P. 1
Prirucnik_poslovanje_NVO

Prirucnik_poslovanje_NVO

|Views: 823|Likes:
Published by predragggg

More info:

Published by: predragggg on Oct 05, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/23/2010

pdf

text

original

1

PRi
Ru
čnik
O RAČUNOVODSTVENOM,
PORESKOM I CARINSKOM
POSLOVANjU NEVLADINIH
ORGANIZACIJA U REPUBLICI
SRBIJI
Pripremili:
Srđan Stošić
dr Milan Negovanović
Ivan Antić
2
Izdavanje ove publikacije omogućio je Institut za održive zajednice (ISC),
uz podršku američkog naroda kroz donaciju USAID-a br. 169-A-0006-
00104-00. Mišljenja izneta u ovoj publikaciji su izneta od strane autora i
nužno ne odslikavaju mišljenje ISC-a, USAID-a ili Američke vlade.
3
1. Uvod ..................................................................................5
2. Platni promet NVO i plaćanja gotovim novcem .....7
1. NVO mora da posluje preko tekućeg računa ...................................... 7
2. Uplata gotovine na tekući račun ........................................................ 8
3. Dnevni pazar ..................................................................................... 9
4. Dnevno podizanje gotovine bez podnošenja dokumentacije ........... 9
5. Podizanje veće količine gotovog novca ............................................10
6. Isplate u gotovom novcu bez ograničenja ........................................10
7. Kategorija „blagajnički maksimum“ je ukinuta ................................11
8. Dnevnik blagajne (blagajnički izveštaj) ...........................................11
9. NVO i izmirivanje potraživanja i obaveze kompenzacijom,
cesijom, asignacijom i preuzimanjem duga .....................................12
10. Obaveštavanje Poreske uprave o podizanju gotovine ....................12
11. Devizno poslovanje NVO..................................................................13
12. Evidentiranje prometa preko fskalne kase ....................................13
3. Računovodstvo NVO ...................................................15
1. Koji kontni okvir primenjuju NVO? ....................................................15
2. Da li NVO moraju da primenjuju Međunarodne
računovodstvene standarde? ............................................................15
3. Poslovne knjige i računovodstvene isprave ......................................15
4. Analitičko projektno računovodstvo NVO .........................................18
5. Dostavljanje fnansijskih izveštaja NVO ............................................19
6. Revizija fnansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja NVO ............ 20
4. Obaveze NVO kod isplata zarada i
drugih primanja ..........................................................21
1. Uvod ..................................................................................................21
2. Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima .................................21
3. Naknade troškova zaposlenima ...................................................... 34
4. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade .............. 34
5. Rad na određeno vreme .................................................................. 35
6. Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicima .............................. 36
7. Obračun i uplata poreza i doprinosa na zarade i druge prihode zaposlenih
u međunarodnim organizacijama, diplomatskim i konzularnim
predstavništvima, primanja iz druge države (Obrazac PP OPO) ........ 68
8. Primanja na koja se ne plaća porez na dohodak ............................. 72
9. Podnošenje pojedinačne poreske prijave na Obrascu PPP................74
5. Zakup nepokretnosti od strane NVO ......................76
1.Uvod ...................................................................................................76
2. Koje su obaveze zakupodavca ? ........................................................76
3. Koje su obaveze zakupca ? ................................................................76
4. Koje su obaveze NVO kod zakupa nepokretnosti
od fzičkih lica? ................................................................................. 77
5. Kako se utvrđuje porez na dohodak građana na
prihode od davanja u zakup nepokretnosti ? ................................... 79
6.Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? ........................................ 80
7. Kako knjižiti zakupninu? .................................................................. 83
8. Da li se PDV plaća na prihod od zakupnine? ..................................... 83
9. Kako se tretiraju dodatna ulaganja na nepokretnosti? ................... 85
10. Kako se tretiraju troškovi sitnih opravki i korišćenja
zakupljene nepokretnosti? .............................................................. 86
11. Kako se oporezuje prihod od nepokretnosti koji
ostvaruje nerezident za nepokretnu imovinu u Srbiji ? ................... 87
12. Primer ugovora o zakupu ............................................................... 88
6. Zakup pokretne imovine od strane NVO ................91
1. Uvod ................................................................................................. 91
2. Kako se utvrđuje porez na prihod od davanja
u zakup pokretne imovine ? ............................................................. 91
3. Kako obračunati zakupninu i popuniti poresku prijavu
PP OPJ-4 ? ......................................................................................... 94
4. Kako knjižiti zakupninu? .................................................................. 97
5. Kako tretirati troškove održavanja zakupljene stvari ? ................... 97
6.Kako tretirati troškove korišćenja zakupljene stvari?....................... 97
7. NVO u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV) 99
1. Uvod ................................................................................................. 99
2. Poreski položaj NVO kada nisu poreski obveznici ........................... 99
3. Obveznici poreza na dodatu vrednost – NVO
koje se bave oporezivom delatnošću ..............................................101
4. Prava i obaveze NVO – poreskih obveznika ...................................102
SADRŽAJ
+
5. Obavezni sadržaj računa koje izdaje NVO koja je obveznik PDV
i sadržaj računa NVO koja nije obveznik PDV ..................................102
6. Što se smatra ukupnim prometom u smislu člana 33. Zakona
o PDV, kao kriterijuma za obavezu ulaska u krug obveznika
PDV? ...............................................................................................102
7. Na primljene donacije se ne obračunava PDV .................................105
8. Na članarine se ne plaća PDV ......................................................... 106
9. Da li je NVO dužna da plati PDV na članarinu i donacije
ako je obveznik PDV? .......................................................................107
10. NVO kao mali poreski obveznik i njen interes
da se prijavi u sistem PDV............................................................... 108
11. Rokovi za podnošenje evidencionih poreskih prijava
za PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću ..................... 108
12. Rokovi za podnošenje poreskih prijava na obrascu PPPDV
i plaćanje PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću ......... 109
13. Nadležni poreski organ kome se podnosi poreska prijava ............110
14. Ispravljanje grešaka u evidencijama i poreskim prijavama ..........110
15. Vođenje poreske evidencije .......................................................... 111
16. Rok za čuvanje poreske evidencije ................................................112
17. NVO kao obveznik PDV dužna je da uplati obračunati PDV
iako nije naplatila svoje potraživanje od kupca ..............................112
18. Podela prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnosti
i srazmerni poreski odbitak.............................................................112
19. Poreski položaj iz ugla Zakona o PDV pravnih lica i
preduzetnika koji daju donacije i humanitarnu pomoć .................114
20. Slučajevi u kojima NVO koja nije obveznik PDV
sama obračunava obavezu za PDV ..................................................126
21. Poreske olakšice za međunarodne organizacije čiji je status
izjednačen sa statusom diplomatskih i konzularnih
predstavništava ..............................................................................128
22. Obaveza plaćanja PDV u slučaju otuđenja dobara
nabavljenih uz poresko oslobođenje ..............................................132
23. Tradicionalne crkve i verske zajednice ..........................................132
8. Nevladine organizacije u carinskom sistemu
Republike Srbije ....................................................... 134
1. Uvod ................................................................................................134
2. Oslobođenje pravnih lica i drugih lica od plaćanja
uvoznih dažbina ..............................................................................134
9. Porez na dobit kod NVO .......................................... 139
1. Uslovi za oslobođenje od poreza na dobit kod NVO ........................139
2. Koji prihodi NVO se (ne)smatraju prihodima
ostvarenim na tržištu? ................................................................... 140
3. Podnošenje poreskog bilansa i poreske prijave
za porez na dobit .............................................................................141
4. Pitanje poreske osnovice ................................................................142
10. Porez na poklon i NVO ........................................... 144
1. Uvod ............................................................................................... 144
2. Donacije u novcu ............................................................................ 144
3. Donacije u stvarima i pravima ....................................................... 146
4. Poresko oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija .... 146
5. Poresko oslobođenje od poreza na poklon za donacije koje se
primaju u skladu sa bilateralnim međunarodnim ugovorima ........147
6. Utvrđivanje i plaćanje poreza na poklon ....................................... 148
7. Mišljenja Ministarstva fnansija o porezu na poklon kod NVO ........149
11. Porez na imovinu kod NVO ................................... 152
1. Uvod ................................................................................................152
2. Poreski obveznik .............................................................................153
3. Šta je osnovica za porez na imovinu? ..............................................154
4. Kada nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu?....................154
5. Podnošenje poreske prijave za prava na nepokretnosti .................155
6. Poreska oslobođenja .......................................................................155
7. Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu na nepokretnosti ...........156
12. Porez na prenos apsolutnih prava kod NVO ..... 158
1. Uvod ................................................................................................158
2. Ko je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava? .......................159
3. Poreska osnovica kod poreza na prenos apsolutnih prava ............ 160
4. Nastanak poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava .....161
5. Poreske stope ..................................................................................162
6. Poreska oslobođenja .......................................................................163
7. Podnošenje poreske prijave na Obrascu PPI-4 ................................165
13. Poreske olakšice za lica koja daju donacije i
dotacije NVO .............................................................. 166
3
1. Uvod
Počev od 2000. godine, Srbija sprovodi intenzivne poreske reforme, koje su na početku imale
za cilj da oštrim restriktivnim merama doprinesu suzbijanju sive ekonomije, nametnu poresku
disciplinu i reformišu bankarski sistem. Drugi talas poreskih reformi imao je za cilj podsticanje
investiranja i zapošljavanja, kako bi se poboljšao standard građana. Treći talas poreskih refor-
mi ima za cilj proširenje poreske osnovice, smanjivanje opterećenja poreskih obveznika i pra-
vedniji sistem oporezivanja prema ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Prioritet poreske
politike je usaglašavanje poreskih propisa sa propisima zemalja članica EU i stvaranje poreskog
okruženja koje će biti u funkciji dinamičnog privrednog razvoja.
Iako poreski status nevladinih organizacija (NVO) čini manji deo ukupne poreske politike,
valja naglasiti da je manjkavost postojećeg poreskog i računovodstvenog sistema u Srbiji to što
ne postoji jasno defnisan sistem olakšica i stimulacija za razvoj NVO sektora. Nevladine orga-
nizacije se, uglavnom, tretiraju kao mala i srednja preduzeća. Važno je istaći da se nevladine
organizacije (udruženja, fondovi i fondacije) osnivaju radi ispunjenja određenih društveno kori-
snih ciljeva, a ne zbog profta, tako da je u tom kontekstu stvaranje povoljnog poreskog okruženja
za delovanje NVO od kritičnog značaja za njihov opstanak i ispunjavanje važne uloge koju
imaju u demokratskom društvu.
Naša prva ideja je bila da pripremimo kratku brošuru koja će na jednostavan način
približiti odredbe propisa koje direktno utiču na poslovanje nevladinih organizacija. Nakon
pripreme prve verzije teksta, bilo je jasno da je, u uslovima postojećeg obilja propisa, nemoguće
pripremiti samo „kratku i jednostavnu“ brošuru, te smo se odlučili za sistematski prikaz pore-
skih, carinskih, računovodstvenih i fnansijskih aspekata rada nevladinih organizacija u Srbiji.
Prikaz je vrlo detaljan i u nekim svojim delovima pretežno namenjen specifčnim profesijama
unutar NVO (na primer, knjigovođama).
Osnovna namera ovog priručnika je da nevladinim organizacijama olakša primenu brojnih
i ponekad protivurečnih poreskih, carinskih i računovodstvenih propisa. Stoga je u priručniku
na instruktivan način objašnjena primena važećih propisa u ovoj oblasti. Osim toga, nadamo
se da će priručnik biti od koristi državnim organima kako bi konzistentno primenjivali ove
propise. Konačno, nadamo se da je izdavanje ovog priručnika važan korak u otvaranju javne
diskusije koja treba da dovede do izmena onih propisa koji predstavljaju smetnju za fnansijsku
održivost NVO sektora u Srbiji.
Priručnik je pripremljen uzimajući u obzir propise koji su doneti zaključno sa «Službenim
glasnikom» br. 63/2007.
Evropski centar za neproftno pravo, Budimpešta
Građanske inicijative, Beograd
Beograd, septembar 2007. godine
6
7
2. Platni promet NVO i plaćanja gotovim novcem
1. NVO mora da posluje preko tekućeg računa
Plaćanje se vrši bezgotovinski, prenosom sredstava sa računa NVO na račun poverioca,
i to je osnovni način plaćanja, ali se u praksi ne može izbeći i gotovinski način plaćanja,
koji se vrši preko blagajne NVO.
NVO su dužne da za plaćanja u dinarima otvore tekući račun u banci, da vode sredstva na
tom računu i da vrše plaćanja preko tog računa u skladu sa zakonom i ugovorom o otvaranju
i vođenju računa koji je zaključen sa bankom, u skladu sa članom 3. stav 1. Zakona o platnom
prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/2003 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“, br. 43/2004).
Naime, osnovni način plaćanja između pravnih lica i preduzetnika je bezgotovinsko plaćanje,
koje se vrši prenosom sredstva sa računa dužnika na račun poverioca.
Otvaranje računa kod banke vrši se na način propisan Odlukom o uslovima i načinu otva-
ranja, vođenja i gašenja računa kod banke („Službeni glasnik RS“, br. 33/2005).
Prenos sredstava sa računa dužnika na račun poverioca vrši se nalogom za prenos, koji je
kao jedan od četiri osnovna instrumenta platnog prometa, propisan Odlukom o obliku, sadržini
i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa („Službeni glasnik RS“, br.
57/2004 i 82/2004).

Međutim, plaćanja licima koja nemaju otvoren tekući račun kod poslovne banke i koja nisu
dužna da za plaćanja i naplatu otvore tekući račun, NVO vrše gotovim novcem, preko blagajne.
Isto tako, NVO mogu da neka plaćanja pravnim licima i preduzetnicima – imaocima poslovnih
računa kod banke, u određenim slučajevima vrše gotovim novcem, preko blagajne.
Način plaćanja gotovim novcem bliže je uređen Odlukom o načinu plaćanja gotovim novcem
u dinarima za pravna lica i za fzička lica koja obavljaju delatnost („Službeni glasnik RS“, br.
57/2004 i 114/2005 – u daljem tekstu: Odluka o gotovom novcu), koju je doneo guverner Naro-
dne banke Republike Srbije, na osnovu ovlašćenja iz člana 3. Zakona o platnom prometu.
Blagajničko poslovanje, kao sastavni deo fnansijskih poslova, kojim se izmiruju obaveze
prema poveriocima i vrši naplata potraživanja od dužnika u gotovom novcu, pored propisa o
platnom prometu, uređeno je i računovodstvenim propisima. Prema članu 7. stav 2. Zakona o
računovodstvu („Službeni list SRJ“, br. 71/2002), dnevnik blagajne je knjiga u koju se dnevno
beleže sve pojedinačne poslovne promene, koje nastaju kod gotovinskih naplata i isplata i na
kraju radnog dana iskazuje stanje (saldo) novca u blagajni. Pravilnikom o Kontnom okviru i
8
sadržini računa u Kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik RS“,
br. 53/2004, . . . i 51/2005), propisan je račun 243 – Blagajna, preko kojeg se knjiži dnevni promet
ukupnih uplata i isplata preko blagajne, a saldo na ovom računu treba da odgovara stanju novca u
blagajni (kasi) i u blagajničkom dnevniku (posebna pomoćna knjiga).
2. Uplata gotovine na tekući račun
NVO je dužna da istog, a najkasnije narednog dana, gotov novac primljen po bilo kojem
osnovu uplati na svoj tekući račun, otvoren kod poslovne banke
NVO, pored novčanih sredstava koje drže na tekućim računima otvorenim kod poslovnih ba-
naka, raspolažu i gotovim novcem, koji naplaćuju po raznim osnovima od članova, građana i
drugih lica, u okviru obavljanja svoje delatnosti.
NVO koja se bavi nekom privrednom delatnošću, (prodajom knjiga, ugostiteljstvom i dr.) pri-
mljen gotov novac, kao i gotov novac primljen po drugim osnovima, dužna je da uplati na svoj
tekući račun, koji vodi kod poslovne banke, istog, a najkasnije narednog radnog dana, u skladu sa
tačkom 4. Odluke o gotovom novcu.
Gotov novac primljen po bilo kojem osnovu, pre uplate na svoj tekući račun kod banke, NVO
može do momenta uplate kod banke, da drži u svojoj blagajni. Posebno ističemo, da se taj novac
ne može koristiti za plaćanja i isplate. Naime, u slučaju kada postoji potreba za plaćanjem go-
tovim novcem (razne sitne nabavke, popravke i sl.) ili za isplate u gotovom novcu (za službeno
putovanje, pomoć i sl.), tada se za te potrebe mora podići gotov novac sa tekućeg računa kod
banke i o tome mora postojati dokumentacija, bez obzira što istovremeno NVO poseduje gotov
novac u blagajni.
U slučaju da se iz bilo kojih razloga ne izvrši isplata delom ili u celini podignutog gotovog no-
vca, NVO je dužna da neisplaćeni iznos vrati (uplati) istog dana, a najkasnije narednog dana na
svoj tekući račun.
Ako NVO dinare primljene u gotovini po bilo kojem osnovu ne uplati kod banke istog dana,
a najkasnije narednog radnog dana, članom 50. stav 1. tačka 2) Zakona o platnom prometu
predviđena je kazna za privredni prestup od 300.000 do 3.000.000 dinara. Za privredni prestup
kažnjava se i odgovorno lice u NVO novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
9
3. Dnevni pazar
Dnevni pazar se može predavati blagajni, a može i direktno na tekući račun
NVO koja obavlja promet dobara i usluga i po tom osnovu prima gotov novac, a koji po pravilu,
registruje kroz fskalnu kasu, primljeni gotov novac može da preda blagajni, koja je dužna istog a
najkasnije narednog radnog dana da taj novac uplati na tekući račun kod poslovne banke.
Međutim, primljeni gotov novac (dnevni pazar) se može direktno uplaćivati na tekući račun
kod banke, bez posredstva blagajne.
Prema tome, propisima nije predviđena obaveza da se gotov novac primljen po osnovu dne-
vnog pazara, prethodno položi u blagajnu NVO, pa da se iz blagajne vrši uplata na žiro račun.
Za takvo „šetanje“ novca nema ni potrebe, ako postoje tehničke i druge mogućnosti da se gotov
novac direktno položi na tekući račun kod banke. Novac koji je direktno uplaćen na tekući račun
ne knjiži se u računovodstvu preko blagajne, već onako kako je zaista sprovedena poslovna pro-
mena.
Za uplatu gotovog novca na tekući račun (uplata dnevnog pazara i gotovog novca primljenog
po drugom osnovu), koristi se nalog za uplatu, propisan Odlukom o obliku, sadržini i načinu
korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa.
4. Dnevno podizanje gotovine bez podnošenja dokumentacije
NVO mogu da sa svog tekućeg računa kod poslovne banke podižu dnevno iznos do
100.000 dinara, bez podnošenja na uvid dokumentacije za čije plaćanje, odnosno isplatu
podižu taj novac.
NVO svakodnevno jednostavno i efkasno mogu vršiti sitne nabavke (kancelarijskog i drugog
potrošnog materijala, sredstva za održavanje čistoće, goriva, reprezentacije i sl.), odnosno isplate
po raznim osnovima ako se radi o manjim iznosima (akontacije za službeno putovanje, pomoć i
sl.), bez prethodno pripremljenih raznih obračuna, obrazaca, naloga za uplatu poreza i doprinosa
i sl. Međutim, podrazumeva se da NVO treba da poseduje pravno-valjanu dokumentaciju na
osnovu koje je izvršila isplatu podignutog gotovog novca (račune, priznanice, obračune i sl.) i to
istog, a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podigla gotov novac sa tekućeg računa.
Na osnovu te dokumentacije će izvršiti knjiženje zaduženjem odgovarajućih računa troškova, ma-
terijala, inventara i dr., uz odobrenje računa 243. Naime, gotov novac se može podizati sa tekućeg
računa kod banke, bez podnošenja na uvid dokumentacije, dnevno do 100.000 dinara, u skladu
sa odredbom tačke 1. stav 3. Odluke o gotovom novcu. Taj novac treba da se utroši odnosno
isplati iz blagajne, istog a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podignut. Preostali,
neutrošeni iznos gotovog novca, odnosno iznos za koji ne postoji pravno-valjana dokumentacija
10
o utrošku gotovog novca, NVO mora istog, a najkasnije narednog dana da vrati (uplati) na svoj
tekući račun.
5. Podizanje veće količine gotovog novca
Za podizanje govotog novca u iznosu od 100.000 dinara i preko ovog iznosa NVO je
dužna da podnese originalnu dokumentaciju na uvid banci.
Podizanje gotovog novca u iznosu većem od 1.300.000 dinara, mora da se najavi banci tri radna
dana ranije. Izuzetak od ovog pravila je podizanje gotovog novca za isplatu zarada i drugih ličnih
primanja na koje se u skladu sa propisima plaćaju porezi i doprinosi, kada ne postoji obaveza
najave podizanja gotovog novca u iznosu većem od 1.300.000 dinara. Ako raspolaže dovoljnom
količinom gotovog novca, banka može ovaj i veće iznose da isplati i bez najave.
6. Isplate u gotovom novcu bez ograničenja
NVO mogu bez ograničenja vršiti isplate u gotovom novcu u dinarima, podignutom sa
svog tekućeg računa na osnovu originalne dokumentacije, u skladu sa tačkom 1. Odluke
o gotovom novcu.
Plaćanje, odnosno isplata u gotovom novcu u skladu sa navedenom odredbom Odluke o go-
tovom novcu, vrše se isključivo na osnovu originalne dokumentacije iz koje se mogu utvrditi
iznos, osnov i namena tog plaćanja (obračun i druga dokumentacija o isplati zarada, rešenje o
službenom putovanju, rešenje nadležnog organa o isplati naknade štete, ugovor o delu, autor-
skom delu i drugim ugovorima uz naknadu, ugovor o zakupu i dr.), a koja se banci prilikom po-
dizanja sredstava, obavezno podnosi na uvid i overu i na koju banka stavlja datum prijema, pečat
i potpis.
Iako to navedenom odlukom nije precizirano, podrazumeva se da se plaćanje gotovim novcem
bez ograničenja, po pravilu, vrši licima koja nemaju tekući račun kod banke, odnosno koja nisu
obavezna da otvore taj račun (pravna lica i preduzetnici, uključujući i NVO, po članu 3. stav 1.
Zakona o platnom prometu, obavezni su da međusobna plaćanja vrše preko računa otvorenih
kod banke).
Prilikom isplate gotovog novca nalog mora biti potpisan od strane primaoca sredstava sa une-
tim brojem lične karte lica koje je sredstva podiglo kao i unetim mestom izdavanja lične karte.
Prilikom podizanja gotovog novca sa žiro računa za isplate zaposlenim i drugim fzičkim lici-
ma, za koje su Zakonom o porezu na dohodak propisane obaveze za plaćanje poreza i doprinosa
po odbitku, NVO je dužna da banci podnese i naloge za plaćanje tih obaveza.
11
7. Kategorija „blagajnički maksimum“ je ukinuta
U postojećim propisima kategorija «blagajnički maksimum» ne postoji, osim za
ovlašćenog menjača, odnosno za menjačnice
Zakon o platnom prometu i Odluka o gotovom novcu i drugi propisi o platnom prometu nisu
predvideli blagajnički maksimum kao iznos gotovog novca koji može najviše da se drži u blagajni,
s obzirom na to da je prema ovim propisima, primljen gotov novac po bilo kojem osnovu, kao i
podignut gotov novac sa tekućeg računa koji je ostao neisplaćen u toku dana, NVO je dužna da
istog, a najkasnije narednog radnog dana, uplati na svoj tekući račun kod poslovne banke.
Prema tome, kategorija „blagajničkog maksimuma“ ne postoji i eventualne odluke NVO o
blagajničkom maksimumu iz ranijih perioda, donete na osnovu propisa koji se odavno prestali da
važe, takođe su nevažeće, jer nemaju uporišta u postojećim propisima.
8. Dnevnik blagajne (blagajnički izveštaj)
Sve uplate i isplate u gotovom novcu hronološki se registruju u dnevniku blagajne –
blagajničkom izveštaju za svaki dan kada postoji promet u blagajni.
Blagajnički dnevni izveštaj je pomoćna poslovna knjiga u koju se beleže sve dnevne pojedinačne
poslovne promene, koje nastaju u vezi sa poslovanjem gotovim novcem. Naime, u blagajnički dne-
vni izveštaj unose se podaci (opisno) o dokumentaciji i ispravama na osnovu koje se vrši prijem
novca u blagajnu (članarine, primljen podignut novac sa tekućeg računa kod banke i sl.). Isto tako,
u blagajnički dnevni izveštaj unose se i podaci o ispravama na osnovu kojih se vrše isplate gotovog
novca iz blagajne (isplate zarada, isplate akontacija po službenom putovanju, isplate po ugovoru
o delu, po autorskom delu, isplate naknade štete fzičkom licu, povraćaj neutrošenog gotovog no-
vca podignutog sa tekućeg računa prethodnog dana i sl.). Blagajnički dnevnik se sastavlja za svaki
dan kada je bilo uplata, odnosno isplata iz blagajne. Podaci u dnevniku se unose hronološki, pre-
ma vremenskom redosledu transakcija. Na kraju dana sabiraju se ukupne uplate i ukupne isplate
izvršene tog dana iz blagajne. Ukupnim isplatama dodaje se stanje preneto iz blagajne prethodnog
dana i od tog zbira oduzima se zbir ukupnih isplata tog dana i utvrđuje stanje gotovog novca na
kraju dana u blagajni. To stanje treba da je jednako saldu na računu 243 – Blagajna, a u slučaju
neslaganja za utvrđeni manjak zadužuje se blagajnik, a za višak se iskazuju prihodi.
Dnevnik blagajne (original) sa nalozima za uplatu i isplatu i priloženom dokumentacijom –
ispravama, dostavlja se knjigovodstvu na knjiženje, a kopija ostaje u blagajni.
Izgled, sadržina i način sastavljanja dnevnika blagajne, nisu propisani.
12
9. NVO i izmirivanje potraživanja i obaveze kompenzacijom, cesijom, asignacijom i
preuzimanjem duga
NVO može svoja plaćanja obveza i naplatu potraživanja u zemlji, osim neposrednim
plaćanjem, obavljati i kompenzacijom, cesijom, asignacijom ili preuzimanjem duga.
Izmirivanje obaveza putem kompenzacije, asignacije, cesije i preuzimanjem duga, uređuju sledeći
propisi:
– Zakon o platnom prometu („Službeni list SRJ“, br. 3/2002 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“,
br. 43/2004), i
– Zakon o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85 i 57/89 i „Službeni list
SRJ“, br. 31/93).
Prema odredbi člana 46. stav 2. Zakona o platnom prometu, pravna lica i fzička lica koja obavljaju
delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca, odnosno
dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.) prebijanjem (kompenzacija) i na
drugi način u skladu sa zakonom.
Za NVO nije uobičajeno da račun bude u blokadi, imajući u vidu način fnansiranja i raspola-
ganja sredstvima. Međutim, ukoliko se račun NVO nađe u blokadi, NVO ne mogu izmirivati obave-
ze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja), odnosno cedenti (ustupioci
potraživanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja, osim za plaćanja
po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno
na službenom putu u zemlji i inostranstvu), kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u
penziju, solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice).
Obaveze izmirene na način iz st. 2. i 3. člana 46. Zakona o platnom prometu, evidentiraju se
preko računa kod banke, najmanje jedanput mesečno, po pravilu krajem meseca.
10. Obaveštavanje Poreske uprave o podizanju gotovine
Banka je dužna da svakodnevno obaveštava nadležni organ (poresku upravu prema sedištu
NVO) o isplatama gotovog novca koje su izvršene prethodnog dana sa računa NVO.
13
11. Devizno poslovanje NVO
NVO može da drži devize na deviznom računu kod banke ili da ih proda toj banci. Uslovi
pod kojima banke otvaraju devizne račune i način vođenja tih računa uređeni su Odlukom
o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata.
U praksi, banke od NVO traže da im se, odmah po prispeću sredstava na devizni račun ili uko-
liko prime sredstva od nerezidenata, dostave informacije o šifri osnove naplate, broj i godina kon-
trolnika; nalog za prodaju deviza Narodnoj banci Srbije, ukoliko su primljena sredstva namenjena
za plaćanja u zemlji (shodno Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći) i kopiju dokumenta
po kome je ostvarena naplata.
NVO može da obavlja plaćanja u devizama i prima devizna novčana sredstva iz inostran­
stva, preko računa otvorenog u poslovnoj banci u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju
(„Službeni glasnik RS“, broj 62/2006). Izuzetno, u zemlji, prema odredbama člana 34. stav 4. Zako-
na o deviznom poslovanju, NVO mogu plaćati bezgotovinski u devizama, između ostalog, zakup-
ninu i depozite kao sredstva obezbeđenja. Devizna sredstva kojima NVO raspolaže na deviznom
računu mogu se koristiti i za plaćanja u zemlji, tako da se poslovnoj banci kod koje se vodi devizni
račun daje nalog za prodaju deviza i uplatu dinarskog iznosa na račun otvoren u poslovnoj banci,
a onda se sprovode dinarska plaćanja.
12. Evidentiranje prometa preko fskalne kase
Ako se NVO bavi nekom delatnošću za koju je propisana obaveza evidentiranja prometa
preko fskalne kase, NVO je dužna da primenjuje Zakon o fskalnim kasama, isto kao i
pravna lica i preduzetnici.
Tako na primer, ukoliko je u okviru NVO otvoren kafć samo za članove udruženja, smatra se
da se radi o ugostiteljskoj delatnosti koja se mora evidentirati preko fskalne kase. Na restoran
u kojem se pružaju usluge ishrane i pića članovima udruženja odnose se odredbe Zakona o
turizmu i on se iz aspekta ovog zakona ne može smatrati restoranom zatvorenog tipa, već ima
isti status kao i drugi restorani. Usluga konzumacije pića za članove udruženja koja se naplaćuje,
mora da se evidentira preko fskalne kase u skladu sa odredbom člana 3. st. 1. i 2. Zakona o fskal-
nim kasama.
1+
13
3. Računovodstvo NVO
Računovodstvo, odnosno vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje fnansijskih izveštaja NVO vrši
se u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ br. 46/2006) i pratećim
podzakonskim propisima.
Većina NVO se, u zavisnosti od vrednosti imovine, godišnjeg prihoda i prosečnog broja zapo-
slenih, razvrstava u mala pravna lica što dovodi do niza specifčnosti u pogledu obaveze primene
MRS/MSFI, revizije fnansijskih izveštaja, vrste fnansijskih izveštaja itd.
1. Koji kontni okvir primenjuju NVO?
NVO vode poslovne knjige na istom kontnom okviru i fnansijske izveštaje sastavljaju
na istim bilansnim šemama (obrascima fnansijskih izveštaja) kao i preduzeća, zadruge,
preduzetnici i druge dobitne organizacije.
Do 2004. god. NVO su koristile poseban kontni okvir za druga pravna lica koji se razlikovao od
kontnog okvira za preduzeća, zadruge, preduzetnike i ostale dobitne organizacije.
2. Da li NVO moraju da primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde?
NVO nemaju obavezu primene Međunarodnih računovodstvenih standarda/Međuna­
rodnih standarda fnansijskog izveštavanja (MRS/MSFI) prilikom procenjivanja bilan­
snih pozicija i sastavljanja fnansijskih izveštaja.
NVO biraju između MRS/MSFI i nacionalnog računovodstvenog propisa – Pravilnika o priz-
navanju i procenjivanju imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika. Taj
izbor se utvrđuje opštim aktom – pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama.
Smatramo da NVO nemaju interes da primenjuju MRS/MSFI i preporučujemo da se opredele
za Pravilnik o procenjivanju i priznavanju za mala pravna lica i preduzetnike. MRS/MSFI su kom-
pleksni i zahtevni, stalno se menjaju, njihov prevod nije blagovremeno raspoloživ, a sa druge stra-
ne nema suštinskih razlika između pomenutog pravilnika i MRS/MSFI. Pravilnik za mala pravna
lica i preduzetnike u potpunosti je usklađen sa međunarodnim standardima.
3. Poslovne knjige i računovodstvene isprave
NVO je dužna da vodi sve poslovne knjige kao i dobitne organizacije, a to znači dnevnik,
glavnu knjigu i pomoćne knjige.
Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva. Nije moguće da NVO po-
16
slovne knjige vodi i fnansijske izveštaje sastavlja po sistemu prostog knjigovodstva
1
. Najvažnije
pomoćne knjige koje treba da vode NVO su: knjiga osnovnih sredstava i inventara, knjiga prim-
ljenih i izdatih računa, delovodna knjiga (delovodnik), analitička evidencija dobavljača i prihoda,
obračuni zarada i drugih ličnih naknada, blagajnički dnevnik itd.. Potrebno je voditi i razne ostale
evidencije u skladu sa propisima o porezu na dodatu vrednost, deviznom poslovanju i sl.
U NVO gde postoje gotovinske isplate (mada uvek treba težiti poslovanju preko računa i goto-
vinske isplate svesti na najmanju moguću meru) treba voditi računa o važnosti urednog vođenja
dnevnika blagajne i prateće blagajničke evidencije (nalog blagajni da naplati i nalog blagajni da
isplati). Dnevnik blagajne je hronološka evidencija u koju se unose poslovne promene koje nastaju
po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni NVO. Dnevnik blagajne zaključuje
se na kraju svakog radnog dana i dostavlja računovodstvu na knjiženje istog, a najkasnije nared-
nog dana.
Ukoliko se NVO bavi nekom privrednom delatnošću potrebno je da se pridržava propisa koji
regulišu tu oblast. Na primer, ako se NVO bavi prometom robe na malo (udruženje penzionera
prodaje ogrev) mora da vodi evidencije koje su zahtevane propisima o trgovini.
Knjiženje svih poslovnih promena nastalih u aktivnostima NVO vrši se isključivo na osnovu
urednih, pravnovaljanih računovodstvenih isprava. Računovodstvena isprava predstavlja pisani
dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim
knjigama tako da se iz nje može saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od
strane lica koja su ovlašćena za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava. Isprava može
biti u pisanom ili elektronskom obliku, a potrebno je da bude likvidirana (prekontrolisana) i odo-
brena što se dokumentuje potpisom ovlašćenog lica. Da bi se sprečile fnansijske malverzacije,
protivpravno prisvajanje sredstava i zloupotrebe službenog položaja raznih vrsta koje rezultiraju
u protivpravnom sticanju imovinske koristi, računovodstvena isprava treba da bude potpisana i
overena službenim pečatom NVO.
Fotokopija računovodstvene isprave je osnov za knjiženje poslovne promene, pod uslovom da
je na njoj navedeno mesto čuvanja originalne isprave, sa potpisom odgovornog lica NVO.
Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisa-
nom ili elektronskom obliku, potvrđuju da je računovodstvena isprava potpuna, istinita, računski
tačna i da prikazuje poslovnu promenu. Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica
koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose. Primera radi,
lice koje u NVO obavlja blagajničke poslove ne može vršiti kontrolu – likvidaturu blagajnične do-
kumentacije. Računovodstvene isprave sastavljene na računaru mogu da imaju elektronski potpis
Sistem prostog knjigovodstva se primenjuje kod fnansijskog izveštavanja pojedinačnim donatorima za realizovane projekte, a na
osnovu odobrenih budžeta („primljeno – potrošeno“).
17
osobe koja je ispravu sastavila ili autorizovan digitalni potpis (do sada u našoj zemlji nije zaživela
primena Zakona o elektronskom, odnosno digitalnom potpisu).
Rok za dostavljanje računovodstvenih isprava računovodstvu na knjiženje je 3 dana, a rok za
knjiženje istih od dana dostavljanja 5 dana (pravilo 3+5). Naime, prema Zakonu o računovodstvu i
reviziji (član 11.), lica koja sastavljaju i vrše prijem računovodstvenih isprava dužni su da potpisa-
nu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenom dostave računovodstvu odmah
po izradi, odnosno prijemu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je poslovna prome-
na nastala, odnosno u roku od tri dana od dana prijema. Lica koja vode poslovne knjige, posle
sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave
proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema.
Za dnevnik blagajne je zakonom propisan kraći rok - da se zaključuje na kraju svakog radnog
dana i dostavlja računovodstvu istog, a najkasnije narednog dana.
NVO je dužna da uredno čuva računovodstvene isprave, poslovne knjige i fnansijske izveštaje
i da opštim aktom odredi odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način
čuvanja. Računovodstvene isprave, poslovne knjige i fnansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili
korišćenjem drugih sredstava arhiviranja utvrđenih zakonom. Računovodstvene isprave, poslov-
ne knjige i fnansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama NVO, odnosno kod privrednih
društava ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga. Ako se poslovne knji-
ge vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, mora da se obezbedi i memorisanje
aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli.
Rokovi za čuvanje su sledeći:
Finansijski izveštaji 20 godina
Izveštaj o izvršenoj reviziji 20 godina
Dnevnik i glavna knjiga 0 godina
Pomoćne knjige 5 godina
Isplatne liste i analitičke evidencije zarada ako predstavljaju bitne podatke o
zaposlenom
Trajno
Isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige 5 godina
Prodajni i kontrolni blokovi, pomoćni obrasci i slična dokumentacija 2 godine
NVO treba da ima opšti akt o računovodstvu i računovodstvenim politikama kojim posebno
treba da budu uređena sledeća pitanja: organizacija računovodstva i interne računovodstvene
kontrole, uslovi koje treba da ispunjava zaposleno lice za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje
18
fnansijskih izveštaja (stručna sprema, radno iskustvo, uverenje o osposobljenosti i stručnosti,
sertifkat profesionalnog udruženja, poznavanje stranog jezika itd.) ili odredba da se ti poslovi po-
veravaju privrednom društvu ili preduzetniku (agenciji) registrovanom za računovodstvene po-
slove, računovodstvene politike i računovodstvene procene potrebne za sastavljanje fnansijskih
izveštaja, kretanje računovodstvenih isprava, vrste poslovnih knjiga i analitičkih evidencija koje
se vode itd. Takođe, potrebno je imati i analitički kontni plan.
Vrlo često NVO nema knjigovođu u radnom odnosu već te poslove poverava drugome. Treba
imati na umu da se shodno članu 17. stav 1. Zakona o računovodstvu i reviziji poslovi vođenja
poslovnih knjiga i sastavljanja fnansijskih izveštaja na bazi ugovora mogu poveriti privrednom
društvu ili preduzetniku registrovanom za pružanje računovodstvenih usluga, koji ima zaposlena
lica kojima poverava te poslove i koji ispunjavaju uslove iz opšteg akta NVO. Zakonski zastup-
nik ili drugi organ upravljanja NVO odgovoran je za istinito i pošteno prikazivanje fnansijskih
izveštaja, a ne knjigovođa.
4. Analitičko projektno računovodstvo NVO
Pored ofcijelnog, odnosno standardnog računovodstva potrebno je da NVO vodi po­
sebne računovodstvene evidencije. One se sastavljaju za potrebe sastavljanja fnansijskih
izveštaja (sa relevantnim podacima ­ prihodi/rashodi, novčani prilivi/odlivi i sl.) koji se
odnose na konkretan projekat i njihove revizije na eventualni zahtev stranog ili domaćeg
fnansijera.
Te evidencije se mogu koncipirati kao analitika ofcijelnog, standardnog računovodstva (ovo
ćemo u nastavku zvati projektno računovodstvo) ili kao posebne vanbilansne evidencije.
Knjigovodstvene evidencije za određeni projekat vode se kao posebni analitički (četvorocifreni,
petocifreni) računi defnisani analitičnim kontnim planom u okviru redovnog knjigovodstva. Pre-
dnost ovakvog načina je da nema dvostrukog knjiženja, svaka poslovna promena knjiži se je-
danput, s tim da se na osnovu analitike konta opredeljuje kom projektu pripada.
Primera radi, za troškove naknada po autorskim ugovorima koji se vode na računu 523, a koje
su zastupljene kod skoro svih NVO, jer se u značajnoj meri oslanjaju na spoljne saradnike, može
se otvoriti poseban četvorocifren račun za naknade koje se isplaćuju po pojedinim projektima.
Isplaćene autorske naknade spoljnim saradnicima po Projektu 1 koji fnansira donator A mogu da
se evidentiraju na posebnom analitičkom računu 5231. Isplaćene autorske naknade spoljnim sara-
dnicima po Projektu 2 koji fnansira donator B mogu da se evidentiraju na posebnom analitičkom
računu 5232 itd. Na taj način na računu 523 biće evidentirane sve isplaćene autorske naknade
u toku određenog perioda i nema duplih evidencija, a na četvorocifrenim računima iskazuju se
naknade po pojedinim projektima.
19
Ili, na računu 659 – Ostali poslovni prihodi iskazuju se ukupni prihodi po osnovu primlje-
nih donacija i dotacija fzičkih i pravnih lica, preduzeća, organizacija iz zemlje i inostranstva. U
okviru ovog računa za donacije za Projekat 1 uplaćene od donatora A može se predvivideti konto
6591, a donacije za Projekat 2 uplaćene od donatora B konto 6592 itd.
Ukoliko se žele sagledati prihodi i rashodi, novčani prilivi i odlivi koji se odnose na Projekat
1 koji fnansira donator A potrebno je uzeti u obzir podatke sa četvorocifrenih računa klase 5 i 6
koji nose poslednju oznaku 1. Isto tako, ukoliko se žele sagledati prihodi i rashodi, novčani prilivi
i odlivi koji se odnose na Projekat 2 koji fnansira donator B potrebno je uzeti o obzir podatke sa
četvorocifrenih računa koji nose poslednju oznaku 2.
Na ovaj način sastavljanje fnansijskih izveštaja za projekte 1 i 2 je jednostavno, pogotovu u
uslovima automatske obrade podataka kada se vođenje knjiga vrši na računaru.
Drugi način ustrojstva analitičkog projektnog računovodstva je da se vode posebne vanbilan-
sne evidencije. One se mogu voditi ručno ili na računaru (u programima kao što je Excel). Forma
i sadržina ovakvih vanbilansnih evidencija nisu propisani.
Savremeni računovodstveni programi omogućuju vođenje analitičke evidencije i preko drugih
parametara, a ne samo preko analitičkog broja konta.
5. Dostavljanje fnansijskih izveštaja NVO
Pošto većina NVO predstavlja mala pravna lica na kraju godine od fnansijskih izveštaja
sastavljaju i dostavljaju Narodnoj banci Srbije: Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički
aneks. NVO ­ mala pravna lica ne sastavljaju Izveštaj o tokovima gotovine, Izveštaj o pro­
menama na kapitalu i Napomene uz fnansijske izveštaje.
Sastavljene, od organa upravljanja odobrene i od strane zakonskog zastupnika i računovođe
potpisane fnansijske izveštaje (Bilans stanja, Bilans uspeha i Statistički aneks) NVO dostavlja
Narodnoj banci Srbije do 28. februara. Pošto se NVO ne registruju kod Agencije za privredne
registre fnansijski izveštaji se ne dostavljaju Agenciji za privredne registre.
Godišnji fnansijski izveštaji mogu se dostaviti NBS u pismenoj formi ili u elektronskoj formi.
Dostavljanje godišnjih fnansijskih izveštaja u pismenoj formi NVO vrši se na adresu: Naro-
dna banka Srbije, 21101 Novi Sad, poštanski fah 5000. U pismenoj formi fnansijski izveštaji se
dostavljaju u dva primerka: jedan za NBS, a drugi za NVO. Drugi primerak fnansijskih izveštaja
nakon izvršene računske, formalne i logične kontrole i provere njihove ispravnosti NBS overava
i poštom dostavlja NVO.
Osim u papirnoj, fnansijski izveštaji se mogu dostaviti i u elektronskoj formi. Ukoliko se NVO
opredeli za elektronski način to se vrši primenom posebnog programskog paketa, odnosno sof-
20
tverske aplikacije NBS. Kada se fnansijski izveštaji dostavljaju u elektronskoj formi to se vrši na
disketi, CD-u ili feš memoriji, plus u pismenoj formi.
Osim NBS godišnji fnansijski izveštaji dostavljaju se do 10. marta i nadležnom poreskom or-
ganu uz poreski bilans PBN-1 i poresku prijavu PDN.
Postoje određene specifčnosti vezane za sastavljanje Statističkog aneksa NVO. Prva je po-
punjavanje AOP 603 – Oznaka za vlasništvo u tabeli za opšte podatke o NVO. U praksi se često
postavljalo pitanje koju oznaku upisati u ovo polje - 1 za društveno, 2 za privatno, 3 za zadružno,
4 za mešovito (dva ili više oblika vlasništva) ili 5 za državno? Prema svojoj vlasničkoj strukturi
NVO treba da unese odgovarajuću oznaku za vlasništvo. Ukoliko nijedna oznaka ne odgovara
vlasničkoj strukturi unosi se oznaka 0 – bez oznake.
Drugo na šta kod Statističkog aneksa NVO treba da obrate pažnju su podaci koji se unose u
AOP 686 a koji se odnose na primljene donacije iz inostranstva i druga bespovratna sredstva u
novcu ili naturi od inostranih pravnih i fzičkih lica.
6. Revizija fnansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja NVO
Većina NVO su mala pravna lica te nemaju obavezu zakonske revizije godišnjih fnan­
sijskih izveštaja, niti obavezu da korigovane fnansijske izveštaje sa mišljenjem revizora
ili samo mišljenje revizora ako nije izvršena korekcija dostave NBS. Takođe, NVO nema
obavezu obelodanjivanja, odnosno javnog objavljivanja fnansijskih izveštaja u štampi,
časopisima ili putem sajta.
Međutim, vrlo često su NVO u skladu sa ugovorom i sporazumom sa stranim ili domaćim
fnansijerom određenog projekta obveznici revizije pravilnosti poslovanja, i namenskog trošenja
dobijenih sredstava.
To nije zakonski propisana (tzv. statutarna) revizija, već revizija na zahtev donatora i ona se, po
pravilu, odnosi na konkretan projekat fnansiran od tog lica, a može da se odnosi i na celokupno
godišnje poslovanje organizacije. Tada je potrebno sastaviti poseban fnansijski izveštaj u formi
Bilansa uspeha ili Izveštaja o tokovima gotovine u kome su prikazani prihodi i rashodi, odno-
sno novčani prilivi i odlivi koji se odnose na projekat, odnosno organizaciu. I ovu reviziju vrše
ovlašćeni revizori zaposleni u preduzeću za reviziju koje ima dozvolu za obavljanje ovih poslova
koju daje Ministarstvo fnansija, s tom razlikom da se izveštaj revizije ne dostavlja Narodnoj banci
Srbije i drugim državnim organima, već onome ko je naručio reviziju, a to je donator – fnansijer
projekta.
21
4. Obaveze NVO kod isplata zarada i drugih primanja
1.Uvod
Iako je fzičko lice obveznik poreza na dohodak građana saglasno članu 6. Zakona o po­
rezu na dohodak, NVO kao isplatilac naknade fzičkom licu, dužna je da prilikom isplate
obustavi porez na dohodak.
Oporezivanje dohotka koja ostvaruju fzička lica uređeno je odredbama:
• Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 135/04, 61/06
i 65/06 – ispravka – u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak);
• Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Služeni glasnik RS“, br. 84/04, . . .
i 62/06)
Na osnovu ovih zakona donet je veći broj podzakonskih akata, čiju primenu objašnjavamo u
nastavku.
Prema odredbama člana 101. Zakona o porezu na dohodak, porez po odbitku iz člana 99.
ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava,
obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji
važe na dan isplate prihoda.
U nastavku ćemo dati objašnjenja koja se odnose na oporezivanje zaposlenih u NVO, kao i na
isplate koje su uobičajene za NVO (autorski honorari, ugovor o delu, humanitarna i solidarna
pomoć fzičkim licima).
2. Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima
Prilikom isplata zarada zaposlenima, NVO imaju ista prava, obaveze i odgovornosti kao
i drugi poslodavci – pravna lica i preduzetnici.
Prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada za NVO uređena su
odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05), Prema odredbama člana 12.
stav 1. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života
i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti,
smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene
nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom.
Zaradama zaposlenih smatraju se primanja po osnovu rada koja ostvare lica koja su kod poslo-
davca zasnovala radni odnos. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu:
– na neodređeno vreme,
– na određeno vreme,
22
– sa nepunim radnim vremenom,
– za obavljanje poslova sa povećanim rizikom,
– za obavljanje poslova van prostorija poslodavca,
– sa pripravnicima,
– sa direktorima,
Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga
potpišu zaposleni i direktor, odnosno drugo ovlašćeno lice u NVO.
Po pitanju utvrđivanja visine zarade, isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa na te zarade,
rad na određeno i rad na neodređeno vreme u svemu su izjednačeni.
2.1. Šta čini zaradu prema Zakonu o radu
Prema članu 104. Zakona o radu zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje
u skladu sa Zakonom radu, opštim aktom i ugovorom o radu.
Pod pojmom zarada podrazumeva se bruto zarada, tj. zarada koja u sebi sadrži porez i dopri-
nose koji se plaćaju iz zarade, kako je to i propisano članom 105. stav 2. Zakona o radu.
Zaradu zaposlenih čini:
– zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
– zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl),
– druga primanja u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu čine:
1. Osnovna zarada,
2. Zarada za radni učinak, i
3. Uvećana zarada.
U ugovorima o radu mora se iskazati novčani iznos osnovne zarade.
Članom 108. Zakona o radu, propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini
utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade
– najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;
4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom
odnosu („minuli rad“) – 0,4% od osnovice.
23
Zakonom propisani procenti uvećanja zarade su najniži procenti koje je poslodavac dužan da
primeni. Opštim aktom ili ugovorom o radu mogu se utvrditi procenti u većem iznosu.
Zakonom je takođe propisano da ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova, procenat
uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Prema Zakonu, osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u sk-
ladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. U osnovicu za obračun uvećane zarade ne
uključuje se radni učinak koji je sastavni deo zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
Pri tome, nema smetnje da se opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi da osnovicu za
uvećanu zaradu, pored osnovne zarade, čini i radni učinak.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima
pravo na uvećanu zaradu.
2.2. Naknade troškova i druga primanja koja se ne smatraju zaradom
Zaradom se ne smatraju sledeće naknade troškova:
1) za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio
smeštaj i ishranu bez naknade;
Zaradom se ne smatraju sledeća druga primanja:
1) otpremnina pri odlasku u penziju;
2) naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže
porodice u slučaju smrti zaposlenog. Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca
zaposlenog;
3) naknada štete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja;
4) poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina života, za Božić i Novu godinu u vrednosti do
neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana
(do 5.000,00 dinara);
5) premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje do 3.000 dinara;
6) premija za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda;
7) premija za kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju
sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite;
8) jubilarna nagrada, i
9) solidarna pomoć.
2+
2.3. Druga primanja i naknade koja se smatraju zaradom
Imajući prethodno u vidu, sledeća druga primanja zaposlenih smatraju se zaradom:
– otpremnine koje se isplaćuje zaposlenima prilikom sporazumnog raskida radnog odnosa,
– naknada za ishranu u toku rada (u daljem tekstu: topli obrok);
– regres za korišćenje godišnjeg odmora;
– terenski dodatak;
– poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina života, za Božić i Novu godinu u vrednosti preko
neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana
(preko 5.000,00 dinara).
– naknada za odvojeni život;
– korišćenje službenog automobila za potrebe zaposlenih (u neposlovne svrhe), kao i pogodnosti
po osnovu korišćenja stanova i stambenih zgrada;
– sva druga davanja zaposlenima, u robi ili novcu, a koja nisu izuzeta iz zarade (pokloni povo-
dom 8. marta i drugih praznika, davanja poklona deci preko 15 godina starosti i dr.);
– naknada za prevoz za dolazak i odlazak sa rada ako se isplaćuje preko cene prevozne karte u
javnom saobraćaju;
– naknada troškova smeštaja i ishrane na terenu, ako ti troškovi nisu dokumentovani, i
– sve druge naknade troškova zaposlenima koje nisu izuzete iz zarade.
Pored prethodnog, zaradom se, u smislu Zakona o radu, smatraju i sve naknade zarade koje
se isplaćuju na teret poslodavca:
– odsustvovanje sa rada u vreme državnih i verskih praznika koji su neradni dani,
– za dane godišnjeg odmora;
– za dane plaćenog odsustva;
– za dane vojne vežbe i poziva državnih organa;
– za bolovanje (do 30 dana) na teret poslodavca;
– za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog;
– zbog prekida rada po naredbi državnog organa, i
– u drugim slučajevima kada poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo na
naknadu zarade.
NAPOMENA: sve ono što je prehodno nabrojano da čini zaradu, kumulira se sa prethodnim
„redovnim“ isplatama zarade (ili predstavlja akontaciju zarade) i na to se, naravno plaćaju svi po-
rezi i doprinosi kao na redovne zarade, pa se po tom osnovu i ostvaruju sva prava kao i na zarade
(iskazuje se u okviru zarade u obrascu matične evidencije, tj. u Obrascu M-4).
23
2.4. Stope poreza i doprinosa na zarade zaposlenih
Zakonom o porezu na dohodak i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
propisana su oslobođenja za pojedine kategorije zaposlenih. Imajući u vidu da bi detaljnija
objašnjenja u velikoj meri opteretila ovaj priručnik, u nastavku dajemo šematski prikaz stopa
poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u zemlji.
Napomene uz tabelu:
1. Stopa poreza od 12% koja je u tabeli data kao podvučena (12,00%) označava da se porez
obračunava i obustavlja od bruto zarade, a da je poslodavac oslobođen obaveze da uplati tako
obračunati porez.
Doprinosi na teret
zaposlenog

Doprinosi na teret
poslodavca



Red
br.

Novozaposlena lica

P
o
r
e
z

n
a

z
a
r
a
d
e

PIO

Z
d
r
a
v
s
t
v
o


N
e
z
a
p
o
-
s
l
e
n
o
s
t

PIO

Z
d
r
a
v
s
t
v
o


N
e
z
a
p
o
-
s
l
e
n
o
s
t

K
o
m
o
r
e


A. Lica koja ispunjavaju uslove za poreske olakšice i olakšice za doprinose
1

Pripravnik koje je na dan zaključenja
ugovora o radu mlađi od 30 godina i
koje je kod Nacionalne službe za
zapošljavanje prijavljen kao
nezaposleno lice. (Član 21v stav 1.
Zakona o porezu i član 45a stav 1.
Zakona o doprinosima)
12,00
%

11,00
%

6,15%


0,75
%

0,00
%

0,00
%

0,00
%

2

Lice koje je na dan zaključenja
ugovora o radu mlađi od 30 godina i
koje je kod Nacionalne službe za
zapošljavanje prijavljeno kao
nezaposleno lice. (Član 21v stav 2.
Zakona o porezu i član 45a stav 2.
Zakona o doprinosima)
12,00
%

11,00
%

6,15%


0,75
%

0,00
%

0,00
%

0,00
%

3

Lice sa invaliditetom. (Član 21g.
Zakona o porezu i član 45b Zakona o
doprinosima)
12,00
%
11,00
%
6,15%

0,75
%
0,00
%
0,00
%
0,00
%
P
o

s
t
o
p
a
m
a

p
r
o
p
i
s
a
n
i
m

n
j
i
h
o
v
i
m

o
d
l
u
k
a
m
a

26
4

Lice koje je na dan zaključenja
ugovora o radu starije od 45 godina
(a mlađe od 50 godina) i koje je kod
Nacionalne službe za zapošljavanje
prijavljeno kao nezaposleno lice
najmanje 6 meseci bez prekida ili je
korisnik novčane naknade za vreme
nezaposlenosti. (Član 21d Zakona o
porezu i član 45a Zakona o
doprinosima)
12,00
%

11,00
%

6,15%


0,75
%

2,20
%

1,23
%

0,15
%

4a

Lice koje je na dan zaključenja
ugovora o radu bilo starije od 45
godina (a mlađe od 50 godina) i koje
je zasnovalo radni odnos posle 01.01.
a pre 01.09. 2006. godine. (član 45a
Zakona o doprinosima pre izmena)
12,00
%

11,00
%

6,15%

0,75
%

2,20
%

1,23
%

0,15
%

5

Lice koje je na dan zaključenja
ugovora o radu starije od 50 godina i
koje je kod Nacionalne službe za
zapošljavanje prijavljeno kao
nezaposleno lice najmanje 6 meseci
bez prekida ili je korisnik novčane
naknade za vreme nezaposlenosti.
(Član 21d Zakona o porezu i član 45a
Zakona o doprinosima)
12,00
%

11,00
%

6,15%

0,75
%

0,00
%

0,00
%

0,00
%

5a

Lice koje je na dan zaključenja
ugovora o radu bilo starije od 50
godina i koje je zasnovalo radni
odnos posle 01.01. a pre 01.09. 2006.
godine. (član 45a Zakona o
doprinosima pre izmena)
12,00
%

11,00
%

6,15%

0,75
%

0,00
%

0,00
%

0,00
%



B. Invalidna lica u preduzećima za
radno osposobljavanje
0,00%

11,00
%
6,15%

0,75
%
11,00
%
6,15
%
0,75
%


V. Svi ostali zaposleni

12,00
%
11,00
%
6,15%

0,75
%
11,00
%
6,15
%
0,75
%


Zarade za novembar 2006. godine
i ranije mesece

14,00
%
11,00
%
6,15%

0,75
%
11,00
%
6,15
%
0,75
%

27
2. Na red. br. 4a i 5a iskazani su zaposleni koji su zasnivali radni odnos u period od 1. januara do
31. avgusta 2006. godine. Prema Zakonu o doprinosima ta lica su imala pravo na oslobođenje
od plaćanja doprinosa, ali prema Zakonu o porezu nisu imali pravo na oslobođenje od
plaćanja obračunatog poreza na zarade.
3. Napominjemo da se na zarade za novembar 2006. godine i ranije mesece, bez obzira na to
kada se isplaćuju, porez obračunava po ranijim propisima, tj. po stopi od 14%.
2.5. Osnovice za obračun poreza i doprinosa
Počev od zarade za decembar 2006. godine, a za isplate od 1. januara 2007. godine, osnovicu
za porez na zarade čini obračunata bruto zarada umanjena za propisani iznos od 5.000,00 koji se
usklađuje sa Zakonom o porezu na dohodak. Usklađeno poresko oslobođenje od 1. februara 2007.
godine do 31. januara 2008. godine iznosi 5.050,00 dinara.
Na zarade za novembar 2006. godine i ranije mesece, bez obzira na to kada se isplaćuju, porez
se obračunava po ranijim propisima, tako da osnovicu čini isplaćena bruto zarada.
Na sva primanja koja se, u smislu Zakona o radu, smatraju zaradom, osnovica poreza na zarade
umanjuje se za propisani neoporezivi iznos od 5.050,00 dinara.
Pravilnikom o načinu i postupku obračunavanja poreza na zarade u slučaju umanjenja poreske
osnovice („Službeni glasnik RS“, br. 116/06 i 37/07 – u daljem tekstu: Pravilnik o umanjenju osno-
vice) precizirano je da se poreska osnovica umanjuje i pri isplati naknada zarade na teret drugih
isplatilaca (bolovanje na teret Zavoda, porodiljsko odsustvo), izuzev naknade invalidima rada II
i III kategorije.
2.5.1. Umanjenje osnovice poreza na zarade u punom iznosu (5.050) i u srazmernom iznosu
U određenim slučajevima, osnovica za porez na zarade ne može se umanjiti u punom već u
srazmernom iznosu. Imajući u vidu odredbe Pravilnika o umanjenju poreske osnovice, možemo
zaključiti sledeće:
1. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom, ima pravo na puno
umanjenje osnovice kada je za ceo mesec primio zaradu u smislu Zakona o radu (uključujući
i sve naknade zarade koje po Zakonu o radu čine zaradu).
2. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom, srazmerno
umanjenje osnovice može se utvrditi samo u slučaju zasnivanja, mirovanja ili prestanka ra-
dnog odnosa, tj. samo u slučaju da ne ostvaruje zaradu i naknade zarade za pun mesec (za
pun fond radnih sati).
Srazmerno umanjenje poreske osnovice utvrđuje se srazmerno sa brojem časova za koje je za-
posleni primio zaradu i naknadu zarade za određeni mesec u odnosu na pun fond radnih časova
za taj mesec, tj. po sledećoj formuli:
28
Srazmerno umanjenje osnovice poreza = puno umanjenje (5.000,00) h (časovi na radu +
časovi naknada na teret poslodavca) / pun fond radnih časova.
Časovi naknada na teret poslodavca su:
– časovi odsustvovanja na dane državnih i verskih praznika,
– bolovanja do 30 dana,
– časovi plaćenog odsustva,
– časovi godišnjeg odmora,
– časovi prekida rada bez krivice zaposlenog,
– časovi odsustvovanja zbog vojne vežbe i poziva državnih organa.
Pun fond radnih časova utvrđuje se tako što se broj dana u mesecu umanji za dane subota i
nedelja i pomnoži brojem 8.
3. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom a u istom mesecu ostva-
ruje zaradu i naknadu zarade na teret drugih isplatilaca (na primer: vratio se sa bolovanja
preko 30 dana), onda i za zaradu i naknadu zarade ima pravo na ukupno umanjenje poreske
osnovice od 5.000,00. To znači da će se umanjenje od 5.000,00 deliti na zaradu i naknadu
zarade, i to prema srazmeri časova za koje prima naknadu, odnosno zaradu u odnosu na pun
fond radnih časova u mesecu.
Pravilnikom o umanjenju osnovice propisana je specifčna primena poreskog umanjenja na
zarade i naknade zarada koje ostvaruju invalidi rada II i III kategorije. Naime i ova lica imaju
pravo na puno umanjenje osnovice poreza od 5.050,00 dinara, s tim što se ne utvrđuje srazmera
za deo koji se odnosi na zaradu i deo koji se odnosi na naknadu zarade. Naime, zarada invalida
rada umanjuje se u punom iznosu od 5.050,00 dinara dok se na naknadu zarade ne primenjuje
poresko umanjenje. Pri tome nije od uticaja to što invalid rada radi sa skraćenim radnim vreme-
nom, tj. za ovog zaposlenog, izuzetno, punim fondom časova rada smatra se broj časova na bazi
četvorostanog dnevnog radnog vremena.
Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili više poslodavaca,
kod svakog poslodavca ostvaruje pravo na srazmerno umanjenje poreske osnovice. Srazmera se
utvrđuje prema ugovorenom radnom vremenu kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno
vreme.
Ako zaposleni radi kod više poslodavaca i ukupno ostvaruje puno radno vreme, zbir srazmer-
nih umanjenja poreske osnovice biće jednak punom umanjenju. Ako zaposleni radi kod jednog
ili više poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno radno vreme, zbir srazmernih umanjenja poreske
osnovice biće manji od umanjenja u punom iznosu.
Radi praćenja ostvarivanja prava na umanjenje osnovice poreza u slučaju rada sa nepunim red-
nim vremenom kod jednog ili više poslodavaca, Pravilnikom su predviđena dva obrasca:
29
1. Obrazac I – Izjava o radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom, koji će zaposleni sa
nepunim radnim vremenom podnositi poslodavcima kako bi ih obavestili kod kojih još po-
slodavaca rade sa nepunim radnim vremenom, i
2. Obrazac obaveštenja o zaposlenima sa nepunim radnim vremenom koje će poslodavac,
uz OPJ, dostavljati poreskom organu.
Umanjenje poreske osnovice kada se zarada isplaćuje u delovima
Prema Pravilniku o umanjenju poreske osnovice, poslodavac u punom iznosu umanjuje po-
resku osnovicu već pri isplati prve akontacije zarade. Ukoliko zaposleni radi sa nepunim rad-
nim vremenom, prilikom isplate akontacije zarade umanjiće poresku osnovicu za pun srazmerni
pripadajući iznos (na primer: ako kod jednog poslodavca radi sa 50% radnog vremena, kod tog
poslodavca ostvaruje umanjenje poreske osnovice za 2.500. Prilikom isplate akontacije zarade
osnovicu poreza umanjiće za svih 5.050,00 dinara).
U slučaju kada je prvi deo zarade manji od 5.050,00 dinara (bruto), tako da pri akontaciji za-
rade nije bilo moguće umanjiti poresku osnovicu za pun iznos, kod naredne isplate zarade osno-
vica poreza umanjiće se za preostali iznos, tj. za razliku između punog umanjenja i iskorišćenog
umanjenja. Ako je u međuvremenu došlo do povećanja umanjenja po osnovu usklađivanja, to
povećanje ne utiče na preostalo pravo na umanjenje.
Odredbama člana 3a. Pravilnika o umanjenju poreske osnovice propisano je da se visina
neoporezivog iznosa (iznos od 5.050 dinara) utvrđuje i obračunava prilikom konačne ispla­
te zarade kod poslodavca za odgovarajući mesec, u slučaju kada poslodavac isplatu zarade,
odnosno dela zarade za taj mesec vrši u tom mesecu. Ovaj član primenjuje se počev od ispla­
te zarade za mesec maj 2007. godine.
To znači da, ako poslodavac zaradu isplaćuje u delovima, počev od zarade za mesec maj
2007. godine, prilikom isplate akontacije zarade koja se isplaćuje u mesecu za koji se za­
rada obračunava (npr. 20. maja za maj a konačnu zaradu 10. juna), neće umanjivati osnovicu
za obračun poreza na zarade. Umanjenje obračunatog poreza izvršiće prilikom konačne isplate
zarade za mesec.
Međutim, ako akontaciju zarade za mesec isplaćuje u narednom mesecu (npr. 1. juna za maj, a
konačnu zaradu 10. juna), umanjenje poreza biće obračunato prilikom isplate akontacije.
2.5.2. Osnovica za socijalne doprinose
Osnovicu za socijalne doprinose (i na teret zaposlenog i na teret poslodavca) čini isplaćena
bruto zarada, odnosno najniža mesečna osnovica ako je bruto zarada niža od najniže mesečne
osnovice, odnosno najviša mesečna osnovica ako je bruto zarada viša od najviše mesečne osno-
vice.
30
Najnižu mesečnu osnovicu čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene
u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove sta-
tistike i primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka.
U vreme pisanja ovog priručnika najniža osnovica u iznosu od 12.265,00 dinara utvrđena je na
osnovu proseka za period januar–mart 2007. godine, objavljena je u aprilu 2006, a primenjuje se
od 1. maja do 31. jula 2007. godine
Najviša mesečna osnovica utvrđuje se u visini petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade
isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog or-
gana nadležnog za poslove statistike. Najviša mesečna osnovica primenjuje se od prvog u nare-
dnom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom
u Republici. U vreme pisanja ovog priručnika najviša osnovica iznosi 185.585,00 dinara i
primenjuje se za mesec jun 2007. godine.
2.5.3. Srazmerna najniža mesečna osnovica
Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, ostvarena zarada i naknade
zarada, radi primene najniže propisane osnovice, ne porede se sa punom najnižom osnovicom,
nego sa srazmernom najnižom osnovicom.
Srazmerna najniža osnovica primenjuje se u sledećim slučajevima:
– radni odnos započeo ili prestao u toku meseca,
– deo meseca zaposleni je radio, a za deo meseca prima naknadu zarade na teret drugih isplati-
laca (bolovanje preko 30 dana, porodiljsko i dr.)
– invalidi rada koji rade sa skraćenim radnim vremenom (ako rade 50% radnog vremena pri-
menjuje se 50% najniže propisane osnovice).
Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice utvrđuje se srazmerno broju dana, odnosno časova
rada za koje se plaća doprinos u odnosu na broj dana u mesecu, odnosno mogući broj časova
rada.
Po našem mišljenju, jednostavnije je srazmeru utvrđivati prema broju dana u mesecu, nego
prema časovima rada. Ovo je i zbog toga što se u matičnoj evidenciji staž računa prema danima
provedenim u osiguranju (i za koje je plaćen doprinos), a ne prema časovima rada. Na primer,
zaposleni je zasnovao radni odnos 16. januara 2007. godine. U januaru je radio 16 dana (od 31) i
toliko mu se priznaje i u staž osiguranja. Srazmerna najniža osnovica bi se dobila tako što se pro-
pisana najniža osnovica pomnoži sa 16 i podeli sa 31.
Kod rada sa nepunim radnim vremenom situacija je drugačija. Ako zaposleni sa nepunim
radnim vremenom radi samo kod jednog poslodavca, doprinose obračunava najmanje na punu
propisanu osnovicu. Ako radi kod dva ili više poslodavaca, kod svakog poslodavca utvrđuje sraz-
31
merni iznos najniže osnovice, s tim da ukupna osnovica kod svih poslodavaca ne može biti niža
od najniže osnovice.
2.5.4. Osnovica za članarine komorama
Osnovice za obračun članarine komorama propisuju se odlukama privrednih komora. Po
pravilu, osnovicu za obračun članarine čini bruto zarada zaposlenog (bez umanjenja i olakšica).
Propisano umanjenje osnovice poreza na zarade ne utiče na osnovicu za obračun članarine ko-
morama.
2.6. Obaveza uplate doprinosa bez isplate zarade
Članom 51. Zakona o socijalnim doprinosima propisana je obaveza poslodavca da ukoliko ne
isplati zaradu do 30. u tekućem mesecu za prethodni mesec, obračuna i uplati socijalne do-
prinose iz zarade i na zaradu najkasnije do tog roka. Osnovicu za obračun doprinosa bez isplate
zarade čini najniža propisana mesečna osnovica.
Prilikom obračuna i uplate doprinosa bez isplate zarade, poreskoj upravi se podnosi Obrazac
PP OD. Obrazac PP OPJ se ne podnosi jer nema isplate zarade i obračuna poreza na zarade.
2.7. Kumulativni obračun doprinosa na zarade i naknade zarada
Iako Zakonom o radu to nije striktno propisano, zarada se utvrđuje i obračunava za mesec. Ona
se može utvrditi i kao nedeljna zarada i isplaćivati nedeljno, ali se, zbog potreba obračuna socijalnih
doprinosa na zarade (primena najniže i najviše osnovice) mora obračunati i za mesec. Dakle, ako
se zarada isplaćuje u delovima, ti delovi moraju se kumulirati i mora se napraviti konačan
obračun zarade za kalendarski mesec. Zbog toga je i poreska prijava PP OD napravljena tako
da se na njoj vrši kumuliranje zarada za mesec.
Iako Zakon o radu pravi jasnu razliku između zarada i naknada zarada koje se isplaćuju na teret
poslodavca, propisi o socijalnim doprinosima za potrebe obračuna socijalnih doprinosa ne pra-
ve tu razliku, tako da je mesečna osnovica za obračun socijalnih doprinosa (koja se poredi sa
najnižom i najvišom mesečnom osnovicom) zbir zarade i naknada zarade (koje se isplaćuju na
teret poslodavca i na koje se doprinosi obračunavaju po istim stopama) isplaćene za mesec za koji
se vrši obračun. Drugim rečima, mesečnom osnovicom za obračun socijalnih doprinosa smatra se
zbir: zarade, naknade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, naknade
za dane godišnjeg odmora, naknade za dane plaćenog odsustva (u skladu sa članom 77. Zakona o
radu), naknade za bolovanje do 30 dana, naknade za prekid rada bez krivice zaposlenog, naknade
za dane vojne vojne vežbe i naknade za odazivanja na poziv državnog organa.
Prema tome, za zaposlene koji su u određenom mesecu ostvarili zaradu i neke od navedenih
naknada zarade, poslodavac sastavlja jedan obrazac PP OD u kojem na rednom broju 1 iskazuje
zbir zarada i pomenutih naknada zarada.
32
2.8. Minimalna zarada
Poslodavac mora zaposlenom da isplati za puno radno vreme i za standardni učinak mini-
malnu zaradu. Osnovica za obračun socijalnih doprinosa je minimalna zarada, ukoliko je bruto
minimalna zarada viša od najniže osnovice. Ukoliko je bruto minimalna zarada niža od najniže
osnovice, osnovica za obračun doprinosa je najniža osnovica. Minimalna zarada se uvećava za
minuli rad, rad za dane državnih praznika, za rad noću i prekovremeni rad i za iznose toplog
obroka i regresa.
2.9. Obaveza vođenja evidencije zarade i naknade zarade
Prema članu 122. Zakona o radu, poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i
naknadi zarade.
Zakonom je propisano da evidencija sadrži, za svakog zaposlenog, podatke o: zaradi, zaradi po
odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade.
Po pravilu, evidencija o zaradama i naknadama zarada, zajedno sa obračunima, vodi se na
računaru, gde se i vrši obračun zarada i poreza i doprinosa na zarade.
Međutim, Zakon nalaže da se vodi i „papirna“ evidencija, jer se u istom članu propisuje da:
„Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste. Evidenciju
potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade.“
2.10. Uplata i usmeravanje poreza i doprinosa
Porez na zarade usmerava se prema prebivalištu zaposlenog. Isto važi i za isplatioca na teritoriji
grada koji ima više opština. Na primer, poslodavac iz Beograda, porez na zarade usmerava prema
opštinama gde je prebivalište zaposlenih, što znači da podnosi više naloga za prenos za uplatu po-
reza na zarade (u poziv na broj odobrenja unosi broj opštine prebivališta zaposlenog, što znači i
da kontrolni broj po modelu 97 računa za svaku opštinu). Zbog toga se uz poresku prijavu PP OPJ
podnosi i Specifkacija uz PP OPJ.
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti
usmeravaju se prema opštini na kojoj je sedište poslodavca (za ove doprinose uvek idu 4 naloga
– PIO na teret zaposlenog, PIO na teret poslodavca, nezaposlenost na teret poslodavca, nezaposle-
nost na teret zaposlenog). Napominjemo da se u poziv na broj odobrenja za uplatu doprinosa unosi
kontrolni broj po modelu 97, šifra opštine prema sedištu poslodavca i PIB isplatioca.
Uplata doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kako na teret zaposlenog, tako i na
teret poslodavca, vrši se prema matičnoj flijali, odnosno prema njenoj ispostavi gde je izvršena
prijava zaposlenih. Zaposleni čije je prebivalište na teritoriji grada Beograda prijavljuju se prema
33
sedištu poslodavca. Sve ispostave po opštinama na teritoriji grada Beograda obuhvaćene su jednom
Filijalom za grad Beograd. Prema tome, bez obzira na kojoj opštini grada Beograda je prebivalište
radnika, zaposlenog kod poslodavca čije je sedište na teritoriji grada Beograda, ovaj zaposleni se
prijavljuje ispostavi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u opštini gde se nalazi sedište
poslodavca. Zaposleni čije je prebivalište na teritoriji druge flijale Republičkog zavoda za zdrav-
stveno osiguranje u odnosu na sedište poslodavca koje je na teritoriji Filijale za grad Beograd, prija-
vljuju se flijali – ispostavi na čijem području se nalazi prebivalište zaposlenog. Za poslodavce van
Beograda, ukoliko je ista flijala na kojoj se nalazi sedište poslodavca i prebivalište zaposlenog, iako
može da bude različita ispostava u okviru iste flijale, prijavljivanje zaposlenog se vrši prema ispo-
stavi gde je sedište poslodavca. U slučaju da je sedište poslodavca (osim Beograda) na teritoriji jedne
matične flijale, a prebivalište zaposlenog na teritoriji druge matične flijale prijavljivanje zaposlenog se
vrši matičnoj flijali, odnosno ispostavi gde je prebivalište zaposlenog.
2.11. Poreske prijave (po odbitku) na zarade i njihovo dostavljanje
Prilikom obračuna i isplate zarada popunjavaju se sledeće poreske prijave:
– Za porez na zarade sastavlja se poreska prijava PP OPJ. Uz poresku prijavu PP OPJ sastavlja
se i Specifkacija uz PP OPJ, na kojoj se prikazuje usmeravanje poreza na zarade prema
opštinama na kojima zaposleni imaju prebivalište. Ove prijave sastavljaju se prilikom svake
isplate zarade i nema njihovog kumuliranja;
– Za socijalne doprinose sastavlja se poreska prijava PP OD. Ukoliko se zarada za jedan me-
sec isplaćuje u više delova, vrši se njihovo međusobno kumuliranje. Kumuliranje je neopho-
dno zbog primene najniže i najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa.
Sastavljaju se posebne (odvojene) poreske prijave PP OD za:
– zarade zaposlenih,
– razliku zarada, odnosno plata izabranih, imenovanih i postavljenih lica,
– naknada za privremene i povremene poslove,
– naknada za privremene i povremene poslove preko zadruge, ako privremene i povremene
poslove obavlja zadrugar koji nije stariji od 26 godina i ako je na redovnom školovanju, za
njega se ne sastavlja PP OD.
Zbirne poreske prijave PP OD, PP OPJ i Specifkacija uz PP OPJ podnose se Poreskoj upravi
jednom mesečno, i to u roku od 5 dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u
prethodnom mesecu.
Izuzetno, zbirnu poresku prijavu za porez po odbitku veliki poreski obveznici podnose Pore-
skoj upravi istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate
prihoda koji se oporezuje po odbitku.
3+
3. Naknade troškova zaposlenima
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a
u skladu sa odredbama člana 118. Zakonom o radu o radu i to:
1. za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;
2. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
3. za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj poseb-
nim propisima;
4. smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ukoliko poslodavac nije zaposlenom obezbedio
smeštaj i ishranu;
5. za ishranu u toku rada;
6. za regres za korišćenje godišnjeg odmora.
Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi naknadu ovih troškova na način i u visini
predviđenoj ugovorom o radu, odnosno opštim aktom, ali najmanje u visini predviđenoj Zako-
nom o radu.
Naknade troškova zaposlenim prema članu 40. Pravilnika o kontnom okviru za privredna
društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike („Službeni glasnik RS“, br. 114/2006), knjiži
se na računu 529 – Ostali lični rashodi, osim izdataka za ishranu u toku rada i za regres za
korišćenje godišnjeg odmora, koji se knjiže kao zarada.
4. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade
Poslodavac je dužan, u skladu sa svojim opštim aktom, da zaposlenom isplati druga pri­
manja koja nemaju karakter zarade. Druga primanja propisana su odredbama člana 119.
Zakona o radu, i obuhvataju:
1. otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri prosečne zarade;
2. naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice, a
članovima uže porodice u slučaju smrti smatraju se deca i bračni drug, i
3. naknadu štete zbog povreda na radu ili profesionalnog oboljenja.
Poslodavac je obavezan da, prema članu 158. Zakona o radu, isplati i otpremninu zaposlenom
koji je proglašen tehnološkim viškom.
Poslodavac takođe može da predvidi opštim aktom i:
– isplatu deci zaposlenih starosti do 15 godina života kao poklon za Božić i Novu godinu u
visini neoporezivog iznosa predviđenog Zakonom o porezu na dohodak građana (član 119.
stav 2. Zakona o radu);
33
– premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica
nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija (član 119. stav
5. Zakona o radu);
– jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć (član 120. stav 1. tačka 1) Zakona o radu);
– druga primanja (isplata zaposlenim pri rođenju deteta, isplata naknade za odvojen život i
slično).
5. Rad na određeno vreme
Zakon o radu, pored rada na neodređeno vreme, predviđa mogućnost zasnivanja radnog
odnosa i na određeno vreme, tako da ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno
ili određeno vreme (član 31. Zakona o radu). Obračun poreza i doprinosa identičan je
obračunu za zaposlene na neodređeno vreme.
Zakonom o radu su utvrđeni slučajevi za ovaj oblik rada. Prema odredbi člana 37. Zakona o
radu radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju:
• sezonski poslovi (poslovi koji, po pravilu, traju određeni period, sezonskog karaktera, kao što
su poslovi u građevinarstvu, ugostiteljstvu za vreme turističke sezone, određeni poljoprivre-
dni radovi i sl.).
• rad na određenom projektu (poslovi na istraživačkom projektu ili projektu iz oblasti kulture
i sl.).
• privremeno povećan obim posla (u pitanju su poslovi koji su po svojoj prirodi stalni poslovi,
ali se u određenom periodu obim posla poveća tako da poslodavac ne može da ih obavi sa
postojećim brojem zaposlenih, kao što su poslovi koji treba da se završe u određenom roku
i sl.).
• zamena privremeno odsutnog zaposlenog (to su poslovi koji kod poslodavca treba da se
izvršavaju za vreme kad je zaposleni odsutan, do njegovog povratka, zbog bolesti, zamene
porodilje, mirovanje radnog odnosa i sl.).
Poslodavac može da zasnuje radni odnos na određeno vreme dok postoji potreba za oba-
vljanjem tih poslova neprekidno ili sa prekidima, a najduže 12 meseci, a u slučaju zamene odsut-
nog zaposlenog, do njegovog povratka.
Prema odredbi člana 37. stav 2. Zakona o radu, prekidom rada se ne smatra prekid rada kraći
od 30 dana.
Ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos na određeno vreme treba da sadrži sve elemente
koje propisuje član 33. Zakona o radu. U ugovoru treba da se navede slučaj za koji se zasniva ra-
dni odnos na određeno vreme i da se odredi vreme trajanja rada na određeno vreme, što u praksi
uglavnom nije slučaj, već poslodavac prilikom zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme
36
ne navede slučajeve koji su zakonom propisani, niti odredi trajanje radnog odnosa, zbog čega
često dolazi do nepotrebnih sporova.
Kod trajanja rada na određeno vreme bitno je istaći da se određivanje trajanja radnog odnosa
odnosi na posao koji se obavlja, a ne na zaposlenog. To znači, ukoliko između zasnivanja radnog
odnosa na određeno vreme nije bilo prekida, ili je bio prekid kraći od 30 radnih dana, taj posao
može da traje najduže 12 meseci. Dešava se da zaposleni radi više godina na istim poslovima na
određeno vreme, pri čemu poslodavac, recimo na svakih pet – šest meseci, odjavljuje i prijavljuje
zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje, a zaposleni neprekidno radi. U takvim slučajevima
se radi o očiglednoj zloupotrebi Zakona, pa kod konačnog prestanka takvog rada, zaposleni ima
mogućnost da u postupku pred sudom dokaže da su se stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa
u radni odnos na neodređeno vreme.
Do prerastanja radnog odnosa, prema odredbi člana 37. stav 4. Zakona o radu, dolazi ako
zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni od-
nos. Iz navedene odredbe može da se zaključi da radni odnos može da preraste u radni odnos
na neodređeno vreme, bez obzira na to po kojem osnovu je zasnovan radni odnos na određeno
vreme.
6. Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicima
Prilikom obavljanje svoje delatnosti NVO se u velikoj meri oslanjaju na rad spoljnih saradnika.
Prilikom isplata naknada za rad tim saradnicima, obračunavaju se porez i socijalni doprinosi. U
nastavku dajemo prvo opšta objašnjenja koja se odnose na sve vrste ugovora sa spoljnim saradni-
cima, a zatim objašnjavamo specifčnosti za pojedine oblike ugovora.
6.1. Prijavljivanje na osiguranje spoljnih saradnika
U slučaju kada poslove po ugovoru o delu, autorskom ili drugom ugovoru a za koji se prima
naknada, obavlja penzioner ili nezaposleno lice koje nije osigurano ni po jednom osnovu, po-
stoji obaveza podnošenja prijave na penzijsko i invalidsko osiguranje na Obrascu M­1/SP, i to
nezavisno od obaveze podnošenja obrazaca M­UN i M­UN/K o uplati doprinosa. Ova obave-
za je potvrđena mišljenjem Ministarstva za socijalna pitanja, br. 011–00–101/2002–03 od 25. 06.
2003. godine, iz kojeg citiramo sledeće:
„Postoji obaveza prijavljivanja na osiguranje osiguranika iz člana 12. stav 1. tačka 3) navedenog
zakona (Zakona o PIO), tj. svih lica koja nisu na drugi način obuhvaćena obaveznim osiguranjem,
odnosno svih lica koja nisu osiguranici zaposleni, osiguranici samostalnih delatnosti ili osiguranici
poljoprivrednici (sadašnji Obrazac M-1/PZ). Posebno ističemo da kod korisnika penzije koji oba-
vlja ugovorene poslove takođe postoji obaveza prijave na osiguranje, s obzirom na to da korisnik
penzije nema svojstvo osiguranika. Međutim, imajući u vidu odredbe člana 90. navedenog zakona,
37
da je fond na teritoriji Republike kod kojeg je korisnik starosne penzije ostvario pravo, nadležan za
ponovno određivanje penzije u slučaju da se korisnik penzije zaposli, odnosno obavlja samostalnu
delatnost, prijavu na osiguranje treba dostaviti Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, kod
kojeg je korisnik i ostvario pravo na penziju. To znači da i uplatu doprinosa treba vršiti tom fondu,
pre svega iz razloga praktičnosti (kod ponovnog određivanja prava).“
Lice koje obavlja poslove iz člana 12. stav 1. tačka 3) Zakona o PIO treba da da izjavu (ili dostavi
kopiju prijave na osiguranje) poslodavcu, kako bi poslodavac mogao da zna kom fondu da uplati
doprinos.
6.2. Angažovanje korisnika invalidske i porodične penzije po ugovoru o delu, odnosno
po drugim ugovorima
Prema odredbama člana 25. Zakona o PIO, osiguranik stiče pravo na invalidsku penziju kada
nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, gubitak radne sposobnosti za obavljanje bilo kakvog
posla. To znači da bi ovaj osiguranik teško bio sposoban za bilo kakvo radno angažovanje, ali ima-
mo i invalidske penzionere koji su penziju ostvarili po odredbama starog Zakona o PIO (do 01.
aprila 2003. godine) kada su uslovi za ostvarivanje ovog prava bili blaži.
Sa korisnikom invalidske penzije moguće je zaključiti ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, uz
naknadu.
Kao i za ostala lica angažovana po ovom osnovu, poslodavac mora da prijavi na osiguranje
penzionera nadležnom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja, s obzirom na to da penzioner
nema svojstvo osiguranika. Ovo prijavljivanje na osiguranje ne bi trebalo, samo po sebi, da dovede
do ponovne ocene radne sposobnosti invalidskog penzionera, niti do obustave isplate invalidske
penzije, međutim u praksi je moguće da do toga ipak dođe. U smislu navedenog, dato je mišljenje
Ministarstva za rad i zapošljavanje, br. 011–00–00362/2003–02 od 29. januara 2004. godine. Ova
lica bi, ipak, trebalo da imaju u vidu odredbe člana 96. Zakona o PIO. Naime, prema mišljenju
Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011–00–00542/2005–02, od 25.07.2005.
godine, postoji mogućnost preispitivanja.
„Članom 96. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da ukoliko postoji
osnovana sumnja da je došlo do promena u stanju invalidnosti, Fond za penzijsko osiguranje može
po službenoj dužnosti pokrenuti postupak za utvrđivanje promena u stanju invalidnosti. Ako u
tom postupku organ veštačenja utvrdi da je došlo do promena u stanju invalidnosti korisnika in-
validske penzije, odnosno da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla, prestaje mu pravo na
invalidsku penziju.
Prema tome, korisnik invalidske penzije usled promena u stanju invalidnosti može da započne
obavljanje određenih poslova.
38
Međutim, ako bi došlo do pokretanja postupka utvrđivanja promena u stanju invalidnosti i ako
bi organ veštačenja utvrdio da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla, prestalo bi mu pravo
na invalidsku penziju.
To znači da osnov prestanka prava na invalidsku penziju nije sama činjenica da je korisnik
invalidske penzije započeo obavljanje određenih poslova, već ako u postupku utvrđivanja promena
u stanju invalidnosti bude utvrđeno da ne postoji invalidnost.“
Ukoliko porodični penzioner bude radno angažovan bilo po ugovoru o delu, bilo po drugom
ugovoru kod kojeg se za ostvareni rad plaća naknada, obustavlja mu se isplata porodične penzije
za vreme za koje je obavezno osiguran. Naime, prema odredbama člana 117. stav 3. Zakona o PIO
(„Službeni glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004, 84/2004, 85/2005 i 101/2005), propisano je da se ko-
risniku porodične penzije koji stekne svojstvo osiguranika obustavlja isplata porodične penzije.
6.3. Lica za koja se plaća doprinos za zdravstveno osiguranje kod autorskih ugovora i
ugovora o delu
Lica koja su obavezno osigurana u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju
su, između ostalih:
– lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske,
odnosno studentske zadruge, a imaju navršenih 26 godina života, odnosno bez obzira na
godine života, ako nisu na školovanju (član 17. stav 1. tačka 14);
– lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, po osnovu autorskog ugovora, po osno-
vu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti, kao i po osnovu
drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena
naknada) (član 17. stav 1. tačka 16).
Odredbama člana 8. stav 1. tačka 16) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje,
uređeno je da su navedena lica obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje.
Svojstvo osiguranika koji je obavezno osiguran na zdravstveno osiguranje može se steći samo
po jednom osnovu osiguranja. Ukoliko je lice osigurano po drugom osnovu (po osnovu zapo-
slenja, obavljanja samostalne delatnosti, poljoprivredne delatnosti, samostalni umetnici, kao
korisnik penzije, tj. penzioner), tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne
plaća. Članom 21. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisan je prioritetni osnov osiguranja,
koji isključuje druge osnove osiguranja. Osiguranici koji su osigurani po osnovu prioritetnog osi-
guranja (zaposlenja, obavljanja samostalne delatnosti, obavljanja poljoprivredne delatnosti, ko-
risnici penzije), ukoliko su angažovani po osnovu ugovora o delu ili drugog ugovora kod kojeg
se ostvaruje ugovorena naknada, na njihovu naknadu ne obračunava se doprinos za zdravstveno
osiguranje, jer pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruju prema prioritetno utvrđenom osnovu
osiguranja.
39
Odredbom člana 28. Zakona o zdravstvenom osiguranju, nije propisana obaveza obračuna do-
prinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti po stopi od
2%, za lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu i ostalih
ugovora kod kojih se ostvaruje ugovorena naknada.
6.4. Obaveze NVO kod isplata autorskih honorara spoljnim saradnicima ­ rezidentima
Oporezivanje prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima, i prava indu-
strijske svojine uređeno je odredbama čl. 52. do 60. Zakona o porezu na dohodak.
Predmet oporezivanja su naknade koje autori ostvare po osnovu autorskog prava, srodnih
prava, kao i prihodi od prava industrijske svojine.
Obveznik poreza na ove prihode je fzičko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava, odnosno
vlasnik prava industrijske svojine, ostvaruje naknadu po tom osnovu. Obračun i uplatu ovog po-
reza vrši isplatilac – NVO prilikom isplate neto iznosa, s obzirom na to da je u pitanju porez po
odbitku. Obveznik poreza na ove prihode je i naslednik imovinskog autorskog i srodnog prava i
prava industrijske svojine i svako drugo fzičko lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama.
Poreska osnovica prema članu 55. Zakona, je oporezivi prihod od autorskih prava i prava in-
dustrijske svojine koji predstavlja razliku između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao
pri ostvarivanju u očuvanju prihoda.
Troškovi koji se priznaju prilikom utvrđivanja prihoda zavise od toga ko je obveznik (sticalac
prihoda) i od toga šta je predmet oporezivanja:
+0
Red.
br.
Obveznik i predmet
oporezivanja
Normirani troškovi Stvarni troškovi Ostali troškovi

Autori i nosioci srodnih
prava
Priznaju se prema
članu 56. Zakona
(60%, 50% ili 40%
– u zavisnosti od
vrste autorskog dela
ili srodnog prava)
Na zahtev autora i
nosioca srodnih
prava umesto
normiranih priznaju
se dokumentovani
stvarni troškovi
Svim obveznicima
priznaje se kao trošak
u punom iznosu
naknada koju plaćaju
za usluge
odgovarajućoj
autorskoj agenciji,
organizaciji
za zaštitu muzičkog
autorskog prava i
preduzećima i drugim
pravnim licima
ovlašćenim za prodaju
i naplatu prihoda od
autorskih dela
2
Naslednik imovinskog
autorskog i srodnog
prava i svako drugo lice
koje ostvaruje naknadu
po tim osnovama
He priznaju se He priznaju se
3
Vlasnik prava industrijske
svojine (autor ili bilo koji
drugi)
He priznaju se
Troškovi koji se
priznaju propisani su
članom 57. Zakona
Normirani troškovi propisani su članom 56. Zakona i utvrđeni su u visini od 40%, 50% i 60%
i to:
1) za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za
umetničku fotografju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru i tehnikama: freska, grafka,
intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografju, modno kreatorstvo i
umetničku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.) – 60% od bruto prihoda;
2) za slikarska dela, grafčka dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu
plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade
fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora
nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanje prostora i hor-
tikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografju, naučna, stručna,
književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela
i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih
dela (sviranje i pevanje, pozorišna i flmska gluma, recitovanje), snimanje flmova i idejne
skice za tapiseriju i kostimografju kada se ne izvode u materijalu – 50% od bruto prihoda,
3) za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvo-
dnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i
za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u prethodnim tačkama – 40% od bruto
prihoda.
+1
Na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima i prava industrijske
svojine plaćaju se sledeće obaveze:
– porez na dohodak građana po stopi od 20% na bruto naknadu umanjenu za normirane
troškove propisane u članu 56. Zakona o porezu na dohodak građana u visini od 40%, 50%
i 60%;
– doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za autorske ugovore po stopi od 22%. Izuzetno,
u slučaju kada osiguranik podnese na uvid potvrdu o prestanku plaćanja doprinosa za PIO na
ugovorene naknade, dobijenu od nadležnog fonda za PIO po kojoj je izmirio godišnju oba-
vezu (za tekuću godinu) po osnovu doprinosa za PIO, ovaj doprinos se ne uplaćuje Fondu.
– doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% i to samo u slučaju da autor nije
osiguran po osnovu zdravstvenog osiguranja po drugom osnovu (zaposlenja, obavljanja sa-
mostalne delatnosti, poljoprivrede, i dr.),
Porez na dohodak građana i socijalni doprinosi su porezi po odbitku koje je, prilikom isplate
ugovorene naknade, dužan da obračuna i uplati isplatilac naknade, odnosno NVO koja angažuje
fzičko lice po ugovoru o autorskom delu.
Naknada za autorski ugovor može se ugovoriti u neto ili u bruto iznosu. U slučaju da
je naknada ugovorena u neto iznosu, tada je potrebno izvršiti preračunavanje neto u
odgovarajuće bruto iznose primenom odgovarajućih koefcijenata.
Koefcijenti za preračun neto u bruto:
Stopa normiranih
troškova
Porez 20%
+ doprinos za PIO 22%
Porez 20%
Porez 20%, doprinos za PIO 22% i
zdravstveno osiguranje 2,3%
2 3 4
40% ,33689840 ,3636364 ,4832394
50% ,26582278 , ,3726836
60% ,2092308 ,08695652 ,2774655
Koji će se od navedenih koefcijenata primeniti zavisi od toga:
– da li se na autorski ugovor plaća doprinos za PIO ili ne. Naime, ako osiguranik podnese na
uvid potvrdu o prestanku obaveze plaćanja doprinosa za PIO na ugovorene naknade, dobije-
nu od nadležnog fonda za PIO po kojoj je izmirio godišnju obavezu (za tekuću godinu) po
osnovu doprinosa za PIO, ovaj doprinos se ne uplaćuje fondu PIO. U ovom slučaju autor i
naručilac posla (NVO) mogu ugovoriti da se ovaj doprinos ne obračunava, a mogu ugovoriti
da se ovaj doprinos obračunava ali ne uplaćuje fondu, nego se isplaćuje autoru;
– da li je autor osiguran po osnovu zdravstvenog osiguranja ili ne;
+2
– da li su u pitanju strani državljani ili samostalni umetnici (strani državljani nisu obveznici
doprinosa a samostalni umetnici plaćaju doprinose po rešenju poreskog organa, pa se na
njihove naknade obračunava samo porez po stopi od 20%).
Primer obračuna prihoda po ugovoru o autorskom delu sa normiranim troškovima:
Na osnovu ugovora o autorskom delu, NVO isplaćuje naknadu dvojici autora od kojih je jedan
obveznik zaposleno lice, a drugi lice koje nije osigurano ni po jednom osnovu. Ugovorena je neto
naknada od 100.000 dinara za posao istraživanja i sastavljanja stručnog izveštaja o sprovedenom
istraživanju (stopa normiranih troškova iznosi 40%).
Red.
br.
O P I S Nezaposleni Zaposleni
2 3 4
Ugovorena neto naknada 00.000,00 00.000,00
2
Koefcijent za preračun
,4832394 ,3368984
3 Bruto prihod (red. br. h red. br. 2) 48.323,94 33.689,84
4 Normirani troškovi (red. br. 3 h 40%) 59.329,58 53.475,94
5 Oporezivi prihod (red. br. 3 – red. br. 4) 88.994,36 80.23,90
6 Porez na dohodak građana (red. br. 5 h 20%) 7.798,87 6.042,78
7 Doprinos za PIO (red. br. 5 h 22%) 9.578,76 7.647,06
8
Doprinos za zdravstveno osiguranje
(red. br. 5 h 2,3%)
0.946,3 –
9 Naknada za isplatu (red. br. 3 – 6 – 7 – 8) 00.000,00 00.000,00
NVO – naručilac posla po ovom obračunu vrši uplatu poreza po odbitku (poreza na dohodak
građana, doprinosa za PIO i doprinosa za zdravstveno osiguranje) i popunjava poresku prijavu PP
OPJ-2 koju podnosi poreskoj upravi najkasnije do 5. u narednom mesecu. Takođe, popunjava i
Obrazac M-UN/K, koji dostavlja nadležnom fondu PIO u istom roku.
Izuzetno, veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata,
a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.
+3
32
PP OPJ-2
Isplatilac _________ NVO „SLOGA“ ___________
Sedište isplatioca ___ Mladenovaþka br. 6 _____
(adresa i opština isplatioca)
PIB ________________ 100017456 ____________
Matiþni broj ____________ 070211__________
Šifra delatnosti isplatioca _____91330__
REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO FINANSIJA
PORESKA UPRAVA
Organizaciona jedinica_ „ýUKARICA“ _
Potvrda o prijemu:
PORESKA PRIJAVA
O OBRAýUNATOM I PLAûENOM POREZU NA PRIHODE OD AUTORSKIH
I SRODNIH PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE
Primalac prihoda je osiguranik na PIO:
(zaokružiti samo jedan od ponuÿenih rednih
brojeva)
Isplata izvršena: 4.06. 2007. godine
1. zaposleni
2. samostalna delatnost
3. poljoprivrednik
Vrsta prihoda: __ AUTORSKI HONORAR ___
Unose se celi brojevi, bez decimala
Red.
br.
OPIS Iznos Uplatni raþun
1 2 3 4
1. Prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske
svojine (þl. 52–53. Zakona) 133.690
2. Troškovi:
2.1. normirani troškovi (1. x 40%) 53.476
2.2. stvarni troškovi
3. Oporezivi prihod (1. – 2) 80.214
4. Porez na dohodak graÿana (3. x 20%) 16.043 840-711131843-95
5. Doprinos za PIO na teret primoca prihoda (3. x 22%) 17.647 840-721117843-60
6. Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret primaoca prihoda
(3. x ____%)
7. Iznos za isplatu (1. – 4. – 5. – 6) 100.000
U _______________________, dana ___4.06.__ 2007. godine
Da su iskazani podaci u ovoj poreskoj prijavi taþni, tvrdi i overava: Poresku prijavu u Poreskoj upravi
kontrolisali:
PORESKU PRIJAVU ODGOVORNO LICE
POPUNIO (ML.) ISPLATIOCA
__________________ ____________________
1. ___________________
2. __________________
++
U prethodnom primeru
2
pokazali smo kako izgleda obračun poreza i doprinosa na autorske
ugovore ako se za obračun primenjuju stope normiranih troškova, a dali smo popunjen Obrazac
PP OPJ-2 samo za zaposleno lice. Popunjen obrazac MUN dajemo kod ugovora o delu.
Troškovi naknada fzičkim licima po ugovoru o autorskom delu knjiže se u bruto iznosu na
teret računa 523 – Troškovi naknada po autorskim ugovorima, u korist računa 465 – Obaveze
prema fzičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i računa 489 – Ostale
obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine za porez i doprinose za socijalno osiguranje.
Umesto normiranih troškova, na zahtev autora mogu se priznati stvarni troškovi.
Tada bi se bruto zarada utvrđivala sledećim koefcijentima:
1. B = ST + 1,25N – za naknade gde se obračunava samo porez na dohodak građana, a ne
obračunavaju se doprinosi za socijalno osiguranje;
2. B = ST + 1,724137931N – za naknade gde se obračunava porez na dohodak građana, dopri-
nos za PIO, a ne obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje, i
3. B = ST + 2,1881838N – za naknade gde se obračunavaju i porez i socijalni doprinosi,
gde B – predstavlja bruto zaradu, ST – stvarne troškove, i N – neto zaradu.
Porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje usmeravaju se prema sedištu isplatioca.
U skladu sa članom 59. Zakona o porezu na dohodak građana prihode od autorskih i srodnih
prava i prava industrijske svojine koje obveznik (autor, nosilac srodnih prava ili vlasnik prava
industrijske svojine) ostvario za delo koje je stvarao duže od jedne godine, prilikom utvrđivanja
prihoda dele se, na zahtev obveznika na onoliko jednakih delova koliko je godina delo stvarano
ali ne duže od pet godina. U tom slučaju u svakoj godini oporezuje se srazmerni deo ostvarenog
prihoda.
Obračun i isplate naknade po osnovu autorskih ugovora nerezidentima
Oporezivanje prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava
industrijske svojine i za nerizidente regulisano je odredbama čl. 52. do 60. Zakona o
porezu na dohodak građana. Međutim, kod oporezivanja nerezidenata treba imati u
vidu i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je naša zemlja zaključila sa
drugima.
U slučajevima kada se prihod od autorskih i srodnih prava kao i prava industrijske svojine
isplaćuje nerezidentima, iz zemalja sa kojima naša zemlja ima zaključen ugovor o izbegavanju
dvostrukog oporezivanja, porez koji se obračunava po našim propisima ne može biti veći od
poreza obračunatog po stopama iz tih ugovora.
2 Sve poreske prijave koje su pomenute u priručniku a nisu prezentirane u izvornom obliku mogu se skinuti sa sajta Poreske Uprave
www.poreskauprava.sr.gov.yu.
+3
Kod obračuna poreza na prihode nerezidenata, isplatilac primenjuje odredbe ugovora o izbe-
gavanju dvostrukog oporezivanja. Nerezident mora da dokaže status rezidenta države sa kojom
naša zemlja ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, i da je on stvarni vla-
snik prihoda, što je uređeno odredbama člana 107a Zakona o porezu na dohodak građana. U
stavu 2. člana 107a propisano je da status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbe-
gavanju dvostrukog oporezivanja, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili dru-
gim odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čije je
rezident.
Kada nerezident Republike ispunjava oba navedena uslova (potvrda rezidentnosti koju daje
nadležno ministarstvo u zemlji nerezidenta i pružanje dokaza da je stvarni vlasnik prihoda) tada
isplatilac primenjuje stopu poreza po odbitku koja je za te prihode određena u ugovoru koji je
zaključen sa državom rezidentnosti primaoca tih prihoda.
Ako isplatilac prihoda, tj. NVO primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog opo-
rezivanja, a nisu ispunjeni uslovi, pa je posledica manje plaćeni porez, snosiće razliku između
plaćenog poreza i dugovanog poreza u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak.
Kada se vrši isplata nerezidentu koji je iz države sa kojom naša zemlja nema zaključen ugovor
o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primenjuje se stopa od 20%.
U slučaju kada se obračun vrši po propisima naše zemlje, poreski organ je dužan da na zahtev
nerezidenta izda potvrdu o porezu koji je plaćen u Republici Srbiji, u skladu sa članom 107a stav
4. Zakona o porezu na dohodak.
Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici uplate doprinosa za PIO po osnovu
autorskih ugovora. U tom smislu dato je i tumačenje Ministarstva za socijalna pitanja br. 413–00–
00189/2004–04 od 22. 03. 2004. godine, koje smo citirali u poglavlju 6.6. ovog dela priručnika.
Obračun se vrši na obrascu PP OPJ-2 i podnosi se Poreskoj upravi u istom roku kao i za rezi-
dente.
6.5. Primanja po ugovoru o delu
Članom 199. Zakona o radu propisano je da poslodavac može sa određenim licem da
zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji
imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, samostalno vršenje
određenog fzičkog ili intelektualnog posla.
Ugovor se može zaključiti i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture
u skladu sa zakonom, pri čemu ovaj ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim
ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav
kolektivni ugovor zaključen.
+6
Ugovor o delu zaključuje se isključivo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca,
što znači da se, po pravilu, ugovor o delu ne može zaključiti za bilo koji stalni posao u NVO. Ako
se poveća obim posla ili treba zameniti odsutnog radnika, u tim slučajevima nije moguće sa dru-
gim licem zaključiti ugovor o delu, već treba zaključiti radni odnos na određeno vreme ili ugovor
o privremenim ili povremenim poslovima.
Kod ugovora o delu radi se o ugovaranju obavljanja konkretnog posla, dela, bilo fzičkog ili in-
telektualnog, koji se samostalno obavlja i kod kojeg nije bitno vreme obavljanja posla – vremensko
trajanje nije zakonom ograničeno, već je poenta na samom poslu, na primer ugovor o čišćenju
prostorija, krečenju i sl.
Ugovor o delu zaključuje se sa fzičkim licem u pisanom obliku, saglasno sa odredbama člana
199. stav 4. Zakona o radu. Ugovor se sastavlja u skladu sa odredbama čl. 600. do 629. Zakona o
obligacionim odnosima.
Prema odredbama Zakona o radu, poslodavac nije dužan da vodi evidenciju o ugovorima, za
koje se ne zasniva radni odnos, u koje, pored ostalih, spada i ugovor o delu (vođenje evidencije
je bilo obavezno prema odredbama člana 129. stav 3. Zakona o radnim odnosima do njegovog
ukidanja 21. 12. 2001. godine).
Ugovor o delu može da se zaključi i sa penzionisanim licem ako je starosni, porodični i invali-
dski penzioner.
Na prihode po ugovoru o delu plaćaju se sledeće obaveze:
– porez na dohodak građana po stopi od 20% na osnovicu koju čini iznos bruto naknade
umanjen za normirane troškove po stopi od 20%;
– doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22% na istu osnovicu na koju
se plaća porez na dohodak građana;
– doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na na istu osnovicu na koju se
plaća porez na dohodak građana, ukoliko lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigu­
rano po drugom osnovu.
Prema odredbama člana 6. stav 1. tačka 18) Zakona o socijalnim doprinosima, ugovorena nak­
nada je naknada u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje
tu naknadu.
Bruto prihod obuhvata iznos naknade koja se isplaćuje fzičkom licu, kao i iznos svih drugih
izdataka na koje se obavezao isplatilac, a koji su u vezi sa vršenjem njihovog posla, kao što su
naknada troškova službenog putovanja, odnosno dnevnice, smeštaj i dr. Primer obračuna poreza i
doprinosa u ovakvim slučajevima dat je u poglavlju gde objašnjavamo primanja članova upravnog
i nadzornog odbora.
+7
Ako po ugovoru o delu prihod ostvaruju samostalni umetnici, doprinos za PIO se ne
obračunava i ne plaća, zato što oni plaćaju doprinos po rešenju Poreske uprave. Za ostala lica (za-
posleni, preduzetnici, poljoprivrednici, penzioneri, nezaposleni i dr.) obračunava se doprinos za
PIO. Ako su po ugovoru o delu angažovani strani državljani, ne obračunava se doprinos za PIO.
Ako je lice zdravstveno osigurano po drugom osnovu (po osnovu zaposlenja, obavljanja sa-
mostalne delatnosti, poljoprivredne delatnosti, samostalni umetnici, kao korisnik penzije, tj. pen-
zioner), tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne plaća.
Ako je predmet ugovora o delu usluga koja je po Zakonu o PDV oporeziva, prilikom isplate
ugovorene naknade isplatilac takođe treba da vodi računa o tome da li lice koje je evidentirano za
PDV, odnosno da li je obveznik PDV ili ne. Ukoliko se radi o licu koje je obveznik PDV, a predmet
ugovora je usluga koja je po Zakonu o PDV oporeziva, prilikom isplate naknade po osnovu ugo-
vora o delu na račun obveznika uplaćuje se neto naknada uvećana za PDV (s obzirom na to da to
lice treba i da plati PDV).
Za ove prihode ne postoji mogućnost priznavanja stvarnih troškova.
Ako se naknada za poslove po ugovoru o delu ugovara u neto iznosu, tada je potrebno, radi
utvrđivanja navedenih obaveza, izvršiti preračunavanje neto iznosa u odgovarajuće bruto iznose
primenom odgovarajućih koefcijenata.
Bruto iznos naknade dobija se primenom sledećih formula:
Stopa normiranih
troškova
Porez 20%
+ doprinos za PIO 22%
Porez 20%
Porez 20%, doprinos za PIO 22% i
zdravstveno osiguranje 2,3%
20% ,506024 ,904762 ,768034
1. Koefcijent za preračun neto na bruto 1,5060241 koristi se u svim slučajevima kada se iz
ugovorene naknade obračunava i plaća porez po stopi od 20%, doprinos za PIO po stopi
od 22%, odnosno u svim slučajevima kada je sklopljen ugovor sa licem koje je obavezno
osigurano na zdravstveno osiguranje po drugom osnovu (zaposlenja, obavljanja samostalne
delatnosti, poljoprivredne delatnosti, korisnici penzije).
2. Koefcijent 1,1904762 primenjuje se u slučajevima kada se na ugovorenu naknadu
obračunava samo porez na dohodak građana. To je u slučaju da je ugovor zaključen sa samo-
stalnim umetnicima koji doprinose plaćaju po rešenju Poreskog organa, strane državljane i
lica koja su oslobođena plaćanja doprinosa po osnovu uplaćenog doprinosa na najviši iznos
godišnje osnovice.
3. Koefcijent 1,768034 primenjuje u svim slučajevima kada je zaključen ugovor sa licem koje
nije osigurano po drugom osnovu, pa se obračunavaju i plaćaju i porez na dohodak građana
i doprinos za PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje.
+8
Isplatilac naknade po ugovoru o delu dostavlja sledeće poreske prijave:
1) Obrazac PP OPJ­6 i Specifkacija dostavljaju se Poreskoj upravi;
2) Obrazac M–UN ili Obrazac M–UN/K dostavlja se odgovarajućoj flijali Fonda za pen­
zijsko i invalidsko osiguranje.
Isplatilac ostalih prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu Poreskoj upravi jednom mesečno,
i to u roku od pet dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mese-
cu, u skladu sa članom 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Izuzetno
veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u
roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. Prijave o uplati doprinosa
se podnose u istom roku kao i prijave za porez na dohodak građana.
Uz poresku prijavu PP OPJ­6, podnosi se specifkacija uplate poreza prema opštinama, koja
čine sastavni deo te prijave, na obrascu Specifkacija uz poresku prijavu ______. U obrazac
specifkacije, koja se podnosi uz poresku prijavu, isplatilac unosi podatke o uplati poreza na
dohodak građana (iskazanog u poreskoj prijavi) prema opštini kojoj se usmerava porez. Porez na
dohodak za ostale prihode usmerava se prema opštini na čijoj teritoriji primalac prihoda ima
prebivalište, odnosno boravište.
U nastavku dajemo primer popunjenog Obrasca PP OPJ-6. Kao što se iz popunjenog Obrasca
vidi, iznos doprinosa za PIO na teret primaoca prihoda, obračunat primenom propisane stope
doprinosa na oporezivi prihod sa red. br. 3 unosi se pod red. br. 5. Obrasca PP OPJ-6. Pod red. br.
6. unosi se iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret primaoca prihoda, za lica koja nisu
zdravstveno osigurana po drugom osnovu, obračunat primenom propisane stope doprinosa na
oporezivi prihod sa red. br. 3.
Primer obračuna naknade po osnovu ugovora o delu:
NVO je angažovala dva lica da obave posao po ugovoru o delu. Jedno lice je nezaposleno i nije
osigurano ni po jednom osnovu, dok je drugo lice zaposleno. Ugovoren je neto iznos u visini od
14.140,00 i 16.600,00 dinara.
+9
Red.
br.
O P I S Nezaposleno lice Zaposleno lice
2 3 4
Ugovorena neto naknada 4.40,00 6.600,00
2 Koefcijent za preračun ,768034 ,506024
3 Bruto prihod (red. br. h red. br. 2) 25.000,00 25.000,00
4 Normirani troškovi (red. br. h Č 20%) 5.000,00 5.000,00
5 Oporezivi prihod (red. br. 3 – red. br. 4) 20.000,00 20.000,00
6 Porez na dohodak građana (red. br. 5 h 20%) 4.000,00 4.000,00
7 Doprinos za PIO (red. br. 5 h 22%) 4.400,00 4.400,00
8 Doprinos za zdravstveno osiguranje (red. br. 5 h 2,3%) 2.460,00 0,00
9 Naknada za isplatu (red. br. 3–6 –7–8) 4.40,00 6.600,00
Kao što se iz obračuna vidi, bruto naknada za ova lica (trošak isplatioca) je ista za oba lica, ali
je neto naknada za nezaposleno lice manja, zato što se iz bruto naknade plaća i doprinos za zdrav-
stveno osiguranje. Ukoliko bi za oba lica bila ugovorena jednaka neto naknada, trošak poslovanja
isplatioca bio bi manji kod zaposlenog lica.
U nastavku dajemo popunjen primerak Obrasca PP OPJ-6 za nezaposleno lice i Obrazac M-
UN.

30

31
39
PRIJAVA O UPLATI DOPRINOSA Obrazac M-UN
PO OSNOVU UGOVORENE NAKNADE, ODNOSNO NAKNADE PO OSNOVU
UGOVORA O DOPUNSKOM RADU I VISINI TE NAKNADE
ZA _2007_ GODINU
Broj MF rolne i pozicije
Red.
broj
Naziv obeležja Prostor za odgovore
1. Naziv (prezime i ime) i sedište isplatioca
naknade
NVO «Perspektiva»
2. Registarski broj
isplatioca naknade
6003586926
3. Poreski identifikacioni broj isplatioca
naknade
100002581
4. Matiþni broj registra 07041268
5. Jedinstveni matiþni broj osiguranika 2003956710097
6. Prezime i ime osiguranika Antiü Ivan
7. Kategorija osigurnika a) zaposleni
(b) samostalne delatnosti
v) poljoprivrednik
g) korisnik penzije
8. Osnov za isplatu ugovorene naknade
ugovor o delu
9.
Visina ugovorene naknade*
Visina uplaüenog doprinosa
20.000
4.400
* Oporeziv prihod koji služi kao osnovica na koju se plaüa doprinos
Datum isplate ugovorene naknade i uplate doprinosa 10.06.2007.
U________________, dana____________god.
Broj i datum prijave:
Primio:
Uneo:
Podnosilac prijave
(M.P.)
____________________
(potpis ovlašüenog lica)
32
Troškovi naknada fzičkim licima po ugovoru o delu knjiže se u bruto iznosu na teret računa
522 – Troškovi naknada po ugovoru o delu, u korist računa 465 – Obaveze prema fzičkim licima
za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i računa 489 – Ostale obaveze za poreze, dopri-
nose i druge dažbine za porez i doprinose za socijalno osiguranje.
6.6. Oporezivanje prihoda po osnovu konsultantskih usluga i usluga stranih eksperata
– nerezidenata
Isplate za obavljanje konsultantskih usluga domaćih i stranih eksperata na projektima
koje isplaćuju domaći rezidenti (domaće NVO), po našem mišljenju, imaju isti tretman
kao i ugovor o delu.
Strana fzička lica – nerezidenti Republike su, po pravilu, obveznici poreza na dohodak građana
na prihod ostvaren u Republici, osim ako je sa državom čiji su rezidenti potpisan ugovor o izbe-
gavanju dvostrukog oporezivanja. U ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primanja
po osnovu konsultantskih i sličnih usluga su uređena na više načina, u zavisnosti od toga o kojim
delatnostima se radi i od toga za čije potrebe se usluge rade.
Prema odredbama člana 14. srpskog ugovora, dohodak koji ostvari rezident države ugovornice
od profesionalnih delatnosti ili od drugih samostalnih delatnosti oporezuje se samo u toj državi,
osim ako za obavljanje svojih delatnosti ima stalnu bazu koju redovno koristi u drugoj državi
ugovornici. Izraz „profesionalne delatnosti“ posebno obuhvata samostalne naučne, književne,
umetničke, obrazovne ili nastavne delatnosti, kao i samostalne delatnosti lekara, advokata,
inženjera, arhitekata, stomatologa i računovođa.
Kada se radi o zaradama, naknadama i drugim sličnim primanjima, osim penzije, koje plaća
država ugovornica ili njena politička jedinica ili jedinica lokalne samouprave fzičkom licu, za
usluge učinjene toj državi ili toj političkoj jedinici ili jedinici lokalne samouprave, oporezuju se
samo u toj državi.
Za ostale vrste dohotka koji nisu navedeni u ugovorima, gde se mogu svrstati razni poslovi
po ugovoru o delu (osim navedenih u članu 14. ugovora i osim poslova za potrebe države) delo-
vi dohotka rezidenta države ugovornice, bez obzira na to gde nastaju, oporezuju se samo u toj
državi (državi rezidentnosti).
Prema odredbama člana 107a. Zakona o porezu na dohodak građana, kod obračuna poreza
po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju
dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom
je Srbija (SFRJ, SRJ, Srbija i Crna Gora) zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,
i da je on stvarni vlasnik prihoda. Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbega-
vanju dvostrukog oporezivanja, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim
33
odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je re-
zident. Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,
a nisu ispunjeni navedeni uslovi, što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza, snosiće razliku
između plaćenog poreza i dugovanog poreza po ovom zakonu.
Nadležni poreski organ, na zahtev nerezidenta, dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u
Republici. Ugovori određuju da je nadležan organ države ugovornice, po pravilu, ministar fnan-
sija te države, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik. U slučaju Srbije, ovaj organ je Ministarstvo
fnansija, odnosno njegov ovlašćeni predstavnik (državni sekretar).
Pored toga, kod određenih vrsta ugovora između države i stranih organizacija (npr. Ujedinjene
nacije) se ne plaća PDV, s obzirom na to da su se ugovorne strane obavezale da sredstva angažovana
za realizaciju projekta budu oslobođene poreza, taksi, carina i drugih dažbina. U nastavku dajemo
izvode iz mišljenja br. 413–00–00189/2004–04 od 22. 03. 2004. godine, koja je dalo Ministarstvo
fnansija i ekonomije, a odnose se na porez na dohodak građana:
„Prema odredbi čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br.
24/2001 i 80/2002 – dalje: Zakon), porez na dohodak građana plaćaju fzička lica na prihode iz
svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom. Pri tome, za poreski tretman prihoda
fzičkih lica nije značajan izvor sredstava iz kojih se prihodi ostvaruju (donacije i dr.).
Obveznici poreza na dohodak građana na prihode ostvarene na teritoriji Republike Srbije su
fzička lica, kako rezidenti, tako i nerezidenti Republike Srbije, saglasno sa odredbama čl. 7. i 8.
Zakona. Smatramo da je prihod nesporno ostvaren na teritoriji Republike Srbije ako je isplatilac
prihoda pravno lice – rezident Republike Srbije.
Prihodi koje ostvaruju domaća i strana fzička lica po osnovu konsultantskih usluga imaju
poreski tretman ostalih – drugih prihoda iz člana 85. Zakona.“
„Nema pravnog osnova da fzička lica – državljani Republike Srbije, koja su angažovana na
projektu Programa UN za zaštitu životne sredine – Fond za globalnu zaštitu životne sredine
(UNEP-GEF) „Uvođenje nacionalnog zakonskog okvira za biobezbednost“, lokalno kao pružaoci
usluga (konsultanti, eksperti i dr.), budu oslobođena obaveze plaćanja poreza na dohodak građana
na prihode koje ostvare po tom osnovu, saglasno sa Zakonom o porezu na dohodak građana
(„Službeni glasnik RS“, br. 24/01 i 80/02), kao i sa članom IX Sporazuma između SFRJ i Programa
UN za razvoj („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“, broj 11/88).
Kada se radi o fzičkim licima – stranim državljanima koja su angažovana na navedenom
projektu, ta lica (konsultanti, eksperti i dr.) su saglasno sa članom IX prethodno navedenog Spo-
razuma, obuhvaćena privilegijama i imunitetima predviđenim u odeljcima 18 i 19 Konvencije
o privilegijama i imunitetima UN i specijalizovanih agencija, što, između ostalog, podrazumeva
3+
oslobođenje poreza na platu, honorare i druga primanja koja im isplaćuje OUN, odnosno specija-
lizovane agencije. (Ministarstvo fnansija, br. 413–00–483/2004–04 od 31. 05. 2004. godine)“
„U slučaju kada se isplata prihoda fzičkom licu vrši u stranoj valuti, preračun u dinar, radi
utvrđivanja osnovice poreza, vrši se u skladu sa članom 32. Zakona o poreskom postupku i pore-
skoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/2002, . . . i 70/2003).
Pod zvaničnim kursom centralne emisione banke po kojem se transakcije u stranoj valuti iz kojih
proizlazi oporezivanje, konvertuju u dinar, u primeni odredbe člana 32. stav 1. tačka 1) Zakona
o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podrazumeva se srednji zvanični kurs Narodne
banke Srbije na dan kada je transakcija obavljena, odnosno za poreze po odbitku na dan
isplate ostvarenog prihoda. (Ministarstvo fnansija i ekonomije, br. 413–00–00915/2003–04 od
2. 10. 2003. godine)“
Datum kada je usluga obavljena utvrđuje se na osnovu Naredbe o određivanju dana pružanja
usluga u spoljnoj trgovini („Službeni glasnik RS“, br. 107/2005). Ako dan pružanja usluge nije
određen, odnosno odrediv na osnovu ugovora, za usluge istraživanja i pružanja i korišćenja infor-
macija i znanja u privredi i nauci, usluge izvođenja naučnoistraživačkog projekta ili dela projekta,
za obuku kadrova, obavljanje konsalting poslova, usluge atestiranja i druge usluge u spoljnotrgo-
vinskom prometu, danom pružanja usluge smatra se dan pružanja tih usluga naveden u ugovoru,
odnosno odgovarajućoj ispravi o pruženoj usluzi.
Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici uplate doprinosa za PIO po osno-
vu ugovora o delu, autorskih ugovora i ostalih ugovora po osnovu kojih se ostvaruje naknada,
prema mišljenju Ministarstva za rad i zapošljavanje br. 011–00–68/2004–03 od 27. 02. 2004. go-
dine, a koje glasi:
„S obzirom na to da je uslov za sticanje svojstva osiguranika samostalnih delatnosti, prema
članu 12. stav 1. tačka 3) Zakona, nepostojanje drugog osnova osiguranja, a da su strani državljani
osigurani saglasno sa propisima države čiji su državljani, smatramo da ne postoji osnov da se na
njih primeni navedena odredba zakona u smislu sticanja svojstva osiguranika samostalnih delat-
nosti. Ovo je naročito i iz razloga što postojeće konvencije (međunarodni ugovori) o obaveznom
socijalnom osiguranju ne sadrže odredbe kojima se bliže uređuje ovo pitanje, kao i činjenice da se
najčešće radi o ugovorima koji se zaključuju za obavljanje posla kratkog vremenskog trajanja (npr.
održavanje koncerta, učestvovanje na šahovskom turniru, Beogradskom maratonu i sl.) i jedno-
kratnim uplatama ugovorene naknade.
Iz svih navedenih razloga, a na osnovu postojećih propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju
i okolnosti obavljanja ugovorenih poslova, strani državljani i lica bez državljanstva nisu obvez-
nici uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu obavljanja poslova iz
člana 12. stav 1. tačka 3) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.“
33
Koefcijent za preračun sa neto na bruto, kada se na naknadu plaća samo porez na dohodak
građana, iznosi 1,190476.
Prilikom isplate naknade sastavlja se Obrazac PP OPJ-8, s obzirom na to da se ne plaćaju dopri-
nosi za socijalno osiguranje i Specifkacija, a porez se usmerava prema sedištu poslodavca.
6.7. Primanja članova upravnog i nadzornog odbora
NVO mogu članovima svojih upravnih odbora ili drugih organa upravljanja isplaćivati
nadoknadu za obavljanje poslova, u skladu sa svojim opštim aktima.
Prihodi po osnovu članstva u upravnom i nadzornom odboru se smatraju drugim prihodima
čije je oporezivanje uređeno odredbama člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana. Sva
objašnjenja u vezi poreza i doprinosa, koefcijenata za preračun sa neto na bruto, obrazaca koji se
dostavljaju i drugo, data su kod ugovora o delu i odnose se na primanja aktivista NVO.
Podsećamo da bruto prihod obuhvata iznos naknade koja se isplaćuje članu upravnog ili nad-
zornog odbora, kao i iznos svih drugih izdataka na koje se obavezao isplatilac, a koji su u vezi
sa vršenjem njihovog posla, kao što su naknada troškova službenog putovanja, odnosno dnevnice,
smeštaj i dr.
Tako, na primer, troškovi dnevnica za dolazak na sednice upravnog odbora imaju isti tret­
man kao i naknada za članstvo u upravnom odboru i podležu plaćanju javnih prihoda na isti
način. Isto tako, ako se stranom državljaninu nadoknade troškovi dolaska na sednicu i smeštaja
u hotelu, ove naknade smatraju se primanjem za članstvo u upravnom odboru. Pri tome, nije
značajno da li se članu upravnog odbora isplaćuje novac za pokriće ovih troškova ili se troškovi
plaćaju neposredno prevozniku ili hotelu.
Primer obračuna poreza i doprinosa na naknade članovima upravnog i nadzornog odbora
Član upravnog odbora primio je neto naknadu u iznosu od 15.000 dinara. Pored toga su mu
nadoknađeni troškovi putovanja (korišćenje sopstvenog vozila) u iznosu od 5.000 dinara. Član
upravnog odbora je zaposleno lice – rezident Srbije.
36
. Neto iznos naknade (5.000 + 5.000) 20.000,00
2. Koefcijent za preračun na bruto ,506024
3. Bruto naknada (red. br + red. br. 2) 30.20,48
4.
Normirani troškovi
(20% od red. br. 3)
6.024,0
5.
Oporeziva osnovica
(red. br. 3 – red. br. 4)
24.096,39
6.
Porez na dohodak građana
(20% na red. br. 5)
4.89,28
7. Doprinos za PIO (22% na red. br. 5) 5.30,20
8
Neto iznos za isplatu
(red. br. 3 – red. br. 6 – red. br. 7)
20.000,00
Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora knjiže se u bruto iznosu na teret
računa 526 – Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora, dok se naknade ostalim
licima knjiže na teret računa 525 – Troškovi naknada fzičkim licima po osnovu ostalih ugovora,
u korist računa 465 – Obaveze prema fzičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto
naknade i računa 489 – Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine za porez i doprinose
za socijalno osiguranje.
6.8. Prihodi članova upravnog odbora – nerezidenata
Strana fzička lica – nerezidenti Republike su, po pravilu, obveznici poreza na dohodak
građana na prihod ostvaren u Republici po osnovu članstva u upravnom odboru, osim
ako je sa državom čiji su rezidenti potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezi­
vanja i ako je nerezident dostavio isplatiocu prihoda dokaz o rezidentnosti druge države
sa kojom postoji ugovor.
Prema odredbama člana 16. srpsko-crnogorskog nacrta Ugovora, ugovora o izbegavanju dvo-
strukog oporezivanja zaključenog sa drugim državama, kao i rešenja sadržanog u Modelu ugovo-
ra OECD i Modelu ugovora UN, „primanja direktora i druga slična primanja koja ostvari rezident
države ugovornice, u svojstvu člana odbora direktora kompanije koja je rezident druge države ugo-
vornice, mogu se oporezivati u toj drugoj državi.“
37
Pod članstvom u odboru direktora, po našem mišljenju, podrazumeva se i članstvo u uprav-
nom odboru.
Kada je reč o tumačenju izraza „naknade direktora“, pod njim se podrazumevaju ne samo pri-
manja u novcu, već i primanja koja se ostvare u naturalnom obliku ili u vidu drugih pogodnosti
(pravo preče kupovine akcija, korišćenje stana, upotreba automobila, hotelski troškovi, pogodnosti
zdravstvenog i životnog osiguranja, povlastice po osnovu članstva u nekom klubu). Nasuprot ovo-
me, eventualne naknade koje se ostvare po osnovu obavljanja za preduzeće neke druge delatnosti
(konsultacije, davanje saveta, radni odnos) ne spadaju u polje primene člana 16, već su regulisane
ostalim odgovarajućim članovima ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Prema tome, naknade članovima upravnog odbora nerezidentima oporezuju se u Srbiji za
članstvo u upravnom odboru srpskog preduzeća. Sva objašnjenja koja smo dali u poglavlju 6.7.
ovog članka odnose se i na isplate nerezidentima.
Nadležni poreski organ, na zahtev nerezidenta, dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom
u Republici.
6.9. Volonterski rad, stručno osposobljavanje i usavršavanje
U Srbiji ne postoji Zakonom defnisani pravni okvir za volonterski rad. U toku je procedu­
ra za usvajanje Zakona o volontiranju koju je pokrenula inicijativa za zakonsko rešavanje
statusa volontera ­ IZVOR. U vreme pisanja ovog Priručnika, Nacrt Zakona predat je
Pokrajinskoj skupštini AP Vojvodine na usvajanje.
Zakonom o radu nije uređena kategorija volonterskog rada, kao oblika rada van radnog odno-
sa, ali je odredbama člana 201. uređeno stručno osposobljavanje i usavršavanje, koje se može sma-
trati volonterskim radom. Institucija volonterskog rada uređena je posebnim propisima u oblasti
zdravstva i socijalne zaštite, sudstva, vojske i sličnim delatnostima kojima se volonter defniše
kao fzičko lice koje se, u skladu sa propisima, po osnovu ugovora o volonterskom radu nalazi
na stručnom osposobljavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa. U delatno-
stima za koje nije propisano obavezno stručno osposobljavanje i usavršavanje, a volonteri se ne
angažuju posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje, ne može se koristiti povoljan fskalni
tretman koji ima volonterski rad (proizvodnja, trgovina, poljoprivreda, nevladin sektor i drugo).
Delatnost udruženja građana u velikoj meri se zasniva na dobrovoljnom radu fzičkih lica –
članova udruženja koji ne ostvaruju nikakvu nadoknadu za svoje radno angažovanje. Ukoliko
se ovim licima nadoknađuju troškovi koje oni imaju na ime službenog puta (radi dolaska na sa-
stanke, posete srodnoj organizaciji i sl.), a ne primaju nikakvu drugu nadoknadu po osnovu svog
radnog angažovanja, ova primanja su izuzeta od oporezivanja, a detaljna objašnjenja dajemo u
poglavlju 6.13 u ovom delu priručnika.
38
Naknada koju eventualno ostvaruju ova lica oporezuje se u skladu sa članom 85. Zakona o
porezu na dohodak građana. Na tu nadoknadu obračunavaju se i socijalni doprinosi, na isti način
kao i za primanja po ugovoru o delu (poglavlje 6.5. ovog dela priručnika).
U nastavku ćemo u najkraćim crtama objasniti obračun poreza i doprinosa za primanja volon-
tera, imajući u vidu da se i u NVO može pojaviti ovakav oblik ugovora (npr. Crveni krst Srbije).
Prema odredbama člana 31. stav 3. Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava nezapo-
slenih lica („Službeni glasnik RS“, br. 35/97, 52/97, 22/98, 8/2000, 29/2000, 49/2001, 28/2002),
Zavod može, u skladu sa zakonom; da organizuje i osposobljavanje pripravnika – volontera sa
visokom, višom ili srednjom stručnom spremom, bez zasnivanja radnog odnosa kao i osposoblja-
vanje nezaposlenih lica sa visokom stručnom spremom, koji imaju prosečnu ocenu najmanje 8,00
ostvarenu u toku školovanja i upisali su magistarske studije – talenti (u daljem tekstu: talenti).
Osposobljavanje pripravnika – volontera, vrši se bez zasnivanja radnog odnosa, zaključivanjem
ugovora o volonterskom radu, u trajanju od 12 meseci za visoku, 9 meseci za višu i 6 meseci
za srednju stručnu spremu. Za vreme osposobljavanja pripravnici – volonteri imaju pravo na
novčanu pomoć u mesečnom iznosu utvrđenom fnansijskim planom i programom rada Zavoda,
za godinu u kojoj se program realizuje.
Lica sa kojima je zaključen ugovor o volonterskom radu imaju pravo na obavezno socijalno
osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.
Za lica koja su angažovana po ugovoru o volonterskom radu, a pri tome ne ostvaruju ugovo­
renu naknadu za rad, poslodavac je dužan da plati:
1) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja
prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću po stopi od 4%;
2) doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti
po stopi od 2%.
Osnovice doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog
oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinosa za zdravstveno osigu-
ranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, u slučajevima utvrđenim zakonom je
najniža mesečna osnovica doprinosa. Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od
mesec dana, obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice
doprinosa, srazmerno sa brojem dana u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.
Za lica koja su angažovana po ugovoru o volonterskom radu, a pri tome ostvaruju ugovorenu
naknadu za rad, poslodavac je dužan da plati:
1) porez na druge prihode prema članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana po stopi
od 20% na bruto osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova;
39
2) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja
prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću po stopi od 4%;
3) doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% na istu osnovicu na koju se plaća
porez na dohodak građana, ukoliko lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigurano po
drugom osnovu.
Porez na dohodak i doprinos za zdravstveno osiguranje obračunavaju se na teret fzičkog lica.
U osnovicu za obračun ulaze, pored osnovne naknade, i druge naknade troškova, ako ih isplatilac
isplaćuje volonteru (naknada za prevoz, naknada za ishranu i dr.).
Doprinos za PIO obračunava se na teret isplatioca. Osnovica doprinosa za penzijsko i inva-
lidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profe-
sionalne bolesti, u slučajevima utvrđenim zakonom je najniža mesečna osnovica doprinosa,
odnosno ugovorena naknada ako se ostvaruje i ako je viša od najniže mesečne osnovice
doprinosa. Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana, a ispunjeni su
uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa, obračun doprinosa se vrši na srazmerni
iznos najniže mesečne osnovice doprinosa. Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa
utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa srazmerno sa brojem dana u mesecu za koji
postoji obaveza obračuna doprinosa.
6.10. Stipendije i krediti učenicima i studentima
Primanja po osnovu stipendije i kredita učenika i studenata koja ostvaruju fzička lica koja
nisu u radnom odnosu kod davaoca stipendije, odnosno kredita preko neoporezivog iznosa, sa
stanovišta poreza na dohodak građana, imaju karakter ostalih – drugih prihoda na koje se porez
plaća u skladu sa članom 85. stav 1. tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana.
Ova primanja nisu uređena Zakonom o radu, već se isplate po osnovu stipendija i kredita
učenicima i studentima vrše na osnovu opštih akata isplatioca (pojedinačni kolektivni ugovor,
pravilnik o radu, odluka direktora i dr.). Opštim aktom uređuju se kriterijumi i uslovi za do-
deljivanje stipendija, odnosno kredita, dok se ostali detalji, po pravilu, regulišu ugovorom (visina
naknade, odnosno kredita, rokovi vraćanja, uslovi u pogledu uspeha koje mora da zadovolji sti-
pendista i slično).
Visina neoporezivog dela stipendije, odnosno kredita učenicima i studentima utvrđena je
odredbama člana 9. stav 1 tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana i iznosi 6.000 dinara
mesečno. Na iznos preko neoporezivog dela obračunava se porez na druge prihode prema odre-
dbama člana 85. Zakona.
Stipendije se, prema odredbama člana 7. Pravilnika o oslobađanjima, mogu isplaćivati
učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta:
60
1) u skladu sa zakonom kojim se uređuje učenički i studentski standard u Republici Srbiji
(Zakonom o učeničkom i studentskom standardu, koji je objavljen u „Službenom glasniku
RS“, br. 81/92, . . . i 101/2005);
2) od strane davalaca, u čiju delatnost, pored ostalog, spada i stimulisanje, odnosno
pomoć u školovanju učenika i studenata (državne organizacije i institucije, nevladine
organizacije, dobrotvorne i druge organizacije, fondacije, fondovi, zadužbine i dr.);
3) od strane preduzeća i drugih pravnih lica, odnosno preduzetnika, u funkciji rešavanja i
obezbeđivanja njihovih kadrovskih potreba.
Pravo na poresko izuzimanje po osnovu stipendija i kredita ne može se ostvarivati za stipen-
dije i kredite koji se isplaćuju:
1) licima koja su zaposlena kod davaoca stipendija ili kredita;
2) učenicima koji pohađaju osnovnu školu (obavezno osnovno obrazovanje).
Nema smetnji da se isplata stipendija i kredita vrši deci zaposlenih kod poslodavca koji isplaćuje
stipendije, odnosno kredite, pod uslovom da pohađaju srednju ili višu školu, odnosno fakultet.
Međutim, ako se deci svih zaposlenih isplaćuje pomoć za pokrivanje troškova školovanja, sa
stanovišta poreza na dohodak građana, ova primanja imaju poreski tretman zarade zaposlenih. S
tim u vezi Ministarstvo fnansija dalo je mišljenje br. 414–00–66/2004–04 od 14. 6. 2004. godine.
Podatak o vrsti srednje ili više škole, odnosno fakulteta koje pohađa stipendista važan je zbog
utvrđivanja uslova iz Pravilnika, a to je da li se stipendiranjem te vrste obrazovanja obezbeđuju i
rešavaju kadrovske potrebe isplatioca stipendije.
Po našem mišljenju, ugovor o stipendiranju ne mora da sadrži odredbu o obaveznom zapo-
slenju stipendiste po okončanju školovanja od strane isplatioca stipendije, već isplatilac stipendije
može uneti u ugovor odredbu o naknadnoj odluci da li će stipendistu zaposliti, ukoliko pokaže
odgovarajuće rezultate na školovanju i sl. Inače, u ugovor se može uneti i odredba o obavezi
vraćanja ili ukidanja stipendije ukoliko stipendista ne pokaže odgovarajući uspeh u školovanju,
što mora da bude uređeno u ugovoru, s tim da je to samo mogućnost, ali ne i obaveza.
Prema mišljenju Ministarstva fnansija i ekonomije Republike Srbije broj 414–00–00152/2001–
04 od 28. 11. 2001. godine, „davanja koja se vrše fzičkim licima (koja nisu u radnom odnosu kod
davaoca), nezavisno od toga što se nominuju kao stipendije i krediti od strane davaoca, ako nisu
u funkciji rešavanja i obezbeđivanja njihovih kadrovskih potreba, ne mogu imati poreski tretman
stipendija i kredita učenika i studenata u smislu navedenih odredaba Zakona i Pravilnika“.
Naknada određenih troškova stipendistima, koji nisu u radnom odnosu sa isplatiocem (troškovi
udžbenika i stručne literature, troškovi grafčkih i drugih tehničkih usluga, troškovi kurseva stra-
nih i programskih jezika i dr.), koje isplatilac, pored stipendije, isplaćuje svojim stipendistima, čini
61
prihod fzičkog lica. Ova vrsta naknade nije izuzeta od oporezivanja odredbom člana 9. Zakona o
porezu na dohodak građana. Ona ima karakter drugih prihoda na koje se, prema članu 85. stav 1.
tačka 11) Zakona o porezu na dohodak, plaća porez po odbitku po stopi od 20%, i to po odbitku
normiranih troškova. Poreski obveznik je fzičko lice, primalac naknade, jer ostvaruje prihod, a
porez, saglasno sa članom 101. pomenutog zakona, obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisa-
ni račun isplatilac prihoda.
Na stipendije i kredite date učenicima i studentima ne obračunavaju se doprinosi za socijalno
osiguranje, s obzirom na to da se naknada ne isplaćuje po osnovu ugovora kod kojih se za izvršen
posao ostvaruje naknada, već po osnovu ugovora o stipendiranju, odnosno kreditiranju. Na iznos
iznad neoporezivog iznosa stipendija, odnosno kredita (iznad 6.000 dinara) obračunava se porez
po odbitku po stopi od 20% na bruto osnovicu umanjenu za normirane troškove po stopi od
20%.
Preračun neto iznosa u bruto iznos se vrši primenom koefcijenta 1,190476.
Ukoliko se isplata stipendije vrši učeniku osnovne škole, ova isplata se oporezuje kao ostali
prihodi bez poreske olakšice, odnosno porez se plaća na ceo iznos po umanjenju 20% nor­
miranih troškova ako se radi o detetu čiji staralac nije lice zaposleno kod isplatioca.
Ukoliko se stipendira učenik osnovne škole čiji je staratelj lice zaposleno kod isplatioca,
ovakva isplata ima tretman zarade.
Poresko izuzimanje po osnovu stipendija i kredita ne može se ostvarivati ako se isplaćuju
licima koja su zaposlena kod davaoca stipendija ili kredita, već one predstavljaju zaradu.
Međutim, izdaci za stručno usavršavanje i obuku zaposlenih za potrebe obavljanja poslova kod
poslodavca nemaju karakter zarade i na njih se ne plaća porez na dohodak građana i doprinosi za
socijalno osiguranje, pod uslovom da se plaćanje troškova stručnog usavršavanja vrši na osnovu
validnih dokumenata o troškovima.
Ugovor o stipendiranju mora da sadrži odredbe o ugovornim stranama iz kojih se može utvr-
diti identitet stipendiste, kao i podatak o školi, odnosno fakultetu koji stipendista pohađa, zatim
podatke o visini stipendije, načinu, uslovima i rokovima isplate i eventualnog vraćanja sredstava.
Knjiženje obračunate stipendije vrši se na teret računa 529, uz odobrenje računa 469 (za neto
iznos) i odobrenje računa 489 (za porez).
Isplatilac stipendije dužan je da dostavi poresku prijavu nadležnoj organizacionoj jedinici Po-
reske uprave na Obrascu PP OPJ­8 i Specifkaciju.
Primer popunjenog obrasca PP OPJ–8 za isplatu stipendija dajemo na sledećoj strani.
62
Primer obračuna stipendije i obrasca PP OPJ­8:
NVO je isplatila stipendiju učeniku srednje škole Jovanu Topaloviću u iznosu od 3.700,00 di-
nara i studentkinji Nataši Petrović u iznosu od 7.000,00. Neoporezivi iznos po stipendisti je 6.000
dinara.
Red.
br.
Opis
Do neoporezivog
iznosa
Preko
neoporezivog
iznosa
Ukupno
2 3 4 5
Neto iznos stipendije ukupno 9.700,00 .000,00 0.700,00
2 Koefcijent za utvrđivanje bruto iznosa
stipendije
,90476
3 Bruto iznos stipendije
(r. br. kol 4 h r. br. 2)
9.700,00 .90,48 0.890,48
4 Normirani troškovi (r. br. 3 kol 4 h 20%) 238,0
5 Poreska osnovica
(r. br. 3 kol 4 – r. br. 4 kol. 4)
952,38
6 Obračunati porez (r. br. 5 kol. 4 h 20%) 90,48
7 Neto za isplatu (r. br. 3 – r. br. 6) 9.700,00 .000,00 0.700,00
Objašnjenje: Stipendija se utvrđuje u neto iznosu i ona je ukupno 10.700 dinara od čega je
neoporezivo 9.700 dinara (6.000+3.700), a 1.000 je oporeziva. Iznos koji je oporeziv pretvara se u
bruto iznos primenom koefcijenta 1,190476.
6.11. Nagrade, novčane pomoći i druga besteretna davanja fzičkim licima koja nisu za­
poslena kod isplatioca
Nagrade, novčane pomoći i druga besteretna davanja fzičkim licima koja nisu zaposlena
kod isplatioca oporezuju se u skladu sa odredbama člana 85. stav 1. tačka 11) Zakona o
porezu na dohodak građana. Nikakvi izuzeci za NVO nisu propisani. Na ove prihode ne
plaćaju se doprinosi za socijalno osiguranje, imajući u vidu da se ne isplaćuju kao nakna­
da za rad, već kao besteretno davanje.
Isplate, kao i druga davanja u robi, proizvodima i dr. penzionisanom licu (kao jubilarne na-
grade, novogodišnji pokloni, pokloni za 8. mart, regres za godišnji odmor, razne pomoći i dr.) i
63
50
PP OPJ-8
Isplatilac __________________
Sedište isplatioca
__________________________
(adresa i opština isplatioca)
PIB _______________________
Matiþni broj ________________
Šifra delatnosti isplatioca
__________________________
REPUBLIKA SRBIJA
MINISTARSTVO FINANSIJA
PORESKA UPRAVA
Organizaciona jedinica _______
Potvrda o prijemu:
Uplatni raþun poreza na druge zarade:
PORESKA PRIJAVA
O OBRAýUNATOM I PLAûENOM POREZU NA DRUGE
PRIHODE - PRIMANJA IZNAD NEOPOREZIVOG IZNOSA
(STIPENDIJE I KREDITI UýENIKA I STUDENATA, HRANARINE SPORTISTA
AMATERA, POMOû ZA SLUýAJ SMRTI, PUTNI TROŠKOVI
I DRUGA PRIMANJA KADA SE NE PLAûAJU DOPRINOSI
ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE)
Isplata izvršena:___________200__. godine
Unose se celi brojevi, bez decimala
Red.
br.
OPIS Iznos
1 2 3
1. Broj lica kojima se isplaüuju primanja iznad neoporezivog iznosa 1
2. Iznos primanja koja se isplaüuju 10.700
3. Neoporezivi iznos primanja 9.700
4. Iznos primanja koje se oporezuje (2 - 3) 1.000
5. Iznos primanja koja se oporezuju sa sadržanim porezom na dohodak
graÿana
1.190
6. Normirani troškovi (5 x 20%) 238
7. Oporezivi iznos primanja (5 - 6) 952
8. Porez na dohodak graÿana (7 x ____%) 190
9. Iznos za isplatu (3 + 5-8) 10.700
U_________________________, dana___________200__. godine
Da su iskazani podaci u ovoj poreskoj prijavi taþni, tvrdi i overava:
PORESKU PRIJAVU POPUNIO (M.P.) ODGOVORNO LICE ISPLATIOCA
_______________________ _________________________
Poresku prijavu u Poreskoj upravi kontrolisali:
1. _____________________
2. _____________________
6+
drugom fzičkom licu, koje imaju humanitarni značaj (kao što je to pomoć invalidu rata, pomoć
za lečenje, davanje lekova i dr.), a to lice nije u radnom odnosu sa isplatiocem, odnosno nema
status zaposlenog, imaju karakter drugih prihoda i vrše se u skladu sa pojedinačnim kolektivnim
ugovorom, odnosno sa opštim aktom NVO.
Osim navedenih isplata i druge isplate fzičkom licu, koje nije u radnom odnosu sa isplatiocem,
smatraju se drugim prihodom fzičkog lica, kao što su:
– naučne nagrade koje dodeljuje fond (mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije, br. 434–
01–00055/2003–04 od 16. 2. 2003. godine;
– nagrade povodom jubileja licima koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca;
– novčane nagrade za ostvarene uspehe, osvojene medalje;
– nagrade koje vlasnici konjskih grla ostvaruju na konjskim trkama;
– isplate fzičkom licu po osnovu sponzorisanja ili donatorstva naučnih radova, knjiga, dokto-
rata, učešća na kongresu u zemlji i inostranstvu i slično;
– isplata pomoći za lečenje fzičkom licu u zemlji i inostranstvu, ako to lice nije u radnom
odnosu sa isplatiocem;
– materijalna pomoć fzičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, uključujući i decu rad-
nika (mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije Republike Srbije, br. 414–00–00152/2001–
04 od 28. 11. 2001. godine;
– isplata pomoći licu koje nije u radnom odnosu za pokrivanje troškova smeštaja i lečenja u
domu za slepe (mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije Republike Srbije, br. 414–00–
207/2001–04 od 12. 10. 2001. godine;
– novčane naknade polaznicima škola i seminara (mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije
Republike Srbije, br. 414–00–212/2001–04 od 26. 10. 2001. godine;
– novčane naknade najboljim studentima, kao i naknade naučnim radnicima za prisustvovanje
savetovanjima, konferencijama i sl. koje zadužbina isplaćuje od slučaja do slučaja, u skladu sa
kriterijumima utvrđenim svojim opštim aktom (mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije
Republike Srbije, br. 413–00–00119/2004–04 od 8. 4. 2004. godine;
– oprost duga po osnovu stambenog kredita bivšem zaposlenom, odnosno licu kome je pre-
stao radni odnos kod kreditora (Mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije, broj 414–00–
59/2002–04 od 18. 06. 2002. godine;
– isplata regresa zaposlenom kome je prestao radni odnos (mišljenje Ministarstva fnansija i
ekonomije Republike Srbije, br. 414–00–284/2001–04 od 21. 11. 2001. godine;
– sve druge neimenovane isplate fzičkim licima, koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca; s
tim u vezi, Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je mišljenje br.413-00-01-058/2006-
04 od 9. 10. 2006. godine, iz kojeg citiramo sledeće:
63
„Naime, odredbama člana 85. stav 1. tač. 11) i 13) Zakona, propisano je da se novčane pomoći
i druga besteretna davanja fzičkom licu, kao i naknade troškova i drugih rashoda licima koja nisu
zaposlena kod isplatioca, smatraju drugim prihodom fzičkog lica koji se oporezuje porezom na
dohodak građana. “
Oporezivanje ovih isplata vrši se u skladu sa odredbama člana 85. stav 3. Zakona o porezu na
dohodak građana, što znači da podležu obavezi plaćanja poreza na dohodak građana po stopi od
20%, na osnovicu koju čini bruto iznos umanjen za normirane troškove u visini od 20%.
Preračun sa neto na bruto iznos vrši se primenom koefcijenta 1,190476.
Prilikom ovih isplata, isplatilac prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu nadležnoj organi-
zacionoj jedinici Poreske uprave na obrascu poreske prijave PP OPJ­8 i Specifkaciju. Isplatilac
ostalih prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu Poreskoj upravi jednom mesečno, i to u roku
od pet dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu, u skla-
du sa članom 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Izuzetno, veliki
poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku
od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.
Primer obračuna:
1. Neto iznos 10.000,00
2. Koefcijent 1,190476
3. Bruto iznos (red. br. 1 h red. br. 2) 11.904,76
4. Normirani troškovi (red. br. 3 h 20%) 2.380,95
5. Osnovica za porez na dohodak građana (red. br. 3 – red. br. 4) 9.523,81
6 Stopa poreza 20%
7. Iznos poreza (red. br. 5 h red. br. 6) 1.904,76
8. Neto iznos (red. br. 3 – red. br. 7) 10.000,00
6.12. Naknada troškova službenih putovanja i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena
kod NVO – isplatioca, a obavljaju neki posao za NVO uz naknadu (honorar)
Kada poslodavac (NVO) isplaćuje troškove vezane za ishranu, hotelski smeštaj i prevoz
na službenom putu licima koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca, a obavljaju za nje­
ga neki posao uz naknadu (honorar), i rezidenti su Republike Srbije, pored poreza na
66
dohodak građana po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana, obračunava i plaća
i doprinos za penzijsko­invalidsko osiguranje.
Ukoliko poslodavac upućuje na službeni put lice koje nije u radnom odnosu kod njega, poreska
oslobođenja iz člana 18. Zakona o porezu na dohodak građana (za dnevnice, troškove smeštaja,
putne troškove) ne važe, izuzev u slučajevima iz člana 85. stav 4. Zakona o porezu na dohodak.
Na ove izdatke plaća se i doprinos za PIO ukoliko se radi o naknadi troškova i drugih rashoda
licima koja obavljaju neki posao za isplatioca. Naime, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu
politiku, dalo je mišljenje broj 414–00–10/2005–07 od 20. juna 2005. godine, sledeće sadržine:
„Članom 12. stav 3. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br.
34/03, 64/03 i 84/04) utvrđeno je da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja obavljaju
poslove po osnovu ugovora o delu, odnosno poslove po osnovu autorskih ugovora, kao i poslove po
osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po dru-
gom osnovu. Prema članu 201. stav 5. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni
glasnik RS“, br. 34/03, 64/03 i 84/04), doprinos za osiguranike koji ostvaruju ugovorenu naknadu
za obavljanje poslova iz člana 12. stav 1. tačka 3) ovog zakona, obračunava i isplaćuje isplatilac
ugovorene naknade na teret osiguranika, prilikom isplate ugovorene naknade.
Odredbom člana 205. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno je da se u pogle-
du načina utvrđivanja doprinosa, rokova, kamata, načina plaćanja i ostalog što nije uređeno ovim
zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na zastarelost, poreska oslobađanja i olakšice i otpisa,
primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona kojim
se uređuje poreski postupak. U skladu sa navedenom odredbom, a prema članu 85. stav 1. tačka
13) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02 i 135/04) kojim
je utvrđeno da prihodi po osnovu naknada troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena
kod isplatioca spadaju u grupu ostalih prihoda koji po svojoj prirodi čine dohodak fzičkog lica,
smatramo da na naknade za ishranu, hotelski smeštaj i troškove prevoza koji se isplaćuju licima
koja nisu zaposlena kod poslodavca a koja se upućuju na službeni put u zemlji i inostranstvu plaća
se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos se plaća na osnovicu na koju se plaća
porez po stopi od 22%.“
Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici doprinosa za PIO po osnovu oba-
vljanja poslova iz člana 12. stav 1. tačka 3) Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju (ugovor
o delu, ugovor o autorskom pravu, i drugi ugovori kod kojih se za izvršeni posao ostvaruje nak-
nada). Iz prethodno navedenog proizlazi da ukoliko poslodavac naknađuje troškove službenog
putovanja stranom licu, ne obračunava se doprinos za PIO, već samo porez na dohodak građana
po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana.
67
Za osnivača NVO koji nije zasnovao radni odnos u NVO, kada mu se naknađuju troškovi
službenog putovanja u zemlji i u inostranstvu, takođe se obračunava porez i doprinos za PIO kao
i za druga lica koja nisu u radnom odnosu, s obzirom na to da se poresko oslobođenje za naknadu
troškova odnosi samo na zaposlene (član 18. Zakona o porezu na dohodak građana).
Na naknade troškova i rashoda koje se ne isplaćuju po osnovu rada, ne plaća se doprinos za
PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje. Međutim, ovakve isplate mogu se vršiti u izuzetnim
slučajevima, kada za to postoji ekonomsko ili neko drugo opravdanje, jer se inače ne mogu priz-
nati kao rashod poslovanja.
O poreskom oslobođenju koje je odredbama člana 85. stav 4. Zakona o porezu na dohodak,
propisano za dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja, detaljnije
pišemo u nastavku.
6.13. Naknada troškova po osnovu službenih putovanja licima koja ne primaju nikakvu
naknadu od NVO
Poresko oslobođenje predviđeno je članom 85. stav 4. Zakona za dokumentovane naknade
troškova po osnovu službenih putovanja najviše do iznosa tih troškova koji se priznaju zaposleni-
ma po članu 18. tač. 2) do 4) Zakona, samo ako se isplata vrši fzičkim licima koja nisu zaposlena
kod isplatioca, i to:
1) upućenim, odnosno pozvanim od strane državnog organa ili organizacije, sa pravom nakna-
de troškova u skladu sa zakonom i drugim propisima;
2) članovima predstavničkih i izvršnih tela Republike, teritorijalne autonomije i lokalne sa-
mouprave, u vezi sa vršenjem funkcije;
3) upućenim na rad u Republiku, po nalogu inostranog poslodavca, a u vezi sa delatnošću
domaćeg isplatioca;
4) ako dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju u humanitarnim, zdravstvenim, vaspit­
noobrazovnim, kulturnim, sportskim, naučnoistraživačkim, verskim i sličnim delat­
nostima, sindikalnim organizacijama, privrednim komorama, političkim strankama,
savezima i udruženjima, nevladinim organizacijama, kao i u drugim nedobitnim orga­
nizacijama, i ako po osnovu te saradnje ne ostvaruje naknadu za radno angažovanje.
Poresko oslobođenje važi samo za navedena lica.
Ne plaća se porez na druge prihode na primanja navedenih lica po osnovu:
– dnevnice za službeno putovanje u zemlji do iznosa od 1.200 dinara, odnosno dnevnice za
službeno putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog or-
gana;
– naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu;
68
– naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u jav-
nom saobraćaju, a kada je, saglasno sa zakonom i drugim propisima, odobreno korišćenje
sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge dobrotvorne svrhe – do iznosa 30%
cene jednog litra super benzina, a najviše do 3.500 dinara mesečno.
Osnovni uslov da bi naknada troškova bila izuzeta od oporezivanja je da su troškovi dokumen­
tovani. Dokument za priznavanje dnevnice za službeno putovanje je putni nalog, dok se za
priznavanje troškova smeštaja mora priložiti račun hotela. Za troškove prevoza takođe se mora
priložiti račun, a ako upućeno lice koristi sopstveno vozilo, potrebno je da priloži obračun pređenih
kilometara.
Tako na primer, troškovi prevoza članova kulturno-umetničkog društva radi nastupanja u dru-
gom mestu, sportista radi sportskog takmičenja, članova udruženja na kongres ili u posetu drugom
udruženju ne podležu obavezi obračuna poreza na dohodak građana, ako se radi o licima koja za
svoj anganžman ne primaju nikakvu nadoknadu.
U svim drugim slučajevima kada poslodavac upućuje na službeno putovanje lice koje nije kod
njega u radnom odnosu, naknada troškova po osnovu službenih putovanja ima tretman ostalih
prihoda na koje se plaća porez na druge prihode (20% poreza na dohodak na osnovicu umanjenu
za 20%), na ime normiranih troškova. To znači da ako NVO isplaćuje naknadu troškova spoljnim
saradnicima ili funkcioneru koji prima neku nadoknadu za rad, ovo poresko oslobođenje ne važi
za njih.
7. Obračun i uplata poreza i doprinosa na zarade i druge prihode zaposlenih u
međunarodnim organizacijama, diplomatskim i konzularnim predstavništvima,
primanja iz druge države (Obrazac PP OPO)
Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u drugoj državi ili iz druge države, kod
diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne or­
ganizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije,
dužan je da sảm obračuna i uplati porez po odbitku, ako porez ne obračuna i ne uplati
isplatilac prihoda.
Prema članu 2. Zakona o porezu na dohodak, porez na dohodak građana plaća se na prihode
iz svih izvora, sem onih koji su ovim zakonom posebno izuzeti. Prema tome, porez se plaća na
prihode koje rezidenti Republike Srbije ostvare kod isplatioca drugih država, kao i kod diploma-
tskih i konzularnih predstavništava strane države ili kod međunarodne organizacije. Obaveza
obračuna i uplate doprinosa postoji nezavisno na koji način isplatilac vrši isplata takvog prihoda
rezidentu Republike Srbije. Ako je isplatilac pojedinačne isplate prihoda pravno ili fzičko lice
– rezident Republike, prema članu 101. Zakona o porezu na dohodak, dužan je da obračuna po-
69
rez po odbitku. Naime, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćen prihod, isplatilac
obračunava, obustavlja i uplaćuje poreze i doprinose na propisane račune u momentu isplate
prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate.
Međutim, ako isplatilac nije rezident Republike Srbije, obaveza obračuna i podnošenja poreske
prijave propisana je za lice koje ostvaruje prihode. Tako je odredbama člana 107. Zakona o porezu
na dohodak građana propisana obaveza obračuna i uplate poreza i doprinosa od strane obveznika
poreza i doprinosa.
Obavezu obračuna i plaćanja poreza, obveznik poreza ima i u slučaju ako porez po odbi-
tku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik
obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. Dakle, ako rezident Republike – fzičko lice primi
od inostranog isplatioca naknadu za obavljanje određenih poslova, na iznos tog primanja dužan
je da obračuna propisane poreze i doprinose zavisno od vrste primanja. Takođe, dužan je da sam
uplati porez i da nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom
porezu najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je primio zaradu ili druge prihode.
Nadležnost poreskog organa određuje se prema mestu prebivališta, odnosno boravišta obvez-
nika, odnosno poreska prijava podnosi se poreskom organu i prema mestu prebivališta lica koje
ostvaruje prihod iz kojeg se plaća porez po odbitku. Vrsta ostvarenih prihoda za koje se pod-
nosi prijava i sadržina poreske prijave propisani su Pravilnikom o obrascima poreske prijave o
obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima od strane fzičkog lica
(„Službeni glasnik RS“, br. 11/05).
Pravilnikom se propisuje obrazac poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku
koju dostavlja fzičko lice kao poreski obveznik, kada sam obračunava i uplaćuje porez na doho-
dak građana po odbitku (porez po odbitku) na zaradu ili drugu vrstu prihoda koju ostvaruje u ili
iz druge države članice, odnosno druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva
strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika ili službenika takvog
predstavništva, odnosno organizacije ili kod drugog isplatioca, ako porez po odbitku ne obračuna
i ne uplati isplatilac prihoda, odnosno ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja
i plaćanja poreza po odbitku, u skladu sa članom 107 Zakona o porezu na dohodak građana.
Prema tome, poreski obveznik lice koji ostvaruje prihod u drugoj državi ili iz druge države kod
diplomatskog i konzularnog predstavništva strane države međunarodnih organizacija, ako ispla-
tilac nije obračunao porez po odbitku dužan je sam da obračuna poreze i pripadajuće doprinose
na sledeće prihode:
• zarade i druga primanja po osnovu zaposlenja;
• prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine;
• prihode od nepokretnosti;
70
Ɉɛɪɚɡɚɰ ɉɉ ɈɉɈ
ɊȿɉɍȻɅɂɄȺ ɋɊȻɂȳȺ
ɆɂɇɂɋɌȺɊɋɌȼɈ ɎɂɇȺɇɋɂȳȺ
ɉɈɊȿɋɄȺ ɍɉɊȺȼȺ
Ɉɪɝɚɧɢɡɚɰɢɨɧɚ ʁɟɞɢɧɢɰɚ
_________________________
ɂɦɟ ɢ ɩɪɟɡɢɦɟ ɩɨɞɧɨɫɢɨɰɚ ɩɪɢʁɚɜɟ - ɩɨɪɟɫɤɨɝ ɨɛɜɟɡɧɢɤɚ
_______________________________________________________________
ɉɪɟɛɢɜɚɥɢɲɬɟ/ɛɨɪɚɜɢɲɬɟ (ɚɞɪɟɫɚ ɢ ɨɩɲɬɢɧɚ)
_______________________________________________________________
ȳɆȻȽ ____________________________
Ȼɪɨʁ ɬɟɥɟɮɨɧɚ _____________________
ɉɨɬɜɪɞɚ ɨ ɩɪɢʁɟɦɭ:
ɉɈɊȿɋɄȺ ɉɊɂȳȺȼȺ
Ɉ ɈȻɊȺɑɍɇȺɌɈɆ ɂ ɉɅȺȶȿɇɈɆ ɉɈɊȿɁɍ ɉɈ ɈȾȻɂɌɄɍ ɂ ɉɊɂɉȺȾȺȳɍȶɂɆ
ȾɈɉɊɂɇɈɋɂɆȺ ɇȺ ɁȺɊȺȾɍ/ȾɊɍȽɍ ȼɊɋɌɍ ɉɊɂɏɈȾȺ ɈȾ ɋɌɊȺɇȿ
ɎɂɁɂɑɄɈȽ ɅɂɐȺ ɄȺɈ ɉɈɊȿɋɄɈȽ ɈȻȼȿɁɇɂɄȺ
ɡɚ ɩɪɢɯɨɞ ɩɪɢɦʂɟɧ ____________ 200_. ɝɨɞɢɧɟ
ȼɪɫɬɚ ɨɫɬɜɚɪɟɧɨɝ ɩɪɢɯɨɞɚ: (ɡɚɨɤɪɭɠɢɬɢ ɫɚɦɨ ʁɟɞɚɧ ɨɞ ɩɨɧɭɻɟɧɢɯ ɪɟɞɧɢɯ ɛɪɨʁɟɜɚ)
1. ɡɚɪɚɞɚ ɢ ɞɪɭɝɚ ɩɪɢɦɚʃɚ ɩɨ ɨɫɧɨɜɭ ɡɚɩɨɫɥɟʃɚ 4. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɧɟɩɨɤɪɟɬɧɨɫɬɢ
2. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɚɭɬɨɪɫɤɢɯ ɢ ɫɪɨɞɧɢɯ ɩɪɚɜɚ ɢ ɩɪɚɜɚ 5. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɞɚɜɚʃɚ ɭ ɡɚɤɭɩ ɩɨɤɪɟɬɧɢɯ ɫɬɜɚɪɢ
ɢɧɞɭɫɬɪɢʁɫɤɟ ɫɜɨʁɢɧɟ 6. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɢɝɚɪɚ ɧɚ ɫɪɟʄɭ
3. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɤɚɩɢɬɚɥɚ: 7. ɩɪɢɯɨɞɢ ɨɞ ɨɫɢɝɭɪɚʃɚ ɥɢɰɚ
3.1. ɤɚɦɚɬɚ 8. ɩɪɢɯɨɞɢ ɫɩɨɪɬɢɫɬɚ ɢ ɫɩɨɪɬɫɤɢɯ ɫɬɪɭɱʃɚɤɚ
3.2. ɞɢɜɢɞɟɧɞɟ ɢ ɭɞɟɥɢ ɭ ɞɨɛɢɬɢ 9. ɞɪɭɝɢ ɩɪɢɯɨɞɢ
ɉɨɞɧɨɫɢɥɚɰ ɩɪɢʁɚɜɟ - ɩɨɪɟɫɤɢ ɨɛɜɟɡɧɢɤ ʁɟ ɨɫɢɝɭɪɚɧɢɤ ɧɚ
ɉɂɈ: (ɡɚɨɤɪɭɠɢɬɢ ɫɚɦɨ ʁɟɞɚɧ ɨɞ ɩɨɧɭɻɟɧɢɯ ɪɟɞɧɢɯ ɛɪɨʁɟɜɚ)
1. ɡɚɩɨɫɥɟɧɢ
2. ɫɚɦɨɫɬɚɥɧɚ ɞɟɥɚɬɧɨɫɬ (ɭɤʂɭɱɭʁɭʄɢ ɢ ɧɟɡɚɩɨɫɥɟɧɟ)
3. ɩɨʂɨɩɪɢɜɪɟɞɧɢɤ
ɉɪɢɯɨɞ ʁɟ ɢɫɩɥɚʄɟɧ:
(ɡɚɨɤɪɭɠɢɬɢ ɫɚɦɨ ʁɟɞɚɧ ɨɞ ɩɨɧɭɻɟɧɢɯ ɪɟɞɧɢɯ ɛɪɨʁɟɜɚ)
1. ɢɫɩɥɚɬɨɦ ɧɚ ɪɚɱɭɧ ɭ ɛɚɧɰɢ (ɧɚɡɢɜ ɛɚɧɤɟ ɢ ɛɪɨʁ ɪɚɱɭɧɚ)
__________________________________________________
2. ɢɫɩɥɚɬɨɦ ɭ ɝɨɬɨɜɨɦ ɧɨɜɰɭ
3. ɭ ɞɪɭɝɨɦ ɨɛɥɢɤɭ
ɍɧɨɫɟ ɫɟ ɰɟɥɢ ɛɪɨʁɟɜɢ, ɛɟɡ ɞɟɰɢɦɚɥɚ
Ɋɟɞ.
ɛɪ.
Ɉɉɂɋ ɂɡɧɨɫ
ɍɩɥɚɬɧɢ ɪɚɱɭɧ ʁɚɜɧɢɯ
ɩɪɢɯɨɞɚ
1 2 3 4
1. Ɉɫɬɜɚɪɟɧɢ ɩɪɢɯɨɞ
2. ɂɡɧɨɫ ɩɪɢɯɨɞɚ ɢɡɭɡɟɬ/ɨɫɥɨɛɨɻɟɧ ɨɞ ɩɥɚʄɚʃɚ ɩɨɪɟɡɚ (ɡɚɤɨɧɫɤɢ ɨɫɧɨɜ
____________________________)
3. Ɉɫɬɜɚɪɟɧɢ ɩɪɢɯɨɞ ɤɨʁɢ ɫɟ ɨɩɨɪɟɡɭʁɟ (1. - 2)
4. Ɍɪɨɲɤɨɜɢ:
4.1. ɧɨɪɦɢɪɚɧɢ ɬɪɨɲɤɨɜɢ (3. ɯ ____%)
4.2. ɫɬɜɚɪɧɢ ɬɪɨɲɤɨɜɢ
5. Ɉɩɨɪɟɡɢɜɢ ɩɪɢɯɨɞ - ɩɨɪɟɫɤɚ ɨɫɧɨɜɢɰɚ (3. - 4)
6. Ɉɛɪɚɱɭɧɚɬɢ ɩɨɪɟɡ ɧɚ ɞɨɯɨɞɚɤ ɝɪɚɻɚɧɚ (5. ɯ ____ %)
7. ɉɨɪɟɡ ɧɚ ɞɨɯɨɞɚɤ ɝɪɚɻɚɧɚ ɩɥɚʄɟɧ ɭ ɞɪɭɝɨʁ ɞɪɠɚɜɢ ɱɥɚɧɢɰɢ ɢɥɢ ɞɪɭɝɨʁ
ɞɪɠɚɜɢ
8. ɍɩɥɚʄɟɧ ɩɨɪɟɡ ɧɚ ɞɨɯɨɞɚɤ ɝɪɚɻɚɧɚ (6. - 7)
9. Ɉɫɧɨɜɢɰɚ ɞɨɩɪɢɧɨɫɚ ɡɚ ɨɛɚɜɟɡɧɨ ɫɨɰɢʁɚɥɧɨ ɨɫɢɝɭɪɚʃɟ
10. Ɉɛɪɚɱɭɧɚɬɢ ɢ ɩɥɚʄɟɧɢ ɞɨɩɪɢɧɨɫɢ (ɢɡ ɨɫɬɜɚɪɟɧɨɝ ɩɪɢɯɨɞɚ)
10.1. ɞɨɩɪɢɧɨɫ ɡɚ ɉɂɈ
10.2. ɞɨɩɪɢɧɨɫ ɡɚ ɡɞɪɚɜɫɬɜɟɧɨ ɨɫɢɝɭɪɚʃɟ
10.3. ɞɨɩɪɢɧɨɫ ɡɚ ɨɫɢɝɭɪɚʃɟ ɡɚ ɫɥɭɱɚʁ ɧɟɡɚɩɨɫɥɟɧɨɫɬɢ
ɍ _________________, ɞɚɧɚ ___________ 200 _. ɝɨɞɢɧɟ
ɉɨɞ ɤɪɢɜɢɱɧɨɦ ɢ ɦɚɬɟɪɢʁɚɥɧɨɦ ɨɞɝɨɜɨɪɧɨɲʄɭ, ɢɡʁɚɜʂɭʁɟɦ ɞɚ ɫɭ ɩɨɞɚɰɢ ɭ ɨɜɨʁ ɩɪɢʁɚɜɢ
ɩɨɬɩɭɧɨ ɬɚɱɧɢ:
ɉɨɞɧɨɫɢɥɚɰ ɩɪɢʁɚɜɟ - ɩɨɪɟɫɤɢ ɨɛɜɟɡɧɢɤ
______________________________________
ɉɨɪɟɫɤɭ ɩɪɢʁɚɜɭ ɭ ɉɨɪɟɫɤɨʁ ɭɩɪɚɜɢ
ɤɨɧɬɪɨɥɢɫɚɥɢ:
1. ______________________
2. ______________________
Petar Mihajlović
Vranjska br.07, Vračar
039373357
0 2245-486
Vračar
06. 7
30.000
30.000
6.000

24.000
4.800

4.800
24.000
5.280
840-79843-30
840-7235843-88
U Beogradu 6. 02. 7
71
• prihode od davanja u zakup pokretnih stvari;
• prihode od igara na sreću;
• prihode od osiguranja lica;
• prihode od kapitala (kamate dividende i udeli u dobiti);
• prihodi od sportista i sportskih stručnjaka;
• drugi prihodi po osnovu ugovora o delu, trgovinskog zastupanja, volonterskog rada, i
drugih prihoda iz člana 85. Zakona.
Poresku prijavu iz člana 1. Pravilnika, poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi na Obrascu
PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim dopri-
nosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fzičkog lica kao poreskog obveznika, koji je
odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo.
U Obrazac PP OPO novčani iznosi unose se u dinarima bez para.
Poresku prijavu na Obrascu PP OPO poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi – organiza-
cionoj jedinici nadležnoj prema mestu svog prebivališta, posebno za ostvarenu zaradu i svaku
drugu vrstu prihoda navedenu na obrascu te poreske prijave, najkasnije u roku od 15 dana od
dana kada je primio zaradu ili drugu vrstu prihoda.
U Obrascu PP OPO iskazuju se i podaci o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
(pripadajući doprinosi) koje poreski obveznik obračunava i plaća iz ostvarenog prihoda istovre-
meno sa obračunom i plaćanjem poreza po odbitku iskazanog u toj poreskoj prijavi, saglasno
članu 65 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
72
8. Primanja na koja se ne plaća porez na dohodak
Prema odredbama člana 9. Zakona, ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostva-
rena po osnovu:
1) propisa o pravima ratnih invalida;
2) roditeljskog i dečijeg dodatka;
3) naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje;
4) naknada za vreme nezaposlenosti;
5) materijalnog obezbeđenja u skladu sa zakonom;
6) naknada iz zdravstvenog osiguranja, osim naknade zarade (plate);
7) naknada iz osiguranja imovine, izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist, kao i nakna-
da iz osiguranja lica kojima se nadoknađuje pretrpljena šteta, ukoliko ona nije nadoknađena
od štetnika;
8) naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zara-
de (plate), odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu);
9) pomoći u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika – do
35.000 dinara;
10) pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih van-
rednih događaja;
11) organizovane socijalne i humanitarne pomoći;
12) stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu do 6.000 dinara;
13) naknade za ishranu – hranarine koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski
klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport – u mesečnom iznosu do 5.000 dinara;
14) naknada i nagrada za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih dela u kazneno-
popravnim ustanovama;
15) naknada i nagrada za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama;
16) naknada za rad lica u organima za sprovođenje izbora ili za popis stanovništva;
17) penzija i invalidnina koje se ostvaruju po osnovu prava iz obaveznog penzijskog i invali-
dskog osiguranja, odnosno vojnog osiguranja;
18) otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom kojim
se uređuje rad;
19) otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je
radom prestala potreba, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi – do iznosa koji
je utvrđen tim zakonom;
73
20) jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u proce-
su restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju, u skladu sa
Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije,
restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Službeni glasnik RS“, broj 64/05) – do iznosa
utvrđenog tim programom, a za lica starija od 50 godina života – bez ograničenja iznosa;
21) naknada za rad hranitelja i naknada za izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici;
22) naknada koje, u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije, nadležni državni organ
isplaćuje vojnicima (na služenju vojnog roka u Vojsci i u civilnoj službi), studentima vojnih
akademija, učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima škola za rezervne vojne ofcire;
23) naknada koje se, u skladu sa propisima koji uređuju unutrašnje poslove, isplaćuju učenicima
srednje škole unutrašnjih poslova;
24) premija, subvencija i regresa iz budžeta Republike, koji se isplaćuju na poseban namen-
ski račun otvoren kod poslovne banke, obveznicima poreza na prihode od poljoprivrede i
šumarstva, odnosno poljoprivrednicima, upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava, u
skladu sa posebnim propisima;
25) PDV nadoknade, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koja se
isplaćuje licima koja su obveznici poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na kata-
starski prihod, saglasno sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
26) nagrada učenicima i studentima ostvarenim za postignute rezultate tokom školovanja i
obrazovanja, kao i osvojenih na takmičenjima u okviru obrazovnog sistema.
U vezi sa ostvarivanjem prava na poresko oslobođenje za primanja iz stava 1. tač. 10) do 13)
člana 9. ovog Zakona, a na osnovu ovlašćenja iz Zakona, ministar fnansija doneo je Pravilnik
o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili
oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i
studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu
solidarne pomoći za slučaj bolesti („Službeni glasnik RS“, br. 31/2001 i 5/2005).
„Troškovi besplatnog obrazovanja, odnosno edukacije za određene stručne poslove za polaznike
seminara (studenti, postdiplomci i sl.), izabrane po utvrđenim kriterijumima, kao i drugi troškovi
koji su u funkciji obezbeđenja uslova za sprovođenje takvog obrazovanja, odnosno edukacije, a koje
(u okviru registrovane delatnosti obrazovanja), plaća institut, nevladina organizacija i sl., neposre-
dno (po računima, fakturama i dr.) preduzećima i drugim organizacijama (za predavanja, literatu-
ru, smeštaj, ishranu, prevoz i dr.), ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana po Zakonu.
Međutim, ukoliko pojedina fzička lica (polaznici škola i seminara, predavači i dr.) od instituta
ostvaruju i direktna primanja (u gotovu, na lični račun i sl.), takva primanja imaju karakter osta-
lih – drugih prihoda iz člana 85. st. 1. i 2. Zakona“.(mišljenje Ministarstva fnansija i ekonomije br.
414–00–212/2001–04 od 26. 10. 2001. godine).
7+
Poresko oslobođenje po osnovu organizovane socijalne i humanitarne pomoći može da se
ostvari na primanja koja imaju karakter socijalnog i humanitarnog davanja, odnosno pomoći za
saniranje i ublažavanje posledica teško narušene socijalne sigurnosti i teške humanitarne situacije
određenog lica ili grupe lica iz sredstava koja su obezbeđena organizovanom akcijom priku­
pljanja pomoći sa učešćem više davalaca, odnosno donatora, najčešće uz podršku sredstava
informisanja, odnosno humanitarnih organizacija – uplatom na poseban namenski otvoren
tekući račun lica za lečenje (operacija i sl.) u inostranstvu i nabavku lekova i pomagala pod
propisanim uslovima. Prema tome, plaćanja po osnovu organizovane humanitarne i socijalne
pomoći u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Pravilnika, ne podležu oba-
vezi plaćanja poreza na dohodak građana. U tom smislu je i dato mišljenje Ministarstva fnansija i
ekonomije, br. 414–00–299/2001–04 od 14. 12. 2001. godine.
9. Podnošenje pojedinačne poreske prijave na Obrascu PPP
Obveznik podnošenja Obrasca PPP je svako pravno i fzičko lice koje je isplatilac prihoda
na koje je plaćen porez po odbitku, odnosno doprinos za obavezno socijalno osiguranje,
uključujući i NVO.
Podnošenje pojedinačne poreske prijave za porez po odbitku propisan je odredbama člana
41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br.
80/2002, . . . i 85/2005). Obrazac pojedinačne poreske prijave propisan je Pravilnikom o obrascu
pojedinačne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno so-
cijalno osiguranje po odbitku na teret primaoca prihoda („Službeni glasnik RS“; br. 128/03).
Prema članu 3. Pravilnika, pojedinačna poreska prijava – Obrazac PPP, podnosi se jednom
godišnje Poreskoj upravi – organizacionoj jedinici prema sedištu isplatioca prihoda, a obvez­
nici Centra za velike poreske obveznike Obrazac PPP podnose Centru za velike poreske
obveznike (Save Maškovića 3­5). Zakonom je propisana obaveza podnošenja Obrasca PPP jed-
nom godišnje poreskoj upravi, najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
Isplatilac prihoda koji je menjao sedište u toku godine Obrazac PPP ponosi svojoj organiza-
cionoj jedinici na čijoj teritoriji na dan podnošenja obrasca ima sedište.
Isplatilac koji je u toku godine prestao sa poslovanjem dužan je da podnese Obrazac PPP za
isplate izvršene u periodu poslovanja u toj godini kada je prestao sa poslovanjem.
Obrazac PPP može se podneti i u elektronskom obliku na magnetnom mediju u „csv“ formatu
(na disketi ili CD-u). Poreski obveznici Centra za velike poreske obveznike prijavu mogu podne-
ti samo u elektronskom obliku, a ostali uz elektronski zapis obavezno dostavljaju i odštampani
Obrazac PPP.
73
Obrazac PPP podnosi se i kada NVO isplaćuje prihode nerezidentu. U slučaju isplate priho­
da nerezidentnim licima, koji nemaju JMBG, za ta lica treba dostaviti posebno popunjene
odgovarajuće delove PPP (II - IV), i podatke o tom licu kojima isplatilac raspolaže (na primer,
umesto JMBG dostavlja se broj pasoša, umesto prebivališta, naziv države čiji je on državljanin i
sl.). Po našem mišljenju, na tim posebno popunjenim delovima Obrasca PPP trebalo bi u naslovu
dodati „nerezidenti“.
76
5. Zakup nepokretnosti od strane NVO
1.Uvod
Retko se u praksi dešava da NVO obavlja delatnost u prostorijama koje su njihovo
vlasništvo, već se iznajmljuju lokali, stanovi, garaže i druge nepokretnosti od pravnih a
od najčešće fzičkih lica. Ugovor o zakupu je specifčan vid ugovora kojim se zakupodavac
obavezuje da zakupoprimcu preda nepokretnost na korišćenje, a ovaj se obavezuje da mu
za to plaća određenu zakupninu.
Osnovna pitanja koja se odnose na ugovor o zakupu uređena su odredbama čl. 576. do 599.
Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 57/89 i „Službeni list SRJ“
31/93, 22/99 i 44/99 – u daljem tekstu: ZOO). Za ugovore o korišćenju poslovnog prostora po
osnovu zakupa ne postoji obaveza overavanja kod suda ili u opštini kao što je to slučaj kada se radi
o ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti.
Ugovor se sastavlja u pisanoj formi, u kome precizno treba defnisati sve elemente, a naročito
prava i obaveze ugovornih strana,uzimajući u obzir odredbe ZOO. Ugovori o zakupu mogu se
zaključivati u stranoj valuti, a plaćati u dinarima, a može se ugovoriti i plaćanje u devizama, sagla-
sno odredbama člana 34. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“, br. 62/2006).
2. Koje su obaveze zakupodavca ?
Obaveze zakupodavca utvrđene su odredbama čl. 569. do 580. ZOO. Zakupodavac je
dužan da zakupcu preda nepokretnost u ispravnom stanju, da je održava u ispravnom
stanju i da radi toga vrši potrebne opravke na njoj.
Zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi troškove koje je ovaj učinio za održavanje ne-
pokretnosti, a koje bi on sam bio dužan da učini. Prema odredbama člana 570. stav 3. ZOO, na
teret zakupca padaju samo troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari u okviru
nepokretnosti koja je predmet zakupa. Zakupac je dužan da zakupodavca obavesti o ovim popra-
vkama.
Zakupodavac je odgovoran za materijalne nedostatke zakupljene nepokretnosti koje smetaju
njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, a zakupac je dužan da ga obavesti o svakom nedostatku
koji uoči u toku zakupa.
3. Koje su obaveze zakupca ?
Obaveze zakupca određene su odredbama čl. 581. do 585. ZOO. Zakupac je dužan da
zakupljenu nepokretnost koristi onako kako je određeno ugovorom ili namenom nepo­
kretnosti. On odgovara za štetu koja nastane korišćenjem zakupljene nepokretnosti pro­
tivno ugovoru ili njenoj nameni, bez obzira na to da li je nepokretnost koristio on, ili neko
drugo lice koje radi po njegovom nalogu.
77
Na teret zakupca padaju samo troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari u
okviru nepokretnosti koja je predmet zakupa.
Zakupac je dužan da po prestanku zakupa nepokretnost preda neoštećenu i u stanju u kojem
je bila kad mu je predata u zakup.
Zakupac je dužan da plaća zakupninu u rokovima koji su određeni ugovorom ili zakonom. U
nedostatku ugovora ili zakona, zakupnina se plaća u rokovima koji su uobičajeni za mesto gde je
nepokretnost predata u zakup.
Ako nije drukčije ugovoreno ili u mestu predaje nepokretnosti uobičajeno, zakupnina se plaća
polugodišnje kada je ugovor o zakupu na jednu ili više godina, a ako je ugovor na kraće vreme,
po isteku tog vremena (član 583. ZOO).
Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu u roku od 15
dana pošto ga je zakupodavac pozvao na plaćanje, ali ugovor ostaje na snazi ako zakupac isplati
iznos dužne zakupnine pre nego što mu otkaz bude saopšten.
4. Koje su obaveze NVO kod zakupa nepokretnosti od fzičkih lica?
Na zakup ili podzakup nepokretnosti (zemljišta, stambenih i poslovnih zgrada, delova
tih zgrada, stanova, delova stanova, poslovnih prostorija i garaža), obračunava se i plaća
porez na prihode od nepokretnosti. Na prihode od nepokretnosti ne obračunavaju se i ne
plaćaju socijalni doprinosi.
Obaveze NVO su defnisane odredbama čl. 66. do 71. Zakona o porezu na dohodak građana
(„Službeni glasnik RS“, br. 24/2001, . . . 62/2006 i 65/2006 ispravka, u daljem tekstu: Zakon o po-
rezu na dohodak).
Prihode od nepokretnosti, u skladu sa odredbama člana 66. stav 2. Zakona o porezu na doho-
dak građana, čine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje
se obavezao zakupac, odnosno podzakupac. To znači da u zakupninu ulaze i adaptacije, moderni-
zacije i rekonstrukcije koje ostaju vlasniku nepokretnosti.
Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fzičko lice koje izdavanjem u zakup ili pod-
zakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu (član 67. stav 1. Zakona o porezu na doho-
dak). Međutim, NVO kao zakupac, obavezna je da prilikom isplate zakupnine obračuna,
obustavi i uplati na propisane račune porez na dohodak, u skladu sa članom 101. Zakona o
porezu na dohodak.
Oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod iz člana 66. stav 2. ovog zakona, umanjen
za normirane troškove u visini od 20%.
78
Izuzetno, prilikom utvrđivanja oporezivog prihoda od nepokretnosti ostvarenog po osnovu
iznajmljivanja stanova, soba i postelja putnicima i turistima za koje je plaćena boravišna taksa,
normirani troškovi se priznaju u visini od 50% od bruto prihoda.
Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti, na njegov zahtev, umesto normiranih troškova
priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese
dokaze. Stvarnim troškovima smatra se i iznos jednogodišnje amortizacije, obračunate prime-
nom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju.
Ako je obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup, od zakupnine koju ostvaruje
odbija se zakupnina koju plaća zakupodavcu.
Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%, saglasno sa odredbama člana 69. Zako-
na o porezu na dohodak građana.
Fizičko lice je obavezno da kao zakupodavac podnese poresku prijavu za porez na dohodak
građana na obrascu PPDG-2 u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora i onda kada ugovo-
rom nije predviđena visina zakupa. Međutim, nadležni poreski organ može, po prijavi, kao i u po-
stupku kontrole, u skladu sa članom 70. Zakona o porezu na dohodak građana, paušalno utvrditi
osnovicu za obračun poreza na dohodak u visini koja odgovara tržišnim prilikama.
Ukoliko nadležni poreski organ u postupku kontrole utvrdi da nije ugovorena zakupnina u cilju
izbegavanja poreske obaveze, on može utvrditi porez na dohodak građana za prihod od zakupa.
Naime, prema članu 9. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik
RS“, br. 80/2002, . . . i 62/2006), poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini
(načelo fakticiteta). Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao, za
utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao. Kada su na propisima su-
protan način ostvareni prihodi, odnosno stečena imovina, Poreska uprava će utvrditi poresku
obavezu u skladu sa zakonom kojim se uređuje odgovarajuća vrsta poreza.
Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od nepokretnosti podnosi se poreskom or­
ganu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost.
Prijava za prihode od zakupa nepokretnosti podnosi se na na Obrascu PPDG-2 – Poreska
prijava za utvrđivanje poreza na prihode od nepokretnosti za ____ godinu, u skladu sa članom 3.
Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana („Službeni gla-
snik RS“, br. 7/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava). Obrazac PPDG-2
sadrži podatke:
1) o poreskom obvezniku;
2) o nepokretnosti od koje se ostvaruju prihodi i osnovu sticanja prihoda;
3) o zakupcu, odnosno podzakupcu;
4) za utvrđivanje poreza.
79
5. Kako se utvrđuje porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup nepo-
kretnosti ?
Porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup nepokretnosti plaća se:
– po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda, ako je zakupac – isplatilac
prihoda pravno lice –NVO
– po rešenju poreskog organa, ako isplatilac prihoda nije pravno lice ­NVO.
Pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog lica, odnosno poslovna jedinica nerezident-
nog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i
državni organi i organizacije.
Porez po odbitku obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune isplatilac u momentu
isplate prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod.
Porez po rešenju plaća sam obveznik – fzičko lice zakupodavac. Do donošenja rešenja o
utvrđivanju akontacije poreza za tekuću godinu, obveznici poreza na prihode od nepokretnosti,
dužni su da plaćaju akontacije poreza u visini koja odgovara poslednjoj akontaciji iz prethodne
godine (član 112. Zakona o porezu na dohodak građana).
Obveznik koji ostvaruje prihode od nepokretnosti u ili iz druge države članice, odnosno druge
države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne
organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan
je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna
i ne uplati isplatilac prihoda (član 107. Zakona o porezu na dohodak).
Imajući u vidu da se zakupnina najčešće ugovara u neto iznosu, potrebno je preračunati neto
iznos zakupnine na bruto iznos, radi obračuna poreza.
Ukoliko je zakupodavac fzičko lice koje nije obveznik PDV, na usluge zakupa nepokret-
nosti se ne obračunava i ne plaća PDV. Koefcijent za preračun sa neto na bruto iznos, kada se na
naknadu ne plaća PDV iznosi 1,1904762.
Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu ne plaća PDV, a umesto nor-
miranih se priznaju stvarni troškovi, glasi:
B = StT + 1,25N
gde je: B – bruto iznos naknade; StT – nominalni iznos stvarnih troškova; N – neto naknada
bez stvarnih troškova.
Kada je zakupodavac fzičko lice koje je obveznik PDV, ono je dužno da na zakup obračuna
PDV po stopi 18%. Koefcijent za preračun sa neto na bruto je isti kao i kad fzičko lice nije obvez-
80
nik PDV. Osnovica za obračun PDV je bruto zakupnina (neto + porez na dohodak građana). U
nastavku dajemo koefcijente za preračun u bruto koji u sebi sadrže i PDV. Ovi koefcijenti
se ne koristi prilikom obračuna, ali su korisni kod ugovaranja zato što se na osnovu njih
može utvrditi cena koštanja zakupa, ako zakupac nije obveznik PDV ili je obveznik, a ne
može da odbije prethodni PDV (bavi se delatnošću iz člana 25. Zakona o PDV). Koefcijent za
preračun sa neto na bruto iznos, koji u sebi sadrži PDV, kada se na naknadu plaća PDV iznosi
1,4047611. Preračunata stopa PDV koja se utvrđuje na bruto iznos koji u sebi sadrži i PDV iznosi
15,254237%.
Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu plaća PDV, a umesto normira-
nih se priznaju stvarni troškovi, glasi:
Bpdv = 1,18StT + 1,4749999N
gde je: Bpdv – bruto iznos naknade sa PDV; StT – nominalni iznos stvarnih troškova; N – neto
naknada bez stvarnih troškova i PDV.
6.Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ?
Isplatilac prihoda od zakupa nepokretnosti popunjava poresku prijavu na Obrascu PP OPJ–4, u
skladu sa odredbama člana 13. Pravilnika o načinu utvrđivanja, plaćanja i evidentiranja poreza, koji
podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave jednom mesečno, i to u roku od pet dana
po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu, u skladu sa članom 41.
stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Izuzetno veliki poreski obveznici
podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od
dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.
Kod zakupa nepokretnosti popunjava se prvi deo Obrasca PP OPJ-4. Prilikom obračuna pore-
za na prihode od zakupnine polazi se od toga da se zakupnina ugovora u bruto iznosu bez PDV.
Obračunati PDV se ne iskazuje u ovom obrascu, već je zakupodavac koji je obveznik PDV dužan da
ga iskaže u Obrascu PP PDV.
Uz poresku prijavu PP OPJ­4, podnosi se specifkacija uplate poreza prema opštinama, koja
čine sastavni deo te prijave, na obrascu Specifkacija uz poresku prijavu ______. U obrazac spe-
cifkacije, koja se podnosi uz poresku prijavu, isplatilac unosi podatke o uplati poreza na dohodak
građana (iskazanog u poreskoj prijavi) prema opštini kojoj se usmerava porez. Porez na dohodak na
prihode od nepokretnosti i na ostale prihode usmerava se prema opštini na čijoj teritoriji prima­
lac prihoda ima prebivalište, odnosno boravište. Naime, prema odredbama člana 18. stav 3. tačka
1) Pravilnika o načinu utvrđivanja, plaćanja i evidentiranja poreza, u kolonu 2. Specifkacije unosi se
šifra opštine na čijoj teritoriji zaposleni, odnosno drugi primalac prihoda ima prebivalište, odno­
sno boravište – prema kojoj je usmerena uplata poreza na dohodak građana, iz čega proizlazi
81
da se kod svake vrste prihoda gde se sastavlja specifkacija porez usmerava prema prebivalištu,
odnosno prema boravištu fzičkog lica.
Uplatni računi za uplatu javnih prihoda za prihode od zakupa nepokretnosti dati su u tabeli.
Primer obračuna zakupnine
Zakupodavac fzičko lice izdao je u zakup nepokretnost pravnom licu – NVO, a ugovorena neto
zakupnina iznosi 280.000 dinara mesečno. Ugovorom je uređeno da primalac usluge – zakupac
obračunava zakupninu i izdaje dokument o obračunu naknade. Zakupac je izdao dokument o
obračunu, a zakupodavac se pismeno saglasio .
U nastavku dajemo primer obračuna koji izdaje primalac usluge – zakupac, a na sledećoj strani
dajemo popunjen Obrazac PP OPJ-4. Uz ovaj obrazac se dostavlja i Specifkacija uz poresku prijavu.
Zakupodavac:
Bobičić Mirjana, Beograd
Ulica Maršala Birjuzova 53
PIB (JMBG): 7096697005
Zakupac:
„NVO“ Centar za prava manjina
Ul. Gospodar Jovanova 2
PIB: SR 98765432
Beograd 30.06.2007.
OBRAČUN USLUGE ZAKUPA BR. 1/2007
za period od .06. do 30.06.07. godine
za zakup stana u Beogradu Gospodar Jovanova 2
po Ugovoru br 0/2007 od 27.05.2007 godine
1.
Vrednost zakupa (poreska osnovica za PDV)
333.333
a.
Normirani troškovi (20%)
66.667
b.
Oporezivi prihod (red. br. – red. br. a)
266.666
v.
Porez na dohodak građana (red. br. b Č 20%)
53.333
g.
Iznos za isplatu (red. br. – red. br. v)
280.000
Obračun sastavio
Janko Janković
M. P.
Odgovorno lice
Petar Petrović
Saglasan sa obračunom–
zakupodavac Bobičić Mirjana
82
PP OPJ-4
PORESKA PRIJAVA
O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI
I OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI
Isplata izvršena:___________200_ godine
Unose se celi brojevi, bez decimala
Red.
br.
OPIS Iznos Uplatni račun
2 3 4
I PRIHODI OD NEPOKRETNOSTI
. Prihodi – ugovorena zakupnina (član 66. stav 2. Zakona) 333.333
2. Troškovi:
2.. Normirani (. x 20 % 66.667
2.2. Stvarni
3. Oporezivi prihod (. – 2) 266.666
4. Porez na dohodak građana (3. x 20 %) 53.333 840–743843–82
5. Iznos za isplatu (. – 4) 280.000
II PRIHODI OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI
6. Prihod – ugovorena zakupnina (član 82. Zakona)
7. Troškovi:
7.. Normirani (6. x ____%)
7.2. Stvarni
8. Oporezivi prihod (6. – 7)
9. Porez na dohodak građana (8. x ____ %)
0. Iznos za isplatu (6. – 9
III UKUPNO PLAĆENI POREZ
.
Ukupno obračunat i plaćen porez na prihode od nepo-
kretnosti i od davanja u zakup pokretnih stvari (4. + 9)
53.333
83
7. Kako knjižiti zakupninu?
Knjiženje troška zakupnine kod zakupca-NVO, u slučaju kada je zakupodavac fzičko lice, vrši
se stavom 525/465, 489, u iznosu koji se odnosi na obračunski period. Ako je zakupodavac obvez-
nik PDV, prethodni porez knjiži se na teret računa 270 (ili 272), a u korist računa 465.
Zakupnina koja se plaća za više meseci unapred, ali ne više od 12 meseci, knjiži se na teret
računa 280 – Unapred plaćeni troškovi, a na kraju obračunskog perioda prenosi se odgovarajući
deo na teret računa 525. Ako se zakupnina plaća unapred za period duži od 12 meseci, tada se
knjiži na teret računa 014 – Ostala nematerijalna ulaganja.
8. Da li se PDV plaća na prihod od zakupnine?
Obaveza obračunavanja i plaćanja PDV kod prihoda od davanja u zakup nepokretnosti
zavisi od toga da li je fzičko lice – zakupodavac poreski obveznik ili ne.
Naime, ukoliko ispunjava uslove propisane članom 8. Zakona o PDV, odnosno samostalno
obavlja delatnost davanja u zakup kao trajnu aktivnost u cilju ostvarivanja prihoda i pri tome
u prethodnih 12 meseci ostvaruje promet veći od 2.000.000, fzičko lice je dužno da se prijavi
nadležnom poreskom organu za evidentiranje u sistem PDV, da obračunava PDV na usluge zaku-
pa i da se pridržava odredbi Zakona o PDV, nezavisno od toga da li je svoju delatnost registrovalo
ili ne (da vodi PDV evidencije, obračunava i plaća PDV, podnosi poreske prijave na obrascu PP-
PDV, itd.).
Međutim, u skladu sa odredbama člana 33. stav 3. Zakona o PDV, zakupodavac – fzičko lice
može do podnese poresku prijavu na Obrascu EPPDV, ako je u prethodnih 12 meseci ostvario
promet veći od 1.000.000 dinara, ako za to ima interes.
Osnovica za obračun PDV je bruto zakupnina, odnosno bruto prihod iz člana 66. stav 2.
Zakona o porezu na dohodak.
Ukoliko je fzičko lice obveznik PDV, ono je dužno da izda račun ili drugi dokument koji služi
kao račun (obračun, ugovor i sl.) za izvršenu uslugu ili isporučeno dobro i iskaže PDV na računu
u skladu sa odredbama člana 42. Zakona o PDV. Međutim, iz praktičnih razloga, bolje je da račun,
odnosno dokument o obračunu izda primalac usluge, odnosno dobra, u skladu sa članom 43.
Zakona o PDV, pri čemu je potrebno da se izvršilac posla pismeno saglasi sa iskazanim PDV.
Ukoliko je zakupac obveznik PDV, porez iskazan na računu može se koristiti kao prethodni
porez, tako da PDV ne utiče na cenu zakupa, osim ako je zakupac lice koje nije obveznik PDV.
Naime, račun ili drugi dokument o obračunu može izdati obveznik kao primalac usluga pod
sledećim uslovima:
8+
1) ako obveznik – primalac dobara i usluga ima pravo da iskaže PDV u računu;
2) ako između obveznika koji izdaje i obveznika koji prima dokument o obračunu postoji sagla-
snost da obračun prometa dobara i usluga izvrši primalac dobara i usluga;
3) ako je dokument o obračunu dostavljen obvezniku koji je isporučio dobra ili uslugu;
4) ako se obveznik koji je isporučio dobra i usluge pismeno saglasio sa iskazanim PDV.
Za razliku od poreza na dohodak gde porez plaća isplatilac – pravno lice ili preduzetnik, obvez-
nik obračuna i plaćanja PDV je fzičko lice zakupodavac. Prema tome, isplatilac prihoda je dužan
da obračuna i plati porez po odbitku (porez na dohodak građana), a iznos PDV, zajedno sa ugo­
vorenom neto naknadom isplatiće fzičkom licu jer je obveznik PDV to lice a ne isplatilac
naknade. Obračunati PDV isplatilac prihoda iskazuje kao prethodni porez na računu 270, osim
kod zakupa stanova i stambenih objekata. Naime, u skladu sa članom 25. stav 2. tačka 4) Zakona o
PDV, na usluge zakupa stanova i stambenih objekata, ako se koriste za stambene potrebe, ne plaća
se PDV, bez prava na odbitak prethodnog poreza. Međutim, ukoliko se stanovi i stambeni objekti
koriste za druge potrebe, PDV se obračunava, ako je zakupodavac obveznik PDV.
Prema odredbi člana 12. stav 3. tačka 1) Zakona o PDV, kao mesto prometa usluge koja je
neposredno povezana sa nepokretnošću smatra se mesto gde se nalazi nepokretnost, tako da se
PDV obračunava samo na zakup nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji.
Obaveza obračuna PDV na uslugu iznajmljivanja nepokretnosti postoji i u slučaju kada se ne-
pokretnost nalazi u Republici, a uslugu iznajmljivanja te nepokretnosti vrši strano lice koje u Re-
publici nema sedište ili stalnu poslovnu jedinicu. U tom slučaju strano lice treba da odredi pore-
skog punomoćnika kao poreskog dužnika (koji ne mora da bude i obveznik PDV), a ako ne odredi
poreskog punomoćnika, poreski dužnik je lice kojem je nepokretnost data u zakup. Saglasno sa
odredbom člana 10. stav 2. Zakona ovaj poreski dužnik ako je istovremeno i obveznik, dužan je da
ispuni obavezu koja je ovim zakonom propisana za obveznika, osim izdavanja računa.
Na osnovu navedenih odredbi Zakona o PDV proizlazi da obaveza obračuna PDV na usluge
zakupa poslovnog prostora postoji:
– u slučaju da se nepokretnost koja se iznajmljuje nalazi u Republici, a uslugu iznajmljivanja
vrši obveznik PDV;
– u slučaju kada se nepokretnost nalazi u Republici, a uslugu iznajmljivanja te nepokretnosti
vrši strano lice koje u Republici nema sedište ili stalnu poslovnu jedinicu, strano lice mora da
odredi poreskog punomoćnika kao poreskog dužnika (koji ne mora da bude obveznik PDV),
a ako ne odredi poreskog punomoćnika, poreski dužnik je lice kome je nepokretnost data u
zakup (član 10. stav 1. tačka 3) Zakona o PDV).
U slučaju da je obveznik PDV dao u zakup nepokretnost koja se nalazi u Republici (osim sta-
nova i stambenog objekta, ako se koristi za stambene potrebe), dužan je da obračuna PDV po
opštoj stopi od 18%.
83
Ukoliko je obveznik PDV poreski dužnik po osnovu člana 10. stav 1. tač. 2) ili 3) Zakona, po-
reski punomoćnik, odnosno zakupac – korisnik usluge, a uslugu davanja u zakup nepokretnosti
koja se nalazi u Republici vrši strano lice, poreski punomoćnik ili zakupac kao obveznik iskazuje
obavezu za PDV (po internom obračunu) i u isto vreme, saglasno sa odredbom člana 28. stav 5.
Zakona, isti iznos iskazuje kao prethodni porez.
Ukoliko je zakupodavac domaće lice koje nije obveznik PDV (nije evidentiran za PDV), obave-
za za obračun PDV ne postoji.
U pogledu vremena pružanja usluge zakupa nepokretnosti prema odredbi člana 15. stav 1.
tačka 2) Zakona o PDV smatra se da je usluga pružena danom kada je prestao pravni odnos koji
je osnov pružanja usluge, bez obzira na to da li je zakup nepokretnosti ugovoren na određeno ili
neodređeno vreme. Kako se najčešće za ovakvu vrstu usluga izdaju periodični (najčešće mesečni)
računi, promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun (po-
slednjeg dana u mesecu).
Prema odredbama člana 16. stav 1. Zakona o PDV, smatra se da je PDV obaveza nastala danom
kada se izvrši promet usluga (poslednjeg dana u mesecu ako se izdaje periodični račun) ili naplata
ukoliko je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa usluga.
Kada je naknada za uslugu zakupa plaćena unapred (avansno), obaveza obračunavanja PDV nastaje
u momentu naplate, odnosno u momentu isplate zakupodavcu. Ako je ugovoreno plaćanje zakup-
nine po isteku određenog perioda (meseca, tromesečja, polugodišta i dr.), obaveza obračunavanja
PDV nastaje po isteku ugovorenog perioda, tj. zadnjeg dana u mesecu, tromesečju i dr.
9. Kako se tretiraju dodatna ulaganja na nepokretnosti?
Imajući u vidu odredbe ZOO po kojima je zakupodavac dužan da održava nepokretnost
u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i da radi toga vrši potrebne opravke na njoj,
ako zakupac preuzme na sebe obavezu održavanja zakupljene stvari (nepokretnosti),
zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi troškove koje je ovaj učinio za održavanje
stvari, a koje bi on sam bio dužan da učini. Prihode od nepokretnosti čine ostvarena
zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac,
odnosno podzakupac.
Tako, na primer, troškovi adaptacije poslovnog prostora koji je dat u zakup a koje snosi zaku-
pac imaju tretman zakupnine, o čemu je Ministarstvo fnansija i ekonomije dalo mišljenje br.
414–00–00200/2003–04 od 19.01.2004. godine.
Troškovi popravki, rekonstrukcija, adaptacija poslovnog prostora, kao i troškovi telefonskih,
vodovodnih i elektro priključaka, ukoliko ih snosi zakupac, predstavljaju prihod od nepokretnosti
za zakupodavca u skladu sa odredbama člana 66. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana.
86
Prihodima od nepokretnosti smatraju se i sredstva koja zakupac uloži u prostor koji je uzeo
u zakup (dovršenje gradnje, adaptacija, rekonstrukcija, modernizacija i sl.). U praksi je vrlo čest
slučaj da je predmet ugovora o zakupu nedovršeni objekat ili poslovni prostor koji je potrebno
adaptirati, a da se zakupac obavezuje da umesto da plaća zakupninu za određeni period, sop-
stvenim sredstvima dovrši ili adaptira poslovni prostor. Troškovi koji nastanu s tim u vezi takođe
predstavljaju zakupninu, nezavisno od toga što se ona ne isplaćuje direktno zakupodavcu, i opo-
rezuju se na isti način kao i zakupnina.
Međutim, u slučaju ako se radi o montiranju uređaja od strane zakupca koji se mogu demon-
tirati a da se pri tom ne remeti nepokretnost u građevinskom smislu, tada ovi troškovi ne pre-
dstavljaju prihod od nepokretnosti, o čemu je Vrhovni sud Srbije doneo presudu U. 2679/02 od
5.02.2003. godine .
10. Kako se tretiraju troškovi sitnih opravki i korišćenja zakupljene nepokretnosti?
Pod troškovima sitnih popravki izazvanih redovnom upotrebom stvari koji padaju na
teret zakupca, kod nepokretnosti mogu se podrazumevati troškovi krečenja, sitnih po­
pravki bravarije, sanitarija, instalacija, zamena delova uređaja, zamena sijalica, zamena
osigurača, i slično. Ako je ove popravke vršilo lice koje je obveznik PDV, tada zakupac
– obveznik PDV može da koristi prethodni PDV uz ispunjenje uslova propisanih Zako­
nom o PDV. Zamena sanitarija, adaptacije i slične intervencije ne mogu se smatrati sit­
nim popravkama.
Ugovorom o zakupu potrebno je urediti na čiji teret padaju troškovi korišćenja zakupljene
nepokretnosti, odnosno troškovi struje, telefona, komunalnih usluga (čišćenja, iznošenja smeća,
potrošnje vode, grejanja) i sl. Ukoliko ovi troškovi padaju na teret zakupca (što je u skladu sa ZOO),
oni mogu da budu uključeni u iznos zakupnine, a mogu i da se posebno iskazuju. Na koji način
će se oni prevaljivati na zakupca zavisi od toga da li su zakupodavac i zakupac obveznici PDV.
S tim u vezi, Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. 413–00–00143/2005–
04 od 25.08.2005. godine, a čiji deo glasi: „troškovi PTT, električne energije, komunalni i slični
troškovi koji nastaju od strane zakupca u toku korišćenja nepokretnosti – stana po osnovu ugovora
o zakupu, a koje zakupac plaća direktno javnim, odnosno javno komunalnim preduzećima na
osnovu ispostavljenih računa koji glase na ime zakupodavca, odnosno vlasnika nepokretnosti, po
našem mišljenju ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana na prihode od nepokretnosti.“
Zakupac ne može da koristi PDV sadržan u računima za struju, telefon, komunalne usluge i
dr. kao prethodni porez, s obzirom na to da računi glase na ime zakupodavca, a zakupodavac ne
može iskazati PDV na računu zato što nije poreski obveznik.
87
Međutim, kada su zakupodavac i zakupac obveznici PDV, onda zakupodavac može da na
računu pored osnovne cene zakupa iskaže i troškove korišćenja i da na ukupnu vrednost zaračuna
PDV. Ovako zaračunati PDV može se koristiti kao prethodni porez.
11. Kako se oporezuje prihod od nepokretnosti koji ostvaruje nerezident za nepokret-
nu imovinu u Srbiji ?
Ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je zaključila Srbija (Jugoslavija,
Srbija i Crna Gora) određuje se da se dohodak koji rezident države ugovornice ostvari
od nepokretne imovine, koja se nalazi u drugoj državi ugovornici oporezuje u toj drugoj
državi (državi izvora).
Ovo je zbog toga što postoji neposredna ekonomska veza između nepokretne imovine i države
izvora – države ugovornice u kojoj se nepokretnost nalazi. Ovo rešenje primenjuje se kako na
dohodak ostvaren neposrednim korišćenjem nepokretne imovine, tako i na dohodak koji se
ostvari iznajmljivanjem ili korišćenjem na drugi način. To znači da se za nepokretnu imovinu
koju nerezident poseduje u Srbiji prihod od zakupa te imovine oporezuje u Srbiji.
Obaveza podnošenja poreske prijave poreskom organu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost
na obrascu PPDG-2 važi i za nerezidente.
Ako je vlasnik nekretnine u Srbiji fzičko lice nerezident, a zakupac srpsko pravno lice, odno-
sno preduzetnik, zakupac je dužan da obračunava i plaća porez na prihode od nepokretnosti po
odbitku prilikom isplate prihoda nerezidentu. Poreska osnovica, poreska stopa, obrasci koji se
podnose isti su kao i kada je zakupodavac rezident. Izuzetak čini usmerevanje. Naime, porez na
dohodak usmerava se prema sedištu isplatioca, s obzirom na to da nerezident nema prebivalište,
odnosno boravište u Srbiji. S obzirom na to da nerezident ostvaruje prihode koji se oporezuju
po odbitku, za koje nije obavezno podnošenje poreske prijave, ne postojati obaveza određivanja
punomoćnika, saglasno odredbama člana 14. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj
administraciji.
Ako je vlasnik nekretnine u Srbiji fzičko lice nerezident, a zakupac fzičko lice rezident, porez
se plaća po rešenju poreskog organa. Prema odredbama člana 14. stav 2. Zakona o poreskom
postupku i poreskoj administraciji, poreski obveznik – nerezident Republike koji nema stalnu
poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teri-
toriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan je da u roku od deset dana od
dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji
Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.
Ugovori određuju metod koji će primenjivati Srbija i druga država ugovornica za eliminisanje
dvostrukog oporezivanja dohotka od nepokretne imovine. Pri tome, Srbija i druga država ugo-
88
vornica mogu primenjivati isti ili različit metod. U ugovorima koje je Srbija (Jugoslavija, SCG) do
sada zaključila, primenjuju se sledeći metodi:
– metod izuzimanja kod kojeg se dohodak rezidenta države ugovornice koji se, u skladu sa
odredbama ugovora, oporezuju u drugoj državi ugovornici, izuzimaju od oporezivanja u
državi rezidentnosti;
– metod kredita prema kojem rezidentu države ugovornice, koji ostvaruje dohodak, koji se
prema odredbama ugovora, oporezuje u drugoj državi ugovornici, država rezidentnosti odo-
brava odbitak od poreza na dohodak tog rezidenta iznos koji odgovara porezu na dohodak
koji je plaćen u drugoj državi ugovornici.
Međutim, odbitak od poreza na dohodak u državi rezidentnosti ne može biti veći od njenog
poreza na dohodak, na kapitalni dobitak i na imovinu koji podležu oporezivanju u drugoj državi
ugovornici.
12. Primer ugovora o zakupu
Forma ugovora o zakupu nije propisana zakonom. Pri davanju u zakup imovine zaključuje
se ugovor o zakupu kojim se zakupodavac obavezuje da preda određenu imovinu na upo­
trebu zakupcu. Zakupac se obavezuje da mu za to plaća zakupninu i da mu po isteku
određenog vremena vrati neoštećenu imovinu. U nastavku dajemo primer ugovora o
zakupu nepokretnosti između pravnih lica.
Ugovor o zakupu poslovnog prostora
zaključen dana _____________ u _________________, između _____________________________ iz
_________________, ul. __________________, br. _______, tekući-račun br. ________________, koga
zastupa __________________________ kao zakupodavca (u daljem tekstu: Zakupodavac)
i __________________________________ iz _____________ , ul. _______________, br. _________,
tekući-račun br. ___________________, koga zastupa __________________________ kao zakupca (u
daljem tekstu: Zakupac).
Zakupodavac i zakupac su se sporazumeli o sledećem:
Član .
Zakupodavac se obavezuje da preda Zakupcu na korišćenje poslovni prostor koji se nalazi u _________
_____, ul. _________________________, br. _________, čija je površina ______ m
2
. Poslovni prostor se
sastoji od ____________________ prostorija (pomoćnih prostorija, skladišta i sl.).
89
Član 2.
Poslovni prostor je (nije) opremljen opremom za obavljanje delatnosti, koja je popisana i predata u
ispravnom stanju Zakupcu uz zapisnik o primopredaji poslovnog prostora.
Član 3.
Zakupodavac se obavezuje da zakupcu preda na korišćenje poslovni prostor koji je predmet ovog ugovo-
ra u roku od ___________ dana od dana zaključenja ugovora.
Zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi pričinjenu štetu, ako bez opravdanih razloga ne ispuni
obavezu iz prethodnog stava.
Član 4.
Zakupac će poslovni prostor koristiti za obavljanje __________________________ delatnosti i ne može
ga koristiti za druge namene bez saglasnosti zakupodavca.
Član 5.
Poslovni prostor daje se u zakup za period od __ godina, od dana zaključenja ugovora.
Član 6.
Zakupac se obavezuje da plaća zakupninu u mesečnom neto (bruto) iznosu od ______________ dina-
ra. Zakupnina se plaća unapred, najkasnije do 0. u mesecu za tekući mesec, na osnovu ispostavljenog
računa od strane Zakupodavca (bez ispostavljanja računa).
Član 7.
Zakupac je dužan da snosi troškove upotrebe telefona, električne energije, parnog grejanja, čišćenja i
druge komunalne troškove nastale u vezi sa korišćenjem zakupljenog poslovnog prostora.
Zakupodavac je dužan da redovno plaća troškove iz prethodnog stava i da odmah po dobijanju računa
zahteva refundaciju troškova od zakupca, dostavljanjem knjižnog zaduženja u čijem je prilogu kopija
računa za navedene troškove.
Član 8.
Zakupodavac je dužan da snosi troškove održavanja poslovnog prostora u ispravnom stanju.
Troškove održavanja i popravke opreme u poslovnim prostorijama snosi zakupodavac.
Član 9.
Zakupac nema pravo da vrši bilo kakve promene na zakupljenom poslovnom prostoru (adaptacije i
slično) bez pismene saglasnosti Zakupodavca.
90
Član 0.
Zakupac ne može zakupljeni poslovni prostor dati u zakup drugome (podzakup), bez prethodne pismene
saglasnosti Zakupodavca.
Član .
Ovaj ugovor prestaje da važi istekom roka na koji je zaključen.
Ako po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, zakupac produži da koristi poslovni prostor, a Zakupo-
davac se tome ne protivi, smatra se da je zaključen nov ugovor na neodređeno vreme, pod istim uslovima
kao i ovaj ugovor.
Član 2.
Ugovor o zakupu može prestati otkazom jedne od ugovorenih strana.
Otkazni rok za otkaz ugovora iznosi _______ dana.
Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od ___ dana po
isteku roka za plaćanje.
Član 3.
Zakupac je dužan da po prestanku zakupa vrati Zakupodavcu neoštećen poslovni prostor u roku od pet
dana, u stanju u kojem ga je primio.
Zakupac ne odgovara za istrošenost poslovnog prostora, uređaja i opreme, koja je nastala redovnom
upotrebom.
Član 4.
Ovaj ugovor sastavljen je u četiri primerka, od kojih su dva za Zakupodavca, a dva za Zakupca.
Član 5.
Za sve što nije uređeno ovim ugovorom primenjivaće se Zakon o obligacionim odnosima.
Član 6.
Ugovorne strane saglasne su da sva pitanja u vezi sa ovim ugovorom rešavaju sporazumno. U slučaju
spora spor će biti rešavan pred nadležnim sudom.
Zakupodavac Zakupac
91
6. Zakup pokretne imovine od strane NVO
1. Uvod
Zakon o obligacionim odnosima potpuno isto tretira i zakup pokretne imovine u odnosu
na zakup nepokretnosti,tako da osnovni elementi iskazani u prethodnom poglavlju važe
i za ovu vrstu zakupa.
Ugovori o zakupu opreme, transportnih sredstava i druge pokretne imovine uređeni su odred-
bama čl. 567. do 599. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 57/89
i „Službeni list SRJ“ 31/93, u daljem tekstu ZOO).
Osnovni elementi za ovu vrstu zakupa su :
­ugovor o zakupu je specifčan vid ugovora kojim se zakupodavac obavezuje da zakupoprimcu
preda određenu stvar na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakup-
ninu.
­za ugovore o upotrebi pokretne imovine po osnovu zakupa ne postoji obaveza overavanja kod
suda ili u opštini kao što je to slučaj kada se radi o ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti.
-ugovor se sastavlja u pisanoj formi, u kome precizno treba defnisati sve elemente, a naročito
prava i obaveze ugovornih strana,uzimajući u obzir odredbe ZOO.
-ugovori o zakupu mogu se zaključivati u stranoj valuti, a plaćati u dinarima, a može se ugo-
voriti i plaćanje u devizama, saglasno odredbama člana 34. Zakona o deviznom poslovanju
(„Službeni glasnik RS“, br. 62/2006).
2. Kako se utvrđuje porez na prihod od davanja u zakup pokretne imovine ?
Prema odredbama člana 82. Zakona o porezu na dohodak građana, prihodi koje obvez­
nik ostvari davanjem u zakup opreme, transportnih sredstava i druge pokretne imovine,
smatraju se ostalim prihodima. Obveznik poreza na dohodak građana za prihode ostva­
rene davanjem u zakup pokretne imovine je fzičko lice koje tu imovinu izdaje u zakup.
Osnovicu za obračun poreza na dohodak čini ostvareni neto prihod. Oporezivi prihod
utvrđuje se kada se od bruto prihoda odbiju normirani troškovi u visini od 20%. Bruto prihod
obuhvata ostvarenu zakupninu i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao
zakupac (popravke, zamena delova i sl.).
Stopa poreza na prihode od zakupa pokretne imovine je 20%.
Prema odredbama člana 82. stav 4. Zakona o porezu na dohodak građana, obvezniku koji to
zahteva i dokumentuje, poreski organ će umesto normiranih troškova priznati troškove amorti-
92
zacije, fnansiranja, investicionog i tekućeg održavanja i druge stvarne troškove u vezi sa stvarima
koje je dao u zakup.
Prema tome, ukoliko ugovorom o zakupu, obavezu održavanja zakupljene stvari umesto
plaćanja zakupnine za određeni period preuzme na sebe zakupac, svi troškovi koji s tim u vezi
nastanu imaju tretman zakupnine na koju se obračunava i plaća porez na dohodak građana. Nai-
me, prihodom od zakupnine smatra se ne samo novčana naknada (zakupnina), već i vrednost svih
realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac.
Porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari plaća se:
– po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda, ako je zakupac – isplatilac prihoda
pravno lice-NVO,
– po rešenju poreskog organa, ako isplatilac prihoda nije pravno lice -NVO.
Obračun, obustavljanje i uplatu poreza vrši pravno lice­NVO, kojem je fzičko lice izdalo
u zakup imovinu u momentu isplate prihoda. Pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog
lica, odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog
državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i državni organi i organizacije.
Porez po odbitku obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune isplatilac u momentu
isplate prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod. Porez po rešenju
plaća sam obveznik – fzičko lice zakupodavac.
Ako je zakupodavac fzičko lice koje je obveznik PDV, onda postoji obaveza obračuna PDV
na zakup pokretne imovine. Za razliku od poreza na dohodak građana gde porez plaća isplatilac
– pravno lice ili preduzetnik, obveznik obračuna i plaćanja PDV je fzičko lice zakupodavac.
Prema tome, isplatilac prihoda od zakupa dužan je da obračuna i plati porez po odbitku, a
iznos PDV, zajedno sa ugovorenom neto naknadom isplatiće zakupodavcu, jer je obveznik
PDV to lice a ne isplatilac naknade. Obračunati PDV isplatilac prihoda iskazuje kao prethodni
porez na računu 270.
Mesto i vreme prometa usluge zakupa i nastanak poreske obaveze uređeni su odredbama čl.
12, 15. i 16. Zakona o PDV.
Kada je naknada za uslugu zakupa plaćena unapred, obaveza obračunavanja PDV nastaje u
momentu naplate, odnosno u momentu isplate zakupodavcu. Ako je ugovoreno plaćanje zakup-
nine po isteku određenog perioda (meseca, tromesečja, polugodišta i dr.), obaveza obračunavanja
PDV nastaje po isteku ugovorenog perioda, tj. zadnjeg dana u mesecu, tromesečju i dr. Prema
tome, u slučajevima kada zakupac nije u mogućnosti da plaća zakupninu (npr. blokiran mu je
račun), obaveza obračunavanja PDV nastaje po isteku ugovorenog roka plaćanja.
93
Prema odredbama člana 95. Zakona, obveznik poreza na prihode od nepokretnosti iz člana 67.
ovog zakona, kao i obveznik poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82.
ovog zakona, dužni su da podnesu poresku prijavu PPDG­4 i u slučaju kada se ovaj porez plaća
po odbitku, najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu, odnosno
podzakupu. Ova obaveza propisana je za sva fzička lica – zakupodavce, nezavisno od toga da li
je zakupac pravno ili fzičko lice i nezavisno od visine zakupnine. Poreska prijava za utvrđivanje
poreza na prihode od zakupa pokretnih stvari podnosi se prema prebivalištu poreskog obvez­
nika (fzičkog lica – zakupodavca).
Prijava za prihode od zakupa pokretnih stvari podnosi se na obrascu Poreska prijava za
utvrđivanje poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari i na druge prihode na koje se
plaća porez po odbitku za ____ godinu – Obrazac PPDG­4 u skladu sa Pravilnikom o obrascima
poreskih prijava.
Imajući u vidu to da se zakupnina najčešće ugovara u neto iznosu, potrebno je preračunati neto
iznos zakupnine na bruto iznos, radi obračuna poreza.
Ukoliko je zakupodavac fzičko lice koje nije obveznik PDV, na usluge zakupa pokretnih stvari
se ne obračunava i ne plaća PDV.
Koefcijent za preračun sa neto na bruto iznos, iznosi 1,1904762.
Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu ne plaća PDV, a umesto nor-
miranih se priznaju stvarni troškovi, glasi:
B = StT + 1,25N,
gde je: B – bruto iznos naknade; StT – nominalni iznos stvarnih troškova; N – neto naknada
bez stvarnih troškova.
Ovi koefcijenti primenjuju se kod preračunavanja u bruto naknadu nezavisno od toga da li je
zakupodavac obveznik PDV ili ne. Naime, primenom koefcijenta dobija se bruto naknada. Ona
je osnovica za obračun PDV, koji se dodaje na bruto naknadu, dok se porez na dohodak građana
odbija od bruto naknade. Kada je zakupodavac fzičko lice koje je obveznik PDV, ono je dužno da
na zakup obračuna PDV po stopi 18%.
U nastavku dajemo koefcijente za preračun u bruto koji u sebi sadrže i PDV. Ovi koef­
cijenti se ne koristi prilikom obračuna, ali su korisni kod ugovaranja zato što se na osnovu
njih može utvrditi cena koštanja zakupa, ako zakupac nije obveznik PDV ili je obveznik, a ne
može da odbije prethodni PDV (bavi se delatnošću iz člana 25. Zakona o PDV). Preračunata
stopa PDV iznosi 15,254237%.
Koefcijent za preračun sa neto na bruto iznos, koji u sebi sadrži PDV, kada se na naknadu
plaća PDV iznosi 1,4047611.
9+
Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu plaća PDV, a umesto normi-
ranih se priznaju stvarni troškovi, glasi:
Bpdv = 1,18StT + 1,4749999N,
gde je: Bpdv – bruto iznos naknade sa PDV; StT – nominalni iznos stvarnih troškova;
N – neto naknada bez stvarnih troškova i PDV.
3. Kako obračunati zakupninu i popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ?
3.1. Primer obračuna zakupnine
NVO je obračunalo i uplatilo zakupninu za juni 2007. za putnički automobil fzičkom licu u ugo-
vorenom neto iznosu od 10.000 dinara mesečno. Fizičko lice nije obveznik PDV.
Obračun
) Neto iznos zakupnine 0.000,00
2) Koefcijent za preračun ,904762
3) Bruto iznos zakupnine .904,76
4) Normirani troškovi (r. br. 3 h 20%) 2.380,95
5) Oporezivi prihod (r. br. 3 – r. br. 4) 9.523,8
6) Porez na dohodak (r. br. 4 h 20%) .904,76
7) Iznos za isplatu (r. br. 3 – r. br. 6) 0.000,00
93
3.2. Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ­4 ?
Isplatilac prihoda od zakupa pokretnih stvari popunjava poresku prijavu na Obrascu
PP OPJ–4, u skladu sa odredbama člana 13. Pravilnika o načinu utvrđivanja, plaćanja
i evidentiranja poreza, koji podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave
jednom mesečno, i to u roku od pet dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu
izvršenu u prethodnom mesecu, u skladu sa članom 41. stav 3. Zakona o poreskom po­
stupku i poreskoj administraciji.
Izuzetno veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata, a
najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.
Prilikom obračuna poreza na prihode od zakupnine polazi se od toga da se zakupnina ugovora
u bruto iznosu bez PDV.
Kod zakupa pokretnih stvari ne popunjava se prvi deo a u delu II – Prihodi od davanja u zakup
pokretnih stvari, u koloni 3 unosi se:
(1) pod red. br. 6 – prihod koji čini ugovorena zakupnina od davanja u zakup ili podzakup po-
kretnih stvari, koja u sebi sadrži porez na dohodak građana;
(2) pod red. br. 7 – iznos troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda
(propisani normirani ili dokazani stvarni);
(3) pod red. br. 8 – oporezivi prihod, kao razlika između prihoda sa red. br. 6. i iznosa troškova
sa red. br. 7;
(4) pod red. br. 9 – iznos poreza na dohodak građana na prihode od davanja u zakup pokretnih
stvari, obračunat primenom propisane stope na oporezivi prihod sa red. br. 8;
(5) pod red. br. 10 – iznos za isplatu, kao razlika između prihoda sa red. br. 6. i iznosa poreza
sa red. br. 9;
3) u delu III – Ukupno plaćeni porez, u koloni 3 na red. br. 11. unosi se iznos ukupno obračunatog
i plaćenog poreza na prihode od nepokretnosti i na prihode od davanja u zakup pokretnih
stvari, kao zbir iznosa poreza sa red. br. 4. i 9.
U koloni 4 – Uplatni račun, podaci se unose na red. br. 9.
Uz poresku prijavu PP OPJ­4, podnosi se specifkacija uplate poreza prema opštinama, koja
čine sastavni deo te prijave, na obrascu Specifkacija uz poresku prijavu ______.
Uplatni račun za plaćanje poreza na prihode od zakupnine dat je u tabeli.
96
PP OPJ-4
PORESKA PRIJAVA
O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI
I OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI
Isplata izvršena:___________200_ godine
Unose se celi brojevi, bez decimala
Red.
br.
OPIS Iznos Uplatni račun
2 3 4
I PRIHODI OD NEPOKRETNOSTI
. Prihodi – ugovorena zakupnina (član 66. stav 2. Zakona)
2. Troškovi:
2.. Normirani (. x 20 %)
2.2. Stvarni
3. Oporezivi prihod (. – 2)
4. Porez na dohodak građana (3. x 20 %)
5. Iznos za isplatu (. – 4)
II PRIHODI OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI
6. Prihod – ugovorena zakupnina (član 82. Zakona) .905
7. Troškovi:
7.. Normirani (6. x _20_%) 2.38
7.2. Stvarni
8. Oporezivi prihod (6. – 7) 9.524
9. Porez na dohodak građana (8. x __20__ %) .905 840-745843-96
0. Iznos za isplatu (6. – 9) 0.000
III UKUPNO PLAĆENI POREZ
.
Ukupno obračunat i plaćen porez na prihode od
nepokretnosti i od davanja u zakup pokretnih stvari (4. + 9)
.905
97
4. Kako knjižiti zakupninu?
Knjiženje troška zakupnine kod zakupca, u slučaju kada je zakupodavac fzičko lice koje nije
obveznik PDV, vrši se stavom 525/465, 489, u iznosu koji se odnosi na obračunski period. Ako
je zakupodavac obveznik PDV, pored navedenih knjiženja, knjiži se i prethodni porez na teret
računa 270 (ili 272), a u korist računa 465.
Zakupnina koja se plaća za više meseci unapred, ali ne više od 12 meseci, knjiži se na teret
računa 280 – Unapred plaćeni troškovi, a na kraju obračunskog perioda prenosi se odgovarajući
deo na teret računa 525. Ako se zakupnina plaća unapred za period duži od 12 meseci, tada se
knjiži na teret računa 014 – Ostala nematerijalna ulaganja.
5. Kako tretirati troškove održavanja zakupljene stvari ?
Prema odredbama člana 570. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zakupodavac je
dužan da održava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i da radi toga vrši
potrebne opravke na njoj. Ako zakupodavac preuzme na sebe obavezu održavanja zaku­
pljene stvari (pokretne imovine), zakupodavac je dužan da zakupcu naknadi troškove
koje je ovaj učinio za održavanje stvari, a koje bi on sam bio dužan da učini.
Kod zakupa pokretnih stvari (uobičajeno su to motorna vozila), troškovi redovnih servisa, razne
popravke, rezervni delovi i njihova zamena padaju na teret zakupodavca. Isto tako, troškovi u vezi
za registracijom vozila, obaveznim osiguranjem i slično, prestavljaju troškove zakupodavca.
Kada zakupac učini neki od ovih troškova vezanih za održavanje zakupljenog vozila, on treba
da traži od zakupodavca da mu nadoknadi troškove ili umanji naplatu zakupnine. Ukoliko zaku-
pac vrši popravke vozila, kupuje auto-gume, akumulator, delove motora i druge rezervne delove
za zakupljeno motorno vozilo, umesto da plaća zakupninu za određeni period, ovi troškovi pred-
stavljaju troškove zakupnine, ako ih ne refundira od zakupodavca i dužan je da obračuna porez na
dohodak građana (i eventualno PDV, ako je obveznik PDV).
6.Kako tretirati troškove korišćenja zakupljene stvari?
Prema odredbama člana 570. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, troškovi sitnih
opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same upotrebe, padaju na
teret zakupca. Zakupac je dužan da obavesti zakupodavca o potrebi opravke.
Po našem mišljenju, pod troškovima koji padaju na teret zakupca mogu se knjižiti na osno-
vu verodostojne dokumentacije sledeći troškovi u vezi sa zakupljenim vozilom: troškovi pogon-
skog goriva, ulje za podmazivanje motora, troškovi pranja vozila, vulkanizerske usluge (krpljenje
guma), putarina i slično.
98
Ostali troškovi, ukoliko ih učini zakupac, imaju za zakupodavca tretman prihoda od zakupa.
Ugovorom o zakupu trebalo bi da se precizira šta je sve uključeno u naknadu koju zakupac
plaća zakupodavcu, kako ne bi dolazilo do sporova u toku trajanja ugovora. Smatramo da bi obli-
gaciono-pravni odnosi između pravnog lica, odnosno radnje i fzičkog lica kod zakupa pokretnih
stvari, prava i obaveze ugovorenih strana morali biti pismeno, jasno i nedvosmisleno uređeni
ugovorom.
Primer ugovora o zakupu je dat u prethodnom poglavlju ali se može iskoristiti i kao primer za
sklapanje ugovora o zakupu pokretnosti uz određene modifkacije
99
7. NVO u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV)
1. Uvod
Porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu PDV) je opšti porez na potrošnju koji se
obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnje i
prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako Zakonom o PDV nije drukčije
propisano.
PDV je u Republici Srbiji uveden odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni
glasnik RS“, br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07– u daljem tekstu: Zakon o PDV)
Opšta stopa PDV iznosi 18%. Pored opšte stope, na određeni broj dobara i usluga primenjuje
se posebna stopa od 8%, u skladu sa članom 23. Zakona o PDV. Poreska oslobođenja sa pravom
na odbitak prethodnog poreza propisana su odredbama člana 24. Zakona o PDV, dok su poreska
oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza propisana odrebama člana 25. Zakona o
PDV.
Na osnovu Zakona o PDV doneti su podzakonski akti, od kojih su, za NVO najznačajniji:
• Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV, postupku evidentiranja
i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV („Službeni glasnik RS“, br.
94/04 i 108/05, u daljem tekstu Pravilnik o poreskim prijavama).
• Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Službeni glasnik RS“, 107/04
i 67/05);
• Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez
prava na odbitak prethodnog poreza („Službeni glasnik RS“, 124/04, . . . i 112/06, u daljem
tekstu: Pravilnik o poreskim oslobađanjima);
• Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na povraćaj i o načinu i postupku refakcije PDV
(„Službeni glasnik RS“, 107/04 i 65/05);
• Pravilnik o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod
kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik RS“, 105/04, 140/04 i 67/05).
2. Poreski položaj NVO kada nisu poreski obveznici
Nevladine organizacije po pravilu nisu obveznici PDV, imajući u vidu da se većina njih
bave isključivo delatnošću koja ne podleže ovoj obavezi.
Sredstva za svoj rad NVO stiču, najčešće, iz članarina svojih članova, priloga, donacija, poklo-
na i dr. Za određene projekte, udruženja i organizacije mogu dobiti sredstva i iz državnog budžeta
i budžeta lokalne samouprave. Pravno lice koje nije obveznik PDV ima isti status kao i krajnji
100
potrošač, pa tako i NVO. Pri kupovini svih dobara i usluga na tržištu, NVO snosi PDV kao trošak
poslovanja.
Kada NVO koja nije obveznik PDV nabavlja dobra ili usluge za sopstvene potrebe ili za potre-
be obavljanja svoje delatnosti od dobavljača koji su poreski obveznici, što je i najčešći slučaj, ona
ima tretman krajnjeg potrošača. To znači da NVO nabavlja dobra i usluge sa obračunatim PDV
od strane dobavljača poreskog obveznika i snosi teret PDV. Naime, obračunati PDV u fakturama
dobavljača povećaće troškove NVO. Kada NVO ova nabavljena dobra daje (poklanja) bez nakna-
de drugim licima, ona neće obračunavati PDV.
Primer 1:
Udruženje građana „A“ prikupilo je članarinu od svojih članova u iznosu od .500.000 dinara. Novčana
sredstva nalaze se na tekućem računu udruženja. Na osnovu statuta, udruženje deo članarine u iznosu od
.000.000 dinara poklanja Domu penzionera za potrebe krečenja, a za ostatak novca u iznosu od 300.000
dinara kupuje od trgovinskog preduzeća poreskog obveznika igračke, a za 200.000 kupuje slatkiše od
trgovinskog preduzeća koje nije poreski obveznik i poklanja ih Domu za nezbrinutu decu.
Kao što smo već istakli, članarina ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga i ne podleže obavezi
plaćanja PDV. To znači da udruženje prilikom prosleđivanja (poklanjanja) članarine u iznosu od .000.0000
Domu penzionera ne obračunava PDV, iz razloga što prenos novčanih sredstava bez obaveze primaoca
da izvrši protivuslugu nije predmet oporezivanja PDV.
Prilikom nabavke igračaka (300.000) dobavljač poreski obveznik obračunaće u ulaznoj fakturi PDV od
8%. Obračunati porez povećava troškove poslovanja udruženja, odnosno udruženje se javlja kao krajnji
potrošač. Prilikom nabavke igračaka od dobavljača koji nije poreski obveznik nema obračunatog PDV.
Prilikom poklanjanja igračaka udruženje ne obračunava PDV, odnosno ne izdaje račun u smislu člana 42.
Zakona, već treba da vodi evidencije kome je pomoć upućena (zbog knjiženja u knjigovodstvu).
Primer 2:
Humanitarna organizacija „B“ primila je donaciju u robi (npr. garderoba) od pravnog lica poreskog obvez-
nika. Dobijenu garderobu poklanja izbeglicama – fzičkim licima.
Pravno lice poreski obveznik prilikom poklanjanja robe (garderobe) humanitarnoj organizaciji nema
obavezu izdavanja računa iz člana 42. Zakona , u skladu sa odredbama Pravilnika o računima. Naime,
obveznik PDV koji vrši promet licima koja nisu obveznici PDV nemaju obavezu izdavanja računa iz člana
42. Zakona o PDV. U ovom slučaju može da izvrši interni obračun PDV, jer u skladu sa članom 4. stav 4.
tačka 2) Zakona o PDV, prometom dobara uz naknadu smatra se i svaki promet dobara bez naknade. Kada
humanitarna organizacija poklanja datu garderobu izbeglicama, ne obračunava PDV.
101
3. Obveznici poreza na dodatu vrednost – NVO koje se bave oporezivom delatnošću
NVO mogu sticati sredstva za svoj rad i obavljanjem privredne delatnosti, koja podleže
oporezivanju PDV. Činjenica da je NVO po pravilu nedobitna organizacija ne znači da
se mora uzdržavati od obavljanja delatnosti koja donosi dobit. NVO može obavljati sve
delatnosti koje su utvrđene statutom, osim onih koje su zakonom zabranjene.
Prema odredbama člana 8. Zakona o PDV, poreski obveznik je lice koje samostalno obavlja pro-
met dobara i usluga, u okviru obavljanja delatnosti, kao trajnu aktivnost u cilju ostvarivanja prihoda.
Uobičajeno je da su obveznici PDV pravna lica i preduzetnici, odnosno oni koji svojim kupcima
prodaju dobra ili usluge uz naknadu.
Na primer, udruženje građana izdaje u zakup poslovni prostor, organizuje dobrotvorne priredbe,
ima restoran ili kafć, izdaje časopise, značke, ambleme, drži školu plesa i dr. Za obavljanje navedenih
delatnosti NVO ne mora da osnuje privredno društvo, već ih može samostalno obavljati. Međutim,
uobičajeno je da se privredna delatnost mnogo efkasnije i racionalnije obavlja ukoliko se obavlja u
okviru privrednog društva, nego u okviru NVO. Osnovni motiv obavljanja delatnosti (npr. trgovine)
nije u tome da NVO ostvari određeni prihod i dobit, već da se ostvareni prihod iskoristi za oba-
vljanje delatnosti zbog koje je NVO osnovana.
Primer:
Fitnes klub registrovan je kao udruženje građana i vrši usluge rekreacije fzičkim licima. U prethodnih
2 meseci imao je ostvaren ukupan promet dobara i usluga veći od 2.000.000 dinara i postao je poreski
obveznik. U izlaznim fakturama obračunava PDV, ali ima i pravo da koristi prethodni porez, pod uslovima
iz člana 28. Zakona, za umanjenje svoje poreske obaveze po izlaznim računima.
Ukoliko se NVO, pored osnovne delatnosti bavi nekom delatnošću koja podleže PDV, ona
postaje obveznik PDV ako joj vrednost isporučenih dobara i pruženih usluga, osim prometa opre-
me i objekata za vršenje delatnosti (u daljem tekstu: ukupan promet) prelazi iznos od 2.000.000
dinara u prethodnih 12 meseci.
Od 1. Januara 2008. godine cenzus za uključivanje u sistem PDV se menja sa 2.000.000 na
4.000.000 dinara.
Ako se nedobitna organizacija bavi delatnošću koja podleže PDV, ona se može prijaviti u si-
stem PDV i ako proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 1.000.000
dinara (2.000.000 od 1.januara 2008. godine ).
NVO koja se bavi delatnošću koja podleže PDV, a ima promet manji od 2.000.000 dinara
(4.000.000 od 1.januara 2008. godine ) smatra se malim poreskim obveznikom, u smislu člana
33. Zakona o PDV. Nedobitna organizacija koja se bavi delatnošću koja podleže PDV, a koja je u
102
prethodnih 12 meseci ostvarila ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan pro-
met veći od 1.000.000 dinara (2.000.000 od 1.januara 2008. godine ), a manji od 2.000.000 dinara
(4.000.000 od 1.januara 2008. godine ) može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV, podnošenjem
evidencione prijave propisane u skladu sa Zakonom o PDV, nadležnom poreskom organu. U
ovom slučaju, obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine.
4. Prava i obaveze NVO – poreskih obveznika
Prema odredbama člana 37. Zakona o PDV, obveznik je dužan da:
1) podnese prijavu za PDV (evidenciona prijava);
2) izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga;
3) vodi evidenciju u skladu sa ovim zakonom;
4) obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave.
Obveznik PDV ima pravo da odbije prethodni porez sa ulaznih računa za svoje nabavke, uz
uslove propisane članom 28. Zakona o PDV.
5. Obavezni sadržaj računa koje izdaje NVO koja je obveznik PDV i sadržaj računa
NVO koja nije obveznik PDV
NVO obveznik PDV dužna je da izdaje račun ili drugi dokument u skladu sa članom 42.
Zakona o PDV za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima.
Obaveza izdavanja računa postoji i ako NVO naplati naknadu ili deo naknade pre nego što
je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje), s tim što se u konačnom računu odbijaju
avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV. Sadržina računa propisana je odredbama člana 42. stav
3. Zakona o PDV. Račun se izdaje u najmanje dva primerka, od kojih jedan zadržava izdavalac
računa, a ostali se daju primaocu dobara i usluga.
NVO koja nije obveznik PDV nije dužna da na svojim računima navede klauzulu iz koje proiz-
lazi da PDV nije zaračunat niti da navede član Zakona o PDV na osnovu koga je ona nije obveznik
PDV.
6. Što se smatra ukupnim prometom u smislu člana 33. Zakona o PDV, kao kriterijuma
za obavezu ulaska u krug obveznika PDV?
U skladu sa članom 33. Zakona o PDV, ukupnim prometom smatra se ukupan promet
dobara i usluga bez PDV, osim prometa opreme za vršenje delatnosti, čija je pojedinačna
vrednost najmanje 500.000 dinara bez PDV i osim prometa objekata za vršenje delatno­
sti, bez obzira na pojedinačnu vrednost. Prometom dobara i usluga smatraju se isporuke
dobara i izvršene usluge uz naknadu i bez naknade.
103
Ukupnim prometom dobara i usluga, pored prometa opreme čija je pojedinačna vrednost naj-
manje 500.000 dinara bez PDV i prometa objekata bez obzira na pojedinačnu vrednost, ne smatra
se ni:
I. promet dobara i usluga iz člana 6. Zakona o PDV. Naime, ovim odredbama precizirano je da
se prometom dobara i usluga, u smislu Zakona o PDV, ne smatra:
1) prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski
obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost;
2) prenos prava svojine na polovnim motornim vozilima, odnosno polovnim plovnim objekti-
ma, ako prenosilac nije poreski obveznik u smislu ovog zakona;
3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili
budućim kupcima;
4) davanje poklona manje vrednosti, ako se daju povremeno različitim licima.
II. promet dobara i usluga, za koji iz defnicije predmeta oporezivanja PDV iz člana 3. stav 1.
tačka 1) Zakona o PDV, proizlazi da se ne smatra predmetom PDV, a koji se odnosi na:
1) isporuke dobara i pružanje usluga koje se, u skladu sa čl. 11. i 12. Zakona o PDV, vrše u ino-
stranstvu, tj. čije mesto prometa nije teritorija Republike Srbije;
2) uzimanje dobara i vršenje usluga za sopstvene poslovne svrhe obveznika PDV;
3) naplate i isplate šteta po osnovu poslovanja;
4) sredstva koja se naplaćuju ili plaćaju u ime i za račun drugog lica (na primer, kod špeditera,
gde se u ukupan promet uzima samo provizija ili naknada špediteru);
5) članarine;
6) dotacije, donacije u novcu, kao što su dotacije iz budžeta koje nisu neposredno povezane
sa prometom dobara i vršenjem usluga, koje su samo fnansijski priliv, kao i dotacije za koje
primalac nema nikakvih obaveza prema donatoru, odnosno primalac ne vrši promet dobara
i usluga donatoru, primljena novčana sredstva od humanitarnih organizacija i sl.
Po ovom pitanju, navodimo deo mišljenja Ministarstva fnansija br. 413–00–01976/2005–04
od 4.08.2005. godine, koji glasi: „Međutim, ukoliko novčana sredstva koja dobijate kao dona-
ciju koristite za nabavku građevinskog materijala koji će se davati kao humanitarna pomoć,
saglasno sa navedenom odredbom člana 3. Zakona, isporučilac građevinskog materijala, ako
je PDV obveznik, dužan je da obračuna PDV.“
7) subvencije, koje se primaju u vidu novčanih sredstava, a za koje primalac nije izvršio promet
dobara i usluga, odnosno koje nisu neposredno povezane sa prometom dobara i usluga koji
vrši primalac subvencije.
S tim u vezi Ministarstvo fnansija dalo je mišljenje br. 413–00–2345/2005 od 27.09.2005. go-
dine, koje glasi: „Odredbom člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik
10+
RS“, br. 84/04, 86/04 i 61/05 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezi-
vanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje
poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz
dobara u Republiku.
Prenos novčanih sredstava nije predmet oporezivanja PDV, pod uslovom da se on ne vrši u
cilju ispunjenja obaveze plaćanja prometa dobara ili usluga.
Prema odredbi člana 17. stav 1. Zakona, poresku osnovicu kod prometa dobara i usluga
čini naknada (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za
isporučena dobra ili pružene usluge, uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa
cenom tih dobara ili usluga, u koju nije uključen PDV, ako ovim Zakonom nije drukčije pro-
pisano.
Saglasno sa navedenom zakonskom odredbom, ako novčana sredstva u vidu subvencije pre-
dstavljaju deo naknade za promet dobara ili usluga, u tom slučaju u poresku osnovicu za
obračun PDV uključuje se subvencija, u koji nije uključen PDV.
Međutim, u slučaju kada JKP Gradske tržnice primi novčana sredstva (subvenciju) za
funkcionisanje preduzeća, pri čemu taj iznos novčanih sredstava ne predstavlja deo naknade
za promet dobara i usluga koje to preduzeće vrši, u tom slučaju primljena novčana sredstva
ne uključuju se u poresku osnovicu za obračun PDV.“
Po istom pitanju dato je i mišljenje Ministarstva fnansija, broj: 413-00-0026/2007-04 od
5.03.2007. godine, čiji završni deo glasi:
„Saglasno navedenim zakonskim odredbama, kada obveznik PDV – JP Sportski centar „Mla-
dost“ primi novčana sredstva iz budžeta grada Kragujevca za isplatu zarada zaposlenih, kao
i za pokriće troškova otklanjanja štete nastale usled havarije na grejnom sistemu u prostorija-
ma sportske dvorane „Jezero“, ova novčana sredstva ne uračunavaju se u osnovicu za obračun
PDV primaoca sredstava – JP Sportski centar „Mladost“, s obzirom na to da se ne radi o
novčanim sredstvima koja su neposredno povezana sa naknadom za promet koji vrši ovaj
obveznik PDV.“
8) dividende i učešća u dobiti;
9) primljeni avansi za promet dobara i usluga (bez obzira na to što primljeni avansi podležu
obavezi plaćanja PDV, ne mogu se uzeti u ukupan promet dobara i usluga, jer promet nije
izvršen. Po ovom pitanju Ministarstvo fnansija dalo je mišljenje br. 413–00–2541/2005–04
od 12.12.2005. godine, čiji završni deo glasi: „U skladu sa navedenim zakonskim odredba-
ma, u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne
uračunavaju se primljena avansna sredstva, nezavisno od toga što je obveznik PDV, u skladu
sa odredbom člana 16. Zakona, dužan da po osnovu primljenih avansnih sredstava za opore-
zivi promet dobara i usluga obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom.“
103
10) kamate (zatezne i druge);
11) kursne razlike;
12) razlike po „valutnoj klauzuli“, i
13) depozit – garancije, pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje prome-
ta dobara i usluga. Po ovom pitanju Ministarstvo fnansija dalo je mišljenje br. 413–00–
01823/2005–04 od 5.08.2005. godine, čiji deo glasi: „S obzirom da preuzimanje depozita
– garancije koju ste kao zakupodavac primili od frme „SET Computers“) ne predstavlja
predmet oporezivanja prema napred navedenim zakonskim odredbama, nema ni obave-
ze obračunavanja PDV u ovom slučaju, pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za
plaćanje zakupnine, odnosno da zakupoprimac plaća zakupninu u skladu sa ugovorom i pod
uslovom da se sredstva depozita, nakon isteka ugovora, vraćaju zakupoprimcu, u skladu sa
ugovorom o zakupu.“;
Po istom pitanju Ministarstvo fnansija dalo je mišljenje broj: 413-00-1029/2006-04 od
17.11.2006. godine, čiji završni deo glasi:
„Primanje novčanih sredstava – depozita, bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši
protivčinidbu davaocu (promet dobara ili usluga), u konkretnom slučaju depozita za even-
tualno načinjenu štetu po osnovu ugovora o održavanju manifestacija, ne smatra se pred-
metom oporezivanja PDV.“
III. promet dobara i usluga koji strano lice izvrši obvezniku PDV, nezavisno od toga što je
obveznik PDV za oporezivi promet stranog lica izvršen na teritoriji Republike Srbije poreski
dužnik, što znači da ima obavezu obračunavanja i plaćanja PDV.
7. Na primljene donacije se ne obračunava PDV
Primljena novčana ili druga sredstva, a za koja je primalac sredstava nije obavezan da
izvrši nikakvu uslugu niti da isporuči neka dobra davaocu sredstava ili licu koje on odre­
di, smatraju se donacijom, odnosno poklonom. Na donacije se ne plaća PDV, međutim,
ukoliko je vrednost donacije preko 9.000 dinara, na donaciju se plaća porez na poklon i
primalac donacije je dužan da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi, o čemu pišemo
u posebnom delu ovog priručnika.
U vezi sa tretmanom novčanih donacija, Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je
mišljenje, prema kom primljene novčane donacije bez obaveze primaoca da davaocu donacije
isporuči dobra ili izvrši uslugu, ne uključuju se u ukupan promet za određivanje poreskog perio-
da (mišljenje br. 413-00-02695/2005-04 od 22.12.2005. godine). Deo ovog mišljenja citiramo u
nastavku:
„Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu
davaocu (promet dobara i usluga), ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. Prema tome, u
106
ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju
se primljena novčana sredstva u vidu donacije.“
Primljena novčana ili druga sredstva na ime donatorstva, donacija po ugovoru ili drugom do-
kumentu, a za koja je primalac sredstava nije obavezan da izvrši neku uslugu ili isporuči neka
dobra davaocu sredstava ili licu koje on odredi smatraju se donacijom (od latinske reči „dono,
donare“ koja znači dati, davati bez ikakvog interesa, odnosno bez ikakve protivusluge ili drugog
davanja). Međutim, ukoliko su primljena sredstva uslovljena nekom protivuslugom ili isporukom
dobara, ona se ne mogu smatrati donacijom. .
Na transfere kojima državni organ pomaže fnansiranje programskih i statutarnih zadataka
NVO ne obračunava se PDV. Međutim ako se doznačena sredstva odnose na plaćanje određenog
konkretnog programa koji sprovodi NVO, onda primljeni transfer predstavlja nadoknadu za
obavljenu isporuku dobra ili pruženu uslugu, pri čemu NVO to ne naplaćuje od korisnika, već
od državnog organa. U tom slučaju, radi se o oporezivoj delatnosti i primljena sredstva podležu
obračunu PDV.
Sponzorstvo (za razliku od donatorstva) podrazumeva da primalac sredstava vrši uslugu
sponzoru – davaocu sredstava. Najčešće je to usluga reklame, koja se smatra izvršenom u svim
slučajevima kada primaoci sredstava obelodane sponzore (isticanjem reklame na sportskim
terenima, navođenjem frmi sponzora prilikom raznih kulturnih, sportskih i drugih manifestacija,
bilo prilikom održavanja tih manifestacija, na TV ili u dnevnoj i drugoj štampi i sl.). NVO –
primalac sredstava treba da ispostavi račun ili drugi dokument. Ako je NVO obveznik PDV, račun
mora biti izdat u skladu sa članom 42. Zakona o PDV, sa obračunatim PDV po stopi od 18%.
Primer:
NVO izdaje časopis, u časopisu reklamira proizvode privrednog društva, a istovremeno privredno društvo
uplaćuje donaciju NVO. Ovde se ne radi o donaciji, već o naplaćivanju obavljenih usluga reklame, pa je
NVO dužna da obračuna PDV po stopi od 8%, ako je obveznik PDV.
8. Na članarine se ne plaća PDV
Članarina ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga, ona se naplaćuje od svojih
članova u jednakim iznosima i u određenim vremenskim periodima (mesečno, kvartalno
ili godišnje) i koristi se za izvršavanje ciljeva koji su predviđeni statutom NVO.
Naime, udruženja građana i organizacije nisu poreski obveznici u smislu člana 8. st. 1. i 2. Za-
kona o PDV, jer prikupljanjem članarine, donacija i dr. ne vrše promet dobara i usluga u okviru
obavljanja svoje delatnosti u cilju ostvarivanja prihoda. Članarine koje naplaćuju udruženja od
svih članova moraju biti uređene pod jednakim uslovima za sve članove ili za pojedine kategorije
107
članova (deca, omladina penzioneri, zaposleni, nezaposleni i sl.). Jednaki uslovi ne podrazume-
vaju isti apsolutni iznos članarine za sve članove.
Ukoliko visina članarine zavisi od vrednosti isporučenih dobara ili korišćenja određenih usluga
koje pruža NVO, onda se ne radi o članarini, već o naknadama za izvršene usluge koje ulaze u
ukupan promet.
U vezi sa oporezivanjem članarina koje plaćaju članovi udruženja Ministarstvo fnansija dalo je
mišljenje br. 413–00–31/5–05–04 od 22. 01. 2005. godine a koje glasi:
„Odredbom člana 3. Zakona o PDV propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka
dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja
delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Članarine (novčana sredstva)koje plaćaju članice (osnivači) udruženja, a koje udruženje isključi-
vo koristi za isplate zarada i drugih primanja zaposlenima u udruženju, plaćanje poreza i doprino-
sa, kao i troškovi poslovanja (struja, voda, telefon), nemaju tretman naknade za izvršene usluge.
Međutim, ukoliko se za članove udruženja vrši posebna usluga za koju se naplaćuje posebna
naknada, na nju je udruženje dužno da obračuna PDV u poreskom periodu“.
Međutim, u praksi se često dešava da se u obliku članarine naplaćuje i neka usluga, pa je teško
razgraničiti članarinu od naknade za izvršenu uslugu. Na primer, ftnes klub je registrovan kao
udruženje građana i naplaćuje članarinu od svojih članova mesečno u jednakim iznosima. Upla-
tom članarine svaki član stiče pravo na rekreaciju u trajanju od 10 sati mesečno. U konkretnom
slučaju, članarina pokriva određeni broj časova za rekreaciju i ne može se tretirati samo kao člana-
rina, već je jedan deo članarina a drugi deo naknada za uslugu zakupa.
Koji deo predstavlja članarinu, a koji deo oporezivu uslugu, utvrđuje se od slučaja do slučaja,
uzimajući u obzir pod kojim uslovima i po kojoj ceni se takve usluge pružaju drugim licima koja
nisu članovi kluba. Tako na primer, ako NVO, pored članarine koja je ista za sve članove, izdaje
časopis i od članova kojima sa dostavlja naplaćuje dodatnu članarinu na ime pretplate za časopis,
tada se u poreskom smislu ne radi o članarini, već o naknadi za isporučeno dobro. Ako je NVO
obveznik PDV, ona bi morala da obračuna PDV na takozvanu dodatnu članarinu, odnosno pret-
platu na časopis.
9. Da li je NVO dužna da plati PDV na članarinu i donacije ako je obveznik PDV?
One NVO koje su obveznici PDV ne obračunavaju PDV na članarinu koju naplaćuju od svojih
članova, niti na donacije, ako se zaista radi o članarini, odnosno donacijama.
108
10. NVO kao mali poreski obveznik i njen interes da se prijavi u sistem PDV
NVO – mali poreski obveznik koji za promet dobara i usluga koristi pretežno svoj rad,
odnosno stvara relativno veću dodatu vrednost nego što su mu troškovi koje mu drugi
fakturišu (sa PDV), ima veći interes da se ne uključi u sistem PDV.
Ako se NVO bavi delatnošću na koju se obračunava PDV, a ostvaruje ili planira da ostvari pro-
met dobara i usluga veći od 1.000.000 a manji od 2.000.000 dinara, ona se može odlučiti da se
uključi u sistem PDV. Pri tome, ona treba da izvrši analizu prednosti i nedostataka koje sistem
PDV pruža poreskim obveznicima.
Ako NVO – mali poreski obveznik planira da u narednih 12 meseci ostvari promet po osnovu
prodaje dobara i usluga veći od 1.000.000, a manji od 2.000.000 dinara, a u međuvremenu mora da
ima veće nabavke dobara i usluga sa obračunatim PDV, onda ona treba da se opredeli da postane
obveznik PDV i pre nego što ispuni uslov da to učini po sili zakona. Pored toga, ako planira veću
nabavku opreme, za NVO je povoljnije da odmah postane obveznik PDV, jer će obračunati PDV
na opremu moći da koristi kao prethodni PDV i da ga povrati ili da ga iskoristi za umanjenje svoje
poreske obaveze po izlaznim računima.
Ako NVO pretežno vrši promet dobara i usluga licima koja su obveznici PDV, onda je i za
nju povoljnije da se opredeli da postane obveznik PDV. Ako se NVO ne opredeli da bude obvez-
nik PDV, prethodni PDV sadržan u računima dobavljača za nju predstavlja trošak, odnosno po-
skupljuje njene nabavke, a PDV ne može da prenese na svog kupca. Ukoliko se prijavi u PDV,
NVO može koristiti prethodni PDV, a istovoremeno i njeni kupci to mogu za PDV koji im ona
obračunava.
11. Rokovi za podnošenje evidencionih poreskih prijava za PDV za NVO koje se bave
oporezivom delatnošću
Lice koje u tekućoj godini počinje da obavlja PDV aktivnost (osim novoosnovanih NVO)
evidencionu prijavu – Obrazac EPPDV i poresku prijavu – Obrazac PPPDV podnosi u
roku od 10 dana po isteku poreskog perioda u kojem je počelo da obavlja PDV aktivnost.
Navedeni obrasci propisani su Pravilnikom o poreskim prijavama.
U skladu sa članom 38. stav 1. Zakona o PDV, Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je
mišljenje br. 413-00-00043/2007-04 od 12. 02. 2007. godine. Prema ovom mišljenju, obveznik
koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet dobara i usluga veći od 2.000.000 dinara,
dužan je da, počev od narednog dana u odnosu na dan kada je ostvario ukupan promet veći od
2.000.000 dinara, izdaje PDV račun, vodi evidenciju, obračunava PDV i da podnese evidencionu i
prvu poresku prijavu u roku od 10 dana po isteku tekućeg poreskog perioda.
109
12. Rokovi za podnošenje poreskih prijava na obrascu PPPDV i plaćanje PDV za NVO
koje se bave oporezivom delatnošću
Poresku prijavu na Obrascu PPPDV podnose lica iz člana 50. Zakona o PDV nadležnom
poreskom organu u roku od 10 dana po isteku kalendarskog meseca, odnosno kalendar­
skog tromesečja. U istom roku se plaća PDV.
Obaveza podnošenja poreske prijave poreza na dodatu vrednost utvrđena je u članu 50. Zako-
na o PDV.
U poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost – Obrascu PPPDV vrši se obračun PDV za pore-
ski period, tj. za kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje.
Na osnovu poreske prijave plaća se PDV za poreski period ili se podnosi zahtev za povraćaj
PDV, odnosno utvrđuje pravo na poreski kredit.
Poreski period za koji se podnosi poreska prijava – Obrazac PPPDV je:
– kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći
od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci da ostvari ukupan promet
veći od 20.000.000 dinara;
– kalendarski mesec za obveznika koji prvi put započne da obavlja delatnost u tekućoj godini,
za tekuću i narednu kalendarsku godinu;
– kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet
manji od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci da ostvari ukupan pro-
met manji od 20.000.000 dinara.
Svaki obračun PDV za kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje je konačan. Obveznici ne
sastavljaju kumulativne obračune niti utvrđuju konačnu obavezu na kraju godine.
Prema tome, svaka poreska prijava za poreski period je konačna i u njoj se utvrđuje obaveza za
uplatu ili povraćaj PDV, odnosno pravo na poreski kredit.
U vezi sa rokom za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV u slučaju kada je 10. neradni dan
u mesecu (subota, nedelja, praznik), Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je mišljenje br.
430-01-00167/2005-04 od 28. 07. 2005. godine, iz koga citiramo sledeće:
„Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad
organ pred kojim treba da preduzme radnju ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog
dana.“
Prema ovom mišljenju, ukoliko poreska obaveza za plaćanje dospeva u subotu, nedelju ili na
dan praznika, kada su neradni dani za Narodnu banku Srbije, poreski obveznik može da podnese
110
poresku prijavu i nalog za plaćanje PDV u ponedeljak, odnosno prvi naredni radni dan i smatraće
se da je izmirio obaveze u roku.
Tako, na primer, poreska prijava za mesec maj 2007. godine može da se podnese 11. juna 2007.
godine, s obzirom na to da je 10. jun 2007. godine neradni dan.
Napominjemo da, u skladu sa članom 50. stav 2. Zakona, obveznik podnosi poresku prija­
vu nezavisno od toga da li u poreskom periodu ima obavezu plaćanja PDV.
13. Nadležni poreski organ kome se podnosi poreska prijava
Prema članu 2. Pravilnika o poreskim prijavama, poreska prijava na Obrascu PPPDV po­
dnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave na čijem području NVO ima
sedište (flijale sa Spiska organizacionih jedinica Poreske uprave).
Za obveznika NVO koja je, prema obimu svojih poreskih obaveza, svrstana u velikog poreskog
obveznika, prijava se podnosi Centru za velike poreske obveznike (CVPO)
Za obveznika – stalnu poslovnu jedinicu stranog lica (ogranak i dr.) prijava se ponosi organiza-
cionoj jedinici na čijem području ima mesto poslovanja ili sedište.
14. Ispravljanje grešaka u evidencijama i poreskim prijavama
Ako je napravljena greška u obračunu PDV za prethodni period, ne vrši se ispravka u
podacima za tekući period.
Ispravke koje se unose u evidenciju vrše se putem storna ili s predznakom minus. Kada je
obračun PDV za određeni poreski period završen i dostavljen poreskom organu u poreskoj prija-
vi, poreski obveznik ne može u obračun PDV za tekući poreski period da unosi ispravke iz pretho-
dnih poreskih perioda, što posebno napominjemo, jer se u poresku evidenciju za tekući period
ne mogu unositi ispravke iz prethodnih perioda. Ako je napravljena greška u obračunu PDV za
prethodni period, ne vrši se ispravka u podacima za tekući period. U tom slučaju treba izvršiti
izmenu poreske prijave u skladu sa članom 40. Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-
straciji.
Izmenjenu poresku prijavu dužan je da podnese poreski obveznik koji u prvobitnoj poreskoj
prijavi:
– nije iskazao obračunat PDV, a poreska obaveza je nastala u smislu člana 16. Zakona;
– je pogrešno obračunao PDV, odnosno iskazao manji obračunati PDV;
– je iskazao prethodni porez, a nema pravo na odbitak prethodnog poreza ili ne ispunjava
uslove za odbitak prethodnog poreza, kao i ako je pogrešno iskazao veći iznos prethodnog
poreza,
111
– nije uneo ili je pogrešno uneo podatke iz priloga podnesenih uz poresku prijavu, odnosno
koji je iskazao pogrešne podatke u prilozima.
Tako izmenjenu poresku prijavu treba da podnese, obveznik koji u prvobitnoj poreskoj prijavi
nije iskazao obračunat PDV jer nije izdao račun, a izvršio je promet dobara ili usluga, ili je primio
avans u poreskom periodu.
Izmenjena poreska prijava podnosi se uvek kada se utvrdi greška, nezavisno od toga koliko
je vremena prošlo od poreskog perioda kada je ona napravljena do dana podnošenja izmenjene
poreske prijave.
Prema članu 40. stav 3. tog zakona, ako poreski obveznik u roku od 30 dana od dana isteka
roka za podnošenje poreske prijave podnese izmenjenu poresku prijavu, izmenjena poreska
prijava smatraće se prvobitnom, pod uslovom da učinjenim propustom u prvobitnoj prijavi nije
učinjeno krivično delo ili prekršaj iz tog zakona. Izmenjena poreska prijava ne može se podneti
ako je započet postupak kontrole za period za koji se menja poreska prijava do pravosnažnog
okončanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period.
15. Vođenje poreske evidencije
Obaveza vođenja evidencije PDV propisana je članom 46. Zakona o PDV, koji glasi:
„Obveznik je dužan da, radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV, vodi evidenciju
koja obezbeđuje vršenje kontrole. “
Vođenje evidencije PDV uređeno je poreskim i računovodstvenim propisima:
a) poreski propisi o evidenciji PDV su:
– Zakon o porezu na dodatu vrednost;
– Pravilnik o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV.
b) računovodstveni propisi o evidenciji PDV su:
– Zakon o računovodstvu i reviziji;
– Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva, zadru-
ge, druga pravna lica i preduzetnike .
Obveznik je dužan da, na osnovu podataka koje treba da obezbedi u svojoj evidenciji, za svaki
poreski period sastavi pregled obračuna PDV na osnovu kojeg unosi podatke u poresku prijavu.
112
16. Rok za čuvanje poreske evidencije
Prema članu 47. Zakona o PDV, obveznik je dužan da čuva poresku evidenciju najmanje
deset godina po isteku kalendarske godine na koju se evidencija odnosi.
Šta čini poresku evidenciju nije posebno precizirano, pa bi to mogli da budu svi dokumenti na
kojima je iskazan i obračunat PDV kao što su računi (fakture), carinske deklaracije i druga pro-
pisana dokumenti na kojima se iskazuje obračunati PDV, knjige izdatih računa, knjige primljenih
računa, pregledi obračuna PDV, posebne evidencije koje vode određeni obveznici PDV, kao i
poslovne knjige i druge vanknjigovodstvene evidencije o PDV.
U poslovne knjige spadaju dnevnik, glavna knjiga i pomoćne knjige, odnosno analitičke
evidencije u kojima se vodi knjigovodstvena evidencija poreskog obveznika. Prema Zakonu o
računovodstvu i reviziji dnevnik i glavna knjiga čuvaju se deset godina, a pomoćne knjige i isprave
na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige čuvaju se pet godina.
17. NVO kao obveznik PDV dužna je da uplati obračunati PDV iako nije naplatila svoje
potraživanje od kupca
NVO koja je obveznik PDV plaća PDV obračunat u računu ili drugom dokumentu, neza­
visno od toga da li je naplatila potraživanje.
Obaveza za PDV dospeva istekom poreskog perioda u kom je izdat račun ili obavljena isporuka
dobra ili usluge, nezavisno od toga da li je račun naplaćen od kupca.
U isto vreme, NVO ima pravo da odbije prethodni PDV koji je iskazan na ulaznim računima
dobavljača po istom načelu, odnosno ima pravo da odbije prethodni PDV iako nije platila račun.
Izuzetno, prethodni PDV se ne može odbiti ako nije plaćen kod uvoza dobara i kod otkupa poljo-
privrednih proizvoda od poljoprivrednika.
18. Podela prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnosti i srazmerni poreski
odbitak
NVO koja se bavi delatnostima na koje se obračunava PDV i delatnostima koje su
oslobođene PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, dužne su da vrše podelu
prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti.
Delatnosti kojima se mogu baviti NVO, a koje su oslobođene PDV bez prava na odbitak pretho-
dnog poreza, saglasno članu 25. Zakona o PDV, najčešće mogu biti sledeće:
• usluge iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane
lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delat-
nost;
113
• usluge iz oblasti nauke i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane
lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delat-
nost;
• usluga verskog karaktera od strane registrovanih verskih organizacija i sa njima neposredno
povezanog prometa dobara i usluga;
• usluge iz oblasti sporta i fzičkog vaspitanja licima koja se bave sportom i fzičkim vaspi-
tanjem, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registro-
vana za tu delatnost.
Podelu prethodnog poreza, sadržanog u primljenim računima dobavljača, odnosno plaćenog
pri uvozu, na deo koji ima pravo da odbije od dugovanog poreza i na deo za koji nema to pravo,
dužan je da vrši obveznik koji istovremeno (u istom poreskom periodu) obavlja:
– promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u skladu sa odredbama
člana 28. stav 1. Zakona o PDV, i
– promet dobara i usluga, koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza, u
skladu sa odredbama člana 25. Zakona o PDV.
Ova obaveza propisana je odredbom člana 30. Zakona o PDV, a način podele bliže je uređen
Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka („Službeni glasnik RS“,
br. 67/2005.
Podela prethodnog poreza vrši se obavezno prema ekonomskoj pripadnosti, na deo koji
ima pravo i na deo koji nema pravo da odbije od PDV koji duguje, a izuzetno, ako to nije
moguće, podela se vrši prema ostvarenom prometu u srazmernom iznosu, u skladu sa Pravi-
lnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka.
Obveznici PDV koji su, u skladu sa odredbama člana 30. stav 2. do 5. Zakona o PDV u obračunima
PDV za kalendarski mesec, odnosno kalendarsko tromesečje u toku godine utvrđuju srazmer­
ni poreski odbitak na način propisan Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog
poreskog odbitka, dužni su da na kraju godine izvrše ispravku srazmernog poreskog odbitka, u
skladu sa odredbom člana 30. stav 6. Zakona o PDV. Naime, prema ovoj odredbi, „u poslednjem
poreskom periodu, odnosno u poslednjem poreskom periodu kalendarske godine, obvenik PDV
vrši ispravku srazmernog poreskog odbitka primenom procenta srazmernog poreskog odbitka na
iznos prethodnog poreza iz svih poreskih perioda u kalendarskoj godini.“
Po našem mišljenju, osnovni kriterijum za podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj
pripadnosti je kriterijum upotrebe nabavljenih dobara i primljenih usluga, odnosno podela
prethodnog poreza, u zavisnosti od toga da li nabavljena dobra i primljene usluge obveznik ko-
risti:
11+
– za potrebe prometa dobara ili usluga koji obavlja sa pravom na odbitak prethodnog poreza,
ili
– za potrebe prometa dobara i usluga koji obavlja bez prava na odbitak prethodnog poreza.
U vezi sa pravom političke stranke da koristiprethodni porez sadržan u računima za izbornu
kampanju Ministarstvo fnansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. 413–00–226/2007–04 od
08. 03. 2007. godine, iz kojeg citiramo sledeće:
„Međutim, kada obveznik PDV – politička stranka koristi ili će koristiti nabavljena dobra,
odnosno primljene usluge za promet bez prava na odbitak prethodnog poreza (promet za koji je
propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza i promet koji je izvršen u
inostranstvu, ako za taj promet ne bi postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen
u Republici), kao i za aktivnosti koje nisu predmet oporezivanja PDV (npr. izborna kampanja), u
tom slučaju obveznik PDV – politička stranka nema pravo na odbitak PDV obračunatog od strane
prethodnog učesnika u prometu, odnosno plaćenog pri uvozu. “
19. Poreski položaj iz ugla Zakona o PDV pravnih lica i preduzetnika koji daju dona-
cije i humanitarnu pomoć
Donacije i humanitarne pomoći regulisane su odredbama Zakona o donacijama i humani-
tarnoj pomoći („Službeni list SRJ“, br. 10/2001, 61/2001, 36/2002, i „Službeni glasnik RS“, br.
101/2005). Poreski tretman donacija i humanitarne pomoći uređen je Zakonom o PDV, Zakonom
o porezima na imovinu, Zakonom o porezu na dobit preduzeća i Zakonom o porezu na dohodak
građana. U ovom delu priručnika objasnićemo primenu Zakona o PDV u vezi sa donacijama i
humanitarnom pomoći.
19.1. Oporezivanja humanitarne pomoći i donacija koja se daju u novcu
Ukoliko se primaocima pomoći daju novčana sredstva, ne plaća se PDV. U skladu sa čl. 3,
4. i 5. Zakona o PDV, davanje novca kao humanitarne pomoći ili donacije primaocima nije pre-
dmet oporezivanja. Bitno je da iz ugovora o donaciji nedvosmisleno proizlazi da se novčana
sredstva daju u humanitarne svrhe, odnosno donaciju i da nemaju za cilj drugo davanje ili
protivuslugu. U tom smislu dato je i mišljenje Ministarstva fnansija Republike Srbije, br. 413–
00–02045/2005 od 10.10. 2005. godine iz koga citiramo sledeće:
„Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu
davaocu (promet dobara i usluga), ne smatra se predmetom oporezivanja PDV.“
O poreskom tretmanu donacija u novcu i stvarima pišemo detaljnije u posebnom delu ovog
priručnika u kojem je objašnjen porez na poklon.
113
19.2. Oporezivanje humanitarne pomoći i donacija koja se daju u dobrima ili uslugama
Ako se donacije i humanitarna pomoć daju u dobrima ili uslugama (za koja nisu propisana
poreska oslobođenja), onda se promet dobara i usluga oporezuje porezom na dodatu vrednost.
Prema članu 3. Zakona o PDV propisano je da je predmet oporezivanja isporuka dobara i usluga
koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz do-
bara u Republiku. Sa prometom dobara izjednačava se i svaki drugi promet dobara bez naknade
(član 4. stav 4. tačka 2. Zakona). Uzimanje dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz člana
4. stav 4. Zakona smatra se prometom dobara uz naknadu, pod uslovom da se PDV obračunat
u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili
srazmerno.
To znači da u slučaju isporuke dobara bez naknade po osnovu kojih obveznik ne može ostvariti
pravo na odbitak prethodnog poreza, u potpunosti ili srazmerno, nema obaveze obračuna PDV.
Kada obveznik vrši isporuku dobra bez naknade, a pri njihovoj nabavci nije koristio pravo na od-
bitak prethodnog poreza, nije dužan da obračuna PDV.
Kada poreski obveznik daje dobra kao donaciju ili humanitarnu pomoć, obveznik obračunavanja
PDV postoji samo pod uslovom da je PDV obračunat od prethodnog učesnika u prometu kori-
stio kao prethodni porez (u potpunosti ili srazmerno). U vezi sa davanjem humanitarne pomoći
i obračuna PDV dato je i tumačenje Ministarstva fnansija Republike Srbije, broj 413–00–
01058/2006–04 od 22. 09. 2006. godine iz koga citiramo sledeće;
„Saglasno navedenim zakonskim odredbama, ako je obveznik PDV u poreskom periodu u kojem
je izvršio nabavku, odnosno proizvodnju dobara imao pravo da PDV obračunat od strane pretho-
dnog učesnika u prometu, odnosno plaćen pri uvozu, odbije kao prethodni porez u skladu sa Zako-
nom, pri poklanjanju dobara ovaj obveznik je dužan da obračuna PDV na poresku osnovicu koju,
u skladu sa odredbom člana 18. st. 1. i 2. Zakona, čini nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili
sličnih dobara u momentu prometa, a u koju nije uključen PDV.
Međutim, ako obveznik PDV u poreskom periodu u kojem je izvršio nabavku, odnosno
proizvodnju dobara, nije imao pravo da PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu,
odnosno plaćen pri uvozu, odbije kao prethodni porez u skladu sa Zakonom, u tom slučaju ovaj
obveznik nije dužan da, pri poklanjanju dobara obračuna i plati PDV. “
U praksi se često dešava da pojedina lica daju humanitarnu pomoć ili donaciju iz sopstvenog
asortimana (na primer proizvođači ili trgovci), a druga vrše nabavku dobara da bi ih poklonila
drugim licima.
U slučaju davanja sopstvene imovine bez naknade na ime humanitarne pomoći, za koje je
poreski obveznik ostvario prava na odbitak prethodnog poreza (pri nabavci ili pri proizvodnji),
poreski obveznik dužan je da obračuna PDV (u skladu sa članom 4. stav 5. Zakona). Osnovicu
116
PDV kod prometa dobara u slučaju davanja poklona, odnosno prometa bez naknade čini nabavna
cena, odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara u momentu prometa (član 18. stav 1. Zakona).
Davalac donacije i humanitarne pomoći dužan je da obračuna PDV na osnovicu koju čini
nabavna cena po kojoj se dobra mogu nabaviti u momentu davanja donacije, odnosno po
ceni koštanja za sopstvene proizvedene proizvode.
Primer 1: Preuzeće je donelo odluku da na ime humanitarne pomoći licima iz zemljotresom ugroženih
područja pokloni sopstvene proizvode (sokove) u vrednosti utvrđenoj po ceni koštanja od 450.000 dina-
ra. Obračunat je PDV po stopi od 8% u iznosu 8.000. dinara.
Preduzeće bi izvršilo sledeća knjiženja:
. 5796 Izdaci za humanitarne namene 48.000
620 Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za
sopstvene potrebe 450.000
470 Obaveze za PDV 8.000
– za date sopstvene proizvode
2. 980 Troškovi prodatih gotovih proizvoda 450.000
960 Gotovi proizvodi
450.000
– za izlaz proizvoda sa skladišta
Primer 2: Preduzeće koje se bavi trgovinom na veliko donelo je odluku da na ime humanitarne pomoći
pokloni robu iz svog asortimana. Trgovina se bavi prometom mesa i mesnih prerađevina i donela je odluku
da pokloni robu čija je nabavna vrednost 470.000 dinara. Roba se vodi po nabavnoj vrednosti. Proizvodi
su otpremljeni humanitarnoj organizaciji i u internom računu (obračunu) obveznik je obračunao 8%
PDV, što iznosi 84.600 dinara.
Knjiženje:
. 5796 Izdaci za humanitarne namene
554.600
620
Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za
sopstvene potrebe
470.000
470 Obaveza za PDV 84.600
– za datu robu
2 504 Nabavna vrednost robe 470.000
32 Roba 470.000
– prenos nabavne vrednosti na rashode
117
U slučaju kada davalac donacije, odnosno humanitarne pomoći nabavlja dobra u cilju pok-
lanjanja, nema pravo na odbitak prethodnog poreza (nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. stav 1.
Zakona), pa u tom slučaju pri isporuci dobara bez naknade nema obavezu obračuna PDV. Iznos
PDV iskazan na računu pri nabavci robe obveznik neće iskazati kao prethodni porez, a samim tim
nema obavezu obračuna dugovanog poreza kada izvrši isporuku humanitarnoj organizaciji. PDV
iskazan u primljenom računu iskazaće se kao trošak.
Primer 3: Banka poklanja sportsku opremu udruženju građana. Na vrednost dobara koje poklanja,
banka ne obračunava PDV, jer pri nabavci tih dobara nije ni koristila prethodni porez.
Kao što smo prethodno naveli, humanitarna pomoć može biti i u uslugama. Sa prometom dobara
uz naknadu koja je predmet PDV prema članu 5. stav 4. tač. 2) i 3) Zakona, izjednačava se i svako
pružanje usluga bez naknade (usluge prevoza, građevinske, zanatske i druge usluge). Pružanje usluga
bez naknade koje poreski obveznik vrši za potrebe drugih lica, smatra se uslugom pruženom uz nak-
nadu i da je u tom slučaju poreski obveznik dužan da obračuna PDV. Prema članu 18. stav 1. Zakona
o PDV, osnovicom za obračun usluga smatra se cena koštanja tih ili sličnih usluga u momentu
prometa. Cena koštanja utvrđuje se na osnovu stvarno nastalih troškova koji se odnose na tu uslu-
gu. Prema tome, osnovicu PDV ne čini tržišna vrednost usluge.
19.3. Dokumentovanje donacija u novcu, dobrima i uslugama
Kad se donacija daje u novcu, potrebno je da ovlašćeni organ pravnog lica, preduzetnika o
tome donese odluku (uprava, direktor, preduzetnik) i da se novčana sredstva uplate na račun
NVO kojoj je donacija namenjena.
Kad se donacija daje fzičkom licu, takođe je preporučljivo da se novac doznači na žiro ili tekući
račun tog lica. Isplata pomoći u gotovini nije zabranjena, ali je kontrola upotrebe sredstava mnogo
pouzdanija ako se isplate sprovode bezgotovinski.
Humanitarna pomoć i dobrima i uslugama daje se ugroženim fzičkim licima ili humanitarnim
organizacijama koje pribavljaju humanitarnu pomoć za ova lica. To znači da u najvećem broju
slučajeva ne postoji obaveza izdavanja računa. Obračun PDV vrši se internim računom davaoca
pomoći.
Za dokumentovanje donacije u dobrima ili uslugama, potrebno je da postoji verodostojna ispra-
va i kod davaoca i kod primaoca donacije (npr. zapisnik o preuzimanju robe, potpisana otpremnica
i sl, sa navedenom vrstom, količinom i cenom poklona).
19.4. Poreska oslobođenja
Prema članu 24. stav 1. tačka 16a) Zakona o PDV, porez na dodatu vrednost ne plaća se na pro-
met dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zaje-
118
dnicom SCG, odnosno Republikom, a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih
sredstava neće plaćati troškovi poreza. Takođe, dopunjenom odredbom člana 26. stav 1. tač. 1)
i 1a) Zakona o PDV, propisano je da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu
ovih ugovora o donaciji, kao i na osnovu drugih ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna
pomoć.
Bliži uslovi o načinu ostvarivanja prava na poresko oslobođenje propisani su Pravilnikom o
poreskim oslobađanjima.
Poreska oslobođenja po osnovu ugovora o donacijama regulisana su odredbama čl. 21a. do
21g. Pravilnika o poreskim oslobađanjima. Pravo na poresko oslobođenje po osnovu ugovora o
donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno sa Republikom Sr-
bijom, pod uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novačnih sredstava neće
plaćati troškovi poreza, obveznik može da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vrši:
1) licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji, odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje
određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor
o donaciji (implementarni partner);
2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od
strane implementarnog partnera (podimplementarni partner),
3) korisnicima novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji, ukoliko se novčana
sredstva daju, od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera, neposredno kori-
sniku tih sredstava za fnansiranje određenog projekta u Republici, kao i korisniku dobara
ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji, ako je ta dobra ili usluge neposredno platio
davalac donacije,
4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje je od
strane korisnika novčanih sredstava, odnosno korisnika dobara i usluga (korisnik donacije)
angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije.
Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji, može da ostvari samo
obveznik PDV koji neposredno vrši isporuku dobara ili usluga implementarnom, odnosno podim-
plementarnom partneru ili korisniku novčanih sredstva. To znači da ukoliko lice koje neposredno
vrši isporuku dobara po međunarodnom ugovoru o donaciji nabavlja dobra od drugog obveznika
PDV, poresko oslobođenje se ne odnosi na isporuku dobra koju vrši drugi obveznik PDV-a licu
koje neposredno vrši isporuku implementarnom partneru, podimplementarnom partneru ili ko-
risniku donacije. Na primer: pravno lice „Pčinja“ obveznik PDV, zaključilo je ugovor o isporuci
dobara sa implementarnim partnerom zaduženim za sprovođenje projekta po međunarodnom
ugovoru, u zemlji. Međutim, ono nema sopstvenih dobara, nego ih nabavlja od pravnog lica „Ra-
dovnica promet“, da bi ga isporučilo implementarnom partneru. Međutim, pravno lice „Radovni-
ca promet“ koje je obveznik PDV dužno je da obračuna PDV na isporučena dobra pravnom licu
119
„Pčinja“. Pravno lice „Pčinja“ kada isporučuje tako kupljeno dobro implementarnom partneru nije
dužno da obračuna PDV, ali ima pravo da odbije obračunati PDV od lica „Radovnica promet“, kao
prethodni porez.
Republički organ nadležan za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom dostavlja Centrali
Poreske uprave (u daljem tekstu: Centrali) spisak i kopije zaključenih ugovora o donaciji, spisak
implementarnih partnera i podatke o iznosu sredstava koja su predmet donacije.
Implementarni partner dostavlja Centrali spisak podimplementarnih partnera i kopije ugovora
zaključenih sa podimplementarnim partnerom.
Korisnik donacije dostavlja Centrali spisak stranih lica sa kojima ima zaključene ugovore o
prometu dobara i usluga za realizaciju projekta koji je predmet donacije i kopije zaključenih ugo-
vora.
Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji obveznik PDV ostvaruje
ukoliko poseduje potvrdu o poreskom oslobađanju (Obrazac PPO-PDV) koju potpisuje, overa-
va i izdaje ovlašćeno lice implementarnog, odnosno podimplementarnog partnera u tri primerka
koje dostavlja Centrali na overu. Odgovorno lice implementarnog, odnosno podimplementarnog
partnera, dužno je pre izdavanja prve potvrde o poreskom oslobođenju za donacije da dostavi
Centrali otisak pečata, podatke o licima ovlašćenim za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju
za donacije sa deponovanim potpisima tih lica, i obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo
ovlašćenje, u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
Potvrda o poreskom oslobođenju za donacije mora da sadrži sledeće:
1) naziv i adresu implementarnog, odnosno podimplemetnarnog partnera,
2) broj i datum potvrde,
3) naziv i broj ugovora, ako je ugovor o donaciji zaveden pod određenim brojem, kao i naziv i
vrednost projekta,
4) naziv, adresu i PIB obveznika PDV koji vrši promet dobara ili usluga uz poresko
oslobođenje,
5) vrednost prometa dobara i usluga po predračunu, odnosno datum i iznos uplaćenih avansnih
sredstava,
6) potpis i pečat ovlašćenog lica implementarnog, odnosno podimplementarnog partnera,
7) broj i datum overe od strane Centrale i potpis ovlašćenog lica.
Izuzetno ako implementarni, odnosno podimplementarni partner nema obavezu da poseduje
pečat u skladu sa propisima svoje zemlje, u tom slučaju, umesto otiska pečata dostavlja Centrali
izjavu da ne poseduje pečat, potpisanu od strane lica ovlašćenog za izdavanje potvrda o poreskom
oslobođenju za donacije.
120
Centrala proverava da li je ugovor o donaciji kod nje evidentiran, overava sva tri primerka
potvrde o poreskom oslobođenju za donacije, pa dva primerka vraća implementarnom, odnosno
podimplementarnom partneru, a treći zadržava za sopstvene potrebe.
Implementarni, odnosno podimplementarni partner dostavlja obvezniku jedan primerak ove-
rene potvrde, a drugi zadržava za sopstvene potrebe. Obveznik PDV na osnovu overene potvr-
de koju je dobio od implementarnog, odnosno podimplementarnog partnera ostvaruje poresko
oslobođenju i u računu o isporuci dobara ili usluga stavlja klauzulu da PDV nije obračunat na
osnovu člana 24. stav 1. tačka 16a) Zakona o PDV.
U slučaju da poreski obveznik vrši isporuku dobara po osnovu ugovora o donaciji neposredno
korisniku novčanih sredstava, poresko oslobođenje može se ostvariti ukoliko poseduje potvrdu
o poreskom oslobođenju za donacije, koju popunjava, potpisuje, overava i izdaje ovlašćeno lice
Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. Potvrda se daje u četiri primerka od kojih
dva primerka Ministarstvo dostavlja korisniku donacije, treći Centrali, a četvrti zadržava za svoje
potrebe. Korisnik donacije dostavlja obvezniku jedan primerak potvrde, a drugi zadržava za svoje
potrebe.
Potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sadrži sledeće podatke:
1) naziv i adresu izdavaoca potvrde,
2) broj i datum potvrde,
3) naziv i broj ugovora o donaciji, ako je ugovor zaveden pod određenim brojem, kao i naziv i
vrednost projekta ako se promet dobara ili usluga vrši u cilju realizacije određenog projekta
u Republici Srbiji,
4) naziv, adresu i PIB korisnika donacije,
4a) naziv i adresu stranog lica, ako se promet dobara i usluga vrši stranom licu,
5) naziv, adresu i PIB obveznika PDV koji vrši promet dobara ili usluga uz poresko
oslobođenje,
6) vrednost prometa dobara i usluga po predračunu, odnosno datum i iznos uplaćenih avan-
snih sredstava,
7) potpis i pečat ovlašćenog lica.
Centrala Poreske uprave vodi evidenciju o dostavljenim kopijama ugovora o donaciji, podaci-
ma o iznosu sredstava koja su predmet ugovora o donaciji, o implementarnim i podimplemen-
tarnim partnerima, kopijama ugovora zaključenih između implementarnih i podimplementarnih
partnera korisnicima donacija i stranim licima, kopije ugovora zaključenih između korisnika do-
nacija i stranih lica, kao i o izdatim potvrdama o poreskom oslobođenju za donacije.
Obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga iz člana 24. stav 1. tačka 16a) Zakona o PDV,
121
dužan je u skladu sa članom 3a Pravilnika o obliku, sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV da
vodi evidenciju o ovom prometu.
Evidencija treba da sadrži sledeće podatke:
1) naziv, adresu i PIB lica kome je izvršen promet dobara i usluga,
2) naziv, broj i datum ugovora o donaciji,
3) broj i datum primljene potvrde o poreskom oslobođenju za donacije,
4) broj i datum računa o izvršenom prometu, i
5) iznos naknade za isporučena dobra, odnosno pružene usluge.
19.5. Poresko oslobođenje pri uvozu dobara koja su namenjena humanitarnoj pomoći ili
donaciji
Odredbom člana 26. Zakona o PDV propisana su poreska oslobođenja kod uvoza dobara. Pre-
ma članu 26. stav 1. tačka 1. Zakona, PDV se ne plaća na uvoz dobara čiji je promet u skladu sa
članom 24. stav 1. tačka 16a) Zakona oslobođen PDV i to promet dobara i usluga koji se vrši u
skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno
sa Republikom, a tim ugovorom je predviđeno da iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati
troškove poreza.
U slučaju da se po osnovu ugovora o donaciji vrši uvoz dobara u Republiku, lice ovlašćeno za
izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije izdaje posebnu potvrdu za uvoz dobara
na zahtev poreskog dužnika.
Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji može se ostvariti pri
uvozu dobara ako uvoz vrše:
1)licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji, odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje
određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor
o donaciji (implementarni partner)
2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od
strane implementarnog partnera (podimplementarni partner),
3)korisnicima novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji, ukoliko se novčana sre-
dstva daju, od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera, neposredno korisniku
tih sredstava za fnansiranje određenog projekta u Republici, kao i korisniku dobara ili uslu-
ga koji su predmet ugovora o donaciji, ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac
donacije,
4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje je od
strane korisnika novčanih sredstava, odnosno korisnika dobara i usluga (korisnik donacije)
angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije.
122
Poreska oslobođenja po osnovu međunarodnih ugovora pri uvozu ostvaruju se na osnovu
potvrde kojom se potvrđuje da se uvoz dobara vrši u skladu sa međunarodnim ugovorom o dona-
ciji, koja mora biti overena od strane Poreske uprave – Centrale, ako potvrdu izdaje implementar-
ni, odnosno podimplementarni partner zadužen za realizaciju projekta u Republici, a ako potvrdu
izdaje ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom u slučaju uvoza od strane korisnika
novčanih sredstava Poreska uprava – Centrala ne overava tu potvrdu. Potvrda sadrži sledeće
podatke:
1) naziv i adresu izdavaoca potvrde,
2) broj i datum potvrde,
3) naziv i broj ugovora o donaciji ako je ugovor zaveden pod određenim brojem, kao i naziv
projekta i vrednost projekta,
4) naziv, adresu i PIB lica za koje se vrši uvoz dobara,
4a) naziv i adresu stranog lica, ako se promet dobara i usluga vrši stranom licu,
5) vrednost uvezenih dobra po računu inostranog isporučioca, i
6)potpis i pečat ovlašćenog izdavaoca potvrde.
Poreski obveznik uz poresku prijavu dostavlja i pregled potvrda o poreskom oslobođenju za
donacije koji sadrži broj i datum ovih potvrda i vrednost prometa dobara i usluga, odnosno uvoza
dobara primljenih u poreskom periodu za koji se podnosi poreska prijava.
Tačkom 1a) člana 26. Zakona predviđeno je da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze
na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć.
Poresko oslobođenje za uvoz dobara može se ostvariti i za dobra koja se uvoze na osnovu ugo-
vora o donaciji koje nije zaključila državna zajednica, odnosno Republika, i za dobra koja se uvoze
kao humanitarna pomoć. U tom slučaju postupa se u skladu sa Zakonom o donaciji i humanitar-
noj pomoći. Da bi primalac donacije i humanitarne pomoći bio oslobođen plaćanja carine, drugih
uvoznih dažbina i taksi, uz zahtev za oslobođenje podnosi carinarnici:
– izjavu donatora, odnosno davaoca humanitarne pomoći da se roba šalje besplatno, odnosno
drugi dokaz da se roba plaća iz sredstava prikupljenih po osnovu donacije i pomoći ili iz sre-
dstava ostvarenih realizacija hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja ustupljenih prava;
– izjavu da će roba biti upotrebljena u humanitarne, naučne, prosvetne, kulturne, sportske,
verske i umetničke svrhe, unapređenje uslova života stanovništva i zdravstvene zaštite,
zaštitu životinja i sl.;
– izvod iz registra ili drugi dokaz da se bavi delatnošću iz prethodne alineje (čl. 5. i 6. Zakona
o donaciji). Na osnovu zahteva carinarnica donosi rešenje o oslobođenju plaćanja carine, a
samim tim i PDV.
123
Ova oslobođenja ne odnose se na situaciju kada dobra ili novac prima fzičko lice.
Da bi se ostvarilo pravo na poresko oslobođenje, potrebno je da se uvoz vrši u svemu na način
propisan odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. Ukoliko se uvoz vrši po osno-
vu ugovora o donaciji za račun korisnika donacije, bitno je da u jedinstvenoj carinskoj ispravi
korisnik bude naveden kao vlasnik robe, opreme i slično, odnosno kao korisnik uvoza. U tom smi-
slu data su i tumačenja Ministarstva fnansija Republike Srbije, iz kojih ćemo u nastavku citirati
najzanimljivije delove iz dva mišljenja:
„Imajući u vidu navode iz vašeg dopisa, da se u konkretnom slučaju radi o kombi vozilu, koje po
Zakonu o carinskoj tarif („Službeni glasnik RS”, br. 62/05) i Komentaru carinske tarife uz tarifni
broj 87.03 (knjiga Š, str. 1546-1547 ), ne spada u putničke automobile nego u druga motorna vozila
konstruisana prvenstveno za prevoz putnika, pa shodno tome može biti predmet donacije.
Pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, možete ostvariti ukoliko nadležnoj carinar-
nici, shodno članu 6. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći, uz zahtev za oslobođenje od
plaćanja uvoznih pomoći, podnesete sledeću dokumentaciju:
1) izjavu donatora, odnosno davaoca humanitarne pomoći iz koje se vidi da se roba šalje be-
splatno, odnosno drugi dokaz da se roba plaća iz sredstava prikupljenih po osnovu donacije
i pomoći ili iz sredstava ostvarenih realizacijom hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja
ustupljenih prava;
2) izjavu da će roba biti upotrebljena u prosvetne svrhe, i sl.;
3) izvod iz registra, ili drugi dokaz da se bavi prosvetnom delatnošću.
Na osnovu podnetog zahteva carinarnica donosi rešenje.
2. Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 86/04 i 61/05 – u
daljem tekstu: Zakon) u članu 3. propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara
i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delat-
nosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Saglasno sa odredbom člana 7. Zakona, uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje Repu-
blike.
Prema odredbi člana 26. tačka 1a) Zakona, PDV se ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na
osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć.
Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći („Službeni list
SRJ”, br. 53/01, 61/01 i 36/02), državni organi, jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, jav-
ne ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit, kao i domaće i strane humani-
tarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomoć.
12+
Odredbom člana 2. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći propisano je, da donacije i
humanitarna pomoć, mogu biti u robi, osim duvana i duvanskih prerađevina, alkoholnih pića i
putničkih automobila, uslugama, novcu, hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim pravima.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na uvoz motornog vozila, pod uslovom da se
ne radi o putničkom automobilu, koje OŠ „Savo Jovanović” dobija kao donaciju od Putevi Cyprus
Ltd. 41 – CYPRUS, PDV se ne plaća, pod uslovom da se uvoz dobra vrši za račun ove škole, što
znači da je OŠ „Savo Jovanović” u Jedinstvenoj carinskoj ispravi za stavljanje robe u slobodan pro-
met, tj. uvoz dobara, izdatoj u skladu sa carinskim propisima, navedena kao vlasnik dobara koja
se uvoze, kao i pod uslovom da se uvoz u svemu vrši prema odredbama Zakona o donacijama i
humanitarnoj pomoći. Utvrđivanje da li se uvoz vrši u skladu sa ovim zakonom sprovodi nadležni
carinski organ. ” (mišljenje br. 335–00–00400/2006/07 od 08. 12. 2006. godine)
„U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, na uvoz leka TMS114/PREZISTA/Darunavir,
koji Klinički centar Srbije besplatno dobija iz inostranstva od kompanije Johnson&Johnson SE, a
koji uvozi „INFARM So“ iz Beograda, PDV se ne plaća, pod uslovom da se uvoz leka vrši za račun
Kliničkog centra Srbije, što znači da je Klinički centar Srbije u Jedinstvenoj carinskoj ispravi za
stavljanje robe u slobodan promet, tj. uvoz dobara, izdatoj u skladu sa carinskim propisima, nave-
den kao vlasnik robe (dobra) koja se uvozi, kao i pod uslovom da se uvoz vrši prema odredbama
Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. Utvrđivanje da li se uvoz vrši u skladu sa pomenu-
tim zakonom sprovodi nadležni carinski organ. ” (mišljenje br. 413-00-00013/2007-04 od 11. 01.
2007. godine)
19.6. Pravo humanitarnih organizacija na refakciju PDV
Pravo na refakciju PDV uređeno je članom 54. Zakona o PDV i Pravilnikom o postupku ostva-
rivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV.
Pravo na refakciju po osnovu podnetog zahteva imaju organizacije registrovane za humanitar-
nu delatnost za dobra koja im isporučuju u Republici pod sledećim uslovima:
– da je promet dobara oporeziv,
– da je PDV za isporučena dobra iskazan u računu (PDV računu izdatim u skladu sa čl. 42.
Zakona), da je račun plaćen, i
– da su nabavljena dobra otpremljena u inostranstvo kako bi se koristila u humanitarne, do-
brotvorne ili obrazovne svrhe.
Prema tome, humanitarna organizacija može ostvariti pravo na refakciju jedino ukoliko dobra
otprema u inostranstvo. Humanitarna organizacija prilikom nabavke dobara plaća PDV, a s obzi-
rom na to da u većini slučajeva nije u sistemu PDV, nema ni pravo na odbitak prethodnog poreza.
Pravo na refakciju ostvaruje jedino kada otpremi dobra u inostranstvo. To znači da kada vrši
isporuku dobara licima u Republici, nema pravo na refakciju poreza.
123
Inostranim primaocem u smislu člana 24. stav 4. Zakona o PDV smatra se lice koje:
1) je obveznik poreza, a čije je mesto stvarne uprave ili mesto sedišta, odnosno prebivališta van
teritorije Republike Srbije;
2) nije obveznik, a prebivalište ili sedište ima van Republike Srbije.
Poslovne jedinice stranih primaoca koje se nalaze u Republici ne smatraju se stranim primaoci-
ma.
Humanitarne organizacije nemaju pravo na refakciju PDV po osnovu uvoza dobra jer je u
skladu sa članom 26. stav 1. tačka 1a) uvoz dobara na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao
humanitarna pomoć oslobođena PDV.
Zahtev za refakciju humanitarna organizacija podnosi na obrascu REF­2 Poreskoj upravi –
Centrali. Uz zahtev se dostavlja:
• kopija registracije humanitarne organizacije;
• originali i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima u Republici;
• dokaz da su dobra otpremljena u inostranstvo i da se koriste u humanitarne, dobrotvorne ili
obrazovne svrhe;
• podaci o imenu i adresi inostranog primaoca dobara i svrsi korišćenja dobara otpremljenih
u inostranstvo.
Kopija registracije dostavlja se samo prilikom prvog podnošenja zahteva za refakciju PDV.
Kao dokaz da su dobra otpremljena u inostranstvo, potrebno je da obveznik – humanitarna
organizacija raspolaže izvoznom deklaracijom, odnosno overenom kopijom izvozne deklaracije
izdate u skladu sa carinskim propisima, a u slučajevima u kojima se izvoz dobara vrši bez prethod-
nog podnošenja izvozne deklaracije, dokaz o izvršenom izvozu je odobrenje nadležnog carinskog
organa, izdato u skladu sa carinskim propisima i potvrda o izvršenom izvozu dobara koju popu-
njava i overava nadležni carinski organ. Ako se dobra šalju u inostranstvo poštom, brzom poštom
ili železnicom, poresko oslobođenje obveznik može da ostvari ako poseduje dokaz o izvršenoj
isporuci. Kao dokaz može da služi izvozna deklaracija ili odobrenje nadležnog carinskog organa
u slučaju kada se u skladu sa carinskim propisima ne podnosi izvozna deklaracija; poštansko-ca-
rinska propratnica, železnički tovarni list, manifest ili drugi dokument koji se obično koristi u
poštanskom saobraćaju ili kopije tih dokumenata. U skladu sa članom 4. Pravilnika o postupku
ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV, navedeni dokazi moraju
da sadrže sledeće podatke:
1. Naziv i adresu, odnosno frmu i sedište izdavača i datum izdavanja dokaza;
2. Naziv i adresu, odnosno frmu i sedište, kao i PIB obveznika (izvoznika);
3. Uobičajeni trgovački naziv i količinu dobara;
126
4. Mesto i datum predaje dobara, odnosno mesto i datum kada je dobro poslato u inostranstvo;
5. Naziv i adresu, odnosno frmu primaoca dobara u inostranstvu;
6. Potpis i pečat izdavaoca dokaza.
Pored potvrde nadležnih carinskih organa za ovo poresko oslobođenje potrebno je obezbediti
podatke o:
1) nazivu i količini izvezenih dobara;
2) iznosu PDV za dobra nabavljena u Republici, odnosno plaćenom iznosu PDV pri uvozu;
3) datumu plaćanja nabavne cene dobara, uključujući PDV;
4) adresi inostranog primaoca dobara;
5) datumu izvoza dobara;
6) svrsi korišćenja dobara isporučenih u inostranstvo.
Da bi poreski obveznik stekao pravo na refakciju PDV, pored navedenih dokaza mora da pose-
duje i račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza u skladu sa
članom 42. Zakona, i dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez i
da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza. Kao dokaz da je PDV plaćen prilikom uvoza, služi ove-
rena uplatnica ili overen nalog za uplatu.
Centrala, nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju, rešenjem odlučuje o zahtevu
u roku od 15 dana od dana ponošenja zahteva i u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja
vrši refakciju PDV.
Originali računa, odnosno dokumenta koja predstavljaju dokaz da su dobra otpremljena u ino-
stranstvo i da se koriste u humanitarne, dobrovoljne ili obrazovne svrhe, overeni od strane Cen-
trale, dostavljaju se podnosiocu zahteva zajedno sa rešenjem o refakciji PDV.
20. Slučajevi u kojima NVO koja nije obveznik PDV sama obračunava obavezu za PDV
NVO koja je poreski obveznik uvek je istovremeno i poreski dužnik. Međutim, u slučajevima
određenim Zakonom o PDV, poreski dužnik može biti i NVO koja nije poreski obveznik. Pore-
ski dužnik je defnisan odredbama člana 10. Zakona o PDV. Najčešće, u ulozi poreskog dužnika,
NVO me može javiti kao:
– poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu
poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici;
– primalac dobara i usluga ako strano lice ne odredi poreskog punomoćnika.
Kada strano lice vrši oporeziv promet dobara i usluga, a nema sedište niti stalnu poslovnu jedi-
nicu u Republici Srbiji, može da odredi domaće lice kao poreskog punomoćnika. Ako je domaće
lice – poreski punomoćnik obveznik PDV, ono obračunava PDV, podnosi poreske prijave i plaća
127
PDV. Poreski punomoćnik nije dužan da izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga
stranog lica.
U slučaju kada strano lice ne odredi poreskog punomoćnika, primalac dobara i usluga oba­
vezan je da obračuna PDV, podnese poresku prijavu i plati PDV, ali nema obavezu da izdaje
račun za promet dobara i usluga koji mu je izvršilo strano lice.
Napominjemo, obveznici PDV za nastali poreski dug ne podnose posebne poreske prija­
ve, već u okviru poreskih prijava na Obrascu PPPDV koje podnose za određen poreski period
iskazuju podatke o nastalom poreskom dugu po navedenim osnovama.
Kada NVO koja je poreski dužnik, a nije poreski obveznik primi dobra ili usluge iz inostran-
stva, ona je dužna da podnese poresku prijavu i plati PDV koji duguje.
Poreski dužnik koji nije obveznik PDV podnosi poresku prijavu samo za period u kojem
je nastala obaveza po osnovu PDV, za razliku od obveznika PDV koji podnosi poreske prija­
ve za svaki poreski period.
Iako to Zakonom nije izričito predviđeno, prema našem mišljenju, za poreske dužnike koji nisu
obveznici PDV poreski period je uvek kalendarski mesec.
Kada je u pitanju primanje dobara od stranog lica, obaveza za PDV se jednostavno utvrđuje,
na osnovu carninskog računa, imajući u vidu da svaki prijem dobara iz inostranstva podleže ca-
rinskom postupku. Međutim, kod utvrđivanja poreza na usluge koje strano lice pruža domaćem
licu nije jednostavno odrediti da li postoji poreska obaveza ili ne. Prilikom utvrđivanja da li je
usluga stranog lica domaćem licu izvršena u Srbiji (jer samo takva usluga podleže oporezivanju),
treba imati u vidu odredbe člana 12. Zakona o PDV. Naime, mesto prometa usluga utvrđuje se na
različite načine, u zavisnosti od toga o kakvoj se usluzi radi. Osnovno rešenje iz Zakona o PDV
je da se mestom usluga smatra mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost, tako da
za ovakve usluge ne postoji obaveza primaoca usluga da obračuna PDV, imajući u vidu da usluga
nije pružena u Srbiji. Međutim, neke usluge se oporezuju prema mestu gde je usluga stvarno
pružena (usluge iz oblasti kulture, umetnosti, sporta, nauke i obrazovanja, zabavno-estradne i sl.),
a neke prema sedištu primaoca usluge (iznajmljivanje pokretnih stvari, osim prevoznih sredstava
po osnovu rentakar ugovora, telekomunikacione usluge, usluge savetnika, inženjera, advokata,
revizora, obrade podataka i ustupanja informacija, ekonomska propaganda i dr.)
Primer:
NVO koja nije obveznik PDV organizuje koncert klasične muzike u Novom Sadu. Na koncertu nastupa
izvođač iz inostranstva. NVO kao organizator koncerta je dužna da obračuna obavezu za PDV po stopi
od 8% na vrednost usluge koju je obavio izvođač iz inostranstva, podnese poresku prijavu na obrascu
PPPDV i uplati poresku obavezu. Tako utvrđeni i plaćeni PDV uključuje se u troškove organizacije
koncerta, imajući u vidu da NVO nije obveznik PDV.
128
Obaveza za obračun PDV na vrednost usluge koju je domaćem licu obavio izvođač iz inostranstva
postoji i kada je organizator koncerta NVO koja je obveznik PDV, ali bi se tako obračunati PDV mogao
odbiti kao prethodni.
21. Poreske olakšice za međunarodne organizacije čiji je status izjednačen sa
statusom diplomatskih i konzularnih predstavništava
Međunarodne organizacije kojima je na osnovu posebnih propisa priznat status
izjednačen sa statusom diplomatskih i konzularnih predstavništava, ne plaćaju PDV na
sve nabavke dobara i usluga u Republici Srbiji koje koriste za službene potrebe organi­
zacije i za lične (privatne) potrebe osoblja čiji je status izjednačen sa statusom diploma­
tskog i konzularnog osoblja. Ovo oslobođenje propisano je odredbama člana 24. stav 1.
tačka 16) Zakona o PDV.
Za razliku od diplomatskih i konzularnih predstavništava koji pravo na poresko oslobođenje
mogu ostvariti pod uslovom reciprociteta, međunarodne organizacije mogu ostvariti poresko
oslobođenje ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom.
Prema članu 18. Pravilnika o poreskim oslobađanjima, nosioci prava podnose organu nadležnom
za inostrane poslove zahtev za izdavanje dokumenta kojim se potvrđuje da je međunarodnim
ugovorom predviđeno poresko oslobođenje za nabavku dobara ili usluga. Ministarstvo inostranih
poslova izdaje dokument kojim potvrđuje da je međunarodnim ugovorom predviđeno poresko
oslobođenje (osnovnu potvrdu).
Nosiocima prava data je mogućnost da ostvare poresko oslobođenje pri nabavci dobara i uslu-
ga na dva načina, i to:
– direktno pri kupovini i uvozu dobara ili usluga, i
– indirektno, podnošenjem Obrasca REF-5 Zahtev diplomatskog i konzularnog predstavništva,
odnosno međunarodne organizacije za refakciju, u skladu sa Pravilnikom o postupku ostva-
rivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV.
21.1. Direktan način ostvarivanja poreskog oslobođenja kod nosioca prava
Direktno poresko oslobođenje za nabavku dobara i usluga za lične i za službene potrebe no-
sioci prava mogu da ostvare ako poseduju dokumentaciju koja je propisana izmenjenim odred-
bama čl. 18. i 19. Pravilnika o poreskim oslobađanjima. U tom slučaju obveznik PDV – prodavac
dobara, odnosno pružalac usluga nosiocima prava ostvaruje poresko oslobođenje sa pravom na
odbitak prethodnog poreza za izvršeni promet, odnosno isporučuje dobro ili pruža uslugu bez
obračunavanja PDV.
129
Poresko oslobođenje za službene potrebe, obveznik može da ostvari ako poseduje:
1) fotokopiju potvrde o reciprocitetu, odnosno dokumenta kojim se potvrđuje da je pore-
sko oslobođenje predviđeno međunarodnim ugovorom, izdatog od strane ministarstva
nadležnog za inostrane poslove (u daljem tekstu: osnovna potvrda);
2) original službenog naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, koji izdaje
ovlašćeno lice nosioca prava.
Službeni nalog izdaje se na Obrascu SNPDV – Službeni nalog za nabavku dobara i usluga
i uvoz dobara, bez PDV.
Službeni nalog izdaje se u tri primerka, od kojih se dva daju obvezniku, a treći zadržava nosilac
prava za svoje potrebe. Ako se službeni nalog na Obrascu SNPDV izdaje za nabavku dobara za
koja se PDV plaća pri uvozu dobara u Republiku, dva primerka izdatih naloga daju se nadležnom
carinskom organu, a treći primerak zadržava nosilac prava za svoje potrebe.
Odgovorni predstavnik nosioca prava (šef misije, stalni predstavnik i dr.) dužan je da, pre izda-
vanja prvog službenog naloga, Centrali poreske uprave dostavi podatke o licima ovlašćenim za
izdavanje službenog naloga sa deponovanim potpisima tih lica, kao i da dostavi obaveštenje o
promenama lica kojima je dato to ovlašćenje u roku od 15 dana od dana nastanka promene.
Pre izdavanja Obrasca SNPDV nosioci prava treba da pribave osnovnu potvrdu koju izdaje
organ nadležan za inostrane poslove. Osnovna potvrda treba da sadrži podatak o postojanju re-
ciprociteta u oslobađanju, odnosno potvrdu da je međunarodnim ugovorom predviđeno poresko
oslobođenje. Ukoliko postoje ograničenja u oslobađanju dobara i usluga (u vrednosti ili količini),
potvrda treba da sadrži i ta ograničenja.
Poresko oslobođenje za promet dobara i usluga i uvoz dobara za lične potrebe (član 17. tačka
2 Pravilnika o poreskim oslobađanjima) obveznik može da ostvari ako poseduje fotokopiju osno-
vne potvrde i original naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, za lične potrebe
nosioca prava, koji izdaje ovlašćeno lice nosioca prava iz člana 17. tačka 1 Pravilnika o poreskim
oslobađanjima, a čiji je potpis deponovan kod Centrale Poreske uprave. Ovaj nalog se izdaje na
Obrascu LNPDV – Nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara, bez PDV, za lične potre­
be nosioca prava, koji je odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo. Nalog se izdaje u tri
primerka, od kojih se dva daju obvezniku, a treći zadržava nosilac prava za svoje potrebe.
Odgovorni predstavnik nosioca prava (šef misije, stalni predstavnik i dr.) dužan je da do 31. ja-
nuara tekuće godine dostavi Centrali Poreske uprave spisak lica koja imaju pravo nabavke dobara
i usluga bez PDV sa deponovanim potpisima ovih lica, kao i da dostavi obaveštenje o promenama
spiska lica koja imaju pravo nabavke dobara i usluga bez PDV u roku od 15 dana od dana nastanka
promene.
130
Kada predstavnik diplomatskog ili konzularnog predstavništva i međunarodne organizacije
dođe kod prodavca (trgovina na malo) ili pružaoca usluga sa fotokopijom osnovne potvrde i ori-
ginalom naloga izdatog na Obrascu SNPDV (za službene potrebe) ili LNPDV (za lične potrebe),
prodavac ili pružalac usluga treba da proveri sledeće:
– da li je pravilno popunjen Obrazac SNPDV, odnosno Obrazac LNPDV i da li sadrži broj iz
fotokopije osnovne potvrde;
– da utvrdi da li postoje ograničenja (ograničenja se nalaze u osnovnoj potvrdi). Ukoliko po-
stoje ograničenja u oslobađanju, isporuku dobara ili usluga može da da izvrši samo do visine
ograničenja, i
– da li je Obrazac službenog naloga potpisan i overen od strane ovlašćenog lica međunarodne
organizacije.
Ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi, obveznik poreza – prodavac ili pružalac usluge po-
punjava Obrazac SNPDV, odnosno Obrazac LNPDV u delu koji se odnosi na prodavca, odnosno
pružaoca usluga, i to: tabelu, iznos PDV za koji je ostvareno poresko oslobođenje, podatke o
nazivu, PIB, pečat i potpis ovlašćenog lica isporučioca dobara ili usluga, datum prometa dobara
i usluga.
Nakon provere svih podataka poreski obveznik – prodavac, odnosno pružalac usluga vrši ispo-
ruku dobara ili usluga i overava obrasce SNPDV, odnosno Obrazac LNPDV i zadržava dva pri-
merka ovih obrazaca i fotokopiju osnovne potvrde za svoje potrebe, a treći primerak Obrazaca
SNPDV, odnosno LNPDV vraća nosiocu prava.
Prema našem mišljenju, prodaju dobara i usluga diplomatskim, konzularnim predstavništvima
i međunarodnim organizacijama, obveznik PDV – prodavac na malo treba da evidentira preko
fskalne kase, tj. treba da izda fskalni isečak. Ovo važi za pravna lica i preduzetnike koji moraju da
evidentiraju promet preko fskalnih kasa u skladu sa odredbama člana 3. Uredbe o evidentiranju
prometa preko fskalnih kasa.
21.2. Ostvarivanje poreskog oslobođenja refakcijom plaćenog PDV (indirektno poresko
oslobođenje)
Pravo na reakciju PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim orga-
nizacijama propisano je izmenjenim odredbama člana 55a Zakona o PDV, a način ostvarivanja
tog prava detaljnije je regulisano članom 6b. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj
PDV i o načinu i postupku refakcije PDV („Službeni glasnik RS“, br. 107/04 i 65/05).
Prema odredbama člana 55a Zakona o PDV propisano je da ako se diplomatska ili konzular-
na predstavništva i međunarodne organizacije, odnosno lica iz člana 24. stav 1. tačka 16 Zako-
na ne opredele da izvrše nabavku ili uvoz dobara, odnosno prime usluge, namenjene njihovim
131
službenim, odnosno ličnim potrebama, uz poresko oslobođenje, imaju pravo na refakciju PDV,
pod uslovima koji su Zakonom propisani za ostvarivanje poreskog oslobođenja, i to ako:
1) su isporuke ili uvoz dobara, odnosno pružene usluge oporezive PDV;
2) je PDV za promet dobara i usluga iskazan u računu, u skladu sa ovim zakonom, i ako je račun
plaćen, odnosno ako je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara plaćen;
3) je ukupna vrednost dobara ili usluga, iskazana u računu, odnosno vrednost dobara iskaza-
na u carinskom dokumentu, veća od 50 evra bez PDV, osim za nabavku goriva za motorna
vozila.
Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije
PDV, propisan je postupak i način refakcije plaćenog PDV.
U skladu sa članom 6b Pravilnika, nosioci prava u smislu člana 17. Pravilnika o poreskim
oslobađanjima ostvaruju pravo na refakciju, u skladu sa Zakonom, na osnovu zahteva koji podno-
se Poreskoj upravi – Centrali (ul. Save Maškovića 3–5).
Zahtev se podnosi na Obrascu REF­5 – Zahtev diplomatskog i konzularnog predstavništva,
odnosno međunarodne organizacije za refakciju, koji čini sastavni deo Pravilnika.
Zahtev, odnosno Obrazac REF-5 za svakog nosioca prava, potpisuje, overava i izdaje lice koje
je ovlašćeno za izdavanje službenih i ličnih naloga za nabavku dobara i usluga, bez PDV, u skladu
sa Pravilnikom o poreskim oslobađanjima.
Rok za podnošenje zahteva je 30 dana od isteka kalendarskog tromesečja u kojem su dobra i
usluge nabavljene u Republici ili izvršen uvoz dobara u Republiku.
Uz zahtev (Obrazac REF-5) nosioci prava treba da dostave:
1) original i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima i korišćenim uslugama u Republici
koji glase na nosioca prava i koji sadrže podatak o broju osnovne potvrde propisane Pravi-
lnikom o poreskim oslobađanjima. Računi moraju biti izdati u skladu sa Zakonom o PDV i
moraju biti veći od 50 evra bez PDV, osim u slučaju nabavke goriva za motorna vozila kada
na računu može biti iskazan manji iznos od 50 evra bez PDV;
2) originali i kopije dokumenata o izvršenom uvozu dobara u Republiku.
Ako se nosiocu prava za izvršeni promet dobara i usluga izdaje fskalni isečak u skladu sa pro-
pisom kojim se uređuju fskalne kase, na poleđini tog isečka unose se podaci o nazivu, odnosno
imenu i prezimenu nosioca prava i broju osnovne potvrde i stavlja se pečat i potpis isporučioca
dobara, odnosno pružaoca usluga.
Poreska uprava – Centrala, nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju, rešenjem
odlučuje o podnetom zahtevu i to u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Uz rešenje
Poreska uprava – Centrala vraća overena dokumenta (originali i kopije računa) podnosiocima
zahteva. Poreska uprava u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja vrši refakciju PDV.
132
22. Obaveza plaćanja PDV u slučaju otuđenja dobara nabavljenih uz poresko
oslobođenje
Članom 21. Pravilnika o poreskim oslobađanjima propisano je da pre isteka roka od 3 godine
od dana nabavke dobara u Republici, odnosno iz uvoza, dobra nabavljena bez PDV, od strane
nosioca prava ne mogu da budu predmet preprodaje, poklona i dr. drugim licima, ako pre toga
nosilac prava koji je nabavio dobra bez PDV u Republici, odnosno iz uvoza, ne plati PDV koji nije
bio plaćen pri nabavci tih dobara. Otuđenje se ne odnosi na dobra čija je pojedinačna vrednost
do 50 evra u dinarskoj protivvrednosti, koja nosioci prava poklanjaju drugim licima, u skladu sa
njihovim funkcijama.
23. Tradicionalne crkve i verske zajednice
Tradicionalne crkve i verske zajednice imaju pravo na refakciju PDV na osnovu podnetog
zahteva, saglasno članu 55. Zakona o PDV. Tradicionalne crkve i verske zajednice su: Srpska
pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička crkva, Slovačka Evangelička crkva a.v, Jevrejska
zajednica, Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a.v. Tradicionalne
crkve i verske zajednice imaju pravo na refakciju za dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja
uvoze, kao i za usluge koje im se pružaju, a koji su neposredno povezani sa verskom delatnošću,
pod uslovom da je:
1) promet dobara i usluga, odnosno uvoz dobara oporeziv;
2) PDV za isporučena dobra, odnosno pružene usluge iskazan u računu, u skladu sa članom
42. ovog zakona, kao i da je račun plaćen, odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvoza
dobara prethodno plaćen.
Način ostvarivanja prava na refakciju poreza uređen je odredbama čl. 6. i 6a. Pravilnika o po-
stupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV.
Tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice ostvaruju pravo na refakciju, u skladu sa Zako-
nom, na osnovu zahteva koji upravno telo određeno od strane tradicionalne crkve, odnosno ver-
ske zajednice podnosi Centrali Poreske uprave za sve organizacione delove tradicionalne crkve,
odnosno verske zajednice.
Pre podnošenja prvog zahteva za refakciju, tradicionalna crkva, odnosno verska zajednica, pi-
smeno obaveštava Centralu koje je upravno telo određeno za podnošenje zahteva za refakciju i o
licu ovlašćenom za potpisivanje zahteva za refakciju.
Zahtev za refakciju podnosi se na Obrascu REF 3A - Zahtev tradicionalne crkve, odnosno
verske zajednice za refakciju.
133
Zahtev se podnosi u roku od 60 dana od isteka kalendarskog tromesečja u kome su dobra i
usluge nabavljene u Republici ili izvršen uvoz dobara u Republiku.
Uz zahtev za refakciju dostavljaju se:
1) originali i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima i korišćenim uslugama u Republi-
ci;
2) originali i kopije dokumenata o izvršenom uvozu dobara u Republiku.
Centrala, nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju, rešenjem odlučuje o zahtevu
u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva i u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja
vrši refakciju PDV. Centrala ovarava originalne račune i druge dokumente i dostavlja ih podno-
siocu zahteva zajedno sa rešenjem.
Račun koji nije izdat u skladu sa članom 42. Zakona o PDV, ne može se upotrebiti u postupku
refakcije PDV.
Dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću u smislu člana 55. Zakona
o PDV, smatraju se:
1) sveće i materijal za proizvodnju sveća;
2) tamjan i materijal za proizvodnju tamjana;
3) briketi;
4) ulje i vino za obredne svrhe;
5) brašno i beskvasni hleb za obredne svrhe;
6) svete sasude i obredni simboli;
7) odežde za sveštenike i verske službenike i materijal za proizvodnju ovih odeždi;
8) građevinske usluge i građevinski materijal koji se koriste za izgradnju, rekonstrukciju, kon-
zervatorske i restauratorske radove i održavanje hramova i drugih zdanja povezanih sa mi-
sionarskom delatnošću tradicionalnih crkava i verskih zajednica, uključujući i materijal za
izradu ikonostasa i ikonopisanje;
9) bogoslužbene knjige, verski kalendari i druga verska izdanja, kao i papir za štampanje tih
izdanja;
10) orgulje.
13+
8. Nevladine organizacije u carinskom sistemu Republike Srbije
1. Uvod
Oblast u kojima se defniše položaj neproftnog sektora u carinskom sistemu Republike
Srbije i u Carinskom zakonu Republike Srbije ne postoji. Neproftni sektor se tretira
potpuno isto kao i svi ostali obveznici plaćanja uvoznih dažbina prema propisanoj carin­
skoj nomenklaturi.
Iz ovoga proizilazi da prava na oslobođenje plaćanja carinskih dažbina neproftni sektor može
jedino izvlačiti iz oblasti carinskih povlastica koje su regulisane odredbama članova 191. do 196.
Carinskog zakona i odnose se na sve obveznike. Zato ćemo akcenat staviti na oslobođenja od
plaćanja uvoznih dažbina i proceduru njihovog korišćenja.
Oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina grupisana su na sledeći način:
­ za strana lica (šefovi stranih država i njihovi izaslanici, međunarodne organizacije i humani-
tarne organizacije, diplomatska i konzularna predstavništva i njihovo osoblje), čl.191
­ fzička lica, čl.192
­ pravna i druga lica, čl.193
­ roba, čl 194
Očigledan je nešto niži nivo carinskih povlastica u onosu na raniji Carinski zakon jer važećim
zakonom nisu utvrđene povlastice za :
• određene korisnike budžetskih sredstava (Vojska Srbije, MUP Srbije i kazneno popravne
ustanove), raniji čl.24 Carinskog zakona
• domaći državljani-povratnici sa privremenog rada u inostranstvu na predmete domaćinstva
i privrednog inventara, raniji čl. 25. st.1 tč.4 Carinskog zakona
• preduzeća za opremu koja se uvozi za zamenu uništene robe, raniji čl.26 st.1 tč.3 Carinskog
zakona
2. Oslobođenje pravnih lica i drugih lica od plaćanja uvoznih dažbina
Neproftnim organizacijama može biti interesantan čl.193 Carinskog zakona pa ćemo se na
njega posebno osvrnuti uz uputstvo o načinu korišćenja povlastica:
133
ČLAN 193
OSLOBOĐENjE PRAVNIH I DRUGIH LICA OD PLAĆANjA UVOZNIH DAŽBINA
(I) Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina:
(1) Organizacije Crvenog krsta ­ na robu koju uvezu iz inostranstva, koja se ne proizvodi
u Srbiji, a koja služi za izvršavanje njihovih humanitarnih zadataka; Radi korišćenja povlasti-
ce iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom organu:
- izjavu da će uvezenu robu koristiti za izvršavanje svojih humanitarnih zadataka
- potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji
(2) Vatrogasne i spasilačke organizacije i društva ­ na opremu i delove te opreme koji
se ne proizvode u Srbiji, a namenjeni su za gašenje požara i za spasilačke delatnosti; Radi
korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom organu:
­ potvrdu Ministarstva za unutrašnje poslove kojim se dokazuje da se oprema i delovi te opre-
me uvoze za potrebe vartogasnih odnosno spasilačkih organizacija i društava
- potvrdu Privredne komore Srbije da se oprema odnosno delovi te opreme koji se uvoze ne
proizvode u zemlji
(3) Muzeji i umetničke galerije ­ na zbirke, delove zbirki i pojedinačne predmete koji su
njima namenjeni, kao i arhivi­za arhivski materijal; Radi korišćenja povlastice iz ovog člana,
korisnik podnosi carinskom organu izjavu da su zbirke, delovi zbirki i pojedinačni predmeti koji
se uvoze namenjeni muzeju ili umetničkoj galeriji, odnosno da je arhivski materijal namenjen
arhivi.
(4) Lica, osim fzičkih, koja se bave naučnim, obrazovnim, kulturnom, sportskom, rekrea­
tivnom, humanitarnom, verskom delatnošću, tehničkom kulturom, umetnošću, delatnosti­
ma zaštite prirode, kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta životne sredine ­ na robu koje
se ne proizvodi u Srbiji, a služi neposredno za obavljanje tih delatnosti, osim alkohola i
alkoholnih pića, duvanskih proizvoda i putničkih motornih vozila; Radi korišćenja povlastice
iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom organu:
- izvod iz registra nadležnog organa da se korisnik povlastice bavi naučnom, obrazovnom,
kulturnom, sportskom, rekreativnom, humanitarnom, verskom delatnošću, tehničkom kul-
turom, umetnošću, delatnostima zaštite prirode, kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta
životne sredine;
- potvrdu Privredne komore Srbije de se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji
- izjavu korisnika povlastice da roba služi naposredno za obavljanje delatnosti.
Carinski organ može zahtevati od korisnika da priloži potvrdu ili mišljenje nadležnog organa
kojim se potrvđuje da roba koja se uvozi služi neprekidno za obavljanje delatnosti korisnika po-
vlastice.
136
(5) Lica, osim fzičkih ­ na robu koju beplatno prime iz inostranstva za naučne, prosvet­
ne, kulturne, sportske, humanitarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zaštitu
životne sredine, osim alkohola, alkoholnih pića, duvanskih proizvoda i putničkih motornih
vozila; Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom
organu:
- izjavu ili fakturu ino-pošiljaoca iz koje se vidi da se roba šalje besplatno;
- izvod iz odgovarajućeg registra iz kojeg se utvrđuje delatnost korisnika povlastice;
- izjavu korisnika povlastice da roba služi za naučne, prosvetne, kulturne, sportske, humani-
tarne, verske, zdravstvene i socijalne svrhe, kao i za zaštitu životne sredine.
Ako korisnik prima iz inostranstva besplatno, u humanitarne svrhe, lekove, sitne medicin-
ske instrumente, ortopedska pomagala, sanitetski materijal, hranu i bezalkoholna pića, tekstilne
proizvode (odeću, posteljinu, ćebad i sl.), obuću i dečje igračke pored dokaza iz stava 1 ovog
člana , podnosi i specifkaciju robe u kojoj je naznačen trgovački naziv i količina, carinski organ o
oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina stavlja zabelešku na deklaraciji.
(6) Lica, osim fzičkih ­ na robu koju besplatno prime iz inostranstva ili je nabave od
sredstava koja su dobila iz inostranstva kao novčanu pomoć, ako je namenjen otklanjanju
posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama (zemljotresi, poplave, suše, ekološki
udesi i sl.) ratom ili oružanim sukobom. Pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina u
skladu sa odredbom ove tačke, može se ostvariti ako Vlada utvrdi da su posledice elementarnih
nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz oslobođenje od plaćanja
carine i ako se ta roba uveze u roku koji odredi Vlada;
(7) Preduzeća u oblasti zdravstva – na specifčnu opremu, uređaje i instrumente za zdrav­
stvo i njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme kao i za lekove
koji se koriste u bolničkom lečenju koji se ne proizvode u zemlji i ako se uvoze radi opre­
manja i potreba tih preduzeća u skladu sa programima razvoja zdravstva. Radi korišćenja
povlastice iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom organu:
- potvrdu Ministarstva zdravlja kojom se dokazuje da se specifčna oprema, uređaji i nistru-
menti za zdravstvo, njihovi rezervni delovi i potrošni materijal za korišćenje te opreme, kao
i lekovi koji se koriste u bolničkom lečenju, uvozi radi opremanja i potreba pravnih lica u
oblasti zdravstva
- potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji.
(8) Preduzeća za profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalida ­ na opremu i
rezervne delove koji se ne proizvode u zemlji, a koriste se za profesionalno osposobljavanje
i radno angažovanje invalida. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona, kori-
snik podnosi carinskom organu:
137
- izvod iz registra nadležnog organa da se korisnik povlastice bavi profesionalnim osposoblja-
vanjem i zapošljavanjem invalida
- potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji
- izjavu korisnika povlastice da roba služi za profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje
invalida.
(9) Lica, osim fzičkih ­ na opremi koja se proizvodi u zemlji a služi neposredno za zaštitu
životne sredine. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi
carinskom organu:
-potvrdu Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine da roba koja se uvozi
služi neposredno za zaštitu životne sredine
-potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji
(10) Lica, osim fzičkih ­ na medalje i plakete koje primaju iz inostranstva radi dodelji­
vanja na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Srbiji. Radi korišćenja povlasti-
ce iz ovog člana Carinskog zakona, korisnik podnosi carinskom organu izjavu o organizovanju
međunarodnog takmičenja u zemlji i da će medalje i plakete dodeljivati na tom takmičenju. O
oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina carinski organ stavlja zabelešku na izjavi.
(II) Odredbe stava 1. tačka 3 do 10 ovog člana primenjuju se i na preduzetnike.
Na kraju ovog dela treba podsetiti i na Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći (Službeni
list SRJ br 10/2001, 61/2001, 36/2007 i Službeni Glasnik RS br 101/2005 ), a vezano za uvoz roba
i usluga.
Članom 1 Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći uređeno je da državni organi, jedini-
ce lokalne samouprave, javna preduzeća, javne ustanove, druge organizacije i zajednice koje ne
ostvaruju dobit, kao i domaće i strane humanitarne organizacije mogu primati donacije i huma-
nitarnu pomoć. Primalac donacije i pomoći ne mogu biti političke stranke.
Donacije i humanitarna pomoć mogu biti u robi (osim duvana i duvanskih prerađevina, alkohol-
nih pića i putničkih automobila ), uslugama, novcu, hartijama od vrednosti, imovinskim i drugim
pravima. Uvoz robe i usluga po osnovu donacije i humanitarne pomoći, kao i uvoz robe i usluga
koje se kupuju iz sredstava dobijenih od donacija i humanitarne pomoći i iz sredstava ostvarenih
realizacijom hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja ustupljenih prava je slobodan.
Uvoz robe u skladu sa čl.4. Zakona o donacijama može se vršiti samo ukoliko ispunjava propi-
sane uslove stavljanja robe u promet, odnosno za upotrebu na domaćem tržištu, a usluge u skladu
sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima. Ne može se uvoziti roba čiji je promet i upo-
treba zabranjen u zemlji iz koje se uvozi ili u kojoj je proizvedena, ili ukoliko je odlukom Vlade
zabranjen uvoz te robe radi sprečavanja i ugrožavanja života i zdravlja ljudi i životne sredine.
138
Primalac donacije i pomoći ne može bez prethodnog plaćanja carine robu oslobođenu od ca-
rine prodati ili je upotrebiti u druge svrhe osim u svrhe za koje je donacija, odnosno pomoć data u
roku od tri godine od dana uvoza. U suprotnom, carina će doneti rešenje o naplati carine i drugih
uvoznih dažbina i taksi.
Treba imati u vidu i da se roba oslobođena od plaćanja carinskih dažbina ne može dati u zalog,
na pozajmicu ili kao obezbeđenje za izvršenje druge obaveze.
139
9. Porez na dobit kod NVO
Jedna od najvećih poreskih olakšica za NVO u našem zakonodavstvu odnosi se na
oslobađanje od plaćanja poreza na dobit. Ova olakšica sadržana je u odredbama Zako­
na o porezu na dobit preduzeća («Službeni glasnik RS» br. 25/2001, 80/2002, 43/2003,
84/2004) i pratećih podzakonskih propisa.
U ovom Zakonu NVO se svrstavaju u kategoriju nedobitnih organizacija. Zakon pravi razliku
između nedobitnih organizacija koje knjige vode po kontnom okviru za budžetski sistem (škole,
domovi zdravlja i bolnice, fondovi socijalnog osiguranja itd.) i nedobitnih organizacija koje knjige
vode po kontnom okviru za preduzeća, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica. NVO su ne-
dobitne organizacije koje knjige vode po kontnom okviru za preduzeća, zadruge, preduzetnike i
druga pravna lica.
1. Uslovi za oslobođenje od poreza na dobit kod NVO
Uslovi za oslovođenje NVO od plaćanja poreza na dobit su kumulativni, odnosno aditiv­
ni. Svi propisani uslovi moraju biti ispunjeni da se ne bi platio porez na dobit.
Prema članu 44. Zakona o porezu na dobit preduzeća NVO se oslobađa plaćanja poreza na do-
bit koja, u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje, ostvari višak prihoda nad rashodima
do 300.000 dinara, pod sledećim uslovima:
1) da NVO ne raspodeljuje tako ostvareni višak svojim osnivačima, članovima, direktorima,
zaposlenima ili sa njima povezanim licima;
2) da lična primanja koja NVO - nedobitna organizacija isplaćuje zaposlenima, direktorima i
sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je orga-
nizacija razvrstana;
3) da NVO - nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača, članova,
direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica.
Ukoliko NVO ima višak prihoda nad rashodima manji od 300.000 din. i isti ne raspodeljuje
svojim vlasnicima, direktorima i sa njima povezanim licima
3
, lična primanja koja NVO isplaćuje
zaposlenima, direktorima i sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za
delatnost u kojoj je NVO razvrstana i NVO ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača,
članova, direktora, zaposlenih i sa njima povezanih lica, oslobođena je plaćanja poreza na dobit.
3 Povezanim licima smatra se fzičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa NVO javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na
poslovne odluke. Posedovanje više od 50% ili pojedinačno najvećeg dela akcija ili udela smatra se omogućenom kontrolom. Uticaj
na poslovne odluke postoji i kada lice povezano sa NVO poseduje više od 50% ili pojedinačno najveći broj glasova u organima
upravljanja. Povezanim licem smatra se i ono pravno lice u kome, kao i kod NVO, ista fzička ili pravna lica neposredno ili posredno
učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu, na način predviđen u st. 3. i 4. člana Zakona o porezu na dobit preduzeća.
1+0
Međutim, ukoliko je višak prihoda nad rashodima preko 300.000 din. ili je manji od tog iznosa
ali nije ispunjen jedan od ostalih propisanih uslova (raspodeljivanje tog viška, visina ličnih pri-
manja i raspodeljivanje imovine), NVO je dužna da obračuna i plati porez na dobit. Stopa poreza
na dobit iznosi 10%.
Takođe, pravo na oslobođenje nema ni NVO koja ima monopolski ili dominantan položaj na
tržištu u smislu zakona kojim se uređuje suzbijanje monopolskog ili dominantnog položaja.
NVO ima pravo na oslobođenje od plaćanja poreza na dobit u skladu sa pomenutim članom 44.
Zakona o porezu na dobit, a nema pravo na druge poreske pogodnosti iz ovog Zakona kao što su
poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (za mala pravna lica ovaj kredit iznosi 40%
izvršenih ulaganja, a najviše do 70% obračunatog poreza), poreski kredit po osnovu zapošljavanja
novih radnika na neodređeno vreme itd.
2. Koji prihodi NVO se (ne)smatraju prihodima ostvarenim na tržištu?
Prihodi po osnovu dotacija iz budžeta, poklona, donacija i drugih bespovratnih i beste­
retnih davanja, kao i prihodi od članarina ne smatraju se prihodima NVO koji se ostvare
na tržištu.
O poreskom tretmanu – prihoda od donacija, dotacija, poklona i članarina kod nedobitnih
organizacija Ministarstvo fnansija je izdalo sledeće mišljenje:
Odredbom člana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“,br.
25/2001, 80/2002 i 43/2003), propisano je da je poreski obveznik i drugo pravno lice koje nije
organizovano u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu
ili vršenjem usluga uz naknadu.
Prema tome, udruženje građana, kao nedobitna organizacija, nije obveznik poreza na dobit
preduzeća ukoliko prihode ostvaruje isključivo iz donacija, dotacija, poklona, članarina članova
društva i sl., odnosno ukoliko prihode ne ostvaruje prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem
usluga uz naknadu. (Ministarstvo fnansija i ekonomije, br. 413–00–1271/2003–04 od 16. 12.
2003. godine)
Karakteristični primeri prihoda koji su ostvareni na tržištu bi bili: prihodi od zakupnina, priho-
di od kamata, od sponzorstva kada postoji protivusluga od strane NVO, prihodi po osnovu pro-
daje robe, proizvoda i raznih usluga koje se vrše uz naknadu (Npr: komercijalna prodaja knjiga i
drugih izdanja, usluge obrazovanja, stručnog osposobljavanja i usavršavanja koje se naplaćuju od
primaoca itd).
O poreskom tretmanu prihoda od kamata nedobitnih organizacija Ministarstvo fnansija izda-
lo je mišljenje sledeće sadržine:
1+1
Odredbom člana 1. stav 3. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“,br.
25/2001, 80/2002 i 43/2003), propisano je da je poreski obveznik, u skladu sa Zakonaom, i drugo
pravno lice koje nije organizovano u smislu st. 1. i 2. ovog člana, ako ostvaruje prihode prodajom
proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.
Fond kao nedobitna organizacija obveznik je poreza na dobit preduzeća, ukoliko ostvaruje
prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu.
Prihodi od kamate smatraju se prihodima ostvarenim na tržištu i na ovaj prihod se obračunava
i plaća porez na dobit u skladu sa Zakonom, odnosno članom 4. stav 1. tačka 3. Pravilnika o
sadržini poreskog bilansa za druga pravna lica obveznike poreza na dobit preduzeća („Službeni
glasnik RS“,br. 38/2001 i 5/2002).
Međutim, nedobitna organizacija (fond), koja u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje
ostvari višak prihoda nad rashodima do 300.000 dinara, oslobađa se plaćanja poreza na dobit
preduzeća, uz ispunjenje uslova iz člana 44. Zakona o porezu na dobit preduzeća. (Ministarstvo
fnansija i ekonomije, br. 434–01–00055/2003–04 od 16. 12. 2003. godine)
3. Podnošenje poreskog bilansa i poreske prijave za porez na dobit
Forma, sadržina i način popunjavanja poreskog bilansa za porez na dobit NVO uređeni su Pra-
vilnikom o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) – obveznike
poreza na dobit preduzeća («Službeni glasnik RS», br. 19/2005, 15/2006).
Forma, sadržina i način popunjavanja poreske prijave za porez na dobit NVO uređeni su Pra-
vilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“
br. 139/2004, 19/2005, 15/2006, 59/2006).
U praksi je često postavljano pitanje da li NVO koja ima pravo na poresko oslobođenje od
plaćanja poreza na dobit treba da sastavi i nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu
i poreski bilans za ovaj porez? Zakon o porezu na dobit u članu 44. stav 3. sadrži odredbu po kojoj
je NVO dužna da u poreskom bilansu iskaže prihode ostvarene na tržištu i sa njima povezane
rashode. U našem poreskom sistemu za neke vrste poreskih prijava, kao što su poreske prijave za
porez po odbitku (na zarade i druga lična primanja) ne postoji obaveza dostavljanja nadležnom
poreskom organu u slučaju nepostojanja poreske obaveze, dok za druge, kao što je poreska prijava
za PDV, u tom slučaju postoji obaveza dostavljanja „prazne“ poreske prijave
Što se tiče poreske prijave za porez na dobit u slučaju da NVO nema poresku obavezu Mini-
starstvo fnansija je izdalo mišljenje sledeće sadržine:
Prema tome, obavljanjem delatnosti u okviru sprovođenja TEMRUS programa, za koji se fnan-
siranje vrši iz izdvojenih sredstava Evropske komisije u skladu sa ciljevima ovog programa, Tempus
fondacija ne ostvaruje oporezivu dobit u smislu Zakona o porezima na dobit preduzeća.
1+2
Međutim, sve nedobitne organizacije ... dužne su da, saglasno sa članu 63. stav 1. Zakona, da
u propisanom roku, podnesu poresku prijavu i poreski bilans nadležnoj organizacionoj jedinici
Poreske uprave. (Mišljenje Ministarstva fnansija, br. 413-00-391/2003-04 od 27.03.2003. god.)
Na osnovu navedenog proizilazi da NVO i u slučaju da nema prihode i rashode ostvarene na
tržištu i oporezive dobiti, te nema ni obavezu plaćanja ovog poreza, treba da podnese „prazan“
poreski bilans i poresku prijavu za porez na dobit na propisanim obrascima. Opravdanje za to
može se naći u potrebi da nedobitna organizacija dokaže i dokumentuje poreskoj administraciji
da ispunjava propisane uslove za oslobođenje.
Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa na propisanim obrascima je 10. mart.
4. Pitanje poreske osnovice
Potrebno je napomenuti da eventualni porez na dobit NVO utvrđuje za deo prihoda koji ostva-
ri na tržištu prodajom dobara ili vršenjem usluga. Poreska osnovica je višak prihoda ostvarenih na
tržištu nad rashodima koji su nastali u vezi sa tim prihodima.
U slučaju da NVO ima višak prihoda ostvarenih na tržištu nad rashodima koji su vezani za
njih veći od 300.000 din. ili ne ispunjava ostale propisane uslove, te podleže plaćanju poreza na
dobit, osnovica za plaćanje ovog poreza po stopi od 10% je ukupna razlika između tih prihoda i
rashoda.
Primer:
NVO je u toku godine ostvarila prihode na tržištu od 700.000 din. i sa njima povezane rashode od 250.000
din. Osnovica za plaćanje poreza na dobit je ukupna razlika prihoda na tržištu i sa njima povezanih rasho-
da (celokupan višak) koji u primeru iznosi 450.000 din. Porez na dobit je 45.000 din. (450.000 x 0%).
Ukoliko je nastanak određenih rashoda vezan isključivo za prihode ostvarene na tržištu u
poreskom bilansu NVO iskazuju se ukupni takvi rashodi. Ako takvo podvajanje nije moguće,
odgovarajući rashodi koji su povezani sa prihodima ostvarenim na tržištu utvrđuju se, i u poreskoj
prijavi PBN-1 iskazuju, srazmerno učešću prihoda ostvarenih na tržištu u ukupno ostvarenim
prihodima NVO. Primera radi, ukoliko prihodi ostvareni na tržištu čine 45% ukupnih prihoda
NVO rashodi koji se iskazuju u poreskom bilansu utvrđuju se kao 45% pojedinih vrsta rashoda
– nabavne vrednosti prodate robe, troškova materijala, troškova zarada, naknada zarada i ostalih
ličnih rashoda, troškova amortizacije i ostalih poslovnih rashoda.
Kod eventualnog iskazivanja troškova amortizacije NVO u poreskom bilansu iskazuje se
odgovarajući iznos ovih troškova utvrđenih prema računovodstvenim, a ne prema poreskim pro-
pisima. Drugim rečima, ukoliko se u obrascu PBN-1 iskazuju troškovi amortizacije iskazuje se
1+3
srazmeran deo troškova amortizacije koji je povezan sa prihodima ostvarenim na tržištu. Polazna
osnova su troškovi amortizacije utvrđeni prema računovodstvenim propisima (u skladu sa izabra-
nom metodom amortizacije i procenjenim korisnim vekom trajanja osnovnih sredstava), koji su
iskazani u Bilansu uspeha. Kod NVO se ne uzima poreska grupna amortizacija (od I do V amorti-
zacione grupe) u smislu člana 10. Zakona o porezu na dobit i na osnovu njega donetog Pravilnika
o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske
svrhe („Službeni glasnik RS“ br. 116/2004).
Na osnovu poreskog bilansa koji se podnosi na obrascu PBN-1 vrši se sastavljanje poreske
prijave na obrascu PBN. Na osnovu poreske prijave utvrđuje se eventualni iznos konačne obaveze
na ime poreza na dobit NVO tekuće godine i akontacija za narednu godinu.
Poznato je da se u našoj zemlji, a to važi i za NVO, porez na dobit plaća akontativno (do 15. u
mesecu za prethodni mesec) u toku godine, da bi se ka kraju godine na osnovu poreske prijave
utvrdila konačna obaveza i razlika za uplatu ili poreski kredit za naredni period.
NVO koja nema obavezu plaćanja poreza na dobit takođe ne plaća ni porez na kapitalnu do-
bit ostvarenu prilikom prodaje nepokretnosti (uključujući i prava industrijske svojine i udele u
imovini poslovnih subjekata i ostale hartije od vrednosti čija prodaja nije zastupljena pojava u
poslovanju NVO).
Od 2004. god. ni kod preduzeća i ostalih dobitnih organizacija se prilikom prodaje postrojenja
i opreme ne plaća se porez na kapitalnu dobit. To znači da ni NVO ne plaćaju porez na kapitalni
dobitak prilikom prodaje po većoj ceni od sadašnje knjigovodstvene vrednosti postrojenja i opre-
me (najčešće je to računarska oprema, putnički automobili, štampači, fotokopir mašine i druga
oprema).
1++
10. Porez na poklon i NVO
1. Uvod
Na primljene donacije u novcu i u stvarima i pravima (ako se na njih ne plaća PDV)
pojedinačne vrednosti preko 9.000 din. NVO je dužna da obračuna i plati porez na po­
klon po stopi od 2,5%
4
.
Ta obaveza proizilazi iz članova 14. i 15. Zakona o porezima na imovinu (26/01, 45/02, 80/02,
134/04 i 61/07).
U našem zakonodavstvu postoje četiri poreska oslobođenja od poreza na poklon koja su
relevantna za NVO
5
:
1.Porez na poklon ne plaća se na donacije u novcu, stvarima i pravima ukoliko je pojedinačan
iznos donacije (nominalni ili procenjeni tržišni) manji od 9.000 dinara;
2.Porez na poklon ne plaćaju fondovi i fondacije, na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu
koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani.
3.Porez na poklon ne plaća se na donacije koje su primljene u skladu sa ratifkovanim
međunarodnim ugovorima koje je sa drugom državom ili međunarodnom ogranizacijom
zaključio određeni državni organ, a kojim je predviđeno da se iz dobijenih sredstava u zemlji
korisnika ne plaćaju porezi.
4.Porez na poklon ne plaća se na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokraji-
ne, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Poreski tretman donacija u novcu, razlikuje se od poreskog tretmana od donacija u stvarima i
pravima što objašnjavamo u nastavku.
2. Donacije u novcu
Na primljene donacije, kada primalac nema obavezu protučinidbe (da izvrši određenu ispo-
ruku dobara ili pružanje usluga) NVO ne obračunava i ne plaća PDV jer to nije predmet opore-
zivanja Zakona o PDV.
Međutim, donacije u novcu koje NVO prima od domaćih i stranih pravnih i fzičkih lica po
osnovu donacije, dotacije, fnansijske podrške i sl. se sa stanovišta poreskih propisa tretiraju kao
poklon i podležu plaćanju poreza na poklon (2,5% na iznos preko 9.000 din). Prema važećim pro-
pisima u našoj zemlji porez na poklon se plaća i na donacije namenskog karaktera, čija je svrha
trošenja uređena ugovorom i sporazumom sa donatorom, ili, drugim rečima, i kada se primljena
4 Do izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu iz jula 2007. god. poreska stopa je iznosila 5%.
5 Ovde ne navodimo sva poreska oslobođenja već samo ona koja su od značaja za NVO.
1+3
novčana sredstva koriste za fnansiranje određenog projekta.
6
Poreska osnovica je dakle ukupna
novčana suma koja je primljena, a ne ostatak po odbitku neoporizog iznosa.
Porez na poklon plaća se na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa, a po podnetoj poreskoj
prijavi od strane NVO na obrascu PPI-3.
Primer:
NVO je od poslovnog partnera iz inostranstva koji fnansira ugovoreni projekat i nadgleda njegovo ostva-
renje primila na ime fnansijske podrške iznos od 5.000 EUR, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 40.000
din. Pod pretpostavkom da se ne radi o fondu i fondaciji i da ne postoji bilateralni međudržavni ugovor
kojim je predviđeno neplaćanje poreza u Srbiji, NVO je dužna da plati porez na poklon po stopi od 2,5%
na ukupan iznos donacije.
U roku od 0 dana od dana nastanka poreske obaveze (uzmimo da je to dan kada je zaključen ugovor i na
devizni račun su doznačena sredstva) NVO je dužna da nadležnom poreskom organu podnese poresku
prijavu PPI-3 za porez na poklon. U poreskoj prijavi se pored standardnih identifkacionih podataka o
obvezniku navodi broj ugovora o donaciji (poklonu) i datum zaključenja ugovora ili datum prijema dona-
cije, kao i valuta i iznos primljene donacije.
U našem primeru osnovica za plaćanje poreza na poklon je 40.000 din.
Na osnovu podnete poreske prijave naležni poreski organ izdaje rešenje o plaćanju poreza na poklon.
Pretpostavimo da ono glasi na 0.250 din. Rok za plaćanje je 5 dana od dana dostavljanja rešenja.
Napominjemo da se po poslednjim izmenama Zakona o porezima na imovinu (jul 2007. god)
porez na poklon ne plaća na imovinu primljenu od Republike Srbije, autonomne pokrajine, odno-
sno jedinice lokalne samuprave. Shodno tome, ukoliko NVO dobije bez naknade na ime donacije
ili druge pomoći novac, stvari i prava od Republike Srbije, autonomne pokrajine ili lokalne sa-
mouprave ne plaća porez na poklon
Primljene donacije u novcu ne uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga. Ukupan pro-
met dobara i usluga je bitan za utvrđivanje da li je NVO obveznik PDV ili ne, a ako jeste za koji
poreski period se PDV obračunava ili plaća (mesečno ili tromesečno). O tome je Ministarstvo
fnansija izdalo mišljenje sledeće sadržine:
6 Obaveza plaćanja poreza na poklon na primljene donacije, dotacije i sl. predmet je kritika aktivista udruženja građana i nevladinih
organizacija koji smatraju da se između poklona koji predstavlja besteretni pravni posao i donacija koje NVO troše namenski
za fnansiranje određenog, ugovorom utvrđenog projekta, kao teretnog pravnog posla ne može staviti znak jednakosti. Prema
njihovom mišljenju i gledištu pojedinih pravnih eksperata, novčana sredstva koje je NVO primila od domaćih i stranih pravnih lica
kao podršku njegovim konkretnim aktivnostima i programima, defnisanih ugovorom, predstavljaju poklon sa elementima naloga.
U tim diskusijama se navodi da se u stranoj pravnoj literaturi i poreskoj politici zapadnoevropskih zemalja pravi razlika između
donacije (poklona) kao jednostrano teretnog posla i granta kao dvostrano teretnog posla. Naše aktuelno poresko zakonodavstvo
ne pravi tu razliku što je potvrđeno i mišljenjima nadležnog ministarstva koja navodimo u nastavku. S obzirom na divergentna
mišljenja, a imajući u vidu instruktivnu prirodu ovog priručnika i njegovu osnovnu nameru da posluži za razjašnjenje i pravilnu
primenu važećih poreskih propisa, ostaje nam da konstatujemo da ovaj segment fskalnog sistema zaslužuje da bude preispitan i
pažljivo razmotren od strane nadležnih državnih organa. Izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koje su stupile na
snagu . jula 2007. god. nisu izvršene izmene u pogledu oporezivanja donacija udruženja građana i nevladinih organizacija.
1+6
Prema odredbi člana 48. stav 1. Zakona, poreski period za koji se obračunava PDV, predaje po-
reska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostva-
rio ukupan promet veći od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti
ukupan promet veći od 20.000.000 dinara.
Odredbom stava 2. istog člana Zakona propisano je da je poreski period za koji se obračunava
PDV, predaje poreska prijava i plaća PDV kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethod-
nih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20.000.000 dinara ili procenjuje da će u narednih
12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20.000.000 dinara.
Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu
davaocu (promet dobara i usluga), ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. Prema tome, u
ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju
se primljena novčana sredstva u vidu donacije. (Ministarstvo fnansija Republike Srbije, br. 413–
00–02695/2005–04 od 22. 12. 2005. godine)
Ukoliko NVO dobije novčane donacije za obavljanje delatnosti koje u ukupnom iznosu prelaze
2.000.000 din. ne postaje obveznik PDV, budući da se te donacije ne uračunavaju u ukupan pro-
met dobara i usluga.
3. Donacije u stvarima i pravima
Na besteterna primanja u stvarima i pravima po osnovu kojih NVO nema obavezu proti­
vusluge takođe se plaća porez na poklon od 2,5% na iznose preko 9.000 din.) ukoliko se
ne plaća PDV.
Naime, prema članu 14. stav 6. Zakona o porezima na imovinu poklonom, u smislu ovog zako-
na, ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. 1. do
4. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa propisima kojima se uređuje
porez na dodatu vrednost, nezavisno od postojanja ugovora o poklonu.
Prema tome, ukoliko je davalac donacije ili humanitarne pomoći obračunao PDV NVO, odno-
sno humanitarna organizacije nema obavezu obračuna i plaćanja poreza na poklon. O nevladinim
organizacijama i porezu na dodatu vrednost detljanija objašnjenje dali smo u posebnom poglavlju
ovog priručnika.
4. Poresko oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija
Prema članu 16. Zakona o zadužbinama, fondacijama i fondovima na sredstva data zadu­
žbini, fondaciji i fondu ne plaćaju se porezi i doprinosi ustanovljeni republičkim propisima.
Odredbom člana 21. stav 1. tačka 5) Zakona o porezima na imovinu fondovi i fondacije
oslobođeni su plaćanja poreza na poklon na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi
isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani.
1+7
Fond i fondacija ima pravo na navedeno poresko oslobođenje pod uslovom da ima rešenje/
odobrenje za rad Ministarstva kulture i upisano je u registar ovih organizacija koje vodi to Mi-
nisarstvo i na poklon primljena sredstva koristi isključivo za namene za koje su fond i fondacija
osnovani, a to znači radi pomaganja stvaralaštva i ostvarivanja humanitarnih i drugih društveno
korisnih ciljeva.
Fondovi i fondacije koji na poklon primljenu imovinu ne koriste za osnovne ciljeve ovih orga-
nizacija, već za druge namene, plaćaju porez na poklon na donacije u novcu i stvarima i pravima
(ako se na njih ne plaća PDV) pojedinačne vrednosti preko 9.000 din.
Treba apostrofrati da se na udruženja građana i nevladine organizacije koje nisu osnovane i ne
rade kao fondovi i fondacije ne odnosi poresko oslobođenje od poreza na poklon.
5. Poresko oslobođenje od poreza na poklon za donacije koje se primaju u skladu sa
bilateralnim međunarodnim ugovorima
Na donacije koje se primaju u skladu sa ugorovorom koji je drugom državom ili
međunarodnom ogranizacijom zaključio određeni državni organ, a kojim je predviđeno
da se iz dobijenih sredstava u zemlji korisnika ne plaćaju porezi, ne plaća se porez na
poklon, PDV i drugi porezi.
Naime, prema članu 16. stav 2. Ustava Republike Srbije («Službeni glasnik 98/2006)
opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori predstavljaju sa-
stavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni međunarodni
ugovori moraju biti u skladu s Ustavom. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni
međunarodni ugovori imaju primat nad nacionalnim pravom.
U vezi sa ovim poreskim oslobođenjem treba imati u vidu dve činjenice:
Prva je da se bilateralnim međunarodnim ugovorima smatraju ugovori (ugovori o saradnji
i tehničkoj pomoći, ugovori o fnansijskoj podršci, ugovori o kreditu ili zajmu, ugovori o dona-
ciji) koje je da drugim državama, odnosno sa međunarodnim organizacijama, zaključila ranije
Državna zajednica Srbija i Crna Gora, a sada Republika Srbija i njeni organi – ministarstva i drugi
državni organi i organizacije.
Druga bitna činjenica je da poresko oslobođenje od poreza na poklon, PDV i drugih poreza, a
za primljena sredstva po osnovu donacija koje se primaju na osnovu bilateralnih međunarodnih
ugovora, može ostvariti ukoliko je ugovorom eksplicitno predviđeno da se iz primljenih sredstava
u zemlji korisnika ne plaćaju porezi. Ukoliko međunarodni ugovor ne sadrži tu odredbu i nji-
me nije predviđeno neplaćanje poreza u Srbiji NVO - primalac donacije nema pravo na poresko
oslobođenje od poreza na poklon.
1+8
6. Utvrđivanje i plaćanje poreza na poklon
Osnovica za plaćanje poreza na poklon na donacije koje NVO prima u novcu, stvarima i
pravima je tržišna vrednost na poklon primljene stvari, na dan nastanka poreske obaveze,
koju utvrđuje nadležni poreski organ.
Kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom
obvezniku - poklonoprimcu, osnovicu poreza na poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti
tekućeg i prethodnih nasleđa, odnosno tekućeg i prethodnih poklona.
Već smo rekli da se porez na poklon plaća po rešenju nadležne organizacione jedinice poreske
uprave.
NVO je dužna da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu za porez na poklon
(Obrazac PPI-3) u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. Danom nastanka ove po-
reske obaveze smatra se dan zaključenja ugovora o poklonu (donaciji), a ako ugovor nije zaključen
u pismenoj formi – danom prijema poklona
Poreska prijava na Obrascu PPI-3 podnosi se:
- na poklon primljenu nepokretnost - poreskom organu na čijoj teritoriji se nalazi nepokret-
nost;
- za istovremeno na poklon primljene nepokretnosti i pokretne stvari - poreskom organu u
opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koju NVO prima na poklon;
- na poklon primljenu nepokretnost iz inostranstva - poreskom organu u opštini na čijoj teri-
toriji NVO ima sedište/prebivalište;
- za nasleđene odnosno na poklon primljene samo pokretne stvari (gotov novac, štedne uloge,
depozite u bankama, novčana potraživanja, prava intelektualne svojine, udele u pravnom
licu, hartije od vrednosti, pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljava-
nom plovnom objektu, upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog
i druge pokretne stvari) - poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji NVO ima sedište/
prebivalište;
- ako NVO nema sedište/prebivalište u Republici, prijava se podnosi poreskom organu u
opštini u kojoj je poklonodavac imao, odnosno ima sedište/prebivalište.
Porez na poklon NVO plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja nadležnog pore-
skog organa.
Uplatni račun je: 840-713311-843-29.
Poklonodavac jemči supsidijarno za plaćanje poreza na poklon. Ukoliko nadležni poreski organ
ne može da naplati porez na poklon od poklonoprimca, naplatiće ga od poklonodavca. Poklono-
1+9
davac koji se ugovorom obavezao da plati porez na poklon jemči solidarno (zajedno se obavezao
sa poklonoprimcem) za plaćanje poreza.
7. Mišljenja Ministarstva fnansija o porezu na poklon kod NVO
U nastavku navodimo nekoliko mišljenja (ne celokupan tekst, već najznačajniji deo) Ministar-
stva fnansija o poreskom tretmanu novčanih donacija i plaćanju poreza na poklon:
Obveznik poreza na poklon nije poklonodavac, već poklonoprimac
Prema tome, na poklon – donaciju u novcu i drugim stvarima i pravima iz člana 14. Zakona
plaća se porez na poklon, ukoliko se na tu donaciju – poklon ne plaća porez na dodatu vrednost
u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost i ukoliko pojedinačna tržišna,
odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja, odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji
od 9.000 dinara, osim u slučajevima za koje je zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.
Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz
člana 14. stav 3. Zakona je rezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Srbije i Crne
Gore, ili u inostranstvu. Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi pred-
met oporezivanja iz člana 14. stav 3. Zakona je nerezident Republike za predmet koji se nalazi na
teritoriji Republike (član 15. st. 2. i 3. Zakona).
Dakle, obveznik poreza na poklon nije lice koje poklon daje, već lice koje poklon prima.
Zakonom o porezima na imovinu nije propisana mogućnost da se obveznik poreza na nasleđe
i poklon oslobodi plaćanja ovog poreza odnosno da mu se poreska obaveza umanji iz razloga koje
u dopisu navodite. (Ministarstvo fnansija Republike Srbije, br.413-00-01058/2006-04 od 22. 09.
2006. godine)
Porez na poklon se plaća na namensku donaciju u novcu radi realizacije
određenog projekta
Razmotrili smo vaš zahtev broj 119/1 od 20.02.2006. godine, koji ste uputili Ministarstvu f-
nansija, a u vezi sa poreskim tretmanom novčanih sredstava koja, na osnovu ugovora o donaciji
zaključenog sa Vestminister fondacijom za demokratiju, dobijate za potrebe realizacije projekta
„Praćenje primene Kodeksa ponašanja lokalnih funkcionera u 10 opština Srbije“.
Prema tome, na poklon – namensku donaciju u novcu radi realizacije određenog projekta na
koji se plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu
vrednost, porez na poklon se ne plaća.
Na poklon – namensku donaciju u novcu radi realizacije određenog projekta (na koji se ne plaća
porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost), porez
na poklon se plaća kada njegov pojedinačni iznos nije manji od 9.000 dinara, osim u slučajevima
za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.
130
Zakonom nije propisano pravo na poresko oslobođenje za donaciju u novcu kada je primalac
donacije Stalna konferencija gradova i opština. (Ministarstvo fnansija Republike Srbije, br. 413-
00-237/2006-04 od 23. februara 2006. godine)
Oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija
Dakle, porez na nasleđe i poklon ne plaća pravno lice – fondacija (ako je osnovana u skladu sa
zakonom kojim se uređuju zadužbine, fondacije i fondovi u upisana u Registar zadužbina, fondacija
i fondova koji vodi Ministarstvo kulture i medija, o čemu je to ministarstvo donelo i odgovarajuće
rešenje saglasno sa Zakonom), koje na poklon primi imovinu (u konkretnom slučaju, prava na
nepokretnosti) koja služi isključivo za namene na koje se, saglasno sa Zakonom o zadužbinama,
fondacijama i fondovima, obrazuju fondacije – pomaganje stvaralaštva i ostvarivanje humanitar-
nih i drugih društveno korisnih ciljeva.
U protivnom, nema osnova za poresko oslobođenje primenom odredbe člana 21. stav 1. tačka 5)
Zakona o porezima na imovinu.
Činjenično stanje koje utiče na postojanje i visinu poreske obaveze, odnosno na postojanje osno-
va za poresko oslobođenje, u svakom konkretnom slučaju, ceni nadležni poreski organ. (Ministar-
tvo fnansija i ekonomije, br. 430-03-00038/2004-04 od 10.02.2004. godine).
Oslobođenje od poreza na poklon po osnovu međunarodnih ugovora
Na poklon – donaciju u novcu (na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zako-
nom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost), porez na poklon se plaća kada njegov pojedinačni
iznos nije manji od 9.000 dinara, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na
poresko oslobođenje.
Osim toga, ratifkovani međunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava
imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica.
Dakle, porez na poklon se ne plaća ukoliko je konkretnim međunarodnim ugovorom propisano
da se po osnovu donacije koja je njime uređena porez ne plaća.
Zakon o ratifkaciji Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Re-
publike Nemačke o tehničkoj saradnji i pomoći, objavljen je u „Službenom listu SCG – Međunarodni
ugovori“, br. 1/05.
Imajući u vidu da je Sporazum o lokalnim donacijama, zaključen na osnovu Sporazuma
između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o tehničkoj sa-
radnji i pomoći, a da tim sporazumom oslobođenje od plaćanja poreza na poklon po tom osnovu
nije izričito ugovoreno, smatramo da se na navedenu donaciju porez na poklon plaća ukoliko se na
konkretnu donaciju ne plaća porez na dodatu vrednost.
131
Činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze odnosno osnova za
oslobođenje od plaćanja poreza u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni poreski organ. (Mini-
starstvo fnansija Republike Srbije, br. 430–03–000212/2006–04 od 29. 08. 2006. godine)
132
11. Porez na imovinu kod NVO
1. Uvod
Oporezivanje imovine NVO i podnošenje poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovi­
nu ne razlikuje se od obaveza drugih pravnih lica, preduzetnika i fzičkih lica.
Ono se vrši u skladu sa sledećim propisima:
1) Zakonom o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001, 45/2001, 80/2002 ,
135/2004 i 61/07– u daljem tekstu: Zakon);
2) Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Službeni gla-
snik RS“, br. 139/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava), i
3) Pravilnikom o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnosti
(„Službeni glasnik RS“, br. 38/2001 – u daljem tekstu: Pravilnik o načinu utvrđivanja osno-
vice).
Porez na imovinu (stopa je 0,4%) plaća se na prava na nepokretnostima koja se nalaze u Srbiji.
Nepokretnostima se smatraju zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije,
garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju, drugi građevinski objekti (bazeni i sl.) i delovi
navedenih nepokretnosti.
Udruženja građana i nevladine organizacije, kao i druga pravna lica, preduzetnici i fzička lica
dužni su da nadležnom poreskom organu podnesu poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imo-
vinu za tekuću godinu najkasnije do 31. marta tekuće godine. Primera radi, poreska prijava za
porez na imovinu za 2007. god. dostavlja se najkasnije do 31. marta 2007. god.
Za porez na imovinu za NVO je relevantna poreska prijava na Obrascu PPI–1 – Poreska prija-
va za utvrđivanje poreza na imovinu za 200_ godinu, koju podnose pravna lica i preduzetnici koji
vode poslovne knjige, i to za imovinu koja im služi za obavljanje delatnosti.
7
NVO plaća porez na imovinu na prava na nepokretnosti iz člana 2. Zakona, i to na:
1) pravo svojine:
2) pravo plodouživanja;
3) pravo upotrebe i pravo stanovanja;
7 Ovde ne pišemo o drugim poreskim prijavama za poreze na imovinu. To su poreska prijava na Obrascu PPI–2 – Poreska prijava za
utvrđivanje poreza na imovinu za 200_ godinu. Ova poreska prijava nije relevantna za NVO jer je podnose preduzetnici koji vode
poslovne knjige za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti i ostali preduzetnici (paušalci) – za imovinu koja im služi za
obavljanje delatnosti i za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti, kao i fzička lica.
O poreskoj prijavi na Obrascu PPI–3 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon koju podnose obveznici poreza na
nasleđe i poklon pisali smo u delu ovog priručnika o porezu na poklon kod nevladinih organizacija.
Postoji još i poreska prijava na Obrascu PPI–4 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava koju podnose
obveznici poreza na prenos apsolutnih prava. O njoj pišemo u posebnom delu ovog priručnika posvećenog porezu na prenos
apsolutnih prava kod nevladinih organizacija.
133
4) pravo vremenskog korišćenja (tajmšering);
5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje,
za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme;
6) pravo korišćenja gradskog građevinskog, odnosno javnog građevinskog zemljišta ili ostalog
građevinskog zemljišta u državnoj svojini, površine preko 10 ari.
U praksi se ponekad dešava da zakupac – NVO plati porez na imovinu na poslovni objekat koji
je zakupio i postavlja se pitanje kakav tretman ima ta uplata. Prilikom odgovora na ovo pitanje
treba poći od odredbe član 2. stav 1. tač. 2) i 5) Zakona o porezima na imovinu kojom je utvrđeno
da se porez na imovinu plaća na pravo svojine na nepokretnostima, odnosno na pravo zakupa
stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od
jedne godine ili na neodređeno vreme. Obveznik poreza na imovinu je pravno i fzičko lice koje je
imalac tih prava na nepokretnostima koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije.
Shodno tome, ukoliko zakupac - NVO preuzme obavezu od zakupodavca, za plaćanje poreza
na imovinu na zakupljenu nepokretnosti to bi se smatralo zakupninom (što znači da ta isplata
podleže plaćanju poreskih obaveza kao zakupnina).
2. Poreski obveznik
Ukoliko NVO ima pravo na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije
obveznik je poreza na imovinu. Ukoliko NVO ima pravo na nepokretnosti u inostranstvu
ne plaća porez na imovinu u Srbiji u skladu sa našim propisima, već prema propisima
zemlje gde se nalazi nepokretnost.
Obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti su pravna i fzička lica – rezidenti i ne-
rezidenti, kada su imaoci tih prava na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Ako više pravnih ili fzičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2. Zakona na istoj nepokret-
nosti, poreski obveznik je svako od njih, srazmerno svom udelu.
Rezident je, prema odredbi člana 2. stav 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni
glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004) pravno lice koje je osnovano ili ima sedište
stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike, a prema odredbi člana 3. stav 2. istog zakona,
nerezident je pravno lice koje je osnovano i ima sedište stvarne uprave i kontrole van teritorije
Republike.
Prema odredbi člana 7. st. 2. i 3. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“,
br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006), rezident je fzičko lice koje:
– na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa;
13+
– na teritoriji Republike neprekidno ili u prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12
meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj godini.
Rezident Republike je i fzičko lice koje je upućeno u inostranstvo ili u drugu republiku radi oba-
vljanja poslova za fzičko ili pravno lice – rezidenta Republike ili za međunarodnu organizaciju.
3. Šta je osnovica za porez na imovinu?
Poreska osnovica poreza na imovinu na prava na nepokretnosti je, prema odredbi člana
7. stav 2. Zakona, vrednost nepokretnosti utvrđena u poslovnim knjigama NVO, u skladu
sa propisima, sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini za koju se
utvrđuje i plaća porez na imovinu.
Primera radi, poreska osnovica za 2007. godinu utvrđuje se u visini vrednosti utvrđene u po-
slovnim knjigama NVO na dan 31.12.2006. godine.
Poreska stopa je 0,40%.
Poreska osnovica poreza na imovinu utvrđuje se sa stanjem nepokretnosti po poslovnim knji-
gama na dan 31.12. prethodne godine, pa promene u tekućoj godini nisu značajne za izmenu
poreske osnovice.
4. Kada nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu?
Prema članu 10. Zakona, poreska obaveza nastaje najranijim od sledećih dana:
1) danom sticanja prava, odnosno
2) danom početka korišćenja,
3) danom osposobljavanja;
4) danom izdavanja upotrebne dozvole ili
5) danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način.
U vezi sa danom nastanka poreske obaveze Ministarstvo fnansija RS je dalo mišljenje broj
011–00–00012/2006–04 od 16.02.2006. godine, čiji izvod glasi:
„Kod nepokretnosti – objekta izgrađenog bez propisane investiciono–tehničke dokumentacije,
za koji iz tog razloga nije izdata upotrebna dozvola, koji se ne koristi, ali je u pretežnom delu (kako
iz zahteva porizilazi u delu od oko 60%) osposobljen za korišćenje, smatramo da je poreska obave-
za nastala danom omogućavanja korišćenja te imovine – objekta.
Naime, pravo je, ali ne i obaveza poreskog obveznika da objekat na kome je vlasnik, koji je ospo-
sobljen za korišćenje (u celini ili delimično) koristi ili ne. Prema tome, dužni ste da za tu imovinu
podnesete poresku prijavu poreskom organu nadležnom prema mestu nepokretnosti.”
133
5. Podnošenje poreske prijave za prava na nepokretnosti
Rok za podnošenje poreske prijave za porez na imovinu (na prava na nepokretnosti koje
se nalaze na teritoriji Republike Srbije) NVO u skladu sa članom 34. Zakona o porezi­
ma na imovinu je 31. mart godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. NVO je dužna da
do kraja marta podnese poresku prijvu za porez na prava na nepokretnosti na Obrascu
PPI–1. Naglašavamo da se ova poreska prijava podnosi samo za imovinu koja služi za
obavljanje delatnosti, odnosno koju NVO ima u svojim poslovnim knjigama.
Odredbom člana 34. Zakona uređeno je da na imovinu koju stekne, započne ili prestane da
koristi u toku godine ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza, obveznik
podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. Međutim, obveznik
koji je podneo poresku prijavu, prema članu 34. stav 4. Zakona, nije obavezan da za istu imovinu
podnosi novu prijavu, osim u slučaju promene podataka sadržanih u prijavi koji utiču na visinu
poreske obaveze, u kojem slučaju je obavezan da podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od
dana nastanka promene.
Jednom poreskom prijavom treba obuhvatiti sve nepokretnosti NVO na teritoriji iste opštine.
Napominjemo da se poreska prijava podnosi i u slučaju postojanja osnova za poresko
oslobođenje, odnosno pravo na poresko oslobođenje može da utvrdi samo poreski organ, a ne i
sam poreski obveznik tj. NVO.
6. Poreska oslobođenja
Prema odredbi člana 12. Zakona o porezima na imovinu, uz uslov da nepokretnosti nisu trajno
date drugim licima radi ostvarivanja prihoda (svako ustupanje uz naknadu koje u toku 12 meseci
neprekidno ili sa prekidima traje duže od 183 dana), porez na imovinu se ne plaća na prava na
nepokretnosti:
1) u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi, organizacije i službe
jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i direktni i indirektni korisnici
budžetskih sredstava prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, odnosno na dobra
u opštoj upotrebi prema propisima kojima se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije;
2) diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država, pod uslovima reciprociteta;
3) u svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica i drugih crkava i verskih zajednica regi-
strovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj crkava i verskih zajednica,
koje su namenjene i isključivo se koriste za bogoslužbene delatnosti;
4) koje su od nadležnih organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima – na nepo-
kretnosti u celini, odnosno na posebne delove, koji služe za ove namene;
136
5) poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina računato od
početka privođenja nameni;
6) putevi, lučke obale i lukobrane, brodske prevodnice, pruge, aerodromske piste, brane (vo-
doustave), objekte za zaštitu od štetnog dejstva voda, objekte za zaštitu poljoprivrednog i
šumskog zemljišta i druge ekološke objekte;
7) gradsko odnosno javno građevinsko ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini, kad
ukupna površina građevinske parcele, odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište
pod objektom jednog obveznika) ne prelazi 10 ari;
8) skloništa ljudi i dobara od ratnih dejstava, osim ako se koriste za namene po osnovu kojih
se ostvaruje prihod;
9) ekonomske zgrade u poljoprivredi;
10) objekte, odnosno delove objekata koji u skladu sa propisima neposredno služe za obavljanje
komunalnih delatnosti
11) za koje je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće
plaćati porez na imovinu.
Porez na imovinu na nepokretnosti ne plaća se ni:
1) kada ukupna osnovica za sve nepokretnosti tog nosioca prava ne prelazi iznos od 400.000
dinara;
2) kada obveznik – nosilac prava na nepokretnosti bez naknade ustupi nepokretnost na
korišćenje licu prognanom posle 1. avgusta 1995. godine i
3) na prava na nepokretnostima za koja je ugovorom o stranom ulaganju, zaključenim u skladu
sa zakonom pre 1. januara 1992. godine, utvrđeno da se neće uvoditi nove poreske obaveze.
7. Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu na nepokretnosti
Utvrđivanje poreza na imovinu na nepokretnosti vrši se rešenjem nadležnog poreskog
organa, na osnovu podataka sadržanih u poreskoj prijavi, iz poslovnih knjiga NVO i dru­
gih podataka kojima raspolaže poreski organ.
Godišnji porez na imovinu plaća se akontaciono tromesečno u roku od 45 dana od dana
početka tromesečja, i to:
– za prvo tromesečje do 15. februara;
– za drugo tromesečje do 15. maja;
– za treće tromesečje do 15. avgusta i
– za četvrto tromesečje do 15. novembra.
137
Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu, porez se plaća akon-
taciono u visini obaveze za poslednje tromesečje godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje
i plaća porez (Primera radi, do 15.02.2007. godine, plaća se akontacija u visini plaćenog poreza za
poslednje tromesečje 2006. godine).
Razliku između poreza utvrđenog rešenjem poreskog organa i akontaciono uplaćenog poreza
za tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, NVO je dužna da uplati u roku od 15 dana od
dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze.
138
12. Porez na prenos apsolutnih prava kod NVO
1. Uvod
Porez na prenos apsolutnih prava predstavlja jedan od oblika poreza na imovinu. Pravni okvir
koji je relevantan za oporezivanje prenosa apsolutnih prava čine:
1) Zakonom o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001, 45/2001, 80/2002,
135/2004 i 61/07 – u daljem tekstu: Zakon) i
2) Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Službeni gla-
snik RS“, br. 139/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava).
Šta je predmet oporezivanja, odnosno na šta NVO plaća porez na prenos apsolutnih prava?
Prema članu 23. Zakona o porezima na imovinu porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod
prenosa uz naknadu:
• stvarnih prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona. To su pra-
vo svojine, pravo plodouživanja, pravo upotrebe i pravo stanovanja, pravo vremenskog
korišćenja – tajmšering, pravo dugoročnog zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa
zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno
vreme i pravo korišćenja gradskog građevinskog, odnosno javnog građevinskog zemljišta ili
ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini preko 10 ari.
• prava intelektualne svojine;
• udela u pravnom licu i hartija od vrednosti;
• prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objek­
tu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog. Upo-
trebljavano motorno vozilo, upotrebljavani plovni objekat, odnosno upotrebljavani vazduho-
plov, u smislu ovog zakona, jeste motorno vozilo, plovni objekat, odnosno vazduhoplov koje
je najmanje jedanput, u skladu sa propisima bilo registrovano, upisano u propisani upisnik,
odnosno za koje je bilo izdato uverenje ili potvrda o plovidbenosti, odnosno dozvola za upo-
trebu, na teritoriji Srbije i Crne Gore;
• prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno
od njegove površine;
• prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stam­
benih ili privrednih objekata.
• sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne
sudske odluke ili drugog akta državnog organa;
• prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje,
likvidacije ili stečaja;
139
• prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, u
skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost;
• prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i građevinskih objekata izgrađenih za tržište.
Prenosom uz naknadu, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se
plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom o porezu na dodatu vrednost.
Ukoliko NVO izvrši neki od navedenih prometa apsolutnih prava uz naknadu podleže plaćanju
poreza na prenos apsolutnih prava. Plaćanje PDV isključuje plaćanje poreza na prenos apsolutnih
prava. Saglasno tome, ukoliko prodavac obračuna PDV, nema obaveze plaćanja poreza na prenos
apsolutnih prava.
Za porez na prenos apsolutnih prava, nije bitno da li je poreski obveznik - udruženje građana,
odnosno nevladina organizacija obveznik PDV ili ne ili obveznik poreza na dobit ili ne.
Primera radi, ukoliko NVO proda, odnosno uz naknadu izvrši promet ne novog, već korišćenog
građevinskog objekta, polovnog, ranije registrovanog putničkog vozila, zemljišta, akcija, obvez-
nica, komercijalnih zapisa drugih pravnih lica i sl. dužna je da plati porez na prenos apsolutnih
prava po propisanoj stopi (osim, ukoliko po ugovoru ovaj porez plaća kupac). U ovakvim i sličnim
slučajevima NVO se pojavljuje kao poreski obveznik u svojstvu prodavca – prenosioca prava.
Moguće je, i u praksi se neretko dešava, da se NVO pojavi kao obveznik poreza na prenos apso-
lutnih prava u svojstvu kupca. To će se desiti kada NVO kupuje ne nov, već korišćen građevinski
objekat, polovan, ranije registrovan putnički automobil, zemljište i sl. i ugovorom je predviđeno
da porez na prenos apsolutnih prava pada na teret kupca.
2. Ko je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava?
Prema Zakonu o porezima na imovinu obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je
prodavac, odnosno prenosilac navedenih prava. Od ovog principa postoje izuzeci od
kojima pišemo u nastavku.
U slučaju prodaje, odnosno prenosa prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog
građevinskog zemljišta, nezavisno od njegove površine, obveznik poreza na prenos apsolutnih
prava je kupac, odnosno lice kome se ono daje na korišćenje.
U slučaju prodaje, odnosno prenosa uz naknadu prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako
se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata obveznik poreza na prenos
apsolutnih prava je korisnik eksproprijacije.
Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik pore-
za je davalac izdržavanja.
160
Kod prodaje, odnosno prenosa uz naknadu prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zako-
na na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa, zatim kod prenosa uz
naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stečaja,
kao i prenosa celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća PDV, obveznik poreza na prenos
apsolutnih prava je lice na koje se prenosi apsolutno pravo.
Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je kupac ako je tako predviđeno i precizirano
ugovorom. Naime, prema odredbi člana 42. stav 2. Zakona o porezima na imovinu lice na koje je
preneto apsolutno pravo koji se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava
jemči solidarno za plaćanje tog poreza.
Takođe, ne sme se izgubiti iz vida i činjenica da lice na koje je preneto apsolutno pravo jemči
supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava. Ukoliko porez na prenos apsolutnih
prava ne plati, prodavac, prenosilac prava, poreska uprava ima pravo da plaćanje traži od kupca,
odnosno sticaoca prava.
Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni između dva lica, obveznik pore-
za je svaki učesnik u razmeni za koje se pravo prenosi.
Porez na prenos apsolutnih prava plaća se na prenos tih prava ostvaren na teritoriji Republike
Srbije uz izuzetak kod prenosa prava industrijske svojine i prenosa udela i drugih hartija od vre-
dnosti.
NVO koje je rezident Republike Srbije (a to znači osnovano je ili ima sedište stvarne uprave i
kontrole na teritoriji Srbije) porez na prenos apsolutnih prava plaća i za prenos prava industrijske
svojine, udela i hartija od vrednosti i u Republici Srbiji i u inostranstvu.
Lice – nerezident Republike Srbije (a to znači nije osnovano ili nema sedište stvarne uprave i
kontrole na teritoriji Srbije) je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava samo za prenos prava
industrijske svojine, udela i hartija od vrednosti ostvaren na teritoriji Republike Srbije.
U slučaju da NVO izvrši prodaju građevinskog objekta ili dela građevinskog objekta, zemljišta,
polovnog putničkog automobila u inostranstvu u Srbiji ne plaća porez na prenos apsolutnih prava.
3. Poreska osnovica kod poreza na prenos apsolutnih prava
Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka po­
reske obaveze, ukoliko nije niža od tržišne vrednosti.
Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne, ima pravo da u
roku od 20 dana od dana prijema poreske prijave podnete za ovaj porez, odnosno od dana saz-
nanja nadležnog poreskog organa za prenos, utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti.
161
Ako poreski organ u roku od 20 dana od dana prijema poreske prijave podnete za ovaj porez,
odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos ne utvrdi poresku osnovicu u
visini tržišne vrednosti, poresku osnovicu čini ugovorena cena.
Kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom
objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog i kod pre-
nosa prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno od
njegove površine poresku osnovicu čini tržišna vrednost prava koja se prenose, na dan nastanka
poreske obaveze, koju utvrđuje nadležni poreski organ.
Kod prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje
stambenih ili privrednih objekata poresku osnovicu čini naknada za eksproprisanu nepokret-
nost.
U slučaju prenosa apsolutnog prava koje nije obuhvaćeno prethodno navedenim slučajevima,
poresku osnovicu čini tržišna vrednost apsolutnog prava, koju utvrđuje nadležni poreski organ.
Kad se jedno pravo na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije razmenjuje za drugo isto-
rodno apsolutno pravo na nepokretnosti na toj teritoriji, poresku osnovicu čini razlika tržišnih
vrednosti prava koja se razmenjuju.
4. Nastanak poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava
Poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava.
Kad je predmet ugovora o prenosu apsolutnih prava nepokretnost kao buduća stvar, poreska
obaveza nastaje primopredajom, odnosno stupanjem u posed nepokretnosti.
Kad nije sačinjen punovažan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, u smislu zakona kojim se
uređuje promet nepokretnosti, smatraće se da je poreska obaveza nastala danom kada je kupac,
odnosno učesnik u razmeni stupio u posed nepokretnosti.
Ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, poreska
obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja, odnosno danom smrti saugovarača ako je
doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, a ugovorom nije određeno da svojina prela-
zi na davaoca izdržavanja u trenutku smrti trećeg lica.
Ako se prenos apsolutnog prava vrši na osnovu odluke suda, odnosno rešenja nadležnog
upravnog organa, poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti te odluke, odnosno danom
konačnosti tog rešenja.
Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava ili odluka suda, odnosno rešenje nadležnog upravnog
organa nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno, smatraće se da je poreska obaveza nasta-
la danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos.
162
5. Poreske stope
Poreske stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne, a zavise od vrste
apsolutnog prava koje se prodaje ­ prenosi kao što je prikazano u sledećoj tabeli.
8
Vrsta prenosa Poreska stopa
Prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti 0,3%
Prenos stvarnih prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu 2,5%
Prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu,
upotrebljavanom plovnom objektu, odnosno vazduhplova
2,5%
Prenos ostalih nepomenutih apsolutnih prava 2,5%
8
Primera radi, ukoliko NVO proda polovan, korišćen građevinski objekat ili deo građevinskog
objekta (stan, sprat, garažu, deo poslovnog prostora), na ime poreza na prenos apsolutnih prava
plaća 2,5%. Poreska osnovica je ugovorena kupoprodajna vrednost (naravno, ukoliko nije manja
od tekuće tržišne vrednosti koju ima pravo da utvrdi poreski organ).
Ovaj porez NVO može platiti i kada se pojavi u ulozi kupca ukoliko je predviđeno da po-
rez na prenos apsolutnih prava kod prometa polovnog, korišćenog građevinskog objekta ili dela
građevinskog objekta, plaća kupac.
Prvi promet novoizgrađenog, nekorišćenog građevinskog objekta koji vrši investitor (to je lice
na koje glasi građevinska dozvola) je promet poreza na dodatu vrednost i plaća se 8% (ako je u
pitanju stan ili stambeni objekat koji se koristi za stanovanje) ili 18% (u ostalim slučajevima).
Kod prvog prenosa, kada se plaća PDV, kao što smo više puta rekli, ne plaća se porez na prenos
apsolutnih prava.
Ukoliko NVO proda poljoprivredno ili šumsko zemljište, plaća na ime poreza na prenos ap-
solutnih prava od 2,5% na ugovorenu kupoprodajnu vrednost (ukoliko ona nije niža od tekuće
tržišne vrednosti koju ima pravo da utvrdi poreski organ). Pomenimo i inverznu situaciju – NVO
kupuje zemljište i plaća porez na prenos apsolutnih prava jer je tako predviđeno kupoprodajnim
ugovorom.
Ukoliko NVO proda polovni putnički automobil koji se vodi u poslovnim knjigama organiza-
cije, koji je ranije registrovan kod MUP-a, na ime poreza na prenos apsolutnih prava plaća 2,5%.
Može se desiti da NVO višak likvidnih sredstava koje trenutno nisu potrebne za tekuće aktiv-
nosti plasira u kupovinu hartija od vrednosti. NVO na ime poreza na prenos apsolutnnih prava
plaća 0,3% ostvarene cene na prodaji.
8 Do jula 2007. stopa poreza na prenos ostalih nepomenutnih apsolutnih prava bila je 5%
163
6. Poreska oslobođenja
Prema članu 31. Zakona o porezima na imovinu porez na prenos apsolutnih prava ne
plaća se:
• kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda, u skladu sa
propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija;
• kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavništava
stranih država, pod uslovom reciprociteta;
• kod ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva, odnosno društva sa ograničenom
odgovornošću, osim prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotreblja-
vanom plovnom objektu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu;
• kad fzičko lice otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj, odnosno državnoj svojini
sa stanarskim pravom, odnosno pravom dugoročnog zakupa, stekne svojinu ili susvojinu na
toj zgradi, ili stanu, srazmerno učešću društvenog, odnosno državnog kapitala u ukupnom
kapitalu prenosioca prava;
• kad pravno ili fzičko lice kome je poljoprivreda osnovna delatnost, odnosno zanimanje priba-
vlja putem razmene poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja;
• kad se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja - bračnog
druga, odnosno lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu,
na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja
ugovora;
• kad se prenosi apsolutno pravo na hartijama od vrednosti po odredbama zakona kojim se
uređuje svojinska transformacija, odnosno privatizacija sa emitenta na sticaoca akcija;
• na prenos uz naknadu specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike,
specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama, kao i
putničkih automobila za taksi i "rent a kar" koji su posebno označeni;
• na prenos apsolutnog prava iz čl. 23. ili 24. ovog zakona na imovini ili delu imovine subjekta priva-
tizacije, po propisima kojima se uređuje privatizacija, sa subjekta privatizacije na kupca imovine;
• na prenos državnih obveznica drugih zemalja koji vrši Narodna banka Srbije, u funkciji upra-
vljanja deviznim rezervama za potrebe države;
• na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Re-
publike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije, odnosno devizne štednje
građana;
• na prenos dužničkih hartija od vrednosti, u skladu sa zakonom, čiji je izdavalac Republika,
autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, odnosno Narodna banka Srbije;
• na uspostavljanje režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o
16+
određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika
ili njegovog zakonskog naslednika, odnosno na utvrđivanje prava korišćenja neizgrađenog
ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakon-
skom nasledniku, u skladu sa uslovima i po postupku propisanim zakonom kojim se uređuju
planiranje i izgradnja;
• kada je obveznik Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samo-
uprave;
• kada je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće
plaćati porez na prenos apsolutnih prava.
U slučaju prestanka obavljanja taksi ili “rent a kar” delatnosti, kao i u slučaju prodaje ili otuđenja
uz naknadu na drugi način putničkog automobila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre
isteka roka od pet godina od dana nabavke, obveznik poreza je dužan da to prijavi nadležnom
poreskom organu u roku od 10 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti, prodaje odnosno
otuđenja, da plati porez na prenos apsolutnih prava koji bi bio dužan da plati da nije koristio
poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza, od dana nabavke do dana
prijavljivanja. Lice na koje je preneto pravo svojine na upotrebljavanom putničkom automobilu za
taksi ili «rent a kar» koji je posebno označen, solidarni je jemac za izmirenje poreske obaveze po
osnovu poreza na prenos apsolutnih prava.
163
7. Podnošenje poreske prijave na Obrascu PPI-4
Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava vrši se na osnovu podataka iz poreske
prijave, poslovnih knjiga poreskog obveznika (NVO) i drugih podataka kojima nadležni
poreski organ raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze. Ukoliko je
NVO obveznik poreza na prenos apsolutnih prava, dužna je da podnese poresku prijavu
na obrascu PPI­4 sa tačnim podacima, u roku od 10 dana od dana nastanka poreske
obaveze sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obave­
ze, osim u slučaju iz člana 39a ovog zakona
9
.
Poreska prijava za porez na prenos apsolutnih prava na obrascu PPI-4 podnosi se poreskom
organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost - u slučaju prenosa apsolutnih prava
na nepokretnosti.
U slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava prijava se podnosi poreskom organu u opštini
na čijoj teritoriji obveznik – fzičko lice ima prebivalište, odnosno boravište, odnosno u opštini
na čijoj je teritoriji obveznik – pravno lice osnovan, odnosno ima sedište. Ako obveznik nema
prebivalište, odnosno boravište, odnosno nije osnovan, odnosno nema sedište u Republici Sr-
biji, za prenos ostalih apsolutnih prava prijava se podnosi poreskom organu na čijoj teritoriji je
prenos ostvaren.
Upis prava na nepokretnosti u zemljišnim, katastarskim i drugim javnim knjigama, ne može
se vršiti bez dokaza o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno o plaćenom porezu
na nasleđe i poklon.
Porez na prenos apsolutnih prava plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja
od strane nadležnog poreskog organa.
9 Član 39a. Zakona o porezima na imovinu, kada ne postoji obaveza podnošenja ove poreske prijave, odnosi se slučajeve prodaje
hartija od vrednosti preko organizovanog tržišta. Naime, kada se prenos apsolutnog prava na hartijama od vrednosti vrši uz
naknadu u novcu, u Centralnom registru, istovremeno sa saldiranjem novca od strane Centralnog registra, porez na prenos
apsolutnih prava se plaća po odbitku od tržišne vrednosti prenetog apsolutnog prava, bez umanjenja za naknade koje obveznik
plaća u postupku sprovođenja prenosa prava pred Centralnim registrom, kao poreske osnovice.
Centralni registar, za prenos hartija od vrednosti na koji se plaća porez na prenos apsolutnih prava, za svakog obveznika
poreza na prenos apsolutnih prava, u ime i za račun obveznika, obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani račun javnih
prihoda porez na prenos apsolutnih prava u momentu obračuna naknade učesnicima koji su na fnansijskom tržištu vršili usluge
poreskog obveznika. Za te poslove Centralni registar od NVO može naplatiti proviziju.
166
13. Poreske olakšice za lica koja daju donacije i dotacije NVO
U ovom delu dajemo objašnjenja o poreskim pogodnostima i olakšicama koje imaju lica koja
fnansiraju aktivnosti udruženja građana i nevladinih organizacijama, bilo u novcu, bilo u stvari-
ma – dobrima.
Ukoliko preduzeće, preduzetnik, drugo pravno lice i fzičko lice da novčanu pomoć, odnosno
donaciju u novcu nevladinoj organizaciji nije dužno da obračuna i plati PDV, niti neki drugi po-
rez.
Ukoliko su davanja bez naknade u stvarima, odnosno dobrima, a ne u novcu, ukoliko je
preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik obveznik PDV na taj promet dužno je da obračuna
PDV, ukoliko je u prethodnoj fazi prometa (prilikom nabavke, uvoza, proizvodnje) izvršen odbi-
tak prethodnog poreza. Ukoliko davalac dobara koji je obveznik PDV nije izvršio odbitak pretho-
dnog poreza kod davanja dobara i stvari NVO nije dužan da obračuna PDV.
Donacije, dotacije, pokloni i slična davanja se kod poslovnih organizacija, kao što su predu-
zeća, banke, osiguravajuća društva, preduzetnici itd. evidentiraju na teret rashoda perioda.
U poreskom bilansu, prema Zakonu o porezu na dobit preduzeća, priznaje se, ne ceo, već
određeni deo ovih rashoda i to:
- izdaci za zdravstvene, kulturne, obrazovne, naučne, humanitarne, verske, zaštitu
čovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3,5% od
ukupnog prihoda.
- izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih orga-
nizacija registrovanih za te namene.
- izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 1,5% od
ukupnog prihoda.
- članarine komorama, savezima i udruženjima priznaju se kao rashod u poreskom bilansu
najviše do 0,1% ukupnog prihoda. Članarine čija je visina propisana zakonom priznaju se kao
rashod u iznosu koji je propisan zakonom.
Što se tiče izdataka za ulaganja u obliku kulture Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture
koja se priznaju kao rashod («Službeni glasnik RS» br. 9/2002) regulisano je šta se smatra ulaganji-
ma u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod u poreskom bilansu najviše do 1,5% od ukupnog
prihoda.
Ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u poreskom bilansu ukoliko omogućuju:
1) stvaranje, proučavanje i očuvanje kulturnih vrednosti;
2) negovanje, očuvanje i obogaćivanje kulturno-istorijskog nasleđa;
167
3) stvaranje uslova za obavljanje i razvoj kulturnih delatnosti;
4) podsticanje međunarodne kulturne delatnosti i saradnje;
5) podsticanje edukacije u oblasti kulture;
6) podsticanje naučnih istraživanja u oblasti kulture;
7) stimulisanje mladih talenata u oblasti kulturnog stvaralaštva.
Ulaganje u oblasti kulture priznaje se kao rashod ukoliko se ulaganje vrši u ustanove kulture,
umetnička udruženja, fakultete, akademije, umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su
registrovana u sledeće podgrupe delatnosti prema Zakonu o klasifkaciji delatnosti i registru jedi-
nica razvrstavanja (“Službeni list SRJ”, broj 31/96), i to:
1) zaštita kulturnih dobara, prirodnih i drugih znamenitosti (92522);
2) delatnost muzeja, galerija i zbirki (92521);
3) umetničko i književno stvaralaštvo i scenska umetnost (92310);
4) kinematografska i video proizvodnja (92110);
5) delatnost biblioteka (92511);
6) delatnost arhiva (92512);
7) delatnost botaničkih i zooloških vrtova i drugih prirodnih rezervata (92530);
8) izdavanje knjiga, brošura, muzičkih knjiga i drugih publikacija (22110).
Ulaganja u oblasti kulture koja se vrše u ustanove kulture, umetnička udruženja, fakultete, aka-
demije, umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti
iz člana 3. ovog pravilnika, predstavljaju izdatke koji se priznaju kao rashod ukoliko su uložena
u investicije namenjene rekonstrukciji postojećih i izgradnji novih objekata kulture, programske
aktivnosti, produkciju i opremu koja služi za obavljanje delatnosti kulture i umetnosti.
Pokloni i prilozi dati političkim organizacijama ne priznaju se kao rashod u poreskom
bilansu.
Za sve donacije, dotacije, poklone i druga davanja koja privredni subjekti daju NVO uvek je
potrebno da postoji uredna i pravnovaljana dokumentacija pošto se troškovi koji se ne mogu do-
kumentovati ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu.
168
Autori:
Srđan Stošić
Dr Milan Negovanović
Ivan Antić
Izdavači:
Građanske inicijative, Beograd
ECNL, Budimpešta
Korice:
Ivan Valenčak
Priprema i štampa:
Yu TOP agencija, Novi Sad
CIP - Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад
336:061.2(497.11)(035)
СТОШИЋ, Срђан
Priručnik o računovodstvenom, poreskom i carinskom
poslovanju nevladinih organizacija u Republici Srbiji / pripremili
Srđan Stošić, Milan Negovanović, Ivan Antić. - Beograd : Građanske
inicijative ; Budimpešta : ECNL, 2007 (Novi Sad : Yu top agencija).
- 168 str. ; 20 cm
Tiraž 500.
ISBN 978-86-7408-024-5
1. Неговановић, Милан 2. Антић, Иван
а) Невладине организације - Финансијско пословање - Србија
- Приручници
COBISS.SR-ID 224927751

PRi Ru čnik 

Pripremili:

Srđan Stošić dr Milan Negovanović Ivan Antić

O RAČUNOVODSTVENOM, PORESKOM I CARINSKOM POSLOVANjU NEVLADINIH ORGANIZACIJA U REPUBLICI SRBIJI

Izdavanje ove publikacije omogućio je Institut za održive zajednice (ISC), uz podršku američkog naroda kroz donaciju USAID-a br. 169-A-000600104-00. Mišljenja izneta u ovoj publikaciji su izneta od strane autora i nužno ne odslikavaju mišljenje ISC-a, USAID-a ili Američke vlade. 

... Dnevni pazar ............... Da li se PDV plaća na prihod od zakupnine?............ Devizno poslovanje NVO.. cesijom........................................... Koji kontni okvir primenjuju NVO? .. Kategorija „blagajnički maksimum“ je ukinuta ............................................................................................................ Naknade troškova zaposlenima ....... 68 8.......Uvod .......5 2......... Kako obračunati zakupninu i popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? ................................ Revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja NVO ....... Uvod ......... Računovodstvo NVO ........76 1.... 91 2........................................ NVO mora da posluje preko tekućeg računa ... Poslovne knjige i računovodstvene isprave ........ 97 6..21 1........................................ Isplate u gotovom novcu bez ograničenja ............................ Uvod ............................................. 83 8...21 3.. Kako se utvrđuje porez na prihod od davanja u zakup pokretne imovine ? ....................................... 97 7................................................ 34 4......................12 10............................................ 83 9.................................. 20 4..... Uvod ..........................74 5....... Platni promet NVO i plaćanja gotovim novcem ................................................. 91 3............................ Obračun i uplata poreza i doprinosa na zarade i druge prihode zaposlenih u međunarodnim organizacijama..................... Koje su obaveze NVO kod zakupa nepokretnosti od fizičkih lica? ......................... 34 5...................................................... Kako knjižiti zakupninu? ........... Obaveze NVO kod isplata zarada i drugih primanja ......... NVO i izmirivanje potraživanja i obaveze kompenzacijom..................................10 6.................................. Kako knjižiti zakupninu? ................................................... Dnevnik blagajne (blagajnički izveštaj) ............ 87 12...........................................................................................................................................................................................11 9.........................................15 2. 9 4.............. 79 6......... 99 3....................... Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima ............................................................ Podnošenje pojedinačne poreske prijave na Obrascu PPP........................ Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicima ......91 1.............. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade .................. Rad na određeno vreme ............................................................... 94 4. Zakup nepokretnosti od strane NVO ............................. diplomatskim i konzularnim predstavništvima................................. primanja iz druge države (Obrazac PP OPO) ...................... Zakup pokretne imovine od strane NVO..... 7 2.......... 72 9............... 97 5............................ 88 6.....18 5.... Uvod.. Uplata gotovine na tekući račun .... Dnevno podizanje gotovine bez podnošenja dokumentacije ..............13 3.. Podizanje veće količine gotovog novca .. Koje su obaveze zakupca ? .................................... 35 6...............................................76 3........ 99 2............................11 8...13 12.................. 8 3.................................. Obveznici poreza na dodatu vrednost – NVO koje se bave oporezivom delatnošću ............... Dostavljanje finansijskih izveštaja NVO ..... Kako se utvrđuje porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup nepokretnosti ?..................... Primanja na koja se ne plaća porez na dohodak ................................................19 6.................102  .................................101 4.Kako tretirati troškove korišćenja zakupljene stvari?.... Poreski položaj NVO kada nisu poreski obveznici ..............................76 2.......................................................................................................... Analitičko projektno računovodstvo NVO......... Da li NVO moraju da primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde?.................... 36 7......................... 77 5.. 86 11. 80 7........................12 11.... Obaveštavanje Poreske uprave o podizanju gotovine ........15 1...... Kako se oporezuje prihod od nepokretnosti koji ostvaruje nerezident za nepokretnu imovinu u Srbiji ? .................15 3........................... Koje su obaveze zakupodavca ? .................................15 4.............................. 85 10........... Prava i obaveze NVO – poreskih obveznika .... Evidentiranje prometa preko fiskalne kase ................................ NVO u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV)99 1........ asignacijom i preuzimanjem duga .... Primer ugovora o zakupu .. Kako se tretiraju troškovi sitnih opravki i korišćenja zakupljene nepokretnosti? ................... 9 5........................10 7...................SADRŽAJ 1..................................21 2..........7 1........................Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? .................................... Kako tretirati troškove održavanja zakupljene stvari ? ...76 4..... Kako se tretiraju dodatna ulaganja na nepokretnosti? .....................................................................

...... Rokovi za podnošenje evidencionih poreskih prijava za PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću ................ Poreske olakšice za lica koja daju donacije i dotacije NVO...................163 7.................................... Nevladine organizacije u carinskom sistemu Republike Srbije ............... Porez na prenos apsolutnih prava kod NVO....................149 11................................142 10.....102 7..............................................................................155 6....................................... 144 2.. 139 1.................................................................... Na primljene donacije se ne obračunava PDV . Poreske stope .............................................................................. 106 9............................ 144 3............................................................156 12................... Mišljenja Ministarstva finansija o porezu na poklon kod NVO ........ Podnošenje poreskog bilansa i poreske prijave za porez na dobit............................... 146 5....... Poresko oslobođenje od poreza na poklon za donacije koje se primaju u skladu sa bilateralnim međunarodnim ugovorima ... 144 1....................................................................................... Obavezni sadržaj računa koje izdaje NVO koja je obveznik PDV i sadržaj računa NVO koja nije obveznik PDV ..132 23..........................111 16... Rokovi za podnošenje poreskih prijava na obrascu PPPDV i plaćanje PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću ................. Ko je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava? ........... 166  ...152 2...........................154 4. Na članarine se ne plaća PDV ..........102 6.......... Poreska oslobođenja ..............114 20..... Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu na nepokretnosti ..................161 5..................... Porez na dobit kod NVO ............... Oslobođenje pravnih lica i drugih lica od plaćanja uvoznih dažbina .......................... Uvod ....126 21.153 3................. Poreske olakšice za međunarodne organizacije čiji je status izjednačen sa statusom diplomatskih i konzularnih predstavništava .................................. 109 13....154 5.................112 17......... 158 1..................................................................................... Šta je osnovica za porez na imovinu? ........................... Tradicionalne crkve i verske zajednice ....... NVO kao obveznik PDV dužna je da uplati obračunati PDV iako nije naplatila svoje potraživanje od kupca ........................... 152 1..................... Vođenje poreske evidencije ..................................... Obaveza plaćanja PDV u slučaju otuđenja dobara nabavljenih uz poresko oslobođenje ..... Poreski položaj iz ugla Zakona o PDV pravnih lica i preduzetnika koji daju donacije i humanitarnu pomoć .................112 18........141 4................................................... Donacije u novcu ........................... Da li je NVO dužna da plati PDV na članarinu i donacije ako je obveznik PDV?................ Nadležni poreski organ kome se podnosi poreska prijava ....................................... Uvod ......112 19......................105 8.................................................... 108 11.........................................................128 22........147 6...... Slučajevi u kojima NVO koja nije obveznik PDV sama obračunava obavezu za PDV ...............................................................110 14.......................... Podela prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnosti i srazmerni poreski odbitak............................ 134 1................................ 160 4...................................................................................107 10..134 9........................................................................ Poreski obveznik ..162 6......................159 3........ Donacije u stvarima i pravima ........5.........132 8.................... 148 7.............................................................................................. Uvod ............. Kada nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu?......................... Uslovi za oslobođenje od poreza na dobit kod NVO .................. kao kriterijuma za obavezu ulaska u krug obveznika PDV? ................................... Pitanje poreske osnovice ........................ Što se smatra ukupnim prometom u smislu člana 33....... Poreska osnovica kod poreza na prenos apsolutnih prava ...........................110 15...... NVO kao mali poreski obveznik i njen interes da se prijavi u sistem PDV.155 7............... Porez na poklon i NVO ............ Rok za čuvanje poreske evidencije................. Koji prihodi NVO se (ne)smatraju prihodima ostvarenim na tržištu? ..............................................................................................158 2............. Zakona o PDV...............134 2............. Podnošenje poreske prijave na Obrascu PPI-4 ..............139 2................ 108 12... 146 4...........165 13..... Ispravljanje grešaka u evidencijama i poreskim prijavama .................. Poreska oslobođenja ....... Uvod ........................... 140 3..................... Poresko oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija ....................... Utvrđivanje i plaćanje poreza na poklon ................. Podnošenje poreske prijave za prava na nepokretnosti ......................................... Nastanak poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava... Porez na imovinu kod NVO .

tako da je u tom kontekstu stvaranje povoljnog poreskog okruženja za delovanje NVO od kritičnog značaja za njihov opstanak i ispunjavanje važne uloge koju imaju u demokratskom društvu. Stoga je u priručniku na instruktivan način objašnjena primena važećih propisa u ovoj oblasti. Budimpešta Građanske inicijative. uglavnom.1. carinskih. Priručnik je pripremljen uzimajući u obzir propise koji su doneti zaključno sa «Službenim glasnikom» br. Treći talas poreskih reformi ima za cilj proširenje poreske osnovice. kako bi se poboljšao standard građana. valja naglasiti da je manjkavost postojećeg poreskog i računovodstvenog sistema u Srbiji to što ne postoji jasno definisan sistem olakšica i stimulacija za razvoj NVO sektora. bilo je jasno da je. a ne zbog profita. nametnu poresku disciplinu i reformišu bankarski sistem. te smo se odlučili za sistematski prikaz poreskih. koje su na početku imale za cilj da oštrim restriktivnim merama doprinesu suzbijanju sive ekonomije. Naša prva ideja je bila da pripremimo kratku brošuru koja će na jednostavan način približiti odredbe propisa koje direktno utiču na poslovanje nevladinih organizacija. godine  . Konačno. računovodstvenih i finansijskih aspekata rada nevladinih organizacija u Srbiji. 63/2007. Osim toga. smanjivanje opterećenja poreskih obveznika i pravedniji sistem oporezivanja prema ekonomskoj snazi poreskih obveznika. septembar 2007. Prioritet poreske politike je usaglašavanje poreskih propisa sa propisima zemalja članica EU i stvaranje poreskog okruženja koje će biti u funkciji dinamičnog privrednog razvoja. Srbija sprovodi intenzivne poreske reforme. u uslovima postojećeg obilja propisa. godine. Važno je istaći da se nevladine organizacije (udruženja. Nakon pripreme prve verzije teksta. Evropski centar za neprofitno pravo. carinskih i računovodstvenih propisa. tretiraju kao mala i srednja preduzeća. knjigovođama). Prikaz je vrlo detaljan i u nekim svojim delovima pretežno namenjen specifičnim profesijama unutar NVO (na primer. Osnovna namera ovog priručnika je da nevladinim organizacijama olakša primenu brojnih i ponekad protivurečnih poreskih. nemoguće pripremiti samo „kratku i jednostavnu“ brošuru. Iako poreski status nevladinih organizacija (NVO) čini manji deo ukupne poreske politike. nadamo se da će priručnik biti od koristi državnim organima kako bi konzistentno primenjivali ove propise. fondovi i fondacije) osnivaju radi ispunjenja određenih društveno korisnih ciljeva. Drugi talas poreskih reformi imao je za cilj podsticanje investiranja i zapošljavanja. nadamo se da je izdavanje ovog priručnika važan korak u otvaranju javne diskusije koja treba da dovede do izmena onih propisa koji predstavljaju smetnju za finansijsku održivost NVO sektora u Srbiji. Beograd Beograd. Nevladine organizacije se. Uvod Počev od 2000.

 .

Međutim. br. koji se vrši preko blagajne NVO. plaćanja licima koja nemaju otvoren tekući račun kod poslovne banke i koja nisu dužna da za plaćanja i naplatu otvore tekući račun. koji je kao jedan od četiri osnovna instrumenta platnog prometa. sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa („Službeni glasnik RS“. br. na osnovu ovlašćenja iz člana 3. propisan Odlukom o obliku. pored propisa o platnom prometu. i to je osnovni način plaćanja. koje se vrši prenosom sredstva sa računa dužnika na račun poverioca. 71/2002). uređeno je i računovodstvenim propisima. preko blagajne. stav 2. prenosom sredstava sa računa NVO na račun poverioca. br. Prenos sredstava sa računa dužnika na račun poverioca vrši se nalogom za prenos.2. dnevnik blagajne je knjiga u koju se dnevno beleže sve pojedinačne poslovne promene. Zakona o platnom prometu. osnovni način plaćanja između pravnih lica i preduzetnika je bezgotovinsko plaćanje. preko blagajne. 57/2004 i 114/2005 – u daljem tekstu: Odluka o gotovom novcu). Prema članu 7. u određenim slučajevima vrše gotovim novcem. Pravilnikom o Kontnom okviru i  . 43/2004). Isto tako. 57/2004 i 82/2004). 33/2005). NVO mogu da neka plaćanja pravnim licima i preduzetnicima – imaocima poslovnih računa kod banke. stav 1. ali se u praksi ne može izbeći i gotovinski način plaćanja. koje nastaju kod gotovinskih naplata i isplata i na kraju radnog dana iskazuje stanje (saldo) novca u blagajni. NVO su dužne da za plaćanja u dinarima otvore tekući račun u banci. Otvaranje računa kod banke vrši se na način propisan Odlukom o uslovima i načinu otvaranja. u skladu sa članom 3. kojim se izmiruju obaveze prema poveriocima i vrši naplata potraživanja od dužnika u gotovom novcu. vođenja i gašenja računa kod banke („Službeni glasnik RS“. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“. br. 3/2003 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“. da vode sredstva na tom računu i da vrše plaćanja preko tog računa u skladu sa zakonom i ugovorom o otvaranju i vođenju računa koji je zaključen sa bankom. kao sastavni deo finansijskih poslova. br. Platni promet NVO i plaćanja gotovim novcem 1. Naime. Način plaćanja gotovim novcem bliže je uređen Odlukom o načinu plaćanja gotovim novcem u dinarima za pravna lica i za fizička lica koja obavljaju delatnost („Službeni glasnik RS“. Blagajničko poslovanje. NVO mora da posluje preko tekućeg računa Plaćanje se vrši bezgotovinski. br. koju je doneo guverner Narodne banke Republike Srbije. Zakona o računovodstvu („Službeni list SRJ“. NVO vrše gotovim novcem.

bez obzira što istovremeno NVO poseduje gotov novac u blagajni. br. NVO koja se bavi nekom privrednom delatnošću. popravke i sl. građana i drugih lica. Posebno ističemo. U slučaju da se iz bilo kojih razloga ne izvrši isplata delom ili u celini podignutog gotovog novca. koji naplaćuju po raznim osnovima od članova. tačka 2) Zakona o platnom prometu predviđena je kazna za privredni prestup od 300. Uplata gotovine na tekući račun NVO je dužna da istog.) primljen gotov novac.000 dinara. zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik RS“. istog. preko kojeg se knjiži dnevni promet ukupnih uplata i isplata preko blagajne.sadržini računa u Kontnom okviru za preduzeća. NVO može do momenta uplate kod banke. otvoren kod poslovne banke NVO.). u okviru obavljanja svoje delatnosti. da drži u svojoj blagajni. pomoć i sl. Odluke o gotovom novcu. 2. (prodajom knjiga. a najkasnije narednog dana. a najkasnije narednog dana na svoj tekući račun. da se taj novac ne može koristiti za plaćanja i isplate. raspolažu i gotovim novcem. stav 1. . članom 50. a najkasnije narednog radnog dana.000 dinara. kao i gotov novac primljen po drugim osnovima.000 do 200. u skladu sa tačkom 4. ugostiteljstvom i dr. . Naime. koji vodi kod poslovne banke. pre uplate na svoj tekući račun kod banke. a najkasnije narednog radnog dana. NVO je dužna da neisplaćeni iznos vrati (uplati) istog dana.000 do 3. u slučaju kada postoji potreba za plaćanjem gotovim novcem (razne sitne nabavke. . tada se za te potrebe mora podići gotov novac sa tekućeg računa kod banke i o tome mora postojati dokumentacija. Za privredni prestup kažnjava se i odgovorno lice u NVO novčanom kaznom od 20. i 51/2005). pored novčanih sredstava koje drže na tekućim računima otvorenim kod poslovnih banaka. dužna je da uplati na svoj tekući račun.  .000.) ili za isplate u gotovom novcu (za službeno putovanje. 53/2004. propisan je račun 243 – Blagajna. gotov novac primljen po bilo kojem osnovu uplati na svoj tekući račun. Gotov novac primljen po bilo kojem osnovu. Ako NVO dinare primljene u gotovini po bilo kojem osnovu ne uplati kod banke istog dana. a saldo na ovom računu treba da odgovara stanju novca u blagajni (kasi) i u blagajničkom dnevniku (posebna pomoćna knjiga).

). Međutim. podrazumeva se da NVO treba da poseduje pravno-valjanu dokumentaciju na osnovu koje je izvršila isplatu podignutog gotovog novca (račune. Na osnovu te dokumentacije će izvršiti knjiženje zaduženjem odgovarajućih računa troškova. Novac koji je direktno uplaćen na tekući račun ne knjiži se u računovodstvu preko blagajne. koristi se nalog za uplatu. Prema tome. Za uplatu gotovog novca na tekući račun (uplata dnevnog pazara i gotovog novca primljenog po drugom osnovu).000 dinara. Naime. odnosno isplate po raznim osnovima ako se radi o manjim iznosima (akontacije za službeno putovanje. već onako kako je zaista sprovedena poslovna promena. u skladu sa odredbom tačke 1. dnevno do 100. bez podnošenja na uvid dokumentacije za čije plaćanje. obrazaca. registruje kroz fiskalnu kasu. gotov novac se može podizati sa tekućeg računa kod banke. materijala. stav 3.) i to istog. sredstva za održavanje čistoće. pa da se iz blagajne vrši uplata na žiro račun. Međutim. Odluke o gotovom novcu. reprezentacije i sl. ako postoje tehničke i druge mogućnosti da se gotov novac direktno položi na tekući račun kod banke. odnosno iznos za koji ne postoji pravno-valjana dokumentacija  . bez podnošenja na uvid dokumentacije. pomoć i sl. inventara i dr. NVO svakodnevno jednostavno i efikasno mogu vršiti sitne nabavke (kancelarijskog i drugog potrošnog materijala. naloga za uplatu poreza i doprinosa i sl. neutrošeni iznos gotovog novca. Dnevno podizanje gotovine bez podnošenja dokumentacije NVO mogu da sa svog tekućeg računa kod poslovne banke podižu dnevno iznos do 100. a koji po pravilu. Dnevni pazar Dnevni pazar se može predavati blagajni. bez posredstva blagajne. prethodno položi u blagajnu NVO.. propisima nije predviđena obaveza da se gotov novac primljen po osnovu dnevnog pazara. priznanice. uz odobrenje računa 243. a može i direktno na tekući račun NVO koja obavlja promet dobara i usluga i po tom osnovu prima gotov novac. Za takvo „šetanje“ novca nema ni potrebe. odnosno isplatu podižu taj novac. istog a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podignut. primljeni gotov novac može da preda blagajni.3. sadržini i načinu korišćenja jedinstvenih instrumenata platnog prometa. 4. propisan Odlukom o obliku. obračune i sl. Taj novac treba da se utroši odnosno isplati iz blagajne. goriva. primljeni gotov novac (dnevni pazar) se može direktno uplaćivati na tekući račun kod banke. bez prethodno pripremljenih raznih obračuna. koja je dužna istog a najkasnije narednog radnog dana da taj novac uplati na tekući račun kod poslovne banke.000 dinara. a najkasnije narednog dana u odnosu na dan kada je podigla gotov novac sa tekućeg računa. Preostali.).

000 dinara. ugovor o zakupu i dr. uključujući i NVO. podrazumeva se da se plaćanje gotovim novcem bez ograničenja. a najkasnije narednog dana da vrati (uplati) na svoj tekući račun. rešenje o službenom putovanju. po pravilu.). Prilikom isplate gotovog novca nalog mora biti potpisan od strane primaoca sredstava sa unetim brojem lične karte lica koje je sredstva podiglo kao i unetim mestom izdavanja lične karte. Ako raspolaže dovoljnom količinom gotovog novca. 0 . vrši licima koja nemaju tekući račun kod banke. Prilikom podizanja gotovog novca sa žiro računa za isplate zaposlenim i drugim fizičkim licima. odnosno koja nisu obavezna da otvore taj račun (pravna lica i preduzetnici.000 dinara i preko ovog iznosa NVO je dužna da podnese originalnu dokumentaciju na uvid banci.300. NVO mora istog. podignutom sa svog tekućeg računa na osnovu originalne dokumentacije.000 dinara. 5. pečat i potpis. 6. vrše se isključivo na osnovu originalne dokumentacije iz koje se mogu utvrditi iznos. kada ne postoji obaveza najave podizanja gotovog novca u iznosu većem od 1. Zakona o platnom prometu. odnosno isplata u gotovom novcu u skladu sa navedenom odredbom Odluke o gotovom novcu. Iako to navedenom odlukom nije precizirano.300. obavezno podnosi na uvid i overu i na koju banka stavlja datum prijema. Plaćanje. Podizanje gotovog novca u iznosu većem od 1. osnov i namena tog plaćanja (obračun i druga dokumentacija o isplati zarada. za koje su Zakonom o porezu na dohodak propisane obaveze za plaćanje poreza i doprinosa po odbitku. mora da se najavi banci tri radna dana ranije. NVO je dužna da banci podnese i naloge za plaćanje tih obaveza. autorskom delu i drugim ugovorima uz naknadu. stav 1. Isplate u gotovom novcu bez ograničenja NVO mogu bez ograničenja vršiti isplate u gotovom novcu u dinarima. po članu 3. obavezni su da međusobna plaćanja vrše preko računa otvorenih kod banke). Izuzetak od ovog pravila je podizanje gotovog novca za isplatu zarada i drugih ličnih primanja na koje se u skladu sa propisima plaćaju porezi i doprinosi. banka može ovaj i veće iznose da isplati i bez najave.o utrošku gotovog novca. Podizanje veće količine gotovog novca Za podizanje govotog novca u iznosu od 100. rešenje nadležnog organa o isplati naknade štete. u skladu sa tačkom 1. ugovor o delu. a koja se banci prilikom podizanja sredstava. Odluke o gotovom novcu.

8. prema vremenskom redosledu transakcija. primljen podignut novac sa tekućeg računa kod banke i sl. Izgled. Dnevnik blagajne (blagajnički izveštaj) Sve uplate i isplate u gotovom novcu hronološki se registruju u dnevniku blagajne – blagajničkom izveštaju za svaki dan kada postoji promet u blagajni. Na kraju dana sabiraju se ukupne uplate i ukupne isplate izvršene tog dana iz blagajne. kao i podignut gotov novac sa tekućeg računa koji je ostao neisplaćen u toku dana. povraćaj neutrošenog gotovog novca podignutog sa tekućeg računa prethodnog dana i sl. dostavlja se knjigovodstvu na knjiženje.  . odnosno za menjačnice Zakon o platnom prometu i Odluka o gotovom novcu i drugi propisi o platnom prometu nisu predvideli blagajnički maksimum kao iznos gotovog novca koji može najviše da se drži u blagajni. Blagajnički dnevnik se sastavlja za svaki dan kada je bilo uplata. nisu propisani. Podaci u dnevniku se unose hronološki. donete na osnovu propisa koji se odavno prestali da važe. jer nemaju uporišta u postojećim propisima. Dnevnik blagajne (original) sa nalozima za uplatu i isplatu i priloženom dokumentacijom – ispravama. isplate po ugovoru o delu. isplate akontacija po službenom putovanju. koje nastaju u vezi sa poslovanjem gotovim novcem. a kopija ostaje u blagajni. odnosno isplata iz blagajne. s obzirom na to da je prema ovim propisima. Blagajnički dnevni izveštaj je pomoćna poslovna knjiga u koju se beleže sve dnevne pojedinačne poslovne promene.). isplate naknade štete fizičkom licu. To stanje treba da je jednako saldu na računu 243 – Blagajna. Naime. NVO je dužna da istog.7. a za višak se iskazuju prihodi. takođe su nevažeće. po autorskom delu. osim za ovlašćenog menjača. primljen gotov novac po bilo kojem osnovu. Isto tako. Kategorija „blagajnički maksimum“ je ukinuta U postojećim propisima kategorija «blagajnički maksimum» ne postoji. kategorija „blagajničkog maksimuma“ ne postoji i eventualne odluke NVO o blagajničkom maksimumu iz ranijih perioda. uplati na svoj tekući račun kod poslovne banke. u blagajnički dnevni izveštaj unose se podaci (opisno) o dokumentaciji i ispravama na osnovu koje se vrši prijem novca u blagajnu (članarine. sadržina i način sastavljanja dnevnika blagajne.). Ukupnim isplatama dodaje se stanje preneto iz blagajne prethodnog dana i od tog zbira oduzima se zbir ukupnih isplata tog dana i utvrđuje stanje gotovog novca na kraju dana u blagajni. a najkasnije narednog radnog dana. Prema tome. u blagajnički dnevni izveštaj unose se i podaci o ispravama na osnovu kojih se vrše isplate gotovog novca iz blagajne (isplate zarada. a u slučaju neslaganja za utvrđeni manjak zadužuje se blagajnik.

osim neposrednim plaćanjem. 3/2002 i 5/2003 i „Službeni glasnik RS“. obavljati i kompenzacijom. 43/2004). Prema odredbi člana 46. Zakona o platnom prometu. Izmirivanje obaveza putem kompenzacije.9. cesijom. i – Zakon o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“. br. Za NVO nije uobičajeno da račun bude u blokadi. br. 29/78. člana 46. pravna lica i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu međusobne novčane obaveze izmirivati i ugovaranjem promene poverilaca. ukoliko se račun NVO nađe u blokadi. Zakona o platnom prometu. asignacije. cesijom. odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija. br. Međutim. 31/93). kao i po osnovu drugih primanja (otpremnina pri odlasku u penziju. solidarna pomoć i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice). odnosno cedenti (ustupioci potraživanja) imaju neizmirene obaveze evidentirane kod banke u momentu plaćanja. 39/85 i 57/89 i „Službeni list SRJ“. 10. cesija i dr. Obaveštavanje Poreske uprave o podizanju gotovine Banka je dužna da svakodnevno obaveštava nadležni organ (poresku upravu prema sedištu NVO) o isplatama gotovog novca koje su izvršene prethodnog dana sa računa NVO. asignacijom ili preuzimanjem duga. osim za plaćanja po osnovu isplata zarada i naknada troškova (za dolazak na rad i odlazak s rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu). uređuju sledeći propisi: – Zakon o platnom prometu („Službeni list SRJ“. cesije i preuzimanjem duga. i 3. NVO i izmirivanje potraživanja i obaveze kompenzacijom. evidentiraju se preko računa kod banke.) prebijanjem (kompenzacija) i na drugi način u skladu sa zakonom.  . NVO ne mogu izmirivati obaveze po osnovu asignacije i cesije ako kao asignanti (uputioci potraživanja). 2. najmanje jedanput mesečno. po pravilu krajem meseca. Obaveze izmirene na način iz st. stav 2. imajući u vidu način finansiranja i raspolaganja sredstvima. br. asignacijom i preuzimanjem duga NVO može svoja plaćanja obveza i naplatu potraživanja u zemlji.

Devizno poslovanje NVO NVO može da drži devize na deviznom računu kod banke ili da ih proda toj banci. nalog za prodaju deviza Narodnoj banci Srbije. Devizna sredstva kojima NVO raspolaže na deviznom računu mogu se koristiti i za plaćanja u zemlji. banke od NVO traže da im se. Uslovi pod kojima banke otvaraju devizne račune i način vođenja tih računa uređeni su Odlukom o uslovima otvaranja i načinu vođenja deviznih računa rezidenata. ukoliko je u okviru NVO otvoren kafić samo za članove udruženja.11. a onda se sprovode dinarska plaćanja. U praksi.  . stav 4. Usluga konzumacije pića za članove udruženja koja se naplaćuje. Izuzetno. odmah po prispeću sredstava na devizni račun ili ukoliko prime sredstva od nerezidenata. NVO je dužna da primenjuje Zakon o fiskalnim kasama. preko računa otvorenog u poslovnoj banci u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“. već ima isti status kao i drugi restorani. NVO može da obavlja plaćanja u devizama i prima devizna novčana sredstva iz inostran­ stva. Zakona o fiskalnim kasama. isto kao i pravna lica i preduzetnici. 1. NVO mogu plaćati bezgotovinski u devizama. zakupninu i depozite kao sredstva obezbeđenja. u zemlji. dostave informacije o šifri osnove naplate. broj i godina kontrolnika. tako da se poslovnoj banci kod koje se vodi devizni račun daje nalog za prodaju deviza i uplatu dinarskog iznosa na račun otvoren u poslovnoj banci. Na restoran u kojem se pružaju usluge ishrane i pića članovima udruženja odnose se odredbe Zakona o turizmu i on se iz aspekta ovog zakona ne može smatrati restoranom zatvorenog tipa. smatra se da se radi o ugostiteljskoj delatnosti koja se mora evidentirati preko fiskalne kase. prema odredbama člana 34. Evidentiranje prometa preko fiskalne kase Ako se NVO bavi nekom delatnošću za koju je propisana obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. 12. st. mora da se evidentira preko fiskalne kase u skladu sa odredbom člana 3. Zakona o deviznom poslovanju. između ostalog. Tako na primer. broj 62/2006). ukoliko su primljena sredstva namenjena za plaćanja u zemlji (shodno Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći) i kopiju dokumenta po kome je ostvarena naplata. i 2.

 .

3. Računovodstvo NVO
Računovodstvo, odnosno vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja NVO vrši se u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ br. 46/2006) i pratećim podzakonskim propisima. Većina NVO se, u zavisnosti od vrednosti imovine, godišnjeg prihoda i prosečnog broja zaposlenih, razvrstava u mala pravna lica što dovodi do niza specifičnosti u pogledu obaveze primene MRS/MSFI, revizije finansijskih izveštaja, vrste finansijskih izveštaja itd.

1. Koji kontni okvir primenjuju NVO?
NVO vode poslovne knjige na istom kontnom okviru i finansijske izveštaje sastavljaju na istim bilansnim šemama (obrascima finansijskih izveštaja) kao i preduzeća, zadruge, preduzetnici i druge dobitne organizacije. Do 2004. god. NVO su koristile poseban kontni okvir za druga pravna lica koji se razlikovao od kontnog okvira za preduzeća, zadruge, preduzetnike i ostale dobitne organizacije.

2. Da li NVO moraju da primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde?
NVO nemaju obavezu primene Međunarodnih računovodstvenih standarda/Međuna­ rodnih standarda finansijskog izveštavanja (MRS/MSFI) prilikom procenjivanja bilan­ snih pozicija i sastavljanja finansijskih izveštaja. NVO biraju između MRS/MSFI i nacionalnog računovodstvenog propisa – Pravilnika o priznavanju i procenjivanju imovine, obaveza, prihoda i rashoda malih pravnih lica i preduzetnika. Taj izbor se utvrđuje opštim aktom – pravilnikom o računovodstvu i računovodstvenim politikama. Smatramo da NVO nemaju interes da primenjuju MRS/MSFI i preporučujemo da se opredele za Pravilnik o procenjivanju i priznavanju za mala pravna lica i preduzetnike. MRS/MSFI su kompleksni i zahtevni, stalno se menjaju, njihov prevod nije blagovremeno raspoloživ, a sa druge strane nema suštinskih razlika između pomenutog pravilnika i MRS/MSFI. Pravilnik za mala pravna lica i preduzetnike u potpunosti je usklađen sa međunarodnim standardima.

3. Poslovne knjige i računovodstvene isprave
NVO je dužna da vodi sve poslovne knjige kao i dobitne organizacije, a to znači dnevnik, glavnu knjigu i pomoćne knjige. Dnevnik i glavna knjiga vode se po sistemu dvojnog knjigovodstva. Nije moguće da NVO po- 

slovne knjige vodi i finansijske izveštaje sastavlja po sistemu prostog knjigovodstva1. Najvažnije pomoćne knjige koje treba da vode NVO su: knjiga osnovnih sredstava i inventara, knjiga primljenih i izdatih računa, delovodna knjiga (delovodnik), analitička evidencija dobavljača i prihoda, obračuni zarada i drugih ličnih naknada, blagajnički dnevnik itd.. Potrebno je voditi i razne ostale evidencije u skladu sa propisima o porezu na dodatu vrednost, deviznom poslovanju i sl. U NVO gde postoje gotovinske isplate (mada uvek treba težiti poslovanju preko računa i gotovinske isplate svesti na najmanju moguću meru) treba voditi računa o važnosti urednog vođenja dnevnika blagajne i prateće blagajničke evidencije (nalog blagajni da naplati i nalog blagajni da isplati). Dnevnik blagajne je hronološka evidencija u koju se unose poslovne promene koje nastaju po osnovu gotovine i drugih vrednosti koje se vode u blagajni NVO. Dnevnik blagajne zaključuje se na kraju svakog radnog dana i dostavlja računovodstvu na knjiženje istog, a najkasnije narednog dana. Ukoliko se NVO bavi nekom privrednom delatnošću potrebno je da se pridržava propisa koji regulišu tu oblast. Na primer, ako se NVO bavi prometom robe na malo (udruženje penzionera prodaje ogrev) mora da vodi evidencije koje su zahtevane propisima o trgovini. Knjiženje svih poslovnih promena nastalih u aktivnostima NVO vrši se isključivo na osnovu urednih, pravnovaljanih računovodstvenih isprava. Računovodstvena isprava predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni i obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz nje može saznati osnov i vrsta poslovne promene i koja je potpisana od strane lica koja su ovlašćena za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava. Isprava može biti u pisanom ili elektronskom obliku, a potrebno je da bude likvidirana (prekontrolisana) i odobrena što se dokumentuje potpisom ovlašćenog lica. Da bi se sprečile finansijske malverzacije, protivpravno prisvajanje sredstava i zloupotrebe službenog položaja raznih vrsta koje rezultiraju u protivpravnom sticanju imovinske koristi, računovodstvena isprava treba da bude potpisana i overena službenim pečatom NVO. Fotokopija računovodstvene isprave je osnov za knjiženje poslovne promene, pod uslovom da je na njoj navedeno mesto čuvanja originalne isprave, sa potpisom odgovornog lica NVO. Lica odgovorna za sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava svojim potpisom, u pisanom ili elektronskom obliku, potvrđuju da je računovodstvena isprava potpuna, istinita, računski tačna i da prikazuje poslovnu promenu. Kontrolu računovodstvenih isprava ne mogu da vrše lica koja su zadužena materijalnim stvarima (vrednostima) na koje se isprave odnose. Primera radi, lice koje u NVO obavlja blagajničke poslove ne može vršiti kontrolu – likvidaturu blagajnične dokumentacije. Računovodstvene isprave sastavljene na računaru mogu da imaju elektronski potpis 
Sistem prostog knjigovodstva se primenjuje kod finansijskog izveštavanja pojedinačnim donatorima za realizovane projekte, a na osnovu odobrenih budžeta („primljeno – potrošeno“). 

osobe koja je ispravu sastavila ili autorizovan digitalni potpis (do sada u našoj zemlji nije zaživela primena Zakona o elektronskom, odnosno digitalnom potpisu). Rok za dostavljanje računovodstvenih isprava računovodstvu na knjiženje je 3 dana, a rok za knjiženje istih od dana dostavljanja 5 dana (pravilo 3+5). Naime, prema Zakonu o računovodstvu i reviziji (član 11.), lica koja sastavljaju i vrše prijem računovodstvenih isprava dužni su da potpisanu ispravu i drugu dokumentaciju u vezi sa nastalom promenom dostave računovodstvu odmah po izradi, odnosno prijemu, a najkasnije u roku od tri dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od tri dana od dana prijema. Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama narednog dana, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema. Za dnevnik blagajne je zakonom propisan kraći rok - da se zaključuje na kraju svakog radnog dana i dostavlja računovodstvu istog, a najkasnije narednog dana. NVO je dužna da uredno čuva računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijske izveštaje i da opštim aktom odredi odgovorna lica i poslovne prostorije za njihovo čuvanje, kao i način čuvanja. Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u originalu ili korišćenjem drugih sredstava arhiviranja utvrđenih zakonom. Računovodstvene isprave, poslovne knjige i finansijski izveštaji čuvaju se u poslovnim prostorijama NVO, odnosno kod privrednih društava ili preduzetnika kojima je povereno vođenje poslovnih knjiga. Ako se poslovne knjige vode na računaru, uporedo sa memorisanim podacima, mora da se obezbedi i memorisanje aplikativnog softvera, kako bi podaci bili dostupni kontroli. Rokovi za čuvanje su sledeći:
Finansijski izveštaji Izveštaj o izvršenoj reviziji Dnevnik i glavna knjiga Pomoćne knjige Isplatne liste i analitičke evidencije zarada ako predstavljaju bitne podatke o zaposlenom Isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige Prodajni i kontrolni blokovi, pomoćni obrasci i slična dokumentacija 20 godina 20 godina 0 godina 5 godina Trajno 5 godina 2 godine

NVO treba da ima opšti akt o računovodstvu i računovodstvenim politikama kojim posebno treba da budu uređena sledeća pitanja: organizacija računovodstva i interne računovodstvene kontrole, uslovi koje treba da ispunjava zaposleno lice za vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje 

Analitičko projektno računovodstvo NVO Pored oficijelnog. sertifikat profesionalnog udruženja. Zakonski zastupnik ili drugi organ upravljanja NVO odgovoran je za istinito i pošteno prikazivanje finansijskih izveštaja. jer se u značajnoj meri oslanjaju na spoljne saradnike. stav 1. One se sastavljaju za potrebe sastavljanja finansijskih izveštaja (sa relevantnim podacima ­ prihodi/rashodi.  . petocifreni) računi definisani analitičnim kontnim planom u okviru redovnog knjigovodstva. poznavanje stranog jezika itd. Isplaćene autorske naknade spoljnim saradnicima po Projektu 2 koji finansira donator B mogu da se evidentiraju na posebnom analitičkom računu 5232 itd. potrebno je imati i analitički kontni plan. a ne knjigovođa. standardnog računovodstva (ovo ćemo u nastavku zvati projektno računovodstvo) ili kao posebne vanbilansne evidencije. a na četvorocifrenim računima iskazuju se naknade po pojedinim projektima.) ili odredba da se ti poslovi poveravaju privrednom društvu ili preduzetniku (agenciji) registrovanom za računovodstvene poslove. za troškove naknada po autorskim ugovorima koji se vode na računu 523. Isplaćene autorske naknade spoljnim saradnicima po Projektu 1 koji finansira donator A mogu da se evidentiraju na posebnom analitičkom računu 5231. a koje su zastupljene kod skoro svih NVO. Te evidencije se mogu koncipirati kao analitika oficijelnog. Knjigovodstvene evidencije za određeni projekat vode se kao posebni analitički (četvorocifreni. Takođe. radno iskustvo. Prednost ovakvog načina je da nema dvostrukog knjiženja. odnosno standardnog računovodstva potrebno je da NVO vodi po­ sebne računovodstvene evidencije. Primera radi. računovodstvene politike i računovodstvene procene potrebne za sastavljanje finansijskih izveštaja.finansijskih izveštaja (stručna sprema. uverenje o osposobljenosti i stručnosti. Zakona o računovodstvu i reviziji poslovi vođenja poslovnih knjiga i sastavljanja finansijskih izveštaja na bazi ugovora mogu poveriti privrednom društvu ili preduzetniku registrovanom za pružanje računovodstvenih usluga. može se otvoriti poseban četvorocifren račun za naknade koje se isplaćuju po pojedinim projektima. koji ima zaposlena lica kojima poverava te poslove i koji ispunjavaju uslove iz opšteg akta NVO. novčani prilivi/odlivi i sl. Treba imati na umu da se shodno članu 17. Vrlo često NVO nema knjigovođu u radnom odnosu već te poslove poverava drugome. kretanje računovodstvenih isprava. 4. s tim da se na osnovu analitike konta opredeljuje kom projektu pripada. Na taj način na računu 523 biće evidentirane sve isplaćene autorske naknade u toku određenog perioda i nema duplih evidencija. svaka poslovna promena knjiži se jedanput. vrste poslovnih knjiga i analitičkih evidencija koje se vode itd.) koji se odnose na konkretan projekat i njihove revizije na eventualni zahtev stranog ili domaćeg finansijera.

Drugi primerak finansijskih izveštaja nakon izvršene računske. organizacija iz zemlje i inostranstva. februara. Ukoliko se NVO opredeli za elektronski način to se vrši primenom posebnog programskog paketa. poštanski fah 5000. a ne samo preko analitičkog broja konta. pogotovu u uslovima automatske obrade podataka kada se vođenje knjiga vrši na računaru. Bilans uspeha i Statistički aneks. preduzeća. Pošto se NVO ne registruju kod Agencije za privredne registre finansijski izveštaji se ne dostavljaju Agenciji za privredne registre. Osim u papirnoj. Dostavljanje finansijskih izveštaja NVO Pošto većina NVO predstavlja mala pravna lica na kraju godine od finansijskih izveštaja sastavljaju i dostavljaju Narodnoj banci Srbije: Bilans stanja. Na ovaj način sastavljanje finansijskih izveštaja za projekte 1 i 2 je jednostavno. novčani prilivi i odlivi koji se odnose na Projekat 1 koji finansira donator A potrebno je uzeti u obzir podatke sa četvorocifrenih računa klase 5 i 6 koji nose poslednju oznaku 1. formalne i logične kontrole i provere njihove ispravnosti NBS overava i poštom dostavlja NVO. Forma i sadržina ovakvih vanbilansnih evidencija nisu propisani. a donacije za Projekat 2 uplaćene od donatora B konto 6592 itd. Drugi način ustrojstva analitičkog projektnog računovodstva je da se vode posebne vanbilansne evidencije. One se mogu voditi ručno ili na računaru (u programima kao što je Excel).Ili. Sastavljene. Dostavljanje godišnjih finansijskih izveštaja u pismenoj formi NVO vrši se na adresu: Narodna banka Srbije. odnosno sof-  . a drugi za NVO. Bilans uspeha i Statistički aneks) NVO dostavlja Narodnoj banci Srbije do 28. 21101 Novi Sad. Izveštaj o pro­ menama na kapitalu i Napomene uz finansijske izveštaje. finansijski izveštaji se mogu dostaviti i u elektronskoj formi. novčani prilivi i odlivi koji se odnose na Projekat 2 koji finansira donator B potrebno je uzeti o obzir podatke sa četvorocifrenih računa koji nose poslednju oznaku 2. U okviru ovog računa za donacije za Projekat 1 uplaćene od donatora A može se predvivideti konto 6591. NVO ­ mala pravna lica ne sastavljaju Izveštaj o tokovima gotovine. U pismenoj formi finansijski izveštaji se dostavljaju u dva primerka: jedan za NBS. Savremeni računovodstveni programi omogućuju vođenje analitičke evidencije i preko drugih parametara. Godišnji finansijski izveštaji mogu se dostaviti NBS u pismenoj formi ili u elektronskoj formi. na računu 659 – Ostali poslovni prihodi iskazuju se ukupni prihodi po osnovu primljenih donacija i dotacija fizičkih i pravnih lica. Ukoliko se žele sagledati prihodi i rashodi. ukoliko se žele sagledati prihodi i rashodi. od organa upravljanja odobrene i od strane zakonskog zastupnika i računovođe potpisane finansijske izveštaje (Bilans stanja. Isto tako. 5.

po pravilu. CD-u ili fleš memoriji. već onome ko je naručio reviziju. Prva je popunjavanje AOP 603 – Oznaka za vlasništvo u tabeli za opšte podatke o NVO. plus u pismenoj formi. Revizija finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja NVO Većina NVO su mala pravna lica te nemaju obavezu zakonske revizije godišnjih finan­ sijskih izveštaja. 0 . Ukoliko nijedna oznaka ne odgovara vlasničkoj strukturi unosi se oznaka 0 – bez oznake. odnosi na konkretan projekat finansiran od tog lica. niti obavezu da korigovane finansijske izveštaje sa mišljenjem revizora ili samo mišljenje revizora ako nije izvršena korekcija dostave NBS. Drugo na šta kod Statističkog aneksa NVO treba da obrate pažnju su podaci koji se unose u AOP 686 a koji se odnose na primljene donacije iz inostranstva i druga bespovratna sredstva u novcu ili naturi od inostranih pravnih i fizičkih lica. Osim NBS godišnji finansijski izveštaji dostavljaju se do 10. a to je donator – finansijer projekta. Postoje određene specifičnosti vezane za sastavljanje Statističkog aneksa NVO. Međutim. Tada je potrebno sastaviti poseban finansijski izveštaj u formi Bilansa uspeha ili Izveštaja o tokovima gotovine u kome su prikazani prihodi i rashodi.1 za društveno. 2 za privatno.tverske aplikacije NBS. statutarna) revizija. odnosno novčani prilivi i odlivi koji se odnose na projekat. već revizija na zahtev donatora i ona se. 6. časopisima ili putem sajta. marta i nadležnom poreskom organu uz poreski bilans PBN-1 i poresku prijavu PDN. a može da se odnosi i na celokupno godišnje poslovanje organizacije. I ovu reviziju vrše ovlašćeni revizori zaposleni u preduzeću za reviziju koje ima dozvolu za obavljanje ovih poslova koju daje Ministarstvo finansija. s tom razlikom da se izveštaj revizije ne dostavlja Narodnoj banci Srbije i drugim državnim organima. Kada se finansijski izveštaji dostavljaju u elektronskoj formi to se vrši na disketi. i namenskog trošenja dobijenih sredstava. odnosno organizaciu. vrlo često su NVO u skladu sa ugovorom i sporazumom sa stranim ili domaćim finansijerom određenog projekta obveznici revizije pravilnosti poslovanja. 4 za mešovito (dva ili više oblika vlasništva) ili 5 za državno? Prema svojoj vlasničkoj strukturi NVO treba da unese odgovarajuću oznaku za vlasništvo. 3 za zadružno. NVO nema obavezu obelodanjivanja. odnosno javnog objavljivanja finansijskih izveštaja u štampi. U praksi se često postavljalo pitanje koju oznaku upisati u ovo polje . To nije zakonski propisana (tzv. Takođe.

. čiju primenu objašnjavamo u nastavku. kao i pravo na druge oblike zaštite. materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti.  . br. 84/04. obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti. . . humanitarna i solidarna pomoć fizičkim licima). dužna je da prilikom isplate obustavi porez na dohodak. bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu. Obaveze NVO kod isplata zarada i drugih primanja 1. porez po odbitku iz člana 99. u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda. odnosno po osnovu rada za NVO uređena su odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“. Zakona o radu. Prema odredbama člana 101. Zakona o porezu na dohodak. zdravstvenu zaštitu. zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu. NVO imaju ista prava. 80/02. obaveze i odgovornosti kao i drugi poslodavci – pravna lica i preduzetnici. • Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Služeni glasnik RS“. 135/04. isplatilac obračunava. 24/05. Zakona o po­ rezu na dohodak. 61/06 i 65/06 – ispravka – u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak). 2. br. 24/01. smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti. Obaveze NVO kod isplata zarada zaposlenima Prilikom isplata zarada zaposlenima. Prava. ugovor o delu.4. Zaradama zaposlenih smatraju se primanja po osnovu rada koja ostvare lica koja su kod poslodavca zasnovala radni odnos. NVO kao isplatilac naknade fizičkom licu. Oporezivanje dohotka koja ostvaruju fizička lica uređeno je odredbama: • Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“.Uvod Iako je fizičko lice obveznik poreza na dohodak građana saglasno članu 6. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu: – na neodređeno vreme. 61/05). ovog zakona. u skladu sa zakonom i opštim aktom. kao i na isplate koje su uobičajene za NVO (autorski honorari. U nastavku ćemo dati objašnjenja koja se odnose na oporezivanje zaposlenih u NVO. – na određeno vreme. br. obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda. i 62/06) Na osnovu ovih zakona donet je veći broj podzakonskih akata. stav 1. za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod. Prema odredbama člana 12.

kako je to i propisano članom 105. Pod pojmom zarada podrazumeva se bruto zarada. propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice. Članom 108.– sa nepunim radnim vremenom. 2. Zaradu zaposlenih čini: – zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Šta čini zaradu prema Zakonu o radu Prema članu 104. Zarada za radni učinak. opštim aktom i ugovorom o radu. U ugovorima o radu mora se iskazati novčani iznos osnovne zarade.  . zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. – sa direktorima. bonusi i sl). odnosno drugo ovlašćeno lice u NVO. – za obavljanje poslova van prostorija poslodavca. 3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice. Osnovna zarada. Zakona o radu zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu.1. rad na određeno i rad na neodređeno vreme u svemu su izjednačeni. isplate zarade i plaćanja poreza i doprinosa na te zarade. 2. Zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu čine: 1. Po pitanju utvrđivanja visine zarade.4% od osnovice. 4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu („minuli rad“) – 0. – za obavljanje poslova sa povećanim rizikom. – druga primanja u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. stav 2. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac. koja se utvrđuje u skladu sa Zakonom radu. Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor. Uvećana zarada. Zakona o radu. tj. – sa pripravnicima. ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice. Zakona o radu. – zarada po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade. i 3. 2) za rad noću i rad u smenama.

Opštim aktom ili ugovorom o radu mogu se utvrditi procenti u većem iznosu. za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana (do 5.000 dinara. 2. 5) premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje do 3.2. 3) naknada štete zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. 8) jubilarna nagrada. i 9) solidarna pomoć. 7) premija za kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu. opštim aktom i ugovorom o radu. nema smetnje da se opštim aktom ili ugovorom o radu predvidi da osnovicu za uvećanu zaradu.000. Zakonom je takođe propisano da ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova. 2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji. ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade. a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite. procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja. 4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu. 3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu. čini i radni učinak. Zaradom se ne smatraju sledeća druga primanja: 1) otpremnina pri odlasku u penziju. osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom. Članovima uže porodice smatraju se bračni drug i deca zaposlenog. Prema Zakonu. Pri tome. 6) premija za kolektivno osiguranje od posledica nezgoda. 4) poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina života.Zakonom propisani procenti uvećanja zarade su najniži procenti koje je poslodavac dužan da primeni. 2) naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice. Naknade troškova i druga primanja koja se ne smatraju zaradom Zaradom se ne smatraju sledeće naknade troškova: 1) za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.00 dinara). pored osnovne zarade. a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog.  . U osnovicu za obračun uvećane zarade ne uključuje se radni učinak koji je sastavni deo zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.

NAPOMENA: sve ono što je prehodno nabrojano da čini zaradu. – naknada troškova smeštaja i ishrane na terenu.). kumulira se sa prethodnim „redovnim“ isplatama zarade (ili predstavlja akontaciju zarade) i na to se. ako ti troškovi nisu dokumentovani. – naknada za prevoz za dolazak i odlazak sa rada ako se isplaćuje preko cene prevozne karte u javnom saobraćaju. – poklon deci zaposlenog starosti do 15 godina života. – terenski dodatak. – za dane plaćenog odsustva. smatraju i sve naknade zarade koje se isplaćuju na teret poslodavca: – odsustvovanje sa rada u vreme državnih i verskih praznika koji su neradni dani. – naknada za ishranu u toku rada (u daljem tekstu: topli obrok). u Obrascu M-4). i – sve druge naknade troškova zaposlenima koje nisu izuzete iz zarade. Druga primanja i naknade koja se smatraju zaradom Imajući prethodno u vidu. – za bolovanje (do 30 dana) na teret poslodavca.000.3. kao i pogodnosti po osnovu korišćenja stanova i stambenih zgrada. – za dane godišnjeg odmora.2. – naknada za odvojeni život. tj. davanja poklona deci preko 15 godina starosti i dr. marta i drugih praznika. – zbog prekida rada po naredbi državnog organa. pa se po tom osnovu i ostvaruju sva prava kao i na zarade (iskazuje se u okviru zarade u obrascu matične evidencije. i – u drugim slučajevima kada poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo na naknadu zarade. – regres za korišćenje godišnjeg odmora. sledeća druga primanja zaposlenih smatraju se zaradom: – otpremnine koje se isplaćuje zaposlenima prilikom sporazumnog raskida radnog odnosa. naravno plaćaju svi porezi i doprinosi kao na redovne zarade. Pored prethodnog. u smislu Zakona o radu. – za vreme prekida rada bez krivice zaposlenog. za Božić i Novu godinu u vrednosti preko neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana (preko 5. – korišćenje službenog automobila za potrebe zaposlenih (u neposlovne svrhe). – sva druga davanja zaposlenima.00 dinara). u robi ili novcu. zaradom se.  . – za dane vojne vežbe i poziva državnih organa. a koja nisu izuzeta iz zarade (pokloni povodom 8.

Zakona o doprinosima) Lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice. Stope poreza i doprinosa na zarade zaposlenih Zakonom o porezu na dohodak i Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje propisana su oslobođenja za pojedine kategorije zaposlenih.00 0.00 % 0.4. Zakona o porezu i član 45a stav 2.00 11.00 % % 3 12. Stopa poreza od 12% koja je u tabeli data kao podvučena (12.00 % % 6.00 % %  Po stopama propisanim njihovim odlukama 12. Napomene uz tabelu: 1.00 % % 6.00 % % 2 12.2. a da je poslodavac oslobođen obaveze da uplati tako obračunati porez. u nastavku dajemo šematski prikaz stopa poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u zemlji.75 % 0.75 % 0.15% 0. Zakona o doprinosima) Lice sa invaliditetom.00 0.00 % 0. Imajući u vidu da bi detaljnija objašnjenja u velikoj meri opteretila ovaj priručnik.15% 0.00 0. Zakona o porezu i član 45b Zakona o doprinosima) 6.00 % 0.00 11. Zakona o porezu i član 45a stav 1.15% 0.75 % 0. (Član 21g. (Član 21v stav 2. Doprinosi na teret zaposlenog Zdravstvo Doprinosi na teret poslodavca Zdravstvo Red br. (Član 21v stav 1.00 % % Komore . Novozaposlena lica Porez na zarade Nezaposlenost Nezaposlenost PIO PIO A.00%) označava da se porez obračunava i obustavlja od bruto zarade. Lica koja ispunjavaju uslove za poreske olakšice i olakšice za doprinose 1 Pripravnik koje je na dan zaključenja ugovora o radu mlađi od 30 godina i koje je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljen kao nezaposleno lice.00 11.

00 % % 14.15% 0.75 % 2.75 11.75 % % % % 0.15 0.15% 0. godine.00 % % 6.00 % % 0.00 % 12.00 6.00 % % 6.20 % 1. godine.20 % 1. a pre 01.00 11. 2006.00 11.00 % % 6.00% 11.15% 6. godine i ranije mesece  .75 11.00 6.15 0.75 % % % % Zarade za novembar 2006.00 11.23 0.00 % 0.00 0.75 % 0.75 % 0.00 % % 6. 2006.75 % 2. (član 45a Zakona o doprinosima pre izmena) Lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu starije od 50 godina i koje je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice najmanje 6 meseci bez prekida ili je korisnik novčane naknade za vreme nezaposlenosti.09. Svi ostali zaposleni 12.09.15% 0.00 % % 5a Lice koje je na dan zaključenja 12.01. (član 45a Zakona o doprinosima pre izmena) B.00 6.75 11.15 % % 4a Lice koje je na dan zaključenja 12.15% 0. Invalidna lica u preduzećima za radno osposobljavanje V.00 0.00 11.4 Lice koje je na dan zaključenja ugovora o radu starije od 45 godina (a mlađe od 50 godina) i koje je kod Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno kao nezaposleno lice najmanje 6 meseci bez prekida ili je korisnik novčane naknade za vreme nezaposlenosti. (Član 21d Zakona o porezu i član 45a Zakona o doprinosima) ugovora o radu bilo starije od 45 godina (a mlađe od 50 godina) i koje je zasnovalo radni odnos posle 01. (Član 21d Zakona o porezu i član 45a Zakona o doprinosima) ugovora o radu bilo starije od 50 godina i koje je zasnovalo radni odnos posle 01.00 11.75 % % % % 0.23 0.00 % 0. a pre 01.00 11.15% 0.15 % % 5 12.15% 6.15 0.01.00 % % 6.

porez obračunava po ranijim propisima. ali prema Zakonu o porezu nisu imali pravo na oslobođenje od plaćanja obračunatog poreza na zarade. možemo zaključiti sledeće: 1. godine.00 koji se usklađuje sa Zakonom o porezu na dohodak. mirovanja ili prestanka radnog odnosa. Umanjenje osnovice poreza na zarade u punom iznosu (5.050) i u srazmernom iznosu U određenim slučajevima. po stopi od 14%. godine iznosi 5. izuzev naknade invalidima rada II i III kategorije. godine. po sledećoj formuli:  . porez se obračunava po ranijim propisima. Na red. 2. bez obzira na to kada se isplaćuju. Osnovice za obračun poreza i doprinosa Počev od zarade za decembar 2006.00 dinara. Srazmerno umanjenje poreske osnovice utvrđuje se srazmerno sa brojem časova za koje je zaposleni primio zaradu i naknadu zarade za određeni mesec u odnosu na pun fond radnih časova za taj mesec. februara 2007. godine i ranije mesece. januara 2008. srazmerno umanjenje osnovice može se utvrditi samo u slučaju zasnivanja. 4a i 5a iskazani su zaposleni koji su zasnivali radni odnos u period od 1. Imajući u vidu odredbe Pravilnika o umanjenju poreske osnovice. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom.050. Napominjemo da se na zarade za novembar 2006. tj. 3. a za isplate od 1. br. Pravilnikom o načinu i postupku obračunavanja poreza na zarade u slučaju umanjenja poreske osnovice („Službeni glasnik RS“. januara do 31.5.000. osnovicu za porez na zarade čini obračunata bruto zarada umanjena za propisani iznos od 5. porodiljsko odsustvo). bez obzira na to kada se isplaćuju.1. Na zarade za novembar 2006. godine do 31. osnovica za porez na zarade ne može se umanjiti u punom već u srazmernom iznosu. Prema Zakonu o doprinosima ta lica su imala pravo na oslobođenje od plaćanja doprinosa. Usklađeno poresko oslobođenje od 1. tj. ima pravo na puno umanjenje osnovice kada je za ceo mesec primio zaradu u smislu Zakona o radu (uključujući i sve naknade zarade koje po Zakonu o radu čine zaradu).2. 2.050. smatraju zaradom. 2. u smislu Zakona o radu. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom. osnovica poreza na zarade umanjuje se za propisani neoporezivi iznos od 5. tj. tako da osnovicu čini isplaćena bruto zarada.5. godine i ranije mesece. januara 2007. Na sva primanja koja se.00 dinara. samo u slučaju da ne ostvaruje zaradu i naknade zarade za pun mesec (za pun fond radnih sati). 116/06 i 37/07 – u daljem tekstu: Pravilnik o umanjenju osnovice) precizirano je da se poreska osnovica umanjuje i pri isplati naknada zarade na teret drugih isplatilaca (bolovanje na teret Zavoda. br. godine. avgusta 2006.

00 dinara dok se na naknadu zarade ne primenjuje poresko umanjenje. tj.050. – časovi odsustvovanja zbog vojne vežbe i poziva državnih organa. zarada invalida rada umanjuje se u punom iznosu od 5. – časovi prekida rada bez krivice zaposlenog.000. 3.00 deliti na zaradu i naknadu zarade.050.Srazmerno umanjenje osnovice poreza = puno umanjenje (5. zbir srazmernih umanjenja poreske osnovice biće manji od umanjenja u punom iznosu. Naime.000. kod svakog poslodavca ostvaruje pravo na srazmerno umanjenje poreske osnovice. Radi praćenja ostvarivanja prava na umanjenje osnovice poreza u slučaju rada sa nepunim rednim vremenom kod jednog ili više poslodavaca. odnosno zaradu u odnosu na pun fond radnih časova u mesecu. izuzetno. punim fondom časova rada smatra se broj časova na bazi četvorostanog dnevnog radnog vremena. Zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili više poslodavaca. Pravilnikom o umanjenju osnovice propisana je specifična primena poreskog umanjenja na zarade i naknade zarada koje ostvaruju invalidi rada II i III kategorije. s tim što se ne utvrđuje srazmera za deo koji se odnosi na zaradu i deo koji se odnosi na naknadu zarade. Naime i ova lica imaju pravo na puno umanjenje osnovice poreza od 5. Pravilnikom su predviđena dva obrasca:  . Pun fond radnih časova utvrđuje se tako što se broj dana u mesecu umanji za dane subota i nedelja i pomnoži brojem 8. Pri tome nije od uticaja to što invalid rada radi sa skraćenim radnim vremenom. Zaposleni koji je zasnovao radni odnos sa punim radnim vremenom a u istom mesecu ostvaruje zaradu i naknadu zarade na teret drugih isplatilaca (na primer: vratio se sa bolovanja preko 30 dana). Ako zaposleni radi kod više poslodavaca i ukupno ostvaruje puno radno vreme. Časovi naknada na teret poslodavca su: – časovi odsustvovanja na dane državnih i verskih praznika.00 dinara. – bolovanja do 30 dana.000. onda i za zaradu i naknadu zarade ima pravo na ukupno umanjenje poreske osnovice od 5. Ako zaposleni radi kod jednog ili više poslodavaca i ukupno ne ostvaruje puno radno vreme. za ovog zaposlenog. Srazmera se utvrđuje prema ugovorenom radnom vremenu kod svakog poslodavca u odnosu na puno radno vreme. i to prema srazmeri časova za koje prima naknadu. – časovi plaćenog odsustva. – časovi godišnjeg odmora.00) h (časovi na radu + časovi naknada na teret poslodavca) / pun fond radnih časova.00. zbir srazmernih umanjenja poreske osnovice biće jednak punom umanjenju. To znači da će se umanjenje od 5.

 . to povećanje ne utiče na preostalo pravo na umanjenje. godine.2. tako da pri akontaciji zarade nije bilo moguće umanjiti poresku osnovicu za pun iznos.050 dinara) utvrđuje i obračunava prilikom konačne ispla­ te zarade kod poslodavca za odgovarajući mesec. odnosno dela zarade za taj mesec vrši u tom mesecu. godine. u slučaju kada poslodavac isplatu zarade. tj. Umanjenje poreske osnovice kada se zarada isplaćuje u delovima Prema Pravilniku o umanjenju poreske osnovice. koji će zaposleni sa nepunim radnim vremenom podnositi poslodavcima kako bi ih obavestili kod kojih još poslodavaca rade sa nepunim radnim vremenom.00 dinara). 20. za razliku između punog umanjenja i iskorišćenog umanjenja. Ako je u međuvremenu došlo do povećanja umanjenja po osnovu usklađivanja. dostavljati poreskom organu. Ukoliko zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom. kod naredne isplate zarade osnovica poreza umanjiće se za preostali iznos.050. Pravilnika o umanjenju poreske osnovice propisano je da se visina neoporezivog iznosa (iznos od 5. 1.050. U slučaju kada je prvi deo zarade manji od 5.00 dinara (bruto). umanjenje poreza biće obračunato prilikom isplate akontacije. neće umanjivati osnovicu za obračun poreza na zarade. počev od zarade za mesec maj 2007.1. Obrazac obaveštenja o zaposlenima sa nepunim radnim vremenom koje će poslodavac. Prilikom isplate akontacije zarade osnovicu poreza umanjiće za svih 5. kod tog poslodavca ostvaruje umanjenje poreske osnovice za 2. a konačnu zaradu 10. To znači da. Osnovica za socijalne doprinose Osnovicu za socijalne doprinose (i na teret zaposlenog i na teret poslodavca) čini isplaćena bruto zarada. i 2. odnosno najniža mesečna osnovica ako je bruto zarada niža od najniže mesečne osnovice. 2. Odredbama člana 3a. prilikom isplate akontacije zarade koja se isplaćuje u mesecu za koji se za­ rada obračunava (npr. prilikom isplate akontacije zarade umanjiće poresku osnovicu za pun srazmerni pripadajući iznos (na primer: ako kod jednog poslodavca radi sa 50% radnog vremena. Ovaj član primenjuje se počev od ispla­ te zarade za mesec maj 2007. juna za maj. Umanjenje obračunatog poreza izvršiće prilikom konačne isplate zarade za mesec. uz OPJ. maja za maj a konačnu zaradu 10. Obrazac I – Izjava o radnom odnosu sa nepunim radnim vremenom. Međutim.500. ako poslodavac zaradu isplaćuje u delovima. juna). ako akontaciju zarade za mesec isplaćuje u narednom mesecu (npr. juna). poslodavac u punom iznosu umanjuje poresku osnovicu već pri isplati prve akontacije zarade.5. odnosno najviša mesečna osnovica ako je bruto zarada viša od najviše mesečne osnovice.

godine.585. doprinose obračunava najmanje na punu propisanu osnovicu. Kod rada sa nepunim radnim vremenom situacija je drugačija. januara 2007. nego prema časovima rada. porodiljsko i dr. a primenjuje se od 1. godine. objavljena je u aprilu 2006.00 dinara i primenjuje se za mesec jun 2007. a za deo meseca prima naknadu zarade na teret drugih isplatilaca (bolovanje preko 30 dana. Ovo je i zbog toga što se u matičnoj evidenciji staž računa prema danima provedenim u osiguranju (i za koje je plaćen doprinos). jula 2007.3.5. nego sa srazmernom najnižom osnovicom. ne porede se sa punom najnižom osnovicom. godine Najviša mesečna osnovica utvrđuje se u visini petostrukog iznosa prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.265. zaposleni je zasnovao radni odnos 16. Najviša mesečna osnovica primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici.) – invalidi rada koji rade sa skraćenim radnim vremenom (ako rade 50% radnog vremena primenjuje se 50% najniže propisane osnovice). 2. U vreme pisanja ovog priručnika najniža osnovica u iznosu od 12. Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice utvrđuje se srazmerno broju dana. Na primer. a ne prema časovima rada. odnosno mogući broj časova rada. Ako radi kod dva ili više poslodavaca. odnosno časova rada za koje se plaća doprinos u odnosu na broj dana u mesecu. maja do 31. kod svakog poslodavca utvrđuje sraz- 0 . – deo meseca zaposleni je radio. U januaru je radio 16 dana (od 31) i toliko mu se priznaje i u staž osiguranja. godine. Srazmerna najniža osnovica primenjuje se u sledećim slučajevima: – radni odnos započeo ili prestao u toku meseca. U vreme pisanja ovog priručnika najviša osnovica iznosi 185.Najnižu mesečnu osnovicu čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike i primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka. Srazmerna najniža osnovica bi se dobila tako što se propisana najniža osnovica pomnoži sa 16 i podeli sa 31. radi primene najniže propisane osnovice. ostvarena zarada i naknade zarada. Po našem mišljenju. jednostavnije je srazmeru utvrđivati prema broju dana u mesecu. Srazmerna najniža mesečna osnovica Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana. Ako zaposleni sa nepunim radnim vremenom radi samo kod jednog poslodavca.00 dinara utvrđena je na osnovu proseka za period januar–mart 2007.

 . Kumulativni obračun doprinosa na zarade i naknade zarada Iako Zakonom o radu to nije striktno propisano.merni iznos najniže osnovice. 2. Osnovicu za obračun doprinosa bez isplate zarade čini najniža propisana mesečna osnovica. Prilikom obračuna i uplate doprinosa bez isplate zarade. za zaposlene koji su u određenom mesecu ostvarili zaradu i neke od navedenih naknada zarade. Ona se može utvrditi i kao nedeljna zarada i isplaćivati nedeljno. Iako Zakon o radu pravi jasnu razliku između zarada i naknada zarada koje se isplaćuju na teret poslodavca. zarada se utvrđuje i obračunava za mesec. zbog potreba obračuna socijalnih doprinosa na zarade (primena najniže i najviše osnovice) mora obračunati i za mesec. Obrazac PP OPJ se ne podnosi jer nema isplate zarade i obračuna poreza na zarade. Osnovica za članarine komorama Osnovice za obračun članarine komorama propisuju se odlukama privrednih komora. 2. Dakle. ali se. naknade za dane godišnjeg odmora. poslodavac sastavlja jedan obrazac PP OD u kojem na rednom broju 1 iskazuje zbir zarada i pomenutih naknada zarada. propisi o socijalnim doprinosima za potrebe obračuna socijalnih doprinosa ne prave tu razliku. Zbog toga je i poreska prijava PP OD napravljena tako da se na njoj vrši kumuliranje zarada za mesec. poreskoj upravi se podnosi Obrazac PP OD. Zakona o radu). tako da je mesečna osnovica za obračun socijalnih doprinosa (koja se poredi sa najnižom i najvišom mesečnom osnovicom) zbir zarade i naknada zarade (koje se isplaćuju na teret poslodavca i na koje se doprinosi obračunavaju po istim stopama) isplaćene za mesec za koji se vrši obračun. Prema tome. naknade za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. naknade za prekid rada bez krivice zaposlenog.5. Po pravilu. u tekućem mesecu za prethodni mesec. Obaveza uplate doprinosa bez isplate zarade Članom 51.6. 2. naknade za dane vojne vojne vežbe i naknade za odazivanja na poziv državnog organa. naknade za bolovanje do 30 dana. mesečnom osnovicom za obračun socijalnih doprinosa smatra se zbir: zarade. Propisano umanjenje osnovice poreza na zarade ne utiče na osnovicu za obračun članarine komorama. Zakona o socijalnim doprinosima propisana je obaveza poslodavca da ukoliko ne isplati zaradu do 30. obračuna i uplati socijalne doprinose iz zarade i na zaradu najkasnije do tog roka.7. ako se zarada isplaćuje u delovima. s tim da ukupna osnovica kod svih poslodavaca ne može biti niža od najniže osnovice. osnovicu za obračun članarine čini bruto zarada zaposlenog (bez umanjenja i olakšica). Drugim rečima. naknade za dane plaćenog odsustva (u skladu sa članom 77.4. ti delovi moraju se kumulirati i mora se napraviti konačan obračun zarade za kalendarski mesec.

odnosno naknade zarade. Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade. Zbog toga se uz poresku prijavu PP OPJ podnosi i Specifikacija uz PP OPJ. Obaveza vođenja evidencije zarade i naknade zarade Prema članu 122. Po pravilu. što znači da podnosi više naloga za prenos za uplatu poreza na zarade (u poziv na broj odobrenja unosi broj opštine prebivališta zaposlenog. nezaposlenost na teret zaposlenog). Zakonom je propisano da evidencija sadrži. odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste.8.2.9. osnovica za obračun doprinosa je najniža osnovica. Napominjemo da se u poziv na broj odobrenja za uplatu doprinosa unosi kontrolni broj po modelu 97. Minimalna zarada se uvećava za minuli rad. Zaposleni čije je prebivalište na teritoriji grada Beograda prijavljuju se prema  . Zakon nalaže da se vodi i „papirna“ evidencija. Zakona o radu. Osnovica za obračun socijalnih doprinosa je minimalna zarada. ukoliko je bruto minimalna zarada viša od najniže osnovice. tako i na teret poslodavca. Uplata i usmeravanje poreza i doprinosa Porez na zarade usmerava se prema prebivalištu zaposlenog. poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje i doprinos za osiguranje od nezaposlenosti usmeravaju se prema opštini na kojoj je sedište poslodavca (za ove doprinose uvek idu 4 naloga – PIO na teret zaposlenog. Ukoliko je bruto minimalna zarada niža od najniže osnovice. odnosno prema njenoj ispostavi gde je izvršena prijava zaposlenih. vrši se prema matičnoj filijali. podatke o: zaradi. zajedno sa obračunima. PIO na teret poslodavca. šifra opštine prema sedištu poslodavca i PIB isplatioca. Isto važi i za isplatioca na teritoriji grada koji ima više opština. nezaposlenost na teret poslodavca.“ 2. za rad noću i prekovremeni rad i za iznose toplog obroka i regresa. Na primer. rad za dane državnih praznika. Međutim. vodi se na računaru. Uplata doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje. porez na zarade usmerava prema opštinama gde je prebivalište zaposlenih.10. poslodavac iz Beograda. evidencija o zaradama i naknadama zarada. gde se i vrši obračun zarada i poreza i doprinosa na zarade. zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade. za svakog zaposlenog. 2. što znači i da kontrolni broj po modelu 97 računa za svaku opštinu). kako na teret zaposlenog. Minimalna zarada Poslodavac mora zaposlenom da isplati za puno radno vreme i za standardni učinak minimalnu zaradu. jer se u istom članu propisuje da: „Evidenciju overava direktor.

zaposlenog kod poslodavca čije je sedište na teritoriji grada Beograda. Zaposleni čije je prebivalište na teritoriji druge filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u odnosu na sedište poslodavca koje je na teritoriji Filijale za grad Beograd. Sastavljaju se posebne (odvojene) poreske prijave PP OD za: – zarade zaposlenih. ovaj zaposleni se prijavljuje ispostavi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u opštini gde se nalazi sedište poslodavca. odnosno plata izabranih. za njega se ne sastavlja PP OD. Za poslodavce van Beograda. i to u roku od 5 dana po isteku meseca. Ukoliko se zarada za jedan mesec isplaćuje u više delova. Ove prijave sastavljaju se prilikom svake isplate zarade i nema njihovog kumuliranja. na kojoj se prikazuje usmeravanje poreza na zarade prema opštinama na kojima zaposleni imaju prebivalište. iako može da bude različita ispostava u okviru iste filijale. – razliku zarada. PP OPJ i Specifikacija uz PP OPJ podnose se Poreskoj upravi jednom mesečno. Uz poresku prijavu PP OPJ sastavlja se i Specifikacija uz PP OPJ. zbirnu poresku prijavu za porez po odbitku veliki poreski obveznici podnose Poreskoj upravi istog dana kada je izvršena isplata. – Za socijalne doprinose sastavlja se poreska prijava PP OD. a prebivalište zaposlenog na teritoriji druge matične filijale prijavljivanje zaposlenog se vrši matičnoj filijali. bez obzira na kojoj opštini grada Beograda je prebivalište radnika. Poreske prijave (po odbitku) na zarade i njihovo dostavljanje Prilikom obračuna i isplate zarada popunjavaju se sledeće poreske prijave: – Za porez na zarade sastavlja se poreska prijava PP OPJ. ako privremene i povremene poslove obavlja zadrugar koji nije stariji od 26 godina i ako je na redovnom školovanju.sedištu poslodavca. prijavljivanje zaposlenog se vrši prema ispostavi gde je sedište poslodavca.11. – naknada za privremene i povremene poslove. Prema tome. Sve ispostave po opštinama na teritoriji grada Beograda obuhvaćene su jednom Filijalom za grad Beograd. – naknada za privremene i povremene poslove preko zadruge. Izuzetno. odnosno ispostavi gde je prebivalište zaposlenog. posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu. ukoliko je ista filijala na kojoj se nalazi sedište poslodavca i prebivalište zaposlenog. vrši se njihovo međusobno kumuliranje.  . prijavljuju se filijali – ispostavi na čijem području se nalazi prebivalište zaposlenog. a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. U slučaju da je sedište poslodavca (osim Beograda) na teritoriji jedne matične filijale. Zbirne poreske prijave PP OD. Kumuliranje je neophodno zbog primene najniže i najviše mesečne osnovice za obračun doprinosa. imenovanih i postavljenih lica. 2.

5. za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju. smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu. 4. za vreme provedeno na službenom putu u zemlji. stav 2. Zakonom o radu o radu i to: 1. Naknade troškova zaposlenima Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. odnosno opštim aktom. Poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbedi naknadu ovih troškova na način i u visini predviđenoj ugovorom o radu. zadruge. Druga primanja zaposlenih koja nemaju karakter zarade Poslodavac je dužan. knjiži se na računu 529 – Ostali lični rashodi. Zakona o radu. Druga primanja propisana su odredbama člana 119. Zakona o radu. Poslodavac takođe može da predvidi opštim aktom i: – isplatu deci zaposlenih starosti do 15 godina života kao poklon za Božić i Novu godinu u visini neoporezivog iznosa predviđenog Zakonom o porezu na dohodak građana (član 119. otpremninu pri odlasku u penziju. Pravilnika o kontnom okviru za privredna društva.3. za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu. 6. i 3. ali najmanje u visini predviđenoj Zakonom o radu. najmanje u visini tri prosečne zarade. u skladu sa svojim opštim aktom. za ishranu u toku rada.  . Zakona o radu). 2. 3. za regres za korišćenje godišnjeg odmora. 2. a u skladu sa odredbama člana 118. 4. Poslodavac je obavezan da. prema članu 158. i obuhvataju: 1. a članovima uže porodice u slučaju smrti smatraju se deca i bračni drug. ukoliko poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu. 114/2006). isplati i otpremninu zaposlenom koji je proglašen tehnološkim viškom. naknadu štete zbog povreda na radu ili profesionalnog oboljenja. osim izdataka za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora. Naknade troškova zaposlenim prema članu 40. naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti zaposlenog ili člana uže porodice. druga pravna lica i preduzetnike („Službeni glasnik RS“. da zaposlenom isplati druga pri­ manja koja nemaju karakter zarade. br. najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima. koji se knjiže kao zarada.

• zamena privremeno odsutnog zaposlenog (to su poslovi koji kod poslodavca treba da se izvršavaju za vreme kad je zaposleni odsutan. već poslodavac prilikom zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme  . mirovanje radnog odnosa i sl. Prema odredbi člana 37. Zakona o radu). a u slučaju zamene odsutnog zaposlenog. – jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć (član 120. ali se u određenom periodu obim posla poveća tako da poslodavac ne može da ih obavi sa postojećim brojem zaposlenih. a najduže 12 meseci. U ugovoru treba da se navede slučaj za koji se zasniva radni odnos na određeno vreme i da se odredi vreme trajanja rada na određeno vreme. Ugovor o radu kojim se zasniva radni odnos na određeno vreme treba da sadrži sve elemente koje propisuje član 33. Poslodavac može da zasnuje radni odnos na određeno vreme dok postoji potreba za obavljanjem tih poslova neprekidno ili sa prekidima. određeni poljoprivredni radovi i sl. Zakona o radu radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: • sezonski poslovi (poslovi koji. kao što su poslovi koji treba da se završe u određenom roku i sl. predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa i na određeno vreme.).). kao što su poslovi u građevinarstvu. zbog bolesti. stav 2. tačka 1) Zakona o radu).– premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje. Rad na određeno vreme Zakon o radu. isplata naknade za odvojen život i slično). sezonskog karaktera. Zakona o radu). po pravilu. što u praksi uglavnom nije slučaj. prekidom rada se ne smatra prekid rada kraći od 30 dana. Obračun poreza i doprinosa identičan je obračunu za zaposlene na neodređeno vreme. ugostiteljstvu za vreme turističke sezone. kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija (član 119. 5. Zakonom o radu su utvrđeni slučajevi za ovaj oblik rada. • rad na određenom projektu (poslovi na istraživačkom projektu ili projektu iz oblasti kulture i sl. traju određeni period. tako da ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme (član 31. • privremeno povećan obim posla (u pitanju su poslovi koji su po svojoj prirodi stalni poslovi. pored rada na neodređeno vreme. do njegovog povratka. zamene porodilje. Zakona o radu.). Prema odredbi člana 37. – druga primanja (isplata zaposlenim pri rođenju deteta. stav 1. stav 5.). Zakona o radu. do njegovog povratka.

i to nezavisno od obaveze podnošenja obrazaca M­UN i M­UN/K o uplati doprinosa. ukoliko između zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme nije bilo prekida. obavlja penzioner ili nezaposleno lice koje nije osigurano ni po jednom osnovu. godine. Zakona o radu. a zatim objašnjavamo specifičnosti za pojedine oblike ugovora.1. recimo na svakih pet – šest meseci. Ova obaveza je potvrđena mišljenjem Ministarstva za socijalna pitanja. zaposleni ima mogućnost da u postupku pred sudom dokaže da su se stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme. br. s obzirom na to da korisnik penzije nema svojstvo osiguranika. tačka 3) navedenog zakona (Zakona o PIO). pri čemu poslodavac. Kod trajanja rada na određeno vreme bitno je istaći da se određivanje trajanja radnog odnosa odnosi na posao koji se obavlja.ne navede slučajeve koji su zakonom propisani. imajući u vidu odredbe člana 90. 06. a zaposleni neprekidno radi. U nastavku dajemo prvo opšta objašnjenja koja se odnose na sve vrste ugovora sa spoljnim saradnicima. ili je bio prekid kraći od 30 radnih dana. bez obzira na to po kojem osnovu je zasnovan radni odnos na određeno vreme.  . Iz navedene odredbe može da se zaključi da radni odnos može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme. stav 4. dolazi ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni odnos. 6. Do prerastanja radnog odnosa. Međutim. obračunavaju se porez i socijalni doprinosi. osiguranici samostalnih delatnosti ili osiguranici poljoprivrednici (sadašnji Obrazac M-1/PZ). niti odredi trajanje radnog odnosa. odnosno svih lica koja nisu osiguranici zaposleni. Prilikom isplata naknada za rad tim saradnicima. Prijavljivanje na osiguranje spoljnih saradnika U slučaju kada poslove po ugovoru o delu. 2003. 6. tj. taj posao može da traje najduže 12 meseci. To znači. Dešava se da zaposleni radi više godina na istim poslovima na određeno vreme. autorskom ili drugom ugovoru a za koji se prima naknada. pa kod konačnog prestanka takvog rada. Obaveze NVO kod isplata spoljnim saradnicima Prilikom obavljanje svoje delatnosti NVO se u velikoj meri oslanjaju na rad spoljnih saradnika. navedenog zakona. postoji obaveza podnošenja prijave na penzijsko i invalidsko osiguranje na Obrascu M­1/SP. a ne na zaposlenog. zbog čega često dolazi do nepotrebnih sporova. prema odredbi člana 37. Posebno ističemo da kod korisnika penzije koji obavlja ugovorene poslove takođe postoji obaveza prijave na osiguranje. odjavljuje i prijavljuje zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje. stav 1. svih lica koja nisu na drugi način obuhvaćena obaveznim osiguranjem. 011–00–101/2002–03 od 25. U takvim slučajevima se radi o očiglednoj zloupotrebi Zakona. iz kojeg citiramo sledeće: „Postoji obaveza prijavljivanja na osiguranje osiguranika iz člana 12.

zapošljavanja i socijalne politike. januara 2004. „Članom 96. ili neki drugi ugovor. godine) kada su uslovi za ostvarivanje ovog prava bili blaži. trebalo da imaju u vidu odredbe člana 96. s obzirom na to da penzioner nema svojstvo osiguranika.da je fond na teritoriji Republike kod kojeg je korisnik starosne penzije ostvario pravo. Naime. 011–00–00542/2005–02. od 25. ali imamo i invalidske penzionere koji su penziju ostvarili po odredbama starog Zakona o PIO (do 01. samo po sebi. 6. poslodavac mora da prijavi na osiguranje penzionera nadležnom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja. dato je mišljenje Ministarstva za rad i zapošljavanje. kod kojeg je korisnik i ostvario pravo na penziju. pre svega iz razloga praktičnosti (kod ponovnog određivanja prava). Ako u tom postupku organ veštačenja utvrdi da je došlo do promena u stanju invalidnosti korisnika invalidske penzije. prestaje mu pravo na invalidsku penziju. Prema tome. godine.07. osiguranik stiče pravo na invalidsku penziju kada nastane potpuni gubitak radne sposobnosti. prijavu na osiguranje treba dostaviti Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. odnosno obavlja samostalnu delatnost. nadležan za ponovno određivanje penzije u slučaju da se korisnik penzije zaposli. Sa korisnikom invalidske penzije moguće je zaključiti ugovor o delu. Zakona o PIO. da dovede do ponovne ocene radne sposobnosti invalidskog penzionera.“ Lice koje obavlja poslove iz člana 12. niti do obustave isplate invalidske penzije. stav 1. ipak. Zakona o PIO. 011–00–00362/2003–02 od 29. međutim u praksi je moguće da do toga ipak dođe. uz naknadu. Fond za penzijsko osiguranje može po službenoj dužnosti pokrenuti postupak za utvrđivanje promena u stanju invalidnosti. Ovo prijavljivanje na osiguranje ne bi trebalo. godine. Ova lica bi. br. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju propisano je da ukoliko postoji osnovana sumnja da je došlo do promena u stanju invalidnosti. Angažovanje korisnika invalidske i porodične penzije po ugovoru o delu.2005. br. postoji mogućnost preispitivanja. odnosno da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla. aprila 2003. To znači da i uplatu doprinosa treba vršiti tom fondu.2.  . Kao i za ostala lica angažovana po ovom osnovu. U smislu navedenog. prema mišljenju Ministarstva rada. kako bi poslodavac mogao da zna kom fondu da uplati doprinos. gubitak radne sposobnosti za obavljanje bilo kakvog posla. To znači da bi ovaj osiguranik teško bio sposoban za bilo kakvo radno angažovanje. odnosno po drugim ugovorima Prema odredbama člana 25. korisnik invalidske penzije usled promena u stanju invalidnosti može da započne obavljanje određenih poslova. tačka 3) Zakona o PIO treba da da izjavu (ili dostavi kopiju prijave na osiguranje) poslodavcu.

Zakona o PIO („Službeni glasnik RS“. propisano je da se korisniku porodične penzije koji stekne svojstvo osiguranika obustavlja isplata porodične penzije. penzioner). Ukoliko je lice osigurano po drugom osnovu (po osnovu zaposlenja. Naime. već ako u postupku utvrđivanja promena u stanju invalidnosti bude utvrđeno da ne postoji invalidnost. – lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu. Lica za koja se plaća doprinos za zdravstveno osiguranje kod autorskih ugovora i ugovora o delu Lica koja su obavezno osigurana u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenom osiguranju su. ako nisu na školovanju (član 17. obavljanja poljoprivredne delatnosti. jer pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruju prema prioritetno utvrđenom osnovu osiguranja. kao korisnik penzije. 84/2004. Odredbama člana 8. tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne plaća. ako bi došlo do pokretanja postupka utvrđivanja promena u stanju invalidnosti i ako bi organ veštačenja utvrdio da je sposoban za obavljanje svog ili drugog posla. između ostalih: – lica koja u skladu sa zakonom obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske. po osnovu ugovora o porodičnom smeštaju prema propisima o socijalnoj zaštiti. tačka 14). poljoprivredne delatnosti. prema odredbama člana 117. stav 3. samostalni umetnici. Svojstvo osiguranika koji je obavezno osiguran na zdravstveno osiguranje može se steći samo po jednom osnovu osiguranja. a imaju navršenih 26 godina života. stav 1. stav 1. obavljanja samostalne delatnosti. tačka 16) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Članom 21. odnosno studentske zadruge. Zakona o zdravstvenom osiguranju propisan je prioritetni osnov osiguranja. br. po osnovu autorskog ugovora. bilo po drugom ugovoru kod kojeg se za ostvareni rad plaća naknada. 64/2004. stav 1. 85/2005 i 101/2005).3.Međutim. obustavlja mu se isplata porodične penzije za vreme za koje je obavezno osiguran. tačka 16). koji isključuje druge osnove osiguranja. prestalo bi mu pravo na invalidsku penziju. To znači da osnov prestanka prava na invalidsku penziju nije sama činjenica da je korisnik invalidske penzije započeo obavljanje određenih poslova.“ Ukoliko porodični penzioner bude radno angažovan bilo po ugovoru o delu.  . 6. ukoliko su angažovani po osnovu ugovora o delu ili drugog ugovora kod kojeg se ostvaruje ugovorena naknada. odnosno bez obzira na godine života. obavljanja samostalne delatnosti. uređeno je da su navedena lica obveznici doprinosa za zdravstveno osiguranje. Osiguranici koji su osigurani po osnovu prioritetnog osiguranja (zaposlenja. korisnici penzije). tj. kao i po osnovu drugih ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada (u daljem tekstu: ugovorena naknada) (član 17. 34/2003. na njihovu naknadu ne obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje.

Odredbom člana 28. Zakona o zdravstvenom osiguranju, nije propisana obaveza obračuna doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti po stopi od 2%, za lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu i ostalih ugovora kod kojih se ostvaruje ugovorena naknada. 6.4. Obaveze NVO kod isplata autorskih honorara spoljnim saradnicima ­ rezidentima Oporezivanje prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima, i prava industrijske svojine uređeno je odredbama čl. 52. do 60. Zakona o porezu na dohodak. Predmet oporezivanja su naknade koje autori ostvare po osnovu autorskog prava, srodnih prava, kao i prihodi od prava industrijske svojine. Obveznik poreza na ove prihode je fizičko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava, odnosno vlasnik prava industrijske svojine, ostvaruje naknadu po tom osnovu. Obračun i uplatu ovog poreza vrši isplatilac – NVO prilikom isplate neto iznosa, s obzirom na to da je u pitanju porez po odbitku. Obveznik poreza na ove prihode je i naslednik imovinskog autorskog i srodnog prava i prava industrijske svojine i svako drugo fizičko lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama. Poreska osnovica prema članu 55. Zakona, je oporezivi prihod od autorskih prava i prava industrijske svojine koji predstavlja razliku između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju u očuvanju prihoda. Troškovi koji se priznaju prilikom utvrđivanja prihoda zavise od toga ko je obveznik (sticalac prihoda) i od toga šta je predmet oporezivanja: 

Red. br.

Obveznik i predmet oporezivanja

Normirani troškovi Priznaju se prema članu 56. Zakona (60%, 50% ili 40% – u zavisnosti od vrste autorskog dela ili srodnog prava) He priznaju se

Stvarni troškovi Na zahtev autora i nosioca srodnih prava umesto normiranih priznaju se dokumentovani stvarni troškovi He priznaju se

Ostali troškovi Svim obveznicima priznaje se kao trošak u punom iznosu naknada koju plaćaju za usluge odgovarajućoj autorskoj agenciji, organizaciji za zaštitu muzičkog autorskog prava i preduzećima i drugim pravnim licima ovlašćenim za prodaju i naplatu prihoda od autorskih dela 

Autori i nosioci srodnih prava

2

Naslednik imovinskog autorskog i srodnog prava i svako drugo lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama

3

Vlasnik prava industrijske He priznaju se svojine (autor ili bilo koji drugi)

Troškovi koji se priznaju propisani su članom 57. Zakona

Normirani troškovi propisani su članom 56. Zakona i utvrđeni su u visini od 40%, 50% i 60% i to: 1) za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru i tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.) – 60% od bruto prihoda; 2) za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanje prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kada se ne izvode u materijalu – 50% od bruto prihoda, 3) za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u prethodnim tačkama – 40% od bruto prihoda. 

0

Na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskim pravima i prava industrijske svojine plaćaju se sledeće obaveze: – porez na dohodak građana po stopi od 20% na bruto naknadu umanjenu za normirane troškove propisane u članu 56. Zakona o porezu na dohodak građana u visini od 40%, 50% i 60%; – doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za autorske ugovore po stopi od 22%. Izuzetno, u slučaju kada osiguranik podnese na uvid potvrdu o prestanku plaćanja doprinosa za PIO na ugovorene naknade, dobijenu od nadležnog fonda za PIO po kojoj je izmirio godišnju obavezu (za tekuću godinu) po osnovu doprinosa za PIO, ovaj doprinos se ne uplaćuje Fondu. – doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12,3% i to samo u slučaju da autor nije osiguran po osnovu zdravstvenog osiguranja po drugom osnovu (zaposlenja, obavljanja samostalne delatnosti, poljoprivrede, i dr.), Porez na dohodak građana i socijalni doprinosi su porezi po odbitku koje je, prilikom isplate ugovorene naknade, dužan da obračuna i uplati isplatilac naknade, odnosno NVO koja angažuje fizičko lice po ugovoru o autorskom delu.

Naknada za autorski ugovor može se ugovoriti u neto ili u bruto iznosu. U slučaju da je naknada ugovorena u neto iznosu, tada je potrebno izvršiti preračunavanje neto u odgovarajuće bruto iznose primenom odgovarajućih koeficijenata.
Koeficijenti za preračun neto u bruto:
Stopa normiranih Porez 20% troškova + doprinos za PIO 22%  40% 50% 60% 2 ,33689840 ,26582278 ,2092308 Porez 20% 3 ,3636364 , ,08695652 Porez 20%, doprinos za PIO 22% i zdravstveno osiguranje 2,3% 4 ,4832394 ,3726836 ,2774655

Koji će se od navedenih koeficijenata primeniti zavisi od toga: – da li se na autorski ugovor plaća doprinos za PIO ili ne. Naime, ako osiguranik podnese na uvid potvrdu o prestanku obaveze plaćanja doprinosa za PIO na ugovorene naknade, dobijenu od nadležnog fonda za PIO po kojoj je izmirio godišnju obavezu (za tekuću godinu) po osnovu doprinosa za PIO, ovaj doprinos se ne uplaćuje fondu PIO. U ovom slučaju autor i naručilac posla (NVO) mogu ugovoriti da se ovaj doprinos ne obračunava, a mogu ugovoriti da se ovaj doprinos obračunava ali ne uplaćuje fondu, nego se isplaćuje autoru; – da li je autor osiguran po osnovu zdravstvenog osiguranja ili ne; 

– da li su u pitanju strani državljani ili samostalni umetnici (strani državljani nisu obveznici doprinosa a samostalni umetnici plaćaju doprinose po rešenju poreskog organa, pa se na njihove naknade obračunava samo porez po stopi od 20%). Primer obračuna prihoda po ugovoru o autorskom delu sa normiranim troškovima: Na osnovu ugovora o autorskom delu, NVO isplaćuje naknadu dvojici autora od kojih je jedan obveznik zaposleno lice, a drugi lice koje nije osigurano ni po jednom osnovu. Ugovorena je neto naknada od 100.000 dinara za posao istraživanja i sastavljanja stručnog izveštaja o sprovedenom istraživanju (stopa normiranih troškova iznosi 40%).
Red. br.   2 3 4 5 6 OPIS 2 Ugovorena neto naknada Koeficijent za preračun Bruto prihod (red. br.  h red. br. 2) Normirani troškovi (red. br. 3 h 40%) Oporezivi prihod (red. br. 3 – red. br. 4) Porez na dohodak građana (red. br. 5 h 20%) Doprinos za zdravstveno osiguranje (red. br. 5 h 2,3%) Nezaposleni 3 00.000,00 ,4832394 48.323,94 59.329,58 88.994,36 7.798,87 9.578,76 0.946,3 00.000,00 Zaposleni 4 00.000,00 ,3368984 33.689,84 53.475,94 80.23,90 6.042,78 7.647,06 – 00.000,00

7 Doprinos za PIO (red. br. 5 h 22%) 8

9 Naknada za isplatu (red. br. 3 – 6 – 7 – 8)

NVO – naručilac posla po ovom obračunu vrši uplatu poreza po odbitku (poreza na dohodak građana, doprinosa za PIO i doprinosa za zdravstveno osiguranje) i popunjava poresku prijavu PP OPJ-2 koju podnosi poreskoj upravi najkasnije do 5. u narednom mesecu. Takođe, popunjava i Obrazac M-UN/K, koji dostavlja nadležnom fondu PIO u istom roku. Izuzetno, veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata, a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. 

PP OPJ-2
Isplatilac _________ NVO „SLOGA“ ___________ Sedište isplatioca ___ Mladenova ka br. 6 _____ (adresa i opština isplatioca) PIB ________________ 100017456 ____________ Mati ni broj ____________ 070211__________ Šifra delatnosti isplatioca _____91330__ REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO FINANSIJA PORESKA UPRAVA Organizaciona jedinica_ „ UKARICA“ _ Potvrda o prijemu:

PORESKA PRIJAVA O OBRA UNATOM I PLA ENOM POREZU NA PRIHODE OD AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE Primalac prihoda je osiguranik na PIO: (zaokružiti samo jedan od ponu enih rednih brojeva) 1. zaposleni 2. samostalna delatnost 3. poljoprivrednik Vrsta prihoda: __ AUTORSKI HONORAR ___ Unose se celi brojevi, bez decimala Red. br. 1 OPIS 2 1. Prihod od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine ( l. 52–53. Zakona) 2. Troškovi: 2.1. normirani troškovi (1. x 40%) 2.2. stvarni troškovi 3. Oporezivi prihod (1. – 2) 4. Porez na dohodak gra ana (3. x 20%) 5. Doprinos za PIO na teret primoca prihoda (3. x 22%) 6. Doprinos za zdravstveno osiguranje na teret primaoca prihoda (3. x ____%) 7. Iznos za isplatu (1. – 4. – 5. – 6) U _______________________, dana ___4.06.__ 2007. godine Da su iskazani podaci u ovoj poreskoj prijavi ta ni, tvrdi i overava: Poresku prijavu u Poreskoj upravi kontrolisali: 100.000 80.214 16.043 840-711131843-95 17.647 840-721117843-60 53.476 Iznos 3 133.690 Uplatni ra un 4

Isplata izvršena: 4.06. 2007. godine

PORESKU PRIJAVU POPUNIO (ML.) __________________

ODGOVORNO LICE ISPLATIOCA

1. ___________________ 2. __________________ 

____________________

U prethodnom primeru2 pokazali smo kako izgleda obračun poreza i doprinosa na autorske ugovore ako se za obračun primenjuju stope normiranih troškova, a dali smo popunjen Obrazac PP OPJ-2 samo za zaposleno lice. Popunjen obrazac MUN dajemo kod ugovora o delu. Troškovi naknada fizičkim licima po ugovoru o autorskom delu knjiže se u bruto iznosu na teret računa 523 – Troškovi naknada po autorskim ugovorima, u korist računa 465 – Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i računa 489 – Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine za porez i doprinose za socijalno osiguranje. Umesto normiranih troškova, na zahtev autora mogu se priznati stvarni troškovi. Tada bi se bruto zarada utvrđivala sledećim koeficijentima: 1. B = ST + 1,25N – za naknade gde se obračunava samo porez na dohodak građana, a ne obračunavaju se doprinosi za socijalno osiguranje; 2. B = ST + 1,724137931N – za naknade gde se obračunava porez na dohodak građana, doprinos za PIO, a ne obračunava se doprinos za zdravstveno osiguranje, i 3. B = ST + 2,1881838N – za naknade gde se obračunavaju i porez i socijalni doprinosi, gde B – predstavlja bruto zaradu, ST – stvarne troškove, i N – neto zaradu. Porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje usmeravaju se prema sedištu isplatioca. U skladu sa članom 59. Zakona o porezu na dohodak građana prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine koje obveznik (autor, nosilac srodnih prava ili vlasnik prava industrijske svojine) ostvario za delo koje je stvarao duže od jedne godine, prilikom utvrđivanja prihoda dele se, na zahtev obveznika na onoliko jednakih delova koliko je godina delo stvarano ali ne duže od pet godina. U tom slučaju u svakoj godini oporezuje se srazmerni deo ostvarenog prihoda. Obračun i isplate naknade po osnovu autorskih ugovora nerezidentima Oporezivanje prihoda od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine i za nerizidente regulisano je odredbama čl. 52. do 60. Zakona o porezu na dohodak građana. Međutim, kod oporezivanja nerezidenata treba imati u vidu i ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je naša zemlja zaključila sa drugima. U slučajevima kada se prihod od autorskih i srodnih prava kao i prava industrijske svojine isplaćuje nerezidentima, iz zemalja sa kojima naša zemlja ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, porez koji se obračunava po našim propisima ne može biti veći od poreza obračunatog po stopama iz tih ugovora.
2 Sve poreske prijave koje su pomenute u priručniku a nisu prezentirane u izvornom obliku mogu se skinuti sa sajta Poreske Uprave www.poreskauprava.sr.gov.yu. 

Kada nerezident Republike ispunjava oba navedena uslova (potvrda rezidentnosti koju daje nadležno ministarstvo u zemlji nerezidenta i pružanje dokaza da je stvarni vlasnik prihoda) tada isplatilac primenjuje stopu poreza po odbitku koja je za te prihode određena u ugovoru koji je zaključen sa državom rezidentnosti primaoca tih prihoda. NVO primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. snosiće razliku između plaćenog poreza i dugovanog poreza u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak. tj. ovog dela priručnika. 6. U stavu 2.6. a nisu ispunjeni uslovi. 03.5. Ako isplatilac prihoda. nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čije je rezident. 2004. koje smo citirali u poglavlju 6. Ugovor se može zaključiti i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture u skladu sa zakonom. a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari. Primanja po ugovoru o delu Članom 199. radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca. i da je on stvarni vlasnik prihoda. u skladu sa članom 107a stav 4. ako je takav kolektivni ugovor zaključen. isplatilac primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. poreski organ je dužan da na zahtev nerezidenta izda potvrdu o porezu koji je plaćen u Republici Srbiji. U slučaju kada se obračun vrši po propisima naše zemlje. samostalno vršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla. Zakona o porezu na dohodak. što je uređeno odredbama člana 107a Zakona o porezu na dohodak građana. Nerezident mora da dokaže status rezidenta države sa kojom naša zemlja ima zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici uplate doprinosa za PIO po osnovu autorskih ugovora. Kada se vrši isplata nerezidentu koji je iz države sa kojom naša zemlja nema zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primenjuje se stopa od 20%. Zakona o radu propisano je da poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu. 413–00– 00189/2004–04 od 22.Kod obračuna poreza na prihode nerezidenata. Obračun se vrši na obrascu PP OPJ-2 i podnosi se Poreskoj upravi u istom roku kao i za rezidente. pa je posledica manje plaćeni porez.  . godine. U tom smislu dato je i tumačenje Ministarstva za socijalna pitanja br. pri čemu ovaj ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture. člana 107a propisano je da status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

u koje. kao i iznos svih drugih izdataka na koje se obavezao isplatilac. do 629. što znači da se. godine). za koje se ne zasniva radni odnos. Prema odredbama Zakona o radu. – doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi od 22% na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana. a koji su u vezi sa vršenjem njihovog posla. – doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12. stav 1. smeštaj i dr. ugovor o delu ne može zaključiti za bilo koji stalni posao u NVO.  . tačka 18) Zakona o socijalnim doprinosima. poslodavac nije dužan da vodi evidenciju o ugovorima. Primer obračuna poreza i doprinosa u ovakvim slučajevima dat je u poglavlju gde objašnjavamo primanja članova upravnog i nadzornog odbora. koji se samostalno obavlja i kod kojeg nije bitno vreme obavljanja posla – vremensko trajanje nije zakonom ograničeno. Bruto prihod obuhvata iznos naknade koja se isplaćuje fizičkom licu. bilo fizičkog ili intelektualnog. ugovorena nak­ nada je naknada u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu. Ugovor o delu može da se zaključi i sa penzionisanim licem ako je starosni. stav 4. Prema odredbama člana 6. spada i ugovor o delu (vođenje evidencije je bilo obavezno prema odredbama člana 129. Ugovor se sastavlja u skladu sa odredbama čl. Zakona o obligacionim odnosima. 12.3% na na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana. već treba zaključiti radni odnos na određeno vreme ili ugovor o privremenim ili povremenim poslovima. kao što su naknada troškova službenog putovanja. Na prihode po ugovoru o delu plaćaju se sledeće obaveze: – porez na dohodak građana po stopi od 20% na osnovicu koju čini iznos bruto naknade umanjen za normirane troškove po stopi od 20%. ukoliko lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigu­ rano po drugom osnovu. dela. saglasno sa odredbama člana 199. po pravilu. u tim slučajevima nije moguće sa drugim licem zaključiti ugovor o delu. Ako se poveća obim posla ili treba zameniti odsutnog radnika. krečenju i sl. Kod ugovora o delu radi se o ugovaranju obavljanja konkretnog posla. pored ostalih. 2001. na primer ugovor o čišćenju prostorija. stav 3. Zakona o radu. već je poenta na samom poslu. porodični i invalidski penzioner. odnosno dnevnice. 600. Ugovor o delu zaključuje se sa fizičkim licem u pisanom obliku. Zakona o radnim odnosima do njegovog ukidanja 21.Ugovor o delu zaključuje se isključivo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca.

Za ostala lica (zaposleni. 3. Ako se naknada za poslove po ugovoru o delu ugovara u neto iznosu. pa se obračunavaju i plaćaju i porez na dohodak građana i doprinos za PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje. tada je potrebno. penzioner). obavljanja samostalne delatnosti. Ako je lice zdravstveno osigurano po drugom osnovu (po osnovu zaposlenja. Ako su po ugovoru o delu angažovani strani državljani.) obračunava se doprinos za PIO. poljoprivredne delatnosti. To je u slučaju da je ugovor zaključen sa samostalnim umetnicima koji doprinose plaćaju po rešenju Poreskog organa.3% . radi utvrđivanja navedenih obaveza. nezaposleni i dr. Koeficijent 1.506024 Porez 20% . Koeficijent za preračun neto na bruto 1. tj. prilikom isplate naknade po osnovu ugovora o delu na račun obveznika uplaćuje se neto naknada uvećana za PDV (s obzirom na to da to lice treba i da plati PDV).768034 primenjuje u svim slučajevima kada je zaključen ugovor sa licem koje nije osigurano po drugom osnovu. poljoprivrednici. 2. a predmet ugovora je usluga koja je po Zakonu o PDV oporeziva.  . poljoprivredne delatnosti. doprinos za PIO se ne obračunava i ne plaća.904762 Porez 20%. samostalni umetnici. penzioneri. odnosno u svim slučajevima kada je sklopljen ugovor sa licem koje je obavezno osigurano na zdravstveno osiguranje po drugom osnovu (zaposlenja. doprinos za PIO 22% i zdravstveno osiguranje 2. korisnici penzije).Ako po ugovoru o delu prihod ostvaruju samostalni umetnici. doprinos za PIO po stopi od 22%. obavljanja samostalne delatnosti. Ukoliko se radi o licu koje je obveznik PDV. zato što oni plaćaju doprinos po rešenju Poreske uprave. Ako je predmet ugovora o delu usluga koja je po Zakonu o PDV oporeziva. odnosno da li je obveznik PDV ili ne. Koeficijent 1.5060241 koristi se u svim slučajevima kada se iz ugovorene naknade obračunava i plaća porez po stopi od 20%. tada se doprinos za zdravstveno osiguranje ne obračunava i ne plaća. izvršiti preračunavanje neto iznosa u odgovarajuće bruto iznose primenom odgovarajućih koeficijenata.768034 1. Bruto iznos naknade dobija se primenom sledećih formula: Stopa normiranih troškova 20% Porez 20% + doprinos za PIO 22% . prilikom isplate ugovorene naknade isplatilac takođe treba da vodi računa o tome da li lice koje je evidentirano za PDV. ne obračunava se doprinos za PIO.1904762 primenjuje se u slučajevima kada se na ugovorenu naknadu obračunava samo porez na dohodak građana. Za ove prihode ne postoji mogućnost priznavanja stvarnih troškova. preduzetnici. strane državljane i lica koja su oslobođena plaćanja doprinosa po osnovu uplaćenog doprinosa na najviši iznos godišnje osnovice. kao korisnik penzije.

i to u roku od pet dana po isteku meseca. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pod red. 2) Obrazac M–UN ili Obrazac M–UN/K dostavlja se odgovarajućoj filijali Fonda za pen­ zijsko i invalidsko osiguranje. Kao što se iz popunjenog Obrasca vidi. U obrazac specifikacije. 6. za lica koja nisu zdravstveno osigurana po drugom osnovu. Jedno lice je nezaposleno i nije osigurano ni po jednom osnovu. koja čine sastavni deo te prijave.Isplatilac naknade po ugovoru o delu dostavlja sledeće poreske prijave: 1) Obrazac PP OPJ­6 i Specifikacija dostavljaju se Poreskoj upravi. br.  . stav 3. 3 unosi se pod red. br. u skladu sa članom 41. dok je drugo lice zaposleno. podnosi se specifikacija uplate poreza prema opštinama. Obrasca PP OPJ-6. koja se podnosi uz poresku prijavu. Uz poresku prijavu PP OPJ­6. Ugovoren je neto iznos u visini od 14. Primer obračuna naknade po osnovu ugovora o delu: NVO je angažovala dva lica da obave posao po ugovoru o delu. posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu. obračunat primenom propisane stope doprinosa na oporezivi prihod sa red. Isplatilac ostalih prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu Poreskoj upravi jednom mesečno. Porez na dohodak za ostale prihode usmerava se prema opštini na čijoj teritoriji primalac prihoda ima prebivalište. 5. odnosno boravište. iznos doprinosa za PIO na teret primaoca prihoda. br.600. isplatilac unosi podatke o uplati poreza na dohodak građana (iskazanog u poreskoj prijavi) prema opštini kojoj se usmerava porez.00 i 16. na obrascu Specifikacija uz poresku prijavu ______. unosi se iznos doprinosa za zdravstveno osiguranje na teret primaoca prihoda. U nastavku dajemo primer popunjenog Obrasca PP OPJ-6. a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.140.00 dinara. obračunat primenom propisane stope doprinosa na oporezivi prihod sa red. 3. Prijave o uplati doprinosa se podnose u istom roku kao i prijave za porez na dohodak građana. Izuzetno veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata. br.

 . bruto naknada za ova lica (trošak isplatioca) je ista za oba lica.000.768034 25.00 Kao što se iz obračuna vidi.000.400.000. br. trošak poslovanja isplatioca bio bi manji kod zaposlenog lica.  h red. br.00 20. 3–6 –7–8) Nezaposleno lice 3 4.00 4.600.460. ali je neto naknada za nezaposleno lice manja.00 .00 4.00 4.000. br. 5 h 2.000. U nastavku dajemo popunjen primerak Obrasca PP OPJ-6 za nezaposleno lice i Obrazac MUN. 2) Normirani troškovi (red.000.00 0. br.40.506024 25.00 5.3%) Naknada za isplatu (red.00 .400. 4) Porez na dohodak građana (red. br. br.00 2.000. 3 – red.00 6.00 4. br.00 4. h Č 20%) Oporezivi prihod (red.600. 5 h 20%) Doprinos za PIO (red.40.Red. Ukoliko bi za oba lica bila ugovorena jednaka neto naknada.000.00 Zaposleno lice 4 6. br.   2 3 4 5 6 7 8 9 OPIS 2 Ugovorena neto naknada Koeficijent za preračun Bruto prihod (red. br. br.00 5. 5 h 22%) Doprinos za zdravstveno osiguranje (red. zato što se iz bruto naknade plaća i doprinos za zdravstveno osiguranje.00 20.

0 .

5.000 4.400 8. Osnov za isplatu ugovorene naknade Visina ugovorene naknade* 9. Visina upla enog doprinosa * Oporeziv prihod koji služi kao osnovica na koju se pla a doprinos Datum isplate ugovorene naknade i uplate doprinosa 10. Podnosilac prijave (M.P. Naziv (prezime i ime) i sedište isplatioca NVO «Perspektiva» naknade 2. 7.) ____________________ (potpis ovlaš enog lica)  . Broj i datum prijave: Primio: Uneo: U________________. 4.2007.06. dana____________god. 3.PRIJAVA O UPLATI DOPRINOSA Obrazac M-UN PO OSNOVU UGOVORENE NAKNADE. 6. Registarski broj isplatioca naknade Poreski identifikacioni broj isplatioca naknade Mati ni broj registra Jedinstveni mati ni broj osiguranika Prezime i ime osiguranika Kategorija osigurnika 6003586926 100002581 07041268 2003956710097 Anti Ivan a) zaposleni (b) samostalne delatnosti v) poljoprivrednik g) korisnik penzije ugovor o delu 20. Naziv obeležja Prostor za odgovore broj 1. ODNOSNO NAKNADE PO OSNOVU UGOVORA O DOPUNSKOM RADU I VISINI TE NAKNADE ZA _2007_ GODINU Broj MF rolne i pozicije Red.

Za ostale vrste dohotka koji nisu navedeni u ugovorima. Strana fizička lica – nerezidenti Republike su. osim penzije. ugovora i osim poslova za potrebe države) delovi dohotka rezidenta države ugovornice. dohodak koji ostvari rezident države ugovornice od profesionalnih delatnosti ili od drugih samostalnih delatnosti oporezuje se samo u toj državi. umetničke. SRJ. naknadama i drugim sličnim primanjima.6. srpskog ugovora. U ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja primanja po osnovu konsultantskih i sličnih usluga su uređena na više načina. imaju isti tretman kao i ugovor o delu. Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. u korist računa 465 – Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i računa 489 – Ostale obaveze za poreze. nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim  . arhitekata. Kada se radi o zaradama. bez obzira na to gde nastaju. stomatologa i računovođa. koje plaća država ugovornica ili njena politička jedinica ili jedinica lokalne samouprave fizičkom licu. i da je on stvarni vlasnik prihoda. književne. pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Srbija (SFRJ. doprinose i druge dažbine za porez i doprinose za socijalno osiguranje. oporezuju se samo u toj državi (državi rezidentnosti). obveznici poreza na dohodak građana na prihod ostvaren u Republici. kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta. isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. za usluge učinjene toj državi ili toj političkoj jedinici ili jedinici lokalne samouprave. Izraz „profesionalne delatnosti“ posebno obuhvata samostalne naučne. advokata. 6. oporezuju se samo u toj državi. po pravilu. inženjera. Prema odredbama člana 14. obrazovne ili nastavne delatnosti. kao i samostalne delatnosti lekara. osim ako je sa državom čiji su rezidenti potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. u zavisnosti od toga o kojim delatnostima se radi i od toga za čije potrebe se usluge rade. po našem mišljenju. Oporezivanje prihoda po osnovu konsultantskih usluga i usluga stranih eksperata – nerezidenata Isplate za obavljanje konsultantskih usluga domaćih i stranih eksperata na projektima koje isplaćuju domaći rezidenti (domaće NVO). gde se mogu svrstati razni poslovi po ugovoru o delu (osim navedenih u članu 14.Troškovi naknada fizičkim licima po ugovoru o delu knjiže se u bruto iznosu na teret računa 522 – Troškovi naknada po ugovoru o delu. Zakona o porezu na dohodak građana. Prema odredbama člana 107a. osim ako za obavljanje svojih delatnosti ima stalnu bazu koju redovno koristi u drugoj državi ugovornici. Srbija i Crna Gora) zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

br. godine. saglasno sa Zakonom o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“.). što. i 8. Nadležni poreski organ. i 2. podrazumeva  . koja su angažovana na projektu Programa UN za zaštitu životne sredine – Fond za globalnu zaštitu životne sredine (UNEP-GEF) „Uvođenje nacionalnog zakonskog okvira za biobezbednost“. Pri tome. dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u Republici. U nastavku dajemo izvode iz mišljenja br. 7. kod određenih vrsta ugovora između države i stranih organizacija (npr. ta lica (konsultanti. eksperti i dr. carina i drugih dažbina. s obzirom na to da su se ugovorne strane obavezale da sredstva angažovana za realizaciju projekta budu oslobođene poreza. Kada se radi o fizičkim licima – stranim državljanima koja su angažovana na navedenom projektu. snosiće razliku između plaćenog poreza i dugovanog poreza po ovom zakonu. br. 413–00–00189/2004–04 od 22. osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom. saglasno sa odredbama čl. 24/01 i 80/02). kako rezidenti. 03. budu oslobođena obaveze plaćanja poreza na dohodak građana na prihode koje ostvare po tom osnovu. U slučaju Srbije. broj 11/88). 1. Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. tako i nerezidenti Republike Srbije. između ostalog. kao i sa članom IX Sporazuma između SFRJ i Programa UN za razvoj („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“. Zakona. obuhvaćena privilegijama i imunitetima predviđenim u odeljcima 18 i 19 Konvencije o privilegijama i imunitetima UN i specijalizovanih agencija. ovaj organ je Ministarstvo finansija. taksi. porez na dohodak građana plaćaju fizička lica na prihode iz svih izvora. eksperti i dr. Ugovori određuju da je nadležan organ države ugovornice. 2004. Zakona.) su saglasno sa članom IX prethodno navedenog Sporazuma.“ „Nema pravnog osnova da fizička lica – državljani Republike Srbije. što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza. Ujedinjene nacije) se ne plaća PDV. ministar finansija te države. Obveznici poreza na dohodak građana na prihode ostvarene na teritoriji Republike Srbije su fizička lica. koja je dalo Ministarstvo finansija i ekonomije. lokalno kao pružaoci usluga (konsultanti. 24/2001 i 80/2002 – dalje: Zakon). Smatramo da je prihod nesporno ostvaren na teritoriji Republike Srbije ako je isplatilac prihoda pravno lice – rezident Republike Srbije.odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident. odnosno njegov ovlašćeni predstavnik (državni sekretar). po pravilu. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“. Pored toga. na zahtev nerezidenta. Prihodi koje ostvaruju domaća i strana fizička lica po osnovu konsultantskih usluga imaju poreski tretman ostalih – drugih prihoda iz člana 85. a nisu ispunjeni navedeni uslovi. za poreski tretman prihoda fizičkih lica nije značajan izvor sredstava iz kojih se prihodi ostvaruju (donacije i dr.). a odnose se na porez na dohodak građana: „Prema odredbi čl. odnosno njegov ovlašćeni predstavnik.

godine)“ „U slučaju kada se isplata prihoda fizičkom licu vrši u stranoj valuti. Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici uplate doprinosa za PIO po osnovu ugovora o delu. danom pružanja usluge smatra se dan pružanja tih usluga naveden u ugovoru. usluge izvođenja naučnoistraživačkog projekta ili dela projekta. autorskih ugovora i ostalih ugovora po osnovu kojih se ostvaruje naknada. . br. 011–00–68/2004–03 od 27. usluge atestiranja i druge usluge u spoljnotrgovinskom prometu. stav 1. održavanje koncerta. kao i činjenice da se najčešće radi o ugovorima koji se zaključuju za obavljanje posla kratkog vremenskog trajanja (npr. a na osnovu postojećih propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju i okolnosti obavljanja ugovorenih poslova. 413–00–00915/2003–04 od 2. za obuku kadrova. obavljanje konsalting poslova. honorare i druga primanja koja im isplaćuje OUN. podrazumeva se srednji zvanični kurs Narodne banke Srbije na dan kada je transakcija obavljena. br. Ovo je naročito i iz razloga što postojeće konvencije (međunarodni ugovori) o obaveznom socijalnom osiguranju ne sadrže odredbe kojima se bliže uređuje ovo pitanje. odnosno odrediv na osnovu ugovora. Pod zvaničnim kursom centralne emisione banke po kojem se transakcije u stranoj valuti iz kojih proizlazi oporezivanje. (Ministarstvo finansija i ekonomije. nepostojanje drugog osnova osiguranja. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“. tačka 3) Zakona. 413–00–483/2004–04 od 31. i 70/2003). preračun u dinar. (Ministarstvo finansija. odnosno za poreze po odbitku na dan isplate ostvarenog prihoda. a da su strani državljani osigurani saglasno sa propisima države čiji su državljani. br. godine)“ Datum kada je usluga obavljena utvrđuje se na osnovu Naredbe o određivanju dana pružanja usluga u spoljnoj trgovini („Službeni glasnik RS“. a koje glasi: „S obzirom na to da je uslov za sticanje svojstva osiguranika samostalnih delatnosti. prema članu 12. 80/2002.“  .) i jednokratnim uplatama ugovorene naknade. vrši se u skladu sa članom 32. radi utvrđivanja osnovice poreza. tačka 1) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. odnosno specijalizovane agencije. 2003. stav 1. Beogradskom maratonu i sl. 2004. . tačka 3) Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. 02. konvertuju u dinar. godine. stav 1. u primeni odredbe člana 32. 05. prema mišljenju Ministarstva za rad i zapošljavanje br. br. . Iz svih navedenih razloga.oslobođenje poreza na platu. odnosno odgovarajućoj ispravi o pruženoj usluzi. strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje po osnovu obavljanja poslova iz člana 12. 107/2005). smatramo da ne postoji osnov da se na njih primeni navedena odredba zakona u smislu sticanja svojstva osiguranika samostalnih delatnosti. za usluge istraživanja i pružanja i korišćenja informacija i znanja u privredi i nauci. učestvovanje na šahovskom turniru. 10. 2004. Ako dan pružanja usluge nije određen.

a porez se usmerava prema sedištu poslodavca. Podsećamo da bruto prihod obuhvata iznos naknade koja se isplaćuje članu upravnog ili nadzornog odbora.Koeficijent za preračun sa neto na bruto.  . ako se stranom državljaninu nadoknade troškovi dolaska na sednicu i smeštaja u hotelu.7. kada se na naknadu plaća samo porez na dohodak građana.000 dinara. kao i iznos svih drugih izdataka na koje se obavezao isplatilac. obrazaca koji se dostavljaju i drugo. Primer obračuna poreza i doprinosa na naknade članovima upravnog i nadzornog odbora Član upravnog odbora primio je neto naknadu u iznosu od 15. s obzirom na to da se ne plaćaju doprinosi za socijalno osiguranje i Specifikacija. Sva objašnjenja u vezi poreza i doprinosa. nije značajno da li se članu upravnog odbora isplaćuje novac za pokriće ovih troškova ili se troškovi plaćaju neposredno prevozniku ili hotelu. 6. Pored toga su mu nadoknađeni troškovi putovanja (korišćenje sopstvenog vozila) u iznosu od 5. kao što su naknada troškova službenog putovanja. troškovi dnevnica za dolazak na sednice upravnog odbora imaju isti tret­ man kao i naknada za članstvo u upravnom odboru i podležu plaćanju javnih prihoda na isti način. Prihodi po osnovu članstva u upravnom i nadzornom odboru se smatraju drugim prihodima čije je oporezivanje uređeno odredbama člana 85. Primanja članova upravnog i nadzornog odbora NVO mogu članovima svojih upravnih odbora ili drugih organa upravljanja isplaćivati nadoknadu za obavljanje poslova. Pri tome. na primer. odnosno dnevnice. koeficijenata za preračun sa neto na bruto. ove naknade smatraju se primanjem za članstvo u upravnom odboru. Član upravnog odbora je zaposleno lice – rezident Srbije. data su kod ugovora o delu i odnose se na primanja aktivista NVO. iznosi 1. Tako.190476. Isto tako. smeštaj i dr. a koji su u vezi sa vršenjem njihovog posla.000 dinara. u skladu sa svojim opštim aktima. Zakona o porezu na dohodak građana. Prilikom isplate naknade sastavlja se Obrazac PP OPJ-8.

39 4. po pravilu. dok se naknade ostalim licima knjiže na teret računa 525 – Troškovi naknada fizičkim licima po osnovu ostalih ugovora. doprinose i druge dažbine za porez i doprinose za socijalno osiguranje.0 24. 3 – red. mogu se oporezivati u toj drugoj državi.024. kao i rešenja sadržanog u Modelu ugovora OECD i Modelu ugovora UN. srpsko-crnogorskog nacrta Ugovora.096. 5.00 7. Prema odredbama člana 16. 4) Porez na dohodak građana (20% na red.30. Koeficijent za preračun na bruto 3.20 20. br. br. br. 2) 4.89.8.506024 30. br. osim ako je sa državom čiji su rezidenti potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezi­ vanja i ako je nerezident dostavio isplatiocu prihoda dokaz o rezidentnosti druge države sa kojom postoji ugovor. Doprinos za PIO (22% na red. br  + red.20. br. 3) Oporeziva osnovica (red.000. 5) 8 Neto iznos za isplatu (red. Neto iznos naknade (5. Normirani troškovi (20% od red. 5) 20. u korist računa 465 – Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima za iznos neto naknade i računa 489 – Ostale obaveze za poreze. ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja zaključenog sa drugim državama. br. 6.“  .28 5. u svojstvu člana odbora direktora kompanije koja je rezident druge države ugovornice.00 . 7) Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora knjiže se u bruto iznosu na teret računa 526 – Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora. br. br. 6.000. 3 – red.48 6.000 + 5. Bruto naknada (red. 6 – red. „primanja direktora i druga slična primanja koja ostvari rezident države ugovornice. obveznici poreza na dohodak građana na prihod ostvaren u Republici po osnovu članstva u upravnom odboru.. Prihodi članova upravnog odbora – nerezidenata Strana fizička lica – nerezidenti Republike su. br.000) 2.

Kada je reč o tumačenju izraza „naknade direktora“. U toku je procedu­ ra za usvajanje Zakona o volontiranju koju je pokrenula inicijativa za zakonsko rešavanje statusa volontera ­ IZVOR. poljoprivreda. Zakonom o radu nije uređena kategorija volonterskog rada. nevladin sektor i drugo). ova primanja su izuzeta od oporezivanja.). eventualne naknade koje se ostvare po osnovu obavljanja za preduzeće neke druge delatnosti (konsultacije.9. po osnovu ugovora o volonterskom radu nalazi na stručnom osposobljavanju ili na praktičnom radu bez zasnivanja radnog odnosa. a detaljna objašnjenja dajemo u poglavlju 6. upotreba automobila. davanje saveta. pogodnosti zdravstvenog i životnog osiguranja. podrazumeva se i članstvo u upravnom odboru. naknade članovima upravnog odbora nerezidentima oporezuju se u Srbiji za članstvo u upravnom odboru srpskog preduzeća. Nacrt Zakona predat je Pokrajinskoj skupštini AP Vojvodine na usvajanje.13 u ovom delu priručnika. posete srodnoj organizaciji i sl. Nadležni poreski organ. sudstva. Institucija volonterskog rada uređena je posebnim propisima u oblasti zdravstva i socijalne zaštite. U delatnostima za koje nije propisano obavezno stručno osposobljavanje i usavršavanje. pod njim se podrazumevaju ne samo primanja u novcu. već su regulisane ostalim odgovarajućim članovima ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. korišćenje stana. kao oblika rada van radnog odnosa. već i primanja koja se ostvare u naturalnom obliku ili u vidu drugih pogodnosti (pravo preče kupovine akcija. hotelski troškovi. dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u Republici. koje se može smatrati volonterskim radom. U vreme pisanja ovog Priručnika. Delatnost udruženja građana u velikoj meri se zasniva na dobrovoljnom radu fizičkih lica – članova udruženja koji ne ostvaruju nikakvu nadoknadu za svoje radno angažovanje. Sva objašnjenja koja smo dali u poglavlju 6. 6. po našem mišljenju. radni odnos) ne spadaju u polje primene člana 16. stručno osposobljavanje i usavršavanje U Srbiji ne postoji Zakonom definisani pravni okvir za volonterski rad.  . Ukoliko se ovim licima nadoknađuju troškovi koje oni imaju na ime službenog puta (radi dolaska na sastanke. trgovina. a volonteri se ne angažuju posredstvom Nacionalne službe za zapošljavanje.Pod članstvom u odboru direktora. na zahtev nerezidenta. vojske i sličnim delatnostima kojima se volonter definiše kao fizičko lice koje se. Volonterski rad. Nasuprot ovome.7. uređeno stručno osposobljavanje i usavršavanje. Prema tome. ovog članka odnose se i na isplate nerezidentima. ne može se koristiti povoljan fiskalni tretman koji ima volonterski rad (proizvodnja. povlastice po osnovu članstva u nekom klubu). u skladu sa propisima. ali je odredbama člana 201. a ne primaju nikakvu drugu nadoknadu po osnovu svog radnog angažovanja.

stav 3. a pri tome ostvaruju ugovorenu naknadu za rad. poslodavac je dužan da plati: 1) porez na druge prihode prema članu 85. 52/97. 22/98. 28/2002). Osnovice doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i doprinosa za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.  . Lica sa kojima je zaključen ugovor o volonterskom radu imaju pravo na obavezno socijalno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. koji imaju prosečnu ocenu najmanje 8. 29/2000. u trajanju od 12 meseci za visoku. višom ili srednjom stručnom spremom. 8/2000. Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa. poslodavac je dužan da plati: 1) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću po stopi od 4%. a pri tome ne ostvaruju ugovo­ renu naknadu za rad. u skladu sa zakonom. 2) doprinos za zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti po stopi od 2%.00 ostvarenu u toku školovanja i upisali su magistarske studije – talenti (u daljem tekstu: talenti). Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava nezaposlenih lica („Službeni glasnik RS“. Zavod može. obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa. Zakona o porezu na dohodak građana po stopi od 20% na bruto osnovicu umanjenu za 20% normiranih troškova. 49/2001. bez zasnivanja radnog odnosa kao i osposobljavanje nezaposlenih lica sa visokom stručnom spremom. da organizuje i osposobljavanje pripravnika – volontera sa visokom. Za lica koja su angažovana po ugovoru o volonterskom radu. srazmerno sa brojem dana u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa. za godinu u kojoj se program realizuje. Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana. zaključivanjem ugovora o volonterskom radu. Crveni krst Srbije). Za lica koja su angažovana po ugovoru o volonterskom radu. ovog dela priručnika).5. br. Prema odredbama člana 31. vrši se bez zasnivanja radnog odnosa. Za vreme osposobljavanja pripravnici – volonteri imaju pravo na novčanu pomoć u mesečnom iznosu utvrđenom finansijskim planom i programom rada Zavoda. U nastavku ćemo u najkraćim crtama objasniti obračun poreza i doprinosa za primanja volontera. imajući u vidu da se i u NVO može pojaviti ovakav oblik ugovora (npr. Osposobljavanje pripravnika – volontera. Zakona o porezu na dohodak građana. 35/97. na isti način kao i za primanja po ugovoru o delu (poglavlje 6. Na tu nadoknadu obračunavaju se i socijalni doprinosi. u slučajevima utvrđenim zakonom je najniža mesečna osnovica doprinosa. 9 meseci za višu i 6 meseci za srednju stručnu spremu.Naknada koju eventualno ostvaruju ova lica oporezuje se u skladu sa članom 85.

Ova primanja nisu uređena Zakonom o radu. već se isplate po osnovu stipendija i kredita učenicima i studentima vrše na osnovu opštih akata isplatioca (pojedinačni kolektivni ugovor. sa stanovišta poreza na dohodak građana. stav 1 tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana i iznosi 6. uslovi u pogledu uspeha koje mora da zadovolji stipendista i slično).). prema odredbama člana 7. Srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice doprinosa srazmerno sa brojem dana u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.10. ukoliko lice sa kojim je zaključen ugovor nije osigurano po drugom osnovu. ako ih isplatilac isplaćuje volonteru (naknada za prevoz. dok se ostali detalji. mogu isplaćivati učenicima srednjih škola i studentima viših škola i fakulteta:  . Stipendije se.). u slučajevima utvrđenim zakonom je najniža mesečna osnovica doprinosa. Pravilnika o oslobađanjima. odluka direktora i dr. Na iznos preko neoporezivog dela obračunava se porez na druge prihode prema odredbama člana 85. odnosno kredita učenicima i studentima utvrđena je odredbama člana 9. naknada za ishranu i dr. pored osnovne naknade. Osnovica doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti. pravilnik o radu. odnosno kredita preko neoporezivog iznosa. Opštim aktom uređuju se kriterijumi i uslovi za dodeljivanje stipendija. 3) doprinos za zdravstveno osiguranje po stopi od 12. rokovi vraćanja. Stipendije i krediti učenicima i studentima Primanja po osnovu stipendije i kredita učenika i studenata koja ostvaruju fizička lica koja nisu u radnom odnosu kod davaoca stipendije. Visina neoporezivog dela stipendije.000 dinara mesečno. odnosno kredita. Doprinos za PIO obračunava se na teret isplatioca. regulišu ugovorom (visina naknade. Porez na dohodak i doprinos za zdravstveno osiguranje obračunavaju se na teret fizičkog lica. stav 1. i druge naknade troškova. Zakona. odnosno kredita. Kada je period za koji se obračunava doprinos kraći od mesec dana. imaju karakter ostalih – drugih prihoda na koje se porez plaća u skladu sa članom 85. a ispunjeni su uslovi za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa. tačka 12) Zakona o porezu na dohodak građana. 6. obračun doprinosa se vrši na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa. po pravilu. odnosno ugovorena naknada ako se ostvaruje i ako je viša od najniže mesečne osnovice doprinosa.3% na istu osnovicu na koju se plaća porez na dohodak građana. U osnovicu za obračun ulaze.2) doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću po stopi od 4%.

ne mogu imati poreski tretman stipendija i kredita učenika i studenata u smislu navedenih odredaba Zakona i Pravilnika“. 2004. br. odnosno preduzetnika. . S tim u vezi Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. što mora da bude uređeno u ugovoru. 81/92.). ova primanja imaju poreski tretman zarade zaposlenih. s tim da je to samo mogućnost. u čiju delatnost. 2) od strane davalaca. fondacije. nevladine organizacije. . Međutim. pored ostalog. dobrotvorne i druge organizacije. Prema mišljenju Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije broj 414–00–00152/2001– 04 od 28. pod uslovom da pohađaju srednju ili višu školu. troškovi grafičkih i drugih tehničkih usluga. već isplatilac stipendije može uneti u ugovor odredbu o naknadnoj odluci da li će stipendistu zaposliti. 6. odnosno kredite. „davanja koja se vrše fizičkim licima (koja nisu u radnom odnosu kod davaoca). 2001. isplaćuje svojim stipendistima. i 101/2005). spada i stimulisanje.). 11. troškovi kurseva stranih i programskih jezika i dr. godine. fondovi. odnosno fakulteta koje pohađa stipendista važan je zbog utvrđivanja uslova iz Pravilnika. a to je da li se stipendiranjem te vrste obrazovanja obezbeđuju i rešavaju kadrovske potrebe isplatioca stipendije. Podatak o vrsti srednje ili više škole. u funkciji rešavanja i obezbeđivanja njihovih kadrovskih potreba. 3) od strane preduzeća i drugih pravnih lica. u ugovor se može uneti i odredba o obavezi vraćanja ili ukidanja stipendije ukoliko stipendista ne pokaže odgovarajući uspeh u školovanju. koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“. koje isplatilac. ako nisu u funkciji rešavanja i obezbeđivanja njihovih kadrovskih potreba. godine. odnosno pomoć u školovanju učenika i studenata (državne organizacije i institucije. Pravo na poresko izuzimanje po osnovu stipendija i kredita ne može se ostvarivati za stipendije i kredite koji se isplaćuju: 1) licima koja su zaposlena kod davaoca stipendija ili kredita. 414–00–66/2004–04 od 14. nezavisno od toga što se nominuju kao stipendije i krediti od strane davaoca. ugovor o stipendiranju ne mora da sadrži odredbu o obaveznom zaposlenju stipendiste po okončanju školovanja od strane isplatioca stipendije. ako se deci svih zaposlenih isplaćuje pomoć za pokrivanje troškova školovanja. zadužbine i dr. pored stipendije. odnosno fakultet. čini 0 . ukoliko pokaže odgovarajuće rezultate na školovanju i sl. . Nema smetnji da se isplata stipendija i kredita vrši deci zaposlenih kod poslodavca koji isplaćuje stipendije. Naknada određenih troškova stipendistima. sa stanovišta poreza na dohodak građana. Po našem mišljenju. koji nisu u radnom odnosu sa isplatiocem (troškovi udžbenika i stručne literature. Inače.1) u skladu sa zakonom kojim se uređuje učenički i studentski standard u Republici Srbiji (Zakonom o učeničkom i studentskom standardu. ali ne i obaveza. 2) učenicima koji pohađaju osnovnu školu (obavezno osnovno obrazovanje).

Ova vrsta naknade nije izuzeta od oporezivanja odredbom člana 9.prihod fizičkog lica. Zakona o porezu na dohodak građana. Poresko izuzimanje po osnovu stipendija i kredita ne može se ostvarivati ako se isplaćuju licima koja su zaposlena kod davaoca stipendija ili kredita.190476. zatim podatke o visini stipendije. tačka 11) Zakona o porezu na dohodak. već po osnovu ugovora o stipendiranju. odnosno kreditiranju. s obzirom na to da se naknada ne isplaćuje po osnovu ugovora kod kojih se za izvršen posao ostvaruje naknada. primalac naknade. ova isplata se oporezuje kao ostali prihodi bez poreske olakšice. uz odobrenje računa 469 (za neto iznos) i odobrenje računa 489 (za porez).000 dinara) obračunava se porez po odbitku po stopi od 20% na bruto osnovicu umanjenu za normirane troškove po stopi od 20%. Međutim. Na stipendije i kredite date učenicima i studentima ne obračunavaju se doprinosi za socijalno osiguranje. već one predstavljaju zaradu. Na iznos iznad neoporezivog iznosa stipendija. Ugovor o stipendiranju mora da sadrži odredbe o ugovornim stranama iz kojih se može utvrditi identitet stipendiste. prema članu 85. Poreski obveznik je fizičko lice. Preračun neto iznosa u bruto iznos se vrši primenom koeficijenta 1. Ona ima karakter drugih prihoda na koje se. obračunava. saglasno sa članom 101. plaća porez po odbitku po stopi od 20%. Isplatilac stipendije dužan je da dostavi poresku prijavu nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave na Obrascu PP OPJ­8 i Specifikaciju. odnosno fakultetu koji stipendista pohađa. uslovima i rokovima isplate i eventualnog vraćanja sredstava. pomenutog zakona. pod uslovom da se plaćanje troškova stručnog usavršavanja vrši na osnovu validnih dokumenata o troškovima. načinu. odnosno porez se plaća na ceo iznos po umanjenju 20% nor­ miranih troškova ako se radi o detetu čiji staralac nije lice zaposleno kod isplatioca. Knjiženje obračunate stipendije vrši se na teret računa 529. stav 1. izdaci za stručno usavršavanje i obuku zaposlenih za potrebe obavljanja poslova kod poslodavca nemaju karakter zarade i na njih se ne plaća porez na dohodak građana i doprinosi za socijalno osiguranje. Ukoliko se isplata stipendije vrši učeniku osnovne škole. a porez. obustavlja i uplaćuje na propisani račun isplatilac prihoda. jer ostvaruje prihod. odnosno kredita (iznad 6.  . kao i podatak o školi. Ukoliko se stipendira učenik osnovne škole čiji je staratelj lice zaposleno kod isplatioca. Primer popunjenog obrasca PP OPJ–8 za isplatu stipendija dajemo na sledećoj strani. i to po odbitku normiranih troškova. ovakva isplata ima tretman zarade.

Neoporezivi iznos po stipendisti je 6.48 Ukupno 5 0.890. Nikakvi izuzeci za NVO nisu propisani. br. već kao besteretno davanje. 5 kol. br. Nagrade.   2 3 4 5 6 7 Opis 2 Neto iznos stipendije ukupno Koeficijent za utvrđivanje bruto iznosa stipendije Bruto iznos stipendije (r. 4 h 20%) Neto za isplatu (r. penzionisanom licu (kao jubilarne nagrade. Isplate. proizvodima i dr. pokloni za 8. Na ove prihode ne plaćaju se doprinosi za socijalno osiguranje. novčane pomoći i druga besteretna davanja fizičkim licima koja nisu za­ poslena kod isplatioca Nagrade. br.000 je oporeziva. Iznos koji je oporeziv pretvara se u bruto iznos primenom koeficijenta 1. kao i druga davanja u robi. br. 6) 9.000.38 90.) i  .00 . br. 2) Normirani troškovi (r.00 0.700.000.00 dinara i studentkinji Nataši Petrović u iznosu od 7. Red.11.00 0.000+3.700. br.Primer obračuna stipendije i obrasca PP OPJ­8: NVO je isplatila stipendiju učeniku srednje škole Jovanu Topaloviću u iznosu od 3. imajući u vidu da se ne isplaćuju kao nakna­ da za rad.90476 .  kol 4 h r. 4 kol.700.700 dinara od čega je neoporezivo 9. 6.700. novčane pomoći i druga besteretna davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca oporezuju se u skladu sa odredbama člana 85. 3 kol 4 h 20%) Poreska osnovica (r. br.700 dinara (6.0 952. br.48 . tačka 11) Zakona o porezu na dohodak građana.48 238.700.000.00. razne pomoći i dr.000 dinara. a 1.190476.00 Preko neoporezivog iznosa 4 .700.00 9. 4) Obračunati porez (r. 3 – r. br.00 Do neoporezivog iznosa 3 9. mart.90. stav 1. regres za godišnji odmor. 3 kol 4 – r. novogodišnji pokloni.700).00 Objašnjenje: Stipendija se utvrđuje u neto iznosu i ona je ukupno 10.

700 U_________________________. tvrdi i overava: PORESKU PRIJAVU POPUNIO _______________________ Poresku prijavu u Poreskoj upravi kontrolisali: 1. POMO ZA SLU AJ SMRTI.P. 5. 3. godine Da su iskazani podaci u ovoj poreskoj prijavi ta ni. godine Unose se celi brojevi. Broj lica kojima se ispla uju primanja iznad neoporezivog iznosa 1 2.) ODGOVORNO LICE ISPLATIOCA _________________________  . bez decimala Red. 6. PUTNI TROŠKOVI I DRUGA PRIMANJA KADA SE NE PLA AJU DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE) Isplata izvršena:___________200__. OPIS Iznos br. 8. Iznos primanja koja se ispla uju Neoporezivi iznos primanja Iznos primanja koje se oporezuje (2 .3) Iznos primanja koja se oporezuju sa sadržanim porezom na dohodak gra ana Normirani troškovi (5 x 20%) Oporezivi iznos primanja (5 . _____________________ 2. 1 2 3 1.700 9. 9. _____________________ (M. 7.PP OPJ-8 Isplatilac __________________ Sedište isplatioca __________________________ (adresa i opština isplatioca) PIB _______________________ Mati ni broj ________________ Šifra delatnosti isplatioca __________________________ Uplatni ra un poreza na druge zarade: REPUBLIKA SRBIJA MINISTARSTVO FINANSIJA PORESKA UPRAVA Organizaciona jedinica _______ Potvrda o prijemu: PORESKA PRIJAVA O OBRA UNATOM I PLA ENOM POREZU NA DRUGE PRIHODE .700 1. dana___________200__.6) Porez na dohodak gra ana (7 x ____%) Iznos za isplatu (3 + 5-8) 10.000 1.PRIMANJA IZNAD NEOPOREZIVOG IZNOSA (STIPENDIJE I KREDITI U ENIKA I STUDENATA.190 238 952 190 10. HRANARINE SPORTISTA AMATERA. 4.

pomoć za lečenje. koje zadužbina isplaćuje od slučaja do slučaja. – materijalna pomoć fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca. br. doktorata. Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. godine. godine. davanje lekova i dr. – sve druge neimenovane isplate fizičkim licima. učešća na kongresu u zemlji i inostranstvu i slično. koje imaju humanitarni značaj (kao što je to pomoć invalidu rata. 10. ako to lice nije u radnom odnosu sa isplatiocem.). – nagrade koje vlasnici konjskih grla ostvaruju na konjskim trkama. – isplata regresa zaposlenom kome je prestao radni odnos (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije. Osim navedenih isplata i druge isplate fizičkom licu. 2001. – novčane nagrade za ostvarene uspehe. 434– 01–00055/2003–04 od 16. 2003. 4. broj 414–00– 59/2002–04 od 18.413-00-01-058/200604 od 9. 11. – novčane naknade polaznicima škola i seminara (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije. godine. br. 2006. – isplate fizičkom licu po osnovu sponzorisanja ili donatorstva naučnih radova. knjiga. odnosno nema status zaposlenog.drugom fizičkom licu. 2. 11. a to lice nije u radnom odnosu sa isplatiocem. – novčane naknade najboljim studentima. odnosno sa opštim aktom NVO. – oprost duga po osnovu stambenog kredita bivšem zaposlenom. odnosno licu kome je prestao radni odnos kod kreditora (Mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije. 10. osvojene medalje. br. godine. br. 414–00– 207/2001–04 od 12. koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca. 2004. s tim u vezi. 413–00–00119/2004–04 od 8. iz kojeg citiramo sledeće:  . kao i naknade naučnim radnicima za prisustvovanje savetovanjima. br. kao što su: – naučne nagrade koje dodeljuje fond (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije. smatraju se drugim prihodom fizičkog lica. 2001. 414–00–284/2001–04 od 21. 2001. – nagrade povodom jubileja licima koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca. 10. – isplata pomoći za lečenje fizičkom licu u zemlji i inostranstvu. imaju karakter drugih prihoda i vrše se u skladu sa pojedinačnim kolektivnim ugovorom. 06. uključujući i decu radnika (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije. godine. br. u skladu sa kriterijumima utvrđenim svojim opštim aktom (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije. godine. konferencijama i sl. 2001. 414–00–00152/2001– 04 od 28. godine. koje nije u radnom odnosu sa isplatiocem. godine. 414–00–212/2001–04 od 26. 2002. – isplata pomoći licu koje nije u radnom odnosu za pokrivanje troškova smeštaja i lečenja u domu za slepe (mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije Republike Srbije.

5. Naknada troškova službenih putovanja i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod NVO – isplatioca. a obavljaju neki posao za NVO uz naknadu (honorar) Kada poslodavac (NVO) isplaćuje troškove vezane za ishranu.81 20% 1. propisano je da se novčane pomoći i druga besteretna davanja fizičkom licu.904.380. “ Oporezivanje ovih isplata vrši se u skladu sa odredbama člana 85.904. hotelski smeštaj i prevoz na službenom putu licima koja nisu u radnom odnosu kod isplatioca. isplatilac prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave na obrascu poreske prijave PP OPJ­8 i Specifikaciju. odredbama člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana. a obavljaju za nje­ ga neki posao uz naknadu (honorar). br. br. u skladu sa članom 41.00 1. i to u roku od pet dana po isteku meseca. a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku.12. kao i naknade troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca. i rezidenti su Republike Srbije.190476 11. 7) 10. Neto iznos Koeficijent Bruto iznos (red. br. posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu.523.„Naime. 6) Neto iznos (red. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. br. br. 4. Prilikom ovih isplata. 11) i 13) Zakona. br. 4) Stopa poreza Iznos poreza (red. stav 3. 3 – red. Primer obračuna: 1. 2. pored poreza na  .95 9. stav 1. 5 h red.000. 3 h 20%) Osnovica za porez na dohodak građana (red. stav 3. br. Isplatilac ostalih prihoda dužan je da dostavi poresku prijavu Poreskoj upravi jednom mesečno.00 6. 6 7.000.190476. Izuzetno. tač. 8. br. 3 – red. na osnovicu koju čini bruto iznos umanjen za normirane troškove u visini od 20%.76 10. Preračun sa neto na bruto iznos vrši se primenom koeficijenta 1. br. smatraju drugim prihodom fizičkog lica koji se oporezuje porezom na dohodak građana. 2) Normirani troškovi (red.76 2. 3. veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata. 1 h red. što znači da podležu obavezi plaćanja poreza na dohodak građana po stopi od 20%.

br. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju utvrđeno je da se u pogledu načina utvrđivanja doprinosa. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“. 64/03 i 84/04) utvrđeno je da su osiguranici samostalnih delatnosti lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu. godine. stav 1. 34/03. dalo je mišljenje broj 414–00–10/2005–07 od 20. stav 3. Zakona o porezu na dohodak. hotelski smeštaj i troškove prevoza koji se isplaćuju licima koja nisu zaposlena kod poslodavca a koja se upućuju na službeni put u zemlji i inostranstvu plaća se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Doprinos se plaća na osnovicu na koju se plaća porez po stopi od 22%. tačka 3) ovog zakona. stav 4. Naime. 24/01. odnosno poslove po osnovu autorskih ugovora. Ukoliko poslodavac upućuje na službeni put lice koje nije u radnom odnosu kod njega. kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu. kao i poslove po osnovu drugih ugovora. 80/02 i 135/04) kojim je utvrđeno da prihodi po osnovu naknada troškova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca spadaju u grupu ostalih prihoda koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica. poreska oslobađanja i olakšice i otpisa. izuzev odredaba koje se odnose na zastarelost. stav 5. a nisu osigurani po drugom osnovu. Zakona o porezu na dohodak građana. a prema članu 85. br. obračunava i isplaćuje isplatilac ugovorene naknade na teret osiguranika. tačka 13) Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“. smatramo da na naknade za ishranu. juna 2005. izuzev u slučajevima iz člana 85. Zakona o porezu na dohodak građana (za dnevnice. primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana. Zakona o porezu na dohodak građana.  . Iz prethodno navedenog proizlazi da ukoliko poslodavac naknađuje troškove službenog putovanja stranom licu. prilikom isplate ugovorene naknade. sledeće sadržine: „Članom 12. Prema članu 201.dohodak građana po članu 85. obračunava i plaća i doprinos za penzijsko­invalidsko osiguranje. ugovor o autorskom pravu. načina plaćanja i ostalog što nije uređeno ovim zakonom. rokova. i drugi ugovori kod kojih se za izvršeni posao ostvaruje naknada). U skladu sa navedenom odredbom. stav 1. stav 1. Ministarstvo za rad. br. kamata. Na ove izdatke plaća se i doprinos za PIO ukoliko se radi o naknadi troškova i drugih rashoda licima koja obavljaju neki posao za isplatioca. tačka 3) Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju (ugovor o delu. odnosno zakona kojim se uređuje poreski postupak. poreska oslobođenja iz člana 18. ne obračunava se doprinos za PIO. zapošljavanje i socijalnu politiku. 34/03. 64/03 i 84/04). Odredbom člana 205. doprinos za osiguranike koji ostvaruju ugovorenu naknadu za obavljanje poslova iz člana 12. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“. već samo porez na dohodak građana po članu 85.“ Strani državljani i lica bez državljanstva nisu obveznici doprinosa za PIO po osnovu obavljanja poslova iz člana 12. troškove smeštaja. putne troškove) ne važe.

zdravstvenim. Ne plaća se porez na druge prihode na primanja navedenih lica po osnovu: – dnevnice za službeno putovanje u zemlji do iznosa od 1. 6. savezima i udruženjima. kada mu se naknađuju troškovi službenog putovanja u zemlji i u inostranstvu. Naknada troškova po osnovu službenih putovanja licima koja ne primaju nikakvu naknadu od NVO Poresko oslobođenje predviđeno je članom 85. tač. ne plaća se doprinos za PIO i doprinos za zdravstveno osiguranje. prema priloženom računu. Međutim. verskim i sličnim delat­ nostima. kada za to postoji ekonomsko ili neko drugo opravdanje. sindikalnim organizacijama.  . privrednim komorama.13. i to: 1) upućenim. 2) članovima predstavničkih i izvršnih tela Republike. O poreskom oslobođenju koje je odredbama člana 85. Poresko oslobođenje važi samo za navedena lica. 4) ako dobrovoljno. Zakona o porezu na dohodak. stav 4.200 dinara. jer se inače ne mogu priznati kao rashod poslovanja. propisano za dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja. ovakve isplate mogu se vršiti u izuzetnim slučajevima. odnosno pozvanim od strane državnog organa ili organizacije. naučnoistraživačkim. samo ako se isplata vrši fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca. a u vezi sa delatnošću domaćeg isplatioca. stav 4. detaljnije pišemo u nastavku. sa pravom naknade troškova u skladu sa zakonom i drugim propisima. 3) upućenim na rad u Republiku. odnosno po pozivu sarađuju u humanitarnim. kulturnim. po nalogu inostranog poslodavca. vaspit­ noobrazovnim. i ako po osnovu te saradnje ne ostvaruje naknadu za radno angažovanje. teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. kao i u drugim nedobitnim orga­ nizacijama. Na naknade troškova i rashoda koje se ne isplaćuju po osnovu rada. s obzirom na to da se poresko oslobođenje za naknadu troškova odnosi samo na zaposlene (član 18. u vezi sa vršenjem funkcije. takođe se obračunava porez i doprinos za PIO kao i za druga lica koja nisu u radnom odnosu. Zakona o porezu na dohodak građana). 2) do 4) Zakona. – naknade troškova smeštaja na službenom putovanju.Za osnivača NVO koji nije zasnovao radni odnos u NVO. političkim strankama. Zakona za dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja najviše do iznosa tih troškova koji se priznaju zaposlenima po članu 18. nevladinim organizacijama. sportskim. odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa.

– naknade prevoza na službenom putovanju. Prema članu 2. a ako upućeno lice koristi sopstveno vozilo. a najviše do 3. odnosno međunarodne or­ ganizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva. troškovi prevoza članova kulturno-umetničkog društva radi nastupanja u drugom mestu. ovo poresko oslobođenje ne važi za njih. ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda. porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora. saglasno sa zakonom i drugim propisima. U svim drugim slučajevima kada poslodavac upućuje na službeno putovanje lice koje nije kod njega u radnom odnosu. kao i kod diplomatskih i konzularnih predstavništava strane države ili kod međunarodne organizacije. Zakona o porezu na dohodak. Obračun i uplata poreza i doprinosa na zarade i druge prihode zaposlenih u međunarodnim organizacijama. porez se plaća na prihode koje rezidenti Republike Srbije ostvare kod isplatioca drugih država. dok se za priznavanje troškova smeštaja mora priložiti račun hotela. Zakona o porezu na dohodak. a kada je. prema članu 101. 7. dužan je da obračuna po-  . primanja iz druge države (Obrazac PP OPO) Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u drugoj državi ili iz druge države. potrebno je da priloži obračun pređenih kilometara. odnosno organizacije. sportista radi sportskog takmičenja. Osnovni uslov da bi naknada troškova bila izuzeta od oporezivanja je da su troškovi dokumen­ tovani. Obaveza obračuna i uplate doprinosa postoji nezavisno na koji način isplatilac vrši isplata takvog prihoda rezidentu Republike Srbije. Prema tome. diplomatskim i konzularnim predstavništvima. naknada troškova po osnovu službenih putovanja ima tretman ostalih prihoda na koje se plaća porez na druge prihode (20% poreza na dohodak na osnovicu umanjenu za 20%). Za troškove prevoza takođe se mora priložiti račun. sem onih koji su ovim zakonom posebno izuzeti. Ako je isplatilac pojedinačne isplate prihoda pravno ili fizičko lice – rezident Republike. članova udruženja na kongres ili u posetu drugom udruženju ne podležu obavezi obračuna poreza na dohodak građana. dužan je da sảm obračuna i uplati porez po odbitku. To znači da ako NVO isplaćuje naknadu troškova spoljnim saradnicima ili funkcioneru koji prima neku nadoknadu za rad. ako se radi o licima koja za svoj anganžman ne primaju nikakvu nadoknadu. prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju. Dokument za priznavanje dnevnice za službeno putovanje je putni nalog. na ime normiranih troškova. odobreno korišćenje sopstvenog automobila za službeno putovanje ili u druge dobrotvorne svrhe – do iznosa 30% cene jednog litra super benzina. kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države.500 dinara mesečno. Tako na primer.

dužan je da sam uplati porez i da nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je primio zaradu ili druge prihode. ako isplatilac nije obračunao porez po odbitku dužan je sam da obračuna poreze i pripadajuće doprinose na sledeće prihode: • zarade i druga primanja po osnovu zaposlenja. br. ako isplatilac nije rezident Republike Srbije. Nadležnost poreskog organa određuje se prema mestu prebivališta. isplatilac obračunava. u skladu sa propisima koji važe na dan isplate. Pravilnikom se propisuje obrazac poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku koju dostavlja fizičko lice kao poreski obveznik. poreski obveznik lice koji ostvaruje prihod u drugoj državi ili iz druge države kod diplomatskog i konzularnog predstavništva strane države međunarodnih organizacija. Vrsta ostvarenih prihoda za koje se podnosi prijava i sadržina poreske prijave propisani su Pravilnikom o obrascima poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima od strane fizičkog lica („Službeni glasnik RS“. u skladu sa članom 107 Zakona o porezu na dohodak građana. odnosno organizacije ili kod drugog isplatioca. na iznos tog primanja dužan je da obračuna propisane poreze i doprinose zavisno od vrste primanja. Dakle. odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika ili službenika takvog predstavništva. obustavlja i uplaćuje poreze i doprinose na propisane račune u momentu isplate prihoda. • prihode od nepokretnosti.  . kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćen prihod. odnosno poreska prijava podnosi se poreskom organu i prema mestu prebivališta lica koje ostvaruje prihod iz kojeg se plaća porez po odbitku. odnosno ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države. odnosno druge države. obveznik poreza ima i u slučaju ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac. obaveza obračuna i podnošenja poreske prijave propisana je za lice koje ostvaruje prihode. odnosno boravišta obveznika.rez po odbitku. kada sam obračunava i uplaćuje porez na dohodak građana po odbitku (porez po odbitku) na zaradu ili drugu vrstu prihoda koju ostvaruje u ili iz druge države članice. Tako je odredbama člana 107. Međutim. Takođe. • prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine. ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda. Zakona o porezu na dohodak građana propisana obaveza obračuna i uplate poreza i doprinosa od strane obveznika poreza i doprinosa. Naime. Prema tome. Obavezu obračuna i plaćanja poreza. 11/05). ako rezident Republike – fizičko lice primi od inostranog isplatioca naknadu za obavljanje određenih poslova.

4. 5.7) (3._______________________________________________________________ Petar Mihajlović / ( ) Vranjska br. ( ) __________________________________________________ 2. 3.800 – 4.2. 9. ___________ 200 7 _. 10. 8. : 1. 6. 9. 4.2. ____ %) : (3. ( 4. ( ) (6. 2.2) ( 30. 3. 7 ____________ 200_. ) 3.07. . 02.800 840-79843-30 24. 10. 3. . : : ______________________________________ 0 1.000 840-7235843-88 5.3.1. 2. 6. 6. 7. ( ) ) .000 4.000 6.1. 4. . :( 1. .000 30.4) (5. 8. : ( ) 1. 3. . 2. 10. .1. ______________________ 2. 1 2 3 4 1. : 7. 10.2.280 U Beogradu _________________.000 – 24. 5. ______________________ . ____%) / ____________________________) (1. Vračar _______________________________________________________________ ____________________________ 039373357 _____________________ 0 2245-486 Vračar _________________________ : / 06. 3.

• drugi prihodi po osnovu ugovora o delu. • prihode od kapitala (kamate dividende i udeli u dobiti). i drugih prihoda iz člana 85. volonterskog rada. Poresku prijavu iz člana 1. Zakona.  . • prihodi od sportista i sportskih stručnjaka. koji je odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo. • prihode od igara na sreću. trgovinskog zastupanja. poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi na Obrascu PP OPO – Poreska prijava o obračunatom i plaćenom porezu po odbitku i pripadajućim doprinosima na zaradu/drugu vrstu prihoda od strane fizičkog lica kao poreskog obveznika. najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je primio zaradu ili drugu vrstu prihoda. U Obrazac PP OPO novčani iznosi unose se u dinarima bez para. U Obrascu PP OPO iskazuju se i podaci o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (pripadajući doprinosi) koje poreski obveznik obračunava i plaća iz ostvarenog prihoda istovremeno sa obračunom i plaćanjem poreza po odbitku iskazanog u toj poreskoj prijavi. Pravilnika. Poresku prijavu na Obrascu PP OPO poreski obveznik dostavlja Poreskoj upravi – organizacionoj jedinici nadležnoj prema mestu svog prebivališta.• prihode od davanja u zakup pokretnih stvari. posebno za ostvarenu zaradu i svaku drugu vrstu prihoda navedenu na obrascu te poreske prijave. saglasno članu 65 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. • prihode od osiguranja lica.

3) naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje. 8) naknada materijalne i nematerijalne štete. 7) naknada iz osiguranja imovine. 2) roditeljskog i dečijeg dodatka. 13) naknade za ishranu – hranarine koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi.000 dinara. ukoliko ona nije nadoknađena od štetnika.8. u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport – u mesečnom iznosu do 5. 4) naknada za vreme nezaposlenosti. 16) naknada za rad lica u organima za sprovođenje izbora ili za popis stanovništva. 17) penzija i invalidnina koje se ostvaruju po osnovu prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja. odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba. 19) otpremnine. u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi – do iznosa koji je utvrđen tim zakonom. Zakona.  .000 dinara. 5) materijalnog obezbeđenja u skladu sa zakonom.000 dinara. 11) organizovane socijalne i humanitarne pomoći. 14) naknada i nagrada za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih dela u kaznenopopravnim ustanovama. ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu: 1) propisa o pravima ratnih invalida. 15) naknada i nagrada za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama. Primanja na koja se ne plaća porez na dohodak Prema odredbama člana 9. 6) naknada iz zdravstvenog osiguranja. 10) pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja. 18) otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom kojim se uređuje rad. odnosno naknade za izgubljenu zaradu (platu). osim naknade zarade (plate). 12) stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu do 6. izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate). kao i naknada iz osiguranja lica kojima se nadoknađuje pretrpljena šteta. izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist. odnosno vojnog osiguranja. 9) pomoći u slučaju smrti zaposlenog. člana njegove porodice ili penzionisanog radnika – do 35.

(mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije br. na lični račun i sl. izabrane po utvrđenim kriterijumima. studentima vojnih akademija. kao i drugi troškovi koji su u funkciji obezbeđenja uslova za sprovođenje takvog obrazovanja. koja se isplaćuje licima koja su obveznici poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod. u skladu sa Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije. u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. literaturu. 26) nagrada učenicima i studentima ostvarenim za postignute rezultate tokom školovanja i obrazovanja. ovog Zakona. ukoliko pojedina fizička lica (polaznici škola i seminara. nevladina organizacija i sl. br. takva primanja imaju karakter ostalih – drugih prihoda iz člana 85. u skladu sa propisima koji uređuju unutrašnje poslove. tač. smeštaj. 10. 10) do 13) člana 9. plaća institut. Zakona“. prevoz i dr.. stipendija i kredita učenika i studenata. ishranu. predavači i dr. restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Službeni glasnik RS“. obveznicima poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva. učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima škola za rezervne vojne oficire. 23) naknada koje se. 25) PDV nadoknade. 22) naknada koje. a na osnovu ovlašćenja iz Zakona.). 21) naknada za rad hranitelja i naknada za izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici. kao i osvojenih na takmičenjima u okviru obrazovnog sistema.).) preduzećima i drugim organizacijama (za predavanja. isplaćuju učenicima srednje škole unutrašnjih poslova.  . u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije. Međutim. stečaj i likvidaciju.20) jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju. ministar finansija doneo je Pravilnik o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine. st. u skladu sa posebnim propisima. „Troškovi besplatnog obrazovanja. nadležni državni organ isplaćuje vojnicima (na služenju vojnog roka u Vojsci i u civilnoj službi). godine). a za lica starija od 50 godina života – bez ograničenja iznosa. 24) premija. neposredno (po računima. upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava. subvencija i regresa iz budžeta Republike. postdiplomci i sl. odnosno edukacije za određene stručne poslove za polaznike seminara (studenti. 1. koji se isplaćuju na poseban namenski račun otvoren kod poslovne banke. i 2.). U vezi sa ostvarivanjem prava na poresko oslobođenje za primanja iz stava 1. broj 64/05) – do iznosa utvrđenog tim programom. saglasno sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. odnosno poljoprivrednicima. 414–00–212/2001–04 od 26. organizovane socijalne i humanitarne pomoći.) od instituta ostvaruju i direktna primanja (u gotovu. a koje (u okviru registrovane delatnosti obrazovanja). ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana po Zakonu. odnosno edukacije. 2001. 31/2001 i 5/2005). fakturama i dr. hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti („Službeni glasnik RS“.

. a obvez­ nici Centra za velike poreske obveznike Obrazac PPP podnose Centru za velike poreske obveznike (Save Maškovića 3­5). godine. Isplatilac koji je u toku godine prestao sa poslovanjem dužan je da podnese Obrazac PPP za isplate izvršene u periodu poslovanja u toj godini kada je prestao sa poslovanjem. odnosno humanitarnih organizacija – uplatom na poseban namenski otvoren tekući račun lica za lečenje (operacija i sl. 128/03). pojedinačna poreska prijava – Obrazac PPP. Prema članu 3. . Zakonom je propisana obaveza podnošenja Obrasca PPP jednom godišnje poreskoj upravi.) u inostranstvu i nabavku lekova i pomagala pod propisanim uslovima. najkasnije do 31. a ostali uz elektronski zapis obavezno dostavljaju i odštampani Obrazac PPP. odnosno donatora. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“. Prema tome. 414–00–299/2001–04 od 14. br. Pravilnika. 9. stav 5. Obrazac pojedinačne poreske prijave propisan je Pravilnikom o obrascu pojedinačne poreske prijave o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku na teret primaoca prihoda („Službeni glasnik RS“. 2001. najčešće uz podršku sredstava informisanja. odnosno pomoći za saniranje i ublažavanje posledica teško narušene socijalne sigurnosti i teške humanitarne situacije određenog lica ili grupe lica iz sredstava koja su obezbeđena organizovanom akcijom priku­ pljanja pomoći sa učešćem više davalaca. . podnosi se jednom godišnje Poreskoj upravi – organizacionoj jedinici prema sedištu isplatioca prihoda. plaćanja po osnovu organizovane humanitarne i socijalne pomoći u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dohodak građana i Pravilnika. U tom smislu je i dato mišljenje Ministarstva finansija i ekonomije. Isplatilac prihoda koji je menjao sedište u toku godine Obrazac PPP ponosi svojoj organizacionoj jedinici na čijoj teritoriji na dan podnošenja obrasca ima sedište.Poresko oslobođenje po osnovu organizovane socijalne i humanitarne pomoći može da se ostvari na primanja koja imaju karakter socijalnog i humanitarnog davanja. br. uključujući i NVO. januara tekuće godine za prethodnu godinu. Obrazac PPP može se podneti i u elektronskom obliku na magnetnom mediju u „csv“ formatu (na disketi ili CD-u). ne podležu obavezi plaćanja poreza na dohodak građana. Podnošenje pojedinačne poreske prijave za porez po odbitku propisan je odredbama člana 41. 12. odnosno doprinos za obavezno socijalno osiguranje. 80/2002. br. Poreski obveznici Centra za velike poreske obveznike prijavu mogu podneti samo u elektronskom obliku. i 85/2005).  . Podnošenje pojedinačne poreske prijave na Obrascu PPP Obveznik podnošenja Obrasca PPP je svako pravno i fizičko lice koje je isplatilac prihoda na koje je plaćen porez po odbitku.

Po našem mišljenju.Obrazac PPP podnosi se i kada NVO isplaćuje prihode nerezidentu. na tim posebno popunjenim delovima Obrasca PPP trebalo bi u naslovu dodati „nerezidenti“. U slučaju isplate priho­ da nerezidentnim licima.IV). umesto prebivališta. koji nemaju JMBG. za ta lica treba dostaviti posebno popunjene odgovarajuće delove PPP (II . naziv države čiji je on državljanin i sl.).  . umesto JMBG dostavlja se broj pasoša. i podatke o tom licu kojima isplatilac raspolaže (na primer.

ili neko drugo lice koje radi po njegovom nalogu. On odgovara za štetu koja nastane korišćenjem zakupljene nepokretnosti pro­ tivno ugovoru ili njenoj nameni. 569.  . Za ugovore o korišćenju poslovnog prostora po osnovu zakupa ne postoji obaveza overavanja kod suda ili u opštini kao što je to slučaj kada se radi o ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti. Zakupodavac je dužan da zakupcu preda nepokretnost u ispravnom stanju. a naročito prava i obaveze ugovornih strana. Koje su obaveze zakupodavca ? Obaveze zakupodavca utvrđene su odredbama čl. Ugovor se sastavlja u pisanoj formi. 581. 57/89 i „Službeni list SRJ“ 31/93. garaže i druge nepokretnosti od pravnih a od najčešće fizičkih lica. do 585. ZOO. bez obzira na to da li je nepokretnost koristio on. a plaćati u dinarima. saglasno odredbama člana 34. u kome precizno treba definisati sve elemente. već se iznajmljuju lokali. Zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi troškove koje je ovaj učinio za održavanje nepokretnosti. ZOO.uzimajući u obzir odredbe ZOO. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“. Zakupac je dužan da zakupljenu nepokretnost koristi onako kako je određeno ugovorom ili namenom nepo­ kretnosti. Prema odredbama člana 570. br. 576. 29/78. do 580. 2. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“. Ugovor o zakupu je specifičan vid ugovora kojim se zakupodavac obavezuje da zakupoprimcu preda nepokretnost na korišćenje. 39/85. 22/99 i 44/99 – u daljem tekstu: ZOO). Zakupac je dužan da zakupodavca obavesti o ovim popravkama. da je održava u ispravnom stanju i da radi toga vrši potrebne opravke na njoj. Koje su obaveze zakupca ? Obaveze zakupca određene su odredbama čl. Zakupodavac je odgovoran za materijalne nedostatke zakupljene nepokretnosti koje smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi. a zakupac je dužan da ga obavesti o svakom nedostatku koji uoči u toku zakupa. ZOO. a može se ugovoriti i plaćanje u devizama.5. 62/2006). a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Zakup nepokretnosti od strane NVO 1. br. Osnovna pitanja koja se odnose na ugovor o zakupu uređena su odredbama čl. Ugovori o zakupu mogu se zaključivati u stranoj valuti. stanovi.Uvod Retko se u praksi dešava da NVO obavlja delatnost u prostorijama koje su njihovo vlasništvo. do 599. a koje bi on sam bio dužan da učini. na teret zakupca padaju samo troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari u okviru nepokretnosti koja je predmet zakupa. stav 3. 3.

. Međutim. Oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod iz člana 66. br. u skladu sa članom 101. do 71. . stav 1. čine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac. ovog zakona. 4. umanjen za normirane troškove u visini od 20%. Zakona o porezu na dohodak). Koje su obaveze NVO kod zakupa nepokretnosti od fizičkih lica? Na zakup ili podzakup nepokretnosti (zemljišta. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“. obavezna je da prilikom isplate zakupnine obračuna. U nedostatku ugovora ili zakona. Zakona o porezu na dohodak građana. Zakona o porezu na dohodak. obračunava se i plaća porez na prihode od nepokretnosti. modernizacije i rekonstrukcije koje ostaju vlasniku nepokretnosti. NVO kao zakupac. poslovnih prostorija i garaža). Obveznik poreza na prihode od nepokretnosti je fizičko lice koje izdavanjem u zakup ili podzakup nepokretnosti ostvari prihode po tom osnovu (član 67. a ako je ugovor na kraće vreme. Ako nije drukčije ugovoreno ili u mestu predaje nepokretnosti uobičajeno. zakupnina se plaća u rokovima koji su uobičajeni za mesto gde je nepokretnost predata u zakup. Zakupac je dužan da plaća zakupninu u rokovima koji su određeni ugovorom ili zakonom. ZOO). stav 2. Prihode od nepokretnosti. stanova. 62/2006 i 65/2006 ispravka. stav 2. stambenih i poslovnih zgrada. po isteku tog vremena (član 583. To znači da u zakupninu ulaze i adaptacije.Na teret zakupca padaju samo troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari u okviru nepokretnosti koja je predmet zakupa. Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu u roku od 15 dana pošto ga je zakupodavac pozvao na plaćanje. ali ugovor ostaje na snazi ako zakupac isplati iznos dužne zakupnine pre nego što mu otkaz bude saopšten. 24/2001.  . . u daljem tekstu: Zakon o porezu na dohodak). odnosno podzakupac. Zakupac je dužan da po prestanku zakupa nepokretnost preda neoštećenu i u stanju u kojem je bila kad mu je predata u zakup. delova stanova. delova tih zgrada. Na prihode od nepokretnosti ne obračunavaju se i ne plaćaju socijalni doprinosi. obustavi i uplati na propisane račune porez na dohodak. u skladu sa odredbama člana 66. zakupnina se plaća polugodišnje kada je ugovor o zakupu na jednu ili više godina. Obaveze NVO su definisane odredbama čl. 66.

u skladu sa članom 70. soba i postelja putnicima i turistima za koje je plaćena boravišna taksa. Poreska uprava će utvrditi poresku obavezu u skladu sa zakonom kojim se uređuje odgovarajuća vrsta poreza. Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od nepokretnosti podnosi se poreskom or­ ganu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. paušalno utvrditi osnovicu za obračun poreza na dohodak u visini koja odgovara tržišnim prilikama. . 4) za utvrđivanje poreza. u skladu sa članom 3. poreske činjenice utvrđuju se prema njihovoj ekonomskoj suštini (načelo fakticiteta). Naime. od zakupnine koju ostvaruje odbija se zakupnina koju plaća zakupodavcu. Stopa poreza na prihode od nepokretnosti iznosi 20%. 7/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava). 80/2002. Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti. 2) o nepokretnosti od koje se ostvaruju prihodi i osnovu sticanja prihoda. prema članu 9. Zakona o porezu na dohodak građana. saglasno sa odredbama člana 69. normirani troškovi se priznaju u visini od 50% od bruto prihoda. . Fizičko lice je obavezno da kao zakupodavac podnese poresku prijavu za porez na dohodak građana na obrascu PPDG-2 u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora i onda kada ugovorom nije predviđena visina zakupa.  . Ako je obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“. on može utvrditi porez na dohodak građana za prihod od zakupa. Ako se simulovanim pravnim poslom prikriva neki drugi pravni posao. ako za to podnese dokaze. obračunate primenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju. Kada su na propisima suprotan način ostvareni prihodi. Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana („Službeni glasnik RS“. odnosno podzakupcu. br.Izuzetno. kao i u postupku kontrole. i 62/2006). Ukoliko nadležni poreski organ u postupku kontrole utvrdi da nije ugovorena zakupnina u cilju izbegavanja poreske obaveze. nadležni poreski organ može. Stvarnim troškovima smatra se i iznos jednogodišnje amortizacije. Međutim. umesto normiranih troškova priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda. odnosno stečena imovina. br. Prijava za prihode od zakupa nepokretnosti podnosi se na na Obrascu PPDG-2 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od nepokretnosti za ____ godinu. 3) o zakupcu. na njegov zahtev. Obrazac PPDG-2 sadrži podatke: 1) o poreskom obvezniku. po prijavi. . za utvrđivanje poreske obaveze osnovu čini disimulovani pravni posao. Zakona o porezu na dohodak građana. prilikom utvrđivanja oporezivog prihoda od nepokretnosti ostvarenog po osnovu iznajmljivanja stanova.

kada se na naknadu ne plaća PDV iznosi 1. obustavlja i uplaćuje na propisane račune isplatilac u momentu isplate prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod. Zakona o porezu na dohodak). Do donošenja rešenja o utvrđivanju akontacije poreza za tekuću godinu. Koeficijent za preračun sa neto na bruto iznos. kao i državni organi i organizacije. ako isplatilac prihoda nije pravno lice ­NVO. Pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog lica. na usluge zakupa nepokretnosti se ne obračunava i ne plaća PDV. dužan je da sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona. Zakona o porezu na dohodak građana). potrebno je preračunati neto iznos zakupnine na bruto iznos. Porez po odbitku obračunava. Koeficijent za preračun sa neto na bruto je isti kao i kad fizičko lice nije obvez-  . odnosno druge države. obveznici poreza na prihode od nepokretnosti. ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda (član 107.5. N – neto naknada bez stvarnih troškova. StT – nominalni iznos stvarnih troškova. Ukoliko je zakupodavac fizičko lice koje nije obveznik PDV. odnosno organizacije. kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države. ako je zakupac – isplatilac prihoda pravno lice –NVO – po rešenju poreskog organa. odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva. Imajući u vidu da se zakupnina najčešće ugovara u neto iznosu. dužni su da plaćaju akontacije poreza u visini koja odgovara poslednjoj akontaciji iz prethodne godine (član 112.1904762. Kada je zakupodavac fizičko lice koje je obveznik PDV. Kako se utvrđuje porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup nepokretnosti ? Porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup nepokretnosti plaća se: – po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda. Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu ne plaća PDV. glasi: B = StT + 1.25N gde je: B – bruto iznos naknade. a umesto normiranih se priznaju stvarni troškovi. Obveznik koji ostvaruje prihode od nepokretnosti u ili iz druge države članice. Porez po rešenju plaća sam obveznik – fizičko lice zakupodavac.). odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr. radi obračuna poreza. ono je dužno da na zakup obračuna PDV po stopi 18%.

iz čega proizlazi 0 . odnosno drugi primalac prihoda ima prebivalište.4047611. U obrazac specifikacije. N – neto naknada bez stvarnih troškova i PDV. koja čine sastavni deo te prijave. glasi: Bpdv = 1. odno­ sno boravište – prema kojoj je usmerena uplata poreza na dohodak građana. U nastavku dajemo koeficijente za preračun u bruto koji u sebi sadrže i PDV. a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. Specifikacije unosi se šifra opštine na čijoj teritoriji zaposleni. Uz poresku prijavu PP OPJ­4. koja se podnosi uz poresku prijavu. ali su korisni kod ugovaranja zato što se na osnovu njih može utvrditi cena koštanja zakupa. prema odredbama člana 18. Ovi koeficijenti se ne koristi prilikom obračuna. Obračunati PDV se ne iskazuje u ovom obrascu. Prilikom obračuna poreza na prihode od zakupnine polazi se od toga da se zakupnina ugovora u bruto iznosu bez PDV. a umesto normiranih se priznaju stvarni troškovi. StT – nominalni iznos stvarnih troškova. već je zakupodavac koji je obveznik PDV dužan da ga iskaže u Obrascu PP PDV. kada se na naknadu plaća PDV iznosi 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. koji podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave jednom mesečno. posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu. na obrascu Specifikacija uz poresku prijavu ______. Osnovica za obračun PDV je bruto zakupnina (neto + porez na dohodak građana). koji u sebi sadrži PDV. Kod zakupa nepokretnosti popunjava se prvi deo Obrasca PP OPJ-4. Izuzetno veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata. stav 3. isplatilac unosi podatke o uplati poreza na dohodak građana (iskazanog u poreskoj prijavi) prema opštini kojoj se usmerava porez. stav 3. u skladu sa odredbama člana 13. odnosno boravište. Preračunata stopa PDV koja se utvrđuje na bruto iznos koji u sebi sadrži i PDV iznosi 15. ako zakupac nije obveznik PDV ili je obveznik. Porez na dohodak na prihode od nepokretnosti i na ostale prihode usmerava se prema opštini na čijoj teritoriji prima­ lac prihoda ima prebivalište. Koeficijent za preračun sa neto na bruto iznos. i to u roku od pet dana po isteku meseca.4749999N gde je: Bpdv – bruto iznos naknade sa PDV. u skladu sa članom 41. a ne može da odbije prethodni PDV (bavi se delatnošću iz člana 25. podnosi se specifikacija uplate poreza prema opštinama. plaćanja i evidentiranja poreza.nik PDV. Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu plaća PDV. Naime. u kolonu 2. Zakona o PDV).18StT + 1. tačka 1) Pravilnika o načinu utvrđivanja.Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? Isplatilac prihoda od zakupa nepokretnosti popunjava poresku prijavu na Obrascu PP OPJ–4. 6. Pravilnika o načinu utvrđivanja.254237%. plaćanja i evidentiranja poreza.

v) Obračun sastavio Janko Janković M.2007 godine 1. b Č 20%) Iznos za isplatu (red. Ugovorom je uređeno da primalac usluge – zakupac obračunava zakupninu i izdaje dokument o obračunu naknade.06. Primer obračuna zakupnine Zakupodavac fizičko lice izdao je u zakup nepokretnost pravnom licu – NVO. g. P. U nastavku dajemo primer obračuna koji izdaje primalac usluge – zakupac. 1/2007 za period od . OBRAČUN USLUGE ZAKUPA BR. b. br. br.  – red.666 53.000 Odgovorno lice Petar Petrović Saglasan sa obračunom– zakupodavac Bobičić Mirjana  . br. do 30.667 266.  – red.da se kod svake vrste prihoda gde se sastavlja specifikacija porez usmerava prema prebivalištu. v. a na sledećoj strani dajemo popunjen Obrazac PP OPJ-4. odnosno prema boravištu fizičkog lica. a. godine za zakup stana u Beogradu Gospodar Jovanova 2 po Ugovoru br 0/2007 od 27.06.07. br. Zakupodavac: Bobičić Mirjana. Vrednost zakupa (poreska osnovica za PDV) Normirani troškovi (20%) Oporezivi prihod (red. br. Zakupac je izdao dokument o obračunu. Uz ovaj obrazac se dostavlja i Specifikacija uz poresku prijavu. Uplatni računi za uplatu javnih prihoda za prihode od zakupa nepokretnosti dati su u tabeli. Gospodar Jovanova 2 PIB: SR 98765432 Beograd 30.2007.333 66.05.333 280. a) Porez na dohodak građana (red. a zakupodavac se pismeno saglasio .000 dinara mesečno. Beograd Ulica Maršala Birjuzova 53 PIB (JMBG): 7096697005 Zakupac: „NVO“ Centar za prava manjina Ul. 333. a ugovorena neto zakupnina iznosi 280.06.

stav 2. 2. – 4) PRIHODI OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI Prihod – ugovorena zakupnina (član 82. x 20 %) Iznos za isplatu (. bez decimala Red.667 333. – 2) Porez na dohodak građana (3.333 Iznos 3 Uplatni račun 4 PORESKA PRIJAVA  . 7. OPIS 2 PRIHODI OD NEPOKRETNOSTI Prihodi – ugovorena zakupnina (član 66.666 53. – 9 UKUPNO PLAĆENI POREZ Ukupno obračunat i plaćen porez na prihode od nepokretnosti i od davanja u zakup pokretnih stvari (4. – 7) Porez na dohodak građana (8. 2. 7. 3. + 9) 53.2.. Zakona) Troškovi: Normirani (6.. III . 2.PP OPJ-4 O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI I OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI Isplata izvršena:___________200_ godine Unose se celi brojevi.  I . 9. br. II 6. 0. x ____%) Stvarni Oporezivi prihod (6. 4.333 266. 7.000 840–743843–82 66.333 280. Zakona) Troškovi: Normirani (. 5. 8.2. x 20 % Stvarni Oporezivi prihod (. x ____ %) Iznos za isplatu (6.

iz praktičnih razloga. podnosi poreske prijave na obrascu PPPDV. Ako je zakupodavac obveznik PDV. odnosno samostalno obavlja delatnost davanja u zakup kao trajnu aktivnost u cilju ostvarivanja prihoda i pri tome u prethodnih 12 meseci ostvaruje promet veći od 2. tada se knjiži na teret računa 014 – Ostala nematerijalna ulaganja. vrši se stavom 525/465. Naime. tako da PDV ne utiče na cenu zakupa. porez iskazan na računu može se koristiti kao prethodni porez. Ako se zakupnina plaća unapred za period duži od 12 meseci. prethodni porez knjiži se na teret računa 270 (ili 272). u skladu sa odredbama člana 33. a na kraju obračunskog perioda prenosi se odgovarajući deo na teret računa 525. 489. Osnovica za obračun PDV je bruto zakupnina. osim ako je zakupac lice koje nije obveznik PDV. Zakona o PDV.) za izvršenu uslugu ili isporučeno dobro i iskaže PDV na računu u skladu sa odredbama člana 42.7. stav 3. stav 2. pri čemu je potrebno da se izvršilac posla pismeno saglasi sa iskazanim PDV. 8. Međutim. Zakona o porezu na dohodak. Zakupnina koja se plaća za više meseci unapred. Zakona o PDV. nezavisno od toga da li je svoju delatnost registrovalo ili ne (da vodi PDV evidencije. u skladu sa članom 43. da obračunava PDV na usluge zakupa i da se pridržava odredbi Zakona o PDV. Međutim. ako je u prethodnih 12 meseci ostvario promet veći od 1. ako za to ima interes.).000. odnosno bruto prihod iz člana 66. odnosno dokument o obračunu izda primalac usluge. Naime. itd. Ukoliko je fizičko lice obveznik PDV. Da li se PDV plaća na prihod od zakupnine? Obaveza obračunavanja i plaćanja PDV kod prihoda od davanja u zakup nepokretnosti zavisi od toga da li je fizičko lice – zakupodavac poreski obveznik ili ne.000. odnosno dobra. fizičko lice je dužno da se prijavi nadležnom poreskom organu za evidentiranje u sistem PDV. ugovor i sl. a u korist računa 465. Kako knjižiti zakupninu? Knjiženje troška zakupnine kod zakupca-NVO. u slučaju kada je zakupodavac fizičko lice.000 dinara. ono je dužno da izda račun ili drugi dokument koji služi kao račun (obračun. bolje je da račun. Ukoliko je zakupac obveznik PDV. Zakona o PDV. obračunava i plaća PDV. Zakona o PDV. u iznosu koji se odnosi na obračunski period. ali ne više od 12 meseci. knjiži se na teret računa 280 – Unapred plaćeni troškovi. zakupodavac – fizičko lice može do podnese poresku prijavu na Obrascu EPPDV.000. ukoliko ispunjava uslove propisane članom 8. račun ili drugi dokument o obračunu može izdati obveznik kao primalac usluga pod sledećim uslovima:  .

dužan je da ispuni obavezu koja je ovim zakonom propisana za obveznika. osim izdavanja računa. ne plaća se PDV. U tom slučaju strano lice treba da odredi poreskog punomoćnika kao poreskog dužnika (koji ne mora da bude i obveznik PDV). 4) ako se obveznik koji je isporučio dobra i usluge pismeno saglasio sa iskazanim PDV. Prema tome. 2) ako između obveznika koji izdaje i obveznika koji prima dokument o obračunu postoji saglasnost da obračun prometa dobara i usluga izvrši primalac dobara i usluga.  . ako je zakupodavac obveznik PDV. Prema odredbi člana 12. ukoliko se stanovi i stambeni objekti koriste za druge potrebe. bez prava na odbitak prethodnog poreza. stav 1. Obračunati PDV isplatilac prihoda iskazuje kao prethodni porez na računu 270. u skladu sa članom 25. tako da se PDV obračunava samo na zakup nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji. tačka 3) Zakona o PDV). Na osnovu navedenih odredbi Zakona o PDV proizlazi da obaveza obračuna PDV na usluge zakupa poslovnog prostora postoji: – u slučaju da se nepokretnost koja se iznajmljuje nalazi u Republici. Saglasno sa odredbom člana 10. a uslugu iznajmljivanja te nepokretnosti vrši strano lice koje u Republici nema sedište ili stalnu poslovnu jedinicu.1) ako obveznik – primalac dobara i usluga ima pravo da iskaže PDV u računu. 3) ako je dokument o obračunu dostavljen obvezniku koji je isporučio dobra ili uslugu. dužan je da obračuna PDV po opštoj stopi od 18%. strano lice mora da odredi poreskog punomoćnika kao poreskog dužnika (koji ne mora da bude obveznik PDV). a uslugu iznajmljivanja vrši obveznik PDV. poreski dužnik je lice kome je nepokretnost data u zakup (član 10. Naime. na usluge zakupa stanova i stambenih objekata. isplatilac prihoda je dužan da obračuna i plati porez po odbitku (porez na dohodak građana). obveznik obračuna i plaćanja PDV je fizičko lice zakupodavac. Međutim. osim kod zakupa stanova i stambenih objekata. Za razliku od poreza na dohodak gde porez plaća isplatilac – pravno lice ili preduzetnik. stav 2. zajedno sa ugo­ vorenom neto naknadom isplatiće fizičkom licu jer je obveznik PDV to lice a ne isplatilac naknade. a ako ne odredi poreskog punomoćnika. ako se koristi za stambene potrebe). a iznos PDV. a uslugu iznajmljivanja te nepokretnosti vrši strano lice koje u Republici nema sedište ili stalnu poslovnu jedinicu. PDV se obračunava. Obaveza obračuna PDV na uslugu iznajmljivanja nepokretnosti postoji i u slučaju kada se nepokretnost nalazi u Republici. U slučaju da je obveznik PDV dao u zakup nepokretnost koja se nalazi u Republici (osim stanova i stambenog objekta. tačka 1) Zakona o PDV. poreski dužnik je lice kojem je nepokretnost data u zakup. – u slučaju kada se nepokretnost nalazi u Republici. stav 3. tačka 4) Zakona o PDV. ako se koriste za stambene potrebe. kao mesto prometa usluge koja je neposredno povezana sa nepokretnošću smatra se mesto gde se nalazi nepokretnost. Zakona ovaj poreski dužnik ako je istovremeno i obveznik. stav 2. a ako ne odredi poreskog punomoćnika.

01. Prema odredbama člana 16. o čemu je Ministarstvo finansija i ekonomije dalo mišljenje br. kao i troškovi telefonskih. Ako je ugovoreno plaćanje zakupnine po isteku određenog perioda (meseca. stav 1. obaveza za obračun PDV ne postoji. vodovodnih i elektro priključaka. Kada je naknada za uslugu zakupa plaćena unapred (avansno).Ukoliko je obveznik PDV poreski dužnik po osnovu člana 10. Tako. odnosno podzakupac. rekonstrukcija. predstavljaju prihod od nepokretnosti za zakupodavca u skladu sa odredbama člana 66. bez obzira na to da li je zakup nepokretnosti ugovoren na određeno ili neodređeno vreme. na primer. Zakona o PDV.  . godine. 9. smatra se da je PDV obaveza nastala danom kada se izvrši promet usluga (poslednjeg dana u mesecu ako se izdaje periodični račun) ili naplata ukoliko je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa usluga. obaveza obračunavanja PDV nastaje u momentu naplate. troškovi adaptacije poslovnog prostora koji je dat u zakup a koje snosi zakupac imaju tretman zakupnine. tromesečja. U pogledu vremena pružanja usluge zakupa nepokretnosti prema odredbi člana 15. stav 1. Kako se najčešće za ovakvu vrstu usluga izdaju periodični (najčešće mesečni) računi. stav 5. Zakona o porezu na dohodak građana. stav 1. adaptacija poslovnog prostora. obaveza obračunavanja PDV nastaje po isteku ugovorenog perioda. 2) ili 3) Zakona. odnosno u momentu isplate zakupodavcu. Ukoliko je zakupodavac domaće lice koje nije obveznik PDV (nije evidentiran za PDV). Kako se tretiraju dodatna ulaganja na nepokretnosti? Imajući u vidu odredbe ZOO po kojima je zakupodavac dužan da održava nepokretnost u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i da radi toga vrši potrebne opravke na njoj.). odnosno zakupac – korisnik usluge. poreski punomoćnik. tromesečju i dr. Zakona. 414–00–00200/2003–04 od 19. polugodišta i dr. a koje bi on sam bio dužan da učini. ako zakupac preuzme na sebe obavezu održavanja zakupljene stvari (nepokretnosti). isti iznos iskazuje kao prethodni porez. tj. zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi troškove koje je ovaj učinio za održavanje stvari. promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje račun (poslednjeg dana u mesecu). tač. saglasno sa odredbom člana 28. poreski punomoćnik ili zakupac kao obveznik iskazuje obavezu za PDV (po internom obračunu) i u isto vreme. stav 2. tačka 2) Zakona o PDV smatra se da je usluga pružena danom kada je prestao pravni odnos koji je osnov pružanja usluge. Prihode od nepokretnosti čine ostvarena zakupnina i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac. Troškovi popravki. ukoliko ih snosi zakupac. zadnjeg dana u mesecu.2004. a uslugu davanja u zakup nepokretnosti koja se nalazi u Republici vrši strano lice.

sitnih po­ pravki bravarije. Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. Ukoliko ovi troškovi padaju na teret zakupca (što je u skladu sa ZOO). kao prethodni porez. Troškovi koji nastanu s tim u vezi takođe predstavljaju zakupninu. adaptacija. zamena sijalica.02. o čemu je Vrhovni sud Srbije doneo presudu U. a mogu i da se posebno iskazuju. zamena osigurača. a da se zakupac obavezuje da umesto da plaća zakupninu za određeni period.08. Kako se tretiraju troškovi sitnih opravki i korišćenja zakupljene nepokretnosti? Pod troškovima sitnih popravki izazvanih redovnom upotrebom stvari koji padaju na teret zakupca. modernizacija i sl. i slično. Ako je ove popravke vršilo lice koje je obveznik PDV. nezavisno od toga što se ona ne isplaćuje direktno zakupodavcu. adaptacije i slične intervencije ne mogu se smatrati sit­ nim popravkama. odnosno vlasnika nepokretnosti. potrošnje vode. instalacija. komunalne usluge i dr. sanitarija. grejanja) i sl. odnosno javno komunalnim preduzećima na osnovu ispostavljenih računa koji glase na ime zakupodavca.2003. Ugovorom o zakupu potrebno je urediti na čiji teret padaju troškovi korišćenja zakupljene nepokretnosti. po našem mišljenju ne podležu plaćanju poreza na dohodak građana na prihode od nepokretnosti. komunalnih usluga (čišćenja. 413–00–00143/2005– 04 od 25. u slučaju ako se radi o montiranju uređaja od strane zakupca koji se mogu demontirati a da se pri tom ne remeti nepokretnost u građevinskom smislu. oni mogu da budu uključeni u iznos zakupnine. a čiji deo glasi: „troškovi PTT. 10.2005. telefona.). zamena delova uređaja. U praksi je vrlo čest slučaj da je predmet ugovora o zakupu nedovršeni objekat ili poslovni prostor koji je potrebno adaptirati.Prihodima od nepokretnosti smatraju se i sredstva koja zakupac uloži u prostor koji je uzeo u zakup (dovršenje gradnje. Međutim. telefon. godine. komunalni i slični troškovi koji nastaju od strane zakupca u toku korišćenja nepokretnosti – stana po osnovu ugovora o zakupu. odnosno troškovi struje. sopstvenim sredstvima dovrši ili adaptira poslovni prostor. a koje zakupac plaća direktno javnim. godine .“ Zakupac ne može da koristi PDV sadržan u računima za struju. s obzirom na to da računi glase na ime zakupodavca. 2679/02 od 5. iznošenja smeća. električne energije. Na koji način će se oni prevaljivati na zakupca zavisi od toga da li su zakupodavac i zakupac obveznici PDV. Zamena sanitarija.  . i oporezuju se na isti način kao i zakupnina. a zakupodavac ne može iskazati PDV na računu zato što nije poreski obveznik. tada ovi troškovi ne predstavljaju prihod od nepokretnosti. rekonstrukcija. tada zakupac – obveznik PDV može da koristi prethodni PDV uz ispunjenje uslova propisanih Zako­ nom o PDV. S tim u vezi. kod nepokretnosti mogu se podrazumevati troškovi krečenja.

onda zakupodavac može da na računu pored osnovne cene zakupa iskaže i troškove korišćenja i da na ukupnu vrednost zaračuna PDV. a zakupac srpsko pravno lice. Prema odredbama člana 14. odnosno preduzetnik. obrasci koji se podnose isti su kao i kada je zakupodavac rezident. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ako je vlasnik nekretnine u Srbiji fizičko lice nerezident. S obzirom na to da nerezident ostvaruje prihode koji se oporezuju po odbitku. Pri tome. Ovo rešenje primenjuje se kako na dohodak ostvaren neposrednim korišćenjem nepokretne imovine. Kako se oporezuje prihod od nepokretnosti koji ostvaruje nerezident za nepokretnu imovinu u Srbiji ? Ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je zaključila Srbija (Jugoslavija. Srbija i druga država ugo-  . 11. kada su zakupodavac i zakupac obveznici PDV. zakupac je dužan da obračunava i plaća porez na prihode od nepokretnosti po odbitku prilikom isplate prihoda nerezidentu. s obzirom na to da nerezident nema prebivalište. Obaveza podnošenja poreske prijave poreskom organu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost na obrascu PPDG-2 važi i za nerezidente. odnosno boravište u Srbiji. Izuzetak čini usmerevanje. porez na dohodak usmerava se prema sedištu isplatioca. Ovako zaračunati PDV može se koristiti kao prethodni porez. Ovo je zbog toga što postoji neposredna ekonomska veza između nepokretne imovine i države izvora – države ugovornice u kojoj se nepokretnost nalazi. za koje nije obavezno podnošenje poreske prijave. poreska stopa. stav 3. odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice. Ugovori određuju metod koji će primenjivati Srbija i druga država ugovornica za eliminisanje dvostrukog oporezivanja dohotka od nepokretne imovine. Ako je vlasnik nekretnine u Srbiji fizičko lice nerezident. tako i na dohodak koji se ostvari iznajmljivanjem ili korišćenjem na drugi način. koja se nalazi u drugoj državi ugovornici oporezuje u toj drugoj državi (državi izvora). poreski obveznik – nerezident Republike koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. saglasno odredbama člana 14. Poreska osnovica. Srbija i Crna Gora) određuje se da se dohodak koji rezident države ugovornice ostvari od nepokretne imovine. stav 2. porez se plaća po rešenju poreskog organa. To znači da se za nepokretnu imovinu koju nerezident poseduje u Srbiji prihod od zakupa te imovine oporezuje u Srbiji. odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike. dužan je da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda. a zakupac fizičko lice rezident. ne postojati obaveza određivanja punomoćnika.Međutim. obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik. Naime.

br. SCG) do sada zaključila. Primer ugovora o zakupu Forma ugovora o zakupu nije propisana zakonom. __________________. ul. br. čija je površina ______ m2. koji se prema odredbama ugovora. ul. Međutim. tekući-račun br. na kapitalni dobitak i na imovinu koji podležu oporezivanju u drugoj državi ugovornici. Zakupodavac i zakupac su se sporazumeli o sledećem: Član .vornica mogu primenjivati isti ili različit metod.  . U ugovorima koje je Srbija (Jugoslavija. _________________________. Zakupac se obavezuje da mu za to plaća zakupninu i da mu po isteku određenog vremena vrati neoštećenu imovinu. _________. – metod kredita prema kojem rezidentu države ugovornice. skladišta i sl. Ugovor o zakupu poslovnog prostora zaključen dana _____________ u _________________. koga zastupa __________________________ kao zakupca (u daljem tekstu: Zakupac). _________. odbitak od poreza na dohodak u državi rezidentnosti ne može biti veći od njenog poreza na dohodak. oporezuje u drugoj državi ugovornici. 12. ___________________. br. Zakupodavac se obavezuje da preda Zakupcu na korišćenje poslovni prostor koji se nalazi u _________ _____. Pri davanju u zakup imovine zaključuje se ugovor o zakupu kojim se zakupodavac obavezuje da preda određenu imovinu na upo­ trebu zakupcu. primenjuju se sledeći metodi: – metod izuzimanja kod kojeg se dohodak rezidenta države ugovornice koji se. Poslovni prostor se sastoji od ____________________ prostorija (pomoćnih prostorija. ul. država rezidentnosti odobrava odbitak od poreza na dohodak tog rezidenta iznos koji odgovara porezu na dohodak koji je plaćen u drugoj državi ugovornici. oporezuju u drugoj državi ugovornici. ________________. koji ostvaruje dohodak. tekući-račun br.). između _____________________________ iz _________________. _______________. koga zastupa __________________________ kao zakupodavca (u daljem tekstu: Zakupodavac) i __________________________________ iz _____________ . u skladu sa odredbama ugovora. U nastavku dajemo primer ugovora o zakupu nepokretnosti između pravnih lica. _______. izuzimaju od oporezivanja u državi rezidentnosti.

Zakupac se obavezuje da plaća zakupninu u mesečnom neto (bruto) iznosu od ______________ dinara. Član 6. Zakupnina se plaća unapred. Član 3. ako bez opravdanih razloga ne ispuni obavezu iz prethodnog stava. koja je popisana i predata u ispravnom stanju Zakupcu uz zapisnik o primopredaji poslovnog prostora. Zakupodavac se obavezuje da zakupcu preda na korišćenje poslovni prostor koji je predmet ovog ugovora u roku od ___________ dana od dana zaključenja ugovora. Član 9. Zakupodavac je dužan da snosi troškove održavanja poslovnog prostora u ispravnom stanju. Zakupac će poslovni prostor koristiti za obavljanje __________________________ delatnosti i ne može ga koristiti za druge namene bez saglasnosti zakupodavca. Zakupodavac je dužan da redovno plaća troškove iz prethodnog stava i da odmah po dobijanju računa zahteva refundaciju troškova od zakupca. u mesecu za tekući mesec. Član 7. Član 4. Zakupodavac je dužan da zakupcu nadoknadi pričinjenu štetu. čišćenja i druge komunalne troškove nastale u vezi sa korišćenjem zakupljenog poslovnog prostora. parnog grejanja. Troškove održavanja i popravke opreme u poslovnim prostorijama snosi zakupodavac. na osnovu ispostavljenog računa od strane Zakupodavca (bez ispostavljanja računa). od dana zaključenja ugovora.Član 2.  . Zakupac je dužan da snosi troškove upotrebe telefona. Poslovni prostor daje se u zakup za period od __ godina. dostavljanjem knjižnog zaduženja u čijem je prilogu kopija računa za navedene troškove. električne energije. Član 5. Poslovni prostor je (nije) opremljen opremom za obavljanje delatnosti. najkasnije do 0. Član 8. Zakupac nema pravo da vrši bilo kakve promene na zakupljenom poslovnom prostoru (adaptacije i slično) bez pismene saglasnosti Zakupodavca.

od kojih su dva za Zakupodavca. Ovaj ugovor prestaje da važi istekom roka na koji je zaključen. koja je nastala redovnom upotrebom. a Zakupodavac se tome ne protivi. smatra se da je zaključen nov ugovor na neodređeno vreme. bez prethodne pismene saglasnosti Zakupodavca. u stanju u kojem ga je primio. Član . Ugovor o zakupu može prestati otkazom jedne od ugovorenih strana. Član 4. Otkazni rok za otkaz ugovora iznosi _______ dana. uređaja i opreme. Ugovorne strane saglasne su da sva pitanja u vezi sa ovim ugovorom rešavaju sporazumno. Član 6. Za sve što nije uređeno ovim ugovorom primenjivaće se Zakon o obligacionim odnosima.Član 0. Član 2. Zakupac ne odgovara za istrošenost poslovnog prostora. Ovaj ugovor sastavljen je u četiri primerka. Član 5. Član 3. Zakupodavac Zakupac 0 . pod istim uslovima kao i ovaj ugovor. U slučaju spora spor će biti rešavan pred nadležnim sudom. Zakupac je dužan da po prestanku zakupa vrati Zakupodavcu neoštećen poslovni prostor u roku od pet dana. Zakupac ne može zakupljeni poslovni prostor dati u zakup drugome (podzakup). zakupac produži da koristi poslovni prostor. a dva za Zakupca. Zakupodavac može otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od ___ dana po isteku roka za plaćanje. Ako po isteku vremena za koje je ugovor zaključen.

2. Obveznik poreza na dohodak građana za prihode ostva­ rene davanjem u zakup pokretne imovine je fizičko lice koje tu imovinu izdaje u zakup. Bruto prihod obuhvata ostvarenu zakupninu i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac (popravke. Kako se utvrđuje porez na prihod od davanja u zakup pokretne imovine ? Prema odredbama člana 82. do 599. br. prihodi koje obvez­ nik ostvari davanjem u zakup opreme. Osnovni elementi za ovu vrstu zakupa su : ­ugovor o zakupu je specifičan vid ugovora kojim se zakupodavac obavezuje da zakupoprimcu preda određenu stvar na upotrebu. transportnih sredstava i druge pokretne imovine.tako da osnovni elementi iskazani u prethodnom poglavlju važe i za ovu vrstu zakupa. Osnovicu za obračun poreza na dohodak čini ostvareni neto prihod. 57/89 i „Službeni list SRJ“ 31/93. Zakona o porezu na dohodak građana. Zakup pokretne imovine od strane NVO 1. 39/85.). a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. obvezniku koji to zahteva i dokumentuje. saglasno odredbama člana 34. a naročito prava i obaveze ugovornih strana. br. 29/78. Ugovori o zakupu opreme. a plaćati u dinarima. zamena delova i sl. u kome precizno treba definisati sve elemente. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“. Prema odredbama člana 82. Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS“. smatraju se ostalim prihodima. 567. u daljem tekstu ZOO). -ugovor se sastavlja u pisanoj formi. a može se ugovoriti i plaćanje u devizama. Zakona o porezu na dohodak građana. ­za ugovore o upotrebi pokretne imovine po osnovu zakupa ne postoji obaveza overavanja kod suda ili u opštini kao što je to slučaj kada se radi o ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti. transportnih sredstava i druge pokretne imovine uređeni su odredbama čl. poreski organ će umesto normiranih troškova priznati troškove amorti-  .uzimajući u obzir odredbe ZOO. stav 4. Oporezivi prihod utvrđuje se kada se od bruto prihoda odbiju normirani troškovi u visini od 20%. Uvod Zakon o obligacionim odnosima potpuno isto tretira i zakup pokretne imovine u odnosu na zakup nepokretnosti. Stopa poreza na prihode od zakupa pokretne imovine je 20%.6. 62/2006). -ugovori o zakupu mogu se zaključivati u stranoj valuti.

Prema tome. već i vrednost svih realizovanih obaveza i usluga na koje se obavezao zakupac. tromesečja.zacije. obavezu održavanja zakupljene stvari umesto plaćanja zakupnine za određeni period preuzme na sebe zakupac. svi troškovi koji s tim u vezi nastanu imaju tretman zakupnine na koju se obračunava i plaća porez na dohodak građana. Za razliku od poreza na dohodak građana gde porez plaća isplatilac – pravno lice ili preduzetnik. obveznik obračuna i plaćanja PDV je fizičko lice zakupodavac. i 16.). obaveza obračunavanja PDV nastaje po isteku ugovorenog roka plaćanja. odnosno u momentu isplate zakupodavcu. Mesto i vreme prometa usluge zakupa i nastanak poreske obaveze uređeni su odredbama čl. odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr. ako je zakupac – isplatilac prihoda pravno lice-NVO. u slučajevima kada zakupac nije u mogućnosti da plaća zakupninu (npr. jer je obveznik PDV to lice a ne isplatilac naknade. tromesečju i dr. Porez po odbitku obračunava. kao i državni organi i organizacije. Prema tome. Porez na dohodak građana na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari plaća se: – po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda. Pod pravnim licem podrazumeva se i deo pravnog lica. polugodišta i dr. a iznos PDV. Porez po rešenju plaća sam obveznik – fizičko lice zakupodavac. obustavlja i uplaćuje na propisane račune isplatilac u momentu isplate prihoda za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod. ukoliko ugovorom o zakupu. obaveza obračunavanja PDV nastaje po isteku ugovorenog perioda. Naime. Prema tome. finansiranja. ako isplatilac prihoda nije pravno lice -NVO. 15.  . 12. – po rešenju poreskog organa. zajedno sa ugovorenom neto naknadom isplatiće zakupodavcu. blokiran mu je račun). Obračunati PDV isplatilac prihoda iskazuje kao prethodni porez na računu 270. Ako je ugovoreno plaćanje zakupnine po isteku određenog perioda (meseca. prihodom od zakupnine smatra se ne samo novčana naknada (zakupnina). tj. kojem je fizičko lice izdalo u zakup imovinu u momentu isplate prihoda. investicionog i tekućeg održavanja i druge stvarne troškove u vezi sa stvarima koje je dao u zakup. obustavljanje i uplatu poreza vrši pravno lice­NVO. obaveza obračunavanja PDV nastaje u momentu naplate. Obračun. Zakona o PDV. Ako je zakupodavac fizičko lice koje je obveznik PDV. Kada je naknada za uslugu zakupa plaćena unapred. isplatilac prihoda od zakupa dužan je da obračuna i plati porez po odbitku. zadnjeg dana u mesecu. onda postoji obaveza obračuna PDV na zakup pokretne imovine.).

StT – nominalni iznos stvarnih troškova. Zakona. Imajući u vidu to da se zakupnina najčešće ugovara u neto iznosu. iznosi 1. Kada je zakupodavac fizičko lice koje je obveznik PDV. ako zakupac nije obveznik PDV ili je obveznik. ovog zakona. gde je: B – bruto iznos naknade. Ona je osnovica za obračun PDV.25N. dužni su da podnesu poresku prijavu PPDG­4 i u slučaju kada se ovaj porez plaća po odbitku. Zakona o PDV). ali su korisni kod ugovaranja zato što se na osnovu njih može utvrditi cena koštanja zakupa.4047611. koji se dodaje na bruto naknadu. Koeficijent za preračun sa neto na bruto iznos. najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o zakupu. glasi: B = StT + 1. Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu ne plaća PDV.  . Ukoliko je zakupodavac fizičko lice koje nije obveznik PDV. N – neto naknada bez stvarnih troškova. potrebno je preračunati neto iznos zakupnine na bruto iznos.Prema odredbama člana 95. Koeficijent za preračun sa neto na bruto iznos. Ovi koefi­ cijenti se ne koristi prilikom obračuna. a umesto normiranih se priznaju stvarni troškovi. Ovi koeficijenti primenjuju se kod preračunavanja u bruto naknadu nezavisno od toga da li je zakupodavac obveznik PDV ili ne. ono je dužno da na zakup obračuna PDV po stopi 18%. kada se na naknadu plaća PDV iznosi 1. koji u sebi sadrži PDV. obveznik poreza na prihode od nepokretnosti iz člana 67. radi obračuna poreza. nezavisno od toga da li je zakupac pravno ili fizičko lice i nezavisno od visine zakupnine. dok se porez na dohodak građana odbija od bruto naknade. Prijava za prihode od zakupa pokretnih stvari podnosi se na obrascu Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari i na druge prihode na koje se plaća porez po odbitku za ____ godinu – Obrazac PPDG­4 u skladu sa Pravilnikom o obrascima poreskih prijava. Naime. primenom koeficijenta dobija se bruto naknada. kao i obveznik poreza na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. Ova obaveza propisana je za sva fizička lica – zakupodavce. a ne može da odbije prethodni PDV (bavi se delatnošću iz člana 25. ovog zakona. Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prihode od zakupa pokretnih stvari podnosi se prema prebivalištu poreskog obvez­ nika (fizičkog lica – zakupodavca). na usluge zakupa pokretnih stvari se ne obračunava i ne plaća PDV.1904762. U nastavku dajemo koeficijente za preračun u bruto koji u sebi sadrže i PDV. Preračunata stopa PDV iznosi 15. odnosno podzakupu.254237%.

br.00 . 4 h 20%) Iznos za isplatu (r.00  .904. br. a umesto normiranih se priznaju stvarni troškovi.904. gde je: Bpdv – bruto iznos naknade sa PDV.18StT + 1. 3 – r.Formula za preračun sa neto na bruto iznos kada se na naknadu plaća PDV. br. StT – nominalni iznos stvarnih troškova.523. 3.000 dinara mesečno.380. N – neto naknada bez stvarnih troškova i PDV.904762 .000.8 . 6) 0. Fizičko lice nije obveznik PDV. 4) Porez na dohodak (r.1. 3 h 20%) Oporezivi prihod (r. glasi: Bpdv = 1. Primer obračuna zakupnine NVO je obračunalo i uplatilo zakupninu za juni 2007. Kako obračunati zakupninu i popuniti poresku prijavu PP OPJ-4 ? 3. br.95 9.76 0. br.000. Obračun ) 2) 3) 4) 5) 6) 7) Neto iznos zakupnine Koeficijent za preračun Bruto iznos zakupnine Normirani troškovi (r. 3 – r. za putnički automobil fizičkom licu u ugovorenom neto iznosu od 10. br.4749999N.76 2.

Zakona o poreskom po­ stupku i poreskoj administraciji. i iznosa poreza sa red. koja čine sastavni deo te prijave. br. koja u sebi sadrži porez na dohodak građana. obračunat primenom propisane stope na oporezivi prihod sa red. U koloni 4 – Uplatni račun. kao zbir iznosa poreza sa red. i 9. i to u roku od pet dana po isteku meseca. 3) u delu III – Ukupno plaćeni porez. br. 6 – prihod koji čini ugovorena zakupnina od davanja u zakup ili podzakup pokretnih stvari. u skladu sa članom 41. (2) pod red. Pravilnika o načinu utvrđivanja. 6. 10 – iznos za isplatu. 8 – oporezivi prihod. 9. podaci se unose na red. 7 – iznos troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda (propisani normirani ili dokazani stvarni). br. br. 8. u koloni 3 na red. Kod zakupa pokretnih stvari ne popunjava se prvi deo a u delu II – Prihodi od davanja u zakup pokretnih stvari. Prilikom obračuna poreza na prihode od zakupnine polazi se od toga da se zakupnina ugovora u bruto iznosu bez PDV. 9. 4. Izuzetno veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu istog dana kada je izvršena isplata. posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu. na obrascu Specifikacija uz poresku prijavu ______. podnosi se specifikacija uplate poreza prema opštinama. 11. u skladu sa odredbama člana 13. br. koji podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave jednom mesečno. br. u koloni 3 unosi se: (1) pod red. Kako popuniti poresku prijavu PP OPJ­4 ? Isplatilac prihoda od zakupa pokretnih stvari popunjava poresku prijavu na Obrascu PP OPJ–4. Uplatni račun za plaćanje poreza na prihode od zakupnine dat je u tabeli. (3) pod red.  . br. (5) pod red. kao razlika između prihoda sa red. 7. a najkasnije u roku od dva dana od dana isplate prihoda koji se oporezuje po odbitku. i iznosa troškova sa red.3. kao razlika između prihoda sa red. br. br. br. Uz poresku prijavu PP OPJ­4. 9 – iznos poreza na dohodak građana na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari. unosi se iznos ukupno obračunatog i plaćenog poreza na prihode od nepokretnosti i na prihode od davanja u zakup pokretnih stvari. br. br.2. br. 6. (4) pod red. plaćanja i evidentiranja poreza. stav 3.

524 . Normirani (. Normirani (6. II 6.. Stvarni 3. 5.905 7. – 4) PRIHODI OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI Prihod – ugovorena zakupnina (član 82.  I . – 9) UKUPNO PLAĆENI POREZ Ukupno obračunat i plaćen porez na prihode od nepokretnosti i od davanja u zakup pokretnih stvari (4. x 20 %) 2. Oporezivi prihod (.905 0. stav 2. OPIS 2 PRIHODI OD NEPOKRETNOSTI Prihodi – ugovorena zakupnina (član 66.000 840-745843-96 . 2. Stvarni 8. – 2) Porez na dohodak građana (3. III . 0. + 9) 9.PP OPJ-4 PORESKA PRIJAVA O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU NA PRIHODE OD NEPOKRETNOSTI I OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI Isplata izvršena:___________200_ godine Unose se celi brojevi. br. x 20 %) Iznos za isplatu (. – 7) Porez na dohodak građana (8. bez decimala Red.38 .905  . 4. 9. Zakona) Troškovi: 2.2. 7.. x _20_%) 7. x __20__ %) Iznos za isplatu (6. Zakona) Troškovi: Iznos 3 Uplatni račun 4 2. Oporezivi prihod (6.2.

Isto tako. ako ih ne refundira od zakupodavca i dužan je da obračuna porez na dohodak građana (i eventualno PDV. ali ne više od 12 meseci. knjiži se na teret računa 280 – Unapred plaćeni troškovi. Kako tretirati troškove održavanja zakupljene stvari ? Prema odredbama člana 570. delove motora i druge rezervne delove za zakupljeno motorno vozilo. umesto da plaća zakupninu za određeni period. kupuje auto-gume. Zakupac je dužan da obavesti zakupodavca o potrebi opravke. Ako zakupodavac preuzme na sebe obavezu održavanja zaku­ pljene stvari (pokretne imovine). pod troškovima koji padaju na teret zakupca mogu se knjižiti na osnovu verodostojne dokumentacije sledeći troškovi u vezi sa zakupljenim vozilom: troškovi pogonskog goriva. vulkanizerske usluge (krpljenje guma). troškovi u vezi za registracijom vozila. Po našem mišljenju. vrši se stavom 525/465. 6. Zakupnina koja se plaća za više meseci unapred. 489. Ukoliko zakupac vrši popravke vozila. Kako knjižiti zakupninu? Knjiženje troška zakupnine kod zakupca. akumulator. a koje bi on sam bio dužan da učini. ulje za podmazivanje motora. obaveznim osiguranjem i slično. troškovi pranja vozila. knjiži se i prethodni porez na teret računa 270 (ili 272). pored navedenih knjiženja. tada se knjiži na teret računa 014 – Ostala nematerijalna ulaganja. a na kraju obračunskog perioda prenosi se odgovarajući deo na teret računa 525. on treba da traži od zakupodavca da mu nadoknadi troškove ili umanji naplatu zakupnine. zakupodavac je dužan da održava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i da radi toga vrši potrebne opravke na njoj.4.Kako tretirati troškove korišćenja zakupljene stvari? Prema odredbama člana 570.  . kao i troškovi same upotrebe. ako je obveznik PDV). Kada zakupac učini neki od ovih troškova vezanih za održavanje zakupljenog vozila. razne popravke. putarina i slično. u iznosu koji se odnosi na obračunski period. troškovi redovnih servisa. Zakona o obligacionim odnosima. troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari. Zakona o obligacionim odnosima. zakupodavac je dužan da zakupcu naknadi troškove koje je ovaj učinio za održavanje stvari. 5. Ako se zakupnina plaća unapred za period duži od 12 meseci. rezervni delovi i njihova zamena padaju na teret zakupodavca. a u korist računa 465. Kod zakupa pokretnih stvari (uobičajeno su to motorna vozila). stav 1. prestavljaju troškove zakupodavca. padaju na teret zakupca. u slučaju kada je zakupodavac fizičko lice koje nije obveznik PDV. stav 3. ovi troškovi predstavljaju troškove zakupnine. Ako je zakupodavac obveznik PDV.

jasno i nedvosmisleno uređeni ugovorom. prava i obaveze ugovorenih strana morali biti pismeno.Ostali troškovi. Primer ugovora o zakupu je dat u prethodnom poglavlju ali se može iskoristiti i kao primer za sklapanje ugovora o zakupu pokretnosti uz određene modifikacije  . kako ne bi dolazilo do sporova u toku trajanja ugovora. ukoliko ih učini zakupac. odnosno radnje i fizičkog lica kod zakupa pokretnih stvari. Ugovorom o zakupu trebalo bi da se precizira šta je sve uključeno u naknadu koju zakupac plaća zakupodavcu. Smatramo da bi obligaciono-pravni odnosi između pravnog lica. imaju za zakupodavca tretman prihoda od zakupa.

br. Poreska oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza propisana su odredbama člana 24. postupku evidentiranja i brisanja iz evidencije i o obliku i sadržini poreske prijave PDV („Službeni glasnik RS“. priloga. od kojih su. Uvod Porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu PDV) je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plaća na isporuku dobara i pružanje usluga. osim ako Zakonom o PDV nije drukčije propisano. • Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza („Službeni glasnik RS“. • Pravilnik o postupku ostvarivanja prava na povraćaj i o načinu i postupku refakcije PDV („Službeni glasnik RS“. 107/04 i 65/05). Za određene projekte. Sredstva za svoj rad NVO stiču. 140/04 i 67/05). i 112/06. Zakona o PDV. donacija. Na osnovu Zakona o PDV doneti su podzakonski akti. Zakona o PDV. • Pravilnik o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik RS“. Pored opšte stope. 105/04. br. imajući u vidu da se većina njih bave isključivo delatnošću koja ne podleže ovoj obavezi. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV („Službeni glasnik RS“. 94/04 i 108/05. u daljem tekstu Pravilnik o poreskim prijavama). Zakona o PDV. u daljem tekstu: Pravilnik o poreskim oslobađanjima). dok su poreska oslobođenja bez prava na odbitak prethodnog poreza propisana odrebama člana 25. u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga. kao i na uvoz dobara.7. za NVO najznačajniji: • Pravilnik o obliku i sadržini prijave za evidentiranje obveznika PDV. 86/04. 107/04 i 67/05). 124/04. Poreski položaj NVO kada nisu poreski obveznici Nevladine organizacije po pravilu nisu obveznici PDV. poklona i dr. 2. 61/05 i 61/07– u daljem tekstu: Zakon o PDV) Opšta stopa PDV iznosi 18%. najčešće. u skladu sa članom 23. . PDV je u Republici Srbiji uveden odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“. • Pravilnik o obliku. iz članarina svojih članova. udruženja i organizacije mogu dobiti sredstva i iz državnog budžeta i budžeta lokalne samouprave. . NVO u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV) 1. . na određeni broj dobara i usluga primenjuje se posebna stopa od 8%. 84/04. Pravno lice koje nije obveznik PDV ima isti status kao i krajnji  .

stav 4. a za 200.000.000. Obračunati porez povećava troškove poslovanja udruženja. Kada NVO ova nabavljena dobra daje (poklanja) bez naknade drugim licima. Kada NVO koja nije obveznik PDV nabavlja dobra ili usluge za sopstvene potrebe ili za potrebe obavljanja svoje delatnosti od dobavljača koji su poreski obveznici. već treba da vodi evidencije kome je pomoć upućena (zbog knjiženja u knjigovodstvu). Prilikom nabavke igračaka od dobavljača koji nije poreski obveznik nema obračunatog PDV. U ovom slučaju može da izvrši interni obračun PDV. Primer 2: Humanitarna organizacija „B“ primila je donaciju u robi (npr. Novčana sredstva nalaze se na tekućem računu udruženja. udruženje deo članarine u iznosu od . Pravno lice poreski obveznik prilikom poklanjanja robe (garderobe) humanitarnoj organizaciji nema obavezu izdavanja računa iz člana 42. Kada humanitarna organizacija poklanja datu garderobu izbeglicama. što je i najčešći slučaj. Na osnovu statuta. Zakona. To znači da NVO nabavlja dobra i usluge sa obračunatim PDV od strane dobavljača poreskog obveznika i snosi teret PDV. Dobijenu garderobu poklanja izbeglicama – fizičkim licima. odnosno ne izdaje račun u smislu člana 42. Prilikom nabavke igračaka (300.potrošač. Zakona o PDV. u skladu sa odredbama Pravilnika o računima. garderoba) od pravnog lica poreskog obveznika. ona ima tretman krajnjeg potrošača. članarina ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga i ne podleže obavezi plaćanja PDV. odnosno udruženje se javlja kao krajnji potrošač. ona neće obračunavati PDV. 00 . Zakona . Pri kupovini svih dobara i usluga na tržištu. jer u skladu sa članom 4. a za ostatak novca u iznosu od 300.000 dinara poklanja Domu penzionera za potrebe krečenja.0000 Domu penzionera ne obračunava PDV. pa tako i NVO.500. obračunati PDV u fakturama dobavljača povećaće troškove NVO.000 dinara kupuje od trgovinskog preduzeća poreskog obveznika igračke. Prilikom poklanjanja igračaka udruženje ne obračunava PDV. Primer 1: Udruženje građana „A“ prikupilo je članarinu od svojih članova u iznosu od . Naime. Kao što smo već istakli.000 kupuje slatkiše od trgovinskog preduzeća koje nije poreski obveznik i poklanja ih Domu za nezbrinutu decu. iz razloga što prenos novčanih sredstava bez obaveze primaoca da izvrši protivuslugu nije predmet oporezivanja PDV. NVO snosi PDV kao trošak poslovanja.000 dinara. To znači da udruženje prilikom prosleđivanja (poklanjanja) članarine u iznosu od .000) dobavljač poreski obveznik obračunaće u ulaznoj fakturi PDV od 8%. tačka 2) Zakona o PDV. obveznik PDV koji vrši promet licima koja nisu obveznici PDV nemaju obavezu izdavanja računa iz člana 42. prometom dobara uz naknadu smatra se i svaki promet dobara bez naknade. Naime. ne obračunava PDV.

NVO može obavljati sve delatnosti koje su utvrđene statutom. Zakona o PDV. ona postaje obveznik PDV ako joj vrednost isporučenih dobara i pruženih usluga. uobičajeno je da se privredna delatnost mnogo efikasnije i racionalnije obavlja ukoliko se obavlja u okviru privrednog društva.000 na 4. organizuje dobrotvorne priredbe. Činjenica da je NVO po pravilu nedobitna organizacija ne znači da se mora uzdržavati od obavljanja delatnosti koja donosi dobit. za umanjenje svoje poreske obaveze po izlaznim računima. Ako se nedobitna organizacija bavi delatnošću koja podleže PDV. U izlaznim fakturama obračunava PDV. godine ) smatra se malim poreskim obveznikom. drži školu plesa i dr.000 od 1. koja podleže oporezivanju PDV.3. Za obavljanje navedenih delatnosti NVO ne mora da osnuje privredno društvo.000.000. u okviru obavljanja delatnosti. a koja je u 0 . Osnovni motiv obavljanja delatnosti (npr. kao trajnu aktivnost u cilju ostvarivanja prihoda.000.000.januara 2008. Obveznici poreza na dodatu vrednost – NVO koje se bave oporezivom delatnošću NVO mogu sticati sredstva za svoj rad i obavljanjem privredne delatnosti.000 dinara u prethodnih 12 meseci. pod uslovima iz člana 28. godine cenzus za uključivanje u sistem PDV se menja sa 2. Zakona o PDV. odnosno oni koji svojim kupcima prodaju dobra ili usluge uz naknadu. ima restoran ili kafić.januara 2008. već da se ostvareni prihod iskoristi za obavljanje delatnosti zbog koje je NVO osnovana. NVO koja se bavi delatnošću koja podleže PDV.000 dinara. Januara 2008. pored osnovne delatnosti bavi nekom delatnošću koja podleže PDV. ali ima i pravo da koristi prethodni porez.000 dinara i postao je poreski obveznik. nego u okviru NVO. ambleme.000 od 1. godine ). Na primer. Zakona. trgovine) nije u tome da NVO ostvari određeni prihod i dobit.000.000 dinara (4. Ukoliko se NVO. već ih može samostalno obavljati.000. Od 1. izdaje časopise. udruženje građana izdaje u zakup poslovni prostor.000. Nedobitna organizacija koja se bavi delatnošću koja podleže PDV. U prethodnih 2 meseci imao je ostvaren ukupan promet dobara i usluga veći od 2. značke. poreski obveznik je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga. u smislu člana 33. osim onih koje su zakonom zabranjene.000 dinara (2. Međutim. ona se može prijaviti u sistem PDV i ako proceni da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 1. Prema odredbama člana 8. a ima promet manji od 2. Uobičajeno je da su obveznici PDV pravna lica i preduzetnici. Primer: Fitnes klub registrovan je kao udruženje građana i vrši usluge rekreacije fizičkim licima. osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti (u daljem tekstu: ukupan promet) prelazi iznos od 2.000.

uz uslove propisane članom 28. Račun se izdaje u najmanje dva primerka.prethodnih 12 meseci ostvarila ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 1. osim prometa opreme za vršenje delatnosti. Prometom dobara i usluga smatraju se isporuke dobara i izvršene usluge uz naknadu i bez naknade. Zakona o PDV za svaki promet dobara i usluga drugim obveznicima. Obavezni sadržaj računa koje izdaje NVO koja je obveznik PDV i sadržaj računa NVO koja nije obveznik PDV NVO obveznik PDV dužna je da izdaje račun ili drugi dokument u skladu sa članom 42.000 od 1.000. čija je pojedinačna vrednost najmanje 500. obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine.000 dinara (4. 4. 5. Prava i obaveze NVO – poreskih obveznika Prema odredbama člana 37. s tim što se u konačnom računu odbijaju avansna plaćanja u kojima je sadržan PDV. od kojih jedan zadržava izdavalac računa. Što se smatra ukupnim prometom u smislu člana 33. Obveznik PDV ima pravo da odbije prethodni porez sa ulaznih računa za svoje nabavke.000. obveznik je dužan da: 1) podnese prijavu za PDV (evidenciona prijava). a ostali se daju primaocu dobara i usluga. Zakona o PDV.000 od 1. 0 .000. Zakona o PDV.000 dinara (2.januara 2008. godine ). Zakona o PDV. 3) vodi evidenciju u skladu sa ovim zakonom. nadležnom poreskom organu. Zakona o PDV. bez obzira na pojedinačnu vrednost. ukupnim prometom smatra se ukupan promet dobara i usluga bez PDV. a manji od 2.000. 2) izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga. Obaveza izdavanja računa postoji i ako NVO naplati naknadu ili deo naknade pre nego što je izvršen promet dobara i usluga (avansno plaćanje). 4) obračunava i plaća PDV i podnosi poreske prijave. U ovom slučaju. Zakona o PDV. Sadržina računa propisana je odredbama člana 42. stav 3. 6. podnošenjem evidencione prijave propisane u skladu sa Zakonom o PDV. NVO koja nije obveznik PDV nije dužna da na svojim računima navede klauzulu iz koje proizlazi da PDV nije zaračunat niti da navede član Zakona o PDV na osnovu koga je ona nije obveznik PDV.januara 2008.000 dinara bez PDV i osim prometa objekata za vršenje delatno­ sti. kao kriterijuma za obavezu ulaska u krug obveznika PDV? U skladu sa članom 33. godine ) može se opredeliti za obavezu plaćanja PDV.

promet dobara i usluga. 6) dotacije. ako je PDV obveznik. koje su samo finansijski priliv. kao i dotacije za koje primalac nema nikakvih obaveza prema donatoru. 413–00–01976/2005–04 od 4.09. saglasno sa navedenom odredbom člana 3.2005. i 12. dužan je da obračuna PDV. Zakona o PDV. ukoliko novčana sredstva koja dobijate kao donaciju koristite za nabavku građevinskog materijala koji će se davati kao humanitarna pomoć. sa ili bez naknade. u skladu sa čl. a koji se odnosi na: 1) isporuke dobara i pružanje usluga koje se. isporučilac građevinskog materijala. ovim odredbama precizirano je da se prometom dobara i usluga. Zakona o PDV. odnosno polovnim plovnim objektima. koji glasi: „Međutim. godine.“ 7) subvencije. 413–00–2345/2005 od 27. donacije u novcu. ako se daju povremeno različitim licima.Ukupnim prometom dobara i usluga. čije mesto prometa nije teritorija Republike Srbije. S tim u vezi Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. godine. 2) prenos prava svojine na polovnim motornim vozilima.000 dinara bez PDV i prometa objekata bez obzira na pojedinačnu vrednost. kod špeditera. 3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima. ne smatra: 1) prenos celokupne ili dela imovine. koje se primaju u vidu novčanih sredstava.08. promet dobara i usluga iz člana 6.2005. za koji iz definicije predmeta oporezivanja PDV iz člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik 0 . 3) naplate i isplate šteta po osnovu poslovanja. tačka 1) Zakona o PDV. 2) uzimanje dobara i vršenje usluga za sopstvene poslovne svrhe obveznika PDV. proizlazi da se ne smatra predmetom PDV. stav 1. tj. odnosno primalac ne vrši promet dobara i usluga donatoru. a za koje primalac nije izvršio promet dobara i usluga. 4) davanje poklona manje vrednosti. navodimo deo mišljenja Ministarstva finansija br. II. 11. odnosno koje nisu neposredno povezane sa prometom dobara i usluga koji vrši primalac subvencije. Naime. kao što su dotacije iz budžeta koje nisu neposredno povezane sa prometom dobara i vršenjem usluga. Po ovom pitanju. Zakona. ne smatra se ni: I. u smislu Zakona o PDV. ili kao ulog. koje glasi: „Odredbom člana 3. gde se u ukupan promet uzima samo provizija ili naknada špediteru). primljena novčana sredstva od humanitarnih organizacija i sl. 4) sredstva koja se naplaćuju ili plaćaju u ime i za račun drugog lica (na primer. ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost. pored prometa opreme čija je pojedinačna vrednost najmanje 500. ako prenosilac nije poreski obveznik u smislu ovog zakona. vrše u inostranstvu. 5) članarine.

kao i za pokriće troškova otklanjanja štete nastale usled havarije na grejnom sistemu u prostorijama sportske dvorane „Jezero“. dužan da po osnovu primljenih avansnih sredstava za oporezivi promet dobara i usluga obračuna i plati PDV u skladu sa Zakonom. u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena avansna sredstva. stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporučena dobra ili pružene usluge. u koji nije uključen PDV. Zakona. Saglasno sa navedenom zakonskom odredbom. Po ovom pitanju Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. broj: 413-00-0026/2007-04 od 5. poresku osnovicu kod prometa dobara i usluga čini naknada (u novcu. Zakona.“ Po istom pitanju dato je i mišljenje Ministarstva finansija. pod uslovom da se on ne vrši u cilju ispunjenja obaveze plaćanja prometa dobara ili usluga.03. u okviru obavljanja delatnosti. 86/04 i 61/05 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. Prenos novčanih sredstava nije predmet oporezivanja PDV. u slučaju kada JKP Gradske tržnice primi novčana sredstva (subvenciju) za funkcionisanje preduzeća. ne mogu se uzeti u ukupan promet dobara i usluga. 9) primljeni avansi za promet dobara i usluga (bez obzira na to što primljeni avansi podležu obavezi plaćanja PDV. Međutim. kada obveznik PDV – JP Sportski centar „Mladost“ primi novčana sredstva iz budžeta grada Kragujevca za isplatu zarada zaposlenih. ova novčana sredstva ne uračunavaju se u osnovicu za obračun PDV primaoca sredstava – JP Sportski centar „Mladost“. u koju nije uključen PDV.“ 0 . u tom slučaju u poresku osnovicu za obračun PDV uključuje se subvencija. Prema odredbi člana 17. čiji završni deo glasi: „Saglasno navedenim zakonskim odredbama. 84/04. u skladu sa odredbom člana 16. s obzirom na to da se ne radi o novčanim sredstvima koja su neposredno povezana sa naknadom za promet koji vrši ovaj obveznik PDV. br. ako novčana sredstva u vidu subvencije predstavljaju deo naknade za promet dobara ili usluga.2007.RS“. godine. 413–00–2541/2005–04 od 12. čiji završni deo glasi: „U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. pri čemu taj iznos novčanih sredstava ne predstavlja deo naknade za promet dobara i usluga koje to preduzeće vrši.2005.“ 8) dividende i učešća u dobiti. nezavisno od toga što je obveznik PDV. uključujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga. stav 1. ako ovim Zakonom nije drukčije propisano. godine. kao i uvoz dobara u Republiku.12. jer promet nije izvršen. u tom slučaju primljena novčana sredstva ne uključuju se u poresku osnovicu za obračun PDV.

godine.12. na donaciju se plaća porez na poklon i primalac donacije je dužan da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi. odnosno da zakupoprimac plaća zakupninu u skladu sa ugovorom i pod uslovom da se sredstva depozita. odnosno poklonom. u skladu sa ugovorom o zakupu. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. čiji deo glasi: „S obzirom da preuzimanje depozita – garancije koju ste kao zakupodavac primili od firme „SET Computers“) ne predstavlja predmet oporezivanja prema napred navedenim zakonskim odredbama.2005. čiji završni deo glasi: „Primanje novčanih sredstava – depozita. o čemu pišemo u posebnom delu ovog priručnika.2006. Na donacije se ne plaća PDV. 413-00-02695/2005-04 od 22. ne uključuju se u ukupan promet za određivanje poreskog perioda (mišljenje br. 11) kursne razlike. 12) razlike po „valutnoj klauzuli“. prema kom primljene novčane donacije bez obaveze primaoca da davaocu donacije isporuči dobra ili izvrši uslugu. godine).“. Deo ovog mišljenja citiramo u nastavku: „Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). godine. nakon isteka ugovora.10) kamate (zatezne i druge). nema ni obaveze obračunavanja PDV u ovom slučaju. pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje zakupnine. Po ovom pitanju Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. ukoliko je vrednost donacije preko 9.000 dinara. Po istom pitanju Ministarstvo finansija dalo je mišljenje broj: 413-00-1029/2006-04 od 17. u 0 . Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje. smatraju se donacijom.“ III. 7.08. promet dobara i usluga koji strano lice izvrši obvezniku PDV. Na primljene donacije se ne obračunava PDV Primljena novčana ili druga sredstva. a za koja je primalac sredstava nije obavezan da izvrši nikakvu uslugu niti da isporuči neka dobra davaocu sredstava ili licu koje on odre­ di. nezavisno od toga što je obveznik PDV za oporezivi promet stranog lica izvršen na teritoriji Republike Srbije poreski dužnik. U vezi sa tretmanom novčanih donacija. vraćaju zakupoprimcu. u konkretnom slučaju depozita za eventualno načinjenu štetu po osnovu ugovora o održavanju manifestacija. 413–00– 01823/2005–04 od 5. i 13) depozit – garancije.2005. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV. što znači da ima obavezu obračunavanja i plaćanja PDV. Prema tome. pod uslovom da se sredstva depozita ne koriste za plaćanje prometa dobara i usluga. bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara ili usluga). međutim.11.

Zakona o PDV. navođenjem firmi sponzora prilikom raznih kulturnih. sa obračunatim PDV po stopi od 18%. ukoliko su primljena sredstva uslovljena nekom protivuslugom ili isporukom dobara. Sponzorstvo (za razliku od donatorstva) podrazumeva da primalac sredstava vrši uslugu sponzoru – davaocu sredstava. Ako je NVO obveznik PDV. u časopisu reklamira proizvode privrednog društva. a istovremeno privredno društvo uplaćuje donaciju NVO. ona se naplaćuje od svojih članova u jednakim iznosima i u određenim vremenskim periodima (mesečno. i 2. pri čemu NVO to ne naplaćuje od korisnika. pa je NVO dužna da obračuna PDV po stopi od 8%. donacija i dr. Ovde se ne radi o donaciji. već o naplaćivanju obavljenih usluga reklame. donacija po ugovoru ili drugom dokumentu. odnosno bez ikakve protivusluge ili drugog davanja). ona se ne mogu smatrati donacijom. bilo prilikom održavanja tih manifestacija. onda primljeni transfer predstavlja nadoknadu za obavljenu isporuku dobra ili pruženu uslugu. Na članarine se ne plaća PDV Članarina ne predstavlja naknadu za promet dobara i usluga. a za koja je primalac sredstava nije obavezan da izvrši neku uslugu ili isporuči neka dobra davaocu sredstava ili licu koje on odredi smatraju se donacijom (od latinske reči „dono. Međutim. 8. već od državnog organa. Članarine koje naplaćuju udruženja od svih članova moraju biti uređene pod jednakim uslovima za sve članove ili za pojedine kategorije 0 . račun mora biti izdat u skladu sa članom 42.). 1. udruženja građana i organizacije nisu poreski obveznici u smislu člana 8. ne vrše promet dobara i usluga u okviru obavljanja svoje delatnosti u cilju ostvarivanja prihoda. Najčešće je to usluga reklame. Naime. na TV ili u dnevnoj i drugoj štampi i sl. davati bez ikakvog interesa. Primer: NVO izdaje časopis.ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena novčana sredstva u vidu donacije. donare“ koja znači dati. radi se o oporezivoj delatnosti i primljena sredstva podležu obračunu PDV. . Međutim ako se doznačena sredstva odnose na plaćanje određenog konkretnog programa koji sprovodi NVO.“ Primljena novčana ili druga sredstva na ime donatorstva. jer prikupljanjem članarine. st. U tom slučaju. Zakona o PDV. sportskih i drugih manifestacija. ako je obveznik PDV. NVO – primalac sredstava treba da ispostavi račun ili drugi dokument. Na transfere kojima državni organ pomaže finansiranje programskih i statutarnih zadataka NVO ne obračunava se PDV. kvartalno ili godišnje) i koristi se za izvršavanje ciljeva koji su predviđeni statutom NVO. koja se smatra izvršenom u svim slučajevima kada primaoci sredstava obelodane sponzore (isticanjem reklame na sportskim terenima.

već o naknadama za izvršene usluge koje ulaze u ukupan promet. Ako je NVO obveznik PDV. U vezi sa oporezivanjem članarina koje plaćaju članovi udruženja Ministarstvo finansija dalo je mišljenje br. tada se u poreskom smislu ne radi o članarini. a koje udruženje isključivo koristi za isplate zarada i drugih primanja zaposlenima u udruženju. 2005. plaćanje poreza i doprinosa. Uplatom članarine svaki član stiče pravo na rekreaciju u trajanju od 10 sati mesečno. Jednaki uslovi ne podrazumevaju isti apsolutni iznos članarine za sve članove. voda. Članarine (novčana sredstva)koje plaćaju članice (osnivači) udruženja. 01. 9. utvrđuje se od slučaja do slučaja. na nju je udruženje dužno da obračuna PDV u poreskom periodu“. ako se zaista radi o članarini. Da li je NVO dužna da plati PDV na članarinu i donacije ako je obveznik PDV? One NVO koje su obveznici PDV ne obračunavaju PDV na članarinu koju naplaćuju od svojih članova. a koji deo oporezivu uslugu.članova (deca. ukoliko se za članove udruženja vrši posebna usluga za koju se naplaćuje posebna naknada. Na primer. pored članarine koja je ista za sve članove. 0 . kao i uvoz dobara u Republiku. Ukoliko visina članarine zavisi od vrednosti isporučenih dobara ili korišćenja određenih usluga koje pruža NVO. fitnes klub je registrovan kao udruženje građana i naplaćuje članarinu od svojih članova mesečno u jednakim iznosima. nezaposleni i sl. 413–00–31/5–05–04 od 22. omladina penzioneri. izdaje časopis i od članova kojima sa dostavlja naplaćuje dodatnu članarinu na ime pretplate za časopis. Međutim. odnosno pretplatu na časopis. kao i troškovi poslovanja (struja. onda se ne radi o članarini. u okviru obavljanja delatnosti. U konkretnom slučaju. nemaju tretman naknade za izvršene usluge. odnosno donacijama. članarina pokriva određeni broj časova za rekreaciju i ne može se tretirati samo kao članarina. već je jedan deo članarina a drugi deo naknada za uslugu zakupa. Tako na primer. Međutim. uzimajući u obzir pod kojim uslovima i po kojoj ceni se takve usluge pružaju drugim licima koja nisu članovi kluba. Zakona o PDV propisano je da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. već o naknadi za isporučeno dobro. zaposleni. ako NVO. pa je teško razgraničiti članarinu od naknade za izvršenu uslugu. niti na donacije. Koji deo predstavlja članarinu. telefon).). godine a koje glasi: „Odredbom člana 3. ona bi morala da obračuna PDV na takozvanu dodatnu članarinu. u praksi se često dešava da se u obliku članarine naplaćuje i neka usluga.

000 a manji od 2. godine.10. U skladu sa članom 38. 2007.000 dinara.000.000. Zakona o PDV.000. ona se može odlučiti da se uključi u sistem PDV. 0 . ima veći interes da se ne uključi u sistem PDV. vodi evidenciju. Ako se NVO bavi delatnošću na koju se obračunava PDV.000 dinara. onda je i za nju povoljnije da se opredeli da postane obveznik PDV. odnosno stvara relativno veću dodatu vrednost nego što su mu troškovi koje mu drugi fakturišu (sa PDV). Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. a istovoremeno i njeni kupci to mogu za PDV koji im ona obračunava. Ukoliko se prijavi u PDV. jer će obračunati PDV na opremu moći da koristi kao prethodni PDV i da ga povrati ili da ga iskoristi za umanjenje svoje poreske obaveze po izlaznim računima. Ako NVO pretežno vrši promet dobara i usluga licima koja su obveznici PDV. obveznik koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet dobara i usluga veći od 2. 413-00-00043/2007-04 od 12. a PDV ne može da prenese na svog kupca. ona treba da izvrši analizu prednosti i nedostataka koje sistem PDV pruža poreskim obveznicima. Ako NVO – mali poreski obveznik planira da u narednih 12 meseci ostvari promet po osnovu prodaje dobara i usluga veći od 1. a u međuvremenu mora da ima veće nabavke dobara i usluga sa obračunatim PDV. Pri tome. za NVO je povoljnije da odmah postane obveznik PDV.000 dinara. 11. stav 1. obračunava PDV i da podnese evidencionu i prvu poresku prijavu u roku od 10 dana po isteku tekućeg poreskog perioda. onda ona treba da se opredeli da postane obveznik PDV i pre nego što ispuni uslov da to učini po sili zakona. NVO kao mali poreski obveznik i njen interes da se prijavi u sistem PDV NVO – mali poreski obveznik koji za promet dobara i usluga koristi pretežno svoj rad. dužan je da. NVO može koristiti prethodni PDV.000 dinara. 02. ako planira veću nabavku opreme. Pored toga.000. odnosno poskupljuje njene nabavke. Navedeni obrasci propisani su Pravilnikom o poreskim prijavama. Rokovi za podnošenje evidencionih poreskih prijava za PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću Lice koje u tekućoj godini počinje da obavlja PDV aktivnost (osim novoosnovanih NVO) evidencionu prijavu – Obrazac EPPDV i poresku prijavu – Obrazac PPPDV podnosi u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda u kojem je počelo da obavlja PDV aktivnost.000. počev od narednog dana u odnosu na dan kada je ostvario ukupan promet veći od 2. Prema ovom mišljenju. Ako se NVO ne opredeli da bude obveznik PDV. a manji od 2. a ostvaruje ili planira da ostvari promet dobara i usluga veći od 1. izdaje PDV račun.000. prethodni PDV sadržan u računima dobavljača za nju predstavlja trošak.000.

000.000 dinara. poreski obveznik može da podnese 0 .000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci da ostvari ukupan promet manji od 20. Zakona o PDV nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana po isteku kalendarskog meseca. odnosno utvrđuje pravo na poreski kredit.12.000. nedelja. 2005. Zakona o PDV. Na osnovu poreske prijave plaća se PDV za poreski period ili se podnosi zahtev za povraćaj PDV. U poreskoj prijavi poreza na dodatu vrednost – Obrascu PPPDV vrši se obračun PDV za poreski period.000. 07. – kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. godine. ukoliko poreska obaveza za plaćanje dospeva u subotu. Svaki obračun PDV za kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje je konačan. kada su neradni dani za Narodnu banku Srbije. Obveznici ne sastavljaju kumulativne obračune niti utvrđuju konačnu obavezu na kraju godine. tj.“ Prema ovom mišljenju. za kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje. Poreski period za koji se podnosi poreska prijava – Obrazac PPPDV je: – kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20. Obaveza podnošenja poreske prijave poreza na dodatu vrednost utvrđena je u članu 50. nedelju ili na dan praznika. ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba da preduzme radnju ne radi. Prema tome. odnosno pravo na poreski kredit. za tekuću i narednu kalendarsku godinu. odnosno kalendar­ skog tromesečja. U vezi sa rokom za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV u slučaju kada je 10. svaka poreska prijava za poreski period je konačna i u njoj se utvrđuje obaveza za uplatu ili povraćaj PDV. Rokovi za podnošenje poreskih prijava na obrascu PPPDV i plaćanje PDV za NVO koje se bave oporezivom delatnošću Poresku prijavu na Obrascu PPPDV podnose lica iz člana 50. iz koga citiramo sledeće: „Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan državnog praznika. praznik). – kalendarski mesec za obveznika koji prvi put započne da obavlja delatnost u tekućoj godini. rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci da ostvari ukupan promet veći od 20. neradni dan u mesecu (subota. 430-01-00167/2005-04 od 28.000. U istom roku se plaća PDV.000 dinara.

Ispravljanje grešaka u evidencijama i poreskim prijavama Ako je napravljena greška u obračunu PDV za prethodni period. jer se u poresku evidenciju za tekući period ne mogu unositi ispravke iz prethodnih perioda. Izmenjenu poresku prijavu dužan je da podnese poreski obveznik koji u prvobitnoj poreskoj prijavi: – nije iskazao obračunat PDV. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. prema obimu svojih poreskih obaveza. u skladu sa članom 50. poreska prijava za mesec maj 2007. Zakona. godine. Ispravke koje se unose u evidenciju vrše se putem storna ili s predznakom minus. U tom slučaju treba izvršiti izmenu poreske prijave u skladu sa članom 40. ne vrši se ispravka u podacima za tekući period. stav 2. svrstana u velikog poreskog obveznika. poreski obveznik ne može u obračun PDV za tekući poreski period da unosi ispravke iz prethodnih poreskih perioda. juna 2007. Za obveznika NVO koja je. Zakona. ne vrši se ispravka u podacima za tekući period. obveznik podnosi poresku prija­ vu nezavisno od toga da li u poreskom periodu ima obavezu plaćanja PDV. Ako je napravljena greška u obračunu PDV za prethodni period. a poreska obaveza je nastala u smislu člana 16. kao i ako je pogrešno iskazao veći iznos prethodnog poreza. Kada je obračun PDV za određeni poreski period završen i dostavljen poreskom organu u poreskoj prijavi. Tako. godine neradni dan. Pravilnika o poreskim prijavama. – je pogrešno obračunao PDV. godine može da se podnese 11.poresku prijavu i nalog za plaćanje PDV u ponedeljak. 0 .) prijava se ponosi organizacionoj jedinici na čijem području ima mesto poslovanja ili sedište. s obzirom na to da je 10. prijava se podnosi Centru za velike poreske obveznike (CVPO) Za obveznika – stalnu poslovnu jedinicu stranog lica (ogranak i dr. poreska prijava na Obrascu PPPDV po­ dnosi se nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave na čijem području NVO ima sedište (filijale sa Spiska organizacionih jedinica Poreske uprave). – je iskazao prethodni porez. a nema pravo na odbitak prethodnog poreza ili ne ispunjava uslove za odbitak prethodnog poreza. 14. što posebno napominjemo. jun 2007. Nadležni poreski organ kome se podnosi poreska prijava Prema članu 2. Napominjemo da. odnosno iskazao manji obračunati PDV. odnosno prvi naredni radni dan i smatraće se da je izmirio obaveze u roku. na primer. 13.

Zakona o PDV. obveznik koji u prvobitnoj poreskoj prijavi nije iskazao obračunat PDV jer nije izdao račun. nezavisno od toga koliko je vremena prošlo od poreskog perioda kada je ona napravljena do dana podnošenja izmenjene poreske prijave. b) računovodstveni propisi o evidenciji PDV su: – Zakon o računovodstvu i reviziji. Obveznik je dužan da. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV. zadruge. vodi evidenciju koja obezbeđuje vršenje kontrole. “ Vođenje evidencije PDV uređeno je poreskim i računovodstvenim propisima: a) poreski propisi o evidenciji PDV su: – Zakon o porezu na dodatu vrednost. – Pravilnik o obliku. a izvršio je promet dobara ili usluga. ako poreski obveznik u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje poreske prijave podnese izmenjenu poresku prijavu. odnosno koji je iskazao pogrešne podatke u prilozima. radi pravilnog obračunavanja i plaćanja PDV. za svaki poreski period sastavi pregled obračuna PDV na osnovu kojeg unosi podatke u poresku prijavu. pod uslovom da učinjenim propustom u prvobitnoj prijavi nije učinjeno krivično delo ili prekršaj iz tog zakona.  . – Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za privredna društva. Izmenjena poreska prijava ne može se podneti ako je započet postupak kontrole za period za koji se menja poreska prijava do pravosnažnog okončanja postupka poreske kontrole za kontrolisani poreski period. Tako izmenjenu poresku prijavu treba da podnese. 15. na osnovu podataka koje treba da obezbedi u svojoj evidenciji. druga pravna lica i preduzetnike . Izmenjena poreska prijava podnosi se uvek kada se utvrdi greška. koji glasi: „Obveznik je dužan da. izmenjena poreska prijava smatraće se prvobitnom. tog zakona.– nije uneo ili je pogrešno uneo podatke iz priloga podnesenih uz poresku prijavu. stav 3. Vođenje poreske evidencije Obaveza vođenja evidencije PDV propisana je članom 46. ili je primio avans u poreskom periodu. Prema članu 40.

od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti. Delatnosti kojima se mogu baviti NVO. Zakona o PDV. U isto vreme. 18. NVO ima pravo da odbije prethodni PDV koji je iskazan na ulaznim računima dobavljača po istom načelu. 17. Podela prethodnog poreza po ekonomskoj pripadnosti i srazmerni poreski odbitak NVO koja se bavi delatnostima na koje se obračunava PDV i delatnostima koje su oslobođene PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza. knjige izdatih računa. kao i poslovne knjige i druge vanknjigovodstvene evidencije o PDV. Rok za čuvanje poreske evidencije Prema članu 47. dužne su da vrše podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti. posebne evidencije koje vode određeni obveznici PDV. nezavisno od toga da li je račun naplaćen od kupca. odnosno ima pravo da odbije prethodni PDV iako nije platila račun. a koja su registrovana za tu delatnost. U poslovne knjige spadaju dnevnik. a pomoćne knjige i isprave na osnovu kojih se unose podaci u poslovne knjige čuvaju se pet godina. NVO kao obveznik PDV dužna je da uplati obračunati PDV iako nije naplatila svoje potraživanje od kupca NVO koja je obveznik PDV plaća PDV obračunat u računu ili drugom dokumentu. pregledi obračuna PDV. Obaveza za PDV dospeva istekom poreskog perioda u kom je izdat račun ili obavljena isporuka dobra ili usluge. Izuzetno. a koje su oslobođene PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza. carinske deklaracije i druga propisana dokumenti na kojima se iskazuje obračunati PDV. Prema Zakonu o računovodstvu i reviziji dnevnik i glavna knjiga čuvaju se deset godina. knjige primljenih računa. prethodni PDV se ne može odbiti ako nije plaćen kod uvoza dobara i kod otkupa poljoprivrednih proizvoda od poljoprivrednika. najčešće mogu biti sledeće: • usluge iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga. Zakona o PDV. Šta čini poresku evidenciju nije posebno precizirano. odnosno analitičke evidencije u kojima se vodi knjigovodstvena evidencija poreskog obveznika.  . glavna knjiga i pomoćne knjige. obveznik je dužan da čuva poresku evidenciju najmanje deset godina po isteku kalendarske godine na koju se evidencija odnosi. saglasno članu 25. pa bi to mogli da budu svi dokumenti na kojima je iskazan i obračunat PDV kao što su računi (fakture).16. neza­ visno od toga da li je naplatila potraživanje.

u skladu sa odredbama člana 30. u skladu sa odredbama člana 25. Zakona o PDV. i – promet dobara i usluga. stav 1. dužni su da na kraju godine izvrše ispravku srazmernog poreskog odbitka. Naime. stav 6. od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti. ako to nije moguće. Podela prethodnog poreza vrši se obavezno prema ekonomskoj pripadnosti. u skladu sa odredbom člana 30. prema ovoj odredbi. Podelu prethodnog poreza. Zakona o PDV. u zavisnosti od toga da li nabavljena dobra i primljene usluge obveznik koristi:  . odnosno kalendarsko tromesečje u toku godine utvrđuju srazmer­ ni poreski odbitak na način propisan Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka. Obveznici PDV koji su. a izuzetno. na deo koji ima pravo da odbije od dugovanog poreza i na deo za koji nema to pravo. Zakona o PDV u obračunima PDV za kalendarski mesec. a način podele bliže je uređen Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka („Službeni glasnik RS“. br. podela se vrši prema ostvarenom prometu u srazmernom iznosu.• usluge iz oblasti nauke i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga. na deo koji ima pravo i na deo koji nema pravo da odbije od PDV koji duguje. osnovni kriterijum za podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti je kriterijum upotrebe nabavljenih dobara i primljenih usluga. Zakona o PDV. do 5. obvenik PDV vrši ispravku srazmernog poreskog odbitka primenom procenta srazmernog poreskog odbitka na iznos prethodnog poreza iz svih poreskih perioda u kalendarskoj godini. • usluga verskog karaktera od strane registrovanih verskih organizacija i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga.“ Po našem mišljenju. a koja su registrovana za tu delatnost. Zakona o PDV. u skladu sa Pravilnikom o načinu utvrđivanja i ispravke srazmernog poreskog odbitka. „u poslednjem poreskom periodu. 67/2005. od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti. Ova obaveza propisana je odredbom člana 30. sadržanog u primljenim računima dobavljača. odnosno plaćenog pri uvozu. koji je oslobođen PDV bez prava na odbitak prethodnog poreza. odnosno podela prethodnog poreza. a koja su registrovana za tu delatnost. stav 2. dužan je da vrši obveznik koji istovremeno (u istom poreskom periodu) obavlja: – promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u skladu sa odredbama člana 28. odnosno u poslednjem poreskom periodu kalendarske godine. • usluge iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja licima koja se bave sportom i fizičkim vaspitanjem.

413–00–226/2007–04 od 08. U skladu sa čl. br. ako za taj promet ne bi postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici). “ 19. Poreski tretman donacija i humanitarne pomoći uređen je Zakonom o PDV. 2007. Zakona o PDV. 3. iz kojeg citiramo sledeće: „Međutim. 413– 00–02045/2005 od 10. izborna kampanja). br. 61/2001. 101/2005). Oporezivanja humanitarne pomoći i donacija koja se daju u novcu Ukoliko se primaocima pomoći daju novčana sredstva. 4. odnosno plaćenog pri uvozu.1. 03. br. 19. kada obveznik PDV – politička stranka koristi ili će koristiti nabavljena dobra. ne plaća se PDV. kao i za aktivnosti koje nisu predmet oporezivanja PDV (npr. Zakonom o porezu na dobit preduzeća i Zakonom o porezu na dohodak građana.“ O poreskom tretmanu donacija u novcu i stvarima pišemo detaljnije u posebnom delu ovog priručnika u kojem je objašnjen porez na poklon. godine iz koga citiramo sledeće: „Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). U tom smislu dato je i mišljenje Ministarstva finansija Republike Srbije. 10/2001. i „Službeni glasnik RS“. godine. 36/2002. Poreski položaj iz ugla Zakona o PDV pravnih lica i preduzetnika koji daju donacije i humanitarnu pomoć Donacije i humanitarne pomoći regulisane su odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći („Službeni list SRJ“. u tom slučaju obveznik PDV – politička stranka nema pravo na odbitak PDV obračunatog od strane prethodnog učesnika u prometu. 2005. ili – za potrebe prometa dobara i usluga koji obavlja bez prava na odbitak prethodnog poreza.10. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV.  . U vezi sa pravom političke stranke da koristiprethodni porez sadržan u računima za izbornu kampanju Ministarstvo finansija Republike Srbije dalo je mišljenje br. Zakonom o porezima na imovinu. odnosno donaciju i da nemaju za cilj drugo davanje ili protivuslugu. odnosno primljene usluge za promet bez prava na odbitak prethodnog poreza (promet za koji je propisano poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza i promet koji je izvršen u inostranstvu. Bitno je da iz ugovora o donaciji nedvosmisleno proizlazi da se novčana sredstva daju u humanitarne svrhe. davanje novca kao humanitarne pomoći ili donacije primaocima nije predmet oporezivanja. U ovom delu priručnika objasnićemo primenu Zakona o PDV u vezi sa donacijama i humanitarnom pomoći. i 5.– za potrebe prometa dobara ili usluga koji obavlja sa pravom na odbitak prethodnog poreza.

Zakona o PDV propisano je da je predmet oporezivanja isporuka dobara i usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu u okviru obavljanja delatnosti. Sa prometom dobara izjednačava se i svaki drugi promet dobara bez naknade (član 4. odnosno proizvodnju dobara. čini nabavna cena. poreski obveznik dužan je da obračuna PDV (u skladu sa članom 4. Zakona). odnosno plaćen pri uvozu. u tom slučaju ovaj obveznik nije dužan da. Zakona smatra se prometom dobara uz naknadu. Zakona. Prema članu 3. Kada poreski obveznik daje dobra kao donaciju ili humanitarnu pomoć. Zakona). “ U praksi se često dešava da pojedina lica daju humanitarnu pomoć ili donaciju iz sopstvenog asortimana (na primer proizvođači ili trgovci). 09. obveznik obračunavanja PDV postoji samo pod uslovom da je PDV obračunat od prethodnog učesnika u prometu koristio kao prethodni porez (u potpunosti ili srazmerno). i 2. u skladu sa odredbom člana 18. u potpunosti ili srazmerno. nije imao pravo da PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu. To znači da u slučaju isporuke dobara bez naknade po osnovu kojih obveznik ne može ostvariti pravo na odbitak prethodnog poreza. stav 4. Osnovicu  . Oporezivanje humanitarne pomoći i donacija koja se daju u dobrima ili uslugama Ako se donacije i humanitarna pomoć daju u dobrima ili uslugama (za koja nisu propisana poreska oslobođenja). odnosno plaćen pri uvozu. Međutim. a druga vrše nabavku dobara da bi ih poklonila drugim licima. odnosno proizvodnju dobara imao pravo da PDV obračunat od strane prethodnog učesnika u prometu. odbije kao prethodni porez u skladu sa Zakonom. stav 5. kao i uvoz dobara u Republiku. stav 4.19. godine iz koga citiramo sledeće. onda se promet dobara i usluga oporezuje porezom na dodatu vrednost. Uzimanje dobara. 1. Kada obveznik vrši isporuku dobra bez naknade. tačka 2. ako je obveznik PDV u poreskom periodu u kojem je izvršio nabavku. U vezi sa davanjem humanitarne pomoći i obračuna PDV dato je i tumačenje Ministarstva finansija Republike Srbije. odnosno svaki drugi promet dobara iz člana 4.2. a u koju nije uključen PDV. st. nije dužan da obračuna PDV. odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara u momentu prometa. za koje je poreski obveznik ostvario prava na odbitak prethodnog poreza (pri nabavci ili pri proizvodnji). ako obveznik PDV u poreskom periodu u kojem je izvršio nabavku. a pri njihovoj nabavci nije koristio pravo na odbitak prethodnog poreza. odbije kao prethodni porez u skladu sa Zakonom. pri poklanjanju dobara obračuna i plati PDV. nema obaveze obračuna PDV. broj 413–00– 01058/2006–04 od 22. „Saglasno navedenim zakonskim odredbama. U slučaju davanja sopstvene imovine bez naknade na ime humanitarne pomoći. pri poklanjanju dobara ovaj obveznik je dužan da obračuna PDV na poresku osnovicu koju. 2006. pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno.

000 – prenos nabavne vrednosti na rashode  . Trgovina se bavi prometom mesa i mesnih prerađevina i donela je odluku da pokloni robu čija je nabavna vrednost 470. što iznosi 84. Knjiženje: . odnosno prometa bez naknade čini nabavna cena.000 dinara.600 . Primer 1: Preuzeće je donelo odluku da na ime humanitarne pomoći licima iz zemljotresom ugroženih područja pokloni sopstvene proizvode (sokove) u vrednosti utvrđenoj po ceni koštanja od 450.000 84. Roba se vodi po nabavnoj vrednosti.000 450.000 Izdaci za humanitarne namene Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe Obaveza za PDV 554. Preduzeće bi izvršilo sledeća knjiženja: Izdaci za humanitarne namene Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe 470 Obaveze za PDV – za date sopstvene proizvode 2.000 450.600 470.600 dinara. odnosno cena koštanja tih ili sličnih dobara u momentu prometa (član 18.000 450. stav 1. 5796 620 470 – za datu robu 2 504 32 Nabavna vrednost robe Roba 470.PDV kod prometa dobara u slučaju davanja poklona. Davalac donacije i humanitarne pomoći dužan je da obračuna PDV na osnovicu koju čini nabavna cena po kojoj se dobra mogu nabaviti u momentu davanja donacije.000 470.000 dinara. 980 Troškovi prodatih gotovih proizvoda 960 Gotovi proizvodi 620 – za izlaz proizvoda sa skladišta Primer 2: Preduzeće koje se bavi trgovinom na veliko donelo je odluku da na ime humanitarne pomoći pokloni robu iz svog asortimana. Zakona). Obračunat je PDV po stopi od 8% u iznosu 8. dinara.000. odnosno po ceni koštanja za sopstvene proizvedene proizvode.000 8. 5796 48. Proizvodi su otpremljeni humanitarnoj organizaciji i u internom računu (obračunu) obveznik je obračunao 8% PDV.

Isplata pomoći u gotovini nije zabranjena. Zakona). Za dokumentovanje donacije u dobrima ili uslugama. PDV iskazan u primljenom računu iskazaće se kao trošak. preduzetnik) i da se novčana sredstva uplate na račun NVO kojoj je donacija namenjena. ali je kontrola upotrebe sredstava mnogo pouzdanija ako se isplate sprovode bezgotovinski. odnosno humanitarne pomoći nabavlja dobra u cilju poklanjanja. građevinske.4. stav 1. Prema članu 18. potrebno je da ovlašćeni organ pravnog lica. osnovicom za obračun usluga smatra se cena koštanja tih ili sličnih usluga u momentu prometa. potpisana otpremnica i sl. dobrima i uslugama Kad se donacija daje u novcu. sa navedenom vrstom. humanitarna pomoć može biti i u uslugama. preduzetnika o tome donese odluku (uprava. Na vrednost dobara koje poklanja. Poreska oslobođenja Prema članu 24. To znači da u najvećem broju slučajeva ne postoji obaveza izdavanja računa. zapisnik o preuzimanju robe. izjednačava se i svako pružanje usluga bez naknade (usluge prevoza. takođe je preporučljivo da se novac doznači na žiro ili tekući račun tog lica. Sa prometom dobara uz naknadu koja je predmet PDV prema članu 5. stav 1. potrebno je da postoji verodostojna isprava i kod davaoca i kod primaoca donacije (npr. Obračun PDV vrši se internim računom davaoca pomoći. količinom i cenom poklona). pa u tom slučaju pri isporuci dobara bez naknade nema obavezu obračuna PDV. Prema tome. 19. smatra se uslugom pruženom uz naknadu i da je u tom slučaju poreski obveznik dužan da obračuna PDV. stav 1. nema pravo na odbitak prethodnog poreza (nisu ispunjeni uslovi iz člana 28. porez na dodatu vrednost ne plaća se na promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zaje-  . tač. a samim tim nema obavezu obračuna dugovanog poreza kada izvrši isporuku humanitarnoj organizaciji. zanatske i druge usluge). jer pri nabavci tih dobara nije ni koristila prethodni porez.3. osnovicu PDV ne čini tržišna vrednost usluge. Primer 3: Banka poklanja sportsku opremu udruženju građana. stav 4. Cena koštanja utvrđuje se na osnovu stvarno nastalih troškova koji se odnose na tu uslugu. banka ne obračunava PDV. Pružanje usluga bez naknade koje poreski obveznik vrši za potrebe drugih lica. direktor. 2) i 3) Zakona. Kao što smo prethodno naveli. Humanitarna pomoć i dobrima i uslugama daje se ugroženim fizičkim licima ili humanitarnim organizacijama koje pribavljaju humanitarnu pomoć za ova lica. Zakona o PDV. Kad se donacija daje fizičkom licu. Iznos PDV iskazan na računu pri nabavci robe obveznik neće iskazati kao prethodni porez. Dokumentovanje donacija u novcu. tačka 16a) Zakona o PDV.U slučaju kada davalac donacije. 19.

a koje je od strane korisnika novčanih sredstava. 21a. To znači da ukoliko lice koje neposredno vrši isporuku dobara po međunarodnom ugovoru o donaciji nabavlja dobra od drugog obveznika PDV. 4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu. nego ih nabavlja od pravnog lica „Radovnica promet“. stav 1. poresko oslobođenje se ne odnosi na isporuku dobra koju vrši drugi obveznik PDV-a licu koje neposredno vrši isporuku implementarnom partneru. Međutim. tač. Na primer: pravno lice „Pčinja“ obveznik PDV. zaključilo je ugovor o isporuci dobara sa implementarnim partnerom zaduženim za sprovođenje projekta po međunarodnom ugovoru. Međutim. pod uslovom da je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novačnih sredstava neće plaćati troškovi poreza. 2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane implementarnog partnera (podimplementarni partner). da bi ga isporučilo implementarnom partneru. Takođe. odnosno sa Republikom Srbijom.dnicom SCG. Pravo na poresko oslobođenje po osnovu ugovora o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. Pravilnika o poreskim oslobađanjima. do 21g. propisano je da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ovih ugovora o donaciji. ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije. 3) korisnicima novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji. odnosno podimplementarnom partneru ili korisniku novčanih sredstva. u zemlji. od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera. Poreska oslobođenja po osnovu ugovora o donacijama regulisana su odredbama čl. Bliži uslovi o načinu ostvarivanja prava na poresko oslobođenje propisani su Pravilnikom o poreskim oslobađanjima. podimplementarnom partneru ili korisniku donacije. dopunjenom odredbom člana 26. 1) i 1a) Zakona o PDV. odnosno Republikom. a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza. ono nema sopstvenih dobara. kao i korisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji. pravno lice „Radovnica promet“ koje je obveznik PDV dužno je da obračuna PDV na isporučena dobra pravnom licu  . Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji. ukoliko se novčana sredstva daju. kao i na osnovu drugih ugovora o donaciji. obveznik može da ostvari ako promet dobara i usluga neposredno vrši: 1) licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji. odnosno kao humanitarna pomoć. može da ostvari samo obveznik PDV koji neposredno vrši isporuku dobara ili usluga implementarnom. odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor o donaciji (implementarni partner). neposredno korisniku tih sredstava za finansiranje određenog projekta u Republici. odnosno korisnika dobara i usluga (korisnik donacije) angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije.

Pravno lice „Pčinja“ kada isporučuje tako kupljeno dobro implementarnom partneru nije dužno da obračuna PDV. Republički organ nadležan za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom dostavlja Centrali Poreske uprave (u daljem tekstu: Centrali) spisak i kopije zaključenih ugovora o donaciji. podatke o licima ovlašćenim za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sa deponovanim potpisima tih lica. 6) potpis i pečat ovlašćenog lica implementarnog. u roku od 15 dana od dana nastanka promene. odnosno podimplementarnog partnera. 5) vrednost prometa dobara i usluga po predračunu. Implementarni partner dostavlja Centrali spisak podimplementarnih partnera i kopije ugovora zaključenih sa podimplementarnim partnerom.„Pčinja“. dužno je pre izdavanja prve potvrde o poreskom oslobođenju za donacije da dostavi Centrali otisak pečata. Izuzetno ako implementarni. adresu i PIB obveznika PDV koji vrši promet dobara ili usluga uz poresko oslobođenje. Korisnik donacije dostavlja Centrali spisak stranih lica sa kojima ima zaključene ugovore o prometu dobara i usluga za realizaciju projekta koji je predmet donacije i kopije zaključenih ugovora. 4) naziv. odnosno datum i iznos uplaćenih avansnih sredstava. odnosno podimplementarnog partnera.  . kao prethodni porez. odnosno podimplemetnarnog partnera. 7) broj i datum overe od strane Centrale i potpis ovlašćenog lica. spisak implementarnih partnera i podatke o iznosu sredstava koja su predmet donacije. i obaveštenje o promenama lica kojima je dato ovo ovlašćenje. Potvrda o poreskom oslobođenju za donacije mora da sadrži sledeće: 1) naziv i adresu implementarnog. 2) broj i datum potvrde. u tom slučaju. Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji obveznik PDV ostvaruje ukoliko poseduje potvrdu o poreskom oslobađanju (Obrazac PPO-PDV) koju potpisuje. potpisanu od strane lica ovlašćenog za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije. ako je ugovor o donaciji zaveden pod određenim brojem. overava i izdaje ovlašćeno lice implementarnog. Odgovorno lice implementarnog. kao i naziv i vrednost projekta. ali ima pravo da odbije obračunati PDV od lica „Radovnica promet“. umesto otiska pečata dostavlja Centrali izjavu da ne poseduje pečat. 3) naziv i broj ugovora. odnosno podimplementarnog partnera u tri primerka koje dostavlja Centrali na overu. odnosno podimplementarni partner nema obavezu da poseduje pečat u skladu sa propisima svoje zemlje.

2) broj i datum potvrde. Centrala Poreske uprave vodi evidenciju o dostavljenim kopijama ugovora o donaciji. a treći zadržava za sopstvene potrebe. pa dva primerka vraća implementarnom. a drugi zadržava za sopstvene potrebe. 6) vrednost prometa dobara i usluga po predračunu. a četvrti zadržava za svoje potrebe. treći Centrali. a drugi zadržava za svoje potrebe. kao i o izdatim potvrdama o poreskom oslobođenju za donacije. Implementarni. tačka 16a) Zakona o PDV. overava sva tri primerka potvrde o poreskom oslobođenju za donacije.Centrala proverava da li je ugovor o donaciji kod nje evidentiran. tačka 16a) Zakona o PDV. U slučaju da poreski obveznik vrši isporuku dobara po osnovu ugovora o donaciji neposredno korisniku novčanih sredstava. kopije ugovora zaključenih između korisnika donacija i stranih lica. 4a) naziv i adresu stranog lica. kopijama ugovora zaključenih između implementarnih i podimplementarnih partnera korisnicima donacija i stranim licima. odnosno podimplementarni partner dostavlja obvezniku jedan primerak overene potvrde. podacima o iznosu sredstava koja su predmet ugovora o donaciji. odnosno datum i iznos uplaćenih avansnih sredstava. stav 1. 4) naziv. kao i naziv i vrednost projekta ako se promet dobara ili usluga vrši u cilju realizacije određenog projekta u Republici Srbiji. adresu i PIB korisnika donacije. koju popunjava. 3) naziv i broj ugovora o donaciji. potpisuje. 5) naziv. 0 . Obveznik PDV koji vrši promet dobara i usluga iz člana 24. Potvrda se daje u četiri primerka od kojih dva primerka Ministarstvo dostavlja korisniku donacije. ako se promet dobara i usluga vrši stranom licu. odnosno podimplementarnog partnera ostvaruje poresko oslobođenju i u računu o isporuci dobara ili usluga stavlja klauzulu da PDV nije obračunat na osnovu člana 24. stav 1. Potvrda o poreskom oslobođenju za donacije sadrži sledeće podatke: 1) naziv i adresu izdavaoca potvrde. ako je ugovor zaveden pod određenim brojem. Korisnik donacije dostavlja obvezniku jedan primerak potvrde. overava i izdaje ovlašćeno lice Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom. odnosno podimplementarnom partneru. o implementarnim i podimplementarnim partnerima. 7) potpis i pečat ovlašćenog lica. adresu i PIB obveznika PDV koji vrši promet dobara ili usluga uz poresko oslobođenje. poresko oslobođenje može se ostvariti ukoliko poseduje potvrdu o poreskom oslobođenju za donacije. Obveznik PDV na osnovu overene potvrde koju je dobio od implementarnog.

Zakona. adresu i PIB lica kome je izvršen promet dobara i usluga. Poresko oslobođenje po osnovu međunarodnih ugovora o donaciji može se ostvariti pri uvozu dobara ako uvoz vrše: 1)licu sa kojim je zaključen ugovor o donaciji. PDV se ne plaća na uvoz dobara čiji je promet u skladu sa članom 24. U slučaju da se po osnovu ugovora o donaciji vrši uvoz dobara u Republiku. odnosno sa Republikom. Poresko oslobođenje pri uvozu dobara koja su namenjena humanitarnoj pomoći ili donaciji Odredbom člana 26. odnosno licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane lica sa kojim je zaključen ugovor o donaciji (implementarni partner) 2) licu koje je angažovano za sprovođenje određenog projekta na teritoriji Republike Srbije od strane implementarnog partnera (podimplementarni partner). a koje je od strane korisnika novčanih sredstava.dužan je u skladu sa članom 3a Pravilnika o obliku. lice ovlašćeno za izdavanje potvrda o poreskom oslobođenju za donacije izdaje posebnu potvrdu za uvoz dobara na zahtev poreskog dužnika. a tim ugovorom je predviđeno da iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškove poreza. 2) naziv. sadržini i načinu vođenja evidencije o PDV da vodi evidenciju o ovom prometu. 4) stranom licu koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu. 4) broj i datum računa o izvršenom prometu. kao i korisniku dobara ili usluga koji su predmet ugovora o donaciji. od strane davaoca donacije ili implementarnog partnera. 3)korisnicima novčanih sredstava koja su predmet ugovora o donaciji. stav 1.  .5. ukoliko se novčana sredstva daju. odnosno korisnika dobara i usluga (korisnik donacije) angažovano na realizaciji projekta koji je predmet donacije. 3) broj i datum primljene potvrde o poreskom oslobođenju za donacije. neposredno korisniku tih sredstava za finansiranje određenog projekta u Republici. 19. ako je ta dobra ili usluge neposredno platio davalac donacije. broj i datum ugovora o donaciji. i 5) iznos naknade za isporučena dobra. Prema članu 26. tačka 1. stav 1. Zakona o PDV propisana su poreska oslobođenja kod uvoza dobara. tačka 16a) Zakona oslobođen PDV i to promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora. odnosno pružene usluge. Evidencija treba da sadrži sledeće podatke: 1) naziv.

naučne. 4) naziv. Potvrda sadrži sledeće podatke: 1) naziv i adresu izdavaoca potvrde. 4a) naziv i adresu stranog lica. drugih uvoznih dažbina i taksi. Poreski obveznik uz poresku prijavu dostavlja i pregled potvrda o poreskom oslobođenju za donacije koji sadrži broj i datum ovih potvrda i vrednost prometa dobara i usluga. i za dobra koja se uvoze kao humanitarna pomoć. adresu i PIB lica za koje se vrši uvoz dobara. verske i umetničke svrhe. odnosno drugi dokaz da se roba plaća iz sredstava prikupljenih po osnovu donacije i pomoći ili iz sredstava ostvarenih realizacija hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja ustupljenih prava. unapređenje uslova života stanovništva i zdravstvene zaštite. Zakona o donaciji). odnosno kao humanitarna pomoć. 3) naziv i broj ugovora o donaciji ako je ugovor zaveden pod određenim brojem. – izjavu da će roba biti upotrebljena u humanitarne. zaštitu životinja i sl. i 6. odnosno podimplementarni partner zadužen za realizaciju projekta u Republici. 5) vrednost uvezenih dobra po računu inostranog isporučioca. 2) broj i datum potvrde. ako potvrdu izdaje implementarni. prosvetne.Poreska oslobođenja po osnovu međunarodnih ugovora pri uvozu ostvaruju se na osnovu potvrde kojom se potvrđuje da se uvoz dobara vrši u skladu sa međunarodnim ugovorom o donaciji. Da bi primalac donacije i humanitarne pomoći bio oslobođen plaćanja carine. a ako potvrdu izdaje ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom u slučaju uvoza od strane korisnika novčanih sredstava Poreska uprava – Centrala ne overava tu potvrdu. koja mora biti overena od strane Poreske uprave – Centrale. ako se promet dobara i usluga vrši stranom licu. uz zahtev za oslobođenje podnosi carinarnici: – izjavu donatora. odnosno davaoca humanitarne pomoći da se roba šalje besplatno. Zakona predviđeno je da se PDV ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji. Na osnovu zahteva carinarnica donosi rešenje o oslobođenju plaćanja carine. odnosno Republika. kao i naziv projekta i vrednost projekta. kulturne..  . Poresko oslobođenje za uvoz dobara može se ostvariti i za dobra koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji koje nije zaključila državna zajednica. i 6)potpis i pečat ovlašćenog izdavaoca potvrde. – izvod iz registra ili drugi dokaz da se bavi delatnošću iz prethodne alineje (čl. a samim tim i PDV. U tom slučaju postupa se u skladu sa Zakonom o donaciji i humanitarnoj pomoći. 5. Tačkom 1a) člana 26. odnosno uvoza dobara primljenih u poreskom periodu za koji se podnosi poreska prijava. sportske.

84/04. br. javna preduzeća. kao i uvoz dobara u Republiku. Prema odredbi člana 1. u okviru obavljanja delatnosti. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći („Službeni list SRJ”. PDV se ne plaća na uvoz dobara koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji. kao i domaće i strane humanitarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomoć. da se u konkretnom slučaju radi o kombi vozilu. bitno je da u jedinstvenoj carinskoj ispravi korisnik bude naveden kao vlasnik robe. uvoz je svaki unos dobara u carinsko područje Republike. državni organi. i sl. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. 61/01 i 36/02).Ova oslobođenja ne odnose se na situaciju kada dobra ili novac prima fizičko lice. uz zahtev za oslobođenje od plaćanja uvoznih pomoći. jedinice lokalne samouprave. Prema odredbi člana 26. Saglasno sa odredbom člana 7. 53/01. shodno članu 6. propisano je. 2) izjavu da će roba biti upotrebljena u prosvetne svrhe. 3) izvod iz registra. 62/05) i Komentaru carinske tarife uz tarifni broj 87. da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu. pa shodno tome može biti predmet donacije. odnosno kao korisnik uvoza. U tom smislu data su i tumačenja Ministarstva finansija Republike Srbije. br.03 (knjiga Š. Pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina. Da bi se ostvarilo pravo na poresko oslobođenje. odnosno drugi dokaz da se roba plaća iz sredstava prikupljenih po osnovu donacije i pomoći ili iz sredstava ostvarenih realizacijom hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja ustupljenih prava. 2. Ukoliko se uvoz vrši po osnovu ugovora o donaciji za račun korisnika donacije. možete ostvariti ukoliko nadležnoj carinarnici. Zakonom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”.. potrebno je da se uvoz vrši u svemu na način propisan odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. odnosno kao humanitarna pomoć. stav 1. 86/04 i 61/05 – u daljem tekstu: Zakon) u članu 3. javne ustanove. Zakona. koje po Zakonu o carinskoj tarifi („Službeni glasnik RS”. ili drugi dokaz da se bavi prosvetnom delatnošću. iz kojih ćemo u nastavku citirati najzanimljivije delove iz dva mišljenja: „Imajući u vidu navode iz vašeg dopisa.  . druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit. tačka 1a) Zakona. 1546-1547 ). podnesete sledeću dokumentaciju: 1) izjavu donatora. opreme i slično. str. odnosno davaoca humanitarne pomoći iz koje se vidi da se roba šalje besplatno. ne spada u putničke automobile nego u druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz putnika. Na osnovu podnetog zahteva carinarnica donosi rešenje. br.

imovinskim i drugim pravima. godine) 19. pod uslovom da se uvoz leka vrši za račun Kliničkog centra Srbije. uslugama. dobrotvorne ili obrazovne svrhe. Zakona o PDV i Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV. ” (mišljenje br. što znači da je OŠ „Savo Jovanović” u Jedinstvenoj carinskoj ispravi za stavljanje robe u slobodan promet. alkoholnih pića i putničkih automobila. nema ni pravo na odbitak prethodnog poreza. a koji uvozi „INFARM So“ iz Beograda. izdatoj u skladu sa carinskim propisima. a s obzirom na to da u većini slučajeva nije u sistemu PDV. pod uslovom da se uvoz dobra vrši za račun ove škole. da donacije i humanitarna pomoć. – da je PDV za isporučena dobra iskazan u računu (PDV računu izdatim u skladu sa čl. Prema tome. 42. PDV se ne plaća. mogu biti u robi. 335–00–00400/2006/07 od 08. na uvoz leka TMS114/PREZISTA/Darunavir. navedena kao vlasnik dobara koja se uvoze. 12. da je račun plaćen.Odredbom člana 2.6. osim duvana i duvanskih prerađevina. tj. hartijama od vrednosti.  . 41 – CYPRUS. 413-00-00013/2007-04 od 11. U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. PDV se ne plaća. Humanitarna organizacija prilikom nabavke dobara plaća PDV. Pravo humanitarnih organizacija na refakciju PDV Pravo na refakciju PDV uređeno je članom 54. koje OŠ „Savo Jovanović” dobija kao donaciju od Putevi Cyprus Ltd. kao i pod uslovom da se uvoz vrši prema odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. kao i pod uslovom da se uvoz u svemu vrši prema odredbama Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći. što znači da je Klinički centar Srbije u Jedinstvenoj carinskoj ispravi za stavljanje robe u slobodan promet. uvoz dobara. naveden kao vlasnik robe (dobra) koja se uvozi. Zakona). To znači da kada vrši isporuku dobara licima u Republici. ” (mišljenje br. nema pravo na refakciju poreza. tj. novcu. na uvoz motornog vozila. Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći propisano je. izdatoj u skladu sa carinskim propisima. Utvrđivanje da li se uvoz vrši u skladu sa pomenutim zakonom sprovodi nadležni carinski organ. Utvrđivanje da li se uvoz vrši u skladu sa ovim zakonom sprovodi nadležni carinski organ. Pravo na refakciju ostvaruje jedino kada otpremi dobra u inostranstvo. humanitarna organizacija može ostvariti pravo na refakciju jedino ukoliko dobra otprema u inostranstvo. 01. Pravo na refakciju po osnovu podnetog zahteva imaju organizacije registrovane za humanitarnu delatnost za dobra koja im isporučuju u Republici pod sledećim uslovima: – da je promet dobara oporeziv. godine) „U skladu sa navedenim zakonskim odredbama. 2006. uvoz dobara. pod uslovom da se ne radi o putničkom automobilu. i – da su nabavljena dobra otpremljena u inostranstvo kako bi se koristila u humanitarne. 2007. koji Klinički centar Srbije besplatno dobija iz inostranstva od kompanije Johnson&Johnson SE.

manifest ili drugi dokument koji se obično koristi u poštanskom saobraćaju ili kopije tih dokumenata. • podaci o imenu i adresi inostranog primaoca dobara i svrsi korišćenja dobara otpremljenih u inostranstvo. stav 4. odnosno firmu i sedište izdavača i datum izdavanja dokaza. Zahtev za refakciju humanitarna organizacija podnosi na obrascu REF­2 Poreskoj upravi – Centrali. stav 1. brzom poštom ili železnicom. • dokaz da su dobra otpremljena u inostranstvo i da se koriste u humanitarne. Ako se dobra šalju u inostranstvo poštom. kao i PIB obveznika (izvoznika). a čije je mesto stvarne uprave ili mesto sedišta. poresko oslobođenje obveznik može da ostvari ako poseduje dokaz o izvršenoj isporuci. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV. izdato u skladu sa carinskim propisima i potvrda o izvršenom izvozu dobara koju popunjava i overava nadležni carinski organ.Inostranim primaocem u smislu člana 24. 2) nije obveznik. Uz zahtev se dostavlja: • kopija registracije humanitarne organizacije.  . • originali i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima u Republici. odnosno kao humanitarna pomoć oslobođena PDV. Kopija registracije dostavlja se samo prilikom prvog podnošenja zahteva za refakciju PDV. navedeni dokazi moraju da sadrže sledeće podatke: 1. poštansko-carinska propratnica. Kao dokaz može da služi izvozna deklaracija ili odobrenje nadležnog carinskog organa u slučaju kada se u skladu sa carinskim propisima ne podnosi izvozna deklaracija. Zakona o PDV smatra se lice koje: 1) je obveznik poreza. tačka 1a) uvoz dobara na osnovu ugovora o donaciji. Poslovne jedinice stranih primaoca koje se nalaze u Republici ne smatraju se stranim primaocima. 2. U skladu sa članom 4. a prebivalište ili sedište ima van Republike Srbije. Naziv i adresu. odnosno firmu i sedište. Kao dokaz da su dobra otpremljena u inostranstvo. dokaz o izvršenom izvozu je odobrenje nadležnog carinskog organa. Naziv i adresu. 3. a u slučajevima u kojima se izvoz dobara vrši bez prethodnog podnošenja izvozne deklaracije. potrebno je da obveznik – humanitarna organizacija raspolaže izvoznom deklaracijom. Humanitarne organizacije nemaju pravo na refakciju PDV po osnovu uvoza dobra jer je u skladu sa članom 26. dobrotvorne ili obrazovne svrhe. odnosno overenom kopijom izvozne deklaracije izdate u skladu sa carinskim propisima. Uobičajeni trgovački naziv i količinu dobara. odnosno prebivališta van teritorije Republike Srbije. železnički tovarni list.

odnosno firmu primaoca dobara u inostranstvu. a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici. u kojem je iskazan prethodni porez i da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza. može da odredi domaće lice kao poreskog punomoćnika. Ako je domaće lice – poreski punomoćnik obveznik PDV. 6) svrsi korišćenja dobara isporučenih u inostranstvo. pored navedenih dokaza mora da poseduje i račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza u skladu sa članom 42. Da bi poreski obveznik stekao pravo na refakciju PDV. u ulozi poreskog dužnika. NVO me može javiti kao: – poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici Srbiji nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu. Originali računa. nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju. Zakona o PDV. a nema sedište niti stalnu poslovnu jedinicu u Republici Srbiji. odnosno plaćenom iznosu PDV pri uvozu. odnosno mesto i datum kada je dobro poslato u inostranstvo.4. Mesto i datum predaje dobara. u slučajevima određenim Zakonom o PDV. overeni od strane Centrale. 6. 4) adresi inostranog primaoca dobara. služi overena uplatnica ili overen nalog za uplatu. Potpis i pečat izdavaoca dokaza. Najčešće. 5) datumu izvoza dobara. Slučajevi u kojima NVO koja nije obveznik PDV sama obračunava obavezu za PDV NVO koja je poreski obveznik uvek je istovremeno i poreski dužnik. Centrala. odnosno dokumenta koja predstavljaju dokaz da su dobra otpremljena u inostranstvo i da se koriste u humanitarne. dobrovoljne ili obrazovne svrhe. Kada strano lice vrši oporeziv promet dobara i usluga. 20. podnosi poreske prijave i plaća  . Kao dokaz da je PDV plaćen prilikom uvoza. 5. rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od 15 dana od dana ponošenja zahteva i u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja vrši refakciju PDV. Zakona. ono obračunava PDV. Međutim. Poreski dužnik je definisan odredbama člana 10. 3) datumu plaćanja nabavne cene dobara. 2) iznosu PDV za dobra nabavljena u Republici. poreski dužnik može biti i NVO koja nije poreski obveznik. dostavljaju se podnosiocu zahteva zajedno sa rešenjem o refakciji PDV. Naziv i adresu. – primalac dobara i usluga ako strano lice ne odredi poreskog punomoćnika. i dokument o izvršenom uvozu dobara. Pored potvrde nadležnih carinskih organa za ovo poresko oslobođenje potrebno je obezbediti podatke o: 1) nazivu i količini izvezenih dobara. uključujući PDV.

ona je dužna da podnese poresku prijavu i plati PDV koji duguje. podnese poresku prijavu na obrascu PPPDV i uplati poresku obavezu. treba imati u vidu odredbe člana 12. za poreske dužnike koji nisu obveznici PDV poreski period je uvek kalendarski mesec. na osnovu carninskog računa. NVO kao organizator koncerta je dužna da obračuna obavezu za PDV po stopi od 8% na vrednost usluge koju je obavio izvođač iz inostranstva. osim prevoznih sredstava po osnovu rentakar ugovora. kod utvrđivanja poreza na usluge koje strano lice pruža domaćem licu nije jednostavno odrediti da li postoji poreska obaveza ili ne. Međutim. obveznici PDV za nastali poreski dug ne podnose posebne poreske prija­ ve. zabavno-estradne i sl. nauke i obrazovanja. već u okviru poreskih prijava na Obrascu PPPDV koje podnose za određen poreski period iskazuju podatke o nastalom poreskom dugu po navedenim osnovama. Poreski dužnik koji nije obveznik PDV podnosi poresku prijavu samo za period u kojem je nastala obaveza po osnovu PDV. Poreski punomoćnik nije dužan da izdaje račune o izvršenom prometu dobara i usluga stranog lica. mesto prometa usluga utvrđuje se na različite načine. a neke prema sedištu primaoca usluge (iznajmljivanje pokretnih stvari. Iako to Zakonom nije izričito predviđeno. sporta. neke usluge se oporezuju prema mestu gde je usluga stvarno pružena (usluge iz oblasti kulture. imajući u vidu da svaki prijem dobara iz inostranstva podleže carinskom postupku. a nije poreski obveznik primi dobra ili usluge iz inostranstva. primalac dobara i usluga oba­ vezan je da obračuna PDV. Napominjemo. umetnosti. Kada je u pitanju primanje dobara od stranog lica. Zakona o PDV. inženjera. obaveza za PDV se jednostavno utvrđuje. imajući u vidu da NVO nije obveznik PDV.). imajući u vidu da usluga nije pružena u Srbiji.PDV. Međutim. obrade podataka i ustupanja informacija. U slučaju kada strano lice ne odredi poreskog punomoćnika. tako da za ovakve usluge ne postoji obaveza primaoca usluga da obračuna PDV. prema našem mišljenju. advokata. Tako utvrđeni i plaćeni PDV uključuje se u troškove organizacije koncerta. Osnovno rešenje iz Zakona o PDV je da se mestom usluga smatra mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost. u zavisnosti od toga o kakvoj se usluzi radi.  . Prilikom utvrđivanja da li je usluga stranog lica domaćem licu izvršena u Srbiji (jer samo takva usluga podleže oporezivanju). Naime. ali nema obavezu da izdaje račun za promet dobara i usluga koji mu je izvršilo strano lice. za razliku od obveznika PDV koji podnosi poreske prija­ ve za svaki poreski period. revizora. Kada NVO koja je poreski dužnik. Na koncertu nastupa izvođač iz inostranstva. usluge savetnika. ekonomska propaganda i dr. telekomunikacione usluge.) Primer: NVO koja nije obveznik PDV organizuje koncert klasične muzike u Novom Sadu. podnese poresku prijavu i plati PDV.

podnošenjem Obrasca REF-5 Zahtev diplomatskog i konzularnog predstavništva. Ministarstvo inostranih poslova izdaje dokument kojim potvrđuje da je međunarodnim ugovorom predviđeno poresko oslobođenje (osnovnu potvrdu). nosioci prava podnose organu nadležnom za inostrane poslove zahtev za izdavanje dokumenta kojim se potvrđuje da je međunarodnim ugovorom predviđeno poresko oslobođenje za nabavku dobara ili usluga. 21. međunarodne organizacije mogu ostvariti poresko oslobođenje ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom.1. ali bi se tako obračunati PDV mogao odbiti kao prethodni. Pravilnika o poreskim oslobađanjima. odnosno međunarodne organizacije za refakciju. 21. tačka 16) Zakona o PDV. u skladu sa Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV. odnosno pružalac usluga nosiocima prava ostvaruje poresko oslobođenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za izvršeni promet. i – indirektno.  . Pravilnika o poreskim oslobađanjima. Poreske olakšice za međunarodne organizacije čiji je status izjednačen sa statusom diplomatskih i konzularnih predstavništava Međunarodne organizacije kojima je na osnovu posebnih propisa priznat status izjednačen sa statusom diplomatskih i konzularnih predstavništava. Direktan način ostvarivanja poreskog oslobođenja kod nosioca prava Direktno poresko oslobođenje za nabavku dobara i usluga za lične i za službene potrebe nosioci prava mogu da ostvare ako poseduju dokumentaciju koja je propisana izmenjenim odredbama čl. odnosno isporučuje dobro ili pruža uslugu bez obračunavanja PDV. i to: – direktno pri kupovini i uvozu dobara ili usluga. 18. ne plaćaju PDV na sve nabavke dobara i usluga u Republici Srbiji koje koriste za službene potrebe organi­ zacije i za lične (privatne) potrebe osoblja čiji je status izjednačen sa statusom diploma­ tskog i konzularnog osoblja. Prema članu 18.Obaveza za obračun PDV na vrednost usluge koju je domaćem licu obavio izvođač iz inostranstva postoji i kada je organizator koncerta NVO koja je obveznik PDV. U tom slučaju obveznik PDV – prodavac dobara. Za razliku od diplomatskih i konzularnih predstavništava koji pravo na poresko oslobođenje mogu ostvariti pod uslovom reciprociteta. i 19. Ovo oslobođenje propisano je odredbama člana 24. stav 1. Nosiocima prava data je mogućnost da ostvare poresko oslobođenje pri nabavci dobara i usluga na dva načina.

odnosno potvrdu da je međunarodnim ugovorom predviđeno poresko oslobođenje. bez PDV. Ukoliko postoje ograničenja u oslobađanju dobara i usluga (u vrednosti ili količini). odnosno dokumenta kojim se potvrđuje da je poresko oslobođenje predviđeno međunarodnim ugovorom. bez PDV. kao i da dostavi obaveštenje o promenama spiska lica koja imaju pravo nabavke dobara i usluga bez PDV u roku od 15 dana od dana nastanka promene.) dužan je da. za lične potrebe nosioca prava. za lične potre­ be nosioca prava. koji izdaje ovlašćeno lice nosioca prava iz člana 17. od kojih se dva daju obvezniku. Nalog se izdaje u tri primerka. Osnovna potvrda treba da sadrži podatak o postojanju reciprociteta u oslobađanju.  . Centrali poreske uprave dostavi podatke o licima ovlašćenim za izdavanje službenog naloga sa deponovanim potpisima tih lica. a treći zadržava nosilac prava za svoje potrebe. Ovaj nalog se izdaje na Obrascu LNPDV – Nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara. a čiji je potpis deponovan kod Centrale Poreske uprave.Poresko oslobođenje za službene potrebe. od kojih se dva daju obvezniku. tačka 2 Pravilnika o poreskim oslobađanjima) obveznik može da ostvari ako poseduje fotokopiju osnovne potvrde i original naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara. stalni predstavnik i dr. Službeni nalog izdaje se u tri primerka. izdatog od strane ministarstva nadležnog za inostrane poslove (u daljem tekstu: osnovna potvrda). bez PDV. obveznik može da ostvari ako poseduje: 1) fotokopiju potvrde o reciprocitetu. dva primerka izdatih naloga daju se nadležnom carinskom organu. koji je odštampan uz Pravilnik i čini njegov sastavni deo. tačka 1 Pravilnika o poreskim oslobađanjima. Ako se službeni nalog na Obrascu SNPDV izdaje za nabavku dobara za koja se PDV plaća pri uvozu dobara u Republiku. 2) original službenog naloga za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara. a treći primerak zadržava nosilac prava za svoje potrebe. pre izdavanja prvog službenog naloga.) dužan je da do 31. bez PDV. Službeni nalog izdaje se na Obrascu SNPDV – Službeni nalog za nabavku dobara i usluga i uvoz dobara. potvrda treba da sadrži i ta ograničenja. Poresko oslobođenje za promet dobara i usluga i uvoz dobara za lične potrebe (član 17. Odgovorni predstavnik nosioca prava (šef misije. stalni predstavnik i dr. januara tekuće godine dostavi Centrali Poreske uprave spisak lica koja imaju pravo nabavke dobara i usluga bez PDV sa deponovanim potpisima ovih lica. Odgovorni predstavnik nosioca prava (šef misije. a treći zadržava nosilac prava za svoje potrebe. kao i da dostavi obaveštenje o promenama lica kojima je dato to ovlašćenje u roku od 15 dana od dana nastanka promene. koji izdaje ovlašćeno lice nosioca prava. Pre izdavanja Obrasca SNPDV nosioci prava treba da pribave osnovnu potvrdu koju izdaje organ nadležan za inostrane poslove.

2. odnosno lica iz člana 24. prodavac ili pružalac usluga treba da proveri sledeće: – da li je pravilno popunjen Obrazac SNPDV. podatke o nazivu. tačka 16 Zakona ne opredele da izvrše nabavku ili uvoz dobara. Nakon provere svih podataka poreski obveznik – prodavac. i to: tabelu. tj. stav 1. odnosno pružalac usluga vrši isporuku dobara ili usluga i overava obrasce SNPDV. br. Ukoliko su ispunjeni svi propisani uslovi. a način ostvarivanja tog prava detaljnije je regulisano članom 6b. 107/04 i 65/05). – da utvrdi da li postoje ograničenja (ograničenja se nalaze u osnovnoj potvrdi). treba da izda fiskalni isečak. namenjene njihovim 0 . odnosno Obrazac LNPDV i da li sadrži broj iz fotokopije osnovne potvrde. odnosno LNPDV vraća nosiocu prava. i – da li je Obrazac službenog naloga potpisan i overen od strane ovlašćenog lica međunarodne organizacije. odnosno pružaoca usluga. datum prometa dobara i usluga.Kada predstavnik diplomatskog ili konzularnog predstavništva i međunarodne organizacije dođe kod prodavca (trgovina na malo) ili pružaoca usluga sa fotokopijom osnovne potvrde i originalom naloga izdatog na Obrascu SNPDV (za službene potrebe) ili LNPDV (za lične potrebe). Prema našem mišljenju. odnosno prime usluge. prodaju dobara i usluga diplomatskim. odnosno Obrazac LNPDV i zadržava dva primerka ovih obrazaca i fotokopiju osnovne potvrde za svoje potrebe. iznos PDV za koji je ostvareno poresko oslobođenje. a treći primerak Obrazaca SNPDV. 21. Prema odredbama člana 55a Zakona o PDV propisano je da ako se diplomatska ili konzularna predstavništva i međunarodne organizacije. odnosno Obrazac LNPDV u delu koji se odnosi na prodavca. Ukoliko postoje ograničenja u oslobađanju. Uredbe o evidentiranju prometa preko fiskalnih kasa. obveznik poreza – prodavac ili pružalac usluge popunjava Obrazac SNPDV. Ovo važi za pravna lica i preduzetnike koji moraju da evidentiraju promet preko fiskalnih kasa u skladu sa odredbama člana 3. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV („Službeni glasnik RS“. Ostvarivanje poreskog oslobođenja refakcijom plaćenog PDV (indirektno poresko oslobođenje) Pravo na reakciju PDV diplomatskim i konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama propisano je izmenjenim odredbama člana 55a Zakona o PDV. pečat i potpis ovlašćenog lica isporučioca dobara ili usluga. konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama. isporuku dobara ili usluga može da da izvrši samo do visine ograničenja. PIB. obveznik PDV – prodavac na malo treba da evidentira preko fiskalne kase.

osim u slučaju nabavke goriva za motorna vozila kada na računu može biti iskazan manji iznos od 50 evra bez PDV. odnosno Obrazac REF-5 za svakog nosioca prava. i ako je račun plaćen. Ako se nosiocu prava za izvršeni promet dobara i usluga izdaje fiskalni isečak u skladu sa propisom kojim se uređuju fiskalne kase. odnosno imenu i prezimenu nosioca prava i broju osnovne potvrde i stavlja se pečat i potpis isporučioca dobara. pod uslovima koji su Zakonom propisani za ostvarivanje poreskog oslobođenja. Računi moraju biti izdati u skladu sa Zakonom o PDV i moraju biti veći od 50 evra bez PDV. Save Maškovića 3–5). nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju. odnosno pružene usluge oporezive PDV. u skladu sa Zakonom. Uz zahtev (Obrazac REF-5) nosioci prava treba da dostave: 1) original i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima i korišćenim uslugama u Republici koji glase na nosioca prava i koji sadrže podatak o broju osnovne potvrde propisane Pravilnikom o poreskim oslobađanjima. Poreska uprava – Centrala. bez PDV. odnosno međunarodne organizacije za refakciju. i to ako: 1) su isporuke ili uvoz dobara. 3) je ukupna vrednost dobara ili usluga.  . uz poresko oslobođenje. 2) je PDV za promet dobara i usluga iskazan u računu. Poreska uprava u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja vrši refakciju PDV. Zahtev se podnosi na Obrascu REF­5 – Zahtev diplomatskog i konzularnog predstavništva. potpisuje. odnosno ako je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara plaćen. Pravilnika o poreskim oslobađanjima ostvaruju pravo na refakciju. u skladu sa ovim zakonom.službenim. U skladu sa članom 6b Pravilnika. Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV. rešenjem odlučuje o podnetom zahtevu i to u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. odnosno vrednost dobara iskazana u carinskom dokumentu. propisan je postupak i način refakcije plaćenog PDV. veća od 50 evra bez PDV. osim za nabavku goriva za motorna vozila. imaju pravo na refakciju PDV. na poleđini tog isečka unose se podaci o nazivu. Zahtev. odnosno pružaoca usluga. odnosno ličnim potrebama. iskazana u računu. koji čini sastavni deo Pravilnika. Rok za podnošenje zahteva je 30 dana od isteka kalendarskog tromesečja u kojem su dobra i usluge nabavljene u Republici ili izvršen uvoz dobara u Republiku. nosioci prava u smislu člana 17. u skladu sa Pravilnikom o poreskim oslobađanjima. overava i izdaje lice koje je ovlašćeno za izdavanje službenih i ličnih naloga za nabavku dobara i usluga. Uz rešenje Poreska uprava – Centrala vraća overena dokumenta (originali i kopije računa) podnosiocima zahteva. 2) originali i kopije dokumenata o izvršenom uvozu dobara u Republiku. na osnovu zahteva koji podnose Poreskoj upravi – Centrali (ul.

2) PDV za isporučena dobra. u skladu sa njihovim funkcijama. Otuđenje se ne odnosi na dobra čija je pojedinačna vrednost do 50 evra u dinarskoj protivvrednosti.Zahtev tradicionalne crkve. a koji su neposredno povezani sa verskom delatnošću. kao i da je račun plaćen.  . Tradicionalne crkve i verske zajednice Tradicionalne crkve i verske zajednice imaju pravo na refakciju PDV na osnovu podnetog zahteva. Pravilnika o poreskim oslobađanjima propisano je da pre isteka roka od 3 godine od dana nabavke dobara u Republici. od strane nosioca prava ne mogu da budu predmet preprodaje.v. Jevrejska zajednica. Slovačka Evangelička crkva a. odnosno iz uvoza. ako pre toga nosilac prava koji je nabavio dobra bez PDV u Republici. i 6a. Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a. odnosno pružene usluge iskazan u računu. u skladu sa Zakonom. 23. Tradicionalne crkve i verske zajednice imaju pravo na refakciju za dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja uvoze. odnosno uvoz dobara oporeziv.22. odnosno verske zajednice. Zahtev za refakciju podnosi se na Obrascu REF 3A . Način ostvarivanja prava na refakciju poreza uređen je odredbama čl. kao i za usluge koje im se pružaju. odnosno verske zajednice podnosi Centrali Poreske uprave za sve organizacione delove tradicionalne crkve. drugim licima. Pre podnošenja prvog zahteva za refakciju. Obaveza plaćanja PDV u slučaju otuđenja dobara nabavljenih uz poresko oslobođenje Članom 21. Katolička crkva. na osnovu zahteva koji upravno telo određeno od strane tradicionalne crkve. ovog zakona. Zakona o PDV.v. 6. Tradicionalne crkve. odnosno verske zajednice ostvaruju pravo na refakciju. poklona i dr. pod uslovom da je: 1) promet dobara i usluga. ne plati PDV koji nije bio plaćen pri nabavci tih dobara. odnosno iz uvoza. koja nosioci prava poklanjaju drugim licima. odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara prethodno plaćen. pismeno obaveštava Centralu koje je upravno telo određeno za podnošenje zahteva za refakciju i o licu ovlašćenom za potpisivanje zahteva za refakciju. tradicionalna crkva. odnosno verska zajednica. Tradicionalne crkve i verske zajednice su: Srpska pravoslavna crkva. u skladu sa članom 42. saglasno članu 55. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije PDV. Islamska zajednica. odnosno verske zajednice za refakciju. dobra nabavljena bez PDV.

10) orgulje. nakon izvršene provere ispunjenosti uslova za refakciju. 2) originali i kopije dokumenata o izvršenom uvozu dobara u Republiku. konzervatorske i restauratorske radove i održavanje hramova i drugih zdanja povezanih sa misionarskom delatnošću tradicionalnih crkava i verskih zajednica. 9) bogoslužbene knjige. Račun koji nije izdat u skladu sa članom 42.  . Centrala. 3) briketi. Zakona o PDV. 6) svete sasude i obredni simboli. smatraju se: 1) sveće i materijal za proizvodnju sveća. rešenjem odlučuje o zahtevu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva i u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja vrši refakciju PDV. kao i papir za štampanje tih izdanja. ne može se upotrebiti u postupku refakcije PDV.Zahtev se podnosi u roku od 60 dana od isteka kalendarskog tromesečja u kome su dobra i usluge nabavljene u Republici ili izvršen uvoz dobara u Republiku. 8) građevinske usluge i građevinski materijal koji se koriste za izgradnju. 7) odežde za sveštenike i verske službenike i materijal za proizvodnju ovih odeždi. 2) tamjan i materijal za proizvodnju tamjana. 4) ulje i vino za obredne svrhe. Uz zahtev za refakciju dostavljaju se: 1) originali i kopije plaćenih računa o nabavljenim dobrima i korišćenim uslugama u Republici. Centrala ovarava originalne račune i druge dokumente i dostavlja ih podnosiocu zahteva zajedno sa rešenjem. 5) brašno i beskvasni hleb za obredne svrhe. Dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću u smislu člana 55. Zakona o PDV. rekonstrukciju. uključujući i materijal za izradu ikonostasa i ikonopisanje. verski kalendari i druga verska izdanja.

raniji čl. diplomatska i konzularna predstavništva i njihovo osoblje).24 Carinskog zakona • domaći državljani-povratnici sa privremenog rada u inostranstvu na predmete domaćinstva i privrednog inventara. st.8. Zato ćemo akcenat staviti na oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina i proceduru njihovog korišćenja. Neprofitni sektor se tretira potpuno isto kao i svi ostali obveznici plaćanja uvoznih dažbina prema propisanoj carin­ skoj nomenklaturi. Oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina grupisana su na sledeći način: ­ za strana lica (šefovi stranih država i njihovi izaslanici.1 tč.26 st. raniji čl. čl. 25.1 tč. Carinskog zakona i odnose se na sve obveznike. čl. Oslobođenje pravnih lica i drugih lica od plaćanja uvoznih dažbina Neprofitnim organizacijama može biti interesantan čl.191 ­ fizička lica. do 196. čl 194 Očigledan je nešto niži nivo carinskih povlastica u onosu na raniji Carinski zakon jer važećim zakonom nisu utvrđene povlastice za : • određene korisnike budžetskih sredstava (Vojska Srbije. Iz ovoga proizilazi da prava na oslobođenje plaćanja carinskih dažbina neprofitni sektor može jedino izvlačiti iz oblasti carinskih povlastica koje su regulisane odredbama članova 191.192 ­ pravna i druga lica. Nevladine organizacije u carinskom sistemu Republike Srbije 1. raniji čl. čl. MUP Srbije i kazneno popravne ustanove).193 ­ roba.3 Carinskog zakona 2. Uvod Oblast u kojima se definiše položaj neprofitnog sektora u carinskom sistemu Republike Srbije i u Carinskom zakonu Republike Srbije ne postoji. međunarodne organizacije i humanitarne organizacije.4 Carinskog zakona • preduzeća za opremu koja se uvozi za zamenu uništene robe.193 Carinskog zakona pa ćemo se na njega posebno osvrnuti uz uputstvo o načinu korišćenja povlastica:  .

osim alkohola i alkoholnih pića. kulturnom. a služi neposredno za obavljanje tih delatnosti. korisnik podnosi carinskom organu izjavu da su zbirke. (4) Lica. kulturnom. humanitarnom. sportskom. .izjavu da će uvezenu robu koristiti za izvršavanje svojih humanitarnih zadataka . a namenjeni su za gašenje požara i za spasilačke delatnosti. umetnošću. duvanskih proizvoda i putničkih motornih vozila. rekrea­ tivnom. humanitarnom. delove zbirki i pojedinačne predmete koji su njima namenjeni.  . osim fizičkih. korisnik podnosi carinskom organu: ­ potvrdu Ministarstva za unutrašnje poslove kojim se dokazuje da se oprema i delovi te opreme uvoze za potrebe vartogasnih odnosno spasilačkih organizacija i društava .ČLAN 193 OSLOBOĐENjE PRAVNIH I DRUGIH LICA OD PLAĆANjA UVOZNIH DAŽBINA (I) Oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina: (1) Organizacije Crvenog krsta ­ na robu koju uvezu iz inostranstva. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona.izvod iz registra nadležnog organa da se korisnik povlastice bavi naučnom. odnosno da je arhivski materijal namenjen arhivi. delatnosti­ ma zaštite prirode. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona.potvrdu Privredne komore Srbije da se oprema odnosno delovi te opreme koji se uvoze ne proizvode u zemlji (3) Muzeji i umetničke galerije ­ na zbirke. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. korisnik podnosi carinskom organu: . obrazovnim. kao i arhivi­za arhivski materijal. delatnostima zaštite prirode.potvrdu Privredne komore Srbije de se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji . kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta životne sredine ­ na robu koje se ne proizvodi u Srbiji. verskom delatnošću. korisnik podnosi carinskom organu: . Radi korišćenja povlastice iz ovog člana. umetnošću.potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji (2) Vatrogasne i spasilačke organizacije i društva ­ na opremu i delove te opreme koji se ne proizvode u Srbiji. koja se ne proizvodi u Srbiji. obrazovnom. rekreativnom. tehničkom kulturom. Carinski organ može zahtevati od korisnika da priloži potvrdu ili mišljenje nadležnog organa kojim se potrvđuje da roba koja se uvozi služi neprekidno za obavljanje delatnosti korisnika povlastice.izjavu korisnika povlastice da roba služi naposredno za obavljanje delatnosti. tehničkom kulturom. sportskom. koja se bave naučnim. verskom delatnošću. kulturnih dobara i kontrolom kvaliteta životne sredine. delovi zbirki i pojedinačni predmeti koji se uvoze namenjeni muzeju ili umetničkoj galeriji. a koja služi za izvršavanje njihovih humanitarnih zadataka.

a koriste se za profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje invalida. uređaji i nistrumenti za zdravstvo. lekove. njihovi rezervni delovi i potrošni materijal za korišćenje te opreme. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. suše.izjavu korisnika povlastice da roba služi za naučne. Ako korisnik prima iz inostranstva besplatno. osim fizičkih ­ na robu koju beplatno prime iz inostranstva za naučne. sanitetski materijal. zdravstvene i socijalne svrhe. uređaje i instrumente za zdrav­ stvo i njihove rezervne delove i na potrošni materijal za korišćenje te opreme kao i za lekove koji se koriste u bolničkom lečenju koji se ne proizvode u zemlji i ako se uvoze radi opre­ manja i potreba tih preduzeća u skladu sa programima razvoja zdravstva. sportske. korisnik podnosi carinskom organu: . prosvetne. (7) Preduzeća u oblasti zdravstva – na specifičnu opremu. uvozi radi opremanja i potreba pravnih lica u oblasti zdravstva . hranu i bezalkoholna pića. osim alkohola. ekološki udesi i sl. sitne medicinske instrumente. prosvet­ ne.izvod iz odgovarajućeg registra iz kojeg se utvrđuje delatnost korisnika povlastice. posteljinu. tekstilne proizvode (odeću. humanitarne. zdravstvene i socijalne svrhe. verske.(5) Lica.izjavu ili fakturu ino-pošiljaoca iz koje se vidi da se roba šalje besplatno. korisnik podnosi carinskom organu:  . Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. obuću i dečje igračke pored dokaza iz stava 1 ovog člana .potvrdu Ministarstva zdravlja kojom se dokazuje da se specifična oprema. verske. kulturne. podnosi i specifikaciju robe u kojoj je naznačen trgovački naziv i količina. ako je namenjen otklanjanju posledica prouzrokovanih elementarnim nepogodama (zemljotresi. alkoholnih pića. kao i za zaštitu životne sredine. kulturne.). ćebad i sl.potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji. poplave. sportske. osim fizičkih ­ na robu koju besplatno prime iz inostranstva ili je nabave od sredstava koja su dobila iz inostranstva kao novčanu pomoć. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. humanitarne. korisnik podnosi carinskom organu: . kao i za zaštitu životne sredine. (6) Lica.) ratom ili oružanim sukobom. duvanskih proizvoda i putničkih motornih vozila. (8) Preduzeća za profesionalno osposobljavanje i zapošljavanje invalida ­ na opremu i rezervne delove koji se ne proizvode u zemlji. u humanitarne svrhe. . može se ostvariti ako Vlada utvrdi da su posledice elementarnih nepogoda takve da za njihovo otklanjanje treba dozvoliti uvoz robe uz oslobođenje od plaćanja carine i ako se ta roba uveze u roku koji odredi Vlada. Pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina u skladu sa odredbom ove tačke. ortopedska pomagala. . carinski organ o oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina stavlja zabelešku na deklaraciji. kao i lekovi koji se koriste u bolničkom lečenju.

korisnik podnosi carinskom organu izjavu o organizovanju međunarodnog takmičenja u zemlji i da će medalje i plakete dodeljivati na tom takmičenju. Ne može se uvoziti roba čiji je promet i upotreba zabranjen u zemlji iz koje se uvozi ili u kojoj je proizvedena. Članom 1 Zakona o donacijama i humanitarnoj pomoći uređeno je da državni organi. Zakona o donacijama može se vršiti samo ukoliko ispunjava propisane uslove stavljanja robe u promet.izvod iz registra nadležnog organa da se korisnik povlastice bavi profesionalnim osposobljavanjem i zapošljavanjem invalida .potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji . javna preduzeća. novcu. kao i domaće i strane humanitarne organizacije mogu primati donacije i humanitarnu pomoć.izjavu korisnika povlastice da roba služi za profesionalno osposobljavanje i radno angažovanje invalida. odnosno za upotrebu na domaćem tržištu. javne ustanove. a usluge u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima. kao i uvoz robe i usluga koje se kupuju iz sredstava dobijenih od donacija i humanitarne pomoći i iz sredstava ostvarenih realizacijom hartija od vrednosti i po osnovu korišćenja ustupljenih prava je slobodan. alkoholnih pića i putničkih automobila ). tačka 3 do 10 ovog člana primenjuju se i na preduzetnike.  . Uvoz robe i usluga po osnovu donacije i humanitarne pomoći. ili ukoliko je odlukom Vlade zabranjen uvoz te robe radi sprečavanja i ugrožavanja života i zdravlja ljudi i životne sredine. uslugama. imovinskim i drugim pravima. osim fizičkih ­ na opremi koja se proizvodi u zemlji a služi neposredno za zaštitu životne sredine. (9) Lica. O oslobođenju od plaćanja uvoznih dažbina carinski organ stavlja zabelešku na izjavi. Na kraju ovog dela treba podsetiti i na Zakon o donacijama i humanitarnoj pomoći (Službeni list SRJ br 10/2001.. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. osim fizičkih ­ na medalje i plakete koje primaju iz inostranstva radi dodelji­ vanja na međunarodnim takmičenjima koja se organizuju u Srbiji. Radi korišćenja povlastice iz ovog člana Carinskog zakona. (II) Odredbe stava 1. hartijama od vrednosti. Primalac donacije i pomoći ne mogu biti političke stranke. 61/2001. a vezano za uvoz roba i usluga. Uvoz robe u skladu sa čl. Donacije i humanitarna pomoć mogu biti u robi (osim duvana i duvanskih prerađevina. 36/2007 i Službeni Glasnik RS br 101/2005 ). druge organizacije i zajednice koje ne ostvaruju dobit.4. jedinice lokalne samouprave. korisnik podnosi carinskom organu: -potvrdu Ministarstva za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine da roba koja se uvozi služi neposredno za zaštitu životne sredine -potvrdu Privredne komore Srbije da se roba koja se uvozi ne proizvodi u zemlji (10) Lica.

U suprotnom.Primalac donacije i pomoći ne može bez prethodnog plaćanja carine robu oslobođenu od carine prodati ili je upotrebiti u druge svrhe osim u svrhe za koje je donacija. na pozajmicu ili kao obezbeđenje za izvršenje druge obaveze. carina će doneti rešenje o naplati carine i drugih uvoznih dažbina i taksi. odnosno pomoć data u roku od tri godine od dana uvoza.  . Treba imati u vidu i da se roba oslobođena od plaćanja carinskih dažbina ne može dati u zalog.

NVO su nedobitne organizacije koje knjige vode po kontnom okviru za preduzeća. 3. članovima. zadruge. na način predviđen u st. 1. u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje. 3 Povezanim licima smatra se fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa NVO javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.000 din. i 4. članova. direktorima i sa njima povezanim licima3. Posedovanje više od 50% ili pojedinačno najvećeg dela akcija ili udela smatra se omogućenom kontrolom. Zakon pravi razliku između nedobitnih organizacija koje knjige vode po kontnom okviru za budžetski sistem (škole. zaposlenih ili sa njima povezanih lica.  . Ukoliko NVO ima višak prihoda nad rashodima manji od 300. direktorima. oslobođena je plaćanja poreza na dobit. zaposlenih i sa njima povezanih lica. preduzetnike i druga pravna lica. i isti ne raspodeljuje svojim vlasnicima. direktorima i sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je NVO razvrstana i NVO ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača. Porez na dobit kod NVO Jedna od najvećih poreskih olakšica za NVO u našem zakonodavstvu odnosi se na oslobađanje od plaćanja poreza na dobit. Svi propisani uslovi moraju biti ispunjeni da se ne bi platio porez na dobit. U ovom Zakonu NVO se svrstavaju u kategoriju nedobitnih organizacija. ista fizička ili pravna lica neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju. 80/2002.nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivača. člana Zakona o porezu na dobit preduzeća. kontroli ili kapitalu. odnosno aditiv­ ni. zaposlenima ili sa njima povezanim licima. ostvari višak prihoda nad rashodima do 300. 84/2004) i pratećih podzakonskih propisa. lična primanja koja NVO isplaćuje zaposlenima.000 dinara. direktora. Uslovi za oslobođenje od poreza na dobit kod NVO Uslovi za oslovođenje NVO od plaćanja poreza na dobit su kumulativni. direktora. Uticaj na poslovne odluke postoji i kada lice povezano sa NVO poseduje više od 50% ili pojedinačno najveći broj glasova u organima upravljanja. zadruge. preduzetnike i druga pravna lica. 3) da NVO .9. Zakona o porezu na dobit preduzeća NVO se oslobađa plaćanja poreza na dobit koja. 43/2003. pod sledećim uslovima: 1) da NVO ne raspodeljuje tako ostvareni višak svojim osnivačima. 25/2001. Ova olakšica sadržana je u odredbama Zako­ na o porezu na dobit preduzeća («Službeni glasnik RS» br. fondovi socijalnog osiguranja itd. 2) da lična primanja koja NVO . domovi zdravlja i bolnice. Povezanim licem smatra se i ono pravno lice u kome. kao i kod NVO.) i nedobitnih organizacija koje knjige vode po kontnom okviru za preduzeća. direktorima i sa njima povezanim licima ne prelaze iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj je organizacija razvrstana. Prema članu 44. članova.nedobitna organizacija isplaćuje zaposlenima.

Međutim. pravo na oslobođenje nema ni NVO koja ima monopolski ili dominantan položaj na tržištu u smislu zakona kojim se uređuje suzbijanje monopolskog ili dominantnog položaja. poklona i članarina kod nedobitnih organizacija Ministarstvo finansija je izdalo sledeće mišljenje: Odredbom člana 1. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“. donacija i drugih bespovratnih i beste­ retnih davanja. stručnog osposobljavanja i usavršavanja koje se naplaćuju od primaoca itd). prihodi od kamata. odnosno ukoliko prihode ne ostvaruje prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. 2003. 413–00–1271/2003–04 od 16. ukoliko je višak prihoda nad rashodima preko 300. Prema tome. NVO je dužna da obračuna i plati porez na dobit. 25/2001. Stopa poreza na dobit iznosi 10%.br. udruženje građana. proizvoda i raznih usluga koje se vrše uz naknadu (Npr: komercijalna prodaja knjiga i drugih izdanja. članarina članova društva i sl. i 2. kao nedobitna organizacija. O poreskom tretmanu – prihoda od donacija. ovog člana. NVO ima pravo na oslobođenje od plaćanja poreza na dobit u skladu sa pomenutim članom 44. (Ministarstvo finansija i ekonomije. od sponzorstva kada postoji protivusluga od strane NVO. stav 3. 1. dotacija. prihodi po osnovu prodaje robe. ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. propisano je da je poreski obveznik i drugo pravno lice koje nije organizovano u smislu st. 12.000 din. 2. ili je manji od tog iznosa ali nije ispunjen jedan od ostalih propisanih uslova (raspodeljivanje tog viška. visina ličnih primanja i raspodeljivanje imovine). dotacija. poklona. nije obveznik poreza na dobit preduzeća ukoliko prihode ostvaruje isključivo iz donacija. godine) Karakteristični primeri prihoda koji su ostvareni na tržištu bi bili: prihodi od zakupnina. br. poreski kredit po osnovu zapošljavanja novih radnika na neodređeno vreme itd. usluge obrazovanja. a nema pravo na druge poreske pogodnosti iz ovog Zakona kao što su poreski kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva (za mala pravna lica ovaj kredit iznosi 40% izvršenih ulaganja. Zakona o porezu na dobit. Koji prihodi NVO se (ne)smatraju prihodima ostvarenim na tržištu? Prihodi po osnovu dotacija iz budžeta.. a najviše do 70% obračunatog poreza). poklona. kao i prihodi od članarina ne smatraju se prihodima NVO koji se ostvare na tržištu. 80/2002 i 43/2003). Takođe. O poreskom tretmanu prihoda od kamata nedobitnih organizacija Ministarstvo finansija izdalo je mišljenje sledeće sadržine: 0 .

uz ispunjenje uslova iz člana 44. 38/2001 i 5/2002). tačka 3. 15/2006. 59/2006). br. nedobitna organizacija (fond). u skladu sa Zakonaom. Međutim. dok za druge.br. ovog člana. U našem poreskom sistemu za neke vrste poreskih prijava. Fond kao nedobitna organizacija obveznik je poreza na dobit preduzeća. 19/2005. odnosno članom 4. 25/2001. obavljanjem delatnosti u okviru sprovođenja TEMRUS programa.  . Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“. oslobađa se plaćanja poreza na dobit preduzeća. 12. sadrži odredbu po kojoj je NVO dužna da u poreskom bilansu iskaže prihode ostvarene na tržištu i sa njima povezane rashode. i 2. stav 1. (Ministarstvo finansija i ekonomije. koja u godini za koju se odobrava pravo na oslobođenje ostvari višak prihoda nad rashodima do 300. propisano je da je poreski obveznik. ukoliko ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. kao što je poreska prijava za PDV. Pravilnika o sadržini poreskog bilansa za druga pravna lica obveznike poreza na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“. 434–01–00055/2003–04 od 16. sadržina i način popunjavanja poreskog bilansa za porez na dobit NVO uređeni su Pravilnikom o sadržaju poreskog bilansa za druga pravna lica (nedobitne organizacije) – obveznike poreza na dobit preduzeća («Službeni glasnik RS». 19/2005. U praksi je često postavljano pitanje da li NVO koja ima pravo na poresko oslobođenje od plaćanja poreza na dobit treba da sastavi i nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu i poreski bilans za ovaj porez? Zakon o porezu na dobit u članu 44. za koji se finansiranje vrši iz izdvojenih sredstava Evropske komisije u skladu sa ciljevima ovog programa. u tom slučaju postoji obaveza dostavljanja „prazne“ poreske prijave Što se tiče poreske prijave za porez na dobit u slučaju da NVO nema poresku obavezu Ministarstvo finansija je izdalo mišljenje sledeće sadržine: Prema tome. Forma.Odredbom člana 1. godine) 3. ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tržištu ili vršenjem usluga uz naknadu. 1. stav 3. 15/2006). kao što su poreske prijave za porez po odbitku (na zarade i druga lična primanja) ne postoji obaveza dostavljanja nadležnom poreskom organu u slučaju nepostojanja poreske obaveze. 2003. Podnošenje poreskog bilansa i poreske prijave za porez na dobit Forma.000 dinara. i drugo pravno lice koje nije organizovano u smislu st. br. Zakona o porezu na dobit preduzeća. 80/2002 i 43/2003). sadržina i način popunjavanja poreske prijave za porez na dobit NVO uređeni su Pravilnikom o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“ br. stav 3. Prihodi od kamate smatraju se prihodima ostvarenim na tržištu i na ovaj prihod se obračunava i plaća porez na dobit u skladu sa Zakonom. Tempus fondacija ne ostvaruje oporezivu dobit u smislu Zakona o porezima na dobit preduzeća. 139/2004.br.

Kod eventualnog iskazivanja troškova amortizacije NVO u poreskom bilansu iskazuje se odgovarajući iznos ovih troškova utvrđenih prema računovodstvenim. saglasno sa članu 63. te nema ni obavezu plaćanja ovog poreza.000 din. Poreska osnovica je višak prihoda ostvarenih na tržištu nad rashodima koji su nastali u vezi sa tim prihodima.000 din. br. Primer: NVO je u toku godine ostvarila prihode na tržištu od 700. Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa na propisanim obrascima je 10. troškova zarada. da u propisanom roku. ili ne ispunjava ostale propisane uslove. dužne su da. a ne prema poreskim propisima. sve nedobitne organizacije . Ukoliko je nastanak određenih rashoda vezan isključivo za prihode ostvarene na tržištu u poreskom bilansu NVO iskazuju se ukupni takvi rashodi. Pitanje poreske osnovice Potrebno je napomenuti da eventualni porez na dobit NVO utvrđuje za deo prihoda koji ostvari na tržištu prodajom dobara ili vršenjem usluga. te podleže plaćanju poreza na dobit. 4. Opravdanje za to može se naći u potrebi da nedobitna organizacija dokaže i dokumentuje poreskoj administraciji da ispunjava propisane uslove za oslobođenje. Ako takvo podvajanje nije moguće. troškova materijala. i sa njima povezane rashode od 250. podnesu poresku prijavu i poreski bilans nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave.) Na osnovu navedenog proizilazi da NVO i u slučaju da nema prihode i rashode ostvarene na tržištu i oporezive dobiti. ukoliko prihodi ostvareni na tržištu čine 45% ukupnih prihoda NVO rashodi koji se iskazuju u poreskom bilansu utvrđuju se kao 45% pojedinih vrsta rashoda – nabavne vrednosti prodate robe. Primera radi. naknada zarada i ostalih ličnih rashoda. Porez na dobit je 45.Međutim. stav 1.2003. odgovarajući rashodi koji su povezani sa prihodima ostvarenim na tržištu utvrđuju se. (450. troškova amortizacije i ostalih poslovnih rashoda.000 din.000 din. (Mišljenje Ministarstva finansija. Drugim rečima. U slučaju da NVO ima višak prihoda ostvarenih na tržištu nad rashodima koji su vezani za njih veći od 300.. 413-00-391/2003-04 od 27. Zakona. god. i u poreskoj prijavi PBN-1 iskazuju.. ukoliko se u obrascu PBN-1 iskazuju troškovi amortizacije iskazuje se  .000 x 0%).03. mart. osnovica za plaćanje ovog poreza po stopi od 10% je ukupna razlika između tih prihoda i rashoda. srazmerno učešću prihoda ostvarenih na tržištu u ukupno ostvarenim prihodima NVO. treba da podnese „prazan“ poreski bilans i poresku prijavu za porez na dobit na propisanim obrascima.000 din. Osnovica za plaćanje poreza na dobit je ukupna razlika prihoda na tržištu i sa njima povezanih rashoda (celokupan višak) koji u primeru iznosi 450.

putnički automobili. u mesecu za prethodni mesec) u toku godine. Polazna osnova su troškovi amortizacije utvrđeni prema računovodstvenim propisima (u skladu sa izabranom metodom amortizacije i procenjenim korisnim vekom trajanja osnovnih sredstava). Na osnovu poreske prijave utvrđuje se eventualni iznos konačne obaveze na ime poreza na dobit NVO tekuće godine i akontacija za narednu godinu. a to važi i za NVO. Poznato je da se u našoj zemlji. To znači da ni NVO ne plaćaju porez na kapitalni dobitak prilikom prodaje po većoj ceni od sadašnje knjigovodstvene vrednosti postrojenja i opreme (najčešće je to računarska oprema. NVO koja nema obavezu plaćanja poreza na dobit takođe ne plaća ni porez na kapitalnu dobit ostvarenu prilikom prodaje nepokretnosti (uključujući i prava industrijske svojine i udele u imovini poslovnih subjekata i ostale hartije od vrednosti čija prodaja nije zastupljena pojava u poslovanju NVO). štampači. koji su iskazani u Bilansu uspeha. Od 2004. Zakona o porezu na dobit i na osnovu njega donetog Pravilnika o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe („Službeni glasnik RS“ br. 116/2004). fotokopir mašine i druga oprema). god.srazmeran deo troškova amortizacije koji je povezan sa prihodima ostvarenim na tržištu. Kod NVO se ne uzima poreska grupna amortizacija (od I do V amortizacione grupe) u smislu člana 10. Na osnovu poreskog bilansa koji se podnosi na obrascu PBN-1 vrši se sastavljanje poreske prijave na obrascu PBN. porez na dobit plaća akontativno (do 15. da bi se ka kraju godine na osnovu poreske prijave utvrdila konačna obaveza i razlika za uplatu ili poreski kredit za naredni period.  . ni kod preduzeća i ostalih dobitnih organizacija se prilikom prodaje postrojenja i opreme ne plaća se porez na kapitalnu dobit.

autonomne pokrajine.5% na iznos preko 9. 4.000 din). Međutim. čija je svrha trošenja uređena ugovorom i sporazumom sa donatorom. 2. kada primalac nema obavezu protučinidbe (da izvrši određenu isporuku dobara ili pružanje usluga) NVO ne obračunava i ne plaća PDV jer to nije predmet oporezivanja Zakona o PDV. drugim rečima. Ta obaveza proizilazi iz članova 14. NVO je dužna da obračuna i plati porez na po­ klon po stopi od 2. 80/02. na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. 134/04 i 61/07). god. ili. Donacije u novcu Na primljene donacije. Porez na poklon i NVO 1. 5 Ovde ne navodimo sva poreska oslobođenja već samo ona koja su od značaja za NVO. donacije u novcu koje NVO prima od domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica po osnovu donacije. Uvod Na primljene donacije u novcu i u stvarima i pravima (ako se na njih ne plaća PDV) pojedinačne vrednosti preko 9.Porez na poklon ne plaća se na donacije u novcu.10. i kada se primljena 4 Do izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu iz jula 2007. Zakona o porezima na imovinu (26/01. a kojim je predviđeno da se iz dobijenih sredstava u zemlji korisnika ne plaćaju porezi. se sa stanovišta poreskih propisa tretiraju kao poklon i podležu plaćanju poreza na poklon (2. 2. i 15. odnosno jedinice lokalne samouprave.5%4. Poreski tretman donacija u novcu. razlikuje se od poreskog tretmana od donacija u stvarima i pravima što objašnjavamo u nastavku.  . dotacije. U našem zakonodavstvu postoje četiri poreska oslobođenja od poreza na poklon koja su relevantna za NVO5: 1.Porez na poklon ne plaćaju fondovi i fondacije.Porez na poklon ne plaća se na donacije koje su primljene u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima koje je sa drugom državom ili međunarodnom ogranizacijom zaključio određeni državni organ. Prema važećim propisima u našoj zemlji porez na poklon se plaća i na donacije namenskog karaktera. stvarima i pravima ukoliko je pojedinačan iznos donacije (nominalni ili procenjeni tržišni) manji od 9.000 dinara. 45/02.Porez na poklon ne plaća se na imovinu primljenu od Republike Srbije.000 din. 3. poreska stopa je iznosila 5%. finansijske podrške i sl.

a imajući u vidu instruktivnu prirodu ovog priručnika i njegovu osnovnu nameru da posluži za razjašnjenje i pravilnu primenu važećih poreskih propisa. S obzirom na divergentna mišljenja. nisu izvršene izmene u pogledu oporezivanja donacija udruženja građana i nevladinih organizacija.000 din. autonomne pokrajine ili lokalne samouprave ne plaća porez na poklon Primljene donacije u novcu ne uračunavaju se u ukupan promet dobara i usluga. Ukupan promet dobara i usluga je bitan za utvrđivanje da li je NVO obveznik PDV ili ne. U našem primeru osnovica za plaćanje poreza na poklon je 40.6 Poreska osnovica je dakle ukupna novčana suma koja je primljena. a ako jeste za koji poreski period se PDV obračunava ili plaća (mesečno ili tromesečno).000 din. što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 40.novčana sredstva koriste za finansiranje određenog projekta. god) porez na poklon ne plaća na imovinu primljenu od Republike Srbije. Naše aktuelno poresko zakonodavstvo ne pravi tu razliku što je potvrđeno i mišljenjima nadležnog ministarstva koja navodimo u nastavku.5% na ukupan iznos donacije. kao i valuta i iznos primljene donacije. U poreskoj prijavi se pored standardnih identifikacionih podataka o obvezniku navodi broj ugovora o donaciji (poklonu) i datum zaključenja ugovora ili datum prijema donacije. ostaje nam da konstatujemo da ovaj segment fiskalnog sistema zaslužuje da bude preispitan i pažljivo razmotren od strane nadležnih državnih organa.250 din. U tim diskusijama se navodi da se u stranoj pravnoj literaturi i poreskoj politici zapadnoevropskih zemalja pravi razlika između donacije (poklona) kao jednostrano teretnog posla i granta kao dvostrano teretnog posla. god. Na osnovu podnete poreske prijave naležni poreski organ izdaje rešenje o plaćanju poreza na poklon.  . a ne ostatak po odbitku neoporizog iznosa. Napominjemo da se po poslednjim izmenama Zakona o porezima na imovinu (jul 2007. predstavljaju poklon sa elementima naloga. jula 2007. stvari i prava od Republike Srbije. predmet je kritika aktivista udruženja građana i nevladinih organizacija koji smatraju da se između poklona koji predstavlja besteretni pravni posao i donacija koje NVO troše namenski za finansiranje određenog. Pretpostavimo da ono glasi na 0. Rok za plaćanje je 5 dana od dana dostavljanja rešenja. U roku od 0 dana od dana nastanka poreske obaveze (uzmimo da je to dan kada je zaključen ugovor i na devizni račun su doznačena sredstva) NVO je dužna da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu PPI-3 za porez na poklon. odnosno jedinice lokalne samuprave. Porez na poklon plaća se na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa. Izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koje su stupile na snagu . ukoliko NVO dobije bez naknade na ime donacije ili druge pomoći novac.000 EUR. NVO je dužna da plati porez na poklon po stopi od 2. Shodno tome. Primer: NVO je od poslovnog partnera iz inostranstva koji finansira ugovoreni projekat i nadgleda njegovo ostvarenje primila na ime finansijske podrške iznos od 5. Pod pretpostavkom da se ne radi o fondu i fondaciji i da ne postoji bilateralni međudržavni ugovor kojim je predviđeno neplaćanje poreza u Srbiji. novčana sredstva koje je NVO primila od domaćih i stranih pravnih lica kao podršku njegovim konkretnim aktivnostima i programima. ugovorom utvrđenog projekta. dotacije i sl. a po podnetoj poreskoj prijavi od strane NVO na obrascu PPI-3. Prema njihovom mišljenju i gledištu pojedinih pravnih eksperata. definisanih ugovorom. autonomne pokrajine. kao teretnog pravnog posla ne može staviti znak jednakosti. O tome je Ministarstvo finansija izdalo mišljenje sledeće sadržine: 6 Obaveza plaćanja poreza na poklon na primljene donacije.

O nevladinim organizacijama i porezu na dodatu vrednost detljanija objašnjenje dali smo u posebnom poglavlju ovog priručnika. 2005. Prema tome. budući da se te donacije ne uračunavaju u ukupan promet dobara i usluga.000. Prema tome. Poresko oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija Prema članu 16. istog člana Zakona propisano je da je poreski period za koji se obračunava PDV. ovog člana na koji se plaća porez na dodatu vrednost.5% na iznose preko 9.  . Donacije u stvarima i pravima Na besteterna primanja u stvarima i pravima po osnovu kojih NVO nema obavezu proti­ vusluge takođe se plaća porez na poklon od 2. predaje poreska prijava i plaća PDV kalendarsko tromesečje za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet manji od 20. br. 3. Zakona. (Ministarstvo finansija Republike Srbije. ukoliko je davalac donacije ili humanitarne pomoći obračunao PDV NVO. 413– 00–02695/2005–04 od 22. fondacijama i fondovima na sredstva data zadu­ žbini. predaje poreska prijava i plaća PDV je kalendarski mesec za obveznika koji je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet veći od 20.Prema odredbi člana 48.) ukoliko se ne plaća PDV. odnosno humanitarna organizacije nema obavezu obračuna i plaćanja poreza na poklon.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet veći od 20. poreski period za koji se obračunava PDV. tačka 5) Zakona o porezima na imovinu fondovi i fondacije oslobođeni su plaćanja poreza na poklon na nasleđenu ili na poklon primljenu imovinu koja služi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani.000 dinara. 4. Odredbom stava 2.000 din. Primanje novčanih sredstava bez obaveze primaoca novčanih sredstava da izvrši protivčinidbu davaocu (promet dobara i usluga). ne smatra se prenos bez naknade prava na nepokretnostima i pokretnim stvarima iz st. fondaciji i fondu ne plaćaju se porezi i doprinosi ustanovljeni republičkim propisima. godine) Ukoliko NVO dobije novčane donacije za obavljanje delatnosti koje u ukupnom iznosu prelaze 2. nezavisno od postojanja ugovora o poklonu. prema članu 14. stav 1.000. ne postaje obveznik PDV. u ukupan promet dobara i usluga za određivanje poreskog perioda obveznika PDV ne uračunavaju se primljena novčana sredstva u vidu donacije. ne smatra se predmetom oporezivanja PDV.000. stav 6. u smislu ovog zakona. Zakona o porezima na imovinu poklonom. 1. Zakona o zadužbinama. 12.000 dinara ili procenjuje da će u narednih 12 meseci ostvariti ukupan promet manji od 20. u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost.000 dinara. do 4.000 din.000.000. Odredbom člana 21. stav 1. Naime.

zaključila ranije Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Treba apostrofirati da se na udruženja građana i nevladine organizacije koje nisu osnovane i ne rade kao fondovi i fondacije ne odnosi poresko oslobođenje od poreza na poklon.  . odnosno sa međunarodnim organizacijama. ugovori o finansijskoj podršci. ugovori o donaciji) koje je da drugim državama. stav 2. 5. a za primljena sredstva po osnovu donacija koje se primaju na osnovu bilateralnih međunarodnih ugovora. Druga bitna činjenica je da poresko oslobođenje od poreza na poklon. Potvrđeni međunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.000 din. a to znači radi pomaganja stvaralaštva i ostvarivanja humanitarnih i drugih društveno korisnih ciljeva. ugovori o kreditu ili zajmu. Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori imaju primat nad nacionalnim pravom. ne plaća se porez na poklon. PDV i drugi porezi.primalac donacije nema pravo na poresko oslobođenje od poreza na poklon. već za druge namene. PDV i drugih poreza. Naime. Ukoliko međunarodni ugovor ne sadrži tu odredbu i njime nije predviđeno neplaćanje poreza u Srbiji NVO . Poresko oslobođenje od poreza na poklon za donacije koje se primaju u skladu sa bilateralnim međunarodnim ugovorima Na donacije koje se primaju u skladu sa ugorovorom koji je drugom državom ili međunarodnom ogranizacijom zaključio određeni državni organ. plaćaju porez na poklon na donacije u novcu i stvarima i pravima (ako se na njih ne plaća PDV) pojedinačne vrednosti preko 9.Fond i fondacija ima pravo na navedeno poresko oslobođenje pod uslovom da ima rešenje/ odobrenje za rad Ministarstva kulture i upisano je u registar ovih organizacija koje vodi to Minisarstvo i na poklon primljena sredstva koristi isključivo za namene za koje su fond i fondacija osnovani. Fondovi i fondacije koji na poklon primljenu imovinu ne koriste za osnovne ciljeve ovih organizacija. prema članu 16. Ustava Republike Srbije («Službeni glasnik 98/2006) opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori predstavljaju sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. a sada Republika Srbija i njeni organi – ministarstva i drugi državni organi i organizacije. a kojim je predviđeno da se iz dobijenih sredstava u zemlji korisnika ne plaćaju porezi. može ostvariti ukoliko je ugovorom eksplicitno predviđeno da se iz primljenih sredstava u zemlji korisnika ne plaćaju porezi. U vezi sa ovim poreskim oslobođenjem treba imati u vidu dve činjenice: Prva je da se bilateralnim međunarodnim ugovorima smatraju ugovori (ugovori o saradnji i tehničkoj pomoći.

. Danom nastanka ove poreske obaveze smatra se dan zaključenja ugovora o poklonu (donaciji). .na poklon primljenu nepokretnost . Kod drugog i svakog sledećeg poklona učinjenog od strane istog poklonodavca poreskom obvezniku .poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji NVO ima sedište/ prebivalište. udele u pravnom licu.poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji NVO ima sedište/prebivalište.poklonoprimcu. koju utvrđuje nadležni poreski organ. Već smo rekli da se porez na poklon plaća po rešenju nadležne organizacione jedinice poreske uprave. Porez na poklon NVO plaća u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja nadležnog poreskog organa. depozite u bankama.poreskom organu na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. Utvrđivanje i plaćanje poreza na poklon Osnovica za plaćanje poreza na poklon na donacije koje NVO prima u novcu. osnovicu poreza na poklon predstavlja zbir tržišnih vrednosti tekućeg i prethodnih nasleđa. a ako ugovor nije zaključen u pismenoj formi – danom prijema poklona Poreska prijava na Obrascu PPI-3 podnosi se: . prijava se podnosi poreskom organu u opštini u kojoj je poklonodavac imao. NVO je dužna da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu za porez na poklon (Obrazac PPI-3) u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze. odnosno tekućeg i prethodnih poklona. stvarima i pravima je tržišna vrednost na poklon primljene stvari.poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost koju NVO prima na poklon. naplatiće ga od poklonodavca.6. pravo svojine na upotrebljavanom motornom vozilu. odnosno ima sedište/prebivalište.ako NVO nema sedište/prebivalište u Republici. Ukoliko nadležni poreski organ ne može da naplati porez na poklon od poklonoprimca. . upotrebljavanom plovnom objektu.za istovremeno na poklon primljene nepokretnosti i pokretne stvari . hartije od vrednosti. . prava intelektualne svojine. Uplatni račun je: 840-713311-843-29. na dan nastanka poreske obaveze. upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog i druge pokretne stvari) .za nasleđene odnosno na poklon primljene samo pokretne stvari (gotov novac. Poklono-  . novčana potraživanja. štedne uloge.na poklon primljenu nepokretnost iz inostranstva . Poklonodavac jemči supsidijarno za plaćanje poreza na poklon.

osim u slučajevima za koje je zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. (Ministarstvo finansija Republike Srbije. st. osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. Zakona je nerezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Republike (član 15. obveznik poreza na poklon nije lice koje poklon daje. 2006. godine. Zakonom o porezima na imovinu nije propisana mogućnost da se obveznik poreza na nasleđe i poklon oslobodi plaćanja ovog poreza odnosno da mu se poreska obaveza umanji iz razloga koje u dopisu navodite.davac koji se ugovorom obavezao da plati porez na poklon jemči solidarno (zajedno se obavezao sa poklonoprimcem) za plaćanje poreza.02. dobijate za potrebe realizacije projekta „Praćenje primene Kodeksa ponašanja lokalnih funkcionera u 10 opština Srbije“. porez na poklon se plaća kada njegov pojedinačni iznos nije manji od 9. Zakona plaća se porez na poklon. Na poklon – namensku donaciju u novcu radi realizacije određenog projekta (na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost). Obveznik poreza na nasleđe i poklon koji nasledi ili na poklon primi predmet oporezivanja iz člana 14. već najznačajniji deo) Ministarstva finansija o poreskom tretmanu novčanih donacija i plaćanju poreza na poklon: Obveznik poreza na poklon nije poklonodavac. već poklonoprimac Prema tome. već lice koje poklon prima.413-00-01058/2006-04 od 22. br. na poklon – namensku donaciju u novcu radi realizacije određenog projekta na koji se plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost. Mišljenja Ministarstva finansija o porezu na poklon kod NVO U nastavku navodimo nekoliko mišljenja (ne celokupan tekst. Zakona). 09. odnosno nominalna vrednost predmeta oporezivanja. i 3. Dakle. odnosno njegov pojedinačni iznos nije manji od 9. stav 3.  . a u vezi sa poreskim tretmanom novčanih sredstava koja. na osnovu ugovora o donaciji zaključenog sa Vestminister fondacijom za demokratiju.000 dinara. Prema tome. porez na poklon se ne plaća. ukoliko se na tu donaciju – poklon ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost i ukoliko pojedinačna tržišna. na poklon – donaciju u novcu i drugim stvarima i pravima iz člana 14. ili u inostranstvu. godine) Porez na poklon se plaća na namensku donaciju u novcu radi realizacije određenog projekta Razmotrili smo vaš zahtev broj 119/1 od 20. koji ste uputili Ministarstvu finansija. 7. 2. stav 3.000 dinara. Zakona je rezident Republike za predmet koji se nalazi na teritoriji Srbije i Crne Gore.2006.

br. nema osnova za poresko oslobođenje primenom odredbe člana 21. fondacija i fondova koji vodi Ministarstvo kulture i medija. br. porez na nasleđe i poklon ne plaća pravno lice – fondacija (ako je osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuju zadužbine. koje na poklon primi imovinu (u konkretnom slučaju. (Ministartvo finansija i ekonomije. 41300-237/2006-04 od 23.2004. smatramo da se na navedenu donaciju porez na poklon plaća ukoliko se na konkretnu donaciju ne plaća porez na dodatu vrednost. 430-03-00038/2004-04 od 10. Imajući u vidu da je Sporazum o lokalnim donacijama. obrazuju fondacije – pomaganje stvaralaštva i ostvarivanje humanitarnih i drugih društveno korisnih ciljeva. prava na nepokretnosti) koja služi isključivo za namene na koje se. tačka 5) Zakona o porezima na imovinu. stav 1.Zakonom nije propisano pravo na poresko oslobođenje za donaciju u novcu kada je primalac donacije Stalna konferencija gradova i opština. Dakle. u svakom konkretnom slučaju. Oslobođenje od poreza na poklon po osnovu međunarodnih ugovora Na poklon – donaciju u novcu (na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost). a da tim sporazumom oslobođenje od plaćanja poreza na poklon po tom osnovu nije izričito ugovoreno. (Ministarstvo finansija Republike Srbije. Osim toga. porez na poklon se plaća kada njegov pojedinačni iznos nije manji od 9. U protivnom. osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje. ceni nadležni poreski organ. Činjenično stanje koje utiče na postojanje i visinu poreske obaveze. zaključen na osnovu Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o tehničkoj saradnji i pomoći. 1/05. porez na poklon se ne plaća ukoliko je konkretnim međunarodnim ugovorom propisano da se po osnovu donacije koja je njime uređena porez ne plaća. 0 . ratifikovani međunarodni ugovori i opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava imaju primat nad pravom Srbije i Crne Gore i pravom država članica. godine). objavljen je u „Službenom listu SCG – Međunarodni ugovori“. saglasno sa Zakonom o zadužbinama. o čemu je to ministarstvo donelo i odgovarajuće rešenje saglasno sa Zakonom). odnosno na postojanje osnova za poresko oslobođenje.02. fondacijama i fondovima.000 dinara. br. Zakon o ratifikaciji Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Savezne Republike Nemačke o tehničkoj saradnji i pomoći. fondacije i fondovi u upisana u Registar zadužbina. februara 2006. godine) Oslobođenje od poreza na poklon fondova i fondacija Dakle.

Činjenično stanje od uticaja na postojanje i visinu poreske obaveze odnosno osnova za oslobođenje od plaćanja poreza u svakom konkretnom slučaju ceni nadležni poreski organ. 08. 430–03–000212/2006–04 od 29. godine)  . br. 2006. (Ministarstvo finansija Republike Srbije.

O njoj pišemo u posebnom delu ovog priručnika posvećenog porezu na prenos apsolutnih prava kod nevladinih organizacija. drugi građevinski objekti (bazeni i sl.4%) plaća se na prava na nepokretnostima koja se nalaze u Srbiji. god. Zakona. Ova poreska prijava nije relevantna za NVO jer je podnose preduzetnici koji vode poslovne knjige za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti i ostali preduzetnici (paušalci) – za imovinu koja im služi za obavljanje delatnosti i za imovinu koja im ne služi za obavljanje delatnosti. 7 Ovde ne pišemo o drugim poreskim prijavama za poreze na imovinu. preduzetnici i fizička lica dužni su da nadležnom poreskom organu podnesu poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu za tekuću godinu najkasnije do 31. 3) pravo upotrebe i pravo stanovanja. Postoji još i poreska prijava na Obrascu PPI–4 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava koju podnose obveznici poreza na prenos apsolutnih prava. dostavlja se najkasnije do 31. Porez na imovinu kod NVO 1. Nepokretnostima se smatraju zemljište. 135/2004 i 61/07– u daljem tekstu: Zakon). br. 38/2001 – u daljem tekstu: Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice). kao i druga pravna lica. god. Uvod Oporezivanje imovine NVO i podnošenje poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovi­ nu ne razlikuje se od obaveza drugih pravnih lica. zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju. Udruženja građana i nevladine organizacije. To su poreska prijava na Obrascu PPI–2 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu za 200_ godinu. i to na: 1) pravo svojine: 2) pravo plodouživanja.11. O poreskoj prijavi na Obrascu PPI–3 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na nasleđe i poklon koju podnose obveznici poreza na nasleđe i poklon pisali smo u delu ovog priručnika o porezu na poklon kod nevladinih organizacija. garaže. 139/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava). Primera radi. poslovne prostorije. stanovi. i to za imovinu koja im služi za obavljanje delatnosti. marta 2007. Ono se vrši u skladu sa sledećim propisima: 1) Zakonom o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“. kao i fizička lica. preduzetnika i fizičkih lica. Za porez na imovinu za NVO je relevantna poreska prijava na Obrascu PPI–1 – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na imovinu za 200_ godinu. marta tekuće godine.7 NVO plaća porez na imovinu na prava na nepokretnosti iz člana 2. stambene i poslovne zgrade. i 3) Pravilnikom o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnosti („Službeni glasnik RS“.) i delovi navedenih nepokretnosti. br. 45/2001. poreska prijava za porez na imovinu za 2007. koju podnose pravna lica i preduzetnici koji vode poslovne knjige.  . br. 80/2002 . 2) Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Službeni glasnik RS“. 26/2001. Porez na imovinu (stopa je 0.

kada su imaoci tih prava na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije. br. Prema odredbi člana 7. 2. površine preko 10 ari. Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice koje je imalac tih prava na nepokretnostima koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije. br. već prema propisima zemlje gde se nalazi nepokretnost. Prilikom odgovora na ovo pitanje treba poći od odredbe član 2. Ako više pravnih ili fizičkih lica ostvaruje jedno od prava iz člana 2.  . 6) pravo korišćenja gradskog građevinskog. 80/2002. srazmerno svom udelu. stav 2. 2. odnosno javnog građevinskog zemljišta ili ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini. 80/2002. nerezident je pravno lice koje je osnovano i ima sedište stvarne uprave i kontrole van teritorije Republike. tač. Shodno tome. za plaćanje poreza na imovinu na zakupljenu nepokretnosti to bi se smatralo zakupninom (što znači da ta isplata podleže plaćanju poreskih obaveza kao zakupnina). Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“. odnosno na pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje.NVO preuzme obavezu od zakupodavca. 43/2003 i 84/2004) pravno lice koje je osnovano ili ima sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike. Zakona na istoj nepokretnosti. Rezident je. Zakona o porezu na dobit preduzeća („Službeni glasnik RS“. ukoliko zakupac . a prema odredbi člana 3. Ukoliko NVO ima pravo na nepokretnosti u inostranstvu ne plaća porez na imovinu u Srbiji u skladu sa našim propisima. Poreski obveznik Ukoliko NVO ima pravo na nepokretnosti koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije obveznik je poreza na imovinu. 5) pravo zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje.4) pravo vremenskog korišćenja (tajmšering). za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. 2) i 5) Zakona o porezima na imovinu kojom je utvrđeno da se porez na imovinu plaća na pravo svojine na nepokretnostima. 135/2004. prema odredbi člana 2. Obveznik poreza na imovinu na prava na nepokretnosti su pravna i fizička lica – rezidenti i nerezidenti. st. 24/2001. 62/2006 i 65/2006). za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme. U praksi se ponekad dešava da zakupac – NVO plati porez na imovinu na poslovni objekat koji je zakupio i postavlja se pitanje kakav tretman ima ta uplata. poreski obveznik je svako od njih. istog zakona. rezident je fizičko lice koje: – na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa. i 3. stav 2. 25/2001. stav 1.

dužni ste da za tu imovinu podnesete poresku prijavu poreskom organu nadležnom prema mestu nepokretnosti. ”  . 4. za koji iz tog razloga nije izdata upotrebna dozvola. Zakona. pa promene u tekućoj godini nisu značajne za izmenu poreske osnovice. Poreska stopa je 0. prema odredbi člana 7.02. U vezi sa danom nastanka poreske obaveze Ministarstvo finansija RS je dalo mišljenje broj 011–00–00012/2006–04 od 16. ali je u pretežnom delu (kako iz zahteva porizilazi u delu od oko 60%) osposobljen za korišćenje. pravo je. 4) danom izdavanja upotrebne dozvole ili 5) danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način. poreska osnovica za 2007. Primera radi. ali ne i obaveza poreskog obveznika da objekat na kome je vlasnik. sa stanjem na dan 31.40%. čiji izvod glasi: „Kod nepokretnosti – objekta izgrađenog bez propisane investiciono–tehničke dokumentacije. Šta je osnovica za porez na imovinu? Poreska osnovica poreza na imovinu na prava na nepokretnosti je. Rezident Republike je i fizičko lice koje je upućeno u inostranstvo ili u drugu republiku radi obavljanja poslova za fizičko ili pravno lice – rezidenta Republike ili za međunarodnu organizaciju.– na teritoriji Republike neprekidno ili u prekidima boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj godini. odnosno 2) danom početka korišćenja.12. poreska obaveza nastaje najranijim od sledećih dana: 1) danom sticanja prava.12. Kada nastaje obaveza po osnovu poreza na imovinu? Prema članu 10. stav 2. decembra godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez na imovinu. koji se ne koristi. 3.2006. u skladu sa propisima. Prema tome. godinu utvrđuje se u visini vrednosti utvrđene u poslovnim knjigama NVO na dan 31. koji je osposobljen za korišćenje (u celini ili delimično) koristi ili ne. vrednost nepokretnosti utvrđena u poslovnim knjigama NVO. godine. smatramo da je poreska obaveza nastala danom omogućavanja korišćenja te imovine – objekta.2006. Poreska osnovica poreza na imovinu utvrđuje se sa stanjem nepokretnosti po poslovnim knjigama na dan 31. prethodne godine. Zakona. godine. 3) danom osposobljavanja. Naime.

prema članu 34. koji služe za ove namene. odnosno na dobra u opštoj upotrebi prema propisima kojima se uređuju sredstva u svojini Republike Srbije. Zakona uređeno je da na imovinu koju stekne. Zakona. Napominjemo da se poreska prijava podnosi i u slučaju postojanja osnova za poresko oslobođenje. NVO. kao i direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem. 3) u svojini tradicionalnih crkava i verskih zajednica i drugih crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj crkava i verskih zajednica. stav 4. obveznik podnosi poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka takve promene. obveznik koji je podneo poresku prijavu. organizacije i službe jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. uz uslov da nepokretnosti nisu trajno date drugim licima radi ostvarivanja prihoda (svako ustupanje uz naknadu koje u toku 12 meseci neprekidno ili sa prekidima traje duže od 183 dana). odnosno na posebne delove. Naglašavamo da se ova poreska prijava podnosi samo za imovinu koja služi za obavljanje delatnosti. nije obavezan da za istu imovinu podnosi novu prijavu. koje su namenjene i isključivo se koriste za bogoslužbene delatnosti. a ne i sam poreski obveznik tj. Zakona o porezi­ ma na imovinu je 31. 2) diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država. u kojem slučaju je obavezan da podnese poresku prijavu u roku od 10 dana od dana nastanka promene. mart godine za koju se vrši utvrđivanje poreza. Podnošenje poreske prijave za prava na nepokretnosti Rok za podnošenje poreske prijave za porez na imovinu (na prava na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije) NVO u skladu sa članom 34. odnosno pravo na poresko oslobođenje može da utvrdi samo poreski organ. započne ili prestane da koristi u toku godine ili mu po drugom osnovu nastane ili prestane poreska obaveza. porez na imovinu se ne plaća na prava na nepokretnosti: 1) u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i organi. Poreska oslobođenja Prema odredbi člana 12. Zakona o porezima na imovinu. Odredbom člana 34. pod uslovima reciprociteta. Međutim.  . 4) koje su od nadležnih organa proglašene kulturnim ili istorijskim spomenicima – na nepokretnosti u celini. Jednom poreskom prijavom treba obuhvatiti sve nepokretnosti NVO na teritoriji iste opštine.5. 6. osim u slučaju promene podataka sadržanih u prijavi koji utiču na visinu poreske obaveze. NVO je dužna da do kraja marta podnese poresku prijvu za porez na prava na nepokretnosti na Obrascu PPI–1. odnosno koju NVO ima u svojim poslovnim knjigama.

000 dinara. godine i 3) na prava na nepokretnostima za koja je ugovorom o stranom ulaganju. godine. objekte za zaštitu od štetnog dejstva voda. na osnovu podataka sadržanih u poreskoj prijavi. brodske prevodnice.  . 10) objekte. pruge. 7. – za drugo tromesečje do 15. novembra. maja. 6) putevi. aerodromske piste. 8) skloništa ljudi i dobara od ratnih dejstava.5) poljoprivredno i šumsko zemljište koje se ponovo privodi nameni – pet godina računato od početka privođenja nameni. brane (vodoustave). odnosno građevinskih parcela (ne računajući zemljište pod objektom jednog obveznika) ne prelazi 10 ari. kad ukupna površina građevinske parcele. odnosno delove objekata koji u skladu sa propisima neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti 11) za koje je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na imovinu. osim ako se koriste za namene po osnovu kojih se ostvaruje prihod. februara. i to: – za prvo tromesečje do 15. Utvrđivanje i naplata poreza na imovinu na nepokretnosti Utvrđivanje poreza na imovinu na nepokretnosti vrši se rešenjem nadležnog poreskog organa. Porez na imovinu na nepokretnosti ne plaća se ni: 1) kada ukupna osnovica za sve nepokretnosti tog nosioca prava ne prelazi iznos od 400. – za treće tromesečje do 15. iz poslovnih knjiga NVO i dru­ gih podataka kojima raspolaže poreski organ. avgusta i – za četvrto tromesečje do 15. objekte za zaštitu poljoprivrednog i šumskog zemljišta i druge ekološke objekte. avgusta 1995. Godišnji porez na imovinu plaća se akontaciono tromesečno u roku od 45 dana od dana početka tromesečja. 2) kada obveznik – nosilac prava na nepokretnosti bez naknade ustupi nepokretnost na korišćenje licu prognanom posle 1. utvrđeno da se neće uvoditi nove poreske obaveze. zaključenim u skladu sa zakonom pre 1. 7) gradsko odnosno javno građevinsko ili ostalo građevinsko zemljište u državnoj svojini. lučke obale i lukobrane. januara 1992. 9) ekonomske zgrade u poljoprivredi.

Do donošenja rešenja o utvrđivanju poreza na imovinu za tekuću godinu, porez se plaća akontaciono u visini obaveze za poslednje tromesečje godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje i plaća porez (Primera radi, do 15.02.2007. godine, plaća se akontacija u visini plaćenog poreza za poslednje tromesečje 2006. godine). Razliku između poreza utvrđenog rešenjem poreskog organa i akontaciono uplaćenog poreza za tromesečje za koje je poreska obaveza dospela, NVO je dužna da uplati u roku od 15 dana od dana dostavljanja prvostepenog rešenja o utvrđivanju poreske obaveze. 

12. Porez na prenos apsolutnih prava kod NVO
1. Uvod
Porez na prenos apsolutnih prava predstavlja jedan od oblika poreza na imovinu. Pravni okvir koji je relevantan za oporezivanje prenosa apsolutnih prava čine: 1) Zakonom o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/2001, 45/2001, 80/2002, 135/2004 i 61/07 – u daljem tekstu: Zakon) i 2) Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 139/2004 – u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima poreskih prijava). Šta je predmet oporezivanja, odnosno na šta NVO plaća porez na prenos apsolutnih prava? Prema članu 23. Zakona o porezima na imovinu porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu: • stvarnih prava na nepokretnosti iz člana 2. stav 1. tač. 1) do 5) ovog zakona. To su pravo svojine, pravo plodouživanja, pravo upotrebe i pravo stanovanja, pravo vremenskog korišćenja – tajmšering, pravo dugoročnog zakupa stana ili stambene zgrade u skladu sa zakonom kojim je uređeno stanovanje, za period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme i pravo korišćenja gradskog građevinskog, odnosno javnog građevinskog zemljišta ili ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini preko 10 ari. • prava intelektualne svojine; • udela u pravnom licu i hartija od vrednosti; • prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu, upotrebljavanom plovnom objek­ tu, odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog. Upotrebljavano motorno vozilo, upotrebljavani plovni objekat, odnosno upotrebljavani vazduhoplov, u smislu ovog zakona, jeste motorno vozilo, plovni objekat, odnosno vazduhoplov koje je najmanje jedanput, u skladu sa propisima bilo registrovano, upisano u propisani upisnik, odnosno za koje je bilo izdato uverenje ili potvrda o plovidbenosti, odnosno dozvola za upotrebu, na teritoriji Srbije i Crne Gore; • prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno od njegove površine; • prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stam­ benih ili privrednih objekata. • sticanje prava svojine i drugih prava iz člana 23. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa; • prenos uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje, likvidacije ili stečaja; 

• prenos celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost; • prodaja zgrada, posebnih delova zgrada i građevinskih objekata izgrađenih za tržište. Prenosom uz naknadu, u smislu ovog zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom o porezu na dodatu vrednost. Ukoliko NVO izvrši neki od navedenih prometa apsolutnih prava uz naknadu podleže plaćanju poreza na prenos apsolutnih prava. Plaćanje PDV isključuje plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava. Saglasno tome, ukoliko prodavac obračuna PDV, nema obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava. Za porez na prenos apsolutnih prava, nije bitno da li je poreski obveznik - udruženje građana, odnosno nevladina organizacija obveznik PDV ili ne ili obveznik poreza na dobit ili ne. Primera radi, ukoliko NVO proda, odnosno uz naknadu izvrši promet ne novog, već korišćenog građevinskog objekta, polovnog, ranije registrovanog putničkog vozila, zemljišta, akcija, obveznica, komercijalnih zapisa drugih pravnih lica i sl. dužna je da plati porez na prenos apsolutnih prava po propisanoj stopi (osim, ukoliko po ugovoru ovaj porez plaća kupac). U ovakvim i sličnim slučajevima NVO se pojavljuje kao poreski obveznik u svojstvu prodavca – prenosioca prava. Moguće je, i u praksi se neretko dešava, da se NVO pojavi kao obveznik poreza na prenos apsolutnih prava u svojstvu kupca. To će se desiti kada NVO kupuje ne nov, već korišćen građevinski objekat, polovan, ranije registrovan putnički automobil, zemljište i sl. i ugovorom je predviđeno da porez na prenos apsolutnih prava pada na teret kupca.

2. Ko je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava?
Prema Zakonu o porezima na imovinu obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je prodavac, odnosno prenosilac navedenih prava. Od ovog principa postoje izuzeci od kojima pišemo u nastavku. U slučaju prodaje, odnosno prenosa prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta, nezavisno od njegove površine, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je kupac, odnosno lice kome se ono daje na korišćenje. U slučaju prodaje, odnosno prenosa uz naknadu prava na eksproprisanoj nepokretnosti, ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je korisnik eksproprijacije. Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, obveznik poreza je davalac izdržavanja. 

zemljišta. odnosno sticaoca prava. likvidacije ili stečaja. Obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je kupac ako je tako predviđeno i precizirano ugovorom. 0 . Lice – nerezident Republike Srbije (a to znači nije osnovano ili nema sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji Srbije) je obveznik poreza na prenos apsolutnih prava samo za prenos prava industrijske svojine. stav 2. Ukoliko porez na prenos apsolutnih prava ne plati. NVO koje je rezident Republike Srbije (a to znači osnovano je ili ima sedište stvarne uprave i kontrole na teritoriji Srbije) porez na prenos apsolutnih prava plaća i za prenos prava industrijske svojine. obveznik poreza na prenos apsolutnih prava je lice na koje se prenosi apsolutno pravo. prema odredbi člana 42. prodavac. poreska uprava ima pravo da plaćanje traži od kupca. Takođe. prenosilac prava.Kod prodaje. Naime. Ukoliko nadležni poreski organ oceni da je ugovorena cena niža od tržišne. Porez na prenos apsolutnih prava plaća se na prenos tih prava ostvaren na teritoriji Republike Srbije uz izuzetak kod prenosa prava industrijske svojine i prenosa udela i drugih hartija od vrednosti. polovnog putničkog automobila u inostranstvu u Srbiji ne plaća porez na prenos apsolutnih prava. U slučaju da NVO izvrši prodaju građevinskog objekta ili dela građevinskog objekta. utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti. odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. ne sme se izgubiti iz vida i činjenica da lice na koje je preneto apsolutno pravo jemči supsidijarno za plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava. Zakona o porezima na imovinu lice na koje je preneto apsolutno pravo koji se ugovorom obavezao da plati porez na prenos apsolutnih prava jemči solidarno za plaćanje tog poreza. udela i hartija od vrednosti ostvaren na teritoriji Republike Srbije. Kad se apsolutno pravo prenosi po osnovu ugovora o razmeni između dva lica. kao i prenosa celokupne imovine pravnog lica na koji se ne plaća PDV. udela i hartija od vrednosti i u Republici Srbiji i u inostranstvu. ovog zakona na osnovu pravosnažne sudske odluke ili drugog akta državnog organa. zatim kod prenosa uz naknadu celokupne imovine pravnog lica u slučaju njegove redovne prodaje. 3. obveznik poreza je svaki učesnik u razmeni za koje se pravo prenosi. odnosno prenosa uz naknadu prava svojine i drugih prava iz člana 23. ima pravo da u roku od 20 dana od dana prijema poreske prijave podnete za ovaj porez. ukoliko nije niža od tržišne vrednosti. Poreska osnovica kod poreza na prenos apsolutnih prava Osnovica poreza na prenos apsolutnih prava je ugovorena cena u trenutku nastanka po­ reske obaveze.

Kod prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu. Kad je predmet ugovora o prenosu apsolutnih prava nepokretnost kao buduća stvar. Kad se jedno pravo na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije razmenjuje za drugo istorodno apsolutno pravo na nepokretnosti na toj teritoriji. smatraće se da je poreska obaveza nastala danom kada je kupac. 4. odnosno stupanjem u posed nepokretnosti.Ako poreski organ u roku od 20 dana od dana prijema poreske prijave podnete za ovaj porez. poreska obaveza nastaje primopredajom. odnosno učesnik u razmeni stupio u posed nepokretnosti. koju utvrđuje nadležni poreski organ. odnosno danom konačnosti tog rešenja. Ako se prenos apsolutnog prava vrši na osnovu odluke suda. smatraće se da je poreska obaveza nastala danom saznanja nadležnog poreskog organa za prenos. poresku osnovicu čini razlika tržišnih vrednosti prava koja se razmenjuju. koju utvrđuje nadležni poreski organ. na dan nastanka poreske obaveze. odnosno rešenja nadležnog upravnog organa. Ako se prenos apsolutnih prava vrši po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju.  . poresku osnovicu čini tržišna vrednost apsolutnog prava. odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim državnog i kod prenosa prava korišćenja gradskog odnosno javnog ili ostalog građevinskog zemljišta nezavisno od njegove površine poresku osnovicu čini tržišna vrednost prava koja se prenose. ako se eksproprijacija vrši radi izgradnje stambenih ili privrednih objekata poresku osnovicu čini naknada za eksproprisanu nepokretnost. Nastanak poreske obaveze poreza na prenos apsolutnih prava Poreska obaveza nastaje danom zaključenja ugovora o prenosu apsolutnih prava. poreska obaveza nastaje danom smrti primaoca izdržavanja. poreska obaveza nastaje danom pravosnažnosti te odluke. odnosno danom smrti saugovarača ako je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica. a ugovorom nije određeno da svojina prelazi na davaoca izdržavanja u trenutku smrti trećeg lica. odnosno rešenje nadležnog upravnog organa nisu prijavljeni ili su prijavljeni neblagovremeno. upotrebljavanom plovnom objektu. u smislu zakona kojim se uređuje promet nepokretnosti. poresku osnovicu čini ugovorena cena. Ako ugovor o prenosu apsolutnog prava ili odluka suda. Kad nije sačinjen punovažan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. U slučaju prenosa apsolutnog prava koje nije obuhvaćeno prethodno navedenim slučajevima. Kod prenosa prava na eksproprisanoj nepokretnosti. odnosno od dana saznanja nadležnog poreskog organa za prenos ne utvrdi poresku osnovicu u visini tržišne vrednosti.

Prvi promet novoizgrađenog. Pomenimo i inverznu situaciju – NVO kupuje zemljište i plaća porez na prenos apsolutnih prava jer je tako predviđeno kupoprodajnim ugovorom.5%. korišćenog građevinskog objekta ili dela građevinskog objekta. odnosno vazduhplova Prenos ostalih nepomenutih apsolutnih prava Poreska stopa 0.3% 2. ne plaća se porez na prenos apsolutnih prava. garažu. kao što smo više puta rekli. stopa poreza na prenos ostalih nepomenutnih apsolutnih prava bila je 5%  .8 Vrsta prenosa Prenos udela u pravnom licu i hartija od vrednosti Prenos stvarnih prava na poljoprivrednom i šumskom zemljištu Prenos prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu. sprat.5% 2. NVO na ime poreza na prenos apsolutnnih prava plaća 0. Ukoliko NVO proda polovni putnički automobil koji se vodi u poslovnim knjigama organizacije. na ime poreza na prenos apsolutnih prava plaća 2. kada se plaća PDV. koji je ranije registrovan kod MUP-a. Ukoliko NVO proda poljoprivredno ili šumsko zemljište. Poreske stope Poreske stope poreza na prenos apsolutnih prava su proporcionalne. Ovaj porez NVO može platiti i kada se pojavi u ulozi kupca ukoliko je predviđeno da porez na prenos apsolutnih prava kod prometa polovnog. upotrebljavanom plovnom objektu. Poreska osnovica je ugovorena kupoprodajna vrednost (naravno. nekorišćenog građevinskog objekta koji vrši investitor (to je lice na koje glasi građevinska dozvola) je promet poreza na dodatu vrednost i plaća se 8% (ako je u pitanju stan ili stambeni objekat koji se koristi za stanovanje) ili 18% (u ostalim slučajevima). ukoliko nije manja od tekuće tržišne vrednosti koju ima pravo da utvrdi poreski organ). deo poslovnog prostora). 8 Do jula 2007.5% 2.5%8 Primera radi. a zavise od vrste apsolutnog prava koje se prodaje ­ prenosi kao što je prikazano u sledećoj tabeli.5.5% na ugovorenu kupoprodajnu vrednost (ukoliko ona nije niža od tekuće tržišne vrednosti koju ima pravo da utvrdi poreski organ). korišćen građevinski objekat ili deo građevinskog objekta (stan. ukoliko NVO proda polovan. na ime poreza na prenos apsolutnih prava plaća 2.3% ostvarene cene na prodaji.5%. plaća na ime poreza na prenos apsolutnih prava od 2. Može se desiti da NVO višak likvidnih sredstava koje trenutno nisu potrebne za tekuće aktivnosti plasira u kupovinu hartija od vrednosti. plaća kupac. Kod prvog prenosa.

na deo nepokretnosti koji bi davalac izdržavanja po zakonu nasledio u momentu zaključenja ugovora. autonomna pokrajina. u skladu sa zakonom. Zakona o porezima na imovinu porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se: • kad se apsolutno pravo prenosi radi izmirenja obaveza po osnovu javnih prihoda. odnosno državnoj svojini sa stanarskim pravom. odnosno Narodna banka Srbije. odnosno zanimanje pribavlja putem razmene poljoprivredno ili šumsko zemljište radi njegovog grupisanja. • na prenos obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike Srbije po osnovu zajma za privredni razvoj Republike Srbije. odnosno pravom dugoročnog zakupa. odnosno privatizacija sa emitenta na sticaoca akcija. ili 24. • kod ulaganja apsolutnih prava u kapital akcionarskog društva. odnosno lice koje se u odnosu na primaoca izdržavanja nalazi u prvom naslednom redu. • kad fizičko lice otkupom stambene zgrade ili stana u društvenoj. odnosno državnog kapitala u ukupnom kapitalu prenosioca prava. • na prenos dužničkih hartija od vrednosti. 23. ovog zakona na imovini ili delu imovine subjekta privatizacije. kao i putničkih automobila za taksi i "rent a kar" koji su posebno označeni. srazmerno učešću društvenog. stekne svojinu ili susvojinu na toj zgradi.bračnog druga. • na prenos državnih obveznica drugih zemalja koji vrši Narodna banka Srbije. • na uspostavljanje režima svojine na zemljištu koji je bio pre stupanja na snagu odluke o  . upotrebljavanom plovnom objektu. • na prenos uz naknadu specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike. odnosno devizne štednje građana. • kad pravno ili fizičko lice kome je poljoprivreda osnovna delatnost. osim prenosa prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu. • kad se pravo svojine na nepokretnosti prenosi na davaoca doživotnog izdržavanja . ili stanu. jedinica lokalne samouprave. • kad se prenosi pravo svojine na nepokretnosti diplomatskih i konzularnih predstavništava stranih država. • na prenos apsolutnog prava iz čl.6. čiji je izdavalac Republika. sa subjekta privatizacije na kupca imovine. specijalnih putničkih automobila za obuku vozača sa ugrađenim duplim komandama. • kad se prenosi apsolutno pravo na hartijama od vrednosti po odredbama zakona kojim se uređuje svojinska transformacija. odnosno društva sa ograničenom odgovornošću. u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Poreska oslobođenja Prema članu 31. odnosno upotrebljavanom vazduhoplovu. u funkciji upravljanja deviznim rezervama za potrebe države. pod uslovom reciprociteta. po propisima kojima se uređuje privatizacija.

od dana nabavke do dana prijavljivanja. odnosno na utvrđivanje prava korišćenja neizgrađenog ostalog građevinskog zemljišta u državnoj svojini ranijem sopstveniku ili njegovom zakonskom nasledniku.određivanju tog zemljišta kao gradskog građevinskog zemljišta na zahtev ranijeg sopstvenika ili njegovog zakonskog naslednika.  . u skladu sa uslovima i po postupku propisanim zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja. • kada je obveznik Republika Srbija. kao i u slučaju prodaje ili otuđenja uz naknadu na drugi način putničkog automobila pribavljenog za obavljanje tih delatnosti pre isteka roka od pet godina od dana nabavke. odnosno jedinica lokalne samouprave. solidarni je jemac za izmirenje poreske obaveze po osnovu poreza na prenos apsolutnih prava. U slučaju prestanka obavljanja taksi ili “rent a kar” delatnosti. • kada je međunarodnim ugovorom koji je zaključila Republika Srbija uređeno da se neće plaćati porez na prenos apsolutnih prava. prodaje odnosno otuđenja. autonomna pokrajina. obveznik poreza je dužan da to prijavi nadležnom poreskom organu u roku od 10 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti. da plati porez na prenos apsolutnih prava koji bi bio dužan da plati da nije koristio poresku olakšicu i kamatu koja se plaća zbog docnje u plaćanju poreza. Lice na koje je preneto pravo svojine na upotrebljavanom putničkom automobilu za taksi ili «rent a kar» koji je posebno označen.

Za te poslove Centralni registar od NVO može naplatiti proviziju. istovremeno sa saldiranjem novca od strane Centralnog registra. Podnošenje poreske prijave na Obrascu PPI-4 Utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava vrši se na osnovu podataka iz poreske prijave. obustavlja i uplaćuje na propisani račun javnih prihoda porez na prenos apsolutnih prava u momentu obračuna naknade učesnicima koji su na finansijskom tržištu vršili usluge poreskog obveznika. kada se prenos apsolutnog prava na hartijama od vrednosti vrši uz naknadu u novcu. poslovnih knjiga poreskog obveznika (NVO) i drugih podataka kojima nadležni poreski organ raspolaže. obračunava. Poreska prijava za porez na prenos apsolutnih prava na obrascu PPI-4 podnosi se poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost . odnosno nije osnovan. bez umanjenja za naknade koje obveznik plaća u postupku sprovođenja prenosa prava pred Centralnim registrom. u ime i za račun obveznika. Zakona o porezima na imovinu.  . za prenos hartija od vrednosti na koji se plaća porez na prenos apsolutnih prava. porez na prenos apsolutnih prava se plaća po odbitku od tržišne vrednosti prenetog apsolutnog prava. odnosno boravište.u slučaju prenosa apsolutnih prava na nepokretnosti. katastarskim i drugim javnim knjigama. u Centralnom registru. kada ne postoji obaveza podnošenja ove poreske prijave. osim u slučaju iz člana 39a ovog zakona9. u roku od 10 dana od dana nastanka poreske obaveze sa odgovarajućom dokumentacijom potrebnom za utvrđivanje poreske obave­ ze. a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze. Centralni registar. Porez na prenos apsolutnih prava plaća se u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja od strane nadležnog poreskog organa. Upis prava na nepokretnosti u zemljišnim. za prenos ostalih apsolutnih prava prijava se podnosi poreskom organu na čijoj teritoriji je prenos ostvaren. odnosno o plaćenom porezu na nasleđe i poklon. Ako obveznik nema prebivalište. Ukoliko je NVO obveznik poreza na prenos apsolutnih prava. U slučaju prenosa ostalih apsolutnih prava prijava se podnosi poreskom organu u opštini na čijoj teritoriji obveznik – fizičko lice ima prebivalište. odnosno boravište. odnosi se slučajeve prodaje hartija od vrednosti preko organizovanog tržišta. odnosno ima sedište. kao poreske osnovice. 9 Član 39a. odnosno u opštini na čijoj je teritoriji obveznik – pravno lice osnovan. ne može se vršiti bez dokaza o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava.7. Naime. za svakog obveznika poreza na prenos apsolutnih prava. odnosno nema sedište u Republici Srbiji. dužna je da podnese poresku prijavu na obrascu PPI­4 sa tačnim podacima.

odnosno donaciju u novcu nevladinoj organizaciji nije dužno da obračuna i plati PDV. ukoliko je preduzeće. niti neki drugi porez. kao što su preduzeća. zaštitu čovekove sredine i sportske namene. ne ceo. proučavanje i očuvanje kulturnih vrednosti. dotacije. 9/2002) regulisano je šta se smatra ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod u poreskom bilansu najviše do 1. proizvodnje) izvršen odbitak prethodnog poreza. drugo pravno lice ili preduzetnik obveznik PDV na taj promet dužno je da obračuna PDV. priznaje se. bilo u novcu.13. prema Zakonu o porezu na dobit preduzeća. verske.članarine komorama. savezima i udruženjima priznaju se kao rashod u poreskom bilansu najviše do 0. Članarine čija je visina propisana zakonom priznaju se kao rashod u iznosu koji je propisan zakonom. Ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u poreskom bilansu ukoliko omogućuju: 1) stvaranje. osiguravajuća društva. odnosno dobrima.izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 1.izdaci za zdravstvene. uvoza. Ukoliko davalac dobara koji je obveznik PDV nije izvršio odbitak prethodnog poreza kod davanja dobara i stvari NVO nije dužan da obračuna PDV. 2) negovanje. priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3. humanitarne. evidentiraju na teret rashoda perioda. banke. ukoliko je u prethodnoj fazi prometa (prilikom nabavke. a ne u novcu. kulturne. . obrazovne.5% od ukupnog prihoda. U poreskom bilansu. Poreske olakšice za lica koja daju donacije i dotacije NVO U ovom delu dajemo objašnjenja o poreskim pogodnostima i olakšicama koje imaju lica koja finansiraju aktivnosti udruženja građana i nevladinih organizacijama. naučne. .1% ukupnog prihoda.  .izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene. već određeni deo ovih rashoda i to: . Ukoliko su davanja bez naknade u stvarima.5% od ukupnog prihoda. pokloni i slična davanja se kod poslovnih organizacija. drugo pravno lice i fizičko lice da novčanu pomoć. očuvanje i obogaćivanje kulturno-istorijskog nasleđa. . bilo u stvarima – dobrima.5% od ukupnog prihoda. Ukoliko preduzeće. Što se tiče izdataka za ulaganja u obliku kulture Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod («Službeni glasnik RS» br. preduzetnik. preduzetnici itd. Donacije.

Za sve donacije. 3) umetničko i književno stvaralaštvo i scenska umetnost (92310). prirodnih i drugih znamenitosti (92522). fakultete. brošura. Ulaganje u oblasti kulture priznaje se kao rashod ukoliko se ulaganje vrši u ustanove kulture. produkciju i opremu koja služi za obavljanje delatnosti kulture i umetnosti. i to: 1) zaštita kulturnih dobara. Ulaganja u oblasti kulture koja se vrše u ustanove kulture. 2) delatnost muzeja. umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su registrovana za obavljanje delatnosti iz člana 3. 4) podsticanje međunarodne kulturne delatnosti i saradnje.  . fakultete. Pokloni i prilozi dati političkim organizacijama ne priznaju se kao rashod u poreskom bilansu. 8) izdavanje knjiga. ovog pravilnika. broj 31/96). umetnička udruženja. 5) podsticanje edukacije u oblasti kulture. 6) delatnost arhiva (92512). programske aktivnosti. 5) delatnost biblioteka (92511). poklone i druga davanja koja privredni subjekti daju NVO uvek je potrebno da postoji uredna i pravnovaljana dokumentacija pošto se troškovi koji se ne mogu dokumentovati ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu. muzičkih knjiga i drugih publikacija (22110). dotacije. predstavljaju izdatke koji se priznaju kao rashod ukoliko su uložena u investicije namenjene rekonstrukciji postojećih i izgradnji novih objekata kulture. akademije. 6) podsticanje naučnih istraživanja u oblasti kulture. 7) stimulisanje mladih talenata u oblasti kulturnog stvaralaštva. umetničke škole i druga domaća pravna lica koja su registrovana u sledeće podgrupe delatnosti prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrstavanja (“Službeni list SRJ”. 7) delatnost botaničkih i zooloških vrtova i drugih prirodnih rezervata (92530). 4) kinematografska i video proizvodnja (92110). akademije. umetnička udruženja. galerija i zbirki (92521).3) stvaranje uslova za obavljanje i razvoj kulturnih delatnosti.

. Нови Сад 336:061. Ivan Antić. ISBN 978-86-7408-024-5 1.Приручници COBISS. Novi Sad CIP . Неговановић. Budimpešta Korice: Ivan Valenčak Priprema i štampa: Yu TOP agencija. Milan Negovanović. Beograd ECNL. .SR-ID 224927751  . Budimpešta : ECNL. poreskom i carinskom poslovanju nevladinih organizacija u Republici Srbiji / pripremili Srđan Stošić.168 str.Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске.11)(035) СТОШИЋ. Иван а) Невладине организације .2(497.Autori: Srđan Stošić Dr Milan Negovanović Ivan Antić Izdavači: Građanske inicijative.Beograd : Građanske inicijative . . Срђан Priručnik o računovodstvenom. 20 cm Tiraž 500. Антић.Финансијско пословање . 2007 (Novi Sad : Yu top agencija). Милан 2.Србија .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->