P. 1
Geometrija1

Geometrija1

|Views: 19,983|Likes:
Published by mmiljana95

More info:

Published by: mmiljana95 on Sep 26, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/29/2013

pdf

text

original

Sada ćemo razmatrati neke daljnje posledice Plejferove aksiome. Naime,
za sve što smo do sada proučavali, u poglavlju podudarnosti, ova aksioma
nam nije bila potrebna. To znači da sve do sada navedeno važi, kako u
euklidskoj, tako i u geometriji Lobačevskog.
Teorema 1. Neka su A, B, P, Q četiri tačke jedne ravni takve da je P,Q
AB
i ω opruženi ugao. Tada važi ekvivalencija:
AP||BQ ⇔ ∠PAB+∠QBA= ω.

III Podudarnost

48

Dokaz: Označimo sa P' i Q' proizvoljne tačke takve da je B(P,A,P') i
B(Q,B,Q'). Uvedimo oznake:
α=∠PAB, β=∠QBA, α'=∠P'AB, β'=∠Q'BA.
⇐. Pretpostavimo da važi α+β=ω. Tada iz α+α'=ω sledi β=α'. Neka je S
središte duži AB, S' podnožje normale iz S na pravoj PA, i S" tačka takva
da je S"SSS' i B(S',S,S"). Na osnovu stava SUS trouglovi SS'A i SS"B su
podudarni, pa je i ugao BS"S prav, a ∠SBS"=∠SAS'=α'=β=∠SBQ. Dakle,
tačka S" pripada pravoj BQ, pa je S'S" zajednička normala pravih PA i
QB. Prema tome je AP||BQ, jer ako bi se prave AP i BQ sekle u nekoj
tački X, iz te tačke postojale bi dve razne normale na pravoj S'S", što je u
suprotnosti sa teoremom 7, iz odeljka 3.4.
⇒. Neka je AP||BQ. Dokažimo da je α+β=ω. Neka je AP1 prava takva da
je Q,P1 AB i ∠P1AB=ω-β. Na osnovu dokazanog u prvom delu teoreme
(⇐.), je AP1||BQ. Prema posledici Plejferove aksiome, prave AP i AP1 se
poklapaju, pa je α=∠P1AB=ω-β, odnosno α+β=ω.
Razmotrimo sada tzv. uglove na transverzali. To su uglovi koje
obrazuje prava koja seče dve razne prave neke ravni. Tu njihovu
zajedničku sečicu nazivamo transverzala. Da bismo precizirali o kakvim
se uglovima radi, uvedimo sledeće oznake, slične onima iz prethodne
teoreme: neka prava t seče dve prave PP' i QQ' u tačkama A i B takvim da
je B(P,A,P'), B(Q,B,Q') i P,Q AB. Sa A' i B' označimo tačke prave t takve
da je B(A',A,B,B'). Tada:

A

P'

P

Q

B

Q'

α

β

α'

β'

S

S'

S"

P'

P

Q

B

Q'

α

β

α'

β'

P1

A

III Podudarnost

49

(i) Za uglove A'AP i ABQ kaže se da

su saglasni.

(ii) Za uglove PAB i QBA kao i za
uglove PAA' i QBB' kaže se da su
suprotni.
(iii) Za uglove PAB i Q'BA kao i za
uglove PAA' i Q'BB' kaže se da su
naizmenični.
Inače uglovi na transverzali čiji kraci sadrže duž AB zovu se
unutrašnji a oni drugi spoljašnji. Dakle, prethodne pojmove možemo
uvesti i na sledeći način:
(i) Jedan spoljašnji i jedan unutrašnji ugao sa iste strane transverzale su
saglasni uglovi.
(ii) Dva spoljašnja ili dva unutrašnja ugla sa iste strane transverzale su
suprotni uglovi.
(iii) Dva spoljašnja ili dva unutrašnja nesusedna ugla sa raznih strana
transverzale su naizmenični uglovi.
Za nas će od interesa biti slučaj kad su
prave PP' i QQ' paralelne11
:
Na osnovu prethodne teoreme (smer
⇒.) zaključujemo da su suprotni uglovi, na
transverzali paralelnih pravih, suplementni.
Direktna posledica te teoreme je i da su saglasni uglovi na transverzali
paralelnih pravih kao i naizmenični uglovi među sobom podudarni.
Moguće je iskazati i teoreme slične prethodnoj u kojima se umesto o
suprotnim govori o saglasnim ili naizmeničnim uglovima. Dokažimo sada
sledeću značajnu teoremu:
Teorema 2. (O uglovima sa paralelnim kracima.) Neka su pOq i p'Oq'
dva konveksna ugla neke ravni sa kracima takvim da je p||p' i q||q'. Tada:
(i) Ako su oba ugla oštra ili oba tupa tada su oni podudarni.
(ii) Ako je jedan ugao oštar a jedan tup tada su oni suplementni.
Dokaz: Neka su p1, q1, p'1, q'1 prave odre|ene kracima p, q, p', q' datih
uglova. Kako je p1||p'1, prava q'1 mora seći pravu p1 u nekoj tački S. Jedan

11

O uglovima na transverzali paralelnih pravih piše Euklid iz Aleksandrije (III v. pre n.
e.), u svom čuvenom delu "Elementi".

A A'

B

P

P'

Q

Q'

B'

A

B

III Podudarnost

50

od uglova koji odre|uju prave p1 i q'1 označimo sa α. Sada je prava q'1
transverzala paralelnih pravih p1 i p'1 , a prava p1 transverzala paralelnih
pravih q1 i q'1. Tako je svaki od uglova pOq i p'Oq' kao ugao na
odgovarajućoj transverzali podudaran ili suplementan uglu α. Dakle, i
uglovi pOq i p'Oq' su podudarni ili suplementni. Naravno, ako su oba
oštra ne mogu biti suplementni pa su podudarni. Slično ako je jedan ugao
oštar a jedan tup tada moraju biti
suplementni.

Prethodna teorema može se iskazati u

obliku:

* Ako su AOB, A'O'B' uglovi iste
orijentacije, tako da je AO||A'O' i BO||B'O',
tada su oni podudarni.

Sada ćemo razmatrati tzv. uglove trougla. Pod uglovima trougla
podrazumevamo sve konveksne uglove određene pravama koje sadrže
ivice tog trougla a čiji kraci sadrže bar jednu ivicu. Uglovi trougla čiji
kraci sadrže po dve ivice tog trougla zovu se unutrašnji uglovi trougla.
Ostali se zovu spoljašnji uglovi trougla. Analogno se mogu definisati i
unutrašnji i spoljašnji uglovi proizvoljnog n-tougla. Ranije smo
napomenuli da je bez Plejferove aksiome moguće dokazati da zbir
unutrašnjih uglova trougla nije veći od opruženog ugla tj. 180o

. Sada,
koristeći teoreme o transverzali paralelnih pravih, koje su posledica
Plejferove aksiome, možemo dokazati da u euklidskoj geometriji važi
sledeće tvrđenje12

:
Teorema 3. Zbir unutrašnjih uglova trougla jednak je opruženom uglu.
Tj. ako su α, β, γ unutrašnji uglovi nekog trougla, tada je:
α+β+γ=180o
.
Dokaz: Neka su α, β, γ unutrašnji uglovi
trougla ABC koji odgovaraju temenima A,
B, C redom. Neka je p prava koja sadrži
teme A i paralelna je sa pravom BC. Sa K i
L označimo tačke na pravoj p takve da je
K,C÷AB i L,B÷AC. Tada su uglovi KAB i

12

Pretpostavlja se da je ovo tvrđenje prvi dokazao satrogrčki filozof i matemetičar
Pitagora sa ostrva Samosa (VI v. pre n. e.).

α

γ

β

B

C

A

L

K

S

O

O'

p

q

p

q

III Podudarnost

51

β i uglovi LAC i γ podudarni kao naizmenični na transverzali paralelnih
pravih. Dakle:
α+β+γ=∠BAC+∠KAB+∠LAC=∠KAL , a ∠KAL je opruženi ugao.
Ostaje nam da dokažemo još dve važne posledice prethodne teoreme.
Radi se o odnosu spoljašnjeg ugla trougla prema unutrašnjim uglovima
tog trougla.
Posledica 1. Spoljašnji ugao nekog trougla jednak je zbiru dva nesusedna
unutrašnja ugla tog trougla.
Dokaz: Neka je γ ' spoljašnji ugao
nekog trougla, γ njemu susedan
unutrašnji ugao i α i β preostala dva
unutrašnja ugla tog trougla. Tada je na
osnovu prethodne teoreme α+β+γ=180o

.

Ali kako je i
γ+γ ' =180o

, sledi da je γ ' = α+β, što je trebalo dokazati.
Posledica 2. Spoljašnji ugao nekog trougla veći je od svakog nesusednog
unutrašnjeg ugla tog trougla.
Dokaz: Direktno iz prethodne posledice jer je zbir dva ugla veći od
svakog od njih.

Dokaz sledeće važne teoreme prepuštamo čitaocu:
Teorema 2. (O uglovima sa normalnim kracima.) Neka su pOq i p'Oq'
dva konveksna ugla neke ravni sa kracima takvim da je pp' i qq'. Tada:
(i) ako su oba ugla oštra ili oba tupa oni su podudarni;
(ii) ako je jedan ugao oštar a jedan tup oni su suplementni.

Kao teorema o uglovima sa paralelnim
kracima i ova teorema se može iskazati u
obliku:
• Ako su AOB, A'O'B' uglovi iste
orijentacije, tako da je AOA'O' i
BOB'O', tada su oni podudarni.

A

B

C

α

β

γ γ'

q

O

O'

p

p

q

III Podudarnost

52

Zadaci

1. Dokazati da je zbir unutrašnjih uglova prostog četvorougla 360o
.

2. Dokazati da je zbir unutrašnjih uglova prostog n-tougla jednak (n-
2)180o

.
3. Dokazati da je zbir spoljašnjih uglova trougla 360o
.
4. Ako dva ugla imaju paralelne krake njihove bisektrise su paralelne ili
normalne. Dokazati.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->