P. 1
SEMINARSKI, Uticaj razvoja informacionih tehnologija na poboljšanje realizacije poslovnih aktivnosti

SEMINARSKI, Uticaj razvoja informacionih tehnologija na poboljšanje realizacije poslovnih aktivnosti

5.0

|Views: 6,848|Likes:
Published by Senka Besarabic

More info:

Published by: Senka Besarabic on Sep 22, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/14/2013

pdf

text

original

SEMINARSKI RAD Uticaj razvoja informacionih tehnologija na poboljšanje realizacije poslovnih aktivnosti

Senka Besarabić

Zrenjanin 2010. godina

1

Sadržaj:
1. Potreba poslovnih sistema za informacionom tehnologijom 2. Informacione tehnologije (IT) ........................... 3 5 5 10 16 21 21

.......................................................................... ............................

3. Istorijski pregled uticaja IT na kvalitet poslovnih aktivnosti 4. Postojeća primena IT u poslovnim aktivnostima 5. Trendovi mogućeg razvoja u poslovnom sistemu 6. Zaključak

............................................. ..............................................

.............................................................................................................

7. Literatura ..................................................................................................................

2

1. Potreba poslovnih sistema za informacionom tehnologijom
Informacione tehnologije (IT) imaju fundamentalan uticaj na moderno društvo i zato se, ne bez razloga, kaže da mi živimo u informatičkom dobu. Načini razmene i prenosa, kao i količina najrazličitijih informacija danas su veći nego ikad pre u istoriji. Informacione tehnologije su danas sastavni deo života u takvoj meri da je praktično nezamislivo funkcionisanje bilo kojeg dela naše egzistencije bez njih. Poslovanje, komunikacije pa i svakodnevni život se oslanjaju na pogodnosti koje nude različite oblasti korišćenja računara i odgovarajućih tehnologija. Razvoj računara i programa, a u isto vreme sve složeniji zahtevi od strane krajnjih korisnika računarskih tehnologija, uslovili su pojavu velikog broja različitih rešenja namenjenih poslovnoj primeni. Osnovni cilj ovih vrlo različitih rešenja je unaprjeđenje poslovanja. Razvoj konkurencije i slaba globalna ekonomija izazivaju potrebu da se analizira proces poslovanja - što uključuje strukturu organizacije i kadrove. Cilj je da se postigne više sa manje vremena i sa manje ljudi. Ono što očekujemo da postignemo je: povećanje produktivnosti, bolju podršku kupcima i kraće vreme do trzišta, odnosno - prednost na trzištu. Medutim, da bismo ostvarili ovakve ciljeve, potrebno je da: uvedemo ravniju upravljačku strukturu i decentralizujemo donošenje odluka. Naravno, onima koji odlučuju je potrebno na vreme dostaviti tačne informacije. Nedavna istraživanja kao i realne praktične situacije u nekim industrijskim korporacijama ,,svetske klase" su pokazali da je komuniciranje jedan od najvažnijih procesa u savremenim organizacijama. Poznato je da je ranih 1990-tih godina američka korporacija IBM zapala u ozbiljne poslovne teškoće i daje neodgovarajući sistem komuniciranja u toj organizaciji bio jedan od glavnih uzroka tih problema. U isto vreme neke organizacije, koje su bile u najvećem poslovnom usponu u tom periodu su imale izvanredno projektovane i implementirane sisteme korporacijskog komuniciranja, npr. Microsoft. Komuniciranje je ne samo osnovna ljudska potreba, ono je i pokretač čovekova razvoja i napredovanja. To vredi i za svet savremenoga poslovanja koji se u ovo informacionokomunikaciono doba zapravo vrti oko posedovanja prave informacije u pravo vreme. Živimo u doba Interneta, gde interni i eksterni kupci zahtevaju i očekuju informacije. U prošlosti je većina generalnih direktora CEO (engl. Chief Executive Officer) dolazila iz oblasti finansija i marketinga. Međutim, u poslednje vreme u uspešnim organizacijama je prisutan trend da se postavljaju generalni direktori koji su iz tehničkih nauka, ili se biraju oni stručnjaci koji uz ostale kvalitete poseduju i veliko informatičko znanje. Stoga je informatičko obrazovanje imperativ za sve one koji imaju aspiracije da u budućnosti vode uspešnu firmu. Ovladavanje strateškim korišćenjem informacione tehnologije postaje danas jednako važno, kao što je pismenost postala važna nakon što je Gutemberg zarotirao svoju galaksiju. Današnje 3

društvo evoluira u informaciono društvo. Time tehnologija postaje alat u službi informacije a informacija znanje, moć i novac. Brzina i uspešnost primene informacione tehnologije će postati osnovni faktor snage i upotrebne vrednosti današnjih menadžera. Upotreba informacionih tehnologija ima sve veću upotrebu u formiranju novih proizvoda i usluga. Njena glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa, kao i poboljšanju poslovnih aktivnosti unutar preduzeća. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naručivanje, kupovanje na daljinu, itd.) omogućavaju sprovođenje kvalitetne poslovne politike preduzeća. Naravno, ove tehnologije kod nas polako počinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na raleciji proizvođač-kupac. Na taj način, dosadašnji „klasični” proizvođači postaju multimedijalni predstavnici informacija koristeći se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka. Mora se imati u vidu da informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u:
• • • •

modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih, boljem finansijskom poslovanju preduzeća, racionalnom korišćenju kapaciteta, resursa i energije, kvalitetnoj distribuciji materijala, roba i usluga.

Ovo sve utiče na poboljšanje položaja preduzeća u poslovanju. Informacione tehnologije bitno menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje, ali i u procesu pružanja usluga preduzeća. One organizacije koje ne znaju šta bi započele sa svojim podacima, koje nisu u stanju da izvedu iole ozbiljnije statističke analize ili simulacije, mogu čak i da budu kratkoročno veoma uspešne, ali neće nikada uvideti stratešku koristi od informacione tehnologije. Postoji ogromna razlika između instalacije i korišćenja informacione tehnologije. Ista analogija se može povući sa strateškom vrednošću informacione tehnologije. Pravo pitanje nije da li moja konkurencija može da kupi hardver i softver. Ključna pitanja za opstanak na današnjem turbulentnom tržištu su: • koliko loše je obučena da koristi informacionu tehnologiju? • Da li im logistika zakazuje? • Da li im nedostaje vizija i lidera koji će ih povesti u pravom smeru? • Koliko njih nema predstavu o tome šta bi trebalo da se uradi da bi se opstalo na tržištu? • Zbog čega su mnogi digli ruke i predali se bez borbe (bankrotirali)? Odgovor je – oni imaju isto što vi imate, znaju isto što vi znate i obavljaju posao na sličan način na koji vi to činite. Drugim rečima, njihova IT strategija se ne razlikuje mnogo od vaše. Suočeni oštrom tržišnom konkurencijom, preduzeća koja žele ostati u krugu najuspješnijih prisiljena su drastično menjati poslovnu strategiju i organizaciju. Informacije konačno postaju 4

strateški resurs, a efikasno upotrebljena informacija direktno deluje na unapređenje rezultata i uspešnost poslovanja. Korištenjem INTERNET tehnologije konkurencija se još više zaoštrava brisanjem vremenskih i prostornih granica. Uspešni poslovni rezultati se ne mogu očekivati bez celovitog poslovno-informacijskog rešenja koje postaje ključ tržišne konkurentnosti svakog poslovnog sistema.

2. Informacione tehnologije ( IT )
Informacione tehnologije (IT) se, od strane Američke asocijacije za informacione tehnologije, definišu kao “izučavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrška ili upravljanje računarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i hardverom”. IT koriste računare i računarske programe da konvertuju, uskladište, štite, obrade, bezbedno šalju i primaju informacije. Termin “Informaciona tehnologija” često obuhvata i znatno šire polje oblasti tehnologije. Sve one aktivnosti kojima se IT profesionalci bave, od instalacija aplikativnih programa do projektovanja složenih računarskih mreža i informacionih sistema. Neke od tih aktivnosti su: umrežavanje i inženjering računarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka, kao i upravljanje i administracija informacionim sistemom. Informacione tehnologije (IT), kao disciplina, bave se više tehnologijama nego informacijama (što je slučaj sa informacionim sistemima). IT je nova disciplina koja se vrlo brzo razvija kao rezultat zahteva iz prakse, odnosno potreba preduzeća i drugih organizacija. Danas poslovanje u svim oblastima potpuno zavisi od informacionih tehnologija, jer sve organizacije koriste sisteme zasnovane na IT. U oblasti informacionih tehnologija nalazi se pet sledećih elemenata:
• Informacioni • Primenjeni

hardver i softver informacioni sistem • Veza sa fizičkim i procesima učenja • Sistemi za podršku odlučivanju, i • Informacioni sistemi poslovanja

3. Istorijski pregled uticaja IT na kvalitet poslovnih aktivnosti
Davno su ljudi shvatili snagu informacije. Razvoj trgovine u srednjem veku baziran je na konceptu “Inetlligentia pecunaie querendo” (Latinska izreka u prevodu znači “Pamet oplođuje novac”). Prvi pisani model sistema prikupljanja i upotrebe informacija i znanja dao je Sun Tsu u drevnoj Kini pre 2400 godina. Aristotel je već pisao o razlici između informacije, znanja, mudrosti i inteligencije. Jedan psiholog kaže: “Inteligencija je veština pogađanja pravih stvari”.

5

Težnja ka izmeni informacija je prisutna od prvobitne zajednice pa sve do danas, i za njeno zadovoljavanje je razvijen čitav niz metoda, od kojih je Internet najnovija. Sve informacione tehnologije razvijene kroz istoriju rešavaju probleme na isti način:
• •

postoje ulazni podaci koji se obradjuju; rezultat obrade se vraća onome ko je zahtevao rešenje problema.

Razvoj informacionih tehnologija se može podeliti, u zavisnosti od nivoa tehnologije koja je upotrebljavana za rešavanje problema ulaza, obrade, izlaza i komunikacije, u četiri perioda: • premehanički, • mehanički, • elektromehanički i • elektronski.

Abakus

Prvo je kao pomagalo razvijano računsko sredstvo (predstavlja svako pomagalo izgrađeno u cilju izvršavanja računskih operacija). Način izvršavanja operacije od strane računskog sredstva može biti: 1. manuelni (npr. šiber), 2. poluautomatski (npr. registar kasa, stoni kalkulatori), 3. automatski (računar).

Outredov šiber

Šiber sa pokretnim kursorom

6

Analogni računar 1960-ih godina

Razvoj telekomunikacija • 1830. g. telegraf, • Podmorskim telegrafskim kablom su 1866. g. spojene Evropa i Amerika • telefon 1876. g. • radio 1894. g. Najbrži razvoj komunikacije omogućila je pojava računara. Informacione i komunikacione tehnike su danas odlučujući faktor za poslovni, socijalni i kulturni život društva. Doslovno nema niti jednog područja u kojem računar nije zauzeo čvrsto mesto: od umetnosti do edukacije, od tehničkog crtanja do medicine, od upravljanja saobraćajem do protivgradnih radara, od kuhinje do velikih proizvodnih i uslužnih organizacija, od upravljanja komunikacijama do integrisanih vojnih sistema, itd... Ljudi na početku koriste nove tehnologije da bi radili ono što inače rade –samo bolje. Postepeno počinju da koriste tehnologiju da rade nove stvari, koje menjaju način na koji radimo i živimo. Novi stilovi rada i života menjaju društvo, a u krajnjoj liniji i tehnologiju. Džozef Šumpeter opisao je ovaj postupak kao “kreativno razaranje”. Da biste postigli nešto novo i bolje, morate odbaciti ono što je staro, istrošeno, prevaziđeno, ono što je prestalo da bude produktivno, a sa njim i učinjene greške, promašaje i stranputice na koje ste zalutali zbog napora učinjenih u prošlosti. Potreba za distribucijom informacija radi donošenja odluka izaziva potrebu za aplikacijama kakve do pre par godina nisu postojale: - Lekari specijalisti, 1000 km jedan od drugog, sarađuju po pitanju analize medicinskih nalaza (slike), - Menadžeri uzajamno razmatraju planove proizvodnje, da bi odlučili kada da naruče određene komponente, - Inženjeri raznih specijalnosti, koji se nalaze svuda po svetu, projektuju avion. Ove aplikacije su podržane sa tri ključne komponente: - računarskim sistemom, - mrežom i - prenosnim sistemom.

7

Postoje tri osnovna tipa saobraćaja: podaci, glas i video. Svaki od njih ima svoja posebna svojstva i zahteve u prenosu na mreži. Prenos podataka nije vremenski ograničen i kašnjenja su podnošljiva.Možemo svrstati sledeće kao podatke: dokumenta, mejlove, imidže, prenos glasa u neograničenom vremenu i video. Računarska mreža je sistem koji se sastoji od skupa računarskih hardverskih komponenti, međusobno povezanih komunikacionom opremom (opremom za povezivanje) preko komunikacionog kanala , i snabdeven odgovarajućim softverom kojim se ostvaruje kontrola funkcionisanja sistema tako da je omogućen prenos podataka različitih tipova, kao i zajedničko korišćenje nekog uređaja. Razvoj računarskih mreža je počeo otprilike kada i razvoj UNIX operativnog sistema- početkom sedamdesetih godina. To znači da sa svog računara pristupaš drugom, bilo kom računaru u mreži tako da se rezultati grafickog oblika prikazuju na terminalu korisnika bez obzira što aplikacija koja prikazuje te rezultate radi na fizički udaljenom računaru. Mreža se koristi kao medijum za razmenu podataka između računara. Cilj umrežavanja komunikacione opreme jeste formiranje jednog virtuelnog radnog okruženja unutar kojeg bi uređaji razlličitih proizvođača delili svoje resurse (procesnu snagu, skupe periferije kao što su štampači, ploteri, diskovi i slično). Koliko računar vredi, ako je izolovan, tj. ako nije povezan u mrežu? Kod neumreženih računara, zajedničko korišćenje datoteka i resursa znači kopiranje datoteka na disketu ili CD-RW disk i fizičko prenošenje desketa do nekog drugog sistema. Na primer, kod kuće radite na nekom dokumentu koji ćete odštampati na posao. Da bi preneli dokument u računar koji se nalazi u vašoj kancelariji morate ga kopirati i fizički preneti što je naporno i vremenski vam treba duže vremena. Kada biste imali mogućnost da ''povežete'' računare, svojim datotekama biste mogli pristupiti s nekog drugog mesta. U tom slučaju dokument uradite kod kuće i pošaljete ga na posao. Na ovom principu je zasnovana Računarska mreža ( engl. computer network, ili samo network) - više računara je međusobno povezano radi zajedničkog korišćenja datoteka, resursa, pa čak i aplikacija. Rezultat tesne veze računarske i komunikacione tehnologije danas su telekomunikacije, tj. elektronski prenos podataka svih vrsta - teksta, grafike, video, zvuka, preko različitih komunikacionih kanala kao što su javne telefonske mreže, privatne kablovske linije, mikrotalasne linije, satelitski prenos. Tako se dolazi do telekomunikacionih ili računarskih mreža. Većina preduzeća postavila je svoje informatičke resurse na mreže, a sve veći deo poslovanja, bankarstva, obrazovanja, obavlja se preko mreža. Zato ćemo prvo opisati šta je računarska mreža, koje su vrste mreža i na koji način one funkcionišu. Prenošenje instrukcija između računskih mašina se prvi put desilo 1940. godine kada je George Stibitz iskoristio TTY, odnosno tele-mašinu za kucanje, pomoću koje je poslao instrukcije sa njegovog Model K iz Darthmouth univerziteta u Novom Hampshireu na njegov Complex Number Calculator u New Yorku, te također primio rezultate istim putem. Tek 1964. godine, istraživači sa Dartmoutha su izumeli glavnu mašinu sa deljenim vremenom sa priključenim terminalima. 8

Sve današnje mreže su na neki način bazirane na Open Systems Interconection standardu. OSI je razvijen 1984. godine od strane International Organization for Standardization (ISO) koja je predstavljala otprilike 130 država. Srž se sastoji od OSI referentnog modela, skupa sedam slojeva koji određuje različite etape kroz koje podaci moraju proći od jednog uređaja do drugog u nekoj računarskoj mreži. Rani razvoj LAN, MAN i WAN mreža bio je haotičan u mnogim pogledima. Rane 80.-e godine prošlog stoljeća donijele su ogromno povećanje u broju i veličini mreža. Kako su s vremenom velike kompanije shvaćale da umrežavanjem povećavaju dobit, a smanjuju troškove, dodavale su se nove mreže, povećavale postojeće, a sve je to u stopu pratilo i tehnološki razvoj mreža. Sredinom 80.-ih ove kompanije su polako počele osjećati poteškoće zbog učinjenih proširenja. Postajalo je sve teže i teže "natjerati" mreže koje su koristile različite specifikacije i implementacije da međusobno komuniciraju. Polako su te velike kompanije uviđale da se moraju odmaknuti od tzv. proprietary rješenja (rješenja proizvedena od različitih firmi, svako svojstveno na svoj način, najčešće međusobno nekompatibilno), a usmjeriti se prema tzv. otvorenim rješenjima. Mrežno okruženje je omogućilo i radikalnu promenu u organizovanju baza podataka različitih tipova. Vrlo je čest slučaj da su podaci od interesa uglavnom značajni za odredjeni prostor i da se povremeno pojavljuje potreba za pretraživanjem baza vezanih za druge prostorne oblasi. Ovakvi problemi se rešavaju tako što se baza distribuira na više računara od kojih svaki čuva podatke lokalnog karaktera i postaje server za to područje. Svi serveri se vezuju u računarsku mrežu i obično su fizički locirani u oblast koju predstavljaju. Pretraživanje i upiti koji se odnose na podatke vezane za lokalno područje stižu i završavaju se na lokalnom serveru dok se oni drugi, koji su redji, obavljaju razmenom podataka izmedju servera različitih oblasti. Na ovaj način je pre svega postignuta decentralizacija ažuriranja baza što značajno doprinosi valjanosti podataka koji se nalaze u njoj. Ovo je naročito značajno ako se radi o velikim bazama podataka kao sto su, na primer, baze na nivou cele zemlje. Da bi računarska oprema različitih proizvođača mogla biti povezana u jedinstveno mrežno okruženje bilo je neophodno izvršiti standardizaciju procedura, to jest protokola po kojima će se komunikacija odvijati. Godine 1977. ISO je započeo rad na standardima ovog tipa a kao rezultat takve aktivnosti nastalo je stotinak protokola koji bi trebali biti međunarodno prihvaćeni. Skup ovih protokola čine OSI (Open System Interconnection) referentni model. Istovremeno, DOD (Department of Defence) u SAD razvija skup standarda, poznatih kao TCP/IP model, i na njima zasniva svoju računarsku mrežu. Kasnije je, u malo izmenjenoj formi, ovaj model prihvaćen kao IEEE standard. Inače, skraćenice TCP i IP potiču od Transport Control Protocol i Internet Protocol, respektivno. Poslednjih nekoliko decenija dogodile su se mnoge značajne promene u komunikacionim tehnologijama - u upotrebu su ušle faks mašine, mobilni telefoni, satelitske antene, sistemi sa glasovnim porukama, kućni računari koji se povezuju sa poslovnim mrežama i Internetom.

9

4. Postojeća primena IT u poslovnim aktivnostima
Informaciona mreža pokriva danas kompletnu zemaljsku kuglu, ulazi u svaki dom, svaku fabriku i društvenu ustanovu, povezuje kopnena vozila, avione, brodove i svakog pojedinca. Istovremeno, kompjuteri se nalaze jednako tako u velikim bankarskim sistemima, industrijskim kompleksima i upravljanju prometom kao i u mašinama za pranje rublja, automobilima i dečijim igračkama. Pet glavnih područja u kojima je informaciona tehnologija u potpunosti promenila dotadašnji život rada su: 1. Informaciona tehnologija kao zamena za kalkulator (Excel) 2. Informaciona tehnologija kao zamena za pisaću mašinu (Word) 3. Informaciona tehnologija kao zamena za arhivu (baze podataka) 4. Informaciona tehnologija kao zamena za televizor (grafika i multimedija) 5. Informaciona tehnologija kao zamena za katalog (WWW) U današnje vreme se najčešće poslovni podaci obrađuju na računaru, ali su se zadržali stari načini razmene poslovnih informacija i dokumenata u papirnom formatu. Ako bi se mogućnosti postojećih računara i telekomunikacija iskoristile na pravi način mogle bi umnogome da unaprede poslovanje istovremeno smanjujući troškove, pružajući bolje usluge i smanjile bi se greške do kojih dolazi u radu na klasičan način. Za naručivanje robe ili servisa tradicionalnim putem, narudžbina se štampa i šalje poštom nabavljaču, račun se priprema, štampa, i šalje kupcu, i isplata se pravi preko čeka. Preko 75% svih poslovnih dokumenata koje je štampala jedna organizacija se ručno prekucava u drugoj organizaciji! Kada je elektronska pošta počela da se koristi, sredinom i krajem 60-ih, relativno malo ljudi je bilo kompjuterski obrazovano. Stoga nije začuđujuće što je e-pošta bila dramatično prevaziđena od strane faksa, tokom 80-ih. Razlozi su bili lakoća korišćenja, jednostavna isporuka slika i grafike, i ulaz štampane forme (formulari, itd). Velike zamerka intenzivnom korišćenju faks mašine uputio je taj što ste uklonili kompjutersku čitljivost, koja označava sposobnost kojom primalac može automatski sačuvati, povratiti i manipulisati vašu poruku. Ali danas, uz sveprisutnost računara, prednosti e-pošte su ogromne, što je dokazano njegovom brzorastućom upotrebom. Pored digitalnih pogodnosti, e-pošta je i konverzacijski medij. Čak i ako nije izgovoreni dijalog, ona je mnogo bliža govoru nego pisanju. Upravljanje razvojem i poslovanjem u savremenoj privredi vrši se na osnovu efikasnog sistema informacija o međunarodnom i nacionalnom tržištu i tržišnom okruženju, kao i mogućnostima poslovnog sistema na toj osnovi. Sistem informacija omogućava izbor optimalnog rešenja pri

10

odlučivanju i smanjuje rizik i nesigurnost prilikom uključivanja u međunarodnu razmenu i podelu rada tako što otkriva zakonitosti međunarodnog i nacionalnog tržišta i tržišnog okruženja. Uticaj informacionih tehnologija na uspešnost poslovanja ogleda se preko kvalitetnog informisanja, kontrole, planiranja, sve do upravljanja i odlučivanja. Važno je istaći dve vrste uticaja informacione tehnologije na kvalitet poslovanja preduzeća i to: - Neposredni i lako merljivi uticaji - neposredni uticaji obuhvataju uštede u resursima (rad, materijal, energija), uštede u vremenu ili pojednostavljenje i racionalizacija nekog poslovnog procesa u preduzeću. Neposredni uticaji se iskazuju brojkama - Posredni i teško merljivi učinci - posredni učinci su važniji, ali teže ih je pratiti, odnosno izmeriti. Nove tehnologije su temelj za nove proizvode, omogućavaju bolju vezu sa kupcima. Upotreba informacionih tehnologija ima sve veću upotrebu u formiranju novih proizvoda i usluga. Njena glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa, kao i poboljšanju poslovnih aktivnosti unutar preduzeća. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naručivanje, kupovanje na daljinu, itd.) omogućavaju sprovođenje kvalitetne poslovne politike preduzeća. Naravno, ove tehnologije kod nas polako počinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na raleciji proizvođač-kupac. Na taj način, dosadašnji „klasični” proizvođači postaju multimedijalni predstavnici informacija koristeći se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka. Mora se imati u vidu da informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u : - modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih, - boljem finansijskom poslovanju preduzeća, - racionalnom korišćenju kapaciteta, resursa i energije, - kvalitetnoj distribuciji materijala, roba i usluga. Ovo sve utiče na poboljšanje položaja preduzeća u poslovanju. Informacione tehnologije bitno menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje, ali i u procesu pružanja usluga preduzeća. Primena informatičkih tehnologija i razvoj menadžerskog informatičkog sistema preduzeća, imaju ključnu ulogu u postizanju maksimalnih učinaka procesa reinženjeringa. Razvoj konkurencije i slaba globalna ekonomija izazivaju potrebu da se analizira proces poslovanja - što ukljucuje strukturu organizacije i kadrove. Informatička tehnologija uz ljudske resurse i organizacione promene je jedan od ključnih elemenata u postupku reinženjeringa. Koristi se u svim njegovim fazama, a posebno se ističe u sledećim aktivnostima: - definisanje poslovne strategije, - identifikacija ostalih ključnih elemenata BPR-a, - identifikacija i izbor procesa za redizajn, - analiza strukture i tokova postojećih poslovnih procesa,

11

- merenje performansi postojećih procesa, - dizajniranje i prototipiranje novih procesa, - implementacija i operacionalizacija novih i izmenjenih procesa, - komunikacija između članova projektnog tima. Poslovna logika izaziva potrebu za restrukturiranjem preduzeća, koja izaziva potrebu za distibucijom informacija, što zahteva infrastrukturu, koja postoji u nekom obliku, ali ju je potrebno povezati i osavremeniti, a pri tome nije svejedno kako to radimo. Razvoj informatičkih tehnologija omogućio je pojavu računara kao predlagača odluke. Računar dobija ličnu "inteligenciju", znanje i način upotrebe toga znanja, pa može da obavi proces odlučivanja. Sve faze procesa odlučivanja, uključujuci sada i fazu izbora, realizuju se uz pomoć računara (programskih paketa). Dakle, na tom nivou, računar (na osnovu računarskog programa, informacija i znanja) ima ulogu predlagača odluke koju čovek može da prihvati ili da ne prihvati. Takvi sitemi nazivaju se ekspertnim sistemima. Da bi poslovni sistem mogao da definiše svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na njihovo ostvarenje, potrebno je da raspolaže sistemom informacija, koji obezbeđuje potrebne inpute za normalno funkcionisanje poslovanja. Usklađivanje tržišnih uslova sa mogućnostima i sposobnostima poslovnog sistema je primarni uslov za planiranje ciljeva, politika i strategija kao i za izradu odgovarajućih planova i programa poslovnog sistema. U poslovnom sistemu informacioni sistem obezbeđuje: prikupljanje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, klasifikaciju, kodiranje i indeksiranje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, čuvanje i ažuriranje podataka, ponovno pronalaženje smeštenih podataka, obradu podataka, interpretaciju informacija, pravljenje izveštaja i njegovu distribuciju organima koji donose odluke. Informacioni sistem ne obezbeđuje samo informacije za planiranje, izvršenje i kontrolu, nego i obavlja niz drugih kreativnih i tehničkih poslova, koje su u klasičnom sistemu obavljale organizacione funkcije planiranja i kontrole i tako unosi značajne promene u organizacionu strukturu i sistem upravljanja. Prednosti računarskih mreža su: povećanje produktivnosti rada, razmjena dokumenata na brži, sigurniji i jednostavniji način, olakšana je komunikacija na nivou firme, mogućnost čuvanja svih važnih informacija na jednom mjestu, tako da su one bolje organizovane i po potrebi dostupne svim računarima u mreži, centralizovana štampa svih vrsta dokumenata, pristup Internetu i upotreba elektronske pošte sa svih računara u mreži. Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa ciljem povećanja efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog sistema. Povoljna opšta društvena klima, pristup i odnos društva, njegovih pojedinaca prema informaciji, otvorenost društvenog sistema, kvalitet njegove organizovanosti, posebno privrednog sistema, stabilnost uslova privređivanja, mogućnost nabavke i korišćenja novih informacionih tehnologija i informatička kultura, pored

12

potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog sistema, povoljno utiču na razvoj informacionih sistema. U daljem tekstu biće ukratko prikazana primena informacionih tehnologija u preduzećima, državnoj upravi, zdravstvu i farmaceutskoj industriji, bankama, izdavačkim i štamparskim preduzećima, turističkim agencijama i prodavnicama. U preduzećima rukovodioci koriste informacione tehnologije za obezbeđenje podataka o narudžbini materijala, stanju zaliha, prodaji, plaćanju, narudžbinama, budžetu i drugim podacima neophodnim za odlučivanje. Sve veću primenu imaju i sistemi za podršku nadzoru, kontroli, odlučivanju i planiranju. Danas se glasovne poruke, faks mašine, mobilni telefoni, pejdžeri, elektronska pošta i video konferencije široko primenjuju u poslovnoj komunikaciji. U proteklih deset godina povećanjem broja personalnih računara, upotrebom i širenjem javne mreže Interneta, kao posledica u praksi pojavilo se elektronsko trgovanje kao termin za sve transakcije ostvarene "elektronskim putem", odnosno putem računara. Važna osobina elektronske trgovine je to što pruža podjednake šanse za poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduzećima. Državne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne količine podataka koristeći informacione tehnologije što dovodi do kvalitetnijeg servisa građanima. Veoma efikasan način unapređenja usluga koje pruža država svojim građanima je uvođenje elektronske vlade. Pri tome, značajno je shvatiti da ova transformacija ne podrazumeva samo automatizaciju poslovanja vlade, već njeno potpuno reoblikovanje. Elektronska vlada omogućava transformaciju ogromnog državnog aparata, organizovanog tako da prvenstveno zadovolji zahteve i potrebe birokratskog aparata (a ne potrebe građana) u jednu visprenu, efikasnu i jeftinu vladu informatičkog doba, po funkcijama usaglašenu sa potrebama građana. Elektronska vlada koristi računarske i telekomunikacione tehnologije sa ciljem radikalnih izmena u pružanju servisa građanima i javnosti, poslovnim subjektima, zaposlenim u upravi i drugim vladama. U ostvarivanju ciljeva uspešnog polovanja u zdravstvu i farmaceutskoj industriji informaciona tehnologija i softverski alat su od velike pomoći. U domenu upravljanja podacima: za sakupljanje, evidentiranje, skladištenje i obezbeđenje podataka za podršku odlučivanju, predviđanja i sl. U zdravstvu lekari na primer mogu da koriste ekspertne sisteme kao pomoć pri dijagnostici bolesti pacijenta i preporuci mogućeg tretmana. Elektronski zdravstveni zapisi, koji obuhvataju medicinske i nemedicinske istorije građana, pružaju pomoć medicinskom osoblju u radu. Zahvaljujući medicinskim bazama podataka moguće je unaprediti zdravstvo i olakšati mere zaštite zdravlja. Umrežavanje i telemedicina – mrežni sistemi u obliku intraneta, ekstraneta i Interneta između ostalog omogućavaju i povezivanje sa lokalnim farmaceutskim kućama i apotekama, i na licu mesta pripremanje recepture za lekove koji su neophodni za pacijenta. Poslovanje banaka drastično je promenjeno s početkom primene plastičnih kartica, bankomata (ATMs – Automatic Teller Machines) i elektronskog transfera novca sa mesta prodaje (EFTPOS - Electronic Funds Transfer at Point-of-Sale). Internet bankarstvo i plaćanje računa putem Interneta predstavlja takođe primer primene novih informacionih tehnologija u savremenom poslovanju.

13

Izdavačka i štamparska preduzeća svoje poslovanje danas ne mogu da zamisle bez primene računara koristeći softver za obradu teksta i slika. Turističke agencije, velike aviokompanije, organizatori putovanja i veliki hotelski lanci sve više koriste informacione tehnologije u svom poslovanju. Informacione tehnologije se s jedne strane koriste za donošenje odluka u turističkim organizacijama radi pomoći u vođenju poslovne politike, a sa druge strane usmerene su ka pružanju informacija potencijalnim turistima. Takođe, turističke agencije koriste savremene informacione tehnologije za rezervacije putnih karata i mesta u hotelu. Mnoge prodavnice mogu da koriste POS (Point-of-sale) sistem za efikasnu obradu transakcija. Bar-kod čitač služi za unos podataka, pri čemu se naziv proizvoda, količina i cena prikazuje na displeju registar kase kao i na računu. Takav sistem predstavlja osnovu za uspešno praćenje i kontrolu zaliha. Za razliku od železnice, mreže puteva ili elektriciteta, krajnji proizvod informacione tehnologije je informacija, koja je osnovna sirovina za stvaranje znanja. Zatvaranje te slavine bi dovelo do stvaranja socijalne pustinje. Putem komunikacije, ljudi izmenjuju i dele informacije, a takođe utiču jedan na drugoga i razumeju se. Većina rukovodilaca provede skoro 90% svog vremena u komunikaciji. Rukovodioci služe kao ,,nervni centri" u mreži obrade informacija, koja se naziva organizacija, gde stalno sakupljaju, šalju i obrađuju informacije. Kako loša komunikacija može da znači i loše rukovodstvo, rukovodioci moraju efikasno da komuniciraju, i međusobno i sa drugima, kako unutar tako i izvan organizacije. Nekoliko faktora određuju IT tehnologije koje se mogu upotrebiti radi pružanja komunikacione podrške određenim organizacijama ili grupama korisnika. Ako ste generalni menadžer ili član užeg rukovodstva bićete mnogo uspešniji u svom profesionalnom poslu ako razumete kako se grade i koriste uspešni Informacioni sistemi i kako se njima upravlja. Internet predstavlja najveću svetsku računarsku mrežu, a ponekad ga zovu i "Mrežom svih mreža". To ime je dobio zbog toga što ujedinjuje lokalne računarske mreže daljem sveta sa svrhom globalne razmene podataka između krajnjih korisnika. Jedini zadatak da se neka mreža doda Internet mreži je da ta računarska mreža, kao i sve druge Internet mreže, bude organizirana na jedinstven način, sa zajedničkim komunikacijskim protokolima i mrežnim uslugama. "Internet možemo definisati i kao globalni informacijsko-komunikacijski sastav koji povezuje i spaja računarske mreže pojedinih zemalja i organizacija, i kao takav on se bavi prikupljanjem, obradom i distribucijom informacija (podataka) u svim komunikacijskim mrežama koje omogućuju pretraživanje bilo koje lokacije u mreži sa bilo koje druge lokacije u toj istoj mreži." Za pristup Internetu potrebno je imati modem, telefonsku liniju, računar i prigodni softver. Uz pomoć toga, priključenje na neku lokalnu računarku mrežu ujedno znači i priključenje na sam Internet. Jedino što se mora ispuniti je da ta lokalna mreža mora biti deo Internet mreže. Putem Interneta je moguće iz bilo koje lokalne mreže na svetu (koja mora biti deo Internet mreže) uzeti 14

podatak sa bilo koje druge mreže (koja takođe mora biti deo Internet mreže). Geografska udaljenost između te dve mreže ne čini nikakvu prepreku u njihovoj komunikaciji. Tako, one mogu biti na suprotnim stranama zemaljske kugle i komunicirati bez ikakvih problema. Jedino se sporost javlja kao problem u komunikaciji, jer je logično da će dve susedne lokalne mreže puno brže komunicirati nego dve udaljene. WWW (engl. World Wide Web ili kraće samo Web) predstavlja trenutno najatraktivniji i najkorisniji servis na Internetu. On omogućava korisniku brz dolazak do informacija u obliku Web dokumenta (Web stranica). Kvalitetno urađena Web stranica bogata informacijama, do kojih je lako doći, je ono što korisnik želi i ono što je privuklo korisnike. Današnje Web stranice pružaju mnoge mogućnosti: od informiranja, preko reklamiranja, kupovine i novčanih transakcija do zabave i rekreacije. Kako bi korisnik što brže i lakše došao do željene Web stranice (adrese) stvoren je servis za pretraživanje Web stranica. Tužnija strana ove priče koja preti da postane euforična, je nepobitna činjenica da se informacioni sistemi ne koriste tamo gde je njihova primena najpotrebnija, a to su poslovne komunikacije. Iz godine u godinu razvijaju se novi načini razmena informacija čime se stvaraju sve jače i brojnije interakcije među ljudima. Uprkos tome svakodnevno smo svedoci krize poslovnog komuniciranja. Max Hopper ističe značaj potrebe za što bržom promenom uloge informacionog sistema na sledeći način: «Ne radi se o tome šta tehnologija može da uradi. Poenta je u tome šta vi možete da uradite sa tehnologijom i da li je to od strateškog značaja za vašu organizaciju ili ne. Kao što smo promenili ono što kompjuteri mogu da urade, sada moramo da promenimo naša shvatanja šta mi možemo da uradimo sa kompjuterima». Zaključak je jasan - informaciona tehnologija se ne koristi na pravi način. U novim, složenim odnosima razmene informacija koristi se informacioni sistem koji je nastao isključivo iz potreba kontrole hijerarhijske organizacije. Svi problemi u primeni informacione tehnologije su posledica sukoba dve informacione strukture: jedna je ona koja se uspostavlja novim načinom poslovanja i odgovorima koje traži mrežna ekonomija, a druga je ona nasleđena. U tome leži i najveći izazov i pretnja jer: «Ako imate hardver pete generacije, softver četvrte, kadrove treće i organizaciju druge generacije, sistem će raditi u drugoj generaciji!!!» • Previše direktora veruje u to da će se odgovarajući tokovi informacija uspostaviti onog časa kada se implementira najmodernija informaciona tehnologija • Većina direktora ne donosi odluke na osnovu informacija koje pružaju njihovi računari.

15

5. Trendovi mogućeg razvoja u poslovnom sistemu
Svi se slažemo da će novije mrežne tehnologije morati da budu različite od onih koje se sada koriste, dve ili vise odvojenih mrežnih tehnologija uslužuju obične kompjutere današnjice. Najčešće su to u pitanju telefonske mreže za glasovne komunikacije i LAN za komunikaciju sa podacima kompanija ili sa ostatkom sveta. Spajanje ovih, sada odvojenih mreža, u jednu bi donelo bezbroj koristi i priličnu uštedu. Koje bi karakteristike posedovala takva mreža? Pre svega morala bi da bude univerzalna, fkeksibilna i trebala bi da nudi poželjan kvalitet svojih servisa. Prva potreba implicira da mreža treba da bude pogodna za prenos svih tipova saobraćaja, druga treba da omogući korisnike da dinamički iskorišćavaju kapacitete koji su potrebni i treća treba da omogućava korisnike da odaberu kvalitet servisa potrebnog za određeni prenos podataka i aplikacija. Ispod je lista kvalitetnih servisa potrebnih za određene tipove saobraćaja i aplikacija. Karakteristike novijih tehnologija: • Pogodne za sve tipove saobraćaja • Brze i pouzdane • Lake za korišćenje i upravljanje • Razne usluge servisa. Trenutno postoje dve veće tehnologije koje se bore za dominaciju u bliskoj budućnosti: ATM i IP. Obe imaju prednosti i mane koje nećemo razmatrati u detalje. Neka se samo spomene da je IP korišćen, dobro proučen i dolazeći protokoli (IPv6, RSVP i drugi) obećavaju da poboljšaju svoju funkcionalnost i popune NMT potrebe. U drugu ruku ATM je tehnički superiorniji i ima sva svojstva NMT i nudi više kontrole korisniku i operatorima mreže ali je relativno nov, nepoznat i skup. Videćemo u budućnosti koji će prevagnuti. Menadžeri organizacija budućnosti prepoznaće sve izazove unapred, a njih čini najrevolucionarnije razdoblje u istoriji poslovanja. Za mnoge koji mukotrpno pokušavaju da nauče kako najefikasnije iskoristiti prednosti. Menadžeri organizacija budućnosti prepoznaće sve izazove unapred, a njih čini najrevolucionarnije razdoblje u istoriji poslovanja. Za mnoge koji mukotrpno pokušavaju da nauče kako najefikasnije iskoristiti prednosti. Područja u kojima je moguće ostvariti značajnu prednost nad konkurencijom ili barem u velikoj meri povećati efektivnost i efikasnost su: - Informaciona tehnologija kao zamena za telefon i fax (digitalizacija informacija)

16

- Informaciona tehnologija kao zamena za čoveka (mnogo efektivnija i efikasnija poslovna komunikacija) U današnje vreme se najčešće poslovni podaci obrađuju na računaru, ali su se zadržali stari načini razmene poslovnih informacija i dokumenata u papirnom formatu. Ako bi se mogućnosti postojećih računara i telekomunikacija iskoristile na pravi način mogle bi umnogome da unaprede poslovanje istovremeno smanjujući troškove, pružajući bolje usluge i smanjile bi se greške do kojih dolazi u radu na klasičan način. Za naručivanje robe ili servisa tradicionalnim putem, narudžbina se štampa i šalje poštom nabavljaču, račun se priprema, štampa, i šalje kupcu, i isplata se pravi preko čeka. Preko 75% svih poslovnih dokumenata koje je štampala jedna organizacija se ručno prekucava u drugoj organizaciji! Sve veća upotreba Weba, Interneta, intraneta, ekstraneta i elektronske trgovine menjaju način na koji se posluje u skoro svim organizacijama, stavljajući u prvi plan inovativne primene informacione tehnologije. Internet, intranet i ekstranet se mogu koristiti na više načina radi sticanja konkurentske prednosti u korporacijskom okruženju, ali najznačajnija poslovna inovacija se danas ogleda u doprinosu komunikaciji, saradnji i otkrivanju informacija. Ova nova vrsta računarstva pomaže nekim inovativnim kompanijama da se istaknu, a drugima (koje su iz nekog razloga u krizi) jednostavno da opstanu. Intranet je neočekivani korak suprotan Internetu. U suštini to su mini-Internet-ovi koje su razvile pojedine organizacije ili grupe organizacija. Koristeći postojeća iskustva na Internetu započeta su istraživanja o tome šta se sve od Interneta može preuzeti, a šta dodatno napraviti da bi se na istom principu napravio softver, koji bi bio dovoljno pouzdan i zaštićen za poslovne primene. Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu, verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija između korisnika početi da dobija znatno drugačije i raznovrsnije oblike. Kako se koncept intraneta širi, a hardver i softver podrške se standardizuju logično je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme, ali ne i geografskim; intranet se takođe može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na različitim lokacijama Ekstranet (engl. Extranet) je oblik povezivanja računarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji čine određenu poslovnu asocijaciju. Primer takvih sistema su holding kompanije, koje se sastoje iz većeg broja organizacija čiji je vlasnik zajednički, pa im je zajednička i uprava (najviši menadžment). Iako su članice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu, a često se bave i sasvim različitim delatnostima, u interesu je zajedničkog vlasnika da one usko sarađuju i da, po mogućnosti, međusobno ne konkurišu na tržištu.

17

Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne računarske mreže povežu prema standardima Interneta. Na taj način nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža. No, u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer, holdingu), već se povezuju po potrebi, ad hoc, kako bi ostvarile neki poslovni interes. To će najčešće biti slučaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljač one druge, ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim količinama i u dugoročnijim, možda i povlašćenim aranžmanima. Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajednički web servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. To dovodi do unapređenja zajedničkih marketinških aktivnosti, kao što su: • stvaranje zajedničke tržišne slike, • dogovaranje zajedničke strategije nastupa na tržištu, • koordinirani PR i javno oglašavanje, • usaglašavanje odnosa s potrošačima i sl. U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlačnijim rešenjem. Koncept elektronskog trgovanja među organizacijama (B2B), s njegovim blistavim perspektivama, još i više potencira važnost ekstraneta. Jedna od najvažnijih karakteristika moderne organizacije je da ljudi sarađuju kako bi izvršavali svoj posao. Zašto se uvek čudimo zbog čega monopoli često ignorišu tehnologije koje bi ih učinile još moćnijim? Ako pokušavate da objasnite koji značaj imaju nove tehnologije nemojte se iznenaditi žestinom pruženog otpora. Činjenica da organizacija može da bude mnogo više konkurentna zahvaljujući informacionoj tehnologiji, ne znači automatski da će je operativni i srednji menadžeri dočekati raširenih ruku i sa radošću žrtvovati svoja radna mesta u korist progresa. Tokom istorije mnoga društva su se dobrovoljno odrekla vrednih tehnologija na sopstvenu štetu. Induktivni pristup osnovno je pitanje primene informacione tehnologije. Treba li nove tehnologije primeniti na rešavanje problema istim načinom kojim smo primenjivali staru tehnologiju? Ili treba tražiti nove, inventivne i konceptualno drugačije pristupe? Većina korisnika informacionih tehnologija pitaće se kako mogu poboljšati postojeću organizaciju, postojeće proizvodne ili poslovne procese primenom nove tehnologije. Oni će kao glavni cilj želeti informatizaciju postojećeg posla, njegove organizacije i načina obavljanja svih transakcija. Kod primene informacionih tehnologija na racionalizaciju i inventivnu analizu poslovnih procesa postoje pravila koje valja primenjivati pri projektovanju informacionih sistema preduzeća. Pogledajmo kako stara pravila bivaju zamenjena novima (u zagradi je navedena ona informaciona tehnologija koja to omogućava ili uzrokuje):

18

• Informacija postoji istovremeno samo na jednom mestu. Novo pravilo: Informacija se istovremeno pojavljuje i koristi na toliko mesta u organizaciji koliko je potrebno (tehnologija zajednička baza podataka i korporacijki intranet). • Samo eksperti mogu obavljati složene poslove. Novo pravilo: generalisti mogu obavljati poslove eksperata (tehnologija - ekspertni sistem). • Poslovni sistem treba izabrati između centralizacije i decentralizacije. Novo pravilo: moguće je stvoriti mešovitu organizaciju te istovremeno koristiti prednosti centralizacije i decentralizacije (tehnologija - telekomunikacione mreže). • Menadžeri donose sve odluke. Novo pravilo: svaki zaposleni donosi neke odluke (tehnologija sistemi za podršku odlučivanja i pristup bazama podataka). • Zaposleni na terenu trebaju lokalnu kancelariju u kojoj će se prikupljati, obrađivati i pohranjivati informacije. Novo pravilo: zaposleni šalju i primaju informacije tamo gde rade (tehnologija - bežična komunikacija i prenosni računari). • Najbolji kontakt s kupcem je lični kontakt. Novo pravilo: najbolji kontakt s kupcem je delotvorni kontakt koji može biti posredovan raznim novim medijima (tehnologija - interaktivni videodisk i multimedija). • Treba tražiti da bi se saznalo gde se što nalazi. Novo pravilo: stvari (npr. roba na putu od skladišta do kupca) same vrše svoju identifikaciju (tehnologija - automatska identifikacija, linijski kodovi). • Planovi se povremeno revidiraju i ažuriraju. Novo pravilo: planovi se mogu konstantno revidirati i prilagođavati novim uslovima (tehnologija - sve moćniji hardver i softver). Nova pravila omogućavaju racionalnija organizaciona rešenja i daju podlogu za radikalno drugačije pristupe definisanju različitih poslovnih procesa i njihovo informatiziranje u okvirima informacionog sistema preduzeća Opšti trendovi relevantni za svaki računarski sistem su : · · · · · · · · · · Odnos trošak/perfomansa, Objektno-orijentisano okruženje i menadžment dokumenata, Umreženo računarstvo, Mobilna trgovina, Mrežni računar, Internet, Intranetovi i ekstranetovi, Korporativni portali, Umreženo preduzeće, Optičke mreže.

Odnos trošak/perfomansa: Za oko 10 godina, računar će koštati isto koliko i danas ali će biti oko 50 puta jači (u terminima brzine obrade, memorije, itd.). U isto vreme cena radne snage bi se mogla udvostručiti, tako da će se odnos trošak/perfomansa računara u odnosu na manuelni rad poboljšati za faktor 100. Ovo znači da će se poboljšati komparativna prednost računara u odnosu na ljude. Vremenom, sve više i više rutinskih zadataka će obavljati računar, a ne čovek.

19

Objektno-orijentisano okruženje je novi način programiranja i korišćenja računara od koga se očekuje da znatno smanji troškove izgradnje i održavanja informacionih sistema. Objektna tehnologija omogućava razvoj autonomnih jedinica softvera koje mogu biti zajednički korišćene, kupovane i/ili ponovo korišćene. Povećana upotreba multimedije i objektno - orijentisano programiranje će učiniti elektronski menadžment dokumenata jednom od najvažnijih tema informacionih tehnologija. Tehnologija umreženog računarstva omogućava korisnicima da dođu do drugih korisnika i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu. Ova tehnologija se brzo razvija. M-trgovina (mobilna trgovina) se odnosi na sprovođenje elektronske trgovine preko bežičnih aparata. To je komercijalna primena mobilnog računarstva, koje je zasnovano na bežičnim mrežama. Trgovina zasnovana na lokaciji (L-trgovina) je aplikacija m-trgovine koja može ponuditi potrošačima informaciju o mestu gde mogu da nađu bilo šta što žele da kupe. Integrisano kućno računarstvo: Kućno računarstvo, televizija, telefon, kućni sistemi obezbeđenja i druga sredstva će uskoro biti integrisana i njima će se upravljati iz jedne jedinice. Pametni aparati su kućni aparati koji su povezani sa Internetom. Internet: Od oko 50 miliona Internet korisnika 1997. godine, moglo bi da ih bude oko 750 miliona do 2007. godine. Fiber-optička mreža i bežična infrastruktura, omogućiće Internetu da stigne do svake kuće, radnog mesta i škole, što će izazvati promenu načina na koji živimo, učimo i radimo. Intranet: Intranet je koorporativna mreža koja funkcioniše sa tehnologijama za Internet, poput pretraživača i mašina za pretraživanje, koristeći protokole Interneta. Sve veći broj organizacija koristi intranet za internu komunikaciju. Ekstranet: Kombinovanje intraneta sa Internetom u ono što se zove ekstranet stvara snažne sisteme za komunikaciju i saradnju između organizacija. Korporativni portal se odnosi na Web sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za korporativne podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu koristiti kako radnici u firmi, tako i ljudi izvan firme, kao što su potrošači ili snabdevači. Umreženo preduzeće: Različite komponente i tehnologije upravo opisane mogu biti integrisane zajedno u mrežu cele firme, koja je proširena na sve poslovne partnere. Umreženo preduzeće omogućava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje. Optičke mreže su telekomunikacione mreže velikog kapaciteta koje pretvaraju signale u mreži u svetlosne signale i prenose ih preko fiber-optičkih vlakana. Koriste se kod Interneta, videa, multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga.

20

6. Zaključak
Možemo da zaključimo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija povećavaju važnost informacionih tehnologija i na poslu, i kod kuće, zbog čega je važno učiti o njima. Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa ciljem povećanja efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog sistema. Prilikom izrade poslovnog rešenja temeljnom analizom treba predvideti dalji mogući razvoj te početno rešenje kreirati na fleksibilan način da se lako može prilagoditi budućim zahtevima. U poslovno rešenje trbalo bi ugraditi najsavremenije komponente koje tržište trenutno nudi i koje će omogućiti konkurentnost i u perspektivi. Drugo, problem brzog zastarevanja sklopovske i programske opreme rešavati ugovaranjem održavanja opreme, neophodne u svakodnevnom radu korisnika, sa isporučiocem opreme. Povoljna opšta društvena klima, pristup i odnos društva, njegovih pojedinaca prema informaciji, otvorenost društvenog sistema, kvalitet njegove organizovanosti, posebno privrednog sistema, stabilnost uslova privređivanja, mogućnost nabavke i korišćenja novih informacionih tehnologija i informatička kultura, pored potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog sistema, povoljno utiču na razvoj informacionih sistema. Postoje i ograničenja u korišćenju informacionih sistema kao što su: društveno-ekonomska, političko-pravna, organizaciona, kadrovska, tehnološka i psihološka ograničenja.

7.

Literatura

1. Informacione tehnologije - Poslovne komunikacije, Milan Kukrika - eMagazin 2. Reinženjering poslovnih рrocesa i informatičke tehnologije,Doc.dr Zvonko Sajfert, dipl.ing.org. , Mr Milan Nikolić, dipl. ing. za raz. , zbornik radova na stručnom skupu 3. Analiza i poboljšanje poslovnih aktivnosti upotrebom informacionih tehnologija, Siniša Minić Miloš Vorkapić , Dragan Kreculj , 3. Internacionalna Konferencija, Teh. fakultet Čačak, 7−9. maj 2010. 4. Istorijat razvoja računarskih sistema, sa Interneta 5. Vikipedija, http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_computing_hardware 6. http://www.raf.edu.rs/docs/Informacione%20tehnologije.pdf

21

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->