Univerziteta u Beogradu

Masinski fakultet

Edicija:

Mehanika fluid a i·
Hidraulicne masine
 Masil!1sid fakuilet Univerziteta UI Beogratch.n

Edicija:
Mehanika fluids i hidraulicne masine
@ Klasicna i uljna hidraulika. I izdanje, 1998. - ova Imjiga
Crnojevic C.
€& Izabrcma poglavlja iz hidrodinamike. I izdanje, 1998.
Cantrak S.
~ Statika i kinematika fluida. II izdanje, 1998.
Saljnikov V.
® Mehanika fluida = Teorrija i praksa. VI izdanje, 1998.
Cantrak S., Marjanovic P., Benisek M., Pavlovic M., CmojeviC C.
@I Prirucnik za proracl.ln strujanja siisljivog flu ida. V izdanje, 1997.
Pavlovic D. M, Stefanovic Z.
<II Tehnika merenja. I izdanje, 1996.
Benisek M., Nedeljkovic M., Kilibarda R., GerasimoviC D.
III Dinamika jednodimenzijskih strujanja flu ida. n izdanje, 1995.
Djordjevic V.
Iill Pumpe i ventilaiori· problem!, resenja, teorija. I izdanje, 1992.
Protic Z. Nedeljkovic M.
Oktobarska Imgrada grada Beograda za najvrednije dostignuce 11 oblasti
tehnickih nanka za 1992. godinu

Urednici edicije:
III Prof. dr Zoran Protic
!lI Prof. dr VIadan Djordjevic, akademik SAND
flI Prof. dr Miroslav Benisek
iD Prof. dr Svetislav Cantrak

Kljucne reci: mirovanje fluida,hidraulika, Uljlla hidraulika, jednodimenzijsko

strujanje flnida, kolicina kretaoja, kavitacija
 Sadri't{j III

Hidraulicki potpU110 hrapave cevi 135

Hidraulicki hrapave cevi 136
2.1.5.1.5. Odredivanje koeficijenta trenja - Moody-ev dijabrram 136
2.1.5.1.6. Odredivanje koeficijenta trenja iterativnim plltem 139
2.1.5.1.7. Odredivanje koeficijenta trellja primenom racullara 140
2.1.5.1.8. Koeficijellt trenja prj dozvucnom strujallju stisljivog fluida ..... . 141
2.1.5.1.9. Odredivanje koeficijenta trenja pri neizotermskom strujanju 142
2.1.5.2 Gubici na lokalnim otporima .................................................................. . 142
2.1.5.2.l. Struktura strujanja u lokalnim otporima ......................................... . 142
2.1.5.2.2. Gubitak energije na lokalnim otporima 145
2.1.5.2.3. Uopstena Bordina formula 146
2.1.5.2.4. Odredivanje koeficijellta Iokalnog otpora 148
2.1.5.2.5. Mec111sobni uticaj lokalllih otpora ...... ;............................................... .. 152
2.1.6. Podela cevovoda ............................................................................................ . 153
2.1.7 .. Ekvivalentni koeficijellti 9tpora cevne Jeonice 153
2.1.8. Strujna mailiiw u cevovodu ....................................................................... . 154
2.1.9. Karakteristike pumpe i ccvovocla, i sprega pump a - cevovod 155
2.1.10. Sprezanje pumpi 156
2.2. 158
2.2.1. Hidraulicki proracun pros tog cevovoda .......................................... .. 158
2.2.2. Hidraulicka karakteristika prostog cevovoda sa rednim
povezivanjem grana ....................................................................................... . 158
2.2.3. Merenje brzine primenom Prandtlove sonde ............................... .. 169
2.3. 176
2.3.1. Hidraulicki proracun sIozenih cevovoda ......................................... .. 176
2.3.2. Hidraulicka karakteristika slozenog cevovoda sa hiclraulicki
parale lnim granama ...................................................................................... . 177
2.4. K:avliiacnja ......................................................................................................... . 205
2.4.1. Opste 0 kavitaciji 205
2.4.2. Hidrodinamicka kavitacija 206
2.4.3. Kavitacijska erozija 209
2.4.4. Kavitacija II pmnpama ................................................................................. . 213
2.5. Staciolllall"llll:lll isticalllja IkJl"O:Z male otV@I."1e i lIlagl.avlke .......... .. 218
2.5.1. Stacionarna isticallja kroz male G" Jre ............................................ .. ':18
2.5.2. Isticanje kroz naglavke .............................................................................. . 220
2.6. 226
IV Sam:ia/

2.6.1. Protok tecnosti kroz veliki otvor. Zapremina tecl10sti koja

i~tekne kroz veliki otvor za VTeme l1jegovog otvarallja 226
2.7. KV3ziist:acioIDlllllrIDl3 isticauja IDlcsiisljivog fllunda 235
2.7.1. K.vazistaciollama isticallja teCl10sti pri punjel1ju iIi praZlljenju
rezervoara razlicitih oblika ....................................................................... . 235
2.7.2. K.vazistacionarno preticanje tecnosti u spojel1im sudovima 257
2.7.3. Kvazistaciollarno isticanje pri tOlljellju iIi izranjanju sudova 264
3. lP'RlMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICINE
KRETANJA
3.1. Zakon 0 promel1i koIiCine kretanja za geometrijski slozene
strujlle prostore ................................................................................................. . 271
3.2. Moment sila nastao promel1om kolicine kretanja ................... .. 273
3.3. Udarac mlaza u cvrstu pregradu 288
4. OSNOVE DUNE HI1IlRAUUKE
4.1. OSOmlID!3 razmatranja nprimena lIJijne hidranllike 301
4.2. Hidraulicki sistemi preo@sa 1mage 302
4.3. OSI1@ve pll"OraCUln3 VRS 303
4.3.l. lednacine koje se koriste za stacionarni proracun rada UHS 303
4.3.1.1. Bernulijeva jednaCina 304
:.;,

4.3.1.2. JednaCina kontinuiteta 305

4.3.1.3. J ednaCina kretanja ......................................................................................... . 306
4.3.2. Energetski bilans UHS ................................................................................ . 306
4.3.2.1. Opsta razmatranja 306
4.3.2.2. Promena temperature ulja ........................................................................ . 307
4.3.2.3. Stepen lcorisllosti UHS ............................................................................... . 308
4.4. Graficko prikaziv3Jrnjc uljno-l!1idll"anIicld.b komponcnata 310
4.5. Razvodnid 311
4.5.l. Sila aktiviranja razvodnika 312
4.5.2. Hidraulicke karakteristike razvodnika 313
4.5.3. Preracunavanje hidraulicke karakteristike 314
4.6. Pumpe i hiidromotolr'i .............................................................................. .. 315
4.6.l. Pumpe .................................................................................................................. .. 315
4.6.2. Hidromotori 316
4.7. HiidJr'ocilindtJr'i ................................................................................................... .. 320
4.7.1. Brzinsko polje 11 hidrocilindru 320
4.7.2. Polje pritiska 11 hidrocilindru 322
 Saddaj V

4.7.3. Faze kretanja Idipa 323

4.2.4. Promeun hetne sHe hidrocilindra 324
4.7.5. Siia trenja koja deluje na klip 325
4.7.6. Strujanje kroz kruzne pro cepe 329
4.7.6.l. Koncentrieni lcruzni procep 329
4.7.6.2. Ekscel1tricni kruzni procep 332
4.7.7. Dinamika hidrocilindra 333
4.7.8. Hidraulicko kocenje kretanja 336
4.7.9. Promeun He na izvijal1je 340
4.7.9.l. ElasticuCl linija i kritieua sila izvijanja ................................................ . 340
4.7.9.2. Praktieni proraeuI1 hidrocilindra 11a izvijanje ................................ . 343
Literatura 361
VI

PREDGOVOR

Polazni materijal-osnovu ove knjige cini dec koji je autor pisao u sklopu knjige
Hidraulika-teonja, problemi, zadaci, autma S. Cantraka i C. Crnojevica, koja je
bila u izdanju Gradjevinske knjige iz 1990. godine. Taj postojeCi telcst je preslldno
uticao da koncepcija ove knjige uglavllom ostane ista kao i koncepcija kl1jige
pretece, a to znaci da je posIe teorijskog uvoda neke oblasti dat odgovarajuCi broj
primera. Prema tome, ova lmjiga istovremello predstavlja i lldzbenik iz dela
teorije i zbirku resenih primera iz hidraulike i uljne hidraulike. VeCi deo rukopisa
ove knjige bio je spreman za stampu jos 1993. godine, medjutim, sticajem
razliCitih okolnosti stampanje ove kr~jige je odlozeno za neku drugu priliku. Ovo
odlaganje mi je dalo dovoljno vremena, nadam se na racun poboljsanja kvaliteta,
da se rukopis nakl1ad110 ddradi i dopuni sa novim poglavljima.
U odnosu na pomenuto "prethodno" izdanje postojeCi teorijski delovi su
uglavnom doradjeni, dok su neki potpuno preradjeni, a takodje su dodati i novi
teorijski prilozi, a sa ciljem kompletiranja teorijskih znanja iz oblasti primenjene
hidralllike. Odeljak 3. koji se odnosi na primenu zakona 0 promeni kolicine
kretanja je pot-puno preradjen. Dodato je i novo poglavlje 4. Osnove uljne
hidraulike, a sa namefOm da se OVOl11 knjigom, bar sto se primera tice, u
potpunosti pokrije precJmet Hidraulika i pneumatika koji se slusa na trecoj godini
studija Masinskog fakulteta u Beogradu. U sklopu lleke izlozene teorijske
jedillice pojedine jednaCine i izrazi su zaokru.zeni a sa ciljem da se citoacu i
vizueinim putel11 skrene pazllja 11a ono sto je vazno za pril11enu. "
Treba napomenuti da je, izmecJju ostalog, autorov cilj bio da se da sto veCi broj
primera, odnosllo problema, koji Sll u telcstu oznacelli sa problem iii P., a koji su
dati posle oclgovarajuCih teorijskih osnova. Odabirdatih primera vrsen je taka da
saddi spektar klasicnih primera iz oblasti mehanike fluicla, veti cleo originalnih
zadataka koje je autor davao duzi niz godina 11a pismenim ispitima iz preeJmeta
Hiclraulika i pneumatika i Mehanika fluida, kao ideo primera koji preclstavljaju
stvarne illzcnjerske potrebe i problell1e. Pri izboru primera autor je nastojao da
oni sto vernije odslikavaju realnu inzilljersku hidraulicku praksu. I pored toga, dat
je i izvestau braj primera (zadaci radi zadataka) kojiill1aju veoma retku prill1enu,
kao st-o su, 11a PI., slucajevi prisustva veceg broja medjusobno ne mesajuCih
tecnosti u rezervoarima, iii neki primeri relativnog l11irovanja tecnosti, a Cija je
svrha u korektnoj primeni teorijskih znanja na slozenim sillcajevima. Dati primeri
II knjizi, a na osnovu dugogodisnjeg nastavl1o-pedagoskog iskustva, izlozeni Sll
tako sto je jeclan broj primera i problema reSen detaljno, drugi je sa delil11icnim
postupkom rd3vanja, dok je treCi clat samo sa zavrsnim fei3tnjem kako bi
zainteresovani citaoci, kroz samostalan rad, l110gli da provere svoja stecena
ZIlallJa.
Ova knjiga je prvenstveno namenjena studentim<t masinskih fakulteta koji
slusaju predmete: Hidraulika i pneul1latika, Hidromehanika i Mehanika fluida, iIi
neki drugi precJll1et koji koristi znanja iz mehanike fluida, ali i inzinjerima i
 Predgovor VII

strucnjacima koji u svojoj praksi imaju potrebe za primenama mehanike fluida. S

obzirom cia se teorijski cielovi, iii, pak,izvestan broj primera teorijskog karaktera,
koji su dati u lrnjizi ugIavnom ocinose na iminjerski najceSee k6riseene oblasti
mehanike fluida to znaci da se tim delovill1a sarno cielimicno pokrivaju potrebe
predav<inja osnovnih Imrseva Mehanike fluid a, Hidromehanike i Hidraulike i
pneumatike.
Na kraju zelim c1a se zahvaiim sVcijoj supruzi Lji\jani koja je strp~jivo
kompjuterski obradila i sioziia komplikovani tekst ove knjige i uradila veCinu
slika. Zahvaljujem se dip. mas. inz. Nenadu Ivanovieu koji je uradio radnu verziju
stika za odeljke 2.4-2.7. Zahvaljujem se kolegama i studentima koji su mi ukazali
na stamparske greilke i nec1orecenosti u vee pomenutoj knjizi Hidral/lik:a koja mi
je posluzila kao polazni materijal za nastajanje ove knjige. Posebnu zahvalnost
dugujem recenzentima akademiku prof. dr. Vladanu Djordjevieu i prof. elf.
Svetislavu Cantralru na datim sugestijama i savetima.
Autom je potpuno jasno da su i pored ulozenog tnlda u toku pripreme,
telmicke obrade i pregleda rukopisa lledorecenosti i stamparske greSke sastavni
deo knjige. U tom smislu sve dobrOllamerne eita' ice ove knjige autor moli da
ukazu na takva mesta.
Svim korisnicima, a naroCito stlwentima, zelim uspdno elruzenje sa ovom
knjigom, i nadam se ela ee njima za razumevanje llapisanog biti potrebllo mnogo
manje vremena nego 8to je to meni bilo potrebno za pl'ipremu istog.

U Beogradu, 18. februara 1998. Antol'

VIII

SPISAK VAZNIjIH OZNAKA

a - duzina, ubrzanje
A - povrSina poprecnog preseka
b - duzina
c - koeficijent krlltosti opruge
- ekvivalelltl1i koeficijent otpora cevne deonice
- precnik
- hidraulicki precn.ik
- modul elasticnosti
F - sila
g - ubrzanje sile Zemljine tde (g = 9,81 m / s 2 )
G - teZina
h.,H - visina
1 - moment inercije povrsine
K - koeficijent hidralllicke lcarakteristike cevovoda
I,L - duZina
m - masa
In - maseni protok fluida
n. - normala na povrsinu, broj obrtaja
p - pritisak
p - sila pritiska, snaga
q - specificni zapreminski protok
r - poluprecnik, polama koordinata
R - poluprecnik, gasna konstanta, sila reakcije
Re - Rejnoldsov broj
- vreme, temperatura
T - vremenski period, apsolutna temperatura
v - brzina strujanja
v - zaprelIlll1a
v - zaprel11inski protok
w - rad
x, y, Z - Dekartove koordinate
y - nap or, strujna energija po jedinici mase
- koordinata te:tista povrSine u odnosu na nivo slobodne povrsi tecnosti
- ugao, koeficijent korekcije kineticke energije
- ugao, koeficijent korekcije koliCine kretanja
 Spiftlk I'tlzlli;ih oZltaica IX

o - debljina zida, apsolutna visilla hrapavosti

LlP - pad/porast pritiska
t; - koeficijent lokalnog otpora
K - koeficijent adijabate
A. - koeficijcnt trenja
!J - koeficijent protoka
p - gustina
cr - normalni napon
1; - tangencijalni-viskozni napon

q> - ugaona koordinata, koeficijent brzine

CO - ugaona brzina

Indeksi

a - stallje atmosfere
c - teziste povrsine
k - krivina, kriticno stanje
m - manometar, sredllja vrednost
o - pocetno stanJe
P - pumpa, klip
R - racva
S - srednja vrednost
T - trenje
u - usis
v - venti!
w - zid
x, y, z. - koordillatni pravac

Statisticki prika'l. knjige:

Stranica 363
UCeSce teorije 38,5%
Primera 300
Slika 404
Tabela ................................... 17
1.1. POLJE PRITISKA. MANOMETlU

}L:Jl.l. PIf'R1l:isak

Pritisak je jedTla od oSTlovmh ve/iana staTlja, bilo da se f1uid nalazi u star~ll

mirovanja ili kretanja. Ako fluid miruje, tada se pritisak II njemu naziva staticki
pritisak, a ako stmji tada se osim statickog mogu definisati totalni i dinamicki
pritisak. Kako pritisak predstavlja veoma znacajnu veliCinu stallja to ce se II ovom
Odeljkll njegovom proucavanju posvetiti vise paznje.
Da bi se definisao pritisak posmatrace se povrS A koja je u kontaktll sa
f111idom, s1.1.1.1.1a. Ova povrs je u opstem slucaju zakrivljena, a njen deo M je
dovoljno mali i moze se smatrati ravnom povrSi. Na povrsinu M, kao uostalom i
na celokupnoj povrsini A, udaraju fl.p
i odbijaju se molekuli fluida. Ti !J.A
udari mole kula na povrsinu ~A,
usled promene koliCine kretanja, !
I p
deluju silom M. Odnos ovih L. ___ I_l_·_~
veliCina M / M graficki je a) b)
prikazan na s1.1.1.1.16. Sa ove Slika 1.1.1.1
slike se uocava da pri malim
povrsinama M OdllOS M / M ima neravnomerni karakter. Ta lleravnomernost je
vezana za nedovoljni broj molekula koji udaraju u povrsinu M, odllosno tada se
f1uid ne moze smatrati neprekidnom sredinom. Medjutim, pocevsi od jednog
granicnog odnosa M = Mg fluid postaje neprekidna sredina a odnos f:,p'/ M
postaje konstantan i naziva se pritiskom. Prema tome, pritisak se moze defillisati
kao skalarna prostorno-vremellska veliCina p == p(x,y,z,t) koja predstavlja
normalni napon u fluidu, i koja je jednaka odnosu normalne sHe liP i povrsine
M na koju deluje ta sila:

I
~P--=--h-·m--(-M-/-M--)-=-dP-../-~.-I~1
M~Mg .. .

Merna jedinica za pritisak je Paskal [Pa].

Pritisak fluida definise se i u kinetickoj teoriji gasova. Prema ovoj teoriji, za
jednoatomne gasove, pritisak je odredjen izrazom:
n 2 2
P =-mv
3
=-nEk
3 '
pri cemu je n-broj molekula po jedillici Zapremllle, m-masa molekula, v-brzina
translatornog kretanja i Ek = I11V 2 /2 -ldneticka ellergija translatornog kretanja
mole kula. 1z ovog rezultata lcoji daje kineticlca teorija gas ova sledi da je pritisak
veliCina koja je posledica promene kolicine kretanja i proporcionalna je broju
mole kula i njihovoj kinetickoj energiji tanslatornog lu-etanja.
Pri proucavunju lnirovanja f1uida od posebnog illtLt'~sa su sledeCi pritisci:
atmoJfor:J'k~ potpritiJ'aA; Tlatpritisak i apso/utnipritisak.Potpriti.fak i Tlatpritifak Stt
re/ativllipritisci imere J'e U odTloslt lla stallje atlllOJfore.
2 Folje pritiska. lvIanometri

Atmosforskipritiso/c je pritisak okolnog vazduha, Ovaj pritisak oznacava se sa

PC! iIi Pb' a meri se u odnosti na apsolutnu nulu pritiska, Njegova vredllost je
promenljiva i zavisi od atmosferskih prilika, i menja se u veoma uskim grallicama,
tako da se za odgovarajuce geografsko podrucje moze smatrati konstantnom
veliCinom. Atmosferski pritisak je obicno reda velicine oko 1000 mbar.
Ako je apsolutni pritisak u fluidu manji od atmosferskog
(tach A sa s1.1.1.1.2) tad a se razlika izmedju atmosferskog i
apsolutnog pritiska naziva potpritirok. Potpritisak se
oznacava sa PV' gde indeks /l potice od mernog instrument a
- vakummetra, Kako se potpritisak meriod stanja
atmosfere, to vazi Pv ~ Pa' Ova relacija istovremeno govori
o maksimalnom potpritisku, iz koje sledi da je: PV,max =: Pa'
mada se ovo stanje u realnim tehnickim uslovima tesko
Slika 1.1.1.2 moze ostvariti.
Ako je apsolutni pritisak u fluidu veti od atmosferskog
(tacka B sa s1.1.1.1.2) tada se razlika izmedju apsolutnog i atmosferskog pritiska
naziva notpntiso/c. Natpritisak se oznacava sa Pm' gde indeks m potice od naziva
mernog instrumenta - manometra. Ostvareni natpritisci u stisljivom i nestisljivol11
fluidu su razlicitog reda velicine. Kod vazduha, kao stisljivog fluida, primenjenog
u pneumatici, industrijski natpritisci su 6-8 bar, dok za specijalne potrebe
natpritisak u vazduhu moze da dostize vrednosti od par stotina bar-a. Kod
nestisljivog fluida, natpritisci su mnogo veci. Tako na pr., u uljnoj hidraulici
natpritisci za industrijske potrebe su do 700 bar; dok u laboratorijskim uslovima,
za specijalne namene, ostvaruju se natpritisci do 15000 bar. "
Apsolutni pritisak, za bilo koje stanje fluida, meri se u odnosu na apsolutnu
nulu pritiska. Ako je fluid u stanju potpritiska (tacka A)apsolutni pritisak je
PA =: Pa - PV ' dok se za fluid u stanju natpritiska (tacka B) apsolutni pritisak
odredjuje kao PB = Pa + Pm'

1.1.2. OSI!Jl(DVIIll3 jedm!cin3 hidrostatike - Ojierov3 jiedllllacBlIllaJI

Posmatrace se fluid gustine p = p(x,y,z) koji se nalazi u stanju mirovanja
(s1.1. 1.2a). Iz te fluidne mase izdvojice se proizvoljna kontrolna zapremina V,
ogranicena povrsinom A, j analizirace se njena ravnoteZa. Pri tomese postavlja
pitanje: koje sile deluju na fluid u stanju mirovanja i kakav zakon promene
pritiska one izazivaju? Da bi
se nasao odgovor na ovo
pitanje posmatrace se fluidni
delic zapremine dV, mase
dm =: pdV, prikazan na
sl.1. 1.2b. Ovaj fluidni delic
izlozen je dejstvu zapremi- z
nske sile po jedinici mase F,
te zato na njega deluje x aj
 Polje pritiska. lvlanometri 3

elementarna zapreminskasila Fdm-= pFdV. Na osnovu ove sHe nalazi se

rezultujuca zapreminska sila koja de1uje na celokufmu zapreminu fluid a V, kao:
Iv pFdV. Osim zapreminske sile na f1uidni delic deluje i povrsinska sila, odnosno
sila pritiska. Ako se f1uidni delic, zapremine dV, presece nekom ravni na dva dela
(v. sl.1.1.2c), tada na povrsima preseka povrsine dA l deluju sile: -pdA] ipctA 1
koje su istog pravca i intenziteta, ali suprotnog smera; U ovim sHama
(-pdA! =-pdA! iiI) zn,!-k minus potice od suprotnih smerova vektora sHe pritiska
i orta spoljasnje llormale povrsine. Kada se ponovo spoje preseceni delovi
f1uidnog delica sHe pritiska se uravnotezuju, sto znaGi da u unutrasnjosti
zaprernine fluidnog delica dV nema povrsinskih sila. Identican zakljucak vazl i za
celokupnu ullutraslljost kontrolne zapremine V. Odavde sledi da povrSinske sile
deluju sarno na kOlltrolnoj povrsini A (v. s1. 1.1.2b). S obzirom da je elementarna
sila pritiska ip -= - p dA , to ce lljella rezultujuca vredllost biti - pdA. t
Iz jedllaCine ravnoteie sila koje delujulla kontrolnll zapreminu f111ida sledi
jednakost:
i
v
pFdV- f pdA=O,
A
koja posredstvom, dobra poznate, veze izmedll povrsinskog zapreminskog
integrala dobija novi oblik:
iv (pF - grad p )dV =0.
Da bi ova jednacina bila zadovoljena, a s obzirom da je V proizvoljno izabrana
zaprernina, sledi da mora biti zadovoljena jednakost pl- grad p = 0, iz koje se
dalje dobija vektorska jednacina
p-=F~=--gr--ad--p---I,
r-I (1.1.1)

koja predstavlja osnovllil jednacinll mirovanja f1uida, i ona fizicki izrazava

ravnoteiu zapreminskih i povrsinskih sila koje deluju na fluid u stanju rnirovanja.
Ova jednacina se jos naziva i Ojlerovom jednacinom hidrostatike. Kada se u
vektorskoj jednaCini (1.1.1) zamene vrednosti rezultujuce zapreminske sile po I

jedinici mase F = F/ + FyJ + ~l~, pri cemu su· Fx, Fy i Fz komponente sile,
vrednost gradijenta pritiska (grad p == Vp) i kada se ona skalarno pomnozi sa I
elementom duzine vektora polozaja dl -= dx T +dy J +dz k, dobija se skalarna \
jednaCina dp = (Vp,dl) = (pF,dl) , koja u razvijenom obliku glasi:
Idp=p(Fxdx+Fydy+Fzdz)l, (1.1.2) I

lednaGina (1.1.2) predstavlja skalarni oblik osnovne jednacine mirovanja fluid a

koji se najceSce koristi za feSavanje prakticnih problema.

1.1.3. Hid1l"osi:mticki z:mk@lIi rasp@dele pritisb.

Pri mirovanju fluid a u poIju sHe Zernljine teze(sl.1.1.3), u koordinatnom
sist~mu x. y i z, gde je z vertikalna koordinata, komponente rezultujuce
4 Polje pritiska. Manometri

zapreminske sile po. jedinici mase imaju vrednosti:

. "
F." == 0, J<-; == 0 i ~ = -g. Sa
ovim vrednostima sile Ojlerova jednaCina se znacajno pojednostavljuje i glasi :
dp=--pgdz. (1.1.3)
Ova jednaCina predstavlja diferencijalni obIik osnovnog zakona
hidrostatike, primenjenog na polje zapreminske sile Zernljine tde
i vaii kako za nestisljiv (p = const) tako i za stisljiv fluid
(p:;c const). Ako se dalje posmatra rnirovanje nestisljivog £luida iz
jednaCine (1.1.3) se dobija
Slika 1.1.3 P + pgz == const , (1.1.4)
a sto predstavlja hldrostatickizakon raspodele pritiska. Iz ovog zakona sledi da se
pritisak u nestisljivom £luidu, koji rniruje, lineamo menja sa dubinorn tecnosti. Pri
mirovanju tecnosti nije prakticno da je koordinata z usmerena vertikaIno na vise
(kao u izrazu (1.1.4», vee vertikaIno na niZe. DakIe, prakticno je uzeti da se rast
koordinate z pokIapa sa porastom dubine tecnosti . Ako se jos koordinata z veze
za nivo tecnosti u rezervoaru, hidrostaticki zakon raspodele pritiska dobija oblik
1P = Po +pgz I· (1.1.5)
Konstanta integracije Po ima vrednost:
Po = Pa ako je nivo tecnosti otvoren prerna atniosferi,
Po = Pa - Pv ako iznad nivoa tecnosti vlada potpritisak Pv ' ili
Po = Pa + Pm ako iznad nivoa tecnosti vlada natpritisak Pm'

1.1.4. bobaliske ~ eJk:viplilitiisne pmnrsJi.

Izobarske (ekvipritisne) povrsi su one povrsi na kojima je pritisak konstantan
(p = const.). Ove povrsi su rayne ili krive, sto zavisi od polja zapreminskih sila.
Ako se posrnatra mirovanje tecnosti tada Vail osnovna jednaCina hidrostatike
(1.1.1) iz koje se zakljucuje da je rezultl1jl1Civektor zapreminskih sila F uvek
norrnalan na izobarske povrsi (pF == grad p), a. sto je graficki prikazano na
sL1. 1.4a. Prerna tome zapreminska sila F diktira oblik izobarske povrsi. Ako

(It?
-- /? CJ
~"'~-VV"'lc...,.1'
-..- .....
--------- ....
-.~~-

b) c) e)

Slilm 1.1.4
tecnost miruje u polju sile Zemljine teze tad a na svaki £luidni delie deluje
konstantna zapreminska sila if, odakle sledi da izobarske povrsi moraju biti rayne
horizontalne povrsi. Ovaj zakljucak sledi i iz hid~ostatickogzakona raspodele
pritiska (1.1.5). Nairne, ako se posmatra ravan na dubini z = canst., tada iz (1.1.5)
sledi i da je p = const", odnosno da je izobarska povrs myna horizontalna povr!; (v.
 Palje pritiska. 1vIanometri 5

s1. 1.1.4b). Ukoliko je zapreminska sila F i dalje konstantna, ali nagnuta pod
llekim uglom Uodnosu na horizontahi, sto predstavlja slucaj relativnog mirovanja
tecllosti pri translatornom kretanjll, izobarske povrsi i dalje ostajll raYne, ali
nagnllte pod izvesnim uglom u odnosu na horizontaiu (v. sLl.1.4c). Ako
zapreminska sila nije vise konstantna vee promellijiva, na pro neka je linearna
funkcija od radijus vektora polozaja fluidnog deliea a sto odgovara relativnom
rnirovanju tecnosti pri rotaciji (v. s1.1.1.4d), tada izobarske povrsi dobijaju
zakrivljeni oblik (obrtnog paraboloida). Detaljnije 0 slucajevima re1ativllog
mirovanja tecnosti pri translaciji i rotaciji biee reCi u poglavljima 1.7 i 1.8. U
slucaju da se ne radi 0 mirovanju vee 0 kretallju tecnosti, na fluid deluju i
dinarnicke sile, sto dovodi do znatnog uslozavanja polja pritiska. Tako na pI. aka
se posmatra nivo povrsine vade reke iii mora sa sLl.l.4e, tad a je sasvim jasno da·
je oblik povrsine vode, a samim time i polje pritiska, veoma slozello. Konstantnost
pritiska na izobarskoj povrsi moze da se iskoristi i za prakticnu primenu. Tako na
pI. ako se na izobarskoj povrsi uoce dye tacke A i B (v. sLl.1.4a) tada vaii
p A = PB' Ova jednakost pritisaka se naziva jednaCina hidrostaticke ravlloteze
koristi se za prakticllu primenu u mnogim oblastima hidrostatike.

1.:LS. Nivo slobodnc povdB. tecnosti

Ako se posmatra polje pritiska u fluidu koji miruje u polju sHe Zemljine teze i
u sklopu njega specijalna izobarska povrS na kojoj je pritisak jednak
atmosferskom (p = Pa = canst.) tad a se ta izobara nazlj1a mvo slobodlle povr,fi
tecnosti Ova izobarska povrs pri resavanju prakticnih primera moze da ima
znacajnu ulogu, zato joj treba posvetiti posebnu painju. Na hidraulickim senlama
ovaj nivo se oznacava sa trouglom (\7). Postoje tri karakteristicna slucaja poloiaja
nivoa slobodne povrsi tecnosti, ito: jedan kada je rezervoar otvoren prema
atmosferi i dva slucaja zatvorenih rezervoara. Ako je sud (A) o/voren prema
atmo.sftn; tada je nlvo tecnosti istovremeno i slobodna povrJ: Ako je sud (B)

Slika 1.1.5.1
zatvoren,i aka iznad nivoa tecnosti u sudu vlada potpritisak PV ' tad a se moze
zarnisliti da se iz suda B izvuce pijezomctarska cevCica i tame gde se nivo tecnosti
u njoj zaustavi taj nivo predstavlja nivo slobodne pnv:si. Knko II SUdli vlada
potpritiJ'tlk; to ce nivo slobodne povrfi biti i.rpod nivoa tecnosti II J'lIdu na rastojanju
x. Ovo rastajanje odreduje se iz jednacine hidrostaticke ravnoteie postavljene za
6 Polj"e pritiska. Manometri

izobarsku ravan I-I: P a = Pa - P v +pgx, i iznosi x = Pv/pg .Ako u sudu (C) iznad
mvoa tecnosti vlada ndtpnlisal<; to ce Jzivo slobodne jJovr.fi tealOsti bitiiznad 1l.ivoa
tealOstl It Sltdtt i t6 na rastojanju y = Pm / pg. Ovo rastojanje. odredeno je iz
jednaCine hidrostaticke ravnoteze postavljene za izobarsim ravan II-II, a koja
glasi: Pa + Pm = Pa + pgy.
Polje pritiska na proizvoljnoj dubini Z odredeno je izrazom (1.1.5) koji se svodi
na oblik P = Pi + pgz, gde Pi predstavlja apsolutni pritisak na nivou tecnosti u
rezervoaru (i==A, B, C). Prema tome, pritisci Pi imaju vrednosti: P A = Pa '
PB == Pa - Pv i Pc = Pa + Pm' Graficki prikaz polja pritiska (p == Pi + pgz) dat je na
81.1.1.4 i naziva se dijagram hidrostatickih pritisaka.
U praksi je veoma cest slucaj da se u rezervoaru nalaze dye iii vise tecnosti
koje se ne meilaju. Tada je veoma vazno uoCiti da J'Vak:oj tealOstipripada njm
71lVO slobodne povr.fi tecnosti Da bi se pokazalo kako se dolazi do polja pritiska po
visini u slucaju da u rezervoaru postoje dye tecnosti, gustina PI i Pz koje se ne
mesaju, posmatrace se rezervoar sa sl.1.1.5.2.Postavljanjem jednaCina hidrosta-
tickih ravnoteza za ravni I-I iII-II, koje glase:
Pd + Pm = Pa + PIgx Pa + Pm + P!ghl == Pa + P2g)l,
dobijaju se rastojanja; X == Pm/ PIg i y = Pm/ P2g+hIPJ / P2' koja definisu polozaje
nivoa slobodnih povrsi tecnosti gustina PI i P2 (tacke N1 i N z na dijagramu sa s1.
1.1.5.2). U rezervoaru postoje sledeCi karakteristicni pritisci, ito: PA = Pa + Pm -
pritisak na nivou tecnosti u rezervoaru; PB == Pa + Pm + P!gh1 - pritisak na povrsi
razdvajanja tecnosti, i Pc == Pa + Pm + P1gh1 + pzghz - pritisak na dno rezervoara.
NanoseCi pritiske u tackama A, B: i C
dobija se dijagrall1 pritisaka prikazan na
s1.1.1.5.2. Na ovom dijagramu prava AB,
koja predstavlja polje hidrostatickih
pritisaka u tecnosti gustine PI' sece
izobaru P = Pa u tacki Nl koja se nalazi
na nivou s16b6dhe pbvrsi tecnosti gustine
Pl' Na istinacin dobija se tacka N 2 na
nivou slobodne povrsitecnosti gustine
P2' U tacki B koja leZi na povrsi
pJ)'gh z
~ i - _
.._-
Slika 1.1.5.2 . razdvajanja tecnosti prave AB i Be se
seku, jer imaju razlicite nagibe. U ovoj
tacici promena nagiba pravih izazvana je promenom gustine tecnosti, odnosno
promenom polja pritiska. Primenom opisanog postupka lako se moze nacrtati
dijagram hidrostatickih pritisaka za proizvoljan broj tecnosti, u rezelvoaru, po
visini rezervoara, koje se ne meilaju.
11..1.6. Pasolov zak@IDl
U rezervoaru miruje nestisljiv fluid gustine p. Upocetnom stanju mirovanja u
kontrolnoj zapremini rezervoara V polje pritiska je odredjeno poznavanjem
 Polje pritiska. Manometri 7

pritiska PA U nekoj tacki rezervoara. Neka se tacka A nalazi na istoj izobarskoj

povrSi kao i klip precnika d. Na osnoVll ovog pritiska i hidrostatickog zakona
raspodele pritiska moze se odrediti pritisak u nekoj drugoj proizVoljno izabranoj
tacki B, ion iznosi: PB = PA +pgz. Ova funkcija je na dijagramu pritisaka (s1.1.1.6)
prikazana pravom linijoID.
Dejstvom sHe F na klip Stvara se poremecaj
pritiska t,p A := 4F / d 2rr. koji narusava pocetno
polje pritis1ca u rezervoaru. U novom stanju
mirovanja pritisci u posmatranim tackama ce
biti:
P~ :::: PA +/)"PA
P; :::: PE +/)"PB = P~ +pgz+ /)"PA'
1z ovih jednaCina se dobija jednakost:
Slika 1.1.6
/)"p:::: APA :::: APE == const.

koja predstavlja Paskalov zakon koji glasi: porenlecaj pritiska izazvan u jednoj
tacki nestisljivog fluid a podjednako se prenosi na sve tacke kontrohle zapremine
u kojoj se fluid nalazi. Graficka interpretacija ovog zakona prikazana je na
s1.1.1.6. sa linijom koja je paralelna pocetnom rasporedu pritisaka po VISllll
kontrolne zapremine. Paskalov zakon ima veliku primenu kod static.kih
hidraulickih masina (presa, dizalica i td.).

1.1.7. PJrOIl":B1CllJl.IDI c!e'vn JPlod jJlHt'iitildwm

Kada se u cevi iIi sudu precnika d nalazi fluid pod konstantnim pritiskam P
(sl.1.1.7a) tada usled povecanog pritiska moze doCi do pucanja cevi. Dakle, kada
je sud izlozen povecanim pritiscima namece se osnovno pitanje kolika je debljina
°
zida cevi pri kojoj ce biti bezbedan rad. U odredjivanju ove debljine ogleda se i
proracun cevi pod pritiskom. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje posmatrace se
preseci cevi sa poprecnim (sl.1.1.7b) i uzduznim opterecenjem (sl.1.1.7c). U aba
slucaja merodavni proracunski presek je izlozensilamapritiska 1;. i istezanja
F; :::: cr~, pri cemu je cr dozvoljeni napon istezanja cevi, dok indeks i oznacava
poprecno (i=l) iii poduzno (i=2) opterecenje. Kako su ove dye sile u ravnotezi to
se 1Z jednaCine ravnoteZc I
1; :::: crAi dobijaju proracunske \
debljine zida cevi za poprecno
(s1. 1. 1. 7b)
d~ pd I
P4--::::crdniS1 ~ 6) =1f0' L 8
i POdUZIlO opterecenje (81. 1.1. ~I

cr
7c)

~
2cr ° 2
pd
=-'. a) b) c)
12razi za odredjivanje debljina Slika 1.1.7
8 Palje pritiska. lvfanametri

0 1 i O2 nazivaju se Mariotovirn forrnulama, i iz njih je oCigledno da vail relacija

° °
2 :::: 201' odnosno da je 2 > OJ.Prema tome, za pr6racundebljine zida cevi pod
pritisk0111 merodavn~l je debljina 02 :::: pd 120. Konacno, kao rezultat proracuna
treba usvojiti debljinu zida cevi 0> 8 2 ,

.Problem 1.1-1. MeJr<ellRje priUska U-cevima

Na mernim rnestirna Ai B za pritisak prikljucen je diferencijalni manometar u
obliku U-cevi u kome je nasuta a) B b) B
rnanometarska tecnost gustine Pm (s1. A A tH
P.Ll-l.a) iIi Pmj (s1. P.l.l-1b). Na ~
osnovu pokazivanja manometra h p p p p
odrediti razliku pritisaka izmedu x
tacaka A i B u sledeCim slucajevima: h
a) ako je radni fluid voda gustine
I
p:::: 1000 kg / m 3 ,
b) ako je radni fluid vazduh gustine
P :::: 1,2 kg 1m3 . Slilm P.l.l-1
Poznati podaci su: Pm:::: 13600kg 1 m3 ,h=lOQmm, H:::: 2m.
c) Odrediti razliku pritisaka izmedu tacaka A i B ako se umesto klasicne U-cevi
(s1. P.l.l-la) kao rnanometar koristi obrnuta U-cev (sl. P.1.1-1b).
RESENJE' XOda su u pilallju d/fereJ'lcflalni maJtometri sa tec77ostima, tada je llajbo-
Ije jednacinu hldrostaticKe ravnoteze pOJ'taviliza ekvipJitisnu ravall u mallometarsKoj
tecllost! Koja se pOKlapa sa don;iin lllvoom razdva;all;a radl10g i mal1ometarJ'Kog
jltttda. U razmatranom primem, to je ravan I-I. lednacina hidrostaticke ravnote-
ie, koja kaie da je PI :::: canst. bez obzira sa koje strane ravnoteZIlog Ilivoa se ovaj
pritisak racuna, glasi
PA +pgx= PE + pg(H +x-h)+Pmgh.
Iz ove jednaCine dobija se trazena razlika pritisaka
I /),p:::: PA - PB :::: (Pm - p) gh+ pgH I (1.1.5)
Dobijeni izraz predstavlja opsti izraz za odredivanje razlike pritisaka, pomocu
diferencijalnog rnanometra napunjenog tecnoscu. Za slucaj da SU prikljucci A i B
na iSto01 nivou (H:::: 0), razlika pritisaka na manometru bi bila:
I/),P :::: (Pm - p)gh I
a) Za slucaj da je racIni fluid voda, a manometarski ziva, razlika pritisaka ce biti:
/),p:::: 31980,6Pa.
b) Za slucaj da je radni fluid vazduh, tad a ce razlika pritisaka biti /),p:::: 13364Pa.
Medutirn, ako se proanalizira odnos gustina radnog i manornetarskogfluida, sledi
da je Pm » p. Ovo vazi za slucajeve kadaje manometar:iJ'jlul1jm te('11OSCU (zivom,
vodom, uljem, alkoholom itd.), a radllljlwdje f!azduhzliileKi mugigas; pa ,re gu.i'ti-
/la radnogjlutda ;/loze zal1emrmii u odnosu na gustinu manometarske tecnosti.
 PoUe pritiska. Manometri 9

Ako se u navedenom primeru zanemari gustina vazduha, samo u clanu sa pokazi-

vanjem manometra, tada se dobija: l'.J.p = 13365Pa.Ako bi, pak s druge strane,
prikljucci manometra bili nu manjim visinskim razlikama. (do desetak metara),
tada bi se Clan pgH mogao zanemariti. U tom slucaju razlika pritisaka bi mogla,
krajnje pojednostavljeno, da se sracuna kao: b.p"" Pmgh = 13342Pa. 1z dobijenih
brojnih vrednosti za razliku pritisaka vidi se opravdanost zanemarivanja gustine
vazduha (gas a) u odnosu na gl.lstinu manometarske tecnosti. Kada se radi 0 veCim
visinskim razlikama izmedu mernih prikljucaka tada se Clan pgH ne sme
zane mariti.
c) 1denticnim postnpkom kao u delovima zadatka pod a) i b) dobija se izmerena
razlika pritiska:
b.p= PA ~ Ps = (p-Pm])gh+pgH .
Ovo resenje ukazuje da kod manometra sa okrenutom U-cevi gustina manome-
tarske tecnosti mora biti manja od gustine radne tecnosti (Pm] < p).
Problem 1.1-2. Odrediti pokazivanje manometra spojenog sa rezervoarima A i B
sa s1. P.1.1-2. Dati su podaci: p] = lOOOkgl m3 , P2 =1200kg I m 3 , P3 = 800kg/ m ,
3

h] = 1m, h2 = 4m, h3 = 2m, h4 = 2m, Pm = 1000Pa, Pv = 2000Pa.

l?ESENJE' Pokazivanje manometra se
nalazi iz jednaCine hidrostaticke
ravnoteie postavljene za donji nivo
razdvajanja fluida u manometru. Pri
postavljanju jednacine hidrostaticke
ravnoteze vazi da je na ekvipritisnoj A
B
povdi manometra I-I, PI = canst, bez h2
obzira da Ii se pritisak racuna sa leve iii
desne strane ravni I-I u manometru. Do
h
yiltiska PJ do/azi se na taj naCiiz., J-ro se
"h-ene" od najvifeg nivoa tecnosti i sabiraJi.t
se svi hldrostatickipritircipo visini na /coje
se "nazlazi': PrimenjujuCi opisano pravilo
SIiIca P.1.1-2
za ravan I-I, jednaCina hidrostaticke
ravnoteie glasi
P a +Pm + Plgh 1 + P2gh2 = Pa - Pv + P3gh3 + P4gh4 + Pmgh .
1z ove jednaCine sledi
v p] h P2 I
h = Pm + P +- ] +- 12 -P3 f
- 13 -
P4 !14 = 199 mm
Pmg Pm Pm Pm' Pm
Problem 1.1-3. U sistemu spojenih sudova nalaze se tri tecnosti gustina:
3
p] = 800 kg 1m , Pz = 900 kg I m 3 , P3 =1000Icg 1m3 • Odrediti: a) visinu pokazivanja
manometra, i b) poloZaj nivoa slobodne povdi tecnosti gustine P2' mereno od
10 PoUe pritiska. Manometri

mvoa razdvajanja tecnosti gustina PI i P2'

Poznate veliCine su: Pv = SOOPu, h = 1m,
b hl = 2m, li2 1m, h3 = 3m, Pm = 13600
kg/m 3 .
.R.eSENJE:
a)

Sli1<a P.1.l-3 b)

Problem 1.1-4. MikromaUllometJri sa l!Il:!llgl!lll!lltim piijezomd;allI"slldm cevckama

U slucajevima kada je razlika pritiska koju treba meriti mala primenom
klasicne U-cevi dobijarno veoma main merenu visinu h, potrebnu za primenu
izraza (1.1.5), a sto direktno utice na tacnost me: enja. Naginjanjem manometara
ovog tipa dobijaju se tzv. mikromanometri. Sa lljima se povecava tacnost merenja
a sto omogucava merenje i malih razlika pritiska. Po pravilu ovi mikromanornetri
se koriste za gas kao radni fluid i vodu iIi alkohol kao manometarski fluid.
Primena ovih rnikrornanornetara data je kroz dva sledeca primera.
a) NaCi veZll izmedju pokazivanja h i razlike pritisaka koju meri mikrornanornetar
sa s1. P.1.1-4. Merni prildjucci mikromanometra A i B se naIaze na istoj visiri'i.
b) Pijezometarska cevCica mikromanornetra savijena je u obliku kruznog isecka,
poluprecnika R (s1. P.1.1-4b). U polozaju prikazanom na siici mikromanometar je
neopterecen. Povrsina poprecnog preseka suda je A o ' a cevCice a. Kada se na
mestirna A i B prikljuce pritisci
A
PA i PB (PA>PB)' tada ce B
mikromanometar imati pokazi-
vanje l. NaCi zavisnost raziike
.......--=--=-...,....
/1
pritisaka od pokazivanja --"---_._--""
-~--,--

L--'-~";"'-

p
rnikromanometra. Poznate
a) b)
velicine su: A o ' n, fa ,R, Pm'
Slika P.I.l-4
RESE.NIE:
a) lednaCina hidrostaticke ravnoteZe manometra daje:
6.p= PA - PB = (Pm - p)ghsina .
b) Prime nom jednacina hidrostaticke ravnoteze i jednakosti zapremina, dobija se

6.p:= P1 - P2:= pg ( lc,~vs

lo a
R +TI . J
a
 Polje pritiska. lvianometri 11

Problem 1.1-5. U rezervoaru se meri pritisak pomocu tri redno povezal1a

manometra. Prvimanometar (1), jednim svojim krajem otvoren je prema
atmosferi i ima unutrasnji precnik D. Druga
dva manometra (2) i (3) medusobno su
jednaka i imaju unutrasnji precnik cevi d.

o"IW"ot
Manometri su postavljem tako da kada je
potpritisak u rezervoaru P',o mvoi mano-
metarskih tecnosti u sva tfi manometra su
isti. Nivo tecnosti u rezervoaru je konsta-
ntan. Kada se potpritisak u rezervoaru (I)
pp
(2)
U
m (3) m
a)
In
'~p
poveca na Pv ' odrediti koliko je pokazivanje
manometra (1). Poznate velicine su: Pvo' Pa
Pv ' d, D, Pm' p, Po'
0'" b)
RESEN.fE: Da bi niva tecnosti u sva tri
manometfa, u pocetnom trenlltkll, bio isti,
potrebno je ove manometre postaviti na Slika P.U-5
visinu Ho' Ova visina dobija se iz jednaCine
hidrostaticke ravnoteze, postavljene za nivo 0-0 Po = Po - Pva + Pagho' 1 lznOSl:
Ho = Pvo / pog· Kada se II vazdusnom prostoru rezervoara potpritisak poveca, sa
Pvo na Pv' tada ce donji nivoi razdvajanja flllida u manometrima biti: 1-1, 2-2 i 3-3
(vo sl. P.l.1-5h). Tom prilikom, pokazivanje prvog manometra je y, a drug a dva je
isto i iznosi x. Za odredivanje pokazivanja prvog manometra, potrebno je
postaviti jednaCine hidrostaticke ravnoteze za sledece ekvipritisne povrsi:
1-11 Pa=Pl+pmgy,
2-21 Pl+pg(yI2+xI2)==P2+Pmgx,
3-31 P2+pgx==P a -P v +pog(Ho -xI2)+P nr gx,
pri c.emu su pritisci PI i P2 na gornjim povrsinama razdvajanja fluida fiktivno
uvedem zbog lakseg pisanja jednacina hidrostaticke ravnoteie. Za nalazenje
dopunske veze izmedu nepoznatih velicina x i y, koristi se jednaCina jednakosti
2 2
zaprerrrina nestisljivih fluida: YD n/4 = xd n/4 iz koje sledi x = y(D I d)2.
JednaCina jednakosti zapremina nestisIjivog flliida (jednaCina zapreminskog
bilans a) veoma cesta se koristi u hidrostatici, iobicno predstavlja dopunsku
jednacinu iz koje se dobijaju veze izmedu nekih duzina, Iz sistema hidrostatickih
jednaCina ravnoteze, eliminacijom nepoznatih PI,172 ix, dobija se pokazivanje
prvog manometra, koje iznosi:
Pv - Pvo

Problem 1.1-6. Izmedu rezervoara A i B nalaze se dva redno povezana

manometra koji su postavljeni 11a razliCitim visinama. Na osnovu poznavallja
vrednosti svih gustina tecnosti (Pl = 800kg 1m3 , P2 I OOOkg I m3, Pm = 13,6 t I m3 ) i
12 Polje pritiska. Manometri

merodavnih visina (11 == 1m, h) == O,Sm, h2 == O,gm; H) "" 2m, H2 == 2m) odrediti
razliku apsolutnih pritisaka izmedju prostora rezervoara A i B koji su ispunjeni
vazduhom.
RESENfE-
PA - PB == Pm + PI' == [Pm (h) +h2)-p(h+h))- PJH] + P2 H 2jg == 162650Pa.

p H

Slika P.1.l-6
ShIm P.1.l-7
Problem 1.1-7. Rezervoar R, u kome se nalaze dye tecnosti koje se ne mesaju,
spojen je sa dva redno povezana diferencijalna manometra razliCitih precnika d i
D. Kada u rezervoaru nema natpritiska vazduha iznad tecnosti gustine PI (Pm == 0)
tada su u oba diferencijalna manometra nivol tecnosti na ravnoteznoj visinj 0-0.
Usled dejstva natpritiska Pm nivoi tecnosti u rezervoaru i u manometrima
zauzimaju polozaje prikazane na s1. P.1.1-7. Za ovaj polozaj odrediti korelacioni
izraz Pm"" Pm (H). Poznate veliCine su : P, PI' P2' Pm' hI' h2' a, d, D.

_RESENfE- Pm "" pga - Pigh + P2gh2 + Pmg( 1+ (~)

l 2] Ii.
Problem 1.1-8. Kada fluid gustine
3
P == 1000 kg / m miruje u cevi tada je
ravnoteZui nivo manometra 0-0.
Uspostavljanjem strujanja kroz cev izmedu
prikljucaka A iB ostvarice se pad pritiska
f¥J. Ovaj pad pritiska je mali, te se zato u
prikljucnimvodovimaugraduju pojacavaCi
pritiska. Manometar tada imapokazivanje
h=100mm. U pocetnom stanju mirovanja
z manometra klipovi u pOJacavaclma

:~]h
o pritiska se nalaze na istom nivou. Odrediti
razliku pritiska koju meri diferencijailli
manometaL. Poznatipodaci su: D=100mm
3
d == 2Smm, do"" lOmm, Pm == 13600kg/ m .
SIika P.1.1-8
 Polje pritiska. Manometri 13

RESENJE: Da bi se mogla postaviti jednuCina hidrostaticke ravnoteZe

rnanometra, potrebno je odrediti pritiske PI' i P2 'iza pojacavaca pritiska. Kako
je povri3ina klipa ravna i poklapa se sa izobarskom povrsi, to ce sila pritiska bid
jednaka proizvodu pritiska i povrsine Idipa. Iz jednacina nivnotde sHa koje deluju
na klipove pojacavaca
D2T[ d 2 T[
(PI + pgy) -4- + G == p'j 4-
dobijaju se pritisci
2
P'I = (PI + pgy)(D / d)2 +4G / d T[
Pomeranje klipa x je u direktnoj vezi sa pokazivanjem manometra 11, a dobija se iz
2
. . . d 2 re
o 1d n " • I do 2
Jednakosh zapremma: -4-X=2-4h, 1 lznosl: X==2(d) h. Postavljanjem

jednacine hidrostaticke ravnoteie za ekvipritisnu povrsinu I-I

PI '+pgz == P2'+pg(z+2x-h)+ Pmgh ,
te uvrStavanjem nadenih velicil1a: PI' ,P2' ix, dobija se razEka pritisaka

d 2 {Pm
/:o,.P==(D) do) 2fLCd)
--I-(d
.p
D2 -1 J} pgh=625,4Pa
..
Jednacina hidrostaticke ravnoteie manometra za ekvipritislll1 povrsinu I-I, moze
se i direktno pisati, bez uvodenja medupritiska PI' i P2'. Ali, tada treba mnogo
vise paznje posvetiti korektnoll1 pisanju ove jednacine, te se iz tih razloga ovaj
naGin pisanja jednaCine ne preporucuje. U slucaju da je pretvarac istih c1ill1enzija
(D / d 1), dobijeni izraz za razliku pritisaka se svodi na poznati izraz (p'rell1a
P.l.l-I.) 6.p = (Pm - p)gh, koji odgovara razlici pritisaka na diferencijalnom
manometm bez pretvaraca pritisaka. PretvanlCi pritiska koriste se kada treba
povecati iIi smanjiti ulazni pritisak, a nivo
povecanja ili umanjenja pritiska zavisi od
odnosa precnika pretvaraca Did.
Pr(lblem 1.1-'9. Kada je manometar prikazan
na sl. P.l.l-9. c1irektno spojen na merna mesta
OIl ima pokazivanje ho ' Kako je ovo
pokazivanje veliko to se a prikljucllim
--D -
vodovima Ulanometra ugraduju pretvaraCi
pritiska. Odrediti pokazivanje manometra sa .--,
ugradenim pretvaracima pritiska. Poznate
veliCine sa: p, Pm' ho' d, D, G.
h
RESENJE' KoristeCi metodologiju proracuna
kao i u primeru P.1.l-S, dobija se: Pm
h =ho(d/D). Stika P.1.1-9

Problem 1.1-Ut Kada se na prikljuccima zvonastog mikroll1anometra A i B

spoje pritisci napajanja Pi i P2' tad a mikromanometar ima pokazivanje
14 Polje pritiska, Manometri

H=50mm. Na osnoVll ovog pokazivanja odrediti

razlikupritisaka kojil meri mikromanometar.
jI>:- 0 -v-
Poznati podaci su: Dl = 158mm, . D2 = 160111111,

p
D3 = 200111m, p =1000kg/ m3 .
B RE'SENJE' Primenom jednaCina: ravnoteie sila,
hidrostaticke ravnoteZe i jednakosti zapremina,
_. - dobija se razlika pritisaka
-- -- -- --
G flp= Pl - P2 = [(D2 / Dl)2 -l]pgH = 12,5Pa.
P
A Problem lL.Jl.-:U. U torusnom manometru precnika

L D[
D2
D i unutrasnjeg precnika cevi d na1azi se tecnost
gustine p. Na torusu, na rastojanju R, pricvrscen je
protiv-teg mase m (s1. P.1.1-11a). Ovaj sistem je
obrtan oko horizonta1ne ose O. Prikljucenjem
Slika P.l.l-lO manometra mi ptitiske gasa Pl i P2 (P2 > Pl)
torusna cev sa protiv-tegom zauzima novi ravnoteZri polozaj koji je prikazan na
sl. P.I.I-11b. Ova promena poloiaja manometra omogucava merenje razlike
pritisaka flp = P2 - Pl' Odtediti zavisnost razlike )ritisaka flp od ugla a koji
definise poloiaj protiv-tega. Komentarisati ulogl1 manometarske tecnosti na tad
manometra.

flp(c/-) = P2 - Pl :=: Dd8R2rc mgsina':

Dobijeno resenje pokazuje da merena
razlika pritiska ne zavisi od gustine
manomefarske tecnosti. Prema tome,
manometarska tecnost ima sarno
ulogu razdvajanja prostora koji su pod
Slika P.l.I-ll pritiskomgasa.
 15

:1.20 MIROVANJE STISLJIVOG FLUIDA

1.2.1. Jledmllcina sbll11lja ideain(]lg galla

Pod idealim gasom podrazumeva se onaj gas kod koga se medjumolekularne
sile mogll zanemariti. Svako stanje gas a, pa i idealnog, odreduju tri tennicke
veliCine stanja, ito: p-apsolutni pritisak, p -gustina i T-apsolutna temperatura.
Svaka funkcionalna veza flp, p ,1)=0, izmedu ove tri veliCine stanja, naziva se
jednacinom .rtanja. Kako se neki stvarni gasovi, na pI. vazdllh, u uslovima veCih
temperatura i nizih pritisaka mogu smatrati idealnim to se za njih jednacina
stanja idealnog gas a moze pisati u jednom od sledeCih oblika:
I pV = mRT -+ pv = RT -+ P = pRT I (1.2.1)
pri cemu su:
V - zapremina koju ispunjava gas,
m = pV - masa gasa,
v = 1/ p - specificna zapremina,
R - gasna konstanta (koja za vazduh ima vrednost R=287 J/lcgK).
Izrazi (1.2.1) predstavljaju jednu jednaCinll samo napisanu u razlicitim oblicima.
U pnellmatici, pod kojom se grubo receno podrazumeva primena vazduhapod
pritiskom, najceSce se koriste prvi i treCioblik jednacine stanja idealnog gasa
(1.2.1 ).

1.2.2. Jellin3cina stanja reaiulIJ)g gasa

Svi gasovi su u sustini realni gasovi. Uticaj realnosti gasa posebno treba ~eti u
obzir pri uslovima povecanog pritiska i snizene temperature. Za realne gasove
postoji citav niz poluempirijskih jednaCina stanja. Jedna od njih je i Van-der
Waals-ova jednacina, koja glasi:
1 2· 3
P = I-bp (pRT-ap +abp-) ,
pri cemu su a i b koeficijenti koji uzimaju u obzirrealnostgasa, aodreduju se

,
eksperimentalnim putem za svald gas. U praksi se jednaCine tipa Van-der Waals-
ove rede koriste. Jednostavniji
proracuni izvode se pomocu 4 ,--,_. -·---~k¢r
_ 11
3 I
~
~
jednaCine stanja realnog gasa 2

pV= ZmRT -+ I p= ZpRT I ~~d

\
2.5 2
~

u kojoj je koeficijent Z funkcija

od pritiska i temperature,
8:§
0.4
TfT -O.8~ ~
"'-
L1
1.2):; I-c-'- - - - -
j

/'
,. = 1

0.3
odnosno Z = Z(p,T), i naziva
0.2
1.0 /
se ./alctor reablOg gasa, iii
0.1 ·--1- _.-
koeficijent kompresibilnosti.
Faktor realnog gasa se 0.1 0.20.30_5 2 3 5 10 2030 50
odreduje iz dijagrama sa p/PK
s1.1.2.2. Ovaj dijagram je dat za Slika 1.2.2. Faktor realnog gasa
16 Mirovanje stisljivogjluida

redukovane uslove. u odnosu na kriticno termodinamicko stanje (odredeno

velicinama Pk i Tk)' pod kojim se podrazumevaono stanje kod koga nastaje
direktni prelaz iz gasovite u tecnu fazu bez prethodne pojave magle.
Sa aspekta pneumatike interesantno je kriticno stanje· vazduha, koje je odre-
denovelicinama: Pk = 37,74bar i tk ==-140,75D C.
Problem 1.2-1. Odrediti stanje vazduha kao realnog gasa, pri sledecim usiovima:
a) pi Pie =2, T!7k =1,2 ;b) pi Pie =30, TITle =2 ;c) P =100 bar, t=57,8 D C.
RE..fENJE· Za redukovane usiove stanja vazduha, date iii formirane, odredene
odnosima pip kiT I TIC' sa dijagrama s1.1.2.2. oCitavaju se koeficijenti kompre-
sibilnosti Z::= Z(p,T). Iz istih odnosa dobijaju. se apsolutne vrednosti pritiska
p == ~ Pie i temperature T == ~ ~C" Koriscenjem jednaCine stanja vazduha
p::= ZpRT, i odnosa redukovanih veliCina, dobija s.e gustina vazduha:
p p TkPk 1
p= ZRT = Cp;;KY)T; ZR
Ovako odredene veIiCine stanja date su u tabeli 1.2-1.
Zadatak pi Pk TITle Z P t P
pod - - - bar DC kg/m
3

a 2 1,2 0.65 75.5 -114.3 254.7

b 30 2 2.15 1132.2 -8.4 693
c 2,65 2,50 0.95 100 57.8 110.8
Tabela 1.2-1.

1.2.3. Jedllll3CillJl3l pl"omellJle shmja

Ako se u nekoj zapremini nalazi gas tada je njegovo termodinamicko stanje
odredeno velicinama: p, V (iIi p) i T. Ukoliko se iz nekog razloga promeni neka od
ovih velicina ana za sobom povlaci promenui ostalih veliCina stanja. Ove
promene opisuju se jednacinom koja se zovejednaCina pTomene stanja. U opstem
slucaju ove promene su veoma slozene i pri inZenjerskoj primeni aproksimiraju se
tzv. politropskom promenom stanja koja se opisuje jednaCinom:
l pV n
::= canst. -0- pi pn = const.l (1.2.2)
gde je n stepen politrope. Ova jednaCina ima i dva specijalna oblika, ito:
a) pri izotermskoj promeni stanja (T = const), kadaje 11==1
pV=const. , p/P=COl1st.
b) pri izentropskoj promeni stanja (n=K), lcadanema ill razmene topJote sa
olcoliriom ni rada sile trenja
K IC
pV == const. , P / P == const.
pri cemu je 1C stepen izentrope (za vazduh je K =1,4). U uslovima mirovanja iii
kvazistacionarnog kretanja gasa nema sile trenja pa se izentropa svodi na
 Mirovanje stisljivog fiuida 17

adijabatu. U jednaCinama promene stanja sa P je oznacen opJ'o/utnipniisoic, koji

se odreduje kao P = P a + Pm u slucaju natpritiska, iIi P = Pa - Pv u slucaju
potpritiska u zapremini gasa. PrimenjujuCi, na pr., jednacinu politropske promene
stanja za dva stanja gasa oznacena sa "I" i "2" dobija se operativno upotrebljivi
oblik ove jednaCine :
n
P1 / P111 = P2 /
P2'
Problem JL2-2. U pneumatskom cilindru moze
da se krece, bez trenja, klip teZine G= WON.
Nakon dejstva sile F=500N, klip ce zauzeti novi
ravnotezni polozaj. Odrediti za koliko ce se
spustiti klip, ako vazduh menja stanje: a)
izoterrru;ki, b) adijabatski. Dati podaci su:
D=IOOmm, a=400mm, Pa =IOOOmbar. Stika P.1.2-2

RESENJE: Za pocetno i krajnje stanje ravnoteze vaie jednakosti sila:

D 2rr: . D'71
G= Po"" Pmo -4-' F+G = Pm!-4- .

iz kojih se dobijaju natpritisci :

4G 4(F+G)
Pmo = D2rr:' Pm] = D2rr: .
a) Iz jednaCine izotermske promene st;"nja pV = const. napisane u oblilru
2
D rr: _ ~
(Pa + Pmo) 4 a- (Pa + Pm1) 4 (a-x),
dobija se pomeranje Idipa
Pm, - Pmo
x= a=144mm.
Pa + Pm!
lC
b) Izjednacine adijabatske promene stanja pV =const. napisane u obliku
2
(Pa + Pmo)(D4 rr: a)lC = (Pa + Pm1t D4 rr:(a-x)
J 2 ]K
,

dobija se pomeranje klipa [ P + Pm 11]

a
x= 1-( 0) t( a=109,5mm.
Pa + Pm!
Problem 1.2-3. Rad 5:lllbijal!l.ja gasa
U pneumatskom cilindru se nalazi vazduh pod pritiskom PI' koji ispunjava
zapreminu VI' Usled dejstva sile na ldip vazduh upneumatskom cilindru menja
stanje i u novom ravnoteznom polozaju je podpritiskom P2' Odrediti rad
sabijanja vazduha, ako je promena stanja: a) izotermska, b) politropska, i c)
nacrtati proces up-Vi T-S dijagramu .
RESENJE' U proizvoljnom polozaju na klip deluje sila pritiska P = pA, koja pri
elementarnom pomeranju za rastojanje dx daje rad BW =: Pdx= =: pAdx. Kako je
18 Mirovanje stisljivog jluida

element zapremine dV == Adx to ce obavljeni rad biti oW:= pdV . Iz ovog izraza se
dobija rad sabijanja vazduha:
v
W::= - v' pdV f 1
(1.2.3)

pri eemu je male minus posledica usvojene konvencije po kojoj je rad sabijanja -
kompresije negativan jer se u toku prQcesa troili, dok je radsirenja· ekspaIJzije
pozitivan, jer se u toku procesa dobija.
a) Za izotermsku promenu stanja T::= canst. vazi pV == P1VI , odnosno p:= Plfli IV,
te ce prime nom izraza (1.2.3) rad sabijanja biti
v,
rv ::= - J
V,
dV
PIVI - V ::= PIVI In --
VI
V = P1VI In---
2
p'
P2
1
(1.2.4)

b) Za politropsku promenu stanja (pV I1 = canst.) promena pritiska je odredena

izrazom p::= PI (VI I V)11 , pa se integraljenjem izraza (1.2.3) dobija
dV =_1_. VLr(~)n-I_1Jl,",PI~lr(1l)~~!-lJl.
w==-f PI vn Vn
I n -1 V
PI I n-1 p (1.2.5)
v, 2 1
Izraz (1.2.5) definise opsti (politropski) rad sabi: anja gasa. Ako se u njega uvrsti
n =: K dobiee se adijabatski rad sabijanja.
c) Procesi sabijanja u p-V i T-S dijagramu prikazani su na s1. P.1.2-3, pri cemu
eksponent politrope uzima vrednosti l:s: n :S:oc. Vrednost eksponenta n=l odgova-
ra izotermi, a vrednost n ::= k adijabati.

t
;2 ..... .2~3~1211}.1I1
.....2'~
r'I ~
71~~/JO,~/ n=(l)
n=1 n<lC \=K n>1C - j

n=ro P2 =cC:,nst. 2' /~.~1C , n>lC / '

'-. '). " /
.( . ? \ ..< 1C fA' ~</
- ~""
p ............................. ) ~ n:~-=-------- 1 P rconst.
1
4-------------~----~ +-------------------~
VI V S
Slika P.L2-3
1.2.4. KOMJ!l']['cslJiJri.
Kompresori su strujne masine koje sluze za poveeanje pritisne energije gasova,
eime se obezbedjuje njihov transport iii spremnost da gas obavi neki koristan
mehanicki rad. U zavisnosti od naCina pretvaranja dovedene' energije u strujnu
energiju razlikuju se klipru, rotacioni i centrifugalni kompresori. Za primenu u
pneumatici, gde je radni fluid vazduh, najceSce se koriste ldipru kompresori koji
po pravilu za industrijske potrebe obezbedjuju pritiske od 6 do 8 bar. S obzirom
da su klipru kompresori interesantni za primenu u pneumatici toce u ovom
Odeljku 0 njima biti vise reCi.
Osnovni razlog da se kompresori proub··~ju u sklopu ovog Odeljka. r-;:-jvanje
stisljivog fluida jeste taj sto se osnovne veliCinestanja i rad kompresora dosta
tacno mogu odrediti na asnovu kvazistacionamagproraeuna.
 Miravanje stisljivogfluida 19

1.2.4.1. Pll"iindip ll"21da

N a s1.1.2.4.1. piikazan je jedan jecinostepeni klipni kompresor koji se sastoji

od Idipa koji moze da se krece u cilindru, usisnog i izduvnog ventila (UV i IV) i
krivajnog mehanizma (KM) preko koga se kIipu saopstava dovedeni rad proi-
zeden elektromotorom iIi motorom sa unutrasnjim sagorevanjem. Izmedjll cela
klipa u spoljasnjoj mrtvoj tacki SMT i ventila postoji
jedna mala zapremina Vc ' koja je iz konstruktivnih
razloga llvek prisutna, i koja se naziva "stetna"
zapremina. Pri kretanju klipa od SMT ka unutrasnjoj
mrtvoj tacld UMT nastaje porast zapremine i smanjenje
pritiska, odnosno ekspanzija gasa. U jednom trenutku h
sila potpritiska savladava silu opruge UV i on se otvara
Cime zapoCinje proces usisavanja gasa, koji traje sve do UMT' ... 1...... ,'/....:...... .
UMT. Kretanjem klipa od UMT ka SMT zapaCinje
proces smanjenja zapremine i porasta pritiska, adnosno
proces kompresije koji traje sve do otvaranja IV kada
zapoclllJe izduvavanje leomprimovanog gasa.
Nastavljanjem leretanja od SMT lea UMT zapoCinje isti -
kruzrp proces koji se sastoji od cetiri faze ito: 1)
.' ekspanzija, 2) usisavanje, 3) kampresija i 4) patisldvanje.
Pri radll kampresora veama je vaZno odrediti rad
potreban za sabijanje vazduha. Ovaj rad maze da se Slika 1.2.4.1.
odredi primenam zakona 0 adrZanju energije - prvag zakona termadinamike, po
kame se razmenjena kaIiCina toplote trasi na promenll unutrasnje energije i
obavljanje rada:
2 p2
Q12 ==U2 -U j +Yr;2 ==mcvO; -7])+f pdV==H2 -HI +JiP;I2 ==mc p (T2 -T;)-f
~ , ~
Vdp
pri cemu su: m-masa gasa, U; == mcJ'i - unlltrasnja energija, Hi == mc p7J (i == 1,2) -
entalpije i JiP; 12 == -
,
JPz
PI
Vdp - obavljeni tehnicki rad.

1.2.4.2. Rad idealnog Jkompll"esora

Pod idealnim kompresoram podrazumeva se
onaj kompresor kad koga nema stetne
zapremine (Ve == 0). Kruzni proces idealnog
kompresora II p-V dijagramu prikazan je na
s1.1.2.4.2. Kompresija gasa koja se odvija
izmedju pritisaka PI i P2 moze da bude po:
izotermi 1-2; poIitropi 1-21 sa n <K iIi 1-2111
sa n > K; iIi po izentropi 1- 211 sa n = le, v
S = canst i ql_2 11 == 0, gde su S - entropija i qI_2 11
- razmenjena koliCina toplote. Na osnovu izlo-
zenog u P.1.2-3 sledi da ce tehnicki rad sabijanja Slika 1.2.4.2. Klllzni proces
gasa biti: idealnog kompresora.
20 1v1irovanje stWjivogfluida

a) pri izotermskom procesu

Wt12 .=- fP2 ,.f/ d·P=-P1. v:1 1nP2
-,
'PI P1
b) pri adijabatskom procesu (ql_2 I1 = 0)

F~ 12 = -mcp(T~ -~) =-
h
f Vdp
.K
=---l
r P2
P1V1 l(-)
(K-1)/K l K T2
- JJ=---lP1r~ (-::;:;--1) ,
, - PI K- P1 K- . "1

c) pri po Ii tropsko m procesu

n
1'~12 =--lP1V;lC-)
r
P2 (n-l)ln] n T2
-1 =---1 pF1 C-;;:;--l) .
, /1- P1 n- 1]

Kako je u p-V dijagramu na s1.1.2.4.2. rad sabijanja gasa H~ ,12 = - SPz

PI
V dp predsta-
vljen srafiranom povrsinom to jednoznacno sledi da je tehnicki rad izotermske
kompresije najmanji, tj. ~,12 = WT=consl = H~,min' a to je ujedno i teorijski najmanji
rad sabijanja .
1.2.4.:.'1. TeOJrijski lI."ai!ll stvarn@g komp1l"esoJt"3
Kod stvarnih kompresora prisutna je stetna zapremina VC' Njeno prisustvo
znacajno menja izgled kruznog procesa u p-V i T-S dijagramu (s1.1.2.4.3). Za
p, =eonst/ razliku od idealnog
T 2 I)
2 / kompresora ovde se
,,-,>-" proces ekspanzije (kri-
va 3-4) odvija uz
,//(: postepenu promenu
preonst
zapremine. Da hi rad
sabijanja kompresora
v s bio sto manji pozeljno
je da se ekspanzija
a) b)
gasa odvija bez razme-
ne koliCine toplote sa
Slika 1.2.4.3. Kruzni proces klipnog kompresora. okoliIiom, tj.Q34 = 0,
Da bi se ostvario sto
manji rad kompresora treba teziti i da je proces kompresije izotermski (kriva 1-2)
a ne izentropski (kriva 1-2') Cime se u radu vrsi uSteda kojaje na p-V dijagramu
predstavlja povrSinu 12'2.
Kod realnih kompresora definise se mdna zapremina Vi, = Ah , gde su A i h
povrsina cilindra i hod klipa redosledno, kao i relativna steina zapremina
I> = Vc /Vh ,
koja zavisi od konstruktivnih karakteristika kompresora.

1.2.4.4. Visestepenii k@mpnsoJri

Ponekad postoji potreba za obezvedjivanje vecih pri::lsaka gasa, naroCito za
potrebe transporta gas a gasovodima, a sto moze dase ostvari uzastopnim sabija-
njem gasa u vise cilindara. Ovakvi kompresori nazivaju se /llJb'/epem:
 Mirovcmje siiSljivogjluida 21

Na sl.l.2.4.4a sematski je prikazan jedan visestepeni kompresor sa z cilindara.

Ako se posmatra bilo koji stepen kOInpresora, na pr. Hi stepen, tada moze da se
definise stepen porasta pritiska - stepen kompresije
TC i = P2,i / Pl,i

i izentropska promena temperature gasa:

'T' - T,l,i ( P2,i / PI'; )(K-l)IK - T,l,i TC (lC-l)llC , i(= 1, 2, ... ,z )
" 2 '; - - I
pri cemu prvi indeks oznacava stanje: 1 - na ulazu i 2 - na izlazu iz stupnja, a drugi
indeks oznacava posmatrani stnpanj kompresora. Ocigledno je iz ovih relacija da
ce zbog porasta pritiska pri kompresiji gasn porasti temperatura, cime se namece
potreba za hladjenjem gas a izmedjn susednih stupnjeva. To medjuhladjenje je
najbolje obaviti tako da temperatura gasa na ulazu u sledeCi srupanj bude
7;,1 = 7;,2 =... = 7;,i =... == 7;,z == 1; == canst.,
Cime se prakticno priblizavamo izotermskoj kompresiji jednog jednostepenog
kompresora koji bi imao isti stepen kompresije kao i visestepeni, a sto .ie
til s> 0)
P =p.
1 1,1

p =const / p/=const / p =const

z /
7'
~/
/ /! // 2.:;'-/'.2,1// 2
./ 2,1 /

~/
T l . . . .... ... ~~:.:.Y..,.'Y4~I~
/1,J- ,J.,/t'i:; ~/~~:~nst
~~::-'<
;4 s
----------~----~

V
b) c)
Slika 1.2.4.4. Kruzni proces visestepenog klipnog kompresora.
prikazano na p-V dijagramu sa sl.1.2.4.4b. Kako se sabijanje u pojedinim
stupnjevima vrsi bez razmene toplote (Ql,2)1 = 0 to se. u radu dobija usteda u
odnosu na jednostepeni kompresor koja je na p-V dijagramu prikazana srafira-
nom povrsinom. Kruzni proces visestepenog kompresora je, takodje, prikazan i u
T-S dijagramu sa sL1.2.4.4c.
Tehnicki rad bilo kog stepena kompresora je:

~,=-mcp(T2i-7;I)=---lPliVl' ( - ' )
K [ pz I (lC-l)h: J
-l=---lPli~I[TC
K (K-l)IK
-1],
, " K- " Pl,i . K- "

a njegovim posredstvom se nalazi ukupan tehnicki rad visestepenog kompresora

W
t
= ±'W. = -~~~
'=1 t,1 K-l'=l
I.pv .[C Pl,l
1,1 1,1
P2
,') (K-l)/K -IJ= -~ ](-1
P V t[TC (K-l)/K
11,=1
-1] '
22 Mirovanje stisljivogjluida

pri cemu jei zbog konstantnosti usisne. temperature i konstantnosti mase koja
prolazi kroz sve stuplljeve (iii = canst ),koriscena veul pJ--; == pl,ir--;,;' PostavljajuCi
uslov minimuma tehnickog rada ov~ / OP2,J == 0, i koristeci pretpostavku da se
padovi pritisaka u hladnjacima mogu zanemariti, tj, da vazi relacija PZ,i == PU+P
dobija se veza izmedju pritisaka:
PZ,i == J
PI,i P2,i+1 '
koja daje optimalne vrednosti stepena kompresije
11:] == 11:2 == ... = 'It! == ... == 11: z • (1.2.6)
Na osnovu ovog rezultata zakljucuje se da se kod visestepenih kompresora
optimalan rad, tj. minimalan utrosak energije, dobija pri jednakim stepenima
kompresije svih stnpnjeva. Poznavanjem stepena sabijanja pojedinacnih stupnjeva
dobija se i ukupan stepen sabijanja kompresora
p Z
'It ==.-L = 7tl11:2 . ,,'It "'11: == TI'It • (1.2.7)
p]' I.' i=1 I

UzimajuCi u obzir relacije (1.2.6) i (1.2.7) dobija se veoma jednostavna veza

izmedju pojedinacnog i ukupnog stepena sabijanja J ompresora
'It j == V; =ifP:/p:
Problem 1.2-4. Jednostepeni klipni kompresor izotermski sabija m=lkg vazduha
ad pocetnog stanja opisanog sa PI == Ibar i II = 20 0 C na P2 == 6bar. Odrediti rad
sabijanja vazduha i razmenjenu koliCinu toplote.
RESENJE Q12 == Wr,]2 == -213kJ.

Problem 1.2-5. Za podatke iz zadatka P.1.2-4 odrediti rad sabijanja i tempera-

tum na kraju procesa izentropske kompresije.

RE.SENJE- J~ 12 == -278.2kJ, Tz == ~ (P2 / PI )(K-])/K = 489K.

Problem 1.2-6. U pocetnom stanju ravnoteze klip pneumatskog amortizera,

precnika d, nalazi se u pocetnom stal1ju ravnoteze, prikazanom na s1. P.1.2-6, pod
dejstvom opruge krutosti c i natpritiska vazduha Pmo' Kada
na klip deluje 8ila F, tada klip ulazi u vazdusni prostor
amortizera precnika D, a vazduh menja stanje izotermski.

r NaCi korelacionu vezu izmedusile F i pomeranja klipa x, koje

je izazvano njenim dejstvom. Silu trenja zanemariti. Poznate
veliCine su: d, D, h, c, P Q' P mo -
hi .Pin": . .
·.Di
RESENJE

F(x) ==lc+(PQ
r d4 l
+ Pmo ) D 2h-d 2 x JX
Slika P.1.2-6
Problem 1.2-7. U podnozju jednog solitera izmerene su sledece velicine:
Pa = lOOOmbar i '\ == 20 o e. Soliter je visole 100m. Odrediti stanje vazduha na vrhu
I

solitera, ako je promena stanja: a) izotermska, b) politropska, sa stepenol1l

politrope 11=1,5 i c) adijabatska.
 Mirovai7je stisljivog jluida 23

RESEN.l£ Koriscenjem OJ Ie rove jednacine za fluid u polju sile Zemljine tde

(1.1.3), te integraljenjcm u granicamaza z koordinatu od 0 do H, sledi
Pa

J dp == -gH.
p
(1)
Pal

a) Za slucaj izotermske promene stanja (T == canst), vaZi pip == canst, odnosno

p = PIP/Pal' Uvrstavanjem gustine vazduha u jednacinu (1), i koriscenjem
jednaCine stanja (1.2.1), dobija se:
P
Pal Pa2
-
PI
JdpP
P
al
- == R7; I n - == -gH ,
Pal
odakle sledi
gH
Pa == Pa exp(--R"') =988,4 mbar.
2 I 'I

Temperatura na vrhu solitera je tl == t2 == 2oDe.

b) Politropska promena stanja odredena je odnosom P / pI! = canst, odakle se
11
dobija promena gustine P == PI (p / P 1 ) 1/ Q • Sada, ponavljajuCi postupak kao 1 u
zadatku pod a) sledi
r
P
r-p=
Pal
dp 1 ""n Pa2
R7; n-ll(Pa
1
)
n-I ]
n -1 ==-gH,

odakle se dobija promena pritiska sa visillom

n -1 gH)n/Cn-ll
(2)
Pa2 == Pa , ( l - -n- R 7; .

Iz jednaCine politropske promene stanja i jednaCine stanja (1.2.1) odreduje se

temperatura
'£ == T, (-~::L/n-I)/n (3)
2 I Pal

Uvrstavanjem brojnih vrednosti u izraze (2) i (3) dobija se: Pa ,. = 988,385 mbar i
t2 = I8,86 D
e.
c) Kod adijabatske promene stanjaje n=](=1,4, pa se iz izraza (2) i (3) dobija:
Pa2 == 988,388 mbar i to = 19,02°e.
~

1.2.5. Standardna atmosfera

Stanje standardne atmosfere opisujese na sledeCinaCin:
a) Na Divou mora (z=O) temperatura i pritisak imaju vrednosti: fo:= 15°C i
Po = 1013,33 mbar;
b) U troposferi (0 s z S 11 Ian) temperatura vazduha se menja po linearnom
zakonu t == to - az, pri cemu konstanta ima vrednost a=O,0065°C/m;
24 Mirovanje stisljivogjluida

c) U delu stratosfere 11 ~ z ~ 20,1 km temperatura vazduha je konstantna i ima

vrednost ts = -56,5°C.
U realnoj atmosferi zbog strujanja vazduha i klimatskih prolnena velicine
stanja P, piT su promen~jive i funkcije od vremena. Medutim, zbog potreba
izvesnih proracuna, narocito u avijaciji, definisani su standardni uslovi atmosfere
(1919 god.) koji u potpunosti odreduju stall/e slandardne atmosjere. U Zemljinoj
atmosferi postoje slojevi vazduha koji imaju razliCite karakteristike. Ovi slojevi se
nazivaju: troposfera (O:S: z:S: 11 km), stratosfera (11 ~ z < 60 km), jonosfera
(60<z<750km) i egzosfera (z >750km)_ Za tehnicku primenu najinterasantnije su
visine do 20km, jer se do tih visina obavljaju putnicki i vojni letovi aviona, i zato
sto se do ove visine ima oko 90% celokupne vazdusne mase Zemljine atmosfere.
Iz tog razloga ovom delu standardne atmosfere treba posvetiti vise painje.
a) Na nivott mora (z=0) usvojeno je da vladaju standardni uslovi za temperaturu
to == 15°C i za pritisak h=760rnmHg, odnosno Po = PHggh == 1013,33 mbar, koji
primenom jednacine stanja idealnog gas a daju gustinu vazduha Po == Pol R'Fa =
1,226 kg! m3 •
b) U troposferi temperatura vazduha se menja po linearnom zakonu t == to - az ,
pri cemu je brojna vrednost konstante a=0,0065°Clm, jer svakom kilometru
porasta visine odgovara pad temperature za M == -6,5°C_ Po jednaCini stanja ovoj
promeni temperature odgovara promena gustine
p P
p(z) = RT == R(To - az) .
Zamenom ovako odredenog zakona promene gustine U osnovnu jednaCinu hi2l1'o-
statike (1.1.3) dobija se diferencijalnajednaCina
=> dp == g dz
dp==-pgdz p aR l~/a-z '

Z [kmJ -2.SoC koja nakon integraljenja u

47.3 .-----.-------.. --.------.-.------
Z
granicama od stanja na nivon
32.2·-.. ----.. -------
mora (z=O, p = Po) do proi-
r
20.J------------
zvoljnog stanja (z=z, p=p)
daje zakon promene pritiska
P a glaR
-=(l-y;-z) . ( 1.2.8)
Po 0

Primenom ovog zakona

F---------·-i---·---'.-7-'....:...:::.-------=".Z::ff--+------i---""----iPI»- jednaCine stanja dohija se
zakon promene gustine
_ -56.S0C 15°C
p a ...-L_l
sliIca 1.2.5 - =(l--;:;:;-z)aR
. (1.2_9)
Po 0 1

KoristeCi izraze (1.2.8) i (1.2.9) za granicu troposfere <z~~H=11km) dobijaju se

veliCine stanja: t\ I = -56,5°C; Pll == 22614 Pa i PIl == 0,3636 kg! m3 , koje predsta-
vljaju pocetne vrednosti standarc1ne atmosfere za stratosferu.
 Mirovanje stisljivogfluida 25

c) U lllZlm slojevima stratosfere (11 S; z ~ 20,1 km) temperatura vazduha Je

konstantna i ima vrednost ts = tll = -56,SOC. PonavljajuCi slican postupak kao i u
dell! pod b) dobijajli se zakoni promene pritiska i gustine

L=.L= ex
Pll Ptt It1- Rgrs cz-m] . (1.2.10)

Na sl.1.2.5. dat je graficki prikaz promene temperature i pritiska u troposferi i

stratosferi. Sa ove slilee se vidi da u sttatosferi postoje jos tti oblasti, dye sa
linearnom i jedna sa konstantnom raspodeloll1 temperature. I u ovim oblastima
zaleoni promene pritislea i gustine imaju oblile izraza (1.2.8-10), s tom razlikom sto
se izvesne konstante u njima menjaju.
Problem 1.2-9. Odrediti, velicine stanja vazduha 11 standardnoj atmosferi na
visinama z = 1; 5; 8; 10; 15; 18; 20 kll1 redosledno.
RESENfE: Fonnalnim uvrstavanjell1 zadatih visina 11 izraze (1.2.8-10) dobijaju se
veliCine koje definisu stal1je standardne atll1osfere. Ove velicine date su u sledecoj
tabeli.
z [km] 0 1 5 8 10 15 18 20
t [0C] 15 8,5 -17,5 -37 -50 -56,5 -56,5 -56,5
pi Po 1 0,8869 0,5329 0,3511 0,2607 0,1187 0,0740 0,0539
pi Po 1 0,9074 0,6007 0,4285 0,3366 0,1187 0,0740 0,0539

Problem 1.2-10. Odrediti velicine stanja standardne atll10sfere na vrhovima

planina Mon-Blan (4807m) i Mont-Everest (8848111).
RESENfE:
a) Mon-Blan: t=-16,25°C; p=554,13 ll1bar; p = 0,752 kg I m 3 •
b) Mont-Everest: t=-42,51°C; p=314,26 rnbar; p= 0,475 kg / m 3 .
26

Jl.3. HIDRO-PNEUMO-STATU<A
Pod hidro-pneumo-statikom podrazumevaju se spregnuti problemi istovre-
menog mirovallja stisljivog i nestisljivog fluida.
Problem 1.3-1. U polozaju prikazanom na s1. P.1.3-1 potpritisak vazduha ddi ldip
u ravnotezi. Usled dejstva sile F klip se spusta a pri tome vazduh menja stanje
izotermski. Odrediti silu kojom treba vuCi klip da bi se vazdusni prostor duplo
povecao. Poznate velieine su: G, D, a, h, P a' p.
RESENJE: Iz jednaCine ravnoteze sila koje
::PVQ
...
a 2a t
opterecuju klip: .........-lL- 'h +'
2
(-Pvo + pgh)D n/4+G = ° 111111111111111111111111 ~G

odreduje se pocetna vrednost potpritiska, koji

ddi ldip u ravnotezi
Slilca P.l.3-1
Pvu = 4G I D 2n+ pgh.
Nakon dejstva sile F, mogu se postaviti jednaCine: izoL::rmske promene stanja
. D 2n D:n
(Pa - Pvo)-4- a = (Pa - PV1)-4- 2a
i ravnoteZe sila koje deluju na klip
2
J) n
(-Pvi +pgh)-4-+ G + F ::::: O,

iz koje se dobija: l' = (Pa - pvo)dn / 8.

PrOblem 1.3-2. Hidraulicno-pneumatski sistem prikazan na s1. P.1.3-2, sastoji se
ad dva cilindra Ciji su teeni i vazdusni prostori spojeni. Na pocetku, u vazdusnom
prostoru levog cilindra vlada natpritisak Pmo = lbai .. U des nom dlindru nalazi se
klip teiine G=15N, koji se krece u cilindru bez trenja; i opruge krutosti
c=20N/cm, Cija je duzina u neopterecenom stanju b=250rnm. Ako se natpritisak
u levom dlindru poveca na Pmi == 0,5 bar, a ldip .u hidraulicko-pneumatskom
cilindru pomeri za z=50mm; odrediti silu koja moze da se savlada na klipnjaCi.
Vazduh u deSllom hidrauIicko-pneumatskom cilindru menja stanje izotennski.
Dati su podaci: D=200mm: d=lOOmm: do = 25 mm: a=200mm: h=lOOmm:
p;:::: 900 kg/m3 i Pa == Ibar.
RESENfE: Pocetno stanje ravnoteie, osim zadatih velicina, odredeno je jos i sa
natpritiskom ispod klipa Poi visinskom razlikom izmedu nivoa ho ' Iz jednaCine
ravnoteie sila koje deluju na klip
2
d n 2 2 'It
po--=G+e(b-a)+PmJd -do )4
4
odreduje se natpritisak
4 d 2 _d02
PO =-2-[G+c(b-a)]+Pm 2 24017Pa;
d 1T. d 0
 . Hidropneumostatika 27

b)

Slika P.1.3-2
dole se iz jednacine hidrostaticlee ravnoteze, postavljene za izobarsku ravan I-I:
Po=Pm +pgho ' odreduje visinska razlika ho =(p o -P mo )/pg==1587,6mm.
o
. Nakon povecanja natpritiska sa Pm na Pm , hidraulicko-pneumatski sistem zau-
o !
zimace polozaj prikazan na s1. P.l.3-2b. Za ovaj polozaj sistema mogu se postaviti
sledece jednaCine: hidrostaticke ravnotde za izobarslru ravan II-II
Pml +pg(ho-x-Y)==PI'
izoterrnske promene stanja

i jednakosti zapremina
2 2
D rr. x- d rr. y.
4 - 4
Eliminacijom iz ovih jednaCina, nepoznatih rastojanja x i y, dobija se kvadratna
jednacina
r d2 l
JPl-
Pi" +lpa - Pm! -pgho + pg(h+z)(l+l)2)

~[P"l + pgho ~ pgz(l + ~:) Jr, + pgh(l +~: )Po} ~ 0

Cija Sil resenja PI,I == +100839 Pa i P],2 = -63200 Pa. OCigledno je da je reSenje
kvadratne jednacine p] == 100839 Pa.
Na haju, iz jednacine ravnoteze sila koje deluju na klip, dobija se trazena sila

F == PI
2
d re [
4- 22 re] .
G+c(b - a +z) + Pml (d - d o )7i == 228,8 N

Problem 1.3-3. U tecnosti gustine PI nalazi se cilindar u kame moie da se krece

ldip. Klip se jednim delom nalazi u tecnosti gustinep], a drugim delom il tecnosti
gustine P2' Kada se nivo tecnosti gustine PI dopunsld poveca za x=200mm,
odrediti za koliko ce se klip pomeriti. Vazduh u cilindru menja stanje izotermski.
28 Hidropneumostatika

Dati podaci su: D=200mm, d=50mm, a=O,l

In, b=0,4m, 1J==lm, h=O,5m, h1 == 0,5m,
3 3
G=30N, PI == 800 kg / m , P2 == 1000 kg / m ,

Pa = 1000 mbar,
MSENl£: Zbog kraceg pisanja uvode se
oznake za povrSine poprecnih preseka
2 2
A == D n / 4 i Ao == d n /4. Za pocetno
stanje mirovanja, moze se postaviti
jednaCina ravnoteZe sila koje opterecuju
klip
b) PmoA +G+[p]gH + pzg(h - a)j(A - Ao) ==
Slika P.1.3-3
== P1gh] (A -Ao)+(p]gH + pzgh)A
iz koje se dobija natpritisak u vazdusnom prostoru, Cija je brojna vrednost
Pmo = 4441 Pa.
Posle povecanja mvoa tecnosti za visinu x klip ce zauzeti polozaj prikazan na sl.
1.3-3b. Za ovaj polozaj klipa postavljaju se jednacine ravnoteze sila
Pm, A +G+[Plg(H +x)+ P2g(h-a- y)j(A - Ao) = Plg(x+h1 - y)(A- Ao)+[Plg(H +x)+P2g(h-y)jA

i jednaCina izotermske promene stanja

(Pa + Pmo)Ab = (Pa + Pm1 )A(b - y),
iz kojih ce se elimillacijom natpritiska Pm! dobiti k.vadratna jednaCina po Y, Cija
BU fdenja Y1 == 131 m i Y2 = 5,9 mm. Prema tome, trazeno pomeranje klipa iznosi
y= 5,9 mm,

Proolem 1.3-4. Hidraulicko-pneumatski cilindar prikazan na slid sastoji se iz dva

dela - precnika diD. Ispod veceg klipa je komora u kojoj se nalazi vazduh pod
natpritisicom Pmo i opruga krutosti c i zapremine 6.v. Kada na manji klip deluje
sila F, tada ce se klip kretati na dole, a vazdiih u komori· menjace stanje
izotennski. Odrediti za koliko ce se spustiti manji klip naIcon zavrsetka dejstva
sile F. Trenje zanemariti. Podad: G, Go' d, D, H, h, a, LIT!; c, F, Pmo ' Pa' p.
RESENJE- Zbog jednostavnosti
pisanja . uvode se povrsine klipova
2 2
Ao=d n/4 i A=D n:!4. Usled
dejstva sile Fmanji klip se spusti za
Y a veCi za x rastojanje. Pri tome se
pritisak u v~dusnom prostoru
promeni na Pm' Za odredivanje
Pm pomerimja manjeg klipa koriste se:
a) b) jednacina ravnoteze sila koje deluju
Slika P.1.3-4 navecildip
 . iIidropnewnostatika 29

P+G ]
[ Ao a +pg(h+H+x~y) A+G=:e(xo +x)+PmA

u kojoj je Xo staticka deformacija opruge kaja se adreduje iz ravnateie sila u

pocetnom stanju mirovanja
[Go I AD + pg(h+H)]A
.
+G = exo + Pm A .
jednaCina jednakosti zapremina AoY = Ax; i jednaCina izotermske promene stanja
(Pa + Pmo)Vo :::: (Pa + pm)Cv'o - Ax)
u kojoj je zaprernma Vo =aA-,0.V. Nakon eliminacije velicina x o ' x PI/!'
. Ao c Ao
uvodenjem konstantI: al = pglf(Ao -A - pg If) ;
Va c Ao FVo
a2 = F +(Pa + Pm)Ao - pgA(Ao -.11- pg If); a3 =~ ;
2
dobija se kvadratna jednacina a1y +a 2y-a 3 =0. Kako su konstante a] <0 ,
a z > 0 i a 3 > 0 , to ce kvauratna jednacina imati resenje

Y = (-a 2 +Ja~ +4a1a3 ) (2a 1

koje pretstavlja porneranje manjeg klipa.

Problcm 1.3-5. U vazdusnam prostoru hidraulicko-pneumatskog amartizera

vlada natpritisak POlO = 0,15 bar. Nakon dejstva, na klip, sile F=lOkN, klip ce se
spustiti, a natpritisak vazduha ce se poveeati. Odrediti natpritisak u vazdusnom
prostoru , aka je promena stanja: a) izotermska, b) adijabatska (K = 1,4). Dati
podaci su: D=300mm, d=150rnrn, a=300rnm, G=200N,
Pa =lOOOmbar, p=900kg/m.
3
(%JP mo

Fl
.:.,
; :
· .
RESEN]D~' rrimenom: jednaCina hidrostaticke ravno-
"

teze za izobarske ravni koje se poklapaju sa nivoima

tecnosti u akurnulatoru, jednaCine promene stanja i d
jednaCine zapreminskog bilansa, dabija se: D
a) za slucaj izoterrnske prornene stanja kvadratna
jednacina za natpritisak Slilca P.1.3-5
2 I F A1 l I F .111 l
Pm +lpa --:4- POlO + pga(l+A) JPm -lpa(-:4+ Pmo)+(l+A) pgaPmoJ = 0
Cije je pozitivno resenje Pm = 5,699 bar; i
b) za slucaj adijabatske promene stallja jednaCina za pritisak

F .111)[ ,pa-p", -11K]

Pm= A.+Pmo-pga(l+A 1-( _ )
Pa P mo
Cije je resenje Pm = 5,620 bar, a kaje je nadeno rnetodom proste iteracije. U
prethadnim jedl1aCinama konstante predstavljaju A = d 2n / 4 i .111 = D 2n! 4.
30 Hidropneumostatika

Problem 1.3-6. Rezervoar sa konstantnim nivoom ulja, spojen je sa hidraulicko-

pneumatskim pojacavacem pritiska. Iznad ulja vlrida natpritisak Pmo == 0,2 bar.
Odrediti za koliko se klip podigne, ako natpritisak u rezervoaru iznad ulja naraste
na Pm] = 0,4 bar. Vazduh menja stanje izotermski. Dati podaci: D=lOOmm,
d=40mm, H=lm, h=120mm, G=50N,
3
ho =lOOmm, Pa = 1020 mbar, p=900kg/m.
RESENJE: Pomeranje klipa je
H Pa
p
Pj-Po
X = P +p ho = 29,7mm,
I "
H pri cemu su pritisci odredeni: izrazom
A r
Po == TLpmo +pg(2H -h)-/iJ= 1,89 bar
Gl
o
Slika P.1.3-6
i levadratnom jednaCinom

P~ +{Pa - ~[Pm, -~+ pg(2H -h-ho)]}Pl - ~ {Pa[P~, -~+ pg(2H -h)] + pghoPo} = 0
2 2
Cije je resenje Pj == 3,12 bar. Uvedene konstante su: A == D n /4 i Ao = d n / 4.

Problem 1.3-7. U hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez

trenja. Kada na lclip deluje sila F lclip se spusta. Odrediti pomeranje klipa ako je
promeua stanja a) izotermska; b) politropska, sa stepenom politrope n. Poznate
velicine su: G, F, D, H, n, Pa, p.
RESENJE: Uvodjenjem pritisaka Pmo == G / A Pm == (F+G)/ A, pri cemu je
2
A = D n / 4 pomeranje klipa ce biti:
a) pri izotermskoj promeni stanja

X=--+F P",+Pmo H
pgA Pa + Pm '
b) pri politropskoj promeni stanja
p
X= ~+lr l_(P +P
nr mo l
)lfnJ H .
Slika P.1.3-7
pgA Pa + Pm \

\ \
 Sile pritiska radnog fluida na hidraulic1ce i pneumatske komponente 31

]..41. SIlLlE PRITlI.SKA RADNOG FLUmA NA

IDJJRAULICKE I ll"NlEUMATSKlE KOMIPONlENTlE

Problem 1.4~1. U ventilu sigurnosti nalazi se opruga krutosti c=10N/mm koja je

dugacka u neopterecenorn staI1~u a=50rnrn i pri statickom opterecenju b = 40rnrn.
Oclrediti na korn se pritisku ventil sigurnosti otvara. Dati su podaci: d=10rnm,
3
D=20mm, h=O,5rn, H=lm, p= 890kgl m •

RESEJ\1]E: 1z jednaCine ravnoteZe sila

koje deluju na kuglicu u ventilu sigurnosti
d 2n . D 2 rc
(Pm + pgH)-4-= c(a-b)+pgh-- , h
4
dobija se pritisak otvaranja ventila
4c(a-b) I D ? ]
Pm C:. d 2n + P!5l (dY h - H ::: 12,82 bar Slika P.1.4-1

Problem 1.4-2. Zaptivanje klipa precnika D=200mm u vertikainom hidraulickom

cilindru ostvaruje delovanje pritiska p=lOJ'vlPa na
elasticnu manZetnu. Debljina manietne je 5=5mm, a
proracunska duzina hidraulickog pritiskivanja
manzetne na klip h=lOmm. Odrediti sHu trenja
izmedu manietne i ldipa ako je koeficijent trenja Ill.
::::0,006. p

RESEN.7E: F = J.Lp(D+28)n h::: 395,6N. Slika P.1.4-2

Problem 1.4··3. Na pneumatskoj instalaciji koja je pod apsolutnim pritiskom od

p=llbar, montiran je diferencijalni ventil za ogranicenje pritiska. Odrediti: a)
Staticku deformaciju opruge xo' b) Na koliki se pritisak ventil otvara, ako je
otvor za ispustanje vazduha na rastojanju a=4mm. Silu trenja zanemariti. Dati
poclaci su: Pa=lbar, D 1=21mm, D 2 =20mm, D 3 =15mm, c=lON/mm. .
a

Slika P.1.4-3
RESENJE: Venti! za ogranicenje pritiska, tj. ventil sigurnosti, sluzi za zastitu
pneumatske (ili hidraulicke) instalacije od prekornernog porasta pritiska. U
normalnim uslovima rada ventil sigurnosti nije u funkciji. Medutim, ako iz bilo
kog razloga dode do prekomernog porasta pritiska venti! sigurnosti se otvara,
32 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicke i pneumatske komponente

ispusta vazduh u atmosferu, i na taj nacin stiti instalaciju od eventualnih

ostecenja. .
a) Staticka deformacija opruge dobija se iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju na
klip promenljivog preseka:
2 2 11 D;11 2 2 11 D]211
CD2 -d )4 P +-4- Pa ==cxo +(D3 -d )4 P +-4- Pa '
1 JZnosi
I[ 2 2
xo==C; P(D2 -D3 )-Pa CD I -D3) 4==13,42mm
2 2]11

b) Usled porasta radnog pritiska narusava se ravnotda sila koje deluju na klip.
Kada se dostigne granicna vrednost pritiska (v. s1. P.1.4-3b), tad a jednacina ravno-
tde sila glasi:
2 2 re Dire
CD! -d )4 PI +-4-Pa == c(a+xo)+-4-Pa +(D3 -d )4 PI.
D?re 2 2 re

1z ave jednaCine dabija se pritisak na kame ventil ispuSta vazduh iz sistema:

4c(a+xo)
PI == Pa + 2 2 = 11,27 bar .
CD] -D3 )11
ProD/em 1.4-4. Sistem prikazan na sl.P.1.4-4 sastoji se od dva hidraulicno-
pneumatska cilindra (HPC). Amortizacija kretanja klipa u HPC vdi se pomocu
vazdusnih prostora oba HPC i opruge u desnam HPC. Kada je klip levog HPC
neapterecen (pocetno stanje mirovanja),tada je opruga sabijena za vrednost
Xo == lOmm. Kada na klip levog HPC deluje sila F.. == 500N, tada se klip spustj za

H==lQOmm. Odrediti kolika tada sila moze da se savlada na klipnjaci desnog HPC.
Vazduh u HPC-ima menja stanje izotermski? Trenje u HPC-ima zanemariti. Dati
su podaci: d=80mm, D=lOOmm, a=200mm, b=50mm, P a = lOOOmbar, Gl = 200N,
G 2 == ION, c"" IN /cm, p= 900kg/m 3 •

a) b)
Slika P.l.4-4
RESENfE: Pocetno ravnotezno stanje sistema (v. sl.P.1.4-4a) odredeno je:
natpritiscima Pmo i Pm]' koji se dobivaju iz jednaCinaravnotde sila koje deluju na
klipove u HPC-ima, i iZllose: P mo == GIl A] i Pm] == (G 2 +cxo ) I A 2 , pri cemu su
 Sile pritiska radnog fluida na hidraulic7a! i pnewiwtske komponente 33

2 2
povrsine klipova Al ==D n/4 i A2 =d n/4; i visinska h==(Pmo-Pml)/pg. Nakon
dejstva sile Fl (v. sLP.1.4-4b) klip levog HPC se spusH za H, natpritisak se poveca
i irna vrednost P;IO' a nivo tecnosti se spusti za rastojanje X; tada, li desnorn HPC
nivo ulja poraste za visinu y, natpritisak se poveca na P:J!' dok se klip podigne za
vrednost z. Pri svemu ovome, na klipnjaci desnog HPC savladava se sila F 2 • Da bi
se mogla odrediti ova sila, prethodno treba naCi sve veliCine koje definisu novo
stanje ravnoteze. Ove veliCine bice odredene redom. 1z jednacine ravl10teze sila
koje deluju na ldip levog HPC dobija se natpritisak P:1O == (F; + G) I A1 . lednaCina
izotermske promene stanja vazduha u levom HPC daje:
X == H - a (P:o - Pmo ) I CPa + P:o)

Iz jednaCine zapreminskog bilansa tecnosti dobija se y == X All A 2 • Na osnovu ovih

velicina, i jednaCine hidrostaticke ravnoteze tecnosti za ravan I-I, odreduje se
natpritisak u desnom HPC, koji iznosi:
* •
Pm1 =Pmo-pg(x+h+y).
Primenom jednacine izotermske promene stanja vazduha u desnom HPC dobija
se pomeranje Idipa

I, konacno, iz jednacine ravnoteZe sila, koje deluju na ldip desnog HPC, dobija se
trazena sila

ProDlem 1.4a5. Hidraulicko-pneumatski sistem (sl.P.1.4-5) sastoji se ad dva

hidrocilindra i hidro-pneumatskog akumulatora, koji imaju precnike Di (i == 1,2,3).
U akumulatoru se nalazi opruga krutosti c, duzine a, staticke deformacije Xo 1
zapremine fl.V. U sistemu se nalazi
ulje gustine p. Klip precnika D2 ima
teZinu G. Polozaj dat na s1. P.1.4-5
oddava dejstvo sile Fl' Kada na klip
precnika D} dopunski deluje sila F,
tad a se klipovi u cilindrima pomeraju,
a vazduh u akumulatoru menja stanje
izotermski. Odrediti koliko ce se tom
prilikom pomeriti klip precnika Dl?
Trenje u cilindrima zanemariti. Slika P.1.4-5

RESEN./E- Hod klipa precnika Dl je: h:= (A2x+ ~31 F) I AI, pri cemn su povrsine
pg

Ai = Di2n I 4 (i=1,2,3). Rastojanje x je jedno ad dvaresenja:

34 Sile pritiska radn.og fluida l1.a hidraulic'ke i pneumatske komponente

_.i{
X1,2-2 (p,,+
F+F,
A,
.i.. bY
)c -xo+a-:--X;±"\J (P a +
I[ F+F,
AI)
.i.. by]2 F
c -:xo+a--x;~4A:;"(A2a-AV)
}

a sto zavisi od zadatih brojnih vrednosti.

Problem lA-6. Hidraulicko-pneumatsld sistem prikazan na sl.P.1.4-6 sastoji se od

dva hidrocilindra i hidraulicko-plleumatskog akurnulatora povrslna poprecl1ih
preseka Ai (i = 1,2,3). U sistemu se nalazi ulje gustine p. TeZine klipova u
hidrocililldrima su G1 i G2 • U vazdUSllom prostoru akumulatora visille fl, vlada
natpritisak Pmo ' Nakoll dejstva sila Fl i
~ F2 ~ F1 F2 , odrediti natpritisak u vaZdUSllOm
a V \7 prostoru akumulatora. Vazduh mellja
.TII~G2 ~.___ stallje izoterrnski. Atmosfersld pritisak je
i!li; G1
Pa •
RESENJE: Trazeni natpritisak je

Slika P.1.4-6
Pm =t(-b+~b2 +4c)
gde Stl konstante :
Al +A2 +A3
b=Pa+pg(a-A) A +A
[ 2
A_ F[ +F2 + Pmo A[ + A2
- pg(A[+A2+A3) pg A[+Az+A3
ProDlem 1.4-7. Hidraulicki sistem prikazan na s1. P.l.4-7 sluzi za sinnrollizaciju
kretanja klipova u hidrocilindrima. Ovaj sistem ima dva jednaka hidrocililldra
precnika D[ = 200mm D3 = 120mm, U kojimasekrecu klipovi teZina G=800N.
Kada Aa •klipove deluju sile Fl i F2 ,
~ Pj ~ Fz ocirediti racini natpritisak Pl' u slede-
<Sim sluCcljevima:
a) F[ = F2 =100kN,
b) Fl == lOOkN, F2 =O.
RESENJE: Zbog jednostavnijeg zapisa I
uvode se povrsine poprecnih preseka
2n
Ai = Di /4; ({= 1,2,3). Sil1lii:onizacija
p

p[
kretal1ja je kada klipovi imaju ista
pomenirtja.Nai:ine,za koliko se jedan
\ \

klip spusti diugi se za toliko podigne.

Ako se ova pomeranja oznace sa x
Slilca P.1.4-7
tada se iz zapremirtskog bilansa
·· preCl11
2 X= A3 x d0 bIJa
(A 1- A) v'k D2 = (2 . ?)1I2 =.160m·m, pn. k. orne Je
D[ -D:; . .lSpU-
njell uslov sinhronizaCije. JednaCilla ravnoteZe sila, koje deluju na klipove, glase:
p) (AI - A3 )- P2 (AI - A2 ) + P3 A3 - Fi -G = 0,
 Sile pritiska radnog fiuida na hidraulic'lce i pneutnatske komponente 35

pi(A1 -A3 )+ P2 A3 -P3(A 1 -A2 ) -F2 - G = O.

Sabiranjem ovih jednaCina, dobija se izraz za radni n'atpritisak
G F; +F2
p]=T+2T'
2 2
Uvriltavanjem zadatih brojnih vrednosti u izraz za natpritisak PI' dobivaju se
resenja:
a) Pj ~ 50,13 bar , b) PI = 25,27 bar .

Problem 1..4-8. Hidraulicka kleSta steiu predmet tdine G, pri cemu je koefici-
jent trenja izmedu klipa i predmeta ~l=O,l. Da bi se predmet stegao potrebno je
klipove pomeriti za po hod h=40mm. Porast pritiska u sistemu omogllcava sila F
koja delllje na haju krute poluge. U
polozaju kao na s1. P.1.4-8 opruga
krutosti c=50N/cm je neopterecena,
a vazduh u pneumatskom cilindm je
pod atmosferskim pritiskom. d
a) Ako na haju poluge deluje sila
F=250N, odrediti dokoje tdine
predmeta hidraulicka klesta mogu
da stew.
b) Kolikom silom treba delovati n~
haju poluge, da bi se mogao stezati
duplo tez} predmet, a pri istim
hodovima klipova?
Smatrati da vazduh u pneumatskom
cilindru menja stanje izotermski.
Sile viskoznog trenja zanemariti.
Dati su podaci: d=50mm, D=80 mm,
Do=50 mm, H=150mm, a=500mm,
b=100 mm, l=200mm, P a =lbar.
L_H__- -"'- -
Slika P.l.4-8

RESENJE- a) Usled dejstva sile F, klipovi u hidrocilindrima se pomere za po hod

h, klip u glavnom cilindru se pomeri za hody, dok seklip u pneumatskom cilindru
pomeri za hod x; tom prilikom pritisak u hidrauliclcom delu sistema je P a u
pneumatskom cilindru Pm' Sve novouvedene velicim: treba odrediti. Prvo, na
osnovu hodova klipova u hidrocilindrima,moze se postaviti jednaCina
2 2
zapreminskog bilansa 2 d41t h = D/ y, koja uz pomocjednaCine slicnosti xli =ylb,
daje pomeranje klipa u pneumatskom cilindru: x=,Z!Cfs)2 h. Zatim, na osnovu
ovog pomeranja i jednaCine izotermske promene stanja
2 2
Don . don
Pa -4- H = CPa + Pm)-;;;-(P -x),
36 Sile pritiska radnogjluida na hidraulicKe i pneumatske komponente

dobija senatpritisak u pneumatskom cilindru: Pm == PaX / (H - x). Konacno, iz

momentne jednacine (postavljene za obrtnu tacku poluge)
D2n D n 1
2 .
[ Fa - (ex + Pm 4)1- p --b Jcoscx. =0,
4
2
i jednaCine ravnoteZe sila koje deluju ria predmet G= 2FJ.l == 2JlP d 41t , dobija se
teZina predmeta
f.t d
G == 2Y;(D)
llFa -(cx+ Pm-4-)1
D;n 1
J== 26,9N.

b) KoristeCi nadjeno resenje iz dela zadatka pod a), i u njemu uvrstavajuCi umesto
G novu teZinu 2G i umesto sile Fnovu silu Fl , dobija se:
2
Gb D 2 Don ./
F ==-(-) +(cx+p -)-== 318 9N.
If.tGd m4a'

Problem 1..4-9. Hidraulicko-pneumatski sistem (s1. P.1.4-9) se sastoji od dva

hidrocilindra i pneumatskog amortizera. U pocetnom stanju mirovanja opruga
krutosti c je neopterecena.
Usled dejstva sile F klipovi se
pomeraju, a vazduh u pneuma-
tskom amortizeru menja stanje .
izotermski. Odrediti silu F koja
izaziva spustanje " klipa
precnika d l zahodx =50mm.
Sve sHe ttenja zane mariti.
Smatrati da se pri pomeranju
l):lipova drugog hidrocilindra i
pneumatskog cilindra klipnjace
W.6'1'l!
~recu horizontalno. Dati su
Slika P.1.4-9
pcidaci: d1=lOOmm,dz =50mm,
... . . 3
d 3 =50mm, a=500mm, i=200mm, L=400mm, h=500mm, c=lN/cm, p =900kg 1m,
G=50N, Pa=lOOOmbar.

gde su:
4G I d2 2 a
Pmo = (T+ pgh)Y;(T) , Pm == (Pa +Pmo ) L dl 2 .,.. Pci •
11C 3 a-Ted,) X

Problem 1.4-10. Na slici su prikazana klesta na aparatu za tackasto zavarivanje.

Za savladavanje sile zavarivanja F na elektrodama (ldestima) pritisak
 SiZe pritiska radnog jluida na hidraulicke i pneuinatske komponente 37

komprimovanog vazduha iz mreze Pl se pojacava pneumatsko-hidraulickom

pojacavacu pritiska: Hod elektroda pri tackastom zavarivanju je h~ Ocirediti odnos
povrsina pneumatsko-hidraulickog pojacavaca pritiska da bi se na elektrodama
ostvarila sila zavarivanja F. Zanemariti teZinu kldta, tezillu hidrocilindra i sile
trenja. Sila staticke deformacije opruge je FeD' Poznate velicine SU: Pl' F, FeD' a,
b, L, h, d, c, p.

Slika P.1.4-10
Al 4 [_ .b ]
RESENJE.· A=-2-- Fa + (Fco +2c-h)b .
d nIp . a

Problem l.4-H. U uredaju za zakivanje nalazi se hidraulicki pretvarac pritiska,

koji sa strane niskog pritiska Po =6bar ima pretnik Idipa Do =200mm. Za
zakivanje na klipu precnika D=100mm, potrebnoje ostvariti silu F==106,1 kN. Za
slucaj da je ukupni stepen korisnog
dejstva hidraulickog cilindra zakiva-
ckog uredaja ).J. =0,96 i ukupni
stepen korisnog dejstva hidropre-
tvaraca ).J.0=0,85, odrediti precnik II
komore visokog pritiska hidropr-
etvaraca. Sile trenja i tezine
zanemariti, kao i protivpritisak u
hidrocilindru zakivackog uredaja.

RESENJE.-

d == D0 D 1Jpollolln
4F = 38mm. Slilca P.1.4-11

Problem 1.4-12. Za otvaranje i zatvaranje izlazne cevi izrezervoara koristi se

konmmi zatvarac koji je povezan sa hidraulicko-pneumatskim cilindrom. S druge
strane ovaj cilindar je povezan sa pneumatsko-hidraulickim pojacavacem pritiska.
Odrediti do kog ce natpritiska Pm konusni ventil zaptivati cevovod. Trenje
zanemariti. Poznate velicine su: d, do, d 1 , D, Do, D 1, h, p.
38 Sile pritiska radnog Jluida na hidraulicke i pneumatsk.e komponente

RESENJE: TraZeni natpritisak iznad

.nivoa tecnosti n rezervoaru je
pg(Hd 2 -hD;)

Slika P.1.4-12
Problem 11..41-13. Za zaustavljanje obrtnog kretanja dobosa precnika D, tj. obrtnog
momenta M, sIuzi hidraulicka kocnica. Hidranlicka kocnica se sastoji od: dva
jednaka hidrocilindra precnika d k , na cijim krajevima se nalaze kocione obloge
koje u kontaktu sa dobosem imaju koeficijent trenja ).l; glavnog hidraulicko-
pneumatskog cilindra, precnika klipa d i precnika klipnjace do, u kome se nalazi
opruga lautosti C i staticke
deformacije Yo' a u pneu-
matskom delu cilindra vazduh
pod natpritiskom Pmo; i poluga
dimenzija L i I + 10 , koja je
obrtna oko tacke 0, za kojn je
vezana opruga krutosti Co i
staticke deformacije x o' Da bi
se kretanje dobosa zaustavilo,
potrebno je kocione obloge
pomeriti za po hod 8, a sto se
postiZe dejstvom sile F.
Odrediti sHu kojom treba
delovati na krajn poluge da bi
se kretanje dobosa zaustavilo.
Vazduh (pocetne debljine sloja
a) menja stanje izotermski. SHe
tdine i viskoznog trenja Slika P.1.4-13 1

zanemariti. Gustina ulja je p.

\
\

dk 2 10
pri cemu su: Y = 28(-d) , x = Y -L ' a-y (. p.a + pmo ) - Pa'
PIn -- .J,L
 39

1.5. SJ[lLE PllllITISKA NA RAVNE POVRSI

Posmatra se promenljivo polje pritiska sa 51.1.5.1a koje je predstavljeno famili-

jom izobarskih povrSi. ave izobarske povrsi pro laze kroz povrSinu A koja lezi 1.1
ravni R. Ovde se postavlja osnovno pitanje Icolika je sila pritiska koja deluje na
ravnu povrs povrsine A? Da bi se nasao odgovor na ovo pitanje posmatrace se
elementarna povrsina dA. Zbog veliCine ove povrsine moze se smatrati da na njoj
vlada konstantan pritisak'fluida p. Prema tome elementarna sila pritiska koja
deluje na ovu povrsinu ce biti dP ='-pdAn, pri cemu znak minus potice od toga
sto su vektori sile pritiska i orta spoljasnje
normale povrsine ii uvek suprotnog smera.
DalcIe, sila pritiska dP je usmerena 1<a povrsi
a ort normale i1 od povrsi ka fluidu.
Integraljenjem .ove elementame sile pritiska
po povrSini dcbija se rezultujuca sila pritiska
kojll. deluje naravnu povrs
p=-fpdA=-f
A it
pd4n. (1.5.1 )

b)
Vektori ii i P su kolinearni pa se iz izraza
(1.5.1) dobija intenzitet sile pritiska
P= tpdA . (15.2)
Slilca 1.5.1.
U nekim slucajevima izraz za silu pritiska
(1.5.2) moze se svesti na veoma jednostavan oblik. Talco na pI'. ako izobarska i
ravna povrs Ide u istoj ravni tad a je na celoj povrsiili A pritisak konstantan (v.
sl.1.5.1b), te se rezultujuca sila pritiska moze odtediti kao
P =PA (1.5.3)
bez obzira koji je fluid (stisljiv iii nestiSljiv) u kontaktu sa ravnom povrSinom.
Na osnovu iztaza (1.5.1) i sprovedene analize zakljucuje Se da si1a ptitiska na
ravnu povrs zavisi od: funkcije promene polja pritiska, veliCine povtsine koja je u
kontaktu sa fluidoID, medusobnog polozaja izobarskih i rayne povrSi, kao i od
toga koji je fluid (stisljiv iIi nestisljiv) u kontaktu sa ravnom pavrsi. Zato ce se
naCini odredivanja sile ptitiska koja deluje na ravan kada je ona u kontaktu sa
stisljivim iii nestisljivim fluidom analizitati posebno.

1.5.2. SiIa pritiska na ravnu pons koja je u Jlmntadd.u sa stiUjivim. fluid om.
Aka se stisljiv fluid nalazi u nekoj konacnoj zapremini, koja je izlozena natpri-
tisku Pm (s1.1.5.2a) iii potpritiskom Pv (sL1.5.2b), tadase zbog male gustine gasa
moze smatrati da je u celoj zapremini popun]enojfluidom pritisak konstantan.
AVO zapravo znaCi da se ravna povrs povrsine A,na koju se zeli odtediti sila
ptitiska, uvek poklapa sa izobarskom povrsi bez obzira na mesto i polozaj tavne
40 Site pritiska na ravne povrsi

povrsi u stisijivom fluidu. Ovo za

posledicu ima da se za odredivanje
sile pritiska moze· koristiti izraz
(1.5.3). PrimenjuJuCi ovaj izraz za obe
strane rayne povrSi A, jer su obe u
kontakm sa stisljivim fiuidom,
dobijaju se izrazi za odredivanje sila
pritiska u slucaju natpritiska gasa u
Stika 1.5.2. rezervoaru
P=(Pa+Pm)A-paA -f (1.5.4)
i u slucaju potpritiska gasa u rezervoaru
P= PaA-(Pa - Pv)A -f (1.5.5)
AllalizirajuCi izraze za sile pritiska (1.5.4-5) i dijagrame pritiska sa slike 1.5.2.
zakljucuje se da se sile pritiska stisljivog fluida odreduju preko relativnih pritisaka
ida deluju lea ravnoj povrSi u slucaju natpritiska: gasa (sl.1.5.2a) i ad rayne povrsi
u sJucaju potpritiska gasa (sl.1.5.2b). Ako se uvede pojam em/aT pri/islca za tacku
u kojoj deluje rezultujuca sila pritiska na raVnu povrs, tada se moze kOllstatovati
da se u slucaju stisljivog fluida centar pritiska poklapa sa tezistem povrsine.
Dakle, sila pritiska stisljivog fluid a deluje u teiistu ravne povrSi.

1.5.3. Sila pritiska lila ravlIlu pons koja je u kOJmiaktu sa

Jmestisljivim fluid om
Neka ravna povrs povrsine A, koju kvasi tecnost gustine p, leii u" ravni
nagnutoj pod uglom a u odnosu na horizontalu (sl.1.5.3a). Poznato je iz zakona
hidrostaticke raspodele pritislea u nestisljivom mirnom fluidu da se pritisak
linearno menja sa dubinom tecnosti, te ce zato na posmatranoj ravnoj pOVrSi polje
pritiska biti neravnomeruo. Zbog ove neravnomernosti pojedini delovi raYne
povrsi koji imaju ism povrSinu bice izlozeni dejstvima razlicitih elementarnih sila
pritiska.Zato sepostavlja
pitanje kolika je rezu-
a)
ltujuca sila pritiska i gde je
njena napadna tacka.
U· cilju odredivanja sile
pritislca posmatrace se
elementarna povrsina dA,
na koju deluje hidro-
statickipritisak p:::: pgz,
te ce tada elementarna si-
la pritiskabiti dP:::: pgzdA.
Integraljenjem ove sHe po
pOVrS1l11 . dobija se
rezultujuca sila pritiska
koja deluje na ravnu povrs
 Site pritiska na ravne povrsi 41

I p =t pdA = pgt zdA = pgze A = p'0] , (1.5.6)

pri cemu su: t zdA =zeA - staticki moment povrsine, Zc - vertikalno rastojanje od
nivoa slobodne povrsi tecnosti do tezista okvasene povrsi i Pc = pgze-
hidrostaticki pritisak u teZistu povrsine. Zaldjucujemo da je rezultujuca ,rila
pntirka norma!na na ravllt/ povrS na koju de!It!~ da ,re odreduje preko vredl'loJ'ti
hldroJ'tatickogpritiska u teiistllpowii i da de!tije It tacki centrapritiJ'ka (D).
Da bi se odredio polozaj tacke centra pritiska koristi se Varinjonova teorema
koja glasi: moment rezultujuce sile u odnosu na proizvoljnu osu jednak je sumi
momenata njenih komponenata u odnosu na istu osu. Kako, je izbor ose
proizvoljan to se za merodavnu moze uzeti, na pr., osa o-u koja leZi u preseku
rayne i slobodne povrSi, tako da se dobija relacija
PV D = t vdP -+ pgzeAvv = pgt zvdA ,
iz koje posretstvom veze izmedu koordinata Z = v sincx (ze = ve sincx) sledi izraz

Vv =_l-S
VeA
v2dA=~
AveA
u kome je Iu moment inercije povrsineAu odnosu na osu "u". Koriscenjem, dalje,
Stajnerove teoreme: da je aksijalni moment inercije za proizvoljnu osu jednak
zbiru sopstvenog momenta inercije za paralelnu tezisnu osu i polozajnog
momenta inercije (iu = Ie +v;A), dobija se polozaj dejstva sile pritiska u odnosu
na teziste
1 2 _ Ie
Vv =-A (veA+1e)=vc+t..Ve => fl.vc =-.11 (1.5.7)
V ~'

pn cemu su: Ie moment inercije povri3ine A u odnosu na teiisnu osu (~) i vc

najkrace rastojanje od mvoa slobodne povrsi tecnosti do tezista povrsi mereno po
ravni u kojoj lezi ravna povrS (sLL5.3a). Aka je okvasena ravna povrssimetricna
(v. sl.1.5.3b) u odnosu na osu koja prolazi laoz teiistetada je sa rastojanjem ~vc
tacka centra pritiska jednoznacno odredena. Medutim, ako okvasena povrsina
nema osu simetrije (v. sl.1.5.3c) tada postoji i horizontalna pomerenost tacke
centra pritiska u odnosu na tdiste povrsine. PonavljajuCi identican postupak kao i
u prethodnom slucaju, ali za proizvoljnu osu o-v, dobija se rastojanje horizontalne
pomerenosti tacke centra pritiska u odnosu na teiiste

fl.u :=
1
-A
f ~YjdA => ~uc :=
1ST)
-A (1.5.8)
e Ve A Ve

pn cemu je 1ST) centrifugalni moment inercije uodnosu na teiisne ose. Kako

centrifugalni moment inercije moze imati vrednost I~T] ~ 0, a sto zavisi od oblika
povrsine A, to isti predznak maze iroati i rastojanje 6u c ~ O. Na osnovu izlozenog
zakljucuje se da leod ravnih povrsi tacku centra pritiska u odnosu na teiiste C
odreduje rastojanje 6v c ako je povrs simetricna (sU.5.3b), iIi rastojanja 6ve i t..u e
ako je povrs nesimetricna (sl.1.5.3.c).
42 Sile pritiska na ravne povrsi

Za odredivanje polozaja dejstva sile pritiska potrebno je poznavati moment

inercije povrsine u cidnosu na tezisneose. Za neke karakteristicne oblike povrsi
momenti inercije dati su u tabeli T.l.5.1.
Oblik povrsi A Oblik povrsi A

ah
12

1 1
-ah -ah
2 2

ab7t

Tabela 1.5.1.
Problem 105-1. Ravna povrs povrsine A nagnuta je pod uglom a u odnosn na
horizontalu. Nju levasi sarno sa jedne strane tecnost gustine po Graficki prikazati
nivoe slobodnih povrsi tecnosti i rastojanja koja sumerodavna za proracun sile
pritiska i tacke centra pritiska u sledeCim slucajevima:
a) rezervoar je otvoren prema atmosferi;
b) iznad tecnosti u rezervoaru vlada natpritisak gasa, i
c) iznad tecnosti u rezervoaru vlada potpritisak gasa.

\ I

Slib P.1.5-1
P.ESENJE Prema izrazu (1.5.6) merodavna visina za odredivanje sHe pritiska je
Z c' dok je prema izrazu (1.5.7) merodavno rastojanje za proracun centra pritiska
rastojanje Vc = Zc \ sina. U traZenim slucajevima graficki prikaz ovih rastojanja je
dat na slici P.1.S-I.
 SiZe pritiska na ravne povrsi 43

ProNe"1f 105-20 Odtediti sHu F kojom treba vuCi uze dabi poceo cia se otvara
pravougaoni vertikalni poklopac sirine L, koji je cibrtan aka tacke 0, a zatim,
nacrtati dijagram pritisaka hidrostatickog po visini poldopaca. Dati su podaci:
h] =lm, "2 3
=2m, H=3m, L=2m, cx=20°, P1 =lOOOleg/m, P2 =800kg/m',
'

p" =lkPa, Pm =SlcPa.

Slikil; P.1.5-2
RESENJE" Na osnovu recenog u Odeljkli 1.5.2-3., na s1.1.5-2 su ucrtane sile
pritiska i polozaji njihovog delovanja u odnosu na povrsine na koje se odnose.
PrimenjujuCi izraze (1.5.4-6) za posmatrane rayne povrsine definisu se sledece
sile:
h1 117
P" ==(Pm+P1gz)h]L 'P2 =(-Pv+P2 g -Z)h2 L ,

PM == Pm(H -h1 )L , P" == p,,(H -h2 )L .

PostavljajuCi jednaCine hidrostaticke ravnoteze za izobarske ravni koje prolaze
kroz teiista C1 i Cz ' odreduju se koordinate tih teiista u odnosu na nivoe
slobodnih povrSi tecnosti gustina Pj i Pz' koje su dateizrazima:
Pm h1 Pv h2
Z
c1
=- +-
P1g 2'
Z
e2
= ---+-
P2g 2'
Sada se, prime nom izraza (1.5.7) dobivaju rastojanja dejstva 8ila pritisaka p" i P2
u odnosu na pripadajuca teZista, i iznose:
leI h~ Ie2 . hi
Azel =Cj D1 =-A =-12 ,Aze2 =C2 D z =~=-12·
1Zc1 Zc] ""2Zc2 Zc2
Konacno, postavljanjem momentne jednaCine za obrtnu tacku 0, koja glasi:
_ h2 1 1 hI
FcosaH +P2 (I1- 2 +Azc,) = P" I(H -h2 ) + PM I(H-.,.h 1) + p" (H - 2.+ Azcr ) ,

odreduje se sila kojom treba vuCi uze

1 r H - 112 H - h1 h1 . . h2 l _
F = HcoscxLP,,-z-+PM--2-+ ~ (H -Z+Azcr )-P2 (H -2+ Aze,) J= 24)2N
44 Sile pritiska na ravne povrsi

Proplem 1.5-3. U vertikalnom zidu hidraulicke brane nalazi se pravougaoni

otvor, visiile h i sirine I, koji predstavlja ulaz u horizontalni ispusni kanal. Ulaz u
kana! je zatvoren ventilom obrtanim oko horizontalne ose koja prolazi kroz
njegovo teiiste C (v. sl.P.1.5-3). Pokazati da je moment za odriavanje ventila u
zatvorenom polaiaju nezavisan ad visine vode od gornje
ivice ventila do nivoa slobodne povrsine vode.
RESENJE: Kako su hidraulicka sila koja deluje na ventil i
polozaj njenog dejstva odredeni izrazima
P = pgzeA, &e = ED = Ie lAze'
to ce moment neophodan za odriavanje ventila zatvorenim
biti

Slika P.1.5-3
Ovaj moment je ocigledno nezavisan od Z c' odnosno od po-
loiaja nivoa slobodne povrsi tecnosti u odriosu ria teiiste. DakIe, obrtni moment
zatvaranja ventila zavisi od faktora pg i ad geometrijskog oblika ventila. Ovaj
zakljucak ne vaii ako se nivo tecnosti spusH ispod gornje ivice ventila.
Proplem 1.5-4. U kosom zidu nagnutom pod uglom a nalazi se poklopac oblika
pravougaonog trougla, koji kvasi tecnost gustine p. Odrediti silu pritiska i polozaj
njenog dejstva u odnosu na teziste rayne povrsi. Dati podaci su: a=60°, H=4m,
h=2m, a= 1m, p = lOOOkg I m 3 •
RESENJE- Primenom izraza (1.5.6) dobija se sila pritiska koja deluje na trouglasti
poklopac
2 . ah
P = pgzeA = pg(H +'3hsma)Z-= 50567N.
S obzirom da ttetirana ravna pOvTsina nema osu
simetrije to ce polozaj tacke centra pritiska, u
odnosu na teziste p6vrsine, bid odreden sa dva
rastojanja I
2
Ix . h sina /
6.Vc = AVe = 6(3H +2hsinCt) = 37,31mm ,
Slika P.1.5-4 I x:y a h sina
6.U c = AVe = 12(3H +2hsina) 9,3mm.

Problem 1.5-5. Teska ravanska betonska brana

dimenzija a, b i H, gustine Pb' u kontaktu je sa
vodom, gustine p, sa jedne i druge strane brane
na visinama hI i h 2 • Sa donje strane brana je
zasticena tako da se sila koja potice od
podzerrmih voda moze zanemariti. Odrediti
obrtni moment po jedinici duzine brane l(=lm) Slika P.1.5-5
oko kriticne tacke O.
 Sile pritiska na ravne povrsi 45

J?ESENfE'

Problem 1.5-6. Teska brana dimenzija: a, b i a

napravljena je ad betona gustine Pb' Kosi zid brane
samo sa jedne strane kvasi voda, gustine p, do visine
h. Odrediti ukupni obrtni moment po jedinici !lirine
brane (1= 1m) koji potice od sile pritiska i sile teZine,
a koji se ima aka kriticne obrtne tacke O.
J?ESENJE:
-,-=
1vJ h2 h
pg-2-·--(bcosa---·-)+ Pbgb-g-tga
sma 3 sma
b 2 _a 2 . SIika P.1.S-6

U zavisnosti od odnosa visine kvasenja h i geometrijske karakteristike brane

3b sinacosa, koja sledi iz datog reSenja, moment sHe pritiska moze da ima
pozitivnu ili negativnu vrednost, ili, pak, da bude jednak nuli.
Problem 1.5-7. Homogeni cilindricni poklopac tdine G koji moze da se okrece
oko tacke 0 povezan je sa pneumatskim cilindrom. Poldopac zatvara kruzru otvor
precnika d, koji se nalazi na zidu nagnutom pod ug10m a u odnosu na horizontalu.
Iznad tecnosti u rezervoaru nalazi se vazduh pod pritiskom Pv' U rezelvoar se
povremeno doyodi tecnost, pa tada nivo tecnosti u rezervoaru raste. Kada se
rezelvoar dopunski napuni do visine h
poklopac se otvara. U toku povecanja
nivoa tecnosti u rezervoaru potpritisak
ostaje !constantan. Posle koje visine h
poklopac ce da se otvori? Poznate veliCine
su: G,Go,D,Do,d,a, H,p, a,p"
J?ESENJE: Kako je teziste poklopca, u
odnosu na nivo slobodne povrsi, na
rastojanju zc=-~;+h+H+fsina, to ce
rastojanje, u odnosu na teZiste, na kome p
deluje sila pritiska biti: L...._ _ _----">.

J d2 . Slilca P.1.5-7
ilV = CD = _c_ = sma
cAVe 16ze
1z momentne jednacine postavljene za obrtnu tacku 0, koja glasi:
2
d 2n D 1 Don
pgzc -4-(2+ ilVe ) = G (Dcosa+ a sina) + (Go - p" -4-)(Dcosa + a sina)
2
dobija se trazeno rastojanje, koje iznosi:
/
; 2
8 G. . Don " . Pv d 2 sina
h= 2(2+00 - PV-4-)(Dcosa+asma)++--H -(D+ 4D)-2-
pgDd n pg

Problem 1.5-8. Homogeni cilindricni poklopac teZine G, moze da se okrece oko

tacke O. Poklopac zatvara kruzni otvor precnika d, koji se nalazi na strmoj ravni.
46 Sile pritiska na ravne pov('.§i

Odrediti ugao a..za koji ce sila u uzehl imati

Pil:l ekstre:inne vrednosti. Poznate veliCine su: a, h, d,
F D, G, p, Pm'
RESEN.lR PonavljajuCi u potpunosti posrupak
dat u primeru P.1.5-7 i koristeCi uslov zadatka
of! ro == 0 dobija se vrednost ugla
2
. { 2D(f + 1 ! ) [ - 8Ga
a.. = arcsm 2 d ]}
- 2 - - (D +-~)
1 Pm pg pgd n
za koju sila F ima ekstremne vrednosti.
Pro/;/em 105-90 Pregrada OA sirine L obrtna je oko tacke O. Odrediti natpritisak u
pneumatskom cilindru koji drZi pregradu u ravnoteii i nacrtati dijagram pritisaka
po visini pregrade. Teiinu pregrade zanemariti. Poznate veliCine su: ho' h1' 112 ,
h3,D,L,H, PV' P],P2,P3'a..·
RESEN.lE· Koriscenjem jednacina hidrostatickih ravnotd<:1, postavljenih za
izobarske ravni koje prolaze
kroz teiista C], Cz i C 3' dobi-
jaju se polozaji teiista u odnosu
na nivoe slobodnih povrSi
tecnosti, koji su odredeni
izrazima:
Py hI
Zol =- PIg +T '

Pv PI 112
Z02 :::: - P2g +-;;;-111 +2 '
Py PI Pz 113
3 P3
=-
P g +-hl +-112 +-2
Z03
P3
Polozaji dejstva sila pritisaka u odnosu na pripadajuce povrsine odredeni su
izrazima:
I h2
f"V __0_1__ I I
A21 VcJ - 12zcl sina..
cl - 2 \.

I
f"V __0_2__ h 2 I 03 h 3
02 - A 2Vc2 - 12z02 sin a.. ' b.zc3 = A3z03 = 12z03 .
Prema s1. P.1.5-9.1 ana osnovu izraza (1.5.5) i (1.5.6) definisu se sledece sile: 1

hI 112
~ :::: P]gzcl-·- L , P?:::: PZgzc2 -.-L, P3· == P3gz03h3L ,
sma.. - sma..
ho DZn
P" = Pv sina.. L PM = Pm-4-
Konacno, iz momentne jednaCine, postavljene za obrtnu tacku 0
h3 .. I1 z . . h2 · hI
P, (-2 -b.z03 ) +P2 (113 Sill a.. +-2-'-- LWcz)+F] (h3 sma.. +-'-+-2-'-- LWeI) =
, SIna . SIna. sma
 Sile pritiska na ravne povrsi 47

. hI +112 ho
Pv(h3 sma+-··--+--·-)+PM H
:=
sma 2.sma
dobija se trazeni natpritisak koji je odreden izrazom:
4 h3 h
P : = - ? - '-[P3 (-2 -/:,z 3)+P)(h 3 sina+-
m D-nH c· -
.z - bYc2)+
2 sma
h h h +11 h
D(h' 2 I A V) P (h' I 2 0)]
+ 'I 3 sma + sina + 2 sina - Ll ; cl - V 3 sma + sinc.L + 1 sina
Na slici P.1.S-9.2 prikazan je dijagram
rasporeda pritisaka koji deluju na pregradu.
Na ovom dijagramu Stl sa Nl, N2 i N3
oznaceni mvol slobodnih povrSi tecnosti
gU8tina: PI, Pz i P3'

Stika P.l.5-1O
Slika P.1.S-9.2

.PFublem l.S-lO. Dva zai:'.forena rezervoara medusobno 8U odvojena pregradnim

zidom u kome se nalazi zatvarac sirine /, koji je obrtan oko tacke O. Izracunati
potreban momenat M koji obezbedjuje dati polozaj zatvaraca. Dati su podaci:
3 3 3
l=2m, a=45°, PI == 1OOOleg / m , P2 == lOOOkg / m ,' P3 :::: 3000kg / m , Pm =O,2bar,
Pv=O,lbar.
RESENJE: Za povrsine Ai = [2 (i == 1,2,3), koje levase tecnosti gustina Pi '
vertikalne koordinate teZista Ci U odnosu na nivoe slobodnih povrsi odredene 8U
izrazima:
Pm I.
z =--+-sma Pv
z =---+-sma I. ,Pv pz I +-sma.
z. =---+- I .
,cl PIg 2 ' c2 . pzg 2 'c3 P3g P3 2
SHe pritiska koje opterecuju zatvarac, prema izrazima (1.5.4) i (1.5.6) su:
PM ~ == p;gzc;A; (i = 1,2,3).
= Pm 12 ,
KoristeCi izraz (1.5.7) dobivaju se rastojanjau odnosu na t6Zista Ci :
2
~Vci = I~Z'I)sina na kojima deluju sire pritiska ~. Konacno, iz momentne jedna-
Cine posf;;ljene za obrtnu tacku 0, dobija se traienimoment

lvf = PM f- PI (t+Ml'cI)- P2(t- ~Vc2)+ P3C-t+~VC3) = 148kNm.

48 Site pritiska na ravne povr§i

Pro/;/em 1.5-11. U vertikalnom ziehl nalazi se horizontalna spojna cev, precnika

el, koju zatvara hOlnogeni poklopac teZine G, koji je nagnut pod uglom 0: i obrtan
je oko ose O. Odrediti visinu fl, tecnosti gustine P2' pri kojoj ce zapoceti otvaranje
poklopca. Poznate veliCine su: d, G, H, Pl , Pz , 0:. .
RESENJE:
46
H

Pro/;lem 11..5-12. Na kanalskoj prevoduici sirine l:::10m,

nalaze se dvapara vrata. Svaka poluvrata, sirine a=5,2m,
obrtna su oko vertikalnih osa 0-0. Visina gornje vade je
hi == 8m, dok je visina donje vode h2 == 4m.
a) Odrediti zakon promel1e obrtnog momenta sile Slika P.l.S-lI
pritiska koji deluje na svaka poluvrata gornjih i donjih
vrata prevodnice u funkciji ad trenutne visinske razlike spoljasnje (gornje ili
donje) i unutrasnje vode. .
b) Odrediti silu koja deluje 11a zaptivace, po sredini vrata, za proizvoljni polozaj
llivoa vode utiprevodnici.
c) Radni pritisak hidraulickog sistema koji sluzi za otvaranje i zatvaranje vrata je
p=160bar. SvaIea poluvrata prevodnice spojen<i su sa hidrociliildrom, cije su
dimenzije kEpa i klipnjace D=250mm i d==15Omm, i koji su za poluvrata zglobno
spojenCt na rastojanju b==2,6m i pod uglom 0:=40°. Aka bi neko nestnicnim radom
pokusao otvoriti vrata prevodnice u najnepovoljnijem polozajll da li bi to magao?
Uzeti da je protivpritisak u cilindru PD == 2bar .

Slika P.1.5-12
RESEN.lE:
a) Trazeni obrtni momenti su:
2
Ml (z) == pg a [h~ -(~ + Z)2]
4
 Sile pritiska na ravne povrSi 49

pri cemu se indeks i= 1 odnosi na gornja, a i=2 na donja vrata prevodnice.

2clMi (z)
b) F; (z) = I 2 ' (i=1,2).
h 2a _p
c) Najnepovoyniji slucaj je kada je voda u prevodnici ili na nivou gornje ili na
nivou donje vfde. Tada obrtni momenat ima maksimalnu vrednost. M j (0). Za
saviadavanje ovog obrtnog momenta potrebno je da u cilindru vlada pritisak
4Mj (0) D2
p= 2?
breeD -d-)sina.
+PD
D-d
2 2
=609,4bar.
Kako je ovaj pritisalcmnogo veci od instalisanog (p=609,4>160bar) to u ovom
slucaju nije moguce otvoriti vrata prevodnice. Dalde, sila pritiska vode koja deluje
na vrata prevodnice ddi ih u zatvorenom polozaju. UopstavajuCi ovaj zaldjucak
moze se kazati da kad god postoji visinska razlika nivoa spoljasnje i unutrasnje
vode da ce postojati si1a pritiska koja deluje na vrata prevodnice tako da se uvek
obezbeduje neophodno zaptivanje.
Problem 1.5-13. Pravougaoni poklopac dimenzija h i R, sil-ine I, teZine G, ima.
teZiste odredeno rastojanjima a i b u odnosu na obrtnu
horizontalnu osu O. Zatvarac sluZi za regulisanje nivoa
tecnosti u rezervoaru. Odrediti visinu tecnosti u
rezervoaru, u odnosu na obrtnu osu 0, posle koje ce doCi
do prelivanja vode preko pre grade. Poznate velicine su:
h, R, l, a, b, G, p.

RESENJE:

H = hL/l pglh(h
2
- ~R2)+6aG lJ2)-1I2 p

l 2(pglR - 6bG) Stika P.l.5-13

Problem :1.5-14. Hidraulicki sklop prikazan na 31. P.l.S-14 sastoji se od dva
cilindra precnika diD. Ispod velikog klipa nalazi
se opruga krutosti c. Kada na mali klippocne
delovati sila F, tada se klipovi spustaju sve do h
zauzimanja novog ravnotetnog poloZaja. Odrediti
za koliko ce se spustiti manji klip nakon delovanja H
sile F. Trenje klipova 0 zidove cilindra zane mariti. ~~~~;;:;;:;:;;;;;;:;;:;;;;:;:;;;:;:;:;j~
Poznati su sledeCi podaci: Go' G, d, D, h, H. c, F, p.
RESENJE: PonavljajuCi postupak izlozen u prime-
ru P-1.3-4, pri tome uvrstavajuCi Pm" =0 i Pm =0, SlikaP.l.5-14. ~
dobice se izraz za pomeranje manjeg klipa:

y= F( ~r {c( ~)2 + pg D;re [1-( ~)21r

Problem 1.5-15. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicko-pneumatski
cilindar (HPC) dvosmernog dejstva. U HPC-u ugradena je opruga krutosti c i
50 Sile pritiska na ravne povrsi

staticke deformacije xo' Kada se u reze-

rvoaru A promeni natpritisak na Pm] tada se
klip u HPC pomed. NaCi vezu izmedu
pomeranja klipa i 'natpritiska Pm] ako
H II
vazduh u pneumatskom delu cilindra menja
d --.- . stanje izotermski. Silu trenja zanemariti.
Poznate velicine su: Pa' Pm' P", h, H, D, d,
a,e, xO' PI' P2 ·
A B
.RESENJE- Uvodenjem povrsma poprecnih
Stika P.1.5-15 D'n d'n
preseka: A]:=:: -4-' A2 =4"", Ao == A] - A 2 ,
jednaCina ravnoteie sila koje opterecuju klip u pocetnom stanju mirovanja glasi:
(Pm + PIgH)A1 == eXa + PmoAO + (-py +P2gh )Az ' (1)
1z jednaCine (1) dobija se natpritisak vazduha u pneumatskom delu cilindra:

Pma== 1 [(Pm+PIgH)AI-CXO-(P2gh-py)A2]'
o
Nakon povecanja natpritiska u rezervoaru A sa Pm na Pml klip ce se pomeriti za
rastojanje X a natpritisak u vazdusnom prostoru cilindra naraste na P:,. Za taj
novi ravnotdni poloiaj klipa jednaCina ravrioteie sila
•
(Pml + PIgH)A1 = c(xa +x)+ PmAO+(-Pv +pzgh)Az '
zajedno sa jednacinom (1) daje vezu izmedju pritisaka:
(Pm] - Pm)Aj = cX+(Pm• - Pmo)Ao'
Koriscenjem ove veze, i jednaCine izotermske promene stanja
. .
(Pa + Pma)AOa:=:: (Pa + Pm)Ao(a- x),
.

te uvodenjem koeficijenata
Al ca ." A C
a o == (Pml - Pm)jf, a l =-A + Pa + Pm +(Pml-Pm)T, a2 == -A' ,
o 1 . 0 0

2
dobija se kvadratna jednacina: a 2 x - a j x+ a o :=:: 0 . Kako su svi uvedeni
koeficijenti pozitivni (a o > 0, a j > 0 ,a2 > 0), uz dopunski uslov a; > 4a Oa 2 koji
daje realna resenja kvadratne jednaCine, dobijaju se sledeca resenja za pomeranje
klipa:
])=-2 (al±~Q~:":4a~a2)'
1
XI2,(P ma
2
Oba naelena resenja mogu biti pozitivna, a sto iavisi od konkretnih brojnih
podataka.
Problem 1.5-16. Poklopac Au kosom zidu zatvara kruzni otvol' precnika d. Iznad
rezervoal'a nalazi se cilindar precnika D u kame moze da se krece klip teZine G. a)
Odrediti siIu kojom treba delovati na Idip da bi sHa pritiska na poklopac Abila
dvostruko veca od sile pritiska koja deluje 11a ovajpoklopac kada nema dejstva
 Sile pritiika na ravne povr§i 51

sile na Idip. b) Za leolileo ce se, nakon dejstva sile, spustiti lelip aka vazduh menja
stanje izotermski? Paznate velicine su; a, h1, h2' el, do' D, G Pl' PZJ Pa ,a.
J

RESEP/7E:

L-J
Slika P.1.5-16

Problem 1.5·,11. Sud A kvadratnog poprecnog preseka stranice 2a, ispunjen je

tecnostima gustina Pz i P3 koje se ne mesaju, zatvoren je zatvaracem C oblika
omotaca kvadratne piramide visine H i postavlje~l u rezervoar E, u kome iznad
nivoa tecnosti gustine Pl vlada potpritisak Pv' Ocrediti ukupnu silu pritiska koja
deluje na zatvarac c.Poznate veliCine su: a=1,2m, b=0,2m, 1=0, 1m, h=O,6m,
3 3 3
H=2,2m, Pl =: lOOOlegl m , Pz = 800kg/m\ P3::=: 1200kgl m , Pm::=: 13600 kg 1m ,

p" =24525 Pa.

c)

Slika P.1.5-17
RE'SENJE' Zbog jednostavnijeg pisanja uvodi se povrsil1a bocne strane piramide
A =: J
a a 2 + H2 , i ugao a=arctg(a/.f!). ObilazeCi ombtac piramide sa spoljasnje i
unutrasnje strane zakljucuje se da tecnosti gustina Pl' P2i P3 kvase sedam
karakteristicnih ravnih povrsina oblika trougla (v. sl.P.1.5-17a i b); pre rna tome,
mogu se definisati sledece sile pritiska:

~ =: -[-Pv + Plg(l+t)jA, Pz =: {PI".~+-[p2gta+ P3g(a+b)]}A ,

P, = [Pmgh -P3gCt+ b )jA , P4 =-[-Pv+Plg(l+ta)jA

52 Sile pritiska na ravne povrsi

Ps = {Pmg h -'-[Pzg1+P3g(a+b)1} 1 ' P =[Pmgh-P3g(~a+b)11 '

6

P7 =-[-PV+P1g(l+a)jA.
Treba napomenuti; prvo, da se celokupna povrsina zatvaraca C okvasena tecnoscu
gustine P1 nalazi u potpritisku sto se da zakljuCiti prema polozaju slobodne povrsi,
te zato sile pritiska .z:;, P4 i P7 deluju od raYne povrsi; drugo, na s1. P.1.5-17a i b,
sile pritiska: .z:;, F2 , P3 i P4 nagnute su pod uglom a. u odnosu na vertikalni z-
pravac, dok su sHe: P5 , P6 i P7 nagnute poduglom a. u odnosu na horizontalni
pravac y; i, trece, sve sHe pritiska deluju u odgovarajuCim centrima pritiska
D j (i = 1, .... ,7) na rastojanjima, u odnosu na tezista Cj , odredena izrazom (1.5.7),
pri cemu posebno treba naglasiti da sile pritislca .z:; i P4 deluju izTtad tdiSta zato
.flo su pOJIT.iiTte A1 i A4 u poijupotprilljfca. Rezultujuce komponente sila pritiska su:

Px = [.z:; + P2 + P3 + P4 + 2(Ps + P6 + Pi)j sina. = 440.74kN

Py = 0, Pz = (-.z:; - P2 + P3 + P4 ) casa. = O.

Ukupna sila pritiska je P = ~ Px + P: + p} = 440.74kN.

2

Ovaj zadatak moze i jednostavnije da se reM a a cemu ce biti vise reci u

Odeljku 1.6.
Problem. 1.5-18. Cilindricni sud tezine G, visine H, debljine dna 0, ima povrsinu
dna spolja As i unutra Au' Ispod sud a nalazi se stub vazduha visine a. Kada na
dno suda deluje sila F tada sud tone u tecnost
gustine p a vazduh u njemu menja '~tanje
izotermski. Odrediti, kolikom silom treba delovati
na dna suda da bi onpotonuo.
H RESElVJE: TraZenasila je:
p
F = PmA.+pgH(As -A,)-G,
Slika P.t.S-lS pri cemu su natpritisci:

Pm =t{~(Pa - pg8)2 +4[Pa (a +8) + Pmolpg - (Pa - pg8)} ,

G Au
Pmo = A - pg(Ha -8)(1-A)'
s . s

Problem. 1.5-19. Poklopac tezine G=2000N, koji na kosom zidu zatvara pravo-
ugaoni otvor, moze da se krece po vodicama sa koeficijentom trenja iJ.=O,1.
Odrediti ugao a. tako da rad koji je potrebno izvrsiti zaotvararijepoklopca ima
ekstremne vrednosti. Zanemariti efekte izazvane isticanjem tecnosti, a silu
pritiska koja deluje na poklopac odrediti na osnovu hidrostatickog zakona
raspodele pritiska. Nivo tecnosti u rezervoaru je konstantan. Dati su podaci:
3
Pm =2kPa, a=2m, b=lm, h=3m, p= lOOOkg 1m •
 Sile pritiska na ravne povrsi 53

b)

.~; ,
Geosa. [I ,J"
v I'
.. t~O
P(x) G ' '
sma.

Stika P.l.S-19
RESENlE.· Trenutno okvasena povrsina je A (x) = (a-x)b (v. s1. P.1.S-19b), a polozaj
njenog tezista u odnosu na nivo sIobodne povrsi odreden je izrazom

zc(x) = Pm I pg+h+k(a-x)Sina..
Sila pritiska koja opterecuje trenutno okvasenu povdinu poklopca iznosi:

P(x) = pgzc (x)A(x) = [Pm 1- pgh +k pg(a - x) Sina.] (a - x)b .

Sila trenja iZllledu poklopca i yodice je:

F).l(x) = fl[P(x)-Hcosa],
dok je vucna sila u m~etu:

F(x) = F).l (x)

g
+ Gsina. = {Pm + pgh + P2 (a - x) sina ]ca - x)b - flGcosa + G siri'a.
Rad otvaranja poklopca iznosi:
fa 1 2 1 3".
W == JOF(x)dx == 2(P m + pgh)f.Lba +('6pgba +Ga) Sllla.- flGa cosa.

Za odredivanje ekstrellla, potrebno je nati prvi i dtugi izvod funkcije rada pO uglu
a. Ovi izvodi su:
oW 1 3 .
fu == ('6 flpgba + Ga) cosa + flGa Sllla. = 0,

iw -('61 flpgba 3 + Ga) sma

--2 =
•
+ flGa cosa.. '
oa
Iz jednaCine koju daje prvi izvod dobija se:

{ 1 pgba 2]
1
a. == arct - ( - - - + - ) = -85, 67°
6 G ~L ?'

a iz jednaCina drugog izvoda sledi da je za ovu vrednost ugla rad minimalan i on

iznosi Wmin == 963J Ikg. Za vrednost ugla ~=180-a=94,31°, fad je maksimalan i
iznosi Wmax == 11609 J I kg.
Problem 1.5-20. Naci rad otvaranja pravougaonog poklopca mase In, aka se
poklopac krece po vodicallla sa koeficijentom trenja fl. Nivo tecnosti u rezervaaru
54 Sile pritiska na raYne povrSi

je konstantan. Efekte isticanja tecnosti zanemariti. Dati

podaci su: a=500mm, b= 100m, 17= 1m, Pm=lkPa, m=lOkg,
p:::: lOOOkg 1m 3 , 1-1-=0,1.
RESENJE- Ponavljajuci postupak proracuna izlozen u
primeru P.1.5-19, dobija se rad otvaranja poklopca:
b t :J"'u'.U}o;
Stika P.l.5-20
W:::: I-I-g{m+t pab(h+ ~;)]= 18.4J.
ProJJlem 1.5-21. Na kanalu se nalazi brana cija pokretna homogena pregrada,
te:line G, sluzi za regulisanje nivoa. U pocetnom polozaju ravnoteZe pre grade,
definisanom uglom 0. 1 , voda se preliva preko brane. Pokretnu pregradu brane u
proizvoljnom polozaju ravnoteZe drZe dva simetricno postavljena hidrocilindra.
SmatrajuCi da po visini vode u kanalu vlada hidrostaticki zakon raspodele
pritiska. Odrediti:
a) Silu koja deluje na kIipnjacu svakog od hiclrocilindara.
b) Pritisak u radnom prostoru hidrocilindra koji obezbeduje ravnoteZu pre grade u
polozaju definisanom sa uglom 0. 1 =60°.
Pri tome u protivpritisnom prostoru
hidrocilindra vlada pritisak Pc =2bar.
c) Rad sile pritiska koji je potrebno uloziti
da bi prelivanje vode preko brane prestalo.
Dati podaci su: h=2m, b=5m, /=8m,
d=100mm, D=200mm, H=1.90m, G=2P kN,
RRfENJE- a)

F(a) = 4b~~n~ [pglh(H -ih sino.) +Gcosa]

pri cemu su: a-ugao koji definise trenutni
polozaj pregrade i
~ == arctg[ coso. I (i- Sina)].
Slika P.1.5-21
4F(a 1 ) D2
b) p= 2 2
+Pc 2 2 = 34,229bar.
(D _d )n D-d
c) W = t 2
pgl17 [H(a 2 - 0. 1 ) + 2; (cosa 2 - cosal)j =.22153J, 0. 2 :::: arcsin(H / h).
 55

1.iIi. SILE PRITJISKA NA K.RIVE POVRSI I TELA

KOlA SlE NALAZE U TECNOSTI

1.6.1. SHe pll"itiska koje deil.lljlllllll3 lkJrivlllI p'lHl'rS

Ako se posmatra kriva povrS A proizvoljnog oblika (81.1.6.1) koju kvasi sarno
sa jedne strane tecnost gustine p, i koja predstavlja, na pr., neld poklopac, tada na
t
nju deluje sila pritiska p:::: - pclA . S obzirom da je silu P U opstem slucaju teSKo
odrediti resavanjem integrala, to ce se njenom odredjivanju pristupiti na
jednostavniji naCin, tj. odredjivanjem njenih komponenata. Ova sila pritiska se

Slika 1. 6.1.
moze napisati leao P=:: p./ + pJ + pi, pri <semu su Px , ~; i Pz njene komponente.
Projektovanjem krive povrSi u horizontalnim pravcima Ox i Oy, u odgovarajuCim
koordinatnim ravnima dobijaju se rayne povrsi povrsina Ax iA y na koje deluju
sile pritiska (odredene izrazom (1.5.6)):
!rp-j-::::-pg-z-c-jA-j-=----P-m-,cj-A-:""j'.! (i=x,y) (1.6.1)
na rastojanjima merenim od teZista povrilina
.6.zci :::: lc, / AiZc, (i=x,y) (1.6.2)
Projektovanjem u vertikalnom pravcu elementarne sHe pritiska d~" koja deluje
na elementarnu povrSinu ciA (s1.1.6.1), dobija se komponenta element arne sile
pritiska dPz :::: pdAz :::: pgzelA z • S obzirom da je dV::,::zdA z elementarna zapremina
koja ispunjava prostor od elementarne povrsi dA do nivoa slobodne povrsi
tecnosti to ce rezultujuca sila pritiska u vertilcalnom pravcn biti:
Pz :::: t pelA
z
z ::: pgt zelA z :::: pgt dV=:>
z z
r;.-=-pg-=-=Vz-'I (1.6.3)

U izrazu (1. 6.3), koji je veoma jednostavall za prakticnu primenu, Vz je zapremina

dobfjena projektovanjem hive povrJ? It vertikablOm pmvcu, na nivo slobodne pO)lr§z:
56 SiZe pritiska na krive povrsi

Vertilcalnastla pnliska Pz prolazi hvz tdiNe zttpremine Vz • Na osnovu poznavanja

komponenata moze se odrediti i intenzitet rezultujuce sile pritiska
P=~P.:+~;+P}. (1.6.4)
U odnosu na horizontalne pravce (i=x,y) uglovi pod kojima je nagnuta rezultujuca
sila pritiska su:
(Xi = arctg(P 11;) .
z (1.6.5)
U opstem slucaju napadne linije sila Px ' Py i Pz se ne seku u istoj tacki sto za
posledicu ima stvaranje momenta u odnosu na neku proizvoljno izabranu osu.
Na osnovu napred recenog moze se odrediti sila pritiska koja deluje u
proizvoljnoID pravcu odredenom jedinicnim vektorom s. Kako sa sl. 1.6.1. sledi
da je dPs =dPn cos(H, s) to ce sila pritiska u proizvoljnom pravcu bid:
p., =J pgzdAcos(ii,s) = pgcos(k,s)J
A As
z_ _ dA
cos(k, s) . s
=> Ips:::: pFFs I (1.6.6)

pri cemu su: Fs = gcos(k,s) - komponertta jedinicne stle koja deluje na btlo kLJii
fluitlni debe i Vs - zapremifla dobijena projektovanjem hive povr.fi na nlvo slobodlle
povr.fi teCitosti u pmizvo!inom pravcu So Napadna linfia ow Slfe pmlazi kroz tezi.ile
zapremine Vs'
Problem 1.6-1. Odrediti sile pritiska koje opterecuju cilindricni poklopac A sirine
I, i sferni poklopac B poluprecnika R. Dati su podaci: R=O,2m, 1=2m, h=2m,
3
Pm=O,lbar, p=lOOOkg/m •
c)

A
Slika P.1.6~1
RESENJK Prj projektovanju poklopaca A i B u. horizontalnom pravcu dobice se
rayne povrsi oblika pravougaonika povrsine A"I= Rl i polukruga povrsine
2
Ax2 = R rc/2, (v. sl.P.1.6-1b), na kojima deluju horizontalne sile pritiska.

P =[Pm + pg(h- ~) JRl, P =[Pm +pg(h+1 ~)]± R n ,

x1 x2
2

a koje su odredene primenom izraza (1.6.1). Trebanapomenuti cia se pri proje-

ktovanju odgovarajuce povr8ine preklapaju, pa se zato sHe pritiska na takvim
povrsinama uravnotezav<lju i kao tak.ve se ne uzimaju u obzir. Vertikalne sile
pritiska odreduju se primenom izraza (1.6.3), s Hm 8to se merodavl1e zapremzi'le
odredtqu .ira/iranjem prostora od olcva.lel1e hive pow,Ii u vertzKalnom praVClt do
 Sile pritiska na krive povrsi 57

rtivoa s!obodrte povrsi Tom prilikom dvostruko srafirane zapremine (sl.P.l.6-1c)

ne uzimaju se u obzir, jer definisusile koje se uravnotezuju. Prema tome,
vertikalne sile pritiska su:

4
Pm] I, P. ==pg
3 21C+(h+-)R
P =pg[ -R
z, pg .,
. [1-R 2 rr.(h+-)---R
2
Pm
pg
1 4 . 31C 'P =pg--R
43 -,
1 4 31C.
23
J 7

Rezultujuce si1e pritiska, koje opterecujupoklopce A i B su:

.
FA = ~2
Px1 + Pz2I == 17,86kN, Ps == RP +(P
x2 z2 - Pz) ) 2 = 2504N.
.

Ovaj zadatak, takode, moze da Se resi primenorn metode potiska (vidi Odeljak
1.6.2) za poklopac A-A i metode ravnotde tecnosti (vidi Odeljak 1.6.3) za
poklopac B-B.
Problem 1.0-2. Odrediti silu F kojom treba delovati na ldip da bi veza A-A u pre-
gradi P bila neopterecena. Tezinu konusno-sfernog poklopca zanemariti. Poznate
veliCine sU:P m ' h, H, d, do, D, PjI Pz'
RESENJE- Da bi se odredile sHe pritiska koje
deluju na vezu A-A, potrebno je naCi polozaje
nivoa slobodnih povrsi tecnosti. Nivo slobodne
povrsi tecnosti gustine PJ na1azi sena rastojanju
Pn/PJg u odnosu na nivo tecnosti u sudu, dok se
po1ozaj nivoa slobodne povrsi tecnosti gustine
P2 odreduje iz jednaCine hidrostaticke ravnoteZe
P2gx = 4F / d;n i iznosi X= 4F / pzgd;n.
Konusno-polusferni poklopac sa gomje strane
Slika P.1.6-2
kvasi tecnost gustine PI' pa ce prema sl.P.1.6-2b
vertikalna si1a pritiska na taj deo hive povrsi biti:
f Pm·D2 n n 2.2 . 1 4 d 2 l J
l
~ :::: PIg (h+ P1g)-4-+12(D +dD+d )fJ +"23("2) n ,

dok sa donje strane povr!; kvasi tecnost gustine Pz a vertikalna si1a pritiska na taj
deo povrsi je:
2
fn 2 z 2 d 3 D rr. lJ

Iz uslova zadatka p]
I
P2 :::: P2g 12(D +dD+d )H+ ("2) n+--(x-H) .
3 4
= P2 dobija se izraz za sHu
F == (Pm +p1gh/~n + P2g(~ )2{H
.
+ ~ ell..., 1)[(D2 +dD+d
P2
2
)fJ +d3l}.

I ovaj zadatak veoma elegantno moze da se rdi primenom metoda ravnoteze

tecnosti i potiska.
Problem 1.6·3. Odrediti ukupnu silu prifiska koja opterecuje pregradni zid A-A
sirine L. Dati podaci su: ho=lm, h]=2m, h2 =2m, l=lm, T,=4m, R=lm, pv=3kPa, a
3 3
=45°, P1 == 800kg / m , P2 :::: lOOOkg / m •
58 Sile pritiska na krive povrsi

RESENJE: Primenom izraza (1.6.1) i (1.6.3) dobivaju se horizontalna

hI . h?
Px ::: - p"hoL+ (- PI' + P1g2)h1 L+(-p" +P1gh l + P2g-Z)h2L == 206,8kN,
i vertikalna
haL hI h1
P =-Pv-+(-Pv +P1g-Z )-.-Lcoscx,+
Z tgcx, . smcx,

PI' P1 1 2 ~ .
+P2 [ (--+-h])2RL+- R-rcL a+(-p,,+P1gh1)IL=240,8kN
P2g P2 2
komponenta sHe pritiska. Ukupna sUa pritiska koja deluje na zid A-A je
/ 2 2
PA :::"Ii Px + Pz ::: 317,4N.

A
Slika P.1.6-3 Slika P.1.6-4
Prof;leFIZ 1.6-4. Zid A -B sirine L po visini kvase tri tecnosti. Odrediti: a) re:zultu-
jucu silu pritiska koja opterecuje zid A-B, b) do koje visine treba nasuti sa
spoljasnje strane zidaA-B tecnost gustine P3 da bi zid u horizontalnom pravcu bio
neopterecen, koHlea je tad a rezultujuca vertilealna sila pritiska_ Dati podaci su;
h=1m, I.1 ::: R = 1m, h- =2fll,
1 2
r
/1- =lm,
3
• ~
L=jm,
v noo k g- I rn 3 , Pz = """k'
a=4·5· 0 , PI::: {\, "7VV gl m 3 ,
3
P3 ::: 1000 kg 1m, Pm =5JrJ'a_
REj"ENJE:
a) Primenom izraza (1.6.1) i (1.6_3) odreduju se horizontalna i vertikalna kompo-
nenta sHe pritisica, koje iznose:
R h2
P" ::: PmhL + (Pm + P1gZ)RL + (Pm + Plghl+ PzgT)h2L +
h3 ,
+(Pm + P]gh1 + P2gh2 + P3gT)h-jL = 278kN ,
Pm 1 2 . h3 h3 .
Pz = p] ( - R +-4 R n)Lg+(P m + Plghl + P2gh2 + P3g-2 )-. ,-Lcosa =139,7kN,
~g '~cx,

pa ce rezultujuca sila pritiska biti: ?:::~ P; + Pz = 3 U,2kN,

2

b) Kada se sa spoljasnje strane zida A-B naspe tecnost gustine P3 do visine x tada
je horizontalna komponenta sile pritiska P,,' == P3gx2 L 12, 1z uslova neopterece-
nosti zida u horizontalnom pravcu (Px ::: ?,,'), dobijase traiena visina nasipanja
 Sile pritiska na krive povrSi 59

x == ~2Px/(P3gL) = 4347mm.
Vertikalna sila pritiska (iIi sila potiska) koja deluje sa spoljasnje strane zida A-B,
prema (1.6.3) iznosi:
, I1 hi h3 1 2 lJ
Pz = P3l2" tgeL +(x-h3 ) tgeL +"4R n+(x-h1 -:-h2 -h3) Lg.

Konacno, dobija se rezultujuca vertikalna sila pritiska P." == Pz' - Pz == 6819N, koja
je usmerena vertikalno na gore.
Problem Jl..6~5. U zidu A-A, sirine 1=4m, nalaze se dye cilindricne povrsi polu-
3
precnika R=lm. Sa jedne strane zid kvase tecnosti gustina P1 == 1000kg/m i
3
P? == 1200 kg / m , dok ga sa druge strane kvasi
3
tecnost gustine P3 == 800kg / m . Odrediti:
a) Natpritisak koji treba da deluje iznad tecnosti H
gustine P3 da bi rezultujuca horizontalna sila
pritiska na zid A-A bila jednaka nuli, i
b) Kolika je tad a rezultujuca vertikalna sila
pritiska koja opterecuje ovaj pregradni zid?
Dati podaci su: a=lm, H=O,Sm, h=2m. h

a) Slika P.1.6-S

b)

Problem 1.6~6. Parabolicki zid definisan jednaCinom y = x , sirine B=4m, kvase

2

~=xn~~j.; 0'-"'
O1,sj.;n~ J-Il
,~ -_Q(l(l1rlT/,..... 3;" 3 navisin"1T1a h -2m; h -1m
Lv'-" AV~L.l LA.La. 1-'2 -lnn01ra/1TI
VVVJ.l..6 - ...
.L.1.L'''b' ... ". ,.......
'" V''JV ... • ............ 0::............
A '''1- ...
...... '~2 -~~ ~.

Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu pritiska tecnosti koje deluju na zid.

RESENJE- Horizontalne sile pritiska koje 'V AY
deluju na zid, prema izrazu (1.6.1), su:
1 2
PX1 ==2"P1gBh1 =62,78kN, I
h2
PX2 = (P1g h1+ P2gT)h 2 B = 82,4kN;
x
dok je ukupna horizontalna sila jednaka
njihovom zbiru, i iznosi: Py2 \
Px == Px + Px = 14S,18kN.
1 2

Iz jednaCine parabole y = x 2 , odreduju se

C=-~ll~
granicne !coordinate u horizontainoll Slika P.1.6-6
pravcu do kojih tecnosti kvase zid, a one iznosel1 == Jh1 +h2 i 12 =.Jh';.
60 Sile pritiska na krive povrsi

Za odredivanje vertikalnih komponenata sila pritiska posmatraju se dikre-

ncijalno mali elementi povrsina dA] idA 2 koji su okvaseni tecnqstima gustina PI i
P2 na kojima vladaju hidrostaticki natpritisci:
PI ::= Plg(h l + 112 - y) i P2::= P]ghl + P2g(h 2 - y).
Primenom izraza (1.6.1) sile pritiska na krive povrsi su dP; = PidAi (v. sl.P.1.6-6),
pri cemu indeks i ima vrednost 1 iii 2. Konacno, vertikalne komponente sile
pritiska su:

~'I ==:J:~PIBdX==: Pl{Ch +h2)(lI- 12)-jU:- li)]B=25,03kN,

j

~'2 t P2 Bdx
::= == [(PIghj + P2gh2)12 - P2g Ii ]B ::= 88,94kN,

odnosno ukupna vertikalna sila pritiska je Py ::= PYI + ~'1 = 114kN.

2
PruD/enD 1.6-7. Zid definisan jednacinom y = ax 3 +bx +cx ima sirinu B=2m.
Izuad vade vlada konstantan natpritisak P m =O,2bar. Odrediti rezultujucu silu
pritiska koja deluje fla zid. Dati su podaci: l=lm, L=l,Sm, 0=1, b=2, c=3,
3
p= lOOOkg/ m .
2
RESENJE' UvodeCi visine: H::= a[3 +b1 +cl, i
3 'J
h==aL +bL-+cL-H, kaje se odreduju iz
jednacine zida, i koristeCi postupak dat u
primeru 1.6-6, dobivaju se komponente sile
pritiska:
Px =Pm(h+H)B+1pgH 2 B,
Py
. a c]
= Pm BL + pg[H - (4 13 +3[ 2 +2 /) Bl,
b

na osnovu kojih je rezultujuca sila pritiska

SlikaP.1.6-7

ProDlem 1.6-8. Na kanalu se nalazi homo gena

obrtna pregrada .. brana, mase m=5t, sirine
1=10m, koja sluZi za regulisanje nivoa vode u
H kanalu. U poloZaju prikazanomna sl.P.1.6-8, u
kanalu je maksimalna visina vode. U ovom
polozaju pregradni zid ima oblik opisan
jednaCinorn x = ky2. Pregradu drie u ravnoteii
dva identicna, paralelno spojena, hidrocilindra.
x Odrediti:
a) Horizontalnu i verfikalnu sHu pritiska koja
opterecuje pregradu .
Stika P.1.6-8
 Sile pritiska na krive povr,~i 61

b) Obrini moment u odnosu na horizontalnu obrtnu OSll x, a koji potice od dejstva

sile pritiska tecnosti. .
c) Polozaj dejstva vertikalne sile pritiska u odnosu na vertikalnu osuOy.
d) Pritisak (PI) u radnom prostoru hidrocilindra koji branu drZi u ravnotezi, pri
tome je vrednost protivpritiska P2 ==2bar.
Silu trenja zane mariti. Dati podaci su: h=2m, H=4,2m, d=80mm, D=150mm, k=O,2.
RESENJE-
1 2 k
Py ="3 pglh' =52,32kN.
0

a) P< =="2 pglh = 196,2kN;

b) Obrtni moment vertikalne sile pritiska je
My == I xpg(h - y)ldx
Xh
0 ==
1 2
10 5
k pglh ,
tako da ukupni obrtni moment sila pritiska iznosi:
h 1 3 22·
Mp=Px.-:;+MY=30Pglh (5+3k 11 )=143,357kNm.
3 2
c) Xc = My / Py =lokh =O,24rn
D2 2 kh 2
d) PI = Pz 0 2 +. ? 2 (kip +-2- mg ) = 19,12bar,
D" -d n(D~ -d )Hcosa
a = arctg[kl1 2 / (H -h)] = 19,98°.

1.6.2. Sila potiska

Ako neko telo pliva u tecnosti gustine p tad a se vertikalna sila pritiska moze
primenom izraza 1.6.3 odrediti u obliku:
P = pVg (1.6.7)
pri cemu je V-zapremina potoplienog dela tela
ako tela pliva na tecnosti (s1. 1.6.2.1a); Iii p
zapreml;za tela, aka je tela zaronjeno u tecno- p
sti (sI.1.6.2.1b). Sila pritiska (1.6.7) koja It
vertikablOm praVClt delttje na telo, naziva se sila
potiJi<a, iliArhimedova slla potiska. Ova slla ne
a) b)
zavisi od polia pritiska koje dada oko tell4 tj.
Slil<a 1.6.2.1
ne zavisi od dubine na kojoj se tela nalazi.
Na telo teiine G koje se nalazi u tecnosti
deluje sila potiska P. Poredenjem ove dye
sHe, zakljucuje se: da ako je G=P felo pliva I
r-\7Q----.--.-.-z
."
na tecnosti, iii u njoj 1ebdi; aka je G>P telo \. .,'

\J~
tone kroz tecnost; ili ako je G<P tela izranja
iz tecnasti sve dok se ne postigne ravnoteza
sila G=P. KoristeCi silu patiska citav niz R
problema znatno jednostavnije moze da se
resi. Nairne, ako je kriva povrs (s1.1.6.2.2) Slika 1.6.2.2
62 Sile pritiska na krive povrsi

okvasena sa tecnoscu gustine p, tada ,j'e moze ':zdvojiti karakterirtiCiza zapremina i

nezavi,f/lo posmatratl l1.jena TllWloteza. Tom pnlikom izdvojena zupremina V ponaJa
se lao da je telo te zapremlize zaronjeno It teCi-lOst. Tada na tela delujn: sila potiska
Po = pV g, normalna sila pritiska PN na granicnu povrs A-A i sila reakcije veze R.
Prema tome, za izdvojenu zaprerninu vaz} ravnoteza sila:
IR=P/V+PVg! (1.6.8)
Zbog uvodenja sile jJotiska, izlozeni postupak se moze nazvati metoda potiska.
Pr.olllem il..6-9. Sud tdine G=lkN, oblika paralelopipeda stranica a=lm, b=2m i
H=lm, pliva na vodi. Koliki (kvazistacionarni) Iad treba utrositi da bi se sud
potopio?
l?Efhw7E: U pocetnoID stanju ravnoteze na sud deluje sila potiska Po = pgabho'
pa se iz jednaCine ravnoteie sila Po = G do b~ia gaz suda ho = G! pgab. Kada na
F(x), sud delui/;: promenljiva sila F(x) tad a sud
v G tone. Pri tome, u proizvoljnom po.loZaju
5..1J.·_fr.;;fi~'.:"iM~,;-=-~x
- =.t=- /""";{~~ /i'/;%,."/' -
suda
--
(v. sl.P.1.6-9b), na sud deluJe slla
ho I ;;%?,VA1".,.,;2',·'.
"'~:t.';-;";,:'1?"'f'·):(Y; po"':slra'
l.l ,,., ~

v 0-l'i~JP:!;t:;2 P(x) = pV(x)g = pab(ho +x)g.

( P(x) Zataj proizvoljni polozaj vazi ravnotda
a) !:I) sila P(x)=G+F(x), iz koje se dobija
Slika P.1.6 ..9 F(x)::: pgabx. Na kraju, na osnovu ove sile
dobija se rad potapanja:
I
W=0 f
H-1'o 2
F(x)dx ="2 pgab(H - ho) ::: 8835 J.

Pyo/PleJ'R 1.6~lO. Odrediti silu kOjOID treba delovati na konusno tela tezine
G=400N da bi se ono potopilo. Dati su podaci:h]=200mm, h2 =300mm, h=lm,
3 3 . 3
d=500mm, PI = 800kg / m , P2 =: 900kg! m , P3 ::: lOOOkg / m .
d RESENJE: Qa, bi konusno telo potonulo
14----1 potrebno je da sila F obezbedi polozaj
tela prikazan na sl.P.1.6-10b. Tada je s
geometrijske tacke gledista polozaj ko-
nusa odreden precnicima d] i. d 2 koji se
nalaze it slicnosti trouglova
d Cf2 d 1 · ••
h Hc.:.(h +h2) H -hI' llznose:
1

dl =~(H-hl), d2 =~[H-(hl+h2)1.
a) b)
U tom nOVOID nivnotdnom polozaju na
Slilca P.1.6-10
pojedine delove tela, a prema sl.P.1.6-10
deluju sledece sile potiska:
11: 2 2
~ ::: PJV;g =: PJ U(d +ddJ+d] )hJg
 SiZe pritiska na krive povdi 63

din .
P3 = P3V3g= P3 U(H -hI ·-h2 )g·
1z jednaCine ravnoteze sila za polozaj konusnog tela dat na sl.P.1.6-10b odreduje
se sila kojom treba delovati da bi konusno tela potonulo, a ona iznosi:
F", Pr +P2 + p., -G = 154,6N.
ProD/em 1.6-11. Cilindricni sud precnika Do napunjen je tecnoscu gustine p. Na
tecnosti pliva plovak tezine G, koji se sastoji od dva cilindra precnika Did, i
visina Hi h; i polusfere poluprecnika R. Kada na plovak deluje sila F plovak tone.
Odrediti za koliko ce se klip spustiti nakon dejstva sile F.
RESEN.!E: U pocetnom polozaju ravnoteie plovka (sl.P.1.6-11a) deluje sila
potiska Po = pVog l;l kojoj je Vo potopljeni dec zapremine plovka, a pri tome vazi
jednakost sila G = Po- Nakon ..... x F
dejstva sile F plovak se spusti za
tastojanje x (v. sl.P.1.6-11b). U
tom novom ravnoteznom polo-h
zaju na plovak deluje sila
potiska:
D 2 7t
P = P(Vo + f,V)g = Po + pg-4-(x+ y)
Veza izmedu pomeranja x i y
nalazi se iz jednacine zapremi- a) b)
nskog bilansa Slika p, 1.6-11
xD 2n 14 = y(Dg - D2)1T./4,
i glasi: y = xD2 1 (D; - D2). Kaleo za novo ravnoteZno stanje vaii jednakost sila
F+G =P, to ce se iz ove jednacine dobiti pomeranje plovka:
4F D; _D2
x=--
pgn D2 D2 .
o
PrOD/em 1.6-12. Sud S, tezine GI , ima povrsine poprecilih preseka unutra Au i
spolja As' Sud je napunjen tecnoscu gustine Po, do visine H, il kojoj pliva
cilindricni plovak povrsine preseka Ao i teiine
Go' Sud S pliva u tecnosti gustine p. Kada se
I
cilindricni plovak dodatno optereti tezinom G,
odrediti za koliko se poveca nivo tecnosti u sudu i .
koliko sud utone u tecnost gustine p. H

RESENJE- Posle dodatnog opterecenja plovka sa

\ \
p
teiinom G, nivo tecnosti u sudu se poveca za As G1
x = G/ PogAu' a sud S pri tome utone u tecnost Slilm P.l.6.12
gustine p za y = G/ pgAs .
Problem 1l.6-13. Plovak konusno-cilindricno-sfemog oblika pliva na vodi. Nakon
dejstva sile F plovak dodatno uroni u vodu, a pri tome ne potone. Odrediti za
64 Sile pritiska na krive povrsi

koliko se spustio plovak nakon dejstva sHe F. Poznate veliCine su: d, R, D, h, H, F,

G, p. .
RESENJE- Nakon primene jednaCina ravnoteZe sila za
pocetni i krajnji polozaj mirovanja plovka, dobice se
spustanje plovka:
H lI F +G
x::=-- 312(-.---R --)+d -
D-d pgn
4
3
3 d h
4
2
3

_3
G 4
12(---R 3 _-)+d 3
pgn 3 4
d 2h
J.l
Slika P.1.6-13
Problem 1.6-14. Plovni objekat tezine G pliva na vodi. Dno plovnog objekta ima
pravougaoni poprecni presek povrsine As' Na vrhu plovnog objekta nalazi se kru-
zni otvor precnika D i visine a. Da bi plovni objekat zaronio potrebno je povecati
teZinu, a to se postiZe ubacivanjem vode u komo·ru K, koja ima povrsinu dna Au i
visinu b. Pri punjenju komore vodom vazduh u komori menja stanje izotermski.
Ako je natpritisak vazduha u komori na pocetku Pmo' odrediti koliki ce
natpritisak vladati u komori kada plovni objekat zaroni.
D RESENJE- Kako je visina punjenja vodom
komoreK
2
1 D n G
x=-( 4 H+--a--)
Au "s 4 pg ,
to ce natpritisak u komori biti
Pa x + Pmo b
As Pm= b-x
Stika P. i,6-14 Treba napomenuti da je razmatrani problenl
sa krajnje pojednostavljenim modelom
plovnog objekta, tj. podmornice. I pored toga opisani postupakzaronjavanja vaii i
za realne modele podmornica. Pri izranjanju plovnogobjekta sila potiska treba da
bude veca od sile tezine, sto se postize prainjenjem komore K.
Problem 1.6-l5. Predmet tezine G sastavljen je odcilindra precnika d i polusfere
poluprecnika R. Predmet se jednim svojim delom nalazi u cilindricnom sudu
precnika D, a drugim van suda u prostoru okolnogcatmosferskogpritiska Pa' U
sudu, iznad tecnosti nalazi se stub vazduha visine apodnatpritiskom Pmo ' Kada
na predmet deluje sila F tada predmet tone, a vatduh u cilindricnom sudu menja
stanje adijabatski. Kolikom silom treba delovati napredmet da bi seon spustio za
rastojanje x?
RESENJE' Pocetno stanje mirovanja predmeta moze da se, prema izlozenom u
Odeljku 1.6.2., razmatra uz pomoc sl.P.1.6-15b. Tada, na predmet tezine G deluje
sila potiska Po = pVog i normalna sila pritiska PNo = Prnod2n / 4, i tada vaii
jednacina ravl10tde sila:
 Sile pritiska l1a krive povr§i 65

a) b) c)
Slika P.1.6·15
Po =: G+PNo . (1)
Usled dejstva sile F, sistem ce zauzeti novi ravnoteini polozaj prikazan na s1.
P.1.6-15c. Posle dejstva sile F, u odnosu na prvobitno ravnotezno stanje, nivo
tecnosti u sudu ce se povecati za visinu y, a sto ce izazvati povecanje natpritiska
2
d rc 2 2 rc
na vrednost Pm' Primenom jednacina: zapreminskog bilansa -4- x =(D -d )"4Y '

adijabatske promene stanja

2 21t IC 2 21t IC
(Pa + Pmo )[(D -d )4'a] =: (Pa + Pm)[(D -d )4'(a- y)] ,
odreduju se visina porasta nivoa i novi natpritisak
2
d a 1C
Pm == (Pa + Pmo)(-y)
a- - Pa •
U razmatranom - novom ravnoteznom polozaju, prema Odeljku 1.6.2., na
2
predmet deluju sila potiska P =: pVg =: pg[Vo + d 1t (x+y)], i normalna sila pritiska
4
2
d 1t y. • y. y.

PN =: Pm -4-' pa tada vazl Jednacma ravnoteze sIla P =: F + G + PN , iz koje se uz

pomoe jednaCine (1) dobija sila
D2 d 21t
F==(Pm-Pmo+pgx 2 2)--' 2r
D -d 4
Problem l.6-16. Gustinomer se sastoji ad sfere
poluprecnika R i cilindricne cevcice poluprecnika r .. Pri
baZdarenju gustinomer se prvo stavi u vodu, gustine Po' i
tada ima pokazivanje 110 = 0, pri cemu je 110 brojpodeoka
merrie skale (sl.P.1.6-16); a zatim se stavi u drugu baZdarnu
tecnost, gustine P1' kada ima pokazivanje 111, Kada se
gustinomer stavi u tecnost nepoznate gustine na skali se
ocitava 11 podeoka. Kolika je merena gustina tecnosti? Po
RESENJE' U toku baZdarenja i merenja sila potiska je:
Slika P.1.6-16
66 Sile pritiska na krive povrsi

Po == Po gVo == PI g(Vo + 171 LlV) == pg(Vo +11i1V)

gcle su Vo zapremina istisnute tecnosti kacla je gusti~omer u vodi i LlV zapremina
koja odgovara jednom podeoku. Eliminisanjem iz prethodnih izraza zapremina Vo
i L::.V dobija se merena gustina:

P POl fll +~( E.9..PI -1)].

==
/1 1

Problem 1.6-17. LeteCi balon mase In nalazi se na visini

z gde je gustina vazduha r. U balonu nalazi se gas gustine
Pg (p > Pg)' Kolika zapremina balona mora biti
ispunjena gasom da bi se on nalazio u stanju ravnoteZe?
RESENJE: Princip leta balona zasnivan je na ravnotezi
sile teZine i sile potiska mg == (p- Pg )gV iz koje se
dobija potrebna zapremina balona
V=inl(p-P g )·

Slika P.l.6-l7
ProDlem 1.6-1S. Konusni zatvarac je povezan pomocu
krute poluge, obrtne oko tacke 0, sa pneumatskim cilindrom, a cilindar, pale, sa
vazdusnim prostorom iznad ulja. Zatvarac je napravljen od materijala gustine
Pm = 7800kg 1m3 • Do kog ce
natpritiska u sudu konusni zatvarae zaptivati. Masu
poluge i klipa zanemariti. Dati su podaci: D=lOOmm, D]=100mm, a=200mm,
1,\ 3
b=150mm, H=O,5m, h=O,lm, P== 880kg/m .
RESEN1E: Preenik zatvaraca na mestu
zaptivanja je d=D/2. Sile koje opterecuju
pOlUgll (v. sl.Pl.6-18b) su: teZina zaptivaca :
2
G ==P Vmg=Pm3-4- I D 1l 2h
g, '1
Sla
. . ka
pntls
m

a) pneumo-cilindra PM == PmD;n I 4, sila potiska

i normalna sHa pritiska koje deluju na
zambljeni konus:
2 2 n
Po == pVg== p(D +dD+d )12hg ,
b) d2n
PN ==[Pm+pg(h+H) ]4'
1z momentne jednacine za taeku 0:
SIiIca P,1.6-18 PMb==(PN +G-·Po)a,
dobija se:

Pm S; 2
pga 2 [ -+Hd
4G 2 h 2 -2d+dD)
--:s(D 2 .
== 11769Pa. J' .
bD1 -ad npg
 Sile pritiska na krive povrsi 67

PruDlem 1.6-19. U hidraulicnom-pneumatskom uredaju

nalazi se klip koji sluzi za pokretanje ventila, i opruga
krutosti c=lON/cm koja ima staticku deformaciju a=20mm.
Odrediti:
a) natpritisak Pmo' koji ddi ventil u polotajl1 prikazanom
na slici P.1.6-19, i
b) natpritisak vazduha neposredno pre otvaranja ventila.
Nivo ulja u uredajl1 je konstantan. Sile viskoznog trenja na
pokretnim povrsinama klipa i ventila zanemariti.
Dati podaci su: H=O,lm, h=20mm, b=5mm, D j =40mm,
3
D=30mm, d=lOmm, d j =5mm, G=lON, p= 900kg/m .

RESEN.fE
Slika P.1.6-19
a) P rno == TC(D/-d 2 ) {G+ca+pg~[ (d 2
-dJz)H -1CD2 +Dd -2d
2
) J} =2S470Pa,
b) Pm= 24 2 iG+c(a+b)+pg%[(d2-dt)(H-b)-fCD2+dD-2dzll=29712Pa.
n(Di -d ) \

PmD/em 1.6-20. ZatvaraCi ohlib konusa i

polusfere nalaze se na poluzi,. koja je
obrtna oko tacke O. ZatvaraCi su napra-
vljeni od celika gustine Pm == 7800kg / m3 •
Odrediti posle kog natpritiska Pm zatvaraci
nece zaptivati. Masu po luge zanemariti.
Dati su podaci: d=SOrrun, R=SOmm, D=2d,
c=R/3, Ro=3/2R, h=SOmm, H=O,Sm,
H o=1,2m, a=300mm, b=lOOmm, P v =500Pa,
P == lOOOkg / m3 . Slika P.1.6-20
RESEN.fE
1
Pm ;::: R2'TC
{arbl 2
d 'TC
2
D nh 'TC 2 . 2
(-P v + pgHo )-4-+ Pmg-6-- pg i2(D +dD+d )h
1
J+
2 3 2 3 2 }
+"3 pgR 'TC- Pmg("3 R +Roc)'TC - pgH== 5249 Pa.

PruD/em 1.6-21. Konusni zatvarac, koji je napravljen od materijala gustine

3
Pj = 7800kg / m , ima zadatak da propusti ulje u cevovod pri porastunatpritiska
iznad ulja. Pokretanje zatvaraca bmogucava pnel1matski cilindar precnika
\
\

Dj = 50mm. U pneumatskom cilindru nalazi se opruga krutosti c=lON/mm, koja je

prethodno sabijena za vrednost a=lOmm. Posle kog natpritiska zatvarac l1ece
zaptivati cevovod? Konusni zatvarac i pneumatski cilindar povezaru su krutom
polugom, koja je obrtna oko tacke O. Trenje u pneumatskom cilil1dru zanemariti.
Dati su podaci: D=lOOrrun, d=SOmm, hj =120mm, 1i=60mm, H=O,Sm, L=O,2m,
I=O,3m, p == 900kg / m3 •
68 SiZe pritiska na krive povrsi

RESENJE- Horizontalni konusni

. zatvarac koji je jednim svojim delom
u tecnosti gustine p. a dnigim u cevi
pIecnika d,· moze da se izdvojeno
posmatra (v. sl.P.1.6-21b), tada se
D
prema 1.6.2. formira zapremina
zarubljenog konusa na koju deluju
sila potiska

~ifll··········-·-·-·- Pz := pVg:= p~ (D 2 +dD+d 2 )hg;

a) b) i normalna sila pritiska
Slika P.1.6-21 PN := pgzcd2rc 14,
pri cemu je zc:= H +Pm 1 pg. Osim ovih sila pritiska na polugu deluju i sledece
2
sile: teZina konusnog zatvaraca G:= p,Fmg:= P;"g~21l hj' sila pritiska pl1euma-
tskog cilindra PM := PmDj2rc 14, i sila u opruzi Fo := ca. Uvodenjem rastojanja:
". y . y . h D2+2dD+3d 2 • v' •
polozaJ3 tezlsta zarublJenog konusa Xc := 4" 2 1 , 1 polozaJa deJstva normalne
D +dD+d-
I 2
sile pritiska flzc := A~ = j~Z , momentna jednaCina za tacku 0 glasi:
c c
hI .
(PM - Fo)/ + Pzx c - G
4 - P" (L -I:!.zc) o. :=

Konacno, iz ove momentne jednaCine, dobija se traieni natpritisak:

Pm 2 2
4
2
r hj . dl l .
lFol+GT-PzXc+pg(HL-·16)J= 1,66bar.
(Djl-d L)n

Problem 1.6-22. U kosom pregradnom ziduizmedu dva rezervoara nalazi se

zatvarac oblika polulopte. ledna pJegova stralla okyasella je tecnOsCll gustine PZ'
a druga izlozena polju konstantl1og pritiska. Od:rediti pokazival1je h manometra,
za slucaj da.sila istezanja veze A-A iZIlosi R j :=20kN. NaCi silu koja u tom sIucaju
vezu A-A opterecuje na smicanje. Dati su podaci: hj=1,2m, lii=2,2m, R=0,4m,
3
pv=8kPa, ((.=30°, Pj = 900kg/m 3 , P2:= lOOOkg/m 3 , Pm =13600kg/m .

RESEN./E: Na OSIlOVU pokazi-

vanja maIlometra, zakljucuje se
da sa unutrasDje strane
poklopca A-A vlada potpritisak,
koji prema 1.1.5. iznosi
PVG =Pmgh. Ovaj problem je
b)
n,!.jlakse reSiti primenom meto-
h de potiska, izlozene u Odeljku
i.6.2.Prema ovoj metodi treba
a) zapremil1u . poluiopte izdvojiti
(v. sl.P.l.6-22b). Tada na
Slika P.1.6-22 izdvojel1u zapremil1u deluju:
 Sile pritiska na krive povrsi 69

2 3
- sila potiska Po::: Pz Vog == 3" P2 gR n, .
2
- nonnalna sila pritiska PN == (-P v + P1gh1 + P2gh2 )R n,
- sila potpritiska Pv == PvoR2n ,
- i sila reakcije veze R== R; + Rs'
Na vezu A -A deluje sila istezanja R; == PN + Pv - Po coscx, iz koje se dobija pokazi-
1
vanje manometra h::: 2 (R; + Po coscx- PN )::: 134mm.
PmgR n
Takode, na vezu A -A deluje i sila smicanja, koja izn08i Rs == Po sincx == 657 ,5N.
Problem 1.6-23. U rezervoaru se nalazi voda, a
iznad nje vlada natpritisak Pm= 1,23bar. Na reze-
rvoaru je montiran ventil 8igurnosti. Sediste ventila
kruZnog oblika, poluprecnika r-=15mm, zatvara h
metalna kugla poluprecnika R=20mm. Sa gornje
strane kugle nalazi se opruga krutosti c=lOON!cm,
koja je staticki deformisana za rastojanje t1 x=lcm.
Odrediti visinu vode u rezervoaru posle koje ce se
p
ventil sigurnosti otvoriti. Gustina materijala od
koga je kugla napravljena je Pm == 7800kg / m3 • Slilca P.l.6-23
RESENJE-
h'2 c~ +~Pmr_E.[3+(~)2J_Pm =2,035m, gdeje b=R-JR 2 -r 2 "
pgr n -' P 6 I pg

Problem 1.6-24. Konusni zatvarac u kosom zidu nagnutom pod uglom cx=4S0 u
odnosu na horizontalu zaptiva otvor precnika d=lOOmm. Zatvarac se, s druge
strane, naslanja na oprugu krutosti c=50N/cm, koja ima staticku deformaciju
Xo =2cm. Odrediti posle kog natpritiska zatvarac nece zaptivati otvor. Dati podaci
su: D==200mm, H=200mm, h=100mm, h1=lm,
3
h2 =2m,P1 =lOOOkglm , Pz :::1200kglm3,
Pm ===7800kgl nz 3, pv=lkPa.
RESENJE- Uvodenjem ~ila:
D 2 nH d 2n
G=Pmg12' R,= P1 U(H-h)g,
nh Z 2
P2 = P212(D +dD+d )g,
d 2n
PN === (-Pv +P2ghZ)4--' Fe == CXo; .
Slika P.l.6-24
dobija se:
70 Sile pritiska na krive povrsi

1.6.3. Metoda Jr3VIII.oteze tec[U<[J)sti

U nekim slucajeyima, kada je kriva povrs slozenog oblika (v. sU.6.3a),
rezultujuca sila pritiska na krivu povrs moze da se odredi primenom relativno
jednostavnog postupka. Naime, ako tecnost gustine p kvasi krivu povrs A sa
"unutrasnje" strane tada se uvodenjem jedne iii vise zamisljenih presecnih povrsi
formira zapremina V ispunjena tecnoscu (s1.1. 6.3b) koja je ogranicena kontrolnom

·'
povrsinom Av ' Cija ce se ravnoteza posmatrati (sl.1.6.3c). Uvedene presecne
povrSl mogu biti proizvoljnog
~.=._.
r__ _-'.-_:/ oblika. Medutim, kako je na ovim
povrSlma, prema datom polju

iJi10
,p i· ./ A
'\Si pritiska, potrebno nati sile pritiska
i'b to je najpogodnije da su one oblika
\ ravnih. povrsi, jer se na takvim
povrsima primenom izraza (1.5.6)
a) b) sile pritiska jednostavno odreduju.
Pri izdvajanju zapremine V (sl.
Slika 1.6.3. 1.6.3t) na presecnoj povrsi (iIi
presecnim povrsinama) uvode se dye normame sil" pritiska PN (ili odgovarajuCi
braj parova sila pritiska) istog intenziteta ali suprotnog smera. Koriscenjem ovih
sila i Ojlerove jednaCine (1.1.1) dobija se sila pritiska koja deluje na krivu povrs:
t
P=-tpdA =PN +fAv pdA::: PN+ tgradpdV:= PN+ pgdV:= PN + pV g:= PN+6
Na osnovu sprovedene analize zakljucuje se d~ je sila pritiska na kriVll povEs P
jednaka vektorskom zbiru sile tezine fluic1a G u izdvojenoj zaprenuni V i sile
pritiska na presecenoj povrMni PN' S obzirom da je sila pritiska na krivu povrs u
izlozenom postupku dobijena iz ravnoteze sila koje deluju na izdvojenu
zaprerrJnu tecnosti ova metoda se maze nazvati llteioda rav.1tote:fe~ tec.nosti Pri
koriscenju.ove metode veoma je vazan izbor presecnih ravnih povrSi. Nairne, njih
treba birati tako cia je zaprerninu V sto jednostavnije oc1rediti, bez obzira na broj
presecnih povrsi. Treba napornenuti c1a se, ponekad, problemi ovogtipa uspesno
mogu resiti i primenom pravila za odredivanje sila pritiska za proizvoljni pravac, a
o cemu je bilo govora u Odeljku 1.6.1.
Ako se pri formiranju zapremine V uvede veCi broj ravnih povrsi Ai' i neka je
njihov broj i=m, tada PN prec1stavlja rezultujucu silu pritiska sa svih uvedenih
preseka, taka da se sila pritiska na laivoj povrsi moze oc1rediti kao:
til

P=G+PN=pVg+LPmcA;iij. (1.6.9)
1'=1 t

Ukoliko se u fonniranoj zapremini V, sa istim brojem presecnih povrsi A;, nalazi

veCi braj tecl10sti razliCitih gustina Pi V=1,2, ... ,n) tacJa se sila pritiska na krivu
povrs (1.6.9) svodi na oblik:
. n m
P=G+ PN = CLpFJ)g+
)=1
LfimcAJi; ,
;=1'
(1.6.10)
 Sile pritiska na krive povrsi 71

u kome su zapremine ~. delovi zapremine V ispunjeni tecnostima gustina Pi'

Problem 1.2-25. Izmedu vertikaJnog i kosog zida rezervoara nalazi se cilindricni
poklopac, poluprecnika R i sirine I. ~=v,*====l
Odrediti intenzitet sile pritiska
koja opterecuje poklopac, ako je
on oblika:
a) poklopca A (isprekidana linija
sa sl.P.1.6-25a),
b) poklopca B (puna linija).
Dati podaci su: H=2m, 1=2m, a) b) c)
3
R=lm, ex.=45°, P = lOOOkg / m . Slika P.1.6-25

RESENJE- RastavljajuCi veze pokolopaca A i B po vertikalnoj i kosoj ravni,

nagnutoj pod uglom ex., formiraju se dye zapremine: V; = (n / 2 +a)lR 2 12 i
V2 = (3n 12 -a)IR 2 12. Zapremina VI je zapremina tela, te se zato na nju maze
primeniti metoda potiska, Odeljak 1.6.2., primenom koje na potopljeno telo delu-
je sila potiska Po = pf;;g. Zapremina V2 je ispunjena tecnoscu, teZine G = pV2 g, i
na nju se primenjuje metoda ravnoteZe tecnosti, Odeljak 1.6.3. Na ravnim povrSi-
nama po kojimje izvrseno rastavljanje veze deluju dye normalne sile pritiska:
PN ] = pg(H - ~)Rl ; PN2 = pg(H + ~ sina)RI.
KoristeCi izraze za rezultujuce sile pritiska dobijaju se resenja:
a) PA = J(PNI + PN2 sina)2 +(Po - PN2 cosa)2 = 62810N ,
b) Ps = J(PNI + PN2 sina)2 +(G+ PN2 cosa)2 = 94446N.

p,,.
Problem 1.6-26. ReSiti primer 1.6-1. primenom
metoda potiska i ravnoteze tecnosti.
RESENJE-
a) Za poklopac A-A primenjuje se metoda potiska.
Uvodenjem dye rayne presecne povrsine, na kojima
deluju normalne sile pritiska
a) b)
PNl=[Pm+pg(h-~)JRl; PN2 =(Pm+pgh)RI, Slika P.l.6-26

formira se zapremina cilindricnog tela VA := i R 2nl, na kojn deluje sila potiska

Po == pVAg· Rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopacA-A iznosi:
PA == ~ +(Po + PN2 )2 = 17,86kN.
\
I

b) Pri rastavljanju veze B-B, formira se zapremina tecnosti VB = R 3 n, teZine

G = pVBg, na koju deluju i dye normalne sile pritiska

PN3
. [ 4R
= Pm + pg(h+3';) J1 2
-zR n; PN4
1
=(Pm + pgh)-ZR 2n;
tako da ce sila pritiska na sferni poklopac biti: PE =JP~3 + (G-· PN4 )2 = 2504N.
72 Sile pritiska na krive povrsi

JProiJlem 1.6-27 •. Rditi primer 1.5-17.

primenom metoda ravnotde tecnosti i
potiska.
RES.6NJE: Zbog jednostavnijeg pisanja
uvode se zapremine piramide
a) b) Vp =t(2a)2 H,VI =Vp ' V2 =V3 =Vp 12.
Slika P.1.6-27 IZQvajanjem zapremine piramide sa strane
tecnosti gustine PI dobija se iapremina VI (v. sl.P.1.6-27b) na koju deluju silekoje
se odredjuju primenom metode ravnoteze 'tecnosti, i glase:
P.<I ==[-Pv+Plg(l+a)j(2a)2, PYI =PIVIg·
Izdvajanjem zapremine pir<).mide sa strail(~ okvasenih povrsi tecnostima gustina P2
i P3' dobivaju se zapremine V2 i V3 (sl.P.1.6-27a), na koje prema metodi potiska
deluju sile:
2
P.<2 =[Pmgh -'P2gi-P3g(a+b)]2a , PY2 == P2 V2g,

L~<3 ==[Pmgh - (P3gi+ b)] 2a 2, PV3 == P}"3g·

Dakle, ukupna horizontalna sila pritiska je
Px == Px2 + P.d - P."l. = 440,74kN ,
dole je ukupna vertikalna si1a pritiska
. P, = PYI - PV2 - PV3 =[PI - ~ (P2 + i?3) ] Vpg = O.
Prema tome, ukupna sila pritisica je !'= Jp} + P.}. == 440,74kN.
. .
Problem 1.6-28. Rezervoar oblika zarubljenog konusa, .nalazi se na kosom zidu
nagnutom pod uglom ex,=45° prema horizontali., Pritisak u rezervoaru meri se
zivinim manometrom, cije je pokazivanje a=300mm. Odrediti sHe. koje opterecuju
zavrtnjeve A-A na istezanje i smicanje. Tezinu rezervoara' zanemariti. Dati su
. 3 ?
po daCl: d=O,5m, D=lm, h=lm, b=O;5m, P = lOOOkg 1 ro-', Pm = 13600kg/ ill .
Napomena: Zadatak resiti projektovanjem hive povrsi u proizvoljnom pravcu i
metodom ravnoteze tecnosti.

a) b) c)

Stika P.1.6-28
1?ESENJE- Postavljanjem jednaCine hidrostaticke ravnoteZe za manometat dobija
se natpritisak u tacki M koji iznosi: Pm == Pmga:'" pgb. Zadatak ce se resavati
 Site pritiska na krive povrSi 73

projektovanjem krive povrSi zarubljenog konusa u pravcima: i- istezanja i s-

smicanja. U ovim pravcima komponente rezultujuce sile po jedinici mase koje
deluju na fluidne delice (vo sI.Po1.6-28d) su: F; = gcosex. i Fs = g since Zapremine
koje su merodavne za odredivanje sila pritiska, prema Odeljku 1.6.1. prikazane su
srafurama na sl.P.1.6-28b i c. Medutim, odbacivanjem dvostruko srafiranih
delova, jer se sile pritiska na njima uravnotezavaju, dobivaju se nove merodavne
zapremine: V;', V/, Vs' Dakle, prema izrazu (1.6.6) definisu se sledece sile
pritiska:
2 2
Pi
I
= Pf/'F d I 2 2 d n l
i i =... = Prn-4-' P; = pV;F; = ti2(D +dD+d )h---h Jgcosex.,
1[ II , 1[

p,. = pVsF;. == P~ (D 2 +dD+d 2 )hgsinex..

Prema tome, traZene sile istezanja i smicanja veze A -A su:
Ri == P;'- P;"= 5079,7N, Rs = Ps =3178N.
Ovaj primer, takode, veoma lako, moze da se resi metodom ravnotde tecnosti
datom u Odeljku 1.6.3. Prema ovoj metodi, potrebno je posmatrati ravnoteZu
tecnosti koja se nalazi u zarubljenom konusu. Tada se definisu sila te:line tecnosti

G= P;2 (D 2
+dD+d 2 )hg, i normalna sila pritiska PN := (Pm + pghcosex.) d:n koja
deluje na rastavljenu vezu A-A. Na osnovu ovih sila odreduju se reakcije veze:
Ri := PN -Gcosex., Rs =Gsinex..
Problem 1.6-29. Sferno-konusni zatvarac obrtan oko horizontalne ose 0 zaptiva
otvor u pregradnom zidu. Odrediti ukupnu silu pritiska koja deluje na zatvarac.
Dati su podaci: R=500mm, r=300mm, h=lm, H=2m, ex.=45 0, Pm=2kPa, pv=2kPa,
p] = lOOOkg / m3 , P2 = 800kg / m3 .
RESENJE: Zbog jednostavnijeg pisanja uvode se duzine a = ~ R2 - r2 i b=R-a.
Da bi se problem resia
izdvojice se zapremina
zatvaraca (v. sl.P.1.6-29b)
i analizirace se sile
pritiska koje opterecuju H
tu zapreminu. Sa strane
tecnosti gustine p]' formi-
ra se zapremina leonusa,
koju primenom metode
ravnoteze tecnosti opte-
a) b)
recuju sile
Slika P.1.6-29
2
r n 2
G:= p]V]g:= p] -3-ag , PNl := (Pm + p]gh)r n.
Sa strane tecnosti gustine P2 formira se zapremina zarubljene sfere, na koju se
primenjuje metoda potiska. Prema tome na oyu zapreminu deluju sile:
74 Sile pritiska na krive povrsi

2 4 3
PN2 =(-Pv+P2gH )r n, Pz2 =P2V2g=P2(3R n-Vk)g;

gde je Vk -zapremina kalote, koja se odreduje izrazom Vk -= (3r2+b 2 )nb 16. Na

OSllOVU ovih sila pritiska odreduju se komponente rezultujuce sile pritiska:
Px -= (PN2 - PN1 ) eosex, = 377N, Pz = (?'V2 - PN1 )SillCX + PZ2 - G = 4001N,
odnosno rezultuJ'uca sila pritiska P -= (p2x + p2)112
y
= 40l9N.
Prublem 1.6-30. U pregradnom kosom, iIi kosom i vertikalnom, zidu nalazi se
cilindricni poklopac, poluprecIuka R=O,5m i sirine 1= 2m, Cilindricni pregradni
zid kvase sa jedne strane jedna tecnost, a sa druge strane jedna iii dye tecnosti
raz!icitih gustina. Odrediti intenzitet rezultuju6e sile pritiska na cilindricni
pregradni poklopac, Giji je polozaj prikazan na sl.P.1.6-30a-d. Dati podaci su:
3 3 3
h 1=2m, h2 =lm, cx=45°, PI =800kg/m , P2 =900kg/m , P3 =lOOOkg/m ,
Pm=O,2bar.

Slika P.1.6-30

b) c) d)
Slika P.1.6-30.1
REJENJE' Pri rdavanju sva cedri postavljena problema, treba koristiti metode
ravnoteZe tecnosti i potiska. Tom prilikom na izdvojene cilindricnezapremine
deluju povrsinske i zaprerninske sile, prikazane na sLP.1.6-30.1. Radi kraceg
zapisa ovih sila uvode se oznake za merodavne proracunske povdine i zaprernine
1 2 1 2 • R 2n 1 2
a=RI;A=2RI; Vj=2Rnl;V2=2R (n-cx)l;v3=-4-1;V4='4Rcxl;
tako da se resenja lllOgU napisati kao:
2 2}1/2
a) P= {[CPN2-PN1)sincx] +[G2-POI+(PN2-PNI)COSCX] =13,2kN;
PNl = Plghl A ; PN2 = P2gh2 A ; POI = PIVjg; G2 = P2Vjg·
I . 2' 2)112
b) P = \[(PHi - PN2 - PN3 ) Sin aj +[G3 +G2 - POI +(PN3 +PNZ - J~vl)cosctl = 12643N
 Site pritiska na krive povrsi 75

PNI = PlghlA; PN2 = pzg(h2 - ~ sina)a; PN3 =:= (P2gh2 +P3g~ sina)a;
POI = Plr~g; G2 = P2 V4g; G3 == P3 V2g·
c)
P", . J2 + [G2 -
{[ Pm - PN21 + (PN3 - PN22 ) sma 2
POI - P03 + (PN22 - PN3 ) cosaJ }112 '" 23806,6N

Pm =Plg(hl - ~)a ; PN21 =[ Pm + pzg(h 2 - ~) Ja ; PN22 ==[ Pm + pzg(h 2 + ~ sina) Ja;

PN3 == (Plgh l + P3g~ sina)a ; POI = Pl V3g ; G2 = P2 (V2 +V3 )g; G3 = pFzg·
2
d) P == {rPNI - PN3 + (PM -PN2 )sina]z +[Gl -P02 -P03 - (PM-PN 2 )COsaft = 24731,SN

PM = Pma; PNl == (Pm + p]g"2)a

R hR.
; PN2 == P2g( 2 - 2 sllla)a;
R
PN3 =(P2gh2 + P3g"2)a ; G] = pJ/3g ; P02 = P2 VZg; P03 == P3 V3g·

Problem 1.6-31. Konusno-polusferni zatvarac A-Asa spoljne strane kvasi tecnost

gustine PI a sa unutrasnje tecnost.gustine PZ' U polozaju prikazanoID na sLP.1.6-
31 zatvarac je neopterecen. Usled dejstva
sile F, na klip teiine G, polje pritiska 11
tecnosti gustine Pz ce se promeniti, a
poldopac A-A ce biti opterecen, Odrediti
silu koja OVOID prilikom deluje na zatvarac
A-A. Poznate veliCine su: h. if, d. r, R. F. G,

REfENJE- R A = F (2r I d) 2,
Slilm P.1.6-31

\ I
76

1.7. RELA'fIVNO MIROVANJE 'fECNOS'fll PRI

TRANSlLACUI

1.7.1. Osrmo'lfIDI.1xll jedIrnaciJllal rciaUvIDI.@g milrmr21Irnja flhlllida.

P®lje pdtiska i . izobarske povdi
Ako se u rezervoaru (v. s1.1.7.1) nalazi fluid gustine p i aka se rezervoar kreee
konstantnim translatornim ubrzanjem = a a/ +ayJ +aJ tada fluid u odnasu na
rezervoar relativno miruje. Ukoliko ubrzanje a nije konstantno, vee promenljivo,
tada se 0 relativnom mirovanju, jednostavno, ne moze ni govoriti jer u tom slucaju
fluid struji, a koriseeni fizicko-matematicki model strujanja je sasvim drugaCiji
nego onaj koji vazi za mirovanje fluida. Osnovna jednaCina mirovanja fluida -
Ojlerova jednaCina (1.1.1), vazi i za relativno mirovanje fluida i ona u skalarnom
obliku glasi:
(1.7.1)
Na fiuidni de lie, na koji deluje sila teiine po jedinici mase g, pri relativnom
mirovanju izazvanom konstantnim ubrzanjem ii deluje inercijalna sila po jedinici
mase -a. Dakle, rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je:
F =if + ( -5) = FJ + FyJ + F'J = const. ,
pri cemu su F", Fy i F z komponente sileo Kaleo je
rezultujuca zapreminska sila konstantna to je po(ie
sila koje c1eluje na fluid hornogeno. S druge strane, iz
, Ojlerove jednaCine (1.7.1) napisane u vektorskom
obliku:
pF = grad p (1.7.2)
sledi da je polje pritiska promenljivo n svim
Slika 1.7.1 pravcima, izuzev u pravcu koji je normalan na sHu F
(povrs p=const. sa s1. 1.7.1).
Integraljenjem jednacine (1.7.1) dobija se polje apsolutnog pritiska
p= p(Fxx+Fyy+Fzz)+C , (1.7.3)
u kome se konstanta integracije C odreduje iz granicnog uslova poznavanja
pritiska u nekoj tacki fluidnog prostora u usvojenom koordinatnom sistemu OXYz,<
Ovaj koordinatni sistem moze se, u principu, vezati bilo gde; ali u slucajevima
kada se veze za: nivo slobodne povrsi, nivo tecnosti u rezervoam iii neku drugu
karakteristicnu izobarsku POVIS, konstantu C je najlakse odrediti. Posle dobijanja
konstante integracije C polje pritislca je potpuno odredeno, i ono je linea17lo
promenljivo sa koordinatama x , y i z. Nadjeno polje pritiska, se moze iskoristiti
za definisanje izobarskih povrsi. Nairne, ako· se u jednaCinu (1.7.3) stavi
p=K=const. dobice se jednacine izobarskih povrSi:

K-C Fx Fy
z=PF;-F;x-F;Y (1.7.4)
Iz (1.7.4) sledi da su izobare ravne povr.fi, koje su u odnosu na horizontalu nagnute
pod uglovima
 Relativno mirovanje teenosti pri traJ7siaciji 77

Fx
a == arctg(p) ,
z
Prema tome, i s/obodna povr.! tecnosti je rtn'na pow§, para/e/na sa osta/im
izobarskim povr.!im~ a njena jednaCina se dobija iz (1.7.4) za K = Pa'

1.7.2. SHe pritiisl!!:.a I!!:.oje deJluju lIll.ll! lraVlIllC i krive povdi.

Sila pritiska koja deluje na bilo kakvu ravnu iii krivu povrS A maze se odrediti,
i za slucaj relativnog mirovanja tecnosti pri translaciji, primenom opsteg izraza
(1.5.1), !coji glasi:
(1.7.5)
Kao sto je ovaj izraz za silu pritiska bilo moguce pojednostaviti za primenu u
Odeljcima 1.5. i 1.6., to ce i ovde biti moguce, a 0 cemu ce biti vise reci kroz
primenu u slucajevima ravnih i krivih povrsi.

c)
b)
Slika 1.7.2.
a) U sIucaju kada je okJlasena ra/lna POJlr.! (sl.l.7.2a), sila pritiska se odreduje
prime nom jednog ad izraza
('
P = JA pdA == p~zcA = PeA , (1.7.6)
pn cemu su: z c - verti!caIno rastojanje ad tezistaokvasene povrSl do nivoa
slobodne povrsi tecnosti, i P e - hidrostaticki pritisak u tezistu okvasene povrsi. Od
obIika za silu pritiska (1.7.5) na oblik (1.7.6), moguce je preCi sarno zato sto je
polje pritiska p=p(x,y.z), predstavljeno izrazom (1.7~3), linearno promenljivo sa
koordinatama x, y, i z.
b) U slucaju kada tecnost basi hivlt povrs (s1.1. 7.2b) tad a se kompbnente sile
pritiska odreduju kao
lj=tpdA;=PF,fAidA;=pV;P; (i=x,y,z) (1.7.7)
I

gde se zapremine V, dobivajll projektova~em krive povrsi, u koordinatnim

pravcima, na nivo slobodne powsi. Na osnovu komponenata P; odreduje se
rezultujuca sila pritiska P == ~ P; + p) + Pz2 , i pravci njenog dejstva; koji su u
odnosu na horizontalu odredeni uglovima (Xi == arctg(p; / P), (i=x, y, z): Prime nom
78 Relativl10 mirovanje tecnosti pri translaciji

izraza (1.7.7) moze se odrediti komponenta stle pritis!ca !coja dehije Ita hivlt povr.f
ttproizvo(;ilOm.prtlVCt~odredenom ortom normale S (v. sl.1.7.2c), kao
Ps = pVsFs (1.7.8)
gde je Vs - zapremina dobijena projektovanjem krive povdi, u s-pravcu, na nivo
slobodne povrsi tesnosti, dok je komponenta rezultujuce zapreminske sile po
jedinici mase F~ = F cos(F, s). Napadna linija sila p, prolazi kroz teZista zapre-
mina Vi (i=x, y, Z, s).

1.7.3. Odredivalllje sna ]!llJriUska teclllostii )lUll kri:wce JllovrlH

meto«iama ravllllo1i:eze teCllll(])sti i poUska

Ponekad sile pritiska na krive povrsi, postupkom izlozenim u Odeljku 1.7.2.,

nije jednostavno odrediti. Naime, koriscenjem izraza (1.7.7) sile pritiska je
moguce odrediti za bilo kakav oblik krive povrsi: Ali, u nekim slucajevima
odredivanje merodavne zapremine Vi i nije tako lak posao. U tim slucajevima
moguce je primeniti ili metodu ravnoteZe tecnosti (Odeljak 1.6.3) iii metodu
potiska (Odeljak 1.6.2).

a) b)
Slika 1.7.3.
a) Metoda ravnote:fe tecnostt:
Kada neku krivu povrs kvasi tecnost, kao sto je prikazano na sl.1.7.3a, tada sila
pritiska moze da se odredi primenom izraza (1.7.5). Medutim, integral u tom
izrazu ponekad nije lako reSiti, jer kriva povrs maze bitiproizvoljnog oblika, a kao
drugo, za takav proizvoljan oblik tesko je naCi polje pritiska na povrsi. Zato se, u
cilju odredivanja sile pritiska, kriva povrs zatvara ravnom povrsi i na taj nacin se
dobija zatvorena kontura koja ogranicava zapreminu V. Ravne povrsi se uvode
zato §to se na takvoj povrsi najlakse odreduje sila PN , na pI. prime nom izraza
(1.7.6). Sada se formirana zapremina V,koju ispunjava tecnost, moze izdvojiti i II
njoj posmatrati ravnoteZa tecnosti. Tom prilikom, koriscenjem Ojlerove jednaCine
(1.7.2) i veze izmedu povrilinskog i zapreminskog integrala, dobija se sila pritiska

P"" - f pdA f piii + P I grad pdV + P JpFdV + P

A
=
A
N =
V
N =
V
N

( 1.7.9)
Izraz (1.7.9) u potpunosti definise silu pritiska koja deluje na krivu povrs
(sl.1.7.3a). Medutim, ~ razloga jednostavnosti zapisa uvodi se komponenta
 Relativno mirovanje teci10sti pri translaciji 79

rezultujuce sile pritiska PF :::: pVF, koja se razlaze na komponente: PF :::: G+ F;1l'
gde je G:::: pflg tezina tecnosti i F;1l =: -pV5 - sila inercije. Prema tome, jednacina
(1. 7.9) moze da se napise u sledecem 0 b liku
P::::G+F;n+PN=-R (1.7.10)
Ova jednaCina izraiava ravnoteiu sila koje deluju na izdvojenu fluidnu zaprerninu
V Treba naglasiti da je rezultujuca sila pritiska P jedllaka sili reakcije veze
R=.:: -P. Za slucaj mirovanja fluida ii:::: 0, tj. F;n :::: 0, jednacilla (1.7.10) se svodi
na izraz (1.6.9). Na kraju treba napomenuti da napadna linija sila pritiska PF
prolazi ktoz teiiste zapremille Vi ona je normalna na izobarske povrsi.
b) hfetoda potiska.
U koliko je lleka kriva povrs okvasena taka da se pri rastavljanju veze dobija
zapremina Vkoja nije ispunjena tecnoscu (v. sl.1.7.3b), tada se postupak opisan u
Odeljku 1.7.3a u potpunosti moze ponoviti. Tom prilikom, jed ina razlika biee u
smeru sile PF , koja je sada usmerena lea nivo~ slobodne povrsi tecnosti, i
predstavlja opftu (Arhiinedo/Ju) stlu potiska za slucaj jednoliko ubrzallog - transla-
tornog kretanja. Ova sila potiska definisanaje izrazom -PF =: -pr;fr:::: -pV(g -5),
i za slucaj mirovanja (5 =0) svodi se na silu potiska (1.6.7). Ona je, takode,
normalna na izobare, a njen pravac napadne linije prolazi kroz teziste zapremine
V. Dakle, jednacina ravnoteie sila, koje deluju na izdvojenu zapreminu (sl.l.7.3b),
glasi:

.Problem 1.7.1. Sud cilindricnog oblika (sl.P.1.7-1a) kreee se translatorno konsta-

ntnim ubrzanjem a:::: 4,5m/ S2 Odrediti sile pritiska koje optereeuju poklopce A, B
i C. Dati podaci su: d=SOOrnm, D=lOOmm, h=lOOmrn, H=lm, /=lm, b=O,Sm, a=45°,
3
13=60°, Pm=1480Pa, P = lOOOkg/ m •

RESENJE Rezultujuea zapreminska sila po jedinici rnase, koja deluje na bilo koji
fluidni delle, je F = g- 5; pa ce u usvojenom koordinatnom sistemu vezanom za

F'~"
F
A
Zc,B

P
B
A

Slika P.1.7-1
80 Relativno mirovanje tea10sti pri Irans!acUi

nivo tecnosti u sudu projekcije sile biti: Fx =-acosa., Fy = 0, Fz = -g+asina..

Uvrstavanjem ovih komponeilti sile F u Ojlerovu jednaCinu (1.7.1), dobija se
p = -p[acosa.x+(g- asina.)z] +C.
Iz uslova poznavanja pritiska na nivon tecnosti u sudu, tj. u koordillatnom
pocetku (x=z=O, P = Pa + Pm)' dobija se konstanta illtegracije C = Pa + Pm' pa ce
polje pritiska biti
P- P" = Pm - p[acosa.x+(g-asina.)zl· (1)
S obzirom da su povrsille poklopca A, B i C rayne povrsi, to se sile pritiska na
njima mogu odrediti primenom izraza (1.7.6), u kojima su natpritisci u teiistima
povrsina odredeni if;razom (1). Prema tome, sile pritiska su:
2
PA == (p- P,,)x=-I AA = {Pm + p[alcosa.+(g-asina.)H]} d 4TC == 2217N,
z=-Ji

PE == (p- Pa ) x_-b AE ={pm - d

~ A TC =1478N,
p[abcosa.-(g-dsina.)H]}-2 2 Slnl-'
b-Ji . .

x=O AC =[Pm + p(g-asina.)(H +f+h) ] D;n == 81,9N.

z=(H+d/2+h) .
Ovaj zadatak moze se resiti drugaCije .. Nairne, sile pritiska: PA i Pc mogu se
odrediti primenom izraza (1.7.7), dok se 8ila PB moze odrediti prim~nom izraza
(1.7.8). Za primenu ovih izraza potrebno je poznavati polozaj nivoa sIobodne
povrSi tecnosti. Zato ce se, kao prvo, odrediti jednaCina slobodne povrsi tecnosti.
Ova jednacina sledi iz polja pritiska, odredenog jednacinom (1), kada se ~uvrsti
P = P a ' i glasi:
Pm a cosa.
Z= . ~
p(g -a sina.) g-a sma.
Ova jedn3cin3, liZ pOlloe (1.7.4), maze da se napi~e u kracem obliku, koji glasi:
Pm Fx
x (2)
z == plFzl + IFil ,
1z ovog obIika jednaCine slobodne povrsi tecnosti dolazi se do veoma vaznog
zakljuiSka: da je nivo slobodne povrsi tecnosti, uodnosu na nivo tecnosti u sudu,
podignut za rastojanje zm == Pm / plFJ Ako bi usudu iznad nivoa teiSnosti vladao
potpritisak P v' tada bi Divo slobodne povrsi tecnosti bio ispod nivoa tecnosti u
sudu na rastojanju Zv == Pv / ~FJ U slucaju da je IFzl == g, tada se nivoi slobodnih
povrsi nalaze na rastojanjima Pm / pg iIi Pv / pg, koja su detaljno opisana u
Odeljcima 1.1.5a i b. Pre nego se pre de na odredivanje sila pritiska,treba odrediti
odgovarajuee geometrijske parametre. Prvo, ugao nagiba izmadu horizontale i
izobarskih povrsi, koji se odreduje iz jednacine (2),iznosi
y == arctg- I
Fx == arctg acosa. == 25 6°.
Fz I g-asma.'
Drugo, iz jednaCine za polje pritiska (1), primenjene za teZiste poklopca B, odre-
duje se vertikalno rastojanje
 Relativl10 mirovanje te.Cnosti pri translaciji 81

. Pm .acoscx b H'
Zc = p(g-asinti) g-asincx + ,
na osnovu kojeg se, kao trece, odreduje rastojanje
11c =Zc [cos ~ + sin ~tg(~ - y)].
Na kraju, potrebno je odrediti komponentu rezultujuce zapreminslee sile po
jedinici mase u pravcu dejstva sHe PB , a ona iznosi
IFBI =gcos~+asin(~-cx) = IFxlsin~+IFzlcos~.
Konacno, primenom izraza (1.7.7) odreduju se sile pritislea
d2rr; Z
PA = PV:4 IFxl= P-4-(l+b+ t~)aCoscx=2217N,
D2rr; d .
Pc = pVc I~ I= P-4-(zm +H +2+ h)(g-asmcx) =81,9N ,
dole se sa izrazom (1.7.8) odreduje sila

PH = pVBIFBI = P4~;:~ llcl sI=

F 1478N
U prethodnim izrazima za sile pritiska koriscene Su apsolutne vrednosti za
komponente rezultujuce zapreminslee sile, zato sto su sile pritiska ucrtane na
sl.P.1.7-1 suprotnog smera od pozitivno orijentisanih OSa x i z.
Problem 1.7-2. Prizmaticni sud sirine B=lm, krece se translatorno konstantnim
ubrzanjem a == Sml S2. Odrediti ugao u odnosu na horizontalu pod kojim je
nagnuta tecnost pri translaciji, kao i silu koja opterecuje dno suda. Dati su podaci:
3
L=2m, H=lm, cx=30°, Pm = 800Pa, p= 1000kg/m .

RESENJE: Rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase je F == g - ii. Pro-

jektovanjem ove sile na horizontalni i na
vertikalni pravac, i prime nom jednacine (1.7.4)
dobija se ugao pod kojim je nagnuta tecnost u
odnosu na horizontalu, koji iznosi
acoscx .
~ = arctg(----·-:--) == 30 6 •0
Pnmenom izraza
g-aSl11cx '
(1.7.6) dobija se sila pritiska na dno suda
P = [Pm + p(g- a sin ()(,) H]BL == 16220N.
Problem 1.7-3. Autocisterna se krece konstantnom brzinom v==70km!h u krivini
ciji je nagib definisan uglom cx=2°. Radijus krivip.e je R=600m. U autocisterni
koja ima povrsinu poprecnog preseka oblika elipse: nitlazise benZin, napunjen do
visine h. Iznad benzina vlada atmosferski pritisak. Nivo slobodne povrsi tecnosti
prikazan nasl.P.1.7-3 odnosi se na stanje mirovanja na horizontalnom delu puta.
Odrediti;
a) ugao u odnosu na horizontalu pod kojimje nagnut benzin,
b) silu pritiska koja opterecuje dno autocisterne.
Dati su podaci: a=lm, b=1,2m, h=O,lm, p =7S0kgl m 3 •
82 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji

RESENJE: Kako se autocisterna nalazi u krivini to ce na fluidne delice delovati

inercijalna sila po jedinici mase an = v 2 / R. S obzirom da je radijus krivine mnogo
veti od poprecnih dimenzija auto-
cisterne, to ce se smatrati da je
an = const .
a) Iz jednacine tipa (1.7.4) sledi
cosa
B= arctg 2 3,68°.
gRlv -sincx.
b) Primenom izraza (1.7.6) dobija se sila
pritiska na dna auto-cisterne
P = pg(h + a)abn coscx. = 30492N.

Slika P.1.7-3 Nadena resenja vaze i za vagon-cisterne

koje imaju poprecni presek ablika elipse.
Problem 1.7-4. Rezervoar R, sirine L, podeljen je pregradom P na dye jednake
komore. Iznad nivoa vade desne komore je vazduh pod natpritiskom Pm' a iznad
nivoa leve komore vlada potpritisak Pv ' U pregra Ji P, pri dnu, nalazi se procep,
tako da voda moze da pretice iz komore u leomom. Rezervoar se krece
konstantnim translatornim - horizontalnim
R ubrzanjem a. Odrediti ubrzanje a, tako da
pritisci u vazdusnim prostorima obe komore
h budu isti. Vazduh u komorama menja stanje
1
izotermski. Poznate veliCine su: h, H, I, L,

RESENJE- Traieno ubrzanje je

p H
gI ,
a=TI"
2h(Pm + Pv )
. . ), +b J
1
, LP - a Pv +(Pa + Pm) h'.:.b
pd cemu je b == (P m+ Pv ) / pg.
Pro/;/em 1.7-5. Sud oblika kocke, stranica 21=4m, napunjen jedvema tecnostima
gustina PI =::800kg/m3 i P2 =lOOOkgim 3 , koje se nemesaju, i krece se transla-
torno konstantnim ubrzanjem a pod uglom cx.=45° prema horizontali. Odrediti
ubrzanje a tako da slobodna povrs bude upravna na poklopac suda AB, na kome
A B
~' x o se na rastojanju 112 na).azi otvor; a
potom odrediti sHu pritiska koja

%
i
',( g
ga opt~recuje. ,
-a, ......,...." ..
RESENJE: Rezultujuca zapremi-,
nska sila po jedinici mase
F=:: g- a ima komponente
Fx == ~c()scx.,Fy = 0 i F. == g- ;:::ina..
21 aJ b)
1z uslova zadatka, da je slohodna
povrs normalna na poklopac AB
Slika P.1.7-5
 Relativno mirovanje teenosti pri transIaciji 83

(Fz ::: 0) dobija se a::: g / sina. Prema tome, horizontalna komponenta sile je
Fx = g / tga. U usvojenom koordinatnom sistemu, vezanom za mali otvor, jedna-
Cina za apsolutni pritisak (1.7.3) ima oblik: p(i) ::: Pigx I tga+Ci , gde i=l oznacava
tecnost gustine PI' a i=2 tecnost gustine P2' Koristeci uslove za pritisak u
koordinatnom pocetku (x=O, p::: Pa) i na razdelnoj poyrsi tecnosti (x=II2,
p::: p a + PIgI12tga), dobivaju se· ,konstante integracije CI ::: p a i
C2 = Pa + (PI - P2 )g/ I 2tga. Polja pritisaka u posrnatranim tecnostima odredena
su izrazima:
(p_ p P -.Lx, (p_ P /2)
a
)(1):::
I tga a . I 2 2
:::[p
gl+p g(X_l)J_l- .
2 tga
KoristeCi ova polja pritiska i izraze (1.7.6), odreduju se sile pritiska:
;; ::: (p- Pa)~~oAI =0, P2 ::: (p- Pa)~~IA2::: (PI +P2) t:a /3 = 141,3N .
Dakle, rezultujuca sila pritiska na poklopacAB je P AB ::: P2 .
.Problem 1.7-6. Prizmaticni sud, sirine B, krece se konstantnim translatornirn
ubrzanjem a koje je u odnosu na horizontalu nagnuto pod uglom a. U sudu se
nalaze dye tecnosti gustilla PI i P2' koje se ne mesaju. Odrediti sile pfitiska koje
opterecuju poklopce A-A i B-B kada poyrs razdvajanja tecnosti prolazi kroz tacku
D. Pozllate veliCine su: h, d, b, I, B, a, a, PI' P2'
+z
v -I a) <10_---3- V- x b)
h IE " - ~ Ie '
d -_-___p~~~-~~~~~~~~~A "~F.' :}>::.::;/ PAl~A
' - ",,,,,,,,,,,,,,,,, ..

b ~-p;-----.=-:::---- g -- \ D -"""-",,,,- ~~
1
~i'~ ;A _~·:>//'li11---~- oft-A
Slika P.L7-6
RESENJE: Analiza sila koje deluju na poklopceA-A i B-B prikazana jena s1. P1.7-
6b. KoristeCi sHean postupak resavanja kao u primeru 1.7-5. dobijaju se izrazi za
sile:
PA = PAl +PA2 ; PAl::: PI[ alcosa+(g-aSilla)(h+f-b)]cd -b)B ,
PA2 ::: {P2 [/acosa+(g -asina)(h +d)]- (P2 -,- PI)(g-asina)(h +d +b)}2bB ,
. d+b.·
PE ;::; PI (g-asina)(h+- -)(d+b)B .
2
ProD/em 1.7-7. Zatvoreni ciJindrielli sud (s1. P.1.7"7a) precnika D=200rnrn i visille
H=300mm na poklopcu A ima pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju
R=80mm od ose i u kojoj je voda napulljella do visille h=lOOmm. Sud se krece
kOllstantllim horizontalllim - trallsJatornim ubrzanjem a::: 2ml S2. Odrediti sile
84 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji

pritiska koje deluju na poklopce A iE, ako poklopae Bpredstavlja donji dec sfere
i ako predstavlja gornji dec sfere. .
z
x

c)
a) b)
G
Slika P.1.7-7
RESENJE: SHe pritiska na poklopee A i E, u ovom slucaju, mogu biti odredene na
razlicite nacine. Zato ce se odrediti polje. pritiska i jednaCina slobodne povrsi
tecnosti u koordinatnom sistemu vezanom za nivo slobodne povrsi i za osu
simetrije suda. UvdtavajuCi komponente rezultujuce zapreminske sile Fx = -a,
Fy ==0 i F. =-g, u jednacinu (1.7.1), integraleCi je, i koristeCi u koordinatnom
pocetku (x=z=O) gramem uslov P = Pa' dOblJa se polje pritiska
P-Pa=-p(ax+gz); iz kojeg se (za P=P a ) dobija jednacina slobodne povrsi
tecnosti z == - X a / g, odnosno iz nje rastojanje .z 0 =: aR / g koje definise polozaj
usvojenog koordinatnog sistema u odnosu na pijezometarsku eevCieu.
Sila pritiska na poklopae A moze biti odredjena primenom izraza (1.7.6) i
iznosi:
. . 2 /
AA == pg(zo +h).D. n: 4 = 35,8N ;
z=-(zo+h)
iIi primenom izraza (1.7.7), iz koga se dobija identican izraz za silu . PA • Sila
pritiska na poldopae B, u slucaju da on predstavlja donji deo sfere(v. sl.P.1.7-7b),
odredice se zapreminskom (opstom) metodom i metodom ravnoteZe tecnosti. Za
primenu zapreminske metode, tj. izraza (1.7.7), potrebno je odrediti zapremine
nastale projektovanjem hive povrsi poklopca E na nivo slobodne p0\rrsi tecnosti u
vertikalnom i horizontalnom praveu. To projektovcmje je prikazano na s1. P.1.7-
7b, pre rna kojem ce kornponente sHe pritiska na poldopac B biti
11 4 D 3 D21[ l
II
PBz == PVBz Fz = plZ3(T) rt+T(H+h+zo) Jg,
14 D2
PBx == pVBx FxI I= P23(T) n:a .
Ovde treba napomenuti da je zaprernina polusfere VBx dobijenaposle odbaeiva-
nja dvostruko srafiranih zapremina u horizontalnorn praveu, jer Se na tim
 Relativno mirovanje te.c71Osti pri translaciji 85

delovima sile pritiska uravnoteiavaju. Rezultujuca sila pritiska koja deluje na

poldopac 15 je
P~ = + !Pix
= 148,9N . pi,
Ova sila moze da 8e odredi i primenom ravnoteie tecnosti, tj. jednaCinom
ravnoteie sila (1.7.10). Primenom ravnoteie tecnosti, izdvaja se zapremina
14(D)3
V = 23 e lillSU se 81·1e: tezme
T TC, df··~ ~. G=pvT/g ,1lleTCIJe
••• Fin = pya
T7. In·l
1 norma a S1 a
2
pritiska PN = P D41t (H +h +zo)g. Dakle, primenom ravnoteze tecnosti, sila pritiska
na poklopac B iznosi:
J
P~ = F;~ +(PN +G)2 =148,9N .
U slucaju da poklopac B predstavlja gornji deo sfere (v. s1. P.1.7-7c) izdvaja se
zapremina polusfere V na !coju se primenjuje metoda potiska, odnosno jednacina
ravnoteie sila (1.7.11). Prema ovoj metodi, na polusferu deluje normalna sila Pzv i
sila potiska
PF =-pVF=-pV(g-a)=-pVgk+pVaf.
Prema tome, sila pritiska na poklopac B iznosi
p;=J(pVa)2+(PN -pVg)2 =107,9N.
I sila P; moze da se odredi, kao i P~, uopstenom zaprerninskom metodom - izraz
(1.7.7), ali ovde taj izraz vise nema svrhe primenjivati.
ProDlem 1.7-8. Sud napunjen vodom krece se konsta-
ntnim translatornim ubrzanjem a = 3,27m / S2 koje je
postavljeno pod uglom a=30° U odnosu na horizontalu.
Ovaj sud, oblika eliptickog cilindra, zatvara polusferno
dno poluprecnika R=200mm.
a) Odrediti sile istezanJa i smicanja zavrtanjske veze A-A.
Pri tome tezinu polusfernog dna zanemariti.
b) Koliko treba da bude ubrzanje a da bi sila smicanja
zavrtnjeva A -A bila jednaka nuli?
Dati podaci su: Pm := 2kPa, h=lm, ~=45°.
Slika P.1.7-8
RE:SENJE'
a) F; := pR 2 n { P;' +(g + a sina)h +j R[ acos(~ -a) + gSin~l}:= 1858,7N ,
Fs := ~pR3n[geos~-aSin(~-a)l = l02N.
b) a = geos ~ / sin(~-cx.) = 2,73g

Problem 1.7·9. Rezervoar prizmaticno -

cilindricnog oblika, koji je napunjen vodom,
krece se konstantnim translatornim ubiza-
njem a;
nagnutim pod uglom a u odnosu na
horizontalu. Odrediti sHe pritiska koje
Slika P.l.7-9
opterecuju cilindricni poklopac A-A i ravni
86 Relativno mirovanje teCnosti pri translacij'i

poklopac B-B. Dati podaci su: h=200mm, b=lOOmm, d=200mm, 1=250mm,

R=lOOmm, a = 3m/::P, ex,=30°, ~=45°, p= lOOOkgim3 •
RESENJE:
PA := J(~v + pVacoscxi +CpV)2 (g+a sinal ::=: 156,79N ,
PH = p[-abcosex,+(g+asinex)(h +Rsin~)12Rlsin~::: 89,15N ,
gde su:
PN = p[adcosex+(g +a sinex)(h +Rsin~)12RI sin~ , v:= (71:- ~ + sin~cos~)R2l .
Problem 1.7-10. Ako se na cilindricnom rezervoaru, iz primera 1.7-1., ravni
poklopci A, B i C zamene sa: a) polusfernim poklopcem AI, b) polusfernim
poklopcem A2, c) poluelipsoidnim poklopcem B, i d) polusfernim poklopcem C.
Odrediti intenzitete sila pritiska koje deluju na nove poklopce.
RESENJE: Pri resavanju zadatka
treba koristiti metode ravnotde
tecnosti i potiska (Odeljak 1.7.3).
Tom priikom izdvajaju se zapremine:
3.: d3 D3_
d
___
I, ._ _ _ _71:_ / __ 11:
VA - 12' VB - 12 sin~' f, c - 12 '
na Cijim ravnim presecnim povrsi-
nama deluju normalne sile pritiska
PA , PB iIi Pc' koje su vee odredene n
primeru 1.7-1. Primenom opisanog
Stika P.1.7-10
postupka dobijaju se resenja:
2
a) PAl = {CPA + pVAacosex)2 +[PVA (g-asinex)1 f/2 := 2331N.
b) PA2 = {CPA -pvAacosex)2+[pVAcg-asinex)j2r/2 =2124N.
c) PR- B = {[PH - PVB(gcos~ +a sin(13- ()(.»)]Z + [pVB(gsin~- a cos(~ _a»)]2f/Z ::: 1258N
2
d) Pc - c == {[ Pc + pVc(g- a sin()(.)] + (pVcacosex)Z }:= 83,6N.

Problem 1.1-U.• Sud napunjen tecnoscu gustine p, sirine B, kreee se kOl1stantl1im

translatornim ubrzanjem

,~': :::'--~.__ --__Fj~"

'll)g
a
nagnutim u odnosu na
horizontalu pod uglom
ex. U kOSOill zidu snda,
i A -- nagnutoill pod uglom ~
I
I
I
u odnosu na horizonta-
I In, nalazi se pravougaoni
: "-----'<c-------'*
I otvor koji je zatvoren
I"""f----'-_
poklopcem dvostrukog
p PVg polucilindricnog oblika.
b) Odrediti sile istezanja i
a)
smicanja zavrtanjske
Slika P.1.7-11
 Relativno mirovanje tecnosti prj translaciji 87

veze A-A. TeZinu poklopca zanemariti. Poznate velicine su: h, I, r, R, B, a, a, ~) p.

RESENJE: RastavljajuCi vezu A-A po ravnoj povrsi A-A formiraju se dye
zapremine polusfernog oblika Vo i V. Na zapreminu Vo == r 2 nB / 2 primenjuje se
metoda potiska, po kojoj na OVil zapreminu deluju dye komponente sile potiska
pVog i pVoa, i normalna sila pritiska
PN1 == p[-acosa(l- r cos~) +(g+asina)(h -rsin~)l2rB.
Na zapreminu tecnosti V == R 2 nB / 2 primenjuje se metoda ravnoteze tecnosti. Na
oyu zapreminu tecnosti deluju sile: tdine pVg, inercije pVa i normalna sila
pritiska
PN2 == p[-acosa(l+Rcos~)+(g+asina)(h+Rsin~)l2RB.
projektovanjem navedenih sila u merodavnim pravcima dobijajll se: sila istezanja
F; == PN1 +PN2 - p(V -Vo)[gcos~+asin«x.+~)],
i sila smicanja
Fs == p(V - Vo)[gsin~ - acos(a+ ~)l '
koje opterecuju zavrtanjsku vezu A-A.
Problem 1.7-12. Sud se krece translatorno :::t=;
-.;.-.
konstantnim ubrzanjem a=2g , koje je nagnuto -T-
1 h
pod uglom a u odnosu nu horizontalu. Odrediti 1

,~
1
1
ugao a taka da rezultujuca sila pritiska koja 1
1
deluje na cilindricni poklopac A-A, sirine B, 1
I
bude jednaka nulL Poznate veliCine su: I, h, I
I
I"
(I=h), R, B) p.

RESENJE: Slika P.1.7-12

Problem 1.7-13. U sudu oblika kvadra, sirine I, nalazi se pregrada B-C koja sud
deli na dye komore, koje su napunjene tecnostima gustina Pl i P2' U kosom delu
pregradnog zida, koji je nagnut pod
uglom ~, nalazi se pravougaoni otvor, koji
je zutvoren (po celoj Slflm suda)
polucilindricnim poklopcem A -A. Sud se
krece translatorno konstantnim ubrza-
njem a, koje je u odnosu na horizontalu
nagnuto pod uglom a. Pri ovakvom
kretanju suda odrediti sile istezanja i
smicanja zavrtanjske veze A-A. Za vreme
kretanja sud a tecnosti gustina PI i P2 ne
kvase go rnj i poklopac suda. Poznate
velicine su: a, b, c, d, R, h, H, I, Pm) Pm'
1 2 Slika P.1.7-13
Pp P2' a, ~, G.
RESENJE: TraZene sile istezanja i smicanja zavrtnjevaA-A su:
88 Relativno mirovanje teenosti pri translaciji

F;:= P
N1
-PN2 +(PI-P2)[gcos~+asin(~-a)1±R2nl+GCOS~ ,

Ps ~ (PI - p2)[gsin~ -acos(~-a)l ± R2nl- G sin~ ,

pri cemu su sile:
PNl = {Pm, +Pl[acosa(bI2-d)+(g-asina)hl}2RI,
PN2 = {Pm 2
+P2[-acosa(c/2+d)+(g-asina)HJ}2RI.
 89

1.S. RELATIVNO MlROVANJE TECNOSTI FR! ROTACIJI

IJtl. Pofije pdti51ka n b.:o1l»ar51ke povdi

Razrnatraee se opsti slucaj relativnog mirovanja tecnosti u odnosu na
rezervoar. Nairne, neka se rezervoar istovrerneno kreee translatorno konstantnirn
ubrzanjern 5 == a)" +a) +aJ i neka seokreee oko vertikalne ose konstantnom
ugaonorn brzinom ill. Tada, na fluidni delle (v. sl.1.8.1), koji se nalazi na rastoja-
nju odredenom radijus vektororn polozaja r == xi + yJ,
deluju zaprerninske site po
jedinici mase: tdine g, inercije prenosnog translatornog kretanja -5 i obrtanja
(j/F, pa ee rezultujuca zaprerninska sila po jedinici mase biti:
F- == g-a+ro
- - 2-
r . (1.8.1)
Komponente ove sile su:
Fx ==ro 2 x-ax' Fy =ro 2 y-a y , Fz = -(g+a z ) •
Njihovim uvrstavanjern u jednaCinu relativnog rnirovanja (1.7.1), koja i za slucaj
rotacije vazl, dobija se polje apsolutnog pritiska
ro2 2 2 l
P=P [ --:r(x +y )-(axx+ayy)-(g+az)zj+C (1.8.2)

u kome se konstanta integracije C odredjuje iz

uslova poznavanja pritiska u nekoj taCld
fluidnog prostora.
.Ki:lko rezultl(juC-a zapreminska sda F n(je
/Cons/aI/flIt? to polje pritislca (1.8.2) vise n(je
lineamoJ vee je nelinearno. Medutirn, aIm se
posmatra polje pritiska na cilindricnim
povrsima koje su opisane sa r=const., polje
pritiska je linearno, pa za takvo polje pritiska
vazi sve onosto je vee receno za slucaj
mirovanja, opisanog jednaCinom (1.1.4), i za
slucaj relativnog mirovanja pri translaciji,
opisanog jednaCinorn (1.7.3). 1z polja pritiska Slika 1.8.1.
(1.8.2), za p=K=const., dobija se jednaCina
izobarskih povrsi
1 r
C - K ro 2 ? 2·
z=--l--+-2 (x-+y )-(a x+ayY)J
l (1.8.3)
g+~ P . x
i ona predstavljafomtlijl( obrfluh paraboloida. Temena obrtnih paraboloida Ide u
tackama T(xo,Yo,zo)' a njihove koordinate se odredjuju iz jednaCine (1.8.3)
opste jednacine familije obrtnih paraboloida: z-zo == [(x-x o)2 -(y- YO)2]q,
imaju vrednosti:
90 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji

Treba napomenuti da je do zakriv(ienja izobarshlz povrJi doJlo zbognehomogenog

po(/a pritiska., odnosno zbogpromen(iivDstirezultujuce zapreminske sile F.
NajeesCi slueajevi, interesantni za telmicku primenu, relativnog mirovanja
fluid a su iIi eista translacija iIi Cista rotacija. Kada je ree 0 translaciji, ona je
detaljno proueavana u Odeljku 1.7. Medutim, ako je ree 0 relativnom mirovanju
a
fluid a sarno pri rotaciji, tada je := 0, jednaCine polja pritiska (1.8.2) i izobarskih
povrsi (1.8.3) imaju jednostavnije oblike; koji glase:
Ico 2 l C-K co 2
P:=pl-2 (x 2 +/)-gzJ+ C '
? 2
z:=--+-(x-+y). (1.8.4)
pg 2g
Izobarske povrsi su, takode, obrtni paraboloidi, ali sada imaju temena na osi
rotacije. U nekim specijalnim slueajevima, koji tretiraju osnosimetriene probleme
u odnosu na osu rotacije, jednaCine (1.8.4) imaju najprostije moguce oblike, ito:
co 2r2 C-K co 2 r2
p= p(---gz)+C, Z : = - - + - - . (1.8.5)
2 pg 2g
Dobijena jednaeina je, ujedno, i jednaCina bilo koje izobarske povdi kod koje je
koordinatni sistem z-r vezan za teme obrtnog paiaboloida.

1.8.2. R@tadja oko vertiblne ®se dHni!lJricl!lIog rezervoara l!lIall.)'IJlI!lIjenog

tecl!lIoscu
Posmatra se cilindricni rezervoar polupreenika R (sl.1.8.2a) , koji je u stanju
nrirovanja napunjen teenoscu gustine p do visine H. Kada se ovaj rezervoar okreee
konstantnom ugaonom brzinom co tecnost zauzima polozaj prikazan na s1.1.8.2a.
Ovde se postavlja pitanje kako se menja potje pritiska i kakav je izgled izobarskih
povrsi? Odgovor na ova pitanje ce se naCi koriseenjem vee date analize iz Odeljka
1.8.1. Ako se polamo - cilindricni koordinatni sistem r-z vde za osu rotacije na
nivou slobodne povdi teenosti, tada se primenoID granicnog uslova 1"=0, FO,
p:= Pa' iz jednacine (1.8.5) odreduje konstanta integracije C:= p a' te se polje
Az piitiska svodi na oblik
CO 2r2 ,_
'P-P a == p ( T - gzY· (1.8.6)
1z ove jednaCine, za p:: P a' dobija
se jednaCina slobodne povdi
co 2r2
z:= 2"g" (1.8.7)
a) p
1z jednaeine (1.8.7) zakljueuje se da
je 'slobodna povrS tecnosti oblika
\
\

obrtnog paraboloida. lednacina

b)
(1.8.7) ujedno ce biti i jednacina
bilo kog obrtnog paraboloida
(izobarske povrsi) kod koga je
koordinatni sistem vezan u
njegovom temenu. Interesantno je,
c)
dalje, razmotdti za koliko se, pri
Slika 1.8.2.
 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 91

rotaciji sud a, podigne nivo tecnosti (visina h2 ) i za koliko se spusH teme obrtnog
paraboloida (visina h). Koristeci jednacine slobodne povdi. i zapreminskog
bilansa tecnosti pre i u toku rotacije sledi
(j)2R2 2 1 2 (j)2R2
h1 +h2 =~; R nh1 =2R n(h1 +h2) ~ h) =h2 =~ (1.8.8)
Dobijeno reSenje je interesantno jer kaZe da za koliko se podigne nivo tecnosti na
zidu, pri rotaciji u cilindricnom sudu, za toliko se na osi rotacije spusti nivo
tecnosti. Na dalje ce se razmatriti palje pritiska na nekim karakteristicnim
vertikalnim i horizontalnirn pavrsima, na pro na zidu i dnu rezervoara. Ako se
posmatra zid rezervoara, koordinata r je r=R=eonst., sto za posledicu ima da polje
pritiska zavisi sarno od koordinate z, kao
p- Pa = p((j)2R2 /2'- gz) . (1.8.9)
KoristeCijednacinu obrtnogparaboloida (b) zazid rezervoara 171 +/:12 =(j)2R2 12g i
uvodeCi vertikalnu koordinatu z * = h) + h2 - z, k~ja se meri od nivoa slobodne
povrsi tecnosti po visini zida rezervoara, jednacirta (1.8.9) daje zakon promene
pritiska
P-Pa=pg(h1+h2-Z)=pgz*. (1.8.10)
Iz jednaCine (1.8.10) sledi da je na cilindricnoj ravni zida pritisak Iinearno
promenljiv sa dubinom tecnosti (v. sl.1.8.2b). Ovdese maze izvesti opsti zakljucak
da se na svim cilindricnim pavrsima (r=eonst.), pri rotaciji tecnasti, pritisak
linearno menja sa visinom tecnasti, sta je identican zakljucak sa omm koji daje
hidrostaticki zakon raspodele pritiska u mirnom fluidu (1.1.4). Na dnu rezervoara
kao ravm normainoj na osu rotacije hldrostaticki pdtisak je promenljiV (v.
sl.1.8.2c). Ovaj pritisak se sastoji ad dva dela. Jedan deo hidrostatickog pritiska
predstavlja konstantnu velicinu kaja se ima na osi rotacije P = pg(H -h1 ), dak je
drugi deo promenljiv Clan p(j) 2r 2 12, i on izrazava uticaj rotacije tecnosti.
.@,,-

1.8.3. SUe p1l"itJiska na 1l"2Vnle li kJrive povrsi

Sila pritiska, kaja deluje na bila kakvu ravnu iii krivu povrs, maze biti odredena
primenom izraza (1.7.5). Kako se, najceSce, traze vertikalne sile pritiska, to ce
avaj izraz biti napisan u jednostavnijem obliku
z
R
x
v

b) c)

Slika 1.8.3.
92 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji

(1.8.11)
u kome je VOl zapremina nas/ala projek/ovalljern krive pOVl".liA, It vertikaillom pro-
Velt, na nivo slobodl1e povrSi tec'lzost/ (sl.1.8.3a). Ako se sila pritiska trazi prime-
nom izraza (1.7.5) tada je potrebno raspolagati sa poljem pritiska opisanim
izrazom (1.8.2); dok je za primenu izraza (1.8.11) potrebno raspolagati sa nivoom
slobodne povrsi i sa svim onim sto ga odreduje. U nekim slucajevima, radi lakSeg
odredivanja zapremine VOl ili nekih njenih delova, potrebno je poznavati zapre-
minu nastalu obrtanjem povrsine Aa oko vertikalne ose (sl.1.8.3b). U takvim
slucajevima nalazi se rastojanje re , od tdista povrsine do ose rotacije, pa
obrtanjem nastala zapremina iznosi Va = 2nrcAo' NajcesCi sastavni deo zapremine
VOl koja definise silu pritiska jeste cilindricna zapremina ispod obrtnog parabolo-
ida (v. sl.1.8.3c). Ova zapremina se odreduje kao
4
(02 fRoZ (0 21CR 1 2
V= Sf
A
zdA==- r2rndr=-.-.-=-R TIff.
2g a ·4g 2
(1.8.12)
Iz dobijenog rezultata se zakljucuje da su zapremine ispod i iznad obrtnog
paraboloida jednake i da imaju vrednost polovine zapremine odgovarajuceg
cilindra.
ProDlem 1.S-1. Cilindricni sud (sLP.1.8-1ct) na poklopcu A-A ima na rastojanju
R=lOOmm ekscentricno postavljenu pijezometarsku cevCicu, u kojoj se nalazi
tecnost do visine h=200mm. Sud se okrece konstantnim brojem obrta n=200o/min.
Odrediti sile pritiska koje deluju na poklopce: A-A, B-B i C-C; ako poklopac C-C
predstavlja deo cilindricne povrsi, i ako predstavlja deo rayne povrsi. Dati pedaci
su: D=400mm, d= 100mm, b=50mm, 1=500mm, H=300mm, p == lOOOkg / m 3 •

• p;

Vy c) presek D·D e) presek D-D j) Poklopac c-c g)

Slika P.1.8-1
RESENJE- Pri obrtanju suda, ugaona brzina iznosi (0 =mc/30= 20;94s- 1• Uvrsta-
vajuCi projekcije zapreminske sHe: Fx =::ro 2 x, Fy =(02 y i Fz =::-g u jednaCinu
 Relativno mirovanje' tec710sti pri rotacifi 93

(1.7.1), dobija se polje pritiska p = p[CX2 + i)co 2 12..- gz] +C Konstallta illtegra-
cije C odreduje se iz uslova poznavanja pritiska (p =Pa) U koordinatnom pocetlru
(x=y=z=O) , i ona iznosi C =p a' Dakle, polje apsolutnog pritiska odredeno je
jednaCinom
2 2
p- Pa == p[(x + i)co 12- gz] . (1)
1z jednaCine (1), za P = P a' dobija se jednaCina slobodne povrsi tecnosti, koja glasi
2
co 2 2
Z = 2g (X + y ) , (2)
a iz koje se za uslov poznavanja koordinata na nivou slobodne povrsi tecnosti u
pijezometarskoj cevcici (x=R, y=O) dobija rastojanje a == co 2 R2 12g, koje u potpu-
110sti definise polozaj koordinatnog sistema.
Najpre ce se odrediti sila pritiska na poldopac A-A, i to na dva nacina. Pry!
l1aCin je primenom izraza (1.7.5), prema kome je PA = (p- Pa)dA. Kako je u t
odnosu na osu rotacije poklopac A-A osnosimetrican to ce se podil1tegralne
veliCine napisati u polamo-cilindricnim koordinatama, kod kojih je polama
koordinata 1'2 == X2 + y2. Uvrstavajuci u izraz (1.7.5) raspored pritiska (1), i to za
z = -(h - a), i element povrsine dA = 2rndr koji vazi sarno za osnosimetricne
povrsi (v. sl.P.1.8-1c), dobija se sila pritiska
D/2 CO2 co 2 D2 D 2 rc
f
PA == 0 p[T r2 +g(h-a)]2rndr==p[ 16g: +g(h-a)]-4-=522,2N .
.1':./
S druge strane, ova sila pritiska moze biti odfedel1a i primenom izraza (1.8.11).
Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati rastojanje Zo (vo sLP.1.8-Ib), lcoje
se odreduje iz jednacine (2) i iznosi Zo =co 2 D2 18g. Dakle, sila pritiska odredena
ovom drugom metodom iznosi: .
.~ .

D 2 rc . 1 D 2 rc
P.4 = PV,4rog == p[~(h-a) +2~zoJg ,
gde je VAro zaprernina prikazana srafurom na sl.P.1.8-1b,
Sila pritiska koja deluje na poklopac B-B (sLP.1.8-1d) bice, takode, odredena
primenom izraza (1.8.11), prema kome sledi:
:J _ _
lB-pVBrog-p [2
3(2)
2
D 3 rc+ D4 rc (l+h-a)+2 D4 rc 1 J- 2
Zo g-1302,8N.
Kada poklopac C-C predstavlja dec cilindricne povrsi (v. sl.P.1.8-1e) tada je
poJama koordinata ovog poklopca rc = D 12 +b = const.Prema tome, polje
pritiska odredeno jednaCinom (1), za ovaj sJucaj,je lineamo i homogeno na
cilindricnoj povrsi sa rc = canst., te se za odredivanje sile pritiska mogu primeniti
izrazi (1.5.2) iii (1.7.6), prema kojima je
2 2 2
I d rc [co D. 2
Pc = (p- Pa )z=-Ch-a+!1) -4-= P T(T+ b ) + g(h-a+H)
ld rc J4= 128,9N.
Ako poldopac C-C predstavlja deo rayne povrSi (v. sLP,1.8-1j), tada je polie p;iti-
J*a na njemu ?leli?leamo (i nehomogeno); sto predstavlja, sustinski, razliCit slucaj
od predhodnog karla je poklopac bic cleo cilindricne povrsi. Si1a pritiska na
94 Relativl10 mirovmz/e teCiwsti pri rotaci/i

poklopac C-C, u ovom slucaju, bice odredjel1a primenom izraza (1.7.5). Za

primenu ovog izraza, polje pritiska odredeno jednaCil10m (1) nijena.jpogodnije za
primenu. Da bi se odredila ova sila vI'si se transformacija koordinatnog sistema,
prvou Dekartove koordinate (xl 'YI ,Zl)' vezane za teziste poJrJopca C-C (v.
sl.P.1.8-1b i f); a zatim i iz novouvedenih ortogonalnih koordinata prelazi se na
polarno-cilindricne (X 1, Y1,CP)' Kako izmedu ovih koordinata postoje veze

X==Xj +~ +b" Y==YI' Z==Zj"-(h-a+H), Yj ==TjCOSCP, Zl =Tjsincp;

to se i.z jednacine (1) dobija, za primenu, najpogodniji oblik polja pritiska
co 2 D ? co 2 2 7 "
p- Pa = p[T(X1 +T+ b)- +TTj COS-cP- g11 S111CP+ g(h-a+H)l. (3)
U novouvedenim polarno-cilindricnim koordinatama element povrSine je
UYI 0'1

dA = «yj dz) == a:i1"&P

az, aZI dYldcp =Y1drjdcp ,
&r)"&P .
a sto, uostalom, i sledi sa sl.P.l.8-lf Konacno, koristeCi izraz (l.7.5), i u njemu
polje pritiska (3) za Xl == 0, dobija se sila pritiska

Pc = J0'
" dl2 I2n co 2 [
0 (p-Pa )",=odTjdcp=g"2
{ D b
(T+ d l
2 .
2
) +16J+g(h-a+H) } =130N.
Ovde treba napornenuti da je za resavanje integrala koriscena trigol1ometrijska
relacija COs 2 cp== (1 + cos2cp) 12. PoredeCi izraze za sile Po: i p~' sledi da u sili P;'
.. , v (j}d 2 d 2 1[
postO]l dopunskl clan P-U-4-' koji je posledica razliCitih polja pritiska u
razrnatranim slucajevima.
Problem 1.8-2. Centrifugalni kalup za livenje ali.lminijurna na sredini poldopca
ima mali otvO! za sipanje tecnog rnetala (veza sa atinosferom). Kalup se okrece
konstantnim brojem obrta n=100o/min. Odrediti silu pritiska koja deluje na: a)
poklopac sa s1. P.l.8-2a, i b) poklopac sa sl.P.l.8-2c, Dati podaci su: d l = lOOmm,
3
d 2 =300mrn, d 3 =400mm, h=50mm, p= 2700kgl m •

\ \
c)

RESEfilfE:
a) Sud se okreeSe konstantnom ugaonorn brzinorn co = me 130 = 1O,47s-1 • Za odre-
divanje sile pritiska primenom izraza (1.8.11) potrebno je poznavati slobodnu
pOVrs tecnosti, koja je odredena jednacinom Z =0)21'2 12g , dobijenoll1 iz (1.8.3). Iz
jednaCine slobodne povrsi, za I' = d3 12, dobija serastojan,ie a= Q) 2 d; ISg, koje je
 Relativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 95

potrebno za odredivanje merodavne- srafirane zapremine VOl (v. sl.P.1.8-2b).

Uvodenjem poluprecnika torusa R := (d 2 - d1 ) 14 , sila pritiska iznosi
1 din l
2
I" d J 1 2 (d; -d1 )n
P::=pVOl g=pl2n(T+ R )"2 R n+ 4 h+"2-4- a Jg::=593,5N.

b) Sila pritiska na poklopac kalupa je

I" it
Jrld3ro n
2
2
.
2 2
]
p:= pg4 16g +16(d2 -d1 ) (d z +d1 )-(d3 -d2 )h := 364,6N.

Problem 1.8-3. Odrediti onu ugac)llu brzinu kojom ciliridricni sud,p.apunjen

tecnoscu gustine p, treba da se okrece da bi sila " . ! ' .
pritiska na poklopac u stanju obrtanja
konstantnom ugaonom brzinom, bila duplo veca
od sile pritiska na isH poklopac u stanju
mirovanja. Dati podaci su: D=400mm, H=200mm,
h=lOOtnm, R=50mm, a=lOOmm, 1=150mm.
RESEN.1E·

ro =JL Ig(D2 H _IR3 -ahl) =12 6s· 1 Slika P.1.8-3

D2'1i 4 3 ' .'

Problem 1.8-4. Na poklopcu suda, oblika zarubljenog konusa visine H=200mm,

nalaze se dye pijezometarske cevcice unutrasnjih
precnika d 1=4mm i d z=6mm, koje su na meduso- h
bnom rastojanju R=80mm. Kada se sud okrece
konstantnom ugaonom brzinom ro = lOs· J , odrediti
silu pritiska koja deluje na poklopac suda. Dati
podaci su: D=400mm, d=200mm, h=200mm,
p=lOOOkg/m3 •
Slika P.1.8-4
RESEN.IE:
I" Dn
2 d 22 2 2
roR n 22 4
Dnro 2] .
P=pl-4-CH+h- z 2 2 )-U(D +dD+d )H+~ g:=447N.
d] +d2 g g

Problem 1.8-5. Cilindricni sud precnika D=200mm i sud kvadratnog poprecnog

preseka, stranice b, istovremeno se krece konstantnim ubrzanjem a:= 3ml S2 i
okrece se konstantnom ugaonom brzinom ro. Na poklopcu suda nalazi se
pijezometarska cevCica, na rastojanju R=75mrll,u kojoj je Vcida do visine
h=lOOmm. Odrediti: a) stranicu kvadrata b, pri ro =lOs· 1 , tako da sile pritiska koje
deluju na kruzni i kvadratni poklopac budu iste;
b) onu ugaonu brzinu pri kojoj ce sila pritiska na .kruzni poklopac biti jednaka
nuli; c) one rastojanje R o' pri roo == 50s· 1 i b=177mm na. koje treba postaviti
pijezometarsku cevCicu da sila pritiska na kvadratni pciklopac bude jednaka nuli.
96 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji

RESEN.7E: a) Pri zadatom kretanju suda, komponente rezultujuce zapremiIliike

sHe su: F: = xO) 2, Fy = yO) 2 iF.:=: -( a + g); Njihovim uvrstavanjein u jednaCinu
(1. 7.1), i koriscenjem uslova p = p a za x=y=z=O, dobija se polje pritiska

a)
c)

2
0) 2 2
P-Pa=PT(X +y)-p(a+g)z (1)
iz koga, za P = P a' sledi jednaCina slobodne povrsi, koja glasi:
0)2(X2+y2) .
z= (2)
2(g+a)
1z jednacine (2) dobija se, za x=R i y=O, rastojanje H =0)2 R2 /2(a+ g) koje
definise polozaj koordinatnog sistema u odnosu. na zadati nivo tecnosti u pijezo-
metarskoj cevCici, i rastojanje Zo = 0)2 D2 /8(a+g)koje je potrebno zaodrediva-
nje sile pritiska (v~ sLP ~1.8-5b)~ Sila pritiska na kruzpJ.pokiopac, prema (1~8.11), je
D 2n 1
Po = pVro(a+g):=: P-4-(h-H +2 zo )(a+g). (3)
Sila pritisica lcoja deluje na kvadratni poklopac, primenom izraza (1.7.5), u lcoji se
zamenjuje polje pritiska (1) za z=-(h-H), iznosi
ibl2 l
Pk
f'b/2
= 4Jo Jo(p- Pa)z=_(h_Hldxdy= pb
2[0)2 2
neb -6R )+(a+g)h
2 .
J (4)

Uslov zadatka, Po = Pk , daje jednacinu

b4+Lr12hca+g)_6R2]b2_12Po =0,
0)2 PO)
2

Cije je realno i pozitivno resenje b=l77mm.

b) Da bi sila pritiska na nelci poklopac, prirotaciji suda, bila jednaka nuli
potrebno je da obrtni paraboloid slobodne povrsi sece polclopac. To ce prou-
zrokovati dejstvo potpritislca na sredisnjem inatpritiska na udaljenijem delu
poklopca (v.sl.P.1.8-5c). Kada se cilindricnisudoktecenovom ugaonom brzinom
O)j tada je sila pritiska na kruz.ni poklopac, takode, odredena izrazom (3). Iz

uslova zadatka, da je nova sila pritiska jednaka nuli, dobija se

 Relativno mirovanje lecnosti pri rotaciji 97

(i)] =4 ~ (g+a)h
'?
. _]
2 == 64s ..
8W-D
C) 1zraz (4) za silu pritiska vazi i kada se sud okrece,
novozadatom, ugaonom brzinom 00 0; kada se h
pijezometarska cevCica, od ose rotacije, nalazi na rastojanju
Ro' KoristeCi uslov PI< = 0, dobija se
2(g+a)h b2
Ro = 2 +6 :::::79mm.
(Do
ProD/em 1.8-6. Odrediti sile pritiska koje pri rotacijideluju
na poklopceA i B. Poznate velicine su: a, b, 11, D, (i), p.
RESENJE:
fD 2TCco 2D2
PA
1
=:
2 2
24 pco ab(a +b ) , PB
2
= P~-4-( 16g +h)-abh J.l Slika P.l.S-6
ProD/em 1.8-7. Konusni sud, precnika D=lm i visine H=O,Sm, ima otvorenu
pijezometarsku cevCicu postavljenu na rastojanju R=lm od ose rotacije, u kojoj je
do visine h=O,Sm napunjena tecnost gustine p. Konusni sud istovremeno se okrece
konstantnom ugaonom brzinom co i krece
vertikalno nagore ubrzanjem a = Sm/ S2. Odrediti
ugaonu brzinu pri kojoj ce konusni poklopac biti :___L - h
neopterecen.
..,.
RESENJE: Koriscenjern jednacine izobarskih a
S 3) , .. I b0 d nu povrs Ima 0 b]'l 1:1
povrsl (1~..
v' IroJa
. za so 11.C v •

2
z=:co r2 12(g+a); izraza (1.8,11) za sracunavanje

sile pritiska P na konusni ornotac; i uslova zadatka

P=O, dobija se ugaona brzina
(g+a)r:!}H/3+ h ) _ -I
co=4 2 ! 2 -S,91s .
8R -D Slika P.l.S-7
PF'fIDlem 1.S-8. Cilindricni sud precnika D=400rnm, visine H=400mm, napunjen je
vodom do visine h=300mm. Iznad vode se nalazi vazduh koji je pod natpritiskom
Pm == SOOPa. 1z stanja mirovanja sud poCinje da se okrece konstantnom ugaonom
brzinom 00 , Odrediti ugaonu brzinu (j) tako da sila pritiska fluida na poklopac, pri
rotaciji, bude duplo veca od sile
pritiska vazduha iz stanja miro-
vanja.
RESENJE: Sila pritiska na
poklopac suda u stanju miro-
vanja (s1. P.1.8-Sa) iznosi p
Po = Pm D 2TC I 4.
Kada se sud
okrece konstantnom ugaonom a) b)
brzinom CO tada je polozaj Slika P.l.8-8
98 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji

tecnosti u sudu prikazan na s1. P.1.8-8b. Pri rotaciji suda natpritisak vazduha
ostaje konstantan. Nairne, zapremina vazduha ostaje konstantna, pa ce pre rna
politropskoj promeni stanja (p V n == const.) biti Pm == const.' Uvrstavanjem
komponenata rezultujuce zapreminske sile (Fr =roo 2 , Fz ::: -g) u jednacinu
(1.7.1), i koriscenjem uslova za pritisak P = Pa + Pm' za r==z==O; dobija se polje
pritiska

(1)
1z jednacine (1), za P == Pa + Pm' dobija se jednacina izobarske POvrSl nivoa
tecnosti u sudu z == oo 2 r2 / 2g .PrimenomjednaiSine izobarske povrsi za l'=d/2 i z=b,
i jednacine zapreminskog bilansa vazduha D:7t (H -h)::: t~b; slede geometrijske
velicine
d2 ::: i b= Doo JH-h ,
4D .Jg(H-h)
00 ,2 g
koje definisu polozaj nivoa tecnosti u sudu.
Na osnovu izraza (1.7.5), u kojem se koristi jednaCina polja pritiska (1) za z=b,
dobija se sila pritiska tecnosti na poklopac suda
j DI2
P == dl2 (p- Pa)z=b2rndr::: [Pm - pgb+
poo2
16 (D
2 2
+d, )](D -d
2 2 1t
)4'
Pri rotaciji, osim sile pritiska P, na poklopac deluje i sila pritiska PM == Pmd2n /4.
Na kraju, koristeci uslov zadatka: P + PM ::: 2Po, dobija se kvadratna jednaCina
8
oo 2 _ .Jg(H-h)oo+4[pg(H-h)-Pm ] =0 ,
D pD
cIJa su resenja: 00] == 17s-] i 00 2 ::: 2,83s- 1• Ovim resenjima odgovaraju vrednosti
precnika d j =306mm i d 2 =748mm, Kakoje d 2 >D, to se ovo resenje odbacuje, te je,
dakle, trazeno resenje za ugaonu brzinu 00::: 17s-1 .-
Problem 1.8-9. Cilindricni sud, precnika D==600mm, napunjen je uljem gustine
3
p == 900kg / m do visine H=300mm. Iznad ulja se luilazi klip tezine G=20N u kome
se, na sredini, nalazi maliotvor za vezu sa atmosferom.
Sud se okrece konstanhi.omugaonom brzinom 00 = 15s- 1 , 1
Kolikom sHorn pri rotaciji treba delovati na Idip da bi
slobodna povrs ulja dodirivala dno suda.
I-I
D RESENJE: Uvodenjem veliCina d = D~r--l-_-J-:-l--=_'-~=~g==;=; \
I

•
Slika P.1.8-9
Problem 1.8-10. U hidraulicko - pneumatskom cilindru moze da se krece klip bez
trenja. U stanju mirovanja (sl.P.1.8-10) klip uravnotezi ddi potpritisak koji vlada
u vazdusnom prostoru iznad klipa. Kada se cilindar okrece konstantnom
 Re/ativ170 miroval1jetecnosti pri rotaciji 99

ugaonom brzinom, tada kroz otvor u klipu, u cilindar ustrujava okolni vazduh.
Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj ce u vazdusnom prostoru cilindra vladati
atmosferski pritisak.· Promena staDja vazduha je izotermska, Dati su podaci:
D=200mm, d=50mm, h=lOOmm, G=lOON, p" == Ibar ,
Pa
p == 1000kg / m3
h
RESENJE Uvodenjem potpritiska PI' =40 I (D 2 - d 2 )1t, i
visine b == h PI' / Pa ' te resavanjem kvadratne jednacine:
co 2 -~fibb 01+ 16gb _ 64G =0 H
D D2 pnD4 '
dobija se ugaona brzina

D D pn '
f!
4 CL 2 -)=393s-I .
co==-(vgb+- Slika P.1.8-10

1.8.13. Hidraulicko-pneumatski cilindar, ptecnika D, napunjen je uljem gustine p

do visine h i slojem vazduha debljine a (h>a). 1znad vazduha nalazi se klip teiine
G, koji zatvara cilindar. Sud poCinje da se ohece hmstantnom ugaonom brzinom
co, ali tako da vazduh dodiruje dno ciEndra. Pri rotaciji vazduh tnenja stanje
politropski sa stepenom politrope n. Odrediti sHu
pritiska koja deluje na Idip. Pa

RESENJE Rezultujuca sila pritiska je

p
r (02
=lP16(D
2 2 1 2 2 1t d21C
+d ) + Pm - pgHJD - d )'4+ Pm-4-= G,
a I
-t--f':;'~~~~~

pri cemn sn h
2D2
H=_co-(l- ~6 h
l--g-)
8g CO 2 D2

4G ) (2aD2)11
Pm == (Pa + D2 1t 11ud2 - Pa . Slika P.l.S-II
Prublem 1.8-12. U cilindricnom sudu, izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg cilindra
precnika d 2 =200mm i d j =lOOmm, nalazi se tecnostgustine p == lOOOkg/ m3 nasuta
do visine H=184mm. Odtediti ugaonu brzinu, pri kojojce slobodna povrS tecnosti
dodirivati dna sud a i silu pritiska koja deluje na dno suda. U toku rotacije ne
dolazi do prosipanja tecnosti iz suda.
RESENJE: Kada se sud okrece konstantnom ugaoncim brzinom, tako da slobodna
povrsdodiruje dno sud a, tada je
polozaj tecnosti u sudu prikazan
na Bl.P.1.8-12b. 1z jednaCine
slobodne povrsi tecnosti, koja
sledi iz (1.8.5), a glasi
H z == co r2 / 2g, dobivaju se L~ .... ~<te-
2

risticna rastojanja: h1 == co 2 d; /8g i

I 112 == 0/ d; / 8g. Zapremine tecno-
~ b)
a)
Stika P.1.8-l2
100 Relativl10 mirovanje teenosti pri rotaciji

sti u pocetnom stanju mirovanja (Va) i u toku rotacije (V",) su

.. 2 · 2 rc 1 d;n dt rc
Va = (d 2 -d] )-;;H, VO) =2(4 h2 --4- h1 )'
Zato sto tecnost ne istice iz suda, moze se koristiti uslov jednakosti zapremina
Va =VO) iz kojeg sledi
(f) = 4 JgH led; +d12 ) 24s- 1 •
=::

Sila pritiska koja deluje na dno suda u pocetnom stanju mirovanja je

Po =:: pVog =:: 42,SN, a u toku rotacije P =:: pVrog. Kako je Vo = Vffi , to sledi da je i
Po =:: Pro' i to bez obzira na vrednost ugaone brzine co.
ProDlem 1.8~13. U cilindru precnika D==200mm nalazi se manji cilindar, tankih
zidova, precnika d=100mm. U cilindru manjeg precnika, na tecnosti gustine p,
nalazi se klip tezine G. Cilindri se iz pocetnih stanja mirovanja, pdkazanih na
sLP.1.8-13a i c, pocinju okretati konstantnim ugaonim brzinama co =:: lOS-I. Tom
prilikom klip u manjem cilindru se spusta, jer tecnost prostrujava kroz otvore u
medjuzidu iz manjeg cilindra u veei. Odrediti, pri rotaciji cilindra, za koliko se
spusti klip u manjem cilindru u odnosu na pocetno stanje nlvnotde klipa, u
slucaju da je tecnost
AZ
!
izmedu ciIindara:
a) otvorena prema at-
.. '10 r
.h mosferi (s1.1.8.15.a), i
b) ako se na njoj nalazi
H prstenasti klip tdine
I d I'
ml~
"1 • 1.L •8• 1~
Go (cU
I
~ \ ".
"';''-'j"

a) b) c) ?~ RESENJE:
Slika P.l.8-13 a) Iz jednacine ravno-
tde sila, koje deluju
na klip u pocetnom polozaju mirovanja (sl.P.1.8-13a) odreduje se velicina
2
h == 4G I (pgd rc). Kada se cilindri okreeu konstantriom ugaonom brzinom tada se
klip u unutrasnjem cilindru spusti za hod a (sl.L8~13b). Da bi se zadatak rdio
uvodi se polarno-cilindricni koordinatni sistem. r-z, Ciji je pocetak u odnosu na
pocetni polozaj klipa odreden visinom b. V usvojenom koordinatnom sistemu,
prema (1.8.5), jednaCina nivoa slobodne povrSi je z =:: co 2r2 I 2g. Ona daje visine
hI =:: co 2d 2 /8g i h2 =:: co 2 D2 18g, na kojima obrtni paraboloid sIobodne povrSi sece
cilindre. Iz izraza (1.8.11) dobija se sila pritiska koja deluje na klip
. d 2 rc
P =:: pVrog =:: p-4-(a+b+h r 12)g.
KoristeCi jednakost zapremina tecnosti pre i u toku rotacije
D 2 rc d 2 rc D 2 rc d 2n · 1 D 2 rc d 2 rc
-4- (H + 11) - -4- h =:: -4- (H + b) - 4 (a + b) + 2 (-4-h2- 4 h1 ),
i uslov ravnotde sila P=G, pri tome eliminisuCi veliCinu b, dobija se hod spustanja
klipa
 Refativno mirovanje tecnosti pri rotaciji 10 1

2 2
19rnrn.
a = (D - d )(f} /16g ==
b) Ponavijanjem postupka iz dela zaelatka pod a), dobija se hoel klipa
2
== ~g (D _d
2 2
a ) == 19mm.

Problem 1.8-14. Zatvoreni cilindricni sud precnika D, napunjen dvema tecno-

stirna gustina PI i P2' okrece se oko svoje vertikaine ose konstantnom ugaonorn
brzinom oo. Mali oivor na omotacu zatvara se klipom precnika do, na koji za
vreme obrtanja deluje siia F. Odrediti sHu pritiska na poklopac suda u slucaju da
granicna povrs tecnosti koje se ne mesaju dodiruje dno suda. Poznate veliCine su:
D, do, /z,hl' h 2 , F, Pl' P2' 111 <h 2 •
RESENJE. Kada se sud okrece
konstantnom ugaonom brzinom
ill, takvom da razdelna povrs
D h
tecnosti dodiruje dno suda h2
(sl.P.1.8-14b), tacla obe tecnosti r

kvase poklopac Ger je h2 > hI)'

a) b)
Polozaj tecnosti prikazan na s1.
P.1.8-14b, odreden je ugaonom
brzinom 00 i precnikom d na kome povrs razdvajanja fluida sece poldopac suda.
Ove velicine odreduju se iz jedllakosti zapremina tecnosti pre i u toku obrtallja,
lla pro za tecnost gustine PI' koja glasi
2
D4 1t h1 == t 2·
d 41l (h1 + 112 ) i jednaCine razdeine
2 2
povrsi z = nJ2 ; u kojoj se uVrStavaju koordinate tacke z == (hI + h2 ) , r==dl2, i iznose:

00== ~(h1+h2)~glhl ' d==D~2hl/(hl+h2) .

Polje pritiska u fluidu koji relativno miruje pri rotaciji odredeno je jednaCinom
(1.8.5). Kako su u sudu prisutne dye razliCite tecnosti, to ce se dobiti dva razliCita
polja pritiska: Pi = Pi (oo 2r2 12 -gz)+Ci (i=1,2), gde indeks i==l predstavlja tecnost
gustine PI' a i==2 tecnost gustine P2' Za odredivanje konstante integracije C2 ,
koristi se uslov poznavanja pritiska u tacki B (r=DI2, z=h) klipa P = P a +4F 1 dgn,
posle cega sledi
4F oo 2D2
C2 == Pa +-2-- P2 (-8-- gh),
doTe
pa ce polje pritiska u fluidu gustine P2 biti odredeno jednaCillom
2
4F 00 2 D2
P2 - Pa == -2-+ P2[T(r -4)- g(z-h)] . (1)
don
Za odredivanje konstnnte illtegracije C1 koristi se usIov jednakosti pritisaka u
tecnostima gustina PI i P2 11a njihovoj razdelnoj povrSi. KaIco je nn razdelnoj
povrsi polje pritiska u potpunosti odredeno jednacinom (1), to se zn koordinate
tacke O(r=O, z=O) dobija najjednostavlliji oblik konstante C! = Cz, pa ce polje
pritiska u fluidu gustine PI biti odredello jedllaCinom
102 Relativno mirovanje te610sti pri rotacij'i

2 2
4F co 2 CO D2
PI - Pa =- 2 - + PI (2 r - gz) - P2 (-.-8- - gh) (2)
doTe
Na kraju, primenom izraza (1.7.5), u kome je polje pritiska odredeno jednacinom
(1) i/ili jednacinom (2), dobivaju se sHe pritiska koje deluju na poldopac sud a
2 2 2 2
{4F r(j}d l CD D 1d n
~ = J
d/2
0 (PI-Pa)z=ht +I'J. 2nr.dr= d;n +PIl16-gChl +h Z )j+P2(gh--8-)J-4-'

.
P2=
fDI2
dlZ (PZ-Pa)z=h t +hz 2nr.dr=
{ 4F r (02 2 2
dg1C -p(uj(D +d )+g(hl+hz-h)J CD -d )"4'
l} 2 2 1C

Sabiranjem ovih sila dobija se rezultujuca sila pritiska koja deluje na poklopac
suda P = PI + P2 .
ProIJlem 1.8-15. Sud oblika piramide visine h=500rnn1, osnove oblika kvadrata
2a . 2a (a= lOOmm), napunjen je vodom. Na vrhu piramide nalazi se mali otvor za
vezu sa atmosferom. Odrediti silu pritiska koja, pri rotaciji suda sa konstantnom
ugaonom brzinom CD = 1O~-1, opterecuje omotac pitamide.
RESENJE: Koriscenjem jednaCine
(1.8.4), i uslova poznavanja pritiska
(p = P a ) u pocetku koordinatnog
sistema, vezanog za vrh piramide
(sl.P.1.8-15b), dobija se polje pritiska
2
co 2 Z
P- Pa = p[T(X + y )- gz]. (1)
Za odredivanje sile pritiska" koja
Slika P.l.8-15 deluJe na omotac piramide, tj. na
cetiri trougaone povrsine, polje
pritiska odredeno jednacinom (1) nije najpogodnije. Zato se uvodi novi
koordinatni sis tern koji je vezan za jednu od osnovica bocnih trouglastih povrsina
(sl.P.1.8-15b). Veza izmedu starih (x, y, z) i novih koordinata (Xl 'YI ,Zl) glasi
X =xl; Y = a+ Yl COScx,-zl sin a ; i =-h+ 11 sincx,+z] coscx, (2)
pri cemu su: sincx, =a I H, coscx, =h I H, i H= ~a 2 + h 2 • U novousvojenom
koordinatnom sistemu za laake trougla, odnosno linije koje ogranicavaju
I
povrSinu, vaZl funkcionalna zavisnost: I(x]) = H(l- xI/a). UvrstavajuCi vezu
izmedu koordinata (2), za Yl = 0, u polje pritiska (1), a zatim primenjujuci izraz
(1.7.5), dobija se sila pritiska
\
P= ff (p- Pa)Yr=odA =8 lal/Cx) PT
A 00
co2[ 2 2 2 gh a 2 2
Xl - H (a +~)Zl +(H) z] +
I

22ghl, 4 2 co 2 a 2
+a +-2JSlllcx,. dxldz] = -3 pga (2h +-.-) = 144,IN,
CD g
.
Treba napomenuti da se sila pritiska P maze odtediti i na nesto jednostavniji
naCin. Nairne, kako se iz jednaCine (1) dobija jednacina slobodne povrsi
z = ~; (x2+l), to primenom izraza (1.8.11) sledi
 Relativno mirovanje tec710sti pri rotaciji 103

P =: pV(Og =0
l-
p(2a) 2 1
h--;;(2a)
.J
h+4 2·1"i zdxdyJg= -34 pga
a
00
.
.
2 2
(Da
2 (2h+--)
g
.

PF'rubiem U~·16. Sud sa 81. P.1.8-16 1Z stanja mirovanja pocinje da se okrece

konstantnom ugaonom brzinom (D. Odrediti silu pritiska koja pri rotaciji suda
deluje na pravougaoni poldopacA-A. Poznate veliCine su: G, b, 17, r, R, p, Ct., D).
RESEN.1E: Ponavljanjem postupka datog u primeru 1.8-15 dobija se si1a pritiska
D)212gh 2 2 J.. 2 2 2 l
FA == pabTL (D2 +R -1' + 12 (a +b cos Ct.) J.

Stika P.1.8-16 Slika lP.1.8-17

Problem 1.8-17. Horizontalni cilindricni sud, pcluprecnika R=lOOmm i duiine
2a=400mm, napunjen je vodom i okrece se oko vertikalne ose konstantnom
ugaonom brzinom (D =: lOS-I. Na osi suda nalazi se mali otvorza vezu sa
atmosferom. Odrediti silu pritiska koja deluje n3 poklopac A-A.
RESENJE: KoristeCi potpuno identican postupale opisan u zadatleu 1.8.p., pn
odredivanju sile P;' , dobija se trazena sila pritiska
2 2
P=P[o.; (~ 2 2
+a )+gR]R n=:97,6N.
Problem 1.8-18. Cilindricni sud (sl.P.l.8-18a) olcrece se konstantnom ugaonoill
brzinom co. Odrediti sHu pritiska koja c1eluje na ekscentricno postavljenu (u
odnosu na osu rotacije) povrsinu oblika: a) elipse (sl.P.1.8, .. 18b), b) pravougaoni-
lea (sl.P.1.8-18c), c) trougla (sl.P.l.S-lSd), i d) kruga (sl.P.1.S-1Se). Poznate veliCine
su: G, b, c, R, Ro, h, p, (D.

,--
~ co a) c) d) e)
Stika P.1.S-IS
.RESENIE: a) Usvajanjem pravouglog koordinatnogsistema (Xl' Yl' Zl) u ternenu
obrtnog paraboloida - slobodne povrSi(sl.P.1.8~18a) i koriscenjem jednaCine
(1.8.4), dobija se polje pritiska

(1)
104 Relativno mirovanje tec110Sti pri rotaciji

i jednaCina slobodne povrsi Zl = ~; (x; + y;). 1z jednaCine slobodne povrsi tecno-

sti, za: Xl =-R O' YI =0 i Zl =d, dobija se rastojanje d=ro 2Rgl2g koje odreduje
poloiaj koordinatnog sistema u odnosu na nivo tecnosti u pijezometarskoj cevcici.
Za odredivanje sHe pritiska polje pritiska (1) treba integraliti po povrsini oblika
elipse. Kako oblik polja pritiska (1) nije pogodan za direktno integraljenje to ce
se izvrsiti dvostruka transformacija koordinata. Prvo, prelazi se u novi ortogonalni
koordinatni sistem vezan u preseku osa simetrije elipse (sl.P.1.8-18b), posre-
dstvom relacija
Xl =R+x, YI =y, Zl =z-(h-d), (2)
a zatim se posredstvom parametarskih jednacina elipse
x=arcoscp, y=brsin(p (3)
prelazi 1). polamo - cilindricne koordinate. Iz jednacine (1), posredstvom veza
izmedu koordinata (2) i (3), dobija se polje pritiska
2
2
P- Pa = P { 0)2 [R2 +2aRcoscp+ a 2r2 cos 2 cp+b 2r2 sin <pj + g(h - d) - gz}. (4)
Konacno, sila pritiska na ekscentricno postavljenu povrsinu, u odnosu na osu
rotacije, prime nom izraza (1.7.5) i polja pritiska (4) (za =0), iznosi

p= If (p- Pa)z=odxdy= flaf(p-

27 1 :ay ~~I
Pa)z=O 0 ay drdcp=
ar (5)
lf271 A
f00 {ro2 [2 2
1 a,p 2 2 ] }
= (p- Pa)z=oabrdrd<p= pabn T R -Ro +'4(a +b ) + gh

Na osnOVLl izraza (5), mog'll se dobiti i izrazi za sile pritiska za nelee jednostavnije
slucajeve, kao na pr.: ako sud miruje (ro=O) sila pritiska koja deluje na povrilinu
elipse iznosi P = pghabn; iIi ako je u pitanju knizna povrs poklopca precnika D
(a=b=DI2, R=O) sila pritiska je
D27i, ro 2 2 2
P = P-4-[gh + 16 (D - 8Ro )] .
2{[
ro (c+a) -c 3'+ab 12-Ro
, 3 3] b (b 2 2)} +pghab..'
b) P=PT
2
b ro J1 [ 4 j a 2b 7. 2 2} ab
c) P = P~4l3' (c+a)3(3a-c)+c +-S--a Ro + pghT'
d) ReSenje sledi iz izraza (5), za a=b, i glasi
2 2 2 2
P == pa n [(R -Rg +a 12) ro 12+ghj .
Problem 1.8-19. Hidraulicki sistem se sastoji od-2l'vahidrocilindra precnika diD.
Levi cilindar otvoren je prema atmoSferi, dok se udesnom na tecnostinalazi klip
tezine G. Hidrocilindri su postavljeni na medllsobnom rastojanju a. Poloiaj
tecnosti u cilindrima, u stanju rnirovanja, prikaian je na sl.P.l.S-19. Kada se
sistem okrece konstantnom ugaonom brzinom ro, tada ce klip zauzimati novi
ravnoteini poloiaj. Odrediti za koliko se podigne klipu desnomhidrocllindru, pri
rotaciji, u odnosu na pocetno stanje rnirovanja. Poznate velicine S11: d, D, a, G, ro,
p.
 Relativno mirovanje .tecl1osti pri rotaciji 105

D
p
co~

~
'/"'·"1"% a (
~------~~

Slika P.l.8-20
2 2
RESENJE
d co 2 2 2
H= 2 2 16 (8a + D - d ).
D +d g
Problem 1.8-20. Sistem prikazan na sl.P.1.8-20 sastoji se od dva hidraulicka
cilindra precnika diD, i napunjen je tecnoscu gustine p iznad koje se nalaze
klipovi masa m i lv!. Hidraulicki sistem se okrece, konstantnom ugaonom brzinom
co, oko vertikalne ose cilindra precnika d. Odrediti omi ugaonu brzinu m pri kojoj
ce klipovi u cilindrima, cije je osno rastojanje a, zauzimati polozaj definisan
visinskom razlikom h. Poznate velicine su: d, D,a, h, m, M, p.
16g4 D2 }1/2
RESENJE: m= { 2 [--2-(M - - 2 m)+h]
2 2
8a +D -d pD'IT d
Problem 1.8-21. Otvoreni konusni rezervoar, poluprecnika R i visine H, u stanju
mirovanja ceo je napunjen tecnoscu gustine p. Rezervoar poCinje da se okrece
konstantnom ugaonom brzinom co. Pri tome deo tecnosti iz rezervoara istekne -
prospe se. Odrediti onu ugaonu brzinu pri kojoj tecnost u rezervoaru ima
maksimalnu kineticku energiju. Izracunati koji deo tecnosti, od prvobitne
koliCine, ostaje u rezervoaru. R

RESENfE Kada se rezervoar okrece konstantnom

ugaonom brzinom, tada deo tecnosti istekne iz
njega, a preostala tecnost u rezervoaru zauzima
polozaj prikazan na sl.P.1.8-21; pri cemu ce, U
opstem slucaju, obrtni paraboloid slobodne povrsi
da sece povrs konusa. Kineticka energija eleme-
ntarno male mase fluida je
dE K ="21 (rm) 2 pdV = PC!) 2 'ITr 3drdz .
Stika P.1.8-21
U usvojenom koordinatnom sistemu mogu se
definisati jednaCine povrsi koje ogranicavaju fluiclnu zapreminu, ito: konusa
2
z = H(l-r / R) =. II (r); i obrtnog paraboloida z =(R - ,.2)0)2/ 2g = 12 (r), gde je
co 2 R2 12g = h. Dakle, kineticka energija preostale koliCine tecnosti iznosi
1 2 4H 0)2R2
E
K
= PO) 2 'IT),[R0 ( Jf,(r)
I
I, (r)
3
dz)r dr =-PO) nR ( - - - - )
4 5 6g .
108 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji

g(R) = 9,81ml S2. Odrediti: a) polje hidrostatickog pritiska u okeanu, b) jednaCinu

slobodne povrsi okeana i c) dubinu vode na
ekvatoru.
J?ESENJE: S obzirom da se Zemlja okrece oko svoje
ose za jedan dan to je njena ugaona brzina
0) = 2re 184600. Iz l1slova poznavanja ubrzanja g(R)

odredjuje se konstanta a = g(R) R2 = go R2 , pri cemu

je radi jednostavnosti zapisa uvedena oznaka
cl.... 0)
s' go =: g(R), taka da zakon promene ubrzanja glasi:
Slika P.1.8-24
g(r) = go (R 1r)2.
a) Iz Ojlerove jednaCine dplp=:Fxdx+Fydy, u kojoj su Fx=x0)2_g(r)cosq> i
Fy = -gsincp , i koriseenjem veza izmedju Dekartovih i polarnih koordinata
x = r cosq> i y = r sinq> , dobija se diferencijalna jednaCina
dp =: [-g(r) +0)2r cos 2 <p] dr .
p
ReSavanjem ave diferencijalne jednacine i primenom granicnog uslova r(n / 2) =R,
h(re / 2) =0, p = Pa' dobija se hidrostaticko polje pritiska u okeanu
P-Pa R2 0)2' 2 2
- - = - g R+g - + - r cos q>. (a)
p 0 0 r 2
b) Na praizvaljnaj geografskoj sirini nivo slobodne povrsi (p = p a) definisan je
radijusom r(<p)=R+h(q». Prime nom ovog uslova iz jednacine (a) se ~obija
jednacina slobadne povrsi
0)2
2
goRh - 2(R +h)3 cas <p =0 .
Kako je R »h to jednacina slabodne povrsi maze da se napise u obliku:
0)2 R2 2
h(q» = --cos cp.
2go

1.8.4. SHe koje delnjn os telo koje tile mdazi u fiuidn koji lrellativno milt'nje
Razmatrace se slucaj kada se neld sud istovremeno lade konstantnim
ubrzanjem a i okrece aka vertikalne ose konstantnom ugaonam brzinom CD, i
neka se tom prilikom u tecnosti nalazi tela zapremi'ne V i gustine Pm (sl.1.8.4a).
Za opisani naCin kretanja suda, na proizvoljnoiza,bran fluidni. delie, prema
(1.8.1), deluje rezultujuca zapreminska sila po jedinici mase F=:g.,-a+0)2;:. Na
tela zapremine V, koje se nalazi u tecnosti,deluje sila pritiska na okvasenu
povrsinu A (s1.1. 8 Aa) koj a a granicava zapremimi V iiznosi '.

p=-f pdA=-! grad.p.dV=:-! pFdV=:.,..! p(g-a+0)2;:)dV.

A v V v
 Relativno mirovanje teihosti pri rotaciji 109

Kaleo je ~ == t trdV vektor polozaja tezista C zapremine V usmeren po

najkracem rastojanjll od ose rotacije do tdista C (sl.1.8.4b), toee sila pritiska koja
deluje na telo biti
p = -pVeg -a +ro2r::). (1.8.13)
Izraz (1.8.13) definise !z
uop.ftenu Arhimedovu siill .~ . /"
potiJ'Ka koja deluje na
potopljenu zapreminu
"::::::~~'i;:~~~::::::::!f;~;;:/
tela V. Na potopljeno tela
deluju jos i sile: tezine p Va
PmVg, i inercijske sHe (j)
,.,I----"--,J
-.q."?
. rc m 0

prenosnog translatornog
kretanja -PmVa i obrtnog a) b)

kretanja Pm Vro2 r::. Dalde, Siika 1.8.4.

na tela gustine Pm deluje
masena sila Fm == PmV(g-a+ro2r;,). Sve sile kojedeluju na telo prikazane su na
sl.1.8.4b. Konacna, iz jednacine ravnoteie sila koje cleluju na telo, dobija se
reakcija veze

(1.8.14) .

UIcoliko je posmatrana tela slobodno, leao na pI. kod problema separacije, tada
jednaCina (1.8.14) vaZi, s tim sto je R== O.
Prublem 1.8-25. U tecnosti gustine p, koja ispunjava prizmaticni sud sa sl.
1.8.25a, nalazi se homogena sfera poluprecnika R igustine Pm koja je priCvrScena
uzetom za sud. Ceo sistem se krece niz strmu ravan konstantnim ubrzanjem.
Odrediti silu pritisIca koja deluje na z
zadnju sU'anu suda AB, za slucaj da je p
::::60°. Dati su podaci: p=1000kg/m3 ,
Pm == 7800kg/m\ b=lm, h=lOOmm,
1=300mm, R=50mm, ()(.=45°.
RE'SENJE:. Najpre ce se odrediti
ubrzanje a koje dovodi kuglicu u
posmatrani polozaj sa sl.P.1.8-25a. U
tom cilju analiziraju se siie koje deluju b)
t
na zapreminu sfere V == R3n, a sto je Slika P.1.8-2S
prikazano na sl.P.1.8.25b, gde su:
p == - PV (g - a) sila pritiska, G=: PmVg sila teiine, -PmVa sila inercije i FlI sila u
uzetu. Za dva ortogonalna pravca SiT) mogu se postaviti jednaCine ravnoteze sila
F" COs(P-()(.}== (Pm - p)V(a - gsiu()(.),
110 Relativno mirovanje teenosti pri rotaciji

koje, inace, direktno stede iz jednaCine (1.8.14). 1z ovih jednaCina dobija se

translatorno ubrzanje
~~. 2
a = (1 + tga.. tgj-'fl.) cosa. g:::: 8,80m!
. s .
VezujuCi koordinatni sistem z -x (sl.P.1.8-25a) za nivo slobodne povrsi tecnosti u
pijezometarskoj cevCici; i primenom jednacine (1.7.1), u kojoj se uvrstavaju
komponente rezultujuce zapreminske sile Fx == a cosa. i Fz == a sinex;-:- g, dobija Se
polje pritiska
p- Pa == p[acosa..x-(g-asina.)z].
Konacno, primenom izraza (1.7.6/, dobija se trazena sila pritiska
PAB == (p- Pa)z=-(h+b/2) ·b
2
:::: pl a(b -l)cosa.+(g-asina.)(h+%) Jb 2
= 6508 N.
x=b-/

PrOb,{em 1.8-26. Cilindricni sud precnika D=500mm ........ 'C7 ,

napunjen je vodom do visine h=1m. U tecnosti se nalazi -~ .::~-~.:r.;.-~::.=-::--.

homo gena sfera poluprecnika R=30mm i . Sustine

-<I
:D
,
3
Pm == 7800kg! m , koja je uzetom dmine 1=60mm H
h
pricvrscena za osovinu suda. Ceo sistem se okrece
konstantnom ugaonom brzinom Q) oka vertikalne ase. Za
slucaj da je a.=60° odrediti minimalnu visinu suda H pri
kojoj ne dolazi do prosipanja tecnosti.
D2
RESENJE: H =h + 16(l +R) sin a. = 1,20m. Slika P.1.8-26
;:,

Problem 1.8-27. U cilindricnom sudu, precnika D, napunjenom tecnoscu gustine

p nalazi se kocka, stranice a, napravljena od mat~rijala gustine Pm koja visi 0
tanko uze zanemarljive mase vezano za obrtnu
tacku O. U tacki A kocke vezano je drugo me.
pomocu koga je moguce vuei kocku. Karla se sud
H
okrece konstantnim brojem obrtaja Q) tada se
me, vezano u taeki A, vuee sHorn F ali taka da
kocka zauzima horizontalni polozaj. Odrediti
sHu koja opterecuje oslonac 0 u ovom polozaju
p
kocke. Poznate velicine su: a, D, I, H, P, Pm' Q).
D
RESENJE-

Slika P. LS-27
 III

2.1. TEORIJSKE OSNOVlE JEDNODIMENZIJSKIH

NESTISLJMH STRUJANJA

2.1.1.St31 joe stJrllJ!janje? P~ll\rlleie stJrllljanja.

U ovom poglavlju bice objasnjeno, ali bez velikog zalazenja u detalje, stu se
podrazumeva pod pOJinom strujatlje i podele strtijal'~ja. Svakodnevno smo svedoci
nekog procesa strujanja a da toga nismo ni svesni. Tako na pro svakodilevno kori-
stimo vodu sa cesme vodovodne mreZe, iIi smo izlozeni vetru (tj. kretanju vazdu-
snih masa u atmosferi), iii, mozda, posmatramo kretanje vode u reci, itd. Sva ta
kretanja: vode, vazduha i drugih tecTIosti i gasova nazivaju se strujanje jlmda.
DalcIe, za jltttdkoji se nalazi u staT/ju betanja kaze se da stnij~ a tajproces se naziva
strtija17/e. Nauka koja se bavi proucavanjem mirovanja i kretanja fluida naziva se
mehal7lka jltttda. Mehanika fluid a se deli na vise oblasti, a sio je u direktnoj vezi
sa vrstom strujanja. Zato ce ovde biti nabrojane osnovne podele strujanja.
Da bi fluid mogao da struji mora da postoji izvor energije koji proizvodi
strujanje. U zavisnosti od karaktera izvora strujne- energije strujanja se dele na
prirodna iprtizttdna. Prirodna strujanja su ona strujanja koja su izazvana dejstvom
prirodnih sila koje su posledica razlike temperatura, pritisaka ili potencijalnih
energija. Tipicni predstavnici prirodnih strujanja su: strujanja vode u rekama,
morima i okeanima, strujanja vazduha u atmosferi itd. Pod prinudnim strujanjima
podrazumevaju se ona strujanja koja su izazvana nekom prinudom - tj. dovodje-
njem energije fluidu sa nekom strujnom masinom (pumpom, ventilatorom,
kompresorom i s1.), iIi kretanjem tela kroz fluid (let aviona, kretanje broda,
automobila i s1.). Karakteristicna prinudna strujanja su strujanja u cevovodnim
sistemima: vodovodima, gasovodima, naftovodima itd.
Prema prostoru u kame ge obavlja strujanja se dele na spol;ailija ittlZutrtlsnja.
Spoljasnja strujanja su ona koja se imaju kada fluid struji oko nekog tela. Ovoj
grupi strujanja pripadaju: strujanja vazduha oko letilica (aviona, helikoptera,
raketa i s1.) i vozila (autoIDobila, kamiona, vozova i sl.); prirodna strujanja vazdu-
ha oko gradevinskih i fabrickih objekata, strujanja vode oko plovnih objekata
(camaca, brodova, podmomica i s1.), itd. Unutrasnjastrujanja SU ona koja se odvi-
jaju u prostorima ogranicenim cvrstim povrsinama, kao na pro strujanja u vodo-
vodima, toplovodima, naftovodima, vazduhovodima, parovodima, gasovodima
itd.; strujanja vazduha u prostorijama koje se ventilira:ju iii klimatizuju; strujanja
gasova u strujnim aparatima: raketnim motorima; peCima, cildonima itd;
. Strujanja se dele i na nestdfjivtl i J'/tfl;ii1a. Nestisljfva strujanja su ona strujanja
kod kojih gustina fluida ostaje konstantna,ilisu; pak, njene promene
zanemarljive. Nestisljiva strujanja su na pro strujanja vode u vodovodima, strujanja
vazduha u ventilacionim sistemima itd. Pod stisljivim strujanjima se podrazume-
vaju ona strujanja kod kojih je gustina fluida promenljiva,kao na pI. strujanja
gasa u gasovodima, strujanja vazduha oko letilica itd~ .
Prema rezimu sa kojim fluid struji strujanja se dele na: !tlmlizam~ prelazna i
turbttlelZlna. Ova podela je izvrsena prema raz}icitojfiiickojsustini kojom se ovi
rezimi tumace. 0 ovim strujnim reZimima bice vise ieCiu narednill1 poglavljima.
Navedene podele su osnovne podeJe strujanja. ledno posmatrano strujanje
 112 Teorijske OS/1ove ID strujonja

istovremeno pripada svakoj od navedenih grupa, tako na pr. strujanje gasa u

gasovodima je prihudno, unutrasnje; stisljivo turbulentno strujanje. Svako od
navedenih osnovnihtipova strujanja moze se dalje razvrstati u podgrupe; ito:
- stacionarno iIi nestacionarno strujanje,
- jednodimenzijsko (lD), dvodimenzijsko (2D) iii trodimenzijsko (3D) strujanje,
- viskozno i neviskozno strujanje,
- strujanje Njutnovskih i nenjutnovskih fluid a,
- izotermsko i neizotermsko strujanje, itd.,
a sto zavisi od karaktera proucavanog problema. Svaka od osnovnih grupa stru-
janja moze se dalje delhi prema izvesnim kriterijumima koji preciznije odreduju
tip strujanja. Tako na pro u zavisnosti od vrednos#Mahovog broja stisljiva strujac
nja se dele na: dozvucna (subsonicna, M < 1), okolozvucna (transonicna, M ~ 1) i
nadzvucna (supersoniCna, M> 1). Osim ove podele moguce je stiSljiva strujanja
razvrstati na: izoterrnska,· adijabatska, izentropska i realna. OCigledllo je da
postoji dosta razlicitih vrsta strujanja. Zbog slozenosti realnih strujno-tehnickih
problema svaka od osnovnih grupa strujanja je predmet posebnih naucnih iii
inZenjerskih istrazivanja. I pored svih slicnosti i razlika sva ova strujanja se
opisuju istim jednaCinama: kretanja (Navije-Stoksa), kontinuiteta i energije. Kako
SU u opstem slucaju ove jednacine veoma kompIikovane to ih je u punom obliku
veoma tesko i nezahvalno resavati, leako analiticki tako i numericki. Zbog toga
postoji potreba za njihovim pojednostavljivanjem, odnosno prilagodavanjem, za
dalji matematicki tretman. Ovo za posledicu ima da se opste jednacine koje
opisuju strujanje, zavisno od razmatranog problema, svode na razliCite fizicko-
matematicke modele. Odavde sledi da su podele strujanja na razliCite grupe
"veStacke", ali veoma korisne, jer grupisu probleme strujanja na grupe slicnih
fizicko-matematickih modela.
Ovde se moze postaviti pitanje: koja od oblasti mehanike fluida, iii koja grupa
strujnih problema, predstavlja jedan od osnovnih interesa i potreba u inzenjerskoj
primeni i praksi? Odgovor na ovo pitanje je .relativno jednostavan jer su to
jednodimenzijska staciollama sITujall/a. Nairne, teSkpje zamisliti neki energetski
sistem, postrojenje iii masinu, ada se u njemu fluid nekoristi zaobavljanje nekog
radnog zadatka; leao na pro transport fluid a iii transport energije fluidom,
grejanje, hladenje, podmazivanje i s1. U svim ovim slucajevima koriste se cevni
sistemi - cevovodi kroz koje fluid struji. U cevovodimapostoji jedan dominant an
pravac strujanja, a to je pravac koji se poklapa sa osom svalee pojedinacne cevi.
Zato se problemi strujanja u cevima svrstavaju u grupu jednodimenzijskih
strujanja. Za ID strujanja osnovni - opsti sistem parcijalnih diferencijalnih
jednaCina koje opisuJu strujanje i>vodi se na jednostavne diferencijalne iii
algebarske forme koje su lako primeuljive u svakodnevnoj inZenjerskoj praksi, te
ce se zato u ovom Poglavlju posebna painja posvetiti lD modelu strujanja.
2.1.2. Jedn3ciine koje oplisujllJ stJr'ujanje lIllestRSljivog fl!lIJida
U opStem slucaju strujanje je trodimenzijsko, aosnovne strujne velicme brzina
i pritisak su funkcije od koordinata i vremena, odnosno 11 =v(x,y,z,t) i
 Teorijske osnove ID strujanja 113

p = p(x,Y,z, t). Aka je fluid nestisljiv (p =const), strujanje se opisuje jednaCinama

kretanja, tj. Navije-Stoksovim 'ednacinama
Dv ~ 1 _
J5i= F -pgradp+ vAv (2. 1.1 a)
koje je korisno napisati i U obliku
ail _ _ ail v2 '- _ - 1 _
ar+(v, V)v = ar+grad(T)+ 2co xv:= F -pgradp+ v Av , (2.1.1b)
i jednaCinom kontinuiteta
(2.1.2)
U jednacini (2.1.1) DIDt je materijalni izvod, A-Laplasov operator i w=Irotv
ugaona brzina fluidnog delica. Za strujanje stisljivog fluida ove jednaCine imaju
slozeniji oblik. U sistemu diferencijalnih jednaCina (2.1.1) i (2.1.2) nepoznate su
tri komponente brzine v x' Vy i V z i pritisak p. Ovaj sistem od cetiri nelinearne
parcijalne diferencijalne jednacine resava se uz pomoc pacetnih i granicnih
uslova. Konkretna resenja ovog sistema diferencijalnih jednaCina za neke iole
slozenije slucajeve je tdko nati, jer to zahteva primenu slozenih matematickih
metoda. Zbog kraceg zapisa sistem diferencijalnih'jednacina (2.1.1)-(2.1.2) bice
napisan u tenzorskom obliku .
Ov j Ov j
at+via=~-- Ox +v-2- ,
1 oj; 0\ (2.1.3)
'Xi P j Oxi
OV; / OXi = 0 , (2.1.4)
u kome su Vi i 11 j komponente brzine, pri cen1U indeksi i i j imaju vrednosti 1,. 2 i
3, ili po koordinatnim pravcima x, y i z; a pri koriscenju ovih indeksa za jednu
vrednost indeksaj indeks i ima vrednosti 1, 2 i 3.
Postoje dva re.zima strujanja: larninomi i tllrbulentm: Granica - bolje receno
oblast izmedju njih, koja se naziva preloznrt oblost strujanja, utvrdjuje se na osnovu
Rejnoldsovog broja koji predstavlja odnos inercijalnih i viskoznih sila.
Kod laminarnog strujanja dominantne su viskozne sile u fluidu, sto.znaCi da se
ano odvija pri manjim vrednostima Rejnoldsovog broja. Ako se posmaira lamina-
rno strujanje u kanalima iii cevima sa paralelnim ziddvima, tada strujnice u njima
zbog relativno male brzine strujanja ostaju paralelne, sto za posledicu ima da se
strujanje odvija u slojevima. Na osnovu ove kratke analize maze se zakljuciti da je
laminarno strujanje slojevito strujanje kod koga se fluidni deliti ne mesaju sa
okolnim fluidnim deliCima. Posledica ovoga je slab prenos toplote i mase pri
laminarnom strujanju.
Jos uvek u literaturi ne postoji tacna - opste prihvacena definicija turbulentnog
strujanja. Razlog tome je nepoznavanje svih reJevclntnih falctora koji uticu na
karakteristike i strukturu ovog strujanja. Jedna ad moguCih definiCija turbule-
ntnog strujanja jeste: turbulentno stmjoi(je je haoticno; neuredjenr:;, lzesktcirmomo,
trodimeTlzijJ'ko stntjonje kod kogo J've J'trlljne velicine (brzina, gllJ1ina, tempemturo i
pnliJ'ok) imo}u slucojnikaro/cter It proJ'toru i V!tIJienUj .ali istowemellO II tom ,;,.<osu
se m{{f{lt dejiniJ'oti sremzje ,rtotl;rtic'ke /rednosti J'/ll/z stnij-n;h veliCillO. Primena stati-
stike nad strujnim velicinama omogucava da se kod turbulentnog strujanja haos
 114 Teori.fske osnove 1.D strujanja

moze smatra·ti "uredjenim", tj. da se nad njim moze primeniti odgovarajuCi

matematicki aparat. Moze se kazati;dakle, da je turbulentno strujanje sa mnogo
slozenijom strukturom odlaminarnog, pa su samim tim i problemi turbulentnog
strujanja mnogo slozeniji za resavanje. Zbog haoticnosti kretanja kod turbule-
ntnog strujanja izmedju susednih fluidnih delica dolazi do razmene mase sto za
posledicu ima bolju sveukupmi razmenu mase i energije. S druge strane,
turbulentno strujanje se moze posmatiati i kao strujimje kod koga postoji jasna
struktuma hfjerarhfja vrtloga. Kako je turbulentno strujanje mnogo cesce od
laminarnog, to ce se u ovom Odeljku analizirati turbulentna strujanja, a dobijeni
rezultati biee veoma lako primenljivi i za laminarna strujanja.
U jednacinama (2.1.3) vi je trenutna brzina ,rtrlijtll?ja. Kod turbulentnog
strujanja do trenutne brzine strujanja u nekoj tacki sfrujnog prostora moze se doCi
eksperimentalnim putem, na pr. merenjem brzine pomocu anemometra sa usija~
mm vlaknom s1. 2.1.2a, pri cemu zapis brzine izgleda kao na s1.2.1.2b. 1z dijagrama
brzina, jasno je vidljivo
I). j I) v(t) da je brzina u posmatra-

P
VZ

Vx )0 ~ ~ noj - proizvoljnoj tacki

Vy J I )) ~ strujnog polja sa izrazito
nestacionarnim karakte-
v(t)
v rom. S druge strane, vidi
se da brzina pulzira oko
a) t=O b) t=T neke srednje vrednosti.
Slika 2.1.2. Zato se, kod turbule-
ntnog strujanja, polje stvarnih brzina (velicina) razlaze (po Rejnoldsu) nq, polje
srednjih i polje pulzacionih-fluktuacionih brzina (veliCina) posredstvom relacije

(2.1.5)
pri cemu je Vj - srednja blzina po wemenu tj. prosecna brzina a v~ je fluktuaciona
komponenta brzine. Za korektno odredivanje vrednosti srednje brzine po
vremenu u posmatranoj tacki strujnog prostora potrebno je da jevreme merenja T
sto "duze". Ova dugotrajnost merenja je reda veliCine sekunde iIi nekoliko
sekundi, a sto zavisi od karakteristika koriseene merne opreme. U svakom sfucaju
vreme merenja ne igra presudnu ulogu, vee broj mernih tacaka koji omogueava
dobru statistiku. Osrednjavanjem svih strujmh veliciIla, u duhu relacije (2.1.5)
vi = vi +V~, Vi = V; +v;, p = p+p', Fj =~. + I J: (2.1.6)
te njihovim uvrstavanjem u Navije-Stoksove jednacine (2.1.3) i jednaCinu
kontinuiteta (2.1.4), pri tome koristeCi pravila osrednjavarija, koja za neke veliCi-
ne a=a+a' i b=b +b' (a,b=v,p,p,T) glase:
- - - -
a=a , a+b=a+b , ab=ab+a'b', 8al8xi =8al8xi '
dobijaju se: Rejnoldsove jednaCine, napisane u tenzorskom obliku
OV j _ OV i - 1 op aov] -.,-,
-8 +Vi "-. =F. -- "-. +~(y "-. -viv.) (2.1.7)
t W"; J P U-'-j U-'-i u-'-i J
 Teorijske osnove ID strujanja 115

i jednaCina kontinuiteta
divf; == av; 'i ax; == 0 . (2.1.8)
Rejnoldsove jednaCilie fizicki ne predstavljaju "nove" jednaCine vee sarno oblik
Navije-Stoksovih jednacina prilagoden turbulentnorn strujanju. Dopunski clan u
jednacinama (2.1.7) v;v} predstavlja tenzor Rejnoldsovih ili turbulentnih
"napona". Znacima navoda za Rejnoldsove napone zeli da se skrene paZnja na to
da oni ne poticu oel clana Navije-Stoksovih jednaCina sa naponima vee od
inercijalnih clanova. Ovi "naponi" se fizicki turn ace kao prenos kolicine kretanja
na nivou fluktuacionog kretanja.
Sis tern Rejnoldsovih jednacina nije zatvoren sistem jednaCina, jer su turbu-
lentni naponi v;v~ nepoznati. Zato se u cilju zatvaranja sistema Rejnolelsovih
jednaCina uvoele pretpostavke za turbulentne napone. U tu svrhu postoje mnogi
modeli za odredjivanje ovih clanova, ali, ipak, definitivni odgovor na ovo pitanje
se jos uvek ne nazire. Jedan od najpoznatijih ll10dela za turbulentne napone jeste
algebarski model Boussinesq-a koji je zasnovan na analogiji sa viskoznim
naponima, tj., ua su naponi Iinearno srazmerni sa brzinom deformisanja
- &V &Vi
-v'v'
1)
-'+-)
== V I (Ox Ox; ,
j

pri cemu je koeficijent proporcionalnosti VI " koeficijent turbulentne viskoznosti i

on nije karakteristika fluida, kao sto je to rnolekularna viskoznost, vee je to
veliCina koja je povezana sa karakteristikama strujanja. Sa ovom pretpostavkom
Rejl1oldsove jednaCine za l1estisljivo strujanje fluid a glase:
2
aVj _ mJ j _ 1 a]5 . a Vj
8[+v; 8= Fj --a;-+(1'+ VI ) - 2 - , (2.1.9a)
'X; P j Ox;
odnosno uvodjenjem ekvivalel1tnog koeficijenta kinematske viskoznosti Vo == v + VI'
one se svode na oblik
2
&Vj _ &Vj - 1 8j5. . aVj
-+v.-=F.---+v-·- (2.1.9b)
at 1 Ox; ) P Oxf e Ox;"o •
Uvodjenjem turbulentne viskoznosti VI problem nije resen, jer i za ovu velicinu
treba koristiti odgovarajuce pretpostavke, a 0 cemu ovde neee bid reCi.
Na kraju treba napomenuti da se za nestisljivo laminarna strujanja koristi
sistem Navije-Stoksovih jednaCina (2.1.3), a za nestisljivo turbulentna strujanja
sistem Rejnoldsovih jednaCina (2.1.7). Bez obzira 0 kom se strujallju radilo -
laminarnom iii turbulentnom, pomenute sisteme.. parcijalnih diferencijalnih
jednacina je tesko resavati, posebno kod dvodirrienzijsldh i trodiinenzijskih
strujnih problema. .
2.1.3. Jeon3cina imntlimlitda. SrreoJ!llja brzinl:1
Posmatraee se presek 1-1 sa s1. 2.1.3a, povrSine A, koji se nalazi u turbulentnoj
fluidnoj struji. Kada bi se u jednom trenutku, po visini preseka, izmerile brzine
strujanja tada bi raspored brzina izgledao leao lla s1. 2:1.3a, i on je, ocigledno,
neravnomeran. Ako se u bilo kom narednom trenutku izmeri profil brzilla po
 116 Teorijske OSl1ove ID strujanja

visini preseka, tada

bi svakom merenju
v
...
v
._=[> odgovarao drugaciji
=V sr "'f> oscilatorni karakter
profila brzina. Jasno
je da se u nekom -
a) b) c)
bilo kom strujnom
Stika 2.1.3.
preseku, zbog pros to-
me i vremenske slozenosti, ne moze raditi sa takvim poljem brzina. Zato se
posredstvom izraza (2.1.5), a na osnovu "dugotrajnih" merenja brzina u
karakteristicnim tackama po visini preseka, prelazi na pofie vremenslci osrednjemh
brzina (s1. 2.1.3b). Kod laminamog strujanja ne postoji polje vremenski
osrednjenih brzina, vee sarno polje stvarnih brzina, koje je dato na s1. 2.1.3b.
Obieno se zeli znati koliki je zapreminski protok fluidne struje kroz neki strujni
presek, a on je odredjen izrazom
t-
Ir--r;--:-:= v dA--'j.
Ukoliko je profil brzina v poznat, tada se analiticki iii numericki moze nae!
zapreminski protok fluida. Medutim, ovakav postupak odredivanja protoka je
dugotrajan, osim u nekim jednostavnijim slucajevima, pa se zato sa polja
vremenski osrednjenih brzina (kod laminarnog strujanja sa polja stvarnih brzina)
s1.2.1.3b prelazi napofje srednje blzlne (s1.2.1.3c) posredstvom izraza
V
:= -
sr A A A A A A To'
liT
If V dA := - If-V dA := - If}- [ - vet) dt] dA (2.1.11)
~ ...
Na osnovu izraza (2.1.11) moze se definisati srednja blZlna po preseku ito kao: za-
misljena konstanta brzina po preseku koja pomnozena sa povrsinom poprecnog
preseka A daje isti protok kao i stvarno polje brzina~ Uvodenjem srednje brzine
strujanja izraz za protok (2.1.10) se svodi na V == vsrA. Sada se za jednu strujnu
cev moze napisati;ednaCina kontlnuiteta nesti.f!jivog sirujanja jlttlda, koja glasi
II;:= vsrA == const.' [m3 Is]. (2.1.12)
Ako se u nekoj strujnoj cevi ID toka posmatraju dva preseka povrsina Aj i A 2 ,
tad a jednacina kontinuiteta glasi V:= vsr,jA 1 := vsr ,zA2 , pri cemu su vsr,l i vsrX ,
srednje brzine strujanja posmatranih preseka. Ako je fluid stiff/iv, tada jednacina
kontinuiteta glasi:
~ pVsrA =const.J [kgf s] (2.1.13)
pd eemu je liz maseni protok fluida, a p srednja gustiria fluid a upreseku.
Na kraju treba naglasiti da jednaCina kontinuiteta po svojoj fizickoj sustini
predstavlja zakon 0 odrZanju mase.
2.:B..4. Elllergijska jedoaciJll3 - BeJ!"lullRiijev:!ll. jednaciinll!
Sistem parcijalnih diferencijalnih jednacina (2.1:3) i (2.1.4) u potpunosti
opisuje laminarno a sistem (2.1.7) i (2.1.8) turbulentno strujanje. Medutim, za
operativnu imenjersku primenu, zbog njihove slozenosti, ovi sistemi jednacina
 Teorijske osnove ID strujanja 117

uisu pogodui za upotrebu. Zato ih je potrebuo svesti ua jeduostavuije oblike iIi

uprostiti da bi se mogli resavati "jeduostavniji" strujno-tehuicki problemi. To je
moguee uraditi, na pI. kod cevi, kada postoji jedan dominantan pravac - glawli
jJravac J'trujanja, koji se poklapa sa osom cevi. Ovaj pravac je oznacen sa s na
s1.2.1.4.1. Tada se uajvaznije promene strujnih velicina odigravaju u pravcu
glavnog strujanja s, pa se promene u druga dva pravca mogu zanemariti. Ovakvo
strujanje se naziva jednotizine11zjil'!co J'lmjatlje. Strujanja u cevima su najcesea
unutrasnja strujanja i mogu se tretirati kao jednodimenzijska. U tehnickoj praksi
Za ovu klasu strujanja postoji veoma veliki interes. Iz tog razloga u ovom Odeljku
jednodimenzijskim strujanjima biee posveeena znacajna paznja.
UCiuimo nekoliko pretpostavki 0 strujanju koje se analizira:
1) posmatra se stacionaruo (a / at = 0 ),
2) nestisljivo strujanje (p = const.).
3) Fluid se smart a barotropnim, sto znaCi da je p = pCp), i tada se clan u Navije-
Stoksovim jednacinama i- grad p moze napisati u obliku gradijenta neke funkcije
<1), a sto je zadovoljeno za <1)= Jdp / p. Prema tome sledi da je
-1 grad p = grad <1)= grad f~
-. ~~
.---::;:-~
p p ~v s
;;7
4) Posmatra se strujanje u polju konzervativnih/~> .'
sila, tj. s~caj kada zapreminska sila ima
potencijal F = grad [J. Za strujanje u polju sile
8~;:=
.../
~2
\ r
Zemljine teze potencijal je U = -gz, pri cemu je z Zl
o
z vertikalna koardinata uperena navise.
Na dalje se polazi od Navije-Stoksove, tj. SHka 2.1.4.1
jednaCine kretanja (2.1.1b) u kojaj svaki Clan predstavlja neku jedinicnu silu.
MnozeCi skalarno avu jednaCinu sa elementom dliZine strujnice Jf (s1.2.1.4.1) i
primenjujuCi prethadne pretpostavke dabija se jednaCina za rad sila
.t-f v
grad(v2/2-U dp/ p).if +2wx ·dl == v /':,v ·Jf . (2.1.14)
U ovoj jednacini zbog artoganalnosti vektara wx v i if njihov skalarui proizvod
je ill x v.dl = O. Radi kraeeg zapisa uvodi se veliCina
v
e=--U+
2
2
fdpv
-:=-+gz+
p 2
2
fdp
-p ,
kaja predstavlja strtijnu - mehtlntc!cu e!lergjju. Kako je skalarni proizvoc1
grad e . dl == de, to se iz (2.1.14) dabij a c1iferencijalna jednacina de:= v t:,ii . dl , iz
koje posle integraljenja duz strujnice (s1.2.1.4.1) izmec1ju proizvoljno izabranih
preseka 1-1 i 2-2 sledi energijska - Bernulijeva jednaciha za strujnicu \
\

e l -e2:=~ v/':,11 ·dl. . (2.1.15a)

Posredstvam jednaCine (2.1.15a) moze se analizirati jedan specijalni slucaj.
Nairne, aka je .fluld llevir!cozal1, dakIe, u Navije-Stoksovim jednacinama nema
Clanova koji potieu od tangencijalnih napona (v /':,17 == 0), cime se one svode na
Ojlerove jednaCine. U avom slucaju iz (2.1.15a) se dobija Bernulijev integral
OjIerove jednacine
118 Teorijske oSl1ove ID strujanja

e.=2
2

, P
fd
v - U + -p= const.
- .
koji vaii za nestisljivo i stisljivo strujanje fluida, i leoji hze da jestrujna energija
dui .strujnice, a i u celom strujnom prostoru (ako je co = 0), pri neviskoznom
strujanju fluida konstantna.
Ako se podje ad Rejnoldsove jednaeine (2.1.9) i sprovedu iste matematieke
operacije dobija se energijska jednaCina za strujnicu sa vremenski osrednjenim
velieinama .
~ -e2 = Ive L1~ .dl
I
(2.1.15b)

Na dalje ce se analizirati 'slucaj viskoznog, nestisljivog strujanja. Za nestisljivo

J
strujanje se zbog konstantnosti gustine dobija vredriost integrala d P/ p = P/ p,
pa Se jednaeina (2.1.15b) svodi na oblik:
-2- -2-
V P
_I_+-L+gz V P 2+' J
=_2_+_+ --
v L1v·dl
gz (2.1. 15c)
2 P 12 P 2 Ie

pn cemu su vI' v2,PI i P2 vremenski osrednjene vrednosti brzina i pritisaka u

taekama Ai B preseka 1-1 i 2-2, a Zl iZ2 visinske razlike ad referentnog nivoa 0-0,
proizvoljno izabranog, do tezista taeakaA i B.
Strogo uzevsi bilo koji od oblika jednaeine (2.1.15) vaii za strujnicu, ana njoj
je jednodimenzijsld karakter strujanja. Prema tome i primena Bernulijeve jedlla-
. Cine je ogranieena na jednodi-
menzijska strujanja. S obzirom da
Bernulijeva jednaCina vaii za
strujnicu to ona u obliku (2.1.15)
nije prihvatljiva za primenu u
cevirria gde je jednodimenzijski
karakter strujanja. Nairne, realne
strujne cevi (s1.2.1.4.2) ograni-
o mz;,// z/
u// ,zzZ, /z / /. / / /./// //. 0 cavaju fluidni prostor, te prema
Slika 2.1.4.2 tome vaznest jednaCine (2.1.15)
treba, upravo, prosiriti sa strujnice na strujnu cev; U tu svrhu jednaCina (2.1.15)
se, prvo, mnozi sa elementom masenog protoka dm = pdV := PVI dA 1 = PV2 dA 2 , Cime
se njena vainost prosiruje na strujno vlakno, a dobijena jednaeina
e1 dn, - e2 d~ =dm ~ VeS~~. dt
predstavlja jednacinu bilansa energije za strujno vlakno; a zatim se integrali po
popreenom preseku eime se vaznost jednaeine energetskog bilansa prosiruje na
strujnu cev, pri cemu s l e d i : ' .
-2 - -2 -
t (v21 +PI+gzI)pV;dAI=t
I P
(V22 +P2+gZ2)pv2ciAz+t(~veL1~dl)d}h.
2 P
(2.1.16)

Integrali u prvim clanovirna sa leve i desne strane jednaCine (2.1.16) resavaju se

taka da se sa stvarne kiileticke energije prelazi mi kineticku energiju odredjenu
preko srednjih vrednosti, i to na sledeCi nacin .
 Teorijske osnove 1D strujanja 119

2
vie3 dA '( 1 v
f , v
2

f
P -2'
A
-3 fA )' sr,k .
k =--A- ,vke
Vsr,k
Ie -2-mk =:a lc -
k Ak
sr.k.
2-mk ,
(k ,= 12)
, .

Tom prilikom pravi se grdka koja se obuhvata koeficijentom akkoji se naziva

kocjicijent nel'ClVllomemosti iii popl'Clvni koeficijrmt kineticke enelgije (Koriolisov
koeficijent). Ovaj koefieijent se, dakle, za bilo koji presek strujne eevi k, odredjuje
izrazom:
a"
=-3--
1 -3
vkeMk'
f (2.1.17)
vsr,,,A k Ak

Koefieijent neravnomernosti kineticke energije iskljucivo zavisi od rasporeda

brzina u posmatranom preseku i on je, zbog ne poznavanja profila brzina, za
proizvoljno izabralli strujlli presek llepozllat. Medutim, u nekim slucajevima kada
se u nizstrujnim preseeima profili brzina ne menjaju, i vazi da je 8v I ax = 0 gde je
x poduzna koordillata, a takvi profili brzilla se nazivaju razvij{mim, koeficijenti a k
mogu teorijski tacno da se odrede. Ti razvijeni profili brzina su logaritamski kod
turbulentnog i paraboIicki kod laminarnog strujanjai koeficijenti neravnomerno-
sti kineticke energije imaju vrednosti: a=1,058 (a~l) za razvijeni turbulentni i a=2
za razvijeni Iaminarni profil brzilla u eevima kruznog poprecnog preseka (v.
odeljke 2.1.S.1.4a i 2.1.5.L3a).
Integrali drugog i treceg clana sa obe strane znalm jednakosti jednacine
(2.1.16) odredice se zbirno, a njihovo resenje glasi

f (-+gzk
~
Pk
P
) Pd'/'
), k =:
(Psr,k
--+gzc ) m. k
P k,
(k== 1,2)

i nadeno je na osnovu vaznosti hidrostatic1cog zakolla raspodele pritislcce u

strujnom preseku (p I p+ gZI == const.). U dobijenom resenju Psr,/c je srednji-
>S'tnijm~statlckipritisak u preseku k, a Zc je vertikafuorastojanje - geodezijska visi-
k

lla od referelltnog llivoa do tezista povrsine preseka k.

Na osnovu resenja integrala iz (2.L16), dobija se jednaCina
2 2
PSI' I
a l -Vsr,l-+--' +gzc )In
. ( Vsr 2 PSI' 2
' +-'-+gzc )" •
n~+
(f Ve LlV
A =-dl- .
l =: a 2 -p )/11.
(
2 pI 2 2 I

Izmedju preseka 1-1 i 2-2 vazi jednaCina kontilluiteta /il == rill == Jil 2 =: COl1st~ pa se iz
prethodlle jednaCine eIiminise maseni protok,sto istovremeno zllaci da tako
dobfjena jednaeziza vaz! za i.s!1 maseni protok fottda. Dalje, iz ove jednacine
izostavljajuCi indeks "sr" u Clanovima sa srednjimbrzillama i pritiseima, i indekse
"e" u clanovima sa visinskim razlikama, dobija se jedilaCina
2 2 "
VI PI V2
a12+p+gzl =a22+p+gZ2 + I veL'.vdZ ,
P2 'f' =-- (2.1.18)
koja predstavlja energijslcu jedllaCinu, i to izraZene prekostruJne energije po
jediniei mase. Ova jednacina je u literaturi poznatakao uopstena Bemt/li/eva
jedllaezna, a po svojoj fizickoj sllstilli predstavlja zakon 0. odrZanju energije svedell
na jedinicu mase fluida. Ovde se, kratko, treba potsetiti.da se krellulo od
jednaCine kretanja, da se skalarnim mnozenjem sae16mentnom strujnice dobio
Tad, i da se IIInozelljern sa masenim protokorn dobila snaga, tj.energija. Prema
 120 Teorijske osnove 1D strujanja

tome, svaki Clan jednaCine (2.1.18) ima svoj fizicki smisao energije, ito: CL k v; /2 -.
kineticica, Pk / p -pritisna i gz k - potencijalna energija strujnog preseka (k=1,2),
dok clan sa integralom ptedstavlja gubitke strujne energije na putu od preseka 1-1
do preseka 2-2. Ovaj clan se, u opstem slucaju, eksplicitno ne moze odrediti jet se
ne poznaje raspored brzina u poduznom pravcu. Radi kraceg zapisa ovaj clan se
oZllacava sa
(2.1.19)
i on po svojoj fizickoj sustini predstavlja tad sila izazvanih viskoznim i turbule-
lltnim llaponima na putn izmedu posmatranih preseka. .
Konacllo, dobija se energijska jednacina u obliku

(2.1.20)

/coja vaZi za stTlijnu cev i operativna je za prakticnu primenu. Oblik Bernulijeve

jednacille (2.1.20) je najceSce u upotrebi. Osim Qvog oblika u primeni su jos dva
potpuno ravnopravna oblika, koji glase:
2 2
VI PI V2 P2
CL l2g +-pgH] =CL 2 "2g+r;g+Z2 +hg [m], (2.1.20a)

(2.1.20b)

pri cemu gubitak strujne energije Yg ima oblik: hg = Yg / g i naziva se izgubljena

visilla, iIi flp = pYg = pghg i naziva se pad pritiska. ObIik Bernulijeve jed~aCine
(2.1.20b) je veoma prakticall za primenu, lla pro u uljlloj hidraulicL BernuIijeva
jednacina moze da se napise i u jedllom skracenom obliku. Nairne, ttlcttpna strttjna
energija nekog strujllOg preseka je jednaka zbiru kineticke, pritisne i potencijaille
energije
2
Pt,k Vk Pk
e k =-p-=CLkT+p+gZk' (k=1,2, ... )
tako da jedllaCina (2.1.20) postaje:
e] = ez + Yg (2.1.20c)
Za objaslljenje nizstrujlle promene strujlle ellergije kotistice se jednacina
(2.1.20c) primenjena na krivolinijskoj strujnoj ceviprbmenljivdg pteseka sa sl.
2.1.4.3 kod koje presek nizstrujno raste. U ovom primeru zbbg nizstrujnog
povecanja poprecnog preseka kineticka energija, struje se smalljuje, a zbog
povecanja koordinate z potencijama energija strujeraste. Dahle, oCigledno je da
se u nizstrujnim ptesecima odigrava ttansformacijajedllog u drugi oblik ellergije.
Koji je medusoblli odnos pojedinih energetskih udela u· strujnoj ellergiji svakog
nizstrujnog preseka, u opstemslucaju, z3visi od geometrije strujlle cevi u kojoj se
odvija strujallje. Sa sliIce 2.1.4.3 je jasno da jeu svakom nizstrujl10m preseku
strujna energija manja za "gubitak" energije kojise ima izllledu dva posmatralla
strujna pteseka. Pojam gu~itka ellergije mora se shvatiti USIOVllO, jet prema
 Teorijske qsnave IDstrujanja 121

zakonu 0 oddanju energije, e

energija se ne moze "izgubiti" vec
----c"""'-UJ.WJ.I.lU.U.I.ll.l.ll!f-,---,-_+_ Yg
sarno moze preCi u drugi oblik.
Ovde je razlika strujnih energija
izmedu dva strujna preseka C1
___---r-.
- - " - 1 : : " . . - ._ _ --1--1' pzlp
a2 vil2

(L'.e = el - e2 = Yg) nazvana gubit/com

stlUjne enellJije i ona posredstvom x
procesa disipacije prelazi u toplotu.
Ako se pri nekom procesu strujanja
gubici strujne energije mogu zane-
mariti (Yg "" 0), tada se fluid koji
struji smatra neviskoznim, a Bernu-
Slika 2.1.4.3.
lijeva jednaCina se svodi na oblik
2 2
VI p] v2 P2
e]=e2 = canst. ~ a]T+r;-+gz] =a 2 T+ p +gz 2' (2.1.20d)
a sto nije nista drugo do Bernulijev integral Ojlerove jednaCine za nestisljivo
strujanje t1uida. U realnim uslovima strujanja jednaCina (2.1.20d) je veoma retIeo
primenljiva, i uglavnom se koristi kod problema spoljasnjih strujanja.
PosmatrajuCi bilo koji od oblika Bernulijeve jednaCine (2.1.20) moze Se
zaldjuCiti da je ona "relativno" jednostavna za primenu. Tu jednostavnost primene
narusava Clan Yg , t.j. otezan naGin odredivanja strujnih gubitaka. Zato korektno
odredivanje strujnih gubitaka zasluzuje posebnu painju, a 0 cemu ce vise reCi biti
u narednom Odeljku.
Na kraju treba, jos jednom, ukazati za sta vtdi i /cada mo.ze da J'e pn"meni
Bemuliieva jednacina. Bernulijeva jednacina, u principu, moze da se postavi za
bilo koja dva strujna preseka nekog jednodimenzijskog strujanja. Dak1e, vaii za
strujnu cev kod koje postoji jedan glavni pravac stnijanja. Pri izboru preseka za
koje se postavlja Bernulijeva jednaCina treba bitiobazriv, jer izabrani stmjni
preseci treba da imaju poznate koeficijente neravnomernosti, a to su samo preseci
sa razvijenim profilima brzina; ili preseci koji se nalaze na konstantnoj
geodezijskoj visini i u kojima nivoi tecnosti mimju, pa je kineticka energija tih
preseka jednaka null. U suprotnom, ako se ne znaju koeficijenti neravnomemosti,
tada je primena Bemulijeve jednaCine jedino mOgUca ako se oni eksperimenta-
lllim putem odrede. U slucajevima kada se kineticka energija nekog strujnog
preseka moze zane mariti, iIi je, pak, sarna po sebi jedl.1.aka Huli, tada treba upravo
takve preseke birati za referentne i za njih postavljati Bernulijevu jednaCinu.
2.1.5. Gubid strujue cnergije \
\

U Odeljku 2.1.4. pri izvodenju Bernulijeve jednacine dobijen je izraz (2.1.19)

za gubitke energije na putu izmedu dva stmjna preseka, koji posredstvom izraza
za turbulentne napone (v. Odeljak 2.1.2) glasi:

~ = fzYe L'.0-dl ;:::flYe(~V'..cdx+L'.i7ydY+L'.viz)=~ Ve&~

Ox;
dx; . (2.1.21)
122 Tearijske asnove ID strujanja

1z razloga jednostavnosti pisanja uvodi se oznaka za viskozne i turbulentne napo-

ne 't jj _:::: PVeau; / ax; ::: 'leOUj /OXp gde jeT]. = pVe elcvivalentni koeficijent dinamicke
viskoznosti. Za daljirad prakticno je uvesti vektor, odnosno tenzor, komponenata
napona
't j = 'txxnx +'t Jy l1y + 1: zz n z = 'tjjnj

gde je nj (i=I,2,3) jedinicni vektar pravca xj . Sada se izraz (2.1.21) svodi na

1m
g
f pox;
Y:::: --"dx.
I 1
(i=1,2,3). (2.1.21a)

Izraz za gubitak energije (2.1.21a) maze se napisati u neSto jednostavnijern obliku

pogodnom za prirnenu. Nairne, posrnatrajmo jednu strujnu cev sa s1.2.1.5. duzine I
koja je ogranicena kontrolnom povrsinom
Ae = AI + A2 + Ao' gde su Al i A2 povdine
protocnih poprecnih preseka 1-1 i 2-2 i An
s
--C>
povrsina omotaca. Element strujne cevi
definisan je duiinom dl, povrSinom popre-
cnog preseka A i zapreminam dV=Adl. Na
njegovu kontrolnu povrsinu deluju norma-
lni naponi na povrsinama protocnog
Slika 2.1.5.
preselea A i tangencijalni na povrsini omo-
taca dA =Odl, tj zida cevi ('t;j --)0 't w)' gde je 0 obim preseka povrSine A. VracajuCi
se sada izrazu (2.1.21a) pri tome ga transformisuci na obHk zapreminskog, a zatim
povdillSkog integrala, dobija se
fl. - dV = f I --dA e =
r .:: - = vp
Yg ::::. v.f.v dt Ad1V't; A'tjn
r 't;;
J pA ciAe ,
I A P Ac •

gde je i1 vektor spoljasllje normale na povrsinu Ac' Integral po kontrolnoj povrsi-

ni Ae rastavlja se na tri integrala, pri cemu su illtegrali po povrsinama Al i A2 , za
simetricllo razvijeno stmjanje, jednaki nuli i ostajesamo integral po omotacu-ziciu
strujne cevi Ao ' tj.

(2.1.21b)

Za primenu ovog izraza potrebno je poznavati geometriju strujne cevi i tangenci-

jalne napone na zidu cevi.
U cilju dalje analize izraz (2.1.21a) ce se pomnozitisa elementom mase pdf;; a
zatim integraliti po zapremini V, pri cemu sledi

tl~ pdV = ~ (t ~: dV)dl.

1

KoristeCi tom prilikom vezu izmedu povrsinskogi zapreminskog integrala, kao i

Cinjenicu da je pri nepromenjenom protoku Yg = canst" dobija se gubitak energije
po jedinici mase
(2.1.22)
 Teorijske oSl1ove ID strujanja 123

Na osnovu izraza (2.1.22) dolazi se do sustinskog objasnjenja 0 poreklu strujnih

t
gubitaka. Nairne, u izrazu (2.1.22) '(ijclA predstavlja ukupnu silu "trenja" izazva-
nu viskoznim i turbulentnirn naponirna, pa ceo izraz predstavlja rad sda
prottzrokol,amlz vis;?()zmin i turbuientllim llaponima na putn izrnedu dva strujna
preseka sveden na jedinicu rnase.
Strujni gubici se, dakIe, objasnjavaju prisustvorn napona u fluidu. Naponi
llov! ax; su posledica viskoznosti fluida, tj. rnedudejstva fluida i cvrste granice -
zida, usled cega u fluidnoj struji postoji gradijent brzine prosecnog strujanja
av I ax;, S druge strane, turbulentni naponi pv/8iJ ! ax; se generisu - srvaraju,
upravo, zbog prisustva gradijenta brzine prosecnog strujanja. Zakljucuje se da su
gubici direktna posledica gradijenta brzine, odnosno da kada god dode, iz bilo
kog razloga, do prornene u profilu brzina stvaraju se uslovi za nastajanje strujnih
gubitaka. Takode je jasno da, ukoliko su gradijenti brzina veCi, odnosno kada su
vece neravnornernosti u profilirna brzina, tada su i intenzivniji gubici energije. Na
nekorn rnestu gde je slozen geornetrijski oblik strujne cevi (na pro krivina), zbog
gradijenta brzine, stvara se rnakrovrtlog koji oduzirna energiju od prosecnog
strujanja. Tako stvoreni makrovrtlog putujuCi niz struju raspada se sve do
najsitnijih vrtloga - rnikrovrtloga. i\ko nizstrujno vise nerna geornetrijskih
prepreka na koje nailazi fluidna struja, strujanje na nivou milaovrtloga se kao
takvo odrZava.
Dakle, zakljucuje se da kod turbulentnog strujanja postoje i vrtlozi razliCitih
veliCina, ad najveCih - rnakrovrtloga do najrnanjih - rnikrovrtloga, pa se zbog toga
kaze da je turbulentno strujanje sa jasno utvrdenom hijerarhijskorn strukturom
vrtIoga. Prerna tome, kod turbulentnog strujanja moze se govoriti 0 strujanju na
llivou rnakrovrtloga i strujanju na nivou rnikrovrtloga. Strujanje na nivou
makrovrtloga odvija se na onirn rnestirna u cevovodu gde postoje usiovi za njihovo
stvaranje, a to su mesta sa slozenorn geornetrijom strujne cevi. Ova rnesta se u
cevovodu nalaze na poznatirn lokacijama (krivine, ventili i s1.), pa se gubici
energije na takvirn mestima llazivaju iokail1i gubici energije. Na nekirn lokalnim
otporirna rnakrovrtlozi se i ne stvaraju a gubitak energije je izazvan promenom
poprecnog preseka iii prornenorn pravca strujanja; Strujanje na nivou rnikro-
vrtloga se odriava u svirn nizstrujnirn presecima sa razvijenirn profilirna brzina, a
to su preseci strujne cevi koji se nalaze u pravolinijskirn delovima cevovoda, zato
se gubici na takvim delovima nazivaju gubicirna na pravolinijskirn deonicarna, ili
krace gttbici uJ'ied tnm/a. Prema tome, postoje dye gl1lpe gubitaka, ito: gubici na
lokalnirn otporirna - oznaka 11; i gubici usled trenja - oznaka· fA'
IrnajuCi u vidu da poduzni profili brzina nisupoznati, to izrazi (2.1.21) i
(2.1.22) za odredivanje strujnih gubitaka irnaju sallIo teorijski znacaj. Da bi se,
ipak, rnogli odrediti strujni gubici koriste se eksperirnentalne ili poluempirijske
rnetode. Torn prilikorn obe grupe gubitaka sracunavaju se kao velicine koje su
proporcionalnc kinetickoj energiji odredenoj sa srednjom brzinorn strujanja,
koristeCi izraze: Vajsbaha

IYi; i;; v; I
:= (2.1.23)
124 Teorijske osnove ID stnljanja

za odredivanje strujnog gubitka na lokalnom otporu, u kome je S - koeficijent

lokalnog otpora, a.v - srednja brzina prvog nizstrujnog preseka; i Darsija

1 v2 I v2
y: = = A - - ' - = A - ' - (2.1.24)
A. 4RH 2 DH 2

za odredivanje gubitka usled trerija, pri cemu su: A - koeficijent trenja, I - duzina
cevi, RfI - hidraulicki radijus i DfI-hidraulicki precnik. Kako u cevovodu ima vise
i lokalnih otpora i pravolinijskih deonica, to ce se ukupni strujni otpor, izmedu
dva strujna preseka za koje se postavlja Bernulijeva jednaCina, odrediti kao
N M N 2 M /. v2
Yg == 'L,.YI;;,i
" + 'L,.YA.
" == 'D~j
" Vi 2+ '" j - J
L..,A "2'
J (2.1.25)
1=1 J=1 } 1=1 J=1 Dh
j

gde je N - broj lokalnih otpora i Ai - broj pravolinijskih deonica.

2.1.5.1. Glllbici lllslcd trcnja
2.1.5.1.1. Darsijeva formula
U ovom Odeljku bite izlozen nacin odredivanja pada pritiska u pravolinijskim
delovima cevovoda, odnosno gubitka usled trenja, pri potpuno razvijenom
laminarnom iii turbulentnom strujanju. U tu svrhu .posmatrace se jedna
pravolinijska deonica cevovoda konstantnog i proizvoljnog oblika poprecnog
preseka (v.s1.2.1.5.1.1), povrsine preseka A i obima preseka 0, kroz koju fluid
struji srednjom brzinom v. Posmatrace se samo jedan deo strujne cevi izmedu
preseka F 1 i 2-2 koji
1 _ Lb.. ~ ~w ""- ""- ""'- 2
L3- se nalaze na medu-

9--'~_Pl_. .~- .~-. -~-"".

",,'!I_.""",.9.",,-.",.-._-
",fi'F· .C"'-."....-'"",- -,...'-....,' -_.-"'C.-C"'.
- .....
-_.-""._",,' '''''~'t''---,\ ~~~: o~:r~~,:js~n:~
- ',...,-.,,;-

~ ~ ~I~ ~ jne cevi izdvoji i po-

Slika 2.1.5.1.1 smatra njegova ravno-
teza, tada u prese-
cima 1-1 i 2-2 deluju sile pritiska r; == PIA i P2 = P2A, a na zidu cevi sila otpora
trenja Fw == 't waf. 1z jednacine ravnoteze ovih sil~
PIA - P2 A -'twOl= 0,
dobija se pad pritiska izmedu strujnih preseka 1-1 i2-2
Ol·
Ap == PI - P2 == 'tw A . . (2.1.26)
Za odredivanje tangencijalnog napona na zidu cevi koristi se pretposta'vka, koja
se potvrdjuje dimenzijskom analizom, da je to velicina proporcionaIna kinetickoj
energiji strujnog preseka odredeno' sa sredn'ombrz;l:nom strujanja .
1 i
'tw = Cf '2 pv (2.1.27)
pri cemu je Cf faktor proporcionalnosti, faktor trenja. Zamenom izraza
(2.1.27) u (2.1.26) dobija se pad pritiska

I v2 I v2
Ap == p A . - - == pA.-_. (2.1.28)
4RH 2 Dw 2 '
 Tearijske asnove ID strujanja 125

u kame je t.= 4Cf koeficijent trenja, RH == ~ hidraulicki radijus i DH =4RH = ~

hidraulicki (ekvivalentni) precnik cevi. Izraz (2.1.28) predstavlja uop.ftelZu
Da;:sijeFlt .to/mulu koja SlllZi za odredivanje pada pritiska II pravolinijskim
delovima cevovoda. U sillcaju da fluid ne struji kroz ceo presek cevi (iIi kanala),
vee same kroz deo preseka povrSineA tada velicina 0 predstavlja obim okvasenog
dela cevi (ili kanala). Aka se posmatra specijalni slucaj oblika poprecnog preseka,
koji je inace najcesce u primeni, a to je kruzni oblik cevi unutrasnjeg precnika
d (A == d 2 rr. / 4,0 == drr.) hidraulicki precnik ima vrednost DH == d = 4Rfj, te se tada
opsta formula Darsija svodi na obHk
I v2 IJ.p I v2
/j.p= PA-- ::::? Y =:-==A-- (2.1.29)
d 2 g P d 2
Primena ovog izraza svodi se, prakticno, na pravilno odredivanje koeficijenta tre-
nja A. Zato ce se ovom koeficijentu, u narednim Odeljcima, posvetiti vise painje.
2.1.5.1.2. lFizicb tuma.6enje koe[idjenta trenja.
KoristeCi izraz (2.1.27), pri tome imajuCi u vidu da se naponi na zidu sastoje
ad viskozne i turbulentne komponente, dobija se relacija za koeficijent trenja

A=4 Cf
81:", 8 av -,-,
= - 2 = - 2 (J-l-;--pvxVy)y=O
(2130)
..
pv pv uy
iz koje sledi da je koeficijent trenja bezdimenzijska veliCina koja zavisi od rnnogih
veliiSinu, kao sto su: fizicke karakteristike Huida (viskoznost), srednje brzine po
preseku, gradijenta brzine prosecnog strujunja,

6* r
1
!;l;>i
turbulentnih napona na zidu i od geometrijskih '. d '" !
karakteristika strujnog prostora (precnik cevi, (01-::--1.- T ,··-'·-m- .. -13
hrapavosti zidova i s1. (v.sI. 2.1.5.1.2) a ciji uti- ~ A V r--';>
caj nije oCigledan iz izraza (2.1.30). S obzirom 'V f
da Sil tangencijalni naponi na zidu prisutni na
svim zidovima koji ogranicavaju strujni prostor
dl2
to za posledicu ima da je trenje prisutno na svim
cvrstim granicarna strujnog prostora. Dahle, one
je prisutno i kod: krivina, racvi, ventila,
pravolinijskih deonica itd. Kod lokalnih otpora
trenje na zidovima predstavlja sarno deo I
UkUpllOg gubitka energije, dok u pravolinijskim Slilca 2.151.2
delovima cevovoda ono je jedini gubitak strujne
energije. Zato se strujanjeu pravolinijskim delovilIl~ cevovoda izdvaja u posebnu
grupu problema. Pokazuje se, na pr. dimenzijskblllanaJizoID, cia je koeficijel1t
\ \

trenja veliCina koja zavisi od Rejnoldsovog broja (Re) i relativne hrapavosti zida
cevi (BId), odnosno:
A=: ACRe, 81 d) (2.1.31)
Re,jnoldsov broj Re = vd I v je bezdimenzijska velicina koja predstavlja odnos
inercijalnih i viskoznih sila u fluidu i sluzi za odredivanje reZima strujanja, i leao
takav on ima znacajan uticaj l1a koeficijent trenja. .
126 Teorijske osnove ID strujanja

U zavisnosti od medusobnog odnosa uticaja Rejnoldsovog broja i relativne

hrapavosti, cevi se dele na:
a) A:= ACRe) - hidraulicke glatke cevi,
b) A:= A(Re,8 f d) - hidraulicki hrapave cevi, i
c) A:= A(8 f d) - hidraulicki potpuno hrapave cevi.
Treba napomenuti da jedna te ista cev moze da pripada svakoj od ovih grupa, a
sto zavisi od rdima strujanja u njoj.
U opstem slucaju strujanja fluida kroz cevi tangencijalni naponi na zidu nisu
poznati, te se zato izraz (2.1.30) uvek ne moze direktno primeniti. U zavisnosti od
nacina odredivanja tangencijalnih napona na zidu strujnog prostora, resenja za
koeficijent trenja mogu biti: egzaktna, poluempirijska i eksperimentalna. U
egzaktna reSenja za koeficijenat trenja svrstavajuse sve one formule koje su
dobijene iz tacnih reSenja Navije-Stoksovih jednacina. Ovu grupu Cine resenja za
koeficijent trenja laminarnih strujanja u cevima kruznog, eliptickog i nekih drugih
oblika poprecnog preseka. U poluempirijske izraze za koeficijent trenja svrstavaju
se svi oni izrazi koji su dobijeni koriseenjem poluempirijskih modela turbulencije.
Konacno, trecu grupu reSenja Cine rezultati dobijeni primenom raznih
eksperimentalnih metoda.

2.1.5.1.3. KoefidjclIllt trellja mmtraSnjih iaminarnih str1lJ!janja

0) Lominorno strojonjc 0 cevimo Kro.fnog poprecnogpreSI!KO
Posmatraee se nestisljivo (p=const.) stacionarno (of ot = 0) laminarno
strujanje u cevi kruznog poprecnog preseka, koje se ima izmedu preseka 1-1 i 2-2
sa s1.2. 1.5. 1.3a. Ako se ovi preseci nalaze dovoljno daleko od lokalnih otpora
I strujanje ee biti razvijeno
I~--------------~------~----~
jednodimenzijsko (v = v x'
vr := v<p = 0) i osnosimetri-
CllO (8/ 8<p = 0). Prime nom
ovlh pretpostavki iz sistema
Navije-Stoksovih jednacina
Slika 2. 1.5. 1.3 a (2.1.3) i jednaCine kontinu-
iteta, napisanih u polarno-cilindricnim koordinatama, dobijaju se jednacine:
1 8p 8 2 v 18v
0:= ---+ vC-+--) (2.1.32)
pax or2 r or
O=oplor ovlox=O (2.1.33,34)
Iz jednaCine (2.1.33) sledi da pritisak nije funkcija od poprecnekoordinate r,
odnosno da je p=p(x). S druge stTane strujartje je razvijeno, sto znaci da se u
svakom nizstrujnom preseku ima isH prom brzina, te zato brzina nije funkcija
poduzne koordinate x, sto se zakljucuje iz jednacine kontinuiteta (2;1.34), vee je
samo funkcija od poprecne koordinater (v=v(r)). Ovo za posledicu ima da se
parcijalni izvodi iz jednacine (2.1.32) mogu zameriiti obicnim, kao i da se
promenljive p i v mogu razdvojiti, te sledi
 Teorijslce oshove 1D strujanja 127

dp d 2v 1 dv 1d dv
dx == 11( dr2 +; dr) == 11; dr (I' dr):= -C . (2.1.35)
Kako je p=p(x) a v=v(r) to leva i desna strana jednaCine (2.1.35) moraju biti
jednake istoj konstanti. Ako je problem odredjen razlikom pritisaka I:!.p:= PI - P2
ova konstanta se odreduje iz dela diferencijalne jednaGine (2.1.35) dpldt=-C i
granicnih uslova za pritisak: x=0, P == PI i x=l, P == P2' i ima vrednost C == I:!.p I I. 1z
druge od diferencijalnih jednacina (2.1.35) dobija se opste resenje za brzinsko
polje
C
v(r) =- 411 1"2 -I- CIlnr + Cz (2.1.36)
iz koga se primenom granicnih uslova: 1) 1"=0, dvldr=O i 2) r=R, v=O odreduju
°
konstante integracije CI = i C2 == L'R2 1411. Zamenom ovih konstanti u jedna-
Ginu (2.1.36) dobija se .ptlrtlboliCki zakon promene brzine u poprecnom preseku
I:!.p 2 2 I" 2
v(r)::::~(R -r )==vmax[l-(:R) 1 (2.1.37)

u kome je vmax = I:!.pR2 /4111 maksimalna brzina u preseku, koja se ima na osi cevi
(r=O). Na osnovu zakona promene brzine (2.1.37) odreduju se: srednja brzina
strujanja u preseku
V
I
:::: - -
fR . 1
v(r)2rndr =-v
s R2rc 0 2 max'
korekcioni koeficijenti koliCine kretanja i kineticke energije

[3=1
2 --
2
fv
R 2 4 .
(r)2rrcdr=- 1 fll3
a,::::-- v·(r)2rndr=2
R rcv s 0 3' R 2rcv s3 0 '

i zakon raspodele viskoZllih napona u preseku

dv 411 v ,
'=-11-=--1' (2.1.38)
dr R2
Izraz (2.1.38) pokazuje da se viskozni naponi linearno rnenJaJu sa prornenorn
koordinate r. Oni imaju rninimalnu vrednost u osi kanala '0:::: 0, dole se
maksimalna vrednost nalazi na zidu cevi 'w
= 411V8 IR. Zamenom napona 1: w u
relaciju (2.1.30) dobija se izraz za koeficijent trenja larninarnogstrujanja-u cevima
knrlDOg poprecnog preseka: . ..
81: w 64 r:--64l
A,= pv; == vs2Rlv => ~, (2.1.39)

u kome je Re == vs2R / V= vsD Iv - Rejnoldsov broj. Iz dobijenog resenja za A, vidi

se da koeficijent trenja zavisi sarno od RejnoldsovOgbioja, sto znaCi da se pri
larrunarnorn strujanju u cevima sve kruzne cevi ponasaju kao hidraulicki glatke.
/;) Loul-inorno slrnjonje izmed'n porolelnih ploeu
Ako se posmatra nestisljivo (p=const.) stacionarno (3/ at =0) jednodime-
nzijsko (v x = V, VY = v z == 0) laminarno strujanje izmedu dugackih paralelnih ploca
(s1. 2.l.S.1.3b), koje se nalaze na medusobnorn rastojanju 2b, tada se Opsti sistem
diferencijalnih jednaCina (2.1.3-4) svodi na oblik
128 Teorijske osnove ID strujanja

2
lop 0 "
O=---+V-
p OX c3y2 ' (2.1.40)
o= Op / oy,
OV / ox = 0
koji se rdava koriscenjem grani-
cnih uslova
1) y=O, v = V max ' dv/dy=O;
2) y=±b , v=O. Slika 2.1.5 .1.3b
I u ovom slucaju, iz istih razloga
kao i kod kruznog preseka, prelazi se sa parcijalnih na obicne izvode, Cime se iz
(2.1.40) dobija obicna diferencijalna jednaCina
dp dZv
dx "" Y] dr 2 = -c ,
cijim se resavanjem dobija linearno polje pritiska p(x) =PI -!J.p' x / I (C:::!J.p I I) i
brzinsko polje u obliku
C 2
V(Y)=-2y]y +C1y+C2 •

Koriscenjem navedenih granicnih uslova odrvdjujll se konstante C1 = 0

2
C2 ::: Cb /2y], posle cega se dobija resenje za brzillsko polje
tlp b 2 -y)=v
V(Y)=2y]I( 2 [1 Y 2] , (2.1.41 )
max -(-;;)

IIkome je vmax = tlpb 2 12Y]1 brzina u osi kanala. Izraz (2.1.41) pokazllje da i za
laminarno strujanje izmedu paralelnih plota vazi parabolicki zakon raspodele
brzina. Primenom izraza (2.1.41) dobijaju se: srednja brzina u preseku
1 fb 2
"s = 2b -b v(y)dy::: 3' vmax '
koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja
1 fb 2 6 1 ·fb 3
/3=---
z v (y)dy=- u=_ · v (y)dy
2bvs -b 5 2bvs3 -b 35 '
i viskozni napon na zidu rayne ploce
dv 3Y] v s
'tw = -Y](dy)y=±b :::: -b- .
Konacno, primenjujuCi jednaCinll ravnoteZe sila koje deluju izmedu preseka 1-1 i
2-2 i Darsijevu formulu, koje glase
(pj-P2)2b·l='t w 21·1 ; !J.P=Pj-Pz=p}"Jf2b.v;l2,
dobija se izraz za koeficijent trenja laminarnog strujanja izmedu paralelnih ploca
4'tw 24
')..,::: - 2 =: Re ' (2.1.42)
pv"
u kome je Re = 2bvs Iv - Rejnoldsov broj. PoredeCi izraze (2.1.39) i (2.1.42) pd
istoj karakteristicnoj dimenziji strujnog prostora (D:;;: 2b) zakljucuje se da je
koeficijent trenja kod krliZnih cevi za 8/3 putaveci od koeficijenta trenja
laminamog strujanja izmedu paralelnih ploca
 Teorijske asnove ID strujanja 129

c) Laminarno strojanje 0 ccpima razliififog o/Jlil:n

U paragrafima a) i b)ovog Odeljka dobijenisu teorijskitacni izrazi za
koeficijent trenja laminarnog strujanja u cevima kruznog poprecnog preseka
(izraz (2.1.39» i izmedu paralelnih ploca (izraz (2.1.42». }\leo cev nije kruznog
vee nekog drugacijeg oblika poprecilOg preseka, tada se, takode, tacnim
resavanjem Navije-Stoksovih jednaCina, u nekim slucajevima, dolazi do izraza za
koeficijent trenja. Tom prilikom dobija se struktura izraza za koeficijent trenja
A= A IRe, pri cemu je koeficijent A funkcija od oblika povrsine poprecnog
preseka. Izraz za koeficijente trenja, pri laminarnom strujanju, za cevi najcesce
neokruglih geometrijskih oblika dati su u tabeli 2.1.5.1.3.

de =4RH
Oblik preseka Geometrijski Izraz za koeficijent trenja
Ek.-vivalentni
cevi prikaz (Re = V de I v)
i precnik

:::I[~:':::::
Paralelne ploce 24 2vb
4b A=- Re=--
Re ' V

Krug
® ....'!
d

A= 64
A=~

(1-n)2
Re

Krnzni procep
a;-'(j) 2(a-b) Re 1+n2 +(1-n 2 )/lnn
n =bl a , Re=vDH I v
,.

Elipsa
fJ2P: 8ab
3(a+b)- 2";;;;
2

2
Re 3a _b
2

2
vb
A = 64 a +b , Re=-
v

i:s
Ravnostrani alf \, a J3 a II, == 160
trollgao ,;-1: a ' ~
,.'I:.,r , ,r//, 3 3Re
Kvadrat
'0'
aL""J a
a 'c
A=J2
Re
...
I

. alb de / a A
0 2 96 \
D 2a A 0,10 1,818 85
Pravougaonik ~
a'~
I
, A=:-
~ l+alb Re 1,667
{;..",. ,. NII// N ,,~ 0,20 76
b 0,25 1,600 73
0,33 1,504 69
0,50 1,333 62
Tabela 2.1.5.1.3. Koeficijent trenja okruglih i neokruglih cevi.
130 Teorijske osnove ID strujanja

2.1.5.1.41. Odredlv311Rje IlmeficijclIRta tJrcmIja tllllll"lh>ulclllltllRog strmjamja m cevima

Posmatrace se razvijeno. nestisijivo (p=const.), stacionarno (a/at = 0), osnosi-

metricno (a / acp = 0), jednodimenzijsko (vx = V, vr == v'I' == 0) turbulentno strujanje
u kruznoj cevi precnika D=2R, koje je prikazano na s1.2.1.5.1.4. Za ovako
I

X
-Il>

Slika 2.1.5.1.4
definisani problem sis tern diferencijalnih jednaCina kontinuiteta (2.1.8) i
Rejnoldsa (2.1.9), napisan u polarno-cilindricnomkoordinatnom sisternu, svodi se
na oblik:
lap 18 -;2 1-;2
0=---8 ---8 (rv )+-V," (2.1.43)
prrr r r"
1 ap v a av 1 a -,-,
0= ---+--(r-)--___:(rv v) (2.1.44)
pax rarBr rar rx
av / ax = 0 (2.1.45)
U Rejnoldsovim jednacinama (2.1.43-44) v je srednja brzina po vremenu, dok su
- -
V~2 , v~2 i v~v~ odgovarajuCi turbulentni naponi. Iz jednaCine (2.1.45) slegi da
brzina v ne zavisi od koardinate x, t.j. da je v =vCr). Nakan transforrnacije
jednaCine (2.1.43) dobija se novi oblik
a- 2" 12" 2"
-(p+pv' )=-(v' -v')
ar r r 'P r

iz koga se integraljenjem u granicama od r do R (p = Pw' v~2 = 0) dobija zakon

promene pritiska u poprecnom preseku
-;z
p (x,r) == Pw - PVr + P
fR (--;2 (t) dr
vr -v'I' - . (2.1.46)
r r
Izraz (2.1.46) pokazuje da u poprecnom preseku pritisak zavisi od fluktuacionih
karakteristika brzinskog polja. Iz ovog izraza sledi daje na zidu cevi (r=R) pritisak
funkcija samo od poduzne koordinate pex) = Pw(x), te zato vati dpw / dx = ap / ax.
Zarnenarn ove diferencijalne veze u jednacinu (2.1.44), pritome imajuCi u vidu da
je v =vCr) dobija se novi oblik ove jednacine
dpw
- =-1- cfV -,-,
d [ r('l1--pv v ) ] =1-d- [( . )l=
r 't +'t Id- - (n), (2.1.47)
dx rdr "dr rx rdr v t rdr
u kome su 'tv == l1av / dy - viskozna komponenta napona, 'tt == -pv~v~ - turbulentna
komponenta napona i 't == 'tv +'tt-ukupni tangencijalni napon u nekojposmatranoj
tacki preseka. Integraljenjem jednacine (2.1.47) dobija se zakon raspodele uku-
pnog napona u poprecnom preseku
 Teorijske osnove ID strujanja 131

dV 1 dpw
1:=rr- - pv'v' = - - r (2.1.48)
dy . r x 2dx·
iz koga, za r=R, sledi i vrednost napona na zidu cevi
1 dpw'
"w =-2 - dx
R , (2.1.49)
tako da se konacno dobija zakon raspodele napona u poprecnom preseku
~= "y +"[ =~ (2.1.50)
R'
"w "w
Izraz (2.1.50) pokazuje da se tangenCijalni napon u preselm linearno menja sa
koordinatom r, i da napon ima minim aInu vrednost na osi cevi ,,(0) = 0, dok je
njegova maksimalna vrednost na zidu cevi o(R) = ow' Na osnovu izraza (2.1.38)
koji vaZi za laminarno strujanje i (2.1.50) koji vazi za turbulentno strujanje
zakljucuje se da se tallgencijalni naponi u preseku kruzne cevi menjaju po
linearnom zakonu. Medutim, kod turbulentnog strujanja ukupni napon se sastoji
od viskozne i turbulentne komponente, sto strukturu turbulentnog strujanja 6ni
znatno slozenijom od laminarne. Ucesca viskozne i turbulentne kornponente
napona u ukupnorn tangenc~ialnorn naponu prikaiana su na dijagramu sa
s1.2.1.5.1.4. Na ovorn dijagramu u zavisnosti od medusobnog odnosa viskozne i
turbulentne komponente napona razlikuju se tri oblasti, ito:
1) 1:"'1:,,- v!skoznipodsloju korne su dominantni viskozni naponi (1:" »o[) ,
2) 1: t ~ 1:" - prelama ob!aJ'i u kojoj su viskozni i turbulentni naponi istog reda
veliCine, i
3) 0'" 0t - turbu!entno jezgro u kome su dominantlli turbulentni naponi (Ot »1:").
Za turbulentno strujanje u cevima ne postoji tacna teorijslco rdenje 113 osnovu
kojega bi se odredili naponi u preselru, a samirn tbn i koeficijent trenja. Ova
pote§koca prernoscava se po!uempti-tj:rkom teorijomturbulentnog strujanja, pod
kojom se podrazurneva upotreba pojednostavljenog modeia turbulentnog
strujanja u kome se neki koeficijenti odreduju na osnovu eksperirnentalnih
rezultata. ledna od osnovnih veliCina poluempirijske teorije turbulentnog
strujanja je brzina trenja v*, na osnovu koje se odreduje tangencijalni napon kao
1: = pv*2 . (2.1.51)
Koriscenjem izraza (2.1.28,48 i 51), ili (2.1.30), dobija se relacija
;\,=8(v*lvB )2, (2.1.52)
koja moze da posluzi za odredivanje koeficijenta trenja turbulentnog strujanja u
cevima. U izrazu (2.1.52) sa VB oznacena je srednjabrzina strujanja u preseku. Na
dalje ce se razmatrati dva posebna slucaja turbulentnog strujanja u cevima i to
kada se one h-etiraju leao hidraulicki·glatke i hidraulicki hrapave.
2.1.S.1.4U. TuuriHlllleJ!lltlmO 5ltrujaJ!llje 1m Md:rsulliclld gIatkim cevima

Za odredivanje odnosa brzina v *Iv s u hidraulicki glatkirn cevima maze se

koristiti
a) uruverzalni turbulentni profil brzina
132 Teorijske osnove ID strujanja

0<y+<5 (2.1.53)
v+ == J 11,510;;+ -3,5 . 5<y+ <30 (2.1.54)
lS,7510gy'- +5,5 == 2,51ny+ + 5,5 30<y+ (2.1.55)
b) stepeni profil brzina
(2.1.56)
pri cemu su: v+ == v I v * - bezdimenzijska brzina, y + == v * y I v - bezdimenzijska
koordinata, y-koordinata koja se meri od zida cevi (s1.2. 1.5. 1.4), n-eksponent
stepenog zakona i C(n)- koeficijent stepenog zakona koji zavisi od eksponenta n.
30 Graficki prikaz funkcija (2.1.53-
56) dat je na s1.2.1.5.1.4.1. Kod
25
univerzalnog turbulentnog profila
20 brzina postoje tri zone ito:
+
V 15 viskozni podsloj (0 < y + < 5) ,
10 prelazna oblast (5 <y+ < 30) i
5 . logaritarnslea oblast (y + > 30).
o Ie
zone su u direktnoj vezi sa
10 100 1000 l- 10000
vee datim· odnosima izmedu
viskoznih i turbulentnih napona u
Slika 2.l. 5. L4.1. Univerzalni turbulentni profil poprecnom preseku. Granice
brzina.
izmedu ovih zona, leao i konstante
u funkcijama (2.1.53-56), odredene su na osnovu eksperimel1talnih rezultata
brojnih istrazivaca. U slucaju turbulentnog strujanja u hidraulicki glatkim cevima
univerzalni turbulel1tl1i profil brzina opisal1 fUl1kcijama (2.1.53-55) veoma dobro
moze da se aproksimira stepenim zakonom (2.1.56). Ekspol1ent stepenog zakol1a
n i koeficijent C(n) zavise od Rejnoldsovog broja. Ova zavisnost utvrdena je
eksperimel1talno i data je u tabeli T.2.1.S.
5
Re 10 5.105 1,3.10 6 3,2.10 6 Tabela 2.1.5. Uticaj Rejnoldsovog
n 7 8 9 10 broja na eksponent stepenogzakcina~
C(n) 8,74 9,71 10,6 11,5
Za odredivanje koeficijenta trenja hidraulicki glatkih cevi mogu se koristiti
dva razlicita pristupa, koji zavise od izbora merodavnog razvijenog profila brzina.
Kao rezultat odgovarajuCih proracuna dobijaju se formule Blazijusa i Prandtla za
odredivanje koeficijenta trenja. Za dobijanje ovihforrnula koriste se stepeni za-
kon (Blazijusova formula) i logaritamski zakon (Pral1dtlova formula) za razvijel1e
turbulentne profile brzina.
0) Blozijusopo formulo
Razvijel1i turbulentni profil brzina u hidraulicki glatkim cevima opisuje se
stepenim zakonom (2.1.56)
:*==c(n)(V:Y )l/n, (2.1.57)
koji se nakon primene za osu cevi
 Teorijske o,snove ID strujanja 133

v *R
y=R, V==Vm => V': = CC n )(7)1/n , (2.1.58)
svodi na oblik:

(2.1.59)
u kome su: y i r koordinate merene od zida i ose cevi, respektivno, i v m brzina u
osi cevi. Primenom profila brzina (2.1.59) odreduju se: srednja brzinastrujanja u
preseku
1 fR . 2vm fR r lin 2n2
(2.1.60)
Vs =:: R 2n 0 v·2rndr =:: R2 0 (1- R) rdr =V11l (n+l)(2n+l) ,
i koeficijenti neravnomernosti brzinskog polja
~=-/-1v22rndr= (n+I)(2n+l)2 a=-1-1v32rndr= (n+l)\2n+l)3 , (2.1.61)
R 'ltV; 0 4n2(n+2) , R 2 7CV; 0 4n4(n+3)(2n+3)
PrimenjujuCi odnos brzina
V* V ...lL 2 -L
_=:: (.....!1!.)n+l ( _ _ )n+l
Vs Vsen Re
dobijen iz relacije (2.1.58), i izraze (2.1.52) i (2.1.60) sledi formula za koeficijent
trenja
2
n+5 [ (n + 1)(2n + 1) J "/(n+l)
Ie -? n+ 1 --"'-- (2.1.62)
- - C(n)n 2 Re 2/ (n+l) ,
u kojoj je Re == 2Rv s I v Rejnoldsov broj. Ako se za vrednost eksponenta stepenog
zakolla uzme vrednost iz tabele T.2.1.5 n=7 i C(7)=8,74, tada iz (2.1.62) sledi izraz
za koeficijellt trenja Ie =:: 0,30521 Re l/4 • Dobijeni izraz za koeficijent trenja nesto
malo odstupa od eksperimentalnih rezultata Blazijusa. Zato je izvrsena korekcija
koeficijenta C(n) na vrednost C(7)=8,56. Sa ovom vrednoscu izraz (2.1.62) se svodi
na Blazijusovu formulu
IIe=0,3164/Rell41 (2.1.63)
koja vazi za turbulentllo strujanje u hidraulicki glatkim cevima u intervalu
Rejnoldsovih brojeva 4000 <Re< 10 5 • Za posmatranu vrednost eksponenta
stepenog zakona 11=7, iz izraza (2.1.60-61), dobijaju se karakteristike razvijenog
turbulelltnog profila brzina
Vs 49 50 43200_
- =:: 60 ; ~ =:: 49 =:: 1,02 ; ex =:: 40817 == 1,058 (2.1.64)
vm
Povecavanjem vrednosti eksponenta 11, na pI. na 11=10 a sto vaZi za visoke \
\
vrednosti Rejnoldsovog broja (v. T.2:1.5), dobijajuse vrednosti ~ = 1,01 i ex =:: 1,03
cime turbulentni profil brzina postaje ravnomemiji. Dobijene vrednosti za
koeficijente ~ i ex upucuju na zakljucak da se kod razvijenog turbulentnog
strujanja u cevima moze smatrati da je ~::::; 1 i ex::::;1. Poredjenjem vrednosti
koeficijenata ~ i a za stmjanje u cevima pri razvijenom laminarnom ( B= 4/3 i
ex, = 2, odeljak 21.5.1.3a) i razvijenom turbulelltnomstrujanju (~::d i ex::::; 1)
zakljucuje se da je razvijeni turbulentni profil brzine ravnomerniji od laminarnog.
134 Teorijske osnove ID strujanja

11) lIniDlerzolni zo,!ton henjn u liJidroulicld gIn/kim cepimn. ProyultlolJ'n/ormllllo

Za opisivanje razvijenogturbulentnog profila brzina koristi se logaritamski
zakon (2.1.55)
v+=Aln/+B=A1log/+B, (2.1.65)
pri cemu sU A=2,5, Al =5,75 i B=5,5 univerzalne konstante. Primenom zakona
(2.1.65) za osu cevi
y=R, v=v m => v:=Aln(Rv*/v)+B, (2.1.66)
dobija se oblik logaritamskog zakona
+
vm-v + vm-v
=--=A·ln-=A R R (1
2.. 67 )
v* y 1log-y
koji se naziva zakon de/ieila brzine. Iz (2.1.67) sledi zakon promene brzine u
poprecnom preseku
y
+Av*ln-=v
V=V rn R rn +Av*lnz·, z=ylR ,
primenom kojeg se dobija srednja brzina u preselru

Vs = R;n Iv2r7tdr=2tCvm +Av*lnz)(l-z)dz= 2{Vm(Z- z; )+Av*[z(lnz-l)- z; (lnz-i)]}[

Kako je limzi lnz = 0 (j=1,2), to se izraz za srednju brzinu strujanja svodi na oblik:
z~o .
3
Vs =vrn-IAv*=vm-3,75v* (2.1.68)
Konacno, primenjujuCi izraze (2.1.52,66 i 68) dobija se izraz za koeficijent trenja
1 Al 1 [ c 3 ]
= .j81og(Re-vA.)+ jg B-A 1 log(4v2)-I A ,
r;-
-Ii:
koji se naziva univerza!ni zakon trenja u hidrau!icki g!atkim eel/inla. Zamenom
brojnih vrednosti univerzalnih konstanti sledi formula za koeficijent tienja
l =. 2,03291og(Re-li:) -0,9112 . (2.1.70)

Na osnovu eksperimentalnih rezultata Prandtl je izvrsio korekciju brojnih

konstanti u formuli (2.1.70), nakon koje se dobija izraz

"* = 21og(Re~) -0,8 , (2.1.71)

za koeficijent trenja hidraulicki glatkih cevi, Cija je vainost do vrednosti Rejno-

Idsovog broja Re < 3,4.10 6 . Za jednu datu' vredllost Rejnoldsovog broja
Blazijusova formula (2.1.63) direktno daje vrednostkoeficijentatrenja, dole se do
koeficijenta trenja, primenom Prandtlove formule (2.1.71), dolazi posrupkom
iteracije. Zato, u domenu svoje vainosti Blaziju.sova formula iina prakticnu
prednost u odnosu na Prandtlovu formulu.
2.11..5.1.4.2. Tmllm.hmtno stD."Uljanje Ul hidr8Uliickiibl1"apavJim. cevlima
U zavisnosti od uticaja Rejl1oldsovog broja i hrapavosti cevi na koeficijel1t
trenja, kaleo je vee receno u Odeljku 2.1.5.1.2., cevi se dele na hidraulicki hrapave
(A = A(Re,8 I D» i hidraulicki potpuno hrapave (Ie::: )..,(8/ D) ).
 Tearijske asnove ID strujanja 135

0) Hirtlroltliifldpotpltf8o Imopove cep!

Logaritamski zakon brzine (2.1.65)moze cla se napiSe i u obliku
v+ = Ajlog)/ +B = Ajlogt+B-AjlOg(/ , (2.1.72)
u kame je 0+ '" 8v * !)I karakteristika hrapavosti. Uvodenjem koeficijenta zavisnog
ad hrapavosti cevi 11rr
C(o+) = B-Ajlog8+ = B-Aln8+ 10 --f-- --- -~-f----+-f---f-+-1
(2.1.73) 9 _ _ _ ~.<\',st2%~ ';°k~ -f--f--I---il---il---i
clobija se oblik univerzalnog 10- CW) 8 ~ l c~ I ]6°',f'l ,,50 F' "~f"\" 'P'>""'T""
garitamskog zakana za strujal1je
u hidraulicki hrapavim cevima 7- " ---If-+- - _'f--,II---i-I
v+ = A]logt +C(8+) = Alnt+C(8+) 6 ~~~T:rr'ir=~~~C,I~~~~~~~
GEVI I ~urm;~l{R/).!!8liFrCEpJ
HRAPAVE CEVI :

(2.1.74) 5 -~-
0.4 0.8 1.2 1.6 2.0 2.4 2.8 3.2
Prema eksperimentalnim rezu- Jog 8'·
ltatima Nikuradzea zavisnost Slil<a 2.1.5.1.4.2.1. Zavisnost leoeficijenta
koeficijenta C(o+ ) ad veJicine C(8+ )prema eksperimentima Nikuradzea
8+ prileazana je na s1.2.1.5.1.
4.2.1. Sa ove slike se uocava da veliCina 8+ moze da se iskoristi leao kriterijum za
odredivanje vrste cevi, i to kao:
- 8+ <5 hidraulicki glatke cevi,
- 5<0+ <70 hidrauliCld hrapave cevi, i
- 8+ > 70 hidraulicki potpuno hrapave c e v i . .
Za turbulentno strujanje u hldraulicki potpuno hrapavim cevima vrednost koefi-
cijenta C(8+) je 8,5, taka da se logaritamsld za1con (2.1.74) svodi na konacan oblik
v+ =Ajlog(y/8)+C; A) =5,75; C=8,5; (2.1.75)
PrimenjujuCi izraz (2.1.75) za osu cevi
R
y=R. v=v m --+ vm=v*(A)log''5+C),
a zatim karisteCi izraze (2.1.52) i (2.1.68) dobija se formula za koeficijent trenja

~.=[islOg~+ Jg(c-f A )T
2

(2.1.76)

koja predstavlja univerza/ni zalcon Irenja II hidrau/iclcipolpuno /zrapaVlin cevinza.

UvrstavajuCi U ovaj zakon brojne vrednosti univerzalnih konstanti dobija se
Karmanova formula
Ie = (2Iog ~ + 1;679)-2.
Na osnovu eksperimentalnih rezultata Nikuraclzea vrednost konstante 1,679 je
korigovana na 1,74, taka da se dobija Karman-Nikuradzeova formula za
koeficijent trenja
....-----
Ie = (2Iog ~ + 1.74)""2 = (1,138- 2 log ~ )-2 =2Iog 3,~ld (2.1.77)
136 TeoriJske osnove ID strujanja

koja vazi za hidraulicki potpuno hrapave cevi. Za odredivanje koeficijenta trenja

hidraulicki potpuno hrapavih cevi moze se koristiti i izraz Sifrinsona
A= 0,11(5/ d) 114 • (2.1.78)
Medusobno slaganje formula Karman-Nikuradzea i Sifrinsona je veoma dobro i
za uobicajene relativne hrapavosti cevi krece se u granicama od nekoliko
procenata.
II) .Hidraolicki krapape' elf/pi
v+
Kod cevi kod kojih je hrapavost cevi
veoma izraZena logaritamski zakon raspo-
dele brzina (2.1.65), koji vazi za hidraulicki
glatke cevi, treba korigovati sa jednom
funkcijom od hrapavosti L1v+ = L1V + (0+). Sa
ovom korekcijom dobija se opsti oblik
5 70 y+ univerzalnog logaritarnskog profila brzina
Stika 2.1.5.1.4.2.2. v+ = A Iny+ + B - L\v+ . (2.1.79)
Profil brzina kod hrapavih cevi U ticaj fur iCcije hrapavosti L\v+ na izglt:d
profila brzina prikazan ja na s1.2.1.5.1.4.2.2. Sa live slike se uocava da porastom
uticaja hrapavosti (L\vt < L\v;) profil brzina postaje neravnomerniji, Gime uticaj
hrapavosti na koeficijent trenja postaje veoma izraZen. U opstem slucaju
turbulentnog strujanja tl cevima u obzir treba uzeti uticaje promene Rejnoldsovog
broja i hrapavosti. Koristeci razvijeni turbulentni profil brzina, pri tome
obuhvatajuci oba relevantna uticaja Colbrook, a zatim i Altsul su dosli do izraza
za koeficijent trenja hidraulicki hra avih cevi. IzrazColbrook-a glasi
1 8 2,51
r;::=-= -21og(3 71d +~) (2.1.80)
VA , Re~A
a izraz AltSula ima oblik
- 0 ,>11(~
,/\,- ~)1I4
d +Re (2.1.81)
Izrazi Kolbruka i AliSula daju dobre rezultate, koji imaju medusobno slaganje u
granicama 2+3%. Ali, do koeficijenta trenja primenom izraza Kolbruka dolazi se
iterativnim putem, zato ovaj izraz nije operativan za primenu. Za razliku od
izraza (2.1.80), izraz Altsula je veoma jednostavan za primenu, i zbog toga mu pri
upotrebi treba dati prednost. Izraz Altsula se, za slucaj da se relativna hrapavost
cevi moze zanemariti (6/ d ~ 0) svodi na Blazijusov izraz (2.1.63) za hidraulicki
glatke cevi, dok se u slucaju potpuno hrapaVih cevi (11 Re ~ 0) svodi na
Sifrinsonov izraz (2.1.78). .
2.1.5.1.5. Odredivanje koefidjenta trenja - Moody-ev dijagram
U cilju odredivanja koeficijenta trenja, prvi je, najvaznije serije eksperimenata
izvrSio Nikuradze. On je vrsio eksperimente Sa razlicitim - vestackim
hrapavostima cevi, koje je ostvarivao nan-.?~njem na cev zrnaca pesk? T~zliCite
veliCine. Nakon sistematizacije eksperimentalnih rezultata Nikuradze je dobio
(1933. god.) veoma slozeni dijagram zavisnosti A:':=A(Re,8/d). Ali, ipak, taka
dobijeni dijagram nije operativan za primenu, jer vaii za vestacke hrapavosti cevi,
 Teorijske osnove ID strujanja 137

te bi vrednosti iz njega trebalo preracunavati za hrapavosti industrijskih cevi. Iz

tih razlogaMoody je, koristeCi Nikuradzeovu ideju, a na osnovu formula Puazeja
(2.1.39), Blazijusa (2.1.63), Prandtla (2.1.71), Karman-Nikuradzea (2.1.77) i
Kolbruka (2.1.80) konstruisao dijagram ;l..-Re, s1.2.1.5.1.5., koji ima veoma siroku
primenu za odredivanje koeficijenta trenja. Zato ce se objasnjenju ovog dijagrama
posvetiti vise paZnje. Detaljnom analizom dijagrama pokazalo se da na njemu ima
pet karakteristicnih oblasti, ito:
CD - oblast laminarnog strujanja,
<Il - prelazna oblast,
Gl - oblast hidraulicki glatkih cevi ;l.. = ;l..(Re) ,
® - oblast hidraulicki hrapavih cevi ;l.. = ;l..(Re,o / d) , i
~ - oblast hidraulicki potpuno hrapavih cevi Ie = A.(o / d), koja se jos naziva i
kvadratna oblast.
a) Ob/as! lami?lamog sITu/an/a
Oblast laminamog strujanja na dijagramu prikazana je pravom linijom CD. U
tehnickoj praksi laminamo strujanje ostvaruje se pri strujanju veoma viskoznih
tecnosti: naite, kerozina, ulja i s1. Vee je receno da se; koeficijent trenja pri
laminarnom strujanju kroz cevi kruznog poprecnog preseka moze odrediti
izrazom Poazeja A. =64 / Re, leao i da ova oblast predstavlja oblast hidraulicki
glatkih cevi. Vaznost izraza (2.1.39) je u podrucju Rejnoldsovih brojeva
Re:o; Re k = 2320, gde je Re k - kriticna vrednost Rejnoldsovog broja pri kojoj
laminarno strujanje prelazi u turbulentno, iIi obrnuto.
0.1
0.09 _1_ =-21og( _L + 2,51 )
0.08 ;\.112 3,71d tl2_
0.07 :::+:::::Ii:::;e==E~====m:=::±±m 6/d=O,04
:: 6/d=0,05
0.06 -.'7r-.. . . ~;,;.;;;*;;.;;.;;.;;,;,;;;.;;.;.;;.~~;;.;;;;;;~.;;.;;.;;4,;;;,;.;;.;,;;;;.~~ 6/d=O,03
0.05 ~"''!-~~~_''''''~-i+-i.F-';';';;''~~~~~~~.;.;..i.! 6/d=O,02
-"'-;"';';..;..;.i.j~";"";.-i.';";';'4..;....~";";~+--,.-'-";""~ o/d=0,015
0.04 -----,-~eF+.;;;;,;..;;;,;;,;~:.;;,;.;;;.:;;;;;.:,;;;;;.~~~:,:;;;;;~~ 6/d=O,01
.""",. I ' ' - - '

0.03 0,005

0,002
0.02 0,001
~~~+i..i'",,"-'+';",...,";"";"";"';";';'''4' 0,0005
0,0002
0,0001
0.01
0.009 0,00001
0.008
10 4 106 10 7 108
Re
Slika 2.1.5.1.5. Moody-ev dijagram - zavisnosti ko~fiGijenta t~enja od Rejnoldso-
vog broja i relativne hrapavosti. Oblasti CD-Iaminarna,<Il-prelazna, Gl-hidraulicki
glatke cevi, ®-hidraulicki hrapave cevi i ~-oblast potpuno hrapavih cevi.
b) Frelazna oblast
 138 Teorijske osnove ID str:ujanja

Prelazna oblast predstavlja oblast prelaska laminarnog u turbulentno strujanje,

iIi obrnuto. Ova oblast (zona CD· sa dijagrama) je nestabilna, te su i
eksperimentalna merenja u njoj nepouzdana. Iz tih razloga rdim rada u ovoj
oblasti se izbegava. Ipak, za odredivanje koeficijenta trenja postoji izraz Zajcenka
A = 0,0025 VRe" ,
koji vazi u celokupnoj prelaznoj oblasti, dakle, u podrucju vredIiosti Rejnoldsovih
brojeva od 2320 < Re < 4000.
() Hidrauliclciglatke cevi
U oblasti hidraulicki glatkih cevi (kriva C) sa dijagrama) viskozni podsloj
pokriva sve neravnine na zidu cevi, i u njoj koeficijent trenja zavisi same od
Rejnoldsovog broja A= A(Re). Ta zavisnost je data Blazijusovim izrazom (2.1.63)
iii izrazom Prandtla (2.1.71).
d) Htdrauhcki hmpave cevi
Hidraulicki hrapave cevi 8U one kod kojih viskozni podsloj ne pokriva
neravnine na zidu. U oblasti hidraulicki hrapavih cevi, zona @) sa dijagrama,
koeficijent trenja zavisi od Rejnoldsovog broja i od relativne hrapavosti, tj.
A= A(Re,o I d). Ova oblast se prostire od krive Ql - hidraulicki glatkih cevi do
krive a-a ena dijagramu aproksimativno povucena) koja predstavlja granicu
dvostruke zavisnosti A= A(Re,o/ d). Koeficijent trenja hidraulicki hrapavih cevi
odreduje se izrazom Kolbruka (2.1.80), iIi izrazom Altsula (2.1.81).
e) Potpuno ItTl2pave cevi
U oblasti ® sa dijagrama uocava se da je A= A(O I d), tj. da koeficijent trenja
ne zavisi od Rejnoldsovog broja, odnosno zavisi sarno od hrapavosti cevi. S ~druge
strane, takoae, se uocava da je za jednu vrednost relativne hrapavosti old
koeficijent trenja nepromenljiv (A=const.); pase zato za ovu oblast kaie da je
kvadratna oblast, jer je pad pritiska u njoj (vidi izraz (2.1.28» kvadratna funkcija
od srednje brzine strujanja. Kvadratnoj oblasti odgovaraju uslovi strujanja sa
visokim vrednostima Rejnoldsovih brojeva kodkojih lcoeficijent trenja zavisi
samo od relativne hrapavosti old. Zato se cevikojeradeu ovimrezimima nazivaju
potpuno hrapave cevi. Za koeficijent trenjaukVadratnoj oblasti vaZe izrazi
Karman-Nikuradzea (2.1.77), Altsula (2.1.81) ili Sifrinsona (2.1.78).
Za korektno odredivanje koeficijenta trenja trebaznati koja je hrapavost cevi
o kroz koju se odvija strujanje. U tu svrhu se definise srednja apsolutna hrapavost
cevi lcoja zavisi od: materijala cevi, naCinaobradei stanja zidova cevi u
eksploatacijskim uslovima. Njene vrednosti, za najcesce primenjeIie cevi, date su
u tabeli T.2.1.5.1.5.
U nekim specijalnim slucajevima, kada se radio dugackim cevovodima, da ne
bi doslo do greske u proracunu treba, ipalc, koristiti izraze za koeficijente trenja
koji su dobijeni eksperimentalnim ispitivanjem takvih cevovoda.. Tako na pro
koristi se
- za gasovode izraz Weymouth-a: A = O,0941d- 1I3
- za strujanje nafte izraz Lange-a: A == 0,02 +1,7/ JRe
 Teorijske osnove ID strujanja 139

VRSTA CEVI -MATERIJAL STANJE zrDA CEVI , 0 [nun]

vucene (bakar, mesing, st31do) glatke 0,0015

nove 0,03
celicne vllcene ciscene posle duze upotrebe 0,15+0,2
zardale 0,4
sa jakom korozijom i rdom do 3
nove bitumenizirane 0,05
upotrebljavane - mestimicno zardale 0,1
celicne varene upotrebljavane - jednoliko lako zardale 0,15
posle dugogodisnje upotrebe 0,5
Ijace z.ardale 1+1,5
j 31m zardale i korodirane 2+4
pocinkovane (gasovodi, vodovodi) nove (1/2 " do 41 0,05+0,1
nove 0,25+1
nove bitumenizirane 0,1+0,15
livene upotrebljavane-mestimicno zardale 1+1,5
sa korodirani~nezdima 1,5+4
ociscene posle duge upotrebe 0,3+1,5
fino obradene 0,15
drvene obicne 0,3+1
neobradene 1+2,5
izglacane 0,3+0,8
betonskc grubo obradene u drvenoj 2£lati
neobradene
3+9
1+3
-
od azbestnog cementa nove 0,05+1
upotrebljavane 0,60
Tabela 2.1-5.1.5- Apsolutna hrapavostcevi.

2.1.5.1.6. Odredivanje koeficijenta trenja iteraiivnim putem

Pri proracunll cevovoda potrebno je poznavti vrednost koeficijenta trenja.
Medutim, u opstem slucaju, do koeficijenta trenja nije laka dati, jer on zavisi od
brzine strujanja koja, takode, nije poznata. Sdruge --~
strane i brzina strujallja zavisi od gubitka usled trenja.
Prema tome, izmedu ovih veliCina postoji funkcionalna
zavisnost, tako da Se mogu sastaviti funkcij<e za
koeficijent trenja 11,= f(A) iIi za brzinu v=j{v). Kako su u
opstem slucaju ove funkcije slazene, to njihova
eksplicitlla reilenja ne postoje, vee se do njihdolazi
primenom numerickih metoda. Najjednostavnija metoda
koja Se za ave potrebe koristi je metoda proste iteracije,
ciji je algoritam proracuna dat na s1.21.5.1.6. Ovaj
postupalc iteracije uzastopnih priblizenja za odredivanje
140 Teorijske osnove ID strujanja

koeficijenta trenja vazi sarno bela se irna jedna funkcionalna zavisnost A=j(A),
odnosno v=f(vJ. Medutim, kod slozenog cevovoda sa ustaljenirn strujanjem
moguee je, U opstern slucaju, postaviti n Bernulijevih jedriaCina i m jednaCina
kontinuiteta, odnosno formirati sistem od k=m+n jednaCina u kojima je Ie
nepoznatih brzina (iIi protoka). Kako su jednacine kontinuiteta linearne funkcije
od brzina, Clanovi uz kineticku energiju u Bernulijevim jednacinarna su kvadratne
funkcije a koefieijenti trenja nelinearne funkeije ad brzina, to ee u opStem slucaju
dobijeni sistern jednacina biti nelinearan i nehomogen. Ovaj nelinearni sistem
jednacina treba reSiti, na pr., po brzinama strujanja. Pomenuti nelinearni sistem
jednaCina nerna eksplicitno resenje, vee se do njega dolazi prirnenorn numericke
analize, pri cemu se za resavanje moze korisl:iti· i iterativni postupak, Hi neka
druga numericka metoda. Koji postupak reSavanja treba koristiti zavisi od mnago
faktora kaji uticu na slozenost sistema nelinearnih jednacina, leao sto su: broj
jednaCina, rezim strujanja (laminarni iIi turbulentni), geometrija eevovoda i . t.d.
Kada se problem opisuje veCim brojem jednaCina tada je pozeljno izvrsiti
linearizaciju sistema jednaCina elme se· njegovo resavanje znaeaJno
pojednostavljuje. U postupku iterativnog res:.,vanja sistema jednacina po
brzinama stmjanja za pocetne vrednosti brzina tr"ba zadati vrednost iz intervala
v=1-3rnJs. Ovo s toga sto su to uobicajene vrednosti brzine strujanja tecnosti u
dobro projektovanim hidraulickim sistemima.Ako se iteracija obavlja po
koefieijentima trenja korisno je za pocetnu vrednost uzeti Ao= 0,02.
Pmblem 2.1.1. KoristeCi formule Prandtla (2.1.71) i Kolbruka (2.1.80) odrediti
koeficijent trenja za cev precnika d=lOOmm i apsolutne hrapavosti o=O,Smm, za
vrednosti Rejnoldsovog broja Re=120000 i Re=500000, sa tacnoScu [> ::no-5 .
Iteraciju zapoceti sa vrednoscu Ao = 0,02.
RESENJE: Formule Prandtla i Kolbruka napisane u obliku pogodnom za iteraeiju
glase: Prandtl 2.1.71) Colbrook (2.1.80)
A = [21og(Re·J?:) - O,Sr2 ,
---
Re=120 000 Re=500 000 Re=120 000 Re=500000
A 1 [I (2,51 8 )r 2 A=0,02 A=O,02 A=0,02 A=0,02
="4 og Re.Ji: + 3,71d 0,01705 0,01263 0,03132 0,D3058
Rezultati proracuna sa 0,01736 0,01321 0,03113 0,03054
uzastopnim iterativnim vre- 0,01732 0,01315 0,03113 0,03054
dnostima dati su u tabeIi. 0,01733 0,01316
0,01733 0,01316

2.1.S.1.7. Odrediv31llje k@eficijelll.ta trenja pl"im.elllom racIlmar3

U uslovima proracuna slozenih cevovoda koeficijente trenja veoma cesto treba
sracunavati sto znatno poveeava obim pesia. Zato je po~eljno, a i potrebno, so.
pojedinacnog sracunavanja koefieijenta trenja, izlozenog u Odeljh.'u 2.1.5.1.4.
njegovo odredjivanje tretirati racunskom masinolIl. U tu svrhu sastavice se
algoritam (81.2.1.5.1.7) koji je baziran na teo:rijskom izlaga~ju saddanom u
Odeljcima 2.1.5.l.3-6. Za brzo utvrdivanje cIa Ii je cev hidraulicki glatka ili
 Teorijske osnove ID strujanja 141

hrapava, kriterijum hidraulicke hrapavosti zida cevi dat u Odeljku 2.1.5.1A2.,

izrazen visinom 8+ ,transfomrise se na'l1ovi oblik koji glasi:
Re < 40d ! 8 - hidraulicki glatke cevi,
40d /0 < Re < 500d /0 - hidraulicki hrapave cevi, i
Re > 500d 18 - hidraulicki potpuno hrapave cevi.
Ovako izraien kriterijum utvrdivanja hidrau!ickog kvaliteta zidacevi jednostavan
je za primenu i kao takav koristi se u algoritmu za odredivanje koeficijenta trel1ja.
KoristeCi ovaj algodtam veoma je jednostavno napisati program u nekom
raspolozivom programskom jeziku. Treba napomenuti da ovaj algoritam moze da
predstavlja zasebnu celinu, iIi deo programa za odredivanje strujnih gubitaka
hidraulickih sistema.

(' v, d, v, 8, S, A 0 1

r---------~.:i=--:-_<
83 Re>2320>
::=::=E:-
r----------~:Re>4000\

)-----~=:>-----,
,---.----,-. + / _ L '_ _. _

r:=~--;-;-. 1'~e<500/k;~l

[Hidr~l rHidra~~cki I
hrapaye
I I. potpuno . 'I
c~ hrapave ceVI
I
I' "11,<, I '-------r------' ~~ ( k+ ~J 1141 r-:~,~Il ~
I L...._-<'iA-Aol<-;;-\
,--'--------'-----=::-,;.~---~AI;-+--'_.--<?--.-'-~______J
cD
llt~ld
Slilca 2.1.5.1.7. Algoritam za izratunavanje koeficijenta t~enja,

. " ..
Za odredivanje koeficijenta trenja stisljivih strujal1ja gasapostoje, u sldopu
dinamike gasova, metode koje tretiraju: izotermsko, adijabatsko, strujanje sa
razmenom topiote i realno strujanje. Detaljna analiz~ovih metoda sprovodi se u
sklopu dela mehanike fluida koji se naziva clinamiKa gaJ'ova. Umesto analize
rezultata dobijerrih navedenim metodama ovdece sed~ti nesto pojednostavljena
metoda proracuna zasnovana na formuli Voronina kod koje se odredivanje
koeficijenta stisljivog strujanja bazira na pozhavanju koeficijenta trenja
142 Teorijske osnove ID strufanfa

nestisljivog strujanja (An) pd istim vrednostima Rejnoldsovog broja i mapavosti

cevi. Ova formula glasi
A::: An(l+ K;1 M 2 )-0,47 , (2.1.82)
pri cemu je M=v/c - Mahov broj, v-brzina strujanja i c:= ../KRT - brzina zvuka. lz
izraza (2.1.82) sledi da za vrednosti Mahovog broja do 0,6 greska koja se pravi
ako se stisljivost fluid a zanemari ne prelazi 3,2%.- VIcoliko se radi 0 stisljivim
strujanjima sa veCim vrednostima Mahovog broja, bilo da su dozvucna iii
nadzVllcna, za uticaj trenja na strujanje treba konsultovati literaturu iz dinarnike
jednodimenzijsih strujanja gasova.
2.1.5.1.9. Odreiltiv3nje llmdidjenlta trlE!nja pri lIlleizotermskom stll"l!lI.jall!jl!ll.
V uslovima stmjanja tecnosti sa promenljivom temperaturom postoji vise
metoda Zel odredjivanje koeficijenta trenja. OVde ce biti reci sarno 0 nekim ad tih
mogucnosti. Po jednoj od tih metoda koeficijent tienja moze da se odredi leao
A = Ao (l1 z /11 1 )°,14 , (2,1.83)
pri cemu su: Ao - koeficijent trenja izotermskog strujanja, i koeficijenti dinamicke
viskoznosti llz za temperaturu zida i 111 za srednju temperaturu tecnosti. Za
odredivanje koeficijenta trenja pri neizoterrnskom turbulentnom strujanju tecno-
sti u hidralllicki glatlcim cevima moze se upbtrebitiizraz AltSula
2
A:= [1,821og(ReJllJrll ) -1,64r , (2.1.84)
koji vati u domenu 2,8.10 4 < Rc < 4,5·] 05 i 0,83 < 11z /111 < 2,5. Pri neizotermskom
strujanju gasova koeficijent trenja SI:; odreduje pribliZnim izrazom Kutateladz;~a
A:=A o(TJ'F.)o,5 (2.1.85)
gde je T·· temperatura fluida i Tz - temperatura zida.

2.1.5.2. Gubki llia lokah:URIllIll otJ!lloJr'Rma

2.1.5.2.1. Struktulra strujanja I!lI. l@kalirnnllllll otpoll"ima
Na onim mestima u cevovodu gde dolazi, iz bilo kog razloga, do nizstrujnih
promena u profilima brzina nastaju lokalni gubici energije. Ta mesta u cevovodu
su sa slozenom geometrijom, leao na pr.: krivine, usisi, suzenja, prosirenja, slavine,
ventili, racve i s1. Kada razvijena ±1uidna stmja, koja se ima u pravolinijskoj
deonici cevovoda, naide na ovakva mesta u cevovodtl ana se poremeti-deformise,
sto je propraceno znacajnim promenama u profilirnabrzina. V opstem slucaju ti
novonastaIi profili brzina su neravnomerni i OStlO nesimetricni.V nekim sluca-
jevima zbog te neravnomernosti stvaraju se makrovrtlozi koji mogu imati, cak,
dimenzije strujnog prostora. Promena profila brzina ulokalnom otporu nastaje
zbog promene brzine iii po pravcu iIi po intenzitetu, asamim tim nastaje promena
kolicine kretanja, sto je osnovni razlog nastanka gubitka energije.
Za objasnjenje strukture strujanja u lokalnim otponma posmatrace se jedan
od oSllovnih lokalnih otpora - krivina, koja jeprikazana na s1:2.1.5.2.1.1. U
krivinu (presek 1-1) ulazi fluidna struja koja je karakterisana razvijellim profilom
brzina. Pri nailasku ovalcvog strujnog polja na krivillU doCi ce do znatnih
 Teorijske osnove ID strujanja 143

poremecaja u profilima brzina koji su prikazani u presecima 2-4. Osnovni razlog

poremecaja profilabrzina jeste geometrija strujnog prostora. Nairne, pri nailaskll
na krivinu fluidna struja nece moei da prati geometriju strujnog prostora, pa ce
4
p
-,..
s
4
vlpl -~~~.~
~ Pre~k2-2 Trenje! i
Krivina Trenje
J _ _ _~~L~ok=·a=ln~io~tp~or~~ __ ~
S
a) b)

Slika 2.1.5.2.1.1 Struktura strujanja II krivini.

zato na nekom mestu (tacka A) nastati tzv. inercijsko odlepljivanje struje. Samim
tim stvorice se dye zone, ito: B-zona zdrave struje i C-vrtlozna zona. Povrs D koja
deli ove dye zone maze da se nazove razdelna povrs. Kroz OVil povrs dolazi do
razmene energije i mase izrnedu zdrave i vrtlozne zone, taka da ona predstavlja
jednu nestabilnu povrs.Prisustvo razdelne povrsi D znatno remeti strujni prostor
zdrave struje; pa se u njoj mogu definisati dye oblasti, i to: KG -konvergentna
oblast u kojoj dolazi do suzenja fluidne struje i DO - divergentna oblast u kojoj se
fluidna struja siri. Vrtlozna zona C je zona u kojoj postoji povratno strujanje (v.
profil brzina u preseku 4-4). Ova zona ima veoma veIila uticaj na vrednost
lokalnog otpora, kako veliCinom tako i intenzitetom vrtlozenja, s tim sto je
dominantniji uticaj intenziteta vrtlozenja. '
Posmatrajmo zapreminu 6V ispunjenu fluid om koja je ogranicena kontrolnom
povrsinom M i koja se krece brzinom v po zakrivljenoj strujnici eiji je radijus
krivine R (s1.2.1.5.2.1.1a). Na oVil zapreminu deluje inercijalna-centrifugalna sila
~" = tv P ~ dV, koja utiee na kretanje fluidnih delica u pravcu normale ii, tj. ka
spoljasnjem zidu krivine. Na posmatranu zapreminufluida deluje i sila pritiska

M==tpctA==f"vgradpdV=f"v ~~iiAdV.
Iz jednaCine ravnoteze sila, uz zanemarivanje viskoznosti, 6F:" == M sledi relacija
8p v2
&=PR'
koja upucuJe na zakljueak da se pri kretanju fluidnog delica po zakrivljenoj
strujnici efekat sile inercije uravnotezava sa efektOln gradijertta pritiska u pravcu
normale. KoristeCi ovaj izraz sledi da u krivini ublizini spoljasnjeg zida rast
radijusa R utiee na smanjenje pritiska, ali zbog ubrzanja .f1uida porast brzine utiee
na poraste pritiska. Medjutim, promene brzine su dominantnije sto ukupno
dovodi do porasta pritiska. UopstavajuCi ovaj zakljucak za spoljasnji i unutrasnji
zid krivine sledi da na spoljasnjem zidu pritisak raste a naunutrasnjem opada, a
sto je graficki prikazano na s1.2.1.5.2.1.1b. Posmatraj:nci poduzne profile brzina sa
81. 2.1.5.2.1.1. oCigledno je da je struktura strujanja slozena. Ovu i onako slozenn
 144 Teorijske osnove ID strujanja

stmktum stmjanja jos vise uslozava prisustvo tzv. sekundal7llh stmjanja (v.
popreeni presek 2-2) koja nastaju zbog dejstva centrifugalnih sila koje utieu na
pokretljivost fluid nih deliea u popreenom pravcu. Slaganjem uzdtiznog - glavnog i
popreenog - sekundarnog strujanja dobija se rezultujuee vihorno strujanje. Pri
tome treba imati u vidu da je sekundarno strujanje upareno, pa ee i vihorno
stmjanje da se javi u paru. Sve ovo. upueuje na izuzetno, slozenu stmktum
stmjanja, cak, i u jednostavnoj geometriji krivine. Ta slozena strukhlfa stmjanja
odrZava se nizstmjno sve do preseka 5-5, u kame se po novo formira polje sa
razvijenirn profilom brzina. Prema tome, svi poremecaji stmjllog pol/a izmedu
ulaznog (presek 1-1) i izlaznog (preseka 5-5) razvijellog profi/a brzina pnpisl~jtt J-e
pnsttstvtt lokalnog otpora. Ova cinjenica ima veoma veliki prakticni znacaj pri
eksperimentalnom odredivanju gubitka energije u lokalnorn otporu, nairne, radi
se 0 izbom mernih preseka. Ti merni preseci moraju biti sa razvijenirn profilima
brzina (kod krivine preseci 1-1 i 5-5), jer se u njima znaju koeficijenti
neravnomernosti kineticke energije (CXJ::il za turbulentno i 0,==2 za larninarno
strujanje). U protivnom, ako je izbor mernih· preseka drugaciji, merenja se
komplikuju jer treba odrediti koeficijente neravnonernosti, a to je jedino moguee
na osnovu eksperimentalnih rezultata merenj 1 profila brzina u mernim
presecima.
Sa uslozaval1jem geome-
trije lokall1og otpora uslozava
se i struktura strujanja. Tako
na pr. kod jedne racve
(s1.2. 1.5.2. 1.2) u koju, ulazi
fluidna struja sa razvijenim
profilom brzina, protokom Vo'

~
m V
2
u racvi se ona deli na dYe, sa
protocima r~ i r72 , eirne se i
strujanje u racvi znatno uslo-
z~l.Va. Za ovako definisanu
Stika 2.1.5.2.1.2. Stmktura stmjanja u racvi.
racvu vati jednaeina konti-
nuiteta Vo = Ii; +V2 • Koji je medusohni odnos protolea Vj i V2 ne zavisi same od
geometrUe racve, vee i od geometrije cevovoda koji se nastavljaju na grane 1 i 2.
Podela ulazne fluidne stmje na dva deia odvija se po razdelnoj povrsi A-B. Kroz
ovu povrs dolazi do razmene energije izmedu dela ±1uidne strujekoji nastavlja
kretanje lea grani 1 i dela koji skreee lea grani 2. Zavisno od intenziteta razmene
energije ova povrs moze da ima veoma slozen nestacionarni learakter. Razdelna
povrs se zavrsava zaustavnom tackom B. PoIozajzaustavne tacke B, B' iIi B'''zavisi
ad odnosa protoka V; i ri"2 i od geometrije racve. Ako se zaustavna taclea nalazi u
tacki B' iIi E" tada se U okolini taeke B formira jedan vrtlog. Za analizu struleture
strujanja u racvi posmatraee se razvijeno ulazno strujanje u preseku 0-0 leoje se
nailaskom na raevu deformise u pravcima 1 i2. Ove defcirmacije strujnog polja
izraZene fiU kroz transformacije profila brzina svedo postizanja razvijeilih profila
brzina u nizstrujnim presecima 1-1 i 2-2. Sve promene strujnog polja nastale
izmedu razvijenih profila brzina 0-0, 1-1 i 2-2 izazvane su geometrijom racve. Pri
 Teorijske osnove ID strujmy'a 145

prolasku iz grane 0 u granu 1 stmjni presek (kroz koji protice f)-I) se povecava, sto
dovodi do· toga da .brzina strujanja opada a pritisak raste. Ova smanjenje brzine
na ulasku u granu 1 maze dovesti do stvaranja jednog makrovrtloga (VI), a sto
zavisi od odnosa protoka VI IV2 • Nairne, kod manjih vrednosti ovog odriosa doCi
ce do stvaranja vrtlozne zone V1, dok kod veCih odnosa ptotoka ova vttlozna
zona se ne fotmira. Fluidna sttuja koja skrece u granu 2 u tacki C se inercijski
odvaja od zida, cime se formira vrtlofna zona V2. VeliCina i intenzitet ove
vrtlozne zone zavise od odnosa protoka r~ IV2 i od ugla ~. U presecirna (a-a i b-b)
nizstmjno od raeve zbog zakrivljenosti strujnica javljaju se inercijske sile koje
dovode do pojave sekundarnih strujanja.
PoredeCi strukture strujanja u krivini i racvi zakljucuje se da je zbog slozenosti
strujne geornetrije racve struktura strujanja u njoj slozenija. Odavde se, dalje,
zakljucuje cia geometrija lokalnog otpora ima presudnu ulogu na izgled strukture
stmjanja, a samim tim i na vrednost gubitka energije. Zato treba teziti
aerodinamickirn oblicima povrSina lokalnog otpora koje daju rnanje deformacije
strujnog polja, a samirn tim i manji gubitak strujne energije. Kada je god moguce
ovaj zahtev treba realizovati. Medutim, 11 mnogim slucajevima zbog raspolozivog
strujnog prostora kroz koji treba provuCi cevovod nije mogtlce ostvariti povoljnu
geometriju lokalnog otpora. Kada je ree 0 geometriji lokalnog otpora treba
napomenuti da jedan lokalni otpor, na pr. krivil1a, moze cia iroa vise razliCitih
tehnickih resenja. Od tih razliCitih mogucnosti treba izabrati ono tehnicko resenje
koje daje manji gubitak strujne energije, odnosno sto manju vrednost koeficijenta
lokalnog otpora.
2.1.5.2.2. GlIl!bitak elll!ergije na iollmJl1im otpol"imlll
Za definisanjegubitka energije na lokalnom otporu posrnatracese jedan
lokalni otpor promenljivog preseka sa sL2.1.5.2.2 koji se nalazi izmedu preseka I-

-
I i 2-2 i kod koga je visinska razlika izmedju preseka mala tako da se potencijalna
energija s~ru~e ll1~~e zanem~riti. Izmedu ovih ---~F
preseka vaze Jednacme BernuliJa ~ -' - - - ---;:;,-=~
+ pa 2 v~ 12+ D.p, (2.1.86) ,~P /2""'-7-..i
2
PI + pal vl 12 = P2
i kontinuiteta ,/ '11;2

V =vIAr =v2 A2 , 1 .' -I f

u kojima su VI i 1'2 srednje brzine strujanja u _ ' I ,VI I; I -(>

presecima 1-1 i 2-2, a D.p je gl.lbitak (pad) pritiska I AI Sl'1 2 5

.. d d' . h{a _.1. .2.2.
na 10k alnom otporu kO]1 se 0 re· uJe pnmenom
formule Vajsbaha (2.1.23). Uvodenjem totalnih pritisaka strujnih preseka kao
zbira statickog (Pi) i dinamickog pritiska (pa j v j2 /2)
2
POi = Pi + pa j vj /2 , (i=:T,2)
iz Bernulijeve jednaCine (2.1.86) se dobija izraz za pad pritiska na lokalnom
otporu

(2.1.87)
 146 Teorijske osnove ID strujanja

u korne je S2 koeficijent lokalnog otpora, a v 2 srednja brzma prvog nizJ'trtqizog.

preseka. Karla je ree 0 gubitlcu energije na lokalnorh otporu tada je veorna bitno
znati koja je brzina rnerodavna za proracungubitka. Nairne, gubitak energije na
lokalnorn otporu s1. 2.1.5.2.2. rnoze da se definise sa srednjorn brzinorn VI iii
srednjorn izlaznom-nizstrujnom brzinorn v 2 • Samirn tim rndgu se definisati, za
jedan te isti lokalni otpor, dva koeficijenta lokalnog otpora S1 i S2 koji su sa
merodavnirn brzinama vI i v2' Medutirn, da ne bi doNo do zabune, pn"primen~ kod
fokafmh otpora dejiizife J'e samo ko¢'ciient 1; 2 kod koga je merodavna nizstrUjiza
brzina v 2 • Ali ipak, ako· kod nekog lokalnog otpora postoji potreba za
definisanjem koeficijenta S1' a sto posebno treba naglasiti, tada se liZ koriscenje
uslova jednakosti gubitka energije na lokalnom otporu SIV~ 12 = (2 vi 12, dobija
veza izrnedu razliCito definisanih koeficijenata lokalnih otpora
VI 2 A2 ·2
S2 =1;1(~) =Sl(Y) (2.1.88)
2 1
Koristeci izraz (2.1.87) rnoze se definisati pad pritiska na lokalnorn otporu l e a o ;
razlika totalnih pritisaka izrnedu dva strujna preseka. Iz ovog izraza sledi opsta
relacija za odredjivanje koeficijenta lokalnog otpora
2 2A22 A22
S2=-2(POI-P02)=-p(PI-P2)(V) +cx,I(T) -cx,2, (2.1.89)
PV2 I

Alco se poznaju: razlika statiekih pritisaka PI - P2' protok V i koeficijent

korekcije cx,1 i 0- 2 , tad a iz izraza (2.1.89) sledi i vrednost koeficijenta lO~,alnog
otpora. Da bi se poznavali koeficijenti korekcije za merodavne strujne preseke I-
I i 2-2 treba izabrati preseke u kojima se irnaju razvijeni profili brzina. Ponekad
nije rnoguce pravilno odrediti rastojanje od lokalnog otpora do prvog nizstrujnog
razvijenog profila brzina (presek 2-2). U tim slueajevima presek 2-2 se postavlja
dovoljno daleko od lokalnog otpora, alise tada.od razlike totalnih pritisaka
oduzirna ueesce trenja koje se irna izmedu posmatranih strujnih preseka. S
obzirorn da je razliku statiekih pritisaka i protokrelativno jednostavno meriti to
se koeficijent lokalnog otpora uglavnorn odreduje primenom eksperimentalnih
metoda.
Ako je geometrija lokalnog otpora sIo:;~ena i u njoj dolazi do mesanja iIi
razdvajanja fluidne struje tada se za svaki moguCi strujni tok definise odgovarajuCi
gubitak strujne energije. Tako na pr. za raevu sa
s1.2.1.5.2.1.2. definisu se dva
pada pritisica
/:"POl=PSOlV(/2; /:"P02=PS02 V;/2,
pri cemu su SOl i S02 koeficijenti 10Icainih otpora pri prolaslcu i skretanju fluidne
struje, respektivno.
2.1.5.2.3. UIIJlPStellllllll BOll"lIiillllllll fOll"IDlIdllll

Jedan od lokalnih otpora kod kojeg se koeficijent lokalnog otpora moze

odrediti teorijskom analizom jeste slueaj nagIog prosirenja. Pod naglim
 Teorijske osnove ID strujanja 147

prosnenjem se podrazumeva cev kad

koje se naglo sa povrsine Al pre1azi na
vecu povrsinu poprecnog preseka A 2 , a
sto je prikazano na sl.2.1.5.2.3. Pri ulasku
fluidne struje u naglo prosirenje razvijeni
profil brzina (presek 1-1) dolazi do
inercijskog odvajanja i formiranja vrtlo-
zne zone VZ. Ve1icina vrtlozne zone
zavisi od stepena sirenja poprecnog
preseka A2! AI' kao i od reZima
strujanja. Posle izvesnog rastojanja l od
u1aznog preseka 1-1 fluidna struja se
stabilizuje (presek 2-2) i po novo ima Slika 2.1.5.2.3. Naglo prosirenje
karakteristike razvijenog strujanja.
Izmedu strujnih preseka 1-1 i 2-2 vaie jednacine Bernulija
2 2 2
vj . v2 v2
PI+pa 1 T+pglsmY=P2+pa 2 T+pC;T' (2.1.90)
kontinuiteta
Ii" == v1 A1 == v 2 A2 , (2.1.91)
i promene koliCine kretanja primenjene za pravac strujanja fluida (detaljl1ija
analiza promene kolicine kretanja data je u Odeljku 3.)
R == PIAl - P2 A 2 + p~r(~1V1 - ~2 v 2 ) + mgsin y, (2.1.92)
pri cemu su ~j i ~2 korekcioni koeficijenti kolicine kretanja, a C; koefi~ijent
lokalnog otpora (za referentnu brzinu v 2 ). U kontrolnoj zapremini izmedu
preseka 1-1 i 2-2 nalazi se masa fluid a m == pV == pA 2 1. KoristeCi pretpostavku da
se deo sile reakcije koji potice od trenja zbog malog rastojanja izmedju preseka I-
I i 2-2 moze zanemariti, sledi da rezultujuca sila reakcije deluje na povrsinu
naglog prosirenja u preseku 1'·1' i iznosi R== - P1 CA2 - A1) ii, gde je ii jedinicni
vektor poduzne ose. Sada se 1Z sistema jednaCina (2.1.90-92) dobija izraz
V1 2 VI A2 2 . A2
C; ==()(,1 ( - ) -2B1-+2~2 -()(,2 == cx,1 (-A) -2B 1-A +2~2 -cx,2 (2.1.93)
v2 v 2 1 1

koji predstavija opstu Bordinu formulu za odredivanje koeficijenta Iokalnog

otpora naglog prosirenja. Ova formula pokazuje da' koeficijent lokalnog otpora
naglog prosirenja ne~avisi od ugla nagiba y pod kojim se nalazi naglo prosirenje, i
dmgo da formula vazi za proizvoljne oblike povrSinapoprecnih preseka A1 i A 2 •
Za konkretnu primenu opste formule (2.1.93) izabrace se kruzni poprecni
preseci cevi precnika DI i D 2 , kod kojih je stepen prosirenja preseka
A2 ! A1 == (D 2 ! Dj)2. U ovim presecima su razvijelli profili brzina u kojima su
korekcioni koeficijenti cx,i i ~i (i=1,2) poznati. Brojne vrednosti ovih koeficijenata
zavise od rezima strujanja, zato je potrebno posebno razmatrati slucajeve
laminamog 1 turbulentnog strujanja.
a) Laminamo snujanje
148 Teorijske osnove 1D strujanja

Korekcioni koeficijenti razvijenog .laminarnog strujanja u cevima kruznog

poprecnog presekaodredeni su u Odeljku 2.1.5.1.3. i imaju. vrednosti f3 i =4/3 i
CJ- i =2 U""1,2). Sa ovim vrednostima, iz opste Bordine for-mule (2.i.93), sledi izraz

za koeficijent lokalnog otpora naglog prosirenja pri laminarnom strujanju

2 VI vI 2 A2 A2
~=-(3--1)(--1)=-3(3-4 -l)(-A -1). (2.1.94)
3 v2 v2 -'·1 1

b) TurbuleTttllo strujtHl./e
Korekcioni koeficijenti razvijenog turbulentnog strujanja u cevima kruznog
preseka imaju vrednosti P;=1,02 i a i =1,058 (i=1,2) (prema izrazu (2.1.64»). Ako
se usvoje vrednosti ovih koeficijenata Pi ",a i ",1, tada se iz izraza (2.1.93) dobija
koeficijent lokalnog otpora l1aglog prosirenja pri turbulentnom strujanju
v A
S=Cl-....l.)2 =(1 _ _2)2. (2.1.95a)
v2 A)
U ovom slucaju gubitak strujne energije se svodi na
1 .
Y =S v 22 /2 ="2 (v) -v2)2. (2.1.95b)
c) Nagloprofire7tJ'e pn' ulas/at cevi u rezervoar
U praksi se veoma cesto l1ailazina specijalni slucaj naglog prosirenja kada cev
ulazi u rezervoar. U ovom slucaju, ako se sa A] i A z oznace poprecru preseci cevi
i rezervoara, vazi da je povrsina poprecnog preseka rezervoara mnogo veea od
povrsine paprecnog preseka cevi (A2 > > A 1 ). AVO za pasledicu ima da je brzina u
poprecnom preseku rezervaara nmogo manja ad brzine u preseku cevi (V2 «vI)'
ili je pak v2 '" o. Zata se u avom specijalnom slucaju, izuzetno, koeficijent
lokalnog otpora defiruse sa prvom uzvod11om brzi110m (iJ.p == PSI V [ /2 ). Prime110m
izraza (2.1.88) i (2.1.93) odreduje se vred110st ovog koeficijenta lokalnog atpora,
koja iznasi
- za laminarno strujanje,
- za turbulentno strujanje.

2.1.5.2.4. OdrlE«iiv3llllje befkijellllti::a loJkalnog @tPOIra

U opstem slucaju kaeficijent lakalnog otpara zavisi ad geometrije i Rejnoldso- \

vog broja, tj.
(2.1.96)
pri cemu indeks i oZl1acava broj uticajnih geometrijskih veliCi11a. Altsul je funkcio-
nalnu zavis110st (2.1.96) prikazao 11a sledeCi naCin
\ \

A / Re - za laminarno strujanje sa malim Re brojem,

n
S= B / Re - za Iaminarno stmjanje sa veCim Re brojem,
1So + C / Re - opsta zavisnost ,
gde su; A, B, Cis 0 veliCine koje zavise ad geometrije lokalnog otpora. Ocigiedl1o
je da kod laminarnog strujanja koeficijent lokalnog btpora zavisi i od geometrije i
 Teorijske osi1ove ID strujanja 149

od Re-broja, tj. vati puna zavisnost (2.1.96), dok je kod turbulentnih strujanja
uticaj Re broja zanemarljiv, tako dakoeficijent lokalnog otpora zavisi samo od
geometrije, tj. (, =(,(li)' Kako je kod razvijenog turbulentnog strujanja
C, = (,0 "'" const., to stmjni gubitak prema izrazu (2.1.87) zavisi samo od kvadrata
brzine, zato se ovo podmcje naziva kvadra/na ob/as! zavis/1(wikoeji'cijetzta loka!nog
otpora.
Odrediti gubitak strujne energije na lokalnom otporu, prakticno, znaci pozna-
vati vrednosti koeficijenta lokalnog otpora, do kojeg se dolazi primenom
eksperimentalnih metoda, iIi u redim slucajevima primenom teorijskih metoda
(kao na pr. kod naglog prosirenja). U tabeli T.2.1.5.2.4. date su vrednosti
koeficijenata lokalnih otpora, za neke karakteristicne slucajeve geometrije
lokalnog otpora koje su najcesce kod cevnih vodova, a do kojih se doslo
primenom: teorijskih, poluempirijskih iIi eksperimentalnih metoda.
Naziv Skica Karakteristi- Izraz - vrednost Napomena
ena velicina Autor

"3
(, > C, =0,5
Usis sa ostrom
ivicom
\ \ Usis sa oblom
~~. C, =0,08
I(~- ivicom
Usis ~1J7
\~ '-"i~' Usis nagnut

,P" a

Ao -pOI'rSina
1; = 0,505+ O,303sina+ O,226sin' ct pod uglom a

A, USls sa

13
oooo~o~ 0
~;:" +(1,707 _11)2
000000
°0°0°0°0°0%° olvora resetkorn "
000000
00000
ooog...- A-povrsina n" vaZi za male
preseka debljijne!

@jEj
1---
--~~-- .. ~
! . ".
n =(d / D)2 1
C, == (1- 0,61111)
2
Blenda na
uSlsnom
olvoru
",,~. R-radijus

-~,.-: J ., krivine . d 35 a Krivina u

,~ , s=[O,131+0,163(R)' ]90 obIiku luka
d-precnik cevi
Krivina

r
a-ugao
Spajanje pod
~
Ao d 2
ttt.~-- n=A=(15) C, == (Sino:. + coso:. -1 uglom
coso:.
. (Matthew)
Krivina 24scgmcnta
~ dl R= 1,a[O] i;; == 0,003360:.
od cevnih [46]
~
....., ""
segmenata "- 0:
arO] S=0,()08a O•75 c;)O.6 5-6 segmenata

Naglo ~ A Borda
prosirenje I Vr
-'j='C> - - -=r
V2,1
c,=cj -,-1)2
1
Teorijsko
~A, resenje
150 Teorijske osnove ID strujanja

Naziv Skica Karakteristi- Izraz - vrednost Napomena

ena velieina Autor
A2 'A 112 -1 11-1 2 '
n=- t;=-'-a-'-2-+(--) sma

EJ3J:~
Al 8sm"2 n n
Difuzor 1 -v
Al A21 20n°,33 1 Laminarno
<x;::; 40° s= - strujanje
(tg<x)0.75 Re
-.LIdeJiCiI1
S- A. 1)
(1_-
1
1--. ..<x_ Al -Ssin(<x/2) n2
Konfuzor n = A2
: Al
A2
S== (1-1 I n)2 sin <x <X < 30°
1 Ideljeik
~ S== 2'(1,-11), D2 < DI 12
Naglo -i---·_·_·¥ A2
suzenje ~
I ... ···t;,A, n=T
I 1 2
S== ( ° 043 -1) ,
AltSul
0,57+ 1:I-n
D2 > DI 12
I :S:>i I
Blenda 1 D
1"-
1
-,{ .---:> 1
n
d
= (D)
2 s==(l+ 0,707 )2(1_1)2 Ideljeik
1 I
.i"j .... : "h-17 n

Ao - ukupna uslov na
Resetka
I-~~ povrsina 1- n)2 ~
aooao 1
otvoru ."
za 000000
°ooooo~ooooo
.
~
C; == (O,707.Jl-n +
Re = vodo > 10'
I:

~~'b°o~o; ~
otvora n
umirenje 0000 ~!--
o v
A- povrsina (n=AoIA)
struje
preseka

Klapna
I
~d~Y~ f I
D
17=d 1:;=
120 1+I(1+sina)
2
Re (1- n sinal
50 (
2 +(1--)
1,56
2
Re 1-11 sina lJ
I I

Zatvarac ~-.-~~L
I :
a S '" 0,35.10°,0323'0; Re> 10 4

~ ....... 2 d
a == -103,45
b == 106,22
Zasun 1 1 Ii ) H=hID C;=a+bHlnH+cln H+H
~h--D7e Re> 10 4 c == -133,28
d = 103,45
a = 10,72
Venti!
6 D
......
::>
D[mm]
D<400mm
!J c . d
s==a+-+-+--
D DJD JD
b==-136,3
c == 813,1
d=-1l55,7

&
Venti! sa a == 0,0368
D [mm] b . c
kosim S=a+-+-lnD b == 28,2
sedistem D<400mm D JD c==-14,33
 Teorijske Qsnove lD strujanja 151

Naziv Skica Karakteristi- Izraz - vrednost Napomena

ena velieina Autor
a" 3,78.10- 10

e
b" 1,047.10-8
a[O}
t.-'~- .-.:.-~~~:- ~\~~ I;; = a+ba+ca 2 +da 3 + c = 2,79.10-7
Kuglasta d=6,49·10- 6
.~..~~}" +ea 4 + laS +ga 6
a < 65 0
! ...... ;
slavina e" 1,045.10-4
f = -4,46.10-6
g = 5,02.10-8

r ,;
,:,,/,,,~,

? '~p
;
di
:t~~~~~,/.~-
~
f; a
.1;~,~
m,
0,1 <
h
0,1 <d<0,25

-J < 0,25
~ = 0,55+4(%- 0,1)+0,155(*)2
peeurka i
sediste
ventila ravni
(Bach)

."
pecurka i
d ~ sediste ventila
~''l:/r~ d; 7;:'-;'::~
h
0,125 < d < 0,4 I;; = 0,6+0,15 (IY
Ventil I
konusni
%. -if- ~~ (Bach)

~r1L-li
Ii! Ih
'--t--/
h
0,1<d<0,25 d d 2
s= 2,7 -0,8!;-+0,14 (71)
pecurka i
sediste ventila
,
8'1 d;
?L~_I:!
I;'; ..I -J = 0,1 konusni
(Bach)

.-
VO~
An

"<;, '\ .
-'I

V, F
.~_
/'"., A,
Vl~
AI

2
q--
V
- r/o
Sl

C;
=_1-2 (O, 7q 2_ 0,452q+O,135)
(I-q)

0995- 0,812 + 0,958

=
2' q q2
Ao = AI = A2

(Crnojevic)
,.~.

Racve
(razdelne)
.-
VO~~
Ao

"'1" v'l'\j A2
-" "10
r \ .' a.
AI

I':.Pi = PC:;iT
vI
S,
_ A] 1
1;;] RiO,3::J(Aol_q -1)
A, 2 I
o q
A2
2

=(7) 2- 2TqcoS<x+I-C
0
Levin

(i=1,2) a[C] I '15 I 30 I 45 60 90

I 0,04 I 0,16 I 0,36
.-
C 0,64 1,00
v' It, .dJ ,Il, 1 A] + = A3
-~" A2
AI A,
1;, =1+A;'(A;'-2)(1-q) -B A, q +C,
V3'~>
I':.p, = PC:;iT
VJr-%~~
a. "1. 'ft.2
(/=1,2)
r
A . Al A ,. Levin
;11 A, q=V2 1V3 ~z=l+l(....z.)z-B....1.i-2T(I-q)-+C, .....
A, Az I I Tallcv
Racve A2/ A3
(sabirne) a[O] B . 0,10 0,20, 0,33 0,50
C] C2 C1 C2 C] C2 C] C2
15 1,94 0 0 0 0 0,14 0 0,40 0
30 1,74 0 0 0 0 0,17 0,35
45 1,41 0,05 0 0,14 0 0,14
°0 0,30
°0
60 1,00 0 0 0 0 0,10 0 0,25 0,10
90 0 0 0 0 0,10 0 0,20 0 0,25
152 Teorijske oSl1ove ID strujanja

Naziv Skica Karakteristi- Izraz - vrednost Napomena

cna velicina Autor

I~~
R
-;]=6
Kompe-
nzator

1--
jfl )! ' ; /--
-:-::.' ; "-~'>-
r
-='i
d -
d[mml
d
S= 1,6+ 500 50::;d ~500

Tabela 2.1.5.2.4. Vrednosti koeficijenata lokalnih otpora za neke karakteristicne

geometije lokalnih otpora. U tabeli sa Aje oznacen koeficijent trenja.
Na kraju treba napomenuti da vrednosti iii izrazi za koeficijente lokalnih
otpora u tabeli 2.1.5.2.4. vaie samo za ltJ'am(/ene lokalne otpore, a to su ani lokalni
otpori kod kojih je ulazna fluidna struja sa razvijenirn profilom brzina i kod kojih
se izlazna fluidna struja stabilizuje do razvijenog profila brzina.
2.:LS.2.S. Mledusobruli utic:mj !okaRnih ot~fi)ra

Koeficijenti lokalnih otpora odreduju se, uglavnom, za slucajeve usamljenog

otpora. To su oni otpori kad kojih je ulazno i izlazno strujanje razvijeno. Ako su u
cevovodu prisutne pravolinijske deomce i usamljeni lokalni otpod tada se do
ukupnog otpora dolazi primenom izraza (2.1.25); dakIe, prostim sabiranjem
otpora, odnosno metodom superpozicije. Ovakvo jednostavno sabiranje lokalnih
otpora dopusteno je sarno onda kada predhodni lokalni otpor nema uticaja no.
sledeCi lokalni otpor, a to ce biti kado. se porerneceno strujanje izazvano
prisustvom prvog lokalnog otpora stabilizuje pre !lego fluidna struja naide na
sledeCi lokalni otpor. Za to je potre1'ino da
Raspored minimalno rastojanje izmedu lokalnih
Ugao otporo. bude Lu = ~. d / Ie, pri cemu je S -
krivina
koeficijent posmatranog loko.lnog otpora.
1,00 Eksperimentalna istrazivanja Sil pokazala
do., pri veCirn Rejnoldsovim brojevima,
medusobniuticaj lokalnih otpora maze se
3,30 zanemariti aka je Lu =(20-50)d, a sto zavisi
od kombinacije posmatranih lokalnih
otpora. Aka postaji medusobni uticaj

~
.. -.',:
. ,
0,82 izmedu lokalnih otpora, t,};h iz pretho-
ex. \ .
I dnog lokalnog otpora ne razvijena

45~
brzinsko palje nal1azi na sledeCi otpor,
Cime se struktura strujanja u njemu \
I
zllatno menja u odnosu na slucaj potpUDO
I usamijenoglakaillog otpora. Ova pojava -
meousobni uticaj lokalnih otpora naziva
se lilteljerenc!/a lokalnihotpora.
90° . 2,56
Ako se. posmatraju dva lokalna otpora
sa medusobllim uticajem,koji imaju
koeficijente lokalnih otpora ~l i S2' tada
Tabela 2.1.52.5.
 Teorijske osnove ID strujanja 153

zavisno od uslova strujanja u njima i medusobnog rasporeda llkllpni lokalni otpor

~ 1+2 moze biti manji iIi veti ad aritmetickog zbira ~I +~ 2' RezuItujuCi koeficijent
Iokalnog otpora zavisi od: uslova strujanja (Re broja), medllsobne udaljenosti
otpora i precnika cevi, odnosno ~1+2 = S]+2 (Re, I, d). Ova zavisnost je u punom
obliku prisutna kod strujanja sa velikim Re brojem, dok je kod strujanja sa malim
Re brojem znatno slabija.
U tabeIi 2.1.5.2.5. date su vrednosti rezuItujuCih koeficijenata lokalnih otpora
za neke karakteristicne slucajeve povezivanja krivina.
2. Jl..6. FodeRa cev@voda
U savremenoj strujnoj tehnici susrece se veoma veHki broj cevnih sistema
razliCite namene, kao sto su: vodovodi, naftovodi, gasovodi, toplovodi, vazdu-
hovodi itd, koji mogu biti sa razliCitom: geometrijom, duzinom, konstrukcijom,
ugradenom armaturom i s1.. Svi ovi cevni sistemi prema geometriji, bez obzira na
namenu, mogu da se podele na proste i slozene. Pod pros'ftin cevovodom
(s1.2.1.6.1) podrazumeva se onaj cevovod koji ima jednu strujnu cev konstantnog
(s1.2.1.6.1.a) iii promenljivog (sI.2.1.6.1b) poprecnogpreseka.
oj _ _ _ _"'-==1>-""-

bJ r:==r-=. ==i> ./'

c)
SHb 2.1.6.1. Slika 2.1.6.2.
Pod slozemin. cevol'odom (sI.2.1.6.2) podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih
postoji vise strujnih cevi, odnosno glavnih pravaca strujanja. Dakle, to gil oni
cevovodi kod leojih postoji jedno iii vise mesta gde se cevovod grana. Siozeni
cevovodi mogu biti sa: hidraulicki paraleinim granama (s1.2.1.6.2a), razgranati
(s1.2.1. 6.2b ) i prstenasti (s1.2.1.6.2c). Treba napomenuti da se u svakom slozenom
cevovodu mogu uociti deonice koje su sastavljene od jedne strujne cevi. Prema
tome, slozeni cevovod je sastavljen od zbira prostih deonica iIi prostih cevovoda.
2.1.7. Ek,vivalentni llmefkijenti OtP0ll"3 cevne de@uice
Posmatrace se jedna prosta deonica slozenog cevnog sistema s1.2.1.7., koja se
nalazi izmedu preselea A-A i B-B, u kojoj su lokalni otpori: lcrivina, dva ventila,
postepeno suzenja inaglog prosirenja, leao i pravolinijslce deonice cevovoda
precnika d i i duzina Ii (i=1,2,3). Prime nom izraza(2.L25), odnosno izlozenog u
Odeljleu 2.1.5., dobija se gubitak strujne energije izrhedu presekaA-A i B-B

YgA-B
II vt 12
= (~VI +~kl +A.I ~)T+(~+A.2d;)T+2
v; 1(.
V3
.)2
-v2 ·.
. 13
+(~k2 +Sv2 +A.3 d )T '
vi
3
gde je Vi srednja brzina strujanja deonice i=1,2,3.
Ako u slozenom cevnom sistemu postoji rnnogo prostih deonica, i aleo se pri
pisanju energijske jednaCine prolazi sa glavnim pravcem strujanja. hoz veCi broj
prostih deonica, jasno je da zapis postaje duzi. Zato se,izrazloga jednostavnijeg
zapisa llvodi ekvivalentni koeftcfient otpora cevne deonice, U bilo· kojoj prostoj
deonici moze postojati veci broj cevi tazlicitih precnika, a samim tim i toliko
154 Teorijske osnove ID strujanja

razliCitih srednjih brzina strujanja.

U takvim slucajevilna neka od tih
srednjih brzina bira· se za mero-
a) davnu, l1a pI. brzil1a vI za cevovod
sa s1.2.1.7a, i za nju se definise
ekvivalentni koeficijel1t otpora
L~_-:-
L::...J . ==[>
B--<o__ proste cevne deonice. Za cevovod
b) sa s1.2.1.7a uvodeCi povrsine
VI
Stika 2.1.7. poprecnih preseka cevi Ai ::: d? 1t / 4
(i=1,2,3), sredivanjem izraza za
gubitak Yg A-B , dobija se ekvivalel1tni koeficijent otporil
,.. II 12 AI 2 AI. Al 2 13 Al 2
C=<-:'v +Sk +A. I -d +(S +A 2 -d )(-A) +(-A --A) +(~k, +~v +A.3 -d )(-A )
111 22 32 - 233
1z dobijenog izraza za ekvivalentl1i koeficijent otpora proste deonice cevovoda
sledi da ovaj koeficijel1t ne predstavlja nista sustinski novo, vee da predstavlja zbir
lokalnih i usputnih otpora u posmatranoj deonici. Izraz za ekvivalentni koeficijent
otpora moze da se napise, u opstem slucaju, u obliku
Ar I Ar
n
Cr =Ls'(A )2+L:)}
1~1
m
C
,
)2,
)=1
f A
] ]
(2.1.98)

gde su: n - broj lokalnih otpora, In - broj pravolinijskih deoruca razliCitog precnika
i Ar je povrsina poprecnog preseka u kome je referentna brzina vr' Za slucaj
proste deomce cevovoda duzine ! i precnika d, izraz (2.1.98) se svodi na obUk

Cr ::: A. ~ + I~i
;=1
. (2.1.99)
Odredivanjem ekvivalentnog koeficijenta deonice Cr , za brzinu v r (za primer sa
s1.2.1.7 indeks je r=l), gubitak u deonici iznosi
2
Vr
Yg,r = Cr 2" ' (2.1.100)
cime se zapis gubitaka znatno pojednostavio. Ponekadje gubitakenergije bolje
predstaviti kao funkciju protoka a ne brzine. Tada se uvodi koeficijettt htdraulicke
karaktens'Iilce cevne deoJZice Kr == Cr / 2A,~ , koji u sebi obuhvata i strujne otpore i
geometriju ceVl1e deonice, sa kojim se strujni gubitakdeonice predstavlja leao
li: == Kr V
2
!. (2.1.101)
Zavisnosti (2.1.100) i (2.1.101) bilo da su izraZene u obliku Yg = Jel), iIi
I1p g = Jeri') , nazivaju se hidraliliCke Karakteri.rtilce cevo/loda.
2.1.8. Strujna masina II.Il cevovodll.ll
Za stvaranje strujne energije koriste se strujne masine: za. tecnosti pumpe, a za
gasove vel1tilatori iIi kompresori sto zavisi od nivoa pritiska koji. se zeli postiei.
Ako se u cevovodu nalaz'i pumpa (s1.2.1.8a), koja tecnost obogaeuje energijom,
tada Bernulijeva jednaCina postavljena za preseke 1-1 i 2-2 glasi
 Teorijskeosnove ID strujanja 155

PI P2 a) b)
Yp+-=-+gH+Y,
p p g

pri cemu je Yp [J I kg] - H H

jedinicni rad pumpe - rad

po jedinici mase iIi napor I ~~.I-'-'­
pumpe. Energija koju fluid
"primi" od strujne masine Slika 2.1.8.
moze biti izrazena i pora-
stom pritiska fluida pri prolasku kroz strujnu masinu /:"P = pYp' Ovaj drugi nacin
predstavljanja uCinka strujne masine koristi se, ne retko, i kod pumpi i kod
ventilatora. Na osnovu napora pumpe Yp ' iIi porasta pritiska /:"p, i protoka ~/,
odreduje se hidrau!ic.'ka - korisna J'naga pumpe PH:::: pY/' = /:"pV. Ako se u obzir
uzmu svi gubici energije van strujne masine i definise se ukupni stepen korisnosti
l1 p' tada se dobija snaga

pY/ /:"pV
P=--=:-- (2.1.102)
l1p l1p
koja je potrebna za pogon strujne masine.
S druge strane, ako se na osnovu raspolozive strujne energije fluida u strujnoj
masini energija pretvara u koristan mehanicki rad, kao na pro kod turbina iIi
hidromotora (v.s1.2.1.8b), Bernulijeva jednaCina za nivoe 1-1 i 2-2 glasi
PI Pz
-+gH=-+Y. +Y
p p r g

pri eemu je Yr jedinicni napor turbine iIi hidrornotora. VeliCina Yr sa aspekta

strujanja predstavlja strujni gubitak, ali sa aspekta preostalog dela sistema to je
Cisti dobitak energije. Ova veliCina nastala u turbini generatorom se pretvara u
elektrienu energiju; dok, aka je nastala u hidromotoru ona sluzi za savladavanje
obrtnih momenata (na pro na valjcima, hidrauIiekim testerama i 81.). Na osnovu
velicine Yr , iIi pada pritiska /:"p:=: pYr , i protoka kroz ovu vrstu strujnih masina
dobija se snaga
Ip:::: pYr T/11t :=: /:"P Vl1tI (2.1.103)
pri cemu je 11t - step en korisnosti strujne masine.
2.1.'9. Kaliaktel'"istike pllllmpe ii cevlllvoda. i spregapumpa - cew-ovod
Pod karakteristikom pumpe podrazumeva se funkcionalna zavisnost izmedu:
napora, snage iIi stepena korisnosti od protoka; Ove funkcidnalne zavisnosti
glase: Yp:=: f (V), P = f (V) i '1 :=: 11(V) , a dobivajuse na osnovu ekspetimentalnih
ispitivanja pumpi. Graficka interpretacija hidraulickih karakteristika pumpe
prikazana je na s1. 2.1.9a. Za primenu pumpi posebno VaZllU ulogu ima
hidraulicka karakteristika napor - protok, tj. Yp = f (V), koja se obieno predstavlja
u obliku
(2.1.104)
 156 Teorijske osnove ID strujanja

a) b) oj
'0
Slika 2.1.9.
pri cemu su koeficijenti: a, b i c zavisni od geometrijskih i kinematskih
parametara pumpe, a njihove vrednosti odreduju se eksperimentalnim putem. S
druge strane purnpa se spreze sa cevovodorn pa ce napor purnpe prerna trasi
cevovoda, primenom Bernulijeve jednacine za nivoe 1-1 i 2-2 uz koriscenje izraza
(2.1.101), biti
Y 0:: P2 - PI + gH + KV2 (2.1.105)
P P
Desna strana jednacine (2.1.105) predstavlja, prakticno, karakteristiku cevovoda:
Z. = (pz - PI) / p+ gH +KV2; i kao sto 1Z jednacine sledi to je kvadratna zavisnost
od protoka Yp::: A + Kr/2, pri cemu je veliCina .A ::: (pz - PI) / p+ gH zavisna od
pritisaka na referentnirn nivoima i od geodezijske visine izmedu nivoa. Graficka
interpretacija hidraulicke karakteristike cevovoda prikazana je na s1.2.1.9b. Kako
postoji sprega izmedu pumpe i cevovoda, to je u svakom trenutku, pri radu
pumpe, ispunjen uslov Yp = Ye . Tacka na dijagramu sL2.1.9c gde se seku"krive
hidraulickih karakteristika pumpe i cevovoda naziva se radna taCka (tacka RI).
Pri radu purnpe treba voditi racuna da radna tacka RT lezi u okolini maksimalnog
stepena korisnosti pumpe.
KoristeCi jednoznacnu hidrauiicku vezu izmedu pumpe i cevovoda dolazi se do
zakljucka da jedan ad naCina regulisanja protoka pumpe moie biti i promena
hidraulicke karakteristike cevovoda. Nairne, poveCavanjem otpora u cevovodu
(v.s1.2.1.9d) smanjuje se protok pumpe i obnmto.Ova promena otpora u
cevovodu veoma lako maze da se ostvari na pr; pomoc1.l ventila.
2.1.10. SplI."t'!z3nje p1lllmpi.
I
Pumpe mogu da se sprefu redno i paralelno.
a) Redl10 povezi.'(mje pump!
Kod redne sprege pumpi s1.2.1.10.1a kolicinatecnosti koja pro de kroz jednu \ \
pumpu proci ce i kroz drugu pumpu. Prema tome, kod redne prege pUl7'P!pr%k
ostaje kOllstantan (1/ == canst.), dok se ukupni napor povecavasto predstavlja
osnovnu svrhu redne sprege. Ako su redno spregnute dye purnpe koje irnaju
karakteristike napora YpI i Yp2 ' tada ce rezultujuCinapor redno spregnutih pumpi
biti ~+2 == YpI +Yp2 ' ili izrazeno preko pritisakaAp1+2 = t3p p l +!J.P p2 ' Pri redno
spregnutim pumpama za jednu vrednost protoka (v.s1.2.1.1O.1b) napori u tackama
A i B se sabiraju, time se dobija rezultujuCi napor - tacka C. Ponavljanjem ovog
 Teorijske osnove ID strujanja 157

postupka, za celo podrucje rada purnpi, dobija se rezultujuca karakteristika

spregnutih purnpi Ypi + 2 •

v
~--~------+--~

b)
V=const. b)
Slika 2.1.10.1 Stika 2.1.10.2

b) PaTalellta sprega pumpi

Kod paralelne sprege dye pumpe s1.2.1.10.2a, koje rade sa naporima Yp1 i Yp2 '
zato sto su u tackarna A i B isti pritisci vazi jednakost Ypl =Yp2 • S drugestrane
ukupan protok paralelno spregnutih pumpi je V =V1 + T/2 • Ovo prakticno znaGi cia
se paralelna sprega pumpi koristi za poveca:nje protoka. RezultU:juca
karakteristika paralelno spregnutih pumpi s1.2.1.10.2b dobija se ako se pri is/om
rtaporu (Yp == canst.) protoci iz tacaka C i D saberu (V = Vl +V2 ) pri cemu se dobija
tacka E hidraulicke karakteristike paralelno spregllutih pumpi. Ponavljanjem
ovog postuplca za celo podrucje cada pumpi dobija se rezultujuca karakteristika
paralalno spregnutih pumpi Yp1 +2 '
158

2.2. PRORACUN PROSTIH CEVOVODA. PROlFJIU BRZINA

2.2.1. Hiidr31l1lickli prorra.cllm. pilt'ost@g cevovo«li.a

U Odeljku 2.1.5 receno je da se pod prostim cevovodima podrazumevaju oni
cevovodi kad kojih postoji;edna slTU/na cev /constallinog ilipromen(jivogpopreCitog
prese/ca, odnosno to su oni cevovodi kod kojih postoji sarno jed an glavni pravac
strujanja. Posmatra se prosti cevovad sa s1.2.2.1 koji spaja rezervoare A i B u
kojima iznad nivoa tecnosti vladaju pritisci PI i Pz. Posle uspostavljanja
stacionarnog strujanja sa srednjom
brzinom v, u prostom cevovodu
duzine I i precnika d, koeficijent
trenja ce biti 'A. a suma lokalnih
otpora I:7=I S
i . Izmedu nivoa tecnosti

H 1-1 i 2-2 u rezervoarima A i B moze

da se .uoCi sarno jed an glavni pravac
strujanja - pravac a-a (oznacen
L~~12!@2iBl8 2 strelicama), za koji se postavlja.
Bernulijeva jednaCina
Slika 2.2.1 PI P2 I ~ v2
- + gH == -+('A.-+ L,i~i)-
P p d i=1 Z
iz koje se adredjuje brzina strujanja - odnosno protok tecnosti

)/('A.l+."~
2 2
V == 1f. V == d 1f. iZg(H + PI - P2
d r.)
4 4 V pg d £"';=1"',
Kod prostih cevovoda sa promenljivim povrsinama poprecnih preseka, osim
Bernulijeve jednacine, vaZi i jednacina kontinuiteta
V == Ii; = V2 =",Vm = const.
gde je m broj nizstrujnih promena preseka. Prema tome, ove dve jed'tacine sluze za
hldrm£iich'proraCi.m prostlit cevovoda.
Kod prostih cevovoda mogu se reSavati tri grupe problema, ito: odredivanje
protoka kroz zadatu geometriju cevovoda, odredivanje precnika cevovoda !coji
omogucava projeletovani protok i odredivanje katakteristika strujne masine za
zadati protok i geometriju cevovoda. Koji od ovih zadataka treba reSavati zavisi
od projektnih zahteva.
2.2.2. Hi«li.ll"sadicka karakteristiika JPlll"ostog cevovilllda sa It'e<<li.IDIim
JPlovezivaIDIjem grama
U cilju odredivanja hidraulicke karakteristike prostog cevovoda Sa n redno
povezanih grana, posmatrace se prosti cevovod prikazan na 81.2.2.2.1 i1 kojem su
otpori dati sa ekvivalentnim koeficijentima otpora deonica Cj (i=1,2, ... ,n). U i-toj
deonici, povrsine poprecnog preseka Ai' srednja brzina strujanja Vi daje protok
Vi' dole ce koeficijent hidraulicke karakteristike biti Ki == pCi I (2Ai2). Za strujanje
u redno povezanim granama vazi zbir padova pritisaka
 PrO/'Clc.1m prOJ'llh cevovoda. Profili b,zliza 159

6p

V=const.
Slilca 2.2.2.1 Slika 2.2.2.2
n n v2 n
i
i1p= Li1Pi = LPCj - = LK// ' (2.2.1)
i=I ;=1 2 ;=1
i jednaeina kontinuiteta
v= VI = V =... = V;, =const.
2 (2.2.2)
Predstavljanjem ukupnog pada pritiska u jednom od oblika:
2 .2
i1p = pCejV j 12 = K.V .'
u kojima su Ke -ekvivalentni koeficijellt hidraulieke karakteristike i Cel -ekvivale-
ntni koeficijent otpora cevnog sistema odreden za j-tu deonicu; te koriscenjem
jednaCina (2.2.1) i (2.2.2) dobivaju se ekvivalentne karakteristike prostog
cevovoda sa rednim povezivanjem _
~
Ke = i=I Ki Cej
~ C; (:4;)
= ;=1 Aj 2
(2.2.3)
Grafieka interpretacija hidraulicke karakteristike prostog cevovoda sa tri redno
povezane deonice prikazana je na sI.2.2.2.2. Do ekvivalentne hidraulieke
karakteristike dolazi se na sledeCi naCin: prvo se u i1p - V dijagramu ucrtaju
pojedinacne hive K;, a zatim se koriste zavisnosti(2.2.1) i (2.2.2), tj. za jedan
protok (V = canst.) sabiraju se padovi pritisaka u tackama a, b i c, eime se dobija
pad pritiska i1pd = i1p a + i1Pb + i1p c u taeki d koja lezi na ekvivalentnoj krivoj
cevovoda. Ponavljanjem ovog postupka za celokupno podrueje protoka dobija se
ekvivalentna kriva cevovoda (kriva K e) sa rednim povezivanjem deonica. Opisani
postupak u potpunosti vazi i za prosti cevovod sa n redno povezanihdeonica, s
tim sto se tom prilikom graficki obim posla znatno povecava.
Problem 2.2-1. Voda struji od rezervoara A ka rezervoaru B kroz prosti cevovod
promenljivog poprecnog preseka. Odrediti protok vode ako su ugradeni lokalni
otpori: usis sa ostrom ivicom, kuglasta sIavina postavljenapoduglom cx.=10°, kri-
vina sa odnosom R = 4d J , suZenje pod uglom cx.=30°, zasun otvoren na hi d 3 = 0,5
Krivine Kl i K2 nalaze se na rastcijanju 9 /8· d 3' Dati podaci su: d 1=40mm,
d 2 =60mm, d 3 =50mm, 1)=lOm, '2=20m, 13=30m,H=2m, Pm=9810Pa,7c=0,02.
RESENJE- Da bi se odredio protok vode potrebno je koristiti Bernulijevll
jednacinu (2.1.20). Medutim, U ovoj jednacini nisu poznati strujni gubici, pa se
zato koristi jednaCina (2.1.25), a u njoj su nepoznatevrednosti lokalnih otpora.
Zato ce se, prvo, odrediti koeficijenti lokalnih otpora prema karakteristicnim
podacima iz teksta zadatka. KoristeCi tabelu T.2.1.S.2.4 za usamljene Iokalne
 160 ProraCtlit pro,rtih cellolloda. Projilibrzina

otpore dobivaju se vrednosti:

C;" =0,5 - za usis, C;k =0,132 -
krivinu, C;s=0,29 kuglastu
H
slavinu, C;O'II =0,005 - suzenje i
C;v =2,35 - zasun ventila; kao i
C;k =3,30 - za krivine Kl i K2 koje
1+2

SU u interferenci (tabela 2.l.5.2.5).

Sada, kada su poznate vrednosti
strujnih otpora pristupa se
Slika P.2.2-1
postavljanju Bernulijeve jednaCine,
za nivoe 1-1 i 2-2, koja glasi ( .. --_....•
c. . '. I 2: ( . )2 '-, I 2 I '<2-·
'yg.:::..P m>·, .' -L ~L Ii. Yi-Vj! .-L .2. ~ 1/~iV3
P +gH (~lt+Ss+lcd/ 2 + 2 ~(Sk+~d222.+(SS/l+Sk'+2 +Sv+lc d3 +'~~"2
Kako su u Bernulijevoj jednacininepoznate tri brzine to dye od njih treba elimi-
nisati. Kod prostih cevovoda to je lako moguce jer vazi jednacina kontinuiteta
. __d 2 7C d227C d 2 7C
j
V.=V j - - = V 2 --==V 3 -3- ;
. . . . . ... \ '-'''. ,.4 •.~..,I\:A::::::.._·J\··f~·:'" _~. 2
lZ kOJe sledl veza lzmedu brzma: IVZi= XI-(d j I d 2 ) 1 '.rV3:'= "\J.e (d] 1d 3 ) • Konacno,
.".... " '" " ~',

koristeCi uspostavljene veze izmedu brzina i Bernulijevu jednaCinu, dobija se

brzina strujanja .
2g(H + Pm / pg) . m
d 1 4 =~,975-;
Vj
I
=
..\Su I] d] z z 'z d] 4 13
+(" +A. d] +[(d ) -1] +«(,k +A. d )(d ) +«(,su +(,k", +(,y +A d +1)(d ) "
z z 2 3 3

sa kojom protok vode iznosi V=2,4831/s.

Problem 2.2-2. Pumpa transportuje vodu od rezervoaraA ka rezervoaru B. Voda
se istovremeno vraca iz rezervoara B u rezervoar A kroz povratni vod duzine l.
a) Odrediti snagu pumpe.
b) Ako ugradena pumpa ima karakteristiku. Yp=a - bV2, nacrtati hidraulicku
karakteristiku cevovoda (bez povratnog cevovoda) i naCi radnu tacku.
c) U tackama C i D, neposredno ispred i iza pumpe, mere se pritisci pomocu
instrumenata VI i MI koji se nalaze na visinamahc ==0,5m i hD=0,7m od zida cevi,
redosledno. Duzina usisne cevi je Le =4m. Odrediti pritiske koje pokazuju
vakumetar VI i manometar ML
d) Ako se otpor (; promeni jedanput na C;l =10, a drugi put na C;2 =20 odrediti
protok tecnosti i nacrtati nove hidraulicke kanikteristike cevovoda. Koliki tada \
I
treba da budu koeficijenti otpora ventila va da bi nivoi tecnosti u rezervoarima
bili konstantni?
e) Aka se u sistemu nalazi tecnost kinematicke vislcoznosti v == 5.10-4 m2 Is, koja
struji larninarno, odrediti kolika je tada potrebna snaga pumpe?
f) Nacrtati dijagramhidrostatickih pritisaka za prosti cevovod izmedu rezervoara
A i B. Nivoi tecnosti u rezervoarima su konstantni.
 ProraCttl2 pros/fit ceJlOvoda. Profili brzina 161

~
::0.
fI
~v '"

v
a 2 3 4 5 6
V[Vs]
a) b)
Slika P.2.2-2
Dati podaci su: P m=lKPa, Pv =lKPa, h=5m, H=lm, 1=4m, L=20m, Sli =0,5, (,Ic =0,5,
SYO =17,2, (,Y =2,5, (,=15, A=0,02, II p =80%, d=50mm, D=60mm, a=lOO, b=698308.
RESEN.fE a) Za odredivanje snage pumpe korist se izraz (2.1.102). Ali, da bi se
on uspesno primel1io treba, prethodna, odrediti patok i napor pumpe. Da hi se
odredio protok, treba paznavati brzinu stnijal1ja, zato ce se prvo adrediti brzil1a
strujanja. Ako se uoce nivoi tecnosti u reze010arima 11 iE, 1-1 i 2-2, i izmedu njih
- za povratl1u cev postavi Bernulijeva jednaCina

1--211 Pm +gh==-£L.+(S +(, +Al+l)::~, , (1)

p p 11 YO d 2
tada se dobija brzina strujanja u povratnom vodu

Va == 2g(h+ Pmp~PY )/(,u +I;vo +A.~+l) == 2,243 ~ .

Na osnovu ove brzine i jednaCine kontinuiteta vad 2 n I 4 == VD2yC 14, koja vazi i za
rezervoar A i za rezervoar B, dobija se brzina st~ujanja u potisnom vodu:
V == va Cd I D)2 == 1,558ml s, shodno kojoj je protak V=4,405 lis. S druge strane, iz

Bernulijeve jednaCine postavljene za nivoe 1-1 i 2-2

2
P"
-p-+Yp ==
Pm
p+ gh+(Su +2(,,, +21;k +S .+A DL +1)2
v
(2)
dobija se napor pumpe Yp =86,45Jlkg. Konacno, shodno izrazu (2.1.102) odreduje
se snaga pumpe
p == pYj,V 11l p == 476 W.
b) 1z Bernulijeve jednacine (2) sledi hidraulicka karakteristika cevovoda
Yc == A +BV2 (3)
u kojaj su kanstante
Pm+Pv h
A= +g, (4)
p
 162 Proraam prostlh (x/JO/loda. Profili b/zina

Graficld prikaz zavisnosti (3) dat je na dijagramu sa 81. P.2.2-2h. Na istom

dijagramu je, takode, ucrtana karakteristika pumpe 1'1" U preseku krive karakte-
ristike pumpe 1'p i karakteristike cevovoda Yc dobija se radna tacka RT, kojoj
odgovaraju vrednosti: V=4,405 lIs i Yp = 86,45J/kg, a koje su vee odredene u
zadatku pod a).
c) Primenom Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i C
2
Pa-Pv +gH= Pc +V +1" +A. +l)v
p p '-:lu '-:lv D 2'
i
i jednacine hidrostaticke ravnoteZe Pc:;:: Pa - Pvl + pghc' dobija pokazivanje
vakummetra
p Ie 2
Pvl = Pv +pg(he -H)+2:(S" +~v +1. D +1)v ::: 9511Pa.
Kako su precnici usisnog i potisnog cevovoda isti (Dc'" DD = D), to ce porast
totalnog pritiska u pumpi biti jednak porastu statickog pritiska.
Ap = pYp =:: PD - pc'
Koristeci dalje jednaCinu hidrostaticke ravnoteZe PD::: Pa + PMI + pghD' dobija se
pokazivanje manometra
PM1 :::Ap-PV1 +pg(hc -hD )=74977Pa.
d) Kada se otpor u cevovodu ~ promeni na Si (i=1,2) brzina strujanja ce biti Vi'
Ova brzina se odreduje iz Bernulijeve jednaCine postav1jene za nivoe 1-1 i 2-2
PI' Pm h (r r r r
-p+~~i =-p+g + '-:lu +2c,v+ 2'-:lk +'-:li +1. D +1
L ) V; '
2'
koja nakon uvrstavanja napora pumpe Yp, :;:: a _hri;2, iznosi

v ::: a-(gh+~) ::: {1,665 ~ (i:;:: 1)

2
1 b( D:7t) +H~u +2~v +2Sk +Si +J\.i+l) ll,470 ~ (i:;:: 2)
Sa ovim brzinama strujanja dobivaju se novi protocivode koji imose V1 =4,7081/5 i
T)-2 =4,155 lIs. Ako se nova karakteristika cevavada, prema jednacini (3) predstavi

u obliku 1";" = A + BJ/2, u kame je koeficijent Bi odreden izrazom. (4), i kada se

umesto S uvrsti novi otpor ~i (B]=1511478, B 2 =2136918), tad a graficki prikaz ove
zavisnosti izgleda kao na dijagramu sa sl.2.2.4b.Sa dijagrama je oCigledno: da
manjim otporima u cevovodu odgovaraju veci protoci i manji naporl, i obrnuto,
sto se maze iskoristiti za regulisanje protoka iii napora u instalacijama.
Da bi se nivoi tecnosti u rezervoarima odrzavali konstantnil1l treba da je
zadovoljen uslov r~ ::: ~rOi' pa prema tome izmedju brzina trebada postoji veza
voi ::: Vi (D / d)2 . S druge strane da bi se ostvarile ove brzine strujanja u povratnoj
deonici otpor ventila t;vo mora da ima novu vrednost C;Yo' Za odredjivanje ovog
J

otpora ventila koristi se Bernulijeva jednaCina za preseke 2-2 i 1-1

 Proracun prostih cevovoda. Profili brztila 163

2
Pm i Pv ~ I Voi
-+gI7=--+(C; +C; +",-+1)-
p p . u va, d' 2
iz koje se posredstvom jednaCine (1) dobija
1 V 2 I {14,68 (i = 1)
C;voi =(C;,,+C;vo+Ad+ 1)(;-) -(C;u++ Ad+ 1)= 1970 (i = 2)
I ,

e) U slucaju da je strujanje u cevima laminarno koeficijent trenja se odreduje

primenom izraza (2.1.29), zamenom kojeg se iz jednaCine (1) dobija kvadratna
jednaCina za brzinu
2 vI P + p,
(Su+Svo+1)vo +64-
2 vo-2(gH+ m ')=0
d P
cije je pozitivno reSenje vo=1,339m1s. Sa ovom brzinom dobija se brzina strujanja i
koeficijent trenja u cevi precnika D: v=0,930mls i A=64IRe=0,573. Zamenom
veliCina v i A u jednacinu (1) dobija se napor pmnpe Yp =143,52 J/kg sa kojom
snaga pumpe iznosi P=472 W.
f) Radi kraceg zapisa pojedinacnih lokalnih otponi sa sl.P.2.2-2c uvode se oznake
za padove pritisaka
2
/':,.Pi = PSi V2 /2, (i == u, v,k,s,B) /':,.Pj == PAX j / D ·v /2, (j=1, ... ,7),

b.P3
Slika P.2.2-2c
164 Prorar:.1m prostlh cevovoda. Profili brzilta

pri cemu su !:iPi gubici pritiska na lokaInim otporima: usisa, ventila, krivine,
otpora i;; i naglog prosirenja, redosledno; dok su I1p j gubici usled trenja na
pravolinijskim deonicama izmedu lokalnih otpora. Zbir duzina ovih deonica daje
ukupnu duzinu cevovoda L::: ~~:;Xj. Raspored pritiska po duzini bilo kog loka-
Inog otpora zavisi od geometrije lokalnog otpora i odreduje se eksperimentalno.
Za razliku od lokalnih otpora raspored pritiska kod pravolinijskih deonica je
veoma jednostavno nacrtati, jer je promena pritiska linearna funkcija od duzine
cevne deonice. Koristeci napred vee receno na s1. P.2.2-2c nacrtan je raspored
relativnih (u odnosu na stanje atmosfere) hidrostatickih pritisaka po duzini
cevovoda. Na nivou tecnosti u rezervoaru A vlada apsolutni pritisak Pa - Pv '
odnosno relativni pritisak - Pv . Do nivoa visine usisnog otvora cevi hidrostaticki
pritisak se povecava na vrednost - Py + pgH. Od ove vrednosti na ulazu u uSlSni
cevovod pa do tacke C, koja je na ulazu u pumpu, zbog lokalnih otpora usisa
(l1p,J i ventila (l1pJ i otpora trenja (!:ip] + !:iP2)' pritisak opada na vrednost pc.
Zbog dovodenja energije pumpi pritisak u njoj raste za !:ip. Na samom izlazu iz
pumpe vlada pritisak PD koji predstavlja maksimalnu vrednost hidrostatickog
pritiska u hidraulickoj instalaciji. Od ove vrednosti na dalje potisnim cevovodom
pritisak opada zbog lokalnih (2!:ih,flpy,!:ipc, i !:iPB) i usputnih (!:iPj; j=3, ... ,7)
otpora, da bi na nivou tecnosti u rezervoaru B imao relativnu vrednost Pm'
ProDlem 2.2-3. Iz akumulacionog jezera 1200 I/s vode protice kroz turbinu, pri
tome pretvarajuCi strujnu energiju u koristan mehanicki rad. Odrediti snagu
1:'urbine akc je ugradeni cevovod: a) betonski neobraden i b) od novih celicnih
varenih cevi. LahIne otpore racunati kao 10% od gubitaka usled trenja. Dati
podaci su: D=lm, L=3km, H=lOOm, v= 1,06.10-6 m 2 Is, 11r = 70%.
RESENJR Na osnovu protoka dobija se brzina strujanja v = 4]/ / D 2 n::: 1,528m/ s,
sa kojom je Rejnoldsov broj Re =vD / v::: 1,441.106 • Iz Bernulijeve jednaCine
postavljene za nivoe tecnosti u akumulacijama dobija seizraz za napor turbine
. L v2
Yr ::: gH -l,n D 2"
u kome se koeficijent trenja odreduje
H primenom izraza (2.1.81). Snaga turbine, I
prema izrazu (2.1.55), je :P~ pMTr 11r.
a) Za betonske cevi iz tabele 2.1.5.1.5 se
dobija srednjavisina neravnina 6=1,5mm,
sa kojom jekoeficijent trenja A.=0,0218.
\ I

Slilca P.2.2-3 Za ave cevi snaga turbine iznosi P=7S3,4

kW.
b) Za nove celicne cevi iz T.2.1.5.1.5 sledi visina neravnina 6=O,05mm sa kojomje
A.=O,Ol09, pa ce snaga turbine biti P=788,7 kW, Dakle, oCigledno je da se
smanjivanjem visine neravnina smanjuje koeficijent trenja Cime se korisna snaga
turbine povecava.
 Fromcun prost!!1 eel/ol/oda. Pro}ili brzina 165

Problem 2.2-4. Grad B na nadmorskoj visini od 50m snabdeva se vodom za pice

iz akumulacionog jezera A koje se nalazi na nadmorskoj visini od 150m. Potrebe
grada su V =80 lis vode. Lokalni otpori iznose 20% od gubitaka na trenje.
Odrediti:
a) snagu pumpe koju je potrebno ugraditi u cevovod precnika d=200mm,
b) protok kroz cevovod u slueaju llestanka elektrielle ellergije,
c) preenik cevovoda da bi se projektovalli protok ostvario bez pumpe,
d) ako je pumpa koja se llalazi u cevovodu (u zadatku pod a» sa karakteristikom
Yp ::;:: a -b V2 , (a=800Jlkg, b=38703, V[m3 lsD, u dijagramu f_rr ucrtati radnu
taeku pumpe. U istom dijagramu ucrtati i radne tacke pod b) i c).
e) Ako cevovod ima preenik cevi iz zadatka pod c), au njemu se nalazi pumpa
karakteristika datih u zadatlru pod d) odrediti koliki ce tada biti protok vode kroz
cevovod i u dijagramti f-V ucrtati novu radnu tackn.
Koeficijent trenja odredivati primenom obrasca A=0,0054+0,396/Reo,3, koji va.zi
za Re<2·10 6 • Dati podaci su: 1=6km, v = 10-6 m2 Is, 1'lp'=70%.

Y~
Iyl·fl...H . . ..
=552 J/kg

I
v

b)
Slika P.2.2-4
RESENJE: a) Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za mvoe teenosti u
akumulacijskim jezerima, koja glasi
I v2
fp =-gH + 1,2A.-;TT ' (1)
pri cemu su; H=lOOm - visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u akumulacijama,
v = 4V I d 2 n ::;:: 2,55ml s - brzina strujanja koja odgovara projektovanom protoku i
11.=0,0131 - koeficijent trenja odreden datim izrazom; dobija se napor pumpe
yp =552,3 J/kg. Sa ovim naporom snaga pumpe iznosi P=63, 12 kW.
b) Kada nestane elektricne energije napor pumpe je l~ =0, pa ce tada voda
strujati sa novom - manjom brzinom vI koja ce. dati novi koeficijent· trenja AI'
Ako se ove veliCine uvrste u jednaclllU (1), dobija se resenje za brzinu strujanja
2gHd 1
v == - - . ::;:: 1997m/s
1 1,21 O,0054+0,396/(v]d /v)O,3 '
koje je nadeno numeriekom metodom proste iteracije opisanom u Odeljlm
2.1.4.1.5. Sa ovom brzinom novi protok iznosi V; = v j d 2 n I 4 =62,81/ s. Ako je
166 Proraam prostliz cevOIJoda. Profili baina

pump a dugotrajno van pogona, bez obzira da Ii Se radi 0 nestanku elektricne

energije iIi 0 kvaru, tada treba pristupiti restrikciji potrosnje vode.
c) Ako ugradeni cevovod ima precnik D tada ce brzin;;t. strujanjakroz cevovod i
koeflcijent trenja biti v2 == 4liT / D 2 rr. i 11. 2 ' U ovom slueaju iz Bernulijeve jednaCine
(1), u kojoj je Yp =0 jer nema pumpe u cevovodu, dobija se preenik cevovoda

D = 5~~: (4; y[ 0,0054+0,396 (:~ Y'3 .DO,3] == 219mm,

a njegova brojna vrednost odredjena je primenorn metode proste iteracije. Kao

resenje za precnik D treba usvojiti prvi veCi standardni preenik cevi. Ekonomskom
analizom treba utvrditi koja je varijanta, sa iIi bez pumpe, pogodnija. U svakom
slucaju pozeljnije je resel1je bez pumpe, jer tada nema mogucnosti kvarova
pokretnih delova, niti ima eksploatacijskih troskova kroz utrosak elektricne
energije.
d) 1z jednaCine (1) sledi da je karakteristika cevo~oda Yo == -gH + K A.CTi"), r/2, pri
cemu je konstanta K = 0,61/ d . (4/ d 2rr.)2. Grafickiprikaz ove zavisnosti dat je na
dijagramu sa sLP.2.2-4b. Kada se u isti dijagram ucrta kriva karakteristike pumpe,
tada se u preseku krivih Yo i Yp dobija radna tacka RT kojoj odgovaraju parametri
V =80 1/s i Yp =552,3 JJkg.
Za odredivanje radne tacke, u slucaju nestanka elektricne energije, koristi se
kriva Ye • S obzirom da je y" = Yp == 0, to sledi da se radna tacka nalazi na i/' - osi na
lllestu preseka sa krivOlll YO" i l1joj adgovara pratok VI =62,8 1/s. Na kraju, aka je
ugradeni cevovod veceg precnika, tada ce gubici biti manji, pa se karakteristika
cevovoda opisuje krivom Y;.
Na mestu preseka ove hive sa V- asom dobija se
radna tacka kojoj odgovara projektaval1i protok od V =80 lJs.
e) KoristeCi Bernulijevu jedl1aCinu Yp , == -gH +1,2A.3 ·[1 D,vi 12 i izraz za
karakteristilm pumpe YP, := a - b r732 dobija se jednaCina za protok

I 9,6 I . 1'2
a+ gH -Lb +'2"-5 A.(V3)JV3
rr. D
0,
.
:=

koja ima rdel1je V3 =97,471/s, nadeno metodom iteracije. Pri ovom protoku vode
pumpa ce raditi u radl10j tacki RT3 sa l1aparom YPj ==432,3 JJkg i trosice sl1agu
P3 =60,197 kW.

Prublem 2.2~5. U hidraulickoj instalaciji prikazanoj na sl.P.22-5 nivoi vode u

rezervaarima su konstantni. Odrediti snagu ugradene pumpe. Dati su podaci:
d 1=150mm, d 2 =lOOmm, d 3=125mm, d 4 =100mm, =30m, 'I '2
= 10m, 13=5m,
14 =20m, =5kPa, P v =2kPa, h=2m, 11.=0,02, 1;,,=0,5, 1;k =0,5, Svl =2, SV2 =5, Sv3=3,
SV4=4,5, Tl p =80%.
RESENIE- Postavljanjem cetiri Bernulijeve jednaCine i dye jednaCine
kontinuiteta, dobivaju se: protok V =39 1/s, napor pumpe Yp =61,45 J/kg i snaga
pumpe P=2997 W.
 ProraCltll prostlh cevO,vodo. Pro/iii blZino 167

Slika P.2.2-5

Problem 2.2-6. Na instalaciji napunjenoj vodom izvrsen je eksperiment u kome

se pomocu diferencijalnih manometara sa zivom mere padovi pritisaka. Na
asnovu pokazivanja manometara odrediti koeficijent lokalnog otpora ventila va i
snagu ugradene pumpe. Strujanje je turbulentno u hidraulicld glatkirn cevima.
Dati podaci su: /=3m, lo=5m, L=25m, D=50mrn, h=1l,8rnm, ho=lOOrnm, H=2m,
3 3 6 2
~u=Sk=0,5, Sv=2, p=lOOOkg/rn , Pm = 13600kg/m ; v= 1,006·10- m /S,l1 p =80%,
L,D
k,--------------------~~------------~------~
k
2 2
k k

11
k V

u k 4 VO k
p,v 3
4 3
10
Slika P.2.2-6
RESEN/E- Prvo ce se odrediti brzina strujanja, i to koristeCi uslov jednakosti
razlike pritisaka dobijene iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2
i pokazivanja diferencijalnog manarnetra, i koji glasi
2
I v
f':.,Pl_2 = pgJ + pA. D"2 = (Pm - p)gh + pgl.

Kako za hidraulicki glatke cevi vaii Blazijusov izraz (2.1.63) za odredivanje

koeficijenta trenja, to se uvrstavanjem istog u razliku f':.,Pl_2 dobija brzina strujanja
2 D Pm - p J417 .m
v= [ Q,3164TC-
p-)gh =1,607g-'
Sa ovom vrednoscu brzine Rejnoldsov broj iznosi Re=79884, Cirne se potvrduje da
je primena izraza (2.1.63) opravdana jer je Re < 10 5 , pa ce koeficijent trenja irnati
vrednosti A.=O,O 188.
Na osnovu jednakosti pada pritisaka izmedu preseka 3-3 i 4~4, i pokazivanja
drugog diferencijalnog manornetra
 168 .?romclIn prostih cevovoda. Profili brzina

. 10 v 2
.. /::"P3-4 =p(Svo+A'D)2=(Pm~p)gho'
dobija se, eksperimentalnim putem odredena, vrednost koeficljenta lokalnog
otpora ventila
r = 2gho Pm - P _ A~ = 7 69
'-ovo v2 P D"
Konacno, primenom BernulijevGl jednaCine za preseke 0-0 i 5-5, dobija se napor
pumpe
2
L v
Yp = gH +(Su +2sv +8i;;k +Svo +11. D + 1)2= 53,7 J Ikg,
koji shodno izrazu (2.1.102) daje snagu pumpe P=212 W.

.ProDlem 2.2-7. Voz duzine 1=100m, povrSine poprecnog preseka Ay = 8,2m2 i

obima Oy =9,82m krece sebrzinom Vv =34,7m/s, kroz tunel duzine L=1l40m,
povrsine poprecnog preseka A tu = 23,14m2 , obinla 0tu =18,24m i hrapavosti
zidova 8 =5mm (podaci vaze za Patchway tunel u Engleskoj). Koeficijenti
lokalnih otpora su: na lokomotivi SI == 0,145, iza voza SI == 0,15 ina ulazu vazduha
u tunel C;u == 0,5. Koeficijent trenja u prostoru izmedju voza i tunela je 11.0 = 0,06,
dok se tunel sa strujnog aspekta tretira kao hidraulicki potpuno hrapava cev.
SmatrajuCi da kretanje voza kroz tunel izaziva stacionarno nestisljivo strujanje
odrediti srednje brzine strujanja vazduha u prostoru izmedju voza i tunela i u
tunelu.
AtuOtuL,o /';1

Av ,Ov,4 1..0
Slika P.2.2-7
RESENJE: Ulaskom voza u tunel stvara se poremecaj pritiska Cija je propagacija
tipicno nestacionarni proces. Daljim kretanjem voza kroz tunel potiskuje se
vazduh ispred i usisava vazduh iza voza, sto s~arastrujanje vazduha kroz tunel. I
pored efekata nestacionarnosti model stacionarnog I-D strujanja daje prvu,
veoma dobru, aproksimaciju za brzinu strujanja. Za zadate geometrije tunela i
voza definisu se hidraulicki precnici tunela i prostora izmedju voza i tunela
4A tu 4(Atu -Ay)
Dtu ==O=5,075m , Do == 0 +0 ==2,13m.
tu tu y

Za turbulentno strujanjeu tunelu, koji se

smatra hidraulicki potpuno hrapavom cevi, vaZi
izraz (2.1.78) koji daje koeficijent trenja
Atu == 0,11(8/ D )O,25 = 0,0195.
tu
Kretanjem ispred sebe voz potiskuje vazduh
protokom vv~ (sl.P.2.2-7.1), a istovremeno
trenjem povlaciu prostoru izmedju sebe i
Slika P.2.2-7.1
 Prorac7lm p!Vstlh cevovocia. Profili blzina 169

tunela kolicinu vazduha v0

A, tako
0 ·
da J'ednaCina kontinuiteta gIasi:
vtuA tu ='i}v~ +voAo .
UzimajuCi u obzir da je A tu = Ay + A o ' i uvodeCi karakteristicni geometrijski odnos
A =Ay / A tu ' jednacina kontinuiteta se svodi na oblik
v tu =Avy+(l-A)vo' (a)
S obzirom da kroz karakteristicne preseke tune la, voza i prostora izmedju voza i
tunela ne pro laze iste kolicine vazduha, to direktna primena Bernulijeve
jednacine nije moguca. Zato se koristi jednaCina energetskog bilansa, po kojoj se
raspoloziva (kineticka) energija stvorena kretanjem voza lizyv~ 12+li1ov; 12 trosi
na savladavanje strujnih gubitaka u tunelu, odnosno
.v~ ,v; L -/ v~.
my 2+mo 2= (Sll +lc tu D+1)Tmtu +(S/ +C;1 +lc o 7J)2 mo '
! v;.
(b)
tu 0

pri cemu su maseni protoCi !hj = pAivi (i=o,tu,v). Elirninisanjem brzine v tu 1Z

jednacina (a) i (b) dobija se kubna jednacina

I 3 L-/' . 3 3
(C;t +S1 +lc o 7J- 1)(l- A)vo + (C;u +lc tu D + 1) [A Vy + (1- A)vol - Avy =0 ,
o ill

Cijimse numerickim resavanjem dobija brzina Vo = 1,498ml s, posredstvom koje iz

relaeije (a) sledi srednja brzina strujanja u tunelu vtu = 13,91m/ s.
2.2.3. Merenje brzine pll"imenom PrandUove sonde
Veoma cesto u inzenjerskoj i istrazivackoj praksi javlja se potreba za
merenjem brzine, odnosno protoka fluida. Jedna od metoda koja se u tu svrhu
maze koristiti jeste primena Prandtlove sonde (s1.2.2,3). Ova sonda se sastoji od
dye koneentricne eevi na kojima postoje dye grupe rupiea. Kada se ova sonda
postavi u praveu strujanja, rupiea koja se nalazi na
njenom vrhu meri zaustavni
(totalni) pritisak PI' dok rupice koje se nalaze na zidusonde, dovoljno, daleko od
vrha, mere staticki pritisak P s ' Razlika totalnog i statickog pritiska naziva se
dinamicki pritisak
2
v
I1p == Pt - Ps == PT' (2.2.4) V
~>
koji ustvari predstavlja kineti-
cku energiju struje koja se u
zaustavnoj tacki sonde (v=O)
transforrnisala u pritisnu ene-
rgiju. Ovu razliku pritisaka je i= 1
veOUla jednostavno meriti, na
pro primenoll1 diferencijahlog
manometra kao
I1p == (Pm - p)ghs'
pri cemu su P!li i p gustine
manometarske tecnosti i radnog
fiuida, redosledno, dole je fts Slika 2.2.3. Merenje brzine Prandtlovom
pokazivanje manometra. sondom .
 170 Proraam prosllh cevovocla. Profili b,zina

IzjednaeavajuCi izmerenu razliku pritisaka sa dinamickim pritiskom (2.2.4)

odreduje se brzina strujanjau tacki u kojoj je sonda postavljena, kao

P¥
P ~ 2g(--1)h
v= -I1=
P .
Pm
P ., (2.2.5)

Za odredivanje protoka fluida potrebno je poznavati ne sarno jednu brzinu, vee

vise vrednosti brzina izmerenih u razlicitim tackama memog preseka, time se
odreduje profil brzina u preseku. KoristeCi tako definisani profil brzina odreduje
se protok fluid a kroz krliZni poprecni presek cevi kao

V ==. f vdA ==2n1m vrdr = v -d~

A 0 4- . s
(2.2.6)
Za odredivanje protoka, iii, pak, srednje brzine strujanja v s ' u opstem slucaju,
integral u izrazu (2.2.6) treba resiti numericki, sto znatno uslozava proceduru
odredivanja protoka. Za izbegavanje ovih poteskoca mnogi propisi za merenje
protoka fluida definisu polozaj postavljanja sonde, tako da je srednju brzinu
moguce odrediti kao srednju aritmeticku vrednost izmerenih vrednosti brzina.
Tako na pr. za kruzne poprecne preseke cevi propis VDI 2044 precizira polozaje
rnernih tacaka na koncentricnim krugovima (s1.2.2.3) na rastojanjima merenim od
zida cevi
(2.2.7)
pri cemu je n ukupan broj mernih krugova, a i=l, ..... ,n memi krug na kome je
postavljena sonda. Kako na svakom krugu ima po dye meme tacke, jedna 11a
rastojanju a i ! d, a druga simetricno od ose cevi na rastojanju I-a; / d, 'to je
ukupan broj mernih tacaka 2n. U svakoj od memih tacaka brzina strujanja se
odreduje izrazom (2.2.5)
v} == ~2g(Pm / p-l) ~hs,j , (f=1, ... ,2n) , (2.2.8)
dok se srednja brzina strujanja odreduje kao srednja aritmeticka vrednost

Vs ==-Lv
1
2n
l~
.. 2n
= - 2g(-1!!.....cl)L,/h;;, (2.2.9)
2n j=1 } 2n p . }=1 .J

a protok fluid a iznosi V == v sd 2 n ! 4. Broj memih krugova moze biti proizvoljno

izabran, ali, ipak, najcesce se bira n=5 cime se ukupno ima 10 mernih tacaka u
strujnom preseku. Ako je merni presek dovoljno daleko od lokalnih otpora i u
njemu se ima razvijeni profil brzina tada je dovoljno izvrsiti merenja sarno 11
jednom pravcu provlacenjem sonde kroz poprecni presek (kao na s1.2.2.3). U
suprotnom potrebno je meriti u dva ortogonaln.a pravca koji prolaze kroz
poprecni presek.
Problem 2.2-8. Za utvrdivanje karakteristike ventilatora, kruZnog ulaznog ONora
precnika d=200nun i kvadratnog izlaznog otvora stranice a=170mm, izvrsene su
dye serije eksperimenata:
a) U prvoj seriji eksperimenata izvrseno je bazdarenje ulazne mlaznice,
konstantne protocne karakteristilce, merenjem brZine u deset tacaka kruznog
preseka primenom Pral1dtlove sonde. Polozaj mernih tacaka odreden je normom
 FromClIl't prostilt celJolloda. Profili b,zln(l 171

VDI2044 (Odeljak 2.2.3).Pri tezimu strujanja u kome je izmereni pad pritiska na

mlaznici hm =1l,2mm izmereila su i pokazivanja manometra spojenog sa
Prandtlovom sondom koja su data u tabeli 1.

Na osnovu ovih merenja odrediti bazdareni koeficijent mlaznice.

b) U drugoj seriji merenja izvrsena su istovremena merenja padova pritisaka na
(izbazdarenoj) rnlaznici i na ventilatoru (pri konstantnom broju obrtaja) koji su
dati u tabeli 2.
i - '1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
hm mm 44,4 34 26,4 19,7 15,3 11,2 7,6 4,5 2,4 0,7
I:1h mm 21,1 40 53,9 66 74 81,5- 88,1 93,8 97,8 100
Tabela 2.
Na osnovu datih rezultata merenja nacrtati karakteristiku ventilatora (dijagram
r/ -l:1p). Za merenje pritisaka korisceni su Betz-ovi mikromanometri napunjeni
vodom (Pm :=: 1000kg/ m3 ). Stanje atmosfere odredeno je izmerenim velicinama
P a =998 mbar ita = 20°e. Pri navedenim strujnim uslovima vazduh se ponasa kao
nestisljiv fluid.
\'A.. d

(---71---
l

Slika P.2.2-8
RESEN.7E KoristeCi izmerena stanje atmosfere i jednaCinu stanja (1.2.1)
odreduje se gustina vazduha p:= Pa I RT;, = 1,2027kg/ rn3 . Ova: gustina je ujedno i
gustina vazduha u bila kom strujnam preseku, zato stase vazduh pri datim
uslovima strujanja panas a kaa nestisljiv fluid.
a) .Ba.idarenje mlaznice
Baidariti neki uredaj za merenje znaci vIsitiporedenje pokazivanja etalon
instrument a i instrurnenta Cija se karakteristika odreduje. Pod etalon
instrumentorn podrazumeva se instrument vece klase od bazdarenog instrumenta.
U datam primeru etalon instrument je Prandtlova sonda a bazdareni instrument
je mlaznica. Protok vazduha moze da se odredi primenom mlaznice pod uslovam
 172 PromCi!?l prostih cevovoda. Profi!i blz/na

da se poznajenjena protocna karakteristika. Upravo zato mlaznica mora da se

bazdari. Do protoka kroz mlaznicu dolazi se izjednacavanjem pada pritiska na
njoj, kao lokalnog otpora, odredenog izrazom Vajsbaha (2.1.81) sa izmerenim
padom pritiska na mlaznici
? •
v; P 4V 2
APm = PST=2"S(-d
2 ) = (Pm-p)gh m ,
.1t
pri cemu radna formula za odredivanje protoka glasi:
IV == KK I, K= d:n ~r-~-(-Pp-m --1-) . (2.2.10)

U OVOID izrazu S je koeficijent lokalnog otpora mlaznice a K je protQcna

karakteristika (iIi bazdarni koeficijent) mlaznice. Da bi se odredio bazdarni
koeficijent mlaznice iz izraza (2.2.10) sledi da treba meriti protok kroz mlaznicu i
pad pritiska na njoj (veliCina h m ). Protok vazduha se odreduje etalon IDetodom,
tj. Prandtlovom sondom. S obzirom da se ptf merenju sonda postavlja po
propisima utvrdenim mernim tackama to se srednja brzina strujanja odreduje
izrflzom (2.2.9) i iznosi
l~m i=IO
Vs = 10 2g(--1)
P
1.Jh; == 19,15 m/ s.
1=1

Sa OVOID brzinom protok vazduha ee biti V = vsd 2 n / 4 == 0,6016 m3 / s. KoristeCi,

dalje izraz (2.2.10) dobija se koeficijent bazdarenja mlaznice
K =V / K =5,684 m 3 /smll2
Ako karakteristika mernog instrumenta zavisi od protoka tad a je potrebno izvrsiti
odgovarajuea bazdarenja u celokupnom predvidenom mernom opsegu. Izlozeni
princip bazdarenja mlaznice vazi i za bazdarenje blende i Venturijeve cevi. Na
kraju treba naglasiti da kada je neki od ovih meraca izbaidaren tada se protok
£Iuida odreduje samo na osnovu jednog ocitavanja (veliCina h m ), sto je
neuporedivo bde od merenja protoka Prandtlovom sondom.
b) Hidl'tlu/icka karakteristika venti/atom
Kako je vee receno u Odeljku 2.1.9, pod karakteristikom strujne masine, dalde
i ventilatora, podrazumeva se funkcionalna zavisnost t'lp = t'lp(V). Primenom
Bernulijeve jednacine za razvijene strujne pres eke ispred (1-1) i iza (2-2)
ventilatora
2 2
np+P1+pv1 /2==P2+Pv 2 /2,
2 2
i jednacine kontinuiteta v l A 1 =v 2 A 2 , gde su povrsine AI =d n/4 i A2 =a ,

dobija se izraz za porast pritisne energije u ventilatoru

p 22 ... p. A2 ·:i V.2
t'lp== P02 - POI =P2 - PI +2'(v 2 -VI) =P2 - PI+2'[l-(T) ](T)
1 2
Iz ovog izraza sledi da je porast pritiska u ventilatoru jednak razlici totalnih
pritisaka iza i ispred ventilatora, ili da je jednak zbiru staticke i dinamicke razlike
pritisaka. Da bi se na osnovu eksperimenata odredio porast pritiska u ventilatoru
treba meriti staticku razlilcu pritisaka i protok. Kako je staticki porast pritiska
 Froracun proJ'tlh cevovoda. Profi!t' blzina 173

odreden izrazom P2 - PI;::; (Pm - p)g6h, a

protok izrazom (2.2.10), to ce porasf pri-
800
tiska u ventilatoru biti adreden izrazom
P K2
6p;::; (Pm - p)g6h +-2
a
-4lr
40 2 2 l
1- (-2-) 1m '
d 1C
1 "" 600 - -- -1---1----1
~
0.
<l
Na asnovu izmerenih veliCina 6h i 11m
datih u tabeli T.2. adreduju se parast
pritiska u ventilatoru i pratok, a njihave a +nrrrl-rrr$rr
brojne vrednasti nalaze se u tabeli 1'.3. 0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0 1.2 1.4
KoristeCi parove podataka /1p V V [m 3/s]
nacrtana je karakteristika ventilatora Slika P.2.2-S.1 Karakteristika
prikazana na sl.P.2.2-8.1. ventilatora.
i - 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
V m Is 3
1,1978 1,0482 09236 0,7979 0,7032 ° 6(J16 0,4956 0,3813 0,2785 0,1546
/j,p Pa 365,6 513,6 622,6 717,2 779,8 838,6 890,4 935,2 966,9 982,3
Tabela 3.
Prolliem 2.2-9. Kroz kruznu cev poluprecnika j~ krece se klip poluprecnika r
brzinom vo' Kretanje klipa stvara linearni profil btzina u procepu izmedu klipa i
zida cevi. Odrediti protok, srednju brzinu i korekcione koeficijente koliCine
kretanja i kineticke energije .
.RESEN.1E: Uvodenjem koordinate y koja se meri od ose cevi i koordinate
Yj = Y - Y, koja se meri od zida klipa, zadati linearni profil brzina opislfje se
funkcijom v = Vo (1- )71 ), pri cemu je Yl;::; Yj I h bezdimenzijska koordinata, a
h = R - r je visina procepa. Ovaj prom brzina daje
protok
. r
V = J A velA =
~
J
Vo
v2rcydy =-3 (1 + 2a)(1- a)R
2
11: ,
r

pri cemu je a=rlR odnos poluprecnika. IzrazavajuCi

protok kao proizvod srednje brzine v s i povrsine
poprecnog preseka procepa A = (R 2 - y2)rc, dobija se
srednja brzina strujanja
SlUm P.2.2-9
Va 1+2a
v ----
s - 3 l+a'
Koeficijent korekcije koliCine kretanja odreduje se primenom izraza (3.4) i iznosi
~;::;-1-fRv2211: d =1(1+a)(1+3a).
Av; r YY 2 (1+a)2
Koeficijent korekcije kineticke energije odreduje..se'lzrazom (2.1.17) i iznosi
a= -1-fR v 3 27t d = 27 (1+a)2(l+4a).
Av: r Y Y ]0 (1+2a)3

Pmll/em 2.2-Ut Kroz kanal sirine I i visine h struji veda pri cemu je profil brzilla
u poprecnom preseku opisan funkcijom v = Vo (y I hY, gde su Vo brzina strujanja
174 Proracall pTOJtth ceJloJloda. Profili brzliza

na slobodnoj povrsini i n odgovarajuci eksponent.

Odrediti pl'otok, srednju brzinu i korekcioni koeficijent
kinetieke energije za opisano strujanje. NaCi brojne
vrednosti trazenih velicina za podatke 1=3111, h=3m,
11=112. Vo = 2m! s.
RES.l;J\(/E
Slika P.2.2-10 . va I h (n + 1)3
v=-- v =~ a. = 371 + 1
11+1 m 11 + 1
Brojne velieine su: v~ = 16m 3 1S, Vm = 1,33m! s i CI. = 1,35.
Problem 2.2-11. U kruznoj cevi poluprecnika R fluid struji turbulentno sa
potpuno razvijenim profilom brzina opisanim stepenim zakonom (2.1.59).
Odrediti srednju brzinu i koeficijente korekcije.
RESENJE Ovaj problem je vee tretiran u Odeljku 2.1.S. 1.4. la, te je zato srednja
brzina odredena izrazom (2.1.60) a koeficijenti korekcije izrazima (2.1.61).
Pro/JIem 2.2-12. Odrediti hidraulieki preenik strujnog preseka oblika: a) kruzne
cevi, b) cevi oblika elipse, c) kruznog prstena, d) razmenjivaea toplote sa n cevi, e)
pravougaonog kanala, f) trouglastog kanala, g) pravougaonog otvorenog kanala i
h) trouglastog otvorenog kanala.

@my:.~.. t=r:~J
:
a a@dDI
_--+--) : -- ~~ "R - ·g(~O-
:
0;0'
dl--i-o-I
a ;
b/:\~lh
~ :O~Q
llil
a !:)~~Ji
a) b) c) <I) e) Il) g) h)
Slika P.2.2-12
RESENJE KoristeCi definiciju hidraulickog preemka datu u Odeljlru 2.1.5.1.1
d h =4AIO,
za zadate geometrije poprecnog preseka cevi i kanala sledi:
2
d =4 D n/4 =D d =4--..EL: 2ab ,
a) h c) " 2(a+b) a+b
Dn '
d :4~: 4ab, ail
b) h n(a+b) a+b f) d =4 2 = 2ah
Ii a+2b a+2b'

C)
(D -d
2 2
H g)
ab
d h =' 4 (D+d)n := D-d, d h = 4 a+2b'
2 2
1Dl 712...1!.
= 4---L.::' D2
__4_ = _-
/2 .~ ah
d) d
h (D+nd)n
}1(

D+nd'
h) d h =4 2b =-;;"
Prolllem 2.2~13.
U zatvorenom rezervoaru nalazi se teenost viskoznosti
3
Tj=5.1O- Pas. U njemu se okreee tanki klip preenika D=lOOmm, ugaonom
brzinom 0):= Is'), preko osovine precnika d=20mm. Procepi ispod i iznad klipa,
 ProraCti!1 prostllt eevoj/oda. Frofili b,zina 175

debljine 15 = 5mm, su takvi da se pri rotaciji

formira linearni profil brzina. Odrediti obrtni
moment kojim tecnCist II tokll rotacije deluje na
klip.
III 11111
RESEN.lE:
corpt 4 4 5
iv! = 328 (2D -d ) = 1,962·10- Nm. D

Prikazani uredjaj je ustvari obrtni viskozimetar Slika P.2.2.l3

koji na osnovu merenja obrtnog momenta i
ugaone brzine daje dinamicku viskoznost ispitivanog fluida.
176

2.3. PRORACUN SLOZENlH CEVOVODA

2.3.1. HiallJr:aIlllUckll prol!":acmll sR@zcIIlill:i. cev@vo«l!a

Pod slozenim cevovodima podrazumevaju se oni cevovodi kod kojih ima bar
jedno mesto gde se cevovod grana - deli iIi spaja. Prema tome, fwd siozem!z
cevm'oda postOji' vde ,ftrujmiz cevi a samim tim i vise glavnih pravaca strujanja -
odnosno gIavnih strujl1ih tokova. Najjedl10stavniji slucaj slozenog cevovoda je
cevovod sa tri deonice prikazan na s1.2.3.1, koji povezuje tri rezervoara oznacena
sa A, B i C. Neka iznad nivoa tecnosti u rezervoarima vladaju kOl1stantni pritisci
P1' P2 i P3' Nco gU nivoi tecnosti u rezervoarima (1-1,2-2 i 3-3) konstantni tada
su kineticke energije tih pre;;eka jednake nuli. Posle uspostavljanja stacionarnog
strujnog toka ad rezervoara A ka
rezervoarima B i C srednje brzine
strujanja u cevnim deonicama ce
biti Vi' a ukupni ekvivalentni
otpori cevnih deonica Ci (i=1,2,3),
Postujuci izlozeno u Odeljku
(2.1.4), izmedu nivoa tecnosti u
rezervoarima mogu da se uoce dva
razliCita strujna toka, ito: strujni
tok a-a (oznacen strelicama) koji
SIika 2.3.1 spaja nivoe tecnosti u rezervoarima
A i B, i strujni tok b-b (oznacen
punom-tankom linijom) koji spaja nivoe tecnosti u rezervoarima A i 'c. Za
hidraulicki proracun razmatranog slozenog cevovoda mogu se postaviti dye
Bernulijeve jednaCine za preseke 1-2 i 1-3, koje glase:
2 2
p] P2 V] v2
-+gh=-+C]-2 +C2 - ' (2.3.1),
P p 2

(2.3.1 )"
Ovde se za razliku od prostih cevovoda gubici za jedan strujni tok dele na dye
grupe gubitaka, ili vise grupa zavisno od slozenosti posmatranog strujnog toka,
koji se odreduju sa razlicitim merodavnim kinetickim energijama. Nairne, svakom
ad udela kineticke energije v; 12 (i=1,2,3) u jednacinama (2.3.1) odgovaraju
razliCiti maseni protoci fluid a rhi' sto zapravo slozeni cevovod Cini sustinski
drugacijim od prostog cevovoda. Pri proracunu slozenih cevovoda, 11a mestima
grananja cevovoda, postavljaju se jednaCine kontinuiteta. Za posmatrani cevovod
sa tri deonice jednacina kontinuiteta se primenjuje za racvu R, i glasi
3
)/'1 = j=2
LV =V2 +V3
)
. (2.3.2)

Na osnovu izlozenog za hidraulicki proracun slozenogcevovoda sa tIi grane,

zakljucuje se da se htdraulic!ci promcun VI;!i primenom Bernuiijevzh jednacina i
jednaCiize !continutleta. UopstavajuCi ovaj zakljucak na slozeni cevovod sa n
 ProraCUl1 slo.iemlz ceJloJloda 177

deonica, zakljucuje se da se hidraulicki proracun sloienog cevovoda vrSl

primenom odgovaraju6eg broja Bermilijevih i jednaCina kontinuiteta. 1z takvog
sistema jednacina odreduju se nepoznate velicine: pritisci, precnici cevi, brzine
stujanja iIi protoci, a sto zavisi od razmatranog slucaja sloienog cevovoda.
2.3.2. Hid:raUlHclka Jlrnll"alklte:riistilka sI®zeJ[mg cev®'I!®da sa lIddrmdiiclkii
Jll!araleiJrltim graoam;m
Posmatrace se slozeni cevovod sa n hidraulicki paralelnih deonica, koji je
prikazan na s1.2.3.2.1, i u kome u svakoj deonici, povrsine Ai' odgovaraju ekvi-
valentni otpori Ci (i=l"."n). U Hoj deonici srednje brzine strujanja Vi' odnosno

Ll PA-B =const

Slika 2,3,2.1 Slilm 2.3.2.2

protoka Vi' koeficijent ekvivalentne hidraulicke karakteristike je Ki = pCi I (2A;).
U cevovodu prikazanom na s1.2.3.2.1 uocavajuse dye karakteristicne tacke A i B,
Tacka A je zajednicka polazna tacka za sve cevi (i=l" ... ,n), te je zato pritisalc u
njoj PA zajednicki za sve deonice. S druge strane u tacki B zavsavaju se sve
deonice, te je zato na kraju svih deonica pritisak isti i iznosi PS' PosrnatrajuCi
jednu proizvoljno izabranu deonicu pad pritiska u njoj odreden je izrazorn
I1p = PA - Ps. Ovaj pad pritiska se ima i u bilo kojoj drugoj deonici bez 0 bzira na
geornetriju i broj lokalnihotpora u njoj. Dakle, izrnedu tacaka A i B vaii
jednakost padova pritisaka .
PA - PB = I1p = I1Pl =.,,= I1Pi =,,,= A.Pn = const. (2.3.3)
Deonice sloienog cevovoda koje ispunjavaju uslov (2.3.3) nazivaju se hidraulicki
paralell1e grane. Iz izraza (2.3.3), za bilo koje dye grane i ij, dohija se jednakost
2 2

pCi -t =
V, ~
pCf 2 ' (2.3.4)
iz koje sledi veza izrnedu brzina Vi = V j ~ Cf I Ci . S druge strane, za racve A i B vaii
jednaCina kontinuiteta

Va =vaAa =
n

b V Ai =vfbAi~Cj
j
u

IC
..

(2.3.5)
\
I
i
1=1 .=1
iz koje se, na osnovu poznatog ukupnog protoka, maze odrediti brzina u bilo
kojoj hidraulickiparalelnoj grani kao

V·= ~va' (2.3.6)

] b7=IAj-..jC;, I Ci
Ako se pad pritiska izmedu tacakaA i B izrazi preko ekvivalentnih karakteristika
178 Fromcun slozemh cevovod{l

2 2
Vj Va .2
I1p ~ pC} T= pCe 2 =K Va
i ako se iskoristi izraz (2.3.6) dobice se ekvivalentne hidraulicke karakteristike
slozenog cevovoda sa hidraulicki paralelno povezanim granama
C
e
= ].
,\,n ---L _1_ 2
K
e
= ("'\'~
-'--'1= 1 fK:l
K.
)-2 (2.3.7)
Ao .[c;)
(-'--'i=l I

sa kojima se slozeni cevovod sa n hidraulicki paraleino spojenih grana moze

tretirati kao prosti cevovod sa jednim - ekvivalentnim otporom. Graficka
interpretacija ekvivalentne hidraulicke karakteristike paralelno spojenih grana
prikazana je na s1.2.3.2.2, za slucaj sa tri paralelne grane. U dijagramu I1p - V ,
prvo se ucrtavaju pojedinacne karakteristike Ki' a zatim se za crtanje ekviva-
Ientne hive cevovoda koriste izrazi (2.3.3) i (2.3.5). Nairne, pri jednom padu
pritiska (l1p=const.) pojedinacni protoci u tackama a, b i c se sabiraju, Gime se
dobija protok Vd = Va + Vb + Vc u tacki d koja leii 11<1 ekvivalentnoj krivoj cevovoda.
Ponavljanjem ovog po stupka za celokupno podrucje padova pritisaka, dobija se
elevivalentna kriva cevovoda Ke'
Opisani postupak, u potpunosti, vail i za slozeni cevovod sa n hidraulicki
paralelnih grana, s tim sto se graficki obim posla znatno uvecava.
ProD/em 2.3-1. Data su tri rezervoara A, B i C, napunjena vodom, koji su spojeni
siozenim cevovodom.
a) Odrediti protok vode u svim deonicama slozenog cevovoda ako se strujanje
odvija od rezervoara A ka rezervoarima B i C.
b) Dati graficku interpretaciju odredivanja ukupnog protoka tecnosti aka Se
strujanje u deonici "2" odvija lea i iz rezervoara B, kao i u slucaju da je V2 =0. Dati
su podaci: h=lm, Jf=2m, lJ =lOm, '2 =5m, 13 =10m, d 1=lOOmm, d 2 =60mm,
d 3 =80mm, Su =0.5, Sk =0,5, SVI =3, Sv2=2, Sv3=3, SR2=O,5, SR3=0,1, A.=O,02.
y y

ll,dl,fi.

VI I
I
0, I

tii~
V2 I
I

k
~.;:>
R2

R
R3
Q)
......./
V3
--~, Lvl=tsJ:
k ~
aj b) c) d)

Slika P.2.3-l
RESEN/P
a) U slucaju strujanja tecnosti od rezervoara A prema rezervoarima B C,
postavIjaju Se Bernulijeve jednaCine: za preseke 1-1 i 2-2

~.'
 ProraatlZ s/ozemlz eel/ol/oda 179

. 1. vC" ~ vi"
gh= (~II +SVI +Sk +71. ell )2+(SR2 +Sv2 +71. el +1)2
z
i za preseke 1-1 i 3-3
2 2
l3
'l . V lV3
gH=(SI/+SVl+Sk+A.-)-2 +(SR3+Sv3+Sk+A.-
1
+1)-2'
l
~l G~
Zbog krateg zapisa prethodne dye jednaeine bite napisane u oblicima
Z 2
gh = K1Vt + K2V} , gH = Kl';r; + Ki3 (1)
pri eemll koeficijellti hidralllieke karakteristike, shodno (2.1.101), iznose
8 I[ 8. 12
Kl = 42" (SII +SV[ +Sk +A.-) ; K2 = 42" (SR2 +SV2 +A.- +1) ;
el l 1t l
G'l d 2 1t d"2
8 ~
K3 = 42"CS R3 +S03 +Sk +A.- +1).
d3 1t d'3
KoristeCi jednaCine (1), jedllaeinu kontinuiteta Vl = V2 + V3 i eliminacijom protoka
V2 i V3 dobija se jednaGina za ukupni protok
Kl Kl )2 4K~]. 4
[(l+T+K
23
- K K Vl -2g[(l+ KKl +K
23
Kl It
23.23
T+T -
r H)
2 Kl
-KK(h+H)Vl+g J .2 2[(yh + Hy )2 -KK
41tH J
=0,
2 3 2 3 2 3
Gije je pozitivno resellje, koje zadovoljava jednaCinu kontilluiteta, Vl =12,20 lis. Sa
ovim protokom, iz jednaCina (1), preostala dva protoka imaju brojne vrednosti
V2 =2,82 Us i V3=9,38 lis.
b) Osim analitickog resenja, u zadatku pod a), do resenja za protok moze se doCi i
grafo-analitiekom metodom koristeCi hidraulicke karakteristike cevovoda.
Uvodenjem visinskih razlika lti _ R , od raeve R do nivoa teenosti u rezervoarima i-I
(1=1,2,3), energija u raevi za slueaj strujanja teenosti ka rezervoaru B moze se
odrediti na jedal1 od tri naGina
." '? . .' 2
YR =ghl_R-KlV,: =gh2_R+K2V2=gh'3~R+K3V3'
Kada se svaka od ovih zuvisnosti nacrta na dijagramu prikazanom na s1. P.2.3-1h
dobivaju se tri krive CD, CD i @, pri eemu je ocigledno da visinske razlike h1_ R i nisu
toliko bitne jer se za merodavne, na kraju, ipak, pojavljuju samo visinske razlike
izmedu nivoa teenosti u rezelvoarima h iIi. Da bi se odredila radna tacica cevnog
sistema hive (f) i @ treba sabrati. Sabiranje se obavlja tako cia se pri jednom
naporu (Y=const) sabiraju protoci V(2+3) = V(2) +V(3)' Ponavljanjem ovog postupka
za celolmpno podrucje napom dobija se rezultujuca - ekvivalentna kriva (2+3), u
cijem se preseku Sa krivom CD nalazi tacka kojoj odgovara protok VI ==12,2 lis.
U slucaju da se strujanje odvija od rezervoara A i B lea rezervoaru C, tada u
odnosu na prethodni slueaj brzina u deonici CD menja smer, pa se energija u [(levi
odreduje kao
. . ., * .? . ')
YR = ght- R - KJVl- = ghz_R - K2V2- = gh3_R + K3V3-,
180 Prolllc"im slo.femlt cevovoda

pri cemu je koeficijent hidraulicke karakteristike K; == (,,, +<;'v2 +'Alz / dz )- 8/ (di1C2).

I ovde se, prvo, ucrtavaju (v. sl.P.2.3-1c) pojedinacne krive CD, Q) i Gl, a zatim se
krive CD i <D sabiraju; pri cemu se za jedan napor (Y=const) sabiraju protoci
[/(1+2) == [~l) +[/(2)' i na taj nacin, ponavljanjem postupka za celokupno podrucje

napora, dobija se elcvivalentna kriva (1 + 2). U preseku krive Gl sa elcvivalentnom

krivom (1 +2) dobija se radna tacka. Na kraju, u slucaju da je V? =0, energija u
racvije
-7 '2
YR == gh l _ R -KIV;~ :=: gh2_ R :=: gh 3_R +KF3 .
Ponavljanjem, vee opisanog, grafickog postuplca u preseku krivih CD i Gl dobija se
radna tacka (v. 81. P.2.3-1d).
ProD/em 2.3-2. U prikazanoj instalaciji sa sl.P.2.3-2 lokalni otpori mogu da se
odrede kao 10% od gubitaka na trenje. Odrediti ukl.lpni protok tecnosti, ako je
strujanje
a) turbulentno l.l hidral.llicki glatkim cevima (v= 1,06.10-6 m 2 Is),
b) lal11inarno ( v = 4.10-5 m2 Is).
Dati su podaci: 'a =10m, 11 = 12 =20m, d a=60mm, d l ==SOmm, d 2 ==40mm, h==l,Sm_
RESENJE- Kako su u ovom zadatku nepo-
t znate tti brzine, to za resavanje problema
treba postaviti tri jednacine. Te jednaCine su:
2
h Vo 10'1 ?

gh = 1,1 (/-"0 712+/"'1712)'

V1
(1)
o I
II v 12 I2 2
V2
p·l,l'A 1 712 = p-l,U 2 712 ' (2)
I 2
Va=ri;+T/2' (3)
pri cemu su: (1)- Bernulijeva jednaCina, (2) -
Slika P.2.3-2 jednaCina hidraulicki paralelnih grana, koja je
postavljena shodno iziazu (2.3.4), i (3) -
jednaCina kontinuiteta. Sistel11 jednaCina (1)-(3) resava se eliminacijom brzina VI i
v 2 , i to tako sto se, prvo, iz jednaCine (2) dobije veza izmedu brzilla VI i v 2 • Zatim
se koristi jednacilla (3) iz koje sled! veza izmedu Vo i v J uvrstavanjel11 koje se iz
jednaCine (1) dobija brzina Vo-
a) Za turbulentno strujanje u hidraulicki g1atkim cevima za koeficijente trenja
vazi izraz (2.1.63), uvrstavanjem kojih u sistem jedna~ina (1 )-(3) se dobija brzina

S,7S g h[ 10 II ( . ]7/4d~ T1 )417. m

v = -O- - - + -5/4-
o { v ,25 d~/4 d I d(+d;(*_)417(~~)517
J .
=1661-
,. s'

odnosno ptotok Va =4,71/s.

b) Za laminarno strujanje koeficijenti trenja se odredujll izrazom (2.1.39) cijom se
pril11enom II sistemu (1)-(3) dobija resenje za brzinu
 Proracun slozemh cevovoda 181

v -
1/0 11 (
--l-+-
gh . d~ . r
]2 J 1112 m
~ -0969-
0-
135,2v d~

odnosno za protok tecnosti 170 =2,74 lis.

d 1 d12+di~(~~)2
2
J -, s'

ProlJlem 2.3-3. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V3 tako da

protoci ka rezervoarima A, B i C budu isti. Nivoi tecnosti u rezervoarima su
konstantni. Dati podaci su: h 1=2m, h2~5m, h 3=8m, do=lOOmm, d j =80mm,
d 2 =70mm, d 3 =60mm, lo=4m, 11=20m, 12 =30m, 13=40m, l;;u=0,5, I;;k=0,5, SRl=I,2,
I;;R3=1,2, I;;R2=0,6, I;;vo=2, 1;;1'1=3, /..=0,02.
RESENJE' Najpre se shodno izrazu (2.1.99) uvode ekvivalentni koeficijenti
otpora deonica 0 i 1
10
Co = I;;u +1;;1'0 +/..d= 3,3
o
a zatim se iz Bernulijeve jednacine
za preseke 0-0 i 1-1
gh1 = Cov; 12+C1V~ 12,

-
VO

i jednaCine kontinuiteta Va = 3ft] ,

"0+
...-.
"3
R3 RI
vI

odredjuju brzina strujanja k R3 VI

V2~
~2ghj
V2

vo=~ =2,515m/s. V3
1 do 4
Co +9 C l Cd)
1

1z jednaCine kontinuiteta 3 ~~'i;;i

V; = 172 = V} = Va I 3 slede brojne
vrednosti brzina: v] =1,310 mis, Slika P.2.3-3
v 2 =1,711 mls i V3 =2,329 mls. Konacno, iz Bernulijevih jednaCina postavljenih za
preselce 0-0 i i-i (i=2,3), koje glase gh] =Cov~ 12+Cj 12, au kojima su C j - v;
ekvivalentni koeficijenti deonica, dobivaju se vredllosti koeficijenata lokalnih
otpora ventila
2gh2 Vo 2 Iz
Sv2 = - 2 - - CO(-) - (SR2 +/..d+ 1) =16,21 ;
v2 V2 2

2gh3 Vo 2 13
I;;V3 = - 2 - - Co(;-) (I;;R3 +I;;k + 7vd+ 1) = 9,06.
V3 3 3

ProlJlem 2.3-4. Ulje struji iz rezervoara A ka rezervoaru B kroz slozeni i prosti \

cevovod. Odrediti: a) visinsku razliku izmedu nivoa ulja u rezervoarima da bi
protok kroz slozeni cevovod bio V=3 lis; b) precllik cevi d 3 da biprotok kroz
prosti cevovod, takode, iznosio V. Dati podaci su: d=50mm, d 1 = 40mm,
d z =45mm, I=lm, Ij =/2 =5m, 13 =1,5m, 1;;,,=0,5, sk,=0,5, 1;;,,=6, 1;;,,]=3,
2
1;;,,2 =2, I;;v3 = 2, I;;Rl = I;;R2 =0,6, v = 60mm Is.
182 ProraCtm slozemh cevovoda

RESENfE a) Prema zadatom protoku brzina strujanja v = 41/ / d rc = 1,528m/ s

2

daje Re = vd /v= 1273 < 2320, ha osnoVll kojega se zaldjucuje da je u pocetnoj

deonici slozenog cevovoda strujanje laminarno, te da vazi izraz (2.1.39) koji daje
vrednost koeficijenta trenja A.=64/Re=0,050. Pretpostavimo da je i u ostalim
'7
-- - deonicama slozenog cevovoda strujanje laminarno.
I:~'
II tl
'I
Dalje, u cilju kraceg zapisa uvode se konstante
I
I,d Co =~u +~v +A d , C1 =~Rl +~V1 +~k +1,
i 3 ,d3 pr
v
't V h C2 =(,R2 +~v2 +~k +l.
Pre nego se pristupi odredivanju visinske razlike h
k R1 R2 k V3
treba naCi jednu od brzina v 1 iIi v 2 , na pr. v 1 • Za
1 ,d 1 [2,d
1 ,7V2 odredivanje ove brzine koristi se jednaCina
v1
hidraulicki paralelnih grana
II
."1 ~t
I1 V12 I 2
- ., -- -" 2 V2
(C1 +A 1 71)2= (C2 +11. 2 71)2'
1, 2
SIika P.2.3-4
iz koje se posredstvom jednacine kontinuiteta
rj == V1 + r72 i izraza (2.1.39) dobija kvadratna jednaCina
r d 4l r64l v 641 v d 2 j 1 2 dd1 2 l r
d 4 2 6412v d 2 l
l-C1 -C2(T)z JV1 +l~+-2-(d) vJV -lC2(z) v +-2-(T) vJ=O
1 2
+2C2(-2) j
dt dz 2 d2 " d2 2

Cije je pozitivno resenje v J =0,875m1s. Ova brzina, prvo, daje vrednost brzine
v 2 == 1, 195m1s; a zatim one daju Re I =584 i Re 2 =896, Cime je potvrdena ispravnost
pretpostavke laminarnosti strujan:ja i U ovim cevima, pa primenom obrasca
(2.1.39) slede vrednosti 11.1 =0,110 i 71.2 =0,071. Na kraju iz Bernulijeve jednacine,
postavljene za nivoe tecnosti u rezervoarima, napisane tako da svaki Clan ima
dimenziju duzine, dobija se trazena visina
2/2
V I VI "
h == Co 2g +(Cj +A"l 71;) 2g = 1,628m_
b) Iz Bernulijeve jednacine postavljene za prosti cevovod
2
13 V3
gh == «(,,, +(,v3 +71. 3 71+ 1)2'
3
u kojoj su koeficijent trenja 71.3 == 64/ Re 3 i brzina V3 = 4r/ / d;rc, dobija se precnik
cevi
8ri" 2 16/3 vrc
d 3 = 4 --2(~" +~V3 +-V-,-+ 1) = 38,9mm~
ghrc
Posle provere rezima strujanja (Re 3 =1637<2320) zakljucuje se cia je i u ovoj cevi
strujanje laminarno, time je potvrdena opravdanost upotrebe izraza (2.1.39).
PrOD/em 2.3·5. Odrediti ukupan protok tecnostikroz slozeni cevovod prikazan
na sl. P.2.3.-S. Dati su podaci: H=2m, 1=5m, L=5m, [1 == 10m, 12 == 9m, [3 = 10m,
d=50mm, d l = 40mm, d2 = 30mm, d 3 = 25mm, ~k = 0,5, 1:;" = 0,3, ~Rl = 0,6,
~R2 = 0,3, ~R3 = 0,6, ~R == 0,7, I:;v1 = 2, ~v2 == 3, I:;v3 = 4,71.=0,02.
 Proracl!il.J'/oielllh cevoFoda 183

RESEN,IE' Ovaj zada:tak bice resen

preko hidraulickekarakteristike cevo- VI lJ.dl.A
voda. Zato se, najpre, uvode koeficijenti k k.
hidraulickih karakteristika deonica

K: ±( t;<' (~" +2~, +).':L+~R,~ 1),

1',.. J =2(d 2n) (SRl+2Sk+(;VI+A~)~
H j Id' ~~
Rl 'n 12. d2. A

'" """

SlikaP.2.3-5
k J;
k

>

:..- 1 4 2, 12 K 1, 4· )2 (- r 2 r A 13 )
K2 =2(-2-) (SR2 +2Sv2 +A d ), 3 = 2 {-2- L,R3 + ""k +""v3 + d;
~n 2 ~n 3
a zatim se za hidraulicki paralelne grane (1), (2)i (3), posredstvom izraza (2.3.7),
nalazi ekvivalentni koeficijent
3
K I_ 3 = ( I l l
i=l
Ii: )-2,
i na laaju, primenom izraza (2.2.3), za redno povezane grane nalazi se
ekvivalentni koeficijent hidraulicke karakteristike cevnog sistema:
Ke = K + K I _ 3 == 1702131. Konacno, iz Bernulijeve jecinaCine gH:;;: K;V2 , dobija se
protok tecnosti fi':;;: ~ gH / Ke := 3,39511 s.
PrOblem 2.3-6. Voda struji od rezervoara Rl lea rezervoaru R2 kroz slozeni
cevQvod, u kome su precnici deonica d i i ekvivalentni koeficijenti otpora Ci
(i=1, .. ,,7). a) Odrediti ukupni protok vode. b) Nacrtati ekvivalentnu hidraulicku
karakteristiku cevovoda, a zatim u tom dijagramu ucrtati radnu tacru. Dati su
podaci: H=4m, d l = 50mm, d z :;;: 40mm, d 3 = 50mm, d4 ':;;: 40mm, d s = 60mm,
d6 =70mm, d7 = lOOmm, C!:::: 9, C2 =4, C3 =9, C4 =5, Cs =6, C6 =7, C7 =4.

t,p i __:
t, P7 t 1])

~=~===~J
R2
a) b)

Slika P.2.3-6
RESENJE' a) Uvodenjem koeficijenata hidraulickih karakteristika deonica
Ki = ; (+)2, i koriscenjem izraza (2.3.7) i (2.2.3) za sprezanje hidraulicki para1e-
- dj ~
lnih i rednih grana, dobija se ekvivalentni koeficijenthidraulicke karakteristike
 184 Froracun slozenih cevovoda

K =: K +( 1. + 1. ]-2
• .7 ~(k+ fi;)-'2+Ks . ~(/k+ k)-2+ K6 '

sa kojim pIotok kroz cevovod iznosi V=:.j gH IKe = 14,44 I Is.

b) Za cItanje hidraulicke karakteristike potrebno je, prvo, u dijagrarriu t:.p - V
ucrtati pojedinaene hive (i) U=1,2, ... ,7), a sto je prikazano na sl.P.2.3-6b. Kako je
sa sl.P.2.3-6a oeigledno da su pojedine deonice tedno iIi paralelno spregnute, to
se za crtanje ekvivalentne karakteristike koriste postupci opisani. u OdeljCima
2.2.2. i 2.3.2. Dakle, hidraulicki paraleIne grane (1) i (2), kao i (3) i (4), zamenjuju
se ekvivalentnim deonicama (1 +2) odnosno (3+4). Zatim se ove hive sabiraju sa
svojim rednim granama (5), odnosno (6), cime se dobivaju hive A i B. Nakon toga
paraleIne grane A i B se zamenjuju ek-vivalentnom (A +B). I, konacno, redno
spregnute grane (A +B) i (7) se sabiraju time se dobija ek-vivalentna kriva
hidraulicke karakteristike K •.
Za nivoe tecnosti u rezervoarima Rl i R2 vaii Bernulijeva jednaCina
.2
pgH = t:.P1 + ilps + t:.P7 = pK.V7
iz koje se dobija jednaCina karakteristike cevovoda
'2
ilp =-pgH + pK.V7 =: 0.
Kako za ostvarivanje strujanja sImi sarno potencijaIna energija (pgH) to je ilp = 0
sto znaci da se radna tach R T nalazi na V osi.
Prublem 2.3~7. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C, pri
cemu se nivo tecnosti u rezervoaru B odriava konstantnim isticanjem vode kroz
presti cevovod (3). a) Odrediti snagu ugradene pumpe. b) Nacrtati hidraulicku
karakteristiku slozenog cevovoda i radnu tacku sprege cevovod - pumpa ako je
karakteristika pumpe data izrazom Yp =a-bV?', (a.b>O). Dati podaci su: h =5m,
H 2m, 10 = 10m, II =5m, 12 = 30m, 13 = 8m,
=: do = 50mm, d 1 = 32rnrn,
d2 = 40rnrn, d 3 =25mm, ~u := 0,5, C,k = 0,5, c,,,o= 2,5, C,,,l = 2,6, SV2 = 9,5, ~v3 = 2,
SRI := 0,4, C,R2 =1, A. =0,025, 'tlp =80%.
RESENJE' a) Kada u cevnom sistemu postoje nezavisni presti delovi cevovoda
tada proracun treba zapoceti, upravo, od tih deonica. Prema tome, za cevovod sa
s1. P.2.3-7a sa proracunom se hece od deonice (3), za koju se postavlja
Bernulijeva jednaCina: gH = (~u +l;;v3 + 'A,!3 / d3 + 1) .vi
12, iz koje se dobija brzina
.j2gH
V3 = I 1,847 m/s.
Vc'u +1;v3 + 'A, ], + 1
Kako je nivo tecnosti u rezervoaru B konstantan to vazi jednaCina kontinuiteta
V; = 173 , iz koje sledi v 1 = v3 (d 3 ! dl )2 := 1,127 rnl s. Do brzine v 2 maze se doCi na
"dva" nacina. Prvi naCin je postavljanjem
2 2
10 Va '1 VI
Yp = gH +(C,u +2C,vo +1;k + A. 'd) T+ «(,R\+(,k +(,vl +A.'d+1)T (1)
o 1
 ProraClm jlozemlz cevovoda 185

~:z Ji;h so dab;:" 4 [(i;" +/;, +i;" + A d +1) 'i + 2g(h + H) ])112 = 2,194 m/s
lSR2+ S k+ S1'2+A. d , +1 . 1

S druge strane do ove brzine dolazi se na nesto drugaCiji, a sustinski isti, nacin.
Nairne, energija u racvi je ista i za granu (1) i za granu (2), pa vazi jednakost
V~ -gh _2 + (I;;R2 +I;;k +1;;,,2 +A +1)2
YR = gh R_I + (1;;RI +1;;1'1 +Sk +A )2=
71
'IR d
'2 v;
I 2
u kojoj su hR_ 1 i hR- 2 visinske razlike od racve do nivoa 1-1 iIi 2-2, i iz koje se
dobija rnalopre nadeno reilenje za brzinu v 2 • Sa brzinama vI i v 2 , liZ pomoe
jednaCine kontinuiteta Vo = Vj +V2' dobija se brzina strujanja
va =VI (dl / d o )2 +V2 (d 2 / d O )2 = 1,866 m/ s.Kada se raspolaZe sa podacima 0
brzinama tada se pristupa odredivanju napora purnpe. Do napora pumpe dolazi
se iz Bernulijeve jednacine (1) iIi (2), iz koje sledi brojna vrednost·
Yp = 44,13 J /kg. S druge strane, do napora pumpe moze se doCi i primenom

Bernulijeve jednacine za za/voreno sinrjno kolo, koja glasi

Yp = Yg,zk , (2.3.8)
a koja govori da je u za/vorenom sirtljnom kolu naporp"mpe jednak gubicima Ygzk '
1 1
4 VI [IA,A. y
k

H V3
Rl k
===uIII
0
~V3 R2
i2 ,d2 ,A.
vo V2
gH
k
h
lQ,do'A. ~V2 gh
L-~~_ _ _ _'~,_ _~,_ _ _ I~
V

1«!/---=:--I~iJ
3 I
a) ilo b)
,...
-<11-----"-----<...;

Slika P.2.3-7
Za cevovod sa sl.P.2.3-7a uocava se zatvoreno strujno kolo, u kojem su deoIDce
\ I

(0), (1) i (3), i za koje jednaCina (2.3.8) ima oblik

Ia Va2 I 2 2
1 VI '3 V3
Yp = (I;;" +2l;;vo +I;;k +lvd)T+(I;;RI +I;;k +l;;vl +A. +1)T+(l;;u +1;;1'3 +A +l)T
o d1 d3
odakle se dobija resenje za napor pumpe Yp = 44;13 J /kg. Nakon odredivanja
napora i protoka, snaga pumpe shodno izrazu (2.1.102) iznosi P=202 W.
b) Da bi se doslo do hidraulicke karakteristike najpre u dijagramu sa s1.2.3.9b
treba ucrtati pojedinacne karakteristike (i) (i=0,1,2). Zatim se hive (1) i (2)
186 Proraclin s/ozemh eevovoda

sabiraju, taka da se pri jednom naporu sabirajll protoci, time se dobija kriva
(1 +2). Posle toga krive (0) i (1 +2) se sabiraju po pravilima redne sprege, ina taj
nacin se dobija ekvivalentna hidraulicka karakteristika cevovoda-kriva Yc ' U
preseku karakteristika pumpe Yp i cevovoda Yc nalazi se radna tacka RT. Kada se
raspolaze sa polozajem radne tacke tada je interesantno znati sta kojoj deonici
pripada. Da bi se to utvrdilo prvo se iz radne tacke povuce vertikala ( V = const) ,
Cime se dobivaju dye presecne tacke, jedna na krivoj (0) a druga na krivoj (1+2),
kojima odgovara ukupni protok Ti"o' Potom se iz presecne tacke na krivoj (1 + 2)
povuce horizontala (Y=const), pa se tako dobivaju dye nove presecne tacke, koje
sada Ide na krivima (1) i (2), kojima odgovaraju protoci Ti] i V2 .
Problem 2.3-8. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B i C.
Istovremeno, voda se vraca iz rezervoara B u rezervoar C, a nakon toga struji ka
potrosacu P. Nivo vode u rezervoaru A je konstantan, dok se nivoi vode u
rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim' proticanj.em vode kroz njih.
Odrediti snagu pumpe. Strujanje u cevima je
turbulentno u hidraulicki glatldm cevima. Dati
K
su podaci: h = 1m, H = 10m, to == 4m, /1 == Sm,
h
== 10m, '2 '3
== ISm, do == 80mm, d 1 == 4Smm,
3
d 2 == SOmm, d 3 == 40mm, p= 1000kg / m ,

H v==1,06.1O- m /s, ~u==0,5, ~uo==l, ('k==0,5,

6 2

(,vo == 2, (,v] == 1,7, (,V2 == 3,4, (,v3 == 4, (,RI == 0,3,

(,R2 == 0,6, TJ p == 0,7S, Pm == 5kPa,

RESENJE' 1z Bernulijeve jednacine za nivoe

tecnosti u rezervoarima B i C, i posredstvom
izraza za koeficijent trenja (2.1.32), dobija se
Slika P.2.3-8 jednacina za brzinu
I l1/2
2g(h + Pm / pg) J
l
V == '. m
== 1469........,.
3 13 -0.25 .
V , S'
(,u +(,v3 +(,k +1+0,3164T3 vT,
r;'V3

Cije je brojno resenje naaenO metodom proste iteracije. KoristeCi, za rezervoar B,

jednaCinu kontinuiteta VI == V3 dobija se brzina V 1 = V3 Cd3 / el])2 == 1,160m/ s koja
shodno izrazu (2.1.63) daje koeficijent trenja A.] =0,0212. Za odreaivanje brzine
strujanja V 2 koristi se uslov hidraulicke paralelnosti grane (2) i redllog zbira grana
(1) i (3)
2 2 I 2
12 V2 '1 VI . 3' V3
((,R2 +(,V2 +A. d+1)T= ((,RI +I;;V1 + A.] d+1)T+ ((,,, +(,v3 +Sk +A.3 d+ 1)T
2 ! 3
iz kojeg se, posle uvrstavanja izraza (2.1.63) za koeficijente trenja, metodom
proste iteracije dolazi do brzine v2 =2,072 m/s. Sa ovom brzinom iz jednaCine
kontiuuiteta Vo =: V; +V2 dobija se brzina Vo == VI (d] /d O )2 +V2 (d2 / d O )2 == 1,177~,
 Proracu/t slozemh cevovoda 187

koja shodl1o iz1'azu (2.1.63) daje 71,0 =0,0183. Konacno, iz Bernulijeve jednacine
postavljene za nivoe tecnosti 11 rezervoarima A i C dobija se napor pumpe
" 1'0 ' Vo2 lz ,vz
2
J
Yp =g(H-h.)+(Suo+ 2 SvO+A.o-d )-2 +(SR2+~V2+A.2-d +1)-2-= 110,8- k",g ,
'0 '2
sa kojim se, iz iz1'aza (2.1.102), dobija snaga pumpe P=874 W.
Problem 2.3-9. Pumpa transportuje vodu iz rezervoa1'a A ka 1'ezervoa1'ima B i C.
Pri radll pumpe mvoi tecl10sti u
rezervoarima su konstantni.
Odrediti snagu pumpe i koeficijent h
lokamog otpora ventila V2. Dati z
podaci su: h.[ = 1,4m, hz = 1,2m,
l =8m, i[ =4m, l2 =5111, l3 = 1m,
14 =6m, D=60mm, d 1 =40mm,
d z = 36mm, d) = 25mm, d4 =50mm,
S" =0,5, Sk =0,5, Sv =2, SV[ =2,
"t'i:~·,
k'.~==MF=~,
V4
Vi
Ri R2

I,D, A.

SV3=4, SV4=3, SRl=1, SRz=0,3, v v k

71,=0,02, 11p =0,8. u

Slika P.2.3-9
RESENJE: P=156,3 W; SV2 =·0,52.

Problem 2.3-10. U grani (2) slozenog cevovoda p1'otok vode se meri pomocu
blende koja ima karakteristikll K = 0,015 m 3 Is m l12 i pokazivallje ma110metra
h=121mm zivinog stuba. Odrediti: a) koeficijel1t lokalnog otpo1'a blende~ b)
koeficijent Jokalnog otpora velltila V3 da bi Hivo tecllosti u rezervoaru C bio
kOl1stantan; c) precnik cevi d 5' da bi nivo tecnosti 11 rezervoaru bio konstantan; i
d) snagu pumpe. Koeficijent trenja racunati primenom formule '}." = 0,160 IRe 0,182.
Dati podaci su: hl =2m, "z =2m, 1[ =12m, 12 =10m, 13 =12m, l4 =2m, 15 =3m,
d l =80mm, d 2 =60mm, d3 =50mm, d 4 =50mm, S,,=0,5, Sk=O,5, SV[=l,
3
SV2=12, 1;;"4'=4, 1;;"5",,2, SR2=0,7, SR3=O,3, Tl p =O,8, Pm =13600kg/m ,

3
p=1000kg/m , V= 1,06. 1Q-6 m 2 Is.

RESEN.1E:
a) .BleltdCl .ie lokall'll 01]701' ko.ii sluti za
menmje jJ/V/olea fluicia. Da bi se blenda
uspeSno koristila za merenje protoka ona
treba da bude izbazdarena, tj. da se zna
koeficijent njene karakteristike K,pa ce
tada na osnovu pokazivanja manometra h
protok flllida biti odreden izrazom
V = K,Jh. Sa ovako odredenim protokoll1
brzina strujanja kroz cev 12nos1
2
V3 =4K,Jh I d rc = 1,845 m/s. SJika P.2.3-10
 188 ProraculI slozenih eel/ovoda

Pad pritiska na blendi kao lokainorn otporu je !J.p:::: PS B v£ /2. S druge strane ova
razlika pritisaka semed pomocu diferendjalnog manonietra i ana iznosi
!J.P m :::: (Pm - p) gh. Kako vaii jednakost !J.p:::: !J.pm , to se iz nje dobija koeficijent
16kalnog otpora blende
r = 2gh Pm - P == 8 79 . (2.3.9)
":JB 2 P ,.
V3
b) SV3 = 1,34 ; c) d s =65mm; d) P=950,4 W.
Napornena: U delovima zadatka pod b) i c) koristiti numericku metodu proste
iteracije.
Problem 2.3-U. U slozenom cevovodu, u grani (3), meri se protok vode pornocu
blende Cija je karakteristika K == 0,01 m3 / sm l!2 i pokazivanje zivinog manometra
h=40mm. Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantni. Odrediti koeficijente
lokalnih otpora ventila V4 i V2 i snagu pumpe. Dati su podaci: d l == 75mm,
d 2 =40mm, d 3 = 50mm, d 4 :::: 50mm, ds = 75mm, II = 5m, = 5m, = 10m, '2 '3
14 = 4m, 15 == 10m, H = 4m, Pm == IkPa, PI' == 15,5kPa, S" == 0,5, Sk == 0,5, SRI == 0,6,
6 2
SR2 = 0,3, Svl = 1,5, SV3 = 3, Sv5 = 2, 11p = 0,8, V= 10- m / s.
RESENJE KoristeCi jedna-
cine: Bernulija, kontinuiteta
hidraulicke paralelnosti
grana (2.3.3) i za zatvoreno
strujno kolo - jednacina
(2.3.8); kao i izraze za:
koeficijent trenja (2.1.63),
koeficijent lokalnog otpora
Slika P.2.3-11
blende (2.3.9) snagll
pumpe (2.1.102), dobivaju se trazena resenja
Sv4 = 66,74 ; SV2 :::: 13,77 P=321 W.
Problem 2.3-12. Tecnost struji kroz zatvorena strujna kola. Odrediti snagu
ugradene pumpe, ako je strujanje:
a) turbulentno u hidraulicki hrapavim cevima, Cija je relativna hrapavost 10-3
(p = 1000kg / m3 , v = 10-6 m2 / s),
b) laminarno (p=8S0kg/m 3 , v=S·10-4 m2 Is).
c) Resiti zadatke pod a) i b) primenom hicIraulickih karakteristika i Iiacrtati
ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku zatvorenog slozenog cevovoda.
Dati su podaci: h =2m, do = 300mm, d l = d 2 = d 3 = 200mm, 10 == 2m, II = 3m,
'3
12 "" 10m, = 10m, Sk =0,5, Sll = 0,5, SRI =0,8;~R2 = 0,5, Svo := 2, Svl = 5, Sv3 == 4,
YJ p =80%. .
RESENJE- U cevoyodu prikazanom na s1. P.2.3.12a vod (1) sluzi za regulaciju
protoka i naziva se optocni vod. Za posmatrani cevovod postavljaju se Bernulijeve
jednaCine: za nivoe 0-1
 ProraCliIl dozemh cevovoda 189

za hidraulicki paralelne grane

, 2 2 2
II V1 2 V2 13 V3 )
(I:;RI +I:;k +1:;,,1 +11.1 T+ 1)2 = (I:;R2 +I:;k +1'2 T+ 1)2+(I:;" +1:;" +/:;v3 +A3 T+ 1)2 (2
I 2 3
i za zatvoreno kolo
2 2
'0 Vo II v1
Yp = (Su +2svo +11.0 d)T+(SR1 +SIe +Svl +A.I 'd+ l)T ' (3)
°
kao i dye jednaCine kontinuiteta
1

V2 =V3 , Vo =r~ +V2 (4)

" "I
I" - u
[3,d 3
=V3 Ie
[2,d It
2
V3 l
frv 2
~ Vl1l,d 1 0 '"

RJIe le,do 1"F

~
Ie """ i .-1=
),I
R2 vo .0;;;. VO II p,v

a)
b)~ c)

Slilm P.2.3-12
a) Uvrstavanjem izraza (2.1.81) za koeficijent trenja u jednaCinu (1) dobijp. se
jednacina za brzinu
v
3
= .fiih , ' I = 2 ' 366 ms '
r +r
+r +1+OU.(1O-3+ 68V .l.)0,25.-1...
'"u ,"v3 ' " I e ' d Y3" d3
cije je brojno resenje nadeno metodom proste iteracije. Kako iz jednaCine (4)
sledi v 2 =V3 to se shodno izrazu (2.1.81) dobija 11.2 =11.3 ==0,0202. Zamenom
nadenih velicina u jednaCinu (2) dobija se jednacimi
~R2 +2sle +su +Sv3 +11. 3 (/3 +l2)1 d 2 +2 = 2716 m
VI == V3 • -3 G8v I 0'25 '1 " s'
SRI +Sk +Svl +0,11(10 +-d2 -;;-)' -;r+l
1 1 1

cije je brojno resenje, takode, dobijeno prostom iteracijom.Sa ovombrzinom iz

jednacine (4) sledi V o = VI (d 1 1d O)2 +v2 (d2 1dO )2 = 2,259ml s. Kako seprimeuom \
I
izraza (2.1.81) dobivaju vrednosti A] = 0,0202 i 71.0 == 0,020, to se izjednacine (3)
dobija Yp = 39,9 J / kg. Konacno, iz izraza (2.1.102)sledi vreduost P=7960W.
b) Kako za laminarno strujanje za odredivanje koeficijenta trenja vazi izraz
(2.1.39) to ce se njegovim uvr.stavanjem ujednaciuu (1) dobiti kvadratna
jednacina
190 Promcun s/ozemlt cevovoda

Cije je pozitivno resenje V3 = 1,976m/ s. Kako iz jednaCine kontinuiteta (4) sledi

1'2 = V3 to se uvrstavanjem ove relacijeu jednaCinu (2) dobija lcvadratna jednacina

2
(~R1 +Sk +~v] + l)v] +64-
.
I] V
d]
12 + 13 2
2 VI - (~R2 +2~k +~u +~v3 +A3 -1-+2)v 3 =
"3
°,
Cije je pozitivno resenje VI = 2,775 m/ s. Sa poznatim brzinama v] i v 2 iz jednacine
kontinuiteta (4) dobija se va = 2,112 m/ s, pa ce se shodno izrazu (2.1.39) dobiti:
leo = 0,0506, 11,1 = 0,0577 i 11,2 = 0,081. Konacno, iz jednacine (3) dobija se napor
pumpe Yp = 42,3 J /kg, koji shodno izrazu (2.1.102) daje snagu pumpe P=6719 W.
e) KoristeCi izraze (2.1.99) i (2.1.101) dobivaju se koeficijenti hidraulickih
karakteristika pojedinih deonica K; (i=O,1,2,3). Sa ovim koeficijentima
hidraulickih karakteristika cevovod sa sl. P.2.3-12a ima elcvivalentnu hidraulicku
semu prikazanu na s1. P.2.3-12b. OCigledno je da u cevovodu postoje redne i
paralelne sprege izmedu nekih deonica. Zato ce se sa pojedinacnih karakteristika
preCi na ekvivalentnu hidraulicku karakteristiku. U tom cilju, prvo, se redne
deonice K2 i K3 zamenjuju jednom K 23 ; drugo, paralelne deonice K 23 i K1 se
zamenjuju ekvivalentnom K 123 ; i konacno redne deoniee Ko i K123 zamenjuju se
ekvivalentnom karakteristikom cevovoda Ke' Prime nom izraza (2.2.3) i (2.3.7)
dobija se ekvivalentni koeficijellt slozenog cevovoda
(1 1 ,)-2
K e =K0 +l +-)
,jK +K3 JK;
2

sa kojim napor pumpe iznosi Yp = KeVa2, pa ce snaga pumpe biti P = pYpVo /,:rt p'
Rezultati proracuna dati su u sledecoj tabeli .
1 2 3 Yp [J I kg] P [W]
turbulentno °
463,6 3852 1524,8 3551,3
Ke
1546 39,9 7960
laminarno 488,8 4136,7 3065 5091,4 1899,9 42,3 6710
Tabela P.2.3-12
Graficki prikaz dobijanja ekvivalentne hidraulicke, karakteristike, dat je na
dijagramu sa sl. P.2.3-12c, pri cemu su koriscenapravila crtanja opisana u
Odeljcima 2.2.2 i 2.3.2. Na ovom dijagramu naznacena je i karakteristika pumpe.
U preseku ove dye karakteristike nalazi se radna tacka cevovoda oznacena sa R T.
Problem 2.3-13. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A, kroz rezervoar B,
prema potrosacll P. U cevi precnika d=50mm, koja vodi ka potrosacu P, ugradena
je. blend a karakteristike
3
K =O;01242m / sm1l2 koja je
povezana sa diferencijalnim
manometrom u·· kome je ziva.
Prcitok kroz instalaciju regulise
se pomocll optocnog voda
(grana sa ventilom V2).
Odrediti snagu koju trosi
Slika P.2.3-13 pumpa. Dati Sll podaci:
 Fromcun slozenih cev'Ovoda 191

Pm == 3kPa, Pv == 800Pa, to == 4m, It == 2m, 12 == 3m, do == 65mm, d 1 == 80mm,

d2 == 50mm, H == 1m, h =100mm, Su =0,5, Sk =0,5, SRO =0,5; SR1 == 1, SR2 = 0,5,
Svl == SV2 == 1,5, A. =0,025, TJ p == 0,8.
RESENJE" Odredivanjem protoka blende, a zatim koristeCi Bemulijeve jednaCine
za nivoe tecnosti u rezervoarima A i B i za zatvoreno strujno kola (deonice "1" i
"2"), kao i odgovarajuce jednaCine kantinuiteta, dobija se snaga ugradene pumpe
P==308 W.
ProDlem 2.3-14. Za zatvareni cevni sistem sa 81. P.2.3-14 oclrediti: a) snagu
ugradene pumpe, i b) napor pumpe posreclstvom ekvivalentnog koeficijenta
hidralllicke karakteristike sloze-
nag cevnog sistema. Dati su
podaci: h==4m, to == 12m, == 8m, k 'I
vs u
12 =6m, 13 ==8m, ==6m, '4
Is == 10m, do == 120mm, d l ==80nun, h
d 2 == 60mm, d3 == 80mm, d 4 = 60rrun,
ds =lOOmm, Su ==0,5, Sk =0,5,
SkI = 0,3, SR = 1, Svo ,= 2,75,
SVI = 1,7, SV2 == 2, Sv3 == 2,7,
SV4 == 11,5, Sv5 == 10, <';;1 = 4,
S2 = 9, <';;3 = 10,11.= 0,02, IIp == 0,8,
p= 1000kg/ m
3
•
Slilca P.2.3-14

RESEN.lE" Radi kraceg zapisa llvesce se koeficijenti hidraulickih karakteristika

cevnih deonica
8 fa 8 /1
Ko ==~(<';;u +2Svo +11.-;;-) , Kj =--;z4(SR +Skl +<';;vj +Sl +/l-'d+ 1) ,
n~ a n~ I

8
K2 ==~(<';;R +Sv2 +1;2 +11.-;;-+1),
8 '2
. 13
K3 =---z4(SR +Skl +<';;v3 +S3+A.-;;-+1),
n~ n~ 2 . 3

8 14 8 Is
K4 =~(<';;R +Sk +l;v4 +11.-;;-+1) , K5 == -2:4(l;u +Sk +<';;v5 +A.T+ 1) ,
n d4 4 n d5 c5
Da bi se odrediIa snaga pumpe potrebno je poznavati protok i napar pumpe; zato
ce se ave veliCine, pIVO, upravo tim redam, odrediti. 1z Bernulijeve jednacine
postavljene za nivoe 1-1 i 0-0, koja glasi gh = Kl52 , dobija se protok
Vs == Jgh / Ks = 18,61/ s. Zatim se· iz uslova hidraulicke paralelnosti deanica
2
K/;2 =K2V2 =K3 V 3
2
i jednacine kontinuiteta V5 == VI + V2 +V3 , dobija protok
VTj =V5 (1+~K1 / K2 +~K1! K3 )-1 =8,351/5.
Kako vaii i drugi uslov hidraulicke paralelnosti K4V42 =K1V;2 + K5V52, to se 1Z
njega dobija pratok kroz optoeni vad
. /"2 ·2 r;;-
V4 = "K1V1 +KsV5 I..;K4 =7,28115.
192 Fromcun slozemh cevovoda

Konacno, kada je ree 0 protacima, iz jednaeine kantinuiteta primenjene za raeYU

dobija se protak kroz pumpu f/o ::: V5 +V4 = 25,88 1I s.-
1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kolo, u kome sn deonice (0) i
(4), dobija se napor pumpe: }~::: Ki'; + Kl'4
2
::: 74J Ikg. Na kraju, shodno izrazu
(2.1.54) snaga pumpe 1znosi P=2393 W.
b) Primenom izraza (2.2.3) za redno i (2.3.7) za paralelno povezivanje cevnih
deonica dobija se ekvivalentni koeficijent hidrauli6ke karakteristike

K,"~+L~+[K'+(k+ k+
Sa kojim napor pumpe iznosi Yp = K;V02 = 74 J I kg.
klTT d10497

ProDlem 2.3-15. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A i B u rezervoar C.

Potrebe u rezervoaru C su ri" = 2. I Is. Odrediti snagu pumpe koja obezbeduje
projektovani pratok. Nivoi vode u svim rezervoarima su konstantni. Dati su

f='
~=~~r-=I"'·T~v""d,CA~I=0v"
1
1-.'fi==:!=,,==tI 12 ::: 1O,:38m,
podaci: hI ::: 10m,
d = 40mm, 1= 15m, h2 1= :::12m,
Sm,
h2 Su = 0,5, Sk::: 0,5, SR:=: 1, t;v = 1,5,
t;vl =4, t;Y2 =3, 1..=0,02, 'Il p =80%.

11 RESEN.1E Prema projektovanom

v
protoku brzina u cevi ka rezervoaru C
k'---~--~----~----~ iznosi v =4T/ I d 2 n ::: 1,592 m! s." 1z
VI R V2
Bernulijevih jednaCina za nivoe 1-0 i 2-
Slika P.2.3-15
0, koje glase
I 2 2
Yp = ghj + (C;" +s/c +C;VI + A~) v~ + (C;R + 2C;v + A~ + 1) v ' (1)
2
2 2
_ 12 V2 I v
Yp = gh2 +(Su +t;k +Sv2 +A.T)T+(SR +2C;y +1.. d + 1)2" ' (2)
2
i jednacine kontinuiteta Vo =Ii; +V2 , dobija se kvadratna jednacilla
11 -/2 2
(Sv1-Sv2 +/...-d-)V 1 +2v(Su +Sk +Sv2 +/...d")V 1
12
-Lr2 g(hz -h )+(Su +Sk +Sv2 +/cd)V lJ= 0,
1
'2 2

cije je realno resenje Vj = 1,245 ml s. Potom se iz jednacine (1) dobija napor

pumpe Yp = 119,75 J Ikg, sa kojimje snaga pumpe P=299W.
ProDlem 2.3-16. U rezervoaru sa s1. P.2.3-16 vodase llalazi na tri nlvoa. Pumpa
prebacuje vodu iz dva donja u gornji deo rezervoara. U potisllom cevovodu na
'a
dmini = 5m meri se pad pritiska pomocll diferencijalnog manometra sa zivom.
Nivoi vode na svim etazama su konstalltni. Odrediti:
a)snagu ugradene pumpe,
b) karakteristiku blende koju treba ugraditi u cevovod umesto meraca pada
pritiska na duzini 10 da bi pIotok i pokazivallje bili isti,
 Prora(Yun J'iozelulz eel/ovoda 193

c) protok vode od srednjeg ka donjem nivou kada pnmpa nije u pogonu.

Dati su podaci: p =: lOOOkg / m 3 , Pm == 13600kg I m3 , I == 15m, 11 == 2m, 12 = Sm,
d = 50mm, d1 == 40mm, d 2 == 45mm,
h = 120rnm, hi == Sm, h2 == 6m, ~u == 0,5,
I
(,k =0,5, ~R =0,6, ~v =1,7, ~"l =2,
d
(',,2 = 3, A == 0,02, Tip = 0,8, Pmo == lkPa, Ie
Pm = 4kPa, Pv = SOOPa.
v
RESENJE-
a) P=1916 W; v
3 1l2
b) K=O,014m /sm ; ~______ .F-~~~~~k
c) V1 =4,65!/s.
Slika P.2.3-16
.Problem 2.3-17. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara B i C u rezervoar A. U
grani precnika D meri se protok pomocn blende Cija je karakteristika
K = 10-2 m3 / sm 1/2. Blenda je povezana sa zivinim manometrom Cije je
pokazivanje h=125rnm. Odrediti koeficijente lokalnih otpora ventila V2 i V4 tako

r
da nivoi vode u rezervoarima budu konstantni, a potom odrediti snagu pUll1pe.

a
Dati su podaci: D=50mm, do == 60mm, d == dl ==dz ==40rtun, d 3 == 40mm" d 4 == 30mm,
H1 == 3m, H2 == 4m, h1 =1m, --- --~~~~~~-:J--
h2 = O,5m, I =15m, fo == 10m, ~-----.:\~- t ~
r
11 = 5m, 12 = 8m, 13 = 10m, '4 = 5m, Hi - (g) uvo IH" Ie
1,,,-l,k- O,5,
I' --,.. -
1;;1'0- 4 , ~1'-2,
- Ie (D VI
- V2 cD
Ie I"
C;;v1 =4.5, ~1'3 =15, ~R = 1, ~R1 =0,5, I )'h Jh
~I -- P 1
SR2=0,5, Tip =80%, A=0,02, 1±"'=-==-~t1 ,,"2 ,\. "' D
J
Ll~ ),
P== lOOOkgim

RESENfE:
, Pm == 13600lcg/m3.

Sv2 = 58,2; S1'4 == 13,7 ; P=450W.

LV3 Ie

Slika P.2.3-17
I
.Problem 2.3-18. Fontana ima n+l mlazeva visine /Z, Voda istice izcevi kroz
mlaznike izlaznog precnika do.Ventil u prvoj cevi ima koeficijent lokaJn()g otpora
~1'o. Da bi svi mlazevi imali iste visine treba podesiti otpore preostalih n ventila.
Odrediti: a) koeficijente lokalnih otpota svih nventila, b) snagu pumpe. Poznate \ \

veliCine su: do, d, D, 1, L, Lo' h, H, ~u' ~k' Svo' ~v' Sin;~R' Sr' ", Tip, p;

RESENJE" Najpre se iz Bemulijeve jednaCine za preseke 1~ 1 i 2~2, v 2 /2"" gh ,

odredjuje brzina isticanja mlaza v = ~2gh , sa kojom procI,)k tecnosti iz jednog
mlaza iznosi r/ = vd;n /4. Prema jednacini kontinuiteta ovajprotok claje brzinu u
cevi Vi = v( do / d) 2. Kako je visina svih mlazeva ista, iiznosi h, to ce protoci u' n+ 1
cevi bi ti isti. Prema tome, ukupan protok isticuCih miazeva je Ii-a = (n + l)V; dok je
194 ProraCit1Z slozenih cevovoda

h
IiL-,
.. 2
~
1 TiTlT'rnCI 2
..... 1·······1 · · ' · l · · · i ' i
:=".====~===::::~======:,::==~
·········\9):~

====.. ___ =1::===

~

if:
.--iXl-~ vt vt tit I,d,;, rd tit f-
k V U '·;/!-:-7=%ib94"";i'&""lm",,%n";""»fi%""'~""')lm;""''';''''."~"""i'#""i<'~"";:%""!,;{",!!;""J&"""f}"":%""<{",l@""*"":im"':!?h:d·~m~""?%i!""'.-f0."".:0.;t,.'%=?M"",):5,"j);;
vo 7' VI ~ V2 ~ vi ~~ .~ Vn

R R
r

Slika P.2.3-18
protok u bilo kojoj magistralnoj deonici Vf =Vo - jV = (n + 1- j)V, i on daje brzinu
Vj = (11+1- j)(d o I d)2V.
a) 1z uslova hidraulicke paralelnosti O-te i i-te deoruce
I V ,2 v2 1 V
,2
v2 ~ L· v~
(SR +Svo +A-;1)2+(Sm +l)"2=(SR +SVi +A d )2+(Sm +1)"2+ f;;J(Sr +A D)T
dabija se koeficijent lakalnog otpora ventila
L d.?'
S," = Svo - (S,. +A D)(D)4 L(n + 1- j).
J=I
Da bi se poznavali koeficijenti otpora svih ventila indeksu i treba dati vredp.osti
i=1,2,,,,,n,
b) 1z Bemulijeve jednacine za preseke 0-1, dobija se napor pumpe
2[ I do 2 Jv
Yp=gH+(s,,+2Sv+2Sk+AD)(D2n) (SR+Svo+ A-;1)(7) +Sm+ 1 "2'
La 4Vo
2

koji shodno izrazu (2.1.102) daje snagu pumpe.

PrOD/em 2.3-19. Slozeni cevovod ima 9 deonica precnika d t , u kojima su otpod
dati ekvivalentnim koeficijentima otpora C; (i=1,2" .. ,9). U deonici precnika d l
meri se pratak pomocu blende cija je
karakteristika K = 0,05m3 /sm1/2 i koja
je pove:<;ana sa manometrom koji ima
pokazivanje h=lOOmm. Sa koeficijentam
C1 obuhvacenjei lokalnL otpor blende.
H
Odrediti· smigu ugradene pumpe. Dati
Sll podaci: H=)Om, l1p = 0.8, (i=1,2,,,.,9),

d;=150, 100, 100, 60, 70, 70, 100, 100,

120 mm, C;=5, 5, 20; 10, 15, 12, 8, 10,
3
15, p=1000kg/m .

RRfENJE: Protok izmeren blendolU

 Froraatrl slo:ienih cevovoc/a 195

iznosi r~ = K Jh = 15,81/ s. Uvodenjem koeficijenata hidraulicke karakteristike

K j = 8Cj 1dtn2 (i==1, ... ,9), i primenom izraza (2.2.3) i (2.3.7) dobija se koeficijent
ekvivalentne hidraulicke karakteristike

Ke=Kl+{ rb-+[K2 +(
"l} K 3
rb-+ rb-r'2+K7rI/2+
"l/K4 "'>./K5 . "K6
rb-}-2 +C rb-+ rh-.)~2=52248,6
"Kg "K9
1z Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1 dobija se napor pumpe
Yp = gH + K;v',2 = 111,6 J I kg, pa ce shodno izrazu (2.1.102) snaga pumpe iznositi
P==2197 W.
Problem 2.3=20. U deonicama zatvorenog hidraulickog sistema poznati su
precnici cevi d j i ek:vivalentni koeficijenti otpora Ci (i=1, ... ,7). Odrediti ukupni
protok tecnosti gustine p = 900 kg 1m 3 ako je porast pritiska u pumpi Ap =72 kPa.
Podaci: di=lOO, 80, 80, 60, 70,80, 100 mm, C,-=lO, 30, 10,5,2,5, 10.
2
RES.EN.!E- Uvodenjem koeficijenata hidraulicke katakteristike K j = 8pCj I (d j n)2
(1=1, ... ,7), i koriscenjem izraza (2.2.3) i (2.3.7) dobija se ekvivalentni koeficijent

r fT +K,
hidraulicke karakteristike cevovoda

K," +{ k+[ K, {j-f;-+ k +K,

K, =2,431-10',

1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno strujno kola Ap == K.r/2 dobija se protok

r)-=JApIKe =17,211/s.

b)
Slika P.2.3-20 Slika P.2.3-21
Problem 2.3-21. U jednom zatvorenom hidraulickom sistemu razni potrosaCi su
redno i paralelno povezani. Ukupni zapreminskiprotok vodeu sistemu je
V", 220 1/ s. Koeficijenti. hidraulickih karakteristika pojedinih deoruca su K j =20;
13,9; 7,23; 62,5; 40; 27,78; 20,41 Pa/(l/s)2 i=1, ... ,7. a) Odrediti ukupan pad
pri tiska zatvorenog hidraulickog sistema, i b)· nacrtati· ekYivalentnu hidrauliclru
karakteristiku. Strujanje 11 cevima je turbulentno u levadnitIloj oblasti atpora.
RESENJR a) Kako je za zatvoreni hidraullcki sistem ek:vivalentni koeficijent
hidraulicke karakteristike
K (1 1 )-2 K (1 I 1 1)_2 13 43 Pa
e = .JK: +.[K; + 3 + JK: + .[K; + JK; + JK; = , (1/s) 2 '
196 Proracun slozemlz cevovoda

to ce ukupni pad pritiska iznositi I1p == K/ 2 == 6,5 bar.

b) KoristeCi, za piikazani cevovod sa s1. P.2.3-21a, pravila crtallja opisana u
Odeljcima 2.2.2. i 2.3.2. dobija se dijagram hidraulicke karakteristike dat na sL
P.2.3-21b.

Frob/enD 2.3-22. U jednom zatvorellom hidraulickom sistemu n cevi precnika d i i

duzine Ii povezane su: 1) redno, 2) paralelno. Zapreminski protok V tecnosti
gustine p i kinematske viskoznosti v isti je u oba slucaja povezivanja cevi. Na
mestima grananja i spajanja cevi kao i ostale lokalne gubitke zanemariti. Zadate
velicine su: d p Ii' Ai U=1,2, ... ,n), V, p, v. Odrediti zavisnost pada pritisaka izmedu
tacaka MiN od protoka ako je strujanje u svakoj cevi:
a) laminarno,
b) turbulentllo u hidraulicki potpuno hrapavim cevima.
c) Izracullati korisnu snagu pumpe ako je n=3 i ako su dati podaci: d i =25, 28,
30mm, Ii =10, 12, 15m, Ai=0,04; 0,035; 0,032 (i=1,2,3), D=50mm, L=95m, A=0,03;
6
V= 0,n·lO- nl / s, p= 985kg/m 3 , r';'=8,21/8.

L. _M_~[_l'_dl_~.; . V_'_/-4"~_p_'
C
M N

__L_'2]_'d_:--,
a)
Stika P .2.3-22
RE£ENJE Kako se lokalni gubici zanemaruju to u pojedinim deonicama treba
uzeti samo gubitke usled trenja koji se odredjuju primenom Darsijevog izraza
(2.1.26), a koji ima jedan od oblika
2
Ii V i 8p li'2
I1Pi = PA; -d -2 == - 2 Ai - 5 V; . (1)
i n dj
a) Za larninarno strujanje koeficijent trenja odredujese primenom izraza (2.1.39):
'Ai = 64/Re i = 16/[f~ I (d;1CV)] , iCijom se zamenOffi u jednacinu (1) dobija linearna

zavisnost pada pritiska od protoka

128pv Ii .
I1Pi ==-n-d 4 ~ • (2)
!

a.l) Kod redne sprege (s1. P.2.3.24a) vaZi uslov V; == canst pa ce ukupni pad
pritiska izmedu tacaka MiN biti
11 128pv " n Ii
I1PMN == LI1Pi = - - V L ~ .
i~l n i=1 d;
a.2) Kod paralelne sprege (s1. P.2.3-22b) vazi uslov (2.3.3), tj. I1p; = canst. 1z ovog
uslova i iz jednacine (2) dobija se protok kroz i-tu deonicu
. n dj 4
~ == 128pv pMN , Tt..
 Proracun.s/ozenih /eJloJloda 197

n
cijom zamenom u jednaCinu kontinuiteta V == LV; , 'sledi
;=1
128pv V
/).PMN::: 7t n d' •
J
L;=IT
b) Pri turbulentnom strujanju u hidraulicki potpuno hrapavim cevi~a koeficijent
trenja nije funkcija ad Re-broja, odnosno od protoka, pa zato vazi puna kvadratna
zavisnost (1).
b.l) Posredstvom jednaCine (1) dobija se ukupni pad pritiska za rednu spregu
~ 8p '2f. . I;
/).PMN == L,/).P; =-2 V L/A;-s •
;=1n ;=1 d;
b.2) Za paralelnu spregu se iz jednacine (1) dobija protok V; kroz bilo koju
deonicu, a zatim se iz jednacine kontinuiteta V= S;~1 Ii; odredjuje pad pritisaka

/).PMN = - 2
8p
7t ",n
(L,;=l
V2
g" d)
?ell))
.

c) Nakon provere reZima strujanja sledi da je Re = 4~ D == 226969 sto odgovara

Dn v
turbulentnom rdimu strujanja pa zadati podaci vail; samo za deo zadatka pod b).
Ukupan pad pritiska u zatvorenom hidraulickom kolu je
L 1 4)/ "
/).P== /).PMN +pA. D 2(D2n)~ .

Konacno, korisna snaga pumpe P == /).pV ima brojne vrednosti: P==41,4 kW za

rednu, i P=5,3 kW za paralelnu spregu.
ProDlem 2.3-23. Postrojenje prikazano sa s1. P.2.3-23 sluzi zatransport
ri z = 200 m3 I h kondenzata, gustine p == 1000kg 1m3 , od rezervoara R do deponije
D. U instalaciji se nalaze dye paralelno spregnute pumpe. Pumpa Pi je radna a P2
rezervna. Vod (1) sluzi za stvaranje sekundarnog strujanja koje sprecava talozenje
prljavstina na dno rezervoara R. Sekondarno strujanje se ostvaruje protokom
kondenzata Vj == Sf Is.
a)Kada radi sarno jedna pumpa, koja trosi P=7,5 kW, odrediti koeficijente
lokalnih otpora ugradenih ventila VI i V tako da se ostvare zeljeni protoci V; i V2 •
b) Kada se zatvori ventil VI, a rade obe pumpe, za koliko se tad a poveca protole
transportovane tecnosti lea deponiji. Smatrati da snaga pumpe ostajekonstantna.
Dati su podaci: Pm::: O,lbar, I=:: 5m, 11 == 10m, i 2 ==)OOm, D=200mm, d== 80mm,
H == 2m, S" == 0,5, Sk =:: 0,5, SkI ~ 0,25, Sv == 1,75, SRI =1,15, SR2 = 0,27, A. = 0,03.
Gubitke u raevama RO i R zanemariti.
REfENJE' a) Na osnovu zadatih protoka dobivaju se brzine:
z 2 2
Vj =4Vj Id rc=O,995m/s ,v2 := 4V2 / D rc = 1,768m/s ,v=4(V1 + Ti2 ) I D rc = 1,928 m/s.
S obzirom da radi sarno jedna pumpa to vaZi jednacina kontinuiteta V =:: Va iz leoje
sledi v == vO' 1z Bernulijeve jednacine za preseke 0-1, leoja glasi
198 PrortlGun s/ozemh cevovoda

- - ...0:<\
lz fabrikc
.
V2 Iz,D,Ie
I~ fr
~ R2
k Deponija

k I,D,Ie I,D,Ie k frv

Slika P.2.3-23
~ I
Yp + P; = gH +(s. +2Sk +1.. ~) l~ +(2SkJ +2sv +1.. b) l +(SRZ +Sk +t;v2 +1.. ~ + 1) v~
V
2 2

(1)
posle zamene napora pump~ izrazom =: Pl1 p / pT/o koji sledi iz (2.1.102) dobija
Yp

se koeficijent lokalnog otpora ventiia ~v2 =: 1,20. 1z Bernulijeve jednaCine za

zatvoreno strujno kolo
• 31 V'2 1I VI
2

Ip =: (~u +2Sk +2~kl +2~v +A D)2+(~RI +~vl +A"d+ 1)2'

dobija se koeficijent lokalnog otpora Sv] =:1,65. Dakle, da bi se ostvarili zeljeni
protoci V; i r12 instalaciju treba uregulisati tako da se na ventilima dobiju otpori
Sv] odnosno ~V2 .
b) Povecanje protoka ostvaruje se ukljucivanjem i rezervne pumpe, leao i
zatvaranjem vel1tila VI Cime je r~ =0. U ovom slucaju protok u raevi RO se deli na
dye jednake koliCine, jet su grane sa pumpama identicne, pa zato vazi jednaCina
kontinuiteta r? =: 2Vo' Kada se u Bernulijevu jednacinu (1) uvrsti napor pumpe
Yp = Pl1 pPIjo' Clanovi sa brzinama pretvore u Clanove sa protocima, i na kraju
iskoristi veza f/o =: V 12, dobija se kubna jednaCina
8 [ 2/+12 1 1 ] ' 3 ' 2Pl1p
D 4 rc 2 ~u +3~k +~V2 +A----..zs-+ 1+4(2~k] +2~v+6,D) V + gHV --.-p- =: 0 , .

Cije je pozitivllO reilenje V = 73,81/ s =: 266 m3 / h. DakIe, povecanje protoka u

slucaju pod b) U odnosu na slucaj pod a) iZllosi
[Vb + (V; +V2 ),,]1 (T~ +V2 )a =22%.

P.roblem 2.3-24. Dve pumpe (s1. P.2.3-24a) su paral~IIlospregnute i transportuju

tecnost iz rezervoara A u rezervaor B. Visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u
rezervoarima je H. U cevrum deonicama u kojima se nalaze pumpe stujni gubici
su dati izrazima 1~] =: Kl'j2 i Yg2 = K2V22 , dole je u gIavnojcevnojdeonici gubitak
2
Yc = KV , pri cemu su veliCine Ki (1'=-,1,2) koeficijenti hidraulickih karakteristika.
a) Odrediti l~kupan protok tecnosti ako su dati podaci: K] = 10 dg ({)2 ,
K2 =15 ~g ({)2, K = 20 :g (f)2, H=20m, Yp ] =: 790 J (kg, Yp2 =760 J / kg.
 Proracu/'l s/o.zel'tih cevOJ/oda 199

Nacrtati hidraulicku karakteristiku sprege pumpe-cevovod i ucrtati radne tacke

spregnutih pumpi i svake ponaosob u sledeCim slucajevima:
b) ako su obe pumpe istih karakteristika, a gubici Ygl i Yg2 ll10gu cia se zanemare;
c) ako su obe pumpe istih karakteristika a moze da se zanemari sarno gubitak Yg2 ;
d) ako su pumpe razliCitih (nejednakih) karakteristika (Ypl > Yp2 ) a zanemaruju se
gubici Ygl i Yg2 ;
e) ako su pumpe razliCitih karakteristika (Ypl > Yp2 ) a gubici Yg1 i Yg2 se ne mogu
zanemariti.
Strujanje je turbulentno' u hiclraulicki potpuno hrapavim cevima.
y y+

b)
y

+-------'---'----4-_
V
a) A
d)
Slika P.2.3-24 a) Dve paralelno spregnute pumpe. Karakteristikeparalelnospregnutih
pumpi: b) Ypl == Yp2 , Ygl == Yg2 == 0; c) Yp1 == Yp2 ' Yg1 ,.:: Yg2 ;
d) Yp1 > Yp2 ' Ygl == Yg2 == 0; e) Yp1 > Ypi'Ygl ,.:: Yg2 .
RESENJE a) leclnaCine koje definisu problem su: dye Brenulijeve jednacine
(postavljene za Ilivoe tecnosti u rezervoarima ALB) i jednajedriacina kontinu-
iteta, koje glase:
.2 .2 .2 .2 . . .
Ypl =gH+K1Vl +KV ; Yp2 =gH+K2V2 +KV ; V=V; +V2 . (1)
Eliminacijom protoka Ttl i V2 iz sistema jednaciIla (1), pri tome livodeCi konstante
2
K .. 2 2 (K 2 - K l ) . ,'.
A="K(K2 -K 1 ) +K2 +KIKz ,B= K (gH-Yp1)-(K2-Kj)(1PI-YPZ) '
1 1
dobija se jednacina cetvrtog stepena
CA z -4Kj K;)V 4 +[ZAB+4Ki(Kz -K1)(Yp1 -YpZ )] V 2 +B=O,
cije reSenje y" =5 lis zaclovoljava sistem jednaCina (1). Bez obzira kakve Sli
karakteristike paralelno spregnutih pumpi i odgovatajuCih cevovoda, energija u
raevi R (v.s!. P.2.3-24a) treba cia bude ista za obastrujna putall ko.iima se nalaze
pumpe PI i P2 i ona iZllosi
(2)
200 ProraCYll s/ozemh cevovoda

S druge strane u racvi treba da je zadovoljena i jednacina kontinuiteta

V=v"j+V2 • (3)
lednacine (2) i (3) su osnovne jednacine koje se koriste za crtanje hidraulickih
karakteristika paralelno spregnutih pumpi. Da bi se nacrtala hidraulicka
karakteristika cevovoda, takode, treba koristiti energiju u racvi, ali ovog puta za
potisni deo cevovoda. Postavljanjem Bernulijeve jednaCine za preseke racve R i
nivoa tecnosti u rezervoaru E, koji se nalaze na medusobnoj visinskoj razlici hR _ B ,
dobija se energija u racvi
YR =.ghR- B +Yc • (4)
Dakle, iz tacke na Y-osi, koja se nalazi na rastojanju gh R _ B , treba ucrtati krivu Yc '
koja predstavlja hidraulicku karakteristiku cevovoda.
b) Kada se paralelno spregnu dye pumpe jednakih karakteristika i kada se gubici
u vodovima do racve mogu zanell1ariti rezultujuca hidraulicka karakteristika
paralelno spregnutih pumpi se dobija sabiranjem protoka pumpi pri jednom
konstantnom naporu. Ovaj postupak je, donekle, objasnjen u Odeljku 2.1.10b.
Konkretno, za slucaj sa s1. P.2.3-24b protoke iz tacke Atreba sabrati, pa se tako
dobija protok 2VA u tacki E koja lezi na rezultuj.HSoj hidraulickoj karakteristici
paralelno spregnutih pUll1pi YpJ + 2 ' Kada se ova 'rriva spregne sa hidraulickom
karakteristikom cevovoda Yc dobija se radna tacka RT. Povlacenjem, iz radne
tacke, linije Y';'const u preseku sa krivima Yp1i 1'~2 dobijaju se radne tacke RTI i
RT2 pojedinih pumpi. Ove tacke se medu sobompoklapaju (RTl=RT2) zato sto su
pumpe jednakih karakteristika a u vodovima do raeve gubici se zanemaruju.
c) U slucaju da su pumpe jednakih karakteristika, ali da se glibi<;;i u
odgovarajuCim cevnim deonicama ne mogu zanemariti, tada treba dobiti
redukovalze karakterisfike pumpi. Tako na pro nasI. P.2.3-24c prikazaIi je sIucaj
kada je: Yg1 *- 0 i Yg2 = O. Prema tome, treba redukovati hidraulicku karakteristiku
pUll1pe Pl. Redukcija hidraulicke karakteristike se VIS! taka da se pri jednom
protoku od napora Yp1 oduzima gubitak YgP Cime se dobija veliCina
Yp1 * = YpJ - YgJ , koja predstav!ja merge/ski tldeo pumpe PI It ra(vi R Na ovaj nacin,
ponavijanjell1 postupka za celokupno podrucjeprotoka, dobija se redukovana
hidraulicka karakteristika pumpe Pl- isprekidana linija Yp1 ' Sada se koriscenjem
izraza (2) i (3) pri jednom napom sabiraju protoci iz tacaka A i B, pa se tako
dobija rezultujuCi protok Vc = VA + VB u tacki C, koja leZi na rezultujucoj krivoj
paralelno spregnutih pumpi Yp1 *+2' U preseku la;ivih Yp1 "+2 i .r;, dobija se radna
tacka RT. Da bi se odredile radne tacke pojedinih<pumpi; prvo, iz radne tacke
treba povuCi horizontalu Y=const, Cime se dobijaju: upreseku sa krivom Y 2 radna
- p
tacka RT2 pumpe P2, i u preseku sa krivom Yp1 *' tacka D. Pavlacenjem vertikale
(V = const) iz tacke D dabija se u presek:u sa krivQmYp1 radna tacka pumpe RTl.
Sa s1. P.2.3-24c je ocigledna da radnim tachE'·]' pmnpi odgovaraju razliciti ?~'Jtoci
r~ i V • .
2
d) Kada se pumpe razliCitih karakteristika paraleIno sprezu, na pI. neka je
J~l > Yp2 ida se zanemaruju gubici Yg1 i Yg2 , tada se koriscenjemizraza(2) i (3)
dobija rezultujuca hidraulicka karakteristika spregnutih pumpi -kriva Yp1 + 2 (sl.
P.2.3-24d). Ovom prilikom u tacki A kriva Yp 1+2 se "lomi" - menja nagib zato sto su
hidraulicke karakteristike pumpi razlieite. U preseku krivih Yp1+2 i Ya dobija se
radna tacka RI, a povlacenjem iz nje horizontale Y=const i u preseku sa krivima
Yp1 i Yp2 dobivaju se radne taeke pojedinih pumpi RTl i RI2.
e) U opstem slucaju paralelno spregnute pumpe mogu biti sa razlicitim naporima,
na pro Yp1 > Yp2 ' a neka postoje i gubici Yg1 i Yg2 • Ovom prilikom prvo se po
postupku opisanom u zadatku pod c) dobijaju redukovane karakteristike pumpi
Ypj * i Yp2 " Zatim se redukovane krive paralelno sprezu, cime se dobija
rezultujuca kriva hidraulieke karakteristike YW+2* koja se lomi utacki A. U
preseku krivih Yp1 *+2* i Ya dobija se radna taeka RI~ Za odredivanje radnih tacaka
pojedinih pumpi, prvo se iz RI povlaCi horizontala (Y=COl1st), a zatim se iz
presecnih tacaka B i C na redukovanim krivima povlaee vertikale do. preseka sa
krivima Yp1 i Yp2 eime se odreduju radne taekepumpi RTl i RT2. .
Opisani postupak za pumpe u potpunosti vaii i za paralelno sprezanje
ventilatora, s tim sto je tada uputnije umesto hidraulieke karakteristike tipa
Y == Jeri") koristiti njen oblik /:lp == Jeri").
ProDlem 2.3-25. Cevni sistem prikazan na s1. P.2.3-2S sluzi za snabdevanje dva
grad a vodom za pice. Grad A ima potrebe T~ == 800 II s, a grad B V2 == 500 II s
vode. Cevovodi su od celicnih varenih cevi sa stanjem zidova posle duzeupotrebe.
LakaIne otpore racunati kao 10% od gubitaka na trenje.
a) Odrediti potrebnu snagu za pogon pumpi. b) Koliko paralelno spregnutih
pumpi treba ugraditi u pumpnim
stanicama PSl i PS2 umesto pumpi P1 i P2
ako se raspolaie pumpama koje imaju H
karakteristike YpI. = a. -b.V2I (i=1,2). c) Ako
J J

je pumpno postrojenje PS2 u kvaru a u

PSi ugradene pumpe iz zadatka pod b)
odrediti koliki je tada protok lea gradu A.
d) Za slucaj pod c) odrediti broj pumpi
koje treba da rade da bi ka gradu A imali
projektni protok. Podaci: h == SOm,
H == 100m, d = 1m, d1 := 800mm, d2 == 600mm, 1= 20km, 11 = lOIan, '2:= SIan,
3 6 2
a1 =408,1, a 2 == 1636,5, bl = 3787, b2 == 20000, p=1000kg!m ,.v=1,06·1O:- m !s.
REfENJE a) Za eelicne varene cevi koje se duzivremenski period nalaze u
upotrebi iz tabele T.2.1.S.S se dobija vrednost apsolutne . hrapavosti zida cevi
1) == O,Smm. Prema projektnim protocima slede vredIlostibrzina sttujanja
202 Froracun s/ozemlz cevovoda

4 .. _ill 4 V ; . ill 4Ti"z ill

v =_. (V +V )=166)- . v =-=1592- . v =-=1768-
o en:
12 ] 2 ' s·' I c/2 n: ' S' 2 d 2n:
2 ' S'
1
koje daju: Reo = 1561520, ReI = 1201l69,Rez = 1000974. Sa ovim vrednostima Re-
broja i sa podacima 15 i d; (i=0,1,2), a shodno algoritmu 2.1.5.1.7, sledi da je
strujanje u hidraulicki potpuno hrapavim cevima, a tada za odredjivanje
koeficijenata trenja vaii izraz (2.1.78).
Za resavanje ovog zadatka koriste se dye Bernulijeve jednacine, koje glase:
I va
?
v]-
Yp1 + gh = 1,1 leo 7fT + 1,1 leI 72-
'I ?

,
I
? I 2
I va .. 2 V
Ypl +Yp2 = gfJ +1,Ho dT+ 1,lle2 TT2 (1)
2
Iz ovih jednaCina, zamenom koeficijenata trenja izrazom \ = 0,11(15 / d; )025 , slede
vrednosti za napore pumpi Ypl = 308,1 J Ikg i }'~2 = 1436,5 J Ikg, sa kojima porasti
pritiska u pumpama iznose b.PI = 3,08 bar i· b.P2 == 14,4 bar. Shodno izrazu
(2.1.102) dobivaju se snage pumpi P I =500,6kW i P2 = 898,7 leW. Prema tome
ukupna instalisana snaga iznosi P =P 1+P2 = 1398,4 kW.
b) Probleme snabdevanja vodom nije dobro resavati ugradnjom sarno jedne
pumpe, au razmatranom slucaju i iz razloga zato sto je snaga jedne pumpe suvise·
velika. Ovi problemi u vodosnabdevanju resavaj1.1 se ugradnjom vise paralelno
spregnutih pumpi. Ako s1.1 u pumpnim stanicama PSi ugradene pumpe sa
hidraulickim karakteristikama Ypi == a; -bJi"2 (i=1,2) tad a svaka od pumpi u
p1.1mpnoj stanlei PSI treba da ostvari protok V =Va / n, a u PS2 protok V =V; 1m
pri cemu su n i m brojevi ugradenih pumpi. Zamenom ovih protaka u izraze za
hidraulicke karakteristike pumpi slede brojevi ugradenih pumpi u pumpnim
stanieama
.~
n = Va
bl
_Y =8
.~.b2_
m = V2. ... ._ Y . =) .
a j pI .. Q 2 . p2
c) Kada su pumpe iz pumpne stanke PS2, iz bila kograzloga van pogona (V2 = 0),
tada iz jednaCine (1) zamenorn hidrauIicke karakteristike pumpe izrazom
Yp1 = a l - b/T2 i uvodeCi koeficijent hidra1.1licke karakteristike eevovoda
=1! f o ~ !LCdO)4lC·_4_)2
K 2 Ll\.o do + 1\.1 d] d1 . Jdgn:·
0
,
sledi pratok
a l +gh
ri; ;:;:; n 2 = 10431/ s ,
b] +Kn
koji PSI transportuje prema gradu A.
d) Ako potrehe grada A, u slucaju pod c) nisu za protokom od V;. =10431 I s vode,
tada odredeni broj pumpi iz PSl treba isldjuciti. Izjednacine (1), nakon zamene
protoka Til = 800 II s, sledi
 Proracttli sfozenih cevovoda 203

nl =V] In] I(G]+gh-KV1z ) =:2,43.

Kako je novoodredeni broj radnih pumpi 2 < H] < 3, to povremerio treba da rade
dye pumpe (V] ==724 lis), a povremeno tri pumpe (VI =870I/s). Ovde treba
napomenuti da dobijena resenja vaze sarno ako ena pr. dye) pumpe mogu da
"izbace" vodu do mesta racvanja cevovoda. Interesantno bi bilo razmotriti kolild
utrosak energije pri radu tri, a koliki pri radu svih os am pumpi. Shodno izrazu
(2.1.102) s1edi Ib==97,6kW, odnosno 1(S)==447,7kW. Prema tome, u ovom
slucaju, moguca je znacajna usteda elektricne energije.
Problem 2.3-26. Pumpe Pi i P2 transportuju vodu iz rezervoaraA u rezervoare B i
C. Istovremeno voda se vraca iz B u C i struji iz C ka potrosacu P sa protokom
V = 3,511 s. Rezervoar A je veliki, pa je nivo vode u njemu konstantan, dok se
nivoi vode u rezervoarima B i C odrZavaju konstantnim stalnim proticanjem vode
kroz njih. Odrediti snagu koja je potrebna za pogon pumpi. Smatrati da je.
strujanje u svim deonicama kroz hidraulickiglatkecevi. Podaci: h] = 5m, hz = 3m,
10 = 4m, I] = 6m, l z = 10m, 13 == 10m, C,k = 0,4, c,v] = 1,5, C,v2 = 2,8, C,RI = 1,
6 2
(,R2 == 0,4, C,V3 = 4, IIp] = ll p2 = 0,8, p= 1000kg! m3 , V= 1,06.10- m Is.
RESENJE: Posle odredivanja pojedinacnih snaga pumpi sledi ~ == 170 W
P2 = 67,4 W pa ce ukupna snaga biti P == p] + P2 = 237,4 W.

VI

PI
VI
RI V2 P2 V2
'-------~R~2~~I~~-'k

Slika P.2.3-26 Slika P.2.3-27

Problem 2.3-27. Pumpe Pi i P2, koje imaju poraste pritiska /!;.p] = 4,69 bar i
/!;.P2 == 1,236 bar transportuju vodu iz rezervoara A i B pre rna rezervoaru C.
Rezervoari imaju konstantne nivoe vode. Strujanje je turbulentno u hidraulicki
glatkim cevima. Lokalne otpore racunati kao 20% odgubitaka na trenje. Odrediti
protok vode lea rezervoaru C. Podaci: hI =40m,h2 ::: 10m, 10 = 100rn, II ::: 150m,
12 == 90m, do = 100mm, d l ::: 50mm, d 2 ::: 80mm, v = 0,0.106 cm2 ! s, llP] = ll p2 = 0,8.

RESENJE Iz Bernulijevih jednacina

/!;.p] II v~ I v2 /!;.P2 v; I v 2
P =gh] +1,2 "']---ct;T+ 1,2 "'7fT -p-= ghz +1,2 "'2 d12 T+
2
1,2 A,7f2' (1)
u kojima se za odredivanje leoeficijenta trenja koristi izraz (2.1.63), i jednacine
kontinuiteta V == VI + V2 ' sledi veza
204 Proracun s/ozemh cellovoda

(2)

l[
/:lp
B::::- --I_gh
a p I
J
d
_1_,
II
S/4

sledi jednaCina
4l7P/4
vI ={ B -
d {d d II d l
~ (-j-)5/4 (-j-)2 vI + (-}-)2L l~ (d~ )5/4 vt4 - Jl J J }417 = 1,351ml s
cije je brojno resenje dobijeno numericld, i posredstvom koga se iz jednaCine (2)
dobija brzina va:::: 1,017ml s, odnosno trazeni protok liro = 8,0 II s.
Problem 2.3-28. Pumpa trallsportuje vodu iz rezervoara A ka rezervoarima B i C.
Istovremeno, voda se povratnim cevima, iz rezervoara C i B, vraca u rezervoar A.
Nivoi vode u svim rezervoarima odd:avaju se konstantnim stalnim proticalljem
vode kroz rezervoare. U pojedinim deonicama precnika d i otpori su dati sa
ekvivalelltnim koeficijentima otpora ~ (i=1, ... ,6'. Odrediti: a) ekvivalentni
koeficijent otpara deonice (3), b) snagu ugradene pumpe. Podaci: I:::: 5m,
H:::: 5m, h = 2m, Pm = 19620Pa, Pv = 981OPa, d = lOUmm, d; = 200, 150, 150, 100,
100, 200 mm (i=1, ... ,6), CI =10, C2 =50, C4 =10, Cs =8, C6 =20, SlI =0,3,
Sic =0,5, Sv =2, A=0,02, TIp =0,7.
RESENJE: a) C3 = 3,29; b) P = 5877 W.

Slika P.2.3-28 Slika P.2.3-29

Problem 2.3-29. Pumpa transportuje vodu iz rezervoara A u rezervoare B, C i D.
Voda se, iz ovih rezervaara, kaskadno vraca u rezerVaar A. Pajedine deonice
slozenog cevovoda i=1, .... ,8 imaju precnike di iel0tivalentne koeficijente otpora
Ci • Nivoi vade u svim rezervoarima su konstantIli. Odrediti: a) ekvivalentne
koeficijente otpora deonica (4) i (5), i b) snagu ugi:idene ptlmpe. Podaci d; =100,
80, 50,60,60,50,80, 100mm (i=1, ... ,8), CI = 5, C2 = 10, C3 = 65, C6 :::: 35, C7 :::: 40,
Cs = 45, hI :::: 30m, 112 :::: 20m, h3 = 10m, p = 1000 kg/ m\ TIp :::: 0,8.
RESENlE: a) C4 = 42,3 ; Cs :::: 9,7 ; b) P = 7029 W.
2.4. KAVI'll'AC][JA

2.4.1. Opste @ k:a!vitadji

U tecnosti koja struji moze da nastane pojava leoja se naziva kavitacija. Pod
kavitacijom se podrazumeva nestacionarni proces stvaranja, rasta i kondenzacije
parnih mehurova. Pri leavitaciji formira se parni mehur ili kaverna, te je otuda, na
predlogFruda, kavitacija i dobiia ime. Kavitacija je u hidrosistemima nepozeljna
pojava, jer je praeena: sumom., vibracijama, erozijom materijala, poveeanjem
gubitaka energije itd. Kavitacija pocinje kada pritisak tecnosti ima kriticnu
vrednost, tj. kada dostize vrednost pritiska isparavanja na datoj' temperaturi
tecnosti. Pojava kavitacije je poznata jos s Inaja XIX veka, ali i pored toga svi
fenomeru vezani za ovu' pojavu nisu dovoljno razjasnjeni. Razlog tome je sto
kavitacija predstavlja veoma slozenu pojavu i to sa aspekta hidraulickih,
termodinamickih, hernijskih i elektricnih procesa koji se tom prilikom odigravaju.
Kada pri strujanju tecnosti, iz bilo kojih razloga, dode do smanjenja pritiska,
ali takvog da pritisak dostigne vrednost pritiska isparavanja na odredenoj
temperaturi tecnosti, formiraee se prvi mehuriCi pare koji predstavljaju pocetak
kavitacije. Smanjenje pritiska moze biti prouzrokovano prekomernim padom
pritiska ili lokalnim ubrzanjem struje teenosti. Nairne, pri lokalnom ubrzanju
tecnosti brzina strujanja raste sto je propraeeno smanjenjem pritiska, eime se
stvara plodno tlo za nastajanje kavitacije. Mesta u hidrosistemima na kojima se
javlja kavitacija su: usisru cevovodi, pumpe, lokalni otpod, sifoni turbina,
opstrujavana tela i s1. Formiranje prvih mehurova pare predstavlja poeetni
stadijum kavitacije, i on zavisi od mnogo faldora, ito: polja pritiska, polja bJ;zina,
temperature teenosti, vrste fiuida, povrsinskih napona, rezima strujanja, sadrzaja
nerastvorenih gasova i vremena prolaza tecnosti kroz zonu kavitacije. U uslovima
stalnog nastajanja pare proces kavitacije se intenzjfikuje a takva kavitacija naziva
se razvijenom. Stvoreni mehurovi pare bivaju nosf:ni strujom tecnosti. Kada oni
dodu u polje povecanog pritiska prestaju uslovi za opstanakmehurova pare, pa
zato dolazi do njihove kondenzacije. Ako se kondenzacija zavrsava blizu cvrste
granice, iIi na njoj, dolazi do osteeenja materijalaatase pojava naziva.Mvti'acijska
erozija.
Isparavanje tecnosti vrsi se, u veeoj ili manjoj meri, na svim temperaturama.
Medutim, samo se burna isparavanje tecnosti naziva kljucanje:Sa aspekta
proucavanja kavitacije interesantno je kljucanje na ruiim temp~raturaina, koje se
naziva "hladno kljucanje". Pritisak kljucanja teenosti zavisi od temperature, i to
tako: sto je veei pritisak veea je i temperatura kljucanja, i obrnuto; Zavisnost
pritiska kljueanja vode, !cao najceSce koriscenogradnog fiuida, od. temperature
data je u tabeli 2.4.1. .

U tecnosti postoje nerastvoreru gasovi, koji se nalazeu obUku mehurica. VeliCina

mehurica je razliCita i zavisi od pritiska. Najmanja dimenzija mehura, koja je reda
206 Kavitacija

velicine IflID, zavisi ad stisljivQsti gasa. Smatra se da ovi nerastvoreni gasovi

predstavljaju zacetnike-centre kavitacije. Kolicina nerastvorenih gasova u tecnosti
odreduje se kao:
(2.4.1)
pri cemu su: Vt - zapremina tecnosti, Pl c pocetni pritisalc, P2 - krajnji pritisak i CL-
koeficijent nerastvorljivosti gasa u tecnosti. Vrednosti koeficijenta nerastvorenih
gasova koji se nalaze u vodi date Stl u tabeli 2.4.2.
vazduh
CL 0,031 0,01 5 0,89 0,02
Tabela 2.4.2
Mehur u tecnosti moze biti: gasni, parni iIi meSoviti. Ako je centru kavitacije
prethodio gasni mehur tada se kavitacija naziva ga,ma, a akc je ana nastala samo
isparavanjem tecnosti tada se kavitacija naziva pama. Na kraju treba napomenuti
da hidrauticki naCin izazivanja kavitacije nije jedini, vee da postoji i akusticna
kavitacija koja je izazvana zvucnim talasima.
204.2. Hidrodinamiclk.a kaviblc~ja

Pod hidrodinamickom kavitacijom podrazumeva Se kavitacija stvorena sniza-

vanjem pritiska tecnosti. To smanjenje pritiska maze biti izazvano prekomernim
padom pritiska iii lokalnim ubrzanjem struje tecnosti. Za objasnjenje pojave
hidrodinamicke kavitacije koristice se struktura strujanja u zasunu prikazanom na
s1.2.4.2.1. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 1-1 i 2-2
2
V
l
v22
P1 + PT = P2 + PT + Ap ,
,1 ~I'-c------...,,---....., U kajoj je 1.i.p pad pritiska na suzenju

~~~; ~~T! ~;~r):~e:;::t~:n!:::~ j:~~;

·1 Homogena! 2 Dvofazni tok zano. na.· diJo agr·amima· sa s1.2.4.2.1.
tecnost '
Aka· je to smanjenje pritiska takvo

~Jernr
da se u jednom trenutku dostigne
, II 1111i1 vrednost pritiska kljucanja Pic
v1 ,v I I BiIIIIIIIIII!111111 ~ (tacka A sa dijagrama) tecnost
AP pocil1je da isparava. S obzirom da

PK~r~,ll-. 1111)1111)111.~rx ~~e;~~~~:P::;~j~ja~ec~ast~eza~~!

• JWlillIlill...... L;.
turbulentnom strujanju isparavanje
biti intenzivnije. Dakle, tach A
Stika 2.4.2.1 predstavlja· pocetak procesa ispara-
vanja, a samim tim i procesa
kavitacije. Zbog lokalnog ubrzanja strnje pritisak maze da opada do Pmin (koji se
ima pri vmax)' a za otpocinjanje procesa kavitacije potrebno je da bude ispunjen
 Kavitacifa 207

uslov Pmin :s; h· U vrtloznoj zoni ~ _neposredno iza lokalnog otpora, ako je
kavitacija razvijena, stvorice se parni cep - kaverna. - Sa ll1esta nastajimja najveCi
broj nastalih parnih mehurova bice odnesen nizstrujno. Time -ce se narusiti
neprekidnost tecnosti i formirace se dvofazni tok. Mehurovi pare noseni strujoln
tecnosti nizstrujno se uveeavaju, iIi zbog opadanja pritiska, iIi zbog meausobnog
spajanja.
Za analizu dobijenih rezultata, kako teorijskih tako i eksperimentalnih, pri
procesill1a kavitacije koristi se bezdimenzijski braj koji predstavlja odnos sila
pritiska i inercije. Ovaj broj se veoma lako dobija, iz vee napisane Bernulijeve
jednacine, za P2 == Pk i glasi:

(2.4.2)

a naziva se Ojlerov broj' iIi kavltac!i:r/ci bro/ U izrazu (2.4.2) Pl - Pk == f.,p

predstavlja karakteristicni pad pritiska u kome je Pk pritisak kljucanja tecnosti, a
ill karakteristicnu brzinu strujanja. Zbog prisustva mehurova u poprecnom

preseku protoeni presek teenosti se smanjuje. Od broja mehurova u fluidnoj stmji

zavisice koliko je smanjenje protocnog preseka i kolike ce bid promene strujnih
veliCina. Promene strujnih velieina idu, 700

cak, dotle da nastaje i potpuno

zagusenje stmjnog toka. Tako na pI. 600

pri elcsperimentalnoll1 ispitivanju ". ~

jednog ventila dobijeni rezultati su 500 +---j--j--+i- ---1==::1==,
prikazani na dijagramu sa s1.2.4.2.2 a
odnose se na razliCite temperature 400
radne tecnosti i za razlieite polozaje
otvorenosti ventila (bezdimenzijska 300

ve1iCina I). Na dijagramu se uocavaju

oblasti konstantnog koeficijenta
lokalnog otpora koje odgovaraju 1=0,8

bezkavitacijskom reZimu rada lokalnog 100 -'--.--L-,I---'-L-,--'_,_-'--,--_.-L-,

300 500 700 900 1100 noD 1500
otpora. Pri proll1eni vrednosti K

koeficijenta lokalnog otpora za b-2% Slika 2.4.2.2

smatra se da je nastupila kavitacija, a
kavitacijski broj Kk pri kojem je nasrupila ova promenanaziva se kriticnim.
Nakon toga, pri daljem smanjenju kavitacijskog broja (K < K k ) proces kavitacije se
intenzifikuje. Smanjenje kavitacijskog broja odvija se.do minimalne vrednosti
Kk,min' pri kojoj dolazi do naglih promena koeficijenta.lokalnog otpora i do naglog

povecanja pada pritiska koje je propraceno smanjenjemprotoka.

Kada je ventil vise otvoren koeficijent lokalnog otpora je manji pa se tada
kavitacijski rdim rada teze ostvamje. DakIe, kavitadjski fdimi radaventila, kao
regulacijskih organa, postifu se pri veCim priguserijima.
Hidrodinamicka kavitacija moze biti: mehutasta; povrsinska i vrtlozna.
Jifehura,rta kavitacija je ona koja nastaje u oblastima snizenog pritiska a tom
prilikom celokupna oblast snizenog pritiska "nijeispunjena mehurovima.
208 Kavitacija

Povrsins/ca kavitacija se odnosi na tacno odredenu povrsinu koja u zavisnosti od

oblika opstrujavanog tela maze biti ti ablilcu: pojasa, prstena iIi mrlje. f/rtlo.ina
kavitacija nastaje u vrtlozrum oblastima iza opstrujavanog tela iii prolaskom struje
laoz lokalne otpore. KavitaciJski rnehur ce pnro nastati u centrima vrtloga, jer SD
u. njima pritisci najmanji, a zavisno od polja pritiska moze nastati i u drugim
delovima vrtloga.
U proceJ'U kavitacije postoje ITt' jaze: stvaranje mehurovil; rast .mehurova i
nestajanje mehurova. Pr/la jaza kavitacije - nastajanje melmrova i kaverDi ima
meharuzam koji se zasniva na prisustvu nerastvorellih gasova u tecnosti. Postoje
dva madela uz pomoc kojih se objaslljava stvaranje celltara kavitacije. Prvi model
(s1.2.4.2.3a) odnosi se na stvaranje mehurova na povrsini tela. Naime, svaka
povrsina je u vecoj i1i manjoj meri hrapava. Ta hrapavost potite od tehnoloskog
procesa obrade povrsine, ali i od uslova eksploatacije. U tim mikrol1eravninama
nalaze Se zarobljeni sicusm mehuriCi gasova koji 11 uslovima delovanja lcriticllog
:==-==-==-==-==-==-==-==-==-: pritiska U okolnoj tecnosti predstavljaju centre
----------. isparavClllja tecnosti. Drugi model (s1.2.4.2.3b)
takode se zasniva na prisustvu nerastvorenih
gasova u tecnosti. MehuriCi nerastvorenih
----------. gasova noseni strujom tecnosti dolaze u zonu
a) b) gde pritisak ima vrednost pritiska isparavanja.
Slika 2.4.2.3 Tada se na povrsini mehura desava proces
isparavanja elme paro-gasni mehur raste. Osim ova dva naCina formiranja cel1tara
isparavanja tecnosti treba naglasiti da parDi mehur moze cia nastane i u centrima
a) ~
vrtIoga,
Na 81. 2.4.2.4 prikazan je proces
stvaranja mehura na cvrstoj povrsini
--eo-
-l\\>- c) i "iivotni put" parnog mehura pri
opstrujavanju tela. U odgovarajucem
preseku na te1u (s1.2.4.2.4a) pritisak
tR .
, mm
d)~ dostiZevrednost Pk" Tada mehuricu
!Pmin ip max nerastvorenih gasova, koji se nalazi
na zidu raste zapremma na racun
isparavanja tecnosti. Zbog dejstva
hidrodinamicke sile mehur koji raste
I
(s1.2.4.2.4b) defotrnis(;,,; se i izdufuje u
-----........ smeru .strujanja, U trenutlrn kada
Slika 2.4.2.4 hidrodinamicke sile nadvladaju
povrsinske sile prianjanja mehura za cvrstu povrsi~u mellur se otkida sa povrsine \ \
(s1.2.4.2.4c). Na mestu sa koga se otldnuo l11ehur (s1.2.4.2.4d), u ostalom l11ehuricu
pare 11a zidu, zapoCinje novi ciIdus stvaranja mehura. Taj proces stvaranja
mehurova nastavlja se sve doleIe postoje uslovi oddavanja laiticnog pritiska Pk"
Otkidanjem parnog mehura sa zida zapocinje clruga jaza "zivota" - rast mehura.
Stvoreni mehurovi u tecnosti su razlicite veliCine ioblika. Medutim, za koliko-
toliko jednostavniju .analizu procesa kavitacije mehurovi se smatraju l11alim
sferama ispunjenim pat·om (iii parom i gasom). Pri detaljnijim analizama
 Kavitacija 209

kavitacije uzima se u obzir i odstupanje stvarnog mehura od idealizovanog -

sfernog kroz tzv. faktor oblik mehura. Otkinuti mehur struja tecnosti nosi
nizstrujno. Ako se sa R oZl1aci poluprecnik sfernog mehura, tadace nizstrujll0 R
da se menja, upravo po uslovima koje namece pritisak (ptRt i obrnuto pt Rt).
Rast parnog mehura odvija se do trellutka postizanja minimalnog pritiska Pmin' i
tada je poluprecnik maksimalan i iznosi BOla,,' Posle ovog stanja, kada dolazi do
rasta pritiska (nailaska struje dvofaznog toka na pumpu iIi aa geometriju u kojoj
se presek siri) nastaje proces smanjellja parnog mehura. Od trellutka kada se u
tecllosti postigne pritisak P > h, uslovi za opstallak parne faze prestaju, i tada
llastaje kondenzacija mehura - lTeca /aza. Kako se kOlldenzacija mehura obavlja
trellutllo to se obicno kaze da je meltar tScezao iIi da je doziveo kolaps. Pri
kOlldenzaciji mehura zapremina parne faze se trenutno smanjuje, a u tu
zapreminu velikom brzinom ustrujava tecnost. Usled toga na mestima kolapsa
mehura naJ'Iqju lokaltzi hidro-udadpropTtlceni !taglli-n lokabui!t poras/om prdiska.
Aka se kondenzacija mehura zavrsava na cvrstoj povrsini, ili blizu nje, tad a je ta
povrsina izlozena dejstvu velike sile na maloj povrSini. Kod dugotrajnag procesa
kondenzacije mehurova na cvrstoj povrsini ona ce biti ostecena, a taj praces se
naziva kavitacijska erozija.
2.4.3. Kavit21djslka ~Jrozija

Pod !cavdad/skom erozijom podrazumeva se plVces rtlZa!"tlT{/a POVr.ftilSkog slo/a

Tlla/erYLlla!cojlje izlozen kavitacyz: Preciznije, kavitacijska erozija nastaje na OHom
delu povrsine materijala koja je dugotrajno izlozena procesu kondenzacije
mehurova. Svi mehurovi koji se kondenzuju ne ucestvuju u razaranju povrsine,
vee samo oni koji iscezavaju na njoj iIi blizu nje. J aSIlO je, s obzirom da se pri
kavitacijskoj eroziji ullistava - odnosi povdinski sIoj materijala; da je kavitacija
nepozeljna pojava u hidrosistemima i da se protiv nje treba boriti svim
raspolozivim sredstvima. U principu glavna borba protiv kavitacije odigrava se na
hidrodinamickom polju, tj. kroz uticaj na pritisak, jer je pritisak taj koji dovodi do
nastanka kavitacijskih mehurova. Zato je u hidrosistemima oJ'novno ne dozvoliti
opadanje prdiska do !critiCize vrednosk Medutim, i pored toga,ako sezna da na
nekim opstntjavanim povrSinama moze doCi do kavitacije tada se erozija materija
ne maze spreCiti ali se moze ublaziti odgovarajuCim postupcima povrsinske zastite
materijala.
U strujnim sistemima i masinama erozija povrsinanastaje zbog kavitacije u
hidraulicnim sistemima iIi zbog udara kapi u parno-turbinskim postrojenjima.
Naime, u parovodima u kojima para struji velikombi:zillom, ako se u pari nalaze
kapi vode, tada pri udant lcapi u cvtstu povrsinu nastctje udarna erozija, dahle,
proces identican kavitacijskoj eroziji. Upravo iz tog razloga proces erozije bice
objasnjen uz pomoc eksperimentalnih rezultata postignutih u oblasti udarne
erozije. Posmatrace se udar kapi vode, brzinom w, u cvrstu - metalnu povrsillll.
Tom prilikom leap se deformise i ima oblik prikazall na s1.2.4.3.1b. Tada pritisaic
raste (priblizno) do vrednosti p =: pew, pri cemu su: P- gUstina tecnosti ie - brzilla
zvuka, pa ce sila pritiska koja deluje na metamu p()v~~inu biti P =: pr 2 rc.Kako je
210 Kavitacija

600 "::'--,-'---r--,
sa oscilograma pritiska (s1.
500 +l-'t---+---+-_. 2.4.3.1a) jasno uocljivo da je
rast pritiska veoma veliki, i
400 -tt--y--f-----r---I
p (bar) gotovo trenutan,to ce cvrsta
300 - povrsina biti opterecena veli-
200 -11---1-"--+---1 kOll1 silom na izuzetno maloj
povrsini. Zato ee se udar kapi
osetiti u povrsinskom sloju
a 'Q---;--='--'~..---I ZONA UI1CAJA lJTIARA materijala, tacnije u zapremini
a 10 20 30 ogranicenoj tackama ABD. U
t (IlS)
ovoj zapremini dolazi do
a) b) promene naponskog stanja
Slika 2.4.3.1 Clrne medukristalne veze
metala na nekim delovima slabe a na nekirn ojacavaju. Pri uslovima razvijene
udarne erozije (kavitacije) impulsi pritiska su veoma veliki i desavaju se u
vremenu t = Rw / 2c 2 , tj. gotovo trenutno, ta povrsina metala biva
"bombardovana" impulsima sile P. Zbog toga se u povrsins!<om sloju desava
kontinualni proces promene naponskog stanja i slabljenja medukristalnih veza,
sto dovodi do odlamanja povrsinskih delica metala, tj. dovodi do razaranja
povrsinskog sloja. Opisani proces nastajanja udarne erozije potpuno je identic an
sa procesom kavitacijske erozije, starn razlikom sto je kod kavitacijske erozije
impuls sile pritiska izazvan kondenzacijom parnog mehura.
Proces kavitacijske erozije propraeen je, dakle, povdinskim razaranjem
materijala. Mehanizam erozijskog razaranja povrsinskog sloja prikazan na
s1.2.4.3.2, pri cemu je gubitak mase materijala prikazan kroz visinu erozijskog
sloja - IE' sastoji se od tri faze. Prva faza, koja se naziva lizlcubacioni period
propracena je promenama naponskog stanja
povrsinskog sloja i ona predstavlja "pripremu"
za proces erozije; jer je u njoj veoma mali
gubitak mase. Druga faza je propracena
maksimalnombrzillom erozije, asamim tim i
malcsimabtim ptbitkom mas-e. Treea faza
okarakterisana je' smanjenjem brzine eroziie,
ali je i dalje proces intenzivall. Za brzinu
erozije nekog materijala mogu se upotrebiti
vremenski periodi 12 iIi t3' Tada su visine
t slojeva erozije u ovimperiodima: 12 = at+IE2
~~------~--------~
i 13 = bt + IE3 ,u .kojima sua, b i odsecci na
osi fE2 i IE3 konstante koje zavise ad vrste
Slika 2.4.3.2
materijala.
Mvitactj"slcoj (iii udamoJ) eroztji mjedal1 matertjill, bez obzira ntll'ljegov leva/ltel i
mehanicka svoJ"stv~ duzi wemenslci period ne moze odoletl: Dakle;pri razvijenoj
kavitaciji sarno je pitallje vremena kada ce nastupiti razaranje povrsinskog sIoja.
Ipak, u cilju zastite povrsinskog sIoja vIsi se, na primer' kodcelika, katodna
212 Kavitacija

iz jednaCine (1) sledi

(2)
Pritisak gasa u pocetnom stanju ravnoteZe mehura odreduje se, upravo, iz
jednacine (2), jet je tada: .1=0, II. == Ro ip == Po, i iznosi Pgo == Po - Pp +201 Ro' Iz
uslova minimuma funkcijeJ, 8f loR == 0, dobija se poluprecnik

R - R (311 PgoRo)';"
K - 0\.
2 0 ' (3)
koji za vrednost minimuma funkcije if-=O) daje pritisak
20 1 ( 2. 0 \1/(311-1)
PK == Pp +T(3n -1) 3n-p
a
R
gO 0
j , (4)

Vrednosti koje daju izrazi (3) i (4) mogu se nazvati i kriticnim, jer je za njihJ = O.
Ovde treba napomenuti da za vrednosti funkcije f > 0 mehur raste, a za f < 0 se
smanjuje. Za specijalne slucajeve promene stanja: 1'1=1 - izotermske i n =1( -
adijabatske, iz izraza (3) i (4) lako bi se dobila odgovarajuca resenja. Za
kvazistacionarnu ravnotezu sila koje .deluju na mehur moze se postaviti i
jednaCina za vertikalni pravac a sto ovde nema potrebe raditi. Kad stvarnog
procesa kretanja i msta paro-gasnog mehura kvazistacionarni model ravnoteze
si1a nije potpun. Naime, pri stvarnom kretanju paro-gasnog mehura na njega
deluju sledece sile: teZlne, potiska, inercije, pritiska, viskoznog otpora i
povrslnskih napona. Sve eve sHe su promenljive zato sto se u tolm vremena
dimenzije mehura menjaju, pa je zato ovaj proces izrazito nestacionaran. Ovom
prilikom u detaljniju analizu ovih sila se nece ulaziti.
Problem 204m2. Na ravnoj povrsini, u tecnosti gustine P koja je pod pritiskom p,
nalazi se gasni mehur sfernog oblika ciji je poluprecnik R. Kontaktl1a povrsina
izmedu mehura i rayne povrsine je krug poluprecnika r, a na njoj je povrsinski
napon 0. Odrediti zapreminu gasl10g mehura ako je gustina gas a u njemu Po'
Poznate velicine su: R, I~ p, Po' 0.
RESENJE: VdeCi analizu sHa koje deluju na
mehur (sl. P.2.4-2b), shodno pravilima 1Z
Odeljka 1.62,sledi jednaCina ravnoteze
2
(p- Po)Vg - pr n_ 2rn0sin8 = ° \
iz koje se, posredstvom veze sine = r I R, 1
dobija
b)
Slika P.2.4-2

Problem 2.4-3. Sferni mehur, poluprecnika R, nalazi se na idealno glatkoj povrsi.

Kontakt mehura i povrsi ostvamje se preko kruznepovrsinepoluprecnika Ro' Pri
opstrujavanju tecnoscu mehur se U poduzl1om pravcu deformise osnosimetricno.
 Kavitacija 213

Proizvoljni polozaj mehura odreden je

uglovima nagiba8 1 i 8 2 , .na prednjoj i
--
--
zadnjoj ivici mehura. PovrSinski napon
izmedu zida i mehura je 0'. Odrediti sile
koje deluju na mehur u horizontaillom i
--
--
-- ....
vertikalnom pravcu a koje poticu od
povrsinskih napona. Poznate velicine su: R,
0', 8 0 ,81' 8 2 ,

RESENJE: Poluprecnik kruzne povrsine, na

kojoj se ostvaruje kontakt mehura i povrsi je IT c~,s e cos <p
Ro = Rsin8 0 • Zbog opstrujavanja gasnog ==:
mehura sferni oblik se deformise i ima, u
proizvoljnom trenutku vremena, osno-
simetricni oblik prikazan· na sl.P.2.4-3. U
- -...
__.... -- <p

tom polozaju ugao nagiba kontaktne Slika P.2.4-3

povrSine tecnost - mehur odreduje se kao:
8 = 8] - (e] - 8 2 )cp In, pa ce povrsinski naponi u horizontalnom i vertikalnom
pravcu biti: 0'" =0" cos8· coscp i O'y =0" sine. Dakle, sile koje poticu od povrSinskih
napona, a deluju u horizontalnom i vertikalnom pravcu, su
r
= pC5"R fn fn ~-~
P" odcp = 2R oO' 0 cos8 cosep dep = 2RoO' 0 cas(S] ---n-cp)' coscp dcp
ar e] -e
=2RoO' foL cose] COS(--n-cp)+sin8
2 2 8] -e 1
1 sin(--n-cp) j"coscpdcp

e -8
= 2RnO' 1 / 2 sin8 0 • (sin8] + sin8 z).
(8] -8z ) -n ...

Py s:n O'yRodcp = 2RoO' s; sin8dcp =2RnO' 8 ~8z sinElo(cos8z - cos8]).

=
1

Ukupna sila koja potice od povrsinskih napona jeP~ = ~ P; + p}.

2.4.4. Kavitacija 11 pumpama

Kavitacija leao pojava prisutna je i u pumpama i ona u njima nastaje zbog
smanjenja pritiska u usisnom vodu kada pritisakopadne dokriticne vrednosti.
Obicno se kriticni pritisak - pritisak isparavanja te.cnosti postize u presecima gde
tecnost ulazi u kolo, jer je u tim presecima pritisakminimalan. Pumpa ce raditi u
kavitacijskom reZimu zbog jednog od sledecih razloga: .
usisna vis ina (visinska razlika izmedu nivoa tecnosti u rezervoaru i usisnog
otvora pumpe) je velika,
otpori u usisnom cevovodu su veliki,
eventualno zbog prelaznih reZima rada pumpe,
eventualno zbog prelaznih procesa u hidrosistemu (hidroudara),
 214 Km'itacija

iii, pale, ako su neki od uticaja spregnuti. Na pojavu kavitacije u pumpama

presudni uticaj imausisna visina. Zato ce se OVOln llticaju posvetiti vise paznje. U
tu svrhu analizirace se polozaj ugraaene pumpe prikazane na sl.2.4.4. Frvo ce se
H FA
1p I
11 i
!=--.o'-:"-:--O-: I
/1ll'~ 1
IY ·1 I '
I I
-J!-o-:;--c--<.--:~
1"""'-/, 11-2%
'1 .I ffi-t
_:~_:_:-:-:{ 11-
bez~.av!tacijski
reZlml racia
I
I
"-r;-»1I
-----<>-j I
P rL_W_-!
li kr ...!

b) a) c;:)
Slika 2.4.4
posmatrati "normalni" polozaj ugradene pumpe,' oznacen sa N, a koji odgovara
bezkavitacijskom rezimu pumpe. Za ovaj polozaj pumpe postavlja se BernuIijeva
jednacina, za nivo tecnosti u rezervoaru (0-0) i ulazni otvor pumpe (1-1),
Pa PI
-=-+H+a -+-.
v;
I:lP g
(1)
pg pg , 12g pg
u kojoj je svaki clan dimenzije visine. Uticaj visine postavljanja pumpe na
pojedine clanove energijske jednaCine (1) prikazan je na s1.2.4.4a. U jednaCini (1)
sa I:lp g oznacen je ukupan pad pritiska u usisnom cevovodu, koji se odrednje
primenom izraza (2.1.25). 1z jednaCine (1) dobija se visina postavljanja (u odnosu
na nivo tecnosti u rezervoaru) pumpe
P - PI v~ I:lPg
H =a = - - - a \ - - - (2.4.3)
pg 2g pg
Kada raste visina postavljanja pumpe pritisak opada. U polozaju kada je visina
0

postavljanja pumpe Hie (polozaj K na slici) pritisak dostize vrednost pritiska

isparavanja tecnosti Pic' Gime zapoCinje proces kavitacije pumpe. Kriticna visina
postavljanja pumpe, pri kojoj dolazi do kavitacije, dobija se iz jednaCine (2.4.3),
za vrednost pritiska P1 == Pk' i iznosi:
vI
2 I:l'Pg
a ---o- (2.4.4)
J 2g pg'
S obzirom da je kavitacijski rezim rada pumpe nepozeljan, jer se pri njemu
menjaju, i to naglo, sve karakteristike pumpe (s1.2AAc), tose pri postavljanju
pumpe mora voditi racuna da bude zadovoljen uslov Hk > H. Meautim, nije
dovoljno da sarno bude zadovoljen uslov Hk > H pa da pumpa pouzdano radio
Zato se uvodi pojam kavitac(j:fke rezelYe pumpe (visina 1:1 h) koja predstavlja visinu
- 0

na koju pumpu treba postaviti u odnosu na visirm postavljanja pumpe sa

0

kavitacijskirn rezimom, pa da pumpa irna siguran bezkavitacijski fdim rada. Za

odredivanje ove visinske razlike postavlja se Bernulijeva jednaCina, za preseke
ulaza u pumpu(1-1) i kolo (K-K), koja glasi
 Kavitacija 215

2 2
ll+a ::i..=.Pk +a :!.L+ M .
pg 12g pg Ie 2g
Ovde treba napomenuti da je presek ulaza u kolo pumpe (K~K)merodavan za
pojavukavitacije u pumpi, a ne presek ulaznog otvora pumpe, jer jePIe <Pl' S
obzirom da se kineticka energijastruje preseka K-K moze zanerrmriti (?1) u
odnosu na kineticku energiju struje ulaznog otvora 1-1, to sledi izraz za
kavitacijsku rezervu pumpe
2
!J.h =. PI - Pk +a j ::i.. . (2.4.5)
pg 2g
Kavitacijska rezerva pumpe odreduje se eksperimentalnim putem i predstavlja
veoma vaznu hidraulicku karakteristiku pumpe, i zato bi proizvodaci pumpi u
svojim katalozima obavezno trebali da daju ovu karakteristilru, koja se
uobicajenom terminologijom koja vazi za pumpeozhacava sa NPSH (Net Positive
Suction Head). 1z razloga sigurnog obezbedivanja bezkavitacijskog reZilIla rada,
uvodi se pojam dopu.ftene visine postav(janja pumpe (polozaj D na slici); koja se
dobija iz izraza (2.4.3) i (2r-._4_.5..L-i~iz_n_o_s_i_ _ _-;--;

(2.4.6)
DakIe, za ostvarivanje bezkavitacijskog reZima rada pumpe potrebno je pumpu
postaviti na visini H s H dop '
Ukoliko pumpa, iz bilo kog razloga, radi u kavitacijskom reZimu, tad a postaje
znacajne oscilacije ulaznog (pJ i izlaznog (P2) pritiska pumpe~ Oscilacijeulaznog
pritiska su dominantne i one se u prigusenom obiiku prenose na izlazni pritisak.
Oscilacije pritiska u vremenu su stohastickog karaktera, ali osrednjavanjem po
vremenu one imaju sinusni oblik. Amplitude ovih oscilacija pritiska $uvece ako je
pritisak manji i ako su kavitacijski mehurovi veci, Kako oscilacije pritiska zavise
od vremena, tj. PI = PJ (t) i P2 =P2 (t), to se potvrdujeda kavitacija predstavlja
nestacionarnu pojavu. Postojanje ovakvih oscilacijapritiska u pumpi uricu na
pojavu suma i vibracija pumpe, a s druge strane,kavitacijski.rezim rada pumpe
dovodi do erozije kola i drugih delova pumpe koji su izlozeni udarnim pojavama
izazvanim kolapsom mehurova.
Proces kavitacijskog i bezkavitacijskog reZima rada pumpe prikazan je na
dijagramu sa sl.2.4.4c. Pri bezkavitadjskom· re~i:inu rada prolIlena visine
postavljanja pumpe ne utice na hidraulicke karakteristikepumpe,(protok, napor,
snaga i stepen korisnosti). Ova konstantnostvaz~ do preseka 1. Daljim
povecanjem visine usisavanja pumpe zapocinje procesJeclvitacije koji na pocetku
nije toliko intenzivan, te se zato karakter hidraulickihkarakteristika malo menja.
Kada dode do promene ovih lcarakteristika za 1-2%(presek II), tada sesmatra da
je kavitacija potpuno razvijena. Daljim povecanjem usisne visine pumpe kavitacija
je tolilco intenzivna da dovodi do nagle promene hidraulickih karakteristika.
Ako pumpa radi duffi vremenskiperiod u !cavitacijsJcom re.zim14 J'lgurno ce doCi
do razaranja materijala i do ostecenja pltmpe. Zatokavitacijski reZimrada treba
izbegavati i protiv kavitacije se treba boriti. Glavru teren borbe protiv kavitacije
216 Kavitacija

pumpi je pravilni izbor visine usisavanja i smanjenje usisnih gubitaka. 0 usisnoj

visini vee je dostareceno. Borba protiv kavitaCije na terentl smanjenja pada
pritiska ima oJ'novna pravila ito su u tlsisnom vodu ugradivati stc manje lokalnih
otpora i potpuno izbegavati ugradnju regl.llacijone armature.
ProlJ/en8 2.4-4. Pumpa usisava V == 20 11 s vode. Kavitacijska rezerva pumpe
jet.h == 6m. Odraditi dopustenu visinutlsisavanja pumpe ako se usisava voda
temperature: a) to == 20°C i b) t == 80°C. Koeficijent temperaturskogsirenja vode
je ~ == 4,4 .10-4 °e l • Dati su podaci: d == 150mm,
k 1==3m'~u==3,5,r,k=0,5, /"=0,02, P20==998kg/m\
-1,:,A tHdoP Pa==lOOOmbar. '
_-11-_-"- - - - - - - ' - RESENJE Prema zadatom protoku brzina strujanja
u usisnom cevovodu iznosi: v == 4V I d 2 1C == 1,13 m! s.
Slika P.2.4-4 Gustina vode na temperaturi od 80°C iznosi:
Pso == P20 / [1 + ~(t - to)] == 972 kg / m • Pritisci kljucanja vode, za zadate
3

temperature, prema tabeli 2.4.1, su Pk20 == 2337 Pa i Pkso == 47360 Pa. Konacno,
primenom izraza (2.4.6) dobija se dopustena visina usisavanja
Pa - Pk, I v 2 {3,70m, za t:= 20°C.
Hdap= Pig L\h-CSu+(,k+/vd)T== ~761mm,za t==80°C.
Na osnovu dobijenih rezultata sledi da temperatura tecnosti ima presudnu ulogu
na visinu usisavanja pumpe, odnosno da za vece temperature tecnosti pumpa
mora biti potopljena.
Problem 2.4-5. Pumpa usisava vodu iz rezervoara, protokom V, pri cemll je
visina usisavanja H. .
a) Odrediti potpritisak Pv ' koji treba da vlada iznad
vode u rezervoaru, da bi se ostvario kavitacijski fdim
0 rada pumpe. .
b) Rezervoar je otvor~nprenia atmosferi Pv "" 0 .
P Odrediti pri kojoj se Vtednosti koeficijenta lokalnog
u otpora ventila u pumpi javljakavitacija.
V~ c) Rezervoar je otvofen prema atmosferi. Odrediti
\
k V protok kroz pllmpupii kome ce pllmpa raditi u
kavitacijskom rezimll.
l,d,A
Poznate velicine su: V, P a> Pk' p, d, H, I, Su' (,V' ~k' A..
Slika 2.4.9.
RESENJE: U kavitacijskom Jeiimu rada u presekll (1-1)
\ \

ispred pumpe postize se vrednost pritiska kljucanja vode Pk' Za ovaj rezim rada,
za preseke 0-0 i 1-1, vazi Bernulijeva jednacina
Pa - Pv Pk 1 . . 1 4V 2
.:....:c...--'-"-+gH=-+-(s +S +s +A-+l)(-.2-) (1)
P P 2 uk. v d .d n
iz koje slede rdenja:
a) za potpritisak II rezervoaru
 Kavitacija 217

. p . ., 4~ ~
PI' =Pa+ pgH -Pic -'2({;;u +Slc +S" +/c"d+ 1)(d 27/ '
b) za koeficijent lokalnog otpora ventila
2
2 d rc 2 I .
Svlc =p(Pa - Pic +pgH)( 4V) -(Su +Slc +/c"d+ 1) ,
C) za protok kroz pumpu
. d 2rc '2------------------------1---
V=T p(Pa-Pk+pgH)/(Su+s,,+s,,+A"d+ 1)

Pro/Jlcm 2.4-6. Izmedu rezervoara A i B nalazi se hidraulicka natega (prosti

cevovod), laoz koji struji tecnost gustine p i viskoznosti v. Odrediti protok kroz
nategu i kriticnu visinu hkr da natega radi u bezkavitacijskom rezimu, u sledeCim
slucajevima: a) strujanje je turbulentno sa konstantnim koeficijentom trenja /c, i
b) strujanje je larninarno.
Poznate velicine su: d, 11' 12 , ~ Pa' Pk' p, V, Su' Sic' • hkr
RESENJE' Protoci kroz cevovod su:
a) za turbulentno strujanje H
~~-------------
. d 2 rc 2gH
V=-
4 Su+S,,+A(/J+12)ld+l'
Slika P.2.4-6
b) za laminarno strujanje
. d 2 rc 1 f 32(/ J + 12 )v
V = 4 Su +Sk + 11 d2 +
Kriticna visina, za oba rezima, je
h - Pa - Pk
kR - pg

Problem 2.4-'1. Pumpa usisava vodu iz rezervoara kroz usism cevovod u kome se
nalazi venti! v. Koeficijent lokalnog l,d,A.
otpora ovog ventila menja se po h1---""k-~""':'-'--~<f-'-(iDH){I-- =;
zakonu sex) = A I Ax, gde je \
2
A =d rc /4 povrsina poprecnog =_==== =:=::= ~. ~
preseka cevi a Ax povrsina . u i/i
trenutnog otvora ventila. Odrediti ~,~
I?<
I~ ~ ~ V-
.
A :_______ \!!/~', =¢o
odnos povrsma A / Ax pn. kome ce
V· ~ p ~
b:::/;%m%mdmi%i,mi%i,@%%~~
--- ~-
:-- ~
-
.. ,
doCi do kavitacije ventila, ako je \Ax
protok vode ~ "" 4 II s. Dati podaci Slika P.2.4-7
su: Pa
= lbar, t=20°C, I =lOm, h=lm, d=50mm, Su =0',5, Sk = 0,5, A;'O,02;
RESENJK
A
Ax =
[ 2
(~/ A)2
(Pa-Pk)
P
1 J1I3 = 3,032 ,
gh - (Su +Sk+ Ad)

gde je prema tabeli 2.4.1 za t=20°C pritisak kljucanja Pk = 2337 Pa.

218

2050 STACIONAlRNA ISnCANJA KROZ MAlLE OTVORE I NAGlLAVKE

U ovom Odeljku razmatrace se stacionamo isticanje, a to je one kod koga je

protok konstantan. Ta konstantnost protoka ostvaruje se vrernenskorn neprome-
nljivoscu polja pritiska, odnosno nepromenljivoscu karakteristienih nivoa teenosti
u rezervoarirna. Otvori kroz koje se vrsi isticanje dele se na male i velike. Ovu
podelu treba uslovno shvatiti jer, bez obzira na veliCinu, ;'edtm Ie lsti o/vor moze
biti imali i Felt/a; a 8to zavisi od mesta gde se otvor nalazi. Nairne, presudnu ulogu
ima profil brzina, odnosno naCin odredivanja protoka. Ako je profil brzina po
poprecnom preseku otvora uniforman, iii, pak, postoji promena brzine ali takva
da je mala iIi zanemarljiva, takvi otvori se nazivajumalim; i suprotno, ako je profil
brzina po visini otvora promenljiv, tada je ree 0 velikim otvorima.
2.5.1. Staciionsr1ll3 istic:!ll.lIlja klioz malle o1l:vore
Pod malim atvarom podrazllll1eva se, dalde, takav otvor kad koga je brzina
strujanja u preseku konsal1tna. Kod avihotvora osnavni problem je odrediti
protok fluida. U tu svrhu pasmatra se kruzlli otvar sa s1.2.5.1.1 koji se l1alazi u
vertikalnom zidu, na dubini Hod nivoa teenosti u rezervoaru A iznad kojeg vlada
pritisak P1' Nakon otvaranja malog otvora nastupice isticanje tecIlosti u prostor
pod pritiskom P2' Pri isticanju kroz mali otvO! ostrih ivica, zbog dejstva:
inercijskih sila, struja nece moei da prati geometrijll
otvora vee ce se protoeni presek suzavati. Ova
suzenje - smanjenje protocnog preseka naziva se
/contra/cq/a, a opisllje se koeficijentom kontrq,:t{cije
koji predstavlja odnos maksimalno suZene povrsine
(presek K-K) i povrsine otvora kroz koju se vrsi
isticanje. Za otvor kruznog poprecnog preseka
koeficijent kontrakcijeje \1'= Ak I A = (d k I d)2 = 0,64.
1z Bernulijeve jedhacine, postavljene za presek 1-1 i
A kontrahovani presek K-K,koja glasi:
2
PI . P2 v
Slika2.5.1.1 p+gH=-p+Cr;;+l)T'
gde je r;; - koeficijent lokalnog otpora suzenjamlaza definisan sa prvom
nizstrujnom brzinom v i u kojoj je koeficijent lleravnomernosti a. k == 1, dobija se
brzina strujanja u kontrahovanom preseku

.Jr;; + 1
J
v =-1- 2g(H +
.
P1 - P2·
pg.
··v· . . . /:1P.-
- - ) = cp. 2g(H +-)
.. ...... ... pg .
(2.5.1)

pn cemu je cp:::: 1/ If+l - brzinski koeficijerit,· ab.p:::: PI - P2 karakteristiena

razlika pritisaka. Ovde treba napomenuti da prva interesovanja za istiCanje kroz
male otvore poticu od Toricelija koji je, po analogiji sa brzinom slobodnog pada
tela sa visine H, izveo izraz v T :::: .J2gH za teorijskubrzinu isticanja. Ocigledno je
da se izraz za teorijsku brzinu isticanja veoma lakoInoze dobiti 1Z izraza (2.5.1) za
slucaj da su rezervoari otvoreni (PI:::: P2 :::: Pa) i da je gubitak strujlle energije
 S/aeionama is/ieanja KrOZ male oil/ore i naglavke 219

zanemarljiv (;=0, odnosno da je tecnost savrSena. Mnozenjern brzine v sa povrili-

nom Ak dobija se izraz za pratok
V::: v Ak = \jJcpA 1r-2g-C-H-+-b,.-P-):::!J.A i2g (H + tJ.p ) (2.5.2)
~ pg ~ pg
u kome je !J. koeficijent protoka. Koefieijent protolea predstavfja proizvod
koefteijenata kontrakefie i brzinskog koejic!jent~ oc/nosno predstavfia odnos stvamog
i teorfiskog proto/ca, tj.

I!J.::: ~ =-i-~::: IJICP I (2.5.3)

i po svojoj fizickoj sustini ima vrednost 0::;; I!::;; 1. U izrazu (2.5.1) sa cP je oznacen
brzinski koeficijent, koji predstavlja odnos stvarne i teorijske brzine isticanja,
odnosno
c pv- - - - 1
- (2.5.4)
- v T - .jC,+1
i u sebi obuhvata hidraulicke gubitke nastale pri isticanju. Pri isticanju kroz male
otvore ostrih ivica, pri velikim Re-brojevima brzins.k:i koeficijent ima vrednost cP=
0,96+0,99, a obicno se uzima cp=0,97, pa je tada koeficijent protoka !J.=0,62.
Koeficijent kontrakcije predstavlja, kako je vee receno, odnos povrsina
kontrahovanog preseka i preseka otvora. Ova velicina zavisi odmnogih faktora, a
najuticajniji su: oblik i veliCina otvora, viskoznost tecnosti, polozaj otvora u
odnosu na nivo slobodne povrsi i U odnosu na bocne zidove rezervoara, i s1.
Kontrakcija moze biti potpuna i nepotpun~ a 8to zavisi ad polozaja otvora u
odnosu na nivo slobodne povrsi i u odnosu na bocne zidove i dno rezervoara. Ako
se otvor nalazi dovoljno daleko i pd nivoa tecnosti i ad zidova rezerv()ara, tada je
isticanje neometano, pa se takva kontrakcija naziva potpunom; Medutim, ako je
otvor blizu dna iIi bocnih zidova rezervoara, tada do izraiaja dolaziuticajcvrstih
granica, pa se isticuCi mlaz u potpunosti ne defotniise, zato se 'takVa kontrakcija
naziva nepotpunom. Na pr., ako je u pitanju kruZni otvor precnikad i aka se
otvor nalazi na rastojanjima veCim od 3d i od dnai od zida tada je kontrakcija
potpuna, iIi, ako se radi 0 pravougaonom otvow
dimenzija a x b tada potpuna kontrakcija nastaje ako
se otvor nalazi na veCim rastojanjima od 3a od dnai 3b
od bocnog zida. Za male lanzne otvore koeficijent
kontrakcije ima vrednost 1JI::::0,64, a presek
maksimalne kontrakcije K-K (s1.2.5.1.1) nalazi sena
rastojanju 1=d12 od otvora. Koeficijent kontrakcije, za
male kruZne otvore ostrih ivica, moze dosta dObroda l-~
se sracuna primenom Kirhofovog obrasca
IJI =n / (n + 2) =0,611. 2

Pri isticanju, posle preseka K-K, i to veoma brzo, dolazi

do znacajnih deformacija oblika protocnog preseka Slika 2.5.1.2
mlaza. Nairne, ako je isticanje kroz kvadratni otvor,
tada se mlaz deformise kao sto je prikazano ria s1.2.5.1.2. Ova promena -
deformacija mlaza, u odnosu na osnovni presek otvora, naziva se inverzija mlaza.
220 Stacionama isticanja hvz male o/vore i nag/aI-lee

Kod kruZnog otvorainverzni mlaz imaoblik elipse. Kada se mlaz dovoljno udalji
od otvora, a naroCito u bocnim clelovima preseka 2-2·, zbog dejstva inercijskih sila,
neprekidnost mlaza se narusava i nastaje kapljicasto strujanje. .
1.0,-........;;;:-,-- Kad malih otvora 05trih ivica
dominantan uticaj na koeficijente:
brzine, kontrakcije i protoka ima Re-
broj. Karakter promene ovih
koeficijenata, za male kruzne otvore
08trih iviea, u funkeiji od Re-broja (po
0.5 -h~-+--·---!--+-
Altsulu) prikazan je na dijagramu sa

:: :::==:===~f--_~-~NTmI-r~~.d
s1.2.5.1.3. Analizom dijagrama dolazi se
do sledeCih zakljucaka: prvo, pri
Re :::l 300 koeficijent protoka ima
10' 10' 10' 10' 10' Re 10' maksimalnu vrednost koja iznosi ~l
Slika 2.5.1.3 =0,696; dIugo, za Re> lOs koeficijenti: cp,
l.j1 i)..l su prakticno konstantni; i, trece, za
veoma male vtednosti Re-broja (Re< 25) efe.kat viskoznosti je toliko izrazen da
prakticno nema kontrakcije mlaza (\!f =1).

Naglavci su kratke cevi koje sluie za povecanje koeficijenta protoka, a samim

tim i protoka. Za objasnjenje rada naglavka posmatrace se cev, precnika D, sa 81.
2.5.2 kroz koju se vrsi isticanje.
Povecanje protoka prim~nom
naglavka moze se tumaciti na
sledeCi nacin: pri ulasku fluidne
struje u cev nastaje kontrakcija
struje, koja u· preseku K-K
ispunjava kruznu povrsmu
precnika d, i tad a se u prostoru
izmedu kontrahovane povrsine
Slika 2.5.2 strbje i zida cevi formira
vrtlozna zona u kojoj vlada potpritisak Pv Cijim se dejstvom povecava protok. Za
odredivanje protoka koristice se: BemulijevajednaCiria za preseke 0-0 i f .. 1
? 2
Pa Pa r v~ . I VI
-+gH=-h,,-+(~ +11.-+1)-
p p 2 p D 2'
u kojoj su koeficijenti lokalnih otpora ~ - postepenog suzenja i Sp - postepenog \
\

prosirenja koji su sa koeficijentom lokalnog otporausisa (~u

- 0,5)povezani rela-
cijom ~uv; 12 =C,v2/2+C,pv; 12 koja izrazava jedl1akost odgovarajuCih gubitaka
strujne energije; jednaCina kontinuiteta vd 2n 14 =;=vID2n 14 i izraz za koeficijent
kontrakcije \!flc == (d / D)2, shodno kojima slediprotbk
. D 2n
V = J-l--J2gH . (2.5.5)
4
 Staciol1ama isticaJljtl !croz male olvore il1aglavke 221

U izrazu za protok koeficijent protoka predstavlja veliCinu

. C ,I
1-L= (-Z-+c,p +"" D +1
)-1/2
.
r (2.5.6)
\jf"
Kod cilindricnih naglavaka najvece povecanje protoka ostvaruje se naglavcima
duzine lID=3+4, ovo s toga sto se tada u potpunosti formirala vrtloZna zona - zona
potpritiska, a istovremeno je fluidna struja ispunila ceo izlazni presek cevi. Ako je
duzina naglavka manja od optimalne (1ID<3+4) tada se zbog potpunog ne
ispunjavanja protocnog preseka fluidom, odnosno zbog ne dovrsenog formiranja
vrtlozne zone, koeficijent protoka smanjuje. Daljim smanjenjem duzine naglavka (
1/ D ~ 0) koeficijent protoka uzima vrednost j.L=0,62, koja odgovara malim
otvorima ostrih ivica.
Naglavci se konstruktivno izvode kao: cilindricni (spoljasnji i unutrasnji),
kOllUSni (konvergentni iIi divergentni) i zaobljeni. Za neke od njih vrednosti
koeficijenata protoka date su u tabeli 2.5.2.
NAGLAVCI
CILINDRICNI KONUSNI ZAOBLJENI

,L-_._::::::
~- ~ '~
-·-·~'~D"'=:::::
..""......
.....L....
::::::::
~.-.-.-.- .....
/':C...
\
'.f'.
,
/'
.......
/"..
~

.
~~
.. P.··· ---..
.~.=::
0.' ........... ::::::.
~ .. ~.:~.:

/I=::::
lid J-l. a(O) J-l. a(O) J.l.* a(O) J.l. <p J-l.
1,66 0,809 10 0,799 2 0,873 5 0,475 0,947 0,947
3+4 0,815 20 0,782 3 0,892 8 0,450 0,97 0,97
5 0,799 30 0,764 4 0,909 0,98 O,~8
6,66
8,33
0,796
0,787
40
50
0,747
0,731
. 5
6
0,920
0,925
10 0,778 60 0,719 10 0,937
13,33 0,761 13,4 0,946 .

16,66 0,743 16,3 0,938

20 0,725 25,7 0,908
57 0,620 30 0,896
36 0,883
45 0,857
..
Tabela 2.5.2. Vrednosu koeflCljenata protoka zanaglavke razlicltlh konstruktl-
. .
vnih izvodenja. *J-l. definisano za izlazni presek.
Problem 2.5~1. Tecnost istice kroz mali otvor ostrih ivica keji ima koeficijent
protoka J.l.o = 0,62. Za koUke ce se povecati koefidjent protoka, ako se umesto
malog otvora ugradi spoljasnji cilindricni naglavak optirilalne duzine
(I/ D =3+4). Podaci: ~=O,06, \jfk = 0,64.
RESENJE: Za slucaj isticanja kroz cilindricni naglavak precnika D (v~ s1.2.5.2),
koeficijent protoka se odreduje primenom i:l.idZa (2.5.6). Ako se u OVOID ia:azu
zanemari trenje, jer je naglavak kratak, i ako se koeficijent lokalnog otpora I; p
odredi Bordinom formulom, tada se dobija koeficijent protoka naglavka
222 S/acionama is/icanja kroz male o/pore i nagla)Jke

r l-I/2
I ~ 1
f.l==l2"+(1--.·-)2+ 1
\{lk '+'k
J ~O,827.

Povecanje koeficijenta protoka, a samim tim i protoka, iznosi (f.l-l1o) /1100= 33,4%.

Problem 2.5-2. Odrediti maksimalni odnos II D cilindricnog naglavka sa s1.2.5.2,

do kojeg ce koeficijent protoka naglavka biti veCi od koeficijenta protoka malog
otvora ostrih ivica (iJ.o == 0,62). Do tog odnosa graficki prikazati zavisnost
koeficijenta protoka naglavka u funkciji od odnosa 1/ D. Podaci: ~=0,06,
\{lle == 0,64, A= 0,02.

RESENJ£: Za cilindricni naglavak sa s1.

0.75 +--+-""",,""1-- 2.5.2 koeficijent protoka odreden je
0.70 -j';--+--+--""''<k----I----I-
izrazom (2.5.6). Ako se u ovaj izraz uvrsti

t,~ ~r-,62
vrednost koeficijenta protoka f.lo == 0,62,
0.65 Mali otvOI koja odgovara malim otvorima, dobija se
0.60 -'-"- ~~-T-;-~'='+:~-::"" ---- odnbs
o 10 20 30 40 50 60
l
- =-1-2
liD
+l+(1--)"JS== 57 ,
dlls
-l-z IJl
Slika P.2.5-2 D A Lf.lo \V'c '11
pri kome su protoci kroz naglavak i mali otvor ostrih ivica isti. Dalcie, do odnosa
l/ D=57 ima smiJ¥a kOT/stiti cilindricni naglmJak. Preko ovog - maksimalnog
odnosa nema efekta koristiti naglavak, jer trenje ponistava ucinak naglavka.
KoristeCi izraz (2.5.6) za razlicite odnose naglavka 1/ D, dobija se graficka
zavisnost prikazana na dijagramu sa sl.P.2.5-2. Sa dijagrama sledi da koeficijent
protoka ima maksimalnu vrednost J..l=0,81 za optimalni odnos 1/ D = 3'; 4; i,
drugo, za vrednost 1/ D=57 koeficijenti protoka naglavka i malog otvora su isti,
pa prema tome cilindricni naglavak ima efekta koristiti sarno do ovog odnosa.
Problem 2.5-3. Pri isticanju vode kroz cilinciricpj naglavak sa s1.2.5.2, poznate
velicine su: <p:;=0,82, '+'k :::: 0,64, ~:::: 0,06, Pa == I bar; Od~editi maksimalne visine
nalivanja vode u rezervoaru, teorijsku i realnu, u qdnosu na nivo horizontalne ose
naglavka. U rezervoaru se nalazi voda temperature 20°C,Ciji je pritisi.tk kljucanja
Pk = 2337Pa.
RESENJE Iz Bernulijeve jednacine, postavljeneza preseke 0-0 i1-1 sa s1.2.5.2,
koja glasi:
2
Pa Pk .v
-+gH::::-+(s+1)-2' ,
p p
uz koriscenje jednacine kontinuiteta vd 2 n / 4 ==vjlin /4, i izraza VI == <p~2gH
\jIk = (d / D)2 , dobija se visina nalivanja vode u rezervoaru
2
H Pa -Pk . '1/1e (1)
== pg (~+1)<p2 -\l{'
Kako je minimalna vrednost pritiska Pk == 0, koji odgovara apsolutnom vakuumu,
to se iz izraza (1) dobija maksimalna teorijska vrednost visine nalivanja
 Stacionama iJ'tieall/il Ic7vz male otvol'e i naglavke 223

°
H == 13,77 m. Medutim, vrednost pritiska Pk == ne moze da se postigne, jer pri
smanjenju pritiskaprvo se postize piitisak kljucanja Pk == 2337 Pa (za t=20°C).
Ispod ove vrednosti pritisak nece opadati, a pri toj vrednosti pritiska tecllost
intenzivno isparava eime zapoCinje proces kavitacije. Ovom pritisku, dakle,
odgovara visilla nalivallja tecnosti H = 13,4Sm. Prema tome, pOJ'/e ove /liJ'ine nema
efekta poveeavati viJ'inu na!ivanj~ /erplVfok klVZ nag/a/lak neee moCi da J'e poveea.
.Problem 2.5~4. Iz rezervoara istiee voda kroz mali otvor ostrih ivica precnika
d=10mm, koji ima brzinski koeficijent cp=O,97. Aka se otvor nalazi na
rastajanjima H=lm i h=lm od nivaa slabodne povrsi teenosti i od dna
rezervaara, respektivno, odrediti domet mlaza .
.RESEN.fE- U preseku maksimalne kontrakcije K-K, koji se od ivice otvora nalazi
na rastojanju d/2, brzina strujanja je v == cp~2gH. S obzirom da se radi 0
slobodnom mlazu to se kretanje fluidnih delica maze opisati dinamickim
jednaCinama koje vaze za horizontalni hitac. Dakle, iz jednaeina kretanja po xi z
pravcu slede jednacine: x == vi i z == gt 2 12 , iz kojih '7

se eliminacijom vremena dobija jednaCina

trajektorije mlaza v x
2
g x 2 x
z==-(-) = - -
2 v 4cp2 H ' h
koja vazi u x-z koordinatnom sistemu vezanom za
presek K-K. Uvrstavanjem koordinata x:= D - d I 2
i z = h dobija se domet mlaza
D== %+2CP.Jiih == 1945mm. S1il<a P.2.SA

Problem 2.5-5. U polozaju prikazanom na sl.P.2.5-5 ventili VI i V2 su zatvoreni.

Nakon otvaranja ovih ventila voda istiee iz
rezervoara A u rezervoar B; istovremena se voda,
transportovana pumpom, vraca u rezervoar A.
Odrediti za koliko ce se spustiti nivo vade u
rezervoaru A u odnosu na nivo u njemu u pocetnom HI
stanju mirovanja. Smatrati da je napor pumpe +--1..-":"';'_-1
2 2
konstantan. Dati podaci su: Al == 2 m , A2 == 4 m , h H2
D==50mm, d==40mm, 1==5m, L==lOm, h=2m,
H j =3m, H 2 ==lOm, Yp ==175J/kg, Su==O;5,
S
11\ V2
Sic == 0,5, S== 0,2, SVI == 2, SV2 == 3, A= 0,02.

RESEN.fE- Posle otvaranja ventila VI i V2 pocetna Yp

ravnoteia vode u rezervoarima ce da se narusi, pa
ce zato nivo vode u rezervoaru A da se spusti za V2
visinu x, a u rezervoaru B da se poveca za visinu y.
Iz Bernulijevih jednacina k
Slika P.2.5-S
224 Stacionarna iJ'll~'allja b-oz Inale o/vore i nag/avlce

2
h V1
g(h+H1 -X) =(Su +SV1 +A"d-+ 1)T
. [ _ 1 d 4 _ . .1 . ] v 22
Yp =g(H2 -y)+ (Su+ 2Sk+ 2C,V2+ An)(D-) +s+2Sk+A'd+ 1 T
dobivaju se protoci vode
- d 2J( d n I Yp
2 .
Vi = f-l1 ~.J2g(h+H1 -x)
. _
, V2 == ~L2 4V 2g (-i- Hz - y)
u kojima su koeficijenti protoka
P'l == (su +t;,V1 + A~+ If1!2 == 0,471,
L
J.-l z =[ (Su +2SV2 +2Sk -I-A D)(D)4 +s +2Sk +A Ci+ 1
d . I J- 1/Z
== 0,326.
KoristeCi uslov stacionarnog strujanja - koliko tecnosti dotice u rezervoar tollko iz
njega i istice U~l == ~72)' i jednacinu zapreminskog bilansa tecnosti A1x == A 2 y,
dobija se visina
J.-l1 2 Yp ]
x== [ (~L2) (H1+h)-I-Hz-g-
/I Ai +(~)
/LA2 f-l1 2 l
J==lm.

Problem 2.5-6. U rezervoar A stalno dotice V = 20 11 s vode_ Rezervoari A i B

spojeni su malim otvorom ostrih ivica i prazne Se kroz identicne naglavke. U
stacionarnim uslovima isticanja odrediti protoke kroz naglavke_ Dati su podaci:
d == 50mm, I == 1m, J.-lo == 0,62, Su =0,5, Sy == 1,2, A== 0,03.
RES-ENJ£: Shodno izrazu (2.5.2) definisn",se tri
zapreminska protoka:
r:; == paJ2gh1 ' V2 = J-la.J2gHz '
Va =: J-l oaJ2g(h1 - h2 ) ,
pri cemu su: J.-l==(Sl/+Sy-l-7v-!i+l)-1I2==0,551
2
koeficijent protoka naglavka i a == d n 14
povrsina popreclJ.og 'preseka. KoristeCi uslove
stacionamog istiCanja: ~)- == V; +V; i fi"o = V2 , slede
jednaCine
V
Slika 2.5-6 Jh: +..[h; == J.-lG.' fii
2g
cija su resenja
L v~ 2 1
\
\
h2 == - l ) . == 3194mm , h1 == 5713mm.
2 J.-lGfli 1+.1(1:.)2 -I- 11-1-(1:.)2
2 1-'0 if
.. '
1-'0
Ove visine daju protoke: V; = 11,441/ s i V2 = 8,56 Us.
Problem 2.5~7. Ispod klipa pneumo-cilindra, teZineG, nalazi Se sabijeni vazduh
temperature t_ Iznad klipa vlada atmosferski pritisak. Nakononiatanja malog
otvora precnika d vazduh poCinje da istice u atmosferu, a pri tome temperatura
 Stacionama ift/call/a kroz male otvore i naglavke 225

vazduha se ne menja. Odrediti vreme za koje ce se klip zaustaviti. Poznate

veliCine su: D, d, H, G, t, R, J.1, Pa'
REfENIE U toku isticanja vazduh je pod kanstantnim natpritiskam
Pm == 4G I D2'IT == canst. 5to data isticanje cini stacionarnim.
Gustina vazduha je p == (p a + Pm) I R(273 + t). Kako je t=const, to
je i p=const, pa je zato vazduh nesti51jiv. Pratok vazduha
shadno izrazu (2.5.2) iznosi Ii" == J.1d 2 'IT /4· ~2 Pm I p. Konacno, iz
jednaCine stacionarnog isticanja V == VI', dobija se vreme za koje
ce klip da zauzme novi ravnoteini polozaj:

T==~ == (D)2~Pa+Pm
d,).L
fl
V J.1.JR(273+t) d, Pm . Slika P.2.5-7

Problem 2.5-8. U polozaju prikazanom na slici na ldip hidrocilindra, teiine G,

pocinje delovati sila F konstantnog intenziteta. Tada se u klipu, zbog povecanja
pritiska, otvara ventil V i ulje kroz cevi-kanaIe izbdene u Idipu i klipnjaCi pocinje
strujati laminarno. Odrediti vreme za koje ce kIt) G F
pod dejstvom sile F da se spusti - zauzme no' i
ravnoteini polozaj. Trenje klipa i klipnjace 0
zidove cilindra zanemariti. Poznate veliCine su: G;
F, h, fl, D, d, t, Do, p, v, S",Sk'Sv'

REfEN,fE: Trazeno vreme je

H
T == D -zDg (H _h)A[JC32~1)2 +2ACE.+ gH) _ 32~tJ-l,
Z

d d P d
pri cerou su:
2
A==Su+sk+Sv+1 , p=4(F+G)/(D -D;)'IT.
SlikaP.2.5-8
226

2.6. ISUCANJE 1'ECNOSTli KROZ VELIKE OTVORE

2.6.]. PlC'ot@k tecJnosti kroz vellikn otVO>ll". Zapremilllla teclIlll{])s1i:li koja iistekne
kll"o:ll veRiki ohm" :Ila vreme Imjegovog otv:ar;lmja
Pod velildm otvorom podrazumeva se onaj otvor kroz koji tecnost istice i kod
koga je profil brzina promenljiv po visini otvora. Promena brzine, po visini otvora,
opisuje se funkcianalnom zavisnoscu v:= cp.j2gz, 11 kojoj je z vertikalna koordinata
od elementa povrsine do nivoa slobodne povrsi tecnosti, a graficka interpretacija
ave zavisnosti prikazana je na sL2.6.1a. S obzirom da je profil brzina po visini
promenljiv, to se protok hoz
otvor ne moze odrediti izrazorn
(2.5.2), jer on vazi za male
otvore. Zato se veliki otvor deli
na veliki broj malih pravo-
ugaonih otvora. Proizvoljno
12abrani mali otvor sirine x(z) i
a) Vo visine dz, leoji se nalazi na dubini
b)
z U odnosu na nivo slobodne
SliIm 2.6.1
povrSi tecnosti, ima brzinu
v=qJ·bgz povrsinu dA:= \jlx(z)dz. Prema tome, protok hoz elementarnn
povrSinu je
d~' := V· dA := fJ..j2gzx(z)dz. (2.6.1)
Nakon integraljenja, po koordinati z, dobija se ukupni protok hoz veHlei otvor
(, := fJ./ii f"2 i-; x(z) dz . (2~6.2)
"1
Ovde treba napomenuti da je koeficijent protoka ispred znaka integrala, jer je
pretpostavljeno da je po visini otvora fJ.=const. Ova pretpostavlea je potpuno
opravdana, jer je promena ovog koeficijenta po visini otvora zariemarljiva. Za
odredivanje protoka hoz veliki otvor potrebno je poznavati funkcionalnu
zavisnost x(z). Ova zavisnost za konkretan veliki otvor odreduje se iz jednaCine
konture leoja oivicava veliki otvor.
U slucaju da je pre isticanja veHlei otvor zatvoren, tada je interesantno znati
koliCinu tecnosti koja istekne hoz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja
poklopcem koji se krece - otvara brzinom Vo- U tn svrhu posmatrace se poklopac
u proizvoljnom polozaju otvorenosti (v. s1.2.6.1b) odredenom koordinatom y.
Protok hoz trellutno otvorenu povrsinu velikog otvora, prema izrazu (2.6.2) je
V(y) := ~L.J2i fhh+Y .r; x(z) dz. (2.6.3)
Dalje, koristeCi diferencijalnu jednacinu isticanja dV = r7dt (0 kojoj ce biti vi'se
govora u Odeljku 2.7) i diferencijalni izraz za brzinupoklopca va := dy I dt, dobija
se zapremina tecnosti
H 1 .
V:= So -V(y)dy
Vo
(2.6.4)
 lStical?ie tecnostikroz /leilke O/vOTe 227

koja istelme za vreme otvaranja velikog otvora poklopcem. Isti postupak se koristi
i za odredivanje kolicine tecnosti kojaistekne kroz vdiki otvor za vreme njegovog
zatvaranja.
Problem 2.6-:10 Tecnost gustine p istice kroz veliki pravougaoni otvor sirine b i
visine a. Gornja i donja ivica velikog atvora nalaze se v
na visinama hj i h2 u odnosu na nivo slobodne povrsi =- :-h~ =========/~I='
tecnostL J .
a) Odrediti protok kroz veliki otvor. '1
2
am·
... . . .
-+_._--
;C
b) Kolika se greska pravi ako se protok kraz velilei
otvor odreduje leao protok kroz mali otvor. ->!II b ....,
RESENlE: a) Zamenom u izraz (2.6.2) sirine Slika P.2.6-1.1
pr'avougaonog otvora x(z)=b=const dobija se protok kroz veliki otvor
-2., h ~(h3/2
Ii' -3t-"-'V.lg 2
_ h13/2 ) • (1)
b) Kada se pravougaoni otvor smatra maliin tada se protok odreduje izrazom
(2.5.2), koji se svodi na obHk
(2)
u kome je he = hJ + a 12 = 112 - a 12 - visina od tetista pravougaonog otvora do
mvoa slobodne povrSi tecnosti. Ako se protok kroz veliki otvorodreduje
pribliZnim izrazom (2), a ne tacnim (1), tada se pravi odredena greska koja ce
OVOID prilikom biti odredena. Izraz za protok (1), posredstvom geomehijskih veza
izmedu visina, moze da se napise u nesto drugacijemobliku,i to
fi'={J.lbJ2i[Che+I)3/2_Chc-I)312] . (3)
Izraze u malim zagradama moguce je razviti u binorn~r red;jer je a/2he < 1, .pa
sledi " .. ,. .,... _.. .

(he +f)3/2 = h;/2 (1 + 2~c )3/2 = h;I2[I+i(2~e )+~{2~Ql2_}8(~ic;3'+... J

(he _f)3/2 = 11;12(1- 2~ )312=h;I2[1-~(2; )~~(2~ )2+'48(~~;:).3"~';"'Jl,
c lc ", . , C'" . .' c
pri cemu se razvoj u red ogranicio na cetiri clana. Zamenom hinomnilrtedova u
izraz (3) sledi izraz za protok
. ~rll- 961 (/1)
V = flab" 2ghe
a 2J-
,
e ,
iz kojeg se, shodno izrazu (2), dobija veza izmedu protokakroz veliki i mali otvor
.!-::::
V;u
1_.l-.(.E.-)2,
96 he
(4)

Iz izraza (4) sledi da je uvek Ii' < r:'M' odnosno da jeprotok kroz otvoikada se on
tretira velikim manji od protoka kada se on smatra malim, a sto je i normaino, jet
je prafil brzina kod malog otvora ravnomeran po visini i ziito .daje veti protok.
Greska koja se pravi kada se veliki otvOt smatra rna lim, i kada se protok odreduje
izrazom (2), zavisi od dubine na kojoj se otvor nalazi, tj. od odnosa he / a. Za
228 .Islicanje tecnosli !croz velilce oNore

vizuelnu interpretaciju greske posluziee

1.00
J Greska
I
dijagram sa sl.P.2.6-1.2, koji je nacrtan

/ ~---
0.99 uz pornoe jednacine (4). Sa dijagrama je

0.97 1
a~~h"} jasno uocljivo da je pri odnosu
he / a =1/2 najveea greska i ona iznosi
1/ (VM - V) IT/M = 4,2%. Dalje, kada je
0.96 I greslea 1 %, tada je odnos he / a =1,021.
0.95 -
0,5 1.0 1.5 2.0 2.5
l~ 3.0
Dakle, vee pri mabin odnOSlma he / a
hda veli/ci otvor se moze smatrati /cao ma4 a
Slika P.2.6-1.2 protok kroz otvor se moze odredivati
izrazom (2).
Problem 2.6-2. U vertikalnom zidu nalazi se veliki otvor kroz koji istice tecnost.
Odrediti protok kroz veliki otvor ako je on oblika:a) pravougaonika, b) trougla sa
vrhom okrenutim prema gore, c) trougla sa vrhomokrenutim lea dole, d) kruga, e)
elipse if) ako je protocna povrsina smestena izmedu dva kruzna luka i slobodne
pavrsine. Poznate veliCine su; a, b, R, h, H, j.l.
RES.I:!.)VJE: Protak kraz veliki otvor odreden je integralom (2.6.2). U ovaj izraz
treba, za navedene velike otvare, uvrstiti zavisnost x(z) i nakon toga pristupiti
resavanju integrala.

;fT~'J~fi~·M~"~·-·~-~"~-af~~ ::~f:{~Ji(~r
a) b) c) d) e) f)
Slika 2.6-2.
a) Za pravougaoni otvor je x(z)=b=const, pa je protok
i
V = J.lbv'2i[ (h + H)3/2 - h 3/2 ]. (1)
b) 1z slicnostitrouglova (z -h),I H == x / b sledi x = (z-h)b / H,paje pIotok

V == j.l ~. fiif:+ (z-h).[;dz:= 2j.l ~ fii[ich+H)5/2 + 15 h 5/2

2
-~Ch+ H)3/2 ].
H
(2)
c) KoristeCi vezu iZllledu promenljivih x=(h+H-z)b/H,dobija se protok
V = 2j.l~v'2i[~(h+H)5/2
H 15 +1.
5 h5/2 '_1..(h+H)h
3 .
3/2
]
. (3)
d) Posredstvom jednaCine kruga CR _Z)2 +(x / 2)2 = R2, dobija se protok
V == 64 C 5/2
lSj.l"l/gR . (4)
2 2
e) KoristeCi jednaCinu elipse (b - z)2 / b + (x / 2)2 / a = 1 sledi protok
V = 64
IS j.lQ
b3/2 r
"g. (5)
f)
(6)
 kticanje tecnosti hvz ve!ike oNore 229

U delovima zadatka d) i e) sa x je oznacena ukupna sirina odgovarajuceg malog

otvora.
Problem 2.6-3. Odrediti protok kroz veliki otvor, ako se on sastojiod trougla i: a)
pravougaonika, b) trougla i c) parabolicke povrSine. PoZ'nate velicine su: a, b, h, H,
).1.

RESEN1E: S obzirom da se povrsina velikog otvora sastoji od dye povrSine: donje

- trouglaste koja je ista za sva tri velika otvora i gornje koja je za svaki otvor
razliCita, to ce ukupni protok kroz veliki otvor biti V = Vi + V2 , pri cemu su protoci
Vi - kroz donji i V2 - kroz gornji deo povrsine. Protok kroz povrsinu donjeg otvora
je isti za sva tri velika otvora i, prema izrazu (3) iz zadatka (2.6-2), iznosi

Vi == 2~L fJ2g( 125 (b +h +H)5/2 +~(b + If) 5/2 - tCb+h + H)(b+ H)3/2 ].

;~~~~;o~£i::~~~]n~;£~;!~=~ -);t~-:::--=:=:~~=:-~~:~:c::r
kroz veliki otvor, jer je Ti" == Vj +Ti"2' H X! .-1..
a) Protok kroz pravougaoni otvor, prema
izrazu (1) iz zadatka (2.6.2), iznosi h
r/2 t
= ~w.j2g[ (H +b)3/2 _b 3/2
j.
b) Protok kroz trouglastu povrsinu, c)
a) b)
odreduje se identicnim postupkom kao i
Slilm 2.6-3
u zadatku 2.6-2c i iznosi
]/2 === 2).1 ; [ ~(b + Hi/2 + 15 b 5/2 -%(b + If) 3/2 ].
2

c) JednaCina parabolickog otvora glasi: z = b + Hx 2 I a 2 , pri cemu su koordinate z i

x oznacene na s1. P.2.6-3c. KoristeCi oyu jednaCinuiizraz (2.6.2) dobija se protok
kroz veliki ot-vor oblika parabole
. ~fb+H
V2 ==).1V 2g b
r ~
vzx(z)dz=).1v 2g.Jij
a ·fb+H ~ .
bvzCz~b)dz

==).1/2i ki [(2z-b)v'z(z-b) -b 2 InC-Jz-b +.Jz)ll:+H

=~ ;v'2gH[C 2H +b)v'fJ(b+H)-b21n(~1+ ~ +J¥")].
Problem 2.6-4. Teenost istiee kroz vertikalni veliki kruZniotvor poluprecnika R,
koji se nalazi na visini h ad mvoa slobodne povrsi
teenosti.
a) Odrediti protok kroz veliki kruzni otvor za sledece
podatke: R =1m, h =5m i ).l == 0,62. ·-.... x
b) Kolika se greska pravi, pri proizvoljnom odnosu fJ/R,
ako se protok kroz veliki kruzni otvor odredujekao
protok kroz mali kruzni otvor. Slika P.2.6-4.1
230 lSlicallje lecllosli/croz wilke oiJ;Oi"e

RESENfE: Protok kroz diferencijalno malu povrSinu kruznog otvora sa s1. P.2.6-
4.1 je dr/ = fJ.~2gz 2xdz. Veza izmedu koordinata x iz nalazi se iz jednaCine kruga
2
x + (R +h - Z)2 = R2, i glasi x = ~(z - h)(2R + h- z) , pa ce protok kToz veliki otvor
biti
(1)
Kako integral u izrazu (1) nema eksplicitno reilenje, to ce se njegovo resenje
potraiiti numericki, pri tome ce se usvojiti korak integracije k=0,1, a samlin tim
broj koraka je 2n=2R / k. Nalazenjem vrednosti podintegralne funkcije
Y i = f(zi) = Jz; (Zi -h)(2R +h-zi ), (i=0,1, ... 2n),
u kojoj je Zi = ik, i primenom Simpsonove metode za numericko resavanje
integral a dobija se resenje integrala

1= Sh
h+2R k[
f(z)dz~3 YO+4(YI +Y3+"'+Y2n-l)+2(Y2 +Y4+··'+Y2n-Z)+Yz n =3,812
1

sa kojim protok kroz veliki kruzni otvor iznosi V = 2fJ.fii 1= 20,94 m3 / s.

b) Za kvalitetnu ocenu greSke, koja se pravi kada se veliki otvor smatra malim,
integral u izrazu (1) trebaelegantnije reSiti, pa zato numericko reSavanje ne
dolazi u obzir. U cilju kraceg zapisa uvocli se koordinata tezista kruznog otvora
H=h+R, i smena promenljivihy = H - z, sa kojima se izraz (1) svodi na oblik

V=2fJ.J2i e R
.jH-yJR 2 _y 2 dy. (2)
Jasno je cla kada osnovni integral u izrazu (1) nenia eksplicitno resenje d? ga
nema ni integral u izrazu (2). Integral u izrazu (2) se ipak, priblizno, moze resiti,
razvojem funkcije ~ H - y u red. Kako je y / H :< 1 to se ova funkcija moze razviti
u binomni red
~ r;:;
Y 1/2
-yH-y=vH(l-H)
r;:;[
1Y 1 Y 2 3 y 3
=vH l-ZH-g(H) -48(H)
]
+.....
Pre konacnog resavanje integrala zadd3ce se same tri CIana binomnog reda,
uVeSce se i nova smena y= Rcoscp, pa se reila~anjernilltegra.la (2)dol::iija
. r;;-;;SR[ 1- lyH-gCH)
V"" 2fJ..v2gH
1 Y 3J /2 2
vR - Y dy
-R
Z
'2
= 2~L~2gH R2 f; (sin 2 cp- 2~ coscpsin2 cp- 8:Z COSZ cpsin2 cp) dcp
r;:;-:-;;
= 2fJ..v2gH R
2[ 21 cp -4"sm2cp-;-
1, 3R.2 <:p 1 . lin
2H 3sm cp- 8H2 (8- 32 sm4cp) J °
R 1 .

r;' = fJ..~2gH R 2 n[1 ~(B..)2 ] (3)

32 H
Ako se protok odreduje po izrazu (2.5.2) koji vazi za mali otvor tada je protok
~VJ = 1l~2gH R 2 n. Prema tome, iz jednacine (3) sledi veza izmeduprotoka kroz
veliki i mali kruzni otvor
 .istjeanje tecnostih'Oz vdike otvore 231

(4)
0.99 -1----..-4-----1

Kao i pri analizi dobijenog rezultata za .0' 0.98 + I ' - - - j - - - / - -__-H

gresku kod pravougaonog otvora u ."" '"
0.97
zadatku 2.6.2 (izraz (4», tako se iovde
0.96 +---I---+----+------t----1
zakljucuje da je protok kroz kruzni.
otvor koji se tretira kao mali veti od 0.95 - 1 - - - + - - j - - - + - - - - - - t - - - - 1

protoka kroz otvor koji se tretira kao HIR

veliki, a to iz razloga razlike u profilima SHka P.2.6-4.2
brzina, sto je ranije vee objasnjeno.
Izraz (4) ima graficki prikaz dat na s1. P.2.6-4.2, sa koje je jasno uoCljivo kolika je
grdka za proizvoljni odnos HIR , koja se pravi kada se veliki kruzni ot\Jor smatra
malim. Najveca grdka se pravi kada je odnos HlRo=l i ona iznosi 3,1 %. Pri
odnosu HIRo=l,768 greska je 1%. Prema tome, zaldjucuje se (sHeno kao i kod
velikih pravougaonih otvora) da se cak i pri malim odnosima HIR veliki humi
otvormozesmatratimalim i tad a se protok odreduje leao ri'M = J.!J2gH R 2rc.
Problem 2.6-5. U vodotoku se nalazi brana - siroka vodoslivna pregrada, duzine
b, preko koje se voda sliva. Visinska razlika izmedu nivoa slobodne povdi vode,.
ispred brane, i zida pre grade je H. Odredjti pri kojoj visini h vodenog toka na
pregradi ce protok biti maksimalan,
a potom odrediti i koeficijent
H
protoka ako je poznat brzinski
koeficijent cp.
RESENJE- Koristeci, za preseke
ispred vodosliva i na samom
vodoslivu, jednaCine Bernulija i
Slika 2.6-5.
kontinuiteta (vA == voAo); te uvodeci
umesto nepoznatih veliCina ~ i Ao brzinski koeficijentcp = [~+ 1- (A lAo) 2 r 1/2,

dobija se izraz za srednju brzinu strujanja na vocloslivu .v == cp J2g(I{ .:.. h) . Prema

tome, protok preko pre grade je V = cpbh J2g(H -:--h). PrimenjujuCi uslov ekstrema
av /ah =0, dobija se visina na prelivu h =2H/3, pri kojoj protok ima
maksimalnu vrednost. DalcIe, protok na prelivu je
V=2c cpbH J2gH = mbfrJ2gfI ,
3"\13
pri cemu je ovde In = 2cp /313 koeficijent protoka~.J(.6dpreliva koeficijentprotoka
se, za razliku od prethodnih zadataka, nesto drugacije definise, a to iz razloga
primene sto jednostavnijeg izraza za protok. U ovomslucaju koeficijent protoka,
osim koeficijenta brzine i kontrakcije, obuhvata u sebi i greSku koja se pravi kada
se protok racuna prime nom pojednostavljenih izraza.
ProDlem 2.606. Veliki pravougaoni otvor u kosom zidll, nagnutom pod uglom
ex. = 60° prema horizontali, otvara se poldopcemkoji se laece konstantnom
232 lSticanje tec"ilosti kroz veltke otvore

brzinom vo. = 20cm! s. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za
vreme njegovog otvaranja. Dati su padaci: a =2m, b'= 1m, h =3m, Pm =2 kPa.
RESENJE- Pri otvaranju velikog pravou-
gaonog otvora, u proizvoljnom trenutku
vremena, poIozaj poklopca odreden je
koordinatom x. S obzirom da je element
trenutno otvorene pravougaone povrSine
dA = b . dz ! sina., to ce trenutni protok,
shodno iznizu (2.6.3), biti
. b h+ ~~I +asi~a.

Vex) = J-lfii-·-
sma. f ..Iz dz =
h+ p; +(a-x)sino.
p

2 r;;-- b
=-3 ~hI2g-.-
sma.
{IPm .
(H-+asma.)
pg
3/2
-

Slika P.2.6-6
- [ h+ p; +(a-x)sina.
p ]3/2 lJ
ZamenjujuCi ovaj protok u izraz (2.6.4) dobija se zapremina vode
2 fl b.j2g { Pm
Vo sma. pg
. 3/? 2 Pm 5/2 Pm .
V =-3 - - . - (-+h+asma.) -a+-5-·-LC-+h)-C-+h+asma.)
sma. pg pg
r5/2 l}J =57,3111
3

1z dobijenog rdenja za isteklu zapreminu vode u slucaju da je zid vertikalan

(a. = 90°) dobija se zapremina V(a. = 90°) = 58,4m 3 •
Prolliem 2.6-7. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se ofvara
poklopcem cija je brzina Vo = 1 em! s. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz

H " -:?_--=--- ;r--= ::~:a~~~~ naak~ol:ei ~O!O~~~e.k~ea~~

Vo su podaci: H=2m, h=i,5m, a=im,
h J-l= 0,62.
RESENJE':~)Polozaj trellUtne citvore-
nosti poklopea odreden je koordinatom
y (s1. P2.6-7b). UvrstavajuCi izraz
a) ~)
x = (z - H) aIh, dobijen iz odgovarajuce
Slika P.2.6-7
slicnosti trouglova, U izraz (2.6.3); a
potom sve to u izraz (2.6.4), dobija se zapreminavode koja istekne kroz veliki
trougaoni otvor za vreme njegovog otvaranja
V =.1. fh[J-lE. fiifH+y (z- H)..Iz dZ] dy
Vo 0 h fl

= 4J-lfii ..!!.....[.l (H + h) 7/2 - ~ (H + h)5/2 + -±... H7!2 +~ H 5/2 ] = 170. 7m3 •

hvo 35 b· 105 15 .
b) KoristeCi potpuno identican postupak leao i u zadatleu pod a) dobija se
zapremina
 .istieanje teellosti !croz ve/ike otllore 233

r;:;-:: a [ 1 5/2 hN . 7/2 8 7/2] 3

V=2).l'l/2g !tvo 10S(8H+lSh)(H+h) --3-(H+h) -lOSH =363,7m.

PrOD/em 2.6-8. U vertikalnom zidu nalazi se trougaoni veliki otvor koji zatvara
poklopac. Kada se poklopac kre6e konstantnom brzinom Vo =SOmm/ s, odrediti
zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja, aka
se poklopac kre6e: a) s desna na leva i b) s leva na desno. Dati podaci su: a=1m,
h=1m, H=1m, ) . l = 0 , 6 2 . , 'C7 .

RESENJE: a) Trenutni po1ozaj H

=============
-c----·----·-------f
I
poklopca, pri njegovom kretanju s ZI
desna na levo, prikazan na sLP.2.6- (b) Vo •

8b odreden je koordinatom y. Za h ...J.

trenutno otvorenu povrsinu otvora,

posredstvom slicnosti trouglova,
vaie re1acije izmedu promenljivih a) b)
Slika P.2.6-8
x=*[z-CH+h-i;;)] i y=*i;;.
Uvrstavanjem ovih veza u izraze (2.6.3) i (2.6.4), cobija se zapremina
V = r-l{~LJ2i
o Vo
fh+H-t;,
h+H [z- (H +h -i;;].Jz dZ}-,a di;;
.1

=: 2).l fii
Vo
(E.)2~
h llOS
~[(H +h) H7/2]_1..hCH +h)5/2
15
7/2 _
6
+h)3/2} =: 12.1m3 .
.
+~(H
b) Pri kretanju poidopca s leva na desno treIlutno otvorena povrsina velileog
otvora ima oblik trapeza. Zato se ova povrSina deli na dYe, i to trougla i
pravougaonika, i kroz njih se nadu trenutni protod primenom izraza (2.6.3); a
potom se shodno izrazu (2.6.4) dobija
V = 2 f2i (E.)2lf ~[3-S('~'lJ(H +h) 7/2 +1.. hH 5/2 +~(!!-i(H +h)3/2 +
).l Va h 105 a IS· 6 a· .

+l~S H7I2[ 1 +(%)2 ] +125 [ (~)2 -1]H(H+h)S/2 } =:

3
27,45 m .

ProD/em 2.6-9. U vertika1nom zidu na1azi se veHki otvor koji je zatvoren

poklopcem. Pri kretanju poklopca konstantnom brzinom Vo velilei otvor se otvara,
a tecIlost istice iz rezervoara. Odrediti zapreminu tecnosti leoja iste1me kroz veHlei
otvor, za vreme njegovog otvaranja, ako je velilei otvor oblika: a) pravougaonika,
b) romba, c) troug1a i d) trapeza. PozIlate ve1icinesu: a, b, h, H. ).l, vo'

a H a H

h h

a) b) c) d)
Slilw P.2.6-9
234 .lstieanje teCizostibvz /Je!ike o/vore

RESENJE' Za odredivanje zaprernine tecnosti koja istekne kroz veliki otvOT za

vreme kretanja poklopca, preko velikog otvora, koristi se, za sva cetiri slucaja,
postupak dat u Odeljku 2.6.1, sprovodenjem kojeg se dobivaju zapremine:
2" ~g
a) V = E-_rV_L.i5[CH +11)312 - [-J3/2].
3 Vo

b) V 1
= ~111~ {i[CH +h)5/2 _H5/2]_hH3/2} .

c) Ukupna zapremina koja istekne kroz veliki otvor je V = r~ +V2 +V3' pri cemn
su: VI - zaprernina tecnosti koja istekne kroz gomji deo trougla za vreme njegovog
otvaranja, V2 - zapremina koja istekne kroz donji den trougla za vreme njegovog
otvaranja, i V3 - zapremina koja istekne kroz gomji den trougla (visine h osnove
a) za vreme otvaranja donjeg dela povrsine. Ove zapremine su:
v:I = ~ 1J..fii !!:..{3(H +h)7/2 +711H 5/2 -7 H(H +11)5/2 +4H7/2} ,
105 Vo h

V2 =
2 fJ..J2i ba { 105
Vo
8 7/2 2 512
CH +h+b) -15CH +h+b)(H +h) -

-tCH +h+b)(H +h) 3/2 b +%CH +h)5/2 + ~S CH +h)7/2},

V =
3
2
15
fl.fii abh {3(H +h)5/2 +2H512 -SH(H +h)3/2} .
Vo

d) Ukupna zapremina koj a istekne kroz veliki otvOt je V = VI + V2 + V3 , pri cemu

su istekle zapremine: VI - kroz trougao za vreme njegovog otvaranja, V2 - <kroz
pravougaonik za vreme njegovog otvaranja i V3 - kroz trougao za vreme otvaranja
pravougaonika; i one iznose

VI 1~ ~l~ Cf)2{t[C[-J+h)7/21-hH5/2-th2H3/2},
2
"i:"g b [CH+h)3/2 _[-J3/2],
V = 31 "r-VL.i5
2
Vo

V =_iyfii ab[CH+h)5/2_ H 5/2_1 hH 3/2J.

3 15 Vo h 2
 235

2.7. KVAZliSTACIONARNA ISTICANJA NESTISLJIVOG FLUIDA

2.7.1. KvazistacioIDial:'na istkallllja itecJm@stft pJri pillllljeJmju iii

pr3zJmjenju l'eZelt"V@dl!I'dl! radicliUh @Miks
Nestacionarno isticanje nastaje ako se iJ'tictmje vr,fi It prislIJ'tvu promenljivog
pof/a pritiska, koje izaziva vremensku promenu brzine strujanja, odnosno protoka.
Medjutim, za izvesnu klasu problema, kao sto je to slucaj pri punjenju i
prainjenju rezervoara fluidom, stvarne " trenutne promene brzine strujanja su
male sto dovodi do toga da se u laatkom vremenskom intervalu stvarno -
nestacionarno strujanje moze smatrati stacionarnim. Ovo za posledicu ima da se
za opisivanje strujanja mogu lcoristiti jednacine jednodimenzijskog stacionarnog
strujanja - jednaCine Bernulija i kontinlliteta. Ovako nastao model strujanja
naziva se kvazlstaciol1amo J'trujal1je. Kod tecnosti koje se nalaze u rezervoarima
kvazistacionarno isticanje nastaje zbog promenljivosti nivoa tecnosti koje je
izazvano punjenjem iIi praznjenjem rezervoara. NajceSce se pri kvazistacionarnom
(nestacionarnom) isticanju tecnosti zeU znati vreme punjenja ili praZnjenja
rezervoara. Da bi se odredilo ovo vreme posmatrace se rezervoar sa s1.2.7.1
proizvoljnog oblika i promenljive povrsine A(z) po visini rezervoara. U pocetnom
trenutku vremena (t=O), nakon otvaranja ventiIa VO i V, nastace istovremeno
punjenje rezervoara protokom Jio i p_raznjenje promenljivim protokom rj(z). Od
odnosa protoka Vo i V(z) zavisi da Ii
se rezervoar prazni (VO <V(z»), iIi se Va
puni (Jio>V(z)). U opstem slucaju,
u toku kvazistacionarnog isticanja
pritisci iznad nivoa tecnosti II
rezervoarima Pj i P2 zavise od
koordinate z. Ova koordinata moze
da se bira proizvoljno, medlltim,
postavljeni zadatak se najlakSe
resava ako z predstavlja visinskll
razliku izmedu trenutnog nivoa
tecnosti u rezervoaru (1-1) i nivoa
(2-2) gde se vrs} isticanje. SIika 2.7.1
U daljem tekstu razmatrace se sIucaj praZujenja rezervoara sa 81.2.7.1
(V(z) >r7o) od visine h2 do visine hj' Tada za kvhzistacionarrio isticanje vazi
diferencijalna jednaCina
d-V-=-rj-u(-z)-dt-=-[V-·(-z)---Vo-l~dt""""
1""""'1

(2.7.1)
u kojoj su: dV = -A(z)dz elementarna promena zapremine tecnosti u rezervoaru,
a znak minus je zbog smanjenja koordinate z u toku praznjenja (odnosno dz<O);
A(z) je povrsina poprecnog preseka rezervoarariamonutnom. nivou tecnosti;
Vu(z) je ukupni protok tecnosti kroz trenutnu povrsinu A(z); V(z)je ukupni
trenutni protok tecnosti kroz cevovod i Vo je dotok tecnosti. Iz Bernulijeve.
jednaCine postavljene za preseke 1-1 i 2-2, koja glasi:
236 Kvazistacionarna isticanja

2? ..,
PI . VI Pz vi(z) . ! v;(z)
- + g z + - = - + - - . +(r +r +r +A.-)---
p 2 P 2 '-.J" 'ok d 2 ' "'v
zanemarivanjem brzine VI u odnosu na brzinu V z (z), jer je povrsina poprecnog
preseka trenutnog nivoa tecnosti po pravilu mnogo veca od povrsine poprecnog
preseka cevi kroz koju se vrsi praznjenje, i mnozenjem sa povrSinom 'd 2 rc /4,
dobija se ukupni protok tecnosti kroz cevovod
, d rc 2
I
PI - Pz
V(z) = fJ.-4-~2g(z+--;;-g-) (2.7.2)
U jednaCini (2.7,2) sa fJ. oznacen je koeficijent protoka, koji za posmatrani prosti
cevovod iznosi fJ.= (I;;u +Sk +Sv +A.~+1)-1/2. Koejicijm/ protoka (iii koeji"cije/'Zt
iJ'ticanja) govori 0 gubicima eJZergije i izrazava ko!t!co je s/Jlamiprotok man]l od teo-
rijskog. Teorijski protok je protok ideaIizovanog strujanja - stujanja bez gllbitaka
energije. po svojoj fizickoj sustini koe£icijentprotoka mora da bude manji od
jedan (fJ.<1) zato sto su gubici u cevovodll uvek prislltni. NajveCi uticaj na
koeficijent protoka ima geometrija cevovoda i ugradene armature, dok rdim
strujanja veoma malo utice . .00 koejicijenta pr%ka, u principll, dolazi J'e uvek
primenom energijskih (Bemu1ijevzlz)!ednacina l/etilZaCina kontlizuite/a, Koriscenjem
diferencijalne jednaCine isticanja (2.7.1) i izraza za protok (2.7.2), i posle
integraljenja ove diferencijalne jednacine dobija se vreme praznjenja rezervoara

T
= 4
r;:-
fil, A(z)
~.
dz
(2.7.3)
f.Ld 2 rc.y2g h
I z+ PI-Pi
pg

Opisani postupak u potpllnosti vazi i za punjenje rezervoara sa s1.2.7.1 od

visine hI do visineh 2 , s tim sto diferencijaina jednaCina isticallja ima oblik
dV = A(z)dz = [VO -V(z)] dt.
U slucaju kada istice gas gustine p, koji se smatra nestisljivim fluidom, kroz
mali otvor - procep povrsine poprecnog preseka A i koeficijeilta protoka fJ., iz
prostora pod pritiskom PI u prosto! pod pritiskom P2 (pz < PI) protok fluida se
odredllje izrazom

Ir/=fJ.AJ%cPI-Pz) j.
Ako se isticanje vrsi kroz slozene cevovode, kojiimaju veti broj cevnih deonica,
tada je svrsishodno koristiti ekvivalentlli koeficijent otpora cevovoda Ce iIi
ekvivalentnu karakteristiku cevovoda Ke' U tom slucaju Bernulijeva jednaCina za
nivoe 1-1 i 2-2, prema izrazima (2.1.100) i (2.1.101), glasi:
- P2 ) = 1. C V Z =K V 2 •
g( z + PI pg ·2 e. e.

Poredenjem protoka koji se dobija iz ove Bernulijeve jednaCine i protoka po

izrazu (2.7.2) sledi veza izmedu koeficijenta protoka i ekvivalentnih veliCina
koeficijenta otpora i koeficijenta karakteristike cevovoda
 Kvazistacionan1a/titicCmja 237

CI 1.
(2.7.4)
L~=A~'
U izrazu (2.7.4) A je povrsina onog poprecnog preseka cevi zakoji je odredena
vrednost koeficijenta Ke'

Problem 2.7-1. U cevovodima prikazanim na slici P.2.7-1 poznati su precnici cevi

d i i ekviva1entni koeficijenti otpora c i (i=1, ... ,7). Odrediti koeficijentprotoka
cevovoda prikazanog: a) na s1. P.2.7-1a, b) na s1. P.2.7-1b. Poznate velicine su:
d j = 50mm, d 2 = 40mm, d 3=50mm, d 4 :::: 40mm, d s:::: 60mm, d 6:::: 70mm,
d 7 =lOOrnm, c j = 9,c 2 =4, c 3 =9, c 4 = 5, c 5 =6, c6 =7, c 7 =4.

RESENJE: Zbog lakSeg pisanja, uvode

se oznake Ai = di2 rc 14 za povrsine
poprecnih preseka cevi i Vi (i=1, ... ,7) za
odgovarajuce brzine strujanja.
a) Postavljanjem jednaCina za hidra-
ulicld paralelne grane
v~ V~ v; v;
C1 2- : : c2 "2 ; C3 "2 = C4 "2 ;
2 2 2 2
VI Vs V3 ~
C1 "2+cs"2 = C3 "2+ C6 2
a) b)
jednaCina kontinuiteta
SlikaP.2.7-1
Til + V2 :::: Vs ; V3 + V4 :::: V6 ; V5 + f/6 :::: V7 ,
i Bernulijeve jednaCine gH= Cj V12 12 +csv; 12 +c7v; /2, te eliminisanjem brzina VI
(i=1, ... ,6), dobija se brzina \/7' koja pomnozena povrsinom poprecnog preseka A7
daje ukupan pratok tecnosti V7 :::: fl7A7~2gH. U izrazu za pratok, koeficijent
protoka odreden je izrazom

\
jednaCina kantinuiteta V3 :::: V6 = ri 4 + V5 i r~ = V~ == v;. +V; ,. i Bernulijeve jednaCine
gH=c1v{ 12+c2vi 12+c7 v; 12; te odredivanjem brzine v 7 ' dobija se ukupan
protok tecnosti r/7 = fl7A7 .J2gH, pri cemu,ie koeficijentprotoka

fl7 =[C1 +C2 (A

2
~jaA3)2 +C7(~:)2 T/2 =0,289,
238 Kvazistacionarna isticanja

gde je konstanta .. .
J
~
--'--A3----------"-2·------:::C
A3 2
a= CZ / C3 +C4 ( r-;-) +C6 (y)
A4 + AS V C4 / C5 6
U oba razmatrana slucaja koeficijent protoka znatno jednostavnije moze da se
odredi primenom izraza (2.7.4). Naime, uvodenjem karakteristika Ki = ci /2A;2
(i=1, ... ,7) a potom i ekvivalentne karakteristike cevnog sistema:
(I ll/2 1 lI/2}-2
a) Ke =ll ( k + kr2 +Ks J +l Ck+ K)-2 +K6 J +K7'

1 f 1 r
1 -2 lJ-1/21-Z
b)
l
K e =K1 +lJK;;+ K 3 +(JK.:+Fs) +K6 J +K7'
koeficijent protoka ce bid iJ.7 == 1/ A, J2Ke •

Problem 2.7-2. Cilindrieni rezervoar prazm se kraz nesimetricni slozeni cevovod.

Odrediti: a) ukupan promenljivi protok isticuce tecnosti; b) vreme praznjenj a
rezervoara; c) vreme prainjenja rezervoara ako je on sa gornje strane zatvoren i
ako na njemu ima mali otvor precllika do i koeficijenta protoka iJ.o' kroz koji
ustrujava vazduh gustine PO" Paznate su sledece veliCille: D, d, do, dl' d 2 , I, 11' '2'
h, H" SIl,t:k'~v,S"J>S"2,SR1,SR2 A., iJ.o,Po' p.
RESENJE: a) Kada su u pitanju
slozeni cevovodi, tada je zbog
kraceg pisallja pozeljllo uvesti
konstallte
z I
c=s,,+Sv+A. ,
d
II
cI =SRI +Svl +Sk +A."d+ 1 ,
I

C2 =SR2 +Sv2 +Sk +AT+ 1 , '2

2
Stika P.2.7-2 koje su karakteristike pojedinih
deonica slozellog cevovoda. Do koeficijenta protoka dolazi se iz Bernulijevih
jednacina
V 1
2 v2 v2 v
2
gZ=C-+C - gz:=c-+c - 2
2 12' 2 22
i jednaCine kOlltinuiteta za raevu V = VI + V2 , s tiin sto se za svaku referentnu
brzinu u slozellom cevovodu moze definisati brzinski koeficijent, odnosno koefici-
jent protoka. U razmatrallorn primeru postoje tri razliCite deomce, odnosno tri
razliCite referentne brzine, pa se mogu definisati sledeCi koeficijenti protoka
dZ 1 ~ 2 . --1
d 1Z +d2z iI~ . d . ~ +d
Z
1 11.-::
2
ra:
1
1l=[c+c1 C
dZ
,ff)
+dz 5.
2 --
1 Z , III =[c( Z ) +cll 2 'f-Lz =[c(
d
. 2
Z 2 --
) +c 2 J 2.
d
1 2 C
l
.
 Kvazistacionarnaisticanja 239

Ukupan trenutni protok tecnosti je V::::: J.! d:1t -j2gz, iIi V::::: V; +T72 :=

2
=(!-tA + fl2d;)1j;-j2gz . Iz dobijenihizraza za ukupni protok, oCigledno je da je
zbog kraceg pisanja prakticnije raditi sa ukupnim protokom koji. se ima u cevi
kroz koju protice celokupna masa tecnosti.
b) Iz diferencijalne jednaCine iSticanja dV:= Vdt ::::: - D;1t dz, sledi diferencijal
vremena
dt :::::

Posle integraljenja dobija se vreme prainjenja rezervoara

D2 fh+H dz D2 r,--;:; I.
T= 2 ~ h 1= 2 ~(vh+H -vh).
fld v2g
vz fld v2g
c) Pri spustanju nivoa tecnosti u oslobodenu zapreminu rezervoara vladace
potpritisak Pv' Tom prilikom vazduh ustrujava u rezervoar protokom

Va : : : flo din J:0 P v •

Istovremeno se rezervoar prazni sa protokom tecnosti V(z) = fl ~2g(Z- :;). s d:"

obzirom da su zaprerninski pratoci tecnosti i vazduha jednaki (Vo : : : Vez)) dobice
se promena potpritiska Pv = fez), koja kada se uvrsti u izraz za protok tecnosti
daje jednoznacnu zavisnost ove velicine od koordinate z. Konacno, ponavljajuCi
postupak dat u zadatku pod b), dobija se izraz za vreme praznjenja

T::::: 22D2 1+.fu(J:...d~)2 .(.Jh+H-Jh).

fld fii P flo do .

Problem 2. 7~3. Cilindricni rezervoar se prazni kroz dye cevi razlicitih duzina.
Odrediti: a) koeficijent lokalnog otpora ventila v2tako da koeficijenti protoka
oba cevovoda budu jednaki, b) vreme prainjenja rezervoara. Podaci: D:= 1m,
d::::: 50mm, H::::: 1 m, h:::: 2m, ho ::::: 0,5m, I;;u = 0,5,1;;,,\= 2,5, A::::: 0,02.
RESENJE: a) Iz Bernulijevih jednacina, postavljenih t=O ~_=;;..=;;..=;;..=_=_=_=_~_
za nivoe 0-1 i 0-2, slede izrazi za protoke t=t 0
. d 2n . d 2n H dz
VI::::: J.! I 4-j2gz ; V2 = fL2 -4-~2g(z-ho)' D
u kojima su koeficijenti protoka t=T z
u
1 Vl
flI::::: h =0,456, h
~1;;" +I;;v 1 + Ad + 1 -'-----'1~--_1t_---t--"->
1 a
fL2 = J"'u
r r
+",,,2
+~
h-h
0
I\.-d-+ 1
~fI
SHkaP.2.7-3
Iz zadatog uslova jednakosti koeficijenata protoka(fLi =fL2)' dobijaselcoe£icijent
lokalnog otpora ventila I;;v2 =: 1;;,,1 + AhO / d = 2,7.
240 Kvazistacionarna isticanja

b) Primenom diferencijalne jednacine praznjenja rezervoara

.. D 2 n'
dV = (Vj +V2 )dt = --4-dz,
dobija se diferencijal vremena
dt =_ ~2 dz.
fljd f2i .Jz +Jz-ho
Integraljenjem diferencijala vremena, racionaljenjem podintegralne funkcije
dobija se vreme pratnjenja rezervoara
T- D2 fh+H dz D2 fh+H(.Jz ~)d _
- fljd2J2i h .Jz+Jz-ho }J.jd2hoJ2i h z- z- 0 z-

= ~ 2D2f2i [(h+H)3/2 _h 3/2 -(h+H -ho )3/2 +(h-h o )3/2] = 66,5 s.

fl]d ho 2g

Pl"o/;/em 2.7-4. Cilindricni rezervoar u koji doticekonstantan protok fio prazni se

kroz nesimetrican slozeni cevovod.Odrediti vre:rhe za koje se rezervoar isprazni
do visine koja je za rastojanje a veca od ravnoteZnog nivoa vode u rezervoaru.
Poznate veliCine su: d,.,lp('y,.'('ri(i=1,2,3), d, D, I, h, fl, a, Su,(,y'(,k'v'O' p, Iv.
Vo . RESENJE- Uvodenjem koefi-
r<= cijenata
(=0" III . I
Tt---t'-=-"t'-ot.-~;?--".,·=~~. 0 V
c =(,U +(,y + Iv d '
H ----:--15--- ~
t=T - dz A
c] =SRJ +(;v] +(,k + Iv-j-,+ 1,
I
]

z
Cz =(;R2 +(,y2 +lv
d
+1, '2
2
. ...'~ 13
c3 =t;;R3 +i;;Y3 +(;k +lvd+ 1
3
i povdina poprecnih preseka
• d 21[ A d;21[ .
ceVl A = 4 ' i =-4- (z=1,2,3),
te koriscenjem . jednakosti
padova pritisaka u hidraulicki paralelnim granamapc] v; /2:::: pczvi 12= pC3v~ /2,
i jednacine kontinuiteta V =::: Ii; + Vz + V3 , iz Bernulijeve jednaCine postavljene za
nivoe 0-1, a koja glasi gz = cv 2 /2 +c]v; /2, dobija se koeficijent protoka
r l-ln
}J.=lc+c j ( ~ + A3 ~)2J'
Aj + Az cj I c2 c Ic J 3 .
,
odnosno ukupni protok kroz slozeni cevovod V(z) = fiAJ2gz. Koeficijent protoka
posmatranogslozenog cevovoda moze veoma jednostavno dase odredi i preko
koeficijenata hidraulickih karakteristika cevnih deonica kao
K =:::~, (i=0,1,2,3) ; Ke =::: Ko +(
, 2Ai v K ] <JK ,jK3
k-
+ ~ + ~ )-2 => }J.= AJ2K •
2
1
e
 Kvazistacionarna isticanja 241

1z uslova jednakosti protoka pri stacionarnom isticanju 170 == V(z == Ho), odnosno
u
kada je kolicina tecnosti kojadotice rezervoar jednaka koliCini tecilosti koja iz
njega istiee, dobija se ravnoteina visina teenosti u rezervoaru
1 4V
H =_(_0_)2
o 2g fUl 2 n
Iz diferencijalne jednaCine isticanja (2.7.1), koja glasi:
" D2n
[V(z) -Voldt:= dV = --4-dz,
i vazi za slucaj praznJenja sa istovremenim doticanjem tecnosti, dobija se
diferencijal vremena

odnosno integralni izraz

T := _ D2 fh+H dz
f1d2 J2i Ho+a Fz - /ii;'
Uvodenjem smene x = Fz -.Jii; i integraljenjem dobija se vreme
T= 2D2 f.J[i;h-ffo (l + )dxFa
f-ld 2 J2i JHo+a-ffo X
2D2 r::-;-;- ~ rr;:- JH+h -..[ii;
= 2 ~('\IH+h-vHo+a+vHoln ~ r-r;-)'
f-ld 'l/ 2 g "Ho +a -vHo
Iz dobijenog izraza za vreme za koje se rezervoar isprazni do visine koja je"za a
veca ad ravnoteZnog nivoa tecnosti u rezervoaru sledi zakljucak da: kada a-+O,
tada T-+00, tj. nivo tecnosti u rezervoaru se asimptbtski priblizava ravnoteznom
nivou. Ako se rezervoar prazni bez doticanja tecnosti(Vo =0), tadaje Ho = 0, pa
iz dobijenog izraza za vreme T, sledi resenje za sluCaj potpunog prainjenja
rezervoara (a =/1) rr== -=
2D
2
li\. I Vo
J2i
T == J-Ld 2 (.J h + H - lh). -:.:..==-=_~_==-=:..=:..==-=:..~
D H I
Problem 2.7-5. Cilindricni sud se prazni kroz simetricni
slozeni cevovod. Za vreme prainjenja u sud dotice
kOl1stantan protok 170 =6 lis. Odrediti vreme za koje ce
se sud isprazniti do visine a=lOmm·vece od ravl1oteznog
nivoa tecnosti u sudu. Podaci: L == 2m, L1 == 1m,
v
L,d;A ,k
V
k L,d,A h
\ I

d = 40mm, d] = 50mm, h = 2m, H == 2m, D= 1m, VI

Su = 0,3, Svl == 2, Sk = 0,5, Sv = 3, Sr =0,5, A= 0,02.
RESENJE- Ponavljajuci sliean postupak kao u zadatku Sllka P.2.7-5
P.2.7-4, pri tome uvodeci koeficijent protoka
1
J-L=~======================~== 0,397,
] dl 4 . I r LI
4(er) (Su +Sk +Sv +Aa)+c;r +,:>,,1 +Aer+
I
1
242 Kvazistacionarna isticanja

i ravnotdni nivo tecnosti H 0 ==

,
21g ( 4d~o
f.1
) 2, trazeno vreme praznjenja rezervoara je
J ll ,

, 2D2 '~ ~ r;-;- Jh+ii -..[if; "

1 =~(-vh+H -'JHo +a +"Ho In ~ r;-;-)= 3683,5 s.
l-ld1 'l/2g 'lja+Ho -"Ho
Problem 2. 7 ~6. Rezervoar koji je na pocetku napunjen vodom do visine H istovre-
meno se puni Konstantnim protokom ~ro i prazni kroz prosti cevovod. Odrediti
vreme za koje se rezervoar napuni do
visine a manje ad ravnoteZnog polozaja,
aka
a) je 11 cevovodu ugradena pumpa, eiji je
H napor dat izrazom Yp == Av 2 + B,
u b) u cevovodu nema pumpe.
hi v Poznate velieine su: Vo' h, H, I, D, d, a, A,
V

Slilca P.2.7-6 RESENJE.·

a) Uvodenjem koeficijenata protoka fJ.= (~11 +~k +2~v +)v}+1-2A)-1/2, i ravno-
teznog polozaja u rezervoaru
Ho = (__ 4v'"0._)2 -:.-
B'
,
p.d nfii
2
g
te sprovodeCi postupak kao u zadatku P.2.7-4, dobija se trazeno vreme punjenja

T=
20
2
(l' ,
,~r;;-:- -Vh+H+~-1jHo-a+·f-1}Ho+f·ln ,----:::-
l-ld -y2g
~ Fo~ -~HoJ -a+~ .
1Ho+li- h+H+li
'J"

V g 'g

b) Resenje ovog dela zadatka dobija se kada se u nadeno resenje zadatka pod a),
uvrstiA=O i B=O, pa sledi
2D2 [ , fH; -JHo -a 'I
T== 2Ji"i Jh+H-JHo-a-..[if;.ln.JH; .Jh+ii).
!-ld 2g , , Ho- h+H

ProDlem 2.7 -7 . Cilindricno konusni

rezervoar, prikazan na s1. P.2.7-7, prazni se
kroz nesimetricni slozeni cevovod. Za vreme
praznjenja rezervoara natpritisak p", iznad
nivoa teenosti ostaje konstantan. Pojedine
grane slozenog cevovoda il ,aju ekvivalentne
koeficijente otpora ci i povrsine poprecnih
preseka cevi Ai' Odrediti vreme praznjenja
rezervoara. Poznate velicille su: Cp Ai'
(i=1,2, ... ,5), D, h, H, ho'p"" p.
RESENJE.· Prime nom Bernulijeve jednacine za
v[ v~
preseke 0-2: ":+ gz = c12 +c22 , konscenJem
p . ov J' •

Slika P.2.7-7
 KvazistaciOnarna isticanja 243

jednaCine kontinuiteta ~ = V2 + V3 +V4 + ~, jednakosti padova pritisaka u

hidraulicki paralelnim granama
C2 V 22/ 2=C 3V 32/ 2==C4 V 42 /2=c svs2 /2,
elirninacijom brzina v2 +V S ' dobija se ukupni protok tecnosti
~ = Il J AJ ~2g(z+ Pm I pg), pri cemu je koeficijent protoka odreden iznizom
r . Af lJ/2
III == lCl + C2 r;:- r;:- r;:- J
( A2 +A3 v~
cJ
+A4 V~
c,
+A5 V~)2
c,
1z diferencijalne jednaCine praznjenja cilindricnog dela rezervoara
. DZrr,
d~ = T'Idt l = --4-dz,

dobija se diferencijal vremena

dt = _ DZrr, . dz ,
l
4J.l.lAlJ2i Jz+Pm
pg
CIJlm se integraljenjem u granicama od hO+ h + H do ho + h, dobija vreme
praznjenja cilindricnog dela rezervoara
7J = D2rr,~(Jrho-+-h-+-H-+-~-; -Jho+h+~;).
4f.llAlV2g _.
Za drugi vremenski period vazi diferencijalna jednacina isticanja
2
dV2 == V(y )dt z = - A (y)dy, pri cemu je povrsina A(y) = x rr,. Iz slicnosti trouglova:
;';2 == Y~ho , dobija se poluprecnik x = (y - ho) D 12h , pa ce diferencijal vremena biti
Z ( . )2
dt - _ D 1C Y - ho d
Z - 4WI lh
2
J2i JY+~; y.

Uvodenjem smene U = Y+ Pm I pg i integraljenjem dobija se vreme prafujenja

konusnog dela rezervoara
Tz = D2~ ho+h+fm/pg[u3/2 _ 2(h + Pm)Fu +(h + Pm)2 ;...JdU
4 WIl V 2g h Pm
o p g . o pg 'II U
0+ pg

=
J2i {1.[Ch
D2rr,
4WIlh2 5 0
+h+Pm)S/2_Ch +Pm)SI2J_1Ch +Pm)[Ch +h+ Pm )3/2_
pg 0 pg . J 0 pg . o. pg

-Ch +Pm)3/2 \Ch

o pg J 0
+Pm)2[~h
pg 0
+h+.·.
Pm
-~h
p g . 0pg
+PmJ}...

Ukupno vreme praznjenja cilindricno - konusnog rezervoara jeT == 7J + T2 .

Pro/;/em 2.7-8. Konusni rezervoar se istovremeno prazni kroz nesimetrican
slozeni cevovod i puni konstantnim protokom Vo.Otpori u cevovodu dati su
ekvivalentnim koeficijentima otpora cj · (i=O,1,2). Odrediti vreme za koje se
konusni rezervoar isprazni do visine koja je za M veca od ravnoteine. Poznate
veliCine su:R, h, H,l1h, d oA,d2 , CO,cl'c2 ' Vo,p.
244 Kvazistacionama isticanja

RESENJE' Saglasno postupcima· !eSavanja

sprovedenim u zadadma P.2.7-4 i P.2.7-7, dobija se
trazeno vreme

T= 8 (Ji)2ll1.(a 5 _b 5 )+ sJH; (a 4 _b4)+

~d5J2i H 5 4

+~(SHo
..l
-h)(a 3 -b 3 )+(5Ho -3h).fii:Ca 2 _b 2 )+

Slika P.2.7-8
+(Ho -h)(SHo -h)(a-b)+JH;(H _h)2 .lntJ '
u kome su koriScene konstante definisane izrazima

HO=(fldt/ig)!. a=..Jh+H-,fii;; b;;;:~M+Ho -,fii;,;

~=. {co +(c +l{ dg/(d~ +di ~~~::) J
1 r l12

Problem 2.7-9. Rezervoari prikazani na s1. P.2:7-9 su u pocetnom trenutku

vremena napunjeni vadom. Otvaranjem ventila voda istice. Odrediti vremena
prainjenja:
a) sfernog rezervoara (s1. P.2.7-9a),
b) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. P.2.7-9a), i
c) cilindricnog rezervoara sirine B (s1. P.2.7-9b).
Dati su podaci: R = 1m, h == 3m, I;;;: Sm, 11 == 1m, 12 == 4m, D;;;: 100mm, d;;;: 80nun,
B == 4m, Su =. 0,3, Sk == 0,5, Sv =. 1, i;;Yl =. 2, SY2 =. 3, SR1 = 0,6, SR2 =. 0,4, A, =. 0,025.
, ,

dz

z
r --- u "",k===l~V:3===t'R~2:...jV~2l-_

L
ll'd).
h I,D,,," Rl V VI

. h,d).. ",==1,=D=,A==~R~l--,Z2;,.;..,C,"';/',;.;.A--", k
---:?1?'"
R2
a) b)
SliIca P.2.7-9

koriscenjem Bernulijevih jednacina

V
2 v12 V
2
v 22
gz =. CT+cl 2" c
gz;;;: cT+ 2 T
i jednacine kontinuiteta V;;;: V1 + V2 , zatim eliminabijom brzina v1 i v2 dabija se
kaeficijent protaka
 Kvazistacionarna isticanja 245

J.L = [C+C I ('~)4 /(l+.JCl / C2 )2 r /2

== 0,398 .
Ovaj koeficijent protoka je isti za sva tri dela zadatka. V proizvoljnom trenutku
. 2
vremena ukupni protok odreden je izrazom V = J.L D4 re ~2gi. Iz diferencijalne
jednaCine praznjenja rezervoara: dV = Vd( = -A(z)dz, dobija se diferencijal vremena
4 A(z)
dt = 2 r;::- r dz (1)
!ill rev 2g "z
u kome je povrsina A(z) razliCita za sva tri navedena slucaja. Medutim, ova
povrsina u svim slucajevima zavisi od promenljive koordinate r. Prime nom
Pitagorine teoreme, za srafirani trougao sa s1. P.2.7-9a, dobija se izraz
r:= ~2(R+h)z_Z2 -(2R+h)h (2)
uz pomoe koga moze biti odredena povrsinuA(z).
a) Povrsina poprecnog preseka na trenutnom Iiivou tecnosti u rezervoaru je
A(z) := r 2 re, pa seiz (1) posredstvom izraza (2)dobija
4 2(R+h)z-z2 -(2R+h)h d
dt := - J.LD\/Zi -.lz z .
Integraljenjem ovog izraza u granicama od h+ 2R do h dobija se vreme praZnjenja
sfernog rezervoara
T:= 8 {1(R+h)[Ch+2R)3/2 _h 3/2 ]_1.[h+2R)5/2 _h 5/2 ]_
J.LD2J2g 3 5
-(2R +h)h(.Jh +2R - .Jh)}:= 152s. ~.

b) PovrSina poprecnog preseka na trenutnom nivou tecnosti u rezervoaru je

A(z)==2rB. Koordinata r dobija se iz izraza (2) za h=O, i iznosi r==~z(2R-z).
Uvrstavanjem povrsine A(z) u izraz (1), dobija se diferencijal vremena
8B ~
dt == - 2 r;::- ,,2R - z dz.
!ill rev 2g
Integraljenjem ovog diferencijala vremena u granicama od 2R do 0, dobija se
vreme praZnjenja cilindricnog rezervoara
T == 16 B (2R)3/2 = 10895 s.
3 !ill 2 reJ2g , I
c) Kako je povrsina poprecnog preseka A(z) =2rB, a koordinata: r odredena
izrazom (2), to iz izraza (1) sledi:
dt=-
8B
2
I 0 ... .. .
~,,2(R+h)z-z--(2R+h)h r dz ,
J.LD rev2g . ..
1
"z
\ \

pa ee vreme praznjenja cilindricnog rezervoara biti

T-
_
2
BB
~
h+SR~2(R+h)Z_Z2 "-(2R+h)h
.
d
z.
f.LD re,J2g h z
Kako se integral ne moze resiti u zatvorenom oblikifto ee se njegovom resavanju
pristupiti numerickom analizom. Uvodenjem podiiltegralne funkcije
y(z) =j[2(R+h)z-Z2 -(2R+h)h] / z
246 Kvazistacionarna isticanja

i koriscenjem jedne od najjednostavnijih metoda numericke integracije - metode

trapeza, dobija se resenje integrala
Yo + Y n
1=R
h+2R
f
y(z)dz = &(--2-+ Yl + Y2 +"'+YI1 -1) = 0,7806
pn cemn SlJ&=0,1 korak integracije, 11=20 broj polja integraljenja,
Y; = f (z; = R - i &) vrednost podintegralne funkcije za i=O,l, ... ,n. Konacno,
trazeno vreme praznjenja cilindricne cist~rne je
8B
T= 2 1 =451s.
2
fill n-v 2g
Problem 2.7-10. Cisterna koja ima povrSinu poprecnog preseka oblika elipse,
duzine B=6m, napunjena je vodom za pice. Nakon otvaranja ventila V cisterna
poCinje da se prazni kroz prikazani presti cevovod. Odrediti vreme praznjenja
cisterne u sledeCim slucajevima:
b a) kada se u cevovodu nalazi pump a
konstantnog napora Yp = 981J / kg,
a b) kada u cevovodu nema pumpe, i
c) kada je isticanje kroz prost
a cevovod prikazan isprekidanom
I .,;i!ik"""'·"""~z linij~m, au njdem;l nehma pumpe. 1
Yp( v 21- Dati su po aCI: == 2m, a == m,

l
h k v - b==1,5m, 1==2m, L==3m, d==40mm,
l,d:--:)~"Xl---<=L=,D=.A=9i'/k D == 50mm, S" = 0,3, c;,k == 0,5, c;,y :::: 1,
k 1 A.=0,02.
------------'<::==1""'". RESENJE: Primenom Bernulijeve
Slika P.2.7-10 jednacirte
_ _ 1 v 2
Yp+gz==Cc;,,,+Sk+(v+A.'d)T+
(V_V j )2
2
. L
+(2S k +A. +l)T'
vt
D
i jednaCine kontinuiteta V == V; odreduje se koeficij~nt protoka

~= {c;,11 +Sk +Sy +)c~+[ 1_(~)2 T+(~)4(2Sk+A. ~+l)

odnosno ukupni protok
r 12
= 0,486,

. d 2n
V == ~-4-~2g(z + Yp / g).
Diferencijalna jednacina isticanja glasi dV = Vdt == -A(z)dz, pri cemu je A (z)=2xB.
Iz jednacine elipse sledi:

(E )2 +[Z-(ah+aJ2 =
-
1 '
::::::> X
b I ...... 2.
= --v2z(a+h)'-z . .
-h(2a+h) ,
b a
pa ce diferencijal vremena biti

dt = 8bB 2(a+h)z-z2 -h(2a+h)

---'---"------'-'--'- dz (1)
, ~d2n.J2i z+Yp / g '.
a) Vreme praznjenja rezervoara je
 KvazjstaCionarna isticanja 247

2 .
- SbB 2(a+h)z-z -h(20+11) d -'-. ...
IIi+2a
T- 2 r;;- h +y. / . z-1017,4s,
!-lad rt"\l2g z p g .
pri cemu je integral numericki odreden metodom trapeza, i ima vrednost
2(a+h)z-z2-h(2a+h) d
1 == fh+2a
h Y /
z+ p g
-
z = 0,lJ29 .
b) Kada u cevovodu nema pumpe (Yp == 0), tada se posn~dstvom (1) dobija vreme
prainjenja cisterne
T == ~bB fh+2 a /2(a+h)-z h(2a+l1) dz == 6026s,
~Lad n/ii h V z .
pri cemu je integral numericki resen metodom trapeza i ima vrednost 1=0,9056.
c) U posmatranom cevovodu nema pumpe (Yp == 0), a isticanje je na nivou
izlaznog otvora iz rezervoara (h=O), tada posredstvolU (1) sledi:

T== ~bJzgf\/2(a+h)-Z dz== 332 f1dB~~

!-lad rr. 2g a rr. g
12547s.

Poredenjem dobijenih rezultata za vremena praznjenja iste cisterne, ali pri

razliCitim uslovima isticanja, moze se zakljuciti da je vreme isticanja manje ako je
izlazni presek cevi na nizem nivou - OVG S toga 8to je tada brzina strujanja veca,
kao i da ugradnja pumpe smanjuje vreme prainjenja cisterne.
Problem 2.7-11. Rezervoari prikazani na s1. P.2.7-11 sastoje se od dye polusfere i
jednog cilindra. Rezervoari se prazne kroz nesimetricni slozeni cevovod. NaCi
izraze za vremena prainjenja rezervoara. Poznate su sledece velicine: h, ,a, R,
lo,lj,l2' do,d1 ,d2 , S",SvO,Svl,Sv2,Sk,Sr' A..
a
a) !• '"I b)

k VI RI R2 V2 k

ff?""'

Slika P.2.7-11
RESENJE: Uvodenjem konstanti:
~ ~ . ,. G
Co ==t;u +t;vo +A.-;]; cj =t;RI +Svl +2t;k +A.T+ 1 ;c2 =SR2 +Sv2+2Sk + A.-;] + 1 ;
a 1 2
i koriscenjem Bernulijeve jednacine za preseke O~L gz == Co v~ /2 + cj vf 12, jedna-
kostj padova pritisaka u hidrauliCld paralelnimgranama cj v;12=:c2 v; 12,
jednacine kontinuiteta Va == Ii; +V2 , slede izrazi za koeficijent protoka
248 KVClzistacionarna isticanja

J-l=; {co +c1 [dg l(d12 +d; ~)12rI2

i protok V(z) ::: J-l d!7r ~2gz " Dobijeni iZIazi za koeficijent protoka i pIotok vaze i
za zadatak pod a) i pod b).
a) Primenom diferencijalne jednacine isticanja dV::: v~dt ::: - A(z)dz, u kojoj je
povrsina A(z)::: r 27t + 2ar, a polupIecnik r (dobijen iz Pitagorine teoreme
r2 = R2 _(Z-R)2) iznosi r::: .Jz(2R-z), sledi:

dt= ~4 z(2R-z)TC+2aJzC2R-z) dz.

~ldoTC[ii Fz
Posle integraljellja u granicama ad 2R do 0, dbbija se vreme isticanja
T= 32 Ro[iC(!:..R+E...).
3 J-ldgJi
5 TC
b) 'heme pIainjenja sastoji se od tri vremenska perioda, ito: perioda prainjenja
gornje polusfere
8
:r; ::: - 2 r;;:- {t(h+R+a)[Ch+2R+a)312 - (h+ R+a)3121-~[Ch+2R+a)512-
J-l~~2g' ~

-(h +R +a)5/2]_[R2 - Ch+R+a)2jCJh +2R +a - Jh +R +a)} ,

perioda praznjenja cilindricl10g dela
8R 2 --
T, = 2 r;::-::C.Jh+R+a -.Jh+R),
.. ~ldo ,,2g

i perioda praznjenja donje polusfere

13 "" 2
8
~ {2:..Ch +R)[ (h +R)3/2 _h 3/2 ]_-51 [Ch+R)5/2 _h 5/2 ]_h(11 + 2R)( .JIHR -Jh)}
t-td'o ,,2g 3 .
Prema tome ukupno vreme praznjenja rezervoara je T == :r; + T2 + T3 •
ProDlem 2.7-12. Odrediti vremena praznjenja rezervoara prikazanih na slid: a)
cilindricno-konusnog, b) cilindricno-konusnog, c) cilindricno-konusno-polu-
sfernog, d) cilindricno-polusferno-konusnog, i e) cllii1dricI1o~polusfernog. Poznate
veliCine 8U: D, Dl'D2 , d,do, 1,10 , a, b, h, H, R, S",Sk'~R,SRl,C;",c;;vl,A, p.
RESE,Ay7E:
a) Ulrnpno vreme praznjenja rezervoara sa s1. P.2.7;12a je T = ~ + T2 + T3 , pri cemu
su: :z; - vremenski period praZl~enja cilindricno-prstenastog dela rezervoara, 1; -
vremenski period praznjenja kOllusno-prstenastog dela rezervoara i T3 -
vremenski period prainjenja konusnog dela rezervoara. Sva tri vremenska
perioda bite odredena pomenutim redom. Primenom jednaCine kontinuiteta
ri" ::: 2V; , i Bernulijeve jednacine za nivoe 0-1
. 10 + 11 v2 1
gz = (~u +~k +SRl +A-d-+l)T+(SR +2Sk +~v +A"d)T '
v;
dobija se koeficijent protoka
11=1/ Irl-(r--+-2-r--+-r--+-A-L-)+-r----~r--+-r--+--A-!Q-+~-+--1
r V4 "'R "'k ':0 v d "'u "'k ':oRJ d ,
 Kvazistacionarna Isticanja 249

1=0

A
H
dy z
a h
l,d,A !y
v
=:C>
VI V
k x a
==C> RIb
R
lo,d,A VI V k il,d,A II
={>
k
a) l,d,A b)

H
H

R
k
I,d, I.. v v

J"
v h
h
I,d, I.. l.d.1.. k v lo.do,1..
-~
~
,.-;:7 R '~>......

d) e)
c)
Stika P .2. 7-12
odnosno protok
. d 2rc r;:;---:
V(z) = fl4v2gz. _
Za prvi vremenski period diferencijal vremena je
2 2
dV; D2 -Dj _ dz
dt - - - - - ----"----,,=:::,
j - V(z) - fld2.[iiJi·
Posle integraljenja u granicama od h+b+a+H do h+b+a, dobija se
D2 _ D2 --r----
I; = 2 \ ~ (.J1Hb+a+H -.Jh+b +a),
fld ...;2g _
U drugom vremenskom periodu trenutna povrsina poprecnog preseka u rezervo-
aru je promenljiva i iznosi A(y) = (r22 - rj 2 )rc. Iz slictlOsti trouglova
_rl__ y-Ch+b) ~_y-h
\
I

D j 12 - a D2 12 --, O+b
odreduju se poluprecnici kruznih preseka

rj :::: ~ [y-(h+b)] , r2 :::: 2(~~b)(Y-h).

Primenom diferencijalne jednaCine isticanja: -A(y)dy:::: V(y)dt2' u kojoj je protok
V(y) = fl a;71 ~2gy , uvrstavanjem poluprecnika r1 i r2 , i uvodenjem konstanti
250 Kvazistacionarna isticanja

dobija Se
2 .
T= 4 f"+b+aAy-By+C d = 8 {iL[Ch+b+a5/2-
2 fld 2Jii h+b JY
Y fld 2 Jii 5 )

-(h +b)5/2]_ ~ [Ch+b +a)3/2 - Ch +b)3/2] + CC.Jh +b +a - .Jlab)}.

U trecem vremenskom periodu trenutna povrSina poprecnog preseka konusnog
dela rezervoara je ACx) = I{re, pri cemu je iz odgovarajuce slicnosti trouglova
dobijen poluprecnik r3 = 2(~~b) (x-h). S obzirom da je protok Vex) = fl cI:rr ~2gx,
to ce difereneijal vremena biti
2
A( ) D; /1
3
dt =-~dx=
Vex)
"Iii 2 Cx
I 3/2
-2/1.,,;x+ I)dx.
~ld~ 2g(a+b) . .,,;x
Integraljenjem po x koordinati u granieama od h+b do /1, sledi

T = 2D; {'!'[(h+b)5/2 _h 5/2 ]_lh[Ch+b)312 _h 3/2 ]+h2(.J/1 +b -Jh)}.

3 fld 2 Jii(a+b)2 5 3
b) Uknpno vreme praznjenja je T = 7; + Tz' pri cemu je vreme praznjenja
cilindricno-konusnog dela
2 Jf D l ~ ID
1; = f1d2 f2i ~ D; - C~) 2 (a + h) 2 a + h + II - .,,; a + h) - 5( Ii ) 2 X
JC.J
x[ca +h + H)512 - Ca +h)5/2] +t Ca +h)ci )2[ (a +h + H)3/2 - (a+ h)312]},
a vreme praznjenja konusnog deja rezervoani.
12 = 2Di {1[(a+h)5/2 _a5I2l_~a[(a+h)3/2_a3/2J +a 2 C.Ja+h -Fa)}.
fld2 Jiih 2 5 3 ..
U lzrazima za navedene vremenslce periode koeficijel1t protolca je
fl = lI.JC:;+-c,v + ia I d + L
e) Postavljanjem Bernulijevih jednacina za proizvoljni - trenutni nivo tecnosti u
rezervoaru i izlazne preseke eevi lcroz koje fluid istice u atmosieru, leao
jednacine kontinuiteta za racVll, dobija se koeficijent protoka
d02
fl=[C,u+C,v+A.~+Cc,R+A.~: + 1 ) ( 1 . )2rll2
d~ +d2~(c,R +A.d~ +l)/(C,R +A.~+l)
Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T = 7; + T2 , pri cemu je vreme prainjenja
cilindricno-konusnog dela rezervoara
 K vazistacionarna isticanja 251

1; = "A2
2
~ {[Di .....:(~ )2(h +R)2](.Jh+R+ H -.Jh+R) -ic~ )2[(h+R+H)5/2
J-'Uo V Lg .

-(R+ h)5/2] +t(R +h)(~; )2[ (R + h + H)3/2 - (R +h)3/2]},

a vreme praznjenja dela rezervoara
T2 = ~5 ~ {t(h+R)[(h+R)3!2 _h3/2]_~[(h+ R)5!2 - h5/2 ]-h(2R +h)(.J h +R -.Jh)}
d) Ukupno vreme praznjenja je T = 1; + T2 , pri cemu su
7; = ~2~ [(~)2 _R2 +(h+H +R)2 }.Jr-h+-H-+-
R -.JIHH)-

-~(h+H +R)[(h+H +R)3/2 _(h+H)3!2] +1[ (h+ H +R)5/2 - Ch+H)5!2]}

vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara,
5/2 ]_lh[(H+h)3/2 _h 3/2 ]+h 2C.J H +h -Jh)}
T =
2
2D2
fUl2 H2 J2i {I[CH
5
+h)5/2 _h
3· .
vreme praznjenja konusnog dela rezervoara, i koeficijent protoka

1l=1I C;;u+1:;k+C;;v+/c-}+[(f)2-1j2+C/c;
o . 0
+1)Cf)4.
0

e) Postavljanjem Bernulijeve jednaCine zaproizvoljni - trenutni nivo tecnosti u

rezervoaru i jedan od izlaznih preseka cevi, koriscenjem jednakosti padova
pritisaka u hidraulicki paralelnim granama i jednacine kontinuiteta za racVll,
dobija se koeficijent protoka
_'l1l2
rl" do
I

R v k d d
d
fl.= 1:; +/c.JL+(1:; +1:; +1:; +/c.L+l)(-2..)4 1+
(
R v
1:; +1:; +S +/c.L+l
k d.
1:;R+1:;v1+Sk+A.t+ 1 ]J
.
- •.
I

Vreme praznjenja cilindricno-polusfernog dela rezervoara je

7; =- 8r;;-: {[Rg _R2 +(h+Ro +R)21(~h+Ra +R -~h+Ro F
~o<J2g

-~Ch+Ro +R)[Ch+Ro +R)3/2 -Ch+Ro)3!21+~[(h+Ro +R)5!2 ~(h+Ro)5!2]},

a vreme praZnjenja polusfernog dela rezervoara
T2 = J1do~ {iC
h +Ro)[C h +Ro)3/2 - h3/2 1-i[ch +Ral/2 -h5/2]-hCh+2Ro)(Jh+Ro -Jh)}
pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti: T == 7;+ T2 •
Problem 2.7-13. Cilindricni sud precnika Do rtapunjen je vodom, a simetricni
slozeni cevovod je zatvoren. U odredenom trenutku elektromotorniventili Ell/tv,
koji se nalaze u simetricnim granama slozenog cevovoda se otvaraju, a voda
poCinje da istice u atmosferu. U toku otvaral~a ventilakoeficijent lokalnog otpora
ventila se menja po zakonu 1:;(1) = k I [2. ·Posle isteka vremena T ventili EMV su
potpuno otvoreni. Odrediti kolika kolicina vode istekne iz suda za vreme
otvatanja ventila. Pretpostaviti da se na pocetku otvaranja ventila EMV trenutno
uspostavi turbulentni rezim strujanja u svim deonicama slozenog cevovoda i da
252 Kvazistacionarna isticanja

koeficijent trenja ima konstantnu

vrednost. Poznate su sledece velicine:
H D, d, L, I, h, If, k, T, Do, 1e,~,J"r'~k'
RESENJ.E: Koriscenjem Bernulijeve
EMV jednacine postavljene za nivoe 0-1
h . L v~ 1 v2
gz = (Su +A. D)T+(~R +Sk +~+A.d+ l)T
i jednaCine kontinuiteta za racvu
Vo = 2Vl' i uvodenjem konstante
c = 4( ~) \~u + A ~) +~R +~k + Ie ~ + 1, dobija se protok vode kroz jednu od sime-
2
tricnih grana V(z, t) = d 41t ,/2 gz / c + ~ Ct) . Iz jednaCine isticanj a
.J
2
. D 1t
dV = 2V(z,t)dt = --1-dz,
posle razdvajanja promenljivih dobija se diferencija'na jednacina
2
t dt Do iz
'/ct +k =- 2d -.fii-Fz
2 2

cije reSenje, nakon integraljenja u granicama, za t,od 0 do T, i za z, od h+H do

h+H-ho' glasi:

lC.Jcp +k -5) =
c d
2~
2g
(.Jh+ H -.Jh+H -ho )·

Iz ovog resenja, dobija se visina opadanja nivoa za vreme otvaranja ventila

I dI
2J2i]2
ho=h+H-l.Jh+H- /C"cT2+k-5) ,
cDo
pa ce kolicina vade koja istekne 1Z rezervoara za vreme
otvaranja ventila biti V = hoD;'Jt / 4.
ProD/em 2.7-14. Kada je sfemi rezervoar pun tada je
u elektromotorni ventil (EMV') zatvoren. Pri otvaranju EMV
voda istice u atmosferu, a koeficijent lokalnog otpora ventila
h EMV
se menja po zakonu ~(t) = k / t 2 • Nakon atvaranja ventila nivo
d,1e
vade u rezervoaru spustio seza .(1. Odrediti koliko jevreme
/~ otvaranja ventila? Poznate velicine su: d, R, a, h, k, ~ u' A.
Slika P.2.7-14
RESENJ.E: Vreme otvaranja ventilaje

T= ~ { a2V2g
"lie
8~ {1.(h+R)[
3
(h+ 2R)312 _ (h+2R_a)3J2] _1.[Ch+2R)5J2 - Ch+2R-a)5/2]-
5
- d 2J2i}2
-h(h+2R)(.Jh+2R-.Jh+2R-t.) r 8cg.Jk _k}1/2,

pri cemu je konstanta c = ~u + Ich I d + 1.

 KvazistaCionarna isticanja 253

Problem 2.7.15. Na dnu rezervoara povrSine A i vi sine Ii napunjenog vodom

nalazi se mali otvor koeficijenta protoka Il i povrsine ao' koji je zatvoren
dijafragmom. U nekom trenutku vremena dijafragma poCinje da se otvara tako da
se povrsina otvora menja linearno sa vrernenorn.
Dijafragrna se potpuno otvori, u trenutku T.Pri
praZujenju suda okolni vazduh ustrujavau sud, kroz mali
otvor na poklopcu suda, cija je povrsina aI' i koeficijent
protoka Ill' Pri tome je zaprerninski protok vazduha, cija
se stiilljivost zanernaruje, jednak zapreminskorn protoku
vode. Odrediti visinu tecnosti u sudu u trenutku kada se ,
dijafragma potpuno otvori. Poznate veliCine su:
Slika P.2.7-15
aO ,al' Pl,P,Pa,H,A, T

RESENJE

Problem 2.7-16. Rezervoar se prazni kroz prrlst cevovod, u kome ulje struji
laminarno. Odrediti vreme praznjenja: a) sfern)g (sl.P.2.7-16a) i b) cilindricno-
konusnog rezervoara (sLP.2. 7-16b). Sve lokalne ::>tpore i kineticku energiju struje
zanemari ti. Poznate velicine su: R, d, D, h, H, I, H 0,\1.

D Ii

b)
Slika P.2.7-16
RESENJE:
2
a) 1z Bernulijeve jednacine postavljene za nivoe O~l: gz == ?v~T' uVrStavanjem
koeficijenta trenja za laminarno strujanje A== 64v / vd, odreduje se protok ulja
4
. d rcg
V Cz)==128vl z .
Iz dobijenog izraza sledi da je protok linearna funkcija od koordinate z. Prime-
nom diferencijalne jednaCine isticanja dV == V(z)dt== ~r2rcdz, i uvrstavanjem veze
r2 == 2Ch+R)z_Z2 -h(h+2R),
dobijene iz Pitagorine teoreme za srafirani trougao, dobija se diferencijal
vremena
dl == - l:~;l[ 2(/1 + R) - ,7 - h(h;2R) ] dz.

Integraljenjem u granicarna od h+2R do h, dobija se vrerne praZnjenja sfernog

rezervoara
254 Kvazistacionarna isticanja

T= 12~vl[2R(h+R)_h(h+2R).lnh+2RJ.
d fJ . . h
b) Vreme prainjenja cilindricno-konusnog rezervoara sastoji se od dva vremena, i
to: vremena praznjenja cilindricnog dela
32v/D2 h+Ho+H
~ = d 4 g In I1+ H 0 '
i vremena praznjenja konusnog dela
, 32vlD 2 1 2 2 h+Ho
T2 = 4 2 (-2 Ho -hIio +h 1n-- ) ,
d gHo h
pa ce ukupno vreme praznjenja rezervoara biti T = T1 + T2 .
Problem 2.7.17. NaCi vremena praznjenja cilindricnih rezervoara (s1. P.2.7-17) sa:
a) poluelipsoidnim dnom, b) cilindricnim dnom, c) konusnim dnom, i cl)
polusfernim dnom. Dati su podaci: D = 1m, d = 20mm, H = 0,5m, h = 1m,
R = 0,4m, Ro == 0,5m,~L = 0,62.
t~O

c) d)
a) b)
Slika P.2.7-17
RESENJE: a) Vreme prainjenja sastoji se od dva vremenska periocla, ito: prvog
periocla koji se oclnosi na praznjenje cilindricnog dela rezervoara kroz dva otvora
na razliCitim visinama sa protocima
. d 2 rc
V; (z):= fl4~2g(z-h)
i drugog vremenskog periocla koji se odnosi na praznjenje cilindricno-
poluelipsoidnog dela rezervoara kroz jedan otvor sa protokom
. d 2n · ·
V2 (y) = fl--J2gy .
4
Primenom diferellcijalne jedllaCine isticanja za prvi vremenski period
.• D21f.
[V; (z) +V2 (Z)]dt1 == --4- dz ,
dobija se
T, = D2. 5"+H dz
1 fJ.d2.J2g h -Jz-h +1;.
Posle racionaljenja poclintegralne funkcije, sledi:
7 2 ·
T:= D- Jh+H(1;-Jz-h)dz== 2 D [(h+H)3/2_ h 3/2_ H 3/2] =2935s.
2 fld 2h.fii h 3 fld2hfli . . '
 KvazistaCionarna isficanja 255

U drugom vremenskom periodu povrSina poprecnog presekana visini trenutnog

nivoa tecnosti u rezervoaru je· . promenljiva . i menja se po zakonu
2 2
A(y):::D rc/4-r rc: 1z jednacine elipse: (rIR)2+(ylh)2::: 1, poluprecnik r je
odreden izrazom r2:::(Rlh)2(h 2 _y2). 1z diferencijalne jednacine isticanja:
-A(y)dy::: V(y)dt2' nakon integraljenja dobija se

.J2i Sh[ (4)

2 2
4 r..
T2 ::: fld 2 0
D 2
-R
2 R 2 2JdY
+(/i) y JY::: 52 (5Dfld2-16R
Iii )
"h = 888,5s.
Ukupno vreme praznjenja rezervoara je T::: 7; + T2 = 1182 s.
b) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a), dok je drugi vremenski
period
/'Jii(D -4R )Jh =655,4s.
2 2
Tz =
Wi 2g
Ukupno vreme praznjenja rezervoara T = 7; + T2 ::: 948,5 s.
c) Prvi vremenski period je isti kao i u zadatku pod a), dok je drugi vremenski
period:
14 D2
Tz =15 fld 2 Jh =849,65,
/ii
pa je ukupno vreme praznjenja rezervoara T =7; +T2 ::: 1143,15.
d) SprovodeCi postupalc proracuna vremena praznjenja rezervoara kao i u
zadatku pod a), dobija se
2
'[,_2 D [(H+R)3/2_ R 3/2_ H 3/2]-3555
1-3fld 2R oJii 0 0 - ,s,
2 z 16 Z In"'- -
Tz = fl d2 Jii(D -SRo )v Ro=2)7,5s,
T=7; +Tz =613s ..
Problem 2.7-JlJt U fiksnom hidraulicko-pneumatskom cilindru moze da se krece
klip teiine G. Sa gornje strane klipa nalazi se opruga krutosti c. Cilindar je jednim
svojim krajem potopljen u tecnost gustine p, a drugim je otvoten premaatmosferi.
Kada se u klipu otvoti ventil koeficijenta protoka fli povrsine pOpteCllog preseka
a, tada vazduh istice u atmosferu. Odrediti vr~me spuStanja klipa do nivoa
slobodlle povrsi tecnosti. Poznate veliCille su: D, G, C; a,H, p,po' fl,Pmo'
RESEN1E: Pocetno stanje 0
ravnoteze odtedeno je sa dye
veliCille, ito: staticlcom
deformacijom opruge, koja se
dobija iz jednacine tavnoteZe
sila G + cXo = PmOA, i iznosi
Xo = (PmOA - G) Ie, pri cemu je
A = DZrc 14; i visinskom
razlilcom izmedu nivoa tecnosti
h = P rnO / pg. U ptoizvoljnom a) Slika P.2.7-18 b)
256 Kvazistacionarna isticanja

trenutku vremena (s1. P.2.7~18b), protok vazduha je V = J.W~2Pm 1 po. Promenljivi

natpritisak vazduha moze Se . odrediti iz· jednaCine ravnoteZe sila
G+c(XO-x)=PmA, i iznosi Pm==PmO-cxIA. Koriscenjem diferencijalne
jednaCine isticanja Adx == f/dt, uVrStavanjem izraza za protok i integraljenjem
dobijene diferencijalne jednaCine,sledi izraz za trazeno vreme
T-~ Vl
FP:fDH-I",
- lin I
dx _ 2A2
_ IA - IInc
!p;[-VPmo
Vz c- - / -c(H-h )IAj
"IIPmo .0 •
r- vPmo cx r-

Problem 2.7-19. Hidrocilindar se prazni kroz dugacki prosti cevovod pod

dejstvom sile teZine kEpa G i sile opruge. Opruga krutosti c ima staticku
deformaciju ZOo Odrediti vreme praznjenja hidrocilindra ako je trenje u cevi: a)
laminarno i b) Blazijusovo. Kineticku energiju struje i sve lokalne otpore
zanemariti. Poznate veliCine su: d, D, h, H, l, c, G,zo' Y.
<J-
-=:::
RESENJE: Postavljanjem jednacine ravno-
c tete sila za proizvoljni polozaj klipa
=- G
1=0 pA = G+c[zo -(h +H -z)],
- -- i Bernulijeve jednaCine za trenutni nivo ispod
I=t IIII
D
H klipa i izlazni presek cevi
t=T Zo l v2
d2 ,
z p+pgz== PA
~
V(z)
<r-==9
d, 1 J h
dobija se proizvod
----- 2 d c
AV == 2gT(1+ pgA)(B+z) (1)
Stika P.2.7-19
D2n G+c(zo -h-1-l)
pri cemu su konstante A =-4-
c+p
i B= . gA . 1z diferencijalne jedna-

Cine isticanja dV == Vdt, dobija se vreme praznjenja cilindra

T == f dr:'
T V
== ( D)2 1MH dz.
d h V
(2)
a) Kada se za laminarno strujanje u izraz (1) uvrsti· koeficijent trenja
A= 641 Re = My I vd , dobice se izraz za brzinu strujanja v. Uvrstavanjem brzine v
u izraz (2), a zatim njegovim integraljenjem, doblja se
2
T= 32ylD In B+h+H
4
d g(1+ P;A) B+h
b) Uvrstavanjem koeficijenta Blazijusovog trenja (izraz (2.1.32» u izraz (1),
dobija se brzina strujanja v. Zamenom novodobijenog izraza za brzinu v u izraz
(2) i njegovim integraljenjem, dobija se
7 D 2[ 2 (d d C J-417[ . . 3/7 3!7]
T=3 Cd) 0,3164 V~T(l+ pgA) CB+h+H) -CB+h) .

ProIJlem 2.7-20. Rezervoar Vlsme h i slozenog oblika povrsine poprecno g

preseka, prazni se kroz cevovod za koji je po:z;nata vrednost ekvivalentIlOg
koeficijenta hidraulicke karakteristike Ke ~ .~ Precnik cevi kroz koju se vrsi
 Kvazistacionarnaisficanja 257

prainjenje je d. Odl'editi z
vreme praznjenja rezervoara,
ako tecnost ispunjava zapre-
minu:
a) opisanu funkcijom:
(x 2 + y2 )(x 2 + y2 _ 2Y.,lz) _ zx 2 = 0
b) izmedu povrsi
Fj : x 2 + / == 15z .y/
a) b)
2
F2 : x == 2y-Jz. Slika P.2.7-20

RESENJE- Prema izrazu (2.7.4) koeficijent protoka je f.l == 1/ aJ2Ke ' u kome je
2
a = d n/4 - povrsina poprecnog preseka cevi. Koriste6i izaz (2.7.3), i imajuCi u
vidu da je povrsina poprecnog preseka rezervoara na trenutnom nivou
promenljiva, dobija se izraz za vreme praznjenja
h h .
T= 1 1 f A~) dz=dxdy)!£. fdf (1)
-J zfla.J2i
1.w.J2i 04(:c)
0 .,lz
a) Zbog jednostavllosti resavanja integrala uvod\.: se polarne koordinate r i cp
(x=rcoscp i y==rsincp), sa kojima se dobijajednaCina kardioide r==J;(l+sincp).
Zamenom ove jednaCine u izraz (1) sledi:
h 271 r d h 271
T= 1 Sef frdrdcp)~·== __1_f.l[f(l+sincp)2d(p]..fzdz==
J.La.J2ii 0 0 0 .Jz J.Lafii 0 2 0
3/2
1 1 1 271: IS' nh
==
2/J.a, 2g
fii
[cp-2coscp+")(CP--2 sin2cp)] . ..fzdz-
0 0 - J.LaJ2i·

b) Iz jednaCina povrSi F j i F2 dobija se kvadratna jednaCina y2 +2y.,lz -15z == 0,

cije je resenje y = 3.Jz. avo resenje daje jednaCinu x ==..['6z koja predstavlja
jednacinu presecne hive izmedu povrSi F j i F2 • Kako se jednacine povrsi }<~ i F2
mogu napisati u oblicima y == ~ 15z - x 2 i y == xi 12.Jz to njihovom zamenom u
izraz (1) sledi

T== ~J[2f.J6z(~lSZ-X2-
~La 2g
x~)dxlJd:-==
2..,;z"';z J.la2g
1 1
[-2 (xJlsz-X k 2
+

H
0 0 0

. x x3
+15zarcslll r::-::;-)- rJ
dz21 llfu '.
D ' , . 2 3/2
r == 3 .J2i('\I6 +lSarcslll- )h •
"JlSz 6..,;z o..,;z J.lG 2g . S

2.7.2. KVaJ!.znstadoIDl3Ir'IDlO pril'!ticaIDlje teclll®sii UIl spojenim sUIldovima

Pod preticanjem se podrazumeva strujanje fluida izrnedjuspojenih sud ova.
Kada se vrsi kvazistacionarno preticanje tei<:')0sti uspojenirn sudbvima (.-:12.7.2)
tada je protok tecnosti na osnovu Bernulijeve jednaCine za trenutne nivoe
tecnosti u rezervoarima odreden izrazom
2S8 Kvazistacionarna isticanja

. d27f.~P]-P1
V(z) = W-·· 2g(z+--") ,
4 pg
pn cemu su: !-l koeficijent protoka cevovoda kroz koji se obavlja preticanje, Z
rastojanje izmedu trenutnih nivoa i, p] i P2 apsolutni pritisci koji u opstem
slucaju zavise od koordinate z. Diferencijalna jednacina isticanja (2.7.1) prime-
njena za slucaj preticanja glasi
V(z)dl == -A] (z)dz] == Az (z)dz z . (2.7.5)
Kako protok zavisi od koordinate z, a diferencijali zapremina od koordinata z] i
zz, to ove dye koordinate treba izraziti u funkciji od z. Ta veza sledi sa s1. 2.7.2, i
glasi z == z] - Z2' odnosno u diferencijalnom obliku dz = dz] -dz 2 , te se na osnovu
(2.7.5) dobija dz] == A 2 dz / (A] + A 2 ).

dz

Slika 2.7.2
Konacrio, primenom diferencijaine jednaCine (2.7.5) i njenim integraljelljem u
granicama od hT do ho dobija se vreme zauzimanja llovOg ravnotdnog poIozaja .

T
= 24
r;;;-
J Aj(z)Az(z)
h

I dz .
•

(2.7.6)
!-ld 7f.',I2g "r A (z)+A 2(z) ijz+ Pl~t
j

ProDlem 2.7-21. Sudovi A i 13 spojeni su sa cevi precnika d. Nakon otvarallja ve-

ntila, voda pretice iz suda A u sud 13, pri tome vazduh ustrujava u sud A kroz mali
otvor precnika do koji se nalazi na poklopcu suda.Odrediti vreme za koje se nivoi
2
vode izjedllace. Dati su podaci: d = 50mm, do = 2mm, 1= Sm, H = 2m, A] == 1 m ,
2 3
A2 == 2 m , Po == 1,2kg/ m , Su =0,5, Sv == 2, A. == 0,02, !-lo = 0,62.
~~~~do,Po

l.d,A. "
A AI u V A2 B
.", ............................................... ,.................... "".; ... " .... " .... ".......... " " ........ "" ....... .
a)
b)
Siika P. 2.7-21
RESENJE: Otvaranjem ventila V sud A se prazni, a tom prililcom U oslobodjeni
prostor suda A ustrujava olcolni vazduh protokom Ti'o. avo. ustrujavallje je
mogllee, jer u vazdusnom prostoru suda A vlada potpritisakp". Postavljanjem
 Kvazistacionarna isticanjtl

Bernulijeve jednaeine za nivoe teenosti u sudovimaA i B u proizvoljnom trenutku

vremena dobija se izraz za protok vode
2
. d rc I
V = IJ.-4-v2g(z- Pv I pg) ,
u kome je koeficijent protoka fl:: (su +sv + A:~+ 1) -]12 := 0,4264. S druge strane
protok vazduha je Va = flo (dgrc 14) J2 Pv 1 Po' S obzirom da u vodom oslobodenu
zapreminu sud a A ustrujava vazduh, to zapreminski protoci vode i vazduha
moraju biti isti (V = Vo)' Iz ove jednakasti sledi veza
pg
Pv = 2 z.
I+L(flo d2O )2
Po fld
Uvrstavanjem nadene veze u izraz za protok vade, dobija se
. d~rc
V(z):= flo-- 1J2gp;;
CP 1 I
vZ.
4
l+L(ilo d;)2
2
Po fld
Diferencijalna jednaeina prainjenja rezervoara A, odnosno punjenja rezervoara B
prema (2.7.5), glasi:
-A] dZ j == A2 dz 2 =V(z) dt.
Da bi se ova diferencijalna jednaCina reilila, treba naCi vezu izmedu koordinata
z], Zz i z, a 0 cernu je vee bilo reci u Odeljku 2.7.2. KoristeCi geometrijsku vezu
izrnedu koordinata z=z]-ZZ' i jednakost zaprernina: -Ajdz] ==A zdz 2 , dobija se
traZena veza izmedu koordinata dz] = A/Az dz. Zamenom ove veze u diferen,cija-
A

lnu jednacinu praZnjenja rezervoara A i integraljenjem novodobijene diferenci-

jalne jednacine, dobija se vreme izjednaeavanja nivoa
,-----,---
··fl d 2
T
AA a d
] 2 J-._Z-= flod~rcJ2i (A] ]+A2
A] +A z fiV(z)
8 AA
PO+(~)2 .Jlj =7588s.
.p iJ.d2
2)

Problem 2.7-22. Sudovi A i B spojeni su cevima.U poeetnorn trenutkll razlika

izmedu nivoa vode u sudovima je h = 1m. Istovrememin otvaranjem ventila VI i
V2 voda pretice iz suda A u sud B.
a) Odrediti vreme izjednacavanja nivoa.
b) U slucaju da je venti! V2 zatvoren odrediti preenik cevi Do'u granisa ventilom
VI, tako da vreme izjednaeavanja nivoa bude duplokrace sa novim precnikom
spojne cevi.
Dati su podaci: A1 = 1m2, A2 :=: 2m2, h:= 1m, d = 25mm, D =50mm, I:=: 2m, L == 5m,
Sll == 0,5, Sk := 0,5, Sv] := 2, Sv2 :::; 3, A:::; 0,03.
RESENJE.·
a) Postavljanjem Bernulijevih jednaCina za nivoe 0-1, slede protoci
V;==fl1a]~2gz , V2 ==f.Lz a2 J2gz,
pri cemu su koeficijenti protoka .
260 Kvazistacionarna isticanja

I j/2 L -1/2
FI =(Su +SVI +/c.d+ 1)- =0,417, il2 =(Su +2~k +S1'2 +/c D+1) =0,343,
dok su povrsine poprecnih preseka a j = d 2 rc / 4 i a 2 == D 2 rc /4. Diferencijalna
jednaCina preticanja prema (2.7.1) odnosno (2.7.5), glasi: CV; +V2 )dt = -Ajdz j
=A2 dz 2 • lz jednakosti zapremina-Aldz j = Azdzz , i geometrijske relacije Z = Zj - zz'
sledi veza izmedu koordinata dz z =.- (Al~~12) dz. Kada se ova veza uvrsti u
diferencijalnu jednaCinu preticanja vode posle integraljenja sledi
T= A]A2 J~= 2 AjA2 fh.
Aj +A2 h ~ +V2 (illaj +il2a2)1ii (A 1 +A2 ) (1)
Brojna vrednost iznosi: T = 342,8 s.
v
-

I",
-r'~:-~~~I: '1:1'__ '''-----
] =_ ___ - j dZ2

A AI
11 ..J>.A -------- Zj ::;:
vl =Jij

L
11 I Z2

~ )_1
B A2
V2 LD,/.. Jk
k /«A . .
"
a) b)
Slika P.2.7-22
b) Nakon zatvaranja ventila V2, i povecanjem precnika cevi sa d na Do, novi
koeficijenti protoka iznose fl.~ =(Su +S1'] +/c ~o +1)-1/2 i fl.; = 0. Na osnovu'izr~a
(1), dobija se novo vreme izjednacavanja nivoa
T* = 2 A1A2..fh
fl.;a; Iii (AI +A 2) ,

pri cemu je a; = D5n 12. Koristeci uslov zadatka [*=TI2 dobija se novi precnik cevi
Do =V4(F]d 2 +F2D2)2[/cl+«(;" +SVl+1)DO] = 68,4mm
gde je brojna vrednost nadena metodom numerickeiteracije.
Problem 2.7-23. Istovremenim otvaranjem svih ve,ntila poCinje isticanje tecnosti
iz rezervoara A i B. Odrediti: a) napor pumpe,tako da protok vode za vreme
isticanja iz rezervoara B bude konstantan; i b) vreme za koje se nivai vade u
\7.-.
_ -_ _ _ w _ _ _ _ ....::.
rezetvaarima izjednace. Poznate
veliCine su: A]> A2 ' Eo, H, I, L, d,
\1
I,d, A.
- - d;,d j ; s",s1'o,Sv,Svl' /C, p.
/ tC\
H A A lU ""'~ ~v~ RESENJE Nakon uvodenja: povdi-
B A2
V 1,
Ho na:p()precnih preseka

L:7"'LA'/..~
II P It

voV
. "-

___ L,do,/..
A\
koeficijenta protoka
Slika 2.7-23
 Kvazis(acioncwlw lsticanja . 261

1 1 1
flo == ~c,u +c,vo +A:~+l; fl ;::: ~C,U+C,Vl +A*+l; fl= ~(,u+2tv +)';-1-+1 '
1

i konstante k = ~o :0 Fa, resenja se mogu napisati u sledeCimoblicima:

'-) )

floa o 2
a) Yp==(flja )Ho-z]'g,
1
gde je z trenutna visinska razlika izmedu nivoa vade u rezervoarima i .
b) T==~_l-(JH -/ii; -k.ln .,[jj +k).
fll a 1J2i .[if; + k
Problem 2.7-241. Hidraulicni cilindar i hidniulicni akuinulator spojeni su sa cevi
precnika d i duzine l. U hidraulickom akumulatoru nalazi se opruga krutosti c,
koja je prethodno sabijena za xo' Kada na ldip hidro-cilindra deluje sila F=const
tada ulje kroz cev struji laminarno. Odrediti vremeza koje ce klip da se pomeri za
hod h. Zanemariti kineticku energiju struje i sve lokalne otpore. Poznate velicine
su: F. D, Do, I, d, h, c, xo' p, v. = Ih
I=T 1=0
::==-=~====
RESENJE.· Usled dejstva sile F na ===-==i=+====
--"'D-r~·
klip hidrocilindra, nastace strujanje
.. ·-D o '-'-'.
ulja kroz spojnu cev i punjenje
akumulatora uljem. To punjenje
akumulatora uljem prouzrokuje
pomeranje klipa. Ova pomeranje Slika P.2.7-24
opisuje x koordinata. Iz Bernulijeve jednaCine, postavljene za preseke opi,sane
trenutnim polozajima klipova
F c(xo +x) I v2
A - +PA d2
A
o
zamenjivanjem koeficijenta trenja za laminarno strujanje A=64/Re, i Illi1.0Zenjem
sa d 2 n 14, dobija se protok ulja
. d 41f. C FAo ' .
V(z) = 128 11 1 Ao (cA -xo-x),

pri cemu su konstante A :::: D 2 n /4; Ao:::: D~1f. / 4 i 11= pv - dinamicka viskoznost. I
Diferencijalna jednaCina punjenja akumulatora glasi. Aodx = Vex) dt. Integraljenjem
po x u granicama od 0 do H:::: hA I Ao' gde je H hodklipa hidro-akumulatora koji
sledi iz jednakosti zapremina h A = H Ao' dobija se trazeno vreme
128A~ 111 (FAo /cA)":"'xo
\ I

T= d4nc In(FAolcA)-Xo":"h{AIAo ).

Problem 2.7-25. Hidro-cilindri u kojima mogu dase.krecu klipovi tetine G1 i Gz

spojeni su slozenim cevovodom prikazanim na sLP2.7-25. Nakon otvaranja
ventila V naCi vreme zauzimanja novog ravnoteil1og polozaja. Poznate veliGine su:
dA,d 2, A j ,A2 , Gl'Gz' l,Ij,/2' H,c,,,,c,v,(,vl'C,vZ,Sk'(,RPC,R2,A.
262 Kvazistacionarna isticanja

RESENJE' Vreme zauzimanja novog ravnoteZnog poloZaja je

8 AA l'G G
T= 2 ] 2 H+-(-I __2)
~ld TC.[ii Al + A2 pg Al A2
gde je koeficijent protoka

SHka P.2.7-25 Slika P.2.7-26 Slika P.2.7-27

Problem 2.7-26. U polozaju prikazanom na s1. P.2.7-26 klipovi u hldrocilindrima
pod dejstvom sile F miruju. Po prestanku dejstva sile F l1astaje preticanje iz HC] u
HC]. Odrediti vreme zauzimanja novog ravnoteznog polozaja. U tom polozpju je
klip HC2 iznad klipa HC], Poznate veliCine su: GI'G2 ,Dl'D2 ,d],d2 ,l],l2' F, p,
~u ,Sk ,sv,A,S'

R.E:SENfE·

1
~= .
S" +Sk +sv +A~~+(I;,+Sk +A.~: +1)(~~)2

Problem 2.7-27. Hidraulicki amortizer prikazan na sl. P.2.7-27nalazi se u stanju

mirovanja. Klipovi mogu, u cilindrima precnika D. i Do, da se beeu bez trenja.
Cilindri su medusobno razdvojeni pregradom u kojojse nalazi mali otvor povrsine
a i koeficijenta protoka fl. Sa donje strane veceg cilindra nalazi se opruga krutosti
c. Kada na gornji klip deluje sila F, tad a ce nastati preticanje ulja iz manjeg u veti
cilindar. Odrediti vreme za koje ce klipovi pod dejstvom sile F zauzeti novi
ravnoteZni polozaj. Poznate velicine su: Do,D,a,ho,Ho,Go,G,F, C,fJ., p.
REfENJE' TraZeno vreme je
 KvazistaCionarna isticanja 263.

T= 2Ao 1 [JL-(l+_C_- AO)h _) F ]

1-W.J2i (1 + P;A -- ~O) pgA . pgA A .pgA· '
pri cemu hod manjeg klipa iznosi
A 1
h= A A ·F,
Ao pgA(l-----'L)+c----'L
. A A

a povrsine klipova su Ao = D;rc / 4 i A = D 2rc /4.

Problem 2.7-28. Dva velika rezervoara A i B (s1. P.2.7-28a), sa konstantnim
povrsinama poprecnih preseka Al i A z ' spojena su sa cevi promenljivog
poprecnog preseka i napunjena su tecnostima gustiUa PI i P2 do visina hI i h2 .
PosIe otvaranja ventila V poCinje preticanje tecnosti lz otvorenog rezervoara B u
zatvoreni rezervoar A, u kome natpritisak u prostoru iznad tecnosti raste linearno
sa trenutnom visinom nivoa tecnosti. Kada je rezervoar A prazan, tj. hI = 0, tada
je natpritisak u njemu PmO =0. Odrediti vreme uspostavljanja novog ravnoteznog
stanja u sistemu.
Napomena: Tecnosti se ne mesaju. Zapremine tecnosti u cevi, pri koriscenju
zaprerninskog bilansa, mogu da se zanemare. Poznate veliCine su: Ai ,hi' dp \,zi'
(i=I,2), PmO' Su ,Sk ,s",

a) k v
Stika P.2.7-28
RESEN.1E: Otvaranjem ventiIa V nastace pretisanje tecnostigustine P2 iz
rezervoara B ka rezervoaru A. Tada ce u proizvoljnom trenutku vremeria polozaj
sistema biti kao na s1. P.2.7-28b. U toku punjenja rezervoara A, natpritisak iznad
tecnosti menja se linearno sa visinom tecnosti u njemu, odnosno Pm =k(x+hl)'
Koristeci pocetne uslove (x=O, Pm = Pmo) dobija se konstanta k = Pmo / hI' pa ce,
definitivno, natpritisak biti odreden izrazom
Pm = P;o (x+hr ). (1)
I
Iz jednacine zaprerninskog biIansa A2h2 = Ajx+AZ(x+z) dobija se veza izmedu
koordinata
A .
x= A 2A (h 2 -z). (2)
1+ Z
Iz Bernulijeve jednaCine postavljene za preseke 2.:.2 i 1-1 (koji se nalaze u tecnosti
gustine P2)' koja glasi .
264 Kvazistacionarna isticanja

. I _ '2 V; (v 2 - VI )2 'I v{ l
P2gZ=:Pm+PIghl+P2l(l,u+S.\:+A2d2)T+ 2· +(Sv+S!c+AI~+1)2J

uz koris6enje: veze izmedu brzina v]:::: (d 2 I d l )2V2 dobijene iz odgovarajuce

jednaCine kontinuiteta (~ :::: V2 ) i izraza (2) i (3); uvodenjem kanstanti
A
a == 1+ PmO 2 b =llhl + Pmo (h1 + . A2 ho ),
P2g(A1 + A2 ) P2 P2gh1 A1 + A2 - .
i koeficijenta protoka
12 d2 2 2 11 d2 4}-]/2
f.l== { Su +Sk +AT+[l- (d) ] +(sv +l;;k +A1 Ci+1)(d)
2] ] 1
dobi6e se izraz za pratok tecnosti
. d;1t ,--;-
V(z):::: f.l7vaz-b .
Primenom, za kraj~ie ravnotezno stanje, jednaCine zapreminskog bilansa A2h2 ==
Alh + A2H , i izraza (1) u kome se uvrstava x:::: h + h]> dobice se visinska razlika
A] +A2 P2gh2 - PIgh] - Pmo
H-h==h2 - .
A2 PmO lh1 +P2g(1+il] IA 2 )
Konacna, iz diferencijalne jednacine preticanja A 1dx:::: V(z)dt, uz koris6enje
diferencijahlOg oblika veze (2), dobija se vreme zauzimanja novog ravl1otdl1og
polozaja
A] A? Hf-h dz
4 A]A2 8
T=- - Iii
2
(Aj+A2)lld21t 2g
r---;-=
<Jaz-b (A +A
h2 1 2 )llad 2 1t
2 fii[~ah,-b-.ja(H-h)-bl
2g L.

2.7.3. Kvazistac[(J>narlfRO isticanje prn tOllljenju iii iZlI":ll1njsnjn s1lI.«li@va

Kada atvoreni sud tdine G (s1.2.7.3) tone puneCi se kroz mali otvor povrsine a
i koeficijenta protoka 1-1-, tada na osnovu (2.7.2) vazi izraz za protok
~/(z):::.: f.la~2gz, gde je z visinska razlika izmedu nivoa slobodne povrsi okolne
tecnosti i mvoa otvera kroz koji se vrili punjenje suda (s1.2.7.31a), iIi visinska
razlika izmedu nivoa slobodnih povrsi tecnosti u sudu ivan njega za slucaj
podvodnog preticanja (s1.2.7.3b).

Za razmatrani slucaj diferencijalna jednaCina (2.7.1) ima oblik A(y)dy == V(z)dt.

Kako protok zavisi od koordinate z, a diferencijal zapremine od koordinate y koja
govori 0 trenutnoj napunjenosti sucla, to izmedu ovih koordinata treba naCi vezu.
 Kvazistacionarna isticanja 265

Ta jednoznacna veza se dobija iz jedl1ac'il1e kvazistaticke ramotde sIf4 koja za

proizvoljni vremenski trenutak glasi
G+pgV(y)::: pgV(y,z) (2.7.7)
gde su: V(y) - trenutna zapremina tecnosti u sudu i V lY,z) - zapremina koja
odreduje silu potiska.
Sve napred receno vaZi i za sudove kaji izranjaju iz tecnosti.
Problem 2.7-29. Sud tankih zidova, tdine G, (stabilno) pliva na vodi. Kada se na
mestu A koje se nalazi na nivou slobodne povrsi probusi otvor povrsine poprecnog
preseka a i koeficijenta protoka fL sud tone. U trenutku kada je sud potonuo nivo
vode u sudu je ispod nivoa otvora A. Odrediti vreme tanjenja, ako je sud ablika:
a) konusa, b) prizme sirine B. Poznate velicine su: D, h, a, B, G, fL, p.
l?ESENJE: Iz slicnosti trouglova D I h ::: do I ho = d / (z + ho ) ::: 2x / y, slede veze
D D ID
do =hho ; d=h(z+h o); x=Zh Y · (1)
Iz diferencijalne jednaCine punjenja suda A(x)dy ';;V(z)dt, dobija se izraz
T= JV(z)
y
~(x) d .
y
(2)

u kome je pratok V(z) = lla.J2gz, pri cemu je koordinata z trenutna visinska

razlika izmedu nivoa slobodne povdi tecnosti i nivoa otvoraA.
a) Gaz suda u pocetnom D
trenutku ravnoteZe adreduje
se iz llslova jednakosti sila:
1 d5 n .
G = pg3"-4-hO' 1 posredstvom h
veze (1) iznosi
,..----
h = 3 12G (!!.-)2 .
o pgr:: D a) b)
Za reSavanje integrala (2) Slika P.2.7.29*
treba naCi dopunsku vezu
izmedu koordinata. Ta veza sledi iz uslova kvazistacionarne hidrodinarnicke
ravnoteze sila
1 2 1 d 2n .
G+pg"3 x n y = pg"3-4-(z+ho),
i korscenjem veza (1) dobija oblik
/::: CZ+ho)3 -h;. (3) \
\
Sada se lako iz izraza (2) i diferencijalnog oblika izraza (3) dobija vreme tonjenja
konusnog suda
f x2 rc 1C D
T= Y)Jfl.fii;dY ::: 2a fJ.J2";/r;)
z"}"" (h o +z)2
() . J;
1C D 2 ~ 2 4 2
dZ=lOafLJ2i(r;) "h-ho (4ho +Ihho +h )

* U slucajevima izranjanja i/ili tonjenja sudova veoma cesto je potrebno nacrtati sud u viSe
uzastopnih polozaja. Radi jednostavnosti crtanja to se moze uraditii tako lito se na slici
sud fiksira a menjaju se polozaji nivoa tecnosti.
266 Kvazistacionarna isticanja

b) 1z uslova hidrostaticke ravnoteie sila u pocetnom .trenutku vremena

G::: pgtdoBho, i koriscenjemveze (1), dobija se gaz suda ho::: ~P~C;;B' Dopunska
veza izmedu koordinata dobija se iz uslova kvazistacionarne hidrodinamicke
ravnoteze sila
1 1
G+pg2"2xBy= pg2"dB(z+ho )
i posredstvom izraza (1) ima obhk
/ ::: (z+h O )2 -h~ (4)
Vreme tonjenja suda prizmaticnog oblika dobija se iz izraza (2) u kome treba
uvrstiti diferencijalni obHk izraza (4), i iznosi
2xBdy DB II-rho ho + Z 2 DB r,:-z-
T= f p.av2gz
y
r;::-::: r:::--
p.ah"\l2g
-----y=-dz
0 'liZ
3 ~(2ho+h)vh-ho'
p.av 2 gh
Problem 2.7-30. Cilindricni sud tezine G promenljivog popl'ecnog preseka po
visini pliva na vodi. Otvaranjem malog otvora na dnu suda povdine poprecnog
preseka a i koeficijenta protoka fl. sud tone. Odrediti vreme za koje ce sud
potonuti. Poznate veliCine su: Do, D1 ' D2 ' D3, a, h1 ' h2, 8, a, G, fl., p.

fl·a b) c) d)
a)
Slika P.2.7-30
RESENJE: Radi kraceg pisanja u toku izrade zadatka uvesce se oznake za
povrsine poprecnih preseka Ai ::: Di21( / 4 (i=O,1,2,3). Gaz suda u pocetnom stanju
ravnotde dobija se iz jednakosti sila G::: pgAoho, i iznosi ho ::: G /pgAo' Vreme
tonjenja suda sastoji se od tri vremenska perioda, ito: ~ - vremena tOIljenja do
spoljne ivice dela suda precnika Do, za koje se sarno dec unutrasnjeg prostora
cilindra precnika D]; T2 - vremena punjenja preostalog dela cilindra precnika D1
napuni; i T3 - vremena punjenja dela cilindra precnika D2 , do potpunog
potapanja suda. Diferencijalne jednaCine punjenjiisudau pojedinim vremenskim
periodima glase
A 1dx1 ::: fl.a~2gz1 dt 1 ' A1dx 2 ::: fl.a~2gz2 dtz ,Azdx 3 == fl.a~2gz3 dt3 .
Za resavanje ovih diferencijalnih jednaCina, potrebno je naci ~eze izmedu
koordinata xii Z i' (j=1,2,3). Ove veze sledeiz jednaCina levazistacionarnih
hidrodinamickih ravnoteza sila
G+pgA1 x1 ::: pgAo(5+X1 +Z1) ,
G+pgA 1x 2 = pgAOhJ +pgA3(5+x2 +Z2 -hI) ,
G + pgA1 (h1 - 25) + pgA2 (5 + x3 - hJ + 5) == pgAOhl + pgA3 (8 + x 3+ Z3 - h1 )
koje su postavljene za polozaje sa s1. P.2.7~30b-d,redosledno, i glase:
 Kvazistqcionarnaisticanja 267

Ao -A Ao Ao -A3 Al -A3
ho --A-- xI -0
ZI :::: Z2 =Tho A. hI -0+ A x2 ,
o 3 3 3
Ao Al A2 Ao· f2(A I -A2 ) l A3 -A2
z3 =Tho +(T-T-T+ 1)h l
3 3 3
A
3
-l
+lJo- A. X 3 • 3 3
Iz ovih veza, koristeCi granicne uslove na krajevima pojedinih vremenskih period a
Zj = HI' Xj =h j -H j -5,

Z2 :::: H2 ' x 2 = hj - 28,

Z3:::: H3 , X3 =hl +h2 -H3 -8,
dobivaju se granice integraCije
A A A A -A A
H I = AOho-(Ao-l)hj-8, H z = AOho- °A I hl -(2-:i-- 1)5,
I I 3 3 3
Ao Ao - A1 A3 Aj .
H 3 ::::T ho- A hj -(T- 1)h2 -(2T- 1)8.
2 2 2 2
Uvrstavanjem diferencijalnih veza izmedu koordinata Xii z j u diferencijalne
jednaCine punjenja suda, te njihovim integraljenjem sledi:
2 AoA1 r;:- h 2 Al A3 r;::;- r;:;-
~= r;;-:-2 (A - A ) (,;/ ho - ';/ h1) ,- 7;:::: - r;;-:-2 (A.- A ) (""Ii H2 -" H1 ),
J.Ul,\u.g 0 I }.la'li Lg j 3

2 A2 A3 .,,;- ~
~:::: J.Ulfii (A -A ) ('\IH2 ~';/H3)'
3 2
Ukupno vreme tonjenja suda je T:::: 1\ +T2 +T3 •
Problem 2.1-.?H. Prizmaticni sud teZine G, napunjenje vodom do visine Hi pliva
na vodi. Unutrasnja povrSina dna suda je All a '
spoljasnja As' Kada se na dnu suda probusi otvor G,,~·--=.:Z--=--.----·~
~ ~
precnika d, naCi vreme zauzimanja novog 13 ~ H
ravnoteznog polozaja. Date Sil sledece veliCine: G, §~ ~~
Au ,As ,5,H,d,p,}.l. ~~.
~ Au ~p
RESENJE: x "" x .
8 A A ~ A G As d,w 8
T= 2 II S (1-_u)H+8---.
}.ld nJ2i (As - Au) As pgAs SlikaP.2.7.31

Pro/Hem 2.1-32. Plovni objekat - podmornica oblika prizme, tezine G, dliZine B,

pliva na vodi. Da bi podmornica zaronila potrel:?noje povecati tezinu, sto se
postize ubacivanjem vode u rezervoar A. Voda se ubacuje pomocu pumpe, koja
radi sa konstantnim naporom Yp' Smatrati da je. r~1f'Zl'Z<'2iz=Z<'2iz===z:m
vazduh u rezervoaru A, pri punjenju rezervoara,
k
pod konstantnim - atmosferskim pritiskom. Naci
vreme za koje ce podmornica zaroniti. Poznate su L
sledece veliCine: G, H, h, B, L, d.o, A, Yp,Su,Sk' h d
A. G
A
sv,Au,A s' p.
Ii
RESENJE: Traieno vreme iznosi SlikaP.2.7-32
268 Kvazistacionarna isticanja

2As ~ Yp . G Yp
T= r:;--(H +-'-h-8 - --+--11-8)
j..I.av2g g pgAs g ,
pri cemu je koeficijent protoka ~l= (Sli +2sv +2Sk +lvfi-+l)-1/2.
ProDlem 2.7-33. Plovni objekat tezine G, dimenzija a x b x H pliva na vodi. U
unutrasnjosti plovnog objekta nalazi se komora napunjena vazduhom koji je pod
atmosferskim pritiskom Pa' Debljina svih zidova je o. U jednom trenutku
projektil probija sarno dno plovnog objekta, pri tome na dnu pravi otvor precnika
d i koeficijenta protoka Il. Nakon toga plovni objekat tone, jer u komoru
ustrujava voda, a natpritisak u komori menja se linearno sa visinom vode u
komori (Pm = k· x). Odrediti: a) vreme zauzimanja novog ravnote±nog polozaja
plovnog objekta; b) do koje visine komora treba da se napuni vodom da bi plovni
objekat potonuo?
Poznate velicine su: a, b, H, d, G, k, 8, j..I., p,P a •
RESENJE-
a) Vreme zauzimanja novog ravnote±nog
polozajaje
!~ T= Ao 8
j..I.d 2 n.J2i .k..+l- AAo
JpgAG -8 ,
,, Q.,..I- pg
'/ ,.. ://.'I///. .. '/h ,

lid pri cemu su konstante A=ab

~ ,~
Ao =(a -28)(b -20).
A G
Stika P.2.7-33 b) xI =-A H--gA .
o P 0
ProD/em 2.7-34. Prazan plovni objekat tezine G=500kN (duzine L=10m, sirine
B=4m i visine H=4m) pliva na vodi. U jednom trenutku, na dubini h=O,5m od
nivoa vode, projektil po gada plovni objekat probijajuCi ga sa obe strarte, pri tome
pravi otvore precnika d=lOOmm i koeficijenta protoka Il""O,62. Debljina svih
zidova je ista i iznosi 0= lOOmm. NaCi vreme za kojece plovni objekat da potone.
RESENJE- Gaz plovnog objekta, II pocetnom trenutku, dobija se iz jednaCine
hidrostaticke ravnoteze G = pgBLho' i iznosi: 110 = pg~L = 1274mm. Vreme
potapanja plovnog objekta sastoji se od dva vremena, ito: r; - vremena isticanja
vode u atmosferu i T, - vremena podvodnog preticfmja. Ovim redom odrediCe se
pomenuta vremena.
_.51__
Ii

B
Slika P.2.7-34
 Kvazis(acionarna isticanja 269

Protok vode kroz jedan otvor je

. d 2n
V= fl4~2gz , (1)
pri cemu je koordinata z visinska razlika vode van plovnog objekta i nivoa otvora.
Diferencijalna jednaCina tonjenja glasi
dV = 2Vdt j = (B-20)(L-25)dy. (2)
Iz jednaCine hidrodinamicke ravnoteze sila u toku tonjenja
G+pgCB-28)CL-25)y= pgBL(z+ho -h),
sledi veza izmedu koordinata:
(B - 28)(L - 26)
Z"" BL y+h. (3)
Prvi vremenski period dobija se uvrstavanjem izraza (1), i diferencijalnog oblika
izraza (3) u diferencijalnu jednacinu (2), nakon cijeg integraljenja sledi

Ii = ;Bfi-g "Jd;.z. fld :Bfi-gCfh:

fld n 2g h '" n 2g
-Jh) =657;48,
pri cemu je gornja granica integracije h1 dobijena iz jedllacine(3) kada se uvrsti
z=h 1 i y = ho -h-5, odnosno
CB - 28)(L - 25) .
hl= BL (ho-h-5)+h=1l27mm.
Diferencijalna jednacina podvodnog preticanja glasi
dV = 2f/2 dt 2 ::: (B - 25)(L - 28)dy (4)
pri cemu je protok
. d 2n r;;--
V2 = 1-l--'\I2gx . (5)
4
U izrazu (5) koordinata x predstavlja visinsku razliku izmedu nivoa slobodnih
povdina van i unutar plovnog objekta. Veza izmedu koordinata x i y, dobija se iz
jednacine hidrodinamicke ravnoteze sila .
G:: pg(B - 28)(L - 28)y = pgBL(x + y +5)
i glasi
_ _s:_ BL-(B-25)(L--'25) (6")
x -ho U BL y.
I
Gornja granica integracije h2 sledi iz jednacine (6), kada se u nju uvrsti da je
x=h 2 i y = If -0-h 2 i ima vrednost
BL .
h2 ::: If -5- (B-25)(L-25) (H -ho ) == 972mm. \ \
Uvrstavanjem izraza (5) i diferencijalnog oblika. jzraza (6) u diferencijalnu
jednacinu (4), i njenim integraljenjem u granicama ad h1 do h2' dabija sci
BL (B-28)(L-20) r;;-r;:- .
T2 = f1.d 2nfii 5(B+L-25) ("hI --V h2) =947,15
Ukupno vreme tonjenja plovnog objekta je
T = r; + 7;. = 1604,5 s == 26min4Ss.
270 Kvazistacionarna isticanja

Problem 2.7-35. Plovni objekat pliva na vodi. U jednom trenutku plovni objekat
pogadaju dva projektila na dubinama h
t--- G i H, pri tome praveCi dye rupe povrSine
------~~J a i koeficijenta protoka j.l.. Projektili
; h H prave otvore sarno u jednom bocnom
~ fl,a- !,-~-. zidu plovnog objekta. NaCi vreme za
~ Au t fl,a ;= koje ce voda da se. napuni u
~ 7/, %~ "~ unutrasnjosti plovnog objekta do nivoa
8 t prvog otvora. Poznate veliCine su: G, a,
Slika P.2.7-35 h, H, Au,A s ' j.l., 8, p.
RErENJE' Vreme punjenja plovnog objekta do nivoa prvog otvora je
T=2 As [(b+H_h)312_H312_b312+h312j,
3 J.l.GJ2iCH -h)
pri cernu je konstanta
All G ·
b = - ( - - - H -8)+h .
As pgAs
 271

30 PlIUMENA ZAKONA 0 PROMENI KOLICJ!NE KRETANJA

3.]1.. Zalkon 0 pll"omeni k®HCilDle Ikll"le1!:alllja Za! geometll"ijslki. siozelllie

stll"ujllle ]!»Jl"Ost<!H'e

Jedan od najvaznijih tehnickih problema u primenjenoj mehanici fluid a je

odredivanje sile reakcije koja je nastalausled proticanja fluida kroz neki strujni
prostor. Za nalazenje sile reakcije na raspolaganju stoji poznati zakonmehanike 0
promeni koliCine kretanja. U ovom Odeljku bice izvedena jednaCina koliCine
kretanja za slozene strujne prostore i za stacionarno strujanje fluida. U tu svrhu
posmatra se slozeni stmjni prostor s1.3.1 koji predstavlja, na pr., racvu sa n ulaznih
i In izlaznih strujnih preseka, pri cemu je sa indd,som i oznacen bilo koji ulazni, a
sa j bilo !coji izlazni prese!c.
a) \:=1 K t Vj =1

b)

c)
_I> v,
1'v1. I>~\ ,=n i-I j-j
R '0
Slika 3.1
Za analizu treba tloeit! !contro!nu zapremintt V ispttnjenu .f/tttdom u kojoj se
odigrava promena !coliCine kretanja. Za slozenusttujnu geometriju sa s1.3.1a
uocava se zatvorena kontura K koja obuhvata siozeni strujni prostor, odnosno
kontrolnu zapreminu Ii: Dakle, kontrolnu zapreminu; u ovom slucaju, ograni-
cavaju sve cvrste povrsi slozenog strujnog prostora,ka.oi svepovrsine Ai e ulaznih
i A] - izlaznih preseka. Da bi se definisala koliCina kretanj~, u trenutku t,
posmatrace se bilo koji ulazni presek i-i (s1.3.1b). Ovaj presek se nakon promene I
vremena za dt pomeri u poloiaj i'-i ' koji se u odhosll na prethodni nalazi na \
rastojanju vidt i tom prilikom opise zapreminu dV; == dAi vidt. Kako je koliCina
kretanja vektor koji je jednak proizvodu mase (dm;=pdV;)i veictorabrzine to ce
element kolicine kretanja biti: . I

dKi = dmi~ =pvidt dAivi = PVi2~lA,dt iii (3.1)

pri cemu je iii art normale povrsi Ai' Na osnovu izr~a (3.1)dobija se i element
kolicine kretanja
~V 2dA· i d·-
('1\.] = pv j t n j"
Ovde treba napomenuti da se smerovi ortova normala iii i. ii] poklapaju sa
smerovima brzina Vi i Vi' S obzirom da ima n ulazrrihi In izlaznih preseka, to ce
promena koliCine kretanja stacionamog strujanja biti
272 KoliCilla kretallja

m n m n
2
dK= LdK -LdK, == p(Lv dA. n·-Lv,\iAi ii,)dt. (3.2)
. j=1 J '=1 j=1 J J J ,.=1 .
Prema opstem zakonu mehanike 0 promeni kolicine kretanja izvod kolicine
kretallja pO vrel7leJZlt daje glami vektor JPoijizih slia. Prime nom ovog zakona lZ
jednaCine (3.2) sledi integralni, oblik:
-
FR = .L" P
~ f 2
V dA j ii j -
~
.L" P
f· V;2 dA, iii = PUI
- -
+ P,z - R- + G- (3.3)
j=1 Aj J '=1 Ai

U kome su: PUI - rezultujuca sila pritiska ulaznih preseka, ~z - rezultujuca sila
pritiska izlaznih preseIea, R - sila reakcije iIi sila otpora fluida i G - sila tdine
fluida koji se nalazi u kontrolnoj zapremini. Rezultujuce sile pritiska koje deluju
na ulaznim povrsinama Ai' odnosno izlaznim A) iznose
n . m

Put = LPiAini
~l
~z == - Lp A ji1j"
J~
j

ZnaIe minus u izrazu za silu pritisIea ~z potice ad toga sto su ove sile suprotnih
smerova od smerova odgovarajuCih ortova normala. Pritisci Pi i P j su relativni
pritisci i imaju vrednosti + Pm za stanje natpritiska iii -P v za stanje potpritiska u
preseku. U jednacini (3.3) treba resiti integral sa kvadratom brzine. U mehanici
fluid a taj tip integrala seresava na sledeCi naCin:
t v~dA=v;kAk-2_1_t
k vs,k A"
v~ dA=~kv;kAk
' k '
Ck=i,j)

gde je vs,k srednja brzina po preseku (shodno izrazu (2.1.11», a

1
~K =-2-- f Vk
2 dA (3.4)
V
s,k
Ak Ak .

predstavlja koeficijent neravnomernosti kolicine lc..retanja, iIi Busineskov

koeficijent. Koeficijent neravnomernosti kolicine kretanja je odnos izmedu
stvarne kolicine kretanja odredene sa realnim profilom brzina ikolicine kretanja
odredene sa srednjom brzinom po preseku. Dakle, kbefiCijent neravnomernosti
koliCine kretanja predstavlja korekciju koja se pravi pri prelasku sa stvarnog
profila brzina na srednju brzinu po preseku. Kod razvijenih profila brzina ovaj
koeficijent je poznat, i iznosi: ~ = 1,02 - .za turbulentno strujanje (Odeljak
2.1.5.1.4.1) i ~=4/3 - za laminarno strujanje u cevima krliZnog poprecnog preseka
(Odeljak 2.1.5.1.3). Ukoliko profil brzina nije razvijen, tada se do koeficijenta
neravnomernosti moze doCi, salp.o eksperimentaJnjm odredivanjem profila brzina
u preseku. Konacno, koriscenjem izraza (3.4), jedn,aCine kontinuiteta
m1 = pTfI = pvA
8,1 I
; rh1 == ·pV.·:::;
J\
pvA .
. S,J J'
i izostavljat~em indeksa "s" za srednju brzinu, jednaCina (3.3) ~se svodi na oblik
n m
R = L(P,+P~iV,2)Ai iii - L(p j+P~ jv~)Aj ii j +pV g
/=1. . J=!
n m (3.5)
= LCPi A i +~imivi)i1i - LCPjA j +~jm/j)i1j +pV g
1=1 J=1
 Koli(tila !cretanja 273

koji predstavlja opsti oblik zakona 0 promeni kolicine kretanja primenjenog na

proizvoljnu kontrolnu zapreminu slozenog strujnog prostora. Jc;"dnacina (3.5)je
krajnje jednostavna za primenu, jer se njena pninena sllodi samo lia projektOVall/e
ortova nonna!a u!aznih i izlazmh prese!ca !coji se poklapaju so. smerovima sreCb'l/llz
brzlna it tim preseczma. VeliCine u zagradama jednacine (3.5)predstavljaju zbir
statickog pritiska i dvostruke vrednosti dinarnickog pritiska, odnosno zbir
totalnog i dinamickog pritiska.
Za prirnenu zakona 0 promeni koliCine kretanja potrebno je poznavati pritiske
i brzille u svim presecima, a za to se, pale, koriste Bernulijeve jednaCine i
jednacine kontilluiteta. Primenom zakona 0 promelli koliCine kretanja dobija se
sila otpora fluida R. Ako se zeli odrediti sila sa kojom fluid deluje na cvrste
povrsine koje ogranicavaju kontrolnu zapreminu, a sto je ustvari OSllOVlli interes
proracuna, tad a je ta sila reakcije veze istog pravca i illtenziteta kao i sila otpora
f1uida ali suprotllog smera, odnos~o
Rveze :::: -R. (3.6)

Ovde se ustvari radi 0 primeni na neku masu fluida Ul mehamci dobra

poznatog za/cona 0 momentu leoliCine !cretanja, a koji glasi: moment izazvall
promenom kolicine kretanja U odnosu na neku nepokretnu tacku jednak je zbiru
momenata svih sila u odnosu na istu nepokretnu tacku.
Usled promene koliCine kretanja u nekoj geometriji u kojoj se odvija strujanje
nastaje sila reakcije, koja je u opstem slucaju odredena izrazom (3.5). Ova sila u
odnosu na nelru karakteristicnu tacku, iii osu, stvara moment. Za odredivanje
momenta rezultujuce sile reakcije u OdllOSU ........ C, ~j , .....
na proizvoljno izabranu tacku 0, posmatrace P': B)mJ 1j
se opsti slucaj slozene strujne geometrije sa n V fo ;zr.l
I

ulaza i In izlaza, koji je prikazau na sl.3.1a. . .. p, .V" g '. <"':)

Radi jednostavnijeg prikaza sa ove slike se
izdvaja deo kontrolne zapremine koji se
nalazi izmedu ulaznog preseka i-i i i z l a z n o g , ! r ;
i .. t.
preseka j-}, a koji je prikazan na s1.3.2. U I
ovim presecima deluju sile pritiska /
dinamicke sile:
~+~imiVi Pj+~jmjVj'
M
oYJO
I M

Napadne tacke dejstva ovih sila nalaze se u Slika 3.2

tezistima preseka, koja su u odnosu na tacku
oodredena vektorima polozaja ~ i ~. Osim ovihsiia nakontrolnu zapreminu V
deluju sila tdine pV g i sila reakcije R, Cije su napadne tacke dejstva odredene
vektorima polozaja Fa i FR , redosledno. Nalazeci momente navedenih sila, u
odnosu na tacku 0, dobija se rezultujuci moment sHe reakcije
/I m
M = Rx ~ = LCPi + PPiVi2)AJi> ~ -
j=]
LCPj + PP jV~)Ajj1j x ~ + pV g x rg ,
j=l
(3.7)
274 Kolieino hetonjo

a sto nije nista drugo do jedan oblik zakolla 0 promelli momenta koliCine
kretanja.Ako se posmatrana zapremina u kojoj se odigravaprbmena koliCine
kretanja, na pr., okrece oko ose Oz ugaonom brzinom 0), tada obrtni moment !vIoz
daje snagu
P == MozO)' (3.8)
Ukoliko je obrtna kontrolna zapreminau radnim kolima pumpi i ventilatora, tada
se za savladavanje obrtnog momenta !vIoz mora uloziti snaga P (na pro prime nom
elektromotora), medutim, ako se pasmatra turbina tad a abrtni moment Moe daje
korisnu snagu P, koja se moze (na pr. generatorom) transfarrmsati u drugi oblik
energije.
Problem 3-1. Kroz cevovod protice V == 40 II s vode. Odrediti sile otpora koje
nastaju usIed proticanja vode izmedu prirubuica 1-1 i 2-2, aka se izmedu njih
nalazi: a) postepeno suzenje (~==0,05) i b) postepeno prosirenje (1;;=0,25). Preseci

;+1I==Of + :~~:~P)~Ol~~~~:/"~~omm,
1-1 i 2-2 su sa razvijenim profilima brzina. Tdinu vode izmedu prirubnica

1d
D" 200mm,
I a) Najpre se iz jednaCine kontinuiteta
V == vddzrr, 14 == vDD 2 n /4 odreduju brzine
strujanja v d == 5,09m lsi v D = 1,27m/ S, a
potom se iz Bernulijeve jednaCine za preseke
1-1 i 2-2 odreduje pritisak
P2 P r 2 P
Slika P.3-1 Pz == PI +2VD - 2('" + l)v d == 87193 a.
Primenam zakona 0 odrzanju koliCine kretanja, tj. jednaCine (3.5), za jedan ulaz i
jedan izlaz dohija se trazena sila reakcije
D2rr, d 2rr, .
R == P]-4-- P2T+pV(v D -va) =2304N.
b) Ponavljanjem postupka iz zadatka pod a) dobija:se sila otpora R=-2579N, a
znaIe minus ukazuje da je ona suprotnog smera odsmera strujanja.
Pro"lem 3-2. Izmedu prirubuica 1 i 2 nalazi se krivina, koja je u odnosu na
horizontalu nagnuta pod uglom a. Kroz krivinu protice V == 151/ s vode. Odrediti
silu reakcije tecnosti kaja deluje na krivinu, ako su dati podaci: d] == 100mm,
I;; == 0,05 i Pm] == 20kPa, i to u sledeCim slucajevima:
a) a=75°, d 2 =80mm, I;;k =0,6 (st P.3-2a)
b) a==45°, d 2 =80mm, Sk=0,3{sl.P.3~2b)
c) a=90°, d z=dJ , ~k =0,45 (sl: P.3-2c)
d) a=180°, d 2 =d p I;;k =0,8 (st P.3-2d)
e) za krivinu sa 81. P.3-2a aka u preseku I-lvlada patpritisak Pvl ==20kPa.
Zanemariti tezinu tecnosti u krivini i visinsku razliku izmedu preseka 1-1 i 2-2.
Ovi preseci su sa razvijenim profilima brzina. .
 Koli6ilO kretonjo 27S

2 V''D '.' :--:-'.\

1 ' -,..
=:>I .• '.. -' ._.-.,.-
1 dj
a) b) c) d)

Slika P.3-2
RESENJE- Uvodenjem povrsina poprecnih preseka cevi Ai = di2 n / 4 (i=I,2) i
koriscenjem jednacina kontinuiteta i Bernulija za preseke 1-1 i 2-2, dobijaju se
brzine Vi = 4V / di2 n (i=1,2) ipritisak u preseku 2-2

P2 = PI +~[(l-(,k)V( -(l+(,)vi]·
U zadacima a)-d) pritisak P2 predstavlja natpritisak P2 = +Pm 2' au zadatku pod
e) potpritisak P'l, = - Pv 2' Isto vazi i za presek 1-1. Koriscenjem jednaCine (3..5), za
jedan ulaz i jedan izlaz, koja u vektorskom obliku glasi:
R= (P1 + pv;)A1111 -(P2 + PV;)A2i12
i njenim projektovanjem na koordinatne pravce x i y, dobijaju se komponente
Rx = (P1 + pvt )A 1 - (P2 + pv; )A2 cos (ii1 ,112 ) ; Ry = -(P2 + pv; )A 2 sin (111,ii2 ),

koje daju rezuItujucu silu otpora R =~R.; + R~ . Ponavljanjem opisallog posmpka

u svim zadatim prime.dma, dobijaju se sledece vrednosti za silu otpora
a) R=249,6 N; b) R=131,4 N; c) R=258 N; d) R=360 N; e) R=165N .
Problem 3-3. Nestisljiv fluid gustine p struji turbulen.tho, protokomV, kroz naglo
prosirellje ulaznog precnika d 1 i izlaznog precnikad 2 .U lllaznompreseku naglog
prosirenja cevi je razvijeno turbulelltno strujallje.Odrediti pad pritiska koji je
nastao proticanjem fluid a kroz naglo prosirenje.
RESENJE- Primenom jednaCine (3.5), iIi ponavljalljem postupka datog u Odeljku I
2.1.5.2.3, dobija se pad pritiska pri turbulentnomstnijanju kroz naglo prosirenje
P 2
t-p = 2(V1 -v 2 ) = 2p[ 1- (d 2 / dj).Yz
. 2]2 2 '
pri cemu su brzine strujanja Vi = 4V / d?n (i=1,2). \ \

Problem 3-4. U horizontalnu racvu dotice Va = 2501/ s vode, a iz racve isticu

kolicine vode, kroz cevi precnika D1 i D2 , koje stoje u odnosu 2:1. Izracunati silu
reakcije koja deluje na racvu. Dati podaci su: Do = SOOmm, D1 = 400mm, .
D2 = 300mm, Pmo = 1 bar, (,1 = 0,3, (,2 = 0,7, ex. = 60°, ~i = 1 (i=0,1,2).
RESENJE- rrvo se iz jednacine kontinuiteta Vo == VI +f7 , i veze izmedu protoka
2
Ti1 = 2V2, odreduju brzine strujanja .
276 Kollcina kretanja

o
a) b)
Slika P.3-4
4V 1,273 mis, i:::: 0;r
Vi= D21 = {ll,326mis, i=l;
n
2 1,179 mis, i = 2;
a zatim'se iz BernulijevihjednaCina dobijaju natpritisci
p 2 P {99667pa, i = 1;
2
Pm; = P mu +'2Vo -'2(Sj +l)Vj:::: 99629Pa, i:= 2.
Primenom zakona 0 prorneni kotiCine kretanja, jednaCina (3.5), za jedan ulaz i
dva izlaza
- 2 DO2 n _ 2
D21 n _ 2 D22 n _
R = (Pmo +PVO)-4- no -(Pm) +PVj )-4-nj -(P m2 +pv2)-4-n2 (1)
dobijaju se komponente sile otpora
-
2
2 DO n 2
D2J n D2
2? n
--
Rx :::(Pmo +PVo )-4--(Pm1 +PVj )-4--( Pmi +PV2)4cosu=3637N,
- 2 D{n .
Ry = -(P m2 + PV2 )-4-sma.:= --6184N,

odnosno ukupna sila otpora R::: JR; +R; = 7174N,kojaje postavljena, u odnosu
na X osu, pod uglom ~ = arc tg CRy / Rx) = -59,50 • Do sile otpora moze se doCi i
grafickim prikazom vektorske jednacine (1) a sto je uCinjeno na 81. P.3-4b.
PrOD/em 3-5. Iz horizontalne racve voda istice u atmosferu. U preseku 0·0 meri
1; kl 1; l 1; 2 se staticki pritisak pomocu U - cevi
sa ziv()m, koja ima pokazivanje
h= 16ID11i.' Odrediti silu otpora
tecnosti i obrtni moment koji su
nastali. usled. promene koliCine
b2
kretanja. 'trenje zanemariti. Dati su
podad: do = 50mm, Dj :::: 40mm,
d J = 30mm, d 2 ::: 30mm, a j ::: 400mm,
bl = 50mm,a z = 300mm, b2 = lOOmm,
Stika P.3-5 a. = 60°,~ ==300 , SI = 0,6, S2::: 0,8,
S= 0,15, Ski = 0,24, C;k2'" 0,12.
 KoliCina Icrelanja 277

RESENJE Na osnovu pokazivanja manometra odredllje se pritisak u preselru 0-0

Pm ::= (Pm - p)gh::= 1977,7Pa. Ovaj pritisak u zadatojgeometriji racve daje brzinu
strujanja U ulaznom preseku racve Vo = 1,353rn / s i brzine strujanja u izlaznim
presecimavi = 2,021m! s i 112 ::= I,736m/ s. Iz jednaCine (3.5) dobija se sila otpora
R = {Cm2V2 cos~-lhl VI cosa)2 + (Pmdgn: /4 -f-liJovo + riliv i sina+ ri12112 sin ~)2 }1/2 = 11,OSN
dok jednacina (3.7) daje traieni moment
M =ml v 1(a 1 sina+b l cosa)-lf~v2 Ca 2 sin~ +b2 cos~)::= O,567Nm,
2
pri cemu su maseru protoci Ihj = pVj dj rc! 4 (i==0,1,2).
Problem 3-6. U horizontalnu racvu doticu kotieine r~ i liz a iz nje istiee koliCina
V~. Odrediti ugao y' tako da ukupna sila otpora tecIlosti, nastala usled promene
koliCine kretanja, ima minimalnu vrednost. Trenje u racvi zanemariti_ Poznate
velicine su: f;~, d i (i==1,2,3), a, B, p, c;R' P3 • .
RESENJE Prvo se, na osnovu zadatih
protoka, odredujll brzine strujanja Vi = Ii; / Aj
(i=1,2,3), pri cemu je Aj = dj2rc! 4 - povrsina
poprecnog preseka cevi. Potom se iz
Bernulijevih jednaCina za preseke 1-3 i 2-3
odreduju natpritisci PI i P2' Ponavljanjem
slicnog po stupka kao u zadatku P.3-4 odreduje
se nkupna sila otpora tecnosti R, Ciji izvod Slika P.3-6
oR ! 8y ::= 0 daje ugao
r (h -I- pv; )A sin ~ - (PI + pv~ )AI sina l
y == arctgl 2
2
.
(P2 +PV2 )A z COS~+(PI +PVJ )Aj cosa
2· J'
pri kome ova sila ima minimalnu vrednost.
ProDleOt ,3-7. Voda istice iz cevovoda u atmost"em kroz mlaznice na krajevima
5/2
cevi. Protok vade se meri pomocu blende, Cija jekarakteristika K =;O;09m ! s.
Odrediti silu reakcije veze 0-0. Smatrati da je cevovod kratak, pa da sezato gubici
lisled trenja mogu zanemariti. Dati su podaci: Do = 100mm, D1 = 80mm,
D z = SOmm, D3 = SOmm, d l = 40mm,
H=40mrn, d2 == 2Smm, d 3 = 30rnm,
a 30°,
0::: ~ =15°, 1:;1 =0,1, 1:;2 == 0,1,
1:;3 = 0,12, SRl =0,8, c;R2 =0,4, SR3 == 0,5.
REfENJE: Najpre ce se na osnovu
pokazivanja manometra spojenog sa
blendom i prime nom jednacine konti-
nniteta rio == K.[jj = voD;rc / 4 odrediti·
brzina strujanja n dolaznoj cevi
Vo = 2,292m/ s; a potom se koriscenjem Stika P.3-7
odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina i
278 Koliaila kretanja

jednaCine kontinuiteta Vo::: V; +V2 +V3 dobivaju natpritisak Pmo = 28009Pa i

brzine u izlaznim presecima v1 = 7 ,301til S, v2 =7 ,38m! s i V3 == 7,36rn! s. Iz zakona
o promeni kolicine hetanja
2 Don _
~ 3 d2
- . '\' 2 j n _
R = (Pmo + pVo )-4-no - !-'PVj - 4 ni ,
l~l

dobijaju se komponente sile otpora tecnosti

d2 d2
2 1n 2 2n
2
2 D on
Rx :=: (PmO + pVo )-4-- PV1 -4- COS CX.- PV2 4cos~ == 177,4N,
2
2 d] n .
d2
2 27t .
2
2 d3 n
Ry =-pV] -4-smcx.+PV2 4Sm~+pV3 -4-:=11,8N,
koje daju silu otpora R == (R; +R~)1I2 == 177,8 N. Trazena sila reakcije veze 0-0 je
.istog pravca i intenziteta kao i sila R, ali je suprotnog smera.
Problem 3-8. Fontana ima pet izlaznih mlazeva istih protoka, pri cemu srednji -
vertikalni mlaz ima visinu h=1274mm. Odrediti horizontalnu i vertikalnu silu koje
opterecuju vezuA-A nastalu usJed promene kolicin~ kretanja. Zanemariti trenje u
cevima, visin ike razlike izmedu preseka A-A
i izlaznih preseka mlazeva, kao i teZinu vode
u toj zapremini. Dati podaci su: d:= 5mm,
~ D == lOmm, Do =20mm, cx.= 30°,~ =60°,
(.~\\\.
,\ ~m == 0,8, ~R = 0,5, P = lOOOleg! m 3 •
REfENJE' Prime nom izraza v = J2gh za
brzinu isticanja mlaza, i jedmi'Cina:
kontinuiteta, Bernulija i kolicine kretanja,
dobivaju se horizontalna i vertikalna sila
,-
I koje opterecujuvezu A-A a koje imaju
Stika P.3-S brojne vrednosti RH == 0,18 N i Rv =: 6,41 N.
Smerovi ovih sila ucrtani su na s1. P.3-S.
Prolilem 3-9. Ulje gustine p i kinematske viskozIlosti v struji Iaminarno, od
rezervoara A prema rezervoaru B, leroz cev precnika d i duzine t. U pocetnom
preseku cevi (1-1) profil brzina je uniforman, dole jeu krajnjem preseku cevi (2-2)
razvijen - parabolicki profil brzina. Izmedu prirubnica 1-1 i 2-2 izmeren je pad
pritiska, i on iznosi /::,. p. Odrediti sile koje opterecuju vezu 1-1 naistezanje i
smicanje. Zbog razvoja laminarnog strujanja u cevi gubitak lisled trenja uvecati za
koeficijent n. Masa cevi je m. .. .
RESENJE- Na samom
pocdku treba napomenuti
dasu preseci 1-1 i 2-2, koji
odgovaraju priru!:pickim
vezama cevi, sa razliCitim
profilima brzilla. N aime,
profil brzina U preseku 1-1
Slika P.3-9
 Kolic~ita !creta17ja 279

je uniforman, a u preseku 2-2 razvijen - parabolieki profil brzina. Prema tome,

koeficijenti neravnomernosti kinetieke energije i koliCine kretanja imaju
vrednosti: 0,1 = 1, ~1 = 1, 0,2 = 2 i ~2 == 4/3 (v. Odeljke 2.1.4 i 3.1): S obzirom da je
pad pritiska izmedu preseka 1-1 i 2-2 poznat (!J.p == P1 - P2) to s6 iz Bernulijeve
jednaCine
2 2 2
P1 v P2 v Iv
-+0, -=:-+0, -+nA--
P 12 P 22 d2'
posle zamene koeficijenta trenja izrazom (2.1.39), dobija kvadratna jednaCinaza
brzinu eije je pozitivno resenje
v = _ 32nlv + (32nlv)2 + 2!J.p .
2 2
d d P
Ovde treba napomenuti da se gubitak usled trenja ne moze odrediti kao
2
A·11 d ·v 12, jer ovaj izraz vazi sarno za razvijeno laminarno strujanje. Kako je
ovde ree 0 razvoju laminarnog strujanja (v. profile .brzina u presecima:l-1, i-i i 2-
2), to je gubitak usled trenja veti nego kod potpunog razvijenog laminarnog
strujanja, jer se strujanje u cevi razvija od unifornmog do razvijenog -
parabolickog profila brzina i to na duzini 1 = O,08d Re. Zato se ovaj gubitak
racuna leao da je strujanje potpuno razvijeno, ali se On uvecava sa koeficijentom n
koji ima vrednost od 2 do 2,5. Zakon 0 promeni koliCine kretanja, jednaCina (3.5),
za razmatrani slucaj glasi
- d 2n ~ d 2n _ d 2 rc -
R=[!J.P--+P(P1-P 2 )V"-4-]i -PTg1 k .
4
Projektovanjem sile R na koordinatne pravce x i y dobijaju se komponente'sile
otpora tecnosti
1 2 d 2 rc (Pn
Rx = (Ap-"3 Pv )-4- , Ry = PTg1,
odnosno sile koje opterecuju vezu 1-1 na istezanje ismicrinJe
d 2n ."
Ri =Rx Rs == (p--1 + m)g ,
4
a njihovi smerovi dejstva su ucrtani na s1. P.3-9.
ProD/em 3·10. Voda istice protokom Ii iz vertikalne cevi poluprecnika roo Na
izlazu iz cevi nalazi se koaksijalni obod poluprecnika R. Ispod oboela je disk, mase
m, koji je pri protoku V = 0 priljubljen uz obod, a pri zadatomprotoku V se
nalazi na rastojanju h. Ispoel eliska je pricvrscenaopruga~rutosti c,koja pri
protoku ri = 0 ima statieku eleformaciju a. Pri isticanju vode strujarije izmedju
diska i oboda je radijalno. Oelrediti krutost opruge koja pri elatom protoku ddi
disk na rastojanju h. Poznate veliCine su: ro' V, R , /1, a,m, p.
RESEN1E: Najpre treba odrediti odgovarajuce b;zine i pritiske; U tu svrhu se
uocavaju tri preseka (s1. P.3-lOa) 0-0, 1-1 ix-x, i za njih primenjuje jednacina
kontinuiteta V = voro2n = v2rnh = v1 2Rnh, iz koje slede veze izmedjlibrzina .
ri Ii R
'/0 = - 2 - V 1 = P-h v = ''1 -r
ro TC _f( n
280 Kolieino hdanjo

1z Bernulijevih jednaCina za strujne

preseke 0-1 i O-x
2 2· 2
Po Vo P V P1 V
v -+-:=-+-:=-+1 -
" 1~ p 2 p 2 P 2'
i kada se uzme u obzir da su pritisci Po i P
manji od atmosferskog, tj. Po = Pa - Pvo i
p:= Pa - Pv ' kao i da se isticanje vrsi u
atmosferu (P1 = Pa ) tada se dobijaju
odgovarajuCi potpritisci
a) P 2 2
Pvo = 2(vo -v1 ) ,

P 2 R2
Pv =2 v1 (7- 1).
Ukupna siia pritiska koja deluje na disk, a
c(a+h) r b) sastoji se od komponenata izazvanih
SIiIca P.3-10 konstantnim (Pvo) i promenljivim (p,,)
poljem potpritiska, je
'2 r l
lln---
?
2 fR
Pa = Po +P = Pva ro 11:+
ro
2 PV I
pv 2r 11:dr = Pvoro 11:+--
411:h 2 ro
R1
2
(1--
2
ro-
R
)J .
Kako za disk (s1. P.3-10b) vazi jednaCina ravnoteZe sila Pa + c(a +h) = mg to sledi
da je potrebna krutost opruge c = (mg - Pd ) / (a + h) .
PrOD/em 3-11. Na slici je prikazan fluidicki logicki element "ILl", kod koga se
ulazni mlaz vazduha (UV') protoka V upravlja pomocu vodova A i B, u kojima su
protoci vazduha V2 iii;, tako da iz logicke komponente postoji sarno jedan izlazni
rnlaz C iii D. Svi kanali kroz koje struji vazduh supravougaonog oblika visine h.
Odrediti sile otpora vazduha koje opterecuju fluidicku komponentu, pri tome
smatrati da je strujanje vazduha nestisljivo. PoznateveliCine su: a, b, h, d, V, 1i;,r/2'
Po ,P1 ,P2 (P2 > P1)' 1;, p, a.
RESEN.IE: Fluidika je pose-
.D=C

~
c bna oblast strujne tehnike
b)
koja se koristi u sistemima
A B prenosa informacija i upra-
vljackih signala. Primenjuje
se: u avionskoj tehnici, kod
ULAZ IZLAZ qtketa i projektila, u medi-
A B
ILI cini, kod digitalnihracunara i
C D 1i sistemima automatizacije;
0 0 1 0
0 1 1 0 dakIe, za vojne i civilne potre-
1 0 0 1 be. ledna od osnovnih
1 1 1 0
TABLICA ISTINITOSTI
fluidickih logickih kompone-
nti je komponenta "ILl", koja
Slika P.3-11 je prikazana na s1. P.3-11a (a
 KoliCiila Icretallja 281

sematski na s1. P.3-Ub). Element "ILI" moze da ostvari dva stabilna stanja, pa se
zato i naziva bistabilni element. Princip rada je sledeCi: vazdtih pod pritiskom
dolazi u komponentu kroz ulazni vod UV, taj ulazni mlaz vazduha iz komponente
moze da istice kroz jedan od dva izlazna otvora C ili D, a sto zavisi ad odnosa
protoka i pritisaka u upravljackim vodovima A i B. Tako na pI. kada daminira
upravljacki mlaz A, tad a ce ulazni mlaz da priane uz zid desnog izlaznog kanala.
avo svojstvo prijanjanja mlaza uz cvrsti zid - Koanda efekat, je osnovno svojstvo
koje se koristi pri radu fluidickih komponenti. U logickoj komponenti "ILl" mogu
da se ostvare dva stabilna stanja, koja ce se opisati dogadajima izlaznog mlaza C
ili D. Ovi dogadaji Sil kornplementarni, pa vaZi C = D, pa dogadaj
E = C + D = C + C, predstavlja sigman dogadaj. Dogadaji C i D mogu se
poistovetiti sa upravljackim signaIima "iskljuceno" i "ukljuceno"; iIi, pak, po
Bulovoj algebd, sa binamim brojevirna 0 Hi 1. Ova cinjenica se moze iskoristiti na
pI. pri projektovanju digitalnih racunara iIi upravljackih sistema. Tako na pr., ako
se zeIi dobiti broj 13, koji u binarnom sistemu ima zapis 1101, tada bi trebalo da
postoje cetiri logicke komponente "ILl" koje bi imale odgovarajuce izlazne signale
koje im diktira binarni zapis broja. Izlazni mlazevi - dogadaji C iii C = D, u
logickom smislu, predstavljaju dogadaje "lazan" iIi "tacan", pa se za komponentu
"IU" moze napraviti tabela istinitosti (v; tabelu sa s1. P.3-11). Da bi se ova tabela
istinitosti ostvarila, pri projektovanju fluidicke komponente "ILl" treba voditi
racuna cia se kao izlazna velicina pojavi sarno jedan mlaz C iIi D, a ne nikako oba
istovremeno. U fluidickim komponentama obavezno treba da postoje vodovi za
ozraCivanje, koji se ugraduju u izlaznim kanalima (vodovi "0" sa 81. P.3-11a) iIi
centralno - na mestu ostre ivice "0", iii, pale, kornbinovano.
Da bi se odredila 8ila otpora nastala lisled skretanja ulaznog mlaza treba
odrediti odgovarajuce brzine i izlazrn pritisak. Brzine strujanja su
J/o VJ V2 Va +V; +V2
va :=: bd' vJ = hd' v2 = hd' v =.. ad
1z Bernulijeve jednaCine, postavljene za ulazni i izlazni mlaz, sledi
p[ 2
P=Po+2Vo-(~+1)v
2] .
Primenom zakona 0 promeni koliCine kretanja, jednaCina (3.5), slede leompollente
sile otpora vazduha
Rx;=[P2 - PJ +p(v; -v~)lhd-(p+pv2)adCoscx.,
Ry = (Po + pv~ )bd - (p + pv )ad sina,.
2

Sile otpora koje deluju na fluidicku komponentu su istog intenziteta, leao i sile R.~
i Ry ' ali Sil suprotnog smera.
Problem 3-12. U jednoj fabrickoj prostoriji, u kojoj vlada temperatura t=20°C,
usled prerade radnog materijala nastaju isparenja, Za odvodenje ovih isparenja iz
prostorije treba obezbediti ri- = 3 m3 / s vazduha. Zato je u zidu ugraden aksijalni
ventilator koji ova isparenja izbacuje u atmosferu. Da se isparenja nebi prenosila
u susedne radne prostorije u njoj treba obezbediti potpritisak od 5mmvodenog
282 Ko/ic"ina kretanja

stuba (Pv = 49,05Pa). Odrediti silu reakcije

kojom ventilator deluje na zid. Dati podaci
su: D==500mm, d=400mm, Pa = I bar .
RESEN.7E: Trazena sila reakcije je
n 4P~2[
2
R==p -D+ d
-2 - 1-(-) 2J =4026N
v 4 d n D "
pri cemu je gustina vazduha odredena
izrazom (1.2.1) i iznosi
kg
Slika P.3-12 P=(Pa-Pv)IRT=1,188-3 •
m
Problem 3·13. Avion leti u uslovima koji odgovaraju standardnoj atmosferi na
visini od z=5000m brzinom od vJ = 280m/ s. Na krilima aviona nalaze se
turboreaktivni mlazni motori ulaznog precnika d J == 500mm. U turboreaktivni
motor dovodi se rno = 0, 7kg / s goriva, cijim sago:evanjem na izlazu iz motom
izduvni gasovi isticu brzinom od v2 =: 600ml s. ()drediti silu reakcije mlaznog
motora, tj. silu kojom on ucestvuje u
1110 kretanju aviona.
RESENJE: U uslovima standardne
atmosfere na visini od z=5000m,
prema Odeljku 1.2.9, gustina vazduha
iznosi Pl == 0,736Slcgl m 3 • Sa OVOID
d
gustinom vazduha i brzinom leta
aviona vJ dobija se ulazni maseni
protok vazduha u motor
Kompresor Komora za Turbina ml ;" Pl vld~1I: / 4 == 40,49kg / s.
sagorevanje Promena koliCine kretanja odvija se
Slika P.3-13. Turboreaktivni motor samo u pravcu ose motora, te se zato
iz jednacine (3.5) dobija sila reakcije
R = rn 2 v2 -lnlv 1 = (m J +mO)v2 -m J VI = 13377N.
Ovde treba napomenuti da se iz jednacine (3.5) eliminisu sile pritiska jer
atmosferski pritisak vlada kako u uiaznom, taka i u izlaznom preseku motora.
Nadena sila reakcije turboreaktivnog motora predstavlja za avian aktivnu silu
kojom motor ucestvuje u njegovomletu.
Problem 3-14. Za vertikalno uzletanje aviona maseM=6t koriste se dva raketna
motora protoka vazduha In = 50 kg lsi protoka goriva .Ina = 1 kg Is. Izduvni gasovi
iz motora isticu vertikalno na dole brzinom v=600mls. Odrediti ubrzanjesa kojim
avion vertikalno uzlece.
RESENJE- Kad raketnog motora postoji sarno jedan karakteristicni presek koji je
na izlazu motora i kroz koji protice maseni pratok izduvnih gasova IiH rilo' S
obzirom da gasovi isticu u atmosferu dejstvo sHe pritiska izostaje tako da se iz
 . Kolicifta kretanja 283

jednacine promene kolicine kretanja (3.5) dobija sila reaktije isticuceg rnlaza
R ::: (ril + rilo)v. Iz jedriacine kretanja
aviona u vertikalnorn pravcu pri '-"-,
uzletanju J\;[ a = 2R - jl,;J g dobija se
vertikalno ubrzanje sa kojim avion
uzlece

a= ~f(n1+}iJO)v-g:=0,39~. Slilm P.3-14

s
Pro/;lem 3-15. Jedna trostepena raketa (Ariane) ima masu kapsule Ink ::: 1,2 t
ukupne mase pojedinih stupnjeva i goriva u njima date u tabeli T. 3-15.
step en rakete i 1 2 3
ukupna masa mj [t] 161 37,6 9,4
masa gonva Ingi[t] 147,5 34,2 8,2 Tabela T.3-15
Nakon potpunog sagorevanja goriva u nekom stupnju raketa odbacuje taj stupanj
cime se smanjuje masa rakete i postize njeno dodatno ubrzanje.
a) Brzina gasova sagorevanja l1a izlazu raketnog motora je u:= 3500m/ s. Pri
sagoreval1ju goriva u pojedinim stupnjevima rakete ostvaruju se konstantni
maseni protoci mg) := 700kg / s, rhg2 ::: 206kgl s i mg3 ·:= 17kg/ s. Odrediti koUke sile
potiska rakete se ostvaruju u pojedinim stupnjevima.
b) Pri vertikalnom letu odrediti koliku brzinu i na kojoj visini ima raketa nepos-
redno pre odbacivanja prvog stupnja, pri tome silu otpora vazduha zanemariti.
RESEN.lE· Pre lansiranja ukupna mas a rakete je In =: Ink + In) + 1n2 + 1713 =: 209 ,2t. U
toku rada nekog stupnja rakete maseni protok goriva je
ding; mgt
rhgi ::: - - - : : : - : = const. (i = 1,2,3) (1)
dt ti
pri cemu je znak minus zbog smanjenja mase goriva, Iz
izraza (1) dobijaju se vremena sagorevanja pojediI1ih
stupnjeva tj ::: mgj /,7l gi , odnosno I) ::: 210,71 s, 12 := 168 s i
13 ::: 482,35 s. Integraljenjem izraza (1) dobija se zakon
promene mase goriva stupI~a koji je u radu
t
Ingi(t):=mgi(l -). (2)
ti
a) Zakon 0 promeni koliCine kretanja raketnog mbtora
daje silu reakcije, odnosno sile potiska
Ri = -RZi := lilgill (3)
koja ima brojnu vrednost R):= 2450kN, R 2 := 721kN i
R3 := 59,5kN. Sila reakcije R j koja se dobija isticanjem
gasova sagorevanja je sila koja obezbeduje let - potisak
rakete.
b) Iz izraza (2) sledi da se masa goriva pri kretanju menja
sto znaCi da se kretanje rakete mora tretirati kao
SIika P.3-15
284 Kolicina hetan/a

kretanje tela promenljive mase. Masa rakete u prvoj fazi leta je

mCt) == mo +mg] (t) (4)
pri cemu je Ino == m-Ing] == 61,7t. lednaCina kretanja rakete glasi
dv
mCt) dt ::= -mg - Rv + R z (5)
pn cemu je Rv = A C w pet) v 2 (t) / 2 sila otpora vazduha u kojoj je C w koeficijent
otpora rakete. Neposredno posle lansiranja kada je brzina mala raketa se kreee
kroz gusee slojeve atmosfere (poglavlje 1.2.12) dok pri veCim visinama, kada je
brzina velika, vazduh je razreden a njegova gustina je mala. Ova analiza
omogucava da se u prvoj aproksimaciji kretanja, lcao i sto je dato u postavci
problema, sila otpora vazduha moze zanemariti. Ovim zanemarivanjem
koriscenjem izraza (3) i (4) jednaCina kretanja (5) se svodi na jednacinu
ding] Ct)
dv = - gdt - u
Ino +lng1 (t)
.

koja uz koriseenje pocetnih uslova z=O, t=O, v = Vo = 0, ima reSenje

In
v=v o -gt+uln ()
Ina +mg] t
Ova brzina rakete (v = dz / dt) daje zakon kretanja
2
gt utl [ t t t]
z(t) == --2 +(vo +ulnm)t+-- (m-Ingl-)lnCIn-m gl -)-mlnln+mgl - .
mg! t1 t1 t]
1z ovih resenja dobijaju se brzina i polozaj rakete neposredno pre odbacivanja
njenog prvog stupnja
mg1
v1 ==-gt1 +uln(1+-)=2206,5m/s,
Ina

Zj
gt~ r In Ingl
==-2+ut{1+Cmg1 -1) In (1--;;;--:) = 143,23km.
]

Dobijena resenja nisu sarno prve aproksimacije zbog zanemarivanja sile otpora
vazduha, vee i zbog toga sto je ubrzanje Zemljine teze promenljivo sa visinom po
zakonu

g(z) = go (R+Z)2 '

pri cemu je R=6368 km poluprecnik Zemlje i go = 9,81m/ 8 2 • Jasno je da pri

tacnijim proracunima ove efekte, kao i silu otpora, tieba uzeti u obzir.
Problem 3-16. U autocisterni je voda koja istice kroz krtatku cev precnika d, u
kojoj se nalaze lokalni otpori usisa t; u i
ventila Sv' Odrediti sHu reakcije
i; h isticueeg mlaza u funkciji 9d visine h
u
koja definise trenutni Divo vode u
cisterni,u sledeCim slucajevima: a)
cisterna rniruje, i b) cisterna se kreee
Slika P.3-16 konstantnombrzinom U .
 Kolicina krelanja 285

RESENJE Prema izlozenom u Odeljku 2.7.1. trenutni protok vode odreden je

izrazom . V = f.l A.J2gh ,gde su:A == d 2n 14 povrsina poprecnog preseka i
f.l == 11 ~~u +~v + 1 koefieijent protoka. S obzirom da u izlaznom preseku eevi
nema kontrakcije ll11aza to je koeficijent protoka brojno jednak koeficijentu
brzine (w=<])); a brzina isticanja odrednja je izrazom v == <]) .J2gh. Ovako odredeni
protok i brzina isticanja vaze za oba dela zadatka. USled isticanja vode promena
kolicine kretanja odvija se samo u horizontalnom pravcn, pa n OVOID slucaju
jednacina (3.5) daje izraz za silu reakcije:
·.1 7 7
a) R==pVv=2Pghcp-d-n,
b) R == pV(v-U),
pri cell1u je zbog kretanja kamiona v- U relativna brzina isticanja vode.
Problem 3-17. Kroz fiksnu mlaznicu povrsine A istice horizontalni rnlaz vode
brzinom v. Mlaz udara u lopaticu koja se nalazi na kolicima i pri tome ih pokrece
brzinoll1 u. Odrediti pri kOI11 odnosu
brzina u/v prikazani sistem ce imati v
maksimalni stepen korisnosti. <.i==.::--~.':" "

RESENJE.· Posmatra se kontrolna

zapremina u kojoj se odigrava pro- a) b)
mena kolicine kretanja a koja je Slika P.3-17
prikazana na s1.P.3-17 b. Karakteristi-
cne brzine na ulazn i izlazu kontrolne zaprell1ine sU V-I./. Primenom zakona 0
promeni kolicine kretanja za pravae kretanja dobija se sila reakcije koja gura
kolica R = 2 P A (v - u)2 , pa ce korisna snaga biti .z:; = R u . Kroz rnlaz vode uloze se
kineticka energija, tj. snaga Po = Inv 2 12 = pAv 3 12. 5ada se inoze odrediti i stepen
korisnosti sistema
yt=B..=4(1-!i.).!!,.
Po v v
Nalazenjem izvoda oytlo(ulv)=O, dobija sedade priodnosu u/v=.1/3 stepen
korisnosti maksimalan, i on tada ima vrednost ytm~ =. 16/27 = 0,593.
Prolllem 3-18. Hidro-gliser se pokrece aksiji:tinim ventilatorom bez kuCiilta pri
cemu elisa iza ventilatora stvara horizontalni mla~vazduha precnika d=lm koji
ima apsolntnu brzinu strujanja v=45m1s. Ovar~az vazduhaizaiiva kretanje
glisera brzinom u=54 kmlh. Odrediti silu reakcije mlaza vazdu.ha i. snagu koja
omogucava kretanje glisera. Okolna .... ...
atmosfera je definisana veliCil1ama stanja Pa
Pa = Ibar i ta == 30°C.
ta

RESENJE.· Primenom zakona 0 promeni

koliCine kretanja za pravac kretanja glisera
dobija se sila reakcije
R=pV(v-u)=812,41N,
S1).ka P.3- ~8.
286 Kolicrincz kretczll/a

pri cemu su p==p"IRT=1,149kg/m3 gustina vazduha i V=(v-u)d 2n/4

zapreminski protok relativnog stmjanja vazduha. Ovom ptilikom se trosi snaga
P == R V = 12187 W .
Problem 3·Jl.9. U kanalu pravougaonog preseka dubine
H==2m struji voda srednjom brzinom 11 == O,25ml s. Ispod
v ravanske betonslcebrane vrsi se ispust vode, pri tome je
=> If dubina isticuceg mlaza h==O,lm. ZanemarujuCi silu trenja i
h kontrakciju mlaza odrediti silu reakcije koja deluje po
=-ol-- jedinici sirille brane.

Slika P-3.19 v R pg 2 2. .' 2 H N

P'£SEN.lE: T==T(If -h ) +pHv (1-h) == 17196 m .

Problem 3-20. Segnerovo kolo se sastoji od dye radijaine cevi na cijim se

krajevima nalaze mlaznice izlazl10g precnika d, koje su na medusobnom rastojanju
D. Ko10 se okrece konstantnimbrojem obrta n
1~1 e/min). Ukupni prC'tok tecnosti je rj. Odrediti
obrtni moment ~egnerovog kola. Poznate
veliCine su: p, V, d, D, n.
RESEN.lE: Traieni obrtni moment je
·D
j\,l/ == pV (v-u),
2
Slika P.3-20 2V.
pn, cemu
vb ' v == -
su rzme 2
nnD
- 1 U == - - .
d rc 60
Problem 3-21. Ejektor prikazan na sl.P.3-21 se sastoji od: mlaznice, cevi za
mdanje i difuzora. U mlaznici se nalazi cev preenika d l , kroz koju dolazi
primarni fluid (velikom) brzinom v]. Mlaz primarnog fiuida istice u cev precnika
d 3 i pri tome povIaei sekundarni fluid, iste gustine, koji dolazi kroz rnIazmcu
precnika d2 = d3 brzinom v2 . Prolaskom primarnog fluida· kroz ulaznu mlaznicu
brzina strujanja raste a pritisak opada sto omogucava usisavanje sekundarnog
fiuida, tj. njegov transport. Odrediti porast-promenu pritiska,
a) u cevi za mesanje ako je ona kratka i trenje u njoj se moze zanemariti, i
b) u ejektoru (cev za mesanje i difuzor).
Smatrati da u izlaznom preseku mlaza primarnog fluida on povlaCi sekundarni

Cev za mesanje
",.~-

-....- ~,- -;1- .""

~'"<> - d3
'~~~5----------- .--=(> ---.------
---- ~~'l ~ ·V3
----\,~~

Stika P.3-21. Ejektor

 KoliCiniJ/cretanja 287

fluid kroz prstenasti presek visine d 2 -,-d j i da BU II ovom, aJijusviu1drugim

merodavnim poprecnim presecima ejektora, koeficijenti nera~Il6~erl1osti brzi-
nskog poJja jednaki jedinici. Koeficijent lokalnog otpora difuzorajes.
RESEN7£ Radi jednostavnijeg pisanja uvode se oznake za povrsinepoprecnih
2 2
preseka Ai == di rc / 4 U=1,3,4), A2 ·::: A3 -- Al == (d; - d j )rc /4. Za ejdctor vaZi
jednaCina kontinuiteta
pjvjA j +P2V2AZ 0= P3v3A3 == P4V4A4' (a)
u kojoj su gustine: Pj primarnog fluid a, P2 - sekundamog fluida i P3 i P4
mesavine fluida. U posmatranom sillcaju primami i sekundami fluid su iste
gustine, te se zato jednaCina koritinuiteta (a) svodi na oblik
~~+~~o=~~==~~. ~
Medlltim, gustine Pj i P2 ne moraju biti iste. U tom slucaju raeli se 0 transportu
sekundarnog fluida (iIi cvrstog materijala) gustinepz primarnim fluidom (obicno
vodom iIi vazduhom) gustine Pj' Zbog ove mogucnosti ejektori su nasli primenll II
transportu: brasna vazduhom, sljake vodorn, tecnostigasom itd.
U cevi za mesanje izmedu preseka 2-2 i 3-30digrava se promena kolicine
kretanja, a sila reakcije dobijena iz jednaCine (3.5) glasi:
? 2 . 7
R::::. Pj (Aj +A2 )- P3 A 3 + pViA1 + pv2, A2 - P3viA3 . (c)
Kako je cev za mesanje fluid a hatka to se trenje u njoj moze zanemariti, sto znaci
da je sila reakcije R:=O.
a) Primenom jednacina (b) i (c) dobija se porast pritiska u cevi za mesanje
dj 2 d1 2 - 2
6P3j == P3 - Pj == p(y) [1- (d) J(v1 -V 2 )
3· 3
b) Izmedu preseka 3-3 i 4-4 difuzora vaZi Bemulijevajednacina
P3 + pvi
/2 == P4 + p(s+1)v~/2
Primenom ave jednacine i jednaCina (b) i (c) dobijase porast pritiska u ejektam
P d3 4 z
6P==P4-Pj== 6P3j+i[1-(C;;+1)(y) h '
4
gdejebrzina v3=(VjAj+v2A2)/A3'
ProD/col 3-22. Ciklon sluzi za izdvajanje cvrstih cesticamaterijala 1Z struje fluida.
Ovo izdvajanje se vrsi stvaranjem vihomog strujanja uciklonu, Gime se cestice,
zbogdejstva inercijalnih sila krecu ka zidu ciklonaa samim tim i izdvajaju iz
fluida. Ciklon prikazan na sl.P.3-22 ima pravougaoDu ulaznu cev dimenzija
a=200mm i b=300mm, koja je postavljena prema horizohtalipbduglomex.= 15°. 1z
ciklona izlazi kruzna cev precnika d=300mm. U dlju odredivanja koeficijenta
lokalnog otpora ciklona za rad bez cestica (izlazna cev C za cestice je zatvorena,
jer U ovom slucaju ih nema) izvrsena su odgovarajuca merenja sa vazduhom
gustine P == 1,2kg 1m3 • Merenjem ulaznog profila brzin,a u presekll A uJvraeno je
da je srednja brzina strujanja v A == 15m/ s i da su koiekcioni koeficijenti' 0A == 1,32
i ex. A == 1,96. U izJ.aznom preseku B ciklona profil brzinaje turbulentnipotpuno
razvijeni (ex. B == 1,058 i 0B :::: 1,02). Izmerene vrednosti uIaznog i izlaznog
288 KoliCtita kretonja

potpritiska su PA :::: 400Pa i PB =500Pa. Na osnovu

ovih merenja odrediti: a) koeficijent Iokalnog
otpora cilclona koji radi sa cistim vazduhom, i
A b) rezultujucu sHu realccije ciklona nastalu usled
promene lcolicine kretanja.
RESENJE: a) Primenom jednaCine kontinuiteta za
ulaznu i izlaznu cev ciklona dobija se brzina
2
...•..... j ..... VB = V A 4ab I d 1[ = 12,732ml s. Iz Bernulijeve
jednacine za iste preseke dobija se koeficijent
lokalnog otpora ciklona
2
2 d 1[ 2
S=-2 (PA -PB)+u A (-4b) -u B =0,634.
pVB a
b) JednaCina promene koliCine laetanja cilclona
glasi
- 2 - 2 -
R = (PB + P~BVB)AB - (p A + PP II V A)AA'
Projektovanjem ave jednaCine na horizontalni
vertikalni pravacdobijaju se komponente sile
R", =(PB +p~Bv~)d27t/4-(PA +p~Av~)abcosu=5,53N,
SWca P.3-22. Ciklon
Ry = (P A + PP A VA2 )ab sinu = Il,75N,
koje daju rezultujucu siIu reakcije ciklona R '" (R; + R~) 112 = 12,98N.

3.3. Udlall":!llc mlaza Ull cvntu pregll"adu

Posmatrace se mlaz fluida (s1.3.3a) koji istice kroz izlazni presek jedne
mlaznice i udara u cvrstu pregradu pod uglom yl ' Tom prilikom ako se analizira
ravanski problem mlaz se deli na dva dela. Mlazevi se u presecima 2-2 i 3-3
odvajaju od tela, pod uglovima y 2 i y 3 u odnosu na osu mlaza, tako da udarac
mlaza deluje izmedu ovih preseka odgovarajucom silom R na telo .

c)

Slika 3.3. Udarac mlaza u tela

Uvodenjem kontrolne zapremine Veon izmedu preseka ::',2 i 3 (s1.3.3b) zakljucuje
se da fluid u nju ulazi koliCinom kretanja riljp j;:\ a iz rije izlazi kolicinama kretanja
Jn 2 P2 v2 i m3~3v3' Na povrsini koja ogranicava kantrolnu zapreminu vlada pritisak
 KoliCiilah'danja 289

okoline u koju mlazistice, te se zato na njoj dejstvo sila pritiska eliminise. Nakon
primene jednacine promene kolicine kretanja (3.5) ciobija se sila otponi fluida Rf
(s1.3.3b), odnosno sila kojom fluid deluje na telo
R=-Rf =In2~2v2 +1i13~3ii3 -J:ill~]vl. (3.9)
Za odredivanje sile R potrebno je poznavati vrednosti brzina v 2 i v 3 ' odnosno u
kom se odnosu mlaz deli pri udarcu u cvrstu pregradu. U tu svrhu koriste se
Bernulijeve jednacine
1 2 1 2 1 2
2(,L]VI :::: 2(a l +~12~V2 :::: 2(a 2 +(13)V 3 '
u kojima su a j (i = 1,2,3) koeficijenti korekcije kinetickih energija preseka, a ~12 i
S13 koeficijenti lokalnih otpora pojedil1ih delova mlaza. 1z ove jednacil1e slede
odl1osi brzina
V2 'fa:- v3 fa:-
-;;;::::V~ ~=V~·
Za posmatrane preseke 1, 2 i 3 moze se pretpostaviti da su korekcioni koeficijenti
a j '= 1 (:=;. ~j ;::< 1), te se zato Odllosi izmedu brzina svode l1a obUk
V2/vl::::1/·J~12+1 , v3 /v l =1/JS13+ 1 . (3.10)
Ako se, pak, strujanje u mlazu tretira kao strujanje savrSenog fluida (1;;12:::: 0,
1;;13:::: 0) tad a su brzine strujanja u posmatranim presecima medusobno jednake

(v] :::: v 2 :::: v 3 ). Konacno, nakon odredivanja merodavnih brzina strujanja,

projektovanjem jednacine (3.9) dobijaju se komponente sile
Rx :::: ni2~2 v 2 cos(y j +y 2) +1i13~3 V3 cos(y 3 -'y 1) - ml Pl VI cosYI'
Ry :::: I:i1zP2 v 2 sin(y I +y 2):- ni 3 P3v3 sin(y 3 - Yj) - nil PI VI siny I'
odnosno intenzitet rezultujuce sile R :::: (R; + R:) 112, koja ,je postavljena pod uglom
y :::: arctg(Rx I Ry) u odnosu na horizontalu.

Problem 3-23. Mlaz tecnosti gustine p istice kroz mlazllicu, dimenzija

a x b (b » a), protokom r~ i ndara u ravnn plocu nagnutu poci uglo~ a u odnosu
na horizontalu. Posle udarca u nepomicnu plocu mlaz se deli na dva dela.
Odrediti sHu reakcije i odl1oS kojim se mlaz deli u sledeCim slucajevima:"
a) ako su koeficijenti lokalnih otpora delova mlazakojiskrecu /;;2 i 1;;3' i
b) ako je fluid u mlazu savrsen, te se zato otpori umlazu zanemaruju.'
RES.E'NJE: a) lednaCina promene
kolicine kretanja u mlazu (3.9),
primelljena na posmatrani mlaz glasi
R=pV3V3+PV2i72-pri;VI·
Projektovanjem ove sile 11a pravac
l10rmalan na plocu dobija se sila
reakcije

Slika P.3-23
290 Kolicina Icretanja

dok se projektovanjem na poduzni pravac ploce dobija relacija

Ry := PV3V3 - pV2 v2 - p~~ Vj cosa. == O.
Primenom ove relacije i jednacina Bemulija
v~ 12:= (1+s 2 )vi 12 == (1+S3)v; 12,
i kontinuiteta V; := Ti"z +V3' dobijaju se traZeni odnosi protoka
V2 .JC:;+i(l-~cosa.) T/3 _ K;+iCl+JC:;+icasa.)
V;== ~S2+1+~S3+1 T~ - ~c,2+1+JS3+1
b) U slucaju strujanja savdenog fluid a vazi <;;2 == S3 = 0, te SU odnosi protoka
r-~2 := 1- casa. V3 _ 1+ cosa.
~ 2 V;- 2
Sila kojom mlaz deluje na ploeu je odredena istim izrazom kao u zadatku pod a)
R = pVjVj sin a. , pri cemu je brzina isticanja mlaza Vj := V I ab.

,,~~J~L
Pru!Jlem 3-24. Ravanski horizontalni miaz

v.,y ~=::::::>
vade istice iz mlaznice protokom
odnosno brzinom v, i udara u ravnu
V,

vertikalnu plocu. Odrediti silu kojam mlaz

~", deluje na pioeu.
~
:'~'

" RESENJ£:
R == pT/v .
Slika P.3-24
Pru!Jlem 3-25. 1z mlaznice precnika d istice mlaz vode protoka V. Nakon urlarca
mlaza u simetrienu nepokretnu Iopaticu mlaz se deli na dva del a koji napustaju
lopaticu pod uglom Ct.. Odrediti silu reakcije i ugao a. pri kome ce sila reakcije
imati maksimainu vrednost.
o promeni kolicine kretanja u mlazu, jednacina
(3.9), dabija se sila reakcije
R:= pVv(l+cosa.),
pri eemu je brzina isticanja v = 4V 1d 2 n. Iz
uslova oR / oa. == 0 "dobija se da je za
vrednost ugla a.=O sila maksimalna i ona I
tada iznosi
Slika P.3-25
\ \
Pru!Jlem 3-26. Voda istice 1Z mlaznice precnika d=lOmm i udara u homogenu
obrtnu ravnu plocu, mase m=lOkg i duzine l=400mm, na rastojanju h==200mm od
obrtnog oslonca ploce. Odrediti brzinu kojom voda treba da istiee iz mlaznice da
bi ploca zauzela polozaj odreden UglOID a.=300. Silu trenja u osloncu zanemariti.
RESENJ£: Ponavljanjem identienog postupka kao u zadatku P.3-23 dbbija se sila
reakcije mlaza
 Ko!icina!rretalijCt 291

2
· d n
R == pVvcosa == P-4-V2 cosa..
Koriscenjem momentne jednaCine za
obrtnutaeku 0
Rh I cosa. -mgiSina == 0
dobija se brzina isticanja
2mglsina.
v= 2 == 24,99ml S
pd nh
Slika P.3-26
Problem 3-27. Iz kruzne mlaznice precnika
D = 80mm istice voda brzinom v == 6 m/ s. Miaz
vode udara u fiksnu ovalnu lopaticu sa koje voda
odlazi pod uglom a. == 30°. Na sredini lopatice nalazi
se kruzni otvor precnika d = 20mm kroz koji voda
istice u pravcu ose osnovnog mlaza. Zanemarujuci
lokalne gubitke energije i kontrakciju mlaza
odrediti silu kojom mlaz deluje na lopaticu.
v 1t,., ') ') Slika P.3-27
RESENJE: R = P4v"(D" -d-)(l+2cosa.) = 1463,5 N

Pro/;/em 3-28. Ulje gustine p == 900kg 1m 3 istiee iz cevi (ventila), preenika

D==20mm, pod pritiskom Po == Sbar protokom ,h == 4,5kg Is, pri tome nastaje
osnosimetrican mlaz koji napusta disk (peeurku ventila precnika d=24mm) pod
uglom od a=600. Za diskje vezana opruga krutosti c=lO N/mm. Kada kroz venti!
nema protoka ulja pecurka se l1aslanja na sediste, a oprugaje tada staticld
deformisana za Xo == 5mm. Odrediti silu F kojom treba delovati na klipnjacu da hi
se disk nalazio na rastojanju h=5mm oel seeliSta ventila. Zanemaiiti gubitke
strujne energije i silu trenja u ldistu.
RESENIE: Najpre se odreduju merodavne brzine strujanja. Iz jedllaCine
kontinuiteta se dobija brzina strujanja na izlazu iz cevi Vo = 41h / pD 2 n == 15,92m 1s
dok iz Bernulijeve jednaCine
Po + pv~ 12= pv 2 12 sledi brzina strujallja
kojom se ulje odvaja od diska
v = (vo + 2 Po / p)1/2 = 36,94ml s. Prime nom
jednacine promene koliCine kretanja (3.5)
dobija Se sila kOjOID mlaz deluje na disk
2
D n . (Vo -vcoscx. ) .
R = PO-4-+m
Sila R je ustvari sila nastala usled
promellljivog polja pritiska ulja na disku.
Konacno iz jednacine ravnoteze sila koje Slika P.3-28
292 KoliCil1a h-etanja

deluju na disk i klipnjacu odreduje se trazena sila.

F = R-c(xo +11) = 45,6N.

PnolJlem 3-29. 1z ravanske rnlaznice istice mlaz nestisljivog fluida gustine p koji
jednim delom udara u cvrstu pregradu postavljenu pod uglom a a drugim delom
skrece pod uglom B. Ovom prilikom rnlaz se deli na zapreminske protoke ~ i Ti2 ·
Odrediti ugao Bpod leajim skrece fluidna struja. Kolika je brojna vrednost avog
ugla ako je a=45° i a) V31T72 =: 112 i b)
~T3 / V2 = I? Gubitke lokalne energije i
tezinu fluida zane mariti.
RESEN.1E:

B= arccas[ casa + ~ (casa -1) J- C<. •

Za zadate padatke se dabija:

Slika P.3-29
a) B=10,899° i b) B=20,53°.
Pl1'o/;/em 3-J@. Fluid gustine p dotice u ravansku nepomicnu resetku, visine h i
medulopaticnog rastojanja d, brzinom VI postavljenom pod uglorn C<.l a lz nje
istice brzinom v2 postavljenom pod uglom a 2 • Oba brzinska polja su unifonnna.
Odrediti intenzitet i pravac dejstva sile reakcije koja deluje na jednu lopaticu.
p P2 RESEN.1E: Radi jednostavnijeg zapisa
uvode se oznake za aksijalne
Vlx =: VI casal ' v2x = v 2 casa. z
i tangencijalne komponente brzina
V ly =: Vj sinal ' v 2l' = v2 sina 2 •

Koriscenjem jednacine kontinuiteta

dhv lx =dhv2x ' dobija se jednakost
aksijalnih brzina v lx =: v 2x ' dok se lz
Bemulijeve jednaCine
PI +pv; /2 =: P2 + /2, pv;
dobija razlika pritisaka ispred iza
~v resetke
-~~~~_-,;
A V2Y P2 - PI'" P(2 2)/2·= P(2
VI -V 2
2 )/2
V ly - v 2y

Promena koliCine kretanja odvija se u

me<iulopaticnom prostaru, te se zato
Slika P.3-30. Resetka kao merodavna namece kontralna
zapremina Vcon . PrimenjujuCi jedna-
Cinu promene kolicine kretanja (3.6) dobija se sila reakcije u medulopaticnom
prostoru
R =: P2A2 - hAl +m(v2 -VI)'
Kaleo posmatrana kontrolna zapremina obuhvatai gornji i donji deo lopatice, to
ona ustvari obuhvata celu jednu lopaticu, te zato sila R predstavlja silu kojom
 · /(o/icilltz !cretan/a 293

fluid deluje na lopaticu. Do istog rezultata se dolazi ako se za kontrolnu

zapreminu izabere zapI"emina V~on.koja obuhvata iopaticu i po polovinu
meciulopaticnog prostora Sa gomje i donje strane lopatice. Projektoval1jem na
aksijalni i tal1gencijalni pravac dobijaju se komponente
Rx = (P2 - Pl)dh+ln(v 2x -v 1..) = (P2 - Pl)dh = p(v~v -vL,)dh 12,
Ry = In (v 2y -v1y ) =pd hv1x (1'2y -v 1y ),
posredstvom kojih sledi rezultujuca sila reakcije
I 2 2
R="'I}Rx+Ry =pdh(v2y -V1y
r V1y +V2\'
)lC 2 ' )
2 0

+Vj~~J
l l/2

Dobijeni izraz za silu reakcije moze da se napise i u jednostavnijem obliku.

Naime, uvodenjem srednje brzine i njenih komponenata
v rn =(vj +v2 )/2 -:::::;," vnL,=Vjx=v2x; Vmy=(vly+v2y)/2; V;;'=V~1X+V;y;
dobija se konacan izraz za silu reakcije
,r-R-=-p-d-h-(-'v2- y---V-1)-,)-vrn-:=-p-h-r-v-m-'I ' (3.11)
pri cemu je r = (v 2y -v 1y )h cirkulacija oko profila. Ova sila deluje pod uglom
Rx v my
y = arctg- = arctg(-;-),
Ry mx
odalde se zakljucuje da je ona normalna na pravac brzine v m"

Problem 3~Jl. Kolo centrifugalne pumpe okrece se konstantnim brojem obrta

nCo/min). Protok tecnosti, gustine p, kroz kolo je VK . Kolo je defini,sano
geometrijskim velicinama: precnikom, sirinom i uglom lopatica, na ulazu u kola
D1, b1 i Bl ina izlazu iz kola D2 , b2 i ~2' redosledno" Odrediti:
a) moment na vratilu pumpe,
b) teorijski napor pumpe, i
c) maksimalni napor pumpe, koji kolo moze da ostvari.

n
v;
!Ii
Stika P.3-31. Kolo radijalne pumpe.
RESENJE- a) S obzirom da se kolo okrece konstantnom ugaonom brzinom
ill = me / 30, to na ulaznom i izlaznom precniku kolapostoje obimske - prenosne
komponente brzine ui = co r; , u kojima su ri = Dj 12 poluprecnici kola; zatim kako
fluid kroz kolo struji relativnim-tangencijalnim na 10patiCe brzinama Wi' to ce
294 KoliC/ita kretanja

apsolutne brzine na ulazu / izlazu kola biti Vi :::: iii + ii\ (i=1,2); Shodno jednaCini
(3.5) sila otpora tecnosti koja deluje na lopatice je
R== pli',,(v2 -i\)+P2 -~.
Moment ove sile, u odnosu na osu rotacije je
if == (pVkV2 + Pz ) x;::2 - (p/ikV] +~)x ~ = pVk (Vz x;::2 -v] x ~) ,
pri cemu su rnornenti sila pritisaka ~ x r; jednaki nuli, jer su vektori ~ ,..I
kolinearni. U skalarnom obliku moment se moze napisati kao
1M:::: pVk (V 2u i
'
-v]l/i) I, (3.12)
pri cemu Stl brzine Vi" (i=1,2) obimske komponente apsolutne brzine. Da bi se
odredile ove dye brzine, prvo ce se, iz jednacina kontinuiteta Vk == vir 2ri 1Cb p
odrediti radijalne komponente brzine Vir:::: Vk ! 21;1Cbi ; a zatim se posredstvom
jednakosti Vir = W ir i W ir / Wi" = tgBi odreduju obirnske komponente relativne
brzine Will:::: Vir / tg~i; i na kraju iz projekcija brzina na obimski pravac Slede
obimske komponente apsolutne brzine
Ii',<
V iu ==U i -Will =U i 2~nb,.tgBi (i=1,2). (3.13)
Konacno, zamenom ovih brzina u izraz (3.12) dobio bi se novi izraz za moment, a
sto se ovde nece sprovesti. Ovde treba napomenuti da je protok kroz kolo v" veti
od protoka tecnosti hoz pumpu Ii' za kolicinu Ll~T koja struji kroz pracep izmedu
kola i spirale pumpe.
b) Iz izraza za snagu kola Pk == 1\;/0) == P rikyk , dobija se teorijski napor kola
centrifugalne pumpe
r---------------------D------------~

Y k =V 2u u z -v]u u ] ==u 2 (V zu -v]u -5-)=

2
0) (1 2V 2u -livlu) (3.14)

JednaCina (3.14) se naziva Ojlerova jednaCina i predstavlja osnovnu jednaCinu pri

proucavanju turbomasina.
c) Ako je v lu :::: 0, a to ce biti ako je ugao izmedubrzina ul i VI <X.] :::: 90°, tada
moment ima maksimalnu vrednost M max = pVk V zul2, pa ce tad a i teorijski napar
imati maksimalnu vrednost koja iznosi Yk,max = v 2u U2 ,
ProbleM 3-32. Voda struji kroz kolo pumpe Cija je geometrija definisana: I
precnicima D] =100mm i D z = 300mm, sirinama hI =40mrn i bz = 10mm, i \.
uglovima lopatica ~]::::: 23,5° i ~z == 22°. Kolo pumpe se okrece konstantnim
brojem obrta n=14500/min. Smatrati da su gubiCi protoka izmedu kola i kuCista
pumpe zanemarljivi. I

a) Odrediti snagu koju je potrebno dovesti kolupumpe da bi protok vode bio

V=20Ils.
b) Odrediti uglove apsolutnog strujanja <X.I i (J(,2' pad kojima voda dotice i istice iz
kola. .
 :.;:::~..:,"::;;': .

Io!k4~dkretallja
'., : ... '··'L.'·: ....
295

KOLa ZAKOLC)'.

Slika P.3-32. Radijalna pumpa sa zakoloin

c) Iza kola je ugradeno fiksno zako10 koje sluzi za usporavanje struje.lzmedu kola
i zakola strujanje se odvija sa konstantnim vihorom. Kako bi se izbeglo dopunsko
skretanje struje zakolo se projektuje tako da je izlazni ugao struje izkola (:1.,2 isti
kao i ulazni ugao lopatica zakola. Zakolo irna dirnenzijeD3 ==310mm,
D4 := 410rnm i 63 := b4 = 10mrn. Odrediti momentkoji deluje na zako10.
d) Nacrtati strujnicu apsolutnog strujanja kroz kolo i zakolo, i
e) odrediti porast pritiska u pumpi ako je ona sa i bez zakola.
RESENJE
a) Ugaona brzina obrtanja kola ro = I7TC / 30 == 151,8s- 1 daje obirnske brzine
u1 = roDl /2 == 7,592m/ s ; 1.12 == roD2 /2:= 22,777m/ s,
dok se iz jednacine kontinuiteta za kolo dobijaju radijalne kornponente brzine
VII' == V I Dl1tb 1 == 1,592m/s , v 2r =V I Di1tb2 =2,122rnls.
Koriscenjem ovih brzina i uglova lopatica ~] i ~2 koristrursu se truoglovi brzina na
ulazu u kolo i izlazu iz kola, a sto je prikazano na sLP.3-32. 1z ovihtrouglova
brzina, odnosno izraza (3.13), slede obirnske kornpohenteapsolutnihbrzina
v1u = u1 -VII' / tg13 1 == 3,932m/ s; v 2u == U 2 -v 2r ! tg13 2 ;.::: 17,524rni s.
Konacno, uVrStavanjem obirnskih komponenata btzina u jednaCiilU (3.12) dobija
se obrtni mornent kola
M = pV(v2uD2 -v]uDl)/2= 48,64Nm,
odnosno hidraulicka snaga pumpe P == Mro == 7385,8W.
b) Koriscenjern trouglova brzina, iz zadatka pod a),dobijaju se uglovi apsolutnog
ulaznog i izlaznog strujanja kola
(:1.,1 == arctg(v1r / V Iu ) = 22,04° , (:1.,2 == arctg(v2r / 1I2u ) =6,905°,
c) Za dobro projektovano zakolo treba da bude (:1.,2= (:I.,3(U razrnatranom slueaju
(:1.,3 == 6,905°) jer se tada izbegava dodatno skretanje struje. Uslov konstantnosti

vihora (rvu = canst.) daje obimsku brzinu na ulazuuzakolo

1I3u := v2u D2 / D3 == 16,959ml s,

dok se iz jednaCine kontinuiteta za zakolo dobijaju radijalne brzine

v3r = ~T / D3 1Cb3 == 2,054mi s , v4r == V I D4 1tb4 == 1,553m/ s.
296 KolicilllZ h-el'anjlZ

Koriscenjern nadenih lcomponenata brzina i uglova lopatica zakola konstruisu se .

trouglovi ulaznih iizlaznihbrzina, koji su prikazanina sl.P.3-32. Jz ovih trouglova
brzina odl'eduje se, pIVO, obimska komponenta bl'zine
v 411 = V4r 1tga 4 == 3,330ml s,
a zatim i apsolutne vrednosti brzina
I 2 2 I 2 2
V3 = 1,j V 3r +V311 = 17,08ml S , V4 == 1/V4r +V411 == 3,674ml S.
U zakolu se odvija promena koliCine kretanja, tako da jednaCina (3.6), daje siTu
reakcije
Rz = P4 - P3 +m(v4 -v3 )·
Moment sile reakcije zakola u odnosu na osu zakola je
Mz == (P4 +n'lV4 ) x r:. - (p] + Iin!3) x r;.
Kalco su vektori sila pritiska P3 i P4 normalni na vektore polozaja r3 i 14 to su
rnomenti ovih sila jednaki nuli, tako da se momentna jednacilla svodi na konacan
oblik
Us = lil(V4u D4 -v3"D3 ) 12 . (3.15)
Izraz (3.15) za moment koji deluje na zakolo je istog oblika kao 12raz (3.12) za
moment koji opterecuje kolo pumpe. Ukoliko zakolo ne bi bilo fiksno moment
Uk bi okretao zakolo u smeru suprotnom od smera okretanja kola. Za
razmatrani slucaj izraz (3.15) daje moment Uk =-38,92Nrn.
d) KOl'isteCi uglove apsolutnih brzina (Xi (i=1,2,3,4) erta se strujnica apsolutnog
strujanja, koja je prikazana na sl.P.3-32. Dalcie, fluidna struja u kolo pumpe ulazi
pod ugiom a j a 12 njega 1z1azi pod uglom a 2 • Pod ovim uglom (a 2 ==( 3 ) fluidna
struja ulazi u zakoio da bi iz njega izasla pod ugloma 4 •
e) rorast pritiska 11 kolu pumpe se dobija iz hidrauHcke snage kola i on iznosi
/'o"Pk == PIT,' == 3,6929bar.
Ovaj porastpritiska je isti za kolo pumpe sa ili bez zaIcola. Porast pritiska u
zakolu odvija se iskljucivo na racun transformacije kineticke energije struje, a
odreduje se iz Bemulijeve jednaCine i iznosi
/'o"Pz == P4 - P3 == p(v~ - v~) / 2 == 1,3916bar.
Porast pritiska u pumpi sa zakolom je
/'o"P = /'o"p/c + /'o"P z = 5,0845bar.
Problem 3-33. Aksijalni ventilator se okrece konstantnim brojem obrta
n=1450o/min i pri tome transportuje vazduh gustine p == 1,2kg/ m3 • Kolo
ventilatora ima ul1utrasnji i spoljasnji precnik D" = 100mm i Di; :: 300mrn, i izlazni
ugao lopatice ~2 = 70°.
a) Nacrtati trouglove ulaznih i izlaznih brzina i odrediti ulazni ugao lopatice tako
da protok kroz ventilator bude V:: 1m3 1s.
b) Odrediti obrtlli moment kola i hidrau.licku. snaguventilatora.
 Kolicina hetan/a 297

,.
,

Meridijanski I
presek

=-

Slika P.3-33. Aksijalni ventilator i houglovi brzina

RESENJE' a) Kaleo lopatice nisu vitopere to one u svakom meridijanskom

preseku odredenom poluprecnikom r imaju isti izgled. Zato je sasvim svejedno
koji ce se poluprecnik r izabrati kaomerodavni ia razmatranje, jer u svim
meridijanskim presecima profil brzina ima isti karakter. BirajuCi meridijanski
presek na precniku Dl mogu se nacrtati trouglovi brzina prikazani na sl.P.3-33.
Pri crtanju ulaznog trougla brzina koriscen je uslov da ne postoji pred-rotacija
struje, odnosno da fluidna struja dotice normalno u kolo, te je zato (Xl::: 90°. Ovaj
uslov daje obimsku komponentu apsolutne brzine vl " == O. Obimske brzine kQla na
posmatranom precniku su
u=u l :::tl 2 =roD l /2=7,592m/s,
pri cemu je ugaona brzina (j) = mr / 30 = 151,84 S-1 ? Aksijalne (protocne)' kompo-
nente apsolutne brzine odreduju se iz jednacine kontinuiteta i iznose
. 22·
Vlx = V2x = 4V / reeDs - D,,)::: 15.,915m/ s,

dok se obirnska komponenta apsolutne brzine naizlazu iz kola odreduje iz trougla

brzina i ima vrednost
v2u = tlz -v2x / tg~2::: I,799m/s.
Koristeci trougao brzina na ulazu u kolo dobija se trazeni ugao Iopatice
~l ::: arctg(v lx / til) ::: 64,5.°.

b) Analiza sila koje optereeuju ko10 aksijalnogventilat~rai pri promeni kolicine

kretanja, je identicna sa vee datom analizom sila uprilIlerima P.3-29 i P.3-32, tako
da se izraz (3.12) za moment pTOmene koliCinekretanja moze primeniti i za
aksijalne turbomasine, i glasi
(3.16)
Kaleo je za razmatrani meridijanski presek r::: rl ::: r 2 = Du /2, to se iz jednaCine
(3.16) dobija vrednost momenta M=O,lOSNm, sakojom se odredllje hidraulicka
298 Kolicina !cretallja

snaga ventilatora P=- Mm =- 16,39W. Na osnovu sprovedene analize moze se

odrediti i porast pritiska u kolu kao
b.p:;:; P / V = pmr(v 2u -vIII) = pu(v2u -v lu )' (3.17)
Izraz (3.17) predstavlja Ojlerovu jednacinu za aksijalne turbomasine. Za
analizirani aksijalni ventilator se dobija b.p =- 16,39Pa. Ovaj rezultat upucuje na
zakljucak da se u aksijalnim ventilatorima ostvaruje veoina mali porast pritiska.
Problem 3-34. Cetvoromlazna vertikalna peItonovska turbina precnika kola
DK =- 1910mm, okrece se konstantnim brojem obrta n=500o/min. Ukupni protok
vade, kroz cev precnika Do:;:; 1200mm i turbinu, je Va =- 8m3 / s, odnosno
3
V:;:; 2 m / s po jednom izlaznom mlazu. Precnik mlaznice na izlazu je d:;:; 175mm.
Pri isticanju mlaza postoji lcontrakcija mlaza ciji je koeficijent kontrakcije \v
=0,832. Koeficijent lokalnog otpora mlaza pri strujanju preko lopatice je S=O,2.
Odrediti: a) sHe istezanja zavrtnjeva u vezama A-A i B-B, ako su poznate velicine:
D, 0:., (3, Sm>Sk,SI;
b) snagu i stepen korisnosti kola turbine za proizvoljni ugao y,' a potom ill
sracunati za vrednost ugla y=O .
.RESEN.lE: Na samom pocetlcu treba napomenuti da je vertikalna peltonovska
turbina dobila naziv po vertikalnom palozaju vratila kola. Prema tome, kola
turbine 51. P.3-34a je horizontalno. Na 05novu zadatog protoka kroz mlaznicu,
CI.

.. b)

Slika P.3-34. Cetvoromlazna PeltoIiova turbina

\
\

odreduju se brzine strujanja v:::: 4V / d 2n iVa'" 4Tjo I D 2n. Zatim se iz

odgovarajuCih Bernulijevih jednaCina dobijaju pritisci aa mestima prirubnickih
vezaA iB
 Kolicina hda17ja 299

KoristeCi zakon 0 promeni koliCine kretanja, izraz (3.5), odnosno llletodologiju

opisanll u primeru P.3-2, dobijaju se kbmponente sila reakcije
R Ax = (pVvo + PA ) cosa, RAy = -[pJiT(v +1'0 sina) + PA sinal,
RB.~ = PssinB-PA cosa+pVvo(sinB-cosa),
RBy = PA sina- Ps cos.B+pVvoCsina cosB),
.. D 2n D21(
pri eelllu su sile pntlska PA = PA -4- Ps = Ps -4-' Dakle, trazene sile
istezanja zavrtanjskih veza A -A i B-B su
RAi = RAXcosa-R ily sina RBi =Rsx sinB-RBy cosB .
Na sliean naein nasIe bi se i odgovarajuce sile II vezi C-C, iIi u nekoj drugoj
prirubniekoj vezi, a sto ovde zbog obima posla nije sprovedeno.
b) Poslllatrace se isticanje vode iz mlaznice na kraju, bilo koje od eetiri, izlazne
cevi. Voda iz rnlaznice istiee brzinom v:;;: 4V / d 2 n. Kako postoji kontrakcija
mIaza, to ce preenik suzenog mlaza biti j :::: d d.0V = 160rnm, pa ce apsolutna
brzina strujanja kroz ovaj presek iznositi Vi = 4V I d(n = 99,47m/ s. S obzirom da
se kolo okrece konstantnim brojem obrta, to c.; obimska brzina lopatica biti
11 = Dk nl7 /60:;;: 50m / s. Pre rna tome sledi da ce voda lopatici doticati relativnorn

brzinom Wj =Vj-u, Sa lopatice voda istice relativnom brzinom w 2, koja je u

opstem slucaju u odnosu na obirnski pravac postavljena pod uglom y. U prostoru u
kome je voda u kontaktu sa lopaticom odvija se promena koliCine kretanja, kao i
razmena energije izmedu mlaza vade i lopatice. Zato se uocava kontrolna
zapremina Vkon (s1. P.3-34b), u kojoj se odvija promena kolicine kretanja, i za nju
se koristi zakon (3.5), koji daje sHu reakcije mlaza kojadeluje na lopaticu

(1)
pn cernu su n~ i n;ortovi normala izlaznih mlazeva sa lopatice. KoristeCi vezu
izmedu relativnih brzina w 2 == wI /.Jc, + 1, koja sledi iz odgovarajuce Bernulijeve
jednaeine, iz jednacine (1) se dobija sila reakcije
2
. dj n cosy
R == pV(Wj +W2 cosy) = P-4-(1+ .J)(V j -u)v j .
C,+1
Ova sila je za vrednost ugla y==O maksimalna i 1znos1 R=189,3kN. Ovaj rezultat
ima sarno teorijski znacaj, jer u realnim uslovirna ugao lopatice y=Oo dao bi
maksirnalnu lokahlU vredllost sile, medjutim, tada:bi isticuCi mlaz na susednoj
lopatici izazvao znacajnu sHu otpora, Cirne bi sveukupna korisna sila bila manja.
Da bi se ovi neieljeni efekti izbegli lopatice peltonovskih turbina se prave sa
uglom y ~ 15°. Snaga kola, za y=O, iznosi
Dk 1· .
P == 4RTw =15 RD. '.TTYJ == 37,86MW
Stepen korisl1osti je odnos korisne i ulazl1e snage,i ilIlU vrednost
300 Ko!ici11.a kretal'1/a

11 =Pk = Ru _= 2(1+ cosy )(l-:'!'!"')~= 0,956.

P'1i "'1
. 2
pV-~
Jr,
+1 "'1 "1 .
2
Dobijena vrednost stepena korisnosti je maksimalna vrednost koja bi se kolom
mogia ostvariti. Medutim, zbog neravnomemosti dejstva mlaza na lopaticu Oer se
ena okrece) i gubitka usled okretanja kola u vazduhu, stvami koeficijent korisnog
dejstva je manji za 4-5%, dakle ima realno maksimalnu vrednost 0,9 - 0,91.
\
I
 301

4.1. OSNOVNA RAZMATRANJA Jr PRIMENA DUNE mIlRAULllJKE

Kada se kaze hidraulika obicno se pod time podrazumeva strujanje vode kao
radnog fiuida, odnosno problemi koji Stl tretirani u sklopu Odeljka 2. Medjutim,
ako je radni fluid ulje tada se obieno misIi na posebnu oblast hidraulike koja se
naziva u(;ita hidraulika (UH). Uljno-hidraulicki sistemi (UHS) prvenstveno se
primenjuje u sistemima prenosa snage. U UHS-u strujna energija tluida, koja je
po pravilu zasnovana na pritisnoj energiji radnog fiuiua, se transformise u neki
koristan mehaniCki rad, pri cemu se vISi savladavanje sile pri translatornom
kretanju, iIi momenta pri obrtnom kretanju. Ova Cinjenica Cini primenu uljne
hidraulike veoma sirakom.
U uslovima razvoja i primelle savremene tehnike i telmologije UH zauzima
veoma znacajno mesto. Dams je tesko zamisliti neku oblast tehnike a da se u njo]
ne koriste UHS-i kao nezavisni sistemi, iIi II sistemima upravljanja iii Ii regulacije,
ili u sldopu nadgradnje drugih tehnickih sistema u . kojima primena VH prakticno
predstavlja simbol modernizacije. Primena DH je toliko siraka da je veoma tesko
nabrojati sve oblasti primene, sto se ni ovde nece roku-savati, ali ce se zato dati
neke glavne oblasti primena, kao sto su:
na alatniIn masinama: presama, strugovima, br Isilicama, rendisaljkama, rob 0-
tima i td.,
poljoprivrednim masinama: traktorima (za podizanje radnog orudja), komba-
jnima (pogon radnih tockova i dobosa), prikolicama (za njihova prainjenje) i td.,
rudarskim i gradjevinskim masinama: bagerima, buldozerima, utovarivaCima i
s1. a za funkcije prenosa snage i upravljanja,
na drumskim i sinskim vozilima: koboni i upravljacki sistemi, pogon tockova,
dizalice, na specijalnim vozilima i td.,
transportnim masinama (pogon vitia i s1.),
na avionima: pogon stajne noge pri uzletanju i sletanju, sistemi komande leta
(pagan predkrilca i zakrilca), kocnice tockova i s1.,
na brodovima: pogon i podesavanje kormila, dizalice, liftovi i td.,
za vojne potrebe: upravljanjem oruzjima na avionima, tenkovima, brodovima,
inzenjerijskhn masinama i 51. .
II teskoj industriji - zelezarama i valjaonicama za pogon valjackih linija i
valjaekih stanova, na dizalicama, na makazama za secenje lima, presama i td.,
u hidroenergetici (na pro kod regulacije rada turbina) i hldrotehnici (za pogon
vrata recnih i kanalskih prevodnica, regulaciju nivoavode na prelivima i sl.),
u livnicama - sistemima za livenje pod pritiskom,
i u drugim tehnickim sistemima prenosa snage iupravljanja.
Ovakvu dobru primenljivost URS-a omogucile gU neke njene prednosti u
odnosu na adekvatne mehanicke i elektricne sisteme;a to su: jednostavan pre nos
energije ad njenog izvora do mesta koriscenja, laka transformacija strujne u
mehanicku energiju, ostvarivanje velikih sila i momenata sa malim pobudama,
mali smeStajni prostor, jednostavna trans.J:::rmacija translatornog u.';..:tno
kretanje i obrnuto, laka zastita ad preopterecenja, velika brzina reagovanja,
mogucnost dobrog upravljanja i dr. Na osnovu ovih prednosti i osobina UR moze
302 Osnove uljne hidraulike

se veoma laka zaldjuCiti da DR-a omogueava izradu koncepcijski novih masina i

pogona, a sto su modema masinogradnja i industrija '<leoma dobropratile.
UHS-i imaju i znaeajnih nedostataka, kao sto su: relativno mali stepen kori-
snosti, zbog '/elikog gubitka energije u komponentama DHS-a veoma su izrazeni
problemi zagrevanja ulja; primenjene komponente zahtevaju visok stepen
kvaliteta abrade povrsina a sto s jedne strane poveeava njihovu cenu, a s druge
zahteva veoma Cisto ulje - odnosno prisustvo dobrih filtera; zbog visokih pritisaka
uIja veoma su prisutni problemi zaptivanja; kod lose odrZavanih URS-a curenje
ulja utiee na zagadivanje radne sredine, i td. Ovi nedostaci DHS-a se ne mogu
izbeCi, medjutim, kod dobro projektovanih i konstruktivno resenih sistema ani se
mogu svesti na minimum.
Kao sto se vee mogio primetiti UHS-i imaju svoju primenljivost, praktieno, u
svim oblastima tehnike gde obavljaju vise ili manje vazne telmicke zadatke. Zato
se bez puno objasnjenja moze kazati da su DHS-i veoma slozeni i odgovorni siste-
mi eiji se princip rada zasniva na hidraulici, a da se nadgradnja ovih sistema
obavlja kroz primenu znanja iz mehanike, automatizacije, elektricnih i
elektronskih sistema. Dakle, ovde se radi a multidisciplinarnoj oblasti. U ovoj
knjizi bice reei sarno 0 onom delu UB, odnosno DRS-ima, koji predstavlja OSllOVU
fUl1kcionisanja UH komponenti i sistema, a to je deo koji pripada i nazivu ave
oblasti tj. hidraulici.

4.2. IDDRAULICKI SISTIEMI lP'RENOSA SNAGE

Osnovni zadatak UHS-a je da izvrsi prenos energije od njenog izvora, koji je
po pravilu pumpa, do mesta gde se ta energija pretvara u koristan mehanicki'Tad.
Ta transformacija strujne energije u mehanieku obavlja se u UH komponentama
(UHK) koje se nazivaju lzvrSn/OIgam: Na njima'se u zavisnosti od telmiekog
zadatka kojeg treba obaviti savladava sila ili obttni moment (51.4.2). A.ko se na
<l==izVrsnom organu vrsi translato-
F rnO kretanje tada se oni naziva-
ju hidro-cilindrima (He), iIi ako
1r ~'~~ se vrSi obrtno kretanje tada se
oni nazivaju hidro-motorima
(HM). Sa energetskog aspekta
jedan .izvrsni organ predstavlja
gubitak energije nosene fluid-
o1n;a ujedno i izvor energije za
Slika 4.2. DRS prenosa snage. deomebanickog sistema za koji
je iZvrsniorganpovezan. Ovde
se, dakle, zakljucuje da izvrsni organi predstavljaju vezu hidraulickog i mehani-
ekog sistema, te je zato njihovom proueavanju nuzno posvetiti vise paZllje, a sto ee
biti uCinjeno u ovoj knjizi.
Izmedju izvora energije i izvrsnih organa postoji eitav niz elemenata za vezu
(cevi, creva i td.) i upravljanje, koji omogucavajufunkcionisanje DRS-a. Svi t i l
sastavni delovi UHS-a: pumpe, cevi, izvrsni organi i td. nazivaju se Komponentama
 OSl10ve ulJnehidraulike 303

UHS-a. Ove komponente dele se na a1ctivne, pasivne i komponente za vezu.

Aktivne 1componente UHS-a su: .
- pumpe (koje predstavljaju izvore energije),
- izvrsni organi - hidrocilindri i hidromotori, koji sIuze za transformaciju energije,
- hidraulic1ci razvodnici i ventili koji sIuze za upravljanje radom UHS-a.
Komponente za vezu su cevi, creva, kriyine, racve i s1., i one sIuze za transport
fluida pod pritiskom izmedju aktivnih komponenata. Pasivne komponente su one
komponente koje aktivno ne ucestvuju u prenosu snage a neophodne su za njiho-
vo funkcionisanje. To su: rezervoari sa uIjem, sisterni hladjenja i preciscavanja ulja
i s1.
UHS-i se mogu deliti po razliCitim kriterijumima. Ovde ee biti reci same 0
podeli prema broju izvrsnih organa, jer je ova podela ekvivalentna podeli u
klasicnoj hidraulici na proste i slozene cevovode. Dakle, ova podela je
interesantna sa aspekta proracuna. Prema broju izvrSnih organa UHS-i se dele na
sisteme sa jednim i sisteme sa vise izvrilnih organa. Sistemi sa jednim izvrsnim
organom su oni UHS-i kod kojih je prisutan sarno hidrocilindar iIi hidromotor.
Primera ovih sistema ima mnogo. Ovde ee se navesti same dva primer a ito:
hidraulicke prese kod koje He obavlja translatorno kretanje i hidraulicke testere
kod koje HM obavlja obrtno kretanje. Ipak, sistemi sa vise izvrilnih organa su
mnogobrojniji a njihov proracun je mnogoslozeniji od onog kojeg treba obaviti
kod sistema sa jednim izvrilnim organom.

4 ..3. OSNOVE PRORACUNA UHS

4.3.1. Jednacine koje se koriste za 8tac:iionarnii proraeulD rada UHS
Za proracun stacionarnog rada UHS-a koriste. sieklasicne jednaCinehidraulike
Bernulijeva jednaCina i jednacina kontinuiteta i jednacine mehanike GednaCine
kretanja).
Proracun UHS-a se razlikuje kod sistema sa jednim i vise izvrSnih organa. Ova
razlika nije sustinske prirode, vee formalne, a odnosi se na broj jednacina leoje
treba resavati. Kod sistema sa jednim izvrSnimorganolllkoristi se po jedna
jednaCina Be rnulij a, kontinuiteta i kretanja, dole selcod UHS~a sa vise izvsnih
organa postavlja odgovarajuei broj Bernulijevih jednacina i jednaCina
kontinuiteta, leao i po jedna jednacina kretanja za svakupokretnu UHK. Ovako
dobijeni sistem jednaCina predstavlja spregnuti sistemjednacina, pri cemu sprega
izmedju jednaCina dolazi po brzinama, pritiscimai pomeranjima.Ako se pri
kretanju UHK njihove karakteristike menjaju iVaZida je .Ap = f(V),tadase iove
promene moraju uzeti u obzir u odgovarajuCim jed~aCinama. U· opstem slucaju
ova zavisnost je nelinearna, i Sarno u izuzetnimslllcajevimamoie da se izvrsi
njena 1inearizacija kada se dobija Ap = KV, pri cemu je· K koeficijent proporci-
onalnosti. Linearizacija pojedinih funkcijasistema jedilacina, tipa Ap =XV, sarno
leada je opravdana, potrebna je radi njegovoglakseg resavanja. l\:1atematicke
metode koje se koriste za resavanje sistema jedllaCin~, koji opisuje ponasanje
URS-a, su razlicite. Jedna od najcesee primenjivanihmetoda, kako ia staeionarni,
tako i za nestacionaran rad UHS-a je metoda zasnovana na primeni Laplasovih
304 Osnove uUne hidraulike

transformacija. Kod slozenih UHS sa veCim brojem izvrsnih organa i komponenti

za rdavanje je potrebno koristiti rmmericke metode.
4.3.1i.1lo BlfR·lllluiijevlaI jOOllllliMHllllMi
Izmedju Bemulijeve jednaCine koriscene u Odeljku 2. i ovcle nema nikakve
razlike. Treba sarno napomenuti cia je pri radu sa UHS-ima veoma prakticno
2 raditi sa pritiskom, a ne sa velicinom Y [J/kg].
Ovo dolazi zbog razloga sto s jedne strane
proizvodjaCi UHK daju njihove karakteristike u
funkciji prHiska i, s druge strane ako hi se
koristili koeficijenti lokalnih otpora om bi za

,r / " Ie, I, d UHK imali veoma velike brojne vrednosti.

Dakle, u UH Bernulijeva jednaCina se pise tako
Up da svaki njen clan ima dimenziju pritiska. Tako
na pro za slucaj jednog dela UHS-a sa s1.4.3.1.1
i za strujnicu koja povezuje preseke 1-1 i 2-2
Slika 4.3.1.1 Bernulijeva jednaCina glasi:

(4.3.1)

i koja vazi za sIuCaj kada se radni fluid smatra nestisljivim fluidom (p = const.). S
obzirom da je u UHS-ima radni fluid ulje pod visokim pritiskom i da se ono pri
prolasku kroz UHK zagreva to ce u opstem slucajli gustina ulja biti p = pep, T).
Da bi u ovom slucaju jednacina (4.3.1) vazila potrebno je da se efekti stisljivosti
ulja mogu zanemariti i da je temperatura ulja konstantna iIi priblizno konstantna,
ti. cia se ulje smatra nestisljivim fluidom. .
U jednacini (4.3.1) popravni koeficijenti (Xl i (X2 imaju vrednosti za razvijeno
laminarno strujanje CJ. j ::::: 2 (~i ::::: 4/3) i za razvijeno turbulentno strujanje (Xi ~ 1
(~i ~ 1), (i::= 1,2). Poznavanjem koeficijenata CJ. .. moze da se odtedi kineticka ene-
rgija posmatranog strujnog preseka. Medjutim, u UH se radi sa visokim
pritiscima, te se zato, veoma cesto, kineticka energija strujnog pteseka u odnosu
na energiju pritiska moze zanemariti. Da bi se ovo zanemarivanje opravdalo,
I
uzece se primer razvijenog laminarnog strujanja ulja (p= 900kg/m3 ) sa brzinom
od 2m 1S, a sto daje kineticku energiju - dinamicki pritisak PCJ.v 2 12 = 3600Pa.
Ako se ova dobijena vrednost poredi sa redom velicinep:ritiska, koja je u UHS-
ima od 20 do 400 bar, to jednoznacno sledi da se .k:ineticka uodnosu na. energiju \ I
pritiska moze zane mariti. Veoma slicna analiza vccli i za potencijalnu energiju -
geodezijski pritisak pgzl_2' koja se veoma cesto moze zaneliJariii u odnosu na
pritisnu energiju. U ovoj knjizi ce se u zadacima,radi korektnosti; uziinati i kine-
ticka i potecijalna energija, a ako se one zanemaruju to ce se posebnonagiasiti.
Kao i u klasicnoj hidraulici, pad pritiska u UHS~usastoji se od pada ptitiska
na lokalnim otporima i lisled trenja. Na UHK, kao lokalnim otporiina, gubitak je
predstavljen sa padom pritiska, dole je na klasicnim lokalnim otporima: krivinama,
racvama i sl., predstavljen preko koeficijenta lokalnog otpora i racuna se
 Osnm;e uljne hidraulike 305

primenom izraza i:1PI = pC;V2 12 (v. Odelj-ak 2.1.5.2. ).Za proracun pada pritiska
usledtrenja koristi se, kao i Mo se vidi iz jednaCine (4.3.1), Darsijeva fontmla -
izraz (2.1.29). U UHS-ima sve cevi se, uglavIlom, ponasaju kao hidraulicki glatke
cevi kod kojih je Ie = A,(Re). Prema tome, koeficijel1t trel1ja se odredjuje za
laminarno strujanje u cevima izrazom (2.1.39):
A,=64/Re , (Re=vDlv<2320) ,
i Blazijusovim izrazom (2.1.63) za turbulentno strujanje
I/4
Ie=0,3164/Re , (4000<Re<105).
U UHS-ima se po pravilu koristi ulje koje ima relativno veliku vrednost
koeficijenta visleoznosti, sto znaci da ce Rejnoldsov broj biti relativl10 mali, i da ce
skora uvek rezim strujanja biti laminaran, dok ce turbulentni rdim strujanja biti
veOma retIeo prisutan u UH instalacijama.
4.3.1.2. JednaCina k-«mtiIDIuiteta
Za slucaj stacionarnog nestisljivog strujanja lcroz URS sa s1.4.3.1.1 jednacina
kontinuiteta giasi:
(4.3.2)
Ako se, pale, fadi 0 slozenom URS-u, tj. 0 sistemu sa vise izvrsnih organa, tada za
svaku racYU vaii jednaCina kontinuiteta
n m
2>; =LV ,
i=l j=I)
(4.3.3)

pri cemu n oznacava broj ulaznih am izlaznih zapreminskih pratoka.

U nastavku ovog paragrafa ce se potraziti odgovor pod leojim uslovima vaze
jednaCine kontinuiteta (4.3.2) i (4.3.3). U tu svrhu posmatra se UHK zapremine
V, sa s1.4.3.1.2, sa ulaznim Ihl = prj l i izlaznim 1h z == pij 2 masenim protok fluida.
Razlika izmedju ovih masenih pratoka je posledica promene mase u kontrolnoj
zapremini, pa jednaCina kontinuiteta glasi;
. .
m1 -mZ =Tt·
dm
.-':
,m ~li~--m!1 mb
1
::-
i' . . ,. i~· /'
\

Kako je masa m = pV to jednacina kontinuiteta dobija '.U'"u .. u"i..... V+dV

oblik p+dp
V: _ V = dV + V dp
1 Z dt p dt ' Slika 4.3.1.2
koji se koriscenjem modula stisljivosti fluida E = pdpldp svodi na
.. dV Vdp
Tt+ E
VI - Vz "'" elt' (4.3.4)
U slucaju stacionarnog strujanja jednacina (4.3.4) se, oCigledno, svodi na oblik
(4.3.2) (V; = liz)· Medjutim, oblik jednaCine kontinuiteta (4.3.4) se ovde ne daje
radi tog zakljuclea, koji je, calc, dat i u naslovu Oddjka4.3.1., vecda bi se ukazalo
na neke efelete koje treba uzeti u obzir pri ne~t'Lcicinarnostimakoje sejav1j'1}'l U
UHS-ima. Frvo, tada se moraju uzeti u obzir efekti .stisljivosti fluida jer je
p = pep) (clan V / E· dp 1dt). I drugo, zato Sto je uljellUHKicevima pod visokim
pritiscima, to se zidovi cevi i URK ponasaju elasticno, a sto znaCi da se njihova
zaprenllna menja (Clan dV I elt). Ovi efekti se uzimaju U obzir pri prelaznim
306 Osnove tlljne hidraulike

procesima - hidralllickim lldarima, koji nastaju, na pr., pri naglim otvaranjima i

zatvaranjima razvodnika,koji se tretiraju pri dinamiekom ponasanju UHS-a.
Medjutim, pri staeionarnom radu DRS-a ovih efekata nema, iIi se oni
zanemaruju, tako da jednaCine kontinuiteta (4.3.3) i (4.3.4) vaze.
41..3.1.3" JellillllaChl!l!2 krrelbllillJljOffi
Koji se oblik jednaeine kretanja koristi pri proracunu zavisi od toga kalevo
kretanje vrsi UHK - translatorno iii obrtno. Prema drugom Njutnovom zakonu,
jednaCina kretanja komponente koje VISe translatnorno kretanje glasi:
In x:::: IF; ,
i~l
(4.3.5)
dole se ona za ohrtno kretanje svodi na obIik
N
J <P = IJVf; , (4.3.6)
i=1
pri eemu su x i cp merodavna linijska i luena koordinata, J-moment inercije mase,
dole su F; sHe koje deluju na komponente u translaeiji i M j momenti koji deluju
na komponente u rotaeiji i i =N je njihov ukupni broj. J ednacine (4.3.5) i (4.3.6) su
napisane u skaiarnom oblilm jet se po pravilu one postavljaju za ose translaeije iIi
rotaeije UHIC Vkoliko se radi 0 jednolikom kretanju He-a (x == canst -+ x == 0 ),
iIi 0 rotaciji HM-a konstantnom ugaonom brzinom «p == ()) =::-const -+ ip = 0), tada
se dinamicke jednaCine (4.3.5) i (4.3.6) svode na jednostavne oblike:
N N
l:F;
;=1
=::0 LMi =0.
i=l
(4.3.7)

4.3.2. Encrgdski lbiRans UHS

4\.3.2.1. Opsta r3zmatrallljOffi
U opstem slucaju strujanje fluida promenljive temperature opisano je jednaci-
nama Navije~Stoksa, kontinuiteta i energije, pricemuse u obzir moraju uzeti i
promelle f:,'1lstil1e i viskoznosti od temperature. Problemi ovog tipa, calc i jednodi-
menzijski, su slozeni i njihova analiza ne predstavlja interes· ove knjige. Zato se
ovde oni nece ni resavati. Ono sto je ovde interesantllo kazati jeste da je pri stru-
janju zagrejanih fluida problem odredjen strujnim(brzina i pritisak) i temperatu-
rskim poljem. Ova polja, odnosno velieine: brzina, pritisak i temperatura su
medjusobno spregnuta, ate veze do laze iz jednacinakretaIija i energije. Da bi se
ove veze bolje uoCile napisimo, u tenzorskom obliku, j~dnacinu energije
Dr a aT ·Ovi _
pcvm =PQ+8x (ka:)-pax+CV' (4.3.8)
I 1 . t

U kojoj su: T-temperatura fluida, Cv -speeificna toplota fluida, q-razmenjena kolici-

na toplote, k-koefieijent toploprovodljivosti fluida, D / Dt = 0/ ot +VjO / oXj-materi-
j alni izvod i
OV; Yjr Ovi oV j 2 Ovk l2
c))==Tija-=2l(""-+a)--38ij.~J
Xj UX 'Xi OX
'
j k

viskozna disipaeija. JednaCina kretanja fluida UednaCil1a (2.1.3»za pravae i

 Osnove uljne hidraulike 307

pomnozena sa brzinom Vi se svodi na oblik

D V; a
p Dt (y) == pF;Vj -a;:(pv j )
Ov j a Ovj
+ P-&~+ ax. (v;,c u·) - ' t ij Ox. . (4.3.10)
1 ., ] ]

Sada se jasno vidi da su jednacine (4.3.8) i (4.3.10) spregnute po brzinama i priti-

sku, medjujtim, i po temperaturi koja se u jednacini (4.3.10) krije krozviskoznost
i gustinu. Ono sto je ovde vaino uociti to je clanviskozne disipacije 'tij Ovj IOx j
koji se javlja u obe jednacine. U jednaCini kretanjaovaj clan potice od viskoznosti
i vezan je za hidraulicke gubitke (v. paragraf 2.1.5), doku jednacini enegrije on
predstavlja jedan "izvor" toplote. Dakle, dolazi se do veoma vainog zakljucka da
se hldraulicki gttbici enegnje procesom viskozne disipacfje' pretvaraju tt toplotu,
odnosno uticu na porast temperature radnog fluida. Na jednom lokalnom otporu,
iIi na pravolinijskoj deonici, gde je pad pritiska /)"p iprotok V, izgubljena snaga je
/)"p == iJ.p V , i ona se pretv'lra u toplotu
1'M--::::-Q~=-rh-c-/)"-T-.-~--/)"-T-"'=~/),,-.p-I-p--'c1 (4.3.11)
pri cemu su c-specificna toplota fluida (za najceSce koriscena ulja ima vrednost
c"'" 1880J IkgK) i iJ.T porast temperature fluida.Uklasicnojhidtaulici /:;.p je
malo, sto za posledicu ima da je i promena temperature fluida zanemarljivo mala
(primer: za vodu na 20 D e, c = 4183 J / kgK i za pad pritiska na lakalnom otporu
/)"p = Ibar dobija se /)"T:::: 0,024K). To je i osnovili razlog da se u klasicnoj
hidraulici strujanje fluida smatra izotermskim. Medjuti:in, u UH padovipritisl~a su
veliki sto za posledicu ima zagrevanje ulja u UHS~u; pazato 0 ovoj pojavi pri
projektovanju UHS-a treba obavezno voditi racuna. ..

Pro/J/em 4-1. Ulje (p =880kg 1m3 , c == 1880J / kgK) protice kroz HMprotokom od
211 I min pri tome praveCi pad pritiska od 100 bar . Odl:editi izgubljenu hidraulicku
snagu i porast temperature ulja.
RESENJE: M=3,5kW , /)"T==6,04K.

41.3.2.2. Promena temperature uija

U toku rada ulje prolazi kroz pumpe, UHK i. bstaledelove .UHS-;a i tom prili-
kom se zagreva na osnovu hidraulickih gubitaka sria.geM kojisetraIlSformisu u
toplotu. Osim navedenog izvora toplote koji· senalit2;iusamOIlrUHS~u, ulje se
zagreva, sto i nije tako retko, zbog prisusva spoljnj~gizvora toploteplizudelova
UHS-a. Ti izvori toplote su diktirani samim tehnoloskim procesomukome se
nalazi UHS, na pr., valjanje tople-usijane metalne trake;ili,. na. pr.,koClaviona u
ogranicenom smestajnom prostoru zbog prisustva niketnih· motora iii zbog aero-
dinamickog zagrevanja spoljnjih povrsina. Proces zagrevanjaulja trajeza celo
vreme rada UHS-a - od njegovog pustanja urad padO prestanka. rada:.Na samom
pOCtku rada temperatura ulja raste, od temperature· koja je jednaka teperaturi
okoline, sve do postizanja maksimalne vrednosti Tmax' sIA.3.2;la. 1 ako je na slici
308 OSl1ove uljne hidraulike

promena temperature ulja prikazana glatkom a maksimalna· pravom linijom, u

realnim uslovima rada zbog ukljucenja iIi iskljucenja razvodnika, odnosno povre·-
menog rada izvrsnihorgana, temperatura ulja se i vremenski menja. Na pocetku,
porastom temperat.ure ulja raste i temperatura URK, cevi, lolcalnih otpora kroz
koje ulje struji. Tom prilikom jedan deo toplote se akllmulise ( Qa) U navedenim
elementima UHS-a, a drugi se predaje oleolini (Q~) preko svih povi'Sina URS-a.
Pri stabilnom radu UHS-a, postizanjem temperature Tmax uspostavljena je toplo-
tna ravnoteZa, a sto znaCi da je snaga gubitaka jednaka koliCine tbplote leoja se
odaje oleolini (M::: Qo)' Tada je maksimalna temperatura ulja u UHS-u Tmax
manja od maksimalno dozvoljene temperature ulja f.,max' Za pouzdan i dugotra-

:Z;,max .. ~..
AT b)
a) I r_alni rad URS-a T max ...... /-"'=::":==='---1
f---~r'~ '~",,?o"'wc r.,mavl-""*-~=:':"';':==--l.

b.P=Qo
~ -r--~------------ To -f--+-------------+------=-- t
+-~------------~------------~
zagrevanje zagrevanje! hladjenje j prestanak rada URS-a

Slika 4.3.2.1. Promena temperature ulja u UHS-u

jan rad u UHS-ima maksimalna temperatura ulja se ogranicava u intervalu od.50
do 60°C. Kod specijalnih DRS-a, leao sto su UHS-i na avionima, temperatura ulja
se ogranicava na 80°C; iIi, kod vojnih nadzvucnih aviona kod kojih je izrazeno
priSllStvo zagrevanja ulja zbog spolja8nje toplote nastale usled aerodinamickog
zagrevanja koriste Se sinteticka ulja sa dozvoljenom temperaturom do 300°C.
Temperatura se u UHS-u ogranicava jer dovodi do Citavog niza ndeljenih efeka-
tao Nairne, porastom temperature viskoznost ulja opada 8to dovodi do smanjenja
sposbnosti podmazivanja, veceg curenja ulja iz UHS-a, a zbog temperaturske
zapreminske dilatacije u zazorima moze doCi do ostecenja UHK. Osim ovih
ndeljenih efekata porastom temperature moze se narusiti hemijskastabilnost
ulja sto dovodi do oksidacije ulja, koja se manifestujeizdvajanjem taloga u obliku
smole, koji na cVfstim povrSinama stvara tanku tvrdu' skramu koja moze ostetiti
zaptivne elemente.
Prekomerni rast temperature ulja se postize kada jesnaga gubitaka veca od
razmenjene !colicine toplote sa okolinom (M > Qo)' tada je maksimalna tempera-
tura ulja Tmax veca od maksimalno dozvoljene temperature' ulja u UHS-u f.,max'
sL4.3.2.1b. Da bi se u ovom slucaju ogranicila temperatura uljanaTs,inaxpotrebno
je ugraditi razmenjivac toplote koji hladi ulje odvodjenjem suvisne koliCine toplo-
te QR' a koji se po pravilu nalazi u slopu rezervoara za. ulje. Uz prisustvo
hladnjaka toplotna ravnotda se postize jednaCinom M=Q o +QR'
4.3.2.3. Stepen Ilmrisl!lloslti nBS
Snaga koja je ulozena u UHS (P,,) deli se na korisnu (PK ) i gubitke (M), tj.
Pu = PK +M , (4.3.12)
 Osndve uljne hidraulike 309

prema tome, stepen korisnosti VHS-a bo odnos korisnei ulozene snage je

PK I1P
l1Hs=p=l-p. (4.3.13)
11 u
V daljem tekstu bite izlozen naCin odredjivanja pojedinih snaga koje uticu na
l1Hs' V tu svrhu posmatra se VHS sa s1. 4.3.2.2 koji ima I-pumpi, J-hidrmotora, N-
hidrocilindara i K - VHK
Ulozena snaga u UHS je snaga
na ulaznim vratilima pumpi
]

Pu = '2: Mj(i)j , (4.3.14)

j~]

pri cemu su M j obrtni mame-

nti stvoreni pogonskim masina-
ma (elektromatorima iIi dizel
motorima) i (fli odgovarajuce
ugaone brzine. Korisne snage
su one kojima se na izvrsnim
organima obavljaju radovi, ito:
na HC-ima savladavaju se sile
Stika 4.3.2.2
Fn brzinama VII i na HM-ima
momenti !vI) ugaonim brzinama (fl). Dakle, ulrupna korisna snaga je
N J
PK = I; Fnvn + I;M/u j , (4.3.15)
n=1 j=1
U UHS-ima stepen korisnosti se obicno krece oko 70 do 75%, dok kodlose
projektovanih sistema moze da bude znatno manji, Pri projektovailju UHS-a
jedan od vaznihzadataka jeste da se postigne 8to yeti stepen korlsnosti. To se
postne smanjivanjem gubitaka energije. Ukupni gubitak snage u UHS-ll je
liP = I1Pp +11Pc, +11P),. +liPk +Mc +Mm , (4.3.16)
pri cemu su njegovi sastavni delovi, redosledno, gubici na: pumpama,lokalnim
otporima, trenju, UHK, curenju i mehanicki gubicL· Gllbici smige u pllthpama su:
1
Mp = L(l-l1
j=1
p
•
) Mj (i)j , (4.3.17)
i ovako odredjeni u sebi sadde i hidraulicke i meharucke gubitke. Hidraulicki
gubici na lokalnim otporima, trenju i UHK, u uobicaj~flimoznakama,g1ase:
~ v2 ~ /. v
2
·x
11Pc, == L,r;,j 2mj , 11P),. == L,Aj
;=] ;=1.
d2m; ,
I1PK =L.1PkVk .
;
(4.3.18)
""'1
Ne sarno u sklopu ova tri gubitka snage nego uopste u UHS-u gubici.snage na
UHK su dominantan clan. Gubici usled curenjaulja su dvostruko nepozeljni.
Prvo, zbog zazora u pumparna, HC-irna, HM-imai UHK deo ulja izlazi-curi iz
UHS-a (sl. 4.3.2.2), ion iznosi:
M
LlV=LLl~ =V1 -V2 , (M=I+J+K+N) (4.3.19)
i=1
310 Osnove uljne hidraulike

Pozeljno je ovu kolicinu ulja sa sistemom za drenazu vratiti u rezervoar. Ukoliko

ovakav cevni sistem he postoji ova koilCina ulja, s jedne strane zagadjuje okolinu,
a s druge mora biti dosuta u rezervoar. Drugo, usled curenja nastaje i gubitak
snage
!vI
Ll1pl1V
M C == j=l e,I C.l
. . (4.3.20)
Mehanicki gubici snage Mm javljaju se na pokretnim povdinama HC~a, HM-a
UHK i pumpi, pri cemu su kroz izraz (4.3.17) na pumpama vee uzeti u obzir.
Gubici snage se viskoznom disipacijom pretvaraju u toplotu, ina pocetku rada
dec toplote se trosi na akulisanje toplote u svim komponentama UHS-a (Qa),
deo na razmenu toplote sa okolinom (Q~) ideo. (QR) na porast temperature ulja,
odnosno:
(4.3.21)
Kasnije, pri stabilnom radu UHS-a toploti gubici su:
Q=Qa+QR , (4.3.22)
pri cemu je toplota razmenjena sa okolinom
M
Qa = Lk;A; 11'F; , (M =1 +J+K+N+N, +N,) , (4.3.23)
;=1
preko svih povdina UHS-a A;, koeficijentima provodjenja toplote ki' i meroda-
vnim temperaturskim razlikama 11'F;; dok je kolicina toplote koja utice na porast
temperature ulja u rezervoaru
QR ==mc(Tz --7;). (4.3.24)
Pozeljno je u UHS-u da se svi gubici snage kro:z; toplotu odaju okolini, tj. da';vazi
Qo == I::J.P. Medjutim, u najveeem broju slucajeva avo je tesko ostvarljivo, zato se u
rezervoaru za ulje ugradjuje razmenjivac toplote kojioduzima koliCinu topote
QR == kR AR I1TR ' (4.3.25)
%S~J>F;.v" pri cemu su kR-koeficijent provodjenja
toplote, AR -rashladna povrsina i
, ( t1'-t2 ") - ([2 '-tl ")
I1TR == In[(tl '-t ") / (t2 '-tl " ) ] ' (4.3.26)
2
je srednja logaritamska temperatura u kojo]
su oznake prema 81.4.3.2.2.
Graficki .prikaz ukupnih energetskih
Stika 4.3.2.3. Energetski bilans UHS zbivanja u UHS-u dat je na 81.4.3.2.3.

4.4. GRAF][CKO PRIKAZIVANJE ULJNO-HlDRAPLICKm KOMPONENATA

Hidraulicke seme slozenih sistema mogu biti veoma komplikovane. Dodatna
slozenost, kao i nerazumljivost rada UHS-a, maze se uneti kroz individualni nacin
prikazivanja UHK. Da bi se to izbeglo uvederi je jedinstveni graficki naCin
prikazivanja UH i pneumatskih komponenata kroz medjunarodne standarde ISO
1219 (International Organization for Standardization) i CETOP RP 41 (Comite
Europeen de Transmissions Oleo-hydraulique et Pneumatique), a u nasoj zemlji
 Osnove uljne hidraulike 311

njima odgovaraju standardi JUS N1.002-007. Treba napomenuti da svi standardi

predstavljaju vazece dogovore i praviia 0 nekim tehniekim pitanjima, te je lako
moguce da se navedeni standardi iz nekog razloga promene ida unekom drugom
vremenu budu nosili neke nove brojeve. Ovde se necedavatidetalji ovih
standarda, jer zainteresovani Citaoci veoma lako mogu doCi donjih, vee ee se dati
sarno njihovi osnovni principi koji. omogueavaju lako razumevarije rada
hidrauliekih (i pneumatskih) instalacija.
Osnovni simboli su:
Linije cevi - cevni vodovi,
upravljacke linije,
linija koja obuhvata neku celinu
Krugovi o predstavljaju UHK sa obrtnim kretanjem,
pumpe (kompresori) i hidromotori,
Pravougaonici DO] predstavljajurazvodnike i ventile,
0-
........"
filteri
r-.. prigusnice.
Simboli koji opisuju funkciju su:
Trouglovi II> smer strujanja u hidrauliekim komponentama,
[> smer strujanja u pneumatsldm komponentama,
Strelice t {. --- - smerovi strujanja,
l '" moguenost regulacije.
Koriscenjem navedenih simbola lako se dobijaju ("izvedeni") simboli UHK:

~ jednosmerna pumpa, c.:IE.5= hidrocilindar,

@ dvosmerna pumpa, [fJ]Z] razvodnik

~ HM jednosmernog dejstva,
tJ ventil sigurnosti,

C!) HM dvosmernog dejstva, -¢>- nepovratni ventil.

Primenom navedenih simbola i UHK veoma lako Se mogu dobiti slozene UHK
kao i tumaCiti rad i funkcionisanje siozenih UHS-a,Radi boljeg razllmevanja na
hidrauliekim shemama rada UHS-a, treba napomenutida ventil sigurnosti stupa u
funkciju sarno ako je iz bilo kog razloga doslo do prekomernog pcirasta pritiska.

4.5. RAZVODNICI
Razvodnici su UHK koje prikljucak ulja pod pritiskom spajaju sa jednim iIi
vise cevododa koji vode ka i od izvrsnih orgima;.Sanjima se vrsi izbor smera
kretanja izvrilnog organa. Razvodnici imaju visepriklju~aka, pri· eemu se
prikljueak ulja pod pritiskom, obieno je to vod koji doIazi cd pumpe,oznaeava sa
P; dok se pcikljuook u powatnoj geaui, koja obi~oo vom)a A~ B

sa IZVrsmm orgamma oznacavaJu se sa A, B, C, ... Razvodmk

. ·. V
rez.erv~a~u, ozna~ava sa R: Pr~kljucci koji spajaju :t:<lZ\'.od~k ·I.·.t~. t I.~ ·1 J
. _ ! ._ .~-
se obicno oznacava sa dva broja, na pro min, gde moznacava .p R
Slika 4.5.1
312 Osnove uljne hidraulike

broj prikljucaja a n btoj polozaja. Tako na pro razvodnik 4/3 sa s1.4.5.1 ima 4
prikljucka i 3 polozaja. Ovaj razvodnik bi se, na pr., koristio za upravljanje radom
He. Tom prilikom moguCi polozaji su P-A, &to oznacava radni hod klipa, tadallije
struji ad B-R, tj. od protivpritisnog prostora HC ka rezervoaru; zatim, od P-B i A-
R, Sto oznacava povratni hod, j od P-R kada HC miruje sto se naziva neutralnim
polozajem razvodnika.
Da bi razvodnik obavio svoju fllnkciju on konstruktivno moze biti izveden sa
obrtnim telom i sa translatornim telom - klipom. Razvodnik 4/3 sa obrtnirn telom
prikazan je na s1.4.5.2, a polozaji su mu P~A (B-R), P-B (AR) i l1eutrall1i polozaj.
Ako se ovirn tipom razvodnika zeli
A~~ postiCi veCi broj poloZaja tada su
konstruktivna resenja veoma slo-
zena. Ovaj nedostatak je uspesno
resen sa razvodnikom sa klipom.
Stika 4.5.2 Razvodnik sa obrtnim telom Jedan razvodnik sa klipol11 prika-
zanje na s1.4.5.3. avo je razvodnik
4/3, prema tome on irna iste funkcije kao i razvodnici prethodno analizirani.
Shematski prikaz ovog razvodnika dat je na s1.4.S.4a.
4.5.1. SHa. aktivill."snja il"lllzvo«llnika
Ako se razvodnik iz stanja mirovanja :leU prernestiti u neki novi polozaj tada
treba obezbediti silu aktiviranja F. Do ove sile se dolazi lZ jednacine kretanja
pokretnog dela razvodnika koja glasi:
A
rrrrM~B.
a) tvrmr I){ gJ
p R
X
'11> b) \={]
";rO [pJ e)

d) ~. ~j)
Slika 4.5.4 NaCini
Slika 4.5.3 Razvodnik sa translatornim telom aktiviranja razvodnika
F=mx+R+P;,+Fcl-Fc2 +P, (4.5.1)
u kojoj je m x sila inercije, F~ sila trenja Fel i ~2 sile opruga, P sila neuravno-
teienih pritisaka i R sila reakcije. Ako postoje, sile u oprugama su Fcl = Cl (XOI + x) i
Fe2 = c1 (X 02 - x), u kojima X 01 i x 02 oznacavaju stafickedeformacije opruga. U

cilju odredjivanja sile reakcije R nastale promenom kolicine kretanja posmatraju

se kontrolne zaprernine Vi i V2 sa s1.4.5.3. Iz kontrohle zaprernine V1 istice fluid
brzinom v, i pod uglom ct, dok u kontrolnu zaprerninu V2 dotiCe fluid brzinom v 2
i pod uglom ct. Vrednost ugla ct zavisi od konstrukcije zazora u razvodiku i od
trenutnog polozaja klipa u razvodniku, i za uobicajena konstruktivna izvodjenja
ima vrednost ct '" 69°. Primenom za kontrolne zapremine VI i V2 zakona 0
 Osnove uljnehidraulike 313

promeni kolicine kretanja - jednacina (3.5), pri tome pretpostavljajuCi da su

pritisci u njima leonstantni i zahemaru]uCi sile tezine,' dobijaju se sile reakcije
. RXI :::: pV1V coso: , R :::: pV v2 coso: .
1 x2 2
Prema tome, ukupna sila realecije koja deluje na klip razvodnika je
R:::: R"l +R"2 :::: PCV;Vl +r/2V 2 ) coso: . (4.5.2)
Ukoliko leroz razvodnik istovremeno imamo n razlicitih protoka fluida sila
reakcije se odredjuje kao R:::: P2.:~=lr/;Vj cosO: j . Ovaj izraz vaii pod uslovom da su
ulazno-izlazni smerovi strujanja u komorama razvodnilea leao na s1.4.5.3. Kod
dobro uravnoteienih razvodnika, relativno male mase, sila aktivirarija je F I::: R. U
odnosu na vrednost sile F vrsi Se izbor sile aktiviranja: razvodnika, a koje moze da
bude mihanicko sa rucicom (sIA.5Ab) ill sa papucicom (s1.4.5.4c), elektro-
magnetno (s1.4.5Ad), pneumatsko (s1.4.5Ae) i hidraulicko (sIA.5.4j). NaCin
aktiviranja, komande y i z sa sIA.5.3, prikazani su na shemama sa bocnih strana.
Problem 4-2. Kroz hidraulicki razvodnik 4/3 (s1.4.5.3) proti(Se ulje, gustine
p:::: 850kg 1m 3 , i to f~ :::: 25I! min lea izvrsnom org,riu i f/2 :::: 20ll min od izvdnog
organa, pri tome je ugao pod kojim ulje kroz nzvodnik struji 0:=69°. Padovi
pritisaka u granama P.,-fA i B--»R sul1Pl == 3bar i I1P2:::: 1,5bar. Odrediti silu
hidraulicleog otpora ulja koja deluje na ldip razvodnilea.
RESENJE: S obzirom da su dati padovi pritisaka u vodovima P-+A i B--»R , to se
brzine strujanja u procepima razvodnika mogu odrediti kao Vj :::: J211pj I p (i=1,2).
Primenom izraza (4.5.2) dobija se ukupna sila reakcije
Rx :::: Rxl +RX2 :::: pCV;v 1+V2 v2 ) coso: :::: 12,9 N.
Problem 4-3. U HC kreee se ldip sa dvostra-
nom klipnjacom brzinom vp =O,15m I s. HC je
spojen sa razvodnikom (4/3) sa klipom u kome
su padovi pritisaka I1p::: /}.PPA := I1PBR := 35bar.
Odrediti silu leojom ulje deluje na klipove. Dati
podaci su: d==25mm, D=lOOmm, p = 900kg/ m3 ,
0:=69°.
RESENJE:

4.5.2. Hidraulicke iuJ.raktcristike razvodllllika

Razvodnici su UHK u kojima se strujanje obavlja u maIim kanalima i/ili u
procepima, sto znaGi da su, po pravilu, u njima veIikipadovi priiisaka, odnosno
znacajni gubici energije. Zbog velikih prigusenjakojasu prisutna u razvodnicima
gubitak strujne energije se pretvara u toplotu sto se maIlifestujeporastom
temperature radnog fluida. Razvodnici su, dakle, Iokalni otpod te se zato na
njima pad pritiska, za jedan polozaj klipa koji jedefinisan sa konstantnim
procepom x=const. sa s1.4.5.3, odredjuje kao !1p = pc; v; /2. Medjutim, ovajoblik
za pad pritiska se retko upotrebljava, vee se koristi oblik preleo protoka
·2 ?
I1p::::aV , a=pc;/2A-. (4.5.3)
314 Osnove uljne hidraulike

u kame je a koeficijent hidraulicke karakteristike i

AB
A merodavnapovrsina poprecnog preseka, iIi se,
A-R
B-R pak, iz njega za poznato !:"p dobija protok
V:=J!:,.pla:=flAJ2!:"p/p, (4.5.4)
u kome je f.L = 11 ~ koeficijent protoka razvodnika.
U razvodniku istovremeno ima vise strujnih
tokova, na pt. P-A i B-R, sto znaci da ce svakom od
SIika 4.5.5 moguCih strujnih tokova odgovarati njegova kriva
hidraulicke karakteristike (81.4.5.5). Ove krive se za 8vaki razvodnik odredjuju
eksperimentalo.
Treba napomenuti da ako se polozaj klipa u razvodniku menja tada se menja i
velicina ulazno-izlaznog procepa x (sI.4.5.3), sto dovodi do promene hidraulicke
karakteristike razvodnika koja postaje !:"p == J(x,v). Zavisnosti ovog tipa se
najcesee koriste kada se razvodnikom obavlja i neka funkcija regulacije.
4.5.3. PJieJr3cmmavanje .Mdll":al1lllicke karak!l;erisltike
Hidraulicka karakteristika, kao sto je vee receno, predstavlja funkcionalnu
zavisnost pad a pritiska od protoka, tj. !:"p:= Jeri). Podaci koji se u literaturi
nalaze za jednu UHK obicno vaze za jednu temperaturu ulja i to onu Sa kojom je
vrseno ispitivanje. Medjutim, ako se u samom prbcesu ispitivanja UHK, na pr.
razvodnika, temperatura ulja menja, ili, pak, URS ne radi sa projektovanom
temperaturom, postavlja se pitanje koliki je tom prilikom pad pritiska na UHK?
Ovde je osnovni problem, dakle, ako se pd konstantnom protoku na jednoj
temperaturi ulja t1 poznaje pad pritiska !:,.P1' a sto odgovara jednoj tacki na ltrivoj
hidraulicke karakteristike !:,.P1 := f (V), koliki ce biti pad pritiska !:,.P2 na. tempera-
turi ulja t2 ? koja Iezi na sasvim drugoj hidrauIickoj karakteristici. Pri promeni
temperature karakteristike ulja - gustina i viskoznost se menjaju. Gllstina se
menja kao:
(4.5.5)

pri cemu je ~ koeficijent temperaturskog sirenja, dok se Idnematska viskoznost u

intervalu od lO-lOODC moze odrediti kao:
v(t) == va (to Itr , (4.5.6)
gde je n koeficijent koji zavisi od vrste ulja.Uizrazima (4.5.5) i (4.5.6) sa
indeksom 0 oznacene su referentne vrednosti na temperaturi to' Temperaturska
promena veliCina P i v, pri istom zapreminskom protoku, dove see do promene
pada pritiska u UHK. Ovde ee biti reCi 0 odredjivanju nove. razlike pritiska
primenom jednakosti padova pritiska na UHK kao lokalnom otporu i pada
pritiska na ekvivalentnoj pravoIinijskoj deonici cevovoda. Dakle, vaZi relacija
2 . 2
Vi I Vi
!:,.Pi = PiS; T = PiA.,· (iT' (i=1,2)
 Osnove uljne hidraulike 315

iz koje sledi 1/ d == St. / Ie, == const., odalde se zakljucuje da se St i Ai na isti naCin

menjaju sa temperaturom. ReZimi strujanja u URS-usu takvi dase cevi ponasaju
kao hidraulicki glatke, pa se zato koeficijent trenja odredjuje na sledeCi naCin

A=-b
a {a == 1, b == 1 -laminamo strujanje
(4.5.7)
Re a == 0,3164, b == 114 -turbulentno strujanje
Koriscenjem Darsijeve formule i izraza (4.5.5-7) <;lobija se pad pritiska u.elSriva-
lentnoj cevi '
11 . ==A.l v;- =E- ± 2-b PoYol ~ nb 1/
2 6
--
p, Pl l d 2 2 en) l+~(tt-to)(ti) d5-n' (4.5.8)
Prilllenom relacije (4.5.8) za dye razliCite temperature dobija se izraz
1+ ~(t] - to) t] nb
/1p2=I1Pq+P(t2- t O/ i;-) ) (4.5.9)
koji sluzi za preracunavanje pada pritiska sa jedne na drugu temperaturu. Iz ovog
rdenja sledi da porastom temperature pad pritiska opada.
Problem 4-4. Kroz hidraulicki razvodnik struji ulje temperatute t] = 40°C i tom
prilikom pad pritiska je I1p] = lObar. Na referentnoj temperaturi to == 15°C kara-
kteristike ulja su: Po == 900kg / m 3 , Yo = 32mm2 / s, P== O,0007K] i n=2. Koliki je
pad pritiska na ovom razvodniku, pri istom zapreminskom protoku, na tempe~
raturi ulja od t2 == 55°C ako je strujanje a) laminarno i b) turbulentno u hidra-
ulicki glatkim cevima?
RESENlE: Direktnom primenom izraza (4.5.9) dobija se:
a) I1P2 = 5,235bar , I1P2 == 8,44bar .

4.6. lP'UMlP'E I IDDROMOTOJ!.U:

4.6.1. lP'uIDpe
Pumpe su strujne maSllle koje Se koriste za transformaciju mehanicke u
strujnu energiju. Kada je rec 0 pumpama koje se;lwriste uUHS-ima tada je
njihov prvenstveni zadatak da povecaju pritisak ulju, kako bi ono kasnije bilo
sposobno da obavi neki tehnicki zadatak. UHS-i se nalaze na fiksnim i mobilnim
masinama, a pumpe koje su u njima polcrecu se,po pravilu, elektromotorima na
fiksnim i dizel motorima na mobilnim masinama. Najcesce primenjivani tipovi
pumpi su zupcaste (s1.4.6.1a), krilne (s1.4.6.1b) j klipno-aksijalne (s1.4.6.1c). U

c)

Stika 4.6.1. Uljno-hidraulicke pumpe.

316 Osnove uljne hidraulike

sklopu jednog tipa pumpi nailazi se na razlicita konstruktivna resenja, a 0 cemu

ovde nece biti reCi~ Porastpritiska u pumpi t..p obav~ia se obrtanjem zupcastog
para kod zupcastih i krilaca kod krilnih pumpi, dok se kod klipruh taj zadatak
obavlja kretanjem klipova. Sa aspekta proracuila DHS-a zupcaste i. krilne pumpe
se karakterisu specificnim protokom q, tj. radnom zapreminom za jedan obrtaj
koji se obicno izrazava u lit/a, ana osnovu cega se, za. n obrtaja, dobija teorijski
zapreminski protak kroz pumpu Vt = q 11. Stvarni protok koji pumpa potiskuje je
manji od teorijskog zbog postajanja kolicine tecnosti M/ koja cirlmlise sarno kroz
pumpu, i odredjuje se kao
!r/=qn.;] (4.6.1)
gde je llvp zaprerninski stepen korisnosti pumpe koji ima vrednost od 0,8 do 0,98
a sto'zavisi od tipa i konstrukcije pumpe.
Snaga potrebna za pogan pumpe,.:.;i"'zn:;:::o..:..s:,::i_:--_ _,.
/::;pV
P =--:; MC0 (4.6.2)
IIp
:----'
pri cemu su: 'lp stepen korisnosti pumpe koji za zupcaste pumpe ima vrednost od
0,8 do 0,9, M' moment koji se saopStava pumpi obrtanjem pogonskog vratila i co je
njegova ugaona brzina.
4.6.2. IHllilr®m@torll
Hidromotori su izvrsni organi sa obrtnim kretanjem u kojima se raspoloziva
strujna energija pretvara u koristan mehanicki rad. Kroz 1-IM, s1.4.6.2, protice
radni fluid protokol11 V koji ima p~d pritiska t1p, prema tome ~ V
rasoloziva hidraulicka snaga je /!:.p V. Ova snaga se koristi za ~
savladavanje abrtnog momenta A1 brojem obrta 17, tj. ugaonom Ct>p•

brzinom w. Izmedju korisne i hidraulicke snage HM vazi relacija M

IP = !!:.pV'ln :; Mw I .
(4.6.3) Slika 4.6.2
gde je llH stepen korisnosti, cija vrednost zavisi od konstrukcije HM, mehanickih i
zaprerninskih gubitaka i krece se u intervalu ad 0,8 do 0,9; HM se leonstruktivno
najcesce izvode sa zupcastim parom, slicno iIi identicno leao i zupcaste putnpe
(s1.4.6.1a). Za ovaj tip HM protok se odredjuje leao
~04J (4.6.4)
gde je q (JitJ°) specificni protok, n broj abrta vratila i llvp zapreminslei stepen
korisnosti (l1vp = 0,8+0,98).

Probleol 4~5. Za pogon dizalice koristi se zatvoreno hidra.ulicko kolo u kome se

nalaze pumpa i HM. Dizalica irna dobos precnilea D=im koja podize teret mase
m=4000kg brzillom Vo =0,5mi s. Izmedju dobosa i HMnalazi se reduktor koji ima
prenosni odnos i:= 1/ 100 (i =nd /17 HM ) i stepenakorisnosti llR = 0,909. HM ima
sledece karakteristike: q = 66',7cm3 /0, ll v I-1 "" 1 i llHM = 0,9. Odrediti potrebnu
snagu pumpe za pagon UHS-a, stepen korisriosti DHS-a i UkUplli stepen korisno-
 O~mo\Je uljne hidraulike 317

2
sti dizalice. Ostali podaci su: /=15m,d=30mm, p=880kg/m 3 , v==2,210- 4 m /s,
IIp =0,8.
I,d <=;=C>
RESEN.fE: Najpre se V
odredjuju podaci za
mehanicki sistem, tj.
I,d
za dobos dizalice. Na
osnovu brzine dizanja
Vo ::::UJ d DI2 odredju-
Slika P.4-5
je se broj obrta izlaznog vratila dobosa I1d = 60vo I Drc:::: 9,55°/min. Na ovom vratilu
se savladava moment M d = mgD 12, pa ce njegova snaga biti
Pd = lvIdUJd == mgvo =19,62kW .
KoristeCi karakteristike reduktora dobija se broj obrta i snaga HM-a
nd
I1HM = -,- = 1050,4°1 min , PHM :::: Pd IllR == 21,584kW .
I
Zapreminski protok HM-a ri' = q I1HM /llvH :::: 70/ / min daje brzinu strujanja u1ja u
. 2
cevovodu v:::: 4V / d n = 1,652 ml s. Iz izraza za snagu HM-a
PHM = NfHMUJ HM :::: ,1Pm,iTllHM ' UJ HM =nHMn 130 ,
dabija se obrtni moment MHM = 196,2N 1ill i pad pritiska ,1PHM = 205,38bar. Na
osnovu vrednosti Rejnoldsovog broja Re = vd / v = 225 zakljucuje se da je u
cevovodu laminarno strujanje i da je koeficijent trenja A:::: 64/ Re :::: 0,2841. Iz
Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo dobija se porast pritiska u pumpi
2
,1p::::,1PHM+pA.l/d.v /2=212,2bar.
Konacno, snaga pumpe i stepeni korisnosti UHS~a i dizalice su:
,1p r,-'" p [ - I M . . Pd
P==-1l-=30,974kW , llHs =-p=69,68% , 11=p=ll[-[slln =63,36%.
p

=
.Problem 4-6. Vetrenjaca koja sluzi za proizvodnju elektricne energijeima UHS
prenosa snageu kome su ugradjeni pumpa i HM. Pribrzini vetra od va = 40 km 1h
elisa vetrenjace se okrece sa no = 36°/min i pri tome
na svom vratilu proizvodi snagu Po = 60 kW. Elisa no ~
preko reduktora, koji ima prenosni odnos i = 1160 i ]I- ~
stepen korisnosti 11R = 0,91, pokrece zupcastu ~
3 <F=>
= 0,82)
pumpu (q p == 65cm llvP :::: 0,95 i IIp
\
0
/ , koja Vo

obezbedjuje strujanje (p = 900kg/ m 3 ,

ulja \

v=2.10- 4 m 2 /s) kroz cevovod (l==25m, d=50mm) i

HM (llvH =0,95 i 11H = 0,9). HM je povezan sa
generatorom koji za proizvodnju elektricne struje
uobicajene frekvencije zahteva broj obrta
nHM == 1800 o/min. Odrediti snagu koju HM preda
generatoru, specificni protok koji HM treba da iri1a :' ,

Slika P.4-6
318 Osnove uljne hidraulike

pri datim uslovima, step en korisnosti UHS-a i vetrenjaee od elise do generatora.

RE'SEJV7E: Pri zadatim uslovima pumpa radi u reZimu sa
no pi'.
np =j=2160 0 /min , PI' = ll~ :::54,6kW, V=q p l1 pll vp =133,38l1min ,
b.p = PpY)p rv =201,4 bar .
Sa ovim reZlmom pumpa u cevovodu ostvaruje srednju brzinu strujanja ulja
2
v = 4V I d 7( = 1,132 ml s sa kojom se dobija laminarno strujal1je (Re = 283) sa
koeficijel1tom trenja A.:':: 641 Re = 0,2261. 1z Bernulijeve jednaCine za zatvoreno
struj110 kolo dobija se pad pritiska na HM-u
2
f..PHM ::: b.p- pA·lI d.v 12 == 200,7Sbar
sa kojim se dobija snaga koju HM preda generatoru
PHM ::: APHIvl;'11 HM == 40,164kW ,
pri tome ostvarujuCi obrtni moment
MirM :::: PHM I co Hlv[ == 213,08Nm (CO H l-1 :::: 11H!\iJt 130) .
S obzirom da ista koliCina fluida prolazi kroz pumpu i HM to se jz jednai5ine
kontinuiteta V = qHMI1HM IllvH = q P I1p llvp dobija specifieni protok HM-a
l1p 3
qHM =q -.-llvp11 vH ==70,395cm 10 •
P llHM
Konacno, stepeni sigurnosti UHS-a i vetrenjace do generator a iznose
11HS == PHM I Pp = 73,56% , Y) == PHM I Po == 66,94% .

Problem 4-7. U UHS-n nalaze se dva identicna HM-a koji imaju karakterjstike
qH '" 30cm /0, 'l"jvH :: 0,98 i llH =0,9 i koji. savladavaju obrtne momente Ml == 40Nm
3

i M z =: 30Nm. HM-e pokrece pumpa karakteristika

qp = 20cm 3 /0, YJvp = 0,97 i YJp =: 0,9, koja se
akrece sa I1p :::: 1450 o /min. Odrediti brojeve abrta
HM-a, snagu pumpnog agregata i stepen korisno-
sti UHS. Ostali podaci: b.Pf = 0,3 bar, I:!..PR ::: 2 bar ,
p = 850kg 1m3 , v = 3 .10-4 m 2 Is, /==20m, d==20mm,
RErEN7E: = 918,9°/min ,
111 =112

P = 8753 W , 11HS = 76,96%

Slika P.4-7

ProDlem 4-8. Za pogon valjaka valjaclcog stana koristi se UHS sa HM-imll.

V ~Ijanje alunUl1ijumske tralce obavlja se sa dva radna valjka precnika Dl =: 800mm
koji su pogol1jeni sa dva identicna HM-a karakteristika ql :::: 1238,9 cm 3 /°,
11vl ::: 0,98 i llHl ::: 0,95. Pri brzini valjanja od v 0 =' 5inl s silareakcijekoja delllje
po obimu valjaka je R1 ::: 9 ,SkN. Za namotavanje trake koristi se valjak Ciji je
precnik D2 ::: 1,4 m i koji je pogonjen HM-om sa karakteristikama q2 '" 1440,6cm3 1° ,
llv2 :::: 0,98 i 11m =0,96. Na ovom valjku se savladava moment M2 ==3840Nm.
Zanemaliti lokalne otpore llsisa, krivina i racvL Odrediti: a) sl1agu pumpnog
agregata, b) pad pritiska na prigusnici b.PPR koji omogucava zeljeno krtetanje
 Osnove uljne hidraulike 319

HM-a za namotavanje i c) stepen korisnosti hidraulickog sistema. Ostale poznate

veliCine su: D=80mm, d.==60mm,'do ==40mm, 11 ==2m, l2=5m, 13==6m,
(~==6m, Is ==5m, '6' ==4m, 17 =8m, Is =4m, 19 ==8m, 110 ==4in, 1]1 == 10m,
3
p=800kg/m , v==0,S.IQ--4 m2 Is, f...Pn ==0,3bar, f...Pf2 ==0,2bar, I'lPnv = 0,1 bar ,
I'lPR1 ::= 4 bar , f...PIU == 1bar.
RESEN.1E: Na asnovu zadate brzine
valjanja i dimenzija valjaka
adredjuju se brbjevi abrta HM-a
D i Ttl1i
vo=~ ~-?

111 = 119,4°1 min , 112 ==68,21°/min,

koji daju pro toke ulja kroz HM-e:
V; = q/I, 1Tlvi ~p
Vm == 150,9ll min,
VH2 == lOO,27llmin .
Koriscenje!iJ. jednaCina kontinuiteta R2

Vs :::: vrH1 ' V6 == V7 ::= r)-9 ==J:.~o =: 2Vs '

r
~j2 == v3 ::= J:.T4 == Vs == VH2 '
T~ :::: Vll == V2 +T/6 == Tis +r~o
dobijaju se brzine strujanja:
v j ==4VldJn ,(j=1,2, ... ,11) 6.p
VI = Vl! = 1,333ml s ,

v2==v3=v4=vs=1,33m/s,
v6=v7=v9=v10=1,779m/s, Slika PA-8
VR ==2m/s .
Sa ovim brzinama dobijaju se Rejnoldsovi brojeviu karakteristicrrim deonicama
ReI ::= 2133 , RC 2 == 1064 , Re 6 = 2134 , Res == 1601 ,
na osnovu cijih vrednosti se konstatuje da je u UHS~iIstnijanje larhinarno, i koe-
ficijenti trenja (A j ::= 64/Re j ) ukarakteristicnim granama iznose:
1v1 = 0,03 , A2 == 0,06 , A6:::: 0,03 . ,As == 0,08 ,
i oni daju gubitke usled trenja f...P1,f = PA f .If I d f .v~/ 2. Pri opterecenjima HM-a
]vl1 == R)D1 12== 3800Nm i M2 dobijaju se snage P[ii = M,OJ, (i=1,2) jz kojih se
odredjuju padovi pritisaka
I'lp, == Pm/VmTlm --» I'lPH1 == 198,8bar , tlPH2 = 170,97 bar .
a) 1z Bernulijeve jednacine za zatvoreno strujno kolo,sa deanicama 1-6-7-8-9-10-
11, dobija se potrebni porast pritiska pumpe
f...p = API1 +I'lPnv +2f...PR1 +I'lPm +¥[2 + I'lPLl --l,I'lPtG + f...Pt7
+ f...P t8 +I'lPI9 + tlptlo + f...Pil1 = 207,65bar
odnosno snaga pumpnog agregata P == I'lpV1 l'llp ==154,61kW.
320 Osnove uljne hidraulike

b) Iz Bernulijeve jednacine za strujnicu koja prolazi kroz deonice 1-2-3-4-5-11,

dobija se pad pritiska na prigusnici
I':.PPR '"= f¥J- f¥J H2 - f¥J JI - f¥J"v - 2 I':.pR 2- f¥J f2 - f¥J'1 - f¥J 12 - f¥Jt3 - f¥J'4 - f¥J 15 ~ f¥Jtll = 33,82 bar

c) llHS = (2Ml co l + M 2 co 2 ) / p = 79,18% .

4.7. IDDROCllLINDllU
Hidrocilindri su izvrsni organi koji sluze za transformacije strujne u mehanicku
energiju. Pri toj transformaciji savladava se radna sila F brzinom v p (indeks Pse
koristi od engleske (francuske) reCi piston koja znaCi Idip), time se dobija korisna
energija
P= Fvp . (4.7.1)
Hidrocilindri se ponekad koriste i za pretvaranje pravolinijskog u obrtno kretanje,
ali tada mora postojati i odgovarajuCi zupCasti par. Veoma su retki UHS-i koji ne
sadrZe HC kao izvdni organ. Zbog vaznosti HC-a Uovom odeljku ce se njihovom
proucavanju posvetiti vise paznje, i to sa proracunskog a ne sa konstruktivnog
aspekta.
Osnovne podele hldrocilindara su pre rna nameni iprema broju klipnjaca. Pre-
rna nameni HC-i se dele na: HC jednosmernog dejstva, kod kojih se radni hod
obavlja ,dejstvom sile
,
pritiska a povratni silom opruge (s1.4.7a) iIi silom teiine

c)
Slilca 4.7. Hidrocilindri.
(s1.4.1b), i He dvosmernog dejstva, kod kojih se i radni i povratni hod obavljaju
silama pritislea (sL4.7c i d). Prema broju kijpnjacaHC-i se dele na HC sa jedno-
stranom (sL4.7c) i dvostranom klipnjacom(s1.4,7d).U inzenjerskoj praksi najcesce
se koristi HC-i dvosmernog dejstva.
Ako se posmatra jedan HC dvosmernog dejstva (sl.4.7b) tada se uocavaju dye
karakteristicne zapremine VI i V2 • Zapremina V; jeona u koju se dovodi ulje i
naziva se radni prostor, dole se iz zapremine V2 odvodi ulje i ona se naziva protiv-
pritisni prostor. OCigledno je, dakle, da se radni prostorveZe za veCi a protiv-
pritisni prostor za manji pritisak u leomorama cilindta. S obzirom da lelip vri3i
radni i povratni hod to pri povratnom hodu zapremineV; i V2 menjaju uloge, tj.
protiv-pritisni prostor iz radnog hoda postaje radni prostor u povratnom hodu
(s1.4.7.b). -
4.7.1. Bwzillllslko polje llll Ihidrm:Himll.ll."llll
Pri procesu izvlacellja-klipnjace iz HC-a zapremina ispunjena uljem se menja.
Ova promena leontrolne zapremine Cini da je strujanje u HC-u nestacionarno.
 OsnoVe uljne hidraulike 321

Kada se jos uzme u obzir i eventualna geometrijska slozenost kontrolne zapremine,

koja, uglavnom, dolazi od konstruktivnih razloga, kao i eventualno nesimetrican
polozaj ulaznog (izlaznog) prikljucka za ulje, to sledi da je struktura strujanja u
HC-u veoma slozena. Osim navedenih elemenata, struktura strujanja uHC-u zavisi
i od pocetnog polozaja klipa i od njegove brzine kretanja. Moze se kazati da je u
opstem slucaju strujanje u HC-u trodimenzijsko i nestacionarno, dakle, veoma
slozeno za analizu. Zato ce se ovde, da bi se ukazalo na mogucu strukturu strujanja
u HC-ima, koristiti rezultati vizualizacije strujanja prikazani na s1.4.7.1.1, a koji su

V..l

Slika. 4.7.1.1 Vizualizacija strujanja u HC primenom lasera pri brzini

klipa od 8,5 mm/s [20]
dobijeni primenom laserske metode merenja. Na ovoj slici prikazan je slucaj kada
su cilindar i ulazni otvor za ulje saosni. Takva geometrija, sa strujnog aspekta,
predstavlja naglo proSirenje. U pocetnim trenucima kretanja Idipa iza naglog
prosirenja (Odeljak 2.1.5.2.3) forrnira se jedna vrtlozna zona (sL4.7.1.2a).
Medjutim, zbog daljeg kretanja klipa, odnosno povecanja kontrolne zaprernine,
doCi ce do forrniranja viSe vrtloznih zona (sl. 4.7.1.2b), a njihov ukupan broj zavisi
vp

I
t a) t b) t c) d)

Slika 4.7.1.2. Nestacionamoststrujanja u HC

ad trenutnog polozaja klipa. Dalji rezultati vizualizacije strujanja mogu da se
prikafu preko strujnih slika datih na s1.4.7.1.1. Sa oveslikejasno je uo~ljivo da je
\ I

nestacionarnost strujanja u cilindru direktno povezana sa trenutilim polozajem

kUpa u cilindru. Na ovoj slici zatvorene strujnicepredstavljaju vrtloge. Daljim
kretanjem Idipa, u odnosu na polozaj prikazan nasL4.7J.2d, vrtlozna struktura u
kontrolnoj zapremini HC-a postaje joil slozenija.
Brzinsko polje radnog fluida u radnom i protiv-pritisnom prostoru manifestuje
se kretanjem klipa brzinom Vp. Na osnovu ove brzine,definisu.se karakteristicni
protoci ulja (v. s1.4.7.1.la)
322 Osnove uljne hidraulike

. D 2n . 2 2 n
V] =: -4- Vp V2 =: CD -d )4'v p . (4.7.2)
1z ovih izraza sledi da je brzina klipa ujedno i srednja brzina strujanja radnog
fluidau komorama cilindra.
4.7.2. lP'oRje pritisika U lhIidrocilillldlf'u
Strujno polje u karakteristienim pros to rima HC-a definisano je sa poljima
brzina i pritisaka. U Odeljku 4.7.1. vee je reeeno da je btzinsko polje povezano sa
protokom, odnosno sa brzinom kretanja klipa. Polje pritiska u HC-u daje sile
pritiska: PI -::- F" '
. D 2n 2 n
~ =: Pl-- , P2 == P2 (D -d )4 '
2
(4.7.3)
4
pri eemu su ~ - radna - aktivna sila
pritiska, Cijim dejstvom se savladavaju
sve ostaJe sile koje deluju na HC, i P2 -
sila protiv-pritiska. Slieno kao i kod
radne i protiv-pritisne zapremine, tako
i ovde radna i protiv-pritisna sila
pritiska menJaJu .svoje uloge pri
radnom i povratnom hodu. Korektno
a)
poznavanje pritisaka PI (ili P2) je
veoma vazno jer je aktivna sila pritiska
x p] (iIi P2 ) ta koja obavlja korisno
dejstvo. 1z tog razloga analizi polja
pritiska u HC-u ee se posvetiti vise
paZnje.
b)
Na s1.4.7.2.1a prikazanaje promena
pritiska u radnom i protiv-pritisnom
--<>-f....:..;..,f----=---_-<--"'-_ (x)
prostoru HC-a. Sa ove slike se uoeava
nestacionarnost pritiska pri kretanju
Slika 4.7.2.1. klipa. Nasamom pocetICu kretanja
klipa, zbog> aktiviranja razvodnika, u
radnom prostoru pritisak raste. Taj pocetni porast ptitiska, definisan periodom
t], moze da bUde. trenutan iIi postepen, a sto zavisi od brzine ukljuCivanja
razvodnika. Ostale rieravnomernosti pritiska, koje se uocavaju na s1.4.7.2.1a, su
posledica: ukljuCivanjai iskljucivanja razvodnika u drugim hidraulickim kolima,
neravnomernosti rada pumpe, nestacionarnosti strujnpgpolja u komorama HC-a,
prestanak rada drugih izvrsnih organa, nestacionarriost radne sile i dr. Moze se
zakljuciti, dakle, da ce karakteristicni pritisci radriog fluicla u HC-u biti furikcije
od vremena, tj p] = p] (t) i Pz =: pz (t). Ako su navedene pojave izraZene tada one
rezuItiraju nestacionarnim dejstvom sile pritiska, asto moze da izazove V'ibracije
mehanickih sklopova i sistema koji su povezani sa HC-om. 0 ovim ppjavama
treba voditi racuna pri dinamickoj analizi rada DHS-a, dok se stacionarnim
rezirnima rada one ne uzimaju U obzir.
 OSl101'e uljne hidraulike 323

Stvarna polja pritiska u komorama p(t)

He-a, koja su prikazana na s1.4.7.2.1a,
imaju nestacionarni karakter. U pojedi-
nim fazama kretanja klipa, oznacenim sa Xi
\ P2
tl ,t2 i t 3 , ona mogu veoma dobro da se P1,o- ,~,l
~--~----------~--~
aproksimiraju linearnim i konstantnim·
_~~~~!~__~t2~____ ~si4 t
funkcijama koje su prikazane na sl.
4.7.2.2, i koje glase: Slika 4.7.2.2.

a1t + b1 , 0s t S 'I
l
PI (t):= canst '.~I S t
.azt+~2·i
/
s t] + t z
t I +t2 stsT
U ovim furikcijama T::: t] + t2 + t3 je ukupno vreme kretanja klipa, a konstante a i i
bi (i= 1,2,3,4) odredjuju se iz uslova:
p] (0) := p],O ' PI (tl):= P1 (t1 + t 2 )== PI' .. p] (T) ::: Pl,l ,
P2 eO) == ho , pzU])::: P2(t1 +t2 )::: Pz , P2 (1') ::: hI ,
i iznose:
a1 "' (PI - Pl,O) / tl , a2 == (pu - P1) / t3 ' a3 == -(P2,O - P2) / t], a4 == -(P2 - PZ,1 ) / t3 '
T . T
bl == P!,o , bz == PI, 1 - (PI,1 - PI) t ' b3 == Pz,O , b4 ::: PZ,1 + (P2 - PZ,1 )t
3 3
Prethodna analiza je ukazaia na siozenost polja pritiska u komorama HC-a.
Medjutim, ako Se mogu zanemariti promene pritiska u periodima t] i t 3 , a sto je
cest slucaj u inienjerskoj praksi, tad a sledi da su karakteristicni pritisci konstantni
(p] ~ canst., P2 ~ canst.) , a sto rezultira dejstvom' konstantnih silapritiska
~ "" canst. i P2 ~ canst.

4.7.3. Faze kretanja itlipa

Na s1.4.7.2.1b prikazan je dijagram promene brzine kretanjaklipa. KoristeCi
ovaj dijagram, kao i promenu pritiska u HC-u prikaza:qu na s1.4.72.1a, definisu se
sledeee faze kretanja klipa: a) pocetni period, iIi periodubrzanja klipa (t]), koji
se karaktelise porastom pritiska, b) radni hod, oznacenperiodom t2 , u kome je
pritisak prakticno konstantan, i c) zavrsni, iIi period usporavanja klipa· (t3 ).
Na pocetku pIVe faze klip mimje (x == 0) a pritisciu radnom i protiv-pritisnom
prostom su p] 0 i P2 o. UldjuCivanjem razvodnikauzapreminf VI pritisak raste, a
8to je propraeeno pocetkom kretanja Idipa, odnosl1.~nj~govim ubrzanjem. Vreme
ubrzanja klipa zavisi od brzine ukljucenja razv6c1mka, Teorijskiposmatrano
trenutnim uldjucenjem razvodnika pritisak bi porastaona PI a brzina: klipa na v p'
Medjutim, i ako vreme ukljuCivanja razvodnika moze biti veoma kratko, zbog
efekata stisIjivosti tecnosti, promene pritiska i brzine ldipa nisu skbkovite vee
postepene. Na rastojanju x::: ']' prestankom ubrzalija:klipa,tj, postizanjem ravno-
merne brzine kretanja klipa v p pIVa faza je zavrsena.Duziria trajanjaove faze
odredjuje se na taj nacin 8to se smatra da se u njoj radi ojednoIikoubrzanom
kretanju. Za ovakvo kretanje klipa dobijaju se zakoTl promene brzinei hoda klipa
324 Osnove uljne hidraulike

a]==dvldt => v(t)==a]t => x==a]t2/2, (4.7.4)

pri cemu su za resavanje jednacine kretanja koriseeni pocetni uslovi x(O) == 0 i
v(O) == O. Konacno, primenom uslova na kraju kretanja klipa x(t])== II i V(tl) == v p
dobija se ubrzanje klipa i duzina trajanja prve faze
a] :;;: v~ I 2/] t] :;;: 2/1 / v p • (4.7.5)
Dmgi vremenski period, oznacen sa i 2 , odnosi se na savladavanje radne sile F.
U najveeem braju slucajeva primene HC-a radna sila je konstantna (F::>J canst.) a
sto utice na ravnomernost kretanja ldipa, tako da je vreme trajanja ove faze
t2 == 2/2 Ivp . (4.7.6)
Unekim slucajevima, kao na pr. kod gradjevinskih i mdarskih masina, radna sila
nije konstantna. U ovom slucaju treba poznavati zakon promene radne sile
F:;;: F(t) iIi F = F(x) i rdavanjem jednaCine kretanja dobiti duzinu trajanja
dmge faze.
TreCi vremenski period, oznacen sa t 3 , je period neposredno pre zaustavljanja
klipa. U njemu brzina klipa opada, a sto je propraceno porastom pritiska u
radnom i opadanjem pritiska u protiv-pritisnom prostoru. Kao i u prvoj fazi, i
ovde se smatra da se radi a jednako usporenom kretanju, na osnovu cega se
odredjuje usporenje klipa i duzina trajanja treee faze
a3=v~/2/3 t3=2l3/vP' (4.7.7)
Pri radnom hodu klip predje put h == I] + 12 + 13 za vreme
. t=tl+t2+t3=Kt·hlvp, (4.7.8)
pri cemu konstanta Kt =1+(1] +13)/h, odredjena iz izraza (4.7.5-7), ukazuje za
koliko je vreme radnog hoda duze pri realnom kretanju Idipa u odnosu na ideali-
zovano kretanje klipa, tj. kretanje bez prve i treee faze. Daicie, pri realnom
kretanju. klipa postoji faktor gubitka vremena (ll + 13 ) I h koji zavisi od efekata pri
ubrzavanju i usporavanju klipa.
Pri povratnom hodu klipa uloge radne i protiv-pritisne zapreminese menjaju,
a prethodno sprovedeni proracun vazi.

4.7.4. Pror3.clJIn ikretne sHe HC

Pod kretnom sHorn He-a, u uzem srnismu, podrazumeva se minimalna
vrednost aktivne sile pritiska koja svojim dejstvom savladava sve ostale sile.
(protiv-pritiska, trenja i tdine) i omogueava pokretanje klipa. DaIde, to je sila
koja omogueava. kretanje neoptereeenog
m klipa, tj. kretahje bez dejstva radne sileo Da
bi se definisala ova sila posmatraee se
primer kada je. He vezan sa radnim stolom
t=O x
jedne alatne masine (s1.4.7.4), na pr.
rendisaljke.
Na pocetkU prve faze kreianja klip se
kreee jednako ubrzano sa ubrzanjem
a j =v~ ! 2/1' pa jednacina kretanja ldipa
Slika 4.7.4.
 OSl1ove uljne hidraulike 325

glasi:
·m ~~ =ma I = 11 - P2 - FTJ - Fn - FT3 ,
u kojoj je m masa pokretnih delova (radnog predmeta, stoIa i klipa sa klipnja-
com), I~ = PID2TC / 4 je aktivna sila pritiska, P2 = P2 (D 2 - d 2 )TC /4 je sila protiv-
pritiska, FTl i FT2 su sile viskoznog trenja na pokretnim delovima He, i sila trenja
FT3 moze biti sila suvog FT3 = f mg iIi viskoznog FT3 = ~v p trenja, pri cemu je f
koeficijent suvog i ~ koeficijent viskoznog trenja. 1z prethodne jednaCine dobija se
kretna - aktivna sila pritiska
11 =m(al +gf)+P2 +FTJ +FT2 +FT3' (4.7.9)
Ako klip, pak, zapoCinje kretanje uz prisustvo radne sile F, dakIe, pod punim
opterecenjem, tada se iz diferencijalne jednaCine kretanja, za primer sa s1. 4.7.4.,
dobija aktivna sila pritiska:
11 = m(al + g f) + F + Pz +FTJ +FT2+FT3
U zavisnosti od sistema u kome je ugradjen He i njegovog polaZaja,
horizontalnog iIi vertikalnog, u izrazu za kretnu sHu eventualno se koriguje
smerovi sila, dodaje se sila tezine i sila opruge i s1.
Proo/em 4-9. Na hidraulickoj dizalici ugradjen je vertikalni He, precnika D, mase
pokretnih delova m i precnika klipnjace d. He ima funkciju dizanja i spustanja
mase}vi. Od stanja mirovanja pa do postizanja konstantne
brzine kretanja v p klip predje put I pri tome se on jednoliko
ubrzava. Odrediti radni pritisak koji omogucava a) dizanje i
b) spustanje tereta. Sila trenja pokretnih delova HC-a je FT ,
a protiv-pritisak je P2'
RESENJE: Primenjuju6i postupak dat u Odeljku 4.7.4. dobija
se:

a)

b) Slika P.4-9

4.7.5. Sila trcJIlIja koja trllellUlj~ JIlI:at kHp

U He poluprecnika R2 = D2 /2 krece se klip poluprecnika RI = D /2 brzinom j \

I
vp = x (s1.4.7.5.1a). DakIe, strujni prostor izmedjuklip~icilindra je koncentricni
prsten visine h = R2 -R (sI.4.7.5.1h). Ovaj procep, kao uostalomveCinaprocepa u
j

UH, jeste mali, ali ipak dovoljno veliki da se uljellnjenm smatra neprekidnom
sredinom. S obzirom da je radni pritisak PI veCi od protivpritiska P2 (PI> P2' iii
ponekad PI» P2) to ce se usled razlike pritisak I'1p = PI - P2 kroz procep
uspostaviti (laminarno) strujanje protokom T7p , koje se na klipu manifestuje sHorn
326 Osnove uljne hidraulike

b}
Slilm 4.7.5.1
viskoznog trenja F)J.' U ovom paragrafu ce se pokazati da se moze naCi tacan izraz
za silu trenja, sto predstavlja tacno reSenje Navije~Stoksovih jednacina.
Kako se strujanje odvija u procepu koji se nalazi izmedju dva koncentricna
kruga, to ce se strujanje analizirati u polarno-cilindricnom koordinatnom sistemu
r, cp i x .. OCigledno je da se strujanje u procepu odvija samo u pravcu ose x, pa su
zato komponente brzine v r =0, v <p == 0 i vx =: V • Ako se uzme bilo koji presek defi-
nisan sa koordinatom cp dobice se ista strujna slika. avo znaCi da je strujanje
osnosimetricno, odnosno da je izvod bilo koje velicine f po koordinati <p jednak
nuli (af / acp == 0). Na dalje ce se analizirati stacionarno strujanje, i zanemariti
zapreminske sile u fluidu. Ova analiza dovodi do toga da se jednaCine kontinu-
iteta i Navije-Stoksa svode na oblik:
av / ax == 0 , (4.7.10)
ap a2v 1 av
0= --+11(-2 +--) , (4,7.11)
ax ar rar
O=opIBr. (4.7.12)
1z jednacine kontinuiteta (4.7.10) sledi da brzina strujanja u procepu ne zavisi od
podllzne koordinate x, odnosno da je v == vCr). 1z jednacine kretar~ia (4.7.12) sledi
da pritisak ne zavisi od radijalne koordinate r, tj.da je p = p(x). Dakle, p i v
zavise od razliCitih koordinata to se moze sa parcijalnih preCi na obicni
diferencijale, i ujedno izvrsiti razdvajanje promenljivih u jednacini kretanja
(4.7.11), nakon cega sledi:
dp ld Bv
-=:TI--(r-)=-K. (4.7.l3)
dx "rar or
Kaleo je leva stranajednaCine (4.7.l3) funkcija od x, a desna funkcija od r, to one
moraju biti jednake istoj konstanti K (kao i u Odeljlru 2.1.5.1.3). Diferencijalna
jednacina (4.7.l3) reSava se uz koriscenje granicnihuslova
x = 0, p(O) = PI .; X = I , P(l)=P2
(4.7.14)
r=R j , v(RI)=v p ; r~R2' v(R 2 )=O'
1z prve diferencijalne jednaCine (4.7.13) dobija se resenje za polje pritislea
x
p(x)=-Kx+C => p(x)=Pj-t..p
l , (4.7.15)
pri cemu su konstante C i K odredjeni iz granicnih uslova (4.7.14) i iznose C = p,
K = t..p/l.
Iz druge od jednaCina (4.7.l3) dobija se resenje za brzinsko polje
 OS/10ve uljne hidraulike 327

K
v(r) = - - r - +C Inr+C
?
.. 411. 1 2.'

pri cemu su konstante integracije

I I K 2 2 l InR z K I 2 InRI z 2 l
C1 =-1-lv p - - (R 2 -R1 )J ' C2 =--1-v P +4 - LR1 +-1-(R2 -R1 )J '
nn 4 11 nn 11 nn
gde je n = R1 I R2 • Posredstvom ovih konstanti brzinsko polje se svodi na oblik
2
v(r)=--l-In----
vp r D.pR [
1 (-R) -l+-?-ln- . r 2 1- n r] 2 . (4.7.16)
nn R2 411 l I n- Inn R1
Ovaj profil brzina daje protok ulja kroz pracep
.
R
r
Rl
R22 - R21 2 rc6.p 2 2 2
.

In-
2
R22 - R21
6.Vp =2rc v(r)rdr=rcvp(~-R1)+811I(R2-Rd(R2+R1-~)'
R1
In-
R1
(
4.7.17)

Kako se ovaj protok moze odrediti i preko srednje brzine strujanja u procepu
D.Vp = rc(R; - R~)v m' to sledi da je ta srednja brzina strujanja u procepu
Z . 2 2
1 1 1+-8-1
ApR1 [(RZ)2 R z IR1 -1] (4.7.18')
[
vm=vp---p,-- R R +1 R
2In~ (~)2_1 11 1 In- 2
R1 R] R]
Protok flVp predstavlja gubitak ulaznog protoka ulja u cilindar. Prema tome pro-
tolc koji definise brzinu kretanja klipa je Vp = Vi - flVp , odakle se dobija brzina
klipa
Vi - MTp 4 . .
vp = 2 = -2-(~1- AVp) .
(4.. 7.19)
RI7t D7 t ,
S obzirom da se teorijska brzina kretanja klipa dobija pri protoku AVp = 0 i iznosi
v P,t :::: r/~ I R]27t, to se moze definisati zapreminski stepen korisnosti HC-a
V; -AVp =~ (4.7.20)
llv = VI V p,t

koji u realnim konstrukcijama HC-a ima vrednost 0;98 do 0,99.

Koriscenjem brzinskog polja (4.7.16) odredjuje se tangencijalni napon na zidu
klipa:
dv 11 I v p D.p R]2 . -1 l
2

'C w =11(dr)r=R1 =-R;llnn +~(2+

/1
llm ) J'
posredstvolll koga se dobija sila viskoznog trellja klipa
2 lI
R2 I R] -1 .J....
2
2Y]7tl
2
FTj ='C w 2R17tl == RJ 7t 21llR I R] -lflp+ InR2/ R] vp.
·l
(4.7.21)
z
Uvodjenjem koeficijellata
2 2
2 R2IR]-1 . 2117t1
a = R1 J( (2 InR2 I R1 ·-1) , ~ == lllR2 IR 1 '
sila trenja (4.7.21) dobija oblik:
)r-F-;l-=-a-D.p-+-~-V-p--'I ' (4.7.22)
328 Osnove uIjne hidraulike

iz koga jednoznacno sledi da je sila viskoznog trenja klipa linearno srazmerna

razlici pritisaka i brzini kretanja klipa. DakJe, zakljucuje se da je uticaj viskoznosti
na silu trenja dvojak i obuhvata dejstvo razlike pritisaka i uticaj brzine kretanja
klipa. Ako se koeficijent ex napise u bezdimenzijskol1l obliku
ex Ri I R( -1
R2n = 21nR2 I RI 1> 0,
I
to sledi da ee on za svako R2 I RI > 1 biti pozitivan, sto znaCi da uticaj razlike .
pritiska poveeava silu otpora trenja. Interesantno je razmotriti i specijalni sIucaj
procepa kada je on veorna mali, tj. Rz ~ R] (Rz > RI ). Tada koeficijenti ex i ~
irnaju vrednosti ex ~ 0 i ~ ~ co, koje jasno govore 0 pojedinim udelirna sile
trenja. Iz izraza (4.7.22) dobija se klasicno koriseeni izraz za viskoznu sHu trenja
. 211nl
FI] == ~x = ~vp = InR2 I R1 vp , (4.7.23)
koji vazi sarno pod uslovorn da je razlika pritisaka ,1.p mala (slueaj veCih procepa),
tj. kada se ,1.p moze zanemariti, iIi, pak, da se klip '.Ieee kroz sredinu konstantnog
pritiska a sto daje ,1.p = O.
Izraz za viskoznu silu (4.7.23) moze da se napise i u nesto izmenjenom obliku.
Nairne, razvijanjem funkcije InR2 I R1 u Tejlorov red,
""
InR=LCR-ltlnR" (R=R 2 IR j >1/2),
n=1
i pri tome se zadrZavajuCi na prvom Clanu reda,
In R '" (R - 1) I R =h I R2 '" h I RI ,
sledi da je priblizna vrednost sile viskoznog trenja
_ Ttl D]n
F.I] - h vp' (4.7.24)'
Do ovog izraza se dolazi i na drugaciji
Vp
._.- _.-._.-.-.- ==;> naCl11. U tu svrhu se posrnatra
I strujanje izrnedju klipa· i cilindra s1-
4.7.5.2~,pri cemu se smatra da je
strujanje izazvano sarno kretanjern
klipa i da je tom prilikom profil brzina
u procepu linearan v == v pY / h.
Prirnenom ovog profila brzina dobija se tangehcijalni napon na zidu klipa
"w == 11 (dv ! dy) y=o = Tt v p ! h , odnosno viskozna sila. otpora:
F I] 11 I D]n vp
="w 2R]n. I == --h- , (4.7.24)"

Ovaj izraz se veoma cesto koristi za proracunviskozne sile trenja u UHK.

Medjutim, poredeei izraz (4.7.24)" i naem dobijanja izraza (4.7.24)' sledi da je
izraz (4.7.24)" pojednostavljeni izraz (4,7.22) i da yazi pod uslovima aa je u
procepu linearni profil brzina, a sto je za veliCinu procepa u UHK prihvatljivo, i
da je merodavna razlika pritisaka zanemarljiva. a sto najceSee u UHK nije slucaj.
 Osnove uljne hidraulike 329

U slucaju linearnog profiIa brzina izmedju klipa i tela cilindra srednja brzina
stmjanja fluida u procepu je
1 J vp ~ +2R1
"m = A AV(y)dA =3 Rz +R1 . (4.7.25)

Problem 4-10. U HC-u s14.7.5.t nalazi se ulje viskoznosti 11=5.IQ-3 Pas pod
radnim pritiskom P1 = 1O,4.MPa i protiv-priti,>kom P2 = O,4MPa. Kroz cilindar se
krece, brzinom vp =O,lm/s, klip poluprecnika R1 =50mrn i duzine l=50mm.
Graficki prikazati udeo viskoznosti i razlike pritisaka na ukupnu silu trel1ja.
Odrediti pri korn poluprecniku cilindra delovi sHe trenja kUpa koji poticu od
viskoznosti i pritiska ce biti isti?
RESENJE' Razlika pritiska II cilil1dru koja izaziva 40
strujanje je /1p = lOMPa. Sila trenja koja deluje na klip,
1S 30
prema (4.7.22), maze da se napise u obliku ..... 20 +--+-+.:;."'+---4
FI] = j'';'(~p)+FTJ(vp) , 10 -+\--1,"£-+---+-1
pri cernu su: O-!~~~l--";:'I

IF - 2 ? 21'ptl 50.00
= ( 21nR -1)R1-nD.p FI] (v p) = InR v p ,
FI] (/1p) R,[mml.

gde je R = R2 / R Zadavanjem visineprocepa

j . u Slilm P.4~l0
intervalu h = R2 -R =[O,20f.l.m} dobija se graficki
j prikaz funkcija FTJ (D.p)
"~(Vp)' sl. FA-IO. Sa ove slike se uocava da je za manje procepe dorninanran
uticaj viskoznosti, dok je za vece procepe dominantan uticaj razlike pritisk9-' 1z
uslova FTJ (D.p) = FYI (V p) dobija se jednaCina
-2 - 211lvp
R -21nR -(1+-2- ) = 0,
Rj D.p
iz koje se uumericki nalazi rdenje R = 1,00004, koje daje R2 = 50,002rnm, odno-
sno h = 2J.l.ID, pri kame su udeli viskoznosti i razlike pritiska na silu trenja isti.
4.7.6. StlrUljanje kroz kirUlzne procepe
U Uffi( postoje procepi, tj zazori, lcoji se nalazeizmedju nepokretnih delova, \
ili, pale, izmedju pokretnih i nepokretnih delova, koji imajufllukciju podmazi- \
vanja ili kroz njih imamo gllbitak-curenje ulja.Premageometriji koJase formira I'

procepi mogu biti ravanski - izmedju nepokretruh paraleltdh ploca (Odeljak

2.1.5.1.3b), iIi je pak, jedna ploca pokretna; i procepi izmedju cilindricnih povrsi.
U UHK najcesce se susrecu zazori koji omogucavaju funkcionisanje komponente,
a to su procepi izmedju cilindricnih povrSi, kao sto SU, na pr., procepi izmedju
klipa i cilindra He-a, klipa i kuCistarazvodnika, i s1., a po svom,geometrijskom
obliku mogu biti koncentricni i ekscentricni kruzni prsten.
4.7.6.1. Koncenil:ricni. uuzni pr®ceI)
Koncentricni kruzni procep izmedju klipa poluprecnika Rj i cilindra polu-
precnika R 2 , visine h =R2 - Rp je ustvari detaljno analiziran kroz Odeljak 4.7.5.
330 Osnove uljne hidraulike

Tom prilikom je analizirano strujanje u procepu izmedju tela cilindra i pokretnog

klipa. Resenje za brzinsko polje (4.7.16) ipolje pritiska (4.7.15) i dalje vaze.
KoristeCi upravo ta resenja ovde ce se analizirati specijalni slucaj koncentricnog
krucnog prstena (s1.4.7.6.1) koji se ima izmedju
nepokretnih cilindricnih povrsi (v p == 0), tj; slucaj kada je
strujanje izazvano.samo razlikom pritisaka. U ovom slucaju
srednja brzina strujanja (4.7.18) i protok (4.7.17) se svocle
na oblike:
tlpR; 2 1-n 2
vm =--~ (1+n +--) (4.7.26)
Slika 4.7.6.1 811l Inn
_D4 2
• 2 2 ·11.1\2 2 Z 1- n
tlVp = V m (R2 -RI )n = tlp 811' (1-n )(l+n + Inn)' (4.7.27)

pri cemu je n = R] / Rz karakteristicni geometrijski odnos procepa. Relacija

(4.7.26) daje razlilru pritisaka u procepu iz koje, posle poredjenja sa opstom
v;,
Darsijevom formulom tlp = pie ·11 DH . /2, sled! izraz za koeficijent trenja
2
64 64
Ie= R (l-n) z
2 = R fen) . (4.7.28)
e 1+ n + (1- n ) lInn e
u kame je Re =vmDH / v Rejnoldsov broj, DH =2(R2 -RI ) = 211 hiclraulicki precnik
procepa i
fen) :::(1-n)2/[1+l1z +(1-n 2 )llnn]
funkcija od geometrijskog parametra procepa. Za procepe koji se susreeu u UH
parametar n je reela veliCine jedinice, ali ipak manji ad jedan (0<n<1). JiJco s~, za n
uzmu vreclnosti 11=[0,9; 0,999] funcija J(n) ima vrednosi J(n)=[l,4997; 1,5], dakJe,
fen) ~:d,5 == 3/2. Sa ovom vrednoscu funkcije fin) izraz za koeficijent trenja
(4.7.28) se svodi na oblik
48
A. == 2Q.::: R24 ::: R , (4.7.29)
Re . eR eh
pn cemu je Rejnaldsov broj definisan Re R =vmRH Iv definisan u odnosu na
hidraulicki radijus (R H ::: DH / 4 = h 12) i Re h = Vmh / v u odnosu na visimi procepa.
Sasvim je svejedno koji od oblika izraza (4.7.29) koristimo za odredjivanje
koeficijenta trenja. Ipak, u literaturi se najcesce koristi obliIc Ie =24/ Re R' U
slucaju kada vazi izraz (4.7.29), srednja brzina i protok kroz koncentricni
prstenasti pracep odredjeni su izrazima:
tlp 2 . tlpdrr. 3
Vm == h , V=1211th, (4.7.30,31)
12Tj1
pri cemu je precnik d =(D 2 + D] ) / 2 '=: Rz + RI .
Problem 4- U. U literaturi iz UR kruzni
koncentricni procep, dirnenzija RI ' R2 i h
(s1.P.4~ lla), ponekad se tretira koriscenjern
resenja za strujanje izmedju paralelnih ploca
b)
(s1.P.4-lIb). Jasno je da se tom aproksimaCi-
jOlll u proracunu pravi odgovarajuca greska. Slika PA-ll
 Osn6ve uljne hidraulike 331

Odrediti koliki je odnos koeficijenata trenja tacnog i aproksimativnog postupka?

Dobijeni odnos komentarisati.· .
RESENJE- Kada se vrSi aproksimacija stmjanja u kruznom koncentricnom
procepu strujanjem izmedju paralelnih ploca, koeficijent trenja je odredjen
izrazom (2.1.42) Aa :::24/Re h ' pri cemu je Re" :::vhlv Rejnoldsov broj. Za
proracun koeficijenta trenja kod koncentricnog kruinog prstana merodavan je
hidraulicki precnik D H ::: 2(R 2 - Rl)::: 2h. Uz pomoe ove veliCine dobija se
aproksimativna vrednost koeficijenta trenja Aa = 48/Re, pri cemu je Re = VDH Iv.
Primenom izraza (4.7.28) za stvarni koeficijent trenja u kruznom prstenastorn
procepu dobija se odnos koeficijenata trenja
A 4 (1-n)2 -±f() ( RIR)
A 3
2 2 - 3 n, n= 1 2 '
a1+n +(l-n )Ilnn
Za male vrednosti parametra n vrednostfunkcije f (~ 1) ::: 3 12 daje odnos
koeficijenata trenja AI Aa ::: 2. Dakle, moze se zaklj!lCiti da se primenomizraza za
koeficijent trenja Aa pravi gruba proracuns.ka greska, te se zato on ne preporu-
cuje za odredjivanje koeficijenta trenja u kruinom koncentricnom procepu.
ProD/em 4~12. U HC precnika d 2 dotice ulje, visk6znosti Yj, konstantnim proto-
korn V. Kroz HC kreee se klip precnika d l duzine I, sa klipnjacom precnika do
brzinom
. v p i pri tome savladava radnu sili F. Radni i protiv-pritisni prostor HC-a
Sil spojeni preko koncentricnog prstena izmedju klipa i cilindra i sa obilaznorn
cevi precnika d i duzine L u kojoj se
nalaze otpori: S", Sk' t:,.p p i t:,.Pn'
Strujanje u procepu i cevi je larni-
namo. Silu trenja koja deluje na klip
sa kIipnjacom zanemariti. Odrediti
brzinu klipa.
RESENJE: Kao prvo iz jednacine . Slika P.4.. 12
ravnoteze sila koje optereeuju ldip sa
klipnjacom, uz zanemarivanje sile trenja, odredjujeserazlika pritisaka
t:,.P= 4F In(d( -d;) .
Ova razlika pritisaka ostvamje strujanje u procepuprotokom VI i u obilaznoj cevi
protokom )/2' Protok kroz procep odredjuje· se it Darsijeve formule ·(2.1.28) u
kojoj je koeficijent trenja odredjen izrazom (4.7.28); Ovaj postuimk je vee
sproveden u Odeljku 4.7.6 ion daje protok .. .
4 2
. nd 2 2 1-n
II; :::t:,.P128YjI(l-n )(1+11 +~) , n=dl ld2 •

Protok kroz zaobilazllu cev odredjuje se iz Bernulijeve jednacine

2
I v2
t:,.p = t:,.Pn + t:,.Pp + p(Su +2Sk +A.d'+l)T '
u kojoj je koeficijent trenja A2 ::: 641 Re 2 , i iznosi
332 Osnove uUne hidraulike

pri cemu su konstante:

p 321~
a="2(C;u+2C;k+1) , b=y , c=l::.p-I::.Pn-App'
Konacno iz jednacine kontinuiteta za He V = V; +ri 2 + vp odredjuje se brzina
• '" 2 2
khpa v p = 4(V - Vj -V2 ) / (d 1 -do )71:.
Problem 4-13. Osovina precnika D=2R okrece se brojem obrta n u kliznom lezaju
u kome se nalazi ulje viskoznosti ~. Strujni prostor kliznog leZaja predstavlja
koncentricni kruzni prsten visine h i duzine I, u kome rotacija osovine stvara
linearni profiI brzina. Odrediti moment trenja kojim ulje deluje na osovinu i
snagu trenja. Dati. podaci su: D=50mm, 1=100mm,
h h=O,lmm, n=10000/s, ~=O,lPas .

.RESENJE: Linearni p ofiI brzina u procepu v = Rwf"

u kome su OJ = 2mc (n[o/s]) ugaona brzina i y
koordinata koja se meri od zida ldaja, daje viskozni
Slika P.4-13 napon na zidu osovina 1: w = T\(dv / dy)y=". Elementarna
sila trenja je dFw = 1:) R dcp u kojoj je cp ugao. Konacno, obrtni moment i snaga
trenja iznose:
.~ 7T2~lnD3 TC3~l112 D3
J
M<= Rdi'w = 2h ,P=lv1w= h

Za zadate brojne vrednosti ove velicine iznose:M=1,028Nm i P=107,7W.

Posmatra se nepokretni klip, odnosno osovina, precnika D1 = 2R1 i duiine t,

koja se nalazi u cilindru precnika D2 = 2R 2 • U slucajukada se ose simetrije klipa i
osovine nalaze na medjusobom ekscentricnom rastojanju e tada strujni prostor
izmedju njih predstavlja ekscentricni kruini prsten(s1.4.7.6.2). Visina procepa na
proizvoljnom ugaonom polozaju, odredjenim uglom cp, lznosi
h(cp) = Rz - R1 cosa-ecoscp ,
gde je a ugau, u tacki A, izmedju linija koje prolaze kroz teiista klipa i cilindra. S
obzirom da je maksinialna yrednosttrigonometrijske
funkcije (sina.)max = e / Rl' ikako je e« RI'. to sledi da je
sina. ~ 0, odnosno eosa. 1':'1. Prema tome visina procepa je
odredjena relacijom
h«p) = R2 -R1 -escos<p= a-ecos<p , (4.7.32)
pri cemu je a = R2 -1~1 -= R2 (l,... n )karakteristicna g;:,~metri­
jska velicina i 11 = Rl / Rz.
.. e
------
Stika 4.7.6.2
Pod dejstvom razlike pritisalca /).p kroz eIcscentricni
procep ostvaruje se· protok fluid a, koji kroz elementarnu
 Osnove uljl1ehidraulike 333

povdinu dA= h(R z -h 12)d<p iznosi:

dV =vdA = vh(R z -h 12)d<p . (4.7.33)
Da bi se primenom izraza (4.7.33) mogao odrediti protok potrebno je poznavati
funkciju v = v(<p). Za odredjivanje ove f~nkcije koristi se pretpostavka da se
protok kroz elementarnu povrsinu dll moze odrediti kao protok kroz odgova-
rajucu elementarnu povrSinu koncentricnog prstena visine h, sto znaCi da je
srednja brzina strujanja kroz ovu elementarnu povrsinu odredjena izrazom
(4.7.30). Sa ovom pretpostavkom, iz izraza (4.7.33) dobija se protok kroz
koncenrticni prstenasti procep:

11/ zr h (R
3
. _ f;.p 3 11 _.f;.pD2na -
(4.7.34) .
V- 12 0 2 - 2)d<p- 12111 fCe) ,
pri cemu je funkcija
a (1 3- z 3_ 4 )
e = 1+2"e
f( -) 3_ 2 - 2R + e +ge , (4.7.35)
2
U kojoj je e = e 1a relativni ekscentricitet protepa. Veoma cesto se u literaturi iz
UH, u fuukciji fCe) , Clan uz a 12Rz izostavlja, sto znaCi da se u ovom pojednosta-
vljenom slucaju protok odredjuje kao:
3
. I1pDzna 3_ 2
v= 12111 (l+2"e): (4.7.36)
o posledicama pomenutog zanemarivauja bice vise reCi na krajl! ovog paragrafa.
Protok kroz procep odredjen preko srednje brziue iznosi rj = v m (R; - R12 )n, pa
se primeuom izraza (4.7.34) odredjuje srednja brziria strujanja kroz ekscentripni
procep
11 R2 (1
:11/ l=:~
3
vm = f(e). (4.7.37)
Odredjivanjem, dalje, iz izraza (4.7.37) pada pritiska i poredeCi ga sa. opstom
Darsijevom formulom I1p = p;"'·f / Df[ . v,;, 12, dobija se izraz za koeficijent trenja
48 1+11
;.,,= Re fee) , (4,7.38)
u kome je Re = v mDH / v Rejnoldsov broj i DH = 2(R2 - R1 ) = 2R2 (1- 11) hidraulicki
precnik procepa. U specijalnom slucaju kada nema .ekscentriciteta (e = 0) 1
funkcija (4.7.35) ima vrednost f(O) = (1 +11) 12, stoclaje koeficijent trenja
1.,(0) = 96/ Re koji vaZi za koncentricni kruzni procep,·izraz(4.729). Ovde treba
napomenuti da ako se u funkciju f (e) vrsi izosta'lljahje clana liZ a / 2R2 , a sto je
prakticno slucaj u literaturi iz UH, vrednost funkcije 1(0)= 1 ne dozvoljava da se
\
I

iz (4.7.38) dobije resenje za koeficijent trenja koncentricnog kruznogprocepa.

Prema tome, zanemarivanje ovog CIana nije opravdano. .

4.7.7. Dinamika hidrocmndra

Pod dinamikom HC-a podrazumeva se kretanjeklipa i klipnjace HC pod
dejstvom stvarnih - prornenljivih sila. U tu svrhu se posmatra He kod koga je
dejstvo svih spoljnih sila, koje su prisutne u mehanickorn sistemu koji polcrece
334 G.move uljne hidraulike

HC, zamenjeno dejstvom jedne spoljnje sile

F(t) F(t). Ova sila predstavlja radlttt Slltt He-a.
X
~g=~-'-1I>- Prema drugom Njutnovom zakonu jednaCina
kretanja pokretnih delova HC glasi:
mx = ~ (t)- P2 (t)-Flll-~2 -F(t) (4.7.39)
Sile trenja u HC-u odredjuju se primenom
izraza (4.7.22), i iznose:
F,ll =ct.1(PI- P2)+~IX, F112 =a 2 (pz - Pa)+~2x,
pri cemu je };~l sila viskoznog trenja izmedju klipa i cilindra, a F112 sila viskoznog
trenja izmecljll kliplljace i kuCista cilindra. Zamenom ovih sila u (4.7.39)
diferencijalna jednacina kretanja se svodi na oblik:
x+~ x= P(t)-F(t) (4.7.40)
m m.'
u kome je 13 = 131 + 132 ukupni koeficijent viskoznog trenja i
pet) = ~ (t).- P2(t) -ct. l (PI - P2) '-ct. 2 (pz - Pa)
je sila koja potice od polja pritiska. Na osnovu izgleda learakteristicne jednacine
,-2 _ r [31 m := 0, leoja daje korene Ij 0 i 1'2 == -[31 In, sledi da je resenje homogenog
=0

dela diferencijalne jednacine (4.7.40) x"U) == C; +Cz exp( -f3t / m), pa opste resenje
diferencijaIne jednaCine moze da se napiSe u oblik:u:
x(t) =C1 +C2e- f3t1m + xp(t) . (4.7.41)
Konstante integracije C1 i C2 odredjuju se iz pocetnih uslova, dok se partikularno
reSenje xp(t) tek moze naCi na osnovu poznavanja funlecija pet) i F(t).'· Kod
stacionarnog strujnog rezima sledi da je P = const, odnosno da obile partikularnog
resenja zavisi od oblika funkcije F(t). Ova sila moze imati konstantnu vrednost,
medjutim, veoma cesto ona je promenljiva, leao s~o je to slucaj kod rudarskih i
!,rradjevinskih masina kada je njena promena izazvana, na pr., promenom sastava
isleopavanog tla. Ukoliko u skolpu HC-a, ili, pak, u sklopu mehanickog sistema
postoji opruga cije dejstvo se izraiava silom Fc "" ex, tada se diferencijalna
jednacina kretanja (4.7.40) svodi na oblik
x+28 x+oo 2 x == P(t)-F(t) (28 =oI 00 2 =..!2..)
m ' m' III
a njeno rdenje moze da se napise leao
ajt
x(t) = xh(t)+Xp(t)== C1 e + Cze azt +xp(t) .
Koeficijenti - eksponenti aJ i a2 predstavljaju korene karaleteristicne jednaCine
r 2 '1-28r+oo 2 =O, tj. a12
,
=-8±.J82 -oo 2 . Ovi leorelli
. ",
mogudabudu realm,
imaginarni iIi dvostruki, a sto direktno utice na oblik homogenog resenja. Za
partikularno rdenje vaH vee receno u sklopu analize jednaCine (4.7.41).
Pro~ltI!m 4-14. U horizontalnom HC-u prikazanom na s1.4.7.7, ukome su konsta-
ntni pritisci PI i P2 ' klip poCinje da se kreCi iz stanja mirovanja: Odrediti zakon
promene brzine i zakon kretanja klipa ako se u tokukretanja savladava a) konsta-
 Osnove zilj'ne hidraulike 335

ntna radna sila (F=const.) i b) ako je raqna sila opisana zakonom F(t) == a exp(bt).
Poznate velicine su d, D, a, b, m, PI' p;,
(XI' (X2' ~1' ~;.

RESENJE ZaddavajuCi iste oznake kao i u Odeljku 4.7.7. dobijase diferencijalna

jednacina kretanja klipa:
x.. + m
p.x == I()
t, (/() P - --;;;-,
t ==;; F(t) P=const. ) (a)
Cije je opste resenje:
x(t) = C; + C2e-~tlm + xp (t) . (b)
a) Za slucaj konstantne radne sile, sledi da je l(t) == (P - F) / m == const., pa se
partikularno rdenje diferencijalne jednaCine (a) trcdi u obliku x p (t) == Ct. Zado-
voljavanjem, za ovaj oblik partikularnog resenja,diferencijalne jednaCine (a)
dobija se konstanta C == (P - F) / p. Primenom pocetnih uslova x(O) = x(O) = 0 iz
(b) se dobijaju konstante:
C2 == -CI == m( P - F) / p2.
Konacno, zamenom nadjenih konstanti u (b) i potom njegovim diferenciranjem
dobijaju se zakon promene brzine i zakon kretanja klipa
XU)== P-F (l_e-~t!m) x(t)== m(P-F) (e-~tlm_l+~t).
p . m p2
b) Kada se radna sila menja po zakonu F(t)== aexp(bt) funkcija l(t) ima oblik
I(t) = P / m+aexp(bt) / In. Trazenjem partikularnog resenja diferencijalne jedna-
cine (a) u obliku x(t) = At + Bexp(bt) dobijaju se konstante
P a'
A=j ; -B==K= b(p+mb)'
Zadovoljavanjem pocetnih uslova x(O) = x(O) == 0 odtedjuju se konstante:
mP mb . m' P
CI =-7+(T- 1)K ; C2 ==p'(j-'-bK) .

Konacno, iz (b) slede trazeni zakoni

xU) == ~ - (~ - bK) e -f3tlm_bKebt ,

x(t) == m (p -bK) e- f3t1m -K it + P I+K(l+ inb)_ mP.

. p p P .... P p2
.ProDlem 4-15. U protivpritisnom prostoru HC-aprecnika D nalazi se opruga
krutosti c koja je u pocetnom stanju mirovanjasabijena zarastojanje xo'
Ukljucivalljem razvodllika u komorama HC-a vladajukonstantniprIHsciPI i P2
(PI> P2) klip poCinje da se krece pri tome .
savladavajuCi radnu silu F = const. NaCi X
zakon kretanja klipa ako je sila opruge veca -!l>-

od sile viskozllOg trenja. Poznate velicine su:

D, d, In, C, x O' PI' P2' (X, p.
RESENJE Diferencijalna jednacina kretanja
pokretnih delova cilindra glasi:
SlikaPA-15
336 Osnove uljne hidraulike

. . D 2n 2 271: -.,
mx = P1 -,-4-- Pz CD -d )4-cx.(P1 - pz)- Px-c(x-xo )- F
Ona moze da se napise u obliku:
.. 2'"ux+co zx= C0'
x+
pri cemu su konstante:
28= Jl co 2 c
=:-
m ' m'
UzimajuCi u obzir uslov zadatka da je sila otpora veca ad sile viskoznog trenja
(co > 8) dobijaju se koreni karakteristicne jednacine
r2+28r+co 2 =0 =>r ,z=-8±iq, (q=Je co2 - 82 »).
l

Sa ovim korenima resenje homogenog dela diferencijaJne jednacine kretanja je:

xh(t) =: Cte'it +C;e r2t =e- Bt eCl sinqt+C2 cosqt) ,
pri cemu su ct i C;, iIi C
1 i Czodgovarajuce konstante integracije. Kalea je
partilcularno reSenje xp (t) == Co I co 2 , to opste rese'lje diferencijalne jednaCine kre-
tanja glasi:
Bt z
xp(t) = e- eC1 sinqt+Cz COSljt)+Co /co .
Koriscenjem pocetnih uslova kretanja xeO) == x(O) == 0 odredjuju se konstante
C1 == -8 Co / qco 2 i Cz == -Co / co 2 , tako da se trazeni zalcon lcretanja svodi na oblilc
8 .
xU ) =- -Co, [1,-e -01 ( -smqt+cosqt.)]
co" q
4.7.8. HidrallllIicko itocenje kril!taJrnja
Osnovni zadatak HC-a je da dejstvom aktivne' sile pritiska ~ u toku radnog
hada savlada neku radnu silu F brzinom v p' Tom prilikom dijagram promene
brzine klipa ima izgled prikazan na s1.4.7.8.1 (Odeljak 4.7.2). Na kraju radnog
hocla kretanje klipa prestaje (tree a faza kretanjaklipa) aktiviranjem razvoclnika,
na pro mikroprekidaCima za ogranieavanje hoda, iIiudarom klipa 0 tela cilindra
(kriva a sa s1.4.7.8.1). Veoma je eest sIucaj u UHS-u da nema uredjaja za
ogranieenje kretanja, kao na pro kod rueno upravljanih URS-a, tako da je udar
klipa 0 tela cilindra veorna moguca pojava. 'Ako se iz bilo kojih razloga
zaustavljanje klipa, tj. pokretnih delova mase In, vrsi udarom klipa 0 tela cilindra
tada maze doCi do osteeenja cilindra, sto je, dilkie, nepozeljno 11. UHS-u. To je
razlog da se u zavrSnoj fazi kretanja klipa njegaY9kretanje llSp()raVa, Cime se
postiZe deIirrricno ublaZavanje udara (kriva b)ilinjegovo potpuno izbegavanje
(kriva c). Za pouzdan rad HC-a treba teiiti zaustavljanju ldipa bez udara na kraju
trece faze kretanja, a sto moze da se ostvari tzv. hidraulickimkoeenjem. Ovaj tip
kocenja zasnovan je na porastu vislcozne sile trenje il trec()j fazi kretanja.
Hidraulieko kocenje se postize ugradnjom :,dgusnice koja stupa u funk6j" '.1 fazi
zaustavljanja Idipa. NajeesCi tip prigusnica jesa konstantnim (sIA.7.8.2a),
promenljivim (s1.4.7.8.2b) i poddiljivim prigusenjem(slA.7.8.2c).
 Osnove uljne hidraulike 337

a) b)
Slika 4.7.8.2
Na dalje ee se detaljno analizirati sarno slucaj hidraulickog kocenja primenom
prignsnice konstantnog preseka (s1.4.7.8.2a). Karakteristicne dimenzije klipa,
Idipnjace i prigusnice defenisane su precnicima D,doA id2 • U drugoj fazi
kretanja klipa radi se 0 stacionarnom rezimu rada sa Pl = canst., P2 = const.
vp =const., tako da jednaCina ravnoteze sila koje deluju na pokretne mase glasi:
2
2 2 n D n
PleD -do)4"=F-~(0)+P2-4-' (4.7.42)
gde je F~ (0) sila trenja na pokretnim povrSinama.·U treeoj fazi - fazi kocenja klip
prigusnice precnika d l ulazi 11 cilindar precnika d2 , eime se fonnira koncentricni
kruzrti procep visine h = (el 2 - dl )! 2 i trenutne duzine x. U ovom proizvoljnom
polozaju, na prigusnicu deluje dopunska sjla trenja M (x), koja se odredjuje izra-
zorn (4.7.22). Medjutim, u posmatranom slucaju merodavna razlika pritisaka
/:,P = P2l - P22 nije toliko znacajna, sto znaci da se uticaj razlike pritiska na
dopunsku silu trenja moze zane mariti. Dakle, dopunska sila trenja je odredjena
izrazom (4.7.24), keji se svodi na oblik
~ Tjd
l 7t.
tiFf] (x) = -h-x x.
Za dalji proracun potrebno je, takodje, poznavati rrierodavnu razliku pritisaka.
Zbog promenljivosti pritiska P2l (x), ova razlika pritiska je fuJikcija od kordinate
x, dok je pritisak Pn = canst., jer je njegova vrednosfdiktirana padom pritiska u
povratnoj grani UHS-a. Ova razlika pritiska se odredjuje iz ravnoteze sila koje
deluju na kontrolnu zapreminu procepa . .
2 2 n
i3.p(x)(d2 -dl )4"=1: wAnx+1: W2 d 21CX ,
pri cemu su tangencijalni napon 1: wl na klipu pri~lsnice i 1: w2 na zidu cilindra.
Izraz za dopunsku silu trenja i3.F'l (x) u sebi vee sadrZipretpostavku 0 linearnom
profilu brzina u procepu v(y) =x y ! h, gde se koorciinata y meri od zida cilindra,
sto znaCi da su naponi na zidovima kontrolne zapremine
. dVTjX
1: -1:
wI - w2 -
-Tj(-)
dy y=O,y=h -
-
-It, .

Zamenom ovih napona u prethodnu jednaCinu nivn.otde dobija se merodavna

razlika pritisaka
2Tj
I1p(x) =- 2 X . (4.7.43)
h
Kretanje klipa u fazi koeenja opisallo je diferencijalnom jednacinom
338 Osnove uljne hidraulike

mx = Pj (D
2
-dg)*-F-~(x)-M~(x)- P2t<D 2 _d j2 )*_ d 2 1C
P22+' (4.7.44)
Iz jednaCina (4.7.44) i (4.7.42) dobija se diferencijalna jednaCina
mx = F'1 (0) -F~ (x) - ~(x)- Ap(D _dj2)~
2

koja koriscenjem pretpostavke daje P~/x) slabopromenljivo u odnosu na F,l (0),

tj. da vazi F" (x) "" F" (0), i izraza za AF'1 ex) i Ap(x), dobija konacan oblik
x = -K xx, (4.7.45)
u kome je konstanta
2
ll 1C dj D2 - d j ll 1C 2
K=-(-+ )=--(D +d j d 2 ) .
m h 2h2 2mh2
Kada se diferencijalna jednacina (4.7.45) napise u obliku dX= -Kxdx, njenim se
reSavanjem dobija promena brzine klipa
v(x)=v p -Kx 2 /2. (4.7.46)
Postavljanjem uslova da brzina klipa na kraju hoda prigusenja bude jednaka nuli,
dobija se duzina prigusnice I = ~2v p / K pri kojoj se to ostvaruje, tako da se u
ovom slucaju brzina klipa, izraz (4.7.46),svodi na
v(x)/vp=1"7(x/t)2. (4.7.47)
S obzirom da je brzina klipa vex) = dx / dt , to se posle integraljenja izraza (4.7.47)
dobija zakon kretanja klipa u toku hidraulickog kocenja
x/l=(e/~2KVp _1)/(/~2Kvp +1). (4.].48)
Graficki prikaz dobijenih rezultata (4.7.48) i (4.7.47) dat je na s1.4.7.8.3. Sa ove
slike se jasno vidi da je ugradnjom prigusnice odgovarajuCih dimenzija moguce
potpuno izbeCi pojavu udara klipa na kraju njegovogkretanja. Analiza jednacine
(4.7.48), tj. dijagrama sa s1.4.7.8.3, pokazuje da x -»/ za t~2Kvp -» 00. Medjutim,
vee pri t~2Kv p = 5,30 postize se vrednost x = 0,99/.
1.0 1.0 ..,....-=-~c------,

0.8 0.8 -
0.6 ~"0.6
'fi 0.4 ~ 0.4
0.2 0.2
0.0 0.0 -t-r-r--r-'-r-r:-rc.,-,..,--"!
a 1 2 3 4 5 6 0.0 0.2 0.4 0.6 0.8 1.0
I (2 KV/'2
.111, Slika 4.7.8.3
PrOblem 4-16. Ako se kod hidraulickog kocenja kretanja klipa sa prigusnicom
konstantnog poprecnog preseka (Odeljak 4.7.8) pad pritiska u procepu racuna po
laminarnom modelu strujanja koji vaii za koncentricni prstenasti procep (Odeljak
4.7.6.1), a ne po realnom modelu sa pokretnim !clipom, odrediti kolika se greska
pravi u proracunu. Smatrati da je srednja brzina strujanja u procepu jednaka .
brzini klipa.
 OSl1ove uij"ne hidraulike 339

RESENJE Zakoni kretanja klipa (4.7.47) i (4.7.48)vaZe, sarno je pitanje kolika je

konstanta K u njima. Primenom modela strujanja sa l1epokretnim cilindricnim
zidovima, Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka
x v2 12Yj .
I1Po(x)=:P21(X)-P22=PA- -2 = - 2 xx
. D H h
u kojoj je A=96/Re koeficijent trel1ja (izraz (4.7.29); Re=vDHlv Rejnoldsov
broj i DH hidraulicki precnik. Poredjenjem ovog pada pritiska sa feSenjem
(4.7.43) dobija se I1po = 611p. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom lezi
u pretpostavci da je brzilla strujanja u procepu jednaka brzini klipa, jer je ona
ustvari odredjena izrazom (4.7.25), a drugim i vaznijim delom u koriscenju
modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. Razlika pritisaka I1p o primenjella u
postupku datom u Odeljku 4.7.8. daje konstantu Ko =: 311h~ (D 2 +d; - 2d j2 ).
m
Poredjenjem ove sa konstalltom K iz Odeljka 4. 7.8.sledi relacija
K d+d 2 -2d 2
_ 0 =6 2 1
K D2 +d1d 2
koja upucuje na gresku koja se pravi koriscelljem modela koji ima kOllstalltu Ko'
Problem 4-17. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse-
njem (s1.4.7.8.2c) klip prigusllice precnika d l ulazi U cililldar precnika d 2 • Tom
prilikom kroz koncelltriclli prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom
brzina, dok kroz dopunski kanal precllika el i duzine ! struji laminarno. U ovom
kanalu nalazi se dOPUllSki prigusni ventiI, koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C;v'
Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz ,HC-a u funkciji trenutriog pol~'zaja,",/ "~. :~
prigusllice. Efekte razlike pritiska lla silu trenja klipa zanemariti. Poznate veliCine
su; d 1,d2 ,d,l,p,v,Yj,C;u'C;v'
RESENJE; Ukupni protok na izIazu iz HC-a je If =V;+V2' pri cemu je r~ protok
kroz koncentriclli pracep, a V2 protok kroz dopunskikanal. DakIe; poznavalljem
protoka ~ i V2 bice poznat i ukupni protok. Za,strujanjekrozkoncentricni
procep linearnim profilom brzina srednja brzina stnijanja je odredjena izrazom
(4.7.25)

i ona daje protok

~ =v1(d;-d12)*=x~(d2+2dl)(d2-dl)'
Razlika pritisaka je odredjena izrazoIll (4.7.43) I1p(x) = 2r]:i" 1112 u kojem je
h == (el 2 - d 1 ) 12 i x = v p brzina klipa. Iz Bernulijeve jedllaCine za strujanje kroz
kanall1p(x) == p(c;" +C;v +'AJ I d +l)v; 12, u kojoj je A=:64/Re, dobija se kvadratna
jednacina
2 64v 4v.
(C;.,+C;v+1)v7 +-0 v 2 -?xx=O,
- d" h-
340 Osn01'e u/jne hidraulike

cije pozitivna rei3enje

. 1 [
v2 :::: S" +<;y+l
daje protok ]/2 = v2 d 2 rc /4. Po resenjima za pro toke Til. i 1/2 vidi se da je ukupni
kvazistacionarni pratok jednoznacno odredjen sa trenutnim polozajem prigusnice
x, ali ida je veoma slozena funkcija od ove koordinate.

4.1.9. Pror:!llclIlll!ll He lIRa izvijallJj!!'!

Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog deJa
klipnjace se menja. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj
klipnjaCi, a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaci. Kada se uzme u
obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka
F>FK radna sila F, i da je na kraju kretanja klipnjace duzina
HC-a maksimalna (s1.4.7.9a), to sledi da je sa aspekta
opterecenja ovaj polozaJ najnepovoljniji. Nairne, aka je
sila F dovoijno velika JoCi ce do savijanja, odnosno
izvijanja HC-a (s1.4.7.91). Sila F pri kojoj dolazi do
izvijanja naziva se hiti61a ,fila i oznacava se sa FK • Pri
I 2e>
radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da
dove de do deformacija i 10Illova. Zato je pri proracunu
HC-a obavezIlo izvrSiti njegovu proveru na izvijanje, i to
i
i tako da je maksimalna sila sa kojom radi He manja od
./;'-//.h:b~w4- kriticne
a) b) (4.7.49)
Slika 4.7.9. pri cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent
sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. Dakle pri
proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. Ova sila
zavisi od konstrukcije HC i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom
sistema - zglobom, kliznim Idajem iIi ukljdtenjem.Zbog.vaznosti kriticne sile na
rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.
4.7 .9.1. El:asticlIU3 RilIRija i biticlIUOlll siila izvijanja
Posmatra se slucaj kada je doslo do izvijanja He sL4.7.9b. Tada se HC staticki
moze prikazati kao ukljestena konzala
F
(a1.4.7.9.1a). Posmatranjem, daIje, uveli-
b)
a) canog elementa konzole visine dz, uocava
se da je on savijen i da je njegov radijus
krivine R. U. odnosu . na osu - liniju e-e
spoljasnja vlaknil (a~a) su izduzena i imaju
duzinu dz + t.J.dz, dok su unutrasnja vlakna
(b-b) skracena i imaju duzinu U~ - t.J.dz.
Izmedju vlitkana promenljive duzine
SEka 4.7.9.1. nalazi se i jedna linija cija se duzina ne
 Osnove uljne hidraulike 339

RESENJE: Zakoni kretanja klipa (4.7.47) i (4.7.48).vaze, sarno je pitanjekolika je

konstanta K u njima. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim
zidovima, Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka
2
x v 12'1.
/':;.Po(x)==P21(X)-P22=pA- -2 = - 2 xx
DH h
u kojoj je A:::: 96/Re koeficijent trenja (izraz (4.7.29), Re=vDHlv Rejnoldsov
broj i DH hidraulicki precnik. Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem
(4.7.43) clobija se /':;.P 0 :::: 6/':;.p. Ova veoma velika razlika u paclu pritiska clelom lezi
u pretpostavci cia je brzilla strujallja u procepu jednaka brzini klipa, jer je ona
ustvari odredjena izrazom (4.7.25), a clrugim ivaznijim delom u koriscenju
modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. Razlika pritisaka /':;.P o primenjena u
postupku datom u Odeljku 4.7.8. daje konstantu Ko:::: 3Tj~ (D 2 + d; - 2d;).
. mh
Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4. 7.8.·sledi relacija
Ko D2 +di-2d;
- "" 6---:---"-----'-
K D2 +d1d 2
koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem moclela koji ima konstantu Ko'
Problem 4-17. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse-
njem (s1.4.7.8.2c) klip prigusnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d2 • Tom
prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom
brzina, dok kroz clopunski kanal precnika d i duzine I struji laminarno. U ovom
kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil, koji ima koeficijent lokalnog otpor~ C;v'
Odrediti ukupan protok ulja na izlazu iz He-a u funkciji trenutnbg pol~zaj't/=­
prigusnice. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. Poznate velicine
su: d p d2 ,d,l,p,v,'1,C;u'c,v' . .

RESEN.7E: Ukupni protok na izlazu iz HC-a je fi"='V1 +fi"2' pd cemu je ~~ protok

kroz koncentricni procep, a V2 protok kroz dopunski kanaI. Dalcie, poznavanjem
protoka V; i )/2 bice poznat i ukupni pratok.Zastrujanjekrazkoncentricni
pracep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odrecljena izrazom
(4.7.25)
X d 2 +2d1
v 1 ::: 3 d +d] ,
2
i ona daje protok
. 2 2 n.n :
V! :::: v1 (d 2 -d1 )"4:::: X3(d z +2d1)(dz -dj ) •

Razlika pritisaka je odredjel1a izrazom (4.7.43)f:,jJ(x)::: 211:( 1/t 2 u kojem je

h ::: (d 2 - d 1) 12 i :i:::::: v p brzil1a klipa. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz

kanal /':;.p(x) :::: pC C;" + C;v + All d + 1) vi 12, u kojoj je A.:::: 641 Re, dobija se kvadratna
jednacina
340 Osno·ve uljne hidraulike

cije pozitivno resenje

1 r r 32v ~ 4v . 32v 1
v2 := C;,,+C;y+llv( d 2 )-+f1 xx (C;u+C;y+l)- d 2 J
daje protok V2 = v 2 d 2 7( /4. Po resenjima za pro toke )11 i r/2 vidi se da je ukupni
kvazistacionarni protok jednoznacno odredjel1 sa trenutnim polozajem prigusnice
x, ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.

4.1.9. PrOll'3Cllllll He na izv~jaJ!ijje

Pri kretanju klipa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela
klipnjace se menja. Jasno je da je ta dliZina miniinalna pri potpuno uvucenoj
klipnjaCi, a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. Kada se uzme u
obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka
F>FK radna sila F, i da je na kraju kretanja klipnjace duzina
He-a maksimalna (s1.4.1.9a), to sledi da je sa aspekta
opterecenja ovaj polazaj najnepovoljniji. Nairne, aIm je
sila F dovoljno velika loci ce do savijanja, odnosno
izvijanja He-a (s1.4.7.91). SUa F pri kojoj dolazi do
izvijanja naziva se h:iticFltl stla i oznacava se sa FK. Pri
-t>
radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da
dove de do deformacija i lomova. Zato je pri proracunu
He-a obavezno izvrSiti njegovu proveru na izvijanje, i to
taka da je maksimalna sila sa kojom radi HC manja od
kriticne
a) b) I Fmax = FKlv I, (4.7.49)
Slika 4.7.9. pn cemu je faktor umanjenja v ustvari koeficijent
sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkciji uloge He u sistemu. Dakle pri
proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. Ova sila
zavisi od konstrukcije He i nacina njegovog povezivanja samehanickim delom
sistema - zglobom, kliznim leZajem iii uldjestenjem;Zbogvaznosti kriticne sile na
rad He-a naCinu njenog odredjivanja posvetice se vise painje.
4.7.9.1. Ehllstliclln:!ll lillnija .i. iklritiClll3 sUa ib/:vijallllja

Posmatra se slucaj kadaje doslo do izvijanja He sl.4.7.9b. Tada se HC staticki

moze prikazati kao ukljeiltena konzola
F
(a1.4.7.9.1a). Posmatnmjem, dalje, uveli-
b)
a) canog elementa kOIlZole visinedz, uocava
se da je on savijen i da je njegov radijus
krivine R. Uodnosu na osu - liniju e-e
spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i irnaju
duzinu dz +t:.dz , dok su unutnlsnja vlakna
(b-b) skracena i imaju duzinu (Ai, - t:.dz.
Izmedju vlakana promenljive duzine
Slika 4.7.9.1. nalazi se i jedna linija r3ija se duzina ne
 OSl1ove u!jne hidraulike 339

RESENJE Zakoni kretanja kEpa (4.7.47) i (4.7.48) vaze, samo je pitanje kolika je
konstanta K u njima. Primenom modela strujanja sa nepokretnim cilindricnim
zidovima, Darsijeva formula daje potrebnu razliku pritisaka
x v 2 1211.
/:"Po(X)=PZ1(X)-P22=P'A 2= h2 xx DH
IIkojoj je 'A = 96/ Rc koeficijent trenja (izraz (4.7.29), Re = vDf{ I v Rejnoldsov
broj i Df{ hidraulicki precnik Poredjenjem ovog pada pritiska sa resenjem
(4.7.43) dobija se /:,.P o = 6/:"p. Ova veoma velika razlika u padu pritiska delom leZi
u pretpostavci da je brzina strujanja u procepu jednaka brzini klipa, jer je ona
ustvari odredjena izrazom (4.7.25), a drugim i vaznijim delom u koriscenju
modela strujanja izmedju nepokretnih zidova. Razlika pritisaka /:,.P o primenjena u
postupku datom u Odeljku 4.7.8. daje konstantu Ko = 3'l~ (D 2 +d; -2d12 ).
mh
Poredjenjem ove sa konstantom K 1Z Odeljka 4.7.8.sledi relacija
K DZ+d 2 _2d 2
_0 -6 2 1
K - D2 +d d
1 2
koja upucuje na gresku koja se pravi koriscenjem modela koji ima konstantu Ko'
Pro/JIcm 4-17. Pri hidraulickom kocenju kretanja klipa sa promenljivim priguse-
njem (s1.4.7.8.2c) klip prigllsnice precnika d1 ulazi u cilindar precnika d z . Tom
prilikom kroz koncentricni prstenasti procep struji ulje sa linearnim profilom
brzina, dok kroz dopunski kanal precnika d i duzine I struji Iaminarno. U ovom
kanalu nalazi se dopunski prigusni ventil, koji ima koeficijent lokalnog otpor"!; C;v'
Odrediti ukupan plotok ulja na izlazu iz HC-a u funkciji trenutriog polozaja __ ."'-' .....
prigusnice. Efekte razlike pritiska na silu trenja klipa zanemariti. Poznate velicine
su: d p d z ,d,l, p, Y, 11, C;'" C;v'
RESENfE Ukupni protok na izlazu iz HC-a je pri cerim je V; protok
rj =V1 + Tt2 ,
kroz koncentricni procep, a Vz protok kroz dopunskikanal. Dakle, poznavanjem
protoka V; i V2 bice poznat i ukupni protok. Za strujanje krozkoncentricni
procep linearnim profilom brzina srednja brzinastrujanja je odredjena izrazom
~~ .
x el z +2d1
v1 = 3 d 2 +d 1 '
i ona daje protok
V·1 -- VI (d 2z - d2)~-
1 4. - x'~(el
3 2 + ?d···(l
~ 1) c 2 - d)
1 •

Razlika pritisaka je odredjena izrazom (4.7.43) /:"p(x) = 211x/ h 2 u kojem je

h := (d 2 -el1 ) /2 i x = v p brzina klipa. 1z Bernulijeve jednaCine za strujanje kroz
kanal /:"p(x) = p(Su +Sv + 'AI / d + l)v~ /2, u kojoj je'A = 64. IRe, dobija se kvadratna
jednacina
z 64.y 4.Y.
d2 2 --xx=O
(r'?u +r'?v +1)1' Z +-v h2 · ,
340 G.move uljne hidraulike

c.ije pozitivno reSenje

.. 1 I r 32v? 4\1 . 32v 1
v? = . ll.l(-·)r +-2 xx(~u +~y + 1) - - ?
'" c;" + C;y + V d'" h d'"
J
daje protok V2 = v2 d 2 n 14. Po feSenjima za pro toke r~ i f/2 vidi se da je ukupni
kvazistacionarni protok jednoznacno odredjell sa trenutnim polozajem prigusnice
x, ali i da je veoma slozena funkcija od ove koordinate.

Pri kretanju kUpa kroz cilindar ukupna duzina cilindm i izvucenog dela
klipnjace se menja. Jasno je da je ta duzina minimalna pri potpuno uvucenoj
klipnjaCi, a da je maksimalna pri potpuno izvucenoj klipnjaCi. Kada se uzme u
obzir da se pri izvlacenju klipnjace savladava neka
F>FK radna sila F, i da je na kraju kretanja klipnjace duzina
He-a maksimalna (s1.4.7.90), to sledi da je sa aspekta
opterecenja ovaj polozaj najnepovoljniji. Nairne, aIm je
sila F dovoljna velika!oCi ce do savijanja, odno8no
izvijanja He-a (81.4.7.91). Sila F pri kojoj dolazi do
izvijanja naziva se kriti6ztl ,ftia i oznacava se sa FIc' Pri
radu He-a pojava izvijanja je nepozeljna jer moze da
dovede do deformacija i lomova. Zato je pri proracullu
He-a obavezno izvditi njegovlI proveru na izvijanje, i to
taka da je maksimalna sila sa kojom radi He manja ad
hiticne
a) b) (4.7.49)
Slika 4.7.9. pri cemu je faktar umanjenja v ustvari koeficijent
sigurnosti cija se vrednost usvaja u funkeiji uloge He u sistemu. DakIe pri
proracunu He-a na izvijanje osnovni problem je odrediti kriticnu sHu. Ova sila
zavisi od konstrukcije He i naCina njegovog povezivanja sa mehanickim delom
sistema - zglobom, kliznim leiajem ili ukljeStenjem~ Zbog vaznosti kriticne sile na
rad He-a nacinu njenog odredjivanja posvetice se vise paZnje.
4.1.9.1 ..Elasticna Hl!Ilija i klriticllll11 siRa inijanja
Posmatra I>e slucaj kada je doslo do izvijanja He s1.4.7.9b. Tada se He staticki
moze prikazati kao ukljestena· konzola
F
(a1.4.7.9.1a). Posmatranjem, dalje, uveli-
b)
a) canog elementa kOllZole visine dz, uocava
,. se da je on savijen i da je njegov radijus
;

krivine R. U odnosu na OSU - liniju e-e

spoljasnja vlakna (a~a) su izduzena i imaju
duzinu dz+lldz, dok su unutrasnja vlakna
(b-b) skracena i imaju duzinu (It -Ildz.
Izmedju vlakana promenljive duzine
Slika 4.7.9.1. nalazi se i jedna linija Cija se duzina ne
 Osnove uljne hidraulike 341

menja. To je linija e-e i ona se naziva e/asticna lini;a.

Postavljanjem momentne jednaCine za osux .
. M=h·O',dA,
A
primenom Hukovog zakona 0' z = £ E, i slicnosti trouglova f>dz I dz =y I R =£,
dobija se izraz za moment:
M=- J
E y 2 dA=-_·
E Ix
(4.7.50)
R A· R'
u kome su E-modul elasticnosti i Ix-moment inercije povrsine poprecnog preseka.
Kako je radijus krivine odredjen diferencijalnom jednacinom: R:::: (1 +y'2 )3/2 I y",
to se iz jednaCine (4.7.50) dobija jednaCina elasticne linije
y"_ M (1+ y'2 )3/2 =: 0. (4.7.51)
Elx
U tehnickoj praksi se ne dozvoljavaju ugibi koji su 'veCi od 2% od ukupne duzine,
a sto za posledicu ima da je clan y'2 mala velicimi. llizeg reda U odnosu na ostale
clanove diferencijalne jednaCine (4.7.51). Zanemarivanjem ovog Clana difere-
ncijalna jednaeina elasticne linije ima obHk:
IY"=MIElxl. (4.7.52)
Rdenje ove diferencijalne jednaCine zavisi od nacma pncvrscavanja krajeva
cilindra i Idipnjace za mehanieki sistem, odnosno od tipa osionca koji mogu da
budu kIizni iii zglobni i ukljestenja.
a) Klipnjaca slobodna - ciftizdar tiki/estell
U ovom slucaju (v. s1.4.7.9:2) moment na
proizvoljnom rastojanju z, izazvan silom F, je
JvJ=F(yo - y). Sa ovim momentom jednacina
elasticne linije dobija obHk:
2 2 2
y"+k Y-= k yo k = F I Elx '
koji ima opste resenje
y(z) -= Cl cos(kz) + C2 sin(kz) + Yo
y
1z granienih uslova yeO) = 0 i y'(O) = 0 dobijaju
se konstante C1 :::: Yo i C2 -= 0, dok granieni uslov
y(l) :::: Yo daje resenje za koeficijent
n . '. 2 n 2
k:.::(2n-l)2i' (n=1,2, ... ) :::;> F=E1:~(2n-l) (21)'

Za n=l i za minimalni presek koji se

ima po visi:iliHC~a, a to je poprecni presek
2
kHpnjace A =: d n 14 koji daje vrednost momenta illercije Ix:::: Jmin:::: d 4 n I 64,
dobija se kriticna sila izvijanja
F _ 1(2E Imin
K - 4[2
(4.7.53)

U ovom slucaju jednacina elasticne linije glasi:

342 Osnove uljne hidraulike

(4.7.54)

b) K/ipnjac0 i cilindar zglobno OSIOllj(!ili

Kada su cilindar i klipnjaca zglobno vezani sa mehanickim sistemom
(sI.4.7.9.3a), tada se HC staticki predstavlja kao greda (sl.4.7.9.3b). U ovom
slucaju moment, prouzrokovan silom F, koji opterecuje bilo koji presek je
F M = - F y, svodi diferencijalnu jednaCinu elasti-
cne linije (4.7.52) na oblik:
y"=+k 2 y=O ,
Cije je opste resenje:
yet) = C1 cos(kz) +C2 sin(kz)
Koriscenjem granicnih uslova yeO) =y(l) =0,
dobijaju se konstante C1 = 0, C2 0 i k = nn / I , *
(n =1,2, ... ). Konstanta C2 nije odredjena, medju-
tim, za n == 1 i z=li2 dobija se da ona ima vrednost
maksimalnog ugiba, dakIe, C2 = Y max' Konacno,
a) b)
jednacina elasticne Iinije i izraz za kriticnu silu
Slika 4.7.9.3.
dobijaju oblike:
2
. Z rc E I min
y(Z)=YmaxSlfl(n,) ; FK = Z2 (4.7.55)

c) Klipnjaca zglobno vezana - cilindar ukl/dten

Kada je cilindar vezan prednjom iIi zadnjom prirubnicolll a ldipnjaca zglobno
oslonjena (s1.4.7.9.4a) tada HC predstavija gredu sa slike 4.7.9.4b. Kaleo je u ovom
slucaju ldizni oslonac opterecen i horizontalnom silom Fo to je moment koji
deluje na Y rastojanju M=-Fy-Fo(l-z). Uvtstavanjem ovog momenta u
(4.7.52) dobija se diferencijalna jednaCina elasticne linije
2 Fa 2
y"+k Y=-Jik (l-z),
koja zadovoljavanjem granicnih uslova y' (0) = 0 i yeO) = 0 ima resenje:
FoZ z 1
F y(z)=F(T-l+coskz- klsinkz). (4.7.56)
Preostali granicni us16v y(l) =0 daje transcede-
ntnu jednaCinu kl = tgkl, ciji prvi koren, numeri-
ckinadjen, ima vrednost kl=4,4934097. Ova
resenje maze da·· se napise U obliku
z4 k 2 = 2,046rc 2 / [2 ;:::J 2 (n / /)2 1 ono omogucava
izracunavanje kriticne sile leao:
... , y
~~'-::"'////(,W//'-- '~?;;?,. (4.7.57)
a) b)
Slika 4.7.9.4.
 OsnG've uljne hidraulike 343

d) KltjJl?!aca i a!indaruk!;eJtelli
U slucaju da su cilindar i klipnjaea za ostale elemente veza:rii prirubnicama
(s1.4.7.9.5a) tada He predstavlja gredu obostrano ukljestenu (slA7.9.5b). Ovom
prilikon na HC, osim sile F, deluje i moment M o ' AF
~F F
tako da je karakteristicni moment koji opterecuje,,,,,y,,,,,,, 'W~~, ',W

proizvoljni presek grede M = Mo - Fy. Korisee- t

njem granicnih uslova: I
yeO) = y(l) = y'(O) = y'U) = 0 ,
dobija se jednacina elasticne linije
A10
y(z) = F(l-coskz), ( )
4.7.58
i koeficijent k = 2nn / l iz koga se za /1= 1 dobija y
kri ticna sila
a) b)
4n2Elmin Slika 4.7.9,5.
F
K
= ---::--"-""-
,2
(4.7.59)

RezimirajuCi izlozeno 12 prethodnog Odeljka moze se konstatovati da

poredjenjem dobijenih resenja za kriticne sile izvijanja - izrazi (4.7.53), (4.7.55),
(4.7.57) i (4.7.59) vidi se da se kriticna sila moze napisati u jedinstvenom obliku:
2
7t E 1min
FK =--2- (4.7.60)
Ir
Sematski
u kome je Ir redukovana duzina
prikaz
HC~a,cija je vrednost data u ta-
oslanjanja
bell 4.7.9.2. Sa ovako odredjenom
kriticnom silom maksimalna sila
koja sme opterertiti ldipnjacu,
prema (4.6.49) je
21 1/2 2
7t E I min
Tabela 4.7.9.2. Redukovane duzine HC Fmax = 2 (4.7.61)
vIr
U izrazu (4.7.61) I min je moment inercije povrSine klipnjace, tj. minimalnog
poprecnog preseka, koji se odredjuje kao 1min = d 4 "n 164 kada je ceo poprecni
presek ispunjen materijalom, iIi 1min == (d; - dt)71: / 64ako je klipnjaca napravljena
od cevi spoljasnjeg precnika d2 i unutrasnjeg precnika d1 " Vee je receno da je v
koeficijent sigurnosti Cija usvojena vrednost zavisi ododgovorncisti zadatka kojeg
obavlja He. Ovde ce se navesti jedna preporuka za. izbor koeficijentasigurnosti u
funkciji karakteristicnog geometrijskog odnosa 4lr / d , ito:
1) 41 r ld>50=:;,v=5 , 2) 4Irld<50=:;,v=3+4 ,
Ako je ldipnjaca napravljena od cevi tada se za d uzima spoljasnji precnik
Cd = d 2 )·
344 Osnove uljne hidraulike

Problem 4-Jl.8. U jednom servisu HCse koristi kao auto-dizaliea koja treba da
podigne do visine/=2m automobil mase m=1600kg. Masa platforme i klipa sa
klipnjacom je /no == 1000leg. Ukupnu silu trenja racunati kao 10% od sile tezine.
Odrediti: a) precnik eilindra ako je radni pritisak p=5bar, b) precnik klipnjace ako
je ona napravljena od punog preseka celika (E == 2· 1011 Pa) i ako je napravljena od
cevi deljine zida 8 = 4mm, tom prilikom uzeti vrednost stepena sigurnosti v= 5.
RESENJE: a) 1z jednaCine ravnoteie sila koje deluju na klip i uvodjenjem faktora
f= 1,1 koji uzima u obzir i sile trenja dabija se precnik Idipa
4/ g(m+mo)
.D = pre
= 267,3mm.
b) S abzirom da je eilindar ukljesten a klipnjaca slobadna
to je redukovana duzina HC-a Ir = 2/. Primenom izraza
(4.7.61) za maksimalno opterecenje klipnjace
FmB]{ == / g(m+nU
dobija se moment inereije povrsine
4/ 2v rg(m+mo)
I . == - - -'''-'----''-
mm Ere2
U slucaju da je klipnjaca napravljena od punog poprecnog
Slika PA-iS preseka njen precni,l( iznosi
d = 'V641 min!"J( = 69,4l1lIl} .
Za klipnjacu napravljenu od eevi debljine 8, spoljasnjeg precnika d 2 i unutrasnjeg
precnika d] =d2 -28, moment inereije preseka je 1m in == (d~ -d:)re/64, tako da
se za odredjivanje spoljasnjeg precnika dobija jednacina
d~ -(d2 -28)4 -641 min In =0,
Cije je resenje d 2 =93,7mm.
Problem 4-19. Na radnom stolu rendisaljke mase 1110 = 419,4 kg nalazi se
predmet, mase In =600 kg, koji se obradjuje. Radni sto se kre.ce preko podloge
1
koja ima koeficijent trellja J.1. = 0,1. To kretanje izaziva HC (D=40mm, Do =20mm) (1"""/0 h,"J
dvosmernog dejstva sa jednostrukom klipnjacom. Naizmellicno kretanje radnog
stoIa obezbedjuje razvodnik cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu sa
sl.P.4-19b. Sve lokalne otpore osim razvodnika i filtera, kao i kineticku energiju
fluidne struje, zanemariti. Promenu mase radnog pJ:"edmeta u toku obrade, tako-
dje, zanemariti.
a) U toku radnog hoda savladava se sila rezanja R =3kN brzillom vp = IOem! s. ~.~
Odrediti snagu pumpe potrebnu za pogon UHS-a.
b) Koliki je stepen korisnosti sistema?
c) Kolika je radna zapremilla pumpe po jednom obrtu?, ako je llvp:::: 0,91 i u
slucaju kada se vratilo pumpe okrece konstanUllID brojem obrta n=1450° Inl~;i.
d) Kolika je brzina povratnog hoda ldipa?
 J ("',

OSl1ove ulj'ne hidraulike 345

e) Odreditivremena radnog i povratnog hocla. Zane mariti sileviskoznog trenja i

smatrati da su vremena ubrzanja i kocenja klipa ista. Nacrtati clijagram promene
brzil1e klipa u toku jeclnog cildl)~.1!.,-
j) Pogonslci HC je ukljeilten na-p';:;dnjoj prirubnici a klipnjaca je zglobno vezana,
dok je maksimalni hod !cEpa, koji odgovara duzini preclmeta, L=1,2m. Izvrsiti
proracun HC-a na izvijanje (v=3,5, E=HOllpa).
Ostale poznate velicirie, su: d';';l0
mm, 1=2m, H=lm, p=865kg/m3 ,
m Tj=46.1Q- 3 Pas, IIp=0,8, ,0.Pf=O,lbar.

o 1 234567
'VJ(l/min)

Slika P.4-19b
RE1ENfE:
a) U slucajevima bda je poznato
kretanje i opterecel1je izvrsnog
Slika P.4-19a organa, kao sto je i dato u ovom
primeru, tada se proracun URS-a upravo pocinje od izvrsnog organa. Na osnovu
brzil1e kretanja klipa postavljaju se jednaCine kontinuiteta:
2
. D 2 1C d 2 1C • 1C 2 2 d 1C
V =V --=V - V =V -(D ,-D )=V - , -
1 P 4 1 4 2 p4 0 2 4
iz kojih se, kao prvo, odredjuju brzine strujanja v1=1,6m/s u vodu pod visokim
pritiskom i V 2 =1,2 m/ s u povratnom vodu, koje dajukoeficijente trenja:
Re;= pv;d
1']
<2320 -+ !C1'=R64 ei ~('-12)
,- ,
A1=0,2127, A,=0,2836;
-

a potom, kao drugo, odredjuju se zapreminski protoci v\ =, 7,54l / min i)/2 =. 5,65 I! min
pomocu kOj1h se 1Z dijagrama hiclraulicke karakteristike razvodnika dobijaju
paclovi pritisaka 6.P1 = 0,45 bar i /}P2 =0,15bar. Sada septimenom Bermilijeve jed-
nacine za povratni vod, tj. za preseke 2-2 i 0-0, odredjlljeprotiv-pritisaku HC-u
IV? '>", ","
P2 =-pgH+PA2cr2-"*6.~yt-D.Pf =51842Pa .
PolazeCi, dalje, od jednaCine ravnotde sila koje delujuna Idip
Z
F1 -R
- +~lg (l7l,0 +l7l) =
- PI-4--
D 1C PZ (D' 2 -D 2 )-4'
o
1C

odredjuje se racini pritisak Pl = 33,220bar. Prime nom Bernulijeve jednaCil1e za

preseke 0-0 i 1-1 dobija se porast pritiska u pumpi:

,,'
i
346 Osnove uljne hidraulike

.
!J.p= PI +pg Ii +!J.PI +PA I "dT==33,226bar
I v? .
koji daje snagu pumpe p== !J.pr~ h p == 521,9W.
b) I1s =57,48<%.
c) Radna zapremina pumpe je q == r~ / nllvp == 5,714 cm /° .
3

d) Kako se kolo pumpe okrece konstantnim brojem obrta to je protok kroz

pumpu i dalje r/I , a on je u povratnom hodu jednak r/I == v; (D 2 - D;)n 14, tako da
se za brzinu povratnog hoda dobija
v; =V pD2 I(D
2
-D;)=13,33cm/s .
e) U toku ubrzanja (kocenja) kretanja klipa uradnom i povratnom hodu, uz zane-
marivanje sila viskoznog trenja, vaii jednaCina kretanja (m+mo)x== F; koja sa
°
pocetnim uslovima xeD) == x(O) = daje zakone kretanja
F /2 F
x(t) == (m+'m ) 2 x(t):= Cm+'ino) t (i=1,2),
o
u kojima su radne sHe:
F" ==R+J.lg(mo+m) ~=J.lg(mo.+m) .
1z zakona kretanja, koriscenjem uslovax(tll) ==11) x(tll) =v p' x(t21 )==12 i X(t 21 ) == v;,
dobijaju se vremena ubrzanja pri radnom'ipovratnom hodu
(m+mo)v p (m+mo)v;
tIl 1', 25,5ms '21 p: 135,9ms,
~ 2
v leao i duzine na kojima se obavljaju
v·
ova kretanja:
(m+mo)v~
'] 21', 1,27mm
]
.2
(m+l7lo )vp
12 2F 9,06mm .
I

Radni hod Povratni hod Konacno, ukupna vremena radnog i

Slika P.4-19c povratnog hod a, uz koriscenje uslova
zadatka tll =t13 i t21 =t23 , su:
tl =tll +t12 H)3=2tll +(L-211)/vp =12,03s t2 ::::t21 H22+123 =2/ 21 +(L-2/2)lv;=9,145 .
Graficki prikaz kretaI~a klipa u radnom i povratnbm h6du dat je na sl.P.4-19c.
Kako je shematski i prikazano na sLP.4-19a promena kretanja klipa ostvaruje se
elektromagnetnim aktiviranjem razvodnika primenommikro-prekidaca.
.I) Za ukljesteni cilindar i zglobno vezanu klipnjacu redukovana duzina je Ir =0,7 L
tako da je maksimaIno dozvoljena sila
n2 EImin n 3D;E
Fmax 2 2 2 6277,6N.
vir 64·0,7 Lv
S obzirom da je zadovoljen uslov Fmax > F=4kN , to u toku rada HC-a ne dolazi do
izvijanja.
 Osnove uljne hidraulike 347

Problem 4~20. UHSse sastoji od: HC-a dvosmernog dejstva sadvostrukom klip-
njacom (D=60nun, Do == 20mm), pumpe (l1 p = 0,85), spojnog cevoyoda (d=10 nun,
l=2m) uljno-hldraulickog razvodllika
v'
(I':"PP-A =f':,PB-R = 0,55 bar) filtera ~p F
(I':"Pj = 0,1 bar ). Na klipnjaci HC-a pri -E-':::-'-:::'-~-~'-~'-'€~~~~S:::f:::I+'<;=
radllom, i povratnom hodu savladava se D
radlla sila F=12kN brzinom v p =4cm/s. k k I,d
Ie 1-.0.:-"'--'1
Odrediti sllagu pumpe i stepell kOriSllO- H
sti UHS-a. Kineticku energiju struje i
silu viskozllOg trellja HC-a zallemariti.
Ostale poznate veliCine su: H=lm,
p=905kg!m3, v=0,47·10-4 m2 !s, <;k =0,5,
C;uo == 1,2, C;u == 0,5.
Slika P.4-20
~ftN.m· .
vp { 2 2 1 t J '
p=~ F+(D -DO)41I':"PPA+f':,PBR+I':"Pj+P(C;uo+C;U+8C;k+A.a+2)T
41 . v2]} =596W,
v = 1,28ml s llHs :::: 80,53%~
Problem 4-21. U UHS-u llalaze se dva vertikaiIJa redno povezana HC-a istih
dimenzija (D=160mm, Do:::: 80mm), koji imaju zapreminski stepell kOriSllosti
l1v = 98 % i masa pokretnih delova m1 = 150 kg i' m2 == 200 kg. Na HC-ima se
savladavaju sile F; == 100kN i F2 brzinama
vp1 == Semi s i v p2 ' Osim HC-a u UHS-u su

ugradjelli: pumpa koja ima porast pritiska

6p == lO.MPa i l1p == 85%, filteri (!Y.Pj] = O,5bar,
!Y.Pj2 =O,4bar) i razvodllik Cija je hldraulicka
karakteristika data izrazom f':,p == a )/2
(a == 8,12 ·10-4 bar I (11 min)2). Odrediti stepen
korisllosti UHS-a. Kineticku i potencijalnu
ellergiju fluidne struje, ostale lokahle otpore i
sUu trellja HC-a zallemariti. ,Qstali poznati
podaci su: d=25mm, I] =1,5 m, 12 == 4 m,
13 =3m, 14 =4m, l5 ==1,5m, p=900kg!m3,'
4 2
V= 10- m ! s.

RE'SENJE" Za UHS prikazan na sl.P.4-21

stepen korisllosti je definisan izrazom
d 2n
l1fIS = (FlV p1 +F2v p2 )/(6.pV]-4-)· (a) SlikaP.4-21
IIp
Da bi llfIS bilo odredjeno izrazom (a), u odnosu:riazadate velicine, potrebno je
joil pozllavati i velicine v],v p2 i F2 " One ee, upravo,tim iedomibitiod~edjelle"
348 Osnove ulj'ne hidraulike

U UHS-u se definisu protoci u spojnim cevima

, d 2n
VI = Vi -4- , (i=1,2,3)
protoci izazvani kretanjem klipa
, D2 n , , , ?? n
VPj=vpj-4-' Vpj =v p /D--D;)4' (j=1,2)
i (zapreminski) gubici protoka u HC-ima
~Vj = Vj - Vp j , (j=1,2)
gde su vrednosti indeksa i i j prikazane na sl.P.4-21. 1z jednaCine kontinuiteta
VI =Vp1 - ~Vl =Vpl I llv , kao prvo, odredjuje se brzina strujanja i koeficijent trenja
v pl D 2 64
v = - ( - ) =209m/s => ReI =522,5 -+ A =-=01225
1 llv d ' 1 Re 1 ' ,

a potom i zapreminski protok V; = 61,55/ / min koji posredstvom hidraulicke

karakteristike razvodnika daje pad pritiska u vodu P"A ~P1 = a· VIZ = 3,076 bar. 1z
jednaCine kontinuiteta za spojnu cev, duzine [3' izmedju HC-a
V2 = V;1 +L\V1 =Vp2 /11v '
dobija se brzina u spojnoj cevi
D z'
Vz = v 1 - V p] Cd) = 1,578 m/ s => Re z = 394,45 -+ A] = 0,16225
i brzina kretanja klipa He 2
vpz =V 2 11 v (dl D)2 =37,75cm/s.

Konacno; kada je ree 0 jedn<.tCinama kontinuiteta, iz jednacine V3 =V;2 + L\f,?:z se

do,bija
, Do 2 .
v 3 =v z [I-11 v(n) =1,191m/s => Rc 3 =297,8 -+ 11. 3 =0,2149,
i protok V3 = 35,0811 min koji daje u grani B-R razvodnika ~P2 '" a ,vl '" 0,9995 bar.
Karakteristieni pritisci u HC-ima odredjuju se iz. Bernulijevih jednacina za
preseke O-a i d-O
. 11 +/2 v?
PJ,1 = ~P - L\p/1 - t.p P - t.P1 - PA.1 -d-T = 91,94 bar

P2,2 = L\p /2
[4+/5 v;
+ ~P2 + PA.3 -d-T = 1,701 bar ,
I

iz jednaCine ravtoze sila Hel .

PZl
4
= (D z -Do)n
D 2n
z (P11-4--~ -m1g) = 55,235 bar ,
\ \
,
i iz Bernulijeve jednaCineza preseke b-c
z
'3 V2
PI,2 =PZ,1 - PA.2 dT= 55,017 bar .
Definitivno, treca nepoznata velicina, sila F2 , odre9juje se iz jednaeine ravnoteie
sila koje deluju na klip He:;?
 Osnove ui;ne hidraulike 349

D 2n 2 2 n .
F2 =P],2 -4--P2,2 CD .-Do )4- m2g = 106,091kN .
Sada se, veoma jedn6stavno, iz izraza (a) dobija llHs = 74,62 %.
Problem 4-22. Za podizanje kontinualnog tereta, izrazenog silom F = 50 kN,
koristi se hidraulicka platforma, tezine G = 9 kN, koja se krece brzinom
vp = 4,25 em/ s. Da bi se obezbedila sinhronizacija kretanja platforme u UHS-u su
ugradjena cetiri redno povezana HC-a, dimenzija D=100mm i Do = 50mm. Osim
HC-a u UHS-u su ugradjeni: pumpa (T]p = 89%), razvodnik cija je karakteristika
-data na dijagramu, filtera (t.Pf =O,lbar) i venti! sigurnosti (kojije u toku
normalnog rada platforme zatvoren). Odreditisnagu pumpe i stepen korisnosti
UHS-a. Ukupna sila viskoznog trenja u HC-ima je F,] = lkN . Kineticku i
F poteneijalnu energiju stmje, sve lokalne
, otpore osim "zadatih, i gubitke 11 spojnim
v L":,; cevima, zanemafiti; Ostale poznate velicine
U; D
p
, a
. (/
su: d=16mm, 10 =2 in, 1] == 3 m, =3 m,
2
'2
3
( ' '5/3 = 2 m, p = 800kg / m , V = 60 mm / s.
3.0

-.,: , ' q 2,5 /;

.~ 2.0 /1
e '\:~ "';>*
~ 1.5

1.0 ~
0.5 lL
0.0
V
10 1~ 20 25 30
V (llmin)

• Slik~.4-22b
""---
RESENJE: PonavljajuCipostUpke opisane 11
primerima P.4~19ai P.4~21 dobijase
Slika P.4-22a P = 3000,3W ; lljIs == 70,83 %.
Problem 4-23. U UHS-u nalaze se dva jednaka vertikalna; paralelno povezana,
HC-a (D= 1OOmm iDa = 56 mm) koji sluze za sinfu6:cizaciju podizanja platforme
na kojoj se savladava sila F = 7 kN brzino:ril.'~p =5cmJs. Ukupna tezina
platforme, klipova i klipnjaca je G = 10 kN. Hidraulicka J,carakteristika razvodnika
data je na dijagramu sa s1. P.4-23b. a) ZanemarujuCi sileviskoznogtrenja na HC-
ima odrediti snagu pumpnog agregata i stepen korisnosti sistema. Tom prilikom
zanemariti sve lokalne otpore osim razvodnika i Jiltera, kao i kineticku i
potencijalnu energiju struje. b) Ako je veliCina zazora izmedju klipa i cilindra, i
klipnjace i cilindra h = 2 !-lm, duzina klipova Ip = 100 mm i d~ina procepa izmedju
klipnjace i cilindra 1=50mm, odreditLsilu viskoznog trenja u HC~ima: Dobijeni
rezultat komentarisati. Poznate velicine su: d o =20 mm,d=16mm, I) = 2 m,
350 Osnove ul;jne hidraulike

Iz=2,5m, l3=3m, l4=2m, L\pj=0,3bar,

G/I 11 p ·';" 85 %; p=900kg/m , v=53·10- 6 m2 /s

3

REfENJE: a) Postupak rdavanja ovog zadatka

p- je slican sa postupkom izlozenim u primeru PA-
2
19a, iIi onog iz primera PA-21, s tom razlikom
3.5
3.0 //
//
~ "'" V.&~
'2 2.5
~ 2.0 f
0. 1.5 .#~
<l 1.0
0.5 V
~
0.0
o 10 20 30 40 50
V (Umin)
.. Slika PA-23b
sto hiraulicki paralelna veza izmedju cilindara
Slika PA-23a cini da se ovde radi 0 slozenom cevovodu.
DalcIe, ponavljajuCi i ovde pomenute posmpke
iz odgovarajuCih jednaCil1a kontinuiteta se dobijaju brzine strujanja:
Vi =2V2C%)2 =2,5m/s v2 =vpC~)2 =1,953m/s ,
o
D'2_D2
v3 =v P - --=-2-o:<..=1,34m/s, v4=2v3(~)2=1,716m/S
d
koje daju Rejnoldsove brojeve:
Rei =943,4 , Re z .=589,6 Re 3 =404,7 Re 4 =647,5 ,
posredstvolll kojih se dobijaju koeficijenti trenja (izraz(2.139»:
"'i
= 0,0678 , "'2
= 0,1085 "'3= 0,1581 "'4
== 0,0988 ,
odnosno padovi pritiska usled trenja:
t'lPti=p·'A,lildi·v7"12 ,(i=1,2,3,4) ; d l =d4 ==do ' d 2 =d3 =d.
Karakteristicni protoci kroz razvodnik
v't = vid;n; / 4 = 47,1l1 min i V4 = v"d;n; / 4 = 32,35[1 min
posrecJstvoll1 cJijagrama sa sl.P.4-23b daju pacJove pritisaka L\PP_A = 3 bar
t'lPb_R = 1,5 bar. 1z Bernulijeve jednaCine za preseke 2-0 dobija se protiv-pritisak
P2 = L\p B-R + t'lp j + t'lPt,3 + t'lPt,4 = 2,17 bar ,
a iz jednaCine ravnoteze sila koje deluju na platformu
D2n; 2 . 2 n;
F+G=2[Pi-4--P2 CD -Dohf] (a)
odredjuje se pritisak Pl = 51,42 bar. Sada se iz Bemulijeve jedl1aCine za preseke 0-
1 odredjuje potrebni porast pritiska u pumpi
t'lp= Pi +t'lPP_A +t'lPt,l +t'lPt,2 =55,90 bar ,
odnosl1o snaga pumpe P=5488 W, sa kojom se dobija l1fIS = Fv p / P =72,88 %.
 Osnove uljne hidraulike 351

b) KoristeCi izraz (4~7.22) F~,j =:. ajA]Ji + f\vp (i=l, 2) odredjuju se sile trenja 1\1,1

izmedju klipa i cilindra i ~,2 izrnedju klipnjace i tela 'cilindra, pri cemu su:
2 R; I R2 -1 2pv'lf.lp D
a 1 =:. R 'If. (2 InR I R
2
1), PI =:. InR I R
2
,f:.Pl = PJ - P2 ' R = 2 ,R2 =:. R + h ;

2 'i2 II'} -1 2 pvn I

a2 =:. 1'0 'If. (2 in' I -1)
'2 1'0
, P2 ::: 1nrz I 1'0
Brojne vrednosti ovih sila su: F~,J =:. 39,04 N i Fll ,J =:. 10,53 N i one daju ukupnu
sHu viskoznog trer~a u HC-irna Fll =:. 2(FT],1 + FT],2) =:. 99,14 N. U odnosu na ostale
sHe iz jednaCine (a) ova sila je nizeg reda veliCine te je zato, u ovorn slucaju, njeno
zanemarivanje opravdano.
PrODlem 4-24. Za istovrerneno savladavanje sila .F; brzinarna v p,i koriste se hidro-
cilindri He; dimenzija Di I Do,; (i=l, 2, 3). He l i HC2 su vertikalni, rnasa pokre-
tnih delova m1 =- 500 kg i m2 ::: 400 kg, dok je He 3 horizontalan. Ovi. HC-i se
nalaze u slozenorn UHS-u u korne su ugradjeni: razvodnici hidraulicke karakteri-
stike f:.p=-aV 2 (a::: 9,2.1Q- 4 bar/(l/rnin)2), filteri (f:.P fl =O,5bar, f:.Pj2 =0,4bar),
prigusnice i purnpni agregat (l1 p ::: 85%).
Fl F2
11 6. !
pI ~ i

P2

QR

~~~~~,~~
Stika P.4-24
a) Da bi se u radnorn hodll obavilo zeljeno ktetanje poitebno je podesiti
prigusnice Pl i P2 na odgovarajuce padove pritisaka. Odrediti vrednosti tih
prigusenja.
b) Odrediti hidraulicke karakteristike pumpnog agregata.
352 Osnove uljne hidraulike

c) Ako se pri prolaskl.l ulja kroz UHS 30% snage gubitaka, kroz razmenu toplote,
preda okolini a 70% akumulise u rezervoaru, odrediti koliCinu toplote koju treba
odvesti ulju sa rashladnim sistemom koji se nalazi u sklopu rezervoara.
Zanemariti: trenje u cevima i HC-ima, sve Iokalne otpore osim na UHK, kao i
kineticku i potencijalnu energiju struje. Poznate veliCine su: D1 = 80mm,
D2 == 100mm, D3 = 125mm, DOl = 50mm, D02 == 50mm, DO} == 70mm, F1 == 50kN,
F2 == 65kN, F3 = 130kN , v p1 =5cml s, v p2 = lOcml s, v p3 =8cml s.
RES.ElVJE: a) t:.P P1 =21,16bar , t:.P P2 ==5,409bar.
b) V == 121,1111 min , t:.p = 114,65bar , P = 27,225kW .
c) Na osnovu vrednosti stepena korisnosti UHS-a
TIffs =(F;Vp1 +F2vP2 +F;vp3)1 P ==71,26 % ,
odredjuje se ukupna snaga gubitaka UHS-a koja se pretvara u toplohl
Q=M=(l-TlffS)P=7825W.
S obzirom da je zadato da se 70% ove toplote uljem dovodi u rezervoar to ce
kolicina toplote koju treba odvesti rashladnim sistemom biti QR = 0,7 Q = 5477 W.
ProD/em 4-25. U hidraulickoj presi, leao izvrshi organ, nalazi se HC koji radi bo-
ljeg vodjenja ima dva radna prostora CD1 = 100mm, D2 = 130mm, D3 = 250mm).
U1cupna maim klipa i alata za presovanje je m=200kg. U UHS-u prese nalazi se
pumpa karakteristika 6p= 160bar, q = 150m 3/°, n == 1450 o /min, Tlvp = 0,97 i TIp = 0,9,
razvodnik sa kvadratnom hidrauliCkom karakteristikorn (a = 8,S· 10-3 bar / (II min)2)
i filteri (t:.p/J = O,6bar , t:.p /2 = O,Sbar). Odrediti:
a) radne karakteristi1ce prese
(silu i brzinu presovanja),
b) stepen korisnosti URS-a, i
2 c)brzinu povratnog hoda.
Ukupna sila viskoznog trenja
HC-a je FTJ = 2 kN. Zanema-
riti gubitke na lokalnim otpo-
rima, osim na UHK, i usled
trenja zbog kratkih duzina
I
cevnih deonica, kao i 1cineti-
clm i potencijahm energiju
strllje;
RESENJE: \ 1
Slika P.4-25 a) Prema zadatim karakteri-
stikama zUpCaste pumpe
odredjuje se protok ~ = q /1 Tlvp = 21,11 I min. Poznavanjem ovog protoka dobija se
pad pritiska u razvodnilm t:.Pl == a ri J2 == 3,783bar, dok se iz jednacine kontinuiteta
za radni prostor HC-a
V;. 2 2 . 2 . 2
=vp(D3 -D J )nI4+vpD]nI4==vpD 3 nI4 ,
 Osnove uljne hidraulike 353

odredjuje brzina klipa, tj. brzina presovanja, v p :::: 7,~6 mml s. 1z jednacine konti-
Duiteta za povratni vod odredjuje se protok
. 2 2 .
V2 =:: vpCD3 -D2 )n/4:::: 15,391/ mm,
a zatim i pad pritiska u odgovarajucoj grani razvodnika I:1P2 =:: aT/22 =: 2,014bar. Za
odredjivanje radne sile HC-a potrebno je poznavati i pritiske u radnom i protiv-
pritisDom prostoru HC-a, a oni se dobijaju iz Bernulijevih jednacina za preseke 0-
1, 0-2 i 3-0, i iznose:
PI =: P2 =:: I:1P-I:1PI -l:1p113 = 155,62 bar ; P3 =I:1pz +I:1PIZ =:: 2,514 bar,
Konacno, iz jednaCine ravnoteZe sila koje deluju naldip dobija se sila presovanja
2 .
Din 22n 22n _
F=::PI-4-+ P2 CD3 -D j )/f-P3 CD3 -D2)/f-mg-~ =7,0,915kN.
b) llfIs = Fv pi Cl:1pV; lY)p) = 86,05 %
• . 2
c) vp=::4V;/(D3 -D22 )n=9,82mm/s.
Problem 4-26. Na hidraulickoj presi brzina kretanja alata, pogonjenog HC-ima, je
v p =: 5 mm! s. Radi dobrog vodjenja alata pri presovanju koriste se tri HC-a,
dimenzija DI =: 250 mm,D ol =: 180 rom, D2 =: 200 mm.Masa kHpova i pokretnog
dela alata za presovanje je m =: 650 kg. Kretanje klipova izaziva ulmpnusilu trenja
FT] = 3 kN. U UHS-u se koriste sIedece UHK: pump a (l:1p = 160 bar , q = 20 cm 3 /°,
n =: 1800 °/min, llv =0,95, IIp = 0,86), razvodnik sa kvadratnom hidraulickom
karakteristikom (a =: 3,2.10-3 bar / (l / min)2), filteri (l:1pII = 0,8 bar, 6pf2 =: 0,4 blar),
nepovratni ventil (6Pnv = 2 bar), prigusni ventil i ventil sigurnosti.
a) Dimenzionisati precnike di spojnih cevi (i=I,2,3,4), tako da maksimalna brzina
strujanja u njima bude v:::; 2 m/ s. Pri dimenzionisqnjucevi voditiracuna da su
standardne dimenzije unutrasnjih precnika cevi: 7,12,16,22,28,34, ... mm.
b) Orediti hidraulicke karakteristike koje treba da ima prigusnica da bi se sa
ugradjenom pumpom realizovalo zeljeno kretanje piese. Koliki je gubitak snage u
prigusnom vodu?
c) Odrediti silu presovanja.
d) Koliki je stepen korisnosti UHS-a?
Sve lokalne otpore, osim u UHK, i kineticku i potencijalnu energiju struje zane-
mariti. U cevnim deonicama 0, 4 i 5 zanemariti i glibitke usled .trenja. Ostale
poznate velicine su: 'I = 5 m, '2 ::::: 1 m, '3 == 6 m, p =: 900 kg.im3 , v =t2 .10:-:- 3 1112 1 s.
RESENJE a) Na osnovu zadatog kretanja izvdnog()tgana veoma jednostavno se
odredjuju protoci T~ u cevnim deonicama i==l, 2, 3,4, a zatim se dobijaju proracu-
nski precnici cevi di,pr =: ~4r~ I vn . Da hi bio zadovoljen uslov za brzinu stnrjanja
II cevima v:::; 2m! s potrebno je da se u odnosll na protacul1skiprecnik llsvoji prva
veca standardna vrednost, tj. di,pr < di' Brojne vredn()sti· k6je se dobijaju ovim
postupkom su:
354 Osnove u!jne hidraulike

Slika P.4-26
VI == vpCDI +2Di)1C / 4 == 33,581/ mi.n ~ dJ,pr == 18,87 mm => d l == 22mm ,
, 2 '
V2 =: V
p
D2 1CI 4 =: 9,4311mm ~ d 2 ,pr == lOmm => dl =: 12mm ,
, ? 2
V3 =vp (Dj-D o1 )1r,/4 =: 7,09 l/min ~ d 3,pr =8,67rnrn => d 3*= 12I1LTJl => d 3 =: 22mm
, 2 0

V4 == V pD j 1C/4 =: 14,731 I mm ~ d 4 ,pr =: 12,5mm => d4 =: 16mm.

Ovde treba napomenuti da je proracunorn, koji zadovoljava radnihod, dobijen
precnik cevi d 3 * =: 12 mm. Medjutirn, ovo nije merodavna vrednost jer u povra-
tnom hodu kroz OVil cev protice koliCina Ii; , te pre rna tome i ovaj precnik treba
da bude d 3 =: d l •
b) )/5 == q nTjv - forI =: 0,6241 I min , /:;.Pp = /:;.p - /:;.P nv = 158bar,
/:;'p=(/:;'Pnv+/:;'P p )Vs=166,5W.
c) Ponavljanjem slicnog postupka kao i u primerimaP.4-19a i P.4-21 dobijaju se
karakteristicni pritisci u HC-irna
PI=: 155,067bar , P2 =: 154,734 bar ,P3=: 0,6942bar.
lednacina ravnoteze sila za pokretne de love izvrsnih organa daje sHu presovanja
D I21C 2
D2 'It 2 2 1t
F=: Pl-4-+ 2pz -4-- P3(D j -DO!)4- mg -F;1 =: 1,722MN .
d) Fv pi (/:;.P ·qnTlv ITjp) = 81,2 % .
Tjl!S ==
Prolilem 4-27. Hidraulicka testera sluzi za secenje kamena. DRS testere se sastoji
od dva dela - jednog koji pokrece kruznu testeru i drugog koji pokrece radni sto.
Kruznu testeru precnika Dr == 2,5 m pokrece HM (q '" 0,2l1° ,Tjv = 0,95, TIl! = 0,92).
Tom prilikom testera ostvaruje silu rezanja R=120Npostavljenu pod uglom
a == 20° U odnosu na vertikalu. U stopu DHS-a koji pogoni kruznu testeru
ugradjen je venti} V cija je prevashodna namena za start HM-a:, kada je potpuno
otvoren, ali moze da se koristi i za regulisanje broja obitaja HM-a. Kameni biok
koji se obradjuje, mase m1 =: 5000 kg, nalazi se na radnom stolu mase
ln2 =: 1000 kg koji klizi preko podloge sa koeficijentom trenja !l = 0,1, a avo
kretanje omogucava HC dimenzija D =: 80 mm i Do == 40 mm.
 Osnove uljne hidraulike 355

a) U slucaju kada se na testeri ostvaruje maksimalni broj obrtaja 11 = 300 °/min (a

ventil V je zatvoren) odrediti snagu zupeaste pumpe (TiP] :.:: 0,83) koja je potrebna
za pogon ovog dela UHS-a.
b) Zbog promena parametara rezanja (dubina i posmak, dok sila rezanja i dalje
ostaje ista) potrebno je promeniti broj obrtaja na 11] :.:: 200 a/min, a sto se postiZe
otvatanjem ventila V. Koliki pad pritiska i protok treba da se ostvate na ventilu
da bi se ovaj rdim rada realizovao?
c) Deo UHS-a koji sluzi za pogon tadnog stoIa tteba da obezbedi brzinu radnog
hoda vp :.:: 2 mml s i da u povratnom hodll duzinu h=2m predje za t=30s. U ovom
delu UHS-a ugradjen je razvodnik Ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike
a = 0,22 bar I (l / min)2. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe (Tip2 = 0,81)
potrebne za pogon radnog stoIa i pad pritiska na· prigusnici kojom se regulise
brzina radnog hoda.
Zanemariti sve Ioka1ne otpore osim na UHK, kiheticku i potencijalnu energijll
struje, i silu viskoznog trenja He-a. Ostale poinate veliCine su: 1=9m, L=lm,
10 = 2 m, '] = 2 m, '3 = 3 m, 14 = 1 m, 15 = 1,5m, d = 30 mm, d]:.:: 12 mm,
p=900kg/m , v=6·1O- s m2 Is, ilpr = 0,5 bar.
3

I, d L/

Slika P.4-27
RESENJE: a) Dva dela UHS-a su naizgled nezavisni, medutim, oni sumedusobno
povezani preko opterecenja izvrsnih organa koji sen~lazellnjill1a. Hidro-
motorom kroz koji protice V:.:: qnlTiv:':: 63,161 imin,savladava seobrtnimoment
M== RDT 12:.:: 150Nm, i tom prilikom se dobija sn~ga PH = MilTCI30=4712,4 Wi
pad pritiska ilPHM = P IVTiH :.:: 48,66 bar . Brzinom strujanja·· kroz cevovod
. 2 .
V ==4V / d 1t:.:: 1,489 ml S ostvaruje se laminarni rdim srujanja sa kojim je pad
pritiska llsled trenja
2
ilPt :.:: pA.----;JT= 28592 Pa ( .A.-~)
I+L v
- vd Iv '
356 Osnove uljne hidraulike

Porast pritiska u pumpi je

/lp= IlPHM +Ilp[ +t.Pl =49,446 bar,
tako da ce potrebna snaga pumpe biti P = t.pV hl p1 = 6270,9 W,
b) U novom rezimu rada HM-a zbog promene broja obrtaja menja se protek i
iznosi v;'s = 111 q ! YIv = 42,111 ! min, dole zbog konstantnosti sile rezanja pad pritiska
IlPHM i dalje ostaje isti. Kroz grimu za regulisanje protoka protice
Ti"v = Ti" '- Vs = 21,05l! min ulja, brzinom Vv = 0,495 m! s sa kojom se dobije
koefieijent trenja laminamog strujanja A. v = 0,2579. Konacno, iz Bernulijeve
jednaCine za zatvoreno strujno kola, dobija se pad pritislea na ventilu
2 I .2
Lv 0 Vv
/lpv = Ap-(Ilp[ + pA.dT+p)cVdT) =48,80, bar.
e) Na HC-u se savladava radna sila
F = -Reos<X,+J..L[Cn; +mz)g+Rsinaj = 5777 N.
U toku radnog hoda radnom prostoru HC-a je potreban protok nlja
1/2 = v p D 2 n;' 4 = 0,603/1 min, dok kroz povratnli grann UHS-a tada protice
V3 :;: r)4 = vP (D 2 .- D~) n 14 =0,452 f! min. Prj povratnom hodu zahteva se brzina
kretanja radnog stoIa v; = h! t =6,67 em/ s koja daje protok ulja
V; = v; (D
2
- Dg) 1t 14= 15,08l 1 min. S obzirom da je T/; > V2 to je za izbor pumpe
merodavan protok Ii; = T/;, sto za posledicu ima ugradnju regulacione grane 5 u
kojoj je protok Vs = Vj - T/2 :;: 14,48 II min. Na osnovu protoka ulja odreduju se
padovi pritiska u razvodniku API:= aT~2 = 4,548 bar, AP3 = ar:;2 = 409 Pa, i b'~zine
strujanja Vi = 4V; 1d i2 n ( i=1, .... ,5) koje imaju brojne vrednosti
V 1 :=: 2,22 ml s , v 2 =8,89 eml s, V3 = V 4 = 6,67 em! s , Vs := 2,13 ml s ,

i koje daju koeficijente trenja, odnosilo padove pritisaka usled trenja

2
vid 64 '. Ii v i ,
Rei =-;- < 2320 -+ A. i := Re, -+ !.iPi:= pA.j d2 (1=1, .... ,5).
I

Karakteristicni pritisei HC-a su

Sada se iz odgovarajuCih Bernulijevih jednacina dobija porast pritiska u pumpi

IIp= P1 + API +APn +AP12:= 16,357 bar -+ p=. ApT~ IYI p 2 =507,5W ,
i pad pritiska na prigusnici /lp p = PI + AP12 - APtS = 11,158 bar .
\
1

Problem 4-28. U UHS-u se nalaze clva redno povezana izvrsna organa HM i HC,
i razvodnik Cija je hidraulicka karakteristika data na dijagramu. HM (q = O,ll/o,
YIn = 0,95, 11v ~ 1) koji se okrece sa 11 == 400 °1 min ima zadatak savladavanja
obrtnog momenta M = 75 Nm, dok HC CD = lOOmm, Do = 50mm) ima zadatak
savladavanja sile F = 10 kN.
a) Odrediti radne parametre pumpe.
b) Koliki je stepen korisnosti UHS-a?
 Osnove uljne hidraulike 357

e) Cilindar i klipnjaca HC-a (E=2,1. 101lpa) su za preostaIe delove sistema

zglobno vezani, a maksimalna duzina izmedu oslonaca je I == 2m. Odrediti kriticnu
silu izvijanja i stepen sigurnosti HC-a na izvijanje.
Kineticku i potencijalnu energiju struje, sve lokalne otpore osim mi UHK i sHu
viskoznog trenja HC-a zanemariti.Ostale poznate veliCine su: d = 20mm (za sve
eevi), 11 =5m, 12 =15m, 13 = 10m, 14 =15m, Is ==lOm, f),Pf = 0,5 bar, p=900kg/m3,
v=5·1O- 5 m2 Is, IIp =0,8.

~~-j n:;:r::i~~b F
._. <}= 4.0
/
3.5 --
_ 3,0 /
! 2.5
/
.;r 2.0 - V
1.5
.,,<-y
/-<f~
1.0
0.5 /
c ..,/'
0.0 .~

10 20 30 40 50
V (//min)
Slilca P.4-28a SIika P.4-28b
RESENJE' /
a) Ii' == 40 II min , i~p == 70,58 bar , P = 5881,5 W.
b) llHs==(Fvp+Mm)/p:=67,85% , v p =85mm/s, (0=41,98- 1 •

c) Fk == 158,97 kN , Y HS =: Fk / F:= 15,9 .

3
Prop/em 4-29. U UHS-u nalaze se u paralelnojsprezi HM (q == 48 em 1°,
l1v =0,96, llH =: 0,9) i HC (D == 100 mm, DQ == 50 mm). Za upravJjanje nidom sa
izvrsnim organima koriste se dva ista razvodnika Ciji je koeficijent hidraulicke
karakteristike a:= 1,2;IO-3 bar / (ll min22. .
a) U slucaju kada rade oba izvrsna organa a HM.seokrece sa n = 1000 °1 min i
savIadava obrtni moment M == 100 Nm. Odrediti hidraulicke karakteristike pumpe
i silu koja moze da se savladava na klipnjaci HC-a koja se krecebrzinom
vp = lOem/s.
~'p
b) Kada Se razvodnik koji upravija
radom HC-a stavi u neutralni poloZaj i
time zaustavi protok ulja kroz granu 2,
odrediti moment i broj obrtaja. sa
kojima radi HM. Radni parametri
purnpe su u novorn rezimu isti sa
parametrima iz prethodnog dela
problema.
Zanemariti sve lokalne otpore, kine-
ticku i poteneijalnu energiju struje, kao
i silu viskoznog trenja HC-a.
358 Osnove uljne hidraulike

Ostale poznate veliCine su: d == 30 mm(za sve cevi), 11 == 4m, IZ == 1m, 13 == 10m,
3
14=lOm, '5=lm, 16=lm,17'=12m, l8=12m, 19=='lm, 'lo==3m, p==900kg/m ,
-4 2 I .
\1= 4 '.10 m s, /:!"Pt = 0,5 bar, 'llp =0,85.
RESENJE:
a) V; == 97 ,I2l! min , /:!"P = 151,995 bar , P = 28,946 kW, F::::: 1I2,8lkN.
b) M =92,29 Nm , n::::: 1942,5 °/min.

ProDlem 4·30. U UHS-u se nalaze dva vertikalna hidrocilindra (Dl == 100 mm,
DOl::::: 50 mm, D2 :::: 80 mm, Do2 ::::: 40 mm) koji savladavajti sHe .F; == 80 kN i
Fz =48 kN istom brzinom v p == 51iliil/4. Da bi se izvdila sinhronizacija kretanja
izvrSuih organa koriste se 'dva direktno spregnuta hidromotora ('llvl = 11v2 == 0,98,
Fl F2 11Hl ='llH2 =0,95). SpecifiCni protok HMl je
ql :::: 44,2 em3;o. Odrediti specificni protok
HM2 da .bi· se zadovoljila sinhronizacija
kretanja. Koliki je broj obrtaja HM-a, snaga
pumpe i stepen korisnosti UHS-a? Koeficijent
hidraulicke karakteristike razvodnika je
a == 0,0042 bar / (l / min)2. Zanemariti sve loka-
me otpore osim na UHK, kineticku i
potencijalnu energiju struje i sHe viskoznog
,. trenja na HC-ima. Ostale poznate velicine su:
d = 20 mln(za sve cevi), '0:::: 1m, l1 ""'5m,
,} ---' 12=5m, 13=2m, 14 =2m, 15 =10m,
m1 =80kg, 1112 =60kg, 'llp =0,83, /:!"Ptl = Ibar,
2
. . 3 -5 m
/:!"Pf2 ==0,5bar, p==900kg/m, v=5·10 -s-

RESENJE.·
q2 = 28,2911 min., n =522,4°/min ,
P = 9707 W, 'llHS = 65,93 %.
Slika P.4-30

ProDlem 4-31. Na masini za poliranje, koja sluzi zafinu obradu unutrasnjeg zida
cilindricnih cevi, ostvaruje se slozeno kretanje alatakoje sesastojiodobrtnog i
translatornog kretanja. Obrtno kretanje se realii~je .HM-om (q= 60 em3/0 ,
'llH ::: 0,9, 11v == 0,95) a translatorno sa dva direktno spojena HC~a (D = 60 mID,
Do = 40 rum). Preko jednog krutog nosaca vrsi se prenos translatornog kretanja sa
HC-a na HM i na alat za poliranje, amasa ovih pokretnih delova je m=lOOkg.
Direktna veza HC-a se koristi zbog dobrog vodjenja illata, dok se direktna veza
radnog i protiv-pritisnog prostora HC-a koristi za povecanje brzine translatornog
kretanja alata. Pri poliranju alat se okrece sa brojemobrta n i translira brzinom
v p savladavajuCi obrtni moment M i aksijahlU silu F, Da bi se ostvarilo zeljeno
 Osnove uljne hidraulike 359
;~V/''l'/kY/%

PI. YV2 <l=Vi

PI
Y~
Vpt VI =C>
m

DO .
fi3

VH~
P2 Y
t-V t-Vvs
yV2
~ ~

Slika P.4-31
kretanje u UHS-u su ugradjeni: pumpa (Ilp =120 bat, Vp == 251/ min, II p == 0,81),
razvodnik ciji je koeficijent hidraulicke karakteristike a == 5.10-3 bar / (l/ min)2 ,
filteri (Ilp /1 == 0,3 bar, b.p/2 == 0,5 bar), prigusni ventili PI i P2 i ventil sigurnosti Vs.
U funkciji od izbora parametara poliranja (veliCine: 11, v p' M i F) potrebno je
izvrsiti reglilisanje 'fada
Rezim vp[cm/s] n[o/ min] M[Nm] F[N] UHS-a na ventilima PI, P2 i
a 12,5 140 60 800 vs. Odrediti hidraulicke
b 15 170 65 900 parametre prigusnih venti-
c 20 200 70 1000 la i ventila sigurnosti i
d 20 200 80 1200 I' stepen korisnostiUHS-a za
e 20 220 80 1200 parametrepoliranja date u
tabeli PA-3tL Bve lokalne
Tabela P .4-31.1 otpore osim na UHK
zanemariti. Takodje zane mariti kineticku i potencijalnu energiju struje i trenje u
UHS-u.
RESENJE: Protoci radnog fluida kroz HC-e i HM su:
. D 2 1C • 2 2 1C • q 11
V2 ==V p - 4 - , V3==v p CD -Do)"4 'VH=='ilv·
Iz jednacina kontinuiteta za odgovarajuce racve u UHS-u dobijaju Se protoc! kroz
ventile PI, P2 i vs, redosledno:
VI == V2 -V3 ' L\V == VI -VH ' ilVvs == Vp -Vj .
Sa protokom ulja VI pad pritiska na razvodniku je 6pR =aVj2; dok je pad pritiska
na HM-u 8.Pf{ ="Mro 1VH'ilH' pri cemu je ro = 111C 130 ugaona brzina. Karakteristicni
360 Osnove uy'ne hidraulike

pritisci u HC-ima odredjuju se iz Bernulijeve jednaCine za povratni vod, odnosno

iz jednacine ravnoteze sila zapokretni sklop, i iznose:'
P2=/':"pR+/':"pH+6.pj2' p\=P2+(mg+F)4/Dgn,
Sada se iz odgovarajucih Bemulijevih jednacina dobijaju padovi pritisaka na
prigusnim ventilima i ventilu sigumosti:
/':"pPI = C,P-(Pl + /':"pR + /':"pjl) , /':"pP2 = /':"pH + Pj2 , 6.pvs = 6.p - 6Pfl '
S obzirom da je snaga pumpe data (P = 6pVp / Tl p ) to sledi da je stepen korisnosti
UHS-a TlHS = (Fv p + Mill) / P. Tr,azene proracunske vrednosti za zadatih pet
rezima poliranja date suu tabeli P.4-31.2.

VI c,V C,Vvs tlPPI 6P P2 /:,PyS TlHs

Rezim lImin bar %
a 9,425 0,583 15,575 37,816 66,823 119,7 15,87
b 11,31 0,579 13,690 31,103 72,349 119,7 20,93
c 15,08 2,448 9,220 23,785 77;876 119,7 26,99
d 15,08 2,448 9220 11,140 88,930 119,7 31,03
e 15,08 1 185 9220 11,140 88,930 119,7 33,75
Tabela P.4-31.2
Na osnovu dobijenih rezultata proracuna sledi da je stepen korisnosti UHS-a
mali, a sto je posledica velikih prigusenja na regulacionim ventilima.

\ I
 361

LITERATURA

1. AJIhTllYJIb, A. ,0:., )KHBOTOBCKHH, ]J.C., HBaROB, n.II., FUOpaBJllllW U

aapOOW-laMllKa, CTPO:HH3,!J;aT" MocKEa, 1987.
2. Ap3YMaRoB, 3.C., Ka8uiTtaLl/,lJ/ 8 MeciJiHblx zUOpaSJl.U'-IeClfUX
coiipoiThuMeHllJ7.X:, 3Hepnm, 1978.
3, ASkovic R., OS/lOl'ihidraulike ipnel/Illtltike. Masinski fakultet, Beograd,
1986.
4. ASkovic,R., Cantrak, S., Cmojevic,C. i dr., Hidrattlika - razl'odmci - Felt/la;
OMO, Beograd, 1986.
5. ABepllH, C.H., MnHaeB, A.H., lliB:qrgIGIM, B.c.,5ipomeHKo, lOT,
MexaHlllfll JICllc)KociTtli U za3a, MeTaJIJlypnm, vlocKBa, 1987.

6. EOJIbllaKOE, B.A., 11 gp., Ciipa60 /.liUlf ilo zuopa6.(UIKe, Bnru;a llKOJIa, Knen,
L

1984.
7. EYTaeB, A.A., KaJIMhIKOBa, 3.A., ilOP;BH,!J;3, n.r., TIOIIOB, K.H.,
PmK,!J;ecTBeHcKI,rn, C.H., 5IHbllnH, E.H., C60PHUK 3aOa<(. iio .AWUlUHO-
aupouiTieJl.bHOII ZUOpaBJlllKe, MaIIIllHocTpoeHne, MocKBa, 1981.
8. Candel S., Mecaniqu.e des flu ides, BORDAS, Paris, 1990.
9. Comolet R., Mecanique experim.entale des flu ides, Tome J, Statique et dyn.amlque
desfluides non visqueu.x. Tome U, Dyn.amique desfluides reels, turbomachines.
MASSON, Paris, 1982.
10. Cousteix J., Aerodinamiqlle, Turbulence et couchelimite.CEPAD, Toulouse,
1989.
11. Crnojevic, C., Theoretical and experimental determinationcoefficients of en.ergy
loss in the T-bran.chs, ZAMM Z. angew. Math; Meclr:69(1988) 6, T 564"T 567.
12. Crnojevic c., ''Hldl'vcilimln'''u knjici "Hidraulilro t].meumatilct! Ila ala/mill
ma.fintlma~ stl'. 54-85, OMO, Beograd 1986.
13. Crnojevic, C., Kavitacija, u lmjizi "Ridraulika - Kavitacija - Elektrohidraulika",
OMO, Beograd, 1987.
14. Crnojevic c., Kompreson; Fluidl1a tehnika N°l, 1990, pp. 13-19.
15. Cal1trak S., Bellisek M., Pavlovic M., MarjanovitP.Ci"l1ojevic c., Petkovic
Z., Re.f"emjJIVNemi iz mehamke jllada sa iZ)lodlil1aiz teor[ie.Gradjevinska
klljiga, Beograd, 1984.
16. Caktrak S., Crnojevic C. Hidl'tltllilro, teoriia. jJlVb!em~ zadaci Gradjevi)'l~ka
knjiga 1990.
17. 'tle6aeBcKH, B.<I>.eT aJI., Hacocbl U lWCOCHble ciJlaHu,uu, ArporrpoMI13,!J;aT,
MocKBa, 1989. /
362 Literatura

18. qyraeB, P.P.,TuOpa6JlwCa, 3HeproH3gaT, JIeHHHrpag, 1982;

19. ;O:e:i1~I, M.E., ¢liJIillllIOB, r.A., Ji:6yxqJa3l-lble LTteT.f,el-lWl YeJleMemTt(L"'(, weil/l0-
::mep'ieiflU'teCK02o 06pooY6oBaHLIJl, 3HeproaToMII3p;aT,MocKBa" 1987.
20. Durst F., Fukui K. and Pelieira IC.F., Fluid dynamically caused cycle-to-cycle
variations in piston-draven pipe expansion flows. Experimentsin Fluids 13, 1-10
(1992).
21. Djordjevie V., Dillamiku. jed/'tominerlz[iJ'hh J'tlUjtllijO Jllllda.."Gradjevinska
knjiga. Beograd, 1986.
22. EM:o;eB, B.T., TeXI-lLllleCKaR 'iuopoMeXaI-lLlKa, MallHHocTpoeHIIe,
MocKBa,1987.
23. Faisandier I, Mecanismes oleo-hydrauliques. Bordas, Paris, 1987.
24. CI>eg5IeBCKIf0:, K.K., BOWrKYHcKHH" 51.H., <pag,o;eeB, ro.11., TuopoMexaHuKa,
Cy,o;ocTpoeHIIe, JIeHIIHrpag, 1968.
25. rpaOOBCKnH, A.M., I1BaHoB, K.<P., ;O:YHqeBcKnll, r.M., TUopoMcxaHL1Ka u
ia306aR owwMLlKa - C60PflUK 3aOa t t., Bm:o;a llKona, I(rreB, 1987.
26. Hajdin G., Mehanikafluida. Gradjevinska knjiga.Beograd, 1983.
27. Hughes, W.F., Brighton, IA. Theory and problems offluid dynamics, Schaums
outline series, McGraw - Hill, New York, 1962, "
28. l1p;eJlbqIIK, fl.E., Cupa6o 1HllK ilo xuCJpa6.1tU leCKU.M coilpoiuU6.1teflURM,
L L

MaIIlIIHoCTpoeHIIe, MocKBa, 1975.

29. Kapemru, B.51., MIIHaeB, A.B., HacocbI HHaCOCHble CTaHIJ;HH; CTpollH3p;aT,
MOClma, 1986. '.
30. KHCeJIeB n.r., TUOpaB.lUlKa, OCflOBbl Mex;afluKil Jlcuc)Kociflu. 3HeprH5I,
MocKBa, 1980.
31. KOHCTaHTHHOB, lO.M., nlOpa6JlllKa, Bm:o;aIIIKona, KneB, 1988.
32. KpHB'IemW, r.IiI., TUOpa6.1lU'teCKue ,MaUluHbl,3HeproaToMH3p;aT, MocKBa,
1983. .
33. Krsmanovie, Lj., Saljnikov, v., Sasie, M;,Duric;lVL,ASkovie; R,DOrdevic,
V., Zbliica zadataka iz mehamkefluida, NaucIia knjiga, Beograd; 197L
34. KYTenoB, A.M., CTpeMaH, IT.c., CnollIIH; H.r., TUopOOUllaMU1(a u
{ueUJl006MeH i7pu fiapooopaaoBaHuu, BbICma5I IIlKonu,MocKBa; 1986. .i
35. Labonville R., Circuits hydrauliques-une approcMinergetique;Editionde l'Ecole l
polythnique de Montreal, 1991.
36. JIoOaqeB, B.n., HaCOCbl Ll HaCOCflble CtUllfl~lILli.C;'fpbill1:3p;aT,MbcKBa, 1983.
37. ITOlulu:jaHCKnll JI.r., MexaflllK~ .JICUOKocLuutliaaa.HaYKu, MocKBa, 1970.
38. Loh, T., Modern Developments in Gas Dynami~s;PlenurriPress, New York,
1969.
39. Lumbroso H., Problemes resolus de mecaniquedesjZuides. Bordas,Paris, 1989.
40. Mehaute, B.L., An introduction. to hydrodynaniicsan.dwater wave~·,P.O.
Laboratories Miami, Florida, 1969.
 literatura 363

41. Obradovic, M.N., O,movi tllrbol1laSlila, Gradevinska knjiga, Beograd, 1973.

42. Ouziaux R., PelTier J., M&anique des fluides appliquee. BORDAS, Paris, 1978.
43. Patemoster C., Mecaniqll.es desjlll.ides. Edition Vyncke, Gand, 1979.
44. IIaBJIeHKo, B.f., OOLOBbl Mexm-lUKU JlCllOKOcUiu, Cyp;oc'TpoeHHe,
JIeHHHrpa.o;, 1988.
45. Protic, Z., Nedeljkovic M., PUl1lpe i Fentilatod - ProblemZ; reJ'feI1J"t4 teorija.
MaSinski fakultet, Beograd, 1991-
46. Pro tic, Z., Sasic, M., Crnojevic, C., Elcspertirlel'!tablo odredivallje ko¢cijenata
lokalmlz otpom h'iwita Ilapmv(jemlz od cevmlz segmenata, XVII JKTPM, B-42,
Zadar, 1986.
47. Pa6I1HOBII'I E., TUOpaBJ1.UKa. He.o;epa, MOCKBa, 1980.
48. Rouse H., Fluid mechanicsfor hydraulic engineers. Dover publications, New
York, 1980.
49. POlI<):J;ecTBeHcKHH, B.B., Ka6wTimiUJl, Cy.o;ocTpbelille, JIeHIDITpap;, 1977.
50. Saljnikov V., Statika i kinematika.f!.uida. Gradjevinska knjiga, Beograd, 1989.
51. CaMOIrJIOBR'l, r.c, Tuopoa3poMe---cm-lUKa, MamI1HOCTpOeHHe, MocKBa,
1980.
52. CaMo:i!llloBwI, r.c, HHTYCOB, RB., Ct5opHUlC3aOa'-l Lio 2uopoaapoMexaHuKe
MaliIHHocTpoeHlIe, MocKBa, 1986.
53. Schlichting H., Boundery layer theory. McGraw-Hill, 1979.
54. TaJIHeB, B.H., AapOOUHa.MUKa 6eHL71wlJltJ,uLl, CTpoHH3.o;aT, MocKBa, 1979.
55. BOHTKYHCKHH, 5LM., l.PaA.o;eeB, 1O.M., ¢e.o;5IeBC:rrn:H, K.K., TuopoMexaHUlca,
CYAocTpoemre, JIeHImrpaA, 1982.
56. Voronjec K., Obradovic N.,: P/ehanika/lttida. Gradevinska knjiga, Beograd,
1976. ...

57. Ward - Smith, A.J., In.temal Fluid Flow, Clarendon Press, Oxford, 1980.
58. 30noToB, ee, <DaAAeeB, 1O.M., AM¢HJIOX:Ii~Il;B,B., 3aoawluK UO
2LlopoMexaHuKe OJ1.,R cyooczTipOlnTieJle~l, Cy.o;occTpoeHHe, JIerurnrpap;, 1969.
elF' - Kategorizadja [J puiMRkadji
Nal."odna biblioteka Sribije, Beograd

532/533 (075.8)

CRNOJEVIC, Cvetlw
Klasicna i uljna hidraulika / Cvetko
Crnojevic. - [1. izd.] - Beograd: Masinski
fakultet Univerziteta, 1998 (Beograd: Zavod
za graficku tehniku Tehnolosko-metalurskog
fakulteta). - IX, 363 str. : graf. prikazi ; 24
cm. - (Edicija Mehanika fluida i hidraulicne
masine)
I
Tiraz 500. - Biblioi,lTafija: str. [361-363].
ISBN 86-7083-317-4

621.6(075.8)
\ \

a) Hidraulika
ID =: 65041932