P. 1
Predmet sociologije

Predmet sociologije

|Views: 581|Likes:
Published by Jovan Hadzi-Ristic

More info:

Published by: Jovan Hadzi-Ristic on Oct 08, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as RTF, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/30/2013

pdf

text

original

Jedno od klju nih pitanja svake nauke je njen predmet.

Predmet prou avanja sociologije je ljudsko dru tvo kao celina, sa mnogostrukim pojavama i odnosima. Medjutim, s obzirom na slo enost, povezanost i dinamiku dru tvenih pojava postoje razli ita shvatanja o predmetnoj odredjenosti sociologije. Razlike postoje i s obzirom na stav nau nika o tome ta je klju ni momenat koji treba istra iti u dru tvu, prostornoj ili vremenskoj dimenziji. -------------------------------------------------------------Zato najpre osvrt na klasi na shvatanja premeta sociologije, a zatim i na sam predmet sociologije u kontekstu vi e bitnih elemenata koji ga odredjuju. 1. NASTANAK I KLASI NA SHVATANJA O PREDMETU SOCIOLOGIJE

Razmi ljanja o dru tvu i analize dru tvenih pojava sre emo jo kod anti kih mislilaca, ali se smtra da je sociologija kao nauka nastala sredinom etrdesetih godina XIX veka, u epohi kapitalizma, sa razvojem modernih industrijskih dru tava i njen primarni predmet je bio izu avanje tog tipa dru tva. Od svog nastanka je okrenuta savremenim problemima u dru tvu, a u tom prvom periodu i pitanjima dru tveno-istorijskog razvoja. Za utemeljiva a sociologije vezuje se ime Ogista Konta, koji je ovoj nauci dao ime. On je u svojim istra ivanjima, imao pozitivisti ki metodolo ki pristup, koji podrazumeva zasnovanost saznanja o dru tvu na realnim, pozitvnim injenicama. U skladu sa ovim, po njemu, predmet sociologije je izu avanje dru tva preko socijalne statike i socijalne dinamike. Medjutim, Kont je smatrao da dru tvo treba da se analizira sa ljim da se reorganizuje, ali ne i da se menja, te je on utemeljiva gradjanskog smera u sociologiji. Za razliku od njega, Marks je analizirao dru tvo istra uju i inioce koji mogu biti pokreta ke snage menjanja dru tvenih uslova i koje dovode do njegovog istorijskog razvoja. I Marks je insistirao na objektivnom utvrdjivanju zakonitosti koje vladaju u dru tvu, ali je po njemu cilj sociologije promena dru tva. Za prvi period razvoja sociologije kao nauke vezuju se i prva empirijska istra ivanja u cilju potvrdjivanja teorijskih stavova ± Mrks, Dirkem, Veber. Medju klasicima gradjanske sociolo ke teorije treba pomenuti Herberta Spensera, engleskog sociologa, koji je uveo ideju evolucije u sociologiju. Tako je predmet sociologije razmatranje dru tvenih pojava, kao postepeni razvoj od ni ih ka vi im, od jednostavnijih ka slo enijim oblicima, s tim da karakteristike dru tva kao celine treba obja njavati preko individua. Maks Veber, predstavnik nema ke gradjanske sociologije, smatrao je da u prou avanju dru tva treba po i od pna anja pojedinca, pa je po njemu socilogija nauka koja te i da razume dru tveno postupanje, nastoje i da ga i uzro no objasni. Emil Dirkem, jedan od klasika sociologija, smatrao je da sociologija trba da prou ava dru tvene pojave kao dru tvene injenice koje se iskazuju preko dru tvenih ustanova. Od savremenih teoreti ara, pomenu emo Sorokina koji smatra da je predmet sociologije prou avanje odnosa izmedju raznih klasa socijalnih pojava, odnosa izmedju socijalnih i nesocijalnih pojava, kao i prou avanje op tih osobina koje su zajedni ke svim klasama socijalnih pojava. Na kraju mo emo shvatanje o predmetu u gradjanskoj sociologiji klasifikovati na slede i na in: - nauka o dru tvenom pona anju ljudi nauka o o dru tvenim grupama i njihovim medjusobnim odnosima da se bavi dru tvenim ustanovama nauka o dru tvenim oblicima nauka o totalnim dru tvenim pojavama 2. PREDMET SOCIOLOGIJE

Kako se ljudska egzistencija ostvaruje u prirodi. interesa i uticaja. Pored prou avanja konkretnih istorijskih dru tava socilogija prou ava i ono to je zajedni ko svim ljudskim dru tvima. Pove anje samorazumevanja. savremena sociolo ka misao ispoljava tendenciju vra anja produbljenim teorijskim saznanjima dru tvenih uslova i kretanja. sociologija treba da vodi ra una i o elementima koji su deo njegove unutra nje dinamike razvoja. uz poku aj da se ono objektivno sagleda. Stoga. na in povezivanja i medjusobnog uticaja elemenata te strukture. sociologija utvrdjuje njihov uticaj na dru tvo i obrnuto. Sociologija. Globalno dru tvo podrazumeva ostvarenje svih njegovih funkcija u jednom dru tvenom obliku. mo e se re i da preovladjuje zalaganje za jedinstvo teorije i prakse kao postulat za nau ni pristup sociologije. postavlja se pitanje ta je predmet i koji su zadaci savremne sociologije. Pored forme. ZNA AJ I MOGU NOSTI SOCIOLOGIJE KAO NAUKE S obzirom da je su jo u toku klasi nog perioda sociologije. Deo prou avanja dru tva i prou avanja nas samih je i razumevanje dru tvenog sveta. Sociologija prou ava i oveka kao dru tveno bi e. prostorno i vremenski odredjenom. nastla kao odgovor na krizu svoga vremena. sociologija je uop tavaju a nauka jer ima naj iri okvir istra ivanja: Prou ava dru tvo kao celinu. grupa i . U prou avanju konkretnog dru tva. dr ava. Sociologija dru tvo analizira kao konkretno odredjeni. ve u svoj sistem saznanja uklju uje i empiriska istra ivanja kojima na objektivan na in nastoji da potvrdi teorijsku osnovu. Medjutim. i nekada mogu biti presudni. i klasi ni predstavnici sociologije su vr ili proveru saznanja empirijskim putem i ve je dosta kritike u savremenoj sociolo koj misli izre eno na ra un usko prakti ne funkcije sociologije. Ovakav pristup nalazimo i u delima najzna ajnijih klasi nih sociologa. Savremeni svet karakteri u brojne razlike medju narodima i dr ava. kroz sociolo ka saznanja. ispoljavanja. ve obrnuto. Jednom re ju: Predmet sociologije je dru tvo kao celina dru tvenih odnosa koji se uspostavljaju u razli itim oblicima dru tvenog ivota. nau no obrazlo i i uka e na inioce njegove strukture i op te zakonitosti razvoja. su tinu dru tvenih pojava. Brojna empirijska istra ivanja koja se danas vr e u socilogiji donekle su zanemarila zna aj sociologije kao teorijske nauke. Sociologija prou ava dru tveni ivot. sociologija prou ava i povezanost prirode i dru tva. a ovek svojim radom posreduje izmedju prirode i dru tva. dru tvene procese i odnose. pa i kada se interesuje za posebne dru tvene pojave. danas treba da nam pru i saznanja za razumevanje dru tvenih situacija. obja njavaju i ispoljavanje i funkcionisanje dru tvenih pojava. konkretnu dru tvenu zajednicu pa i celo ove anstvo. sociologija utvrdjuje i stvarni sadr aj dru tva. Iz toga proizilazi mo tvo problema koji zaokupljuju svakog oveka. inioci i tendencije zakonitosti promena i razvoja dru tva. doprinosi jasnom sagledavanju interesa pojedinaca. 3. Time se ne podrazumeva izolovanost u odnosu na druge globalne dru tvene celine. u okviru globalnog dru tva u medjuzavisnosti svetskih procesa i uticaja. karakteristike koje su zajedni ke za ljudsko dru tvo uop te. kao to je npr. kao i dru tvene tvorevine kao rezultat ljudske delatnosti. neosporno je da je predmet sociologije globalno dru tvo. i sa oscilacijama koje prate razvoj sociologije. taj svet je isprepletan mno tvom veza. njegovu strukturu i dinamiku. Ali. Po obimu problematike koji prou ava. ali i o onim koji dolaze kao rezultat medjunarodnih uticaja. do tridesetih godina XX veka. za obja njenje dru tvenih inilaca koji uti u da na ivot ima odredjeni tok tok u konkretnom dru tvenom sistemu i u itavoj ljudskoj zajednici.Bez obzira narazlike oko toga ta odredjuje su tinu dru tva ili koji je adekvatan nivo sociolo ke analize. dru tveno-istorijski sistem u kome postoji povezanost i uslovljenost dru tvenih pojava. pa samim tim i uzajamni odnos oveka i dru tva. Sociologija kao op ta dru tvena nauka nije samo op ta teorija o dru tvu. postavljana velika teorijska pitanja o dru tvu.

Oni otkrivaju su tinske veze izmedju odredjene vrste pojava. zakon protivure nosti i dr. ve i kako to mo e da se promeni. a vi e statisti ki. zakoni u dru tvenim naukama i sl. Sociolo ki zakoni razlikuju se od univerzalnih i posebnih nau nih zakona. Sociolo ki zakoni se odnose na utvrdjivanje uzro nih. svesna i voljna pona anja ljudi. i to one vrste determinizma koja se odnosi na uzro ne veze izmedju pojava od kojih jedne izazivaju. univerzum. tendencijski. 4. (npr. sociolo ki zakoni su op ti zakoni. uve amo ljudske slobode. op te i su tinske. Sociolo ki zakoni proizilaze iz slo enosti sociolo kog determinizma koji obuhvata geografsku. Zakon odbijanja i prelamanja svetlosti. pa se javljaju i kao posebni sociolo ki zakoni.)U odnosu na zakone posebnih dru tvenih nauka. Tako sociolo ka istra ivanja doprinose prakti nim politi kim akcijama i socijalnim reformama. politi ku i drugu deterministi ku strukturu. Univerzalni zakoni su oni koji se odnose na itavu stvarnost. i pru aju saznanja kako da izgradimo humanije dru tvo. odredjuju. Tako su i sociolo ki zakoni tendencijski. ukoliko su te veze relativno konstantne. Sociolo ki zakoni medjutim. dru tvenoj strukturi i razvoju. Zakoni dru tvene veze su op teva e i za sva ili ve inu dru tava u ve ini istorijskih dru tvenih epoha. ideologije i politike) socijalne evolucije i socijalne revolucije i dr. na ina proizvodnje i politi kih odnosa) elemenata idejne nadgradnje (umetnosti i religije. biolo ku. o procesima. nu ne. Sociolo ki zakoni zna i. ekonomsku. . SOCIOLO KI ZAKON Sociolo ki zakom predstavlja spoznaju determinizma u dru tvu. tj. Posebni nau ni zakoni su zakoni koji va e u pojedinim naukama. Sociolo ki determinaizam je kao i dru tveni determinizam. Zakon kretanja. Sociolo ki zakon je iskaz o objektivno postoje im vezama izmedju raznih vrsta socijalnih pojava kao i socijalnih i nesocijalnih pojava. manje apsolutan. S obzirom na slo enost odnosa u dru tvu. posebnom dru tvenom miljeu. ve i pona anje oveka koji pripada jednom odredjenom dobu i njegovoj kulturi kao specifi nom. moralnu. za razliku od prirodnog. tako to jednu dru tvenu pojavu obja njava mno tvom socijalnih i prirodnih uslova i njihovom uzajamnom vezom. institucijama i idejama ± o dru tvenom ivotu u njegovoj celovitosti. proizvode druge. grupama. Vi e ili manje verovatni. odnsoima. Stoga je sociolo ki determinizam ispitivanje veza i odnosa odredjenih pojava ili grupa pojava sa drugim socijalnim i ne-socijalnim (prirodnim) pojavama. ali se ne bavi ponaosob ve njihovim kompleksnim ispitivanjem.dru tvenih zajednica. (npr. Saznanje i razumevanje treba da nam pru i odgovore ne samo zbog ega se ne to de ava. pored dru tveno-istorijske pojave u totalitetu obuhvataju i posebne dru tvene pojave koje su poseban slu aj op teg pravila. dru tvena uzro nost ispoljava se kroz svrsishodnu delatnost. vreme i uslov postojanja i razvoja uop te. Sociologija je dru tvena nauka: o dru tvenim pojavama. imaju u vidu ne samo oveka i njegov na in.) U odnosu na njih sociolo ki zakoni su posebni nau ni zakoni. nu nih veza izmedju: meterijalne i duhovne kulture prirode i dru tva elemenata socijalno-ekonomske strukture dru tva (dr ave i prava.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->