svojih proizvoda i usluga. iako su za takvo pona{anje stvorene neke polazne formalne pretpostavke. Prvi i osnovni uslov takvog pona{anja je karakter vlasni{tva. Me|utim. aktivnih i pasivnih kamata (‘interest spread’). kako onih usmerenih ka depozitarima tako i onih usmerenih ka zajmotra`iocima. administrativne tro{kove. Potrebno je u~initi jo{ dosta toga u sistemskom okru`enju i u samim bankama. Krajnji rezultat treba da se pojavi kao razlika izme|u tzv. 29. 48) Ibidem. naknade i drugi nekamatni prihod Eksterno reinvestiranje Operativni izdaci Administrativni tro{kovi Doprinosi i porezi = PROFIT Interno reinvestiranje Adekvatan prinos Seljenje kapitala u druge sektore Neadekvatan prinos Zadr`ana zarada Deoni~ari Dividende Novo investiranje Slika 11-10: Proces ostvarivanja profita i dividende Dakle. na{a situacija i uslovi jo{ uvek ne dozvoljavaju komitentima banke da se tako pona{aju u praksi.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 359 finansijska sredstva. oni }e dobijena sredstva jednostavno ulo`iti u kupovinu deonica druge banke ili ih ~ak usmeriti u drugi sektor privrede. str.

Poznato je u teoriji i praksi da se nov~ana sfera vrlo sporo prilago|ava promenama. rashode i profit banke. Englewood Cliffs. Fourth Edition. kamatne stope. kadrove. Sektori ekonomije koji su depresirani smanjuju mogu}nost ostvarenja profita banke. Prentice-Hall. Reed and Edward K. da bankarski aparat spada u najtvrdokornije i da se. kako na strani aktive tako i na strani pasive. . Dinami~ki aspekt profitabilnosti polazi od ~injenice da se profitabilnost menja svakog momenta pod dejstvom mno{tva ~inilaca tokom svake poslovne promene. organizovanje. kako se to kod nas nazivalo. podrazumeva poznavanje bilansne strukture banke kako u njenom stati~kom tako jo{ vi{e u dinami~kom smislu. veoma sporo menjaju stvarni odnosi banaka prema okru`enju i u samim bankama.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 360 Kada se to re{i. 201-202. konkurentski uslovi. New Jersey.. veli~ina banke. Stati~ki posmatrano. godine. bez obzira na u~estale formalne promene. ekonomski uslovi. Kamatne stope najdirektnije uti~u na prihode. Smatra se da su banke (u SAD) sa aktivom manjom od $ 25 miliona premale za ostvarivanje maksimalne efikasnosti. dobici i gubici hartija od vrednosti. Menad`ment tim je klju~ni faktor profitabilnosti banke i obuhvata: planiranje. 11. Profitabilnost banaka zavisi u velikoj meri od ekonomske uspe{nosti i stabilnosti sredine u kojoj banka radi i koju opslu`uje. rukovo|enje i kontrolu. str. Nave{}emo nekoliko faktora koji uti~u na profitabilnost banke:49) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) menad`ment tim. Veli~ina banke je faktor koji ukazuje da su male banke manje profitabilne nego velike banke. Inc. procenat uposlenih resursa. profitabilnost banke mo`e biti iskazana na osnovu stvarnog ili planiranog stanja na odre|eni dan. Na profitabilnost banke uti~u brojni faktori. Gill: Commercial Banking.5. Od njihove veli~ine i posebno od razlike 49) Edward W. i gubici na kreditima i obnovljeni krediti. Faktori profitabilnosti poslovne banke Upravljanje profitabilno{}u banke ili. Banke koje u ovim oblastima imaju jasne ciljeve i strategiju su efikasnije i efektivnije od onih koje to nemaju. rentabilno{}u. 1989. koja ima uticaja na prihode i rashode banke.2. mo`e se i}i dalje na prestrukturiranje celokupnih odnosa u upravljanju prostom i pro{irenom reprodukcijom.

ali i radi likvidnosti. Zato je korisno osvrnuti se na tzv. umnogome zavisi i nivo profitabilnosti banke. varira sa {irinom tr`i{ta banke. Konkurentska pozicija banke uti~e na profitabilnost putem smanjenja sredstava raspolo`ivih za banku i preko porasta stopa koje treba platiti na ta sredstva. gubici na kreditima i obnovljeni krediti imaju uticaj na profitabilnost banke. Stepen konkurentnosti banke. ciklus planiranja profita u banci koji ilustruje slika 11-11. Dobici i gubici u portfoliju hartija od vrednosti uti~u na profitabilnost banke. Kad se hartije prodaju.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 361 izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa (‘interest rate spread’). banka dr`i portfolio hartija od vrednosti radi prihoda. Kona~no. banka ostvari dobitak ili gubitak. Analiza navedenih faktora i njihov evidentni uticaj na nivo profitabilnosti banke ukazuju na nu`nost upravljanja profitabilno{}u banke. koji egzistira na tr`i{tu. Od procenta uposlenih resursa odnosno iznosa resursa banke u produktivnu aktivu zavisi i rast prihoda i profitabilnosti. . Iznos koji }e biti alociran na kredite i hartije od vrednosti je zna~ajna odluka menad`menta i ona zavisi od mnogih faktora uklju~uju}i i likvidnost banke. Me|utim.

New Jersey. Englewood Cliffs.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 362 Kratkoro~na ekonomska Prva faza Procena anga`ovanih dt Upravljanje aktivom Procena izvora sredstava Upravljanje pasivom Druga faza Tre}a faza A. ulaganje u hartije od vrednosti. str. rast sredstava banke. Posle konsultacija priprema se ekonomska prognoza i distribuira na profitne centre i na centre upravljanja aktivom i pasivom. Regional and Global. Scenariji godi{njeg plana fi Izve{taj menad`ment timu i grupi za strategijski plan Zvani~ni plan i godi{nji bud`et ^etvrta faza Informativna baza i kju~ni izve{taji PROFITNI CENTRI Mese~ni izve{taji o profitu Odgovornost za izve{taje Zvani~ni pisani izve{taji Kanali diskusije Slika 11-11: Ciklus planiranja profita Prva faza 50) planskog procesa po~inje konsultacijom sa ekonomskim jedinicama . u pogledu prihvatanja njihovog izgleda u budu}nosti. Graddy and Austin H. Ovaj dokument ima nekoliko funkcija: obezbe|uje informacije o poslovnoj sredini koje mogu biti kori{}ene u strategijskom procesu planiranja i obezbe|uje osnovu za razvoj profitnih ciljeva za razli~ite profitne centre u okviru banke. Preliminarni planovi profita B. . Prentice-Hall. 50) Duane B. 1990. 147.portfolijima kao {to su: kreditiranje.Community. Spencer: Managing Commercial Banks . godine.

Neki od inputa u pojedine scenarije. 1990.Community. ekonomsku stopu rasta i stopu inflacije. 378380. Englewood Cliffs. struktura obaveza. visina i struktura internog bud`eta. ^etvrta faza predstavlja prihvatanje zvani~nih planova i pripreme za njihovo konkretno izvr{avanje. Ovde se opredeljujemo za merenje profitabilnosti poslovanja banke na tri nivoa: (1) profitabilnost na nivou proizvoda ili usluge (tj.5. pojedinog ra~una odnosno partije) banke. 11. Prentice-Hall. uklju~uju: cenu novca. Merenje i rizik profitabilnosti banke Profitabilnost poslovanja banke mo`emo meriti na vi{e na~ina i na vi{e nivoa. koji mogu varirati..3. Regional and Global. str.51) Pregled 11-3: Pra}enje profitabilnosti proizvoda/usluge banke Naziv ra~una Broj ra~una Za analizu perioda od 199 51) Duane B. Slede}a pitanja koja zaslu`uju pa`nju u ovoj fazi su: projekcije tro{kova. Tre}a faza uklju~uje sagledavanje performansi tokom slede}e godine i kompatibilnost operativnih planova sa op{tim strategijskim planom i poslovnom strategijom banke.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 363 Druga faza se odnosi na izve{tavanje profitnih centara o autputima iz procesa koji sadr`e razne potencijalne scenarije budu}ih performansi. stopu povrata sredstava. (1) Profitabilnost pojedinog proizvoda ili usluge odnosno pojedina~nog ra~una ili partije mo`e se sagledati prema {emi pregleda 11-3. (2) profitabilnost na nivou pojedina~nog korisnika (komitenta i klijenta) proizvoda i usluga banke i (3) profitabilnost poslovanja banke kao celine. Inc. New Jersey. adekvatnost kapitala itd. Graddy and Austinb H. godine. . Navedeni plan profita predstavlja operativni plan akcija. Spencer: Managing Commercial Banks . koji obezbe|uje okvir za dono{enje poslovnih odluka.

poslati novac _________________ .primljeni ~ekovi _________________ .valutne transakcije _________________ .PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 364 ANALIZA ZARADE Prose~ni saldo _________________ Minus: prose~na neprikupljena sredstva _________________ Prose~na prikupljena sredstva _________________ Minus: obavezna rezerva _____ % _________________ Prose~ni neto saldo za plasman _________________ Zarada putem kredita _____ % _________________ ANALIZA IZDATAKA Odr`avanje ra~una .poslata zadu`enja _________________ .obavest o depozitu _________________ .telegrafski transferi _________________ .poslati ~ekovi _________________ .vra}ene stavke _________________ .skupljanje gotovine _________________ DODATNE STAVKE __________________________ _________________ __________________________ _________________ Din Din Din Din Din Din Din ______ Din _________________ Din ______ Din Din Din Din Din Din Din Din Din ______ ______ ______ ______ ______ ______ ______ ______ Din Din Din Din Din Din Din Din Din Din .

nenapla}. to tra`i dodatni saldo _________________ Din Din Din Potpis odgovornog lica ________________________ (2) Profitabilnost na nivou korisnika proizvoda i usluga ili profitabilnost na nivou pojedina~nog komitenta i klijenta banke mo`e se izra~unati i dinami~ki pratiti pomo}u {eme date u pregledu 11-4.rezerva ____% Din _________ Neto saldo za ulaganje Din ________ . Pregled 11-4: Pra}enje profitabilnosti na nivou korisnika usluga Naziv ra~una__________________________________________________________ ___ Broj ra~una _____________________________________________________________ Pripada ra~unima ________________________________________________________ __________________________________________________ ______ Brojevi ra~una __________________________________________________________ __________________________________________________________ Period za analizu _______________________________________________19_______ Krediti ________________________________________________________________ _ IZVOR I KORI[]ENJE SREDSTAVA Prose~an saldo kredita Din ________ Prose~an saldo Din _________ Minus: pros.sredstava Din _________ Prose~no napla}eni saldo Din _________ Minus: obav.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 365 UKUPNI TRO[KOVI USLUGA _________________ Neto profit (ili gubitak) _________________ Ako je gubitak.

PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 366 Ukupan saldo za ulaganje ________ Alocirani kapital Ostatak sredstava Neto kori{}ena sredstva ________ Din Din _________ Din _________ Din PRIHODI I TRO[KOVI Prihodi Bruto prihod od kredita Din ________ Zadu`enja za usluge Din _________ Provizija po kreditu Din _________ Obrada kredita Din _________ Druge provizije Din _________ Ukupno napla}ene provizije Din ________ Ukupan prihod Din ________ Tro{kovi Tro{kovi analize ra~una Din _________ Kamata na depozite Din _________ Tro{kovi odr`avanja kredita Din _________ Tro{kovi provizija kredita Din _________ Obrada kredita Din _________ Drugi tro{kovi usluga Din _________ Ukupni tro{kovi usluga Din ________ Alocirani kapital ____% Din _________ Ostatak sredstava ____% Din _________ Ukupno tro{kovi bankarskih sredstava Din ________ Ukupni tro{kovi Din ________ Neto prihod pre poreza Din ________ MERE PROFITABILNOSTI Prinos na alocirani kapital ____ % Prinos na neto kori{}ena sredstva Prinos na ukupno pozajmljena sredstva ______% ______% ______% Potpis odgovornog lica _______________________ .

u uslovima date sredine i regulatornih prinuda. . menad`met tim }e biti uspe{an u maksimiziranju profita banke. Sinkey. Mo`e biti dekomponovan u merenje performansi i leverid` faktora (ROE = ROA x EM). 1989. Banka mora da te`i ka nivou profita. To je racio ukupnih sredstva prema ukupnom deoni~kom kapitalu (EM = ROE : ROA. Kako banka mo`e posti}i i odr`ati konkurentsku profitabilnost? Bankari znaju da nije lako odgovoriti na 52) Joseph F. Prinos na deoni~ki kapital ROE (‘return on equity’). koji }e zadovoljiti njene poverioce i deoni~are visinom prinosa na njihova sredstva tako da banka ima dovoljno duga i kapitala za efikasno poslovanje. Izra`ava merenje prihoda po nov~anoj jedinici sredstava. Izra`ava merenje profitabilnosti sa aspekta deoni~ara.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 367 (3) Menad`ment tim svake banke. preduzima mere radi: 52) (1) maskimiziranja prihoda uklju~uju}i kamate i provizije. (2) minimiziranja tro{kova uklju~uju}i kamate i op{te tro{kove.5. Third Edition. Defini{e se kao neto prihod podeljen ukupnim ili prose~nim deoni~kim kapitalom. • • • 11. str. Merenje profitabilnosti je po nov~anoj jedinici sredstava i smatra se jednim od najboljih ra~unovodstvenih merenja op{tih performansi svake firme pa i banke (ROE = ROA x EM. Iskori{}enost sredstava AU (‘asset utilization’). od kojih su najva`nije i prihva}ene kao op{ti standard slede}e mere: • Prinos na ukupno anga`ovana sredstva odnosno ROA (‘return on assets’). godine. Multiplikator deoni~kog kapitala EM (‘equity multiplier’). Merenje profitabilnosti ukupnog poslovanja banke podrazumeva primenu odre|enih modela izra~unavanja i iskazivanja profitabilnosti. Upravljanje kompetitivnom profitabilno{}u banke Primarni cilj banke kao finansijskog posrednika je ostvarivanje kompetitivne stope prinosa na kapital. prihod na koji se ne pla}a porez odnosno koji je oslobo|en pla}anja poreza). Ako se postignu i ostvare ove tri mere. ROE : (PM X AU)). Jr. za{titni prihod.4. 271-272.: Commercial Bank Financial Managrment in the Financial Services Industry. MacMillan Publishing Company. ROA = ROE : EM). Defini{e se kao neto prihod podeljen ukupnim ili prose~nim sredstvima. To je ukupni prihod podeljen ukupnim ili prose~nim sredstvima. tj. New York. i (3) izbegavanja poreza (tzv.

Walker. sa deregulacijom i rapidnim promenama u tehnologiji. Nema sumnje da je i tip organizacije banke jedan od faktora koji uti~u na profitabilnost banke. Za ostvarenje superiornih profitnih performansi banke va`no je imati u fokusu planiranja slede}e faktore: 54) (1) Produktivnost zaposlenih. Smatra se da su za postizavanje i odr`avanje konkurentske profitabilnosti va`ni slede}i faktori:53) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) veli~ina banke. cene proizvoda i usluga. kad tr`i{te odre|uje kamatne stope depozita i kredita. finansijskih konglomerata i malih banaka. Mada o tome postoji relativno malo studija. tehnologija. godine. smatra se da postoje razlike u tro{kovima. Baughn. Illinois. produktivnosti i efikasnosti izme|u sistema banke sa mnogo filijala. to je manje va`an faktor portfolio miksa u oblikovanju profitnih performansi. 198-201. Storrs and Charls E. Visokoprofitne banke imaju bolju kontrolu svojih operativnih tro{kova i kamatnih izdataka nego prose~ne i niskoprofitne banke. kontrola izdataka. U eri deregulacije. miks kori{}enja sredstava. bankarske holding kompanije.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 368 ovo pitanje. saglasno tome. sredstava i prihoda nego nisko profitne banke i. sve je te`e na}i odgovor na ovo pitanje. [to se ti~e miksa izvora sredstava. Edited by: William H. Ovde su prisutne dve tendencije: smanjenje operativnih tro{kova i pove}anje plasmana u kredite gde je ve}a profitabilnost. 54) Ibidem. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Miks kori{}enja sredstava je bitan sa stanovi{ta odnosa plasmana u kredite i u hartije od vrednosti i veli~ine banke. 202-203. Veli~ina banke merena ukupnom aktivom je prvi preduslov za ostvarivanje ekonomije obima. Thomas I. Rose: The Economics of the Banking Firm. Dow Jones-Irwin. obezbe|uju svojim zaposlenim ve}e plate i bonuse. istra`ivanja su pokazala da su profitabilnije banke sa visokom stopom tzv. i tip organizacije banke. Third Edition. miks izvora sredstava. Promena tehnologije informacija i automatizacija izazvali su u bankama razli~ite optimume primene u zavisnosti od veli~ine i poslovne orijentacije svake banke. . ‘core’ depozita odnosno sa niskim stopama fluktuacije oro~enih depozita. Zaista. politika cena postaje kriti~ni faktor uspe{nih performansi banke. [to je banka ve}a. str. Homewood. Pobolj{anje 53) Dr Peter S. Smatra se da banka sa aktivom ispod USD 25 miliona ne mo`e biti profitabilna. 1988. str. Visokoprofitne banke imaju vi{e stope neto prihoda.

Kontrola nad izdacima za poreze i efektivan menad`ment nad zaradama koje podle`u i koje ne podle`u porezima obi~no su superiorni u okviru visokoprofitnih banaka. finansijski fju~ersi i opcije. Smatra se. brigu o karijeri i pobolj{anje programa obuke. one mogu znatno doprineti profitabilnosti banke na dva na~ina: suprotstavljanjem {teti operativne margine od rasta kamatnih tro{kova na depozite i kompenziranjem gubitaka na hartijama od vrednosti i kreditima prema negativnim promenama kamatnih stopa na tr`i{tu . Ako se ove tehnike koriste stru~no. kojima se oblikuju nivoi autputa. Beograd. 2. a to su studije istra`ivanja i pokazale. po{to one pa`ljivo upravljaju svojim rastom i ~vrsto dr`e pod kontrolom potencijalni rast operativnih tro{kova.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 369 produktivnosti zaposlenih u bankama zahteva}e ubudu}e bolje analize i poznavanje tro{kova banke i efektivno kori{}enje dugoro~nog i kratkoro~nog planiranja. kontinuitet istra`ivanja tr`i{ta. (2) Efikasnost upravljanja porezima. kao {to su GAP analiza. Dr Milan Kne`evi}: Banka Organizacija i poslovanje. Smatra se da }e ovaj faktor biti jo{ va`niji u budu}em poslovanju banaka u cilju ostvarivanja visokih performansi. Dr Milan Golijanin: Bankarstvo Jugoslavije .Teorija. 1984. Margina izme|u kamatnih stopa na aktivu i kamatnih stopa na pasivu je daleko va`nija nego sam pravac promena kamatnih stopa u odre|ivanju {ta se de{ava sa profitom banke. Zagreb. DURATION analiza. Privredni pregled. prvo izdanje. agresivnije kori{}enje automatizacije. izlo`enosti riziku i efikasnosti kojom svaka banka reaguje na promene potreba korisnika svojih proizvoda i usluga. performansama orijentisan menad`ment. da se sa pove}anjem u~e{}a banke na tr`i{tu pove}ava i njena profitabilnost. Visokoprofitne banke obi~no br`e rastu od banaka sa prose~no ostvarenim zaradama. (3) Efektivno upravljanje rastom i razvojem. [kolska knjiga. . LITERATURA: 1. (4) Upravljanje izlo`eno{}u riziku kamatne stope. Visokoprofitne banke efektivno koriste hed`ing tehnike upravljanjem rizikom kamatne stope. O~igledno je da superiorne performanse u bankama danas zavise od brojnih krucijalnih dugoro~nih i kratkoro~nih odluka. poslovanje. tre}e dopunjeno i izmenjeno izdanje. Neto kamatna margina velikih banaka je ~esto klju~ni faktor u determinisanju godi{nje profitabilnosti i ona je osetljija na promene kamatnih stopa od neto kamatne margina malih banaka. 1983. Treba pri tome imati u vidu da }e korist od produktivnosti zahtevati otvorenost ka promenama. organizacija.

4. Baughn. Reifler and Lazaros P. Third Edition. Third Edition. Beograd. Baughn. Third Edition. 17. Homewood. Walker. 1977. October 1988. Branch. Storrs and Charls E. MacMillan Publishing Company. 15.. Edited by: William H. Thomas I. Duane B. Zagreb. Storrs and Charls E. Fourth Edition. 8. 11. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Edward W. Dow Jones-Irwin. godine. 1981. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Baughn. Mavrides: Funding Source and Strategies for Banks of Various Sizes. John Wiley & Sons. 13. edited by Sherman J. Regional and Global. Illinois. Donald B. Eisenbeis. Homewood. Dr Ronald L.: Managing Bank Assets and Liabilities Strategies for Risk Control and Profit. Mack: Capital Planning and Management. 5. 1990. drugo izdanje. 12. u knizi: Handbook for Banking Strategy. The University of Chicago Press. Prentice-Hall. u knjizi: Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 370 3. Jugoslavensko bankarstvo br. Thomas I. Dow Jones-Iewin. Englewood Cliffs. ABA Banking Journal. Graddy and Austin H. Third Edition. Sinkey. Inc.. Maisel. Joseph F. Jr. Edited by: William H. 1990. 1981. Edited by: Richard C. New York. Walker. New Jersey. Nau~na knjiga. Olson: Evalution of Financial Performance. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Reed and Edward K. Timothy P. Prentice Hall. Chicago. Dow Jones-Irwin. Third Edition. Stigum and Rene O. 6. Chocago. Beograd. New York. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Hartman and John E. 1988. 1988. Homewood. Barrons. Lowell Bryan and Paul Allen: Geographic Strategies for the 1990s Preparing for a Smart Endgame. Risk and Capital Adequacy in Commercial Banks. 18. u knjizi: The Bankers’ Handbook.2. 14. 19. februar 1989. 1988.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Englewood Cliffs. Sherman J. 10. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Homewood. 1990. Dr Branko Vasiljevi}: Novi me|unarodni standard solventnosti. 1985. strana 104. New York. Illinois. Poduze}e Banka. The University of Chicago Press. . Illinois. Gill: Commercial Banking. Edited by: William H. Maisel. 1989. Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. New Jersey. Aspinwall and Robert A. Dr Ante Katunari}: Banka Principi i praksa bankovnog poslovanja. New York. 1989. Marcia L. Reid Nagle and Bruce Petersen: Capitalization Problems in Perspective. Illinois. Spencer: Managing Commercial Banks Commununity. Storrs and Charls E. 7. 16. edited by Sherman J. Jr. 1983. Maisel: The Meashurement of Capital Adequacy. 9. 1990. Dow Jones-Irwin. Thomas I. Walker. Barron’s.

Johnson and Richard D. 21. Aspinwall and Robert A. Dr Peter S. Humphrey: Cost and Scale Economies in Bank Intermediation. 1988. Johnson: Commercial Bank Management. David B. 1984. New York. John Wiley & Sons. Thomas I. Edited by: William H. 1985. 1985. Third Edition. . 23. Emmanuel Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. Storrs and Charls E. Illinois. Baughn. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Dow Jones-Irwin Homewood. New York. u knjizi: The Bankers’ Handbook. New York. The Dryden Press. Walker. Edited by: Richard C. Eisenbeis. 1988. 20. Dow Jones-Irwin. Thomas I. 22. Baughn. Rose: The Economics of the Banking Firm. Homewood. Preager.PRINCIPI UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 371 Edited by: William H. Storrs and Charls E. Frank P. Walker. Illionis.

PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE OKVIR DVANAESTE GLAVE: • Pojam i vrste rizika u poslovanju banke • Koncept i proces upravljanja rizikom banke • Merenje rizika poslovne banke • Mere zaštite banke od mogu}ih rizika .Upravljati rizikom zna~i uticati na njegovo smanjenje! GLAVA 12.

Mogu}e je neke vrste rizika smanjiti i minimizirati. Naro~ito veliki izazov za banke su upravo nebankarske institucije koje rade skoro sve poslove kao i banke. Taj rizik mo`e biti ve}i ili manji. a ne podle`u propisima koji va`e za banke i koji su obi~no rigorozniji. proizvodnog ili uslu`nog preduze}a ili banke rizik se mo`e smanjiti ili u najboljem slu~aju minimizirati. o kojoj smo ranije ne{to govorili. po pravilu. kako to ka`e dr D. Savremene banke u razvijenim tr`i{nim privredama kapitalisti~kih zemalja. “imanentna kategorija robne proizvodnje i ne mo`e se eliminisati. . primorava banke i 1) Dr Dragoljub Dragi{i}: Teorijske osnove istra`ivanja tr`i{ta. radne snage. 38. slobodno delovanje ekonomskih zakona u me|unarodnim razmerama treba shvatiti uslovno s obzirom da svaka dr`ava unutar svojih granica ima specifi~nosti i manje ili ve}e ekonomske intervencije i ograni~enja. ali ih je nemogu}e eliminisati. pod odre|enim uslovima. respektuju}i pri tom specifi~ne propise pojedinih zemalja.1. ali je ~injenica da je on uvek prisutan. novca i nov~anih vrednosnih papira u okviru jedne nacionalne privrede . Naime.1. kao {to su banke u SAD i zemljama Zapadne Evrope. posluju u uslovima veoma o{tre konkurencije kako u okviru samih bankarskih institucija tako i {ire uklju~uju}i i nebankarske institucije. nepoznatom kupcu. usluga. U savremenim uslovima ta se sloboda. Nau~na knjiga. 1967. str. sam na~in proizvodnje i prodaja roba i usluga nepoznatom kupcu u tr`i{noj privredi uvek nose sa sobom odre|eni stepen poslovnog rizika. Dakle.1. Polaze}i od navedenih tr`i{nih uslova. godine. novca ili vrednosnih papira. Pojam izvesnosti. U savremenim tr`i{nim privredama razvijenih kapitalisti~kih zemalja isti tr`i{ni mehanizam deluje i kad je u pitanju ponuda i tra`nja radne snage. niko nema stoprocentnu sigurnost da }e uspeti prodati svu svoju proizvedenu koli~inu proizvoda ili prodati odgovaraju}u raspolo`ivu ‘koli~inu’ usluga po odgovaraju}im povoljnim cenama.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 373 12.” 1) Istra`ivanjem tr`i{ta od strane pojedina~nog privrednog subjekta. Rizik je. Dragi{i}. POJAM I VRSTE RIZIKA U POSLOVANJU BANKE 12.dr`ave. pro{iruje i van granica jedne zemlje i podrazumeva se pod izrazom globalizacije u me|unarodnim ekonomskim i finansijskim odnosima. Takva tr`i{na situacija na bankarskim tr`i{tima. Beograd. svaki privredni subjekt nudi svoje proizvode odnosno usluge. U takvim uslovima. rizika i neizvesnosti u tr`i{noj privredi Koncept tr`i{ne privrede podrazumeva slobodno delovanje ekonomskih zakona u domenu ponude i tra`nje roba. ali se ne mo`e eliminisati.

2) Smatra se da poslovi ~ije se izvr{enje o~ekuje pod normalnim uslovima ili pak poslovi za koje se o~ekuje da }e sa sigurno{}u biti ostvareni .: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Definisanje rizika poslovne banke Da bi se rizik u bankarskom poslovanju mogao precizno definisati. ali se ne zna u kojem se stepenu mo`e ostvariti u budu}nosti. Rizike u bankarstvu treba osvetliti sa vi{e aspekata kako bi se moglo njima {to uspe{nije upravljati. Za takve sigurne i nepromenljive uslove u kojima se obavljaju poslovi ka`e se da se poslovi obavljaju u uslovima izvesnosti. Sinkey. Izvesnost = nema promena ili su zanemarive Me|utim. Stvarna promena = predvi|ena promena + nepredvi|ena promena Navedena kategorizacija uslova poslovanja preko izvesnosti. str. Dakle.2. korisno je sagledati slede}e pozicije. rizik je ne{to {to je u su{tini predvidivo. New York. godine. 1989.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 374 druge finansijske institucije da raznim inovacijama posti`u bolje tr`i{ne performanse i da budu ekonomski i finansijski sna`nije kako bi lak{e podnele o~ekivani ili neo~ekivani rizik. . 12. Stvarna promena = predvi|enoj promeni Neizvesnost je nepredvi|ena promena i nepredvi|eni doga|aj. Rizik mo`e imati materijalnu i nematerijalnu komponentu. Polaze}i od toga da se poslovi mogu obavljati pod razli~itim okolnostima. Upravo ta odstupanja od unapred predvi|ene verovatno}e jeste mogu}i rizik. Materijalna se mo`e reflektovati u gubitku dela ili 2) Joseph F.izvr{eni ne trpe nikakav rizik ili je on zanemariv odnosno u granicama normale. mo`e se desiti. Ne mo`e se pouzdano meriti. neophodno je poznavati su{tinu rizika u bankarskom poslovanju. Po pravilu. rizika i neizvesnosti jasno ukazuje na mogu}e domete i granice mogu}nosti upravljanja poslovnim rizicima u bankarstvu. Third Edition. svaka neizvesnost i neplanirano i iznenadno de{avanje u pojedinim poslovnim aktivnostima banke predstavljaju rizik. da se poslovi obave u ve}oj ili manjoj meri bolje ili lo{ije nego {to se o~ekivalo. 392-393.1. MacMillan Publishing Company. Jr. mada postoje statisti~ke metode kojima se mogu izra`avati verovatno}e nastaka neke promene i nekog doga|aja.

1986.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. McGraw-Hill Book Company. smatra se da ni jedan od mogu}ih ishoda ni njihova relativna verovatno}a nisu poznati. rizik se mo`e najbolje razumeti u portfolio kontekstu. Sinkey. Neizvesnost je jasno nedovoljna sa ta~ke gledi{ta dono{enja odluka. kada se ka`e da je dogo|aj predmet neizvesnosti. zna~i nositi i ‘foglio’ {to zna~i list ili pregled. ali su svi mogu}i izlazi i njihova relativna verovatno}a pojedina~no poznati. ove nepoznanice generi{u tri bazi~na portfolio rizika sa kojim se banke suo~avaju: (1) rizik kamatne stope. oni ne moraju da brinu o insolventnosti banke ili o eventualnom neuspehu banke (bankrotstvu). U ve}ini slu~ajeva podru~je mogu}eg ishoda mo`e biti pribli`no sa puno smisla i (mo`da subjektivno) mogu}e ili mera relativne verovatno}e slu~aja mo`e biti povezana sa svakim mogu}im ishodom. njene funkcije. sa raznih aspekata. str. izgleda i sli~no. Ako bankarski menad`eri kontroli{u ove portfolije rizika i efikasnost poslovanja svojih firmi. Kasnije je re~ ‘portfolio’ ozna~avao va`na dr`avna dokumenta. koja se sastoji prete`no od kredita. Risk and Insurance Management Society. 5) John D. 6) Risk Management Glossary. kada postoji vi{e nego jedan mogu}i izlaz. Nematerijalni rizici mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka. Sa finansijske ta~ke gledi{ta. Za bankare i zajmodavce upo{te portfolio neizvesnost raste sa promenama u kamatnim stopama. Danas se portfolio koristi da bi ozna~io ‘portfolio finansijske aktive’. defini{u rizik:6) (1) verovatno}a gubitka ili izlo`enost gubitku. Zato je veoma va`no poznavanje rizika pri odre|enoj stopi kapitalizacije sredstava. Third Edition. 4) Razlikujemo rizik od neizvesnosti.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 375 celine neke stvari.rizik i (2) vrednost portfolija.3) Danas se portfolio u banci povezuje sa produktivnom aktivom. Vlasnici ovog portfolija smatraju sadr`aj ovog portfolija veoma va`nim posebno akcentuju}i dve stvari: (1) sigurnost . 68. Nave{}emo neke definicije koje vrlo precizno. 392. 66. Naravno. Me|utim. godine. . godine. 4) Joseph F. godine. Ka`e se da je doga|aj predmet rizika. str. dok se rizik nematerijalne prirode mo`e iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imid`a. New York. 3) Portfolio poti~e od italijanske reci ‘portafoglio’. New York. New York. 1985. MacMillan Publishing Company. ali i na status koji mo`e imati kasnije refleksije i uticaj na uspeh banke. promenama depozita i sa sposobno{}u du`nika da vrate kredite. Komponente vode poreklo od latinske re~i “portare”. (2) rizik likvidnosti i (3) kreditni rizik. Jr. str. Naro~ito je va`no razumevanje kako rizik ‘ulazi’ i uti~e na proces stvaranja vrednosti. 5) Postoji niz definicija rizika. 1989. Finnerty: Corporate Financial Analysis: A Comprehensive Guide to Real-World Approaches for Financial Managers.

Sa aspekta banke. Rolling Meadows. . (3) opasnost koja mo`e uzrokovati gubitak. Bankers Publishing Company. str. svrstane su odre|ene vrste rizika i to: (1) Portfolio rizici dele se u dve grupe: (a) Kreditni ili rizici nepla}anja: .7) rizici u bankarskom poslovanju dele se u tri grupe: (1) portfolio rizici.pretpostavljeni rizik. U okviru svake od ovih grupa. predstavljaju rizike banke. (5) imovina ili osoba izlo`ena gubitku. (4) opasni poduhvati ili uslovi koji pove}avaju verovatno}u u~estalosti ili ozbiljnosti od gubitaka. . Vrste i podru~ja rizika poslovne banke Prema W. . bilo da su vezane za uspeh obavljanja pojedinih poslova banke ili da su sumarno iskazane preko bilansa uspeha banke. . Illinois.1. . .strani ili internacionalni rizik.rizik prevare (malverzacije) . . .rizik leverid`a i adekvatnosti kapitala. (6) gubitak potencijalonog iznosa nov~ane jedinice (dolara).T. (7) odstupanja od stvarnih gubitaka.3. (2) rizici isporuke i (3) rizici finansijske revizije. .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 376 (2) mogu}nost ili {anse za nastanak gubitka.normalni doma}i rizik. .objektivni (ciljni) rizik. 1990. bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje banke odnosno za funkciju banke kao nov~anog posrednika izme|u onih koji imaju “nezaposlen” novac i onih kojima taj novac treba da bi ga ‘uposlili’. (8) mogu}nost da stvarni gubici odstupaju od o~ekivanih.Applying Cost-Effective Controls and Procedures. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions . . .tr`i{ni rizik. godine. Thornhill-u.subjektivni rizik.rizik ulaganja.~isti rizik.spekulativni rizik. (b) Rizici kamatne stope: .rizik upravljanja odnosima aktiva / pasiva. Pojave koje za kona~ni rezultat imaju gubitak u nov~anom izrazu. 15-17.rizik vanbilansnih aktivnosti. i (9) psiholo{ka neizvesnost u odnosu na gubitak. 12.finansijski rizik. 7) William T.

supsidijarni rizik. pouzdane i poverljive politike.tehnolo{ki rizik. .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 377 .rizik kupovne snage. telekomunikacije.sistemati~ni rizik. . Svi navedeni ban~ini resursi. . fiksnu aktivu svih tipova i oblika. . kapital. . . str. kreditore i kolateral. transportni rizici. (4) naturalne resurse tj. 19-20.rizik operativne efikasnosti. . . zemljotresi.~isti rizik. . .rizik vanbilansnih aktivnosti.rizik prevare (malverzacija). koji mo`e rezultirati do opasnosti pod ljudskom kontrolom. . (2) ljudske resurse tj.nesistemati~ni rizik.rizik likvidnosti. eksplozija.rizik prevare (malverzacija). zaposlene i njihovu kompetenciju da vr{e odre|ene im poverene poslove. (2) Rizici isporuke: . ovde se mogu uklju~iti: vatra.rizik kontrole. . Identifikacije izlo`enosti rizicima bankarskog poslovanja obuhvataju slede}e ban~ine resurse: 8) (1) fizi~ke resurse tj.~isti rizik. vodu.rizik detekcije. energiju i druge korisne resurse. . tako|e rizici ljudskih resursa i 8) Ibidem. (3) Rizici finansijske revizije: . mogu se sa aspekta izlo`enosti riziku klasifikovati u tri grupe: (1) direktna izlo`enost riziku. (3) finansijske resurse tj.~isti rizik. depozite. koja uklju~uje: sve direktne fizi~ke {tete rizika koje bi mogle rezultirati u parcijalnom ili totalnom gubitku. (5) neopipljive resurse tj. u ovu kategoriju se mogu uklju~iti i prirodne opasnosti kao {to su: munje i gromovi. o{te}ena ili uni{tena aktiva. protivpo`arne usluge itd.rizik uro|enosti. interni ili eksterni kriminal. poplave i oluje. na kojima mo`e do}i do {tete ili gubitaka. .

(3) izlo`enost riziku preko odgovornosti za tre}a lica. . godine. navodimo okvir za analizu rizika kao primer {ta takva analiza rizika obuhvata. Ukupan efekat rizika banke odra`ava se na visinu profita banke kao poslovni rizik banke. Jr.Rizik poslovne efikasnosti . Poslovni rizik (‘business risk’) je varijabilnost profita banke koji bi egzistirao ~ak i ako bi bio 9) Joseph F.Rizik tr`i{ne strategije Slika 12-1: Okvir za analizu rizika holding banke Analiza rizika holding banke treba da uka`e na klju~ne ta~ke i procese nastanka rizika. ugovornu ili statutarnu odgovornost i odgovornost direktora instituciji. te rizi~ne ta~ke i vrste rizika su brojne. str. Sinkey. Kao {to pokazuje navedena slika. koja uklju~uje nenamerne ili namerne nepravde individualcima ili posebnim javnim li~nostima (delikt) kao suprotstavljanje kriminalnim nepravdama u dru{tvu.Rizik afilijacije . Na slici 12-1. uzimanje za taoce i povrede od terorizma. ljudski resursi treba da budu u vezi sa akcijama koje rezultiraju kao kori{}enje droge ili alkohola. 1989.Bilasni ili portfolio rizik .Rizik vanbilansnih aktivnosti Rizik isporuke: . 396. (2) indirektna izlo`enost riziku. nesposobnost ili povrede u nesre}nim slu~ajevima.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 378 korisnika usluga uklju~uju}i smrt.Tehnolo{ki rizik .vode}e . kona~no. MacMillan Publishing Company. New York..9) KONCEPT HOLDING BANKE Isporuka finansijskih usluga Bankarske Nebankarusluge ske usluge Mati~ne usluge Regulisanje (ure|enje) holding Regulisanje rizika Konsolidovani bilans Ban~ine Ostale Mati~na podru`nice podru`nice kompanija : .: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. koja uklju~uje: doga|aje koji bi mogli prouzrokovati ili gubitak zarada ili pove}ane tro{kove (izdatke) evaluirane operativnim poslovanjem. rizik ljudskih resursa i njihovih porodica ili korisnika usluga mo`e uklju~iti kidnapovanje. {to ~ini poslovanje holding sitema slo`enijim.

Pobednik }e gledati da organizuje diskretne poslove i da uslu`uje pojedina~ne setove potreba korisnika usluga. 541.4. Graddy and Austin H. 1990. 3) Pozitivna margina. Englewood Cliffs. Produktivna aktiva treba da bude finansirana na uskla|enoj ili hed`ing bazi.) 10) U cilju smanjenja negativnog dejstva efekata na profit. 12. 2) Likvidnost i repozicioniranje sredstava. Pobednik }e biti u stanju da zaradi adekvatan prinos na kapital ~ak i sa ni`om neto kamatnom mar`om. Ovo }e biti posebno va`no za manje institucije kao glavne konkurente koji se u njima kre}u. Prentice-Hall.. regulacija itd.Community. 8) Restrukturiranje kompenzacione politike. Pobednik }e biti u stanju da organizuje i efektivno koristi supsidijarno poslovanje kao jednu integrativnu jedinicu. banka treba da preduzme na podru~ju finansijskih usluga aktivnosti11) u kojima }e dominirati slede}e karakteristike: 1) Profitabilnost. Spencer: Managing Commercial Banks . Pobednik }e biti u stanju da ostvari superiornost proizvoda u bilo kojem konkurentskom tr`i{nom segmentu. koje mo`e definisati nasuprot svima koji dolaze. New Jersey. 9) Tr`i{no pozicioniranje. str. Gubitnici verovatno imaju previ{e kapitala i ostvaruju neodgovaraju}i prinos. 11) Gorge Vojta: The Magazine of Bank Administration. Poslovni rizik raste sa okru`enjem u kojem banka posluje (asortiman proizvoda i usluga. konkurencija. Regional and Global. Finansijska piramida poslovne banke 10) Duane B. 4) Pove}ana produktivnost. Pobednik }e biti u stanju da plati ljude koji uspe{no ostvaruju rezultate. Inc. Pobednik }e biti u stanju da ostvari razuman (umeren) profit u toku svake faze poslovnog ciklusa. Kompenzacije hijerarhijske strukture }e biti stvar pro{losti za pobednika. Korisnik usluga }e ultimativno birati najbolji proizvod na tr`i{tu bez obzira ko ga nudi. 5) Segmentacija tr`i{ta. Pobednik }e biti u stanju da vr{i selekciju tr`i{nih ni{a. . Ni`e margine }e iziskivati potrebu ni`ih tro{kova. 7) Integrisana struktura poslova. 6) Kompletne i konkurentne linije proizvoda.1. Pobednik }e biti u stanju da identifikuje. Ne}e nabavljati sredstva da bi ih dr`ao do dospe}a. Klju~ efektivnog menad`menta je saznanje u kom poslu (delatnosti) ste prisutni. Pobednik }e biti u stanju da se oslobodi sredstava kad ona vi{e ne odgovaraju knjigama ili profilu rizika institucije. jeftinije na~ine distribucije i posti`e ve}u produktivnost. Pobednik ostvaruje {to ni`e nefinansijske tro{kove da bi razvio nove. godine.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 379 totalno finansiran deoni~kim kapitalom. organizuje i upravlja efektivno diskretnim tr`i{nim segmentima. July 1983.

Third Edition. znatno manji i od prvog i od drugog sloja. Likvidnost i sigurnost 1 Slika 12-2: Struktura rizi~nosti finansijske piramide12) Kao {to pokazuje slika 12-2. Prihodi i dugoro~ni rast 1. Barrons’ Business Guides. 147. 1991. Spekulacije 2. Visoki rizici 3. najmasovnija i najstabilnija sredstva ~ine sredstva penzionih fondova. godine. srednjeg i visokog rizika ulaganja pokazuje slika 12-2. anga`ovan je i plasiran u spekulativne poslove koji mogu doneti relativno dobar prihod ako se dobro obave. i (4) ~etvrti “sloj” predstavlja. (3) tre}i “sloj” je relativno manji deo plasiranih sredstava. donose visoke profite. u obliku piramide rizika ulaganja. ali jo{ uvek znatan po svom u~e{}u u ukupnim plasmanima i treba da donosi relativno dobar prihod i da obezbe|uje mogu}nosti dugoro~nog rasta banke. u strukturi rizika finansijske piramide razlikujemo nekoliko ‘slojeva’ rizi~nosti ulaganja finansijskih sredstava: (1) prvi “sloj” predstavlja najobimniji deo plasiranih sredstava banke i treba da ima karakteristike sigurnog i likvidnog ulaganja. (2) drugi “sloj” sredstava je po obimu ne{to manji od prvog. ali ako se poduhvati uspe{no okon~aju. koji nemaju neke sigurnosti za uspeh. relativno mali deo plasiranih sredstava u visokorizi~ne poslove. New York.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 380 U pogledu stabilnosti ukupnih raspolo`ivih izvora. 12) John Downes and Jordan Elliot Goodman: Dictionary of Finance and Investment Terms. . zatim sredstva osiguravaju}ih kompanija. Strukturu rizi~nosti mogu}ih ulaganja sredstava po~ev od zadovoljavaju}e sigurnosti i likvidnosti. koje obezbe|uje pristojan i stabilan prinos na investirana odnosno plasirana sredstva. 4 3 2 4. pa tek onda sredstva poslovnih banaka. str. pa do niskog.

) u~inili su ih udobnijim i efikasnijim za pristup korisnika sredstvima i informacijama. MacMillan Publishing Company. (3) I = rizik kamatne stope (‘interest rate risk’). 14) Ibidem. New York. {to mo`e imati negativnih posledica na zaradu. KONCEPT I PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM BANKE 12. 401. Koncepti rizika poslovne banke Prema J. odnosno ako svi 13) Joseph F. str. Ovo je rizik koji nepredvi|ene promene kamatnih stopa mogu imati na neto kamatni prihod.2. Third Edition. (1) Tehnologija se mo`e definisati kao ‘tehni~ki metod za ostvarivanje prakti~nih ciljeva (svrha)’.13) promene u okru`enju ili ekonomskoj sredini u kojoj banke posluju. 7-11. (2) R = rizik promene propisa (‘risk of reregulation’). profit i kapital banke. 1989.2. (5) Rizik solventnosti . (4) C = rizik korisnika (“customers risk”). (2) automatizacija i (3) telekomunikacije. Rizik da }e konkurenti preuzeti klijente i tr`i{te {to mo`e imati posledica na potencijal.: Commercial Banks Financial Management in the Services Industry.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 381 12. Sinkey. Tehnolo{ki napredak u ‘proizvodnji i isporuci’ finansijskih odnosno bankarskih usluga (bankomati itd. zaradu i kapital banke.adekvatnosti kapitala. (4) Rizik klijenata. Ova vrsta rizika se ~esto naziva i poslovni rizik ili rizik konkurencije. Rizik propisa je rizik koji nepredvi|ene akcije za promenu propisa ili neaktivnost mogu imati na profit i kapital banke. Glavna implikacija ovih tehnolo{kih promena je da su istisnute papirne transakcije i ljudska energija elektronskom slikom i elektir~nom energijom. profit i kapital banke. U stvari. .1. 14) (2) Promena propisi ili reregulacija. Ovaj rizik ukazuje na verovatno}u da bi banka mogla da postane insolventna. tri tehnolo{ke snage su dovele do promena u depozitnim institucijama odnosno bankama: (1) elektronika. Smatra da je pet faktora kriti~no u tom procesu promena obuhva}enim skra}enicom TRICK. veoma su dinami~ne. koja zna~i: (1) T = rizik tehnologije (‘technology risk’). str. Jr. (5) K = rizik adekvatnosti kapitala (‘risk of kapital adequacy’). Za korisnike bankarskih proizvoda i usluga bitne su dve prakti~ne stvari u bankarstvu: udobnost i pristupnost sredstvima i informacijama. (3) Rizik kamatne stope. Sinkey-u. godine. Rizik tehnologije ili tehnolo{ki rizik manifestuje se u tome da }e tehnolo{ke promene u~initi postoje}i sistem usluga i na~ina isporuke zastarelim.

godine. 16) Wiliam T. 15) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Strukturne inovacije u organizacionoj formi su tako|e deo ovog procesa. postoje razli~ite podele finansijskog rizika u poslovanju banke. Thornhill-u. Jedna od takvih inovacija je promena organizacione strukture ili reorganizacija. str. Barron’s Business Guides. 1990. odnosno: TRICK + racionalna sopstvena korist = finansijska inovacija Kad je re~ o riziku poslovne banke kao depozitno-kreditne institucije. to mo`e imati posledice na adekvatnost kapitala banke. Po{to smo ih naveli kod razmatranja vrsta rizika. . kojom prilikom se ocenjuje efektivnost performansi postoje}e organizacione strukture i reorganizacijom nastoji do}i do racionalnije. ovde ih ne}emo ponavljati. 1990. Zato se sa pravom mo`e re}i da su potencijalni uslovi za nastanak navedenih pet rizika i sagledana racionalna sopstvena korist u stvari finansijska inovacija. on se defini{e “kao neizvesnost da }e sredstva zaraditi ocekivanu stopu prinosa ili }e mozda nastati gubitak”. str. koncept rizika banke je predstavljen slikom 12-3. New York.i{~ezne. Prema W. efikasije i efektivnije organizacione strukture. Mi }emo se ovde ograni~iti na jednu.15) Naravno. 531. koja po na{em mi{ljenju najbolje odra`ava koncept rizika jedne banke kao depozitno-kreditne institucije.Thornhill: Risk Management for Financial Institutions . 16) KONCEPT RIZIKA Portfolio rizik Rizik revizije Rizik isporuke Kreditni rizik Rizik kamtne stope Slika 12-3: Koncept rizika banke Svaka od navedenih grupa rizika obuhvata vi{e tipova finansijskog rizika banke.Applying Cost-Effective Controls and Procedures. godine. Pod stalnim pritiskom navedenih rizika.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 382 navedeni rizici pokazuju da }e profitni potencijal oslabiti i da }e kapital banke eventualno da se smanji . menad`ment banke treba da nalazi racionalna re{enja uklju~uju}i i tzv. Rolling Meadows. finansijske inovacije. Illinois. 15. Bankers Publishing Company.

534. New York. rizik refinansiranja. Vidi detaljnije: Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. operativni rizik. rizik razmene.17) 12. 18) Douglas G. Svrha primene tehnika upravljanja rizikom je o~uvanje bankarskih resursa. rizik kamatne stope. Barron’s Business Guides. imamo podelu na slede}e tipove rizika: kapitalni rizik. to se koristi u op{toj proceni. 1990. Third Edition. Barron’s Business Guides. ~ak u jednom {irem i jednako korektnom kontekstu.gubici koji su samoosigurani. godine.tro{kovi administriranja bankarskom upravlja~kom funkcijom rizika i osiguranja. u knjizi: The Bankers’ Handbook. osnovni rizik. Storrs and Charls E. Ili. to se odnosi na upravljanje dinamikom rizika koji okru`uju aktivnosti kreditiranja i depozita. 19) 17) Prema drugim klasifikacijama rizika u banci. 531. (3) tro{kovi kontrole rizika sredstva koja se koriste za kontrolu rizika (preventiva gubitaka) i smanjenje nepredvidivih gubitaka. Dow Jones-Irwin. rizik isporuke. gde se hed`ing kamatne stope primenjuje kao jedna menad`ment tehnika. i (4) izdaci upravljanja . {to treba imati u vidu prilikom analize rizika u poslovnim aktivnostima banke. rizik reinvestiranja itd. 438-439. str. rizik sistema pla}anja. godine. Homewood. Walker. Pri tome se ‘tro{kovi rizika’ defini{u kao: 18) (1) zadr`ani gubici . rizik likvidnosti. zarada i usluga od uticaja slu~ajnih gubitaka ili zadr`avanjem {tete na prihvatljivom minimumu ‘tro{kova rizika’. kreditni rizik. U {irem i prihvatljivijem smislu. 1988. 1990.2. New York. str. Illinois. (2) premije osiguranja sredstava pla}ene bankarskim osiguravaju}im kompanijama za usluge i finansijsku za{titu protiv katastrofalnih gubitaka i rizika koje banka ne mo`e snositi bez ovakve za{tite. Thomas I. Baughn. To se ~ini kombinovanjem faktora kao {to su: interna politika banke. rizik druge zemlje. politi~ki rizik. neosigurani ili zadr`ani u okviru zaklju~aka politike osiguranja. smatra se da se to odnosi na ban~inu funkciju kupovine osiguranja. 19) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. godine. Upravljanje rizikom u banci podrazumeva organizovanu proceduru u vezi sa izlo`eno{}u bankarskog posla razli~itim tipovima rizika. Hoffman: Risk Management.2. Edited by: William H. kontroli i finansiranju slu~ajnih izlo`enosti gubicima. U naju`em smislu. . Kontinuitet procesa upravljanja rizikom Upravljanje rizikom banke defini{e se na razne na~ine. str. i ugovori sa osiguravaju}im kompanijama i samoosiguranjem.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 383 Ovim `elimo da uka`emo na ~injenicu da postoje razli~iti prilazi i konceptualni okviri rizika banke.

~iji je cilj da za{titi sredstva i profit organizacije (banke) u cilju smanjenja potencijalnih gubitaka pre nego {to oni nastanu. Baughn. Risk and Insurance Management Society. merenje i vrednovanje identifikovanih izlo`enosti. (3) kontrolu rizika. (2) ocenu odnosno procenu rizika. New York. Dru{tvena i pravna sredina u kojoj banka posluje tako|e se konstantno menja. tako da organizacija (banka) u slu~aju velikog gubitka. 1985.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 384 Ina~e. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Thomas I. mo`e nastaviti funkcionisanje bez ozbiljnih nevolja za svoju finansijsku stabilnost.” 20) Upravljanje procesom rizika u banci uklju~uje pet me|usobno povezanih elemenata odnosno faza: (1) identifikaciju izlo`enosti riziku. (4) finansiranje rizika. godine. str. 68. Proces upravljanja rizikom banke je. kao {to ga ~ine bog. godine. Walker. jedan upravlja~ki proces i zbog toga on mora biti primenjivan u kontinuitetu. str. Edited by William H. 439. koji moraju biti od strane banke kontinuirano procenjivani. 1988. 21) Douglas G. kontrola ovih izlo`enosti kroz eliminaciju i/ili smanjenje. ljudska gre{ka ili sudije u sudu. Hoffman: Risk Management. kontrolisani i finansirani. proces se sastoji od nekoliko logi~nih faza: rizik ili identifikacija izlo`enosti riziku. Procena rizika Identifikacija izlo`enosti riziku U pravljanje rizikom Finansiranje rizika K ontrola rizika Slika 12-4: Kontinuitet upravljanja rizikom 22) 20) Risk Management Glossary. i (5) upravljanje rizikom. upravljanje rizikom (‘risk management’) se defini{e na slede}i na~in: “Disciplina upravljanja. Third Edition. Dow Jones-Irwin. Kao rezultat toga. Illinois. potencijalno izlo`enom katastrofalnom gubitku takvom.21) Aktivnosti banke podrazumevaju kontinuirano uklju~enje u odgovaraju}e svakodnevne promene sredine. finansiranje ostatka izlo`enosti. U praksi. pre svega. i finansiranje preko osiguranja i drugih sredstava. . banka je stalno izlo`ena novim rizicima. To ilustruje slika 12-4. Storrs and Charles E. Homewood.

Koordinacija kontrole rizika u okviru ciljeva organizacije. Kompletno poznavanje resursa. Aplikacija {irokog pristupa finansiranja rizika RIZIKA koriste}i sva raspolo`iva finansijska sredstva. jer se u osiguranju shvatilo da se tradicionalnim procesima osiguranja ne mogu vi{e efektivno i ekonomi~no re{avati problemi rizika u svim situacijama. PROCENA RIZIKA 3. Kreiranje podstreka za smanjenje rizika i potencijalnih ili aktuelnih tro{kova gubitka. 10. Jasno kretanje ka godi{njim ciljevima. ^vrsto komuniciranje sa svim nivoima koji u~estvuju u upravlja~kom procesu. 2. (ADMINISTRACIJA) 13. Poznavanje ‘vrednosti’ resursa. V. Alokacija tro{kova finansiranja rizika u okviru operativnih jedinica na pravi~noj. 8. UPRAVLJANJE 12. Ona se razvila od delatnosti osiguranja. U praksi banaka mogu biti od korisni vode}i principi prikazani u pregledu 12-1. 15. Merenje ‘teku}eg’ rizika. disciplina upravljanja rizikom u bankarstvu nije jo{ potpuno razvila op{teprihva}ene principe sli~ne onima koje. IV. Jasno oblikovana struktura upravljanja rizikom. imaju preduze}a 22) Ibidem. FINANSIRANJE 9. 5. na primer. Prognoza ‘budu}eg’ rizika i gubitaka. 23) Ibidem. III. IDENTIFIKACIJA IZLO@ENOSTI Vode}i principi 1. 440-441. Kompletno poznavanje glavne izlo`enosti slu~ajnim gubicima.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 385 Kao disciplina upravljanje rizikom (‘risk management’) je relativno nova disciplina. Odr`avanje sistematskog monitoringa efektivnosti raznih programa kontrole rizika. Odr`avanje odgovaraju}e finansijske za{tite od ‘katastrofa’. str. KONTROLA RIZIKA 6. 14. Anga`ovanje top menad`menta. 7. str. II. razumljivoj i prihvatljivoj osnovi. Po{to je mlada. 4. 11. 440-441. Pregled 12-1: Vode}i principi u procesu upravljanja rizikom banke23) Elementi I. .

Rizik upravljanja aktiva . Jr. Massachusetts. Ballinger Publishing Company. Eisenbeis. Jedan takav koncept prikazuje slika 12-5:24) KONCEPT Isporuka finansijskih usluga Rizik efikasnosti poslovanja Supsidijarni rizik Mati~ne usluge Bilans banke Rizik kamatne stope . godine. Cambridge. edited by David B. Chamberlain and James C. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. . New York.Rizik kra|e Slika 12-5: Rizici poslovanja banke i isporuke usluga Radi ilistracije. na slici 12-6. John Wiley & Sons. Sinkey. 353. Primenjuju}i navedene principe.: Regulatory Attitudes toward Risk. 140. 1985. navodimo jo{ jedan pristup procesu upravljanja rizikom. Zenoff. godine.Inostrani rizik . u knjizi: Marketing Financial Services. Aspinwall and Robert A. Lam: Marketing Thrifts: Escaping the Gap Trap. 25) Charlotte A. 1989.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 386 ili profesionalno ra~unovodstvo. str. Okvir za identifikaciju i analizu rizika banke mogu biti bilans banke i aktivnosti koje su vezane za isporuku finansijskih usluga.pasiva Rizik leverid`a Kreditni rizik . str. svaka bankarska organizacija mo`e lak{e proceniti relativnu efektivnost svojih napora upravljanja rizikom. 25) Granica o~ekivanog rizika kamatne stope i potencijalne zarade Idetifikacija nivoa prihvatljivosti rizika i profitabilnosti Primena strategija upravljanja rizikom * Gap analiza * Trajanje * Simulacija * Prognoza kamatne stope * Ekonomski i poslovni izgledi * Planovi mogu}nosti * Rekonstrukcija bilansa * Transakcije na sekundarnom tr`i{tu * H d`i b i 24) Joseph F.Doma}i rizik . Edited by: Richard C.

Hoffman: Risk Management. koje mogu biti najkriti~nije za savremenu banku. ovaj korak treba da uklju~i sistematski i kontinuiran popis resursa koji se mogu u banci klasifikovati na: 26) (1) fizi~ke resurse. depozita i kolaterala (zaloga) u obliku gotovine.2. brodovi i sli~no). ova izlo`enost riziku mo`e se klasifikovati u ~etiri glavne grupe: 27) 26) Douglas G. (5) nematerijalne resurse. blanketi kreditnih karata. Walker. Baughn. poverenje publike. vrednosnih papira i plemenitih metala. vagoni. ali je njihov efekat i te kako vidljiv i realan: swift. 27) Ibidem. kriti~na arhiva. name{taj. . 442-444. (3) finansijske resurse. pravna odgovornost preko lizinga i profesionalno-stru~na odgovornost kod poslova poverenja (‘trust’ poslovi). 1988. Dow Jones-Irwin.3. koji su najkriti~niji resurs svake banke i gde proces identifikacije uklju~uje klju~ne direktore. komitente i klijente van banke. Homewood. Navedeni proces identifikacije izlo`enosti riziku bankarskih resursa nije zavr{en njihovim nabrajanjem i sa~injavanjem popisa. Illinois. kamioni. godine. Identifikacija izlo`enosti banke riziku Prvi i najlogi~niji korak u procesu upravljanja rizikom je direktna identifikacija va`nih bankarskih resursa sa najve}om izlo`enosti gubicima. Slede}i korak sastoji se u identifikaciji klju~ne izlo`enosti gubicima koja mo`e nepovoljno uticati na ove resurse. 440-442. specijaliste i slu`benike u okviru orgnizacije i va`ne korisnike. deoni~arima i dr`avnim agencijama. Storrs and Charls E. u knjizi: The Bankers’ Handbook. telekomunikacione usluge. U globalu. unutra{nje ure|enje. komitenata i klijenata na prihvatljivom nivou je od izuzetnog zna~aja za banku i bankarski sistem. oni treba da se identifikuju prema izvoru i obi~no uklju~uju neku kombinaciju sa korisnicima usluga. u okviru kojih su: zgrade banke. str. Thomas I. politika osposobljavanja i protivpo`arna za{tita mogu biti danas od najkriti~nijih nematerijalnih resursa banke. koje je te{ko identifikovati u mnogim slu~ajevima. Edited by: William G. klju~ za identifikaciju fizi~kih resursa je finansijska odgovornost kao direktno vlasni{tvo. koji se sastoje od kapitala. (2) ljudske resurse. (4) prirodne resurse. Third Edition. Inicijalno.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 387 Slika 12-6 Proces upravljanja rizikom 12. str. koji uklju~uju raspolo`ivost vode i energije i za banku sa respektom najkriti~nije neprekinute procese obrade podataka koje obezbe|uje oprema za obradu podataka. oprema za obradu podataka. saobra}ajna sredstva i oprema u lizingu (avioni.

poplave. oluje. koja uklju~uje odluke koje se odnose na specifi~ne poslovne linije. transportnim rizikom. tr`i{na izlo`enost riziku se ponekad razlikuje od izlo`enosti riziku kamatne stope. profesionalna odgovornost. Metode identifikacije klju~ne izlo`enosti riziku su vi{e subjektivne nego objektivne prirode i zato se njihova identifikacija mora postaviti na {to {iroj osnovi. likvidnost i kamatnu stopu. direktna izlo`enost riziku tako|e uklju~uje i opasnosti kao {to su zemljotresi. ugovorne obaveze. 28) Ibidem. na koje se ~esto pozivaju profesionalnci upravljanja rizikom. te izlo`enost riziku op{tih tro{kova.. uklju~uje potencijalni gubitak na zaradama ili ekstra tro{kove kontinuiteta poslovanja kao posledice direktnih fizi~kih {teta i gubitaka. kao deo napora u skupljanju informacija o izlo`enosti riziku. vandalizmom kao internim i eksternim kriminalom). kompenzacije zaposlenim.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 388 (1) direktna izlo`enost riziku uklju~uje direktnu fizi~ku {tetu koja mo`e rezultirati u parcijalnom ili totalnom gubitku resursa banke. diskriminacija.. ako do|e do prekida telekomunikacionih veza sa glavnim podru~jem rada banke. tr`i{na i druga izlo`enost riziku predstavljaju ~etvrtu grupu klasifikacije rizika.godi{nji ili u~estaliji utvr|eni intervjui o riziku sa klju~nim bankarskim slu`benicima. nekontrolisane birokratije i r|avog upravljanja. naj~e{}i tipovi izlo`enosti odgovornosti sa kojima se banke suo~avaju su: ogla{avanje. {pekulativna kategorija uklju~uje tri glavna finansijska poslovna rizika: kredit. ugovorene ili zakonske odgovornosti. dok druga izlo`enost riziku uklju~uje strategijski rizik. itd. 445. eksplozijom. indirektna {teta mo`e nastati u prihodu od kamate. str. . bonusi i premije zposlenima. (4) {pekulacije. 28) (1) Prvo. (3) izlo`enost riziku kroz odgovornost prema tre}im licima predstavlja tre}u va`nu kategoriju izlo`enosti gubitku koja uklju~uje podru~je pravne odgovornosti prema tre}im licima i sastoji se od neinternacionalnog ili internacionalnog delikta. beneficije zaposlenih i korisnika usluga. koja za banke mo`e biti jedan od najkriti~nijih problema rizika. koja mo`e biti za banku katastrofalna. (2) indirektna izlo`enost riziku. koja mo`e biti prouzrokovana ljudskom nepa`njom (vatrom. zatim ako do|e do prekida i zastoja u obradi podataka itd. mogu se pimeniti slede}a sredstva i tehnike: . Pri tome treba imati u vidu dva glavna cilja: (1) skupljanje informacija o izlo`enosti riziku mora biti na sistemati~noj osnovi za kasnije aplikacije tretiranja i merenja rizika i (2) da se kreira svesnost o klju~noj izlo`enosti gubicima u svim procesima operativnog poslovanja.

treba da slu`i za kreiranje svesnosti poslovnog personala o izlo`enosti riziku. Sinkey. Jr.godi{nji ‘budu}i’ pregled upozorenja izlo`enosti gubicima. Indikatori rizika poslovne banke Postoje tri vrste podataka za identifikaciju potencijalnih rizika29) u poslovanju banke: (1) podaci za pregled .istra`ivanje poslovanja banke.: Regulatory Attitudes Toward Risk. godine. (3) podaci sa tr`i{ta (povratni). .2. deo ovih tehnika. (2) Drugo. 1985.4.). Pregled 12-2: Izve{taji i podaci za identifikaciju potencijalnih rizika banke Opis Istra`ivanja poslovanja banke Klasifikacija aktive i vrednovanje ban~inih politika. fizi~ke inspekcije i/ili izve{taji na klju~nim lokacijama banke (oprema za obradu podataka. New York. . telegrafske transfer lokacije itd. 12. str. a me|u ostale se mogu uklju~iti: . (2) podaci iz finansijskih izve{taja i ra~unovodstva. dati u pregledu 12-2.specijalna procena obrade podataka i drugih klju~nih operacija povezanih sa utvr|ivanjem interne me|uzavisnosti i u~e{}a izlo`enosti. John Wiley & Sons. Teku}e zadr`avanje 90 120 dana kao limit efektivnosti Sve banke Podaci sa tr`i{ta Promena cena vrednosnih papira i dividende preko ugovorene cene Trgovanje na tr`i{tu deonica Dnevno za dane trgovanja Izvor Frekvencija Raspolo`ivost Samo za banke koje aktivno trguju 29) Joseph F.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 389 - revizija glavnih ugovora i pravnih sporazuma sa stanovi{ta izlo`enosti riziku prihva}enom u ovim dokumentima. prakse i procedura Pregled banaka na terenu Obi~no samo jednom godi{nje. 361-362. . Edited by: Richard C. kao {to je utvr|eni intervju. prihodu i dividendi (ra~unovodstveni podaci) Izve{tavanje bankarskim agencijama Za najve}e banke.pripremanje godi{nje dokumentacije o utvr|ivanju rizika za operativne jedinice. ali ~e{}e za problemati~ne banke Sve banke Finansijski izve{taj Izve{taj o uslovima. pregled literature svetskog bankarstva i osiguranja za nove i neuobi~ajene slu~ajeve gubitaka. Eisenbeis. Aspinwall and Robert A.

D1 = dividenda na kraju godine. godi{nji prinos na deonice (H) sastoji se od dobitka prinosa i dividendnog prinosa (dobitka) ili u simbolima: P1 − P0 H = P⋅ P0 P0 + D1 gde je: H = godi{nji prinos na deonice. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Prvo. P1 = cena na kraju godine. Illinois. godine. Storrs and Charls E. Walker. po{to bankari ponekad poku{avaju iskriviti ili ulep{ati svoje finansijske izvestaje. Thomas I. (2) obimom depozita banke. Pove}anje ili sni`enje cene je. Third Edition.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 390 vrednosnim papirima Odli~na Dobar / Odli~an Ne koristi se Pouzdanost Potencijal ranog upozorenja Teku}a upotreba Dobra Kasnija istra`ivanja treba da budu relevantna Te{ka Dobra Dobar Koristi se.3. ali ne efektivno Samo nekoliko komentara u vezi sa ovim podacima. tr`i{ni podaci mogu biti pouzdaniji. Dow Jones-Irwin. Preuzimanje rizika od strane banke ili kapacitet banke za preuzimanja rizika je limitiran: 30) (1) veli~inom kapitala banke. 12. . str. 30) Dr Arnold A. Problem merenja i alokacije rizika banke Ostvarivanje profita podrazumeva preuzimanje odre|ene veli~ine rizika. Drugo. onda istorija prethodnih pregleda treba da obezbedi va`ne informacije.3. naravno. Homewood.1. Baughn. Edited by: William H. MERENJE RIZIKA POSLOVNE BANKE 12. P = sada{nja cena. Tre}e. 1988. ^etvrto. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. ako je cilj sistema ranog upozorenja da slu`i kao pomo} u rasporedu banaka za predgled (revizuju). Po = cena na po~etku godine. klasifikacija aktive sastoji se uglavnom od procene revizora da }e nastati gubici na kreditima ili su sumnjivi ili ispod standarda. 347. determinisano veli~inom P1 u odnosu na Po.

nabavke Finansijski rizik (ALCO) Rizik pogre{nog ulaganja {tedi{e Cilj motrenja: . Po{to je limitiran. broj zaposlenih i kompjuterska podr{ka da bi napori i poslovna aktivnost banke u ovom delu bili efektivni. 12. rizik “proizvodnje” usluga i finansijske rizike (kamatne stope.GAP (razlika izme|u aktivnih i pasivnih kamatnih stopa) Kreditni rizik Cilj motrenja: .rast kredita . Merenje rizika i sistem alokacije pokazuje slika 12-7.trust poslovi . Tipovi rizika uklju~uju izlo`enost kapitala riziku. kreditnog rizika i rizika likvidnosti. Bazirano na povoljnim prilikama i {ansama banke.sistem bankomata .kreditni raciji Slika br.pogre{no ulaganje sredstava Rizik kamatne stope Cilj motrenja: . 12-7: Veza merenja rizika i sistema alokacije31) Kad menad`ment tim odlu~i koliki je kapacitet rizika namenjen za finansijski rizik.2.upravljanje gotovinom .diskontno poslovanje .kompjuterski sistem . kreditnog rizika i rizika likvidnosti. RIZIK BANKE Rizik kapitalnih izdataka: . kredita i finansiranja). str.3. ekonomskim izgledima i prognoziranom odnosu rizik .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 391 (3) regulacijom i (4) kreditnim rejtingom. Bez obzira u koji posao banka ulazi.nabavke Rizik produkcije usluga: . onda je odgovaraju}i komitet (odbor) odgovoran za upravljanje tim finansijskim rizikom.profit. Tome se moraju prilagoditi organizaciona struktura. . 348. Ovde se ne}emo upu{tati u metode i na~ine merenja rizika kamatne stope.mre`a filijala .likvindnost . kapacitet rizika banke mora biti alociran me|u njegove razli~ite korisnike na na~in da maksimizira o~ekivani profit. ona mora koordinirati politike: rizika kamatne stope. menad`ment banke odre|uje osnovnu strategiju i na~in alokacije raspolo`ivog kapaciteta rizika. Klasifikacija rizi~ne aktive banke 31) Ibidem.alokacija kredita .

ilustruje {emu klasifikacije rizi~ne aktive banke:33) Pregled 12-4: Klasifikacija pozicija rizi~ne aktive banke 32) William T.Applying Cost . Menad`ment tim banke (ili odgovaraju}i komitet banke). koja sledi. koja je u upotrebi u FDIC agenciji (‘Federal Insurance Deposit Corporation’) odnosno u Federalnoj korporaciji za osiguranje depozita banaka u SAD. [ema klasifikacije rizika. U tu svrhu poslu`i}emo se {emom klasifikacija rizika i rizi~ne aktive banaka. [ema klasifikacije rizika FDIC sa rejtingom i premijom vidi se na pregledu 12-3. Illinois. Gotovinski kredit 6. 75. Ovu {emu treba da imaju svi oni koji su uklju~eni u kontrolni proces rizika banke. recimo. Thornhill: Risk Management for Financial Institution . Visoki rizik Alfa rejting A+ do AB+ do BC+ do C C. str. pa do visokog rizika). zasnovana je na proceni svih rizi~nih pozicija aktive banke koriste}i: (1) preglede kreditnih rejtinga kredita banke. Bankers Publishing Company.Effective Controls and Procedures. rejtinga i premija Klasifikacija rizika 1. Normalan ili bez rizika 2. i (2) Moody ili Standard & Poor rejting klasifikaciju za hartije od vrednosti Pregled 12-4. str. Prihvatljiv rizik 4. kao {to je to. Smatra se naime da postoji nekoliko faza kroz koje banka mora izvr{iti klasifikaciju svog poslovanja da bi realno ocenila. 77-78. 1990. {ema koja je u upotrebi u FDIC korporaciji. treba da utvrdi standarde za reviziju i klasifikaciju rizika prema odre|enoj {emi.do D+ D D do F FDIC premija standardna standardna standardna +10% standardna +25% standardna +40% standardna +50100% [ema klasifikacije rizika u FDIC korporaciji zasnovana je: (1) na klasifikaciji 6 grupa rizika (od normalnog. godine.32) Pregled 12-3: Klasifikacija rizika. da li su preuzeti rizici u okviru prihvatljivih normi. Minimalni rizik 3. (2) na alfa rejtingu sistematizovanom od A pa do F i (3) na FDIC premiji za osiguranje rizika od standardne do uve}ane za 100 procenata. Vi{e od normalnog rizika 5. . Rolling Meadows. 33) Ibidem.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 392 Izlo`enost poslovanja banke riziku mo`e se sagledati preko bilansnih pozicija aktive.

sezonski ____ . Vrednosni papiri (a) Investicioni portfolio ____ (b) Trgova~ki portfolio ____ 2.ban~ini akcepti ____ 1 Stepeni rizika 2 3 4 5 6 ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ .u ratama (otplate) ____ .nekretnine ____ .ostale ____ Ukupno hipoteke: ____ c) Privredni .studentski ____ .druga ____ .ostali ____ Ukupno krediti: ____ b) Hipoteke .osigurani ____ .neosigurani ____ .nenamenski (“ATM”) ____ . Krediti a) Potro{a~ki .robni ____ .prva ____ .poljoprivredni ____ .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 393 Klasifikacija rizika aktive 1.

Ponovno zaposednuta aktiva: a) Nekretnine ____ b) Drugo ____ c) Ukupno: ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ .repos ____ .terminski ____ .ostalo ____ Ukupno privredni: ____ 3.lizing opreme ____ .strane firme ____ .akreditivi ____ .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 394 . Drugi vanbilansni rizici a) Stendby L/Cs ____ b) Ostalo ____ c) Ukupno: ____ 5.strane dr`ave ____ . Nov~ana tr`i{ta a) Fju~ersi ____ b) FX kupljeni ____ c) FX prodati ____ d) Ukupno: ____ 4.strane banke ____ .participacije ____ .

3.eliminacija rizika gubitka ili najmanje redukcija finansijskog uticaja od bilo kojeg gubitka i njenog mesta u kontinuitetu upravljanja rizikom je u verovanju da je ona bolja da ubla`i potencijalne gubitke nego jednostavno da finansira njihove tro{kove. menad`ment banke bi treba da odredi. Pri tome }e mnogo pomo}i pisana politika kontrole rizika banke prihva}ena od top menad`menta i sa kojom su upoznati svi zaposleni. Pojedine banke u razvijenim zemljama imaju formirane posebne slu`be. Bez centralne koordinacije i upravljanja rizikom te{ko se mogu posti}i rezultati kontrole adekvatni naporima. menad`mnet tim treba da inicira odgovaraju}e upravlja~ke akcije da se elimini{u ili smanje takvi rizici {to je mogu}e pre. to je klju~ni elemenat koji diferencira upravljanje rizikom od upravljanja osiguranjem. Incijalna teza podr{ci naporima efektivne kontrole rizika tra`i koordinaciju kontrolnih mera u okviru op{tih organizacionih ciljeva. Proces kontrole i procene rizika banke Kontroli rizika se ~esto pripisuje kao da je srce procesa upravljanja rizikom. 12. Ako takvih slu~ajeva ima. ^injenica je da je situacija u vezi sa naporima za kontrolu rizika ~esto fragmentarna i administrativno se pristupa kontroli u razli~itim podru~jima menad`menta. .3.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 395 Agregati ukupno: ____ Standard/Regularni kriterij ____ Komparacija sa dve prethodne linije ____ Povoljna pozicija ____ Nepovoljna pozicija ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ Posle detaljne revizije rizika u navedenom pregledu. Naime. da li je banka preduzela vi{e rizika u bilo kojoj klasifikaciji ili u agregatu od planiranog. koordinacija napora kontrole rizika treba da dolazi sa vrha. Njen cilj . U su{tini. U jednoj bankarskoj instituciji to je lak{e re}i nego uraditi. pa ~ak i radne komitete radi efektivne kontrole rizika u svom poslovanju.

). funkcije pregleda i revizija. (7) planiranje nepredvi|enih slu~ajeva i nesre}a (efektivni plan nepredvi|enih slu~ajeva mora uklju~iti slede}e: obaveze menad`menta. 35) Ibidem. (5) finansijsku reviziju i kontrolu (revizorski napori treba da se smatraju kao integralni deo op{teg organizovanog programa kontrole rizika. Baughn. otkupnine i procedure osloba|anja i programe obuke voza~a i korisnika transportnih sredstava banke). koje su integralni deo procesa upravljanja imovinom i rizikom izazvanim vatrom i drugim direktnim fizi~kim o{te}enjima i opasnostima). testiranje i a`uriranje planova.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 396 U ve}ini banaka efektivno koordiniran program kontrole rizika obuhvata slede}e oblasti: 34) (1) aktivnosti sigurnosti i obezbe|enja banke. (6) kontrolu ugovornih obaveza ({to podrazumeva odr`avanje produktivne radne veze sa ban~inom internim i eksternim pravnim savetnikom za reviziju od{teta. Takve informacije treba da omogu}i stalni efektivni monitoring sistem svih programa kontrole rizika. (4) kontrolu i za{titu procesa obrade podataka i operativnih centara banke (u nekim bankama su ove funkcije razdvojene ili decentralizovane). posebno u podru~ju interne i eksterne izlo`enosti kriminalu. (2) aktivnosti sigurnosti ljudskih resursa (koje obuhvataju za{titne mere od kidnapovanja. Storrs and Charls E. Illinois. centralnu koordinaciju i upravljanje. (3) kontrolu za{tite i odr`avanja imovine banke (ovde se podrazumevaju aktivnosti planiranja. Third Edition. pisana dokumenta. Dow Jones-Irwin. 448-449. Walker. . fleksibilnost-prilagodljivost promenama). izgradnje i odr`avanja imovine banke. Proces kontrole rizika podrazumeva i maksimalne napore za smanjenje rizika i potencijalnih ili stvarnih tro{kova gubitka. 451. Thomas I. osiguranja i drugih glavnih propisa za va`na pravna dokumenta). Homewood. str. Hoffman: Risk Management. {to pretpostavlja korisne i aktuelne informacije. str. Eventualni propusti u svim navedenim oblastima mogu se korigovati naporima koordinacije kontrole rizika. (8) druge napore kontrole rizika (koje su ~esto decenralizovane i uklju~uju: kontrolu izlo`enosti gubitku sredstava automatizovanog operativnog poslovanja. 1988. Navodimo jedan primer matrice utvr|ivanja rizika u banci. aktivnosti kreditiranja. u knjizi: The Bankers’ Handbook. godine.35) 34) Douglas G. u~e{}e organizacionih jedinica. revizorska funkcija i funkcija obezbe|enja u banci smatraju se kao ‘o~i i u{i’ napora upravljanja rizikom banke. sigurnost elektronskog tranfera sredstava itd. Edited by: William H.

proveru i tranzit. 12.3. godine postavljen je jedan izoregulatorni generator. koji su se desili u 1985. Snaga kopija: 1981. Program finansiranja ban~inog rizika treba da bude tako oblikovan da obezbedi najve}i stepen stabilnosti i tro{kova pokri}a. 3. Ekstra izdaci i tro{kovi su procenjeni na $ 2. U to }e se uklju~iti i redosled godi{njeg testiranja. PROCENA RIZIKA Izlo`enost gubitku Banka nije nikad pretrpela zna~ajan gubitak u procesu obrade podataka. Kontrola okru`enja kopija (‘backup-a’): 1986.25 miliona. i pri tome nije do{lo do prekida procesa obrade podataka.500.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 397 Pregled br. koje bi mogle izazvati posledice u procesu 4-6 meseci na alternativnom mestu. Finansiranje i osiguranje rizika banke Primarni cilj finansiranja rizika je da obezbedi banci dovoljna sredstva za saniranje eventualno nastalih situacija gubitaka. MERE KONTROLE RIZIKA Glavne aktivnosti na licu mesta Hardware backup: neformalni sporazum sa prijateljski raspolo`enim konkurentom. Software backup: aplikacije se kopiraju (‘backup’) nedeljno. operativnih centara u slu~aju direktne fizi~ke {tete i gubitaka. IZLO@ENOST GUBITKU Ekstra tro{kovi operativnih centara Tro{kovi podvrgnuti kontinuitetu poslovanja procesa obrade podataka. Ve}i po`ari u prostorijama telekomunikacionih centara.4. godine instaliran je jedan pomo}ni erkondi{n u prostriji za obradu podataka. Maksimalna verovatno}a gubitka Osoblje u upravljanju procesom obrade podataka i upravljanju rizikom imaju konstruisan scenario {teta. godini. svi duplikati se ~uvaju na posebnom mestu. Aktivnosti programirane za naredne dve godine: Hardware backup: Banka }e se pretplatiti na brzi servis za backup za procesne aplikacije. imali su posledicu u vlasni~koj {teti $ 7. podaci u fajlovima se kopiraju (‘backup’) dnevno. 2. ali odr`avanjem najni`ih op{tih i direktnih tro{kova iz godine . Plan nepredvi|enih slu~ajeva: U vezi sa {iroko postavljenim planom napora banke bi}e sa~injen i plan obrade podataka. 12-5: Matrica programa kontrole rizika 1.

Proces upravljanja rizikom podrazumeva da banka treba da preduzme {irok pristup finansirnju rizika u kori{}enju svih raspolo`ivih finansijskih resursa. postgubitno finansiranje ili aran`mane u~e{}a u riziku kroz vezane osiguravaju}e kompanije. U okviru direktive zadr`avanja rizika na granici za dono{enje odluka. str. Baughn. Homewood. U su{tini. rezerve sredstava ili knjigovodstvene rezerve za gubitke. Distribucija i diversifikacija rizika 36) Duglas G. deoni~ki kapital i nivo duga. odluke se i za jedno i za drugo donose na isti ili sli~an na~in. . Storrs and Charls E. godine. Thomas I. MERE ZA[TITE BANKE OD MOGU]IH RIZIKA 12. Smatra se da se mo`e praviti razlika izme|u zadr`avanja rizika i limita odobravanja kredita. ali time nisu limitirane. Hoffman: Risk Management. dr`avno finansiranje ili od{tetu. 452. Eksterne opcije mogu uklju~iti. u knjizi: The Bankers’ Handbook. 12. Interni metodi uklju~uju jednu ili vi{e alternativa kao {to su direktni expensing. Prvi korak u ovom pristupu treba da bude razra|en organizacioni mehanizam. a na nivou menad`ment tima rizik averzija. Illinois. i (3) kreaciju maksimalne stabilnosti ban~inih dugoro~nih tro{kova rizika. Third Edition.4. Dow Jones-Irwin. konvencionalne osiguravaju}e aran`mane. To bi morao biti utvr|en gubitak po tromese~jima i na godi{njem agregatnom nivou i revidiran godi{nje u svetlu menjanja uslova. (2) kori{}enje eksternih fondovskih resursa (kao {to je osiguranje) sa najni`om tro{kovnom bazom za za{titu protiv katastrofe. Walker. To zna~i da banka treba da determini{e svoj godi{nji ‘bol’ ili svoju ‘jao ta~ku’ za samoosiguranje od gubitaka. zatim varijacije toka gotovine ili retrospektivna procena planova.1. Edited by: William H. dug. banka treba da razmotri interne metode i eksterne izvore finansiranja. ‘normalni gubitak’ je nivo gubitka koji se o~ekuje da nastane iz godine u godinu. Drugi mogu uklju~iti kreditne linije. 1988.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 398 u godinu sa namerom obezbe|enja njenih potreba za za{titom protiv katastrofalnog gubitka. Ovaj nivo obi~no }e se bazirati na kombinaciji faktora uklju~uju}i zaradu banke. direktiva ili politika zadr`avanja rizika.4. Ovaj cilj sadr`i potrebu za: 36) (1) zadr`avanje rizika u okviru finansijskih kapaciteta banke utvr|enih studijom njenih teku}ih finansijskih resursa i upravlja~kog nivoa averzije prema riziku.

ne treba da kupuje deonice samo poljoprivrede. Plasman u jednu vrstu vrednosnih papira mo`e biti neprofitabilan. Na jednoj strani rizik se manifestuje u dr`anju i o~uvanju prikupljenih depozita privrede i stanovni{tva. ako se banka ipak odlu~i da investira ekskluzivno u deonice. a na drugoj strani rizik se manifestuje prilikom plasiranja prikupljenih sredstava u kredite (kratkoro~ne. ali je uvek manja verovatno}a da }e ‘bolest’ zahvatiti sve vrste plasmana ili. (3) Osiguranje depozita i plasmana kod zvani~nih organa. Kad je u pitanju banka i njena poslovna aktivnost na podru~ju bilo koje vrste plasmana sredstava. banci stoje na izboru ~etiri mogu}a na~ina: (1) distribucija i diversifikacija rizika. (3) samoosiguranje i (4) prevaljivanje rizika na partnera u poslu. Teorija diversifikacije plasmana banke polazi od toga da banka smanji rizik od nastanka mogu}ih gubitaka. (2) osiguranje kod zvani~nih redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja. na primer. {to je jo{ izvesnije. hartije od vrednosti i druge plasmane. U vezi sa distribucijom i diversifikacijom rizika korisno se podsetiti na dobro poznati popularni izraz ‘ne stavljaj sva jaja u jednu korpu’. (1) Distribucija i diversifikacija rizika. ovaj princip u tr`i{noj privredi i deregulisanom finansijskom odnosno bankarskom tr`i{tu zna~i veoma mnogo sa stanovi{ta preventivne za{tite banke od rizika. a da se istovremeno ne smanji prihod banke. (2) Samoosiguranje podrazumeva sopstveni napor banke da svojim natprose~nim profitabilnim poslovanjem {titi depozite privrede i gra|ana i plasmane preko: (a) ve}e stope adekvatnosti kapitala od prose~ne. {to podrazumeva sklapanje takvih ugovora bilo o depozitima bilo o plasmanima ili o drugim poslovnim aran`manima. Ili. ne}e u istom stepenu. (b) diversifikacijom kreditnog portfolija i drugih plasmana. (4) Prevaljivanje rizika na poslovnog partnera ili druge u~esnike u poslu.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 399 Banka je jedna od retkih institucija koja u tr`i{nim uslovima istovremeno na sebe preuzima dvostrani poslovni rizik. deonica ili pak obveznica. Su{tina teorije distribucije je da u plasiranju svojih sredstava banka ne sme i}i na specijalizaciju tj. Pri izboru na~ina i oblika preventivne za{tite. (c) izdvajanjem i formiranjem posebnih rezervi rizika. srednjoro~ne i dugoro~ne kredite). Ovakav polo`aj banke na tr`i{tu zahteva da banka prona|e takve na~ine i oblike za{tite od rizika koji }e na najbolji na~in odgovarati pojedinim vrstama depozita i plasmana. uobi~ajne ili propisane. redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja podrazumeva: (a) osiguranje depozita kod specijalizovanih institucija odnosno agencija. pogotovu ne samo jednog poljoprivrednog preduze}a. (b) osiguranje plasmana kod redovnih i specijalizovanih institucija osiguranja i (c) jemstvo i garancije dr`ave ili centralne banke za {tednju gra|ana i inokredite. na ulaganje sredstava u samo jednu vrstu vrednosnih papira. Zna~i. gde se banka maksimalno za{ti}uje od nastanka rizika. ako kupovina .

{to tako|e predstavlja osiguranje ili smanjenje rizika.000. godine iznosi do USD 100. dok ljudi znaju da su njihovi depoziti osigurani. MacMillan Publishing Company.38) FDIC posluje po dva osnova ili kapaciteta: kao korporacija i kao sudski izvr{itelj. .000. Osiguranje depozita privrede i gra|ana Depozitno osiguranje je najva`niji faktor u izgradnji poverenja javnosti u pojedine banke. Uz ovu funkciju. Diversifikacija je isto tako va`na sa stanovi{ta za{tite protiv gubitaka. Jr. FDIC obavlja regularne funkcije: (1) pristupa. Osigurana suma depozita od 1982.2. deonica poljoprivrede. deonica `eleznice. Kao sudskog 37) Sve poslovne banke na svetu ograni~avaju . ali vrlo malo znaju i o osiguranju depozita i poslovanju FDIC. Prakti~na primena ovog principa je inkorporirana u klju~na zakonska akta o bankarskim i finansijskim institucijama u smislu da banka ne mo`e dati kredit vi{e od 10 % (ili vi{e. ali na znatno ni`em nivou nego kad postoji uklju~eno vi{e preduze}a iz raznih delatnosti. Ako se specijalizacija banke u kupovini deonica obavi samo na nivou poljoprivrede. po{to razna dospe}a vrednosnih papira omogu}avaju razli~ite termine naplate. 25%) od iznosa kreditnog potencijala jednom zajmotra`iocu ili pak druga ograni~enja u pogledu plasmana banke. Kao rezultat toga.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 400 deonica treba da bude ban~ina specijalnost. Do 1982. Sinkey. (3) regulacije depozitnih stopa i (4) dispozicije neuspe{nih i slabih banaka.4. postoji i poverenje u bankarski sistem kao celinu. Third Edition. kod dono{enja odluke o kreditu zna~ajno je kakvo je poslovanje komitenta odnosno kakvu distribuciju i diversifikaciju svog poslovanja ima zajmotra`ilac. godine. 1989. oni istovremeno vrlo malo znaju {to je FDIC. Isto tako. po jednom ra~unu u jednoj banci.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. deonica javnih i drugih preduze}a. str. 200. na primer izme|u: dr`avnih deonica. Rezultat ovog osiguranja je poverenje u bankarski sistem. 38) Joseph F. 12. U svojoj delatnosti kao korporacije ona ispla}uje osigurane depozitare i obezbe|uje potrebno finansiranje i garantovanje izvr{itelju.limitiraju visinu kredita jednom zajmotra`iocu na odre|enom nivou od na primer. 12 % ili pak 15 procenata. onda se distribucija rizika osigurava samo u okviru razli~itih preduze}a iz poljoprivrede.37) Svaki iole stru~an i odgovoran menad`ment tim banke zahteva}e uvek da banka odobrava kredite ve}em broju poslovnih partnera sa manjim iznosima umesto manjem broju korisnika kredita sa ve}im iznosima. (2) istra`ivanja. 10 %. onda kupovina treba da bude distribuirana. po{to mu preti ‘domino efekt neuspeha’ od naglog povla~enja depozita. New York. Me|utim. godine osigurana suma je iznosila USD 40.

dok je fond rizika izraz samoosiguranja banke. potra`ivanja. Illinois. Osiguranje i samoosiguranje plasmana banke Za{tita banke od rizi~nih plasmana mo`e se vr{iti na vi{e na~ina. Spencer: Mnaging Commercial Banks .PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 401 izvr{itelja. Inc. FDIC vr{i klasifikaciju aktive i utvr|uje standarde rizika za pojedine pozicije rizi~ne aktive. oprema.Applying Cost-Effective Controls and Procedures. Kako smo videli ranije. To su: (1) zaloga. 100 procenata. To je osnova za visinu premije za osiguranje depozita.3. pa ~ak i dvostruko tj. sada se pla}a 1/12 procenta od 1 procenta mese~no. Na to primenjuje odre|ene rejtinge za kredite i za obveznice. na osnovu ~ega se dobija ukupan rejting banke kao institucije. Bankers Publishing Company. godine. Rizi~nost kredita je u funkciji roka du`ine otplate kredita odnosno roka u kojem kredit treba da se otplati odnosno vrati. (1) Zaloga je jedna vrsta osiguranja kredita kad banke imaju kreditno pokri}e kao zalogu u obliku razli~itih vrsta imovine ili aktive du`nika (kao {to su fizi~ka trajna dobra. 25 %. 608611. deonice itd. primarna obaveza FDIC je da pravedno distribuira aktivu bankrotiranih banaka depozitarima i op{tim kreditorima. New Jersey. Thornhill: Rik Management for Financial Institutions . obveznice. Englewood Cliffs. godine. Graddy and Austin H. zalihe kurentnog materijala i gotove robe.4. 40 %.Community. mogu}nost prodaje na tr`i{tu. Sa porastom izlo`enosti banaka riziku. Osnovni kvalitet koji zaloga treba da ima jeste njena utr`ivost tj. 40) William T. Savremena bankarska teorija i praksa banaka razvijene tr`i{ne privrede izgradile su nekoliko modela za{tite banaka od rizi~nih plasmana. udvostru~ena: umesto 1/24 procenta. . ~iji iznos slu`i kao redukovanje rizika mogu}ih gubitaka u 39) Duane B. 1990. po{to nominalno banka pla}a to osiguranje. Zaloga i institucionalno osiguranje predstavljaju osiguranja uz pomo} tu|ih sredstava ili institucija. 40) 12. 76. (2) institucionalno osiguranje i (3) fond rizika.39) Depozitno osiguranje predstavlja jedan atipi~an ugovor kojim depozitar eksplicitno ne preuzima obavezu pla}anja premije osiguranja. 1990. godine. Regional and Global. koja varira i mo`e biti ve}a od standardne za 10 %. nepokretnosti. i stopa osiguranja koju primenjuje FDIC je posle 1980. str. Prentice-Hall. Rolling Meadows. vrednosni papiri.). Osigurane banke u SAD pla}aju fiksnu godi{nju premiju ili procenu 1/12 od 1 procenta od njihove ukupne vrednosti procenjenih depozita od strane FDIC (‘Federal Deposit Insurance Company’). str.. proizvodni kapaciteti.

tr`i{na vrednost zaloge mora biti najmanje jednaka ili ve}a od vrednosti kreditnog potra`ivanja i zavisnih tro{kova naplate iz zaloge u momentu nastanka kreditnog rizika. septembra 1989. U bankarskoj praksi zaloga pojednostavljuje proceduru odobravanja kredita i omogu}ava kreditiranje i onih zajmotra`ilaca koji imaju marginalnu kreditnu sposobnost. Primarno pravo kreditora i - zadovoljavaju}a realna procena vrednosti zaloge su klju~ne poluge za pokrivanje gubitaka u slu~aju nastanka kreditnog rizika. slabe ekonomske performanse i nezadovoljavaju}i obim profita. godine. (2) Institucionalno osiguranje. u funkciji ja~anja obezbe|enja kreditora od rizika. ‘tre}eg sveta’. str. US dolara Izdvojeno u fond rizika 41) Prema The New York Times-u od 23. nego na~in pokrivanja rizika eventualno o~ekivane kreditne nesposobnosti ili delinkvencije du`nika.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 402 slu~aju da du`nik nije u mogu}nosti da otpla}uje kreditnu obavezu u ugovorenim rokovima. 35. slabu finansijsku poziciju. Re~ je uglavnom o izvoznim kreditima za koje poslovne banke sa ovim institucijama ugovaraju metode i instrumente osiguranja naplate kreditnog potra`ivanja u odgovaraju}em obimu i pod odgovaraju}im uslovima. Zaloga ima dva obele`ja: - prvo. podatke o visini formiranih fondova kreditnih rizika za sedam ameri~kih banka. Za 1988. I u praksi na{eg bankarstva se pokazala efikasnom i korisnom kao vid pokrivanja rizika u oblasti stambenih kredita i kredita za redovno poslovanje. godinu navodimo u pregledu 12-6. u tom pogledu. Posebni oblik osiguranja kredita je institucionalno garantovanje ili obezbe|ivanje bankarskih kredita kod specijalnih dr`avnih institucija. visok stepen zadu`enosti. regled 12-6: Fondovi kreditnih rizika u nekim ameri~kim bankama41) Banka Iznos duga u mlrd. Zaloga je. (3) Fond rizika banaka. Business Section. . ona nije garancija da }e se kredit vratiti odnosno platiti. drugo. Zna~aj kreditnog rizika u bankarskom poslovanju mo`e se najbolje sagledati na primeru nekoliko velikih ameri~kih banaka u rezervaciji sredstava za pokrivanje gubitaka po osnovu nemogu}nosti naplate kredita odobrenih firmama u zemljama tzv. po{to se na osnovu pokri}a sti~e prioritet naplate kreditnog potra`ivanja u slu~aju bankrotstva du`nika.

kod koje je komitent. To se de{avalo u onim slu~ajevima kad je na primer. Chemical Bank 6. koji nema ili nije voljan dati zalogu u vidu imovine kao vid sigurnosti vra}anja kredita banci.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 403 1.9 mlrdi US dolara. tokom poslovnih pregovora i koncipiranja ugovornih klauzula.4. Banka bi odobrila pozajmicu (kratkoro~ni kredit) internoj banci. Citicorp 2.9 2. Banka bi tada ocenila da komitent ima izmirene dospele obaveze i da je kreditno sposoban.9 ili 30 % 2. 12.4 8. J.2 ili 24 % 1.1 ili 18 % 1. Bankers Trust UKUPNO: 9. Manufactures Hanover Trust 4. da je bilo odobravanja kredita za premo{}avanje problema nelikvidnosti pojdinih banaka i firmi. osnovnih i internih banaka (izme|u 1975 i 1990. banka formalno ‘popravljala’ poziciju nelikvidnosti svog komitenta. banke su fondovima rizika u proseku pokrile 29 % ukupnog iznosa duga. Ina~e u obavljanju spoljnotrgovinskih poslova.4 mlrde US dolara od ukupno 42.0 ili 29 % 12. Morgan 7. banka }e zajmotra`iocu odobriti kredit ako obezbedi garanciju druge banke ili druge likvidne firme. ovi fondovi rizika pojedina~nih banaka prerasli su u neke vrste zajedni~kih fondova rizika na konzorcijalnoj osnovi. a interna banka osnovnoj banci.4.godine) pokazuje. Chase Manhattan sa 32 % na 48%. P. Tada bi komitent vratio sredstva internoj banci.6 ili 23 % 2. Chase Manhattan 5.0 7. banka koja obavezno u~estvuje u . {to zna~i da }e ta druga banka ili firma vratiti kredit banci. a nakon korekcije navedene tri banke. neke od ovih banaka su naknadno pove}ali iznose fondova rizika i izdvojile u rezerve za otpis dugova: Manufacturers Hanover Trust sa 23 % na 38 %.9 4.5 ili 31 % 1. Morgan sa 18% na ~ak 78 procenata. ako to propusti da vrati korisnik kredita. Praksa na{ih bankarskih institucija iz vremena udru`enih. Me|utim.P. te mu i zvani~no odobrila kredit.0 ili 32 % 1. Vo|eni zajedni~kim problemom. te napora banaka i na~ina za njegovo re{avanje.3 ili 29 % Uvidev{i ubrzo da su potcenili ovaj problem. Kako navedeni podaci pokazuju. Ovo pokazuje koliko je ozbiljan problem rizika naplate dugova odnosno kredita odobrenih zemljama ‘tre}eg sveta’. a interna banka bi tako ‘dovela’ komitenta u stanje zadovoljavaju}e likvidnosti.2 4. to pokri}e je u proseku iznosilo ~ak 38 procenata ili 16. J. Drugim re~ima. Time bi krug ‘popravke’ nelikvidne pozicije komitenta bio zatvoren.0 6. Prevaljivanje rizika na druga lica Postoje odre|ene okolnosti u kojima banka odobrava kredit zajmotra`iocu. svaki partner nastoji da preuzme na sebe {to manji poslovni rizik.0 3.4 42. Bank America 3.

Bankers Publishing Company. McGraw-Hill Book Company. Illinois. John D. 7. Stru~na knjiga. New Jersey. 10. Illinois. i 1967. koje defini{u obaveze kupca i prodavca u vezi sa ugovorenim poslom i precizan momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca za svaku ugovorenu klauzulu. poznatiji pod skra}enicom INCOTERMS42).godine. godine. New York. John Downes and Jordan Elliot Goodman: Dictionary of Finance and Investment Terms. finansijski. 3. kada su usvojena dva nova termina. Edited by: William H. Storrs and Charls E.godine od strane Me|unarodne trgovinske komore u Parizu.godine na kongresu MTK odr`anom u Be~u. 1989. Risk Management Glossary. 1986.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. 5. MacMillan Publishing Company. 11. Risk and Insurance Management Society. Inc. Joseph F. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures. 1985. 1990. Douglas G. nastoji da rizike (kao {to su robni. 1991. 140-166. Hoffman: Risk Management. Dr Dragoljub Dragi{i}: Teoriske osnove istra`ivanja tr`i{ta. New York. Rolling Meadows. Graddy and Austin H.. Rolling Meadows. 1986 4. Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms. Wiliam T. U ovom poslu se primenjuju poznati trgova~ki termini ili klauzule. 9. Barrons. 1967.godine na kongresu MTK odr`anom u Montrealu. Baughn. Finnerty: Corporate Financial Analysis: A Comprehensive Guide to Real-World Approaches for Financial Managers. 42) . str. Nau~na knjiga. Barron”s. 6. kada su zamenjena Pravila donesena 1936. Bankers Publishing Company. 1990. Regional and Global. Thomas I. 1990. July 1983. Sinkey. Third Edition.Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures. Illinois. New York.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 404 trgova~kim pregovorima sa svojim komitentom. INCOTERMS predstavlja skra}enicu i zna~i: International Rules for the Interpretation of Trade Terms.) u {to ve}oj meri prevali na drugog partnera (kupca ili prodavca). Jr. Gorge Vojta: The Magazine of Bank Administration. Dow Jones-Irwin. Third Edition. Walker. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Duane B. Dopunjavana su do sada dva puta: 1953. Englewood Cliffs. Vidi detaljnije: Mr Budimir Staki}: Priru~nik za spoljnotrgovinsko poslovanje. Beograd. Third Edition. Prentice-Hall. Prva Pravila su doneta 1936. 1988. New York. New York. LITERATURA: 1. (ima 11 klauzula). Homewood. Beograd. William T. 1990. 2. Spencer: Managing Commercial Banks Community. deviznog kursa itd. 8.

Hempel: Management Policies for Commercial Banks. 1989. Roussakis: Commercial Banking in an Era of Deregulation. The Dryden Press. 1984. 13. New York. New York. Second Edition. Third Edition. Storrs and Charls E. Joel Bessis: Risk Management in Banking. 1980. . New York. Massachusetts. 17. 19. 14. Edited by: William H. Dr Arnold A. Englewood Cliffs. 1985. New York. 1998. Johson and Richard D. 15. Third Edition. Compton: Inside Commercial Banking. Charlotte A. Dill: Tools and Techniques to Implement Asset/Liability Management. Eric H. Baughn. Dow JonesIrwin. Howard Crosse and George H. Preader. Prentice-Hall. Frank P. The New York Times od 23. Walker. Lam: Marketing Thrifts: Escaping the Gap Trap. Zenoff. Emmanuel N. Ballinger Publishing Company. 16. Thomas I. John Wiley and Sons. 18. u knjizi: Marketing Financial Services. 1988. Johnson: Commercial Bank Management. septembra 1989. Homewood. edited by David B. Chamberlain and James C.PROCES UPRAVLJANJA RIZIKOM POSLOVNE BANKE 405 12. 1985. Illinois. Cambridge. New Jersey. John Wiley and Sons. u knjizi: The Bankers” Handbook.

DEO PETI UPRAVLJANJE PORTFOLIO RIZICIMA BANKE S a d r ` a j p e t o g d e l a: Upravljanje rizicima kreditnog portfolija banake Upravljanje rizikom portfolija hartija od vrednosti Upravljanje rizikom portfolija kamatne stope Upravljanje rizikom portfolija deviznog kursa Upravljenje rizikom portfolija vanbilansnih aktivnosti banke 1 • • • • • .

Upravljanje rizikom kamatne stope. Otuda je upravljanje kreditnim rizikom od izuzetnog zna~aja za menad`ment tim banke. Banka treba da se {titi od vanbilansnih rizika tako {to treba da ima jasne i precizne procedure za ove poslove naro~ito u ugovaranju obaveza banke. pa prema tome i najva`niju izvor prihoda banke. Rizik kamatne stope pro`ima celokupno poslovanje banke. Izlo`en je u pet glava: • • • • • Upravljanje kreditnim rizikom banke. ovaj deo knjige fokusira portfolio rizike banke i zato je najobimniji. Kamata predstavlja cenu novca kojim banka posluje. grane kojoj pripada emitent hartija i rezultate samog emitenta hartija od vrednosti. Naime. Stoga je upravljanje rizikom kamatne stope bitno za uspe{no poslovanje banke. kamata na kredite je najve}i. Krediti predstavljaju najobimniji portfolio plasmana svake komercijalne banke. Akcenat je dat na plasmane. Istovremeno. preko faktora konverzije. kako poslove u pasivi tako i poslove u aktivi. . kamatnu stopu i devizni kurs. preko kojih kategorija banka preuzima na sebe rizike plasmana u su{tini tu|ih sredstva i tako ostvaruje potrebne prihode. Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti podrazumeva valorizovanje i svo|enje rizika vanbilansnih aktivnosti. Slede}i po obimu i zna~aju za prihode banke su plasmani u hartije od vrednosti. na kreditne rizike u bilansu banke. je analiza i ocena kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Mada su plasmani u hartije od vrednosti zna~ajni i za odr`avanje likvidnosti banke. oni posredno uti~u i na smanjenje kreditnog rizika (hartije su manje rizi~ne). opcije i svopovi su derivati preko kojih se banka {titi od rizika kamatne stope i rizika deviznog kursa. Upravljanje rizikom deviznog kursa. Upravljanje rizikom hartija od vrednosti. i Upravljanje rizikom vanbilansnih aktivnosti. Centralna ta~ka u upravljanju kreditnim rizikom kako kratkoro~nih tako i dugoro~nih kredita. Terminski ugovori. Za uspe{no poslovanje hartijama od vrednosti banka treba da prati indikatore aktivnosti na tri nivoa: privrede kao celine. gde mo`e da se javljaju pozitivni negativni jazovi – gep-ovi. Naro~ito su va`ni odnosi kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 407 Napomene uz sadr`aj petog dela knjige Upravljanje portfolio rizicima predstavlja upravljanje rizicima srodnih poslova u banci.

UPRAVLJANJE RIZIKOM KREDITNOG PORTFOLIJA BANKE OKVIR TRINAESTE GLAVE: • • • • • • Su{tina i vrste kreditnog rizika banke Kreditna politika i odlu~ivanje o kreditu Upravljanje rizikom kratkoro~nog kredita Upravljanje rizikom dugoro~nog kredita Upravljanje rizikom kreditiranja stanovni{tva Upravljanje rizikom me|unarodnog kredita . Ono izme|u je borba sa rizikom!. GLAVA 13.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 408 Jedine dve ta~ke u kreditiranju su izvesne: odobravanje i naplata kredita.

eksterni faktori) Iako je modeliranje kreditnog rizika odnosno njegove funkcije relativno lako postaviti u op{tem obliku. 1989. MacMillan Publishing Company. godine.1. odnosno da li }e biti spreman onda kad kredit dospeva.1. . Naime. SU[TINA I VRSTE KREDITNOG RIZIKA 13. odnosno da li }e biti sposoban onda kad kredit dospeva. jeste u tome da se unapred odnosno pre zaklju~enja ugovora o kreditu {to preciznije utvrdi: (1) da li je zajmotra`ilac s p o s o b a n da vrati kredit koji namerava da uzme. 1) Joseph F. kreditni rizik ili kvalitet kreditnog portfolija banke zavisi od dva seta faktora: (1) egzogenih faktora (stanje ekonomije. Klju~nu ulogu u tom procesu imaju analiza i ocena kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. pa su se razvile razne koncepcije i modeli za analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. str. Praksa ameri~kih banka u ovom segmentu bankarskog poslovanja je veoma razu|ena. veoma je slo`en proces njegovog konkretnog utvr|ivanja i merenja.1. kako bi se preventivno. ali i posledi~no. Na mogu}nost i volju zajmotra`ioca ili korisnika kredita uti~u mnogobrojni faktori. Su{tina kreditnog rizika Rizik je neraskidiva komponenta svakog prose~nog ili normalnog kreditnog posla. New York.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 409 13. korporaciji ili kompaniji. Klju~na uloga analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. bez obzira da li je re~ o pojedincu kao vlasniku firme ili doma}instvu ili je re~ o preduze}u. funkcija kreditnog rizika mo`e se izraziti kao: 1) kreditni rizik = f (interni faktori. Jr. za{titila od mogu}ih kreditnih rizika. Polaze}i od ovako datog op{teg okvira modeliranja kreditnog rizika ili kvaliteta kredita. kako oni koji su pod kontrolom zajmotra`ioca tako i oni koji su van kontrole zajmotra`ioca ili korisnika kredita. i (2) da li je zajmotra`ilac s p r e m a n da vrati kredit koji namerava da uzme. Sinkey. Zato banka kao kreditna institucija mora obaviti sva prethodna sagledavanja i analizu poslovanja zajmotra`ioca. prirodne okolnosti) i (2) endogenih faktora (delokrug upravlja~ke diskrecije i filozofije). 492-494. Kreditni rizik banke podrazumeva nemogu}nost ili nevoljnost zajmotra`ioca da odobreni i iskori{}eni kredit mo`e i ho}e da vrati banci.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry.

kori{}enja i vra}anja kredita odnosno kreditna sposobnost zajmotra`ioca merila se tradicionalno merenjem imovine zajmotra`ioca.4) 2) P. Narodne novine. Rizik vlasni{tva se vezuje za kapital zajmotra`ioca. kapaciteta (“capacity”) = poslovni rizik (“business risk”) kapitala (“capital”) = rizik vlasni{tva (“property risk”). Merenje mogu}nosti uzimanja. godine. Poslovni rizik se ~esto ‘pokriva’ kolateralom. 2) onda se kao osnovni problem postavlja pouzdano merenje te mogu}nosti uzimanja. Ako se po|e od toga da je kreditna sposobnost zajmotra`ioca ‘‘mogu}nost uzimanja. godine. uveriti da je maksimalno za{ti}ena od vi{e vrsta rizika. koji su fokusne ta~ke analize i ocene kreditne sposobnosti. kori{}enja i vra}anja kredita pod odre|enim (ugovorenim) uvjetima kreditiranja”. Pri tome se smatra da je sposobnost zajmotra`ioca njegova objektivna karakteristika. 3) F. a u savremenim uslovima vi{e ozna~ava odgovaraju}u strukturu sredstava i izvora sredstava zajmotra`ioca. a spremnost subjektivno svojstvo njegovog menad`menta. banka treba {to preciznije da izmeri rizik vra}anja kredita. {to je predstavljalo relativno sigurnu osnovu poverenja banke u zajmotra`ioca. godine. Berlin. Poslovni rizik se vezuje za kapacitet preduze}a shva}en u dvostrukom smislu: kao stvarni proizvodno-tehni~ki kapacitet i kao finansijski kapacitet odnosno izvor prihoda za vra}anje duga. 1983. i 229. Boston. njegov poslovni ugled i karakteristike menad`menta preduze}a ~iji je vlasnik ili njime upravlja. X Aufl. Moralni rizik se vezuje za li~ne osobine zajmotra`ioca. Sam pojam kreditne sposobnosti razli~ito je definisan u literaturi. od kojih su tri najzna~ajnija i proizilaze iz sagledavanja: karaktera (“character”) = moralni rizik (“moral risk”). 1980. kori{}enja i vra}anja kredita. koliko god je to mogu}e. str.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 410 Upravo iz ova dva elementa. 176. Posebnu ulogu ovaj elemenat ima u odobravanju hipotekarnih kredita. Leitner: Bilanztechnik und Bilanzkritik. Bankers Publishing Company.Garcia: Encyclopedia of Banking and Finance.L. 206. str. {to omogu}ava smanjenje poslovnog rizika na kriti~nim ta~kama. Merenje ova dva faktora je dosta slo`eno i unapred se zna da je u praksi gotovo nemogu}e u potpunosti izvr{iti ta~no merenje rizika. Eighth Edition. 1933. 191. 303. 3) Banka se pre odobravanja kredita mora. str. 159.Jurkovi}: “Razvojna i kreditna sposobnost investitora” u zborniku: Poslovne finansije. 4) Vidi op{irnije: Glenn G. Zagreb. pri ~emu se polazilo i od razli~itih na~ina merenja. Revised and Expanded.Munn and F. a time nije mogu}e ni njegovo potpuno otklanjanje. .

492. 6) Joseph F. Edited by: Richard C. a za multinacionalne banke i kretanje 5) Edward I. Aspinwall and Robert A. 1985. Sinkey. Vrste i funkcija kreditnog rizika U osnovi. Jr. internih faktora ili faktora subjektivne upravlja~ke diskrecije. Altman: Managing the Commercial Lending Process. str. i grupom endogenih faktora. da li je fiksna ili je promenljiva i kakvo je kretanje kamatnih stopa na finansijskom tr`i{tu. koja je vezana za povra}aj glavnice. str. prirodne nesre}e i katastrofe. godine. Prema E. situacija tako|e mo`e biti ista kao {to je navedena i za pla}anje otplate ili rata glavnog duga. takva situacije da du`nik ne}e da plati dospelu ratu kredita. Smatra se da kreditni rizik zavsi od dva seta faktora koji daju op{ti okvir za modeliranje kreditnog rizika ili kvaliteta kreditnog portfolija. Kreditni rizik je izra`en kroz kvalitet kreditnog portfolija banke. New York. godine. . [to se kamate ti~e. a druga je povezana sa pla}anjem kamate kao prinosa na plasirana sredstva. kako smo ve} videli. U okviru prve vrste rizika. rizik kontribucije kreditnog portfolija. Ali i ne mora biti ista.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. najva`nije kategorije rizika koje su u vezi sa funkcijom komercijalnog kreditiranja su: 5) (1) (2) (3) (4) (5) (6) kreditni rizik ili rizik vra}anja kredita. rizik sindikacije kredita. Neki autori smatraju da postoji {ira skala rizika koji su povezani sa odobravanjem kredita.2.1. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. MacMillan Publishing Company. postoje dve vrste kreditnog rizika: jedna je vezana za povrat glavnice ili rata glavnog duga. ili bi hteo ali ne mo`e usled raznih finansijskih te{ko}a u koje je trenutno ili trajnije zapao. New York. operativni rizik. Naime.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 411 13. Altman-u. mo`e nastati. rizik ulaganja ili rizik kamatne stope. Merenje uticaja ovih faktora mo`e se dovesti u vezu sa makroekonomskim performansama u relevantnim tr`i{nim podru~jima banke kao {to su: personalni prihodi. 483. John Wiley & Sons.I. Mi }emo se ovde zadr`ati na analizi kreditnog rizika banke. 1989. Eisenbeis. a koji je determinisan: 6) grupom egzogenih. sve zavisi kako je ugovorena kamatna stopa. Eksterni faktori mogu uticati na pojavu i nastanak kreditnog rizika na pojedinim tr`i{tima banke. eksternih ili spoljnih faktora kao {to je dr`avna regulativa u privredi. rizik prevare i malverzacija. inflacija.

gubici na kreditima. Interni faktori. reflektuju se u pona{anju menad`ment tima odnosno kreditnih menad`era u pogledu nivoa preduzimanja kreditnog rizika. kvalitetu kreditne analize banke. . menad`ment tim banke i kreditni menad`eri mogu uticati na efekte ovog uticaja na performanse banke (kao {to su zarada. kreditnom nadzoru i ekspertizama kreditnih referenata. Druga grupa faktora direktno uti~e na rizi~nost ili kvalitet kreditnog portfolija banke preko neadekvatne poslovne filozofije menad`ment tima ili neadekvatnog pona{anja pri preduzimanju nivoa rizika. Ako ekonomska aktivnost ima tendenciju rasta. neto kreditni gubitak mo`e se izraziti slede}om jedna~inom: 8) 7) Ibidem. nenaplativosti. str. vi{e odobrenih kredita povla~i za sobom i ve}i mogu}i gubitak na kreditima. ako su svi ostali uslovi nepromenjeni. ve}a je i mogu}nost kreditnih gubitaka. (2) kreditna politika i (3) kreditni miks. postoji me|uzavisnost nivoa ekonomske aktivnosti i pojave gubitaka na kreditima. koji nije direktno vidljiv. Ve}i koeficijent pokazuje i ve}u agresivnost kreditne politike banke. Me|utim. Kreditna politika se proverava koeficijentom (“ratio”) odnosa ukupnih kredita prema ukupnoj aktivi. korisnici kredita imaju ve}e te{ko}e pri vra}anju kredita i gubici na kreditima }e biti ve}i. reflektuje se izme|u ostalog u kreditnoj politici banke. Pona{anje kreditora u pravcu preduzimanja nivoa kreditnog rizika. 8) Ibidem. Ekspertize kreditnih referenata su izraz njihove sposobnosti. Naime.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 412 bruto nacionalnog proizvoda (‘GNP’). Klju~ne interne determinante kreditnog rizika su: (1) obim kredita. Odnosno. obu~enosti i iskustva u ovim poslovima. str. 493. Sumiraju}i interne determinante kreditnog rizika. pa`ljiv rad na kreditnoj analizi). Ako obim kredita raste. korisnicima kredita je lak{e da ostvaruju profit i da vra}aju uzete kredite i tada }e gubici na kreditima biti mali ili na normalnom nivou. 494. Ako je ve}a koncentracija na ove kredite. Banke sa visokom sklono{}u za preduzimanje kreditnog rizika promi{ljeno odobravaju kredite sa visokom verovatno}om propusta tj. Kreditni miks se meri odnosom u~e{}a komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima.7) Mada je prva kategorija faktora determinisana spolja. neizvr{eni krediti) kroz sigurno i zdravo poslovanje banke i/ili njihovo pona{anje u vezi sa preduzimanjem nivoa kreditnog rizika (stepen diversifikacije kreditnog portfolija. koje banka mo`e da kontroli{e. raste i kreditni rizik. ako nivo ekonomske aktivnosti po~ne da pada. a posledica je ve}i gubitak u kreditnom portfoliju.

Predvi|anje lo{eg poslovanja firme Pored op{teg izraza za modeliranje kreditnog rizika. (2) stabilnost zarade.1. Me|u takve modele spada i tzv. koje su dobre za razlikovanje firmi kojima preti i kojima ne preti propast: (1) prinos na sredstva. ECY = prihod stanovni{tva uskla|en sa stopom inflacije. (5) likvidnost. str. Journal of Banking and Finance 1. Altman i njegovi saradnici su prona{li sedam varijabli. 9) Edward Altman. (6) kapitalizacija.ECY + FAIL) gde je: NLL = neto kreditni gubici VOL = obim kredita. merena inverzno standardnom gre{kom prognoziranom desetogodi{njim trendom prinosa na sredstva. fokus menad`ment tima banke je na internim faktorima. (4) kumulativna profitabilnost. merena ukupnom aktivom firme. . 1977. 13.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 413 NLL = (VOL + LAR + C&I + INC . LAR = koeficijent kredita prema aktivi. Narayanan: “ZETA Analysis: A New Model to Indentify Bankruptcy Risk of Corporations”. Ovde }emo ih obraditi ne{to detaljnije. FAIL = broj ili vrednost teku}ih obaveza po pogre{nim poslovima Po{to banke nemaju direktnu kontrolu nad eksternim faktorima koji uti~u na kreditni rizik. meren sa EBIT prema ukupno pla}enoj kamati.3. 10) Kratica EBIT je od izraza: zarade pre kamate i poreza ili u orginalu: ‘Earnings before interest and taxes’. R. C&I = koeficijent komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima. Altmanov-a ZETA analiza i Chesser-ov kredit skoring sistem odnsono model koji se koristi za monitoring korisnika kredita odnosno du`nika banke. koriste se i modeli za predvi|anje kvaliteta poslovanja pojedinih komitenata banke odnosno zajmotra`ilaca. merena zadr`anom zaradom (BS) prema ukupnoj aktivi. koji se koristi za izra`avanje agregatnog kvaliteta kreditnog portfolija banke. meren sa EBIT10) prema ukupnim sredstvima. (3) dug za usluge.G. merena teku}im sredstvima prema teku}im obavezama. 29-54. ZETA analiza (‘Zeta Analysis’)9) je izraz koji defini{e model za identifikovanje rizika bankrota korporacija. Haldeman and P. merena petogodi{njim prosekom tr`i{ne vrednosti firminih obi~nih deonica prema ukupnom dugoro~nom dugu. i (7) veli~ina. INC = prihod banke.

Regional and Global.999X5 gde je: X1 = neto obrtni kapital : ukupna aktiva X2 = zadr`ana zarada : ukupna aktiva X3 = zarada pre kamate i poreza : ukupna aktiva X4 = tr`i{na vrednost ukupnog deoni~arskog kapitala : knjigovodstvena vrednost ukupnog duga X5 = prodaja : ukupna aktiva Vrednovanje rezultata: ako je Altman Z manji od 1.90. i (7) veli~ine. godine. Funkcija ovog modela je slede}a: 11) Altman Z = 0.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 414 Ovih sedam varijabli su dizajnirane za merenje slede}ih dimenzija poslovanja banke: (1) teku}e profitabilnosti.033X3 + 0. ovaj model sugeri{e kvantitativnu procenu komplementarnu sa vi{e kvalitativnim i intuitivnim pristupom kreditnih referenata. New Jersey. 1990. ako je Altman Z ve}i od 1. kompanija spada u grupu sa problemima.006X4 + 0.014X2 + 0. (3) pokrivenosti kamata. Graddy and Austin H. (3) za interne kontrolne procedure i (4) za strategije ulaganja. ovaj proces bodovanja je neubedljiv (zona ignorancije).90. (5) likvidnosti. Prentice-Hall. Englewood Cliffs. Me|utim. (6) leverid`a. preduze}e spada u grupu zdravih. (2) za upravljanje potra`ivanjima. 481.81 i manji od 2.81.Community. Ovaj model se preporu~uje kao komplementarni: (1) za procenu poslovnih kredita. Model i Zeta skoring sistem je korisno oru|e za odre|ivanje op{te kreditne sposobnosti tra`ioca kredita i poslovanja komitenta banke. (2) rizika ili varijabilnosti prinosa. [to se ti~e procene poslovnih kredita. (4) kretanja dugoro~ne profitabilnosti.012X1 + 0. ako je Altman Z jednak ili ve}i od 2. treba imati u vidu da Zeta model nije kredit skoring mehanizam niti supstitut za procenu kreditnih referenata. str. 11) Duane B. Spencer: Managing Commercial Banks . . Altmanov model ili ZETA skoring model je vrsta multidiskriminacione analize za predvi|anje finansijskih uslova firme.

firma pripada grupi saglasnosti sa ugovorom o kreditu. to odre|uje pripadnost firme grupi nesaglasnosti sa ugovorom o kreditu. X3 = EBIT prema ukupnoj aktivi. banke koriste kredit skoring sistem (‘credit scoring system’) koji je razvio Chesser. str.4009X4-0. X6 = obrtni kapital prema neto prodaji. 506. 1 1 + e−y Procenjena vrednost Y mo`e se posmatrati kao indeks du`nikove sklonosti ka nesaglasnosti.ako je P manje ili jednako 0.0053X2-6. X4 = ukupan dug prema ukupnoj aktivi. 505. str. Kredit skoring modeli 12) Joseph F. X5 = fiksna aktiva prema neto vrednosti.24X1+0. 13) Ibidem.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Me|utim.1020X6 gde je: X1 = (gotovina + utr`ivi vrednosni papiri) prema ukupnoj aktivi.71828.12) Svrha ovog modela je da predvidi nesaglasnost sa orginalnim ugovorom o kreditu sa korisnikom kredita .0791X5-0. gde se nesaglasnost ne defini{e samo kao propust ve} svaka radnja koja mo`e imati za posledicu rezultat pla}anja kredita koja manje odgovara zajmodavcu u odnosu na ugovorene uslove. X2 = neto prodaja prema (gotovina+utr`ivi vrednosni papiri). ima funkciju: Y = -2. Jr. Varijabla Y se koristi u slede}oj formuli da odredi verovatno}u nesaglasnosti P: 13) P= gde je: e = 2. 1989. ovaj pristup je tipi~an okvir koji se koristi da se izgradi kredit skoring ili modeli za proveru kredita. Ovaj Chesser-ov kredit skoring model (‘credit scoring model’) je u su{tini model za proveru kredita.0434+-5. Vi{a vrednost Y izra`ava ve}u verovatno}u odstupanja (nesaglasnosti) pojedina~nog du`nika od ugovora o kreditu. . New York. Sinkey.6507X3+4. . Ovaj model. koji se sastoji od {est varijabli.50.komitentom. godine.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 415 Za procenu tra`ioca i korisnika komercijalnih kredita.50. MacMillan Publishing Company. Pravilo grani~nih vrednosti je: ako je P ve}e od 0.

i vrlo jednostavnim monitoringom nekih postupaka u firmi koja tone.4. (3) Fontana u predvorju firme. . koriste se modeli za proveru odnosno monitoring kredita. nije na odmet poslu`iti se. kad je kredit ve} odobren i nalazi se u kori{}enju ili ga treba vra}ati. oktobra 1991. zatim one koje ve} tra`e kredit (zajmotra`ioci) i firme koje su ranije uzele kredit i treba da ga po~nu vra}ati ili su ga delimi~no vratile. mogu se koristiti i lako uo~ljivi signali. Pre odobravanja kredita firmi korisno je pre ulaska u slo`ene analize i procene kreditne sposobnosti obratiti pa`nju na neke karakteristi~ne pojave i manifestacije njenog poslovanja. za sigurnije procene treba koristiti rezultate kombinacije vi{e metoda. godine. apartman firme. Me|utim. (12) Isuvi{e papira i dokumenata upravnog odbora. vila. Firme koje mogu biti od interesa za banku su one koje nameravaju tra`iti kredit. (7) Lepa nova sekretarica. Neki indikatori lo{eg poslovanja firme Pored navedenih modela predvi|anja lo{eg poslovanja firmi. pa im ta obaveza predstoji u narednom periodu. 13. (4) Akvarijum u sobi poslovnog odbora. (13) Odsustvo kvalifikovanog ra~unovo|e u upravnom odboru. bar u prvim procenama. 14) O primeni ovog modela u praksi i rezultatima koji se njime posti`u bi}e re~i kasnije. titule. (2) Zastava firme istaknuta na jarbolu. (8) Jahta. (5) Statua osniva~a firme u prijemnoj sobi. Smatra se da me|u najuo~ljivije znake op{te opasnosti da firma tone spadaju: 15) (1) Tablice automobila sa niskim brojevima. “ZETA” modela 14) uspe{nija u pogledu prognoze rezultata firme u bliskoj budu}nosti nego {to su to pojedini spoljni znaci u poslovnoj aktivnosti firme. 15) Mr Branko Ljuti}: Signali opasnosti pred propast firme. termine. (9) Direktor marketinga koji brzo govori. Me|utim. Ekonomska politika broj 2065 od 28. Nema sumnje da je primena tzv. Polaze}i od toga da svaki metod ima svoje dobre i lo{e strane i da mnogo toga zavisi od na~ina kako se metod koristi i kako se rezultati interpretiraju. (6) Lepe nove kancelarije. koji mogu skrenuti pa`nju posmatra~u da se u firmi koja je od interesa za banku ne{to negativno de{ava.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 416 obi~no se koriste prilikom odlu~ivanja o odobravanju kredita (da ili ne). (11) Opsesija izbegavanja poreza.1. (10) Direktori koji koriste vojne ~inove.

(8) Otkrivanje nelegalnih aktivnosti. (2) Neo~ekivana kreditna raspitivanja o korisniku kredita od ostalih finansijskih institucija. (7) Slom ili drugi rascepi u poslovanju korisnika kredita. Englewood Cliffs. Regional and Global. (3) Promena u pona{anju korisnika kredita (neodazivanje na telefonske pozive ili u~estali odgovor: ‘van kancelarije’). KREDITNA POLITIKA I ODLU^IVANJE O KREDITU 13. Dow Jones .UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 417 (14) (15) (16) (17) Premnogo revizora. Walker. str. str. (4) Promene u lokalnoj poslovnoj sredini (zatvaranje firmi sa puno zaposlenih ili ulazak novih konkurenata). Upozoravaju}i signali iz firme koji su povezani sa problemima vra}anja (otplate) kredita mogu se svesti na slede}e: 16) (1) Nenormalno ka{njenje u prijemu finansijskih izve{taja. ovim nije iscrpljen broj obele`ja koja su od zna~aja za ukazivanje na ispoljene slabosti firme ili pak da se te slabosti ve{to prikrivaju skretanjem pa`nje na druge manje va`ne podatke ili manifestacije. Thomas I. Klju~ni aspekti kreditne politike banke 16) Duane B. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Graddy and Austin H. Previ{e banaka sa kojima se posluje. i procena. godine. pla}anja i drugih dokumenata. Baughn.Irwin. 659-660. Preterano prijateljski odnos sa bankom. da su to ljudi koji kao pojedinci imaju li~ne kvalitete (volju i mogu}nost) i obrazovne sposobnosti (znanje i ume}e) da mogu preokrenuti situaciju u preduze}u na bolje. 1990. Za banku je od izuzetne va`nosti saznanje o menad`erskom timu firme tj.2. Jr. (10) Neo~ekivane presude protiv korisnika kredita ({tetni ugovori ili utaja poreza).2. (6) Pove}ano kori{}enje prekora~enja ra~una (‘overdrafts’). Edited by: William H. 1988. Prentice-Hall Inc. (5) Neodgovorno pona{anje korisnika kredita (odsutnost sa posla ili preterano u`ivanje pi}a). New Jersey. Illinois. . pojedinosti o direktorima koji vode preduze}e. Third Edition. godine.. Storrs and Charls E. Gotovo iste signale opasnosti navode i Willard Alexander and Gerald R. Homewood. Spencer: Managing Commercial Banks .1.Community. Ostali znaci koji vam se u~ine sumnjivim. 13. Downey. (9) Neo~ekivani zahtevi za novi kredit ili za obnavljanje postoje}eg kredita.: Handling Problem Loans. Naravno. 415.

POLITIKA RAZNIH KREDITA (1) Krediti za izvr{ne direktore. s jedne strane. s druge strane. Ilustracije radi. godine. 1989. . Third Edition. jasnu svakodnevnu operativnu proceduru sa ciljem da se kreditna strategija i procedura razume i efikasno koordinira putem ban~ine organizacione strukture. Kreditna politika treba da te`i ka maksimiranju profitabilnosti kreditne aktivnosti u okviru prihvatljivog rizika za banku. direktore i deoni~are (2) Krediti za zaposlene 17) Joseph F. str.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 418 Kreditna politika banke treba da predstavlja. SPECIFI^NE KATEGORIJE KREDITA (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) (9) Privredni (komercijalni) krediti Poljoprivredni krediti Krediti za stambenu izgradnju Krediti bankama i filijalama VISA i revolving krediti Stambeni krediti podru`nicama banke Akreditivi Krediti za finansijske obaveze Neplanirani (ne`eljeni) krediti III. okvir kreditne aktivnosti banke i. Jr. 571. MacMillan Publishing Company. New York. navodimo okvirni sadr`aj kreditne politike jedne ameri~ke banke:17) I. Sinkey.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. OP[TA POLITIKA KREDITA (1) Menad`ment (2) Poslovno podru~je (3) Saldo kreditnog portfolija (4) Upravljanje kreditom (5) Odnos kredita prema depozitima (6) Zakonski kreditni limit (7) Ovla{}enje za odobravanje kredita (8) Odgovornost za kredite (9) Kamatne stope (10) Vra}anje kredita (11) Zaloga (kolateral) (12) Informacije i dokumentacija (13) Koeficijent (racio) delinkvencije (14) Rezerve za gubitke na kreditima (15) Otpisi kredita (Charge-offs) (16) Produ`enje ili obnavljanje dospelih rata kredita (17) Zakon o potro{a~kim kreditima i regulativa II.

KVALITATIVNA KONTROLA (1) Kreditno odeljenje (2) Revizija kredita (3) Odeljenje za sanaciju V. New York. . 1981. Va`no je da banka ima odgovaraju}i stru~ni kadar. kreditne linije za nove poslovne poduhvate. vlasni{tvo. 414. krediti za kupovinu nepokretnosti u cilju zarade. Ronald Casper: Bank Credit Policy. Spencer: Managing Commercial Banks . Jr. Englewood Cliffs. edited by: Herbert V. Prentice-Hall. Takvi izuzetni slu~ajevi su: 18) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) krediti firmama koje nisu komitenti banke. godine. koji }e biti garancija za odgovaraju}i nivo kvaliteta kreditnog porfolija i odr`avanje nivoa kreditnih gubitaka sa obimom rasta kreditne aktive. Smatra se19) da se efektivna kreditna politika banke treba prepoznati po: (1) uspe{nom menad`mentu kreditne aktivnosti. kapitalni krediti za nabavku. koji zahteva upravljanje ne samo odobravanjem kredita ve} tako|e i njegovom naplatom. New Jersey. Naime. Regional and Global. Razvoj kreditne politike zahteva kompatibilnost sa njenim poslovnim ciljevima.. krediti za novo poslovanje. krediti osigurani deonicama koje nisko cenovno kotiraju i nisu utr`ive.Community. str. krediti van poslovne teritorije banke. 19) Ralph Gilpatrick. Inc. Kreditni portfolio kod ve}ine poslovnih banaka ima najve}e u~e{}e u njihovoj ukupnoj aktivi i predstavlja osnovni izvor prihoda banke. 1990. godine. Graddy and Austin H. U praksi treba re{avati i izuzetke. fuziju ili otkup. Izuzeci za odobravanje kredita se re{avaju samo posle konsultacije sa odgovaraju}im komitetom.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 419 (3) Stambeni krediti za podru`nice banke (4) Konflikt kamatne stope IV. KOMITETI (1) Komitet direktora upravnog odbra za kredite (2) Komitet slu`benika za kredite (3) Komitet revizora za kredite Normalno je da pisana kreditna politika ne mo`e pokriti sve budu}e slu~ajeve odobravanja kredita. and T. Harper and Row Publishers. 115. 18) Duane B. visoka stopa rasta kredita mo`e imati za posledicu ni`i nivo kvaliteta kredita. marketing i kreditnim strategijama. u knjizi: Bank Credit. Prochnov. Menad`ment tim banke mora obezbediti takvo osoblje u kreditnom sektoru koje }e mo}i da obezbedi odre|eni nivo kreditnog portfolija i da uspe{no upravlja rizikom rasta kredita i rizikom u specifi~im kreditnim situacijama. ulazak na nova kreditna tr`i{ta ili pak slabiji razvoj kreditne ekspertize. str.

000. . 20) Edward I. a sa smanjenjm ban~inog kreditnog portfolija smanjuju se i ovla{}enja odnosno limiti za individualno odobravanje kredita. godine. (6) Pomo}nik blagajnika mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 15. 13. Aspinwall and Robert A. str. (9) Drugo kreditno osoblje mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 5. John Wiley & Sons. Ovla{}enja i limiti za odobravanje kredita Zavisno od veli~ine banke. 1985. u knjizi: Handbook for Banking Strategy. Ovo ovla{}enje se koristi uslovno i ograni~eno i obavezno se koriste saveti kreditnog komiteta direktora za svaki neuobi~ajeni ili ve}i obim finansijskog zahteva za kreditom.000. kreditni menad`eri i kreditni referenti imaju razli~ite limite za odobravanje kredita zajmotra`iocima odnosno korisnicima.000. Edited by: Richard C. New York. Ovla{}enja za odobravanje kredita na individualnim razli~itim nivoima se pove}avaju sa veli~inom banke. (3) Vi{i potpedsednik mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 250.000.000.000. (3) odobrenju kredita i sistemu upravljanja kreditom koji moraju biti pa`ljivo razra|eni. (7) Menad`er filijale mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 15. Altman: Managing the Commercial Lending Process. vi{i potpredsednik jedne velike njujor{ke banke mo`e odobriti novi kredit do iznosa od USD 10 miliona.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 420 (2) zahtevima za integraciju upravljanja aktivom i pasivom banke usled halapljivosti za kamatnim stopama i sve ve}om zavisnosti banke od kupovine sredstava.000. (5) Pomo}nik potpredsednika mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 25. implementirani i kontinirano pod monitoringom. (2) Izvr{ni potpredsednik mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 500. jedna regionalna banka srednje veli~ine ima slede}a ovla{}enja i kreditne limite: 20) (1) Predsedavaju}i upravnog odbora i predsednik banke imaju ovla{}enja za odobravanje kredita do limita koji je odre|en zakonom i propisima. dok isti nivo u jednoj srednjoj banci mo`e to da u~ini do iznosa od USD 250. Na primer.000.2. pojedini menad`eri banke. Tako. (8) Pomo}nik menad`era filijale mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 10.2. Eisenbeis. u skladu sa kreditnom politikom banke. 479. (4) Potpedsednik mo`e odobriti nove kredite do iznosa od USD 100.000.

1988.dono{enje ocene o kreditnoj sposobnosti zajmotra`ioca 21) Proces. 1-7. Illinois. faze i elementi dono{enja odluka o kreditima u ameri~kim komercijalnim bankama navedeni saglasno slede}im izvorima: (1) Joseph F. godine. 1989.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 421 13.kriju budu}i kreditni rizici. ve} rizik vra}anja kredita koji treba sagledati prilikom odobravanja kredita.alternativne mogu}nosti re{enja problema DRUGA FAZA Prikupljanje podataka o zajmotra`iocu . MacMillan Publishing Company.provera podataka u sudskim knjigama . Prochnov.komparacija sa njegovim vi|enjem problema. Thomas I.provera i kori{}enje izve{taja agencija za kreditiranje dobavlja~a . Bitnu komponentu tog procesa ~ine stru~ni kadrovi osposobljeni za kreditnu analizu. Navodimo faze i elemente dono{enja odluka o kreditu u praksi ameri~kih komercijalnih banaka: 21) PRVA FAZA Sagledavanje realnog problema . str. Kriti~ne ta~ke dono{enja odluke o kreditu Dono{enje odluke o kreditu je proces koji se odvija u nekoliko faza i na nekoliko nivoa. . . (2) The Bankers” Handbook. New York. Da bi se taj proces detaljnije sagledao. edited by: William H. Dow Jones-Irwin. Homwwood. str.provera ban~inih izve{taja o dosada{njem poslovanju zajmotra`ioca TRE}A FAZA Finansijska analiza prikupljenih podataka . Sinkey. Storrs and Charls E. godine. 603-667. Mo`e se re}i da ne postoji rizik odobrenja kredita. Herper & Row Publishers.provera podataka sa trgova~kim firmama .3. edited by: Herbert V. godine. 1981. potrebno je izvr{iti njegovu dekompoziciju i ukazati na kriti~ne faze i elemente u okviru faza odobravanja kredita. Jr.analiza prikupljenih podataka o zajmotra`iocu ^ETVRTA FAZA Ocena informacija dobijenih finansijskom analizom PETA FAZA Dono{enje ocena i odluka: .razgovor sa zajmotra`iocem. 488-587.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Third Edition.poseta zajmotra`iocu i razgovor o zahtevu . (3) Bank Credit. Baughn.provera podataka u drugim bankama . . po{to se na tim ta~kama ogledaju . Walker. Celokupno ovo poglavlje je posve}eno kriti~nim ta~kama odobravanja kredita.2. str.partnerima .analiza izve{taja o poslovanju zajumotra`ioca . New York.zahteva .

Graddy and Austin H.Vlasni{tvo imovina .dono{enje odluke o kreditu (da ili ne) Radi lak{eg uvida u navedene kriti~ne ta~ke u procesu dono{enja odluke o kreditu. 1990. Naime. New Jersey.Stabilnost posla .kolateral .karakter . 22) Duane B. godine. itd 23) .Community.Dun & Bradstreet NACIS. dajemo grafi~ki prikaz na slici 13-1.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 422 .Kreditni izve{taj .kapacitet . primarna koncentracija pa`nje kreditnog referenta je usmerena na volju i mogu}nost tra`ioca kredita da vrati kredit.uslovi Volja za pla}anjem Krediti privredi Mere: .kapital .Finasijski racio . . kad potencijalni korisnik kredita podnese zahtev za odobravanje kredita.22) KREDITNI RIZIK Sposobnost pla}anja .Drugi dugovi ODBIJANJE PRIHVATANJE Cena kredita Prinos Rizik Maksimiziranje bogatstva deoni~ara Udovoljavanje zahtevima za{tite potro{a~a Slika 13-1: [ematski prikaz ta~aka rizika u procesu odobravanja kredita Iz navedenog {ematskog prikaza procesa ispitivanja i provere za odobravanja kredita vidljiv je i proces formiranja cene kredita i uticaj kreditnog posla na profit i zaradu deoni~ara (dividendu). str. Regional and Global. 458.Z-SCORE Krediti gra|anima Mere: . Prentice Hall Englewood Cliffs. Spencer: Managing Commercial Banks .

Prochnov. Spencer: Managing Commercial Banks .4. plate. 1990. NACIS (‘National Credit Information Service’) je Nacionalna agencija za kreditne informacije. operativne izdatke. Graddy and Austin H. Pored detaljne analize bilansa. kako prihoda tako i tro{kova. 24) Bank Credit. Proces provere prethodne volje i mogu}nosti tra`ioca kredita i analiza elemenata kredita (‘five Cs of credit’) mogu dati odgovor na to pitanje. Zahtevi i potrebe preduze}a za kreditom Za utvr|ivanje potreba za dugoro~nim kreditom za obrtna sredstva mo`e se. Druga faza predstavlja odbitne stavke i odnosi se na projekciju izdataka u gotovini (za materijal. New York. 1981.EFN): 25) 23) Dun & Bradstreet (D&B) samostalna i nezavisna kompanija koja izra|uje kreditne izve{taje i rejtinge bazirane na izve{tajima i informacijama iz industrije i na osnovu sopstvenih informacija. koriste se slo`enije analize i projekcije i to zahteva projekciju seta izve{taja za du`i period. Finansijska projekcija toka gotovine bud`eta (‘cash flow budget’) koristi se za analizu zahteva zajmotra`ioca za potrebnim obrtnim sredstvima. naplate preko ra~una i ostali prilivi gotovine). godine. Regional and Global. Tre}a faza dobije se kao razlika izme|u prve i druge faze i predstavlja neto tok gotovine (neto ulaz gotovine i neto izlaz gotovine).23) izve{taja o prihodima (profitu i gubitku). ide se na pozajmljivanje sredstava (kredit). edited by: Herbert V.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 423 Banka }e biti zadovoljna ako utvrdi da }e korisnik kredita . bilans toka gotovine. Ako je evidentan nedostatak gotovine (‘manjak’). 1.24) neophodno je sa~initi finansijsku projekciju dugoro~nog rasta profitabilnosti zajmotra`ioca. pla}anje dugova. po~inje otplata dugova i eventualno ulaganje sredstava (investiranje). zadr`ane zarade (dividende) deoni~ara i drugih podataka. 474-475.2. koristiti formula o eksternom finansiranju potreba (‘External Financing Need’ . finansijskih izve{taja. Kad je re~ o potrebi za dugoro~nim kreditima. Herper & Row Publishers. str. Potrebe preduze}a za obrtnim sredstvima utvr|uju se na osnovu pomenutog toka gotovine bud`eta. kapitalne izdatke. 13. str.du`nik vratiti kredit u skladu sa odredbama originalnog ugovora o kreditu i da du`nik poseduje ili }e posedovati sredstva za vra}anje kredita. New Jersey. godine. Englewood Cliffs. Ako postoji ‘vi{ak’ sredstava. Zahtevi potencijalnih du`nika banke po osnovu kredita moraju se pa`ljivo analizirati. . Prentice Hall.Community. Ova finansijska projekcija ostvaruje se u pet faza. Prva faza zapo~inje projekcijom prihoda odnosno priliva gotovine (prodaja za gotovo. Peta faza je rezultat bilansa gotovine u ~etvrtoj fazi. dividende). To zahteva projekciju budu}eg operativnog poslovanja. u su{tini. 25) Duane B. ^etvrta faza predstavlja plus ili minus tre}e faze {to je. pored projektovanja bilansa i izve{taja.

5.2. godine. onda se zahtevi za finansiranje razvoja novog proizvoda ili nove tehnologije mogu proveravati sa aspekta realnosti podataka. Boston. ako se radi o firmi sa du`im periodom poslovanja. Eighth Edition. Bankers Publishing Company. razuman. onda banka odnosno kreditni referent nema izbora nego da prihvati projektovane podatke. Munn and F. Garcia: Encyclopedia of Banking and Finance. nov i rizi~an? (2) Da li je obim posla u opadanju. Revised and Expanded. poznat i stabilan ili relativno nepoznat. porastu ili stagnaciji? (3) Da li se koriste moderni metodi proizvodnje i prodaje? (4) Kakvu reputaciju u`ivaju proizvodi firme u trgovini? (5) Kakav je racio profita investiranog kapitala u poslednjih pet godina? (6) Koji je: (a) rang fluktuacije bruto profita? (b) procenat operativnih izdataka prema bruto profitu? (c) rang fluktuacije ovih procenata? (d) margina profita gornjih operativnih izdataka i njihov rang ili fluktuacija? 26) Svi navedeni modeli analize i utvr|ivanja potreba podnosioca zahteva za kredit mogu biti korisni u otkrivanju kriti~nih ta~aka u procesu odobravanja kredita. Ako je re~ o novoosnovanoj firmi. 149. 13. Naime.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 424 T ek u } a o b r t n a T ek u } i i zv o r i sr ed st v a ⎡ Pr ed v i | en a ⎤ o b r t n i h sr ed st av a E FN = • ⎢ p r o m en a p r o d aj e ⎥ − • ⎣ ⎦ Pr o d aj a Pr o d aj a ⎡ Pr ed v i | en a ⎤ ⎡ Pr o j ek t o v an i n et o ⎤ ⎡ ⎡ O ~ ek i v an i r aci o ⎤ ⎤ ⎢ p r o m en a p r o d aj e ⎥ − ⎢ p r i h o d p o sl e p o r eza ⎥ • ⎢ 1 − ⎢ i sp l a} en e d i v i d en d e ⎥ ⎥ ⎣ ⎦ ⎣ ⎦ ⎣ ⎣ ⎦⎦ Pri utvr|ivanju potreba za eksternim finansiranjem firme treba praviti razliku da li se radi o novoosnovanoj firmi ili o firmi koja je ranije osnovana i ima vi{egodi{nju poslovnu aktivnost. Me|utim. Me|utim. 1983. . Faktori efikasnog kreditiranja privrede U savremenim tr`i{nim uslovima privre|ivanja do{lo je i do strukturalnih promena u bankama u pogledu na~ina napajanja privrede odnosno privrednih jedinica potrebnim sredstvima. str. sa stanovi{ta merenja kreditnog rizika korisno je prilikom razgovora kreditnog referenta povodom zahteva tra`ioca kredita sagledati i slede}e momente: (1) Da li je posao realan.L. razvojne tendencije bilansnih struktura u visoko razvijenim tr`i{nim privredama pokazuju zna~ajna pomeranja u pogledu u~e{}a kredita u ukupnoj aktivi poslovnih banaka. Tako praksa ameri~kih banka 26) Glenn G.

neophodno je da postoje jaki alternativni izvori finansiranja. str. obaraju tro{kove finansiranja i istovremeno predstavljaju komplementarne mehanizme. nego je glavni problem u izboru najboljih pravaca plasmana resursa. operativnosti i stabilnosti njihovih poslovnih sistema. • peto. godine. Ovo treba da va`i i za manje razvijene zemlje. koja je osnova za sve ve}i obim alokacije dru{tvene akumulacije i efikasnosti privrednih investicija. imaju}i u vidu oskudnost akumulativnih resursa. Na{e banke su profitne institucije i li{ene su politi~ke direktive u domenu kreditiranja. Nema sumnje da je to jedan od pokazatelja u kom pravcu se poja~avala celokupna aktivnost banaka i da su se na ovom podru~ju doga|ale mnoge promene u cilju preventivne za{tite od mogu}ih kreditnih rizika. da u razvijenim finansijskim sistemima vi{e nije osnovni problem u formiranju dovoljnog kvantuma bankarskih potencijala. Otuda se i kriterijumi 27) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. koja }e pokrivati finansijske potrebe optimalnih proizvodno-prometnih podru~ja zemlje. Beograd. Naime. mesta i poslovnog poduhvata. • drugo. kreditne odluke banke treba dominantno da se zasnivaju na kreditnoj sposobnosti subjekata i rentabilnosti (profitabilnosti) plasmana. Dana{nja teorija stoji na stanovi{tu. • ~etvrto. banke treba da imaju visok stepen poslovne autonomije. taj procenat se popeo na oko 65 procenata. Sada{nja praksa na{ih banaka u domenu kreditiranja se postepeno menja u odnosu na raniju praksu. Profitni motiv treba da bude osnovni usmeriva~ pravca. kako bi se odr`avala osetljiva ravnote`a izme|u samostalnosti. Sve ovo je neophodno da bi se ispunili kriti~ni uslovi efikasne i racionalne alokacije bankarskih kredita. ali da su i pod monitorstvom odgovaraju}ih dr`avnih i monetarnih institucija. Na{a preduze}a su ostala bez vlastitih sredstava za obrtne svrhe i bez sredstava sposobnih za investiciona ulaganja. sve vi{e su zavisna od bankarskog sektora. Nau~na knjiga.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 425 pokazuje da je u~e{}e kredita u aktivi poslovnih banaka u stalnom porastu. Dakle. 1990. banke treba da procenjuju stepen kreditnih rizika i da budu osposobljene da neutralizuju i pokrivaju nastale rizike. a nivo profita klju~ni indikator selekcije ulaganja slobodnih nov~anih sredstava. . koji podsti~u zdravu konkurenciju. • tre}e. U tome le`i fundamentalna va`nost kreditne analize i kreditne politike banaka. potrebna je decentralizovana i optimalna struktura bankarskog sektora. ono je u pedesetim godinama bilo oko 31%. a dvadeset godina kasnije (u sedamdesetim). Efikasnost bankarskog finansiranja privrede determini{e nekoliko osnovnih faktora kao {to su: 27) • prvo. 286.

Osnovna svrha izrade kreditne analize je. potrebno je precizno definisati uslove pod kojima }e biti odobren. odlazak ili smena pojedinih visoko stru~nih specijalista itd. Me|utim. Mnogi faktori mogu uticati da poslovanje zajmotra`ioca u budu}nosti bude nedovoljno rentabilno ili ~ak nerentabilno da zajmotra`ilac ostvari gubitak. po~ev od uzroka izazvanih vi{om silom (vremenske nepogode. Pri tome je od zna~aja kako ekonomska pro{lost i sada{njost tako i ekonomska budu}nost zajmotra`ioca. ~injenica je da su neke banke. Smatra se da su u tom poslu najvi{e napredovale ameri~ke banke. Pri tome. energetska kriza). UPRAVLJANJE RIZIKOM KRATKORO^NOG KREDITA 13. izrada kreditne analize je u osnovi ista ili treba da bude ista u svim poslovnim bankama. Govore}i generalno. oti{le daleko napred u primeni ekonomskog instrumentarija i matemati~kih modela u identifikaciji kreditnih i drugih rizika u procesu odobravanju kredita svojim komitentima i klijentima. 13.1. tu procenu mora uraditi kreditni referent banke na {to je mogu}e realniji na~in kroz pripremu finansijskih projekcija. Pojam i svrha kreditne analize rizika Osnovni razlog za izradu kreditne analize poslovanja zajmotra`ioca je merenje rizika ili nepla}anja odnosno nevra}anja kredita koji treba da mu se odobri. Pri tome treba imati na umu da je neke od faktora koji uti~u na sposobnost i mogu}nost zajmotra`ioca da }e vra}ati kredit te{ko ili ~ak vrlo te{ko proceniti. rat). . poplave.3. pogotovu banke u razvijenim tr`i{nim privredama. uzroka ekonomske prirode odnosno tr`i{nih faktora (op{ta privredna recesija. banke moraju biti osposobljene da utvr|uju potrebe preduze}a za kreditnim sredstvima. Banka odnosno kreditni referent mora utvrditi stepen rizika i volje i mogu}nosti. Odnosno. Uzroci takvom poslovanju zajmotra`ioca mogu biti razli~iti. U ameri~kim poslovnim bankama neki se elementi i funkcije kreditne analize kod jednih nagla{avaju vi{e a kod drugih manje. grad.3. da utvrdi postoji li i da li }e i ubudu}e postojati volja i sposobnost odnosno mogu}nost zajmotra`ioca da otpla}uje eventualno odobreni kredit u skladu sa uslovima ugovora o kreditu.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 426 ulaganja ograni~enih i skupih sredstava moraju zao{triti prema tr`i{nim uslovima. su{e. politi~ki nemiri. koji mora preuzeti na sebe i u slu~aju da rok vra}anja kredita mo`e biti i produ`en. Me|utim. ako jedan kredit treba da bude odobren. inflacioni trendovi. pa do kadrovskih faktora. kao {to su planirane ili neplanirane promene menad`met tima.

28) Za ove potrebe mi }emo se ograni~ti na kratak opis analize ovih pet faktora.’Capacity’. a da treba biti vra}en u budu}em periodu. . ‘3 Cs of credit’(‘Character’. Su{tina analize je na dobijanju {to pouzdanijih odgovora na slede}a pitanja: (1) Da li }e zajmotra`ilac mo}i izvr{avati svoje obaveze onako kako dospevaju? (2) Da li su realna i likvidna njegova potra`ivanja i kurentne njegove zalihe? (3) Da li zajmotra`ilac dosti`e zadovoljavaju}i obim prodaje i u odnosu na ulo`eni obrtni i fiksni kapital? (4) Da li zajmotra`ilac zara|uje realnu stopu prinosa na obim prodaje. kao {to su rizik zemlje sa kojom preduze}e ima poslovne odnose (‘country risk’) i drugo.’Capital’). U narednom izlaganju }emo obraditi navedene procese aktivnosti analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. U principu. (2) pripreme i analize skupljenih podataka i informacija. na kojima }e se zasnivati procena kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. December 1975.3. Naravno. i (3) ocene relevantnosti podataka i informacija za njihovo kori{}enje za projekcije budu}eg poslovanja zajmotra`ioca. Su{tina ocene kreditne sposobnosti Su{tina ocene kreditne sposobnosti svodi se na analizu i ocenu karakteristika i specifi~nosti kredita kao komponenti kreditnog rizika. Crigger: An Ocean of ‘Cs’. najkra}e re~eno. dok je moderna koncepcija inkorporirala u svoju ‘formulu’ jo{ navedena dva (‘Collateral’ i ‘Conditions’). kreditna analiza manje-vi{e u svim bankama sastoji od nekoliko aktivnosti: (1) prikupljanja podataka i informacija. str. Koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotra`ioca poznata je u literaturi pod nazivom pet kreditnih elemenata odnosno ‘five Cs of credit’. ~ijom konsekventnom primenom treba do}i do {to pouzdanije dijagnoze ekonomskog i finansijskog stanja zajmotra`ioca. pa se ova koncepcija pro{iruje i drugim faktorima.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 427 Ono {to je bitno u svakoj kreditnoj analizi jeste da se kredit odobrava sada. 13. Stoga se. Vidi o ovome detaljnije: Jack R. savremeno poslovanje preduze}a ne odvija se danas samo unutar zemlje ve} i sa inostranstvom. svaki kreditni posao ima svoje karakteristike i specifi~nosti i tra`i poseban pristup i proveru sa aspekta analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. u The Journal of Commercial Bank Lending. 2-8. sredstava i neto vrednosti ? 28) Klasi~na koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotra`ioca uklju~ivala je samo prva tri faktora tj. godine.2.

smanjiti vrednost njegove aktive u odnosu na bilansne vrednosti do momenta kada kreditori po~nu snositi gubitke po osnovu datog kreditnog posla? (7) Da li je finansijsko stanje zajmotra`ioca stabilno. Englewood Cliffs. strukture tro{kova. renta ili otplata kredita? (6) Koliko }e se. Racija aktivnosti II. efektivnost njegovog marketinga. nivoa likvidnosti i profitabilnosti. 234. Prentice-Hall. str. Profitabilnost Standardi I. 30) William T. a da se pri tom ne ugrozi njegova sposobnost da izmiruje obaveze kao {to su kamate. str. Rolling Meadows. efikasnost njegove organizacije proizvodnje. Ova projekcija zahteva prou~avanje: konkurentskih uslova. Bankers Publishing Company. Reed and Edward K. Ako je profitabilnost osnovni cilj. nu`no je u analizu i ocenu kreditne sposobnosti inkorporirati odgovaraju}u vremensku dimenziju. Racija leverid`a 29) Edward W. 1989. 1990. fizi~ka kondicija opreme. 103. zdravlje njegovih zaposlenih. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions Applying Cost-Effective Controls and Procedures. Pet tipova koeficijenata (racija) predstavljaju dosta dobru meru efektivnosti specifi~ne poslovne aktivnosti. raspolo`ivost i cena radne snage. Racija likvidnosti IV. New Jersey. Isto tako. onda je odnos izme|u ovih pet kriti~nih elemenata finansijskih racija kao {to je prikazan na slici 13-2.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 428 (5) Do koje granice se mo`e smanjivati stopa profita zajmotra`ioca. Finansijski izve{taji i analize koji se koriste za ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca baziraju se na logi~noj vezi izme|u osnovnog operativnog poslovanja i ra~unovodstva ili finansijskih reprezentanata ove aktivnosti. godine. To je naro~ito va`no za projekciju rentabilnosti zajmoprimca za vreme trajanja obaveze vra}anja kredita. nestabilno ili ne{to izme|u? 29) U zavisnosti od toga da li zajmotra`ilac tra`i kratkoro~ni. Gill: Commercial Banking. te vrednost bilo kojih neopipljivih stvari kao {to su patentno pravo i licencni ugovori i mogu}nost eventualnih obaveza. u slu~aju bankrotstva zajmotra`ioca. Illinois. ova projekcija zahteva i pa`ljivu analizu njegove snage i slabosti. godine. . uslova ponude i tra`nje i budu}e perspektive grane zajmotra`ioca. kao {to su: kvalitet menad`menta. 30) V. Racija strukture tro{kova Politike III. sirovina i materijala. srednjoro~ni ili pak dugoro~ni kredit.

Warren Gorham and Lamont. koja je u poslu dve godine. kreditni menad`eri i referenti moraju poznavati uslove u kojim posluje svaki zajmotra`ilac. njegove planove i perspektivu razvoja. Zbog toga. . u procesu odobravanja kredita. str. godine. 1989. 4-15. (2) ubrzavanje toka gotovine (‘cash flow’) preko intelektualne pomo}i i napora i (3) pove}avanje profitabilnosti preko mudrog produ`enja kredita. ima povoljnu ocenu menad`menta (nije bilo bankrota). najvi{e od toga je ulo`eno u opremu da bi se pro{irio posao. Dalje. Primenu tehnike diskriminacione anlaize u ‘credit scoring’ modelu mo`emo videti na primeru kompanije “M”. me|unarodne konkurencije i zakona i propisa koji se odnose na poslovanje zajmotra`ioca.2 do 1. a nekoliko ra~una je platio sa zaka{njenjem do 30 dana.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 429 Slika 13-2: Odnos izme|u finansijskih racija Bankarski kreditni menad`eri posluju u institucionalnoj i ekonomskoj sredini koja se stalno menja i postaje sve kompleksnija. Pregled 13-1: Primer jednog kreditnog skoring modela kompanije “M” Karakteristike Rang Zbir bodova Va`nost Ukupn a va`nos t -1 15 0 Vreme u poslu (delatnosti) Menad`ment iskustvo Dug / neto vrednost racio Stepen Manje od 1 godine = 2 Vi{e od 6 godina = 5 Manje od 5 godina = 0 Vi{e od 10 godina = 5 Vi{e od 2.31) To se vidi u pregledu 13-1. kredite vra}a uredno. Oni imaju dvostruku ulogu: dono{enje odluka o kreditu kao o glavnom delu plasmana sredstava banke i dnevno zadovoljavanje potreba komitenata banke za kreditom. obim prodaje kompanije je bio USD 37 miliona. iz bilansa se vidi njegov debitni / neto vrednost racio 1. Zato je neophodno da kreditni menad`eri harmonizuju poslovanje kreditnog portfolija sa ostalim plasmanima banke. Boston.5X = 4 Visok stepen = 0 -1 5 0 1 3 2 31) Richard Bort: Corporate Cash Management Handbook. tok gotovine USD 5 miliona za prethodnu godinu. kreditor treba da poznaje uticaj sredine.0X = -1 Manje od 0. Zato se s pravom smatra da kreditni referenti imaju klju~nu poziciju u poslovanju banke. To uklju~uje i za{titu kreditnih plasmana kroz: (1) izbegavanje odobravanja lo{ih kredita (uz mogu}i gubitak). njen vlasnik i menad`er je ranije radio kao menad`er 13 godina.

Njihova interpretacija je manje-vi{e ista. Pri tome je neophodno analizirati sve pojave vezane za pro{lost i sada{njost zajmotra`ioca. Ako je zbir bodova izme|u 12 i 30. Tako u okviru ovog raspona bodova imamo slede}e klasifikacije zajmotra`ioca: sa zbirom 12 do 17 bodova zajmotra`iocima je. I ne samo to.3. kompanija “M” dostigla je vrednost zbira bodova 38.kreditni referenti u ameri~kom poslovnom bankarstvu ve} du`i niz godina se za pripremu odluke o kreditu slu`e analizom tri odnosno pet faktora kreditne sposobnosti nazvanim ‘3 Cs of Credit’ odnosno ‘5 Cs of Credit’. kao marginalnim. {to pokazuje da ona (kao i sve one koje imaju vi{e od 30 bodova).3.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 430 1 4 1 1 3 2 1 12 2 konkurencije Trgova~ko iskustvo Uva`avanje menad`menta Tok gotovine Monopol = 2 Slabo = 0 Odli~no= 5 Nisko uva`avanje = 2 Visoko uva`avanje = 2 < 1 % od prodaje = -2 > 2 % od prodaje = 5 3 3 9 Ukupna va`nost bodova 38 U navedenom primeru datom u pregledu 13-1. a da druga dva samo upotpunjuju i pro{iruju analizu ekonomskog ambijenta zajmotra`ioca i ukazuju na mogu}nost obezbe|enja datog kredita. Stru~ni ljudi . ali se mora pribaviti jo{ vi{e dodatnih informacija. kompanije sa zbirom 18 do 25 bodova mogu biti kreditno prihvatljive. samo je razlika u dubini poniranja u analizu svakog pojedina~nog faktora. Ako je ukupan zbir bodova manji od 12.32) 32) Brojna je ameri~ka bankarska literatura u kojoj se navode i analiziraju ovi faktori. Faktori ocene kreditne sposobnosti Po{to je analiza kreditne sposobnosti zajmotra`ioca osnova na kojoj treba da se zasniva i izvede ocena o njegovoj kreditnoj sposobnosti. pri ~emu se smatra da su prva tri bitna. imaju jako opravdanje za kredit i odli~an kreditni rizik. A granica da se mo`e odobriti kredit je najmanje 30 bodova. neophodno je uzeti u obzir sve okolnosti koje su od uticaja za takav sud. takvi zajmotra`ioci se moraju dalje analizirati. 13. ali je nu`an makar rutinski pregled kreditnih informacija pre odobravanja kredita. Analizom treba obuhvatiti i budu}e uslove poslovnog ambijenta zajmotra`ioca srazmerno du`ini nameravanog perioda kreditiranja. Mi }emo se poslu`iti samo onim tekstovima koji na najbolji mogu}i na~in . neophodno obezbe|enje kredita putem garancija ili akreditiva. kompanije sa zbirom bodova 26 do 30 su obi~no dobre i zadovoljavaju kreditni rizik. tra`ilac kredita se automatski odbija.

New York. Edited by Herbert V. 1989.. (3) Steven J. Storrs and Charls E. kapital zajmotra`ioca (‘capital’) ili bogatstvo du`nika. str. Kolateral (‘collateral’) .tok gotovine .moralni rizik 2. Walker. str. 495. Reed & Eduward K. str. i druga literatura. Edited by William H. Publisher. (4) Joseph F. Zato }emo se osloniti na inostrana iskustva odnosno iskustva banaka u razvijenim tr`i{nim privredama.konjunktura . str. (3) kapital ili bogatstvo.. 33) Sinkey. 495.tr`i{ni rizik ili najsa`etije izra`avaju elemente merenja kreditnog rizika.sigurnost . str.rizik zaloge 5. . 1989. 1990. Ovih pet navedenih faktora upravljanja kreditom (Cs) izra`ava se i kao: (1) karakter. Bryan: The Banker and the Credit Decision. (5) Duane B.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 431 Na{a savremena bankarska praksa je dosta skromna u metodama analize kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. koja je kori{}ena u ovom radu. u knjizi: Bank Credit. 1981. godine. dobar gra|anin (‘character’ ili ‘good citizen’). Fourth Edition. U dosada{njoj praksi na{ih banaka vi{e se ovom problemu prilazilo sa formalne nego sa su{tinske strane. zaloga ili osiguranje. Spencer: Managing Commercial Banks . Beck: Financing Leveraged Buyouts. 2-4. u analizu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca obi~no se uklju~uje ve} navedenih pet faktora.Community. tzv. Karakter (‘character’) . (‘capital’ ili ‘wealth’). godine.dobar gra|anin .bogatstvo . Gill: Commercial Banking. kapacitet zajmotra`ioca (‘capacity’) ili sposobnost . Da navedemo samo neke: (1) William H. U praksi ameri~kog poslovnog bankarstva. Uslovi (‘conditions’) . Homewood Illinois. Pregled 13-3: Veze faktora ocene kreditne sposobnosti i rizika 1. Prentice-Hall. Thomas I. str. 459-460. New York. godine. (5) uslovi poslovanja zajmotra`ioca (‘conditions’) odnosno ekterni.poslovni rizik 3.. 33) Veze i karakteristike navedenih faktora sa vrstama rizika pokazuje pregled 13-3. PrenticeHall Englewood Cliffs. Baughn. Dow Jones-Irwin. Prochnow. Kapacitet (‘capacity’) . u knjizi: The Bankers’ Handbook. Third Edition. 743-750.imovinski rizik 4. Graddy and Austin H. ekonomski uslovi. uslovi obezbe|enja kredita (‘collateral’). Englewood Cliffs. ako je potrebno. Regional and Global. (2) Eduward W. ibidem. Sinkey: Commercial Banks Financial Management in the Financial Services Industry. Third Edition. New Jersey. godine. MacMillan Publishing Company.mogu}nost pla}anja. 216-221. (2) kapacitet ili tok gotovine (‘capacity’ ili ‘cash flow’). ‘five Cs of credit’.. kao {to su: (1) (2) (3) (4) karakteristike zajmotra`ioca (‘character’) ili volja za pla}anje. a nalazi se konkretno navedena u spisku literature. (4) zaloga ili obezbe|enje. Kapital (‘capital’) . (‘collateral ili security’) i (5) uslovi ili ekonomski ambijent (‘conditions’ ili ‘economic environment’). Harper & Row.

u uslovima odvojenosti svojine od upravljanja preduze}em bez obzira ko je vlasnik. Bartles. polazi od opisivanja njegovih li~nih osobina stavljaju}i u fokus njegovu spremnost da vrati kredit pod ugovorenim uslovima. godine. Smatra se da se najpouzdanije informacije o kvalitetu upravljanja preduze}em dobijaju procedurom finansijske analize. Ispitivanje kvaliteta upravljanja 34) Dr Bo{ko @ivkovi} i Zorica Vidi}: Analiza i ocena kreditne sposobnosti preduze}a u ameri~kom komercijalnom bankarstvu. 35) R. i 36. 35) dajemo u pregledu 13-4. 312-318. 1989. dok se peti kriterijum odnosi na op{te uslove poslovanja u grani zajmotra`ioca. ili pak karakteristike zajmotra`ioca. Jugoslovensko bankarstvo 5/89. godine. [ire shvatanje karaktera zajmotra`ioca uklju~uje i druge elemente u analizu za ocenu njegove kreditne sposobnosti. The Ronald Press Company. Fokus.34) (1) Karakter zajmotra`ioca Savremeni pristup sagledavanju karaktera zajmotra`ioca je dobio ne{to druga~iji sadr`aj nego {to se to mo`e zaklju~iti iz samog izraza ‘karakter’. magistarski rad. UBJ. godine. Beograd. 35. Naime. str. godine. i Ranko Jeli}: Rizici u poslovnim bankama.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 432 Prva ~etiri kriterijuma odnose se na ocenu sposobnosti pla}anja zajmotra`ioca. 1988. Beograd. str. Najpogodinije elemente i indikatore za ocenjivanje karaktera zajmotra`ioca u smislu njegovih li~nih osobina i poslovnog ugleda oboje preporu~uje R. sa stanovi{ta kreditne sposobnosti va`niji je karakter preduze}a od karaktera pojedinca kao menad`era ili vlasnika preduze}a.Bartles: Credit Management. analiza i regulisanje. maj. preuzeto iz: Rizici u bankarskom poslovanju. Pregled 13-4: Elementi i indikatori karaktera zajmotra`ioca Elementi Odgovornost Integritet Ta~nost Doslednost Indikatori Osobine li~nosti menad`era . . 1990. preglednost. 1967. 33. u`e shvatanje izraza ‘karakter’. pa se dolazi do odvojene analize i ocene: (1) karakteristika zajmotra`ioca u smislu njegovih osobina i njegovog poslovnog ugleda i (2) karakteristika preduze}a kojim on upravlja kao vlasnik ili menad`er. pouzdanost) [to se ti~e karaktera preduze}a. Beograd. New York.vlasnika preduze}a Poslovna iskustva sa zajmotra`iocem: sopstvena iskustva i iskustva njegovih najva`nijih kupaca i dobavlja~a Blagovremenost izmirenja obaveza Stanje poslovnih knjiga (a`urnost. redaktor: dr Branko Vasiljevi}. Zato se pod izrazom ‘karakter’ nastoje otkriti osobine preduze}a kao {to su: (1) poslovna reputacija. strana 38-39. (2) pripadnost vrsti delatnosti i (3) pravni status.

(2) Kapacitet zajmotra`ioca Pod kapacitetom zajmotra`ioca se podrazumeva njegova sposobnost da otpla}uje . nu`no je utvrditi njegov konstituivni svojinski karakter odnosno interni i eksterni pravni status i njegov odnos sa okru`enjem. dobija se jasnija slika o kreditnoj sposobnosti preduze}a u odnosu na relevantne veli~ine iste delatnosti. Time }e se utvrditi njegova pravna sposobnost za uzimanje i vra}anje kredita.vra}a odobreni i uzeti kredit. Na osnovu ovih primarnih (granskih) i sekundarnih (teritorijalnih) pore|enja. 38. {to je pretpostavka za dalji rad na analizi kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Zajmoprimac mo`e vratiti kredit banci koriste}i jedan od slede}ih izvora: (1) ostvarenu dobit. uvid u poslovne knjige i intervjui sa najva`nijim poslovnim partnerima preduze}a.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 433 preduze}em zasniva se na proveri nekoliko klju~nih elemenata funkcionisanja menad`menta u preduze}u kao {to su: (1) sposobnost da formuli{e i realizuje razvojnu i teku}u poslovnu politiku. Prilikom pojave novog do tada nepoznatog zajmotra`ioca. (2) prihod ostvaren prodajom aktive. . (2) horizontalna i vertikalna efikasnost menad`menta preduze}a i (3) li~na i kolektivna sposobnost menad`menta za dono{enje i realizovanje strategijskih odluka. Po nekim autorima.36) Me|utim. Pripadnost vrsti delatnosti kao determinanta karaktera kreditne sposobnosti zajmotra`ioca ima za svrhu da omogu}i realnu komparaciju odre|enih parametara sa drugim preduze}ima iste grupacije. (3) prihod ostvaren prodajom deonica i (4) sredstva dobijena od drugih kreditora. Naro~ito su va`ne informacije o budu}em poslovanju zajmotra`ioca. iz izve{taja kreditnih agencija. ve}i broj autora smatra da je u analizi kapaciteta preduze}a poenta na finansijskim tokovima i da se kapacitet meri o~ekivanim neto tokom gotovine (‘net cash flow’). Jeli}. str. To podrazumeva da se informacije mogu obezbediti direktno od zajmotra`ioca. ban~ine dokumentacije i drugih 36) R. Za analizu kapaciteta preduze}a kao faktora kreditne sposobnosti va`no je obezbediti odgovaraju}e informacije. grane i oblasti. Izvori informacija o poslovnoj reputaciji zajmotra`ioca su: neposredni intervjui sa menad`ment timom preduze}a. kapacitet zajmotra`ioca kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva kapacitet u dvozna~nom smislu: (1) kao proizvodni kapacitet i (2) kao finansijski kapacitet. Banka ih mo`e obezbediti na vi{e na~ina i iz vi{e izvora. ibidem. banku kao kreditora prvenstveno interesuje da li }e zajmoprimac imati pozitivan neto tok gotovine i da li }e mo}i u narednom periodu ostvariti dovoljan profit za vra}anje kredita bez naru{avanja i ugro`avanja dostignutog nivoa poslovanja. Naime.

a dobija se tako {to se od ukupnih sredstava (aktive) oduzmu ukupne obaveze (pasiva). Pri tome treba biti obazriv po{to obi~no knjigovodstvena vrednost ne reflektuje tr`i{nu vrednost. Ako druge obaveze ili prioritetni zahtevi. na primer plate ili porez. mogao bi se pojaviti nedostatak sredstava za vra}anje kredita. ali i u slu~ajevima zahteva za hipotekarne kredite.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 434 sli~nih dokumenata. va`nu ulogu ima analiza elemenata i indikatora navedenih u pregledu 13-5. Time bi se verovatno morale koristiti jedna ili vi{e preostalih nabrojanih mogu}nosti za vra}anje kredita. apsorbuju projektovani priliv. Imovina zajmotra`ioca je gornja granica visine kredita i oslonac sigurnosti vra}anja kredita.dobiti Obim posla i njegova priroda Lokacija Licence i marke proizvoda Tr`i{na reputacija preduze}a Kvalitet upravljanja Kontinuitet odnosno prekid u poslovanju Kratkoro~ni i dugoro~ni dugovi Operativni tro{kovi Kapacitet ne reflektuje samo anticipativni tok gotovine. Pregled 13-5: Elementi i indikatori kapaciteta zajmotra`ioca Elementi Dobit Budu}a dobit Postoje}i dug Struktura tro{kova Indikatori Obim prodaje Margina profita . Za analizu kapitala va`no je kori{}enje elemenata i indikatora navedenih u pregledu 13-5. Pregled 13-5: Elementi i indkatori kapitala zajmotra`ioca Elementi Fizi~ka aktiva Indikatori Sopstvena neto imovina . Za analizu kapaciteta zajmotra`ioca. Kapital reflektuje akumulirano bogatstvo zajmotra`ioca i u odre|enom obimu je indikator uspeha u pro{losti. Analiza ovog faktora koristi se u analiti~ke svrhe u standardnim procedurama utvr|ivanja kreditne sposobnosti tra`ioca kredita. (3) Kapital zajmotra`ioca Kapital zajmotra`ioca kao faktor kreditne sposobnosti podrazumeva finansijsku vrednost komitenta odnosno njegove firme i meri se kao neto vrednost imovine vlasnika. ve} i druge zahteve ovog priliva. Pri tome treba imati u vidu da je merenje kapitala subjekt iskrivljenosti prouzrokovan varijacijama vrednovanja specifi~ih sredstava (aktive).

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

435

Kapitalna ulaganja

Kamata na planirana ulaganja Najva`niji kreditori Likvidaciona vrednost Tro{kovi konfiskacije

U posebnim slu~ajevima, kad se radi o visokim rizicima i kad standardna analiza kapitala i uvid u navedene elemente i indikatore nisu dovoljni, kreditna analiza se sa rutinske pro{iruje na analizu strukture realne aktive zajmotra`ioca (zalihe materijala i gotovih proizvoda, potra`ivanja, oprema, zemlji{te) i da se tako obezbedi naplata kredita u slu~aju likvidacije firme. (4) Uslovi obezbe|enja kredita Obezbe|enje kredita (‘collateral’) ima za svrhu pokri}e ‘slabih’ ta~aka kreditne sposobnosti preduze}a - zajmotra`ioca. Kolateral se mo`e odnositi na bilo koja pogodna sredstva (u aktivi) kojima zajmotra`ilac raspola`e kao specifi~nom zalogom radi obezbe|enja vra}anja kredita. Zalo`na aktiva se ponekad dopunjava ili preme{ta na kori{}enje kod supotpisnika radi garantovanja vra}anja kredita. U tom slu~aju banka mora ispitati kreditnu sposobnost i zajmotra`ioca i supotpisnika. Tamo gde postoje u dobroj meri realni izgledi za uspe{no obavljanje posla, a ocena kreditne sposobnosti je pokazala da preduze}e zajmotra`ilac ima jednu ili vi{e uo~enih slabosti ili nedostataka, kreditna sposobnost se mo`e “poja~ati” odgovaraju}im kolateralnim pokri}em. Slabe ta~ke mogu biti izra`ene kao: nedovoljna raspolo`ivost spostvenog kapitala, nedovoljni finansijski kapacitet ili nepovoljne konjunkturne situacije. To zna~i da u normalnim uslovima, kad je kod preduze}a utvr|en i projektovan visok stepen kreditne sposobnosti i da se ne uo~avaju ‘slabe’ ta~ke koje bi iziskivale odre|ena ‘poja~anja’, nema ni potrebe za dodatnim pokri}em kreditnog rizika kolateralom. Naravno, pri tome treba imati u vidu individualnosti i osobenosti svakog zajmotra`ioca, {to }e uslovljavati i eventualnu (stvarnu) potrebu za dodatnim obezbe|enjem vra}anja kredita.

(5) Uslovi poslovanja zajmotra`ioca Uslovi poslovanja preduze}a odnose se, pre svega, na ekonomsku sredinu odnosno konjunkturu37) u kojoj preduze}e posluje ili na prilike zaposlenosti u
37) Konjunktura je latinski izraz i zna~i: a) sticaj okolnosti, a u obi~nom govoru: dobra prilika za zaradu, b) sva obele`ja koja karakteri{u tr`i{nu privredu, a odnose se na: kretanje ponude i

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

436

preduze}u. Va`no je da analiza kreditne sposobnosti obuhvati razmatranje uslova ekonomske sredine u okviru kojih zajmotra`ilac posluje, ekonomske projekcije u periodu vra}anja kredita i druge karakteristike budu}eg du`nika koje ~ine njegovu posebnu osetljivost na fluktuacije u ekonomiji. U zavisnosti od rokova vra}anja kredita, vr{i se i analiza i sagledavanje budu}ih uslova poslovanja zajmotra`ioca. [to je period vra}anja kredita du`i, to su manje mogu}nosti za realno sagledavanje trendova budu}ih tr`i{nih kretanja u sredini u kojoj preduze}e posluje. Za kratke rokove vra}anja kredita relativno je lak{e sagledati trendove budu}ih promena i njihove efekte na poslovanje preduze}a. Problem postaje jo{ slo`eniji ako se radi o delatnostima koje podle`u sezonskim i sekularnim oscilacijama aktivnosti preduze}a. * * * Prema iskustvu ameri~kog poslovnog bankarstva, karakteru se daje najve}a te`ina u najve}em broju kreditnih analiza. Volja da se izvr{i jedna odgovorna obaveza smatra se kriti~nim elementom u kredino-du`ni~kim odnosima. I pored toga, zajmotra`ilac tako|e mora imati sposobnost ili kapacitet za pla}anje. Dodatno, treba da postoji realna verovatno}a da }e ekonomski uslovi ostati takvi da se klijentova sposobnost pla}anja ne}e pogor{ati. Ako se to ipak dogodi da se ekonomski uslovi pogor{aju ili da je zajmoprimac specijalno osetljiv na ekonomske promene, mo`e se sa~initi odgovaraju}i cikli~ni plan prilago|avanja takvim okolnostima (reprogramiranje otplate kredita). U slu~aju da klijent postane nevoljan ili nesposoban da plati i du`nik odbije saradnju sa bankom da re{i pote{ko}e, tada je potrebno u}i u posed kolaterala ili kapitala i prodati ga da bi se izmirile obaveze. Me|utim, to je poslednja mera. Ban~in posao je kreditiranje a ne likvidacija aktive finansijski iscrpljenih firmi ili individualaca.38) Takve procedure zahtevaju vreme, skupe su i ~esto rezultiraju finansijskim gubicima, a isto tako i gubitkom dobrog ugleda (‘goodwill’). Svrha kolaterala je da obezbedi ja~u pobudu zajmoprimca da plati obaveze na dan dospe}a. 13.3.4. Informaciona osnova analize kreditne sposobnosti Za analizu faktora kreditne sposobnosti zajmotra`ioca koriste se kako interni podaci o zajmotra`iocu tako i eksterni izvori informacija o zajmotra`iocu kojima ne raspola`e banka ve} razne druge firme, agencije i ustanove. Dakle, pored onih podataka i informacija koje o zajmotra`iocu poseduje banka, korisno je raspolagati i drugim izvorima i saznanjima kako bi se kredibilitet
tra`nje, cene, hartije od vrednosti, zarade, dividende, proizvodnju itd. Vidi: Bratoljub Klai}: Rije~nik stranih rije~i, Zora, Zagreb, 1962. godine, str. 783. 38) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer, ibidem, str. 460.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

437

zajmotra`ioca ‘osvetlio’ sa vi{e aspekata i uglova. Ali, koliko god su interne i eksterne informacije i podaci va`ni i bitni za sagledavanje stanja zajmotra`ioca, one ipak moraju biti ‘verifikovane’ kroz zajedni~ki razgovor predstavnika banke - kreditnih referenata i menad`ment tima firme zajmotra`ioca. Smatra se da je sadr`ina takvog intervjua manje-vi{e tipi~na i da se uglavnom svodi na dobijanje odgovora na slede}a pitanja: 39) (1) (2) (3) (4) (5) (6) razlozi zbog kojih zajmotra`ilac tra`i kredit; razlozi zbog kojih tra`eni kredit odgovara poslovnoj politici banke; dokazi o sigurnosti kreditnog posla; informacije o kontinuitetu rasta zajmotra`ioca; informacije o kompetetnosti menad`menta zajmotra`ioca; informacije o karakteru proizvoda i usluga iz proizvodnog programa preduze}a; (7) informacije o izvorima i pouzdanosti snabdevanja preduze}a sirovinama i reprodukcionim materijalom; (8) informacije o konkurentnom polo`aju preduze}a u grani, i (9) informacije o planovima razvoja zajmotra`ioca. Ina~e, osnovu internih podataka i informacija banke o zajmotra`iocu ~ine upravo razni poslovni i finansijski izve{taji zajmotra`ioca, njegov bilans stanja i bilans uspeha, te drugi dokumenti zajmotra`ioca o povremenim i specifi~im problemima. To su, pre svega, razni pregledi i prikazi, koje radi zajmotra`ilac za svoje potrebe i koji, naj~e{}e, iskazuju interesantne podatke relevantne za utvr|ivanje njegove kreditne sposobnosti. Ali, bez obzira do kakvih se podataka do{lo, banka odnosno njeni kreditni referenti obavezno vr{e proveru svih a naro~ito klju~nih podataka, od kojih mo`e da zavisi kona~an sud o kreditnoj sposobnosti zajmotra`ioca i {to mo`e biti presudno za dono{enje odluke o kreditu. Proces kreditne analize i kori{}eni podaci variraju u zavisnosti od tipa kredita (privreda, stanovni{tvo). Analiza finansijskih izve{taja je verovatno naj~e{}e kori{}ena tehnika procene kreditne sposobnosti. Svrha podataka i informacija je da obazbedi pouzdan oslonac za procenu kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. Ali, za takvu svrhu neophodno je raspolaganje kvalitetnih poslovnih izve{taja i informacija zajmotra`ioca. Takvi podaci se obezbe|uju procedurom obavezne revizije bilansa preduze}a. Drugi bitan uslov je dovoljna ra{~lanjenost bilansnih podataka, {to dobrim delom zavisi i od kvaliteta bilansnih {ema i kontnih planova koje propisuje dr`ava.

39) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990. godine, str. 38.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

438

Pored podataka koji se obezbe|uju od zajmotra`ioca putem intervjua, zatim iz izve{taja i analiza preduze}a i podataka banke o preduze}u, korisno je imati i odre|ene eksterne podatke i izve{taje, koje vode i izra|uju nezavisna kreditna udru`enja i kreditne agencije. Ovakav sistem eksternog informisanja najrazvijeniji je u SAD. Kreditna udru`enja i razmena informacija su pod kontrolom Nacionalnog udru`enja kreditora, koje finansira istra`ivanja i utvr|uje standarde u analizi kreditne sposobnosti. Kreditne agencije su komercijalne nezavisne ustanove op{teg ili specijalizovanog profila delatnosti, koje prikupljaju i saop{tavaju informacije iz ove oblasti. Deo ovih informacija se publikuje u specijalnim publikacijama, a dodatne detaljnije informacije dostavljaju se na poseban zahtev. Jedna od najve}ih kreditnih agencija Dun & Bradstreet (skra}eno: D & B)40) zasniva svoje poslovanje na izve{tajnim podacima i na sopstvenim analiti~kim podacima tri miliona kompanija iz SAD i Kanade. D & B Kompanija obezbe|uje rejtinge procenjene finansijske snage, promptnost pla}anja, adekvatnost kapitala i statisti~ke podatke o racijima finansijskih performansi rejtingovanih kompanija. 13.3.5. Metode analize i ocene kreditne sposobnosti Pored ve} navedenih metoda za rano otkrivanje slabosti u poslovanju firmi komitenata banke, za analizu i ocenu kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca koriste se i odre|eni finansijski raciji zajmotra`ilaca. Prema prvoj racio analizi, koju je 1932. godine sa~inila kreditna agencija Dun & Bradstreet Inc., navodi se “14 va`nih racija”.41) Raciji su varirali prema vrsti delatnosti, a posebni su kori{}eni za banke, osiguranje, rudnike itd. Posebno su (1982. godine) ustanovljeni raciji za adekvatnost kapitala u bankama, gde se koriste dve glavne mere adekvatnosti kapitala: (1) primarni kapital prema ukupnim sredstvima i (2) ukupni kapital prema ukupnim sredstvima. Prema D.B. Graddy & A.H. Spencer-u,42) naj~e{}e su u upotrebi ~etiri grupe finansijskih racija u analizi i oceni kreditne sposobnosti zajmotra`ioca: likvidnost, aktivnost, leverid` i profitabilnost. Uz dodatak jo{ nekoliko u okviru dve grupe, navodimo ih detaljnije u okviru svake grupe:

1. Likvidnost
40) Thomas Fitch: Dictionary of Banking Terms, Barron’s Business Guides, New York, 1990. godine, str. 208. 41) Glen G. Munn and F.L. Gracia: Encyclopedia of Banking and Finance, Eighth Edition Revised and Expanded, Bankers Publishing Company, Boston, 1983. godine, str. 811. 42) Duane B. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 477.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

439

1.1. Teku}a aktiva : teku}a pasiva 1.2. Teku}a aktiva - zalihe : teku}a pasiva

2. Aktivnost
2.1. Potra`ivanja x 360 : godi{nja prodaja na kredit 2.2. Cena ko{tanja prodate robe : prose~ne zalihe 2.3. Neto prodaja : neto obrtni kapital 2.4. Neto prodaja : fiksna aktiva 2.5. Neto prodaja : ukupna aktiva

3. Leverid`
3.1. Ukupan dug : ukupna aktiva 3.2. Ukupan dug : deoni~ki kapital 3.3. Zarada pre kamate i poreza : ukupno pla}ena kamata 3.4. Prihod raspolo`iv za pokri}e fiksnih obaveza : fiksne obaveze

4. Profitabilnost
4.1. Bruto profit : neto prodaja 4.2. Neto profit posle poreza : prodaja 4.3. Neto profit posle poreza : ukupna aktiva 4.4. Neto profit posle poreza : neto vrednost Nave{}emo u najkra}im crtama samo ono {to je najva`nije za svaki od navedenih racija kao metoda kreditne analize.43) Pored navedenih koeficijenata, koriste se i drugi, koji imaju iste ili sli~ne ciljeve: da se bolje i sa vi{e aspekata osvetli ostvareni i programirani kvalitet poslovanja zajmotra`ioca.44)
43) Charles S. Dickerson: Financial Analysis for Credit Decisions, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str.na 640-649. 44) William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 104-106. Elementi na kojima treba da se, po W.T. Thornhill-u, zasniva dono{enje ocene o kreditnoj sposobnosti zajmotra`ioca i dono{enje odluke o kreditu su: - bazi~ni raciji analize finansijskih izve{taja; - raciji uzroka i posledica; - model potencijalnog ste~aja. Bazi~ni raciji analize finansijskih izve{taja razvrstani su u pet grupa i to: (1) raciji aktivnosti, (2) raciji strukture tro{kova, (3) raciji leverage-a, (4) raciji likvidnosti i (5) raciji profitabilnosti. U okviru svake od ovih grupa racija nalazi se po nekoliko konkretnih koeficijenata ili odnosa, koji igraju va`nu ulogu kod sagledavanja kreditne sposobnosti zajmotra`ioca. (1) Raciji aktivnosti: (1.1) koeficijent obrta zaliha = prodaja/zalihe (1.2) koeficijent obrta fiksne aktive = prodaja/neto fiksnu aktivu (1.3) koeficijent obrta ukupne aktive = prodaja/ukupnu aktivu (2) Raciji strukture tro{kova: (2.1) stopa bruto profita = prodaja manje tro{kovi prodaje (isklju~uju}i depresicijaciju i rentu)/prodaju (2.2) racio tro{kova prodaje = tro{kovi

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

440

(1) Racija likvidnosti (‘liquidity ratios’) su indikatori sposobnosti preduze}a zajmotra`ioca, u izvr{avnju njegovih teku}ih obaveza. Re~ je o dva pokazatelja likvidnosti: jednog u {irem, i drugog u u`em smislu. (1.1.) Teku}i ili op{ti racio likvidnosti (‘cuurent liquidity ratio’) izra`ava se odnosom obrtnih sredstava prema teku}im obavezama. To je pokazatelj raspolo`ivosti obrtnih sredstava preduze}a zajmotra`ioca u odnosu na teku}e kratkoro~ne obaveze. U ameri~koj praksi se smatra po`eljnim da odnos teku}ih obrtnih sredstava prema teku}im kratkoro~nim obavezama bude 2:1. Naravno, ovo pravilo, koje se u ameri~koj praksi popularno naziva ‘pravilo palca’ (‘rule of tumb’), treba uzeti dosta uslovno, {to zavisi od svake konkretne situacije i vrste aktivnosti preduze}a. Ina~e, visok pokazatelj ovog racija ukazuje na neefikasnu upotrebu kapitala, a suprotno, isuvi{e nizak pokazatelj je znak prisutne nelikvidnosti preduze}a. (1.2.) Racio likvidnosti u u`em smislu (‘quick ratio’ ili ‘acid test ratio’) predstavlja o{trije merilo likvidnosti preduze}a zajmotra`ioca i izra`ava se odnosom obrtnih sredstava umanjenih za zalihe prema teku}im obavezama. O{trina ovog pokazatelja je u relativnom te`em pretvaranju zaliha u likvidna sredstva po knjigovodstvenoj vrednosti, {to je razlog da se izuzimaju iz obtrnih sredstava. U ovom slu~aju po`eljnim se smatra odnos 1:1, pri ~emu treba voditi ra~una da }e kvalitet pokazatelja zavisiti od mogu}nosti naplate potra`ivanja i rokova u kojima dospevaju obaveze. (2) Racija aktivnosti (‘aktivity ratios’) pokazuju efikasnost kori{}enja raspolo`ivih sredstava u ostvarivanju prihoda preduze}a. Grupa ovih pokazatelja zasniva se na odnosu pojedinih delova ili pozicija aktive prema
prodaje/prodaju (2.3) racio op{tih i administrativnih tro{kova = op{ti i administrativni tro{kovi/prodaju (2.4) racio depresijacije i rente = depresijacija plus renta/prodaju (3) Raciji leverage-a: (3.1) leverage ratio = ukupan dug/ukupna sredstva (3.2) racio pokri}a fiksnih tro{kova = prihod raspolo`iv za pokri}e fiksnih tro{kova/fiksne tro{kove (3.3) potreba uplate u amortizacioni fond pre oporezivanja prihoda = uplata za amortizacioni fond/1.0 minus stopa poreza (4) Raciji likvidnosti (4.1) teku}i racio = teku}a sredstva/teku}e obaveze (4.2) obrtna sredstva = teku}a aktiva minus teku}e obaveze (4.3) koeficijent brzine obrta = teku}a sredstva manje zalihe/teku}e obaveze (5) Raciji profitabilnosti (5.1) stopa mar`e na ukupan prihod = neto prihod/bruto prihod (5.2) povra}aj inveticija = neto prihod plus kamata/ukupna sredstva (5.3) povra}aj neto vrednosti = neto prihod/neto vrednost Raciji uzroka i posledica obuhvataju dve grupe pokazatelja. Oni se koriste kao dopuna za sagledavanje kreditne sposobnosti zajmotra`ioca i komplementarni su sa prvom grupom bazicnih racia analize finansijskih izve{taja. Te grupe su: (1) raciji uzroka i (2) raciji efekata. Vidi: William T. Thornhill: Risk Management for Financial Institutions - Applying Cost-Effective Controls and Procedures, Bankers Publishing Company, Rolling Meadows, Illinois, 1990. godine, str. 104107.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

441

ostvarenom prihodu preduze}a. Izlo`i}emo ukratko su{tinu ~etiri grupe ovih pokazatelja. (2.1.) Prose~ni period naplate (‘average collection period’) je odnos neto potra`ivanja od kupaca prema godi{njem obimu prodaje podeljenom na 360 dana. Predstavlja prose~an period izra`en u danima, u kojem se vr{i naplata potra`ivanja od kupaca. Poredi se na nivou grane i uo~avaju odstupanja. Odstupanja na ni`e ukazuju na relativno du`e kreditiranje kupaca, {to treba da ima svog odraza na prihod, tro{kove i dobit. (2.2.) Koeficijent obrta zaliha (‘inventory turnover ratio’) ocenjuje likvidnost postoje}ih zaliha. Nizak koeficijent obrta zaliha mo`e rezultirati iz slabih prodajnih napora, zastarele robe ili nedovoljne kontrole kvaliteta. (2.3.) Koeficijent obrta obrtnih sredstava (‘net working capital turnover ratio’) meri adekvatnost obrtnog kapitala za podr{ku prodaje. Dok visoka stopa obrta uop{teno pokazuje efikasnost kori{}enja obrtnih sredstava, previ{e velika stopa mo`e biti signal budu}ih problema. Na primer, smanjenje nivoa zaliha }e dovesti do porasta koeficijenta obrta obrtnog kapitala, me|utim budu}a prodaja mogla bi biti ugro`ena da promtno izvr{ava porud`bine. Esktenzivno kori{}enje kratkoro~nog duga }e tako|e dovesti do porasta stope obrta obrtnog kapitala. (2.4.) Koeficijent obrta fiksnih sredstava (‘fixed asset turnover ratio’) je finansijska mera kori{}enja kapaciteta. Ona pokazuje koliko su postrojenja i oprema neophodni za podr{ku nov~ane jedinice prodaje. [to je ve}i koeficijent, to je ve}a efektivnost kori{}enja fiksne aktive. (2.5.) Koeficijent obrta ukupne aktive (‘total asset turnover ratio’) je pokazatelj prodajnog autputa po nov~anoj jedinici ukupne aktive. Ovaj koeficijent pokazuje adekvatnost obima prodaje u odnosu na ukupne resurse (aktivu) firme. (3) Raciji finansijskog leverid`a ili poluge (‘financial leveradge ratios’) su koeficijenti za merenje sposobnosti firme za sticanje i servisiranje dodatnog duga. (3.1.) Stopa zadu`enosti (‘debit ratio’) pokazuje procenat ukupnih resursa obezbe|enih od kreditora. Ponekad pokazuje druga~ije odnosno indicira mogu}u za{titu kreditora od pogor{anja vrednosti aktive. (3.2.) Odnos ukupnog duga prema deoni~kom kapitalu (‘debit to equity ratio’) je pokazatelj zadu`enosti na nov~anu jedinicu deoni~kog kapitala.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

442

(3.3.) Koeficijent pokrivenosti kamate (‘interest coverage ratio’) pokazuje odnos zarade pre poreza prema ukupnoj pla}enoj kamati. (3.4.) Koeficijent pokrivenosti fiksnih obaveza (‘fixed charge coverage ratio’) pokazuje odnos raspolo`ivog prihoda za izmirenje fiksnih obaveza. (4) Raciji profitabilnosti (‘profitability ratios’) reflektuju menad`menta da koristi resurse firme u generisanju profita. sposobnost

(4.1.) Stopa mar`e bruto profita (“gross profit margin ratio”) je najva`niji element u odre|ivanju kona~nog nivoa profitabilnosti. To je komparacija prihoda koji poti~e od prodaje proizvoda prema tro{kovima proizvodnje odnosno nabavke (u trgovini) prodate robe. (4.2.) Stopa mar`e prinosa (‘net profit margin ratio’) pokazuje odnos neto profita prema vrednosti neto prodaje, odnosno pokazuje koliko se ostvaruje prinosa na nov~anu jedinicu vrednosti prodaje. (4.3.) Stopa prinosa na ukupna sredstva (‘return on investment - total assets – ratio’) je pokazatelj profitabilnosti ukupne aktive odnosno stopa prinosa na ukupna sredstva. Pokazuje efikasnost upravljanja ukupno anga`ovanim sredstvima. (4.4.) Stopa prinosa na nominalni kapital (‘retun on stockholders equity ratio’) je merenje efikasnosti menad`menta u odnosu na deoni~ki kapital. To po mnogima predstavlja kona~ni kriterijum efikasnosti menad`menta. Pojedinci obi~no ula`u u poslove sa anticipacijom da }e ulaganja generisati prinos koji }e prevazi}i druge otvorene mogu}e opcije. 13.3.6. Rangiranje kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca Rangiranje kreditne sposobnosti vr{i se preko slede}ih elemenata (pregled 136):45) (1) kompetentnost menad`menta preduze}a, (2) ocena kreditne sposobnosti preduze}a od nezavisnih firmi i institucija van banke, (3) ocena data od strane banke, i (4) ukupni rejting zajmotra`ioca.

Pregled 13-6: Komponente rangiranja kreditne sposobnosti zajmotra`ioca
45) Analytical Methods in Banking, Edited by Koloman J., New York, 1976.godine, str. 289.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

443
Interna ocena visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok grani~ni grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni visok prose~an grani~ni Ukupni rejting visok visok prose~an visok visok prose~an prose~an grani~ni grani~ni visok prose~an grani~ni prose~an prose~an grani~ni prose~an grani~ni grani~ni prose~an grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni grani~ni neprihvatljiv

Kompetentnost menad`ment tima

Eksterna ocena

visok Visoka dobar zadovoljavaju}i

visok Prose~na dobar zadovoljavaju}i

visok Grani~na dobar zadovoljavaju}i

Zahtevi zajmotra`ilaca su razli~iti sa vi{e aspekata, kako sa stanovi{ta obima tra`enog kredita, svrhe kojoj }e kredit slu`iti i vrste posla koji }e se uz pomo} kredita obaviti tako i sa aspekta sigurnosti vra}anja kredita, stope profitabilnosti koju kreditirani posao treba da ostvari itd. Kad se tome doda i skoro stalni nedostatak raspolo`ivih resursa odnosno kreditnog potencijala, postavlja se pitanje, kako banka da se opredeli za izbor pojedinih kreditnih opcija u uslovima kad vi{e zajmotra`ilaca ispunjava od minimalnih ka maksimalnim uslovima kreditne sposobnosti. Za izvo|enje redosleda odnosno za rangiranje zajmotra`ilaca po kreditnoj sposobnosti, koriste se napred navedeni elementi da bi se dobio kona~an rang zajmotra`ilaca. Kako se vidi iz pregleda 13-6., prvo se vrednuje kompetentnost menad`ment tima zajmotra`ilaca, koja mo`e biti: visoka, prose~na i grani~na. U okviru svake od ove tri gradacije kompetentnosti menad`menta, dolazi eksterna ocena tako|e

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

444

gradirana na tri nivoa: visok, dobar i zadovoljavaju}i. Dalje sledi interna ocena kao: visok, prose~ni i grani~ni. Kona~ni je ukupan rejting kreditne sposobnosti zajmotra`ilaca, kao rezultat ukupno izvedenog kvaliteta prethodnih vrednosti sva tri kriterijuma. 13.3.7. Rizik naplate odobrenog kredita Ka`e se da banka ‘nikad’ ne odobrava lo{ kredit, kredit postaje lo{ samo posle odobrenja. Po{to banka putem kreditiranja obezbe|uje glavni izvor prihoda, va`no je da ima kontrolu gubitaka na kreditima i da ih odr`ava na relativno maloj margini, kako bi mogla da ostvari zadovoljavaju}i profit i dividendu. Zbog toga bankari nastoje da kontinuirano budu u toku sa efektima poslovanja du`nika, kako bi blagovremeno mogli uticati na povoljne ishode za banku. Problem kredita nastaje kad se kod du`nika javlja kriza gotovine i du`nik nije u mogu}nosti da raspolo`ivom gotovinom podmiruje operativne potrebe i izvr{ava dospele obaveze. Dakle, kad je kredit ve} odobren i kad je zajmoprimac povukao sredstva sa ra~una banke na svoj ra~un odnosno kad je kredit iskori{}en, jedan od primarnih zadataka kreditnog referenta je pra}enje poslovanja zajmoprimca i procena odre|enih doga|aja i promena u pona{anju menad`menta zajmoprimca. Evo nekih promena koje mogu biti interesantne za banku pre nego {to nastanu problemi vra}anja kredita: 46) (1) Glavni problemi mogu nastati u poslovanju firme ako se de{avaju promene u menad`mentu du`nika, pogotovu ako iz firme ode klju~ni ~ovek generalni direktor, ili pak klju~ni ~ovek iz prodaje {to, po pravilu, dovodi do pogor{anja poslovanja; (2) Banka bi morala biti svesna i va`nih promena u li~nim navikama i obi~ajima postoje}eg menad`ment tima du`nika, koje nisu direktno povezane sa poslovanjem firme kao {to su zdravstveni problemi, razvod, smrt bliskog prijatelja; (3) Promene u trendu industrije, koje mogu uticati na poslovanje du`nika da on ne mo`e vi{e da posluje konkurentski profitabilno kao {to je pad tra`nje odre|ene robe, pad kupovne mo}i potro{a~a; (4) Nova konkurencija u industrijskom rastu mo`e da prouzrokuje smanjenje prodaje i pad profitabilnosti. (5) Pogor{anje u celoj ekonomiji mo`e ‘pretvoriti’ jedan dobar kredit u lo{ kredit usled inflacije, recesije;
46) Willard Alexsander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers’ Handbook, Third Edition, Edited by: William H. Baughn, Thomas I. Storrs and Charls E. Walker, Dow Jones-Irwin, Homewood, Illinois, 1988. godine, str. 658.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

445

(6) Rapidan rast poslovanja - ekspanzija tako|e mo`e voditi du`nika u probleme. Kad prodaja do`ivljava bum, menad`ment obi~no postaje previ{e ambiciozan i nastoji da pove}a kapacitete, `eli da u~ini previ{e i prebrzo i obi~no ne sti`e pravovremeno da kompletira dodatne ma{ine i kadrove, {to dovodi do odre|enih problema; (7) I dr`avna regulativa mo`e da prouzrokuje va`ne probleme u slabljenju konkurentnosti u industriji. Naravno, ovi problemi mogu prouzrokovati te{ko}e kod du`nika i va`no je da ih banka “otkrije” pre po~etka vra}anja kredita. Me|utim, kad problemi nastanu i kad se po~nu reflektovati na vra}anje kredita, banka pri tome treba imati na umu va`ne sugestije za smanjenje rizika naplate kredita. To se naro~ito manifestuje prilikom ka{njenja odnosno prekora~enja roka vra}anja kredita i pri tome se treba truditi da se postupa na slede}i na~in: (1) Nikad ne dozvolite korisniku kredita (du`niku) da se ose}a da je samo jedan od mnogih delinkvenata. Poku{ajte da izazovete odre|eni stepen saradnje sa du`nikom. (2) Kad du`nik propusti bilo koji deo ugovora, odmah determini{ite razlog. (3) Sa~inite plan akcije za saradnju sa du`nikom za servisiranje duga u budu}nosti. (4) Budite tvrdi ali pozitivni, kad aktivirate zalogu (kolateral) du`nika. (5) Izbegavajte prete}a pisma (izve{taje) du`niku. (6) Kontaktirajte du`nika na najpodesniji na~in. (7) Ne raspravljajte se pri neispunjenju prvog pla}anja rate po ugovoru, ve} to smatrajte kao rutinsku stvar. 47) Ako situacija zahteva preduzimanje fizi~kog posedovanja zaloge (kolaterala), odluka treba da bude izvr{ena odmah. Svako ka{njenje mo`e prouzrokovati kori{}enje pre~eg prava od strane drugih kreditora. Krajnji ishodi mogu biti: 48) kontinuitet poslovanja, likvidacija posla, izbor bankrotstva.

13.4. UPRAVLJANJE RIZIKOM DUGORO^NOG KREDITA

47) Duane b. Graddy and Austin H. Spencer: Managing Commercial Banks - Community, Regional and Global, Prentice-Hall, Inc., Englewood Cliffs, New Jersey, 1990. godine, str. 416. 48) WillardAlexander and Gerald R. Downey, Jr.: Handling Problem Loans, u knjizi: The Bankers’ Handbook, str. 662-666.

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE

446

13.4.1. Neizvesnost u dono{enju dugoro~nih odluka U savremnim tr`i{nim uslovima, gde je slo`enost dono{enja odluka o odobravanju kredita sve ve}a i gde se vr{e sve kompleksnije pripreme za njihovo dono{enje i u uslovima gde su potrebe nosilaca privrednih aktivnosti sve vi{e izra`ene za investicionu aktivnost i za dugoro~ne kredite, te`i{te razmatranja banke po zahtevima za dugoro~ne kredite se sve vi{e pomera na ocenu o valjanosati investicionih programa i projekata, a sve manje na trenutni bonitet zajmotra`ioca. Naime, trenutni bonitet zajmotra`ioca je samo prvi va`an uslov i utisak o njegovoj ekonomskoj snazi, uspehu i te{ko}ama sa kojima se suo~ava. Pri tome se mogu, i obi~no se koriste, i faktori analize i ocene kreditne sposobnosti kao i za kratkoro~no kreditiranje. Me|utim, dugoro~no kreditiranje privrede nosi sa sobom znatno ve}i stepen rizika u odnosu na kratkoro~no kreditiranje privrede. Poznato je da se sa pove}anjem perioda na koji se kredit odobrava pove}ava i stepen rizika povra}aja kredita. Te{ko je odrediti granicu kad merljivi i predvidivi rizik prelazi u neizvesnost. Savremena brzina menjanja faktora u okru`enju je takva da treba ra~unati uz ma kakva predvi|anja, da }e do}i do korenitih tehnolo{kih promena, nivoa znanja i ekonomskih uslova u toku veka jednog investicionog projekta, koji je retko kada manji od 5 godina. Su{tina sagledavanja dimenzije rizika i neizvesnosti je u tome, da se svestranom stru~nom analizom i ocenom investicionog projekta rizik ubla`i odnosno da se uticaj elemenata neizvesnoti locira u prihvatljive granice. Iz navedenih konstatacija proizilazi da je za banku kao kreditora va`no sagledavanje kako kreditne sposobnosti invesitora, kratkoro~ne i posebno dugoro~ne, tako i validnosti investicionog projekta. ^ak je poenta na valjanosti investicionog projekta, po{to njegovim aktiviranjem treba ostvariti profitabilnu proizvodnju u budu}em periodu iz koje }e se obezbediti vra}anje dugoro~nog kredita. Smatra se da brojni faktori uti~u na rizik investicija, a time i na rizike njihovog finansiranja, i oni su ve}i:49) (1) (2) (3) (4) ako je vek investicionog projekta du`i, ako je vrednost investicionog projekta ve}a, ako je tehnologija investicionog projekta slo`enija, ako je re~ o grani u kojoj presudan uticaj imaju savremena znanja, inovacije (na primer: elektronika), (5) ako je proizvodni asortiman ve}i, visoko supstituivan drugim proizvodima i ima visoko elasti~nu tra`nju,
49) Rizici u bankarskom poslovanju, redaktor: dr Branko Vasiljevi}, Fokus, Beograd, 1990. godine, str. 46-47.

13. U cilju zadovoljavanja ovih kriterija. Su{tina kreditne sposobnosti investitora Banka kao kreditor treba da kompleksno sagleda kako kreditne sposobnosti zajmotra`ioca tako i valjanost svakog investicionog projekta zajmotra`ioca. nema sumnje da je potrebno uzeti u obzir sve eliminacione elemente prethodnih razmatranja kako samog investitora tako i investicionog projekta. smatra se da je korisno da ovaj slo`eni posao banke obave u tri dela: (1) u prvom delu se putem op{tih metodolo{kih pristupa formira gruba slika performansnosti i kreditne sposobnosti investitora. Mada je u ovom slo`enom poslu analize i ocene investicionog poduhvata nu`an odre|eni redosled aktivnosti. a projekat dobar. da je investitor kreditno nesposoban. i sli~no. Egzaktno utvr|ivanje performansi i efektivnosti investicionog projekta u du`em budu}em periodu treba da pokrije visok stepen rizika plasmana banke. (2) kreditna sposobnost investitora. Pri tome se mogu desiti tri situacije: prva. kako bi se u krajnjoj konsekvenci donela odgovaraju}a odluka: prihvatiti investicioni projekat i odobriti investicioni kredit ili odbiti zahtev za investicioni kredit po{to je analizom projekta ocenjeno da ne obezbe|uje dovoljnu sigurnost povra}aja ulo`enih sredstava.2. ocene kreditne sposobnosti invstitiora i o~ekivane performansnosti predlo`enih . detaljnu stru~nu analizu. Sa stanovi{ta banke je va`no da se prilikom konkretnog investicionog zahvata. (3) tre}i deo predstavlja sintezu analiti~kih ocena prva dva dela. tj. pa je i ne uzimamo u obzir. uzmu u obzir tri aspekta: (1) mogu}nosti banke da prati konkretan investicioni projekat. ekonomskih i dru{tvenih efekata predlo`enog projekta. Svi navedeni aspekti zahtevaju vi{edimenzionalnu.4. i tre}a. Teoretski je mogu}a situacija koja polazi od toga da je investitor kreditno nesposoban i da je projekat lo{. pri kome se ra~una na kreditna sredstva banke. naro~ito njena dugoro~na dimanzija. druga. (3) validnost konkretnog investicionog projekta.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 447 (6) ako je privredna stabilnost zemlje manja. da je investitor kreditno sposoban i da je dobar projekat. da je investitor kreditno sposoban. koja je u dobrom delu standardizovana i predstavlja prvi selekcioni filter. (2) drugi deo je znatno slo`eniji i obuhvata kompleksnu i egzaktnu analizu o~ekivanih finansijskih. a da je projekat lo{.

Fizionomija. kvalitet poslovne strategije i politike te stopa kapitalizacije bilansa. (7) rizik poslovnih proma{aja i gubitaka po osnovu ve} ranije sklopljenih aran`mana investitira. 1990. Beograd. (8) realnost finansijskog izve{taja u pogledu imovinske pozicije. sposobnost servisiranja dugova i otplatne mogu}nosti i stepen za{ti}enosti od strane dr`ave. kod ocene kreditne sposobnosti investitora fokusira se analiza profitabilnosti. 366. stopa kapitalizacije predstavlja pouzdan indikator stabilnosti investitora i krajnji izvor za naplatu plasiranog zajma. tj. Druga grupa indikatora kreditne sposobnosti investitora obuhvata stepen konkurentnosti na tr`i{tu. obim slobodne. razvojnu perspektivu i marketing orijentaciju investitora. Pri tome se naro~ita pa`nja posve}uje analizi determinanti uspe{nosti. struktura i adaptabilnost poslovne strategije i politike su tako|e dobri indikatori performansi zajmotra`ioca. 50) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Tre}a grupa indikatora pokazuje stopu rasta obima preduze}a u proteklom periodu. 368. Kona~no. str. sposobnost adaptacije. kao garancija za prosperitet uspe{nog poslovanja. str. nivo tehnologije i opremeljenost proizvodnih kapaciteta.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 448 projekata. U okviru ocene kreditne sposobnosti zajmotra`ioca treba sagledati kadrovske resurse. razvoja i tr`i{ne propulzivnosti investitora. (10) zalo`na sposobnost. Nau~na knjiga. stepen razvijenosti i stabilnosti poslovnog sistema. Kao pogodan standardizovani pristup oceni kreditne sposobnosti investitora koriste se testovi spremnosti investitora da odgovori unapred definisanim uslovima ugovora o zajmu preko indikatora kao {to su: 51) (1) (2) (3) (4) (5) (6) sposobnost apsorbovanja odgovaraju}eg obima i uslova kredita. za{titnim znakovima. . patentima. kojom se dolazi do elemenata za formulisanje kona~ne kreditne odluke i izbora najboljeg investicionog projekta. godine. stepen promenljivosti uslova privredne grane. Profitabilnost u proteklom periodu investitora je pouzdan indikator uspe{nosti njegovog poslovanja. nevezane aktive preduze}a. ostalim poslovnim pravima i pozicijama (‘goodwill’). stepen optere}enosti obavezama izvan ovog ugovora. sposobnost investitora da realizuje i izvr{ava osnovne odredbe ugovora. stepen inovacija i timsko kreiranje poslovnih poduhvata. Kod novih preduze}a ne postoji takav indikator i zbog toga se ulaganja smatraju izuzetno rizi~nim. (9) postojanje eventualnih prikrivenih poreza. stepen likvidnosti i solventnosti. 51) Ibidem. adekvatnost raspolaganja licencama. 50) U okviru prve grupe indikatora.

John Wiley and Sons.: Economic and Financial Analysis of Capital Investments. godine. Thomas I. 13.4. godine. Redding: Longer Term Lending. sa stanovi{ta preduze}a. Homewood Illinois. Cilj je da se sa {to vi{e elemenata sagledaju uslovi i mogu}nosti efektivnosti investicije. Pri tome. vrednovanje.T. da maksimizira dobit odnosno dividendu deoni~ara i da maksimizira tr`i{nu vrednost deonica. New York.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 449 (11) (12) (13) (14) (15) periodi~no izve{tavanje banke o bilansnim stanjima. slede}i va`an posao banke usmerava se na analizu. odr`avanje ugovorene stope trajnih obrtnih sredstava. U tom pravcu }emo ukratko razmotriti metode za procenu sposobnosti vra}anja dugoro~nog kredita. Baughn. 1-3. rangiranje i izbor investicionog projekata koriste}i se pri tome odre|enim metodama. Smatra se da. 53) Donald S. u knjizi: The Bankers’ Handbook. Walker. 1988. Odgovori na navedena pitanja su korisni indikatori banci o kreditnoj sposobnosti investitora odnosno zajmotra`ioca. Dow Jones-Irwin. To se izra`ava stepenom neizvesnosti de{avanja odre|enih doga|aja u budu}nosti koju pokriva period otplate investicije. Stoga se procena sposobnosti investitora svodi na efektivnost poslovanja investitora posle investicionog zahvata i njegovu sposobnost za vra}anje dugoro~nog kredita. sankcije u uslovima nesolventnosti i/ili bankrotstva. str.3. Metode procene kreditne sposobnosti investitora Vrednovanje investicionog projekta zasniva se na manje ili vi{e neizvesnim pretpostavkama. (3) dividendna odluka (motiv zarade). Jr. str. 689-693. postupcima i kriterijumima. dono{enje ekonomskih odluka ima tri klju~ne ekonomske implikacije: 52) (1) investiciona odluka (ekonomski motiv). da odr`ava kontinuitet proizvodnje i prodaje. mogu ~initi pouzdanu osnovu za procenu rizika investicionih ulaganja odnosno za odobravanje dugoro~nog kredita. Zajedno sa procenom validnosti investicionog projekta. ograni~avanje novog zadu`ivanja preduze}a. Third Edition. odnosno u funkciji su ja~anja pristupa kvalitetu. Kvantitativni pristupi omogu}uju pobolj{anje kvaliteta odlu~ivanja. osnovni ili primarni ciljevi preduze}a su: dugoro~ni. Storrs and Charls I. Edited by: William H. nadzor poslovnog integrisanja investitora. Dakle. Stevens. . Metode za procenu sposobnosti vra}anja dugoro~nog kredita odnosno rapolo`ivosti sredstava za vra}anje dugoro~nog kredita su: 53) 52) G. 1979. i kratkoro~ni. (2) finansijska odluka (nov~ano pra}enje aktivnosti).

FX .UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 450 (1) bankarski koncept toka gotovine pod imenom metod FATSATL (‘funds available to service additional term loans’).54) 54) The Capital Budgeting Handbook. (1) Metoda FATSATL (‘Funds Avalilable To Service Additional Term Loan’) je pristup koji posmatra generisanje sredstava putem zarade i raspolo`ivih za servisiranje otplate dodatnog duga. (3) koncept pokri}a celog perioda otplate kredita (‘the years’ coverage concept’).ΔWC Za izbor pojedina~nog projekta treba imati u vidu slede}e grupe kriterija: (1) marketing kriterije. Formula se mo`e predstaviti na slede}i na~in: Zarada posle poreza (ATX) Plus: Negotovinki tro{kovi (amortizacija.(CMLTD .AOB) Minus: Kamata na novi kredit (posle efekta poreza) (Δ INT) Minus: Pove}anje obrtnog kapitala (tj.D . 1986. Homewood. (2) izve{taj o toku gotovine. na stalnom nivou prometne aktive ili neto razlika izme|u teku}ih sredstava i teku}ih obaveza) (Δ WC) = SREDSTVA RASPOLO@IVA ZA SERVISIRANJE DODATNOG KREDITA Formula sa skra}enicama izgleda ovako: FATSATL = (ATX + NCC) . (2) tehni~ke kriterije.ΔINT . i (3) finansijske kriterije. depresijacija i promene u odlo`enom porezu (NCC) = Gotovina iz poslovanja (ATX + NCC) Minus: Dividende (ako je normalno pla}ena zajmotra`iocu) (D) Minus: Izdaci za fiksni kapital (obi~no kupovina male opreme .krupna oprema trebala bi se sama finansirati) (FX) Minus: Teku}a dospe}a dugoro~nog duga koji je ve} u knjigama (CMLTD . Illinois.AOB). godine. Edited by: Mike Kaufman. izvorima i kori{}enju (metoda ‘cash flow’). 399. Dow Jones-Irwin. str. .

Ustvari.: Commercial Bank Financial Management in the Financial Services Industry. Chilton Book Company. koje ~ine: (1) potra`ivanja.55) koji se mo`e predstaviti i slede}om relacijom: neto profit + depresicijacija . 472. kvalitetnog i relativno jeftinog proizvoda respektuju}i raspolo`ive materijalne. preko materijala. Pa. Englewood Cliffs. godine. 497. Graddy and Austin H. str. New York. razlikuje se pet faza u konstrukciji bud`eta toka gotovine. Pored fizi~kih karakteristika budu}eg proizvoda i njegove upotrebne vrednosti. str. Cilj je ostvariti pozitivan neto tok gotovine. str.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 451 Marketing kriteriji polaze od tr`i{ta odnosno od potreba kupaca i potro{a~a budu}ih proizvoda i usluga. Me|u najva`nije tehni~ke kriterije spadaju vrsta tehnologije i njena koncepcija. (3) kreditna politika. Jr. Milling: Cash Flow Problem Solver Procedures and Rationale for the Independent Businessman. Regional and Global. ljudske i finansijske resurse za novu proizvodnju. New Jersey. zaliha. Sr` finansijskog kriterija mo`e se najlak{e izraziti preko koncepta toka gotovine. . veoma su va`ni projektovana visina cene proizvoda i usluga i budu}i kanali prodaje na koje se projekat oslanja. Da bi se bolje razumeo koncept i proces toka gotovine. taj proces podrazumeva kru`ni tok tranformacije jednog oblika sredstava u drugi i to polaze}i od gotovine. Sinkey. kako bi se podmirile obaveze prema otplatama kredita. koje omogu}avaju proizvodnju savremenog. 58) Duane B. Spencer: Managing Commercial Banks . Pored navedenih elemenata marketing kriterija. (5) kvantitativna kontrola i (6) ra~unovodstveni metod. 1989. Rander. Bez sagledavanja tr`i{ne dimenzije ne mogu se o~ekivati zadovoljavaju}i efekti profitabilnosti. MacMillan Publishing Company.porast zaliha + porast dugovanja = tok gotovine. potra`ivanja i naplate. (4) zalihe. 18-87. 55) Joseph F..Community. 1981. funkcionalnog. godine. str. Ne malu pa`nju zaslu`uje i na~in komunikacije sa budu}im kupcima i potro{a~ima u cilju blagovremenog upoznavanja sa svim elementima marketing miksa novog projekta. 57) Ibidem. (2) Koncept toka gotovine (‘cash flow concept’) ili proces toka gotovine56) mo`e se predstaviti kao jedan sistem cirkulacije i transformacije sredstava. godine. 6. 1990. (2) prodajni uslovi.porast potra`ivanja . koje su projektom definisane kao finalni outputi.58) koje prikazuje slika 13-3. ukazujemo na komponente upravljanja procesom toka gotovine. 56) Bryan E. Prentice-Hall. va`no je da projekat ispuni i odre|ene tehni~ke i finansijske kriterije.57) Na osnovu navedenih komponenata ili elemenata procesa toka gotovine.

drugi priliv gotovine .UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 452 PRVA FAZA Procena primanja gotovine: .neto odliv gotovine + plus ili . onda se mo`e zaklju~iti da preduze}e mo`e na}i finansiranje kod neke banke. Ako je broj godina pokri}a u okviru normalnog bankarskog ranga otprilike period pet do sedam godina.naplata putem ra~una . dodaju}i mu odgovaraju}e tro{kove finansiranja i dele}i dobijeni iznos merama toka gotovine.otplata duga . Ovaj pristup ima dva jedinstvena aspekta: prvi.investiranje vi{ka Ispod minimuma ili umanjenje salda gotovine: .dividende DRUGA FAZA = jednako Neto tok gotovine: + neto priliv gotovine . po{to je to dugoro~ni kredit sa rokom koji banke odobravaju.pozajmljivanje novih sredstava Slika 13-3: Faze u procesu toka gotovine (3) Koncept pokri}a celog perioda otplate kredita (‘the years coverage concept’) je tre}i pristup koji uzima u obzir ukupan dugoro~ni dug du`nika. ako neko koristi tu .prodaja za gotovinu . koji podrazumeva razmatranje uklju~enja teku}eg iznosa projektovane kamate za prvu godinu na sve druge godine idu}i unazad otprilike pet godina i idu}i unapred pet.minus ^ETVRTA FAZA Saldo gotovine Ako je TRE]A FAZA PETA FAZA Iznad minimuma ili umanjenje salda gotovine: .kupovina materijala .operativni izdaci .minus Procena tere}enja gotovine: .pla}anje duga . Dobijeni iznos je indikacija broja godina da se otplati dug.

koji imaju {ire dru{tveno-ekonomske implikacije (bezbednost. potrebno je izvr{iti njihovu svestranu ocenu i analizu. Ovaj posao se obavlja u tri faze: (1) predinvesticiona analiza. koji mogu biti: bankarski. primenjuju se odre|eni pristupi pri analizi i selekciji investicionih projekata. koji se sastoji u tome da se dividenda i kapitalni izdaci posle prve godine smatraju diskrecionim i da nisu uklju~eni u koeficijent pokrivenosti. ocenu i selekciju investicionih programa i projekata. objektivnu i bri`ljivu analizu.4. Nau~na knjiga. str. ekonomski i finansijski resursi uslovljavaju strogu. Dru{tveni pristup fokusira odre|ene dru{tveno-ekonomske kriterije ocene i izbora najkrupnijih infrastrukturnih projekata.4. Razvojni i dru{tveno-ekonomski pristupi koriste pragmati~ne metode iterativnog i sintetizovanog valorizovanja odre|enih kriterija (UNIDO metodologija. pa usled toga banke i nastoje da ograni~e rizik u ovim investicijama i za{tite svoja ulo`ena sredstva. u profitabilnost. tro{kovi. . Beograd. Cilj je da se izborom projekata omogu}i racionalno kori{}enje postoje}ih resursa i ostvare najpovoljniji finansijski.59) Za analizu i selekciju investicionih projekata. metodologija Svetske banke IBRD i L-M tj. 13. ekonomski i dru{tveni rezultati. Pri analizi i oceni investicionih projekata. informacije). Da bi se to u praksi ostvarilo. oblasti ili regiona. kvalitet. 371. (2) metod interne stope rentabilnosti i (3) metod povra}aja sredstava. Little-Mirrlees metoda). 1990. razvojni i dru{tveni. godine.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 453 istu kamatnu stopu i ostvaruje zaradu u nekoliko pro{lih godina pod normalnim uslovima kori{}enja bankarskog kredita. rizik investicionog projekta i investitora. Bankarski ili klasi~ni pristup se primenjuje kod finansiranja projekata u kojima krediti banke imaju primarno u~e{}e. Bankarski ili klasi~ni pristup fokusira mikroekonomske i mikrofinansijske kriterije:. Ovde }emo se zadr`ati na {iroj aplikaciji bankarskog pristupa analizi i selekciji investicionih projekata. i 59) Dr Srboljub Jovi}: Bankarstvo. Analiza i selekcija investicionih projekata Ograni~eni proizvodni. onda se mo`e zaklju~iti da du`nik ima dovoljno uslova za kredit: drugi. banke uglavnom koriste tri poznata (alternativna) metoda ocene investicionih projekata: (1) metod neto sada{nje vrednosti. (2) preliminarna ocena. Razvojni pristup analizi i oceni investicionih projekata se koristi kod projekata bitnih za razvoj odre|ene privredne grane. likvidnost. interno finansiranje.

374-375.UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM BANKE 454 (3) ocena finansijskih efekata investicionih projekata. Ova ocena direktnih i indirektnih efekata se zasniva na sintezi merljivih i kvalitativnih pokazatelja. op{ti ekonomsko-finansijski aspekti. preliminarna prihvatljivost. Ocena dru{tvenoekonomske efikasnosti projekta podrazumeva utvr|ivanje efekata na dru{tvenoekonomski razvoj zemlje. Svaki od navedenih parametara predstavlja elemenat na osnovu koga se mo`e parcijalno izvesti ocena o pojedinim segmentima investicionog projekta. Stope likvidnog i 60) Ibidem. pa se gruba provera performansi projekta vr{i na osnovu analize slede}ih parametara: 60) (1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8) identifikacija projektnog programa. Minimalni uslov uspe{ne preliminarne ocene jeste nulta ili pozitivna stopa dru{tvene profitabilnosti ili jednaka (ve}a) u odnosu na dru{tvenu standardizovanu stopu. Me|utim. Predinvesticiona analiza predstavlja najgrublju selekciju projekata. 61) Ibidem. Finansijska realnost projekta ocenjuje se na osnovu funkcije likvidnosti u toku aktivizacionog perioda i otplatnog potencijala investitora. . koji ne zadovoljavaju osnovne zahteve i tandardizovana i uniformisana. Mikroprofitabilnost projekta ocenjuje se na bazi stope bruto kumulativnosti. tr`i{na propulzivnost. i oceni elemenata neizvesnosti u realizaciji projekta. Kod vi{e alternativnih projekata utvr|uje se relativno najve}a stopa kao selekcioni krite