P. 1
Uvod u Nacela Islama i Islamske Umetnosti-seminarski Rad

Uvod u Nacela Islama i Islamske Umetnosti-seminarski Rad

|Views: 873|Likes:
Published by Ana Ortriz
Skripta za uvodna predavanja iz predmeta Damask i Kairo-Vizuelna kultura starih prestonica bliskog istoka
Skripta za uvodna predavanja iz predmeta Damask i Kairo-Vizuelna kultura starih prestonica bliskog istoka

More info:

Published by: Ana Ortriz on Sep 21, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/07/2013

pdf

text

original

Uvod u načela islama

Islamski svet Procenjeno je da ima više od 900 miliona muslimana na svetu i islam se smatra religijom koja se najbrže raširila u 20. veku, dok su hrišćanske i jevrejske religiozne vlasti zabeležile pad u broju vernika. Bliski istok se smatra, tačno ili pogrešno, srcem islama, i po devetnoestovekovnoj evropskoj definiciji uključuje istočni mediteran do Tigra i Eufrata, a današnju republiku Egipat, arapsko poluostrvo (ali ne obavezno i Jemen), današnju Tursku republiku, zemlje koje čak i danas sadrže veće zajednice nemuslimana. U nekim publikacijama zemlje sev. Afrike i srednjovekovna andaluzijska Španija i Portugalija, Iran i centralna Azija smatra se da spadaju u odrednicu ’Bliski Istok’, ali ne uvek. Nacionalne granice izmedju Sirije, Libana, Transjordana (?) i Iraka su uglavnom konstruisane od strane zapadne vlade nakon I svetskog rata, dok su one u Pakistanu, Bangladešu i Izraelu bile konstruisane nakon II svetskog rata, a pojedine se i dalje dovode u pitanje. Tokom godina česte radikalne promene u političkoj situaciji oderedjenih država rezultirale su masovnim migracijama populacije, vojnim ili prisilnim, koje su zauzvrat imale očigledan uticaj na sve aspekte stvaranja, produkcije i kupovine i ako je ovaj detalj često ignorisan kada se diskutuje o pitanjima umetnicke tradicije i stila. U realnosti, svet islama proteže se daleko izvan granica ovog regiona. U Ujedinjenom Kraljevstvu npr. živi verovatno vise od 1 miliona muslimana. Tokom 1970ih bilo je uzmedju 90 i 100 džamija koje su bile u upotrebi, dok je do sredine 90ih ovaj broj porastao i do 1000. Francuska i Nemačka imaju rastuće zajednice uglavnom iz sev Afrike i Bliskog istoka. Sa mnogo dužom islamskom istorijom su zemlje bivše Jugoslavije, gde je procenjeno da ima 24 miliona stanovnika muslimanske veroispovesti. Izvan Bliskog istoka muslimani se nalaze u Indoneziji, Maleziji, na Filipinima, Indiji, Nepalu, Kini, Severnoj Africi, Americi. Istorijski okvir Bliski istok je u 6.veku bio podeljen na dva velika carstva, Vizantijsko ili pozno Rimsko carstvo na zapadu i Sasanidsko carstvo na istoku, dok su kraljevine Himjar u juznoj Arabiji i Aksum na Rogu Afrike s politickog stanovista bile manje značajne. To vizantijsko-sasanidsko suparništvo bilo je samo najnovija faza duge borbe izmedju Rima i Persije, koja je trajala više od pet stotina godina. Oba carstva ne samo da su polagala pravo na dominaciju svetom, vec su sledila i različite civilizacijske tradicije:

koje je čovečanstvu obznanjeno po treći i poslednji put kroz proroka Muhameda ibn Abdulaha (oko 570-632) na arapskom jeziku. Iz Muhamedove baze na arapskom poluostrvu. poznatu pod nazivom zoroastrizam (religija nazvana prema imenu njenog osnivača Zaratustre (Zoroastera). Broj zajednickih verovanja i paralela između ove tri verske zajednice nije iznenađujući.Vizantinci su usvojili helenisticku kulturu a Sasnidi su se poklonili drevnoj iranskoj i semitskoj kulturnoj tradiciji. ali se on vratio u Meku trijumfujući i vodeci prvi veliki hadž (hadžiluk. i 4. Muslimani veruju da je Kuran poruka jednog boga Alaha. dobila važna politička obeležja. od čega najveći deo živi u Indiji i Iranu). dok su sasanidski veliki kraljevi za svoju zvaničnu religiju uzeli iransku veru. Muhamedova želja da se Meka očisti od mnogih religioznih slika i statua (pretpostavlja se da ih je bilo oko 360 i predstavljali su lokalne bogove i druga božanstva) i vrati na jedinstvenu posvećenost i pokloništvo jednom bogu Alahu. Ovaj odlazak 622. poruka islama širila se podjednako brzo i pored protivljenja.000. Nekoliko meseci pre svoje smrti on se vratio u Meku očišćen KABA SHINE (???). Religijsko suparništvo jos je više uvećalo taj civilizacijski antagonizam – u 3. Prethodna dva otkrovenja su bila pogrešno shvaćena. Tajne islama . religije na Bliskom istoku. dok su helenizam odbacivali kao nesto strano. Iako je ova religija veoma stara. ova veza je istorijski potvrdjena frazom Ahil al-kitab (ljudi od knjige) oboma jevrejima i hrišćanima koji žive u muslimanskim zemljama. posebno u Meki. a drugi put kroz Isusa Hrista koji se proklamovao sinom bozijim dok muslimani smatraju da postoji samo jedan bog.odnosno prorokov grad. veku vizantijski carevi proglasili su se zaštitnicima hrišćanstva. prethodno ozbiljno ograničenoj od strane sasanidske i vizantijske vlasti. Jatrib je ostao Muhamedov dom i administrativni centar do njegove smrti 10 godina kanije i postaje poznat kao Medina al Nabi. izazvala je da Muhamed napusti Meku i ode u Jatrib (danasnja Medina). ukupan broj zoroastrijanaca u svetu jedva prelazi 100. prvi put kroz proroke Ibrahima i Musu (Avrama i Mojsija) . naročito grčko ili vizantijsko hrišćanstvo i zoroastrizam. godine je datum od kada počinje muslilmanska era. uoči nastanka islama. koje je i samo bilo prožeto helenističkom kulturom. Tako su. Poruka islama vec je bila prihvaćena od strane naroda Bliskog istoka dok su mnogi jevreji i hrišćani regiona bili voljni da prihvate političke saveze sa vlašću koja je pružala zaštitu njihovoj verskoj slobodi. hodočašće muslimana u Meku). Ovo je donelo olakšanje od oporezivanja koje su uspostavile obe vlasti (sasanidska i vizantijska) i koje je bilo motivisano vekovima starim ratom izmedju dva carstva.

koji su svi bili pod vizantijskom vlašću. Ipak. u svim pravcima. tako se javljaju logistički problemi zadrzavanja autoriteta na ovako širokoj teritoriji. Od tada. godine.godine u Kufi.g). a pre bilo kakvog trajnog dogovora. kao i od strane guvernera Sirije Muavija koji je optuživao Alija za neuspeh u kažnjavanju ubica njegovog rođaka iz porodice Omajada. Danas se glavni sukobi povezuju sa ovom sunitsko/šiitskom debatom. Dogodio se i oružani sukob. Damask. a većina ovih razlika sadržala je elemente filozofske religije. Dolazi do izbijanja razlika. U umetnosti one se ogledaju u rasporedu na građevinama ili na tkaninama ili u izboru ikonografskih slika. pa kroz Aziju do severne Indije. Ovaj period prva četiri kalifata u akademskim krugovima poznat je kao Rašidun (znači:pravo vodjen) kalifat. izgubivši od strane Umara (ubijen 644. Oko 1100. Neki sledbenici su smatrali da njegov bliski rodjak i zet. veći deo Egipta severno od Luksora. nastavljajući prorokovu lozu. godine arapski hroničari su zabeležili su da postoje 73 velike grupe koje su u sukobu oko odredjenih aspekata islamske teologije. kao i sasanidski Irak. centralnu Aziju do Velikog Kineskog zida i severnije. jednu od Muhamedovih ćerki. povezivan je sa figurom Alija i njegovom porodicom. bile su i ostale pitanje sitnica i nisu neophodno očigledne nemuslilamskom posmatraču. Ovakve razlike bile su u prošlosti razlog neprijateljstva među ovim grupama. Pre konačnog izbora 656. koji su uzrokovani Muhamedovom iznenadnom smrću i činjenicom da iza sebe nije ostavio muškog naslednika. a prorok Muhamed dugovao je svoj život Aliju u nekoliko situacija. Oni koji su podržavali Mustale poznati su kao Boras (danas velika . Muhamedove udovice. Njegove pristalice su tada verovale . Ali je ubijen 661. Ovi muslimani prihvatili su prava Muavija i porodice Omajada i postali su poznati po imenu Suna (Suniti). Grupa poznata pod nazivom Ismaili 1094. unutar same islamske zajednice pojavljivali su se znaci razdora. Irak u svojoj bazi. Ali. pali su pred islamskim osvajacima. Slično ranijoj preislamskoj praksi. a i sada. što u prevodu znači primer proroka. Šiiti su podeljeni na dve osnovne grupe. godine podeljena je na još dve grupe nakon sukoba oko nalsednika Ismaili Fatimida kalifata imama koji je kontrolisao Egipat i Siriju. da je prorok preneo verski autoritet na Alija i njegove potomke. Jerusalim. Ali je bio neprijateljski dočekan od strane Aiše. Razlike u sakralnoj i svetovnoj praksi sunita i šiita.g) koji je nastavio teritorijalno širenje. do Španije i Francuske . veće staraca se sazivalo i već stari Abul Bakur. Ali je dva puta odbijen u izbornom procesu. čije se širenje teritorija nastavljalo i dalje.godine. jer su živeli po ugledu na sunu. treba da ga nasledi budući da su ova dvojica bili kao braća.Deceniju posle prorokove smrti 632. uzrok razdora u islamskoj zajednici. izabran je da bude muhamedov kalif. Kako se islamska vlast širila kroz severnu Afriku . kroz Alijevu suprugu Fatimu. i Utmana (656.

Tako su dvorci (utvrde) Ismaili reda „Asasini“ u Siriji. zamerali iranskim zemljoradnicima što im teški radni uslovi ne dozvoljavaju da do kraja ispune slovo vere ili zakat (plaćanje tithe). ne posmatra se u istom svetlu i sa druge. muslilmanski teolozi smatrali su „slavnu tradiciju“ islama racionalnim. Mnogi antropolozi sada dovode u pitanje važnost slaganja oko univerzalnih . a danas su poznati kao Koja sekta.zajednica postoji u zapadnoj Indiji). Stoga je takozvani „popularni islam“ naziv za nevažno i netačno. Ono što duhovno ispunjava jednu osobu moglo bi povrediti/uznemiriti drugu. osnovane 1890ih godina na indijskom podkontinentu treba da budu prepoznati kao članovi muslilmanske zajednice se nastavlja iako je poznato da su Ahmadii odgovorni za širenje Kurana u istočno-afričkim zemljama objavljujući Swahili verziju. Libanu i Iranu ili tiraz platna. mogu naći u Iranu. Ali debata oko toga da li sekte poput Druze. keramika i staklo u periodu Fatimine vladavine (oko 969-1171) u Egiptu i Siriji. Alevide i Ahmadije. Obe grupe Ismaili i „Dvanaestorice“ priznate su. intelektualnim pitanjem. ali posebno u određenim afričkim i indijskim regionima. postavlja se pitanje da li se pojedine umetničke forme vezane sa religioznim konotacijama. među neobrazovanim ljudima ili još konkretnije ženama. materijalna kultura dinastije Safavida u Iranu. molitve ili Ramadan. mogu smatrati integralnim elementom „ortodoksne“ islamske umetnosti? Ono što je smatrano ortodoksnom praksom sa jedne strane. povezivani sa takozvanim „ubicama“. dok su oni koji podržavali njegovog brata Nizara. veoma malo pažnje posvećeno je njihovoj materijalnoj kulturi . pa tako nismo sasvim sigurni da li su umetnički koncepti slični među ovim zajednicama. „Dvanaestorice“) koji se danas. posmatrani kao posvećeni muslimani. Kako Loefrel ističe. Za najmanje dva veka. Takodje tu je još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju: ako muslimanski teolozi nisu sasvim definitivni u tome ’ko je musliman?’ i nastavljaju debate o islamskoj praksi i ritualima. dok su verovanja i praksa „male tradicije“ više emocionalne prirode i mogu se pronaći u ruralnim sredinama. Vođeni od strane Aga Kana. ali su oni ipak od strane lokalnog stanovništva. ali ne i jedino. neki bi. ali ne i prihvaćene od strane svih sunita kao deo islamske porodice i obrnuto. Iako su se neki istoričari i antropolozi bavili istraživanjima ovih grupa. na primer. Druga glavna grupa šiita su Ithna Ashari ( tzv. internacionalno poznati kao deo islamske umetnosti kao sofisticirana. kojim su se bavili urbani i obrazovani ljudi. članovi Koja sekte mogu se pronaći po svetu .

određeni elementi poput tradicionalne medicine. nalazeći ovo više odgovarajućim pojmom od „ortodoksnih“ i „neortodoksnih“. izlečenja. Kako je primećeno. socijalni i kultuirni uslovi. Neki antropolozi pokušavali su da nađu razliku između „velikih“ i „ malih“ rituala. dok su druge posmatrane kao „popularne“ ili periferne. „brak“. posebno u Hidžazu (regija na zapadu današnje Saudijske Arabije). Istoričari umetnosti utvrdili su (ili pretpostavili) da razne umetničke forme i izrade iz određenih centara pripadaju „klasičnoj“ islamskoj umetnosti. Ipak. zajedno sa ovim kultoavima praktikovanim od strane pojedinih muslilmanskih zajednica poput Kharajita. viđeni su kao nevažni islamu. „poreklo“. na Bliskom istoku smatra se da „ortodoksni“ rituali i njima shodno ponašanje i ikonografija treba vizuelno da budu bliski onima koji se nalaze u arapskom svetu. uključujući i ikonografiju . veku i početkom 20.interkulturalnih definicija poput „ortodoksno“. To bi značilo da protok vremena . neuprljani nikakvim spoljnim uticajima. Bilo je i zvančnih pokušaja da se ovi rituali „pročiste“ i da se vrate na izvorni ideal. kao i u pitanjima odevanja. koji su prvi put sistematski predstavljeni u Dzibrilovom hadisu. svadbenih rituala ili uopšteno „ženskih sfera“ . svako ko se bavi islamskom materijalnom kulturom suočen je sa ranim dvanaestovekovnim stavovima o tome šta je predstavljalo „ortodoksno“ a šta „ne-islamsko“ ponašanje .hodočašća i slavljenja određenih lokalnih kultova. koje se mogu smatrati tzv. ili direktno u suprotnosti sa višim. razlika između svetovnog i sakralnog nije jednaka razlici između simboličnog i praktičnog. Evidentno je da „popularni islam“ ima uticaja i to zvaničnog na religioznu arhitekturu islamskog sveta. ne bi imali nikakav uticaj na ljude i njihovo ponašanje i da rituali i ikonografija ostaju isti i „čisti“. Izvan zemalja koje sačinjavaju srž islama. pogotovo u 19. a mnogi objekti napravljeni su baš da bi odgovarali pravoj izvedbi određenih rituala. zabave. „popularnim islamom“. Pet stubova islama Pet stubova islama (erkan al Islam). a ovaj pokret datira još vekovima unazad. kao i drugi faktori. U nekim oblastima. Ortodoksno se u ovim slučajevima uglavnom pojma kao praćenje strogih arapskih ideoloških praksi. već su razlike izuzetno male i zavise od kulture. koja je trebalo da odigra važnu ulogu za vernika. predstavljaju obredne zahteve koje je . „neoficijalnih“ religioznih elemenata u džamijama. magije. i ceremonija vezanih za bratstva iz sufi redova). veka od strane sunitskih učenjaka iz Hanbali reda. a ovo ponašanje imalo je odjeka u arhitektonskom dizajnu. posebno onih izvan izvornih zemalja islama. Vardenburg ističe da praćenje onih „ortodoksnih“ pravila isključuje određene ceremonije i proslave (npr.

Ovaj stub islama zove se hadziluk i obuhvata sledecih devet osnovnih obreda: 1. vernik mora da se uzdrzi od hrane. „Nema drugog boga do Alaha“ . Tokom 29 ili 30 dana tog posta. Prema Kuranu sredstva od tog poreza su namenjena za ishranu siromašnih ljudi. Treci stub islama je plaćanje godisnjeg poreza verskom zvanicniku ili predstavniku islamske drzave. pica i čulnih zadovoljstava od zore do zalaska sunca. Prvi stub islama je otvoreno javljanje i potvrdjivanje da nema drugog boga osim Alaha i da je Muhamed Alahov izaslanik. za putnike namernike i za pomoć onima koji su svoj zivot posvetili Bogu.potvrdjuje da ljudski intelekt prihvata bozansku stvarnost 2. a naziva se i al šehadetejn (dve izjave) jer podrazumeva dva odvojena čina potvrdjivanja: 1. šaka i stopala. Četvrti stub islama je post tokom ramazana. za pomoc prezaduzenima. za podsticanje preobraćanja u islam. devetog meseca islamskog lunarnog kalendara. . Kada izvrsi sve cikluse kanonske molitve. Pre pristupanja molitvi. Drugi stub islama je molitva (namaz). Ovaj stub poznat je kao saum ili Sijam Ramadan i muslimani ga smatraju činom pročišćenja i potvrdjivanja etičkih principa. Oblačenje „odore osvećenja“ (ihram). vernik ponovo seda na pete i izgovara formulu poznatu kao „svedocenje“ (tešehud). pet puta dnevno u pravcu Velike Dzamije (al Mesid al Haram) u Meki. vernik mora da obavi obred očišćenja u vidu malog ritualnog pranja ( vudu) ili kupanja (gusl). Taj porez se naziva zekat (čistoća. za otkup iz ropstva. Te molitve su poznate pod zajednickim nazvom Salat. koji se sastoji iz dva komada našivenog sukna za muškarce. poštenje). Ono se vrši tokom prvih deset dana zuldzihe (dvanaesti mesec islamskog kalendara) i predstavlja obavezu svakog vernika ako mu zdravlje i materijalne mogucnosti dozvoljavaju da putuje i obavlja propisne obrede. Peti stub islama je hodočašće u Meku. Poznat je pod nazivom šehada (čin potvrdjivanja). Za taj simbolican obred pranja mogu se koristiti voda ili pesak. „Muhamed je Alahov izaslanik“ – potvrdjuje pokoravanje coveka bogu sto je i znacenje same reci islam. dok kod žene pokriva sve delove tela osim lica.relativno lako ispuniti i osoba koja zeli da predje u islamsku veru moze lako da ih nauci. koja se izgovara svakog dana.

Obilazeci Kabu mnogi hodočasnici pokušavaju da dodirnu „Crni kamen“ (al hadzar al esved). Davidovi psalmi (al Zebur). Satana iskušavao proroka Ibrahima. Pijenje vode iz bunara zvanog Zemzem (doslovno:„penušanje“) u dvorištu Velike džamije u Meki na mestu gde muslimani veruju da je Bog omogućio Hagari i njenom malom sinu Ismailu da se napiju vode dok su lutali pustinjom. Novi zavet (poznat i kao jevandjelje. Taj obred sastoji se u obilaženju Kabe sedam puta u pravcu suprotnom od kretanja kazaljki na satu. blizu Meke. . Kamenovanje tri mesta na kojima je. Šest stubova vere Pored pet stubova islama u Džibrilovom hadisu postoji još jedna grupa načela poznata kao šest stubova vere (arkan al iman). 4. po muslilmanskom predanju. čime se oživljava poslednje hodočašće proroka Muhameda koji je svoju oprostajnu molitvu izgovorio sa tog mesta.2. Vera u Alahove knjige objavljenja u koje spadaju Kuran. meteorit za koji se veruje da je poslat sa neba i da su ga u jedan ugao Kabe stavili Ibrahim i Ismail. Tora (al Tavrat) i Ibrahimovi listovi (Suhuf Ibrahim). Stajanje u Arafatu. Vršenje dva ciklusa kanonske molitve na mestu zvanom Ibrahimovo moliliste (Makar Ibrahim) gde su se po verovanju proroci Ibrahim i Ismail zajedno molili nakon što su sagradili Meku. 2. 9. Cirkumambulacija ili obilazenje Kabe (doslovno:“kocka“). To su: 1. ravnici jugositočno od Meke. 5. poznate i kao Bozji dom (Bejtulah). 8. Vera u Alahove andjele. desetog dana hodočasnog meseca zulhidze. Vera u Boga. 3. u središtu Velike džamije u Meki.al Indžil). Ponavljanje cirkumambulacije Kabe jos sedam puta. 6. 3. Prinošenje žrtvene životinje (obično ovce ili koze a ponekad krave ili kamile ) u mestu zvanom Mina u znak sećanja na to da je Bog prihvatio da umesto Ismaila bude žrtvovana ovca. 7. Provodjenje noći u mestu Muzdelifa.

Izraz islamska umettnost odnosi se na sve vrste vizuelne umetnosti nastale u zemljama u kojima je glavna religija islam. Kina) za pronalaženje podataka o njihovim muslilmanskim zajednicama. veka. zato što nemaju očiglednu vizuelnu sličnost sa delima Bliskog istoka. 5. sociološko i kulturno značenje. da su artefakti i spomenici oblasti Bliskog istoka. Vera u dan strašnog suda (al jaum al ahir. Za razliku od hriscanske umetnosti. Vera da Alah odlučuje o svemu. Jovan Krstitelj (Jahja) i raniji arapski proroci kao Hud i Salih. To je potvrda ideje o bozanskom predznanju (kada) i sudbini (kadar). koji sadrži tekstove i monografije svrstane po geografskim oblastima. godine i prvenstveno se odnosi na Indiju i Pakistan dok je kasnije proširen kako bi obuhvatio i subsaharsku umetnost. 6. da se „islamska umetnost“ (kao termin) odnosi isključivo na zemlje koje sačinjavaju srž islama: Egipat i Sirija. kao i vizuelni i umetnički izrazi svih onih regionalnih i etničkih grupa. obično bez ikakavog preispitivanja. Vera u alahove izaslanike. Islamaska eshatologija bliska je hrišćanskoj i sadrži posredničku ulogu Isusa. Ova geografska definicija koju su utvrdili zapadnjački istoričari umetnosti u drugoj polovini 19. Mnogi muslilamni takodje veruju u ličnost proroka zvanog MAHDI (onaj koji je vođen) koji će se pojaviti posle Isusa i doneti period mira i pravde koji ce trajati do strašnog suda. termin sam po sebi ima specifično religiozno. i možda centralna Azija i severna Indija. primeri i estetski kriterijumi prema kojima sva umetnička dela islama treba meriti. ali upućuje čitaoca na relevantna geografska poglavlja (Afrika.4. Na kraju. Važan spis „ Index islamicus“. uključuje zemlje u južnoj Aziji samo do 1982. a posebno budući da je islam bio tako jaka sila u tim regionima tokom poslednjih 400 godina. Islamska umetnost Uzimajući u obzir veliku geografsku proširenot islama. Indonezija. o dobru i o zlu. Na polju tekstila određna dela iz Nigerije i Indonezije se i dalje smatraju afričkom i azijskom a ne prvenstveno islamskom umetnošću. Naširoko je prihvaćeno. među kojima su i mnogi proroci iz jevrejske Biblije kao i Isus (Isa). U radu „Dictionary of art“ (1996-rečnik umetnosti) uvod u „islamsku umetnost“ razmatra umetnost zemalja istočnog Mediterana i centralne Azije. pretpostavlja se da se pod terminom „islamska umetnost“ podrazumeva materijalna kultura. izraz islamska umetnost ne . ako ne i duže. od tada je njihova pretpostavka. Anadolija (Mala Azija) i Iran. od zapadne Afrike do jugoistočne Azije. poznat i kao Jaum al Kijama). bez obzira na versku pripadnost pojedinaca koji su tu umetnost stvarali ili na svrhu u koju je stvarana.

stilova. na zapadnu Afriku i africke zemlje ispod Sahare. poput džamija i medresa (teološke škole). ne postoji reč koja oznacčava umetnost kao takvu. Arhitektura i u njoj ima veliki znacaj. na centralnu Aziju. koje je relativno novijeg datuma. Koštala je najviše. trajala je naduže i videla ju je najšira publika. ali stvoreno je malo vajarskih i slikarskih dela. U islamskoj zajednici nije postojala jasna granica izmedju umetnosti i zanatstva. Evropi i u islamskim zemljama ponose se eksponatima koji predstavljaju remek-dela islamske umetnosti. kao i van vremenskih granica srednjeg veka. na temeljima ostataka drevnih bliskoistocnih i kasnih antickih umetnickih tradicija i premostila je jaz izmedju kasne klasicne i rane srednjovekovne umetnosti. jer je nekada korišćena da oznaci „zanat“ ili „veštinu“. Sa sirenjem daleko van geografskih granica Bliskog istoka. islamska umetnost je nastala na Bliskom istoku. istovremeno se sirio i njegov vizuelni izraz. Reč koja se danas za to najčešće koristi. perioda i oblasti. na primer. U klasičnom arapskom jeziku. tehnika. Indiju i jugoistocnu Aziju. U zapadnoj civilizaciji na oblasti umetnosti obicno se gleda u hijerarhijskih okvirima u kojima arhitektura i likovne umetnosti (slikarstvo i vajarstvo) dominiraju umetnickom scenom sve do danas. fen. kao deo proucavanja istorije evropske umetnosti.ogranicava se na dela stvorena samo u religijske svrhe i mnogi od najlepsih primera islamske umetnosti imaju malo veze sa islamskom religijom ili sa njom nemaju nikakve veze. Mnogi muzeji u Severnoj Americi. za prvi primer islamske arhitekture se obicno uzime Kupola na Steni u Jeruslimu. naročito u poredjenju sa mnogo cenjenijim umetnostima kao sto su poezija i muzika. Najznačajniji oblik islamske umetnosti u svim delovima islamskog carsva bila je arhitektura.veku u Arabiji. Iako su oni ubrzo nakon objave islama počeli da podižu gradjevine. čiju je izgradnju naručio omajadski kalifa Abdumelik ibn Mervan (vladao 685-705). Njeno proucavanje. . ali u islamskoj civilizaciji vizuelne umetnosti bile su od relativno malog značaja. Medju najpoznatijim i najbolje očuvanim gradjevinama često su one koje su podignute u religijske evrhe . a ne u islamskim zemljama. Sa evropskog stanovista. ali tek gotovo čitav vek kasnije muslilmani su postali veliki i prefinjeni pokrovitelji umetnosti. Islamaska umetnost obuhvata obilje umetničkih sredstava. predstavlja neologizam. zapoceto u Zapadnoj Evropi. Za islamsku umetnost ta hijerarhija ne vazi. jer su vekovima korišćene i održavane. Islamaska umetnost nije mogla da nastane pre pojave islama u 7. Izrazito svojstvo islamske umetnosti bilo j pretvaranje korisnih predmeta u prefinjena umetnicka dela.

Zbog nedostatka monumentalnosti i zato što su to uglavnom dvodimenzionalna pre nego trodimenzionalna dela.poput dvoraca. nosača kupole. Novine u arhitekturi pre su primenjivane na sekularnoj arhitekturi. veka fokusirali svoja istraživanja islamske arhitekture na monumentalnu (za razliku od lokalne ili mesne) arhitekturu na islamskom Bliskom istoku i na praćenje i proučavanje razvoja određenih arhitektonskih struktura (tvrđava. obloga od keramičkih pločica)). javnih kupatila. kao primenjena umetnost. jer je za njega to bila nauka blisko povezana sa geometrijom i njena funkcija bila je da obezbedi sklonište i zaštitu.Religijske građevine mogu da posluže kao okvir za praćenje razvoja islamske arhitekture. gipsanih radova.dela definisali kao zanatstvo ili arhitektonska dekoracija. Buduci da nije sačuvano mnogo ovih građevine. kao što su predmeti napravljeni od gline (tzv. želeli su ih da bi postigli „tehničku perfekciju“ pre nego da bi bili prepoznati kao patroni umetnosti. veka a koja se može proučavati. Možda zato što ima samo nekoliko primera skulpture. U publikacijama napisanim pre 1970ih uobičajeno je naći poređenje planova. Uopšteno govoreći. 1980ih kulturni teoretičar Franc Fanon nije bio sam u razmišljanju da kritičari . kuća. urođeno svojstvo religijske arhitekture. pijaca i tome slično-jer su ih gradili pojedinci čija je motivacija bila zadovoljenje sopstvenih potreba. ali informacije koje se tiču materijalnih proporcija i modularnih elemenata i/ili procene matematičkih proporcija su retko uključene. karavan-saraja (srednjovekovnih smestajnih objekata za karavene). džamija. podrazumeva da su se na te građevine tendencije odvijale sa zakasnjenjem. Arhitektura kao umetnost? Ibn Haldun (srednjovekovni arapski filozof koji je živeo i stvarao u Tunisu. Možda postoji i drugi uzrok tome. Neki kritičari su pretpostavili da nezapadnjačke tradicionalne kulture nemaju umetnost u zapadnom smislu reči. bio je poznatiji kao istoričar. zapadni istoričari umetnosti su od 19. često su pravljene paralele sa klasično grčkorimskim i evropsko hrišćanskim prestonicama u arhitekturi. Ako su vladari dinastija želeli građevine impozantne strukture. Skulptura kao umetnost? Teološke debate doprinele su da skulptura nema tako visoki položaj u islamskoj umetnosti. smatra se i osnivačem sociologije) ne bi razumeo savremeno zapadno shvatanje arhitekture kao umetničke forme. U praćenju ovog razvoja. ali konzervativizam. minareta po pitanju plana elevacije i dekorativnih elemenata (profila lukova. proizvedenih na islamskom Bliskom istoku pre kasnog 19. zapadni učenjaci su često ova um. četke za kupanje i akvamanili ) Ili klesani u kamenu. uzorak za proucavanje islalmske umetnosti koji imamo na raspoloaganju nije bas odgovarajuci.

identifikujući rad individulanog umetnika i na taj način dajući mu status odvojen od zanatlije i on je bio taj koji je naglasio značaj tih slikara koji su. a potom svi zajedno čuvani u kutijama ili među koricama od obrađene ili ukrašene kože. najpre na listovima papirusa i pergamenta. ako ne i hiljade. u bibliotekama u islamskim zemljama bilo ih je na stotine . ugradili „dinamičniji element“ u figuralne predstave. za koju se pretposttavlja da je ostatak svetog šatora – slično izrailjskom šatoru za kovčeg Gospodnji. kao obeležje za celokupno islamsko slikarstvo izdvajajući iranskog umetnika Bihzada (umro 1535/6) kao „kreativnog genija“. dobijeno od ovaca. svi spisi od kopija Kurana do popularnih priča i naučnih dela. a o kaligrafskoj estetici pisana su posebna dela. Treće umetničko sredstvo koje je zauzimalo istaknuto mesto u islamskoj umetnosti jeste tkanina. Iako je danas kisva . otomansko minijaturno slikarstvo i post-safavidko slikarstvo su bili mnogo inferiorniji. U doba kada se u bibliotekama evropskih manastira nalazilo po nekoliko desetina knjiga. umetnost lepog pisanja. jedina koja je u sopstvenoj društvenoj sredini bila visoko cenjena bila je kaligrafija. godine on je naglasio vrline persijskih minijatura u celom islamskom svetu i ustanovio je persijsko minijaturno slikarstvo od 15. bili su predmet mukotrpnog prepisivanja rukom. 1912. Još od najranijih dana. divnim slikama.Martin je doprineo da se u shvatanju zapadne umetnosti (ili u pisanju zapadnih istoričara umetnosti) o islamskoj umetnosti odvoje islamski umetnici slikari od ostalih zanatlija. proizvedeno od lana. dela nadarenih kaligrafa bila su veoma cenjena i sakupljana. Pojedini listovi često su bili ukrašavani lepim crtežima i na odgovarajućim mestima. U vreme pre pronalaska štamparije. Proizvodnja vlakana. On je postavio temelje značaja persijskih minijatura u persijskom svetu. Od svih vizuelnih umetnosti. veka. boja i gotovih proizvoda i trgovina njima bili su osnovni izvor prihoda za mnoge oblasti. Dve osnovne vrste vlakana bile su vuneno. Knjige su čuvane u bibliotekama pri džamijama i dvorcima. u kome je Bog boravio. Kao rezultat toga od skora učenjeci islamske umsetnosti primetli su da „arapska“ (egipatska i siriijska umetnost 14. On govori o inferiornosti afričke umetnosti u odnosu na zapadnu. Islamsko slikarstvo kao umetnost? F. i laneno.R.treba da koriste različite kriterijume kada razmatraju neevropske kulture. Ključnu ulogu koju su tkanine imale u islamskoj civilizaciji mozda najupečatljivije oličava kisva. Imena i biografije kaligrafa sakupljani su i čuvani. za razliku od drugih. Svila i pamuk takodje su bili značajni jer su se bojili jarkim bojama. i 15. do sredine 16. a kasnije na papiru. tkanina kojom je prekrivena Kaba u Meki. veka) umetnost.

U zapadnoj umetnosti ti nazivi imaju donekle derogativno značenje jer se ta sredstva umetničkog izraza smatraju manje plemenitim od glavnih vrsta umetnosti – slikarstva i vajarstva. Kao i u mnogim drugim društvima. Ti mistici postali su poznati kao sufije. stakla i drvoreza. naslonjeni na jastuke ili uzglavlja. keramike. odeća je činila muškarca ili ženu. na primer. Korišćenje natpisa nije isključivo svojstvo islamske civilizacije – islamska tradicija delom je nastala na već postojećim primerima na teritoriji gde je islamska civilizacija počela da se razvija. Primer je Vedrica Bobinskog. U klasičnom svetu. izradjena 1163. Po njoj su se muškarci razlikovali od žena. u luksuzne predmete. Grub vuneni ogrtač (na arapskom suf) često su nosili mistici čiji je izrazito ličan pristup religiji dobijao na značaju uporedo sa širenjem islama u društvu. postojala je duga tradicija korišćenja natpisa naročito za . zelenu i crvenu. Kao i u mnogim drugim civilizacijama. zanatlije koji su radili za bogate pokrovitelje pretvorili su skupocene materijale. Ali u islamskim zemljama oni su najprostije materijale. poput slonovače. jedno od remek dela islamske umetnosti.obično se svrstavaju u zajedničku kategoriju „dekorativne“ umetnosti ili umetnosti „nižeg ranga“. pretvarali u divno glaziranu keramiku.prenosivoj arhitekturi.uvek crna i na njoj su zlatom izvezeni citati iz kurana. izrađena od bronze i obložena bakrom i srebrom. peska i minerala. U islamskoj umetnosti to nije slučaj. poput bokala i posuda za umivanje i posuda za služenje hrane. bogati od siromašnih. slonovače i kameih kristala . mnogi njeni drugi vidovi – umetnički izrađeni predmeti od metala. i spavali po ćebadima na podu. Medjutim upotreba tkanina u muslilmanskim zemljama bila je mozda izrazenija u tzv. zlata i dragog kamenja. Ona je označavala i bezbroj drugih društvenih i religijskih pripadnosti. U proučavanju islamske umetnosti. služila je za polivanje pri kupanju. poput gline. Umetnost pisanja Pisanje je najznačajnija tema koja je prisutna u svim oblicima islamske umetnosti. u prošlosti je mogla biti bilo koje boje uključujući belu. providne staklene i bleštavo sjajne metalne predmete koji su koristili pripadnici mnogih društvenih klasa. turbani omotani oko crvene palice bili su oznakla sledbenika safavidskih vladara u Iranu. nomadi od stanovnika gradova i muslimani od nemuslimana. Tkanine su korišćene i za ukrašavanje. Ti predmeti cesto su imali praktičnu upotrebnu vrednost. Ljudi su uglavnom sedeli na asurama i ćilimima prostrtim po tlu.zelene turbane nosili su potomci proroka Muhameda. Na teritorijama na kojima je islam počeo da se širi. postojale su tradicije pravljenja šatora..

poglavlje Kurana: Čitaj (počinjući) imenom svoga Gospodara koji je (sve) stvorio. veka. Knjige i njihova proizvodnja postali su veoma značajni oblici umetnosti. za vreme vladavine omajadskog halife Abdulmenika. Koji je naučio čoveka peru (i pisanju). Na preostalom prostoru stoji stih iz Kurana o proročkoj misiji. Iako se vrsta natpisa . a ponekad i jedini element ukrašavanja. a o rezultatima njihovog rada svedoče sačuvani primeri kako na kovanom novcu i kamenima međašima tako i na građevinama. Stvorio je čoveka (vrstu) od zgrušane krvi (embrija). Drugim rečima sposobnost pisanja razlikuje čoveka od drugih Božijih stvorenja.ukrašavanje fasada. Čitaj. a tvoj (je) najplemenitiji Gospodar. zgrada i spomenika. poput trijumfalnih kapija. U sredini poleđine zlatnika je stih iz Kurana koji govori o jednosti Boga i odbacuje Trojstvo. ne iznenađuje da je ono dobilo tako važno mesto u islamskoj civilizaciji. Prve reči koje je Bog objavio Muhamedu bilo je pet stihova kojima počinje 26. muslilmanski vladari odbacili su kovani novac sa slikama u korist onog na kome su se nalazile isključivo reči. naziv kovanice i datum. (slika) To važi za prve zlatnike poznete pod nazivom dinari. Počevši od 692. Ova suštinska promena nastala je kao posledica ključne uloge koju je pisanje imalo u islamskoj religiji. gotovo sav kovani novac bio je ukrašen isključivo pisanim rečima. taj jezik i njegovo pismo brzo su stekli nadmoć nad jezicima koji su bili korišćeni u toj oblasti i arapski je postao lingva franka i ujedinjavao je ogromnu teritoriju. Središnji deo njihove glave ili lika ispunjen je izjavom o veri koja se nastavlja duž dela njihove ivice. postalo je čitljivije i lepše. a lepo ispisane reči jedan od najznačajnijih ukrasnih motiva. Na vizantijskom i sasanidskom kovanom novcu nalaze se slike careva pod čijim je pokroviteljstvom taj novac kovan. Nakon kratkog perioda eksperimentisanja. Krajem 8. Ali dok su u drugim kulturama pisane reči dopunjavale i objašnjavale sliku. arapsko pismo. Kako je Kuran bio objavljen na arapskom jeziku. Sve je to smešeteno na prostoru od 20 milimetara. Naučio je čoveka onome što nije znao. Potom je ta tradicija preneta na hrišćanski svet i u vizantijskoj umetnosti natpisi su često korišćeni kao ukrasi (mada su. na kraju. Tekst duž ivice sadrži prizivanje Boga.. S obzirom na značaj koji je pisanje imalo kad je reč o objavi. Značaj sposobnosti pisanja naglašava se u čitavom Kuranu. u islamskoj umetnosti pisane reči su bile glavni. slike postale popularnije). zahvaljujući kaligrafima.

na Kupoli na Steni (Zlatna kupola) koja sarži primere složenog korišćenja natpisa na staklenim mozaicima. a stilizovano pismo. međutim.menjala u zavisnosti od lokacije i perioda. Natpisis na tim predmetima su veoma pažljivo smišljeni. ukrašeni su sličnim aforizmima poput „Planiranje rada sprečava kasnije kajanje. zaslužuje da se nazove kaligrafijom. strpljenje vodi ka imetku“. Međutim unutrašnjost kupole je u najvećoj meri sačuvala svoj izgled i predstavlja najveći skup mozaika sačuvanih iz drevnog ili srednjovekovnog doba. a kad se posuda isprazni ceo ukras bi postao vidljiv. a koje su u 20. Sadržaj natpisa na predmetima načinjenim od skromnijih materijala ili na onima koji su pravljeni za prodaju bio je. ili „Znanje je ukras mladosti. takav epigrafički kovani novac služio je kao model za gotovo sav islamski kovani novac do današnjih vremena. Arapski tekt na posudi počinje neposredno iza malog ukrasnog motiva postavljenog na položaju broja četiri na brojčaniku sata i sadrži poruku „blagoslov vlasniku“. Veku. samo bi sitne šare pređane na ivici bile vidljive. tekst se nastavlja poslovicom: “Kaže se da se opasnosti izlaže onaj ko je zadovoljan sopstvenim mišljenjem“. često su sadržali imena pokrovitelja ili korisnika koji su te predmete naručili. opštijeg karaktera. ukrašena crvenim i tamnosmeđim trakama. čak i oni koji dobro znaju arapski jezik imaju poteškoća u odgonetanju sardžaja natpisa. Ko želi da pročita poslovicu mora da posudu okrene u pravcu suprotnom kretanju kazaljke na satu. zatim prelakirana prozirnim lakom. Iza malog motiva kapi suze na položaju broja osam. potpuno različito od rukopisa korišćenog u tim spisima. Dve duge trake natpisa . U sredini posude nalazi se apstraktni motiv biljke sa jednom drškom i pet lestova. Natpisi na predmetima napravljenim od skupih materijala. npr. tako da o prvobitnoj svrsi tih natpisa nije moguce baš govoriti.veku pločicam. a razum je zlatna kruna“. ali glavni ukras predstavlja široka traka s tekstom pisanim skladnim uglastim slovima koji se pruža oko unutrašnjih zidova posude. Po nalogu osmanskog sultana Sulejmana (vladao 1520-1566). džamijama. Druge posude i tanjiri. Mnogi posmatrači tih predmeta. Ako pretpostavimo da je posuda pravljena da bi se u njoj držala hrana. Pored toga se natpsisi koriste na tkaninama. poput svilene tkanine ili čaša od nefrita. Načinjena je od blede mrkožute gline i premazana finim slojem bele boje. To je slučaj sa ovom posudom (slika) sa stranama u jarkim bojama koja je napravljena u severoistočnom Iranu u 10. Moguće je da su su u dobu u kojem su nastali ovi natpsiis predstavljali zabavne zagonetke za obrazovane vlasnike. nastali u istoj sredini. mozaici na spoljašnosti kupole zamenjeni su u 16.veku ponovo zamenjene. a kako bi hrana iz posude nestajala natpis bi bio sve vidljiviji.

muslimanski muškarci intelektualci „bili su nezainteresovani za žene i namerno nisu pisali o njima“. da li . i datum izgradnje. Mada i dalje je moguće da se pronađu nedavne novije publikacije koje ignorišu ove aspekte: npr. monografija o jemenskoj grnčariji iz 1994. potrebno je sastaviti rasturene delove informacija iz različitih izvora. su otežale tačno davanje ocene (precizniju evaluaciju). Kada se pogledaju islamski dokumenti (izvori) može se pretpostaviti da žene nisu ništa ili veoma malo doprinele materijalnoj kulturi njihovog vremena i regiona. i ranog 20. nesumnjivo su uticali na neka zapadna pisanja i zabeleške. veka. veka kada su njihove žene krenule da idu sa njima . orgije i lenjost. Takođe neki moderni naučnici nastojali su da vide religijsku praksu i rituale muslimana kao „više pravoverne (ortodoksne)“ nego „popularne“ rituale koje su izvodile žene. kao što Šacmiler navodi. Pitanje roda U zapadnoim umetničkim krugovima bila je važna promena u stavu posle 1960ih: Relativna nevidljivost žene u istoriji umetnosti nije više bila obeležena kao njihova nesposobnost da slikaju ili komponuju muziku već je bila shvaćena u uslovima ova dva sveta muzike i umetnosti koji su isključivali ženu iz obrazovanja (mogućnost da uspe različitim direktnim i indirektnim sredstvima. ali ova barijera je uglavnom prevaziđena počev od 1980ih sa porastom učenih žena koje su učestvovale u akademskim istraživanjima i značaj evaluacije procenjivanja položaja žena u islamskom društvu je sada prepoznat. Naravno poteškoće koje su imali muški istraživači da dobiju pristup muslilmanskim ženama. omajadskog halife Abdulmenika. gde je praksa istorije umetnosti i umetničke kritike isto isključivala žene). uprkos činjenici da su ženski rituali mogli nositi religijski naboj većeg transcedentalnog (duhovnog) znčaja za zajednicu nego onih koje su izvodili muškarci. Da bi se procenila uloga žene u islamskom društvu pre 19.koje svetlucaju naspram tamnoplave pozadine. veka da je život u haremu sinonim za razvrat. Čitalac tako nije u mogućnosti da proceni da li su žene pravile grnčariju samo u Jemenu. . Tekst sadrži pobožne izraze i tekst iz Kurana o svemoći Boga i Muhamedovoj proročkoj misiji. Evropski putnici takođe su pokazivali malo interesovanja do ranog 18. kao i ime pokrovitelja. Spisi tih ženskih autora kao što su Pardo (1837) i Bird (1891) sadrže mnoštvo dobro istraženih tačnih informacija. ali nijedan tekst ne govori o njihovom učešću. U zapadnoj pretpostavci 19. okružuju unutrašnje i spoljašnje osmougaone arkade.uključuje ilustracije žena koje prave grnčariju i dekorišu je.

te slike svetaca. poete i vezilje. zato što su druge žene bile prepoznate kao vešti kaligrafi. mauzolejima.u urbanim ili ruralnim sredinama. A možda i nisu. proricanje. godinu. U dvorcima. Dok je zvanična Ulema (islamska zajednica) zabranjivala ženama da podučavaju. verovatno zato što je njihovo angažovanje u takvim organizacijama bilo lakše prihvaćeno nego u džamiji. bili veoma rašireni u doba objave.odsustvo likova Često se čuje da je u islmaskoj umetnosti slikanje živih bića zabranjeno. mada je u kasnijim periodima neikoničnost iz religijskih sredina često prenošena u svetovnu oblast. te može biti predstavljen samo kroz svoju reč-Kuran. Zato se u džamijama retko mogu naći predstave ljudi. Žene su takođe bile aktivne u oblasti arhitekture. pijenje. Možda su to bili izolovani primeri. jer muslimani veruju da je Bog jedan i bez pomagača. su se međutim mogli naći ukrasi u obliku likova. javnim kupatilima i objektima drugih namena. ali to nije tačno. Obožavanje boga vrši se neposredno. Mi sada znamo da u određenim srednjeistočnim regionima Bliskog istoka u određenim periodima jedan broj žena je bio prepoznat u društvu po njihovim sposobnostima i učešću na različitim poljima umetnosti – uprkos činjenici da su javno isključivane iz obrazovanja i zanatskih radionica. ako ih uopšte ima. da li je muškarcima i ženama bilo dozvoljeno da rade zajedno. U Arabiji krajem 6. bez posrednika. brojni srednjovekovni muslimanski filozofi ponosno beleže da su ih podučavale izuzetne žene. naročito u vezi sa grobnicama. mada izričito zabranje idolatriju. sufihanama (mesto za susrete) i konstrukcionim objektima povezanim sa hodočasničkim putevima tokom hadžiluka. ali niko ne pretpostavlja da je to dokaz da ženska deca u Iranu retko prežive 6. retko prikazuje žensku decu između 7 i 16 godina u živom programu na TV i u TV reklamama. Kuran veoma malo govori o predstavljanju likova.veka. Neikoničnost . izgleda. Prema hadisima (zapisima Prorokovih postupaka). Vremenom se ovo odsustvo motiva i prilika pretvorilo u zakon. ili je postojala podela poslova među polovima. kocakanje i druge poroke koji su. Osim toga. da li su se bavili istim manufakturnim radom. . kojima hrišćanska umetnost obiluje ne služe ničemu. Očigledno odsustvo vizuelnog i pisanog materijala malo dokazuje sadašnja iranska televizija npr. nema nikakvog razloga da se predstavljaju ljudski likovi. predstavljnje ljudskih likova nije bilo od velikog značaja. i početkom 7. u islamskoj umetnosti. te odsustvo likova (čiji je tehnički izraz neikoničnost) postalo svojstvo islamske sakralne umetnosti.

ili 16. pronalažene su nove tehnike umetničkog rada u drvetu kao što je marketerija. Pokrovitelji su želeli da minberi budu što lepši. koji su poticali iz Kine i bili popularni u Iranu. veka. ali je zabeleženo da je u sopstvenoj kući koristio zastore i jastuke ukrašene likovima. rašljika i lišća. ali najveći predmeti su bili minberi ili predikaonice. veka. kao i lišće prirodnog izgleda i saz stilu popularan za vreme osmanske vlasti. kada su renesansni umetnici koristili islamske motive pri ukrašavanju knjiga i na njihovim ukrasnim povezima. Kako bi je opisali Evropljni su skovali izraz arabeska koji se prvi put pominje u 15. Popularnost arabeske u islamskoj umetnosti trajala je do 14. Minber je bilo mesto u džamiji s kojeg je petkom obavljana nedeljna propoved kao deo molitve. Jedan rani oblik ovog stila se vidi u urezanim pločama kojim je obložen mihab (udubljenje u zidu okrenutom ka Meki) Velike džamije u Kordobi. (slika). postala je obeležje islamske umetnosti i arhitektonskog ukrašavanja u periodu od 10.Muhamed je naredio da se iz Kabe uklone svi idoli. Muzejske kolekcije Šta su dakle sakupljali a šta odbacili kustosi zapadnjačkih muzeja? Ward istice da je tokom sredine 19. kada su postepeno počeli da je zamenjuju ukrasi sa motivima hrizentema. božura i lotosa. nasloni za čitanje i ormani za knjige. kojom su se od isprepletanih ugaonih parčića drveta. pravile velike ploče. podešenih tako da predstavljaju beskrajne geometrijske šare. uključujući duborez. zantije su koristili egzotično drvo različitih boja u koje su ponekad bili inkrustrirani drugi skupoceni materijali. Da bi te vredne umetničke predmete učinili još lepšim. složenih u šare koje su se od zvezde u sredini širila u svim pravcima. Arabeska i geometrijski oblici kao ukrasi Vrsta ukrasa. veka osoblje Britanskog muzeja omalovazavalo i preziralo ‘Kulture koje nisu delile sklonisti ka Klasicnoj umetnosti’ plašeći se ‘njihovog mogućeg negativnog uticaja na publiku (posmatrače)’ i prvrobitno su islamski artefakti smatrani isuviše divljim i varvarskim da bi se istakli u tzv. zasnovana na oblicima iz prirode poput peteljki. dovršen 965. lancu transmisije (prenošenja) umetnosti. Složeni geometrijski efekti ostvarivani su i drugim sredstvima umetničkog izraza. veku. do 15. Drvo je često bilo korišćeno za fine delove nameštaja u džamijama. te je postalo snažan simbol političke vlasti. . pa kako bi se taj materijal što bolje iskoristio jer je postao retkost krčenjem šuma u oblasti Sredozemlja u 11. poput sedefa i slonovače. kao što su postolja za Kuran.veku.

nekolicina kustosa su se namerili da pribave islamske artefakte. individualne parčiće ili regionalne proizvode. Nemacki učenjaci sredine 19. i u očima kustosa i u očima autora (tako posetilac na silu prihvata implicirani kriterijum i hijerarhiju). ali samo da bi ilistrovali odnos sa sredjovekovnom Evropom. Takva mišljenja trajala su dugo tokom 1930ih i zaista su se raširila preko Atlantika. umetnost. kao što su damasciranje (gvožđe ili čelik zažariti a onda srebrom ili zlatom ukrasiti) i watermarking (utisnuti videni žig na papir) na islamskim radovima od metala su pripisana arapskim i mogulsko-indijskim zanatlijama ali sigurno ne Turcima. ostavljajuci South Kensington muzej (Južni Kensington. su turski tepisi nabavljeni kao primeri turske proizvodnje. neemajlirano staklo. Indijska mogulska arhitektura je vidjena na slican nacin. posebno oni nadjeni pre 1930ih. Islamski tepisi koje je pribavio South Kensingrom (V&A) muzej su u velikoj meri kupljeni posto se smatralo da su po poreklu persijski. ne samo da su odgovorili na pitanje ‘šta je islamska umetnost?’ za javnost u većini. nameštaj i arhitektonske fragmente da pomognu savremenim industrijskim proizvodjačima i dizajnerima. obaveštajce i pedagoge. tek oko 1895. i 17.Kako bilo. kasnije preimenovana kao Victoria & Albert Muzej) u Londonu da sakupi i izloži islamske tepihe. automastski implicira posmatraču da su oni predmeti koji NISU odabrani od sekundarne ili manje estetske važnosti. Tokom kasnog 19. Stoga. Mnogi evropski akademici i kustosi su izvesne režime kako sto je Otomansko carstvo (sultanat) videli kao esencijalno (u osnovi) razvratan i pokvaren . Stoga nabavljeni predmeti. takva tehička dostignuća. . Do Drugog Sv rata Btitanski muzej je odbio nezastakljene posude. Slicno tome. slično tome nikejska keramika iz 16. veka postojali su drugi faktori koji su delovali. tkanine. Naravno. ma kakva selekcija bilo da se odnosi na grupu artefakata. arhitektura izgradjena tokom ranog perioda Mogulske dinastije u Indiji je smatrana superiornijom od kasnijih primera. te stoga nesposoban da potpomaže i proizvodi izvrsnu.veka su bili slično predisponirani: islamske arhitektoncke dekoracije Egita i Španije su smatrane vrednim (dostojnim) proucavanja ali su same zgrade smatrane inferiornim buduci da nisu bile u skladu sa klasicnim normama i posto je ‘prenaglašena imaginacija i mašta’ arapskog karaktera opstruirala (ometala) intelektualni zivot. Severno Afričke i Arapske predmere i ‘modenu’ Islamsku umetnost (podrazumeva dela 1719. veka je smatrana da je delo Jermena naseljenih u Kutahya. već su pružili i odgovor na pitanje ‘kakav je estetski ideal u ovoj vrsti umetnosti?’ ove kolekcije još uvek zadrzavaju svoj veliki uticaj. neoblozene proizvode od metala. veka) ne kao predstavlajnje autentičnih primera islamske umetnosti. esteski zadovoljavajuću. koji su po Fergusonovom mišljenju. gde dopremljeni komadi predstavljaju ‘nabolji’ kvalitet. odražavali (oslikavali) ‘ženstvenost i podmitljivost nerazdvojive u Istocnim dinastijama’. uključujuci sakupljače. arapskih radnika iz Damaska i potomaka krastaša sa Roda. Jevreja iz Zlatnog roga.

(Turkomancki.Nema sumnje da su tokom ovog vremena ustanovljene geografske granice koje se danas koriste da odrede frazu ‘islamska umetnost’ i da su one bazirane na zemljama Abasidskog carsva. shara (paterna). i ovde i na Bliskom istoku (srednjem i stoku). Isto tako. Islamski predmeti od metala na policama će podvući to sto Zapadnjaci cene plovila i oruzja ukrašena dodacima dekoracije i/ili išarani po obrascu ‘watered’ (‘damascene’) tehnikom. printovi) i ‘tirbal’ dela. odredjeni kustosi i kritičari su ustanovili politike sticanja(nabavke predmeta) Zapadnjackih muzeja. i oni nastavljaju da održavaju značajan uticaj na odredjivanje sholactike i javne procene sta je to ‘visoka umetnost’ a sta ‘niska ‘ u svetu Islamske umetnosti. fokus je bio na visoko dekorativnom. tehologiji i na potpisanim i datovanim delima. . U isto vreme. neukrasenih posuda za kucanje i odlaganje (hrane etc) na policama. na bogatstvu boja. ukljucujuci primere ‘nacinalne’ ili ‘tadicionalne’ haljine). ali artefakti specificno proizvedeni za seoski i gradski narod (kao razliku u odnosu na ‘dvorski’ patronat ili ‘tribal’ delo) ostaju u velikoj meri neprikazani u javnim kolekcijama. Danasnji posetioci Zapadnjackih muzeja ce morati da traze primere nezastakljeninh. Tokom skorasnjih godina muzejska prikupljanaja na polju islamske umetnosti su ukljucivala primere savremene (primenjene) umetnosti (npr slikanje. i za jednobojnim tkaninama. Kao odraz tih vremena.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->