Maksilofacijalna hirurgija Urednik Prof. dr Miodrag Gavric ´ 4. Traumatologija (I. Sjerobabin) 4.1. Prelomi donje vilice 4.1.1.

Uvod Donja vilica je najisturenija i jedina pokretna kost skeleta lica, zbog cega je i najviše ˇ izložena povredjivanju. Posle nosnih kostiju, najcešce je povredjivana kost maksilofacijalne regije, ˇ ´ pa spada medju deset naješce prelomljenih kostiju ljudskog organizma. Prelomi donje vilice i ´ ˇ ostalih kostiju lica i vilica sve su cešci, teži i komplikovaniji. Cesto su udruženi sa povredama ˇ ´ CNS ili se javljaju u okviru politraume. Poslednjih decenija, prema podacima vecine autora, povrede kostiju lica i vilica se javljaju ´ u 8-10 odsto svih povreda glave. U nastanku preloma donje vilice, ako izuzmemo ratne uslove, kao najcešci etiološki ˇ ´ faktori navode se tuca i saobracaj, a znatno redje sport, rad i sl. Ovim povredama cešce su ˇ ´ ˇ ´ izloženi muškarci u trecoj deceniji života, što se objašnjava vecom impulsivnošcu i sklonosti ´ ´ ´ rešavanju problema fizickim putem. ˇ 4.1.2. Anatomija Anatomska svojstva donje vilice su od bitnog znacaja za nastanak, lokalizaciju i težinu ˇ povrede. Poznato je da donja vilica ima oblik luka koji je najjaci u svom srednjem delu, a najslabiji ˇ na krajevima, tj, u predelu koluma. Preko zglobnih nastavaka i ligamenata povezana je sa lobanjom. Preko ovih nastavaka direktno se prenosi traumatsko dejstvo sile na bazu lobanje i endokranijum od kojega je odvojena samo tankom koštanom lamelom temporalne kosti. Donja vilica je obavijena jakom kompaktom koja posebno ojacava njenu bazu i ima za ˇ cilj da spreci dejstvo sile savijanja. Dejstvo sila žvakanja i njihovo prenošenje na kost donje ˇ vilice rešeno je posebnom arhitektonikom spongioze i kompakte. Spongiozne gredice oko alveola zuba su rasporedjene tako da predstavljaju posebno ojacanje veze izmedju spongioze i kompakte, stvarajuci tzv dentalni trajektorijum koji se proteže ˇ ´ ispod apeksa postojecih zuba, a završava u predelu ramusa i koluma mandibule. Takodje, na ´ angulusu mandibule postoje tzv trajektorijum marginale, na muskularnom nastavku trajektorijum ˇ temporale, zatim veoma izražen bradni trajektorijum i dr. Citav ovaj sistem trajektorijuma ima odredjen i poznat uticaj na nastanak preloma, pošto linije preloma najcešce idu upravno ˇ ´ 1

(poprecno) u odnosu na trajektorijum. Takodje, u nastanku preloma tzv slabe tacke donje vilice ˇ ˇ igraju odredjenu znacajnu ulogu. Njihov znacaj i postojanje su putem statickih i statistickih ˇ ˇ ˇ ˇ ispitivanja potvrdili mnogi autori. Kao slabe tacke najcešce se navode predeo vrata i ugla donje ˇ ˇ ´ vilice, zatim predeo ocnjaka i premolara, simfiza, ali i mesta rano ekstrahiranih zuba. ˇ Postojeci zubi u donjoj vilici, usadjeni u alveolarni nastavak, sa periodoncijumom i ´ kostima vilice cine anatomsku i funkcionalnu celinu. Broj zuba, njihova lokalizacija i dužina ˇ korenova od znacajnog su uticaja na nastanak preloma i presudan faktor u izboru metoda ˇ repozicije i imobilizacije. Poremecaj njihovih medjusobnih odnosa, tj, okluzije, ima dijagnosticki ´ ˇ znacaj, ali isto tako dobijeni okluzioni odnos nakon repozicije fragmenata služi kao merilo ˇ korektnosti repozicije. 4.1.3. Mehanizam nastanka Donja vilica, iako je najjaca kost skeleta lica, najcešce je povredjena u tucama i ˇ ˇ ´ ˇ saobracajnim nesrecama. Vrsta i priroda zavisi od anatomskih svojstava donje vilice, susednih ´ ´ mekih i koštanih struktura, postojecih zuba, ali i od intenziteta i pravca sile koja dovodi do ´ preloma. Dejstvo sile koja dovodi do preloma mandibule u saobracajnim nesrecama skoro ´ ´ redovno prelazi otpornost njene kosti, te i nije presudno u kojem ce njenom delu delovati. ´ Medjutim, kod tuce, udarac pesnicom u bocnom predelu donje vilice cešce dovodi do preloma ˇ ˇ ˇ ´ nego udarac u bradnom predelu. Veoma je cesta pojava indirektnih preloma mandibule, kada do ˇ preloma dolazi na suprotnoj strani od mesta dejstvujuce traumatske sile (prelomi vrata ili ugla ´ donje vilice). Isto tako, veoma cesto se pojavljuju istovremeno direktni i indirektni prelomi ˇ (mentalna regija - direktni prelom, i kolum sa suprotne strane - indirektni prelom). Stepen, tj, velicina dislokacije fragmenata na prvom mestu zavisi od intenziteta i pravca ˇ dejstva traumatske sile. Medjutim, kod preloma donje vilice znatan uticaj na dislokaciju fragmenata ima i kontrakcija (vuca) mastikatornih mišica koji se na njoj pripajaju. Prelomi u ˇ ´ predelu ugla ili tela donje vilice bice dislokovani cesto sinergicnom vucom mišica zatvaraca ´ ˇ ˇ ˇ ´ ˇ donje vilice (m. masseter i m. temporalis). Istovremeno ce veci, duži prednji fragment donje ´ ´ vilice biti povucen naniže dejstvom mišica otvaraca. Ovo ce doci do punog izražaja ako ˇ ´ ˇ ´ ´ istovremeno postoji i nepovoljna linija preloma. 4.1.4. Simptomatologija preloma Znaci preloma donje vilice zavise od stepena, tj, velicine same povrede. Naprsnuce ili ˇ ´ linearni prelom svakako daje manji broj simptoma nego dvostruki, kominutivni ili otvoreni prelom donje vilice. Ipak ne treba zaboraviti da je svaki prelom manje-više specifican. ˇ Sve znake preloma, možemo podeliti na nesigurne i sigurne. Prisustvo svih sigurnih znakova upucuje na postojanje preloma, ali odsustvo pojedinih ne znaci da preloma nema. ´ ˇ

2

Nesigurni znaci preloma: - Bol je intenzivan u trenutku povrede, da bi se nakon toga smanjio i zatim javljao pri pokušaju funkcija donje vilice (govor, žvakanje, gutanje), ali isto tako i pri palpaciji povredjenog predela. Bol postepeno prestaje nakon primene privremene ili definitivne imobilizacije. - Otok ili traumatski edem se javlja u neposrednoj okolini mesta preloma i posledica je ˇ ekstravazacije krvi i limfe. Javlja se u prvih šest sati od povrede. Cesto je udružen sa potkožnim, odnosno submukoznim hematomima i diskoloracijama. Što je tkivo u okolini frakturne linije rastresitije, to su otoci i hematomi veci. ´ Pojava otoka u predelu udaljenom od mesta delovanja traumatske sile takodje treba da pobudi sumnju na postojanje takozvanih indirektnih preloma. - Functio laesa, tj, oštecenje (smanjenje) funkcije donje vilice zavisi od vrste preloma. ´ Najcešce postoji poremeceno otvaranje i zatvaranje usta. Kod težih povreda odnosno preloma, ˇ ´ ´ mogu se javiti i teškoce ili onemoguceno žvakanje, govor i gutanje. ´ ´ - Trizmus je cest simptom preloma vilica, narocito kod preloma u predelu angulusa ili ˇ ˇ ramusa. Posledica je poremecene funkcije mastikatornih mišica. Njegovo prisustvo se može ´ ´ objasniti i kao refleksni odbrambeni mehanizam, tj, prinudna prirodna imobilizacija fragmenata donje vilice. - Hipersalivacija je cest simptom preloma donje vilice, a posledica je izmenjenih ˇ anatomskih odnosa i lažnog osecanja stranog tela u usnoj duplji. ´ - Faetor ex ore manje ili više je izražen kod svih povreda mekih i koštanih struktura usne šupljine. Posledica je izostanka fiziološkog samocišcenja u toku funkcije žvakanja. ˇ ´ - Poremecaj okluzije je vrlo cest i upadljiv znak preloma vilice sa zubima, dok kod ´ ˇ bezubih ne ostoji. Stepen malokluzije zavisi od vrste i težine preloma, odnosno sledstvene dislokacije fragmenata. Manifestuje se najcešce u vidu parcijalno ili totalno otvorenog zagrižaja, ˇ ´ ukrštenog zagrižaja, manje ili vece stepenice u zubnom nizu, ili pak pomeranja centra ukrštenog ´ zagrižaja obicno na stranu preloma. Medjutim, ovaj znak se javlja i kod preloma alveolarnog ˇ nastavka vilica, povreda zuba, a može postojati i pre preloma kod raznih deformiteta vilica. - Deformacija donje trecine lica kod preloma mandibule je posledica dislokacije ´ fragmenata i traumatskog edema. Što je veca dislokacija fragmenata, to je deformacija izraženija. ´ Ovaj simptom može biti manje ili više izražen u stanju mirovanja, a može se i povecavati pri ´ pokretima donje vilice. Bradni predeo je kod jednostrukih preloma manje ili više pomeren ka povredjenoj strani dok je kod dvostrukih preloma donje vilice brada pomerena na stranu distalnije linije preloma.

3

- Abnormalna pokretljivost fragmenata je siguran znak preloma. Javlja se kod potpunog prekida koštanog kontinuiteta donje vilice, pri cemu se na mestu preloma javljaju pokreti koji ˇ inace normalno ne postoje na tom mestu. U izvesnih preloma se uocava pri aktivnim pokretima, ˇ ˇ ali se najcešce otkriva bimanuelnim pregledom, pri cemu se naizmenicno jednom rukom fiksira ˇ ´ ˇ ˇ prvo jedna, pa druga strana, a drugom pokušava da se dobije abnormalna pokretljivost. - Krepitacija je takodje siguran znak preloma i manifestuje se karakteristicnim zvukom ˇ usled trenja neravnih koštanih površina na mestu abnormalne pokretljivosti. Postoji samo kod potpunih preloma. Na ovom znaku ne treba insistirati, jer se pri tome zatvoreni prelom može pretvoriti u otvoreni, ili, pak, pri grubljim pokušajima (manipulacijama) prekinuti kontinuitet vene, arterije i n. alveolaris inferior. 4.1.5. Vrste preloma donje vilice Pod prelomom ili frakturom se podrazumeva prekid kontinuiteta koštanog tkiva. Prelom može nastati nasilnim putem pod dejstvom traume ili, znatno redje, spontano, kada nastaju tzv patološke frakture. Mnoga opšta koštana oboljenja (rahitis, osteomalacija i dr), ali isto tako i lokalna (osteomielit, maligni tumori, ciste) mogu biti predisponirajuci faktori za nastanak ´ preloma. Pri dejstvu jake traumatske sile na kost, do preloma može doci na mestu dejstva sile ´ (direktni prelom), ili pak na mestu manje ili više udaljenom od mesta dejstva sile - indirektni prelom. Kao posledica dejstva traumatske sile može doci do stvaranja jedne, dve ili više ´ frakturnih linija, kada nastaju tzv jednostruki, dvostruki, višestruki ili kominutivni prelomi. Ukoliko se koža ili sluzokoža u predelu frakture intaktne, imamo zatvorene prelome. Kod otvorenih preloma koštani fragmenti komuniciraju sa spoljašnjom sredinom preko povredjene sluzokože ili kože. Pod dejstvom traume i sledstvenog preloma, koštani fragmenti mogu zauzimati razlicite ˇ položaje. Velicina dislokacije je direktno srazmerna intenzitetu i pravcu dejstva traumatske sile. ˇ Najcešca vrsta dislokacije fragmenata je po dužinskoj osovini kosti, tzv disloactio ad ˇ ´ longitudinem, kada dolazi najcešce do njenog skracenja. Medjutim, fragmenti mogu biti ˇ ´ ´ dislocirani i po širini (dislocatio ad latus) ili pod uglom (dislocatio ad axim). Na velicinu i pravac dislokacije fragmenata takodje veliki uticaj ima i snaga kontrakcije ˇ mišica koji se pripajaju u blizini preloma. Dejstvo mišicne vuce ce doci do punog izražaja ako ´ ´ ˇ ´ ´ je i pravac frakturne linije, odnosno ravni, takav, da se ne suprotstavlja njihovoj kontrakciji. Ovde je rec o tzv nepovoljnoj liniji preloma koja svojim pravcem pružanja dozvoljava dislokaciju ˇ koštanih fragmenata i omogucuje da mišicna vuca dodje do izražaja. Povoljna linija je ona koja ´ ´ ˇ svojim pravcem ne dozvoljava, odnosno sprecava dislokaciju fragmenata, onemogucujuci dejstvo ˇ ´ ´ mišicne vuce. ´ ˇ

4

Prelomi bez dislokacije. pravac frakturnih linija. Kontrola rezultata lecenja. Kod preloma sa dislokacijom uvek postoje manji ili veci ´ poremecaji okluzije (otvoreni ili ukršteni zagrižaj). daleko je preciznija ako ˇ se koriste adekvatne rendgenografije. anamneze. ustanovljavaju se sa daleko vecom preciznošcu ´ ´ pomocu radiografija. ˇ 3. 1) U anamnezi treba insistirati na nacinu i vrsti povredjivanja. Koža i meka tkiva u ´ neposrednoj blizini najcešce su osetljivi na dodir. ˇ 2) U toku klinickog pregleda u lokalnom statusu treba tražiti sve sigurne i nesigurne znake ˇ koji prate prelome donje vilice. odnos linija preloma i zuba.4. bilo zbog tehnicke neispravnosti snimaka ili zbog neadekvatnih ˇ ˇ pozicija pri snimanju. treba naglasiti da rendgen dijagnostika preloma kostiju lica i vilica nije uvek jednostavna. tj. klinickog pregleda.inspekcija i palpacija su najcešce dovoljne da bi se dobio odgovor na pitanje o ˇ ´ postojanju preloma. ali se sa tim svakako ne možemo u potpunosti zadovoljiti. 5 . pošto i ona u odredjenom broju slucajeva može biti insuficijentna. ´ kao i nepotpuni prelomi (fisure). adekvatne rendgenografije. Pregled i dijagnostika preloma donje vilice Dijagnostika preloma kostiju lica i vilica je ne retko skopcana sa teškocama. položaja reponiranih fragmenata. a na gingivi se cesto vide znaci krvavljenja ili ˇ ´ ˇ rascepi. Linearni prelomi bez dislokacije fragmenata daju vrlo malo lokalnih simptoma i cesto se ˇ zamenjuju kontuzijama mekih tkiva. pomeranje centra zagrižaja na povredjenu ´ stranu. Palpatorno treba bimanuelno ispitati sva mesta suspektna na prelom u cilju nalaženja eventualne abnormalne pokretljivosti ili krepitacija. težine povrede. Kod vecih dislokacija fragmenata donje vilice i sledstvenih edema.1. tj. Isto tako je i plan lecenja uveliko zavisan. Klinicke ˇ ´ ˇ metode . Znaci preloma zavise prvenstveno od stepena. donja trecina lica ´ ´ može biti manje ili više deformisana. kao i eventualne druge patološke promene na kostima.6. Medjutim. subjektivnim i objektivnim ˇ tegobama pacijenta. poremecaji oblika zubnog niza ili pojava stepenice u njemu. pa se na osnovu ´ lokalnog nalaza ne može sa sigurnošcu utvrditi stepen traumatske lezije. Može se reci da se pravilna diagnoza pri povredama maksilofacijalne regije (kao i u ´ citavoj traumatologiji) postavlja na osnovu: ˇ 1. Svedoci smo propusta koji se cine na štetu povredjenog ˇ kada se dijagnoza postavlja samo na osnovu radiografije. No i kada ˇ postoji dislokacija fragmenata. Postojanje edema ponekad onemogucava precizno palpiranje kosti. 2. ne samo od klinickog. vec i od ´ ˇ ˇ ´ rendgenskog nalaza. Treba iskljuciti povrede CNS ili politraumu. teško se otkrivaju samo na osnovu klinickog pregleda.

1. ˇ ´ Ovaj najcešce frakturirani deo donje vilice se sastoji iz glave (caput mandibulae) i vrata (collum ˇ ´ mandibulae).7. Izrazita mehanicka neotpornost vrata ˇ donje vilice na dejstvo traumatske sile sprecava prodor caput mandibulae u srednju lobanjsku ˇ jamu i sledstvene teške povrede CNS. tj. Direktni prelomi kondilarnog nastavka su izuzetno retki. Intraoralna donjo-gornja projekcija. ˇ 4. pterygoideus lateralis u istoimenoj jamici. 6 . broja frakturnih linija i dr. dok je kosi. ramusa. Treba reci da mesto. zavisno od anatomije mandibule ili ˇ od karakteristika preloma. osim što je veoma pogodna za pouzdanu orijentaciju o stanju frontalnih zuba i alveolarnog nastavka. stanja zuba. Medjutim. pravca frakturne ravni. angulusa. tela i ascendentnih ramusa. da li je ona slobodna ili fiksirana u trenutku dejstva ´ traume. jasno upucuje na pravac ´ i stepen dislokacije parasimfizne regije i bolje od drugih otkriva tzv teleskopse dislokacije. Takodje.7. lateralni pravac veoma pogodan za tacnu ˇ orijentaciju o prelomu tela. vec i od položaja glave. Modifikovana projekcija po Taunu (Towne) daje veoma precizne informacije o prelomu sa lateralnom ili medijalnom dislokacijom kondila. tela.1. Po mehanizmu nastanka. kod nekih lokalizacija preloma ovim nacinom se ne može pouzdano ˇ utvrditi velicina dislokacije. pa su potrebni i snimci iz specijalnih pravaca. Prelomi kondilarnog nastavka donje vilice Javljaju se izolovano ili cešce udruženi sa prelomima druge lokalizacije u donjoj vilici. Klasifikacija preloma donje vilice Prelomi donje vilice se mogu razlicito klasifikovati. tj. lokalizacija preloma ´ ima znatnog uticaja i na izbor metode lecenja. velicine i pravca dislokacije ˇ ˇ fragmenata. postojanja višestrukih preloma. ramusa. Danas se za ragiografsku potvrdu preloma donje vilice najcešce koristi ˇ ´ ortopantomografija koja osim detekcije preloma. ˇ pošto je on veoma dobro zašticen koštanim masivom tela i luka zigomaticne kosti. Prema lokalizaciji. kondila i muskularnog nastavka mandibule. ali i okolnim ´ ˇ mišicnim strukturama. ˇ Postero-anteiorna projekcija mandibule daje pouzdane kompleksne informacije o prelomu simfize. njen pravac i razlaganje ne zavise samo od mesta delovanja ´ na donju vilicu. simfize i alveolarnog nastavka. obostran. Dejstvo sile. Svaki od ovih preloma može biti jednostran. ˇ sila obicno dejstvuje u predelu brade. a nisu retke ni medjusobne kombinacije. pregledno prikazuje i stanje svih zuba donje i gornje vilice. prelom kondilarnog nastavka je skoro iskljucivo indirektan. frakture mandibule se dele na prelome vrata donje vilice. 4. u ovom predelu se nalazi i donji pripoj zglobne kapsule temporo-mandibularnog zgloba. Vrat je najgracilniji (najtanji) deo donje vilice i na njegovoj prednjoj strani se pripaja m.3) Klinicka slika je vodilja za ciljani radiografski pregled koji je neminovan za ˇ utvrdjivanje tacne lokalizacije preloma.1. njihovog odnosa prema frakturnoj pukotini i drugo. tj.

U klinickoj slici simptomi mogu biti manje ili više izraženi. Najjednostavnija deli preloma na: ˇ a) intrakapsularne . koji nisu retki. Dislokacija kondila može biti napred i medijalno (najcešce). Prilikom pregleda pacijenata sa ovim povredama. relativno teško se dijagnostikuju. b) ekstrakapsularne . poremecaji okluzije nedostaju ili su minimalni. a frakturna linija je najcešce linearno poprecna. Centar zagrižaja je pomerent na stranu preloma. ˇ ´ simfize ili angulusa mandibule. postoji i ˇ diskretno skracenje ramusa na istoj strani. a okluzija poremecena u vidu otvorenog zagrižaja na suprotnoj strani i ukrštenog zagrižaja na ´ strani povrede. znatno redje. Pored rutinskih rendgenskih snimaka za donju vilicu.najcešca su vrsta preloma ove ˇ ´ lokalizacije. Otok je primetan. Palpatorno kroz spoljne ušne kanale postoje asinhroni pokreti. jeste pripoj m. ´ U kontaktu su samo kvržice zadnjih zuba gornje i donje vilice i javlja se vidljiva retruzija mandibule. ili ˇ ´ nazad i lateralno. Na pravu dijagnozu upucuju.veoma retki. 2) prelome kondilarnog nastavka sa dislokacijom. cesto su potrebni i tomografski snimci ramusa mandibule ˇ 2) Prelomi kondilarnog nastvaka sa dislokacijom . usled tzv teleskopske dislokacije ascendentnih ramusa. važno je znati da kod jednostranog preloma koluma povredjeni ne može da pomera vilicu ka zdravoj strani zbog onemogucene ´ 7 . traumatski edem u predely zgloba slabo ˇ ´ ˇ izražen. postoji poremecaj okluzije u vidu totalno otvorenog zagrižaja. U klinickoj slici takodje. sem devijacije brade na stranu preloma.znatno cešci. pored dobro ´ ´ uzete anamneze. 3) lukascione prelome kondilarnog nastavka. i funkcionalne tegobe pri pokušaju otvaranja i zatvaranja usta. odnosno na strani preloma nema ili je bitno smanjena pokretljivost kaputa mandibule prilikom pokušaja otvaranja ili zatvaranja usta. a ˇ funkcionalne tegobe veoma izražene. što je posledica dejstva mišicne vuce zatvaraca i ´ ´ ˇ ˇ sledstvene dislokacije ad longitudinem cum contractionem. sa manje ili više izraženom klinickom ˇ ´ ˇ simptomatologijom. Simptomatologija je oskudna. Retko su izolovani.Postoje razlicite podele preloma kondilarnog nastavka. a cešce udruženi sa prelomima mentalne regije suprotne strane. Razlog što je najcešca dislokacija kondilarnog nastavka prema ˇ ´ napred i medijalno. pterygoideus lateralis na vratu donje vilice. Kod obostranih preloma kondilarnih nastavaka. 1) Prelomi kondilarnog nastavka bez dislokacije su relativno retko. Ovi prelomi se u klinickoj praksi iz prakticnih razloga prema dominirajucim klinickim ˇ ˇ ´ ˇ znacima i položaju kondila dele na: 1) preloma kondilarnog nastavka bez dislokacije.

Ovaj prelom je karakteristican po tome što je zadnji distalni fragment vilice. što je rezultat dejstva na njemu pripojenih mišica otvaraca. zbog anatomske konfiguracije.3. Ova vrsta preloma se retko može leciti konzervativnim nacinom. Razlog leži u tome što je ushodna grana mandibule zašticena snažnim mišicnim ´ ´ strukturama i jakim periostom. U ovih preloma caput mandibulae napušta zglobnu jamu. a prate ih tegobe i klinicka ˇ slika izraženija nego kod prethodnih preloma. ˇ Klinicka slika svežih preloma ovog predela je jasno izražena. Ugao mandibule je kao i kondilarni nastavak jedno od predilekcionih mesta preloma. te se lako mogu naci sigurni ˇ ´ i nesigurni znaci preloma.7. ˇ ˇ 4. Tok nepovoljne linije kod ovih preloma je od gornje ivice alveolarnog nastavka prema nazad i dole do baze mandibule. ali i indirektnim dejstvom traumatske sile i cesto je ˇ udružen sa prelomima druge lokalizacije. sem rutinskih snimaka donje vilice potrebno je naciniti i snimke temporomandibularnog ˇ zgloba sa otvorenim i zatvorenim ustima. Prelomi angulusa mandibule Više od petine svih preloma donje vilice pripada ovoj lokalizaciji. Zubi (premolari i molari) u gornjoj i donjoj vilici ´ ˇ mogu cesto smanjiti stepen dislokacije. dislokovan napred. postoji manje ili više otvoreni zagrižaj u predelu veceg ´ ˇ ´ fragmenta i pomeren centar zagrižaja na stranu preloma.1. igra važnu ulogu u dislokaciji fragmenata. ali isto tako i ´ ˇ mišica zatvaraca na suprotnoj zdravoj strani. tomografske snimke ramusa i sl. ˇ Ovaj prelom može nastati direktnim.funkcije m. strukture i vektorskih sila. vec zahteva hiruršku repoziciju i ne retko ˇ ˇ ´ kondilektomiju. 8 . Što se poremecaja okluzije tice. pored ostalih. Klinicka slika je veoma slicna prelomima kondilarnog nastavka. Kod obostranih preloma kondilarnog nastavka nije moguca ´ propulazija mandibule iz istih razloga. 4.1.2. što pragte povrede kapsule i zglobnih ligamenata. veci (prednji) fragment je obicno pomeren ˇ ´ ˇ na stranu preloma. Pravac frakturne linije. Još slabijim ga cini prisustvo impaktiranog donjeg umnjaka. Prelomi ramusa mandibule Prelomi ove lokalizacije su relativno retki i ucestanost im ne prelazi 5 odsto svih ˇ lokalizacija. Kod tzv povoljne linije preloma pravac njenog prostiranja je od gornje ivice alveolarnog nastavka mandibule prema napred i dole. Inace. pterygoideus lateralis. 3) Luksacioni prelomi kondilarnog nastavka su relativno retki. Najcešce je rec o indirektnim ˇ ´ ˇ prelomima sa slabo izraženom dislokacijom fragmenata.7. te je teško dostupna uticaju traume. Da bi se postavila tacna diagnoza ovog ˇ preloma. posebno kod nepovoljne linije preloma. naviše ˇ i unutra.

ˇ ´ ˇ predstavlja najcvršci deo donje vilice. cinit to najcešce neposrednim direktnim ˇ ˇ ´ dejstvom. Obavijen je cvrstom kompaktom. Ukoliko sila deluje upravno na bradni predeo. Distalni fragmenti su pod dejstvom sile mišica zatvaraca pomereni naviše i ´ ˇ 9 . Od njenog intenziteta zavisi broj frakturnih linija. ˇ ˇ Sila koja dovodi do preloma tela donje vilice. srece se sve više pri povredama donje vilice. a cešce obostrano. ´ ˇ 4.7.1. ´ ˇ ˇ ˇ Postojanje dve ili više frakturnih linija u simfiznom predelu može bitno uticati na dislokaciju fragmenata i sledstvenu klinicku sliku. Dislokacija zavisi i ovde od broja zuba s obe strane frakturne ravni. obicno pomeren prema ˇ ´ ˇ ˇ nazad i nadole. retko izolovani. klinickim pregledom nije teško naci ˇ ˇ ´ vecinu znakova karakteristicnih za prelom. Pošto je regija lako pristupacna. obicno ne dolazi do dislokacije zbog sprege sila mišica zatvaraca. Treba napomenuti da se svi ˇ ´ prelomi tela donje vilice u kojoj postoje zubi.kraca i treci . ´ ´ Ovaj središnji fragment je. Klinicka slika kod preloma ove lokalizacije zavisi od intenziteta povrede i velicine ˇ ˇ dislokacije fragmenata. ˇ U mirnodopskim prilikama u ovom predelu su cesti kominutivni prelomi sa defektom ˇ mekih i koštanih struktura. uticaj mišica zatvaraca i otvaraca na dislokaciju je znacajniji.7. Prelomi predela simfize donje vilice Relativno su cesti. te se pored preloma na tom mestu. Kod dvostrukih preloma uvek postoje tri fragmenta: dva distalna .1. što objašnjava ucestalost linearnih preloma. pružanja frakturne linije. zbog prirode periodontalnog pripoja. a cešce udruženi sa prelomima druge lokalizacije. nasuprot ˇ ´ ˇ drugim lokalizacijama gde su relativno cešci višestruki prelomi.6. Ukoliko je frakturna ravan u sagitali donje vilice ili sa njom paralelna.središnji. može doci dopreloma oba ´ kondilarna nastavka ili oba angulusa mandibule. pravca dejstva traumatske sile.4. Što je veci ugao izmedju ˇ ´ ˇ ´ sagitalne i frakturne ravni. dovodeci do direktne frakture na tom mestu i indirektne na kondilarnom ´ nastavku drugu strane. cak ako lezija gingive i nije klinicki vidljiva. Dvostruki i višestruki prelomi donje vilice Ova vrsta preloma. Najcešci primer za ovu vrstu povreda je kada sila deluje u predelu mentalne ˇ ´ regije sa jedne strane.1. ˇ ˇ ´ Nastaju direktnim dejstvom traumatske sile. smatraju otvorenim. ali i od vuce mišica pripojenih za prelomljene ˇ ´ fragmente. nastali pri pokušaju samoubistva puškom. Retko ´ su lokalizovani istostrano. 4. trauma prenosi i na suprotnu stranu koju lomi indirektnim putem. njihov pravac i stepen dislokacije fragmenata. pod dejstvom sile i vuce mišica otvaraca.7. Nastaju dejstvom snažne sile direktno na jedan deo ˇ ´ vilice.4. Frakturne linije su obicno rasporedjene u ˇ interkaninom prostoru. posebno dvostruki. Prelomi tela donje vilice Korpus mandibule cini najveci deo donje vilice.5.

ˇ ˇ 4. što dovodi do razmrskavanja kosti u vidu mnogobrojnih frakturnih pukotina i fragmenata. ali pokazuju stalnu ˇ tendenciju porasta. Kominutivni prelomi donje vilice Nastaju delovanjem izuzetno snažne sile usmerene na odredjeni deo vilice. oblika i u najrazlicitijim ˇ ˇ položajima u odnosu na zdavu kost. Glavna im je odlika da je jedan prelom uvek direktan. Jednostrani dvostruki prelom obicno nastaje direktnim dejstvom snažne sile sa malom ˇ površinom dejstva. Trostruki i višestruki prelomi donje vilice nisu cesti kao prethodni. ´ ˇ takodje i ovde igra znatnu ulogu u dislokaciji. U slucaju da postoji koštani defekt. tj. narocito onih koji nisu ˇ ´ ˇ ˇ deperiostizovani. postoje stepenice u zubnom nizu i pojava parcijalno otvorenih zagrižaja. najcešce u opštoj anesteziji. dovode do znatnih unakaženja. Koštani defekt se sekundarno rekonstruiše. a znatno cešce hirurško. povrede ´ ´ CNS i dr. a ostali najcešce ˇ ´ indirektni. Povredjena strana je manje ili više deformisana u zavisnosti od stepena dislokacije. rogom. Kompleksnost ovih povreda povecavaju i manje ili više oštecena okolna meka tkiva. ˇ Lecenje ovih povreda izuzetno je konzervativno. tj. Pri postavljanju dijagnoze i pre pocetka ˇ ˇ lokalne terapije treba iskljuciti postojanje udruženih povreda i politraumu. Ove povrede. ´ ´ ´ i sl). Klinicki simptomi ovih povreda su veoma jasni i lako uocljivi. pri gaženju ˇ ´ u saobracajnim nesrecama i pri povredama od domacih životinja (udarac kopitom konja. Mogu biti povezani sa periostom ili deperiostizovani.1. u cilju uspostavljanja anatomske celine. Pravac pružanja frakturne linije. U toku hirurške ˇ ˇ ´ obrade. Centar zagrižaja kod ove vrste preloma je najcešce pomeren prema distalnijoj liniji ˇ ´ preloma. najcešce su otvorenog tipa i cesto su pracene manjim ili vecim ˇ ˇ ´ ˇ ´ ´ gubitkom koštane mase. s obzirom na nacin nastanka. ravni. Klinicka slika ovih preloma zavisi od broja frakturnih linija i velicine dislokacije.7. cini se repozicija koštanih fragmenata. ´ 10 . ˇ ´ a u mirnodopskim uslovima javljaju se u pokušajima samoubistva (najcešce puškom). Na mestu povrede koštani fragmenti mogu biti raznih velicina. Ocuvani preostali nepovredjeni delovi donje ˇ vilice se dovode u normalni anatomski (okluzioni) odnos sa gornjom vilicom i zatim vilica imobiliše. Zubni luk je deformisan. kada se za to stvore odgovarajuci uslovi. Veoma cesto se srecu u okviru ratnih povreda maksilofacijalne regije. a ˇ ˇ cesto i mekog tkiva. niti pokušava primarna osteoplastika.7.napred. jer gubitak koštanog. Središnji fragment kod ove vrste preloma je dislokovan pod dejstvom traumatske sile i mišicne vuce prema dole i medijalno. konture donje vilice. ne ide se po svaku cenu na uspostavljanje kontinuiteta ˇ donje vilice.

jer svojom elasticnošcu ublažava ili sprecava da ˇ ˇ ´ ˇ traumatska sila u potpunosti prekine kontinuitet kosti. kao ˇ ˇ ˇ i u odraslih. Zbog otežane i neblagovremene dijagnostike ovih preloma. kao i prelomi bez dislokacije. što može ozbiljno ´ kompromitovati proces zarastanja preloma. znatno redje ˇ ´ saobracaj i drugo. ona savladava njenu cvrstinu i otpornost. Decja kost na ovakve ˇ ˇ insulte reaguje savijanjem. zbog istovremenog prisustva mlecne denticije i zametaka stalnih ˇ zuba koji mogu kamuflirati frakturnu pukotinu. Prelomi vilica u dece Ove prelome karakterišu specificnosti koje proisticu iz više razloga. ˇ ˇ ˇ narocito u prvim godinama života. Periost dece je veoma dobro ˇ razvijen. mehanizam nastanka ˇ ˇ ove vrste preloma se može uporediti sa ponašanjem zelenog štapa (pruta). Kada jaka traumatska sila ˇ ˇ deluje na kost odraslih osoba. Ona je ˇ ˇ manje krta. U odraslih on je tanji. neleceni ili loše leceni prelomi kondilarnog nastavka u rano decje doba. ali ce se prekid kontinuiteta teško postici. a nešto redji u korpusu ˇ ˇ ´ donje vilice. odlomaka.8. Poseban entitet predstavljaju ´ nedijagnostikovani.4. meka i zato elasticna i lako savitljiva. kako zbog slabije saradnje sa ˇ pacijentom. ´ Mehanizam nastanka preloma vilica udece je istovetak kao i u odraslih.7. elasticnija je i samim tim otpornija na dejstvo traume. ugibanjem i posebnim vidom preloma poznatim kao "zeleni štap" (green stick) prelomi. pukotina. može doci do infekcije i njihove sekvestracije. ˇ može doci do oštecenja centra rasta donje vilice. Karakteristicno ˇ je da je najcešce povredjena samo jedna kost. zbog otpora koji pružaju mlada kost i veoma izražen periost. ukoliko traumom budu povredjeni zameci stalnih zuba. Kost decje vilice se ˇ ˇ ˇ po anatomo-histološkim i fizickim osobinama razlikuje od vilicne kosti odraslih osoba. dok kompleksni prelomi nastaju pretežno u ˇ ´ saobracajnim nesrecama. Oni su nešto cešci u predelu kondilarnog nastavka. Prelomi tipa "zeleni štap" su veoma cesti i tipicni oblici traumatskih preloma donje vilice ˇ ˇ u decjem uzrastu. Isto tako. Pošto je decja kost nezrela. Iz tih razloga je veoma važno da se pri sumnji na ´ 11 . u decje doba ´ ´ ´ ˇ na mestu preloma postoji više naprslina. Iz ˇ tih razloga vilicna kost dece reaguje nešto drugacije na dejstvo traume. Iz tih razloga u ranom decjem uzrastu nisu ˇ retki ni fisurni prelomi/naprsnuca. vec samo posle više pokušaja. Rendgen dijagnostika je takodje otežana. Kora zelenog štapa i drvena supstance ispod ´ nje ce se manje ili više oštetiti. tako i zbog otežanog pregleda. ´ ´ Dijagnostika preloma u decje doba nije uvek jednostavna. manje otporan i lakše kidljiv. Ali to ne znaci da se i u decje doba ne javljaju klasicne vrste preloma. ankiloticnih promena u donjovilicnom zglobu ´ ´ ˇ ˇ i sledstvenih deformiteta donje trecine lica. Pokosnica ima znacajnu ulogu. koji se ne može odjednom slomiti. elastican i otporniji na traumu. Najcešci etiološki uzrok preloma vilica u dece su povrede uigri i padovi. narocito u ˇ predelu korpusa donje vilice.1. Takodje. ali pretežno bez prekida kontinuiteta.

a potom i do manje ili više izražene atrofije samog tela donje vilice. ˇ U starije životno doba.9. Iz tih razloga primena ˇ žicanih ligatura ili metalnih šina sa ligaturama za zube mlecne denticije nije indikovana. ´ 4. usled skleroticnih promena. postepeno dolazi do potpune resorpcije alveolarnog nastavka. ´ U slucaju preloma. Zubi mlecne ˇ ˇ ˇ denticije imaju kupast oblik za razliku od stalnih. Ortodont takodje može da izradi odgovarajuce aktivatore sa istim ciljem. ili iskljucivanja preloma. Rendgen dijagnostika preloma bezubih vilica je relativno laka. ˇ uobicajenim metodama.7. ´ ˇ Vreme imobilizacije je identicno vremenu zarastanja.1. Prelomi bezubih vilica Prelomi bezubih vilica se u prilicnoj meri razlikuju od povreda vilica sa zubima. Razlog je što nakon gubljenja svih zuba. koji imaju bacvast. Izuzetak u trajanju imobilizacije su ˇ prelomi vrata donje vilice u dece. Nedostatak zuba i atroficni greben znatno umanjuju uticaj muskulature na ˇ dislokaciju fragmenata. ˇ radi potvrdjivanja. povecana je sklonost ka prelomima ˇ ´ na svim kostima. ´ 12 . dislokacija bezubih patrljaka je izražena u znatno manjem stepenu ˇ nego u vilica sa zubima. Nakon toga se uklanja ˇ imobilizacioni sistem i ordiniraju funkcionalne vežbe za otvaranje usta i stimulisanje pokreta u donjovilicnom zglobu. U ˇ ˇ takvim slucajevima se kao najpogodniji primenjuju razni jednodelni i dvodelni akrilno splintovi. za imobilizaciju se koriste obicno samo stalni zubi. U klinickoj slici nedostatak zubnih nizova onemogucava da se uoce eventualni poremcaji ˇ ´ ˇ ´ okluzije koji cesto upucuju na tacnu i pravovremenu dijagnozu. sprovede detaljan klinicki i rendgenološki pregled. Rigidni periost bezube vilice ne dozvoljava vecu dislokaciju i deluje kao ´ neka vrsta splinta. jer ne postoje zubi koji mogu kamuflirati frakturnu pukotinu. ˇ Lecenje preloma vilice u decje doba takodje ima neke svoje posebnosti. Ukupno smanjenje koštane mase može biti tako izraženo da debljina donjovilicnog korpua ima dimenziju obicne olovke. ˇ Vreme zarastanja preloma u dece je znatno krace i traje prosecno 3-4 nedelje. kada iznosi prosecno oko dve nedelje. Ostali znaci i simptomi preloma ˇ ´ ˇ se uglavnom ne razlikuju od odgovarajucih preloma vilica sa zubima. a posebno na donjoj vilici. ˇ Kod preloma vilice sa mešovitom denticijom. U ovakvim slucajevima do preloma može ˇ ˇ ˇ doci i dejstvom sile znatno slabijeg intenziteta.postojanje preloma u ovom delu donje vilice. ˇ ´ Hirurške metode repozicije i imobilizacije u lecenju preloma vilica u dece primenjuju se ˇ izuzetno. zbog mogucnosti da se oštete zubni zameci osteosintetskim materijalom.

a potom se ˇ postupa kao u prethodnom slucaju. Bartonov zavoj). a pacijent ima proteze.osnovnog uslova za normalnu funkciju donje vilice. Lecenje preloma donje vilice ˇ Osnovni cilj lecenja preloma donje vilice je postizanje dobrog anatomskog položaja ˇ fragmenata i uspostavljanje normalne okluzije. jer je ona cesto odlucujuci cinilac za ocenu ˇ ˇ ´ ˇ izvršene repozicije. ove metode imaju dosta nedostataka i ceste su komplikacije.8. Metoda izbora najcešce je primena mini ˇ ´ plocica koje omogucavaju pacijentu brzu stabilizaciju fragmenata i povratak u normalan život. Konzervativno lecenje preloma donje vilice se najcešce obavlja u tri faze: ˇ ˇ ´ 13 .1. mogucnost infekcije je svedena na minimum. može se postici na dva nacina: konzervativnom metodom lecenja ´ ˇ ˇ ili hirurškim pristupom. mogu se izraditi tzv nedovršene proteze i izvršiti imobilizacija fiksacionim zavojem (capistrum duplex. može se izvršiti manuelna ili hirurška repozicija sa osteosintezom. ˇ 4. postizanje dobrog anatomskog položaja fragmenata . S obzirom na specificne funkcije i složenu anatomiju maksilofacijalnog podrucja u lecenju ˇ ˇ ˇ i zbrinjavanju preloma.Izbor metode lecenja bezubih vilica zavisi od više faktora. Ukoliko je rec o prelomima ˇ ˇ bez dislokacije fragmenata. ´ Lecenje izolovanih preloma donje vilice najcešce ne predstavlja veci problem. Ukoliko postoji dislokacija fragmenagta donje vilice. ˇ opšteg stanja pacijenta. ˇ ´ 4. ˇ U slucaju kada pacijent ne poseduje proteze. Konzervativno lecenje preloma donje vilice ˇ U praksi.1. one se stavljaju i cini se fiksacija obicnim ili ˇ ˇ elasticnim zavojem. cesto je potreban timski rad strucnjaka više hirurških specijalnosti. ili na ˇ ˇ ˇ neki drugi prigodan nacin (npr zigomatiko-mandibularna suspenzija). izradjuju se nedovršene proteze. ˇ Medjutim. ˇ Ukoliko pacijent nema svoje proteze. Imobilizacija se može postici preko proteze koja ima ´ funkciju udlage i fiksira se za mandibulu putem najmanje tri cirkumferencijalne ligature.8.1. vec i od broja i stanja zuba. Barelov. te su poslednjih ˇ godina zamenjene savremenijim i znatno jednostavnijim. Uspostavljanje ponovnog anatomskog integriteta i okluzije su osnovni preduslovi za normalnu funkciju donje vilice. ˇ ˇ Izbor metode lecenja fraktura donje vilice ne zavisi samo od vrste i lokalizacije preloma. Blagodareci ˇ ˇ ´ ´ ´ antibioticima. Nakon toga se donja proteza povezuje cvrstom medjuvilicnom vucom za gornju vilicu ili protezu. cime su istovremeno proširene ´ ˇ indikacije za hirurške metode lecenja.

Sanacija usta i zuba predstavlja nezaobilazni postupak u okviru prethodnih mera. ekstrakcija i avitalnog zuba u liniji preloma se ne cini ˇ ˇ ˇ ukoliko je to jedini preostali zub na distalnom fragmentu i ima antagonista u gornjoj vilici. Isto tako. ˇ ´ Problem koji se cesto javlja u toku ovog postupka je . Ordiniranje antibiotika širokog spektra u cilju predohrane infekcije je rutinski postupak. obavezna je AT zaštita i profilaksa uz primarnu obradu rane.prethode mere II . nakon anamneze. Pod ovim se podrazumeva uklanjanje mekih i cvrstih naslaga sa zuba.imobilizacija. kod politraume ili udruženih povreda. ali i zapadanjem jezika kod kominutivnih fraktura sa defektom bradnog dela mandibule. ˇ ekstrakcija kriticnog zuba se može izvršiti bez opasnosti od sekundarne dislokacije fragmenata. ako se ˇ prelom leci konzervativnim nacinom. ovaj zub treba ekstrahirati. Obavezna je takodje kontrola prohodnosti gornjih disajnih puteva. mostovi. najcešce privremenim ispunima. Cim se formira fibrozni kalus. Po pravilu se ne koriste za imobilizaciju. proteze. Pacijent se u ovakvim slucajevima takodje može ˇ postaviti u tzv koma položaj (na bok ili potrbuške). Izuzetak su vitalni zubi. Zbog velikog rizika da bude izvor infekcije koja može kompromitovati vreme i rezultate lecenja.šta uciniti sa zubom u liniji ˇ ˇ preloma. bez znaka oštecenja tkiva zuba i ˇ ´ ocuvane periodontalne membrane. pacijent se ˇ ´ ˇ "pokriva" antibioticima u toku prve dve do tri nedelje lecenja. kao i zatvaranje karioznih lezija. Njihova prohodnost može biti smanjena stranim telima iz usta i okoline (izbijeni zubi. detaljnim pregledom treba iskljuciti ˇ ili potvrditi ugroženost vitalnih funkcija. I Prethodne mere predstavljaju širok dijapazon stomatoloških i hirurških postupaka u cilju pripremanja povredjenog za akt repozicije i imobilizacije. krvni ugrušci i dr).I . treba takodje preduzeti borbu protiv šoka. S obzirom na bogatu vascularizaciju maksilofacijalne regije. ˇ 14 . U ovakvim slucajevima treba prirucnim instrumentima i manuelno odstraniti strana tela iz usta i farinksa. krvavljenje iz mekih i koštanih tkiva nisu retka i saniraju se merama privremene ili definitivne hemostaze. a ˇ ˇ ukoliko je potrebno. Da bi se u ovim slucajevima smanjila mogucnost nastajanja infekcije.repozicija III . U prvom kontaktu sa povredjenim. Ovako se postupa u cilju sprecavanja sekundarne dislokacije kod nepovoljne linije preloma tela i ˇ angulusa mandibule. Kod težih povreda ovog predela. ekstrakcija gangrenoznih ˇ korenova i zuba. a kod istovremenih povreda i mekih tkiva. izvršiti i fiksaciju jezika.

fragmenti mogu ostati nereponiri. s obzirom na specificne funkcije i ˇ anatomske karakteristike maksilofacijalne regije. Predstavlja jedan od najvažnijih postupaka. Neodvojiva je od ´ imobilizacije. ˇ ˇ Imobilizacija koja se vrši u traumatologiji lica i vilica ima svoje specificnosti u odnosu ˇ na druge anatomske lokalizacije. Sve ove kontraindikacije nisu definitivne vec samo privremene. radi se hirurška intervencija. Repozicija može biti: . ´ ´ ˇ Najcešce merilo uspešne repozicije je uspostavljanje normalne okluzije. ali je takodje uobicajeni postupak u lecenju otvorenih ´ ˇ ˇ preloma donje vilice. smanji bol i mogucnosti naknadnih sekundarnih krvavljenja. Pre njene primene potrebno je na zube gornje i donje vilice postaviti imobilizacione šine sa trnovima. Ovo je u praksi najviše primenjivana metoda. Iz tih razloga je kod takvih pacijenata potrebno praviti kontrolne Ro grafije.najcešce gumenim prstenovima cijom se usmerenom vucom dislocirani fragmenti ˇ ´ ˇ ˇ dovode u željeni položaj.Može se izvršiti manuelno (ukoliko fragmenti nisu uklješteni) ili trakcijom . 15 . direktno utice na sprecavanje nastanka i razvoja traumatskog šoka. d) pri obimnom krvavljenju iz usta.Konzervativna . III Imobilizacija predstavlja skup postupaka kojima se postižu najpovoljniji uslovi za zarastanje koštanih fragmenata i okolnih meko-tkivnih struktura. Repozicija fragmenata ovim nacinom se ˇ ˇ može postici vec za par casova. narocito u izboru i vrstama imobilizacionih sredstava. ako imaju istovremeno i teže povrede CNS (komatozni bolesnici. odnosno prestaju cim se ´ ˇ pacijent odredjenim terapijskim merama dovede u stanje koje dozvoljava primenu imobilizacije. kontuzije i kompresije mozga). Imobilizacija ima za cilj da se spreci povredjivanje okolnih meko-tkivnih anatomskih ˇ struktura sekundarnog karaktera. Isto ´ tako.II Repozicija je neizbežna manipulacija koja se radi kod svih preloma sa dislokacijom fragmenata u cilju njihovog vracanja u normalnu anatomsku poziciju. kojoj obavezno prethodi. Nakon toga se aplikuju gumeni prstenovi ciji se pravac trakcije može lako usmeravati. a najviše za dva do tri dana.Krvava hirurška repozicija . ˇ . c) pri stanju šoka. Terapeutski postupci u cilju postavljanja imobilizacionih naprava ne vrše se: a) na pacijentima sa povredama skeleta lica i vilica. kako u toku pružanja prve medicinske pomoci. kod ˇ ´ pojedinih preloma donje vilice (kondilarni nastavak i angulus). Ukoliko repozicija nije uspela. Medjutim. uprkos dobijene korektne okluzije. b) kod pacijenata koji imaju ili im preti asfiksija. nosa ili digestivnog trakta.Cini se ukoliko konzervativnim nacinom ne možemo ˇ dobiti zadovoljavajuci položaj fragmenata. tako i u definitivnom saniranju ´ preloma. Postoje ˇ takodje i odredjene kontraindikacije za njenu primenu.

infekcija i dr). Rizdon (Risdon) i dr. Ajvi (Ivy). vreme i mesto. cime bi se ugrozio život povredjenog. Postoji znatan broj metoda ˇ ˇ imobilizacije žicom: Gilmer (Gilmer). Pri postavljanju privremene imobilizacije ne treba ici na repoziciju fragmenata po svaku ´ cenu.individualne imobilizacione naprave (metalni i nemetalni splintovi). lakšeg transporta. postavljena žicana imobilizacija može biti i konacna.metalne šine (lukovi). na žalost. . capistrum simplex. ´ b) Stalna imobilizacija se vrši nakon izvršene konzervativne ili hirurške repozicije. što manje traumatizuje zube i gingivu. ´ S obzirom na cilj. Staut (Stout). U konzervativnom i kombinovanom konzervativno-hirurškom lecenju preloma donje vilice. Najcešce se primenjuju: Barelov. Brzo i lako se aplikuje i ne zahteva komplikovane instrumente. imobilizacija može biti: a) privremena. ˇ Zavoji se najcešce koriste za transportnu imobilizaciju. Kod preloma donje vilice bez dislokacije. b) definitivna.Postoji nekoliko osnovnih uslova koje primenjeno imobilizaciono sredstvo treba da ispuni: da da da da da ne dozvoljava pokrete fragmenata. kao i sredstvo koje se primenjuje. Cesto su u upotrebi i u ratnim i u mirnodopskim uslovima. 16 . je stabilno za predvidjeno vreme. a) Privremena imobilizacija se izvodi ako ne postoji mogucnost primarnog definitivnog ´ zbrinjavanja i boljeg. samo ako postoji vecina zuba u vilici. Medjutim. sve manje koristi. Privremena imobilizacija žicom se. Sve ove metode mogu biti primenjene. ali i njihovi antagonisti. ´ ˇ Najcešce primenjivana sredstva za privremenu imobilizaciju u maksilofacijalnoj regiji su ˇ ´ zavoji i žicane ligature. duplex i dr. jer može doci do neželjenih komplikacija. ona se može primenjivati i u uslovima gde postoje sve mogucnosti za definitivno zbrinjavanje koje se odlaže zbog teškog opšteg stanja ´ povredjenog ili zbog lokalnih uslova koji nalažu privremeno odlaganje definitivnog zbrinjavanja (veliki traumatski edemi. omogucava ishranu i održavanje dobre higijene usne duplje. ˇ ´ ˇ ´ ˇ Bartonov zavoj. posebno kod dece. kao ˇ sredstva za stalnu imobilizaciju se koriste: . je jednostavno i lako za postavljanje.

Nemetalni. To je tzv ´ bimaksilarna imobilizacija. ˇ 4. . Razlikuje se uglavnom po rasporedu i vrsti trnova. pristupa se hirurškoj ˇ metodi repozicije. Ona se upotrebljava obicno kod preloma donje vilice bez dislokacije fragmenata.Imobilizacija ovim sredstvima predstavlja metodu koja se najviše koristi za definitivno zbrinjavanje preloma vilica. Ova cvrsta medjuvilicna vuca traje obicno (prosecno) ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ tri nedelje. ˇ ´ Rezultati repozicije i imobilizacije se odmah po uspostavljanju normalne okluzije kontrolišu standardnim rendgenografijama.. ako pacijent nije imao ranije ˇ protetske nadoknade. ˇ Veoma retko u lecenju preloma donje vilice se koristi tzv monomandibularna ˇ imobilizacija.Individualne imobilizacione naprave .Metalne šine . a indikovan je ovaj metod imobilizacije. Uslov za primenu ove metode je dovoljan broj zdravih. Šine se vezuju za zube pojedinacnim žicanim ligaturama. posebnim cirkumferencijalnim ligaturama ´ za telo vilice. Kao akrilatni splintovi mogu se upotrebljavati i parcijalne ili totalne proteze pacijenata.splintovi . Cinjenica je da prelomi donje ˇ ´ 17 . U ˇ ˇ svakodnevnoj praksi najcešce se koriste gotove fabricke šine. kao i zuba antagonista radi ˇ ´ uspostavljanja okluzije. Metalni individualni splintovi (metalni kep splint) se u našoj zemlji.8. Sauerova (Sauer). najcešce akrilatni splintovi indikovani su najcešce kod vilica sa redukovanim ˇ ´ ˇ ´ brojem zuba. Hirurško lecenje preloma donje vilice ˇ Konzervativne metode imobilizacije i lecenje preloma donje vilice. imaju relativno ogranicene mogucnosti. da bi se potom opet uspostavila elasticna još tri nedelje. Po postavljanju metalnih šina na zube donje i gornje vilice. Svi ovi akrilatni splintovi se mogu fiksirati za postojece zube ili. uprkos napretku ˇ ˇ savremene tehnologije. nastavlja se sa zapocetim konzervativnim tretmanom. laboratorijski se izradjuju tzv nedovršene proteze koje umesto zuba imaju akrilatne nagrizne grebenove. ocuvanih zuba koji ce nositi šine. Nakon toga elasticna se ˇ ˇ ˇ ˇ zamenjuje cvrstom medjuvilicnom vucom. ne koristi zbog komplikovane izrade i mnogih loših karakteristika. ˇ najcešce u interkaninoj regiji. Mogu biti jednodelni ili dvodelni. mogu biti metalni i nemetalni. Primenjuju se u paru tako što je jedna glavna i aplikuje se na povredjenu.2. U protivnom. a druga pomocna i postavlja se na zdravu vilicu. kao i otpornosti na savijanje. Sve se ove metode u modernoj traumatologiji sve redje koriste. U nekim slucajevima. Hauptmajerova (Hauptmayer) i dr. Ukoliko se na grafijama fragmenti u anatomskoj poziciji. najcešce se par sledecih dana ˇ ´ ´ postavlja elasticna medjuvilicna vuca do postizanja normalne okluzije. Ove šine se mogu adaptirati direktno u ustima pacijenta ili indirektno na gipsanom modelu zuba povredjenog. pak. kao i u vecem delu ´ sveta. jednostavnijim i efikasnijim hirurškim metodama lecenja.1. Zamenjene su daleko bržim. obicno nazvane po svojim autorima ˇ ´ ˇ ˇ Vinterova (Winter).Na osnovu materijala od kojega su napravljeni.

vilice sa nepovoljnom linijom preloma i znatnom dislokacijom fragmenata. ˇ ˇ Postizanje vece stabilnosti frakturiranih fragmenata i nedostaci intermaksilarne ´ imobilizacije. Ovo se danas najcešce ˇ ´ obavlja žicanim ligaturama.1. ´ 18 . Jednostavne ili ˇ ˇ stabilizacione plocice za osteosintezu. jer u vecini slucajeva ˇ ´ ˇ daje zadovoljavajucu stabilnost fragmenata i ne izaziva reakcije koštanog tkiva i periosta. ˇ Zarastanje koštanih preloma u konzervativnom lecenju. Plocice ˇ ˇ se relativno teško adaptiraju. a najcešci pristup liniji preloma je ekstraoralni.2. ´ 4. Ove plocice funkcionišu na osnovu inklinacije izmedju ˇ zavrtnja i otvora na plocicama. uveli su u hiruršku praksu osteosinteze razlicitim plocicama. ´ hiruršku repoziciju i imobilizaciju direktnom interosealnom fiksacijom. jedino kompresivna osteosinteza obezbedjuje (omogucuje) zarastanje preloma per primam intentionem. tj. Osteosintezi žicanim ligaturama mnogi autori daju znatnu prednost. Porast traumatizmu u saobracaju se najviše odrazio na ucestalost povreda glave. Ova metoda ˇ ´ poslednjih godina ima znatno sužen broj indikacija u lecenju preloma donje vilica. Mesto primene . ˇ odvija se per secundam intentionem. ekstraoralni i izuzetno retko kombinovani. multifragmentarni prelomi.aplikacije mini plocice odredjeno je anatomskim i biomehanickim uslovima. najcešce od predela ˇ ˇ ˇ ´ angulusa sa jedne. Mini plocice se mogu primeniti u lecenju preloma donje vilice. koje su u odnosu na ´ ˇ druge delove tela zastupljene kod preko 70 odsto povredjenih. šrafovima i razlicitim plocicama. Medjutim.2. ˇ ˇ ˇ Hirurški pristup mestu preloma može biti: intraoralni. Plocice za osteosintezu pod kompresijom pri potpunoj anatomskoj repoziciji fragmenata ˇ obezbedjuju njihovu apsolutnu stabilnost. Najveci i glavni ˇ ´ prigovor ovoj metodi lecenja je obavezna dopunska medjuvilicna imobilizacija. Upotrebljavaju ˇ ˇ se jednokratno i uklanjaju posle šest do devet meseci. više se ne primenjuju. bez stvaranja kalusa. do angulusa sa druge strane. zahtevaju operativni pristup. Plocice su razlicite dužine i lako adaptabilne. Ne ´ treba je uklanjati po završetku lecenja i znatno je jeftinija od ostalih metoda. Prelomi gornje vilice 4. laku manipulaciju fragmentima i relativno jednostavnu osteosintezu. a posebno do porasta traumatizma glave i maksilofacijalne regije. U potpunosti su zamenjene mini plocicama i kompresivnom ˇ osteosintezom. Po navodima vecine autora. koje su prvobitno zamenjivale žicane ligature u lecenju ˇ ˇ ˇ preloma. ˇ ˇ Koriste se monokortikalni zavrtnji. Koristi se intraoralni pristup sa svim prednostima. Zavrtnji koji se koriste pri ovoj metodi su bikortikalni. Uvod Nagli razvoj industrije i saobracaja tokom poslednjih decenija doveo je do znatnog porasta ´ povredjivanja uopšte. vecina preloma bezubih vilica i prelomi sa defektom kosti. Osnovna prednost hirurškog pristupa je što omogucuje dobru preglednost ´ operativnog polja. kao i kod osteosinteza žicom.

dok su prelomi gornje vilice ˇ ´ (15-24 odsto) i zigomaticne kosti (9. ali veoma retko i do preloma gornje vilice. processus alveolaris. processus zygomaticus i processus ˇ palatinus. gornja vilica je u stanju da dejstvujucu traumatsku silu delom apsorbuje. 4. nepcane. jagodicne kosti ˇ ili donje vilice. povrede na radu u 24.5-20 odsto) znatno redji. Od tela gornje vilice pružaju ˇ se cetiri nastavka: processus frontalis. narocito u seoskim podrucjima. Gornja vilica je najveca parna kost lica.7 ˇ ˇ 19 . kod preloma kostiju srednje trecine lica saobracajni udes je u našem materijalu zastupljen u 42 ´ ´ odsto slucajeva. Udarac pesnicom npr može dovesti do preloma nosnih kostiju. reci da je ranijih godina. ˇ Prelomi kostiju srednjeg masiva lica su sve ucestaliji.3. gornja vilica je fiziološki koncipirana da amortizuje najveci ´ deo normalnih pritisaka prilikom žvakanja. Takodje treba reci da kod blizu 50 odsto povredjenih sa prelomima gornje ´ vilice postoje i povrede centralnog nervnog sistema. Tako. prenoseci ih na susedne koštane strukture. Donja vilica je najcešce povredjivana kost maksilofacijalne regije (60-70 odsto). ˇ ´ ´ Etiološki faktori kod preloma kostiju lica zavise i od toga koji je deo povredjen. ojacanih koštanih delova (kao i na donjoj vilici). a ´ delom transmisijom prenese na susedne kosti. okolnih mekih tkiva. takodje je dovelo do stvaranja ˇ posebne staticke i arhitektonske gradje koja odgovara normalnim fiziološkim uslovima i funkciji ˇ i od bitnog je znacaja u mehanizmu nastajanja preloma u ovom predelu. povrede u sportu 8. Anatomija Anatomski posmatrano srednja trecina lica se sastoji od šest parnih (nosne. njenog sadržaja.2. ali sa stalnom tendencijom porasta. orbite. ˇ ˇ Gornjovilicni sinus ispunjava skoro u potpunosti telo gornje vilice. donje nosne školjke) i jedne neparne kosti (vomer) izmedju kojih gornja ˇ ˇ vilica (takodje parna). uzrok povreda srednje trecine ´ ˇ ˇ ´ lica najcešce bio posledica udaraca rogom ili kopitom krupnih domacih životinja. Po svojoj gradji i položaju. Zahvaljujuci tako svojoj ˇ ´ gradji i strukturi.2. suzne. kao i baze lobanje. ´ medjutim.prelomi kostiju skeleta lica i vilica se javljaju u 8-10 odsto svih povreda glave. na kojoj se razlikuju telo i nastavci. ima centralni položaj i povezana je sa susednim kostima odgovarajucim ´ suturama. usne i ˇ ˇ nosne duplje. 4.2.8 odsto. Telo gornje vilice sa svojim nastavcima ucestvuje u formiranju zidova ocne. a s obzirom na etiologiji (saobracaj) i sve ˇ ´ teži i komplikovaniji. tj. ´ jagodicne. Tipišna mesta preloma gornje vilice su skoro po pravilu lokalizovana na slabim tackama gornje vilice. obicno u blizini spojeva sa susednim ˇ ˇ kostima. Mora se. pad i tuca po 10 odsto. prelomi kostiju lica i vilica u mirnodopskim uslovima pokazuju konstantne odnose. Telo gornje ´ vilice ima oblik šuplje trostrane piramide cija baza ulazi u sastav bocnog zida nosne duplje. Zato je sasvim razumljivo što saobracajni udes u etiologiji preloma srednjeg masiva lica zauzima dominantno mesto. Etiologija Etiološki posmatrano. Postojanje ´ trajektorija.

4 odsto).4 odsto. odnosno sa svim okolnim strukturama. Ona najcešce nastaju impresijom ili ´ ´ ´ ˇ ´ prodiranjem maksilarnih i nazalnih koštanih struktura u interorbitalni prostor i kranijum. poseban znacaj imaju ˇ ˇ oblik lobanje.9 odsto i ostalo u 5. neravnomerna elasticnost i jacina koštanog skeleta u pojedinim delovima. ˇ Pravac i mesto delovanja sile takodje znatno uticu na obim i vrstu koštanog razaranja. tj.odsto. kao ˇ i na stepen dislokacije gornje vilice. koja je prihvacena sa manje ili više dopuna skoro u celom svetu.5. tuca 6. Uticaj mišicne vuce na dislokaciju fragmenata gornje vilice je veoma mali. zastupljen u ´ 63 odsto slucajeva. kod izolovanih preloma donje vilice tuca je najcešci etiološki faktor (40. kao što je ˇ poznato. ˇ ˇ ´ saobracaj u 20. a znatno redje indirektnog delovanja ˇ ´ sile na koštani masiv srednje trecine lica. mesto delovanja. Eksperimenti koje je još 1900. Jacina sile direktno ˇ ˇ utice na vrstu. odlucujucu ulogu imaju jacina. njene pokretljivosti. nepca. Kao posledica direktnog dejstva veoma jake sile u gornjim partijama maksile i sledstvene vece dislokacije. Jaci. Pri prelomu ´ ˇ maksile iznad gornjih pripoja pterigoidnih mišica. palatoglossus). a dejstvo im pri tome mogu pojacati mišici za gutanje (m. constrictor pharyngis ˇ ´ superior i m. Medjutim. Dejstvujuca sila u predelu gornje ´ vilice veoma cesto zahvata i prenosi se i na susedne koštane strukture. Ponašanje i otpor kosti prema ˇ ˇ dejstvujucoj sili veoma zavisi i od položaja glave. Pregled i dijagnostika preloma gornje vilice Brza i ispravna diagnoza kod povreda srednje trecine lica. velicinu.2. a frakturiraju se njeni slabiji delovi koji se. a posledice zavise od sastava zahvacenih mekih i koštanih ´ struktura.8 odsto slucajeva. Kod udruženih povreda skeleta lica i vilica saobracaj je kao etiološki faktor. ´ 4. povrede na radu u 24. nalaze u blizini koštanih sutura. Mehanizam nastanka U nacinu povredjivanja koštanog skeleta maksilofacijalne regije. Mogu se javiti u vidu jednostavnih preloma alveolarnog ´ nastavka.4.3 odsto. ali i velicina površine kojom deluje traumatska sila. orbite. broj preloma i dislokaciju fragmenata. može doci do težih oštecenja mozga. Prelomi gornje vilice su najcešce posledica direktnog. pokazali su predilekciona mesta preloma gornje vilice i uslovili podelu preloma maksile po ovom autoru. godine na maceriranim lobanjama izveo Lefor (LeFort). kao i savitljivosti vratnog ´ dela kicme. u vidu izolovanih preloma gornje vilice. kompaktniji delovi ˇ ˇ gornje vilice obicno ostaju nepovredjeni. ´ 4. ˇ ´ ˇ pravac.2. razlicita ˇ ˇ ˇ debljina kostiju i poseban raspored mekih tkiva lica. ali ne tako retko i udruženi sa povredama nosa. itd.8 odsto. postavlja se na osnovu: 20 . ona se pod njihovim uticajem povlaci naniže ´ ˇ i unazad. kao uostalom i u citavoj ´ ˇ traumatologiji. ˇ ˇ ˇ Medjutim. povrede na radu 15. sinusa.

1900). ekhimoze i sufuzije konjunktive bulbi (tzv simptom naocara). iskljuciti odnosno ˇ potvrditi eventualno postojanje politraume i povrede CNS koje imaju bitan znacaj za odluku o ˇ nacinu lecenja i redosledu hitnosti u zbrinjavanju povredjenog. Heteroanamneza može takodje biti od velike koristi. rinolikvoreju. Sigurni znaci preloma gornje vilice su: abnormalna pokretljivost. uradjene su još pre više od 100 godina (Geren (Guerin). Klasicni rendenski snimak lobanje u dva ili više pravaca nisu od velike koristi u ˇ dijagnostici ovih preloma i cesto neiskusne terapeute mogu navesti na krivi put. hematom ocnih ´ ˇ kapaka. c) transverzalne prelome. subkutani emfizem. pri cemu se dobija znatno precizniji i bolji uvid u ´ ˇ stepen oštecenja koštanih i mekotkivnih struktura. otvoren zagrižaj. odnosno snimcima paranazalnih šupljina koji se u odredjenim slucajevima mogu dopuniti odgovarajucim tomografijama. U toku klinickog pregleda inspekcijom i palpacijom treba registrovati sve simptome ˇ koji prate prelome gornje vilice: traumatski edem mekih tkiva srednje trecine lica.2.tzv ´ Votersova (Waters) projekcija. b) sagitalni prelom gornje vilice. klasifikacija Leforta sa manjim izmenama važi i danas kao jedna od najprihvatljivijih i najjednostavnijih u klinickoj praksi. Od tada do danas su napravljene mnoge. 1866. vec nalaz treba uvek obavezno upotpuniti adekvatnim rendgenografijama. Promene na ˇ koštanom skeletu srednje trecine lica se najbolje prikazuje na snimcima facijalnog masiva . izostajanje nekog od ovih nesigurnih ili sigurnih znakova ne znaci da ˇ nema preloma. 2. Lefort (LeFort). pojavu tanjirastog lica. ˇ krvavljenje iz nosa. Medjutim. ˇ 3. Medjutim. 2.6. manje ili više prihvacene varijacije klasifikacija ovih preloma. d) kombinovane prelome gornje vilice. ´ 3. 1. klinickog pregleda. U anamnezi treba insistirati na detaljnom opisu nacina povredjivanja. ˇ ´ Kompjuterizovana tomografija (CT) se sve cešce koristi u dijagnostici kompleksnih ˇ ´ povreda srednje trecine lica i povreda CNS. veoma je bitno u toku pregleda ove vrste povredjenih. odnosno srednjeg masiva lica. anamneze. ali i na ˇ subjektivnim i objektivnim tegobama pacijenta. pseudoprogeniju. dislokacija i krepitacija fragmenata. Što se same gornje vilice tice na njoj ˇ ˇ razlikujemo sledece vrste preloma: ´ a) prelom alveolarnog nastavka. Klasifikacija preloma gornje vilice Prve poznate klasifikacije preloma gornje vilice. ˇ ˇ 4. 21 . ´ Isto tako. adekvatne rendgenografije. ´ iako je stara 90 godina.1. i dr.

ispog zigomatikomaksilarne suture. unutrašnjom stranom orbite. etmoidalne kosti. U klinickoj slici. Palpatorno. Zbog ˇ karakteristicnog zapadanja dento-alveolarnog sklopa nazad i dole i postojanja totalne ˇ apertognatije. kranijalno ili kaudalno. Pored otoka lica ˇ i krvnih podliva gornje usne. kontuzije mekih tkiva. kroz nosni hodnik. sve do pterigomaksilarne fisure. Kod ˇ ´ izolovanih sagitalnih preloma može doci do pomeranja bocnog dela gornje vilice prema napolje ´ ˇ (delovanje sile iz usta prema spolja . U lokalnom ˇ ´ statusu. Linija ˇ preloma ide preko korena nosa. stice se lažni utisak o izduženosti srednje trecine lica. Pored gornje vilice. ona izgleda kao da je povucena prema nazad.Poznat je kao nizak subzigomaticni prelom. Linija preloma ide od lateralne ivice aperture piriformis. kao i manji ili veci ´ ˇ ´ rascepi sluzokože tog predela. Krepitacija je izrazita i bolna. ˇ ´ Dele se po nivou i toku linije preloma na prelome po tipu LeFort I. 2. sfenoidalna. pri cemu je polomljen i septum nasi. krvavljenje iz nosa i funkcionalni poremecaj ˇ ´ otvaranja i zatvaranja usta. zavisno od pravca i jacine dejstvujuce sile.dejstvo sile spolja. ali izražena u manjem stepenu. nosne. hematosinus. javlja se i kod ˇ nepotpuno prelomljenog dentoalveolarnog sklopa. b) Sagitalni prelom: veoma je redak i najcešce kombinovan sa transverzalnim. Pokušaj zatvaranja vilica otkriva poremecaj okluzije u vidu totalno otvorenog ´ zagrižaja. pa na njoj ne treba insistirati. te se stice utisak ˇ ˇ pseudoprogenije. iznad korenova zuba gornje vilice. a cesto i lakrimalne kosti. a može biti unilateralan i bilateralni. 1. ka pterigoidnim nastavcima koje lomi u njihovoj 22 . LeFort II i LeFort III. ˇ ´ I pored otoka gornje usne. obicno se nalaze i povrede kože u vidu kontuzija. ´ vestibularno.a) Prelom alveolarnog nastvka: kod ovog preloma je odlomljen i odvojen od gornje vilice manji ili veci deo alveolarnog nastavka i zajedno sa zubima dilociran palatinalno. jer su ostali znaci preloma dovoljno jasni. LeFort I (Guerinov prelom) . postoji izražen edem jedne polovine lica. c) Transverzalni prelom gornje vilice je najcešci. preko infraorbitalne ivice. preko maksilarnog sinusa. pored poremecene okluzije. pored manje ili više poremecene okluzije u vido otvorenog ili ukrštenog ˇ ´ zagrižaja sa jedne strane. i dr. hematomi. Slicna pokretljivost. pa se ima utisak da se pomera kao tanjir koji drže manje koštane spone ili samo sluzokoža. cesti su hematomi u gornjem forniksu. LeFort II . ili prema unutra .ovaj oblik preloma je poznat kao visoki subzigomaticni ili piramidalni ˇ prelom. ´ povredjene su palatinalna. prate ga ˇ povreda gornjovilicnih sinusa. nosnih hodnika. Prelom ukljucuje tzv dentoalveolarni sklop koji može biti pracen i ˇ ´ povredama alveolarnog grebena i zuba. prednji zubi obuhvaceni prstima pokrecu se zajedno sa alveolarnim ´ ´ grebenom i tvrdim nepcom. Karakteriše se zahvatanjem veceg broja kostiju srednjeg masiva lica.klinasto dejstvo donje vilice). Linija preloma ide obicno sredinom ili u neposrednoj blizini medijalne suture tvrdog ˇ nepca. ˇ Klinicki znaci su dovoljno jasni da se otkriju inspekcijom i palpacijom. etmoidalna.

kroz lateralne strane nosne šupljine. u lokalnom statusu srecemo tipišne znake za ovu vrstu preloma: krvavljenje iz ˇ ´ nosa. Od lateralnog dela donje ocne pukotine ide još jedna linija preloma preko lateralnog zida ˇ orbite ka zigomatiko-frontalnoj suturi.Poznat je kao suprazigomaticni. Treba naglasiti da je ova vrsta preloma ˇ cesto udružena sa povredama baze lobanje i centralnog nervnog sistema. ka frontonazalnim i zigomatiko-frontalnim suturama. postoji otvoren zagrižaj i izduženje srednje trecine lica. zahvatajuci lakrimalnu kost. ´ infraorbitalisa se takodje mogu pojaviti.srednjoj trecini. ´ Palpatorno. Palpatorno. a zatim linija preloma ide prema napred. Kod ove ˇ ´ vrste preloma cesto može biti zahvacena i lamina cribrosa. Palpatorno. zatim nazad preko temporalne kosti ka pterigomaksilarnoj fisuri. hematome ocnih kapaka ´ ˇ ˇ est je telekantus. zatim ka ´ unutrašnjem uglu fisure orbitalis inferior i odatle nastavlja ka pterigomaksilarnoj fisuri i lomi pterigoidne nastavke pri bazi. ´ ´ Traumatski edem i difuzni hematomi srednje trecine lica. 3. temporalne i frontalna kost. odlomljeni deo ispod linije preloma se pomera zajedno sa zubima. Pošto je ceo srednji deo lica odvojen od baze lobanje. maksila je dislocirana najcešce nazad i nadole. Linija ˇ preloma ide preko obe nazalne kosti u korenu nosa. jer su ovde ukljucene povredom i ˇ ˇ zigomaticne. jako izražene krvne podlive i otok mekih tkiva srednje trecine lica. LeFort III . Zbog pomeranja prelomljenog dela prema nazad i naniže. ˇ d) Kombinovani prelom gornje vilice nije redak. potvrdjuju prelom. ´ Bimanuelnom palpacijom ustanovljena abnormalna pokretljivost gornje vilice i eventualne krepitacije. postoji cesto izražena abnormalna ˇ pokretljivost citavog zigomatiko-maksilarnog kompleksa. u predelu donje ocne ivice i zigomatiko-alveolarnog grebena. posebno kod obostranih preloma. Poremecaj senzibiliteta n. a pravilna dijagnoza zahteva detaljan klinicki pregled i ˇ ˇ 23 . Takodje postoji kominucija etmoidalne kosti. laminu orbitalis labirinta etmoidalne kosti. cesto se može ˇ ˇ naci manji ili veci koštani stepenik. tako da postoji totalno otvoren zagrižaj. Simptomi ˇ ˇ ovih preloma su slicni prethodnim. C ˇ trecinu lica i drugo. gde se spaja sa prvom linijom. Takodje nije retka pojava postojanja razlicitih transverzalnih preloma na istoj ili razlicitim stranama gornje vilice. što znaci da istovremeno postoji i ˇ ´ ˇ fraktura baze lobanje. zatim tanjirasti profil dišfejs (dish face). Anamnestickim i klinicku pregledom treba potvrditi ili isljuciti postojanje ´ ˇ ˇ ˇ rhinoliquorrhoe. Veoma cesto kod istog povredjenog ˇ postoji istovremeno sagitalni i transverzalni prelom gornje vilice. izduženu srednju (simptom naocara). ´ Treba obratiti pažnju da pri pokušaju zatvaranja vilica dolazi do pomeranja i podizanja srednje trecine lica. Klinicki. kao i krvavljenja iz nosa obicno ´ ˇ su znatno više izraženi nego kod prethodnog tipa preloma.

ali sa lošim estetskim rezultatima usled izmenjenih i poremecenih ´ anatomskih odnosa koštanih struktura srednje trecine lica. kojima nadoknadjujemo insuficijentnost ˇ konzervativnog nacina zbrinjavanja. Blagodareci antibioticima.7. mogucnost infekcije je svedena na minimum. ukoliko se postojeca dislokacija može ´ korigovati postizanjem korektne. u toku poslednjih ´ decenija ima sve više pobornika hirurških metoda lecenja ove vrste povreda. i dr. imali smo ranijih godina pacijente ˇ ˇ ˇ sa normalnom okluzijom. ili znatno cešce repozicija gumicama (elasticna medjuvilicna vuca). cisto konzervativnog nacina lecenja. može se repozicija ˇ ˇ izvršiti specijalnim klještima po Rou-Kiliju (Rowe-Killey). ˇ Lecenje preloma gornje vilice. gips kapa. uspostavljanje normalne okluzije nije siguran znak i korektne anatomske repozicije fragmenata. sastoji se iz repozicije i imobilizacije. Lecenje preloma gornje vilice ˇ Lecenje preloma gornje vilice znatno može otežati cesto postojanje kraniocerebralnih ˇ ˇ povreda ili politraume. Posle takvog. cilj je da se postigne normalan anatomski položaj fragmenata i uspostavi ˇ normalna okluzija. ˇ Kod svake repozicije fragmenata gornje vilice.2. Poznata je cinjenica da lecenje izolovanog preloma gornje vilice bez dislokacije ne predstavlja hirurški ˇ ˇ problem. U slucajevima vece dislokacije gornje vilice. ˇ ˇ ´ postoje razliciti više ili manje pogodni kombinovani intra-ekstra oralni sistemi za repoziciju ˇ fragmenata putem ekstenzije. Iz tih razloga. ˇ Repozicija se može izvršiti konzervativnim nacinom ili hirurškim pristupom. ˇ Izbor metoda lecenja preloma gornje vilice u znatnoj meri zavisi od vrste i mesta linije ˇ preloma. Federšpilova (Federspiel) metoda.preciznu rendgensku dijagnostiku. kao i drugih kostiju. ˇ Nažalost. ili pak. povreda mekih tkiva. 4. Vreme imobilizacije je prosecno 4-6 nedelja. postoji citav niz primera kada ova odlaganja nemaju nikakvih medicinskih opravdanja. veoma se retko koriste privremene metode imobilizacije koje mogu znatno uticati na dužinu i uspeh lecenja. tj. a potom izvrši manuelna. ˇ ´ Konzervativna terapija i repozicija su pogodne u slucajevima kada ne postoji dislokacija ˇ fragmenata koštanog skeleta gornje vilice. cime je ´ ´ ˇ proširena indikacija za hirurške metode lecenja. ali i opšteg stanja povredjenog. hallo sistem. tzv pokretima drmusanja u kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji. ali ne i odlucujuci faktor u oceni ispravnosti repozicije. Nasuprot tome. ˇ ˇ ˇ U klinickoj praksi. Po uspostavljanju ˇ ´ ˇ ˇ ˇ normalne okluzije stavlja se cvrsta medjuvilicna fiksacija žicanim ligaturama. Medjutim. U takvim slucajevima se na postojece ˇ ´ zube gornje i donje vilice postavljaju metalne ili akrilatne šine (splintovi). što je ˇ ´ ˇ sasvim opravdano kod težih kraniocerebralnih povreda i sledstvenih kontraindikacija. ˇ 24 . pošto je ona važan. normalne okluzije. narocito kod preloma starih više od 10-15 dana. bilo da je rec o konzervativnom ili ˇ hirurškom nacinu. postojanja zuba. Najcešce je rec o odlaganju definitivnog zbrinjavanja preloma.

zatim suspenzije žicanim ligaturama kod infrazigomaticnih ˇ ˇ transverzalnih preloma za zigomaticne lukove ili pak suspenzija za lateralne ivice orbite kod ˇ preloma po tipu LeFort III. a potom nešto redje tuca i padovi.3. a potom suspenzija odlomljenog segmenta maksile za stabilne. Važnost ovih preloma u ˇ ˇ traumatologiji lica i vilica je uslovljena složenim anatomo-topografskim odnosima ove kosti vezanim za funkciju vida. ´ ˇ uspešno podnose delovanje raznih sila i pritisaka i fiksiraju frakturirane fragmente vilica u postignutom anatomskom položaju. tj. nesposobnosti za rad. a znatno redje udružene sa drugim povredama skeleta lica i vilica. ´ ˇ 4. . ˇ ˇ Medjutim. Anatomija Zigomaticna kost cini skeletnu osnovu spoljnjem delu srednje trecine lica na kome ˇ ˇ ´ prouzrokuje jagodicno ispupcenje. Ona predstavlja ˇ ˇ glavni stub izmedju maksile i kranijuma.processus temporalis. žvakanja. cesto pod direktnom ˇ kontrolom oka. Prelomi zigomaticne kosti ˇ 4.Osnovni princip ovih hirurških metoda je repozicija fragmenata. U ove spadaju vec skoro istorijske ´ metode. Na njoj se pripajaju m. zaštite endokranijalnog i orbitalnog sadržaja. Ova kost povezuje ceonu. sve ove metode su zahtevale i dopunsku.processus frontalis. 4. Na ovaj nacin se iskljucuje ˇ ˇ potreba za medjuvilicnom fiksacijom. Ucestvuje u izgradnji lateralnog zida i poda orbite. neoštecene. svi savremeni autori ˇ se slažu u cinjenici da je njihova ucestanost u stalnom porastu.1. dobijaju se znatno bolji estetski i funkcionalni rezultati i ˇ bitno skracuju vreme lecenja. Ove povrede se javljaju najcešce kao ˇ ´ ˇ ´ izolovane. ˇ Napretkom moderne tehnologije stvoreni su novi sistemi mini plocica koje se lako adaptiraju i ˇ plasiraju na mestu preloma. Ucestalost preloma ove kosti u odnosu na ostale ˇ ˇ delove skeleta lica razlicito se prikazuje u literaturi (8-20 odsto). klinastu i slepoocnu kost sa gornjom vilicom. ˇ maksilarnog sinusa.2. Zahvaljujuci svojim fizickim svojstvima.3. Medjutim. Ovo se cesto dopunjuje žicanom osteosintezom na mestima preloma. ´ kranijalno postavljene koštane strukture skeleta lica ili lobanje. temporalne i infratemporalne jame. masseter. u stanju mirovanja i u funkciji. zbog svoje ˇ ˇ ˇ isturenosti je veoma cesto izložena povredama. Uvod Zigomaticna kost je bocno najistureniji deo lica. višenedeljnu medjuvilicnu fiksaciju. temporalna fascija i dva mimicna mišica.3. kao što su Adamsova. Iako vrlo jaka i cvrsta. ˇ ´ 25 . iako male po obimu. Sastoji se od tela i dva nastavka: ˇ ˇ . Muškarci starosti od 20 do 40 godine su najcešce ˇ ˇ ´ izloženi ovim povredama i to 5 puta cešce od žena. Ne sme se takodje zanemariti njena uloga u odredjivanju normalnog izgleda lica. Povrede u saobracaju (blizu 50 odsto slucajeva) su najcešci uzrok preloma zigomaticne ´ ˇ ˇ ´ ˇ kosti.

3. prednjom stranom gornje ´ ˇ ˇ vilice. 4. Dislokaciju na ´ ˇ ˇ ˇ dole i unutra pod uticajem m.Na orbitalnom tuberkulumu koji se nalazi na unutrašnjoj strani frontalnog nastavka.3. ona skrece naviše. dajuci inserciju mišicima za žvakanje.štiti orbitalni i endokranijalni sadržaj od dejstva traumatskih sila. Medjutim. Mehanizam nastanka preloma Zigomaticna kost je veoma cesto izložena dejstvu raznih trauma. a deo prenosi preko svojih nastavaka na susedne kosti. takodje se pripajaju: ligamentum m. sve do donje ocne ivice u visini infraorbitalnog kanala ciji sadržaj najcešce biva manje ˇ ˇ ˇ ´ ili više oštecen. ˇ ´ ˇ Frakturne linije su najcešce lokalizovane u blizini njenih sutura sa susednim kostima. Tada nastaju tzv rotacione frakture jagodicne kosti. može doci do ˇ ˇ ´ 26 . cime se ˇ ´ ˇ zigomaticna kost sabija. jer tanki ˇ sinusni zidovi pružaju slab otpor dejstvu jace sile. Od donje ocne ivice linija preloma ide na dole i bocno. ˇ Ukoliko pri prelomu zigomaticna kost preko svoja dva nastavka sacuva kontakt sa ˇ ˇ susednim strukturama.daje uporište suspenzornom aparatu oka i tako omogucuje normalnu funkciju ovoga ´ organa. Zatim se frakturna linija nastavlja prema napred. massetera sprecava jaka i rigidna temporalna fascija. . pravac i mesto delovanja sile imaju odlucujucu ulogu na obim i vrstu koštanog ˇ ´ povredjivanja. Ova impakcija može biti znatna. Sile najcešce deluju iz bocnog pravca. utiskuje u maksilarni sinus.na oko 1 cm iza suture zygomaticotemporalis. . Dejstvo sile slabijeg intenziteta ne ˇ mora uvek dovesti do dislokacije fragmenata. tada dejstvo traumatske sile može dovesti do njene rotacije oko zamišljene osovine koja ih spaja. vracajuci se fisuri orbitalis inferior. a ˇ ´ ´ takodje vrši distribuciju sila žvakanja prema ostalim susednim kostima. Kompaktno i snažno telo ove kosti apsorbuje deo traumatskih sila. ˇ ´ Linija preloma obicno polazi sa bocne orbitalne ivice u blizini zigomatiko-sfenoidalne suture do ˇ ˇ donje orbitalne fisure. spoljnom trecinom poda ´ orbite. Prelomi zigomaticne kosti nastaju po pravilu direktnim dejstvom snažne sile usmerene ˇ upravno na njeno telo ili nastavke. unutra i unazad zadnjom stranom ˇ ´ tela gornje vilice. recti lateralis. medijalno i nazad. najcešce dovodi do njene dislokacije naniže. Pošto slomi infrazigomaticni greben. ˇ Uticaj mišicne vuce na dislokaciju jagodicne kosti nema bitnijeg znacaja. levator palpebrae sup. a znatno redje spreda. dejstvo snažne traumatske sile usmerene direktno na kost.svojim položajem i konfiguracijom daje licu individualno obležje. pošto je bocno ˇ ˇ ˇ najisturenija kost lica. Samo u ˇ slucajevima velikih kominucija zigomaticne kosti sa kidanjem vlakana fascije.ima znacajnu ulogu u funkciji mastikacije. Zigomaticni luk se pri tome lomi na svom ´ ´ ˇ najslabijem delu . Lokvudov suspenzorni ligament. Intenzitet. Sa funkcionalnog stanovišta zigomaticna kost ima sledece uloge: ˇ ´ . lateralni palpebralni ligament i deo lateralnog pripoja m. . kao i na stepen dislokacije zigomaticne kosti.

´ . lateralne strane nosa i obraza na strani povrede. Krv se prvo skuplja u antrumu.deformitet zigomaticnog predela nastao dislokacijom prelomljene kosti.bol. ili inkarceracije orbitalnog sadržaja u sinus. edem ili povreda bulbomotornih mišica ili nerava (III. a nije blagovremeno dijagnostikovana ´ i adekvatno lecena. Svi ovi mehanizmi cine da se likovi ne stvaraju na identicnim mestima ˇ ˇ žutih mrlja retine oba oka. Diplopija usled edema i hematoma u spoljašnjim mišicima oka i oko ´ njih. Nastaje usled velike ˇ ˇ ˇ ˇ separacije u predelu zigomatiko-frontalne suture ili otrgnucem Lokvudovog (Lockwood) ´ ligamenta od njegovog lateralnog pripoja. ukazuje na povredu sadržaja infraorbitalnog kanala. . ˇ ˇ Najcešce su u pitanju krvavljenja u orbiti.antimongoloidni položaj sa suženjem rime oculi nastaje usled zatezanja lateralnog palpebralnog ligamenta i dislokacije frontalnog nastavka. . U praksi se ovaj znak naziva simptom monokla. ˇ 4. sve dok se otok ne povuce.traumatska diplopija kod preloma jagodicne kosti može nastati na više nacina. u prvih šest sati ˇ nakon povrede se maskira velikim otokom koji nekada može zahvatiti celu srednju trecinu lica ´ povredjene strane. intenzivan u trenutku povrede. . ali se javlja kod preloma zigomaticnog ˇ ˇ ˇ luka ciji fragmenti dolaze u neposrednu blizinu koronoidnog nastavka donje vilice. obicno je prolaznog karaktera. a zatim se preko ostijum sinusa prazni u nos. Promena nivoa ocnih bulbusa bez oštecenja ˇ ´ bulbomotornih nerava i mišica ne dovodi do diplopije. To je upravo razlog što mnoge od ovih povreda ostaju nedijagnostikovane.4. ˇ ´ ´ IV i VI kranijalni nerv). usled spuštanja mekih tkiva i zigomaticne kosti nadole. ˇ ´ Impresija zigomaticne prominencije daje zaravnjen izgled ovom delu lica. ˇ . pracene manje ili više izraženim ´ traumatskim edemom kapka koji može zatvoriti i rimu oculi. ˇ ´ ˇ . kada na pravu dijagnozu upucuje deformitet ili funkcionalne smetnje. Kao najcešci susrecu se: ˇ ´ ´ .3. postaje permanentna.dislokacije zigomaticne kosti prema dole i unutra. da bi zatim skoro u potpunosti prestao. Simptomi preloma zigomaticne kosti ˇ Znaci preloma zavise od stepena povredjivanja.krvavljenje iz nosa na strani povrede nastaje usled cepanja sluzokože maksilarnog sinusa i povrede krvnih sudova u momentu povredjivanja. Diplopija koja je posledica težih oštecenja bulbomotornih ˇ ´ mišica. cime ˇ ˇ 27 . .spuštenost nivoa ocne jabucice je cest i karakteristican simptom. nerava. Nastali hematosinus se može potvrditi i rendgenografijama. dok obraz u svom ˇ donjem delu dobija neuobicajenu punocu.cirkumorbitalna ekhimoza i sufuzije konjunktive.ograniceno otvaranje usta nije cest simptom. .parestezija i anestezija gornje usne.

4. upucuje na detaljan klinicki pregled. pojave diplopije. U lokalnom statusu. ˇ . Patološka pokretljivost fragmenata se izuzetno retko nalazi. Pregled i dijagnostika Detaljno uzeta anamneza o nacinu i okolnostima povredjivanja i krvavljenja iz nosa sa ˇ povredjene strane.6. Klasifikacija preloma Prelomi zigomaticne kosti se mogu klasifikovati prema razlicitim kriterijumima. dok su druge vrlo komplikovane i teško primenjive ˇ u klinickoj praksi. ˇ 4. što ogranicava njenu pokretljivost pri otvaranju usta. Najuocljivija je neposredno posle ˇ povrede ili nakon povlacenja otoka.3. ˇ frakture tela zigomaticne kosti.5. tako da imamo: frakture zigomaticnog luka. Watersove projekcije. Poseban znacaj u dijagnostici ovih preloma ima radiografski pregled u vidu okcipitoˇ mentalne.1. tada ˇ 28 . ˇ U dijagnostici fraktura poda orbite i drugih njenih zidova. koja na minimum smanjuje mnoge superpozicije kostiju lobanjskog skeleta sa zigomaticnom kosti.Ovi prelomi nisu retki. infraorbitalis-a. Na taj nacin fragmenti dolaze u blizak odnos sa muskularnim nastavkom donje ˇ vilice. Kada su izolovani imaju dve do tri frakturne linije i impresiju fragmenata ˇ prema medijalno. ´ ˇ ˇ deformacija zigomaticnog predela najcešce u vidu impresije. ˇ frakture poda orbite. ˇ ˇ zasencenost maksilarnog sinusa (usled hematosinusa) i dr. Ako je fraktura luka udružena sa prelomom tela. na prelom jagodicne ´ ˇ ˇ kosti upucuje cesta parestezija u invervacionom podrucju n. Frakture zigomaticnog luka . dijastaza). kombinovane prelome zigomaticnih kosti. proveriti kontinuitet luka jagodicne kosti i infrazigomaticne kriste.pojava stepenika u predlu zigomatiko-maksilarne i zigomatiko-frontalne suture se može naci palpacijom orbitalnog rama.3. ´ 4. Impresija ´ ´ ˇ ´ u predelu luka je takodje dominantan znak ovog preloma.ogranicavaju njegovu pokretljivost.6. Smetnje u otvaranju usta mogu biti ˇ i posledica traumatskog oštecenja mišicnih vlakana temporalnog i masetericnog mišica. Mogu biti izolovani ili lešce udruženi sa prelomom ´ tela jagodicne kosti. Pojedine ˇ ˇ klasifikacije su vrlo prakticne i jednostavne. a prouzrokovani su ˇ direktnim dejstvom snažne sile u tom predelu. Kod nas je u primeni vrlo jednostavna klasifikacija po lokalizaciji frakturnih ˇ linija. ˇ Pri citanju ove radiografije treba posebno pažljivo pregledati ram orbite (pojavu koštanih ˇ stepenica. kao i kompjuterizovana tomografija. simptom monokla. ograniceno ˇ ˇ ´ ˇ otvaranje usta i pojava stepenika na ramu orbite. poseban znacaj imaju ˇ tomografski snimci sinusa ili orbita.3.

3. Kod ove vrste povreda ˇ sem simptoma karakteristicnih za prelome u ovoj regiji. Ovu vrstu preloma prate uobicajeni znaci.klinickom slikom dominiraju simpotomi i znaci preloma tela zigomaticne kosti. dominiraju oftalmološki simptomi.Posledica su jakih traumatskih sila. Dolazi do njegovog rasprskavanja i prolapsa dela orbitalnog sadržaja u maksilarni sinus. Kod ˇ kominutivnih preloma poda i lateralnog zida orbite. ˇ ˇ teniske lopte). ali je zato tanki i gracilni pod orbite locus minoris resistentiae. Enoftalmus cesto prati lažna ptoza. Veoma su cesto udruženi ˇ ˇ sa prethodnim prelomima. zavisno od težine povrede i stepena dislokacije ˇ fragmenata. Tacna dijagnoza se može postaviti tek ˇ uz pomoc tomografskih snimaka orbite ili sinusa. anestezija i parestezija u distribucionom podrucju n.3. Fraktura poda orbite . simptom monokla. spuštenost nivoa ocne jabucice.6. posebno zbog prolapsa masnog tkiva i disfunkcije m. Ocni ´ ˇ bulbus sa svojim adneksima je veoma otporan. snimak facijalnog masiva. Simptomatologija ovih preloma zavisi od toga koje su povrede dominantne. ˇ Adekvatna rendgenografija. pojava stepenice na ˇ ramu orbite. Ram orbite pri ovom mehanizmu povredjivanja ostaje obicno intaktan. Fraktura tela jagodicne kosti . ali i okolnim koštanim strukturama.3.6. ˇ Ocna jabucica sa svojim omotacima.6. kratkotrajnog dejstva tupe sile na predeo ocne jabucice (udarac pesnice.Najcešci je oblik povredjivanja ovog predela. tzv blou-aut (blow-out) frakture. Može se reci da su najcešci znaci: krvavljenje iz nosa.Ima slican mehanizam nastanka i takodje može biti ˇ izolovana (redje) ili kombinovana sa prelomom tela zigomaticne kosti. 29 . grudve. 4. Javlja se enoftalmus. Tom prilikom dolazi do naglog povecanja hidrostatskog pritiska u orbiti. tj. a ˇ ˇ ´ posledica je direktnog dejstva traumatske sile pretežno iz bocnog smera. Kombinovani prelomi . nastaju kao posledica snažnog. Kod ovih povreda se može javiti i egzoftalmus zbog ˇ ´ ˇ prisustva retrobulbarnog hematoma. traumatska diplopija. poremecen je položaj septuma orbitale koji ´ za sobom povlaci i skracuje ocni kapak. ˇ ˇ ˇ ´ Poremecaj njene funkcije prilikom kominucije poda orbite manifestuje se manjim ili vecim ´ ´ prolapsom ili hernijacijom sadržaja orbite u maksilarni sinus.2. Izolovani prelomi poda orbite. infraorbitalisa.3. koje delujuna okolne koštane strukture.4. kamena. što cesto neiskusne ˇ ˇ terapeute navodi na pogrešan put u postavljanju dijagnoze. rectus inferior. potvrdjuje klinicki nalaz. ˇ ˇ Zigomaticni lukovi se na rendgenskom snimku najbolje prikazuju tehnikom ˇ submentovertikalne projekcije. cest antimongoloidni ˇ ˇ ˇ ˇ položaj. ispunjava kavum orbite. manji ili veci deformitet ´ ˇ ´ ´ jagodicnog predela. ograniceno otvaranje usta i dr. ˇ 4. ´ 4. mišicnim i masnim tkivom.

Hirurška repozicija i osteosinteza žicom ili plocicama .3. a zatim radi repozicija fragmenata pod kontrolom oka u normalnu anatomsku poziciju. Lecenje preloma zigomaticne kosti ˇ ˇ Postoji veliki broj hirurških metoda lecenja preloma zigomaticne kosti. liodurom. Repozicija se vrši perkutano oštrom jednozubom kukom u smeru ˇ suprotnom od dejstva traumatske sile. Sve one imaju ˇ ˇ zajednicki cilj: ukloniti funkcionalne i estetske poremecaje nastale povredom. prisustvo udruženih povreda. .Tehnicki se izvodi po principima koji važe ˇ ˇ za Kaldvel-Likovu (Caldwell-Luc) operaciju. rezom u predelu gornjeg forniksa povredjene ˇ strane. Fiksacija se postiže uklještenjem fragmenata u normalnoj anatomskoj poziciji. 30 . . fibroznog kalusa. Na ovaj nacin se direktno mogu uociti kominutivni prelomi poda orbite. koja se odstranjuje dve do tri nedelje posle formiranja ˇ mekog.Kod ovog nacina lecenja se ˇ ˇ ˇ direktno pristupa frakturnim linijama. Pristup je intraoralni. u ovim slucajevima se cini fiksacija (žicom ili mini plocicama). ˇ ´ Na izbor metode lecenja uticu mnogi faktori: tip preloma. ˇ Za ovu operativnu metodu rez i pristup se najcešce izvode u predelu obrve i donjeg ˇ ´ palpebralnog nabora. Nakon izvršene repozicije fragmenata. Ova hirurška tehnika je indikovana kod kominutivnih preloma zigomaticnog kompleksa i udruženih ˇ preloma srednjeg masiva lica. njihova fiksacija se postiže cvrstom tamponadom maksilarnog sinusa. velicina dislokacije. Nakon repozicije fragmenata. .7.4. ali i primarna rekonstrukcija defekata ˇ ˇ ˇ poda orbite koštanim transplantatima. starost ˇ ˇ ˇ povrede. Najbolji rezultati lecenja preloma ove kosti postižu se kada repoziciju i fiksaciju uradimo u prve dve nedelje po ˇ povredi. njegovi ˇ ˇ eventualni defekti i inkarceracija orbitalnog sadržaja. Rez u predelu donjeg palpebralnog nabora omogucava pristup i eksploraciju ´ poda orbite. jednostavnih preloma zigomaticne kosti ili luka. Potom se elevatorom pristupi pod telo ili luk zigomaticne kosti i deluje u suprotnom ˇ pravcu od dejstva traumatske sile.Repozicija kukom je brz i efikasan metod u lecenju svežih nekompikovanih preloma ˇ zigomaticne kosti i luka. U nas se pri lecenju preloma jagodicne kosti najcešce koriste sledece metode: ˇ ˇ ˇ ´ ´ .Transantralna repozicija i imobilizacija . Cesto se kombinuje sa prethodnim metodom. starost i opšte stanje pacijenta.Repozicija po Kinu (Keen) se takodje vrši kod svežih. PDS folijama i dr. stanje oka. Nakon toga cini se osteosinteza u cilju fiksacije žicom ili mini ˇ plocicama.

4. ˇ . pojava komplikacija u odredjenom procentu se nikako ne može izbeci. One se mogu ´ javiti neposredno nakon preloma. odnosno po ˇ završenoj primarnoj fazi lecenja (kasne komplikacije). ˇ Sve ove rane i kasne komplikacije zahtevaju strucnu. zbog neodgovarajuceg izbora metode lecenja. ˇ ˇ Po vremenu trajanja komplikacije mogu biti privremene ili trajne . 31 . Kao lokalni favorizujuci faktori u nastanku komplikacija najcešce se pominju istovremene ´ ˇ ´ ekstenzivne povrede mekih i koštanih struktura lica i vilica.retka komplikacija koja se može javiti pri neodgovarajucem lecenju preloma vrata donje vilice. timski specijalizovanu hiruršku ˇ obradu po principima savremene hirurške doktrine. zatim u toku lecenja (tzv rane komplikacije). ´ Najcešce kasne komplikacije su: ˇ ´ . koja dovode do ˇ ´ slabljenja imunološkog statusa. udružene povrede. Svakako i prisustvo politraume utice na cešcu pojavu ˇ ˇ ´ komplikacija preloma. TBC i dr).definitivne. ˇ ˇ . narocito kod otvorenih preloma donje vilice.krvavljenje. imobilizacije.ankiloze temporomandibularnog zgloba . . ˇ ´ kao i neadekvatna medikamentozna (posebno antibiotska) terapija. ´ ˇ ˇ ˇ . ˇ Na pojavu komplikacija uticu razliciti opšti i lokalni faktori.4. ili dugotrajna hronicna oboljenja (šecerna bolest. facialis.fractura mallae sanata. odnosno loše planiranog lecenja. kao i ´ ˇ prisustva ostalih predisponirajucih faktora. . tj. narocito u decjem uzrastu. ´ ´ 4. narocito u mladjih osoba. razlog za cešcu pojavu komplikacija mogu imati loša ishrana.4. Komplikacije preloma donje vilice Kao rane komplikacije najcešce se javljaju: ˇ ´ .usporeno zarastanje. ´ . ˇ ´ osteomalacija i dr). Posledice komplikacija mogu dovesti to raznih manjih ili vecih funkcionalnih ili estetskih oštecenja.oštecenje n.infekcija (primarna ili sekundarna). usled loše repozicije ili nedovoljne imobilizacije. Komplikacije u lecenju preloma ˇ Uprkos znatnom napretku savremene medicine i tehnologije u dijagnostici i lecenju ˇ preloma. neblagovremen i neadekvatan nacin lecenja i dr. alveolaris inferior i n.deformiteti donje trecine lica. Takodje.1. usled defekata koštanih tkiva ´ ˇ ili neblagovremenog.pseudoartroza. obicno kao posledica neadekvatnog lecenja. Kao opšti predisponirajuci ˇ ˇ ´ faktori najcešce se pominju razna opšta oboljenja sa promenama na koštanom sistemu (rahitis.

´ delimicna i potpuna opstrukcija nosa.egzoftalmus (najcešce usled retrobulbarnog hematoma).pojave anestezije u distribucionom podrucju n.diplopija. razlicitog stepena. . ˇ 32 . opticusa.krvavljenje (primarno ili sekundarno).4. abducensa i n.3. najcešce u vidu akutnog maksilarnog sinuzitisa. trajne diplopije. infraorbitalisa.enoftalmus (usled manjeg ili veceg prolapsa sadržaja povredjene orbite kroz defekt na ´ njenom podu u maksilarni sinus). . ´ ˇ simptomatske trigeminalne neuralgije.ocne komplikacije u vidu amauroze. Kao kasne komplikacije mogu se javiti: loše srasli prelomi i poremecaj okluzije. ˇ ´ . n. funkcionalne smetnje sluznog aparata (epifora). relativno retko. ˇ ´ . ˇ .2. 4.smanjenje prohodnosti i opstrukcija gornjih disajnih puteva. kao posledica lezije n.amauroza.4.akutni maksilarni sinuzitis.infekcija. ˇ anosmija.pseudoankiloza.pojava diplopije i oftalmoplegije (lezija n. Komplikacije preloma jagodicne kosti ˇ Kao rane komplikacije mogu se javiti: . cesto vrlo obilno. . ´ usporeno zarašcivanje i pseudoartroza. Komplikacije preloma gornje vilice U grupi ranih komplikacija najcešce se pominju: ˇ ´ . deformiteti srednje trecine lica.4. oculomotoriusa. ˇ . ˇ .estetski poremecaji u vidu asimetrije jagodicnog predela. U grupi kasnih komplikacija najcešce se javljaju: ˇ ´ . . usled loše reponiranih (nereponiranih) fragmenata luka jagodicne kosti. . trochlearisa). ´ ˇ Pravovremenim lecenjem i izborom najbolje metode maksimalno se smanjuje pojava ˇ komplikacija u lecenju preloma lica i vilica. ptoze i enoftalmusa. koje zahteva hitnu prednju ili ˇ zadnju tamponadu nosa.

Primarno zarastanje. kada novostvorena kost direktno premošcava frakturnu pukotinu. odnosno uz ´ ´ pomoc kompresivne osteosinteze. kao i ´ ˇ lokalna loša prokrvljenost.2.5. Medjutim. 4. stvarajuci tzv asepticno ´ ˇ zapaljenje. U hematom i frakturnu pukotinu prodiru omnipotentne mezenhimne celije. granulacioni kalus. spojeni pod aksijalnim pritiskom (kompresivna osteosinteza) i u stanju potpunog mirovanja.5. koje vrše ´ organizaciju hematoma i premošcavanje frakturne pukotine.4. U pacijenata sa osteopatijama ili lecenih zracnom terapijom. Važnu ulogu ima i starost pacijenta: kod dece. Osteoklasti koji nastaju iz mezenhimnih celija. ˇ ˇ sposobnost regeneracije kosti može biti bitno umanjena. može biti direktno (primarno). ´ 33 . U tom slucaju mezenhimne celije iz Haverzovih kanala se direktno ˇ ´ pretvaraju u osteoblaste i osteoklaste. Pri idealnim uslovima. moguce je sam u posebnim uslovima. ´ primarno i sekundarno zarastanje). U praksi je najcešce rec o sekundarnom zarastanju ˇ ´ ˇ preloma kada se stvaranje kosti odvija putem kalusa. jer zbog biomehanickih posebnosti. te se pri kasnijoj remineralizaciji ponovo ugradjuju. nacin zarastanja suštinski nema veci znacaj ukoliko dovodi do suficijentne ˇ ˇ ´ ˇ repozicije i imobilizacija fragmenata. Može se reci da. subperiostalno i u neposrednoj okolini preloma. ili indirektno (sekundarno). odnosno premošcavanje frakturne pukotine koštanim tkivom do ´ potpunog uspostavljanja anatomskog i funkcionalnog integriteta kosti. ne nastaje osteoklasticna resorpcija kosti (kontaktno ˇ zarastanje). težine i primenjenih ´ ˇ terapeutskih metoda.5. ˇ ˇ ´ ´ ˇ pri konzervativnom nacinu lecenja preloma ili kod žicanih osteosinteza. tj. ´ klinicki gledano. dolazi do stvaranja hematoma u frakturnoj pukotini. kompresivna osteosinteza ˇ na donjoj vilici retko može dovesti do idealnog spajanja krajeva fragmenata. Nacin zarastanja preloma.1. Zarastanje preloma Zarastanje preloma. obicno samo u ˇ pojedinim delovima frakturne pukotina. ´ Poremecaji metabolizma i hronicna oboljenja mogu znatno usporiti regeneraciju kosti. Reaktivna acidoza. ´ ´ tj. zavisi i od raznih individualnih faktora. Isti proces se odvija subperiostealno i u neposrednoj blizini preloma. I kod kompresivne osteosinteze se mogu naci sve forme zarastanja preloma (kontaktno. stvarajuci meko granulaciono tkivo. Primarno zarastanje preloma Primarno (direktno) zarastanje preloma je moguce samo kada su koštani fragmenti ´ egzaktno reponirani. dovodi do demineralizacije kosti u predelu ˇ frakturne pukotine. pošto premošcavanje frakturne pukotine osteonima nastaje najcešce nakon prethodne ´ ˇ ´ manje resorpcije u predelu frakture. mineralne soli ostaju u neposrednoj blizini preloma. Sekundarno zarastanje preloma Ovaj nacin zarastanja preloma stvaranjem kalusa se najcešce srece u klinickoj praksi. Novostvoreni osteoni premošcuju neposredno frakturnu ´ pukotinu i postaju deo novostvorene lamelarne kosti. zbog povecanog metabolizma prelomi zarastaju mnogo brže nego kod starijih ljudi. Neposredno nakon ˇ ˇ ˇ dejstva traume i preloma kosti. U koštanoj srži i okolini vaskularno vezivno tkivo reaguje aktivnom hiperemijom i celularnom eksudacijom. osim od vrste. 4. nastala usled asepticnog zapaljenja.

odnosno perforativne. Pri funkcionalnom opterecenju. Ukoliko preovladaju ove druge. ˇ ´ oguljotina. Ukoliko nisu postignuti idealni uslovi za imobilizaciju. 34 . a tek nakon dve do tri nedelje se na Rtg snimku može videti stvoreni kalus. Obicno nema korelacije izmedju velicine i stepena ˇ ˇ povrede mekih tkiva i povrede skeleta lica i vilica. On se može klinicki konstatovati i palpacijom. može doci do stvaranja ´ krskavicnog kalusa. stvaranje nove kosti može biti potpuno prekinuto. Kalus se postepeno ucvršcuje stvaranjem kolagenih vlakana koja premošcuju frakturnu ˇ ´ ´ pukotinu i privlace krajeve fragmenata. cime je zarastanje preloma vrlo otežano. ali tada više ne postoji opasnost od ´ ´ dislokacije. vilice se mogu delimicno mobilisati i opteretiti (elasticna ˇ ˇ medjuvilicna vuca). a retke kod izolovanih preloma mandibule. avulzija. dovodeci do pseudoartroze. ubodnih rana i drugo. posekotina. Pri funkcionalnom opterecenju kosti. sile ˇ ˇ ´ pritiska u predelu frakturne pukotine poboljšavaju zarastanje preloma. Povrede mekih tkiva su ceste kod istovremenih preloma gornje i donje ˇ vilice. frakturna pukotina se gubi za znatno krace vreme. ´ ´ Potpuno koštano zarastanje preloma nastaje najcešce nakon 6-8 nedelja. intraoralne i kombinovane ˇ ´ intra-ekstraoralne. i nakon tog vremena rendgenološki može prikazati. te se frakturna linija premošcuje fibroznim trakama. Frakturna pukotina se na taj nacin prvo ˇ ˇ proširuje. što ubrzava proces zarastanja. Povrede mekih tkiva maksilofacijalne regije Spadaju u najcešce povrede lica i vilica. medjutim. U prvo vreme na Rtg ´ ˇ snimku frakturna pukotina biva proširena usled uklanjanja nekroticnih koštanih ivica i ˇ demineralizacije. U slucaju ˇ ´ ˇ nesmetanog zarastanja nakon 4 nedelje. Pri primarnom zarastanju kosti. Ekstenzivni prelomi su cesto bez povreda ˇ mekih tkiva i obrnuto. Nije retko istovremeno prisustvo dve ili više raznih povreda mekih tkiva u ovom predelu. ˇ Na kraju procesa zarastanja dolazi do mineralizacije frakturne pukotine koja se. dok vucne sile ometaju ˇ zarastanje. ˇ ˇ Zarastanje preloma je moguce pratiti klinicki i rendgenološki. Javljaju se kao izolovane ili veoma cesto ˇ ´ ˇ udružene sa povredama kostiju ovog predela. Periostalno stvaranje kalusa je znatno jace od enosalnog. Po lokalizaciji ove povrede mogu biti ekstraoralne (najcešce). ˇ 4. laceracija.6. ´ narocito pri bazi mandibule. Ovako nastali fibrozni ili hrskavicavi "predkalus" se ˇ ˇ osifikacijom pretvara u "osteoidni kalus". a nakon mineralizacije u mrežastu kost. Najcešce povrede mekih tkiva maksilofacijalne regije se javljaju u vidu kontuzija.odstranjuju nekroticne ivice koštanih fragmenata. novostvorena ˇ ´ mrežasta kost se postepeno pretvara u lamelarnu kost. pri cemu se koštane gredice transformišu ˇ u spongiozu. Pri klinickom pregledu se nakon tri do cetiri nedelje od pocetka imobilizacije takodje ˇ ˇ ˇ može naci federirajuca pokretljivost koštanih fragmenata.

odnosno . 35 . Nakon cišcenja okoline. U dijagnostickom postupku važno je uzeti odgovarajucu anamnezu i pažljivo pregledati ˇ ´ povredjenog.pronaci uzrok i odrediti ´ adekvatna terapija. mestu i ´ ˇ vremenu povredjivanja.kada su. ali više rana cini ˇ ´ ˇ povredu složenijom. cini ˇ definitivna hemostaza. cine se minimalne ekscizije i to samo loše ishranjenih delova. Agresivni ˇ debridman u ovih povreda dovodi do gubitka mekih tkiva i zahteva kasniju korekciju. pljuvacne žljezde i druge strukture. antitetanusne zaštite. b) definitivno hirurško zbrinjavanje. ´ ´ ˇ Rane mekih tkiva ovog predela najcešce ne ugrožavaju život pacijenta. zaštite rane sterilnim zavojem. pristupa se zbrinjavanju povredjenog. nego kod nekog ko je dobio udarac pesnicom. krvni sudovi. a) Provizorno zbrinjavanje povreda mekih tkiva se najcešce obavlja van hirurških ˇ ´ ustanova i sastoji se iz: zaustavljanja krvavljenja iz rane. sem površinskih zahvaceni i mišici. Šok je vrlo redak kod izolovanih povreda ovog predela. antibiotske zaštite. ali kada se pojavi. a potom pristupa šivenju po slojevima.kada zahvataju samo kožu ili sluzokožu. zbrinjavanje povreda mekih tkiva se najcešce sprovodi u dve faze: ˇ ´ a) hitno ili provizorno. Sama rana se za to vreme štiti sterilnim tamponom. ˇ ˇ ´ Okolina rane se cisti fiziološkim rastvorom. pristupa ˇ ´ se samoj rani: izvrši se inspekcija. a šivenjem po slojevima eliminišu se mrtvi prostori. ili duboke . a potom blagim antisepticnim sredstvima (asepsol. uklanjaju se eventualno strana tela. mora se pažljivo pregledati abdomen. Revizijom rane i pedantnom ´ ˇ hemostazom izbegava se stvaranja hematoma. Cilj šivenja kod ovih povreda jeda se dobije što manje upadljiv ožiljak. ˇ ˇ alkohol).Po dubini mogu biti površne . koagulumi. b) Definitivno hirurško zbrinjavanje povreda mekih tkiva maksilofacijalne regije se obavlja u specijalizovanim hirurškim ustanovama. vodeci racuna o simetriji lica. Anamneza omogucuje orijentaciju o nacinu nastanka i vrsti povrede. U praksi. antišok terapije pri težim povredama. Nakon anamneze i detaljnog pregleda. koje treba suturirati bez tenzije. revizija. grudni koš. stepenu kontaminacije i eventualno o prethodno sprovedenoj terapiji. Pre same obrade se cini toaleta (cišcenje) rane. Svakako da su kod osobe nastradale u saobracajnoj nesreci mnogo verovatnije udružene povrede ´ ´ ili politraume. Ako su ivice rane traumatizovane. karlica i ekstremiteti. Upotrebom odgovarajucih instrumenata i materijala za šivenje smanjuje se mogucnost ´ ´ sekundarne traumatizacije ivica rane. što zahteva posebnu pažnju u dijagnostici i terapiji.

Kod istovremene povrede mekih i koštanih tkiva obrada se vrši od unutra put spolja. tj. a potom šav potkožnog tkiva i kože. Kod povrede parenhima pljuvacne žlezde potrebno je uciniti prvo pedantnu ˇ ˇ suturu kapsule pljuvacne žlezde. Razlog za to je što ˇ nakon toga vremena traumatski edem koji nastaje onemogucava preciznu rekonstrukciju i ´ adaptaciju ivica rane. jer to ometa kasnije zbrinjavanje koštanih struktura. ´ Kod istovremenih povreda mekih i koštanih tkiva.Ako istovremeno postoji povreda skeleta lica i vilica. koji se ne može ušiti bez tenzije. Ukoliko postoji defekt kože. a ukoliko to nije ˇ ˇ moguce. submandibularna). facijalisa sa prekidom kontinuiteta. U toku primarne obrade treba posebno obratiti pažnju na eventualne povrede velikih pljuvacnih žlezda (parotidna. lokalnim ili udaljenim režnjevima. ne treba odstranjivati. nosnih krila i ušne školjke. Nisu retka i oštecenja stabla ili grana n. a potom mekih tkiva. može se ušitit proksimalni deo Stenonovog kanala ´ direktno za obraznu sluzokožu. tankog sloja mekih tkiva. treba pokušati sa "end to end" anastomozom uz pomoc odgovarajuceg polietilenskog katetera. ˇ Ukoliko je došlo do prekida kontinuiteta Stenonovog kanala. ´ ˇ jer zbog nastale tenzije može doci do nekroze i dehiscencije ivica rane i sledstvenog stvaranja ´ unakažujucih ožiljaka. Odlomke kosti koji imaju ocuvanu vezu sa mekim ˇ tkivom. mišicnog sloja i sluzokože (npr obraz). Kod vecih defekata kože i potkožnog tkiva. potkožnog tkiva. U takvim ´ slucajevima je potrebno uciniti neuro-suturu (poželjno pod mikroskopom). njihova prethoda precizna anatomska rekonstrukcija je važan uslov za uspešnu i optimalnu rekonstrukciju mekih tkiva. prigodnim materijalom obeležiti krajeve prekinutog nerva za kasniju neuroplastiku. cini se mukodermalni šav. može se uraditi primarni šav i ako je od momenta povredjivanja prošlo i više od 12. Najbolji rezultati se u ovakvim slucajevima ˇ postižu istovremenim zbrinjavanjem koštanih i mekih tkiva. i zbog postojanja lokalnog imuniteta na bakterijsku floru u ustima. U takvim slucajevima izgubljeno tkivo se nadoknadjuje slobodnim kožnim ´ ˇ transplantatima. Ukoliko to nije moguce. Nastali defekt se kasnije ˇ ˇ sekundarno rekonstruiše. uvucenog u oba kraja ´ ´ ˇ izvodnog kanala. Zbog veoma dobre ˇ vaskularizacije. prvo koštanih struktura. u prvih šest casova od povredjivanja treba insistirati na ˇ ˇ ˇ primarnom šavu povreda ocnih kapaka. usana. ne treba ciniti po svaku cenu direktne suture. rana se obradjuje na taj ´ nacin što se ušiva sluzokoža za kožu. Medjutim. tj. Obrada povreda mekih tkiva lica i vilica ima i svojih specificnosti. pa cak i 24 casa. To može kasnije dovesti do stvaranja ožiljaka koji više ili manje mogu ugroziti funkciju i bitan estetski izgled ovih delova lica. obrada samo mekih tkiva nema svrhe. vec ih koristiti za uspostavljanje anatomskog integriteta koštanog ´ tkiva. 36 . Može doci do povrede njihovog parenhima ili ˇ ´ izvodnih kanala.

koja može biti uzrokovana: . i dr). borbe protiv šoka. stranim telima iz ´ ˇ okoline i dr. ˇ ´ ´ pa ih mora poznavati svaki lekar ili stomatolog. zaustavljanje krvavljenja. prstima.7. ˇ ˇ krvnim koagulumima. krunicama. penetrantne povrede grudnog koša. uvodjenje oro ili nazofaringealnog tubusa. izbora pravilnog položaja pri transportu. genioglossus i m.kominutivnim prelomom donje vilice sa defektom kosti u simfiznom predelu. nizak krvni pritisak. ˇ 4. Kod povreda maksilofacijalne regije najcešce je u pitanju mehanicka ˇ ˇ ´ ˇ opstrukcija disajnih puteva. ukoliko je njihova prolaznost kompromitovana. intrakranijalno krvavljenje).masivnim otokom baze jezika. . ili koje zahtevaju neodložan hirurški tretman (perforantne povrede oka. ultima ratio: tracheotomia. neophodno 37 . cirkulacija). Terapija u ovakvim slucajevima se sastoji od: ˇ postavljanja povredjenog u položaj na bok sa glavom na dole. hvatanje i izvlacenje mandibule prema napred i nagore. zbog krvavljenja u meka tkiva vrata. Izvodjenje ovih postupaka ne spada u domen specijalisticke.Kod politraumatizovanih pacijenata se definitivno lecenje maksilofacijalnih povreda odlaže ˇ sve dok se ne stabilizuje opšte stanje i ne zbrinu druge povrede koje ugoržavaju život (ruptura slezine. Zato je kod pacijenta koji ima znake hipovolemije. jetre. Pružanje prve pomoci pri povredama lica i vilica ´ Kod obimnih povreda maksilofacijalne regije. Zaustavljanje krvavljenja . Oslobadjanje disajnih puteva . izbora adekvatne privremene imobilizacije.Po život opasna krvavljenja su retkost kod povreda lica i vilica. ˇ Lecenje izolovanih maksilofacijalnih povreda se uvek preduzima bez odlaganja. vec opšte medicinske pomoci. preventivne infekcije. povracenim želudacnim sadržajem. aspiratorom).zacepljenjem disajnih puteva (delimicno ili potpuno) delovima proteze. izbijenim zubima. . udruženih povreda ili politraume. U takvim slucajevima ˇ je 7-15 dana uobicajeni period odlaganja definitivnog zbrinjavanja maksilofacijalnih povreda. mogu cesto biti ugrožene vitalne funkcije (disanje. tj.Oslobadjanje ili njihovo ocuvanje je najvažnija ˇ pojedinacna hitna mera. trubuha. ˇ uklanjanje stranog sadržaja iz usne duplje (pincetom. Ono se sastoji od: ˇ oslobadjanja disajnih puteva. U takvim slucajevima indikovano je ˇ ˇ urgentno lecenje. geniohyoideus i sledstvenim zapadanjem jezika. u kojem su pripojeni m.

povredjenog treba postaviti u položaj u kojem je zašticen od daljih oštecenja. u slucaju odsutnosti zaštitnih refleksa u podrucju respiratornog ´ ˇ ˇ trakta. krvi i sluzi. Privremene mere podrazumevaju: .8. ruptura slezine. a posebno centralni sekutic ˇ ´ ´ 38 . i dr).stabilni položaj na boku ("koma položaj") za povredjene koji se moraju ostaviti sami. ako postoji opasnost od aspiracije ´ povracenog sadržaja. a kod otvorenih povreda indikovana je i obavezna antitetansuna zaštita i profilaksa.kompresivnu tamponadu rane sterilnim tupferom ili zavojem. Hitne mere za hemostazu mogu biti privremene i definitivne. povredjenog u besvesnom stanju ili u stanju poremecene svesti. a pacijent nije u besvesnom stanju. Najcešce se koriste dva položaja: ´ ´ ˇ ´ . 4. zamenika plazme i drugih tecnosti (rastvori elektrolita). ´ Privremena žicana imobilizacija se obicno cini u specijalizovanim hirurškim ustanovama.digitalnu kompresiju centralno od mesta povrede kod arterijskih.ukoliko postoje indikacije . utopljavanje i drugo.Povredjenog treba postaviti u položaj kojim se obezbedjuje da periferni disajni putevi ostanu slobodni i da se istovremeno izbegne aspiracija stranog sadržaja.Veoma korisna. a periferno kod venskih krvavljenja. Izbor adekvatne privremene imobilizacije . . analgetika. šav ligatura.iskljuciti druge povrede (intraabdominalno krvavljenje. Borba protiv šoka . radi se prednja ili znatno redje zadnja tamponada nosa. sa licem okrenutim na dole . Zavisno od vrste i obima povrede. frontalni zubi u gornjoj vilici su najcešce povredjeni. i dr). Povrede zuba Povrede zuba su veoma cesta traumatska oštecenja u maksilofacijalnoj regiji. Barelov. . Najbrža i najjednostavnija privremena imobilizacija pri povredi skeleta lica i ˇ vilica postiže se primenom odgovarajucih zavoja (capistrum. ˇ Preventiva infekcije . Definitivna hemostaza se obavlja u hirurškim ustanovama po važecim hirurškim ´ principima (ligatura krvnog suda. obavezna mera na koju se cesto zaboravlja. ˇ ˇ ˇ Izbor pravilnog položaja za transport . . Zbog svoje ˇ eksponiranosti.Podrazumeva primenu .intravenskih infuzija. ali cesto i udružene sa povredama mekih i koštanih tkiva lica i vilica.sedeci ili ležeci položaj. Pri obimnim krvavljenjima iz nosa. ˇ Po poreklu krvavljenja mogu biti arterijska.Sastoji se od primene antibiotika širokog spektra. Bartonov zavoj i dr).hvatanje krvnog suda peanom.pri krvavljenju iz maksilofacijalne ´ ´ regije. venska i parenhimatozna. Javljaju se ˇ ´ kao izolovane. jetre.

Najcešci etiološki urzok su padovi u igri. starosti povredjenog. Vrlo jaka trauma može dovesti do oštecenja ´ apikalnih krvnih sudova i poremecaja pulparnog krvotoka i senzibiliteta zuba.frakture krunice zuba bez otvaranja pulpe. ˇ ´ frakture korena u srednjoj trecini.8. odnosno fiziološkog i ˇ patološkog stanja zubnog organa u trenutku traume. Direktno dejstvo relativno ošte sile na sam zub obicno dovodi do njegove frakture. smera i nacina dejstva sile.(70 odsto svih povreda). nego u ´ ˇ mladih kod kojih je on relativno širok. ´ frakture korena u apikalnoj trecini. b) Frakture korena zuba (intraalveolarne frakture zuba) se dele u cetiri podgrupe: ˇ frakture korena zuba u krunicnoj trecini.1. . . Ovim povredama najviše su izložena deca i adolescentni uzrast. sport. ˇ Sve povrede zuba se mogu podeliti na: . Dijagnostika Inspekcijom. cesto ireverzibilnih. 39 . Obim povrede i ovde ˇ ´ ˇ zavisi od intenziteta. Dejstvo indirektne tupe sile (npr u predelu usana) po pravilu dovodi do luksacije zuba. a) Frakture krunice zuba (ekstraalveolarne frakture) se u praksi najcešce dele takodje ˇ ´ u dve grupe: . a pulpa dobro vaskularizovana.frakture krunice zuba sa otvaranjem pulpe. Frakture zuba Ako se uzmu u obzir terapijske konsekvence. ´ uzdužne frakture zuba. lakše dolazi do ovih poremecaja. palpacijom i rendgenskim snimanjem se može relativno lako utvrditi vrsta i lokalizacija preloma zuba. ove povrede se mogu podeliti u dve grupe: a) frakture krunice zuba (ekstraalveolarne frakture). a znatno redje tuce. Kod starih osoba ´ u kojih je apikalni otvor uzan.luksacije zuba. 4. b) frakture korena zuba (intraalveolarne frakture).frakture zuba. kao i eventualne pratece udružene povrede susednih mekih i koštanih ´ tkiva.

može se uraditi nadogradnja zuba sa prethodnim endodontskim tretmanom. Veci defekti gledji i dentina. može se pokušati lecenje ´ ˇ imobilizacionom šinom u trajanju od najmanje osam nedelja.Kod ekstraalveolarnih preloma treba posebno obratiti pažnju na eventualna krvavljenja pulpe u dentinu. Ispitivanje poremecaja senzibiliteta zuba ´ ´ može dati negativan nalaz iako pulpa nije oštecena. U principu se mlecni i stalni zubi tretiraju isto. kako bi se smanjila mogucnost infekcije pulpe ´ preko otvorenih dentinskih kanalica. Terapija Po uspostavljenoj dijagnozi. ako je pulpa široko otvorena. Ukoliko ´ je eksponiran dentin. veci defekti krunice se mogu sanirati ´ (rekonstruisati) primenom celuloidnih krunica. i ovde se može izvršiti ortodontsko izvlacenje korena (ekstruzija) uz prethodni ˇ endodontski tretman. Ako dislokacije koronarnog fragmenta nema. Kod frakture korena zuba u srednjoj trecini sa dislokacijom koronarnog dela. ukoliko ocuvanje mlecnih zuba ˇ ˇ ˇ ima svrhe. Takodje. samo se bruse i poravnavaju oštre ivice. kao i stanja apikalnog parodoncijuma. treba pažljivo ispitati ˇ ˇ pokretljivost oštecenog zuba. metoda izbora je ektrakcija zuba. koja se manifestuju obicno u vidu tackice. direktno se prekriva kalcijum ˇ hidroksidom. Medjutim. Kod povreda donjih frontalnih zuba. radi se vitalna amputacija ili ekstirpacija pulpe u zavisnosti od toga da li je rast korena nezavršen ili završen. Medjutim. ´ mogu se rekonstruisati kompozitnim materijalima. posebno koronarnog dela. ´ Lecenje fraktura krunice sa otvorenom pulpom ˇ Ukoliko je pulpa minimalno (tackasto) otvorena. 40 . Nakon toga se vrši protetska sanacija izradom nadogradnje. ili se radi zaštitna krunica kod vecih defekata. da bi se uklonili eventualni odlomljeni delovi zuba koji se ponašaju kao strana tela. može se izvršiti fluorizacija. Kod intraalveolarnih fraktura mlecnih zuba ekstrakcija je metoda izbora. uvek treba pregledati i iskljuciti postojanje ˇ indirektnih preloma vrata donje vilice. nastali traumom. Ukoliko je frakturna linija ispod limbusa. vitaliteta. Nakon toga se rekonstruiše krunica kompozitnim materijalima kod manjih. prvo treba proceniti mogucnosti ocuvanja zuba na osnovu ´ ˇ mesta preloma. ´ Pri istovremenim povredama mekih tkiva obraza i usana treba ih pažljivo pregledati. uz stalnu kontrolu vitaliteta zuba. ˇ Lecenje frakture krunice zuba bez otvaranja pulpe ˇ Kod manjih defekata i oštecenja gledji. ´ Lecenje intraalveolarnih fraktura zuba ˇ Kod fraktura u koronarnoj trecini korena postoje razne mogucnosti lecenja. stanja marginalnog parodoncijuma. ekstrakcija ´ je jedino moguce rešenje. Ukoliko je ´ ´ ˇ mesto preloma iznad limbusa alveolarisa. Takodje.

prelomom alveolarnog nastavka. a) Luksacije zuba bez dislokacije klinicki karakteriše manje ili vece traumatsko ˇ ´ rasklacenje zuba. Krunica zuba nije pomerena iz zubnog niza. Probe vitaliteta su iz tih razloga cesto negativne. Traumatske luksacije zuba Karakterišu se promenom normalnih anatomskih odnosa izmedju korenova zuba i alveole. ˇ uz stalnu kontrolu vitaliteta. kao i frakture zuba mogu biti izolovane.8. ˇ ˇ U slucaju pojave nekroze pulpe u toku lecenja ovih povreda. ili sa frakturom vilice. radi se imobilizacija zuba u trajanju od najmanje šest nedelja. patohistološke promene ´ su slicne. ´ U pojedinim klasifikacijama u ovu grupu povreda se može uvrstiti i tzv kontuzija zuba kod koje nema traumatske rasklacenosti. Obicno nastaju delovanjem snažne sile ˇ sa malom dejstvujucom površinom. Patohistološki. a vitalitet je ocuvan. cini se endodontski ˇ tretman kanala korena sa resekcijom apikalnog fragmenta. može se takodje pokušari ˇ ˇ sa endodontskim tretmanom i transdentalnom fiksacijom. ´ Lecenje frakture korena zuba u apikalnoj trecini ima najbolju prognozu. Sledi ´ endodontski tretman koji se može uraditi odmah po imobilizaciji ili nakon nekoliko dana. ´ Patohistološki postoji oštecenje parodoncijuma u manjem stepenu sa rupturom kapilara. Ukoliko ovi pokušaji ne dovedu do zadovoljavajuceg rezultata. Uzdužne (vertikalne) frakture zuba su veoma retke.2.Za ovaj nacin lecenja najpogodniji su zubi sa nezavršenim rastom korena. postoji perkutorna osetljivost. Ukoliko nema ˇ ´ dislokacije. Ukoliko se pojave komplikacije u vidu pulpita ili nekroze pulpe. Ocuvanje ovako ´ ˇ prelomljenog zuba nije moguce. ˇ 41 . radi se repozicija veceg koronarnog fragmenta i imobilizacija. Najcešce primenjivana u nas deli ove povrede ˇ ´ u dve grupe: a) luksacije zuba bez dislokacije. U starijih osoba sa uskim apikalnim otvorom cesto ˇ ˇ dolazi do ireverzibilnih oštecenja pulparnog krvotoka i nekroze. U slucaju da postoji dislokacija ˇ fragmenata korena zuba. ˇ Ove povrede. sledi ekstrakcija zuba. Postoje razne klasifikacije ovih povreda. kod ovih povreda postoji oštecenje parodoncijuma i pulpe razlicitog stepena koje ´ ˇ cesto može dovesti i do gubitka vitaliteta zuba. paralelno sa uzdužnom osovinom zuba. a koren je u potpunosti u alveoli. ´ hematomima i konsekutivni traumatski edem koji pritiska na neurovaskularni snop zuba. Kod višekorenih zuba se može pokušati sa hemisekcijom ´ korenova. ali izražene u blažem stepenu. udružene sa povredama mekih tkiva. Negativan rezultat ovog ispitivanja ne znaci uvek da je i pulpa ˇ avitalna. b) luksacije zuba sa dislokacijom. 4.

Koriste se metalni akrilatni ili kompozitni ˇ ´ 42 .b) Luksacije zuba sa dislokacijom se takodje dele na dve podgrupe: . povrede (frakture) zidova alveole povredjenog zuba se skoro uvek javljaju. ali nikada u potpunosti. ekstrudiran ili dislociran labijalno. zub može biti u blizini povezan samo gingivalnim pripojem. tj lingvalno. Kod traumatskih ekstrakcija na rendgenskom snimku alveola je prazna.kompletne luksacije (traumatske ekstrakcije zuba). obicno sa po dva sa ˇ svake strane. znatno smanjuju mogucnost uspešnog lecenja. Luksirani zubi se povezuju sa susednim zdravim. zub može biti intrudiran. u zavisnosti od ˇ ´ ˇ pravca dejstva traumatske sile. kao i higijena usne duplje u trenutku povrede. Probe vitaliteta su cesto negativne. uz ispitivanje patološke ˇ pokretljivosti svakog suspektnog zuba. palpacija. cesto je oskudan. perkusija. ali skoro uvek postoji manje ili vece proširenje ˇ ´ periodontalnog prostora. Inkompletnu luksaciju karakteriše poremecen anatomski odnos korena zuba i alveole u ´ vecem stepenu. ili u okolnim mekim tkivima usne duplje. alveolarnog nastavka ili vilica. Klinicki. ˇ Lecenje luksiranih zuba bez dislokacije podrazumeva njihovu imobilizaciju u trajanju od ˇ najmanje 3-4 nedelje.inkompletne luksacije. koje su cesto udružene sa ovim povredama. ´ ˇ alveola je prazna. Kompletna luksacija ili traumatska ekstrakcija zuba podrazumeva gubljenje svakog kontakta izmedju korena zuba i alveole. U toku pregleda treba ustanoviti da li postoje frakture zuba. Obavezno izvršiti probe vitaliteta i rendgensko snimanje. uz teško oštecenje parodontalnog aparata. Klinicki. odnosno manje ili vece gubljenje medjusobnog kontakta. odnosno van nje. apikalnog i marginalnog parodoncijuma. kao i povrede okolne gingive. stanja pulpe. odsustvo pojedinih treba da bude zabeleženo i objašnjeno. iako je zub u suštini sacuvan. Imobilizacija je najcešce monomaksilarna. Rasklacenost zuba nije uvek karakteristican simptom za ovu vrstu ´ ˇ povreda. . Koriste se klasicne metode: inspekcija. Avitalni zubi. Dijagnostika Neophodan je pregled svih zuba. ´ ´ Kao posledicu patohistološki imamo znatno vece oštecenje parodoncijuma i poremecaje ´ ´ ´ intrapulparnog krvotoka sa cešcim ireverzibilnim promenama u pulpi. Medjutim. zagrižaja. Rendgenski nalaz zavisi od ˇ ˇ stepena dislokacije. ˇ Terapija Pre pocetka lecenja treba proceniti izglede povredjenog zuba za uspešno lecenje. palatinalno. apikalni parodontit i uznapredovala parodontopatija. ˇ ´ ˇ Osnovni cilj terapije je da se luksirani zub dovede u normalne anatomske odnose sa okolinom i ucvrsti u alveoli. odluku ´ ˇ o ekstrakciji ovakvih zuba najcešce treba odložiti i prvo pokušati sa lecenjem. U praksi. Procena ˇ ˇ ˇ se donosi na osnovu starosti pacijenta.

Medjutim. Izbijeni zub treba do samog akta replantacije držati u sterilnom fiziološkom rastvoru. Prethodno se. ˇ ´ 4. zajedno sa okolnom kosti. u spoljnoj sredini ˇ manje od šest casova. može prolaziti ispod. Poremecaj okluzije zavisi od ´ stepena dislokacije fragmenata. Isto tako. tj. Javljaju se izolovano. ako se i posle više nedelja ne povrati senzibilitet. izgledi za uspešno lecenje su bolji. Nakon toga najcešce dolazi do resorpcije korena. kao i manje ili više otežan govor i žvakanje. Frakturna linija najcešce ima oblik nepravilne polukružne linije koja ˇ ´ svojim najnižim. Pri tome treba voditi racuna da se ˇ ˇ ´ ˇ luksacija ne prevede u traumatsku ekstrakciju zuba. Odlomljeni fragment. može da bude van kontakta sa okolnom kosti i vezan za okolinu samo mukoperiostom. uz stalnu rendgensku kontrolu i testove ˇ ´ senzibiliteta. uklone eventualni slobodni fragmenti koštanih zidova alveole. a zub je promenio boju. Vreme imobilizacije je najcešce 6-8 nedelja. zavisno od smera dejstva sile. nakon Rtg grafije. obavlja se njegova imobilizacija po istom principu kao kod inkompletnih luksacija. Najbolji ˇ ´ ˇ rezultati se postižu kada se akt replantacije izvrši u prvom satu nakon traume. odnosno bukalno. treba uraditi endodontski tretman. Nastaju najcešce u saobracaju ili tucama. lingvalno). dovodeci i do njihove ´ ´ frakture. a manifestuje se pojavom parcijalno otvorenog ili ukrštenog 43 . otok lokalnih mekih tkiva.splintovi. Rezultati su bolji ukoliko se repozicija i imobilizacija ranije sprovedu. može biti uklješten u okolne koštane strukture. Kontrola kvaliteta je bitna i obavlja se u toku i najmanje još šest meseci nakon skidanja imobilizacije. U lokalnom statusu postoje hematomi u predelu frakturnih linija. odnosno iznad apeksa zuba na frakturiranom fragmentu. Ukoliko vitalitet zuba nije ugrožen. Rezultati replantacije su veoma retko trajni. s tim što se pre ˇ imobilizacije cini repozicija. odvajaju od kosti vilice. Što je ovo vreme krace. Lecenje luksiranih zuba sa dislokacijom se sprovodi po istom principu. Prelomi alveolarnog nastavka Ovi prelomi najcešce nastaju delovanjem tupe snažne sile istovremeno na više zuba koji ˇ ´ se. obavi toaleta alveole. Lecenje kompletnih luksacija (traumatskih ekstrakcija) ˇ Izgledi za uspešno lecenje postoje ukoliko je zub bio van alveole. ona može prolaziti i kroz alveole postojecih zuba. U toku samog akta treba maksimalno štedeti periodoncijum. najcešce uz lokalnu anesteziju. Endodontski tretman se cini po ucvršcivanju zuba u alveoli. može biti dislokovan palatinalno (tj. dopunska terapija nije potrebna. Nakon vracanja ´ zuba u alveolu. ˇ ˇ ´ Rezultati replantacije se smatraju uspešnim ako zub ostane u alveoli tri do pet godina. rascep gingive. ili pak najvišim delom (u gornjoj vilici). hematom i dr. ali isto tako cesto udruženi ˇ ´ ´ ˇ ˇ sa povredama zuba i vilica.9.

ˇ ˇ Glavni cilj lecenja preloma alveolarnog nastavka jeste ocuvanje odlomljenog ˇ ˇ (dislokovanog) fragmenta. kada je odlomljeni alveolarni fragment impaktiran u okolnu kost. pored anamneze i detaljnog lokalnog ˇ statusa koriste se retroalveolarni snimci. Radi postavljanja tacne dijagnoze kod ovih povreda. Obavezna je stalna kontrola ˇ vitaliteta zuba na reponiranom fragmentu. cini se tek ˇ po završenom srašcivanju fragmenata. Pri tome se mogu odstraniti samo manji. ortopantomografski snimci i dr.zagrižaja u povredjenoj regiji. tokom najmanje cetiri do šest nedelja. repozicija se može ˇ izvesti uz pomoc elasticne vuce. zbog odluke o nacinu i vrsti lecenja. Ukoliko je indikovan endodontski tretman. Vrlo je važno iskljuciti ˇ ili potvrditi postojanje povreda zuba i vilica. Zato treba što ranije ˇ izvršiti repoziciju i imobilizaciju. Imobilizacija se obicno radi monomaksilarnim metalnim ili ´ ˇ ˇ ˇ akrilatnim splintovima. manuelno ili hirurški. deperiostizovani koštani fragmenti i jako ošteceni zubi. kako bi se sprecilo stvaranje koštanog defekta. ´ 44 . U redjim ˇ ´ slucajevima. ´ Repozicija se najcešce radi u lokalnoj anesteziji.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful