P. 1
Traumatologija

Traumatologija

4.0

|Views: 2,615|Likes:
Published by Vukasin Vostinic

More info:

Published by: Vukasin Vostinic on Oct 12, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/09/2012

pdf

text

original

Maksilofacijalna hirurgija Urednik Prof. dr Miodrag Gavric ´ 4. Traumatologija (I. Sjerobabin) 4.1. Prelomi donje vilice 4.1.1.

Uvod Donja vilica je najisturenija i jedina pokretna kost skeleta lica, zbog cega je i najviše ˇ izložena povredjivanju. Posle nosnih kostiju, najcešce je povredjivana kost maksilofacijalne regije, ˇ ´ pa spada medju deset naješce prelomljenih kostiju ljudskog organizma. Prelomi donje vilice i ´ ˇ ostalih kostiju lica i vilica sve su cešci, teži i komplikovaniji. Cesto su udruženi sa povredama ˇ ´ CNS ili se javljaju u okviru politraume. Poslednjih decenija, prema podacima vecine autora, povrede kostiju lica i vilica se javljaju ´ u 8-10 odsto svih povreda glave. U nastanku preloma donje vilice, ako izuzmemo ratne uslove, kao najcešci etiološki ˇ ´ faktori navode se tuca i saobracaj, a znatno redje sport, rad i sl. Ovim povredama cešce su ˇ ´ ˇ ´ izloženi muškarci u trecoj deceniji života, što se objašnjava vecom impulsivnošcu i sklonosti ´ ´ ´ rešavanju problema fizickim putem. ˇ 4.1.2. Anatomija Anatomska svojstva donje vilice su od bitnog znacaja za nastanak, lokalizaciju i težinu ˇ povrede. Poznato je da donja vilica ima oblik luka koji je najjaci u svom srednjem delu, a najslabiji ˇ na krajevima, tj, u predelu koluma. Preko zglobnih nastavaka i ligamenata povezana je sa lobanjom. Preko ovih nastavaka direktno se prenosi traumatsko dejstvo sile na bazu lobanje i endokranijum od kojega je odvojena samo tankom koštanom lamelom temporalne kosti. Donja vilica je obavijena jakom kompaktom koja posebno ojacava njenu bazu i ima za ˇ cilj da spreci dejstvo sile savijanja. Dejstvo sila žvakanja i njihovo prenošenje na kost donje ˇ vilice rešeno je posebnom arhitektonikom spongioze i kompakte. Spongiozne gredice oko alveola zuba su rasporedjene tako da predstavljaju posebno ojacanje veze izmedju spongioze i kompakte, stvarajuci tzv dentalni trajektorijum koji se proteže ˇ ´ ispod apeksa postojecih zuba, a završava u predelu ramusa i koluma mandibule. Takodje, na ´ angulusu mandibule postoje tzv trajektorijum marginale, na muskularnom nastavku trajektorijum ˇ temporale, zatim veoma izražen bradni trajektorijum i dr. Citav ovaj sistem trajektorijuma ima odredjen i poznat uticaj na nastanak preloma, pošto linije preloma najcešce idu upravno ˇ ´ 1

(poprecno) u odnosu na trajektorijum. Takodje, u nastanku preloma tzv slabe tacke donje vilice ˇ ˇ igraju odredjenu znacajnu ulogu. Njihov znacaj i postojanje su putem statickih i statistickih ˇ ˇ ˇ ˇ ispitivanja potvrdili mnogi autori. Kao slabe tacke najcešce se navode predeo vrata i ugla donje ˇ ˇ ´ vilice, zatim predeo ocnjaka i premolara, simfiza, ali i mesta rano ekstrahiranih zuba. ˇ Postojeci zubi u donjoj vilici, usadjeni u alveolarni nastavak, sa periodoncijumom i ´ kostima vilice cine anatomsku i funkcionalnu celinu. Broj zuba, njihova lokalizacija i dužina ˇ korenova od znacajnog su uticaja na nastanak preloma i presudan faktor u izboru metoda ˇ repozicije i imobilizacije. Poremecaj njihovih medjusobnih odnosa, tj, okluzije, ima dijagnosticki ´ ˇ znacaj, ali isto tako dobijeni okluzioni odnos nakon repozicije fragmenata služi kao merilo ˇ korektnosti repozicije. 4.1.3. Mehanizam nastanka Donja vilica, iako je najjaca kost skeleta lica, najcešce je povredjena u tucama i ˇ ˇ ´ ˇ saobracajnim nesrecama. Vrsta i priroda zavisi od anatomskih svojstava donje vilice, susednih ´ ´ mekih i koštanih struktura, postojecih zuba, ali i od intenziteta i pravca sile koja dovodi do ´ preloma. Dejstvo sile koja dovodi do preloma mandibule u saobracajnim nesrecama skoro ´ ´ redovno prelazi otpornost njene kosti, te i nije presudno u kojem ce njenom delu delovati. ´ Medjutim, kod tuce, udarac pesnicom u bocnom predelu donje vilice cešce dovodi do preloma ˇ ˇ ˇ ´ nego udarac u bradnom predelu. Veoma je cesta pojava indirektnih preloma mandibule, kada do ˇ preloma dolazi na suprotnoj strani od mesta dejstvujuce traumatske sile (prelomi vrata ili ugla ´ donje vilice). Isto tako, veoma cesto se pojavljuju istovremeno direktni i indirektni prelomi ˇ (mentalna regija - direktni prelom, i kolum sa suprotne strane - indirektni prelom). Stepen, tj, velicina dislokacije fragmenata na prvom mestu zavisi od intenziteta i pravca ˇ dejstva traumatske sile. Medjutim, kod preloma donje vilice znatan uticaj na dislokaciju fragmenata ima i kontrakcija (vuca) mastikatornih mišica koji se na njoj pripajaju. Prelomi u ˇ ´ predelu ugla ili tela donje vilice bice dislokovani cesto sinergicnom vucom mišica zatvaraca ´ ˇ ˇ ˇ ´ ˇ donje vilice (m. masseter i m. temporalis). Istovremeno ce veci, duži prednji fragment donje ´ ´ vilice biti povucen naniže dejstvom mišica otvaraca. Ovo ce doci do punog izražaja ako ˇ ´ ˇ ´ ´ istovremeno postoji i nepovoljna linija preloma. 4.1.4. Simptomatologija preloma Znaci preloma donje vilice zavise od stepena, tj, velicine same povrede. Naprsnuce ili ˇ ´ linearni prelom svakako daje manji broj simptoma nego dvostruki, kominutivni ili otvoreni prelom donje vilice. Ipak ne treba zaboraviti da je svaki prelom manje-više specifican. ˇ Sve znake preloma, možemo podeliti na nesigurne i sigurne. Prisustvo svih sigurnih znakova upucuje na postojanje preloma, ali odsustvo pojedinih ne znaci da preloma nema. ´ ˇ

2

Nesigurni znaci preloma: - Bol je intenzivan u trenutku povrede, da bi se nakon toga smanjio i zatim javljao pri pokušaju funkcija donje vilice (govor, žvakanje, gutanje), ali isto tako i pri palpaciji povredjenog predela. Bol postepeno prestaje nakon primene privremene ili definitivne imobilizacije. - Otok ili traumatski edem se javlja u neposrednoj okolini mesta preloma i posledica je ˇ ekstravazacije krvi i limfe. Javlja se u prvih šest sati od povrede. Cesto je udružen sa potkožnim, odnosno submukoznim hematomima i diskoloracijama. Što je tkivo u okolini frakturne linije rastresitije, to su otoci i hematomi veci. ´ Pojava otoka u predelu udaljenom od mesta delovanja traumatske sile takodje treba da pobudi sumnju na postojanje takozvanih indirektnih preloma. - Functio laesa, tj, oštecenje (smanjenje) funkcije donje vilice zavisi od vrste preloma. ´ Najcešce postoji poremeceno otvaranje i zatvaranje usta. Kod težih povreda odnosno preloma, ˇ ´ ´ mogu se javiti i teškoce ili onemoguceno žvakanje, govor i gutanje. ´ ´ - Trizmus je cest simptom preloma vilica, narocito kod preloma u predelu angulusa ili ˇ ˇ ramusa. Posledica je poremecene funkcije mastikatornih mišica. Njegovo prisustvo se može ´ ´ objasniti i kao refleksni odbrambeni mehanizam, tj, prinudna prirodna imobilizacija fragmenata donje vilice. - Hipersalivacija je cest simptom preloma donje vilice, a posledica je izmenjenih ˇ anatomskih odnosa i lažnog osecanja stranog tela u usnoj duplji. ´ - Faetor ex ore manje ili više je izražen kod svih povreda mekih i koštanih struktura usne šupljine. Posledica je izostanka fiziološkog samocišcenja u toku funkcije žvakanja. ˇ ´ - Poremecaj okluzije je vrlo cest i upadljiv znak preloma vilice sa zubima, dok kod ´ ˇ bezubih ne ostoji. Stepen malokluzije zavisi od vrste i težine preloma, odnosno sledstvene dislokacije fragmenata. Manifestuje se najcešce u vidu parcijalno ili totalno otvorenog zagrižaja, ˇ ´ ukrštenog zagrižaja, manje ili vece stepenice u zubnom nizu, ili pak pomeranja centra ukrštenog ´ zagrižaja obicno na stranu preloma. Medjutim, ovaj znak se javlja i kod preloma alveolarnog ˇ nastavka vilica, povreda zuba, a može postojati i pre preloma kod raznih deformiteta vilica. - Deformacija donje trecine lica kod preloma mandibule je posledica dislokacije ´ fragmenata i traumatskog edema. Što je veca dislokacija fragmenata, to je deformacija izraženija. ´ Ovaj simptom može biti manje ili više izražen u stanju mirovanja, a može se i povecavati pri ´ pokretima donje vilice. Bradni predeo je kod jednostrukih preloma manje ili više pomeren ka povredjenoj strani dok je kod dvostrukih preloma donje vilice brada pomerena na stranu distalnije linije preloma.

3

- Abnormalna pokretljivost fragmenata je siguran znak preloma. Javlja se kod potpunog prekida koštanog kontinuiteta donje vilice, pri cemu se na mestu preloma javljaju pokreti koji ˇ inace normalno ne postoje na tom mestu. U izvesnih preloma se uocava pri aktivnim pokretima, ˇ ˇ ali se najcešce otkriva bimanuelnim pregledom, pri cemu se naizmenicno jednom rukom fiksira ˇ ´ ˇ ˇ prvo jedna, pa druga strana, a drugom pokušava da se dobije abnormalna pokretljivost. - Krepitacija je takodje siguran znak preloma i manifestuje se karakteristicnim zvukom ˇ usled trenja neravnih koštanih površina na mestu abnormalne pokretljivosti. Postoji samo kod potpunih preloma. Na ovom znaku ne treba insistirati, jer se pri tome zatvoreni prelom može pretvoriti u otvoreni, ili, pak, pri grubljim pokušajima (manipulacijama) prekinuti kontinuitet vene, arterije i n. alveolaris inferior. 4.1.5. Vrste preloma donje vilice Pod prelomom ili frakturom se podrazumeva prekid kontinuiteta koštanog tkiva. Prelom može nastati nasilnim putem pod dejstvom traume ili, znatno redje, spontano, kada nastaju tzv patološke frakture. Mnoga opšta koštana oboljenja (rahitis, osteomalacija i dr), ali isto tako i lokalna (osteomielit, maligni tumori, ciste) mogu biti predisponirajuci faktori za nastanak ´ preloma. Pri dejstvu jake traumatske sile na kost, do preloma može doci na mestu dejstva sile ´ (direktni prelom), ili pak na mestu manje ili više udaljenom od mesta dejstva sile - indirektni prelom. Kao posledica dejstva traumatske sile može doci do stvaranja jedne, dve ili više ´ frakturnih linija, kada nastaju tzv jednostruki, dvostruki, višestruki ili kominutivni prelomi. Ukoliko se koža ili sluzokoža u predelu frakture intaktne, imamo zatvorene prelome. Kod otvorenih preloma koštani fragmenti komuniciraju sa spoljašnjom sredinom preko povredjene sluzokože ili kože. Pod dejstvom traume i sledstvenog preloma, koštani fragmenti mogu zauzimati razlicite ˇ položaje. Velicina dislokacije je direktno srazmerna intenzitetu i pravcu dejstva traumatske sile. ˇ Najcešca vrsta dislokacije fragmenata je po dužinskoj osovini kosti, tzv disloactio ad ˇ ´ longitudinem, kada dolazi najcešce do njenog skracenja. Medjutim, fragmenti mogu biti ˇ ´ ´ dislocirani i po širini (dislocatio ad latus) ili pod uglom (dislocatio ad axim). Na velicinu i pravac dislokacije fragmenata takodje veliki uticaj ima i snaga kontrakcije ˇ mišica koji se pripajaju u blizini preloma. Dejstvo mišicne vuce ce doci do punog izražaja ako ´ ´ ˇ ´ ´ je i pravac frakturne linije, odnosno ravni, takav, da se ne suprotstavlja njihovoj kontrakciji. Ovde je rec o tzv nepovoljnoj liniji preloma koja svojim pravcem pružanja dozvoljava dislokaciju ˇ koštanih fragmenata i omogucuje da mišicna vuca dodje do izražaja. Povoljna linija je ona koja ´ ´ ˇ svojim pravcem ne dozvoljava, odnosno sprecava dislokaciju fragmenata, onemogucujuci dejstvo ˇ ´ ´ mišicne vuce. ´ ˇ

4

a na gingivi se cesto vide znaci krvavljenja ili ˇ ´ ˇ rascepi. Treba iskljuciti povrede CNS ili politraumu. Medjutim. 1) U anamnezi treba insistirati na nacinu i vrsti povredjivanja.inspekcija i palpacija su najcešce dovoljne da bi se dobio odgovor na pitanje o ˇ ´ postojanju preloma. vec i od ´ ˇ ˇ ´ rendgenskog nalaza. tj. Pregled i dijagnostika preloma donje vilice Dijagnostika preloma kostiju lica i vilica je ne retko skopcana sa teškocama. 2. ali se sa tim svakako ne možemo u potpunosti zadovoljiti. subjektivnim i objektivnim ˇ tegobama pacijenta. ustanovljavaju se sa daleko vecom preciznošcu ´ ´ pomocu radiografija. ne samo od klinickog. Može se reci da se pravilna diagnoza pri povredama maksilofacijalne regije (kao i u ´ citavoj traumatologiji) postavlja na osnovu: ˇ 1.1. teško se otkrivaju samo na osnovu klinickog pregleda. pomeranje centra zagrižaja na povredjenu ´ stranu. poremecaji oblika zubnog niza ili pojava stepenice u njemu. položaja reponiranih fragmenata. Kontrola rezultata lecenja. Prelomi bez dislokacije. Znaci preloma zavise prvenstveno od stepena. pa se na osnovu ´ lokalnog nalaza ne može sa sigurnošcu utvrditi stepen traumatske lezije. pošto i ona u odredjenom broju slucajeva može biti insuficijentna. klinickog pregleda. 5 . ´ kao i nepotpuni prelomi (fisure). No i kada ˇ postoji dislokacija fragmenata. donja trecina lica ´ ´ može biti manje ili više deformisana. ˇ 2) U toku klinickog pregleda u lokalnom statusu treba tražiti sve sigurne i nesigurne znake ˇ koji prate prelome donje vilice. ˇ 3. tj. treba naglasiti da rendgen dijagnostika preloma kostiju lica i vilica nije uvek jednostavna. Postojanje edema ponekad onemogucava precizno palpiranje kosti. težine povrede. bilo zbog tehnicke neispravnosti snimaka ili zbog neadekvatnih ˇ ˇ pozicija pri snimanju. Klinicke ˇ ´ ˇ metode . kao i eventualne druge patološke promene na kostima. anamneze. Svedoci smo propusta koji se cine na štetu povredjenog ˇ kada se dijagnoza postavlja samo na osnovu radiografije. Kod preloma sa dislokacijom uvek postoje manji ili veci ´ poremecaji okluzije (otvoreni ili ukršteni zagrižaj). Isto tako je i plan lecenja uveliko zavisan. Kod vecih dislokacija fragmenata donje vilice i sledstvenih edema. odnos linija preloma i zuba. Koža i meka tkiva u ´ neposrednoj blizini najcešce su osetljivi na dodir.6. daleko je preciznija ako ˇ se koriste adekvatne rendgenografije. Linearni prelomi bez dislokacije fragmenata daju vrlo malo lokalnih simptoma i cesto se ˇ zamenjuju kontuzijama mekih tkiva.4. adekvatne rendgenografije. Palpatorno treba bimanuelno ispitati sva mesta suspektna na prelom u cilju nalaženja eventualne abnormalne pokretljivosti ili krepitacija. pravac frakturnih linija.

lateralni pravac veoma pogodan za tacnu ˇ orijentaciju o prelomu tela. 6 . ali i okolnim ´ ˇ mišicnim strukturama. kod nekih lokalizacija preloma ovim nacinom se ne može pouzdano ˇ utvrditi velicina dislokacije. Izrazita mehanicka neotpornost vrata ˇ donje vilice na dejstvo traumatske sile sprecava prodor caput mandibulae u srednju lobanjsku ˇ jamu i sledstvene teške povrede CNS. zavisno od anatomije mandibule ili ˇ od karakteristika preloma. ramusa. ramusa. tj.1.1. da li je ona slobodna ili fiksirana u trenutku dejstva ´ traume. Klasifikacija preloma donje vilice Prelomi donje vilice se mogu razlicito klasifikovati. frakture mandibule se dele na prelome vrata donje vilice. Po mehanizmu nastanka. Intraoralna donjo-gornja projekcija. Modifikovana projekcija po Taunu (Towne) daje veoma precizne informacije o prelomu sa lateralnom ili medijalnom dislokacijom kondila. Svaki od ovih preloma može biti jednostran. ˇ Postero-anteiorna projekcija mandibule daje pouzdane kompleksne informacije o prelomu simfize. ˇ 4. angulusa. tela i ascendentnih ramusa. dok je kosi. velicine i pravca dislokacije ˇ ˇ fragmenata. pregledno prikazuje i stanje svih zuba donje i gornje vilice. u ovom predelu se nalazi i donji pripoj zglobne kapsule temporo-mandibularnog zgloba. obostran. simfize i alveolarnog nastavka. postojanja višestrukih preloma. jasno upucuje na pravac ´ i stepen dislokacije parasimfizne regije i bolje od drugih otkriva tzv teleskopse dislokacije. Danas se za ragiografsku potvrdu preloma donje vilice najcešce koristi ˇ ´ ortopantomografija koja osim detekcije preloma. Treba reci da mesto. stanja zuba. 4. njihovog odnosa prema frakturnoj pukotini i drugo. prelom kondilarnog nastavka je skoro iskljucivo indirektan. Dejstvo sile. ˇ ´ Ovaj najcešce frakturirani deo donje vilice se sastoji iz glave (caput mandibulae) i vrata (collum ˇ ´ mandibulae). tj. tj.7. vec i od položaja glave. broja frakturnih linija i dr. pterygoideus lateralis u istoimenoj jamici.7. Prelomi kondilarnog nastavka donje vilice Javljaju se izolovano ili cešce udruženi sa prelomima druge lokalizacije u donjoj vilici. Medjutim.3) Klinicka slika je vodilja za ciljani radiografski pregled koji je neminovan za ˇ utvrdjivanje tacne lokalizacije preloma. Prema lokalizaciji. a nisu retke ni medjusobne kombinacije. kondila i muskularnog nastavka mandibule. tela. ˇ pošto je on veoma dobro zašticen koštanim masivom tela i luka zigomaticne kosti. pravca frakturne ravni. ˇ sila obicno dejstvuje u predelu brade.1. Takodje. lokalizacija preloma ´ ima znatnog uticaja i na izbor metode lecenja. Vrat je najgracilniji (najtanji) deo donje vilice i na njegovoj prednjoj strani se pripaja m. pa su potrebni i snimci iz specijalnih pravaca. Direktni prelomi kondilarnog nastavka su izuzetno retki. osim što je veoma pogodna za pouzdanu orijentaciju o stanju frontalnih zuba i alveolarnog nastavka. njen pravac i razlaganje ne zavise samo od mesta delovanja ´ na donju vilicu.

Palpatorno kroz spoljne ušne kanale postoje asinhroni pokreti. relativno teško se dijagnostikuju. a okluzija poremecena u vidu otvorenog zagrižaja na suprotnoj strani i ukrštenog zagrižaja na ´ strani povrede.Postoje razlicite podele preloma kondilarnog nastavka. 3) lukascione prelome kondilarnog nastavka. a frakturna linija je najcešce linearno poprecna. Dislokacija kondila može biti napred i medijalno (najcešce). odnosno na strani preloma nema ili je bitno smanjena pokretljivost kaputa mandibule prilikom pokušaja otvaranja ili zatvaranja usta. ´ U kontaktu su samo kvržice zadnjih zuba gornje i donje vilice i javlja se vidljiva retruzija mandibule. cesto su potrebni i tomografski snimci ramusa mandibule ˇ 2) Prelomi kondilarnog nastvaka sa dislokacijom . važno je znati da kod jednostranog preloma koluma povredjeni ne može da pomera vilicu ka zdravoj strani zbog onemogucene ´ 7 . a ˇ funkcionalne tegobe veoma izražene. Kod obostranih preloma kondilarnih nastavaka. traumatski edem u predely zgloba slabo ˇ ´ ˇ izražen. postoji poremecaj okluzije u vidu totalno otvorenog zagrižaja. Razlog što je najcešca dislokacija kondilarnog nastavka prema ˇ ´ napred i medijalno. postoji i ˇ diskretno skracenje ramusa na istoj strani. 2) prelome kondilarnog nastavka sa dislokacijom. jeste pripoj m. Pored rutinskih rendgenskih snimaka za donju vilicu. Na pravu dijagnozu upucuju. a cešce udruženi sa prelomima mentalne regije suprotne strane. Najjednostavnija deli preloma na: ˇ a) intrakapsularne . pored dobro ´ ´ uzete anamneze. Centar zagrižaja je pomerent na stranu preloma. U klinickoj slici takodje. Otok je primetan. Simptomatologija je oskudna. i funkcionalne tegobe pri pokušaju otvaranja i zatvaranja usta. Retko su izolovani.znatno cešci. b) ekstrakapsularne . koji nisu retki. usled tzv teleskopske dislokacije ascendentnih ramusa. ˇ ´ simfize ili angulusa mandibule. sem devijacije brade na stranu preloma. U klinickoj slici simptomi mogu biti manje ili više izraženi. Prilikom pregleda pacijenata sa ovim povredama. poremecaji okluzije nedostaju ili su minimalni. sa manje ili više izraženom klinickom ˇ ´ ˇ simptomatologijom.najcešca su vrsta preloma ove ˇ ´ lokalizacije. znatno redje. što je posledica dejstva mišicne vuce zatvaraca i ´ ´ ˇ ˇ sledstvene dislokacije ad longitudinem cum contractionem. pterygoideus lateralis na vratu donje vilice. 1) Prelomi kondilarnog nastavka bez dislokacije su relativno retko.veoma retki. Ovi prelomi se u klinickoj praksi iz prakticnih razloga prema dominirajucim klinickim ˇ ˇ ´ ˇ znacima i položaju kondila dele na: 1) preloma kondilarnog nastavka bez dislokacije. ili ˇ ´ nazad i lateralno.

Prelomi ramusa mandibule Prelomi ove lokalizacije su relativno retki i ucestanost im ne prelazi 5 odsto svih ˇ lokalizacija.3. vec zahteva hiruršku repoziciju i ne retko ˇ ˇ ´ kondilektomiju. strukture i vektorskih sila. Još slabijim ga cini prisustvo impaktiranog donjeg umnjaka. Inace. ˇ Ovaj prelom može nastati direktnim.7. veci (prednji) fragment je obicno pomeren ˇ ´ ˇ na stranu preloma. igra važnu ulogu u dislokaciji fragmenata. što pragte povrede kapsule i zglobnih ligamenata. Zubi (premolari i molari) u gornjoj i donjoj vilici ´ ˇ mogu cesto smanjiti stepen dislokacije. postoji manje ili više otvoreni zagrižaj u predelu veceg ´ ˇ ´ fragmenta i pomeren centar zagrižaja na stranu preloma. Kod obostranih preloma kondilarnog nastavka nije moguca ´ propulazija mandibule iz istih razloga.7. Razlog leži u tome što je ushodna grana mandibule zašticena snažnim mišicnim ´ ´ strukturama i jakim periostom. Ugao mandibule je kao i kondilarni nastavak jedno od predilekcionih mesta preloma.1. zbog anatomske konfiguracije. što je rezultat dejstva na njemu pripojenih mišica otvaraca.2. U ovih preloma caput mandibulae napušta zglobnu jamu. Prelomi angulusa mandibule Više od petine svih preloma donje vilice pripada ovoj lokalizaciji. sem rutinskih snimaka donje vilice potrebno je naciniti i snimke temporomandibularnog ˇ zgloba sa otvorenim i zatvorenim ustima.funkcije m. tomografske snimke ramusa i sl. ali isto tako i ´ ˇ mišica zatvaraca na suprotnoj zdravoj strani. Kod tzv povoljne linije preloma pravac njenog prostiranja je od gornje ivice alveolarnog nastavka mandibule prema napred i dole. posebno kod nepovoljne linije preloma. Ovaj prelom je karakteristican po tome što je zadnji distalni fragment vilice. ˇ ˇ 4. Tok nepovoljne linije kod ovih preloma je od gornje ivice alveolarnog nastavka prema nazad i dole do baze mandibule. Da bi se postavila tacna diagnoza ovog ˇ preloma. te je teško dostupna uticaju traume. naviše ˇ i unutra. te se lako mogu naci sigurni ˇ ´ i nesigurni znaci preloma. dislokovan napred. Najcešce je rec o indirektnim ˇ ´ ˇ prelomima sa slabo izraženom dislokacijom fragmenata. Pravac frakturne linije. Ova vrsta preloma se retko može leciti konzervativnim nacinom. 8 .1. 4. ˇ Klinicka slika svežih preloma ovog predela je jasno izražena. a prate ih tegobe i klinicka ˇ slika izraženija nego kod prethodnih preloma. Što se poremecaja okluzije tice. pored ostalih. pterygoideus lateralis. Klinicka slika je veoma slicna prelomima kondilarnog nastavka. ali i indirektnim dejstvom traumatske sile i cesto je ˇ udružen sa prelomima druge lokalizacije. 3) Luksacioni prelomi kondilarnog nastavka su relativno retki.

ˇ ˇ Sila koja dovodi do preloma tela donje vilice. cak ako lezija gingive i nije klinicki vidljiva. nastali pri pokušaju samoubistva puškom. a cešce udruženi sa prelomima druge lokalizacije. smatraju otvorenim. retko izolovani. ˇ ´ ˇ predstavlja najcvršci deo donje vilice.5. Frakturne linije su obicno rasporedjene u ˇ interkaninom prostoru. cinit to najcešce neposrednim direktnim ˇ ˇ ´ dejstvom. obicno ne dolazi do dislokacije zbog sprege sila mišica zatvaraca. pravca dejstva traumatske sile. ´ ˇ ˇ ˇ Postojanje dve ili više frakturnih linija u simfiznom predelu može bitno uticati na dislokaciju fragmenata i sledstvenu klinicku sliku. može doci dopreloma oba ´ kondilarna nastavka ili oba angulusa mandibule. ´ ´ Ovaj središnji fragment je. pružanja frakturne linije. Prelomi predela simfize donje vilice Relativno su cesti.1. Obavijen je cvrstom kompaktom. trauma prenosi i na suprotnu stranu koju lomi indirektnim putem. uticaj mišica zatvaraca i otvaraca na dislokaciju je znacajniji. njihov pravac i stepen dislokacije fragmenata. Klinicka slika kod preloma ove lokalizacije zavisi od intenziteta povrede i velicine ˇ ˇ dislokacije fragmenata. Dvostruki i višestruki prelomi donje vilice Ova vrsta preloma. dovodeci do direktne frakture na tom mestu i indirektne na kondilarnom ´ nastavku drugu strane. klinickim pregledom nije teško naci ˇ ˇ ´ vecinu znakova karakteristicnih za prelom. Dislokacija zavisi i ovde od broja zuba s obe strane frakturne ravni. Najcešci primer za ovu vrstu povreda je kada sila deluje u predelu mentalne ˇ ´ regije sa jedne strane. Ukoliko sila deluje upravno na bradni predeo.7.1. srece se sve više pri povredama donje vilice. Što je veci ugao izmedju ˇ ´ ˇ ´ sagitalne i frakturne ravni. Od njenog intenziteta zavisi broj frakturnih linija. Treba napomenuti da se svi ˇ ´ prelomi tela donje vilice u kojoj postoje zubi.6. Ukoliko je frakturna ravan u sagitali donje vilice ili sa njom paralelna. te se pored preloma na tom mestu.središnji. 4.4.kraca i treci . a cešce obostrano. ˇ ˇ ´ Nastaju direktnim dejstvom traumatske sile. ˇ U mirnodopskim prilikama u ovom predelu su cesti kominutivni prelomi sa defektom ˇ mekih i koštanih struktura. Distalni fragmenti su pod dejstvom sile mišica zatvaraca pomereni naviše i ´ ˇ 9 .7.7. ´ ˇ 4. Retko ´ su lokalizovani istostrano. Kod dvostrukih preloma uvek postoje tri fragmenta: dva distalna . Prelomi tela donje vilice Korpus mandibule cini najveci deo donje vilice. Pošto je regija lako pristupacna.1. zbog prirode periodontalnog pripoja. obicno pomeren prema ˇ ´ ˇ ˇ nazad i nadole. nasuprot ˇ ´ ˇ drugim lokalizacijama gde su relativno cešci višestruki prelomi. posebno dvostruki.4. ali i od vuce mišica pripojenih za prelomljene ˇ ´ fragmente. što objašnjava ucestalost linearnih preloma. pod dejstvom sile i vuce mišica otvaraca. Nastaju dejstvom snažne sile direktno na jedan deo ˇ ´ vilice.

Klinicki simptomi ovih povreda su veoma jasni i lako uocljivi. a znatno cešce hirurško. Na mestu povrede koštani fragmenti mogu biti raznih velicina. tj. ˇ Lecenje ovih povreda izuzetno je konzervativno. a ˇ ˇ cesto i mekog tkiva. povrede ´ ´ CNS i dr. tj. postoje stepenice u zubnom nizu i pojava parcijalno otvorenih zagrižaja. a ostali najcešce ˇ ´ indirektni. rogom.7. ravni. Klinicka slika ovih preloma zavisi od broja frakturnih linija i velicine dislokacije. Veoma cesto se srecu u okviru ratnih povreda maksilofacijalne regije. niti pokušava primarna osteoplastika. najcešce su otvorenog tipa i cesto su pracene manjim ili vecim ˇ ˇ ´ ˇ ´ ´ gubitkom koštane mase. ´ 10 . Središnji fragment kod ove vrste preloma je dislokovan pod dejstvom traumatske sile i mišicne vuce prema dole i medijalno. Ove povrede. Povredjena strana je manje ili više deformisana u zavisnosti od stepena dislokacije. U toku hirurške ˇ ˇ ´ obrade. U slucaju da postoji koštani defekt.napred. Kominutivni prelomi donje vilice Nastaju delovanjem izuzetno snažne sile usmerene na odredjeni deo vilice. Kompleksnost ovih povreda povecavaju i manje ili više oštecena okolna meka tkiva. s obzirom na nacin nastanka. najcešce u opštoj anesteziji.1. Pravac pružanja frakturne linije.7. Trostruki i višestruki prelomi donje vilice nisu cesti kao prethodni. ne ide se po svaku cenu na uspostavljanje kontinuiteta ˇ donje vilice. konture donje vilice. ali pokazuju stalnu ˇ tendenciju porasta. Jednostrani dvostruki prelom obicno nastaje direktnim dejstvom snažne sile sa malom ˇ površinom dejstva. cini se repozicija koštanih fragmenata. Centar zagrižaja kod ove vrste preloma je najcešce pomeren prema distalnijoj liniji ˇ ´ preloma. Mogu biti povezani sa periostom ili deperiostizovani. ´ ˇ takodje i ovde igra znatnu ulogu u dislokaciji. Pri postavljanju dijagnoze i pre pocetka ˇ ˇ lokalne terapije treba iskljuciti postojanje udruženih povreda i politraumu. jer gubitak koštanog. narocito onih koji nisu ˇ ´ ˇ ˇ deperiostizovani. ˇ ´ a u mirnodopskim uslovima javljaju se u pokušajima samoubistva (najcešce puškom). pri gaženju ˇ ´ u saobracajnim nesrecama i pri povredama od domacih životinja (udarac kopitom konja. Glavna im je odlika da je jedan prelom uvek direktan. Ocuvani preostali nepovredjeni delovi donje ˇ vilice se dovode u normalni anatomski (okluzioni) odnos sa gornjom vilicom i zatim vilica imobiliše. oblika i u najrazlicitijim ˇ ˇ položajima u odnosu na zdavu kost. Koštani defekt se sekundarno rekonstruiše. ´ ´ ´ i sl). što dovodi do razmrskavanja kosti u vidu mnogobrojnih frakturnih pukotina i fragmenata. dovode do znatnih unakaženja. u cilju uspostavljanja anatomske celine. Zubni luk je deformisan. ˇ ˇ 4. kada se za to stvore odgovarajuci uslovi.

vec samo posle više pokušaja. Iz ˇ tih razloga vilicna kost dece reaguje nešto drugacije na dejstvo traume. Karakteristicno ˇ je da je najcešce povredjena samo jedna kost. ˇ ˇ ˇ narocito u prvim godinama života. meka i zato elasticna i lako savitljiva. kako zbog slabije saradnje sa ˇ pacijentom. ˇ može doci do oštecenja centra rasta donje vilice. Ali to ne znaci da se i u decje doba ne javljaju klasicne vrste preloma. Prelomi vilica u dece Ove prelome karakterišu specificnosti koje proisticu iz više razloga. može doci do infekcije i njihove sekvestracije. Kost decje vilice se ˇ ˇ ˇ po anatomo-histološkim i fizickim osobinama razlikuje od vilicne kosti odraslih osoba. dok kompleksni prelomi nastaju pretežno u ˇ ´ saobracajnim nesrecama. odlomaka. Pošto je decja kost nezrela. a nešto redji u korpusu ˇ ˇ ´ donje vilice. Takodje. Poseban entitet predstavljaju ´ nedijagnostikovani. koji se ne može odjednom slomiti.4. Iz tih razloga u ranom decjem uzrastu nisu ˇ retki ni fisurni prelomi/naprsnuca. Pokosnica ima znacajnu ulogu. znatno redje ˇ ´ saobracaj i drugo. elasticnija je i samim tim otpornija na dejstvo traume. u decje doba ´ ´ ´ ˇ na mestu preloma postoji više naprslina. Najcešci etiološki uzrok preloma vilica u dece su povrede uigri i padovi.7. ugibanjem i posebnim vidom preloma poznatim kao "zeleni štap" (green stick) prelomi. ukoliko traumom budu povredjeni zameci stalnih zuba. Prelomi tipa "zeleni štap" su veoma cesti i tipicni oblici traumatskih preloma donje vilice ˇ ˇ u decjem uzrastu. ankiloticnih promena u donjovilicnom zglobu ´ ´ ˇ ˇ i sledstvenih deformiteta donje trecine lica. Rendgen dijagnostika je takodje otežana. ali ce se prekid kontinuiteta teško postici. manje otporan i lakše kidljiv. Periost dece je veoma dobro ˇ razvijen. mehanizam nastanka ˇ ˇ ove vrste preloma se može uporediti sa ponašanjem zelenog štapa (pruta). što može ozbiljno ´ kompromitovati proces zarastanja preloma. elastican i otporniji na traumu. Oni su nešto cešci u predelu kondilarnog nastavka. ´ Mehanizam nastanka preloma vilica udece je istovetak kao i u odraslih. pukotina. narocito u ˇ predelu korpusa donje vilice. neleceni ili loše leceni prelomi kondilarnog nastavka u rano decje doba. kao i prelomi bez dislokacije. Decja kost na ovakve ˇ ˇ insulte reaguje savijanjem. ali pretežno bez prekida kontinuiteta.8. Kora zelenog štapa i drvena supstance ispod ´ nje ce se manje ili više oštetiti. ´ ´ Dijagnostika preloma u decje doba nije uvek jednostavna. U odraslih on je tanji. Ona je ˇ ˇ manje krta. kao ˇ ˇ ˇ i u odraslih. zbog otpora koji pružaju mlada kost i veoma izražen periost. jer svojom elasticnošcu ublažava ili sprecava da ˇ ˇ ´ ˇ traumatska sila u potpunosti prekine kontinuitet kosti.1. Iz tih razloga je veoma važno da se pri sumnji na ´ 11 . Isto tako. zbog istovremenog prisustva mlecne denticije i zametaka stalnih ˇ zuba koji mogu kamuflirati frakturnu pukotinu. Kada jaka traumatska sila ˇ ˇ deluje na kost odraslih osoba. tako i zbog otežanog pregleda. ona savladava njenu cvrstinu i otpornost. Zbog otežane i neblagovremene dijagnostike ovih preloma.

Rigidni periost bezube vilice ne dozvoljava vecu dislokaciju i deluje kao ´ neka vrsta splinta. usled skleroticnih promena. povecana je sklonost ka prelomima ˇ ´ na svim kostima. Nakon toga se uklanja ˇ imobilizacioni sistem i ordiniraju funkcionalne vežbe za otvaranje usta i stimulisanje pokreta u donjovilicnom zglobu.7. ili iskljucivanja preloma. Razlog je što nakon gubljenja svih zuba. Rendgen dijagnostika preloma bezubih vilica je relativno laka. koji imaju bacvast. jer ne postoje zubi koji mogu kamuflirati frakturnu pukotinu. dislokacija bezubih patrljaka je izražena u znatno manjem stepenu ˇ nego u vilica sa zubima. Izuzetak u trajanju imobilizacije su ˇ prelomi vrata donje vilice u dece. Prelomi bezubih vilica Prelomi bezubih vilica se u prilicnoj meri razlikuju od povreda vilica sa zubima.9. postepeno dolazi do potpune resorpcije alveolarnog nastavka. ˇ U starije životno doba. Nedostatak zuba i atroficni greben znatno umanjuju uticaj muskulature na ˇ dislokaciju fragmenata. a potom i do manje ili više izražene atrofije samog tela donje vilice. Ostali znaci i simptomi preloma ˇ ´ ˇ se uglavnom ne razlikuju od odgovarajucih preloma vilica sa zubima. ˇ Lecenje preloma vilice u decje doba takodje ima neke svoje posebnosti. sprovede detaljan klinicki i rendgenološki pregled. za imobilizaciju se koriste obicno samo stalni zubi. U ovakvim slucajevima do preloma može ˇ ˇ ˇ doci i dejstvom sile znatno slabijeg intenziteta. ´ 4. zbog mogucnosti da se oštete zubni zameci osteosintetskim materijalom. ˇ uobicajenim metodama. Zubi mlecne ˇ ˇ ˇ denticije imaju kupast oblik za razliku od stalnih. ˇ ´ Hirurške metode repozicije i imobilizacije u lecenju preloma vilica u dece primenjuju se ˇ izuzetno. Ortodont takodje može da izradi odgovarajuce aktivatore sa istim ciljem. ˇ Kod preloma vilice sa mešovitom denticijom. ´ ˇ Vreme imobilizacije je identicno vremenu zarastanja. U klinickoj slici nedostatak zubnih nizova onemogucava da se uoce eventualni poremcaji ˇ ´ ˇ ´ okluzije koji cesto upucuju na tacnu i pravovremenu dijagnozu. ˇ radi potvrdjivanja. ´ 12 . U ˇ ˇ takvim slucajevima se kao najpogodniji primenjuju razni jednodelni i dvodelni akrilno splintovi. ´ U slucaju preloma.1. ˇ Vreme zarastanja preloma u dece je znatno krace i traje prosecno 3-4 nedelje.postojanje preloma u ovom delu donje vilice. kada iznosi prosecno oko dve nedelje. a posebno na donjoj vilici. Ukupno smanjenje koštane mase može biti tako izraženo da debljina donjovilicnog korpua ima dimenziju obicne olovke. Iz tih razloga primena ˇ žicanih ligatura ili metalnih šina sa ligaturama za zube mlecne denticije nije indikovana.

ˇ 4. Ukoliko postoji dislokacija fragmenagta donje vilice.8. ili na ˇ ˇ ˇ neki drugi prigodan nacin (npr zigomatiko-mandibularna suspenzija). izradjuju se nedovršene proteze. Lecenje preloma donje vilice ˇ Osnovni cilj lecenja preloma donje vilice je postizanje dobrog anatomskog položaja ˇ fragmenata i uspostavljanje normalne okluzije. S obzirom na specificne funkcije i složenu anatomiju maksilofacijalnog podrucja u lecenju ˇ ˇ ˇ i zbrinjavanju preloma.Izbor metode lecenja bezubih vilica zavisi od više faktora. ˇ Ukoliko pacijent nema svoje proteze.1. ove metode imaju dosta nedostataka i ceste su komplikacije. ´ Lecenje izolovanih preloma donje vilice najcešce ne predstavlja veci problem. Blagodareci ˇ ˇ ´ ´ ´ antibioticima. može se postici na dva nacina: konzervativnom metodom lecenja ´ ˇ ˇ ili hirurškim pristupom. može se izvršiti manuelna ili hirurška repozicija sa osteosintezom. cesto je potreban timski rad strucnjaka više hirurških specijalnosti. jer je ona cesto odlucujuci cinilac za ocenu ˇ ˇ ´ ˇ izvršene repozicije. te su poslednjih ˇ godina zamenjene savremenijim i znatno jednostavnijim. Konzervativno lecenje preloma donje vilice se najcešce obavlja u tri faze: ˇ ˇ ´ 13 .8. Konzervativno lecenje preloma donje vilice ˇ U praksi. a pacijent ima proteze. ˇ Medjutim. vec i od broja i stanja zuba. Ukoliko je rec o prelomima ˇ ˇ bez dislokacije fragmenata. ˇ ´ 4. Nakon toga se donja proteza povezuje cvrstom medjuvilicnom vucom za gornju vilicu ili protezu. a potom se ˇ postupa kao u prethodnom slucaju. Metoda izbora najcešce je primena mini ˇ ´ plocica koje omogucavaju pacijentu brzu stabilizaciju fragmenata i povratak u normalan život.1. Bartonov zavoj).osnovnog uslova za normalnu funkciju donje vilice. postizanje dobrog anatomskog položaja fragmenata . ˇ opšteg stanja pacijenta. mogu se izraditi tzv nedovršene proteze i izvršiti imobilizacija fiksacionim zavojem (capistrum duplex. Imobilizacija se može postici preko proteze koja ima ´ funkciju udlage i fiksira se za mandibulu putem najmanje tri cirkumferencijalne ligature. mogucnost infekcije je svedena na minimum. one se stavljaju i cini se fiksacija obicnim ili ˇ ˇ elasticnim zavojem. Uspostavljanje ponovnog anatomskog integriteta i okluzije su osnovni preduslovi za normalnu funkciju donje vilice.1. cime su istovremeno proširene ´ ˇ indikacije za hirurške metode lecenja. Barelov. ˇ ˇ Izbor metode lecenja fraktura donje vilice ne zavisi samo od vrste i lokalizacije preloma. ˇ U slucaju kada pacijent ne poseduje proteze.

mostovi.imobilizacija. krvavljenje iz mekih i koštanih tkiva nisu retka i saniraju se merama privremene ili definitivne hemostaze. Obavezna je takodje kontrola prohodnosti gornjih disajnih puteva. Izuzetak su vitalni zubi. obavezna je AT zaštita i profilaksa uz primarnu obradu rane. ali i zapadanjem jezika kod kominutivnih fraktura sa defektom bradnog dela mandibule. ˇ ´ Problem koji se cesto javlja u toku ovog postupka je . Isto tako. najcešce privremenim ispunima. Zbog velikog rizika da bude izvor infekcije koja može kompromitovati vreme i rezultate lecenja. izvršiti i fiksaciju jezika.repozicija III .prethode mere II . treba takodje preduzeti borbu protiv šoka. Ovako se postupa u cilju sprecavanja sekundarne dislokacije kod nepovoljne linije preloma tela i ˇ angulusa mandibule. pacijent se ˇ ´ ˇ "pokriva" antibioticima u toku prve dve do tri nedelje lecenja. Da bi se u ovim slucajevima smanjila mogucnost nastajanja infekcije. krvni ugrušci i dr). kod politraume ili udruženih povreda. ekstrakcija i avitalnog zuba u liniji preloma se ne cini ˇ ˇ ˇ ukoliko je to jedini preostali zub na distalnom fragmentu i ima antagonista u gornjoj vilici. Kod težih povreda ovog predela. kao i zatvaranje karioznih lezija. a kod istovremenih povreda i mekih tkiva. proteze. bez znaka oštecenja tkiva zuba i ˇ ´ ocuvane periodontalne membrane. ako se ˇ prelom leci konzervativnim nacinom. Po pravilu se ne koriste za imobilizaciju. Ordiniranje antibiotika širokog spektra u cilju predohrane infekcije je rutinski postupak. U prvom kontaktu sa povredjenim. a ˇ ˇ ukoliko je potrebno. ovaj zub treba ekstrahirati. Sanacija usta i zuba predstavlja nezaobilazni postupak u okviru prethodnih mera. U ovakvim slucajevima treba prirucnim instrumentima i manuelno odstraniti strana tela iz usta i farinksa. ˇ 14 . S obzirom na bogatu vascularizaciju maksilofacijalne regije. Pod ovim se podrazumeva uklanjanje mekih i cvrstih naslaga sa zuba. ekstrakcija gangrenoznih ˇ korenova i zuba. nakon anamneze. I Prethodne mere predstavljaju širok dijapazon stomatoloških i hirurških postupaka u cilju pripremanja povredjenog za akt repozicije i imobilizacije. Cim se formira fibrozni kalus.šta uciniti sa zubom u liniji ˇ ˇ preloma. Njihova prohodnost može biti smanjena stranim telima iz usta i okoline (izbijeni zubi. ˇ ekstrakcija kriticnog zuba se može izvršiti bez opasnosti od sekundarne dislokacije fragmenata. detaljnim pregledom treba iskljuciti ˇ ili potvrditi ugroženost vitalnih funkcija. Pacijent se u ovakvim slucajevima takodje može ˇ postaviti u tzv koma položaj (na bok ili potrbuške).I .

ali je takodje uobicajeni postupak u lecenju otvorenih ´ ˇ ˇ preloma donje vilice. nosa ili digestivnog trakta.Krvava hirurška repozicija .Cini se ukoliko konzervativnim nacinom ne možemo ˇ dobiti zadovoljavajuci položaj fragmenata.najcešce gumenim prstenovima cijom se usmerenom vucom dislocirani fragmenti ˇ ´ ˇ ˇ dovode u željeni položaj. Ovo je u praksi najviše primenjivana metoda. Pre njene primene potrebno je na zube gornje i donje vilice postaviti imobilizacione šine sa trnovima. ˇ .II Repozicija je neizbežna manipulacija koja se radi kod svih preloma sa dislokacijom fragmenata u cilju njihovog vracanja u normalnu anatomsku poziciju. direktno utice na sprecavanje nastanka i razvoja traumatskog šoka. Iz tih razloga je kod takvih pacijenata potrebno praviti kontrolne Ro grafije.Konzervativna . Isto ´ tako. Sve ove kontraindikacije nisu definitivne vec samo privremene. a najviše za dva do tri dana. ako imaju istovremeno i teže povrede CNS (komatozni bolesnici. narocito u izboru i vrstama imobilizacionih sredstava. d) pri obimnom krvavljenju iz usta. tako i u definitivnom saniranju ´ preloma. Ukoliko repozicija nije uspela. III Imobilizacija predstavlja skup postupaka kojima se postižu najpovoljniji uslovi za zarastanje koštanih fragmenata i okolnih meko-tkivnih struktura. kako u toku pružanja prve medicinske pomoci. kontuzije i kompresije mozga). ˇ ˇ Imobilizacija koja se vrši u traumatologiji lica i vilica ima svoje specificnosti u odnosu ˇ na druge anatomske lokalizacije. ´ ´ ˇ Najcešce merilo uspešne repozicije je uspostavljanje normalne okluzije. radi se hirurška intervencija. uprkos dobijene korektne okluzije. Imobilizacija ima za cilj da se spreci povredjivanje okolnih meko-tkivnih anatomskih ˇ struktura sekundarnog karaktera.Može se izvršiti manuelno (ukoliko fragmenti nisu uklješteni) ili trakcijom . Repozicija može biti: . c) pri stanju šoka. Terapeutski postupci u cilju postavljanja imobilizacionih naprava ne vrše se: a) na pacijentima sa povredama skeleta lica i vilica. s obzirom na specificne funkcije i ˇ anatomske karakteristike maksilofacijalne regije. kod ˇ ´ pojedinih preloma donje vilice (kondilarni nastavak i angulus). fragmenti mogu ostati nereponiri. Repozicija fragmenata ovim nacinom se ˇ ˇ može postici vec za par casova. odnosno prestaju cim se ´ ˇ pacijent odredjenim terapijskim merama dovede u stanje koje dozvoljava primenu imobilizacije. Predstavlja jedan od najvažnijih postupaka. kojoj obavezno prethodi. Nakon toga se aplikuju gumeni prstenovi ciji se pravac trakcije može lako usmeravati. 15 . b) kod pacijenata koji imaju ili im preti asfiksija. smanji bol i mogucnosti naknadnih sekundarnih krvavljenja. Postoje ˇ takodje i odredjene kontraindikacije za njenu primenu. Neodvojiva je od ´ imobilizacije. Medjutim.

Pri postavljanju privremene imobilizacije ne treba ici na repoziciju fragmenata po svaku ´ cenu. Rizdon (Risdon) i dr. na žalost. postavljena žicana imobilizacija može biti i konacna. Medjutim. Brzo i lako se aplikuje i ne zahteva komplikovane instrumente. ´ b) Stalna imobilizacija se vrši nakon izvršene konzervativne ili hirurške repozicije. ali i njihovi antagonisti. Ajvi (Ivy). infekcija i dr). kao ˇ sredstva za stalnu imobilizaciju se koriste: . ˇ ´ ˇ ´ ˇ Bartonov zavoj. lakšeg transporta. b) definitivna. Staut (Stout). jer može doci do neželjenih komplikacija. omogucava ishranu i održavanje dobre higijene usne duplje.individualne imobilizacione naprave (metalni i nemetalni splintovi). duplex i dr. ´ S obzirom na cilj. ´ ˇ Najcešce primenjivana sredstva za privremenu imobilizaciju u maksilofacijalnoj regiji su ˇ ´ zavoji i žicane ligature. capistrum simplex. . što manje traumatizuje zube i gingivu. samo ako postoji vecina zuba u vilici. Postoji znatan broj metoda ˇ ˇ imobilizacije žicom: Gilmer (Gilmer).Postoji nekoliko osnovnih uslova koje primenjeno imobilizaciono sredstvo treba da ispuni: da da da da da ne dozvoljava pokrete fragmenata. vreme i mesto. a) Privremena imobilizacija se izvodi ako ne postoji mogucnost primarnog definitivnog ´ zbrinjavanja i boljeg. je stabilno za predvidjeno vreme. Privremena imobilizacija žicom se.metalne šine (lukovi). Kod preloma donje vilice bez dislokacije. cime bi se ugrozio život povredjenog. U konzervativnom i kombinovanom konzervativno-hirurškom lecenju preloma donje vilice. posebno kod dece. ˇ Zavoji se najcešce koriste za transportnu imobilizaciju. je jednostavno i lako za postavljanje. Cesto su u upotrebi i u ratnim i u mirnodopskim uslovima. Sve ove metode mogu biti primenjene. sve manje koristi. 16 . Najcešce se primenjuju: Barelov. imobilizacija može biti: a) privremena. ona se može primenjivati i u uslovima gde postoje sve mogucnosti za definitivno zbrinjavanje koje se odlaže zbog teškog opšteg stanja ´ povredjenog ili zbog lokalnih uslova koji nalažu privremeno odlaganje definitivnog zbrinjavanja (veliki traumatski edemi. kao i sredstvo koje se primenjuje.

Mogu biti jednodelni ili dvodelni. ˇ 4. Svi ovi akrilatni splintovi se mogu fiksirati za postojece zube ili. pristupa se hirurškoj ˇ metodi repozicije. Nakon toga elasticna se ˇ ˇ ˇ ˇ zamenjuje cvrstom medjuvilicnom vucom. To je tzv ´ bimaksilarna imobilizacija. Uslov za primenu ove metode je dovoljan broj zdravih. kao i otpornosti na savijanje. ne koristi zbog komplikovane izrade i mnogih loših karakteristika. Nemetalni. da bi se potom opet uspostavila elasticna još tri nedelje. pak. .2. Cinjenica je da prelomi donje ˇ ´ 17 . Ona se upotrebljava obicno kod preloma donje vilice bez dislokacije fragmenata. uprkos napretku ˇ ˇ savremene tehnologije. a indikovan je ovaj metod imobilizacije. obicno nazvane po svojim autorima ˇ ´ ˇ ˇ Vinterova (Winter). jednostavnijim i efikasnijim hirurškim metodama lecenja. Ukoliko se na grafijama fragmenti u anatomskoj poziciji.splintovi .. Sauerova (Sauer). Hauptmajerova (Hauptmayer) i dr. Primenjuju se u paru tako što je jedna glavna i aplikuje se na povredjenu. U nekim slucajevima.1. U ˇ ˇ svakodnevnoj praksi najcešce se koriste gotove fabricke šine. ˇ ´ Rezultati repozicije i imobilizacije se odmah po uspostavljanju normalne okluzije kontrolišu standardnim rendgenografijama. U protivnom. ˇ Veoma retko u lecenju preloma donje vilice se koristi tzv monomandibularna ˇ imobilizacija. ako pacijent nije imao ranije ˇ protetske nadoknade. kao i u vecem delu ´ sveta. Kao akrilatni splintovi mogu se upotrebljavati i parcijalne ili totalne proteze pacijenata. ocuvanih zuba koji ce nositi šine.Individualne imobilizacione naprave . imaju relativno ogranicene mogucnosti. Razlikuje se uglavnom po rasporedu i vrsti trnova. a druga pomocna i postavlja se na zdravu vilicu. nastavlja se sa zapocetim konzervativnim tretmanom. ˇ najcešce u interkaninoj regiji.8. kao i zuba antagonista radi ˇ ´ uspostavljanja okluzije. Po postavljanju metalnih šina na zube donje i gornje vilice. Zamenjene su daleko bržim.Imobilizacija ovim sredstvima predstavlja metodu koja se najviše koristi za definitivno zbrinjavanje preloma vilica. Sve se ove metode u modernoj traumatologiji sve redje koriste. Hirurško lecenje preloma donje vilice ˇ Konzervativne metode imobilizacije i lecenje preloma donje vilice.Metalne šine . Ove šine se mogu adaptirati direktno u ustima pacijenta ili indirektno na gipsanom modelu zuba povredjenog. laboratorijski se izradjuju tzv nedovršene proteze koje umesto zuba imaju akrilatne nagrizne grebenove. posebnim cirkumferencijalnim ligaturama ´ za telo vilice. Metalni individualni splintovi (metalni kep splint) se u našoj zemlji. mogu biti metalni i nemetalni. najcešce akrilatni splintovi indikovani su najcešce kod vilica sa redukovanim ˇ ´ ˇ ´ brojem zuba.Na osnovu materijala od kojega su napravljeni. najcešce se par sledecih dana ˇ ´ ´ postavlja elasticna medjuvilicna vuca do postizanja normalne okluzije. Šine se vezuju za zube pojedinacnim žicanim ligaturama. Ova cvrsta medjuvilicna vuca traje obicno (prosecno) ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ ˇ tri nedelje.

´ 4. multifragmentarni prelomi. Mesto primene . U potpunosti su zamenjene mini plocicama i kompresivnom ˇ osteosintezom. Upotrebljavaju ˇ ˇ se jednokratno i uklanjaju posle šest do devet meseci. Mini plocice se mogu primeniti u lecenju preloma donje vilice. Plocice za osteosintezu pod kompresijom pri potpunoj anatomskoj repoziciji fragmenata ˇ obezbedjuju njihovu apsolutnu stabilnost.2. ˇ ˇ ˇ Hirurški pristup mestu preloma može biti: intraoralni. koje su prvobitno zamenjivale žicane ligature u lecenju ˇ ˇ ˇ preloma. do angulusa sa druge strane. Ne ´ treba je uklanjati po završetku lecenja i znatno je jeftinija od ostalih metoda. najcešce od predela ˇ ˇ ˇ ´ angulusa sa jedne. uveli su u hiruršku praksu osteosinteze razlicitim plocicama. a najcešci pristup liniji preloma je ekstraoralni. ´ hiruršku repoziciju i imobilizaciju direktnom interosealnom fiksacijom. Najveci i glavni ˇ ´ prigovor ovoj metodi lecenja je obavezna dopunska medjuvilicna imobilizacija. Plocice su razlicite dužine i lako adaptabilne. Plocice ˇ ˇ se relativno teško adaptiraju.2. Uvod Nagli razvoj industrije i saobracaja tokom poslednjih decenija doveo je do znatnog porasta ´ povredjivanja uopšte.1. tj. bez stvaranja kalusa. koje su u odnosu na ´ ˇ druge delove tela zastupljene kod preko 70 odsto povredjenih. Ovo se danas najcešce ˇ ´ obavlja žicanim ligaturama. ˇ ˇ Koriste se monokortikalni zavrtnji. Ove plocice funkcionišu na osnovu inklinacije izmedju ˇ zavrtnja i otvora na plocicama. kao i kod osteosinteza žicom.vilice sa nepovoljnom linijom preloma i znatnom dislokacijom fragmenata. Ova metoda ˇ ´ poslednjih godina ima znatno sužen broj indikacija u lecenju preloma donje vilica. a posebno do porasta traumatizma glave i maksilofacijalne regije. Osnovna prednost hirurškog pristupa je što omogucuje dobru preglednost ´ operativnog polja. više se ne primenjuju. Osteosintezi žicanim ligaturama mnogi autori daju znatnu prednost. ˇ Zarastanje koštanih preloma u konzervativnom lecenju. laku manipulaciju fragmentima i relativno jednostavnu osteosintezu. Po navodima vecine autora. Porast traumatizmu u saobracaju se najviše odrazio na ucestalost povreda glave. ekstraoralni i izuzetno retko kombinovani. Jednostavne ili ˇ ˇ stabilizacione plocice za osteosintezu. ˇ ˇ Postizanje vece stabilnosti frakturiranih fragmenata i nedostaci intermaksilarne ´ imobilizacije. jedino kompresivna osteosinteza obezbedjuje (omogucuje) zarastanje preloma per primam intentionem. vecina preloma bezubih vilica i prelomi sa defektom kosti. šrafovima i razlicitim plocicama.aplikacije mini plocice odredjeno je anatomskim i biomehanickim uslovima. Zavrtnji koji se koriste pri ovoj metodi su bikortikalni. zahtevaju operativni pristup. jer u vecini slucajeva ˇ ´ ˇ daje zadovoljavajucu stabilnost fragmenata i ne izaziva reakcije koštanog tkiva i periosta. Koristi se intraoralni pristup sa svim prednostima. ˇ odvija se per secundam intentionem. Medjutim. Prelomi gornje vilice 4. ´ 18 .

povrede na radu u 24.7 ˇ ˇ 19 . ˇ ´ ´ Etiološki faktori kod preloma kostiju lica zavise i od toga koji je deo povredjen. nepcane. Anatomija Anatomski posmatrano srednja trecina lica se sastoji od šest parnih (nosne.5-20 odsto) znatno redji. prenoseci ih na susedne koštane strukture. na kojoj se razlikuju telo i nastavci. ojacanih koštanih delova (kao i na donjoj vilici). pad i tuca po 10 odsto. Donja vilica je najcešce povredjivana kost maksilofacijalne regije (60-70 odsto). Udarac pesnicom npr može dovesti do preloma nosnih kostiju. Po svojoj gradji i položaju. ˇ ˇ Gornjovilicni sinus ispunjava skoro u potpunosti telo gornje vilice.2. ali veoma retko i do preloma gornje vilice.8 odsto. processus zygomaticus i processus ˇ palatinus. Mora se. Telo gornje ´ vilice ima oblik šuplje trostrane piramide cija baza ulazi u sastav bocnog zida nosne duplje. Od tela gornje vilice pružaju ˇ se cetiri nastavka: processus frontalis. njenog sadržaja. ˇ Prelomi kostiju srednjeg masiva lica su sve ucestaliji.2. a s obzirom na etiologiji (saobracaj) i sve ˇ ´ teži i komplikovaniji. jagodicne kosti ˇ ili donje vilice. dok su prelomi gornje vilice ˇ ´ (15-24 odsto) i zigomaticne kosti (9. 4. Tako.3. gornja vilica je fiziološki koncipirana da amortizuje najveci ´ deo normalnih pritisaka prilikom žvakanja. usne i ˇ ˇ nosne duplje. a ´ delom transmisijom prenese na susedne kosti. orbite. kod preloma kostiju srednje trecine lica saobracajni udes je u našem materijalu zastupljen u 42 ´ ´ odsto slucajeva. prelomi kostiju lica i vilica u mirnodopskim uslovima pokazuju konstantne odnose. povrede u sportu 8. kao i baze lobanje. Zahvaljujuci tako svojoj ˇ ´ gradji i strukturi. Etiologija Etiološki posmatrano. Telo gornje vilice sa svojim nastavcima ucestvuje u formiranju zidova ocne. ´ jagodicne. Takodje treba reci da kod blizu 50 odsto povredjenih sa prelomima gornje ´ vilice postoje i povrede centralnog nervnog sistema. obicno u blizini spojeva sa susednim ˇ ˇ kostima. suzne. gornja vilica je u stanju da dejstvujucu traumatsku silu delom apsorbuje. 4.prelomi kostiju skeleta lica i vilica se javljaju u 8-10 odsto svih povreda glave. narocito u seoskim podrucjima. reci da je ranijih godina. ali sa stalnom tendencijom porasta. uzrok povreda srednje trecine ´ ˇ ˇ ´ lica najcešce bio posledica udaraca rogom ili kopitom krupnih domacih životinja. Gornja vilica je najveca parna kost lica. donje nosne školjke) i jedne neparne kosti (vomer) izmedju kojih gornja ˇ ˇ vilica (takodje parna).2. Tipišna mesta preloma gornje vilice su skoro po pravilu lokalizovana na slabim tackama gornje vilice. ima centralni položaj i povezana je sa susednim kostima odgovarajucim ´ suturama. tj. okolnih mekih tkiva. Zato je sasvim razumljivo što saobracajni udes u etiologiji preloma srednjeg masiva lica zauzima dominantno mesto. Postojanje ´ trajektorija. takodje je dovelo do stvaranja ˇ posebne staticke i arhitektonske gradje koja odgovara normalnim fiziološkim uslovima i funkciji ˇ i od bitnog je znacaja u mehanizmu nastajanja preloma u ovom predelu. processus alveolaris. ´ medjutim.

ˇ ˇ ˇ Medjutim. itd.2. Dejstvujuca sila u predelu gornje ´ vilice veoma cesto zahvata i prenosi se i na susedne koštane strukture. Pri prelomu ´ ˇ maksile iznad gornjih pripoja pterigoidnih mišica. nepca. povrede na radu 15. mesto delovanja. Kao posledica direktnog dejstva veoma jake sile u gornjim partijama maksile i sledstvene vece dislokacije. sinusa. poseban znacaj imaju ˇ ˇ oblik lobanje. ´ 4. neravnomerna elasticnost i jacina koštanog skeleta u pojedinim delovima. postavlja se na osnovu: 20 . ˇ ´ ˇ pravac. a znatno redje indirektnog delovanja ˇ ´ sile na koštani masiv srednje trecine lica. ´ 4. ona se pod njihovim uticajem povlaci naniže ´ ˇ i unazad. Kod udruženih povreda skeleta lica i vilica saobracaj je kao etiološki faktor. tuca 6. nalaze u blizini koštanih sutura. ali i velicina površine kojom deluje traumatska sila. a dejstvo im pri tome mogu pojacati mišici za gutanje (m. njene pokretljivosti. Jaci. Mogu se javiti u vidu jednostavnih preloma alveolarnog ´ nastavka. Ona najcešce nastaju impresijom ili ´ ´ ´ ˇ ´ prodiranjem maksilarnih i nazalnih koštanih struktura u interorbitalni prostor i kranijum.2. pokazali su predilekciona mesta preloma gornje vilice i uslovili podelu preloma maksile po ovom autoru.odsto. broj preloma i dislokaciju fragmenata. Mehanizam nastanka U nacinu povredjivanja koštanog skeleta maksilofacijalne regije. velicinu. Eksperimenti koje je još 1900.8 odsto slucajeva.4 odsto).9 odsto i ostalo u 5. a posledice zavise od sastava zahvacenih mekih i koštanih ´ struktura. odlucujucu ulogu imaju jacina. Jacina sile direktno ˇ ˇ utice na vrstu. ˇ Pravac i mesto delovanja sile takodje znatno uticu na obim i vrstu koštanog razaranja. tj. odnosno sa svim okolnim strukturama. zastupljen u ´ 63 odsto slucajeva. ˇ ˇ ´ saobracaj u 20. palatoglossus). koja je prihvacena sa manje ili više dopuna skoro u celom svetu.4 odsto. Pregled i dijagnostika preloma gornje vilice Brza i ispravna diagnoza kod povreda srednje trecine lica. kao i savitljivosti vratnog ´ dela kicme. ali ne tako retko i udruženi sa povredama nosa. kao uostalom i u citavoj ´ ˇ traumatologiji. kompaktniji delovi ˇ ˇ gornje vilice obicno ostaju nepovredjeni. constrictor pharyngis ˇ ´ superior i m. godine na maceriranim lobanjama izveo Lefor (LeFort).3 odsto. kod izolovanih preloma donje vilice tuca je najcešci etiološki faktor (40. orbite. u vidu izolovanih preloma gornje vilice.8 odsto. Ponašanje i otpor kosti prema ˇ ˇ dejstvujucoj sili veoma zavisi i od položaja glave. Uticaj mišicne vuce na dislokaciju fragmenata gornje vilice je veoma mali. a frakturiraju se njeni slabiji delovi koji se. može doci do težih oštecenja mozga.4. Medjutim. kao što je ˇ poznato. razlicita ˇ ˇ ˇ debljina kostiju i poseban raspored mekih tkiva lica.5. Prelomi gornje vilice su najcešce posledica direktnog. povrede na radu u 24. kao ˇ i na stepen dislokacije gornje vilice.

Promene na ˇ koštanom skeletu srednje trecine lica se najbolje prikazuje na snimcima facijalnog masiva . ˇ 3. pseudoprogeniju.tzv ´ Votersova (Waters) projekcija. 2. d) kombinovane prelome gornje vilice. odnosno snimcima paranazalnih šupljina koji se u odredjenim slucajevima mogu dopuniti odgovarajucim tomografijama. otvoren zagrižaj. veoma je bitno u toku pregleda ove vrste povredjenih. uradjene su još pre više od 100 godina (Geren (Guerin). subkutani emfizem. rinolikvoreju. ˇ krvavljenje iz nosa. U toku klinickog pregleda inspekcijom i palpacijom treba registrovati sve simptome ˇ koji prate prelome gornje vilice: traumatski edem mekih tkiva srednje trecine lica. dislokacija i krepitacija fragmenata. ´ Isto tako. Klasifikacija preloma gornje vilice Prve poznate klasifikacije preloma gornje vilice. hematom ocnih ´ ˇ kapaka. izostajanje nekog od ovih nesigurnih ili sigurnih znakova ne znaci da ˇ nema preloma. 1900). iskljuciti odnosno ˇ potvrditi eventualno postojanje politraume i povrede CNS koje imaju bitan znacaj za odluku o ˇ nacinu lecenja i redosledu hitnosti u zbrinjavanju povredjenog. pri cemu se dobija znatno precizniji i bolji uvid u ´ ˇ stepen oštecenja koštanih i mekotkivnih struktura. 1866. Klasicni rendenski snimak lobanje u dva ili više pravaca nisu od velike koristi u ˇ dijagnostici ovih preloma i cesto neiskusne terapeute mogu navesti na krivi put. Heteroanamneza može takodje biti od velike koristi. klinickog pregleda. 1. adekvatne rendgenografije. ali i na ˇ subjektivnim i objektivnim tegobama pacijenta. Što se same gornje vilice tice na njoj ˇ ˇ razlikujemo sledece vrste preloma: ´ a) prelom alveolarnog nastavka. Medjutim. U anamnezi treba insistirati na detaljnom opisu nacina povredjivanja. vec nalaz treba uvek obavezno upotpuniti adekvatnim rendgenografijama.6. b) sagitalni prelom gornje vilice. ´ iako je stara 90 godina. 2. Medjutim. klasifikacija Leforta sa manjim izmenama važi i danas kao jedna od najprihvatljivijih i najjednostavnijih u klinickoj praksi. Lefort (LeFort). anamneze. c) transverzalne prelome. ˇ ˇ 4. ´ 3.1. pojavu tanjirastog lica.2. manje ili više prihvacene varijacije klasifikacija ovih preloma. ˇ ´ Kompjuterizovana tomografija (CT) se sve cešce koristi u dijagnostici kompleksnih ˇ ´ povreda srednje trecine lica i povreda CNS. Od tada do danas su napravljene mnoge. 21 . i dr. Sigurni znaci preloma gornje vilice su: abnormalna pokretljivost. ekhimoze i sufuzije konjunktive bulbi (tzv simptom naocara). odnosno srednjeg masiva lica.

pored poremecene okluzije. etmoidalne kosti. Linija ˇ preloma ide preko korena nosa. kranijalno ili kaudalno. Pored gornje vilice. U klinickoj slici. postoji izražen edem jedne polovine lica. prednji zubi obuhvaceni prstima pokrecu se zajedno sa alveolarnim ´ ´ grebenom i tvrdim nepcom.Poznat je kao nizak subzigomaticni prelom. Palpatorno. zavisno od pravca i jacine dejstvujuce sile. Linija preloma ide obicno sredinom ili u neposrednoj blizini medijalne suture tvrdog ˇ nepca.dejstvo sile spolja. sve do pterigomaksilarne fisure. pri cemu je polomljen i septum nasi. stice se lažni utisak o izduženosti srednje trecine lica. nosnih hodnika.a) Prelom alveolarnog nastvka: kod ovog preloma je odlomljen i odvojen od gornje vilice manji ili veci deo alveolarnog nastavka i zajedno sa zubima dilociran palatinalno. ˇ ´ I pored otoka gornje usne. U lokalnom ˇ ´ statusu. ´ vestibularno. cesti su hematomi u gornjem forniksu. hematomi. ˇ Klinicki znaci su dovoljno jasni da se otkriju inspekcijom i palpacijom. kao i manji ili veci ´ ˇ ´ rascepi sluzokože tog predela. a cesto i lakrimalne kosti. obicno se nalaze i povrede kože u vidu kontuzija. Prelom ukljucuje tzv dentoalveolarni sklop koji može biti pracen i ˇ ´ povredama alveolarnog grebena i zuba. Pored otoka lica ˇ i krvnih podliva gornje usne. pored manje ili više poremecene okluzije u vido otvorenog ili ukrštenog ˇ ´ zagrižaja sa jedne strane. ˇ ´ Dele se po nivou i toku linije preloma na prelome po tipu LeFort I. ili prema unutra . hematosinus. ispog zigomatikomaksilarne suture. pa na njoj ne treba insistirati. Zbog ˇ karakteristicnog zapadanja dento-alveolarnog sklopa nazad i dole i postojanja totalne ˇ apertognatije. a može biti unilateralan i bilateralni. kroz nosni hodnik. Kod ˇ ´ izolovanih sagitalnih preloma može doci do pomeranja bocnog dela gornje vilice prema napolje ´ ˇ (delovanje sile iz usta prema spolja . preko infraorbitalne ivice. krvavljenje iz nosa i funkcionalni poremecaj ˇ ´ otvaranja i zatvaranja usta. ali izražena u manjem stepenu. prate ga ˇ povreda gornjovilicnih sinusa. Pokušaj zatvaranja vilica otkriva poremecaj okluzije u vidu totalno otvorenog ´ zagrižaja. nosne. 1.klinasto dejstvo donje vilice). Krepitacija je izrazita i bolna. Linija preloma ide od lateralne ivice aperture piriformis. c) Transverzalni prelom gornje vilice je najcešci. jer su ostali znaci preloma dovoljno jasni. iznad korenova zuba gornje vilice. sfenoidalna.ovaj oblik preloma je poznat kao visoki subzigomaticni ili piramidalni ˇ prelom. ´ povredjene su palatinalna. kontuzije mekih tkiva. preko maksilarnog sinusa. Slicna pokretljivost. LeFort I (Guerinov prelom) . javlja se i kod ˇ nepotpuno prelomljenog dentoalveolarnog sklopa. ona izgleda kao da je povucena prema nazad. 2. pa se ima utisak da se pomera kao tanjir koji drže manje koštane spone ili samo sluzokoža. LeFort II . unutrašnjom stranom orbite. i dr. te se stice utisak ˇ ˇ pseudoprogenije. Karakteriše se zahvatanjem veceg broja kostiju srednjeg masiva lica. ka pterigoidnim nastavcima koje lomi u njihovoj 22 . LeFort II i LeFort III. etmoidalna. b) Sagitalni prelom: veoma je redak i najcešce kombinovan sa transverzalnim.

zahvatajuci lakrimalnu kost. Pošto je ceo srednji deo lica odvojen od baze lobanje. tako da postoji totalno otvoren zagrižaj. Palpatorno.srednjoj trecini. ´ ´ Traumatski edem i difuzni hematomi srednje trecine lica. Takodje nije retka pojava postojanja razlicitih transverzalnih preloma na istoj ili razlicitim stranama gornje vilice. Klinicki. Palpatorno. kroz lateralne strane nosne šupljine. zatim tanjirasti profil dišfejs (dish face). Treba naglasiti da je ova vrsta preloma ˇ cesto udružena sa povredama baze lobanje i centralnog nervnog sistema. hematome ocnih kapaka ´ ˇ ˇ est je telekantus. zatim nazad preko temporalne kosti ka pterigomaksilarnoj fisuri. Kod ove ˇ ´ vrste preloma cesto može biti zahvacena i lamina cribrosa. ´ Bimanuelnom palpacijom ustanovljena abnormalna pokretljivost gornje vilice i eventualne krepitacije. potvrdjuju prelom. ka frontonazalnim i zigomatiko-frontalnim suturama. kao i krvavljenja iz nosa obicno ´ ˇ su znatno više izraženi nego kod prethodnog tipa preloma. jako izražene krvne podlive i otok mekih tkiva srednje trecine lica. gde se spaja sa prvom linijom. a pravilna dijagnoza zahteva detaljan klinicki pregled i ˇ ˇ 23 . Anamnestickim i klinicku pregledom treba potvrditi ili isljuciti postojanje ´ ˇ ˇ ˇ rhinoliquorrhoe. Veoma cesto kod istog povredjenog ˇ postoji istovremeno sagitalni i transverzalni prelom gornje vilice. Poremecaj senzibiliteta n. postoji cesto izražena abnormalna ˇ pokretljivost citavog zigomatiko-maksilarnog kompleksa. što znaci da istovremeno postoji i ˇ ´ ˇ fraktura baze lobanje. Simptomi ˇ ˇ ovih preloma su slicni prethodnim. odlomljeni deo ispod linije preloma se pomera zajedno sa zubima. Linija ˇ preloma ide preko obe nazalne kosti u korenu nosa. Takodje postoji kominucija etmoidalne kosti. u lokalnom statusu srecemo tipišne znake za ovu vrstu preloma: krvavljenje iz ˇ ´ nosa. Zbog pomeranja prelomljenog dela prema nazad i naniže. a zatim linija preloma ide prema napred. cesto se može ˇ ˇ naci manji ili veci koštani stepenik. temporalne i frontalna kost. C ˇ trecinu lica i drugo. 3. ´ Palpatorno. ´ Treba obratiti pažnju da pri pokušaju zatvaranja vilica dolazi do pomeranja i podizanja srednje trecine lica. postoji otvoren zagrižaj i izduženje srednje trecine lica. Od lateralnog dela donje ocne pukotine ide još jedna linija preloma preko lateralnog zida ˇ orbite ka zigomatiko-frontalnoj suturi. u predelu donje ocne ivice i zigomatiko-alveolarnog grebena. posebno kod obostranih preloma. jer su ovde ukljucene povredom i ˇ ˇ zigomaticne. zatim ka ´ unutrašnjem uglu fisure orbitalis inferior i odatle nastavlja ka pterigomaksilarnoj fisuri i lomi pterigoidne nastavke pri bazi.Poznat je kao suprazigomaticni. laminu orbitalis labirinta etmoidalne kosti. izduženu srednju (simptom naocara). ´ infraorbitalisa se takodje mogu pojaviti. LeFort III . maksila je dislocirana najcešce nazad i nadole. ˇ d) Kombinovani prelom gornje vilice nije redak.

preciznu rendgensku dijagnostiku. pošto je ona važan. cisto konzervativnog nacina lecenja. Poznata je cinjenica da lecenje izolovanog preloma gornje vilice bez dislokacije ne predstavlja hirurški ˇ ˇ problem. normalne okluzije.2. uspostavljanje normalne okluzije nije siguran znak i korektne anatomske repozicije fragmenata. kao i drugih kostiju. što je ˇ ´ ˇ sasvim opravdano kod težih kraniocerebralnih povreda i sledstvenih kontraindikacija. ˇ ˇ ´ postoje razliciti više ili manje pogodni kombinovani intra-ekstra oralni sistemi za repoziciju ˇ fragmenata putem ekstenzije. ˇ Izbor metoda lecenja preloma gornje vilice u znatnoj meri zavisi od vrste i mesta linije ˇ preloma. Nasuprot tome. i dr. u toku poslednjih ´ decenija ima sve više pobornika hirurških metoda lecenja ove vrste povreda. tzv pokretima drmusanja u kratkotrajnoj opštoj intravenskoj anesteziji. a potom izvrši manuelna. Blagodareci antibioticima. ˇ Kod svake repozicije fragmenata gornje vilice.7. ali ne i odlucujuci faktor u oceni ispravnosti repozicije. tj. Vreme imobilizacije je prosecno 4-6 nedelja. Po uspostavljanju ˇ ´ ˇ ˇ ˇ normalne okluzije stavlja se cvrsta medjuvilicna fiksacija žicanim ligaturama. ali sa lošim estetskim rezultatima usled izmenjenih i poremecenih ´ anatomskih odnosa koštanih struktura srednje trecine lica. ˇ Repozicija se može izvršiti konzervativnim nacinom ili hirurškim pristupom. ˇ ˇ ˇ U klinickoj praksi. veoma se retko koriste privremene metode imobilizacije koje mogu znatno uticati na dužinu i uspeh lecenja. cilj je da se postigne normalan anatomski položaj fragmenata i uspostavi ˇ normalna okluzija. mogucnost infekcije je svedena na minimum. U slucajevima vece dislokacije gornje vilice. 4. ˇ Lecenje preloma gornje vilice. ili znatno cešce repozicija gumicama (elasticna medjuvilicna vuca). narocito kod preloma starih više od 10-15 dana. cime je ´ ´ ˇ proširena indikacija za hirurške metode lecenja. Iz tih razloga. U takvim slucajevima se na postojece ˇ ´ zube gornje i donje vilice postavljaju metalne ili akrilatne šine (splintovi). Medjutim. Najcešce je rec o odlaganju definitivnog zbrinjavanja preloma. Lecenje preloma gornje vilice ˇ Lecenje preloma gornje vilice znatno može otežati cesto postojanje kraniocerebralnih ˇ ˇ povreda ili politraume. postojanja zuba. bilo da je rec o konzervativnom ili ˇ hirurškom nacinu. gips kapa. Posle takvog. hallo sistem. postoji citav niz primera kada ova odlaganja nemaju nikakvih medicinskih opravdanja. kojima nadoknadjujemo insuficijentnost ˇ konzervativnog nacina zbrinjavanja. ˇ Nažalost. ˇ ´ Konzervativna terapija i repozicija su pogodne u slucajevima kada ne postoji dislokacija ˇ fragmenata koštanog skeleta gornje vilice. Federšpilova (Federspiel) metoda. ali i opšteg stanja povredjenog. sastoji se iz repozicije i imobilizacije. može se repozicija ˇ ˇ izvršiti specijalnim klještima po Rou-Kiliju (Rowe-Killey). imali smo ranijih godina pacijente ˇ ˇ ˇ sa normalnom okluzijom. ili pak. povreda mekih tkiva. ukoliko se postojeca dislokacija može ´ korigovati postizanjem korektne. ˇ 24 .

´ ˇ 4.1. Medjutim. U ove spadaju vec skoro istorijske ´ metode. neoštecene.processus temporalis. . Ove povrede se javljaju najcešce kao ˇ ´ ˇ ´ izolovane. Prelomi zigomaticne kosti ˇ 4. Ucestalost preloma ove kosti u odnosu na ostale ˇ ˇ delove skeleta lica razlicito se prikazuje u literaturi (8-20 odsto). Na njoj se pripajaju m. višenedeljnu medjuvilicnu fiksaciju.2. Ona predstavlja ˇ ˇ glavni stub izmedju maksile i kranijuma. zatim suspenzije žicanim ligaturama kod infrazigomaticnih ˇ ˇ transverzalnih preloma za zigomaticne lukove ili pak suspenzija za lateralne ivice orbite kod ˇ preloma po tipu LeFort III. kao što su Adamsova. ´ kranijalno postavljene koštane strukture skeleta lica ili lobanje. ´ ˇ uspešno podnose delovanje raznih sila i pritisaka i fiksiraju frakturirane fragmente vilica u postignutom anatomskom položaju.processus frontalis. ˇ Napretkom moderne tehnologije stvoreni su novi sistemi mini plocica koje se lako adaptiraju i ˇ plasiraju na mestu preloma. svi savremeni autori ˇ se slažu u cinjenici da je njihova ucestanost u stalnom porastu.3. zbog svoje ˇ ˇ ˇ isturenosti je veoma cesto izložena povredama. a potom suspenzija odlomljenog segmenta maksile za stabilne.3. Zahvaljujuci svojim fizickim svojstvima. nesposobnosti za rad. ˇ maksilarnog sinusa. Važnost ovih preloma u ˇ ˇ traumatologiji lica i vilica je uslovljena složenim anatomo-topografskim odnosima ove kosti vezanim za funkciju vida. Iako vrlo jaka i cvrsta. Ova kost povezuje ceonu. Uvod Zigomaticna kost je bocno najistureniji deo lica. temporalna fascija i dva mimicna mišica. cesto pod direktnom ˇ kontrolom oka. ˇ ˇ Medjutim. Ucestvuje u izgradnji lateralnog zida i poda orbite. a znatno redje udružene sa drugim povredama skeleta lica i vilica. Na ovaj nacin se iskljucuje ˇ ˇ potreba za medjuvilicnom fiksacijom. 4. iako male po obimu. Ovo se cesto dopunjuje žicanom osteosintezom na mestima preloma. Sastoji se od tela i dva nastavka: ˇ ˇ . Ne sme se takodje zanemariti njena uloga u odredjivanju normalnog izgleda lica. a potom nešto redje tuca i padovi.Osnovni princip ovih hirurških metoda je repozicija fragmenata. u stanju mirovanja i u funkciji. Anatomija Zigomaticna kost cini skeletnu osnovu spoljnjem delu srednje trecine lica na kome ˇ ˇ ´ prouzrokuje jagodicno ispupcenje. žvakanja. Povrede u saobracaju (blizu 50 odsto slucajeva) su najcešci uzrok preloma zigomaticne ´ ˇ ˇ ´ ˇ kosti. masseter. sve ove metode su zahtevale i dopunsku. ˇ ´ 25 . tj. dobijaju se znatno bolji estetski i funkcionalni rezultati i ˇ bitno skracuju vreme lecenja. Muškarci starosti od 20 do 40 godine su najcešce ˇ ˇ ´ izloženi ovim povredama i to 5 puta cešce od žena. klinastu i slepoocnu kost sa gornjom vilicom.3. temporalne i infratemporalne jame. zaštite endokranijalnog i orbitalnog sadržaja.

ˇ Ukoliko pri prelomu zigomaticna kost preko svoja dva nastavka sacuva kontakt sa ˇ ˇ susednim strukturama. Zigomaticni luk se pri tome lomi na svom ´ ´ ˇ najslabijem delu . Pošto slomi infrazigomaticni greben. Dejstvo sile slabijeg intenziteta ne ˇ mora uvek dovesti do dislokacije fragmenata. .svojim položajem i konfiguracijom daje licu individualno obležje. Od donje ocne ivice linija preloma ide na dole i bocno. Kompaktno i snažno telo ove kosti apsorbuje deo traumatskih sila. dejstvo snažne traumatske sile usmerene direktno na kost. sve do donje ocne ivice u visini infraorbitalnog kanala ciji sadržaj najcešce biva manje ˇ ˇ ˇ ´ ili više oštecen.3. Sile najcešce deluju iz bocnog pravca.ima znacajnu ulogu u funkciji mastikacije. Samo u ˇ slucajevima velikih kominucija zigomaticne kosti sa kidanjem vlakana fascije. recti lateralis. a znatno redje spreda. ona skrece naviše. . 4. kao i na stepen dislokacije zigomaticne kosti. najcešce dovodi do njene dislokacije naniže.štiti orbitalni i endokranijalni sadržaj od dejstva traumatskih sila. vracajuci se fisuri orbitalis inferior. ˇ ´ Linija preloma obicno polazi sa bocne orbitalne ivice u blizini zigomatiko-sfenoidalne suture do ˇ ˇ donje orbitalne fisure. Lokvudov suspenzorni ligament. medijalno i nazad.daje uporište suspenzornom aparatu oka i tako omogucuje normalnu funkciju ovoga ´ organa. ˇ Uticaj mišicne vuce na dislokaciju jagodicne kosti nema bitnijeg znacaja. ˇ ´ ˇ Frakturne linije su najcešce lokalizovane u blizini njenih sutura sa susednim kostima. spoljnom trecinom poda ´ orbite.Na orbitalnom tuberkulumu koji se nalazi na unutrašnjoj strani frontalnog nastavka. prednjom stranom gornje ´ ˇ ˇ vilice. lateralni palpebralni ligament i deo lateralnog pripoja m. takodje se pripajaju: ligamentum m. levator palpebrae sup. može doci do ˇ ˇ ´ 26 . Sa funkcionalnog stanovišta zigomaticna kost ima sledece uloge: ˇ ´ . massetera sprecava jaka i rigidna temporalna fascija. Medjutim. Tada nastaju tzv rotacione frakture jagodicne kosti. Prelomi zigomaticne kosti nastaju po pravilu direktnim dejstvom snažne sile usmerene ˇ upravno na njeno telo ili nastavke. Zatim se frakturna linija nastavlja prema napred. jer tanki ˇ sinusni zidovi pružaju slab otpor dejstvu jace sile. unutra i unazad zadnjom stranom ˇ ´ tela gornje vilice. cime se ˇ ´ ˇ zigomaticna kost sabija. tada dejstvo traumatske sile može dovesti do njene rotacije oko zamišljene osovine koja ih spaja. a ˇ ´ ´ takodje vrši distribuciju sila žvakanja prema ostalim susednim kostima. .na oko 1 cm iza suture zygomaticotemporalis. Ova impakcija može biti znatna. utiskuje u maksilarni sinus. dajuci inserciju mišicima za žvakanje. Intenzitet. pravac i mesto delovanja sile imaju odlucujucu ulogu na obim i vrstu koštanog ˇ ´ povredjivanja. pošto je bocno ˇ ˇ ˇ najisturenija kost lica.3. Dislokaciju na ´ ˇ ˇ ˇ dole i unutra pod uticajem m. a deo prenosi preko svojih nastavaka na susedne kosti. Mehanizam nastanka preloma Zigomaticna kost je veoma cesto izložena dejstvu raznih trauma.

sve dok se otok ne povuce. Svi ovi mehanizmi cine da se likovi ne stvaraju na identicnim mestima ˇ ˇ žutih mrlja retine oba oka.dislokacije zigomaticne kosti prema dole i unutra. lateralne strane nosa i obraza na strani povrede. Simptomi preloma zigomaticne kosti ˇ Znaci preloma zavise od stepena povredjivanja.antimongoloidni položaj sa suženjem rime oculi nastaje usled zatezanja lateralnog palpebralnog ligamenta i dislokacije frontalnog nastavka. Promena nivoa ocnih bulbusa bez oštecenja ˇ ´ bulbomotornih nerava i mišica ne dovodi do diplopije.3.cirkumorbitalna ekhimoza i sufuzije konjunktive. Nastaje usled velike ˇ ˇ ˇ ˇ separacije u predelu zigomatiko-frontalne suture ili otrgnucem Lokvudovog (Lockwood) ´ ligamenta od njegovog lateralnog pripoja.bol. a nije blagovremeno dijagnostikovana ´ i adekvatno lecena.krvavljenje iz nosa na strani povrede nastaje usled cepanja sluzokože maksilarnog sinusa i povrede krvnih sudova u momentu povredjivanja.traumatska diplopija kod preloma jagodicne kosti može nastati na više nacina. ˇ ˇ Najcešce su u pitanju krvavljenja u orbiti. . Kao najcešci susrecu se: ˇ ´ ´ .ograniceno otvaranje usta nije cest simptom. ˇ ´ ´ IV i VI kranijalni nerv).parestezija i anestezija gornje usne. intenzivan u trenutku povrede. . Krv se prvo skuplja u antrumu. ˇ ´ ˇ .spuštenost nivoa ocne jabucice je cest i karakteristican simptom. ukazuje na povredu sadržaja infraorbitalnog kanala. To je upravo razlog što mnoge od ovih povreda ostaju nedijagnostikovane. cime ˇ ˇ 27 . Diplopija koja je posledica težih oštecenja bulbomotornih ˇ ´ mišica. ili inkarceracije orbitalnog sadržaja u sinus. pracene manje ili više izraženim ´ traumatskim edemom kapka koji može zatvoriti i rimu oculi. Diplopija usled edema i hematoma u spoljašnjim mišicima oka i oko ´ njih.deformitet zigomaticnog predela nastao dislokacijom prelomljene kosti. obicno je prolaznog karaktera. ˇ 4. U praksi se ovaj znak naziva simptom monokla. ali se javlja kod preloma zigomaticnog ˇ ˇ ˇ luka ciji fragmenti dolaze u neposrednu blizinu koronoidnog nastavka donje vilice. ˇ ´ Impresija zigomaticne prominencije daje zaravnjen izgled ovom delu lica.4. da bi zatim skoro u potpunosti prestao. postaje permanentna. . nerava. a zatim se preko ostijum sinusa prazni u nos. Nastali hematosinus se može potvrditi i rendgenografijama. ´ . edem ili povreda bulbomotornih mišica ili nerava (III. kada na pravu dijagnozu upucuje deformitet ili funkcionalne smetnje. dok obraz u svom ˇ donjem delu dobija neuobicajenu punocu. usled spuštanja mekih tkiva i zigomaticne kosti nadole. u prvih šest sati ˇ nakon povrede se maskira velikim otokom koji nekada može zahvatiti celu srednju trecinu lica ´ povredjene strane. . . ˇ .

na prelom jagodicne ´ ˇ ˇ kosti upucuje cesta parestezija u invervacionom podrucju n.Ovi prelomi nisu retki. Patološka pokretljivost fragmenata se izuzetno retko nalazi. kombinovane prelome zigomaticnih kosti. dijastaza).1. Kod nas je u primeni vrlo jednostavna klasifikacija po lokalizaciji frakturnih ˇ linija. tada ˇ 28 . a prouzrokovani su ˇ direktnim dejstvom snažne sile u tom predelu. Watersove projekcije.3.6. upucuje na detaljan klinicki pregled. Impresija ´ ´ ˇ ´ u predelu luka je takodje dominantan znak ovog preloma. Ako je fraktura luka udružena sa prelomom tela. ˇ frakture poda orbite. Pojedine ˇ ˇ klasifikacije su vrlo prakticne i jednostavne. dok su druge vrlo komplikovane i teško primenjive ˇ u klinickoj praksi. Klasifikacija preloma Prelomi zigomaticne kosti se mogu klasifikovati prema razlicitim kriterijumima.pojava stepenika u predlu zigomatiko-maksilarne i zigomatiko-frontalne suture se može naci palpacijom orbitalnog rama. proveriti kontinuitet luka jagodicne kosti i infrazigomaticne kriste. poseban znacaj imaju ˇ tomografski snimci sinusa ili orbita. ´ 4. pojave diplopije. tako da imamo: frakture zigomaticnog luka. simptom monokla. ˇ . Frakture zigomaticnog luka . Najuocljivija je neposredno posle ˇ povrede ili nakon povlacenja otoka. U lokalnom statusu. Poseban znacaj u dijagnostici ovih preloma ima radiografski pregled u vidu okcipitoˇ mentalne. ˇ U dijagnostici fraktura poda orbite i drugih njenih zidova. Kada su izolovani imaju dve do tri frakturne linije i impresiju fragmenata ˇ prema medijalno. kao i kompjuterizovana tomografija. Na taj nacin fragmenti dolaze u blizak odnos sa muskularnim nastavkom donje ˇ vilice. 4. Mogu biti izolovani ili lešce udruženi sa prelomom ´ tela jagodicne kosti. ˇ frakture tela zigomaticne kosti. što ogranicava njenu pokretljivost pri otvaranju usta. ˇ Pri citanju ove radiografije treba posebno pažljivo pregledati ram orbite (pojavu koštanih ˇ stepenica.5. infraorbitalis-a. koja na minimum smanjuje mnoge superpozicije kostiju lobanjskog skeleta sa zigomaticnom kosti. Pregled i dijagnostika Detaljno uzeta anamneza o nacinu i okolnostima povredjivanja i krvavljenja iz nosa sa ˇ povredjene strane. ˇ ˇ zasencenost maksilarnog sinusa (usled hematosinusa) i dr. ´ ˇ ˇ deformacija zigomaticnog predela najcešce u vidu impresije.3.3.6.ogranicavaju njegovu pokretljivost. Smetnje u otvaranju usta mogu biti ˇ i posledica traumatskog oštecenja mišicnih vlakana temporalnog i masetericnog mišica. ˇ 4. ograniceno ˇ ˇ ´ ˇ otvaranje usta i pojava stepenika na ramu orbite.

Kod ove vrste povreda ˇ sem simptoma karakteristicnih za prelome u ovoj regiji. ´ 4. zavisno od težine povrede i stepena dislokacije ˇ fragmenata. Tom prilikom dolazi do naglog povecanja hidrostatskog pritiska u orbiti. kratkotrajnog dejstva tupe sile na predeo ocne jabucice (udarac pesnice. snimak facijalnog masiva. grudve. ˇ 4. Ram orbite pri ovom mehanizmu povredjivanja ostaje obicno intaktan. cest antimongoloidni ˇ ˇ ˇ ˇ položaj.3. Veoma su cesto udruženi ˇ ˇ sa prethodnim prelomima. Ovu vrstu preloma prate uobicajeni znaci.6. infraorbitalisa. Enoftalmus cesto prati lažna ptoza. manji ili veci deformitet ´ ˇ ´ ´ jagodicnog predela.Najcešci je oblik povredjivanja ovog predela.6. ˇ Adekvatna rendgenografija. Ocni ´ ˇ bulbus sa svojim adneksima je veoma otporan. traumatska diplopija.Posledica su jakih traumatskih sila.klinickom slikom dominiraju simpotomi i znaci preloma tela zigomaticne kosti. 4. poremecen je položaj septuma orbitale koji ´ za sobom povlaci i skracuje ocni kapak. mišicnim i masnim tkivom. Dolazi do njegovog rasprskavanja i prolapsa dela orbitalnog sadržaja u maksilarni sinus. Javlja se enoftalmus. nastaju kao posledica snažnog.3. Tacna dijagnoza se može postaviti tek ˇ uz pomoc tomografskih snimaka orbite ili sinusa.3. Može se reci da su najcešci znaci: krvavljenje iz nosa. Izolovani prelomi poda orbite. što cesto neiskusne ˇ ˇ terapeute navodi na pogrešan put u postavljanju dijagnoze. ograniceno otvaranje usta i dr. kamena. pojava stepenice na ˇ ramu orbite. a ˇ ˇ ´ posledica je direktnog dejstva traumatske sile pretežno iz bocnog smera. ˇ ˇ ˇ ´ Poremecaj njene funkcije prilikom kominucije poda orbite manifestuje se manjim ili vecim ´ ´ prolapsom ili hernijacijom sadržaja orbite u maksilarni sinus. simptom monokla.3. Simptomatologija ovih preloma zavisi od toga koje su povrede dominantne. posebno zbog prolapsa masnog tkiva i disfunkcije m.Ima slican mehanizam nastanka i takodje može biti ˇ izolovana (redje) ili kombinovana sa prelomom tela zigomaticne kosti. Kombinovani prelomi . 29 .4. Kod ˇ kominutivnih preloma poda i lateralnog zida orbite. Fraktura tela jagodicne kosti . Kod ovih povreda se može javiti i egzoftalmus zbog ˇ ´ ˇ prisustva retrobulbarnog hematoma. tj. potvrdjuje klinicki nalaz.2. spuštenost nivoa ocne jabucice. ali je zato tanki i gracilni pod orbite locus minoris resistentiae. ispunjava kavum orbite. tzv blou-aut (blow-out) frakture. anestezija i parestezija u distribucionom podrucju n. ˇ ˇ teniske lopte). Fraktura poda orbite . ali i okolnim koštanim strukturama.6. ˇ Ocna jabucica sa svojim omotacima. rectus inferior. dominiraju oftalmološki simptomi. koje delujuna okolne koštane strukture. ˇ ˇ Zigomaticni lukovi se na rendgenskom snimku najbolje prikazuju tehnikom ˇ submentovertikalne projekcije.

starost i opšte stanje pacijenta. koja se odstranjuje dve do tri nedelje posle formiranja ˇ mekog. Ova hirurška tehnika je indikovana kod kominutivnih preloma zigomaticnog kompleksa i udruženih ˇ preloma srednjeg masiva lica. prisustvo udruženih povreda. Nakon repozicije fragmenata. 30 .Tehnicki se izvodi po principima koji važe ˇ ˇ za Kaldvel-Likovu (Caldwell-Luc) operaciju.Repozicija po Kinu (Keen) se takodje vrši kod svežih. . Nakon izvršene repozicije fragmenata. ˇ ´ Na izbor metode lecenja uticu mnogi faktori: tip preloma. Lecenje preloma zigomaticne kosti ˇ ˇ Postoji veliki broj hirurških metoda lecenja preloma zigomaticne kosti. velicina dislokacije.3. Nakon toga cini se osteosinteza u cilju fiksacije žicom ili mini ˇ plocicama. Repozicija se vrši perkutano oštrom jednozubom kukom u smeru ˇ suprotnom od dejstva traumatske sile. ˇ Za ovu operativnu metodu rez i pristup se najcešce izvode u predelu obrve i donjeg ˇ ´ palpebralnog nabora. njihova fiksacija se postiže cvrstom tamponadom maksilarnog sinusa. . rezom u predelu gornjeg forniksa povredjene ˇ strane.Repozicija kukom je brz i efikasan metod u lecenju svežih nekompikovanih preloma ˇ zigomaticne kosti i luka. Potom se elevatorom pristupi pod telo ili luk zigomaticne kosti i deluje u suprotnom ˇ pravcu od dejstva traumatske sile. Sve one imaju ˇ ˇ zajednicki cilj: ukloniti funkcionalne i estetske poremecaje nastale povredom. Na ovaj nacin se direktno mogu uociti kominutivni prelomi poda orbite. starost ˇ ˇ ˇ povrede.7. liodurom. njegovi ˇ ˇ eventualni defekti i inkarceracija orbitalnog sadržaja. Rez u predelu donjeg palpebralnog nabora omogucava pristup i eksploraciju ´ poda orbite. Pristup je intraoralni.Hirurška repozicija i osteosinteza žicom ili plocicama . u ovim slucajevima se cini fiksacija (žicom ili mini plocicama). stanje oka. Cesto se kombinuje sa prethodnim metodom. Fiksacija se postiže uklještenjem fragmenata u normalnoj anatomskoj poziciji. Najbolji rezultati lecenja preloma ove kosti postižu se kada repoziciju i fiksaciju uradimo u prve dve nedelje po ˇ povredi.Kod ovog nacina lecenja se ˇ ˇ ˇ direktno pristupa frakturnim linijama. fibroznog kalusa. U nas se pri lecenju preloma jagodicne kosti najcešce koriste sledece metode: ˇ ˇ ˇ ´ ´ .4. a zatim radi repozicija fragmenata pod kontrolom oka u normalnu anatomsku poziciju. . ali i primarna rekonstrukcija defekata ˇ ˇ ˇ poda orbite koštanim transplantatima. jednostavnih preloma zigomaticne kosti ili luka. PDS folijama i dr.Transantralna repozicija i imobilizacija .

pseudoartroza. odnosno po ˇ završenoj primarnoj fazi lecenja (kasne komplikacije). Komplikacije u lecenju preloma ˇ Uprkos znatnom napretku savremene medicine i tehnologije u dijagnostici i lecenju ˇ preloma. 31 . ´ . ˇ ´ kao i neadekvatna medikamentozna (posebno antibiotska) terapija. ˇ ´ osteomalacija i dr). zbog neodgovarajuceg izbora metode lecenja. kao i ´ ˇ prisustva ostalih predisponirajucih faktora. ˇ ˇ Po vremenu trajanja komplikacije mogu biti privremene ili trajne . razlog za cešcu pojavu komplikacija mogu imati loša ishrana.definitivne. ´ Najcešce kasne komplikacije su: ˇ ´ . koja dovode do ˇ ´ slabljenja imunološkog statusa. Posledice komplikacija mogu dovesti to raznih manjih ili vecih funkcionalnih ili estetskih oštecenja. ˇ Sve ove rane i kasne komplikacije zahtevaju strucnu.4. ´ ˇ ˇ ˇ .4. ˇ Na pojavu komplikacija uticu razliciti opšti i lokalni faktori.1. imobilizacije. Komplikacije preloma donje vilice Kao rane komplikacije najcešce se javljaju: ˇ ´ . pojava komplikacija u odredjenom procentu se nikako ne može izbeci. zatim u toku lecenja (tzv rane komplikacije). alveolaris inferior i n. ˇ ˇ . . ili dugotrajna hronicna oboljenja (šecerna bolest. udružene povrede. usled defekata koštanih tkiva ´ ˇ ili neblagovremenog.ankiloze temporomandibularnog zgloba . . Svakako i prisustvo politraume utice na cešcu pojavu ˇ ˇ ´ komplikacija preloma.krvavljenje. Takodje. Kao opšti predisponirajuci ˇ ˇ ´ faktori najcešce se pominju razna opšta oboljenja sa promenama na koštanom sistemu (rahitis. odnosno loše planiranog lecenja.retka komplikacija koja se može javiti pri neodgovarajucem lecenju preloma vrata donje vilice. timski specijalizovanu hiruršku ˇ obradu po principima savremene hirurške doktrine.4. narocito u mladjih osoba.fractura mallae sanata. ˇ . TBC i dr).deformiteti donje trecine lica.oštecenje n. obicno kao posledica neadekvatnog lecenja.usporeno zarastanje. Kao lokalni favorizujuci faktori u nastanku komplikacija najcešce se pominju istovremene ´ ˇ ´ ekstenzivne povrede mekih i koštanih struktura lica i vilica. narocito u decjem uzrastu. facialis. tj. neblagovremen i neadekvatan nacin lecenja i dr. One se mogu ´ javiti neposredno nakon preloma. narocito kod otvorenih preloma donje vilice. ´ ´ 4.infekcija (primarna ili sekundarna). usled loše repozicije ili nedovoljne imobilizacije.

´ delimicna i potpuna opstrukcija nosa. koje zahteva hitnu prednju ili ˇ zadnju tamponadu nosa. ˇ anosmija. usled loše reponiranih (nereponiranih) fragmenata luka jagodicne kosti. . infraorbitalisa.egzoftalmus (najcešce usled retrobulbarnog hematoma). relativno retko. ˇ 32 . funkcionalne smetnje sluznog aparata (epifora). Komplikacije preloma jagodicne kosti ˇ Kao rane komplikacije mogu se javiti: .ocne komplikacije u vidu amauroze. .4. ´ ˇ Pravovremenim lecenjem i izborom najbolje metode maksimalno se smanjuje pojava ˇ komplikacija u lecenju preloma lica i vilica.pojava diplopije i oftalmoplegije (lezija n. .infekcija. Komplikacije preloma gornje vilice U grupi ranih komplikacija najcešce se pominju: ˇ ´ .estetski poremecaji u vidu asimetrije jagodicnog predela.amauroza.4. ˇ . 4. ˇ . ˇ ´ . razlicitog stepena. ptoze i enoftalmusa.2.diplopija. opticusa. n. kao posledica lezije n.krvavljenje (primarno ili sekundarno).pseudoankiloza. oculomotoriusa. . trajne diplopije. trochlearisa). U grupi kasnih komplikacija najcešce se javljaju: ˇ ´ . Kao kasne komplikacije mogu se javiti: loše srasli prelomi i poremecaj okluzije. ˇ ´ . cesto vrlo obilno. ˇ . deformiteti srednje trecine lica. najcešce u vidu akutnog maksilarnog sinuzitisa.akutni maksilarni sinuzitis. abducensa i n.smanjenje prohodnosti i opstrukcija gornjih disajnih puteva.pojave anestezije u distribucionom podrucju n. .4.enoftalmus (usled manjeg ili veceg prolapsa sadržaja povredjene orbite kroz defekt na ´ njenom podu u maksilarni sinus). ´ ˇ simptomatske trigeminalne neuralgije.3. ´ usporeno zarašcivanje i pseudoartroza.

jer zbog biomehanickih posebnosti.4. nastala usled asepticnog zapaljenja. Može se reci da. 4. kompresivna osteosinteza ˇ na donjoj vilici retko može dovesti do idealnog spajanja krajeva fragmenata. dovodi do demineralizacije kosti u predelu ˇ frakturne pukotine. 4. Novostvoreni osteoni premošcuju neposredno frakturnu ´ pukotinu i postaju deo novostvorene lamelarne kosti. ne nastaje osteoklasticna resorpcija kosti (kontaktno ˇ zarastanje). Osteoklasti koji nastaju iz mezenhimnih celija. stvarajuci meko granulaciono tkivo. U praksi je najcešce rec o sekundarnom zarastanju ˇ ´ ˇ preloma kada se stvaranje kosti odvija putem kalusa. težine i primenjenih ´ ˇ terapeutskih metoda. Zarastanje preloma Zarastanje preloma. ´ primarno i sekundarno zarastanje). moguce je sam u posebnim uslovima. kao i ´ ˇ lokalna loša prokrvljenost. nacin zarastanja suštinski nema veci znacaj ukoliko dovodi do suficijentne ˇ ˇ ´ ˇ repozicije i imobilizacija fragmenata. Primarno zarastanje preloma Primarno (direktno) zarastanje preloma je moguce samo kada su koštani fragmenti ´ egzaktno reponirani. Sekundarno zarastanje preloma Ovaj nacin zarastanja preloma stvaranjem kalusa se najcešce srece u klinickoj praksi. Nacin zarastanja preloma. U hematom i frakturnu pukotinu prodiru omnipotentne mezenhimne celije.5. Važnu ulogu ima i starost pacijenta: kod dece. ˇ ˇ sposobnost regeneracije kosti može biti bitno umanjena. U pacijenata sa osteopatijama ili lecenih zracnom terapijom. te se pri kasnijoj remineralizaciji ponovo ugradjuju. ´ ´ tj. može biti direktno (primarno). ´ klinicki gledano. stvarajuci tzv asepticno ´ ˇ zapaljenje. zbog povecanog metabolizma prelomi zarastaju mnogo brže nego kod starijih ljudi. koje vrše ´ organizaciju hematoma i premošcavanje frakturne pukotine. Primarno zarastanje. odnosno premošcavanje frakturne pukotine koštanim tkivom do ´ potpunog uspostavljanja anatomskog i funkcionalnog integriteta kosti. spojeni pod aksijalnim pritiskom (kompresivna osteosinteza) i u stanju potpunog mirovanja. ˇ ˇ ´ ´ ˇ pri konzervativnom nacinu lecenja preloma ili kod žicanih osteosinteza. dolazi do stvaranja hematoma u frakturnoj pukotini. odnosno uz ´ ´ pomoc kompresivne osteosinteze. U koštanoj srži i okolini vaskularno vezivno tkivo reaguje aktivnom hiperemijom i celularnom eksudacijom. obicno samo u ˇ pojedinim delovima frakturne pukotina. ´ 33 . mineralne soli ostaju u neposrednoj blizini preloma. granulacioni kalus. U tom slucaju mezenhimne celije iz Haverzovih kanala se direktno ˇ ´ pretvaraju u osteoblaste i osteoklaste. ´ Poremecaji metabolizma i hronicna oboljenja mogu znatno usporiti regeneraciju kosti. kada novostvorena kost direktno premošcava frakturnu pukotinu. subperiostalno i u neposrednoj okolini preloma.5. Pri idealnim uslovima.5. Isti proces se odvija subperiostealno i u neposrednoj blizini preloma. ili indirektno (sekundarno). zavisi i od raznih individualnih faktora. Medjutim. pošto premošcavanje frakturne pukotine osteonima nastaje najcešce nakon prethodne ´ ˇ ´ manje resorpcije u predelu frakture. tj. Reaktivna acidoza. Neposredno nakon ˇ ˇ ˇ dejstva traume i preloma kosti. osim od vrste.1.2. I kod kompresivne osteosinteze se mogu naci sve forme zarastanja preloma (kontaktno.

ˇ 4. Pri primarnom zarastanju kosti. novostvorena ˇ ´ mrežasta kost se postepeno pretvara u lamelarnu kost. medjutim. Pri klinickom pregledu se nakon tri do cetiri nedelje od pocetka imobilizacije takodje ˇ ˇ ˇ može naci federirajuca pokretljivost koštanih fragmenata. On se može klinicki konstatovati i palpacijom. laceracija. Najcešce povrede mekih tkiva maksilofacijalne regije se javljaju u vidu kontuzija. cime je zarastanje preloma vrlo otežano. Obicno nema korelacije izmedju velicine i stepena ˇ ˇ povrede mekih tkiva i povrede skeleta lica i vilica. ˇ ˇ Zarastanje preloma je moguce pratiti klinicki i rendgenološki. Kalus se postepeno ucvršcuje stvaranjem kolagenih vlakana koja premošcuju frakturnu ˇ ´ ´ pukotinu i privlace krajeve fragmenata. intraoralne i kombinovane ˇ ´ intra-ekstraoralne. ´ narocito pri bazi mandibule. sile ˇ ˇ ´ pritiska u predelu frakturne pukotine poboljšavaju zarastanje preloma. Po lokalizaciji ove povrede mogu biti ekstraoralne (najcešce). stvaranje nove kosti može biti potpuno prekinuto. te se frakturna linija premošcuje fibroznim trakama. Povrede mekih tkiva su ceste kod istovremenih preloma gornje i donje ˇ vilice. avulzija. a tek nakon dve do tri nedelje se na Rtg snimku može videti stvoreni kalus. Periostalno stvaranje kalusa je znatno jace od enosalnog. Ukoliko nisu postignuti idealni uslovi za imobilizaciju.odstranjuju nekroticne ivice koštanih fragmenata. frakturna pukotina se gubi za znatno krace vreme. Pri funkcionalnom opterecenju. posekotina. ˇ ´ oguljotina. 34 . Nije retko istovremeno prisustvo dve ili više raznih povreda mekih tkiva u ovom predelu. a nakon mineralizacije u mrežastu kost. vilice se mogu delimicno mobilisati i opteretiti (elasticna ˇ ˇ medjuvilicna vuca). dovodeci do pseudoartroze. što ubrzava proces zarastanja. Ovako nastali fibrozni ili hrskavicavi "predkalus" se ˇ ˇ osifikacijom pretvara u "osteoidni kalus". U prvo vreme na Rtg ´ ˇ snimku frakturna pukotina biva proširena usled uklanjanja nekroticnih koštanih ivica i ˇ demineralizacije. Ekstenzivni prelomi su cesto bez povreda ˇ mekih tkiva i obrnuto. Frakturna pukotina se na taj nacin prvo ˇ ˇ proširuje. ˇ Na kraju procesa zarastanja dolazi do mineralizacije frakturne pukotine koja se. ubodnih rana i drugo. U slucaju ˇ ´ ˇ nesmetanog zarastanja nakon 4 nedelje. odnosno perforativne. Javljaju se kao izolovane ili veoma cesto ˇ ´ ˇ udružene sa povredama kostiju ovog predela.6. ´ ´ Potpuno koštano zarastanje preloma nastaje najcešce nakon 6-8 nedelja. i nakon tog vremena rendgenološki može prikazati. Ukoliko preovladaju ove druge. a retke kod izolovanih preloma mandibule. dok vucne sile ometaju ˇ zarastanje. ali tada više ne postoji opasnost od ´ ´ dislokacije. pri cemu se koštane gredice transformišu ˇ u spongiozu. Povrede mekih tkiva maksilofacijalne regije Spadaju u najcešce povrede lica i vilica. Pri funkcionalnom opterecenju kosti. može doci do stvaranja ´ krskavicnog kalusa.

koagulumi. antitetanusne zaštite. ˇ ˇ alkohol). sem površinskih zahvaceni i mišici.kada su. koje treba suturirati bez tenzije. Anamneza omogucuje orijentaciju o nacinu nastanka i vrsti povrede. što zahteva posebnu pažnju u dijagnostici i terapiji. U praksi. krvni sudovi. odnosno . mora se pažljivo pregledati abdomen. grudni koš. ´ ´ ˇ Rane mekih tkiva ovog predela najcešce ne ugrožavaju život pacijenta. Upotrebom odgovarajucih instrumenata i materijala za šivenje smanjuje se mogucnost ´ ´ sekundarne traumatizacije ivica rane. Svakako da su kod osobe nastradale u saobracajnoj nesreci mnogo verovatnije udružene povrede ´ ´ ili politraume. Sama rana se za to vreme štiti sterilnim tamponom. mestu i ´ ˇ vremenu povredjivanja. ali kada se pojavi. stepenu kontaminacije i eventualno o prethodno sprovedenoj terapiji. b) definitivno hirurško zbrinjavanje. cine se minimalne ekscizije i to samo loše ishranjenih delova. Ako su ivice rane traumatizovane. zaštite rane sterilnim zavojem. Šok je vrlo redak kod izolovanih povreda ovog predela. U dijagnostickom postupku važno je uzeti odgovarajucu anamnezu i pažljivo pregledati ˇ ´ povredjenog. ili duboke . nego kod nekog ko je dobio udarac pesnicom. karlica i ekstremiteti. pristupa ˇ ´ se samoj rani: izvrši se inspekcija. b) Definitivno hirurško zbrinjavanje povreda mekih tkiva maksilofacijalne regije se obavlja u specijalizovanim hirurškim ustanovama.kada zahvataju samo kožu ili sluzokožu. vodeci racuna o simetriji lica. Agresivni ˇ debridman u ovih povreda dovodi do gubitka mekih tkiva i zahteva kasniju korekciju.Po dubini mogu biti površne . 35 . Nakon anamneze i detaljnog pregleda. ali više rana cini ˇ ´ ˇ povredu složenijom. revizija. pljuvacne žljezde i druge strukture. Cilj šivenja kod ovih povreda jeda se dobije što manje upadljiv ožiljak. zbrinjavanje povreda mekih tkiva se najcešce sprovodi u dve faze: ˇ ´ a) hitno ili provizorno. pristupa se zbrinjavanju povredjenog. antišok terapije pri težim povredama. a šivenjem po slojevima eliminišu se mrtvi prostori. Pre same obrade se cini toaleta (cišcenje) rane. antibiotske zaštite. a) Provizorno zbrinjavanje povreda mekih tkiva se najcešce obavlja van hirurških ˇ ´ ustanova i sastoji se iz: zaustavljanja krvavljenja iz rane. a potom pristupa šivenju po slojevima. uklanjaju se eventualno strana tela. Revizijom rane i pedantnom ´ ˇ hemostazom izbegava se stvaranja hematoma. cini ˇ definitivna hemostaza. ˇ ˇ ´ Okolina rane se cisti fiziološkim rastvorom.pronaci uzrok i odrediti ´ adekvatna terapija. a potom blagim antisepticnim sredstvima (asepsol. Nakon cišcenja okoline.

ˇ Ukoliko je došlo do prekida kontinuiteta Stenonovog kanala. U takvim ´ slucajevima je potrebno uciniti neuro-suturu (poželjno pod mikroskopom). a ukoliko to nije ˇ ˇ moguce. U takvim slucajevima izgubljeno tkivo se nadoknadjuje slobodnim kožnim ´ ˇ transplantatima. može se ušitit proksimalni deo Stenonovog kanala ´ direktno za obraznu sluzokožu. Kod istovremene povrede mekih i koštanih tkiva obrada se vrši od unutra put spolja. može se uraditi primarni šav i ako je od momenta povredjivanja prošlo i više od 12. submandibularna). Zbog veoma dobre ˇ vaskularizacije. treba pokušati sa "end to end" anastomozom uz pomoc odgovarajuceg polietilenskog katetera. tj. Medjutim. ne treba ciniti po svaku cenu direktne suture. tj. a potom šav potkožnog tkiva i kože. Ukoliko to nije moguce. Može doci do povrede njihovog parenhima ili ˇ ´ izvodnih kanala. koji se ne može ušiti bez tenzije.Ako istovremeno postoji povreda skeleta lica i vilica. prvo koštanih struktura. a potom mekih tkiva. lokalnim ili udaljenim režnjevima. Nisu retka i oštecenja stabla ili grana n. Kod vecih defekata kože i potkožnog tkiva. Razlog za to je što ˇ nakon toga vremena traumatski edem koji nastaje onemogucava preciznu rekonstrukciju i ´ adaptaciju ivica rane. potkožnog tkiva. Ukoliko postoji defekt kože. u prvih šest casova od povredjivanja treba insistirati na ˇ ˇ ˇ primarnom šavu povreda ocnih kapaka. To može kasnije dovesti do stvaranja ožiljaka koji više ili manje mogu ugroziti funkciju i bitan estetski izgled ovih delova lica. Kod povrede parenhima pljuvacne žlezde potrebno je uciniti prvo pedantnu ˇ ˇ suturu kapsule pljuvacne žlezde. vec ih koristiti za uspostavljanje anatomskog integriteta koštanog ´ tkiva. nosnih krila i ušne školjke. obrada samo mekih tkiva nema svrhe. ´ ˇ jer zbog nastale tenzije može doci do nekroze i dehiscencije ivica rane i sledstvenog stvaranja ´ unakažujucih ožiljaka. tankog sloja mekih tkiva. ne treba odstranjivati. Najbolji rezultati se u ovakvim slucajevima ˇ postižu istovremenim zbrinjavanjem koštanih i mekih tkiva. Obrada povreda mekih tkiva lica i vilica ima i svojih specificnosti. mišicnog sloja i sluzokože (npr obraz). i zbog postojanja lokalnog imuniteta na bakterijsku floru u ustima. usana. cini se mukodermalni šav. rana se obradjuje na taj ´ nacin što se ušiva sluzokoža za kožu. ´ Kod istovremenih povreda mekih i koštanih tkiva. Nastali defekt se kasnije ˇ ˇ sekundarno rekonstruiše. pa cak i 24 casa. Odlomke kosti koji imaju ocuvanu vezu sa mekim ˇ tkivom. prigodnim materijalom obeležiti krajeve prekinutog nerva za kasniju neuroplastiku. jer to ometa kasnije zbrinjavanje koštanih struktura. facijalisa sa prekidom kontinuiteta. 36 . U toku primarne obrade treba posebno obratiti pažnju na eventualne povrede velikih pljuvacnih žlezda (parotidna. uvucenog u oba kraja ´ ´ ˇ izvodnog kanala. njihova prethoda precizna anatomska rekonstrukcija je važan uslov za uspešnu i optimalnu rekonstrukciju mekih tkiva.

geniohyoideus i sledstvenim zapadanjem jezika. izbijenim zubima. koja može biti uzrokovana: .zacepljenjem disajnih puteva (delimicno ili potpuno) delovima proteze.kominutivnim prelomom donje vilice sa defektom kosti u simfiznom predelu.Oslobadjanje ili njihovo ocuvanje je najvažnija ˇ pojedinacna hitna mera. . U takvim slucajevima ˇ je 7-15 dana uobicajeni period odlaganja definitivnog zbrinjavanja maksilofacijalnih povreda. zaustavljanje krvavljenja.masivnim otokom baze jezika. borbe protiv šoka. trubuha. i dr). neophodno 37 . U takvim slucajevima indikovano je ˇ ˇ urgentno lecenje. preventivne infekcije. stranim telima iz ´ ˇ okoline i dr. hvatanje i izvlacenje mandibule prema napred i nagore. aspiratorom). cirkulacija). Zaustavljanje krvavljenja . Ono se sastoji od: ˇ oslobadjanja disajnih puteva. intrakranijalno krvavljenje). u kojem su pripojeni m.Kod politraumatizovanih pacijenata se definitivno lecenje maksilofacijalnih povreda odlaže ˇ sve dok se ne stabilizuje opšte stanje i ne zbrinu druge povrede koje ugoržavaju život (ruptura slezine.Po život opasna krvavljenja su retkost kod povreda lica i vilica. penetrantne povrede grudnog koša. ˇ ˇ krvnim koagulumima. tj. krunicama. uvodjenje oro ili nazofaringealnog tubusa. ˇ uklanjanje stranog sadržaja iz usne duplje (pincetom. genioglossus i m. Pružanje prve pomoci pri povredama lica i vilica ´ Kod obimnih povreda maksilofacijalne regije. udruženih povreda ili politraume. mogu cesto biti ugrožene vitalne funkcije (disanje. Zato je kod pacijenta koji ima znake hipovolemije. ˇ ´ ´ pa ih mora poznavati svaki lekar ili stomatolog.7. zbog krvavljenja u meka tkiva vrata. povracenim želudacnim sadržajem. Oslobadjanje disajnih puteva . jetre. prstima. vec opšte medicinske pomoci. ili koje zahtevaju neodložan hirurški tretman (perforantne povrede oka. ukoliko je njihova prolaznost kompromitovana. Izvodjenje ovih postupaka ne spada u domen specijalisticke. ultima ratio: tracheotomia. ˇ Lecenje izolovanih maksilofacijalnih povreda se uvek preduzima bez odlaganja. . izbora pravilnog položaja pri transportu. ˇ 4. izbora adekvatne privremene imobilizacije. nizak krvni pritisak. Terapija u ovakvim slucajevima se sastoji od: ˇ postavljanja povredjenog u položaj na bok sa glavom na dole. Kod povreda maksilofacijalne regije najcešce je u pitanju mehanicka ˇ ˇ ´ ˇ opstrukcija disajnih puteva.

ˇ Preventiva infekcije . Zbog svoje ˇ eksponiranosti. i dr). Izbor adekvatne privremene imobilizacije .8. ˇ ˇ ˇ Izbor pravilnog položaja za transport . u slucaju odsutnosti zaštitnih refleksa u podrucju respiratornog ´ ˇ ˇ trakta. obavezna mera na koju se cesto zaboravlja.ukoliko postoje indikacije .pri krvavljenju iz maksilofacijalne ´ ´ regije.kompresivnu tamponadu rane sterilnim tupferom ili zavojem. šav ligatura.Veoma korisna. frontalni zubi u gornjoj vilici su najcešce povredjeni. Javljaju se ˇ ´ kao izolovane. a posebno centralni sekutic ˇ ´ ´ 38 . Pri obimnim krvavljenjima iz nosa. a periferno kod venskih krvavljenja.hvatanje krvnog suda peanom. Zavisno od vrste i obima povrede. povredjenog u besvesnom stanju ili u stanju poremecene svesti. Definitivna hemostaza se obavlja u hirurškim ustanovama po važecim hirurškim ´ principima (ligatura krvnog suda. venska i parenhimatozna. Bartonov zavoj i dr). ˇ Po poreklu krvavljenja mogu biti arterijska. 4. ´ Privremena žicana imobilizacija se obicno cini u specijalizovanim hirurškim ustanovama. Povrede zuba Povrede zuba su veoma cesta traumatska oštecenja u maksilofacijalnoj regiji. Borba protiv šoka . Hitne mere za hemostazu mogu biti privremene i definitivne. Barelov. a kod otvorenih povreda indikovana je i obavezna antitetansuna zaštita i profilaksa.intravenskih infuzija. i dr). ruptura slezine. . a pacijent nije u besvesnom stanju. Najcešce se koriste dva položaja: ´ ´ ˇ ´ . utopljavanje i drugo.iskljuciti druge povrede (intraabdominalno krvavljenje.Povredjenog treba postaviti u položaj kojim se obezbedjuje da periferni disajni putevi ostanu slobodni i da se istovremeno izbegne aspiracija stranog sadržaja.Sastoji se od primene antibiotika širokog spektra. Najbrža i najjednostavnija privremena imobilizacija pri povredi skeleta lica i ˇ vilica postiže se primenom odgovarajucih zavoja (capistrum.stabilni položaj na boku ("koma položaj") za povredjene koji se moraju ostaviti sami. . zamenika plazme i drugih tecnosti (rastvori elektrolita). povredjenog treba postaviti u položaj u kojem je zašticen od daljih oštecenja. ako postoji opasnost od aspiracije ´ povracenog sadržaja. . sa licem okrenutim na dole .digitalnu kompresiju centralno od mesta povrede kod arterijskih. jetre. analgetika.Podrazumeva primenu . radi se prednja ili znatno redje zadnja tamponada nosa.sedeci ili ležeci položaj. krvi i sluzi. ali cesto i udružene sa povredama mekih i koštanih tkiva lica i vilica. Privremene mere podrazumevaju: .

frakture krunice zuba sa otvaranjem pulpe. ´ frakture korena u apikalnoj trecini.1. ˇ ´ frakture korena u srednjoj trecini.(70 odsto svih povreda). sport.frakture zuba. .luksacije zuba. starosti povredjenog. Obim povrede i ovde ˇ ´ ˇ zavisi od intenziteta. odnosno fiziološkog i ˇ patološkog stanja zubnog organa u trenutku traume. smera i nacina dejstva sile. palpacijom i rendgenskim snimanjem se može relativno lako utvrditi vrsta i lokalizacija preloma zuba. ove povrede se mogu podeliti u dve grupe: a) frakture krunice zuba (ekstraalveolarne frakture). Ovim povredama najviše su izložena deca i adolescentni uzrast. a pulpa dobro vaskularizovana. nego u ´ ˇ mladih kod kojih je on relativno širok. ´ uzdužne frakture zuba.frakture krunice zuba bez otvaranja pulpe. Frakture zuba Ako se uzmu u obzir terapijske konsekvence. 39 .8. a) Frakture krunice zuba (ekstraalveolarne frakture) se u praksi najcešce dele takodje ˇ ´ u dve grupe: . . Dijagnostika Inspekcijom. kao i eventualne pratece udružene povrede susednih mekih i koštanih ´ tkiva. lakše dolazi do ovih poremecaja. Vrlo jaka trauma može dovesti do oštecenja ´ apikalnih krvnih sudova i poremecaja pulparnog krvotoka i senzibiliteta zuba. b) frakture korena zuba (intraalveolarne frakture). Direktno dejstvo relativno ošte sile na sam zub obicno dovodi do njegove frakture. Kod starih osoba ´ u kojih je apikalni otvor uzan. 4. a znatno redje tuce. b) Frakture korena zuba (intraalveolarne frakture zuba) se dele u cetiri podgrupe: ˇ frakture korena zuba u krunicnoj trecini. ˇ Sve povrede zuba se mogu podeliti na: . Dejstvo indirektne tupe sile (npr u predelu usana) po pravilu dovodi do luksacije zuba. cesto ireverzibilnih. Najcešci etiološki urzok su padovi u igri.

Medjutim. ´ Lecenje fraktura krunice sa otvorenom pulpom ˇ Ukoliko je pulpa minimalno (tackasto) otvorena. Kod frakture korena zuba u srednjoj trecini sa dislokacijom koronarnog dela. ako je pulpa široko otvorena. kao i stanja apikalnog parodoncijuma. radi se vitalna amputacija ili ekstirpacija pulpe u zavisnosti od toga da li je rast korena nezavršen ili završen. ´ Pri istovremenim povredama mekih tkiva obraza i usana treba ih pažljivo pregledati. Ukoliko je ´ ´ ˇ mesto preloma iznad limbusa alveolarisa. Nakon toga se vrši protetska sanacija izradom nadogradnje. vitaliteta. Ako dislokacije koronarnog fragmenta nema. Ukoliko je frakturna linija ispod limbusa. ˇ Lecenje frakture krunice zuba bez otvaranja pulpe ˇ Kod manjih defekata i oštecenja gledji. ukoliko ocuvanje mlecnih zuba ˇ ˇ ˇ ima svrhe. može se uraditi nadogradnja zuba sa prethodnim endodontskim tretmanom. Ukoliko ´ je eksponiran dentin. ´ mogu se rekonstruisati kompozitnim materijalima. Veci defekti gledji i dentina. Ispitivanje poremecaja senzibiliteta zuba ´ ´ može dati negativan nalaz iako pulpa nije oštecena. metoda izbora je ektrakcija zuba. prvo treba proceniti mogucnosti ocuvanja zuba na osnovu ´ ˇ mesta preloma. može se pokušati lecenje ´ ˇ imobilizacionom šinom u trajanju od najmanje osam nedelja. ´ Lecenje intraalveolarnih fraktura zuba ˇ Kod fraktura u koronarnoj trecini korena postoje razne mogucnosti lecenja. veci defekti krunice se mogu sanirati ´ (rekonstruisati) primenom celuloidnih krunica. može se izvršiti fluorizacija. treba pažljivo ispitati ˇ ˇ pokretljivost oštecenog zuba. Nakon toga se rekonstruiše krunica kompozitnim materijalima kod manjih. nastali traumom. Kod povreda donjih frontalnih zuba. direktno se prekriva kalcijum ˇ hidroksidom. kako bi se smanjila mogucnost infekcije pulpe ´ preko otvorenih dentinskih kanalica. ekstrakcija ´ je jedino moguce rešenje. Takodje. ili se radi zaštitna krunica kod vecih defekata. Terapija Po uspostavljenoj dijagnozi. da bi se uklonili eventualni odlomljeni delovi zuba koji se ponašaju kao strana tela. posebno koronarnog dela. 40 . U principu se mlecni i stalni zubi tretiraju isto. uz stalnu kontrolu vitaliteta zuba. i ovde se može izvršiti ortodontsko izvlacenje korena (ekstruzija) uz prethodni ˇ endodontski tretman. Takodje. Medjutim. Kod intraalveolarnih fraktura mlecnih zuba ekstrakcija je metoda izbora. stanja marginalnog parodoncijuma.Kod ekstraalveolarnih preloma treba posebno obratiti pažnju na eventualna krvavljenja pulpe u dentinu. samo se bruse i poravnavaju oštre ivice. koja se manifestuju obicno u vidu tackice. uvek treba pregledati i iskljuciti postojanje ˇ indirektnih preloma vrata donje vilice.

Obicno nastaju delovanjem snažne sile ˇ sa malom dejstvujucom površinom. ´ Lecenje frakture korena zuba u apikalnoj trecini ima najbolju prognozu. udružene sa povredama mekih tkiva. U slucaju da postoji dislokacija ˇ fragmenata korena zuba. U starijih osoba sa uskim apikalnim otvorom cesto ˇ ˇ dolazi do ireverzibilnih oštecenja pulparnog krvotoka i nekroze. Krunica zuba nije pomerena iz zubnog niza. ˇ ˇ U slucaju pojave nekroze pulpe u toku lecenja ovih povreda. može se takodje pokušari ˇ ˇ sa endodontskim tretmanom i transdentalnom fiksacijom. paralelno sa uzdužnom osovinom zuba. Ukoliko nema ˇ ´ dislokacije. ´ Patohistološki postoji oštecenje parodoncijuma u manjem stepenu sa rupturom kapilara. Uzdužne (vertikalne) frakture zuba su veoma retke. ili sa frakturom vilice. kao i frakture zuba mogu biti izolovane. Traumatske luksacije zuba Karakterišu se promenom normalnih anatomskih odnosa izmedju korenova zuba i alveole. prelomom alveolarnog nastavka. kod ovih povreda postoji oštecenje parodoncijuma i pulpe razlicitog stepena koje ´ ˇ cesto može dovesti i do gubitka vitaliteta zuba.8. ˇ Ove povrede. Kod višekorenih zuba se može pokušati sa hemisekcijom ´ korenova. radi se imobilizacija zuba u trajanju od najmanje šest nedelja. ˇ uz stalnu kontrolu vitaliteta.2. Negativan rezultat ovog ispitivanja ne znaci uvek da je i pulpa ˇ avitalna. ´ hematomima i konsekutivni traumatski edem koji pritiska na neurovaskularni snop zuba. sledi ekstrakcija zuba. cini se endodontski ˇ tretman kanala korena sa resekcijom apikalnog fragmenta. Postoje razne klasifikacije ovih povreda. Ukoliko se pojave komplikacije u vidu pulpita ili nekroze pulpe. ˇ 41 . ali izražene u blažem stepenu. Probe vitaliteta su iz tih razloga cesto negativne. radi se repozicija veceg koronarnog fragmenta i imobilizacija. Ukoliko ovi pokušaji ne dovedu do zadovoljavajuceg rezultata.Za ovaj nacin lecenja najpogodniji su zubi sa nezavršenim rastom korena. Ocuvanje ovako ´ ˇ prelomljenog zuba nije moguce. 4. Patohistološki. Sledi ´ endodontski tretman koji se može uraditi odmah po imobilizaciji ili nakon nekoliko dana. a vitalitet je ocuvan. a koren je u potpunosti u alveoli. patohistološke promene ´ su slicne. postoji perkutorna osetljivost. Najcešce primenjivana u nas deli ove povrede ˇ ´ u dve grupe: a) luksacije zuba bez dislokacije. a) Luksacije zuba bez dislokacije klinicki karakteriše manje ili vece traumatsko ˇ ´ rasklacenje zuba. b) luksacije zuba sa dislokacijom. ´ U pojedinim klasifikacijama u ovu grupu povreda se može uvrstiti i tzv kontuzija zuba kod koje nema traumatske rasklacenosti.

cesto je oskudan. obicno sa po dva sa ˇ svake strane. Medjutim. ali skoro uvek postoji manje ili vece proširenje ˇ ´ periodontalnog prostora. U toku pregleda treba ustanoviti da li postoje frakture zuba. uz teško oštecenje parodontalnog aparata. Avitalni zubi. stanja pulpe.inkompletne luksacije. ali nikada u potpunosti. Koriste se klasicne metode: inspekcija. u zavisnosti od ˇ ´ ˇ pravca dejstva traumatske sile. palatinalno. zub može biti intrudiran. uz ispitivanje patološke ˇ pokretljivosti svakog suspektnog zuba. apikalnog i marginalnog parodoncijuma.b) Luksacije zuba sa dislokacijom se takodje dele na dve podgrupe: . odnosno manje ili vece gubljenje medjusobnog kontakta. Rendgenski nalaz zavisi od ˇ ˇ stepena dislokacije. Kod traumatskih ekstrakcija na rendgenskom snimku alveola je prazna. Imobilizacija je najcešce monomaksilarna. iako je zub u suštini sacuvan. Procena ˇ ˇ ˇ se donosi na osnovu starosti pacijenta. ili u okolnim mekim tkivima usne duplje. Koriste se metalni akrilatni ili kompozitni ˇ ´ 42 . kao i povrede okolne gingive. ekstrudiran ili dislociran labijalno. . tj lingvalno. Dijagnostika Neophodan je pregled svih zuba. kao i higijena usne duplje u trenutku povrede. znatno smanjuju mogucnost uspešnog lecenja. apikalni parodontit i uznapredovala parodontopatija. ˇ Lecenje luksiranih zuba bez dislokacije podrazumeva njihovu imobilizaciju u trajanju od ˇ najmanje 3-4 nedelje. koje su cesto udružene sa ovim povredama. odluku ´ ˇ o ekstrakciji ovakvih zuba najcešce treba odložiti i prvo pokušati sa lecenjem. alveolarnog nastavka ili vilica. U praksi. Obavezno izvršiti probe vitaliteta i rendgensko snimanje. Rasklacenost zuba nije uvek karakteristican simptom za ovu vrstu ´ ˇ povreda. zub može biti u blizini povezan samo gingivalnim pripojem. ´ ˇ alveola je prazna. Kompletna luksacija ili traumatska ekstrakcija zuba podrazumeva gubljenje svakog kontakta izmedju korena zuba i alveole. zagrižaja. perkusija. ´ ´ Kao posledicu patohistološki imamo znatno vece oštecenje parodoncijuma i poremecaje ´ ´ ´ intrapulparnog krvotoka sa cešcim ireverzibilnim promenama u pulpi. ˇ ´ ˇ Osnovni cilj terapije je da se luksirani zub dovede u normalne anatomske odnose sa okolinom i ucvrsti u alveoli. odsustvo pojedinih treba da bude zabeleženo i objašnjeno. povrede (frakture) zidova alveole povredjenog zuba se skoro uvek javljaju. ˇ Terapija Pre pocetka lecenja treba proceniti izglede povredjenog zuba za uspešno lecenje. Klinicki. odnosno van nje.kompletne luksacije (traumatske ekstrakcije zuba). Inkompletnu luksaciju karakteriše poremecen anatomski odnos korena zuba i alveole u ´ vecem stepenu. palpacija. Luksirani zubi se povezuju sa susednim zdravim. Klinicki. Probe vitaliteta su cesto negativne.

Kontrola kvaliteta je bitna i obavlja se u toku i najmanje još šest meseci nakon skidanja imobilizacije. zajedno sa okolnom kosti. Rezultati su bolji ukoliko se repozicija i imobilizacija ranije sprovedu. izgledi za uspešno lecenje su bolji. uklone eventualni slobodni fragmenti koštanih zidova alveole. ili pak najvišim delom (u gornjoj vilici). Odlomljeni fragment. dopunska terapija nije potrebna. Rezultati replantacije su veoma retko trajni. može da bude van kontakta sa okolnom kosti i vezan za okolinu samo mukoperiostom. Što je ovo vreme krace. Frakturna linija najcešce ima oblik nepravilne polukružne linije koja ˇ ´ svojim najnižim. Poremecaj okluzije zavisi od ´ stepena dislokacije fragmenata. Javljaju se izolovano. Najbolji ˇ ´ ˇ rezultati se postižu kada se akt replantacije izvrši u prvom satu nakon traume. Vreme imobilizacije je najcešce 6-8 nedelja. u spoljnoj sredini ˇ manje od šest casova. ali isto tako cesto udruženi ˇ ´ ´ ˇ ˇ sa povredama zuba i vilica. zavisno od smera dejstva sile. Ukoliko vitalitet zuba nije ugrožen. može prolaziti ispod. odvajaju od kosti vilice. tj. ona može prolaziti i kroz alveole postojecih zuba. odnosno iznad apeksa zuba na frakturiranom fragmentu. ako se i posle više nedelja ne povrati senzibilitet. ˇ ´ 4. lingvalno). kao i manje ili više otežan govor i žvakanje. Prethodno se. U toku samog akta treba maksimalno štedeti periodoncijum. obavlja se njegova imobilizacija po istom principu kao kod inkompletnih luksacija. može biti uklješten u okolne koštane strukture. Isto tako. Nastaju najcešce u saobracaju ili tucama. treba uraditi endodontski tretman. s tim što se pre ˇ imobilizacije cini repozicija. Endodontski tretman se cini po ucvršcivanju zuba u alveoli. odnosno bukalno. U lokalnom statusu postoje hematomi u predelu frakturnih linija. dovodeci i do njihove ´ ´ frakture. uz stalnu rendgensku kontrolu i testove ˇ ´ senzibiliteta. Lecenje kompletnih luksacija (traumatskih ekstrakcija) ˇ Izgledi za uspešno lecenje postoje ukoliko je zub bio van alveole. ˇ ˇ ´ Rezultati replantacije se smatraju uspešnim ako zub ostane u alveoli tri do pet godina. nakon Rtg grafije. Lecenje luksiranih zuba sa dislokacijom se sprovodi po istom principu. otok lokalnih mekih tkiva. Pri tome treba voditi racuna da se ˇ ˇ ´ ˇ luksacija ne prevede u traumatsku ekstrakciju zuba. Izbijeni zub treba do samog akta replantacije držati u sterilnom fiziološkom rastvoru. a zub je promenio boju. obavi toaleta alveole. Prelomi alveolarnog nastavka Ovi prelomi najcešce nastaju delovanjem tupe snažne sile istovremeno na više zuba koji ˇ ´ se. najcešce uz lokalnu anesteziju. Nakon vracanja ´ zuba u alveolu.splintovi. može biti dislokovan palatinalno (tj. Medjutim. rascep gingive. a manifestuje se pojavom parcijalno otvorenog ili ukrštenog 43 . Nakon toga najcešce dolazi do resorpcije korena. hematom i dr.9.

Zato treba što ranije ˇ izvršiti repoziciju i imobilizaciju. Vrlo je važno iskljuciti ˇ ili potvrditi postojanje povreda zuba i vilica. Pri tome se mogu odstraniti samo manji. repozicija se može ˇ izvesti uz pomoc elasticne vuce. kada je odlomljeni alveolarni fragment impaktiran u okolnu kost. Imobilizacija se obicno radi monomaksilarnim metalnim ili ´ ˇ ˇ ˇ akrilatnim splintovima. tokom najmanje cetiri do šest nedelja. Obavezna je stalna kontrola ˇ vitaliteta zuba na reponiranom fragmentu. manuelno ili hirurški. ortopantomografski snimci i dr. deperiostizovani koštani fragmenti i jako ošteceni zubi. pored anamneze i detaljnog lokalnog ˇ statusa koriste se retroalveolarni snimci. kako bi se sprecilo stvaranje koštanog defekta. U redjim ˇ ´ slucajevima.zagrižaja u povredjenoj regiji. Ukoliko je indikovan endodontski tretman. cini se tek ˇ po završenom srašcivanju fragmenata. Radi postavljanja tacne dijagnoze kod ovih povreda. ˇ ˇ Glavni cilj lecenja preloma alveolarnog nastavka jeste ocuvanje odlomljenog ˇ ˇ (dislokovanog) fragmenta. ´ 44 . zbog odluke o nacinu i vrsti lecenja. ´ Repozicija se najcešce radi u lokalnoj anesteziji.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->