SEMINARSKI RAD

Uticaj razvoja informacionih tehnologija na

poboljšanje realizacije poslovnih aktivnosti

Senka Besarabić

Zrenjanin
2010. godina

1
Sadržaj:

1. Potreba poslovnih sistema za informacionom tehnologijom ........................... 3

2. Informacione tehnologije (IT) .......................................................................... 5

3. Istorijski pregled uticaja IT na kvalitet poslovnih aktivnosti ............................ 5

4. Postojeća primena IT u poslovnim aktivnostima ............................................. 10

5. Trendovi mogućeg razvoja u poslovnom sistemu .............................................. 16

6. Zaključak ............................................................................................................. 21

7. Literatura .................................................................................................................. 21

2
1. Potreba poslovnih sistema za informacionom tehnologijom

Informacione tehnologije (IT) imaju fundamentalan uticaj na moderno društvo i zato se, ne bez
razloga, kaže da mi živimo u informatičkom dobu. Načini razmene i prenosa, kao i količina
najrazličitijih informacija danas su veći nego ikad pre u istoriji. Informacione tehnologije su
danas sastavni deo života u takvoj meri da je praktično nezamislivo funkcionisanje bilo kojeg
dela naše egzistencije bez njih. Poslovanje, komunikacije pa i svakodnevni život se oslanjaju na
pogodnosti koje nude različite oblasti korišćenja računara i odgovarajućih tehnologija. Razvoj
računara i programa, a u isto vreme sve složeniji zahtevi od strane krajnjih korisnika računarskih
tehnologija, uslovili su pojavu velikog broja različitih rešenja namenjenih poslovnoj primeni.
Osnovni cilj ovih vrlo različitih rešenja je unaprjeđenje poslovanja.

Razvoj konkurencije i slaba globalna ekonomija izazivaju potrebu da se analizira proces

poslovanja - što uključuje strukturu organizacije i kadrove. Cilj je da se postigne više sa manje
vremena i sa manje ljudi. Ono što očekujemo da postignemo je: povećanje produktivnosti, bolju
podršku kupcima i kraće vreme do trzišta, odnosno - prednost na trzištu. Medutim, da bismo
ostvarili ovakve ciljeve, potrebno je da: uvedemo ravniju upravljačku strukturu i
decentralizujemo donošenje odluka. Naravno, onima koji odlučuju je potrebno na vreme dostaviti
tačne informacije.

Nedavna istraživanja kao i realne praktične situacije u nekim industrijskim korporacijama

,,svetske klase" su pokazali da je komuniciranje jedan od najvažnijih procesa u savremenim
organizacijama. Poznato je da je ranih 1990-tih godina američka korporacija IBM zapala u
ozbiljne poslovne teškoće i daje neodgovarajući sistem komuniciranja u toj organizaciji bio jedan
od glavnih uzroka tih problema.

U isto vreme neke organizacije, koje su bile u najvećem poslovnom usponu u tom periodu su
imale izvanredno projektovane i implementirane sisteme korporacijskog komuniciranja, npr.
Microsoft.

Komuniciranje je ne samo osnovna ljudska potreba, ono je i pokretač čovekova razvoja i

napredovanja. To vredi i za svet savremenoga poslovanja koji se u ovo informaciono-
komunikaciono doba zapravo vrti oko posedovanja prave informacije u pravo vreme. Živimo u
doba Interneta, gde interni i eksterni kupci zahtevaju i očekuju informacije.

U prošlosti je većina generalnih direktora CEO (engl. Chief Executive Officer) dolazila iz oblasti
finansija i marketinga. Međutim, u poslednje vreme u uspešnim organizacijama je prisutan trend
da se postavljaju generalni direktori koji su iz tehničkih nauka, ili se biraju oni stručnjaci koji uz
ostale kvalitete poseduju i veliko informatičko znanje. Stoga je informatičko obrazovanje
imperativ za sve one koji imaju aspiracije da u budućnosti vode uspešnu firmu.

3
Ovladavanje strateškim korišćenjem informacione tehnologije postaje danas jednako važno, kao
što je pismenost postala važna nakon što je Gutemberg zarotirao svoju galaksiju. Današnje
društvo evoluira u informaciono društvo. Time tehnologija postaje alat u službi informacije a
informacija znanje, moć i novac.

Brzina i uspešnost primene informacione tehnologije će postati osnovni faktor snage i upotrebne
vrednosti današnjih menadžera.

Upotreba informacionih tehnologija ima sve veću upotrebu u formiranju novih proizvoda i
usluga. Njena glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa, kao i poboljšanju poslovnih
aktivnosti unutar preduzeća. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naručivanje,
kupovanje na daljinu, itd.) omogućavaju sprovođenje kvalitetne poslovne politike preduzeća.
Naravno, ove tehnologije kod nas polako počinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na
raleciji proizvođač-kupac. Na taj način, dosadašnji „klasični” proizvođači postaju multimedijalni
predstavnici informacija koristeći se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka.
Mora se imati u vidu da informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u:

 modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih,

 boljem finansijskom poslovanju preduzeća,
 racionalnom korišćenju kapaciteta, resursa i energije,
 kvalitetnoj distribuciji materijala, roba i usluga.

Ovo sve utiče na poboljšanje položaja preduzeća u poslovanju. Informacione tehnologije bitno
menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje, ali i u procesu
pružanja usluga preduzeća.

One organizacije koje ne znaju šta bi započele sa svojim podacima, koje nisu u stanju da izvedu
iole ozbiljnije statističke analize ili simulacije, mogu čak i da budu kratkoročno veoma uspešne,
ali neće nikada uvideti stratešku koristi od informacione tehnologije.

Postoji ogromna razlika između instalacije i korišćenja informacione tehnologije.

Ista analogija se može povući sa strateškom vrednošću informacione tehnologije. Pravo pitanje
nije da li moja konkurencija može da kupi hardver i softver. Ključna pitanja za opstanak na
današnjem turbulentnom tržištu su:

• koliko loše je obučena da koristi informacionu tehnologiju?

• Da li im logistika zakazuje?
• Da li im nedostaje vizija i lidera koji će ih povesti u pravom smeru?
• Koliko njih nema predstavu o tome šta bi trebalo da se uradi da bi se opstalo na tržištu?
• Zbog čega su mnogi digli ruke i predali se bez borbe (bankrotirali)?

Odgovor je – oni imaju isto što vi imate, znaju isto što vi znate i obavljaju posao na sličan način
na koji vi to činite. Drugim rečima, njihova IT strategija se ne razlikuje mnogo od vaše.

4
Suočeni oštrom tržišnom konkurencijom, preduzeća koja žele ostati u krugu najuspješnijih
prisiljena su drastično menjati poslovnu strategiju i organizaciju. Informacije konačno postaju
strateški resurs, a efikasno upotrebljena informacija direktno deluje na unapređenje rezultata i
uspešnost poslovanja. Korištenjem INTERNET tehnologije konkurencija se još više zaoštrava
brisanjem vremenskih i prostornih granica. Uspešni poslovni rezultati se ne mogu očekivati bez
celovitog poslovno-informacijskog rešenja koje postaje ključ tržišne konkurentnosti svakog
poslovnog sistema.

2. Informacione tehnologije ( IT )

Informacione tehnologije (IT) se, od strane Američke asocijacije za informacione tehnologije,

definišu kao “izučavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrška ili upravljanje računarskim
informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i hardverom”. IT koriste računare i
računarske programe da konvertuju, uskladište, štite, obrade, bezbedno šalju i primaju
informacije.

Termin “Informaciona tehnologija” često obuhvata i znatno šire polje oblasti tehnologije. Sve one
aktivnosti kojima se IT profesionalci bave, od instalacija aplikativnih programa do projektovanja
složenih računarskih mreža i informacionih sistema. Neke od tih aktivnosti su: umrežavanje i
inženjering računarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka, kao i upravljanje i
administracija informacionim sistemom.

Informacione tehnologije (IT), kao disciplina, bave se više tehnologijama nego informacijama
(što je slučaj sa informacionim sistemima). IT je nova disciplina koja se vrlo brzo razvija kao
rezultat zahteva iz prakse, odnosno potreba preduzeća i drugih organizacija. Danas poslovanje u
svim oblastima potpuno zavisi od informacionih tehnologija, jer sve organizacije koriste sisteme
zasnovane na IT.

U oblasti informacionih tehnologija nalazi se pet sledećih elemenata:

 Informacioni hardver i softver
 Primenjeni informacioni sistem
 Veza sa fizičkim i procesima učenja
 Sistemi za podršku odlučivanju, i
 Informacioni sistemi poslovanja

3. Istorijski pregled uticaja IT na kvalitet poslovnih aktivnosti

Davno su ljudi shvatili snagu informacije. Razvoj trgovine u srednjem veku baziran je na
konceptu “Inetlligentia pecunaie querendo” (Latinska izreka u prevodu znači “Pamet oplođuje
novac”). Prvi pisani model sistema prikupljanja i upotrebe informacija i znanja dao je Sun Tsu u

5
drevnoj Kini pre 2400 godina. Aristotel je već pisao o razlici između informacije, znanja,
mudrosti i inteligencije. Jedan psiholog kaže: “Inteligencija je veština pogađanja pravih stvari”.

Težnja ka izmeni informacija je prisutna od prvobitne zajednice pa sve do danas, i za njeno

zadovoljavanje je razvijen čitav niz metoda, od kojih je Internet najnovija.

Sve informacione tehnologije razvijene kroz istoriju rešavaju probleme na isti način:

 postoje ulazni podaci koji se obradjuju;

 rezultat obrade se vraća onome ko je zahtevao rešenje problema.

Razvoj informacionih tehnologija se može podeliti, u zavisnosti od nivoa tehnologije koja je

upotrebljavana za rešavanje problema ulaza, obrade, izlaza i komunikacije, u četiri perioda:

• premehanički,
 mehanički,
 elektromehanički i
 elektronski.

Abakus

Prvo je kao pomagalo razvijano računsko sredstvo (predstavlja svako pomagalo izgrađeno u cilju
izvršavanja računskih operacija). Način izvršavanja operacije od strane računskog sredstva može
biti:
1. manuelni (npr. šiber),
2. poluautomatski (npr. registar kasa, stoni kalkulatori),
3. automatski (računar).

Outredov šiber Šiber sa pokretnim kursorom

6
 Analogni računar 1960-ih godina
Razvoj telekomunikacija
• 1830. g. telegraf,
• Podmorskim telegrafskim kablom su 1866. g. spojene Evropa i Amerika
• telefon 1876. g.
• radio 1894. g.

Najbrži razvoj komunikacije omogućila je pojava računara. Informacione i komunikacione

tehnike su danas odlučujući faktor za poslovni, socijalni i kulturni život društva. Doslovno nema
niti jednog područja u kojem računar nije zauzeo čvrsto mesto: od umetnosti do edukacije, od
tehničkog crtanja do medicine, od upravljanja saobraćajem do protivgradnih radara, od kuhinje
do velikih proizvodnih i uslužnih organizacija, od upravljanja komunikacijama do integrisanih
vojnih sistema, itd...

Ljudi na početku koriste nove tehnologije da bi radili ono što inače rade –samo bolje. Postepeno
počinju da koriste tehnologiju da rade nove stvari, koje menjaju način na koji radimo i živimo.
Novi stilovi rada i života menjaju društvo, a u krajnjoj liniji i tehnologiju. Džozef Šumpeter
opisao je ovaj postupak kao “kreativno razaranje”. Da biste postigli nešto novo i bolje, morate
odbaciti ono što je staro, istrošeno, prevaziđeno, ono što je prestalo da bude produktivno, a sa
njim i učinjene greške, promašaje i stranputice na koje ste zalutali zbog napora učinjenih u
prošlosti.

Potreba za distribucijom informacija radi donošenja odluka izaziva potrebu za aplikacijama

kakve do pre par godina nisu postojale:

- Lekari specijalisti, 1000 km jedan od drugog, sarađuju po pitanju analize medicinskih nalaza
(slike),
- Menadžeri uzajamno razmatraju planove proizvodnje, da bi odlučili kada da naruče određene
komponente,
- Inženjeri raznih specijalnosti, koji se nalaze svuda po svetu, projektuju avion.

Ove aplikacije su podržane sa tri ključne komponente:

- računarskim sistemom,
- mrežom i
- prenosnim sistemom.

7
Postoje tri osnovna tipa saobraćaja: podaci, glas i video. Svaki od njih ima svoja posebna svojstva
i zahteve u prenosu na mreži. Prenos podataka nije vremenski ograničen i kašnjenja su
podnošljiva.Možemo svrstati sledeće kao podatke: dokumenta, mejlove, imidže, prenos glasa u
neograničenom vremenu i video.

Računarska mreža je sistem koji se sastoji od skupa računarskih hardverskih komponenti,

međusobno povezanih komunikacionom opremom (opremom za povezivanje) preko
komunikacionog kanala , i snabdeven odgovarajućim softverom kojim se ostvaruje kontrola
funkcionisanja sistema tako da je omogućen prenos podataka različitih tipova, kao i zajedničko
korišćenje nekog uređaja.

Razvoj računarskih mreža je počeo otprilike kada i razvoj UNIX operativnog sistema- početkom
sedamdesetih godina. To znači da sa svog računara pristupaš drugom, bilo kom računaru u mreži
tako da se rezultati grafickog oblika prikazuju na terminalu korisnika bez obzira što aplikacija
koja prikazuje te rezultate radi na fizički udaljenom računaru. Mreža se koristi kao medijum za
razmenu podataka između računara. Cilj umrežavanja komunikacione opreme jeste formiranje
jednog virtuelnog radnog okruženja unutar kojeg bi uređaji razlličitih proizvođača delili svoje
resurse (procesnu snagu, skupe periferije kao što su štampači, ploteri, diskovi i slično).

Koliko računar vredi, ako je izolovan, tj. ako nije povezan u mrežu? Kod neumreženih računara,
zajedničko korišćenje datoteka i resursa znači kopiranje datoteka na disketu ili CD-RW disk i
fizičko prenošenje desketa do nekog drugog sistema. Na primer, kod kuće radite na nekom
dokumentu koji ćete odštampati na posao. Da bi preneli dokument u računar koji se nalazi u vašoj
kancelariji morate ga kopirati i fizički preneti što je naporno i vremenski vam treba duže
vremena. Kada biste imali mogućnost da ''povežete'' računare, svojim datotekama biste mogli
pristupiti s nekog drugog mesta.

U tom slučaju dokument uradite kod kuće i pošaljete ga na posao. Na ovom principu je
zasnovana Računarska mreža ( engl. computer network, ili samo network) - više računara je
međusobno povezano radi zajedničkog korišćenja datoteka, resursa, pa čak i aplikacija.

Rezultat tesne veze računarske i komunikacione tehnologije danas su telekomunikacije, tj.

elektronski prenos podataka svih vrsta - teksta, grafike, video, zvuka, preko različitih
komunikacionih kanala kao što su javne telefonske mreže, privatne kablovske linije, mikrotalasne
linije, satelitski prenos. Tako se dolazi do telekomunikacionih ili računarskih mreža. Većina
preduzeća postavila je svoje informatičke resurse na mreže, a sve veći deo poslovanja,
bankarstva, obrazovanja, obavlja se preko mreža. Zato ćemo prvo opisati šta je računarska mreža,
koje su vrste mreža i na koji način one funkcionišu.

Prenošenje instrukcija između računskih mašina se prvi put desilo 1940. godine kada je George
Stibitz iskoristio TTY, odnosno tele-mašinu za kucanje, pomoću koje je poslao instrukcije sa
njegovog Model K iz Darthmouth univerziteta u Novom Hampshireu na njegov Complex
Number Calculator u New Yorku, te također primio rezultate istim putem. Tek 1964. godine,
istraživači sa Dartmoutha su izumeli glavnu mašinu sa deljenim vremenom sa priključenim
terminalima.

8
Sve današnje mreže su na neki način bazirane na Open Systems Interconection standardu. OSI je
razvijen 1984. godine od strane International Organization for Standardization (ISO) koja je
predstavljala otprilike 130 država. Srž se sastoji od OSI referentnog modela, skupa sedam slojeva
koji određuje različite etape kroz koje podaci moraju proći od jednog uređaja do drugog u nekoj
računarskoj mreži.

Rani razvoj LAN, MAN i WAN mreža bio je haotičan u mnogim pogledima. Rane 80.-e godine
prošlog stoljeća donijele su ogromno povećanje u broju i veličini mreža. Kako su s vremenom
velike kompanije shvaćale da umrežavanjem povećavaju dobit, a smanjuju troškove, dodavale su
se nove mreže, povećavale postojeće, a sve je to u stopu pratilo i tehnološki razvoj mreža.

Sredinom 80.-ih ove kompanije su polako počele osjećati poteškoće zbog učinjenih proširenja.
Postajalo je sve teže i teže "natjerati" mreže koje su koristile različite specifikacije i
implementacije da međusobno komuniciraju. Polako su te velike kompanije uviđale da se moraju
odmaknuti od tzv. proprietary rješenja (rješenja proizvedena od različitih firmi, svako svojstveno
na svoj način, najčešće međusobno nekompatibilno), a usmjeriti se prema tzv. otvorenim
rješenjima.

Mrežno okruženje je omogućilo i radikalnu promenu u organizovanju baza podataka različitih

tipova. Vrlo je čest slučaj da su podaci od interesa uglavnom značajni za odredjeni prostor i da se
povremeno pojavljuje potreba za pretraživanjem baza vezanih za druge prostorne oblasi. Ovakvi
problemi se rešavaju tako što se baza distribuira na više računara od kojih svaki čuva podatke
lokalnog karaktera i postaje server za to područje. Svi serveri se vezuju u računarsku mrežu i
obično su fizički locirani u oblast koju predstavljaju. Pretraživanje i upiti koji se odnose na
podatke vezane za lokalno područje stižu i završavaju se na lokalnom serveru dok se oni drugi,
koji su redji, obavljaju razmenom podataka izmedju servera različitih oblasti. Na ovaj način je
pre svega postignuta decentralizacija ažuriranja baza što značajno doprinosi valjanosti podataka
koji se nalaze u njoj. Ovo je naročito značajno ako se radi o velikim bazama podataka kao sto su,
na primer, baze na nivou cele zemlje.

Da bi računarska oprema različitih proizvođača mogla biti povezana u jedinstveno mrežno

okruženje bilo je neophodno izvršiti standardizaciju procedura, to jest protokola po kojima će se
komunikacija odvijati. Godine 1977. ISO je započeo rad na standardima ovog tipa a kao rezultat
takve aktivnosti nastalo je stotinak protokola koji bi trebali biti međunarodno prihvaćeni. Skup
ovih protokola čine OSI (Open System Interconnection) referentni model. Istovremeno, DOD
(Department of Defence) u SAD razvija skup standarda, poznatih kao TCP/IP model, i na njima
zasniva svoju računarsku mrežu. Kasnije je, u malo izmenjenoj formi, ovaj model prihvaćen kao
IEEE standard. Inače, skraćenice TCP i IP potiču od Transport Control Protocol i Internet
Protocol, respektivno.

Poslednjih nekoliko decenija dogodile su se mnoge značajne promene u komunikacionim

tehnologijama - u upotrebu su ušle faks mašine, mobilni telefoni, satelitske antene, sistemi sa
glasovnim porukama, kućni računari koji se povezuju sa poslovnim mrežama i Internetom.

9
4. Postojeća primena IT u poslovnim aktivnostima

Informaciona mreža pokriva danas kompletnu zemaljsku kuglu, ulazi u svaki dom, svaku fabriku
i društvenu ustanovu, povezuje kopnena vozila, avione, brodove i svakog pojedinca.
Istovremeno, kompjuteri se nalaze jednako tako u velikim bankarskim sistemima, industrijskim
kompleksima i upravljanju prometom kao i u mašinama za pranje rublja, automobilima i dečijim
igračkama.

Pet glavnih područja u kojima je informaciona tehnologija u potpunosti promenila dotadašnji

život rada su:

1. Informaciona tehnologija kao zamena za kalkulator (Excel)

2. Informaciona tehnologija kao zamena za pisaću mašinu (Word)
3. Informaciona tehnologija kao zamena za arhivu (baze podataka)
4. Informaciona tehnologija kao zamena za televizor (grafika i multimedija)
5. Informaciona tehnologija kao zamena za katalog (WWW)

U današnje vreme se najčešće poslovni podaci obrađuju na računaru, ali su se zadržali stari načini
razmene poslovnih informacija i dokumenata u papirnom formatu. Ako bi se mogućnosti
postojećih računara i telekomunikacija iskoristile na pravi način mogle bi umnogome da
unaprede poslovanje istovremeno smanjujući troškove, pružajući bolje usluge i smanjile bi se
greške do kojih dolazi u radu na klasičan način.

Za naručivanje robe ili servisa tradicionalnim putem, narudžbina se štampa i šalje poštom
nabavljaču, račun se priprema, štampa, i šalje kupcu, i isplata se pravi preko čeka. Preko 75%
svih poslovnih dokumenata koje je štampala jedna organizacija se ručno prekucava u drugoj
organizaciji!

Kada je elektronska pošta počela da se koristi, sredinom i krajem 60-ih, relativno malo ljudi je
bilo kompjuterski obrazovano. Stoga nije začuđujuće što je e-pošta bila dramatično prevaziđena
od strane faksa, tokom 80-ih. Razlozi su bili lakoća korišćenja, jednostavna isporuka slika i
grafike, i ulaz štampane forme (formulari, itd). Velike zamerka intenzivnom korišćenju faks
mašine uputio je taj što ste uklonili kompjutersku čitljivost, koja označava sposobnost kojom
primalac može automatski sačuvati, povratiti i manipulisati vašu poruku.

Ali danas, uz sveprisutnost računara, prednosti e-pošte su ogromne, što je dokazano njegovom
brzorastućom upotrebom. Pored digitalnih pogodnosti, e-pošta je i konverzacijski medij. Čak i
ako nije izgovoreni dijalog, ona je mnogo bliža govoru nego pisanju.

Upravljanje razvojem i poslovanjem u savremenoj privredi vrši se na osnovu efikasnog sistema

informacija o međunarodnom i nacionalnom tržištu i tržišnom okruženju, kao i mogućnostima
poslovnog sistema na toj osnovi. Sistem informacija omogućava izbor optimalnog rešenja pri

10
odlučivanju i smanjuje rizik i nesigurnost prilikom uključivanja u međunarodnu razmenu i podelu
rada tako što otkriva zakonitosti međunarodnog i nacionalnog tržišta i tržišnog okruženja.

Uticaj informacionih tehnologija na uspešnost poslovanja ogleda se preko kvalitetnog

informisanja, kontrole, planiranja, sve do upravljanja i odlučivanja. Važno je istaći dve vrste
uticaja informacione tehnologije na kvalitet poslovanja preduzeća i to:

- Neposredni i lako merljivi uticaji - neposredni uticaji obuhvataju uštede u resursima (rad,
materijal, energija), uštede u vremenu ili pojednostavljenje i racionalizacija nekog poslovnog
procesa u preduzeću. Neposredni uticaji se iskazuju brojkama
- Posredni i teško merljivi učinci - posredni učinci su važniji, ali teže ih je pratiti, odnosno
izmeriti.

Nove tehnologije su temelj za nove proizvode, omogućavaju bolju vezu sa kupcima. Upotreba
informacionih tehnologija ima sve veću upotrebu u formiranju novih proizvoda i usluga. Njena
glavna uloga je u menjanju poslovnih odnosa, kao i poboljšanju poslovnih aktivnosti unutar
preduzeća. Novi oblici informacionih usluga (elektronsko naručivanje, kupovanje na daljinu, itd.)
omogućavaju sprovođenje kvalitetne poslovne politike preduzeća. Naravno, ove tehnologije kod
nas polako počinju da preuzimaju bitnu ulogu u komunikaciji na raleciji proizvođač-kupac. Na taj
način, dosadašnji „klasični” proizvođači postaju multimedijalni predstavnici informacija koristeći
se Internetom ili sopstvenom komercijalnom bazom podataka. Mora se imati u vidu da
informacione tehnologije imaju niz prednosti koje se ogledaju u :

- modernizaciji poslovnih aktivnosti uz smanjenje broja zaposlenih,

- boljem finansijskom poslovanju preduzeća,
- racionalnom korišćenju kapaciteta, resursa i energije,
- kvalitetnoj distribuciji materijala, roba i usluga.

Ovo sve utiče na poboljšanje položaja preduzeća u poslovanju. Informacione tehnologije

bitno menjaju konkurentske izglede svih poslovnih procesa tokom procesa proizvodnje, ali
i u procesu pružanja usluga preduzeća.

Primena informatičkih tehnologija i razvoj menadžerskog informatičkog sistema preduzeća,

imaju ključnu ulogu u postizanju maksimalnih učinaka procesa reinženjeringa.

Razvoj konkurencije i slaba globalna ekonomija izazivaju potrebu da se analizira proces

poslovanja - što ukljucuje strukturu organizacije i kadrove. Informatička tehnologija uz ljudske
resurse i organizacione promene je jedan od ključnih elemenata u postupku reinženjeringa.
Koristi se u svim njegovim fazama, a posebno se ističe u sledećim aktivnostima:

- definisanje poslovne strategije,

- identifikacija ostalih ključnih elemenata BPR-a,
- identifikacija i izbor procesa za redizajn,
- analiza strukture i tokova postojećih poslovnih procesa,
- merenje performansi postojećih procesa,

11
- dizajniranje i prototipiranje novih procesa,
- implementacija i operacionalizacija novih i izmenjenih procesa,
- komunikacija između članova projektnog tima.

Poslovna logika izaziva potrebu za restrukturiranjem preduzeća, koja izaziva potrebu za

distibucijom informacija, što zahteva infrastrukturu, koja postoji u nekom obliku, ali ju je
potrebno povezati i osavremeniti, a pri tome nije svejedno kako to radimo.

Razvoj informatičkih tehnologija omogućio je pojavu računara kao predlagača odluke. Računar
dobija ličnu "inteligenciju", znanje i način upotrebe toga znanja, pa može da obavi proces
odlučivanja. Sve faze procesa odlučivanja, uključujuci sada i fazu izbora, realizuju se uz pomoć
računara (programskih paketa). Dakle, na tom nivou, računar (na osnovu računarskog programa,
informacija i znanja) ima ulogu predlagača odluke koju čovek može da prihvati ili da ne prihvati.
Takvi sitemi nazivaju se ekspertnim sistemima.

Da bi poslovni sistem mogao da definiše svoje ciljeve i usmeri svoju aktivnost na njihovo
ostvarenje, potrebno je da raspolaže sistemom informacija, koji obezbeđuje potrebne inpute za
normalno funkcionisanje poslovanja. Usklađivanje tržišnih uslova sa mogućnostima i
sposobnostima poslovnog sistema je primarni uslov za planiranje ciljeva, politika i strategija kao
i za izradu odgovarajućih planova i programa poslovnog sistema.

U poslovnom sistemu informacioni sistem obezbeđuje: prikupljanje podataka iz izvora u

poslovnom sistemu i van njega, klasifikaciju, kodiranje i indeksiranje podataka iz izvora u
poslovnom sistemu i van njega, čuvanje i ažuriranje podataka, ponovno pronalaženje smeštenih
podataka, obradu podataka, interpretaciju informacija, pravljenje izveštaja i njegovu distribuciju
organima koji donose odluke.

Informacioni sistem ne obezbeđuje samo informacije za planiranje, izvršenje i kontrolu, nego i

obavlja niz drugih kreativnih i tehničkih poslova, koje su u klasičnom sistemu obavljale
organizacione funkcije planiranja i kontrole i tako unosi značajne promene u organizacionu
strukturu i sistem upravljanja.

Prednosti računarskih mreža su: povećanje produktivnosti rada, razmjena dokumenata na brži,
sigurniji i jednostavniji način, olakšana je komunikacija na nivou firme, mogućnost čuvanja svih
važnih informacija na jednom mjestu, tako da su one bolje organizovane i po potrebi dostupne
svim računarima u mreži, centralizovana štampa svih vrsta dokumenata, pristup Internetu i
upotreba elektronske pošte sa svih računara u mreži.

Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa ciljem povećanja
efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog sistema. Povoljna opšta društvena klima,
pristup i odnos društva, njegovih pojedinaca prema informaciji, otvorenost društvenog sistema,
kvalitet njegove organizovanosti, posebno privrednog sistema, stabilnost uslova privređivanja,
mogućnost nabavke i korišćenja novih informacionih tehnologija i informatička kultura, pored
potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog sistema, povoljno utiču na razvoj
informacionih sistema.

12
U daljem tekstu biće ukratko prikazana primena informacionih tehnologija u preduzećima,
državnoj upravi, zdravstvu i farmaceutskoj industriji, bankama, izdavačkim i štamparskim
preduzećima, turističkim agencijama i prodavnicama.

U preduzećima rukovodioci koriste informacione tehnologije za obezbeđenje podataka o

narudžbini materijala, stanju zaliha, prodaji, plaćanju, narudžbinama, budžetu i drugim podacima
neophodnim za odlučivanje. Sve veću primenu imaju i sistemi za podršku nadzoru, kontroli,
odlučivanju i planiranju. Danas se glasovne poruke, faks mašine, mobilni telefoni, pejdžeri,
elektronska pošta i video konferencije široko primenjuju u poslovnoj komunikaciji. U proteklih
deset godina povećanjem broja personalnih računara, upotrebom i širenjem javne mreže
Interneta, kao posledica u praksi pojavilo se elektronsko trgovanje kao termin za sve transakcije
ostvarene "elektronskim putem", odnosno putem računara. Važna osobina elektronske trgovine je
to što pruža podjednake šanse za poslovanje i velikim i malim zemljama odnosno preduzećima.

Državne uprave prikupljaju i analiziraju ogromne količine podataka koristeći informacione

tehnologije što dovodi do kvalitetnijeg servisa građanima. Veoma efikasan način unapređenja
usluga koje pruža država svojim građanima je uvođenje elektronske vlade. Pri tome, značajno je
shvatiti da ova transformacija ne podrazumeva samo automatizaciju poslovanja vlade, već njeno
potpuno reoblikovanje. Elektronska vlada omogućava transformaciju ogromnog državnog
aparata, organizovanog tako da prvenstveno zadovolji zahteve i potrebe birokratskog aparata (a
ne potrebe građana) u jednu visprenu, efikasnu i jeftinu vladu informatičkog doba, po funkcijama
usaglašenu sa potrebama građana. Elektronska vlada koristi računarske i telekomunikacione
tehnologije sa ciljem radikalnih izmena u pružanju servisa građanima i javnosti, poslovnim
subjektima, zaposlenim u upravi i drugim vladama.

U ostvarivanju ciljeva uspešnog polovanja u zdravstvu i farmaceutskoj industriji informaciona

tehnologija i softverski alat su od velike pomoći. U domenu upravljanja podacima: za
sakupljanje, evidentiranje, skladištenje i obezbeđenje podataka za podršku odlučivanju,
predviđanja i sl. U zdravstvu lekari na primer mogu da koriste ekspertne sisteme kao pomoć pri
dijagnostici bolesti pacijenta i preporuci mogućeg tretmana. Elektronski zdravstveni zapisi, koji
obuhvataju medicinske i nemedicinske istorije građana, pružaju pomoć medicinskom osoblju u
radu. Zahvaljujući medicinskim bazama podataka moguće je unaprediti zdravstvo i olakšati mere
zaštite zdravlja. Umrežavanje i telemedicina – mrežni sistemi u obliku intraneta, ekstraneta i
Interneta između ostalog omogućavaju i povezivanje sa lokalnim farmaceutskim kućama i
apotekama, i na licu mesta pripremanje recepture za lekove koji su neophodni za pacijenta.

Poslovanje banaka drastično je promenjeno s početkom primene plastičnih kartica, bankomata

(ATMs – Automatic Teller Machines) i elektronskog transfera novca sa mesta prodaje (EFTPOS
- Electronic

Funds Transfer at Point-of-Sale). Internet bankarstvo i plaćanje računa putem Interneta

predstavlja takođe primer primene novih informacionih tehnologija u savremenom poslovanju.

Izdavačka i štamparska preduzeća svoje poslovanje danas ne mogu da zamisle bez primene
računara koristeći softver za obradu teksta i slika.

13
Turističke agencije, velike aviokompanije, organizatori putovanja i veliki hotelski lanci sve više
koriste informacione tehnologije u svom poslovanju. Informacione tehnologije se s jedne strane
koriste za donošenje odluka u turističkim organizacijama radi pomoći u vođenju poslovne
politike, a sa druge strane usmerene su ka pružanju informacija potencijalnim turistima. Takođe,
turističke agencije koriste savremene informacione tehnologije za rezervacije putnih karata i
mesta u hotelu.

Mnoge prodavnice mogu da koriste POS (Point-of-sale) sistem za efikasnu obradu transakcija.
Bar-kod čitač služi za unos podataka, pri čemu se naziv proizvoda, količina i cena prikazuje na
displeju registar kase kao i na računu. Takav sistem predstavlja osnovu za uspešno praćenje i
kontrolu zaliha.

Za razliku od železnice, mreže puteva ili elektriciteta, krajnji proizvod informacione tehnologije
je informacija, koja je osnovna sirovina za stvaranje znanja. Zatvaranje te slavine bi dovelo do
stvaranja socijalne pustinje. Putem komunikacije, ljudi izmenjuju i dele informacije, a takođe
utiču jedan na drugoga i razumeju se. Većina rukovodilaca provede skoro 90% svog vremena u
komunikaciji.

Rukovodioci služe kao ,,nervni centri" u mreži obrade informacija, koja se naziva organizacija,
gde stalno sakupljaju, šalju i obrađuju informacije. Kako loša komunikacija može da znači i loše
rukovodstvo, rukovodioci moraju efikasno da komuniciraju, i međusobno i sa drugima, kako
unutar tako i izvan organizacije. Nekoliko faktora određuju IT tehnologije koje se mogu
upotrebiti radi pružanja komunikacione podrške određenim organizacijama ili grupama korisnika.

Ako ste generalni menadžer ili član užeg rukovodstva bićete mnogo uspešniji u svom
profesionalnom poslu ako razumete kako se grade i koriste uspešni Informacioni sistemi i kako se
njima upravlja.

Internet predstavlja najveću svetsku računarsku mrežu, a ponekad ga zovu i "Mrežom svih
mreža". To ime je dobio zbog toga što ujedinjuje lokalne računarske mreže daljem sveta sa
svrhom globalne razmene podataka između krajnjih korisnika. Jedini zadatak da se neka mreža
doda Internet mreži je da ta računarska mreža, kao i sve druge Internet mreže, bude organizirana
na jedinstven način, sa zajedničkim komunikacijskim protokolima i mrežnim uslugama.

"Internet možemo definisati i kao globalni informacijsko-komunikacijski sastav koji povezuje i

spaja računarske mreže pojedinih zemalja i organizacija, i kao takav on se bavi prikupljanjem,
obradom i distribucijom informacija (podataka) u svim komunikacijskim mrežama koje
omogućuju pretraživanje bilo koje lokacije u mreži sa bilo koje druge lokacije u toj istoj mreži."

Za pristup Internetu potrebno je imati modem, telefonsku liniju, računar i prigodni softver. Uz
pomoć toga, priključenje na neku lokalnu računarku mrežu ujedno znači i priključenje na sam
Internet. Jedino što se mora ispuniti je da ta lokalna mreža mora biti deo Internet mreže. Putem
Interneta je moguće iz bilo koje lokalne mreže na svetu (koja mora biti deo Internet mreže) uzeti
podatak sa bilo koje druge mreže (koja takođe mora biti deo Internet mreže). Geografska
udaljenost između te dve mreže ne čini nikakvu prepreku u njihovoj komunikaciji. Tako, one

14
mogu biti na suprotnim stranama zemaljske kugle i komunicirati bez ikakvih problema. Jedino se
sporost javlja kao problem u komunikaciji, jer je logično da će dve susedne lokalne mreže puno
brže komunicirati nego dve udaljene.

WWW (engl. World Wide Web ili kraće samo Web) predstavlja trenutno najatraktivniji i
najkorisniji servis na Internetu. On omogućava korisniku brz dolazak do informacija u obliku
Web dokumenta (Web stranica). Kvalitetno urađena Web stranica bogata informacijama, do kojih
je lako doći, je ono što korisnik želi i ono što je privuklo korisnike. Današnje Web stranice
pružaju mnoge mogućnosti: od informiranja, preko reklamiranja, kupovine i novčanih transakcija
do zabave i rekreacije.

Kako bi korisnik što brže i lakše došao do željene Web stranice (adrese) stvoren je servis za
pretraživanje Web stranica.

Tužnija strana ove priče koja preti da postane euforična, je nepobitna činjenica da se informacioni
sistemi ne koriste tamo gde je njihova primena najpotrebnija, a to su poslovne komunikacije. Iz
godine u godinu razvijaju se novi načini razmena informacija čime se stvaraju sve jače i brojnije
interakcije među ljudima. Uprkos tome svakodnevno smo svedoci krize poslovnog
komuniciranja.

Max Hopper ističe značaj potrebe za što bržom promenom uloge informacionog sistema na
sledeći način:

«Ne radi se o tome šta tehnologija može da uradi. Poenta je u tome šta vi možete da uradite sa
tehnologijom i da li je to od strateškog značaja za vašu organizaciju ili ne. Kao što smo promenili
ono što kompjuteri mogu da urade, sada moramo da promenimo naša shvatanja šta mi možemo
da uradimo sa kompjuterima».

Zaključak je jasan - informaciona tehnologija se ne koristi na pravi način. U novim, složenim

odnosima razmene informacija koristi se informacioni sistem koji je nastao isključivo iz potreba
kontrole hijerarhijske organizacije. Svi problemi u primeni informacione tehnologije su posledica
sukoba dve informacione strukture: jedna je ona koja se uspostavlja novim načinom poslovanja i
odgovorima koje traži mrežna ekonomija, a druga je ona nasleđena. U tome leži i najveći izazov i
pretnja jer:

«Ako imate hardver pete generacije, softver četvrte, kadrove treće i organizaciju druge
generacije, sistem će raditi u drugoj generaciji!!!»

• Previše direktora veruje u to da će se odgovarajući tokovi informacija uspostaviti onog časa

kada se implementira najmodernija informaciona tehnologija
• Većina direktora ne donosi odluke na osnovu informacija koje pružaju njihovi računari.

15
5. Trendovi mogućeg razvoja u poslovnom sistemu

Svi se slažemo da će novije mrežne tehnologije morati da budu različite od onih koje se sada
koriste, dve ili vise odvojenih mrežnih tehnologija uslužuju obične kompjutere današnjice.
Najčešće su to u pitanju telefonske mreže za glasovne komunikacije i LAN za komunikaciju sa
podacima kompanija ili sa ostatkom sveta. Spajanje ovih, sada odvojenih mreža, u jednu bi
donelo bezbroj koristi i priličnu uštedu.

Koje bi karakteristike posedovala takva mreža? Pre svega morala bi da bude univerzalna,
fkeksibilna i trebala bi da nudi poželjan kvalitet svojih servisa. Prva potreba implicira da mreža
treba da bude pogodna za prenos svih tipova saobraćaja, druga treba da omogući korisnike da
dinamički iskorišćavaju kapacitete koji su potrebni i treća treba da omogućava korisnike da
odaberu kvalitet servisa potrebnog za određeni prenos podataka i aplikacija.

Ispod je lista kvalitetnih servisa potrebnih za određene tipove saobraćaja i aplikacija.

Karakteristike novijih tehnologija:

• Pogodne za sve tipove saobraćaja

• Brze i pouzdane
• Lake za korišćenje i upravljanje
• Razne usluge servisa.

Trenutno postoje dve veće tehnologije koje se bore za dominaciju u bliskoj budućnosti: ATM i
IP. Obe imaju prednosti i mane koje nećemo razmatrati u detalje. Neka se samo spomene da je IP
korišćen, dobro proučen i dolazeći protokoli (IPv6, RSVP i drugi) obećavaju da poboljšaju svoju
funkcionalnost i popune NMT potrebe. U drugu ruku ATM je tehnički superiorniji i ima sva
svojstva NMT i nudi više kontrole korisniku i operatorima mreže ali je relativno nov, nepoznat i
skup. Videćemo u budućnosti koji će prevagnuti.

Menadžeri organizacija budućnosti prepoznaće sve izazove unapred, a njih čini

najrevolucionarnije razdoblje u istoriji poslovanja. Za mnoge koji mukotrpno pokušavaju da
nauče kako najefikasnije iskoristiti prednosti. Menadžeri organizacija budućnosti prepoznaće sve
izazove unapred, a njih čini najrevolucionarnije razdoblje u istoriji poslovanja. Za mnoge koji
mukotrpno pokušavaju da nauče kako najefikasnije iskoristiti prednosti.

Područja u kojima je moguće ostvariti značajnu prednost nad konkurencijom ili barem u velikoj
meri povećati efektivnost i efikasnost su:

- Informaciona tehnologija kao zamena za telefon i fax (digitalizacija informacija)

- Informaciona tehnologija kao zamena za čoveka (mnogo efektivnija i efikasnija poslovna
komunikacija)

16
U današnje vreme se najčešće poslovni podaci obrađuju na računaru, ali su se zadržali stari načini
razmene poslovnih informacija i dokumenata u papirnom formatu. Ako bi se mogućnosti
postojećih računara i telekomunikacija iskoristile na pravi način mogle bi umnogome da
unaprede poslovanje istovremeno smanjujući troškove, pružajući bolje usluge i smanjile bi se
greške do kojih dolazi u radu na klasičan način.

Za naručivanje robe ili servisa tradicionalnim putem, narudžbina se štampa i šalje poštom
nabavljaču, račun se priprema, štampa, i šalje kupcu, i isplata se pravi preko čeka. Preko 75%
svih poslovnih dokumenata koje je štampala jedna organizacija se ručno prekucava u drugoj
organizaciji!

Sve veća upotreba Weba, Interneta, intraneta, ekstraneta i elektronske trgovine menjaju način na
koji se posluje u skoro svim organizacijama, stavljajući u prvi plan inovativne primene
informacione tehnologije.

Internet, intranet i ekstranet se mogu koristiti na više načina radi sticanja konkurentske prednosti
u korporacijskom okruženju, ali najznačajnija poslovna inovacija se danas ogleda u doprinosu
komunikaciji, saradnji i otkrivanju informacija. Ova nova vrsta računarstva pomaže nekim
inovativnim kompanijama da se istaknu, a drugima (koje su iz nekog razloga u krizi) jednostavno
da opstanu.

Intranet je neočekivani korak suprotan Internetu. U suštini to su mini-Internet-ovi koje su razvile

pojedine organizacije ili grupe organizacija. Koristeći postojeća iskustva na Internetu započeta su
istraživanja o tome šta se sve od Interneta može preuzeti, a šta dodatno napraviti da bi se na istom
principu napravio softver, koji bi bio dovoljno pouzdan i zaštićen za poslovne primene.

Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu,
verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija između korisnika početi da dobija znatno
drugačije i raznovrsnije oblike. Kako se koncept intraneta širi, a hardver i softver podrške se
standardizuju logično je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu
komunikaciju.

Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme, ali ne i geografskim; intranet se takođe
može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na različitim lokacijama

Ekstranet (engl. Extranet) je oblik povezivanja računarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih
sistema koji čine određenu poslovnu asocijaciju. Primer takvih sistema su holding kompanije,
koje se sastoje iz većeg broja organizacija čiji je vlasnik zajednički, pa im je zajednička i uprava
(najviši menadžment). Iako su članice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen
samostalnosti u radu, a često se bave i sasvim različitim delatnostima, u interesu je zajedničkog
vlasnika da one usko sarađuju i da, po mogućnosti, međusobno ne konkurišu na tržištu.

Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne računarske mreže povežu prema
standardima Interneta. Na taj način nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih
mreža.

17
No, u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu
graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer, holdingu), već se
povezuju po potrebi, ad hoc, kako bi ostvarile neki poslovni interes. To će najčešće biti slučaj
onda kada je jedna organizacija stalni dobavljač one druge, ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene
proizvode u većim količinama i u dugoročnijim, možda i povlašćenim aranžmanima.

Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajednički web servis većeg

broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. To dovodi do
unapređenja zajedničkih marketinških aktivnosti, kao što su:

• stvaranje zajedničke tržišne slike,

• dogovaranje zajedničke strategije nastupa na tržištu,
• koordinirani PR i javno oglašavanje,
• usaglašavanje odnosa s potrošačima i sl.

U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlačnijim

rešenjem. Koncept elektronskog trgovanja među organizacijama (B2B), s njegovim blistavim
perspektivama, još i više potencira važnost ekstraneta.

Jedna od najvažnijih karakteristika moderne organizacije je da ljudi sarađuju kako bi izvršavali

svoj posao.

Zašto se uvek čudimo zbog čega monopoli često ignorišu tehnologije koje bi ih učinile još
moćnijim? Ako pokušavate da objasnite koji značaj imaju nove tehnologije nemojte se iznenaditi
žestinom pruženog otpora. Činjenica da organizacija može da bude mnogo više konkurentna
zahvaljujući informacionoj tehnologiji, ne znači automatski da će je operativni i srednji
menadžeri dočekati raširenih ruku i sa radošću žrtvovati svoja radna mesta u korist progresa.
Tokom istorije mnoga društva su se dobrovoljno odrekla vrednih tehnologija na sopstvenu štetu.

Induktivni pristup osnovno je pitanje primene informacione tehnologije. Treba li nove

tehnologije primeniti na rešavanje problema istim načinom kojim smo primenjivali staru
tehnologiju? Ili treba tražiti nove, inventivne i konceptualno drugačije pristupe? Većina korisnika
informacionih tehnologija pitaće se kako mogu poboljšati postojeću organizaciju, postojeće
proizvodne ili poslovne procese primenom nove tehnologije. Oni će kao glavni cilj želeti
informatizaciju postojećeg posla, njegove organizacije i načina obavljanja svih transakcija.

Kod primene informacionih tehnologija na racionalizaciju i inventivnu analizu poslovnih procesa

postoje pravila koje valja primenjivati pri projektovanju informacionih sistema preduzeća.
Pogledajmo kako stara pravila bivaju zamenjena novima (u zagradi je navedena ona
informaciona tehnologija koja to omogućava ili uzrokuje):

• Informacija postoji istovremeno samo na jednom mestu. Novo pravilo: Informacija se

istovremeno pojavljuje i koristi na toliko mesta u organizaciji koliko je potrebno (tehnologija -
zajednička baza podataka i korporacijki intranet).

18
• Samo eksperti mogu obavljati složene poslove. Novo pravilo: generalisti mogu obavljati
poslove eksperata (tehnologija - ekspertni sistem).
• Poslovni sistem treba izabrati između centralizacije i decentralizacije. Novo pravilo: moguće je
stvoriti mešovitu organizaciju te istovremeno koristiti prednosti centralizacije i decentralizacije
(tehnologija - telekomunikacione mreže).
• Menadžeri donose sve odluke. Novo pravilo: svaki zaposleni donosi neke odluke (tehnologija -
sistemi za podršku odlučivanja i pristup bazama podataka).
• Zaposleni na terenu trebaju lokalnu kancelariju u kojoj će se prikupljati, obrađivati i
pohranjivati informacije. Novo pravilo: zaposleni šalju i primaju informacije tamo gde rade
(tehnologija - bežična komunikacija i prenosni računari).
• Najbolji kontakt s kupcem je lični kontakt. Novo pravilo: najbolji kontakt s kupcem je
delotvorni kontakt koji može biti posredovan raznim novim medijima (tehnologija - interaktivni
videodisk i multimedija).
• Treba tražiti da bi se saznalo gde se što nalazi. Novo pravilo: stvari (npr. roba na putu od
skladišta do kupca) same vrše svoju identifikaciju (tehnologija - automatska identifikacija,
linijski kodovi).
• Planovi se povremeno revidiraju i ažuriraju. Novo pravilo: planovi se mogu konstantno
revidirati i prilagođavati novim uslovima (tehnologija - sve moćniji hardver i softver).

Nova pravila omogućavaju racionalnija organizaciona rešenja i daju podlogu za radikalno

drugačije pristupe definisanju različitih poslovnih procesa i njihovo informatiziranje u okvirima
informacionog sistema preduzeća

Opšti trendovi relevantni za svaki računarski sistem su :

· Odnos trošak/perfomansa,
· Objektno-orijentisano okruženje i menadžment dokumenata,
· Umreženo računarstvo,
· Mobilna trgovina,
· Mrežni računar,
· Internet,
· Intranetovi i ekstranetovi,
· Korporativni portali,
· Umreženo preduzeće,
· Optičke mreže.

Odnos trošak/perfomansa: Za oko 10 godina, računar će koštati isto koliko i danas ali će biti oko
50 puta jači (u terminima brzine obrade, memorije, itd.). U isto vreme cena radne snage bi se
mogla udvostručiti, tako da će se odnos trošak/perfomansa računara u odnosu na manuelni rad
poboljšati za faktor 100. Ovo znači da će se poboljšati komparativna prednost računara u odnosu
na ljude. Vremenom, sve više i više rutinskih zadataka će obavljati računar, a ne čovek.

Objektno-orijentisano okruženje je novi način programiranja i korišćenja računara od koga se

očekuje da znatno smanji troškove izgradnje i održavanja informacionih sistema. Objektna
tehnologija omogućava razvoj autonomnih jedinica softvera koje mogu biti zajednički korišćene,

19
kupovane i/ili ponovo korišćene. Povećana upotreba multimedije i objektno - orijentisano
programiranje će učiniti elektronski menadžment dokumenata jednom od najvažnijih tema
informacionih tehnologija.

Tehnologija umreženog računarstva omogućava korisnicima da dođu do drugih korisnika i

pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu. Ova tehnologija se
brzo razvija.

M-trgovina (mobilna trgovina) se odnosi na sprovođenje elektronske trgovine preko bežičnih

aparata. To je komercijalna primena mobilnog računarstva, koje je zasnovano na bežičnim
mrežama. Trgovina zasnovana na lokaciji (L-trgovina) je aplikacija m-trgovine koja može
ponuditi potrošačima informaciju o mestu gde mogu da nađu bilo šta što žele da kupe.

Integrisano kućno računarstvo: Kućno računarstvo, televizija, telefon, kućni sistemi obezbeđenja
i druga sredstva će uskoro biti integrisana i njima će se upravljati iz jedne jedinice. Pametni
aparati su kućni aparati koji su povezani sa Internetom.

Internet: Od oko 50 miliona Internet korisnika 1997. godine, moglo bi da ih bude oko 750
miliona do 2007. godine. Fiber-optička mreža i bežična infrastruktura, omogućiće Internetu da
stigne do svake kuće, radnog mesta i škole, što će izazvati promenu načina na koji živimo, učimo
i radimo.

Intranet: Intranet je koorporativna mreža koja funkcioniše sa tehnologijama za Internet, poput

pretraživača i mašina za pretraživanje, koristeći protokole Interneta. Sve veći broj organizacija
koristi intranet za internu komunikaciju.

Ekstranet: Kombinovanje intraneta sa Internetom u ono što se zove ekstranet stvara snažne
sisteme za komunikaciju i saradnju između organizacija.

Korporativni portal se odnosi na Web sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za korporativne
podatke, informacije i znanje. Ove portale mogu koristiti kako radnici u firmi, tako i ljudi izvan
firme, kao što su potrošači ili snabdevači.

Umreženo preduzeće: Različite komponente i tehnologije upravo opisane mogu biti integrisane
zajedno u mrežu cele firme, koja je proširena na sve poslovne partnere. Umreženo preduzeće
omogućava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje.

Optičke mreže su telekomunikacione mreže velikog kapaciteta koje pretvaraju signale u mreži u
svetlosne signale i prenose ih preko fiber-optičkih vlakana. Koriste se kod Interneta, videa,
multimedijalne interakcije i drugih digitalnih usluga.

20
6. Zaključak

Možemo da zaključimo da svi ovi trendovi informacionih tehnologija povećavaju važnost

informacionih tehnologija i na poslu, i kod kuće, zbog čega je važno učiti o njima.

Ulaganje u razvoj informacione tehnologije mora biti uvek u korelaciji i sa ciljem povećanja
efikasnosti, efektivnosti rada i poslovanja poslovnog sistema.

Prilikom izrade poslovnog rešenja temeljnom analizom treba predvideti dalji mogući razvoj te
početno rešenje kreirati na fleksibilan način da se lako može prilagoditi budućim zahtevima. U
poslovno rešenje trbalo bi ugraditi najsavremenije komponente koje tržište trenutno nudi i koje će
omogućiti konkurentnost i u perspektivi. Drugo, problem brzog zastarevanja sklopovske i
programske opreme rešavati ugovaranjem održavanja opreme, neophodne u svakodnevnom radu
korisnika, sa isporučiocem opreme.

Povoljna opšta društvena klima, pristup i odnos društva, njegovih pojedinaca prema informaciji,
otvorenost društvenog sistema, kvalitet njegove organizovanosti, posebno privrednog sistema,
stabilnost uslova privređivanja, mogućnost nabavke i korišćenja novih informacionih tehnologija
i informatička kultura, pored potrebnog kvaliteta organizovanosti samog poslovnog sistema,
povoljno utiču na razvoj informacionih sistema. Postoje i ograničenja u korišćenju informacionih
sistema kao što su: društveno-ekonomska, političko-pravna, organizaciona, kadrovska,
tehnološka i psihološka ograničenja.

7. Literatura

1. Informacione tehnologije - Poslovne komunikacije, Milan Kukrika - eMagazin

2. Reinženjering poslovnih рrocesa i informatičke tehnologije,Doc.dr Zvonko Sajfert,
dipl.ing.org. , Mr Milan Nikolić, dipl. ing. za raz. , zbornik radova na stručnom skupu
3. Analiza i poboljšanje poslovnih aktivnosti upotrebom informacionih tehnologija, Siniša Minić
Miloš Vorkapić , Dragan Kreculj , 3. Internacionalna Konferencija, Teh. fakultet Čačak, 7−9. maj 2010.
4. Istorijat razvoja računarskih sistema, sa Interneta
5. Vikipedija, http://en.wikipedia.org/wiki/History_of_computing_hardware
6. http://www.raf.edu.rs/docs/Informacione%20tehnologije.pdf

21